P. 1
Balkanski odnosi-skripta

Balkanski odnosi-skripta

|Views: 1,416|Likes:
Published by mistejk

More info:

Published by: mistejk on Sep 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/27/2012

pdf

text

original

1.

Poreklo i obeležije naziva «Balkansko poluostrvo», «Balkan» i «Jugoistočna Evropa» (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Izprva reč «balkan» je čisto geografskog smisla i na turskom je značila planina. Kasnije će joj biti dodavana i kulturno-socijalna značenja. Prvi put je pojam «Bal-kan» u Evropu uveo 1794 god. Britanac Džon Morit, koji je na proputovanju za Osmansko carstvo i dalje na istok, planinu «Bal-kan» označio kao mesto koje razdvaja Bugarsku od istoka prema zapadu Evrope. Ali kaže da je antički naziv za ovu planinu «HEMUS» mnogo lepši. Još u 16 veku je diplomata, Ferdinanda I (habzburškog cara) koji je trebao da pregovara sa Visokom portom o priznavanju habzburške kontrole nad Mađarskom i Transilvanijom, Antun Vrančić uočio da je «Stara planina» slavjanobugarsko ime za Hemus. Nemac Salomon Švajger proputovao je Balkan 1577.godine. Po povratku u Nemačku objavio je prevod Kurana na nemački. Vodio je dnevnik o svojim putovanjima i u jnemu je dao detaljan opis Hemusa, za koji je koristio termine Emum, Hemo i Hemus . On je drugi pisac po redu koji prenosi tursko ime planine, Balkan, što svedoči o širenju tog imena u regionu. Hemus je visok 6.000 stopa. U nekim knjigama kaže se da se kralj Filip Makedonski popeo na Hemus za 4 dana i sišao za dva dana da bi video predele oko planine. Hemus je poznat po nekadašnjim rudnicima srebra pa ga italijani zovu i Srebrna planina. Turci ovu planinu zovu Balkan, dok je lokalno stanovništvo zove na hrvatskom jeziku Komonica. Tokom 18 veka ove dve reči (Hemus i Balkan) su se koristile neposredno ali naizmenično, ali sa 19 vekom reč Balkan uzima primat. Nemački geograf August Cojne je 1818 god prvi dao naziv ovom poluostrvu – balkansko poluostrvo. On je smatrao da je ono na severu odvojeno od ostataka Evrope vencem balkanskih planina, i po starom običaju da poluostrvo naosi naziv dominantne planine – dao mu je naziv balkansko poluostrvo (kao što postoji Apeninsko, Pirinejsko i sl) Ovo je bilo pogrešno uverenje Cojnea da su Balkanske planine severna granica poluostrva, no uprkos toj velikoj grešci, putnici su već u XVIII veku bili dobro i tačno upoznati sa konkretnim položajem ove planine. Jedan francuski geolog dao je tačan opis planine koja se pruža dužinom 555 km sa zapada na istok i čija se širina kreće od 20 do 60 km. Iako je ime Balkan sve više ulazilo u rečnik posmatrača, malo njih je znalo njegovo tačno značenje. Reč balka vezuje se za planinu: u većini turskih, otomanskihrečnika ona ima značenje planine, planinskog venca, negde se definiše kao šumovita a negde u značenju stenovitog mesta. Sve do Berlinskog kongresa 1878, najčešće oznake odnosile su se na prisustvo Otomanskog carstva na poluostrvu: Evropska Turska, Turska u Evropi, Evropsko otomansko carstvo.... U drugoj polovini 19 veka će pojam Balkansko poluostrvo gotovo u potpunosti zameniti pojam «Evropske Turske». 1909 godine nemački geograf Teobald Fišer je pokušao da ispravi Cojnejovu grešku i uvede nove geografske činjenice i ovaj deo Evrope nazvao «Jugoistočna Evropa».

1

Vrlo je verovatno da je u posleratnom periodu termin Jugoistočna evroppa zbog zupotrebe od strane nacista postao nepoželjan i od tada je odstranjen iz upotrebe zbog svojih političkih konotacija. Jugoslovenski geograf Roglić je kasnije 1950 pokušao da ponovo uvede ovaj termin (jugoistočna evropa), ali mu nije uspelo. 2. Različita određenja (poimanja) Balkana u političkom, verskom i kulturološkom smislu (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Jedina razlika u tumačenju Jugoistočne Evrope i Balkana može se zateći u nemačkom jeziku i književnosti i posledica je različitih kriterijuma za definisanje. U nemačkom jeziku Jugoistočna Evropa je oznaka za region a balkan je samo njen podregion. Mađarska je npr deo Jugoistočne Evrope ali ne i Balkana. Kada neko ove pojmove koristi kao sinonime, Mađari se ljute jer ih je neko označio balkancima. I tu se upravo vide različita politika i kultura određenja balkana. Najviše u 20 veku su sem ovih odlika uvedene čak i antropološke odlike. – kod J.Cvijića je Balkan mesto gde žive balkanske civilizacije mesto gde žive i Hrvati Slovenci. Džordž Hofman je Grčku i Rumuniju izbacio sa Balkana, jer ove zemlje ne odgovaraju balkanskom profilu naroda. Rumunija je podvođena pod širi pojam Jugoistočne Evrope. Tako se pojam Balkana tretirao ili kao sinonim za pojam Jugoistočne Evrope ili kao uži deo njega. Najopštije gledano definicija Balkana određena je nizom geografskih, političkih, itorijskih, verskih i kulturnih kriterijuma i njihovom kombinacijom. U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na Mediteranu pa je na delovima Balkana došlo do otvorene pobune protiv Porte. U XIX veku hrišćansko.muslimanska dihotomija izašla je iz političkog i kulturnog rečnika u smislu u kome je do tada postojala. Sada je ta opozicija izražena u u liku nacija željnih da se razviju u duhu evropskog progresa sjedne strane i onih koji žive u nazadnom tradicionalističkom državnom uređenje s druge. -Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja moguća pežorativna značenja u engleskom, italijanskom i francuskom jeziku. Na osnovu upotrebe imena Balkan kao etikete u različitim jezicima možemo izvesti određene zaključke o relativnom značaju tog pojma. U glavnim evropskim jezicima ili u jezicima država koje su imale poseban interes na Balkanu to ime se pojavljuje samo u jednom obliku (ili u jednini ili u množini) izuzetak je Francuska u kom se upotrebljavaju oba oblika. Slično kao i u grčkom, rumunskom, srpsko-hrvatskom označava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO, NEDOLIČNO. U srpsko-hrvatskom postoji i značenje kao «samokritike» kada se kaže «Balkanci smo». U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira od emotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu, drugi je Bugarski koji ima sve nijanske značenja od negativne, neutralne do pogrdne. Najvažniji pojam koji je izveden od reči Balkan jeste balkanizacija. Na kraju XIX veka, reč je Balkan sve više počela da se upotrebljava sa političkom konotacijom, a ne u čisto geografskom smislu, i odnosila se na države nastale posle raspada Otomanskog carstva: Grčku,Srbiju,CG,Rumuniju i Bugarsku. U to vreme još nije bilo ni traga omalovažavanja.

2

Simptomatično je da reč balkanizacija, koja se najčešće koristi da označi proces rasparčavanja geografskih i pol celina po nacionalnom osnovu na nove, nije stvorena tokom stoleće u kom su se balkanske nacije postepeno otcepljivale od Otomanskog carstva već nakon I sv rata kada je nastala samo jedna nova država-Albanija dok su sve ostale nastale još u 19 veku Bujanje velikog broja malih država izazvano je dezintegracijom Habzburgovaca i Romanovih i stvaranjem Poljske, Austrije, Mađarske, Letonije,Estonije.. Erik Hobson u pravuje kada balkanizaciju izjednačava sa pojmom koji označava sistem mini država ali greši kada je povezuje sa raspadom Otomanskog carstva. Oba termina su pripadala rečniku političkih uvreda. On nije jedini koji pogrešno datira balkanizaciju. U mnogim savremenim rečnicima i enciklopedijama napravljena je ista greška. Glagol se balkaniser označava proces nacionalističke fragmentacije nekadašnjih pol i geografskih celina u nove male države –kao na Balkanu posle I svetskog rata, uprkos činjenici da su sve balkanske države postojale od nekoliko decenija do jednog stoleća pre I sv rata osim Albanije. Izraz balkanizacija pojavio se posle I sv rata: prvi put se spominje u New York Times-u, 1918 godine.Balkanizacijom se detaljnije pozabavio evropski dopisnik Chicago Daily News-a –Maurer.On pod tim pojmom objašnjava : u regionu gde su rase izmešane, stvara se mnoštvo malih država sa više manje zaostalim populacijama, ekonomski slabih država skloni intrigama; te države su stalni predmet mahinacija velikih sila. Element stranog mešanja u unutrašnje stvari malih zemalja postao je tako dominantan da je kasnije motivisao drugog autora da definiše balkanizaciju kao konstantno mešanje stranih sila koje žele da sačuvaju ili uspostave svoje interesne sfere. Često se događalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatski povezuje sa različitim problemima. Ovaj termin su u univerzitetskim krugovima upotrebljavali nosioci različitig političkih gledišta: neki su multikulturalnost izjednačavali sa balkanizacijim, neki kao metaforu za postkomunizam. 3. Geografske karakteristike Balkana (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan i Stevan Pavlović-Istorija Balkana) Pod Balkanom podrazumevamo: deo evroazijske kontinentalne mase koja prelazeći Dunav i Savu izlazi na 6 mora Sredozemlja i čini vezu Evrope i Bliskog Istoka. Severne Evrope i Sredozemlja i Severne Afrike. Površine 550 000 km kvadratnih sa preko 60 miliona stanovnika. To je oblast koja se prostire između 5 planinski sistema : Dinarske Alpe na Istoku, Rodopi, Karpatsko-transilvanske i Balkanske Alpe. Pored toga, Balkan opasuju i mora: Jadransko i Jonsko-na zapadu, Egejsko-jug, Crno i Mramorno-istok, a sva ona čine šire deo Sredozemnog basena. Južna, istočna i zapadna granica poluostrva jasno su omeđene ali kod određivanja severne granice postoje razlike: 1. Reke Dunav- Sava-Kupa i imaginarna linija do luke Rijeka. 2. Njenom severnom granicom smatraju liniju Dunav-Sava-Trst Jovan Cvijić smatrao je da su Dunav i Sava savezne granice. Mnogi se slažu da Balkanu, pored Albanije, Bugarske, Grčke i svih zemalja bivše SFRJ pripadasamo još Dobrudža (kao deo Rumunije) i evropski deo Turske.

3

Zahvaljujući ovakvom geografskom položaju Balkan je tranzitni pravac I reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka, između Severne Evrope i Afrike (bila je pod nadzorom velikih sila sve vreme) Njegov južni i zapadni deo ulaze u sastav Sredozemlja i u njegovoj neposrednoj blizini najvažnija komunikacija Sredozemnog mora – Gibraltar-Malta-Suec. Deo je svetskog plovidbenog puta: Atlantik, Sred more, Indijski okean, Australija. Najveći značaj Sredozemnog mora je Suecki kanal. Albanija – najmanja Balkanska država – najbliža Apeninskom poluostrvu. Grčka – pored Grčke obale-pomorska komunikacija Gibraltar –Malta-Suec, Krit je od severne Afrike udaljen 300km. Kroz Grčku prolazi pruga Pariz-Istambul i Grčka ostrva su pred ulazom u Dardanele. Turska- Azijski deo mosta između Evrope i Azije, Kontroliše Bosfor i Dardanele. Bugarska-međunarodne transkontinentalne komunikacije koje preko Sofije vode dolinom reke Marice za Carigrad i dalje za Malu Aziju, Bagdad, Persijski zaliv i zemlje Bliskog istoka Rumunija-istorijski pripada Balkanskim državama Preko kanala Dunav-Majna-Rajna veza sa Severnim morem. Bivša YU –jugoslovenska, mediteranska,srednjoevropska zemlja, pripada podunavlju i jugoistočnoj Evropi. Zahvata Središnji deo Balkana koji je presečen MoravskoVardarskom dolinom i čitav severozapadni deo između Save i Jadranskog mora. Prva geografska određenja Hemusa su dali još Tračani pa stari Grci. Ovaj termin je u 16 veku preuzeo Vrančić označavajući da se sa vrha Hemusa vide Jadransko i Crno more i reka Dunav. Cojne je smatrao da je Balkansko poluostrvo na severu odvojeno Balkanskim planinama i da se na severozapadu nadovezuju na Alpine, a prema istoku ide do Crnog mora pa posle u dva lanca planina. U knjizi Stevana Pavlovića kaže se da severne granice Balkana čine istočni Alpi do Egejskog i Crnog mora i od Dnjestra do Jadrana, preko zemalja koje naseljavaju: Rumuni, Južni Sloveni, Albanci, Grci. Širenje ili sužavanje balkanskog poluostrva je nažalost češće političko nego geografsko pitanje. Pored Balkanskih prestonica on je imao 3- spoljne prestonice: Carigrad, Beč i Pariz. Carigrad –prestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskršće između Evrope i Azije i centar pravoslavlja. Beć- središte Habzburgovaca, centar katolicizma i prosvetiteljstva, obrazovanja. Pariz- izvor narodnog suvereniteta, nacionalne drđave i čitave evropske kulture Međutim standardni pristup geografa se može podeliti u dva tabora tj dva pristupa: 1. Fizičko geografski 2. Politički pristup Za prvu grupu je neosporno da su Crno more,Mramorno, Egejsko i Sredozemno more, Jonsko i Jadransko granice balkanskog poluostrva. Severne granice počinje na ušću reke Idrijce u Tršćanski zaliv do jugoistočnog oboda Julijskih Alpa, pa do Dunava i Save. Ovom određenju bi pored uobičajeno navedenih zemalja pripadale i Dobrudža i evropski deo Turske. Po J.Cvijiću severna granica su Sava i Dunav pa Rumunija ostaje izvan ovog prostora.

4

Balkan je važan kontaktni i saobraćajni prostor. Romani. uglavnom su posledica političkih događaja i to pre svega otcepljenja nacionalnih država na Balkanu. Narodi koji su uspeli da ostanu u svojoj državi su Grci-oni su se nacionalno okupili. Tako masovnih migracija nije bilo u ostatku Evrope. Ovaj drugi u suštini politički pristup favorizuje većina istoričara dodajući mu istoriske i kulturne faktore. Hrvati nisu bili pod otomanskom vlašću ništa duže od Mađara a Slovenci nisu uopšte ali u ovoj knjizi su oni ukljulčeni jer se istorija Balkana u XX veku ne može zamisliti bez istorije celovite Jugoslovenske države.Drugi pristup bi obuhvatio celu Rumuniju bez Turske. 4. Prema Cvijiću Slovence ne bi trebalo uključiti među njih jer nikada nisu bili pod otomanskom vlašću. Najveća kretanja stanovništva tokom XIX veka. Oko dva i po miliona ljudi pogođeno je ovim seobama. dok Hrvate treba jer su značajni delovi teritorija dugo bili pod otomanima. Rimljani. Postojali su prastanovnici koji su seobama potiskivani. a nadmašiće ih jedino događaju tokom Drugog svetskog rata. 1912 -1922 (dva balkanska rata. Glavna posledica uspostavljanja pax ottomana na Balkanu bilo je ukidanje granica među državama i među feudima. što je olakšavalo kteranje stanovništva i mešanje različitih grupa na ovoj ogromnoj teritoriji. Mađarska jeste bila pod otomanima ali je razvoj Mađarske mnogo tešnje vezan za Habzburšku monarhiju i ta činjenica opravdava isključivanje Mađarske iz ovog pregleda. imali najistaknutije mesto u njemu. Na Balkanu dominiraju južnoslovenski narodi. Za razliku od Pirinejskog i Apeninskog poluostrva Balkansko poluostrvo je na severu otvoreno i ima niziju. Bugari. Uprkos ovako drastičnim pomeranjima stanovništva. Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom. Prvi svetski rat i Grčko-turski rat). danas nova grupa muslimani-Bošnjaci. Samo je veovna vladavina Otomanske imperije ostavila u nasleđe 7 miliona muslimana rasutih po svim Balkanskimdržavama. Grčka se najviše su se približili monoetničkim državama. Još su drastičnije bile migracije tokom duge ratne decenije. Dačani. Naseljavanjem Slovena desile su se velike demografske promene. Grci. Najpodeljeniji su Albanci ( u Makedoniji-zapadna Makedonija gde žele da 5 . (teritorije poput Dubrovnika izvršile su snažan uticaj na Balkansko poluostrvo) Turci će se takođe smatrati balkanskim narodom pošto se geografski delimično nalaze na Balkanu i pošto su kao nosioci Otomanskog nasleđa. ali je i ona morala da se suoči sa problemom manjina: Grčka sa takozvanom slavofonom manjinom i sa muslimanskom manjinom. U knjizi Imaginarni Balkan balkanskim narodima smatraće se Albanci. Jedna od sledećih važnih geografskih odlika Balkana je da je to planinaska teritorija ograničena planinama. Rumuni i svi bivši Jugosloveni. Heleni. Neki uključuju i Kipar i Tursku. ni jedna jedina balkanska zemlja nije postigla željene idealne odlike evropskih nacionalnih država: etničku i versku homogenost. Demografske karakteristike balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Balkan su naseljavali Iliri.

Arapi. Kada j do toga došlo veliki deo Balkana nalazio se izvan Otomanske sfere i uticaja (sem Moldavije i Albanije). U Bugarskoj je 13% stanovništva pripadalo manjinama. Veliki broj albanaca u Epiru ali i nih čiji je status neregulisan. Grčkoj.5% ali na KiM preko 90%. u Srbiji vlada bleka kuga. Bugarska ima 8.5% Turaka.5% Mkedonci..znamo da razvijene zemlje suočavaju sa starim stanovništvom pa se piramida pretvara u cilindar oblik. Rumunija – 89% Rumuni . 70% pravoslavaca. 98% Albanci.. 22% Albanci. CG). Nerešeni problemi manjina i dalje predstavljaju aktivna i potencijalna krizna žarišta na Balkanu – u Bosni. Vrhunac emigracije je serija pomeranja posle I sv rata. Makedoniji. Srba 40% Hrvatska – 78% 1991 u njoj je bilo 12% Srba ali zbog etničkog čišćenja pšrbeglo 400 hiljada Slovenija 87%.Po stanovništvu najbrojnija a po tempu rasta najdinamičnija. Posledica ove demografske kulture je večno prisutno manjinsko pitanje. 8. 7% katolici i 6% protestanti SCG – 68% . Trakiji i Kipru. dok je u Otomanskom carstvu slučaj bio obrnut. Nisu svi Albanici muslimani oko 20% pravoslavnih i 10% katoličkih Albanaca . manjine su: Mađari 7. 2. u periodu između ratova i posle drugog svetskog rata.ima oko 63 miliona stanovnika. Muslimana 38%. Turska traži povratak 250.. Hrvatskoj u CG. dominantne grupe u austrijskom i ruskom carstvu činili su etnički elementi sa viskokom nacionalnom svešću. Ogroman je rast albansog stanovništva. Romi i Nemci. Srbi su podeljeni u ( BiH.2% Albanija. Dobrudži. Sada se pokreće pitanje njihovog vraćanja. Razlika je što u vreme klijanja nacionalističkih ideja. Turska.1%. Makedonija. oko 2. Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleđima Evrope (austrijskim i ruskim).stvore federaciju u okvru Makedonije. Veliki broj Turaka i Pomaka(islamizirani Bugari) iseljeni 80-ih g za vrmeme Todora Živkova. Kurdi 15%. Najkompleksnija je bila situacija u takozvanim kontaktnim zonama: Makedoniji.naseljeni su na Kosovu. malo u Makedoniji). Može se izvući zaključak da je u demografskoj sferi otomansko nasleđe još uvek živo. ima malo Grka na jugu-jedino priznaje postojanje Grčke manjine. ostatak Srbi. Makedoniji. Što se tiče piramide starosnog doba.. Bosni. Vojvodini i samom Istambulu. Ovo sve sugeriše da pitanju otomanskog nasleđa u demografskoj sferi treba prići mnogo uopštenije: kao kompeksu imperijalnog nasleđa u kontekstu nacionalnih država. manjine su Albanci 16. 85% Bugari. Sama Turska koja je iz Otomanskog carstva zašla smanjena i sa etničkim jezgrom nastalim posle proterivanja Grka i pokolja Jermena. Albanci su u Zapadnoj Makedoniji većina 90% traže federaciju.manjine su Jermeni i Grci ali usg su svi muslimani a hrišćana ima 0.7% Hrvata. na Kosovu. 2% Srba i Italijani Rumunija je imala najbrojniju manjinu 27%. morala je da se suoči sa značajnim manjinama-Kurdima. Srbiji.000 Turaka u Bugarsku.od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci. na Kosovu. Sve balkanske zemlje problem manjina rešavale su emigracijom i asimilacijom.7 miliona stanovnika. niska stope rađanja i depolpulacija su tipične za sve hrišćanske zemlje na Balkanu. Stanovništvo Turske nije homogeno: Turci -83%.Turci. Turci su u poređenju sa Balkanom bili poslednja grupa koja će razviti sopstveni turski nacionalizam. Srbiji. otomansko nasleđe pokazuje neke bitne razlike. Grčka –homogena zajednica-10 miliona stanovnika 98%Grka. Crnogorci 5% BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. 6 .

velika i presudna uloga koje je pravoslavlje igralo u stvaranju nacije. To je sprečilo integrisanje (ali ne i asimilaciju) različitih jezičkih grupa u jedinstvenu naciju (Albanaca u Srbiji. U doba Osm. Uprkos otporu prema katolicima u Bugarskoj. Drina je granica. kako tvrdi veliki deo balkanske istoriografije.. Zapadni deo –pod uticajem katoličke crkve. Smanjenje hrišćanskog stanovništva na Balkanu prati povećanje muslimanskih zajednica u islamu je porast nataliteta u Albaniji je izrazita piramidalnost starosnog doba. Albanija ima 3 veroispovesti-muhamedanska. Međutim i samo to naglašavanje kohezionog potencijala jezika ukazuje na njegovu isključivost i na krutost etničkih granica koje on povlači. Nacionalizam se na Balkanau tokom XIX veka osmišljavao prevashodno na okosnici jezičkog i verskog identiteta.još nepovoljnija situacija je u Sloveniji-smanjenje broja stanovnika očekuje se i u Bugarskoj i Grčkoj. utvrđenivanu vekovima tokom otomanske vladavine. istočni-pod uticajem Vizantije. unoslile dodatnu napetost. Izuzetak je Albanija. a u nekim slučajevima nije ni postala funkcionalni element u definisanju nacije sve dok nacionalne države nisu nacionalizovale crkve. verovatno zato što su se nacionalističke ideje razvijale simultano među različitim verskim grupama. Ali ispostavilo se da takve tenziju nisu nesavladive. 5. Grka u Albaniji. Religija je zapravo imala sporednu ulogu u stvaranju novin nacionalnih identiteta. granicu između muslimana i hrišćana. Nepremostiva podela između katolika Hrvata i pravoslavaca Srba može se objasniti ne toliko nepomirljivim verskim razlikama. posebno u slučaju muslimana na Balkanu. katolička i pravoslavna. od kojih su muslimani činili većinu.osim da se verski razlikuju. Razlog tome nije. a naročito sukob između pravoslavlja i katoličanstva. U otomanskom carstvu porobljeni narodi nisu imali državna. koliko činjenicom da su se ove dve zajednice razvijale u okvirima različitih istorijskih tradicija. Verske (civilizacijske) osobenosti balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Prvu veliku podelu na verskoj osnovi na Balkanskom poluostrvu doneo je rashol Rimske crkve 1054g . Nacionalni identiet je sačuvan posredstvom crkve.) Religija je problematično merilo za povlačenje etničkih granica. Nacionalna emancipacija zahtevala je predhodno priznanje narodnosti-kroz priznanje nacionalne crkve. mala bugarska katolička zajednica smatrala se organskim delom bugarske nacije. usmenog predanja i narodnog stvaralaštva. Rimokatolički uticaj (15%) na severu. društvena prava. vezuje se za Jadransku obalu.. Dolaskom osmanlija dolazi islam. Sve nacionalne i kulturne vođe shvatile su jezik kao najmoćnije sredstvo ujedinjavanja pored vojske. i zato što su smatrali da opasnost dolazi spolja iz hrišćanskog tabora (Grka i Srba) Jasno je da su različite hrišćanske veroispovesti. Rumunska unijatska i pravoslavna crkva uspele su da ostvare značajan stepen koegzistencije i kooperacije zahvaljujući zajedničkoj pripadnosti rumunskoj naciji.carstva crkva je imala vrlo značajnu ulogu u odbrani samosvesti južnoslovenskih naroda. Uprkos činjenici da je jezik postao jezgro različitih nacionalnih identiteta među hrišćanima na Balkanu on nije moga da poništi osnovnu granicu. Pravoslavna crkva (20%) na jugu 7 . Vera je bila sinonim etničke pripadnosti.

Dans je crkva značajna u pol životu YU. Širenje islam. 2.000 Slovenija 87 Sloveni. Katolika ima malo oko 70. 16. 22% Hrvata katolika i ostalo su Srbi Hrvatska 78% katolika. Sinteza vlasti i vere. Praktična korist od primene takvih dozvola u drumskom saobraćaju je u smanjenju prazne vožnje kamiona. pomaci (islamizirani Bugari). modernizacije i korišćenje velikih saobraćajnica koje prolaze celim regionom. 1922 odvojio je kalifat od sultana a 1923 kalifat je ukinuo . Balkan ima tu nesreću da se nalazi na dodiru dva verska fundamentalizma: katoličanstva i islama.Albanije-uticaj južnih suseda Vizantije i Grčke. Carstva praćeno je nametanjem islama. Razradom sistema multilateralnih dozvola bilo bi postignuto i postepeno prilagođavanje režimu liberalizovanog tržišta EU i EFTA zemalja koje su stupile 1993. Otvaranjem kanala Majna-Dunav očekuje se udvostručenje tranzita Dunavom koji protiče kroz 3 balkanske zemlje.5%). Balkanske zemlje treba da izgrade mehanizam dogovaranja o zajedničkoj politici u oblastii izgradnje. Ove naknade bi trebale da se plaćaju zemlji čija se infrastruktura koristi i u kojoj je zagađivana čitava okolina.7 5 Hrvati i 2% Srba. koji predstavlja najkraću vezu između Zapada i krajnjeg Juga evropskog kontinenta definisan je i uvršten u mrežu evropskih koridora još 1997. a u čiji sliv ulaze 5 balkanskih zemalja.5% Albanci-muslimani. uglavnom su katolici. Hidroenergetski potencijal nije dovoljno aktiviran. Vojvodina –najveći broj različitih verskih zajednica BIH – 37% muslimana. Koridori na Balkanu: Putni koridori: koridor 10 . Pravoslavlje to nije jer nema ambicije da preobraća pripadnike drugih veroispovesti. On 8 . Islam-pripadnici Turske manjine (8. Međutim saobraćajnice su krajnje nerazvijene upravo ovde. godine na panevropskoj konferenciji u Helsinkiju. I danas crkva igra važnu ulogu u političkom životu Grčke. do 1991 bilo je 12% Srba sada ih je samo 200. što bi povećalo ekonomičnost poslovanja i smanjilo zagađenje. Bugarska Pravoslavna vera dominantna.Panevropski koridor 10. SCG 68% Srba –pravoslavci.000 Grčka Uglavnom pripadnici grčke pracoslavne crkve 97%. Crkva igrala važnu ulogu u borbi za nacionalno oslobođenje i širenje grčkog uticaja. Kemal Paša Ataturk izvršio je korenite reforme turskog društva. Rumunija Pretežno pravoslavne veroispovesti (80%) . Pri EU u Briselu Grčka crkva ima Biro pravoslavne crkve. Postoji potreba za moderniziranjem železničke mreže koja povezuje balkanske zemlje i modernizacija železničkih pruga koje vode ka srednjem Istoku. Postoji velika zainteresovanost ali nije rešeno pitanje pravične naknade za korišćenje infrastrukture i zagađenje čitave okoline od drumskog saobraćaja. Grka. između Severne Evrope i Afrike. danas je islam dominanatna religija (70%). Balkan kao kontaktni i saobraćajni (tranzitni) prostor Balkan je tranzitni pravac prvog reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka. Sultan je istovremeno i kalif (verski poglavar). 6. Ovim vodenim putem je Srednja Evropa povezana sa Crnim morem. Prisustvo islama posledica vekovnog uticaja Osmanskog carstva.

A o mostovima da i ne govorimo. a istarski "ipsilon". Jugoslaviju. Ukoliko mi za relativno kratko vreme ne zavrsimo deonicu od Nisa do granice i na severu prema Budimpesti. koji je trajektnim linijama spojen s Italijom. Italiju. plasim se da cemo potpuno biti zaobideni. Sarajeva i Prištine. za koji je tender već u toku. Naftni koridori – Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. a novi železnički u Novom Sadu nije ni u planovima. Najveća konkurencija za prevoz robe ovom koridoru je upravo grčki motorni put.Srajevo-Osjek –Budimpešta. Burgasa i Plovdiva. Hrvatsku. Zagreba. Sofije na Plovdiv i nize do severne Grcke i Soluna. postoji i koridor 8 koji ide od Varne. osim pred izbore. Bihaća. od kojih su 380 km autoputevi punog profila. preko Sofije. Evropa ce ici alternativnim koridorom. Razmišlja se i o izgradnji novog koridora koji bi iz Austrije išao do Atine preko Slovenije. do danas planirani posao nije završen. godine. iz Makedonije put vodi prema Albaniji i južno prema zapadnoj Grčkoj. Albaniju i Grčku. Oni se spajaju s grčkim motornim putem "Via egnacija". Skoplja. BiH. Makedoniju i Bugarsku. Od ukupne dužine koridora. za deset godina se u potpunosti uključila u evropsku mrežu puteva. 9 . Koridor 7 Dunav Zaključak je da je od 6 balkanskih koridora našoj zemlji pripao samo jedan-Koridor 10. Tursku i Albaniju. 165 km poluautoputevi. Beograda. Ako mi brzo nesto ne uradimo i ako ne izvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze. Zagreba. Međutim. Makedoniju i Grčku. Koridor 8 značajan je za Albaniju. koji preko njene teritorije povezuje Italiju. Nedostaje još samo most preko Dunava kod Vidina između Rumunije i Bugarske. Hrvatska tipuje na jadransko-jonski pravac. Tirane i izlazi na Jadransku obalu. Niša i Skoplja do Soluna. Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije Salcburg poveže s Atinom i Istanbulom. Na putu od Salcburga preko LJubljane. Postoje strujni. Rumuniju. Crnu Goru. Mađarsku. trajektom prelazi u Italiju i dalje autoputem povezuje zemlje Evropske unije. već je pušten u saobraćaj. a koji je samo 20 kilometara nizvodno od naše granice. koja je to uradila još 1994. Krajove. oko kojeg se već dve godine koplja lome. Još se ne zna ni kako će izgledati budući beščanski. Koridor 7 prati reku Dunav. Koridor je dug 2. ima krakove koji idu prema Budimpešti i Sofiji. godine.Za završetak autoputeva u našoj zemlji potrebno je oko dve milijarde evra Koridor 4 Izradeni su planovi za alternativni koridor 4 koji ide preko Arada. vazdušni I telekomunikacioni koridori. (jer ju je raspad zemlje najmanje pogodio). Beograda i Skoplja Koridor 10 (koji u našu zemlju na severu ulazi na Horgošu. a kamoli pravac do Horgoša. mnogo kasnije od Slovenije. sa krakom Niš . Slovenija se potpuno prilagodila svim zahtevima EU i. Sloveniju. a još 400 kilometara treba da se dovrši.direktno povezuje osam zemalja Evrope: Austriju. Još autoputem nije spojen ni Novi Sad s Beogradom. NJime će prolaziti i drumski i železnički saobraćaj i biće omogućeno izbegavanje mostova u Srbiji. Takode. Sloveniju.Sofija i Beograd Budimpešta.360 kilometara i proteže se od Salcburga preko LJubljane. a na zapadu u Batrovcima). Koridor 5 ide pravcem Venecija-Trst-Kopar-Ljubljana-Budimpešta-Uzgvor-Lavov s granom koja spaja Rijeku i Zagreb i drugim krakom Ploče. koji je na toj trasi. Hrvatske. Bosnu. Premda je svoje starteške dokumente o izgradnji infrastrukture donela tek 2001. koristeći sve finansijske instrumente koji su joj ponuđeni. . a do tada međunarodna zajednica je osigurala tek deo novca preko donatorske konferencije u Briselu i nekih humanitarnih programa za sanaciju postojeće infrastrukture. Evropska komisija je i za našu zemlju usvojila strateške osnove tek 2001. A potpuno isti slucaj imamo i sa trasama gasovoda i naftovoda. Bugarsku. Hrvatska je do sada već toliko izgradila da se na autoputevima može osećati baš kao na pistama. Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeli Slovenci. a indirektno još šest zemalja: Nemačku. kroz Srbiju prolazi 800 kilometara.

Međusobna saradnja na osnovu ovih bilatralnih ugovora dovela je do potpisivanja tzv. Borbe i podele su stalna pojava u istoriji balkanskih naroda koje su se ispoljavale kroz stotine planova o podeli Otomanskog carstva između velikih sila. Prvih godina treće etape. pored politike međusobne saradnje.g do 1929. Posle Prvog svetskog rata u periodu pd 1920. Trojne konvencije. Politika revanšističkih dražava bila je upravljena na likvidiranje Male antante i primenu politike njenih država članica. pošto je zajednički cilj njihove i francuske politike bio očuvanje sistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora. triparitetne saradnje. do 1935. političku saradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju.7. Francuska. pošto su se. Dvostranim ugovorima bila je predviđena obaveza međusobnog priticanja u pomoć u slučaju neizazvanog napada na bilo koju od njih od strane Mađarske ili Bugarske i konsultovanje o politici među njima. što im je u poslednjem periodu njenog postojanja sve više uspevalo. zaključen između ove tri države Pakt o organizaciji Male antante kao regionalne međunarodne organizacije sa svojim stalnim organima. Razvitak i aktivnost Male antante deli se na tri etape: Prvu. U toku prve dve etape države članice Male antante vodile su. Geopolitičke osobenosti balkanskog prostora Balkanski prostor zadržao je geopolitička svojstva regiona klasične političke nestabilnosti.g. 16.g takođe je vođena zajednička politika i razvijana međusobna saradnja. Mađarska je.g. Jugoslavija i Rumunija su. naime. uporedo sa 10 .februara u Ženevi.1938. koja traje od 1920. što je predstavljalo odstupanje pred revanšistikim pretenzijama Nemačke) prestala postojati. Mala antanta je predstavljala prvi psleratni regionalni odbrambreni zavez triju zemalja u Evropi.g. Treću fazu između 1933. pa se Mala antanta počela raspadati. ali bez oslanjanja na Francusku.g kojima je stvoren regionalni odbrambreni savez nazvan Mala antanta. uporedo sa razvitkom velike ekonomske krize. čiji je cilj bio očuvanje stanja stvorenog u srednjoj i jugoiszočnoj Evropi posle rata i borba protiv eventualnog povratka habzburške dinastije u Austriji ili Mađarsku u cilju očuvanja svoje nezavisnosti. prostor istovremenog spajanja i prožimanja ali i odvajanja i podela –povezanost borbe za opstanak sa borbom za prostor. koja predstavlja period trojnog saveza. između 1929-1933.g i koja se karakteriše razvijenom političkom saradnjom na osnovu dvostranih ugovora tri zemlje. u kojoj se države članice posebno angažuju na rešavanju ekonomskih odnosa i problema koji su. za sve tri zemlje predstavljala glavnu opsanost jer su se sve tri graničile sa njom.maja 1929. arbitraže i sudskog raspravljanja između država Male antante od 21. bili sve brojniji i teži. odnosno Opšteg akta mirenja. Italija pristale na oduzimanje od strane Nemačke dela Čekoslovačke teritorije.g do 1922. Drugu. u kojoj Mala antanta počinje da deluje kao međunarodna regionalna organizacija ali se postepeno raspada.Savetom ministara inostranih poslova i Ekonomskim savetom koji je trebao da radi na formiranju ekonomske unije između tri zemlje. Ovi ugovori su produžavani sve do 1933.g kada je. bure baruta . da bi posle Minhenskog sporazuma iz 1938. počele orijentisati na samostalniju aktivnost. uporedo sa porastom nacističke opasnosti.g (kojim su Velika Britanija.

.Devin i Buje pripadaju Italiji. pre svega.maja 1923.. na strani saveznika) 41-Atlanska povelja 43. italjanska i bugarska politika. Albanija.Februara 1934. (Narodno oslobodilačka vojska se. 10. koji su okončani potpisivanjem Konvencije radi utvrđivanja tranzita preko Soluna. Konvencijom od 1923. U vremenu između 1930-1933. sa kojom je imala prijateljske odnose još 1924.VB i Francuska) čiji je zadatak izrada mirovnih ugovra sa Italijom. Beneška Slovenija. Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna (do predkraj rata.000 km kvadratnih.Teheranska konferencija (Staljin. II sv rat: na strani saveznika: YU. 9. Posle toga došlo je. 45-Krimska konferencija na Jalti. Tako je morala biri nastavljena diplomatska borba za dobijanje ovih teritorija na mirovnoj konferenciji. Ruzvelt. Jugoslavije. Jugoslavija se sa Turskom. kao i od vremena normalizovanja odnosa sa Grčkom posle rata.g Jugoslavija je dobila na isključivo korišćenje.g održano je više savetovanja predstavnika svih balkanskih država na kojima se raspravljalo o stvaranju saveza čiji bi prvenstveni zadatak bio obezbeđenje postojećih međusobnih granica čijoj je promeni vodila. pod pritiskom saveznika povukla sa ovih teritorija) argumenti na kojima su se zasnivali jugoslovenski zahtevi bili su etnički sastav stanovništva. Čerčil) odluke su se neposredno ticale pojedinih balkanskih zemalja. kao autonomne carinske zone Jugoislavije.g do zaključenja Balkanskog sporazuma između Grčke. dok se ostalog 11 . Turska je zaključila odgovarajuće ugovore sa Grčkom i Rumunijom. ekonomska i geografska vezanost ovog područija za svoje zaleđe. Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu. na 50 godina.rata. Jaltska formula o podeli interesnih sfera uticaja na Balkanu.Novembra 1933. deo solunskog pristaništa sa blizu 100. Grčka. Savet ministara je doneo rešenje prema kome se hrvatski krajevi koji su bili pod Italijom i jedan manji deo Istre daju Jugoslaviji. Kanalska dolina. 1945-Postamska konferencija –teritorijalno razgraničenje. Albanija i Bugarska nisu prihvatile učešće u savezu. Bugarskom. Balkanska antanta. Mirovna konferencija je pokazala veliko neraspoloženje zapadnih saveznika prema Jugoslaviji i njenim zahtevima. preko koga će obavljati svoj spoljnotrgovinski promet sa jednim delom sveta.g zaključila Ugovor o prijateljstvu 27. U pogledu spornih teritorija prema Italiji saveznici su insistiali da se to pitanje reši mirovnim ugovorom. a dopunjena je sa 6 protokola u toku 1929. Rumunijom i Finskom.. Od samog kraja rata Jugoslavija je imala normalne odnose jedino sa Grčkom. Iste godine. SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkana RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja.. Rumunije i Turske kojim je formirana tzv.g. Tržić.Čekolsovačkom. istorijske činjenice. Oni su Postdamskoj konferenciji formirali Savet ministara inostranih poslova ( 4 velike sile – SSSR.g.SAD. a Gorica. Tako je slobodna Solunska zona funkcionisala do II sv. sa kojom je odmah počela pregovore o dobijanju dela solunskog pristaništa. Realizovanje ovog cilja počelo je zaključivanjem dvostranih ugovora. u raspravama o mirovnom ugovoru sa Italijom.

Ona se sastojala od dve zone Zone A-sa Trstom pd Anglo-američkom vojnom upravom i zone B pod Jugoslovenskom vojnom upravom. Strategijsi pravci na balkanskom prostoru Balkansko poluostrvo ima specifičan položaj u Evropi. Do ovakvog razvoja nije došlo. Ima geografski otvoreno zaleđe preko Panonske nizije (veza sa centralnom. Na Balkanu se nalaze najkraće putne. Ponašanje SSSR-a bilo je globalno na strani Jugoslavije ali ni on nije bio spreman da se do kraja bori za ostvarenje principa samoopredeljenja i pomoć Jugoslaviji.Septembra 1946. Ovakvo držanje zapadnih saveznika negativno je uticalo na njihove odnose sa Jugoslavijom. Guvernera je trebao da imenuje Savet Bezbednosti UN uz konsultovanje Jiugoslavije i Italije ali on nije mogao biti državljanin ove dve zemlje. 12 . zapadnom i istočnom Evropom) Geostrateška prednost u odnosu na Apeninsko pol koje je zatvoreno Apeninima i Pirinejskog gde su u zaleđu Pirineji. obuhvata veliki deo Dunava. Najkraća suvozemna veza između Evrope i Bliskog Istoka Bitan je kontaktni i tranzitni prostor. Mediteran. međusobni sukobi. Balkanske zemlje sa nerešenim teritorijalnim i etničkim pitanjima. On je trebalo da zajedno sa Vladom organizuje izbore za ustavotvornu skupštinu koja će doneti ustav Slobodne teriorije Trsta. Bitna strategijska karakteristika Balkanskog pol je povezanost sa Malom Azijom (ka Bliskom Istoku. Za razliku od ostalih poluostrva ima otvorenu Severnu granicu prema unutrašnjosti kontinenta.Grčka i Turska – članica NATO . 1. Slobodna teritorija Trsta. Centralnoj Aziji. železničke i telekomunikacijske veze celokupnog zaleđa sa Jugoistočnom Azijom. a stvarno zbog igre zapadnih sila. zbog nemogućnosti sporazuma oko imenovanja Guvernera. a bilo je predviđeno da pod tom upravom ostane do imenovanja njenog guvernera. što je mirovna konferencija prihvatila 28. Crno more.g Ugovorom o miru. područiju Kaspisjkog mora.g (usvajajući Francusku liniju o podeli Istre) Jugoslavija je potpisala mirovni ugovor sa Italijom 10. Termin Balkan-misli se na njegov kontinentalni deo a termin Balkansko poluostrvo pdređuje celokupni prostor uključujući i njgovu mediteransku dimenziju sa ostrvima i morima od Jadranskog i Crnog mora. i regiona u celini. mešanje velikih sila (naročito za vreme Hladnog rata) 2+2+2 tada je na Balkanu funkcionisala ova formula: .Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu . 2.Februara 1947.dela formirala tzv. Slobodna teritorija Trsta bila je azmišljena kao tampon država sa svojim guvernerom i vladom. 8.Jugoslavija i Albanija –svaka na svoj način nezavisna. Pripadanje tj ne pripadanje određenom bliku određivao je određeni geoplitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja. Balkan je bio tampon zona vam sfere uticaja Balkan je periferija Evrope ali važno strateško područije. formiana je slobodna teritorija Trsta. izlazi na Jadransko more. koja je bila pod savezničkom vojnom upravom.

kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije. U novijoj istoriji ovaj prostor je za Nemce.7% i Romi i Pomaci.Morave i donjeg toka Dunava. Bliskim Istokom i Severnom Afrikom. Strategijski pravci na Balkanu su prirodne i komunikacijske spone Podunavlja sa Sredozemljem.000 Turaka u Bugarsku.zapad. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. 9. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. najvažnije luke i ostrva jer se preko pomorskih luka ostvaruju veze ne samo s lukama u Sredozemlju već i sa drugim lukama u Evropi. Kolubarsko-Ibarsko-Kosovski. Kad<pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrežna mora.Dovoljno je pomenuti pohod Krstaša u srenjem veku preko ovih prostora išli su u pohode na Bliski Istok. Posle II sv rata ovo je bilo područije konfrotacije Istoka i Zpada između dva bloka. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250. Crnomorsko pribrežije je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanja dve velike sile u ovom područiju tokom istorije: Turske i Rusije.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana. Crnomorski. Neretvljansko-Bosanski. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400. Bugarska: U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina . Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. a sto se tice drzave prvi su je priznali.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje.tj. jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova najznačajnije manjine su Turci 3. značajan je težišni prostor Balkana-nalazi se u centralnom delu Balkana u trouglu: Kraljevo-Sofija-Skoplje-Priština-Kraljevo. Sa vojno-geografskog stanovišta. Unski. Sto se SCG tiče bilo je slučajeva gde su Bugarski pojedinci počeli da govore o zapadnim pokrajnama-delovi oko Pirota. Sedište tog težišta je Niš-najvažniji geostrateški objekat na Balkanu odakle je moguće razvijati vojne operacije u svim pravcima na istok. To 13 . ali posto im nije bilo kako su ocekivali. Tada se 150. 1986-87. Podunavlje uključuje u sebe sliv svih pritoka reka Save. Romi. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). Turska im je obezbedila smestaj.8%. Turci su preko ovog prostora prodirali čak do Beča i Budimpešte. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. Ovi pravci su opredeljeni konfiguracijom zemljišta i usmerenošću prema objektima koje povezuju Balkan i ima ukupno 10 takvih pravaca. Primorsko-Drinski. AU bio simbol za Proširenje na istok. Moravsko-Vardarski. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije. Strumički. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. Karlovački i Ljubljanska vrata. sever i jug. Balkansko poluostrvo u svom crnomorskom okruženju dobija ne samo na vojnom već i u ekonomskom značaju jer je područije bogato naftom. Teritorijalni sporovi balkanskih država i naroda Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1. ali Bugarska ih ne zeli. Balkanski. tj Malom Azijom. Bosiljgrada.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice.Aziji i Africi.

Bugarska vlast se žalila zbog prava Bugarskih manjina kod nas jer su bili nzadovoljni. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije. jer UN i druge zemlje prihvataju suverenitet Hrvatske na za SRJ spornom kopnenom delu (kod rta Oštra). Dugo nisu bila regulisana pitanja razgraničenja i predstavnici Makedonije su izražavali nezadovoljstvo zbog toga. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina. ali je u praksi minimalno ostvareno pravo na povratak izbeglica i prognanih Srba. bilo 12. (dijalekt) bugarskog jezika. pa je osnovno sporno pitanje granica na moru. Formirana je zajednička. Formalno je rešeno a sve više i u praksi ostvareno pitanje priznanja i poštovanja prava nacionalnih manjina. Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaćeno. Drugim rečima pitanje je problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ tako bitnom područiju. Nakon dolaska na vlast demokratskih snaga u SRJ 14 . Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije. tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. Drugim rečima.g srpska manjina formalno priznata i uživa određena zakonska prava (predstavljanja u Saboru. Predstavnici Makedonije su zauzeli stav da je granica utvrđena( jer su kao dokaze navodili vojne karte iz perioda SFRJ). čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju. dok su predstavnici SRJ takav stav indirektno odbacivali. Bivša Jugoslovenska Republika Makeodnija za ceo svet i za Grke Makedonija a Grci su da se promeni ceo naziv bez Makedonija.nije bio stav Bugarskih političkih vlasti i njihova službena politika. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom.Problem je rešen jer su smanjili broj kraka. Hrvatska: Ima probleme granica na severu sa SCG na Dunavu u putanju je 100 i nešto km.) ali se u praksi često postavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti.g kojim je pitanje rešeno demilitarizacijom dela graničnog područija i zajedničkim patroliranjem u vodama zaliva. Što se imena tiče Makedonska varijanta je da ima 2 imena. pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske.. SRJ je postavila zahteve za korekciju granice na tri mesta. Sa SiCG problem prevlake -za Hrvatsku je problem više prihološkog značaja nego strateško jer je u pitanju jedan i po km. Drugi problem su Albanci . Žele od Makedonije da naprave složenu državu.. što predstavnici Makeoniju nisu prihvatili. Makedonija: Probleme su imali sa Grčkom zbog imena i zastave. Makedonska većina to ne želi jer bi značilo kraj i cepanje Makedonije. Problematična teritorija bila je locirana na tri mesta: Šar Planina. pitanje je već faktički rešeno.g potpisan je poseban sporazum o međusobnoj zaštiti manjina i njihovim pravima. U 2004. Što se Prevlake tiče . Ostalo ih je oko 200.2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400.materijalnu potporu države.g Hrvatska je podigla optužbu protiv SRJ za ratnu odštetu.U njoj je 1991. Od Tetova do Struge su sve Albanci. Zaliv u Boki Kotorskoj-kompromis je nađen tako što će zajedno patrolirati policajci.mešovita međudržavna komisija eksperata za obeležavanje granica i održala je nekoliko sastanaka.000 u Hrvatskoj. U Hrvatskoj je posle 1991.Zvezda na zastavi pronađena je u grobu oca Aleksandra Makedonskog. U Julu 2005. Sa BiH kod Bihaća. Došlo se do kompromisnog rešenja prihvatanjem Protokola 2003. Kozjaka i (kumanovske) Crne Gore.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. Granica kod Neuma. na ulazu u Boku. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu.

U pitanje je razgraničenje na Timoku 1884. Albanija je jedina na svetu koja je priznala Republiku Kosovo i omogućila rad njenog diplomatskog predstavništva u Tirani. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava. U Makedoniji 40. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu. Dešavale su se zabrane sveštenicima SPC da u crkvenim mnatijama prelaze makedonsku granicu zbog čega su reagovali naši državni organi.Pitanje je priznanja Makedonske pravoslavne crkve.5% ali ih na Kosovu ima 90%.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba. Na Kosovskoj strani je Srpsko stanovništvo a u Medveđi su Albanci.g odnsi sa Albanijom su zapali u krizu. zbog srpsko-albanskog etničkog spora na KiM . Nema sporenja u oblasti imovinskih i socijalnih pitanja.000 i imaju status manjine. Ideja je da Albanija ne podržava otvoreno protest na Kosovu ali je činila i neke neprihvatljive poteze. Zbog nemogućnosti da naše vlasti izvrše demarkaciju na tom delu granice makedonska strana je jedno vreme prihvatala da se posptpak demarkacije privremeno zaustavi.000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39.000 i problem je nerešen crkveni spor.000. Milošević se na Kritu 1997 sastao sa Albansim predsednikom Fatos Nanom. Problem na Kosovu sa Albancima.problme odnosa SPCrkve i Makedonske pravoslavne crkve što nije međudržavno pitanje nego versko tj crkveno. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. Makedonci smatraju da je taj naš stav nacionalistički. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje. na osnovu koga je na terenu počela i demarkacija koja je obavljena od tromeđe na granici Bugarske.i inteziviranja saradnje s Makedonijom i ovo pitanje je rešeno-potpisan je psorazum o demilitarizaiji. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200. Spor sa Bugarskom –opština Strumica. 15 . U Sloveniji je najveći problem što 10.Makedonije i CG do dela granice na kojem je KiM.Od nedavno je to pitanje zaoštreno odlukom najviših organa SPC da proglase novu Ohridsku arhiepiskopiju koju vode sveštenici koji priznaju crkvenu vlast SPC. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine. Timok je u međuvremenu meandrirao ali nejasan je strateški značaj –možda zato što je u pitanju tromeđa ili zato što je to najniža tačka nadmoreske visine. – Sa nima su odnosi najkomplikovaniji. U vreme Miloševića odnosi su bili zategnuti ali ne otovreno. Posle pobede demokratske stranke i Sali Beriše na izborima 1992.000. Problem je u nespominjanju srpske manjine u Ustavu RM Postoji još jedan specifičan problem. Pitanje položaja manjina tj Srpske u Makedoniji jer Makedonaca kao pripadnika nac manjine gotovo i da nema. U Rumuniji Srba ima oko 20. Albanska želja da se približi EU i NATO-u i stav te dve organizacije da se problem Kosova mora rešavati unutar Srbije donekle je omogućilo popuštanje u odnosima između ove dve susedne zemlje. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3. SCG: Albanci 16. iako su oni i dalje daleko od normalnih.

EU. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. Bugarska i Rumunija Od 1917 Rusija zbog Boljševičke revolucije istupa i u rat ulazi Amerika. Došlo je do Turske intervencije na severnom delu i severni deo Kipra je proglašen Turskom Republikom koju niko nije priznavao. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Turska: problem sa Grčkom na Kipru i oko egejskih ostrva. Srbija. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. a vezan je za Zmijsko ostrvo. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. Italija od 1915. Austrija. Sve ove promene su uticale na geopolitičke promene na Balkanu. Geopolitičke promene na Balkanu kao posledica I sv rata Sile Antante: Rusija. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Nekoliko Grčkih ostrva je pod samom obalom Turske.Albanci nius presrećni idejom albanaca sa Kosova i ujedinjenju svih Albanaca. Po pravu moraproširenjem teritorijalnog mora od 12 nautičkih milja Grčka je taj deo mora iskoristila i došlo je do spora. preraspodeljuju kolonije i nestaju 4 carevina. Po završetku I sv rata nastale su mnoge značajne promene. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji 22.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže. U Maloj Aziji-oblast Izmira. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Francuska i VB Sile Osovine: Nemačka. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. Rumunija: Imala je nesporazum sa Moldavijom. Grcka: Južno od moreuza Bosfor I Dardanele i danas traje teritorijalni spor između Grčke i Turske oko Egejskih ostrva. NATO-a. Zatim 1974 izbio je spor zbog Kipra gde postoji tradicionalno rivalstvo. stvaraju se nove države. 16 .g. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 županije u centralnom delu Rumunije gde su nastanjeni Mađari.1945. dolazi do novog pregrupisavanja i rasporeda društvenih snaga. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD. Problem se pojavio nastankom tehnologije o vađenju nafte. Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lošu ekonomsku situaciju. Trgovina je mala. stvara se prva socijalistička zemlja i formira se Društvo naroda. Albanci se plaše da bi Albanci sa Kosova pobedu prebacili na sebe. Intervencijom UN konflikt je obuzdan i danas to nije rešenone. Odnosi SRJ i Albanije biće u najvećoj opterećeni Kosovom i njegovim budućim statusom. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. CG. Diplomatski odnosi sa Albanijom obnovljeni su 2001. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.

Južne Dobrudže i Besarabije.Rezultati mirovnih ugovora. korekcija Italijanskih granica. One su bile podeljene u dva dela. ali su se saveznici smatrali oslobođenim te obaveze kada je Rumunija kapitulirala 1918. obrazloživši ih u 14 tačaka. Zadar i pojedina ostrva(Lošinj.januara 1918. Rijeka je trebalo da ostane samostalan grad dok je njeno predgrađe pripalo Jugoslaviji. pogađanja i nadmudrivanja već od samog početka rata. Rumunija je izašla kao pobednica-za vreme pridobijanja saveznika tokom rata njoj je obećana Besarabija. kojim je Italija dobila Istru. Augarska.Vilson i Lojd Džordž-predstavnik Velike Britanije i Vitorio Orlando predsednik Italije i njegov ministar in poslova Sonini-ispostavilo se da su došli da pokupe plen koji im je obećan zbog čega su prešli na stranu savezničkih strana. Mir nije obuhvatio Nemačku i Rusiju dve najveće evropske zemlje sa najvećim vojnim potencijalom. Pogodba je postignuta Rapalskim ugovorom.Glavnu reč vode državnici tri sile pobednice: Žorž Klemanso(poznat pod nadimkom Tigar)-Francuska. Preostalih 6 tačaka bile su mnogo određenije: autonomija etničkih grupa u AU i Otomanskom carstvu. Nova država nalazila se u sukobu sa Italijom a u vezi sa istočnim Jadranom. Ugovori su se neposredno odnosili na Balkan: Senžermenski ugovor sa Austrijom 1919 Nejiski ugovor sa Bugarskom 1919 Trijanonski ugovor sa Mađarskom 1920 Ugovor u Sevru sa Osmanskim carstvom 1920 Samoopredeljenj kao načelo koje je obeležilo ove ugovore. Cilj mirovnih ugovora bio je obnavljanje odnosa između velikih sila i upravljanje promenama postojećeg međunarodnog poredka pošto su propala čitava carstva. Bukovine. Tada su se Centralne sile i Antanta sukobile i svaka sa svoje strane nastojala da za sebe pridobije što iše saveznika.. Koruška je ostala Austrijska. veći deo Banata i ostalih Ugarskih teritorija.. Na kraju je Rumunija dobila Transilvaniju. proizašli su iz tajnih sporazma. obećavajući im teritorije zemalja i naroda iz suprotnog tabora. Pola miliona Hravata i Slovenaca našlo se van granica nive države. Glavno pitanje mirovne konferencije je sređivanje granica i pitanje granica. Prvi je obuhvatao 8 tačaka: javnu diplomatiju-što znači da spoljna pol treba da se zasniva na javnim ugovorima bez tajnih sporazuma. Cres. 18. 8. Kraljevina je prihvatila na ovagvu pogodbu zbog nepovoljnih međunarodnih prilika i zbog želje dinastije da uspostavi za zapadnim susedom dobre odnose. Vladari ranije nisu bili podlegnuti kontroli naroda. Poražene sile nisu učestvovale. 17 .Često pogrešno nazvan Versajski – zapravo to je bio Pariski mir. Kraljevina SHS nastala je i pre mirovnog ugovora.. Sudbina Austrijske provincije Koruške rešeno je plebiscitom. zaključenih posle I sv rata. sa kojom je potpisano primirije već je bila rastočena. Vudru Vilson izneo je američke ratne ciljeve na sednici oba doma Kongresa. Ovaj kongres je uspostavio novi međunarodni poredak u Evropi. zatim Vilson je poručio evropljanima da bi međunarodni sistem trebao da se zaniva na principu samoopredeljenja naroda a ne na ravnoteži snaga. Ugarskom kraljevstvu stavljeno je do znanja da ne može opstati kao jedna država-Trijanonski ugovor ostavio je Ugarskoj trećinu njene predratne teritorije učinivši je najogorčenijim među državama. Lastovo). Sama ta činjenica dovoljna je da se Versajski mir osudi na propast.januara 1919 održana mirovna konferencija.

Turski ugovor. mnoge jugoslovenske teritorije sa obe strane reke Soče. ekonomske i strategijske razloge i druge argumente u prilog svojih zahteva. Italija je zato već pred prvi svetski rat i u njegovom početku vodia politiku laviranja između dve grupe sila obećavajući podršku onima koji su više spremni da udovolje njenim aspiracijama prema istočnoj obali Jadrana. zasnovan na načelu narodnosti i formiranju nacionalnih država. ona ostavlja nerešenim pitanje Albanije koja je pod Italijanskom okupacijom. od čega oko 1. U ovom pogledu nijedna druga evropska država nije imala više problema i nigde princip etničkih granica.. Rusija. pa čak i Valonu u Albaniji. pozivajuči se pre svega na načelo narodnosti ali i na – kao dopunske argumente – istorijske. u sastav SHS ušli su Prekomurije. na mirovnoj konferenciji. Zbog toga se. -Nastala je jedna nova država-Albanija -Nestalo je Otomansko car i AU -1918 Kraljevina SHS. dok je jugoslovenska delegacija na osnovu etničkih. Italija. Engleska. tzv. oslobođena je celokupna teritorija Albanije.g. aprila 1915. Rusije i nje od 25.novembra 1921 doneta odluka o priznavanju albanske nezavisnosti. Uz teritorijalne ustupe Italiji (na račun Ju) . Italija je.12 1920. Srem. Albanija dobija i faktičko priznanje nezavisnosti ulaskom u Društvo naroda 17.težila dobijanju Istre. geografskih. Francuske. Kraljevina SHS morala je još u procesu svog nastajanja da vodi tešku borbu za utvrđivanje što povoljnijih državnih granica i njihovom priznanju mirovnim ugovorima i međunarodnim sporazumima sa susednim zemljama. Grčak je dobila najveći deo Trakije i ostrva Imbros i Tenedos Engleska –pored poraza Nemačke priželjkuje njene kolonije u Africi i Okeaniji kao i podeli Otomanske imperije –delovi bogati naftom. Grci i Italijani su pretendovali na iste teritorije. deo Baranje i zapadni deo Banata.Japan i Italija) održanoj 9. Dalmacije i Albanije Pariska mirovna konferencija rešava pitanje statusa i granica balkanskih država. Istru. Italija uporno pozivala na Londonski ugovor po kome je trebalo da dobije teritorije na kojima je živelo blizu 2 milona stanovnika. Poražena Bugarska mogla je samo da očekuje gubitak. Albanski narod spontano pruža otpor okupatoru i na karju ga proteruje. lišena je svih dobitaka od 1912 i odvojena je od Egejskog mora. Bačka. kao i na strategijske razloge svije bezbednosti. Dalmaciju i ostrva. još početkom 20 veka pokazivala aspiracije prem Balkanskim zemljama. Dardanelima. Krajem 1921. Carigradu i zaleđu u istočnom delu Balkana.Međumurije. pa je na konferenciji ambasadora velikih sila ( Francuska.3 miliona Jugoslovena.Mirovnim ugovorom sa Mađarskom u Trijanonu 1920.-Delegacija Kraljevine SHS podnela je mirovnoj konferenciji veliki broj memoara u kojima je detaljno iznela svoje zahteve u pogledu granica. nije naišao na veće otpore skoro svih susednih država i nekih velikih sila koje su iza nekih od susednih zemalja stajale.zapadnu Trakiju (oduzeti od Bugarske) i istočnu Trakiju (od Turske) Najvažniji cilj bio je SmirnaIzmir.okrenuta ka Bosforu. Slavonija. ekonomskih i političkih argumenata bila za staru austrijsko- 18 . kao i savezničkih sila. Osmansko carstvo je podeljeno u korist njegovog hrišćanskog i sršskog stanovništva. Londonskim paktom – tajnim ugovorom između Velike Britanije. Vinzelos-grk je izneo listu potraživanja koja uključuju severni Epir(koju je trebalo oduzeti od Albanije).Najteži problem u ovom pogledu kraljevina SHS je imala sa Italijom. Pošto su njeni interesi u tom pogledu bili mnogo protivrečniji prema centralnim silama ona je uspela da joj sile Antante obećaju za njen ulazak u rat protiv Centralnih sila.

g.sept 1919. Dalmaciji i ostrvima. Trstu. strategijske i geografske razloge tražila približno onu teritoriju na kojoj je veći broj stanovništva slovenački živalj. pa je veliki deo granice. Razgraničenje između Rumunije i Kraljevine SHS izvršeno je na osnvu tzv. ekonomske. Slovensko Porablje. Pored Rapalskog ugovora dve države su istovremeno zaključile tzv. Rapalskim ugovorom Italija je dobila Gradišku. oktobra 1920. Ona nije uspela da dobije sve teritorije u kojima u kompaktnoj masi živi naš živalj-kao što su Bajski trokut.italijansku granicu ne prihvatajući italijanske argumente i pretenzije prema Gorici. onemogućili su rešenje pitanja razgraničenja između Italije i Jugoslavije. Dva posebno značajna i sporna pitanja bila su prihvatanje Drave kao državne granice i Koruška.Prema Senžermenskom ugovoru. Razlog za ovakvo oprredeljenje većine za Austriju treba tražiti u lošoj politici Kraljevine SHS. Lastovo i Vis. uticaju austrijske socijaldemokratije. nijedan srez na ovom područiju nije imao Dravu kao granicu. ali je dobila izvesnu ispravku granice prema Subotici. Istri.juna 1920. aiko je većina bila jugoslovenskog porekla. ekonomske.I jedna 19 .. Njime je formirana i Slobodna i nezavisna država Rijeka. Glasanje u zoni A obavljeno je 10. Mađarska je Trijanonskim ugovorom od 4. A i B.južnu i severnu i odlučeno je da se glasanje o tome kojoj se od dve susedne zemlje stanovništvo želi priključiti prvo sprovedene u južnoj zoni. Ju uglavnom nije uspela u svojim zahtevima.g i većina se izjasnila za Austriju. Goricu. Ipak je činjenica da je više Mađara ostalo u Jugoslaviji nego jugoslovenskog u Mađarskoj. Kraljevina SHS je pod pretnjom ratom od strane Italije i diplomatskim pritiskom dve zapadnoevrolske sile pristala na zaključenje Rapalskog ugovora sa Italijom 12.. Savezničke sile nisu prema Jugoslaviji bile u pogledu razgraničenja sa Mađarskom naklonjene u meri u kojoj je to bio slučaj sa Čekoslovačkom i Rumunijom koje su dobile sva mesta u kojim živi i njihovo stanovništvo. U ugovoru je stajalo i da će pitanje Koruške biti rešeno plebiscitom. u sprovođenju mobilizacije u Jugoslaviji nasuprot ukinutoj vojnoj obavezi u Austriji(mirovnim ugovorom). od 10. iako je bila formirana i međusaveznička komisija za ispitivanje spora. Novembra 1920. Trst i skoro celokupnu istru. odnosno Italijanskih od strane Francuske. Međtim. Jugoslavija nije prihvatila Dravu kao kao državnu granicu pozivajući se na etničke.g kojim je utvrđena granica između dve države. kraljevina SHS je pozivajući se na etničke. uz obostranu obavezu čuvanja jene nezavinosti koju je Italija pogazila već krajem iste godine upadom grupe fašista i proglašenjem njenog prisajedinjenja Italiji što je Kraljevina SHS priznala tzv. Etničkog balansa prema kome bi u obe zemlje ostao podjednak broj etničkih pripadnika druge države. geografske i druge razloge. Rimskim paktom iz 1924. Antihabzburšku konvenciju koja je bila tajna i kojom su se obavezle na čuvanje i izvršavanje odredaba senžermenskog i trijanonskog ugovora i posebno se dogovorile o preduzimanju mera u cilju sprečavanja eventualnog povratka Habzburške dinastije na presto Austrije ili Mađarske -Prilikom razgraničenja sa Austrijom. išao Dravom. a da se u severnoj glasa tek ako se u zoni A većina izjasni za prisajedinjenje Jugoslaviji. ustanovljene senžermenskim mirovnim ugovorom sa Austrijom. Austrija prihvata granice susednih zemalja i odriče se prava i potraživanja sa teritorija koje su joj ranije pripadale. -Protivrečnost interesa i argumenata zainteresovanih država i podrška jugoslovenskih zahteva od strane SAD.g. Velike Britanije koja je želela ojačati Italiju naspram Francuske u cilju uspostavljanja nove ravnoteže snaga u Evropi. uticaju ktoličkog klera. zatim grad Zadar sa okolinom i ostrva Cres.. Koruška je zato podeljena u dve zone.g kojim je izvršeno razgraničenje njene teritorije sa susednim državama obavezala na priznavanje pune nezavisnosti kraljevine SHS u čiju korist se odriče svih prava i obaveza na teritoriji stare Austrijsko-Mađarske teritorije. Tako da do plebiscita u zoni B nije došlo. kao i činjenicu da na dan uspostavljanja primirija sa Austrijom 1918. Prilikom razgraničenje sa Mađarskom bilo je mnogo problema. Lošinj.

i druga država tražile su ceo Banat. Srbija i Grčka su preuzele sve moguće mere da to onemoguće. tj potvrdila je podelu Makedonije izvršenu Bukureškim mirovnim ugovorom iz 1913. a svoe aspiracije prema Vardarskoj dolini i Banatu smatrala prvorazrednim ciljem. Granice između nje i Grčke ostale su onakve kakve je utvrdio Bukureški ugovor iz 1913. Srbija je bila protiv svake diskusije o tome kakav treba da bude status Makedonije ističući a se Srbija bori za strateške granice i da su njeni minimalni zahtevi u ovom pravcu zadržavanje Vardarske Makedonije i dobijanje teritorija u slivu Strumice. pozivajući se na brojne razloge: Bugarsko neprijateljstvo prema saveznicima i posebno prma Srbiji čiju je polovinu teritorija držala u toku rata. a maksimalni zahtevi dobijanje celokupne Makedonije. kao i to da mnoga mesta koja pripadaju Bugarskoj naseljava srpsko stanovništvo. na strategijske razloge zaštite prestonice. sve do 1926.Novembra 1919. a posebno Engleska. Bugarska ovim ugovorom priznaje jugoslovensku državu i odriče se u njenu korist svih prava i pravnih osnova na teritorijama koje su njime pripale Kraljevini SHS.g. što je pokazivalo želju Italije da izaleži u susret jugoslovenskim zahtevima prema Makedoniji umanji njene aspriracije prema Jadranu i Albaniji. kraljevina SHS je tražila njene ispravke na više mesta od Timoka do Strumice.g -U pogledu granica prema Albaniji spor je vođen nekoliko godina. određena je granica između dve države sa određenim izmenama u korist Kraljevine SHS koja je dobila deo teritorije na desnoj obali Timoka i gradove Bosilgrad. ali pod uslovom da se uprava nad Makedonijom poveri Jugoslaviji. Delegaciju kraljevine SHS je u početku tražila od mirovne konferencije zadržavanje granica ustanovljenih na Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913. Bugarsko. Sa tim se slagala i Italija. U pogledu utvrđivanja Jugoslovensko-Bugarske granice. zatim potrebu obezbeđenja komunikacija i železničkih pruga koje vode prema Dunavu i Rumuniji duž Timoka i prema Solunu duž Južne Morave i Vardara. ali je u Rumuniji ostalo više Srba nego u Banatu Rumuna. Garibrod i Strumicu sa okolinom. široke narodne mase su želele autonomnu Makedoniju koja će obuhvatiti sva tri nena dela (Vardarsku. Prvi svetski rat je doveo do povezivanja makedonskog pitanja sa borbom za ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajedničku državu. Granica je na kraju utvrđena kompromisno-tako što je Jugoslavija dobila prostorno veći deo Banata. Nejskim mirovnim ugovorom od 27. dok je ona za Jugoslovenski odbor bila problematično pitanje pošto su neki njegovi članovi smatrali da buduća ju država treba da napusti orijentaciju prema jugoistoku i da se usmeri prema Jadranu. Egejsku i Pirinsku Makedoniju.g. naime posle balkanskih ratova problem Makedonije često koristila kao sredstvo pritiska prema drugim ju narodima.) Evropslke sile pobednice. Ju se takođe pozvala na načelo narodnosti istočući da i na istočnoj granici Banata ima čisto srpskih sela. Srbija je. Engleska je predlagala da mirovna konferencija formira autonomnu Makedoniju pod mandatom Društva Naroda. Razgraničenje je izvršeno Trijanonskim ugovorom. Dok je malobrojna makedonska buržoazija svoje interese usmerila prema Bugarskoj. Rumunija se pozvala na Bukureštanski ugovor-1916. pristupile su pred mirovnu konferenciju posebnom ispitivanju pitanja Makedonije smatrajućii da bi bilo najadekvatnije formirati autonomu Makedoniju pod svojom zaštitom. Srbija je Makedoniju smatrala svojim stečenim pravom.g kojim joj je bio obećan Banat i na etničke razloge tvrdeći da sve do Pančeva i Beograda ima čisto rumunskih sela. Mirovna konf je ostala na kompromisnom rešenju. ali se ono zbog istorijske različitosti razvoja makedonksog naroda postavljalo drugačije. u kom pravcu su čak vođeni i separatni pregovori sa Bugarskom u toku 1918. Bugarska je kao protivargumente ovim zahtevima isticala da je stanovništvo između Timoka i Morave-kao i u Makedoniji. pod uslovom da Albanija ostane 20 . ali su kasnije vršene zamene određenih manjih delova teritorija.g uz ustupanje Jugoslaviji jednog dela strumičkog kraja na račun Bugarske.

jer nisu mogle ni učestvovati u pregovorima. najznačajnija vid multilateralne saradnje izmedju balkanskih država je stvaranje balkanske Antante( stvorena je na inicijativu Fra).Odustajanje od političkog pritiska prema bilo kojoj balkanskoj državi bez pristanka ostalih potpisnica.zemlje potpisnice bile su : Grčka .Jugoslavija.g. Dve države su tek 1926.Savetovanje u slučaju pretnje. za razliku od Ju koja je kao pobednica imala prednost i argumente u svoju korist. 21 . Ovakvim stavom delegacija kraljevina SHS htela je da ostane na principu narodnosti.g što je ova i učinila.g ostale su. Kada je Albanija 1920. do 1926. Velike slile su u tome imale presudnu ulogu. februara 1934. Granice Ju utvrđene posle I sv rata. iste i posle II sv rata.g i Londonskim memorandumom 1954. u periodu od 1919. Jugoslovenska delegacija je istakla zahtev za Severnom Albanijom i Skadrom. Turska. ali je čekala da Italija postavi svoje zahteve prema Albaniji pa da onda i ona učini isto. Nastali spor oko razgraničenja sa Albanijom razmatrao je i Savet Društva naroda koji je zatražio da konferencija ambasadora koja je radila na razgraničenjima utvrdi ju-albansko granicu. Ali.g.g konačno potpisale u Parizu dokument kojim se utvrđuje međusobna granica. februara a sporazum je potpisan u atini 9. Značajnu ulogu u tome imala je činjenica da su tri susedne države – Austrija. koji je posle dobijanja savetodavnog mišljenja od stalnog suda međunarodne pravde u Hagu pripao Jugoslaviji.nezavisna država.g primljena u Društvo naroda odmah je postavila pianje svojih granica prema Grčkoj i Jugoslaviji posle čega je došlo do velike diplomatske aktivnosti velikih sila i zainteresovanih zemalja. onda kraljevina SHS zadržava pravo da u cilju obezbeđenja svojih interesa postavi potanje granica prema Albaniji. ukoliko konferencija želi da Albaniju stavi u položaj protektorata neke sile. Rumunija. 2.Pregovori su zaključeni u Beogradu 4. Pregovori su vodjeni u Ženevi i Beogradu. pa su morale da se okrenu del terirorija na koje su pretendovale. a jugoslovenski zahtevi u pogledu spornih teritorija ispunjeni su u meri u kojoj su one to bile spremne da dopuste. Pošto je Italija već istekla svoje zahteve pozivajući se na Londonski ugovor 1915.Otvoren za pristupanje ostalih balkanskih država. Mađarska i Bugarska bile pobeđene zemlje. Nepovredivost granica. posebno načelo narodnosti na kojom je stajao i američki predsednik Vilson. 23. što je bio deo plana Pašića za izlazak Srbije na Jadran i zbog čega je bilo postavljeno i pitanje eventualne kompenzacije na severnom i južnom jadranu (RijekaSkadar). Prilikom razgraničenja došlo je do posebnog spora oko Svetog Nauma na Ohridskom jezeru. saglasno Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913. da ne bi slabila svoju pozivciju prema Italiji traženjem dela Albanije. među kojima je bila i Italija. Ciljevi: 1. 3. Balkanska multilateralna saradnja izmedju dva svetska rata U periodu izmedju dva svetska rata nastale su nezavisne države koje su želele da vode svoju spoljnu politiku. osim promene Jugoslovensko-Italijanske granice mirovnim ugovorom sa Italijom iz 1947. 4. Tako je sistemom Versajskih mirovnih ugovora i sporazuma Ju sa susednim zemljma došlo do utvrđivanja njenih granica i normalizovanja odnosa sa susedima.

Sekretarijat nacionalnih grupa plus 6 komisija (najvažnija komijisja za ekonomska pitanja i saobraćaj. da neće pribegavati ratu protiv neke druge ugovornice.. izbijanjem drugog svetskog rata došlo je do nepoštovanja ugovora. saveza a to su suverenitet i ravnopravnost.Biro. 4. Izrađen statut međubalkanske trgovinske komore. Jug.. u Atini uz učešće predsednika ( Bug. koji cine manje od polovine stanovnistva nacionalnog drustva i ciji pripadnici imaju zajednicke karakterisitke etnicke. uzajamno nennapadanje. stanovnika suverene drzave. 3. o vazdušnoj plovidbi. Da bez predhodnih konsultacija ne preduzimaju bilo kakve pol akcije prema drugim potpisnicama i da neće izimati pol obaveze prema drugoj balkanskoj državi bez predhodnog pristanka ostalnih strana ugovornica. retko se idealno podudaralo s etnickim granicama. 5-12 oktobar 1930. 1932 isključene su iz pakta Albanija i Bugarska. sporazum o poštovanju propisa o manjinama. njime Grčka. 21-26 oktobar 1932 Bukurešt . Potpisan pakt balkanskog sporazuma 1934.. novembra u Solunu 1933. Postojale su 2 pratece pojave: a) deo vlastitog stanovnistva ostajao je u granicama drugih drzava b) delovi drugih nacija ulazili su u sastav vlastite drzave Niz okolnosti na Balkanu su: 22 . Predviđa se stalna komisija za mirenje + odbrana zajedničkih ekonomskih balkanskih interesa u okolnostima svetske ekonomske krize.takodje su države sklapale i separatne sporazume. Jug. postojanje arbitraže.medjutim savez nije posluzio svrsi . kao krajnji cilj odredjen je stvaranje saveza balkanskih država i to Bug. Ovaj balkanki savez pomogao je i olakšao političku i privrednu saradnju potpisani su ugovori o turizmu. međubalkanska poštanska konvencija. Rumunija. Manjinski problemi u balkanskim odnosima do II SR Manjinom se smatra svaka grupa pojedinaca. verske i jezicke prirode.Savet.Rum i Alb Donesen je Statut koji je uredio funkcionisanje konferencije. Kao zajednički interes vidjeno je sprečavanje Ita i Bug u ostvarivanju pretenzija i očuvanje statusa quo.Grč. godine. stvaranje balkanskog carinskog saveza kao i očuvanje i poštovanje etničkih celina 2.usvojen predprojekat pakta balkanskih država (obaveza nenapadanja.) Donesene su rezolucije o principima za stvaranje bal. Jug i Turska garantuju sigurnost svojih granica. po kojima se razlikuju od ostatka stanovnistva. Albanija nije htela u savez jer je bila pod pritiskom Albanije a Bugarska nije bila zadovoljna 24. 20-26 oktobar 1931 u Carigradu imenovala je komisiju za pripremu nacrta Balkanskog pakta. Osnove na kojima se zasniva: priznanje jednakosti među balkanskim narodima. – bez značajnih rezultata. od 5 do 12. Usvojila je 5 rezolucija.Do ovog sporazuma došlo se kroz multilateralni pregovarački proces koji je započeo balkanskim konferencijama: 1.osnovana su tela: Glavna Skupština. Stvaranje nacionalnih drzava u Evropi.Grč.Tur. Albanija zbog italijanskog pritiska a Bugarska zbog teritorijalnih pretenzija jer nije bila zadovoljna svojim granicama.Rum i Alb) Cilj konferencije bio je da se doprinese jačanju saradnje balkanskih naroda uz poštovanje suvereniteta. pogotovu na Balkanu.Tur.

sistem zastite manjina izmedju 2 svetska rata doziveo je neuspeh. Austrijom. Grckom. bio je na udaru evropskih i azijskih sila. Verske manjine su postojale do I sv rata a posle nacionalne. naroda. Rumunijom. 23 . A-U. Postojala je Grčka.000 stanovnika na tom područiju. Ovaj pakst nije sproveden. Ovo su sve rubna područija na Balkanu. Turska. i 1920. pored toga regulisano i Konvencijom o razmeni stanovnistva (izmedju Grcke i Bugarske. koje su sprecavale normalne tokove i procese etnickog. Istru plus ostrva . „jabuka razdora“. Bugarskom. Bugarska. nacionalnog i drzavnog konstituisanja 3) stvaranje nacionalnih drzava na Balkanu teklo je sa istorijskim zakasnjenjem. jer su manjine bile „peta kolona u balkanskim zemljama“. Izgubila je Transilvaniju oko milion ipo stanovnika je ostalo van Mađarske. Albanija. Italija .dobila je Jadran do Rijeke. Zadar.Hravata I slovenaca je ostalo tu.2) kao problem pravne zastite nacionalnih manjina Osim odredbi o manjinama koje su sadrzali i mirovni ugovori sklopljeni 1919. Manjinski problemi na Balkanu javljaju se u 2 oblika: 1) kao teritorijalni problem. u sklopu oslobodilacke borbe protiv Otomanskog carstva i A-U monarhije i bilo je pod uticajem velikih sila 4) velike sile vodile su denacionalizatorsku politiku i doseljavanjem svog stanovnistva menjale etnicki sastav citavih krajeva. Rumunija. izgubila je teritorije oko 60% teritorije i 2/3 stanovništva .1) na njegovom prostoru sudarali su se i ukrstali interesi i uticaji raznih rasa. Problem je nastao sa 600.Turske i Grcke) Bez obzira. Turskom-visoki standardi pravne zastite manjina. Ni jedna zemlja nije bila bez manjina. dosta Srba. vera 2) zbog svog vojno-strateskog polozaja.Italije. Kraljevina SHS. Madjarskom. Mađari – gubitnici u ratu. Status manjina nije regulisan. zakljuceni su i posebni ugovori o manjinama sa drzavom SHS. kultura. Rusije Balkan je podrucje sa najvise nacionalnih manjina u Evropi. Posle I sv rata desila se velika gepolitička promena. Sa SHS je izgubila Suboticu. Pravni i politicki instrumenti koji regulisu pravnu zastitu manjina na balkanskom prostoru: 1) Povelja UN 2) Opsta deklaracija o pravima coveka 3) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju genocida 4) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 5) Zavrsni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 6) Razni mirovni ugovori i bilateralni akti 7) Interno zakonodavstvo povezano sa međunarodnim aktima Generalno za sve zemlje u Versaju je potpisan pakt o poštovanju manjina na Balkanu (jevrejske I Hrišćanse). 5) Pod terorom-ceste migracije i seobe iz jedne u drugu etnicku sredinu 6) Definisanje nacionalnih granica balkanskih drzava-bile su plod dogovora i diktata velikih sila:Turske.

Problem manjina Grčko-Turskim odnosima.Lozanski sporazum ali dosta Turaka ostalo je u Trakiji, Bugarskoj. Veliki broj Albanaca u Makedoniji,CG, Kosovu U odnosima Kraljevine SHS I Rumunije nije bilo problema iako je bilo manjina. Postojala je prvo jaka dinastička veza, ženidbama.. Mi smo imali problema sa Mađarima, Bugarima-žalili su se da je nestalo 300.000 bugara u UN. Oni su se ustvari izjašnjavali kao Makedonci posle II sv rata a pre toga kao Bugari. Zatim sa Albanijom je imala problema. Albanci su na Kosovu bili obespravljeni, nisu se mogli školovati na svom jeziku I to je bilo otvoreno pitanje. Vlasi su nestali kao manjina, mi ih zovema Cincari. Nestalo je oko 500.000 Vajshodže. Nije bilo zaoštravanja odnosa zbog manjina ali sporova I trvljenja je bilo. 25.Balkan u politici sila pred i u toku drugog svetskog rata Posle I sv rata Francuska postaje najaktivijni faktor na Balkanu-jedina je mogla da isporučuje ratni materijal balkanskim zemljama. Velika Britanija takođe ima jak uticaj na Balkanu u Grčkoj. U periodu 1930-1933 Italija – druga direktno zainteresovana sila koja počinje da ugrožava Francuske interese posle pobede fašizma. Prodor na Balkan kroz Albaniju. Nemačka je imala jak uticaj na Bugarsku u i Rumuniju Engleska – odgovarala joj je ravnoteža snaga i uloga Italije na Balkanu i Mediteranu i bila je zainteresovana za očuvanje teritorijalnog integriteta Grčke. Britanija je branila da Italija i Nemačka nemaju izlaz na more. SSSR- sve vlade balkanski zemalja vodile su neprijateljsku politiku. Grčka jedina uspostavlja dipl odnose sa SSSR a Turska je imala prijateljske odnose. Dolaskom Hitlera na vlast odnosi velikih sila su izmenjeni: 1934 sklopljen je Balkanski pakt. Bugarska i Italija nisu ušle jer su u Nemačkoj videle saveznika i zaštitnika. Iste godine –Rimski protokol (Italija, Mađarska i Austrija) kao odgovor na Pakt male Antante i Balkanskog saveza. Nemačka – trudila se da stavi balkanske države i veže u ekonomskom smislu, a to se najviše odrazilo na Bugarsku i Jugoslaviju, Nemačka je imala zahteve i pretenzije prema Rumuniji zbog naftnih polja u Transilvaniji(u to vreme rumunija je 5 svetska izvoznica nafte). Cilj Nemačke je da istisne uticaj velikih sila sa Balkana, potpomognuta je germanskim snagama u Bugarskoj i Rumuniji. Dolaskom za predsednika Jugoslovenske vlade Milana Stojadinovića, sredinom 1935.g počelo je otvoreno vođenje politike saradnje sa Nemačkom, Italijom i napuštanje saradnje sa Francuskom i Malom antantom. Razvitak i karakteristike Stojadinovićve soljne politike ogledale su se: 1. Udaljavanju od Društva naroda i Francuske kojoj je ve u 1935.g otkazana podrška u borbi protiv nemačko odbacivanja Lokarnskog sporazuma, odbijanja priključenja bilo kakvoj koaliciji protiv Nemačke sa kojom je stalno unepređivana ekonomska saradnja i razvijani politički odnosi, potpisivanju

24

Konkordata sa Vatikanom jula 1935.g i izgrađivanju sankcije Društva naroda protiv Italije zbog agresije na Abisiniju. 2. Politici napuštanja kolektivne bezebednosti u okvirima Male i Blakanske antante i politici njihog razbijanja koja se ogledala u sve manjem ineteresu za saradnju sa Čekoslovačkom, Rumunijom u politici zbližavanja sa Italijom i Bugarskom, zaključivanjem sa njima bilteralnih paktova u 1937.g, bez znanja i pristanka država članica dve antante. 3. Nesuprotstavljanju agresivnim postupcima Nemačke prema Austriji, tj Anšlusu iz 1938.g i nepokazivanju ni najmanje mere solidarnosti sa Čekoslovačkom u vreme i posle Minhenskog sporazuma, iz iste godine, a kamo li pružanje podrške njenom otporu Nemačkoj. 4. Ovakva spoljna politika Jugoslavije značila je izdaju nacionalnih interesa i interesa njenih saveznika, razbijanje Male i Balkanske antante koja je, iako su je sačinjavale tri tzv. sile drugog reda, predstavljale zakedno veliku silu. Nepopularnost i neprihvatanje ovave spoljne politike u zemlji dovelo je do poraza Stojadinovića na izborima decembra 1938.g, ali se spoljna politika novog predsednika vlade, Dragiše Cvetkovića i dvora nije promenila, već se otičlo i dalje, mirno posmtarajući okupaciju Albanije od strane Italije, aprila 1939.godine. Posle zauzimanja Albanije, Italija je istakla pretenzije prema Kosovu, što je Ju koja je već bila izolovana i usamljena udaljilo od Italije i još više približilo Nemačkoj. Politika neutralnosti koju je Jugoslavija vodila, iako je svetski rat već počeo, još više ju je učinila nesposobnom za otpor fašističkoj agresiji i sve više spremnu na davanje koncesija samo da ne bi ušla u rat. Njeno nalaženje u takvom položaju dovelo ju je do razilaženja većine u vladi Cvetović-Maček sa većinom u generalštabu, ali ni to, zbog uspeha koje su fašističke sile već bile postigle u Evropi pokoravanjem mnogih država, nije uticalo na dalje približavanje silama osovine koje se ispoljavalo kroz zaključenje jugoslovensko-mađarskog rata o večitom prijateljstvu i posebno kroz pristupanje Trojnom paktu 25.marta 1941.g koji je za Nemačku bio od osobite važnosti, jer joj je Jugoslaviju, praktično izručio bez rata, dok je Cvetković smatrao da nime sprečava da Jugoslavija bude neposredno uvučena u rat.Kad su izliv narodnog nezadovoljstva u demonstracijama od 27.marta i vojni puč generala Simovića koji je obrazovao novu vladu pokazali nesaglasnost sa pristupanjem Trojnom paktu, Hitler je izjavio da se udar protiv Jugoslavije izvede nemrlosrdnom okrutošću. Na taj način će se Turskoj zadati dovoljno straha i uticaće se na povoljan način na kasniji pohod protiv Grčke. Rat protiv Jugoslavije bi morao biti vrlo poularan u Italiji, Mađarskoj i Bugarskoj, pošto će se tim državama obećati teritorijalna proširenja: Jadranska obala Italiji, Banat Mađarskoj i Makedonija Bugarskoj. Sudbina kraljevine Jugoslavije bila je, na ovaj način, jasno određena pošto ona nije imala više spoljnih saveznika kojih se sama odrela i koji su već bili pokoreni od srtane fašističkih sila, niti je imala unutrašnjih sposobnosti za svoju odbranu. Hitler je 12. marta 1938. ušao u Austriju i njen strateški položaj je poboljšan Italija- politika ekonomske, vojne i političke penetracije u Albaniju i Balkan- zauzima Albaniju, Britanija de fakto priznaje Albaniju kao područije koje su Italijani zaposeli a 1940. Italija objavljuje ultimatum Grčkoj, Grčka ne prihvata pomoć Britanije da ne bi izazvala Hitlera. 22.maj 1939-Čelični pakt (Nemačka i Italija)

25

23.avgust 1939 sporazum Staljin-Hitler –pakt o nenapadanju i tajni sporazum o razgraničenju interesnih sfera u Istočnoj Evropi. Sedam dana nakon potpisivanja došlo je do agresije na Poljsku i do otpočinjanja II. Sv rata. SSSR se pojavljuje na Balkanu posle okupacije Poljske. Deo Poljske je pod SSSR i teže da oslobode Bugarsju i Rumuniju preko NOP-a osigurvaju interesnu sferu. Jugoistočna Evropa je bila sirovinska baza imperijalističkih zemalja. Rumunija i Bugarska su pristupile Trojnom ppaktu. 25.marta 1941 Ju pristupa Trojnom paktu. Jugoslovenska teritorija rasparčavana je a sile Osovine priznale su NDH 10.april 1941.Italija je okupirala Hrvatsku i pravi svoj plan –težnja ka celom sredozemlju od Istre do Južne Albanije Bugarska i Albanija dobile su teritorijlana proširenja na račun Ju i Grčke 18.juna sporazum o prijateljstvu Turske i Nemačke. Pod vlašću sila osovina: Albanija, Bugarska (Strumicu i pola Makedonije), Grčka, Rumunija i Jug. Albanija, Bugarska i Rumunija imaju svoje vlade ali pod kontrolom sila osovina a Ju je rasparčana između Nemačke i suseda. Ruzvelt je tokom prve dve ratne godine odvraćao Engleze u njihovim pokušajima da tajno ugovaraju o posleratnom uređenju Evrope. Englezi su se plašili da Balkan ne podpadne pod ruski uticaj. SSSR-ima lose odnose sa svim balkanskim odnosima zbog komunista koji su na vlasti u Rusiji,jedino Grčka ima diplomatske odnose sa Rusijom a Turska prijateljske V. Britanija- imala je finasijske interese na Balkanu ( Jug i Rum), borila se za očuvanje teritorijalnog integritea grčke U toku rata u Jug delovala su dva pokreta do 43 SAD su podržavale četnike a tek posle toga Tita Postojali su planovi za iskrcavanje saveznika na jadransku obalu i prodor u meki trbuh evrope radi zaustavljanja prodora Sovjeta Jugoslavija je rasparčana od strane susednih država ,stvorena je NDH koja je zauzimala 40% stare Jug Sve Balkanske države bile su deo Hitlerovog poretka 1. one koje su pristupile trojnom paktu 2. one koje su se na silu priključile osvajaču 3. one koje su uspostavljene na ruševinama, kolaboracionističke vlade Posle II sv.rata Maršalov plan. Posle pobeda saveznika kod staljingrada i u severnoj africi porasao je intres za Balkan pošto je trebalo zavarati nemce oko toga gde će se desiti iskrcavanje saveznika,počelo se sa pružanjem podrške pokretima otporana Balkanu .Saveznici su se iskrcali na Siciliji, dolazi do sukoba Tito i Draža28.novembra do 1. dec 1943 Teheran-prvi sastanak vođa antihitlerovske koalicije. Sklopljen spor o saradnji sa NOV Jug. Februar 1945 drugi sastanak velike trojice u Jalti-podela intersnih sfera. 14 tačaka-tri se odnose direktno na Ju. 26.Politika intersnih sfera na Balkanu posle drugog svetskog rata Politika interesnih sfera postala je vekovna tradicija na Balkanu, a od kraja 17 veka nije bilo ni jedne evropske sile koja se nije interesovala za mogućnost uticaja.. Tradicija

26

ponašanja velikih sila na Balkanu ogledala se u protivrečnosti među balkanskim narodima, korišćenju jednog suseda protiv drugog... Krajem i neposredno posle II sv. Rata odvijali us se protivrečni procesi od uticaja na balkanske odnose: na jednoj str je tekao proces nacionalno-oslobodilačke borbe, a na drugoj strani podela intersnih sfera. Vlaimir Dejdli je napisao jednu knjigu o podeli interesnih sfera na Balkanu. 28.novembra do 1 decembra 1943. sastanak u Teheranu vodja antihitlerovske koalicije(Staljin,Čerčil i Ruzvelt), 1944. u Moskvi Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu (džentlmenski sporazum). SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli. Dogovorili su se o podeli interesnih sfera kroz politički uticaj. JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkan. Engleska je smatrala da sporazum u Jalti nije ispoštovan jer su Sovjeti imali veći uticaj u Jugoslaviji nego Britanci. Tito je u Moskvi potpisao u aprilu 1945.g sorazum o zajenidčkom sadejstvu Crvene armije i NOVojske. Svojevremeno je Čerčil u svojim memoarima izjavio da je najveći problem u SovjetskoBritanskim odnsima problem Jugoslavije. RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Na samom terenu ova podela je bila drugčija. Sovjeti tj Crvena armija je bila u Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji-bio je veći uticaj Sovjeta preko komunističkih partija, tj preko NOP-a osiguravaju interesnu sferu. Grčka- posle II sv rata SAD i Velika Britanija podržavaju kraljevinu. Tu smo s umešali mi i Albanici jer smo bili protiv uspostavljanja kraljevine u Grčkoj. Tada su interese u Jugoslavaji izgubili: Italija, Francuska i Nemačka (imala uticaj na Rumuniju, Bugarsku). -Stav i interesi SSSR-a: 1. Prema Bugarskoj i Rumuniji jer su članice Varšavskog pakta i SEV-a. 2. prema Yu – od 45-48 jer su čl Varšavskog pakta i SEV-a; od 1948 do 1950 dolazi do konfrotacije(inforbiro); od 1955 normalizacija i približavanje Kini. 3. Prme Albaniji –od osude zbog izlaska iz Vrašavskog pakta do pokušaja normalizacije odnosa koji je Albanija odbila optužujući SSSR za socijalimperijalizam. -Stav i interesi SAD-a: Doneta je Trumanova doktrina 1947 g u martu gde se svim sredstvima brani svaka zemlja koja bi mogla biti izložena komunističkoj opasnosti; Donet je Maršalov plan – ekononmska pomoć zemljama koje uđu u koordinate njene pol i vojne strategije. Sfere uticaja su Grčka i Turska preko NATO-a. -Stav i interesi NRKine: Zbližavanje sa Rumunijom 60-ih ( u vreme raspada SSSR-a) Albanija je najveći prijatelj Pekinga , razlaz krajem 70-ih zbog normalizacije Ju i Kine -Stav i interesi Francuske: Najbolji odnosi sa Rumunijom (tradicionalna povezanost 2 kulture+ sličan položaj u blokovima); Sa zu u prijateljskim odnosima ; sa Albanijom povremeno interesovanje; sa Grčkom (bila u sferi uticaja Vbritanije-nov akcenat posle pada vojne hunte i formiranja vlade Konstantina Karamanlisa (proveo u Parizu 1963-74) Sa Turskom više se susreće na područiju Srednjeg Istoka nego na Balkanu.

27

U toku Hladnog rata središnji deo Balkana bio je tretiran ka siva zona. Jugolsavija je tražila treći put i radila je na ojačanju pokreta nesvrstanosti. Promenjivi odnosi sa JU zbog sukoba 1948 a normalizacija 1955. odnosno davanja pomoći susednoj socijalističoj Albaniji.sukoba sa zapadnim zemljama od kojih se nije mogla očekivati saradnja i razjmena u cilju industrijalizacije zemlje. Zato je u svom unutrašnjem razvitku 28 . 27.Severnoatlanski pakt –NATO (nastao 1949-12 zemalja osnivača. ali ipak u početku nije odlučnije reagovala zbog svog međunarodnog položaja. vodeće blokovske sile bile su preokupirane i jačanjem svoga prisustva i uticaja u zemljama članicama i nastojale su da u balkanskom prostoru prošire svoje sfere uticaja. to je izjavio Moša Pijade i izazvao je skandal . Jugoslavija se od početka suprotstavljala oblicima saradnje koji su pokazivali elemente diskriminacije i neravnopravnosti partnera. Siva zona je pre svega središni deo balkanskog poluostrva (Ju + Albanija) gde nisu zagarantovane sfere uticaja zapadnog i istočnog bloka. ali i regiona u celini( Pripadništvo istom bloku nije značilo veći stepen saglasnosti-sukob Grč i Tur oko Kipra 1974). U doba hladnog rata. 1946 i 1947.Balkan u hladnom ratu 1946-1989 Posle II sv rata svoje prisustvo i uticaj na Balkanskom poluostrvu trude se da obezbede dve velike vojno-političke grupacije: 1. SovjetskoJugosovenska i Jugoslovensko-albanska mežovita društva u cilju pomoći u bržem industrijskom razvoju od strane Ssaveza. U ekonomskim odnosima i saradnji Jugoslavije sa Ssavezom. Balkan u vreme bipolarne podele Evrope ima položaj sive zone. vodeća sila SSSR) U vreme hladnog rata na Balkanu je funkcionisala formula 2+2+2 1. Rumunijom i Mađarskom 1947.Jugoslavija i Albanija ( svaka na svoj način nezavisna Pripadanje.gdoina.Grčka i Turska članice NATO 2. kulturne i druge saradnje. INTERESI SSSR – Prema Rumuniji i Bugarskoj jer su članice Varšavskog ugovora i SEV-a . Bivša Ju bila je sanitarni koridor ili tampon zona-van sfere uticaja. Varšavski pakt ( nastao 1955.g zaključuje ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa svim ovim zemljama: Poljskom. kao i u njegovim odnosima sa drugim zemljama. čekoslovačkom i Albanijom-1946. Grčka je imala plan oko podele Albanije sa Jugoslavijom.god. Sukob Rusije i Kine približio je Albaniju Kini. Jugoslavija je pristupila zaključivanju sa svim ovim zemljama i niza drugih ugovora. a sa Bugarskom. Sa Ssavezom i Albanijom formirani su tzv. Sporazum o podeli sfera nije ispoštovan. što mu je obezbeđivalo relativnu stabilnost.Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu 3. odnosno nepripadanje odredjenom bloku odredjivalo je i geopolitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja.Dokument o sporazumu postoji do SSSR negira bilo kakvo postojanje i priznavanje ovog sporazuma. vodeća zemlja SAD) 2. sporazuma i konvencija o raznim oblicima privredne. od početka se pokazivala težnja SSSR-a da od privreda ovih zemalja napravi agrarano-sirovinski privezak privrede svoje zemlje. Blokovi su težili da ostvare što veći uticaj u zemljama članicama putem vojnih baza. Jugoslavija u toku dve naredne.

Alb. govorilo se o mogućnosti stvaranja nove zajedničke države. 2. podržavanje i pomaganje emigracija iz Jug. Bug i Rum 6. Maršalov plan 1947. mere pritiska na Rum i Bug zbog kršenja ljudskih prava (u vidu pol propagande.SSSR zaustavljen Beogradskom deklaracijom 1955. Alb i Rum . tako i od Zapadnih sila. Koriste teritorijalne sporove Tršćansko pitanje( kriza rešena 1954) SAD je novčano pomagala Ju ali je i Ju prihvatila određene ustupke i prihvatila podelu na zonu A i B. 1947 doneta je Trumanova doktrina-gde se kaže da će se Sad boriti da iskorene komunizam gde god napadne. 4. odustajanje od pribegavanja sili. 3. Integriteta svih evr zemalja.položaj slovenac i hrvata u austriji(postala neutralna 1955 što je dovelo do dezangažovanja velikih sila u ovoj zemlji koja se graniči sa balkanskim pol). za ekonomski oporavak koristila Grčka Sukob Jug. pojavila se teorija o ograničenom suverenitetu socijalističkih zemalja ( sto je značilo da je opravdana intervencija SSSR-a ako je ugrožen soc.počela da eliminiše odnose koji su omogućavali mešanje u njene unutrašnje poslove. sastojali su se u sledećem: 1. kako od strane Ssaveza. Ssavezu nije odgovarala Jugoslovenska samostalnost u unutrašnjem društvenom sistemu. odigrali su se istovremeno. Donet je i Maršalov plan.Završnim aktom velike sile su se obavezale na poštovanje nac Suvereniteta i ter. berlinska kriza koja je dovela do konačne podele Nemačke).Tršćansko pitanje.g Sovjetski Savez je zatražio hitno i bezuslovno povlačenje svojih vojnih i civilnih stručnjaka iz Jiugoslavije. Bug i Alb postale su članice UN tek 1955 5.odnosa) 3. iako su bili nezavisni jedni od drugih. nemešanje u unutrašnje poslove. Velike zapadne sile vršile su pritisak na balkanske zemlje: 1. 6.grčko-turski spor oko Kipra i podmorija Egeja. 7. Intervencija SSSR u Čehoslovačkoj 1968 koju su osudile Jug . Događaji koji su označili preokret i zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom.teritorijalni spor oko Epira izmedju Albanije i Grčke-pritisak na Albaniju dok je bila u Varšavskom paktu. i 19 marta 1948. gradjanski rat u grčkoj. i moskovskom 1956. martovsko zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom od strane Istoka i Zapada. posle čega je usledilo isključenje Jugoslavije iz Informbiroa koje je označilo početak 29 . Albaniju zbog saradnje sa Kinom. Širi procesi popuštanja zategnutosti na balkanu usledili su u skolpu politike detanta koju je omogućilo održavanje konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji(KEBS) u Helsinkiju (1975).g označio je u evropskim odnosima zaoštravanje i započinjanje hladnog rata u njegovoj naoštrijom formi ( februarski događaji u Čekoslovačkoj. ekonomskih pritisaka i unutrašnjih subverzija) 4.grčko-albanski spor oko severnog Epira. ali je u spoljnopolitičkim odnosima ostajala na saradnji i konsultacijama sa Ssavezom. Alb i Bug. poredak) Odnosi izmedju Balkanskih država posle rata bili su prijateljski i to pre svega Jug . uslovljavanja prilikom pružanja ekonomske pomoći pre svega Jug i Alb SSSR je direktno osudjivao Jugoslaviju zbog revizionizma. njena težnja i borba za ravnopravnim odnosima među socijalističkim zemljama.ekonomska pomoć. zahvaljujući pravu veta Rum.regulisanje plovidbe dunavom. Početak 1948. 5. 2.sukob jugoslavije sa SSSR-om. odugvlačenje sa priznanjem zemalja narodne demokratije( prestanak dipl. Posle sukoba sa SSSR-om Jug postaje članica Saveta bezbednosti UN i time igra važnu ulogu na globalnom nivou. 18.Medjutim postojali su i sukobi:1.

dok je sukob sa ostalim partijama i zemljama trebao samo da prikrije ovaj prvi.VB i Francuska – objavljuju Londonsku tripartitnu deklaraciju izjačnjavajući se za reviziju ugovora o miru sa Italijom u pogledu Slobodne teritorije Trsta. prestala da isplaćuje obaveze po osnovu reparacija na osnovu mirovnog ugovora. Mađarske. pogodovao politički pritisak i posebno ekonomska blokada Jugoslavije kao dobrošao poremećaj u odnosima snaga na područiju JI Evrope. Čekoslovačke. Idejnoj političkoj osudi i izolaciji Jugoslavije kao socijalističke zemlje i njene komunističke partije. Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji. Agresivnim političkim pritiscima svih vrsta prema njoj.otovrenog sukoba i napada na nezavisnost i samostalnost jugoslovenskog puta u socijalizam i njene koncepcije odnosa među socijalističkim zemljama. azatim i prekidanje dotadašnje saradnje otkazivanjem svih ugovora i zavođenjem ekonomske blokade Jugoslavije. Rumunija i Mađarska obustavile su u potpunosti svaku ekonomsku razmenu sa Jugoslavijom. Ekonomskoj blokadi Na drugoj strani (sa zapadnim silama). npr. Celokupni razvitak sukoba pokazao je da se stvarni i pravi uzrok Jugoslovenskosovjetskih razmimoilaženja i sukobljavanja sastojao u rešenosti Jugoslavije da vodi politiku nezavisnosti i ravnopravnosti. 2. Sukob sa Ssavezom bio je stvarni sukob. Poljske. Položaj u kojoj se našla Jugoslavija tada.g tri zapadne sile-SAD. O postupcima ovih zemalja Ministarstvo inostranih poslava FNRJ izdalo je 1951. napale našu zemlju i prekinule odnose sa njom. o čemu su tražile saglasnost SSSR pošto se mirovni ugovor mogao menjati samo uz saglasnost sve 4 velike sile. Bugarske prema ju teritorijama. tako i zone B-pod jugoslovenskom vojnom upravom. nije bilo nikakvog ozbiljnog spora sve dok one nisu.i politički i ekonomski-bio je veoma težak i opasan za njenu nezavisnost i integritet. uključujući i pretenzije Albanije. koja sadrži 190 dokumenata. da očuva svoju poziciju vodeće partije. tj rešenosti SSSR-a da se tome suprotstavi. Bugarska. Mađarska je. Koji postupci i činjenice ukazuju na takav njen položaj? Na jednoj strani. tj za njeno prisajedinjenje Italiji i to kako zone A.g Belu knjigu o agresivnim postupcima vlada SSSR. Između Jugoslavije i istočnoevropskih zemalja izuzimajući SSSR. Balkanski savez 30 . Spoljna od 60str do 66str 28. Rumunije. po uputstvima iz Moskve.Marta 1948. Rumunija je čak obustavila sav železnički i poštanski saobraćaj sa Jugoslavijom. pravi uzrok razmimoilaženja. to su pritisci Ssaveza a kasnije i drugih socijalističkih zemalja i komunističkih partija. 2. 3. preko noći. Mađarske. koja je bila pod anglo-američkom vojnom upravm. Tako je Jugoslavija istovremeno bila dovedena u situaciju koja je zahtevala suprotstavljanje i jednoj i drugoj strani. 20. to je politika pritisaka i nepoverenja kojoj je. koji se ogledaju u: 1.

odnosno Ugovor o prijateljstvu i saradnji zaključen 28. jednom godišnje. potpisan 7. ali su odnosi bili nerazvijeni. ekonomske i druge saradnje 3. Novina u odnosu a ranije oblike i pokušaje posleratne balkanske integracije. 1. To su sledeći ugovori: Tzv. Na Zapadu su u tome videli mogućnost za približavanje Jugoslavije njima.2. Jugoslavija nije imala nikakvih bilateralnih problema i sukoba. vojne. Tri zemlje se ovim ugovorom obavezuju da će sve međunarodne sporove u koje bi bile umešane rešavati mirnim putem. Grčke. političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći. u kom cilju će ministri inostranih poslova zajednički. U odnosima sa Turskom.11.avgusta 1954. Plod je samostalno izraženih želja ugovornih strana i političkog delovanja Odnosi Jugoslavije i Grčke prvih godina posle rata bili su veoma loši. Turske koja su poznata pod zajedničkim nazivom Balkanski savez. koji prethodno postavljena načela saradnje pretvara u odnose saveza. pa nisu negativno uticali na postepeno približavanje i razvijanje odnosa između tri zemlje. godine korake u pravcu normalizovanja odnosa sa Grčkom. da će 31 . oružanu borbu protiv pristalica monarhističkog režima koji je pomagan od strane Zapada i posebno britanskih trupa koje su ušle u Grčku još 1944. Dopunski sporazum uz prethodni ugovor.1953. Ankarski sporazum. Treba istaći da Jugoslavija nije imala nikakvih zahteva u pogledu teritorijalnih promena. posle čega politički odnosi i saradnja postaju tešnji i konkretniji. i dve naredne godine koji skupa predstavljaju ugovore o Balkanskom savezu. po svim problemima od zajedničkog interesa. Natao je u doba hladnog rta i cilj saveza je bio obezbeđenje mira u ovom delu sveta i saradnje na svim poljimima ali bez momenta potpune integracije. 2. Formirana je kao regionalna organizacija u skladu sa poveljom UN i načelom aktivne miroljubive koegzistencije. a u političkom pogledu stvaranje elemenata za učvršćenje mira na Balkanu. Ugovor o savezu-Bledski ugovor. što je posledica više okolnosti među kojima treba posebno imati u vidu činjenicu da je u Grčkoj NOP u toku rata i kasnije bio veoma jak i da je vodio sve do 1949. korišćenje solunske slobodne luke. razmatrati međunarodnu situaciju i svoju aktivnost. potpisan na Bledu 9. za ublažavanje pritiska susednih socijalističkih zemalja i posebno Italije i njenih pretenzija prema Jugoslaviji. godine da bi saglasno odlukama iz Jalte obezbedile svoj uticaj i očuvale monarhiju. NOP kojem je i Jugoslavija pružala podršku i pomoć nije imao uslova za pobedu ali i zbog činjenica da je on bio oruđe stranog uticaja i da je bilo pokušaja da se on upotrebi protiv Jugoslavije.U periodu od 1953 do 1955 u vreme Korejske krize sklopljena su 4 ugovora između Ju. u Beogradu. kojim je predviđena tripartitna saradnja na bazi aktivne i miroljubive koegzistencije i načela Povelje OUN. Predviđena je i saradnja generalštabova tri zemlje. Njoj je u cilju borbe protiv ekonomske blokade bilo potrebno uspostavljanje saobraćaja sa Grčkom. proučavanja svih pitanja političke. kojim se osniva Stalni sekretarijat zemalja potpisnica Ankarskog ugovora u cilju priprema konferencija ministara inostranih poslova tri zemlje. Tri zemlje su se obavezale da neće preuzeti bilo kakvu međunarodnu obavezu suprotnu ovom pravcu. Kontakti i saradnja tri zemlje doveli su do zaključenja nekoliko ugovora o raznim oblicima saradnje u toku 1953. Jugoslavija je preduzela u toku 1950.1953.

Janur-Mart 1955. U osnovi njegovog nastojanja sadržana su 2 zadatka. jer je opasnost po mir u trenutku njegovog ustanovljavanja bila mnogo manja nego pre toga vremena. Ju je napravila isto određeni broj ustupaka-1945 potpisala je Londonski sporazum po kojem je Tršćanska zona A pripala Italiji aJu zona B. podržavale Jugoslaviju u tršćanskom pitanju Neposredan uzrok formiranja ovog saveza je sukob JU sa SSSR-om i njegovim satelitima.svaku oružanu agresiju protiv jedne ili više njih na ma kom delu teritorije smatrati agresijom protiv svih strana ugovornica i njima pružiti pomoć. njena ekonomska blokada i ugroženost njene pol nezavisnosti jer je SSSR počeo da gomila vojne trupe na granicama ka Ju. 32 . koja se nalazila oko samog grada. Staljin umire 1953 i 1955 Hruščov u poseti Beogradu i potpisana je Beogradska deklaracija kojom je potvrđeno pravo Ju da nastavi sopstvenim putem u socijalizam. Ustanovljava stalni Savet i precizira formulaciju pojma agresije i pravnih obaveza saveznika na zajednički odbranu u sluučaju opasnosti u zajedničkom prostoru. Prvi se sastojao u organizovanom i regulisanom predviđanju međusobne saradnje. Tito izajvljuje da je sporazum mrtav. jedan trajnog. . Zapad je bio spreman da prihvati nekonformističku socijal državu kao saveznika protiv Staljina.Sporazum o ustanovljenju balkanske savetodavne skupštine . Ju je odobrena pomoć. U cilju realizovanja ovih zadataka predviđeno je osnivanje Stalnog saveta sastavljenog od ministara inostranih poslova koji će se sastajati dva puta godišnje i koji u međuvremenu obavlja svoje poslove posredstvom Stalnog sekretarijata. Tri niva momenta: Podiže odnose na nivo Saveza. Vojni razlozi prilikom njegovog zaključivanja nisu imali primarni značaj.i zbog sukoba Grčke i Turske oko Kipra.Balkanski savez je predstavljao primer slobodne saradnje tri zemlje u cilju obezbeđenja nezavisnosti. Donekle je ovaj savez imao odbrambreni karakter i predstavljao je pokušaj Zapada da Ju uvuče u NATO jer su Grci i Turci u NATO-u bili od 1952. iako je on imao i vojni karakter. teritorijalnog integriteta i mirnog unutrašnjeg razvoja. Sledi početak sukoba Grčke i Turske oko Kipra. SAD su opremile jugoslovensku vojsku. a time i učvršćenju mira na Balkanu.kao i međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta.Ali to nije uspelo zapadu da uvuče Ju u NATO jer dolazi do normalizacije odnosa između Ju i SSSR-a.u Ankari (po 20 članova iz svake Narodne skupštine zemalja potpisnica) . Sporazum nikad nije raskinut. a drugi u organizovanom suprotstavljanju pritiscima koji su vršeni prema pojedinim od njih.Grčka i Turska su. posebno se izražavao u činjenici da su sve tri zemlje u njemu gledale instrument mira. u granicama svojih mogućnosti. a drugi privremenog karaktera. 4. Miroljubivi karakter saveza.

ekonomskih i pol specifičnosti pojedinih zamalja u tranziciji i nejasne vizije društva koje se želi izgraditi. Karakteristike ekonomskih sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Posle sloma državnog socijalizma u Albaniji. kulturnih. Sobzirom da se u balkanskim zemljama u tranziciji ispoljavaju zajedničke karakteristike i slični ciljevi tranzicije predpostavlja se da tranzicija u ovim zemljama nije njihov društveni izbor već je kao prinuda uslovljena unutrašnjim i međunarodnim prilikama. Pitanje je da li tranzicija mora biti jednokratna. Model šok terapije primenjen je u Poljskoj. kao što je bio slučaj sa Poljskom i donekle Čekoslovačkom koje su imale stabilniju ekonomsku situaciju i snažnu podršku iz inostranstva Rumunija je u toku 1980-ih vodila ekonomsku politiku forsiranog vraćanja spoljnog duga. Za sada je jasno da ove zemlje žele da izgrade drugačije društvo ali nema jedinskevenog opredeljenja u pogledu osnovnih karakteristika i suštine novog društva ka kome se teži. U Rumuniji i Bugarskoj prisutna je kombinacija ovih metoda. dok je postepen pristup primenjen u Mađarskoj i donekle u Češkoj republici. na prvoj etapi reforme u Rusiji (reforma za vreme Jegora Gajdara) i u Jugoslaviji (reforme Ante Marković u predhodnoj Ju). Cilj ekonomske tranzicije u balkanskim post-etatističkim zemljama u Ju je izgradnja moderne. postoje i specifičnosti puteva i metoda tranzicije od starog ka novom društvu koje su posledica istorijskih.. Jedna od najčešćih kontraverza tranzicije odnosi se na sam način društvene transformacije. radikalna svojinska transformacija. Pored nekih zajedničkih karakteristika. U sličnoj situaciji 90-ih našle su se ostale balkanske zemlje u tranziciji.. U najširem smislu tranzicija se može definisati kao prelazak post-etatističkih društava sa autoritarnih režima na demokratiju i prleazak sa planske na tržišnu privredu. zaoštrene ekonomske situacije i nestabilnih pol prilika u postetatističkom periodu nisu ni mogle krenuti putem radikalne društveno-ekonsomke transformacije. Drugo Rumunija je od svih zemalja SEV-a imala najrigidniji centralno-planski sistem. Mađarske koje su krenule putem uvođenja pojedinih elemenata tržišnog privređivanja-Rumunija za vreme Nikolae Čaušeskua otišla je korak nazad putem vraćanja na staljinističku ekonomsku politiku. ni u domenu teorije ni u oblasti društvene prakse. raspad bivše SFRJ što se nepovoljno odrazilo i naprivredu Rumunije. Na ekonomskom planu tranzicija se ispoljava u: -napuštanju državnog načina proizvodnje -ekonomska liberalizacija na unutrašnjem i međunarodnom planu -restruktuiranja državnih preduzeća -privatizacija državnih preduzeća. po modelu ŠOK TERAPIJE ili postepena. efikasne i racionalne ekonomije sposobne da se na ravnopravnoj osnovi uključi u savremenu svetsku privredu. Albanija kao jedna od najizolovanijih zemalja u Evropi sa despostskim sistemom vladavine Enver Hodže i Bugarska sa komandnim sistemom orivređivanja za vreme 33 . što je samo po sbi bila šok terapija. Bugarskoj i Rumuniji i sloma samoupravnog socijalizma i raspada bivše Ju – navedene balkanske zemlje i SRJugoslavija su ušle u period tranzicije od starog ka novom društvu. Balkanske zemlje u tranziciji zbog nasleđenih protivurečnosti iz socijalističkog peridoa. izbijanje Iračke krize i rata u Persijskom zalivu. I treće međunarodno ekonomsko okruženje bilo je nepovoljno usled raspada SEV-a.29. pa je za razliku od SFRJ.

sistem kamata. Reformu je pratio visok stepen korpupcije i kriminala. nego transformacije ekonomskog sistema. Albanija iman niz specifičnosti koje je razlikuju od ostalih zemalja u tranziciji. Bugarske su pogodile i sankcije UN protiv Srbije. uvođenjem višepartijskog sistema u Mađarskoj. što je njihove nacionalne ekonomije dovelo u podređen položaj prema ekonomski razvijenim zemljama Zapada. Neopohodnost radikalnih reformi nije nigde dovedena u pitanje izvesne razlike su postojale samo u izboru puteva i metoda društveno-ekonomske transformacije pojedinih zemalja. U soc periodu Albanija je imala najviši udeo državne svojine. Preduslovi za društveno-ekonomske reforme sazreli su tokom 1989 godine nakon promene odnosa između vldajuće kom partije u Poljskoj i opozicije koncentrisane u sindikatu Solidarnost . Može se zaključiti da se se Balkanske zemlje u tranziciji odlučile za brzo uspostavljanje otvorene privrede.Ostvareni ekonomski rezultati nisu bili povoljni. trgovinski liberalizaciju. Međutim tokom 1996 Albanija je usled političke nestabilnosti ponovo zapala u duboko druš-ekonomsku krizu..one su doprinele deviznim gubicima bugarske privrede od 2-3 milijardke US dolara u periodu do 1994. Može se zaključiti da je prisutan više postepen pristup tranziciji. ekonomski nerazvijena zemlja. U okviru zajedničke opšte orijentacije reformi postojale su i određene razlike od zemlje do zemlje. Danas se ona nalazi u procesu bolne tranzicije ka otvorenoj tržišnoj privredi. Privredni oporavak primećuje se od 1993-94 posle duboke depresije praćene kolapsom centralno-planskog sistema u 1990-91. pol i ekonomskim faktorima. što je uslovljeno političkim i ekonomskim prilikama i specifičnostima pojedinih zemalja u tranziciji. Tranzicione promene u balkanskim zemljama u tranziciji odvijaju se u promenjivoj političkoj i nestabilnoj ekonomskoj situaciji u svim zemljama regiona bez izuzetka. Beriša je izjavio da Albanja treba da krene putem slobode i demokratije. baršunaste revolucije u bivšoj Čekoslovačkoj. Uledila je reforma bankarskog sistema ali se u tom procesu nije puno poodmaklo.Todora Živkova i visokim stepenom spoljnoekeonomske zavisnosti od tržišta SEV-a i bivšeg SSSR-a. Albanija je primenila najveći deo mera koje je preporučio MMF u cilju stabilizacije privrede uključujući reformu sistema cena i sistema deviznog kursa. Albanija je postala član MMF i Svetske banke u oktobru 1991.. suočila se sa neefikasnom privredom. sem Slovenije. oštrom privrednom recesijom prouzrokovanom socijalnim. juna i 6 jula 34 . prema evropskim standardima. Alabanija je ekstremno. Zajedničko za sve koncepte tranzicije u njenoj prvoj fazi 1989-1992 u svim evropskim zemljama pa i balkanskim u tranziciji je težnja ka prelasku sa planskog na tržišni sistem privređivanja. slabljenja moći Teodora Živkova i sloma autoritarnog režima Čaušeskua u Rumuniji. Posle euforije u Albaniji je došlo prazne demokratije. Tranzicija je krenula od privatizacije i reforme preduzeća u državnoj svojini koja nisu bila u stanju da se uključe u tržišnu konkurenciju. Na parlamentarnim izborima u 29. Preeuslovi za druš-ekonomske promene nastale su tek posle pobede Demokratske partije u martu 992 i izbora Sali Beriše za predsednika republike u aprilu. Albanija je psolednja među evropskim zemljama u tranziciji krenula putem radikalnih društvenih i ekonomskih reformi. Jugoslavija pod sankcijama i ratom nije ni mogla pristupiti radikalnoj transformaciji svog društv-ekonomskog sistema-to se odnosi i novostvorene države na tlu vivše JU. U prvoj fazi reformi značajnije su promene u domenu pol demokratizacije. arastući kriminal i zloupotrebe uloženih deviza greađana doveli su tokom 1996 do velikih nemira u zemlji.

Bugarska je sredinom 1996 g ponovo najavila radikalan proces strukturnih reformi njene privrede. Ali opšta ekonomska situacija u zemlji i dalje je nejasna.stvorena socijalistička vlada sa predsednikom iz demokratske opozicije. Tranzicija u Bugarskoj odvijala se promenjivim intezitetom i njensadržaj se svodio na: liberalizaciju cena. Preduslovi za radikalnu ekonomsku i društvenu transformaciju u Bugarskoj stvoreni su Novembra 1989 kada je došlo do sloma vlasti Bugarske komunističke partije BKP.. Centralno planiranje je ukinuto ali nisu stvorene osnovne institucije funkcionisanja tržišne ekonomije. uveden je i dvostepeni bankarski sistem. Vlada koja je konstituisana posle izbora u aprilu 1997 najavila je ambiciozne i brze reforme. što zamagljuje mogućnosti Bugarske da krene putem radikalne društveno-ekonomske transformacije. Takva netsabilna pol situacije nije pogodovala radikalnoj ekonomskoj transformaciji Bugarske. što je dovelo do velikog 35 .g Rumunija se opredelila za postepenu ekonomsku reformu u težnji da spreči velika socijalna i ekonomska previranja u zemlji čija je privreda bila ruinirana.7 miliona stanovnika. Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa oko 8. Dodatni spoljni šokovi za bugarsku privredu nastali su nakon raspada SEV-a na čije je tržište bugarska izvozila pretežni deo svojihproizvoda i nakon rata u Zalivu koji je prekinuo njene ekonomske odnose sa Irakom. U februaru 1991. a njen lider Todor Živkov smenjen sa svih partijskih i državnih funkcija. Rumunija je zemlja sa oko 23.danas se sve cene formiraju na tržištu. Strukturne promene su bile slaba strana bugarske ekonomske reforme.4 miliona stanovnika. Nakon prve faze liberalizacije cena. Ekonomsle reforme pokrenute su i do 1989 g radi izvlačenja zemlje iz duboke ekonomske krize. Značajan napredak zabeležen je i u stvaranju zakonske osnove za tržišnu ekonomiju.. Rumunija je član osnivač STO i od jula 1997 članica CEFTA. Zatim je došlo do novog šoka usled dezintegracije SFRJugoslavije preko koga vode tranzitni putevi Bugarske na zapadna tržišta. privatizacija i restruktuiranje državnih preduzeća.1997 pobedila je Socijalistička partije Fatosa Nanoa ali pol situacija u toku 1997 i dalje je nestabilna a dalja sudbina ekonomskih rezervi i dalje je neizvesna. nakon toga bugarska je član STO i nastoji da se pridruži CEFTA (tj uključena je već). promena deviznog režima od 1997 lev je vezan za nemačku marku. Stoga se njena tranzicija ka tržišnoj privredi odvijala znatno sporije nego u drugim evropskim zemljama u tranziciji. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. Nakon pobede FNS (froanta nacionalnog spasa) na izborima 1990. Opozicione partije koje su se zalagale za brže kretanje ka tržišnoj privredi distancirale su se od FNS i dovele u pitanje regularnost izbora. Bugarska je podnela molbu za članstvo u EU 1995 g. Ali tek nakon pobede demokratske opozicije na parlamentarnim izborima 1997 EU je naglasila svoj interes za prijem Bugarske u članstvo tako da se može očekivati ubrzanje procesa radikalnog reformisanja njene ekonomije. BKP se 1990 transformisala u BSP. g cene za većinu proizvoda bile su liberalizovane. Porces tranzicije najavljen je posle baranja režima Nikolae Čaušeskua u decembru 1989 i izbora 1989 Jona Ilijeskua za privremenog predsednika Rumunije. Priliv stranog kapitala je bio nizak usled nestabilne pol situacije ali prema oceni Komisije EU tokom 1997 došlo je do ubrzanja priliva stranog kapitala u Bugarsku kao rezultat privatizacije jednog broja velikih državnih preduzeća. uveden je jedinstveni plivajući devizni kurs. 1989 je formirana opoziciona grupacija Unija demokratskih snaga sa Željkom Želevom.

Vraćanje na reformsku tradiciju predstavljala je reforma čij su načela izložena u januaru 1994. Ključni element ovog programa su liberalizacija cena. forsiranjem izvoza i restrikcijama na strani uvoza. Isti slučaj je i sa ostalim bivšim saveznim republikama. Nešto veće efekte dao je program koji iniciran 1993. Kao i u drugim zemljama u tranziciji dosadašnje mere tranzicije u Rumuniji svode se na: liberalizaciju cena. Početkom 1990 g kolaps SEV-a. Program ekonomskih reformi iz 1991 i 1992 nije u potpunosti sporoveden. liberalizacija deviznog tržišta. koji su dovodili u pitanje dalje sprovođenje reformi. koju je sačinila grupa eksperata na čelu sa D. Njena ekonomija prošla je kroz tešku dekadu obeleženu ubrzanom otplatom spoljnog duga.Avramovićem. Ostale balkanske zemlje – SCG. oslanjajući se na restriktivnu monetarnu politiku. Međutim ovaj program nije realizovan zbog jačanja separaqtističkih tendencija pojedinih saveznih republika i zbog dezintegracije SFRJ. BiH : radikalna društvenoekonomska reforma u ovim zemljama bila je najavljena još dok su bile u sastavu SFRJ privrednom reformom koju je inicirala savezna vlada Ante Markovića decembra 1992.skoka cena u novembru 1990 došlo je do antivladinih demonstracija.. Novi predsednik Emil Konstantinensku koji je došao na vlast 1996 ubrzao je proces integracije u EU. izbijanja nacionalnih. Makedonija. neđunarodne sankcije u Srbiji i CG.ali je ovaj program napušten 1995 i početkom 1996. Realizacija navedenih mera stvoriće na karju 1997 g radikalno drugačiju sliku rumunske privrede od one u 1996. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. u slučaju Ju i na mesečnom nivou do kraja 1993. Rdikalne strukturne ekonomske promene u SCG usledele su tek nakon ukidanja spoljnog zida sankcija i njenim vraćanjem u međ organizacije. U takvim uslovima preduzimanje mera u pravcu radikalnije ekonomske transformacije značilo bi njeno dalje ruiniranje već dobrim delom uništenog ili umrtvljenog ekonomskog potencijala. Nove perspektive za radikalne ekonomske promene otvorene su nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u novembru 1996 kada je nova vlada demokratske opozicije proklamovala radikalan program makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi i započela sa njegovom primenom. liberalizaciju režima deviznog kursa. BiH. Istovremeno zemlju su potresali talasi štrajkova. a njene mere svodile su se na liberalizaciju cena na domaćem tržištu. Uporedom sa procesom liberalizacije tekao je i proces stabilizacije rumunske ekonomije ali se ovaj proces odvijao sa promenjivim rezultatima zbog nestabilne po situacije. prdstavljali su spoljne čokove koji su doveli i do pol previranja u zemlji. Njn osnovni cilj bilo je izgradnja otverene tržišne privrede. 36 . Ova reforma je bila usmerena isključivo na makroekonomsku stabilizaciju i suzbijanje galopirajuće hiperinflacije u uslovima ekonomske blikade zemlje. trocifrenom inflacijom cena na malo na godiđnjem nivou.. Posle pada Čaušeskua Rumunija se našla u dubokoj socijalnoj i ekonmsokoj krizi. verskih ratnih sukobba u Hrvatskoj. Rat u Zalivu i ezintegracija JU. veću fiskalnu discipllinu. Hrvatska.. redukvija deficita državnog budžeta. Priliv stranog kapitala bio je neznatana i nešto je povećan tek od 1994 g. Takav ishod je posledica odsustva pol volje da se radikalne promene dosledno sprovedu upraksi. U periodu 1991-94 sve balkanske zemlje u tranziciji bile su zahvaćene visokom. Ova poslednja reforma bila je slična reformi u Poljskoj-šok terapija.. mere makroekonomske stbilizacije i mere političke demokratizacije.

Tranzicija u pojedinim balkanskim zemljama imala je ne samo negativne već i niz pozitivnih efekata. Promene su vrčo ćeste-neke zemlje su prelazile iz jednog u drugi sistem. To se odnosi na uspešno suzbijanje i kontrolisanje inflacije. Moglo bi se reći da ove zemlje nisu imale jednolinijski razvitak pol režima. uz retke izuzetke. U svim pol proklamacijama i ustavima ovih zemalja ističu se pored optimističkih obećanja. značajne rezultate u maloj privatizaciji. primetne snažne tendencije približavanja modelu koji bi se mogao označiti kao patrimonijalni autoritarizam koji je nedovoljno kompetentan tj nedovoljno upravljački sposoban i ne vodi dovoljno računa o ustavnim okvirima i demokratskim principima. pol pluralizam. široki korpus sloboda i prava. brzog i mirnog razvoja. gasovodi) i u tom pogledu i danas postoje dva Balakana: 1. Italija i Rusija. Sve balkanske zemlje odlikuje Hit and Run kapital (kriminalna infrastruktura). Ostale zemlje koje su međusobno izolovane zbog blokovske politike 90-te su izmenile ekonomsku geografiju Balkana i preusmerile ekonomske tokove prema novim partnerima (primer za to su ekonomski odnosi mađarske i jugoslavije koji su se pogoršali ulaskom Mađ u EU) Najveći broj balkanskih zemalja ima nisku međusobnu trgovinsku razmenu (ispod 1% ukupnog izvoza i uvoza) dok su za većinu njih glavni trgovinski partenri Nemačka. Prostor bivše SFRJ (jedinstvena infrastruktura) 2. kao ključni principi pol života: demokratija. Karakteristike politički sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Prilikom pokušaja kvalifikacije pol sistema postkomunističkih zemalja mora se imati u vidu da pol sistemi balkanskih postkomunističkih zemalja čine posebnu klasifikacionu grupu. Bugarski i Rumunski –SEV a SFRJ (imala je aranžmane i sa SEV i sa EZ i sa trećim svetom) Najuticajniji regionalni projekat bio je hidroelektrana i plovidbeni sistem Đerdap (Ju i Rumunija) do kraja 50-ih. telekomunikacije. Nije sasvim izvesno u kom pravcu če se dalje razvijati ovi sistemi i da li će najavljni proces demokratizacije uzeti mah u bliskoj budućnosti. otvaranje privreda ka svetu. vladavina prava.Ekonomski oporavak tekao je sporo.Moglo bi se reći da su u praksi ovih zemalja. Nasleđe burne prošlosti i marginalni položaj balkana u odnosu na glavne ekonomske tokove i nedostatak privredno dominantne zemlje koja bi mogla biti pokretač privrednog razvojaovo su neke od glavnih razloga privredne nerazvijenosti ovog regiona. Treba imati i u vidu da postoje i velike razlike ali i sličnosti između pojedinih zemalja unutar grupe balkanskih postkomun zemalja. što pokazuje posebno primer Bugarske i Albanije koje su zapale u 1996 g ponovo u duboku ekonomsku i društvenu krizu. 37 . Karakteriče ih vrlo buran razvitak pol režima Moglo bi se reći da su balkanski postkomunistički sistemi oblikovani prema modelu parlamentarne demokratije. . 30.Najvidljivija posledica ekonomske podele Balkana je nerazvijenost infrastrukture (saobraćaj. naftovodo. Sve do početka 90-ih balkanski ekonomski prostor bio je podeljen na tri dela-Turski i Grčki pripadaju EZ.

Tek posle 2000 možemo reći da su balkanske države demokratske. sem Turske koja je republika od 1922.Gotovo u svim balkanskim postkomunističkim zemljama parlamenti su prilično slabašne. 38 . verske i jezičke manjine predstavljale su značajane činioce međudržavnih odnosa na Balkanu kroz istoriju ali i danas. BiH.. U toku izbora česte su pojave monopolizacije najvećeg dela mas medija od strane vladajućih pol struktura. Zatim tendencija personalizacije vlasti-sve zmlje su imale svog lidera. Sve ove zemlje su . Pre II sv rata sve države Balkana bile su monarhije. Savremeni manjinski problemi Nacionalne. Zatim nedovoljna sposobnost da na demokratski način upravlja konflikitima i tenzijama. Nedovoljno konstituisane i socijalno utemeljene pol partije. uz manje izuzetke. izborni gubitnici se ne mire lako sa porazom i angažuju veliki deo energije da su izbori bili nekorektni. uspostavi bilo kakava vrsta demokratskog federalizma. BiH u kojoj ni jedna nacija nema iznad 40%stanovništva) Uz unitarizam u većem broju ovih zemalja primećen je visok stepen centralizacije vlasti koji nalazi izraza u ograničenoj lokalnoj samoupravi. 31. Iako su izborni zakoni na nivou standarda izbornih zakona razvijenih zemalja. Posle rata monarhija je na kratko zadržana u Rumuniji i Bugarskoj a nešto duže u Grčkoj (1974). Mora se napomenuta da istorija postkomunističkih zemalja pokazuje da preneglašena moć i sveprisutnost politike i preneglašenost pol sfere i aktivnosti može da bude zanačajan razlog i faktor nestabilnosti politike i društva. vođu i degradacija principa vadavine prava. Kasnije su sve zemlje postale republike. Pol elita nema jasnu viziju i projekat razvoja. Mali su izgledi da se na tlu ovih zemalja. etničke. Rumunija 81%. Treba poneuti da je veliki br ovih zemalja nacionalno homogen (većinska nacija čini preko 80% stanovništva: Albanija 95%. Bugarska 85%. Zatim praksa uspostavljanja polupredsedničkog sistema i njegovo klizanje u neku vrstu autooritarnog prezidencijalizma i ponovo se na tlu balkanskog postkomunizma aktuelizuje pitanje odnosa zakonodavne i izvršne vlasti. Bez odgovarajućih partija i partijskog sistema teško je očekivati funkcionisanje dovoljno reprezentativnog parlamenta i parlamentarne demokratije. BiH nije rešena kao federacija. Jedino još Albanija ne može da obezbedi mirnu smenu vlasti.Pobednici dokazuju suprotno i sve to ometa koncentraciju snaga na ključna pitanja razvoja. Nedovoljno razvijeno civilno društvo. Efekti izbora su prilično klimavi. -Uspostavljanje i jačanje polupredcedničkog sistema ili kvazi-predsedničkog. neefikasne pol institucije. unitarne. nju čine entiteti a ne federalne jedinice. dobar deo njihove izborne prakse se odvija po drugačijoj logici. nedovoljno autoritativne.Zaključak je da je jedno od opštih svojstava balkanskih postkomunističkih pol sistema nedovoljna ili ograničena upravljačka sposobnost. slovenija 91%. osim Ju.

7% Slovenija: 2. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu. Makedonija: Albanci 22%. BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. 2$ Srbi. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250. Bugarska: najznačajnije manjine su Turci 3. Ako se za kriterijum nacinalne homogenosti države uzme 80% većinska nacija onda bi se moglo zaključiti da je većina balkanskih zemalja nacionalno homogenog sastava prema statistici. Grcima i Vlasima u Bugarskoj.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana.8% i Nemci. Alida nije sve tako belo kako statistike kažu vidimo na osnovu brojnosti i težini sukoba koji se javljaju povodom nekih nacionalnih manjina koje nemaju odgovarajući tretman. To je npr bilo u slučaju sa Bugarima u Grčkoj i Rumuniji. uz časne izuzetke. SCG: Albanci 16. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini. Ostalo ih je oko 200. Albancima i Vlasima uGrčkoj. Grčka: Etnički homogena 98%.000 Srba prognano u Srbiju i BiH.Kraj rata je rezultirao nacionalizam i secesionizam na prostoru bivše Ju što je uz asistenciju velikih sila dovelo do katastrofalnih posledica. 70% su pravoslavci. Turci 83%. kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije. SCG68%. U većini država vođena je politika dobrovoljne ili prisilne asimilacije etničkih.2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400.6%. 7% katolici i 6% protestanti. Makedonci 66%. A etnički sukobi su se obično dešavali u periodima tranzicije. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. Bugarska 85%. Albanija 98%. verskih grupa. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje. Jedna od karakteristika Balkana jeste da manjine. Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1. Slovenija 87.7% i Romi i Pomaci. Turci 4%. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku.000 Turaka i danas postoje pretenzije njihovog vraćanja. Romi 1. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije. Arapi 1. bilo 12.000 Turaka u Bugarsku. I danas u mnogim balkanskim zemljama najveći teret tranzicije podnose upravo nacionalne manjine jer je sve prisutnija diskriminacija pri zapošljavanju usled velike nezaposlenosti kao i zapostavljanje ekonomskog razvoja onih regiona koji su naseljeni nacionalnim manjinama.1%.5% ali ih na Kosovu ima 90%. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39. Romi.8%. Romi 2. Za vreme vlade Teodora Živkova u Bugarskoj proterano je preko 15. manjine čine 2%. Grčka 98%. Turska: Kurdi 14%.7% Hrvati. nikada nisu u punoj meri priznavane niti uvažavane od strana nacionalnih Vlada. Isto se desilo i sa Srbima u Hrvatskoj nakon Oluje i Bljeska. 97% pravoslavaca. Hrvati 78%.000 u Hrvatskoj. Italijani Hrvatska: U njoj je 1991. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. Rumunija 89%. U Sloveniji je 39 . Srbi 2%. Rumunija: Mađari 7.3%.

postavilo bi se i pitanje stvaranja 40 .000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije. da nema stranih donacija pitanje je da li bi mogla daje održi sama.000.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba. Damian) Dejtonskim sporazumom u novembru 1995 predviđeno je uspostavljanje jedinstvene. Roma 33. kao i u odnosima entiteta i centralnih vlasti. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji Jugoslavija: zivi najveci broj manjina na Balkanu: Albanaca.najveći problem što 10. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3. Izbori su održani u septembru 1996 i ova dejtonska država počinje da funkcioniše u vrlo specifičnim uslovima. izraženi u odnosima entiteta i u samim entitetima. Rumunija: glavni problem-regulisanje polozaja madjarske manjine u Transilvaniji. Otvoreno pitanje naseg stupnja autonomije za Albance na Kosovu Albanija:priznaje se jedino postojanje grcke manjine. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.000. osim slave makedonaca kao grckih gradjana. Rusina. U Makedoniji 40. Druga je predpostavka ta. Predpostavka je da će uz zalaganje velikih sila i međunarodne zajednice BiH moći da opstane kao zajednička država tri etničke skupine koje u njoj žive.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine. Problem je i nefunkcionisanje pravne države. Makedonci . da različiti interesi triju etnički zajdnica. Veliki problem BiH je specifičan politički sistem koji ima nakon rata (ima 111 ministara) Imamo federaciju BiH i Republiku Srpsku i unutar njih kantone i svi imaju ministarstva.000 i imaju status manjine. suverene i nezavisne države BiH. malo Turaka.000 i problem je nerešen crkveni spor. nesto manje Madjara i muslimana Makedonija: velika manjina Albanaca. Problemi konstituisanja i opstanka države Bosne i Hercegovine (zbornik: Stojković. sa dva entiteta koja imaju određeni stepen samostalnosti i spravom na specifične odnose sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Srba nema Hrvatska: postoje vece manjinske skupine Srba i Italijana. Madjara. Slovaka. U Rumuniji Srba ima oko 20. mogu prolongirati krizu u BiH i u doglednom vremenu dovesti do njenog raspada u kome bi bile uključene SCG i Hrvatska.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava. U tom kontekstu. Nemacka manjina se iseljava dok je polozaj srpske manjine poboljsan Bugarska: ne priznaje se postojanje makedonske manjine Turska: manjine Kurda i Jermena u teskom polozaju dok je grcka manjina u nesto boljem polozaju Grcka: ne priznaje se postojanje makedonske manjine. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200. mada postoje i Crnogorci. Mnogi smatraju da je budućnost BiH neizvesna. Ima strahovit problem ekonomske zaostalosti.

U ovu negativnu zadnju stavku trebalo bi ubrojati i nekooperativnost u odnosu na izručivanje ličnosti za kojima je međunarodni tribunal u Hagu izdao poternice. Srbi i Muslimani dobile su centre moći. Entitteti se obavezuju da neće pretiti silom i bez upotrebe sile. Posle II sv rata odnosi su nacionalizovani. pre nego što Zapad. uspostavljeni su glavni organi vlasti na nivou države i entiteta. mogla da ima pretenzije na susedne teritorije na kojima žive muslimani (Sandžak) Svi glavni ciljevi vojnog nacrta Dejtonskog sporazuma su u najvećoj meri sprovedeni: prestao je ratni sukob. imovinski sporovi nisu još u potpunosti rešeni mada je ostvaren veliki napredak. b) raspad BiH zbog nemogućnosti usklađivanja intersa. Tuzlu i Zenicu. 2 pretpostavke daljeg razvoja situacije u BiH: a) ona će uz zalaganje međ zajednice i velikih sila opstati kao zajednica država tri etničke skupine.muslimanske države. Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata: -Spoljnu pol i trgovinu -carinsku. Srbi –Banja Luku. Koncepcije o Vleikoj Albaniji u prošlosti i danas Početke pitanja Velike Albanije možemo da nađemo još na Kongresu 1912 u Đakovici (tada je još bilo 60% Albanaca na Kosovu) tada su objavljene mape Velike Albanije. Ostalo je u nadležnosti entiteta. izvršeno je razdvajanje dvaju entiteta. ali je ipak napredovalo: predstavnici ba entiteta prihvatili su da sarađuju sa institucijom Visokog predstavnika Karlom Biltom. Sporan je Mostar (za Hrvatsku). sa svoje strane. Za vreme II sv rata kada je veliki deo Kosova zajedno sa Albanijom bio pod okupacijom Italije pa je faktički bipo spojen s Albanijom. To je trebalo da uradi Koči 41 . raspoređivanje SFOR-a nije naišlo na bilo čiji otpor. Ovakvom podelom entiteta uglavnom su zadovoljeni intersi Hrvatske i SRJ. pomoć za rekonstrukciju BiH ne pristiže u predviđenom roku i obimu. koja bi. Tito je nastojao da što pre sprovede plan za ujedinjenje sa Albanijom. na vlasti je KPA osnovana 1941 pod vođstvom Envera Hodže. Međutim kretanje stanovnika na teritoriji oba etinteta nije baš najslobodnije i najnormalnije. monetarnu i finansijsku politiku -sprovođenje krivičnog prava i saradnja sa Interpolom. uspostavljeni su pregovarački kontakti predstavnika dvaju entiteta. Zajednice) kao i dalje prisutne velike antagonazme u odnosima etničkih zajednica. još verovatnije Staljin stavi veto na to. 2002. što dodatno komplikuje situaciju (zaustavljanje pomoći od strane međ. Brčko i Bijeljinu. Sprovođenje civilnog nacrta Dejtonskog sporazuma je teklo manje uspešno. Zaključak je da BiH ne može da funkcioniše ako ne funkcioniše odnos Beograda i Zagreba.Albanski komunisti su bili pod velikim uticajem jugoslovenskih drugova. održan je sastanak Koštunice i Mesića sa članovima BiH-mali Dejton na inicijativu Ešdauna. Otvoreno bi bilo i pitanje stvaranja muslimanske države. 34. povratak izbeglica teče veoma sporo. Početkom 1948. Muslimani – Sarajevo. teško naoružanje je udaljeno od zona razdvajanja i stavljeno pod kontrolu.

Dejton je potvrdio da je Kosovo deo Ju. Krh Kosovski mir poremetio je Dejtonski sporazum.. Nastavljeni su Albanski protesti. Odatle potiče i Ibrahim Rugova. Pitanje Kosova dovelo je Hodžu u dilemu. Zalagali su se za nezavisnost Kosova i Veliku Albaniju-Albanija. Zapadna Makedonija (Od Bitolja. nije mogla da ostane po starni svih promena koje su se dešavale na Balkanu. Albanija je u periodu posle 1978 do 1991 pila u izolaciji. Ogorčeni zbog gubitka povlastica koje su pokrajne imale po ustavu 1974. Albanija je podržavala niz organizovanih nereda na Kosovu 60-ih i 70 ih godina. Albanija se vratila u međunarodnu zajednicu. Jugoslovenske vlasti su se klonile novih međunarodnih komplikacija.Sovj Savezom. Obnovila je veze i sa Nemačkom. On je stao na čelo Demokratskog Saveza Kosova 1989. Od te nagodbe kosovski Albanci nisu ništa dobili. Srpska skupština izglasala je da se raspušta Kosovska skupština i vlada i da se sva ovlašćenja prebacuju na Bg. Pod njegovim rukovodstvom je sasvim glatko funkcionisala paralelna država koju su Ksovski Albanci osnovali 1990. Albanci koji su živeli u inostranstvu velikodušno su slali materijalnu pomoć. zato što je proamerička vlada Salija Beriše u Tirani tvrdila da su SAD prirodni zaštitnik Albanaca. ne samo da bi to izazvalo buru na Balkanu već bi poremetilo unutrašnju ravnotežu u Albaniji između severnih Gega i južnih Toska jer su Kosovski albanci mahom Grge. U Kačaniku je 13 septembra poslanici kosovske skupštine proglasili su Ustav Republike Kosovo. U Aprilu je pred Politbiro izneo formalni predlog da se Beogradu uputi molba da Albanija pristupi jugoslovenskoj federaciji i pokušaj stvaranja socijalističke federacije. Bilo je to ogromno razočarenje. albanski komunisti nisu imali više nikogu komunističkom svetu uz koga bi se svrstali. deo CG tj Podgorica. Nacrt su napisali nove pol klase koje su se pojavile 80-ih. Posle 1981 Kosovsko pitanje je izvesno vreme uklonjeno sa dnevnog reda. Međunarodna zajednica nije smela da dopusti Kosovu da napusti Ju. Pekingom. Sa jedne strane on nije želeo da utiče na Kosovske Albance sa druge strane njegova partija bila je opredeljena za kulturno jedinstvo celokupne albanske nacije. Poboljšanje odnosa sa JU posle upada sovjeta u Čekoslovačku napredovalo je sve do kosovskih nemira 1981. a i vlasti u Bgu su naizgled tolerisale njeno postojanje.Dodze kao sekretar KPA. radikalnom Kinom. Bosna je svima bila opomena u šta može da se izrodi oružani sukob. Odnosi sa Grčkom su smekšali-spor oko severnog Epira ali pitanje manjina nije rešeno. On je sazvao sastanak CK. Bar.Albanija i njena vlada nikada nije otovreno ispoljavala teritorijalne pretenzije prema Ju. Ulcinj) Treba napomenuti da Kosovski Albanci imaju određene rezerve prema Albancima sa Kosova jer bi onda oni bili nacionalni nosioci Velike Albanije. Posle promena u Ju 1989 usvojen je na referendumu nov ustav 1990 za celu Srbiju. Nije dolazilo u obzir da Albanija priključi sebi Kosovo. Posle 1978. Kosovo. Kosovski Albanci su bojkotovali glasanje i na dan refernduma 114 poslanika kosovske skupštine proglasilo je Kosovo zasebnom republikom u okviru Ju. Kada je u junu ošlo do otvorenog razlaza izmeđ Tita i Staljina. Pokušali su da sklope saveze sa Jugoslavijom. 42 . Hodđa je oborio predlog za ujedinjenje. SAD. VB. Rugova je izabran za predsednika Republike Kosovo. Hodžu je nasledio Ramiz Alija iz Skadra koji je 1980 preduzeo mnoge Šehuove nadlež. nacionalistički albanski komun dobili su opravdanje da i sami odbace ideju o zajednici sa YU. Novi režim je jedva čekao promene da bi se izvukao iz izolacije.. preko Velesa do Kumanova.

. Albnci traže da budu konstitutivan narod u Makedoniji.. U drugoj polovini 90-ih nagomilala je oružije... Makedoncima.Makedonie su za Makedoniju kao vid federacije.februara na direktnim pregovorima u Rambujeu. Veruje se da je OVK stekla bogatstvo u švercu prostitutki.a ljudi iz Z. Oslobodilačka vojska Preševa. onda ne bi bilo nikakvog razloga da Srbi iz Bosne ostanu u BiH. Prvi ozbiljan incident dogodio se kada je OVK ubila 4 srpska vojnika na područiju Drenice. Policija je žestoko reagovala. Rugovin pasivni otpor nikuda nije vodio. Srpska delegacija je bila niskog nivoa. Potpisan je Kumanovski vojno-tehnički sporazum i doneta je rezolucija 1244 SBUN po kojoj Kosovo ostaje sastavni deo SRJ kasnije SCG. Agresija Nato je trajala 78 dana. Organizovana je operacija Združen zbor kako bi se Beograd umirio.. U drugoj polovini 2000 došlo je do zabrinjavajućeg razvoja događaja u Preševskoj dolini. Sa trvenjima u tom regionu rasla je zabrinutost međ zajednice pre svega zbog TV vesti i problemu izbeglica.. NATO je počeo da razmatra Kosovsko pitanje u martu 1998. Za nekoliko nedelja OVK je držala celo područije Drenice. Pošto ubeđivanje nije dalo rezultate. Ni Albanci nisu bili za saradnju jer je OVK trebalo da se razoruža u roku od 3 meseca.. medveđe i Bujanovca pretila je srpskim pol i dovela destabilizaciji tok kraja. Zategnutost je proključala u Oktobru 1997 kada su albanski studenti izašli na demonstracije u Prištini.. Sačekana je sa nizom zahteva : da se posle 3 god na Kosovu raspiše referendum o budućnosti pokrajne i da NATO ima slobodan i nesmetan prolaz preko cele teritorije Ju. 43 . 35. Kontakt grupa je insistirala da se obe strane pojave 6. odlučeno je da se pređe na silu. Mnoga pitanja ostala su nerešena. To je razlog zbog čega se javno ne izjašnjava o konceptu Velike Albanije i romantičarsko osećanje o Velikoj Albanije. NATO i EU. godine Međunarodno je priznata tek 1920. Niko od političara ne govori o konceptu Velike Albanije . Zvanična Tirana nijednom prilikom ne izlazi sa izjavama da žele da se Kosovo prisajedini Albaniji i zbog odnosa sa nama. kradenih kola i narkotika. a to bi poništilo Dejtonski sporazum. Represija na Kosovu je dobila takve razmere da ju je čak i SPCrkva osudila u Januaru 1998. svi govore o nezavisnom Kosovu. Sličan proces i u Zapadnoj Makedoniji gde su se Albanci takođe oružijem pokušali izboriti za svoje nacionalne interese-rešeno je Ohridskim sporazumom između Makedonske vlade i Albanaca uz posredovanje Amerike. Napetost je opet eksplodirala 1999 u januara kada je u selu Račak pronađeno 45 leševa albanaca. ni Albanci sa Kosova. OVK se prvi put na Kosvu pojavila 1997. što znači da bi mogli i da osnuju svoju neku teritoriju što opet sledi federaciji Makedonije. na jugoistoku Srbije i na granici sa Kosovom.. i u Aprilu 1998 pojavila se suparnička organizacija i OVK.godine kada je ušla u Društvo naroda. Postoji dosta Albanaca sa Kosova koji neće da se sjedine sa Albanijom jer je Kosovo mnogo razvijenije od Albanije. Grcima.prisutan je i inostrani faktor jer trendovi su intergracije a ne dezintegracije koji mogu dovesti do sukoba.Ukoliko bi se to desilo. Brinulo ih je to što albansko stanovniptvo u Makedoniji može da destabubilizuje Makedoniju.cigareta.. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Albanije Albanija je stvorena na Londonskoj konferenciji 1913. Porast nasilja pratio je i porast pol protesta.

Albanska narko mafija zaradjuje milijarde $ godisnje. Kad nemaju spoljnog neprijatelja pocinju unutrasnja trvljenja zbog preraspodele moci Imaju mocvarno zemljiste ali i rude hroma i malo nafte. Italija je uspostavila red i mir u ime EU. Zbog nestanka novca koji je bio u bankama-piramidalna stedionica-dolazi do raspada državnih institucija-policije i vojske i do pobune ljudi koji su oteli oruzje iz kasarne i to je izazvalo stanje anarhije u zemlji i straha u drugim zemljama (Grcka i Italija. Albanski lobi je izuzetno jak –naročito u Kongresu SAD. Veliki Trnovac je narko centar Balkana. Kanada. Skadarsko jezero je unisteno od sverca nafte i u tom pogledu imaju drugaciji stav prema CG. NATO-u. U Albaniji je poluanarhicno stanje. potpisala je Helsinšku deklaraciju –član je OEBS-a Posle hladnog rata za vreme režima Salija Beriše otvara se još više ka zapadu. druga je najjaca mafija u SAD. oni imaju strah od njih jer su ekonomski jaci od Albanaca iz same Albanije i zbog cinjenice da Kosovski Albanci zele da im se nametnu kao vodje. poslala je policiju i donekle su kontrolisali situaciju. Albanska drzava se otvoreno ne zalaze za Kosovske Albance. Do 1948 vezanost za SFRJ. SAD) do smrti Hodze. Poslednja je u Evropi. Italija je bila u panici. Jedno vreme su bili dobri odnosi sa Makedonijom (zajednicki interes put preko Albanije. u Evropi prva. Od 1987-88. Taj deo je danas narko centar. Glavni partner Albanije je Italija. pa su Albanci masovno bezali brodovima u Italiju. Jedino sto izvoze je struja a sve drugo im nedostaje pa cak i hrana. mada se radilo samo o par hiljada ljudi. Makedonija se nije uplasila jer ih dele velike planine). nosioci vlasti. SADpodrška albanaca na Kosovu I internacionalizacija Kosovskog pitanja. Jedina nije bila na skupovima KEPS-a (33 zemlje. Delom svog kopna (južnije od luke Valona zajedno sa jugoistočnim delom Apenisnkog poluostrva) stešnjava prolaz između Jadranskog i Jonskog mora kroz Otranska vrata . Albanije nije imala lake opozicione snage. U politickom pogledu oni se krecu ka integracijama. 1991. 1948 do 60ih Informbiro I Varšavski pakt 1968-1978 vezanost za Kinu –Hodža I njegov naslednik Aljju podržavaju separatiste na Kosovu. U Albaniji razlikujemo dva dijalekta : Na severu Greke (demokrate-Beriša) I na jugu Toske(nacionaliste) 44 . u svakom pogledu. Ministarske konferencije balkanskih zemalja u Beogradu I Albanija prvi put učestvuje u nekim multilateralnim aktivnostim asim u UN. Prema površini teritorije i broju stanovnika -3 miliona ona pripada grupi malih država. Sever je manje razvijen. Bio je brutalan vladar i nakon njegove smrti pocelo je popustanje.Posle drugog sv rata ima nekoliko faza spoljne politike D je na celu bio Enver Hodza (1944-1985) vladala je samovolja. Severna Albanija je prezivela zahvaljujuci svercu iz CG. 1988. U CG oni ucestvuju u vlasti. pocinju procesi demokratizacije i u balkanske integracije.među prvima je uključena u Partnerstvo za mir. Grcka je tada dobro zatvorila granicu. dok na jugu postoje turisticka letovalista. Bugarske do Crnog mora) ali od toga se skoro odustalo zbog novca koji treba da se ulozi. Od tada pa do danas strancima se ne preporucuje da nocu putuju kroz severnu Albaniju.

dok Socijalisti smatraju da bi Bugarska trebalo da zadrži status vojen neutralnosti. prevelika pa je zbog toga partija zelela da ga skine. sarolikih od levice do desnice. Zivkov je doziveo politicki kraj 90-tih i nakon toga dolazi do stvaranja novih politickih partija. U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina . liberalizacija ekonomskih odnosa i privatizacija. Njegova moc je bila velika. Bugarska prolazi kroz klasičan koncept tranzicije u 3 faze: čvrsta monetarna i fiskalna politika. radikalne promene ka tržišnoj privredi mogla je samo da izvede uz pomoć zapadnih zemalja. Ili da vodi nezavisnu spoljnu politiku 2.Jadransko-Jonski autoput 36. Bugarska je kao i ostale socijalističke zemlje izgubila samostalnost u vođenju spoljne politike čak joj je i MMF uveo jedan mehanizam za uspostavljanje ekonomskog starateljstva nad državom. to je bio dovoljan preduslov za raspadanje ekonomskog SEV i vojnog saveza –Varšavskog pakta. NATO. Bugarska je pristupila Partnerstvu za mir 1994 ali teži prijemu u punopravno članstvo NATO jer se u Bugarskoj ocenjuje da samo članstvo u NATO paktu daje Bugarskoj garanciju za nacionalnu bezbednost. Bugarska je nastojala da što pre uđe u sistem međunarodnih finansijskih I drugih institucija ali te institucije dobijanje kredita uslovljavaju drugim političkim zahtevima a između ostalog i spoljno-političkom orijentacijom. 45 . Bugarska se kao i druge bivše soc zemlje našla pred izborom: 1.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice. U predizbornim platformama sve partije su za uključivanje e Evropsko političke ekonomske strukture I integracije. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Bugarske Bugarska nije imala nasilnu drustvenu promenu ali je krajem 80-tih doslo do smene tadasnjeg predsednika Todora Zivkova koji je od tada u kucnom pritvoru i do danas mu nije sudjeno.WB . Oslobađanjem od spoljno-političkog uticaja Moskve. Tokom transformacije unutar političkog i privrednog sistema u Bugarskoj su izražene jake tendencije za promenom spoljnopolitičke orijentacije. Uspostavljanjem višepartijskog političkog sistema razbijena je komunistička ideološka monolitnost bivših soc zemalja. Ranija zavisnost Bugarske od Bosne zamenila je zavisnost od Zapada. -Iscrpljena i niskoporoduktivna privreda Bugarske. Jedan od ključnih karakteristika spoljnopol orijentacije Bugarske je da se balansiranjem između zadovoljavanja Američkih I nemačkih interesa na ovom delu Balkana ostvari maksimalno približavanje EU.tj.Cilj Bugarske je bio izgradnja privrednog sistema po ugledu na zemlje razvijenih tržišnih ekonomija. ili da se orijentiše ka razvijenim kapitalističkim zemljama Zapada (za šta se i opredelila) iz sledećih razloga: .MMF. Razlika je kad je reč o pristupu vojno-pol savezima: Savez demokratskih snaga sa Petrom Stojanovom zalaže se za puno članstvo u EU I NATO.

deficit u spoljno-trgovinskom poslovanju sa Sovjetskim Savezom. 37. ali mirnom politikom sacuvana je vojska od stresova. Ali to nije uticalo na njihov nacionalni dohodak jer profit nije veliki zbog jako rigoroznih kriterijuma EU. On insistira na ocuvanju poljoprivrednog sektora i posto su nama uvedene sankcije ona je preuzela nase trziste. 46 . jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova Pomaci su bili “kost u grlu” Bugarske ali Turska to nije zloupotrebljavala. Ranije je bila centar piraterije i virusnih centara koji su stvarani kako bi unistili zapadne informacione sisteme. a sto se tice drzave prvi su je priznali. pogotovo relacija Nis-Sofija. koji je odredio novi međunarodno-pravni položaj ove zemlje. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. isao je kroz Bugarsku sto je prednost a i slabost. uglavnom bivsi udbasi. ali posto im nije bilo kako su ocekivali.orjentisani ka SAD. kojim je okončan sukob. Ekonomski je zaostala. Glavni koridor (njen tranzitni interes). a Bugari su uzimali kao i mi. Causesku je izbegavao da uzima kredite. To je njena slaba tacka zbog koje je pritiska Zapad. Turska im je obezbedila smestaj. Ne samo za Bugarsku vec i za ceo Bliski istok Bugarsku koridor 10 je jako znacajan.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. bivsa tajna policija. Turska moze da zaobidje i Bugarsku i Grcku pomorskim putem. utvrđen je novi Ustav BiH. Bugarska je bila isturena ruka Varsavskog ugovora. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Damian) BiH priznata je kao samostalna država u Aprilu 1992. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu).1986-87. EU im je glavno trziste ali zbog velike konkurencije nisu ekonomski uspesni. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. Veliki interes Turske u Bugarskoj bile su saobracajnice bez koje Turska nije mogla da funkcionise. Vojno nisu jaki. Tada se 150. Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Izvrsili su reformu. takodje. imaju. nacionalni dohodak joj je malo visi od naseg. Problem u Bugarskoj je droga i ona je glavni put sverca droge sa Bliskog istoka. Veliki broj bivsih obavestajaca je presao u taj sektor. Prema ovom sporazumu. princip etničke podele potvrđen je kao baza državne organizacije koju čine dva entiteta nastala u toku oružanih sukoba: Federacija BiH i Republika Srpska. preko Slovenije. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate. ali Bugarska ih ne zeli. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije. Bugarska ima problem nacionalnog duga. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. Dejtonski sporazum tačno i izričito utvrđuje da nova država BiH zadržava subjektivitet bivše republike BiH u pogledu međunarodno priznatih granica i članstva UN. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Bosne i Hercegovine (zbornik:Stojkovic. visoku stopu zaduzenosti. Oni su nosioci tog sverca i niko im se ne moze suprotstaviti.

sprovođenje krivičnog prava i saradnju sa Interpolom. U spoljnoj politici BiH nema neko strateško opredeljenje a cilj joj je Evropska Unija. rešenje statusa grada Mostara. Brčko. Republika Srpska vodi svoju spoljnu politiku a 47 . ako bi ona potpala u pogrešne ruke. Sve funkcije vlasti i ovlašćenja koja nisu izričito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima. Srbi i Muslimani dobili svoje političke centre moći. ima prioritet kako nad njenim zakonskim odredbama tako i nad ustavima i zakonima entiteta koji nisu sa njim saglasni. ali ne većinskog stanovništva(država koja nema većinski narod) BiH ima jednu specifičnu situaciju – to su specijalne paralelne veze. carinsku. Oba etinteta mogu da zaključe sporazum sa drugom zemljom. što bi za posledicu imalo i stabilizaciju u oba etinteta u BiH. Tuzlu i Zenicu. Hrvatska ipak nije u punoj meri zadovoljna jer je ostalo nejasno pitanje Mostara. kojeg bi voleo da vidi u hrvatskom entitetu. a to su SCG i Hrvatska nađu u poziciji da smanje sopstveno naoružanje. Srbi su dobili Banja Luku. dalmatinksa ostrva bi se našla u nepovoljnoj situaciji u vojnom smislu).Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata spoljnu politiku i trgovinu. Ovakva dimenzija Dejtenskog sporazuma u oblasti naoružanja je proizašla iz nastojanja međunarodnih faktora da se i neposredno okruženje BiH. kao vrhovni akt BiH. SCG je glavni eko i trgovinski partner Republici Srpskoj ( možda-nismo sigurni u ovu informaciju da 80% trgovinske razmene ide na Republiku Srpsku a 20% na Federaciju) Saradnja Republike Srpske više nije usmerena na Srbiju nego na Crnu Goru. najveći deo saradnje naše zemlje (ekonomska. BiH nije u Partnerstvu za mir ni u NATO-u.godine je održan u Parizu sastanak između Slobodana Miloševića i Alije Izetbegovića na kome je dogovoreno uspostavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasada. 1996. kao i da ni pod kojim uslovima oružane snage stupiti na teritoriju drugog entiteta bez odobrenja vlade tog entiteta i predsedništva BiH. Pitanjima odbrane treba da se bavi Stalni komitet predsedništva. jedinih suseda BiH. Vojna dimenzija odnosa između SCG i BiH proizilazi iz Dejtonskog sporazuma. Što se tiče odnosa SCG sa BiH. Republika Srpska je 1997 potpisala sporazum o specijalnim vezama između SRJ i Republike Srpske. Stim u vezi. Bosna je zemlja koja ima ime. Predsedništvo i Ministarski savet. Delovanje Centralne banke i finansija su u rukama BiH. Entiteti se obavezuju da neće pretiti silom niti upotrebiti silu protiv drugog entiteta. monetarnui finansijsku politiku. Sprovođenje nadležnosti zajednice na zakonodavnom i operativnom planu vezano je za Skupštinu. Bjeljinu. Ustav. u značajnoj meri su zadovoljeni i politički interesi naše zemlje i Republike Hrvatske. jer Zapadna Hercegovina predstavlja zaleđe dalmatinske obale i. Zagreb zato smatra jednim od krupnih političkih pitanja u BiH. Možemo reći da je Hrvatska ima značajnih teritorijalnih aspiracija na BiH i to posebno na zapadnu Hercegovinu (što zbog velikog broja Hrvata. Naime Zagreb smatra da su dva entiteta. posebna i izuzetno značajna obaveza naše zemlje prem BiH na vojnom planu je i odredba koja u kontekstu mere regionalne stabilizacije nalaže našoj zemlji smanjenje teškog naoružanja i oružanih snaga za 30%.kulturna) odvija se sa Republikom Srpskom. Federacija ima takve veze sa Hrvatskom. tako i zbog njenog strategijskog značaja za Hrvatsku. Podelom teritorije BiH na Muslimansko-Hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku. a Muslimani Sarajevo.

e) Veoma veliki broj ( u odnosu na ukupno stanovništvo) iseljenih Hrvata i njihovih potomaka u Evropu (skoro 1. svega 7 promila. što je svrstava u retke neostrvske zemlje čiji je akvatorij daleko veći od teritorije (površina teritorije 56. ali nije došlo do uspostavljanja njihovih diplomatskih odnosa. veoma duga i razuđena obala.760. Hrvatska nije. Mekoh trbuha Hrvatske. ali je ta struktura nakon rata promenjena u korist Hrvata. a posebno nakon masovnog egzodusa Srba. od kojih su mnogi i danas prilično vezani za Hrvatsku. u sadejstvu sa srpskim snagama iz susednih država SCG i BiH. Međutim one dele međusobno ambasadorska mesta. ali to samo teorijski može otovriti probleme jer za razliku od Srbije. -Geoplitičke determinante spoljne politike Hrvatske su: a) Veoma povoljan geografski prostor kojim prolaze značajne kontinentalne i regionalne kopnene i vazdučne saobraćajnice. c) Izuzetna dužina državnih granica -2. već na četri dela. recimo da ukine neki zakon koji su doneli bilo koja od dve entitetske skupštine. b) Nepovoljni geografski oblik koji Hrvatski čini veoma osetljivom na eventualno nezadovoljstvo stanovništva srpske nacionalnosti i njihove moguće teritorijalne aspiracije.028km d) Problemi granica: Sa Slovenijom oko Piranskog zaliva (problem više psihološke prirode nego realni).federacija svoju i stvara se veliki problem. suočena sa problemom značajnijeg porasta manjinskih naroda. Makedonije ili BiH. Treba pogledati podrobnije o instiuciji Visokog predstavnika za BiH (to je sada Pedi Ešdaun) Visoki predstavnik ima velika ovlašćenja. (bilo) moguće preseći ne samo u regionu tzv.8miliona). mala gustina naseljenosti i vrlo niska stopa prirodnog priraštaja. d) Relativno homogena nacionalna struktura. Damian) Determinante spoljne politike Hrvatske Specifičnosti geografskih i demografskih karakteristika kao determinanti spoljne politike Hrvatske su: a) Neobičan geografski položaj (takozvana kiflica ili potkovica) b) Relativno veliki akvatorij (31.538 km kvadratna a br stanovnika 4. To je regulisano 1996 na sastanku Miloševića i Izetbegovića u Parizu.2%. U okviru Dejtonskog sporazuma izvršeno je uzajamno priznanje SRJ i BiH. sa BiH (nisu ozbiljni problemi-kod Bihaća. a Jugosloveni 2. mislim da može.5 miliona).2%. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Hrvatske (Zbornik: Stojković. Srbi 12. u prekomorskim zemljama (oko 1. Veoma značajnu otežavajuću okolnost u odnosima SCG i BiH predstavlja tužba BiH protiv SCG(SRJ) za genocid kod međunarodnog suda pravde u Hagu. 38. jer ju je.000km kvadratna teritorijalnog mora) i još dvostruko toliko u okvru ekonomske zone.344 –popis iz 1991) c) Relativno mali broj stanovnika. granica kod 48 . u kojoj su Hrvati po popisu iz 1991 činili 78%.

Saveta Evrope.. što podrazumeva napuštanje jugoslovenske i sovjetske vojne tehnologije i prelazak na tehnologiju NATO-a. c) Finansijsku situaciju karakteriše stabilnost valute i prilično niska inflacija.. NATO. sa SCG problem na Dunavu kao i problem Prevlake(za Hrvate je više problem psihološkog karaktera nego strateškog. Hrvatska dugovanja stranim zemljama. i prihodima od turizma i saobraćaja. kao rezultat njene prioritetne izgradnje tokom rata 1991. Ograničene finansijske mogućnosti Hrvatske utiču i na mogućnost dalje ekspanzije vojne sile. tranzicije privrede (i društva). Torpedo. Tuđman navodi iznos od 4. Hrvatska vojska broji oko 60. je praćen brojnim problemima privatizacije. i da u gotovo sve evropske zemlje građani Hrvatske mogu putovati bez viza. b) Proces tzv.međutim od 1995. b)Zbog specifičnih prilika Hrvatska je forsirano razvijala vojnu industriju (proizvodnja.Neuma-to je obala dužine 5km –deca idu sa pasošima u školu). Neki zapadni analitičari navode podatak od skoro 6 milijardi dolara. -Bitne determinante spoljne politike Hrvatsk vojne prirode su: a) Relativno moćna (barem u regionalnim okvirima) vojna sila. b) Hrvatska je vrlo brzo uspela postati članica velike većine međunarodnih (vladinih) organizacija.. a nedugo nakon toga i u KEBS. Sa većinom tih zemalja uspostavljen je vrlo liberalan režim kretanja ljudi. NATO). vojna proizvodnja odvija se u oko 300 firmi (najznačajnije su: Đuro Đaković. Do sada nije uspela postati član samo STO (ima status posmatrača) kao i CEFTA-e i što je sa stanovišta Hrvatske spoljne politike najbolnije evroatlanskih integracija – EU. ostajanja bez zaposlenja. nakon Rusije.000 pripadnika. -Od ekonomskih determinanti spoljne politike Hrvatske najvažnije su: a) Srednji nivo ekonomske razvijenosti u svetskim razmerama. A996.g. Centralnoevropske inicijative. Visoki trgovinski deficit pokriva se visokim iznosima deviznih doznaka radnika-migranata i iseljenika. Prema nekim podacima. -Od međunarodno političkih determinanti spoljne politike Hrvatske treba izdvojiti: a) relativno brzo postizanje međunarodnog priznanja i uspostavljanje i razvijanje diplomatskih odnosa sa velikim brojem država. Sa SAD su bili ostvareni odnosi ~strateškog 49 . Bokokotorski zaliv-kompromis je nađen u zajedničkom patrolitranju crnogorske i hrvatske pogranične policije. počinje period privremenig rasta. denacionalizacije.5 milijardi dolara ukupnog duga. Končar. što Hrvatku čini najzaduženijom zemljom u tranziciji po stanovniku. uključujući i deo ukupnog duga bivše SFRJ. slično ostalim zemljama bivšeg socijalističkog sistema.g. itd. Rusijom i Kinom.g. tj nizak nivo razvjenosti u evropskim okvitima i relativno razvijen aprivreda u originalnim okvirima.) Za Hrvatsku se poseban problem javlja bog nastojanja da se što brže priključi zapadnim vojnim integracijama (Partnerstvo za mir. 1992. c) Hrvatska nema značajnih ni globalnih ni bilateralnih problema sa trima njvećim državama: SAD. Prema hrvatskim izvorima bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je najmanje 7.primljena je u UN. Ona je članica i OEBS-a. recimo tenkova).000 dolara.

Osnovni ciljevi: a) Ostvarenje nezavisnosti i međunarodnog priznanja – taj cilj je bio karakterističan za period 1991-1992 god i ostvaren je relativno brzo. do protivrečnih(zbog podrške na rečima.partnerstva~. d) Odnosi sa susedima su različiti – od vrlo dobrih (bez otvorenih pitanja) sa severnim susedima Mađarskom. c) Ostvarenje vojne sigurnosti – ušavši u ratne sukobe bez regularne vojske. ministri inostranih poslova i odbrane. Priključenje Partnerstvu za mir. hrvatska vlast je bila prisiljena forsirano graditi sistem odbrane i naoružavati je. kao i predsednik vlade. Tačku na « i « ostvarenje ovog cilja predstavljalo je međusobno priznanje Hrvatske i SRJ avgusta 1996. Glavne karakteristike spoljne politike 1. c) Na osnovu dosadašnje prakse. ali ne toliko u suštinskim strateškim opredeljenjima) sa BiH i nerešenih(osim osnovnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa) sa SCG. slobodnim tržištiu. tako i značajnog izvora sirovina) SFRJ. -Specifična pitanjaJedno od njih je pitanje odnosa sa Hrvaskim iseljeništvom u svetu.država je parlamentarne demokratije. e) ulazak u evroatlanske integracije f)Odbijanje uključenja u Balkanske integracije (smatraju da nemaju kulturnih sličnosto sa Balkanom već više sa centralnom Evropom jer su bili pod AU) Takođe koriste i religiju kao instrument. Taj drugi zadatak ostvarivala je uporednim razvitkom vlastite vojne industrije i (zbog embarga UN na izvoz oružija na prostore buvše SFRJ) ilegalnim nabavkama oružija na tzv. U tome je ostvarila relativno skorman uspeh. U odnosima Hrvatske sa Rusijom postoji određena rezerva o ruskom prosrpskom stavu tokom jugoslovenske krize. Lobiranje i pomoć iseljenih u procesu osamostaljenja Hrvatske je značakna. bitnim kreatorom spoljne politike Hrvatske može se smatrati Predsednik Republike. To nisu održivi pravni argumenti već politička želja i kompleks. Austrijiom. Hrvatska je uglavnom imala značajnu podršku SAD. b) Osiguranje teriorijalne celovitosti – Ovaj cilj je prisutan od početka rata u Hrvatskoj do danas i ostvarivan je i diplomatskim i vojnim putem. kasnije prijemom u NATO jedan je od prioritetnih ciljeva u kupnoj pol Hrvatske. Hrvataska je nastojala nadoknaditi preorijentacijom na svetsko tržište. traže da budu kao Norveška. Mnogi su protiv ulaska u EU. Hrvatska je stigla do statusa kandidata za ulazak u EU. preko dobrih (uz određena nerešena pitanja) sa zapadnim susedima Slovenijom i Italijom. d) Razvitak (što povoljnijih) ekonomskih odnosa sa svetom – gubitak ekonomskog potencijala (kako značajnog izvoznog tržišta. sa sistemom podele vlasti. Pitanje odnosa prema 50 . ali uz veoma značajnu ulogu Predsednika Republike. što neke navodi na zaključak da se radi o tzv polupredsedničkom sistemu. -Od unutrašnjih političkih determinanti spoljne pol Hrvatske treba navesti: a) Po svom sistemu . b) višestranalki partijski sistem. Javno mnjenje je zbog Gotovine podeljeno po pitanju ulaska u EU.

Prvi period koji je trajao od Grčko-Turskog sukoba 1922 godine. na putu ka periodu unutrašnje političke stabilnosti. I dolaska na te funkcije Kostasa Simitasa. Pobeda PASOK-a na izborima 1993 nije donela značajnu pol stabilnost. Sve dok je tako. Sve važnije spoljno političke inicijative Grčke bile su motivisane. Posle smrti premijera i vođe PASOK-a Andreasa Papandreua 1996 g. -Grčka privreda se zadnjih decenija uz povremene manje uspone i padove nalazi u stagnaciji. koji traje do danas. Dve dominantne partije : PASOK i Nova Demokratija-smenjuju se na vlasti. nijedna Grčka vlada nće moći da smatra Tursku pravim savznikom.dovele su do jačanja patriotskih i nacionalističkih osećanja u javnom mnjenju. pitanje Kipra.SPOLJNE DETERMINANTE a) Turska kao najveći bezbednosni rizik za Grčku – percepcije potencijalne vojne pretnje Turske u odnosu na Grčku imaju duboke istorijske korene ali su naročito pojačane od vremena Kiparske krize 1974. posle skoro pune decenije političkih previranja i nestabilnosti. kriza sa Turskom oko egelskog ostrva. stvaranjem povoljnijeg odnosa snaga prema Turskoj. izgleda da Grčka.000 kiparskih Grka. Drugi period. Turska je iako saveznik u okviru NATO-a iskoristila vojnu silu za okupaciju sverenog dela Kipra i odande proterala oko 200.a praktično odugovlačenje sa ispunjavanjem obaveza izručenja. kao i bliže kontakte sa Balkanski državama. Rast društvenog proizvoda ima endenciju usporavanja zadnjih 30 godina (posebno u odnosu na druge zemlje EU) . Zajednički element za sva ova tri perioda je grčki odnos prem Turskoj i jjena percepcija Turske kao glavne opasnosti za sigurnost Grčke.. 39. može se označiti kao period diversifikacije grčkih spoljno-pol veza dodajući pored bliskih odnosa sa SAD i jačanje veza sa Evropskom Zajednicom. direktno ili indirektno. da očuvaju jedinstvo grčke države pred izazovima II svetskog rata i građanskog rata koji je usledio. Kraj 80-ih i početak 90-ih godina je period koji karakteriše politička nestabilnost u Grčkoj. može se grubo podeliti u 3 perioda. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Grčke (Zbornik: Stojković i Damian) Moderna Grčka spoljna politika.Haškom sudu – za Hrvatsku je karakteristično formalno prihvatanje. koji je trajao do 1974 godine karakterišu napori niza grčkih vlada. Brojne okolnosti kao što su pitanje Makedonije. čiji je član u međuvremenu postala. Treći period. karakterisao je određeni ekspanzionizam mlade grčke države čiji je glavni spoljno-politički motiv bio da dođe u posed delova tradicionalnih grčkih maloazijskih oblasti koje su još uvek bile pod turskom vlašću. demokratskih i autoritarnih. Grčka smatra da se novi vojni potencijal Turske može manifestovati protiv Grčke ili na Kipru ili u Egejskom moru u Trakiji ( pod izgovorim zaštite Turske manjine) Takođe se mstra da izbijanje sukoba na Kosovu 51 . koja datira od priznavanja njene nezavisnosti od strane Evropskih sila 1832. godine.

Nova Bugarska vlada prešla je na politiku postepenog jačanja saradnje sa Turskom. godine za vrme dok je A. više stotina hiljada albanskih migranata. Ono što je vidljivo jeste to da Grci kupuju i ulažu u infrastrukturu u Albaniji.Papandreu prvi put bio Grčki premijer. strasti su počele da stišavaju i da se osećaju negativni ekonomski i politički efekti embarga. Grčka reakcija na proglašavanje nove Makednoske države pod imenom Republika Makedonija bila je zatvaranje granice prema njoj i uvođenje ekonomskog embarga. može predstavljati veliku opasnost po Grčke bezbednosne interese. osnovu njihovog zbližavanja činila je Turska opasnost. najnepovoljniji scenario raspleta konflikta na jugu Balkana bilo bi izbijanje ratnih dejstava na Kosovu. Činjenica je da su Bugraska i Turska bile prve zemlje koje su priznale samostalnu makedonsku državu i to pod imenom Republika Makedonija-to je dalo dodatno opravdanje za Grčku zabrinutost. U međuvremenu. i Tursku. može dovesti do jačanja Turskog uticaja i na severnim Grčkim granicama. Grčko javno mnjenje ima pozitivno mišljenje o nama i osećaja simpatije prema nama. Verovatno glavni razlog tome (pored verskih i istorijskih razloga) je to što se Grčki i naši nacionalni interesi nigde ne suprotstavljaju. a i brojnim diplomatskim i humanitarnim inicijativama pokazala da ima nepristrasan stav u Jugoslovenskom konfliktu. koji su uglavnom ilegalni gastabajteri. Grčko-Bugarsko zbližavanje je počelo padom Grčko-vojne hunte 1974. Grčko protivljene imenu Republika Makedonija zasnovano je na tome jer je to još iz vremena Aleksandra Makednoskog istorijsko ime Grčke severne pokrajne Makedonije. 52 . Uprkos činjenici da su te dve zemlje pripadale različitim vojnim i političkim blokovima. Glavni oslonac PASOK-ove Balkanske politike je bilo stvranje specijalnih odnosa sa Bugarskom. Todor Živkov je krajem 80-ih iz Bugarske iselio nekoliko stotina hiljada Bugarskih turaka i Pomaka. To je i ujedno bio kraj Grčke politike specijalnih odnosa sa Bugarskom. (IzolovanostGrčke u EU po tom pitanju i pritisak SAD) Makedonija je primljena u UN pod kompromisnim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija -Grčka politika prema Albaniji uslovljena je činjenicama da u južnoj Albaniji živi značajna Grčka manjina (između 300 hiljada i 500 hiljada) da se u Grčkoj nalazi. Do promene u Grčkoj politici prema Bugarskoj došlo je psole pada Todora Živkova i promene Bugarske politike prema Turskoj i prem Turskoj manjini u Bugarskoj. Dodatna motivacija z atkvu politiku bila je kontrabalansiranje Turskog uticaja u regionu. direktno ili indirektno. -Balkanska nestabilnost kao bezbednosni rizik za GrčkuIzmeđu 1981 i 1989. verovatno uvuklo u rat i Albaniju i Makedoniju. Od samog početka Jugoslovenske krize Grčka je svojim stavovima. i da dalje otvaranje Albanskog pitanja.koje bi bila na neki način uvučena i Makedonija. a takođe. PASOK-ova Balkanska politika težila je da ostvari bliske veze sa svojim sevrenim susedima. Za Grčku Makedonsko pitanje ima više aspekata. Tu je i bojazan da bi nova Makedonska država mogla podpasti pod jači uticaj Bugarske ili Turske. To bi po njihovom mišljenju. Grčka vlada je pokazal značajan interes za Balkan. koje bi uvuklo Kosovo i Makedoniju. Za Grčku. možemo reći da su oni prijateljski. Što se tiče odnosa sa našom zemljom.godine. koji je bio na snazi skoro 2 godine.

NATO nije u mogućnosti da u sukobu između Grčke i Turske arbitrira u korist Grčke. u Grčkoj je viđeno kao veoma povoljna mogućnost. Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije. Imajući u vidu Tursku pretnju. Damian) Od sticanja nezavisnosti. Ako se ustanovi zajednička politika odbrane ona će po definiciji garantovati bezbednost od agresije spolja svim zemljama članicama. 40. u bivšim Sovjetskim republikama. Evropski bezbednosni okvir ima određene prednosti za Grčku u poređenju sa Atlanskim. Formiranje zajedničke odbrambrene politike u okviru EU. Dakle zaključak je da u Makedoniji postoje konfliktni odnosi između Makedonaca (koji prem propisu iz 1994 čine oko 67% populacije te zemlje) i Albanaca (oko 23% populacije) koji su u osnovi slični onima na Kosovu. Drugim rečima. a u prvom redu sa SAD. Uprkos mišljenju Badinterove arbitražne komisije da Makedonija ispunjava uslove za međunarodno priznanje. Predsednik Albanije zalaže se za rešavanje problema diplomatskim putem . tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. sa Bugarskom a istoku. čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju.a li je stavio do znanja da njegova vlada u slučaju izbijanja rata u Makedoniji neće stajati skrštenih ruku. Turska ima veliki strategijski značaj za SAD i NATO. Grčka bi u tom slučaju mogla da računa na podršku EU. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom. sa SCG na severu i sa Albanijom na zapadu.g održali su sopsteveni referendum na ome se 90% izjasnilo za nezavisnost u odnosu na Makedoniju. (dijalekt) bugarskog jezika. Albanci su osnovali i svoj univerzitet u Tetovu. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu. koja priznaje Makedoniju. godine. Odmah po sticanju nezavisnosti Makedonije. Makedonija se graniči sa Grčkom na jugu. Makedonija nije bila priznata sve do kraja Jula 1992. Zbog toga što Turska ima vrlo važnu ulogu u Američkim dugoročnim planovima na Bliskom istoku. pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Makedonije (Zbornik: Stojković. zbog svoje globalne uloge više valorizuje strateški značaj Turske za Savez nego principijalne stavove Grčke. Makednija ima velikih problema sa Albanskom populacijom na svojoj teritoriji. Iz tih razloga traženje većeg oslonca u Evropskom sistemu bezbednosti je za Grčku postalo određena alternativa. Albanci su počeli da traže nezavisnost (1992.GRČKA U POTRAZI ZA ODGOVARAJUĆIM MODELOM BEZBEDNOSTI Smatra se da NATO. Skoplje je posle Tirane drugi najveći albanski grad. ali je smatra državom koja ne pripada isključivo makedonskom narodu. Vlada iz Tirane smatra da je popis stanovništva lažiran i da Albanci čine 40% Makedonije. 53 . kao i oni sa Kosova organizovali su sopstvene paravojne jedinice. a izbili su i sukobi sa Makedoncima) Albanci iz Makedonij. Inače. Dakle. osnovna karakteristika spoljne politike Makedonije sastoji se u oslanjanju i povezivanju sa zapadnim silama. Ovi unutrašnji problemi Makedonije umnogome opterećuju njene odnose sa Albanijom. u Aziji i uopšte u muslimanskom svetu.

Grčka negira postojanje posebnog Makedonskog identiteta. bila dosta zavisna od celokupnog Ju tržišta. Politički sistem ove zemlje čini se nestabilnim. Moderna makedonska država ima ogroman geopolitički i geostrateški značaj. Makedonija raspolaže sa najmanjim ukupnim brojem aktivnih i rezervnih vojnika u poređenju sa susdnim zemljama. uspostavljanje pol i vojne saradnje sa SAD trebalo bi da posluži za pacifikaciju Albanske manjine u Makedoniji. Takođe. godina postala članica programa Partnerstvo za mir a sklopljen je i sporazum kojim SAD i Makedonija uzajamno dozvoljavaju boravak na svojim teritorijama neograničenog broja vojnika druge strane. Makedonija je druga bivša Ju republika koja je 1995. a njene odbrambrene snage su relativno slabe. On je isticao da onaj ko vlada< Makedonijom vlada čitavim Balkanskim poluostrvom. Povezuje i Solun i obezbeđuje izlaz na Egejsko more a i čitav prostor od južne ka severnoj Srbiji. Treće. Makedonska vlada ulaže značajne napore u cilju razvoja uzajamnoh odnosa. Makedonija je ipak postala član UN pod privremenim. Nakon Slovenije. Zbog toga je Mekedonija od velikog značaja i za NATO koji danas ima svoje baze preko kojih kontroliše Balkan i Bliski istok. Makedonsko rukovodstvo smatra da prisustvo amerikanaca u toj zemlji ojačava i njenu političku poziciju u odnosu na Bugarsku.Atraktivnost geopolitičkog položaja Makedonije potiče u prvom redu iz činjenice da njen središnji deo obuhvata jedan segment Vardarko-Moravske doline kojom prolaze kopnene saobraćajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu Evropu sa Bliskim istokom i susednim regionima. 70-tih pa i 80-tih na vlasti je bio Causesku (dosao na vlast 1963)cija je politika bila diktatorska unutar zemlje. spor je i oko zastave( zvezda na zastavi pronađena je u grobu Fiilipa Makedonskog). . tj preventivno deluje prema eventualnim Bugarskim aspiracijama koje bi mogle dovesti u pitanje Makedonsku nezavisnost. tehničkim imenom Bivša Ju Republika Makedonija. Sjedne strane. od SFRJ. 41. 54 . Svi oni koji žele da iz severne i Zapadne Evrope dođu do Bliskog istoka ili Srednjeg moraju da idu preko Makedonije.Glavni razlog za to ležao je u protivljenju Grčke koja je postavila određene usove za priznanje. inače krhku bezbednost zemlje. Možemo zaključiti da prisustvo stranih trupa na teritoriji Makedonije jača. Nakon nestanka jedinstvenog tržišta Makedonska privreda je i dalje nerazvijena. uključujući promenu imena Makedonije (strahujući od mogućih budućih teritorijalnih aspiracija ove bivše Ju republike prema severnim delovima grčke teritorije). Makedonija je ranije. Sa druge strane. tim putem teži se postizanju veće fleksibilnosti stare Grčke opomenutim spornim pitanima. koji je priznavao i sam Bizmark govoreći o geopolit značaju makedonske teritorije u 19 veku. U ekonomskom smislu. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Rumunije Rumunija je prva dozivela veliku drustvenu promenu jer tokom 60-tih.

Rumunija je priznavala nasu manjinu. tu je oklevala dok je privatizovala male firme. To ipak nije bila radikalna promena koju je trazio Zapad. i uhapsili sinove plaseci se sistema koji je uspostavio. To je bila samo kapisla koja je pokrenula konflikte u Temisvaru. Takodje. imali su pravo politickog predstavljanja. Causeski je cak imao i jaku tajnu policiju. To je dovelo do pobune u crkvama. U Rumuniji su veliki problemi vezani za korupciju i kriminal pa neki smtraju da zbog toga oni nikada nece uci u EU. Lokalni predvodnik je svestenik i rezultanta tih protesta su stotine prebijenih. Kad su uhvatili Causeskog odmah su ga streljali sa zenom. pravo na jezik. Rusija je donekle kupovala Rumunsku spoljno-politicku poziciju. pobeda reformisane komunisticke snage u socijalni blok. Iza nas su u mnogim aspektima. a Rumuni pravoslavci.000. U okolini Temisvara postoji oko 55 . 90-tih su odzani demokratski izbori. Rumunsko rukovodstvo je otvoreno reklo da zele u NATO i EU. U zemlji. pogotovu velikih giganata kao i sve tranzitne zemlje. Taj nagli prevrat dovodi do povecanog broja politickih partija. Sa njima je Causeski drugacije postupao. Vojska je stala na stranu naroda i jedni smatraju da je ona bila odlucujuci faktor. Rusi su ostali korektni i omogucili su im da prezive. Kavkaza. ljudska prava su bila ugrozena. U okolini Temisvara zivi veliki broj Nemaca.Rumuni pokusavaju da beze iz zemlje zbog velikih restrikcija i rigoroznih propisa (samo 1 sijalica sme da bude upaljena u kuci) U takvoj situaciji.000-100. Zrtve su ne samo manjine u Rumuniji vec i sami gradjani Rumunije. spoljne politike on je bio mnogo liberalniji. drugi smatraju da je to ucinila upravo tajna policija. 1967. izbija konflikt sa madjarskom manjinom u Transilvaniji ili Erdelju(to je razlicito ime za istu teritoriju ). versko organizovanje…sto u drugim zemljama nisu imali. Zbog te cinjenice nasa drzava nije reagovala na ugrozena prava nasih manjina. sve bivse socijalisticke zemlje su prekinule diplomatske odnose sa Izraelom osim Rumunije. Javlja se veliki broj zaposlenih a sve manje posla sto je karakteristika svakog tranzitnog drustva i dolazi do pobune rudara. povredjenih.Sto se tice medjunarodne. bilateralni sporazum sa Madjarskom i od tada vise nije bilo medjunacionalnih problema u vidu organizovanog politickog delovanja. jer Madjari su katolici. Na taj nacin znacajno je popravljena unutrasnja medjunacionalna ali ne i ekonomska situacija. Pojavljaju se i nacionalisticke stranke:velikorumunska i separatisticka Madjarska. Razvijen petrohemijski kompleks ali raspadom Varsavskog pakta javlja se zabrinutost da li taj sektor moze opstati. cinilac rusenja vlasti. U tom kraju zivi oko 2-3.5 miliona Madjara. 1989.Tito i Causesku su imali dobre odnose mozda i zbog odbijanja Rumunije da ucestvuje u napadu na Cehoslovacku. On je odobrio da oni mogu da odu iz Rumunije u slucaju da Nemacka za svakog coveka plati od 80. Causesku je sprovodio diktaturu u zemlji bez prava na politicke slobode. Intervencijom EU potpisan je 1996. Rumuni su se i plasili samog njihovog broja a i nacina na koji su dobili tu oblast (na poklon za ucesce u i SR). a u drzavi je sve teza situacija. Ulaskom zemalja sa Balkana u Nato sve se vise steze obruc oko Rusije. Drustvena revolucija je izbila i bila je iznenadjujuca za sve i niko je nije predvideo. Kako je vreme odmicalo sve manje uspeha je Causesku imao na medjunarodnom planu. privatizacija je sporo isla.

Niš je centar Balkana. Varšavskog ugovora i SEV čime je nestala zavisnost od Moskve. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. ali oni nisu hteli. Rumunija je svoju orjentaciju usmerila ka EU i NATO-u. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. ispipavao interes SAD nudeci im Niški aerodrom za bazu. Razlog je prijateljstvo Berluskonija i premijera Rumunije Nastasija?? Rumunsko trziste je najvece trziste na Balkanu i geografski i demografski (23 miliona stanovnika)i zbog toga su mnogi ocekivali puno veci priliv kapitala. postala je interesantan partner za SAD. Oni su imali najvecu armiju na Balkanu. sve novo kupuje po standardima NATO-a. Rumuni su to brzo radili. avione ali nikada nisu ni vojnom doktrinom ni organizacijom vojnih jedinica pokazivali ofanzivu ni agresiju sto je iznenadjujuce za Balkan. clanica je Partnerstva za mir. Ideja SAD jeste pomeranje i prosirenje ka Rusiji. da izmeni oko 100. Ali Pariskim 56 . uklonili staro oruzje. Cilj spoljne politike je potpuna integracija u Zapadnu Evropu i evroatlanske ekonomske. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže. Nije tajna da je Slobodan Milosevic 1994.000 malih italijanskih firmi. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. uključenje u NATO. Tri su momenta dovela do promene položaja Rumunije u savremenim međunarodnim odnosima: Raspad SSSR-a. Primljena je u Savet Evrope. tešnja za punopravnim članstvom u EU. Snažna afirmacija zapadnog modela pol i ekonomskog organizovanja. Rumuni su vojni sektor znacajno smanjili. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. a vezan je za Zmijsko ostrvo. Mnogi bi tu snagu iskoristili bar za pretnju. tenkove. Rumunija je lojalno ispunila zahteve NATO-a a to nije bezazlen posao.Regionalna i bilateralna saradnja sa susedima pogotovu onima u kojima žive Rumuni. postala pridružena članica EU 1995.1945. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. političke i vojne strukture. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Rumunija se priključila Centralnoevropskoj inicijativi. Posle II sv rata došlo je etničkih pomeranja jer neke teritorije na kojima su điveli Rumuni su ustupljene tadašnjem S Savezu (Besarabija I Severna Bukovina) Raspadom SSSr-a ove teritorije naseljene Rumunima našle su se u okvirima novih država: Ukrajne I Moldavije Imala je nesporazum sa Moldavijom. sa Bugarskom i Albanijom priključila se Crnomorskoj ekonomskoj saradnji. sklopila bilateralne ugovore o slobodi trgovine sa članicama CEFTA (centralno evropska zona slobodne trgovine). Novi susedi –Ukrajna i Moldavija (nakon raspada SSSR-a) i SRJ (nakon raspada SFRJ). Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Hrvatska mora npr.2.000 vojnih standarada da bi pristupila EU. Rumunija i Bugarska su najznacajnije baze za trupe iz SAD pa se pretpostavlja da ce se trupe tu prebaciti sa Nemacke teritorije. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.

Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD. NATO-a.ih raspali SFRJ i SSSR u Ankari su preko noći oživeli otomanski snovi iako to javno nikada nije smela da prizna. Jermenijom. 42. Albanija je uz Makedoniju veoma značajna karika u Turskim planovima na Balkanu. Sirijim. Sticajem okolnosti Turska se kofrontira sa Grčkom –pitanje Kipra i ostrava u egejskom moru. Turska kao regionalna sila i njena politika na Balkanu ( Zbornik: Stojković. U te njene planove se zasad ne uklapa ni Bugraska koja ima drugačiji 57 . Damian) Zahvaljujući fleksibilnoj i konstruktivnoj spoljnoj politici Kemala Ataturka.Tur. Ankara je od prvog trenutka nastojala da bude što prisutnija na prostorima gde živi muslimansko stanovništva. Bugarskom. Turska je inače u konfliktu sa svojim susednim emljma: Iranom. U raspodeli snaga na Balkanu u toku hladnog rata i bipolarizma Turska personifikuje Zapadni blok. pogotovu naspram Grčke i SCG sa kojima Turska tradicionalno ima veoma delikaten odnose. U tome joj računice remeti Bugarska koja ne želi da se uključi u političke igre Anakare. pred karj za Sevznike) To je po završetku rata uvelo Tursku u NATO -1952.ugovoriom 1918. Grčka). Jedino je u ljubavi sa Sverenim Kiprom koji i nije država ali je priznat jedino od strane Turske. U kratkom periodu 1953-55 Turska je sa Ju i Grčkom bila član Balkanskog saveza ali je zbog sve većeg nesporazuma Grčke i Turske i normalizovanja odnosa Ju i SSSR-a ovaj savez stavlje ad acta. Za vreme II sv rata Turska je neutralna ( u početku za Trojni pakt. Balkan je predstavljao jedno od glavnih područija delovanja turske diplomatije. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji. sve do početka II sv rata i raspada ovog pakta. U vreme bombardovanja SRJ. a nastojao je održava dobre odnose sa susedom SSSR-om. bila među prvim zemljama koja je priznala novostvorene države na ruševinama SFRJ i odmah je počela da intezivira odnose posebno sa Bosnom. Od raspada Ju i SSSr-a ona nastoji da se nametne kao regionalna sila. Rumunija i Bugarska su primljene u NATO 2002.Uspostavljen je Balkanski pakt 1934 (Ju. Takvu poziciju Turske u mnogome određuju i strategisjki interesi SAD koji su inače bliski saveznik Ankare. Rusijom i Kiprom. pre svega ka Albaniji. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj. Upadljivo je počela da razvija odnose i saradnju sa Albanijom i Makedonijom da bi presekla tako osovinu Atina-Beograd.Živkova kad je odlučio da se oni moraju deklarisati kao Bugari. Irakom.EU. Ankara je. Do sporadičnih odnosa bilo je i u odnosima sa Bugarskom zbog Turske manjine u Bugarskoj posebno u vreme T. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Turska je bila uz Iran najaktivnija islamska zemlka oko Bosanske krize. Istoveremeno se naglo okrenula i prema ostalim zemljama. Kada su se početkom 90. stavila je svoj vazdusni prostor na raspolaganje NATO-u. ne slučajno. Grčkom. Kada je počelo raspadanje Ju. U to vreme. koji se u svojim reformama oslanjao na veze i iskustva zepedne demokratije. i pridruženo članstvo. Ru.

U isto vreme se razmišlja i o jednoj vertikalnoj magistarli od Centralen Evrope. Kada se raspao SSSR na trenutak se učinilo da će oslabiti njen geostrateško značaj. sada beže od nemaštine. Nove krize na Balkanu dovele bi do ogromnog talasa iz Albanije. pogotovo što je pobuna počela na jugu Alabnija gde inače žive pripadnici mnogoborojne Grčke manjine. u planovima Turske odskočna daska i prirodan put prema Briselu čije kapije nikako da otvori mada na njih kuca više od tri decenije. 43. Sile EU i njihova balkanska politika Članice EU su Grčka od1981. Tursko javno mnjenje je optuživalo Atinu da stoji iza nemira u Albaniji. Ankara je bila isturena brana prema Sovjetskoj imperiji ali rat u zalivu 1991 pokazao je koliki je njen strategisjki značaj u regionu. To bi izazvalo ekonomsku krizu u zemlji koja se suočava sa visokom stopom nezaposlenosti. Na taj način nastoje da odvoje Beograd i Atinu koji imaju tradicionalno dobre odnose. EU sa Turskom ima carinsku uniju od 1964. Bugarske i Makedonije ka Albaniji i Kosovu pa preko Sandžaka do Bosne.pristup saradnji na Balkanu. U tom slučaju Turska bi se našla na udaru jer bi muslimani pokušali da nađu utočište u njoj. Sve do tada. Ta njena nastojanja potvrđuju mnogi potezi. 80-ih godina Turci su bežali u domnovinu svojih predaka zbog progona komunističkog režima Todora Živkova. Danas na zapadu u Turskoj vide branu protiv prodora fundamentalizma prvenstveno iz Irana i njegovog izvora u kavkavske zemlje i u Centralnoj Aziji. Protivnici Turske u EU su sve glasniji: ona je malim delom Evropska zemlja i mnogi se đale što u projektu Ustava nisu nglašeni hrišćanski koreni Evrope Ankara je zahvaljujući podršci moćnog saveznika SAD poslednjih godina stekla zavidnu međunarodnu poziciju. Međutim vlada je pod pritiscima javnosti zasad odustala od proterivanja u Bugarsku. treba reći da je Balkan. Taj projekat znači mnogo više od jedne saobraćajnice jer po strani bi ostala Grčka. Svakako. 58 . i Slovenija od 2004. Taj problem je. Kada je 1997 godine utvrđeno da u zemlji boravi ilegalno od 300 do 400 hiljada bugarskih turaka odlučeno je da se u Bugarsku proteraju svi koji su u Tursku stigli sa turističkom vizom ili bez nje. sa Hrvatskom i Makedonijom. preko Bugarske i Turske do Bliskog Istoka. prema mnogim procenama možda i najveći po. Tursko prisustvo na Balkanu nije diktirano samo pol i strategijskim ciljevima nego ima i čisto ekonomske razloge. Turci pokušavaju da naprave zelenu transferzalu od Ankare preko Zapadne Trakije. Evropski sporazumi su zaključeni sa Bugarskom-1995.značaj od vremena otomanske imperije. iz Ankare gledano najizraženiji u Bugarskoj u kojoj živi oko milion lica turskog porekla. Makedonije i Bugarske. Ako se taj projekat realizuje opet će Beograd i Atina ostati na sporednom koloseku. Atina ne želi da ima navodno u susedstvu jaku Albaniju. Zapadni saveznici su tokom sukoba sa Irakom koristili baze na Jugoistoku zemlje zbog čega je Turska dobila veliku vojnu i ekonomsku pomoć. SCG i Rumunija.Ona je inicirala izgradnju auto-puta Istambul-Sofija-Skoplje-Drač. sa Rumunijom -1995.

EU nema nikakvu specificnu “balkansku politiku”. Sve zemlje bivše SFRJ bez Slovenije + Albanija osnovni preduslov za saradnju sa EU je stabilnost regiona. Sve do kraja 80-tih. da se države obavežu za saradnju sa Hagom. Sa raspadom Istocnog bloka (1989-1991).sporazume o trgovini i saradnji “prve generacije” (SFRJ je vec imala zakljucen sporazum 1980. Tek nakon zakljucenja sporazuma iz Dejtona.Pored ovih postoje I obavezni Kopenhagenški uslovi iz 1993: Politički: demokratija. U tom periodu su sve zemlje ukljucene u Opstu semu preferencijala EZ. ulaze u “strukturni dijalog” i podnose zahtev za clanstvo u Uniju. niti je sada “vitalni prioritet” za zemlje EU. Ona je inspirisana tzv.”Paktom o stabilnosti u centralnoj i istocnoj Evropi” iz 1995 i nazvana je “Pakt o satabilnosti u centarlnoj i istočnoj Evropi”. ljudska prava. Prvi koraci su ucinjeni .Sve ostale zemlje Balkana izrazile su želju da jednig dana postanu potpisnice i članice EU.. a zakljucile su i tzv. koje bi uz aktivnu finansijsku podrsku EU razvijale projekte saradnje u raznim oblastima prekogranicne saradnje. Mora postojati brža saradnja između ovih zemalja. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Balkan nikada nije bio. Druga inicijativa je vise bilateralnog karaktera i naziva se “regionalni pristup” EU. u toku 1996. a odnose sa pojedinim zemljama prethodne Jugoslavije vezuje za pitanja resavanja konflikta.godine) U vreme kada EU otpocinje pregovore sa zemljama centralne i istocne Evrope o sklapanju sporazuma o pridruzivanju. koji u izvesnom smislu blokira dalje trendove u ujednacavanju saradnje EU sa centralnom i JIE. uglavnom neuspesnih “intervencija” diplomatskog. civilno društvo Ekonomski: tržišna ekonomija. Osnovni cilj ove inicijative je da za istim stolom okupi sve zemlje sa prostora prethodne Jugoslavije kao i susede ranije SFRJ. ekonomskog (sankcije) i humanitarnog karaktera. Jedna inicijativa je multilateralnog karaktera i sireg geografskog. dolazi do nasilnog razbijanja SFRJ i konflikta na prostoru prethodne Jugoslavije. privatna svojina Pravni: vladavina prava Koje su osnovne karakteristike ovih inicijativa? 59 . ali jos nije dostignut stepen ozbiljne realizacije tih predloga. Ona je oscilirala izmedju politike “od slucaja do slucaja” (prema svakoj zemlji Balkana drugaciji odnos) do pokusaja formulisanja jedne globalne i uravnotezenije politike prilagodjene specificnostima regiona. Cilj je da se podrzi mirovni proces i da se zemlje podstaknu na regionalnu saradnju.. EU nastoji da formulise koherentniji odnos prema onim zemljama regiona JIE koje su iz politickih ili ekonomskih razloga u “zaostatku” za procesom “pridruzivanja i integracije” centralne i istocne Evrope u Uniju. u skladu sa ocenom o njihovoj involviranosti u sukobe. da se radi na izgradnji civilnog društva. Umesto toga. U tom okviru. Zadatak ove inicijative je da definise buduce bilateralne ugovorne odnose EU i zemalja JIE. Politika EU prema balkanskim zemljama je tokom vremena prolazila kroz razne faze. ukljucujuci i balkanske u okviru nove balkanske politike. EU zapocinje sa serijom. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se uklapaju u trend odnosa EU:sklapaju sporazume o pridruzivanju. EU nastoji da ujednaci odnose prema svim istocnoevropskim zemljama. Njihova saradnja treba da osnaži mirovni proces. pokrenute su 2 inicijative.

Kriza je okončana Dejtonskim sporazumom kojim su SAD uspele da ostvae puno vođstvo u regionu.1) radi se o predlozima koji su inspirisani politickim okolnostima i koji su u velikoj meri politicki uslovljeni – cak i kada se radi o pitanjima cija je sadrzina ekonomska. Izgledalo je da plan održava kompromis američkih i anglofrancuskih nastojanja budući da su na njega i SAD dale svoj pristanak u početku. Kada su srpske snage držale 70% bosansko-hercegovačke teritorije moglo se čuti da se Francuska i Britanija zalažu za podelu BiH na najveći srpski i manji hrvatski deo i da smatraju da je rat okončan srpskom podelom. Sa izuzetkom BiH. Evropska unija vise racuna na vec poznate. Treba se setiti da je to vreme kad je čitav svet bio ogorčen učincima JNA u Vukovaru i najavom stvaranja Velike Srbije. Ovaj plan je kasnije odbilo i rukovodstvo bosanskih srba uprkos pritisku najviših srpskih i jugoslovenskih zvaničnih ličnosti. Kraj jugoslovenske federacije je proglasila Badenterova komisija. stvorili su izvesnu polarizaciju u Evropi. Naziralo se da Francuska i Britanija imaju u odnosu na Srbiju mekši pristup i više razumevanja. Kada je izgledalo da su anglofrancuski i američki nesporazumi koji su trajali od 1991. To će tarajti za vreme cele konzervativne vlade Džona Mejdžora. srpska politika u 60 . od cijeg ispunjenja ce zavisiti razvoj bilateralne saradnje. kao i pomoci EU ekonomskom razvoju zemalja regiona. Neočekivano sletanje Miterana u junu 1992. Očekujući samo totalnu podršku od Francuske. Posle pada Berlinskog zida. Francusku nije zabrinjavalo samo nestajanje jedne prijateljske zemlje već mnogo više jačanje nemačkog uticaja u regionu evropskog jugoistoka stendencijom daljeg širenja. Francuska je zajedno sa Britanijom ostvariti svoje vojno prisustvo u Hravtskoj i BiH pod firmom UN. EU podrazumeva da ce njeno aktivno ucesce u ovom procesu doprineti njegovom uspehu Ove inicijative nisu pracene nekim sirim i ambicioznijim planom finansijske pomoci obnovi i saradnji zemljama regiona. Raniji stabiolni francusko-britanski odnosi postali su manje srdačni uz jačanje francusko-britanskog razumevanja i saradnje. buknuli su ponovo i dostigli vrhunac odbijanjem SAD da se saglase sa VensOvenovim planom zbog neparvednosti prema Muslimanima.g počeli da se smiruju.000 vojnika. 2) Inicijative se zasnivaju na pretpostavci da ce obnova kontakata i saradnje zemalja regiona dovesti do boljeg razumevanja. Francuska – Sa razvojem događaja u našoj zemlji Francuska je bila primorana da se pridruži odluci članica EU za priznanje Slovenije i Hrvatske i raspad velike Jugoslavije. To brojno učešće u snagama UN nije bilo uobičajeno za ove sile. iako se zadatak sastojao samo u održavanju mira i obezbeđivanje humanitarne pomoći. postojece trgovinske ili finansijske instrumente. Citav “regionalni pristup” je zasnovan na pravoj arhitekturi politickih preduslova i uslova. na sarajevski aerodrom kojim je dokazao da isti nije blokiran za humanitarnu pomoć i otklonio bombardovanje srpskih snaga. Zajedničke snage brojale su 30. Jugoslovenski politika nije do Dejtona pokazala dovoljno razumevanja za međunarodni položaj Francuske. Francuska nije lako ostajala po strani. objavljen je Vens-Ovenov plan koji je predviđao rešenje ratnog sukoba zasnovanog na vojnoj realnosti na licu mesta. U januaru 1993. Sajrus Vens i lord Oven bili su u ulozi predstavnika UN tj EU. poboljsanja ekonomske situacije a time I stabilnosti u regionu. Ovaj izuzetak nije slučajan i upućuje na značaj koji se pridavao akciji u ovom područiju. jačanje Nemačke i njeno približavanje SAD.

g. a jugoslovenska vlada je odgovorila prekidom diplomaskih odnosa. Takozvani Vens-Ovenov plan ne samo da nije smirio sukobe nego ih je i podstakao. Spoljnotrgovinska razmena za SCG od 414 miliona dolara 1990g pala je u 1999. Posle Dejtona politički utocaj Francuske na našim prostorima slabi. tako i njenog okruženja. Iz poznatih razloga sve je odloženo. London ništa nije učinio da zaustavi komadanje Jugoslavije. Odgovor može dati samo istorija. Francuska je primila aferu PAUK sa sličnim neraspoloženjem. dala mu iluziju mogućeg uspeha. afera PAUK je dočekana snevericom i otporom u pretežnom delu naše javnosti. Francuska pruža veliku humanitarnu pomoć Bosni i Kosovu. Zainteresovanost za kupovinu Beočinsk ecementare. dotada saveznici Bošnjaka krenuli u etničko čišćenje kantoka koji su im bili dodeljenji. jer želja za popravljanjem odnosa je postojala i sa njene strane. Kao uteha pominjane su i olakšavajuće okolnosti za Francusku-saznalo se za veto Širaka kojim je sprečio razaranje beogradskih mostova.g na 125 miliona dolara. obnova beogradske vodovodne mreže. Francuska je pokazala želju da obezbedi svoje privredno prisustvo u Srbiji. Ako je prekid odnosa primljen kao posledica bombardovanja. Bila je inicijator novije politike EU da se međunarodne sankcije koje pogađaju stanovništvo ukinu i zadrže one koje pogađaju režim. Francuska je napadana do satanizovanja kao izdajica tradicionalnog prijateljstva. kasnije su stizale vesti da se francuske jedinice ponašaju tolerantnije prema Srbima na Kosovu. Naša vlada je aferom PAUK nepromišljeno otišla dalje optuživši francusku državu za međunarodni terorizam prema našoj zemlji. a ekonomski odnosi sa nešom zemljom sve više slabe.g Hrvati. Velika Britanija – Karjem 80-ih i početkom 90-ih pošto je Milošević preuzeo vlast u Srbiji. potpuno i bezrezervno opredelio za osudu i suzbijanje istaknutih srpskih naconalističkih ciljeva. Francuska je preuzela i konkretne krake u okviru EU za svestrani politički preobražaj i ekonomski prosperitet kao naše zemlje. Dans se često postavlja pitanje: Da li je anglo-francuska podrška srpskoj politici ojačala nacionalistički srpski režim. koja je dala katastrofalne rezulztate gde god je primenjena. 61 .Jugoslaviji i na ratnim poprištima nije shvatala francuske obaveze i obzire prema ostalom delu međunarodne zajednice koje se osim Grčke i Britanije. pod vidom upućivanja plavih šlemova u Bosnu. Francusko učestvovanje doživljeno je kao narušavanje prijateljstava i velika uvreda. osnivanje filijale banke Societe Generale samo su neki od pravaca tada najavljenog francuskog angažovanja. da se otvori dijalog i saradnja sa predstavnicima demokratske opozicije Srbije. Demoliranjem Francuskog kulturnog centra deo građana demonstrirao je svoje raspoloženje. Pauk je bila samo potreba dnevne politike i težnja da se građani ubede u to kako su svi proziv nas. Naročito u Srednoj Bosni gde su 1993. U ratu u Hrvatskoj London se držao po strani a u sukobu u Bosni uposlio je stqaru doktrinu podele spornih teritorija i razdvajanja zavađenih naroda. Tokom sledeće tri godine sve do srebrenice. Njena uloga u Paktu za stabilnost za jugoistočnu Evropu je u mnogo čemu vodeća. Francuska se priklonila NATO saveznicima i učestvovala u bombardovanju Jugoslavije. bila je zapravo način da se izbegne ozbiljnije angažovanje. isporuka Alkatelove telefonske opreme. opasnost po živote pripadnika mirovnih snaga bila je glavni britanski argumenat da se ništa radikalnije ne preduzima. Londonska konferencija koju je premijer Mejdžor sazvao 1992.

tako je pod Blerom počela da mu pruža ohrabrenje.g proslavljen je u Beogradu kao pobeda levice. U tom trenutku se još i činilo da će Jugoslavija izaći kao pobednik i dominantni činilac u područiju. ranim zalaganjem za priznavanje otcepljenih ju republika. Jugoslavija je nailazila na meru dobre volje u tadašnjoj konzervativnoj britanskoj vladi ali nije umela da to iskoristi zbog primitivnog posmatranja Zapada kao jedinstvene neprijateljske gromade. U martu 1993. Slaboj Mejdžorovoj vladi nije odgovaralo bilo kakvo aktivnije spoljno vojno angažovanje i činila je sve da obuzda svog moćnog saveznika Ameriku. postigla u Hrvatskoj i delimično u Bosni. Zato se u većoj meri od drugih na Zapadu okrenula ostatku Ju. Ovo savezništvo kulminiralo je u Kosovskoj krizi kada je Blerova Britanija bila najglasniji zagovornik američkog intervencionizma. Ove dve konstante – specijalnih odnosa Britanije sa SAD i njenog članstva u EU – moraće se polaziti u svakoj budućoj jugoslovenskoj politici. Godinu dana posle intervencije-osporavanje njenih rezultata postali su dominantni u britanskoj javnosti. Trijumf laburista na izborima u maju 1997.Politika tadašnje konzervativne vlade bila je prosrpska. 62 . Britanska diplomatija se uz Holandsku suprotstavljala opredeljenju ostalih članica Unije da se ukine embargo na vazdušni saobraćaj. Takva procena može da se zasniva na ekonomskim. Novi premijer Toni Bler i novi šev Forin Ofisa Robin Kuk proglasili su etičku spoljnu politiku ma šta to značilo i potpuno su svrstali politiku Londona uz strategiju Vašingtona. jer se suviše oslanjao na srpsku opoziciju i 1993 uputio je ambasadora Ajvora Robertsa sa direktivom da uspostavi bolje veze sa vlašću. London je shvatio da nema izgleda da nadoknadi prednost koju je Nemačka. mada je svakom ko poznaje britansku pol scenu bilo jasno da će to doneti samo veće nevolje Miloševiću. Početkom devedesetih Forin ofis bio je nezadovoljan svojim otpravnikom poslova u Beogradu Majklom Robinsonom.Ovo je izjavio 1998 godine u razgovoru sa grupom Bonskih novinara odgovarajući kako vidi odnos Berlina i Beograda u budućnosti. I kao što je pod Mejdžorom obuzdavala američki aktivizam prema zbivanjima u Ju. Nemačka -Hans Ditrih Gešner (nekadašnji šef diplomatije)iznenadio je svoje sagovornike: rekao je da će Srbija imati razvijene odnose s Nemačkom znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim državama. Očekivanja Velike Britanije su bila ili će nova demokratska srpska vlast naslediti teško breme Kosovskog problema i time iskomplikovati jnejen odnose sa Zapadom ili će se obnoviti veze sa bivšim Ju državama i sarađivati sa Hagom. Tadašnji naš režim je zloupotrebio ambasadora –rutinske ambasadorove posete dobijale su na publicitetu tako je na srpskoj državnoj televiziji izgledalo kao da Roberts ne izbija od Miloševića. Što se Britanije tiče ona je u orijentaciji prema Ju negde između lojalnosti Americi i činjenice da je London član EU. U februaru 2000 Robin Kuk je otputovao u Vašington da bi za promenu svog stava pridobio Medelin Olbrajt-što govori o dvostrukoj uslovljenosti britanskog postavljanja.g pet sati dug razgovor tadašnjeg američkog državnog sekretara Vorena Kristofera sa premijerom Mejdžorom i šefom Forin offisa Daglasom Herdom je osujetio američku rešenost da se vojno interveniše u Bosni. političkim i imigracionim pokazateljima.

Zagrebu ili Srajevu jednog dana morati da se rešavaju nekom vrstom spoljne arbitraže. Italija – Uprkos kriza i rata. Jer tržište SFRJ sa 23 miliona ljudi bilo je relativno zanimljivo za zapadne i nemačke firme. bili to Slovenija. Mora se napomenuta da je vojnopolitički Nemačka i dalje vazal SAD. Nemačka ulaganja u privredu Srbije potpuno su obustavljena proteklih 15 godina. Hravtske i BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemačke. U traganju za rešavanjem srpskog. SAD će obratiti posebno pažnju na procene Nemačke. prevozna sredstva. jedini element jugoslovensko-italijanskih odnosaekonomski iskazuje svih ovih godina konstantnu prisutnost. nemačka je krajem maja 1999 iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovarački kanala sa Miloševićem u posredništvo švedskog poslovnog čoveka Petera Kastenfelta-ova zajednička akcija s Rusijom potvrđuje da Berlin ne odustaje od namere da traži što veću slobodu delovanja i u odnosu sa SAD. Nema nagoveštaja da bi konkretni politički interesi Nemačke prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomsku malokrvnost. Umesto preduzeća u Srbiji. Gešnerova procena da bi Nemačka mogla da postane vodeći partner Srbije među zapadnim državama dobija na težini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd. Ukoliko je verovati izveštajima u britanskoj štampi. SFRJ se tokom 80-ih godina kretala negde između 15 i 20 mesta.Jeste da je na nišem nivou ali 63 . Ne treba zapostaviti ni uticaj Nemačke na susede Srbije. Među naslednicima SFRJ postoji niz političkih i pravnih pitanja koja će bez obzira na karakter vlasti u Beogradu.Hrvatska ili Albanija i Bugarska. ali u doglednoj budućnosti nema podloge za naglo jačanje kupovne moći Srbije. Ni građani Rumunije i Bugarske kao ni Turske i Makedonije ne mogu da se upute bez viza. Na nemačku inicijativu osnovana je hrvatsko-muslimanska federacija u BiH. telekomunikacije gde i ovako ojađena Srbija ima ekonomsku privlačnost za inostrane ulagače. Socijaldemokratska-zelena vlada sledila je kurs Vašingtona na početku rata protiv Srbije odbacivši pokušaj tada ruskog premijera Jevgenija Primakova da privuče Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju.SRNemačka bila je zajedno sa Italijom dugi niz godina vodeći ekonomski partner SFRJ. Deo takvog opredeljenja je i negovanja odnosa sa Rusijom. Postoje neke oblasti-saobraćaj. SFRJ je velikim delom prodavala jeftinu radnu snagu. Bosni i Hrvatskoj. Recimo nemački poručioci su isporučivali materijal za izradu visoko kvalitetnih tekstilnih proizvoda. albanskog i makedonskog pitanja. koji su šiveni u jugoslovenskim fabrikama i potom pordavani kao nemačka roba širom sveta. Između Nemačke i Srbije ne postoji sloboda kretanja ljudi otkakao je Bon početkom 90ih zaveo režim ulaznih viza. ako se izuzme Sovjetski Savez s kojim je razmena tekla preko robnih listi i prebijanja međusobnih potraživanja preko centralnih banaka. koja se pokazala veoma politički aktivnom na jugoistoku Evrope. Ubrzo je Joška Fišer šef nemačke dipl predložio mirovni plan kojim je razgnevio SAD-ipak bitni elementi tog plana kasnije su pretočeni u rezoluciju UN. U interesu je Srbije da ima normalnu komunikaciju sa najuticajnijom državom u EU Treba se podsetiti da je zapadnoevropska politika priznavanja samostalnosti Slovenije. sada takve poslove obavlja konkurencija u drugim zemljama srednje i istočne Evrope. Na spisku zapadnonemačkih spoljnotrgovinskih partnera. Sadašnje tržište Srbije sa 8 miliona ljudi i prosečnim primanjima oko 50 evra mesečno daleko je od značaja.

su za Jugoslaviju ti odnosi i dalje značajni. Došlo je do značajnog posla između Telekoma Srbije i italijanske kompanije STET uz grčkog partnera vrednog preko milijardu nemačkih maraka. vodjena geopolitickim interesima SAD.bile zaokupljene posledicama rata u Persijskom zalivu. SAD se pojavljuju na Balkanu kao supersila posle II sv. SAD su zapocele reformu NATO-a s ciljem njegovog sirenja na Istok Evrope i revizije njihove uloge od odbrambenog saveza zasnovanog na Glavi VII Povelje UN ka vojno-politickoj organizaciji koja ce biti okosnica buduceg medjunarodnog poretka na kontinentu. nekriticki su podrzavali zahteve Slovenije i Hrvatske za otcepljenje. Od sredine 1993. Amerikanci nisu imali osnova da inicijativu u krizi koja se dogadjala u “evropskom dvoristu” preuzmu od EZ koja je u to vreme zelela da afirmise “Zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku” kao kljucnu komponentu Mastrihtskog ugovora i potvrdi se kao kompetentan politicki i vojni faktor. SAD su se opredelile za ulogu globalnog lidera oslanjajuci se na svoju vojnu. Maršalov plan I vojna pomoć. Politicka kriza u SFRJ krajem 80-tih stavila je SAD u protivurecan polozaj:dok je administracija. Rata. SAD su ocuvale vojne i politicke strukture Severnoatlantskog pakta uprkos raspadu Varsavskog ugovora. 1945.g beleži konstantan deficit u trgovinskoj razmeri ****zbornik radova. U Evropi. zelela da podstakne privredne i politicke reforme i sacuva jedinstvo zemlje. SAD i Balkan – strateski i drugi interesi prisustva Kao jedina supersila.g izbila na drugo mesto (Iza Nemačke ali ispred Rusije) po obimu trgovinske razmene. strana 471-475 ****ovo pitanje se moze dopuniti sa poslednjim (63)*** 44. Trumanova doktrina Posle hladnog rata Jugoslavija gubi strateški značaj kakavje imala u toku hladnog rata. raspadom Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemacke 2) Drugo. Jugoslavija u periodu od 1996 do 1999. SAD su u prolece i leto 1991. Mogla su se cuti i druga misljenja poput jednog da je Vasington podstakao Evropljane da intervenisu u Jugoslaviji i posto je nepripremljena. tako da je Italija 1999. nestanku Sovjetskog Saveza i nastojanjima EU da pocetkom 90-tih godina preuzme vodecu ulogu u ovim oblastima. SAD se nisu pobrinule da sprece tu krizu iz 2 razloga: 1) Prvo. ekonomsku i politicku moc koja u dogledno vreme nece dobiti odgovarajucu protivtezu u svetu. Tršćanski zaliv 1947. uticajni krugovi u Kongresu i javnosti. pala bi na “jugoslovenskom ispitu” i 64 .

Najpre je. Rat u BiH je 1992. sto nije urodilo plodom. Iako prvi pokusaj ovog svojevrsnog “koncerta sila” nije doneo rezultate jer su u leto 1994. godine Tudjmanu i Izetbegovicu. prvi put prihvacena kao ravnopravan partner SAD i zapadnoevropskih zemalja.Medjunarodna kontakt grupa koja je obuhvatila 5 glavnih stranih faktora jugoslovenske krize. na kojima su se sukobljene strane priblizile predlozenom resenju. kopredsednici Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji. Ubrzo potom. sklopljen “Vasingtonski sporazum” o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u Bosni koja je okoncala rat Muslimana i Hrvata i vojno-politicki izolovala bosanske Srbe. Kada je skupstina Republike Srpske konacno odbacila plan. cime su SAD uspesno realizovale ideju koju je krajem 1993. Kontakt grupa ce ostati glavni oblik uskladjivanja interesa glavnih spoljasnjih sila i cele medjunarodne zajednice. pokusala da sprovede Nemacka.. Oklevanje Dzordza Busa da primeni silu u Jugoslaviji bilo je predmet ostrih kritika demokratskog predsednika Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992. Veliku Britaniju. americka administracija se privremeno povukla. Kriza je ucinila da se u Evropi pojave ozbiljne sumnje u sposobnost novog americkog predsednika da odgovori obavezama lidera supersile zbog cega ce kasniji potezi njegove administracije u velikoj meri biti diktirani upravo odnosima sa saveznicima u NATO-u. Klintonova administracija je u tome videla sansu za aktiviranje NATO-a u novoj ulozi pa je novi drzavni sekretar Voren Kristofer doputovao u Evropu s ciljem da evropske partnere privoli na takvo resenje. godine postao unutrasnje politicko pitanje i pokrenuo je prvu ozbiljnu debatu o americkoj spoljnoj politici posle okoncanja hladnog rat. aprila meseca. Tokom jeseni na britanskom nosacu aviona “invincible” odrzani su pregovori pod predsedavanjem Dejvida Ovena i Torvalda Stoltenberga. donele odluku koja je presudno uticala na dalji tok oruzanog sukoba svrstavajuci se uz bosanske Muslimane i Hrvate i vrseci snazan diplomatski. Pocetkom 1993. Sa svoje strane. krajem 1993. Misljenja su bila razlicita-za ili protiv vojne intervencije SAD. stvorena je i tzv. Izuzetak je bila jedino ruska inicijativa u 65 . Savet bezbednosti UN donosi rezoluciju kojom su zavedene ekonomske i diplomatske sankcije. Americki mediji pocinju propagandni rat protiv Srba koji su po svojim razmerama zestini mogao porediti sa ratom protiv SSSR. pod patronatom Vorena Kristofera. u njenom daljem radu je prepustila inicijativu SAD. oznacice prekretnicu u buducem toku krize u BiH iako ce njihov znacaj doci tek kasnije do izrazaja. i 5 velikih sila postbipolarne Evrope:SAD. Nemacka je na konferenciji u zamku Petersberg kraj Bona. Posto se i u Londonu i u Parizu suocila sa odlucnim otporom vojnoj opciji. koja je predvidjala podelu BiH u srazmeri 51%-49% u korist Muslimana i Hrvata i skidanje sankcija prema SRJ ukoliko ona privoli RS da prihvati ovakvo rezsenje.to bi bolno podsetilo Evropljane na potrebu americkog vojnog i politickog prisustva na kontinentu. pronasle su kompromisnu formulu u “Kinkel-Zipeovoj”inicijativi. Francuska i Nemacka. po prvi put predlozila stvaranje muslimansko-hrvatske zajednice kao protivteze tadasnjoj vojnoj nadmoci Srba. Sajrus Vens i Dejvid Oven. ali je i on pri dolasku na vlast bio uzdrzan. Rusiju. ciji su sukobi obelezili politiku EZ u leto 1991. SAD su u prolece 1992. bosanski Srbi odbacili njen mirovni plan. Francusku i Nemacku. Dva dogadjaja u prolece 1994. koja je posle 1991. formulisali su “Vens-Ovenov mirovni plan za BiH” iza koga je stala EZ ali ne i Klintonova administracija. Uz saradnju sa NATO-om. politicki. ekonomski i vojni pritisak na bosanske i krajiske Srbe i SRJ.Rusija.

plan”Z-4” (Zagreb-4) koji su zajednicki formulisali ambasadori SAD i Rusije u Zagrebu kao i predstavnici UN i EU.11. Takva situacija ce potrajati sve do kraja 1994. vojnih instalacija paralisala oruzane snage RS. Tokom vremena. Sa svoje strane. Vrhunac krize bio je pad Srebrenice i Zepe i izvestaji o srpskim masakrima koje su zapadni mediji siroko komentarisali. kada su se zaustavile na americki predlog. tzv. koji su posle izbora pod nadzorom OEBS-a u 66 . kao vinovnici opet su oznaceni bosanski Srbi.9. U to vreme. gotovo identicna onoj iz februara 1994. u tome im je pomagala avijacija NATO-a koja je bombardovanjem srpskih polozaja. Ubrzo potom. deblokirale Bihac i u saradnji sa muslimanskim snagama zauzele Drvar. Od 25. kada su je promenila dva dogadjaja. protiv Krajine pokazavsi zavidnu opremljenost i obuku svojih oruzanih snaga koje su ubrzo presle u zapadnu Bosnu. Naredni potez bice “Plan mini-kontakt grupe” za Krajinu. pripremi za vojni obracun sa krajiskim i bosanskim Srbima pridruzili su se Evropljani koji su u Bosnu uputili tesko naoruzane jedinice za brza dejstva. Poraz Srba izazvao je talas odusevljenja u americkoj javnosti i medijima. omogucile ilegalne isporuke oruzja Zagrebu i Sarajevu dok su penzionisani americki oficiri obucavali oruzane snage Republike Hrvatske Rezultati ce se videti pocetkom 1995. Ni krajiski ni bosanski Srbi nisu umeli da iskoriste priliku i okoncaju rat u momentu koji je za njih bio najpogodniji i to ce biti jedan od razloga radikalnog zaokreta americke politike prema njima. kada je hrvatska vojska zauzela strateski znacajan grad Kupres u zaledju Knina i nagovestila obracun sa krajiskim Srbima. uprkos tome sto je pilot nepovredjen izvucen iz Bosne. a drugi u SAD. 1. bosanski Srbi su oborili jedan americki lovacki avion u sastavu operacije zabrane letenjai. Sporazum pociva na principima „Kinkel-Zipeove inicijative“: teritorija se deli na dva entiteta-Muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku-u srazmeri 51% : 49%. doslo je do krize oko Muslimanske enklave u Bihacu kada su se bosanskim Srbima pridruzile jedinice Vojske Republike Srpske Krajine sa cijeg aerodroma Udbine su poleteli avioni koji su napadali polozaje bosanskih Muslimana.8.-21. a da se ni Rusija niti bilo koja zemlja tome nije mogla usprotiviti. Jajce i priblizile se na 20 km Banjaluci. U SAD su pocetkom novembra odrzani dopunski izbori za Kongres na kome su pobedu odneli republikanci pod vodjstvom Roberta Dola I to je Bila Klintona dovelo u nezgodan polozaj “kohabitacije” sa Kongresom u kome su dominirali republikanci. jedan u Bosni. Kako je politika njegove administarcije u Bosni bila na udaru kritike republikanaca Bil Klinton povlaci nove poteze: prvo je u Bosnu otputovao bivsi americki presednik Dzimi Karter koji je susretom sa rukovodstvom bosanskih Srba prekinuo medjunarodnu izolaciju Republike Srpske.Savetu bezbednosti UN da se na sto dana suspenduju trgovinske sankcije prema Jugoslaviji.8. skladista.-17. Maja i juna meseca doslo je do eskalacije krize:posto je NATO zapretio novim udarima po polozajima bosanskih Srba oni su uzeli preko 500 talaca iz sastava UNPROFOR-a sto je izazvalo pravi sok u zapadnom javnom mnjenju. Povod je bio eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 24. Hrvatska je operaciju „Oluja“ izvela u avgustu.1995. americka javnost je bila sokirana i podrska vojnoj akciji protiv Srba naglo je porasla. Poruka je bila svima jasna:NATO je potvrdio da je sposoban za operacije „nametanje mira“. odrzani su pregovori u Ohaju koji su zavrseni parafiranjem Opsteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. pokazace se da su SAD tokom 1994.

a drugi je isao kopnom preko susednih drzava i Balkana. Rusija se cesto tokom istorije javlja kao oslobodilac od velikih sila. Bugarska I Rumunija su članice NATO od 2002 i tu se sprema tek trajno lociranje NATO snaga.tamo nisu trajno locirani. Afirmisala je ideju panslavizma tj ujedinjenja svih Slovena oko Moskve kao Trećeg Rima i štitila je ideju komunizma. Ovim sporazumom SAD garantuje bezbednost. Sprovodjenje civilnog dela stavljeno je u nadleznost EU i OEBS-a. U BiH u okviru vojnih snaga SFOR-a. Posle I sv rata SSSR gubi pozicije kakve je Rusija imala na Balkanu. Jedno vreme u Tuzli (više nisu). zbornik radova. Rusija na Balkanu – interesi. stvoreni su uslovi za politicko resavanje sporova nastalih posle raspada SFRJ. politika i ponasanje Zainteresovanost Rusije za ekonomske i pol veze sa zemljama na Balkanu potiču još iz IX veka jer se sa širenjem ruske države širio i njen uticaj u vizantijskom svetu. Sklapanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH. a Komisija predlaze da drzave clanice EU normalizuju odnose sa Beogradom. ali nikada nije dovedeno prisustvo Rusije na Balkanu u pitanje Imperijalni karakter drzave i vekovna potreba za izlazak na topla mora odvijali su se u 2 pravca:jedan je vodio preko Bosfora i Dardanela i Sredozemnim morem. strana 171-201 49. Na Kosovu su jako prisutni –Bonstil baza. Osnovni interes u regionu je sprecavanje pojave rivalske hegemonisticke sile koja bi ugrozila americke globalne interese i ulogu vodece sile u savremenom svetu. formirali zajednicke organe BiH. Ovim sporazumom okoncan je najtezi oruzani sukob u Evropi posle II SR i po prvi put posle 1991. ****Knjiga:Savremeni procesi i odnosi na Balkanu. sta vise dominantniji je bio faktor povezivanja pravoslavnih naroda. ulaskom vecine balkanskih zemalja u program NATO-a “Partnerstvo za mir”.. Prisustvo Rusije na Balkanu nije bilo samo motivisano trgovackim interesima.000 vojnika medjunarodnih snaga pod komandom NATO-a. Albanija. SAD ima i velike interese sa stacioniranjem u Bugarskoj jer je tako bliža Crnom moru i nafti. Vojne snage SAD imale su pravo preleta u Rumuniji. Posle parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma Savet bezbednosti UN je ukinuo sankcije prema SRJ. U zavisnosti od razvoja događaja u odnosima između velikih zemalja slabio je ili jačao Ruski uticaj na Balkanu. a u novije vreme i pokretanjem “Inicijative za saradnju u JIE”(SECI).septembru 1996. Makedonskoj I Bugarskoj. obavljalo je 60. jer su na vlasti u Balkanskim zemljama bile monarhije a u SSSR komunizam koji je srušio temelje Carske Rusije I zaveo diktaturu uz prenje Kominterne da se proleterska revolucija mora proširiti na ceo svet. Hrvatska I SAD) mi i BiH smo prisustvovali kao gosti.Rusija je pred Portom zastupala interese pravoslavaca. SAD su ucvrstile uticaj na JIE. 67 . Nadzor nad sprovodjenjem vojnog dela Dejtonskog sporazuma tokom 1996. Jadranska povelja (Albanija. sada više nisu.

kada je to ucinila cela Evropa. sovjetski predsednik M. Rusija je nastavila politiku SSSR-a i zalagala se za celovitost Jugoslavije i resavanje sporova mirnim putem. Rusko rukovodstvo je u drugoj polovini 1991. Posle II sv rata na Balkanu je bila validna formula 2+2+2 ravnoteže snage Okončanjem hladnog rata. Sto se tice jugoslovenske krize. Oktobra 1991. Pored protivljenja uvodjenju sankcija. Nivo ekonomske razvijenosti na kome se nalaze gotovo sve drzave regiona je takav da u skorije vreme privrede ovih zemalja u odnosu na razvijene evropske zemlje mogu biti samo periferna izvorista sirovina sa jeftinom radnom snagom. Rumunija I Bugarska izlaze iz Varšavskog pakta i okreću se Zapadu. i usvajanje Deklaracije o stanju u Yug oznacili su da se Sovjetski Savez ukljucio u proces traganja resenja. U tom periodu uticaj Rusije na Jugoslaviju je opao. oktobra 1991. Zajednicki nastupi Rusije sa EZ i SAD u odnosu na krizu. sto je SSSR potpuno prihvatio i na taj nacin dolazi do potpunog razlaza u odnosima izmedju Srbije i Rusije. Rusija nije pokazala. na postovanje principa OEBS-a i suprotstavlja se agresivnom nacionalizmu uz postovanje ljudskih prava. posebnu naklonost prema politici SiCG u odnosu na druge.JU. Kada su u taj politički vakuum uletele SAD. Takav odnos medjutim. Rusija je kritikovala sustinu rezolucije GS UN o „narusavanju ljudskih prava u Yug“i „Situacija u BiH“. Tada je sa njihove strane receno da su te rezolucije jednostrane i da nose antisrpski karakter. 68 . Haska Deklaracija je definitivno odredila Srbiju kao agresora. prizna samostalnost bivsih jug republika:Hrvatsku i Sloveniju je priznala vec u februaru 1992.S.Pred II sv rat komunisti su u balkanskim zemljama prednjačili u antifašističkoj borbi. a BiH u maju iste godine. Posle ovog pokusaja u ruskoj politici prema yug krizi dolazi do pomeranja. Uticaj SSSR-a na Balkan znatno je smanjen izlaskom Ju iz njene sfere uticaja 1948 i Albanije 1961. Razlike Rusije i Srbije su postajale sve vece:Rusija se orjentisala na izgradnju demokratske drzave. kao sto se ocekivalo. Kolika je ekonomska zavisnost sa vecim zemljama.Gorbacov je u Moskvi organizovao susret izmedju Tudjmana i Milosevica. Bugarskoj. Rusija je sve više okupirana svojim problemima i udaljava se od Balkana. Albaniji dovedeni komunisti. Karakteristika tadasnje ruske diplomatije je sto insistira na oslanjanje na medj zakonitosti. Ucesce sovjetske delegacije na pregovorima o regulisanju jug krize u Hagu.. tolika je i politicka. dok je srpsko rukovodstvo u pocetku otvaranja krize na prostorima SFRJ zastupalo tezu o jedinstvu svih srpskih teritorija. uz posredovanje UN i drugih institucija koje se brinu o bezbednosti. Rusija je nastojala da očuva bar svoj tradicionalni uticaj na pravoslavne zemlje Zemlje bivse sovjetske sfere uticaja intenzivno se vezuju za politicke i ekonomske institucije EU. raspadom SSSR-a i Ju krizom nastaje nova situacija na Balkanu. pokusalo da ucini nesto samostalno u vezi sa regulisanjem odnosa izmedju Srbije i Hrvatske. nisu zatvorili mogucnost privremenih samostalnih aktivnosti Rusije. Makedoniju u aprilu. a prodor Crvene armije na Balkan samo je učvrstio komunističku orijentaciju ovih zemalja pa su na vlast u Rum. nije predstavljao prepreku za rusko rukovodstvo da. Pokazalo se u kriznim momentima da su EU i Rusija zainteresovane za lokalizovanje sukoba u meri u kojoj to ima direktnog uticaja po bezbednost u Evropi. sto je znacilo preispitanje prethodnih unutrasnjih granica Jugoslavije.

Na takticki izmenjen odnos Rusije prema jug krizi doslo je zbog povecanja taktickih razlicitosti medju zapadnim partnerima Rusije. Rusija je tesko odrzavala tu ravnotezu. Ruska diplomatija je sve uradila da do toga ne dodje uz saradnju sa drugim zemljama • S vremena na vreme je iznosila stav o stetnom dejstvu sankcija na pregovaracki proces. • Ova kriza je skrivala mogucnost od opstebalkanskog rata. koja je svoje interese mogla da ostvaruje samo u stabilnoj drzavi. godine do raspada prosla kroz vise osetljivih faza razvoja medjunarodnih odnosa. To je dovelo do stihijske „podele rada“ po kojoj se svako pozabavio sopstvenim klijentom u zoni konflikta:EU je u osnovi pokrivala Hrvatsku. Etnicki konflikt u drzavi se reflektovao na znacajnu italijansku manjinu. delovi Dalmacije). ako je moguce u jedinstvenoj drzavi. Ruska politika je cesto bila kontradiktorna:u svom deklarativnom domenu bila je razlicita u same sustine. Neke profasisticke struje u Italiji otvorile su pitanje samoopredeljenja italijanske manjine koristeci u osnovi danasnju argumentaciju kosovskih Albanaca (Istra i Dalmacija treba da budu - 69 . dok je Rusiji ostala uloga staratelja srpske strane.podela uloga je jos vise komplikovala situaciju:Rusija je sa jedne strane nastojala da ocuva saglasnost sa drugim velikim silama.ponovo ce se pojaviti kao aktuelna. a stvarni uticaj na tok dogadjaja u zoni konflikta izveden iz potreba i ciljeva partnera. sa kojom je od 1945. ***Zbornik radova „Savremeni procesi i odnosi“ strana 225-236 50. Italija je. koji je pretio medjusobnim sukobom sa ozbiljnim opasnostima izbijanja cak i sukoba do regulisanja dobrosusedskih odnosa koji su svoju kulmunaciju doziveli upravo uoci raspada zemlje. Rusija zeli da zadrzi izvesna „istorijska prava prvenstva“ u odnosima sa drzavama bivse Jugoslavije. Ova pitanja – iako resena Osimskim sporazumom u odnosu na bivsu Jugoslaviju. koja se bazira na izbalansiranosti i distanciranju od svih aktera u sukobu. I kada je isticala nezadovoljstvo nekim odlukama zapadnih sila. Najznacajniji principi ruske politike prema yug krizi su: • politika Rusije je uvek polazila sa stanovista da se regulisanje krize moze postici samo pregovorima izmedju zaracenih snaga. od trscanskog konflikta 1954. a sa druge da bude advokat srpskih interesa. Raspadom SFRJ ponovo su se pokrenute rasprave o nekim teritorijalnim pitanjima (Istra. dalji od Balkana nego u periodu posle II SR. SAD je iskazivala naklonost prema bosnjacima-muslimanima. Rusija nije imala realnih mogucnosti da utice i dalje od osude nije htela da ide. vise nego druge zemlje. Italijanska balkanska politika Italija je bila sused bivse Jugoslavije. Cilj je svakako izbegavanje destabilizacije regiona. ali je njen nacionalni interes u ovom momentu. jedno je ostalo nepromenjeno:i pored snazne diplomatske aktivnosti. Bez obzira na sve promene. pokazivala veliku zainteresovanost da se konflikti u Jugoslaviji resavaju mirnim putem i kompromisima. ucesce Rusije u mirovnom procesu je bilo skromno. Ona nije imala osnovne stimulanse za aktivno mesanje u krizu.

vracene svojoj matici). Saradnja u oblasti saobracaja. turizma je stalno u usponu. Italijansko mnjenje za rat u Bosni osudjuje Srbe i 1994. sto otvara perspektivu za buducnost. kao i pojedini drzavljani SCG. ali se ne moze reci da su previse srdacni. i rimokatolicizam je veoma prisutan na Balkanu. Politika Vatikana prema Balkanu i balkanskim drzavama Osim pravoslavlja. To treba pripisati problemima na koje nailazi italijanska manjina u Istri i gusenju tradicionalne autonomije od strane Zagreba i posledicama optuzivanja Italije od strane Tudjmana da su na strani Srba iz Krajine.su veoma dobri i na politickom i na privrednom planu. sto se tice privredne saradnje. *** zbornik radova. Svi Hrvati. • Faza kalkulacija. Generalni stav Rimokatolicke crkve se svodi na to da drzava mora biti odvojena od Crkve. sto je kasnije ublazeno formiranjem ad hoc ukljucivanjem Italije u „prosirenu kontakt grupu“ Faze kroz koje je prosla Italija tokom jugoslovenske krize: • faza neodlucnosti i iscekivanja (1988-1991)-Italija se zalaze za ocuvanje Jugoslavije. Odnosi Italije i Makedonije. suprotstavlja se ranom priznavanju Slovenije i Hrvatske. Italija trazi od Rusije da izvrsi pritisak na bosanske Srbe da prekinu ratne operacije.. saradnja sa Hagom. Prema nekim izvorima.Italija je clanica EU koja sebe. Italija postaje zagovornik uvodjenja sankcija protiv SRJ. i obratno. strana 237-256 51. Odnos Italije i SRJ. u Luksemburgu na sastanku SAD-EU.uz Francusku. cak je i tolerisala transfer oruzja u Hrvatsku.Italija zahteva od nas: postovanje Dejtonskog sporazuma. Sada su obe clanice EU. Italija prikljucuje svoje snage (2. Izostavljanjem Italije iz „kontakt grupe“ izazvalo je nemalo razocaranje italijanskih politicara. Neki zvanicnici su iz Srbije slali poruke da Italija to uradi. 70% razmene otpada na Srbiju i CG. a kasnije prihvata opsti pristup EU.500 vojnika) IFOR.priznanje Slovenije i Hrvatske radi odrzanja ravnoteze(zbog manjina). U grcko-makedonskom sporu oko imena i amblema Makedonije. Slovenci i 10 % Albanaca su rimokatolici.. • Faza povecanog aktivizma-1994. Italijansko-hrvatski odnosi nalaze se u usponu. Italijanska teritorija je bila baza intervencije NATO avijacije • Najnoviji period-zainteresovanost za problem na Kosovu Odnosi Italije i Slovenije-normalizovali su se tek nakon sto je Slovenija prihvatila italijanski uslov da putem nacionalnog zakonodavstva omoguci prenos nekretnina na strane drzavljane. cime bi se mogla nadoknaditi steta iz Slovenije proterenim Italijanima nakon II SR. Italija je cak imala stav da sankcije treba da se uvedu i Hrvatskoj zbog mesanja u unutrasnju politiku BIH. Italija se izjasnila u vecini pitanja u prilog Makedoniji. Crkva ima pravo da „izrice moralni sud o politickim delima i 70 . demokratizacija institucija. medjutim Italijanska vlada je odolela ovim iskusenjima. vidi kao legitimno vodeceg politickog i ekonomskog aktera u podrucju Mediterana i otud smatra prirodnim svoj interes za stabilnost regiona. . Postignut je i Sporazum o zastiti manjina. zbog cega je dozivela poteskoce u odnosima sa Grckom.

je izjavio da je akcija „moralno opravdana zbog prava na samoodbranu“. hrvatski kardinal. Ona podrzava jedino nacionalizam kada je u interesu rimokatolickih opstih potreba. Engleske katolicke novine optuzuju Crkvu za nacionalizam. Na Balkanu se Vatikan suocava sa interesom Rusije. Janez Drnovsek. podrzavanim od strane Rusije. poceo da se gradi najveci islamski centar na Balkanu. u Bosni je situacija drugacija. Italijanska revija „Limes“ je otvoreno optuzila Vatikan za rusenje SFRJ. strana 305-312 52. Vatikan je zabranio upotrebu staroslovenskog jezika i glagoljice (ne zna se kada!!). Vatikan se jasno pokazao kao jedan od najvaznijih politickih cinilaca i ucesnika u dogadjajima na prostorima bivse SFRJ. koji su zeleli da podele Bosnu. Rimokatolicka crkva.podupire sporazume izmedju drzave i crkve“ po cemu vidimo da ima i te kako uticaj na politicki zivot. RC ozbiljno deluje i u drugim balkanskim zemljama. katolickih drzava. uzeti sa rezervom) Vatikan je uvek podrzavao ekspanziju velikih suseda. Islamski cinilac u balkanskim odnosima 71 . Kada je u Tirani. Posle akcije „Oluja“.. Uloga crkve u legitimizovanju rata je vise nego ocigledna. U Albaniji se Crkva svesno upustila u trku sa islamom oko uticaja na politicki zivot. crkva je podrzavala ideju jedinstvene Bosne. Za razliku od sukoba sa Srbima gde je Rimokatolicka crkva bez rezerve podrzavala Hrvate. Nasuprot interesima Hrvata. Rat ratu je pravedan i nuzan. ali ona nije u svemu saglasna sa Hrvatskom. Revija je imala i podatak da je Vatikan. Njena delatnost ima bitne politicke dimenzije. Osim u Bosni. Uticaj rimokatolicizma na balkanskim prostorima oseca se trojako:kao direktno delovanje na politicke interese. indirektno delovanje preko drugih institucija i preko politickih partija koje formiraju laici i koje se pozivaju na rimokatolicizam kao osnovu svog delovanja . prva forma je vazna jer ukljucuje Crkvu u direktnu politicku akciju. ona je nadnacionalna. Veliki broj politickih partija se pojavljuje kao protagonisti rimokatolicke doktrine: „Slovenacka socijaldemokratska stranka“. iako se zalagao za jedinstvenu Jugoslaviju.. iskljucuje nacionalizam. po svojoj doktrini. Pre svega. i time istakao da je Crkva za taj rat i da ga smatra pravednim. Tako je u Skadru izgradjena najvisa dzamija na Balkanu i to odmah iza velelepne katedrale. U Sloveniji je premijer.“ Time se papa jasno izrazio u vezi sa napadom na RS 1995. imao gotove planove o prekrajanju SFRJ i prostor podelila na episkopske bez obzira na granice. Vatikan je objavio da planira izgradnju velike crkve u neposrednoj blizini. 1995. kao i sa pravoslavljem. Neki akademici smatraju da je rimokatolicka crkva radila u saradnji sa SAD u ostvarivanju sadasnje politike SCG. To pokazuje izjava pape Jovana Pavla II:“Vreme je da se silom potvrdi da je bilo dosta rata. na prostore naseljene Slovenima. Savez vojvodjanskih Madjara Ranija istorija (iz neke sveske. a u evropskoj javnosti sirio pricu o Srbiji kao primitivnoj i verski netolerantnom ****Zbornik radova . Obe verske zajednice trose mnogo para na podizanje bogomolja koje bi trebalo da nadvise jedna drugu. uputio ostre kritike slovenackoj RC zbog mesanja u politicki zivot.

Iran pomogli su mulsimanima u oružiju kršeći embargo na uvoz oružija. Muslimani se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao crnogorci.Istočne zemlje: UAEmirati. antigrcki nastrojena. Sandžak. Islamska zajednica svojom dogmom proglasava da se svi muslimani moraju ujediniti u jedinstvenu svetsku islamsku zajednicu. „Unija nacionalnog spasa“ osvojila 13 mesta. Tadžikistanu. U BiH da nema međunarodne intervencije situacija ne bi bila onakva kava je danas.Islam jasno istice da nema odvajanja vere od drzave.Bosna. 7 miliona muslimana ostalo je na Balkanu posle Osmanske imperije. za pocasnog predsednika Sabri Korca ondasnji poglavar albanskih muslimana. Danas islamski faktor je bitan u Bosanskoj krizi. Endrogar –nacionalna islamska stranka ali u Turskoj taj fundamentalizam sprečava vojska. da se prizna autonomija Rasko-polimske oblasti i da se u Makedoniji suverenitet podeli izmedju Siptara i Makedonaca. odnosno vera u Boga podrazumeva upravo to. Za delovanje na tim prostorima stvorena je organizacija „Savez islamskih zajednica Istocne Evrope“.Kosovo. Težnja za stvaranjem islamske zelene transverzale. ima 5000 muslimana ali nema problema. Citav Grcko-Turski spor je spor islamskog sveta. Postoji problem sa Pomacima.Albanija. jer su to dva lica jedne medalje. U Rumuniji je cak otkriveno udruzenje studenata koja je delovala pod imenom „Muslimanska braca“ a parola im je „borba svim sredstvima za stvaranje svetske islamske drzave“. da kosmetski Siptari dobiju svoju samostalnu politicku zajednicu. 72 . Azajberidžanu. U Makedoniji 2 partije imaju slogan:“Sa albanskom krvlju i islamskim duhom“. Što se Crne Gore tiče –oni imaju svoj deo Sandžaka. Postoji problem u Turskoj-islamski fundamentalizam. u Makedoniji skoro 100%. U albaniji je formirana mala i za sada neparlamentarna partija „Albanska nacionalna ujediniteljska partija“. u stvari. zahtevala teritorijalno rasparcavanje Srbije i islamizaciju Makedonije. U Zapadnoj Trakiji postoji turska manjina ali nije velika. Turkmenistanu. neofasisticka. Na balkanskim prostorima to je dobilo oblik borbe za pretvaranje postojecih islamskih zajednica u politicke aktivnosti radi stvaranja jedinstvene balkanske islamske drzave. U Srbiji -na prostoru Kosmeta muslimani su preko 95%. Zapadna Makedonija. U Hrvatskoj nema problema sa muslimanima. vec da radi na stvaranju drzave koja ce okupiti pod jednim vladarom i jednim zakonom (Kuranom) sve muslimane sveta. U Bugarskoj je na izborima 1997. Ankara ka Uzbekistanu. Prvi zadatak i duznost islamskog svestenstva nije da propoveda veru u Boga. Koje države su suočene sa islamskim problemima? U Sloveniji je problem što ne može da se izgradi džamija. Ona je. a u Albaniji 70%. Turska je slala svoje vojnike da bi povećala muslimanski uticaj na Balkanu. a iz Turske su stizali nastavnici koji su im propovedali o realizaciji islamske drzave. Cilj im je bio da se prizna samostalnost BiH. Trakija. Za generalnog sekretara imenovan je tadasnji vrhovni poglavar iz SFRJ Jakob Selimoski.

da zele da nam se osvete za gubitak u i SR i da je to njihov pokusaj i ideja o obnavljanju zemalja gde je katolocanstvo dominantna religija. Sasvim izvesno ovakav stav austrisjih vlasti bio je u funkciji stvaranja atmosfere protiv politike saveznih organa i JNA. priznale nezavisnost Slovenije i Hravatske i Austrija im je dačla svoje priznanje. podržala je zahtev Slovenije i Hrvatske za priznavanjem nezavisnosti. Austrija je veoma rano ispoljavala svoje neslaganje sa načinom na koji je u Srbiji tretiran problem Kosova. tj. Već 8.Politika drzava suseda u toku jugoslovenske krize i agresije NATO Jedan broj autora kod nas (publicisti. Na toj funkciji ona se zalagala za usvajanjem odluka koje su Srbiju i njenu politiku stavljale u položaj glavnooptuženog za zbivanja na područije ex Ju i za oružane sukobe na teritoriji BiH. Ona se zalagala za šira prva Albnaca. novinari)su okrivljivali mnoge susedne zemlje za raspad zemlje pa se zbog toga u javnosti. ali su oni često naknadno ublažavani istupanjima drugih političara. stvorila jednostrana slika uticaja susednih zemlja na raspad.g bila vođena u prilog što skorijem priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske.jula 1991. ali mi ne smatramo da ona ima veci uticaj. U tom periodu Austrija je biča član Saveta bezbednosti i bila je i njen presedavajući. Ona se vrlo jasno zajedno sa Nemačkom svrstala uz Sloveniju i Hravstku koje su insistirale na potpunom osamostaljenju. U vreme velike zabrinutosti koju je izazvalo angažovanje jedinica u JNA u Sloveniji. Italiju a neki autori cak spominju i Bugarsku. Uglavnom se misli na:Austriju. Najradikalnije stavove zatupao je ministar inostranih poslova Alojz Mok. Svoj radikalizam je opravdavala smatrajući da će priznanjem Slovenije i Hravtske ublažiti i smiriti situaciju u Ju. Austrija je odbijala ovakva tumačenja. Madjarsku. Austrija je preuzela i određene korake u cilju raspoređivanja svojih vojnih efektiva u blizini austrijsko-jugoslovenske granice i ošto je reagovala kod jugoslovenskih organa zbog povrede austrijskog vazdušnog prostora. Austrija je prva podrzala odvajanje Hrvatske i Slovenije i za to postoje 2 razloga: 1) neposredno se granice 2) neki su tvrdili da je to odraz sentimenta. Sve ovo je podstaklo i razmišljanja da se radi o pokušajima da se omogući neka forma ponovnog okupljanja onih teritorija koje su nekada sačinjavale AU monarhiju.januara 1992.***Zbornik. Austrija – pripada onom krugu zemalja koje su već u početnoj fazi jugoslovenske krize ispoljile zainteresovanost za način na koji će ona biti rešena. Uz Nemačku ona je vrlo aktivno preuzela ulogu u kampanji koja je u drugoj polovini 1991. stvaranje nove Habzburske monarhije Sta su bili stvarni razlozi ne zna se tacno mada Austrija jeste neobjektivno tada postupila. Sa druge strane ne mozemo reci da je Austrija “srbomrzac” jer u njoj zivi oko 200. Kao susedna zemlja Austrija j bila veoma neposredno zainteresovana za način na koji će se ju kriza rešiti. Austrija je veoma aktivno iznoslila pitanje Ju kako u okviru KEBS-a tako i u okviru UN. Ovome se moze dodati i Vatikan. U toku eskalacije ju krize Austrija je sledila radikalne stavove Nemačke.000 nasih gradjana koji tamo rade i sigurno da ona nije neprijateljski nastrojena. 73 . tj. strana 312-315 53. Nakon što su zemlje EZ 15.

Nasa primedba je bila sto su Bugare iz Srbije vodili u maticu na usavrsavanje i koristili ih kao neku “petu koloniju”. Drugi problem je bio (taj manastir je trebao da pripadne Srbiji) jedna spomen soba i oni su trazili da mogu da je poseciju i da ona ostane nepromenjena.Madjarska je davala podrsku Hrvatskoj. iza toga nije stajala drzava. U vreme Slobodana Milosevica nasa strana nije prihvatila granice. Sporno pitanje je bio manastir sto je kod nas pogresno protumaceno. Makedonija je prva potpisala sporazum o priznanju. na zahtev UN. BiH. Mi smo je priznali pod imenom “Republika Makedonija” a zauzvrat su nam priznali kontinuitet. se odvaja i traze administrativnu liniju. cesto se naziva “Deklaracija o spoljnoj politici” i ona je dodatak Ustavu. Drzava krsi sankcije svesno. Sto se tice Rumunije teritorijalnih aspiracija nije bilo ni sa jedne strane. Zatim smo potpisali Sporazum o bezgranicnoj trgovini. 74 . da su u nasu zemlju stizali hrvatski spijuni preko madjarske teritorije i da im je madjarska to dozvolila Bugarska nije imala neki poseban znacaj Od 1992-’95. oni su morali da prekinu trgovinu sa nama sto je njima takodje tesko palo. Makedonija. a novi susedi su Hrvatska. u tom periodu. Umnik smatra da nije nadlezan za taj posao. Ona kaze:” SRJ pretenduje na medjunarodni kontinuitet na SFRJ. Sve su to bile ideje madjarskih nacionalista. Dimitrovgrad i Bosilegrad) i to nije bio zvanicni stav. ali sporno je sto na terenu nije izvrseno postavljanje obelezja granice (demarkacija). U njoj se naglasava miroljubivo pregovaranje pa i po pitanju granica. isporucivsi joj puske. Bugarske vlasti su imale primedbu na uskracivanje prava njihovim manjinama u Dimitrovgradu:prava na jezik. mi smo ga postovali ali 1999. U Madjarskoj se pojavila ideja nikada zastupana od zvanicne vlasti da Ugovor koji je zakljucen sa SFRJ-om prestao da vazi jer se ta zajednica raspala sto po njima znaci da ako se subjekt promenio. a ne samo nama. su bili polulegalni i oni su nam pomogli u krsenju sankcija. ne priznajuci to drugima i odrice se teritorijalne pretenzije na susede. nema teritorijalnih sporova. na manastir jer je u tom manastiru proglasena republika Makedonija na antifasistickom vecu koje je tu odrzano. U tom periodu. doneta je Deklaracija koja nema precizan naziv. Nezvanicno se pominje da su se u madjarskim bazama obucavali hrvatske zenge (zbor narodne garde) .1992. Ona je otvorena za prikljucivanje novih clanica”. 27. Slobodan Milosevic smatra da su potrebne neke korekcije. Ona je bitna jer sadrzi neka bitna nacela. Makedonija u jesen 1991. Oni su zapravo trazili vracanje obelezja . smo ga suspendovali zbog makedonskom priklanjanja NATO-u. Od 2001. na medije i sl. istoricari) koji govore o zapadnim pokrajinama (misli se na Pirot. Odnosi. obaveze prestaju da postoje. Mi smo prihvatili makedonske zahteve (vezane za 4 tacke). Njih je to manje “kostalo” jer su znali da ako nam ga svi ne priznaju da ga necemo dobiti. U Bugarskoj su takodje bili pojedinci problem (publicisti.4. se menja situacija jer Austrija i Italija vise nisu nasi susedi. ali medjunarodno javno pravo tu oblast je drugacije regulisalo. Postoji svedocenje___________________________tadasnjeg ministra za________________-da je glavnina oruzja stizala svercom pojedinaca po par puski.ploce. Sa nase strane je bio zahtev za ocuvanje srpskih grobova. novinari.

Sa federacijom je suspendovan sporazum o bescarinskoj razmeni takodje zbog deficita.Najveci problem izmedju Makedonije i Srbije je pitanje priznavanja makedonske crkve i to ne bi trebalo da utice na bilateralne odnose ali utice. pole Italije Albaniji. Tada se smatralo da to nije moguce dok BIH ne povuce tuzbu protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde. Odnosi u vreme Slobodana Milosevica su zategnuti ali oni nikada nisu otvoreno podrzavali OVK. u Atini S. sada je mala razmena. ali sada je u opadanju iz 2 razloga. Oni ne dozvoljavaju da nijedan svestenik ne moze da boravi i prelazi preko njihove teritorije. U vreme Dejtona. cak se sastao S. je potpisan sporazum o otvaranju biroa kao kvazidiplomatskih organa koji predstavljuju vlast. Sa Bosnom i Hercegovinom su odnosi bili komplikovani u vreme rata. u Srbiju. Oni su ucinili neprihvatljiv potez tako sto su prihvatili kosovsku kvaziambasadu. i “Bljeska” postaje pitanje sudbine Srba i po nekim podacima oko 350. Kada ce se ta optuzba povuci ne zna se tacno i svako ko bi to danas uradio bio bi politicki mrtav i muslimani bi ga lincovali. uglavnom. Ekonomski nam je znacajan partner ali vise se vrsi razmena sa Republikom Srpskom. Visok nivo ekonomske razmene je bio bitan. Propusnice koje dobijaju mestani oko granice omogucavaju prolaz preko granice i to je bio znacajan korak jer je vizni rezim bio strog. Albanija je specificna zemlja jer je jedina zemlja sa kojom smo imali prekid diplomatskih odnosa. oni imaju veliki deficit (jos veci od naseg) pa ne uvoze vise toliko iz Srbije i sto nama ne ide u prilog taj Ugovor o bescarinskoj zoni jer smo jako puno uvizili voce i povrce iz Makedonije. Od “Oluje” maja 1995. dok je SFRJ bila 2 partner.Milosevis i Tudjman su postigli sporazum o priznanju. u jesen 1997 potpisano je 17 drzavnih sporazuma medju kojima je i o malogranicnom prometu.000 Srba je prebeglo. Zeleznica na liniji Skadar-CG pa do Evrope je nama beskorisna i zbog neodrzavanja samo trosak i to ne mali. Milosevic na Kritu na sastanku lidera balkanskih naroda sa i pocinje dijalog. U Hrvatskoj su takodje. Ekonomska razmena je simbolicna.1996. Srbi zeleli pravo na samoopredeljenje. Ambasade su. Vec se 4 godine vode pregovori o granici. Mi smo ulozili zalbu i za sada to stoji u “poslednjoj fioci”. u medjuvremenu otvorene. 75 . Prvo. ali optuzba nije povucena. nasa strana zeli razmenu teritorija (enklave) a nama je bitan deo preko kojeg ide pruga Beograd-Bar. BiH trazi 120 milijardi $ odstete od Srbije. U velikoj meri pitanje zastite Srba resen je pre formiranja SRJ jer je Umprofor trebao da ih stiti. velike sile su prisilile S.Milosevica i Izetbegovica da izmene pisma i medjusobno se priznaju i tada je doneta odluka da se sto pre moraju otvoriti ambasade i da se sto pre uspostave diplomatski odnosi. Slavonsko-baranjska oblas je ostala po Erdutskom sporazumu pod kontrolom medjunarodnih trupa 1994. Novembra 1997. Makedonska crkva smatra da je pravoslavna crkva odraz velikosrpskog nacionalnog identiteta a mi smatramo da Makedonija ne moze da sprecava tranzit crkvenih lica u odorama preko njihove teritorije.

76 . znacajno pitanje je povratak Srba u Hrvatsku. Kasnije pod jakim pritiskom Nemačke i ostali partneri EZ među kojima i Italija priklonili su se stavu priznanja republika pre rešenja nekih bitnijih pitanja što je opet bila greška EZ. Prilikom izbijanja ju krize Italiji nikako nije odgovarao takav razvoj događaja. jugoslovensko-italijanski odnosi beleže neprestani razvoj. Misiju su sačinjavali ministri inostr poslova Italije. De Mikelis je oštro upozorio protiv jednostranih akata koji bi vodili u sukobe.000 Srba a po nasim 50.Teritorijalno razgranicenje-problem Prevlake. Kako su se rasplamsavali oružani sukobi italijansko javno mnjenje se okretalo sve više protiv JNA kritikujući italijansku vladu i ministra inostranih poslova De Mikelisa da zatvara oči pred oružanim akcijama JNA. Neuspeh Italijanskih napora za rešenje jugoslovenske kriz u to vreme u okviru EZ bitno je doprinelo odsustvo podrške u EZ za predloge Francuske i Italije o finansijkoekonomskoj podršci Markovićevoj vladi. Italija je učestvovala u slanju mirovne misije (takozvane trojke).novembra 1991. u poslednje vreme dolazi puno investitora i kupuje nase firme (Frikom) a i slobodno je kretanje ljudi. Dubrovnik i druge gradove u Hravtskoj. To je jedna od prvih u nizu grešaka EZ u odnosu na ju krizu. uzmu licne karte. Slovenci su došli u Rim u junu 1991. mnogi dodju.Miloševićem. oni nisu neki faktor. ali bila je i protiv jednostranih osluka. Sa daljem produbljivanjem krize i izbijanjem rata u BiH direktnije se uključuju OEBS i UN. Pojedina italijanska sredstva informisanja postala su instrument propagande jedne strane. Vatikan je među prvima priznao 15. 2003 potpisan je privremeni protokol kojim nije utvrdjena granica vec nacin njene kontrole (zajednicke patrole u istom camcu) Pitanje demilitarizacije-oni kazu da je to mostobran Dubrovnika mi Kotora Takodje.januara 1992. bez viza.kriza je samo produbljena. Sa druge strane Italija je bila kritična prema onima u Jugoslaviji koji su bili protiv bilo kakvih promena koje dovode u pitanje čvrstu federaciju na dotadašnjim osnovama što ju je dovodilo u sve oštriju konfrotaciju sa srpskim rukovodstvom na čelu sa S. usvojena je Deklaracija kojom je iskazana podrška demokratskom razvoju i teritorijalnom integritetu Jugoslavije. 19.. Nastojanje Italijanske diplomatije bilo je usmereno na zaustavljanje sukoba i rešavanje problema dijalogom. Po njihovim statistikama vratilo se 130. ugrožavao je mir i stabilnost u susedstvu a time i realizaciju pomenutih italijanskih interesa u tom područiju.1. Ekonomska razmena nije velika. Luksemburga i Holandije. penzije i vrate se u Srbiju.000.posebno Slovenije i Hrvatske. ***sa predavanja*** Italija – Krajem 80-ih.maja 1991. Kasnije je odlučeno da se sve restriktivne mere odnose samo na SCG zbog napada na Vukovar.g ministri iniostr poslova država članica EZ su doneli niz restriktivnih mera prema Jugoslaviji. nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Povratak znaci da se oni tamo nastane i zive. prijave se. Kako se situacija u Ju pogoršavala u Rimu 8.juna na sastanku KEBS-a u Berlinu uz aktivno angažovanje Italije.5 km sporne teritorije i na Dunavu 145 km. da lobiraju za podršku Izjavi o razdruživanju od Ju koju je skupština slovenije usvojila 8.

Da bi taj ekonomski potencijal I resursi bili optimalno korišćeni neophodna je saradnja balkanskih zemalja u ekonomskoj sferi I to je postalo jasno već nakon II sv rata. Za vreme kosovske krize od prvog dana je učestvovalo italijansko vazduhoplovstvo. Francuska i Nemačka a kasnije su odgovornost preuzele SAD. bez Albanije. a dogovorena je i potreba buduceg odrzavanja granskih sastanak zainteresovanih preduzeca ovih zemalja. ali bilo je nerealno očekivati da će vlada levog centra Masima d‚Aleme otkazati poslušnost atlanskom savezniku. Glavnu reč vodili su Engleska. poboljsanja covekove sredine. u Sofiji. Na njemu je utvrdjena lista industrijskih grana i projekata za koje su ucesnice pokazale interes i spremnost za saradnju. bojkotovala je skupove). u kojoj su utvrdjene 162 oblasti moguce saradnje. Kumanovski sporazum dočekani su sa olakšanjem u Italiji. 1. izuzimajuci Albaniju (verna svojoj politici samoizolacije. 1987. pa je tek novembra 1979. odrzana Konferencija vladinih eksperata za privrednu i tehnicku saradnju. na inicijativu jugoslovenske vlade. Inicijativa je bila Bugarska i ona je od tada postala izraziti zagovornik balkanske saradnje 4) Juna 1982 u Bukurestu . posvecen medjunarodnom saobracaju i transportu u cilju njihovog unapredjuvanja preko teritorija balkanskih zemalja. sacinjena je lista predloga o mogucnostima multilateralne saradnje u ekonomskom i tehnickom domenu.U ovom periodu Italija je bila okupirana velikom krizom sopstvenog pol sistema. u cilju iznalazenja „najmanjeg zajednickog imenitelja“ multilateralne saradnje u ovim oblastima. Balkanska multilateralna saradnja 70-tih i 80-tih godina XX veka Dobro je poznata činjenica da je ekonomski položaj Balkana u neskladu sa njegovim ekonomskim potencijalima I resursima. Sa zaključenjem Helsinške povelje 1975 kada će na inicijativu tadašnjeg Grčkog premijera Karamanslisa 1975 biti oživljena ideja balkanske saradnje u sferi ekonomskih odnosa. 3) Juna 1981. na inicijativu grcke vlade. 6) sesti sastanak je posvecen ekoloskoj zastiti regiona . kao i razvoju transportne infrastrukture i olaksanju veza. uz prisustvo posmatraca iz vise medjunarodnih organizacija 5) juna 1984. u Beogradu je odrzan sastanak eksperata balkanskih zemalja iz oblasti industrijske kooperacije. Došlo je do smene vlasti-dolazi vlada levog centra. u Ankari odrzan. odrzan je treci sastanak u Sofiji. drugi sastanak eksperata balkanskih zemalja posvecen oblasti PTT saobracaja i telekomunikacijama. 2. na kome je ucestvovala i Albanija pokazujuci interes za prikljucivanje u 77 . šta je dovelo do Dejtona. Kriza sistema bacila je Italiju u drugi plan rešavanja jugoslovenske krize. Zbog nejednakih ekonomskih i politickih interesa i izrazavanja rezervi od strane Bugarske nastavak procesa pregovaranja bio je usporen sve do sastanka Karamanlisa i Zivkova kojim je Bugarska nagovestila promenu stava. Kasnije se i Italija izborila uza članstvo u Kontakt grupi. Kroz kontakt grupu u kojoj je bila i Rusija. Italija učestvuje u mirovnim operacijama UN na Kosovu i ostaje zainteresovana za dalji razvoj kosovske krize. na inicijativu rumunske vlade. odrzan je sastanak posvecen saradnji u oblasti energije. Na osnovu predloga delegacija. obezbeđivana je šira međunarodna podrška ovoj politici. Prvi zanačajni koraci će biti učinjeni tek 70-ih godina.U Atini je februara 1976. rat nije bio popularan u javnom mnjenju Italije. 54.

I Bugarske I Rumunije prema SEV-u. integriteta. godine pa do 1990. turizam. Ministarske konferencije balkanskih drzava (1988-1990) Multilateralni sastanci na tehnickom nivou su. posebno izmedju blokova i supersila. Druga konferencija MIP odrzana je u Tirani. informacije. zatim stvaranje Banke za razvoj Balkana. telekomunikacije. usaglaseno je da se odrzavaju periodicni sastanci MIP-ova balkanskih zemalja. ****Zbornik radova.proces multilateralnog pregovaranja. Na Konferenciji je podrzano dalje institucionalno jacanje ovih sastanaka: sastanci ministara inostranih poslova. kao i redovni sastanci visokih funkcionera ministarstava. konferencije o bezbednosti i saradnji na Balkanu i drugih formi i institucija multilateralne saradnje. Na Konferenciji je ucestvovalo svih 6 balkanskih zemalja. Ukazano je i na znacaj nacionalnih manjina kao na faktor povezivanja i saradnje. Predvidjeno je i odrzavanje. industrija.10. pogranicna saradnja. U pogledu formi saradnje. Medjutim. zdravstvo. Prepreke za njen razvoj su bile usmerenost Grčke I Turske prema EEZ. u toku 1991. Za podizanje multilateralne saradnje na Balkanu na nivo redovnih ministarskih konferencija. na kome bi se odrzavali periodicni sastanci.dva druga susreta na ministarskom nivou (za transport u Tirani i za zdravstvo u Turskoj). bankarstvo. kao i sastanci ministara privrede i trgovine.1988). transport. Tako se navodi. nauka i tehnologija. strana 475-487 55. akademije. sport. uz nedovoljnu orijentaciju na međusobnu trgovinu. a sastanci visokih funkcionera MIP-a 2 puta godisnje. da je u periodu od 1988. jednakosti i nemesanja u unutrasnja pitanja. odrzano vise od 20 sastanak na vladinom nivou i oko 13 susreta na nevladinom nivou po raznim 78 . Usaglaseno je odrzavanje i nekoliko ministarskih sastanaka u raznim oblastima. nevladina saradnja). u prvom redu bila je zasluzna jugoslovenska diplomatija koja je i pripremila Prvu konferenciju ministara inostranih poslova zemalja Balkana u Beogradu (24-26. donekle. Pozitivan uticaj na saradnju u ovoj oblasti imalo je usvajanje Deklaracije o zastiti voda Dunava od zagadjivanja donete od strane podunavskih zemalja. kao i druge vrste saradnje (parlamentarni sastanci. do 25. Izrazena je potreba za razvojem saradnje u sledecim oblastima: trgovina. Pored toga. Iskazana je spremnost za zajednicku borbu protiv terorizma. U tom periodu ekonomska saradnja balkanskih zemalja na bilateralnom planu uglavnom se odvijala kroz robnu razmenu. postovanja i razumevanja i uz postovanje razlika politickih i ekonomskih sistema. odrzavali bi se jednom godisnje. Instituta za proucavanje balkanske ekonomske saradnje (u Atini). za podizanje saradnje na visi politicki nivo bilo je potrebno i da dodje do daljeg poboljsanja u medjunarodnim odnosima.2. poljoprivreda. kao i postovanje nezavisnosti. pomogli obnovi tradicije saradnje na Balkanu. suvereniteta.1990. kao i krijumcarenja narkotika i oruzja. novinari. Na kraju je istaknuta zelja za razvoj saradnje balkanskih zemalja u duhu uzajamnog poverenja. Predlozeno je formiranje „Balkanskog foruma“. energetika. Konferencije MIP su predstavljale jak podsticaj za razvoj multilateralne saradnje u nizu oblasti. kultura. predvidjena je i mogucnost sastanaka na nivou sefova drzava ili vlada. zivotna sredina. od 24.

BALKANSKO-MEDITERANSKA SARADNJA – od 10 balkanskih država.BiH. ekonomski. podnesen niz predloga za saradnju u raznim oblastima (komore. Austrija. BALKANSKO-DUNAVSKA SARADNJA – podrazumeva saradnju balkanskih podunavskih zemalja (SCG. 1989). Slo. Saradnja balkanskih država na nivou vlada i nevladinom nivou. Bugarska. Mađarska) 3. Sa političke tačke gledišta nove inicijative za saradnju na vladinom nivou na Balkanu mogu se prema svojim nosiocima podeliti na: a) One koje započinju na samom Balkanu b)One koje je inicirala Evropa c)One koje su inicirale SAD a)One koje započinju na samom Balkanu: -Sastanci ministara svih balkanskih zemalja svih resora-to je najbolji mogući put za razvoj saradnje u područijima od životnog zanačja za sve njih 79 . Hrvatska. Bugarska i Rumunija izlaze na Crno more koje je povezano sa Mediteranom. kultura).Rumunija. Organizovani su i sastanci eksperata za izradu Konvencije o ekoloskoj zastiti Balkana. Raspad Ju imao je veliki uticaj na zastoj pregovaračkog procesa na Balkanu . odbrana.temama. odrzan je u Bukurestu. Odrzani su ministarski sastanci u oblastima: saobracaja (Beograd. SCG. Albanija. Ovakva saradnja bi bila jedina alternativa njihovim međusobnim sukobima. NA NIVOU VLADA Sa stanovišta geopolitike balkanska saradnja na vladinom nivou mogla bi da se odvija u više pravaca: 1. Turska ali članice Ekonomske zajednice za saradnju u crnomorskom regionu još su I Grčka. 1990). 1988). 56.Alb. sindikata. sastanak komiteta za spoljne odnose nacionalnih parlamenata na kome je. U ovoj saradnji treba da učestvuju sve balkanske zemlje kako one ne bi bile korišćene za promociju interesa jednih protiv drugih. 2.SCG. Ona od tada nosi naziv PROCES SARADNJE JUGOISTOČNE EVROPE i poslednja konferencija ministara ovog procesa održana ke u Bukureštu u oktobru 2004. 1989). Sledeća konferencija je tek u Sofiji 1996. univerziteta. BALKANSKO-CRNOMORSKA SARADNJA – 3 balkanske zemlje izlaze na Crno more: Rumunija. sastanci zeleznica. industrije i transfera tehnologije(Bukurest. BALKANSKO-BALKANSKA SARADNJA . Bih. komunikacije. maja 1991. 4. takodje. spoljne trgovine (Ankara. Grčka. saobraćajni I turistički interesi nameću saradnju u balk-mediter oblasti. Konferencija ministara u Sofiji značila je obnovu saradnje ali od početka uz naglasak da ovakva saradnja ima tradiciju I istoriju. Hrv. gradonacelnika glavnih gradova. Na dnevni red bi trebala postepeno da dođu i politička pitanja u suprotnom predstavlja samo odlaganje nagomilanih pol problema.Bug) sa evropski podunavskim zemljama (Nemačka.Makedonija. Privredni. 6 ulaze u kordinate mediteranskog basena : Turska. energetike (Tirana.podrazumeva saradnju svih balkanskih držžava u koordinatama Balkanskog poluostrva. auto-moto saveza. U okviru parlamentarne saradnje.

ciljevi. sto podrazumeva i njihovo koriscenje organa.. univerzitetskoj i kulturnoj oblasti. Formiranje Balkanske konsultativne skupštine 1955. saradnja ucesnika. bezbednost. Ali pošto je u tom periodu pa sve do kraha socijalizma u ovim državama nevladin sektor bio nerazvijen (potisnuto civilno društvo). Obuhvata sve balkanske zemlje u cilju zajedničkih infrastrukturnih i ekoloških projekata. kao deo svoje “zajednicke spoljne i bezbednosne politike” i povezala je sa stvaranjem uslova za sirenje na Istok. c) Američka inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi – posle okončanja Ju krize SAD iznosi novi mehanizam svog prisustav u ovom delu sveta lansirajući ovu inicijativu 1996. mehanizmi. koji je pod utiskom neuspeha EU da zaustavi rat na prostoru SFRJ. nacela. Deklaracija o :Paktu o stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi”je usvojena na ministarskom sastanku 1999. 57. borbe protiv organizovanog kriminala. b) Regionalni pristup EU –Za razliku od zemalja koje su ušle 2004 . NEVLADINE SARADNJE Ova saradnja počela je veoma rano. saradnja sa Hagom. povratak izbeglica… “Pakt o stabilnosti “ je formalno pod okriljem OEBS-a. Ideju je prihvatila EU. zemlje na Balkanu imaju ratno iskustvo koje povlači niz novih uslova pored onih iz Kopenhagena: povratak izbeglih lica... Uloga Pakta o stabilnosti u J-I Evropi na Balkanu “Pakt o stabilnosti” nije recept koji su evropske diplomatske kancelarije pripremile iskljucivo za balkanske zemlje.Saradnja parlamenata odvija se na bilateralnoj osnovi i u okviru Interparalmentarne unije.naučnoj. poštovanje Dejtonskog sporazuma. aprila 1993. Cilj Pakta bi trebalo da bude dugorocna stabilizacija. razvoja dobrosusedstva. demokratizacija i ekonomska obnova razvoj regiona.trzisne privrede. Civilno društvo se budi i danas u SCG deluje nekoliko stotina NGO a slična je situacija I sa zemljama u okruženju. jacanja dem procesa. Ucesnici Pakta su podeljeni u 3 grupe: 80 . zvanicni tvorac te ideje bio je francuski premijer Eduard Baladir. Osnivacka povelja sastoji se iz 8 delova: ucesnici. -Uspostavljanje zone slobodne trgovine – nije se mnogo otišlo od same ideje ali I sama ideja je veoma korisna jer bi predstavljala faktički pripremanje balkanskih zemalja za ulazak u EU. predlozen je 1993. znatnija saradnja na ovom polju počinje neposredno pre izbijanja Ju krize a paralelno sa ministarskim konferencijama kada je pored državnih 11 sastanaka održano i 13 sastanaka na nevladinom nivou. kao i sklapanje serije bilateralnih sporazujma kako bi se izbegli slicni sukobi u buducnosti. Prvi Pakt namenjen zemljama istocne i centralne Evrope. Ucesnice su se obavezale da saradjuju u cilju smanjivanja napetosti. u Kelnu. godine predlozio usvajanje jednog panevropskog dokumenta. sredinom 30-ih uporedo sa razvojem saradnje na pol I nepolitičkom planu među balkanskim državama i u to periodu saradnja na nevladinom nivou se odvijala u medicinskoj. primena i mehanizmi nadzora. regionalne inicijative. koordinacija. U periodu dezintegracije SFRJ ova sardnja je zamrla da bi kasnije opet oživela.

regionalne inicijative Pakt o stabilnosti se odvija u formi “Regionalnog okruglog stola” koja se bavi sa 3 oblasti: a) demokratizacija i ljudska prava b) pitanja bezbednosti-unutrasnje i spoljne c) ekonomska obnova i razvoj Prednosti ove organizacije:spremnost EU da podrzi na visokom politickom nivou. Makedonija. istorijski sastanak predstavnika SRJ i Albanije). Rumunija. Istambul1998. Ova inicijativa je pokrenuta 1996. oblasti saradnje su podeljene u 4 grupe: • politicki odnosi (dobrosusedstvo i poverenje) • regionalna ekonomska saradnja(trgovina. bezbednosti i saradnji zemalja JI Evrope” kao i sa novim ucesnicima. SAD. Bukurest. Turska. Solun-1997. utisak konkurencije sa “Inicijativom za saradnju u JIE”.1999. Na Sofijskoj konferenciji. vojnih i ekonomskih elemenata saradnje Nedostaci: nejasan odnos SAD i nekih zemalja prema inicijativi. Unutar ove grupe postoji podpodela na “korisnike Pakta”(mogu da ocekuju finansijsku pomoc)i ostale (Madjarska. Hrvatska. Svajcarska. 81 . Rusija. Proces saradnje zemalja Jugoistocne Evrope Sa potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i smirivanjem situacije u BiH. indirektan pristup finansiranju 58. Sastanci ministara inostranih poslova su se odrzavali: Sofija-1996. 2) Zemlje “pomagaci”:clanice EU. Kanada.1) zemlje ucesnici:Albanija. ljudska prava • pitanja unutrasnjih poslova i pravosudja (terorizam. Japan. i predstavljala je inicijativu samih balkanskih zemalja. Sastanak na Kritu je znacajan jer je pruzio mogucnost predstavnicima pojedinih zemalja da u medjusobnim susretima pokusaju da rese neke ozbiljne probleme (spor Grcke i Turske oko Jegejskog mora. u Bukurestu je usvojena Povelja o dobrosusedstvu u JIE. investicije. Bugarska i Albanija. imigracija) Solunska deklaracija sadrzi slicnu podelu kao kao i Sofijska. u Antaliji (zemlje treba zajedno da resavanju regionalna pitanja). Bugarska. Slovenija. zivotna sredina) • humanitarna saradnja. stvoreni su uslovi za obnovu regionalne sardnje na Balkanu-ali pod novim nazivom “Konferencija o stabilnosti. razmatra se situacija u Albaniji i BiH. Grcka. Skoplje 2000. Ovaj sastanak predstavlja vrhunac razvoja multilateralne saradnje U Instambulu svi ministri su izrazili duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i predlozili su odredjene mere Drugi sastanci nisu bili nesto znacajni. Punopravne clanice su:SRJ. Slovenija. visok politicki profil inicijative. vize. Rumunija. SRJ je ukljucena u punopravno clanstvo 2000. Madjarska. delovanje sa drugim regionalnim inicijativama…. pokusaj vece koherentnosti izmedju politickih. Turska. BiH. Makedonija. Norveska 3) Ostali: medjunarodne organizacije. medj finansijske institucije. Turska). Tirana-2001.

Velika je suprotnost izmedju sirokog kruga predvidjenih tema za saradnju i malo donetih resenja i rezultata. koja ukljucuje pitanja bezbednosti i stabilnosti. . kao i olaksavanje ulaska JIE u evropsku integraciju.1996. SRJ nije bila u Bukurestu. 59. na kome se predstavnici drzava ucesnica 82 . . hendikep predstavlja cinjenica da sve zemlje nastale raspadom SFRJ ne ucestvuju aktivno u ovom procesu. Turska 1998. 1996. i njeno prosirenje na humane oblasti) PSJIE jos uvek nije postalo cvrsto medjunarodno telo. Pokrenuta je od strane SAD na sastanku visokih funkcionera OEBS-a u Pragu. Razlog je sto nije odmakao u procesu institucionalizacije. on nema nikakav poseban dokument o svojoj organizaciji poput statuta. . SAMITI nezvanicni sastanci sefova drzava . sastanci su pozitivno uticali na javno mnjenje drzava clanica. Cilj inicijative je podsticanje saradnje zemalja regiona. Grcka-Makedonija. a Hrvatska je posmatrac. kulture. SRJ-Albanija. Njene okvire cine politicka saradnja.Bukurest.U Skoplju je SRJ vraceno clanstvo (1999. Njenim nastankom otvorena je mogucnost poboljsanja opste atmosfere u regionu. iskljucenje SRJ). bez ucesca Makedonije .i dalje funkcionise na principu ad hoc medjudrzavne konferencije bez ikakvih tela. 1998. “Povelja o dobrosusedskim odnosima” predstavlja do sada najvisi stepen deklarativne diplomatije i saradnje na cemu se i zasniva proces multilateralne saradnje u JIE. Grcka 1997. a Hrvatska i BIH su geografski i kulturno deo ovog prostora.Skoplje. razvoj privredne saradnje i saradnje u oblasti zivotne sredine. To su ujedno i ciljevi(jacanje bezbednosne i ekonomske saradnje. 2001 KONFERENCIJE ministara inostranih poslova . Rumunija 2000. iako je SFRJ bila pokretac i aktivni ucesnik ove saradnje. nakon teskog perioda .Sofija.Solun. 1997. pravosudja i unutrasnjih poslova.Antalija. a BIH prelazi iz posmatraca u status punopravnog clana. . . bez ucesca SRJ Tirana.Instambul. Njeni ciljevi su uopsteni i apstraktni i nedostaje politicka volja( i sredstva.Bukurest. 1999. Inicijativa za saradnju u Jugoistocnoj Evropi (SECI) SECI spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje su nastale posle potpisivanja ugovora o miru u BIH iz Dejtona/Pariz.Krit. narocito finansijska) da se sprovedu cak i donete odluke (na primer o sastancima ministara na 3 meseca) Kada se radi o ucesnicima. Odredjeni bilateralni problemi izmedju nekih zemalja je takodje uticao i opterecivao rad sastanaka(Turska-Grcka. Osnovno rukovodece telo su sastanci ministara inostranih poslova . A ocigledno je da se ciljevi ne mogu ostvariti bez metoda. 2001. iskljucila je Rumunija i Albanija). organa sprovodjenja i rokova. Definisana je kao forum.

2000. pruzanje konsultativnih i savetodavnih usluga u okviru radnih grupa. Makedonija. BiH. Dosadasnji “koordinator” nije bio iz zemalja clanica vec iz zemalja koje podrzavaju.Memorandum o razumevanju o razmeni informacija izmedju trzista hartija od vrednosti. Bugarska.Sporazum o saradnji radi sprecavanja i borbe protiv prekogranicnog kriminala. nakon konsultacija sa ostalim clanicama. ogranicen broj projekata u odnosu na broj problema. Nedostaci: suvise tehnicki orjentisan. On koordinira sa zemljama SECI. saradnja sa drugim telima UN. Zemlje clanice (12) su: Albanija.Memorandum o razumevanju za olaksanje i liberalizaciju medj. . Evropska banka za obnovu i razvoj i regionalni forumi. Rusija. 5) Tehnicku podrsku pruza mu sekretarijat Ekonomske komisije za Evropu UN: priprema predloge projekata za Programski komitet i za radne grupe. bez jasne politicke komponente. On direktno ne realizuje projekte vec nastoji da okupi zemlje i pronadje finansijsku instituciju koja bi ga realizovala. Prednosti: uticaj na javnost u regionu. 1999. Turska i SRJ. konkretni projekti. Nakon americkog pritiska Slovenija je prihvatila clanstvo a Hrvatska je duze vreme ostala “posmatrac”. predsedava Programskim komitetom. odredjuje prioritet saradnje i razmatra napredak koji je postignut. 2) Koordinator: formalno postavlja predsedavajuci OEBS-a. Rumunija. Slovenija i Hrvatska su u prvo vreme odbile da budu punopravne clanice zeleci da izbegnu svako povezivanje sa prostorom prethodne SFRJ. Madjarska. 4) Poslovni savetodavni savet: okuplja ugledne poslovne ljude iz zemalja regiona u cilju veceg ukljucivanja privatnog sektora u aktivnosti SECI. Moldavija. Dosadasnji rezultati-zakljuceni aranzmani: . nedovoljna finansijska podrska. Zemlje koje pruzaju podrsku: Austrija.1999. SRJ je postala clanica 2000. Glavna tela saradnje: 1) Programski komitet: cine ga visoki zvanicnici drzava clanica Inicijative. prati njegove odluke. Ovaj organ se sastaje 4 puta godisnje. odredjena konkurentnost prema Paktu stabilnosti. Slovenija. Na sastancima ucestvuju I EU. Grcka. Centralnoevropska inicijativa i Jugoistocna Evropa (CEI) 83 . prikuplja finansijska sredstav za projekte 3) Projektna grupa: radna grupa priprema tehnicke i finansijske studije izvodljivosti i nastoje da pronadju sponzore za projekte. Hrvatska.O trgovinskim i transportnim olaksicama. dobro izabrani. drumskog transporta roba u JIE. Italija. 60.sastaju radi diskusije o zajednickim regionalnim ekonomskim problemima i pitanjima iz oblasti zivotne sredine. Evropska komisija. Svajcarska i SAD. Komitet je telo koje donosi odluke. . .

Ukrajina.BIH. medija. Slovenija.saradnja u oblasti nauke i tehnologije. Pri ovom komitetu postoji finansijski komitet. Austrija. Austrija i SFRJ. kulture.razmena misljenja u politickim pitanjima od uzajamnog interesa . Albanija. Stalna tehnicka tela su: Sekretarijat za CEI projekte pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj.jacanje demokratskih institucija i ljudskih prava . Osnovale su je Italija. Hrvatska. Bugarska. sadasnji. sastaje se jednom mesecno. Oblasti saradnje: . posebno ona koja su proizasla 84 .zastita zivotne sredine .ekonomska i tehnicka saradnja . Ona je u prvom redu bila orjentisana na otvorena politicka pitanja. Danas ima 17 clanica(Italija. Rumunija.Rumunija.razvoj infrastrukture(transport. i sastanci ministara inostranih poslova. neke zemlje bivseg SSSR(Belorusija. Ministri inostranih poslova se bave personalnim i finansijskim pitanjima. clanstvo u CEI. Madjarska. obrazovanja . Najvisa tela CEI su: sastanak sefova vlada(samit).retko ga cini trojka(bivsi. Dve su clanice EU (Italija.M. Na privrednom nivou. postoji saradnja komora. Ukrajina). Belorusija). CEI je zamisljena kao forum za diskusiju na visokom nivou (sefova vlada i ministri inostranih poslova) o raznim politickim i ekonomskim pitanjima od interesa za region i kao kao telo koje organizuje konkretne projekte saradnje. Madjarska. Izvrsni sekretarijat CEI. BIH. koja je kroz ovu inicijativu videla nacin da osigura svoj uticaj u pojedinim zemljama centralne i istocne Evrope kao protivtezu nemackoj “sferi interesa”. Moldavija. 7 su clanice CEFTA (Poljska. CEI ima mesovito clanstvo. Bugarska). naucne saradnje. Makedonija. Organizacija je utvrdjena u Smernicama. postavljaju generalnog direktora Izvrsnog sekretarijata CEI. Slovacka. Austrija). sto se objasnjava nastojanjem da se izbegnu nove podele u Evropi. Slovenija. razumevanja i priblizavanja drzava ucesnica. koja se menja jednom godisnje po abecednom redu. koji pomaze delovanju predsedavajuceg. koji koordinira aktivnosti u okviru CEI . Forum je stvoren na inicijativu Italije. Oba sastanka se odrzavaju jednom godisnje. CEI je ima cilj da doprinese stabilnosti regiona putem politickog dijaloga i jacanjem medjusobnog poverenja.SRJ). Predstavljasnje Inicijative izmedju Konferencija obavlja predsedavajuca zemlja. kao savetodavno telo koje je zaduzeno za finansijska pitanja Pomocna tela su:radne grupe (stalne i ad hoc) koje vode predstavnici pojedinih zemalja koordinatora i koja se mogu sastajati i na ministarskom nivou.medjuregionalna saradnja Po geostrateskom polozaju i statusu u Evropi. Slovacka. 4 zemlje su nastale od SFRJ (H. Moldavija.Osnovana je 1989. Pri sekretarijatu postoji i Nadzorni komitet. Madjarska. telekomunikacije. Poljska. Sefovi vlada se bave pitanjima:politicke i ekonomske smernice za saradnju. Ceska. kontaktima sa drugim org. Ceska. poljoprivreda) . buduci predsedavajuci) Osnovno radno telo CEI je Komitet nacionalnih koordinatora. osnivanje i ukidanje radnih grupa i pomocnih tela.

1948. Madjarska. Albanija. Grcka. kao stalno telo. prosirena je na Jonsko more. Komitet visokih predstavnika. Ucesnice JJI su sedam zemalja: Albanija. mali rezultati projekata. Clanice EU. nauke i obrazovanja.U vreme pokretanja inicijative cak nisu nikakva sredstva u budzetu EU predvidjena za ovu inicijativu. radne grupe Dunavska komisija Najstarija subregionalna medjunarodna organizacija. BIH. Makedonija. Italija I Slovenija. inicijativa i finansijske organizacije Mane: veliki broj clanica cesto predstavlja opterecenje za rad. Ostale organizacije i inicijative koje deluju u JIE Proces iz Roajomona (“Proces stabilnosti i dobrosusedstva u JIE) Inicijativa iz Roajomona. a to su pitanja manjina i granica. drzava clanica. uz puno ucesce Evropske komisije. dugo vremena nije bila nista vise od imena. Definisana je kao inicijativa za dijalog i saradnju u regionu Jadrana i jonskog mora.sa raspadom SFRJ.godina kao ambiciozan diplomatski proces koji je komplementaran Dejtonskom sporazumu. Pokrenuta krajem 1995. SAD. imala je cudnu sudbinu. Hrvatska. Turska. EU je uradila vrlo malo da inicijativa postane znacajna. saradnja u oblasti kulture. i bila je prvenstveno orjentisana na Jadranski region. SRJ. Oblasti saradnje: privreda. Clanice:Slovenija. Tada je formirana Dunavska komisija. tehnicka saradnja. imao je bolji odjek u javnosti nego sto je uspeo da formulise konkretan sadrzaj saradnje. Austrije…) i uspostavljena je veza foruma. Nakon 4 godine nije bio odrzan niti jedan sastanak na visokom politickom nivou-iako je to najavljeno. turizam. zastita okoline. opsta neefikasnost Jadransko-Jonska inicijativa Pokrenula je Italija. Nakon ukljucenja Grcke u projekat. Hrvatska. SRJ je primljena 2000. Rusija pruzaju podrsku. odrzavani su sastanci visokih funkcionera zemalja EU i regiona JIE i najavljivani ozbiljni projekti. transport. Bugarska. koju je pokrenula Francuska. koji su delimicno poceli tek 1998. Proces se ogranicio na pitanja kulture i saradnje gradjanskog drustva. Nisu imali veci uticaj na javno mnjenje jer su se tim pitanjima bavile i UN. imajuci u vidu razlicite interese 61. SRJ. Ovom Konvencijom podunavske zemlje po prvi put dobijaju upravu nad celim plovnim tokom Dunava. Prednosti:obuhvata nove oblike saradnje-saradnja nevladinih organizacija. direktna podrska EU Nedostaci: nedovoljna profilisanost inicijative. Rumunija. S vremena na vreme. koje ima zadatak da prati realizaciju odredaba Konvencije(sediste Budimpesta) 85 . U izvesnom smislu. Organi:Savet.EU… Prednosti: njene aktivnosti su materijalno podrzane na odgovarajuci nacin od strane bogatijih clanica(donacije Italije. BIH. na diplomatskoj konferenciji u Beogradu potpisana je Konvencija o rezimu plovidbe na Dunavu. a podrzala EU. Prvi nagovestaji su se pojavili jos 1998. Vec na samom pocetku se inicijativa “samoogranicila” tako sto su izricito iskljucena pitanja koja su kljucna za stabilizaciju.

pokazao ogranicenu efikasnost. clanice bivseg SSSR(Rusija. medjunarodni odnosi. Cehoslovacka i Poljska. EU je posmatrac. Zahvaljujuci ovoj inicijativi region Crnog mora se donekle priblizio evropskim kriterijumima regionalne saradnje. Jermenija i Gruzija). zivotna sredina (plan za rehabilitaciju Crnog mora). bez sirenja aktivnosti. Ukrajina. na inicijativu Turske. Madjarska. (+Slovenija. Ukrajina. nauka. tezak put do clanstva jos ne obuhvata celu JIE. Stalni medjunarodni sekretarijat. cilj joj je bio izgradjivanje medjusobnog poverenja i multilateralne saradnje. SRJ. strane investicije. Madjarska. Funkciju sekretarijata stalno obavlja Donja Austrija. sporovi izmedju clanica oko izuzeca od trgovinskih povlastica 86 . Ciljevi su podsticaj privrednog razvoja. Do 2001. Danas ima 7 clanova. 24 oblasti i regiona iz 11 zemalja. Rumunija. kao i crnomorske priobalne zemlje. Radna zajednica podunavskih regiona Okuplja drzave (Ceska. saobracaja. Rusija je time nastojala da izrazi novi pristup regionalnoj politici. okuplja nove zemlje(kavkaske) Mane: ne razmatra cisto politicke teme. se odrzalo 11 konferencija predsednika vlada. CEFTA-centralnoevropska zona slobodne trgovine Formirale su je 1992. kao i po perspektive clanstva u EU. Mane su:gajenje ekskluziviteta u odnosu na zainteresovane zemlje kandidate. Organi: sekretarijat. sporost. Moldavija i Hrvatska su postale clanice 1998.Stalni clanovi komisije danas su: Rusija. Hrvatska. Bugarska. Slovacka i Austrija. Albanija). Moldavija). turizam. Ukrajina da se afirmise kao novi suvereni cinilac u medj odnosima. saobracaj(odredjeni su prioritetni saobracajni koridori). Odluke se donose u formi preporuka. Grcka. ne obuhvata zemlje ex SFRJ. funkcionalno ogranicen na slobodnu trgovinu. odricuci se prakse hegemonizma. Nemacka. Grcka je nastojala da kontrolise inicijative Turske. predsednik. Slovacka. kultura. a prednost jeste relativno pozitivan efekat po ekonomske odnose i stanje drzava clanica. zdravstvo. poznat medjunarodni profil. Moldavija) i 3 kavkaske zemlje(Azerbejdzan. svojstvo medjunarodnog pravnog lica. potpredsednik Dunav je znacajan koridor i zbog toga bi mnogi zeleli da mu se prikljuce. Zbog velikih razlika izmedju zemalja clanica nisu se mogli ocekivati brzi rezultati . Jedini organ je zajednicki komitet. Cilj joj je stvaranje zone slobodne trgovine. Organi: Komitet visokih zvanicnika. Oblasti saradnje: telekomunikacije. Turska je zelela da uskladi odnose sa Rusijom i da realizuje svoju naraslu ekonomsku moc. Glavno izvrsno telo je “Radna grupa visokih funkcionera”u okviru koje su odredjeni stalni predstavnici svake od clanica. Crnomorska ekonomska saradnja Osnovana je 1992. Svaka je zemlja u svom ucescu videla i posebne nacionalne interese. finansijska podrska od Crnomorske banke za trgovinu i razvoj Prednosti: razgranata struktura. Predsedavajuci se menja svake godine.Bugarska. Rumunija i Bugarska ). Ucesnice:pet balkanskih zemalja(Turska. Rumunija. trgovina (zona slobodne trgovine). energija.

blizu saradnju.Hrvatska. politickog dijaloga EU. bezbednosti. pri cemu je izuzeta Slovenija. razvoj trzisne privrede. Partneri moraju uskladiti svoje politicke. koji ce biti osnova za politicki dijalog. kao i rezulucije 1244. Makedonija i SRJ) je od sredine 1999. Medju opste uslove ukljucena su pitanja demokratizacije i razvoja pravne drzave. civilnog drustva. ekonomske i drustvene sisteme sa sistemima zemalja EU. Taj proces predstavlja osnovnu komponentu regionalne politike Unije prema Zapadnom Balkanu.javne uprave 3) pokretanje ekonomskih aktivnosti Regionalna politika EU prema 5 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija. uslovljava odgovarajucim merama. postovanje ljudskih i manjinskih prava. Drzave JIE su podeljene u 2 grupe. od potpuno bescarinskog tretmana na uvoz u EU izuzeti su samo neki poljoprivredni proizvodi. Pet zemalja iz regiona su se obavezale da izmedju sebe zakljuce “regionalne sporazume o saradnji.Regionalne inicijative EU na Balkanu Osnovna karakteristika “regionalnog pristupa” je unapredjivanje medjusobne saradnje EU i Balkana. Na tom samitu su se sefovi drzava i vlada potvrdili status potencijalnih kandidata za clanstvo.BiH. Cilj ove saradnje jeste ucvrscivanje demokratije i vladavine prava. Prioritetni ciljevi EU na ovom podrucju su: 1) potpuna realizacija mirovnog procesa (saradnja sa Haskim tribunalom). U prvoj grupi su Albanija i Makedonija. dobila naziv “proces stabilizacije i pridruzivanja”. jer nisu bile ukljucene u rat. Sto se tice trgovinske saradnje. U specificne uslove ukljucena su pitanja postovanja Dejtonskog i Erdutskog sporazuma. Postoje “opsti” i “specificni” uslovi uslovi koje bi trebalo da ispune zemlje. Regionalni pristup EU prema drzavama JIE ima znatno uzi geografski opseg od Pakta o stabilnosti ili americke inicijative SECI. Osnovni elementi ovog procesa 1) razvoj sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. gradjanskom drustvu 5) saradnja u oblasti unutrasnjih poslova. a pridodata Albanija. Nakon demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji 2000. medjusobno priznanje i otklanjanje prepreka za povratak izbeglica i raseljenih lica 2) razvoj vladavine prava i demokratije. On obuhvata samo drzave koje su nastale na prostoru bivse SFRJ. koju cine i neke druge aktivnosti (humanitarna pomoc). Hrvatska. povratak izbeglica. kao nove vrste ugovornih odnosa EU sa pojedinim zemljama 2) razvoj i unapredjenje postojecih ekonomskih i trgovinskih odnosa 3) razvoj finansijske pomoci 4) podrska demokratizacije. sto obicno podrazumeva razlicite oblike politickog uslovljavanja. BiH. i njihovi odnosi sa EU u visoj fazi razvoja.62. U drugoj grupi su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma-SRJ. kolicinska ogranicenja se odnose na 87 . Njima se prvo namecu razradjeni politicki preduslovi koje bi trebalo ispuniti. EU je inicirala samit zemalja EU na kojem je usvojena zajednicka deklaracija. regionalnu zonu slobodne trgovine i blisku saradnju u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova”.

pravosudje i unutrasnji poslovi. smanjuje prepreke u komunikaciji u regionu. Balkan ni do danas nije postao organizovan regionalni entitet. sto je posledica nepostojanja dovoljnog politickog podsticaja od strane EU i nedovoljne definisanosti sadrzaja inicijative i izvora finansiranja. finansijske i drugih okolnosti. 4) Jedna od bitnih karakteristika je i skromnost njihovih ciljeva. uzdrzavanje od povecanja carina i kolicinskih ogranicenja. u iznosu od 240 miliona evra. carine. Ciljevi finansijske pomoci EU zemljama Zapadnog Balkana:obnova. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji -predstavlja najvisu etapu u dugorocnijem procesu stabilazijacije -ima deset delova (opsta nacela. kapital. ne predstavlja proizvod samih balkanskih zemalja. vec u nacinu njihove koordinacije i podele posla. Nije problem u njihovom broju. 5) Ucesce u multilateralnoj saradnji predstavlja dodatni element kada se radi o uticaju na i medjunarodnu poziciju pojedinih balkanskih zemalja. osnivanje firmi. pruzanje usluga. stabilizacija regiona. politika saradnje-bankarstvo. spremnost da nastave sa ekonomskim reformama. mala privreda. u okviru raznih programa.Podsticu saradnju. 63. povratak izbeglica. Pozitivna strana regionalne politike je u cinjenici sto doprinosi fokusiranju paznje politickih i drugih cinilaca na specificne probleme i teskoce zemalja JIE. Za Srbiju je predvidjena pomoc u 2001. stvaraju mrezu kontakata. postovanje medjunarodnog javnog prava i pravne drzave i principa trzisne privrede. Posebni uslovi koje bi trebalo zemlje da postuju su: postovanje pravila o poreklu robe. nauka…) -sustinski uslov jeste postovanje ljudskih prava. slobodno kretanje roba. stvaranje odrzivih institucija radi razvoja demokratije. koja odudara od tezine problema sa kojima se suocavaju zemlje JIE. Svi veliki projekti (carinska unija. uticu na javno mnjenje i na stvaranje svesti o zajednickim ciljevima 2) subregionalne org su dale samo ogranicene rezultate usled nedovoljne politicke podrske. riblje proizvode. primena zakona. vojne) reformama • da li doprinose jacanju saradnje i integraciji u EU 1) moze se reci da je postojanje inicijativa pozitivno. Regionalna saradnja na Balkanu na pocetku XXI veka osnovne karakteristike stanja i perspektive Prilikom sabiranja rezultata regionalnih inicijativa u JIE mostavljaju se pitanja: • da li regionalne inicijative doprinose realizaciji ciljeva proklamovanih u njihovim osnivackim dokumentima • da li doprinose unapredjenju ekonomskih tokova i ukupne stabilnosti (politicke. a lose Roajomonski proces. osim procesa saradnje u JIE. 88 . politicki dijalog. regionalna saradnja. pravne drzave… pomoc se odobrava u obliku bespovratnih sredstava. 8) Dobre rezultate su dali pojedini projekti CEI. kretanje radnika. 6) Dominirajuci uticaj administrativnih struktura 7) Cesto dolazi do preplitanja aktivnosti vise inicijativa.tekstil. energetika. obrazovanje. zona slobodne trgovine) su ostali samo predlozi ili deklaracije o namerama. porezi. Zbog toga se ne moze govoriti o nekoj bitnoj promeni stanja ekonomskih i socijalnih veza 3) nijedna inicijativa.

institucionalizacija kontakata kroz redovne sastanke. prekogranicna i subregionalna saradnja. sport. transport… 89 . programi podrske nacionalnim administracijama. kultura. zastita zivotne sredine.9) Pitanje regulisanja bezbednosti postaje jedno od kljucnih pitanja i problema Balkana. prilagodjavanje ciljeva i rada pojedinih inicijativa stanju i potrebama zemalja JIE 11) Oblasti saradnje:trgovina. bezbednost. 10) U okviru Pakta o stabilnosti bi trebalo razmotriti sledeca pitanja: uskladjivanje rada pojedinih inicijativa. turizam. uspostavljanje zajednickih tela u oblastima od zajednickog interesa.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->