1.

Poreklo i obeležije naziva «Balkansko poluostrvo», «Balkan» i «Jugoistočna Evropa» (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Izprva reč «balkan» je čisto geografskog smisla i na turskom je značila planina. Kasnije će joj biti dodavana i kulturno-socijalna značenja. Prvi put je pojam «Bal-kan» u Evropu uveo 1794 god. Britanac Džon Morit, koji je na proputovanju za Osmansko carstvo i dalje na istok, planinu «Bal-kan» označio kao mesto koje razdvaja Bugarsku od istoka prema zapadu Evrope. Ali kaže da je antički naziv za ovu planinu «HEMUS» mnogo lepši. Još u 16 veku je diplomata, Ferdinanda I (habzburškog cara) koji je trebao da pregovara sa Visokom portom o priznavanju habzburške kontrole nad Mađarskom i Transilvanijom, Antun Vrančić uočio da je «Stara planina» slavjanobugarsko ime za Hemus. Nemac Salomon Švajger proputovao je Balkan 1577.godine. Po povratku u Nemačku objavio je prevod Kurana na nemački. Vodio je dnevnik o svojim putovanjima i u jnemu je dao detaljan opis Hemusa, za koji je koristio termine Emum, Hemo i Hemus . On je drugi pisac po redu koji prenosi tursko ime planine, Balkan, što svedoči o širenju tog imena u regionu. Hemus je visok 6.000 stopa. U nekim knjigama kaže se da se kralj Filip Makedonski popeo na Hemus za 4 dana i sišao za dva dana da bi video predele oko planine. Hemus je poznat po nekadašnjim rudnicima srebra pa ga italijani zovu i Srebrna planina. Turci ovu planinu zovu Balkan, dok je lokalno stanovništvo zove na hrvatskom jeziku Komonica. Tokom 18 veka ove dve reči (Hemus i Balkan) su se koristile neposredno ali naizmenično, ali sa 19 vekom reč Balkan uzima primat. Nemački geograf August Cojne je 1818 god prvi dao naziv ovom poluostrvu – balkansko poluostrvo. On je smatrao da je ono na severu odvojeno od ostataka Evrope vencem balkanskih planina, i po starom običaju da poluostrvo naosi naziv dominantne planine – dao mu je naziv balkansko poluostrvo (kao što postoji Apeninsko, Pirinejsko i sl) Ovo je bilo pogrešno uverenje Cojnea da su Balkanske planine severna granica poluostrva, no uprkos toj velikoj grešci, putnici su već u XVIII veku bili dobro i tačno upoznati sa konkretnim položajem ove planine. Jedan francuski geolog dao je tačan opis planine koja se pruža dužinom 555 km sa zapada na istok i čija se širina kreće od 20 do 60 km. Iako je ime Balkan sve više ulazilo u rečnik posmatrača, malo njih je znalo njegovo tačno značenje. Reč balka vezuje se za planinu: u većini turskih, otomanskihrečnika ona ima značenje planine, planinskog venca, negde se definiše kao šumovita a negde u značenju stenovitog mesta. Sve do Berlinskog kongresa 1878, najčešće oznake odnosile su se na prisustvo Otomanskog carstva na poluostrvu: Evropska Turska, Turska u Evropi, Evropsko otomansko carstvo.... U drugoj polovini 19 veka će pojam Balkansko poluostrvo gotovo u potpunosti zameniti pojam «Evropske Turske». 1909 godine nemački geograf Teobald Fišer je pokušao da ispravi Cojnejovu grešku i uvede nove geografske činjenice i ovaj deo Evrope nazvao «Jugoistočna Evropa».

1

Vrlo je verovatno da je u posleratnom periodu termin Jugoistočna evroppa zbog zupotrebe od strane nacista postao nepoželjan i od tada je odstranjen iz upotrebe zbog svojih političkih konotacija. Jugoslovenski geograf Roglić je kasnije 1950 pokušao da ponovo uvede ovaj termin (jugoistočna evropa), ali mu nije uspelo. 2. Različita određenja (poimanja) Balkana u političkom, verskom i kulturološkom smislu (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Jedina razlika u tumačenju Jugoistočne Evrope i Balkana može se zateći u nemačkom jeziku i književnosti i posledica je različitih kriterijuma za definisanje. U nemačkom jeziku Jugoistočna Evropa je oznaka za region a balkan je samo njen podregion. Mađarska je npr deo Jugoistočne Evrope ali ne i Balkana. Kada neko ove pojmove koristi kao sinonime, Mađari se ljute jer ih je neko označio balkancima. I tu se upravo vide različita politika i kultura određenja balkana. Najviše u 20 veku su sem ovih odlika uvedene čak i antropološke odlike. – kod J.Cvijića je Balkan mesto gde žive balkanske civilizacije mesto gde žive i Hrvati Slovenci. Džordž Hofman je Grčku i Rumuniju izbacio sa Balkana, jer ove zemlje ne odgovaraju balkanskom profilu naroda. Rumunija je podvođena pod širi pojam Jugoistočne Evrope. Tako se pojam Balkana tretirao ili kao sinonim za pojam Jugoistočne Evrope ili kao uži deo njega. Najopštije gledano definicija Balkana određena je nizom geografskih, političkih, itorijskih, verskih i kulturnih kriterijuma i njihovom kombinacijom. U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na Mediteranu pa je na delovima Balkana došlo do otvorene pobune protiv Porte. U XIX veku hrišćansko.muslimanska dihotomija izašla je iz političkog i kulturnog rečnika u smislu u kome je do tada postojala. Sada je ta opozicija izražena u u liku nacija željnih da se razviju u duhu evropskog progresa sjedne strane i onih koji žive u nazadnom tradicionalističkom državnom uređenje s druge. -Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja moguća pežorativna značenja u engleskom, italijanskom i francuskom jeziku. Na osnovu upotrebe imena Balkan kao etikete u različitim jezicima možemo izvesti određene zaključke o relativnom značaju tog pojma. U glavnim evropskim jezicima ili u jezicima država koje su imale poseban interes na Balkanu to ime se pojavljuje samo u jednom obliku (ili u jednini ili u množini) izuzetak je Francuska u kom se upotrebljavaju oba oblika. Slično kao i u grčkom, rumunskom, srpsko-hrvatskom označava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO, NEDOLIČNO. U srpsko-hrvatskom postoji i značenje kao «samokritike» kada se kaže «Balkanci smo». U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira od emotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu, drugi je Bugarski koji ima sve nijanske značenja od negativne, neutralne do pogrdne. Najvažniji pojam koji je izveden od reči Balkan jeste balkanizacija. Na kraju XIX veka, reč je Balkan sve više počela da se upotrebljava sa političkom konotacijom, a ne u čisto geografskom smislu, i odnosila se na države nastale posle raspada Otomanskog carstva: Grčku,Srbiju,CG,Rumuniju i Bugarsku. U to vreme još nije bilo ni traga omalovažavanja.

2

Simptomatično je da reč balkanizacija, koja se najčešće koristi da označi proces rasparčavanja geografskih i pol celina po nacionalnom osnovu na nove, nije stvorena tokom stoleće u kom su se balkanske nacije postepeno otcepljivale od Otomanskog carstva već nakon I sv rata kada je nastala samo jedna nova država-Albanija dok su sve ostale nastale još u 19 veku Bujanje velikog broja malih država izazvano je dezintegracijom Habzburgovaca i Romanovih i stvaranjem Poljske, Austrije, Mađarske, Letonije,Estonije.. Erik Hobson u pravuje kada balkanizaciju izjednačava sa pojmom koji označava sistem mini država ali greši kada je povezuje sa raspadom Otomanskog carstva. Oba termina su pripadala rečniku političkih uvreda. On nije jedini koji pogrešno datira balkanizaciju. U mnogim savremenim rečnicima i enciklopedijama napravljena je ista greška. Glagol se balkaniser označava proces nacionalističke fragmentacije nekadašnjih pol i geografskih celina u nove male države –kao na Balkanu posle I svetskog rata, uprkos činjenici da su sve balkanske države postojale od nekoliko decenija do jednog stoleća pre I sv rata osim Albanije. Izraz balkanizacija pojavio se posle I sv rata: prvi put se spominje u New York Times-u, 1918 godine.Balkanizacijom se detaljnije pozabavio evropski dopisnik Chicago Daily News-a –Maurer.On pod tim pojmom objašnjava : u regionu gde su rase izmešane, stvara se mnoštvo malih država sa više manje zaostalim populacijama, ekonomski slabih država skloni intrigama; te države su stalni predmet mahinacija velikih sila. Element stranog mešanja u unutrašnje stvari malih zemalja postao je tako dominantan da je kasnije motivisao drugog autora da definiše balkanizaciju kao konstantno mešanje stranih sila koje žele da sačuvaju ili uspostave svoje interesne sfere. Često se događalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatski povezuje sa različitim problemima. Ovaj termin su u univerzitetskim krugovima upotrebljavali nosioci različitig političkih gledišta: neki su multikulturalnost izjednačavali sa balkanizacijim, neki kao metaforu za postkomunizam. 3. Geografske karakteristike Balkana (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan i Stevan Pavlović-Istorija Balkana) Pod Balkanom podrazumevamo: deo evroazijske kontinentalne mase koja prelazeći Dunav i Savu izlazi na 6 mora Sredozemlja i čini vezu Evrope i Bliskog Istoka. Severne Evrope i Sredozemlja i Severne Afrike. Površine 550 000 km kvadratnih sa preko 60 miliona stanovnika. To je oblast koja se prostire između 5 planinski sistema : Dinarske Alpe na Istoku, Rodopi, Karpatsko-transilvanske i Balkanske Alpe. Pored toga, Balkan opasuju i mora: Jadransko i Jonsko-na zapadu, Egejsko-jug, Crno i Mramorno-istok, a sva ona čine šire deo Sredozemnog basena. Južna, istočna i zapadna granica poluostrva jasno su omeđene ali kod određivanja severne granice postoje razlike: 1. Reke Dunav- Sava-Kupa i imaginarna linija do luke Rijeka. 2. Njenom severnom granicom smatraju liniju Dunav-Sava-Trst Jovan Cvijić smatrao je da su Dunav i Sava savezne granice. Mnogi se slažu da Balkanu, pored Albanije, Bugarske, Grčke i svih zemalja bivše SFRJ pripadasamo još Dobrudža (kao deo Rumunije) i evropski deo Turske.

3

Zahvaljujući ovakvom geografskom položaju Balkan je tranzitni pravac I reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka, između Severne Evrope i Afrike (bila je pod nadzorom velikih sila sve vreme) Njegov južni i zapadni deo ulaze u sastav Sredozemlja i u njegovoj neposrednoj blizini najvažnija komunikacija Sredozemnog mora – Gibraltar-Malta-Suec. Deo je svetskog plovidbenog puta: Atlantik, Sred more, Indijski okean, Australija. Najveći značaj Sredozemnog mora je Suecki kanal. Albanija – najmanja Balkanska država – najbliža Apeninskom poluostrvu. Grčka – pored Grčke obale-pomorska komunikacija Gibraltar –Malta-Suec, Krit je od severne Afrike udaljen 300km. Kroz Grčku prolazi pruga Pariz-Istambul i Grčka ostrva su pred ulazom u Dardanele. Turska- Azijski deo mosta između Evrope i Azije, Kontroliše Bosfor i Dardanele. Bugarska-međunarodne transkontinentalne komunikacije koje preko Sofije vode dolinom reke Marice za Carigrad i dalje za Malu Aziju, Bagdad, Persijski zaliv i zemlje Bliskog istoka Rumunija-istorijski pripada Balkanskim državama Preko kanala Dunav-Majna-Rajna veza sa Severnim morem. Bivša YU –jugoslovenska, mediteranska,srednjoevropska zemlja, pripada podunavlju i jugoistočnoj Evropi. Zahvata Središnji deo Balkana koji je presečen MoravskoVardarskom dolinom i čitav severozapadni deo između Save i Jadranskog mora. Prva geografska određenja Hemusa su dali još Tračani pa stari Grci. Ovaj termin je u 16 veku preuzeo Vrančić označavajući da se sa vrha Hemusa vide Jadransko i Crno more i reka Dunav. Cojne je smatrao da je Balkansko poluostrvo na severu odvojeno Balkanskim planinama i da se na severozapadu nadovezuju na Alpine, a prema istoku ide do Crnog mora pa posle u dva lanca planina. U knjizi Stevana Pavlovića kaže se da severne granice Balkana čine istočni Alpi do Egejskog i Crnog mora i od Dnjestra do Jadrana, preko zemalja koje naseljavaju: Rumuni, Južni Sloveni, Albanci, Grci. Širenje ili sužavanje balkanskog poluostrva je nažalost češće političko nego geografsko pitanje. Pored Balkanskih prestonica on je imao 3- spoljne prestonice: Carigrad, Beč i Pariz. Carigrad –prestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskršće između Evrope i Azije i centar pravoslavlja. Beć- središte Habzburgovaca, centar katolicizma i prosvetiteljstva, obrazovanja. Pariz- izvor narodnog suvereniteta, nacionalne drđave i čitave evropske kulture Međutim standardni pristup geografa se može podeliti u dva tabora tj dva pristupa: 1. Fizičko geografski 2. Politički pristup Za prvu grupu je neosporno da su Crno more,Mramorno, Egejsko i Sredozemno more, Jonsko i Jadransko granice balkanskog poluostrva. Severne granice počinje na ušću reke Idrijce u Tršćanski zaliv do jugoistočnog oboda Julijskih Alpa, pa do Dunava i Save. Ovom određenju bi pored uobičajeno navedenih zemalja pripadale i Dobrudža i evropski deo Turske. Po J.Cvijiću severna granica su Sava i Dunav pa Rumunija ostaje izvan ovog prostora.

4

Na Balkanu dominiraju južnoslovenski narodi. Dačani. Narodi koji su uspeli da ostanu u svojoj državi su Grci-oni su se nacionalno okupili. Balkan je važan kontaktni i saobraćajni prostor. 1912 -1922 (dva balkanska rata. ali je i ona morala da se suoči sa problemom manjina: Grčka sa takozvanom slavofonom manjinom i sa muslimanskom manjinom. Bugari. Ovaj drugi u suštini politički pristup favorizuje većina istoričara dodajući mu istoriske i kulturne faktore. Prvi svetski rat i Grčko-turski rat). 4. Grčka se najviše su se približili monoetničkim državama. Najveća kretanja stanovništva tokom XIX veka. Za razliku od Pirinejskog i Apeninskog poluostrva Balkansko poluostrvo je na severu otvoreno i ima niziju. Oko dva i po miliona ljudi pogođeno je ovim seobama. U knjizi Imaginarni Balkan balkanskim narodima smatraće se Albanci. a nadmašiće ih jedino događaju tokom Drugog svetskog rata. Mađarska jeste bila pod otomanima ali je razvoj Mađarske mnogo tešnje vezan za Habzburšku monarhiju i ta činjenica opravdava isključivanje Mađarske iz ovog pregleda. Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom. imali najistaknutije mesto u njemu. dok Hrvate treba jer su značajni delovi teritorija dugo bili pod otomanima. Naseljavanjem Slovena desile su se velike demografske promene. Samo je veovna vladavina Otomanske imperije ostavila u nasleđe 7 miliona muslimana rasutih po svim Balkanskimdržavama. Glavna posledica uspostavljanja pax ottomana na Balkanu bilo je ukidanje granica među državama i među feudima. Neki uključuju i Kipar i Tursku. Romani. (teritorije poput Dubrovnika izvršile su snažan uticaj na Balkansko poluostrvo) Turci će se takođe smatrati balkanskim narodom pošto se geografski delimično nalaze na Balkanu i pošto su kao nosioci Otomanskog nasleđa. Uprkos ovako drastičnim pomeranjima stanovništva. Tako masovnih migracija nije bilo u ostatku Evrope. Postojali su prastanovnici koji su seobama potiskivani. što je olakšavalo kteranje stanovništva i mešanje različitih grupa na ovoj ogromnoj teritoriji. ni jedna jedina balkanska zemlja nije postigla željene idealne odlike evropskih nacionalnih država: etničku i versku homogenost. Heleni. Grci. uglavnom su posledica političkih događaja i to pre svega otcepljenja nacionalnih država na Balkanu.Drugi pristup bi obuhvatio celu Rumuniju bez Turske. Rimljani. Još su drastičnije bile migracije tokom duge ratne decenije. Jedna od sledećih važnih geografskih odlika Balkana je da je to planinaska teritorija ograničena planinama. Demografske karakteristike balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Balkan su naseljavali Iliri. Hrvati nisu bili pod otomanskom vlašću ništa duže od Mađara a Slovenci nisu uopšte ali u ovoj knjizi su oni ukljulčeni jer se istorija Balkana u XX veku ne može zamisliti bez istorije celovite Jugoslovenske države. danas nova grupa muslimani-Bošnjaci. Prema Cvijiću Slovence ne bi trebalo uključiti među njih jer nikada nisu bili pod otomanskom vlašću. Najpodeljeniji su Albanci ( u Makedoniji-zapadna Makedonija gde žele da 5 . Rumuni i svi bivši Jugosloveni.

Ogroman je rast albansog stanovništva. ima malo Grka na jugu-jedino priznaje postojanje Grčke manjine..od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci. Srba 40% Hrvatska – 78% 1991 u njoj je bilo 12% Srba ali zbog etničkog čišćenja pšrbeglo 400 hiljada Slovenija 87%. u Srbiji vlada bleka kuga. Trakiji i Kipru. Grčka –homogena zajednica-10 miliona stanovnika 98%Grka.1%. Rumunija – 89% Rumuni . U Bugarskoj je 13% stanovništva pripadalo manjinama.2% Albanija. Dobrudži. Makedoniji. Romi i Nemci. Arapi. Veliki broj Turaka i Pomaka(islamizirani Bugari) iseljeni 80-ih g za vrmeme Todora Živkova.stvore federaciju u okvru Makedonije. oko 2. ostatak Srbi. Turci su u poređenju sa Balkanom bili poslednja grupa koja će razviti sopstveni turski nacionalizam.ima oko 63 miliona stanovnika. 98% Albanci. Sve balkanske zemlje problem manjina rešavale su emigracijom i asimilacijom. dominantne grupe u austrijskom i ruskom carstvu činili su etnički elementi sa viskokom nacionalnom svešću. Grčkoj. Posledica ove demografske kulture je večno prisutno manjinsko pitanje.manjine su Jermeni i Grci ali usg su svi muslimani a hrišćana ima 0. Kada j do toga došlo veliki deo Balkana nalazio se izvan Otomanske sfere i uticaja (sem Moldavije i Albanije). 6 .000 Turaka u Bugarsku. na Kosovu.Po stanovništvu najbrojnija a po tempu rasta najdinamičnija. 85% Bugari. Muslimana 38%. Što se tiče piramide starosnog doba. Turska traži povratak 250. 2% Srba i Italijani Rumunija je imala najbrojniju manjinu 27%. Vojvodini i samom Istambulu. Može se izvući zaključak da je u demografskoj sferi otomansko nasleđe još uvek živo. Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleđima Evrope (austrijskim i ruskim).. Ovo sve sugeriše da pitanju otomanskog nasleđa u demografskoj sferi treba prići mnogo uopštenije: kao kompeksu imperijalnog nasleđa u kontekstu nacionalnih država. Sada se pokreće pitanje njihovog vraćanja.. Makedoniji. Srbiji. u periodu između ratova i posle drugog svetskog rata. Nerešeni problemi manjina i dalje predstavljaju aktivna i potencijalna krizna žarišta na Balkanu – u Bosni. 7% katolici i 6% protestanti SCG – 68% . na Kosovu. Bugarska ima 8.naseljeni su na Kosovu. malo u Makedoniji). Razlika je što u vreme klijanja nacionalističkih ideja.. Kurdi 15%. morala je da se suoči sa značajnim manjinama-Kurdima. Makedonija. 22% Albanci. Turska. Bosni. Stanovništvo Turske nije homogeno: Turci -83%. 8. Vrhunac emigracije je serija pomeranja posle I sv rata. Srbiji. Albanci su u Zapadnoj Makedoniji većina 90% traže federaciju. Sama Turska koja je iz Otomanskog carstva zašla smanjena i sa etničkim jezgrom nastalim posle proterivanja Grka i pokolja Jermena. 2. Crnogorci 5% BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. Nisu svi Albanici muslimani oko 20% pravoslavnih i 10% katoličkih Albanaca .7 miliona stanovnika. Srbi su podeljeni u ( BiH. dok je u Otomanskom carstvu slučaj bio obrnut. niska stope rađanja i depolpulacija su tipične za sve hrišćanske zemlje na Balkanu.5% ali na KiM preko 90%. Hrvatskoj u CG. manjine su Albanci 16. otomansko nasleđe pokazuje neke bitne razlike.5% Mkedonci.Turci. Veliki broj albanaca u Epiru ali i nih čiji je status neregulisan.znamo da razvijene zemlje suočavaju sa starim stanovništvom pa se piramida pretvara u cilindar oblik. CG). manjine su: Mađari 7.5% Turaka.7% Hrvata. Najkompleksnija je bila situacija u takozvanim kontaktnim zonama: Makedoniji. 70% pravoslavaca.

utvrđenivanu vekovima tokom otomanske vladavine. Uprkos otporu prema katolicima u Bugarskoj. društvena prava. Rumunska unijatska i pravoslavna crkva uspele su da ostvare značajan stepen koegzistencije i kooperacije zahvaljujući zajedničkoj pripadnosti rumunskoj naciji.) Religija je problematično merilo za povlačenje etničkih granica. Nacionalna emancipacija zahtevala je predhodno priznanje narodnosti-kroz priznanje nacionalne crkve. a naročito sukob između pravoslavlja i katoličanstva. velika i presudna uloga koje je pravoslavlje igralo u stvaranju nacije. Smanjenje hrišćanskog stanovništva na Balkanu prati povećanje muslimanskih zajednica u islamu je porast nataliteta u Albaniji je izrazita piramidalnost starosnog doba. Izuzetak je Albanija.još nepovoljnija situacija je u Sloveniji-smanjenje broja stanovnika očekuje se i u Bugarskoj i Grčkoj. Međutim i samo to naglašavanje kohezionog potencijala jezika ukazuje na njegovu isključivost i na krutost etničkih granica koje on povlači. To je sprečilo integrisanje (ali ne i asimilaciju) različitih jezičkih grupa u jedinstvenu naciju (Albanaca u Srbiji. usmenog predanja i narodnog stvaralaštva. U doba Osm. Nacionalizam se na Balkanau tokom XIX veka osmišljavao prevashodno na okosnici jezičkog i verskog identiteta. Verske (civilizacijske) osobenosti balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Prvu veliku podelu na verskoj osnovi na Balkanskom poluostrvu doneo je rashol Rimske crkve 1054g ... Nacionalni identiet je sačuvan posredstvom crkve.osim da se verski razlikuju. Religija je zapravo imala sporednu ulogu u stvaranju novin nacionalnih identiteta. Zapadni deo –pod uticajem katoličke crkve. Albanija ima 3 veroispovesti-muhamedanska. Dolaskom osmanlija dolazi islam.carstva crkva je imala vrlo značajnu ulogu u odbrani samosvesti južnoslovenskih naroda. istočni-pod uticajem Vizantije. i zato što su smatrali da opasnost dolazi spolja iz hrišćanskog tabora (Grka i Srba) Jasno je da su različite hrišćanske veroispovesti. Nepremostiva podela između katolika Hrvata i pravoslavaca Srba može se objasniti ne toliko nepomirljivim verskim razlikama. unoslile dodatnu napetost. granicu između muslimana i hrišćana. Ali ispostavilo se da takve tenziju nisu nesavladive. 5. Pravoslavna crkva (20%) na jugu 7 . posebno u slučaju muslimana na Balkanu. Grka u Albaniji. U otomanskom carstvu porobljeni narodi nisu imali državna. vezuje se za Jadransku obalu. mala bugarska katolička zajednica smatrala se organskim delom bugarske nacije. verovatno zato što su se nacionalističke ideje razvijale simultano među različitim verskim grupama. Drina je granica. Uprkos činjenici da je jezik postao jezgro različitih nacionalnih identiteta među hrišćanima na Balkanu on nije moga da poništi osnovnu granicu. Rimokatolički uticaj (15%) na severu. koliko činjenicom da su se ove dve zajednice razvijale u okvirima različitih istorijskih tradicija. a u nekim slučajevima nije ni postala funkcionalni element u definisanju nacije sve dok nacionalne države nisu nacionalizovale crkve. kako tvrdi veliki deo balkanske istoriografije. Vera je bila sinonim etničke pripadnosti. od kojih su muslimani činili većinu. Razlog tome nije. Sve nacionalne i kulturne vođe shvatile su jezik kao najmoćnije sredstvo ujedinjavanja pored vojske. katolička i pravoslavna.

Širenje islam. Crkva igrala važnu ulogu u borbi za nacionalno oslobođenje i širenje grčkog uticaja. Postoji potreba za moderniziranjem železničke mreže koja povezuje balkanske zemlje i modernizacija železničkih pruga koje vode ka srednjem Istoku. pomaci (islamizirani Bugari). 22% Hrvata katolika i ostalo su Srbi Hrvatska 78% katolika.Panevropski koridor 10. Pravoslavlje to nije jer nema ambicije da preobraća pripadnike drugih veroispovesti. 6.5%). On 8 .000 Grčka Uglavnom pripadnici grčke pracoslavne crkve 97%. Balkan ima tu nesreću da se nalazi na dodiru dva verska fundamentalizma: katoličanstva i islama. Postoji velika zainteresovanost ali nije rešeno pitanje pravične naknade za korišćenje infrastrukture i zagađenje čitave okoline od drumskog saobraćaja. Carstva praćeno je nametanjem islama.5% Albanci-muslimani. Grka. Pri EU u Briselu Grčka crkva ima Biro pravoslavne crkve. modernizacije i korišćenje velikih saobraćajnica koje prolaze celim regionom. Balkanske zemlje treba da izgrade mehanizam dogovaranja o zajedničkoj politici u oblastii izgradnje. SCG 68% Srba –pravoslavci. koji predstavlja najkraću vezu između Zapada i krajnjeg Juga evropskog kontinenta definisan je i uvršten u mrežu evropskih koridora još 1997. Praktična korist od primene takvih dozvola u drumskom saobraćaju je u smanjenju prazne vožnje kamiona.7 5 Hrvati i 2% Srba. između Severne Evrope i Afrike. Vojvodina –najveći broj različitih verskih zajednica BIH – 37% muslimana. Bugarska Pravoslavna vera dominantna. 16. Međutim saobraćajnice su krajnje nerazvijene upravo ovde. Razradom sistema multilateralnih dozvola bilo bi postignuto i postepeno prilagođavanje režimu liberalizovanog tržišta EU i EFTA zemalja koje su stupile 1993. 2. Balkan kao kontaktni i saobraćajni (tranzitni) prostor Balkan je tranzitni pravac prvog reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka. a u čiji sliv ulaze 5 balkanskih zemalja. Ove naknade bi trebale da se plaćaju zemlji čija se infrastruktura koristi i u kojoj je zagađivana čitava okolina. Prisustvo islama posledica vekovnog uticaja Osmanskog carstva. do 1991 bilo je 12% Srba sada ih je samo 200.Albanije-uticaj južnih suseda Vizantije i Grčke. danas je islam dominanatna religija (70%). Islam-pripadnici Turske manjine (8. Sultan je istovremeno i kalif (verski poglavar). Sinteza vlasti i vere. Ovim vodenim putem je Srednja Evropa povezana sa Crnim morem. godine na panevropskoj konferenciji u Helsinkiju. Hidroenergetski potencijal nije dovoljno aktiviran. Dans je crkva značajna u pol životu YU. Otvaranjem kanala Majna-Dunav očekuje se udvostručenje tranzita Dunavom koji protiče kroz 3 balkanske zemlje. Rumunija Pretežno pravoslavne veroispovesti (80%) . I danas crkva igra važnu ulogu u političkom životu Grčke. uglavnom su katolici. 1922 odvojio je kalifat od sultana a 1923 kalifat je ukinuo .000 Slovenija 87 Sloveni. Kemal Paša Ataturk izvršio je korenite reforme turskog društva. Koridori na Balkanu: Putni koridori: koridor 10 . Katolika ima malo oko 70. što bi povećalo ekonomičnost poslovanja i smanjilo zagađenje.

Slovenija se potpuno prilagodila svim zahtevima EU i. A potpuno isti slucaj imamo i sa trasama gasovoda i naftovoda. mnogo kasnije od Slovenije. sa krakom Niš . (jer ju je raspad zemlje najmanje pogodio). Hrvatska je do sada već toliko izgradila da se na autoputevima može osećati baš kao na pistama. vazdušni I telekomunikacioni koridori. osim pred izbore. Na putu od Salcburga preko LJubljane. plasim se da cemo potpuno biti zaobideni. Burgasa i Plovdiva. Makedoniju i Grčku. Hrvatsku. iz Makedonije put vodi prema Albaniji i južno prema zapadnoj Grčkoj. Koridor 7 prati reku Dunav. za koji je tender već u toku. od kojih su 380 km autoputevi punog profila. Razmišlja se i o izgradnji novog koridora koji bi iz Austrije išao do Atine preko Slovenije. Tirane i izlazi na Jadransku obalu. Koridor 8 značajan je za Albaniju. Premda je svoje starteške dokumente o izgradnji infrastrukture donela tek 2001. Skoplja. Ako mi brzo nesto ne uradimo i ako ne izvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze. 9 . Sloveniju. koja je to uradila još 1994. trajektom prelazi u Italiju i dalje autoputem povezuje zemlje Evropske unije. Jugoslaviju. do danas planirani posao nije završen. preko Sofije. Ukoliko mi za relativno kratko vreme ne zavrsimo deonicu od Nisa do granice i na severu prema Budimpesti. godine. Zagreba. Krajove. Beograda i Skoplja Koridor 10 (koji u našu zemlju na severu ulazi na Horgošu. a koji je samo 20 kilometara nizvodno od naše granice. Hrvatska tipuje na jadransko-jonski pravac. Rumuniju.Za završetak autoputeva u našoj zemlji potrebno je oko dve milijarde evra Koridor 4 Izradeni su planovi za alternativni koridor 4 koji ide preko Arada. Bugarsku. za deset godina se u potpunosti uključila u evropsku mrežu puteva. A o mostovima da i ne govorimo. Crnu Goru. a do tada međunarodna zajednica je osigurala tek deo novca preko donatorske konferencije u Briselu i nekih humanitarnih programa za sanaciju postojeće infrastrukture. oko kojeg se već dve godine koplja lome. Koridor je dug 2. godine. a na zapadu u Batrovcima).360 kilometara i proteže se od Salcburga preko LJubljane. Još autoputem nije spojen ni Novi Sad s Beogradom. Koridor 5 ide pravcem Venecija-Trst-Kopar-Ljubljana-Budimpešta-Uzgvor-Lavov s granom koja spaja Rijeku i Zagreb i drugim krakom Ploče. Sloveniju. Takode. Bihaća. Italiju. ima krakove koji idu prema Budimpešti i Sofiji. a indirektno još šest zemalja: Nemačku.Srajevo-Osjek –Budimpešta. koji je trajektnim linijama spojen s Italijom. Makedoniju i Bugarsku. Sarajeva i Prištine. koji je na toj trasi. Međutim. Albaniju i Grčku. Naftni koridori – Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. koji preko njene teritorije povezuje Italiju. Beograda. Zagreba. a još 400 kilometara treba da se dovrši. Nedostaje još samo most preko Dunava kod Vidina između Rumunije i Bugarske. Evropska komisija je i za našu zemlju usvojila strateške osnove tek 2001.Sofija i Beograd Budimpešta. Bosnu. a istarski "ipsilon". Mađarsku. a novi železnički u Novom Sadu nije ni u planovima. NJime će prolaziti i drumski i železnički saobraćaj i biće omogućeno izbegavanje mostova u Srbiji. Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije Salcburg poveže s Atinom i Istanbulom. Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeli Slovenci. Oni se spajaju s grčkim motornim putem "Via egnacija".direktno povezuje osam zemalja Evrope: Austriju. Sofije na Plovdiv i nize do severne Grcke i Soluna. Postoje strujni. postoji i koridor 8 koji ide od Varne. Hrvatske. Evropa ce ici alternativnim koridorom. a kamoli pravac do Horgoša. 165 km poluautoputevi. Koridor 7 Dunav Zaključak je da je od 6 balkanskih koridora našoj zemlji pripao samo jedan-Koridor 10. BiH. Od ukupne dužine koridora. već je pušten u saobraćaj. Najveća konkurencija za prevoz robe ovom koridoru je upravo grčki motorni put. Tursku i Albaniju. koristeći sve finansijske instrumente koji su joj ponuđeni. kroz Srbiju prolazi 800 kilometara. . Niša i Skoplja do Soluna. Još se ne zna ni kako će izgledati budući beščanski.

g. U toku prve dve etape države članice Male antante vodile su. 16. Posle Prvog svetskog rata u periodu pd 1920. Mala antanta je predstavljala prvi psleratni regionalni odbrambreni zavez triju zemalja u Evropi.7.g. Francuska. arbitraže i sudskog raspravljanja između država Male antante od 21. za sve tri zemlje predstavljala glavnu opsanost jer su se sve tri graničile sa njom. Mađarska je. Politika revanšističkih dražava bila je upravljena na likvidiranje Male antante i primenu politike njenih država članica.g (kojim su Velika Britanija. Prvih godina treće etape.februara u Ženevi.g do 1929.g kojima je stvoren regionalni odbrambreni savez nazvan Mala antanta.1938. prostor istovremenog spajanja i prožimanja ali i odvajanja i podela –povezanost borbe za opstanak sa borbom za prostor.g i koja se karakteriše razvijenom političkom saradnjom na osnovu dvostranih ugovora tri zemlje. odnosno Opšteg akta mirenja. čiji je cilj bio očuvanje stanja stvorenog u srednjoj i jugoiszočnoj Evropi posle rata i borba protiv eventualnog povratka habzburške dinastije u Austriji ili Mađarsku u cilju očuvanja svoje nezavisnosti.g takođe je vođena zajednička politika i razvijana međusobna saradnja. Trojne konvencije. Italija pristale na oduzimanje od strane Nemačke dela Čekoslovačke teritorije. Drugu. pa se Mala antanta počela raspadati. što im je u poslednjem periodu njenog postojanja sve više uspevalo. pored politike međusobne saradnje. naime. počele orijentisati na samostalniju aktivnost. ali bez oslanjanja na Francusku. Geopolitičke osobenosti balkanskog prostora Balkanski prostor zadržao je geopolitička svojstva regiona klasične političke nestabilnosti. pošto je zajednički cilj njihove i francuske politike bio očuvanje sistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora.g do 1922. Dvostranim ugovorima bila je predviđena obaveza međusobnog priticanja u pomoć u slučaju neizazvanog napada na bilo koju od njih od strane Mađarske ili Bugarske i konsultovanje o politici među njima. do 1935. Jugoslavija i Rumunija su. političku saradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju. Treću fazu između 1933. Borbe i podele su stalna pojava u istoriji balkanskih naroda koje su se ispoljavale kroz stotine planova o podeli Otomanskog carstva između velikih sila. Razvitak i aktivnost Male antante deli se na tri etape: Prvu. bili sve brojniji i teži. u kojoj Mala antanta počinje da deluje kao međunarodna regionalna organizacija ali se postepeno raspada. između 1929-1933. koja predstavlja period trojnog saveza.Savetom ministara inostranih poslova i Ekonomskim savetom koji je trebao da radi na formiranju ekonomske unije između tri zemlje. zaključen između ove tri države Pakt o organizaciji Male antante kao regionalne međunarodne organizacije sa svojim stalnim organima. uporedo sa 10 . triparitetne saradnje. koja traje od 1920. Međusobna saradnja na osnovu ovih bilatralnih ugovora dovela je do potpisivanja tzv.maja 1929. da bi posle Minhenskog sporazuma iz 1938. uporedo sa porastom nacističke opasnosti. bure baruta .g. uporedo sa razvitkom velike ekonomske krize. što je predstavljalo odstupanje pred revanšistikim pretenzijama Nemačke) prestala postojati.g kada je. pošto su se. u kojoj se države članice posebno angažuju na rešavanju ekonomskih odnosa i problema koji su. Ovi ugovori su produžavani sve do 1933.

kao autonomne carinske zone Jugoislavije. deo solunskog pristaništa sa blizu 100. Albanija i Bugarska nisu prihvatile učešće u savezu. Bugarskom.g zaključila Ugovor o prijateljstvu 27.g održano je više savetovanja predstavnika svih balkanskih država na kojima se raspravljalo o stvaranju saveza čiji bi prvenstveni zadatak bio obezbeđenje postojećih međusobnih granica čijoj je promeni vodila.maja 1923. pod pritiskom saveznika povukla sa ovih teritorija) argumenti na kojima su se zasnivali jugoslovenski zahtevi bili su etnički sastav stanovništva.g. Oni su Postdamskoj konferenciji formirali Savet ministara inostranih poslova ( 4 velike sile – SSSR.Teheranska konferencija (Staljin.Devin i Buje pripadaju Italiji. Jaltska formula o podeli interesnih sfera uticaja na Balkanu.Februara 1934. Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu. istorijske činjenice. na strani saveznika) 41-Atlanska povelja 43.Čekolsovačkom. Turska je zaključila odgovarajuće ugovore sa Grčkom i Rumunijom.VB i Francuska) čiji je zadatak izrada mirovnih ugovra sa Italijom. II sv rat: na strani saveznika: YU. Kanalska dolina. dok se ostalog 11 . U pogledu spornih teritorija prema Italiji saveznici su insistiali da se to pitanje reši mirovnim ugovorom. Iste godine. Konvencijom od 1923. Čerčil) odluke su se neposredno ticale pojedinih balkanskih zemalja. koji su okončani potpisivanjem Konvencije radi utvrđivanja tranzita preko Soluna. 10.. 1945-Postamska konferencija –teritorijalno razgraničenje. Rumunije i Turske kojim je formirana tzv. Albanija.SAD. Od samog kraja rata Jugoslavija je imala normalne odnose jedino sa Grčkom. a dopunjena je sa 6 protokola u toku 1929.. 45-Krimska konferencija na Jalti. sa kojom je odmah počela pregovore o dobijanju dela solunskog pristaništa. u raspravama o mirovnom ugovoru sa Italijom. Ruzvelt.g do zaključenja Balkanskog sporazuma između Grčke. Grčka.. Tako je slobodna Solunska zona funkcionisala do II sv. pre svega. Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna (do predkraj rata. a Gorica.g.g Jugoslavija je dobila na isključivo korišćenje. Posle toga došlo je. kao i od vremena normalizovanja odnosa sa Grčkom posle rata. preko koga će obavljati svoj spoljnotrgovinski promet sa jednim delom sveta.000 km kvadratnih. Tako je morala biri nastavljena diplomatska borba za dobijanje ovih teritorija na mirovnoj konferenciji. na 50 godina. Balkanska antanta. SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkana RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Realizovanje ovog cilja počelo je zaključivanjem dvostranih ugovora. (Narodno oslobodilačka vojska se. ekonomska i geografska vezanost ovog područija za svoje zaleđe. Savet ministara je doneo rešenje prema kome se hrvatski krajevi koji su bili pod Italijom i jedan manji deo Istre daju Jugoslaviji. sa kojom je imala prijateljske odnose još 1924. Jugoslavija se sa Turskom.rata.Novembra 1933. italjanska i bugarska politika. Beneška Slovenija. 9.. Mirovna konferencija je pokazala veliko neraspoloženje zapadnih saveznika prema Jugoslaviji i njenim zahtevima. Jugoslavije. Tržić. U vremenu između 1930-1933. Rumunijom i Finskom.

Ponašanje SSSR-a bilo je globalno na strani Jugoslavije ali ni on nije bio spreman da se do kraja bori za ostvarenje principa samoopredeljenja i pomoć Jugoslaviji. formiana je slobodna teritorija Trsta. Termin Balkan-misli se na njegov kontinentalni deo a termin Balkansko poluostrvo pdređuje celokupni prostor uključujući i njgovu mediteransku dimenziju sa ostrvima i morima od Jadranskog i Crnog mora. Centralnoj Aziji. Slobodna teritorija Trsta.g (usvajajući Francusku liniju o podeli Istre) Jugoslavija je potpisala mirovni ugovor sa Italijom 10.dela formirala tzv. i regiona u celini. a bilo je predviđeno da pod tom upravom ostane do imenovanja njenog guvernera. što je mirovna konferencija prihvatila 28. Balkan je bio tampon zona vam sfere uticaja Balkan je periferija Evrope ali važno strateško područije. Strategijsi pravci na balkanskom prostoru Balkansko poluostrvo ima specifičan položaj u Evropi. 12 . Pripadanje tj ne pripadanje određenom bliku određivao je određeni geoplitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja. zbog nemogućnosti sporazuma oko imenovanja Guvernera.Grčka i Turska – članica NATO . zapadnom i istočnom Evropom) Geostrateška prednost u odnosu na Apeninsko pol koje je zatvoreno Apeninima i Pirinejskog gde su u zaleđu Pirineji. On je trebalo da zajedno sa Vladom organizuje izbore za ustavotvornu skupštinu koja će doneti ustav Slobodne teriorije Trsta. Crno more. Mediteran. obuhvata veliki deo Dunava. Ima geografski otvoreno zaleđe preko Panonske nizije (veza sa centralnom. a stvarno zbog igre zapadnih sila. mešanje velikih sila (naročito za vreme Hladnog rata) 2+2+2 tada je na Balkanu funkcionisala ova formula: . Balkanske zemlje sa nerešenim teritorijalnim i etničkim pitanjima. koja je bila pod savezničkom vojnom upravom. Slobodna teritorija Trsta bila je azmišljena kao tampon država sa svojim guvernerom i vladom.g Ugovorom o miru. Do ovakvog razvoja nije došlo.Jugoslavija i Albanija –svaka na svoj način nezavisna. Guvernera je trebao da imenuje Savet Bezbednosti UN uz konsultovanje Jiugoslavije i Italije ali on nije mogao biti državljanin ove dve zemlje. 1. Ona se sastojala od dve zone Zone A-sa Trstom pd Anglo-američkom vojnom upravom i zone B pod Jugoslovenskom vojnom upravom. 8.Februara 1947. Za razliku od ostalih poluostrva ima otvorenu Severnu granicu prema unutrašnjosti kontinenta. međusobni sukobi. Ovakvo držanje zapadnih saveznika negativno je uticalo na njihove odnose sa Jugoslavijom. područiju Kaspisjkog mora. Najkraća suvozemna veza između Evrope i Bliskog Istoka Bitan je kontaktni i tranzitni prostor.Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu . železničke i telekomunikacijske veze celokupnog zaleđa sa Jugoistočnom Azijom.Septembra 1946. Bitna strategijska karakteristika Balkanskog pol je povezanost sa Malom Azijom (ka Bliskom Istoku. Na Balkanu se nalaze najkraće putne. izlazi na Jadransko more. 2.

sever i jug.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana. kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije.tj. Strategijski pravci na Balkanu su prirodne i komunikacijske spone Podunavlja sa Sredozemljem.Dovoljno je pomenuti pohod Krstaša u srenjem veku preko ovih prostora išli su u pohode na Bliski Istok. Bliskim Istokom i Severnom Afrikom. Kolubarsko-Ibarsko-Kosovski. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400. jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova najznačajnije manjine su Turci 3. Balkanski. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250.000 Turaka u Bugarsku. tj Malom Azijom. Sto se SCG tiče bilo je slučajeva gde su Bugarski pojedinci počeli da govore o zapadnim pokrajnama-delovi oko Pirota. Posle II sv rata ovo je bilo područije konfrotacije Istoka i Zpada između dva bloka. Crnomorsko pribrežije je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanja dve velike sile u ovom područiju tokom istorije: Turske i Rusije. Bugarska: U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina . Karlovački i Ljubljanska vrata. Sedište tog težišta je Niš-najvažniji geostrateški objekat na Balkanu odakle je moguće razvijati vojne operacije u svim pravcima na istok. Podunavlje uključuje u sebe sliv svih pritoka reka Save. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate. AU bio simbol za Proširenje na istok. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. Ovi pravci su opredeljeni konfiguracijom zemljišta i usmerenošću prema objektima koje povezuju Balkan i ima ukupno 10 takvih pravaca. Neretvljansko-Bosanski. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. Turska im je obezbedila smestaj. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. Turci su preko ovog prostora prodirali čak do Beča i Budimpešte. ali posto im nije bilo kako su ocekivali. značajan je težišni prostor Balkana-nalazi se u centralnom delu Balkana u trouglu: Kraljevo-Sofija-Skoplje-Priština-Kraljevo. ali Bugarska ih ne zeli. To 13 .8%. najvažnije luke i ostrva jer se preko pomorskih luka ostvaruju veze ne samo s lukama u Sredozemlju već i sa drugim lukama u Evropi. Primorsko-Drinski. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. 9. Romi. Kad<pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrežna mora. Bosiljgrada. Strumički. Moravsko-Vardarski.zapad.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. Unski. 1986-87. U novijoj istoriji ovaj prostor je za Nemce. Sa vojno-geografskog stanovišta.7% i Romi i Pomaci.Morave i donjeg toka Dunava. Teritorijalni sporovi balkanskih država i naroda Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1. a sto se tice drzave prvi su je priznali. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice. Crnomorski. Balkansko poluostrvo u svom crnomorskom okruženju dobija ne samo na vojnom već i u ekonomskom značaju jer je područije bogato naftom.Aziji i Africi. Tada se 150.

dok su predstavnici SRJ takav stav indirektno odbacivali. bilo 12. Drugi problem su Albanci .2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije.. jer UN i druge zemlje prihvataju suverenitet Hrvatske na za SRJ spornom kopnenom delu (kod rta Oštra). Što se imena tiče Makedonska varijanta je da ima 2 imena. Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaćeno. U Julu 2005. Nakon dolaska na vlast demokratskih snaga u SRJ 14 . U 2004. čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju. Hrvatska: Ima probleme granica na severu sa SCG na Dunavu u putanju je 100 i nešto km. Drugim rečima. tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. Makedonska većina to ne želi jer bi značilo kraj i cepanje Makedonije. Bivša Jugoslovenska Republika Makeodnija za ceo svet i za Grke Makedonija a Grci su da se promeni ceo naziv bez Makedonija. Ostalo ih je oko 200. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu. Kozjaka i (kumanovske) Crne Gore.g srpska manjina formalno priznata i uživa određena zakonska prava (predstavljanja u Saboru.g potpisan je poseban sporazum o međusobnoj zaštiti manjina i njihovim pravima. Formirana je zajednička. Žele od Makedonije da naprave složenu državu. Makedonija: Probleme su imali sa Grčkom zbog imena i zastave. Sa BiH kod Bihaća. Došlo se do kompromisnog rešenja prihvatanjem Protokola 2003. na ulazu u Boku. Granica kod Neuma.materijalnu potporu države. što predstavnici Makeoniju nisu prihvatili.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije. Formalno je rešeno a sve više i u praksi ostvareno pitanje priznanja i poštovanja prava nacionalnih manjina. Sa SiCG problem prevlake -za Hrvatsku je problem više prihološkog značaja nego strateško jer je u pitanju jedan i po km.g Hrvatska je podigla optužbu protiv SRJ za ratnu odštetu. Problematična teritorija bila je locirana na tri mesta: Šar Planina.Problem je rešen jer su smanjili broj kraka. ali je u praksi minimalno ostvareno pravo na povratak izbeglica i prognanih Srba. pa je osnovno sporno pitanje granica na moru. Od Tetova do Struge su sve Albanci.Zvezda na zastavi pronađena je u grobu oca Aleksandra Makedonskog..) ali se u praksi često postavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti. U Hrvatskoj je posle 1991.000 u Hrvatskoj. Zaliv u Boki Kotorskoj-kompromis je nađen tako što će zajedno patrolirati policajci. Bugarska vlast se žalila zbog prava Bugarskih manjina kod nas jer su bili nzadovoljni.U njoj je 1991. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom. pitanje je već faktički rešeno. Što se Prevlake tiče . Dugo nisu bila regulisana pitanja razgraničenja i predstavnici Makedonije su izražavali nezadovoljstvo zbog toga. Predstavnici Makedonije su zauzeli stav da je granica utvrđena( jer su kao dokaze navodili vojne karte iz perioda SFRJ). pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske. Drugim rečima pitanje je problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ tako bitnom područiju. SRJ je postavila zahteve za korekciju granice na tri mesta.mešovita međudržavna komisija eksperata za obeležavanje granica i održala je nekoliko sastanaka.nije bio stav Bugarskih političkih vlasti i njihova službena politika. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina. (dijalekt) bugarskog jezika.g kojim je pitanje rešeno demilitarizacijom dela graničnog područija i zajedničkim patroliranjem u vodama zaliva.

000. zbog srpsko-albanskog etničkog spora na KiM . Makedonci smatraju da je taj naš stav nacionalistički. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba.000. iako su oni i dalje daleko od normalnih. Na Kosovskoj strani je Srpsko stanovništvo a u Medveđi su Albanci. Albanija je jedina na svetu koja je priznala Republiku Kosovo i omogućila rad njenog diplomatskog predstavništva u Tirani. na osnovu koga je na terenu počela i demarkacija koja je obavljena od tromeđe na granici Bugarske. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3.Makedonije i CG do dela granice na kojem je KiM. U pitanje je razgraničenje na Timoku 1884. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50. Problem na Kosovu sa Albancima. Pitanje položaja manjina tj Srpske u Makedoniji jer Makedonaca kao pripadnika nac manjine gotovo i da nema. Dešavale su se zabrane sveštenicima SPC da u crkvenim mnatijama prelaze makedonsku granicu zbog čega su reagovali naši državni organi. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku.i inteziviranja saradnje s Makedonijom i ovo pitanje je rešeno-potpisan je psorazum o demilitarizaiji.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba. Timok je u međuvremenu meandrirao ali nejasan je strateški značaj –možda zato što je u pitanju tromeđa ili zato što je to najniža tačka nadmoreske visine. Albanska želja da se približi EU i NATO-u i stav te dve organizacije da se problem Kosova mora rešavati unutar Srbije donekle je omogućilo popuštanje u odnosima između ove dve susedne zemlje.5% ali ih na Kosovu ima 90%.problme odnosa SPCrkve i Makedonske pravoslavne crkve što nije međudržavno pitanje nego versko tj crkveno. U Sloveniji je najveći problem što 10. Zbog nemogućnosti da naše vlasti izvrše demarkaciju na tom delu granice makedonska strana je jedno vreme prihvatala da se posptpak demarkacije privremeno zaustavi.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini.000 i problem je nerešen crkveni spor. U Makedoniji 40. U Rumuniji Srba ima oko 20. – Sa nima su odnosi najkomplikovaniji. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200. Posle pobede demokratske stranke i Sali Beriše na izborima 1992. 15 .Od nedavno je to pitanje zaoštreno odlukom najviših organa SPC da proglase novu Ohridsku arhiepiskopiju koju vode sveštenici koji priznaju crkvenu vlast SPC. Spor sa Bugarskom –opština Strumica.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu. U vreme Miloševića odnosi su bili zategnuti ali ne otovreno.000 i imaju status manjine.g odnsi sa Albanijom su zapali u krizu. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39. Problem je u nespominjanju srpske manjine u Ustavu RM Postoji još jedan specifičan problem. Ideja je da Albanija ne podržava otvoreno protest na Kosovu ali je činila i neke neprihvatljive poteze.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine.000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije. Milošević se na Kritu 1997 sastao sa Albansim predsednikom Fatos Nanom. Nema sporenja u oblasti imovinskih i socijalnih pitanja. SCG: Albanci 16.Pitanje je priznanja Makedonske pravoslavne crkve.

Po završetku I sv rata nastale su mnoge značajne promene. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Nekoliko Grčkih ostrva je pod samom obalom Turske. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. U Maloj Aziji-oblast Izmira. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 županije u centralnom delu Rumunije gde su nastanjeni Mađari. Italija od 1915.Albanci nius presrećni idejom albanaca sa Kosova i ujedinjenju svih Albanaca. Problem se pojavio nastankom tehnologije o vađenju nafte. a vezan je za Zmijsko ostrvo. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva.1945. Došlo je do Turske intervencije na severnom delu i severni deo Kipra je proglašen Turskom Republikom koju niko nije priznavao. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj. stvara se prva socijalistička zemlja i formira se Društvo naroda. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Diplomatski odnosi sa Albanijom obnovljeni su 2001. Trgovina je mala. Po pravu moraproširenjem teritorijalnog mora od 12 nautičkih milja Grčka je taj deo mora iskoristila i došlo je do spora. Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lošu ekonomsku situaciju. Grcka: Južno od moreuza Bosfor I Dardanele i danas traje teritorijalni spor između Grčke i Turske oko Egejskih ostrva. Austrija. preraspodeljuju kolonije i nestaju 4 carevina. Srbija. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD. CG. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. Rumunija: Imala je nesporazum sa Moldavijom. Turska: problem sa Grčkom na Kipru i oko egejskih ostrva. Albanci se plaše da bi Albanci sa Kosova pobedu prebacili na sebe. 16 . Sve ove promene su uticale na geopolitičke promene na Balkanu. Geopolitičke promene na Balkanu kao posledica I sv rata Sile Antante: Rusija. dolazi do novog pregrupisavanja i rasporeda društvenih snaga. Odnosi SRJ i Albanije biće u najvećoj opterećeni Kosovom i njegovim budućim statusom. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji 22. Zatim 1974 izbio je spor zbog Kipra gde postoji tradicionalno rivalstvo.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže.g. Bugarska i Rumunija Od 1917 Rusija zbog Boljševičke revolucije istupa i u rat ulazi Amerika. Francuska i VB Sile Osovine: Nemačka. Intervencijom UN konflikt je obuzdan i danas to nije rešenone. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. stvaraju se nove države. NATO-a.EU.

Bukovine. Ovaj kongres je uspostavio novi međunarodni poredak u Evropi. Mir nije obuhvatio Nemačku i Rusiju dve najveće evropske zemlje sa najvećim vojnim potencijalom.. proizašli su iz tajnih sporazma. Zadar i pojedina ostrva(Lošinj. Vudru Vilson izneo je američke ratne ciljeve na sednici oba doma Kongresa. korekcija Italijanskih granica.Južne Dobrudže i Besarabije.Glavnu reč vode državnici tri sile pobednice: Žorž Klemanso(poznat pod nadimkom Tigar)-Francuska. Kraljevina je prihvatila na ovagvu pogodbu zbog nepovoljnih međunarodnih prilika i zbog želje dinastije da uspostavi za zapadnim susedom dobre odnose. Ugarskom kraljevstvu stavljeno je do znanja da ne može opstati kao jedna država-Trijanonski ugovor ostavio je Ugarskoj trećinu njene predratne teritorije učinivši je najogorčenijim među državama. Cres..Često pogrešno nazvan Versajski – zapravo to je bio Pariski mir. Ugovori su se neposredno odnosili na Balkan: Senžermenski ugovor sa Austrijom 1919 Nejiski ugovor sa Bugarskom 1919 Trijanonski ugovor sa Mađarskom 1920 Ugovor u Sevru sa Osmanskim carstvom 1920 Samoopredeljenj kao načelo koje je obeležilo ove ugovore. Poražene sile nisu učestvovale. obrazloživši ih u 14 tačaka. pogađanja i nadmudrivanja već od samog početka rata. Rijeka je trebalo da ostane samostalan grad dok je njeno predgrađe pripalo Jugoslaviji. kojim je Italija dobila Istru.januara 1919 održana mirovna konferencija. Na kraju je Rumunija dobila Transilvaniju.. 8. Sama ta činjenica dovoljna je da se Versajski mir osudi na propast.Rezultati mirovnih ugovora. One su bile podeljene u dva dela. Kraljevina SHS nastala je i pre mirovnog ugovora. veći deo Banata i ostalih Ugarskih teritorija. Lastovo). zaključenih posle I sv rata. obećavajući im teritorije zemalja i naroda iz suprotnog tabora. Tada su se Centralne sile i Antanta sukobile i svaka sa svoje strane nastojala da za sebe pridobije što iše saveznika. Pogodba je postignuta Rapalskim ugovorom. Preostalih 6 tačaka bile su mnogo određenije: autonomija etničkih grupa u AU i Otomanskom carstvu. Nova država nalazila se u sukobu sa Italijom a u vezi sa istočnim Jadranom.januara 1918. zatim Vilson je poručio evropljanima da bi međunarodni sistem trebao da se zaniva na principu samoopredeljenja naroda a ne na ravnoteži snaga. Pola miliona Hravata i Slovenaca našlo se van granica nive države. 17 . Cilj mirovnih ugovora bio je obnavljanje odnosa između velikih sila i upravljanje promenama postojećeg međunarodnog poredka pošto su propala čitava carstva. sa kojom je potpisano primirije već je bila rastočena.Vilson i Lojd Džordž-predstavnik Velike Britanije i Vitorio Orlando predsednik Italije i njegov ministar in poslova Sonini-ispostavilo se da su došli da pokupe plen koji im je obećan zbog čega su prešli na stranu savezničkih strana. Glavno pitanje mirovne konferencije je sređivanje granica i pitanje granica. Sudbina Austrijske provincije Koruške rešeno je plebiscitom. Augarska. 18. ali su se saveznici smatrali oslobođenim te obaveze kada je Rumunija kapitulirala 1918. Koruška je ostala Austrijska. Prvi je obuhvatao 8 tačaka: javnu diplomatiju-što znači da spoljna pol treba da se zasniva na javnim ugovorima bez tajnih sporazuma. Rumunija je izašla kao pobednica-za vreme pridobijanja saveznika tokom rata njoj je obećana Besarabija. Vladari ranije nisu bili podlegnuti kontroli naroda.

pozivajuči se pre svega na načelo narodnosti ali i na – kao dopunske argumente – istorijske. Grčak je dobila najveći deo Trakije i ostrva Imbros i Tenedos Engleska –pored poraza Nemačke priželjkuje njene kolonije u Africi i Okeaniji kao i podeli Otomanske imperije –delovi bogati naftom. Rusije i nje od 25. Italija.-Delegacija Kraljevine SHS podnela je mirovnoj konferenciji veliki broj memoara u kojima je detaljno iznela svoje zahteve u pogledu granica. Uz teritorijalne ustupe Italiji (na račun Ju) . Dalmacije i Albanije Pariska mirovna konferencija rešava pitanje statusa i granica balkanskih država. još početkom 20 veka pokazivala aspiracije prem Balkanskim zemljama. lišena je svih dobitaka od 1912 i odvojena je od Egejskog mora. deo Baranje i zapadni deo Banata. od čega oko 1. pa je na konferenciji ambasadora velikih sila ( Francuska. ekonomske i strategijske razloge i druge argumente u prilog svojih zahteva. U ovom pogledu nijedna druga evropska država nije imala više problema i nigde princip etničkih granica. kao i na strategijske razloge svije bezbednosti. Kraljevina SHS morala je još u procesu svog nastajanja da vodi tešku borbu za utvrđivanje što povoljnijih državnih granica i njihovom priznanju mirovnim ugovorima i međunarodnim sporazumima sa susednim zemljama. Vinzelos-grk je izneo listu potraživanja koja uključuju severni Epir(koju je trebalo oduzeti od Albanije). -Nastala je jedna nova država-Albanija -Nestalo je Otomansko car i AU -1918 Kraljevina SHS. ona ostavlja nerešenim pitanje Albanije koja je pod Italijanskom okupacijom.Međumurije. nije naišao na veće otpore skoro svih susednih država i nekih velikih sila koje su iza nekih od susednih zemalja stajale. u sastav SHS ušli su Prekomurije. Grci i Italijani su pretendovali na iste teritorije.Japan i Italija) održanoj 9. Italija je zato već pred prvi svetski rat i u njegovom početku vodia politiku laviranja između dve grupe sila obećavajući podršku onima koji su više spremni da udovolje njenim aspiracijama prema istočnoj obali Jadrana. na mirovnoj konferenciji.Najteži problem u ovom pogledu kraljevina SHS je imala sa Italijom. pa čak i Valonu u Albaniji. Albanski narod spontano pruža otpor okupatoru i na karju ga proteruje. kao i savezničkih sila. tzv. Zbog toga se.12 1920.3 miliona Jugoslovena. Dardanelima. aprila 1915.okrenuta ka Bosforu. Osmansko carstvo je podeljeno u korist njegovog hrišćanskog i sršskog stanovništva. geografskih. Slavonija. Istru. Albanija dobija i faktičko priznanje nezavisnosti ulaskom u Društvo naroda 17. Pošto su njeni interesi u tom pogledu bili mnogo protivrečniji prema centralnim silama ona je uspela da joj sile Antante obećaju za njen ulazak u rat protiv Centralnih sila. Italija je.novembra 1921 doneta odluka o priznavanju albanske nezavisnosti. Srem.g.. ekonomskih i političkih argumenata bila za staru austrijsko- 18 .Mirovnim ugovorom sa Mađarskom u Trijanonu 1920. dok je jugoslovenska delegacija na osnovu etničkih.zapadnu Trakiju (oduzeti od Bugarske) i istočnu Trakiju (od Turske) Najvažniji cilj bio je SmirnaIzmir. Rusija. Italija uporno pozivala na Londonski ugovor po kome je trebalo da dobije teritorije na kojima je živelo blizu 2 milona stanovnika. Engleska.težila dobijanju Istre. Turski ugovor. Londonskim paktom – tajnim ugovorom između Velike Britanije. Poražena Bugarska mogla je samo da očekuje gubitak. Dalmaciju i ostrva. Krajem 1921. oslobođena je celokupna teritorija Albanije. zasnovan na načelu narodnosti i formiranju nacionalnih država. Francuske. Bačka. mnoge jugoslovenske teritorije sa obe strane reke Soče. Carigradu i zaleđu u istočnom delu Balkana.

Kraljevina SHS je pod pretnjom ratom od strane Italije i diplomatskim pritiskom dve zapadnoevrolske sile pristala na zaključenje Rapalskog ugovora sa Italijom 12. U ugovoru je stajalo i da će pitanje Koruške biti rešeno plebiscitom.juna 1920. u sprovođenju mobilizacije u Jugoslaviji nasuprot ukinutoj vojnoj obavezi u Austriji(mirovnim ugovorom). od 10. Rimskim paktom iz 1924. Pored Rapalskog ugovora dve države su istovremeno zaključile tzv. uz obostranu obavezu čuvanja jene nezavinosti koju je Italija pogazila već krajem iste godine upadom grupe fašista i proglašenjem njenog prisajedinjenja Italiji što je Kraljevina SHS priznala tzv.sept 1919. kraljevina SHS je pozivajući se na etničke. Goricu. ali je dobila izvesnu ispravku granice prema Subotici. Koruška je zato podeljena u dve zone. strategijske i geografske razloge tražila približno onu teritoriju na kojoj je veći broj stanovništva slovenački živalj.I jedna 19 .g. ekonomske. Istri.italijansku granicu ne prihvatajući italijanske argumente i pretenzije prema Gorici. Prilikom razgraničenje sa Mađarskom bilo je mnogo problema. iako je bila formirana i međusaveznička komisija za ispitivanje spora. kao i činjenicu da na dan uspostavljanja primirija sa Austrijom 1918. Tako da do plebiscita u zoni B nije došlo. Velike Britanije koja je želela ojačati Italiju naspram Francuske u cilju uspostavljanja nove ravnoteže snaga u Evropi. Razlog za ovakvo oprredeljenje većine za Austriju treba tražiti u lošoj politici Kraljevine SHS. zatim grad Zadar sa okolinom i ostrva Cres. odnosno Italijanskih od strane Francuske.g i većina se izjasnila za Austriju.. ekonomske. Ipak je činjenica da je više Mađara ostalo u Jugoslaviji nego jugoslovenskog u Mađarskoj. Trstu. Rapalskim ugovorom Italija je dobila Gradišku.. onemogućili su rešenje pitanja razgraničenja između Italije i Jugoslavije. Austrija prihvata granice susednih zemalja i odriče se prava i potraživanja sa teritorija koje su joj ranije pripadale. geografske i druge razloge. Novembra 1920. Slovensko Porablje. oktobra 1920.južnu i severnu i odlučeno je da se glasanje o tome kojoj se od dve susedne zemlje stanovništvo želi priključiti prvo sprovedene u južnoj zoni. Lastovo i Vis. Njime je formirana i Slobodna i nezavisna država Rijeka. Glasanje u zoni A obavljeno je 10. Jugoslavija nije prihvatila Dravu kao kao državnu granicu pozivajući se na etničke. -Protivrečnost interesa i argumenata zainteresovanih država i podrška jugoslovenskih zahteva od strane SAD. Trst i skoro celokupnu istru. aiko je većina bila jugoslovenskog porekla. Razgraničenje između Rumunije i Kraljevine SHS izvršeno je na osnvu tzv. uticaju austrijske socijaldemokratije. ustanovljene senžermenskim mirovnim ugovorom sa Austrijom. išao Dravom.g kojim je utvrđena granica između dve države. Ona nije uspela da dobije sve teritorije u kojima u kompaktnoj masi živi naš živalj-kao što su Bajski trokut.g. Savezničke sile nisu prema Jugoslaviji bile u pogledu razgraničenja sa Mađarskom naklonjene u meri u kojoj je to bio slučaj sa Čekoslovačkom i Rumunijom koje su dobile sva mesta u kojim živi i njihovo stanovništvo. Ju uglavnom nije uspela u svojim zahtevima.g kojim je izvršeno razgraničenje njene teritorije sa susednim državama obavezala na priznavanje pune nezavisnosti kraljevine SHS u čiju korist se odriče svih prava i obaveza na teritoriji stare Austrijsko-Mađarske teritorije. Lošinj. Međtim.Prema Senžermenskom ugovoru. pa je veliki deo granice. uticaju ktoličkog klera. Antihabzburšku konvenciju koja je bila tajna i kojom su se obavezle na čuvanje i izvršavanje odredaba senžermenskog i trijanonskog ugovora i posebno se dogovorile o preduzimanju mera u cilju sprečavanja eventualnog povratka Habzburške dinastije na presto Austrije ili Mađarske -Prilikom razgraničenja sa Austrijom. Dva posebno značajna i sporna pitanja bila su prihvatanje Drave kao državne granice i Koruška. A i B.. a da se u severnoj glasa tek ako se u zoni A većina izjasni za prisajedinjenje Jugoslaviji. Etničkog balansa prema kome bi u obe zemlje ostao podjednak broj etničkih pripadnika druge države. Mađarska je Trijanonskim ugovorom od 4. nijedan srez na ovom područiju nije imao Dravu kao granicu. Dalmaciji i ostrvima.

Egejsku i Pirinsku Makedoniju. pristupile su pred mirovnu konferenciju posebnom ispitivanju pitanja Makedonije smatrajućii da bi bilo najadekvatnije formirati autonomu Makedoniju pod svojom zaštitom. pozivajući se na brojne razloge: Bugarsko neprijateljstvo prema saveznicima i posebno prma Srbiji čiju je polovinu teritorija držala u toku rata. zatim potrebu obezbeđenja komunikacija i železničkih pruga koje vode prema Dunavu i Rumuniji duž Timoka i prema Solunu duž Južne Morave i Vardara.g -U pogledu granica prema Albaniji spor je vođen nekoliko godina. a maksimalni zahtevi dobijanje celokupne Makedonije. Granica je na kraju utvrđena kompromisno-tako što je Jugoslavija dobila prostorno veći deo Banata.) Evropslke sile pobednice. Dok je malobrojna makedonska buržoazija svoje interese usmerila prema Bugarskoj. U pogledu utvrđivanja Jugoslovensko-Bugarske granice. Prvi svetski rat je doveo do povezivanja makedonskog pitanja sa borbom za ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajedničku državu. Ju se takođe pozvala na načelo narodnosti istočući da i na istočnoj granici Banata ima čisto srpskih sela. Srbija je bila protiv svake diskusije o tome kakav treba da bude status Makedonije ističući a se Srbija bori za strateške granice i da su njeni minimalni zahtevi u ovom pravcu zadržavanje Vardarske Makedonije i dobijanje teritorija u slivu Strumice.g uz ustupanje Jugoslaviji jednog dela strumičkog kraja na račun Bugarske. na strategijske razloge zaštite prestonice. Nejskim mirovnim ugovorom od 27. u kom pravcu su čak vođeni i separatni pregovori sa Bugarskom u toku 1918. naime posle balkanskih ratova problem Makedonije često koristila kao sredstvo pritiska prema drugim ju narodima. Srbija je Makedoniju smatrala svojim stečenim pravom. Rumunija se pozvala na Bukureštanski ugovor-1916. što je pokazivalo želju Italije da izaleži u susret jugoslovenskim zahtevima prema Makedoniji umanji njene aspriracije prema Jadranu i Albaniji. Bugarska ovim ugovorom priznaje jugoslovensku državu i odriče se u njenu korist svih prava i pravnih osnova na teritorijama koje su njime pripale Kraljevini SHS. ali su kasnije vršene zamene određenih manjih delova teritorija. široke narodne mase su želele autonomnu Makedoniju koja će obuhvatiti sva tri nena dela (Vardarsku. dok je ona za Jugoslovenski odbor bila problematično pitanje pošto su neki njegovi članovi smatrali da buduća ju država treba da napusti orijentaciju prema jugoistoku i da se usmeri prema Jadranu.Novembra 1919. ali je u Rumuniji ostalo više Srba nego u Banatu Rumuna. sve do 1926.g. pod uslovom da Albanija ostane 20 . a posebno Engleska. Razgraničenje je izvršeno Trijanonskim ugovorom. kao i to da mnoga mesta koja pripadaju Bugarskoj naseljava srpsko stanovništvo. Delegaciju kraljevine SHS je u početku tražila od mirovne konferencije zadržavanje granica ustanovljenih na Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913.i druga država tražile su ceo Banat. ali pod uslovom da se uprava nad Makedonijom poveri Jugoslaviji. određena je granica između dve države sa određenim izmenama u korist Kraljevine SHS koja je dobila deo teritorije na desnoj obali Timoka i gradove Bosilgrad. Srbija je. kraljevina SHS je tražila njene ispravke na više mesta od Timoka do Strumice. tj potvrdila je podelu Makedonije izvršenu Bukureškim mirovnim ugovorom iz 1913. Srbija i Grčka su preuzele sve moguće mere da to onemoguće.g. Sa tim se slagala i Italija. Bugarska je kao protivargumente ovim zahtevima isticala da je stanovništvo između Timoka i Morave-kao i u Makedoniji. Granice između nje i Grčke ostale su onakve kakve je utvrdio Bukureški ugovor iz 1913. a svoe aspiracije prema Vardarskoj dolini i Banatu smatrala prvorazrednim ciljem. ali se ono zbog istorijske različitosti razvoja makedonksog naroda postavljalo drugačije.g kojim joj je bio obećan Banat i na etničke razloge tvrdeći da sve do Pančeva i Beograda ima čisto rumunskih sela. Engleska je predlagala da mirovna konferencija formira autonomnu Makedoniju pod mandatom Društva Naroda. Garibrod i Strumicu sa okolinom. Bugarsko. Mirovna konf je ostala na kompromisnom rešenju.

Mađarska i Bugarska bile pobeđene zemlje. Kada je Albanija 1920.zemlje potpisnice bile su : Grčka . Dve države su tek 1926.g ostale su. 23.g. Ciljevi: 1. što je bio deo plana Pašića za izlazak Srbije na Jadran i zbog čega je bilo postavljeno i pitanje eventualne kompenzacije na severnom i južnom jadranu (RijekaSkadar). u periodu od 1919.g što je ova i učinila. posebno načelo narodnosti na kojom je stajao i američki predsednik Vilson.Jugoslavija. ali je čekala da Italija postavi svoje zahteve prema Albaniji pa da onda i ona učini isto. februara 1934.Pregovori su zaključeni u Beogradu 4.Otvoren za pristupanje ostalih balkanskih država. osim promene Jugoslovensko-Italijanske granice mirovnim ugovorom sa Italijom iz 1947. Turska.g konačno potpisale u Parizu dokument kojim se utvrđuje međusobna granica. 21 . Nastali spor oko razgraničenja sa Albanijom razmatrao je i Savet Društva naroda koji je zatražio da konferencija ambasadora koja je radila na razgraničenjima utvrdi ju-albansko granicu. Ovakvim stavom delegacija kraljevina SHS htela je da ostane na principu narodnosti.Savetovanje u slučaju pretnje. najznačajnija vid multilateralne saradnje izmedju balkanskih država je stvaranje balkanske Antante( stvorena je na inicijativu Fra). za razliku od Ju koja je kao pobednica imala prednost i argumente u svoju korist.Odustajanje od političkog pritiska prema bilo kojoj balkanskoj državi bez pristanka ostalih potpisnica. 4. Pregovori su vodjeni u Ženevi i Beogradu.g i Londonskim memorandumom 1954. Velike slile su u tome imale presudnu ulogu. Nepovredivost granica. Rumunija. do 1926.g. saglasno Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913.nezavisna država. da ne bi slabila svoju pozivciju prema Italiji traženjem dela Albanije. koji je posle dobijanja savetodavnog mišljenja od stalnog suda međunarodne pravde u Hagu pripao Jugoslaviji. Ali. 2. Prilikom razgraničenja došlo je do posebnog spora oko Svetog Nauma na Ohridskom jezeru. pa su morale da se okrenu del terirorija na koje su pretendovale. 3. Granice Ju utvrđene posle I sv rata. Tako je sistemom Versajskih mirovnih ugovora i sporazuma Ju sa susednim zemljma došlo do utvrđivanja njenih granica i normalizovanja odnosa sa susedima. Pošto je Italija već istekla svoje zahteve pozivajući se na Londonski ugovor 1915. februara a sporazum je potpisan u atini 9. iste i posle II sv rata. Balkanska multilateralna saradnja izmedju dva svetska rata U periodu izmedju dva svetska rata nastale su nezavisne države koje su želele da vode svoju spoljnu politiku. onda kraljevina SHS zadržava pravo da u cilju obezbeđenja svojih interesa postavi potanje granica prema Albaniji. Jugoslovenska delegacija je istakla zahtev za Severnom Albanijom i Skadrom. a jugoslovenski zahtevi u pogledu spornih teritorija ispunjeni su u meri u kojoj su one to bile spremne da dopuste. među kojima je bila i Italija. Značajnu ulogu u tome imala je činjenica da su tri susedne države – Austrija.g primljena u Društvo naroda odmah je postavila pianje svojih granica prema Grčkoj i Jugoslaviji posle čega je došlo do velike diplomatske aktivnosti velikih sila i zainteresovanih zemalja. jer nisu mogle ni učestvovati u pregovorima. ukoliko konferencija želi da Albaniju stavi u položaj protektorata neke sile.

godine.. Izrađen statut međubalkanske trgovinske komore. Rumunija. da neće pribegavati ratu protiv neke druge ugovornice. Kao zajednički interes vidjeno je sprečavanje Ita i Bug u ostvarivanju pretenzija i očuvanje statusa quo.Grč. njime Grčka. Ovaj balkanki savez pomogao je i olakšao političku i privrednu saradnju potpisani su ugovori o turizmu. – bez značajnih rezultata. u Atini uz učešće predsednika ( Bug.Rum i Alb Donesen je Statut koji je uredio funkcionisanje konferencije. retko se idealno podudaralo s etnickim granicama.Rum i Alb) Cilj konferencije bio je da se doprinese jačanju saradnje balkanskih naroda uz poštovanje suvereniteta.Savet. Albanija zbog italijanskog pritiska a Bugarska zbog teritorijalnih pretenzija jer nije bila zadovoljna svojim granicama. po kojima se razlikuju od ostatka stanovnistva. Predviđa se stalna komisija za mirenje + odbrana zajedničkih ekonomskih balkanskih interesa u okolnostima svetske ekonomske krize. novembra u Solunu 1933. postojanje arbitraže. 4. Jug.usvojen predprojekat pakta balkanskih država (obaveza nenapadanja. izbijanjem drugog svetskog rata došlo je do nepoštovanja ugovora. Jug i Turska garantuju sigurnost svojih granica. Da bez predhodnih konsultacija ne preduzimaju bilo kakve pol akcije prema drugim potpisnicama i da neće izimati pol obaveze prema drugoj balkanskoj državi bez predhodnog pristanka ostalnih strana ugovornica. 21-26 oktobar 1932 Bukurešt . Stvaranje nacionalnih drzava u Evropi. kao krajnji cilj odredjen je stvaranje saveza balkanskih država i to Bug.Grč. 20-26 oktobar 1931 u Carigradu imenovala je komisiju za pripremu nacrta Balkanskog pakta. Osnove na kojima se zasniva: priznanje jednakosti među balkanskim narodima. 1932 isključene su iz pakta Albanija i Bugarska.medjutim savez nije posluzio svrsi . Potpisan pakt balkanskog sporazuma 1934. o vazdušnoj plovidbi.) Donesene su rezolucije o principima za stvaranje bal. Manjinski problemi u balkanskim odnosima do II SR Manjinom se smatra svaka grupa pojedinaca.Tur. pogotovu na Balkanu.Sekretarijat nacionalnih grupa plus 6 komisija (najvažnija komijisja za ekonomska pitanja i saobraćaj.takodje su države sklapale i separatne sporazume. uzajamno nennapadanje.Do ovog sporazuma došlo se kroz multilateralni pregovarački proces koji je započeo balkanskim konferencijama: 1. verske i jezicke prirode. Usvojila je 5 rezolucija.Tur. sporazum o poštovanju propisa o manjinama. Albanija nije htela u savez jer je bila pod pritiskom Albanije a Bugarska nije bila zadovoljna 24. saveza a to su suverenitet i ravnopravnost. 3. stvaranje balkanskog carinskog saveza kao i očuvanje i poštovanje etničkih celina 2. 5-12 oktobar 1930. koji cine manje od polovine stanovnistva nacionalnog drustva i ciji pripadnici imaju zajednicke karakterisitke etnicke.. stanovnika suverene drzave.osnovana su tela: Glavna Skupština.Biro. međubalkanska poštanska konvencija.. Postojale su 2 pratece pojave: a) deo vlastitog stanovnistva ostajao je u granicama drugih drzava b) delovi drugih nacija ulazili su u sastav vlastite drzave Niz okolnosti na Balkanu su: 22 . Jug. od 5 do 12.

Turska. Bugarska. Grckom. Problem je nastao sa 600. Ovo su sve rubna područija na Balkanu. Rumunijom. Madjarskom. Postojala je Grčka. u sklopu oslobodilacke borbe protiv Otomanskog carstva i A-U monarhije i bilo je pod uticajem velikih sila 4) velike sile vodile su denacionalizatorsku politiku i doseljavanjem svog stanovnistva menjale etnicki sastav citavih krajeva. Rusije Balkan je podrucje sa najvise nacionalnih manjina u Evropi. A-U. Status manjina nije regulisan. naroda. koje su sprecavale normalne tokove i procese etnickog. Mađari – gubitnici u ratu. vera 2) zbog svog vojno-strateskog polozaja. bio je na udaru evropskih i azijskih sila. nacionalnog i drzavnog konstituisanja 3) stvaranje nacionalnih drzava na Balkanu teklo je sa istorijskim zakasnjenjem. Italija . Verske manjine su postojale do I sv rata a posle nacionalne.000 stanovnika na tom područiju.dobila je Jadran do Rijeke. 5) Pod terorom-ceste migracije i seobe iz jedne u drugu etnicku sredinu 6) Definisanje nacionalnih granica balkanskih drzava-bile su plod dogovora i diktata velikih sila:Turske. i 1920. Ovaj pakst nije sproveden. sistem zastite manjina izmedju 2 svetska rata doziveo je neuspeh. Turskom-visoki standardi pravne zastite manjina. Posle I sv rata desila se velika gepolitička promena.1) na njegovom prostoru sudarali su se i ukrstali interesi i uticaji raznih rasa.Italije. kultura. dosta Srba. Kraljevina SHS. „jabuka razdora“. Izgubila je Transilvaniju oko milion ipo stanovnika je ostalo van Mađarske. Manjinski problemi na Balkanu javljaju se u 2 oblika: 1) kao teritorijalni problem. Pravni i politicki instrumenti koji regulisu pravnu zastitu manjina na balkanskom prostoru: 1) Povelja UN 2) Opsta deklaracija o pravima coveka 3) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju genocida 4) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 5) Zavrsni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 6) Razni mirovni ugovori i bilateralni akti 7) Interno zakonodavstvo povezano sa međunarodnim aktima Generalno za sve zemlje u Versaju je potpisan pakt o poštovanju manjina na Balkanu (jevrejske I Hrišćanse). Albanija. 23 . Ni jedna zemlja nije bila bez manjina. Bugarskom. jer su manjine bile „peta kolona u balkanskim zemljama“. Austrijom. izgubila je teritorije oko 60% teritorije i 2/3 stanovništva . Istru plus ostrva . pored toga regulisano i Konvencijom o razmeni stanovnistva (izmedju Grcke i Bugarske.Hravata I slovenaca je ostalo tu. Zadar.Turske i Grcke) Bez obzira. Rumunija.2) kao problem pravne zastite nacionalnih manjina Osim odredbi o manjinama koje su sadrzali i mirovni ugovori sklopljeni 1919. zakljuceni su i posebni ugovori o manjinama sa drzavom SHS. Sa SHS je izgubila Suboticu.

Problem manjina Grčko-Turskim odnosima.Lozanski sporazum ali dosta Turaka ostalo je u Trakiji, Bugarskoj. Veliki broj Albanaca u Makedoniji,CG, Kosovu U odnosima Kraljevine SHS I Rumunije nije bilo problema iako je bilo manjina. Postojala je prvo jaka dinastička veza, ženidbama.. Mi smo imali problema sa Mađarima, Bugarima-žalili su se da je nestalo 300.000 bugara u UN. Oni su se ustvari izjašnjavali kao Makedonci posle II sv rata a pre toga kao Bugari. Zatim sa Albanijom je imala problema. Albanci su na Kosovu bili obespravljeni, nisu se mogli školovati na svom jeziku I to je bilo otvoreno pitanje. Vlasi su nestali kao manjina, mi ih zovema Cincari. Nestalo je oko 500.000 Vajshodže. Nije bilo zaoštravanja odnosa zbog manjina ali sporova I trvljenja je bilo. 25.Balkan u politici sila pred i u toku drugog svetskog rata Posle I sv rata Francuska postaje najaktivijni faktor na Balkanu-jedina je mogla da isporučuje ratni materijal balkanskim zemljama. Velika Britanija takođe ima jak uticaj na Balkanu u Grčkoj. U periodu 1930-1933 Italija – druga direktno zainteresovana sila koja počinje da ugrožava Francuske interese posle pobede fašizma. Prodor na Balkan kroz Albaniju. Nemačka je imala jak uticaj na Bugarsku u i Rumuniju Engleska – odgovarala joj je ravnoteža snaga i uloga Italije na Balkanu i Mediteranu i bila je zainteresovana za očuvanje teritorijalnog integriteta Grčke. Britanija je branila da Italija i Nemačka nemaju izlaz na more. SSSR- sve vlade balkanski zemalja vodile su neprijateljsku politiku. Grčka jedina uspostavlja dipl odnose sa SSSR a Turska je imala prijateljske odnose. Dolaskom Hitlera na vlast odnosi velikih sila su izmenjeni: 1934 sklopljen je Balkanski pakt. Bugarska i Italija nisu ušle jer su u Nemačkoj videle saveznika i zaštitnika. Iste godine –Rimski protokol (Italija, Mađarska i Austrija) kao odgovor na Pakt male Antante i Balkanskog saveza. Nemačka – trudila se da stavi balkanske države i veže u ekonomskom smislu, a to se najviše odrazilo na Bugarsku i Jugoslaviju, Nemačka je imala zahteve i pretenzije prema Rumuniji zbog naftnih polja u Transilvaniji(u to vreme rumunija je 5 svetska izvoznica nafte). Cilj Nemačke je da istisne uticaj velikih sila sa Balkana, potpomognuta je germanskim snagama u Bugarskoj i Rumuniji. Dolaskom za predsednika Jugoslovenske vlade Milana Stojadinovića, sredinom 1935.g počelo je otvoreno vođenje politike saradnje sa Nemačkom, Italijom i napuštanje saradnje sa Francuskom i Malom antantom. Razvitak i karakteristike Stojadinovićve soljne politike ogledale su se: 1. Udaljavanju od Društva naroda i Francuske kojoj je ve u 1935.g otkazana podrška u borbi protiv nemačko odbacivanja Lokarnskog sporazuma, odbijanja priključenja bilo kakvoj koaliciji protiv Nemačke sa kojom je stalno unepređivana ekonomska saradnja i razvijani politički odnosi, potpisivanju

24

Konkordata sa Vatikanom jula 1935.g i izgrađivanju sankcije Društva naroda protiv Italije zbog agresije na Abisiniju. 2. Politici napuštanja kolektivne bezebednosti u okvirima Male i Blakanske antante i politici njihog razbijanja koja se ogledala u sve manjem ineteresu za saradnju sa Čekoslovačkom, Rumunijom u politici zbližavanja sa Italijom i Bugarskom, zaključivanjem sa njima bilteralnih paktova u 1937.g, bez znanja i pristanka država članica dve antante. 3. Nesuprotstavljanju agresivnim postupcima Nemačke prema Austriji, tj Anšlusu iz 1938.g i nepokazivanju ni najmanje mere solidarnosti sa Čekoslovačkom u vreme i posle Minhenskog sporazuma, iz iste godine, a kamo li pružanje podrške njenom otporu Nemačkoj. 4. Ovakva spoljna politika Jugoslavije značila je izdaju nacionalnih interesa i interesa njenih saveznika, razbijanje Male i Balkanske antante koja je, iako su je sačinjavale tri tzv. sile drugog reda, predstavljale zakedno veliku silu. Nepopularnost i neprihvatanje ovave spoljne politike u zemlji dovelo je do poraza Stojadinovića na izborima decembra 1938.g, ali se spoljna politika novog predsednika vlade, Dragiše Cvetkovića i dvora nije promenila, već se otičlo i dalje, mirno posmtarajući okupaciju Albanije od strane Italije, aprila 1939.godine. Posle zauzimanja Albanije, Italija je istakla pretenzije prema Kosovu, što je Ju koja je već bila izolovana i usamljena udaljilo od Italije i još više približilo Nemačkoj. Politika neutralnosti koju je Jugoslavija vodila, iako je svetski rat već počeo, još više ju je učinila nesposobnom za otpor fašističkoj agresiji i sve više spremnu na davanje koncesija samo da ne bi ušla u rat. Njeno nalaženje u takvom položaju dovelo ju je do razilaženja većine u vladi Cvetović-Maček sa većinom u generalštabu, ali ni to, zbog uspeha koje su fašističke sile već bile postigle u Evropi pokoravanjem mnogih država, nije uticalo na dalje približavanje silama osovine koje se ispoljavalo kroz zaključenje jugoslovensko-mađarskog rata o večitom prijateljstvu i posebno kroz pristupanje Trojnom paktu 25.marta 1941.g koji je za Nemačku bio od osobite važnosti, jer joj je Jugoslaviju, praktično izručio bez rata, dok je Cvetković smatrao da nime sprečava da Jugoslavija bude neposredno uvučena u rat.Kad su izliv narodnog nezadovoljstva u demonstracijama od 27.marta i vojni puč generala Simovića koji je obrazovao novu vladu pokazali nesaglasnost sa pristupanjem Trojnom paktu, Hitler je izjavio da se udar protiv Jugoslavije izvede nemrlosrdnom okrutošću. Na taj način će se Turskoj zadati dovoljno straha i uticaće se na povoljan način na kasniji pohod protiv Grčke. Rat protiv Jugoslavije bi morao biti vrlo poularan u Italiji, Mađarskoj i Bugarskoj, pošto će se tim državama obećati teritorijalna proširenja: Jadranska obala Italiji, Banat Mađarskoj i Makedonija Bugarskoj. Sudbina kraljevine Jugoslavije bila je, na ovaj način, jasno određena pošto ona nije imala više spoljnih saveznika kojih se sama odrela i koji su već bili pokoreni od srtane fašističkih sila, niti je imala unutrašnjih sposobnosti za svoju odbranu. Hitler je 12. marta 1938. ušao u Austriju i njen strateški položaj je poboljšan Italija- politika ekonomske, vojne i političke penetracije u Albaniju i Balkan- zauzima Albaniju, Britanija de fakto priznaje Albaniju kao područije koje su Italijani zaposeli a 1940. Italija objavljuje ultimatum Grčkoj, Grčka ne prihvata pomoć Britanije da ne bi izazvala Hitlera. 22.maj 1939-Čelični pakt (Nemačka i Italija)

25

23.avgust 1939 sporazum Staljin-Hitler –pakt o nenapadanju i tajni sporazum o razgraničenju interesnih sfera u Istočnoj Evropi. Sedam dana nakon potpisivanja došlo je do agresije na Poljsku i do otpočinjanja II. Sv rata. SSSR se pojavljuje na Balkanu posle okupacije Poljske. Deo Poljske je pod SSSR i teže da oslobode Bugarsju i Rumuniju preko NOP-a osigurvaju interesnu sferu. Jugoistočna Evropa je bila sirovinska baza imperijalističkih zemalja. Rumunija i Bugarska su pristupile Trojnom ppaktu. 25.marta 1941 Ju pristupa Trojnom paktu. Jugoslovenska teritorija rasparčavana je a sile Osovine priznale su NDH 10.april 1941.Italija je okupirala Hrvatsku i pravi svoj plan –težnja ka celom sredozemlju od Istre do Južne Albanije Bugarska i Albanija dobile su teritorijlana proširenja na račun Ju i Grčke 18.juna sporazum o prijateljstvu Turske i Nemačke. Pod vlašću sila osovina: Albanija, Bugarska (Strumicu i pola Makedonije), Grčka, Rumunija i Jug. Albanija, Bugarska i Rumunija imaju svoje vlade ali pod kontrolom sila osovina a Ju je rasparčana između Nemačke i suseda. Ruzvelt je tokom prve dve ratne godine odvraćao Engleze u njihovim pokušajima da tajno ugovaraju o posleratnom uređenju Evrope. Englezi su se plašili da Balkan ne podpadne pod ruski uticaj. SSSR-ima lose odnose sa svim balkanskim odnosima zbog komunista koji su na vlasti u Rusiji,jedino Grčka ima diplomatske odnose sa Rusijom a Turska prijateljske V. Britanija- imala je finasijske interese na Balkanu ( Jug i Rum), borila se za očuvanje teritorijalnog integritea grčke U toku rata u Jug delovala su dva pokreta do 43 SAD su podržavale četnike a tek posle toga Tita Postojali su planovi za iskrcavanje saveznika na jadransku obalu i prodor u meki trbuh evrope radi zaustavljanja prodora Sovjeta Jugoslavija je rasparčana od strane susednih država ,stvorena je NDH koja je zauzimala 40% stare Jug Sve Balkanske države bile su deo Hitlerovog poretka 1. one koje su pristupile trojnom paktu 2. one koje su se na silu priključile osvajaču 3. one koje su uspostavljene na ruševinama, kolaboracionističke vlade Posle II sv.rata Maršalov plan. Posle pobeda saveznika kod staljingrada i u severnoj africi porasao je intres za Balkan pošto je trebalo zavarati nemce oko toga gde će se desiti iskrcavanje saveznika,počelo se sa pružanjem podrške pokretima otporana Balkanu .Saveznici su se iskrcali na Siciliji, dolazi do sukoba Tito i Draža28.novembra do 1. dec 1943 Teheran-prvi sastanak vođa antihitlerovske koalicije. Sklopljen spor o saradnji sa NOV Jug. Februar 1945 drugi sastanak velike trojice u Jalti-podela intersnih sfera. 14 tačaka-tri se odnose direktno na Ju. 26.Politika intersnih sfera na Balkanu posle drugog svetskog rata Politika interesnih sfera postala je vekovna tradicija na Balkanu, a od kraja 17 veka nije bilo ni jedne evropske sile koja se nije interesovala za mogućnost uticaja.. Tradicija

26

ponašanja velikih sila na Balkanu ogledala se u protivrečnosti među balkanskim narodima, korišćenju jednog suseda protiv drugog... Krajem i neposredno posle II sv. Rata odvijali us se protivrečni procesi od uticaja na balkanske odnose: na jednoj str je tekao proces nacionalno-oslobodilačke borbe, a na drugoj strani podela intersnih sfera. Vlaimir Dejdli je napisao jednu knjigu o podeli interesnih sfera na Balkanu. 28.novembra do 1 decembra 1943. sastanak u Teheranu vodja antihitlerovske koalicije(Staljin,Čerčil i Ruzvelt), 1944. u Moskvi Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu (džentlmenski sporazum). SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli. Dogovorili su se o podeli interesnih sfera kroz politički uticaj. JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkan. Engleska je smatrala da sporazum u Jalti nije ispoštovan jer su Sovjeti imali veći uticaj u Jugoslaviji nego Britanci. Tito je u Moskvi potpisao u aprilu 1945.g sorazum o zajenidčkom sadejstvu Crvene armije i NOVojske. Svojevremeno je Čerčil u svojim memoarima izjavio da je najveći problem u SovjetskoBritanskim odnsima problem Jugoslavije. RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Na samom terenu ova podela je bila drugčija. Sovjeti tj Crvena armija je bila u Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji-bio je veći uticaj Sovjeta preko komunističkih partija, tj preko NOP-a osiguravaju interesnu sferu. Grčka- posle II sv rata SAD i Velika Britanija podržavaju kraljevinu. Tu smo s umešali mi i Albanici jer smo bili protiv uspostavljanja kraljevine u Grčkoj. Tada su interese u Jugoslavaji izgubili: Italija, Francuska i Nemačka (imala uticaj na Rumuniju, Bugarsku). -Stav i interesi SSSR-a: 1. Prema Bugarskoj i Rumuniji jer su članice Varšavskog pakta i SEV-a. 2. prema Yu – od 45-48 jer su čl Varšavskog pakta i SEV-a; od 1948 do 1950 dolazi do konfrotacije(inforbiro); od 1955 normalizacija i približavanje Kini. 3. Prme Albaniji –od osude zbog izlaska iz Vrašavskog pakta do pokušaja normalizacije odnosa koji je Albanija odbila optužujući SSSR za socijalimperijalizam. -Stav i interesi SAD-a: Doneta je Trumanova doktrina 1947 g u martu gde se svim sredstvima brani svaka zemlja koja bi mogla biti izložena komunističkoj opasnosti; Donet je Maršalov plan – ekononmska pomoć zemljama koje uđu u koordinate njene pol i vojne strategije. Sfere uticaja su Grčka i Turska preko NATO-a. -Stav i interesi NRKine: Zbližavanje sa Rumunijom 60-ih ( u vreme raspada SSSR-a) Albanija je najveći prijatelj Pekinga , razlaz krajem 70-ih zbog normalizacije Ju i Kine -Stav i interesi Francuske: Najbolji odnosi sa Rumunijom (tradicionalna povezanost 2 kulture+ sličan položaj u blokovima); Sa zu u prijateljskim odnosima ; sa Albanijom povremeno interesovanje; sa Grčkom (bila u sferi uticaja Vbritanije-nov akcenat posle pada vojne hunte i formiranja vlade Konstantina Karamanlisa (proveo u Parizu 1963-74) Sa Turskom više se susreće na područiju Srednjeg Istoka nego na Balkanu.

27

27. odnosno davanja pomoći susednoj socijalističoj Albaniji.Dokument o sporazumu postoji do SSSR negira bilo kakvo postojanje i priznavanje ovog sporazuma.Jugoslavija i Albanija ( svaka na svoj način nezavisna Pripadanje. Bivša Ju bila je sanitarni koridor ili tampon zona-van sfere uticaja. vodeća sila SSSR) U vreme hladnog rata na Balkanu je funkcionisala formula 2+2+2 1. Varšavski pakt ( nastao 1955. što mu je obezbeđivalo relativnu stabilnost. 1946 i 1947.g zaključuje ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa svim ovim zemljama: Poljskom.Grčka i Turska članice NATO 2. odnosno nepripadanje odredjenom bloku odredjivalo je i geopolitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja. Balkan u vreme bipolarne podele Evrope ima položaj sive zone. čekoslovačkom i Albanijom-1946. Rumunijom i Mađarskom 1947. kao i u njegovim odnosima sa drugim zemljama.gdoina. Sporazum o podeli sfera nije ispoštovan.Severnoatlanski pakt –NATO (nastao 1949-12 zemalja osnivača. U doba hladnog rata. Jugoslavija je pristupila zaključivanju sa svim ovim zemljama i niza drugih ugovora. Siva zona je pre svega središni deo balkanskog poluostrva (Ju + Albanija) gde nisu zagarantovane sfere uticaja zapadnog i istočnog bloka. Jugolsavija je tražila treći put i radila je na ojačanju pokreta nesvrstanosti. Promenjivi odnosi sa JU zbog sukoba 1948 a normalizacija 1955. to je izjavio Moša Pijade i izazvao je skandal .Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu 3. SovjetskoJugosovenska i Jugoslovensko-albanska mežovita društva u cilju pomoći u bržem industrijskom razvoju od strane Ssaveza. sporazuma i konvencija o raznim oblicima privredne. INTERESI SSSR – Prema Rumuniji i Bugarskoj jer su članice Varšavskog ugovora i SEV-a . U toku Hladnog rata središnji deo Balkana bio je tretiran ka siva zona. vodeće blokovske sile bile su preokupirane i jačanjem svoga prisustva i uticaja u zemljama članicama i nastojale su da u balkanskom prostoru prošire svoje sfere uticaja. ali i regiona u celini( Pripadništvo istom bloku nije značilo veći stepen saglasnosti-sukob Grč i Tur oko Kipra 1974). Jugoslavija u toku dve naredne. kulturne i druge saradnje. Sukob Rusije i Kine približio je Albaniju Kini. od početka se pokazivala težnja SSSR-a da od privreda ovih zemalja napravi agrarano-sirovinski privezak privrede svoje zemlje.god. ali ipak u početku nije odlučnije reagovala zbog svog međunarodnog položaja. Blokovi su težili da ostvare što veći uticaj u zemljama članicama putem vojnih baza. Sa Ssavezom i Albanijom formirani su tzv.Balkan u hladnom ratu 1946-1989 Posle II sv rata svoje prisustvo i uticaj na Balkanskom poluostrvu trude se da obezbede dve velike vojno-političke grupacije: 1.sukoba sa zapadnim zemljama od kojih se nije mogla očekivati saradnja i razjmena u cilju industrijalizacije zemlje. vodeća zemlja SAD) 2. U ekonomskim odnosima i saradnji Jugoslavije sa Ssavezom. Grčka je imala plan oko podele Albanije sa Jugoslavijom. Jugoslavija se od početka suprotstavljala oblicima saradnje koji su pokazivali elemente diskriminacije i neravnopravnosti partnera. a sa Bugarskom. Zato je u svom unutrašnjem razvitku 28 .

Donet je i Maršalov plan.g označio je u evropskim odnosima zaoštravanje i započinjanje hladnog rata u njegovoj naoštrijom formi ( februarski događaji u Čekoslovačkoj. Velike zapadne sile vršile su pritisak na balkanske zemlje: 1. podržavanje i pomaganje emigracija iz Jug. njena težnja i borba za ravnopravnim odnosima među socijalističkim zemljama. odigrali su se istovremeno. Alb i Rum .odnosa) 3. 2. poredak) Odnosi izmedju Balkanskih država posle rata bili su prijateljski i to pre svega Jug . Koriste teritorijalne sporove Tršćansko pitanje( kriza rešena 1954) SAD je novčano pomagala Ju ali je i Ju prihvatila određene ustupke i prihvatila podelu na zonu A i B. ekonomskih pritisaka i unutrašnjih subverzija) 4. uslovljavanja prilikom pružanja ekonomske pomoći pre svega Jug i Alb SSSR je direktno osudjivao Jugoslaviju zbog revizionizma. 5. Integriteta svih evr zemalja.grčko-albanski spor oko severnog Epira. za ekonomski oporavak koristila Grčka Sukob Jug. Albaniju zbog saradnje sa Kinom. 3. zahvaljujući pravu veta Rum. i 19 marta 1948. mere pritiska na Rum i Bug zbog kršenja ljudskih prava (u vidu pol propagande. iako su bili nezavisni jedni od drugih. kako od strane Ssaveza. Ssavezu nije odgovarala Jugoslovenska samostalnost u unutrašnjem društvenom sistemu. odugvlačenje sa priznanjem zemalja narodne demokratije( prestanak dipl.g Sovjetski Savez je zatražio hitno i bezuslovno povlačenje svojih vojnih i civilnih stručnjaka iz Jiugoslavije. ali je u spoljnopolitičkim odnosima ostajala na saradnji i konsultacijama sa Ssavezom.položaj slovenac i hrvata u austriji(postala neutralna 1955 što je dovelo do dezangažovanja velikih sila u ovoj zemlji koja se graniči sa balkanskim pol).Medjutim postojali su i sukobi:1. odustajanje od pribegavanja sili.sukob jugoslavije sa SSSR-om. sastojali su se u sledećem: 1. gradjanski rat u grčkoj. 2. Alb. Početak 1948. 1947 doneta je Trumanova doktrina-gde se kaže da će se Sad boriti da iskorene komunizam gde god napadne.grčko-turski spor oko Kipra i podmorija Egeja. martovsko zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom od strane Istoka i Zapada. Posle sukoba sa SSSR-om Jug postaje članica Saveta bezbednosti UN i time igra važnu ulogu na globalnom nivou. pojavila se teorija o ograničenom suverenitetu socijalističkih zemalja ( sto je značilo da je opravdana intervencija SSSR-a ako je ugrožen soc. berlinska kriza koja je dovela do konačne podele Nemačke). 7.Završnim aktom velike sile su se obavezale na poštovanje nac Suvereniteta i ter. Događaji koji su označili preokret i zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom.teritorijalni spor oko Epira izmedju Albanije i Grčke-pritisak na Albaniju dok je bila u Varšavskom paktu. Intervencija SSSR u Čehoslovačkoj 1968 koju su osudile Jug .regulisanje plovidbe dunavom. Maršalov plan 1947. 18.ekonomska pomoć. nemešanje u unutrašnje poslove. govorilo se o mogućnosti stvaranja nove zajedničke države. Bug i Alb postale su članice UN tek 1955 5. i moskovskom 1956. Alb i Bug.Tršćansko pitanje. Širi procesi popuštanja zategnutosti na balkanu usledili su u skolpu politike detanta koju je omogućilo održavanje konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji(KEBS) u Helsinkiju (1975). 4. posle čega je usledilo isključenje Jugoslavije iz Informbiroa koje je označilo početak 29 . tako i od Zapadnih sila. 6.počela da eliminiše odnose koji su omogućavali mešanje u njene unutrašnje poslove. Bug i Rum 6.SSSR zaustavljen Beogradskom deklaracijom 1955.

Rumunija i Mađarska obustavile su u potpunosti svaku ekonomsku razmenu sa Jugoslavijom. Idejnoj političkoj osudi i izolaciji Jugoslavije kao socijalističke zemlje i njene komunističke partije. Čekoslovačke. Koji postupci i činjenice ukazuju na takav njen položaj? Na jednoj strani. uključujući i pretenzije Albanije. Ekonomskoj blokadi Na drugoj strani (sa zapadnim silama).Marta 1948. tako i zone B-pod jugoslovenskom vojnom upravom. pravi uzrok razmimoilaženja. Rumunija je čak obustavila sav železnički i poštanski saobraćaj sa Jugoslavijom. Mađarske. Bugarske prema ju teritorijama. npr. Tako je Jugoslavija istovremeno bila dovedena u situaciju koja je zahtevala suprotstavljanje i jednoj i drugoj strani. 3. tj rešenosti SSSR-a da se tome suprotstavi. Mađarske.i politički i ekonomski-bio je veoma težak i opasan za njenu nezavisnost i integritet. Mađarska je. 2. dok je sukob sa ostalim partijama i zemljama trebao samo da prikrije ovaj prvi. koji se ogledaju u: 1. Poljske. Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji. Agresivnim političkim pritiscima svih vrsta prema njoj. to je politika pritisaka i nepoverenja kojoj je. koja je bila pod anglo-američkom vojnom upravm. prestala da isplaćuje obaveze po osnovu reparacija na osnovu mirovnog ugovora. da očuva svoju poziciju vodeće partije. napale našu zemlju i prekinule odnose sa njom. Balkanski savez 30 . Položaj u kojoj se našla Jugoslavija tada. pogodovao politički pritisak i posebno ekonomska blokada Jugoslavije kao dobrošao poremećaj u odnosima snaga na područiju JI Evrope. azatim i prekidanje dotadašnje saradnje otkazivanjem svih ugovora i zavođenjem ekonomske blokade Jugoslavije.g tri zapadne sile-SAD. to su pritisci Ssaveza a kasnije i drugih socijalističkih zemalja i komunističkih partija. tj za njeno prisajedinjenje Italiji i to kako zone A. koja sadrži 190 dokumenata. Celokupni razvitak sukoba pokazao je da se stvarni i pravi uzrok Jugoslovenskosovjetskih razmimoilaženja i sukobljavanja sastojao u rešenosti Jugoslavije da vodi politiku nezavisnosti i ravnopravnosti. Između Jugoslavije i istočnoevropskih zemalja izuzimajući SSSR. 20. preko noći.otovrenog sukoba i napada na nezavisnost i samostalnost jugoslovenskog puta u socijalizam i njene koncepcije odnosa među socijalističkim zemljama. o čemu su tražile saglasnost SSSR pošto se mirovni ugovor mogao menjati samo uz saglasnost sve 4 velike sile.g Belu knjigu o agresivnim postupcima vlada SSSR. Rumunije. Spoljna od 60str do 66str 28. Bugarska.VB i Francuska – objavljuju Londonsku tripartitnu deklaraciju izjačnjavajući se za reviziju ugovora o miru sa Italijom u pogledu Slobodne teritorije Trsta. nije bilo nikakvog ozbiljnog spora sve dok one nisu. po uputstvima iz Moskve. O postupcima ovih zemalja Ministarstvo inostranih poslava FNRJ izdalo je 1951. Sukob sa Ssavezom bio je stvarni sukob. 2.

Tri zemlje su se obavezale da neće preuzeti bilo kakvu međunarodnu obavezu suprotnu ovom pravcu. Na Zapadu su u tome videli mogućnost za približavanje Jugoslavije njima. korišćenje solunske slobodne luke. Plod je samostalno izraženih želja ugovornih strana i političkog delovanja Odnosi Jugoslavije i Grčke prvih godina posle rata bili su veoma loši. razmatrati međunarodnu situaciju i svoju aktivnost. da će 31 . što je posledica više okolnosti među kojima treba posebno imati u vidu činjenicu da je u Grčkoj NOP u toku rata i kasnije bio veoma jak i da je vodio sve do 1949. kojim se osniva Stalni sekretarijat zemalja potpisnica Ankarskog ugovora u cilju priprema konferencija ministara inostranih poslova tri zemlje.2.11. Predviđena je i saradnja generalštabova tri zemlje. Tri zemlje se ovim ugovorom obavezuju da će sve međunarodne sporove u koje bi bile umešane rešavati mirnim putem. za ublažavanje pritiska susednih socijalističkih zemalja i posebno Italije i njenih pretenzija prema Jugoslaviji. i dve naredne godine koji skupa predstavljaju ugovore o Balkanskom savezu. Ankarski sporazum. Kontakti i saradnja tri zemlje doveli su do zaključenja nekoliko ugovora o raznim oblicima saradnje u toku 1953. U odnosima sa Turskom. Grčke. a u političkom pogledu stvaranje elemenata za učvršćenje mira na Balkanu. Ugovor o savezu-Bledski ugovor. Novina u odnosu a ranije oblike i pokušaje posleratne balkanske integracije. godine korake u pravcu normalizovanja odnosa sa Grčkom. godine da bi saglasno odlukama iz Jalte obezbedile svoj uticaj i očuvale monarhiju. Formirana je kao regionalna organizacija u skladu sa poveljom UN i načelom aktivne miroljubive koegzistencije. vojne. pa nisu negativno uticali na postepeno približavanje i razvijanje odnosa između tri zemlje. ali su odnosi bili nerazvijeni.1953. jednom godišnje. proučavanja svih pitanja političke.avgusta 1954. posle čega politički odnosi i saradnja postaju tešnji i konkretniji. Turske koja su poznata pod zajedničkim nazivom Balkanski savez. ekonomske i druge saradnje 3. političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći.U periodu od 1953 do 1955 u vreme Korejske krize sklopljena su 4 ugovora između Ju. potpisan 7. oružanu borbu protiv pristalica monarhističkog režima koji je pomagan od strane Zapada i posebno britanskih trupa koje su ušle u Grčku još 1944. Njoj je u cilju borbe protiv ekonomske blokade bilo potrebno uspostavljanje saobraćaja sa Grčkom. Treba istaći da Jugoslavija nije imala nikakvih zahteva u pogledu teritorijalnih promena.1953. Natao je u doba hladnog rta i cilj saveza je bio obezbeđenje mira u ovom delu sveta i saradnje na svim poljimima ali bez momenta potpune integracije. u kom cilju će ministri inostranih poslova zajednički. 1. potpisan na Bledu 9. Jugoslavija nije imala nikakvih bilateralnih problema i sukoba. koji prethodno postavljena načela saradnje pretvara u odnose saveza. Dopunski sporazum uz prethodni ugovor. To su sledeći ugovori: Tzv. odnosno Ugovor o prijateljstvu i saradnji zaključen 28. u Beogradu. po svim problemima od zajedničkog interesa. 2. NOP kojem je i Jugoslavija pružala podršku i pomoć nije imao uslova za pobedu ali i zbog činjenica da je on bio oruđe stranog uticaja i da je bilo pokušaja da se on upotrebi protiv Jugoslavije. Jugoslavija je preduzela u toku 1950. kojim je predviđena tripartitna saradnja na bazi aktivne i miroljubive koegzistencije i načela Povelje OUN.

Ustanovljava stalni Savet i precizira formulaciju pojma agresije i pravnih obaveza saveznika na zajednički odbranu u sluučaju opasnosti u zajedničkom prostoru. Vojni razlozi prilikom njegovog zaključivanja nisu imali primarni značaj. Ju je napravila isto određeni broj ustupaka-1945 potpisala je Londonski sporazum po kojem je Tršćanska zona A pripala Italiji aJu zona B. 4.Sporazum o ustanovljenju balkanske savetodavne skupštine .i zbog sukoba Grčke i Turske oko Kipra.Ali to nije uspelo zapadu da uvuče Ju u NATO jer dolazi do normalizacije odnosa između Ju i SSSR-a. SAD su opremile jugoslovensku vojsku. Donekle je ovaj savez imao odbrambreni karakter i predstavljao je pokušaj Zapada da Ju uvuče u NATO jer su Grci i Turci u NATO-u bili od 1952. . jedan trajnog. podržavale Jugoslaviju u tršćanskom pitanju Neposredan uzrok formiranja ovog saveza je sukob JU sa SSSR-om i njegovim satelitima. Tito izajvljuje da je sporazum mrtav. jer je opasnost po mir u trenutku njegovog ustanovljavanja bila mnogo manja nego pre toga vremena.kao i međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta.Balkanski savez je predstavljao primer slobodne saradnje tri zemlje u cilju obezbeđenja nezavisnosti. a drugi privremenog karaktera. njena ekonomska blokada i ugroženost njene pol nezavisnosti jer je SSSR počeo da gomila vojne trupe na granicama ka Ju. Sledi početak sukoba Grčke i Turske oko Kipra. Staljin umire 1953 i 1955 Hruščov u poseti Beogradu i potpisana je Beogradska deklaracija kojom je potvrđeno pravo Ju da nastavi sopstvenim putem u socijalizam. posebno se izražavao u činjenici da su sve tri zemlje u njemu gledale instrument mira. 32 . Zapad je bio spreman da prihvati nekonformističku socijal državu kao saveznika protiv Staljina. u granicama svojih mogućnosti. iako je on imao i vojni karakter.Grčka i Turska su.u Ankari (po 20 članova iz svake Narodne skupštine zemalja potpisnica) .svaku oružanu agresiju protiv jedne ili više njih na ma kom delu teritorije smatrati agresijom protiv svih strana ugovornica i njima pružiti pomoć. U cilju realizovanja ovih zadataka predviđeno je osnivanje Stalnog saveta sastavljenog od ministara inostranih poslova koji će se sastajati dva puta godišnje i koji u međuvremenu obavlja svoje poslove posredstvom Stalnog sekretarijata. U osnovi njegovog nastojanja sadržana su 2 zadatka. koja se nalazila oko samog grada. Ju je odobrena pomoć.Janur-Mart 1955. Tri niva momenta: Podiže odnose na nivo Saveza. Prvi se sastojao u organizovanom i regulisanom predviđanju međusobne saradnje. a drugi u organizovanom suprotstavljanju pritiscima koji su vršeni prema pojedinim od njih. a time i učvršćenju mira na Balkanu. Sporazum nikad nije raskinut. Miroljubivi karakter saveza. teritorijalnog integriteta i mirnog unutrašnjeg razvoja.

29. pa je za razliku od SFRJ. ekonomskih i pol specifičnosti pojedinih zamalja u tranziciji i nejasne vizije društva koje se želi izgraditi. I treće međunarodno ekonomsko okruženje bilo je nepovoljno usled raspada SEV-a. Model šok terapije primenjen je u Poljskoj. raspad bivše SFRJ što se nepovoljno odrazilo i naprivredu Rumunije. Na ekonomskom planu tranzicija se ispoljava u: -napuštanju državnog načina proizvodnje -ekonomska liberalizacija na unutrašnjem i međunarodnom planu -restruktuiranja državnih preduzeća -privatizacija državnih preduzeća. kulturnih. postoje i specifičnosti puteva i metoda tranzicije od starog ka novom društvu koje su posledica istorijskih. U Rumuniji i Bugarskoj prisutna je kombinacija ovih metoda. Mađarske koje su krenule putem uvođenja pojedinih elemenata tržišnog privređivanja-Rumunija za vreme Nikolae Čaušeskua otišla je korak nazad putem vraćanja na staljinističku ekonomsku politiku. Sobzirom da se u balkanskim zemljama u tranziciji ispoljavaju zajedničke karakteristike i slični ciljevi tranzicije predpostavlja se da tranzicija u ovim zemljama nije njihov društveni izbor već je kao prinuda uslovljena unutrašnjim i međunarodnim prilikama. efikasne i racionalne ekonomije sposobne da se na ravnopravnoj osnovi uključi u savremenu svetsku privredu.. Jedna od najčešćih kontraverza tranzicije odnosi se na sam način društvene transformacije. Za sada je jasno da ove zemlje žele da izgrade drugačije društvo ali nema jedinskevenog opredeljenja u pogledu osnovnih karakteristika i suštine novog društva ka kome se teži. Cilj ekonomske tranzicije u balkanskim post-etatističkim zemljama u Ju je izgradnja moderne. na prvoj etapi reforme u Rusiji (reforma za vreme Jegora Gajdara) i u Jugoslaviji (reforme Ante Marković u predhodnoj Ju). što je samo po sbi bila šok terapija. izbijanje Iračke krize i rata u Persijskom zalivu. Albanija kao jedna od najizolovanijih zemalja u Evropi sa despostskim sistemom vladavine Enver Hodže i Bugarska sa komandnim sistemom orivređivanja za vreme 33 . radikalna svojinska transformacija. Pitanje je da li tranzicija mora biti jednokratna. dok je postepen pristup primenjen u Mađarskoj i donekle u Češkoj republici. U najširem smislu tranzicija se može definisati kao prelazak post-etatističkih društava sa autoritarnih režima na demokratiju i prleazak sa planske na tržišnu privredu. ni u domenu teorije ni u oblasti društvene prakse. kao što je bio slučaj sa Poljskom i donekle Čekoslovačkom koje su imale stabilniju ekonomsku situaciju i snažnu podršku iz inostranstva Rumunija je u toku 1980-ih vodila ekonomsku politiku forsiranog vraćanja spoljnog duga.. Bugarskoj i Rumuniji i sloma samoupravnog socijalizma i raspada bivše Ju – navedene balkanske zemlje i SRJugoslavija su ušle u period tranzicije od starog ka novom društvu. zaoštrene ekonomske situacije i nestabilnih pol prilika u postetatističkom periodu nisu ni mogle krenuti putem radikalne društveno-ekonsomke transformacije. po modelu ŠOK TERAPIJE ili postepena. Pored nekih zajedničkih karakteristika. Karakteristike ekonomskih sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Posle sloma državnog socijalizma u Albaniji. Balkanske zemlje u tranziciji zbog nasleđenih protivurečnosti iz socijalističkog peridoa. Drugo Rumunija je od svih zemalja SEV-a imala najrigidniji centralno-planski sistem. U sličnoj situaciji 90-ih našle su se ostale balkanske zemlje u tranziciji.

Danas se ona nalazi u procesu bolne tranzicije ka otvorenoj tržišnoj privredi. Uledila je reforma bankarskog sistema ali se u tom procesu nije puno poodmaklo. U soc periodu Albanija je imala najviši udeo državne svojine. Beriša je izjavio da Albanja treba da krene putem slobode i demokratije. Posle euforije u Albaniji je došlo prazne demokratije. prema evropskim standardima. Albanija je primenila najveći deo mera koje je preporučio MMF u cilju stabilizacije privrede uključujući reformu sistema cena i sistema deviznog kursa. U okviru zajedničke opšte orijentacije reformi postojale su i određene razlike od zemlje do zemlje. Na parlamentarnim izborima u 29. Bugarske su pogodile i sankcije UN protiv Srbije. Alabanija je ekstremno. Može se zaključiti da je prisutan više postepen pristup tranziciji. Privredni oporavak primećuje se od 1993-94 posle duboke depresije praćene kolapsom centralno-planskog sistema u 1990-91.Ostvareni ekonomski rezultati nisu bili povoljni. uvođenjem višepartijskog sistema u Mađarskoj... Albanija iman niz specifičnosti koje je razlikuju od ostalih zemalja u tranziciji. arastući kriminal i zloupotrebe uloženih deviza greađana doveli su tokom 1996 do velikih nemira u zemlji. što je uslovljeno političkim i ekonomskim prilikama i specifičnostima pojedinih zemalja u tranziciji.one su doprinele deviznim gubicima bugarske privrede od 2-3 milijardke US dolara u periodu do 1994. slabljenja moći Teodora Živkova i sloma autoritarnog režima Čaušeskua u Rumuniji. baršunaste revolucije u bivšoj Čekoslovačkoj. Reformu je pratio visok stepen korpupcije i kriminala. sistem kamata.Todora Živkova i visokim stepenom spoljnoekeonomske zavisnosti od tržišta SEV-a i bivšeg SSSR-a. juna i 6 jula 34 . sem Slovenije. Tranzicija je krenula od privatizacije i reforme preduzeća u državnoj svojini koja nisu bila u stanju da se uključe u tržišnu konkurenciju. Albanija je psolednja među evropskim zemljama u tranziciji krenula putem radikalnih društvenih i ekonomskih reformi. Može se zaključiti da se se Balkanske zemlje u tranziciji odlučile za brzo uspostavljanje otvorene privrede. nego transformacije ekonomskog sistema. trgovinski liberalizaciju. Zajedničko za sve koncepte tranzicije u njenoj prvoj fazi 1989-1992 u svim evropskim zemljama pa i balkanskim u tranziciji je težnja ka prelasku sa planskog na tržišni sistem privređivanja. pol i ekonomskim faktorima. Jugoslavija pod sankcijama i ratom nije ni mogla pristupiti radikalnoj transformaciji svog društv-ekonomskog sistema-to se odnosi i novostvorene države na tlu vivše JU. Neopohodnost radikalnih reformi nije nigde dovedena u pitanje izvesne razlike su postojale samo u izboru puteva i metoda društveno-ekonomske transformacije pojedinih zemalja. suočila se sa neefikasnom privredom. Međutim tokom 1996 Albanija je usled političke nestabilnosti ponovo zapala u duboko druš-ekonomsku krizu. Preduslovi za društveno-ekonomske reforme sazreli su tokom 1989 godine nakon promene odnosa između vldajuće kom partije u Poljskoj i opozicije koncentrisane u sindikatu Solidarnost . što je njihove nacionalne ekonomije dovelo u podređen položaj prema ekonomski razvijenim zemljama Zapada. ekonomski nerazvijena zemlja. oštrom privrednom recesijom prouzrokovanom socijalnim. Preeuslovi za druš-ekonomske promene nastale su tek posle pobede Demokratske partije u martu 992 i izbora Sali Beriše za predsednika republike u aprilu. Tranzicione promene u balkanskim zemljama u tranziciji odvijaju se u promenjivoj političkoj i nestabilnoj ekonomskoj situaciji u svim zemljama regiona bez izuzetka. U prvoj fazi reformi značajnije su promene u domenu pol demokratizacije. Albanija je postala član MMF i Svetske banke u oktobru 1991.

4 miliona stanovnika. BKP se 1990 transformisala u BSP. Vlada koja je konstituisana posle izbora u aprilu 1997 najavila je ambiciozne i brze reforme. Nakon pobede FNS (froanta nacionalnog spasa) na izborima 1990. što zamagljuje mogućnosti Bugarske da krene putem radikalne društveno-ekonomske transformacije. Opozicione partije koje su se zalagale za brže kretanje ka tržišnoj privredi distancirale su se od FNS i dovele u pitanje regularnost izbora.stvorena socijalistička vlada sa predsednikom iz demokratske opozicije. nakon toga bugarska je član STO i nastoji da se pridruži CEFTA (tj uključena je već). Ali tek nakon pobede demokratske opozicije na parlamentarnim izborima 1997 EU je naglasila svoj interes za prijem Bugarske u članstvo tako da se može očekivati ubrzanje procesa radikalnog reformisanja njene ekonomije. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. uveden je i dvostepeni bankarski sistem. Dodatni spoljni šokovi za bugarsku privredu nastali su nakon raspada SEV-a na čije je tržište bugarska izvozila pretežni deo svojihproizvoda i nakon rata u Zalivu koji je prekinuo njene ekonomske odnose sa Irakom..1997 pobedila je Socijalistička partije Fatosa Nanoa ali pol situacija u toku 1997 i dalje je nestabilna a dalja sudbina ekonomskih rezervi i dalje je neizvesna. Stoga se njena tranzicija ka tržišnoj privredi odvijala znatno sporije nego u drugim evropskim zemljama u tranziciji. Tranzicija u Bugarskoj odvijala se promenjivim intezitetom i njensadržaj se svodio na: liberalizaciju cena. Bugarska je podnela molbu za članstvo u EU 1995 g. Rumunija je član osnivač STO i od jula 1997 članica CEFTA. U februaru 1991. Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa oko 8. Priliv stranog kapitala je bio nizak usled nestabilne pol situacije ali prema oceni Komisije EU tokom 1997 došlo je do ubrzanja priliva stranog kapitala u Bugarsku kao rezultat privatizacije jednog broja velikih državnih preduzeća. a njen lider Todor Živkov smenjen sa svih partijskih i državnih funkcija.. Ekonomsle reforme pokrenute su i do 1989 g radi izvlačenja zemlje iz duboke ekonomske krize. Ali opšta ekonomska situacija u zemlji i dalje je nejasna. Zatim je došlo do novog šoka usled dezintegracije SFRJugoslavije preko koga vode tranzitni putevi Bugarske na zapadna tržišta. privatizacija i restruktuiranje državnih preduzeća. promena deviznog režima od 1997 lev je vezan za nemačku marku. Nakon prve faze liberalizacije cena.g Rumunija se opredelila za postepenu ekonomsku reformu u težnji da spreči velika socijalna i ekonomska previranja u zemlji čija je privreda bila ruinirana. Bugarska je sredinom 1996 g ponovo najavila radikalan proces strukturnih reformi njene privrede. Rumunija je zemlja sa oko 23. Centralno planiranje je ukinuto ali nisu stvorene osnovne institucije funkcionisanja tržišne ekonomije. Takva netsabilna pol situacije nije pogodovala radikalnoj ekonomskoj transformaciji Bugarske.danas se sve cene formiraju na tržištu. Strukturne promene su bile slaba strana bugarske ekonomske reforme. 1989 je formirana opoziciona grupacija Unija demokratskih snaga sa Željkom Želevom. Porces tranzicije najavljen je posle baranja režima Nikolae Čaušeskua u decembru 1989 i izbora 1989 Jona Ilijeskua za privremenog predsednika Rumunije.7 miliona stanovnika. Preduslovi za radikalnu ekonomsku i društvenu transformaciju u Bugarskoj stvoreni su Novembra 1989 kada je došlo do sloma vlasti Bugarske komunističke partije BKP. uveden je jedinstveni plivajući devizni kurs. što je dovelo do velikog 35 . Značajan napredak zabeležen je i u stvaranju zakonske osnove za tržišnu ekonomiju. g cene za većinu proizvoda bile su liberalizovane.

verskih ratnih sukobba u Hrvatskoj. Takav ishod je posledica odsustva pol volje da se radikalne promene dosledno sprovedu upraksi. Novi predsednik Emil Konstantinensku koji je došao na vlast 1996 ubrzao je proces integracije u EU. U periodu 1991-94 sve balkanske zemlje u tranziciji bile su zahvaćene visokom. a njene mere svodile su se na liberalizaciju cena na domaćem tržištu. prdstavljali su spoljne čokove koji su doveli i do pol previranja u zemlji. Početkom 1990 g kolaps SEV-a. Ključni element ovog programa su liberalizacija cena. liberalizacija deviznog tržišta. Makedonija. Rat u Zalivu i ezintegracija JU.skoka cena u novembru 1990 došlo je do antivladinih demonstracija. neđunarodne sankcije u Srbiji i CG. Realizacija navedenih mera stvoriće na karju 1997 g radikalno drugačiju sliku rumunske privrede od one u 1996. Kao i u drugim zemljama u tranziciji dosadašnje mere tranzicije u Rumuniji svode se na: liberalizaciju cena. Nešto veće efekte dao je program koji iniciran 1993. Međutim ovaj program nije realizovan zbog jačanja separaqtističkih tendencija pojedinih saveznih republika i zbog dezintegracije SFRJ. Nove perspektive za radikalne ekonomske promene otvorene su nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u novembru 1996 kada je nova vlada demokratske opozicije proklamovala radikalan program makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi i započela sa njegovom primenom. Hrvatska.. forsiranjem izvoza i restrikcijama na strani uvoza. koju je sačinila grupa eksperata na čelu sa D. Program ekonomskih reformi iz 1991 i 1992 nije u potpunosti sporoveden.. U takvim uslovima preduzimanje mera u pravcu radikalnije ekonomske transformacije značilo bi njeno dalje ruiniranje već dobrim delom uništenog ili umrtvljenog ekonomskog potencijala. Ostale balkanske zemlje – SCG.. u slučaju Ju i na mesečnom nivou do kraja 1993. liberalizaciju režima deviznog kursa. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. oslanjajući se na restriktivnu monetarnu politiku. Njena ekonomija prošla je kroz tešku dekadu obeleženu ubrzanom otplatom spoljnog duga. Ova poslednja reforma bila je slična reformi u Poljskoj-šok terapija.Avramovićem. Uporedom sa procesom liberalizacije tekao je i proces stabilizacije rumunske ekonomije ali se ovaj proces odvijao sa promenjivim rezultatima zbog nestabilne po situacije. Ova reforma je bila usmerena isključivo na makroekonomsku stabilizaciju i suzbijanje galopirajuće hiperinflacije u uslovima ekonomske blikade zemlje. Posle pada Čaušeskua Rumunija se našla u dubokoj socijalnoj i ekonmsokoj krizi. Rdikalne strukturne ekonomske promene u SCG usledele su tek nakon ukidanja spoljnog zida sankcija i njenim vraćanjem u međ organizacije. redukvija deficita državnog budžeta. BiH : radikalna društvenoekonomska reforma u ovim zemljama bila je najavljena još dok su bile u sastavu SFRJ privrednom reformom koju je inicirala savezna vlada Ante Markovića decembra 1992. Istovremeno zemlju su potresali talasi štrajkova. trocifrenom inflacijom cena na malo na godiđnjem nivou. 36 . koji su dovodili u pitanje dalje sprovođenje reformi. veću fiskalnu discipllinu. Vraćanje na reformsku tradiciju predstavljala je reforma čij su načela izložena u januaru 1994.. izbijanja nacionalnih. BiH. Priliv stranog kapitala bio je neznatana i nešto je povećan tek od 1994 g. mere makroekonomske stbilizacije i mere političke demokratizacije. Njn osnovni cilj bilo je izgradnja otverene tržišne privrede. Isti slučaj je i sa ostalim bivšim saveznim republikama.ali je ovaj program napušten 1995 i početkom 1996.

Karakteristike politički sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Prilikom pokušaja kvalifikacije pol sistema postkomunističkih zemalja mora se imati u vidu da pol sistemi balkanskih postkomunističkih zemalja čine posebnu klasifikacionu grupu. . naftovodo. Karakteriče ih vrlo buran razvitak pol režima Moglo bi se reći da su balkanski postkomunistički sistemi oblikovani prema modelu parlamentarne demokratije. vladavina prava. što pokazuje posebno primer Bugarske i Albanije koje su zapale u 1996 g ponovo u duboku ekonomsku i društvenu krizu. 30. Nije sasvim izvesno u kom pravcu če se dalje razvijati ovi sistemi i da li će najavljni proces demokratizacije uzeti mah u bliskoj budućnosti. gasovodi) i u tom pogledu i danas postoje dva Balakana: 1. 37 . Tranzicija u pojedinim balkanskim zemljama imala je ne samo negativne već i niz pozitivnih efekata. otvaranje privreda ka svetu. Promene su vrčo ćeste-neke zemlje su prelazile iz jednog u drugi sistem. brzog i mirnog razvoja. Treba imati i u vidu da postoje i velike razlike ali i sličnosti između pojedinih zemalja unutar grupe balkanskih postkomun zemalja. Sve balkanske zemlje odlikuje Hit and Run kapital (kriminalna infrastruktura). kao ključni principi pol života: demokratija.Ekonomski oporavak tekao je sporo.Moglo bi se reći da su u praksi ovih zemalja. Bugarski i Rumunski –SEV a SFRJ (imala je aranžmane i sa SEV i sa EZ i sa trećim svetom) Najuticajniji regionalni projekat bio je hidroelektrana i plovidbeni sistem Đerdap (Ju i Rumunija) do kraja 50-ih. pol pluralizam. uz retke izuzetke. primetne snažne tendencije približavanja modelu koji bi se mogao označiti kao patrimonijalni autoritarizam koji je nedovoljno kompetentan tj nedovoljno upravljački sposoban i ne vodi dovoljno računa o ustavnim okvirima i demokratskim principima. To se odnosi na uspešno suzbijanje i kontrolisanje inflacije. Nasleđe burne prošlosti i marginalni položaj balkana u odnosu na glavne ekonomske tokove i nedostatak privredno dominantne zemlje koja bi mogla biti pokretač privrednog razvojaovo su neke od glavnih razloga privredne nerazvijenosti ovog regiona. telekomunikacije. Prostor bivše SFRJ (jedinstvena infrastruktura) 2. Italija i Rusija. U svim pol proklamacijama i ustavima ovih zemalja ističu se pored optimističkih obećanja. Ostale zemlje koje su međusobno izolovane zbog blokovske politike 90-te su izmenile ekonomsku geografiju Balkana i preusmerile ekonomske tokove prema novim partnerima (primer za to su ekonomski odnosi mađarske i jugoslavije koji su se pogoršali ulaskom Mađ u EU) Najveći broj balkanskih zemalja ima nisku međusobnu trgovinsku razmenu (ispod 1% ukupnog izvoza i uvoza) dok su za većinu njih glavni trgovinski partenri Nemačka. široki korpus sloboda i prava.Najvidljivija posledica ekonomske podele Balkana je nerazvijenost infrastrukture (saobraćaj. Sve do početka 90-ih balkanski ekonomski prostor bio je podeljen na tri dela-Turski i Grčki pripadaju EZ. značajne rezultate u maloj privatizaciji. Moglo bi se reći da ove zemlje nisu imale jednolinijski razvitak pol režima.

Gotovo u svim balkanskim postkomunističkim zemljama parlamenti su prilično slabašne. Efekti izbora su prilično klimavi. 31. Tek posle 2000 možemo reći da su balkanske države demokratske. Nedovoljno razvijeno civilno društvo. Rumunija 81%. Sve ove zemlje su . Jedino još Albanija ne može da obezbedi mirnu smenu vlasti. uspostavi bilo kakava vrsta demokratskog federalizma. Nedovoljno konstituisane i socijalno utemeljene pol partije. verske i jezičke manjine predstavljale su značajane činioce međudržavnih odnosa na Balkanu kroz istoriju ali i danas. slovenija 91%. sem Turske koja je republika od 1922.Pobednici dokazuju suprotno i sve to ometa koncentraciju snaga na ključna pitanja razvoja. nedovoljno autoritativne. 38 . Pre II sv rata sve države Balkana bile su monarhije. Zatim nedovoljna sposobnost da na demokratski način upravlja konflikitima i tenzijama. Treba poneuti da je veliki br ovih zemalja nacionalno homogen (većinska nacija čini preko 80% stanovništva: Albanija 95%. nju čine entiteti a ne federalne jedinice. Zatim tendencija personalizacije vlasti-sve zmlje su imale svog lidera. Mora se napomenuta da istorija postkomunističkih zemalja pokazuje da preneglašena moć i sveprisutnost politike i preneglašenost pol sfere i aktivnosti može da bude zanačajan razlog i faktor nestabilnosti politike i društva. Iako su izborni zakoni na nivou standarda izbornih zakona razvijenih zemalja. -Uspostavljanje i jačanje polupredcedničkog sistema ili kvazi-predsedničkog. dobar deo njihove izborne prakse se odvija po drugačijoj logici. Pol elita nema jasnu viziju i projekat razvoja. neefikasne pol institucije. Savremeni manjinski problemi Nacionalne. Mali su izgledi da se na tlu ovih zemalja. unitarne. U toku izbora česte su pojave monopolizacije najvećeg dela mas medija od strane vladajućih pol struktura. vođu i degradacija principa vadavine prava. etničke. BiH. uz manje izuzetke. izborni gubitnici se ne mire lako sa porazom i angažuju veliki deo energije da su izbori bili nekorektni.Zaključak je da je jedno od opštih svojstava balkanskih postkomunističkih pol sistema nedovoljna ili ograničena upravljačka sposobnost. Bugarska 85%. osim Ju.. Bez odgovarajućih partija i partijskog sistema teško je očekivati funkcionisanje dovoljno reprezentativnog parlamenta i parlamentarne demokratije. Posle rata monarhija je na kratko zadržana u Rumuniji i Bugarskoj a nešto duže u Grčkoj (1974). BiH u kojoj ni jedna nacija nema iznad 40%stanovništva) Uz unitarizam u većem broju ovih zemalja primećen je visok stepen centralizacije vlasti koji nalazi izraza u ograničenoj lokalnoj samoupravi. Zatim praksa uspostavljanja polupredsedničkog sistema i njegovo klizanje u neku vrstu autooritarnog prezidencijalizma i ponovo se na tlu balkanskog postkomunizma aktuelizuje pitanje odnosa zakonodavne i izvršne vlasti. Kasnije su sve zemlje postale republike. BiH nije rešena kao federacija.

Ostalo ih je oko 200.000 Turaka i danas postoje pretenzije njihovog vraćanja.000 u Hrvatskoj. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba.3%. SCG68%. Makedonci 66%. Ako se za kriterijum nacinalne homogenosti države uzme 80% većinska nacija onda bi se moglo zaključiti da je većina balkanskih zemalja nacionalno homogenog sastava prema statistici. Albanija 98%. U većini država vođena je politika dobrovoljne ili prisilne asimilacije etničkih. Romi 2. Bugarska: najznačajnije manjine su Turci 3. U Sloveniji je 39 . Grcima i Vlasima u Bugarskoj. A etnički sukobi su se obično dešavali u periodima tranzicije. Hrvati 78%. Turska: Kurdi 14%.7% Slovenija: 2.8%. Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1. Isto se desilo i sa Srbima u Hrvatskoj nakon Oluje i Bljeska. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje. 97% pravoslavaca. Grčka 98%. Romi. manjine čine 2%. 70% su pravoslavci.000 Srba prognano u Srbiju i BiH.2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400. Makedonija: Albanci 22%. bilo 12. nikada nisu u punoj meri priznavane niti uvažavane od strana nacionalnih Vlada. kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije. Italijani Hrvatska: U njoj je 1991.7% Hrvati. SCG: Albanci 16. Slovenija 87. 7% katolici i 6% protestanti. Romi 1. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. verskih grupa. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina.000 Turaka u Bugarsku. Turci 83%. Turci 4%. I danas u mnogim balkanskim zemljama najveći teret tranzicije podnose upravo nacionalne manjine jer je sve prisutnija diskriminacija pri zapošljavanju usled velike nezaposlenosti kao i zapostavljanje ekonomskog razvoja onih regiona koji su naseljeni nacionalnim manjinama. Bugarska 85%.Kraj rata je rezultirao nacionalizam i secesionizam na prostoru bivše Ju što je uz asistenciju velikih sila dovelo do katastrofalnih posledica. Albancima i Vlasima uGrčkoj.8% i Nemci. Grčka: Etnički homogena 98%. uz časne izuzetke. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250. Za vreme vlade Teodora Živkova u Bugarskoj proterano je preko 15. 2$ Srbi.1%.7% i Romi i Pomaci.6%. To je npr bilo u slučaju sa Bugarima u Grčkoj i Rumuniji. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400. Alida nije sve tako belo kako statistike kažu vidimo na osnovu brojnosti i težini sukoba koji se javljaju povodom nekih nacionalnih manjina koje nemaju odgovarajući tretman. Jedna od karakteristika Balkana jeste da manjine. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana.5% ali ih na Kosovu ima 90%. Rumunija 89%. Srbi 2%. Arapi 1. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku. Rumunija: Mađari 7.

Rusina. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba.000 i problem je nerešen crkveni spor. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200. Makedonci . Nemacka manjina se iseljava dok je polozaj srpske manjine poboljsan Bugarska: ne priznaje se postojanje makedonske manjine Turska: manjine Kurda i Jermena u teskom polozaju dok je grcka manjina u nesto boljem polozaju Grcka: ne priznaje se postojanje makedonske manjine. kao i u odnosima entiteta i centralnih vlasti. U Makedoniji 40. malo Turaka. da nema stranih donacija pitanje je da li bi mogla daje održi sama.000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije.000 i imaju status manjine. Veliki problem BiH je specifičan politički sistem koji ima nakon rata (ima 111 ministara) Imamo federaciju BiH i Republiku Srpsku i unutar njih kantone i svi imaju ministarstva. Predpostavka je da će uz zalaganje velikih sila i međunarodne zajednice BiH moći da opstane kao zajednička država tri etničke skupine koje u njoj žive. Srba nema Hrvatska: postoje vece manjinske skupine Srba i Italijana. Madjara. Mnogi smatraju da je budućnost BiH neizvesna.najveći problem što 10. Rumunija: glavni problem-regulisanje polozaja madjarske manjine u Transilvaniji. da različiti interesi triju etnički zajdnica. suverene i nezavisne države BiH. Slovaka. Roma 33. U Rumuniji Srba ima oko 20. Problemi konstituisanja i opstanka države Bosne i Hercegovine (zbornik: Stojković.000.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava. osim slave makedonaca kao grckih gradjana.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine. Druga je predpostavka ta.000. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji Jugoslavija: zivi najveci broj manjina na Balkanu: Albanaca. Damian) Dejtonskim sporazumom u novembru 1995 predviđeno je uspostavljanje jedinstvene. Problem je i nefunkcionisanje pravne države. Otvoreno pitanje naseg stupnja autonomije za Albance na Kosovu Albanija:priznaje se jedino postojanje grcke manjine. mada postoje i Crnogorci. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3. Izbori su održani u septembru 1996 i ova dejtonska država počinje da funkcioniše u vrlo specifičnim uslovima. mogu prolongirati krizu u BiH i u doglednom vremenu dovesti do njenog raspada u kome bi bile uključene SCG i Hrvatska. postavilo bi se i pitanje stvaranja 40 . U tom kontekstu. izraženi u odnosima entiteta i u samim entitetima. sa dva entiteta koja imaju određeni stepen samostalnosti i spravom na specifične odnose sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Ima strahovit problem ekonomske zaostalosti. nesto manje Madjara i muslimana Makedonija: velika manjina Albanaca.

Muslimani – Sarajevo. na vlasti je KPA osnovana 1941 pod vođstvom Envera Hodže. Brčko i Bijeljinu. To je trebalo da uradi Koči 41 . što dodatno komplikuje situaciju (zaustavljanje pomoći od strane međ. Ovakvom podelom entiteta uglavnom su zadovoljeni intersi Hrvatske i SRJ. uspostavljeni su pregovarački kontakti predstavnika dvaju entiteta. povratak izbeglica teče veoma sporo. Zajednice) kao i dalje prisutne velike antagonazme u odnosima etničkih zajednica. Za vreme II sv rata kada je veliki deo Kosova zajedno sa Albanijom bio pod okupacijom Italije pa je faktički bipo spojen s Albanijom. Tito je nastojao da što pre sprovede plan za ujedinjenje sa Albanijom. još verovatnije Staljin stavi veto na to. Početkom 1948. Otvoreno bi bilo i pitanje stvaranja muslimanske države. pre nego što Zapad. koja bi. 2002.Albanski komunisti su bili pod velikim uticajem jugoslovenskih drugova. Ostalo je u nadležnosti entiteta. U ovu negativnu zadnju stavku trebalo bi ubrojati i nekooperativnost u odnosu na izručivanje ličnosti za kojima je međunarodni tribunal u Hagu izdao poternice. raspoređivanje SFOR-a nije naišlo na bilo čiji otpor. 34.muslimanske države. Sporan je Mostar (za Hrvatsku). Posle II sv rata odnosi su nacionalizovani. 2 pretpostavke daljeg razvoja situacije u BiH: a) ona će uz zalaganje međ zajednice i velikih sila opstati kao zajednica država tri etničke skupine. uspostavljeni su glavni organi vlasti na nivou države i entiteta. Sprovođenje civilnog nacrta Dejtonskog sporazuma je teklo manje uspešno. Koncepcije o Vleikoj Albaniji u prošlosti i danas Početke pitanja Velike Albanije možemo da nađemo još na Kongresu 1912 u Đakovici (tada je još bilo 60% Albanaca na Kosovu) tada su objavljene mape Velike Albanije. sa svoje strane. Entitteti se obavezuju da neće pretiti silom i bez upotrebe sile. Zaključak je da BiH ne može da funkcioniše ako ne funkcioniše odnos Beograda i Zagreba. Srbi –Banja Luku. pomoć za rekonstrukciju BiH ne pristiže u predviđenom roku i obimu. mogla da ima pretenzije na susedne teritorije na kojima žive muslimani (Sandžak) Svi glavni ciljevi vojnog nacrta Dejtonskog sporazuma su u najvećoj meri sprovedeni: prestao je ratni sukob. Tuzlu i Zenicu. monetarnu i finansijsku politiku -sprovođenje krivičnog prava i saradnja sa Interpolom. teško naoružanje je udaljeno od zona razdvajanja i stavljeno pod kontrolu. ali je ipak napredovalo: predstavnici ba entiteta prihvatili su da sarađuju sa institucijom Visokog predstavnika Karlom Biltom. Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata: -Spoljnu pol i trgovinu -carinsku. održan je sastanak Koštunice i Mesića sa članovima BiH-mali Dejton na inicijativu Ešdauna. imovinski sporovi nisu još u potpunosti rešeni mada je ostvaren veliki napredak. Međutim kretanje stanovnika na teritoriji oba etinteta nije baš najslobodnije i najnormalnije. izvršeno je razdvajanje dvaju entiteta. b) raspad BiH zbog nemogućnosti usklađivanja intersa. Srbi i Muslimani dobile su centre moći.

Bosna je svima bila opomena u šta može da se izrodi oružani sukob. nije mogla da ostane po starni svih promena koje su se dešavale na Balkanu. Krh Kosovski mir poremetio je Dejtonski sporazum.. Posle 1978. Hodžu je nasledio Ramiz Alija iz Skadra koji je 1980 preduzeo mnoge Šehuove nadlež. U Kačaniku je 13 septembra poslanici kosovske skupštine proglasili su Ustav Republike Kosovo. Nije dolazilo u obzir da Albanija priključi sebi Kosovo. Sa jedne strane on nije želeo da utiče na Kosovske Albance sa druge strane njegova partija bila je opredeljena za kulturno jedinstvo celokupne albanske nacije. On je sazvao sastanak CK. Bar.Sovj Savezom. ne samo da bi to izazvalo buru na Balkanu već bi poremetilo unutrašnju ravnotežu u Albaniji između severnih Gega i južnih Toska jer su Kosovski albanci mahom Grge.Dodze kao sekretar KPA. Odnosi sa Grčkom su smekšali-spor oko severnog Epira ali pitanje manjina nije rešeno. Srpska skupština izglasala je da se raspušta Kosovska skupština i vlada i da se sva ovlašćenja prebacuju na Bg. Nastavljeni su Albanski protesti. Kosovski Albanci su bojkotovali glasanje i na dan refernduma 114 poslanika kosovske skupštine proglasilo je Kosovo zasebnom republikom u okviru Ju. Obnovila je veze i sa Nemačkom. a i vlasti u Bgu su naizgled tolerisale njeno postojanje. Međunarodna zajednica nije smela da dopusti Kosovu da napusti Ju.. Rugova je izabran za predsednika Republike Kosovo. Poboljšanje odnosa sa JU posle upada sovjeta u Čekoslovačku napredovalo je sve do kosovskih nemira 1981. Ogorčeni zbog gubitka povlastica koje su pokrajne imale po ustavu 1974. Nacrt su napisali nove pol klase koje su se pojavile 80-ih. deo CG tj Podgorica. Albanci koji su živeli u inostranstvu velikodušno su slali materijalnu pomoć. Zapadna Makedonija (Od Bitolja. Odatle potiče i Ibrahim Rugova. SAD. Ulcinj) Treba napomenuti da Kosovski Albanci imaju određene rezerve prema Albancima sa Kosova jer bi onda oni bili nacionalni nosioci Velike Albanije. Dejton je potvrdio da je Kosovo deo Ju. Albanija je u periodu posle 1978 do 1991 pila u izolaciji. zato što je proamerička vlada Salija Beriše u Tirani tvrdila da su SAD prirodni zaštitnik Albanaca. Od te nagodbe kosovski Albanci nisu ništa dobili. Albanija se vratila u međunarodnu zajednicu. Bilo je to ogromno razočarenje. VB.Albanija i njena vlada nikada nije otovreno ispoljavala teritorijalne pretenzije prema Ju. On je stao na čelo Demokratskog Saveza Kosova 1989. Pekingom. Novi režim je jedva čekao promene da bi se izvukao iz izolacije. U Aprilu je pred Politbiro izneo formalni predlog da se Beogradu uputi molba da Albanija pristupi jugoslovenskoj federaciji i pokušaj stvaranja socijalističke federacije. Albanija je podržavala niz organizovanih nereda na Kosovu 60-ih i 70 ih godina. Hodđa je oborio predlog za ujedinjenje. nacionalistički albanski komun dobili su opravdanje da i sami odbace ideju o zajednici sa YU. Pitanje Kosova dovelo je Hodžu u dilemu. preko Velesa do Kumanova. Kada je u junu ošlo do otvorenog razlaza izmeđ Tita i Staljina. Zalagali su se za nezavisnost Kosova i Veliku Albaniju-Albanija. 42 . albanski komunisti nisu imali više nikogu komunističkom svetu uz koga bi se svrstali. Posle promena u Ju 1989 usvojen je na referendumu nov ustav 1990 za celu Srbiju. radikalnom Kinom. Posle 1981 Kosovsko pitanje je izvesno vreme uklonjeno sa dnevnog reda. Pokušali su da sklope saveze sa Jugoslavijom. Kosovo. Pod njegovim rukovodstvom je sasvim glatko funkcionisala paralelna država koju su Ksovski Albanci osnovali 1990. Jugoslovenske vlasti su se klonile novih međunarodnih komplikacija.

Postoji dosta Albanaca sa Kosova koji neće da se sjedine sa Albanijom jer je Kosovo mnogo razvijenije od Albanije.godine kada je ušla u Društvo naroda. Zvanična Tirana nijednom prilikom ne izlazi sa izjavama da žele da se Kosovo prisajedini Albaniji i zbog odnosa sa nama. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Albanije Albanija je stvorena na Londonskoj konferenciji 1913. 43 . Agresija Nato je trajala 78 dana. medveđe i Bujanovca pretila je srpskim pol i dovela destabilizaciji tok kraja. Brinulo ih je to što albansko stanovniptvo u Makedoniji može da destabubilizuje Makedoniju. godine Međunarodno je priznata tek 1920.. Napetost je opet eksplodirala 1999 u januara kada je u selu Račak pronađeno 45 leševa albanaca. Sa trvenjima u tom regionu rasla je zabrinutost međ zajednice pre svega zbog TV vesti i problemu izbeglica. onda ne bi bilo nikakvog razloga da Srbi iz Bosne ostanu u BiH. NATO je počeo da razmatra Kosovsko pitanje u martu 1998.. Makedoncima.a ljudi iz Z. Potpisan je Kumanovski vojno-tehnički sporazum i doneta je rezolucija 1244 SBUN po kojoj Kosovo ostaje sastavni deo SRJ kasnije SCG. Srpska delegacija je bila niskog nivoa.. na jugoistoku Srbije i na granici sa Kosovom. odlučeno je da se pređe na silu. U drugoj polovini 90-ih nagomilala je oružije.Makedonie su za Makedoniju kao vid federacije. Veruje se da je OVK stekla bogatstvo u švercu prostitutki. Kontakt grupa je insistirala da se obe strane pojave 6. Albnci traže da budu konstitutivan narod u Makedoniji. Zategnutost je proključala u Oktobru 1997 kada su albanski studenti izašli na demonstracije u Prištini.februara na direktnim pregovorima u Rambujeu. i u Aprilu 1998 pojavila se suparnička organizacija i OVK. To je razlog zbog čega se javno ne izjašnjava o konceptu Velike Albanije i romantičarsko osećanje o Velikoj Albanije. ni Albanci sa Kosova. Niko od političara ne govori o konceptu Velike Albanije . NATO i EU.. Policija je žestoko reagovala.prisutan je i inostrani faktor jer trendovi su intergracije a ne dezintegracije koji mogu dovesti do sukoba. OVK se prvi put na Kosvu pojavila 1997.. Ni Albanci nisu bili za saradnju jer je OVK trebalo da se razoruža u roku od 3 meseca.Ukoliko bi se to desilo.. kradenih kola i narkotika. što znači da bi mogli i da osnuju svoju neku teritoriju što opet sledi federaciji Makedonije. Sačekana je sa nizom zahteva : da se posle 3 god na Kosovu raspiše referendum o budućnosti pokrajne i da NATO ima slobodan i nesmetan prolaz preko cele teritorije Ju. Sličan proces i u Zapadnoj Makedoniji gde su se Albanci takođe oružijem pokušali izboriti za svoje nacionalne interese-rešeno je Ohridskim sporazumom između Makedonske vlade i Albanaca uz posredovanje Amerike. 35. Grcima. Rugovin pasivni otpor nikuda nije vodio. Porast nasilja pratio je i porast pol protesta.. Organizovana je operacija Združen zbor kako bi se Beograd umirio. Represija na Kosovu je dobila takve razmere da ju je čak i SPCrkva osudila u Januaru 1998. U drugoj polovini 2000 došlo je do zabrinjavajućeg razvoja događaja u Preševskoj dolini.. svi govore o nezavisnom Kosovu. Prvi ozbiljan incident dogodio se kada je OVK ubila 4 srpska vojnika na područiju Drenice. Pošto ubeđivanje nije dalo rezultate. Za nekoliko nedelja OVK je držala celo područije Drenice.cigareta... Oslobodilačka vojska Preševa. Mnoga pitanja ostala su nerešena. a to bi poništilo Dejtonski sporazum.

Kanada. Taj deo je danas narko centar. Kad nemaju spoljnog neprijatelja pocinju unutrasnja trvljenja zbog preraspodele moci Imaju mocvarno zemljiste ali i rude hroma i malo nafte. pa su Albanci masovno bezali brodovima u Italiju. Od tada pa do danas strancima se ne preporucuje da nocu putuju kroz severnu Albaniju. poslala je policiju i donekle su kontrolisali situaciju. U politickom pogledu oni se krecu ka integracijama. Jedno vreme su bili dobri odnosi sa Makedonijom (zajednicki interes put preko Albanije. 1988. Glavni partner Albanije je Italija. 1991. u svakom pogledu. Italija je uspostavila red i mir u ime EU. Ministarske konferencije balkanskih zemalja u Beogradu I Albanija prvi put učestvuje u nekim multilateralnim aktivnostim asim u UN. nosioci vlasti. Severna Albanija je prezivela zahvaljujuci svercu iz CG. 1948 do 60ih Informbiro I Varšavski pakt 1968-1978 vezanost za Kinu –Hodža I njegov naslednik Aljju podržavaju separatiste na Kosovu. Albanski lobi je izuzetno jak –naročito u Kongresu SAD. SADpodrška albanaca na Kosovu I internacionalizacija Kosovskog pitanja. Skadarsko jezero je unisteno od sverca nafte i u tom pogledu imaju drugaciji stav prema CG. U Albaniji je poluanarhicno stanje.Posle drugog sv rata ima nekoliko faza spoljne politike D je na celu bio Enver Hodza (1944-1985) vladala je samovolja. Italija je bila u panici. U Albaniji razlikujemo dva dijalekta : Na severu Greke (demokrate-Beriša) I na jugu Toske(nacionaliste) 44 . oni imaju strah od njih jer su ekonomski jaci od Albanaca iz same Albanije i zbog cinjenice da Kosovski Albanci zele da im se nametnu kao vodje. Grcka je tada dobro zatvorila granicu. dok na jugu postoje turisticka letovalista. druga je najjaca mafija u SAD. Delom svog kopna (južnije od luke Valona zajedno sa jugoistočnim delom Apenisnkog poluostrva) stešnjava prolaz između Jadranskog i Jonskog mora kroz Otranska vrata . Sever je manje razvijen. Jedino sto izvoze je struja a sve drugo im nedostaje pa cak i hrana. Jedina nije bila na skupovima KEPS-a (33 zemlje. potpisala je Helsinšku deklaraciju –član je OEBS-a Posle hladnog rata za vreme režima Salija Beriše otvara se još više ka zapadu. Od 1987-88. Bio je brutalan vladar i nakon njegove smrti pocelo je popustanje. U CG oni ucestvuju u vlasti. Albanska narko mafija zaradjuje milijarde $ godisnje.među prvima je uključena u Partnerstvo za mir. Albanska drzava se otvoreno ne zalaze za Kosovske Albance. u Evropi prva. Do 1948 vezanost za SFRJ. SAD) do smrti Hodze. Poslednja je u Evropi. Bugarske do Crnog mora) ali od toga se skoro odustalo zbog novca koji treba da se ulozi. Prema površini teritorije i broju stanovnika -3 miliona ona pripada grupi malih država. Zbog nestanka novca koji je bio u bankama-piramidalna stedionica-dolazi do raspada državnih institucija-policije i vojske i do pobune ljudi koji su oteli oruzje iz kasarne i to je izazvalo stanje anarhije u zemlji i straha u drugim zemljama (Grcka i Italija. NATO-u. Albanije nije imala lake opozicione snage. Veliki Trnovac je narko centar Balkana. Makedonija se nije uplasila jer ih dele velike planine). mada se radilo samo o par hiljada ljudi. pocinju procesi demokratizacije i u balkanske integracije.

ili da se orijentiše ka razvijenim kapitalističkim zemljama Zapada (za šta se i opredelila) iz sledećih razloga: . U predizbornim platformama sve partije su za uključivanje e Evropsko političke ekonomske strukture I integracije. Razlika je kad je reč o pristupu vojno-pol savezima: Savez demokratskih snaga sa Petrom Stojanovom zalaže se za puno članstvo u EU I NATO. radikalne promene ka tržišnoj privredi mogla je samo da izvede uz pomoć zapadnih zemalja.WB . to je bio dovoljan preduslov za raspadanje ekonomskog SEV i vojnog saveza –Varšavskog pakta. Bugarska se kao i druge bivše soc zemlje našla pred izborom: 1. Tokom transformacije unutar političkog i privrednog sistema u Bugarskoj su izražene jake tendencije za promenom spoljnopolitičke orijentacije.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice. Ranija zavisnost Bugarske od Bosne zamenila je zavisnost od Zapada. Zivkov je doziveo politicki kraj 90-tih i nakon toga dolazi do stvaranja novih politickih partija. U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina . sarolikih od levice do desnice. Ili da vodi nezavisnu spoljnu politiku 2. 45 . Bugarska je pristupila Partnerstvu za mir 1994 ali teži prijemu u punopravno članstvo NATO jer se u Bugarskoj ocenjuje da samo članstvo u NATO paktu daje Bugarskoj garanciju za nacionalnu bezbednost. liberalizacija ekonomskih odnosa i privatizacija. Jedan od ključnih karakteristika spoljnopol orijentacije Bugarske je da se balansiranjem između zadovoljavanja Američkih I nemačkih interesa na ovom delu Balkana ostvari maksimalno približavanje EU. Bugarska je kao i ostale socijalističke zemlje izgubila samostalnost u vođenju spoljne politike čak joj je i MMF uveo jedan mehanizam za uspostavljanje ekonomskog starateljstva nad državom. prevelika pa je zbog toga partija zelela da ga skine. -Iscrpljena i niskoporoduktivna privreda Bugarske.tj. Uspostavljanjem višepartijskog političkog sistema razbijena je komunistička ideološka monolitnost bivših soc zemalja.Jadransko-Jonski autoput 36. Oslobađanjem od spoljno-političkog uticaja Moskve. Njegova moc je bila velika. dok Socijalisti smatraju da bi Bugarska trebalo da zadrži status vojen neutralnosti. NATO. Bugarska je nastojala da što pre uđe u sistem međunarodnih finansijskih I drugih institucija ali te institucije dobijanje kredita uslovljavaju drugim političkim zahtevima a između ostalog i spoljno-političkom orijentacijom.Cilj Bugarske je bio izgradnja privrednog sistema po ugledu na zemlje razvijenih tržišnih ekonomija. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Bugarske Bugarska nije imala nasilnu drustvenu promenu ali je krajem 80-tih doslo do smene tadasnjeg predsednika Todora Zivkova koji je od tada u kucnom pritvoru i do danas mu nije sudjeno. Bugarska prolazi kroz klasičan koncept tranzicije u 3 faze: čvrsta monetarna i fiskalna politika.MMF.

nacionalni dohodak joj je malo visi od naseg. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Bugarska je bila isturena ruka Varsavskog ugovora.1986-87. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate. pogotovo relacija Nis-Sofija. kojim je okončan sukob.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. preko Slovenije. Oni su nosioci tog sverca i niko im se ne moze suprotstaviti. Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova Pomaci su bili “kost u grlu” Bugarske ali Turska to nije zloupotrebljavala. takodje. 37. Bugarska ima problem nacionalnog duga. visoku stopu zaduzenosti. To je njena slaba tacka zbog koje je pritiska Zapad. Causesku je izbegavao da uzima kredite. Ranije je bila centar piraterije i virusnih centara koji su stvarani kako bi unistili zapadne informacione sisteme. Izvrsili su reformu. 46 . Veliki broj bivsih obavestajaca je presao u taj sektor. Dejtonski sporazum tačno i izričito utvrđuje da nova država BiH zadržava subjektivitet bivše republike BiH u pogledu međunarodno priznatih granica i članstva UN. Prema ovom sporazumu. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Bosne i Hercegovine (zbornik:Stojkovic. Glavni koridor (njen tranzitni interes). isao je kroz Bugarsku sto je prednost a i slabost. EU im je glavno trziste ali zbog velike konkurencije nisu ekonomski uspesni.orjentisani ka SAD. a sto se tice drzave prvi su je priznali. Ali to nije uticalo na njihov nacionalni dohodak jer profit nije veliki zbog jako rigoroznih kriterijuma EU. deficit u spoljno-trgovinskom poslovanju sa Sovjetskim Savezom. imaju. ali posto im nije bilo kako su ocekivali. Tada se 150. a Bugari su uzimali kao i mi. Veliki interes Turske u Bugarskoj bile su saobracajnice bez koje Turska nije mogla da funkcionise. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. On insistira na ocuvanju poljoprivrednog sektora i posto su nama uvedene sankcije ona je preuzela nase trziste. Damian) BiH priznata je kao samostalna država u Aprilu 1992. koji je odredio novi međunarodno-pravni položaj ove zemlje. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). utvrđen je novi Ustav BiH. Ne samo za Bugarsku vec i za ceo Bliski istok Bugarsku koridor 10 je jako znacajan. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. Vojno nisu jaki. Ekonomski je zaostala. bivsa tajna policija. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije. Problem u Bugarskoj je droga i ona je glavni put sverca droge sa Bliskog istoka. princip etničke podele potvrđen je kao baza državne organizacije koju čine dva entiteta nastala u toku oružanih sukoba: Federacija BiH i Republika Srpska. uglavnom bivsi udbasi. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. ali mirnom politikom sacuvana je vojska od stresova. ali Bugarska ih ne zeli. Turska moze da zaobidje i Bugarsku i Grcku pomorskim putem. Turska im je obezbedila smestaj.

Entiteti se obavezuju da neće pretiti silom niti upotrebiti silu protiv drugog entiteta. a Muslimani Sarajevo. ima prioritet kako nad njenim zakonskim odredbama tako i nad ustavima i zakonima entiteta koji nisu sa njim saglasni. Bosna je zemlja koja ima ime. monetarnui finansijsku politiku. Ovakva dimenzija Dejtenskog sporazuma u oblasti naoružanja je proizašla iz nastojanja međunarodnih faktora da se i neposredno okruženje BiH. Srbi i Muslimani dobili svoje političke centre moći. kao i da ni pod kojim uslovima oružane snage stupiti na teritoriju drugog entiteta bez odobrenja vlade tog entiteta i predsedništva BiH. BiH nije u Partnerstvu za mir ni u NATO-u. jer Zapadna Hercegovina predstavlja zaleđe dalmatinske obale i.Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata spoljnu politiku i trgovinu. jedinih suseda BiH. najveći deo saradnje naše zemlje (ekonomska. Zagreb zato smatra jednim od krupnih političkih pitanja u BiH. Naime Zagreb smatra da su dva entiteta. Što se tiče odnosa SCG sa BiH. Ustav. ako bi ona potpala u pogrešne ruke. Hrvatska ipak nije u punoj meri zadovoljna jer je ostalo nejasno pitanje Mostara. Republika Srpska je 1997 potpisala sporazum o specijalnim vezama između SRJ i Republike Srpske. a to su SCG i Hrvatska nađu u poziciji da smanje sopstveno naoružanje. kojeg bi voleo da vidi u hrvatskom entitetu. Delovanje Centralne banke i finansija su u rukama BiH. sprovođenje krivičnog prava i saradnju sa Interpolom. u značajnoj meri su zadovoljeni i politički interesi naše zemlje i Republike Hrvatske. kao vrhovni akt BiH. što bi za posledicu imalo i stabilizaciju u oba etinteta u BiH.godine je održan u Parizu sastanak između Slobodana Miloševića i Alije Izetbegovića na kome je dogovoreno uspostavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasada. Republika Srpska vodi svoju spoljnu politiku a 47 . Možemo reći da je Hrvatska ima značajnih teritorijalnih aspiracija na BiH i to posebno na zapadnu Hercegovinu (što zbog velikog broja Hrvata. Pitanjima odbrane treba da se bavi Stalni komitet predsedništva. Stim u vezi. tako i zbog njenog strategijskog značaja za Hrvatsku. Brčko.kulturna) odvija se sa Republikom Srpskom. Bjeljinu. posebna i izuzetno značajna obaveza naše zemlje prem BiH na vojnom planu je i odredba koja u kontekstu mere regionalne stabilizacije nalaže našoj zemlji smanjenje teškog naoružanja i oružanih snaga za 30%. Federacija ima takve veze sa Hrvatskom. carinsku. Oba etinteta mogu da zaključe sporazum sa drugom zemljom. rešenje statusa grada Mostara. Srbi su dobili Banja Luku. Sve funkcije vlasti i ovlašćenja koja nisu izričito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima. 1996. Tuzlu i Zenicu. Vojna dimenzija odnosa između SCG i BiH proizilazi iz Dejtonskog sporazuma. ali ne većinskog stanovništva(država koja nema većinski narod) BiH ima jednu specifičnu situaciju – to su specijalne paralelne veze. dalmatinksa ostrva bi se našla u nepovoljnoj situaciji u vojnom smislu). Podelom teritorije BiH na Muslimansko-Hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku. Sprovođenje nadležnosti zajednice na zakonodavnom i operativnom planu vezano je za Skupštinu. U spoljnoj politici BiH nema neko strateško opredeljenje a cilj joj je Evropska Unija. SCG je glavni eko i trgovinski partner Republici Srpskoj ( možda-nismo sigurni u ovu informaciju da 80% trgovinske razmene ide na Republiku Srpsku a 20% na Federaciju) Saradnja Republike Srpske više nije usmerena na Srbiju nego na Crnu Goru. Predsedništvo i Ministarski savet.

u sadejstvu sa srpskim snagama iz susednih država SCG i BiH.federacija svoju i stvara se veliki problem. a Jugosloveni 2. Veoma značajnu otežavajuću okolnost u odnosima SCG i BiH predstavlja tužba BiH protiv SCG(SRJ) za genocid kod međunarodnog suda pravde u Hagu. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Hrvatske (Zbornik: Stojković. Srbi 12. mislim da može. -Geoplitičke determinante spoljne politike Hrvatske su: a) Veoma povoljan geografski prostor kojim prolaze značajne kontinentalne i regionalne kopnene i vazdučne saobraćajnice. sa BiH (nisu ozbiljni problemi-kod Bihaća. u prekomorskim zemljama (oko 1. c) Izuzetna dužina državnih granica -2. e) Veoma veliki broj ( u odnosu na ukupno stanovništvo) iseljenih Hrvata i njihovih potomaka u Evropu (skoro 1. veoma duga i razuđena obala.344 –popis iz 1991) c) Relativno mali broj stanovnika. što je svrstava u retke neostrvske zemlje čiji je akvatorij daleko veći od teritorije (površina teritorije 56.2%. U okviru Dejtonskog sporazuma izvršeno je uzajamno priznanje SRJ i BiH. ali nije došlo do uspostavljanja njihovih diplomatskih odnosa. u kojoj su Hrvati po popisu iz 1991 činili 78%. granica kod 48 . već na četri dela. d) Relativno homogena nacionalna struktura. 38.5 miliona). recimo da ukine neki zakon koji su doneli bilo koja od dve entitetske skupštine. Mekoh trbuha Hrvatske. a posebno nakon masovnog egzodusa Srba. ali to samo teorijski može otovriti probleme jer za razliku od Srbije. Međutim one dele međusobno ambasadorska mesta. Damian) Determinante spoljne politike Hrvatske Specifičnosti geografskih i demografskih karakteristika kao determinanti spoljne politike Hrvatske su: a) Neobičan geografski položaj (takozvana kiflica ili potkovica) b) Relativno veliki akvatorij (31. jer ju je. Makedonije ili BiH. b) Nepovoljni geografski oblik koji Hrvatski čini veoma osetljivom na eventualno nezadovoljstvo stanovništva srpske nacionalnosti i njihove moguće teritorijalne aspiracije. od kojih su mnogi i danas prilično vezani za Hrvatsku.8miliona).538 km kvadratna a br stanovnika 4. Treba pogledati podrobnije o instiuciji Visokog predstavnika za BiH (to je sada Pedi Ešdaun) Visoki predstavnik ima velika ovlašćenja.760.028km d) Problemi granica: Sa Slovenijom oko Piranskog zaliva (problem više psihološke prirode nego realni). svega 7 promila. mala gustina naseljenosti i vrlo niska stopa prirodnog priraštaja. To je regulisano 1996 na sastanku Miloševića i Izetbegovića u Parizu. suočena sa problemom značajnijeg porasta manjinskih naroda.2%. Hrvatska nije.000km kvadratna teritorijalnog mora) i još dvostruko toliko u okvru ekonomske zone. (bilo) moguće preseći ne samo u regionu tzv. ali je ta struktura nakon rata promenjena u korist Hrvata.

NATO). Rusijom i Kinom. -Od ekonomskih determinanti spoljne politike Hrvatske najvažnije su: a) Srednji nivo ekonomske razvijenosti u svetskim razmerama. Končar.) Za Hrvatsku se poseban problem javlja bog nastojanja da se što brže priključi zapadnim vojnim integracijama (Partnerstvo za mir..000 dolara. i prihodima od turizma i saobraćaja. denacionalizacije. itd. nakon Rusije. A996. što podrazumeva napuštanje jugoslovenske i sovjetske vojne tehnologije i prelazak na tehnologiju NATO-a. ostajanja bez zaposlenja. Visoki trgovinski deficit pokriva se visokim iznosima deviznih doznaka radnika-migranata i iseljenika. i da u gotovo sve evropske zemlje građani Hrvatske mogu putovati bez viza. je praćen brojnim problemima privatizacije. Prema hrvatskim izvorima bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je najmanje 7. Prema nekim podacima. uključujući i deo ukupnog duga bivše SFRJ. Bokokotorski zaliv-kompromis je nađen u zajedničkom patrolitranju crnogorske i hrvatske pogranične policije. NATO. vojna proizvodnja odvija se u oko 300 firmi (najznačajnije su: Đuro Đaković. c) Hrvatska nema značajnih ni globalnih ni bilateralnih problema sa trima njvećim državama: SAD. c) Finansijsku situaciju karakteriše stabilnost valute i prilično niska inflacija.primljena je u UN. Saveta Evrope.g. sa SCG problem na Dunavu kao i problem Prevlake(za Hrvate je više problem psihološkog karaktera nego strateškog.g. b) Hrvatska je vrlo brzo uspela postati članica velike većine međunarodnih (vladinih) organizacija.Neuma-to je obala dužine 5km –deca idu sa pasošima u školu). 1992..5 milijardi dolara ukupnog duga. -Od međunarodno političkih determinanti spoljne politike Hrvatske treba izdvojiti: a) relativno brzo postizanje međunarodnog priznanja i uspostavljanje i razvijanje diplomatskih odnosa sa velikim brojem država. Centralnoevropske inicijative. Hrvatska vojska broji oko 60. Ona je članica i OEBS-a. Do sada nije uspela postati član samo STO (ima status posmatrača) kao i CEFTA-e i što je sa stanovišta Hrvatske spoljne politike najbolnije evroatlanskih integracija – EU. Tuđman navodi iznos od 4. Sa većinom tih zemalja uspostavljen je vrlo liberalan režim kretanja ljudi. b) Proces tzv.g.000 pripadnika. Ograničene finansijske mogućnosti Hrvatske utiču i na mogućnost dalje ekspanzije vojne sile. što Hrvatku čini najzaduženijom zemljom u tranziciji po stanovniku. slično ostalim zemljama bivšeg socijalističkog sistema. tj nizak nivo razvjenosti u evropskim okvitima i relativno razvijen aprivreda u originalnim okvirima.međutim od 1995.. Torpedo. Sa SAD su bili ostvareni odnosi ~strateškog 49 . Neki zapadni analitičari navode podatak od skoro 6 milijardi dolara. kao rezultat njene prioritetne izgradnje tokom rata 1991. počinje period privremenig rasta. -Bitne determinante spoljne politike Hrvatsk vojne prirode su: a) Relativno moćna (barem u regionalnim okvirima) vojna sila. a nedugo nakon toga i u KEBS. b)Zbog specifičnih prilika Hrvatska je forsirano razvijala vojnu industriju (proizvodnja. tranzicije privrede (i društva). recimo tenkova). Hrvatska dugovanja stranim zemljama.

Hrvatska je uglavnom imala značajnu podršku SAD. hrvatska vlast je bila prisiljena forsirano graditi sistem odbrane i naoružavati je. c) Na osnovu dosadašnje prakse. Taj drugi zadatak ostvarivala je uporednim razvitkom vlastite vojne industrije i (zbog embarga UN na izvoz oružija na prostore buvše SFRJ) ilegalnim nabavkama oružija na tzv. do protivrečnih(zbog podrške na rečima. Lobiranje i pomoć iseljenih u procesu osamostaljenja Hrvatske je značakna. Glavne karakteristike spoljne politike 1. To nisu održivi pravni argumenti već politička želja i kompleks. Austrijiom. U odnosima Hrvatske sa Rusijom postoji određena rezerva o ruskom prosrpskom stavu tokom jugoslovenske krize. ali ne toliko u suštinskim strateškim opredeljenjima) sa BiH i nerešenih(osim osnovnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa) sa SCG. b) višestranalki partijski sistem. Javno mnjenje je zbog Gotovine podeljeno po pitanju ulaska u EU.Osnovni ciljevi: a) Ostvarenje nezavisnosti i međunarodnog priznanja – taj cilj je bio karakterističan za period 1991-1992 god i ostvaren je relativno brzo. -Specifična pitanjaJedno od njih je pitanje odnosa sa Hrvaskim iseljeništvom u svetu. Mnogi su protiv ulaska u EU. d) Razvitak (što povoljnijih) ekonomskih odnosa sa svetom – gubitak ekonomskog potencijala (kako značajnog izvoznog tržišta. što neke navodi na zaključak da se radi o tzv polupredsedničkom sistemu. Pitanje odnosa prema 50 . U tome je ostvarila relativno skorman uspeh.država je parlamentarne demokratije. b) Osiguranje teriorijalne celovitosti – Ovaj cilj je prisutan od početka rata u Hrvatskoj do danas i ostvarivan je i diplomatskim i vojnim putem. ali uz veoma značajnu ulogu Predsednika Republike. Hrvatska je stigla do statusa kandidata za ulazak u EU. slobodnim tržištiu. bitnim kreatorom spoljne politike Hrvatske može se smatrati Predsednik Republike. kasnije prijemom u NATO jedan je od prioritetnih ciljeva u kupnoj pol Hrvatske.partnerstva~. traže da budu kao Norveška. -Od unutrašnjih političkih determinanti spoljne pol Hrvatske treba navesti: a) Po svom sistemu . sa sistemom podele vlasti. c) Ostvarenje vojne sigurnosti – ušavši u ratne sukobe bez regularne vojske. Hrvataska je nastojala nadoknaditi preorijentacijom na svetsko tržište. kao i predsednik vlade. d) Odnosi sa susedima su različiti – od vrlo dobrih (bez otvorenih pitanja) sa severnim susedima Mađarskom. ministri inostranih poslova i odbrane. Priključenje Partnerstvu za mir. preko dobrih (uz određena nerešena pitanja) sa zapadnim susedima Slovenijom i Italijom. Tačku na « i « ostvarenje ovog cilja predstavljalo je međusobno priznanje Hrvatske i SRJ avgusta 1996. e) ulazak u evroatlanske integracije f)Odbijanje uključenja u Balkanske integracije (smatraju da nemaju kulturnih sličnosto sa Balkanom već više sa centralnom Evropom jer su bili pod AU) Takođe koriste i religiju kao instrument. tako i značajnog izvora sirovina) SFRJ.

stvaranjem povoljnijeg odnosa snaga prema Turskoj. Grčka smatra da se novi vojni potencijal Turske može manifestovati protiv Grčke ili na Kipru ili u Egejskom moru u Trakiji ( pod izgovorim zaštite Turske manjine) Takođe se mstra da izbijanje sukoba na Kosovu 51 . čiji je član u međuvremenu postala. koji je trajao do 1974 godine karakterišu napori niza grčkih vlada. demokratskih i autoritarnih. koji traje do danas.dovele su do jačanja patriotskih i nacionalističkih osećanja u javnom mnjenju. Drugi period. Rast društvenog proizvoda ima endenciju usporavanja zadnjih 30 godina (posebno u odnosu na druge zemlje EU) . I dolaska na te funkcije Kostasa Simitasa. nijedna Grčka vlada nće moći da smatra Tursku pravim savznikom. Turska je iako saveznik u okviru NATO-a iskoristila vojnu silu za okupaciju sverenog dela Kipra i odande proterala oko 200. Sve dok je tako.a praktično odugovlačenje sa ispunjavanjem obaveza izručenja. kao i bliže kontakte sa Balkanski državama. Zajednički element za sva ova tri perioda je grčki odnos prem Turskoj i jjena percepcija Turske kao glavne opasnosti za sigurnost Grčke. može se označiti kao period diversifikacije grčkih spoljno-pol veza dodajući pored bliskih odnosa sa SAD i jačanje veza sa Evropskom Zajednicom. Treći period.SPOLJNE DETERMINANTE a) Turska kao najveći bezbednosni rizik za Grčku – percepcije potencijalne vojne pretnje Turske u odnosu na Grčku imaju duboke istorijske korene ali su naročito pojačane od vremena Kiparske krize 1974. Posle smrti premijera i vođe PASOK-a Andreasa Papandreua 1996 g. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Grčke (Zbornik: Stojković i Damian) Moderna Grčka spoljna politika. Dve dominantne partije : PASOK i Nova Demokratija-smenjuju se na vlasti. karakterisao je određeni ekspanzionizam mlade grčke države čiji je glavni spoljno-politički motiv bio da dođe u posed delova tradicionalnih grčkih maloazijskih oblasti koje su još uvek bile pod turskom vlašću. pitanje Kipra. Kraj 80-ih i početak 90-ih godina je period koji karakteriše politička nestabilnost u Grčkoj. na putu ka periodu unutrašnje političke stabilnosti. -Grčka privreda se zadnjih decenija uz povremene manje uspone i padove nalazi u stagnaciji. Prvi period koji je trajao od Grčko-Turskog sukoba 1922 godine. koja datira od priznavanja njene nezavisnosti od strane Evropskih sila 1832. može se grubo podeliti u 3 perioda.Haškom sudu – za Hrvatsku je karakteristično formalno prihvatanje. Pobeda PASOK-a na izborima 1993 nije donela značajnu pol stabilnost. 39. Sve važnije spoljno političke inicijative Grčke bile su motivisane.. direktno ili indirektno. Brojne okolnosti kao što su pitanje Makedonije.000 kiparskih Grka. izgleda da Grčka. da očuvaju jedinstvo grčke države pred izazovima II svetskog rata i građanskog rata koji je usledio. godine. posle skoro pune decenije političkih previranja i nestabilnosti. kriza sa Turskom oko egelskog ostrva.

Grčko-Bugarsko zbližavanje je počelo padom Grčko-vojne hunte 1974. Verovatno glavni razlog tome (pored verskih i istorijskih razloga) je to što se Grčki i naši nacionalni interesi nigde ne suprotstavljaju. Od samog početka Jugoslovenske krize Grčka je svojim stavovima. Uprkos činjenici da su te dve zemlje pripadale različitim vojnim i političkim blokovima. možemo reći da su oni prijateljski. Grčka reakcija na proglašavanje nove Makednoske države pod imenom Republika Makedonija bila je zatvaranje granice prema njoj i uvođenje ekonomskog embarga. Grčka vlada je pokazal značajan interes za Balkan. PASOK-ova Balkanska politika težila je da ostvari bliske veze sa svojim sevrenim susedima. i Tursku.Papandreu prvi put bio Grčki premijer. Todor Živkov je krajem 80-ih iz Bugarske iselio nekoliko stotina hiljada Bugarskih turaka i Pomaka. 52 . koji su uglavnom ilegalni gastabajteri. To bi po njihovom mišljenju. strasti su počele da stišavaju i da se osećaju negativni ekonomski i politički efekti embarga. Za Grčku Makedonsko pitanje ima više aspekata. Dodatna motivacija z atkvu politiku bila je kontrabalansiranje Turskog uticaja u regionu. (IzolovanostGrčke u EU po tom pitanju i pritisak SAD) Makedonija je primljena u UN pod kompromisnim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija -Grčka politika prema Albaniji uslovljena je činjenicama da u južnoj Albaniji živi značajna Grčka manjina (između 300 hiljada i 500 hiljada) da se u Grčkoj nalazi. može predstavljati veliku opasnost po Grčke bezbednosne interese. direktno ili indirektno. Tu je i bojazan da bi nova Makedonska država mogla podpasti pod jači uticaj Bugarske ili Turske. Do promene u Grčkoj politici prema Bugarskoj došlo je psole pada Todora Živkova i promene Bugarske politike prema Turskoj i prem Turskoj manjini u Bugarskoj. i da dalje otvaranje Albanskog pitanja. više stotina hiljada albanskih migranata.koje bi bila na neki način uvučena i Makedonija. koje bi uvuklo Kosovo i Makedoniju. U međuvremenu. verovatno uvuklo u rat i Albaniju i Makedoniju. Glavni oslonac PASOK-ove Balkanske politike je bilo stvranje specijalnih odnosa sa Bugarskom. -Balkanska nestabilnost kao bezbednosni rizik za GrčkuIzmeđu 1981 i 1989. Grčko protivljene imenu Republika Makedonija zasnovano je na tome jer je to još iz vremena Aleksandra Makednoskog istorijsko ime Grčke severne pokrajne Makedonije. a takođe. godine za vrme dok je A. može dovesti do jačanja Turskog uticaja i na severnim Grčkim granicama. Činjenica je da su Bugraska i Turska bile prve zemlje koje su priznale samostalnu makedonsku državu i to pod imenom Republika Makedonija-to je dalo dodatno opravdanje za Grčku zabrinutost. Za Grčku. osnovu njihovog zbližavanja činila je Turska opasnost. najnepovoljniji scenario raspleta konflikta na jugu Balkana bilo bi izbijanje ratnih dejstava na Kosovu. Grčko javno mnjenje ima pozitivno mišljenje o nama i osećaja simpatije prema nama. Nova Bugarska vlada prešla je na politiku postepenog jačanja saradnje sa Turskom. a i brojnim diplomatskim i humanitarnim inicijativama pokazala da ima nepristrasan stav u Jugoslovenskom konfliktu. koji je bio na snazi skoro 2 godine. Ono što je vidljivo jeste to da Grci kupuju i ulažu u infrastrukturu u Albaniji. Što se tiče odnosa sa našom zemljom. To je i ujedno bio kraj Grčke politike specijalnih odnosa sa Bugarskom.godine.

Skoplje je posle Tirane drugi najveći albanski grad. Ovi unutrašnji problemi Makedonije umnogome opterećuju njene odnose sa Albanijom. Drugim rečima. Makednija ima velikih problema sa Albanskom populacijom na svojoj teritoriji. zbog svoje globalne uloge više valorizuje strateški značaj Turske za Savez nego principijalne stavove Grčke. čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu. Makedonija se graniči sa Grčkom na jugu. Iz tih razloga traženje većeg oslonca u Evropskom sistemu bezbednosti je za Grčku postalo određena alternativa. a u prvom redu sa SAD. Dakle zaključak je da u Makedoniji postoje konfliktni odnosi između Makedonaca (koji prem propisu iz 1994 čine oko 67% populacije te zemlje) i Albanaca (oko 23% populacije) koji su u osnovi slični onima na Kosovu. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom. Imajući u vidu Tursku pretnju. tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. NATO nije u mogućnosti da u sukobu između Grčke i Turske arbitrira u korist Grčke. Damian) Od sticanja nezavisnosti. osnovna karakteristika spoljne politike Makedonije sastoji se u oslanjanju i povezivanju sa zapadnim silama. Odmah po sticanju nezavisnosti Makedonije. Predsednik Albanije zalaže se za rešavanje problema diplomatskim putem . u Aziji i uopšte u muslimanskom svetu. kao i oni sa Kosova organizovali su sopstvene paravojne jedinice.GRČKA U POTRAZI ZA ODGOVARAJUĆIM MODELOM BEZBEDNOSTI Smatra se da NATO. a izbili su i sukobi sa Makedoncima) Albanci iz Makedonij. 40. Makedonija nije bila priznata sve do kraja Jula 1992. sa SCG na severu i sa Albanijom na zapadu. pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske. (dijalekt) bugarskog jezika. Albanci su počeli da traže nezavisnost (1992. ali je smatra državom koja ne pripada isključivo makedonskom narodu. Uprkos mišljenju Badinterove arbitražne komisije da Makedonija ispunjava uslove za međunarodno priznanje. u Grčkoj je viđeno kao veoma povoljna mogućnost. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Makedonije (Zbornik: Stojković. Vlada iz Tirane smatra da je popis stanovništva lažiran i da Albanci čine 40% Makedonije. Zbog toga što Turska ima vrlo važnu ulogu u Američkim dugoročnim planovima na Bliskom istoku. Dakle. Albanci su osnovali i svoj univerzitet u Tetovu. Evropski bezbednosni okvir ima određene prednosti za Grčku u poređenju sa Atlanskim. 53 .a li je stavio do znanja da njegova vlada u slučaju izbijanja rata u Makedoniji neće stajati skrštenih ruku. Formiranje zajedničke odbrambrene politike u okviru EU. Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije. koja priznaje Makedoniju. sa Bugarskom a istoku. Grčka bi u tom slučaju mogla da računa na podršku EU. Inače. Ako se ustanovi zajednička politika odbrane ona će po definiciji garantovati bezbednost od agresije spolja svim zemljama članicama. godine.g održali su sopsteveni referendum na ome se 90% izjasnilo za nezavisnost u odnosu na Makedoniju. Turska ima veliki strategijski značaj za SAD i NATO. u bivšim Sovjetskim republikama.

54 . U ekonomskom smislu. tehničkim imenom Bivša Ju Republika Makedonija. Makedonija je druga bivša Ju republika koja je 1995. Povezuje i Solun i obezbeđuje izlaz na Egejsko more a i čitav prostor od južne ka severnoj Srbiji. . tj preventivno deluje prema eventualnim Bugarskim aspiracijama koje bi mogle dovesti u pitanje Makedonsku nezavisnost. godina postala članica programa Partnerstvo za mir a sklopljen je i sporazum kojim SAD i Makedonija uzajamno dozvoljavaju boravak na svojim teritorijama neograničenog broja vojnika druge strane. spor je i oko zastave( zvezda na zastavi pronađena je u grobu Fiilipa Makedonskog). uspostavljanje pol i vojne saradnje sa SAD trebalo bi da posluži za pacifikaciju Albanske manjine u Makedoniji. Svi oni koji žele da iz severne i Zapadne Evrope dođu do Bliskog istoka ili Srednjeg moraju da idu preko Makedonije. Politički sistem ove zemlje čini se nestabilnim.Glavni razlog za to ležao je u protivljenju Grčke koja je postavila određene usove za priznanje. Sjedne strane. bila dosta zavisna od celokupnog Ju tržišta. Sa druge strane. Treće. Moderna makedonska država ima ogroman geopolitički i geostrateški značaj. Makedonija je ranije. Nakon nestanka jedinstvenog tržišta Makedonska privreda je i dalje nerazvijena. Makedonska vlada ulaže značajne napore u cilju razvoja uzajamnoh odnosa. 70-tih pa i 80-tih na vlasti je bio Causesku (dosao na vlast 1963)cija je politika bila diktatorska unutar zemlje. uključujući promenu imena Makedonije (strahujući od mogućih budućih teritorijalnih aspiracija ove bivše Ju republike prema severnim delovima grčke teritorije). Možemo zaključiti da prisustvo stranih trupa na teritoriji Makedonije jača.Atraktivnost geopolitičkog položaja Makedonije potiče u prvom redu iz činjenice da njen središnji deo obuhvata jedan segment Vardarko-Moravske doline kojom prolaze kopnene saobraćajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu Evropu sa Bliskim istokom i susednim regionima. koji je priznavao i sam Bizmark govoreći o geopolit značaju makedonske teritorije u 19 veku. Nakon Slovenije. a njene odbrambrene snage su relativno slabe. Zbog toga je Mekedonija od velikog značaja i za NATO koji danas ima svoje baze preko kojih kontroliše Balkan i Bliski istok. inače krhku bezbednost zemlje. Grčka negira postojanje posebnog Makedonskog identiteta. tim putem teži se postizanju veće fleksibilnosti stare Grčke opomenutim spornim pitanima. 41. Makedonija je ipak postala član UN pod privremenim. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Rumunije Rumunija je prva dozivela veliku drustvenu promenu jer tokom 60-tih. On je isticao da onaj ko vlada< Makedonijom vlada čitavim Balkanskim poluostrvom. Makedonija raspolaže sa najmanjim ukupnim brojem aktivnih i rezervnih vojnika u poređenju sa susdnim zemljama. Takođe. Makedonsko rukovodstvo smatra da prisustvo amerikanaca u toj zemlji ojačava i njenu političku poziciju u odnosu na Bugarsku. od SFRJ.

U okolini Temisvara zivi veliki broj Nemaca. On je odobrio da oni mogu da odu iz Rumunije u slucaju da Nemacka za svakog coveka plati od 80. pogotovu velikih giganata kao i sve tranzitne zemlje. Intervencijom EU potpisan je 1996. pobeda reformisane komunisticke snage u socijalni blok.Sto se tice medjunarodne. Vojska je stala na stranu naroda i jedni smatraju da je ona bila odlucujuci faktor. Iza nas su u mnogim aspektima. drugi smatraju da je to ucinila upravo tajna policija. Kako je vreme odmicalo sve manje uspeha je Causesku imao na medjunarodnom planu. Lokalni predvodnik je svestenik i rezultanta tih protesta su stotine prebijenih. To je dovelo do pobune u crkvama. privatizacija je sporo isla. imali su pravo politickog predstavljanja. U okolini Temisvara postoji oko 55 . Takodje. Pojavljaju se i nacionalisticke stranke:velikorumunska i separatisticka Madjarska. Causesku je sprovodio diktaturu u zemlji bez prava na politicke slobode. Taj nagli prevrat dovodi do povecanog broja politickih partija. Causeski je cak imao i jaku tajnu policiju.Tito i Causesku su imali dobre odnose mozda i zbog odbijanja Rumunije da ucestvuje u napadu na Cehoslovacku. Rumunija je priznavala nasu manjinu. Javlja se veliki broj zaposlenih a sve manje posla sto je karakteristika svakog tranzitnog drustva i dolazi do pobune rudara. Zbog te cinjenice nasa drzava nije reagovala na ugrozena prava nasih manjina.000. 1967. Na taj nacin znacajno je popravljena unutrasnja medjunacionalna ali ne i ekonomska situacija. To ipak nije bila radikalna promena koju je trazio Zapad.Rumuni pokusavaju da beze iz zemlje zbog velikih restrikcija i rigoroznih propisa (samo 1 sijalica sme da bude upaljena u kuci) U takvoj situaciji. Sa njima je Causeski drugacije postupao. povredjenih. Rusi su ostali korektni i omogucili su im da prezive. U Rumuniji su veliki problemi vezani za korupciju i kriminal pa neki smtraju da zbog toga oni nikada nece uci u EU. Rusija je donekle kupovala Rumunsku spoljno-politicku poziciju. tu je oklevala dok je privatizovala male firme. ljudska prava su bila ugrozena. Kavkaza. versko organizovanje…sto u drugim zemljama nisu imali. 90-tih su odzani demokratski izbori. Drustvena revolucija je izbila i bila je iznenadjujuca za sve i niko je nije predvideo. Kad su uhvatili Causeskog odmah su ga streljali sa zenom. Rumunsko rukovodstvo je otvoreno reklo da zele u NATO i EU. bilateralni sporazum sa Madjarskom i od tada vise nije bilo medjunacionalnih problema u vidu organizovanog politickog delovanja. jer Madjari su katolici. a u drzavi je sve teza situacija. i uhapsili sinove plaseci se sistema koji je uspostavio. To je bila samo kapisla koja je pokrenula konflikte u Temisvaru. cinilac rusenja vlasti. Razvijen petrohemijski kompleks ali raspadom Varsavskog pakta javlja se zabrinutost da li taj sektor moze opstati.5 miliona Madjara. U tom kraju zivi oko 2-3. pravo na jezik. Ulaskom zemalja sa Balkana u Nato sve se vise steze obruc oko Rusije. Rumuni su se i plasili samog njihovog broja a i nacina na koji su dobili tu oblast (na poklon za ucesce u i SR).000-100. Zrtve su ne samo manjine u Rumuniji vec i sami gradjani Rumunije. izbija konflikt sa madjarskom manjinom u Transilvaniji ili Erdelju(to je razlicito ime za istu teritoriju ). spoljne politike on je bio mnogo liberalniji. U zemlji. a Rumuni pravoslavci. 1989. sve bivse socijalisticke zemlje su prekinule diplomatske odnose sa Izraelom osim Rumunije.

sklopila bilateralne ugovore o slobodi trgovine sa članicama CEFTA (centralno evropska zona slobodne trgovine). avione ali nikada nisu ni vojnom doktrinom ni organizacijom vojnih jedinica pokazivali ofanzivu ni agresiju sto je iznenadjujuce za Balkan.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže. da izmeni oko 100.2. ispipavao interes SAD nudeci im Niški aerodrom za bazu. sve novo kupuje po standardima NATO-a. uključenje u NATO. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. postala je interesantan partner za SAD. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. tešnja za punopravnim članstvom u EU. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU.Regionalna i bilateralna saradnja sa susedima pogotovu onima u kojima žive Rumuni. Primljena je u Savet Evrope. Rumuni su to brzo radili. Niš je centar Balkana.1945. sa Bugarskom i Albanijom priključila se Crnomorskoj ekonomskoj saradnji. Rumunija se priključila Centralnoevropskoj inicijativi. Novi susedi –Ukrajna i Moldavija (nakon raspada SSSR-a) i SRJ (nakon raspada SFRJ). Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Tri su momenta dovela do promene položaja Rumunije u savremenim međunarodnim odnosima: Raspad SSSR-a. clanica je Partnerstva za mir. ali oni nisu hteli. Mnogi bi tu snagu iskoristili bar za pretnju. Snažna afirmacija zapadnog modela pol i ekonomskog organizovanja.000 malih italijanskih firmi. uklonili staro oruzje. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj. Razlog je prijateljstvo Berluskonija i premijera Rumunije Nastasija?? Rumunsko trziste je najvece trziste na Balkanu i geografski i demografski (23 miliona stanovnika)i zbog toga su mnogi ocekivali puno veci priliv kapitala. Ali Pariskim 56 . postala pridružena članica EU 1995. a vezan je za Zmijsko ostrvo. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. Rumunija je lojalno ispunila zahteve NATO-a a to nije bezazlen posao. političke i vojne strukture. Cilj spoljne politike je potpuna integracija u Zapadnu Evropu i evroatlanske ekonomske. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. Posle II sv rata došlo je etničkih pomeranja jer neke teritorije na kojima su điveli Rumuni su ustupljene tadašnjem S Savezu (Besarabija I Severna Bukovina) Raspadom SSSr-a ove teritorije naseljene Rumunima našle su se u okvirima novih država: Ukrajne I Moldavije Imala je nesporazum sa Moldavijom.000 vojnih standarada da bi pristupila EU. Nije tajna da je Slobodan Milosevic 1994. Varšavskog ugovora i SEV čime je nestala zavisnost od Moskve. Hrvatska mora npr. Oni su imali najvecu armiju na Balkanu. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. Ideja SAD jeste pomeranje i prosirenje ka Rusiji. Rumuni su vojni sektor znacajno smanjili. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Rumunija je svoju orjentaciju usmerila ka EU i NATO-u. Rumunija i Bugarska su najznacajnije baze za trupe iz SAD pa se pretpostavlja da ce se trupe tu prebaciti sa Nemacke teritorije. tenkove.

Turska je inače u konfliktu sa svojim susednim emljma: Iranom. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Kada je počelo raspadanje Ju. U vreme bombardovanja SRJ. Rumunija i Bugarska su primljene u NATO 2002. Turska je bila uz Iran najaktivnija islamska zemlka oko Bosanske krize. U to vreme. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji.ugovoriom 1918. Irakom. Ru. Ankara je. Jedino je u ljubavi sa Sverenim Kiprom koji i nije država ali je priznat jedino od strane Turske. Kada su se početkom 90. Damian) Zahvaljujući fleksibilnoj i konstruktivnoj spoljnoj politici Kemala Ataturka. Turska kao regionalna sila i njena politika na Balkanu ( Zbornik: Stojković. Albanija je uz Makedoniju veoma značajna karika u Turskim planovima na Balkanu. Takvu poziciju Turske u mnogome određuju i strategisjki interesi SAD koji su inače bliski saveznik Ankare. U raspodeli snaga na Balkanu u toku hladnog rata i bipolarizma Turska personifikuje Zapadni blok. koji se u svojim reformama oslanjao na veze i iskustva zepedne demokratije. Jermenijom. i pridruženo članstvo. Za vreme II sv rata Turska je neutralna ( u početku za Trojni pakt. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj.Živkova kad je odlučio da se oni moraju deklarisati kao Bugari. pred karj za Sevznike) To je po završetku rata uvelo Tursku u NATO -1952. U kratkom periodu 1953-55 Turska je sa Ju i Grčkom bila član Balkanskog saveza ali je zbog sve većeg nesporazuma Grčke i Turske i normalizovanja odnosa Ju i SSSR-a ovaj savez stavlje ad acta. Od raspada Ju i SSSr-a ona nastoji da se nametne kao regionalna sila. 42. stavila je svoj vazdusni prostor na raspolaganje NATO-u.EU. sve do početka II sv rata i raspada ovog pakta. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD.ih raspali SFRJ i SSSR u Ankari su preko noći oživeli otomanski snovi iako to javno nikada nije smela da prizna. Grčkom. NATO-a. Sticajem okolnosti Turska se kofrontira sa Grčkom –pitanje Kipra i ostrava u egejskom moru. Istoveremeno se naglo okrenula i prema ostalim zemljama. U te njene planove se zasad ne uklapa ni Bugraska koja ima drugačiji 57 . pogotovu naspram Grčke i SCG sa kojima Turska tradicionalno ima veoma delikaten odnose. U tome joj računice remeti Bugarska koja ne želi da se uključi u političke igre Anakare. Balkan je predstavljao jedno od glavnih područija delovanja turske diplomatije. bila među prvim zemljama koja je priznala novostvorene države na ruševinama SFRJ i odmah je počela da intezivira odnose posebno sa Bosnom. Grčka). ne slučajno. Ankara je od prvog trenutka nastojala da bude što prisutnija na prostorima gde živi muslimansko stanovništva. Rusijom i Kiprom. Bugarskom. Upadljivo je počela da razvija odnose i saradnju sa Albanijom i Makedonijom da bi presekla tako osovinu Atina-Beograd.Uspostavljen je Balkanski pakt 1934 (Ju. a nastojao je održava dobre odnose sa susedom SSSR-om. Do sporadičnih odnosa bilo je i u odnosima sa Bugarskom zbog Turske manjine u Bugarskoj posebno u vreme T. pre svega ka Albaniji.Tur. Sirijim.

i Slovenija od 2004. treba reći da je Balkan. U isto vreme se razmišlja i o jednoj vertikalnoj magistarli od Centralen Evrope. Zapadni saveznici su tokom sukoba sa Irakom koristili baze na Jugoistoku zemlje zbog čega je Turska dobila veliku vojnu i ekonomsku pomoć. To bi izazvalo ekonomsku krizu u zemlji koja se suočava sa visokom stopom nezaposlenosti. SCG i Rumunija. Kada se raspao SSSR na trenutak se učinilo da će oslabiti njen geostrateško značaj. Ankara je bila isturena brana prema Sovjetskoj imperiji ali rat u zalivu 1991 pokazao je koliki je njen strategisjki značaj u regionu. Bugarske i Makedonije ka Albaniji i Kosovu pa preko Sandžaka do Bosne. Međutim vlada je pod pritiscima javnosti zasad odustala od proterivanja u Bugarsku. sada beže od nemaštine. Atina ne želi da ima navodno u susedstvu jaku Albaniju. preko Bugarske i Turske do Bliskog Istoka. Na taj način nastoje da odvoje Beograd i Atinu koji imaju tradicionalno dobre odnose. u planovima Turske odskočna daska i prirodan put prema Briselu čije kapije nikako da otvori mada na njih kuca više od tri decenije. sa Rumunijom -1995. U tom slučaju Turska bi se našla na udaru jer bi muslimani pokušali da nađu utočište u njoj. Sve do tada. Nove krize na Balkanu dovele bi do ogromnog talasa iz Albanije. Sile EU i njihova balkanska politika Članice EU su Grčka od1981.pristup saradnji na Balkanu. Turci pokušavaju da naprave zelenu transferzalu od Ankare preko Zapadne Trakije. Ako se taj projekat realizuje opet će Beograd i Atina ostati na sporednom koloseku. Tursko prisustvo na Balkanu nije diktirano samo pol i strategijskim ciljevima nego ima i čisto ekonomske razloge. Taj problem je. sa Hrvatskom i Makedonijom. EU sa Turskom ima carinsku uniju od 1964. 43. Makedonije i Bugarske. 58 . Tursko javno mnjenje je optuživalo Atinu da stoji iza nemira u Albaniji.Ona je inicirala izgradnju auto-puta Istambul-Sofija-Skoplje-Drač. Kada je 1997 godine utvrđeno da u zemlji boravi ilegalno od 300 do 400 hiljada bugarskih turaka odlučeno je da se u Bugarsku proteraju svi koji su u Tursku stigli sa turističkom vizom ili bez nje. Evropski sporazumi su zaključeni sa Bugarskom-1995. Svakako. Protivnici Turske u EU su sve glasniji: ona je malim delom Evropska zemlja i mnogi se đale što u projektu Ustava nisu nglašeni hrišćanski koreni Evrope Ankara je zahvaljujući podršci moćnog saveznika SAD poslednjih godina stekla zavidnu međunarodnu poziciju. Taj projekat znači mnogo više od jedne saobraćajnice jer po strani bi ostala Grčka. 80-ih godina Turci su bežali u domnovinu svojih predaka zbog progona komunističkog režima Todora Živkova. Danas na zapadu u Turskoj vide branu protiv prodora fundamentalizma prvenstveno iz Irana i njegovog izvora u kavkavske zemlje i u Centralnoj Aziji. pogotovo što je pobuna počela na jugu Alabnija gde inače žive pripadnici mnogoborojne Grčke manjine. iz Ankare gledano najizraženiji u Bugarskoj u kojoj živi oko milion lica turskog porekla. Ta njena nastojanja potvrđuju mnogi potezi. prema mnogim procenama možda i najveći po.značaj od vremena otomanske imperije.

niti je sada “vitalni prioritet” za zemlje EU. a odnose sa pojedinim zemljama prethodne Jugoslavije vezuje za pitanja resavanja konflikta. ekonomskog (sankcije) i humanitarnog karaktera. EU nema nikakvu specificnu “balkansku politiku”. Politika EU prema balkanskim zemljama je tokom vremena prolazila kroz razne faze. privatna svojina Pravni: vladavina prava Koje su osnovne karakteristike ovih inicijativa? 59 . ukljucujuci i balkanske u okviru nove balkanske politike. Jedna inicijativa je multilateralnog karaktera i sireg geografskog. U tom periodu su sve zemlje ukljucene u Opstu semu preferencijala EZ. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Balkan nikada nije bio. uglavnom neuspesnih “intervencija” diplomatskog.Pored ovih postoje I obavezni Kopenhagenški uslovi iz 1993: Politički: demokratija.Sve ostale zemlje Balkana izrazile su želju da jednig dana postanu potpisnice i članice EU. da se države obavežu za saradnju sa Hagom. da se radi na izgradnji civilnog društva. Mora postojati brža saradnja između ovih zemalja. pokrenute su 2 inicijative.”Paktom o stabilnosti u centralnoj i istocnoj Evropi” iz 1995 i nazvana je “Pakt o satabilnosti u centarlnoj i istočnoj Evropi”. ulaze u “strukturni dijalog” i podnose zahtev za clanstvo u Uniju. Umesto toga. Ona je inspirisana tzv. Tek nakon zakljucenja sporazuma iz Dejtona. Sve zemlje bivše SFRJ bez Slovenije + Albanija osnovni preduslov za saradnju sa EU je stabilnost regiona. Sve do kraja 80-tih. ali jos nije dostignut stepen ozbiljne realizacije tih predloga. u skladu sa ocenom o njihovoj involviranosti u sukobe. Njihova saradnja treba da osnaži mirovni proces.sporazume o trgovini i saradnji “prve generacije” (SFRJ je vec imala zakljucen sporazum 1980. EU zapocinje sa serijom.godine) U vreme kada EU otpocinje pregovore sa zemljama centralne i istocne Evrope o sklapanju sporazuma o pridruzivanju. Druga inicijativa je vise bilateralnog karaktera i naziva se “regionalni pristup” EU.. koji u izvesnom smislu blokira dalje trendove u ujednacavanju saradnje EU sa centralnom i JIE. civilno društvo Ekonomski: tržišna ekonomija. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se uklapaju u trend odnosa EU:sklapaju sporazume o pridruzivanju. ljudska prava. EU nastoji da ujednaci odnose prema svim istocnoevropskim zemljama. Sa raspadom Istocnog bloka (1989-1991). EU nastoji da formulise koherentniji odnos prema onim zemljama regiona JIE koje su iz politickih ili ekonomskih razloga u “zaostatku” za procesom “pridruzivanja i integracije” centralne i istocne Evrope u Uniju. Osnovni cilj ove inicijative je da za istim stolom okupi sve zemlje sa prostora prethodne Jugoslavije kao i susede ranije SFRJ. dolazi do nasilnog razbijanja SFRJ i konflikta na prostoru prethodne Jugoslavije. u toku 1996. Zadatak ove inicijative je da definise buduce bilateralne ugovorne odnose EU i zemalja JIE. U tom okviru. a zakljucile su i tzv.. koje bi uz aktivnu finansijsku podrsku EU razvijale projekte saradnje u raznim oblastima prekogranicne saradnje. Ona je oscilirala izmedju politike “od slucaja do slucaja” (prema svakoj zemlji Balkana drugaciji odnos) do pokusaja formulisanja jedne globalne i uravnotezenije politike prilagodjene specificnostima regiona. Prvi koraci su ucinjeni . Cilj je da se podrzi mirovni proces i da se zemlje podstaknu na regionalnu saradnju.

iako se zadatak sastojao samo u održavanju mira i obezbeđivanje humanitarne pomoći. Posle pada Berlinskog zida. Kriza je okončana Dejtonskim sporazumom kojim su SAD uspele da ostvae puno vođstvo u regionu. na sarajevski aerodrom kojim je dokazao da isti nije blokiran za humanitarnu pomoć i otklonio bombardovanje srpskih snaga. Naziralo se da Francuska i Britanija imaju u odnosu na Srbiju mekši pristup i više razumevanja. Francusku nije zabrinjavalo samo nestajanje jedne prijateljske zemlje već mnogo više jačanje nemačkog uticaja u regionu evropskog jugoistoka stendencijom daljeg širenja. Zajedničke snage brojale su 30. kao i pomoci EU ekonomskom razvoju zemalja regiona. jačanje Nemačke i njeno približavanje SAD. Evropska unija vise racuna na vec poznate.1) radi se o predlozima koji su inspirisani politickim okolnostima i koji su u velikoj meri politicki uslovljeni – cak i kada se radi o pitanjima cija je sadrzina ekonomska. Sajrus Vens i lord Oven bili su u ulozi predstavnika UN tj EU. Raniji stabiolni francusko-britanski odnosi postali su manje srdačni uz jačanje francusko-britanskog razumevanja i saradnje. 2) Inicijative se zasnivaju na pretpostavci da ce obnova kontakata i saradnje zemalja regiona dovesti do boljeg razumevanja. Očekujući samo totalnu podršku od Francuske. EU podrazumeva da ce njeno aktivno ucesce u ovom procesu doprineti njegovom uspehu Ove inicijative nisu pracene nekim sirim i ambicioznijim planom finansijske pomoci obnovi i saradnji zemljama regiona. srpska politika u 60 . Kada su srpske snage držale 70% bosansko-hercegovačke teritorije moglo se čuti da se Francuska i Britanija zalažu za podelu BiH na najveći srpski i manji hrvatski deo i da smatraju da je rat okončan srpskom podelom. Francuska – Sa razvojem događaja u našoj zemlji Francuska je bila primorana da se pridruži odluci članica EU za priznanje Slovenije i Hrvatske i raspad velike Jugoslavije. Ovaj izuzetak nije slučajan i upućuje na značaj koji se pridavao akciji u ovom područiju. Francuska je zajedno sa Britanijom ostvariti svoje vojno prisustvo u Hravtskoj i BiH pod firmom UN. objavljen je Vens-Ovenov plan koji je predviđao rešenje ratnog sukoba zasnovanog na vojnoj realnosti na licu mesta. Neočekivano sletanje Miterana u junu 1992. Kraj jugoslovenske federacije je proglasila Badenterova komisija. U januaru 1993. buknuli su ponovo i dostigli vrhunac odbijanjem SAD da se saglase sa VensOvenovim planom zbog neparvednosti prema Muslimanima. Treba se setiti da je to vreme kad je čitav svet bio ogorčen učincima JNA u Vukovaru i najavom stvaranja Velike Srbije. To brojno učešće u snagama UN nije bilo uobičajeno za ove sile. Francuska nije lako ostajala po strani. postojece trgovinske ili finansijske instrumente. Ovaj plan je kasnije odbilo i rukovodstvo bosanskih srba uprkos pritisku najviših srpskih i jugoslovenskih zvaničnih ličnosti. poboljsanja ekonomske situacije a time I stabilnosti u regionu. Sa izuzetkom BiH. Citav “regionalni pristup” je zasnovan na pravoj arhitekturi politickih preduslova i uslova. Jugoslovenski politika nije do Dejtona pokazala dovoljno razumevanja za međunarodni položaj Francuske. Kada je izgledalo da su anglofrancuski i američki nesporazumi koji su trajali od 1991. Izgledalo je da plan održava kompromis američkih i anglofrancuskih nastojanja budući da su na njega i SAD dale svoj pristanak u početku.000 vojnika. od cijeg ispunjenja ce zavisiti razvoj bilateralne saradnje. To će tarajti za vreme cele konzervativne vlade Džona Mejdžora. stvorili su izvesnu polarizaciju u Evropi.g počeli da se smiruju.

Francuska je preuzela i konkretne krake u okviru EU za svestrani politički preobražaj i ekonomski prosperitet kao naše zemlje. opasnost po živote pripadnika mirovnih snaga bila je glavni britanski argumenat da se ništa radikalnije ne preduzima. Naročito u Srednoj Bosni gde su 1993. potpuno i bezrezervno opredelio za osudu i suzbijanje istaknutih srpskih naconalističkih ciljeva. dala mu iluziju mogućeg uspeha. Kao uteha pominjane su i olakšavajuće okolnosti za Francusku-saznalo se za veto Širaka kojim je sprečio razaranje beogradskih mostova. Posle Dejtona politički utocaj Francuske na našim prostorima slabi. kasnije su stizale vesti da se francuske jedinice ponašaju tolerantnije prema Srbima na Kosovu. Iz poznatih razloga sve je odloženo. obnova beogradske vodovodne mreže. Francusko učestvovanje doživljeno je kao narušavanje prijateljstava i velika uvreda. Ako je prekid odnosa primljen kao posledica bombardovanja.Jugoslaviji i na ratnim poprištima nije shvatala francuske obaveze i obzire prema ostalom delu međunarodne zajednice koje se osim Grčke i Britanije. Odgovor može dati samo istorija. Tokom sledeće tri godine sve do srebrenice. Francuska se priklonila NATO saveznicima i učestvovala u bombardovanju Jugoslavije. Naša vlada je aferom PAUK nepromišljeno otišla dalje optuživši francusku državu za međunarodni terorizam prema našoj zemlji. 61 . Francuska pruža veliku humanitarnu pomoć Bosni i Kosovu.g Hrvati. afera PAUK je dočekana snevericom i otporom u pretežnom delu naše javnosti. a jugoslovenska vlada je odgovorila prekidom diplomaskih odnosa. Dans se često postavlja pitanje: Da li je anglo-francuska podrška srpskoj politici ojačala nacionalistički srpski režim. Spoljnotrgovinska razmena za SCG od 414 miliona dolara 1990g pala je u 1999. tako i njenog okruženja. Zainteresovanost za kupovinu Beočinsk ecementare. Velika Britanija – Karjem 80-ih i početkom 90-ih pošto je Milošević preuzeo vlast u Srbiji. osnivanje filijale banke Societe Generale samo su neki od pravaca tada najavljenog francuskog angažovanja. pod vidom upućivanja plavih šlemova u Bosnu. Bila je inicijator novije politike EU da se međunarodne sankcije koje pogađaju stanovništvo ukinu i zadrže one koje pogađaju režim. bila je zapravo način da se izbegne ozbiljnije angažovanje.g.g na 125 miliona dolara. Pauk je bila samo potreba dnevne politike i težnja da se građani ubede u to kako su svi proziv nas. Francuska je primila aferu PAUK sa sličnim neraspoloženjem. dotada saveznici Bošnjaka krenuli u etničko čišćenje kantoka koji su im bili dodeljenji. Francuska je pokazala želju da obezbedi svoje privredno prisustvo u Srbiji. Njena uloga u Paktu za stabilnost za jugoistočnu Evropu je u mnogo čemu vodeća. a ekonomski odnosi sa nešom zemljom sve više slabe. jer želja za popravljanjem odnosa je postojala i sa njene strane. U ratu u Hrvatskoj London se držao po strani a u sukobu u Bosni uposlio je stqaru doktrinu podele spornih teritorija i razdvajanja zavađenih naroda. koja je dala katastrofalne rezulztate gde god je primenjena. Francuska je napadana do satanizovanja kao izdajica tradicionalnog prijateljstva. Londonska konferencija koju je premijer Mejdžor sazvao 1992. Takozvani Vens-Ovenov plan ne samo da nije smirio sukobe nego ih je i podstakao. Demoliranjem Francuskog kulturnog centra deo građana demonstrirao je svoje raspoloženje. da se otvori dijalog i saradnja sa predstavnicima demokratske opozicije Srbije. isporuka Alkatelove telefonske opreme. London ništa nije učinio da zaustavi komadanje Jugoslavije.

mada je svakom ko poznaje britansku pol scenu bilo jasno da će to doneti samo veće nevolje Miloševiću. I kao što je pod Mejdžorom obuzdavala američki aktivizam prema zbivanjima u Ju. 62 . U martu 1993. Tadašnji naš režim je zloupotrebio ambasadora –rutinske ambasadorove posete dobijale su na publicitetu tako je na srpskoj državnoj televiziji izgledalo kao da Roberts ne izbija od Miloševića. Godinu dana posle intervencije-osporavanje njenih rezultata postali su dominantni u britanskoj javnosti.g proslavljen je u Beogradu kao pobeda levice. Novi premijer Toni Bler i novi šev Forin Ofisa Robin Kuk proglasili su etičku spoljnu politiku ma šta to značilo i potpuno su svrstali politiku Londona uz strategiju Vašingtona. Britanska diplomatija se uz Holandsku suprotstavljala opredeljenju ostalih članica Unije da se ukine embargo na vazdušni saobraćaj. tako je pod Blerom počela da mu pruža ohrabrenje. ranim zalaganjem za priznavanje otcepljenih ju republika. Trijumf laburista na izborima u maju 1997.g pet sati dug razgovor tadašnjeg američkog državnog sekretara Vorena Kristofera sa premijerom Mejdžorom i šefom Forin offisa Daglasom Herdom je osujetio američku rešenost da se vojno interveniše u Bosni. U februaru 2000 Robin Kuk je otputovao u Vašington da bi za promenu svog stava pridobio Medelin Olbrajt-što govori o dvostrukoj uslovljenosti britanskog postavljanja. Nemačka -Hans Ditrih Gešner (nekadašnji šef diplomatije)iznenadio je svoje sagovornike: rekao je da će Srbija imati razvijene odnose s Nemačkom znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim državama. političkim i imigracionim pokazateljima. Što se Britanije tiče ona je u orijentaciji prema Ju negde između lojalnosti Americi i činjenice da je London član EU. Zato se u većoj meri od drugih na Zapadu okrenula ostatku Ju.Politika tadašnje konzervativne vlade bila je prosrpska.Ovo je izjavio 1998 godine u razgovoru sa grupom Bonskih novinara odgovarajući kako vidi odnos Berlina i Beograda u budućnosti. Ove dve konstante – specijalnih odnosa Britanije sa SAD i njenog članstva u EU – moraće se polaziti u svakoj budućoj jugoslovenskoj politici. Jugoslavija je nailazila na meru dobre volje u tadašnjoj konzervativnoj britanskoj vladi ali nije umela da to iskoristi zbog primitivnog posmatranja Zapada kao jedinstvene neprijateljske gromade. Ovo savezništvo kulminiralo je u Kosovskoj krizi kada je Blerova Britanija bila najglasniji zagovornik američkog intervencionizma. Slaboj Mejdžorovoj vladi nije odgovaralo bilo kakvo aktivnije spoljno vojno angažovanje i činila je sve da obuzda svog moćnog saveznika Ameriku. postigla u Hrvatskoj i delimično u Bosni. jer se suviše oslanjao na srpsku opoziciju i 1993 uputio je ambasadora Ajvora Robertsa sa direktivom da uspostavi bolje veze sa vlašću. Očekivanja Velike Britanije su bila ili će nova demokratska srpska vlast naslediti teško breme Kosovskog problema i time iskomplikovati jnejen odnose sa Zapadom ili će se obnoviti veze sa bivšim Ju državama i sarađivati sa Hagom. U tom trenutku se još i činilo da će Jugoslavija izaći kao pobednik i dominantni činilac u područiju. Početkom devedesetih Forin ofis bio je nezadovoljan svojim otpravnikom poslova u Beogradu Majklom Robinsonom. Takva procena može da se zasniva na ekonomskim. London je shvatio da nema izgleda da nadoknadi prednost koju je Nemačka.

Ne treba zapostaviti ni uticaj Nemačke na susede Srbije. prevozna sredstva. Između Nemačke i Srbije ne postoji sloboda kretanja ljudi otkakao je Bon početkom 90ih zaveo režim ulaznih viza. Ukoliko je verovati izveštajima u britanskoj štampi. sada takve poslove obavlja konkurencija u drugim zemljama srednje i istočne Evrope. Mora se napomenuta da je vojnopolitički Nemačka i dalje vazal SAD. Gešnerova procena da bi Nemačka mogla da postane vodeći partner Srbije među zapadnim državama dobija na težini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd.Jeste da je na nišem nivou ali 63 . Nemačka ulaganja u privredu Srbije potpuno su obustavljena proteklih 15 godina. Zagrebu ili Srajevu jednog dana morati da se rešavaju nekom vrstom spoljne arbitraže. SFRJ je velikim delom prodavala jeftinu radnu snagu. U traganju za rešavanjem srpskog. Recimo nemački poručioci su isporučivali materijal za izradu visoko kvalitetnih tekstilnih proizvoda. Postoje neke oblasti-saobraćaj. Na nemačku inicijativu osnovana je hrvatsko-muslimanska federacija u BiH. Na spisku zapadnonemačkih spoljnotrgovinskih partnera. SAD će obratiti posebno pažnju na procene Nemačke. Umesto preduzeća u Srbiji. telekomunikacije gde i ovako ojađena Srbija ima ekonomsku privlačnost za inostrane ulagače. ali u doglednoj budućnosti nema podloge za naglo jačanje kupovne moći Srbije. Sadašnje tržište Srbije sa 8 miliona ljudi i prosečnim primanjima oko 50 evra mesečno daleko je od značaja. bili to Slovenija. U interesu je Srbije da ima normalnu komunikaciju sa najuticajnijom državom u EU Treba se podsetiti da je zapadnoevropska politika priznavanja samostalnosti Slovenije. Nema nagoveštaja da bi konkretni politički interesi Nemačke prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomsku malokrvnost. koji su šiveni u jugoslovenskim fabrikama i potom pordavani kao nemačka roba širom sveta. Bosni i Hrvatskoj.Hrvatska ili Albanija i Bugarska. nemačka je krajem maja 1999 iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovarački kanala sa Miloševićem u posredništvo švedskog poslovnog čoveka Petera Kastenfelta-ova zajednička akcija s Rusijom potvrđuje da Berlin ne odustaje od namere da traži što veću slobodu delovanja i u odnosu sa SAD. Italija – Uprkos kriza i rata. Među naslednicima SFRJ postoji niz političkih i pravnih pitanja koja će bez obzira na karakter vlasti u Beogradu. Jer tržište SFRJ sa 23 miliona ljudi bilo je relativno zanimljivo za zapadne i nemačke firme. Ubrzo je Joška Fišer šef nemačke dipl predložio mirovni plan kojim je razgnevio SAD-ipak bitni elementi tog plana kasnije su pretočeni u rezoluciju UN. Deo takvog opredeljenja je i negovanja odnosa sa Rusijom. SFRJ se tokom 80-ih godina kretala negde između 15 i 20 mesta. Ni građani Rumunije i Bugarske kao ni Turske i Makedonije ne mogu da se upute bez viza. jedini element jugoslovensko-italijanskih odnosaekonomski iskazuje svih ovih godina konstantnu prisutnost. albanskog i makedonskog pitanja.SRNemačka bila je zajedno sa Italijom dugi niz godina vodeći ekonomski partner SFRJ. koja se pokazala veoma politički aktivnom na jugoistoku Evrope. Socijaldemokratska-zelena vlada sledila je kurs Vašingtona na početku rata protiv Srbije odbacivši pokušaj tada ruskog premijera Jevgenija Primakova da privuče Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju. ako se izuzme Sovjetski Savez s kojim je razmena tekla preko robnih listi i prebijanja međusobnih potraživanja preko centralnih banaka. Hravtske i BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemačke.

Amerikanci nisu imali osnova da inicijativu u krizi koja se dogadjala u “evropskom dvoristu” preuzmu od EZ koja je u to vreme zelela da afirmise “Zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku” kao kljucnu komponentu Mastrihtskog ugovora i potvrdi se kao kompetentan politicki i vojni faktor. Došlo je do značajnog posla između Telekoma Srbije i italijanske kompanije STET uz grčkog partnera vrednog preko milijardu nemačkih maraka. SAD su ocuvale vojne i politicke strukture Severnoatlantskog pakta uprkos raspadu Varsavskog ugovora. Trumanova doktrina Posle hladnog rata Jugoslavija gubi strateški značaj kakavje imala u toku hladnog rata. U Evropi. pala bi na “jugoslovenskom ispitu” i 64 . ekonomsku i politicku moc koja u dogledno vreme nece dobiti odgovarajucu protivtezu u svetu. Maršalov plan I vojna pomoć. 1945. Jugoslavija u periodu od 1996 do 1999. SAD su zapocele reformu NATO-a s ciljem njegovog sirenja na Istok Evrope i revizije njihove uloge od odbrambenog saveza zasnovanog na Glavi VII Povelje UN ka vojno-politickoj organizaciji koja ce biti okosnica buduceg medjunarodnog poretka na kontinentu. Tršćanski zaliv 1947. Od sredine 1993. uticajni krugovi u Kongresu i javnosti. zelela da podstakne privredne i politicke reforme i sacuva jedinstvo zemlje.g izbila na drugo mesto (Iza Nemačke ali ispred Rusije) po obimu trgovinske razmene. SAD su u prolece i leto 1991. nestanku Sovjetskog Saveza i nastojanjima EU da pocetkom 90-tih godina preuzme vodecu ulogu u ovim oblastima. Mogla su se cuti i druga misljenja poput jednog da je Vasington podstakao Evropljane da intervenisu u Jugoslaviji i posto je nepripremljena.su za Jugoslaviju ti odnosi i dalje značajni. SAD su se opredelile za ulogu globalnog lidera oslanjajuci se na svoju vojnu. vodjena geopolitickim interesima SAD. tako da je Italija 1999.g beleži konstantan deficit u trgovinskoj razmeri ****zbornik radova. SAD se nisu pobrinule da sprece tu krizu iz 2 razloga: 1) Prvo. Rata.bile zaokupljene posledicama rata u Persijskom zalivu. nekriticki su podrzavali zahteve Slovenije i Hrvatske za otcepljenje. SAD i Balkan – strateski i drugi interesi prisustva Kao jedina supersila. SAD se pojavljuju na Balkanu kao supersila posle II sv. Politicka kriza u SFRJ krajem 80-tih stavila je SAD u protivurecan polozaj:dok je administracija. strana 471-475 ****ovo pitanje se moze dopuniti sa poslednjim (63)*** 44. raspadom Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemacke 2) Drugo.

pod patronatom Vorena Kristofera.. SAD su u prolece 1992. krajem 1993. ali je i on pri dolasku na vlast bio uzdrzan. po prvi put predlozila stvaranje muslimansko-hrvatske zajednice kao protivteze tadasnjoj vojnoj nadmoci Srba. Tokom jeseni na britanskom nosacu aviona “invincible” odrzani su pregovori pod predsedavanjem Dejvida Ovena i Torvalda Stoltenberga. koja je posle 1991. Oklevanje Dzordza Busa da primeni silu u Jugoslaviji bilo je predmet ostrih kritika demokratskog predsednika Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992. Kontakt grupa ce ostati glavni oblik uskladjivanja interesa glavnih spoljasnjih sila i cele medjunarodne zajednice. Savet bezbednosti UN donosi rezoluciju kojom su zavedene ekonomske i diplomatske sankcije. na kojima su se sukobljene strane priblizile predlozenom resenju.Medjunarodna kontakt grupa koja je obuhvatila 5 glavnih stranih faktora jugoslovenske krize. cime su SAD uspesno realizovale ideju koju je krajem 1993. Sa svoje strane. pokusala da sprovede Nemacka. godine Tudjmanu i Izetbegovicu. Veliku Britaniju.to bi bolno podsetilo Evropljane na potrebu americkog vojnog i politickog prisustva na kontinentu. Misljenja su bila razlicita-za ili protiv vojne intervencije SAD. Klintonova administracija je u tome videla sansu za aktiviranje NATO-a u novoj ulozi pa je novi drzavni sekretar Voren Kristofer doputovao u Evropu s ciljem da evropske partnere privoli na takvo resenje. u njenom daljem radu je prepustila inicijativu SAD. americka administracija se privremeno povukla. stvorena je i tzv. ciji su sukobi obelezili politiku EZ u leto 1991. aprila meseca. prvi put prihvacena kao ravnopravan partner SAD i zapadnoevropskih zemalja. Uz saradnju sa NATO-om. Francuska i Nemacka. politicki. Americki mediji pocinju propagandni rat protiv Srba koji su po svojim razmerama zestini mogao porediti sa ratom protiv SSSR. donele odluku koja je presudno uticala na dalji tok oruzanog sukoba svrstavajuci se uz bosanske Muslimane i Hrvate i vrseci snazan diplomatski. kopredsednici Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji. Rusiju. Iako prvi pokusaj ovog svojevrsnog “koncerta sila” nije doneo rezultate jer su u leto 1994. Francusku i Nemacku. bosanski Srbi odbacili njen mirovni plan. Nemacka je na konferenciji u zamku Petersberg kraj Bona.Rusija. Posto se i u Londonu i u Parizu suocila sa odlucnim otporom vojnoj opciji. Pocetkom 1993. Izuzetak je bila jedino ruska inicijativa u 65 . formulisali su “Vens-Ovenov mirovni plan za BiH” iza koga je stala EZ ali ne i Klintonova administracija. ekonomski i vojni pritisak na bosanske i krajiske Srbe i SRJ. oznacice prekretnicu u buducem toku krize u BiH iako ce njihov znacaj doci tek kasnije do izrazaja. Sajrus Vens i Dejvid Oven. sklopljen “Vasingtonski sporazum” o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u Bosni koja je okoncala rat Muslimana i Hrvata i vojno-politicki izolovala bosanske Srbe. sto nije urodilo plodom. godine postao unutrasnje politicko pitanje i pokrenuo je prvu ozbiljnu debatu o americkoj spoljnoj politici posle okoncanja hladnog rat. koja je predvidjala podelu BiH u srazmeri 51%-49% u korist Muslimana i Hrvata i skidanje sankcija prema SRJ ukoliko ona privoli RS da prihvati ovakvo rezsenje. Ubrzo potom. Najpre je. i 5 velikih sila postbipolarne Evrope:SAD. Kada je skupstina Republike Srpske konacno odbacila plan. Kriza je ucinila da se u Evropi pojave ozbiljne sumnje u sposobnost novog americkog predsednika da odgovori obavezama lidera supersile zbog cega ce kasniji potezi njegove administracije u velikoj meri biti diktirani upravo odnosima sa saveznicima u NATO-u. Rat u BiH je 1992. pronasle su kompromisnu formulu u “Kinkel-Zipeovoj”inicijativi. Dva dogadjaja u prolece 1994.

Naredni potez bice “Plan mini-kontakt grupe” za Krajinu. jedan u Bosni. u tome im je pomagala avijacija NATO-a koja je bombardovanjem srpskih polozaja. Ubrzo potom. Poruka je bila svima jasna:NATO je potvrdio da je sposoban za operacije „nametanje mira“. Povod je bio eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 24. Takva situacija ce potrajati sve do kraja 1994. bosanski Srbi su oborili jedan americki lovacki avion u sastavu operacije zabrane letenjai.1995. omogucile ilegalne isporuke oruzja Zagrebu i Sarajevu dok su penzionisani americki oficiri obucavali oruzane snage Republike Hrvatske Rezultati ce se videti pocetkom 1995. Sporazum pociva na principima „Kinkel-Zipeove inicijative“: teritorija se deli na dva entiteta-Muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku-u srazmeri 51% : 49%. kao vinovnici opet su oznaceni bosanski Srbi.-17. koji su posle izbora pod nadzorom OEBS-a u 66 . vojnih instalacija paralisala oruzane snage RS. deblokirale Bihac i u saradnji sa muslimanskim snagama zauzele Drvar. Hrvatska je operaciju „Oluja“ izvela u avgustu. U SAD su pocetkom novembra odrzani dopunski izbori za Kongres na kome su pobedu odneli republikanci pod vodjstvom Roberta Dola I to je Bila Klintona dovelo u nezgodan polozaj “kohabitacije” sa Kongresom u kome su dominirali republikanci. pokazace se da su SAD tokom 1994. Kako je politika njegove administarcije u Bosni bila na udaru kritike republikanaca Bil Klinton povlaci nove poteze: prvo je u Bosnu otputovao bivsi americki presednik Dzimi Karter koji je susretom sa rukovodstvom bosanskih Srba prekinuo medjunarodnu izolaciju Republike Srpske. kada su je promenila dva dogadjaja. pripremi za vojni obracun sa krajiskim i bosanskim Srbima pridruzili su se Evropljani koji su u Bosnu uputili tesko naoruzane jedinice za brza dejstva. Poraz Srba izazvao je talas odusevljenja u americkoj javnosti i medijima. Maja i juna meseca doslo je do eskalacije krize:posto je NATO zapretio novim udarima po polozajima bosanskih Srba oni su uzeli preko 500 talaca iz sastava UNPROFOR-a sto je izazvalo pravi sok u zapadnom javnom mnjenju. kada je hrvatska vojska zauzela strateski znacajan grad Kupres u zaledju Knina i nagovestila obracun sa krajiskim Srbima. Tokom vremena.8. 1. Ni krajiski ni bosanski Srbi nisu umeli da iskoriste priliku i okoncaju rat u momentu koji je za njih bio najpogodniji i to ce biti jedan od razloga radikalnog zaokreta americke politike prema njima. odrzani su pregovori u Ohaju koji su zavrseni parafiranjem Opsteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. U to vreme. Vrhunac krize bio je pad Srebrenice i Zepe i izvestaji o srpskim masakrima koje su zapadni mediji siroko komentarisali. americka javnost je bila sokirana i podrska vojnoj akciji protiv Srba naglo je porasla. a da se ni Rusija niti bilo koja zemlja tome nije mogla usprotiviti. protiv Krajine pokazavsi zavidnu opremljenost i obuku svojih oruzanih snaga koje su ubrzo presle u zapadnu Bosnu. gotovo identicna onoj iz februara 1994. Od 25. doslo je do krize oko Muslimanske enklave u Bihacu kada su se bosanskim Srbima pridruzile jedinice Vojske Republike Srpske Krajine sa cijeg aerodroma Udbine su poleteli avioni koji su napadali polozaje bosanskih Muslimana. a drugi u SAD.-21. skladista. kada su se zaustavile na americki predlog.9. plan”Z-4” (Zagreb-4) koji su zajednicki formulisali ambasadori SAD i Rusije u Zagrebu kao i predstavnici UN i EU. Sa svoje strane.Savetu bezbednosti UN da se na sto dana suspenduju trgovinske sankcije prema Jugoslaviji.11. tzv. Jajce i priblizile se na 20 km Banjaluci. uprkos tome sto je pilot nepovredjen izvucen iz Bosne.8.

Hrvatska I SAD) mi i BiH smo prisustvovali kao gosti. Rusija se cesto tokom istorije javlja kao oslobodilac od velikih sila. Rusija na Balkanu – interesi. zbornik radova. SAD ima i velike interese sa stacioniranjem u Bugarskoj jer je tako bliža Crnom moru i nafti. Bugarska I Rumunija su članice NATO od 2002 i tu se sprema tek trajno lociranje NATO snaga.tamo nisu trajno locirani. Nadzor nad sprovodjenjem vojnog dela Dejtonskog sporazuma tokom 1996. jer su na vlasti u Balkanskim zemljama bile monarhije a u SSSR komunizam koji je srušio temelje Carske Rusije I zaveo diktaturu uz prenje Kominterne da se proleterska revolucija mora proširiti na ceo svet. stvoreni su uslovi za politicko resavanje sporova nastalih posle raspada SFRJ. Jedno vreme u Tuzli (više nisu). Vojne snage SAD imale su pravo preleta u Rumuniji. Na Kosovu su jako prisutni –Bonstil baza. ulaskom vecine balkanskih zemalja u program NATO-a “Partnerstvo za mir”. Sprovodjenje civilnog dela stavljeno je u nadleznost EU i OEBS-a. sta vise dominantniji je bio faktor povezivanja pravoslavnih naroda. politika i ponasanje Zainteresovanost Rusije za ekonomske i pol veze sa zemljama na Balkanu potiču još iz IX veka jer se sa širenjem ruske države širio i njen uticaj u vizantijskom svetu. Albanija.000 vojnika medjunarodnih snaga pod komandom NATO-a. a Komisija predlaze da drzave clanice EU normalizuju odnose sa Beogradom. obavljalo je 60. Posle I sv rata SSSR gubi pozicije kakve je Rusija imala na Balkanu. a u novije vreme i pokretanjem “Inicijative za saradnju u JIE”(SECI). Prisustvo Rusije na Balkanu nije bilo samo motivisano trgovackim interesima. Osnovni interes u regionu je sprecavanje pojave rivalske hegemonisticke sile koja bi ugrozila americke globalne interese i ulogu vodece sile u savremenom svetu.. Afirmisala je ideju panslavizma tj ujedinjenja svih Slovena oko Moskve kao Trećeg Rima i štitila je ideju komunizma. a drugi je isao kopnom preko susednih drzava i Balkana. sada više nisu. Makedonskoj I Bugarskoj.septembru 1996. ****Knjiga:Savremeni procesi i odnosi na Balkanu.Rusija je pred Portom zastupala interese pravoslavaca. U BiH u okviru vojnih snaga SFOR-a. formirali zajednicke organe BiH. SAD su ucvrstile uticaj na JIE. Ovim sporazumom SAD garantuje bezbednost. Ovim sporazumom okoncan je najtezi oruzani sukob u Evropi posle II SR i po prvi put posle 1991. ali nikada nije dovedeno prisustvo Rusije na Balkanu u pitanje Imperijalni karakter drzave i vekovna potreba za izlazak na topla mora odvijali su se u 2 pravca:jedan je vodio preko Bosfora i Dardanela i Sredozemnim morem. Sklapanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH. 67 . U zavisnosti od razvoja događaja u odnosima između velikih zemalja slabio je ili jačao Ruski uticaj na Balkanu. Posle parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma Savet bezbednosti UN je ukinuo sankcije prema SRJ. strana 171-201 49. Jadranska povelja (Albanija.

a BiH u maju iste godine. Nivo ekonomske razvijenosti na kome se nalaze gotovo sve drzave regiona je takav da u skorije vreme privrede ovih zemalja u odnosu na razvijene evropske zemlje mogu biti samo periferna izvorista sirovina sa jeftinom radnom snagom. na postovanje principa OEBS-a i suprotstavlja se agresivnom nacionalizmu uz postovanje ljudskih prava. Uticaj SSSR-a na Balkan znatno je smanjen izlaskom Ju iz njene sfere uticaja 1948 i Albanije 1961. Takav odnos medjutim.JU. raspadom SSSR-a i Ju krizom nastaje nova situacija na Balkanu.S.Gorbacov je u Moskvi organizovao susret izmedju Tudjmana i Milosevica. Makedoniju u aprilu. nije predstavljao prepreku za rusko rukovodstvo da. i usvajanje Deklaracije o stanju u Yug oznacili su da se Sovjetski Savez ukljucio u proces traganja resenja. 68 . kao sto se ocekivalo. pokusalo da ucini nesto samostalno u vezi sa regulisanjem odnosa izmedju Srbije i Hrvatske. Zajednicki nastupi Rusije sa EZ i SAD u odnosu na krizu. Albaniji dovedeni komunisti. Karakteristika tadasnje ruske diplomatije je sto insistira na oslanjanje na medj zakonitosti. Posle ovog pokusaja u ruskoj politici prema yug krizi dolazi do pomeranja. Rusko rukovodstvo je u drugoj polovini 1991. U tom periodu uticaj Rusije na Jugoslaviju je opao. Bugarskoj. kada je to ucinila cela Evropa. Oktobra 1991. Sto se tice jugoslovenske krize. Rusija je nastojala da očuva bar svoj tradicionalni uticaj na pravoslavne zemlje Zemlje bivse sovjetske sfere uticaja intenzivno se vezuju za politicke i ekonomske institucije EU. Tada je sa njihove strane receno da su te rezolucije jednostrane i da nose antisrpski karakter. Haska Deklaracija je definitivno odredila Srbiju kao agresora. Razlike Rusije i Srbije su postajale sve vece:Rusija se orjentisala na izgradnju demokratske drzave. Kada su u taj politički vakuum uletele SAD. Posle II sv rata na Balkanu je bila validna formula 2+2+2 ravnoteže snage Okončanjem hladnog rata. nisu zatvorili mogucnost privremenih samostalnih aktivnosti Rusije. oktobra 1991. uz posredovanje UN i drugih institucija koje se brinu o bezbednosti. sto je znacilo preispitanje prethodnih unutrasnjih granica Jugoslavije. Pored protivljenja uvodjenju sankcija. Rusija je kritikovala sustinu rezolucije GS UN o „narusavanju ljudskih prava u Yug“i „Situacija u BiH“. Rusija nije pokazala. sto je SSSR potpuno prihvatio i na taj nacin dolazi do potpunog razlaza u odnosima izmedju Srbije i Rusije. Ucesce sovjetske delegacije na pregovorima o regulisanju jug krize u Hagu.Pred II sv rat komunisti su u balkanskim zemljama prednjačili u antifašističkoj borbi. Rumunija I Bugarska izlaze iz Varšavskog pakta i okreću se Zapadu. sovjetski predsednik M. tolika je i politicka. posebnu naklonost prema politici SiCG u odnosu na druge.. Rusija je sve više okupirana svojim problemima i udaljava se od Balkana. a prodor Crvene armije na Balkan samo je učvrstio komunističku orijentaciju ovih zemalja pa su na vlast u Rum. Kolika je ekonomska zavisnost sa vecim zemljama. Pokazalo se u kriznim momentima da su EU i Rusija zainteresovane za lokalizovanje sukoba u meri u kojoj to ima direktnog uticaja po bezbednost u Evropi. prizna samostalnost bivsih jug republika:Hrvatsku i Sloveniju je priznala vec u februaru 1992. dok je srpsko rukovodstvo u pocetku otvaranja krize na prostorima SFRJ zastupalo tezu o jedinstvu svih srpskih teritorija. Rusija je nastavila politiku SSSR-a i zalagala se za celovitost Jugoslavije i resavanje sporova mirnim putem.

ako je moguce u jedinstvenoj drzavi. koja se bazira na izbalansiranosti i distanciranju od svih aktera u sukobu. dok je Rusiji ostala uloga staratelja srpske strane. a sa druge da bude advokat srpskih interesa. dalji od Balkana nego u periodu posle II SR. ali je njen nacionalni interes u ovom momentu. SAD je iskazivala naklonost prema bosnjacima-muslimanima. • Ova kriza je skrivala mogucnost od opstebalkanskog rata. I kada je isticala nezadovoljstvo nekim odlukama zapadnih sila. Ova pitanja – iako resena Osimskim sporazumom u odnosu na bivsu Jugoslaviju. Ona nije imala osnovne stimulanse za aktivno mesanje u krizu. Italija je. ***Zbornik radova „Savremeni procesi i odnosi“ strana 225-236 50. Rusija zeli da zadrzi izvesna „istorijska prava prvenstva“ u odnosima sa drzavama bivse Jugoslavije. To je dovelo do stihijske „podele rada“ po kojoj se svako pozabavio sopstvenim klijentom u zoni konflikta:EU je u osnovi pokrivala Hrvatsku. Cilj je svakako izbegavanje destabilizacije regiona. Italijanska balkanska politika Italija je bila sused bivse Jugoslavije. ucesce Rusije u mirovnom procesu je bilo skromno. Etnicki konflikt u drzavi se reflektovao na znacajnu italijansku manjinu. delovi Dalmacije).Na takticki izmenjen odnos Rusije prema jug krizi doslo je zbog povecanja taktickih razlicitosti medju zapadnim partnerima Rusije. jedno je ostalo nepromenjeno:i pored snazne diplomatske aktivnosti. Najznacajniji principi ruske politike prema yug krizi su: • politika Rusije je uvek polazila sa stanovista da se regulisanje krize moze postici samo pregovorima izmedju zaracenih snaga. Ruska diplomatija je sve uradila da do toga ne dodje uz saradnju sa drugim zemljama • S vremena na vreme je iznosila stav o stetnom dejstvu sankcija na pregovaracki proces. pokazivala veliku zainteresovanost da se konflikti u Jugoslaviji resavaju mirnim putem i kompromisima. vise nego druge zemlje. Neke profasisticke struje u Italiji otvorile su pitanje samoopredeljenja italijanske manjine koristeci u osnovi danasnju argumentaciju kosovskih Albanaca (Istra i Dalmacija treba da budu - 69 . Bez obzira na sve promene. sa kojom je od 1945. koja je svoje interese mogla da ostvaruje samo u stabilnoj drzavi.podela uloga je jos vise komplikovala situaciju:Rusija je sa jedne strane nastojala da ocuva saglasnost sa drugim velikim silama.ponovo ce se pojaviti kao aktuelna. godine do raspada prosla kroz vise osetljivih faza razvoja medjunarodnih odnosa. a stvarni uticaj na tok dogadjaja u zoni konflikta izveden iz potreba i ciljeva partnera. Rusija nije imala realnih mogucnosti da utice i dalje od osude nije htela da ide. od trscanskog konflikta 1954. Rusija je tesko odrzavala tu ravnotezu. Raspadom SFRJ ponovo su se pokrenute rasprave o nekim teritorijalnim pitanjima (Istra. koji je pretio medjusobnim sukobom sa ozbiljnim opasnostima izbijanja cak i sukoba do regulisanja dobrosusedskih odnosa koji su svoju kulmunaciju doziveli upravo uoci raspada zemlje. Ruska politika je cesto bila kontradiktorna:u svom deklarativnom domenu bila je razlicita u same sustine.

Odnosi Italije i Makedonije. Prema nekim izvorima. zbog cega je dozivela poteskoce u odnosima sa Grckom. turizma je stalno u usponu. Saradnja u oblasti saobracaja. Italija prikljucuje svoje snage (2.su veoma dobri i na politickom i na privrednom planu. ali se ne moze reci da su previse srdacni.Italija zahteva od nas: postovanje Dejtonskog sporazuma.. • Faza kalkulacija. *** zbornik radova. Italija postaje zagovornik uvodjenja sankcija protiv SRJ. Postignut je i Sporazum o zastiti manjina. Generalni stav Rimokatolicke crkve se svodi na to da drzava mora biti odvojena od Crkve.vracene svojoj matici). Italijansko-hrvatski odnosi nalaze se u usponu. Italija je cak imala stav da sankcije treba da se uvedu i Hrvatskoj zbog mesanja u unutrasnju politiku BIH. Sada su obe clanice EU. Italija se izjasnila u vecini pitanja u prilog Makedoniji. Italijansko mnjenje za rat u Bosni osudjuje Srbe i 1994. 70% razmene otpada na Srbiju i CG.priznanje Slovenije i Hrvatske radi odrzanja ravnoteze(zbog manjina). sto je kasnije ublazeno formiranjem ad hoc ukljucivanjem Italije u „prosirenu kontakt grupu“ Faze kroz koje je prosla Italija tokom jugoslovenske krize: • faza neodlucnosti i iscekivanja (1988-1991)-Italija se zalaze za ocuvanje Jugoslavije.uz Francusku. Izostavljanjem Italije iz „kontakt grupe“ izazvalo je nemalo razocaranje italijanskih politicara. suprotstavlja se ranom priznavanju Slovenije i Hrvatske. a kasnije prihvata opsti pristup EU. To treba pripisati problemima na koje nailazi italijanska manjina u Istri i gusenju tradicionalne autonomije od strane Zagreba i posledicama optuzivanja Italije od strane Tudjmana da su na strani Srba iz Krajine.. demokratizacija institucija. cime bi se mogla nadoknaditi steta iz Slovenije proterenim Italijanima nakon II SR. i rimokatolicizam je veoma prisutan na Balkanu. Italijanska teritorija je bila baza intervencije NATO avijacije • Najnoviji period-zainteresovanost za problem na Kosovu Odnosi Italije i Slovenije-normalizovali su se tek nakon sto je Slovenija prihvatila italijanski uslov da putem nacionalnog zakonodavstva omoguci prenos nekretnina na strane drzavljane. Italija trazi od Rusije da izvrsi pritisak na bosanske Srbe da prekinu ratne operacije.500 vojnika) IFOR. i obratno. saradnja sa Hagom. sto se tice privredne saradnje. cak je i tolerisala transfer oruzja u Hrvatsku. Neki zvanicnici su iz Srbije slali poruke da Italija to uradi. kao i pojedini drzavljani SCG. medjutim Italijanska vlada je odolela ovim iskusenjima. Svi Hrvati. strana 237-256 51. • Faza povecanog aktivizma-1994. vidi kao legitimno vodeceg politickog i ekonomskog aktera u podrucju Mediterana i otud smatra prirodnim svoj interes za stabilnost regiona. U grcko-makedonskom sporu oko imena i amblema Makedonije.Italija je clanica EU koja sebe. . u Luksemburgu na sastanku SAD-EU. Odnos Italije i SRJ. Crkva ima pravo da „izrice moralni sud o politickim delima i 70 . sto otvara perspektivu za buducnost. Politika Vatikana prema Balkanu i balkanskim drzavama Osim pravoslavlja. Slovenci i 10 % Albanaca su rimokatolici.

Islamski cinilac u balkanskim odnosima 71 . uputio ostre kritike slovenackoj RC zbog mesanja u politicki zivot. Rat ratu je pravedan i nuzan. po svojoj doktrini. RC ozbiljno deluje i u drugim balkanskim zemljama. a u evropskoj javnosti sirio pricu o Srbiji kao primitivnoj i verski netolerantnom ****Zbornik radova . katolickih drzava. U Albaniji se Crkva svesno upustila u trku sa islamom oko uticaja na politicki zivot. 1995. kao i sa pravoslavljem. i time istakao da je Crkva za taj rat i da ga smatra pravednim. Veliki broj politickih partija se pojavljuje kao protagonisti rimokatolicke doktrine: „Slovenacka socijaldemokratska stranka“. Njena delatnost ima bitne politicke dimenzije. ali ona nije u svemu saglasna sa Hrvatskom. Revija je imala i podatak da je Vatikan.. Ona podrzava jedino nacionalizam kada je u interesu rimokatolickih opstih potreba. koji su zeleli da podele Bosnu. Posle akcije „Oluja“. podrzavanim od strane Rusije.podupire sporazume izmedju drzave i crkve“ po cemu vidimo da ima i te kako uticaj na politicki zivot. Vatikan je zabranio upotrebu staroslovenskog jezika i glagoljice (ne zna se kada!!). Rimokatolicka crkva. Vatikan se jasno pokazao kao jedan od najvaznijih politickih cinilaca i ucesnika u dogadjajima na prostorima bivse SFRJ. Engleske katolicke novine optuzuju Crkvu za nacionalizam.. iako se zalagao za jedinstvenu Jugoslaviju. Za razliku od sukoba sa Srbima gde je Rimokatolicka crkva bez rezerve podrzavala Hrvate. indirektno delovanje preko drugih institucija i preko politickih partija koje formiraju laici i koje se pozivaju na rimokatolicizam kao osnovu svog delovanja . Pre svega. uzeti sa rezervom) Vatikan je uvek podrzavao ekspanziju velikih suseda. crkva je podrzavala ideju jedinstvene Bosne. ona je nadnacionalna. Vatikan je objavio da planira izgradnju velike crkve u neposrednoj blizini. Nasuprot interesima Hrvata. Savez vojvodjanskih Madjara Ranija istorija (iz neke sveske. Uloga crkve u legitimizovanju rata je vise nego ocigledna. na prostore naseljene Slovenima. Janez Drnovsek. Obe verske zajednice trose mnogo para na podizanje bogomolja koje bi trebalo da nadvise jedna drugu. prva forma je vazna jer ukljucuje Crkvu u direktnu politicku akciju. Kada je u Tirani. imao gotove planove o prekrajanju SFRJ i prostor podelila na episkopske bez obzira na granice. Osim u Bosni. strana 305-312 52. iskljucuje nacionalizam. Tako je u Skadru izgradjena najvisa dzamija na Balkanu i to odmah iza velelepne katedrale. poceo da se gradi najveci islamski centar na Balkanu. u Bosni je situacija drugacija. To pokazuje izjava pape Jovana Pavla II:“Vreme je da se silom potvrdi da je bilo dosta rata. je izjavio da je akcija „moralno opravdana zbog prava na samoodbranu“. hrvatski kardinal. Neki akademici smatraju da je rimokatolicka crkva radila u saradnji sa SAD u ostvarivanju sadasnje politike SCG. Na Balkanu se Vatikan suocava sa interesom Rusije. Uticaj rimokatolicizma na balkanskim prostorima oseca se trojako:kao direktno delovanje na politicke interese. U Sloveniji je premijer. Italijanska revija „Limes“ je otvoreno optuzila Vatikan za rusenje SFRJ.“ Time se papa jasno izrazio u vezi sa napadom na RS 1995.

da kosmetski Siptari dobiju svoju samostalnu politicku zajednicu. odnosno vera u Boga podrazumeva upravo to. Težnja za stvaranjem islamske zelene transverzale. U Zapadnoj Trakiji postoji turska manjina ali nije velika. Azajberidžanu. Zapadna Makedonija. 72 . vec da radi na stvaranju drzave koja ce okupiti pod jednim vladarom i jednim zakonom (Kuranom) sve muslimane sveta. a iz Turske su stizali nastavnici koji su im propovedali o realizaciji islamske drzave.Istočne zemlje: UAEmirati. U albaniji je formirana mala i za sada neparlamentarna partija „Albanska nacionalna ujediniteljska partija“. U Hrvatskoj nema problema sa muslimanima. Turska je slala svoje vojnike da bi povećala muslimanski uticaj na Balkanu. zahtevala teritorijalno rasparcavanje Srbije i islamizaciju Makedonije.Islam jasno istice da nema odvajanja vere od drzave. U Bugarskoj je na izborima 1997. ima 5000 muslimana ali nema problema. jer su to dva lica jedne medalje. Islamska zajednica svojom dogmom proglasava da se svi muslimani moraju ujediniti u jedinstvenu svetsku islamsku zajednicu. Citav Grcko-Turski spor je spor islamskog sveta. „Unija nacionalnog spasa“ osvojila 13 mesta. Iran pomogli su mulsimanima u oružiju kršeći embargo na uvoz oružija. Trakija. U Makedoniji 2 partije imaju slogan:“Sa albanskom krvlju i islamskim duhom“. Postoji problem u Turskoj-islamski fundamentalizam. Tadžikistanu. Na balkanskim prostorima to je dobilo oblik borbe za pretvaranje postojecih islamskih zajednica u politicke aktivnosti radi stvaranja jedinstvene balkanske islamske drzave. U Rumuniji je cak otkriveno udruzenje studenata koja je delovala pod imenom „Muslimanska braca“ a parola im je „borba svim sredstvima za stvaranje svetske islamske drzave“. Muslimani se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao crnogorci. U BiH da nema međunarodne intervencije situacija ne bi bila onakva kava je danas. u stvari. neofasisticka. Što se Crne Gore tiče –oni imaju svoj deo Sandžaka.Kosovo.Albanija. a u Albaniji 70%. U Srbiji -na prostoru Kosmeta muslimani su preko 95%. u Makedoniji skoro 100%. Ona je. Koje države su suočene sa islamskim problemima? U Sloveniji je problem što ne može da se izgradi džamija. za pocasnog predsednika Sabri Korca ondasnji poglavar albanskih muslimana. Cilj im je bio da se prizna samostalnost BiH. Turkmenistanu. Za delovanje na tim prostorima stvorena je organizacija „Savez islamskih zajednica Istocne Evrope“. Endrogar –nacionalna islamska stranka ali u Turskoj taj fundamentalizam sprečava vojska. da se prizna autonomija Rasko-polimske oblasti i da se u Makedoniji suverenitet podeli izmedju Siptara i Makedonaca. Prvi zadatak i duznost islamskog svestenstva nije da propoveda veru u Boga. Danas islamski faktor je bitan u Bosanskoj krizi. antigrcki nastrojena. Ankara ka Uzbekistanu. Za generalnog sekretara imenovan je tadasnji vrhovni poglavar iz SFRJ Jakob Selimoski.Bosna. Postoji problem sa Pomacima. Sandžak. 7 miliona muslimana ostalo je na Balkanu posle Osmanske imperije.

jula 1991. Svoj radikalizam je opravdavala smatrajući da će priznanjem Slovenije i Hravtske ublažiti i smiriti situaciju u Ju. Austrija je odbijala ovakva tumačenja. Ona se vrlo jasno zajedno sa Nemačkom svrstala uz Sloveniju i Hravstku koje su insistirale na potpunom osamostaljenju. Italiju a neki autori cak spominju i Bugarsku. Austrija je preuzela i određene korake u cilju raspoređivanja svojih vojnih efektiva u blizini austrijsko-jugoslovenske granice i ošto je reagovala kod jugoslovenskih organa zbog povrede austrijskog vazdušnog prostora. novinari)su okrivljivali mnoge susedne zemlje za raspad zemlje pa se zbog toga u javnosti. da zele da nam se osvete za gubitak u i SR i da je to njihov pokusaj i ideja o obnavljanju zemalja gde je katolocanstvo dominantna religija. podržala je zahtev Slovenije i Hrvatske za priznavanjem nezavisnosti. Ovome se moze dodati i Vatikan. Austrija – pripada onom krugu zemalja koje su već u početnoj fazi jugoslovenske krize ispoljile zainteresovanost za način na koji će ona biti rešena. U toku eskalacije ju krize Austrija je sledila radikalne stavove Nemačke. Na toj funkciji ona se zalagala za usvajanjem odluka koje su Srbiju i njenu politiku stavljale u položaj glavnooptuženog za zbivanja na područije ex Ju i za oružane sukobe na teritoriji BiH.000 nasih gradjana koji tamo rade i sigurno da ona nije neprijateljski nastrojena. Austrija je prva podrzala odvajanje Hrvatske i Slovenije i za to postoje 2 razloga: 1) neposredno se granice 2) neki su tvrdili da je to odraz sentimenta. Uz Nemačku ona je vrlo aktivno preuzela ulogu u kampanji koja je u drugoj polovini 1991. strana 312-315 53. 73 . Madjarsku.g bila vođena u prilog što skorijem priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. U vreme velike zabrinutosti koju je izazvalo angažovanje jedinica u JNA u Sloveniji. Već 8.***Zbornik. Austrija je veoma aktivno iznoslila pitanje Ju kako u okviru KEBS-a tako i u okviru UN. stvaranje nove Habzburske monarhije Sta su bili stvarni razlozi ne zna se tacno mada Austrija jeste neobjektivno tada postupila. ali su oni često naknadno ublažavani istupanjima drugih političara. tj. Sasvim izvesno ovakav stav austrisjih vlasti bio je u funkciji stvaranja atmosfere protiv politike saveznih organa i JNA. Uglavnom se misli na:Austriju.Politika drzava suseda u toku jugoslovenske krize i agresije NATO Jedan broj autora kod nas (publicisti. stvorila jednostrana slika uticaja susednih zemlja na raspad. Najradikalnije stavove zatupao je ministar inostranih poslova Alojz Mok. Kao susedna zemlja Austrija j bila veoma neposredno zainteresovana za način na koji će se ju kriza rešiti. Sve ovo je podstaklo i razmišljanja da se radi o pokušajima da se omogući neka forma ponovnog okupljanja onih teritorija koje su nekada sačinjavale AU monarhiju. U tom periodu Austrija je biča član Saveta bezbednosti i bila je i njen presedavajući. Ona se zalagala za šira prva Albnaca.januara 1992. Austrija je veoma rano ispoljavala svoje neslaganje sa načinom na koji je u Srbiji tretiran problem Kosova. priznale nezavisnost Slovenije i Hravatske i Austrija im je dačla svoje priznanje. Nakon što su zemlje EZ 15. Sa druge strane ne mozemo reci da je Austrija “srbomrzac” jer u njoj zivi oko 200. ali mi ne smatramo da ona ima veci uticaj. tj.

Postoji svedocenje___________________________tadasnjeg ministra za________________-da je glavnina oruzja stizala svercom pojedinaca po par puski. U Madjarskoj se pojavila ideja nikada zastupana od zvanicne vlasti da Ugovor koji je zakljucen sa SFRJ-om prestao da vazi jer se ta zajednica raspala sto po njima znaci da ako se subjekt promenio. Mi smo prihvatili makedonske zahteve (vezane za 4 tacke). mi smo ga postovali ali 1999. ne priznajuci to drugima i odrice se teritorijalne pretenzije na susede.1992. Sa nase strane je bio zahtev za ocuvanje srpskih grobova. doneta je Deklaracija koja nema precizan naziv.ploce. U vreme Slobodana Milosevica nasa strana nije prihvatila granice. oni su morali da prekinu trgovinu sa nama sto je njima takodje tesko palo. Makedonija u jesen 1991. Dimitrovgrad i Bosilegrad) i to nije bio zvanicni stav. Zatim smo potpisali Sporazum o bezgranicnoj trgovini. Mi smo je priznali pod imenom “Republika Makedonija” a zauzvrat su nam priznali kontinuitet. smo ga suspendovali zbog makedonskom priklanjanja NATO-u. Ona je bitna jer sadrzi neka bitna nacela. Ona je otvorena za prikljucivanje novih clanica”. 74 . istoricari) koji govore o zapadnim pokrajinama (misli se na Pirot. Odnosi. cesto se naziva “Deklaracija o spoljnoj politici” i ona je dodatak Ustavu. ali medjunarodno javno pravo tu oblast je drugacije regulisalo. obaveze prestaju da postoje. Umnik smatra da nije nadlezan za taj posao. a ne samo nama. isporucivsi joj puske. u tom periodu. su bili polulegalni i oni su nam pomogli u krsenju sankcija. Slobodan Milosevic smatra da su potrebne neke korekcije. U tom periodu. Makedonija je prva potpisala sporazum o priznanju. Ona kaze:” SRJ pretenduje na medjunarodni kontinuitet na SFRJ. Sto se tice Rumunije teritorijalnih aspiracija nije bilo ni sa jedne strane. Nezvanicno se pominje da su se u madjarskim bazama obucavali hrvatske zenge (zbor narodne garde) . Oni su zapravo trazili vracanje obelezja . na manastir jer je u tom manastiru proglasena republika Makedonija na antifasistickom vecu koje je tu odrzano. BiH. a novi susedi su Hrvatska. Sve su to bile ideje madjarskih nacionalista. se menja situacija jer Austrija i Italija vise nisu nasi susedi. Drugi problem je bio (taj manastir je trebao da pripadne Srbiji) jedna spomen soba i oni su trazili da mogu da je poseciju i da ona ostane nepromenjena. Drzava krsi sankcije svesno. da su u nasu zemlju stizali hrvatski spijuni preko madjarske teritorije i da im je madjarska to dozvolila Bugarska nije imala neki poseban znacaj Od 1992-’95. Makedonija. nema teritorijalnih sporova. Sporno pitanje je bio manastir sto je kod nas pogresno protumaceno. na medije i sl. Njih je to manje “kostalo” jer su znali da ako nam ga svi ne priznaju da ga necemo dobiti. 27. U Bugarskoj su takodje bili pojedinci problem (publicisti. U njoj se naglasava miroljubivo pregovaranje pa i po pitanju granica. Bugarske vlasti su imale primedbu na uskracivanje prava njihovim manjinama u Dimitrovgradu:prava na jezik. iza toga nije stajala drzava.4. ali sporno je sto na terenu nije izvrseno postavljanje obelezja granice (demarkacija). na zahtev UN.Madjarska je davala podrsku Hrvatskoj. se odvaja i traze administrativnu liniju. novinari. Od 2001. Nasa primedba je bila sto su Bugare iz Srbije vodili u maticu na usavrsavanje i koristili ih kao neku “petu koloniju”.

ali sada je u opadanju iz 2 razloga. Milosevic na Kritu na sastanku lidera balkanskih naroda sa i pocinje dijalog. dok je SFRJ bila 2 partner. Albanija je specificna zemlja jer je jedina zemlja sa kojom smo imali prekid diplomatskih odnosa. Visok nivo ekonomske razmene je bio bitan. Tada se smatralo da to nije moguce dok BIH ne povuce tuzbu protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde. Odnosi u vreme Slobodana Milosevica su zategnuti ali oni nikada nisu otvoreno podrzavali OVK. Oni ne dozvoljavaju da nijedan svestenik ne moze da boravi i prelazi preko njihove teritorije. cak se sastao S. U velikoj meri pitanje zastite Srba resen je pre formiranja SRJ jer je Umprofor trebao da ih stiti. BiH trazi 120 milijardi $ odstete od Srbije.000 Srba je prebeglo. i “Bljeska” postaje pitanje sudbine Srba i po nekim podacima oko 350. Sa Bosnom i Hercegovinom su odnosi bili komplikovani u vreme rata. u Atini S. pole Italije Albaniji. Zeleznica na liniji Skadar-CG pa do Evrope je nama beskorisna i zbog neodrzavanja samo trosak i to ne mali. Sa federacijom je suspendovan sporazum o bescarinskoj razmeni takodje zbog deficita. U vreme Dejtona.1996. Mi smo ulozili zalbu i za sada to stoji u “poslednjoj fioci”. Od “Oluje” maja 1995. Makedonska crkva smatra da je pravoslavna crkva odraz velikosrpskog nacionalnog identiteta a mi smatramo da Makedonija ne moze da sprecava tranzit crkvenih lica u odorama preko njihove teritorije. nasa strana zeli razmenu teritorija (enklave) a nama je bitan deo preko kojeg ide pruga Beograd-Bar. oni imaju veliki deficit (jos veci od naseg) pa ne uvoze vise toliko iz Srbije i sto nama ne ide u prilog taj Ugovor o bescarinskoj zoni jer smo jako puno uvizili voce i povrce iz Makedonije. Ekonomski nam je znacajan partner ali vise se vrsi razmena sa Republikom Srpskom. Ekonomska razmena je simbolicna. sada je mala razmena. Srbi zeleli pravo na samoopredeljenje. Kada ce se ta optuzba povuci ne zna se tacno i svako ko bi to danas uradio bio bi politicki mrtav i muslimani bi ga lincovali. U Hrvatskoj su takodje. je potpisan sporazum o otvaranju biroa kao kvazidiplomatskih organa koji predstavljuju vlast. velike sile su prisilile S. Novembra 1997. Propusnice koje dobijaju mestani oko granice omogucavaju prolaz preko granice i to je bio znacajan korak jer je vizni rezim bio strog. u Srbiju. Prvo. uglavnom. Slavonsko-baranjska oblas je ostala po Erdutskom sporazumu pod kontrolom medjunarodnih trupa 1994. Oni su ucinili neprihvatljiv potez tako sto su prihvatili kosovsku kvaziambasadu.Najveci problem izmedju Makedonije i Srbije je pitanje priznavanja makedonske crkve i to ne bi trebalo da utice na bilateralne odnose ali utice.Milosevica i Izetbegovica da izmene pisma i medjusobno se priznaju i tada je doneta odluka da se sto pre moraju otvoriti ambasade i da se sto pre uspostave diplomatski odnosi. u jesen 1997 potpisano je 17 drzavnih sporazuma medju kojima je i o malogranicnom prometu. Ambasade su. u medjuvremenu otvorene. ali optuzba nije povucena.Milosevis i Tudjman su postigli sporazum o priznanju. 75 . Vec se 4 godine vode pregovori o granici.

. nezavisnost Slovenije i Hrvatske. jugoslovensko-italijanski odnosi beleže neprestani razvoj. 19. usvojena je Deklaracija kojom je iskazana podrška demokratskom razvoju i teritorijalnom integritetu Jugoslavije. Kako su se rasplamsavali oružani sukobi italijansko javno mnjenje se okretalo sve više protiv JNA kritikujući italijansku vladu i ministra inostranih poslova De Mikelisa da zatvara oči pred oružanim akcijama JNA. To je jedna od prvih u nizu grešaka EZ u odnosu na ju krizu. Misiju su sačinjavali ministri inostr poslova Italije. De Mikelis je oštro upozorio protiv jednostranih akata koji bi vodili u sukobe. 76 . ugrožavao je mir i stabilnost u susedstvu a time i realizaciju pomenutih italijanskih interesa u tom područiju. Povratak znaci da se oni tamo nastane i zive.5 km sporne teritorije i na Dunavu 145 km. Vatikan je među prvima priznao 15.Teritorijalno razgranicenje-problem Prevlake.posebno Slovenije i Hrvatske. Slovenci su došli u Rim u junu 1991.juna na sastanku KEBS-a u Berlinu uz aktivno angažovanje Italije.januara 1992. Prilikom izbijanja ju krize Italiji nikako nije odgovarao takav razvoj događaja. Sa daljem produbljivanjem krize i izbijanjem rata u BiH direktnije se uključuju OEBS i UN. u poslednje vreme dolazi puno investitora i kupuje nase firme (Frikom) a i slobodno je kretanje ljudi. Sa druge strane Italija je bila kritična prema onima u Jugoslaviji koji su bili protiv bilo kakvih promena koje dovode u pitanje čvrstu federaciju na dotadašnjim osnovama što ju je dovodilo u sve oštriju konfrotaciju sa srpskim rukovodstvom na čelu sa S. penzije i vrate se u Srbiju.novembra 1991. Nastojanje Italijanske diplomatije bilo je usmereno na zaustavljanje sukoba i rešavanje problema dijalogom. Kako se situacija u Ju pogoršavala u Rimu 8. Italija je učestvovala u slanju mirovne misije (takozvane trojke). mnogi dodju. Dubrovnik i druge gradove u Hravtskoj. Kasnije je odlučeno da se sve restriktivne mere odnose samo na SCG zbog napada na Vukovar. prijave se.g ministri iniostr poslova država članica EZ su doneli niz restriktivnih mera prema Jugoslaviji. Luksemburga i Holandije. uzmu licne karte. 2003 potpisan je privremeni protokol kojim nije utvrdjena granica vec nacin njene kontrole (zajednicke patrole u istom camcu) Pitanje demilitarizacije-oni kazu da je to mostobran Dubrovnika mi Kotora Takodje. Kasnije pod jakim pritiskom Nemačke i ostali partneri EZ među kojima i Italija priklonili su se stavu priznanja republika pre rešenja nekih bitnijih pitanja što je opet bila greška EZ. Po njihovim statistikama vratilo se 130. znacajno pitanje je povratak Srba u Hrvatsku.maja 1991. Ekonomska razmena nije velika. Pojedina italijanska sredstva informisanja postala su instrument propagande jedne strane. da lobiraju za podršku Izjavi o razdruživanju od Ju koju je skupština slovenije usvojila 8. Neuspeh Italijanskih napora za rešenje jugoslovenske kriz u to vreme u okviru EZ bitno je doprinelo odsustvo podrške u EZ za predloge Francuske i Italije o finansijkoekonomskoj podršci Markovićevoj vladi.kriza je samo produbljena.Miloševićem.000 Srba a po nasim 50.000. ***sa predavanja*** Italija – Krajem 80-ih. oni nisu neki faktor.1. bez viza. ali bila je i protiv jednostranih osluka.

poboljsanja covekove sredine. na inicijativu grcke vlade. Zbog nejednakih ekonomskih i politickih interesa i izrazavanja rezervi od strane Bugarske nastavak procesa pregovaranja bio je usporen sve do sastanka Karamanlisa i Zivkova kojim je Bugarska nagovestila promenu stava. a dogovorena je i potreba buduceg odrzavanja granskih sastanak zainteresovanih preduzeca ovih zemalja. bez Albanije. Glavnu reč vodili su Engleska. Kumanovski sporazum dočekani su sa olakšanjem u Italiji. Inicijativa je bila Bugarska i ona je od tada postala izraziti zagovornik balkanske saradnje 4) Juna 1982 u Bukurestu . Kriza sistema bacila je Italiju u drugi plan rešavanja jugoslovenske krize. uz prisustvo posmatraca iz vise medjunarodnih organizacija 5) juna 1984. Na njemu je utvrdjena lista industrijskih grana i projekata za koje su ucesnice pokazale interes i spremnost za saradnju. u cilju iznalazenja „najmanjeg zajednickog imenitelja“ multilateralne saradnje u ovim oblastima. 54. kao i razvoju transportne infrastrukture i olaksanju veza. u Ankari odrzan. Italija učestvuje u mirovnim operacijama UN na Kosovu i ostaje zainteresovana za dalji razvoj kosovske krize. na kome je ucestvovala i Albanija pokazujuci interes za prikljucivanje u 77 . drugi sastanak eksperata balkanskih zemalja posvecen oblasti PTT saobracaja i telekomunikacijama. Kasnije se i Italija izborila uza članstvo u Kontakt grupi. u kojoj su utvrdjene 162 oblasti moguce saradnje. Sa zaključenjem Helsinške povelje 1975 kada će na inicijativu tadašnjeg Grčkog premijera Karamanslisa 1975 biti oživljena ideja balkanske saradnje u sferi ekonomskih odnosa. Na osnovu predloga delegacija. rat nije bio popularan u javnom mnjenju Italije. izuzimajuci Albaniju (verna svojoj politici samoizolacije. ali bilo je nerealno očekivati da će vlada levog centra Masima d‚Aleme otkazati poslušnost atlanskom savezniku. u Sofiji. na inicijativu rumunske vlade.U ovom periodu Italija je bila okupirana velikom krizom sopstvenog pol sistema. u Beogradu je odrzan sastanak eksperata balkanskih zemalja iz oblasti industrijske kooperacije.U Atini je februara 1976. 3) Juna 1981. obezbeđivana je šira međunarodna podrška ovoj politici. pa je tek novembra 1979. 2. šta je dovelo do Dejtona. sacinjena je lista predloga o mogucnostima multilateralne saradnje u ekonomskom i tehnickom domenu. odrzana Konferencija vladinih eksperata za privrednu i tehnicku saradnju. Balkanska multilateralna saradnja 70-tih i 80-tih godina XX veka Dobro je poznata činjenica da je ekonomski položaj Balkana u neskladu sa njegovim ekonomskim potencijalima I resursima. bojkotovala je skupove). Kroz kontakt grupu u kojoj je bila i Rusija. 1. odrzan je treci sastanak u Sofiji. Da bi taj ekonomski potencijal I resursi bili optimalno korišćeni neophodna je saradnja balkanskih zemalja u ekonomskoj sferi I to je postalo jasno već nakon II sv rata. Prvi zanačajni koraci će biti učinjeni tek 70-ih godina. odrzan je sastanak posvecen saradnji u oblasti energije. Francuska i Nemačka a kasnije su odgovornost preuzele SAD. 1987. Došlo je do smene vlasti-dolazi vlada levog centra. posvecen medjunarodnom saobracaju i transportu u cilju njihovog unapredjuvanja preko teritorija balkanskih zemalja. na inicijativu jugoslovenske vlade. 6) sesti sastanak je posvecen ekoloskoj zastiti regiona . Za vreme kosovske krize od prvog dana je učestvovalo italijansko vazduhoplovstvo.

kao i druge vrste saradnje (parlamentarni sastanci. odrzavali bi se jednom godisnje. Izrazena je potreba za razvojem saradnje u sledecim oblastima: trgovina. industrija. jednakosti i nemesanja u unutrasnja pitanja.1988). Tako se navodi. akademije. a sastanci visokih funkcionera MIP-a 2 puta godisnje. pomogli obnovi tradicije saradnje na Balkanu. Druga konferencija MIP odrzana je u Tirani. kao i krijumcarenja narkotika i oruzja.2. U pogledu formi saradnje. u prvom redu bila je zasluzna jugoslovenska diplomatija koja je i pripremila Prvu konferenciju ministara inostranih poslova zemalja Balkana u Beogradu (24-26.1990. kultura. odrzano vise od 20 sastanak na vladinom nivou i oko 13 susreta na nevladinom nivou po raznim 78 . bankarstvo.dva druga susreta na ministarskom nivou (za transport u Tirani i za zdravstvo u Turskoj). kao i sastanci ministara privrede i trgovine. Na Konferenciji je podrzano dalje institucionalno jacanje ovih sastanaka: sastanci ministara inostranih poslova. integriteta. da je u periodu od 1988. energetika. Ukazano je i na znacaj nacionalnih manjina kao na faktor povezivanja i saradnje. predvidjena je i mogucnost sastanaka na nivou sefova drzava ili vlada. Na kraju je istaknuta zelja za razvoj saradnje balkanskih zemalja u duhu uzajamnog poverenja. konferencije o bezbednosti i saradnji na Balkanu i drugih formi i institucija multilateralne saradnje. informacije. nauka i tehnologija. Ministarske konferencije balkanskih drzava (1988-1990) Multilateralni sastanci na tehnickom nivou su. donekle. Instituta za proucavanje balkanske ekonomske saradnje (u Atini). u toku 1991. Pored toga. postovanja i razumevanja i uz postovanje razlika politickih i ekonomskih sistema. strana 475-487 55. zivotna sredina. telekomunikacije. sport. poljoprivreda. suvereniteta. Na Konferenciji je ucestvovalo svih 6 balkanskih zemalja. kao i redovni sastanci visokih funkcionera ministarstava. za podizanje saradnje na visi politicki nivo bilo je potrebno i da dodje do daljeg poboljsanja u medjunarodnim odnosima. Konferencije MIP su predstavljale jak podsticaj za razvoj multilateralne saradnje u nizu oblasti. zatim stvaranje Banke za razvoj Balkana. I Bugarske I Rumunije prema SEV-u. Pozitivan uticaj na saradnju u ovoj oblasti imalo je usvajanje Deklaracije o zastiti voda Dunava od zagadjivanja donete od strane podunavskih zemalja. od 24. Prepreke za njen razvoj su bile usmerenost Grčke I Turske prema EEZ. Medjutim. Predvidjeno je i odrzavanje. Iskazana je spremnost za zajednicku borbu protiv terorizma. transport. pogranicna saradnja. Usaglaseno je odrzavanje i nekoliko ministarskih sastanaka u raznim oblastima. na kome bi se odrzavali periodicni sastanci.10. usaglaseno je da se odrzavaju periodicni sastanci MIP-ova balkanskih zemalja. uz nedovoljnu orijentaciju na međusobnu trgovinu.proces multilateralnog pregovaranja. ****Zbornik radova. turizam. U tom periodu ekonomska saradnja balkanskih zemalja na bilateralnom planu uglavnom se odvijala kroz robnu razmenu. posebno izmedju blokova i supersila. Predlozeno je formiranje „Balkanskog foruma“. godine pa do 1990. zdravstvo. kao i postovanje nezavisnosti. novinari. do 25. nevladina saradnja). Za podizanje multilateralne saradnje na Balkanu na nivo redovnih ministarskih konferencija.

temama. Na dnevni red bi trebala postepeno da dođu i politička pitanja u suprotnom predstavlja samo odlaganje nagomilanih pol problema. Konferencija ministara u Sofiji značila je obnovu saradnje ali od početka uz naglasak da ovakva saradnja ima tradiciju I istoriju. sindikata. maja 1991. energetike (Tirana. BALKANSKO-CRNOMORSKA SARADNJA – 3 balkanske zemlje izlaze na Crno more: Rumunija. Organizovani su i sastanci eksperata za izradu Konvencije o ekoloskoj zastiti Balkana. Ona od tada nosi naziv PROCES SARADNJE JUGOISTOČNE EVROPE i poslednja konferencija ministara ovog procesa održana ke u Bukureštu u oktobru 2004. gradonacelnika glavnih gradova. industrije i transfera tehnologije(Bukurest. NA NIVOU VLADA Sa stanovišta geopolitike balkanska saradnja na vladinom nivou mogla bi da se odvija u više pravaca: 1. BALKANSKO-MEDITERANSKA SARADNJA – od 10 balkanskih država. Bih. 6 ulaze u kordinate mediteranskog basena : Turska. 1989). takodje. Grčka.Rumunija. Odrzani su ministarski sastanci u oblastima: saobracaja (Beograd. 1989). U ovoj saradnji treba da učestvuju sve balkanske zemlje kako one ne bi bile korišćene za promociju interesa jednih protiv drugih. univerziteta. kultura).Bug) sa evropski podunavskim zemljama (Nemačka. Privredni.BiH. ekonomski. komunikacije. 56. odbrana. 1988). SCG.Makedonija.podrazumeva saradnju svih balkanskih držžava u koordinatama Balkanskog poluostrva. spoljne trgovine (Ankara.SCG. Austrija. Hrvatska. Turska ali članice Ekonomske zajednice za saradnju u crnomorskom regionu još su I Grčka. auto-moto saveza. odrzan je u Bukurestu. Sa političke tačke gledišta nove inicijative za saradnju na vladinom nivou na Balkanu mogu se prema svojim nosiocima podeliti na: a) One koje započinju na samom Balkanu b)One koje je inicirala Evropa c)One koje su inicirale SAD a)One koje započinju na samom Balkanu: -Sastanci ministara svih balkanskih zemalja svih resora-to je najbolji mogući put za razvoj saradnje u područijima od životnog zanačja za sve njih 79 . BALKANSKO-DUNAVSKA SARADNJA – podrazumeva saradnju balkanskih podunavskih zemalja (SCG. Raspad Ju imao je veliki uticaj na zastoj pregovaračkog procesa na Balkanu . 1990). BALKANSKO-BALKANSKA SARADNJA . Sledeća konferencija je tek u Sofiji 1996. Slo. podnesen niz predloga za saradnju u raznim oblastima (komore. Albanija. Saradnja balkanskih država na nivou vlada i nevladinom nivou. Mađarska) 3. 4. 2. Bugarska. Ovakva saradnja bi bila jedina alternativa njihovim međusobnim sukobima. sastanak komiteta za spoljne odnose nacionalnih parlamenata na kome je. saobraćajni I turistički interesi nameću saradnju u balk-mediter oblasti. Bugarska i Rumunija izlaze na Crno more koje je povezano sa Mediteranom. Hrv. sastanci zeleznica.Alb. U okviru parlamentarne saradnje.

kao i sklapanje serije bilateralnih sporazujma kako bi se izbegli slicni sukobi u buducnosti. koji je pod utiskom neuspeha EU da zaustavi rat na prostoru SFRJ. 57. Obuhvata sve balkanske zemlje u cilju zajedničkih infrastrukturnih i ekoloških projekata. predlozen je 1993. -Uspostavljanje zone slobodne trgovine – nije se mnogo otišlo od same ideje ali I sama ideja je veoma korisna jer bi predstavljala faktički pripremanje balkanskih zemalja za ulazak u EU. mehanizmi. Ali pošto je u tom periodu pa sve do kraha socijalizma u ovim državama nevladin sektor bio nerazvijen (potisnuto civilno društvo). U periodu dezintegracije SFRJ ova sardnja je zamrla da bi kasnije opet oživela. Ucesnici Pakta su podeljeni u 3 grupe: 80 . aprila 1993. NEVLADINE SARADNJE Ova saradnja počela je veoma rano.naučnoj. zemlje na Balkanu imaju ratno iskustvo koje povlači niz novih uslova pored onih iz Kopenhagena: povratak izbeglih lica. Ideju je prihvatila EU. nacela. Ucesnice su se obavezale da saradjuju u cilju smanjivanja napetosti. u Kelnu. zvanicni tvorac te ideje bio je francuski premijer Eduard Baladir. kao deo svoje “zajednicke spoljne i bezbednosne politike” i povezala je sa stvaranjem uslova za sirenje na Istok. znatnija saradnja na ovom polju počinje neposredno pre izbijanja Ju krize a paralelno sa ministarskim konferencijama kada je pored državnih 11 sastanaka održano i 13 sastanaka na nevladinom nivou. Cilj Pakta bi trebalo da bude dugorocna stabilizacija. Osnivacka povelja sastoji se iz 8 delova: ucesnici. Formiranje Balkanske konsultativne skupštine 1955. godine predlozio usvajanje jednog panevropskog dokumenta. ciljevi.. Civilno društvo se budi i danas u SCG deluje nekoliko stotina NGO a slična je situacija I sa zemljama u okruženju. primena i mehanizmi nadzora. demokratizacija i ekonomska obnova razvoj regiona. koordinacija. b) Regionalni pristup EU –Za razliku od zemalja koje su ušle 2004 . poštovanje Dejtonskog sporazuma. Prvi Pakt namenjen zemljama istocne i centralne Evrope. bezbednost.. regionalne inicijative. jacanja dem procesa. borbe protiv organizovanog kriminala. univerzitetskoj i kulturnoj oblasti. sredinom 30-ih uporedo sa razvojem saradnje na pol I nepolitičkom planu među balkanskim državama i u to periodu saradnja na nevladinom nivou se odvijala u medicinskoj. Deklaracija o :Paktu o stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi”je usvojena na ministarskom sastanku 1999. sto podrazumeva i njihovo koriscenje organa. razvoja dobrosusedstva.Saradnja parlamenata odvija se na bilateralnoj osnovi i u okviru Interparalmentarne unije. c) Američka inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi – posle okončanja Ju krize SAD iznosi novi mehanizam svog prisustav u ovom delu sveta lansirajući ovu inicijativu 1996. povratak izbeglica… “Pakt o stabilnosti “ je formalno pod okriljem OEBS-a. saradnja ucesnika.trzisne privrede.. saradnja sa Hagom. Uloga Pakta o stabilnosti u J-I Evropi na Balkanu “Pakt o stabilnosti” nije recept koji su evropske diplomatske kancelarije pripremile iskljucivo za balkanske zemlje.

Bugarska i Albanija. utisak konkurencije sa “Inicijativom za saradnju u JIE”. delovanje sa drugim regionalnim inicijativama…. Ovaj sastanak predstavlja vrhunac razvoja multilateralne saradnje U Instambulu svi ministri su izrazili duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i predlozili su odredjene mere Drugi sastanci nisu bili nesto znacajni. Makedonija. Turska. medj finansijske institucije. regionalne inicijative Pakt o stabilnosti se odvija u formi “Regionalnog okruglog stola” koja se bavi sa 3 oblasti: a) demokratizacija i ljudska prava b) pitanja bezbednosti-unutrasnje i spoljne c) ekonomska obnova i razvoj Prednosti ove organizacije:spremnost EU da podrzi na visokom politickom nivou. Bukurest. Solun-1997. Turska. investicije. u Antaliji (zemlje treba zajedno da resavanju regionalna pitanja). Grcka. Madjarska. Kanada.1999. Turska). Sastanak na Kritu je znacajan jer je pruzio mogucnost predstavnicima pojedinih zemalja da u medjusobnim susretima pokusaju da rese neke ozbiljne probleme (spor Grcke i Turske oko Jegejskog mora. 81 . Unutar ove grupe postoji podpodela na “korisnike Pakta”(mogu da ocekuju finansijsku pomoc)i ostale (Madjarska. oblasti saradnje su podeljene u 4 grupe: • politicki odnosi (dobrosusedstvo i poverenje) • regionalna ekonomska saradnja(trgovina. Slovenija. Ova inicijativa je pokrenuta 1996. vojnih i ekonomskih elemenata saradnje Nedostaci: nejasan odnos SAD i nekih zemalja prema inicijativi. Svajcarska. Punopravne clanice su:SRJ. zivotna sredina) • humanitarna saradnja. Slovenija. BiH. razmatra se situacija u Albaniji i BiH. Sastanci ministara inostranih poslova su se odrzavali: Sofija-1996. Bugarska. 2) Zemlje “pomagaci”:clanice EU. Hrvatska. SAD. visok politicki profil inicijative. SRJ je ukljucena u punopravno clanstvo 2000. Rumunija. pokusaj vece koherentnosti izmedju politickih. Tirana-2001. Rumunija. Japan. u Bukurestu je usvojena Povelja o dobrosusedstvu u JIE. Na Sofijskoj konferenciji. Skoplje 2000. Istambul1998. istorijski sastanak predstavnika SRJ i Albanije). vize. indirektan pristup finansiranju 58. ljudska prava • pitanja unutrasnjih poslova i pravosudja (terorizam.1) zemlje ucesnici:Albanija. imigracija) Solunska deklaracija sadrzi slicnu podelu kao kao i Sofijska. stvoreni su uslovi za obnovu regionalne sardnje na Balkanu-ali pod novim nazivom “Konferencija o stabilnosti. Rusija. Makedonija. Proces saradnje zemalja Jugoistocne Evrope Sa potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i smirivanjem situacije u BiH. i predstavljala je inicijativu samih balkanskih zemalja. Norveska 3) Ostali: medjunarodne organizacije. bezbednosti i saradnji zemalja JI Evrope” kao i sa novim ucesnicima.

1996. “Povelja o dobrosusedskim odnosima” predstavlja do sada najvisi stepen deklarativne diplomatije i saradnje na cemu se i zasniva proces multilateralne saradnje u JIE. sastanci su pozitivno uticali na javno mnjenje drzava clanica. . SRJ nije bila u Bukurestu. Grcka-Makedonija. bez ucesca SRJ Tirana.Instambul. na kome se predstavnici drzava ucesnica 82 . on nema nikakav poseban dokument o svojoj organizaciji poput statuta. Grcka 1997. Njenim nastankom otvorena je mogucnost poboljsanja opste atmosfere u regionu. iskljucila je Rumunija i Albanija). . Njeni ciljevi su uopsteni i apstraktni i nedostaje politicka volja( i sredstva. Definisana je kao forum. 2001 KONFERENCIJE ministara inostranih poslova . Turska 1998. Osnovno rukovodece telo su sastanci ministara inostranih poslova . pravosudja i unutrasnjih poslova. Odredjeni bilateralni problemi izmedju nekih zemalja je takodje uticao i opterecivao rad sastanaka(Turska-Grcka. iskljucenje SRJ). Pokrenuta je od strane SAD na sastanku visokih funkcionera OEBS-a u Pragu.U Skoplju je SRJ vraceno clanstvo (1999. hendikep predstavlja cinjenica da sve zemlje nastale raspadom SFRJ ne ucestvuju aktivno u ovom procesu. a Hrvatska i BIH su geografski i kulturno deo ovog prostora.i dalje funkcionise na principu ad hoc medjudrzavne konferencije bez ikakvih tela. a Hrvatska je posmatrac. 1997. .Bukurest. koja ukljucuje pitanja bezbednosti i stabilnosti.Skoplje.1996.Antalija. Njene okvire cine politicka saradnja.Bukurest. Velika je suprotnost izmedju sirokog kruga predvidjenih tema za saradnju i malo donetih resenja i rezultata. iako je SFRJ bila pokretac i aktivni ucesnik ove saradnje. Razlog je sto nije odmakao u procesu institucionalizacije.Krit. 2001. a BIH prelazi iz posmatraca u status punopravnog clana. 1999. narocito finansijska) da se sprovedu cak i donete odluke (na primer o sastancima ministara na 3 meseca) Kada se radi o ucesnicima. To su ujedno i ciljevi(jacanje bezbednosne i ekonomske saradnje. 59.Solun. razvoj privredne saradnje i saradnje u oblasti zivotne sredine. bez ucesca Makedonije . Inicijativa za saradnju u Jugoistocnoj Evropi (SECI) SECI spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje su nastale posle potpisivanja ugovora o miru u BIH iz Dejtona/Pariz. organa sprovodjenja i rokova. Rumunija 2000. A ocigledno je da se ciljevi ne mogu ostvariti bez metoda. SRJ-Albanija. 1998. SAMITI nezvanicni sastanci sefova drzava . kao i olaksavanje ulaska JIE u evropsku integraciju. . i njeno prosirenje na humane oblasti) PSJIE jos uvek nije postalo cvrsto medjunarodno telo. kulture. . nakon teskog perioda . Cilj inicijative je podsticanje saradnje zemalja regiona.Sofija.

Grcka. Nedostaci: suvise tehnicki orjentisan. Moldavija. Madjarska. . Dosadasnji “koordinator” nije bio iz zemalja clanica vec iz zemalja koje podrzavaju. drumskog transporta roba u JIE. .O trgovinskim i transportnim olaksicama. predsedava Programskim komitetom. Na sastancima ucestvuju I EU. Evropska banka za obnovu i razvoj i regionalni forumi. BiH.Memorandum o razumevanju za olaksanje i liberalizaciju medj. Dosadasnji rezultati-zakljuceni aranzmani: . bez jasne politicke komponente. Slovenija. saradnja sa drugim telima UN. nakon konsultacija sa ostalim clanicama. Turska i SRJ.1999. pruzanje konsultativnih i savetodavnih usluga u okviru radnih grupa. SRJ je postala clanica 2000. Bugarska. Svajcarska i SAD. 2000. Zemlje clanice (12) su: Albanija. Rumunija. ogranicen broj projekata u odnosu na broj problema. Hrvatska. Nakon americkog pritiska Slovenija je prihvatila clanstvo a Hrvatska je duze vreme ostala “posmatrac”.Memorandum o razumevanju o razmeni informacija izmedju trzista hartija od vrednosti.Sporazum o saradnji radi sprecavanja i borbe protiv prekogranicnog kriminala. prati njegove odluke. . Rusija. nedovoljna finansijska podrska. Italija. 5) Tehnicku podrsku pruza mu sekretarijat Ekonomske komisije za Evropu UN: priprema predloge projekata za Programski komitet i za radne grupe. Glavna tela saradnje: 1) Programski komitet: cine ga visoki zvanicnici drzava clanica Inicijative. Slovenija i Hrvatska su u prvo vreme odbile da budu punopravne clanice zeleci da izbegnu svako povezivanje sa prostorom prethodne SFRJ. On koordinira sa zemljama SECI. Komitet je telo koje donosi odluke. odredjuje prioritet saradnje i razmatra napredak koji je postignut. 4) Poslovni savetodavni savet: okuplja ugledne poslovne ljude iz zemalja regiona u cilju veceg ukljucivanja privatnog sektora u aktivnosti SECI. 2) Koordinator: formalno postavlja predsedavajuci OEBS-a. 60. Prednosti: uticaj na javnost u regionu. Evropska komisija. Ovaj organ se sastaje 4 puta godisnje. Centralnoevropska inicijativa i Jugoistocna Evropa (CEI) 83 .sastaju radi diskusije o zajednickim regionalnim ekonomskim problemima i pitanjima iz oblasti zivotne sredine. 1999. dobro izabrani. Zemlje koje pruzaju podrsku: Austrija. odredjena konkurentnost prema Paktu stabilnosti. Makedonija. konkretni projekti. prikuplja finansijska sredstav za projekte 3) Projektna grupa: radna grupa priprema tehnicke i finansijske studije izvodljivosti i nastoje da pronadju sponzore za projekte. On direktno ne realizuje projekte vec nastoji da okupi zemlje i pronadje finansijsku instituciju koja bi ga realizovala.

postavljaju generalnog direktora Izvrsnog sekretarijata CEI. Predstavljasnje Inicijative izmedju Konferencija obavlja predsedavajuca zemlja. Albanija.M.Osnovana je 1989. Bugarska. Oblasti saradnje: . postoji saradnja komora. sastaje se jednom mesecno.SRJ). posebno ona koja su proizasla 84 . koja je kroz ovu inicijativu videla nacin da osigura svoj uticaj u pojedinim zemljama centralne i istocne Evrope kao protivtezu nemackoj “sferi interesa”.saradnja u oblasti nauke i tehnologije. Organizacija je utvrdjena u Smernicama. Ceska. buduci predsedavajuci) Osnovno radno telo CEI je Komitet nacionalnih koordinatora.medjuregionalna saradnja Po geostrateskom polozaju i statusu u Evropi. Ceska. Hrvatska. Osnovale su je Italija. Na privrednom nivou. obrazovanja . koji pomaze delovanju predsedavajuceg. poljoprivreda) . Najvisa tela CEI su: sastanak sefova vlada(samit). telekomunikacije. kontaktima sa drugim org. 4 zemlje su nastale od SFRJ (H.zastita zivotne sredine . Austrija). Belorusija). Bugarska). Slovacka. Ona je u prvom redu bila orjentisana na otvorena politicka pitanja. 7 su clanice CEFTA (Poljska. Poljska. koja se menja jednom godisnje po abecednom redu. Pri ovom komitetu postoji finansijski komitet. Forum je stvoren na inicijativu Italije. Madjarska. Slovacka.BIH. Austrija i SFRJ. CEI je ima cilj da doprinese stabilnosti regiona putem politickog dijaloga i jacanjem medjusobnog poverenja.jacanje demokratskih institucija i ljudskih prava . Moldavija. Stalna tehnicka tela su: Sekretarijat za CEI projekte pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj. CEI ima mesovito clanstvo. Madjarska. Slovenija. koji koordinira aktivnosti u okviru CEI . Dve su clanice EU (Italija.razvoj infrastrukture(transport.retko ga cini trojka(bivsi. medija.Rumunija. Ukrajina). Madjarska. Rumunija. BIH. Moldavija. Austrija. kulture. razumevanja i priblizavanja drzava ucesnica. i sastanci ministara inostranih poslova. Danas ima 17 clanica(Italija. neke zemlje bivseg SSSR(Belorusija. Makedonija. Izvrsni sekretarijat CEI. Sefovi vlada se bave pitanjima:politicke i ekonomske smernice za saradnju. CEI je zamisljena kao forum za diskusiju na visokom nivou (sefova vlada i ministri inostranih poslova) o raznim politickim i ekonomskim pitanjima od interesa za region i kao kao telo koje organizuje konkretne projekte saradnje. Slovenija. sadasnji. osnivanje i ukidanje radnih grupa i pomocnih tela. kao savetodavno telo koje je zaduzeno za finansijska pitanja Pomocna tela su:radne grupe (stalne i ad hoc) koje vode predstavnici pojedinih zemalja koordinatora i koja se mogu sastajati i na ministarskom nivou. Pri sekretarijatu postoji i Nadzorni komitet.ekonomska i tehnicka saradnja . naucne saradnje. Ministri inostranih poslova se bave personalnim i finansijskim pitanjima. sto se objasnjava nastojanjem da se izbegnu nove podele u Evropi. Ukrajina. Oba sastanka se odrzavaju jednom godisnje. clanstvo u CEI.razmena misljenja u politickim pitanjima od uzajamnog interesa .

saradnja u oblasti kulture. Definisana je kao inicijativa za dijalog i saradnju u regionu Jadrana i jonskog mora. nauke i obrazovanja. koju je pokrenula Francuska. Ostale organizacije i inicijative koje deluju u JIE Proces iz Roajomona (“Proces stabilnosti i dobrosusedstva u JIE) Inicijativa iz Roajomona. dugo vremena nije bila nista vise od imena. Makedonija. opsta neefikasnost Jadransko-Jonska inicijativa Pokrenula je Italija. Grcka. Ucesnice JJI su sedam zemalja: Albanija. imao je bolji odjek u javnosti nego sto je uspeo da formulise konkretan sadrzaj saradnje. BIH. Vec na samom pocetku se inicijativa “samoogranicila” tako sto su izricito iskljucena pitanja koja su kljucna za stabilizaciju. Pokrenuta krajem 1995. drzava clanica. odrzavani su sastanci visokih funkcionera zemalja EU i regiona JIE i najavljivani ozbiljni projekti. prosirena je na Jonsko more. Prvi nagovestaji su se pojavili jos 1998. turizam. Clanice EU. Austrije…) i uspostavljena je veza foruma.godina kao ambiciozan diplomatski proces koji je komplementaran Dejtonskom sporazumu. Oblasti saradnje: privreda. SAD. i bila je prvenstveno orjentisana na Jadranski region. SRJ je primljena 2000. Clanice:Slovenija. na diplomatskoj konferenciji u Beogradu potpisana je Konvencija o rezimu plovidbe na Dunavu. a to su pitanja manjina i granica.sa raspadom SFRJ. Hrvatska. EU je uradila vrlo malo da inicijativa postane znacajna. Turska. a podrzala EU. Prednosti:obuhvata nove oblike saradnje-saradnja nevladinih organizacija. 1948. tehnicka saradnja. imajuci u vidu razlicite interese 61. BIH. SRJ. Hrvatska. Komitet visokih predstavnika. Madjarska. imala je cudnu sudbinu. Ovom Konvencijom podunavske zemlje po prvi put dobijaju upravu nad celim plovnim tokom Dunava. Nakon 4 godine nije bio odrzan niti jedan sastanak na visokom politickom nivou-iako je to najavljeno. zastita okoline. Organi:Savet. Rusija pruzaju podrsku. Tada je formirana Dunavska komisija. Proces se ogranicio na pitanja kulture i saradnje gradjanskog drustva. koji su delimicno poceli tek 1998. Rumunija. Albanija. Nakon ukljucenja Grcke u projekat. koje ima zadatak da prati realizaciju odredaba Konvencije(sediste Budimpesta) 85 . transport. kao stalno telo. Italija I Slovenija. SRJ.EU… Prednosti: njene aktivnosti su materijalno podrzane na odgovarajuci nacin od strane bogatijih clanica(donacije Italije.U vreme pokretanja inicijative cak nisu nikakva sredstva u budzetu EU predvidjena za ovu inicijativu. Nisu imali veci uticaj na javno mnjenje jer su se tim pitanjima bavile i UN. S vremena na vreme. direktna podrska EU Nedostaci: nedovoljna profilisanost inicijative. inicijativa i finansijske organizacije Mane: veliki broj clanica cesto predstavlja opterecenje za rad. Bugarska. radne grupe Dunavska komisija Najstarija subregionalna medjunarodna organizacija. mali rezultati projekata. U izvesnom smislu. uz puno ucesce Evropske komisije.

kao i po perspektive clanstva u EU. odricuci se prakse hegemonizma. Do 2001. Ucesnice:pet balkanskih zemalja(Turska. sporost. Madjarska. ne obuhvata zemlje ex SFRJ. Zbog velikih razlika izmedju zemalja clanica nisu se mogli ocekivati brzi rezultati . Radna zajednica podunavskih regiona Okuplja drzave (Ceska. saobracaj(odredjeni su prioritetni saobracajni koridori). Bugarska. Moldavija i Hrvatska su postale clanice 1998. CEFTA-centralnoevropska zona slobodne trgovine Formirale su je 1992. Rumunija. Hrvatska. Mane su:gajenje ekskluziviteta u odnosu na zainteresovane zemlje kandidate. Oblasti saradnje: telekomunikacije. Nemacka. 24 oblasti i regiona iz 11 zemalja. Moldavija) i 3 kavkaske zemlje(Azerbejdzan. zdravstvo. cilj joj je bio izgradjivanje medjusobnog poverenja i multilateralne saradnje. Ukrajina da se afirmise kao novi suvereni cinilac u medj odnosima. energija. kultura. Stalni medjunarodni sekretarijat. Ciljevi su podsticaj privrednog razvoja. Cehoslovacka i Poljska. Slovacka. Crnomorska ekonomska saradnja Osnovana je 1992. Grcka je nastojala da kontrolise inicijative Turske. a prednost jeste relativno pozitivan efekat po ekonomske odnose i stanje drzava clanica. predsednik. EU je posmatrac. saobracaja. poznat medjunarodni profil. na inicijativu Turske. tezak put do clanstva jos ne obuhvata celu JIE. Slovacka i Austrija. funkcionalno ogranicen na slobodnu trgovinu.Bugarska. Funkciju sekretarijata stalno obavlja Donja Austrija. nauka. finansijska podrska od Crnomorske banke za trgovinu i razvoj Prednosti: razgranata struktura. Ukrajina. Odluke se donose u formi preporuka. Rumunija i Bugarska ). SRJ. sporovi izmedju clanica oko izuzeca od trgovinskih povlastica 86 . Svaka je zemlja u svom ucescu videla i posebne nacionalne interese. Organi: sekretarijat. Jedini organ je zajednicki komitet. kao i crnomorske priobalne zemlje. Rusija je time nastojala da izrazi novi pristup regionalnoj politici. Organi: Komitet visokih zvanicnika. Moldavija). se odrzalo 11 konferencija predsednika vlada. pokazao ogranicenu efikasnost. Predsedavajuci se menja svake godine. Jermenija i Gruzija). okuplja nove zemlje(kavkaske) Mane: ne razmatra cisto politicke teme. Glavno izvrsno telo je “Radna grupa visokih funkcionera”u okviru koje su odredjeni stalni predstavnici svake od clanica. zivotna sredina (plan za rehabilitaciju Crnog mora). svojstvo medjunarodnog pravnog lica. Zahvaljujuci ovoj inicijativi region Crnog mora se donekle priblizio evropskim kriterijumima regionalne saradnje. Madjarska.Stalni clanovi komisije danas su: Rusija. strane investicije. trgovina (zona slobodne trgovine). Cilj joj je stvaranje zone slobodne trgovine. potpredsednik Dunav je znacajan koridor i zbog toga bi mnogi zeleli da mu se prikljuce. bez sirenja aktivnosti. Danas ima 7 clanova. turizam. Ukrajina. medjunarodni odnosi. Grcka. (+Slovenija. Albanija). Rumunija. clanice bivseg SSSR(Rusija. Turska je zelela da uskladi odnose sa Rusijom i da realizuje svoju naraslu ekonomsku moc.

Regionalni pristup EU prema drzavama JIE ima znatno uzi geografski opseg od Pakta o stabilnosti ili americke inicijative SECI. kao nove vrste ugovornih odnosa EU sa pojedinim zemljama 2) razvoj i unapredjenje postojecih ekonomskih i trgovinskih odnosa 3) razvoj finansijske pomoci 4) podrska demokratizacije. a pridodata Albanija. uslovljava odgovarajucim merama. gradjanskom drustvu 5) saradnja u oblasti unutrasnjih poslova.Hrvatska. ekonomske i drustvene sisteme sa sistemima zemalja EU. politickog dijaloga EU. U specificne uslove ukljucena su pitanja postovanja Dejtonskog i Erdutskog sporazuma.BiH. pri cemu je izuzeta Slovenija. Pet zemalja iz regiona su se obavezale da izmedju sebe zakljuce “regionalne sporazume o saradnji. razvoj trzisne privrede. Osnovni elementi ovog procesa 1) razvoj sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Medju opste uslove ukljucena su pitanja demokratizacije i razvoja pravne drzave. On obuhvata samo drzave koje su nastale na prostoru bivse SFRJ. dobila naziv “proces stabilizacije i pridruzivanja”. Na tom samitu su se sefovi drzava i vlada potvrdili status potencijalnih kandidata za clanstvo. kao i rezulucije 1244.javne uprave 3) pokretanje ekonomskih aktivnosti Regionalna politika EU prema 5 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija. BiH. U prvoj grupi su Albanija i Makedonija. Njima se prvo namecu razradjeni politicki preduslovi koje bi trebalo ispuniti. blizu saradnju. U drugoj grupi su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma-SRJ. Nakon demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji 2000. Makedonija i SRJ) je od sredine 1999. povratak izbeglica. Hrvatska. koji ce biti osnova za politicki dijalog. Prioritetni ciljevi EU na ovom podrucju su: 1) potpuna realizacija mirovnog procesa (saradnja sa Haskim tribunalom). civilnog drustva. bezbednosti.Regionalne inicijative EU na Balkanu Osnovna karakteristika “regionalnog pristupa” je unapredjivanje medjusobne saradnje EU i Balkana. Taj proces predstavlja osnovnu komponentu regionalne politike Unije prema Zapadnom Balkanu. medjusobno priznanje i otklanjanje prepreka za povratak izbeglica i raseljenih lica 2) razvoj vladavine prava i demokratije. Postoje “opsti” i “specificni” uslovi uslovi koje bi trebalo da ispune zemlje. Cilj ove saradnje jeste ucvrscivanje demokratije i vladavine prava. kolicinska ogranicenja se odnose na 87 . koju cine i neke druge aktivnosti (humanitarna pomoc). Drzave JIE su podeljene u 2 grupe. regionalnu zonu slobodne trgovine i blisku saradnju u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova”. EU je inicirala samit zemalja EU na kojem je usvojena zajednicka deklaracija. Sto se tice trgovinske saradnje. i njihovi odnosi sa EU u visoj fazi razvoja.62. od potpuno bescarinskog tretmana na uvoz u EU izuzeti su samo neki poljoprivredni proizvodi. Partneri moraju uskladiti svoje politicke. sto obicno podrazumeva razlicite oblike politickog uslovljavanja. postovanje ljudskih i manjinskih prava. jer nisu bile ukljucene u rat.

Zbog toga se ne moze govoriti o nekoj bitnoj promeni stanja ekonomskih i socijalnih veza 3) nijedna inicijativa. osim procesa saradnje u JIE. 63. osnivanje firmi. carine. stvaraju mrezu kontakata. Posebni uslovi koje bi trebalo zemlje da postuju su: postovanje pravila o poreklu robe. 88 . a lose Roajomonski proces. mala privreda. Balkan ni do danas nije postao organizovan regionalni entitet. koja odudara od tezine problema sa kojima se suocavaju zemlje JIE. kretanje radnika. stvaranje odrzivih institucija radi razvoja demokratije. politika saradnje-bankarstvo. 8) Dobre rezultate su dali pojedini projekti CEI. regionalna saradnja. pravosudje i unutrasnji poslovi.tekstil. stabilizacija regiona. Regionalna saradnja na Balkanu na pocetku XXI veka osnovne karakteristike stanja i perspektive Prilikom sabiranja rezultata regionalnih inicijativa u JIE mostavljaju se pitanja: • da li regionalne inicijative doprinose realizaciji ciljeva proklamovanih u njihovim osnivackim dokumentima • da li doprinose unapredjenju ekonomskih tokova i ukupne stabilnosti (politicke. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji -predstavlja najvisu etapu u dugorocnijem procesu stabilazijacije -ima deset delova (opsta nacela. uticu na javno mnjenje i na stvaranje svesti o zajednickim ciljevima 2) subregionalne org su dale samo ogranicene rezultate usled nedovoljne politicke podrske. zona slobodne trgovine) su ostali samo predlozi ili deklaracije o namerama. smanjuje prepreke u komunikaciji u regionu. 5) Ucesce u multilateralnoj saradnji predstavlja dodatni element kada se radi o uticaju na i medjunarodnu poziciju pojedinih balkanskih zemalja. vec u nacinu njihove koordinacije i podele posla. povratak izbeglica. politicki dijalog. pruzanje usluga. slobodno kretanje roba. 4) Jedna od bitnih karakteristika je i skromnost njihovih ciljeva. spremnost da nastave sa ekonomskim reformama. u okviru raznih programa. Svi veliki projekti (carinska unija. riblje proizvode. ne predstavlja proizvod samih balkanskih zemalja. energetika. porezi. postovanje medjunarodnog javnog prava i pravne drzave i principa trzisne privrede. uzdrzavanje od povecanja carina i kolicinskih ogranicenja. kapital. Pozitivna strana regionalne politike je u cinjenici sto doprinosi fokusiranju paznje politickih i drugih cinilaca na specificne probleme i teskoce zemalja JIE.Podsticu saradnju. Ciljevi finansijske pomoci EU zemljama Zapadnog Balkana:obnova. obrazovanje. sto je posledica nepostojanja dovoljnog politickog podsticaja od strane EU i nedovoljne definisanosti sadrzaja inicijative i izvora finansiranja. Nije problem u njihovom broju. vojne) reformama • da li doprinose jacanju saradnje i integraciji u EU 1) moze se reci da je postojanje inicijativa pozitivno. primena zakona. pravne drzave… pomoc se odobrava u obliku bespovratnih sredstava. 6) Dominirajuci uticaj administrativnih struktura 7) Cesto dolazi do preplitanja aktivnosti vise inicijativa. nauka…) -sustinski uslov jeste postovanje ljudskih prava. finansijske i drugih okolnosti. Za Srbiju je predvidjena pomoc u 2001. u iznosu od 240 miliona evra.

turizam. prilagodjavanje ciljeva i rada pojedinih inicijativa stanju i potrebama zemalja JIE 11) Oblasti saradnje:trgovina. 10) U okviru Pakta o stabilnosti bi trebalo razmotriti sledeca pitanja: uskladjivanje rada pojedinih inicijativa. institucionalizacija kontakata kroz redovne sastanke. prekogranicna i subregionalna saradnja. transport… 89 . programi podrske nacionalnim administracijama. sport.9) Pitanje regulisanja bezbednosti postaje jedno od kljucnih pitanja i problema Balkana. kultura. uspostavljanje zajednickih tela u oblastima od zajednickog interesa. zastita zivotne sredine. bezbednost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful