1.

Poreklo i obeležije naziva «Balkansko poluostrvo», «Balkan» i «Jugoistočna Evropa» (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Izprva reč «balkan» je čisto geografskog smisla i na turskom je značila planina. Kasnije će joj biti dodavana i kulturno-socijalna značenja. Prvi put je pojam «Bal-kan» u Evropu uveo 1794 god. Britanac Džon Morit, koji je na proputovanju za Osmansko carstvo i dalje na istok, planinu «Bal-kan» označio kao mesto koje razdvaja Bugarsku od istoka prema zapadu Evrope. Ali kaže da je antički naziv za ovu planinu «HEMUS» mnogo lepši. Još u 16 veku je diplomata, Ferdinanda I (habzburškog cara) koji je trebao da pregovara sa Visokom portom o priznavanju habzburške kontrole nad Mađarskom i Transilvanijom, Antun Vrančić uočio da je «Stara planina» slavjanobugarsko ime za Hemus. Nemac Salomon Švajger proputovao je Balkan 1577.godine. Po povratku u Nemačku objavio je prevod Kurana na nemački. Vodio je dnevnik o svojim putovanjima i u jnemu je dao detaljan opis Hemusa, za koji je koristio termine Emum, Hemo i Hemus . On je drugi pisac po redu koji prenosi tursko ime planine, Balkan, što svedoči o širenju tog imena u regionu. Hemus je visok 6.000 stopa. U nekim knjigama kaže se da se kralj Filip Makedonski popeo na Hemus za 4 dana i sišao za dva dana da bi video predele oko planine. Hemus je poznat po nekadašnjim rudnicima srebra pa ga italijani zovu i Srebrna planina. Turci ovu planinu zovu Balkan, dok je lokalno stanovništvo zove na hrvatskom jeziku Komonica. Tokom 18 veka ove dve reči (Hemus i Balkan) su se koristile neposredno ali naizmenično, ali sa 19 vekom reč Balkan uzima primat. Nemački geograf August Cojne je 1818 god prvi dao naziv ovom poluostrvu – balkansko poluostrvo. On je smatrao da je ono na severu odvojeno od ostataka Evrope vencem balkanskih planina, i po starom običaju da poluostrvo naosi naziv dominantne planine – dao mu je naziv balkansko poluostrvo (kao što postoji Apeninsko, Pirinejsko i sl) Ovo je bilo pogrešno uverenje Cojnea da su Balkanske planine severna granica poluostrva, no uprkos toj velikoj grešci, putnici su već u XVIII veku bili dobro i tačno upoznati sa konkretnim položajem ove planine. Jedan francuski geolog dao je tačan opis planine koja se pruža dužinom 555 km sa zapada na istok i čija se širina kreće od 20 do 60 km. Iako je ime Balkan sve više ulazilo u rečnik posmatrača, malo njih je znalo njegovo tačno značenje. Reč balka vezuje se za planinu: u većini turskih, otomanskihrečnika ona ima značenje planine, planinskog venca, negde se definiše kao šumovita a negde u značenju stenovitog mesta. Sve do Berlinskog kongresa 1878, najčešće oznake odnosile su se na prisustvo Otomanskog carstva na poluostrvu: Evropska Turska, Turska u Evropi, Evropsko otomansko carstvo.... U drugoj polovini 19 veka će pojam Balkansko poluostrvo gotovo u potpunosti zameniti pojam «Evropske Turske». 1909 godine nemački geograf Teobald Fišer je pokušao da ispravi Cojnejovu grešku i uvede nove geografske činjenice i ovaj deo Evrope nazvao «Jugoistočna Evropa».

1

Vrlo je verovatno da je u posleratnom periodu termin Jugoistočna evroppa zbog zupotrebe od strane nacista postao nepoželjan i od tada je odstranjen iz upotrebe zbog svojih političkih konotacija. Jugoslovenski geograf Roglić je kasnije 1950 pokušao da ponovo uvede ovaj termin (jugoistočna evropa), ali mu nije uspelo. 2. Različita određenja (poimanja) Balkana u političkom, verskom i kulturološkom smislu (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Jedina razlika u tumačenju Jugoistočne Evrope i Balkana može se zateći u nemačkom jeziku i književnosti i posledica je različitih kriterijuma za definisanje. U nemačkom jeziku Jugoistočna Evropa je oznaka za region a balkan je samo njen podregion. Mađarska je npr deo Jugoistočne Evrope ali ne i Balkana. Kada neko ove pojmove koristi kao sinonime, Mađari se ljute jer ih je neko označio balkancima. I tu se upravo vide različita politika i kultura određenja balkana. Najviše u 20 veku su sem ovih odlika uvedene čak i antropološke odlike. – kod J.Cvijića je Balkan mesto gde žive balkanske civilizacije mesto gde žive i Hrvati Slovenci. Džordž Hofman je Grčku i Rumuniju izbacio sa Balkana, jer ove zemlje ne odgovaraju balkanskom profilu naroda. Rumunija je podvođena pod širi pojam Jugoistočne Evrope. Tako se pojam Balkana tretirao ili kao sinonim za pojam Jugoistočne Evrope ili kao uži deo njega. Najopštije gledano definicija Balkana određena je nizom geografskih, političkih, itorijskih, verskih i kulturnih kriterijuma i njihovom kombinacijom. U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na Mediteranu pa je na delovima Balkana došlo do otvorene pobune protiv Porte. U XIX veku hrišćansko.muslimanska dihotomija izašla je iz političkog i kulturnog rečnika u smislu u kome je do tada postojala. Sada je ta opozicija izražena u u liku nacija željnih da se razviju u duhu evropskog progresa sjedne strane i onih koji žive u nazadnom tradicionalističkom državnom uređenje s druge. -Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja moguća pežorativna značenja u engleskom, italijanskom i francuskom jeziku. Na osnovu upotrebe imena Balkan kao etikete u različitim jezicima možemo izvesti određene zaključke o relativnom značaju tog pojma. U glavnim evropskim jezicima ili u jezicima država koje su imale poseban interes na Balkanu to ime se pojavljuje samo u jednom obliku (ili u jednini ili u množini) izuzetak je Francuska u kom se upotrebljavaju oba oblika. Slično kao i u grčkom, rumunskom, srpsko-hrvatskom označava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO, NEDOLIČNO. U srpsko-hrvatskom postoji i značenje kao «samokritike» kada se kaže «Balkanci smo». U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira od emotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu, drugi je Bugarski koji ima sve nijanske značenja od negativne, neutralne do pogrdne. Najvažniji pojam koji je izveden od reči Balkan jeste balkanizacija. Na kraju XIX veka, reč je Balkan sve više počela da se upotrebljava sa političkom konotacijom, a ne u čisto geografskom smislu, i odnosila se na države nastale posle raspada Otomanskog carstva: Grčku,Srbiju,CG,Rumuniju i Bugarsku. U to vreme još nije bilo ni traga omalovažavanja.

2

Simptomatično je da reč balkanizacija, koja se najčešće koristi da označi proces rasparčavanja geografskih i pol celina po nacionalnom osnovu na nove, nije stvorena tokom stoleće u kom su se balkanske nacije postepeno otcepljivale od Otomanskog carstva već nakon I sv rata kada je nastala samo jedna nova država-Albanija dok su sve ostale nastale još u 19 veku Bujanje velikog broja malih država izazvano je dezintegracijom Habzburgovaca i Romanovih i stvaranjem Poljske, Austrije, Mađarske, Letonije,Estonije.. Erik Hobson u pravuje kada balkanizaciju izjednačava sa pojmom koji označava sistem mini država ali greši kada je povezuje sa raspadom Otomanskog carstva. Oba termina su pripadala rečniku političkih uvreda. On nije jedini koji pogrešno datira balkanizaciju. U mnogim savremenim rečnicima i enciklopedijama napravljena je ista greška. Glagol se balkaniser označava proces nacionalističke fragmentacije nekadašnjih pol i geografskih celina u nove male države –kao na Balkanu posle I svetskog rata, uprkos činjenici da su sve balkanske države postojale od nekoliko decenija do jednog stoleća pre I sv rata osim Albanije. Izraz balkanizacija pojavio se posle I sv rata: prvi put se spominje u New York Times-u, 1918 godine.Balkanizacijom se detaljnije pozabavio evropski dopisnik Chicago Daily News-a –Maurer.On pod tim pojmom objašnjava : u regionu gde su rase izmešane, stvara se mnoštvo malih država sa više manje zaostalim populacijama, ekonomski slabih država skloni intrigama; te države su stalni predmet mahinacija velikih sila. Element stranog mešanja u unutrašnje stvari malih zemalja postao je tako dominantan da je kasnije motivisao drugog autora da definiše balkanizaciju kao konstantno mešanje stranih sila koje žele da sačuvaju ili uspostave svoje interesne sfere. Često se događalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatski povezuje sa različitim problemima. Ovaj termin su u univerzitetskim krugovima upotrebljavali nosioci različitig političkih gledišta: neki su multikulturalnost izjednačavali sa balkanizacijim, neki kao metaforu za postkomunizam. 3. Geografske karakteristike Balkana (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan i Stevan Pavlović-Istorija Balkana) Pod Balkanom podrazumevamo: deo evroazijske kontinentalne mase koja prelazeći Dunav i Savu izlazi na 6 mora Sredozemlja i čini vezu Evrope i Bliskog Istoka. Severne Evrope i Sredozemlja i Severne Afrike. Površine 550 000 km kvadratnih sa preko 60 miliona stanovnika. To je oblast koja se prostire između 5 planinski sistema : Dinarske Alpe na Istoku, Rodopi, Karpatsko-transilvanske i Balkanske Alpe. Pored toga, Balkan opasuju i mora: Jadransko i Jonsko-na zapadu, Egejsko-jug, Crno i Mramorno-istok, a sva ona čine šire deo Sredozemnog basena. Južna, istočna i zapadna granica poluostrva jasno su omeđene ali kod određivanja severne granice postoje razlike: 1. Reke Dunav- Sava-Kupa i imaginarna linija do luke Rijeka. 2. Njenom severnom granicom smatraju liniju Dunav-Sava-Trst Jovan Cvijić smatrao je da su Dunav i Sava savezne granice. Mnogi se slažu da Balkanu, pored Albanije, Bugarske, Grčke i svih zemalja bivše SFRJ pripadasamo još Dobrudža (kao deo Rumunije) i evropski deo Turske.

3

Zahvaljujući ovakvom geografskom položaju Balkan je tranzitni pravac I reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka, između Severne Evrope i Afrike (bila je pod nadzorom velikih sila sve vreme) Njegov južni i zapadni deo ulaze u sastav Sredozemlja i u njegovoj neposrednoj blizini najvažnija komunikacija Sredozemnog mora – Gibraltar-Malta-Suec. Deo je svetskog plovidbenog puta: Atlantik, Sred more, Indijski okean, Australija. Najveći značaj Sredozemnog mora je Suecki kanal. Albanija – najmanja Balkanska država – najbliža Apeninskom poluostrvu. Grčka – pored Grčke obale-pomorska komunikacija Gibraltar –Malta-Suec, Krit je od severne Afrike udaljen 300km. Kroz Grčku prolazi pruga Pariz-Istambul i Grčka ostrva su pred ulazom u Dardanele. Turska- Azijski deo mosta između Evrope i Azije, Kontroliše Bosfor i Dardanele. Bugarska-međunarodne transkontinentalne komunikacije koje preko Sofije vode dolinom reke Marice za Carigrad i dalje za Malu Aziju, Bagdad, Persijski zaliv i zemlje Bliskog istoka Rumunija-istorijski pripada Balkanskim državama Preko kanala Dunav-Majna-Rajna veza sa Severnim morem. Bivša YU –jugoslovenska, mediteranska,srednjoevropska zemlja, pripada podunavlju i jugoistočnoj Evropi. Zahvata Središnji deo Balkana koji je presečen MoravskoVardarskom dolinom i čitav severozapadni deo između Save i Jadranskog mora. Prva geografska određenja Hemusa su dali još Tračani pa stari Grci. Ovaj termin je u 16 veku preuzeo Vrančić označavajući da se sa vrha Hemusa vide Jadransko i Crno more i reka Dunav. Cojne je smatrao da je Balkansko poluostrvo na severu odvojeno Balkanskim planinama i da se na severozapadu nadovezuju na Alpine, a prema istoku ide do Crnog mora pa posle u dva lanca planina. U knjizi Stevana Pavlovića kaže se da severne granice Balkana čine istočni Alpi do Egejskog i Crnog mora i od Dnjestra do Jadrana, preko zemalja koje naseljavaju: Rumuni, Južni Sloveni, Albanci, Grci. Širenje ili sužavanje balkanskog poluostrva je nažalost češće političko nego geografsko pitanje. Pored Balkanskih prestonica on je imao 3- spoljne prestonice: Carigrad, Beč i Pariz. Carigrad –prestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskršće između Evrope i Azije i centar pravoslavlja. Beć- središte Habzburgovaca, centar katolicizma i prosvetiteljstva, obrazovanja. Pariz- izvor narodnog suvereniteta, nacionalne drđave i čitave evropske kulture Međutim standardni pristup geografa se može podeliti u dva tabora tj dva pristupa: 1. Fizičko geografski 2. Politički pristup Za prvu grupu je neosporno da su Crno more,Mramorno, Egejsko i Sredozemno more, Jonsko i Jadransko granice balkanskog poluostrva. Severne granice počinje na ušću reke Idrijce u Tršćanski zaliv do jugoistočnog oboda Julijskih Alpa, pa do Dunava i Save. Ovom određenju bi pored uobičajeno navedenih zemalja pripadale i Dobrudža i evropski deo Turske. Po J.Cvijiću severna granica su Sava i Dunav pa Rumunija ostaje izvan ovog prostora.

4

imali najistaknutije mesto u njemu. Oko dva i po miliona ljudi pogođeno je ovim seobama. Postojali su prastanovnici koji su seobama potiskivani. dok Hrvate treba jer su značajni delovi teritorija dugo bili pod otomanima. Prema Cvijiću Slovence ne bi trebalo uključiti među njih jer nikada nisu bili pod otomanskom vlašću. Ovaj drugi u suštini politički pristup favorizuje većina istoričara dodajući mu istoriske i kulturne faktore. Naseljavanjem Slovena desile su se velike demografske promene. Mađarska jeste bila pod otomanima ali je razvoj Mađarske mnogo tešnje vezan za Habzburšku monarhiju i ta činjenica opravdava isključivanje Mađarske iz ovog pregleda. (teritorije poput Dubrovnika izvršile su snažan uticaj na Balkansko poluostrvo) Turci će se takođe smatrati balkanskim narodom pošto se geografski delimično nalaze na Balkanu i pošto su kao nosioci Otomanskog nasleđa. Hrvati nisu bili pod otomanskom vlašću ništa duže od Mađara a Slovenci nisu uopšte ali u ovoj knjizi su oni ukljulčeni jer se istorija Balkana u XX veku ne može zamisliti bez istorije celovite Jugoslovenske države. Još su drastičnije bile migracije tokom duge ratne decenije. Prvi svetski rat i Grčko-turski rat). Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom. Za razliku od Pirinejskog i Apeninskog poluostrva Balkansko poluostrvo je na severu otvoreno i ima niziju. Neki uključuju i Kipar i Tursku. Na Balkanu dominiraju južnoslovenski narodi. ali je i ona morala da se suoči sa problemom manjina: Grčka sa takozvanom slavofonom manjinom i sa muslimanskom manjinom. Heleni. Grci. Jedna od sledećih važnih geografskih odlika Balkana je da je to planinaska teritorija ograničena planinama. Romani. a nadmašiće ih jedino događaju tokom Drugog svetskog rata. što je olakšavalo kteranje stanovništva i mešanje različitih grupa na ovoj ogromnoj teritoriji. Dačani. Rumuni i svi bivši Jugosloveni. danas nova grupa muslimani-Bošnjaci. Rimljani. Uprkos ovako drastičnim pomeranjima stanovništva. 4. U knjizi Imaginarni Balkan balkanskim narodima smatraće se Albanci. Tako masovnih migracija nije bilo u ostatku Evrope.Drugi pristup bi obuhvatio celu Rumuniju bez Turske. Demografske karakteristike balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Balkan su naseljavali Iliri. Samo je veovna vladavina Otomanske imperije ostavila u nasleđe 7 miliona muslimana rasutih po svim Balkanskimdržavama. Balkan je važan kontaktni i saobraćajni prostor. ni jedna jedina balkanska zemlja nije postigla željene idealne odlike evropskih nacionalnih država: etničku i versku homogenost. Bugari. Najpodeljeniji su Albanci ( u Makedoniji-zapadna Makedonija gde žele da 5 . Glavna posledica uspostavljanja pax ottomana na Balkanu bilo je ukidanje granica među državama i među feudima. uglavnom su posledica političkih događaja i to pre svega otcepljenja nacionalnih država na Balkanu. Narodi koji su uspeli da ostanu u svojoj državi su Grci-oni su se nacionalno okupili. Grčka se najviše su se približili monoetničkim državama. Najveća kretanja stanovništva tokom XIX veka. 1912 -1922 (dva balkanska rata.

ima malo Grka na jugu-jedino priznaje postojanje Grčke manjine.5% Mkedonci. Nisu svi Albanici muslimani oko 20% pravoslavnih i 10% katoličkih Albanaca . na Kosovu.znamo da razvijene zemlje suočavaju sa starim stanovništvom pa se piramida pretvara u cilindar oblik. Srba 40% Hrvatska – 78% 1991 u njoj je bilo 12% Srba ali zbog etničkog čišćenja pšrbeglo 400 hiljada Slovenija 87%.. Srbiji. Razlika je što u vreme klijanja nacionalističkih ideja. Makedoniji. oko 2.. Sama Turska koja je iz Otomanskog carstva zašla smanjena i sa etničkim jezgrom nastalim posle proterivanja Grka i pokolja Jermena. manjine su Albanci 16.od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci. Veliki broj Turaka i Pomaka(islamizirani Bugari) iseljeni 80-ih g za vrmeme Todora Živkova. Ogroman je rast albansog stanovništva. Veliki broj albanaca u Epiru ali i nih čiji je status neregulisan.7 miliona stanovnika. Bosni. U Bugarskoj je 13% stanovništva pripadalo manjinama. Srbiji. Vrhunac emigracije je serija pomeranja posle I sv rata.000 Turaka u Bugarsku.. Što se tiče piramide starosnog doba.manjine su Jermeni i Grci ali usg su svi muslimani a hrišćana ima 0. Kurdi 15%. Stanovništvo Turske nije homogeno: Turci -83%. otomansko nasleđe pokazuje neke bitne razlike. u periodu između ratova i posle drugog svetskog rata. Vojvodini i samom Istambulu. 22% Albanci. 8. morala je da se suoči sa značajnim manjinama-Kurdima. Makedoniji. Nerešeni problemi manjina i dalje predstavljaju aktivna i potencijalna krizna žarišta na Balkanu – u Bosni. Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleđima Evrope (austrijskim i ruskim). Albanci su u Zapadnoj Makedoniji većina 90% traže federaciju. niska stope rađanja i depolpulacija su tipične za sve hrišćanske zemlje na Balkanu. CG). ostatak Srbi.Turci.7% Hrvata. Trakiji i Kipru. Arapi. Crnogorci 5% BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. 85% Bugari. Rumunija – 89% Rumuni . Makedonija. Turci su u poređenju sa Balkanom bili poslednja grupa koja će razviti sopstveni turski nacionalizam. Grčkoj. na Kosovu. Grčka –homogena zajednica-10 miliona stanovnika 98%Grka. Turska. Sve balkanske zemlje problem manjina rešavale su emigracijom i asimilacijom. 2% Srba i Italijani Rumunija je imala najbrojniju manjinu 27%. 2. 70% pravoslavaca. Muslimana 38%. Kada j do toga došlo veliki deo Balkana nalazio se izvan Otomanske sfere i uticaja (sem Moldavije i Albanije). Hrvatskoj u CG. Ovo sve sugeriše da pitanju otomanskog nasleđa u demografskoj sferi treba prići mnogo uopštenije: kao kompeksu imperijalnog nasleđa u kontekstu nacionalnih država. Najkompleksnija je bila situacija u takozvanim kontaktnim zonama: Makedoniji. malo u Makedoniji). 7% katolici i 6% protestanti SCG – 68% .5% ali na KiM preko 90%. Srbi su podeljeni u ( BiH. u Srbiji vlada bleka kuga.stvore federaciju u okvru Makedonije. Bugarska ima 8.5% Turaka.1%.Po stanovništvu najbrojnija a po tempu rasta najdinamičnija. Posledica ove demografske kulture je večno prisutno manjinsko pitanje.. 98% Albanci. Dobrudži. Sada se pokreće pitanje njihovog vraćanja. dok je u Otomanskom carstvu slučaj bio obrnut.2% Albanija.naseljeni su na Kosovu. Turska traži povratak 250. manjine su: Mađari 7. dominantne grupe u austrijskom i ruskom carstvu činili su etnički elementi sa viskokom nacionalnom svešću. Može se izvući zaključak da je u demografskoj sferi otomansko nasleđe još uvek živo. 6 .ima oko 63 miliona stanovnika. Romi i Nemci.

To je sprečilo integrisanje (ali ne i asimilaciju) različitih jezičkih grupa u jedinstvenu naciju (Albanaca u Srbiji.. Nacionalni identiet je sačuvan posredstvom crkve. Izuzetak je Albanija. Drina je granica. Grka u Albaniji. verovatno zato što su se nacionalističke ideje razvijale simultano među različitim verskim grupama. Zapadni deo –pod uticajem katoličke crkve. Uprkos činjenici da je jezik postao jezgro različitih nacionalnih identiteta među hrišćanima na Balkanu on nije moga da poništi osnovnu granicu.osim da se verski razlikuju. 5. Dolaskom osmanlija dolazi islam. Rimokatolički uticaj (15%) na severu. vezuje se za Jadransku obalu. kako tvrdi veliki deo balkanske istoriografije. istočni-pod uticajem Vizantije. mala bugarska katolička zajednica smatrala se organskim delom bugarske nacije. Nepremostiva podela između katolika Hrvata i pravoslavaca Srba može se objasniti ne toliko nepomirljivim verskim razlikama. Rumunska unijatska i pravoslavna crkva uspele su da ostvare značajan stepen koegzistencije i kooperacije zahvaljujući zajedničkoj pripadnosti rumunskoj naciji. utvrđenivanu vekovima tokom otomanske vladavine. usmenog predanja i narodnog stvaralaštva. koliko činjenicom da su se ove dve zajednice razvijale u okvirima različitih istorijskih tradicija. društvena prava. Međutim i samo to naglašavanje kohezionog potencijala jezika ukazuje na njegovu isključivost i na krutost etničkih granica koje on povlači.) Religija je problematično merilo za povlačenje etničkih granica. i zato što su smatrali da opasnost dolazi spolja iz hrišćanskog tabora (Grka i Srba) Jasno je da su različite hrišćanske veroispovesti. katolička i pravoslavna. Sve nacionalne i kulturne vođe shvatile su jezik kao najmoćnije sredstvo ujedinjavanja pored vojske. Smanjenje hrišćanskog stanovništva na Balkanu prati povećanje muslimanskih zajednica u islamu je porast nataliteta u Albaniji je izrazita piramidalnost starosnog doba. Nacionalna emancipacija zahtevala je predhodno priznanje narodnosti-kroz priznanje nacionalne crkve. Religija je zapravo imala sporednu ulogu u stvaranju novin nacionalnih identiteta. a u nekim slučajevima nije ni postala funkcionalni element u definisanju nacije sve dok nacionalne države nisu nacionalizovale crkve.carstva crkva je imala vrlo značajnu ulogu u odbrani samosvesti južnoslovenskih naroda. Vera je bila sinonim etničke pripadnosti. posebno u slučaju muslimana na Balkanu. Ali ispostavilo se da takve tenziju nisu nesavladive. Razlog tome nije. Nacionalizam se na Balkanau tokom XIX veka osmišljavao prevashodno na okosnici jezičkog i verskog identiteta. Albanija ima 3 veroispovesti-muhamedanska. granicu između muslimana i hrišćana.još nepovoljnija situacija je u Sloveniji-smanjenje broja stanovnika očekuje se i u Bugarskoj i Grčkoj. od kojih su muslimani činili većinu. U otomanskom carstvu porobljeni narodi nisu imali državna. U doba Osm. unoslile dodatnu napetost. velika i presudna uloga koje je pravoslavlje igralo u stvaranju nacije. Uprkos otporu prema katolicima u Bugarskoj. Pravoslavna crkva (20%) na jugu 7 . Verske (civilizacijske) osobenosti balkanskih naroda (Izvor: Marija Todorova – Imaginarni Balkan) Prvu veliku podelu na verskoj osnovi na Balkanskom poluostrvu doneo je rashol Rimske crkve 1054g .. a naročito sukob između pravoslavlja i katoličanstva.

Ovim vodenim putem je Srednja Evropa povezana sa Crnim morem.7 5 Hrvati i 2% Srba. Balkan kao kontaktni i saobraćajni (tranzitni) prostor Balkan je tranzitni pravac prvog reda između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka. modernizacije i korišćenje velikih saobraćajnica koje prolaze celim regionom. uglavnom su katolici.000 Slovenija 87 Sloveni. Bugarska Pravoslavna vera dominantna. Rumunija Pretežno pravoslavne veroispovesti (80%) . Hidroenergetski potencijal nije dovoljno aktiviran.000 Grčka Uglavnom pripadnici grčke pracoslavne crkve 97%. SCG 68% Srba –pravoslavci.Panevropski koridor 10. Vojvodina –najveći broj različitih verskih zajednica BIH – 37% muslimana. Širenje islam. I danas crkva igra važnu ulogu u političkom životu Grčke. do 1991 bilo je 12% Srba sada ih je samo 200. Ove naknade bi trebale da se plaćaju zemlji čija se infrastruktura koristi i u kojoj je zagađivana čitava okolina. On 8 . godine na panevropskoj konferenciji u Helsinkiju. koji predstavlja najkraću vezu između Zapada i krajnjeg Juga evropskog kontinenta definisan je i uvršten u mrežu evropskih koridora još 1997. Balkan ima tu nesreću da se nalazi na dodiru dva verska fundamentalizma: katoličanstva i islama. pomaci (islamizirani Bugari). Praktična korist od primene takvih dozvola u drumskom saobraćaju je u smanjenju prazne vožnje kamiona. Razradom sistema multilateralnih dozvola bilo bi postignuto i postepeno prilagođavanje režimu liberalizovanog tržišta EU i EFTA zemalja koje su stupile 1993. 22% Hrvata katolika i ostalo su Srbi Hrvatska 78% katolika.5%). Postoji potreba za moderniziranjem železničke mreže koja povezuje balkanske zemlje i modernizacija železničkih pruga koje vode ka srednjem Istoku. Crkva igrala važnu ulogu u borbi za nacionalno oslobođenje i širenje grčkog uticaja. Katolika ima malo oko 70. Postoji velika zainteresovanost ali nije rešeno pitanje pravične naknade za korišćenje infrastrukture i zagađenje čitave okoline od drumskog saobraćaja. Sinteza vlasti i vere. Međutim saobraćajnice su krajnje nerazvijene upravo ovde. između Severne Evrope i Afrike. Koridori na Balkanu: Putni koridori: koridor 10 . Otvaranjem kanala Majna-Dunav očekuje se udvostručenje tranzita Dunavom koji protiče kroz 3 balkanske zemlje. 16. danas je islam dominanatna religija (70%). Sultan je istovremeno i kalif (verski poglavar). Dans je crkva značajna u pol životu YU. a u čiji sliv ulaze 5 balkanskih zemalja. Grka. što bi povećalo ekonomičnost poslovanja i smanjilo zagađenje. Pri EU u Briselu Grčka crkva ima Biro pravoslavne crkve. 2. Prisustvo islama posledica vekovnog uticaja Osmanskog carstva. Carstva praćeno je nametanjem islama. 6. 1922 odvojio je kalifat od sultana a 1923 kalifat je ukinuo . Pravoslavlje to nije jer nema ambicije da preobraća pripadnike drugih veroispovesti.5% Albanci-muslimani. Islam-pripadnici Turske manjine (8. Balkanske zemlje treba da izgrade mehanizam dogovaranja o zajedničkoj politici u oblastii izgradnje.Albanije-uticaj južnih suseda Vizantije i Grčke. Kemal Paša Ataturk izvršio je korenite reforme turskog društva.

Makedoniju i Bugarsku. vazdušni I telekomunikacioni koridori. Međutim. za deset godina se u potpunosti uključila u evropsku mrežu puteva. a kamoli pravac do Horgoša. Takode. mnogo kasnije od Slovenije. Italiju. Sarajeva i Prištine. Mađarsku. Krajove. Premda je svoje starteške dokumente o izgradnji infrastrukture donela tek 2001.Sofija i Beograd Budimpešta. godine.Srajevo-Osjek –Budimpešta. . do danas planirani posao nije završen. Od ukupne dužine koridora. A o mostovima da i ne govorimo. 165 km poluautoputevi. Nedostaje još samo most preko Dunava kod Vidina između Rumunije i Bugarske.360 kilometara i proteže se od Salcburga preko LJubljane. BiH. Evropa ce ici alternativnim koridorom. a još 400 kilometara treba da se dovrši. preko Sofije. Niša i Skoplja do Soluna. Hrvatska tipuje na jadransko-jonski pravac. Oni se spajaju s grčkim motornim putem "Via egnacija". Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeli Slovenci. Sloveniju. Još autoputem nije spojen ni Novi Sad s Beogradom. Beograda. a novi železnički u Novom Sadu nije ni u planovima. Tursku i Albaniju. Još se ne zna ni kako će izgledati budući beščanski. Postoje strujni. Koridor je dug 2. Koridor 7 prati reku Dunav. sa krakom Niš . Rumuniju. Razmišlja se i o izgradnji novog koridora koji bi iz Austrije išao do Atine preko Slovenije. a indirektno još šest zemalja: Nemačku. trajektom prelazi u Italiju i dalje autoputem povezuje zemlje Evropske unije. Slovenija se potpuno prilagodila svim zahtevima EU i. 9 . Koridor 8 značajan je za Albaniju. Na putu od Salcburga preko LJubljane. A potpuno isti slucaj imamo i sa trasama gasovoda i naftovoda. Albaniju i Grčku. kroz Srbiju prolazi 800 kilometara. koji je na toj trasi. Crnu Goru. plasim se da cemo potpuno biti zaobideni. Evropska komisija je i za našu zemlju usvojila strateške osnove tek 2001. (jer ju je raspad zemlje najmanje pogodio). a na zapadu u Batrovcima). Zagreba. a istarski "ipsilon". NJime će prolaziti i drumski i železnički saobraćaj i biće omogućeno izbegavanje mostova u Srbiji. Ako mi brzo nesto ne uradimo i ako ne izvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze. Ukoliko mi za relativno kratko vreme ne zavrsimo deonicu od Nisa do granice i na severu prema Budimpesti. Sofije na Plovdiv i nize do severne Grcke i Soluna. Koridor 7 Dunav Zaključak je da je od 6 balkanskih koridora našoj zemlji pripao samo jedan-Koridor 10. Hrvatska je do sada već toliko izgradila da se na autoputevima može osećati baš kao na pistama. Tirane i izlazi na Jadransku obalu. koja je to uradila još 1994. Naftni koridori – Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. koji je trajektnim linijama spojen s Italijom. a koji je samo 20 kilometara nizvodno od naše granice. Bosnu. Hrvatsku. Makedoniju i Grčku. Jugoslaviju. Burgasa i Plovdiva. postoji i koridor 8 koji ide od Varne. za koji je tender već u toku. od kojih su 380 km autoputevi punog profila. Hrvatske. Bihaća. Bugarsku. godine. Skoplja. Zagreba. Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije Salcburg poveže s Atinom i Istanbulom. ima krakove koji idu prema Budimpešti i Sofiji. već je pušten u saobraćaj. iz Makedonije put vodi prema Albaniji i južno prema zapadnoj Grčkoj.Za završetak autoputeva u našoj zemlji potrebno je oko dve milijarde evra Koridor 4 Izradeni su planovi za alternativni koridor 4 koji ide preko Arada. koristeći sve finansijske instrumente koji su joj ponuđeni. Sloveniju. a do tada međunarodna zajednica je osigurala tek deo novca preko donatorske konferencije u Briselu i nekih humanitarnih programa za sanaciju postojeće infrastrukture. Beograda i Skoplja Koridor 10 (koji u našu zemlju na severu ulazi na Horgošu. Najveća konkurencija za prevoz robe ovom koridoru je upravo grčki motorni put.direktno povezuje osam zemalja Evrope: Austriju. koji preko njene teritorije povezuje Italiju. Koridor 5 ide pravcem Venecija-Trst-Kopar-Ljubljana-Budimpešta-Uzgvor-Lavov s granom koja spaja Rijeku i Zagreb i drugim krakom Ploče. osim pred izbore. oko kojeg se već dve godine koplja lome.

Borbe i podele su stalna pojava u istoriji balkanskih naroda koje su se ispoljavale kroz stotine planova o podeli Otomanskog carstva između velikih sila. bili sve brojniji i teži. Jugoslavija i Rumunija su. pošto su se. triparitetne saradnje. zaključen između ove tri države Pakt o organizaciji Male antante kao regionalne međunarodne organizacije sa svojim stalnim organima. Prvih godina treće etape.g kojima je stvoren regionalni odbrambreni savez nazvan Mala antanta. Politika revanšističkih dražava bila je upravljena na likvidiranje Male antante i primenu politike njenih država članica.g takođe je vođena zajednička politika i razvijana međusobna saradnja. uporedo sa razvitkom velike ekonomske krize. što im je u poslednjem periodu njenog postojanja sve više uspevalo.g.februara u Ženevi. počele orijentisati na samostalniju aktivnost. Italija pristale na oduzimanje od strane Nemačke dela Čekoslovačke teritorije.g i koja se karakteriše razvijenom političkom saradnjom na osnovu dvostranih ugovora tri zemlje. 16. političku saradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju.Savetom ministara inostranih poslova i Ekonomskim savetom koji je trebao da radi na formiranju ekonomske unije između tri zemlje. U toku prve dve etape države članice Male antante vodile su. Mađarska je. bure baruta . Treću fazu između 1933.g do 1929. Međusobna saradnja na osnovu ovih bilatralnih ugovora dovela je do potpisivanja tzv. u kojoj se države članice posebno angažuju na rešavanju ekonomskih odnosa i problema koji su. između 1929-1933.g.1938.g do 1922. koja predstavlja period trojnog saveza. ali bez oslanjanja na Francusku. Ovi ugovori su produžavani sve do 1933. uporedo sa 10 . naime. prostor istovremenog spajanja i prožimanja ali i odvajanja i podela –povezanost borbe za opstanak sa borbom za prostor. Francuska. odnosno Opšteg akta mirenja. Drugu.g kada je. Dvostranim ugovorima bila je predviđena obaveza međusobnog priticanja u pomoć u slučaju neizazvanog napada na bilo koju od njih od strane Mađarske ili Bugarske i konsultovanje o politici među njima. za sve tri zemlje predstavljala glavnu opsanost jer su se sve tri graničile sa njom. pored politike međusobne saradnje. Mala antanta je predstavljala prvi psleratni regionalni odbrambreni zavez triju zemalja u Evropi. do 1935. da bi posle Minhenskog sporazuma iz 1938. Razvitak i aktivnost Male antante deli se na tri etape: Prvu.g. pošto je zajednički cilj njihove i francuske politike bio očuvanje sistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora. Geopolitičke osobenosti balkanskog prostora Balkanski prostor zadržao je geopolitička svojstva regiona klasične političke nestabilnosti. pa se Mala antanta počela raspadati.maja 1929. Posle Prvog svetskog rata u periodu pd 1920. čiji je cilj bio očuvanje stanja stvorenog u srednjoj i jugoiszočnoj Evropi posle rata i borba protiv eventualnog povratka habzburške dinastije u Austriji ili Mađarsku u cilju očuvanja svoje nezavisnosti. Trojne konvencije.7. uporedo sa porastom nacističke opasnosti. arbitraže i sudskog raspravljanja između država Male antante od 21. koja traje od 1920. što je predstavljalo odstupanje pred revanšistikim pretenzijama Nemačke) prestala postojati.g (kojim su Velika Britanija. u kojoj Mala antanta počinje da deluje kao međunarodna regionalna organizacija ali se postepeno raspada.

maja 1923. a Gorica. Oni su Postdamskoj konferenciji formirali Savet ministara inostranih poslova ( 4 velike sile – SSSR..Čekolsovačkom. Ruzvelt.000 km kvadratnih. italjanska i bugarska politika. deo solunskog pristaništa sa blizu 100. dok se ostalog 11 .g. Balkanska antanta. Realizovanje ovog cilja počelo je zaključivanjem dvostranih ugovora.Februara 1934.Novembra 1933. sa kojom je odmah počela pregovore o dobijanju dela solunskog pristaništa. kao i od vremena normalizovanja odnosa sa Grčkom posle rata.rata. Od samog kraja rata Jugoslavija je imala normalne odnose jedino sa Grčkom. U pogledu spornih teritorija prema Italiji saveznici su insistiali da se to pitanje reši mirovnim ugovorom. Beneška Slovenija. U vremenu između 1930-1933. Bugarskom. koji su okončani potpisivanjem Konvencije radi utvrđivanja tranzita preko Soluna. istorijske činjenice. na strani saveznika) 41-Atlanska povelja 43. (Narodno oslobodilačka vojska se.. Čerčil) odluke su se neposredno ticale pojedinih balkanskih zemalja. SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkana RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Jaltska formula o podeli interesnih sfera uticaja na Balkanu.g. na 50 godina. II sv rat: na strani saveznika: YU. u raspravama o mirovnom ugovoru sa Italijom.g zaključila Ugovor o prijateljstvu 27.SAD. Savet ministara je doneo rešenje prema kome se hrvatski krajevi koji su bili pod Italijom i jedan manji deo Istre daju Jugoslaviji.g do zaključenja Balkanskog sporazuma između Grčke.g Jugoslavija je dobila na isključivo korišćenje. Posle toga došlo je.. Turska je zaključila odgovarajuće ugovore sa Grčkom i Rumunijom.Teheranska konferencija (Staljin. preko koga će obavljati svoj spoljnotrgovinski promet sa jednim delom sveta. ekonomska i geografska vezanost ovog područija za svoje zaleđe. Mirovna konferencija je pokazala veliko neraspoloženje zapadnih saveznika prema Jugoslaviji i njenim zahtevima. Tako je slobodna Solunska zona funkcionisala do II sv. Tako je morala biri nastavljena diplomatska borba za dobijanje ovih teritorija na mirovnoj konferenciji. 9. 10. Rumunijom i Finskom.VB i Francuska) čiji je zadatak izrada mirovnih ugovra sa Italijom. 1945-Postamska konferencija –teritorijalno razgraničenje. Albanija. pod pritiskom saveznika povukla sa ovih teritorija) argumenti na kojima su se zasnivali jugoslovenski zahtevi bili su etnički sastav stanovništva.g održano je više savetovanja predstavnika svih balkanskih država na kojima se raspravljalo o stvaranju saveza čiji bi prvenstveni zadatak bio obezbeđenje postojećih međusobnih granica čijoj je promeni vodila. Tržić. Kanalska dolina. 45-Krimska konferencija na Jalti. sa kojom je imala prijateljske odnose još 1924. Rumunije i Turske kojim je formirana tzv. Konvencijom od 1923. Albanija i Bugarska nisu prihvatile učešće u savezu. Grčka. Jugoslavije. pre svega. kao autonomne carinske zone Jugoislavije.Devin i Buje pripadaju Italiji.. Iste godine. Jugoslavija se sa Turskom. Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna (do predkraj rata. a dopunjena je sa 6 protokola u toku 1929. Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu.

Mediteran. a bilo je predviđeno da pod tom upravom ostane do imenovanja njenog guvernera. Do ovakvog razvoja nije došlo.g Ugovorom o miru. obuhvata veliki deo Dunava. koja je bila pod savezničkom vojnom upravom. zbog nemogućnosti sporazuma oko imenovanja Guvernera. mešanje velikih sila (naročito za vreme Hladnog rata) 2+2+2 tada je na Balkanu funkcionisala ova formula: . Slobodna teritorija Trsta bila je azmišljena kao tampon država sa svojim guvernerom i vladom. Balkan je bio tampon zona vam sfere uticaja Balkan je periferija Evrope ali važno strateško područije. formiana je slobodna teritorija Trsta. On je trebalo da zajedno sa Vladom organizuje izbore za ustavotvornu skupštinu koja će doneti ustav Slobodne teriorije Trsta. 8. Centralnoj Aziji. Bitna strategijska karakteristika Balkanskog pol je povezanost sa Malom Azijom (ka Bliskom Istoku. Ona se sastojala od dve zone Zone A-sa Trstom pd Anglo-američkom vojnom upravom i zone B pod Jugoslovenskom vojnom upravom.Septembra 1946.Jugoslavija i Albanija –svaka na svoj način nezavisna. što je mirovna konferencija prihvatila 28. izlazi na Jadransko more.dela formirala tzv. 2.Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu . Slobodna teritorija Trsta. Najkraća suvozemna veza između Evrope i Bliskog Istoka Bitan je kontaktni i tranzitni prostor. Za razliku od ostalih poluostrva ima otvorenu Severnu granicu prema unutrašnjosti kontinenta. Termin Balkan-misli se na njegov kontinentalni deo a termin Balkansko poluostrvo pdređuje celokupni prostor uključujući i njgovu mediteransku dimenziju sa ostrvima i morima od Jadranskog i Crnog mora. Pripadanje tj ne pripadanje određenom bliku određivao je određeni geoplitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja. Balkanske zemlje sa nerešenim teritorijalnim i etničkim pitanjima. 1. Strategijsi pravci na balkanskom prostoru Balkansko poluostrvo ima specifičan položaj u Evropi. železničke i telekomunikacijske veze celokupnog zaleđa sa Jugoistočnom Azijom. međusobni sukobi. Guvernera je trebao da imenuje Savet Bezbednosti UN uz konsultovanje Jiugoslavije i Italije ali on nije mogao biti državljanin ove dve zemlje. Ovakvo držanje zapadnih saveznika negativno je uticalo na njihove odnose sa Jugoslavijom. Ponašanje SSSR-a bilo je globalno na strani Jugoslavije ali ni on nije bio spreman da se do kraja bori za ostvarenje principa samoopredeljenja i pomoć Jugoslaviji. Na Balkanu se nalaze najkraće putne. i regiona u celini.Februara 1947. a stvarno zbog igre zapadnih sila. zapadnom i istočnom Evropom) Geostrateška prednost u odnosu na Apeninsko pol koje je zatvoreno Apeninima i Pirinejskog gde su u zaleđu Pirineji. Ima geografski otvoreno zaleđe preko Panonske nizije (veza sa centralnom.g (usvajajući Francusku liniju o podeli Istre) Jugoslavija je potpisala mirovni ugovor sa Italijom 10.Grčka i Turska – članica NATO . Crno more. područiju Kaspisjkog mora. 12 .

kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije. sever i jug. najvažnije luke i ostrva jer se preko pomorskih luka ostvaruju veze ne samo s lukama u Sredozemlju već i sa drugim lukama u Evropi. Crnomorsko pribrežije je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanja dve velike sile u ovom područiju tokom istorije: Turske i Rusije. Moravsko-Vardarski. ali posto im nije bilo kako su ocekivali. 1986-87. Sto se SCG tiče bilo je slučajeva gde su Bugarski pojedinci počeli da govore o zapadnim pokrajnama-delovi oko Pirota. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Kolubarsko-Ibarsko-Kosovski.000 Turaka u Bugarsku. Podunavlje uključuje u sebe sliv svih pritoka reka Save.8%. Strategijski pravci na Balkanu su prirodne i komunikacijske spone Podunavlja sa Sredozemljem. tj Malom Azijom. Balkansko poluostrvo u svom crnomorskom okruženju dobija ne samo na vojnom već i u ekonomskom značaju jer je područije bogato naftom. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu).000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana. Posle II sv rata ovo je bilo područije konfrotacije Istoka i Zpada između dva bloka.zapad. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije. Teritorijalni sporovi balkanskih država i naroda Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1. Unski. Strumički. značajan je težišni prostor Balkana-nalazi se u centralnom delu Balkana u trouglu: Kraljevo-Sofija-Skoplje-Priština-Kraljevo. U novijoj istoriji ovaj prostor je za Nemce. Sedište tog težišta je Niš-najvažniji geostrateški objekat na Balkanu odakle je moguće razvijati vojne operacije u svim pravcima na istok. Kad<pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrežna mora. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250. Turska im je obezbedila smestaj.Dovoljno je pomenuti pohod Krstaša u srenjem veku preko ovih prostora išli su u pohode na Bliski Istok. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova najznačajnije manjine su Turci 3. ali Bugarska ih ne zeli. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400. Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika.Morave i donjeg toka Dunava. Bugarska: U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina . Balkanski. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. AU bio simbol za Proširenje na istok. Bliskim Istokom i Severnom Afrikom. a sto se tice drzave prvi su je priznali. 9. Karlovački i Ljubljanska vrata. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate.tj. Primorsko-Drinski. To 13 . Neretvljansko-Bosanski. Crnomorski. Romi. Ovi pravci su opredeljeni konfiguracijom zemljišta i usmerenošću prema objektima koje povezuju Balkan i ima ukupno 10 takvih pravaca. Turci su preko ovog prostora prodirali čak do Beča i Budimpešte. Bosiljgrada.7% i Romi i Pomaci. Tada se 150.Aziji i Africi. Sa vojno-geografskog stanovišta.

Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu. Što se imena tiče Makedonska varijanta je da ima 2 imena. što predstavnici Makeoniju nisu prihvatili. tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije. Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaćeno. Predstavnici Makedonije su zauzeli stav da je granica utvrđena( jer su kao dokaze navodili vojne karte iz perioda SFRJ). Ostalo ih je oko 200.materijalnu potporu države.000 u Hrvatskoj. Od Tetova do Struge su sve Albanci. SRJ je postavila zahteve za korekciju granice na tri mesta.Problem je rešen jer su smanjili broj kraka. pa je osnovno sporno pitanje granica na moru. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom. čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju. bilo 12. Žele od Makedonije da naprave složenu državu. Formirana je zajednička. Došlo se do kompromisnog rešenja prihvatanjem Protokola 2003. Dugo nisu bila regulisana pitanja razgraničenja i predstavnici Makedonije su izražavali nezadovoljstvo zbog toga. Drugim rečima pitanje je problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ tako bitnom područiju.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. U 2004. Sa SiCG problem prevlake -za Hrvatsku je problem više prihološkog značaja nego strateško jer je u pitanju jedan i po km. Zaliv u Boki Kotorskoj-kompromis je nađen tako što će zajedno patrolirati policajci.2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400.g potpisan je poseban sporazum o međusobnoj zaštiti manjina i njihovim pravima.nije bio stav Bugarskih političkih vlasti i njihova službena politika. na ulazu u Boku.Zvezda na zastavi pronađena je u grobu oca Aleksandra Makedonskog. Drugim rečima. Kozjaka i (kumanovske) Crne Gore.g srpska manjina formalno priznata i uživa određena zakonska prava (predstavljanja u Saboru. jer UN i druge zemlje prihvataju suverenitet Hrvatske na za SRJ spornom kopnenom delu (kod rta Oštra)..U njoj je 1991. Bivša Jugoslovenska Republika Makeodnija za ceo svet i za Grke Makedonija a Grci su da se promeni ceo naziv bez Makedonija.. Bugarska vlast se žalila zbog prava Bugarskih manjina kod nas jer su bili nzadovoljni. (dijalekt) bugarskog jezika.) ali se u praksi često postavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti. Hrvatska: Ima probleme granica na severu sa SCG na Dunavu u putanju je 100 i nešto km. Nakon dolaska na vlast demokratskih snaga u SRJ 14 .mešovita međudržavna komisija eksperata za obeležavanje granica i održala je nekoliko sastanaka. Makedonska većina to ne želi jer bi značilo kraj i cepanje Makedonije. Drugi problem su Albanci .g Hrvatska je podigla optužbu protiv SRJ za ratnu odštetu. Formalno je rešeno a sve više i u praksi ostvareno pitanje priznanja i poštovanja prava nacionalnih manjina. Sa BiH kod Bihaća. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije. U Julu 2005. pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske. Što se Prevlake tiče .g kojim je pitanje rešeno demilitarizacijom dela graničnog područija i zajedničkim patroliranjem u vodama zaliva. Problematična teritorija bila je locirana na tri mesta: Šar Planina. Makedonija: Probleme su imali sa Grčkom zbog imena i zastave. Granica kod Neuma. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina. U Hrvatskoj je posle 1991. pitanje je već faktički rešeno. dok su predstavnici SRJ takav stav indirektno odbacivali. ali je u praksi minimalno ostvareno pravo na povratak izbeglica i prognanih Srba.

U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50. U Sloveniji je najveći problem što 10.5% ali ih na Kosovu ima 90%. Posle pobede demokratske stranke i Sali Beriše na izborima 1992. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200.problme odnosa SPCrkve i Makedonske pravoslavne crkve što nije međudržavno pitanje nego versko tj crkveno.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu.Pitanje je priznanja Makedonske pravoslavne crkve. U pitanje je razgraničenje na Timoku 1884. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba.000 i imaju status manjine.000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije. Makedonci smatraju da je taj naš stav nacionalistički. 15 . zbog srpsko-albanskog etničkog spora na KiM . Zbog nemogućnosti da naše vlasti izvrše demarkaciju na tom delu granice makedonska strana je jedno vreme prihvatala da se posptpak demarkacije privremeno zaustavi.Makedonije i CG do dela granice na kojem je KiM. SCG: Albanci 16. Nema sporenja u oblasti imovinskih i socijalnih pitanja. Problem na Kosovu sa Albancima.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba.000. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3. Na Kosovskoj strani je Srpsko stanovništvo a u Medveđi su Albanci.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine. na osnovu koga je na terenu počela i demarkacija koja je obavljena od tromeđe na granici Bugarske. – Sa nima su odnosi najkomplikovaniji. Ideja je da Albanija ne podržava otvoreno protest na Kosovu ali je činila i neke neprihvatljive poteze. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39.000. iako su oni i dalje daleko od normalnih. U Makedoniji 40. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje. Problem je u nespominjanju srpske manjine u Ustavu RM Postoji još jedan specifičan problem.g odnsi sa Albanijom su zapali u krizu. U Rumuniji Srba ima oko 20. Albanija je jedina na svetu koja je priznala Republiku Kosovo i omogućila rad njenog diplomatskog predstavništva u Tirani.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava.i inteziviranja saradnje s Makedonijom i ovo pitanje je rešeno-potpisan je psorazum o demilitarizaiji. U vreme Miloševića odnosi su bili zategnuti ali ne otovreno. Milošević se na Kritu 1997 sastao sa Albansim predsednikom Fatos Nanom. Albanska želja da se približi EU i NATO-u i stav te dve organizacije da se problem Kosova mora rešavati unutar Srbije donekle je omogućilo popuštanje u odnosima između ove dve susedne zemlje. Timok je u međuvremenu meandrirao ali nejasan je strateški značaj –možda zato što je u pitanju tromeđa ili zato što je to najniža tačka nadmoreske visine. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini.000 i problem je nerešen crkveni spor. Dešavale su se zabrane sveštenicima SPC da u crkvenim mnatijama prelaze makedonsku granicu zbog čega su reagovali naši državni organi.Od nedavno je to pitanje zaoštreno odlukom najviših organa SPC da proglase novu Ohridsku arhiepiskopiju koju vode sveštenici koji priznaju crkvenu vlast SPC. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku. Pitanje položaja manjina tj Srpske u Makedoniji jer Makedonaca kao pripadnika nac manjine gotovo i da nema. Spor sa Bugarskom –opština Strumica.

Nekoliko Grčkih ostrva je pod samom obalom Turske. Italija od 1915. Bugarska i Rumunija Od 1917 Rusija zbog Boljševičke revolucije istupa i u rat ulazi Amerika. dolazi do novog pregrupisavanja i rasporeda društvenih snaga. stvaraju se nove države. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Turska: problem sa Grčkom na Kipru i oko egejskih ostrva.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji 22. CG. U Maloj Aziji-oblast Izmira. 16 . Došlo je do Turske intervencije na severnom delu i severni deo Kipra je proglašen Turskom Republikom koju niko nije priznavao. Po završetku I sv rata nastale su mnoge značajne promene. Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lošu ekonomsku situaciju. Trgovina je mala.1945. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. Albanci se plaše da bi Albanci sa Kosova pobedu prebacili na sebe. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Problem se pojavio nastankom tehnologije o vađenju nafte. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 županije u centralnom delu Rumunije gde su nastanjeni Mađari. Odnosi SRJ i Albanije biće u najvećoj opterećeni Kosovom i njegovim budućim statusom. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. Rumunija: Imala je nesporazum sa Moldavijom. Intervencijom UN konflikt je obuzdan i danas to nije rešenone. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Po pravu moraproširenjem teritorijalnog mora od 12 nautičkih milja Grčka je taj deo mora iskoristila i došlo je do spora. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. stvara se prva socijalistička zemlja i formira se Društvo naroda. preraspodeljuju kolonije i nestaju 4 carevina.Albanci nius presrećni idejom albanaca sa Kosova i ujedinjenju svih Albanaca. Diplomatski odnosi sa Albanijom obnovljeni su 2001. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. Sve ove promene su uticale na geopolitičke promene na Balkanu. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. Grcka: Južno od moreuza Bosfor I Dardanele i danas traje teritorijalni spor između Grčke i Turske oko Egejskih ostrva. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj. NATO-a. Geopolitičke promene na Balkanu kao posledica I sv rata Sile Antante: Rusija. Francuska i VB Sile Osovine: Nemačka. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj. Ali Pariskim ugovoriom 1918.EU. a vezan je za Zmijsko ostrvo. Austrija. Zatim 1974 izbio je spor zbog Kipra gde postoji tradicionalno rivalstvo. Srbija.g.

Ugarskom kraljevstvu stavljeno je do znanja da ne može opstati kao jedna država-Trijanonski ugovor ostavio je Ugarskoj trećinu njene predratne teritorije učinivši je najogorčenijim među državama. Na kraju je Rumunija dobila Transilvaniju. Ovaj kongres je uspostavio novi međunarodni poredak u Evropi. Bukovine.Često pogrešno nazvan Versajski – zapravo to je bio Pariski mir. Pola miliona Hravata i Slovenaca našlo se van granica nive države.Rezultati mirovnih ugovora. korekcija Italijanskih granica. Augarska. proizašli su iz tajnih sporazma. zatim Vilson je poručio evropljanima da bi međunarodni sistem trebao da se zaniva na principu samoopredeljenja naroda a ne na ravnoteži snaga. Pogodba je postignuta Rapalskim ugovorom. Rumunija je izašla kao pobednica-za vreme pridobijanja saveznika tokom rata njoj je obećana Besarabija. Prvi je obuhvatao 8 tačaka: javnu diplomatiju-što znači da spoljna pol treba da se zasniva na javnim ugovorima bez tajnih sporazuma. One su bile podeljene u dva dela.januara 1918. veći deo Banata i ostalih Ugarskih teritorija. Tada su se Centralne sile i Antanta sukobile i svaka sa svoje strane nastojala da za sebe pridobije što iše saveznika. Preostalih 6 tačaka bile su mnogo određenije: autonomija etničkih grupa u AU i Otomanskom carstvu. zaključenih posle I sv rata.. Vladari ranije nisu bili podlegnuti kontroli naroda. Kraljevina SHS nastala je i pre mirovnog ugovora. Glavno pitanje mirovne konferencije je sređivanje granica i pitanje granica. obećavajući im teritorije zemalja i naroda iz suprotnog tabora. Lastovo). 17 . Sama ta činjenica dovoljna je da se Versajski mir osudi na propast. Poražene sile nisu učestvovale. obrazloživši ih u 14 tačaka. Koruška je ostala Austrijska. kojim je Italija dobila Istru.Južne Dobrudže i Besarabije. ali su se saveznici smatrali oslobođenim te obaveze kada je Rumunija kapitulirala 1918. Nova država nalazila se u sukobu sa Italijom a u vezi sa istočnim Jadranom.. Cilj mirovnih ugovora bio je obnavljanje odnosa između velikih sila i upravljanje promenama postojećeg međunarodnog poredka pošto su propala čitava carstva. Vudru Vilson izneo je američke ratne ciljeve na sednici oba doma Kongresa. Zadar i pojedina ostrva(Lošinj. 8. Ugovori su se neposredno odnosili na Balkan: Senžermenski ugovor sa Austrijom 1919 Nejiski ugovor sa Bugarskom 1919 Trijanonski ugovor sa Mađarskom 1920 Ugovor u Sevru sa Osmanskim carstvom 1920 Samoopredeljenj kao načelo koje je obeležilo ove ugovore. Sudbina Austrijske provincije Koruške rešeno je plebiscitom. pogađanja i nadmudrivanja već od samog početka rata.Vilson i Lojd Džordž-predstavnik Velike Britanije i Vitorio Orlando predsednik Italije i njegov ministar in poslova Sonini-ispostavilo se da su došli da pokupe plen koji im je obećan zbog čega su prešli na stranu savezničkih strana.januara 1919 održana mirovna konferencija. Rijeka je trebalo da ostane samostalan grad dok je njeno predgrađe pripalo Jugoslaviji.Glavnu reč vode državnici tri sile pobednice: Žorž Klemanso(poznat pod nadimkom Tigar)-Francuska. sa kojom je potpisano primirije već je bila rastočena. Kraljevina je prihvatila na ovagvu pogodbu zbog nepovoljnih međunarodnih prilika i zbog želje dinastije da uspostavi za zapadnim susedom dobre odnose. Mir nije obuhvatio Nemačku i Rusiju dve najveće evropske zemlje sa najvećim vojnim potencijalom.. Cres. 18.

zasnovan na načelu narodnosti i formiranju nacionalnih država. Engleska. Osmansko carstvo je podeljeno u korist njegovog hrišćanskog i sršskog stanovništva.zapadnu Trakiju (oduzeti od Bugarske) i istočnu Trakiju (od Turske) Najvažniji cilj bio je SmirnaIzmir.Najteži problem u ovom pogledu kraljevina SHS je imala sa Italijom. Slavonija. Srem. Turski ugovor. Dalmaciju i ostrva. mnoge jugoslovenske teritorije sa obe strane reke Soče. Italija uporno pozivala na Londonski ugovor po kome je trebalo da dobije teritorije na kojima je živelo blizu 2 milona stanovnika. Kraljevina SHS morala je još u procesu svog nastajanja da vodi tešku borbu za utvrđivanje što povoljnijih državnih granica i njihovom priznanju mirovnim ugovorima i međunarodnim sporazumima sa susednim zemljama.novembra 1921 doneta odluka o priznavanju albanske nezavisnosti.Međumurije.Japan i Italija) održanoj 9. Uz teritorijalne ustupe Italiji (na račun Ju) . ona ostavlja nerešenim pitanje Albanije koja je pod Italijanskom okupacijom. U ovom pogledu nijedna druga evropska država nije imala više problema i nigde princip etničkih granica. pozivajuči se pre svega na načelo narodnosti ali i na – kao dopunske argumente – istorijske. u sastav SHS ušli su Prekomurije. Dardanelima.12 1920. Vinzelos-grk je izneo listu potraživanja koja uključuju severni Epir(koju je trebalo oduzeti od Albanije). Italija. Krajem 1921. Poražena Bugarska mogla je samo da očekuje gubitak.Mirovnim ugovorom sa Mađarskom u Trijanonu 1920. Albanski narod spontano pruža otpor okupatoru i na karju ga proteruje. pa je na konferenciji ambasadora velikih sila ( Francuska. na mirovnoj konferenciji.g. nije naišao na veće otpore skoro svih susednih država i nekih velikih sila koje su iza nekih od susednih zemalja stajale. deo Baranje i zapadni deo Banata. tzv. Londonskim paktom – tajnim ugovorom između Velike Britanije. ekonomskih i političkih argumenata bila za staru austrijsko- 18 . pa čak i Valonu u Albaniji. Dalmacije i Albanije Pariska mirovna konferencija rešava pitanje statusa i granica balkanskih država. još početkom 20 veka pokazivala aspiracije prem Balkanskim zemljama. geografskih. oslobođena je celokupna teritorija Albanije. Pošto su njeni interesi u tom pogledu bili mnogo protivrečniji prema centralnim silama ona je uspela da joj sile Antante obećaju za njen ulazak u rat protiv Centralnih sila..-Delegacija Kraljevine SHS podnela je mirovnoj konferenciji veliki broj memoara u kojima je detaljno iznela svoje zahteve u pogledu granica. Rusija. Grci i Italijani su pretendovali na iste teritorije. lišena je svih dobitaka od 1912 i odvojena je od Egejskog mora. Italija je. Zbog toga se. od čega oko 1. Bačka. Italija je zato već pred prvi svetski rat i u njegovom početku vodia politiku laviranja između dve grupe sila obećavajući podršku onima koji su više spremni da udovolje njenim aspiracijama prema istočnoj obali Jadrana. Istru. ekonomske i strategijske razloge i druge argumente u prilog svojih zahteva. Francuske. kao i na strategijske razloge svije bezbednosti. Carigradu i zaleđu u istočnom delu Balkana.težila dobijanju Istre. dok je jugoslovenska delegacija na osnovu etničkih. aprila 1915.3 miliona Jugoslovena. Albanija dobija i faktičko priznanje nezavisnosti ulaskom u Društvo naroda 17. kao i savezničkih sila. Rusije i nje od 25.okrenuta ka Bosforu. -Nastala je jedna nova država-Albanija -Nestalo je Otomansko car i AU -1918 Kraljevina SHS. Grčak je dobila najveći deo Trakije i ostrva Imbros i Tenedos Engleska –pored poraza Nemačke priželjkuje njene kolonije u Africi i Okeaniji kao i podeli Otomanske imperije –delovi bogati naftom.

uz obostranu obavezu čuvanja jene nezavinosti koju je Italija pogazila već krajem iste godine upadom grupe fašista i proglašenjem njenog prisajedinjenja Italiji što je Kraljevina SHS priznala tzv. Istri. oktobra 1920.italijansku granicu ne prihvatajući italijanske argumente i pretenzije prema Gorici. Razgraničenje između Rumunije i Kraljevine SHS izvršeno je na osnvu tzv.juna 1920. ekonomske. Koruška je zato podeljena u dve zone.g kojim je izvršeno razgraničenje njene teritorije sa susednim državama obavezala na priznavanje pune nezavisnosti kraljevine SHS u čiju korist se odriče svih prava i obaveza na teritoriji stare Austrijsko-Mađarske teritorije. uticaju austrijske socijaldemokratije.g. Ona nije uspela da dobije sve teritorije u kojima u kompaktnoj masi živi naš živalj-kao što su Bajski trokut. nijedan srez na ovom područiju nije imao Dravu kao granicu. ali je dobila izvesnu ispravku granice prema Subotici. Velike Britanije koja je želela ojačati Italiju naspram Francuske u cilju uspostavljanja nove ravnoteže snaga u Evropi.. Njime je formirana i Slobodna i nezavisna država Rijeka. Goricu. od 10.južnu i severnu i odlučeno je da se glasanje o tome kojoj se od dve susedne zemlje stanovništvo želi priključiti prvo sprovedene u južnoj zoni.sept 1919. -Protivrečnost interesa i argumenata zainteresovanih država i podrška jugoslovenskih zahteva od strane SAD. Jugoslavija nije prihvatila Dravu kao kao državnu granicu pozivajući se na etničke. ekonomske. strategijske i geografske razloge tražila približno onu teritoriju na kojoj je veći broj stanovništva slovenački živalj. Međtim. Dva posebno značajna i sporna pitanja bila su prihvatanje Drave kao državne granice i Koruška. ustanovljene senžermenskim mirovnim ugovorom sa Austrijom. Rimskim paktom iz 1924. Prilikom razgraničenje sa Mađarskom bilo je mnogo problema. Etničkog balansa prema kome bi u obe zemlje ostao podjednak broj etničkih pripadnika druge države. pa je veliki deo granice.g kojim je utvrđena granica između dve države. geografske i druge razloge. kao i činjenicu da na dan uspostavljanja primirija sa Austrijom 1918. kraljevina SHS je pozivajući se na etničke. aiko je većina bila jugoslovenskog porekla. Savezničke sile nisu prema Jugoslaviji bile u pogledu razgraničenja sa Mađarskom naklonjene u meri u kojoj je to bio slučaj sa Čekoslovačkom i Rumunijom koje su dobile sva mesta u kojim živi i njihovo stanovništvo.Prema Senžermenskom ugovoru.I jedna 19 . Slovensko Porablje. Rapalskim ugovorom Italija je dobila Gradišku. A i B. u sprovođenju mobilizacije u Jugoslaviji nasuprot ukinutoj vojnoj obavezi u Austriji(mirovnim ugovorom). Glasanje u zoni A obavljeno je 10. Novembra 1920. odnosno Italijanskih od strane Francuske. išao Dravom. uticaju ktoličkog klera. zatim grad Zadar sa okolinom i ostrva Cres.g. Razlog za ovakvo oprredeljenje većine za Austriju treba tražiti u lošoj politici Kraljevine SHS. Lastovo i Vis. Ju uglavnom nije uspela u svojim zahtevima. Mađarska je Trijanonskim ugovorom od 4. Trstu. Ipak je činjenica da je više Mađara ostalo u Jugoslaviji nego jugoslovenskog u Mađarskoj. U ugovoru je stajalo i da će pitanje Koruške biti rešeno plebiscitom. Lošinj. Trst i skoro celokupnu istru.g i većina se izjasnila za Austriju. onemogućili su rešenje pitanja razgraničenja između Italije i Jugoslavije. a da se u severnoj glasa tek ako se u zoni A većina izjasni za prisajedinjenje Jugoslaviji. Antihabzburšku konvenciju koja je bila tajna i kojom su se obavezle na čuvanje i izvršavanje odredaba senžermenskog i trijanonskog ugovora i posebno se dogovorile o preduzimanju mera u cilju sprečavanja eventualnog povratka Habzburške dinastije na presto Austrije ili Mađarske -Prilikom razgraničenja sa Austrijom. Tako da do plebiscita u zoni B nije došlo.. Dalmaciji i ostrvima. Austrija prihvata granice susednih zemalja i odriče se prava i potraživanja sa teritorija koje su joj ranije pripadale. Pored Rapalskog ugovora dve države su istovremeno zaključile tzv. Kraljevina SHS je pod pretnjom ratom od strane Italije i diplomatskim pritiskom dve zapadnoevrolske sile pristala na zaključenje Rapalskog ugovora sa Italijom 12.. iako je bila formirana i međusaveznička komisija za ispitivanje spora.

što je pokazivalo želju Italije da izaleži u susret jugoslovenskim zahtevima prema Makedoniji umanji njene aspriracije prema Jadranu i Albaniji. Mirovna konf je ostala na kompromisnom rešenju. Razgraničenje je izvršeno Trijanonskim ugovorom. Srbija je bila protiv svake diskusije o tome kakav treba da bude status Makedonije ističući a se Srbija bori za strateške granice i da su njeni minimalni zahtevi u ovom pravcu zadržavanje Vardarske Makedonije i dobijanje teritorija u slivu Strumice. naime posle balkanskih ratova problem Makedonije često koristila kao sredstvo pritiska prema drugim ju narodima. a svoe aspiracije prema Vardarskoj dolini i Banatu smatrala prvorazrednim ciljem. U pogledu utvrđivanja Jugoslovensko-Bugarske granice. Prvi svetski rat je doveo do povezivanja makedonskog pitanja sa borbom za ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajedničku državu. Rumunija se pozvala na Bukureštanski ugovor-1916. Dok je malobrojna makedonska buržoazija svoje interese usmerila prema Bugarskoj. Delegaciju kraljevine SHS je u početku tražila od mirovne konferencije zadržavanje granica ustanovljenih na Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913. Bugarska je kao protivargumente ovim zahtevima isticala da je stanovništvo između Timoka i Morave-kao i u Makedoniji.i druga država tražile su ceo Banat. Srbija i Grčka su preuzele sve moguće mere da to onemoguće. Nejskim mirovnim ugovorom od 27.g -U pogledu granica prema Albaniji spor je vođen nekoliko godina. kraljevina SHS je tražila njene ispravke na više mesta od Timoka do Strumice. zatim potrebu obezbeđenja komunikacija i železničkih pruga koje vode prema Dunavu i Rumuniji duž Timoka i prema Solunu duž Južne Morave i Vardara.g. ali pod uslovom da se uprava nad Makedonijom poveri Jugoslaviji.) Evropslke sile pobednice. dok je ona za Jugoslovenski odbor bila problematično pitanje pošto su neki njegovi članovi smatrali da buduća ju država treba da napusti orijentaciju prema jugoistoku i da se usmeri prema Jadranu.g kojim joj je bio obećan Banat i na etničke razloge tvrdeći da sve do Pančeva i Beograda ima čisto rumunskih sela. pod uslovom da Albanija ostane 20 . Bugarska ovim ugovorom priznaje jugoslovensku državu i odriče se u njenu korist svih prava i pravnih osnova na teritorijama koje su njime pripale Kraljevini SHS.g. Granica je na kraju utvrđena kompromisno-tako što je Jugoslavija dobila prostorno veći deo Banata. pristupile su pred mirovnu konferenciju posebnom ispitivanju pitanja Makedonije smatrajućii da bi bilo najadekvatnije formirati autonomu Makedoniju pod svojom zaštitom. ali su kasnije vršene zamene određenih manjih delova teritorija. Granice između nje i Grčke ostale su onakve kakve je utvrdio Bukureški ugovor iz 1913. ali je u Rumuniji ostalo više Srba nego u Banatu Rumuna.Novembra 1919. kao i to da mnoga mesta koja pripadaju Bugarskoj naseljava srpsko stanovništvo. ali se ono zbog istorijske različitosti razvoja makedonksog naroda postavljalo drugačije. na strategijske razloge zaštite prestonice. Sa tim se slagala i Italija. Srbija je. Egejsku i Pirinsku Makedoniju. tj potvrdila je podelu Makedonije izvršenu Bukureškim mirovnim ugovorom iz 1913. pozivajući se na brojne razloge: Bugarsko neprijateljstvo prema saveznicima i posebno prma Srbiji čiju je polovinu teritorija držala u toku rata. Srbija je Makedoniju smatrala svojim stečenim pravom. Bugarsko. široke narodne mase su želele autonomnu Makedoniju koja će obuhvatiti sva tri nena dela (Vardarsku. Ju se takođe pozvala na načelo narodnosti istočući da i na istočnoj granici Banata ima čisto srpskih sela. Garibrod i Strumicu sa okolinom. određena je granica između dve države sa određenim izmenama u korist Kraljevine SHS koja je dobila deo teritorije na desnoj obali Timoka i gradove Bosilgrad. u kom pravcu su čak vođeni i separatni pregovori sa Bugarskom u toku 1918. a posebno Engleska. sve do 1926. a maksimalni zahtevi dobijanje celokupne Makedonije. Engleska je predlagala da mirovna konferencija formira autonomnu Makedoniju pod mandatom Društva Naroda.g uz ustupanje Jugoslaviji jednog dela strumičkog kraja na račun Bugarske.

Kada je Albanija 1920. jer nisu mogle ni učestvovati u pregovorima. što je bio deo plana Pašića za izlazak Srbije na Jadran i zbog čega je bilo postavljeno i pitanje eventualne kompenzacije na severnom i južnom jadranu (RijekaSkadar). Velike slile su u tome imale presudnu ulogu. Granice Ju utvrđene posle I sv rata.g ostale su. Značajnu ulogu u tome imala je činjenica da su tri susedne države – Austrija.g i Londonskim memorandumom 1954. Ovakvim stavom delegacija kraljevina SHS htela je da ostane na principu narodnosti. 4. pa su morale da se okrenu del terirorija na koje su pretendovale. onda kraljevina SHS zadržava pravo da u cilju obezbeđenja svojih interesa postavi potanje granica prema Albaniji.g što je ova i učinila.Odustajanje od političkog pritiska prema bilo kojoj balkanskoj državi bez pristanka ostalih potpisnica. a jugoslovenski zahtevi u pogledu spornih teritorija ispunjeni su u meri u kojoj su one to bile spremne da dopuste. Jugoslovenska delegacija je istakla zahtev za Severnom Albanijom i Skadrom. osim promene Jugoslovensko-Italijanske granice mirovnim ugovorom sa Italijom iz 1947. da ne bi slabila svoju pozivciju prema Italiji traženjem dela Albanije. februara 1934. ali je čekala da Italija postavi svoje zahteve prema Albaniji pa da onda i ona učini isto. koji je posle dobijanja savetodavnog mišljenja od stalnog suda međunarodne pravde u Hagu pripao Jugoslaviji.g. Balkanska multilateralna saradnja izmedju dva svetska rata U periodu izmedju dva svetska rata nastale su nezavisne države koje su želele da vode svoju spoljnu politiku. Nepovredivost granica. Rumunija.Jugoslavija. Dve države su tek 1926.g konačno potpisale u Parizu dokument kojim se utvrđuje međusobna granica. među kojima je bila i Italija. Nastali spor oko razgraničenja sa Albanijom razmatrao je i Savet Društva naroda koji je zatražio da konferencija ambasadora koja je radila na razgraničenjima utvrdi ju-albansko granicu.nezavisna država.g primljena u Društvo naroda odmah je postavila pianje svojih granica prema Grčkoj i Jugoslaviji posle čega je došlo do velike diplomatske aktivnosti velikih sila i zainteresovanih zemalja. Pošto je Italija već istekla svoje zahteve pozivajući se na Londonski ugovor 1915.g. 21 . 3. ukoliko konferencija želi da Albaniju stavi u položaj protektorata neke sile. 23. do 1926.Savetovanje u slučaju pretnje. Ali. februara a sporazum je potpisan u atini 9.Otvoren za pristupanje ostalih balkanskih država. 2. saglasno Londonskoj konferenciji ambasadora iz 1913. Mađarska i Bugarska bile pobeđene zemlje. iste i posle II sv rata. Turska. Prilikom razgraničenja došlo je do posebnog spora oko Svetog Nauma na Ohridskom jezeru. posebno načelo narodnosti na kojom je stajao i američki predsednik Vilson. najznačajnija vid multilateralne saradnje izmedju balkanskih država je stvaranje balkanske Antante( stvorena je na inicijativu Fra). u periodu od 1919. Tako je sistemom Versajskih mirovnih ugovora i sporazuma Ju sa susednim zemljma došlo do utvrđivanja njenih granica i normalizovanja odnosa sa susedima.Pregovori su zaključeni u Beogradu 4. Ciljevi: 1. za razliku od Ju koja je kao pobednica imala prednost i argumente u svoju korist.zemlje potpisnice bile su : Grčka . Pregovori su vodjeni u Ženevi i Beogradu.

Predviđa se stalna komisija za mirenje + odbrana zajedničkih ekonomskih balkanskih interesa u okolnostima svetske ekonomske krize. u Atini uz učešće predsednika ( Bug.. Jug.Do ovog sporazuma došlo se kroz multilateralni pregovarački proces koji je započeo balkanskim konferencijama: 1.. Usvojila je 5 rezolucija. Jug i Turska garantuju sigurnost svojih granica. Izrađen statut međubalkanske trgovinske komore. njime Grčka. saveza a to su suverenitet i ravnopravnost. Da bez predhodnih konsultacija ne preduzimaju bilo kakve pol akcije prema drugim potpisnicama i da neće izimati pol obaveze prema drugoj balkanskoj državi bez predhodnog pristanka ostalnih strana ugovornica. 5-12 oktobar 1930. novembra u Solunu 1933.usvojen predprojekat pakta balkanskih država (obaveza nenapadanja. postojanje arbitraže.medjutim savez nije posluzio svrsi .Biro. Jug. Albanija nije htela u savez jer je bila pod pritiskom Albanije a Bugarska nije bila zadovoljna 24.Grč. pogotovu na Balkanu. međubalkanska poštanska konvencija.Rum i Alb) Cilj konferencije bio je da se doprinese jačanju saradnje balkanskih naroda uz poštovanje suvereniteta. stvaranje balkanskog carinskog saveza kao i očuvanje i poštovanje etničkih celina 2.Savet. 1932 isključene su iz pakta Albanija i Bugarska. verske i jezicke prirode.Sekretarijat nacionalnih grupa plus 6 komisija (najvažnija komijisja za ekonomska pitanja i saobraćaj. sporazum o poštovanju propisa o manjinama. stanovnika suverene drzave. Ovaj balkanki savez pomogao je i olakšao političku i privrednu saradnju potpisani su ugovori o turizmu. Osnove na kojima se zasniva: priznanje jednakosti među balkanskim narodima. 20-26 oktobar 1931 u Carigradu imenovala je komisiju za pripremu nacrta Balkanskog pakta.Rum i Alb Donesen je Statut koji je uredio funkcionisanje konferencije. po kojima se razlikuju od ostatka stanovnistva.) Donesene su rezolucije o principima za stvaranje bal. Postojale su 2 pratece pojave: a) deo vlastitog stanovnistva ostajao je u granicama drugih drzava b) delovi drugih nacija ulazili su u sastav vlastite drzave Niz okolnosti na Balkanu su: 22 .Tur. kao krajnji cilj odredjen je stvaranje saveza balkanskih država i to Bug. 21-26 oktobar 1932 Bukurešt .. Kao zajednički interes vidjeno je sprečavanje Ita i Bug u ostvarivanju pretenzija i očuvanje statusa quo.takodje su države sklapale i separatne sporazume. uzajamno nennapadanje.osnovana su tela: Glavna Skupština. Stvaranje nacionalnih drzava u Evropi. od 5 do 12. Rumunija. 3. Albanija zbog italijanskog pritiska a Bugarska zbog teritorijalnih pretenzija jer nije bila zadovoljna svojim granicama. koji cine manje od polovine stanovnistva nacionalnog drustva i ciji pripadnici imaju zajednicke karakterisitke etnicke. – bez značajnih rezultata. Potpisan pakt balkanskog sporazuma 1934. godine. Manjinski problemi u balkanskim odnosima do II SR Manjinom se smatra svaka grupa pojedinaca. retko se idealno podudaralo s etnickim granicama. izbijanjem drugog svetskog rata došlo je do nepoštovanja ugovora. da neće pribegavati ratu protiv neke druge ugovornice.Tur. o vazdušnoj plovidbi. 4.Grč.

bio je na udaru evropskih i azijskih sila. A-U. Kraljevina SHS. Austrijom. Turskom-visoki standardi pravne zastite manjina. Rusije Balkan je podrucje sa najvise nacionalnih manjina u Evropi. Turska. zakljuceni su i posebni ugovori o manjinama sa drzavom SHS. izgubila je teritorije oko 60% teritorije i 2/3 stanovništva .Hravata I slovenaca je ostalo tu. Rumunija. Italija . jer su manjine bile „peta kolona u balkanskim zemljama“.2) kao problem pravne zastite nacionalnih manjina Osim odredbi o manjinama koje su sadrzali i mirovni ugovori sklopljeni 1919. Manjinski problemi na Balkanu javljaju se u 2 oblika: 1) kao teritorijalni problem. kultura. dosta Srba. 23 . i 1920. Izgubila je Transilvaniju oko milion ipo stanovnika je ostalo van Mađarske. Rumunijom. Problem je nastao sa 600. Istru plus ostrva . Ovo su sve rubna područija na Balkanu. Zadar. Bugarskom. Mađari – gubitnici u ratu. „jabuka razdora“. Bugarska. Ovaj pakst nije sproveden. sistem zastite manjina izmedju 2 svetska rata doziveo je neuspeh. Postojala je Grčka. 5) Pod terorom-ceste migracije i seobe iz jedne u drugu etnicku sredinu 6) Definisanje nacionalnih granica balkanskih drzava-bile su plod dogovora i diktata velikih sila:Turske.000 stanovnika na tom područiju. naroda. Grckom. pored toga regulisano i Konvencijom o razmeni stanovnistva (izmedju Grcke i Bugarske. Posle I sv rata desila se velika gepolitička promena. vera 2) zbog svog vojno-strateskog polozaja. Madjarskom. Sa SHS je izgubila Suboticu.dobila je Jadran do Rijeke. Ni jedna zemlja nije bila bez manjina.Turske i Grcke) Bez obzira. Albanija. nacionalnog i drzavnog konstituisanja 3) stvaranje nacionalnih drzava na Balkanu teklo je sa istorijskim zakasnjenjem. Verske manjine su postojale do I sv rata a posle nacionalne. Pravni i politicki instrumenti koji regulisu pravnu zastitu manjina na balkanskom prostoru: 1) Povelja UN 2) Opsta deklaracija o pravima coveka 3) Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju genocida 4) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 5) Zavrsni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 6) Razni mirovni ugovori i bilateralni akti 7) Interno zakonodavstvo povezano sa međunarodnim aktima Generalno za sve zemlje u Versaju je potpisan pakt o poštovanju manjina na Balkanu (jevrejske I Hrišćanse).Italije. Status manjina nije regulisan. u sklopu oslobodilacke borbe protiv Otomanskog carstva i A-U monarhije i bilo je pod uticajem velikih sila 4) velike sile vodile su denacionalizatorsku politiku i doseljavanjem svog stanovnistva menjale etnicki sastav citavih krajeva. koje su sprecavale normalne tokove i procese etnickog.1) na njegovom prostoru sudarali su se i ukrstali interesi i uticaji raznih rasa.

Problem manjina Grčko-Turskim odnosima.Lozanski sporazum ali dosta Turaka ostalo je u Trakiji, Bugarskoj. Veliki broj Albanaca u Makedoniji,CG, Kosovu U odnosima Kraljevine SHS I Rumunije nije bilo problema iako je bilo manjina. Postojala je prvo jaka dinastička veza, ženidbama.. Mi smo imali problema sa Mađarima, Bugarima-žalili su se da je nestalo 300.000 bugara u UN. Oni su se ustvari izjašnjavali kao Makedonci posle II sv rata a pre toga kao Bugari. Zatim sa Albanijom je imala problema. Albanci su na Kosovu bili obespravljeni, nisu se mogli školovati na svom jeziku I to je bilo otvoreno pitanje. Vlasi su nestali kao manjina, mi ih zovema Cincari. Nestalo je oko 500.000 Vajshodže. Nije bilo zaoštravanja odnosa zbog manjina ali sporova I trvljenja je bilo. 25.Balkan u politici sila pred i u toku drugog svetskog rata Posle I sv rata Francuska postaje najaktivijni faktor na Balkanu-jedina je mogla da isporučuje ratni materijal balkanskim zemljama. Velika Britanija takođe ima jak uticaj na Balkanu u Grčkoj. U periodu 1930-1933 Italija – druga direktno zainteresovana sila koja počinje da ugrožava Francuske interese posle pobede fašizma. Prodor na Balkan kroz Albaniju. Nemačka je imala jak uticaj na Bugarsku u i Rumuniju Engleska – odgovarala joj je ravnoteža snaga i uloga Italije na Balkanu i Mediteranu i bila je zainteresovana za očuvanje teritorijalnog integriteta Grčke. Britanija je branila da Italija i Nemačka nemaju izlaz na more. SSSR- sve vlade balkanski zemalja vodile su neprijateljsku politiku. Grčka jedina uspostavlja dipl odnose sa SSSR a Turska je imala prijateljske odnose. Dolaskom Hitlera na vlast odnosi velikih sila su izmenjeni: 1934 sklopljen je Balkanski pakt. Bugarska i Italija nisu ušle jer su u Nemačkoj videle saveznika i zaštitnika. Iste godine –Rimski protokol (Italija, Mađarska i Austrija) kao odgovor na Pakt male Antante i Balkanskog saveza. Nemačka – trudila se da stavi balkanske države i veže u ekonomskom smislu, a to se najviše odrazilo na Bugarsku i Jugoslaviju, Nemačka je imala zahteve i pretenzije prema Rumuniji zbog naftnih polja u Transilvaniji(u to vreme rumunija je 5 svetska izvoznica nafte). Cilj Nemačke je da istisne uticaj velikih sila sa Balkana, potpomognuta je germanskim snagama u Bugarskoj i Rumuniji. Dolaskom za predsednika Jugoslovenske vlade Milana Stojadinovića, sredinom 1935.g počelo je otvoreno vođenje politike saradnje sa Nemačkom, Italijom i napuštanje saradnje sa Francuskom i Malom antantom. Razvitak i karakteristike Stojadinovićve soljne politike ogledale su se: 1. Udaljavanju od Društva naroda i Francuske kojoj je ve u 1935.g otkazana podrška u borbi protiv nemačko odbacivanja Lokarnskog sporazuma, odbijanja priključenja bilo kakvoj koaliciji protiv Nemačke sa kojom je stalno unepređivana ekonomska saradnja i razvijani politički odnosi, potpisivanju

24

Konkordata sa Vatikanom jula 1935.g i izgrađivanju sankcije Društva naroda protiv Italije zbog agresije na Abisiniju. 2. Politici napuštanja kolektivne bezebednosti u okvirima Male i Blakanske antante i politici njihog razbijanja koja se ogledala u sve manjem ineteresu za saradnju sa Čekoslovačkom, Rumunijom u politici zbližavanja sa Italijom i Bugarskom, zaključivanjem sa njima bilteralnih paktova u 1937.g, bez znanja i pristanka država članica dve antante. 3. Nesuprotstavljanju agresivnim postupcima Nemačke prema Austriji, tj Anšlusu iz 1938.g i nepokazivanju ni najmanje mere solidarnosti sa Čekoslovačkom u vreme i posle Minhenskog sporazuma, iz iste godine, a kamo li pružanje podrške njenom otporu Nemačkoj. 4. Ovakva spoljna politika Jugoslavije značila je izdaju nacionalnih interesa i interesa njenih saveznika, razbijanje Male i Balkanske antante koja je, iako su je sačinjavale tri tzv. sile drugog reda, predstavljale zakedno veliku silu. Nepopularnost i neprihvatanje ovave spoljne politike u zemlji dovelo je do poraza Stojadinovića na izborima decembra 1938.g, ali se spoljna politika novog predsednika vlade, Dragiše Cvetkovića i dvora nije promenila, već se otičlo i dalje, mirno posmtarajući okupaciju Albanije od strane Italije, aprila 1939.godine. Posle zauzimanja Albanije, Italija je istakla pretenzije prema Kosovu, što je Ju koja je već bila izolovana i usamljena udaljilo od Italije i još više približilo Nemačkoj. Politika neutralnosti koju je Jugoslavija vodila, iako je svetski rat već počeo, još više ju je učinila nesposobnom za otpor fašističkoj agresiji i sve više spremnu na davanje koncesija samo da ne bi ušla u rat. Njeno nalaženje u takvom položaju dovelo ju je do razilaženja većine u vladi Cvetović-Maček sa većinom u generalštabu, ali ni to, zbog uspeha koje su fašističke sile već bile postigle u Evropi pokoravanjem mnogih država, nije uticalo na dalje približavanje silama osovine koje se ispoljavalo kroz zaključenje jugoslovensko-mađarskog rata o večitom prijateljstvu i posebno kroz pristupanje Trojnom paktu 25.marta 1941.g koji je za Nemačku bio od osobite važnosti, jer joj je Jugoslaviju, praktično izručio bez rata, dok je Cvetković smatrao da nime sprečava da Jugoslavija bude neposredno uvučena u rat.Kad su izliv narodnog nezadovoljstva u demonstracijama od 27.marta i vojni puč generala Simovića koji je obrazovao novu vladu pokazali nesaglasnost sa pristupanjem Trojnom paktu, Hitler je izjavio da se udar protiv Jugoslavije izvede nemrlosrdnom okrutošću. Na taj način će se Turskoj zadati dovoljno straha i uticaće se na povoljan način na kasniji pohod protiv Grčke. Rat protiv Jugoslavije bi morao biti vrlo poularan u Italiji, Mađarskoj i Bugarskoj, pošto će se tim državama obećati teritorijalna proširenja: Jadranska obala Italiji, Banat Mađarskoj i Makedonija Bugarskoj. Sudbina kraljevine Jugoslavije bila je, na ovaj način, jasno određena pošto ona nije imala više spoljnih saveznika kojih se sama odrela i koji su već bili pokoreni od srtane fašističkih sila, niti je imala unutrašnjih sposobnosti za svoju odbranu. Hitler je 12. marta 1938. ušao u Austriju i njen strateški položaj je poboljšan Italija- politika ekonomske, vojne i političke penetracije u Albaniju i Balkan- zauzima Albaniju, Britanija de fakto priznaje Albaniju kao područije koje su Italijani zaposeli a 1940. Italija objavljuje ultimatum Grčkoj, Grčka ne prihvata pomoć Britanije da ne bi izazvala Hitlera. 22.maj 1939-Čelični pakt (Nemačka i Italija)

25

23.avgust 1939 sporazum Staljin-Hitler –pakt o nenapadanju i tajni sporazum o razgraničenju interesnih sfera u Istočnoj Evropi. Sedam dana nakon potpisivanja došlo je do agresije na Poljsku i do otpočinjanja II. Sv rata. SSSR se pojavljuje na Balkanu posle okupacije Poljske. Deo Poljske je pod SSSR i teže da oslobode Bugarsju i Rumuniju preko NOP-a osigurvaju interesnu sferu. Jugoistočna Evropa je bila sirovinska baza imperijalističkih zemalja. Rumunija i Bugarska su pristupile Trojnom ppaktu. 25.marta 1941 Ju pristupa Trojnom paktu. Jugoslovenska teritorija rasparčavana je a sile Osovine priznale su NDH 10.april 1941.Italija je okupirala Hrvatsku i pravi svoj plan –težnja ka celom sredozemlju od Istre do Južne Albanije Bugarska i Albanija dobile su teritorijlana proširenja na račun Ju i Grčke 18.juna sporazum o prijateljstvu Turske i Nemačke. Pod vlašću sila osovina: Albanija, Bugarska (Strumicu i pola Makedonije), Grčka, Rumunija i Jug. Albanija, Bugarska i Rumunija imaju svoje vlade ali pod kontrolom sila osovina a Ju je rasparčana između Nemačke i suseda. Ruzvelt je tokom prve dve ratne godine odvraćao Engleze u njihovim pokušajima da tajno ugovaraju o posleratnom uređenju Evrope. Englezi su se plašili da Balkan ne podpadne pod ruski uticaj. SSSR-ima lose odnose sa svim balkanskim odnosima zbog komunista koji su na vlasti u Rusiji,jedino Grčka ima diplomatske odnose sa Rusijom a Turska prijateljske V. Britanija- imala je finasijske interese na Balkanu ( Jug i Rum), borila se za očuvanje teritorijalnog integritea grčke U toku rata u Jug delovala su dva pokreta do 43 SAD su podržavale četnike a tek posle toga Tita Postojali su planovi za iskrcavanje saveznika na jadransku obalu i prodor u meki trbuh evrope radi zaustavljanja prodora Sovjeta Jugoslavija je rasparčana od strane susednih država ,stvorena je NDH koja je zauzimala 40% stare Jug Sve Balkanske države bile su deo Hitlerovog poretka 1. one koje su pristupile trojnom paktu 2. one koje su se na silu priključile osvajaču 3. one koje su uspostavljene na ruševinama, kolaboracionističke vlade Posle II sv.rata Maršalov plan. Posle pobeda saveznika kod staljingrada i u severnoj africi porasao je intres za Balkan pošto je trebalo zavarati nemce oko toga gde će se desiti iskrcavanje saveznika,počelo se sa pružanjem podrške pokretima otporana Balkanu .Saveznici su se iskrcali na Siciliji, dolazi do sukoba Tito i Draža28.novembra do 1. dec 1943 Teheran-prvi sastanak vođa antihitlerovske koalicije. Sklopljen spor o saradnji sa NOV Jug. Februar 1945 drugi sastanak velike trojice u Jalti-podela intersnih sfera. 14 tačaka-tri se odnose direktno na Ju. 26.Politika intersnih sfera na Balkanu posle drugog svetskog rata Politika interesnih sfera postala je vekovna tradicija na Balkanu, a od kraja 17 veka nije bilo ni jedne evropske sile koja se nije interesovala za mogućnost uticaja.. Tradicija

26

ponašanja velikih sila na Balkanu ogledala se u protivrečnosti među balkanskim narodima, korišćenju jednog suseda protiv drugog... Krajem i neposredno posle II sv. Rata odvijali us se protivrečni procesi od uticaja na balkanske odnose: na jednoj str je tekao proces nacionalno-oslobodilačke borbe, a na drugoj strani podela intersnih sfera. Vlaimir Dejdli je napisao jednu knjigu o podeli interesnih sfera na Balkanu. 28.novembra do 1 decembra 1943. sastanak u Teheranu vodja antihitlerovske koalicije(Staljin,Čerčil i Ruzvelt), 1944. u Moskvi Staljin i Čerčil donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu (džentlmenski sporazum). SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli. Dogovorili su se o podeli interesnih sfera kroz politički uticaj. JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj – Crvena armija ulazi na Balkan. Engleska je smatrala da sporazum u Jalti nije ispoštovan jer su Sovjeti imali veći uticaj u Jugoslaviji nego Britanci. Tito je u Moskvi potpisao u aprilu 1945.g sorazum o zajenidčkom sadejstvu Crvene armije i NOVojske. Svojevremeno je Čerčil u svojim memoarima izjavio da je najveći problem u SovjetskoBritanskim odnsima problem Jugoslavije. RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GRČ :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta – obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. Na samom terenu ova podela je bila drugčija. Sovjeti tj Crvena armija je bila u Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji-bio je veći uticaj Sovjeta preko komunističkih partija, tj preko NOP-a osiguravaju interesnu sferu. Grčka- posle II sv rata SAD i Velika Britanija podržavaju kraljevinu. Tu smo s umešali mi i Albanici jer smo bili protiv uspostavljanja kraljevine u Grčkoj. Tada su interese u Jugoslavaji izgubili: Italija, Francuska i Nemačka (imala uticaj na Rumuniju, Bugarsku). -Stav i interesi SSSR-a: 1. Prema Bugarskoj i Rumuniji jer su članice Varšavskog pakta i SEV-a. 2. prema Yu – od 45-48 jer su čl Varšavskog pakta i SEV-a; od 1948 do 1950 dolazi do konfrotacije(inforbiro); od 1955 normalizacija i približavanje Kini. 3. Prme Albaniji –od osude zbog izlaska iz Vrašavskog pakta do pokušaja normalizacije odnosa koji je Albanija odbila optužujući SSSR za socijalimperijalizam. -Stav i interesi SAD-a: Doneta je Trumanova doktrina 1947 g u martu gde se svim sredstvima brani svaka zemlja koja bi mogla biti izložena komunističkoj opasnosti; Donet je Maršalov plan – ekononmska pomoć zemljama koje uđu u koordinate njene pol i vojne strategije. Sfere uticaja su Grčka i Turska preko NATO-a. -Stav i interesi NRKine: Zbližavanje sa Rumunijom 60-ih ( u vreme raspada SSSR-a) Albanija je najveći prijatelj Pekinga , razlaz krajem 70-ih zbog normalizacije Ju i Kine -Stav i interesi Francuske: Najbolji odnosi sa Rumunijom (tradicionalna povezanost 2 kulture+ sličan položaj u blokovima); Sa zu u prijateljskim odnosima ; sa Albanijom povremeno interesovanje; sa Grčkom (bila u sferi uticaja Vbritanije-nov akcenat posle pada vojne hunte i formiranja vlade Konstantina Karamanlisa (proveo u Parizu 1963-74) Sa Turskom više se susreće na područiju Srednjeg Istoka nego na Balkanu.

27

Balkan u vreme bipolarne podele Evrope ima položaj sive zone. kao i u njegovim odnosima sa drugim zemljama. Jugoslavija se od početka suprotstavljala oblicima saradnje koji su pokazivali elemente diskriminacije i neravnopravnosti partnera. 27.Grčka i Turska članice NATO 2. Sporazum o podeli sfera nije ispoštovan.Jugoslavija i Albanija ( svaka na svoj način nezavisna Pripadanje. odnosno nepripadanje odredjenom bloku odredjivalo je i geopolitički i vojnostrateški položaj pojedinih balkanskih zemalja. vodeća sila SSSR) U vreme hladnog rata na Balkanu je funkcionisala formula 2+2+2 1.gdoina. Varšavski pakt ( nastao 1955. Promenjivi odnosi sa JU zbog sukoba 1948 a normalizacija 1955.Severnoatlanski pakt –NATO (nastao 1949-12 zemalja osnivača. to je izjavio Moša Pijade i izazvao je skandal . Blokovi su težili da ostvare što veći uticaj u zemljama članicama putem vojnih baza. a sa Bugarskom. ali i regiona u celini( Pripadništvo istom bloku nije značilo veći stepen saglasnosti-sukob Grč i Tur oko Kipra 1974).Balkan u hladnom ratu 1946-1989 Posle II sv rata svoje prisustvo i uticaj na Balkanskom poluostrvu trude se da obezbede dve velike vojno-političke grupacije: 1. Sukob Rusije i Kine približio je Albaniju Kini. U doba hladnog rata. U ekonomskim odnosima i saradnji Jugoslavije sa Ssavezom. 1946 i 1947. Siva zona je pre svega središni deo balkanskog poluostrva (Ju + Albanija) gde nisu zagarantovane sfere uticaja zapadnog i istočnog bloka. U toku Hladnog rata središnji deo Balkana bio je tretiran ka siva zona. Bivša Ju bila je sanitarni koridor ili tampon zona-van sfere uticaja. Grčka je imala plan oko podele Albanije sa Jugoslavijom. od početka se pokazivala težnja SSSR-a da od privreda ovih zemalja napravi agrarano-sirovinski privezak privrede svoje zemlje. vodeće blokovske sile bile su preokupirane i jačanjem svoga prisustva i uticaja u zemljama članicama i nastojale su da u balkanskom prostoru prošire svoje sfere uticaja. Jugoslavija u toku dve naredne. vodeća zemlja SAD) 2. INTERESI SSSR – Prema Rumuniji i Bugarskoj jer su članice Varšavskog ugovora i SEV-a . Jugolsavija je tražila treći put i radila je na ojačanju pokreta nesvrstanosti.sukoba sa zapadnim zemljama od kojih se nije mogla očekivati saradnja i razjmena u cilju industrijalizacije zemlje. Rumunijom i Mađarskom 1947.god. sporazuma i konvencija o raznim oblicima privredne.Dokument o sporazumu postoji do SSSR negira bilo kakvo postojanje i priznavanje ovog sporazuma. ali ipak u početku nije odlučnije reagovala zbog svog međunarodnog položaja. što mu je obezbeđivalo relativnu stabilnost. čekoslovačkom i Albanijom-1946. Jugoslavija je pristupila zaključivanju sa svim ovim zemljama i niza drugih ugovora.Rumunija i Bugarska u Varšavskom paktu 3. SovjetskoJugosovenska i Jugoslovensko-albanska mežovita društva u cilju pomoći u bržem industrijskom razvoju od strane Ssaveza. odnosno davanja pomoći susednoj socijalističoj Albaniji. kulturne i druge saradnje. Sa Ssavezom i Albanijom formirani su tzv.g zaključuje ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa svim ovim zemljama: Poljskom. Zato je u svom unutrašnjem razvitku 28 .

martovsko zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom od strane Istoka i Zapada. sastojali su se u sledećem: 1. Albaniju zbog saradnje sa Kinom. pojavila se teorija o ograničenom suverenitetu socijalističkih zemalja ( sto je značilo da je opravdana intervencija SSSR-a ako je ugrožen soc.sukob jugoslavije sa SSSR-om. gradjanski rat u grčkoj. nemešanje u unutrašnje poslove. 18.SSSR zaustavljen Beogradskom deklaracijom 1955.g označio je u evropskim odnosima zaoštravanje i započinjanje hladnog rata u njegovoj naoštrijom formi ( februarski događaji u Čekoslovačkoj. 2. i 19 marta 1948. 2. 3. Ssavezu nije odgovarala Jugoslovenska samostalnost u unutrašnjem društvenom sistemu. odugvlačenje sa priznanjem zemalja narodne demokratije( prestanak dipl.ekonomska pomoć.g Sovjetski Savez je zatražio hitno i bezuslovno povlačenje svojih vojnih i civilnih stručnjaka iz Jiugoslavije. uslovljavanja prilikom pružanja ekonomske pomoći pre svega Jug i Alb SSSR je direktno osudjivao Jugoslaviju zbog revizionizma. Alb i Rum . tako i od Zapadnih sila. Početak 1948. ekonomskih pritisaka i unutrašnjih subverzija) 4. Maršalov plan 1947. Intervencija SSSR u Čehoslovačkoj 1968 koju su osudile Jug . iako su bili nezavisni jedni od drugih. Bug i Alb postale su članice UN tek 1955 5.grčko-turski spor oko Kipra i podmorija Egeja. 6. Alb i Bug. zahvaljujući pravu veta Rum. Događaji koji su označili preokret i zaoštravanje odnosa sa Jugoslavijom. berlinska kriza koja je dovela do konačne podele Nemačke).položaj slovenac i hrvata u austriji(postala neutralna 1955 što je dovelo do dezangažovanja velikih sila u ovoj zemlji koja se graniči sa balkanskim pol).Medjutim postojali su i sukobi:1.regulisanje plovidbe dunavom. 4. Integriteta svih evr zemalja. Alb.počela da eliminiše odnose koji su omogućavali mešanje u njene unutrašnje poslove.grčko-albanski spor oko severnog Epira. 5. Koriste teritorijalne sporove Tršćansko pitanje( kriza rešena 1954) SAD je novčano pomagala Ju ali je i Ju prihvatila određene ustupke i prihvatila podelu na zonu A i B. govorilo se o mogućnosti stvaranja nove zajedničke države. Donet je i Maršalov plan. odigrali su se istovremeno.Tršćansko pitanje. posle čega je usledilo isključenje Jugoslavije iz Informbiroa koje je označilo početak 29 . mere pritiska na Rum i Bug zbog kršenja ljudskih prava (u vidu pol propagande. 1947 doneta je Trumanova doktrina-gde se kaže da će se Sad boriti da iskorene komunizam gde god napadne.odnosa) 3. Bug i Rum 6. podržavanje i pomaganje emigracija iz Jug. odustajanje od pribegavanja sili. i moskovskom 1956. ali je u spoljnopolitičkim odnosima ostajala na saradnji i konsultacijama sa Ssavezom. Širi procesi popuštanja zategnutosti na balkanu usledili su u skolpu politike detanta koju je omogućilo održavanje konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji(KEBS) u Helsinkiju (1975).teritorijalni spor oko Epira izmedju Albanije i Grčke-pritisak na Albaniju dok je bila u Varšavskom paktu. Velike zapadne sile vršile su pritisak na balkanske zemlje: 1.Završnim aktom velike sile su se obavezale na poštovanje nac Suvereniteta i ter. njena težnja i borba za ravnopravnim odnosima među socijalističkim zemljama. Posle sukoba sa SSSR-om Jug postaje članica Saveta bezbednosti UN i time igra važnu ulogu na globalnom nivou. za ekonomski oporavak koristila Grčka Sukob Jug. poredak) Odnosi izmedju Balkanskih država posle rata bili su prijateljski i to pre svega Jug . 7. kako od strane Ssaveza.

pravi uzrok razmimoilaženja.Marta 1948. Rumunija i Mađarska obustavile su u potpunosti svaku ekonomsku razmenu sa Jugoslavijom. Poljske. Čekoslovačke. Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji. Balkanski savez 30 . da očuva svoju poziciju vodeće partije. koja sadrži 190 dokumenata. 2. Mađarske. Sukob sa Ssavezom bio je stvarni sukob. koji se ogledaju u: 1.g tri zapadne sile-SAD.i politički i ekonomski-bio je veoma težak i opasan za njenu nezavisnost i integritet. 3. Ekonomskoj blokadi Na drugoj strani (sa zapadnim silama).g Belu knjigu o agresivnim postupcima vlada SSSR. o čemu su tražile saglasnost SSSR pošto se mirovni ugovor mogao menjati samo uz saglasnost sve 4 velike sile. uključujući i pretenzije Albanije. Rumunije. Mađarske. Bugarska. Idejnoj političkoj osudi i izolaciji Jugoslavije kao socijalističke zemlje i njene komunističke partije.VB i Francuska – objavljuju Londonsku tripartitnu deklaraciju izjačnjavajući se za reviziju ugovora o miru sa Italijom u pogledu Slobodne teritorije Trsta. 2. npr. azatim i prekidanje dotadašnje saradnje otkazivanjem svih ugovora i zavođenjem ekonomske blokade Jugoslavije. po uputstvima iz Moskve. to je politika pritisaka i nepoverenja kojoj je. Između Jugoslavije i istočnoevropskih zemalja izuzimajući SSSR. Bugarske prema ju teritorijama. napale našu zemlju i prekinule odnose sa njom. nije bilo nikakvog ozbiljnog spora sve dok one nisu. prestala da isplaćuje obaveze po osnovu reparacija na osnovu mirovnog ugovora. tj za njeno prisajedinjenje Italiji i to kako zone A. O postupcima ovih zemalja Ministarstvo inostranih poslava FNRJ izdalo je 1951. 20. tj rešenosti SSSR-a da se tome suprotstavi. Položaj u kojoj se našla Jugoslavija tada. preko noći. Celokupni razvitak sukoba pokazao je da se stvarni i pravi uzrok Jugoslovenskosovjetskih razmimoilaženja i sukobljavanja sastojao u rešenosti Jugoslavije da vodi politiku nezavisnosti i ravnopravnosti. Koji postupci i činjenice ukazuju na takav njen položaj? Na jednoj strani. dok je sukob sa ostalim partijama i zemljama trebao samo da prikrije ovaj prvi. Spoljna od 60str do 66str 28. Mađarska je. Tako je Jugoslavija istovremeno bila dovedena u situaciju koja je zahtevala suprotstavljanje i jednoj i drugoj strani. koja je bila pod anglo-američkom vojnom upravm. Rumunija je čak obustavila sav železnički i poštanski saobraćaj sa Jugoslavijom. tako i zone B-pod jugoslovenskom vojnom upravom. Agresivnim političkim pritiscima svih vrsta prema njoj. pogodovao politički pritisak i posebno ekonomska blokada Jugoslavije kao dobrošao poremećaj u odnosima snaga na područiju JI Evrope.otovrenog sukoba i napada na nezavisnost i samostalnost jugoslovenskog puta u socijalizam i njene koncepcije odnosa među socijalističkim zemljama. to su pritisci Ssaveza a kasnije i drugih socijalističkih zemalja i komunističkih partija.

kojim je predviđena tripartitna saradnja na bazi aktivne i miroljubive koegzistencije i načela Povelje OUN. Na Zapadu su u tome videli mogućnost za približavanje Jugoslavije njima. političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći. što je posledica više okolnosti među kojima treba posebno imati u vidu činjenicu da je u Grčkoj NOP u toku rata i kasnije bio veoma jak i da je vodio sve do 1949. odnosno Ugovor o prijateljstvu i saradnji zaključen 28. NOP kojem je i Jugoslavija pružala podršku i pomoć nije imao uslova za pobedu ali i zbog činjenica da je on bio oruđe stranog uticaja i da je bilo pokušaja da se on upotrebi protiv Jugoslavije.1953.11. Natao je u doba hladnog rta i cilj saveza je bio obezbeđenje mira u ovom delu sveta i saradnje na svim poljimima ali bez momenta potpune integracije. i dve naredne godine koji skupa predstavljaju ugovore o Balkanskom savezu. godine korake u pravcu normalizovanja odnosa sa Grčkom. kojim se osniva Stalni sekretarijat zemalja potpisnica Ankarskog ugovora u cilju priprema konferencija ministara inostranih poslova tri zemlje. koji prethodno postavljena načela saradnje pretvara u odnose saveza. 2. Dopunski sporazum uz prethodni ugovor. posle čega politički odnosi i saradnja postaju tešnji i konkretniji.U periodu od 1953 do 1955 u vreme Korejske krize sklopljena su 4 ugovora između Ju. Treba istaći da Jugoslavija nije imala nikakvih zahteva u pogledu teritorijalnih promena. pa nisu negativno uticali na postepeno približavanje i razvijanje odnosa između tri zemlje. razmatrati međunarodnu situaciju i svoju aktivnost. U odnosima sa Turskom. potpisan na Bledu 9. proučavanja svih pitanja političke. Jugoslavija je preduzela u toku 1950. Tri zemlje se ovim ugovorom obavezuju da će sve međunarodne sporove u koje bi bile umešane rešavati mirnim putem.2. Grčke. jednom godišnje. Predviđena je i saradnja generalštabova tri zemlje. vojne. potpisan 7. da će 31 . u kom cilju će ministri inostranih poslova zajednički. Jugoslavija nije imala nikakvih bilateralnih problema i sukoba. 1. Ugovor o savezu-Bledski ugovor. Tri zemlje su se obavezale da neće preuzeti bilo kakvu međunarodnu obavezu suprotnu ovom pravcu. oružanu borbu protiv pristalica monarhističkog režima koji je pomagan od strane Zapada i posebno britanskih trupa koje su ušle u Grčku još 1944. Kontakti i saradnja tri zemlje doveli su do zaključenja nekoliko ugovora o raznim oblicima saradnje u toku 1953. Plod je samostalno izraženih želja ugovornih strana i političkog delovanja Odnosi Jugoslavije i Grčke prvih godina posle rata bili su veoma loši.avgusta 1954. a u političkom pogledu stvaranje elemenata za učvršćenje mira na Balkanu. korišćenje solunske slobodne luke. ekonomske i druge saradnje 3. za ublažavanje pritiska susednih socijalističkih zemalja i posebno Italije i njenih pretenzija prema Jugoslaviji. Formirana je kao regionalna organizacija u skladu sa poveljom UN i načelom aktivne miroljubive koegzistencije. To su sledeći ugovori: Tzv. Turske koja su poznata pod zajedničkim nazivom Balkanski savez. po svim problemima od zajedničkog interesa. Ankarski sporazum.1953. Njoj je u cilju borbe protiv ekonomske blokade bilo potrebno uspostavljanje saobraćaja sa Grčkom. godine da bi saglasno odlukama iz Jalte obezbedile svoj uticaj i očuvale monarhiju. Novina u odnosu a ranije oblike i pokušaje posleratne balkanske integracije. ali su odnosi bili nerazvijeni. u Beogradu.

u Ankari (po 20 članova iz svake Narodne skupštine zemalja potpisnica) . u granicama svojih mogućnosti. Ju je odobrena pomoć. Zapad je bio spreman da prihvati nekonformističku socijal državu kao saveznika protiv Staljina. Tri niva momenta: Podiže odnose na nivo Saveza. jedan trajnog. a drugi privremenog karaktera.svaku oružanu agresiju protiv jedne ili više njih na ma kom delu teritorije smatrati agresijom protiv svih strana ugovornica i njima pružiti pomoć. jer je opasnost po mir u trenutku njegovog ustanovljavanja bila mnogo manja nego pre toga vremena. Donekle je ovaj savez imao odbrambreni karakter i predstavljao je pokušaj Zapada da Ju uvuče u NATO jer su Grci i Turci u NATO-u bili od 1952. a drugi u organizovanom suprotstavljanju pritiscima koji su vršeni prema pojedinim od njih. Miroljubivi karakter saveza.kao i međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta. Prvi se sastojao u organizovanom i regulisanom predviđanju međusobne saradnje.Ali to nije uspelo zapadu da uvuče Ju u NATO jer dolazi do normalizacije odnosa između Ju i SSSR-a. Vojni razlozi prilikom njegovog zaključivanja nisu imali primarni značaj. U osnovi njegovog nastojanja sadržana su 2 zadatka. Staljin umire 1953 i 1955 Hruščov u poseti Beogradu i potpisana je Beogradska deklaracija kojom je potvrđeno pravo Ju da nastavi sopstvenim putem u socijalizam. Sporazum nikad nije raskinut. koja se nalazila oko samog grada. SAD su opremile jugoslovensku vojsku. iako je on imao i vojni karakter. a time i učvršćenju mira na Balkanu.Sporazum o ustanovljenju balkanske savetodavne skupštine . Ustanovljava stalni Savet i precizira formulaciju pojma agresije i pravnih obaveza saveznika na zajednički odbranu u sluučaju opasnosti u zajedničkom prostoru. Tito izajvljuje da je sporazum mrtav.i zbog sukoba Grčke i Turske oko Kipra. 32 . njena ekonomska blokada i ugroženost njene pol nezavisnosti jer je SSSR počeo da gomila vojne trupe na granicama ka Ju. podržavale Jugoslaviju u tršćanskom pitanju Neposredan uzrok formiranja ovog saveza je sukob JU sa SSSR-om i njegovim satelitima. Sledi početak sukoba Grčke i Turske oko Kipra. U cilju realizovanja ovih zadataka predviđeno je osnivanje Stalnog saveta sastavljenog od ministara inostranih poslova koji će se sastajati dva puta godišnje i koji u međuvremenu obavlja svoje poslove posredstvom Stalnog sekretarijata. teritorijalnog integriteta i mirnog unutrašnjeg razvoja.Janur-Mart 1955. 4. .Balkanski savez je predstavljao primer slobodne saradnje tri zemlje u cilju obezbeđenja nezavisnosti. posebno se izražavao u činjenici da su sve tri zemlje u njemu gledale instrument mira.Grčka i Turska su. Ju je napravila isto određeni broj ustupaka-1945 potpisala je Londonski sporazum po kojem je Tršćanska zona A pripala Italiji aJu zona B.

ni u domenu teorije ni u oblasti društvene prakse. Sobzirom da se u balkanskim zemljama u tranziciji ispoljavaju zajedničke karakteristike i slični ciljevi tranzicije predpostavlja se da tranzicija u ovim zemljama nije njihov društveni izbor već je kao prinuda uslovljena unutrašnjim i međunarodnim prilikama.. po modelu ŠOK TERAPIJE ili postepena. Za sada je jasno da ove zemlje žele da izgrade drugačije društvo ali nema jedinskevenog opredeljenja u pogledu osnovnih karakteristika i suštine novog društva ka kome se teži. U najširem smislu tranzicija se može definisati kao prelazak post-etatističkih društava sa autoritarnih režima na demokratiju i prleazak sa planske na tržišnu privredu. raspad bivše SFRJ što se nepovoljno odrazilo i naprivredu Rumunije. Karakteristike ekonomskih sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Posle sloma državnog socijalizma u Albaniji.. Cilj ekonomske tranzicije u balkanskim post-etatističkim zemljama u Ju je izgradnja moderne.29. Drugo Rumunija je od svih zemalja SEV-a imala najrigidniji centralno-planski sistem. dok je postepen pristup primenjen u Mađarskoj i donekle u Češkoj republici. Pored nekih zajedničkih karakteristika. U Rumuniji i Bugarskoj prisutna je kombinacija ovih metoda. Balkanske zemlje u tranziciji zbog nasleđenih protivurečnosti iz socijalističkog peridoa. kulturnih. I treće međunarodno ekonomsko okruženje bilo je nepovoljno usled raspada SEV-a. radikalna svojinska transformacija. efikasne i racionalne ekonomije sposobne da se na ravnopravnoj osnovi uključi u savremenu svetsku privredu. Jedna od najčešćih kontraverza tranzicije odnosi se na sam način društvene transformacije. Bugarskoj i Rumuniji i sloma samoupravnog socijalizma i raspada bivše Ju – navedene balkanske zemlje i SRJugoslavija su ušle u period tranzicije od starog ka novom društvu. Model šok terapije primenjen je u Poljskoj. U sličnoj situaciji 90-ih našle su se ostale balkanske zemlje u tranziciji. zaoštrene ekonomske situacije i nestabilnih pol prilika u postetatističkom periodu nisu ni mogle krenuti putem radikalne društveno-ekonsomke transformacije. Na ekonomskom planu tranzicija se ispoljava u: -napuštanju državnog načina proizvodnje -ekonomska liberalizacija na unutrašnjem i međunarodnom planu -restruktuiranja državnih preduzeća -privatizacija državnih preduzeća. ekonomskih i pol specifičnosti pojedinih zamalja u tranziciji i nejasne vizije društva koje se želi izgraditi. kao što je bio slučaj sa Poljskom i donekle Čekoslovačkom koje su imale stabilniju ekonomsku situaciju i snažnu podršku iz inostranstva Rumunija je u toku 1980-ih vodila ekonomsku politiku forsiranog vraćanja spoljnog duga. Albanija kao jedna od najizolovanijih zemalja u Evropi sa despostskim sistemom vladavine Enver Hodže i Bugarska sa komandnim sistemom orivređivanja za vreme 33 . Mađarske koje su krenule putem uvođenja pojedinih elemenata tržišnog privređivanja-Rumunija za vreme Nikolae Čaušeskua otišla je korak nazad putem vraćanja na staljinističku ekonomsku politiku. izbijanje Iračke krize i rata u Persijskom zalivu. što je samo po sbi bila šok terapija. postoje i specifičnosti puteva i metoda tranzicije od starog ka novom društvu koje su posledica istorijskih. Pitanje je da li tranzicija mora biti jednokratna. na prvoj etapi reforme u Rusiji (reforma za vreme Jegora Gajdara) i u Jugoslaviji (reforme Ante Marković u predhodnoj Ju). pa je za razliku od SFRJ.

Preeuslovi za druš-ekonomske promene nastale su tek posle pobede Demokratske partije u martu 992 i izbora Sali Beriše za predsednika republike u aprilu. arastući kriminal i zloupotrebe uloženih deviza greađana doveli su tokom 1996 do velikih nemira u zemlji. U soc periodu Albanija je imala najviši udeo državne svojine. ekonomski nerazvijena zemlja. U prvoj fazi reformi značajnije su promene u domenu pol demokratizacije. Na parlamentarnim izborima u 29. Danas se ona nalazi u procesu bolne tranzicije ka otvorenoj tržišnoj privredi. slabljenja moći Teodora Živkova i sloma autoritarnog režima Čaušeskua u Rumuniji. Zajedničko za sve koncepte tranzicije u njenoj prvoj fazi 1989-1992 u svim evropskim zemljama pa i balkanskim u tranziciji je težnja ka prelasku sa planskog na tržišni sistem privređivanja. oštrom privrednom recesijom prouzrokovanom socijalnim.. Neopohodnost radikalnih reformi nije nigde dovedena u pitanje izvesne razlike su postojale samo u izboru puteva i metoda društveno-ekonomske transformacije pojedinih zemalja. sem Slovenije. Može se zaključiti da je prisutan više postepen pristup tranziciji. Jugoslavija pod sankcijama i ratom nije ni mogla pristupiti radikalnoj transformaciji svog društv-ekonomskog sistema-to se odnosi i novostvorene države na tlu vivše JU. Tranzicija je krenula od privatizacije i reforme preduzeća u državnoj svojini koja nisu bila u stanju da se uključe u tržišnu konkurenciju. Privredni oporavak primećuje se od 1993-94 posle duboke depresije praćene kolapsom centralno-planskog sistema u 1990-91. U okviru zajedničke opšte orijentacije reformi postojale su i određene razlike od zemlje do zemlje. Posle euforije u Albaniji je došlo prazne demokratije.Ostvareni ekonomski rezultati nisu bili povoljni. sistem kamata.one su doprinele deviznim gubicima bugarske privrede od 2-3 milijardke US dolara u periodu do 1994. Albanija je postala član MMF i Svetske banke u oktobru 1991. Preduslovi za društveno-ekonomske reforme sazreli su tokom 1989 godine nakon promene odnosa između vldajuće kom partije u Poljskoj i opozicije koncentrisane u sindikatu Solidarnost . uvođenjem višepartijskog sistema u Mađarskoj. Bugarske su pogodile i sankcije UN protiv Srbije. Albanija je primenila najveći deo mera koje je preporučio MMF u cilju stabilizacije privrede uključujući reformu sistema cena i sistema deviznog kursa.. Uledila je reforma bankarskog sistema ali se u tom procesu nije puno poodmaklo. Albanija iman niz specifičnosti koje je razlikuju od ostalih zemalja u tranziciji. što je njihove nacionalne ekonomije dovelo u podređen položaj prema ekonomski razvijenim zemljama Zapada. suočila se sa neefikasnom privredom. što je uslovljeno političkim i ekonomskim prilikama i specifičnostima pojedinih zemalja u tranziciji. Alabanija je ekstremno. trgovinski liberalizaciju. Beriša je izjavio da Albanja treba da krene putem slobode i demokratije. juna i 6 jula 34 . Albanija je psolednja među evropskim zemljama u tranziciji krenula putem radikalnih društvenih i ekonomskih reformi. nego transformacije ekonomskog sistema. Reformu je pratio visok stepen korpupcije i kriminala. prema evropskim standardima. Može se zaključiti da se se Balkanske zemlje u tranziciji odlučile za brzo uspostavljanje otvorene privrede. Međutim tokom 1996 Albanija je usled političke nestabilnosti ponovo zapala u duboko druš-ekonomsku krizu.Todora Živkova i visokim stepenom spoljnoekeonomske zavisnosti od tržišta SEV-a i bivšeg SSSR-a. Tranzicione promene u balkanskim zemljama u tranziciji odvijaju se u promenjivoj političkoj i nestabilnoj ekonomskoj situaciji u svim zemljama regiona bez izuzetka. baršunaste revolucije u bivšoj Čekoslovačkoj. pol i ekonomskim faktorima.

danas se sve cene formiraju na tržištu. Centralno planiranje je ukinuto ali nisu stvorene osnovne institucije funkcionisanja tržišne ekonomije. Stoga se njena tranzicija ka tržišnoj privredi odvijala znatno sporije nego u drugim evropskim zemljama u tranziciji. Vlada koja je konstituisana posle izbora u aprilu 1997 najavila je ambiciozne i brze reforme. uveden je jedinstveni plivajući devizni kurs. Ekonomsle reforme pokrenute su i do 1989 g radi izvlačenja zemlje iz duboke ekonomske krize. Zatim je došlo do novog šoka usled dezintegracije SFRJugoslavije preko koga vode tranzitni putevi Bugarske na zapadna tržišta. nakon toga bugarska je član STO i nastoji da se pridruži CEFTA (tj uključena je već). Priliv stranog kapitala je bio nizak usled nestabilne pol situacije ali prema oceni Komisije EU tokom 1997 došlo je do ubrzanja priliva stranog kapitala u Bugarsku kao rezultat privatizacije jednog broja velikih državnih preduzeća.1997 pobedila je Socijalistička partije Fatosa Nanoa ali pol situacija u toku 1997 i dalje je nestabilna a dalja sudbina ekonomskih rezervi i dalje je neizvesna. g cene za većinu proizvoda bile su liberalizovane. Značajan napredak zabeležen je i u stvaranju zakonske osnove za tržišnu ekonomiju. uveden je i dvostepeni bankarski sistem.4 miliona stanovnika. Ali opšta ekonomska situacija u zemlji i dalje je nejasna. što je dovelo do velikog 35 .. promena deviznog režima od 1997 lev je vezan za nemačku marku.. Rumunija je član osnivač STO i od jula 1997 članica CEFTA. 1989 je formirana opoziciona grupacija Unija demokratskih snaga sa Željkom Želevom. Bugarska je podnela molbu za članstvo u EU 1995 g. Opozicione partije koje su se zalagale za brže kretanje ka tržišnoj privredi distancirale su se od FNS i dovele u pitanje regularnost izbora.stvorena socijalistička vlada sa predsednikom iz demokratske opozicije. Strukturne promene su bile slaba strana bugarske ekonomske reforme. BKP se 1990 transformisala u BSP. Takva netsabilna pol situacije nije pogodovala radikalnoj ekonomskoj transformaciji Bugarske. privatizacija i restruktuiranje državnih preduzeća. Rumunija je zemlja sa oko 23. Bugarska je sredinom 1996 g ponovo najavila radikalan proces strukturnih reformi njene privrede. Dodatni spoljni šokovi za bugarsku privredu nastali su nakon raspada SEV-a na čije je tržište bugarska izvozila pretežni deo svojihproizvoda i nakon rata u Zalivu koji je prekinuo njene ekonomske odnose sa Irakom. a njen lider Todor Živkov smenjen sa svih partijskih i državnih funkcija. Nakon pobede FNS (froanta nacionalnog spasa) na izborima 1990. Preduslovi za radikalnu ekonomsku i društvenu transformaciju u Bugarskoj stvoreni su Novembra 1989 kada je došlo do sloma vlasti Bugarske komunističke partije BKP. što zamagljuje mogućnosti Bugarske da krene putem radikalne društveno-ekonomske transformacije.g Rumunija se opredelila za postepenu ekonomsku reformu u težnji da spreči velika socijalna i ekonomska previranja u zemlji čija je privreda bila ruinirana. U februaru 1991. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. Tranzicija u Bugarskoj odvijala se promenjivim intezitetom i njensadržaj se svodio na: liberalizaciju cena. Nakon prve faze liberalizacije cena.7 miliona stanovnika. Porces tranzicije najavljen je posle baranja režima Nikolae Čaušeskua u decembru 1989 i izbora 1989 Jona Ilijeskua za privremenog predsednika Rumunije. Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa oko 8. Ali tek nakon pobede demokratske opozicije na parlamentarnim izborima 1997 EU je naglasila svoj interes za prijem Bugarske u članstvo tako da se može očekivati ubrzanje procesa radikalnog reformisanja njene ekonomije.

Makedonija. oslanjajući se na restriktivnu monetarnu politiku. koji su dovodili u pitanje dalje sprovođenje reformi.skoka cena u novembru 1990 došlo je do antivladinih demonstracija. Nove perspektive za radikalne ekonomske promene otvorene su nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u novembru 1996 kada je nova vlada demokratske opozicije proklamovala radikalan program makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi i započela sa njegovom primenom. Ključni element ovog programa su liberalizacija cena. Početkom 1990 g kolaps SEV-a. Kao i u drugim zemljama u tranziciji dosadašnje mere tranzicije u Rumuniji svode se na: liberalizaciju cena. izbijanja nacionalnih. koju je sačinila grupa eksperata na čelu sa D. U periodu 1991-94 sve balkanske zemlje u tranziciji bile su zahvaćene visokom. u slučaju Ju i na mesečnom nivou do kraja 1993. Uporedom sa procesom liberalizacije tekao je i proces stabilizacije rumunske ekonomije ali se ovaj proces odvijao sa promenjivim rezultatima zbog nestabilne po situacije. Njn osnovni cilj bilo je izgradnja otverene tržišne privrede. Posle pada Čaušeskua Rumunija se našla u dubokoj socijalnoj i ekonmsokoj krizi. BiH. veću fiskalnu discipllinu.. Realizacija navedenih mera stvoriće na karju 1997 g radikalno drugačiju sliku rumunske privrede od one u 1996. Ostale balkanske zemlje – SCG. Ova reforma je bila usmerena isključivo na makroekonomsku stabilizaciju i suzbijanje galopirajuće hiperinflacije u uslovima ekonomske blikade zemlje. prdstavljali su spoljne čokove koji su doveli i do pol previranja u zemlji. liberalizaciju režima deviznog kursa. neđunarodne sankcije u Srbiji i CG. U takvim uslovima preduzimanje mera u pravcu radikalnije ekonomske transformacije značilo bi njeno dalje ruiniranje već dobrim delom uništenog ili umrtvljenog ekonomskog potencijala. liberalizacija deviznog tržišta. liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. Program ekonomskih reformi iz 1991 i 1992 nije u potpunosti sporoveden. forsiranjem izvoza i restrikcijama na strani uvoza. Međutim ovaj program nije realizovan zbog jačanja separaqtističkih tendencija pojedinih saveznih republika i zbog dezintegracije SFRJ. a njene mere svodile su se na liberalizaciju cena na domaćem tržištu. Njena ekonomija prošla je kroz tešku dekadu obeleženu ubrzanom otplatom spoljnog duga. Hrvatska.. Vraćanje na reformsku tradiciju predstavljala je reforma čij su načela izložena u januaru 1994. Ova poslednja reforma bila je slična reformi u Poljskoj-šok terapija. Isti slučaj je i sa ostalim bivšim saveznim republikama. verskih ratnih sukobba u Hrvatskoj. trocifrenom inflacijom cena na malo na godiđnjem nivou. mere makroekonomske stbilizacije i mere političke demokratizacije. Nešto veće efekte dao je program koji iniciran 1993. Novi predsednik Emil Konstantinensku koji je došao na vlast 1996 ubrzao je proces integracije u EU. 36 . Istovremeno zemlju su potresali talasi štrajkova.. redukvija deficita državnog budžeta. Takav ishod je posledica odsustva pol volje da se radikalne promene dosledno sprovedu upraksi. Rat u Zalivu i ezintegracija JU.ali je ovaj program napušten 1995 i početkom 1996. Priliv stranog kapitala bio je neznatana i nešto je povećan tek od 1994 g. Rdikalne strukturne ekonomske promene u SCG usledele su tek nakon ukidanja spoljnog zida sankcija i njenim vraćanjem u međ organizacije.. BiH : radikalna društvenoekonomska reforma u ovim zemljama bila je najavljena još dok su bile u sastavu SFRJ privrednom reformom koju je inicirala savezna vlada Ante Markovića decembra 1992.Avramovićem.

Sve do početka 90-ih balkanski ekonomski prostor bio je podeljen na tri dela-Turski i Grčki pripadaju EZ. kao ključni principi pol života: demokratija. Nije sasvim izvesno u kom pravcu če se dalje razvijati ovi sistemi i da li će najavljni proces demokratizacije uzeti mah u bliskoj budućnosti.Ekonomski oporavak tekao je sporo. uz retke izuzetke. U svim pol proklamacijama i ustavima ovih zemalja ističu se pored optimističkih obećanja. široki korpus sloboda i prava. što pokazuje posebno primer Bugarske i Albanije koje su zapale u 1996 g ponovo u duboku ekonomsku i društvenu krizu. Karakteristike politički sistema balkanskih država – sličnosti i razlike Prilikom pokušaja kvalifikacije pol sistema postkomunističkih zemalja mora se imati u vidu da pol sistemi balkanskih postkomunističkih zemalja čine posebnu klasifikacionu grupu. Nasleđe burne prošlosti i marginalni položaj balkana u odnosu na glavne ekonomske tokove i nedostatak privredno dominantne zemlje koja bi mogla biti pokretač privrednog razvojaovo su neke od glavnih razloga privredne nerazvijenosti ovog regiona. telekomunikacije. značajne rezultate u maloj privatizaciji. Ostale zemlje koje su međusobno izolovane zbog blokovske politike 90-te su izmenile ekonomsku geografiju Balkana i preusmerile ekonomske tokove prema novim partnerima (primer za to su ekonomski odnosi mađarske i jugoslavije koji su se pogoršali ulaskom Mađ u EU) Najveći broj balkanskih zemalja ima nisku međusobnu trgovinsku razmenu (ispod 1% ukupnog izvoza i uvoza) dok su za većinu njih glavni trgovinski partenri Nemačka.Moglo bi se reći da su u praksi ovih zemalja. To se odnosi na uspešno suzbijanje i kontrolisanje inflacije. primetne snažne tendencije približavanja modelu koji bi se mogao označiti kao patrimonijalni autoritarizam koji je nedovoljno kompetentan tj nedovoljno upravljački sposoban i ne vodi dovoljno računa o ustavnim okvirima i demokratskim principima. gasovodi) i u tom pogledu i danas postoje dva Balakana: 1. Moglo bi se reći da ove zemlje nisu imale jednolinijski razvitak pol režima. Treba imati i u vidu da postoje i velike razlike ali i sličnosti između pojedinih zemalja unutar grupe balkanskih postkomun zemalja. Italija i Rusija. Tranzicija u pojedinim balkanskim zemljama imala je ne samo negativne već i niz pozitivnih efekata. Sve balkanske zemlje odlikuje Hit and Run kapital (kriminalna infrastruktura). Bugarski i Rumunski –SEV a SFRJ (imala je aranžmane i sa SEV i sa EZ i sa trećim svetom) Najuticajniji regionalni projekat bio je hidroelektrana i plovidbeni sistem Đerdap (Ju i Rumunija) do kraja 50-ih. pol pluralizam. naftovodo. Karakteriče ih vrlo buran razvitak pol režima Moglo bi se reći da su balkanski postkomunistički sistemi oblikovani prema modelu parlamentarne demokratije. vladavina prava. 30. Promene su vrčo ćeste-neke zemlje su prelazile iz jednog u drugi sistem.Najvidljivija posledica ekonomske podele Balkana je nerazvijenost infrastrukture (saobraćaj. 37 . brzog i mirnog razvoja. . otvaranje privreda ka svetu. Prostor bivše SFRJ (jedinstvena infrastruktura) 2.

Zaključak je da je jedno od opštih svojstava balkanskih postkomunističkih pol sistema nedovoljna ili ograničena upravljačka sposobnost. Treba poneuti da je veliki br ovih zemalja nacionalno homogen (većinska nacija čini preko 80% stanovništva: Albanija 95%. uz manje izuzetke. slovenija 91%. 38 .Pobednici dokazuju suprotno i sve to ometa koncentraciju snaga na ključna pitanja razvoja. Kasnije su sve zemlje postale republike. Iako su izborni zakoni na nivou standarda izbornih zakona razvijenih zemalja. 31. BiH nije rešena kao federacija.. BiH u kojoj ni jedna nacija nema iznad 40%stanovništva) Uz unitarizam u većem broju ovih zemalja primećen je visok stepen centralizacije vlasti koji nalazi izraza u ograničenoj lokalnoj samoupravi. verske i jezičke manjine predstavljale su značajane činioce međudržavnih odnosa na Balkanu kroz istoriju ali i danas. Nedovoljno konstituisane i socijalno utemeljene pol partije. osim Ju. sem Turske koja je republika od 1922. -Uspostavljanje i jačanje polupredcedničkog sistema ili kvazi-predsedničkog. Bez odgovarajućih partija i partijskog sistema teško je očekivati funkcionisanje dovoljno reprezentativnog parlamenta i parlamentarne demokratije. BiH. Savremeni manjinski problemi Nacionalne. Zatim praksa uspostavljanja polupredsedničkog sistema i njegovo klizanje u neku vrstu autooritarnog prezidencijalizma i ponovo se na tlu balkanskog postkomunizma aktuelizuje pitanje odnosa zakonodavne i izvršne vlasti. unitarne. Sve ove zemlje su . nedovoljno autoritativne. etničke. U toku izbora česte su pojave monopolizacije najvećeg dela mas medija od strane vladajućih pol struktura. Tek posle 2000 možemo reći da su balkanske države demokratske. Zatim tendencija personalizacije vlasti-sve zmlje su imale svog lidera. dobar deo njihove izborne prakse se odvija po drugačijoj logici. Efekti izbora su prilično klimavi.Gotovo u svim balkanskim postkomunističkim zemljama parlamenti su prilično slabašne. Pre II sv rata sve države Balkana bile su monarhije. uspostavi bilo kakava vrsta demokratskog federalizma. neefikasne pol institucije. izborni gubitnici se ne mire lako sa porazom i angažuju veliki deo energije da su izbori bili nekorektni. Posle rata monarhija je na kratko zadržana u Rumuniji i Bugarskoj a nešto duže u Grčkoj (1974). Jedino još Albanija ne može da obezbedi mirnu smenu vlasti. Nedovoljno razvijeno civilno društvo. Mora se napomenuta da istorija postkomunističkih zemalja pokazuje da preneglašena moć i sveprisutnost politike i preneglašenost pol sfere i aktivnosti može da bude zanačajan razlog i faktor nestabilnosti politike i društva. Zatim nedovoljna sposobnost da na demokratski način upravlja konflikitima i tenzijama. Rumunija 81%. Mali su izgledi da se na tlu ovih zemalja. nju čine entiteti a ne federalne jedinice. vođu i degradacija principa vadavine prava. Bugarska 85%. Pol elita nema jasnu viziju i projekat razvoja.

I danas u mnogim balkanskim zemljama najveći teret tranzicije podnose upravo nacionalne manjine jer je sve prisutnija diskriminacija pri zapošljavanju usled velike nezaposlenosti kao i zapostavljanje ekonomskog razvoja onih regiona koji su naseljeni nacionalnim manjinama. 70% su pravoslavci. Ako se za kriterijum nacinalne homogenosti države uzme 80% većinska nacija onda bi se moglo zaključiti da je većina balkanskih zemalja nacionalno homogenog sastava prema statistici. 2$ Srbi. Slovenija 87. Grčka 98%. traže široku autonomiju i žele da budu konstitutivan narod što vodi federaciji Makedonije.6%. Postoji pretnja da će Albanci za nekoliko decenija biti većina. Romi 2. Makedonija: Albanci 22%.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani već da je 20% pravoslavnih i 10% kaoličkih miuslimana. Ostalo ih je oko 200. Alida nije sve tako belo kako statistike kažu vidimo na osnovu brojnosti i težini sukoba koji se javljaju povodom nekih nacionalnih manjina koje nemaju odgovarajući tretman.000) po izveštaju o položaju Srba u zemljama u okruženju što ga je sačinilo Ministarstvo za dijasporu.8% i Nemci.5% ali ih na Kosovu ima 90%.8%. Bugarska: najznačajnije manjine su Turci 3. Albancima i Vlasima uGrčkoj. Arapi 1. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. Grčka: Etnički homogena 98%.Kraj rata je rezultirao nacionalizam i secesionizam na prostoru bivše Ju što je uz asistenciju velikih sila dovelo do katastrofalnih posledica. Grcima i Vlasima u Bugarskoj. verskih grupa. Grci tvrde da je grčka populacija daleko brojnija u Alb i da je preko 400. Romi. manjine čine 2%. Srbi u Sloveniji nisu čak ni nacionalna manjina (ima ih 39. A etnički sukobi su se obično dešavali u periodima tranzicije. Makedonci 66%. Rumunija: Mađari 7.000 Turaka i danas postoje pretenzije njihovog vraćanja.1%. To je osnov sporova između Bugara i Turske jer Turska traži povratak oko 250.000 u Hrvatskoj. Crnogorci 5% i Mađari u Vojvodini. 97% pravoslavaca. kojim je izvršeno preseljenje stanovništva u cilju etničke homogenizacije. Jedna od karakteristika Balkana jeste da manjine. nikada nisu u punoj meri priznavane niti uvažavane od strana nacionalnih Vlada. Turci 83%. Položaj nac manjine u Sloveniji imaju Mađari i Italijani kojih ima zantno manje.2% Srba ali ih se ona rešila kroz etnička čišćenja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400. 7% katolici i 6% protestanti. Hrvati 78%. Srbi 2%. Albanija: najznačajnija manjina su Grci 1. Rumunija 89%.7% Slovenija: 2. BiH nijedan konstitutivni narod nema više od 40%. Turska: Kurdi 14%.7% i Romi i Pomaci.3%. U Sloveniji je 39 . Turci 4%. Za vreme vlade Teodora Živkova u Bugarskoj proterano je preko 15. Isto se desilo i sa Srbima u Hrvatskoj nakon Oluje i Bljeska. SCG: Albanci 16. U Sloveniji i Albaniji nema škola i medija na srpskom jeziku.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. Mađari i Italijani imaju garantovano poslaničko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. U većini država vođena je politika dobrovoljne ili prisilne asimilacije etničkih. bilo 12. Italijani Hrvatska: U njoj je 1991. Bugarska 85%. To je npr bilo u slučaju sa Bugarima u Grčkoj i Rumuniji.000 Turaka u Bugarsku. uz časne izuzetke. Romi 1.7% Hrvati. SCG68%. Albanija 98%.

Izbori su održani u septembru 1996 i ova dejtonska država počinje da funkcioniše u vrlo specifičnim uslovima. kao i u odnosima entiteta i centralnih vlasti.000. mada postoje i Crnogorci. osim slave makedonaca kao grckih gradjana. Druga je predpostavka ta. malo Turaka. sa dva entiteta koja imaju određeni stepen samostalnosti i spravom na specifične odnose sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Mnogi smatraju da je budućnost BiH neizvesna. Veliki problem BiH je specifičan politički sistem koji ima nakon rata (ima 111 ministara) Imamo federaciju BiH i Republiku Srpsku i unutar njih kantone i svi imaju ministarstva. Slovaka. da nema stranih donacija pitanje je da li bi mogla daje održi sama.Problem su šesti napadi na Srbe zbog tajnih optužnica i pristrasnih suđenja za navodne ratne zločine. postavilo bi se i pitanje stvaranja 40 . U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50. Predpostavka je da će uz zalaganje velikih sila i međunarodne zajednice BiH moći da opstane kao zajednička država tri etničke skupine koje u njoj žive.najveći problem što 10. Madjara. Problem je i nefunkcionisanje pravne države. izraženi u odnosima entiteta i u samim entitetima. Rusina. Postoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji Jugoslavija: zivi najveci broj manjina na Balkanu: Albanaca. Nemacka manjina se iseljava dok je polozaj srpske manjine poboljsan Bugarska: ne priznaje se postojanje makedonske manjine Turska: manjine Kurda i Jermena u teskom polozaju dok je grcka manjina u nesto boljem polozaju Grcka: ne priznaje se postojanje makedonske manjine. Rumunija: glavni problem-regulisanje polozaja madjarske manjine u Transilvaniji. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200. Damian) Dejtonskim sporazumom u novembru 1995 predviđeno je uspostavljanje jedinstvene.000. da različiti interesi triju etnički zajdnica. loš kvalitet nastave na srpskom i u Mađarskoj 3.000 i imaju status manjine.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najveći problem Srba u Albaniji je nemogućnost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna tačan broj Srba. Makedonci . Otvoreno pitanje naseg stupnja autonomije za Albance na Kosovu Albanija:priznaje se jedino postojanje grcke manjine. nesto manje Madjara i muslimana Makedonija: velika manjina Albanaca.800-problem je što je u pripremi novi zakon o manjinama koji predviđa smanjenje njihovih prava.000 Srba se vode kao izbrisani – nisu dobili još državljanstvo posle samostalnosti Slovenije.000 i problem je nerešen crkveni spor. suverene i nezavisne države BiH. Srba nema Hrvatska: postoje vece manjinske skupine Srba i Italijana. U Makedoniji 40. U tom kontekstu. Ima strahovit problem ekonomske zaostalosti. U Rumuniji Srba ima oko 20. mogu prolongirati krizu u BiH i u doglednom vremenu dovesti do njenog raspada u kome bi bile uključene SCG i Hrvatska. Problemi konstituisanja i opstanka države Bosne i Hercegovine (zbornik: Stojković. Roma 33.

Početkom 1948. Tito je nastojao da što pre sprovede plan za ujedinjenje sa Albanijom. raspoređivanje SFOR-a nije naišlo na bilo čiji otpor. uspostavljeni su pregovarački kontakti predstavnika dvaju entiteta. To je trebalo da uradi Koči 41 . pre nego što Zapad. Brčko i Bijeljinu. Srbi i Muslimani dobile su centre moći. na vlasti je KPA osnovana 1941 pod vođstvom Envera Hodže. U ovu negativnu zadnju stavku trebalo bi ubrojati i nekooperativnost u odnosu na izručivanje ličnosti za kojima je međunarodni tribunal u Hagu izdao poternice. Sporan je Mostar (za Hrvatsku). Posle II sv rata odnosi su nacionalizovani. održan je sastanak Koštunice i Mesića sa članovima BiH-mali Dejton na inicijativu Ešdauna. b) raspad BiH zbog nemogućnosti usklađivanja intersa. povratak izbeglica teče veoma sporo. Otvoreno bi bilo i pitanje stvaranja muslimanske države. imovinski sporovi nisu još u potpunosti rešeni mada je ostvaren veliki napredak. Sprovođenje civilnog nacrta Dejtonskog sporazuma je teklo manje uspešno. sa svoje strane. Srbi –Banja Luku. Ovakvom podelom entiteta uglavnom su zadovoljeni intersi Hrvatske i SRJ. monetarnu i finansijsku politiku -sprovođenje krivičnog prava i saradnja sa Interpolom. Međutim kretanje stanovnika na teritoriji oba etinteta nije baš najslobodnije i najnormalnije. 2 pretpostavke daljeg razvoja situacije u BiH: a) ona će uz zalaganje međ zajednice i velikih sila opstati kao zajednica država tri etničke skupine. Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata: -Spoljnu pol i trgovinu -carinsku. 2002. Entitteti se obavezuju da neće pretiti silom i bez upotrebe sile. Tuzlu i Zenicu. 34. Koncepcije o Vleikoj Albaniji u prošlosti i danas Početke pitanja Velike Albanije možemo da nađemo još na Kongresu 1912 u Đakovici (tada je još bilo 60% Albanaca na Kosovu) tada su objavljene mape Velike Albanije. ali je ipak napredovalo: predstavnici ba entiteta prihvatili su da sarađuju sa institucijom Visokog predstavnika Karlom Biltom. uspostavljeni su glavni organi vlasti na nivou države i entiteta.muslimanske države. koja bi. teško naoružanje je udaljeno od zona razdvajanja i stavljeno pod kontrolu. Muslimani – Sarajevo. Zajednice) kao i dalje prisutne velike antagonazme u odnosima etničkih zajednica. mogla da ima pretenzije na susedne teritorije na kojima žive muslimani (Sandžak) Svi glavni ciljevi vojnog nacrta Dejtonskog sporazuma su u najvećoj meri sprovedeni: prestao je ratni sukob. Ostalo je u nadležnosti entiteta. izvršeno je razdvajanje dvaju entiteta. pomoć za rekonstrukciju BiH ne pristiže u predviđenom roku i obimu. Zaključak je da BiH ne može da funkcioniše ako ne funkcioniše odnos Beograda i Zagreba.Albanski komunisti su bili pod velikim uticajem jugoslovenskih drugova. što dodatno komplikuje situaciju (zaustavljanje pomoći od strane međ. Za vreme II sv rata kada je veliki deo Kosova zajedno sa Albanijom bio pod okupacijom Italije pa je faktički bipo spojen s Albanijom. još verovatnije Staljin stavi veto na to.

radikalnom Kinom. Odatle potiče i Ibrahim Rugova. Obnovila je veze i sa Nemačkom. Krh Kosovski mir poremetio je Dejtonski sporazum. Jugoslovenske vlasti su se klonile novih međunarodnih komplikacija..Albanija i njena vlada nikada nije otovreno ispoljavala teritorijalne pretenzije prema Ju. Albanija se vratila u međunarodnu zajednicu. Nastavljeni su Albanski protesti. Nije dolazilo u obzir da Albanija priključi sebi Kosovo. Od te nagodbe kosovski Albanci nisu ništa dobili. Albanija je podržavala niz organizovanih nereda na Kosovu 60-ih i 70 ih godina. zato što je proamerička vlada Salija Beriše u Tirani tvrdila da su SAD prirodni zaštitnik Albanaca. Ulcinj) Treba napomenuti da Kosovski Albanci imaju određene rezerve prema Albancima sa Kosova jer bi onda oni bili nacionalni nosioci Velike Albanije. Albanija je u periodu posle 1978 do 1991 pila u izolaciji. Posle promena u Ju 1989 usvojen je na referendumu nov ustav 1990 za celu Srbiju. Rugova je izabran za predsednika Republike Kosovo. Bosna je svima bila opomena u šta može da se izrodi oružani sukob. Posle 1978. nije mogla da ostane po starni svih promena koje su se dešavale na Balkanu. U Kačaniku je 13 septembra poslanici kosovske skupštine proglasili su Ustav Republike Kosovo. Zalagali su se za nezavisnost Kosova i Veliku Albaniju-Albanija.. On je stao na čelo Demokratskog Saveza Kosova 1989. ne samo da bi to izazvalo buru na Balkanu već bi poremetilo unutrašnju ravnotežu u Albaniji između severnih Gega i južnih Toska jer su Kosovski albanci mahom Grge. SAD. Zapadna Makedonija (Od Bitolja. Hodžu je nasledio Ramiz Alija iz Skadra koji je 1980 preduzeo mnoge Šehuove nadlež. deo CG tj Podgorica. Dejton je potvrdio da je Kosovo deo Ju. albanski komunisti nisu imali više nikogu komunističkom svetu uz koga bi se svrstali. Pod njegovim rukovodstvom je sasvim glatko funkcionisala paralelna država koju su Ksovski Albanci osnovali 1990. VB. Međunarodna zajednica nije smela da dopusti Kosovu da napusti Ju.Sovj Savezom. Srpska skupština izglasala je da se raspušta Kosovska skupština i vlada i da se sva ovlašćenja prebacuju na Bg. Albanci koji su živeli u inostranstvu velikodušno su slali materijalnu pomoć. 42 . Kada je u junu ošlo do otvorenog razlaza izmeđ Tita i Staljina. Bar. Ogorčeni zbog gubitka povlastica koje su pokrajne imale po ustavu 1974. Kosovski Albanci su bojkotovali glasanje i na dan refernduma 114 poslanika kosovske skupštine proglasilo je Kosovo zasebnom republikom u okviru Ju. Novi režim je jedva čekao promene da bi se izvukao iz izolacije. Odnosi sa Grčkom su smekšali-spor oko severnog Epira ali pitanje manjina nije rešeno. U Aprilu je pred Politbiro izneo formalni predlog da se Beogradu uputi molba da Albanija pristupi jugoslovenskoj federaciji i pokušaj stvaranja socijalističke federacije. Kosovo. nacionalistički albanski komun dobili su opravdanje da i sami odbace ideju o zajednici sa YU. Pitanje Kosova dovelo je Hodžu u dilemu. Nacrt su napisali nove pol klase koje su se pojavile 80-ih. Poboljšanje odnosa sa JU posle upada sovjeta u Čekoslovačku napredovalo je sve do kosovskih nemira 1981. On je sazvao sastanak CK.Dodze kao sekretar KPA. preko Velesa do Kumanova. Bilo je to ogromno razočarenje. a i vlasti u Bgu su naizgled tolerisale njeno postojanje. Posle 1981 Kosovsko pitanje je izvesno vreme uklonjeno sa dnevnog reda. Hodđa je oborio predlog za ujedinjenje. Pokušali su da sklope saveze sa Jugoslavijom. Pekingom. Sa jedne strane on nije želeo da utiče na Kosovske Albance sa druge strane njegova partija bila je opredeljena za kulturno jedinstvo celokupne albanske nacije.

. odlučeno je da se pređe na silu.Makedonie su za Makedoniju kao vid federacije. svi govore o nezavisnom Kosovu. Policija je žestoko reagovala. a to bi poništilo Dejtonski sporazum.. Porast nasilja pratio je i porast pol protesta. To je razlog zbog čega se javno ne izjašnjava o konceptu Velike Albanije i romantičarsko osećanje o Velikoj Albanije. U drugoj polovini 2000 došlo je do zabrinjavajućeg razvoja događaja u Preševskoj dolini. Pošto ubeđivanje nije dalo rezultate. 35.cigareta.. Srpska delegacija je bila niskog nivoa. Agresija Nato je trajala 78 dana. Rugovin pasivni otpor nikuda nije vodio.. Represija na Kosovu je dobila takve razmere da ju je čak i SPCrkva osudila u Januaru 1998.februara na direktnim pregovorima u Rambujeu. NATO i EU. Mnoga pitanja ostala su nerešena. Sličan proces i u Zapadnoj Makedoniji gde su se Albanci takođe oružijem pokušali izboriti za svoje nacionalne interese-rešeno je Ohridskim sporazumom između Makedonske vlade i Albanaca uz posredovanje Amerike.. NATO je počeo da razmatra Kosovsko pitanje u martu 1998.Ukoliko bi se to desilo. na jugoistoku Srbije i na granici sa Kosovom.. Zategnutost je proključala u Oktobru 1997 kada su albanski studenti izašli na demonstracije u Prištini.prisutan je i inostrani faktor jer trendovi su intergracije a ne dezintegracije koji mogu dovesti do sukoba.godine kada je ušla u Društvo naroda. godine Međunarodno je priznata tek 1920. i u Aprilu 1998 pojavila se suparnička organizacija i OVK. ni Albanci sa Kosova. Grcima. Sa trvenjima u tom regionu rasla je zabrinutost međ zajednice pre svega zbog TV vesti i problemu izbeglica. 43 . Oslobodilačka vojska Preševa.. Albnci traže da budu konstitutivan narod u Makedoniji. Kontakt grupa je insistirala da se obe strane pojave 6. U drugoj polovini 90-ih nagomilala je oružije. Makedoncima.. medveđe i Bujanovca pretila je srpskim pol i dovela destabilizaciji tok kraja. Ni Albanci nisu bili za saradnju jer je OVK trebalo da se razoruža u roku od 3 meseca. Organizovana je operacija Združen zbor kako bi se Beograd umirio.a ljudi iz Z. OVK se prvi put na Kosvu pojavila 1997. Potpisan je Kumanovski vojno-tehnički sporazum i doneta je rezolucija 1244 SBUN po kojoj Kosovo ostaje sastavni deo SRJ kasnije SCG. Postoji dosta Albanaca sa Kosova koji neće da se sjedine sa Albanijom jer je Kosovo mnogo razvijenije od Albanije. Zvanična Tirana nijednom prilikom ne izlazi sa izjavama da žele da se Kosovo prisajedini Albaniji i zbog odnosa sa nama. Veruje se da je OVK stekla bogatstvo u švercu prostitutki. Prvi ozbiljan incident dogodio se kada je OVK ubila 4 srpska vojnika na područiju Drenice. onda ne bi bilo nikakvog razloga da Srbi iz Bosne ostanu u BiH. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Albanije Albanija je stvorena na Londonskoj konferenciji 1913... Za nekoliko nedelja OVK je držala celo područije Drenice. Niko od političara ne govori o konceptu Velike Albanije . što znači da bi mogli i da osnuju svoju neku teritoriju što opet sledi federaciji Makedonije. Napetost je opet eksplodirala 1999 u januara kada je u selu Račak pronađeno 45 leševa albanaca. Sačekana je sa nizom zahteva : da se posle 3 god na Kosovu raspiše referendum o budućnosti pokrajne i da NATO ima slobodan i nesmetan prolaz preko cele teritorije Ju. kradenih kola i narkotika. Brinulo ih je to što albansko stanovniptvo u Makedoniji može da destabubilizuje Makedoniju.

Zbog nestanka novca koji je bio u bankama-piramidalna stedionica-dolazi do raspada državnih institucija-policije i vojske i do pobune ljudi koji su oteli oruzje iz kasarne i to je izazvalo stanje anarhije u zemlji i straha u drugim zemljama (Grcka i Italija. 1988. Od tada pa do danas strancima se ne preporucuje da nocu putuju kroz severnu Albaniju. oni imaju strah od njih jer su ekonomski jaci od Albanaca iz same Albanije i zbog cinjenice da Kosovski Albanci zele da im se nametnu kao vodje. U CG oni ucestvuju u vlasti. Do 1948 vezanost za SFRJ. Od 1987-88. Albanski lobi je izuzetno jak –naročito u Kongresu SAD. SADpodrška albanaca na Kosovu I internacionalizacija Kosovskog pitanja. Skadarsko jezero je unisteno od sverca nafte i u tom pogledu imaju drugaciji stav prema CG. Severna Albanija je prezivela zahvaljujuci svercu iz CG. Bio je brutalan vladar i nakon njegove smrti pocelo je popustanje. druga je najjaca mafija u SAD. Jedno vreme su bili dobri odnosi sa Makedonijom (zajednicki interes put preko Albanije. dok na jugu postoje turisticka letovalista. pa su Albanci masovno bezali brodovima u Italiju. Veliki Trnovac je narko centar Balkana. Jedino sto izvoze je struja a sve drugo im nedostaje pa cak i hrana. SAD) do smrti Hodze. mada se radilo samo o par hiljada ljudi. poslala je policiju i donekle su kontrolisali situaciju. U Albaniji je poluanarhicno stanje. Italija je uspostavila red i mir u ime EU. Kanada. Albanska narko mafija zaradjuje milijarde $ godisnje. 1991. Glavni partner Albanije je Italija. pocinju procesi demokratizacije i u balkanske integracije. 1948 do 60ih Informbiro I Varšavski pakt 1968-1978 vezanost za Kinu –Hodža I njegov naslednik Aljju podržavaju separatiste na Kosovu. Jedina nije bila na skupovima KEPS-a (33 zemlje. Taj deo je danas narko centar. Italija je bila u panici. U Albaniji razlikujemo dva dijalekta : Na severu Greke (demokrate-Beriša) I na jugu Toske(nacionaliste) 44 . Makedonija se nije uplasila jer ih dele velike planine). NATO-u. Kad nemaju spoljnog neprijatelja pocinju unutrasnja trvljenja zbog preraspodele moci Imaju mocvarno zemljiste ali i rude hroma i malo nafte. Albanska drzava se otvoreno ne zalaze za Kosovske Albance. potpisala je Helsinšku deklaraciju –član je OEBS-a Posle hladnog rata za vreme režima Salija Beriše otvara se još više ka zapadu. Albanije nije imala lake opozicione snage. Delom svog kopna (južnije od luke Valona zajedno sa jugoistočnim delom Apenisnkog poluostrva) stešnjava prolaz između Jadranskog i Jonskog mora kroz Otranska vrata . Bugarske do Crnog mora) ali od toga se skoro odustalo zbog novca koji treba da se ulozi.među prvima je uključena u Partnerstvo za mir. Ministarske konferencije balkanskih zemalja u Beogradu I Albanija prvi put učestvuje u nekim multilateralnim aktivnostim asim u UN.Posle drugog sv rata ima nekoliko faza spoljne politike D je na celu bio Enver Hodza (1944-1985) vladala je samovolja. nosioci vlasti. u Evropi prva. Prema površini teritorije i broju stanovnika -3 miliona ona pripada grupi malih država. Sever je manje razvijen. Grcka je tada dobro zatvorila granicu. u svakom pogledu. Poslednja je u Evropi. U politickom pogledu oni se krecu ka integracijama.

U predizbornim platformama sve partije su za uključivanje e Evropsko političke ekonomske strukture I integracije. Bugarska je kao i ostale socijalističke zemlje izgubila samostalnost u vođenju spoljne politike čak joj je i MMF uveo jedan mehanizam za uspostavljanje ekonomskog starateljstva nad državom. Razlika je kad je reč o pristupu vojno-pol savezima: Savez demokratskih snaga sa Petrom Stojanovom zalaže se za puno članstvo u EU I NATO. Bugarska je nastojala da što pre uđe u sistem međunarodnih finansijskih I drugih institucija ali te institucije dobijanje kredita uslovljavaju drugim političkim zahtevima a između ostalog i spoljno-političkom orijentacijom. Tokom transformacije unutar političkog i privrednog sistema u Bugarskoj su izražene jake tendencije za promenom spoljnopolitičke orijentacije.MMF. liberalizacija ekonomskih odnosa i privatizacija. ili da se orijentiše ka razvijenim kapitalističkim zemljama Zapada (za šta se i opredelila) iz sledećih razloga: . Ili da vodi nezavisnu spoljnu politiku 2. Bugarska se kao i druge bivše soc zemlje našla pred izborom: 1.tj. dok Socijalisti smatraju da bi Bugarska trebalo da zadrži status vojen neutralnosti. Oslobađanjem od spoljno-političkog uticaja Moskve. U Bugarskoj zivi muslimanska nacionalna manjina . Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Bugarske Bugarska nije imala nasilnu drustvenu promenu ali je krajem 80-tih doslo do smene tadasnjeg predsednika Todora Zivkova koji je od tada u kucnom pritvoru i do danas mu nije sudjeno. Jedan od ključnih karakteristika spoljnopol orijentacije Bugarske je da se balansiranjem između zadovoljavanja Američkih I nemačkih interesa na ovom delu Balkana ostvari maksimalno približavanje EU. -Iscrpljena i niskoporoduktivna privreda Bugarske. NATO. radikalne promene ka tržišnoj privredi mogla je samo da izvede uz pomoć zapadnih zemalja. Bugarska je pristupila Partnerstvu za mir 1994 ali teži prijemu u punopravno članstvo NATO jer se u Bugarskoj ocenjuje da samo članstvo u NATO paktu daje Bugarskoj garanciju za nacionalnu bezbednost. Ranija zavisnost Bugarske od Bosne zamenila je zavisnost od Zapada. prevelika pa je zbog toga partija zelela da ga skine. sarolikih od levice do desnice. to je bio dovoljan preduslov za raspadanje ekonomskog SEV i vojnog saveza –Varšavskog pakta. Uspostavljanjem višepartijskog političkog sistema razbijena je komunistička ideološka monolitnost bivših soc zemalja.Cilj Bugarske je bio izgradnja privrednog sistema po ugledu na zemlje razvijenih tržišnih ekonomija.Turci koji se tretiraju kao pomaci jer su odvojeni od matice.Jadransko-Jonski autoput 36. Zivkov je doziveo politicki kraj 90-tih i nakon toga dolazi do stvaranja novih politickih partija. Bugarska prolazi kroz klasičan koncept tranzicije u 3 faze: čvrsta monetarna i fiskalna politika. Njegova moc je bila velika.WB . 45 .

jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova Pomaci su bili “kost u grlu” Bugarske ali Turska to nije zloupotrebljavala. Bugarska je bila isturena ruka Varsavskog ugovora.orjentisani ka SAD. Tada se 150. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika. EU im je glavno trziste ali zbog velike konkurencije nisu ekonomski uspesni. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Bosne i Hercegovine (zbornik:Stojkovic. ali Bugarska ih ne zeli. Medjunarodna organizacija tada urgira i na taj nacin se vraca jedan deo pomaka koji osnivaju svoju politicku stranku (oni se sada kotiraju na 4-5 mestu). Bilateralni sporazumi izmedju Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. javlja se politicko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i Zivkov im to dopusta. 37. isao je kroz Bugarsku sto je prednost a i slabost. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Causesku je izbegavao da uzima kredite. On insistira na ocuvanju poljoprivrednog sektora i posto su nama uvedene sankcije ona je preuzela nase trziste. nacionalni dohodak joj je malo visi od naseg. Dejtonski sporazum tačno i izričito utvrđuje da nova država BiH zadržava subjektivitet bivše republike BiH u pogledu međunarodno priznatih granica i članstva UN. Ali to nije uticalo na njihov nacionalni dohodak jer profit nije veliki zbog jako rigoroznih kriterijuma EU. Damian) BiH priznata je kao samostalna država u Aprilu 1992. Problem u Bugarskoj je droga i ona je glavni put sverca droge sa Bliskog istoka. deficit u spoljno-trgovinskom poslovanju sa Sovjetskim Savezom. koji je odredio novi međunarodno-pravni položaj ove zemlje. Vojno nisu jaki. kojim je okončan sukob. To je njena slaba tacka zbog koje je pritiska Zapad. Ne samo za Bugarsku vec i za ceo Bliski istok Bugarsku koridor 10 je jako znacajan. ali posto im nije bilo kako su ocekivali. princip etničke podele potvrđen je kao baza državne organizacije koju čine dva entiteta nastala u toku oružanih sukoba: Federacija BiH i Republika Srpska. visoku stopu zaduzenosti. Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Veliki broj bivsih obavestajaca je presao u taj sektor. utvrđen je novi Ustav BiH. Turska moze da zaobidje i Bugarsku i Grcku pomorskim putem. ali mirnom politikom sacuvana je vojska od stresova. imaju. Bugarska ima problem nacionalnog duga. Izvrsili su reformu.1986-87. a sto se tice drzave prvi su je priznali. bivsa tajna policija. a Bugari su uzimali kao i mi. Turska im je obezbedila smestaj. 46 . Ekonomski je zaostala. nakon smene Zivkova oni zele da se vrate. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije. Veliki interes Turske u Bugarskoj bile su saobracajnice bez koje Turska nije mogla da funkcionise. uglavnom bivsi udbasi. preko Slovenije. Ranije je bila centar piraterije i virusnih centara koji su stvarani kako bi unistili zapadne informacione sisteme. pogotovo relacija Nis-Sofija.000 pomaka seli u Tursku misleci da ce im tamo biti bolje. takodje. Prema ovom sporazumu. Glavni koridor (njen tranzitni interes). Oni su nosioci tog sverca i niko im se ne moze suprotstaviti.

Brčko. Srbi i Muslimani dobili svoje političke centre moći.Nadležnost zajedničkih institucija obuhvata spoljnu politiku i trgovinu. Tuzlu i Zenicu. Srbi su dobili Banja Luku. Možemo reći da je Hrvatska ima značajnih teritorijalnih aspiracija na BiH i to posebno na zapadnu Hercegovinu (što zbog velikog broja Hrvata. Vojna dimenzija odnosa između SCG i BiH proizilazi iz Dejtonskog sporazuma. Oba etinteta mogu da zaključe sporazum sa drugom zemljom. kao i da ni pod kojim uslovima oružane snage stupiti na teritoriju drugog entiteta bez odobrenja vlade tog entiteta i predsedništva BiH. BiH nije u Partnerstvu za mir ni u NATO-u. sprovođenje krivičnog prava i saradnju sa Interpolom. Predsedništvo i Ministarski savet. ako bi ona potpala u pogrešne ruke. najveći deo saradnje naše zemlje (ekonomska. kojeg bi voleo da vidi u hrvatskom entitetu. Federacija ima takve veze sa Hrvatskom. Bjeljinu. Republika Srpska vodi svoju spoljnu politiku a 47 . ima prioritet kako nad njenim zakonskim odredbama tako i nad ustavima i zakonima entiteta koji nisu sa njim saglasni. monetarnui finansijsku politiku. dalmatinksa ostrva bi se našla u nepovoljnoj situaciji u vojnom smislu). Hrvatska ipak nije u punoj meri zadovoljna jer je ostalo nejasno pitanje Mostara. jedinih suseda BiH. Naime Zagreb smatra da su dva entiteta. u značajnoj meri su zadovoljeni i politički interesi naše zemlje i Republike Hrvatske. Ustav. rešenje statusa grada Mostara. jer Zapadna Hercegovina predstavlja zaleđe dalmatinske obale i. Pitanjima odbrane treba da se bavi Stalni komitet predsedništva.kulturna) odvija se sa Republikom Srpskom. što bi za posledicu imalo i stabilizaciju u oba etinteta u BiH. a Muslimani Sarajevo. posebna i izuzetno značajna obaveza naše zemlje prem BiH na vojnom planu je i odredba koja u kontekstu mere regionalne stabilizacije nalaže našoj zemlji smanjenje teškog naoružanja i oružanih snaga za 30%. Sprovođenje nadležnosti zajednice na zakonodavnom i operativnom planu vezano je za Skupštinu.godine je održan u Parizu sastanak između Slobodana Miloševića i Alije Izetbegovića na kome je dogovoreno uspostavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasada. kao vrhovni akt BiH. SCG je glavni eko i trgovinski partner Republici Srpskoj ( možda-nismo sigurni u ovu informaciju da 80% trgovinske razmene ide na Republiku Srpsku a 20% na Federaciju) Saradnja Republike Srpske više nije usmerena na Srbiju nego na Crnu Goru. Ovakva dimenzija Dejtenskog sporazuma u oblasti naoružanja je proizašla iz nastojanja međunarodnih faktora da se i neposredno okruženje BiH. a to su SCG i Hrvatska nađu u poziciji da smanje sopstveno naoružanje. Republika Srpska je 1997 potpisala sporazum o specijalnim vezama između SRJ i Republike Srpske. tako i zbog njenog strategijskog značaja za Hrvatsku. Zagreb zato smatra jednim od krupnih političkih pitanja u BiH. Bosna je zemlja koja ima ime. carinsku. Sve funkcije vlasti i ovlašćenja koja nisu izričito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima. ali ne većinskog stanovništva(država koja nema većinski narod) BiH ima jednu specifičnu situaciju – to su specijalne paralelne veze. Delovanje Centralne banke i finansija su u rukama BiH. 1996. U spoljnoj politici BiH nema neko strateško opredeljenje a cilj joj je Evropska Unija. Stim u vezi. Što se tiče odnosa SCG sa BiH. Podelom teritorije BiH na Muslimansko-Hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku. Entiteti se obavezuju da neće pretiti silom niti upotrebiti silu protiv drugog entiteta.

u sadejstvu sa srpskim snagama iz susednih država SCG i BiH.2%. jer ju je.538 km kvadratna a br stanovnika 4. 38. sa BiH (nisu ozbiljni problemi-kod Bihaća. a posebno nakon masovnog egzodusa Srba.federacija svoju i stvara se veliki problem. e) Veoma veliki broj ( u odnosu na ukupno stanovništvo) iseljenih Hrvata i njihovih potomaka u Evropu (skoro 1. granica kod 48 .5 miliona).344 –popis iz 1991) c) Relativno mali broj stanovnika. Hrvatska nije. Makedonije ili BiH. Srbi 12. d) Relativno homogena nacionalna struktura. ali je ta struktura nakon rata promenjena u korist Hrvata.760. već na četri dela. U okviru Dejtonskog sporazuma izvršeno je uzajamno priznanje SRJ i BiH. Mekoh trbuha Hrvatske.000km kvadratna teritorijalnog mora) i još dvostruko toliko u okvru ekonomske zone. recimo da ukine neki zakon koji su doneli bilo koja od dve entitetske skupštine. u kojoj su Hrvati po popisu iz 1991 činili 78%. od kojih su mnogi i danas prilično vezani za Hrvatsku. u prekomorskim zemljama (oko 1. c) Izuzetna dužina državnih granica -2. -Geoplitičke determinante spoljne politike Hrvatske su: a) Veoma povoljan geografski prostor kojim prolaze značajne kontinentalne i regionalne kopnene i vazdučne saobraćajnice. ali to samo teorijski može otovriti probleme jer za razliku od Srbije. Treba pogledati podrobnije o instiuciji Visokog predstavnika za BiH (to je sada Pedi Ešdaun) Visoki predstavnik ima velika ovlašćenja. (bilo) moguće preseći ne samo u regionu tzv. suočena sa problemom značajnijeg porasta manjinskih naroda. mala gustina naseljenosti i vrlo niska stopa prirodnog priraštaja. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Hrvatske (Zbornik: Stojković.2%. a Jugosloveni 2. veoma duga i razuđena obala. svega 7 promila. mislim da može.028km d) Problemi granica: Sa Slovenijom oko Piranskog zaliva (problem više psihološke prirode nego realni). To je regulisano 1996 na sastanku Miloševića i Izetbegovića u Parizu. Damian) Determinante spoljne politike Hrvatske Specifičnosti geografskih i demografskih karakteristika kao determinanti spoljne politike Hrvatske su: a) Neobičan geografski položaj (takozvana kiflica ili potkovica) b) Relativno veliki akvatorij (31. ali nije došlo do uspostavljanja njihovih diplomatskih odnosa. Međutim one dele međusobno ambasadorska mesta.8miliona). Veoma značajnu otežavajuću okolnost u odnosima SCG i BiH predstavlja tužba BiH protiv SCG(SRJ) za genocid kod međunarodnog suda pravde u Hagu. što je svrstava u retke neostrvske zemlje čiji je akvatorij daleko veći od teritorije (površina teritorije 56. b) Nepovoljni geografski oblik koji Hrvatski čini veoma osetljivom na eventualno nezadovoljstvo stanovništva srpske nacionalnosti i njihove moguće teritorijalne aspiracije.

Ona je članica i OEBS-a. kao rezultat njene prioritetne izgradnje tokom rata 1991.g.000 dolara. vojna proizvodnja odvija se u oko 300 firmi (najznačajnije su: Đuro Đaković. A996. Hrvatska dugovanja stranim zemljama. Rusijom i Kinom. i da u gotovo sve evropske zemlje građani Hrvatske mogu putovati bez viza. -Od međunarodno političkih determinanti spoljne politike Hrvatske treba izdvojiti: a) relativno brzo postizanje međunarodnog priznanja i uspostavljanje i razvijanje diplomatskih odnosa sa velikim brojem država.Neuma-to je obala dužine 5km –deca idu sa pasošima u školu). c) Hrvatska nema značajnih ni globalnih ni bilateralnih problema sa trima njvećim državama: SAD. recimo tenkova). Do sada nije uspela postati član samo STO (ima status posmatrača) kao i CEFTA-e i što je sa stanovišta Hrvatske spoljne politike najbolnije evroatlanskih integracija – EU. slično ostalim zemljama bivšeg socijalističkog sistema. počinje period privremenig rasta. Prema nekim podacima. Centralnoevropske inicijative. tranzicije privrede (i društva). b) Proces tzv. NATO). itd. sa SCG problem na Dunavu kao i problem Prevlake(za Hrvate je više problem psihološkog karaktera nego strateškog. -Od ekonomskih determinanti spoljne politike Hrvatske najvažnije su: a) Srednji nivo ekonomske razvijenosti u svetskim razmerama.. a nedugo nakon toga i u KEBS. NATO. Saveta Evrope. što Hrvatku čini najzaduženijom zemljom u tranziciji po stanovniku. Končar. Torpedo. tj nizak nivo razvjenosti u evropskim okvitima i relativno razvijen aprivreda u originalnim okvirima. Prema hrvatskim izvorima bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je najmanje 7.međutim od 1995. b)Zbog specifičnih prilika Hrvatska je forsirano razvijala vojnu industriju (proizvodnja.) Za Hrvatsku se poseban problem javlja bog nastojanja da se što brže priključi zapadnim vojnim integracijama (Partnerstvo za mir.000 pripadnika. 1992. uključujući i deo ukupnog duga bivše SFRJ. -Bitne determinante spoljne politike Hrvatsk vojne prirode su: a) Relativno moćna (barem u regionalnim okvirima) vojna sila.. Tuđman navodi iznos od 4. i prihodima od turizma i saobraćaja. Visoki trgovinski deficit pokriva se visokim iznosima deviznih doznaka radnika-migranata i iseljenika. nakon Rusije.. Ograničene finansijske mogućnosti Hrvatske utiču i na mogućnost dalje ekspanzije vojne sile. Hrvatska vojska broji oko 60. Sa većinom tih zemalja uspostavljen je vrlo liberalan režim kretanja ljudi. c) Finansijsku situaciju karakteriše stabilnost valute i prilično niska inflacija. denacionalizacije. je praćen brojnim problemima privatizacije.primljena je u UN. što podrazumeva napuštanje jugoslovenske i sovjetske vojne tehnologije i prelazak na tehnologiju NATO-a. Neki zapadni analitičari navode podatak od skoro 6 milijardi dolara. Sa SAD su bili ostvareni odnosi ~strateškog 49 .g. Bokokotorski zaliv-kompromis je nađen u zajedničkom patrolitranju crnogorske i hrvatske pogranične policije. ostajanja bez zaposlenja.g.5 milijardi dolara ukupnog duga. b) Hrvatska je vrlo brzo uspela postati članica velike većine međunarodnih (vladinih) organizacija.

sa sistemom podele vlasti. tako i značajnog izvora sirovina) SFRJ. slobodnim tržištiu. d) Odnosi sa susedima su različiti – od vrlo dobrih (bez otvorenih pitanja) sa severnim susedima Mađarskom. hrvatska vlast je bila prisiljena forsirano graditi sistem odbrane i naoružavati je. Austrijiom. ministri inostranih poslova i odbrane. preko dobrih (uz određena nerešena pitanja) sa zapadnim susedima Slovenijom i Italijom. Tačku na « i « ostvarenje ovog cilja predstavljalo je međusobno priznanje Hrvatske i SRJ avgusta 1996. c) Ostvarenje vojne sigurnosti – ušavši u ratne sukobe bez regularne vojske. bitnim kreatorom spoljne politike Hrvatske može se smatrati Predsednik Republike.država je parlamentarne demokratije.Osnovni ciljevi: a) Ostvarenje nezavisnosti i međunarodnog priznanja – taj cilj je bio karakterističan za period 1991-1992 god i ostvaren je relativno brzo. To nisu održivi pravni argumenti već politička želja i kompleks. Hrvataska je nastojala nadoknaditi preorijentacijom na svetsko tržište. d) Razvitak (što povoljnijih) ekonomskih odnosa sa svetom – gubitak ekonomskog potencijala (kako značajnog izvoznog tržišta. U odnosima Hrvatske sa Rusijom postoji određena rezerva o ruskom prosrpskom stavu tokom jugoslovenske krize. Hrvatska je stigla do statusa kandidata za ulazak u EU. b) višestranalki partijski sistem. -Specifična pitanjaJedno od njih je pitanje odnosa sa Hrvaskim iseljeništvom u svetu. do protivrečnih(zbog podrške na rečima. kao i predsednik vlade. U tome je ostvarila relativno skorman uspeh. Mnogi su protiv ulaska u EU. Glavne karakteristike spoljne politike 1. -Od unutrašnjih političkih determinanti spoljne pol Hrvatske treba navesti: a) Po svom sistemu . Lobiranje i pomoć iseljenih u procesu osamostaljenja Hrvatske je značakna. Priključenje Partnerstvu za mir. b) Osiguranje teriorijalne celovitosti – Ovaj cilj je prisutan od početka rata u Hrvatskoj do danas i ostvarivan je i diplomatskim i vojnim putem. ali uz veoma značajnu ulogu Predsednika Republike.partnerstva~. ali ne toliko u suštinskim strateškim opredeljenjima) sa BiH i nerešenih(osim osnovnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa) sa SCG. Pitanje odnosa prema 50 . što neke navodi na zaključak da se radi o tzv polupredsedničkom sistemu. e) ulazak u evroatlanske integracije f)Odbijanje uključenja u Balkanske integracije (smatraju da nemaju kulturnih sličnosto sa Balkanom već više sa centralnom Evropom jer su bili pod AU) Takođe koriste i religiju kao instrument. traže da budu kao Norveška. Taj drugi zadatak ostvarivala je uporednim razvitkom vlastite vojne industrije i (zbog embarga UN na izvoz oružija na prostore buvše SFRJ) ilegalnim nabavkama oružija na tzv. Hrvatska je uglavnom imala značajnu podršku SAD. c) Na osnovu dosadašnje prakse. Javno mnjenje je zbog Gotovine podeljeno po pitanju ulaska u EU. kasnije prijemom u NATO jedan je od prioritetnih ciljeva u kupnoj pol Hrvatske.

nijedna Grčka vlada nće moći da smatra Tursku pravim savznikom. Brojne okolnosti kao što su pitanje Makedonije. Drugi period. može se označiti kao period diversifikacije grčkih spoljno-pol veza dodajući pored bliskih odnosa sa SAD i jačanje veza sa Evropskom Zajednicom. demokratskih i autoritarnih.Haškom sudu – za Hrvatsku je karakteristično formalno prihvatanje. -Grčka privreda se zadnjih decenija uz povremene manje uspone i padove nalazi u stagnaciji. koji traje do danas. Sve dok je tako. izgleda da Grčka. Turska je iako saveznik u okviru NATO-a iskoristila vojnu silu za okupaciju sverenog dela Kipra i odande proterala oko 200. Posle smrti premijera i vođe PASOK-a Andreasa Papandreua 1996 g. koja datira od priznavanja njene nezavisnosti od strane Evropskih sila 1832. koji je trajao do 1974 godine karakterišu napori niza grčkih vlada. stvaranjem povoljnijeg odnosa snaga prema Turskoj. Treći period. čiji je član u međuvremenu postala.a praktično odugovlačenje sa ispunjavanjem obaveza izručenja. kao i bliže kontakte sa Balkanski državama. Dve dominantne partije : PASOK i Nova Demokratija-smenjuju se na vlasti. na putu ka periodu unutrašnje političke stabilnosti. karakterisao je određeni ekspanzionizam mlade grčke države čiji je glavni spoljno-politički motiv bio da dođe u posed delova tradicionalnih grčkih maloazijskih oblasti koje su još uvek bile pod turskom vlašću. može se grubo podeliti u 3 perioda. direktno ili indirektno. Zajednički element za sva ova tri perioda je grčki odnos prem Turskoj i jjena percepcija Turske kao glavne opasnosti za sigurnost Grčke. Prvi period koji je trajao od Grčko-Turskog sukoba 1922 godine.SPOLJNE DETERMINANTE a) Turska kao najveći bezbednosni rizik za Grčku – percepcije potencijalne vojne pretnje Turske u odnosu na Grčku imaju duboke istorijske korene ali su naročito pojačane od vremena Kiparske krize 1974. Sve važnije spoljno političke inicijative Grčke bile su motivisane. da očuvaju jedinstvo grčke države pred izazovima II svetskog rata i građanskog rata koji je usledio. kriza sa Turskom oko egelskog ostrva.. Grčka smatra da se novi vojni potencijal Turske može manifestovati protiv Grčke ili na Kipru ili u Egejskom moru u Trakiji ( pod izgovorim zaštite Turske manjine) Takođe se mstra da izbijanje sukoba na Kosovu 51 . I dolaska na te funkcije Kostasa Simitasa. godine. Rast društvenog proizvoda ima endenciju usporavanja zadnjih 30 godina (posebno u odnosu na druge zemlje EU) . Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Grčke (Zbornik: Stojković i Damian) Moderna Grčka spoljna politika.dovele su do jačanja patriotskih i nacionalističkih osećanja u javnom mnjenju. 39. Pobeda PASOK-a na izborima 1993 nije donela značajnu pol stabilnost. Kraj 80-ih i početak 90-ih godina je period koji karakteriše politička nestabilnost u Grčkoj. posle skoro pune decenije političkih previranja i nestabilnosti. pitanje Kipra.000 kiparskih Grka.

PASOK-ova Balkanska politika težila je da ostvari bliske veze sa svojim sevrenim susedima. koji su uglavnom ilegalni gastabajteri. Za Grčku Makedonsko pitanje ima više aspekata. 52 . i Tursku. Glavni oslonac PASOK-ove Balkanske politike je bilo stvranje specijalnih odnosa sa Bugarskom. i da dalje otvaranje Albanskog pitanja. Činjenica je da su Bugraska i Turska bile prve zemlje koje su priznale samostalnu makedonsku državu i to pod imenom Republika Makedonija-to je dalo dodatno opravdanje za Grčku zabrinutost. (IzolovanostGrčke u EU po tom pitanju i pritisak SAD) Makedonija je primljena u UN pod kompromisnim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija -Grčka politika prema Albaniji uslovljena je činjenicama da u južnoj Albaniji živi značajna Grčka manjina (između 300 hiljada i 500 hiljada) da se u Grčkoj nalazi. može predstavljati veliku opasnost po Grčke bezbednosne interese. U međuvremenu. Grčko javno mnjenje ima pozitivno mišljenje o nama i osećaja simpatije prema nama. najnepovoljniji scenario raspleta konflikta na jugu Balkana bilo bi izbijanje ratnih dejstava na Kosovu. osnovu njihovog zbližavanja činila je Turska opasnost. možemo reći da su oni prijateljski. strasti su počele da stišavaju i da se osećaju negativni ekonomski i politički efekti embarga. verovatno uvuklo u rat i Albaniju i Makedoniju.godine.Papandreu prvi put bio Grčki premijer. Grčka vlada je pokazal značajan interes za Balkan. Za Grčku. Ono što je vidljivo jeste to da Grci kupuju i ulažu u infrastrukturu u Albaniji. koje bi uvuklo Kosovo i Makedoniju. može dovesti do jačanja Turskog uticaja i na severnim Grčkim granicama. Do promene u Grčkoj politici prema Bugarskoj došlo je psole pada Todora Živkova i promene Bugarske politike prema Turskoj i prem Turskoj manjini u Bugarskoj. -Balkanska nestabilnost kao bezbednosni rizik za GrčkuIzmeđu 1981 i 1989. Uprkos činjenici da su te dve zemlje pripadale različitim vojnim i političkim blokovima. Dodatna motivacija z atkvu politiku bila je kontrabalansiranje Turskog uticaja u regionu. Grčko protivljene imenu Republika Makedonija zasnovano je na tome jer je to još iz vremena Aleksandra Makednoskog istorijsko ime Grčke severne pokrajne Makedonije. Verovatno glavni razlog tome (pored verskih i istorijskih razloga) je to što se Grčki i naši nacionalni interesi nigde ne suprotstavljaju. Todor Živkov je krajem 80-ih iz Bugarske iselio nekoliko stotina hiljada Bugarskih turaka i Pomaka. Tu je i bojazan da bi nova Makedonska država mogla podpasti pod jači uticaj Bugarske ili Turske. Što se tiče odnosa sa našom zemljom. a i brojnim diplomatskim i humanitarnim inicijativama pokazala da ima nepristrasan stav u Jugoslovenskom konfliktu. To je i ujedno bio kraj Grčke politike specijalnih odnosa sa Bugarskom. više stotina hiljada albanskih migranata. Grčka reakcija na proglašavanje nove Makednoske države pod imenom Republika Makedonija bila je zatvaranje granice prema njoj i uvođenje ekonomskog embarga. Grčko-Bugarsko zbližavanje je počelo padom Grčko-vojne hunte 1974. godine za vrme dok je A.koje bi bila na neki način uvučena i Makedonija. direktno ili indirektno. Nova Bugarska vlada prešla je na politiku postepenog jačanja saradnje sa Turskom. a takođe. koji je bio na snazi skoro 2 godine. Od samog početka Jugoslovenske krize Grčka je svojim stavovima. To bi po njihovom mišljenju.

a li je stavio do znanja da njegova vlada u slučaju izbijanja rata u Makedoniji neće stajati skrštenih ruku. Dakle. sa SCG na severu i sa Albanijom na zapadu. a izbili su i sukobi sa Makedoncima) Albanci iz Makedonij.GRČKA U POTRAZI ZA ODGOVARAJUĆIM MODELOM BEZBEDNOSTI Smatra se da NATO. godine. Damian) Od sticanja nezavisnosti. Vlada iz Tirane smatra da je popis stanovništva lažiran i da Albanci čine 40% Makedonije.g održali su sopsteveni referendum na ome se 90% izjasnilo za nezavisnost u odnosu na Makedoniju. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu. sa Bugarskom a istoku. NATO nije u mogućnosti da u sukobu između Grčke i Turske arbitrira u korist Grčke. Grčka bi u tom slučaju mogla da računa na podršku EU. Skoplje je posle Tirane drugi najveći albanski grad. Makednija ima velikih problema sa Albanskom populacijom na svojoj teritoriji. Odmah po sticanju nezavisnosti Makedonije. Inače. Dakle zaključak je da u Makedoniji postoje konfliktni odnosi između Makedonaca (koji prem propisu iz 1994 čine oko 67% populacije te zemlje) i Albanaca (oko 23% populacije) koji su u osnovi slični onima na Kosovu. koja priznaje Makedoniju. Savremeni međunarodni položaj i spoljna politika Makedonije (Zbornik: Stojković. Turska ima veliki strategijski značaj za SAD i NATO. Zbog toga što Turska ima vrlo važnu ulogu u Američkim dugoročnim planovima na Bliskom istoku. zbog svoje globalne uloge više valorizuje strateški značaj Turske za Savez nego principijalne stavove Grčke. -Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadržan je u odnosima sa Bugarskom. Makedonija se graniči sa Grčkom na jugu. pokušavajući da realizuju koncept Velike Bugarske. kao i oni sa Kosova organizovali su sopstvene paravojne jedinice. Formiranje zajedničke odbrambrene politike u okviru EU. Evropski bezbednosni okvir ima određene prednosti za Grčku u poređenju sa Atlanskim. Makedonija nije bila priznata sve do kraja Jula 1992. Drugim rečima. Ovi unutrašnji problemi Makedonije umnogome opterećuju njene odnose sa Albanijom. čiji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju. Imajući u vidu Tursku pretnju. osnovna karakteristika spoljne politike Makedonije sastoji se u oslanjanju i povezivanju sa zapadnim silama. 40. a u prvom redu sa SAD. Bugarska je priznala makednosku državu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije. Predsednik Albanije zalaže se za rešavanje problema diplomatskim putem . ali je smatra državom koja ne pripada isključivo makedonskom narodu. tj Makedonija je za Bugarsku samo još jedna Bugarska država. Iz tih razloga traženje većeg oslonca u Evropskom sistemu bezbednosti je za Grčku postalo određena alternativa. Ako se ustanovi zajednička politika odbrane ona će po definiciji garantovati bezbednost od agresije spolja svim zemljama članicama. Uprkos mišljenju Badinterove arbitražne komisije da Makedonija ispunjava uslove za međunarodno priznanje. (dijalekt) bugarskog jezika. Albanci su osnovali i svoj univerzitet u Tetovu. 53 . u Aziji i uopšte u muslimanskom svetu. u Grčkoj je viđeno kao veoma povoljna mogućnost. Albanci su počeli da traže nezavisnost (1992. u bivšim Sovjetskim republikama.

U ekonomskom smislu. Politički sistem ove zemlje čini se nestabilnim. On je isticao da onaj ko vlada< Makedonijom vlada čitavim Balkanskim poluostrvom. Makedonija je ipak postala član UN pod privremenim. Svi oni koji žele da iz severne i Zapadne Evrope dođu do Bliskog istoka ili Srednjeg moraju da idu preko Makedonije. . bila dosta zavisna od celokupnog Ju tržišta. uspostavljanje pol i vojne saradnje sa SAD trebalo bi da posluži za pacifikaciju Albanske manjine u Makedoniji. spor je i oko zastave( zvezda na zastavi pronađena je u grobu Fiilipa Makedonskog). 41. inače krhku bezbednost zemlje. tim putem teži se postizanju veće fleksibilnosti stare Grčke opomenutim spornim pitanima. koji je priznavao i sam Bizmark govoreći o geopolit značaju makedonske teritorije u 19 veku. Makedonsko rukovodstvo smatra da prisustvo amerikanaca u toj zemlji ojačava i njenu političku poziciju u odnosu na Bugarsku. Grčka negira postojanje posebnog Makedonskog identiteta. a njene odbrambrene snage su relativno slabe. Povezuje i Solun i obezbeđuje izlaz na Egejsko more a i čitav prostor od južne ka severnoj Srbiji. Moderna makedonska država ima ogroman geopolitički i geostrateški značaj. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Rumunije Rumunija je prva dozivela veliku drustvenu promenu jer tokom 60-tih. Makedonija je ranije.Atraktivnost geopolitičkog položaja Makedonije potiče u prvom redu iz činjenice da njen središnji deo obuhvata jedan segment Vardarko-Moravske doline kojom prolaze kopnene saobraćajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu Evropu sa Bliskim istokom i susednim regionima. uključujući promenu imena Makedonije (strahujući od mogućih budućih teritorijalnih aspiracija ove bivše Ju republike prema severnim delovima grčke teritorije). godina postala članica programa Partnerstvo za mir a sklopljen je i sporazum kojim SAD i Makedonija uzajamno dozvoljavaju boravak na svojim teritorijama neograničenog broja vojnika druge strane. tehničkim imenom Bivša Ju Republika Makedonija. Sjedne strane. Možemo zaključiti da prisustvo stranih trupa na teritoriji Makedonije jača. tj preventivno deluje prema eventualnim Bugarskim aspiracijama koje bi mogle dovesti u pitanje Makedonsku nezavisnost. Takođe. od SFRJ. Makedonija raspolaže sa najmanjim ukupnim brojem aktivnih i rezervnih vojnika u poređenju sa susdnim zemljama. Makedonija je druga bivša Ju republika koja je 1995. Sa druge strane. Nakon Slovenije. Makedonska vlada ulaže značajne napore u cilju razvoja uzajamnoh odnosa.Glavni razlog za to ležao je u protivljenju Grčke koja je postavila određene usove za priznanje. Zbog toga je Mekedonija od velikog značaja i za NATO koji danas ima svoje baze preko kojih kontroliše Balkan i Bliski istok. 70-tih pa i 80-tih na vlasti je bio Causesku (dosao na vlast 1963)cija je politika bila diktatorska unutar zemlje. Treće. Nakon nestanka jedinstvenog tržišta Makedonska privreda je i dalje nerazvijena. 54 .

spoljne politike on je bio mnogo liberalniji. cinilac rusenja vlasti. Vojska je stala na stranu naroda i jedni smatraju da je ona bila odlucujuci faktor.Tito i Causesku su imali dobre odnose mozda i zbog odbijanja Rumunije da ucestvuje u napadu na Cehoslovacku. Causeski je cak imao i jaku tajnu policiju. Kad su uhvatili Causeskog odmah su ga streljali sa zenom. Sa njima je Causeski drugacije postupao. To je dovelo do pobune u crkvama.Sto se tice medjunarodne. izbija konflikt sa madjarskom manjinom u Transilvaniji ili Erdelju(to je razlicito ime za istu teritoriju ). a u drzavi je sve teza situacija. Rumunija je priznavala nasu manjinu. Rusi su ostali korektni i omogucili su im da prezive. Zrtve su ne samo manjine u Rumuniji vec i sami gradjani Rumunije.Rumuni pokusavaju da beze iz zemlje zbog velikih restrikcija i rigoroznih propisa (samo 1 sijalica sme da bude upaljena u kuci) U takvoj situaciji.000. bilateralni sporazum sa Madjarskom i od tada vise nije bilo medjunacionalnih problema u vidu organizovanog politickog delovanja. 1967. U zemlji. U Rumuniji su veliki problemi vezani za korupciju i kriminal pa neki smtraju da zbog toga oni nikada nece uci u EU. Taj nagli prevrat dovodi do povecanog broja politickih partija. Rusija je donekle kupovala Rumunsku spoljno-politicku poziciju. a Rumuni pravoslavci. To ipak nije bila radikalna promena koju je trazio Zapad. 1989. U okolini Temisvara zivi veliki broj Nemaca. privatizacija je sporo isla. U tom kraju zivi oko 2-3. i uhapsili sinove plaseci se sistema koji je uspostavio. Na taj nacin znacajno je popravljena unutrasnja medjunacionalna ali ne i ekonomska situacija. Takodje. jer Madjari su katolici. Javlja se veliki broj zaposlenih a sve manje posla sto je karakteristika svakog tranzitnog drustva i dolazi do pobune rudara. imali su pravo politickog predstavljanja. povredjenih. On je odobrio da oni mogu da odu iz Rumunije u slucaju da Nemacka za svakog coveka plati od 80. drugi smatraju da je to ucinila upravo tajna policija. Ulaskom zemalja sa Balkana u Nato sve se vise steze obruc oko Rusije. To je bila samo kapisla koja je pokrenula konflikte u Temisvaru.5 miliona Madjara. Razvijen petrohemijski kompleks ali raspadom Varsavskog pakta javlja se zabrinutost da li taj sektor moze opstati. Causesku je sprovodio diktaturu u zemlji bez prava na politicke slobode. pravo na jezik. Zbog te cinjenice nasa drzava nije reagovala na ugrozena prava nasih manjina. ljudska prava su bila ugrozena. Kavkaza. versko organizovanje…sto u drugim zemljama nisu imali. tu je oklevala dok je privatizovala male firme. Rumuni su se i plasili samog njihovog broja a i nacina na koji su dobili tu oblast (na poklon za ucesce u i SR). sve bivse socijalisticke zemlje su prekinule diplomatske odnose sa Izraelom osim Rumunije. Drustvena revolucija je izbila i bila je iznenadjujuca za sve i niko je nije predvideo. Kako je vreme odmicalo sve manje uspeha je Causesku imao na medjunarodnom planu. 90-tih su odzani demokratski izbori. U okolini Temisvara postoji oko 55 . Pojavljaju se i nacionalisticke stranke:velikorumunska i separatisticka Madjarska. pogotovu velikih giganata kao i sve tranzitne zemlje. Lokalni predvodnik je svestenik i rezultanta tih protesta su stotine prebijenih. Rumunsko rukovodstvo je otvoreno reklo da zele u NATO i EU. Intervencijom EU potpisan je 1996. Iza nas su u mnogim aspektima. pobeda reformisane komunisticke snage u socijalni blok.000-100.

Niš je centar Balkana. Nije tajna da je Slobodan Milosevic 1994. Cilj spoljne politike je potpuna integracija u Zapadnu Evropu i evroatlanske ekonomske. Tri su momenta dovela do promene položaja Rumunije u savremenim međunarodnim odnosima: Raspad SSSR-a. a vezan je za Zmijsko ostrvo. Varšavskog ugovora i SEV čime je nestala zavisnost od Moskve. tešnja za punopravnim članstvom u EU. sa Bugarskom i Albanijom priključila se Crnomorskoj ekonomskoj saradnji. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. političke i vojne strukture. clanica je Partnerstva za mir. Rumunija i Bugarska su najznacajnije baze za trupe iz SAD pa se pretpostavlja da ce se trupe tu prebaciti sa Nemacke teritorije. Ideja SAD jeste pomeranje i prosirenje ka Rusiji. Rumunija je svoju orjentaciju usmerila ka EU i NATO-u. Novi susedi –Ukrajna i Moldavija (nakon raspada SSSR-a) i SRJ (nakon raspada SFRJ). Mnogi bi tu snagu iskoristili bar za pretnju. Rumunija se priključila Centralnoevropskoj inicijativi. Snažna afirmacija zapadnog modela pol i ekonomskog organizovanja.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrudže.2. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudži ali je Nemačka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog strateških puteva. da izmeni oko 100. Posle II sv rata došlo je etničkih pomeranja jer neke teritorije na kojima su điveli Rumuni su ustupljene tadašnjem S Savezu (Besarabija I Severna Bukovina) Raspadom SSSr-a ove teritorije naseljene Rumunima našle su se u okvirima novih država: Ukrajne I Moldavije Imala je nesporazum sa Moldavijom. Primljena je u Savet Evrope.Regionalna i bilateralna saradnja sa susedima pogotovu onima u kojima žive Rumuni. Ali Pariskim 56 . ali oni nisu hteli. postala je interesantan partner za SAD. postala pridružena članica EU 1995. tenkove. avione ali nikada nisu ni vojnom doktrinom ni organizacijom vojnih jedinica pokazivali ofanzivu ni agresiju sto je iznenadjujuce za Balkan. Rumuni su to brzo radili. Rumuni su vojni sektor znacajno smanjili. sve novo kupuje po standardima NATO-a.1945. uključenje u NATO. Oni su imali najvecu armiju na Balkanu. sklopila bilateralne ugovore o slobodi trgovine sa članicama CEFTA (centralno evropska zona slobodne trgovine). U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. Rumunija je lojalno ispunila zahteve NATO-a a to nije bezazlen posao.000 vojnih standarada da bi pristupila EU. a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. ispipavao interes SAD nudeci im Niški aerodrom za bazu. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kazu da je to bilo na koriscenje. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija.000 malih italijanskih firmi. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom. Hrvatska mora npr. uklonili staro oruzje. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Razlog je prijateljstvo Berluskonija i premijera Rumunije Nastasija?? Rumunsko trziste je najvece trziste na Balkanu i geografski i demografski (23 miliona stanovnika)i zbog toga su mnogi ocekivali puno veci priliv kapitala. Rumunija ima i pretenzije prema Južnoj Dobrudži koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.

Turska je bila uz Iran najaktivnija islamska zemlka oko Bosanske krize. Od raspada Ju i SSSr-a ona nastoji da se nametne kao regionalna sila. NATO-a. U kratkom periodu 1953-55 Turska je sa Ju i Grčkom bila član Balkanskog saveza ali je zbog sve većeg nesporazuma Grčke i Turske i normalizovanja odnosa Ju i SSSR-a ovaj savez stavlje ad acta. U tome joj računice remeti Bugarska koja ne želi da se uključi u političke igre Anakare. Do sporadičnih odnosa bilo je i u odnosima sa Bugarskom zbog Turske manjine u Bugarskoj posebno u vreme T. stavila je svoj vazdusni prostor na raspolaganje NATO-u. U te njene planove se zasad ne uklapa ni Bugraska koja ima drugačiji 57 .ugovoriom 1918. U to vreme. Istoveremeno se naglo okrenula i prema ostalim zemljama. U vreme bombardovanja SRJ. pred karj za Sevznike) To je po završetku rata uvelo Tursku u NATO -1952. Kada su se početkom 90. Jermenijom. Ankara je. Takvu poziciju Turske u mnogome određuju i strategisjki interesi SAD koji su inače bliski saveznik Ankare. Damian) Zahvaljujući fleksibilnoj i konstruktivnoj spoljnoj politici Kemala Ataturka. Rumunija i Bugarska su primljene u NATO 2002. Bugarskom. Turska kao regionalna sila i njena politika na Balkanu ( Zbornik: Stojković. Irakom. koji se u svojim reformama oslanjao na veze i iskustva zepedne demokratije. Ru. Kada je počelo raspadanje Ju. Albanija je uz Makedoniju veoma značajna karika u Turskim planovima na Balkanu. i pridruženo članstvo. Grčka). Balkan je predstavljao jedno od glavnih područija delovanja turske diplomatije. Turska je inače u konfliktu sa svojim susednim emljma: Iranom. pre svega ka Albaniji.ih raspali SFRJ i SSSR u Ankari su preko noći oživeli otomanski snovi iako to javno nikada nije smela da prizna. sve do početka II sv rata i raspada ovog pakta.EU. Sirijim. Rumunija dobija Južnu Dobrudžu da bi posle II sv rata Južna Dobrudža ipak pripala Bugarskoj. pogotovu naspram Grčke i SCG sa kojima Turska tradicionalno ima veoma delikaten odnose. bila među prvim zemljama koja je priznala novostvorene države na ruševinama SFRJ i odmah je počela da intezivira odnose posebno sa Bosnom. Sticajem okolnosti Turska se kofrontira sa Grčkom –pitanje Kipra i ostrava u egejskom moru. 42. Jedino je u ljubavi sa Sverenim Kiprom koji i nije država ali je priznat jedino od strane Turske. Rusijom i Kiprom. Ankara je od prvog trenutka nastojala da bude što prisutnija na prostorima gde živi muslimansko stanovništva. Za vreme II sv rata Turska je neutralna ( u početku za Trojni pakt. U raspodeli snaga na Balkanu u toku hladnog rata i bipolarizma Turska personifikuje Zapadni blok.Živkova kad je odlučio da se oni moraju deklarisati kao Bugari. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Grčkom.Tur. ne slučajno. Upadljivo je počela da razvija odnose i saradnju sa Albanijom i Makedonijom da bi presekla tako osovinu Atina-Beograd.Uspostavljen je Balkanski pakt 1934 (Ju. Značajan je Temišvarski ugovor potpisan 1996 izneđu Mađara I Rumunije a koji definiše status I prava mađarskih manjina u Rumuniji. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD. a nastojao je održava dobre odnose sa susedom SSSR-om.

43. Tursko prisustvo na Balkanu nije diktirano samo pol i strategijskim ciljevima nego ima i čisto ekonomske razloge. 58 . EU sa Turskom ima carinsku uniju od 1964. Protivnici Turske u EU su sve glasniji: ona je malim delom Evropska zemlja i mnogi se đale što u projektu Ustava nisu nglašeni hrišćanski koreni Evrope Ankara je zahvaljujući podršci moćnog saveznika SAD poslednjih godina stekla zavidnu međunarodnu poziciju. Taj problem je. Ako se taj projekat realizuje opet će Beograd i Atina ostati na sporednom koloseku. Danas na zapadu u Turskoj vide branu protiv prodora fundamentalizma prvenstveno iz Irana i njegovog izvora u kavkavske zemlje i u Centralnoj Aziji. SCG i Rumunija. iz Ankare gledano najizraženiji u Bugarskoj u kojoj živi oko milion lica turskog porekla.značaj od vremena otomanske imperije. Sve do tada. Turci pokušavaju da naprave zelenu transferzalu od Ankare preko Zapadne Trakije. Evropski sporazumi su zaključeni sa Bugarskom-1995. Sile EU i njihova balkanska politika Članice EU su Grčka od1981. Atina ne želi da ima navodno u susedstvu jaku Albaniju. U isto vreme se razmišlja i o jednoj vertikalnoj magistarli od Centralen Evrope. Kada se raspao SSSR na trenutak se učinilo da će oslabiti njen geostrateško značaj. Međutim vlada je pod pritiscima javnosti zasad odustala od proterivanja u Bugarsku. prema mnogim procenama možda i najveći po. u planovima Turske odskočna daska i prirodan put prema Briselu čije kapije nikako da otvori mada na njih kuca više od tri decenije. Tursko javno mnjenje je optuživalo Atinu da stoji iza nemira u Albaniji. pogotovo što je pobuna počela na jugu Alabnija gde inače žive pripadnici mnogoborojne Grčke manjine. Kada je 1997 godine utvrđeno da u zemlji boravi ilegalno od 300 do 400 hiljada bugarskih turaka odlučeno je da se u Bugarsku proteraju svi koji su u Tursku stigli sa turističkom vizom ili bez nje. Svakako.Ona je inicirala izgradnju auto-puta Istambul-Sofija-Skoplje-Drač. treba reći da je Balkan. Taj projekat znači mnogo više od jedne saobraćajnice jer po strani bi ostala Grčka. sa Rumunijom -1995. sada beže od nemaštine. Zapadni saveznici su tokom sukoba sa Irakom koristili baze na Jugoistoku zemlje zbog čega je Turska dobila veliku vojnu i ekonomsku pomoć. To bi izazvalo ekonomsku krizu u zemlji koja se suočava sa visokom stopom nezaposlenosti. Nove krize na Balkanu dovele bi do ogromnog talasa iz Albanije. sa Hrvatskom i Makedonijom.pristup saradnji na Balkanu. 80-ih godina Turci su bežali u domnovinu svojih predaka zbog progona komunističkog režima Todora Živkova. Na taj način nastoje da odvoje Beograd i Atinu koji imaju tradicionalno dobre odnose. U tom slučaju Turska bi se našla na udaru jer bi muslimani pokušali da nađu utočište u njoj. Ta njena nastojanja potvrđuju mnogi potezi. Makedonije i Bugarske. Ankara je bila isturena brana prema Sovjetskoj imperiji ali rat u zalivu 1991 pokazao je koliki je njen strategisjki značaj u regionu. i Slovenija od 2004. preko Bugarske i Turske do Bliskog Istoka. Bugarske i Makedonije ka Albaniji i Kosovu pa preko Sandžaka do Bosne.

a odnose sa pojedinim zemljama prethodne Jugoslavije vezuje za pitanja resavanja konflikta. pokrenute su 2 inicijative. Ona je inspirisana tzv. U tom periodu su sve zemlje ukljucene u Opstu semu preferencijala EZ.”Paktom o stabilnosti u centralnoj i istocnoj Evropi” iz 1995 i nazvana je “Pakt o satabilnosti u centarlnoj i istočnoj Evropi”. ekonomskog (sankcije) i humanitarnog karaktera. Tek nakon zakljucenja sporazuma iz Dejtona. U tom okviru. Prvi koraci su ucinjeni .. privatna svojina Pravni: vladavina prava Koje su osnovne karakteristike ovih inicijativa? 59 . Njihova saradnja treba da osnaži mirovni proces.. EU nastoji da ujednaci odnose prema svim istocnoevropskim zemljama. Ona je oscilirala izmedju politike “od slucaja do slucaja” (prema svakoj zemlji Balkana drugaciji odnos) do pokusaja formulisanja jedne globalne i uravnotezenije politike prilagodjene specificnostima regiona. ukljucujuci i balkanske u okviru nove balkanske politike. dolazi do nasilnog razbijanja SFRJ i konflikta na prostoru prethodne Jugoslavije.godine) U vreme kada EU otpocinje pregovore sa zemljama centralne i istocne Evrope o sklapanju sporazuma o pridruzivanju. EU zapocinje sa serijom. EU nema nikakvu specificnu “balkansku politiku”. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se uklapaju u trend odnosa EU:sklapaju sporazume o pridruzivanju. u skladu sa ocenom o njihovoj involviranosti u sukobe.Sve ostale zemlje Balkana izrazile su želju da jednig dana postanu potpisnice i članice EU. Sve do kraja 80-tih. a zakljucile su i tzv. Jedna inicijativa je multilateralnog karaktera i sireg geografskog. Sa raspadom Istocnog bloka (1989-1991). uglavnom neuspesnih “intervencija” diplomatskog. Zadatak ove inicijative je da definise buduce bilateralne ugovorne odnose EU i zemalja JIE. ali jos nije dostignut stepen ozbiljne realizacije tih predloga. EU nastoji da formulise koherentniji odnos prema onim zemljama regiona JIE koje su iz politickih ili ekonomskih razloga u “zaostatku” za procesom “pridruzivanja i integracije” centralne i istocne Evrope u Uniju. da se države obavežu za saradnju sa Hagom. Umesto toga. Cilj je da se podrzi mirovni proces i da se zemlje podstaknu na regionalnu saradnju. Mora postojati brža saradnja između ovih zemalja. ulaze u “strukturni dijalog” i podnose zahtev za clanstvo u Uniju.sporazume o trgovini i saradnji “prve generacije” (SFRJ je vec imala zakljucen sporazum 1980. koji u izvesnom smislu blokira dalje trendove u ujednacavanju saradnje EU sa centralnom i JIE. Druga inicijativa je vise bilateralnog karaktera i naziva se “regionalni pristup” EU. ljudska prava. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Balkan nikada nije bio. civilno društvo Ekonomski: tržišna ekonomija. koje bi uz aktivnu finansijsku podrsku EU razvijale projekte saradnje u raznim oblastima prekogranicne saradnje. u toku 1996.Pored ovih postoje I obavezni Kopenhagenški uslovi iz 1993: Politički: demokratija. da se radi na izgradnji civilnog društva. Sve zemlje bivše SFRJ bez Slovenije + Albanija osnovni preduslov za saradnju sa EU je stabilnost regiona. Osnovni cilj ove inicijative je da za istim stolom okupi sve zemlje sa prostora prethodne Jugoslavije kao i susede ranije SFRJ. niti je sada “vitalni prioritet” za zemlje EU. Politika EU prema balkanskim zemljama je tokom vremena prolazila kroz razne faze.

2) Inicijative se zasnivaju na pretpostavci da ce obnova kontakata i saradnje zemalja regiona dovesti do boljeg razumevanja. iako se zadatak sastojao samo u održavanju mira i obezbeđivanje humanitarne pomoći. Kriza je okončana Dejtonskim sporazumom kojim su SAD uspele da ostvae puno vođstvo u regionu. Jugoslovenski politika nije do Dejtona pokazala dovoljno razumevanja za međunarodni položaj Francuske. Kraj jugoslovenske federacije je proglasila Badenterova komisija. Raniji stabiolni francusko-britanski odnosi postali su manje srdačni uz jačanje francusko-britanskog razumevanja i saradnje. od cijeg ispunjenja ce zavisiti razvoj bilateralne saradnje.000 vojnika. Evropska unija vise racuna na vec poznate. objavljen je Vens-Ovenov plan koji je predviđao rešenje ratnog sukoba zasnovanog na vojnoj realnosti na licu mesta. na sarajevski aerodrom kojim je dokazao da isti nije blokiran za humanitarnu pomoć i otklonio bombardovanje srpskih snaga. stvorili su izvesnu polarizaciju u Evropi. jačanje Nemačke i njeno približavanje SAD. Francuska je zajedno sa Britanijom ostvariti svoje vojno prisustvo u Hravtskoj i BiH pod firmom UN. Treba se setiti da je to vreme kad je čitav svet bio ogorčen učincima JNA u Vukovaru i najavom stvaranja Velike Srbije. Posle pada Berlinskog zida. poboljsanja ekonomske situacije a time I stabilnosti u regionu. Naziralo se da Francuska i Britanija imaju u odnosu na Srbiju mekši pristup i više razumevanja.g počeli da se smiruju. Francuska nije lako ostajala po strani. buknuli su ponovo i dostigli vrhunac odbijanjem SAD da se saglase sa VensOvenovim planom zbog neparvednosti prema Muslimanima. Sa izuzetkom BiH. srpska politika u 60 . To brojno učešće u snagama UN nije bilo uobičajeno za ove sile. Kada su srpske snage držale 70% bosansko-hercegovačke teritorije moglo se čuti da se Francuska i Britanija zalažu za podelu BiH na najveći srpski i manji hrvatski deo i da smatraju da je rat okončan srpskom podelom. Francusku nije zabrinjavalo samo nestajanje jedne prijateljske zemlje već mnogo više jačanje nemačkog uticaja u regionu evropskog jugoistoka stendencijom daljeg širenja. postojece trgovinske ili finansijske instrumente. Zajedničke snage brojale su 30. Sajrus Vens i lord Oven bili su u ulozi predstavnika UN tj EU. Francuska – Sa razvojem događaja u našoj zemlji Francuska je bila primorana da se pridruži odluci članica EU za priznanje Slovenije i Hrvatske i raspad velike Jugoslavije. kao i pomoci EU ekonomskom razvoju zemalja regiona. Neočekivano sletanje Miterana u junu 1992. Očekujući samo totalnu podršku od Francuske. Kada je izgledalo da su anglofrancuski i američki nesporazumi koji su trajali od 1991. Izgledalo je da plan održava kompromis američkih i anglofrancuskih nastojanja budući da su na njega i SAD dale svoj pristanak u početku. Ovaj plan je kasnije odbilo i rukovodstvo bosanskih srba uprkos pritisku najviših srpskih i jugoslovenskih zvaničnih ličnosti. EU podrazumeva da ce njeno aktivno ucesce u ovom procesu doprineti njegovom uspehu Ove inicijative nisu pracene nekim sirim i ambicioznijim planom finansijske pomoci obnovi i saradnji zemljama regiona.1) radi se o predlozima koji su inspirisani politickim okolnostima i koji su u velikoj meri politicki uslovljeni – cak i kada se radi o pitanjima cija je sadrzina ekonomska. Ovaj izuzetak nije slučajan i upućuje na značaj koji se pridavao akciji u ovom područiju. To će tarajti za vreme cele konzervativne vlade Džona Mejdžora. U januaru 1993. Citav “regionalni pristup” je zasnovan na pravoj arhitekturi politickih preduslova i uslova.

Zainteresovanost za kupovinu Beočinsk ecementare. Naročito u Srednoj Bosni gde su 1993. Naša vlada je aferom PAUK nepromišljeno otišla dalje optuživši francusku državu za međunarodni terorizam prema našoj zemlji. Bila je inicijator novije politike EU da se međunarodne sankcije koje pogađaju stanovništvo ukinu i zadrže one koje pogađaju režim. osnivanje filijale banke Societe Generale samo su neki od pravaca tada najavljenog francuskog angažovanja. a jugoslovenska vlada je odgovorila prekidom diplomaskih odnosa. Francuska je napadana do satanizovanja kao izdajica tradicionalnog prijateljstva. U ratu u Hrvatskoj London se držao po strani a u sukobu u Bosni uposlio je stqaru doktrinu podele spornih teritorija i razdvajanja zavađenih naroda. Njena uloga u Paktu za stabilnost za jugoistočnu Evropu je u mnogo čemu vodeća. obnova beogradske vodovodne mreže. Demoliranjem Francuskog kulturnog centra deo građana demonstrirao je svoje raspoloženje. Francusko učestvovanje doživljeno je kao narušavanje prijateljstava i velika uvreda. Posle Dejtona politički utocaj Francuske na našim prostorima slabi. isporuka Alkatelove telefonske opreme.g. dala mu iluziju mogućeg uspeha. 61 . Tokom sledeće tri godine sve do srebrenice. Iz poznatih razloga sve je odloženo. afera PAUK je dočekana snevericom i otporom u pretežnom delu naše javnosti. kasnije su stizale vesti da se francuske jedinice ponašaju tolerantnije prema Srbima na Kosovu. Francuska je primila aferu PAUK sa sličnim neraspoloženjem. Odgovor može dati samo istorija. Francuska je preuzela i konkretne krake u okviru EU za svestrani politički preobražaj i ekonomski prosperitet kao naše zemlje. Takozvani Vens-Ovenov plan ne samo da nije smirio sukobe nego ih je i podstakao. da se otvori dijalog i saradnja sa predstavnicima demokratske opozicije Srbije. Londonska konferencija koju je premijer Mejdžor sazvao 1992. bila je zapravo način da se izbegne ozbiljnije angažovanje.g na 125 miliona dolara. pod vidom upućivanja plavih šlemova u Bosnu.g Hrvati. koja je dala katastrofalne rezulztate gde god je primenjena. dotada saveznici Bošnjaka krenuli u etničko čišćenje kantoka koji su im bili dodeljenji. London ništa nije učinio da zaustavi komadanje Jugoslavije. Kao uteha pominjane su i olakšavajuće okolnosti za Francusku-saznalo se za veto Širaka kojim je sprečio razaranje beogradskih mostova. jer želja za popravljanjem odnosa je postojala i sa njene strane. Pauk je bila samo potreba dnevne politike i težnja da se građani ubede u to kako su svi proziv nas. Dans se često postavlja pitanje: Da li je anglo-francuska podrška srpskoj politici ojačala nacionalistički srpski režim. opasnost po živote pripadnika mirovnih snaga bila je glavni britanski argumenat da se ništa radikalnije ne preduzima.Jugoslaviji i na ratnim poprištima nije shvatala francuske obaveze i obzire prema ostalom delu međunarodne zajednice koje se osim Grčke i Britanije. potpuno i bezrezervno opredelio za osudu i suzbijanje istaknutih srpskih naconalističkih ciljeva. Francuska se priklonila NATO saveznicima i učestvovala u bombardovanju Jugoslavije. Velika Britanija – Karjem 80-ih i početkom 90-ih pošto je Milošević preuzeo vlast u Srbiji. Francuska je pokazala želju da obezbedi svoje privredno prisustvo u Srbiji. Spoljnotrgovinska razmena za SCG od 414 miliona dolara 1990g pala je u 1999. tako i njenog okruženja. Ako je prekid odnosa primljen kao posledica bombardovanja. Francuska pruža veliku humanitarnu pomoć Bosni i Kosovu. a ekonomski odnosi sa nešom zemljom sve više slabe.

Britanska diplomatija se uz Holandsku suprotstavljala opredeljenju ostalih članica Unije da se ukine embargo na vazdušni saobraćaj. ranim zalaganjem za priznavanje otcepljenih ju republika. mada je svakom ko poznaje britansku pol scenu bilo jasno da će to doneti samo veće nevolje Miloševiću. London je shvatio da nema izgleda da nadoknadi prednost koju je Nemačka. Godinu dana posle intervencije-osporavanje njenih rezultata postali su dominantni u britanskoj javnosti. Slaboj Mejdžorovoj vladi nije odgovaralo bilo kakvo aktivnije spoljno vojno angažovanje i činila je sve da obuzda svog moćnog saveznika Ameriku. U martu 1993. Trijumf laburista na izborima u maju 1997. U tom trenutku se još i činilo da će Jugoslavija izaći kao pobednik i dominantni činilac u područiju. Nemačka -Hans Ditrih Gešner (nekadašnji šef diplomatije)iznenadio je svoje sagovornike: rekao je da će Srbija imati razvijene odnose s Nemačkom znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim državama. Jugoslavija je nailazila na meru dobre volje u tadašnjoj konzervativnoj britanskoj vladi ali nije umela da to iskoristi zbog primitivnog posmatranja Zapada kao jedinstvene neprijateljske gromade. 62 . Što se Britanije tiče ona je u orijentaciji prema Ju negde između lojalnosti Americi i činjenice da je London član EU. tako je pod Blerom počela da mu pruža ohrabrenje. Tadašnji naš režim je zloupotrebio ambasadora –rutinske ambasadorove posete dobijale su na publicitetu tako je na srpskoj državnoj televiziji izgledalo kao da Roberts ne izbija od Miloševića. Ove dve konstante – specijalnih odnosa Britanije sa SAD i njenog članstva u EU – moraće se polaziti u svakoj budućoj jugoslovenskoj politici. Novi premijer Toni Bler i novi šev Forin Ofisa Robin Kuk proglasili su etičku spoljnu politiku ma šta to značilo i potpuno su svrstali politiku Londona uz strategiju Vašingtona.g pet sati dug razgovor tadašnjeg američkog državnog sekretara Vorena Kristofera sa premijerom Mejdžorom i šefom Forin offisa Daglasom Herdom je osujetio američku rešenost da se vojno interveniše u Bosni. Takva procena može da se zasniva na ekonomskim.Ovo je izjavio 1998 godine u razgovoru sa grupom Bonskih novinara odgovarajući kako vidi odnos Berlina i Beograda u budućnosti.g proslavljen je u Beogradu kao pobeda levice. jer se suviše oslanjao na srpsku opoziciju i 1993 uputio je ambasadora Ajvora Robertsa sa direktivom da uspostavi bolje veze sa vlašću. Početkom devedesetih Forin ofis bio je nezadovoljan svojim otpravnikom poslova u Beogradu Majklom Robinsonom. U februaru 2000 Robin Kuk je otputovao u Vašington da bi za promenu svog stava pridobio Medelin Olbrajt-što govori o dvostrukoj uslovljenosti britanskog postavljanja. Ovo savezništvo kulminiralo je u Kosovskoj krizi kada je Blerova Britanija bila najglasniji zagovornik američkog intervencionizma.Politika tadašnje konzervativne vlade bila je prosrpska. političkim i imigracionim pokazateljima. postigla u Hrvatskoj i delimično u Bosni. I kao što je pod Mejdžorom obuzdavala američki aktivizam prema zbivanjima u Ju. Očekivanja Velike Britanije su bila ili će nova demokratska srpska vlast naslediti teško breme Kosovskog problema i time iskomplikovati jnejen odnose sa Zapadom ili će se obnoviti veze sa bivšim Ju državama i sarađivati sa Hagom. Zato se u većoj meri od drugih na Zapadu okrenula ostatku Ju.

Hrvatska ili Albanija i Bugarska. telekomunikacije gde i ovako ojađena Srbija ima ekonomsku privlačnost za inostrane ulagače. jedini element jugoslovensko-italijanskih odnosaekonomski iskazuje svih ovih godina konstantnu prisutnost. SFRJ je velikim delom prodavala jeftinu radnu snagu. Ni građani Rumunije i Bugarske kao ni Turske i Makedonije ne mogu da se upute bez viza. Italija – Uprkos kriza i rata. U interesu je Srbije da ima normalnu komunikaciju sa najuticajnijom državom u EU Treba se podsetiti da je zapadnoevropska politika priznavanja samostalnosti Slovenije. Ne treba zapostaviti ni uticaj Nemačke na susede Srbije. koja se pokazala veoma politički aktivnom na jugoistoku Evrope. Jer tržište SFRJ sa 23 miliona ljudi bilo je relativno zanimljivo za zapadne i nemačke firme. Hravtske i BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemačke. Ukoliko je verovati izveštajima u britanskoj štampi. Zagrebu ili Srajevu jednog dana morati da se rešavaju nekom vrstom spoljne arbitraže. Među naslednicima SFRJ postoji niz političkih i pravnih pitanja koja će bez obzira na karakter vlasti u Beogradu. Ubrzo je Joška Fišer šef nemačke dipl predložio mirovni plan kojim je razgnevio SAD-ipak bitni elementi tog plana kasnije su pretočeni u rezoluciju UN. Gešnerova procena da bi Nemačka mogla da postane vodeći partner Srbije među zapadnim državama dobija na težini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd. Socijaldemokratska-zelena vlada sledila je kurs Vašingtona na početku rata protiv Srbije odbacivši pokušaj tada ruskog premijera Jevgenija Primakova da privuče Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju. Recimo nemački poručioci su isporučivali materijal za izradu visoko kvalitetnih tekstilnih proizvoda. Na spisku zapadnonemačkih spoljnotrgovinskih partnera.SRNemačka bila je zajedno sa Italijom dugi niz godina vodeći ekonomski partner SFRJ. Umesto preduzeća u Srbiji. Između Nemačke i Srbije ne postoji sloboda kretanja ljudi otkakao je Bon početkom 90ih zaveo režim ulaznih viza. koji su šiveni u jugoslovenskim fabrikama i potom pordavani kao nemačka roba širom sveta. Sadašnje tržište Srbije sa 8 miliona ljudi i prosečnim primanjima oko 50 evra mesečno daleko je od značaja. SFRJ se tokom 80-ih godina kretala negde između 15 i 20 mesta. Na nemačku inicijativu osnovana je hrvatsko-muslimanska federacija u BiH. prevozna sredstva. bili to Slovenija.Jeste da je na nišem nivou ali 63 . SAD će obratiti posebno pažnju na procene Nemačke. ali u doglednoj budućnosti nema podloge za naglo jačanje kupovne moći Srbije. nemačka je krajem maja 1999 iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovarački kanala sa Miloševićem u posredništvo švedskog poslovnog čoveka Petera Kastenfelta-ova zajednička akcija s Rusijom potvrđuje da Berlin ne odustaje od namere da traži što veću slobodu delovanja i u odnosu sa SAD. Mora se napomenuta da je vojnopolitički Nemačka i dalje vazal SAD. Postoje neke oblasti-saobraćaj. U traganju za rešavanjem srpskog. Deo takvog opredeljenja je i negovanja odnosa sa Rusijom. sada takve poslove obavlja konkurencija u drugim zemljama srednje i istočne Evrope. ako se izuzme Sovjetski Savez s kojim je razmena tekla preko robnih listi i prebijanja međusobnih potraživanja preko centralnih banaka. Bosni i Hrvatskoj. Nemačka ulaganja u privredu Srbije potpuno su obustavljena proteklih 15 godina. albanskog i makedonskog pitanja. Nema nagoveštaja da bi konkretni politički interesi Nemačke prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomsku malokrvnost.

SAD i Balkan – strateski i drugi interesi prisustva Kao jedina supersila. SAD se pojavljuju na Balkanu kao supersila posle II sv.g beleži konstantan deficit u trgovinskoj razmeri ****zbornik radova.su za Jugoslaviju ti odnosi i dalje značajni. Amerikanci nisu imali osnova da inicijativu u krizi koja se dogadjala u “evropskom dvoristu” preuzmu od EZ koja je u to vreme zelela da afirmise “Zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku” kao kljucnu komponentu Mastrihtskog ugovora i potvrdi se kao kompetentan politicki i vojni faktor. zelela da podstakne privredne i politicke reforme i sacuva jedinstvo zemlje. strana 471-475 ****ovo pitanje se moze dopuniti sa poslednjim (63)*** 44. pala bi na “jugoslovenskom ispitu” i 64 . nestanku Sovjetskog Saveza i nastojanjima EU da pocetkom 90-tih godina preuzme vodecu ulogu u ovim oblastima. ekonomsku i politicku moc koja u dogledno vreme nece dobiti odgovarajucu protivtezu u svetu. Došlo je do značajnog posla između Telekoma Srbije i italijanske kompanije STET uz grčkog partnera vrednog preko milijardu nemačkih maraka. SAD su u prolece i leto 1991. raspadom Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemacke 2) Drugo. Od sredine 1993. Rata. Maršalov plan I vojna pomoć. Tršćanski zaliv 1947.bile zaokupljene posledicama rata u Persijskom zalivu. vodjena geopolitickim interesima SAD. Politicka kriza u SFRJ krajem 80-tih stavila je SAD u protivurecan polozaj:dok je administracija. SAD se nisu pobrinule da sprece tu krizu iz 2 razloga: 1) Prvo. tako da je Italija 1999. nekriticki su podrzavali zahteve Slovenije i Hrvatske za otcepljenje. Jugoslavija u periodu od 1996 do 1999. Mogla su se cuti i druga misljenja poput jednog da je Vasington podstakao Evropljane da intervenisu u Jugoslaviji i posto je nepripremljena. SAD su zapocele reformu NATO-a s ciljem njegovog sirenja na Istok Evrope i revizije njihove uloge od odbrambenog saveza zasnovanog na Glavi VII Povelje UN ka vojno-politickoj organizaciji koja ce biti okosnica buduceg medjunarodnog poretka na kontinentu. U Evropi. SAD su ocuvale vojne i politicke strukture Severnoatlantskog pakta uprkos raspadu Varsavskog ugovora. uticajni krugovi u Kongresu i javnosti.g izbila na drugo mesto (Iza Nemačke ali ispred Rusije) po obimu trgovinske razmene. 1945. SAD su se opredelile za ulogu globalnog lidera oslanjajuci se na svoju vojnu. Trumanova doktrina Posle hladnog rata Jugoslavija gubi strateški značaj kakavje imala u toku hladnog rata.

formulisali su “Vens-Ovenov mirovni plan za BiH” iza koga je stala EZ ali ne i Klintonova administracija. Francusku i Nemacku. ciji su sukobi obelezili politiku EZ u leto 1991.Rusija. Savet bezbednosti UN donosi rezoluciju kojom su zavedene ekonomske i diplomatske sankcije. godine Tudjmanu i Izetbegovicu. na kojima su se sukobljene strane priblizile predlozenom resenju. Francuska i Nemacka. Kriza je ucinila da se u Evropi pojave ozbiljne sumnje u sposobnost novog americkog predsednika da odgovori obavezama lidera supersile zbog cega ce kasniji potezi njegove administracije u velikoj meri biti diktirani upravo odnosima sa saveznicima u NATO-u. stvorena je i tzv. godine postao unutrasnje politicko pitanje i pokrenuo je prvu ozbiljnu debatu o americkoj spoljnoj politici posle okoncanja hladnog rat. donele odluku koja je presudno uticala na dalji tok oruzanog sukoba svrstavajuci se uz bosanske Muslimane i Hrvate i vrseci snazan diplomatski. americka administracija se privremeno povukla. Nemacka je na konferenciji u zamku Petersberg kraj Bona. cime su SAD uspesno realizovale ideju koju je krajem 1993. politicki. ali je i on pri dolasku na vlast bio uzdrzan. bosanski Srbi odbacili njen mirovni plan.Medjunarodna kontakt grupa koja je obuhvatila 5 glavnih stranih faktora jugoslovenske krize. prvi put prihvacena kao ravnopravan partner SAD i zapadnoevropskih zemalja. i 5 velikih sila postbipolarne Evrope:SAD. kopredsednici Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji. po prvi put predlozila stvaranje muslimansko-hrvatske zajednice kao protivteze tadasnjoj vojnoj nadmoci Srba. sklopljen “Vasingtonski sporazum” o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u Bosni koja je okoncala rat Muslimana i Hrvata i vojno-politicki izolovala bosanske Srbe. Dva dogadjaja u prolece 1994. Rusiju. u njenom daljem radu je prepustila inicijativu SAD. Rat u BiH je 1992. pokusala da sprovede Nemacka. SAD su u prolece 1992. pronasle su kompromisnu formulu u “Kinkel-Zipeovoj”inicijativi. Oklevanje Dzordza Busa da primeni silu u Jugoslaviji bilo je predmet ostrih kritika demokratskog predsednika Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992. Veliku Britaniju. Kontakt grupa ce ostati glavni oblik uskladjivanja interesa glavnih spoljasnjih sila i cele medjunarodne zajednice. Americki mediji pocinju propagandni rat protiv Srba koji su po svojim razmerama zestini mogao porediti sa ratom protiv SSSR. Klintonova administracija je u tome videla sansu za aktiviranje NATO-a u novoj ulozi pa je novi drzavni sekretar Voren Kristofer doputovao u Evropu s ciljem da evropske partnere privoli na takvo resenje. koja je posle 1991. Pocetkom 1993. krajem 1993. ekonomski i vojni pritisak na bosanske i krajiske Srbe i SRJ. pod patronatom Vorena Kristofera. Tokom jeseni na britanskom nosacu aviona “invincible” odrzani su pregovori pod predsedavanjem Dejvida Ovena i Torvalda Stoltenberga.. oznacice prekretnicu u buducem toku krize u BiH iako ce njihov znacaj doci tek kasnije do izrazaja. koja je predvidjala podelu BiH u srazmeri 51%-49% u korist Muslimana i Hrvata i skidanje sankcija prema SRJ ukoliko ona privoli RS da prihvati ovakvo rezsenje. Kada je skupstina Republike Srpske konacno odbacila plan. Ubrzo potom. Sajrus Vens i Dejvid Oven. Misljenja su bila razlicita-za ili protiv vojne intervencije SAD.to bi bolno podsetilo Evropljane na potrebu americkog vojnog i politickog prisustva na kontinentu. Iako prvi pokusaj ovog svojevrsnog “koncerta sila” nije doneo rezultate jer su u leto 1994. aprila meseca. Posto se i u Londonu i u Parizu suocila sa odlucnim otporom vojnoj opciji. sto nije urodilo plodom. Sa svoje strane. Uz saradnju sa NATO-om. Izuzetak je bila jedino ruska inicijativa u 65 . Najpre je.

doslo je do krize oko Muslimanske enklave u Bihacu kada su se bosanskim Srbima pridruzile jedinice Vojske Republike Srpske Krajine sa cijeg aerodroma Udbine su poleteli avioni koji su napadali polozaje bosanskih Muslimana.-21. jedan u Bosni.8. Tokom vremena. deblokirale Bihac i u saradnji sa muslimanskim snagama zauzele Drvar. 1.-17.11. omogucile ilegalne isporuke oruzja Zagrebu i Sarajevu dok su penzionisani americki oficiri obucavali oruzane snage Republike Hrvatske Rezultati ce se videti pocetkom 1995. americka javnost je bila sokirana i podrska vojnoj akciji protiv Srba naglo je porasla. U to vreme. U SAD su pocetkom novembra odrzani dopunski izbori za Kongres na kome su pobedu odneli republikanci pod vodjstvom Roberta Dola I to je Bila Klintona dovelo u nezgodan polozaj “kohabitacije” sa Kongresom u kome su dominirali republikanci. a da se ni Rusija niti bilo koja zemlja tome nije mogla usprotiviti. a drugi u SAD.Savetu bezbednosti UN da se na sto dana suspenduju trgovinske sankcije prema Jugoslaviji. kada su se zaustavile na americki predlog. Ubrzo potom. koji su posle izbora pod nadzorom OEBS-a u 66 . Kako je politika njegove administarcije u Bosni bila na udaru kritike republikanaca Bil Klinton povlaci nove poteze: prvo je u Bosnu otputovao bivsi americki presednik Dzimi Karter koji je susretom sa rukovodstvom bosanskih Srba prekinuo medjunarodnu izolaciju Republike Srpske. Ni krajiski ni bosanski Srbi nisu umeli da iskoriste priliku i okoncaju rat u momentu koji je za njih bio najpogodniji i to ce biti jedan od razloga radikalnog zaokreta americke politike prema njima. kada je hrvatska vojska zauzela strateski znacajan grad Kupres u zaledju Knina i nagovestila obracun sa krajiskim Srbima. plan”Z-4” (Zagreb-4) koji su zajednicki formulisali ambasadori SAD i Rusije u Zagrebu kao i predstavnici UN i EU. kada su je promenila dva dogadjaja.1995. Takva situacija ce potrajati sve do kraja 1994. Poraz Srba izazvao je talas odusevljenja u americkoj javnosti i medijima. pokazace se da su SAD tokom 1994. Od 25. Maja i juna meseca doslo je do eskalacije krize:posto je NATO zapretio novim udarima po polozajima bosanskih Srba oni su uzeli preko 500 talaca iz sastava UNPROFOR-a sto je izazvalo pravi sok u zapadnom javnom mnjenju. protiv Krajine pokazavsi zavidnu opremljenost i obuku svojih oruzanih snaga koje su ubrzo presle u zapadnu Bosnu. Naredni potez bice “Plan mini-kontakt grupe” za Krajinu. gotovo identicna onoj iz februara 1994. tzv. Povod je bio eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 24.9.8. Sa svoje strane. u tome im je pomagala avijacija NATO-a koja je bombardovanjem srpskih polozaja. bosanski Srbi su oborili jedan americki lovacki avion u sastavu operacije zabrane letenjai. odrzani su pregovori u Ohaju koji su zavrseni parafiranjem Opsteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. pripremi za vojni obracun sa krajiskim i bosanskim Srbima pridruzili su se Evropljani koji su u Bosnu uputili tesko naoruzane jedinice za brza dejstva. Hrvatska je operaciju „Oluja“ izvela u avgustu. kao vinovnici opet su oznaceni bosanski Srbi. uprkos tome sto je pilot nepovredjen izvucen iz Bosne. Sporazum pociva na principima „Kinkel-Zipeove inicijative“: teritorija se deli na dva entiteta-Muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku-u srazmeri 51% : 49%. skladista. Poruka je bila svima jasna:NATO je potvrdio da je sposoban za operacije „nametanje mira“. vojnih instalacija paralisala oruzane snage RS. Vrhunac krize bio je pad Srebrenice i Zepe i izvestaji o srpskim masakrima koje su zapadni mediji siroko komentarisali. Jajce i priblizile se na 20 km Banjaluci.

U zavisnosti od razvoja događaja u odnosima između velikih zemalja slabio je ili jačao Ruski uticaj na Balkanu. ulaskom vecine balkanskih zemalja u program NATO-a “Partnerstvo za mir”. Na Kosovu su jako prisutni –Bonstil baza. politika i ponasanje Zainteresovanost Rusije za ekonomske i pol veze sa zemljama na Balkanu potiču još iz IX veka jer se sa širenjem ruske države širio i njen uticaj u vizantijskom svetu.septembru 1996. Rusija na Balkanu – interesi. a u novije vreme i pokretanjem “Inicijative za saradnju u JIE”(SECI). U BiH u okviru vojnih snaga SFOR-a. Jedno vreme u Tuzli (više nisu). sta vise dominantniji je bio faktor povezivanja pravoslavnih naroda. SAD su ucvrstile uticaj na JIE. Sprovodjenje civilnog dela stavljeno je u nadleznost EU i OEBS-a.000 vojnika medjunarodnih snaga pod komandom NATO-a. ali nikada nije dovedeno prisustvo Rusije na Balkanu u pitanje Imperijalni karakter drzave i vekovna potreba za izlazak na topla mora odvijali su se u 2 pravca:jedan je vodio preko Bosfora i Dardanela i Sredozemnim morem. Hrvatska I SAD) mi i BiH smo prisustvovali kao gosti. Jadranska povelja (Albanija. Osnovni interes u regionu je sprecavanje pojave rivalske hegemonisticke sile koja bi ugrozila americke globalne interese i ulogu vodece sile u savremenom svetu. a Komisija predlaze da drzave clanice EU normalizuju odnose sa Beogradom. Posle parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma Savet bezbednosti UN je ukinuo sankcije prema SRJ.. Albanija. sada više nisu. zbornik radova. Rusija se cesto tokom istorije javlja kao oslobodilac od velikih sila.Rusija je pred Portom zastupala interese pravoslavaca. stvoreni su uslovi za politicko resavanje sporova nastalih posle raspada SFRJ. Bugarska I Rumunija su članice NATO od 2002 i tu se sprema tek trajno lociranje NATO snaga. formirali zajednicke organe BiH. strana 171-201 49. Makedonskoj I Bugarskoj.tamo nisu trajno locirani. Ovim sporazumom SAD garantuje bezbednost. a drugi je isao kopnom preko susednih drzava i Balkana. jer su na vlasti u Balkanskim zemljama bile monarhije a u SSSR komunizam koji je srušio temelje Carske Rusije I zaveo diktaturu uz prenje Kominterne da se proleterska revolucija mora proširiti na ceo svet. Afirmisala je ideju panslavizma tj ujedinjenja svih Slovena oko Moskve kao Trećeg Rima i štitila je ideju komunizma. Vojne snage SAD imale su pravo preleta u Rumuniji. SAD ima i velike interese sa stacioniranjem u Bugarskoj jer je tako bliža Crnom moru i nafti. Ovim sporazumom okoncan je najtezi oruzani sukob u Evropi posle II SR i po prvi put posle 1991. ****Knjiga:Savremeni procesi i odnosi na Balkanu. obavljalo je 60. Prisustvo Rusije na Balkanu nije bilo samo motivisano trgovackim interesima. Nadzor nad sprovodjenjem vojnog dela Dejtonskog sporazuma tokom 1996. 67 . Sklapanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH. Posle I sv rata SSSR gubi pozicije kakve je Rusija imala na Balkanu.

Rusija je nastojala da očuva bar svoj tradicionalni uticaj na pravoslavne zemlje Zemlje bivse sovjetske sfere uticaja intenzivno se vezuju za politicke i ekonomske institucije EU. posebnu naklonost prema politici SiCG u odnosu na druge. Karakteristika tadasnje ruske diplomatije je sto insistira na oslanjanje na medj zakonitosti.. Rumunija I Bugarska izlaze iz Varšavskog pakta i okreću se Zapadu. Razlike Rusije i Srbije su postajale sve vece:Rusija se orjentisala na izgradnju demokratske drzave. sovjetski predsednik M.S. Sto se tice jugoslovenske krize. Posle ovog pokusaja u ruskoj politici prema yug krizi dolazi do pomeranja. Bugarskoj. Rusko rukovodstvo je u drugoj polovini 1991. Tada je sa njihove strane receno da su te rezolucije jednostrane i da nose antisrpski karakter. oktobra 1991. Posle II sv rata na Balkanu je bila validna formula 2+2+2 ravnoteže snage Okončanjem hladnog rata.Pred II sv rat komunisti su u balkanskim zemljama prednjačili u antifašističkoj borbi. raspadom SSSR-a i Ju krizom nastaje nova situacija na Balkanu. Ucesce sovjetske delegacije na pregovorima o regulisanju jug krize u Hagu.Gorbacov je u Moskvi organizovao susret izmedju Tudjmana i Milosevica. Rusija je sve više okupirana svojim problemima i udaljava se od Balkana. Takav odnos medjutim. nisu zatvorili mogucnost privremenih samostalnih aktivnosti Rusije. tolika je i politicka. U tom periodu uticaj Rusije na Jugoslaviju je opao. Makedoniju u aprilu.JU. kada je to ucinila cela Evropa. dok je srpsko rukovodstvo u pocetku otvaranja krize na prostorima SFRJ zastupalo tezu o jedinstvu svih srpskih teritorija. na postovanje principa OEBS-a i suprotstavlja se agresivnom nacionalizmu uz postovanje ljudskih prava. Pokazalo se u kriznim momentima da su EU i Rusija zainteresovane za lokalizovanje sukoba u meri u kojoj to ima direktnog uticaja po bezbednost u Evropi. Kada su u taj politički vakuum uletele SAD. sto je znacilo preispitanje prethodnih unutrasnjih granica Jugoslavije. 68 . Kolika je ekonomska zavisnost sa vecim zemljama. Rusija nije pokazala. pokusalo da ucini nesto samostalno u vezi sa regulisanjem odnosa izmedju Srbije i Hrvatske. nije predstavljao prepreku za rusko rukovodstvo da. kao sto se ocekivalo. i usvajanje Deklaracije o stanju u Yug oznacili su da se Sovjetski Savez ukljucio u proces traganja resenja. Rusija je nastavila politiku SSSR-a i zalagala se za celovitost Jugoslavije i resavanje sporova mirnim putem. Rusija je kritikovala sustinu rezolucije GS UN o „narusavanju ljudskih prava u Yug“i „Situacija u BiH“. sto je SSSR potpuno prihvatio i na taj nacin dolazi do potpunog razlaza u odnosima izmedju Srbije i Rusije. Haska Deklaracija je definitivno odredila Srbiju kao agresora. Nivo ekonomske razvijenosti na kome se nalaze gotovo sve drzave regiona je takav da u skorije vreme privrede ovih zemalja u odnosu na razvijene evropske zemlje mogu biti samo periferna izvorista sirovina sa jeftinom radnom snagom. Pored protivljenja uvodjenju sankcija. uz posredovanje UN i drugih institucija koje se brinu o bezbednosti. Uticaj SSSR-a na Balkan znatno je smanjen izlaskom Ju iz njene sfere uticaja 1948 i Albanije 1961. a prodor Crvene armije na Balkan samo je učvrstio komunističku orijentaciju ovih zemalja pa su na vlast u Rum. prizna samostalnost bivsih jug republika:Hrvatsku i Sloveniju je priznala vec u februaru 1992. Zajednicki nastupi Rusije sa EZ i SAD u odnosu na krizu. a BiH u maju iste godine. Albaniji dovedeni komunisti. Oktobra 1991.

ponovo ce se pojaviti kao aktuelna. pokazivala veliku zainteresovanost da se konflikti u Jugoslaviji resavaju mirnim putem i kompromisima. To je dovelo do stihijske „podele rada“ po kojoj se svako pozabavio sopstvenim klijentom u zoni konflikta:EU je u osnovi pokrivala Hrvatsku. Ruska politika je cesto bila kontradiktorna:u svom deklarativnom domenu bila je razlicita u same sustine. Rusija je tesko odrzavala tu ravnotezu. Cilj je svakako izbegavanje destabilizacije regiona. od trscanskog konflikta 1954. • Ova kriza je skrivala mogucnost od opstebalkanskog rata.podela uloga je jos vise komplikovala situaciju:Rusija je sa jedne strane nastojala da ocuva saglasnost sa drugim velikim silama. godine do raspada prosla kroz vise osetljivih faza razvoja medjunarodnih odnosa. dok je Rusiji ostala uloga staratelja srpske strane. sa kojom je od 1945. ucesce Rusije u mirovnom procesu je bilo skromno. SAD je iskazivala naklonost prema bosnjacima-muslimanima. Italijanska balkanska politika Italija je bila sused bivse Jugoslavije. ***Zbornik radova „Savremeni procesi i odnosi“ strana 225-236 50. a sa druge da bude advokat srpskih interesa. Najznacajniji principi ruske politike prema yug krizi su: • politika Rusije je uvek polazila sa stanovista da se regulisanje krize moze postici samo pregovorima izmedju zaracenih snaga. Ruska diplomatija je sve uradila da do toga ne dodje uz saradnju sa drugim zemljama • S vremena na vreme je iznosila stav o stetnom dejstvu sankcija na pregovaracki proces. Raspadom SFRJ ponovo su se pokrenute rasprave o nekim teritorijalnim pitanjima (Istra. Etnicki konflikt u drzavi se reflektovao na znacajnu italijansku manjinu. jedno je ostalo nepromenjeno:i pored snazne diplomatske aktivnosti. Ova pitanja – iako resena Osimskim sporazumom u odnosu na bivsu Jugoslaviju. Ona nije imala osnovne stimulanse za aktivno mesanje u krizu. koji je pretio medjusobnim sukobom sa ozbiljnim opasnostima izbijanja cak i sukoba do regulisanja dobrosusedskih odnosa koji su svoju kulmunaciju doziveli upravo uoci raspada zemlje. delovi Dalmacije).Na takticki izmenjen odnos Rusije prema jug krizi doslo je zbog povecanja taktickih razlicitosti medju zapadnim partnerima Rusije. a stvarni uticaj na tok dogadjaja u zoni konflikta izveden iz potreba i ciljeva partnera. Rusija nije imala realnih mogucnosti da utice i dalje od osude nije htela da ide. ako je moguce u jedinstvenoj drzavi. Neke profasisticke struje u Italiji otvorile su pitanje samoopredeljenja italijanske manjine koristeci u osnovi danasnju argumentaciju kosovskih Albanaca (Istra i Dalmacija treba da budu - 69 . Bez obzira na sve promene. koja se bazira na izbalansiranosti i distanciranju od svih aktera u sukobu. I kada je isticala nezadovoljstvo nekim odlukama zapadnih sila. ali je njen nacionalni interes u ovom momentu. Rusija zeli da zadrzi izvesna „istorijska prava prvenstva“ u odnosima sa drzavama bivse Jugoslavije. vise nego druge zemlje. koja je svoje interese mogla da ostvaruje samo u stabilnoj drzavi. dalji od Balkana nego u periodu posle II SR. Italija je.

500 vojnika) IFOR. Saradnja u oblasti saobracaja. suprotstavlja se ranom priznavanju Slovenije i Hrvatske. Italija se izjasnila u vecini pitanja u prilog Makedoniji.priznanje Slovenije i Hrvatske radi odrzanja ravnoteze(zbog manjina). Odnos Italije i SRJ. demokratizacija institucija. Svi Hrvati. i obratno. Italijanska teritorija je bila baza intervencije NATO avijacije • Najnoviji period-zainteresovanost za problem na Kosovu Odnosi Italije i Slovenije-normalizovali su se tek nakon sto je Slovenija prihvatila italijanski uslov da putem nacionalnog zakonodavstva omoguci prenos nekretnina na strane drzavljane. sto otvara perspektivu za buducnost. sto se tice privredne saradnje.uz Francusku. Slovenci i 10 % Albanaca su rimokatolici. a kasnije prihvata opsti pristup EU. Italija postaje zagovornik uvodjenja sankcija protiv SRJ. Italija prikljucuje svoje snage (2. U grcko-makedonskom sporu oko imena i amblema Makedonije. Italijansko mnjenje za rat u Bosni osudjuje Srbe i 1994. Odnosi Italije i Makedonije. strana 237-256 51. ali se ne moze reci da su previse srdacni. saradnja sa Hagom. Postignut je i Sporazum o zastiti manjina. Italija trazi od Rusije da izvrsi pritisak na bosanske Srbe da prekinu ratne operacije.su veoma dobri i na politickom i na privrednom planu. vidi kao legitimno vodeceg politickog i ekonomskog aktera u podrucju Mediterana i otud smatra prirodnim svoj interes za stabilnost regiona. Generalni stav Rimokatolicke crkve se svodi na to da drzava mora biti odvojena od Crkve. Crkva ima pravo da „izrice moralni sud o politickim delima i 70 .. Neki zvanicnici su iz Srbije slali poruke da Italija to uradi. . Politika Vatikana prema Balkanu i balkanskim drzavama Osim pravoslavlja.Italija je clanica EU koja sebe. Prema nekim izvorima.Italija zahteva od nas: postovanje Dejtonskog sporazuma. Italija je cak imala stav da sankcije treba da se uvedu i Hrvatskoj zbog mesanja u unutrasnju politiku BIH. u Luksemburgu na sastanku SAD-EU. • Faza kalkulacija. kao i pojedini drzavljani SCG. *** zbornik radova.. cak je i tolerisala transfer oruzja u Hrvatsku. Italijansko-hrvatski odnosi nalaze se u usponu. Sada su obe clanice EU. medjutim Italijanska vlada je odolela ovim iskusenjima. sto je kasnije ublazeno formiranjem ad hoc ukljucivanjem Italije u „prosirenu kontakt grupu“ Faze kroz koje je prosla Italija tokom jugoslovenske krize: • faza neodlucnosti i iscekivanja (1988-1991)-Italija se zalaze za ocuvanje Jugoslavije.vracene svojoj matici). To treba pripisati problemima na koje nailazi italijanska manjina u Istri i gusenju tradicionalne autonomije od strane Zagreba i posledicama optuzivanja Italije od strane Tudjmana da su na strani Srba iz Krajine. Izostavljanjem Italije iz „kontakt grupe“ izazvalo je nemalo razocaranje italijanskih politicara. zbog cega je dozivela poteskoce u odnosima sa Grckom. 70% razmene otpada na Srbiju i CG. • Faza povecanog aktivizma-1994. cime bi se mogla nadoknaditi steta iz Slovenije proterenim Italijanima nakon II SR. turizma je stalno u usponu. i rimokatolicizam je veoma prisutan na Balkanu.

Tako je u Skadru izgradjena najvisa dzamija na Balkanu i to odmah iza velelepne katedrale. koji su zeleli da podele Bosnu. Savez vojvodjanskih Madjara Ranija istorija (iz neke sveske. Neki akademici smatraju da je rimokatolicka crkva radila u saradnji sa SAD u ostvarivanju sadasnje politike SCG. RC ozbiljno deluje i u drugim balkanskim zemljama. Uloga crkve u legitimizovanju rata je vise nego ocigledna. Vatikan je objavio da planira izgradnju velike crkve u neposrednoj blizini. podrzavanim od strane Rusije. To pokazuje izjava pape Jovana Pavla II:“Vreme je da se silom potvrdi da je bilo dosta rata. Italijanska revija „Limes“ je otvoreno optuzila Vatikan za rusenje SFRJ. prva forma je vazna jer ukljucuje Crkvu u direktnu politicku akciju. Kada je u Tirani. Janez Drnovsek. 1995. Rat ratu je pravedan i nuzan. U Albaniji se Crkva svesno upustila u trku sa islamom oko uticaja na politicki zivot. Uticaj rimokatolicizma na balkanskim prostorima oseca se trojako:kao direktno delovanje na politicke interese. iskljucuje nacionalizam. ona je nadnacionalna. u Bosni je situacija drugacija. Ona podrzava jedino nacionalizam kada je u interesu rimokatolickih opstih potreba. imao gotove planove o prekrajanju SFRJ i prostor podelila na episkopske bez obzira na granice. je izjavio da je akcija „moralno opravdana zbog prava na samoodbranu“. a u evropskoj javnosti sirio pricu o Srbiji kao primitivnoj i verski netolerantnom ****Zbornik radova . Za razliku od sukoba sa Srbima gde je Rimokatolicka crkva bez rezerve podrzavala Hrvate. uputio ostre kritike slovenackoj RC zbog mesanja u politicki zivot. Rimokatolicka crkva. uzeti sa rezervom) Vatikan je uvek podrzavao ekspanziju velikih suseda. Engleske katolicke novine optuzuju Crkvu za nacionalizam. Nasuprot interesima Hrvata. katolickih drzava. Obe verske zajednice trose mnogo para na podizanje bogomolja koje bi trebalo da nadvise jedna drugu. iako se zalagao za jedinstvenu Jugoslaviju. Pre svega. crkva je podrzavala ideju jedinstvene Bosne. Veliki broj politickih partija se pojavljuje kao protagonisti rimokatolicke doktrine: „Slovenacka socijaldemokratska stranka“. ali ona nije u svemu saglasna sa Hrvatskom. Islamski cinilac u balkanskim odnosima 71 . U Sloveniji je premijer. Vatikan se jasno pokazao kao jedan od najvaznijih politickih cinilaca i ucesnika u dogadjajima na prostorima bivse SFRJ... strana 305-312 52. Osim u Bosni. Posle akcije „Oluja“.“ Time se papa jasno izrazio u vezi sa napadom na RS 1995. Njena delatnost ima bitne politicke dimenzije.podupire sporazume izmedju drzave i crkve“ po cemu vidimo da ima i te kako uticaj na politicki zivot. i time istakao da je Crkva za taj rat i da ga smatra pravednim. po svojoj doktrini. poceo da se gradi najveci islamski centar na Balkanu. Revija je imala i podatak da je Vatikan. indirektno delovanje preko drugih institucija i preko politickih partija koje formiraju laici i koje se pozivaju na rimokatolicizam kao osnovu svog delovanja . kao i sa pravoslavljem. hrvatski kardinal. na prostore naseljene Slovenima. Vatikan je zabranio upotrebu staroslovenskog jezika i glagoljice (ne zna se kada!!). Na Balkanu se Vatikan suocava sa interesom Rusije.

ima 5000 muslimana ali nema problema. da kosmetski Siptari dobiju svoju samostalnu politicku zajednicu. Težnja za stvaranjem islamske zelene transverzale. antigrcki nastrojena. zahtevala teritorijalno rasparcavanje Srbije i islamizaciju Makedonije. U Makedoniji 2 partije imaju slogan:“Sa albanskom krvlju i islamskim duhom“. U Hrvatskoj nema problema sa muslimanima. „Unija nacionalnog spasa“ osvojila 13 mesta. Trakija. za pocasnog predsednika Sabri Korca ondasnji poglavar albanskih muslimana. 7 miliona muslimana ostalo je na Balkanu posle Osmanske imperije. U Rumuniji je cak otkriveno udruzenje studenata koja je delovala pod imenom „Muslimanska braca“ a parola im je „borba svim sredstvima za stvaranje svetske islamske drzave“. a iz Turske su stizali nastavnici koji su im propovedali o realizaciji islamske drzave. Zapadna Makedonija. U BiH da nema međunarodne intervencije situacija ne bi bila onakva kava je danas. neofasisticka.Istočne zemlje: UAEmirati. Što se Crne Gore tiče –oni imaju svoj deo Sandžaka. jer su to dva lica jedne medalje. vec da radi na stvaranju drzave koja ce okupiti pod jednim vladarom i jednim zakonom (Kuranom) sve muslimane sveta. 72 . Endrogar –nacionalna islamska stranka ali u Turskoj taj fundamentalizam sprečava vojska. Danas islamski faktor je bitan u Bosanskoj krizi. odnosno vera u Boga podrazumeva upravo to. Postoji problem sa Pomacima. Cilj im je bio da se prizna samostalnost BiH. Iran pomogli su mulsimanima u oružiju kršeći embargo na uvoz oružija. Azajberidžanu. Islamska zajednica svojom dogmom proglasava da se svi muslimani moraju ujediniti u jedinstvenu svetsku islamsku zajednicu.Kosovo. Za delovanje na tim prostorima stvorena je organizacija „Savez islamskih zajednica Istocne Evrope“.Islam jasno istice da nema odvajanja vere od drzave. U albaniji je formirana mala i za sada neparlamentarna partija „Albanska nacionalna ujediniteljska partija“. U Bugarskoj je na izborima 1997. u stvari. Turska je slala svoje vojnike da bi povećala muslimanski uticaj na Balkanu. a u Albaniji 70%. U Srbiji -na prostoru Kosmeta muslimani su preko 95%. Postoji problem u Turskoj-islamski fundamentalizam. Na balkanskim prostorima to je dobilo oblik borbe za pretvaranje postojecih islamskih zajednica u politicke aktivnosti radi stvaranja jedinstvene balkanske islamske drzave. Za generalnog sekretara imenovan je tadasnji vrhovni poglavar iz SFRJ Jakob Selimoski.Albanija. Ankara ka Uzbekistanu. Tadžikistanu. Turkmenistanu. Prvi zadatak i duznost islamskog svestenstva nije da propoveda veru u Boga. Citav Grcko-Turski spor je spor islamskog sveta. da se prizna autonomija Rasko-polimske oblasti i da se u Makedoniji suverenitet podeli izmedju Siptara i Makedonaca. u Makedoniji skoro 100%. U Zapadnoj Trakiji postoji turska manjina ali nije velika. Sandžak. Koje države su suočene sa islamskim problemima? U Sloveniji je problem što ne može da se izgradi džamija.Bosna. Muslimani se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao crnogorci. Ona je.

Sasvim izvesno ovakav stav austrisjih vlasti bio je u funkciji stvaranja atmosfere protiv politike saveznih organa i JNA. Madjarsku. novinari)su okrivljivali mnoge susedne zemlje za raspad zemlje pa se zbog toga u javnosti. 73 . da zele da nam se osvete za gubitak u i SR i da je to njihov pokusaj i ideja o obnavljanju zemalja gde je katolocanstvo dominantna religija. Austrija – pripada onom krugu zemalja koje su već u početnoj fazi jugoslovenske krize ispoljile zainteresovanost za način na koji će ona biti rešena. tj. Sve ovo je podstaklo i razmišljanja da se radi o pokušajima da se omogući neka forma ponovnog okupljanja onih teritorija koje su nekada sačinjavale AU monarhiju. Najradikalnije stavove zatupao je ministar inostranih poslova Alojz Mok. tj.***Zbornik. stvaranje nove Habzburske monarhije Sta su bili stvarni razlozi ne zna se tacno mada Austrija jeste neobjektivno tada postupila. Nakon što su zemlje EZ 15. ali mi ne smatramo da ona ima veci uticaj. Uglavnom se misli na:Austriju. Uz Nemačku ona je vrlo aktivno preuzela ulogu u kampanji koja je u drugoj polovini 1991.januara 1992. Austrija je odbijala ovakva tumačenja. Kao susedna zemlja Austrija j bila veoma neposredno zainteresovana za način na koji će se ju kriza rešiti.g bila vođena u prilog što skorijem priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. strana 312-315 53. Ona se zalagala za šira prva Albnaca. ali su oni često naknadno ublažavani istupanjima drugih političara. Na toj funkciji ona se zalagala za usvajanjem odluka koje su Srbiju i njenu politiku stavljale u položaj glavnooptuženog za zbivanja na područije ex Ju i za oružane sukobe na teritoriji BiH.jula 1991. U tom periodu Austrija je biča član Saveta bezbednosti i bila je i njen presedavajući. Ovome se moze dodati i Vatikan. Svoj radikalizam je opravdavala smatrajući da će priznanjem Slovenije i Hravtske ublažiti i smiriti situaciju u Ju. U vreme velike zabrinutosti koju je izazvalo angažovanje jedinica u JNA u Sloveniji. Austrija je prva podrzala odvajanje Hrvatske i Slovenije i za to postoje 2 razloga: 1) neposredno se granice 2) neki su tvrdili da je to odraz sentimenta. Već 8. Austrija je veoma rano ispoljavala svoje neslaganje sa načinom na koji je u Srbiji tretiran problem Kosova. Austrija je preuzela i određene korake u cilju raspoređivanja svojih vojnih efektiva u blizini austrijsko-jugoslovenske granice i ošto je reagovala kod jugoslovenskih organa zbog povrede austrijskog vazdušnog prostora. podržala je zahtev Slovenije i Hrvatske za priznavanjem nezavisnosti.000 nasih gradjana koji tamo rade i sigurno da ona nije neprijateljski nastrojena. Italiju a neki autori cak spominju i Bugarsku. Ona se vrlo jasno zajedno sa Nemačkom svrstala uz Sloveniju i Hravstku koje su insistirale na potpunom osamostaljenju. U toku eskalacije ju krize Austrija je sledila radikalne stavove Nemačke. Sa druge strane ne mozemo reci da je Austrija “srbomrzac” jer u njoj zivi oko 200. stvorila jednostrana slika uticaja susednih zemlja na raspad. Austrija je veoma aktivno iznoslila pitanje Ju kako u okviru KEBS-a tako i u okviru UN. priznale nezavisnost Slovenije i Hravatske i Austrija im je dačla svoje priznanje.Politika drzava suseda u toku jugoslovenske krize i agresije NATO Jedan broj autora kod nas (publicisti.

novinari. U Madjarskoj se pojavila ideja nikada zastupana od zvanicne vlasti da Ugovor koji je zakljucen sa SFRJ-om prestao da vazi jer se ta zajednica raspala sto po njima znaci da ako se subjekt promenio. mi smo ga postovali ali 1999. Mi smo prihvatili makedonske zahteve (vezane za 4 tacke). Sporno pitanje je bio manastir sto je kod nas pogresno protumaceno. U tom periodu. Sa nase strane je bio zahtev za ocuvanje srpskih grobova. Sve su to bile ideje madjarskih nacionalista. 27. ali sporno je sto na terenu nije izvrseno postavljanje obelezja granice (demarkacija). nema teritorijalnih sporova. Nasa primedba je bila sto su Bugare iz Srbije vodili u maticu na usavrsavanje i koristili ih kao neku “petu koloniju”.ploce. Odnosi. a ne samo nama. ne priznajuci to drugima i odrice se teritorijalne pretenzije na susede. Ona je bitna jer sadrzi neka bitna nacela. iza toga nije stajala drzava. Drzava krsi sankcije svesno. istoricari) koji govore o zapadnim pokrajinama (misli se na Pirot. oni su morali da prekinu trgovinu sa nama sto je njima takodje tesko palo. Drugi problem je bio (taj manastir je trebao da pripadne Srbiji) jedna spomen soba i oni su trazili da mogu da je poseciju i da ona ostane nepromenjena. Nezvanicno se pominje da su se u madjarskim bazama obucavali hrvatske zenge (zbor narodne garde) . na manastir jer je u tom manastiru proglasena republika Makedonija na antifasistickom vecu koje je tu odrzano. na zahtev UN. Slobodan Milosevic smatra da su potrebne neke korekcije. Zatim smo potpisali Sporazum o bezgranicnoj trgovini. 74 . Mi smo je priznali pod imenom “Republika Makedonija” a zauzvrat su nam priznali kontinuitet. Makedonija je prva potpisala sporazum o priznanju.Madjarska je davala podrsku Hrvatskoj. Sto se tice Rumunije teritorijalnih aspiracija nije bilo ni sa jedne strane.1992. Makedonija u jesen 1991. U Bugarskoj su takodje bili pojedinci problem (publicisti. se odvaja i traze administrativnu liniju. a novi susedi su Hrvatska.4. U njoj se naglasava miroljubivo pregovaranje pa i po pitanju granica. Postoji svedocenje___________________________tadasnjeg ministra za________________-da je glavnina oruzja stizala svercom pojedinaca po par puski. obaveze prestaju da postoje. Ona kaze:” SRJ pretenduje na medjunarodni kontinuitet na SFRJ. su bili polulegalni i oni su nam pomogli u krsenju sankcija. Ona je otvorena za prikljucivanje novih clanica”. Njih je to manje “kostalo” jer su znali da ako nam ga svi ne priznaju da ga necemo dobiti. smo ga suspendovali zbog makedonskom priklanjanja NATO-u. u tom periodu. Od 2001. na medije i sl. ali medjunarodno javno pravo tu oblast je drugacije regulisalo. da su u nasu zemlju stizali hrvatski spijuni preko madjarske teritorije i da im je madjarska to dozvolila Bugarska nije imala neki poseban znacaj Od 1992-’95. doneta je Deklaracija koja nema precizan naziv. U vreme Slobodana Milosevica nasa strana nije prihvatila granice. Dimitrovgrad i Bosilegrad) i to nije bio zvanicni stav. isporucivsi joj puske. BiH. cesto se naziva “Deklaracija o spoljnoj politici” i ona je dodatak Ustavu. se menja situacija jer Austrija i Italija vise nisu nasi susedi. Oni su zapravo trazili vracanje obelezja . Makedonija. Umnik smatra da nije nadlezan za taj posao. Bugarske vlasti su imale primedbu na uskracivanje prava njihovim manjinama u Dimitrovgradu:prava na jezik.

pole Italije Albaniji. Propusnice koje dobijaju mestani oko granice omogucavaju prolaz preko granice i to je bio znacajan korak jer je vizni rezim bio strog. Ambasade su.1996. nasa strana zeli razmenu teritorija (enklave) a nama je bitan deo preko kojeg ide pruga Beograd-Bar. Zeleznica na liniji Skadar-CG pa do Evrope je nama beskorisna i zbog neodrzavanja samo trosak i to ne mali. U Hrvatskoj su takodje. Prvo. Mi smo ulozili zalbu i za sada to stoji u “poslednjoj fioci”. ali optuzba nije povucena. i “Bljeska” postaje pitanje sudbine Srba i po nekim podacima oko 350. Ekonomski nam je znacajan partner ali vise se vrsi razmena sa Republikom Srpskom. Sa Bosnom i Hercegovinom su odnosi bili komplikovani u vreme rata. oni imaju veliki deficit (jos veci od naseg) pa ne uvoze vise toliko iz Srbije i sto nama ne ide u prilog taj Ugovor o bescarinskoj zoni jer smo jako puno uvizili voce i povrce iz Makedonije. U vreme Dejtona. Kada ce se ta optuzba povuci ne zna se tacno i svako ko bi to danas uradio bio bi politicki mrtav i muslimani bi ga lincovali.Najveci problem izmedju Makedonije i Srbije je pitanje priznavanja makedonske crkve i to ne bi trebalo da utice na bilateralne odnose ali utice. uglavnom. u medjuvremenu otvorene. Novembra 1997.000 Srba je prebeglo. ali sada je u opadanju iz 2 razloga. Ekonomska razmena je simbolicna. u jesen 1997 potpisano je 17 drzavnih sporazuma medju kojima je i o malogranicnom prometu. Oni su ucinili neprihvatljiv potez tako sto su prihvatili kosovsku kvaziambasadu. Slavonsko-baranjska oblas je ostala po Erdutskom sporazumu pod kontrolom medjunarodnih trupa 1994. Srbi zeleli pravo na samoopredeljenje. Tada se smatralo da to nije moguce dok BIH ne povuce tuzbu protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde.Milosevica i Izetbegovica da izmene pisma i medjusobno se priznaju i tada je doneta odluka da se sto pre moraju otvoriti ambasade i da se sto pre uspostave diplomatski odnosi. sada je mala razmena. dok je SFRJ bila 2 partner. Milosevic na Kritu na sastanku lidera balkanskih naroda sa i pocinje dijalog. Oni ne dozvoljavaju da nijedan svestenik ne moze da boravi i prelazi preko njihove teritorije. Visok nivo ekonomske razmene je bio bitan. Albanija je specificna zemlja jer je jedina zemlja sa kojom smo imali prekid diplomatskih odnosa. Od “Oluje” maja 1995. BiH trazi 120 milijardi $ odstete od Srbije. u Atini S. Odnosi u vreme Slobodana Milosevica su zategnuti ali oni nikada nisu otvoreno podrzavali OVK. u Srbiju. U velikoj meri pitanje zastite Srba resen je pre formiranja SRJ jer je Umprofor trebao da ih stiti. Sa federacijom je suspendovan sporazum o bescarinskoj razmeni takodje zbog deficita.Milosevis i Tudjman su postigli sporazum o priznanju. cak se sastao S. je potpisan sporazum o otvaranju biroa kao kvazidiplomatskih organa koji predstavljuju vlast. velike sile su prisilile S. Makedonska crkva smatra da je pravoslavna crkva odraz velikosrpskog nacionalnog identiteta a mi smatramo da Makedonija ne moze da sprecava tranzit crkvenih lica u odorama preko njihove teritorije. Vec se 4 godine vode pregovori o granici. 75 .

nezavisnost Slovenije i Hrvatske. u poslednje vreme dolazi puno investitora i kupuje nase firme (Frikom) a i slobodno je kretanje ljudi. bez viza. Misiju su sačinjavali ministri inostr poslova Italije. 19. De Mikelis je oštro upozorio protiv jednostranih akata koji bi vodili u sukobe. uzmu licne karte. Nastojanje Italijanske diplomatije bilo je usmereno na zaustavljanje sukoba i rešavanje problema dijalogom. jugoslovensko-italijanski odnosi beleže neprestani razvoj.novembra 1991. Prilikom izbijanja ju krize Italiji nikako nije odgovarao takav razvoj događaja. mnogi dodju.5 km sporne teritorije i na Dunavu 145 km. Povratak znaci da se oni tamo nastane i zive. Sa daljem produbljivanjem krize i izbijanjem rata u BiH direktnije se uključuju OEBS i UN. To je jedna od prvih u nizu grešaka EZ u odnosu na ju krizu. ***sa predavanja*** Italija – Krajem 80-ih.kriza je samo produbljena. Kasnije pod jakim pritiskom Nemačke i ostali partneri EZ među kojima i Italija priklonili su se stavu priznanja republika pre rešenja nekih bitnijih pitanja što je opet bila greška EZ. penzije i vrate se u Srbiju. Ekonomska razmena nije velika. Kasnije je odlučeno da se sve restriktivne mere odnose samo na SCG zbog napada na Vukovar.1. Sa druge strane Italija je bila kritična prema onima u Jugoslaviji koji su bili protiv bilo kakvih promena koje dovode u pitanje čvrstu federaciju na dotadašnjim osnovama što ju je dovodilo u sve oštriju konfrotaciju sa srpskim rukovodstvom na čelu sa S. Kako se situacija u Ju pogoršavala u Rimu 8. Vatikan je među prvima priznao 15. Italija je učestvovala u slanju mirovne misije (takozvane trojke).000 Srba a po nasim 50. Po njihovim statistikama vratilo se 130.posebno Slovenije i Hrvatske. da lobiraju za podršku Izjavi o razdruživanju od Ju koju je skupština slovenije usvojila 8. Dubrovnik i druge gradove u Hravtskoj. Luksemburga i Holandije. oni nisu neki faktor. Kako su se rasplamsavali oružani sukobi italijansko javno mnjenje se okretalo sve više protiv JNA kritikujući italijansku vladu i ministra inostranih poslova De Mikelisa da zatvara oči pred oružanim akcijama JNA. Neuspeh Italijanskih napora za rešenje jugoslovenske kriz u to vreme u okviru EZ bitno je doprinelo odsustvo podrške u EZ za predloge Francuske i Italije o finansijkoekonomskoj podršci Markovićevoj vladi.maja 1991..g ministri iniostr poslova država članica EZ su doneli niz restriktivnih mera prema Jugoslaviji.000. 2003 potpisan je privremeni protokol kojim nije utvrdjena granica vec nacin njene kontrole (zajednicke patrole u istom camcu) Pitanje demilitarizacije-oni kazu da je to mostobran Dubrovnika mi Kotora Takodje.januara 1992. ali bila je i protiv jednostranih osluka. prijave se. Slovenci su došli u Rim u junu 1991.Teritorijalno razgranicenje-problem Prevlake.Miloševićem. 76 .juna na sastanku KEBS-a u Berlinu uz aktivno angažovanje Italije. Pojedina italijanska sredstva informisanja postala su instrument propagande jedne strane. usvojena je Deklaracija kojom je iskazana podrška demokratskom razvoju i teritorijalnom integritetu Jugoslavije. ugrožavao je mir i stabilnost u susedstvu a time i realizaciju pomenutih italijanskih interesa u tom područiju. znacajno pitanje je povratak Srba u Hrvatsku.

Kumanovski sporazum dočekani su sa olakšanjem u Italiji. Prvi zanačajni koraci će biti učinjeni tek 70-ih godina. Balkanska multilateralna saradnja 70-tih i 80-tih godina XX veka Dobro je poznata činjenica da je ekonomski položaj Balkana u neskladu sa njegovim ekonomskim potencijalima I resursima. na kome je ucestvovala i Albanija pokazujuci interes za prikljucivanje u 77 . odrzan je treci sastanak u Sofiji. Inicijativa je bila Bugarska i ona je od tada postala izraziti zagovornik balkanske saradnje 4) Juna 1982 u Bukurestu . Kroz kontakt grupu u kojoj je bila i Rusija. Došlo je do smene vlasti-dolazi vlada levog centra. uz prisustvo posmatraca iz vise medjunarodnih organizacija 5) juna 1984. sacinjena je lista predloga o mogucnostima multilateralne saradnje u ekonomskom i tehnickom domenu. na inicijativu grcke vlade. Francuska i Nemačka a kasnije su odgovornost preuzele SAD. Da bi taj ekonomski potencijal I resursi bili optimalno korišćeni neophodna je saradnja balkanskih zemalja u ekonomskoj sferi I to je postalo jasno već nakon II sv rata. bojkotovala je skupove). 1. u Beogradu je odrzan sastanak eksperata balkanskih zemalja iz oblasti industrijske kooperacije. 6) sesti sastanak je posvecen ekoloskoj zastiti regiona . odrzana Konferencija vladinih eksperata za privrednu i tehnicku saradnju. šta je dovelo do Dejtona. 54. Na njemu je utvrdjena lista industrijskih grana i projekata za koje su ucesnice pokazale interes i spremnost za saradnju. kao i razvoju transportne infrastrukture i olaksanju veza. Italija učestvuje u mirovnim operacijama UN na Kosovu i ostaje zainteresovana za dalji razvoj kosovske krize. 1987. pa je tek novembra 1979. Glavnu reč vodili su Engleska. izuzimajuci Albaniju (verna svojoj politici samoizolacije. a dogovorena je i potreba buduceg odrzavanja granskih sastanak zainteresovanih preduzeca ovih zemalja. Za vreme kosovske krize od prvog dana je učestvovalo italijansko vazduhoplovstvo.U ovom periodu Italija je bila okupirana velikom krizom sopstvenog pol sistema. ali bilo je nerealno očekivati da će vlada levog centra Masima d‚Aleme otkazati poslušnost atlanskom savezniku. na inicijativu rumunske vlade. u cilju iznalazenja „najmanjeg zajednickog imenitelja“ multilateralne saradnje u ovim oblastima. Zbog nejednakih ekonomskih i politickih interesa i izrazavanja rezervi od strane Bugarske nastavak procesa pregovaranja bio je usporen sve do sastanka Karamanlisa i Zivkova kojim je Bugarska nagovestila promenu stava. Kriza sistema bacila je Italiju u drugi plan rešavanja jugoslovenske krize. bez Albanije. 2.U Atini je februara 1976. drugi sastanak eksperata balkanskih zemalja posvecen oblasti PTT saobracaja i telekomunikacijama. u Ankari odrzan. obezbeđivana je šira međunarodna podrška ovoj politici. u Sofiji. rat nije bio popularan u javnom mnjenju Italije. Kasnije se i Italija izborila uza članstvo u Kontakt grupi. Na osnovu predloga delegacija. posvecen medjunarodnom saobracaju i transportu u cilju njihovog unapredjuvanja preko teritorija balkanskih zemalja. 3) Juna 1981. odrzan je sastanak posvecen saradnji u oblasti energije. na inicijativu jugoslovenske vlade. u kojoj su utvrdjene 162 oblasti moguce saradnje. poboljsanja covekove sredine. Sa zaključenjem Helsinške povelje 1975 kada će na inicijativu tadašnjeg Grčkog premijera Karamanslisa 1975 biti oživljena ideja balkanske saradnje u sferi ekonomskih odnosa.

konferencije o bezbednosti i saradnji na Balkanu i drugih formi i institucija multilateralne saradnje. do 25. od 24. usaglaseno je da se odrzavaju periodicni sastanci MIP-ova balkanskih zemalja. pogranicna saradnja. Za podizanje multilateralne saradnje na Balkanu na nivo redovnih ministarskih konferencija. predvidjena je i mogucnost sastanaka na nivou sefova drzava ili vlada. kao i druge vrste saradnje (parlamentarni sastanci. nevladina saradnja). Ukazano je i na znacaj nacionalnih manjina kao na faktor povezivanja i saradnje. na kome bi se odrzavali periodicni sastanci. Druga konferencija MIP odrzana je u Tirani. posebno izmedju blokova i supersila. zatim stvaranje Banke za razvoj Balkana. suvereniteta. da je u periodu od 1988. Ministarske konferencije balkanskih drzava (1988-1990) Multilateralni sastanci na tehnickom nivou su. uz nedovoljnu orijentaciju na međusobnu trgovinu. Na kraju je istaknuta zelja za razvoj saradnje balkanskih zemalja u duhu uzajamnog poverenja.1990. Pored toga. a sastanci visokih funkcionera MIP-a 2 puta godisnje. industrija. kultura. sport. turizam. strana 475-487 55. transport. Na Konferenciji je podrzano dalje institucionalno jacanje ovih sastanaka: sastanci ministara inostranih poslova. I Bugarske I Rumunije prema SEV-u. Tako se navodi. Iskazana je spremnost za zajednicku borbu protiv terorizma. odrzavali bi se jednom godisnje. jednakosti i nemesanja u unutrasnja pitanja.1988). kao i postovanje nezavisnosti. Predvidjeno je i odrzavanje. energetika.10. u prvom redu bila je zasluzna jugoslovenska diplomatija koja je i pripremila Prvu konferenciju ministara inostranih poslova zemalja Balkana u Beogradu (24-26. nauka i tehnologija. zdravstvo. kao i redovni sastanci visokih funkcionera ministarstava. Prepreke za njen razvoj su bile usmerenost Grčke I Turske prema EEZ. bankarstvo. telekomunikacije. postovanja i razumevanja i uz postovanje razlika politickih i ekonomskih sistema. Pozitivan uticaj na saradnju u ovoj oblasti imalo je usvajanje Deklaracije o zastiti voda Dunava od zagadjivanja donete od strane podunavskih zemalja. Izrazena je potreba za razvojem saradnje u sledecim oblastima: trgovina. godine pa do 1990. donekle.2. U tom periodu ekonomska saradnja balkanskih zemalja na bilateralnom planu uglavnom se odvijala kroz robnu razmenu. Usaglaseno je odrzavanje i nekoliko ministarskih sastanaka u raznim oblastima. Medjutim. zivotna sredina. za podizanje saradnje na visi politicki nivo bilo je potrebno i da dodje do daljeg poboljsanja u medjunarodnim odnosima. Konferencije MIP su predstavljale jak podsticaj za razvoj multilateralne saradnje u nizu oblasti. Instituta za proucavanje balkanske ekonomske saradnje (u Atini). u toku 1991. akademije. ****Zbornik radova. pomogli obnovi tradicije saradnje na Balkanu. informacije. poljoprivreda. novinari. Na Konferenciji je ucestvovalo svih 6 balkanskih zemalja. Predlozeno je formiranje „Balkanskog foruma“.proces multilateralnog pregovaranja. U pogledu formi saradnje. kao i krijumcarenja narkotika i oruzja. integriteta.dva druga susreta na ministarskom nivou (za transport u Tirani i za zdravstvo u Turskoj). kao i sastanci ministara privrede i trgovine. odrzano vise od 20 sastanak na vladinom nivou i oko 13 susreta na nevladinom nivou po raznim 78 .

energetike (Tirana. SCG. kultura). Privredni. Saradnja balkanskih država na nivou vlada i nevladinom nivou. 1988). Hrv.Alb. komunikacije. Raspad Ju imao je veliki uticaj na zastoj pregovaračkog procesa na Balkanu . podnesen niz predloga za saradnju u raznim oblastima (komore. auto-moto saveza. sastanci zeleznica. Sa političke tačke gledišta nove inicijative za saradnju na vladinom nivou na Balkanu mogu se prema svojim nosiocima podeliti na: a) One koje započinju na samom Balkanu b)One koje je inicirala Evropa c)One koje su inicirale SAD a)One koje započinju na samom Balkanu: -Sastanci ministara svih balkanskih zemalja svih resora-to je najbolji mogući put za razvoj saradnje u područijima od životnog zanačja za sve njih 79 . Ona od tada nosi naziv PROCES SARADNJE JUGOISTOČNE EVROPE i poslednja konferencija ministara ovog procesa održana ke u Bukureštu u oktobru 2004. U okviru parlamentarne saradnje. Organizovani su i sastanci eksperata za izradu Konvencije o ekoloskoj zastiti Balkana. takodje. Ovakva saradnja bi bila jedina alternativa njihovim međusobnim sukobima.SCG. sindikata. Hrvatska. Mađarska) 3. Turska ali članice Ekonomske zajednice za saradnju u crnomorskom regionu još su I Grčka. spoljne trgovine (Ankara.Bug) sa evropski podunavskim zemljama (Nemačka. Sledeća konferencija je tek u Sofiji 1996. Konferencija ministara u Sofiji značila je obnovu saradnje ali od početka uz naglasak da ovakva saradnja ima tradiciju I istoriju. saobraćajni I turistički interesi nameću saradnju u balk-mediter oblasti. sastanak komiteta za spoljne odnose nacionalnih parlamenata na kome je. univerziteta. ekonomski. BALKANSKO-CRNOMORSKA SARADNJA – 3 balkanske zemlje izlaze na Crno more: Rumunija.temama. Slo. NA NIVOU VLADA Sa stanovišta geopolitike balkanska saradnja na vladinom nivou mogla bi da se odvija u više pravaca: 1. maja 1991. odrzan je u Bukurestu. 1989). BALKANSKO-MEDITERANSKA SARADNJA – od 10 balkanskih država.Rumunija.Makedonija.podrazumeva saradnju svih balkanskih držžava u koordinatama Balkanskog poluostrva. Austrija. 4. Odrzani su ministarski sastanci u oblastima: saobracaja (Beograd. Bugarska i Rumunija izlaze na Crno more koje je povezano sa Mediteranom. gradonacelnika glavnih gradova. BALKANSKO-BALKANSKA SARADNJA . BALKANSKO-DUNAVSKA SARADNJA – podrazumeva saradnju balkanskih podunavskih zemalja (SCG. Na dnevni red bi trebala postepeno da dođu i politička pitanja u suprotnom predstavlja samo odlaganje nagomilanih pol problema. 2. 56. 1989). Bih. U ovoj saradnji treba da učestvuju sve balkanske zemlje kako one ne bi bile korišćene za promociju interesa jednih protiv drugih. industrije i transfera tehnologije(Bukurest. 6 ulaze u kordinate mediteranskog basena : Turska. Albanija. odbrana. 1990).BiH. Grčka. Bugarska.

kao deo svoje “zajednicke spoljne i bezbednosne politike” i povezala je sa stvaranjem uslova za sirenje na Istok. zvanicni tvorac te ideje bio je francuski premijer Eduard Baladir. Deklaracija o :Paktu o stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi”je usvojena na ministarskom sastanku 1999. Ucesnice su se obavezale da saradjuju u cilju smanjivanja napetosti. aprila 1993. saradnja ucesnika. poštovanje Dejtonskog sporazuma. Ali pošto je u tom periodu pa sve do kraha socijalizma u ovim državama nevladin sektor bio nerazvijen (potisnuto civilno društvo). Ucesnici Pakta su podeljeni u 3 grupe: 80 . sto podrazumeva i njihovo koriscenje organa. mehanizmi. sredinom 30-ih uporedo sa razvojem saradnje na pol I nepolitičkom planu među balkanskim državama i u to periodu saradnja na nevladinom nivou se odvijala u medicinskoj. NEVLADINE SARADNJE Ova saradnja počela je veoma rano. U periodu dezintegracije SFRJ ova sardnja je zamrla da bi kasnije opet oživela. razvoja dobrosusedstva. zemlje na Balkanu imaju ratno iskustvo koje povlači niz novih uslova pored onih iz Kopenhagena: povratak izbeglih lica. Civilno društvo se budi i danas u SCG deluje nekoliko stotina NGO a slična je situacija I sa zemljama u okruženju. Ideju je prihvatila EU. koji je pod utiskom neuspeha EU da zaustavi rat na prostoru SFRJ.trzisne privrede. godine predlozio usvajanje jednog panevropskog dokumenta. saradnja sa Hagom. kao i sklapanje serije bilateralnih sporazujma kako bi se izbegli slicni sukobi u buducnosti. ciljevi. Obuhvata sve balkanske zemlje u cilju zajedničkih infrastrukturnih i ekoloških projekata. Osnivacka povelja sastoji se iz 8 delova: ucesnici. Uloga Pakta o stabilnosti u J-I Evropi na Balkanu “Pakt o stabilnosti” nije recept koji su evropske diplomatske kancelarije pripremile iskljucivo za balkanske zemlje. demokratizacija i ekonomska obnova razvoj regiona. primena i mehanizmi nadzora. bezbednost. Formiranje Balkanske konsultativne skupštine 1955. Cilj Pakta bi trebalo da bude dugorocna stabilizacija.naučnoj. znatnija saradnja na ovom polju počinje neposredno pre izbijanja Ju krize a paralelno sa ministarskim konferencijama kada je pored državnih 11 sastanaka održano i 13 sastanaka na nevladinom nivou.. predlozen je 1993. c) Američka inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi – posle okončanja Ju krize SAD iznosi novi mehanizam svog prisustav u ovom delu sveta lansirajući ovu inicijativu 1996. regionalne inicijative. -Uspostavljanje zone slobodne trgovine – nije se mnogo otišlo od same ideje ali I sama ideja je veoma korisna jer bi predstavljala faktički pripremanje balkanskih zemalja za ulazak u EU. borbe protiv organizovanog kriminala.. nacela. povratak izbeglica… “Pakt o stabilnosti “ je formalno pod okriljem OEBS-a. 57. jacanja dem procesa. koordinacija. Prvi Pakt namenjen zemljama istocne i centralne Evrope. u Kelnu. univerzitetskoj i kulturnoj oblasti.. b) Regionalni pristup EU –Za razliku od zemalja koje su ušle 2004 .Saradnja parlamenata odvija se na bilateralnoj osnovi i u okviru Interparalmentarne unije.

Kanada. razmatra se situacija u Albaniji i BiH. regionalne inicijative Pakt o stabilnosti se odvija u formi “Regionalnog okruglog stola” koja se bavi sa 3 oblasti: a) demokratizacija i ljudska prava b) pitanja bezbednosti-unutrasnje i spoljne c) ekonomska obnova i razvoj Prednosti ove organizacije:spremnost EU da podrzi na visokom politickom nivou. 2) Zemlje “pomagaci”:clanice EU.1999. Grcka. Norveska 3) Ostali: medjunarodne organizacije. Japan. Makedonija. u Antaliji (zemlje treba zajedno da resavanju regionalna pitanja). SRJ je ukljucena u punopravno clanstvo 2000. Sastanak na Kritu je znacajan jer je pruzio mogucnost predstavnicima pojedinih zemalja da u medjusobnim susretima pokusaju da rese neke ozbiljne probleme (spor Grcke i Turske oko Jegejskog mora. imigracija) Solunska deklaracija sadrzi slicnu podelu kao kao i Sofijska. Bukurest. vojnih i ekonomskih elemenata saradnje Nedostaci: nejasan odnos SAD i nekih zemalja prema inicijativi. investicije. Slovenija. Madjarska. Punopravne clanice su:SRJ. Turska. Turska. Svajcarska. Proces saradnje zemalja Jugoistocne Evrope Sa potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i smirivanjem situacije u BiH. zivotna sredina) • humanitarna saradnja. oblasti saradnje su podeljene u 4 grupe: • politicki odnosi (dobrosusedstvo i poverenje) • regionalna ekonomska saradnja(trgovina. bezbednosti i saradnji zemalja JI Evrope” kao i sa novim ucesnicima. vize. i predstavljala je inicijativu samih balkanskih zemalja. utisak konkurencije sa “Inicijativom za saradnju u JIE”. Istambul1998. Rusija. indirektan pristup finansiranju 58. Ovaj sastanak predstavlja vrhunac razvoja multilateralne saradnje U Instambulu svi ministri su izrazili duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i predlozili su odredjene mere Drugi sastanci nisu bili nesto znacajni. delovanje sa drugim regionalnim inicijativama…. u Bukurestu je usvojena Povelja o dobrosusedstvu u JIE. Hrvatska. Turska). pokusaj vece koherentnosti izmedju politickih. ljudska prava • pitanja unutrasnjih poslova i pravosudja (terorizam.1) zemlje ucesnici:Albanija. visok politicki profil inicijative. Tirana-2001. Slovenija. SAD. Sastanci ministara inostranih poslova su se odrzavali: Sofija-1996. Solun-1997. Makedonija. Unutar ove grupe postoji podpodela na “korisnike Pakta”(mogu da ocekuju finansijsku pomoc)i ostale (Madjarska. istorijski sastanak predstavnika SRJ i Albanije). Bugarska. Na Sofijskoj konferenciji. Skoplje 2000. 81 . Rumunija. BiH. Bugarska i Albanija. Rumunija. medj finansijske institucije. Ova inicijativa je pokrenuta 1996. stvoreni su uslovi za obnovu regionalne sardnje na Balkanu-ali pod novim nazivom “Konferencija o stabilnosti.

.Bukurest.Antalija. iako je SFRJ bila pokretac i aktivni ucesnik ove saradnje. Rumunija 2000.U Skoplju je SRJ vraceno clanstvo (1999. . 2001 KONFERENCIJE ministara inostranih poslova . organa sprovodjenja i rokova. iskljucila je Rumunija i Albanija). Odredjeni bilateralni problemi izmedju nekih zemalja je takodje uticao i opterecivao rad sastanaka(Turska-Grcka. kulture. Osnovno rukovodece telo su sastanci ministara inostranih poslova . Njenim nastankom otvorena je mogucnost poboljsanja opste atmosfere u regionu. a Hrvatska je posmatrac. Njeni ciljevi su uopsteni i apstraktni i nedostaje politicka volja( i sredstva. koja ukljucuje pitanja bezbednosti i stabilnosti. nakon teskog perioda . SAMITI nezvanicni sastanci sefova drzava . Inicijativa za saradnju u Jugoistocnoj Evropi (SECI) SECI spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje su nastale posle potpisivanja ugovora o miru u BIH iz Dejtona/Pariz. a Hrvatska i BIH su geografski i kulturno deo ovog prostora. 1999. bez ucesca SRJ Tirana. 1998. To su ujedno i ciljevi(jacanje bezbednosne i ekonomske saradnje.Solun. “Povelja o dobrosusedskim odnosima” predstavlja do sada najvisi stepen deklarativne diplomatije i saradnje na cemu se i zasniva proces multilateralne saradnje u JIE.Sofija. 59. 2001. pravosudja i unutrasnjih poslova.Instambul. na kome se predstavnici drzava ucesnica 82 . 1997. SRJ nije bila u Bukurestu. iskljucenje SRJ). Grcka 1997.i dalje funkcionise na principu ad hoc medjudrzavne konferencije bez ikakvih tela. . razvoj privredne saradnje i saradnje u oblasti zivotne sredine. SRJ-Albanija. Grcka-Makedonija. Cilj inicijative je podsticanje saradnje zemalja regiona.Krit. bez ucesca Makedonije . i njeno prosirenje na humane oblasti) PSJIE jos uvek nije postalo cvrsto medjunarodno telo. Turska 1998. A ocigledno je da se ciljevi ne mogu ostvariti bez metoda. a BIH prelazi iz posmatraca u status punopravnog clana. Razlog je sto nije odmakao u procesu institucionalizacije.Bukurest.1996. on nema nikakav poseban dokument o svojoj organizaciji poput statuta. sastanci su pozitivno uticali na javno mnjenje drzava clanica. Pokrenuta je od strane SAD na sastanku visokih funkcionera OEBS-a u Pragu. hendikep predstavlja cinjenica da sve zemlje nastale raspadom SFRJ ne ucestvuju aktivno u ovom procesu. Definisana je kao forum.Skoplje. Njene okvire cine politicka saradnja. narocito finansijska) da se sprovedu cak i donete odluke (na primer o sastancima ministara na 3 meseca) Kada se radi o ucesnicima. . . 1996. kao i olaksavanje ulaska JIE u evropsku integraciju. Velika je suprotnost izmedju sirokog kruga predvidjenih tema za saradnju i malo donetih resenja i rezultata.

Na sastancima ucestvuju I EU. Slovenija. On direktno ne realizuje projekte vec nastoji da okupi zemlje i pronadje finansijsku instituciju koja bi ga realizovala. nedovoljna finansijska podrska. Evropska komisija. pruzanje konsultativnih i savetodavnih usluga u okviru radnih grupa. bez jasne politicke komponente. SRJ je postala clanica 2000. Turska i SRJ. Nakon americkog pritiska Slovenija je prihvatila clanstvo a Hrvatska je duze vreme ostala “posmatrac”. Bugarska. Centralnoevropska inicijativa i Jugoistocna Evropa (CEI) 83 .sastaju radi diskusije o zajednickim regionalnim ekonomskim problemima i pitanjima iz oblasti zivotne sredine. nakon konsultacija sa ostalim clanicama. Zemlje koje pruzaju podrsku: Austrija. Hrvatska. odredjuje prioritet saradnje i razmatra napredak koji je postignut. BiH. prati njegove odluke. dobro izabrani. Slovenija i Hrvatska su u prvo vreme odbile da budu punopravne clanice zeleci da izbegnu svako povezivanje sa prostorom prethodne SFRJ. Rumunija. Dosadasnji “koordinator” nije bio iz zemalja clanica vec iz zemalja koje podrzavaju. Nedostaci: suvise tehnicki orjentisan. 4) Poslovni savetodavni savet: okuplja ugledne poslovne ljude iz zemalja regiona u cilju veceg ukljucivanja privatnog sektora u aktivnosti SECI. Evropska banka za obnovu i razvoj i regionalni forumi. 1999. Ovaj organ se sastaje 4 puta godisnje. saradnja sa drugim telima UN. 60. .Memorandum o razumevanju o razmeni informacija izmedju trzista hartija od vrednosti. odredjena konkurentnost prema Paktu stabilnosti. 2000. Rusija. Dosadasnji rezultati-zakljuceni aranzmani: .Sporazum o saradnji radi sprecavanja i borbe protiv prekogranicnog kriminala. Komitet je telo koje donosi odluke. ogranicen broj projekata u odnosu na broj problema. predsedava Programskim komitetom. konkretni projekti. .Memorandum o razumevanju za olaksanje i liberalizaciju medj. Zemlje clanice (12) su: Albanija.O trgovinskim i transportnim olaksicama. Grcka.1999. 2) Koordinator: formalno postavlja predsedavajuci OEBS-a. Madjarska. . Makedonija. prikuplja finansijska sredstav za projekte 3) Projektna grupa: radna grupa priprema tehnicke i finansijske studije izvodljivosti i nastoje da pronadju sponzore za projekte. Italija. Svajcarska i SAD. 5) Tehnicku podrsku pruza mu sekretarijat Ekonomske komisije za Evropu UN: priprema predloge projekata za Programski komitet i za radne grupe. Glavna tela saradnje: 1) Programski komitet: cine ga visoki zvanicnici drzava clanica Inicijative. On koordinira sa zemljama SECI. drumskog transporta roba u JIE. Prednosti: uticaj na javnost u regionu. Moldavija.

Rumunija. kulture. Poljska. Pri ovom komitetu postoji finansijski komitet. Sefovi vlada se bave pitanjima:politicke i ekonomske smernice za saradnju. Danas ima 17 clanica(Italija. BIH. Ceska. i sastanci ministara inostranih poslova. Madjarska. Rumunija. 7 su clanice CEFTA (Poljska. postavljaju generalnog direktora Izvrsnog sekretarijata CEI. 4 zemlje su nastale od SFRJ (H. Na privrednom nivou. Moldavija.jacanje demokratskih institucija i ljudskih prava . Izvrsni sekretarijat CEI. Najvisa tela CEI su: sastanak sefova vlada(samit). Ceska. Bugarska. buduci predsedavajuci) Osnovno radno telo CEI je Komitet nacionalnih koordinatora. medija. Osnovale su je Italija. Ukrajina).BIH. sadasnji.saradnja u oblasti nauke i tehnologije. Pri sekretarijatu postoji i Nadzorni komitet. Hrvatska. Slovacka. Oba sastanka se odrzavaju jednom godisnje. Austrija). sastaje se jednom mesecno. CEI ima mesovito clanstvo.retko ga cini trojka(bivsi. Austrija i SFRJ. Madjarska. Slovenija. neke zemlje bivseg SSSR(Belorusija. Organizacija je utvrdjena u Smernicama. osnivanje i ukidanje radnih grupa i pomocnih tela. postoji saradnja komora.Osnovana je 1989. telekomunikacije. Moldavija. kontaktima sa drugim org. poljoprivreda) . Makedonija. obrazovanja . naucne saradnje. CEI je zamisljena kao forum za diskusiju na visokom nivou (sefova vlada i ministri inostranih poslova) o raznim politickim i ekonomskim pitanjima od interesa za region i kao kao telo koje organizuje konkretne projekte saradnje. Ona je u prvom redu bila orjentisana na otvorena politicka pitanja. razumevanja i priblizavanja drzava ucesnica.medjuregionalna saradnja Po geostrateskom polozaju i statusu u Evropi. Bugarska). sto se objasnjava nastojanjem da se izbegnu nove podele u Evropi.razmena misljenja u politickim pitanjima od uzajamnog interesa .razvoj infrastrukture(transport. koja je kroz ovu inicijativu videla nacin da osigura svoj uticaj u pojedinim zemljama centralne i istocne Evrope kao protivtezu nemackoj “sferi interesa”. Ministri inostranih poslova se bave personalnim i finansijskim pitanjima. Albanija. Austrija. Ukrajina. Predstavljasnje Inicijative izmedju Konferencija obavlja predsedavajuca zemlja. Stalna tehnicka tela su: Sekretarijat za CEI projekte pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj.SRJ). clanstvo u CEI. Madjarska.ekonomska i tehnicka saradnja . Belorusija). Forum je stvoren na inicijativu Italije. Dve su clanice EU (Italija. Slovacka. koji koordinira aktivnosti u okviru CEI .zastita zivotne sredine . CEI je ima cilj da doprinese stabilnosti regiona putem politickog dijaloga i jacanjem medjusobnog poverenja. posebno ona koja su proizasla 84 . kao savetodavno telo koje je zaduzeno za finansijska pitanja Pomocna tela su:radne grupe (stalne i ad hoc) koje vode predstavnici pojedinih zemalja koordinatora i koja se mogu sastajati i na ministarskom nivou. Oblasti saradnje: . koji pomaze delovanju predsedavajuceg.M. koja se menja jednom godisnje po abecednom redu. Slovenija.

prosirena je na Jonsko more. imao je bolji odjek u javnosti nego sto je uspeo da formulise konkretan sadrzaj saradnje. EU je uradila vrlo malo da inicijativa postane znacajna. transport. Definisana je kao inicijativa za dijalog i saradnju u regionu Jadrana i jonskog mora. SRJ. Ovom Konvencijom podunavske zemlje po prvi put dobijaju upravu nad celim plovnim tokom Dunava.EU… Prednosti: njene aktivnosti su materijalno podrzane na odgovarajuci nacin od strane bogatijih clanica(donacije Italije. i bila je prvenstveno orjentisana na Jadranski region. tehnicka saradnja. Turska. Organi:Savet. inicijativa i finansijske organizacije Mane: veliki broj clanica cesto predstavlja opterecenje za rad. Proces se ogranicio na pitanja kulture i saradnje gradjanskog drustva. S vremena na vreme. Komitet visokih predstavnika. imajuci u vidu razlicite interese 61. a to su pitanja manjina i granica. opsta neefikasnost Jadransko-Jonska inicijativa Pokrenula je Italija. mali rezultati projekata.U vreme pokretanja inicijative cak nisu nikakva sredstva u budzetu EU predvidjena za ovu inicijativu. Tada je formirana Dunavska komisija.godina kao ambiciozan diplomatski proces koji je komplementaran Dejtonskom sporazumu. SRJ je primljena 2000. Makedonija. Rusija pruzaju podrsku. BIH. 1948. saradnja u oblasti kulture. zastita okoline. dugo vremena nije bila nista vise od imena. SAD. Bugarska. uz puno ucesce Evropske komisije. koju je pokrenula Francuska. Nakon 4 godine nije bio odrzan niti jedan sastanak na visokom politickom nivou-iako je to najavljeno. Vec na samom pocetku se inicijativa “samoogranicila” tako sto su izricito iskljucena pitanja koja su kljucna za stabilizaciju. Madjarska. Hrvatska. Clanice EU. Oblasti saradnje: privreda. Nisu imali veci uticaj na javno mnjenje jer su se tim pitanjima bavile i UN. drzava clanica. Austrije…) i uspostavljena je veza foruma. Ostale organizacije i inicijative koje deluju u JIE Proces iz Roajomona (“Proces stabilnosti i dobrosusedstva u JIE) Inicijativa iz Roajomona. direktna podrska EU Nedostaci: nedovoljna profilisanost inicijative. BIH. Rumunija. turizam. odrzavani su sastanci visokih funkcionera zemalja EU i regiona JIE i najavljivani ozbiljni projekti.sa raspadom SFRJ. nauke i obrazovanja. Clanice:Slovenija. Grcka. SRJ. Prvi nagovestaji su se pojavili jos 1998. a podrzala EU. U izvesnom smislu. Prednosti:obuhvata nove oblike saradnje-saradnja nevladinih organizacija. imala je cudnu sudbinu. Italija I Slovenija. Hrvatska. koji su delimicno poceli tek 1998. radne grupe Dunavska komisija Najstarija subregionalna medjunarodna organizacija. Albanija. na diplomatskoj konferenciji u Beogradu potpisana je Konvencija o rezimu plovidbe na Dunavu. Pokrenuta krajem 1995. Nakon ukljucenja Grcke u projekat. Ucesnice JJI su sedam zemalja: Albanija. koje ima zadatak da prati realizaciju odredaba Konvencije(sediste Budimpesta) 85 . kao stalno telo.

Oblasti saradnje: telekomunikacije. trgovina (zona slobodne trgovine). Bugarska. tezak put do clanstva jos ne obuhvata celu JIE. Danas ima 7 clanova. funkcionalno ogranicen na slobodnu trgovinu. medjunarodni odnosi. Nemacka. CEFTA-centralnoevropska zona slobodne trgovine Formirale su je 1992. Cilj joj je stvaranje zone slobodne trgovine. Ciljevi su podsticaj privrednog razvoja. saobracaj(odredjeni su prioritetni saobracajni koridori).Bugarska. Cehoslovacka i Poljska. Slovacka. Rusija je time nastojala da izrazi novi pristup regionalnoj politici. kao i po perspektive clanstva u EU. clanice bivseg SSSR(Rusija. zdravstvo. (+Slovenija. 24 oblasti i regiona iz 11 zemalja. Madjarska. odricuci se prakse hegemonizma. Grcka je nastojala da kontrolise inicijative Turske. nauka. Do 2001. a prednost jeste relativno pozitivan efekat po ekonomske odnose i stanje drzava clanica. SRJ. Slovacka i Austrija. sporovi izmedju clanica oko izuzeca od trgovinskih povlastica 86 . Zbog velikih razlika izmedju zemalja clanica nisu se mogli ocekivati brzi rezultati . Albanija). Ukrajina. kultura. energija. turizam. kao i crnomorske priobalne zemlje. Moldavija) i 3 kavkaske zemlje(Azerbejdzan. Crnomorska ekonomska saradnja Osnovana je 1992. na inicijativu Turske. predsednik. finansijska podrska od Crnomorske banke za trgovinu i razvoj Prednosti: razgranata struktura. Rumunija. Mane su:gajenje ekskluziviteta u odnosu na zainteresovane zemlje kandidate. zivotna sredina (plan za rehabilitaciju Crnog mora). Grcka. Radna zajednica podunavskih regiona Okuplja drzave (Ceska. se odrzalo 11 konferencija predsednika vlada. Zahvaljujuci ovoj inicijativi region Crnog mora se donekle priblizio evropskim kriterijumima regionalne saradnje. Jermenija i Gruzija). Ucesnice:pet balkanskih zemalja(Turska. okuplja nove zemlje(kavkaske) Mane: ne razmatra cisto politicke teme. Jedini organ je zajednicki komitet. cilj joj je bio izgradjivanje medjusobnog poverenja i multilateralne saradnje. Glavno izvrsno telo je “Radna grupa visokih funkcionera”u okviru koje su odredjeni stalni predstavnici svake od clanica. ne obuhvata zemlje ex SFRJ. Moldavija). Turska je zelela da uskladi odnose sa Rusijom i da realizuje svoju naraslu ekonomsku moc. saobracaja. Organi: sekretarijat. Ukrajina. Rumunija i Bugarska ). Madjarska. EU je posmatrac. sporost. Moldavija i Hrvatska su postale clanice 1998. Svaka je zemlja u svom ucescu videla i posebne nacionalne interese. potpredsednik Dunav je znacajan koridor i zbog toga bi mnogi zeleli da mu se prikljuce. Ukrajina da se afirmise kao novi suvereni cinilac u medj odnosima. bez sirenja aktivnosti.Stalni clanovi komisije danas su: Rusija. Rumunija. Predsedavajuci se menja svake godine. Odluke se donose u formi preporuka. poznat medjunarodni profil. strane investicije. Hrvatska. Organi: Komitet visokih zvanicnika. svojstvo medjunarodnog pravnog lica. Funkciju sekretarijata stalno obavlja Donja Austrija. pokazao ogranicenu efikasnost. Stalni medjunarodni sekretarijat.

Cilj ove saradnje jeste ucvrscivanje demokratije i vladavine prava. Pet zemalja iz regiona su se obavezale da izmedju sebe zakljuce “regionalne sporazume o saradnji. gradjanskom drustvu 5) saradnja u oblasti unutrasnjih poslova. sto obicno podrazumeva razlicite oblike politickog uslovljavanja. uslovljava odgovarajucim merama. razvoj trzisne privrede. U drugoj grupi su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma-SRJ. jer nisu bile ukljucene u rat. Nakon demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji 2000. bezbednosti. civilnog drustva. kolicinska ogranicenja se odnose na 87 . politickog dijaloga EU. i njihovi odnosi sa EU u visoj fazi razvoja. On obuhvata samo drzave koje su nastale na prostoru bivse SFRJ. povratak izbeglica. BiH. EU je inicirala samit zemalja EU na kojem je usvojena zajednicka deklaracija. ekonomske i drustvene sisteme sa sistemima zemalja EU. Hrvatska. kao nove vrste ugovornih odnosa EU sa pojedinim zemljama 2) razvoj i unapredjenje postojecih ekonomskih i trgovinskih odnosa 3) razvoj finansijske pomoci 4) podrska demokratizacije. Partneri moraju uskladiti svoje politicke. Postoje “opsti” i “specificni” uslovi uslovi koje bi trebalo da ispune zemlje. koji ce biti osnova za politicki dijalog. Osnovni elementi ovog procesa 1) razvoj sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Taj proces predstavlja osnovnu komponentu regionalne politike Unije prema Zapadnom Balkanu.BiH. U prvoj grupi su Albanija i Makedonija. U specificne uslove ukljucena su pitanja postovanja Dejtonskog i Erdutskog sporazuma. Makedonija i SRJ) je od sredine 1999.Hrvatska. Prioritetni ciljevi EU na ovom podrucju su: 1) potpuna realizacija mirovnog procesa (saradnja sa Haskim tribunalom). medjusobno priznanje i otklanjanje prepreka za povratak izbeglica i raseljenih lica 2) razvoj vladavine prava i demokratije. Sto se tice trgovinske saradnje. postovanje ljudskih i manjinskih prava. Njima se prvo namecu razradjeni politicki preduslovi koje bi trebalo ispuniti. Regionalni pristup EU prema drzavama JIE ima znatno uzi geografski opseg od Pakta o stabilnosti ili americke inicijative SECI. pri cemu je izuzeta Slovenija. koju cine i neke druge aktivnosti (humanitarna pomoc).Regionalne inicijative EU na Balkanu Osnovna karakteristika “regionalnog pristupa” je unapredjivanje medjusobne saradnje EU i Balkana. blizu saradnju. kao i rezulucije 1244. dobila naziv “proces stabilizacije i pridruzivanja”.javne uprave 3) pokretanje ekonomskih aktivnosti Regionalna politika EU prema 5 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija. Na tom samitu su se sefovi drzava i vlada potvrdili status potencijalnih kandidata za clanstvo. regionalnu zonu slobodne trgovine i blisku saradnju u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova”. a pridodata Albanija. Medju opste uslove ukljucena su pitanja demokratizacije i razvoja pravne drzave. od potpuno bescarinskog tretmana na uvoz u EU izuzeti su samo neki poljoprivredni proizvodi. Drzave JIE su podeljene u 2 grupe.62.

finansijske i drugih okolnosti. regionalna saradnja. primena zakona. 8) Dobre rezultate su dali pojedini projekti CEI. postovanje medjunarodnog javnog prava i pravne drzave i principa trzisne privrede. uticu na javno mnjenje i na stvaranje svesti o zajednickim ciljevima 2) subregionalne org su dale samo ogranicene rezultate usled nedovoljne politicke podrske. Pozitivna strana regionalne politike je u cinjenici sto doprinosi fokusiranju paznje politickih i drugih cinilaca na specificne probleme i teskoce zemalja JIE.Podsticu saradnju. sto je posledica nepostojanja dovoljnog politickog podsticaja od strane EU i nedovoljne definisanosti sadrzaja inicijative i izvora finansiranja. pravosudje i unutrasnji poslovi. vec u nacinu njihove koordinacije i podele posla. 5) Ucesce u multilateralnoj saradnji predstavlja dodatni element kada se radi o uticaju na i medjunarodnu poziciju pojedinih balkanskih zemalja. stvaraju mrezu kontakata. mala privreda. riblje proizvode. politicki dijalog. 88 . u iznosu od 240 miliona evra. Posebni uslovi koje bi trebalo zemlje da postuju su: postovanje pravila o poreklu robe. 4) Jedna od bitnih karakteristika je i skromnost njihovih ciljeva. stabilizacija regiona. povratak izbeglica. carine. stvaranje odrzivih institucija radi razvoja demokratije. politika saradnje-bankarstvo. ne predstavlja proizvod samih balkanskih zemalja. uzdrzavanje od povecanja carina i kolicinskih ogranicenja. Za Srbiju je predvidjena pomoc u 2001. pravne drzave… pomoc se odobrava u obliku bespovratnih sredstava. slobodno kretanje roba. a lose Roajomonski proces. Regionalna saradnja na Balkanu na pocetku XXI veka osnovne karakteristike stanja i perspektive Prilikom sabiranja rezultata regionalnih inicijativa u JIE mostavljaju se pitanja: • da li regionalne inicijative doprinose realizaciji ciljeva proklamovanih u njihovim osnivackim dokumentima • da li doprinose unapredjenju ekonomskih tokova i ukupne stabilnosti (politicke. nauka…) -sustinski uslov jeste postovanje ljudskih prava. kretanje radnika. 63. 6) Dominirajuci uticaj administrativnih struktura 7) Cesto dolazi do preplitanja aktivnosti vise inicijativa. zona slobodne trgovine) su ostali samo predlozi ili deklaracije o namerama. Nije problem u njihovom broju. smanjuje prepreke u komunikaciji u regionu. u okviru raznih programa. Svi veliki projekti (carinska unija. vojne) reformama • da li doprinose jacanju saradnje i integraciji u EU 1) moze se reci da je postojanje inicijativa pozitivno. spremnost da nastave sa ekonomskim reformama. energetika. Balkan ni do danas nije postao organizovan regionalni entitet. porezi. obrazovanje. Ciljevi finansijske pomoci EU zemljama Zapadnog Balkana:obnova. osim procesa saradnje u JIE.tekstil. pruzanje usluga. kapital. osnivanje firmi. Zbog toga se ne moze govoriti o nekoj bitnoj promeni stanja ekonomskih i socijalnih veza 3) nijedna inicijativa. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji -predstavlja najvisu etapu u dugorocnijem procesu stabilazijacije -ima deset delova (opsta nacela. koja odudara od tezine problema sa kojima se suocavaju zemlje JIE.

prekogranicna i subregionalna saradnja. institucionalizacija kontakata kroz redovne sastanke. turizam. uspostavljanje zajednickih tela u oblastima od zajednickog interesa. kultura. bezbednost. programi podrske nacionalnim administracijama. transport… 89 . 10) U okviru Pakta o stabilnosti bi trebalo razmotriti sledeca pitanja: uskladjivanje rada pojedinih inicijativa. prilagodjavanje ciljeva i rada pojedinih inicijativa stanju i potrebama zemalja JIE 11) Oblasti saradnje:trgovina.9) Pitanje regulisanja bezbednosti postaje jedno od kljucnih pitanja i problema Balkana. sport. zastita zivotne sredine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful