1.

Poreklo i obeležije naziva «Balkansko poluostrvo», «Balkan» i «Jugoistočna Evropa» (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Izprva reč «balkan» je čisto geografskog smisla i na turskom je značila planina. Kasnije će joj biti dodavana i kulturno-socijalna značenja. Prvi put je pojam «Bal-kan» u Evropu uveo 1794 god. Britanac Džon Morit, koji je na proputovanju za Osmansko carstvo i dalje na istok, planinu «Bal-kan» označio kao mesto koje razdvaja Bugarsku od istoka prema zapadu Evrope. Ali kaže da je antički naziv za ovu planinu «HEMUS» mnogo lepši. Još u 16 veku je diplomata, Ferdinanda I (habzburškog cara) koji je trebao da pregovara sa Visokom portom o priznavanju habzburške kontrole nad Mađarskom i Transilvanijom, Antun Vrančić uočio da je «Stara planina» slavjanobugarsko ime za Hemus. Nemac Salomon Švajger proputovao je Balkan 1577.godine. Po povratku u Nemačku objavio je prevod Kurana na nemački. Vodio je dnevnik o svojim putovanjima i u jnemu je dao detaljan opis Hemusa, za koji je koristio termine Emum, Hemo i Hemus . On je drugi pisac po redu koji prenosi tursko ime planine, Balkan, što svedoči o širenju tog imena u regionu. Hemus je visok 6.000 stopa. U nekim knjigama kaže se da se kralj Filip Makedonski popeo na Hemus za 4 dana i sišao za dva dana da bi video predele oko planine. Hemus je poznat po nekadašnjim rudnicima srebra pa ga italijani zovu i Srebrna planina. Turci ovu planinu zovu Balkan, dok je lokalno stanovništvo zove na hrvatskom jeziku Komonica. Tokom 18 veka ove dve reči (Hemus i Balkan) su se koristile neposredno ali naizmenično, ali sa 19 vekom reč Balkan uzima primat. Nemački geograf August Cojne je 1818 god prvi dao naziv ovom poluostrvu – balkansko poluostrvo. On je smatrao da je ono na severu odvojeno od ostataka Evrope vencem balkanskih planina, i po starom običaju da poluostrvo naosi naziv dominantne planine – dao mu je naziv balkansko poluostrvo (kao što postoji Apeninsko, Pirinejsko i sl) Ovo je bilo pogrešno uverenje Cojnea da su Balkanske planine severna granica poluostrva, no uprkos toj velikoj grešci, putnici su već u XVIII veku bili dobro i tačno upoznati sa konkretnim položajem ove planine. Jedan francuski geolog dao je tačan opis planine koja se pruža dužinom 555 km sa zapada na istok i čija se širina kreće od 20 do 60 km. Iako je ime Balkan sve više ulazilo u rečnik posmatrača, malo njih je znalo njegovo tačno značenje. Reč balka vezuje se za planinu: u većini turskih, otomanskihrečnika ona ima značenje planine, planinskog venca, negde se definiše kao šumovita a negde u značenju stenovitog mesta. Sve do Berlinskog kongresa 1878, najčešće oznake odnosile su se na prisustvo Otomanskog carstva na poluostrvu: Evropska Turska, Turska u Evropi, Evropsko otomansko carstvo.... U drugoj polovini 19 veka će pojam Balkansko poluostrvo gotovo u potpunosti zameniti pojam «Evropske Turske». 1909 godine nemački geograf Teobald Fišer je pokušao da ispravi Cojnejovu grešku i uvede nove geografske činjenice i ovaj deo Evrope nazvao «Jugoistočna Evropa».

1

Vrlo je verovatno da je u posleratnom periodu termin Jugoistočna evroppa zbog zupotrebe od strane nacista postao nepoželjan i od tada je odstranjen iz upotrebe zbog svojih političkih konotacija. Jugoslovenski geograf Roglić je kasnije 1950 pokušao da ponovo uvede ovaj termin (jugoistočna evropa), ali mu nije uspelo. 2. Različita određenja (poimanja) Balkana u političkom, verskom i kulturološkom smislu (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Jedina razlika u tumačenju Jugoistočne Evrope i Balkana može se zateći u nemačkom jeziku i književnosti i posledica je različitih kriterijuma za definisanje. U nemačkom jeziku Jugoistočna Evropa je oznaka za region a balkan je samo njen podregion. Mađarska je npr deo Jugoistočne Evrope ali ne i Balkana. Kada neko ove pojmove koristi kao sinonime, Mađari se ljute jer ih je neko označio balkancima. I tu se upravo vide različita politika i kultura određenja balkana. Najviše u 20 veku su sem ovih odlika uvedene čak i antropološke odlike. – kod J.Cvijića je Balkan mesto gde žive balkanske civilizacije mesto gde žive i Hrvati Slovenci. Džordž Hofman je Grčku i Rumuniju izbacio sa Balkana, jer ove zemlje ne odgovaraju balkanskom profilu naroda. Rumunija je podvođena pod širi pojam Jugoistočne Evrope. Tako se pojam Balkana tretirao ili kao sinonim za pojam Jugoistočne Evrope ili kao uži deo njega. Najopštije gledano definicija Balkana određena je nizom geografskih, političkih, itorijskih, verskih i kulturnih kriterijuma i njihovom kombinacijom. U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na Mediteranu pa je na delovima Balkana došlo do otvorene pobune protiv Porte. U XIX veku hrišćansko.muslimanska dihotomija izašla je iz političkog i kulturnog rečnika u smislu u kome je do tada postojala. Sada je ta opozicija izražena u u liku nacija željnih da se razviju u duhu evropskog progresa sjedne strane i onih koji žive u nazadnom tradicionalističkom državnom uređenje s druge. -Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja moguća pežorativna značenja u engleskom, italijanskom i francuskom jeziku. Na osnovu upotrebe imena Balkan kao etikete u različitim jezicima možemo izvesti određene zaključke o relativnom značaju tog pojma. U glavnim evropskim jezicima ili u jezicima država koje su imale poseban interes na Balkanu to ime se pojavljuje samo u jednom obliku (ili u jednini ili u množini) izuzetak je Francuska u kom se upotrebljavaju oba oblika. Slično kao i u grčkom, rumunskom, srpsko-hrvatskom označava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO, NEDOLIČNO. U srpsko-hrvatskom postoji i značenje kao «samokritike» kada se kaže «Balkanci smo». U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira od emotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu, drugi je Bugarski koji ima sve nijanske značenja od negativne, neutralne do pogrdne. Najvažniji pojam koji je izveden od reči Balkan jeste balkanizacija. Na kraju XIX veka, reč je Balkan sve više počela da se upotrebljava sa političkom konotacijom, a ne u čisto geografskom smislu, i odnosila se na države nastale posle raspada Otomanskog carstva: Grčku,Srbiju,CG,Rumuniju i Bugarsku. U to vreme još nije bilo ni traga omalovažavanja.

2

Simptomatično je da reč balkanizacija, koja se najčešće koristi da označi proces rasparčavanja geografskih i pol celina po nacionalnom osnovu na nove, nije stvorena tokom stoleće u kom su se balkanske nacije postepeno otcepljivale od Otomanskog carstva već nakon I sv rata kada je nastala samo jedna nova država-Albanija dok su sve ostale nastale još u 19 veku Bujanje velikog broja malih država izazvano je dezintegracijom Habzburgovaca i Romanovih i stvaranjem Poljske, Austrije, Mađarske, Letonije,Estonije.. Erik Hobson u pravuje kada balkanizaciju izjednačava sa pojmom koji označava sistem mini država ali greši kada je povezuje sa raspadom Otomanskog carstva. Oba termina su pripadala rečniku političkih uvreda. On nije jedini koji pogrešno datira balkanizaciju. U mnogim savremenim rečnicima i enciklopedijama napravljena je ista greška. Glagol se balkaniser označava proces nacionalističke fragmentacije nekadašnjih pol i geografskih celina u nove male države –kao na Balkanu posle I svetskog rata, uprkos činjenici da su sve balkanske države postojale od nekoliko decenija do jednog stoleća pre I sv rata osim Albanije. Izraz balkanizacija pojavio se posle I sv rata: prvi put se spominje u New York Times-u, 1918 godine.Balkanizacijom se detaljnije pozabavio evropski dopisnik Chicago Daily News-a –Maurer.On pod tim pojmom objašnjava : u regionu gde su rase izmešane, stvara se mnoštvo malih država sa više manje zaostalim populacijama, ekonomski slabih država skloni intrigama; te države su stalni predmet mahinacija velikih sila. Element stranog mešanja u unutrašnje stvari malih zemalja postao je tako dominantan da je kasnije motivisao drugog autora da definiše balkanizaciju kao konstantno mešanje stranih sila koje žele da sačuvaju ili uspostave svoje interesne sfere. Često se događalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatski povezuje sa različitim problemima. Ovaj termin su u univerzitetskim krugovima upotrebljavali nosioci različitig političkih gledišta: neki su multikulturalnost izjednačavali sa balkanizacijim, neki kao metaforu za postkomunizam. 3. Geografske karakteristike Balkana (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan i Stevan Pavlović-Istorija Balkana) Pod Balkanom podrazumevamo: deo evroazijske kontinentalne mase koja prelazeći Dunav i Savu izlazi na 6 mora Sredozemlja i čini vezu Evrope i Bliskog Istoka. Severne Evrope i Sredozemlja i Severne Afrike. Površine 550 000 km kvadratnih sa preko 60 miliona stanovnika. To je oblast koja se prostire između 5 planinski sistema : Dinarske Alpe na Istoku, Rodopi, Karpatsko-transilvanske i Balkanske Alpe. Pored toga, Balkan opasuju i mora: Jadransko i Jonsko-na zapadu, Egejsko-jug, Crno i Mramorno-istok, a sva ona čine šire deo Sredozemnog basena. Južna, istočna i zapadna granica poluostrva jasno su omeđene ali kod određivanja severne granice postoje razlike: 1. Reke Dunav- Sava-Kupa i imaginarna linija do luke Rijeka. 2. Njenom severnom granicom smatraju liniju Dunav-Sava-Trst Jovan Cvijić smatrao je da su Dunav i Sava savezne granice. Mnogi se slažu da Balkanu, pored Albanije, Bugarske, Grčke i svih zemalja bivše SFRJ pripadasamo još Dobrudža (kao deo Rumunije) i evropski deo Turske.

3

Zahvaljujući ovakvom geografskom položaju Balkan je tranzitni pravac I reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka, između Severne Evrope i Afrike (bila je pod nadzorom velikih sila sve vreme) Njegov južni i zapadni deo ulaze u sastav Sredozemlja i u njegovoj neposrednoj blizini najvažnija komunikacija Sredozemnog mora – Gibraltar-Malta-Suec. Deo je svetskog plovidbenog puta: Atlantik, Sred more, Indijski okean, Australija. Najveći značaj Sredozemnog mora je Suecki kanal. Albanija – najmanja Balkanska država – najbliža Apeninskom poluostrvu. Grčka – pored Grčke obale-pomorska komunikacija Gibraltar –Malta-Suec, Krit je od severne Afrike udaljen 300km. Kroz Grčku prolazi pruga Pariz-Istambul i Grčka ostrva su pred ulazom u Dardanele. Turska- Azijski deo mosta između Evrope i Azije, Kontroliše Bosfor i Dardanele. Bugarska-međunarodne transkontinentalne komunikacije koje preko Sofije vode dolinom reke Marice za Carigrad i dalje za Malu Aziju, Bagdad, Persijski zaliv i zemlje Bliskog istoka Rumunija-istorijski pripada Balkanskim državama Preko kanala Dunav-Majna-Rajna veza sa Severnim morem. Bivša YU –jugoslovenska, mediteranska,srednjoevropska zemlja, pripada podunavlju i jugoistočnoj Evropi. Zahvata Središnji deo Balkana koji je presečen MoravskoVardarskom dolinom i čitav severozapadni deo između Save i Jadranskog mora. Prva geografska određenja Hemusa su dali još Tračani pa stari Grci. Ovaj termin je u 16 veku preuzeo Vrančić označavajući da se sa vrha Hemusa vide Jadransko i Crno more i reka Dunav. Cojne je smatrao da je Balkansko poluostrvo na severu odvojeno Balkanskim planinama i da se na severozapadu nadovezuju na Alpine, a prema istoku ide do Crnog mora pa posle u dva lanca planina. U knjizi Stevana Pavlovića kaže se da severne granice Balkana čine istočni Alpi do Egejskog i Crnog mora i od Dnjestra do Jadrana, preko zemalja koje naseljavaju: Rumuni, Južni Sloveni, Albanci, Grci. Širenje ili sužavanje balkanskog poluostrva je nažalost češće političko nego geografsko pitanje. Pored Balkanskih prestonica on je imao 3- spoljne prestonice: Carigrad, Beč i Pariz. Carigrad –prestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskršće između Evrope i Azije i centar pravoslavlja. Beć- središte Habzburgovaca, centar katolicizma i prosvetiteljstva, obrazovanja. Pariz- izvor narodnog suvereniteta, nacionalne drđave i čitave evropske kulture Međutim standardni pristup geografa se može podeliti u dva tabora tj dva pristupa: 1. Fizičko geografski 2. Politički pristup Za prvu grupu je neosporno da su Crno more,Mramorno, Egejsko i Sredozemno more, Jonsko i Jadransko granice balkanskog poluostrva. Severne granice počinje na ušću reke Idrijce u Tršćanski zaliv do jugoistočnog oboda Julijskih Alpa, pa do Dunava i Save. Ovom određenju bi pored uobičajeno navedenih zemalja pripadale i Dobrudža i evropski deo Turske. Po J.Cvijiću severna granica su Sava i Dunav pa Rumunija ostaje izvan ovog prostora.

4

(teritorije poput Dubrovnika izvršile su snažan uticaj na Balkansko poluostrvo) Turci će se takođe smatrati balkanskim narodom pošto se geografski delimično nalaze na Balkanu i pošto su kao nosioci Otomanskog nasleđa. Neki uključuju i Kipar i Tursku. Mađarska jeste bila pod otomanima ali je razvoj Mađarske mnogo tešnje vezan za Habzburšku monarhiju i ta činjenica opravdava isključivanje Mađarske iz ovog pregleda. Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom. Prema Cvijiću Slovence ne bi trebalo uključiti među njih jer nikada nisu bili pod otomanskom vlašću. Još su drastičnije bile migracije tokom duge ratne decenije. Demografske karakteristike balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Balkan su naseljavali Iliri. Najveća kretanja stanovništva tokom XIX veka. uglavnom su posledica političkih događaja i to pre svega otcepljenja nacionalnih država na Balkanu. Ovaj drugi u suštini politički pristup favorizuje većina istoričara dodajući mu istoriske i kulturne faktore. Hrvati nisu bili pod otomanskom vlašću ništa duže od Mađara a Slovenci nisu uopšte ali u ovoj knjizi su oni ukljulčeni jer se istorija Balkana u XX veku ne može zamisliti bez istorije celovite Jugoslovenske države. Grčka se najviše su se približili monoetničkim državama. Heleni. Oko dva i po miliona ljudi pogođeno je ovim seobama. Balkan je važan kontaktni i saobraćajni prostor. Narodi koji su uspeli da ostanu u svojoj državi su Grci-oni su se nacionalno okupili. dok Hrvate treba jer su značajni delovi teritorija dugo bili pod otomanima. Tako masovnih migracija nije bilo u ostatku Evrope. Bugari. Rimljani. Naseljavanjem Slovena desile su se velike demografske promene. U knjizi Imaginarni Balkan balkanskim narodima smatraće se Albanci. Postojali su prastanovnici koji su seobama potiskivani. Dačani. Grci. Najpodeljeniji su Albanci ( u Makedoniji-zapadna Makedonija gde žele da 5 .Drugi pristup bi obuhvatio celu Rumuniju bez Turske. Romani. Glavna posledica uspostavljanja pax ottomana na Balkanu bilo je ukidanje granica među državama i među feudima. Na Balkanu dominiraju južnoslovenski narodi. 1912 -1922 (dva balkanska rata. ni jedna jedina balkanska zemlja nije postigla željene idealne odlike evropskih nacionalnih država: etničku i versku homogenost. danas nova grupa muslimani-Bošnjaci. Jedna od sledećih važnih geografskih odlika Balkana je da je to planinaska teritorija ograničena planinama. Uprkos ovako drastičnim pomeranjima stanovništva. imali najistaknutije mesto u njemu. ali je i ona morala da se suoči sa problemom manjina: Grčka sa takozvanom slavofonom manjinom i sa muslimanskom manjinom. Samo je veovna vladavina Otomanske imperije ostavila u nasleđe 7 miliona muslimana rasutih po svim Balkanskimdržavama. Za razliku od Pirinejskog i Apeninskog poluostrva Balkansko poluostrvo je na severu otvoreno i ima niziju. a nadmašiće ih jedino događaju tokom Drugog svetskog rata. Rumuni i svi bivši Jugosloveni. Prvi svetski rat i Grčko-turski rat). 4. što je olakšavalo kteranje stanovništva i mešanje različitih grupa na ovoj ogromnoj teritoriji.

Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleđima Evrope (austrijskim i ruskim). ostatak Srbi. ima malo Grka na jugu-jedino priznaje postojanje Grčke manjine. 98% Albanci. Rumunija – 89% Rumuni .5% Mkedonci. 6 .znamo da razvijene zemlje suočavaju sa starim stanovništvom pa se piramida pretvara u cilindar oblik. Sve balkanske zemlje problem manjina rešavale su emigracijom i asimilacijom.7 miliona stanovnika. CG). otomansko nasleđe pokazuje neke bitne razlike.ima oko 63 miliona stanovnika.od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci. Hrvatskoj u CG. Nerešeni problemi manjina i dalje predstavljaju aktivna i potencijalna krizna žarišta na Balkanu – u Bosni.2% Albanija.stvore federaciju u okvru Makedonije. Nisu svi Albanici muslimani oko 20% pravoslavnih i 10% katoličkih Albanaca . Grčkoj. Razlika je što u vreme klijanja nacionalističkih ideja. Trakiji i Kipru. Makedoniji. Turska. Crnogorci 5% BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. Posledica ove demografske kulture je večno prisutno manjinsko pitanje.. Veliki broj Turaka i Pomaka(islamizirani Bugari) iseljeni 80-ih g za vrmeme Todora Živkova. Vrhunac emigracije je serija pomeranja posle I sv rata. Muslimana 38%. Srbi su podeljeni u ( BiH. Srbiji.manjine su Jermeni i Grci ali usg su svi muslimani a hrišćana ima 0. u Srbiji vlada bleka kuga. Bosni. Sada se pokreće pitanje njihovog vraćanja. manjine su: Mađari 7. dok je u Otomanskom carstvu slučaj bio obrnut. Grčka –homogena zajednica-10 miliona stanovnika 98%Grka. 7% katolici i 6% protestanti SCG – 68% . Srbiji.Turci..Po stanovništvu najbrojnija a po tempu rasta najdinamičnija. oko 2.5% Turaka. Romi i Nemci. Dobrudži. dominantne grupe u austrijskom i ruskom carstvu činili su etnički elementi sa viskokom nacionalnom svešću.. niska stope rađanja i depolpulacija su tipične za sve hrišćanske zemlje na Balkanu. Kurdi 15%. Vojvodini i samom Istambulu.7% Hrvata.naseljeni su na Kosovu. Stanovništvo Turske nije homogeno: Turci -83%. manjine su Albanci 16. 70% pravoslavaca.5% ali na KiM preko 90%. Sama Turska koja je iz Otomanskog carstva zašla smanjena i sa etničkim jezgrom nastalim posle proterivanja Grka i pokolja Jermena.1%. na Kosovu. malo u Makedoniji). Kada j do toga došlo veliki deo Balkana nalazio se izvan Otomanske sfere i uticaja (sem Moldavije i Albanije). Arapi. 2. Albanci su u Zapadnoj Makedoniji većina 90% traže federaciju. u periodu između ratova i posle drugog svetskog rata. Bugarska ima 8. 85% Bugari. Turska traži povratak 250. 2% Srba i Italijani Rumunija je imala najbrojniju manjinu 27%.. Turci su u poređenju sa Balkanom bili poslednja grupa koja će razviti sopstveni turski nacionalizam. Srba 40% Hrvatska – 78% 1991 u njoj je bilo 12% Srba ali zbog etničkog čišćenja pšrbeglo 400 hiljada Slovenija 87%. Najkompleksnija je bila situacija u takozvanim kontaktnim zonama: Makedoniji. Ogroman je rast albansog stanovništva.000 Turaka u Bugarsku. morala je da se suoči sa značajnim manjinama-Kurdima. Makedoniji. 8. 22% Albanci. na Kosovu. Može se izvući zaključak da je u demografskoj sferi otomansko nasleđe još uvek živo. Veliki broj albanaca u Epiru ali i nih čiji je status neregulisan. Ovo sve sugeriše da pitanju otomanskog nasleđa u demografskoj sferi treba prići mnogo uopštenije: kao kompeksu imperijalnog nasleđa u kontekstu nacionalnih država. U Bugarskoj je 13% stanovništva pripadalo manjinama. Što se tiče piramide starosnog doba. Makedonija.

Razlog tome nije. granicu između muslimana i hrišćana. Međutim i samo to naglašavanje kohezionog potencijala jezika ukazuje na njegovu isključivost i na krutost etničkih granica koje on povlači. kako tvrdi veliki deo balkanske istoriografije. Ali ispostavilo se da takve tenziju nisu nesavladive. velika i presudna uloga koje je pravoslavlje igralo u stvaranju nacije. Religija je zapravo imala sporednu ulogu u stvaranju novin nacionalnih identiteta. unoslile dodatnu napetost. Nepremostiva podela između katolika Hrvata i pravoslavaca Srba može se objasniti ne toliko nepomirljivim verskim razlikama. a naročito sukob između pravoslavlja i katoličanstva. mala bugarska katolička zajednica smatrala se organskim delom bugarske nacije.. društvena prava. Uprkos otporu prema katolicima u Bugarskoj. Pravoslavna crkva (20%) na jugu 7 .osim da se verski razlikuju. od kojih su muslimani činili većinu. Rumunska unijatska i pravoslavna crkva uspele su da ostvare značajan stepen koegzistencije i kooperacije zahvaljujući zajedničkoj pripadnosti rumunskoj naciji. U otomanskom carstvu porobljeni narodi nisu imali državna. usmenog predanja i narodnog stvaralaštva. posebno u slučaju muslimana na Balkanu. Rimokatolički uticaj (15%) na severu. vezuje se za Jadransku obalu. Zapadni deo –pod uticajem katoličke crkve. Dolaskom osmanlija dolazi islam.) Religija je problematično merilo za povlačenje etničkih granica. istočni-pod uticajem Vizantije. Nacionalni identiet je sačuvan posredstvom crkve. a u nekim slučajevima nije ni postala funkcionalni element u definisanju nacije sve dok nacionalne države nisu nacionalizovale crkve. Drina je granica. verovatno zato što su se nacionalističke ideje razvijale simultano među različitim verskim grupama. Nacionalna emancipacija zahtevala je predhodno priznanje narodnosti-kroz priznanje nacionalne crkve. Sve nacionalne i kulturne vođe shvatile su jezik kao najmoćnije sredstvo ujedinjavanja pored vojske. i zato što su smatrali da opasnost dolazi spolja iz hrišćanskog tabora (Grka i Srba) Jasno je da su različite hrišćanske veroispovesti. 5. Grka u Albaniji. Uprkos činjenici da je jezik postao jezgro različitih nacionalnih identiteta među hrišćanima na Balkanu on nije moga da poništi osnovnu granicu.carstva crkva je imala vrlo značajnu ulogu u odbrani samosvesti južnoslovenskih naroda. koliko činjenicom da su se ove dve zajednice razvijale u okvirima različitih istorijskih tradicija. Nacionalizam se na Balkanau tokom XIX veka osmišljavao prevashodno na okosnici jezičkog i verskog identiteta. utvrđenivanu vekovima tokom otomanske vladavine. To je sprečilo integrisanje (ali ne i asimilaciju) različitih jezičkih grupa u jedinstvenu naciju (Albanaca u Srbiji. Smanjenje hrišćanskog stanovništva na Balkanu prati povećanje muslimanskih zajednica u islamu je porast nataliteta u Albaniji je izrazita piramidalnost starosnog doba. Albanija ima 3 veroispovesti-muhamedanska. katolička i pravoslavna.još nepovoljnija situacija je u Sloveniji-smanjenje broja stanovnika očekuje se i u Bugarskoj i Grčkoj. Vera je bila sinonim etničke pripadnosti. Izuzetak je Albanija. Verske (civilizacijske) osobenosti balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Prvu veliku podelu na verskoj osnovi na Balkanskom poluostrvu doneo je rashol Rimske crkve 1054g .. U doba Osm.

Međutim saobraćajnice su krajnje nerazvijene upravo ovde. Ove naknade bi trebale da se plaćaju zemlji čija se infrastruktura koristi i u kojoj je zagađivana čitava okolina. Koridori na Balkanu: Putni koridori: koridor 10 . Crkva igrala važnu ulogu u borbi za nacionalno oslobođenje i širenje grčkog uticaja.Panevropski koridor 10. modernizacije i korišćenje velikih saobraćajnica koje prolaze celim regionom. Dans je crkva značajna u pol životu YU.7 5 Hrvati i 2% Srba. Otvaranjem kanala Majna-Dunav očekuje se udvostručenje tranzita Dunavom koji protiče kroz 3 balkanske zemlje. Pri EU u Briselu Grčka crkva ima Biro pravoslavne crkve. Sultan je istovremeno i kalif (verski poglavar). Rumunija Pretežno pravoslavne veroispovesti (80%) .5%). danas je islam dominanatna religija (70%). Grka.Albanije-uticaj južnih suseda Vizantije i Grčke. uglavnom su katolici. Ovim vodenim putem je Srednja Evropa povezana sa Crnim morem. Kemal Paša Ataturk izvršio je korenite reforme turskog društva. Praktična korist od primene takvih dozvola u drumskom saobraćaju je u smanjenju prazne vožnje kamiona. što bi povećalo ekonomičnost poslovanja i smanjilo zagađenje. I danas crkva igra važnu ulogu u političkom životu Grčke. Vojvodina –najveći broj različitih verskih zajednica BIH – 37% muslimana. Islam-pripadnici Turske manjine (8. između Severne Evrope i Afrike.5% Albanci-muslimani. Postoji potreba za moderniziranjem železničke mreže koja povezuje balkanske zemlje i modernizacija železničkih pruga koje vode ka srednjem Istoku. a u čiji sliv ulaze 5 balkanskih zemalja. godine na panevropskoj konferenciji u Helsinkiju. 22% Hrvata katolika i ostalo su Srbi Hrvatska 78% katolika. 6. On 8 . Carstva praćeno je nametanjem islama. Širenje islam. Balkan ima tu nesreću da se nalazi na dodiru dva verska fundamentalizma: katoličanstva i islama. Hidroenergetski potencijal nije dovoljno aktiviran. 16. Pravoslavlje to nije jer nema ambicije da preobraća pripadnike drugih veroispovesti. Sinteza vlasti i vere.000 Grčka Uglavnom pripadnici grčke pracoslavne crkve 97%. Razradom sistema multilateralnih dozvola bilo bi postignuto i postepeno prilagođavanje režimu liberalizovanog tržišta EU i EFTA zemalja koje su stupile 1993. Balkan kao kontaktni i saobraćajni (tranzitni) prostor Balkan je tranzitni pravac prvog reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka. koji predstavlja najkraću vezu između Zapada i krajnjeg Juga evropskog kontinenta definisan je i uvršten u mrežu evropskih koridora još 1997. Prisustvo islama posledica vekovnog uticaja Osmanskog carstva. Katolika ima malo oko 70. pomaci (islamizirani Bugari). SCG 68% Srba –pravoslavci. Balkanske zemlje treba da izgrade mehanizam dogovaranja o zajedničkoj politici u oblastii izgradnje. do 1991 bilo je 12% Srba sada ih je samo 200.000 Slovenija 87 Sloveni. 2. Bugarska Pravoslavna vera dominantna. 1922 odvojio je kalifat od sultana a 1923 kalifat je ukinuo . Postoji velika zainteresovanost ali nije rešeno pitanje pravične naknade za korišćenje infrastrukture i zagađenje čitave okoline od drumskog saobraćaja.

mnogo kasnije od Slovenije. 9 . već je pušten u saobraćaj. Beograda i Skoplja Koridor 10 (koji u našu zemlju na severu ulazi na Horgošu. od kojih su 380 km autoputevi punog profila. za koji je tender već u toku. Burgasa i Plovdiva. Rumuniju. Hrvatska tipuje na jadransko-jonski pravac. koja je to uradila još 1994. Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeli Slovenci. Međutim. Koridor 5 ide pravcem Venecija-Trst-Kopar-Ljubljana-Budimpešta-Uzgvor-Lavov s granom koja spaja Rijeku i Zagreb i drugim krakom Ploče. oko kojeg se već dve godine koplja lome. iz Makedonije put vodi prema Albaniji i južno prema zapadnoj Grčkoj. Hrvatske. Sarajeva i Prištine. Tirane i izlazi na Jadransku obalu. a do tada međunarodna zajednica je osigurala tek deo novca preko donatorske konferencije u Briselu i nekih humanitarnih programa za sanaciju postojeće infrastrukture. a kamoli pravac do Horgoša. ima krakove koji idu prema Budimpešti i Sofiji. Krajove. Još autoputem nije spojen ni Novi Sad s Beogradom. Bosnu. a koji je samo 20 kilometara nizvodno od naše granice. Koridor 7 Dunav Zaključak je da je od 6 balkanskih koridora našoj zemlji pripao samo jedan-Koridor 10. Koridor 8 značajan je za Albaniju.Srajevo-Osjek –Budimpešta. Sofije na Plovdiv i nize do severne Grcke i Soluna. Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije Salcburg poveže s Atinom i Istanbulom. postoji i koridor 8 koji ide od Varne. Tursku i Albaniju. a novi železnički u Novom Sadu nije ni u planovima. preko Sofije. . Albaniju i Grčku. koji preko njene teritorije povezuje Italiju. Sloveniju.Sofija i Beograd Budimpešta. a još 400 kilometara treba da se dovrši. Takode. Hrvatsku. Zagreba. Jugoslaviju. Ako mi brzo nesto ne uradimo i ako ne izvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze. Od ukupne dužine koridora. BiH. Postoje strujni. do danas planirani posao nije završen. Zagreba. Koridor je dug 2. Premda je svoje starteške dokumente o izgradnji infrastrukture donela tek 2001. Nedostaje još samo most preko Dunava kod Vidina između Rumunije i Bugarske. vazdušni I telekomunikacioni koridori. A o mostovima da i ne govorimo. Makedoniju i Grčku. a na zapadu u Batrovcima). sa krakom Niš . Sloveniju. plasim se da cemo potpuno biti zaobideni. koristeći sve finansijske instrumente koji su joj ponuđeni. Hrvatska je do sada već toliko izgradila da se na autoputevima može osećati baš kao na pistama. Mađarsku.360 kilometara i proteže se od Salcburga preko LJubljane. godine. Beograda. Najveća konkurencija za prevoz robe ovom koridoru je upravo grčki motorni put. NJime će prolaziti i drumski i železnički saobraćaj i biće omogućeno izbegavanje mostova u Srbiji. Na putu od Salcburga preko LJubljane. koji je na toj trasi.direktno povezuje osam zemalja Evrope: Austriju. osim pred izbore. 165 km poluautoputevi. Naftni koridori – Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. Oni se spajaju s grčkim motornim putem "Via egnacija". a istarski "ipsilon". Crnu Goru. Bihaća. Još se ne zna ni kako će izgledati budući beščanski. kroz Srbiju prolazi 800 kilometara. Bugarsku. Evropska komisija je i za našu zemlju usvojila strateške osnove tek 2001. Niša i Skoplja do Soluna.Za završetak autoputeva u našoj zemlji potrebno je oko dve milijarde evra Koridor 4 Izradeni su planovi za alternativni koridor 4 koji ide preko Arada. a indirektno još šest zemalja: Nemačku. (jer ju je raspad zemlje najmanje pogodio). A potpuno isti slucaj imamo i sa trasama gasovoda i naftovoda. Skoplja. Ukoliko mi za relativno kratko vreme ne zavrsimo deonicu od Nisa do granice i na severu prema Budimpesti. Italiju. Razmišlja se i o izgradnji novog koridora koji bi iz Austrije išao do Atine preko Slovenije. Slovenija se potpuno prilagodila svim zahtevima EU i. godine. Evropa ce ici alternativnim koridorom. Makedoniju i Bugarsku. trajektom prelazi u Italiju i dalje autoputem povezuje zemlje Evropske unije. Koridor 7 prati reku Dunav. koji je trajektnim linijama spojen s Italijom. za deset godina se u potpunosti uključila u evropsku mrežu puteva.

g. Trojne konvencije. Geopolitičke osobenosti balkanskog prostora Balkanski prostor zadržao je geopolitička svojstva regiona klasične političke nestabilnosti. Borbe i podele su stalna pojava u istoriji balkanskih naroda koje su se ispoljavale kroz stotine planova o podeli Otomanskog carstva između velikih sila.7. Ovi ugovori su produžavani sve do 1933. Drugu. Jugoslavija i Rumunija su.g kojima je stvoren regionalni odbrambreni savez nazvan Mala antanta.maja 1929. pa se Mala antanta počela raspadati. u kojoj Mala antanta počinje da deluje kao međunarodna regionalna organizacija ali se postepeno raspada. Razvitak i aktivnost Male antante deli se na tri etape: Prvu.g.februara u Ženevi. uporedo sa 10 .Savetom ministara inostranih poslova i Ekonomskim savetom koji je trebao da radi na formiranju ekonomske unije između tri zemlje. U toku prve dve etape države članice Male antante vodile su. Politika revanšističkih dražava bila je upravljena na likvidiranje Male antante i primenu politike njenih država članica. Dvostranim ugovorima bila je predviđena obaveza međusobnog priticanja u pomoć u slučaju neizazvanog napada na bilo koju od njih od strane Mađarske ili Bugarske i konsultovanje o politici među njima. Francuska. arbitraže i sudskog raspravljanja između država Male antante od 21. Treću fazu između 1933.g.g takođe je vođena zajednička politika i razvijana međusobna saradnja.g do 1929. zaključen između ove tri države Pakt o organizaciji Male antante kao regionalne međunarodne organizacije sa svojim stalnim organima. prostor istovremenog spajanja i prožimanja ali i odvajanja i podela –povezanost borbe za opstanak sa borbom za prostor. Mala antanta je predstavljala prvi psleratni regionalni odbrambreni zavez triju zemalja u Evropi. ali bez oslanjanja na Francusku. koja traje od 1920. koja predstavlja period trojnog saveza. naime. da bi posle Minhenskog sporazuma iz 1938. Međusobna saradnja na osnovu ovih bilatralnih ugovora dovela je do potpisivanja tzv. bili sve brojniji i teži. za sve tri zemlje predstavljala glavnu opsanost jer su se sve tri graničile sa njom. uporedo sa razvitkom velike ekonomske krize. Prvih godina treće etape. čiji je cilj bio očuvanje stanja stvorenog u srednjoj i jugoiszočnoj Evropi posle rata i borba protiv eventualnog povratka habzburške dinastije u Austriji ili Mađarsku u cilju očuvanja svoje nezavisnosti.1938.g (kojim su Velika Britanija. u kojoj se države članice posebno angažuju na rešavanju ekonomskih odnosa i problema koji su. počele orijentisati na samostalniju aktivnost. pošto je zajednički cilj njihove i francuske politike bio očuvanje sistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora.g kada je. što je predstavljalo odstupanje pred revanšistikim pretenzijama Nemačke) prestala postojati. do 1935. Posle Prvog svetskog rata u periodu pd 1920. pored politike međusobne saradnje. uporedo sa porastom nacističke opasnosti. Mađarska je. pošto su se. triparitetne saradnje. što im je u poslednjem periodu njenog postojanja sve više uspevalo. političku saradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju.g do 1922. bure baruta . Italija pristale na oduzimanje od strane Nemačke dela Čekoslovačke teritorije. 16. odnosno Opšteg akta mirenja. između 1929-1933.g i koja se karakteriše razvijenom političkom saradnjom na osnovu dvostranih ugovora tri zemlje.

koji su okončani potpisivanjem Konvencije radi utvrđivanja tranzita preko Soluna.g održano je više savetovanja predstavnika svih balkanskih država na kojima se raspravljalo o stvaranju saveza čiji bi prvenstveni zadatak bio obezbeđenje postojećih međusobnih granica čijoj je promeni vodila. U vremenu između 1930-1933. Turska je zaključila odgovarajuće ugovore sa Grčkom i Rumunijom.. Savet ministara je doneo rešenje prema kome se hrvatski krajevi koji su bili pod Italijom i jedan manji deo Istre daju Jugoslaviji.g do zaključenja Balkanskog sporazuma između Grčke.Teheranska konferencija (Staljin.. Rumunijom i Finskom.Devin i Buje pripadaju Italiji. Albanija. pre svega.VB i Francuska) čiji je zadatak izrada mirovnih ugovra sa Italijom. II sv rat: na strani saveznika: YU. Kanalska dolina.. deo solunskog pristaništa sa blizu 100. Jaltska formula o podeli interesnih sfera uticaja na Balkanu. sa kojom je imala prijateljske odnose još 1924. na 50 godina. (Narodno oslobodilačka vojska se. Čerčil) odluke su se neposredno ticale pojedinih balkanskih zemalja.g.g zaključila Ugovor o prijateljstvu 27. pod pritiskom saveznika povukla sa ovih teritorija) argumenti na kojima su se zasnivali jugoslovenski zahtevi bili su etnički sastav stanovništva.000 km kvadratnih. 10. Rumunije i Turske kojim je formirana tzv. Grčka. Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna (do predkraj rata. Tako je slobodna Solunska zona funkcionisala do II sv. Beneška Slovenija. sa kojom je odmah počela pregovore o dobijanju dela solunskog pristaništa. U pogledu spornih teritorija prema Italiji saveznici su insistiali da se to pitanje reši mirovnim ugovorom. Iste godine.Čekolsovačkom. u raspravama o mirovnom ugovoru sa Italijom. italjanska i bugarska politika.maja 1923. Konvencijom od 1923. Balkanska antanta. 9.Novembra 1933. na strani saveznika) 41-Atlanska povelja 43..Februara 1934. istorijske činjenice. Posle toga došlo je.rata. Bugarskom.g Jugoslavija je dobila na isključivo korišćenje.g. Jugoslavija se sa Turskom. preko koga će obavljati svoj spoljnotrgovinski promet sa jednim delom sveta.SAD. a Gorica. Jugoslavije. Od samog kraja rata Jugoslavija je imala normalne odnose jedino sa Grčkom. Tako je morala biri nastavljena diplomatska borba za dobijanje ovih teritorija na mirovnoj konferenciji. 1945-Postamska konferencija –teritorijalno razgraničenje. SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkana RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. kao i od vremena normalizovanja odnosa sa Grčkom posle rata. ekonomska i geografska vezanost ovog područija za svoje zaleđe. kao autonomne carinske zone Jugoislavije. Realizovanje ovog cilja počelo je zaključivanjem dvostranih ugovora. Ruzvelt. Mirovna konferencija je pokazala veliko neraspoloženje zapadnih saveznika prema Jugoslaviji i njenim zahtevima. Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu. Oni su Postdamskoj konferenciji formirali Savet ministara inostranih poslova ( 4 velike sile – SSSR. Tržić. 45-Krimska konferencija na Jalti. dok se ostalog 11 . Albanija i Bugarska nisu prihvatile učešće u savezu. a dopunjena je sa 6 protokola u toku 1929.

Jugoslavija i Albanija –svaka na svoj način nezavisna. međusobni sukobi. zapadnom i istočnom Evropom) Geostrateška prednost u odnosu na Apeninsko pol koje je zatvoreno Apeninima i Pirinejskog gde su u zaleđu Pirineji. a stvarno zbog igre zapadnih sila.g (usvajajući Francusku liniju o podeli Istre) Jugoslavija je potpisala mirovni ugovor sa Italijom 10.Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu . Ovakvo držanje zapadnih saveznika negativno je uticalo na njihove odnose sa Jugoslavijom.Februara 1947. Ponašanje SSSR-a bilo je globalno na strani Jugoslavije ali ni on nije bio spreman da se do kraja bori za ostvarenje principa samoopredeljenja i pomoć Jugoslaviji. i regiona u celini. obuhvata veliki deo Dunava. Ima geografski otvoreno zaleđe preko Panonske nizije (veza sa centralnom. koja je bila pod savezničkom vojnom upravom. Balkan je bio tampon zona vam sfere uticaja Balkan je periferija Evrope ali važno strateško područije. izlazi na Jadransko more. Slobodna teritorija Trsta bila je azmišljena kao tampon država sa svojim guvernerom i vladom. a bilo je predviđeno da pod tom upravom ostane do imenovanja njenog guvernera. Za razliku od ostalih poluostrva ima otvorenu Severnu granicu prema unutrašnjosti kontinenta. Najkraća suvozemna veza između Evrope i Bliskog Istoka Bitan je kontaktni i tranzitni prostor. Slobodna teritorija Trsta. mešanje velikih sila (naročito za vreme Hladnog rata) 2+2+2 tada je na Balkanu funkcionisala ova formula: . Termin Balkan-misli se na njegov kontinentalni deo a termin Balkansko poluostrvo pdređuje celokupni prostor uključujući i njgovu mediteransku dimenziju sa ostrvima i morima od Jadranskog i Crnog mora. što je mirovna konferencija prihvatila 28.Grčka i Turska – članica NATO . zbog nemogućnosti sporazuma oko imenovanja Guvernera. Guvernera je trebao da imenuje Savet Bezbednosti UN uz konsultovanje Jiugoslavije i Italije ali on nije mogao biti državljanin ove dve zemlje. Strategijsi pravci na balkanskom prostoru Balkansko poluostrvo ima specifičan položaj u Evropi. železničke i telekomunikacijske veze celokupnog zaleđa sa Jugoistočnom Azijom. 1. Ona se sastojala od dve zone Zone A-sa Trstom pd Anglo-američkom vojnom upravom i zone B pod Jugoslovenskom vojnom upravom.g Ugovorom o miru.Septembra 1946. Do ovakvog razvoja nije došlo. 8. Centralnoj Aziji. područiju Kaspisjkog mora. Na Balkanu se nalaze najkraće putne.dela formirala tzv. Mediteran. Pripadanje tj ne pripadanje određenom bliku određivao je određeni geoplitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja. Balkanske zemlje sa nerešenim teritorijalnim i etničkim pitanjima. Bitna strategijska karakteristika Balkanskog pol je povezanost sa Malom Azijom (ka Bliskom Istoku. Crno more. 2. formiana je slobodna teritorija Trsta. On je trebalo da zajedno sa Vladom organizuje izbore za ustavotvornu skupštinu koja će doneti ustav Slobodne teriorije Trsta. 12 .

To 13 .000 Turaka u Bugarsku. Sedište tog težišta je Niš-najvažniji geostrateški objekat na Balkanu odakle je moguće razvijati vojne operacije u svim pravcima na istok. ali posto im nije bilo kako su ocekivali. Balkansko poluostrvo u svom crnomorskom okruženju dobija ne samo na vojnom već i u ekonomskom značaju jer je područije bogato naftom. Posle II sv rata ovo je bilo područije konfrotacije Istoka i Zpada između dva bloka. 9. Kad<pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrežna mora. Podunavlje uključuje u sebe sliv svih pritoka reka Save. Sto se SCG tiče bilo je slučajeva gde su Bugarski pojedinci počeli da govore o zapadnim pokrajnama-delovi oko Pirota. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250. Unski. Neretvljansko-Bosanski. Primorsko-Drinski. Crnomorski. Kolubarsko-Ibarsko-Kosovski.Morave i donjeg toka Dunava. tj Malom Azijom. 1986-87. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. Strategijski pravci na Balkanu su prirodne i komunikacijske spone Podunavlja sa Sredozemljem. Sa vojno-geografskog stanovišta. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate. Balkanski. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400. Karlovački i Ljubljanska vrata.zapad. kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. značajan je težišni prostor Balkana-nalazi se u centralnom delu Balkana u trouglu: Kraljevo-Sofija-Skoplje-Priština-Kraljevo. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. Bosiljgrada.8%. Ovi pravci su opredeljeni konfiguracijom zemljišta i usmerenošću prema objektima koje povezuju Balkan i ima ukupno 10 takvih pravaca. Moravsko-Vardarski. Turci su preko ovog prostora prodirali čak do Beča i Budimpešte. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova najznačajnije manjine su Turci 3. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). Crnomorsko pribrežije je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanja dve velike sile u ovom područiju tokom istorije: Turske i Rusije. Bliskim Istokom i Severnom Afrikom. Turska im je obezbedila smestaj.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice. Romi. U novijoj istoriji ovaj prostor je za Nemce.tj. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. a sto se tice drzave prvi su je priznali. AU bio simbol za Proširenje na istok. Bugarska: U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina . sever i jug.Dovoljno je pomenuti pohod Krstaša u srenjem veku preko ovih prostora išli su u pohode na Bliski Istok. Tada se 150. ali Bugarska ih ne zeli. Strumički. najvažnije luke i ostrva jer se preko pomorskih luka ostvaruju veze ne samo s lukama u Sredozemlju već i sa drugim lukama u Evropi.7% i Romi i Pomaci. Teritorijalni sporovi balkanskih država i naroda Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1.Aziji i Africi.

nije bio stav Bugarskih političkih vlasti i njihova službena politika. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom. SRJ je postavila zahteve za korekciju granice na tri mesta. Kozjaka i (kumanovske) Crne Gore. ali je u praksi minimalno ostvareno pravo na povratak izbeglica i prognanih Srba.) ali se u praksi često postavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti.g potpisan je poseban sporazum o međusobnoj zaštiti manjina i njihovim pravima. U 2004. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina. tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. Drugim rečima. Što se imena tiče Makedonska varijanta je da ima 2 imena. Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije.mešovita međudržavna komisija eksperata za obeležavanje granica i održala je nekoliko sastanaka.000 u Hrvatskoj.2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400.. Što se Prevlake tiče .g srpska manjina formalno priznata i uživa određena zakonska prava (predstavljanja u Saboru. Došlo se do kompromisnog rešenja prihvatanjem Protokola 2003.Zvezda na zastavi pronađena je u grobu oca Aleksandra Makedonskog. Sa BiH kod Bihaća.. Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaćeno.Problem je rešen jer su smanjili broj kraka. na ulazu u Boku. Makedonska većina to ne želi jer bi značilo kraj i cepanje Makedonije.materijalnu potporu države. Predstavnici Makedonije su zauzeli stav da je granica utvrđena( jer su kao dokaze navodili vojne karte iz perioda SFRJ). U Hrvatskoj je posle 1991.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. dok su predstavnici SRJ takav stav indirektno odbacivali. Formirana je zajednička.U njoj je 1991. Formalno je rešeno a sve više i u praksi ostvareno pitanje priznanja i poštovanja prava nacionalnih manjina. Hrvatska: Ima probleme granica na severu sa SCG na Dunavu u putanju je 100 i nešto km. (dijalekt) bugarskog jezika. Bugarska vlast se žalila zbog prava Bugarskih manjina kod nas jer su bili nzadovoljni. pa je osnovno sporno pitanje granica na moru. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu. Žele od Makedonije da naprave složenu državu. Granica kod Neuma. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije. Problematična teritorija bila je locirana na tri mesta: Šar Planina. Od Tetova do Struge su sve Albanci. Makedonija: Probleme su imali sa Grčkom zbog imena i zastave. Drugi problem su Albanci . što predstavnici Makeoniju nisu prihvatili. čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju. Sa SiCG problem prevlake -za Hrvatsku je problem više prihološkog značaja nego strateško jer je u pitanju jedan i po km. Bivša Jugoslovenska Republika Makeodnija za ceo svet i za Grke Makedonija a Grci su da se promeni ceo naziv bez Makedonija. Nakon dolaska na vlast demokratskih snaga u SRJ 14 .g kojim je pitanje rešeno demilitarizacijom dela graničnog područija i zajedničkim patroliranjem u vodama zaliva. Ostalo ih je oko 200. pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske. Zaliv u Boki Kotorskoj-kompromis je nađen tako što će zajedno patrolirati policajci. bilo 12. Drugim rečima pitanje je problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ tako bitnom područiju. jer UN i druge zemlje prihvataju suverenitet Hrvatske na za SRJ spornom kopnenom delu (kod rta Oštra). pitanje je već faktički rešeno.g Hrvatska je podigla optužbu protiv SRJ za ratnu odštetu. Dugo nisu bila regulisana pitanja razgraničenja i predstavnici Makedonije su izražavali nezadovoljstvo zbog toga. U Julu 2005.

Od nedavno je to pitanje zaoštreno odlukom najviših organa SPC da proglase novu Ohridsku arhiepiskopiju koju vode sveštenici koji priznaju crkvenu vlast SPC. iako su oni i dalje daleko od normalnih. Albanija je jedina na svetu koja je priznala Republiku Kosovo i omogućila rad njenog diplomatskog predstavništva u Tirani. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39. Makedonci smatraju da je taj naš stav nacionalistički. U Sloveniji je najveći problem što 10.g odnsi sa Albanijom su zapali u krizu. SCG: Albanci 16. Ideja je da Albanija ne podržava otvoreno protest na Kosovu ali je činila i neke neprihvatljive poteze.5% ali ih na Kosovu ima 90%.Pitanje je priznanja Makedonske pravoslavne crkve.i inteziviranja saradnje s Makedonijom i ovo pitanje je rešeno-potpisan je psorazum o demilitarizaiji.000 i problem je nerešen crkveni spor. Nema sporenja u oblasti imovinskih i socijalnih pitanja. Milošević se na Kritu 1997 sastao sa Albansim predsednikom Fatos Nanom. U Rumuniji Srba ima oko 20. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini. Problem na Kosovu sa Albancima. U vreme Miloševića odnosi su bili zategnuti ali ne otovreno. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3.problme odnosa SPCrkve i Makedonske pravoslavne crkve što nije međudržavno pitanje nego versko tj crkveno. U Makedoniji 40. Na Kosovskoj strani je Srpsko stanovništvo a u Medveđi su Albanci. Zbog nemogućnosti da naše vlasti izvrše demarkaciju na tom delu granice makedonska strana je jedno vreme prihvatala da se posptpak demarkacije privremeno zaustavi. Timok je u međuvremenu meandrirao ali nejasan je strateški značaj –možda zato što je u pitanju tromeđa ili zato što je to najniža tačka nadmoreske visine. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje. na osnovu koga je na terenu počela i demarkacija koja je obavljena od tromeđe na granici Bugarske. Albanska želja da se približi EU i NATO-u i stav te dve organizacije da se problem Kosova mora rešavati unutar Srbije donekle je omogućilo popuštanje u odnosima između ove dve susedne zemlje. – Sa nima su odnosi najkomplikovaniji. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku.000. Pitanje položaja manjina tj Srpske u Makedoniji jer Makedonaca kao pripadnika nac manjine gotovo i da nema. Problem je u nespominjanju srpske manjine u Ustavu RM Postoji još jedan specifičan problem.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba.Makedonije i CG do dela granice na kojem je KiM.000 i imaju status manjine.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu. Spor sa Bugarskom –opština Strumica. 15 .000. zbog srpsko-albanskog etničkog spora na KiM . U pitanje je razgraničenje na Timoku 1884. Posle pobede demokratske stranke i Sali Beriše na izborima 1992.000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije. Dešavale su se zabrane sveštenicima SPC da u crkvenim mnatijama prelaze makedonsku granicu zbog čega su reagovali naši državni organi.

Trgovina je mala. Došlo je do Turske intervencije na severnom delu i severni deo Kipra je proglašen Turskom Republikom koju niko nije priznavao.1945. Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lošu ekonomsku situaciju. NATO-a. Albanci se plaše da bi Albanci sa Kosova pobedu prebacili na sebe. U Maloj Aziji-oblast Izmira. Rumunija: Imala je nesporazum sa Moldavijom. Problem se pojavio nastankom tehnologije o vađenju nafte. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. preraspodeljuju kolonije i nestaju 4 carevina. Odnosi SRJ i Albanije biće u najvećoj opterećeni Kosovom i njegovim budućim statusom. Turska: problem sa Grčkom na Kipru i oko egejskih ostrva. dolazi do novog pregrupisavanja i rasporeda društvenih snaga. Nekoliko Grčkih ostrva je pod samom obalom Turske. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. stvaraju se nove države. CG. Bugarska i Rumunija Od 1917 Rusija zbog Boljševičke revolucije istupa i u rat ulazi Amerika. Sve ove promene su uticale na geopolitičke promene na Balkanu. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. Intervencijom UN konflikt je obuzdan i danas to nije rešenone. Po završetku I sv rata nastale su mnoge značajne promene. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD.Albanci nius presrećni idejom albanaca sa Kosova i ujedinjenju svih Albanaca. Italija od 1915. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji 22. Zatim 1974 izbio je spor zbog Kipra gde postoji tradicionalno rivalstvo. Diplomatski odnosi sa Albanijom obnovljeni su 2001. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Geopolitičke promene na Balkanu kao posledica I sv rata Sile Antante: Rusija. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj. 16 . stvara se prva socijalistička zemlja i formira se Društvo naroda. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 županije u centralnom delu Rumunije gde su nastanjeni Mađari.g. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Francuska i VB Sile Osovine: Nemačka. a vezan je za Zmijsko ostrvo. Srbija. Austrija. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže. Grcka: Južno od moreuza Bosfor I Dardanele i danas traje teritorijalni spor između Grčke i Turske oko Egejskih ostrva. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU.EU. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. Po pravu moraproširenjem teritorijalnog mora od 12 nautičkih milja Grčka je taj deo mora iskoristila i došlo je do spora. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno.

Zadar i pojedina ostrva(Lošinj. Vudru Vilson izneo je američke ratne ciljeve na sednici oba doma Kongresa. Koruška je ostala Austrijska. Ugarskom kraljevstvu stavljeno je do znanja da ne može opstati kao jedna država-Trijanonski ugovor ostavio je Ugarskoj trećinu njene predratne teritorije učinivši je najogorčenijim među državama. ali su se saveznici smatrali oslobođenim te obaveze kada je Rumunija kapitulirala 1918. Preostalih 6 tačaka bile su mnogo određenije: autonomija etničkih grupa u AU i Otomanskom carstvu. Na kraju je Rumunija dobila Transilvaniju.januara 1919 održana mirovna konferencija. Pola miliona Hravata i Slovenaca našlo se van granica nive države. Kraljevina je prihvatila na ovagvu pogodbu zbog nepovoljnih međunarodnih prilika i zbog želje dinastije da uspostavi za zapadnim susedom dobre odnose. Nova država nalazila se u sukobu sa Italijom a u vezi sa istočnim Jadranom...januara 1918. veći deo Banata i ostalih Ugarskih teritorija. Bukovine. Ovaj kongres je uspostavio novi međunarodni poredak u Evropi. 18. Vladari ranije nisu bili podlegnuti kontroli naroda. korekcija Italijanskih granica. Cres. pogađanja i nadmudrivanja već od samog početka rata.Južne Dobrudže i Besarabije. Prvi je obuhvatao 8 tačaka: javnu diplomatiju-što znači da spoljna pol treba da se zasniva na javnim ugovorima bez tajnih sporazuma.Vilson i Lojd Džordž-predstavnik Velike Britanije i Vitorio Orlando predsednik Italije i njegov ministar in poslova Sonini-ispostavilo se da su došli da pokupe plen koji im je obećan zbog čega su prešli na stranu savezničkih strana. 8. Kraljevina SHS nastala je i pre mirovnog ugovora. Rumunija je izašla kao pobednica-za vreme pridobijanja saveznika tokom rata njoj je obećana Besarabija. Poražene sile nisu učestvovale.Glavnu reč vode državnici tri sile pobednice: Žorž Klemanso(poznat pod nadimkom Tigar)-Francuska. One su bile podeljene u dva dela. zatim Vilson je poručio evropljanima da bi međunarodni sistem trebao da se zaniva na principu samoopredeljenja naroda a ne na ravnoteži snaga. Sudbina Austrijske provincije Koruške rešeno je plebiscitom. Augarska. Mir nije obuhvatio Nemačku i Rusiju dve najveće evropske zemlje sa najvećim vojnim potencijalom. Sama ta činjenica dovoljna je da se Versajski mir osudi na propast. obećavajući im teritorije zemalja i naroda iz suprotnog tabora.Često pogrešno nazvan Versajski – zapravo to je bio Pariski mir. Cilj mirovnih ugovora bio je obnavljanje odnosa između velikih sila i upravljanje promenama postojećeg međunarodnog poredka pošto su propala čitava carstva. kojim je Italija dobila Istru. Glavno pitanje mirovne konferencije je sređivanje granica i pitanje granica. Ugovori su se neposredno odnosili na Balkan: Senžermenski ugovor sa Austrijom 1919 Nejiski ugovor sa Bugarskom 1919 Trijanonski ugovor sa Mađarskom 1920 Ugovor u Sevru sa Osmanskim carstvom 1920 Samoopredeljenj kao načelo koje je obeležilo ove ugovore. zaključenih posle I sv rata.Rezultati mirovnih ugovora. Pogodba je postignuta Rapalskim ugovorom. obrazloživši ih u 14 tačaka. sa kojom je potpisano primirije već je bila rastočena. Rijeka je trebalo da ostane samostalan grad dok je njeno predgrađe pripalo Jugoslaviji. proizašli su iz tajnih sporazma. Tada su se Centralne sile i Antanta sukobile i svaka sa svoje strane nastojala da za sebe pridobije što iše saveznika.. Lastovo). 17 .

Japan i Italija) održanoj 9. oslobođena je celokupna teritorija Albanije. zasnovan na načelu narodnosti i formiranju nacionalnih država.12 1920. pa je na konferenciji ambasadora velikih sila ( Francuska. Istru. Albanski narod spontano pruža otpor okupatoru i na karju ga proteruje. ekonomskih i političkih argumenata bila za staru austrijsko- 18 . Rusije i nje od 25. Italija uporno pozivala na Londonski ugovor po kome je trebalo da dobije teritorije na kojima je živelo blizu 2 milona stanovnika. pa čak i Valonu u Albaniji. geografskih. Grci i Italijani su pretendovali na iste teritorije. kao i savezničkih sila. -Nastala je jedna nova država-Albanija -Nestalo je Otomansko car i AU -1918 Kraljevina SHS. deo Baranje i zapadni deo Banata. Dalmacije i Albanije Pariska mirovna konferencija rešava pitanje statusa i granica balkanskih država. Engleska.-Delegacija Kraljevine SHS podnela je mirovnoj konferenciji veliki broj memoara u kojima je detaljno iznela svoje zahteve u pogledu granica. Albanija dobija i faktičko priznanje nezavisnosti ulaskom u Društvo naroda 17. Poražena Bugarska mogla je samo da očekuje gubitak. Dalmaciju i ostrva.novembra 1921 doneta odluka o priznavanju albanske nezavisnosti.g. Italija. Osmansko carstvo je podeljeno u korist njegovog hrišćanskog i sršskog stanovništva. Kraljevina SHS morala je još u procesu svog nastajanja da vodi tešku borbu za utvrđivanje što povoljnijih državnih granica i njihovom priznanju mirovnim ugovorima i međunarodnim sporazumima sa susednim zemljama. lišena je svih dobitaka od 1912 i odvojena je od Egejskog mora. kao i na strategijske razloge svije bezbednosti. Grčak je dobila najveći deo Trakije i ostrva Imbros i Tenedos Engleska –pored poraza Nemačke priželjkuje njene kolonije u Africi i Okeaniji kao i podeli Otomanske imperije –delovi bogati naftom. Carigradu i zaleđu u istočnom delu Balkana. Italija je zato već pred prvi svetski rat i u njegovom početku vodia politiku laviranja između dve grupe sila obećavajući podršku onima koji su više spremni da udovolje njenim aspiracijama prema istočnoj obali Jadrana. Francuske. Uz teritorijalne ustupe Italiji (na račun Ju) . Bačka. Turski ugovor. u sastav SHS ušli su Prekomurije. Vinzelos-grk je izneo listu potraživanja koja uključuju severni Epir(koju je trebalo oduzeti od Albanije). aprila 1915. na mirovnoj konferenciji.3 miliona Jugoslovena.Međumurije. ona ostavlja nerešenim pitanje Albanije koja je pod Italijanskom okupacijom. mnoge jugoslovenske teritorije sa obe strane reke Soče. Krajem 1921. dok je jugoslovenska delegacija na osnovu etničkih.Mirovnim ugovorom sa Mađarskom u Trijanonu 1920. Slavonija.zapadnu Trakiju (oduzeti od Bugarske) i istočnu Trakiju (od Turske) Najvažniji cilj bio je SmirnaIzmir. Rusija. Srem. pozivajuči se pre svega na načelo narodnosti ali i na – kao dopunske argumente – istorijske. još početkom 20 veka pokazivala aspiracije prem Balkanskim zemljama.Najteži problem u ovom pogledu kraljevina SHS je imala sa Italijom..težila dobijanju Istre. U ovom pogledu nijedna druga evropska država nije imala više problema i nigde princip etničkih granica. ekonomske i strategijske razloge i druge argumente u prilog svojih zahteva. od čega oko 1. Londonskim paktom – tajnim ugovorom između Velike Britanije. tzv. Dardanelima. Zbog toga se. nije naišao na veće otpore skoro svih susednih država i nekih velikih sila koje su iza nekih od susednih zemalja stajale. Italija je. Pošto su njeni interesi u tom pogledu bili mnogo protivrečniji prema centralnim silama ona je uspela da joj sile Antante obećaju za njen ulazak u rat protiv Centralnih sila.okrenuta ka Bosforu.

g kojim je izvršeno razgraničenje njene teritorije sa susednim državama obavezala na priznavanje pune nezavisnosti kraljevine SHS u čiju korist se odriče svih prava i obaveza na teritoriji stare Austrijsko-Mađarske teritorije. Goricu. Jugoslavija nije prihvatila Dravu kao kao državnu granicu pozivajući se na etničke. Austrija prihvata granice susednih zemalja i odriče se prava i potraživanja sa teritorija koje su joj ranije pripadale. ustanovljene senžermenskim mirovnim ugovorom sa Austrijom. A i B. Slovensko Porablje. kao i činjenicu da na dan uspostavljanja primirija sa Austrijom 1918. uticaju austrijske socijaldemokratije. Razlog za ovakvo oprredeljenje većine za Austriju treba tražiti u lošoj politici Kraljevine SHS. Lastovo i Vis. uticaju ktoličkog klera. -Protivrečnost interesa i argumenata zainteresovanih država i podrška jugoslovenskih zahteva od strane SAD.italijansku granicu ne prihvatajući italijanske argumente i pretenzije prema Gorici. onemogućili su rešenje pitanja razgraničenja između Italije i Jugoslavije. Rapalskim ugovorom Italija je dobila Gradišku. oktobra 1920. Ipak je činjenica da je više Mađara ostalo u Jugoslaviji nego jugoslovenskog u Mađarskoj. odnosno Italijanskih od strane Francuske. Trst i skoro celokupnu istru. Kraljevina SHS je pod pretnjom ratom od strane Italije i diplomatskim pritiskom dve zapadnoevrolske sile pristala na zaključenje Rapalskog ugovora sa Italijom 12. Mađarska je Trijanonskim ugovorom od 4. Tako da do plebiscita u zoni B nije došlo.. Trstu. Savezničke sile nisu prema Jugoslaviji bile u pogledu razgraničenja sa Mađarskom naklonjene u meri u kojoj je to bio slučaj sa Čekoslovačkom i Rumunijom koje su dobile sva mesta u kojim živi i njihovo stanovništvo.sept 1919. geografske i druge razloge.Prema Senžermenskom ugovoru. u sprovođenju mobilizacije u Jugoslaviji nasuprot ukinutoj vojnoj obavezi u Austriji(mirovnim ugovorom).juna 1920. kraljevina SHS je pozivajući se na etničke. pa je veliki deo granice.I jedna 19 .g i većina se izjasnila za Austriju. Glasanje u zoni A obavljeno je 10. nijedan srez na ovom područiju nije imao Dravu kao granicu. Razgraničenje između Rumunije i Kraljevine SHS izvršeno je na osnvu tzv. a da se u severnoj glasa tek ako se u zoni A većina izjasni za prisajedinjenje Jugoslaviji. Novembra 1920.g. Koruška je zato podeljena u dve zone. ekonomske. Prilikom razgraničenje sa Mađarskom bilo je mnogo problema. Dva posebno značajna i sporna pitanja bila su prihvatanje Drave kao državne granice i Koruška. uz obostranu obavezu čuvanja jene nezavinosti koju je Italija pogazila već krajem iste godine upadom grupe fašista i proglašenjem njenog prisajedinjenja Italiji što je Kraljevina SHS priznala tzv. ali je dobila izvesnu ispravku granice prema Subotici. Ona nije uspela da dobije sve teritorije u kojima u kompaktnoj masi živi naš živalj-kao što su Bajski trokut. od 10. Njime je formirana i Slobodna i nezavisna država Rijeka.g kojim je utvrđena granica između dve države.. Međtim. aiko je većina bila jugoslovenskog porekla. strategijske i geografske razloge tražila približno onu teritoriju na kojoj je veći broj stanovništva slovenački živalj. U ugovoru je stajalo i da će pitanje Koruške biti rešeno plebiscitom.južnu i severnu i odlučeno je da se glasanje o tome kojoj se od dve susedne zemlje stanovništvo želi priključiti prvo sprovedene u južnoj zoni. išao Dravom. Istri.g.. Lošinj. Velike Britanije koja je želela ojačati Italiju naspram Francuske u cilju uspostavljanja nove ravnoteže snaga u Evropi. Dalmaciji i ostrvima. ekonomske. Etničkog balansa prema kome bi u obe zemlje ostao podjednak broj etničkih pripadnika druge države. iako je bila formirana i međusaveznička komisija za ispitivanje spora. Ju uglavnom nije uspela u svojim zahtevima. Rimskim paktom iz 1924. zatim grad Zadar sa okolinom i ostrva Cres. Pored Rapalskog ugovora dve države su istovremeno zaključile tzv. Antihabzburšku konvenciju koja je bila tajna i kojom su se obavezle na čuvanje i izvršavanje odredaba senžermenskog i trijanonskog ugovora i posebno se dogovorile o preduzimanju mera u cilju sprečavanja eventualnog povratka Habzburške dinastije na presto Austrije ili Mađarske -Prilikom razgraničenja sa Austrijom.

a svoe aspiracije prema Vardarskoj dolini i Banatu smatrala prvorazrednim ciljem. što je pokazivalo želju Italije da izaleži u susret jugoslovenskim zahtevima prema Makedoniji umanji njene aspriracije prema Jadranu i Albaniji. a posebno Engleska. zatim potrebu obezbeđenja komunikacija i železničkih pruga koje vode prema Dunavu i Rumuniji duž Timoka i prema Solunu duž Južne Morave i Vardara. pozivajući se na brojne razloge: Bugarsko neprijateljstvo prema saveznicima i posebno prma Srbiji čiju je polovinu teritorija držala u toku rata.g. kao i to da mnoga mesta koja pripadaju Bugarskoj naseljava srpsko stanovništvo. tj potvrdila je podelu Makedonije izvršenu Bukureškim mirovnim ugovorom iz 1913. dok je ona za Jugoslovenski odbor bila problematično pitanje pošto su neki njegovi članovi smatrali da buduća ju država treba da napusti orijentaciju prema jugoistoku i da se usmeri prema Jadranu. Srbija i Grčka su preuzele sve moguće mere da to onemoguće. Srbija je bila protiv svake diskusije o tome kakav treba da bude status Makedonije ističući a se Srbija bori za strateške granice i da su njeni minimalni zahtevi u ovom pravcu zadržavanje Vardarske Makedonije i dobijanje teritorija u slivu Strumice. Nejskim mirovnim ugovorom od 27. Bugarska je kao protivargumente ovim zahtevima isticala da je stanovništvo između Timoka i Morave-kao i u Makedoniji. na strategijske razloge zaštite prestonice. određena je granica između dve države sa određenim izmenama u korist Kraljevine SHS koja je dobila deo teritorije na desnoj obali Timoka i gradove Bosilgrad. ali pod uslovom da se uprava nad Makedonijom poveri Jugoslaviji.) Evropslke sile pobednice. Rumunija se pozvala na Bukureštanski ugovor-1916.g -U pogledu granica prema Albaniji spor je vođen nekoliko godina. a maksimalni zahtevi dobijanje celokupne Makedonije. kraljevina SHS je tražila njene ispravke na više mesta od Timoka do Strumice. Sa tim se slagala i Italija. Garibrod i Strumicu sa okolinom. široke narodne mase su želele autonomnu Makedoniju koja će obuhvatiti sva tri nena dela (Vardarsku. Granice između nje i Grčke ostale su onakve kakve je utvrdio Bukureški ugovor iz 1913. Granica je na kraju utvrđena kompromisno-tako što je Jugoslavija dobila prostorno veći deo Banata. Dok je malobrojna makedonska buržoazija svoje interese usmerila prema Bugarskoj.g uz ustupanje Jugoslaviji jednog dela strumičkog kraja na račun Bugarske.i druga država tražile su ceo Banat. Bugarska ovim ugovorom priznaje jugoslovensku državu i odriče se u njenu korist svih prava i pravnih osnova na teritorijama koje su njime pripale Kraljevini SHS. Delegaciju kraljevine SHS je u početku tražila od mirovne konferencije zadržavanje granica ustanovljenih na Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913. Ju se takođe pozvala na načelo narodnosti istočući da i na istočnoj granici Banata ima čisto srpskih sela. Engleska je predlagala da mirovna konferencija formira autonomnu Makedoniju pod mandatom Društva Naroda. U pogledu utvrđivanja Jugoslovensko-Bugarske granice. Razgraničenje je izvršeno Trijanonskim ugovorom. Prvi svetski rat je doveo do povezivanja makedonskog pitanja sa borbom za ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajedničku državu. Bugarsko. u kom pravcu su čak vođeni i separatni pregovori sa Bugarskom u toku 1918.Novembra 1919.g. ali su kasnije vršene zamene određenih manjih delova teritorija. Mirovna konf je ostala na kompromisnom rešenju. ali se ono zbog istorijske različitosti razvoja makedonksog naroda postavljalo drugačije. naime posle balkanskih ratova problem Makedonije često koristila kao sredstvo pritiska prema drugim ju narodima. Srbija je Makedoniju smatrala svojim stečenim pravom. pod uslovom da Albanija ostane 20 .g kojim joj je bio obećan Banat i na etničke razloge tvrdeći da sve do Pančeva i Beograda ima čisto rumunskih sela. sve do 1926. Egejsku i Pirinsku Makedoniju. ali je u Rumuniji ostalo više Srba nego u Banatu Rumuna. pristupile su pred mirovnu konferenciju posebnom ispitivanju pitanja Makedonije smatrajućii da bi bilo najadekvatnije formirati autonomu Makedoniju pod svojom zaštitom. Srbija je.

nezavisna država.zemlje potpisnice bile su : Grčka . među kojima je bila i Italija. iste i posle II sv rata. da ne bi slabila svoju pozivciju prema Italiji traženjem dela Albanije.g ostale su. osim promene Jugoslovensko-Italijanske granice mirovnim ugovorom sa Italijom iz 1947. 3. što je bio deo plana Pašića za izlazak Srbije na Jadran i zbog čega je bilo postavljeno i pitanje eventualne kompenzacije na severnom i južnom jadranu (RijekaSkadar). jer nisu mogle ni učestvovati u pregovorima. ali je čekala da Italija postavi svoje zahteve prema Albaniji pa da onda i ona učini isto. 2. pa su morale da se okrenu del terirorija na koje su pretendovale. Pregovori su vodjeni u Ženevi i Beogradu.g. Nastali spor oko razgraničenja sa Albanijom razmatrao je i Savet Društva naroda koji je zatražio da konferencija ambasadora koja je radila na razgraničenjima utvrdi ju-albansko granicu. Velike slile su u tome imale presudnu ulogu.g konačno potpisale u Parizu dokument kojim se utvrđuje međusobna granica. Jugoslovenska delegacija je istakla zahtev za Severnom Albanijom i Skadrom. februara a sporazum je potpisan u atini 9.g i Londonskim memorandumom 1954. Ovakvim stavom delegacija kraljevina SHS htela je da ostane na principu narodnosti. Balkanska multilateralna saradnja izmedju dva svetska rata U periodu izmedju dva svetska rata nastale su nezavisne države koje su želele da vode svoju spoljnu politiku. Kada je Albanija 1920. koji je posle dobijanja savetodavnog mišljenja od stalnog suda međunarodne pravde u Hagu pripao Jugoslaviji. Mađarska i Bugarska bile pobeđene zemlje.Otvoren za pristupanje ostalih balkanskih država. 23. februara 1934.g primljena u Društvo naroda odmah je postavila pianje svojih granica prema Grčkoj i Jugoslaviji posle čega je došlo do velike diplomatske aktivnosti velikih sila i zainteresovanih zemalja. ukoliko konferencija želi da Albaniju stavi u položaj protektorata neke sile.Jugoslavija. posebno načelo narodnosti na kojom je stajao i američki predsednik Vilson.Savetovanje u slučaju pretnje. Ciljevi: 1. Tako je sistemom Versajskih mirovnih ugovora i sporazuma Ju sa susednim zemljma došlo do utvrđivanja njenih granica i normalizovanja odnosa sa susedima. Nepovredivost granica.g. za razliku od Ju koja je kao pobednica imala prednost i argumente u svoju korist.g što je ova i učinila. Prilikom razgraničenja došlo je do posebnog spora oko Svetog Nauma na Ohridskom jezeru. Granice Ju utvrđene posle I sv rata. Turska.Pregovori su zaključeni u Beogradu 4. a jugoslovenski zahtevi u pogledu spornih teritorija ispunjeni su u meri u kojoj su one to bile spremne da dopuste. onda kraljevina SHS zadržava pravo da u cilju obezbeđenja svojih interesa postavi potanje granica prema Albaniji. Dve države su tek 1926. 4. saglasno Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913. najznačajnija vid multilateralne saradnje izmedju balkanskih država je stvaranje balkanske Antante( stvorena je na inicijativu Fra). do 1926. u periodu od 1919. Ali. Pošto je Italija već istekla svoje zahteve pozivajući se na Londonski ugovor 1915. 21 . Značajnu ulogu u tome imala je činjenica da su tri susedne države – Austrija.Odustajanje od političkog pritiska prema bilo kojoj balkanskoj državi bez pristanka ostalih potpisnica. Rumunija.

međubalkanska poštanska konvencija. Rumunija. Jug i Turska garantuju sigurnost svojih granica. 4. njime Grčka.) Donesene su rezolucije o principima za stvaranje bal. Predviđa se stalna komisija za mirenje + odbrana zajedničkih ekonomskih balkanskih interesa u okolnostima svetske ekonomske krize. Jug. po kojima se razlikuju od ostatka stanovnistva. 3.Grč. 5-12 oktobar 1930. Manjinski problemi u balkanskim odnosima do II SR Manjinom se smatra svaka grupa pojedinaca.Rum i Alb Donesen je Statut koji je uredio funkcionisanje konferencije. 20-26 oktobar 1931 u Carigradu imenovala je komisiju za pripremu nacrta Balkanskog pakta. 21-26 oktobar 1932 Bukurešt . Albanija zbog italijanskog pritiska a Bugarska zbog teritorijalnih pretenzija jer nije bila zadovoljna svojim granicama. saveza a to su suverenitet i ravnopravnost. stanovnika suverene drzave. kao krajnji cilj odredjen je stvaranje saveza balkanskih država i to Bug. od 5 do 12.medjutim savez nije posluzio svrsi .Grč. koji cine manje od polovine stanovnistva nacionalnog drustva i ciji pripadnici imaju zajednicke karakterisitke etnicke.takodje su države sklapale i separatne sporazume. u Atini uz učešće predsednika ( Bug. sporazum o poštovanju propisa o manjinama. Postojale su 2 pratece pojave: a) deo vlastitog stanovnistva ostajao je u granicama drugih drzava b) delovi drugih nacija ulazili su u sastav vlastite drzave Niz okolnosti na Balkanu su: 22 . postojanje arbitraže. stvaranje balkanskog carinskog saveza kao i očuvanje i poštovanje etničkih celina 2. izbijanjem drugog svetskog rata došlo je do nepoštovanja ugovora. retko se idealno podudaralo s etnickim granicama.. Ovaj balkanki savez pomogao je i olakšao političku i privrednu saradnju potpisani su ugovori o turizmu. Usvojila je 5 rezolucija.Sekretarijat nacionalnih grupa plus 6 komisija (najvažnija komijisja za ekonomska pitanja i saobraćaj. Potpisan pakt balkanskog sporazuma 1934. Izrađen statut međubalkanske trgovinske komore.Savet. o vazdušnoj plovidbi. uzajamno nennapadanje. da neće pribegavati ratu protiv neke druge ugovornice.Rum i Alb) Cilj konferencije bio je da se doprinese jačanju saradnje balkanskih naroda uz poštovanje suvereniteta. novembra u Solunu 1933.Do ovog sporazuma došlo se kroz multilateralni pregovarački proces koji je započeo balkanskim konferencijama: 1. 1932 isključene su iz pakta Albanija i Bugarska. Stvaranje nacionalnih drzava u Evropi. Osnove na kojima se zasniva: priznanje jednakosti među balkanskim narodima. godine.osnovana su tela: Glavna Skupština.Tur.Biro. – bez značajnih rezultata.. verske i jezicke prirode. Kao zajednički interes vidjeno je sprečavanje Ita i Bug u ostvarivanju pretenzija i očuvanje statusa quo. pogotovu na Balkanu.. Albanija nije htela u savez jer je bila pod pritiskom Albanije a Bugarska nije bila zadovoljna 24.Tur.usvojen predprojekat pakta balkanskih država (obaveza nenapadanja. Jug. Da bez predhodnih konsultacija ne preduzimaju bilo kakve pol akcije prema drugim potpisnicama i da neće izimati pol obaveze prema drugoj balkanskoj državi bez predhodnog pristanka ostalnih strana ugovornica.

Ni jedna zemlja nije bila bez manjina. Austrijom. Italija . Problem je nastao sa 600. Posle I sv rata desila se velika gepolitička promena. Istru plus ostrva . Bugarskom.1) na njegovom prostoru sudarali su se i ukrstali interesi i uticaji raznih rasa. Ovo su sve rubna područija na Balkanu. Madjarskom.dobila je Jadran do Rijeke. A-U.Hravata I slovenaca je ostalo tu. dosta Srba. Pravni i politicki instrumenti koji regulisu pravnu zastitu manjina na balkanskom prostoru: 1) Povelja UN 2) Opsta deklaracija o pravima coveka 3) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju genocida 4) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 5) Zavrsni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 6) Razni mirovni ugovori i bilateralni akti 7) Interno zakonodavstvo povezano sa međunarodnim aktima Generalno za sve zemlje u Versaju je potpisan pakt o poštovanju manjina na Balkanu (jevrejske I Hrišćanse). Manjinski problemi na Balkanu javljaju se u 2 oblika: 1) kao teritorijalni problem. nacionalnog i drzavnog konstituisanja 3) stvaranje nacionalnih drzava na Balkanu teklo je sa istorijskim zakasnjenjem. „jabuka razdora“. Izgubila je Transilvaniju oko milion ipo stanovnika je ostalo van Mađarske. sistem zastite manjina izmedju 2 svetska rata doziveo je neuspeh. Rumunija. Mađari – gubitnici u ratu. Albanija. Kraljevina SHS. Turskom-visoki standardi pravne zastite manjina. i 1920. kultura.000 stanovnika na tom područiju.2) kao problem pravne zastite nacionalnih manjina Osim odredbi o manjinama koje su sadrzali i mirovni ugovori sklopljeni 1919. Grckom. Status manjina nije regulisan. 5) Pod terorom-ceste migracije i seobe iz jedne u drugu etnicku sredinu 6) Definisanje nacionalnih granica balkanskih drzava-bile su plod dogovora i diktata velikih sila:Turske. Zadar. Verske manjine su postojale do I sv rata a posle nacionalne. pored toga regulisano i Konvencijom o razmeni stanovnistva (izmedju Grcke i Bugarske. Rusije Balkan je podrucje sa najvise nacionalnih manjina u Evropi.Italije. zakljuceni su i posebni ugovori o manjinama sa drzavom SHS. naroda. Postojala je Grčka. Ovaj pakst nije sproveden. izgubila je teritorije oko 60% teritorije i 2/3 stanovništva . u sklopu oslobodilacke borbe protiv Otomanskog carstva i A-U monarhije i bilo je pod uticajem velikih sila 4) velike sile vodile su denacionalizatorsku politiku i doseljavanjem svog stanovnistva menjale etnicki sastav citavih krajeva. koje su sprecavale normalne tokove i procese etnickog. vera 2) zbog svog vojno-strateskog polozaja. Rumunijom. 23 . jer su manjine bile „peta kolona u balkanskim zemljama“.Turske i Grcke) Bez obzira. bio je na udaru evropskih i azijskih sila. Bugarska. Turska. Sa SHS je izgubila Suboticu.

Problem manjina Grčko-Turskim odnosima.Lozanski sporazum ali dosta Turaka ostalo je u Trakiji, Bugarskoj. Veliki broj Albanaca u Makedoniji,CG, Kosovu U odnosima Kraljevine SHS I Rumunije nije bilo problema iako je bilo manjina. Postojala je prvo jaka dinastička veza, ženidbama.. Mi smo imali problema sa Mađarima, Bugarima-žalili su se da je nestalo 300.000 bugara u UN. Oni su se ustvari izjašnjavali kao Makedonci posle II sv rata a pre toga kao Bugari. Zatim sa Albanijom je imala problema. Albanci su na Kosovu bili obespravljeni, nisu se mogli školovati na svom jeziku I to je bilo otvoreno pitanje. Vlasi su nestali kao manjina, mi ih zovema Cincari. Nestalo je oko 500.000 Vajshodže. Nije bilo zaoštravanja odnosa zbog manjina ali sporova I trvljenja je bilo. 25.Balkan u politici sila pred i u toku drugog svetskog rata Posle I sv rata Francuska postaje najaktivijni faktor na Balkanu-jedina je mogla da isporučuje ratni materijal balkanskim zemljama. Velika Britanija takođe ima jak uticaj na Balkanu u Grčkoj. U periodu 1930-1933 Italija – druga direktno zainteresovana sila koja počinje da ugrožava Francuske interese posle pobede fašizma. Prodor na Balkan kroz Albaniju. Nemačka je imala jak uticaj na Bugarsku u i Rumuniju Engleska – odgovarala joj je ravnoteža snaga i uloga Italije na Balkanu i Mediteranu i bila je zainteresovana za očuvanje teritorijalnog integriteta Grčke. Britanija je branila da Italija i Nemačka nemaju izlaz na more. SSSR- sve vlade balkanski zemalja vodile su neprijateljsku politiku. Grčka jedina uspostavlja dipl odnose sa SSSR a Turska je imala prijateljske odnose. Dolaskom Hitlera na vlast odnosi velikih sila su izmenjeni: 1934 sklopljen je Balkanski pakt. Bugarska i Italija nisu ušle jer su u Nemačkoj videle saveznika i zaštitnika. Iste godine –Rimski protokol (Italija, Mađarska i Austrija) kao odgovor na Pakt male Antante i Balkanskog saveza. Nemačka – trudila se da stavi balkanske države i veže u ekonomskom smislu, a to se najviše odrazilo na Bugarsku i Jugoslaviju, Nemačka je imala zahteve i pretenzije prema Rumuniji zbog naftnih polja u Transilvaniji(u to vreme rumunija je 5 svetska izvoznica nafte). Cilj Nemačke je da istisne uticaj velikih sila sa Balkana, potpomognuta je germanskim snagama u Bugarskoj i Rumuniji. Dolaskom za predsednika Jugoslovenske vlade Milana Stojadinovića, sredinom 1935.g počelo je otvoreno vođenje politike saradnje sa Nemačkom, Italijom i napuštanje saradnje sa Francuskom i Malom antantom. Razvitak i karakteristike Stojadinovićve soljne politike ogledale su se: 1. Udaljavanju od Društva naroda i Francuske kojoj je ve u 1935.g otkazana podrška u borbi protiv nemačko odbacivanja Lokarnskog sporazuma, odbijanja priključenja bilo kakvoj koaliciji protiv Nemačke sa kojom je stalno unepređivana ekonomska saradnja i razvijani politički odnosi, potpisivanju

24

Konkordata sa Vatikanom jula 1935.g i izgrađivanju sankcije Društva naroda protiv Italije zbog agresije na Abisiniju. 2. Politici napuštanja kolektivne bezebednosti u okvirima Male i Blakanske antante i politici njihog razbijanja koja se ogledala u sve manjem ineteresu za saradnju sa Čekoslovačkom, Rumunijom u politici zbližavanja sa Italijom i Bugarskom, zaključivanjem sa njima bilteralnih paktova u 1937.g, bez znanja i pristanka država članica dve antante. 3. Nesuprotstavljanju agresivnim postupcima Nemačke prema Austriji, tj Anšlusu iz 1938.g i nepokazivanju ni najmanje mere solidarnosti sa Čekoslovačkom u vreme i posle Minhenskog sporazuma, iz iste godine, a kamo li pružanje podrške njenom otporu Nemačkoj. 4. Ovakva spoljna politika Jugoslavije značila je izdaju nacionalnih interesa i interesa njenih saveznika, razbijanje Male i Balkanske antante koja je, iako su je sačinjavale tri tzv. sile drugog reda, predstavljale zakedno veliku silu. Nepopularnost i neprihvatanje ovave spoljne politike u zemlji dovelo je do poraza Stojadinovića na izborima decembra 1938.g, ali se spoljna politika novog predsednika vlade, Dragiše Cvetkovića i dvora nije promenila, već se otičlo i dalje, mirno posmtarajući okupaciju Albanije od strane Italije, aprila 1939.godine. Posle zauzimanja Albanije, Italija je istakla pretenzije prema Kosovu, što je Ju koja je već bila izolovana i usamljena udaljilo od Italije i još više približilo Nemačkoj. Politika neutralnosti koju je Jugoslavija vodila, iako je svetski rat već počeo, još više ju je učinila nesposobnom za otpor fašističkoj agresiji i sve više spremnu na davanje koncesija samo da ne bi ušla u rat. Njeno nalaženje u takvom položaju dovelo ju je do razilaženja većine u vladi Cvetović-Maček sa većinom u generalštabu, ali ni to, zbog uspeha koje su fašističke sile već bile postigle u Evropi pokoravanjem mnogih država, nije uticalo na dalje približavanje silama osovine koje se ispoljavalo kroz zaključenje jugoslovensko-mađarskog rata o večitom prijateljstvu i posebno kroz pristupanje Trojnom paktu 25.marta 1941.g koji je za Nemačku bio od osobite važnosti, jer joj je Jugoslaviju, praktično izručio bez rata, dok je Cvetković smatrao da nime sprečava da Jugoslavija bude neposredno uvučena u rat.Kad su izliv narodnog nezadovoljstva u demonstracijama od 27.marta i vojni puč generala Simovića koji je obrazovao novu vladu pokazali nesaglasnost sa pristupanjem Trojnom paktu, Hitler je izjavio da se udar protiv Jugoslavije izvede nemrlosrdnom okrutošću. Na taj način će se Turskoj zadati dovoljno straha i uticaće se na povoljan način na kasniji pohod protiv Grčke. Rat protiv Jugoslavije bi morao biti vrlo poularan u Italiji, Mađarskoj i Bugarskoj, pošto će se tim državama obećati teritorijalna proširenja: Jadranska obala Italiji, Banat Mađarskoj i Makedonija Bugarskoj. Sudbina kraljevine Jugoslavije bila je, na ovaj način, jasno određena pošto ona nije imala više spoljnih saveznika kojih se sama odrela i koji su već bili pokoreni od srtane fašističkih sila, niti je imala unutrašnjih sposobnosti za svoju odbranu. Hitler je 12. marta 1938. ušao u Austriju i njen strateški položaj je poboljšan Italija- politika ekonomske, vojne i političke penetracije u Albaniju i Balkan- zauzima Albaniju, Britanija de fakto priznaje Albaniju kao područije koje su Italijani zaposeli a 1940. Italija objavljuje ultimatum Grčkoj, Grčka ne prihvata pomoć Britanije da ne bi izazvala Hitlera. 22.maj 1939-Čelični pakt (Nemačka i Italija)

25

23.avgust 1939 sporazum Staljin-Hitler –pakt o nenapadanju i tajni sporazum o razgraničenju interesnih sfera u Istočnoj Evropi. Sedam dana nakon potpisivanja došlo je do agresije na Poljsku i do otpočinjanja II. Sv rata. SSSR se pojavljuje na Balkanu posle okupacije Poljske. Deo Poljske je pod SSSR i teže da oslobode Bugarsju i Rumuniju preko NOP-a osigurvaju interesnu sferu. Jugoistočna Evropa je bila sirovinska baza imperijalističkih zemalja. Rumunija i Bugarska su pristupile Trojnom ppaktu. 25.marta 1941 Ju pristupa Trojnom paktu. Jugoslovenska teritorija rasparčavana je a sile Osovine priznale su NDH 10.april 1941.Italija je okupirala Hrvatsku i pravi svoj plan –težnja ka celom sredozemlju od Istre do Južne Albanije Bugarska i Albanija dobile su teritorijlana proširenja na račun Ju i Grčke 18.juna sporazum o prijateljstvu Turske i Nemačke. Pod vlašću sila osovina: Albanija, Bugarska (Strumicu i pola Makedonije), Grčka, Rumunija i Jug. Albanija, Bugarska i Rumunija imaju svoje vlade ali pod kontrolom sila osovina a Ju je rasparčana između Nemačke i suseda. Ruzvelt je tokom prve dve ratne godine odvraćao Engleze u njihovim pokušajima da tajno ugovaraju o posleratnom uređenju Evrope. Englezi su se plašili da Balkan ne podpadne pod ruski uticaj. SSSR-ima lose odnose sa svim balkanskim odnosima zbog komunista koji su na vlasti u Rusiji,jedino Grčka ima diplomatske odnose sa Rusijom a Turska prijateljske V. Britanija- imala je finasijske interese na Balkanu ( Jug i Rum), borila se za očuvanje teritorijalnog integritea grčke U toku rata u Jug delovala su dva pokreta do 43 SAD su podržavale četnike a tek posle toga Tita Postojali su planovi za iskrcavanje saveznika na jadransku obalu i prodor u meki trbuh evrope radi zaustavljanja prodora Sovjeta Jugoslavija je rasparčana od strane susednih država ,stvorena je NDH koja je zauzimala 40% stare Jug Sve Balkanske države bile su deo Hitlerovog poretka 1. one koje su pristupile trojnom paktu 2. one koje su se na silu priključile osvajaču 3. one koje su uspostavljene na ruševinama, kolaboracionističke vlade Posle II sv.rata Maršalov plan. Posle pobeda saveznika kod staljingrada i u severnoj africi porasao je intres za Balkan pošto je trebalo zavarati nemce oko toga gde će se desiti iskrcavanje saveznika,počelo se sa pružanjem podrške pokretima otporana Balkanu .Saveznici su se iskrcali na Siciliji, dolazi do sukoba Tito i Draža28.novembra do 1. dec 1943 Teheran-prvi sastanak vođa antihitlerovske koalicije. Sklopljen spor o saradnji sa NOV Jug. Februar 1945 drugi sastanak velike trojice u Jalti-podela intersnih sfera. 14 tačaka-tri se odnose direktno na Ju. 26.Politika intersnih sfera na Balkanu posle drugog svetskog rata Politika interesnih sfera postala je vekovna tradicija na Balkanu, a od kraja 17 veka nije bilo ni jedne evropske sile koja se nije interesovala za mogućnost uticaja.. Tradicija

26

ponašanja velikih sila na Balkanu ogledala se u protivrečnosti među balkanskim narodima, korišćenju jednog suseda protiv drugog... Krajem i neposredno posle II sv. Rata odvijali us se protivrečni procesi od uticaja na balkanske odnose: na jednoj str je tekao proces nacionalno-oslobodilačke borbe, a na drugoj strani podela intersnih sfera. Vlaimir Dejdli je napisao jednu knjigu o podeli interesnih sfera na Balkanu. 28.novembra do 1 decembra 1943. sastanak u Teheranu vodja antihitlerovske koalicije(Staljin,Čerčil i Ruzvelt), 1944. u Moskvi Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu (džentlmenski sporazum). SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli. Dogovorili su se o podeli interesnih sfera kroz politički uticaj. JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkan. Engleska je smatrala da sporazum u Jalti nije ispoštovan jer su Sovjeti imali veći uticaj u Jugoslaviji nego Britanci. Tito je u Moskvi potpisao u aprilu 1945.g sorazum o zajenidčkom sadejstvu Crvene armije i NOVojske. Svojevremeno je Čerčil u svojim memoarima izjavio da je najveći problem u SovjetskoBritanskim odnsima problem Jugoslavije. RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Na samom terenu ova podela je bila drugčija. Sovjeti tj Crvena armija je bila u Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji-bio je veći uticaj Sovjeta preko komunističkih partija, tj preko NOP-a osiguravaju interesnu sferu. Grčka- posle II sv rata SAD i Velika Britanija podržavaju kraljevinu. Tu smo s umešali mi i Albanici jer smo bili protiv uspostavljanja kraljevine u Grčkoj. Tada su interese u Jugoslavaji izgubili: Italija, Francuska i Nemačka (imala uticaj na Rumuniju, Bugarsku). -Stav i interesi SSSR-a: 1. Prema Bugarskoj i Rumuniji jer su članice Varšavskog pakta i SEV-a. 2. prema Yu – od 45-48 jer su čl Varšavskog pakta i SEV-a; od 1948 do 1950 dolazi do konfrotacije(inforbiro); od 1955 normalizacija i približavanje Kini. 3. Prme Albaniji –od osude zbog izlaska iz Vrašavskog pakta do pokušaja normalizacije odnosa koji je Albanija odbila optužujući SSSR za socijalimperijalizam. -Stav i interesi SAD-a: Doneta je Trumanova doktrina 1947 g u martu gde se svim sredstvima brani svaka zemlja koja bi mogla biti izložena komunističkoj opasnosti; Donet je Maršalov plan – ekononmska pomoć zemljama koje uđu u koordinate njene pol i vojne strategije. Sfere uticaja su Grčka i Turska preko NATO-a. -Stav i interesi NRKine: Zbližavanje sa Rumunijom 60-ih ( u vreme raspada SSSR-a) Albanija je najveći prijatelj Pekinga , razlaz krajem 70-ih zbog normalizacije Ju i Kine -Stav i interesi Francuske: Najbolji odnosi sa Rumunijom (tradicionalna povezanost 2 kulture+ sličan položaj u blokovima); Sa zu u prijateljskim odnosima ; sa Albanijom povremeno interesovanje; sa Grčkom (bila u sferi uticaja Vbritanije-nov akcenat posle pada vojne hunte i formiranja vlade Konstantina Karamanlisa (proveo u Parizu 1963-74) Sa Turskom više se susreće na područiju Srednjeg Istoka nego na Balkanu.

27

Bivša Ju bila je sanitarni koridor ili tampon zona-van sfere uticaja. ali i regiona u celini( Pripadništvo istom bloku nije značilo veći stepen saglasnosti-sukob Grč i Tur oko Kipra 1974). Rumunijom i Mađarskom 1947. Jugolsavija je tražila treći put i radila je na ojačanju pokreta nesvrstanosti. U ekonomskim odnosima i saradnji Jugoslavije sa Ssavezom. Balkan u vreme bipolarne podele Evrope ima položaj sive zone. Sporazum o podeli sfera nije ispoštovan. Blokovi su težili da ostvare što veći uticaj u zemljama članicama putem vojnih baza. vodeće blokovske sile bile su preokupirane i jačanjem svoga prisustva i uticaja u zemljama članicama i nastojale su da u balkanskom prostoru prošire svoje sfere uticaja.Jugoslavija i Albanija ( svaka na svoj način nezavisna Pripadanje.Balkan u hladnom ratu 1946-1989 Posle II sv rata svoje prisustvo i uticaj na Balkanskom poluostrvu trude se da obezbede dve velike vojno-političke grupacije: 1. čekoslovačkom i Albanijom-1946. Jugoslavija je pristupila zaključivanju sa svim ovim zemljama i niza drugih ugovora. Siva zona je pre svega središni deo balkanskog poluostrva (Ju + Albanija) gde nisu zagarantovane sfere uticaja zapadnog i istočnog bloka. 27. SovjetskoJugosovenska i Jugoslovensko-albanska mežovita društva u cilju pomoći u bržem industrijskom razvoju od strane Ssaveza. Jugoslavija se od početka suprotstavljala oblicima saradnje koji su pokazivali elemente diskriminacije i neravnopravnosti partnera. odnosno nepripadanje odredjenom bloku odredjivalo je i geopolitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja. kao i u njegovim odnosima sa drugim zemljama.Dokument o sporazumu postoji do SSSR negira bilo kakvo postojanje i priznavanje ovog sporazuma.Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu 3. Varšavski pakt ( nastao 1955.god.Severnoatlanski pakt –NATO (nastao 1949-12 zemalja osnivača. a sa Bugarskom. U toku Hladnog rata središnji deo Balkana bio je tretiran ka siva zona. od početka se pokazivala težnja SSSR-a da od privreda ovih zemalja napravi agrarano-sirovinski privezak privrede svoje zemlje. U doba hladnog rata. INTERESI SSSR – Prema Rumuniji i Bugarskoj jer su članice Varšavskog ugovora i SEV-a . Zato je u svom unutrašnjem razvitku 28 . Jugoslavija u toku dve naredne. to je izjavio Moša Pijade i izazvao je skandal . kulturne i druge saradnje. Grčka je imala plan oko podele Albanije sa Jugoslavijom. sporazuma i konvencija o raznim oblicima privredne. Promenjivi odnosi sa JU zbog sukoba 1948 a normalizacija 1955.Grčka i Turska članice NATO 2.gdoina. Sukob Rusije i Kine približio je Albaniju Kini. ali ipak u početku nije odlučnije reagovala zbog svog međunarodnog položaja.sukoba sa zapadnim zemljama od kojih se nije mogla očekivati saradnja i razjmena u cilju industrijalizacije zemlje. Sa Ssavezom i Albanijom formirani su tzv. vodeća zemlja SAD) 2. odnosno davanja pomoći susednoj socijalističoj Albaniji. 1946 i 1947. što mu je obezbeđivalo relativnu stabilnost.g zaključuje ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa svim ovim zemljama: Poljskom. vodeća sila SSSR) U vreme hladnog rata na Balkanu je funkcionisala formula 2+2+2 1.

odugvlačenje sa priznanjem zemalja narodne demokratije( prestanak dipl. pojavila se teorija o ograničenom suverenitetu socijalističkih zemalja ( sto je značilo da je opravdana intervencija SSSR-a ako je ugrožen soc. ekonomskih pritisaka i unutrašnjih subverzija) 4.Medjutim postojali su i sukobi:1. podržavanje i pomaganje emigracija iz Jug. nemešanje u unutrašnje poslove.SSSR zaustavljen Beogradskom deklaracijom 1955. 2. Koriste teritorijalne sporove Tršćansko pitanje( kriza rešena 1954) SAD je novčano pomagala Ju ali je i Ju prihvatila određene ustupke i prihvatila podelu na zonu A i B. 18. Posle sukoba sa SSSR-om Jug postaje članica Saveta bezbednosti UN i time igra važnu ulogu na globalnom nivou. 5. Donet je i Maršalov plan. Bug i Alb postale su članice UN tek 1955 5. Bug i Rum 6. ali je u spoljnopolitičkim odnosima ostajala na saradnji i konsultacijama sa Ssavezom. kako od strane Ssaveza. posle čega je usledilo isključenje Jugoslavije iz Informbiroa koje je označilo početak 29 . govorilo se o mogućnosti stvaranja nove zajedničke države.odnosa) 3. Intervencija SSSR u Čehoslovačkoj 1968 koju su osudile Jug . sastojali su se u sledećem: 1. i moskovskom 1956.sukob jugoslavije sa SSSR-om. iako su bili nezavisni jedni od drugih. poredak) Odnosi izmedju Balkanskih država posle rata bili su prijateljski i to pre svega Jug . 2.Tršćansko pitanje. gradjanski rat u grčkoj. uslovljavanja prilikom pružanja ekonomske pomoći pre svega Jug i Alb SSSR je direktno osudjivao Jugoslaviju zbog revizionizma. odigrali su se istovremeno. Alb i Bug. berlinska kriza koja je dovela do konačne podele Nemačke). Alb i Rum .regulisanje plovidbe dunavom. martovsko zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom od strane Istoka i Zapada.grčko-albanski spor oko severnog Epira.g Sovjetski Savez je zatražio hitno i bezuslovno povlačenje svojih vojnih i civilnih stručnjaka iz Jiugoslavije. 6. Ssavezu nije odgovarala Jugoslovenska samostalnost u unutrašnjem društvenom sistemu.g označio je u evropskim odnosima zaoštravanje i započinjanje hladnog rata u njegovoj naoštrijom formi ( februarski događaji u Čekoslovačkoj. Integriteta svih evr zemalja. 3.teritorijalni spor oko Epira izmedju Albanije i Grčke-pritisak na Albaniju dok je bila u Varšavskom paktu.Završnim aktom velike sile su se obavezale na poštovanje nac Suvereniteta i ter. Maršalov plan 1947.ekonomska pomoć. njena težnja i borba za ravnopravnim odnosima među socijalističkim zemljama. mere pritiska na Rum i Bug zbog kršenja ljudskih prava (u vidu pol propagande. i 19 marta 1948. Širi procesi popuštanja zategnutosti na balkanu usledili su u skolpu politike detanta koju je omogućilo održavanje konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji(KEBS) u Helsinkiju (1975). 7.počela da eliminiše odnose koji su omogućavali mešanje u njene unutrašnje poslove. zahvaljujući pravu veta Rum. odustajanje od pribegavanja sili.položaj slovenac i hrvata u austriji(postala neutralna 1955 što je dovelo do dezangažovanja velikih sila u ovoj zemlji koja se graniči sa balkanskim pol).grčko-turski spor oko Kipra i podmorija Egeja. za ekonomski oporavak koristila Grčka Sukob Jug. Albaniju zbog saradnje sa Kinom. 1947 doneta je Trumanova doktrina-gde se kaže da će se Sad boriti da iskorene komunizam gde god napadne. Početak 1948. Alb. 4. tako i od Zapadnih sila. Događaji koji su označili preokret i zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom. Velike zapadne sile vršile su pritisak na balkanske zemlje: 1.

napale našu zemlju i prekinule odnose sa njom. 2. koja je bila pod anglo-američkom vojnom upravm. Ekonomskoj blokadi Na drugoj strani (sa zapadnim silama). pogodovao politički pritisak i posebno ekonomska blokada Jugoslavije kao dobrošao poremećaj u odnosima snaga na područiju JI Evrope. Celokupni razvitak sukoba pokazao je da se stvarni i pravi uzrok Jugoslovenskosovjetskih razmimoilaženja i sukobljavanja sastojao u rešenosti Jugoslavije da vodi politiku nezavisnosti i ravnopravnosti. uključujući i pretenzije Albanije. Idejnoj političkoj osudi i izolaciji Jugoslavije kao socijalističke zemlje i njene komunističke partije. pravi uzrok razmimoilaženja.otovrenog sukoba i napada na nezavisnost i samostalnost jugoslovenskog puta u socijalizam i njene koncepcije odnosa među socijalističkim zemljama. azatim i prekidanje dotadašnje saradnje otkazivanjem svih ugovora i zavođenjem ekonomske blokade Jugoslavije. Balkanski savez 30 .g Belu knjigu o agresivnim postupcima vlada SSSR. Tako je Jugoslavija istovremeno bila dovedena u situaciju koja je zahtevala suprotstavljanje i jednoj i drugoj strani. to je politika pritisaka i nepoverenja kojoj je. nije bilo nikakvog ozbiljnog spora sve dok one nisu. o čemu su tražile saglasnost SSSR pošto se mirovni ugovor mogao menjati samo uz saglasnost sve 4 velike sile. da očuva svoju poziciju vodeće partije. O postupcima ovih zemalja Ministarstvo inostranih poslava FNRJ izdalo je 1951. tj rešenosti SSSR-a da se tome suprotstavi.g tri zapadne sile-SAD. Rumunija je čak obustavila sav železnički i poštanski saobraćaj sa Jugoslavijom. 2. Čekoslovačke. Između Jugoslavije i istočnoevropskih zemalja izuzimajući SSSR. Mađarska je.Marta 1948. po uputstvima iz Moskve. npr. prestala da isplaćuje obaveze po osnovu reparacija na osnovu mirovnog ugovora. Poljske. preko noći. Agresivnim političkim pritiscima svih vrsta prema njoj. Rumunije. Sukob sa Ssavezom bio je stvarni sukob. dok je sukob sa ostalim partijama i zemljama trebao samo da prikrije ovaj prvi.i politički i ekonomski-bio je veoma težak i opasan za njenu nezavisnost i integritet. Položaj u kojoj se našla Jugoslavija tada. Bugarska. Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji. koji se ogledaju u: 1. Rumunija i Mađarska obustavile su u potpunosti svaku ekonomsku razmenu sa Jugoslavijom. Bugarske prema ju teritorijama. to su pritisci Ssaveza a kasnije i drugih socijalističkih zemalja i komunističkih partija. 20. tj za njeno prisajedinjenje Italiji i to kako zone A.VB i Francuska – objavljuju Londonsku tripartitnu deklaraciju izjačnjavajući se za reviziju ugovora o miru sa Italijom u pogledu Slobodne teritorije Trsta. Mađarske. tako i zone B-pod jugoslovenskom vojnom upravom. 3. Mađarske. koja sadrži 190 dokumenata. Koji postupci i činjenice ukazuju na takav njen položaj? Na jednoj strani. Spoljna od 60str do 66str 28.

i dve naredne godine koji skupa predstavljaju ugovore o Balkanskom savezu.11. kojim je predviđena tripartitna saradnja na bazi aktivne i miroljubive koegzistencije i načela Povelje OUN. u Beogradu. Natao je u doba hladnog rta i cilj saveza je bio obezbeđenje mira u ovom delu sveta i saradnje na svim poljimima ali bez momenta potpune integracije. da će 31 . Turske koja su poznata pod zajedničkim nazivom Balkanski savez. u kom cilju će ministri inostranih poslova zajednički. Jugoslavija je preduzela u toku 1950. vojne. Treba istaći da Jugoslavija nije imala nikakvih zahteva u pogledu teritorijalnih promena. 1. Predviđena je i saradnja generalštabova tri zemlje.1953. pa nisu negativno uticali na postepeno približavanje i razvijanje odnosa između tri zemlje. Tri zemlje se ovim ugovorom obavezuju da će sve međunarodne sporove u koje bi bile umešane rešavati mirnim putem. što je posledica više okolnosti među kojima treba posebno imati u vidu činjenicu da je u Grčkoj NOP u toku rata i kasnije bio veoma jak i da je vodio sve do 1949. korišćenje solunske slobodne luke.avgusta 1954. NOP kojem je i Jugoslavija pružala podršku i pomoć nije imao uslova za pobedu ali i zbog činjenica da je on bio oruđe stranog uticaja i da je bilo pokušaja da se on upotrebi protiv Jugoslavije. godine korake u pravcu normalizovanja odnosa sa Grčkom. 2. To su sledeći ugovori: Tzv. potpisan na Bledu 9. Njoj je u cilju borbe protiv ekonomske blokade bilo potrebno uspostavljanje saobraćaja sa Grčkom. Grčke. Novina u odnosu a ranije oblike i pokušaje posleratne balkanske integracije. razmatrati međunarodnu situaciju i svoju aktivnost. političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći. proučavanja svih pitanja političke. ali su odnosi bili nerazvijeni.2. Tri zemlje su se obavezale da neće preuzeti bilo kakvu međunarodnu obavezu suprotnu ovom pravcu. jednom godišnje. Ankarski sporazum. odnosno Ugovor o prijateljstvu i saradnji zaključen 28. posle čega politički odnosi i saradnja postaju tešnji i konkretniji. a u političkom pogledu stvaranje elemenata za učvršćenje mira na Balkanu. Ugovor o savezu-Bledski ugovor. Dopunski sporazum uz prethodni ugovor. kojim se osniva Stalni sekretarijat zemalja potpisnica Ankarskog ugovora u cilju priprema konferencija ministara inostranih poslova tri zemlje. Na Zapadu su u tome videli mogućnost za približavanje Jugoslavije njima.U periodu od 1953 do 1955 u vreme Korejske krize sklopljena su 4 ugovora između Ju.1953. godine da bi saglasno odlukama iz Jalte obezbedile svoj uticaj i očuvale monarhiju. ekonomske i druge saradnje 3. po svim problemima od zajedničkog interesa. Formirana je kao regionalna organizacija u skladu sa poveljom UN i načelom aktivne miroljubive koegzistencije. U odnosima sa Turskom. oružanu borbu protiv pristalica monarhističkog režima koji je pomagan od strane Zapada i posebno britanskih trupa koje su ušle u Grčku još 1944. Jugoslavija nije imala nikakvih bilateralnih problema i sukoba. Plod je samostalno izraženih želja ugovornih strana i političkog delovanja Odnosi Jugoslavije i Grčke prvih godina posle rata bili su veoma loši. Kontakti i saradnja tri zemlje doveli su do zaključenja nekoliko ugovora o raznim oblicima saradnje u toku 1953. potpisan 7. za ublažavanje pritiska susednih socijalističkih zemalja i posebno Italije i njenih pretenzija prema Jugoslaviji. koji prethodno postavljena načela saradnje pretvara u odnose saveza.

a drugi privremenog karaktera. jer je opasnost po mir u trenutku njegovog ustanovljavanja bila mnogo manja nego pre toga vremena. Donekle je ovaj savez imao odbrambreni karakter i predstavljao je pokušaj Zapada da Ju uvuče u NATO jer su Grci i Turci u NATO-u bili od 1952. Vojni razlozi prilikom njegovog zaključivanja nisu imali primarni značaj.Grčka i Turska su. Ustanovljava stalni Savet i precizira formulaciju pojma agresije i pravnih obaveza saveznika na zajednički odbranu u sluučaju opasnosti u zajedničkom prostoru.Janur-Mart 1955. a time i učvršćenju mira na Balkanu. Tito izajvljuje da je sporazum mrtav. . Miroljubivi karakter saveza. SAD su opremile jugoslovensku vojsku.kao i međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta.Balkanski savez je predstavljao primer slobodne saradnje tri zemlje u cilju obezbeđenja nezavisnosti. podržavale Jugoslaviju u tršćanskom pitanju Neposredan uzrok formiranja ovog saveza je sukob JU sa SSSR-om i njegovim satelitima. Ju je odobrena pomoć. Sledi početak sukoba Grčke i Turske oko Kipra.Ali to nije uspelo zapadu da uvuče Ju u NATO jer dolazi do normalizacije odnosa između Ju i SSSR-a.u Ankari (po 20 članova iz svake Narodne skupštine zemalja potpisnica) . njena ekonomska blokada i ugroženost njene pol nezavisnosti jer je SSSR počeo da gomila vojne trupe na granicama ka Ju. a drugi u organizovanom suprotstavljanju pritiscima koji su vršeni prema pojedinim od njih. jedan trajnog. Ju je napravila isto određeni broj ustupaka-1945 potpisala je Londonski sporazum po kojem je Tršćanska zona A pripala Italiji aJu zona B. 32 .i zbog sukoba Grčke i Turske oko Kipra. koja se nalazila oko samog grada. U osnovi njegovog nastojanja sadržana su 2 zadatka. 4. Zapad je bio spreman da prihvati nekonformističku socijal državu kao saveznika protiv Staljina. Sporazum nikad nije raskinut. Staljin umire 1953 i 1955 Hruščov u poseti Beogradu i potpisana je Beogradska deklaracija kojom je potvrđeno pravo Ju da nastavi sopstvenim putem u socijalizam. posebno se izražavao u činjenici da su sve tri zemlje u njemu gledale instrument mira. U cilju realizovanja ovih zadataka predviđeno je osnivanje Stalnog saveta sastavljenog od ministara inostranih poslova koji će se sastajati dva puta godišnje i koji u međuvremenu obavlja svoje poslove posredstvom Stalnog sekretarijata. iako je on imao i vojni karakter. Tri niva momenta: Podiže odnose na nivo Saveza.svaku oružanu agresiju protiv jedne ili više njih na ma kom delu teritorije smatrati agresijom protiv svih strana ugovornica i njima pružiti pomoć.Sporazum o ustanovljenju balkanske savetodavne skupštine . u granicama svojih mogućnosti. teritorijalnog integriteta i mirnog unutrašnjeg razvoja. Prvi se sastojao u organizovanom i regulisanom predviđanju međusobne saradnje.

Sobzirom da se u balkanskim zemljama u tranziciji ispoljavaju zajedničke karakteristike i slični ciljevi tranzicije predpostavlja se da tranzicija u ovim zemljama nije njihov društveni izbor već je kao prinuda uslovljena unutrašnjim i međunarodnim prilikama. Pitanje je da li tranzicija mora biti jednokratna. Na ekonomskom planu tranzicija se ispoljava u: -napuštanju državnog načina proizvodnje -ekonomska liberalizacija na unutrašnjem i međunarodnom planu -restruktuiranja državnih preduzeća -privatizacija državnih preduzeća. ni u domenu teorije ni u oblasti društvene prakse. raspad bivše SFRJ što se nepovoljno odrazilo i naprivredu Rumunije. U najširem smislu tranzicija se može definisati kao prelazak post-etatističkih društava sa autoritarnih režima na demokratiju i prleazak sa planske na tržišnu privredu. Pored nekih zajedničkih karakteristika. Mađarske koje su krenule putem uvođenja pojedinih elemenata tržišnog privređivanja-Rumunija za vreme Nikolae Čaušeskua otišla je korak nazad putem vraćanja na staljinističku ekonomsku politiku. na prvoj etapi reforme u Rusiji (reforma za vreme Jegora Gajdara) i u Jugoslaviji (reforme Ante Marković u predhodnoj Ju). I treće međunarodno ekonomsko okruženje bilo je nepovoljno usled raspada SEV-a. Cilj ekonomske tranzicije u balkanskim post-etatističkim zemljama u Ju je izgradnja moderne. pa je za razliku od SFRJ.. zaoštrene ekonomske situacije i nestabilnih pol prilika u postetatističkom periodu nisu ni mogle krenuti putem radikalne društveno-ekonsomke transformacije. po modelu ŠOK TERAPIJE ili postepena. Za sada je jasno da ove zemlje žele da izgrade drugačije društvo ali nema jedinskevenog opredeljenja u pogledu osnovnih karakteristika i suštine novog društva ka kome se teži. Drugo Rumunija je od svih zemalja SEV-a imala najrigidniji centralno-planski sistem. radikalna svojinska transformacija. Karakteristike ekonomskih sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Posle sloma državnog socijalizma u Albaniji. U Rumuniji i Bugarskoj prisutna je kombinacija ovih metoda. efikasne i racionalne ekonomije sposobne da se na ravnopravnoj osnovi uključi u savremenu svetsku privredu. Bugarskoj i Rumuniji i sloma samoupravnog socijalizma i raspada bivše Ju – navedene balkanske zemlje i SRJugoslavija su ušle u period tranzicije od starog ka novom društvu. što je samo po sbi bila šok terapija. Jedna od najčešćih kontraverza tranzicije odnosi se na sam način društvene transformacije. kulturnih. izbijanje Iračke krize i rata u Persijskom zalivu.. kao što je bio slučaj sa Poljskom i donekle Čekoslovačkom koje su imale stabilniju ekonomsku situaciju i snažnu podršku iz inostranstva Rumunija je u toku 1980-ih vodila ekonomsku politiku forsiranog vraćanja spoljnog duga.29. Albanija kao jedna od najizolovanijih zemalja u Evropi sa despostskim sistemom vladavine Enver Hodže i Bugarska sa komandnim sistemom orivređivanja za vreme 33 . ekonomskih i pol specifičnosti pojedinih zamalja u tranziciji i nejasne vizije društva koje se želi izgraditi. dok je postepen pristup primenjen u Mađarskoj i donekle u Češkoj republici. Model šok terapije primenjen je u Poljskoj. postoje i specifičnosti puteva i metoda tranzicije od starog ka novom društvu koje su posledica istorijskih. U sličnoj situaciji 90-ih našle su se ostale balkanske zemlje u tranziciji. Balkanske zemlje u tranziciji zbog nasleđenih protivurečnosti iz socijalističkog peridoa.

Može se zaključiti da se se Balkanske zemlje u tranziciji odlučile za brzo uspostavljanje otvorene privrede. što je njihove nacionalne ekonomije dovelo u podređen položaj prema ekonomski razvijenim zemljama Zapada. Alabanija je ekstremno. prema evropskim standardima. U soc periodu Albanija je imala najviši udeo državne svojine.Todora Živkova i visokim stepenom spoljnoekeonomske zavisnosti od tržišta SEV-a i bivšeg SSSR-a. Na parlamentarnim izborima u 29. sem Slovenije. ekonomski nerazvijena zemlja. Bugarske su pogodile i sankcije UN protiv Srbije. Posle euforije u Albaniji je došlo prazne demokratije. Jugoslavija pod sankcijama i ratom nije ni mogla pristupiti radikalnoj transformaciji svog društv-ekonomskog sistema-to se odnosi i novostvorene države na tlu vivše JU. baršunaste revolucije u bivšoj Čekoslovačkoj. trgovinski liberalizaciju. U okviru zajedničke opšte orijentacije reformi postojale su i određene razlike od zemlje do zemlje.. nego transformacije ekonomskog sistema. pol i ekonomskim faktorima. uvođenjem višepartijskog sistema u Mađarskoj. Albanija je primenila najveći deo mera koje je preporučio MMF u cilju stabilizacije privrede uključujući reformu sistema cena i sistema deviznog kursa. Može se zaključiti da je prisutan više postepen pristup tranziciji. slabljenja moći Teodora Živkova i sloma autoritarnog režima Čaušeskua u Rumuniji.one su doprinele deviznim gubicima bugarske privrede od 2-3 milijardke US dolara u periodu do 1994. suočila se sa neefikasnom privredom.Ostvareni ekonomski rezultati nisu bili povoljni. Danas se ona nalazi u procesu bolne tranzicije ka otvorenoj tržišnoj privredi. arastući kriminal i zloupotrebe uloženih deviza greađana doveli su tokom 1996 do velikih nemira u zemlji. Neopohodnost radikalnih reformi nije nigde dovedena u pitanje izvesne razlike su postojale samo u izboru puteva i metoda društveno-ekonomske transformacije pojedinih zemalja. Preeuslovi za druš-ekonomske promene nastale su tek posle pobede Demokratske partije u martu 992 i izbora Sali Beriše za predsednika republike u aprilu. Tranzicija je krenula od privatizacije i reforme preduzeća u državnoj svojini koja nisu bila u stanju da se uključe u tržišnu konkurenciju. oštrom privrednom recesijom prouzrokovanom socijalnim. Beriša je izjavio da Albanja treba da krene putem slobode i demokratije. Privredni oporavak primećuje se od 1993-94 posle duboke depresije praćene kolapsom centralno-planskog sistema u 1990-91. Tranzicione promene u balkanskim zemljama u tranziciji odvijaju se u promenjivoj političkoj i nestabilnoj ekonomskoj situaciji u svim zemljama regiona bez izuzetka. U prvoj fazi reformi značajnije su promene u domenu pol demokratizacije. Albanija iman niz specifičnosti koje je razlikuju od ostalih zemalja u tranziciji. što je uslovljeno političkim i ekonomskim prilikama i specifičnostima pojedinih zemalja u tranziciji. Albanija je postala član MMF i Svetske banke u oktobru 1991. Zajedničko za sve koncepte tranzicije u njenoj prvoj fazi 1989-1992 u svim evropskim zemljama pa i balkanskim u tranziciji je težnja ka prelasku sa planskog na tržišni sistem privređivanja.. Reformu je pratio visok stepen korpupcije i kriminala. sistem kamata. Albanija je psolednja među evropskim zemljama u tranziciji krenula putem radikalnih društvenih i ekonomskih reformi. Uledila je reforma bankarskog sistema ali se u tom procesu nije puno poodmaklo. Međutim tokom 1996 Albanija je usled političke nestabilnosti ponovo zapala u duboko druš-ekonomsku krizu. Preduslovi za društveno-ekonomske reforme sazreli su tokom 1989 godine nakon promene odnosa između vldajuće kom partije u Poljskoj i opozicije koncentrisane u sindikatu Solidarnost . juna i 6 jula 34 .

Zatim je došlo do novog šoka usled dezintegracije SFRJugoslavije preko koga vode tranzitni putevi Bugarske na zapadna tržišta. privatizacija i restruktuiranje državnih preduzeća. a njen lider Todor Živkov smenjen sa svih partijskih i državnih funkcija.g Rumunija se opredelila za postepenu ekonomsku reformu u težnji da spreči velika socijalna i ekonomska previranja u zemlji čija je privreda bila ruinirana. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. Opozicione partije koje su se zalagale za brže kretanje ka tržišnoj privredi distancirale su se od FNS i dovele u pitanje regularnost izbora.1997 pobedila je Socijalistička partije Fatosa Nanoa ali pol situacija u toku 1997 i dalje je nestabilna a dalja sudbina ekonomskih rezervi i dalje je neizvesna.. U februaru 1991. što zamagljuje mogućnosti Bugarske da krene putem radikalne društveno-ekonomske transformacije. Porces tranzicije najavljen je posle baranja režima Nikolae Čaušeskua u decembru 1989 i izbora 1989 Jona Ilijeskua za privremenog predsednika Rumunije. Ali tek nakon pobede demokratske opozicije na parlamentarnim izborima 1997 EU je naglasila svoj interes za prijem Bugarske u članstvo tako da se može očekivati ubrzanje procesa radikalnog reformisanja njene ekonomije. Ekonomsle reforme pokrenute su i do 1989 g radi izvlačenja zemlje iz duboke ekonomske krize. Takva netsabilna pol situacije nije pogodovala radikalnoj ekonomskoj transformaciji Bugarske.danas se sve cene formiraju na tržištu. Ali opšta ekonomska situacija u zemlji i dalje je nejasna. Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa oko 8. Nakon prve faze liberalizacije cena. uveden je jedinstveni plivajući devizni kurs. Priliv stranog kapitala je bio nizak usled nestabilne pol situacije ali prema oceni Komisije EU tokom 1997 došlo je do ubrzanja priliva stranog kapitala u Bugarsku kao rezultat privatizacije jednog broja velikih državnih preduzeća. Značajan napredak zabeležen je i u stvaranju zakonske osnove za tržišnu ekonomiju. Preduslovi za radikalnu ekonomsku i društvenu transformaciju u Bugarskoj stvoreni su Novembra 1989 kada je došlo do sloma vlasti Bugarske komunističke partije BKP.stvorena socijalistička vlada sa predsednikom iz demokratske opozicije. Bugarska je sredinom 1996 g ponovo najavila radikalan proces strukturnih reformi njene privrede. Bugarska je podnela molbu za članstvo u EU 1995 g. promena deviznog režima od 1997 lev je vezan za nemačku marku. Dodatni spoljni šokovi za bugarsku privredu nastali su nakon raspada SEV-a na čije je tržište bugarska izvozila pretežni deo svojihproizvoda i nakon rata u Zalivu koji je prekinuo njene ekonomske odnose sa Irakom. 1989 je formirana opoziciona grupacija Unija demokratskih snaga sa Željkom Želevom. Nakon pobede FNS (froanta nacionalnog spasa) na izborima 1990. Rumunija je zemlja sa oko 23. Vlada koja je konstituisana posle izbora u aprilu 1997 najavila je ambiciozne i brze reforme.. nakon toga bugarska je član STO i nastoji da se pridruži CEFTA (tj uključena je već). Stoga se njena tranzicija ka tržišnoj privredi odvijala znatno sporije nego u drugim evropskim zemljama u tranziciji. Rumunija je član osnivač STO i od jula 1997 članica CEFTA.4 miliona stanovnika. Strukturne promene su bile slaba strana bugarske ekonomske reforme. g cene za većinu proizvoda bile su liberalizovane. Centralno planiranje je ukinuto ali nisu stvorene osnovne institucije funkcionisanja tržišne ekonomije. što je dovelo do velikog 35 . uveden je i dvostepeni bankarski sistem.7 miliona stanovnika. Tranzicija u Bugarskoj odvijala se promenjivim intezitetom i njensadržaj se svodio na: liberalizaciju cena. BKP se 1990 transformisala u BSP.

prdstavljali su spoljne čokove koji su doveli i do pol previranja u zemlji. BiH. U periodu 1991-94 sve balkanske zemlje u tranziciji bile su zahvaćene visokom. liberalizaciju režima deviznog kursa.Avramovićem. Makedonija. Međutim ovaj program nije realizovan zbog jačanja separaqtističkih tendencija pojedinih saveznih republika i zbog dezintegracije SFRJ. Vraćanje na reformsku tradiciju predstavljala je reforma čij su načela izložena u januaru 1994. liberalizacija deviznog tržišta. Kao i u drugim zemljama u tranziciji dosadašnje mere tranzicije u Rumuniji svode se na: liberalizaciju cena. Nove perspektive za radikalne ekonomske promene otvorene su nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u novembru 1996 kada je nova vlada demokratske opozicije proklamovala radikalan program makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi i započela sa njegovom primenom. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. Isti slučaj je i sa ostalim bivšim saveznim republikama. a njene mere svodile su se na liberalizaciju cena na domaćem tržištu. izbijanja nacionalnih.. U takvim uslovima preduzimanje mera u pravcu radikalnije ekonomske transformacije značilo bi njeno dalje ruiniranje već dobrim delom uništenog ili umrtvljenog ekonomskog potencijala. Takav ishod je posledica odsustva pol volje da se radikalne promene dosledno sprovedu upraksi. koju je sačinila grupa eksperata na čelu sa D. Posle pada Čaušeskua Rumunija se našla u dubokoj socijalnoj i ekonmsokoj krizi. 36 . Novi predsednik Emil Konstantinensku koji je došao na vlast 1996 ubrzao je proces integracije u EU. BiH : radikalna društvenoekonomska reforma u ovim zemljama bila je najavljena još dok su bile u sastavu SFRJ privrednom reformom koju je inicirala savezna vlada Ante Markovića decembra 1992. oslanjajući se na restriktivnu monetarnu politiku. forsiranjem izvoza i restrikcijama na strani uvoza. Ostale balkanske zemlje – SCG. Njn osnovni cilj bilo je izgradnja otverene tržišne privrede. mere makroekonomske stbilizacije i mere političke demokratizacije..skoka cena u novembru 1990 došlo je do antivladinih demonstracija. Priliv stranog kapitala bio je neznatana i nešto je povećan tek od 1994 g. Realizacija navedenih mera stvoriće na karju 1997 g radikalno drugačiju sliku rumunske privrede od one u 1996. u slučaju Ju i na mesečnom nivou do kraja 1993. Ključni element ovog programa su liberalizacija cena. Početkom 1990 g kolaps SEV-a. trocifrenom inflacijom cena na malo na godiđnjem nivou. Uporedom sa procesom liberalizacije tekao je i proces stabilizacije rumunske ekonomije ali se ovaj proces odvijao sa promenjivim rezultatima zbog nestabilne po situacije. koji su dovodili u pitanje dalje sprovođenje reformi. verskih ratnih sukobba u Hrvatskoj. Rdikalne strukturne ekonomske promene u SCG usledele su tek nakon ukidanja spoljnog zida sankcija i njenim vraćanjem u međ organizacije. Ova poslednja reforma bila je slična reformi u Poljskoj-šok terapija. Njena ekonomija prošla je kroz tešku dekadu obeleženu ubrzanom otplatom spoljnog duga. Hrvatska. neđunarodne sankcije u Srbiji i CG. redukvija deficita državnog budžeta.. veću fiskalnu discipllinu. Istovremeno zemlju su potresali talasi štrajkova. Rat u Zalivu i ezintegracija JU..ali je ovaj program napušten 1995 i početkom 1996. Ova reforma je bila usmerena isključivo na makroekonomsku stabilizaciju i suzbijanje galopirajuće hiperinflacije u uslovima ekonomske blikade zemlje. Nešto veće efekte dao je program koji iniciran 1993. Program ekonomskih reformi iz 1991 i 1992 nije u potpunosti sporoveden.

Sve balkanske zemlje odlikuje Hit and Run kapital (kriminalna infrastruktura). 30. Treba imati i u vidu da postoje i velike razlike ali i sličnosti između pojedinih zemalja unutar grupe balkanskih postkomun zemalja. Italija i Rusija. Promene su vrčo ćeste-neke zemlje su prelazile iz jednog u drugi sistem. gasovodi) i u tom pogledu i danas postoje dva Balakana: 1. .Moglo bi se reći da su u praksi ovih zemalja. naftovodo. Prostor bivše SFRJ (jedinstvena infrastruktura) 2. Bugarski i Rumunski –SEV a SFRJ (imala je aranžmane i sa SEV i sa EZ i sa trećim svetom) Najuticajniji regionalni projekat bio je hidroelektrana i plovidbeni sistem Đerdap (Ju i Rumunija) do kraja 50-ih. To se odnosi na uspešno suzbijanje i kontrolisanje inflacije. Karakteristike politički sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Prilikom pokušaja kvalifikacije pol sistema postkomunističkih zemalja mora se imati u vidu da pol sistemi balkanskih postkomunističkih zemalja čine posebnu klasifikacionu grupu. pol pluralizam. 37 . Karakteriče ih vrlo buran razvitak pol režima Moglo bi se reći da su balkanski postkomunistički sistemi oblikovani prema modelu parlamentarne demokratije. široki korpus sloboda i prava. U svim pol proklamacijama i ustavima ovih zemalja ističu se pored optimističkih obećanja.Ekonomski oporavak tekao je sporo. telekomunikacije. primetne snažne tendencije približavanja modelu koji bi se mogao označiti kao patrimonijalni autoritarizam koji je nedovoljno kompetentan tj nedovoljno upravljački sposoban i ne vodi dovoljno računa o ustavnim okvirima i demokratskim principima. Ostale zemlje koje su međusobno izolovane zbog blokovske politike 90-te su izmenile ekonomsku geografiju Balkana i preusmerile ekonomske tokove prema novim partnerima (primer za to su ekonomski odnosi mađarske i jugoslavije koji su se pogoršali ulaskom Mađ u EU) Najveći broj balkanskih zemalja ima nisku međusobnu trgovinsku razmenu (ispod 1% ukupnog izvoza i uvoza) dok su za većinu njih glavni trgovinski partenri Nemačka. Tranzicija u pojedinim balkanskim zemljama imala je ne samo negativne već i niz pozitivnih efekata. kao ključni principi pol života: demokratija. uz retke izuzetke.Najvidljivija posledica ekonomske podele Balkana je nerazvijenost infrastrukture (saobraćaj. što pokazuje posebno primer Bugarske i Albanije koje su zapale u 1996 g ponovo u duboku ekonomsku i društvenu krizu. vladavina prava. otvaranje privreda ka svetu. Nije sasvim izvesno u kom pravcu če se dalje razvijati ovi sistemi i da li će najavljni proces demokratizacije uzeti mah u bliskoj budućnosti. značajne rezultate u maloj privatizaciji. Nasleđe burne prošlosti i marginalni položaj balkana u odnosu na glavne ekonomske tokove i nedostatak privredno dominantne zemlje koja bi mogla biti pokretač privrednog razvojaovo su neke od glavnih razloga privredne nerazvijenosti ovog regiona. brzog i mirnog razvoja. Sve do početka 90-ih balkanski ekonomski prostor bio je podeljen na tri dela-Turski i Grčki pripadaju EZ. Moglo bi se reći da ove zemlje nisu imale jednolinijski razvitak pol režima.

Zatim tendencija personalizacije vlasti-sve zmlje su imale svog lidera. 31. Zatim praksa uspostavljanja polupredsedničkog sistema i njegovo klizanje u neku vrstu autooritarnog prezidencijalizma i ponovo se na tlu balkanskog postkomunizma aktuelizuje pitanje odnosa zakonodavne i izvršne vlasti. Jedino još Albanija ne može da obezbedi mirnu smenu vlasti.Zaključak je da je jedno od opštih svojstava balkanskih postkomunističkih pol sistema nedovoljna ili ograničena upravljačka sposobnost. -Uspostavljanje i jačanje polupredcedničkog sistema ili kvazi-predsedničkog. Nedovoljno razvijeno civilno društvo. Zatim nedovoljna sposobnost da na demokratski način upravlja konflikitima i tenzijama. neefikasne pol institucije. 38 . BiH u kojoj ni jedna nacija nema iznad 40%stanovništva) Uz unitarizam u većem broju ovih zemalja primećen je visok stepen centralizacije vlasti koji nalazi izraza u ograničenoj lokalnoj samoupravi. etničke. slovenija 91%. Rumunija 81%. Bugarska 85%. Mora se napomenuta da istorija postkomunističkih zemalja pokazuje da preneglašena moć i sveprisutnost politike i preneglašenost pol sfere i aktivnosti može da bude zanačajan razlog i faktor nestabilnosti politike i društva. BiH nije rešena kao federacija. Tek posle 2000 možemo reći da su balkanske države demokratske. Pre II sv rata sve države Balkana bile su monarhije. Bez odgovarajućih partija i partijskog sistema teško je očekivati funkcionisanje dovoljno reprezentativnog parlamenta i parlamentarne demokratije. sem Turske koja je republika od 1922.. nju čine entiteti a ne federalne jedinice.Gotovo u svim balkanskim postkomunističkim zemljama parlamenti su prilično slabašne. Mali su izgledi da se na tlu ovih zemalja. dobar deo njihove izborne prakse se odvija po drugačijoj logici. U toku izbora česte su pojave monopolizacije najvećeg dela mas medija od strane vladajućih pol struktura. uz manje izuzetke. Kasnije su sve zemlje postale republike. vođu i degradacija principa vadavine prava. Efekti izbora su prilično klimavi. nedovoljno autoritativne.Pobednici dokazuju suprotno i sve to ometa koncentraciju snaga na ključna pitanja razvoja. Savremeni manjinski problemi Nacionalne. Nedovoljno konstituisane i socijalno utemeljene pol partije. unitarne. izborni gubitnici se ne mire lako sa porazom i angažuju veliki deo energije da su izbori bili nekorektni. uspostavi bilo kakava vrsta demokratskog federalizma. Treba poneuti da je veliki br ovih zemalja nacionalno homogen (većinska nacija čini preko 80% stanovništva: Albanija 95%. BiH. osim Ju. Pol elita nema jasnu viziju i projekat razvoja. Iako su izborni zakoni na nivou standarda izbornih zakona razvijenih zemalja. verske i jezičke manjine predstavljale su značajane činioce međudržavnih odnosa na Balkanu kroz istoriju ali i danas. Sve ove zemlje su . Posle rata monarhija je na kratko zadržana u Rumuniji i Bugarskoj a nešto duže u Grčkoj (1974).

7% i Romi i Pomaci.1%. Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250. uz časne izuzetke. Turci 83%. U većini država vođena je politika dobrovoljne ili prisilne asimilacije etničkih. Srbi 2%. Ostalo ih je oko 200. 97% pravoslavaca.2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400. manjine čine 2%. Grčka 98%. Slovenija 87. Romi 1.Kraj rata je rezultirao nacionalizam i secesionizam na prostoru bivše Ju što je uz asistenciju velikih sila dovelo do katastrofalnih posledica. 70% su pravoslavci.7% Slovenija: 2. Jedna od karakteristika Balkana jeste da manjine. kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije.3%.7% Hrvati. Alida nije sve tako belo kako statistike kažu vidimo na osnovu brojnosti i težini sukoba koji se javljaju povodom nekih nacionalnih manjina koje nemaju odgovarajući tretman. Bugarska 85%. Albancima i Vlasima uGrčkoj. SCG68%. Za vreme vlade Teodora Živkova u Bugarskoj proterano je preko 15.000 u Hrvatskoj.8% i Nemci. I danas u mnogim balkanskim zemljama najveći teret tranzicije podnose upravo nacionalne manjine jer je sve prisutnija diskriminacija pri zapošljavanju usled velike nezaposlenosti kao i zapostavljanje ekonomskog razvoja onih regiona koji su naseljeni nacionalnim manjinama. U Sloveniji je 39 . Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu. BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. nikada nisu u punoj meri priznavane niti uvažavane od strana nacionalnih Vlada. Makedonija: Albanci 22%. Grcima i Vlasima u Bugarskoj. Romi 2.000 Turaka i danas postoje pretenzije njihovog vraćanja.6%. bilo 12. Isto se desilo i sa Srbima u Hrvatskoj nakon Oluje i Bljeska. Grčka: Etnički homogena 98%. Arapi 1. Bugarska: najznačajnije manjine su Turci 3. Romi. To je npr bilo u slučaju sa Bugarima u Grčkoj i Rumuniji. Hrvati 78%. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje. SCG: Albanci 16. 7% katolici i 6% protestanti. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina. Turska: Kurdi 14%. Rumunija 89%.000 Turaka u Bugarsku. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini. Italijani Hrvatska: U njoj je 1991.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku. Makedonci 66%. Ako se za kriterijum nacinalne homogenosti države uzme 80% većinska nacija onda bi se moglo zaključiti da je većina balkanskih zemalja nacionalno homogenog sastava prema statistici. Rumunija: Mađari 7. verskih grupa.8%.5% ali ih na Kosovu ima 90%. 2$ Srbi. A etnički sukobi su se obično dešavali u periodima tranzicije. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije. Albanija 98%. Turci 4%.

nesto manje Madjara i muslimana Makedonija: velika manjina Albanaca. U tom kontekstu. Izbori su održani u septembru 1996 i ova dejtonska država počinje da funkcioniše u vrlo specifičnim uslovima. Rusina.000.000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije. Mnogi smatraju da je budućnost BiH neizvesna. Predpostavka je da će uz zalaganje velikih sila i međunarodne zajednice BiH moći da opstane kao zajednička država tri etničke skupine koje u njoj žive. izraženi u odnosima entiteta i u samim entitetima. kao i u odnosima entiteta i centralnih vlasti. da različiti interesi triju etnički zajdnica. Druga je predpostavka ta. Problemi konstituisanja i opstanka države Bosne i Hercegovine (zbornik: Stojković. Otvoreno pitanje naseg stupnja autonomije za Albance na Kosovu Albanija:priznaje se jedino postojanje grcke manjine. Damian) Dejtonskim sporazumom u novembru 1995 predviđeno je uspostavljanje jedinstvene. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200. postavilo bi se i pitanje stvaranja 40 . Makedonci . da nema stranih donacija pitanje je da li bi mogla daje održi sama. Nemacka manjina se iseljava dok je polozaj srpske manjine poboljsan Bugarska: ne priznaje se postojanje makedonske manjine Turska: manjine Kurda i Jermena u teskom polozaju dok je grcka manjina u nesto boljem polozaju Grcka: ne priznaje se postojanje makedonske manjine. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3.000. sa dva entiteta koja imaju određeni stepen samostalnosti i spravom na specifične odnose sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Srba nema Hrvatska: postoje vece manjinske skupine Srba i Italijana. Madjara. Roma 33. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50. Problem je i nefunkcionisanje pravne države. malo Turaka.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine. U Makedoniji 40. Rumunija: glavni problem-regulisanje polozaja madjarske manjine u Transilvaniji. mogu prolongirati krizu u BiH i u doglednom vremenu dovesti do njenog raspada u kome bi bile uključene SCG i Hrvatska. U Rumuniji Srba ima oko 20. osim slave makedonaca kao grckih gradjana.000 i problem je nerešen crkveni spor. mada postoje i Crnogorci. suverene i nezavisne države BiH.najveći problem što 10. Ima strahovit problem ekonomske zaostalosti.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji Jugoslavija: zivi najveci broj manjina na Balkanu: Albanaca.000 i imaju status manjine. Slovaka.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba. Veliki problem BiH je specifičan politički sistem koji ima nakon rata (ima 111 ministara) Imamo federaciju BiH i Republiku Srpsku i unutar njih kantone i svi imaju ministarstva.

Posle II sv rata odnosi su nacionalizovani. uspostavljeni su pregovarački kontakti predstavnika dvaju entiteta. Ovakvom podelom entiteta uglavnom su zadovoljeni intersi Hrvatske i SRJ. uspostavljeni su glavni organi vlasti na nivou države i entiteta. održan je sastanak Koštunice i Mesića sa članovima BiH-mali Dejton na inicijativu Ešdauna. što dodatno komplikuje situaciju (zaustavljanje pomoći od strane međ. Otvoreno bi bilo i pitanje stvaranja muslimanske države. pre nego što Zapad. Međutim kretanje stanovnika na teritoriji oba etinteta nije baš najslobodnije i najnormalnije. To je trebalo da uradi Koči 41 . koja bi. Koncepcije o Vleikoj Albaniji u prošlosti i danas Početke pitanja Velike Albanije možemo da nađemo još na Kongresu 1912 u Đakovici (tada je još bilo 60% Albanaca na Kosovu) tada su objavljene mape Velike Albanije. Srbi –Banja Luku. pomoć za rekonstrukciju BiH ne pristiže u predviđenom roku i obimu. Tuzlu i Zenicu. ali je ipak napredovalo: predstavnici ba entiteta prihvatili su da sarađuju sa institucijom Visokog predstavnika Karlom Biltom. Tito je nastojao da što pre sprovede plan za ujedinjenje sa Albanijom. još verovatnije Staljin stavi veto na to.muslimanske države. Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata: -Spoljnu pol i trgovinu -carinsku. Sporan je Mostar (za Hrvatsku). povratak izbeglica teče veoma sporo.Albanski komunisti su bili pod velikim uticajem jugoslovenskih drugova. Entitteti se obavezuju da neće pretiti silom i bez upotrebe sile. 2002. na vlasti je KPA osnovana 1941 pod vođstvom Envera Hodže. Sprovođenje civilnog nacrta Dejtonskog sporazuma je teklo manje uspešno. izvršeno je razdvajanje dvaju entiteta. Za vreme II sv rata kada je veliki deo Kosova zajedno sa Albanijom bio pod okupacijom Italije pa je faktički bipo spojen s Albanijom. b) raspad BiH zbog nemogućnosti usklađivanja intersa. 34. Brčko i Bijeljinu. raspoređivanje SFOR-a nije naišlo na bilo čiji otpor. U ovu negativnu zadnju stavku trebalo bi ubrojati i nekooperativnost u odnosu na izručivanje ličnosti za kojima je međunarodni tribunal u Hagu izdao poternice. 2 pretpostavke daljeg razvoja situacije u BiH: a) ona će uz zalaganje međ zajednice i velikih sila opstati kao zajednica država tri etničke skupine. Ostalo je u nadležnosti entiteta. imovinski sporovi nisu još u potpunosti rešeni mada je ostvaren veliki napredak. mogla da ima pretenzije na susedne teritorije na kojima žive muslimani (Sandžak) Svi glavni ciljevi vojnog nacrta Dejtonskog sporazuma su u najvećoj meri sprovedeni: prestao je ratni sukob. teško naoružanje je udaljeno od zona razdvajanja i stavljeno pod kontrolu. Zaključak je da BiH ne može da funkcioniše ako ne funkcioniše odnos Beograda i Zagreba. Muslimani – Sarajevo. Zajednice) kao i dalje prisutne velike antagonazme u odnosima etničkih zajednica. Početkom 1948. Srbi i Muslimani dobile su centre moći. sa svoje strane. monetarnu i finansijsku politiku -sprovođenje krivičnog prava i saradnja sa Interpolom.

Albanija i njena vlada nikada nije otovreno ispoljavala teritorijalne pretenzije prema Ju. Srpska skupština izglasala je da se raspušta Kosovska skupština i vlada i da se sva ovlašćenja prebacuju na Bg. Krh Kosovski mir poremetio je Dejtonski sporazum. Poboljšanje odnosa sa JU posle upada sovjeta u Čekoslovačku napredovalo je sve do kosovskih nemira 1981. a i vlasti u Bgu su naizgled tolerisale njeno postojanje.Dodze kao sekretar KPA. U Kačaniku je 13 septembra poslanici kosovske skupštine proglasili su Ustav Republike Kosovo. Od te nagodbe kosovski Albanci nisu ništa dobili. Zalagali su se za nezavisnost Kosova i Veliku Albaniju-Albanija. Albanci koji su živeli u inostranstvu velikodušno su slali materijalnu pomoć. Posle 1978. SAD. radikalnom Kinom. Albanija se vratila u međunarodnu zajednicu. deo CG tj Podgorica. nije mogla da ostane po starni svih promena koje su se dešavale na Balkanu. Ulcinj) Treba napomenuti da Kosovski Albanci imaju određene rezerve prema Albancima sa Kosova jer bi onda oni bili nacionalni nosioci Velike Albanije. Odatle potiče i Ibrahim Rugova. zato što je proamerička vlada Salija Beriše u Tirani tvrdila da su SAD prirodni zaštitnik Albanaca. preko Velesa do Kumanova. Nije dolazilo u obzir da Albanija priključi sebi Kosovo. Posle 1981 Kosovsko pitanje je izvesno vreme uklonjeno sa dnevnog reda. Pekingom. U Aprilu je pred Politbiro izneo formalni predlog da se Beogradu uputi molba da Albanija pristupi jugoslovenskoj federaciji i pokušaj stvaranja socijalističke federacije. Međunarodna zajednica nije smela da dopusti Kosovu da napusti Ju. Posle promena u Ju 1989 usvojen je na referendumu nov ustav 1990 za celu Srbiju. Novi režim je jedva čekao promene da bi se izvukao iz izolacije. 42 . On je sazvao sastanak CK. Rugova je izabran za predsednika Republike Kosovo. VB. Pod njegovim rukovodstvom je sasvim glatko funkcionisala paralelna država koju su Ksovski Albanci osnovali 1990. Bilo je to ogromno razočarenje. Hodđa je oborio predlog za ujedinjenje. Dejton je potvrdio da je Kosovo deo Ju. Kosovski Albanci su bojkotovali glasanje i na dan refernduma 114 poslanika kosovske skupštine proglasilo je Kosovo zasebnom republikom u okviru Ju. On je stao na čelo Demokratskog Saveza Kosova 1989. Sa jedne strane on nije želeo da utiče na Kosovske Albance sa druge strane njegova partija bila je opredeljena za kulturno jedinstvo celokupne albanske nacije. Ogorčeni zbog gubitka povlastica koje su pokrajne imale po ustavu 1974. Obnovila je veze i sa Nemačkom. Pitanje Kosova dovelo je Hodžu u dilemu. Pokušali su da sklope saveze sa Jugoslavijom. Hodžu je nasledio Ramiz Alija iz Skadra koji je 1980 preduzeo mnoge Šehuove nadlež. nacionalistički albanski komun dobili su opravdanje da i sami odbace ideju o zajednici sa YU.Sovj Savezom. Albanija je podržavala niz organizovanih nereda na Kosovu 60-ih i 70 ih godina. Nastavljeni su Albanski protesti. ne samo da bi to izazvalo buru na Balkanu već bi poremetilo unutrašnju ravnotežu u Albaniji između severnih Gega i južnih Toska jer su Kosovski albanci mahom Grge. Kada je u junu ošlo do otvorenog razlaza izmeđ Tita i Staljina.. Kosovo. Zapadna Makedonija (Od Bitolja. Albanija je u periodu posle 1978 do 1991 pila u izolaciji. Bosna je svima bila opomena u šta može da se izrodi oružani sukob. albanski komunisti nisu imali više nikogu komunističkom svetu uz koga bi se svrstali. Jugoslovenske vlasti su se klonile novih međunarodnih komplikacija. Bar.. Odnosi sa Grčkom su smekšali-spor oko severnog Epira ali pitanje manjina nije rešeno. Nacrt su napisali nove pol klase koje su se pojavile 80-ih.

i u Aprilu 1998 pojavila se suparnička organizacija i OVK.februara na direktnim pregovorima u Rambujeu. Porast nasilja pratio je i porast pol protesta.. Zategnutost je proključala u Oktobru 1997 kada su albanski studenti izašli na demonstracije u Prištini. godine Međunarodno je priznata tek 1920. Grcima.....prisutan je i inostrani faktor jer trendovi su intergracije a ne dezintegracije koji mogu dovesti do sukoba. medveđe i Bujanovca pretila je srpskim pol i dovela destabilizaciji tok kraja. 35. U drugoj polovini 2000 došlo je do zabrinjavajućeg razvoja događaja u Preševskoj dolini. Organizovana je operacija Združen zbor kako bi se Beograd umirio. Veruje se da je OVK stekla bogatstvo u švercu prostitutki. Represija na Kosovu je dobila takve razmere da ju je čak i SPCrkva osudila u Januaru 1998.cigareta. Pošto ubeđivanje nije dalo rezultate. Niko od političara ne govori o konceptu Velike Albanije . Postoji dosta Albanaca sa Kosova koji neće da se sjedine sa Albanijom jer je Kosovo mnogo razvijenije od Albanije.Makedonie su za Makedoniju kao vid federacije. Brinulo ih je to što albansko stanovniptvo u Makedoniji može da destabubilizuje Makedoniju. a to bi poništilo Dejtonski sporazum. Srpska delegacija je bila niskog nivoa. OVK se prvi put na Kosvu pojavila 1997. Potpisan je Kumanovski vojno-tehnički sporazum i doneta je rezolucija 1244 SBUN po kojoj Kosovo ostaje sastavni deo SRJ kasnije SCG.. na jugoistoku Srbije i na granici sa Kosovom.. Albnci traže da budu konstitutivan narod u Makedoniji. ni Albanci sa Kosova. Mnoga pitanja ostala su nerešena.a ljudi iz Z. svi govore o nezavisnom Kosovu. Oslobodilačka vojska Preševa. Makedoncima. kradenih kola i narkotika.godine kada je ušla u Društvo naroda. onda ne bi bilo nikakvog razloga da Srbi iz Bosne ostanu u BiH. Za nekoliko nedelja OVK je držala celo područije Drenice. U drugoj polovini 90-ih nagomilala je oružije. što znači da bi mogli i da osnuju svoju neku teritoriju što opet sledi federaciji Makedonije. NATO je počeo da razmatra Kosovsko pitanje u martu 1998. Sličan proces i u Zapadnoj Makedoniji gde su se Albanci takođe oružijem pokušali izboriti za svoje nacionalne interese-rešeno je Ohridskim sporazumom između Makedonske vlade i Albanaca uz posredovanje Amerike. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Albanije Albanija je stvorena na Londonskoj konferenciji 1913. Agresija Nato je trajala 78 dana. 43 . Sačekana je sa nizom zahteva : da se posle 3 god na Kosovu raspiše referendum o budućnosti pokrajne i da NATO ima slobodan i nesmetan prolaz preko cele teritorije Ju.Ukoliko bi se to desilo. Sa trvenjima u tom regionu rasla je zabrinutost međ zajednice pre svega zbog TV vesti i problemu izbeglica. Ni Albanci nisu bili za saradnju jer je OVK trebalo da se razoruža u roku od 3 meseca. NATO i EU.. Rugovin pasivni otpor nikuda nije vodio. Prvi ozbiljan incident dogodio se kada je OVK ubila 4 srpska vojnika na područiju Drenice. Zvanična Tirana nijednom prilikom ne izlazi sa izjavama da žele da se Kosovo prisajedini Albaniji i zbog odnosa sa nama. Kontakt grupa je insistirala da se obe strane pojave 6. To je razlog zbog čega se javno ne izjašnjava o konceptu Velike Albanije i romantičarsko osećanje o Velikoj Albanije. odlučeno je da se pređe na silu. Napetost je opet eksplodirala 1999 u januara kada je u selu Račak pronađeno 45 leševa albanaca.. Policija je žestoko reagovala..

pocinju procesi demokratizacije i u balkanske integracije. Italija je uspostavila red i mir u ime EU. pa su Albanci masovno bezali brodovima u Italiju. Taj deo je danas narko centar. mada se radilo samo o par hiljada ljudi. Italija je bila u panici. Poslednja je u Evropi. Ministarske konferencije balkanskih zemalja u Beogradu I Albanija prvi put učestvuje u nekim multilateralnim aktivnostim asim u UN. oni imaju strah od njih jer su ekonomski jaci od Albanaca iz same Albanije i zbog cinjenice da Kosovski Albanci zele da im se nametnu kao vodje. nosioci vlasti. Albanije nije imala lake opozicione snage. Bio je brutalan vladar i nakon njegove smrti pocelo je popustanje. druga je najjaca mafija u SAD. Bugarske do Crnog mora) ali od toga se skoro odustalo zbog novca koji treba da se ulozi. Od tada pa do danas strancima se ne preporucuje da nocu putuju kroz severnu Albaniju. Skadarsko jezero je unisteno od sverca nafte i u tom pogledu imaju drugaciji stav prema CG. Jedno vreme su bili dobri odnosi sa Makedonijom (zajednicki interes put preko Albanije. NATO-u. u Evropi prva. U Albaniji razlikujemo dva dijalekta : Na severu Greke (demokrate-Beriša) I na jugu Toske(nacionaliste) 44 . U CG oni ucestvuju u vlasti. Glavni partner Albanije je Italija. SAD) do smrti Hodze. Severna Albanija je prezivela zahvaljujuci svercu iz CG. dok na jugu postoje turisticka letovalista. Od 1987-88. Albanska narko mafija zaradjuje milijarde $ godisnje. Albanska drzava se otvoreno ne zalaze za Kosovske Albance. U politickom pogledu oni se krecu ka integracijama. Jedina nije bila na skupovima KEPS-a (33 zemlje. Sever je manje razvijen. Jedino sto izvoze je struja a sve drugo im nedostaje pa cak i hrana. Kanada. Kad nemaju spoljnog neprijatelja pocinju unutrasnja trvljenja zbog preraspodele moci Imaju mocvarno zemljiste ali i rude hroma i malo nafte. Grcka je tada dobro zatvorila granicu. Zbog nestanka novca koji je bio u bankama-piramidalna stedionica-dolazi do raspada državnih institucija-policije i vojske i do pobune ljudi koji su oteli oruzje iz kasarne i to je izazvalo stanje anarhije u zemlji i straha u drugim zemljama (Grcka i Italija.Posle drugog sv rata ima nekoliko faza spoljne politike D je na celu bio Enver Hodza (1944-1985) vladala je samovolja. potpisala je Helsinšku deklaraciju –član je OEBS-a Posle hladnog rata za vreme režima Salija Beriše otvara se još više ka zapadu. Prema površini teritorije i broju stanovnika -3 miliona ona pripada grupi malih država. Makedonija se nije uplasila jer ih dele velike planine). Albanski lobi je izuzetno jak –naročito u Kongresu SAD. u svakom pogledu.među prvima je uključena u Partnerstvo za mir. Delom svog kopna (južnije od luke Valona zajedno sa jugoistočnim delom Apenisnkog poluostrva) stešnjava prolaz između Jadranskog i Jonskog mora kroz Otranska vrata . 1991. poslala je policiju i donekle su kontrolisali situaciju. Veliki Trnovac je narko centar Balkana. U Albaniji je poluanarhicno stanje. 1948 do 60ih Informbiro I Varšavski pakt 1968-1978 vezanost za Kinu –Hodža I njegov naslednik Aljju podržavaju separatiste na Kosovu. SADpodrška albanaca na Kosovu I internacionalizacija Kosovskog pitanja. Do 1948 vezanost za SFRJ. 1988.

Bugarska se kao i druge bivše soc zemlje našla pred izborom: 1. to je bio dovoljan preduslov za raspadanje ekonomskog SEV i vojnog saveza –Varšavskog pakta. NATO. Njegova moc je bila velika. prevelika pa je zbog toga partija zelela da ga skine.Cilj Bugarske je bio izgradnja privrednog sistema po ugledu na zemlje razvijenih tržišnih ekonomija.MMF.Jadransko-Jonski autoput 36. U predizbornim platformama sve partije su za uključivanje e Evropsko političke ekonomske strukture I integracije. Ili da vodi nezavisnu spoljnu politiku 2. Bugarska je pristupila Partnerstvu za mir 1994 ali teži prijemu u punopravno članstvo NATO jer se u Bugarskoj ocenjuje da samo članstvo u NATO paktu daje Bugarskoj garanciju za nacionalnu bezbednost. -Iscrpljena i niskoporoduktivna privreda Bugarske. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Bugarske Bugarska nije imala nasilnu drustvenu promenu ali je krajem 80-tih doslo do smene tadasnjeg predsednika Todora Zivkova koji je od tada u kucnom pritvoru i do danas mu nije sudjeno. liberalizacija ekonomskih odnosa i privatizacija. Razlika je kad je reč o pristupu vojno-pol savezima: Savez demokratskih snaga sa Petrom Stojanovom zalaže se za puno članstvo u EU I NATO. Oslobađanjem od spoljno-političkog uticaja Moskve. sarolikih od levice do desnice. Bugarska je kao i ostale socijalističke zemlje izgubila samostalnost u vođenju spoljne politike čak joj je i MMF uveo jedan mehanizam za uspostavljanje ekonomskog starateljstva nad državom. 45 . dok Socijalisti smatraju da bi Bugarska trebalo da zadrži status vojen neutralnosti. Uspostavljanjem višepartijskog političkog sistema razbijena je komunistička ideološka monolitnost bivših soc zemalja. ili da se orijentiše ka razvijenim kapitalističkim zemljama Zapada (za šta se i opredelila) iz sledećih razloga: .WB . Jedan od ključnih karakteristika spoljnopol orijentacije Bugarske je da se balansiranjem između zadovoljavanja Američkih I nemačkih interesa na ovom delu Balkana ostvari maksimalno približavanje EU. radikalne promene ka tržišnoj privredi mogla je samo da izvede uz pomoć zapadnih zemalja. Zivkov je doziveo politicki kraj 90-tih i nakon toga dolazi do stvaranja novih politickih partija.tj. Bugarska je nastojala da što pre uđe u sistem međunarodnih finansijskih I drugih institucija ali te institucije dobijanje kredita uslovljavaju drugim političkim zahtevima a između ostalog i spoljno-političkom orijentacijom. Tokom transformacije unutar političkog i privrednog sistema u Bugarskoj su izražene jake tendencije za promenom spoljnopolitičke orijentacije. Bugarska prolazi kroz klasičan koncept tranzicije u 3 faze: čvrsta monetarna i fiskalna politika.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice. Ranija zavisnost Bugarske od Bosne zamenila je zavisnost od Zapada. U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina .

Damian) BiH priznata je kao samostalna država u Aprilu 1992. ali posto im nije bilo kako su ocekivali. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. Turska im je obezbedila smestaj. Veliki interes Turske u Bugarskoj bile su saobracajnice bez koje Turska nije mogla da funkcionise. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). Veliki broj bivsih obavestajaca je presao u taj sektor. EU im je glavno trziste ali zbog velike konkurencije nisu ekonomski uspesni. a Bugari su uzimali kao i mi. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Bosne i Hercegovine (zbornik:Stojkovic. Dejtonski sporazum tačno i izričito utvrđuje da nova država BiH zadržava subjektivitet bivše republike BiH u pogledu međunarodno priznatih granica i članstva UN. pogotovo relacija Nis-Sofija. a sto se tice drzave prvi su je priznali. preko Slovenije. Turska moze da zaobidje i Bugarsku i Grcku pomorskim putem. jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova Pomaci su bili “kost u grlu” Bugarske ali Turska to nije zloupotrebljavala.1986-87. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. imaju. ali mirnom politikom sacuvana je vojska od stresova. Vojno nisu jaki. kojim je okončan sukob. Causesku je izbegavao da uzima kredite. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije. Prema ovom sporazumu. Ali to nije uticalo na njihov nacionalni dohodak jer profit nije veliki zbog jako rigoroznih kriterijuma EU. Bugarska ima problem nacionalnog duga. Tada se 150. utvrđen je novi Ustav BiH. princip etničke podele potvrđen je kao baza državne organizacije koju čine dva entiteta nastala u toku oružanih sukoba: Federacija BiH i Republika Srpska. 37. 46 . isao je kroz Bugarsku sto je prednost a i slabost.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. Bugarska je bila isturena ruka Varsavskog ugovora. Ranije je bila centar piraterije i virusnih centara koji su stvarani kako bi unistili zapadne informacione sisteme. takodje. bivsa tajna policija. deficit u spoljno-trgovinskom poslovanju sa Sovjetskim Savezom. Ekonomski je zaostala. Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Problem u Bugarskoj je droga i ona je glavni put sverca droge sa Bliskog istoka. nacionalni dohodak joj je malo visi od naseg. Glavni koridor (njen tranzitni interes). Oni su nosioci tog sverca i niko im se ne moze suprotstaviti. Izvrsili su reformu. Ne samo za Bugarsku vec i za ceo Bliski istok Bugarsku koridor 10 je jako znacajan. ali Bugarska ih ne zeli.orjentisani ka SAD. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. uglavnom bivsi udbasi. On insistira na ocuvanju poljoprivrednog sektora i posto su nama uvedene sankcije ona je preuzela nase trziste. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate. koji je odredio novi međunarodno-pravni položaj ove zemlje. visoku stopu zaduzenosti. To je njena slaba tacka zbog koje je pritiska Zapad.

Federacija ima takve veze sa Hrvatskom. U spoljnoj politici BiH nema neko strateško opredeljenje a cilj joj je Evropska Unija. posebna i izuzetno značajna obaveza naše zemlje prem BiH na vojnom planu je i odredba koja u kontekstu mere regionalne stabilizacije nalaže našoj zemlji smanjenje teškog naoružanja i oružanih snaga za 30%. ima prioritet kako nad njenim zakonskim odredbama tako i nad ustavima i zakonima entiteta koji nisu sa njim saglasni. rešenje statusa grada Mostara. Srbi su dobili Banja Luku. Što se tiče odnosa SCG sa BiH. Pitanjima odbrane treba da se bavi Stalni komitet predsedništva. Sve funkcije vlasti i ovlašćenja koja nisu izričito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima. dalmatinksa ostrva bi se našla u nepovoljnoj situaciji u vojnom smislu). Podelom teritorije BiH na Muslimansko-Hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku. Predsedništvo i Ministarski savet. jedinih suseda BiH. kao i da ni pod kojim uslovima oružane snage stupiti na teritoriju drugog entiteta bez odobrenja vlade tog entiteta i predsedništva BiH. Ovakva dimenzija Dejtenskog sporazuma u oblasti naoružanja je proizašla iz nastojanja međunarodnih faktora da se i neposredno okruženje BiH. Vojna dimenzija odnosa između SCG i BiH proizilazi iz Dejtonskog sporazuma. Hrvatska ipak nije u punoj meri zadovoljna jer je ostalo nejasno pitanje Mostara. Republika Srpska je 1997 potpisala sporazum o specijalnim vezama između SRJ i Republike Srpske. Naime Zagreb smatra da su dva entiteta. Bosna je zemlja koja ima ime. Entiteti se obavezuju da neće pretiti silom niti upotrebiti silu protiv drugog entiteta.Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata spoljnu politiku i trgovinu. u značajnoj meri su zadovoljeni i politički interesi naše zemlje i Republike Hrvatske. najveći deo saradnje naše zemlje (ekonomska. što bi za posledicu imalo i stabilizaciju u oba etinteta u BiH. Stim u vezi.kulturna) odvija se sa Republikom Srpskom. Brčko. ali ne većinskog stanovništva(država koja nema većinski narod) BiH ima jednu specifičnu situaciju – to su specijalne paralelne veze. Delovanje Centralne banke i finansija su u rukama BiH. sprovođenje krivičnog prava i saradnju sa Interpolom. Možemo reći da je Hrvatska ima značajnih teritorijalnih aspiracija na BiH i to posebno na zapadnu Hercegovinu (što zbog velikog broja Hrvata.godine je održan u Parizu sastanak između Slobodana Miloševića i Alije Izetbegovića na kome je dogovoreno uspostavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasada. BiH nije u Partnerstvu za mir ni u NATO-u. 1996. Bjeljinu. Tuzlu i Zenicu. a to su SCG i Hrvatska nađu u poziciji da smanje sopstveno naoružanje. kao vrhovni akt BiH. carinsku. kojeg bi voleo da vidi u hrvatskom entitetu. tako i zbog njenog strategijskog značaja za Hrvatsku. Zagreb zato smatra jednim od krupnih političkih pitanja u BiH. a Muslimani Sarajevo. Republika Srpska vodi svoju spoljnu politiku a 47 . SCG je glavni eko i trgovinski partner Republici Srpskoj ( možda-nismo sigurni u ovu informaciju da 80% trgovinske razmene ide na Republiku Srpsku a 20% na Federaciju) Saradnja Republike Srpske više nije usmerena na Srbiju nego na Crnu Goru. Srbi i Muslimani dobili svoje političke centre moći. Oba etinteta mogu da zaključe sporazum sa drugom zemljom. Sprovođenje nadležnosti zajednice na zakonodavnom i operativnom planu vezano je za Skupštinu. ako bi ona potpala u pogrešne ruke. jer Zapadna Hercegovina predstavlja zaleđe dalmatinske obale i. Ustav. monetarnui finansijsku politiku.

mala gustina naseljenosti i vrlo niska stopa prirodnog priraštaja. Veoma značajnu otežavajuću okolnost u odnosima SCG i BiH predstavlja tužba BiH protiv SCG(SRJ) za genocid kod međunarodnog suda pravde u Hagu. svega 7 promila. Mekoh trbuha Hrvatske. b) Nepovoljni geografski oblik koji Hrvatski čini veoma osetljivom na eventualno nezadovoljstvo stanovništva srpske nacionalnosti i njihove moguće teritorijalne aspiracije.2%. Damian) Determinante spoljne politike Hrvatske Specifičnosti geografskih i demografskih karakteristika kao determinanti spoljne politike Hrvatske su: a) Neobičan geografski položaj (takozvana kiflica ili potkovica) b) Relativno veliki akvatorij (31. već na četri dela. Hrvatska nije.5 miliona). suočena sa problemom značajnijeg porasta manjinskih naroda. recimo da ukine neki zakon koji su doneli bilo koja od dve entitetske skupštine. a posebno nakon masovnog egzodusa Srba. Srbi 12. ali je ta struktura nakon rata promenjena u korist Hrvata. ali nije došlo do uspostavljanja njihovih diplomatskih odnosa. -Geoplitičke determinante spoljne politike Hrvatske su: a) Veoma povoljan geografski prostor kojim prolaze značajne kontinentalne i regionalne kopnene i vazdučne saobraćajnice. ali to samo teorijski može otovriti probleme jer za razliku od Srbije. granica kod 48 . (bilo) moguće preseći ne samo u regionu tzv. jer ju je.538 km kvadratna a br stanovnika 4.8miliona). u kojoj su Hrvati po popisu iz 1991 činili 78%. c) Izuzetna dužina državnih granica -2. To je regulisano 1996 na sastanku Miloševića i Izetbegovića u Parizu. d) Relativno homogena nacionalna struktura. mislim da može. U okviru Dejtonskog sporazuma izvršeno je uzajamno priznanje SRJ i BiH.760. Treba pogledati podrobnije o instiuciji Visokog predstavnika za BiH (to je sada Pedi Ešdaun) Visoki predstavnik ima velika ovlašćenja. Međutim one dele međusobno ambasadorska mesta. što je svrstava u retke neostrvske zemlje čiji je akvatorij daleko veći od teritorije (površina teritorije 56. e) Veoma veliki broj ( u odnosu na ukupno stanovništvo) iseljenih Hrvata i njihovih potomaka u Evropu (skoro 1. sa BiH (nisu ozbiljni problemi-kod Bihaća.federacija svoju i stvara se veliki problem. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Hrvatske (Zbornik: Stojković. Makedonije ili BiH.000km kvadratna teritorijalnog mora) i još dvostruko toliko u okvru ekonomske zone. veoma duga i razuđena obala. u prekomorskim zemljama (oko 1. 38. a Jugosloveni 2.344 –popis iz 1991) c) Relativno mali broj stanovnika. u sadejstvu sa srpskim snagama iz susednih država SCG i BiH.2%.028km d) Problemi granica: Sa Slovenijom oko Piranskog zaliva (problem više psihološke prirode nego realni). od kojih su mnogi i danas prilično vezani za Hrvatsku.

primljena je u UN.g.. slično ostalim zemljama bivšeg socijalističkog sistema. Prema nekim podacima. što podrazumeva napuštanje jugoslovenske i sovjetske vojne tehnologije i prelazak na tehnologiju NATO-a.000 pripadnika. Neki zapadni analitičari navode podatak od skoro 6 milijardi dolara.g. Hrvatska dugovanja stranim zemljama. Sa SAD su bili ostvareni odnosi ~strateškog 49 . NATO. kao rezultat njene prioritetne izgradnje tokom rata 1991. -Od ekonomskih determinanti spoljne politike Hrvatske najvažnije su: a) Srednji nivo ekonomske razvijenosti u svetskim razmerama. što Hrvatku čini najzaduženijom zemljom u tranziciji po stanovniku. NATO). -Bitne determinante spoljne politike Hrvatsk vojne prirode su: a) Relativno moćna (barem u regionalnim okvirima) vojna sila. Ona je članica i OEBS-a. denacionalizacije. Torpedo. 1992. Bokokotorski zaliv-kompromis je nađen u zajedničkom patrolitranju crnogorske i hrvatske pogranične policije. b) Proces tzv. nakon Rusije. tranzicije privrede (i društva). tj nizak nivo razvjenosti u evropskim okvitima i relativno razvijen aprivreda u originalnim okvirima. a nedugo nakon toga i u KEBS. uključujući i deo ukupnog duga bivše SFRJ. Hrvatska vojska broji oko 60. Sa većinom tih zemalja uspostavljen je vrlo liberalan režim kretanja ljudi. Saveta Evrope. b)Zbog specifičnih prilika Hrvatska je forsirano razvijala vojnu industriju (proizvodnja. Tuđman navodi iznos od 4. Prema hrvatskim izvorima bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je najmanje 7.5 milijardi dolara ukupnog duga. Rusijom i Kinom. ostajanja bez zaposlenja. počinje period privremenig rasta.g. vojna proizvodnja odvija se u oko 300 firmi (najznačajnije su: Đuro Đaković. Centralnoevropske inicijative. i prihodima od turizma i saobraćaja. itd. recimo tenkova). A996. Ograničene finansijske mogućnosti Hrvatske utiču i na mogućnost dalje ekspanzije vojne sile..) Za Hrvatsku se poseban problem javlja bog nastojanja da se što brže priključi zapadnim vojnim integracijama (Partnerstvo za mir.. c) Hrvatska nema značajnih ni globalnih ni bilateralnih problema sa trima njvećim državama: SAD. i da u gotovo sve evropske zemlje građani Hrvatske mogu putovati bez viza. -Od međunarodno političkih determinanti spoljne politike Hrvatske treba izdvojiti: a) relativno brzo postizanje međunarodnog priznanja i uspostavljanje i razvijanje diplomatskih odnosa sa velikim brojem država. je praćen brojnim problemima privatizacije.Neuma-to je obala dužine 5km –deca idu sa pasošima u školu). Končar. Do sada nije uspela postati član samo STO (ima status posmatrača) kao i CEFTA-e i što je sa stanovišta Hrvatske spoljne politike najbolnije evroatlanskih integracija – EU.međutim od 1995.000 dolara. sa SCG problem na Dunavu kao i problem Prevlake(za Hrvate je više problem psihološkog karaktera nego strateškog. Visoki trgovinski deficit pokriva se visokim iznosima deviznih doznaka radnika-migranata i iseljenika. b) Hrvatska je vrlo brzo uspela postati članica velike većine međunarodnih (vladinih) organizacija. c) Finansijsku situaciju karakteriše stabilnost valute i prilično niska inflacija.

Hrvataska je nastojala nadoknaditi preorijentacijom na svetsko tržište. sa sistemom podele vlasti. b) Osiguranje teriorijalne celovitosti – Ovaj cilj je prisutan od početka rata u Hrvatskoj do danas i ostvarivan je i diplomatskim i vojnim putem. bitnim kreatorom spoljne politike Hrvatske može se smatrati Predsednik Republike. Glavne karakteristike spoljne politike 1. Pitanje odnosa prema 50 . Priključenje Partnerstvu za mir. Austrijiom. U tome je ostvarila relativno skorman uspeh. e) ulazak u evroatlanske integracije f)Odbijanje uključenja u Balkanske integracije (smatraju da nemaju kulturnih sličnosto sa Balkanom već više sa centralnom Evropom jer su bili pod AU) Takođe koriste i religiju kao instrument. -Od unutrašnjih političkih determinanti spoljne pol Hrvatske treba navesti: a) Po svom sistemu . hrvatska vlast je bila prisiljena forsirano graditi sistem odbrane i naoružavati je. Hrvatska je uglavnom imala značajnu podršku SAD.država je parlamentarne demokratije. b) višestranalki partijski sistem. slobodnim tržištiu. kasnije prijemom u NATO jedan je od prioritetnih ciljeva u kupnoj pol Hrvatske. -Specifična pitanjaJedno od njih je pitanje odnosa sa Hrvaskim iseljeništvom u svetu. što neke navodi na zaključak da se radi o tzv polupredsedničkom sistemu. U odnosima Hrvatske sa Rusijom postoji određena rezerva o ruskom prosrpskom stavu tokom jugoslovenske krize. traže da budu kao Norveška.Osnovni ciljevi: a) Ostvarenje nezavisnosti i međunarodnog priznanja – taj cilj je bio karakterističan za period 1991-1992 god i ostvaren je relativno brzo. ministri inostranih poslova i odbrane. ali ne toliko u suštinskim strateškim opredeljenjima) sa BiH i nerešenih(osim osnovnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa) sa SCG. Taj drugi zadatak ostvarivala je uporednim razvitkom vlastite vojne industrije i (zbog embarga UN na izvoz oružija na prostore buvše SFRJ) ilegalnim nabavkama oružija na tzv. d) Odnosi sa susedima su različiti – od vrlo dobrih (bez otvorenih pitanja) sa severnim susedima Mađarskom. tako i značajnog izvora sirovina) SFRJ. Lobiranje i pomoć iseljenih u procesu osamostaljenja Hrvatske je značakna. kao i predsednik vlade. Hrvatska je stigla do statusa kandidata za ulazak u EU. c) Ostvarenje vojne sigurnosti – ušavši u ratne sukobe bez regularne vojske. ali uz veoma značajnu ulogu Predsednika Republike. To nisu održivi pravni argumenti već politička želja i kompleks. c) Na osnovu dosadašnje prakse. preko dobrih (uz određena nerešena pitanja) sa zapadnim susedima Slovenijom i Italijom.partnerstva~. do protivrečnih(zbog podrške na rečima. Tačku na « i « ostvarenje ovog cilja predstavljalo je međusobno priznanje Hrvatske i SRJ avgusta 1996. Javno mnjenje je zbog Gotovine podeljeno po pitanju ulaska u EU. Mnogi su protiv ulaska u EU. d) Razvitak (što povoljnijih) ekonomskih odnosa sa svetom – gubitak ekonomskog potencijala (kako značajnog izvoznog tržišta.

Rast društvenog proizvoda ima endenciju usporavanja zadnjih 30 godina (posebno u odnosu na druge zemlje EU) . Sve važnije spoljno političke inicijative Grčke bile su motivisane.dovele su do jačanja patriotskih i nacionalističkih osećanja u javnom mnjenju. kao i bliže kontakte sa Balkanski državama. direktno ili indirektno.SPOLJNE DETERMINANTE a) Turska kao najveći bezbednosni rizik za Grčku – percepcije potencijalne vojne pretnje Turske u odnosu na Grčku imaju duboke istorijske korene ali su naročito pojačane od vremena Kiparske krize 1974.000 kiparskih Grka. čiji je član u međuvremenu postala.a praktično odugovlačenje sa ispunjavanjem obaveza izručenja. može se označiti kao period diversifikacije grčkih spoljno-pol veza dodajući pored bliskih odnosa sa SAD i jačanje veza sa Evropskom Zajednicom. Pobeda PASOK-a na izborima 1993 nije donela značajnu pol stabilnost. koji je trajao do 1974 godine karakterišu napori niza grčkih vlada. godine. može se grubo podeliti u 3 perioda. Grčka smatra da se novi vojni potencijal Turske može manifestovati protiv Grčke ili na Kipru ili u Egejskom moru u Trakiji ( pod izgovorim zaštite Turske manjine) Takođe se mstra da izbijanje sukoba na Kosovu 51 . Sve dok je tako. Treći period. koji traje do danas.Haškom sudu – za Hrvatsku je karakteristično formalno prihvatanje. Kraj 80-ih i početak 90-ih godina je period koji karakteriše politička nestabilnost u Grčkoj. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Grčke (Zbornik: Stojković i Damian) Moderna Grčka spoljna politika. Brojne okolnosti kao što su pitanje Makedonije. da očuvaju jedinstvo grčke države pred izazovima II svetskog rata i građanskog rata koji je usledio. I dolaska na te funkcije Kostasa Simitasa. nijedna Grčka vlada nće moći da smatra Tursku pravim savznikom. koja datira od priznavanja njene nezavisnosti od strane Evropskih sila 1832. -Grčka privreda se zadnjih decenija uz povremene manje uspone i padove nalazi u stagnaciji. Zajednički element za sva ova tri perioda je grčki odnos prem Turskoj i jjena percepcija Turske kao glavne opasnosti za sigurnost Grčke. Drugi period. Dve dominantne partije : PASOK i Nova Demokratija-smenjuju se na vlasti. stvaranjem povoljnijeg odnosa snaga prema Turskoj. Turska je iako saveznik u okviru NATO-a iskoristila vojnu silu za okupaciju sverenog dela Kipra i odande proterala oko 200. Posle smrti premijera i vođe PASOK-a Andreasa Papandreua 1996 g. demokratskih i autoritarnih. kriza sa Turskom oko egelskog ostrva. izgleda da Grčka. karakterisao je određeni ekspanzionizam mlade grčke države čiji je glavni spoljno-politički motiv bio da dođe u posed delova tradicionalnih grčkih maloazijskih oblasti koje su još uvek bile pod turskom vlašću. Prvi period koji je trajao od Grčko-Turskog sukoba 1922 godine.. 39. pitanje Kipra. posle skoro pune decenije političkih previranja i nestabilnosti. na putu ka periodu unutrašnje političke stabilnosti.

Grčka reakcija na proglašavanje nove Makednoske države pod imenom Republika Makedonija bila je zatvaranje granice prema njoj i uvođenje ekonomskog embarga. Glavni oslonac PASOK-ove Balkanske politike je bilo stvranje specijalnih odnosa sa Bugarskom. To je i ujedno bio kraj Grčke politike specijalnih odnosa sa Bugarskom. strasti su počele da stišavaju i da se osećaju negativni ekonomski i politički efekti embarga. više stotina hiljada albanskih migranata. Grčko protivljene imenu Republika Makedonija zasnovano je na tome jer je to još iz vremena Aleksandra Makednoskog istorijsko ime Grčke severne pokrajne Makedonije. (IzolovanostGrčke u EU po tom pitanju i pritisak SAD) Makedonija je primljena u UN pod kompromisnim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija -Grčka politika prema Albaniji uslovljena je činjenicama da u južnoj Albaniji živi značajna Grčka manjina (između 300 hiljada i 500 hiljada) da se u Grčkoj nalazi. možemo reći da su oni prijateljski. Uprkos činjenici da su te dve zemlje pripadale različitim vojnim i političkim blokovima. osnovu njihovog zbližavanja činila je Turska opasnost. Grčka vlada je pokazal značajan interes za Balkan. godine za vrme dok je A. a i brojnim diplomatskim i humanitarnim inicijativama pokazala da ima nepristrasan stav u Jugoslovenskom konfliktu. najnepovoljniji scenario raspleta konflikta na jugu Balkana bilo bi izbijanje ratnih dejstava na Kosovu. Za Grčku Makedonsko pitanje ima više aspekata. To bi po njihovom mišljenju. Što se tiče odnosa sa našom zemljom. Verovatno glavni razlog tome (pored verskih i istorijskih razloga) je to što se Grčki i naši nacionalni interesi nigde ne suprotstavljaju. Todor Živkov je krajem 80-ih iz Bugarske iselio nekoliko stotina hiljada Bugarskih turaka i Pomaka. Nova Bugarska vlada prešla je na politiku postepenog jačanja saradnje sa Turskom. verovatno uvuklo u rat i Albaniju i Makedoniju. Grčko-Bugarsko zbližavanje je počelo padom Grčko-vojne hunte 1974. 52 . Grčko javno mnjenje ima pozitivno mišljenje o nama i osećaja simpatije prema nama. i da dalje otvaranje Albanskog pitanja. Dodatna motivacija z atkvu politiku bila je kontrabalansiranje Turskog uticaja u regionu. koji je bio na snazi skoro 2 godine. direktno ili indirektno. može dovesti do jačanja Turskog uticaja i na severnim Grčkim granicama.Papandreu prvi put bio Grčki premijer. koje bi uvuklo Kosovo i Makedoniju. može predstavljati veliku opasnost po Grčke bezbednosne interese. Od samog početka Jugoslovenske krize Grčka je svojim stavovima. Ono što je vidljivo jeste to da Grci kupuju i ulažu u infrastrukturu u Albaniji. Tu je i bojazan da bi nova Makedonska država mogla podpasti pod jači uticaj Bugarske ili Turske. -Balkanska nestabilnost kao bezbednosni rizik za GrčkuIzmeđu 1981 i 1989. PASOK-ova Balkanska politika težila je da ostvari bliske veze sa svojim sevrenim susedima. Do promene u Grčkoj politici prema Bugarskoj došlo je psole pada Todora Živkova i promene Bugarske politike prema Turskoj i prem Turskoj manjini u Bugarskoj. a takođe. U međuvremenu. Činjenica je da su Bugraska i Turska bile prve zemlje koje su priznale samostalnu makedonsku državu i to pod imenom Republika Makedonija-to je dalo dodatno opravdanje za Grčku zabrinutost.koje bi bila na neki način uvučena i Makedonija.godine. i Tursku. koji su uglavnom ilegalni gastabajteri. Za Grčku.

Grčka bi u tom slučaju mogla da računa na podršku EU. Vlada iz Tirane smatra da je popis stanovništva lažiran i da Albanci čine 40% Makedonije. Iz tih razloga traženje većeg oslonca u Evropskom sistemu bezbednosti je za Grčku postalo određena alternativa. sa Bugarskom a istoku. Makednija ima velikih problema sa Albanskom populacijom na svojoj teritoriji. Formiranje zajedničke odbrambrene politike u okviru EU. Drugim rečima. zbog svoje globalne uloge više valorizuje strateški značaj Turske za Savez nego principijalne stavove Grčke. osnovna karakteristika spoljne politike Makedonije sastoji se u oslanjanju i povezivanju sa zapadnim silama. Turska ima veliki strategijski značaj za SAD i NATO. 53 . koja priznaje Makedoniju. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Makedonije (Zbornik: Stojković. u bivšim Sovjetskim republikama. Dakle. 40. sa SCG na severu i sa Albanijom na zapadu.g održali su sopsteveni referendum na ome se 90% izjasnilo za nezavisnost u odnosu na Makedoniju. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom. Damian) Od sticanja nezavisnosti. Zbog toga što Turska ima vrlo važnu ulogu u Američkim dugoročnim planovima na Bliskom istoku. Evropski bezbednosni okvir ima određene prednosti za Grčku u poređenju sa Atlanskim. Albanci su počeli da traže nezavisnost (1992. tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. a izbili su i sukobi sa Makedoncima) Albanci iz Makedonij. (dijalekt) bugarskog jezika. čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju. Skoplje je posle Tirane drugi najveći albanski grad. Ako se ustanovi zajednička politika odbrane ona će po definiciji garantovati bezbednost od agresije spolja svim zemljama članicama. Albanci su osnovali i svoj univerzitet u Tetovu. Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije. u Aziji i uopšte u muslimanskom svetu. a u prvom redu sa SAD. Predsednik Albanije zalaže se za rešavanje problema diplomatskim putem . pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske. kao i oni sa Kosova organizovali su sopstvene paravojne jedinice.GRČKA U POTRAZI ZA ODGOVARAJUĆIM MODELOM BEZBEDNOSTI Smatra se da NATO. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu. Dakle zaključak je da u Makedoniji postoje konfliktni odnosi između Makedonaca (koji prem propisu iz 1994 čine oko 67% populacije te zemlje) i Albanaca (oko 23% populacije) koji su u osnovi slični onima na Kosovu. Makedonija se graniči sa Grčkom na jugu. Makedonija nije bila priznata sve do kraja Jula 1992.a li je stavio do znanja da njegova vlada u slučaju izbijanja rata u Makedoniji neće stajati skrštenih ruku. Ovi unutrašnji problemi Makedonije umnogome opterećuju njene odnose sa Albanijom. NATO nije u mogućnosti da u sukobu između Grčke i Turske arbitrira u korist Grčke. Inače. Uprkos mišljenju Badinterove arbitražne komisije da Makedonija ispunjava uslove za međunarodno priznanje. u Grčkoj je viđeno kao veoma povoljna mogućnost. ali je smatra državom koja ne pripada isključivo makedonskom narodu. godine. Imajući u vidu Tursku pretnju. Odmah po sticanju nezavisnosti Makedonije.

Sjedne strane. Sa druge strane. On je isticao da onaj ko vlada< Makedonijom vlada čitavim Balkanskim poluostrvom. uključujući promenu imena Makedonije (strahujući od mogućih budućih teritorijalnih aspiracija ove bivše Ju republike prema severnim delovima grčke teritorije). U ekonomskom smislu. Nakon Slovenije. tim putem teži se postizanju veće fleksibilnosti stare Grčke opomenutim spornim pitanima. koji je priznavao i sam Bizmark govoreći o geopolit značaju makedonske teritorije u 19 veku.Glavni razlog za to ležao je u protivljenju Grčke koja je postavila određene usove za priznanje. Povezuje i Solun i obezbeđuje izlaz na Egejsko more a i čitav prostor od južne ka severnoj Srbiji. inače krhku bezbednost zemlje. Možemo zaključiti da prisustvo stranih trupa na teritoriji Makedonije jača. a njene odbrambrene snage su relativno slabe. Makedonija je ranije. bila dosta zavisna od celokupnog Ju tržišta. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Rumunije Rumunija je prva dozivela veliku drustvenu promenu jer tokom 60-tih. 54 . spor je i oko zastave( zvezda na zastavi pronađena je u grobu Fiilipa Makedonskog). . Makedonija je ipak postala član UN pod privremenim. godina postala članica programa Partnerstvo za mir a sklopljen je i sporazum kojim SAD i Makedonija uzajamno dozvoljavaju boravak na svojim teritorijama neograničenog broja vojnika druge strane. Makedonija je druga bivša Ju republika koja je 1995. Svi oni koji žele da iz severne i Zapadne Evrope dođu do Bliskog istoka ili Srednjeg moraju da idu preko Makedonije. od SFRJ. Takođe.Atraktivnost geopolitičkog položaja Makedonije potiče u prvom redu iz činjenice da njen središnji deo obuhvata jedan segment Vardarko-Moravske doline kojom prolaze kopnene saobraćajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu Evropu sa Bliskim istokom i susednim regionima. Makedonska vlada ulaže značajne napore u cilju razvoja uzajamnoh odnosa. Nakon nestanka jedinstvenog tržišta Makedonska privreda je i dalje nerazvijena. Treće. Zbog toga je Mekedonija od velikog značaja i za NATO koji danas ima svoje baze preko kojih kontroliše Balkan i Bliski istok. Politički sistem ove zemlje čini se nestabilnim. 70-tih pa i 80-tih na vlasti je bio Causesku (dosao na vlast 1963)cija je politika bila diktatorska unutar zemlje. tj preventivno deluje prema eventualnim Bugarskim aspiracijama koje bi mogle dovesti u pitanje Makedonsku nezavisnost. uspostavljanje pol i vojne saradnje sa SAD trebalo bi da posluži za pacifikaciju Albanske manjine u Makedoniji. Grčka negira postojanje posebnog Makedonskog identiteta. tehničkim imenom Bivša Ju Republika Makedonija. Makedonija raspolaže sa najmanjim ukupnim brojem aktivnih i rezervnih vojnika u poređenju sa susdnim zemljama. Moderna makedonska država ima ogroman geopolitički i geostrateški značaj. Makedonsko rukovodstvo smatra da prisustvo amerikanaca u toj zemlji ojačava i njenu političku poziciju u odnosu na Bugarsku. 41.

Causesku je sprovodio diktaturu u zemlji bez prava na politicke slobode. On je odobrio da oni mogu da odu iz Rumunije u slucaju da Nemacka za svakog coveka plati od 80.Rumuni pokusavaju da beze iz zemlje zbog velikih restrikcija i rigoroznih propisa (samo 1 sijalica sme da bude upaljena u kuci) U takvoj situaciji. U zemlji. izbija konflikt sa madjarskom manjinom u Transilvaniji ili Erdelju(to je razlicito ime za istu teritoriju ). versko organizovanje…sto u drugim zemljama nisu imali. pogotovu velikih giganata kao i sve tranzitne zemlje. Rumuni su se i plasili samog njihovog broja a i nacina na koji su dobili tu oblast (na poklon za ucesce u i SR). Na taj nacin znacajno je popravljena unutrasnja medjunacionalna ali ne i ekonomska situacija.000-100. 90-tih su odzani demokratski izbori. Iza nas su u mnogim aspektima. bilateralni sporazum sa Madjarskom i od tada vise nije bilo medjunacionalnih problema u vidu organizovanog politickog delovanja. i uhapsili sinove plaseci se sistema koji je uspostavio. 1989. jer Madjari su katolici. Rusi su ostali korektni i omogucili su im da prezive. Javlja se veliki broj zaposlenih a sve manje posla sto je karakteristika svakog tranzitnog drustva i dolazi do pobune rudara. ljudska prava su bila ugrozena. Zbog te cinjenice nasa drzava nije reagovala na ugrozena prava nasih manjina. pobeda reformisane komunisticke snage u socijalni blok. U Rumuniji su veliki problemi vezani za korupciju i kriminal pa neki smtraju da zbog toga oni nikada nece uci u EU. Lokalni predvodnik je svestenik i rezultanta tih protesta su stotine prebijenih. Rumunsko rukovodstvo je otvoreno reklo da zele u NATO i EU. Kako je vreme odmicalo sve manje uspeha je Causesku imao na medjunarodnom planu. cinilac rusenja vlasti. 1967. Drustvena revolucija je izbila i bila je iznenadjujuca za sve i niko je nije predvideo. spoljne politike on je bio mnogo liberalniji. Razvijen petrohemijski kompleks ali raspadom Varsavskog pakta javlja se zabrinutost da li taj sektor moze opstati. povredjenih. drugi smatraju da je to ucinila upravo tajna policija. Pojavljaju se i nacionalisticke stranke:velikorumunska i separatisticka Madjarska.Tito i Causesku su imali dobre odnose mozda i zbog odbijanja Rumunije da ucestvuje u napadu na Cehoslovacku. Vojska je stala na stranu naroda i jedni smatraju da je ona bila odlucujuci faktor. Sa njima je Causeski drugacije postupao.Sto se tice medjunarodne. Rusija je donekle kupovala Rumunsku spoljno-politicku poziciju. Kad su uhvatili Causeskog odmah su ga streljali sa zenom. pravo na jezik. imali su pravo politickog predstavljanja. To je dovelo do pobune u crkvama.5 miliona Madjara. Ulaskom zemalja sa Balkana u Nato sve se vise steze obruc oko Rusije. privatizacija je sporo isla. Zrtve su ne samo manjine u Rumuniji vec i sami gradjani Rumunije. U okolini Temisvara zivi veliki broj Nemaca. a Rumuni pravoslavci. Intervencijom EU potpisan je 1996. a u drzavi je sve teza situacija. sve bivse socijalisticke zemlje su prekinule diplomatske odnose sa Izraelom osim Rumunije. tu je oklevala dok je privatizovala male firme. To je bila samo kapisla koja je pokrenula konflikte u Temisvaru. Taj nagli prevrat dovodi do povecanog broja politickih partija. Causeski je cak imao i jaku tajnu policiju. Rumunija je priznavala nasu manjinu. Kavkaza. Takodje. U okolini Temisvara postoji oko 55 . To ipak nije bila radikalna promena koju je trazio Zapad. U tom kraju zivi oko 2-3.000.

Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Rumunija i Bugarska su najznacajnije baze za trupe iz SAD pa se pretpostavlja da ce se trupe tu prebaciti sa Nemacke teritorije. Snažna afirmacija zapadnog modela pol i ekonomskog organizovanja. Ideja SAD jeste pomeranje i prosirenje ka Rusiji. tešnja za punopravnim članstvom u EU.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže. sklopila bilateralne ugovore o slobodi trgovine sa članicama CEFTA (centralno evropska zona slobodne trgovine). ali oni nisu hteli. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. političke i vojne strukture. Rumuni su to brzo radili. Tri su momenta dovela do promene položaja Rumunije u savremenim međunarodnim odnosima: Raspad SSSR-a. da izmeni oko 100. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. Rumunija je lojalno ispunila zahteve NATO-a a to nije bezazlen posao. Rumunija se priključila Centralnoevropskoj inicijativi.Regionalna i bilateralna saradnja sa susedima pogotovu onima u kojima žive Rumuni. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. ispipavao interes SAD nudeci im Niški aerodrom za bazu. Varšavskog ugovora i SEV čime je nestala zavisnost od Moskve. Mnogi bi tu snagu iskoristili bar za pretnju. Razlog je prijateljstvo Berluskonija i premijera Rumunije Nastasija?? Rumunsko trziste je najvece trziste na Balkanu i geografski i demografski (23 miliona stanovnika)i zbog toga su mnogi ocekivali puno veci priliv kapitala. postala pridružena članica EU 1995. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. Posle II sv rata došlo je etničkih pomeranja jer neke teritorije na kojima su điveli Rumuni su ustupljene tadašnjem S Savezu (Besarabija I Severna Bukovina) Raspadom SSSr-a ove teritorije naseljene Rumunima našle su se u okvirima novih država: Ukrajne I Moldavije Imala je nesporazum sa Moldavijom. Nije tajna da je Slobodan Milosevic 1994. Cilj spoljne politike je potpuna integracija u Zapadnu Evropu i evroatlanske ekonomske. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. tenkove.1945.000 malih italijanskih firmi.000 vojnih standarada da bi pristupila EU. sa Bugarskom i Albanijom priključila se Crnomorskoj ekonomskoj saradnji. Novi susedi –Ukrajna i Moldavija (nakon raspada SSSR-a) i SRJ (nakon raspada SFRJ). Niš je centar Balkana. sve novo kupuje po standardima NATO-a. avione ali nikada nisu ni vojnom doktrinom ni organizacijom vojnih jedinica pokazivali ofanzivu ni agresiju sto je iznenadjujuce za Balkan. Rumunija je svoju orjentaciju usmerila ka EU i NATO-u. a vezan je za Zmijsko ostrvo. uklonili staro oruzje. clanica je Partnerstva za mir. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. Hrvatska mora npr. Rumuni su vojni sektor znacajno smanjili. Ali Pariskim 56 . postala je interesantan partner za SAD.2. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj. Oni su imali najvecu armiju na Balkanu. uključenje u NATO. Primljena je u Savet Evrope.

sve do početka II sv rata i raspada ovog pakta. Turska je inače u konfliktu sa svojim susednim emljma: Iranom. U to vreme.Uspostavljen je Balkanski pakt 1934 (Ju. Irakom. a nastojao je održava dobre odnose sa susedom SSSR-om. pogotovu naspram Grčke i SCG sa kojima Turska tradicionalno ima veoma delikaten odnose. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji. Takvu poziciju Turske u mnogome određuju i strategisjki interesi SAD koji su inače bliski saveznik Ankare. Od raspada Ju i SSSr-a ona nastoji da se nametne kao regionalna sila. U tome joj računice remeti Bugarska koja ne želi da se uključi u političke igre Anakare.ugovoriom 1918. Upadljivo je počela da razvija odnose i saradnju sa Albanijom i Makedonijom da bi presekla tako osovinu Atina-Beograd. Turska je bila uz Iran najaktivnija islamska zemlka oko Bosanske krize.Tur. Kada su se početkom 90. stavila je svoj vazdusni prostor na raspolaganje NATO-u. U te njene planove se zasad ne uklapa ni Bugraska koja ima drugačiji 57 .EU. Istoveremeno se naglo okrenula i prema ostalim zemljama. Grčkom. U vreme bombardovanja SRJ. 42. Za vreme II sv rata Turska je neutralna ( u početku za Trojni pakt. bila među prvim zemljama koja je priznala novostvorene države na ruševinama SFRJ i odmah je počela da intezivira odnose posebno sa Bosnom. ne slučajno. U raspodeli snaga na Balkanu u toku hladnog rata i bipolarizma Turska personifikuje Zapadni blok. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Jermenijom. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD. Ru. U kratkom periodu 1953-55 Turska je sa Ju i Grčkom bila član Balkanskog saveza ali je zbog sve većeg nesporazuma Grčke i Turske i normalizovanja odnosa Ju i SSSR-a ovaj savez stavlje ad acta. Damian) Zahvaljujući fleksibilnoj i konstruktivnoj spoljnoj politici Kemala Ataturka. Do sporadičnih odnosa bilo je i u odnosima sa Bugarskom zbog Turske manjine u Bugarskoj posebno u vreme T. Jedino je u ljubavi sa Sverenim Kiprom koji i nije država ali je priznat jedino od strane Turske. Rumunija i Bugarska su primljene u NATO 2002. pre svega ka Albaniji. Grčka). i pridruženo članstvo. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj. Ankara je.ih raspali SFRJ i SSSR u Ankari su preko noći oživeli otomanski snovi iako to javno nikada nije smela da prizna. Balkan je predstavljao jedno od glavnih područija delovanja turske diplomatije. Albanija je uz Makedoniju veoma značajna karika u Turskim planovima na Balkanu. pred karj za Sevznike) To je po završetku rata uvelo Tursku u NATO -1952. Rusijom i Kiprom. Sirijim. Kada je počelo raspadanje Ju. Bugarskom. Turska kao regionalna sila i njena politika na Balkanu ( Zbornik: Stojković. koji se u svojim reformama oslanjao na veze i iskustva zepedne demokratije.Živkova kad je odlučio da se oni moraju deklarisati kao Bugari. NATO-a. Sticajem okolnosti Turska se kofrontira sa Grčkom –pitanje Kipra i ostrava u egejskom moru. Ankara je od prvog trenutka nastojala da bude što prisutnija na prostorima gde živi muslimansko stanovništva.

Taj problem je. sada beže od nemaštine. Ankara je bila isturena brana prema Sovjetskoj imperiji ali rat u zalivu 1991 pokazao je koliki je njen strategisjki značaj u regionu. Kada je 1997 godine utvrđeno da u zemlji boravi ilegalno od 300 do 400 hiljada bugarskih turaka odlučeno je da se u Bugarsku proteraju svi koji su u Tursku stigli sa turističkom vizom ili bez nje. To bi izazvalo ekonomsku krizu u zemlji koja se suočava sa visokom stopom nezaposlenosti. 58 . EU sa Turskom ima carinsku uniju od 1964. Nove krize na Balkanu dovele bi do ogromnog talasa iz Albanije. Sile EU i njihova balkanska politika Članice EU su Grčka od1981. 80-ih godina Turci su bežali u domnovinu svojih predaka zbog progona komunističkog režima Todora Živkova. Zapadni saveznici su tokom sukoba sa Irakom koristili baze na Jugoistoku zemlje zbog čega je Turska dobila veliku vojnu i ekonomsku pomoć. Ako se taj projekat realizuje opet će Beograd i Atina ostati na sporednom koloseku. 43.značaj od vremena otomanske imperije. treba reći da je Balkan. Ta njena nastojanja potvrđuju mnogi potezi. sa Rumunijom -1995. Bugarske i Makedonije ka Albaniji i Kosovu pa preko Sandžaka do Bosne. sa Hrvatskom i Makedonijom. u planovima Turske odskočna daska i prirodan put prema Briselu čije kapije nikako da otvori mada na njih kuca više od tri decenije. pogotovo što je pobuna počela na jugu Alabnija gde inače žive pripadnici mnogoborojne Grčke manjine. Protivnici Turske u EU su sve glasniji: ona je malim delom Evropska zemlja i mnogi se đale što u projektu Ustava nisu nglašeni hrišćanski koreni Evrope Ankara je zahvaljujući podršci moćnog saveznika SAD poslednjih godina stekla zavidnu međunarodnu poziciju. Svakako. Taj projekat znači mnogo više od jedne saobraćajnice jer po strani bi ostala Grčka. Na taj način nastoje da odvoje Beograd i Atinu koji imaju tradicionalno dobre odnose. Sve do tada.pristup saradnji na Balkanu. Danas na zapadu u Turskoj vide branu protiv prodora fundamentalizma prvenstveno iz Irana i njegovog izvora u kavkavske zemlje i u Centralnoj Aziji. Tursko javno mnjenje je optuživalo Atinu da stoji iza nemira u Albaniji. Makedonije i Bugarske. Atina ne želi da ima navodno u susedstvu jaku Albaniju. preko Bugarske i Turske do Bliskog Istoka. iz Ankare gledano najizraženiji u Bugarskoj u kojoj živi oko milion lica turskog porekla.Ona je inicirala izgradnju auto-puta Istambul-Sofija-Skoplje-Drač. SCG i Rumunija. Turci pokušavaju da naprave zelenu transferzalu od Ankare preko Zapadne Trakije. Tursko prisustvo na Balkanu nije diktirano samo pol i strategijskim ciljevima nego ima i čisto ekonomske razloge. U tom slučaju Turska bi se našla na udaru jer bi muslimani pokušali da nađu utočište u njoj. U isto vreme se razmišlja i o jednoj vertikalnoj magistarli od Centralen Evrope. Evropski sporazumi su zaključeni sa Bugarskom-1995. Međutim vlada je pod pritiscima javnosti zasad odustala od proterivanja u Bugarsku. prema mnogim procenama možda i najveći po. i Slovenija od 2004. Kada se raspao SSSR na trenutak se učinilo da će oslabiti njen geostrateško značaj.

ali jos nije dostignut stepen ozbiljne realizacije tih predloga. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Balkan nikada nije bio. U tom okviru. Sve zemlje bivše SFRJ bez Slovenije + Albanija osnovni preduslov za saradnju sa EU je stabilnost regiona. Politika EU prema balkanskim zemljama je tokom vremena prolazila kroz razne faze. Cilj je da se podrzi mirovni proces i da se zemlje podstaknu na regionalnu saradnju.”Paktom o stabilnosti u centralnoj i istocnoj Evropi” iz 1995 i nazvana je “Pakt o satabilnosti u centarlnoj i istočnoj Evropi”.. civilno društvo Ekonomski: tržišna ekonomija. Ona je inspirisana tzv. ulaze u “strukturni dijalog” i podnose zahtev za clanstvo u Uniju. Mora postojati brža saradnja između ovih zemalja.sporazume o trgovini i saradnji “prve generacije” (SFRJ je vec imala zakljucen sporazum 1980. koji u izvesnom smislu blokira dalje trendove u ujednacavanju saradnje EU sa centralnom i JIE. u toku 1996. EU nastoji da formulise koherentniji odnos prema onim zemljama regiona JIE koje su iz politickih ili ekonomskih razloga u “zaostatku” za procesom “pridruzivanja i integracije” centralne i istocne Evrope u Uniju. da se radi na izgradnji civilnog društva.Sve ostale zemlje Balkana izrazile su želju da jednig dana postanu potpisnice i članice EU. Osnovni cilj ove inicijative je da za istim stolom okupi sve zemlje sa prostora prethodne Jugoslavije kao i susede ranije SFRJ.Pored ovih postoje I obavezni Kopenhagenški uslovi iz 1993: Politički: demokratija. Sa raspadom Istocnog bloka (1989-1991). dolazi do nasilnog razbijanja SFRJ i konflikta na prostoru prethodne Jugoslavije. Prvi koraci su ucinjeni . EU nastoji da ujednaci odnose prema svim istocnoevropskim zemljama. Tek nakon zakljucenja sporazuma iz Dejtona. niti je sada “vitalni prioritet” za zemlje EU. ukljucujuci i balkanske u okviru nove balkanske politike. a odnose sa pojedinim zemljama prethodne Jugoslavije vezuje za pitanja resavanja konflikta. Njihova saradnja treba da osnaži mirovni proces. EU zapocinje sa serijom. U tom periodu su sve zemlje ukljucene u Opstu semu preferencijala EZ. privatna svojina Pravni: vladavina prava Koje su osnovne karakteristike ovih inicijativa? 59 . Jedna inicijativa je multilateralnog karaktera i sireg geografskog. Sve do kraja 80-tih. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se uklapaju u trend odnosa EU:sklapaju sporazume o pridruzivanju. Ona je oscilirala izmedju politike “od slucaja do slucaja” (prema svakoj zemlji Balkana drugaciji odnos) do pokusaja formulisanja jedne globalne i uravnotezenije politike prilagodjene specificnostima regiona.. EU nema nikakvu specificnu “balkansku politiku”. u skladu sa ocenom o njihovoj involviranosti u sukobe. koje bi uz aktivnu finansijsku podrsku EU razvijale projekte saradnje u raznim oblastima prekogranicne saradnje. ljudska prava. da se države obavežu za saradnju sa Hagom. Druga inicijativa je vise bilateralnog karaktera i naziva se “regionalni pristup” EU.godine) U vreme kada EU otpocinje pregovore sa zemljama centralne i istocne Evrope o sklapanju sporazuma o pridruzivanju. Zadatak ove inicijative je da definise buduce bilateralne ugovorne odnose EU i zemalja JIE. ekonomskog (sankcije) i humanitarnog karaktera. Umesto toga. a zakljucile su i tzv. uglavnom neuspesnih “intervencija” diplomatskog. pokrenute su 2 inicijative.

Francuska – Sa razvojem događaja u našoj zemlji Francuska je bila primorana da se pridruži odluci članica EU za priznanje Slovenije i Hrvatske i raspad velike Jugoslavije. U januaru 1993. Naziralo se da Francuska i Britanija imaju u odnosu na Srbiju mekši pristup i više razumevanja. objavljen je Vens-Ovenov plan koji je predviđao rešenje ratnog sukoba zasnovanog na vojnoj realnosti na licu mesta. Citav “regionalni pristup” je zasnovan na pravoj arhitekturi politickih preduslova i uslova. na sarajevski aerodrom kojim je dokazao da isti nije blokiran za humanitarnu pomoć i otklonio bombardovanje srpskih snaga. Treba se setiti da je to vreme kad je čitav svet bio ogorčen učincima JNA u Vukovaru i najavom stvaranja Velike Srbije. jačanje Nemačke i njeno približavanje SAD.1) radi se o predlozima koji su inspirisani politickim okolnostima i koji su u velikoj meri politicki uslovljeni – cak i kada se radi o pitanjima cija je sadrzina ekonomska. Posle pada Berlinskog zida. kao i pomoci EU ekonomskom razvoju zemalja regiona. poboljsanja ekonomske situacije a time I stabilnosti u regionu. Kada je izgledalo da su anglofrancuski i američki nesporazumi koji su trajali od 1991. Kriza je okončana Dejtonskim sporazumom kojim su SAD uspele da ostvae puno vođstvo u regionu. Ovaj plan je kasnije odbilo i rukovodstvo bosanskih srba uprkos pritisku najviših srpskih i jugoslovenskih zvaničnih ličnosti. 2) Inicijative se zasnivaju na pretpostavci da ce obnova kontakata i saradnje zemalja regiona dovesti do boljeg razumevanja. Raniji stabiolni francusko-britanski odnosi postali su manje srdačni uz jačanje francusko-britanskog razumevanja i saradnje. Očekujući samo totalnu podršku od Francuske. To brojno učešće u snagama UN nije bilo uobičajeno za ove sile. Zajedničke snage brojale su 30. srpska politika u 60 . iako se zadatak sastojao samo u održavanju mira i obezbeđivanje humanitarne pomoći. Izgledalo je da plan održava kompromis američkih i anglofrancuskih nastojanja budući da su na njega i SAD dale svoj pristanak u početku. Francuska je zajedno sa Britanijom ostvariti svoje vojno prisustvo u Hravtskoj i BiH pod firmom UN. Ovaj izuzetak nije slučajan i upućuje na značaj koji se pridavao akciji u ovom područiju. EU podrazumeva da ce njeno aktivno ucesce u ovom procesu doprineti njegovom uspehu Ove inicijative nisu pracene nekim sirim i ambicioznijim planom finansijske pomoci obnovi i saradnji zemljama regiona. stvorili su izvesnu polarizaciju u Evropi. Evropska unija vise racuna na vec poznate. Francusku nije zabrinjavalo samo nestajanje jedne prijateljske zemlje već mnogo više jačanje nemačkog uticaja u regionu evropskog jugoistoka stendencijom daljeg širenja. Jugoslovenski politika nije do Dejtona pokazala dovoljno razumevanja za međunarodni položaj Francuske. To će tarajti za vreme cele konzervativne vlade Džona Mejdžora.g počeli da se smiruju. Neočekivano sletanje Miterana u junu 1992. Kada su srpske snage držale 70% bosansko-hercegovačke teritorije moglo se čuti da se Francuska i Britanija zalažu za podelu BiH na najveći srpski i manji hrvatski deo i da smatraju da je rat okončan srpskom podelom. Sajrus Vens i lord Oven bili su u ulozi predstavnika UN tj EU. Kraj jugoslovenske federacije je proglasila Badenterova komisija.000 vojnika. Francuska nije lako ostajala po strani. Sa izuzetkom BiH. postojece trgovinske ili finansijske instrumente. buknuli su ponovo i dostigli vrhunac odbijanjem SAD da se saglase sa VensOvenovim planom zbog neparvednosti prema Muslimanima. od cijeg ispunjenja ce zavisiti razvoj bilateralne saradnje.

potpuno i bezrezervno opredelio za osudu i suzbijanje istaknutih srpskih naconalističkih ciljeva. a ekonomski odnosi sa nešom zemljom sve više slabe. pod vidom upućivanja plavih šlemova u Bosnu. bila je zapravo način da se izbegne ozbiljnije angažovanje. Kao uteha pominjane su i olakšavajuće okolnosti za Francusku-saznalo se za veto Širaka kojim je sprečio razaranje beogradskih mostova. Velika Britanija – Karjem 80-ih i početkom 90-ih pošto je Milošević preuzeo vlast u Srbiji. Francusko učestvovanje doživljeno je kao narušavanje prijateljstava i velika uvreda. Posle Dejtona politički utocaj Francuske na našim prostorima slabi. Dans se često postavlja pitanje: Da li je anglo-francuska podrška srpskoj politici ojačala nacionalistički srpski režim. dala mu iluziju mogućeg uspeha. Ako je prekid odnosa primljen kao posledica bombardovanja. Francuska je primila aferu PAUK sa sličnim neraspoloženjem. Francuska je napadana do satanizovanja kao izdajica tradicionalnog prijateljstva. Bila je inicijator novije politike EU da se međunarodne sankcije koje pogađaju stanovništvo ukinu i zadrže one koje pogađaju režim. osnivanje filijale banke Societe Generale samo su neki od pravaca tada najavljenog francuskog angažovanja. Demoliranjem Francuskog kulturnog centra deo građana demonstrirao je svoje raspoloženje. obnova beogradske vodovodne mreže. Francuska je pokazala želju da obezbedi svoje privredno prisustvo u Srbiji. tako i njenog okruženja. jer želja za popravljanjem odnosa je postojala i sa njene strane. isporuka Alkatelove telefonske opreme. dotada saveznici Bošnjaka krenuli u etničko čišćenje kantoka koji su im bili dodeljenji. a jugoslovenska vlada je odgovorila prekidom diplomaskih odnosa. da se otvori dijalog i saradnja sa predstavnicima demokratske opozicije Srbije. koja je dala katastrofalne rezulztate gde god je primenjena. opasnost po živote pripadnika mirovnih snaga bila je glavni britanski argumenat da se ništa radikalnije ne preduzima.Jugoslaviji i na ratnim poprištima nije shvatala francuske obaveze i obzire prema ostalom delu međunarodne zajednice koje se osim Grčke i Britanije. Zainteresovanost za kupovinu Beočinsk ecementare. Naša vlada je aferom PAUK nepromišljeno otišla dalje optuživši francusku državu za međunarodni terorizam prema našoj zemlji. Naročito u Srednoj Bosni gde su 1993. Francuska je preuzela i konkretne krake u okviru EU za svestrani politički preobražaj i ekonomski prosperitet kao naše zemlje. Londonska konferencija koju je premijer Mejdžor sazvao 1992. Pauk je bila samo potreba dnevne politike i težnja da se građani ubede u to kako su svi proziv nas.g. U ratu u Hrvatskoj London se držao po strani a u sukobu u Bosni uposlio je stqaru doktrinu podele spornih teritorija i razdvajanja zavađenih naroda.g na 125 miliona dolara. London ništa nije učinio da zaustavi komadanje Jugoslavije. Iz poznatih razloga sve je odloženo. Spoljnotrgovinska razmena za SCG od 414 miliona dolara 1990g pala je u 1999. Tokom sledeće tri godine sve do srebrenice. 61 . Takozvani Vens-Ovenov plan ne samo da nije smirio sukobe nego ih je i podstakao. Francuska se priklonila NATO saveznicima i učestvovala u bombardovanju Jugoslavije. kasnije su stizale vesti da se francuske jedinice ponašaju tolerantnije prema Srbima na Kosovu.g Hrvati. afera PAUK je dočekana snevericom i otporom u pretežnom delu naše javnosti. Odgovor može dati samo istorija. Njena uloga u Paktu za stabilnost za jugoistočnu Evropu je u mnogo čemu vodeća. Francuska pruža veliku humanitarnu pomoć Bosni i Kosovu.

Zato se u većoj meri od drugih na Zapadu okrenula ostatku Ju. Ovo savezništvo kulminiralo je u Kosovskoj krizi kada je Blerova Britanija bila najglasniji zagovornik američkog intervencionizma. Takva procena može da se zasniva na ekonomskim. Nemačka -Hans Ditrih Gešner (nekadašnji šef diplomatije)iznenadio je svoje sagovornike: rekao je da će Srbija imati razvijene odnose s Nemačkom znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim državama. Slaboj Mejdžorovoj vladi nije odgovaralo bilo kakvo aktivnije spoljno vojno angažovanje i činila je sve da obuzda svog moćnog saveznika Ameriku.Ovo je izjavio 1998 godine u razgovoru sa grupom Bonskih novinara odgovarajući kako vidi odnos Berlina i Beograda u budućnosti. Britanska diplomatija se uz Holandsku suprotstavljala opredeljenju ostalih članica Unije da se ukine embargo na vazdušni saobraćaj. ranim zalaganjem za priznavanje otcepljenih ju republika.Politika tadašnje konzervativne vlade bila je prosrpska. jer se suviše oslanjao na srpsku opoziciju i 1993 uputio je ambasadora Ajvora Robertsa sa direktivom da uspostavi bolje veze sa vlašću. Novi premijer Toni Bler i novi šev Forin Ofisa Robin Kuk proglasili su etičku spoljnu politiku ma šta to značilo i potpuno su svrstali politiku Londona uz strategiju Vašingtona. Ove dve konstante – specijalnih odnosa Britanije sa SAD i njenog članstva u EU – moraće se polaziti u svakoj budućoj jugoslovenskoj politici. Jugoslavija je nailazila na meru dobre volje u tadašnjoj konzervativnoj britanskoj vladi ali nije umela da to iskoristi zbog primitivnog posmatranja Zapada kao jedinstvene neprijateljske gromade. Početkom devedesetih Forin ofis bio je nezadovoljan svojim otpravnikom poslova u Beogradu Majklom Robinsonom. Tadašnji naš režim je zloupotrebio ambasadora –rutinske ambasadorove posete dobijale su na publicitetu tako je na srpskoj državnoj televiziji izgledalo kao da Roberts ne izbija od Miloševića. 62 . postigla u Hrvatskoj i delimično u Bosni. Trijumf laburista na izborima u maju 1997.g proslavljen je u Beogradu kao pobeda levice. političkim i imigracionim pokazateljima. tako je pod Blerom počela da mu pruža ohrabrenje. U februaru 2000 Robin Kuk je otputovao u Vašington da bi za promenu svog stava pridobio Medelin Olbrajt-što govori o dvostrukoj uslovljenosti britanskog postavljanja.g pet sati dug razgovor tadašnjeg američkog državnog sekretara Vorena Kristofera sa premijerom Mejdžorom i šefom Forin offisa Daglasom Herdom je osujetio američku rešenost da se vojno interveniše u Bosni. U martu 1993. U tom trenutku se još i činilo da će Jugoslavija izaći kao pobednik i dominantni činilac u područiju. Očekivanja Velike Britanije su bila ili će nova demokratska srpska vlast naslediti teško breme Kosovskog problema i time iskomplikovati jnejen odnose sa Zapadom ili će se obnoviti veze sa bivšim Ju državama i sarađivati sa Hagom. I kao što je pod Mejdžorom obuzdavala američki aktivizam prema zbivanjima u Ju. Godinu dana posle intervencije-osporavanje njenih rezultata postali su dominantni u britanskoj javnosti. Što se Britanije tiče ona je u orijentaciji prema Ju negde između lojalnosti Americi i činjenice da je London član EU. mada je svakom ko poznaje britansku pol scenu bilo jasno da će to doneti samo veće nevolje Miloševiću. London je shvatio da nema izgleda da nadoknadi prednost koju je Nemačka.

sada takve poslove obavlja konkurencija u drugim zemljama srednje i istočne Evrope. Italija – Uprkos kriza i rata. nemačka je krajem maja 1999 iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovarački kanala sa Miloševićem u posredništvo švedskog poslovnog čoveka Petera Kastenfelta-ova zajednička akcija s Rusijom potvrđuje da Berlin ne odustaje od namere da traži što veću slobodu delovanja i u odnosu sa SAD.Hrvatska ili Albanija i Bugarska. Ne treba zapostaviti ni uticaj Nemačke na susede Srbije. Zagrebu ili Srajevu jednog dana morati da se rešavaju nekom vrstom spoljne arbitraže. SFRJ je velikim delom prodavala jeftinu radnu snagu. Jer tržište SFRJ sa 23 miliona ljudi bilo je relativno zanimljivo za zapadne i nemačke firme. SFRJ se tokom 80-ih godina kretala negde između 15 i 20 mesta. Gešnerova procena da bi Nemačka mogla da postane vodeći partner Srbije među zapadnim državama dobija na težini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd. SAD će obratiti posebno pažnju na procene Nemačke. albanskog i makedonskog pitanja. U interesu je Srbije da ima normalnu komunikaciju sa najuticajnijom državom u EU Treba se podsetiti da je zapadnoevropska politika priznavanja samostalnosti Slovenije. Sadašnje tržište Srbije sa 8 miliona ljudi i prosečnim primanjima oko 50 evra mesečno daleko je od značaja. koji su šiveni u jugoslovenskim fabrikama i potom pordavani kao nemačka roba širom sveta. Bosni i Hrvatskoj. Umesto preduzeća u Srbiji. koja se pokazala veoma politički aktivnom na jugoistoku Evrope. prevozna sredstva. ali u doglednoj budućnosti nema podloge za naglo jačanje kupovne moći Srbije. Mora se napomenuta da je vojnopolitički Nemačka i dalje vazal SAD. Na spisku zapadnonemačkih spoljnotrgovinskih partnera. Deo takvog opredeljenja je i negovanja odnosa sa Rusijom. jedini element jugoslovensko-italijanskih odnosaekonomski iskazuje svih ovih godina konstantnu prisutnost. Socijaldemokratska-zelena vlada sledila je kurs Vašingtona na početku rata protiv Srbije odbacivši pokušaj tada ruskog premijera Jevgenija Primakova da privuče Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju.SRNemačka bila je zajedno sa Italijom dugi niz godina vodeći ekonomski partner SFRJ. telekomunikacije gde i ovako ojađena Srbija ima ekonomsku privlačnost za inostrane ulagače. U traganju za rešavanjem srpskog. Među naslednicima SFRJ postoji niz političkih i pravnih pitanja koja će bez obzira na karakter vlasti u Beogradu. Recimo nemački poručioci su isporučivali materijal za izradu visoko kvalitetnih tekstilnih proizvoda. Postoje neke oblasti-saobraćaj. Nema nagoveštaja da bi konkretni politički interesi Nemačke prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomsku malokrvnost. Ukoliko je verovati izveštajima u britanskoj štampi. Između Nemačke i Srbije ne postoji sloboda kretanja ljudi otkakao je Bon početkom 90ih zaveo režim ulaznih viza. ako se izuzme Sovjetski Savez s kojim je razmena tekla preko robnih listi i prebijanja međusobnih potraživanja preko centralnih banaka. Hravtske i BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemačke.Jeste da je na nišem nivou ali 63 . Nemačka ulaganja u privredu Srbije potpuno su obustavljena proteklih 15 godina. bili to Slovenija. Ni građani Rumunije i Bugarske kao ni Turske i Makedonije ne mogu da se upute bez viza. Ubrzo je Joška Fišer šef nemačke dipl predložio mirovni plan kojim je razgnevio SAD-ipak bitni elementi tog plana kasnije su pretočeni u rezoluciju UN. Na nemačku inicijativu osnovana je hrvatsko-muslimanska federacija u BiH.

ekonomsku i politicku moc koja u dogledno vreme nece dobiti odgovarajucu protivtezu u svetu. Mogla su se cuti i druga misljenja poput jednog da je Vasington podstakao Evropljane da intervenisu u Jugoslaviji i posto je nepripremljena. SAD i Balkan – strateski i drugi interesi prisustva Kao jedina supersila. pala bi na “jugoslovenskom ispitu” i 64 . strana 471-475 ****ovo pitanje se moze dopuniti sa poslednjim (63)*** 44. U Evropi. Trumanova doktrina Posle hladnog rata Jugoslavija gubi strateški značaj kakavje imala u toku hladnog rata. Amerikanci nisu imali osnova da inicijativu u krizi koja se dogadjala u “evropskom dvoristu” preuzmu od EZ koja je u to vreme zelela da afirmise “Zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku” kao kljucnu komponentu Mastrihtskog ugovora i potvrdi se kao kompetentan politicki i vojni faktor. nestanku Sovjetskog Saveza i nastojanjima EU da pocetkom 90-tih godina preuzme vodecu ulogu u ovim oblastima. 1945.bile zaokupljene posledicama rata u Persijskom zalivu.g izbila na drugo mesto (Iza Nemačke ali ispred Rusije) po obimu trgovinske razmene. SAD se nisu pobrinule da sprece tu krizu iz 2 razloga: 1) Prvo. nekriticki su podrzavali zahteve Slovenije i Hrvatske za otcepljenje. uticajni krugovi u Kongresu i javnosti. SAD su ocuvale vojne i politicke strukture Severnoatlantskog pakta uprkos raspadu Varsavskog ugovora.su za Jugoslaviju ti odnosi i dalje značajni. raspadom Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemacke 2) Drugo. Od sredine 1993. Došlo je do značajnog posla između Telekoma Srbije i italijanske kompanije STET uz grčkog partnera vrednog preko milijardu nemačkih maraka. Rata. zelela da podstakne privredne i politicke reforme i sacuva jedinstvo zemlje.g beleži konstantan deficit u trgovinskoj razmeri ****zbornik radova. Politicka kriza u SFRJ krajem 80-tih stavila je SAD u protivurecan polozaj:dok je administracija. Jugoslavija u periodu od 1996 do 1999. vodjena geopolitickim interesima SAD. SAD su se opredelile za ulogu globalnog lidera oslanjajuci se na svoju vojnu. Maršalov plan I vojna pomoć. tako da je Italija 1999. Tršćanski zaliv 1947. SAD se pojavljuju na Balkanu kao supersila posle II sv. SAD su zapocele reformu NATO-a s ciljem njegovog sirenja na Istok Evrope i revizije njihove uloge od odbrambenog saveza zasnovanog na Glavi VII Povelje UN ka vojno-politickoj organizaciji koja ce biti okosnica buduceg medjunarodnog poretka na kontinentu. SAD su u prolece i leto 1991.

americka administracija se privremeno povukla. Misljenja su bila razlicita-za ili protiv vojne intervencije SAD. politicki. donele odluku koja je presudno uticala na dalji tok oruzanog sukoba svrstavajuci se uz bosanske Muslimane i Hrvate i vrseci snazan diplomatski. Americki mediji pocinju propagandni rat protiv Srba koji su po svojim razmerama zestini mogao porediti sa ratom protiv SSSR. oznacice prekretnicu u buducem toku krize u BiH iako ce njihov znacaj doci tek kasnije do izrazaja. Kada je skupstina Republike Srpske konacno odbacila plan. po prvi put predlozila stvaranje muslimansko-hrvatske zajednice kao protivteze tadasnjoj vojnoj nadmoci Srba.Rusija. Klintonova administracija je u tome videla sansu za aktiviranje NATO-a u novoj ulozi pa je novi drzavni sekretar Voren Kristofer doputovao u Evropu s ciljem da evropske partnere privoli na takvo resenje. Iako prvi pokusaj ovog svojevrsnog “koncerta sila” nije doneo rezultate jer su u leto 1994. cime su SAD uspesno realizovale ideju koju je krajem 1993. Francuska i Nemacka. kopredsednici Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji. bosanski Srbi odbacili njen mirovni plan. i 5 velikih sila postbipolarne Evrope:SAD. Kontakt grupa ce ostati glavni oblik uskladjivanja interesa glavnih spoljasnjih sila i cele medjunarodne zajednice. koja je posle 1991. formulisali su “Vens-Ovenov mirovni plan za BiH” iza koga je stala EZ ali ne i Klintonova administracija. pronasle su kompromisnu formulu u “Kinkel-Zipeovoj”inicijativi. aprila meseca.Medjunarodna kontakt grupa koja je obuhvatila 5 glavnih stranih faktora jugoslovenske krize. SAD su u prolece 1992. godine Tudjmanu i Izetbegovicu. Posto se i u Londonu i u Parizu suocila sa odlucnim otporom vojnoj opciji. Nemacka je na konferenciji u zamku Petersberg kraj Bona.to bi bolno podsetilo Evropljane na potrebu americkog vojnog i politickog prisustva na kontinentu. Oklevanje Dzordza Busa da primeni silu u Jugoslaviji bilo je predmet ostrih kritika demokratskog predsednika Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992. Pocetkom 1993. Dva dogadjaja u prolece 1994. Tokom jeseni na britanskom nosacu aviona “invincible” odrzani su pregovori pod predsedavanjem Dejvida Ovena i Torvalda Stoltenberga. Ubrzo potom. Najpre je. na kojima su se sukobljene strane priblizile predlozenom resenju. pokusala da sprovede Nemacka. Kriza je ucinila da se u Evropi pojave ozbiljne sumnje u sposobnost novog americkog predsednika da odgovori obavezama lidera supersile zbog cega ce kasniji potezi njegove administracije u velikoj meri biti diktirani upravo odnosima sa saveznicima u NATO-u. pod patronatom Vorena Kristofera. godine postao unutrasnje politicko pitanje i pokrenuo je prvu ozbiljnu debatu o americkoj spoljnoj politici posle okoncanja hladnog rat. Rusiju. ciji su sukobi obelezili politiku EZ u leto 1991. prvi put prihvacena kao ravnopravan partner SAD i zapadnoevropskih zemalja.. Savet bezbednosti UN donosi rezoluciju kojom su zavedene ekonomske i diplomatske sankcije. stvorena je i tzv. Izuzetak je bila jedino ruska inicijativa u 65 . Francusku i Nemacku. ali je i on pri dolasku na vlast bio uzdrzan. Rat u BiH je 1992. krajem 1993. koja je predvidjala podelu BiH u srazmeri 51%-49% u korist Muslimana i Hrvata i skidanje sankcija prema SRJ ukoliko ona privoli RS da prihvati ovakvo rezsenje. sto nije urodilo plodom. sklopljen “Vasingtonski sporazum” o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u Bosni koja je okoncala rat Muslimana i Hrvata i vojno-politicki izolovala bosanske Srbe. Veliku Britaniju. Uz saradnju sa NATO-om. Sa svoje strane. u njenom daljem radu je prepustila inicijativu SAD. Sajrus Vens i Dejvid Oven. ekonomski i vojni pritisak na bosanske i krajiske Srbe i SRJ.

jedan u Bosni. Ubrzo potom. Povod je bio eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 24. 1. Tokom vremena.Savetu bezbednosti UN da se na sto dana suspenduju trgovinske sankcije prema Jugoslaviji. Od 25. koji su posle izbora pod nadzorom OEBS-a u 66 . Ni krajiski ni bosanski Srbi nisu umeli da iskoriste priliku i okoncaju rat u momentu koji je za njih bio najpogodniji i to ce biti jedan od razloga radikalnog zaokreta americke politike prema njima. bosanski Srbi su oborili jedan americki lovacki avion u sastavu operacije zabrane letenjai. U to vreme.-21. Takva situacija ce potrajati sve do kraja 1994.11. odrzani su pregovori u Ohaju koji su zavrseni parafiranjem Opsteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. americka javnost je bila sokirana i podrska vojnoj akciji protiv Srba naglo je porasla. plan”Z-4” (Zagreb-4) koji su zajednicki formulisali ambasadori SAD i Rusije u Zagrebu kao i predstavnici UN i EU. Jajce i priblizile se na 20 km Banjaluci. uprkos tome sto je pilot nepovredjen izvucen iz Bosne. Sporazum pociva na principima „Kinkel-Zipeove inicijative“: teritorija se deli na dva entiteta-Muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku-u srazmeri 51% : 49%. Maja i juna meseca doslo je do eskalacije krize:posto je NATO zapretio novim udarima po polozajima bosanskih Srba oni su uzeli preko 500 talaca iz sastava UNPROFOR-a sto je izazvalo pravi sok u zapadnom javnom mnjenju. Hrvatska je operaciju „Oluja“ izvela u avgustu. a da se ni Rusija niti bilo koja zemlja tome nije mogla usprotiviti. skladista. protiv Krajine pokazavsi zavidnu opremljenost i obuku svojih oruzanih snaga koje su ubrzo presle u zapadnu Bosnu. Poruka je bila svima jasna:NATO je potvrdio da je sposoban za operacije „nametanje mira“. u tome im je pomagala avijacija NATO-a koja je bombardovanjem srpskih polozaja. tzv. deblokirale Bihac i u saradnji sa muslimanskim snagama zauzele Drvar. U SAD su pocetkom novembra odrzani dopunski izbori za Kongres na kome su pobedu odneli republikanci pod vodjstvom Roberta Dola I to je Bila Klintona dovelo u nezgodan polozaj “kohabitacije” sa Kongresom u kome su dominirali republikanci.8. Poraz Srba izazvao je talas odusevljenja u americkoj javnosti i medijima. vojnih instalacija paralisala oruzane snage RS. kada su je promenila dva dogadjaja. kao vinovnici opet su oznaceni bosanski Srbi. kada je hrvatska vojska zauzela strateski znacajan grad Kupres u zaledju Knina i nagovestila obracun sa krajiskim Srbima. a drugi u SAD.9.1995.-17. Naredni potez bice “Plan mini-kontakt grupe” za Krajinu. omogucile ilegalne isporuke oruzja Zagrebu i Sarajevu dok su penzionisani americki oficiri obucavali oruzane snage Republike Hrvatske Rezultati ce se videti pocetkom 1995. kada su se zaustavile na americki predlog. Vrhunac krize bio je pad Srebrenice i Zepe i izvestaji o srpskim masakrima koje su zapadni mediji siroko komentarisali. pokazace se da su SAD tokom 1994.8. pripremi za vojni obracun sa krajiskim i bosanskim Srbima pridruzili su se Evropljani koji su u Bosnu uputili tesko naoruzane jedinice za brza dejstva. gotovo identicna onoj iz februara 1994. doslo je do krize oko Muslimanske enklave u Bihacu kada su se bosanskim Srbima pridruzile jedinice Vojske Republike Srpske Krajine sa cijeg aerodroma Udbine su poleteli avioni koji su napadali polozaje bosanskih Muslimana. Sa svoje strane. Kako je politika njegove administarcije u Bosni bila na udaru kritike republikanaca Bil Klinton povlaci nove poteze: prvo je u Bosnu otputovao bivsi americki presednik Dzimi Karter koji je susretom sa rukovodstvom bosanskih Srba prekinuo medjunarodnu izolaciju Republike Srpske.

Makedonskoj I Bugarskoj. 67 . Sprovodjenje civilnog dela stavljeno je u nadleznost EU i OEBS-a. Hrvatska I SAD) mi i BiH smo prisustvovali kao gosti. Osnovni interes u regionu je sprecavanje pojave rivalske hegemonisticke sile koja bi ugrozila americke globalne interese i ulogu vodece sile u savremenom svetu. stvoreni su uslovi za politicko resavanje sporova nastalih posle raspada SFRJ.. Jadranska povelja (Albanija. a u novije vreme i pokretanjem “Inicijative za saradnju u JIE”(SECI).septembru 1996. Prisustvo Rusije na Balkanu nije bilo samo motivisano trgovackim interesima. U zavisnosti od razvoja događaja u odnosima između velikih zemalja slabio je ili jačao Ruski uticaj na Balkanu. Ovim sporazumom okoncan je najtezi oruzani sukob u Evropi posle II SR i po prvi put posle 1991. a Komisija predlaze da drzave clanice EU normalizuju odnose sa Beogradom. Posle I sv rata SSSR gubi pozicije kakve je Rusija imala na Balkanu. ali nikada nije dovedeno prisustvo Rusije na Balkanu u pitanje Imperijalni karakter drzave i vekovna potreba za izlazak na topla mora odvijali su se u 2 pravca:jedan je vodio preko Bosfora i Dardanela i Sredozemnim morem. politika i ponasanje Zainteresovanost Rusije za ekonomske i pol veze sa zemljama na Balkanu potiču još iz IX veka jer se sa širenjem ruske države širio i njen uticaj u vizantijskom svetu. Vojne snage SAD imale su pravo preleta u Rumuniji. Jedno vreme u Tuzli (više nisu). sta vise dominantniji je bio faktor povezivanja pravoslavnih naroda. U BiH u okviru vojnih snaga SFOR-a.tamo nisu trajno locirani. Ovim sporazumom SAD garantuje bezbednost. SAD su ucvrstile uticaj na JIE. Albanija. strana 171-201 49. SAD ima i velike interese sa stacioniranjem u Bugarskoj jer je tako bliža Crnom moru i nafti. jer su na vlasti u Balkanskim zemljama bile monarhije a u SSSR komunizam koji je srušio temelje Carske Rusije I zaveo diktaturu uz prenje Kominterne da se proleterska revolucija mora proširiti na ceo svet. zbornik radova. Nadzor nad sprovodjenjem vojnog dela Dejtonskog sporazuma tokom 1996.000 vojnika medjunarodnih snaga pod komandom NATO-a. ulaskom vecine balkanskih zemalja u program NATO-a “Partnerstvo za mir”. Posle parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma Savet bezbednosti UN je ukinuo sankcije prema SRJ. Bugarska I Rumunija su članice NATO od 2002 i tu se sprema tek trajno lociranje NATO snaga. Sklapanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH. a drugi je isao kopnom preko susednih drzava i Balkana. Rusija na Balkanu – interesi. formirali zajednicke organe BiH. Afirmisala je ideju panslavizma tj ujedinjenja svih Slovena oko Moskve kao Trećeg Rima i štitila je ideju komunizma. Na Kosovu su jako prisutni –Bonstil baza.Rusija je pred Portom zastupala interese pravoslavaca. obavljalo je 60. Rusija se cesto tokom istorije javlja kao oslobodilac od velikih sila. ****Knjiga:Savremeni procesi i odnosi na Balkanu. sada više nisu.

kao sto se ocekivalo. Pored protivljenja uvodjenju sankcija. na postovanje principa OEBS-a i suprotstavlja se agresivnom nacionalizmu uz postovanje ljudskih prava. pokusalo da ucini nesto samostalno u vezi sa regulisanjem odnosa izmedju Srbije i Hrvatske. prizna samostalnost bivsih jug republika:Hrvatsku i Sloveniju je priznala vec u februaru 1992. nisu zatvorili mogucnost privremenih samostalnih aktivnosti Rusije.Pred II sv rat komunisti su u balkanskim zemljama prednjačili u antifašističkoj borbi. Karakteristika tadasnje ruske diplomatije je sto insistira na oslanjanje na medj zakonitosti.S. posebnu naklonost prema politici SiCG u odnosu na druge. U tom periodu uticaj Rusije na Jugoslaviju je opao. Rusko rukovodstvo je u drugoj polovini 1991. sto je SSSR potpuno prihvatio i na taj nacin dolazi do potpunog razlaza u odnosima izmedju Srbije i Rusije. Makedoniju u aprilu. dok je srpsko rukovodstvo u pocetku otvaranja krize na prostorima SFRJ zastupalo tezu o jedinstvu svih srpskih teritorija. Rusija nije pokazala. Sto se tice jugoslovenske krize. Rusija je nastavila politiku SSSR-a i zalagala se za celovitost Jugoslavije i resavanje sporova mirnim putem. Takav odnos medjutim. Posle II sv rata na Balkanu je bila validna formula 2+2+2 ravnoteže snage Okončanjem hladnog rata. i usvajanje Deklaracije o stanju u Yug oznacili su da se Sovjetski Savez ukljucio u proces traganja resenja. Rusija je nastojala da očuva bar svoj tradicionalni uticaj na pravoslavne zemlje Zemlje bivse sovjetske sfere uticaja intenzivno se vezuju za politicke i ekonomske institucije EU. nije predstavljao prepreku za rusko rukovodstvo da. Albaniji dovedeni komunisti. Oktobra 1991. Posle ovog pokusaja u ruskoj politici prema yug krizi dolazi do pomeranja. Pokazalo se u kriznim momentima da su EU i Rusija zainteresovane za lokalizovanje sukoba u meri u kojoj to ima direktnog uticaja po bezbednost u Evropi. kada je to ucinila cela Evropa.. Kolika je ekonomska zavisnost sa vecim zemljama. 68 . a prodor Crvene armije na Balkan samo je učvrstio komunističku orijentaciju ovih zemalja pa su na vlast u Rum. tolika je i politicka. raspadom SSSR-a i Ju krizom nastaje nova situacija na Balkanu. Bugarskoj. Rumunija I Bugarska izlaze iz Varšavskog pakta i okreću se Zapadu. Tada je sa njihove strane receno da su te rezolucije jednostrane i da nose antisrpski karakter. a BiH u maju iste godine. Nivo ekonomske razvijenosti na kome se nalaze gotovo sve drzave regiona je takav da u skorije vreme privrede ovih zemalja u odnosu na razvijene evropske zemlje mogu biti samo periferna izvorista sirovina sa jeftinom radnom snagom. sto je znacilo preispitanje prethodnih unutrasnjih granica Jugoslavije. Zajednicki nastupi Rusije sa EZ i SAD u odnosu na krizu. Kada su u taj politički vakuum uletele SAD. Haska Deklaracija je definitivno odredila Srbiju kao agresora.JU. sovjetski predsednik M. Rusija je sve više okupirana svojim problemima i udaljava se od Balkana. Razlike Rusije i Srbije su postajale sve vece:Rusija se orjentisala na izgradnju demokratske drzave.Gorbacov je u Moskvi organizovao susret izmedju Tudjmana i Milosevica. oktobra 1991. Rusija je kritikovala sustinu rezolucije GS UN o „narusavanju ljudskih prava u Yug“i „Situacija u BiH“. Uticaj SSSR-a na Balkan znatno je smanjen izlaskom Ju iz njene sfere uticaja 1948 i Albanije 1961. uz posredovanje UN i drugih institucija koje se brinu o bezbednosti. Ucesce sovjetske delegacije na pregovorima o regulisanju jug krize u Hagu.

dalji od Balkana nego u periodu posle II SR. Ova pitanja – iako resena Osimskim sporazumom u odnosu na bivsu Jugoslaviju. To je dovelo do stihijske „podele rada“ po kojoj se svako pozabavio sopstvenim klijentom u zoni konflikta:EU je u osnovi pokrivala Hrvatsku. Ona nije imala osnovne stimulanse za aktivno mesanje u krizu. Italijanska balkanska politika Italija je bila sused bivse Jugoslavije. a sa druge da bude advokat srpskih interesa. ako je moguce u jedinstvenoj drzavi.ponovo ce se pojaviti kao aktuelna. godine do raspada prosla kroz vise osetljivih faza razvoja medjunarodnih odnosa. Rusija zeli da zadrzi izvesna „istorijska prava prvenstva“ u odnosima sa drzavama bivse Jugoslavije. ***Zbornik radova „Savremeni procesi i odnosi“ strana 225-236 50. koja se bazira na izbalansiranosti i distanciranju od svih aktera u sukobu. vise nego druge zemlje. Bez obzira na sve promene. koja je svoje interese mogla da ostvaruje samo u stabilnoj drzavi.Na takticki izmenjen odnos Rusije prema jug krizi doslo je zbog povecanja taktickih razlicitosti medju zapadnim partnerima Rusije. Ruska politika je cesto bila kontradiktorna:u svom deklarativnom domenu bila je razlicita u same sustine. ucesce Rusije u mirovnom procesu je bilo skromno. Raspadom SFRJ ponovo su se pokrenute rasprave o nekim teritorijalnim pitanjima (Istra. sa kojom je od 1945. Rusija je tesko odrzavala tu ravnotezu. Ruska diplomatija je sve uradila da do toga ne dodje uz saradnju sa drugim zemljama • S vremena na vreme je iznosila stav o stetnom dejstvu sankcija na pregovaracki proces. Neke profasisticke struje u Italiji otvorile su pitanje samoopredeljenja italijanske manjine koristeci u osnovi danasnju argumentaciju kosovskih Albanaca (Istra i Dalmacija treba da budu - 69 . Najznacajniji principi ruske politike prema yug krizi su: • politika Rusije je uvek polazila sa stanovista da se regulisanje krize moze postici samo pregovorima izmedju zaracenih snaga. pokazivala veliku zainteresovanost da se konflikti u Jugoslaviji resavaju mirnim putem i kompromisima. SAD je iskazivala naklonost prema bosnjacima-muslimanima. Cilj je svakako izbegavanje destabilizacije regiona. jedno je ostalo nepromenjeno:i pored snazne diplomatske aktivnosti. Italija je. I kada je isticala nezadovoljstvo nekim odlukama zapadnih sila. a stvarni uticaj na tok dogadjaja u zoni konflikta izveden iz potreba i ciljeva partnera. • Ova kriza je skrivala mogucnost od opstebalkanskog rata. koji je pretio medjusobnim sukobom sa ozbiljnim opasnostima izbijanja cak i sukoba do regulisanja dobrosusedskih odnosa koji su svoju kulmunaciju doziveli upravo uoci raspada zemlje. delovi Dalmacije). dok je Rusiji ostala uloga staratelja srpske strane. Etnicki konflikt u drzavi se reflektovao na znacajnu italijansku manjinu.podela uloga je jos vise komplikovala situaciju:Rusija je sa jedne strane nastojala da ocuva saglasnost sa drugim velikim silama. ali je njen nacionalni interes u ovom momentu. od trscanskog konflikta 1954. Rusija nije imala realnih mogucnosti da utice i dalje od osude nije htela da ide.

Generalni stav Rimokatolicke crkve se svodi na to da drzava mora biti odvojena od Crkve. Crkva ima pravo da „izrice moralni sud o politickim delima i 70 . sto je kasnije ublazeno formiranjem ad hoc ukljucivanjem Italije u „prosirenu kontakt grupu“ Faze kroz koje je prosla Italija tokom jugoslovenske krize: • faza neodlucnosti i iscekivanja (1988-1991)-Italija se zalaze za ocuvanje Jugoslavije. Neki zvanicnici su iz Srbije slali poruke da Italija to uradi. Odnosi Italije i Makedonije. Italijanska teritorija je bila baza intervencije NATO avijacije • Najnoviji period-zainteresovanost za problem na Kosovu Odnosi Italije i Slovenije-normalizovali su se tek nakon sto je Slovenija prihvatila italijanski uslov da putem nacionalnog zakonodavstva omoguci prenos nekretnina na strane drzavljane. Italija prikljucuje svoje snage (2.Italija je clanica EU koja sebe. Izostavljanjem Italije iz „kontakt grupe“ izazvalo je nemalo razocaranje italijanskih politicara. Slovenci i 10 % Albanaca su rimokatolici. Politika Vatikana prema Balkanu i balkanskim drzavama Osim pravoslavlja. Odnos Italije i SRJ.. *** zbornik radova. Italijansko-hrvatski odnosi nalaze se u usponu. turizma je stalno u usponu. zbog cega je dozivela poteskoce u odnosima sa Grckom. sto otvara perspektivu za buducnost.Italija zahteva od nas: postovanje Dejtonskog sporazuma. suprotstavlja se ranom priznavanju Slovenije i Hrvatske.. strana 237-256 51. a kasnije prihvata opsti pristup EU. • Faza povecanog aktivizma-1994. Italija trazi od Rusije da izvrsi pritisak na bosanske Srbe da prekinu ratne operacije. cak je i tolerisala transfer oruzja u Hrvatsku. kao i pojedini drzavljani SCG. • Faza kalkulacija. U grcko-makedonskom sporu oko imena i amblema Makedonije. Italijansko mnjenje za rat u Bosni osudjuje Srbe i 1994. i rimokatolicizam je veoma prisutan na Balkanu. medjutim Italijanska vlada je odolela ovim iskusenjima. ali se ne moze reci da su previse srdacni. . sto se tice privredne saradnje.uz Francusku. Italija se izjasnila u vecini pitanja u prilog Makedoniji. To treba pripisati problemima na koje nailazi italijanska manjina u Istri i gusenju tradicionalne autonomije od strane Zagreba i posledicama optuzivanja Italije od strane Tudjmana da su na strani Srba iz Krajine. Saradnja u oblasti saobracaja. Italija postaje zagovornik uvodjenja sankcija protiv SRJ. u Luksemburgu na sastanku SAD-EU.vracene svojoj matici).500 vojnika) IFOR. saradnja sa Hagom. demokratizacija institucija.priznanje Slovenije i Hrvatske radi odrzanja ravnoteze(zbog manjina). Italija je cak imala stav da sankcije treba da se uvedu i Hrvatskoj zbog mesanja u unutrasnju politiku BIH. Sada su obe clanice EU. vidi kao legitimno vodeceg politickog i ekonomskog aktera u podrucju Mediterana i otud smatra prirodnim svoj interes za stabilnost regiona. Postignut je i Sporazum o zastiti manjina. 70% razmene otpada na Srbiju i CG.su veoma dobri i na politickom i na privrednom planu. Svi Hrvati. Prema nekim izvorima. cime bi se mogla nadoknaditi steta iz Slovenije proterenim Italijanima nakon II SR. i obratno.

i time istakao da je Crkva za taj rat i da ga smatra pravednim. ona je nadnacionalna. Vatikan je zabranio upotrebu staroslovenskog jezika i glagoljice (ne zna se kada!!). Pre svega. Obe verske zajednice trose mnogo para na podizanje bogomolja koje bi trebalo da nadvise jedna drugu. Vatikan se jasno pokazao kao jedan od najvaznijih politickih cinilaca i ucesnika u dogadjajima na prostorima bivse SFRJ. iskljucuje nacionalizam. poceo da se gradi najveci islamski centar na Balkanu. Uloga crkve u legitimizovanju rata je vise nego ocigledna. Nasuprot interesima Hrvata. po svojoj doktrini. na prostore naseljene Slovenima. Savez vojvodjanskih Madjara Ranija istorija (iz neke sveske. Na Balkanu se Vatikan suocava sa interesom Rusije. RC ozbiljno deluje i u drugim balkanskim zemljama. ali ona nije u svemu saglasna sa Hrvatskom. strana 305-312 52. Rimokatolicka crkva. kao i sa pravoslavljem. a u evropskoj javnosti sirio pricu o Srbiji kao primitivnoj i verski netolerantnom ****Zbornik radova . Vatikan je objavio da planira izgradnju velike crkve u neposrednoj blizini. Neki akademici smatraju da je rimokatolicka crkva radila u saradnji sa SAD u ostvarivanju sadasnje politike SCG. Kada je u Tirani. u Bosni je situacija drugacija. Janez Drnovsek.. Osim u Bosni. crkva je podrzavala ideju jedinstvene Bosne. Italijanska revija „Limes“ je otvoreno optuzila Vatikan za rusenje SFRJ.“ Time se papa jasno izrazio u vezi sa napadom na RS 1995. Uticaj rimokatolicizma na balkanskim prostorima oseca se trojako:kao direktno delovanje na politicke interese. podrzavanim od strane Rusije. imao gotove planove o prekrajanju SFRJ i prostor podelila na episkopske bez obzira na granice. To pokazuje izjava pape Jovana Pavla II:“Vreme je da se silom potvrdi da je bilo dosta rata. uzeti sa rezervom) Vatikan je uvek podrzavao ekspanziju velikih suseda. U Albaniji se Crkva svesno upustila u trku sa islamom oko uticaja na politicki zivot. Islamski cinilac u balkanskim odnosima 71 . Rat ratu je pravedan i nuzan. koji su zeleli da podele Bosnu. Revija je imala i podatak da je Vatikan. uputio ostre kritike slovenackoj RC zbog mesanja u politicki zivot. prva forma je vazna jer ukljucuje Crkvu u direktnu politicku akciju. indirektno delovanje preko drugih institucija i preko politickih partija koje formiraju laici i koje se pozivaju na rimokatolicizam kao osnovu svog delovanja . Za razliku od sukoba sa Srbima gde je Rimokatolicka crkva bez rezerve podrzavala Hrvate.podupire sporazume izmedju drzave i crkve“ po cemu vidimo da ima i te kako uticaj na politicki zivot. hrvatski kardinal. Ona podrzava jedino nacionalizam kada je u interesu rimokatolickih opstih potreba. Engleske katolicke novine optuzuju Crkvu za nacionalizam. 1995. iako se zalagao za jedinstvenu Jugoslaviju.. Posle akcije „Oluja“. U Sloveniji je premijer. katolickih drzava. Tako je u Skadru izgradjena najvisa dzamija na Balkanu i to odmah iza velelepne katedrale. Veliki broj politickih partija se pojavljuje kao protagonisti rimokatolicke doktrine: „Slovenacka socijaldemokratska stranka“. Njena delatnost ima bitne politicke dimenzije. je izjavio da je akcija „moralno opravdana zbog prava na samoodbranu“.

Ankara ka Uzbekistanu. za pocasnog predsednika Sabri Korca ondasnji poglavar albanskih muslimana. Postoji problem sa Pomacima. odnosno vera u Boga podrazumeva upravo to. Islamska zajednica svojom dogmom proglasava da se svi muslimani moraju ujediniti u jedinstvenu svetsku islamsku zajednicu. da se prizna autonomija Rasko-polimske oblasti i da se u Makedoniji suverenitet podeli izmedju Siptara i Makedonaca. Zapadna Makedonija. U Makedoniji 2 partije imaju slogan:“Sa albanskom krvlju i islamskim duhom“. U Bugarskoj je na izborima 1997. Težnja za stvaranjem islamske zelene transverzale. 72 .Islam jasno istice da nema odvajanja vere od drzave.Albanija. a u Albaniji 70%. Prvi zadatak i duznost islamskog svestenstva nije da propoveda veru u Boga. Tadžikistanu. U albaniji je formirana mala i za sada neparlamentarna partija „Albanska nacionalna ujediniteljska partija“. Muslimani se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao crnogorci. antigrcki nastrojena. Cilj im je bio da se prizna samostalnost BiH.Bosna. U Rumuniji je cak otkriveno udruzenje studenata koja je delovala pod imenom „Muslimanska braca“ a parola im je „borba svim sredstvima za stvaranje svetske islamske drzave“.Kosovo. U BiH da nema međunarodne intervencije situacija ne bi bila onakva kava je danas. U Hrvatskoj nema problema sa muslimanima. Trakija. a iz Turske su stizali nastavnici koji su im propovedali o realizaciji islamske drzave. Što se Crne Gore tiče –oni imaju svoj deo Sandžaka. da kosmetski Siptari dobiju svoju samostalnu politicku zajednicu. Azajberidžanu. Turska je slala svoje vojnike da bi povećala muslimanski uticaj na Balkanu. Koje države su suočene sa islamskim problemima? U Sloveniji je problem što ne može da se izgradi džamija. neofasisticka. jer su to dva lica jedne medalje. Postoji problem u Turskoj-islamski fundamentalizam. vec da radi na stvaranju drzave koja ce okupiti pod jednim vladarom i jednim zakonom (Kuranom) sve muslimane sveta. U Srbiji -na prostoru Kosmeta muslimani su preko 95%. u stvari. Turkmenistanu. Sandžak. ima 5000 muslimana ali nema problema. U Zapadnoj Trakiji postoji turska manjina ali nije velika. „Unija nacionalnog spasa“ osvojila 13 mesta. Za generalnog sekretara imenovan je tadasnji vrhovni poglavar iz SFRJ Jakob Selimoski. u Makedoniji skoro 100%. Ona je. Citav Grcko-Turski spor je spor islamskog sveta. Endrogar –nacionalna islamska stranka ali u Turskoj taj fundamentalizam sprečava vojska. Za delovanje na tim prostorima stvorena je organizacija „Savez islamskih zajednica Istocne Evrope“. 7 miliona muslimana ostalo je na Balkanu posle Osmanske imperije. Na balkanskim prostorima to je dobilo oblik borbe za pretvaranje postojecih islamskih zajednica u politicke aktivnosti radi stvaranja jedinstvene balkanske islamske drzave.Istočne zemlje: UAEmirati. Danas islamski faktor je bitan u Bosanskoj krizi. zahtevala teritorijalno rasparcavanje Srbije i islamizaciju Makedonije. Iran pomogli su mulsimanima u oružiju kršeći embargo na uvoz oružija.

Uz Nemačku ona je vrlo aktivno preuzela ulogu u kampanji koja je u drugoj polovini 1991. stvaranje nove Habzburske monarhije Sta su bili stvarni razlozi ne zna se tacno mada Austrija jeste neobjektivno tada postupila. Sasvim izvesno ovakav stav austrisjih vlasti bio je u funkciji stvaranja atmosfere protiv politike saveznih organa i JNA. ali mi ne smatramo da ona ima veci uticaj. Uglavnom se misli na:Austriju. podržala je zahtev Slovenije i Hrvatske za priznavanjem nezavisnosti. Nakon što su zemlje EZ 15. Najradikalnije stavove zatupao je ministar inostranih poslova Alojz Mok. tj.g bila vođena u prilog što skorijem priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Na toj funkciji ona se zalagala za usvajanjem odluka koje su Srbiju i njenu politiku stavljale u položaj glavnooptuženog za zbivanja na područije ex Ju i za oružane sukobe na teritoriji BiH. Austrija je odbijala ovakva tumačenja. Kao susedna zemlja Austrija j bila veoma neposredno zainteresovana za način na koji će se ju kriza rešiti. tj.000 nasih gradjana koji tamo rade i sigurno da ona nije neprijateljski nastrojena. Austrija je prva podrzala odvajanje Hrvatske i Slovenije i za to postoje 2 razloga: 1) neposredno se granice 2) neki su tvrdili da je to odraz sentimenta. Madjarsku. Sa druge strane ne mozemo reci da je Austrija “srbomrzac” jer u njoj zivi oko 200. Austrija je veoma rano ispoljavala svoje neslaganje sa načinom na koji je u Srbiji tretiran problem Kosova.***Zbornik.Politika drzava suseda u toku jugoslovenske krize i agresije NATO Jedan broj autora kod nas (publicisti. Sve ovo je podstaklo i razmišljanja da se radi o pokušajima da se omogući neka forma ponovnog okupljanja onih teritorija koje su nekada sačinjavale AU monarhiju. U toku eskalacije ju krize Austrija je sledila radikalne stavove Nemačke. Austrija je preuzela i određene korake u cilju raspoređivanja svojih vojnih efektiva u blizini austrijsko-jugoslovenske granice i ošto je reagovala kod jugoslovenskih organa zbog povrede austrijskog vazdušnog prostora. Već 8.jula 1991. Italiju a neki autori cak spominju i Bugarsku. novinari)su okrivljivali mnoge susedne zemlje za raspad zemlje pa se zbog toga u javnosti. Svoj radikalizam je opravdavala smatrajući da će priznanjem Slovenije i Hravtske ublažiti i smiriti situaciju u Ju. da zele da nam se osvete za gubitak u i SR i da je to njihov pokusaj i ideja o obnavljanju zemalja gde je katolocanstvo dominantna religija. Austrija je veoma aktivno iznoslila pitanje Ju kako u okviru KEBS-a tako i u okviru UN.januara 1992. priznale nezavisnost Slovenije i Hravatske i Austrija im je dačla svoje priznanje. stvorila jednostrana slika uticaja susednih zemlja na raspad. Ona se vrlo jasno zajedno sa Nemačkom svrstala uz Sloveniju i Hravstku koje su insistirale na potpunom osamostaljenju. U vreme velike zabrinutosti koju je izazvalo angažovanje jedinica u JNA u Sloveniji. Ona se zalagala za šira prva Albnaca. Austrija – pripada onom krugu zemalja koje su već u početnoj fazi jugoslovenske krize ispoljile zainteresovanost za način na koji će ona biti rešena. Ovome se moze dodati i Vatikan. 73 . strana 312-315 53. U tom periodu Austrija je biča član Saveta bezbednosti i bila je i njen presedavajući. ali su oni često naknadno ublažavani istupanjima drugih političara.

iza toga nije stajala drzava. Sve su to bile ideje madjarskih nacionalista.Madjarska je davala podrsku Hrvatskoj. smo ga suspendovali zbog makedonskom priklanjanja NATO-u. Slobodan Milosevic smatra da su potrebne neke korekcije.ploce. nema teritorijalnih sporova. obaveze prestaju da postoje. se menja situacija jer Austrija i Italija vise nisu nasi susedi.1992. Sa nase strane je bio zahtev za ocuvanje srpskih grobova. Makedonija u jesen 1991. Nasa primedba je bila sto su Bugare iz Srbije vodili u maticu na usavrsavanje i koristili ih kao neku “petu koloniju”. u tom periodu. Mi smo je priznali pod imenom “Republika Makedonija” a zauzvrat su nam priznali kontinuitet. BiH. Sporno pitanje je bio manastir sto je kod nas pogresno protumaceno. Ona kaze:” SRJ pretenduje na medjunarodni kontinuitet na SFRJ. ali sporno je sto na terenu nije izvrseno postavljanje obelezja granice (demarkacija).4. Postoji svedocenje___________________________tadasnjeg ministra za________________-da je glavnina oruzja stizala svercom pojedinaca po par puski. novinari. U Bugarskoj su takodje bili pojedinci problem (publicisti. se odvaja i traze administrativnu liniju. Drugi problem je bio (taj manastir je trebao da pripadne Srbiji) jedna spomen soba i oni su trazili da mogu da je poseciju i da ona ostane nepromenjena. Dimitrovgrad i Bosilegrad) i to nije bio zvanicni stav. Zatim smo potpisali Sporazum o bezgranicnoj trgovini. Makedonija. 74 . na medije i sl. ne priznajuci to drugima i odrice se teritorijalne pretenzije na susede. Ona je bitna jer sadrzi neka bitna nacela. istoricari) koji govore o zapadnim pokrajinama (misli se na Pirot. Drzava krsi sankcije svesno. Makedonija je prva potpisala sporazum o priznanju. Bugarske vlasti su imale primedbu na uskracivanje prava njihovim manjinama u Dimitrovgradu:prava na jezik. Mi smo prihvatili makedonske zahteve (vezane za 4 tacke). Ona je otvorena za prikljucivanje novih clanica”. U Madjarskoj se pojavila ideja nikada zastupana od zvanicne vlasti da Ugovor koji je zakljucen sa SFRJ-om prestao da vazi jer se ta zajednica raspala sto po njima znaci da ako se subjekt promenio. Odnosi. U vreme Slobodana Milosevica nasa strana nije prihvatila granice. Njih je to manje “kostalo” jer su znali da ako nam ga svi ne priznaju da ga necemo dobiti. na manastir jer je u tom manastiru proglasena republika Makedonija na antifasistickom vecu koje je tu odrzano. U njoj se naglasava miroljubivo pregovaranje pa i po pitanju granica. a ne samo nama. na zahtev UN. Od 2001. mi smo ga postovali ali 1999. oni su morali da prekinu trgovinu sa nama sto je njima takodje tesko palo. Oni su zapravo trazili vracanje obelezja . ali medjunarodno javno pravo tu oblast je drugacije regulisalo. 27. a novi susedi su Hrvatska. doneta je Deklaracija koja nema precizan naziv. su bili polulegalni i oni su nam pomogli u krsenju sankcija. Sto se tice Rumunije teritorijalnih aspiracija nije bilo ni sa jedne strane. da su u nasu zemlju stizali hrvatski spijuni preko madjarske teritorije i da im je madjarska to dozvolila Bugarska nije imala neki poseban znacaj Od 1992-’95. U tom periodu. Umnik smatra da nije nadlezan za taj posao. Nezvanicno se pominje da su se u madjarskim bazama obucavali hrvatske zenge (zbor narodne garde) . cesto se naziva “Deklaracija o spoljnoj politici” i ona je dodatak Ustavu. isporucivsi joj puske.

Novembra 1997. Oni su ucinili neprihvatljiv potez tako sto su prihvatili kosovsku kvaziambasadu. Sa federacijom je suspendovan sporazum o bescarinskoj razmeni takodje zbog deficita. Propusnice koje dobijaju mestani oko granice omogucavaju prolaz preko granice i to je bio znacajan korak jer je vizni rezim bio strog. i “Bljeska” postaje pitanje sudbine Srba i po nekim podacima oko 350. Zeleznica na liniji Skadar-CG pa do Evrope je nama beskorisna i zbog neodrzavanja samo trosak i to ne mali. Odnosi u vreme Slobodana Milosevica su zategnuti ali oni nikada nisu otvoreno podrzavali OVK. oni imaju veliki deficit (jos veci od naseg) pa ne uvoze vise toliko iz Srbije i sto nama ne ide u prilog taj Ugovor o bescarinskoj zoni jer smo jako puno uvizili voce i povrce iz Makedonije. u jesen 1997 potpisano je 17 drzavnih sporazuma medju kojima je i o malogranicnom prometu. velike sile su prisilile S. U vreme Dejtona. Ekonomski nam je znacajan partner ali vise se vrsi razmena sa Republikom Srpskom. Sa Bosnom i Hercegovinom su odnosi bili komplikovani u vreme rata. dok je SFRJ bila 2 partner. U velikoj meri pitanje zastite Srba resen je pre formiranja SRJ jer je Umprofor trebao da ih stiti. u medjuvremenu otvorene. Visok nivo ekonomske razmene je bio bitan. Tada se smatralo da to nije moguce dok BIH ne povuce tuzbu protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde. Vec se 4 godine vode pregovori o granici. Srbi zeleli pravo na samoopredeljenje. u Atini S. sada je mala razmena.Najveci problem izmedju Makedonije i Srbije je pitanje priznavanja makedonske crkve i to ne bi trebalo da utice na bilateralne odnose ali utice. Ambasade su. u Srbiju. ali sada je u opadanju iz 2 razloga. pole Italije Albaniji. ali optuzba nije povucena. Slavonsko-baranjska oblas je ostala po Erdutskom sporazumu pod kontrolom medjunarodnih trupa 1994. cak se sastao S. Mi smo ulozili zalbu i za sada to stoji u “poslednjoj fioci”. Od “Oluje” maja 1995. Oni ne dozvoljavaju da nijedan svestenik ne moze da boravi i prelazi preko njihove teritorije. uglavnom. nasa strana zeli razmenu teritorija (enklave) a nama je bitan deo preko kojeg ide pruga Beograd-Bar. Makedonska crkva smatra da je pravoslavna crkva odraz velikosrpskog nacionalnog identiteta a mi smatramo da Makedonija ne moze da sprecava tranzit crkvenih lica u odorama preko njihove teritorije. 75 . Ekonomska razmena je simbolicna. Albanija je specificna zemlja jer je jedina zemlja sa kojom smo imali prekid diplomatskih odnosa.000 Srba je prebeglo.Milosevica i Izetbegovica da izmene pisma i medjusobno se priznaju i tada je doneta odluka da se sto pre moraju otvoriti ambasade i da se sto pre uspostave diplomatski odnosi.Milosevis i Tudjman su postigli sporazum o priznanju. U Hrvatskoj su takodje. Prvo.1996. BiH trazi 120 milijardi $ odstete od Srbije. je potpisan sporazum o otvaranju biroa kao kvazidiplomatskih organa koji predstavljuju vlast. Kada ce se ta optuzba povuci ne zna se tacno i svako ko bi to danas uradio bio bi politicki mrtav i muslimani bi ga lincovali. Milosevic na Kritu na sastanku lidera balkanskih naroda sa i pocinje dijalog.

Neuspeh Italijanskih napora za rešenje jugoslovenske kriz u to vreme u okviru EZ bitno je doprinelo odsustvo podrške u EZ za predloge Francuske i Italije o finansijkoekonomskoj podršci Markovićevoj vladi.kriza je samo produbljena. nezavisnost Slovenije i Hrvatske..g ministri iniostr poslova država članica EZ su doneli niz restriktivnih mera prema Jugoslaviji.posebno Slovenije i Hrvatske. Pojedina italijanska sredstva informisanja postala su instrument propagande jedne strane.maja 1991. Italija je učestvovala u slanju mirovne misije (takozvane trojke).5 km sporne teritorije i na Dunavu 145 km. 19.000. Ekonomska razmena nije velika. ***sa predavanja*** Italija – Krajem 80-ih. Kako se situacija u Ju pogoršavala u Rimu 8. ugrožavao je mir i stabilnost u susedstvu a time i realizaciju pomenutih italijanskih interesa u tom područiju. Sa druge strane Italija je bila kritična prema onima u Jugoslaviji koji su bili protiv bilo kakvih promena koje dovode u pitanje čvrstu federaciju na dotadašnjim osnovama što ju je dovodilo u sve oštriju konfrotaciju sa srpskim rukovodstvom na čelu sa S. To je jedna od prvih u nizu grešaka EZ u odnosu na ju krizu. bez viza. Prilikom izbijanja ju krize Italiji nikako nije odgovarao takav razvoj događaja. da lobiraju za podršku Izjavi o razdruživanju od Ju koju je skupština slovenije usvojila 8.juna na sastanku KEBS-a u Berlinu uz aktivno angažovanje Italije. u poslednje vreme dolazi puno investitora i kupuje nase firme (Frikom) a i slobodno je kretanje ljudi. oni nisu neki faktor. prijave se. Nastojanje Italijanske diplomatije bilo je usmereno na zaustavljanje sukoba i rešavanje problema dijalogom.000 Srba a po nasim 50. mnogi dodju. Kasnije pod jakim pritiskom Nemačke i ostali partneri EZ među kojima i Italija priklonili su se stavu priznanja republika pre rešenja nekih bitnijih pitanja što je opet bila greška EZ.Miloševićem. Kako su se rasplamsavali oružani sukobi italijansko javno mnjenje se okretalo sve više protiv JNA kritikujući italijansku vladu i ministra inostranih poslova De Mikelisa da zatvara oči pred oružanim akcijama JNA. Luksemburga i Holandije. 76 . znacajno pitanje je povratak Srba u Hrvatsku. penzije i vrate se u Srbiju. Povratak znaci da se oni tamo nastane i zive. Dubrovnik i druge gradove u Hravtskoj.novembra 1991. Vatikan je među prvima priznao 15. Misiju su sačinjavali ministri inostr poslova Italije.januara 1992. Po njihovim statistikama vratilo se 130. jugoslovensko-italijanski odnosi beleže neprestani razvoj. De Mikelis je oštro upozorio protiv jednostranih akata koji bi vodili u sukobe.Teritorijalno razgranicenje-problem Prevlake. ali bila je i protiv jednostranih osluka. uzmu licne karte. usvojena je Deklaracija kojom je iskazana podrška demokratskom razvoju i teritorijalnom integritetu Jugoslavije. Sa daljem produbljivanjem krize i izbijanjem rata u BiH direktnije se uključuju OEBS i UN. Kasnije je odlučeno da se sve restriktivne mere odnose samo na SCG zbog napada na Vukovar. Slovenci su došli u Rim u junu 1991. 2003 potpisan je privremeni protokol kojim nije utvrdjena granica vec nacin njene kontrole (zajednicke patrole u istom camcu) Pitanje demilitarizacije-oni kazu da je to mostobran Dubrovnika mi Kotora Takodje.1.

poboljsanja covekove sredine. sacinjena je lista predloga o mogucnostima multilateralne saradnje u ekonomskom i tehnickom domenu. drugi sastanak eksperata balkanskih zemalja posvecen oblasti PTT saobracaja i telekomunikacijama. Došlo je do smene vlasti-dolazi vlada levog centra. Za vreme kosovske krize od prvog dana je učestvovalo italijansko vazduhoplovstvo. Glavnu reč vodili su Engleska. Na njemu je utvrdjena lista industrijskih grana i projekata za koje su ucesnice pokazale interes i spremnost za saradnju.U Atini je februara 1976. Zbog nejednakih ekonomskih i politickih interesa i izrazavanja rezervi od strane Bugarske nastavak procesa pregovaranja bio je usporen sve do sastanka Karamanlisa i Zivkova kojim je Bugarska nagovestila promenu stava. u cilju iznalazenja „najmanjeg zajednickog imenitelja“ multilateralne saradnje u ovim oblastima. Francuska i Nemačka a kasnije su odgovornost preuzele SAD. posvecen medjunarodnom saobracaju i transportu u cilju njihovog unapredjuvanja preko teritorija balkanskih zemalja. Italija učestvuje u mirovnim operacijama UN na Kosovu i ostaje zainteresovana za dalji razvoj kosovske krize. Kasnije se i Italija izborila uza članstvo u Kontakt grupi. kao i razvoju transportne infrastrukture i olaksanju veza. rat nije bio popularan u javnom mnjenju Italije. Sa zaključenjem Helsinške povelje 1975 kada će na inicijativu tadašnjeg Grčkog premijera Karamanslisa 1975 biti oživljena ideja balkanske saradnje u sferi ekonomskih odnosa. a dogovorena je i potreba buduceg odrzavanja granskih sastanak zainteresovanih preduzeca ovih zemalja. Kriza sistema bacila je Italiju u drugi plan rešavanja jugoslovenske krize. ali bilo je nerealno očekivati da će vlada levog centra Masima d‚Aleme otkazati poslušnost atlanskom savezniku. na inicijativu rumunske vlade. obezbeđivana je šira međunarodna podrška ovoj politici. odrzana Konferencija vladinih eksperata za privrednu i tehnicku saradnju. 2. Na osnovu predloga delegacija. bez Albanije. u kojoj su utvrdjene 162 oblasti moguce saradnje. na inicijativu grcke vlade. Da bi taj ekonomski potencijal I resursi bili optimalno korišćeni neophodna je saradnja balkanskih zemalja u ekonomskoj sferi I to je postalo jasno već nakon II sv rata. pa je tek novembra 1979. 6) sesti sastanak je posvecen ekoloskoj zastiti regiona .U ovom periodu Italija je bila okupirana velikom krizom sopstvenog pol sistema. na inicijativu jugoslovenske vlade. 54. u Ankari odrzan. uz prisustvo posmatraca iz vise medjunarodnih organizacija 5) juna 1984. u Sofiji. šta je dovelo do Dejtona. 3) Juna 1981. odrzan je treci sastanak u Sofiji. u Beogradu je odrzan sastanak eksperata balkanskih zemalja iz oblasti industrijske kooperacije. odrzan je sastanak posvecen saradnji u oblasti energije. bojkotovala je skupove). Prvi zanačajni koraci će biti učinjeni tek 70-ih godina. na kome je ucestvovala i Albanija pokazujuci interes za prikljucivanje u 77 . 1987. Kroz kontakt grupu u kojoj je bila i Rusija. Inicijativa je bila Bugarska i ona je od tada postala izraziti zagovornik balkanske saradnje 4) Juna 1982 u Bukurestu . izuzimajuci Albaniju (verna svojoj politici samoizolacije. Kumanovski sporazum dočekani su sa olakšanjem u Italiji. Balkanska multilateralna saradnja 70-tih i 80-tih godina XX veka Dobro je poznata činjenica da je ekonomski položaj Balkana u neskladu sa njegovim ekonomskim potencijalima I resursima. 1.

kao i krijumcarenja narkotika i oruzja. Prepreke za njen razvoj su bile usmerenost Grčke I Turske prema EEZ. zatim stvaranje Banke za razvoj Balkana. Pored toga. jednakosti i nemesanja u unutrasnja pitanja. Na Konferenciji je podrzano dalje institucionalno jacanje ovih sastanaka: sastanci ministara inostranih poslova. zivotna sredina. kultura. sport. nauka i tehnologija. u toku 1991. Instituta za proucavanje balkanske ekonomske saradnje (u Atini). kao i redovni sastanci visokih funkcionera ministarstava. Za podizanje multilateralne saradnje na Balkanu na nivo redovnih ministarskih konferencija. Konferencije MIP su predstavljale jak podsticaj za razvoj multilateralne saradnje u nizu oblasti. kao i druge vrste saradnje (parlamentarni sastanci. do 25. nevladina saradnja). Ukazano je i na znacaj nacionalnih manjina kao na faktor povezivanja i saradnje. Iskazana je spremnost za zajednicku borbu protiv terorizma. Predvidjeno je i odrzavanje. kao i sastanci ministara privrede i trgovine. suvereniteta. konferencije o bezbednosti i saradnji na Balkanu i drugih formi i institucija multilateralne saradnje.1988). a sastanci visokih funkcionera MIP-a 2 puta godisnje. Medjutim. Druga konferencija MIP odrzana je u Tirani. ****Zbornik radova. novinari. energetika. U tom periodu ekonomska saradnja balkanskih zemalja na bilateralnom planu uglavnom se odvijala kroz robnu razmenu. integriteta. Na Konferenciji je ucestvovalo svih 6 balkanskih zemalja. pogranicna saradnja. bankarstvo. Tako se navodi.1990. informacije. poljoprivreda. pomogli obnovi tradicije saradnje na Balkanu. I Bugarske I Rumunije prema SEV-u. u prvom redu bila je zasluzna jugoslovenska diplomatija koja je i pripremila Prvu konferenciju ministara inostranih poslova zemalja Balkana u Beogradu (24-26. Usaglaseno je odrzavanje i nekoliko ministarskih sastanaka u raznim oblastima. odrzano vise od 20 sastanak na vladinom nivou i oko 13 susreta na nevladinom nivou po raznim 78 . za podizanje saradnje na visi politicki nivo bilo je potrebno i da dodje do daljeg poboljsanja u medjunarodnim odnosima. posebno izmedju blokova i supersila.dva druga susreta na ministarskom nivou (za transport u Tirani i za zdravstvo u Turskoj). strana 475-487 55. kao i postovanje nezavisnosti.10. transport. telekomunikacije. donekle. usaglaseno je da se odrzavaju periodicni sastanci MIP-ova balkanskih zemalja. da je u periodu od 1988. Ministarske konferencije balkanskih drzava (1988-1990) Multilateralni sastanci na tehnickom nivou su. godine pa do 1990. Pozitivan uticaj na saradnju u ovoj oblasti imalo je usvajanje Deklaracije o zastiti voda Dunava od zagadjivanja donete od strane podunavskih zemalja. Izrazena je potreba za razvojem saradnje u sledecim oblastima: trgovina. predvidjena je i mogucnost sastanaka na nivou sefova drzava ili vlada. na kome bi se odrzavali periodicni sastanci. zdravstvo. odrzavali bi se jednom godisnje. industrija.proces multilateralnog pregovaranja.2. postovanja i razumevanja i uz postovanje razlika politickih i ekonomskih sistema. U pogledu formi saradnje. akademije. turizam. od 24. Predlozeno je formiranje „Balkanskog foruma“. uz nedovoljnu orijentaciju na međusobnu trgovinu. Na kraju je istaknuta zelja za razvoj saradnje balkanskih zemalja u duhu uzajamnog poverenja.

Makedonija. Odrzani su ministarski sastanci u oblastima: saobracaja (Beograd. 1990).Bug) sa evropski podunavskim zemljama (Nemačka.Alb. energetike (Tirana. industrije i transfera tehnologije(Bukurest. U ovoj saradnji treba da učestvuju sve balkanske zemlje kako one ne bi bile korišćene za promociju interesa jednih protiv drugih. Bih. Ona od tada nosi naziv PROCES SARADNJE JUGOISTOČNE EVROPE i poslednja konferencija ministara ovog procesa održana ke u Bukureštu u oktobru 2004. spoljne trgovine (Ankara. Konferencija ministara u Sofiji značila je obnovu saradnje ali od početka uz naglasak da ovakva saradnja ima tradiciju I istoriju. kultura). 2. odrzan je u Bukurestu. Albanija. gradonacelnika glavnih gradova.Rumunija. takodje. odbrana.temama. Ovakva saradnja bi bila jedina alternativa njihovim međusobnim sukobima.BiH. Na dnevni red bi trebala postepeno da dođu i politička pitanja u suprotnom predstavlja samo odlaganje nagomilanih pol problema. sastanak komiteta za spoljne odnose nacionalnih parlamenata na kome je. Hrvatska. BALKANSKO-BALKANSKA SARADNJA . sastanci zeleznica. BALKANSKO-DUNAVSKA SARADNJA – podrazumeva saradnju balkanskih podunavskih zemalja (SCG. Sa političke tačke gledišta nove inicijative za saradnju na vladinom nivou na Balkanu mogu se prema svojim nosiocima podeliti na: a) One koje započinju na samom Balkanu b)One koje je inicirala Evropa c)One koje su inicirale SAD a)One koje započinju na samom Balkanu: -Sastanci ministara svih balkanskih zemalja svih resora-to je najbolji mogući put za razvoj saradnje u područijima od životnog zanačja za sve njih 79 . sindikata. BALKANSKO-CRNOMORSKA SARADNJA – 3 balkanske zemlje izlaze na Crno more: Rumunija. komunikacije. podnesen niz predloga za saradnju u raznim oblastima (komore. ekonomski. BALKANSKO-MEDITERANSKA SARADNJA – od 10 balkanskih država. Grčka. Mađarska) 3.podrazumeva saradnju svih balkanskih držžava u koordinatama Balkanskog poluostrva. Turska ali članice Ekonomske zajednice za saradnju u crnomorskom regionu još su I Grčka. Saradnja balkanskih država na nivou vlada i nevladinom nivou. Bugarska.SCG. 4. Austrija. SCG. auto-moto saveza. Organizovani su i sastanci eksperata za izradu Konvencije o ekoloskoj zastiti Balkana. saobraćajni I turistički interesi nameću saradnju u balk-mediter oblasti. Privredni. univerziteta. Sledeća konferencija je tek u Sofiji 1996. NA NIVOU VLADA Sa stanovišta geopolitike balkanska saradnja na vladinom nivou mogla bi da se odvija u više pravaca: 1. 56. 1988). Hrv. maja 1991. 1989). Raspad Ju imao je veliki uticaj na zastoj pregovaračkog procesa na Balkanu . Bugarska i Rumunija izlaze na Crno more koje je povezano sa Mediteranom. 6 ulaze u kordinate mediteranskog basena : Turska. 1989). Slo. U okviru parlamentarne saradnje.

koordinacija. 57. kao deo svoje “zajednicke spoljne i bezbednosne politike” i povezala je sa stvaranjem uslova za sirenje na Istok. Ali pošto je u tom periodu pa sve do kraha socijalizma u ovim državama nevladin sektor bio nerazvijen (potisnuto civilno društvo). Prvi Pakt namenjen zemljama istocne i centralne Evrope. c) Američka inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi – posle okončanja Ju krize SAD iznosi novi mehanizam svog prisustav u ovom delu sveta lansirajući ovu inicijativu 1996. kao i sklapanje serije bilateralnih sporazujma kako bi se izbegli slicni sukobi u buducnosti. zvanicni tvorac te ideje bio je francuski premijer Eduard Baladir. univerzitetskoj i kulturnoj oblasti. ciljevi. godine predlozio usvajanje jednog panevropskog dokumenta.trzisne privrede. U periodu dezintegracije SFRJ ova sardnja je zamrla da bi kasnije opet oživela. zemlje na Balkanu imaju ratno iskustvo koje povlači niz novih uslova pored onih iz Kopenhagena: povratak izbeglih lica. Osnivacka povelja sastoji se iz 8 delova: ucesnici. u Kelnu..naučnoj. Civilno društvo se budi i danas u SCG deluje nekoliko stotina NGO a slična je situacija I sa zemljama u okruženju. Cilj Pakta bi trebalo da bude dugorocna stabilizacija. demokratizacija i ekonomska obnova razvoj regiona. borbe protiv organizovanog kriminala. Deklaracija o :Paktu o stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi”je usvojena na ministarskom sastanku 1999. predlozen je 1993.Saradnja parlamenata odvija se na bilateralnoj osnovi i u okviru Interparalmentarne unije.. znatnija saradnja na ovom polju počinje neposredno pre izbijanja Ju krize a paralelno sa ministarskim konferencijama kada je pored državnih 11 sastanaka održano i 13 sastanaka na nevladinom nivou. aprila 1993.. saradnja ucesnika. primena i mehanizmi nadzora. saradnja sa Hagom. poštovanje Dejtonskog sporazuma. koji je pod utiskom neuspeha EU da zaustavi rat na prostoru SFRJ. sredinom 30-ih uporedo sa razvojem saradnje na pol I nepolitičkom planu među balkanskim državama i u to periodu saradnja na nevladinom nivou se odvijala u medicinskoj. Ideju je prihvatila EU. NEVLADINE SARADNJE Ova saradnja počela je veoma rano. povratak izbeglica… “Pakt o stabilnosti “ je formalno pod okriljem OEBS-a. mehanizmi. -Uspostavljanje zone slobodne trgovine – nije se mnogo otišlo od same ideje ali I sama ideja je veoma korisna jer bi predstavljala faktički pripremanje balkanskih zemalja za ulazak u EU. bezbednost. sto podrazumeva i njihovo koriscenje organa. Uloga Pakta o stabilnosti u J-I Evropi na Balkanu “Pakt o stabilnosti” nije recept koji su evropske diplomatske kancelarije pripremile iskljucivo za balkanske zemlje. b) Regionalni pristup EU –Za razliku od zemalja koje su ušle 2004 . Formiranje Balkanske konsultativne skupštine 1955. razvoja dobrosusedstva. Obuhvata sve balkanske zemlje u cilju zajedničkih infrastrukturnih i ekoloških projekata. nacela. regionalne inicijative. Ucesnice su se obavezale da saradjuju u cilju smanjivanja napetosti. jacanja dem procesa. Ucesnici Pakta su podeljeni u 3 grupe: 80 .

Rumunija. Madjarska. Skoplje 2000. Bukurest. Rusija. regionalne inicijative Pakt o stabilnosti se odvija u formi “Regionalnog okruglog stola” koja se bavi sa 3 oblasti: a) demokratizacija i ljudska prava b) pitanja bezbednosti-unutrasnje i spoljne c) ekonomska obnova i razvoj Prednosti ove organizacije:spremnost EU da podrzi na visokom politickom nivou.1) zemlje ucesnici:Albanija. u Bukurestu je usvojena Povelja o dobrosusedstvu u JIE. Bugarska i Albanija. vize. Bugarska.1999. Kanada. zivotna sredina) • humanitarna saradnja. istorijski sastanak predstavnika SRJ i Albanije). utisak konkurencije sa “Inicijativom za saradnju u JIE”. Slovenija. Solun-1997. BiH. i predstavljala je inicijativu samih balkanskih zemalja. visok politicki profil inicijative. Turska. Sastanak na Kritu je znacajan jer je pruzio mogucnost predstavnicima pojedinih zemalja da u medjusobnim susretima pokusaju da rese neke ozbiljne probleme (spor Grcke i Turske oko Jegejskog mora. Japan. Unutar ove grupe postoji podpodela na “korisnike Pakta”(mogu da ocekuju finansijsku pomoc)i ostale (Madjarska. Ovaj sastanak predstavlja vrhunac razvoja multilateralne saradnje U Instambulu svi ministri su izrazili duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i predlozili su odredjene mere Drugi sastanci nisu bili nesto znacajni. pokusaj vece koherentnosti izmedju politickih. Slovenija. Ova inicijativa je pokrenuta 1996. Tirana-2001. Rumunija. bezbednosti i saradnji zemalja JI Evrope” kao i sa novim ucesnicima. imigracija) Solunska deklaracija sadrzi slicnu podelu kao kao i Sofijska. Hrvatska. razmatra se situacija u Albaniji i BiH. SAD. SRJ je ukljucena u punopravno clanstvo 2000. medj finansijske institucije. Makedonija. delovanje sa drugim regionalnim inicijativama…. investicije. Punopravne clanice su:SRJ. Sastanci ministara inostranih poslova su se odrzavali: Sofija-1996. Turska). 81 . Makedonija. oblasti saradnje su podeljene u 4 grupe: • politicki odnosi (dobrosusedstvo i poverenje) • regionalna ekonomska saradnja(trgovina. 2) Zemlje “pomagaci”:clanice EU. ljudska prava • pitanja unutrasnjih poslova i pravosudja (terorizam. stvoreni su uslovi za obnovu regionalne sardnje na Balkanu-ali pod novim nazivom “Konferencija o stabilnosti. vojnih i ekonomskih elemenata saradnje Nedostaci: nejasan odnos SAD i nekih zemalja prema inicijativi. Na Sofijskoj konferenciji. Istambul1998. Norveska 3) Ostali: medjunarodne organizacije. indirektan pristup finansiranju 58. Grcka. Turska. Svajcarska. Proces saradnje zemalja Jugoistocne Evrope Sa potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i smirivanjem situacije u BiH. u Antaliji (zemlje treba zajedno da resavanju regionalna pitanja).

Cilj inicijative je podsticanje saradnje zemalja regiona. sastanci su pozitivno uticali na javno mnjenje drzava clanica. Osnovno rukovodece telo su sastanci ministara inostranih poslova .Krit. . .U Skoplju je SRJ vraceno clanstvo (1999. SRJ-Albanija. iskljucenje SRJ).Bukurest. Njeni ciljevi su uopsteni i apstraktni i nedostaje politicka volja( i sredstva. SRJ nije bila u Bukurestu. A ocigledno je da se ciljevi ne mogu ostvariti bez metoda. Pokrenuta je od strane SAD na sastanku visokih funkcionera OEBS-a u Pragu. Rumunija 2000.Antalija. Grcka-Makedonija. nakon teskog perioda . 1996.Sofija. Turska 1998.i dalje funkcionise na principu ad hoc medjudrzavne konferencije bez ikakvih tela. bez ucesca Makedonije . i njeno prosirenje na humane oblasti) PSJIE jos uvek nije postalo cvrsto medjunarodno telo. . 2001. .Bukurest. iako je SFRJ bila pokretac i aktivni ucesnik ove saradnje.1996. pravosudja i unutrasnjih poslova. a Hrvatska je posmatrac. a BIH prelazi iz posmatraca u status punopravnog clana. kulture. Njenim nastankom otvorena je mogucnost poboljsanja opste atmosfere u regionu. 2001 KONFERENCIJE ministara inostranih poslova . Grcka 1997. iskljucila je Rumunija i Albanija). koja ukljucuje pitanja bezbednosti i stabilnosti. “Povelja o dobrosusedskim odnosima” predstavlja do sada najvisi stepen deklarativne diplomatije i saradnje na cemu se i zasniva proces multilateralne saradnje u JIE. SAMITI nezvanicni sastanci sefova drzava . 1998. bez ucesca SRJ Tirana. 1999. To su ujedno i ciljevi(jacanje bezbednosne i ekonomske saradnje. razvoj privredne saradnje i saradnje u oblasti zivotne sredine. 59. hendikep predstavlja cinjenica da sve zemlje nastale raspadom SFRJ ne ucestvuju aktivno u ovom procesu.Instambul. Razlog je sto nije odmakao u procesu institucionalizacije. Definisana je kao forum.Skoplje. narocito finansijska) da se sprovedu cak i donete odluke (na primer o sastancima ministara na 3 meseca) Kada se radi o ucesnicima. Odredjeni bilateralni problemi izmedju nekih zemalja je takodje uticao i opterecivao rad sastanaka(Turska-Grcka. Inicijativa za saradnju u Jugoistocnoj Evropi (SECI) SECI spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje su nastale posle potpisivanja ugovora o miru u BIH iz Dejtona/Pariz. na kome se predstavnici drzava ucesnica 82 . on nema nikakav poseban dokument o svojoj organizaciji poput statuta. Velika je suprotnost izmedju sirokog kruga predvidjenih tema za saradnju i malo donetih resenja i rezultata. 1997.Solun. organa sprovodjenja i rokova. kao i olaksavanje ulaska JIE u evropsku integraciju. Njene okvire cine politicka saradnja. a Hrvatska i BIH su geografski i kulturno deo ovog prostora. .

1999. 2) Koordinator: formalno postavlja predsedavajuci OEBS-a. On koordinira sa zemljama SECI. Nedostaci: suvise tehnicki orjentisan.Memorandum o razumevanju o razmeni informacija izmedju trzista hartija od vrednosti. prati njegove odluke. Italija.1999. Rumunija. Slovenija i Hrvatska su u prvo vreme odbile da budu punopravne clanice zeleci da izbegnu svako povezivanje sa prostorom prethodne SFRJ. Slovenija. odredjena konkurentnost prema Paktu stabilnosti. Evropska komisija. Nakon americkog pritiska Slovenija je prihvatila clanstvo a Hrvatska je duze vreme ostala “posmatrac”. On direktno ne realizuje projekte vec nastoji da okupi zemlje i pronadje finansijsku instituciju koja bi ga realizovala. saradnja sa drugim telima UN. Dosadasnji “koordinator” nije bio iz zemalja clanica vec iz zemalja koje podrzavaju. Evropska banka za obnovu i razvoj i regionalni forumi. Komitet je telo koje donosi odluke. BiH. pruzanje konsultativnih i savetodavnih usluga u okviru radnih grupa. nakon konsultacija sa ostalim clanicama. 4) Poslovni savetodavni savet: okuplja ugledne poslovne ljude iz zemalja regiona u cilju veceg ukljucivanja privatnog sektora u aktivnosti SECI. Rusija. . nedovoljna finansijska podrska. Na sastancima ucestvuju I EU.O trgovinskim i transportnim olaksicama. Zemlje clanice (12) su: Albanija. konkretni projekti. Grcka. SRJ je postala clanica 2000. Svajcarska i SAD. Centralnoevropska inicijativa i Jugoistocna Evropa (CEI) 83 . dobro izabrani. Hrvatska. . Ovaj organ se sastaje 4 puta godisnje. Glavna tela saradnje: 1) Programski komitet: cine ga visoki zvanicnici drzava clanica Inicijative. Bugarska.Sporazum o saradnji radi sprecavanja i borbe protiv prekogranicnog kriminala. drumskog transporta roba u JIE. Prednosti: uticaj na javnost u regionu.Memorandum o razumevanju za olaksanje i liberalizaciju medj. Makedonija. Madjarska. bez jasne politicke komponente. ogranicen broj projekata u odnosu na broj problema. Zemlje koje pruzaju podrsku: Austrija.sastaju radi diskusije o zajednickim regionalnim ekonomskim problemima i pitanjima iz oblasti zivotne sredine. 2000. 60. Turska i SRJ. odredjuje prioritet saradnje i razmatra napredak koji je postignut. prikuplja finansijska sredstav za projekte 3) Projektna grupa: radna grupa priprema tehnicke i finansijske studije izvodljivosti i nastoje da pronadju sponzore za projekte. Dosadasnji rezultati-zakljuceni aranzmani: . . Moldavija. predsedava Programskim komitetom. 5) Tehnicku podrsku pruza mu sekretarijat Ekonomske komisije za Evropu UN: priprema predloge projekata za Programski komitet i za radne grupe.

Slovenija. Slovacka.medjuregionalna saradnja Po geostrateskom polozaju i statusu u Evropi. CEI ima mesovito clanstvo. sadasnji.saradnja u oblasti nauke i tehnologije.razvoj infrastrukture(transport. Madjarska. kulture. Moldavija. Belorusija). sto se objasnjava nastojanjem da se izbegnu nove podele u Evropi. poljoprivreda) .SRJ). osnivanje i ukidanje radnih grupa i pomocnih tela. Pri sekretarijatu postoji i Nadzorni komitet. Na privrednom nivou.razmena misljenja u politickim pitanjima od uzajamnog interesa . koja je kroz ovu inicijativu videla nacin da osigura svoj uticaj u pojedinim zemljama centralne i istocne Evrope kao protivtezu nemackoj “sferi interesa”. Stalna tehnicka tela su: Sekretarijat za CEI projekte pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Sefovi vlada se bave pitanjima:politicke i ekonomske smernice za saradnju.retko ga cini trojka(bivsi. Pri ovom komitetu postoji finansijski komitet. Slovenija.jacanje demokratskih institucija i ljudskih prava .ekonomska i tehnicka saradnja . Ceska. Forum je stvoren na inicijativu Italije. naucne saradnje. telekomunikacije. Moldavija. Danas ima 17 clanica(Italija. Ministri inostranih poslova se bave personalnim i finansijskim pitanjima. Austrija. Austrija). obrazovanja . razumevanja i priblizavanja drzava ucesnica. koji koordinira aktivnosti u okviru CEI .Osnovana je 1989. neke zemlje bivseg SSSR(Belorusija. Izvrsni sekretarijat CEI. Rumunija. 7 su clanice CEFTA (Poljska. Madjarska. Najvisa tela CEI su: sastanak sefova vlada(samit). Oblasti saradnje: . medija. Poljska. Oba sastanka se odrzavaju jednom godisnje. postoji saradnja komora.zastita zivotne sredine . kontaktima sa drugim org.M. Hrvatska. Bugarska. Albanija. buduci predsedavajuci) Osnovno radno telo CEI je Komitet nacionalnih koordinatora. sastaje se jednom mesecno. 4 zemlje su nastale od SFRJ (H. Dve su clanice EU (Italija. posebno ona koja su proizasla 84 . Ona je u prvom redu bila orjentisana na otvorena politicka pitanja. Bugarska). Ukrajina). CEI je ima cilj da doprinese stabilnosti regiona putem politickog dijaloga i jacanjem medjusobnog poverenja. clanstvo u CEI.Rumunija. postavljaju generalnog direktora Izvrsnog sekretarijata CEI. Makedonija. Madjarska. BIH. Austrija i SFRJ. Predstavljasnje Inicijative izmedju Konferencija obavlja predsedavajuca zemlja. Slovacka. CEI je zamisljena kao forum za diskusiju na visokom nivou (sefova vlada i ministri inostranih poslova) o raznim politickim i ekonomskim pitanjima od interesa za region i kao kao telo koje organizuje konkretne projekte saradnje. koja se menja jednom godisnje po abecednom redu. i sastanci ministara inostranih poslova. Ceska. Osnovale su je Italija. kao savetodavno telo koje je zaduzeno za finansijska pitanja Pomocna tela su:radne grupe (stalne i ad hoc) koje vode predstavnici pojedinih zemalja koordinatora i koja se mogu sastajati i na ministarskom nivou.BIH. koji pomaze delovanju predsedavajuceg. Organizacija je utvrdjena u Smernicama. Ukrajina.

Nisu imali veci uticaj na javno mnjenje jer su se tim pitanjima bavile i UN. Prednosti:obuhvata nove oblike saradnje-saradnja nevladinih organizacija. i bila je prvenstveno orjentisana na Jadranski region. Clanice:Slovenija. SRJ je primljena 2000. Ostale organizacije i inicijative koje deluju u JIE Proces iz Roajomona (“Proces stabilnosti i dobrosusedstva u JIE) Inicijativa iz Roajomona. transport. Nakon 4 godine nije bio odrzan niti jedan sastanak na visokom politickom nivou-iako je to najavljeno. imala je cudnu sudbinu. dugo vremena nije bila nista vise od imena.sa raspadom SFRJ. Proces se ogranicio na pitanja kulture i saradnje gradjanskog drustva. na diplomatskoj konferenciji u Beogradu potpisana je Konvencija o rezimu plovidbe na Dunavu. saradnja u oblasti kulture.EU… Prednosti: njene aktivnosti su materijalno podrzane na odgovarajuci nacin od strane bogatijih clanica(donacije Italije. imao je bolji odjek u javnosti nego sto je uspeo da formulise konkretan sadrzaj saradnje. koje ima zadatak da prati realizaciju odredaba Konvencije(sediste Budimpesta) 85 . Turska. Ucesnice JJI su sedam zemalja: Albanija. Organi:Savet. Rumunija. uz puno ucesce Evropske komisije. Prvi nagovestaji su se pojavili jos 1998. koju je pokrenula Francuska. BIH. Clanice EU. Madjarska. SRJ. Makedonija. 1948. Tada je formirana Dunavska komisija. nauke i obrazovanja. Grcka. kao stalno telo. odrzavani su sastanci visokih funkcionera zemalja EU i regiona JIE i najavljivani ozbiljni projekti. Italija I Slovenija. EU je uradila vrlo malo da inicijativa postane znacajna. inicijativa i finansijske organizacije Mane: veliki broj clanica cesto predstavlja opterecenje za rad. Hrvatska.godina kao ambiciozan diplomatski proces koji je komplementaran Dejtonskom sporazumu. Bugarska. Nakon ukljucenja Grcke u projekat. imajuci u vidu razlicite interese 61. zastita okoline. prosirena je na Jonsko more. a podrzala EU. turizam. Oblasti saradnje: privreda. a to su pitanja manjina i granica. Definisana je kao inicijativa za dijalog i saradnju u regionu Jadrana i jonskog mora. SAD. Pokrenuta krajem 1995. koji su delimicno poceli tek 1998. tehnicka saradnja. drzava clanica. direktna podrska EU Nedostaci: nedovoljna profilisanost inicijative. Vec na samom pocetku se inicijativa “samoogranicila” tako sto su izricito iskljucena pitanja koja su kljucna za stabilizaciju. Ovom Konvencijom podunavske zemlje po prvi put dobijaju upravu nad celim plovnim tokom Dunava. Komitet visokih predstavnika. radne grupe Dunavska komisija Najstarija subregionalna medjunarodna organizacija. opsta neefikasnost Jadransko-Jonska inicijativa Pokrenula je Italija. Austrije…) i uspostavljena je veza foruma.U vreme pokretanja inicijative cak nisu nikakva sredstva u budzetu EU predvidjena za ovu inicijativu. BIH. Rusija pruzaju podrsku. Albanija. Hrvatska. mali rezultati projekata. S vremena na vreme. SRJ. U izvesnom smislu.

Nemacka.Bugarska. Rumunija i Bugarska ). Slovacka i Austrija. medjunarodni odnosi. Jedini organ je zajednicki komitet. Oblasti saradnje: telekomunikacije.Stalni clanovi komisije danas su: Rusija. a prednost jeste relativno pozitivan efekat po ekonomske odnose i stanje drzava clanica. zdravstvo. pokazao ogranicenu efikasnost. Madjarska. CEFTA-centralnoevropska zona slobodne trgovine Formirale su je 1992. odricuci se prakse hegemonizma. Rumunija. Albanija). Funkciju sekretarijata stalno obavlja Donja Austrija. Crnomorska ekonomska saradnja Osnovana je 1992. kao i po perspektive clanstva u EU. Jermenija i Gruzija). bez sirenja aktivnosti. trgovina (zona slobodne trgovine). Moldavija). predsednik. cilj joj je bio izgradjivanje medjusobnog poverenja i multilateralne saradnje. nauka. (+Slovenija. Radna zajednica podunavskih regiona Okuplja drzave (Ceska. Cilj joj je stvaranje zone slobodne trgovine. kultura. kao i crnomorske priobalne zemlje. ne obuhvata zemlje ex SFRJ. strane investicije. Slovacka. zivotna sredina (plan za rehabilitaciju Crnog mora). Moldavija) i 3 kavkaske zemlje(Azerbejdzan. sporovi izmedju clanica oko izuzeca od trgovinskih povlastica 86 . Do 2001. Turska je zelela da uskladi odnose sa Rusijom i da realizuje svoju naraslu ekonomsku moc. Ucesnice:pet balkanskih zemalja(Turska. Organi: sekretarijat. Glavno izvrsno telo je “Radna grupa visokih funkcionera”u okviru koje su odredjeni stalni predstavnici svake od clanica. Svaka je zemlja u svom ucescu videla i posebne nacionalne interese. Ukrajina. Mane su:gajenje ekskluziviteta u odnosu na zainteresovane zemlje kandidate. tezak put do clanstva jos ne obuhvata celu JIE. saobracaja. Rusija je time nastojala da izrazi novi pristup regionalnoj politici. Danas ima 7 clanova. energija. Bugarska. Zbog velikih razlika izmedju zemalja clanica nisu se mogli ocekivati brzi rezultati . Hrvatska. se odrzalo 11 konferencija predsednika vlada. potpredsednik Dunav je znacajan koridor i zbog toga bi mnogi zeleli da mu se prikljuce. Rumunija. saobracaj(odredjeni su prioritetni saobracajni koridori). Stalni medjunarodni sekretarijat. finansijska podrska od Crnomorske banke za trgovinu i razvoj Prednosti: razgranata struktura. okuplja nove zemlje(kavkaske) Mane: ne razmatra cisto politicke teme. na inicijativu Turske. sporost. funkcionalno ogranicen na slobodnu trgovinu. Organi: Komitet visokih zvanicnika. Ukrajina. Ciljevi su podsticaj privrednog razvoja. EU je posmatrac. Grcka. Madjarska. Cehoslovacka i Poljska. Zahvaljujuci ovoj inicijativi region Crnog mora se donekle priblizio evropskim kriterijumima regionalne saradnje. Predsedavajuci se menja svake godine. clanice bivseg SSSR(Rusija. Odluke se donose u formi preporuka. Grcka je nastojala da kontrolise inicijative Turske. 24 oblasti i regiona iz 11 zemalja. Ukrajina da se afirmise kao novi suvereni cinilac u medj odnosima. poznat medjunarodni profil. turizam. Moldavija i Hrvatska su postale clanice 1998. SRJ. svojstvo medjunarodnog pravnog lica.

Prioritetni ciljevi EU na ovom podrucju su: 1) potpuna realizacija mirovnog procesa (saradnja sa Haskim tribunalom). Regionalni pristup EU prema drzavama JIE ima znatno uzi geografski opseg od Pakta o stabilnosti ili americke inicijative SECI. a pridodata Albanija. Osnovni elementi ovog procesa 1) razvoj sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. postovanje ljudskih i manjinskih prava. regionalnu zonu slobodne trgovine i blisku saradnju u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova”. jer nisu bile ukljucene u rat. U drugoj grupi su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma-SRJ.BiH. kolicinska ogranicenja se odnose na 87 . civilnog drustva. sto obicno podrazumeva razlicite oblike politickog uslovljavanja. i njihovi odnosi sa EU u visoj fazi razvoja. bezbednosti. Postoje “opsti” i “specificni” uslovi uslovi koje bi trebalo da ispune zemlje.javne uprave 3) pokretanje ekonomskih aktivnosti Regionalna politika EU prema 5 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija. U specificne uslove ukljucena su pitanja postovanja Dejtonskog i Erdutskog sporazuma. gradjanskom drustvu 5) saradnja u oblasti unutrasnjih poslova.Regionalne inicijative EU na Balkanu Osnovna karakteristika “regionalnog pristupa” je unapredjivanje medjusobne saradnje EU i Balkana. koji ce biti osnova za politicki dijalog. Njima se prvo namecu razradjeni politicki preduslovi koje bi trebalo ispuniti. ekonomske i drustvene sisteme sa sistemima zemalja EU. Cilj ove saradnje jeste ucvrscivanje demokratije i vladavine prava. On obuhvata samo drzave koje su nastale na prostoru bivse SFRJ. koju cine i neke druge aktivnosti (humanitarna pomoc). U prvoj grupi su Albanija i Makedonija. Taj proces predstavlja osnovnu komponentu regionalne politike Unije prema Zapadnom Balkanu. Medju opste uslove ukljucena su pitanja demokratizacije i razvoja pravne drzave. uslovljava odgovarajucim merama.62. Makedonija i SRJ) je od sredine 1999. Partneri moraju uskladiti svoje politicke. kao nove vrste ugovornih odnosa EU sa pojedinim zemljama 2) razvoj i unapredjenje postojecih ekonomskih i trgovinskih odnosa 3) razvoj finansijske pomoci 4) podrska demokratizacije. Drzave JIE su podeljene u 2 grupe. kao i rezulucije 1244. dobila naziv “proces stabilizacije i pridruzivanja”. Nakon demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji 2000. povratak izbeglica. od potpuno bescarinskog tretmana na uvoz u EU izuzeti su samo neki poljoprivredni proizvodi. razvoj trzisne privrede. pri cemu je izuzeta Slovenija. Pet zemalja iz regiona su se obavezale da izmedju sebe zakljuce “regionalne sporazume o saradnji. politickog dijaloga EU. medjusobno priznanje i otklanjanje prepreka za povratak izbeglica i raseljenih lica 2) razvoj vladavine prava i demokratije.Hrvatska. Hrvatska. EU je inicirala samit zemalja EU na kojem je usvojena zajednicka deklaracija. blizu saradnju. BiH. Na tom samitu su se sefovi drzava i vlada potvrdili status potencijalnih kandidata za clanstvo. Sto se tice trgovinske saradnje.

4) Jedna od bitnih karakteristika je i skromnost njihovih ciljeva. mala privreda. zona slobodne trgovine) su ostali samo predlozi ili deklaracije o namerama. Balkan ni do danas nije postao organizovan regionalni entitet. 63. pravne drzave… pomoc se odobrava u obliku bespovratnih sredstava. postovanje medjunarodnog javnog prava i pravne drzave i principa trzisne privrede. finansijske i drugih okolnosti. stabilizacija regiona. 88 . stvaranje odrzivih institucija radi razvoja demokratije.Podsticu saradnju. Za Srbiju je predvidjena pomoc u 2001. osnivanje firmi. Ciljevi finansijske pomoci EU zemljama Zapadnog Balkana:obnova. 5) Ucesce u multilateralnoj saradnji predstavlja dodatni element kada se radi o uticaju na i medjunarodnu poziciju pojedinih balkanskih zemalja. politicki dijalog. Zbog toga se ne moze govoriti o nekoj bitnoj promeni stanja ekonomskih i socijalnih veza 3) nijedna inicijativa. sto je posledica nepostojanja dovoljnog politickog podsticaja od strane EU i nedovoljne definisanosti sadrzaja inicijative i izvora finansiranja. regionalna saradnja. smanjuje prepreke u komunikaciji u regionu. Svi veliki projekti (carinska unija. carine. stvaraju mrezu kontakata. primena zakona. obrazovanje. porezi. Nije problem u njihovom broju. a lose Roajomonski proces. 6) Dominirajuci uticaj administrativnih struktura 7) Cesto dolazi do preplitanja aktivnosti vise inicijativa. nauka…) -sustinski uslov jeste postovanje ljudskih prava. vojne) reformama • da li doprinose jacanju saradnje i integraciji u EU 1) moze se reci da je postojanje inicijativa pozitivno. kretanje radnika. pravosudje i unutrasnji poslovi. uzdrzavanje od povecanja carina i kolicinskih ogranicenja. vec u nacinu njihove koordinacije i podele posla. kapital. riblje proizvode. koja odudara od tezine problema sa kojima se suocavaju zemlje JIE. pruzanje usluga. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji -predstavlja najvisu etapu u dugorocnijem procesu stabilazijacije -ima deset delova (opsta nacela. osim procesa saradnje u JIE.tekstil. ne predstavlja proizvod samih balkanskih zemalja. slobodno kretanje roba. povratak izbeglica. politika saradnje-bankarstvo. Posebni uslovi koje bi trebalo zemlje da postuju su: postovanje pravila o poreklu robe. u okviru raznih programa. spremnost da nastave sa ekonomskim reformama. u iznosu od 240 miliona evra. Pozitivna strana regionalne politike je u cinjenici sto doprinosi fokusiranju paznje politickih i drugih cinilaca na specificne probleme i teskoce zemalja JIE. 8) Dobre rezultate su dali pojedini projekti CEI. Regionalna saradnja na Balkanu na pocetku XXI veka osnovne karakteristike stanja i perspektive Prilikom sabiranja rezultata regionalnih inicijativa u JIE mostavljaju se pitanja: • da li regionalne inicijative doprinose realizaciji ciljeva proklamovanih u njihovim osnivackim dokumentima • da li doprinose unapredjenju ekonomskih tokova i ukupne stabilnosti (politicke. energetika. uticu na javno mnjenje i na stvaranje svesti o zajednickim ciljevima 2) subregionalne org su dale samo ogranicene rezultate usled nedovoljne politicke podrske.

institucionalizacija kontakata kroz redovne sastanke. transport… 89 .9) Pitanje regulisanja bezbednosti postaje jedno od kljucnih pitanja i problema Balkana. bezbednost. programi podrske nacionalnim administracijama. turizam. zastita zivotne sredine. prekogranicna i subregionalna saradnja. 10) U okviru Pakta o stabilnosti bi trebalo razmotriti sledeca pitanja: uskladjivanje rada pojedinih inicijativa. sport. kultura. uspostavljanje zajednickih tela u oblastima od zajednickog interesa. prilagodjavanje ciljeva i rada pojedinih inicijativa stanju i potrebama zemalja JIE 11) Oblasti saradnje:trgovina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful