INDUSTRIJSKI ODNOSI ~Skripta~ 5.

IZVORI PRAVA DOMAĆEG POREKLA (knjiga, str 51) Pravimo razliku između: Heteronomnih izvora , je stvara isključivo država Autonomnih izvora , koje stvaraju poslodavci i zaposlenih i njihove asocijacije , kao i subjekti tripartitnih odnosa. To razvrstavanje treba shvatiti u relativnom smislu budući da : 1) autonomno pravo u oblasti ind. Odnosa nije potpuno autonomno i odvojeno od državnog prava , jer je njeno polazište u ustavu, zakonu, i drugim državnim aktima. 2) U kolektivnom pregovaranju učestvuje i država , u svojstvu poslodavca 3) U stvaranju tripartitnih dogovora i sporazuma, pored zaposlenih i poslodavaca učestvuje i država. HETERONOMNI IZVORI PRAVA 1) Ustav Ustav je najviši pravni akt , odnosno akt najviše pravne snage. Njome se utvrđuju osnovna načela društveno ekonomskog života. Ustavom se garantuju pravo na štrajk i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja i učešće zaposlenih u upravljanju. 2) Zakon Zakon predstavlja jedan od najznačajnijih izvora prava industrijskih odnosa. Njime se bliže i potpunije uređuju odnosi između poslodavca , zaposlenih i države. Jednim zakonom se ne mogu urediti sva pitanja iz oblasti industrijskih odnosa, već se uređuju većim brojem zakona. Npr. Sistem kolektivnog pregovaranja jednim, ostavrivanje prava na štrajk drugim, mirno rešavanje radnih sporova trećim.... Zakonom o radu, uređuju se pitanja vezana za kolektivno pregovaranje, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, udruženja poslodavaca itd. 3) Podzakonski akti Podzakonski akti su državni opšti pravni akti koji su po pravnoj snazi niži od zakona. Njima se bliže određuju pojedina pitanja koja se uređuju zakonom, zbog čega se označavaju kao akti za sprovođenje zakona. Uredbe – dolaze do izražaja u uslovima ratne i neposredne ratne opasnosti Pravilnici – njima se bliže uređuju pojedina pitanja koja zakonom ili uredbom nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora. Odluke i rešenja – sa njima se takođe bliže uređuju pojedina pitanja koja aktima više pravne snage nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. AUTONOMNI IZVORI PRAVA 1) Kolektivni ugovor Kolektivni ugovor je specifična vrsta ugovora, kojom se regulišu odnosi između posloddavca i zaposlenih. Kolektivni ugovor je po nastanku ugovor a po dejstvu normativni akt. Kolektivni ugovor je pismeni sporazum između poslodavca , grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije , s jedne strane i profesinalno strukovne organizacije radnika s druge strane , kojom se uređuju prava i obaveze i odnosi izmedju potpisnika kolektivnog ugovora. U našoj zemlji može da se zaključi opšti , posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca. Kolektivni ugovor se sastoji iz obligacionog dela i normativnog dela. Obligacioni deo najčešće sadrži klauzule o socijalnom miru, metodima mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, participaciji i obavezi delovanja na svoje članstvo. Normativni deo sadrži odredbe o pravima , dužnostima i odgovornostima zaposlenih i poslodavaca kao i odredbe o zaradama, naknadi zarada i drugim primanjima, radnom vremenu , godišnjim odmorima i slično 2) Tripartitni sporazumi i dogovori Zaključivanje tripartitnih sporazuma smatra se uobičajenim načinom uređivanja odnosa i usklađivanja interesa između države , poslodavaca i zaposlenih. Nešto ređe zaključuju se tripartitni dogovori. Tripartitnim dogovorima, po pravilu, uređuju se šira i značajnija pitanja od pitanja koja se uređuju sporazumima 3) Opšti akti poslodavca Statut je osnovni i najviši akt preduzeća. Ostali akti moraju biti u skaldu sa statutom.
1

Statut donosi skupština , a njime se uređuju sledeća pitanja: firma i sedište, delatnost, zastupanje preduzeća, način raspoređivanja dobiti i pokrića gubitka , rezerve preduzeća, organi preduzeća, uprava-obaveze i odgovornosti .... itd. Pravilnici i odluke moraju biti u skladu sa statutom preduzeća. Pravilnike i odluke donose nadležni organi preduzeća u skladu sa zakonom. Po pravilu svaki poslodavac treba da ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac kod koga nije potpisan kolektivni ugovor treba da donese pravilnik o radu, radi bližeg uređivanja zarade, naknade radova i drugih uslova rada. Pravilnikom se bliže određuju prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada. Odlukom se uređuju obim i način ostvarivanja određenih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i povodom radnog odnosa. Odluka može da se odnosi na sve zaposlene ili samo na pojedine kategorije zaposlenih. 33) PRINCIPI I OBLICI ORGANIZOVANJA UDRUŽENJA POSLODDAVACA (Knjiga str.174) PRINCIPI Poslodavačko organizovanje temelji se na granskom i na teritorijalnom principu. Osim toga ono se temelji i na principu odgovornosti. Princip dobrovoljnosti karakteriše činjenica da svaki poslodavac ima pravo da samostalno odluči o tome da li će se učlaniti u udruženje poslodavaca i u koje udruženje će se učlaniti. Granski princip organizovanja primenjuje se ako se poslodavci koji obavljaju delatnost u istoj grani , grupi i podrgupi ili delatnosti organizuju u gransko udruženje , odnosno u strukovno udruženje poslodavaca. Podgransko organizovanje i delovanje poslodavaca proizilazi iz njihovog prava da se udružuju u oviru iste grupe ili podgrupe, kao integralnih delova određene grane ili delatnosti. Teritorijalni princip – saglasno tom principu , u našoj zemlji , udruženja poslodavaca mogu se osnivati na opštinskom , gradskom , pokrajinskom i republičkom nivou. Teritorijalni princip poslodavačkog organizovanja primenjuje se i u privatnom i u javnom sektoru. Udruženja poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom planu. OBLICI Najznačajniji oblici organizovanja i delovanja poslodavaca smatraju se udruženja poslodavaca i privredne komore. Udruženja poslodavaca se osnivaju na lokalnom, regionalnom ,granskom, nacionalnom i međunarodnom planu. Osnivaju se u određenoj grupi , grani, podgrupi ili delatnosti, što znači da se u jednoj grani ili delatnosti mogu osnivati po dva ili više udruženja poslodavaca. Osim toga one se mogu osnivati i za dve ili više grana. LOKALNA I REGIONALNA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci na područiju TA i LS odnosno u grupi , podgrupi, grani i delatnosti mogu da se udruže ili učlane u lokalno ili regionalno udruženje poslodavaca. Odluku o tome donose sami i na osnovu njihovih procena i očekivanja od takvih udruženja. Članstvo u lokalnom udruženju poslodavaca nije smetnja za sticanje članstva u regionalnom , granskom i nacionalnom udruženju sličnih programskih opredelenja. GRANSKA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci koji obavljaju delatnost u grani, grupi , podgrupi ili delatnosti, shodno granskom principu organizovanja, mogu osnivati granska udruženja poslodavaca ili se u njih učlaniti. Unutar jedne grane ili delatnosti može se osnovati više udruženja. Moguće je i da poslodavci koji obavljaju delatnost u dve ili više srodnih grana se opredele za osnivanje zajedničkog udruženaj poslodavaca. Koncept jednog udruženja za dve grane ili za više grana odnosno delatnosti , naročito je aktuelan za male i nerazvijene zemlje.tj. Za zemlje u kojima u jednoj grani ili delatnosti posluje zanemarujući broj poslodavaca Nasuprot tom konceptu , u većini zemalja mogu se osnivati unutargranska udruženja. Tu se okupljaju poslodavci istim ili srodnim poslovima unutar grane ili dleatnosti. Takva udruženja su karakteristična za visokorazvijene zemlje. Osnivanje unutargranskog udruženja poslodavaca tj. Njihovo osnivanje u grupi ili podgrupi u skladu je sa sve ubrzanijim naučno tehničkim razvojem. Kolektivni ugovor na granskom nivou, u mnogim zemljama smatraju se osnovnim i najznačajnijim oblikom uređivanja uslova rada i zaposlenja. Kod nas, interese poslodavaca na granskom nivou uglavnom zastupa unija poslodavaca. NACIONALNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA
2

Nacionalne konfederacije udruženja poslodavaca osnivaju granski i teritorijalno organizovana udruženja poslodavaca. Može biti centralizovana i decentralizovana konfederacija. MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA Međunarodna organizacija poslodavaca ima veoma značajnu ulogu u aktivnostima MORa. Ona pruža određenu pomoć i nacionalnim delegacijama , naročito pri zauzimanju stavova prema MOR-a Asocijacije poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom regionalnom planu. Najpoznatija je „Savez industrija evropske unije“ i „Evropski centar za javna preduzeća“ 34) FUNKCIJE I UNUTRŠNJA STRUKTURA UDRUŽENJA POSLODAVACA (knjiga_str. 183) Spoljašnje funkcije U odnosu na državu: - dostavljanje predloga o ekonomskoj , razvojnoj i socijalnoj politici - obezbeđivanje svojih predstavnika u ekonomsko-socijalnom savetu - pružanje pomoći javnim službama za mirno rešavanje radnih sporova U odnosu na sindikat: - učešće u kolektivnom pregovaranju - učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova - učešće u drugim aranžmanima sa sindikatom, itd. U odnosu na međunarodne asocijacije - učešće njihovih predstavnika u gotovo svim organima i telima MOR-a - učešće njihovih predstavnika u organima „Međunarodne konfederacije poslodavaca“ - učešće njihovih predstavnika u organima drugih međunarodnih organizacija Unutršnje funkcije ... su okrenute prema njihovoj unutrašnjoj organizaciji ,njihovim aktivnostima , organima i telima i njihovom članstvu , a to su: - Utvrđivanje politike dohodaka i zarada radi davanja preporuka svojim članovima - koordiniranje aktivnosti u postupku kolektivnog pregovaranja - davanje mišljenja u vezi sa rešavanjem kolektivnog radnog spora - davanje informacija o pitanjima značajnim za utvrđivanje i ostvarivanje ciljeva u oblasti ekonomske , razvojne , socijalne politike, monetarne , carinske , poreske politike, politke zapošljavanja itd. Udruženje poslodavaca ima sledeću strukturu: 1. Skupština 2. izvršni odbor ili generalni savet 3. sekraterijat Skupština je najviši organ udruženja. Sastavljena je od predtavnika članova udruženja. U svojstvu najvišeg organa donosi statut i utvrđuje politiku udruženja. Izvršni odbor , odnosno generalni savet je izvršni organ skupštine. Njegova osnovna dužnost je da se stara za sprovođenje politike udruženja . Njegova članove bira skupština. Sekraterijat čine stručne službe za obavljanje administrativno – tehničkih i drugih poslova za potrebe udruženja i njegovih organa. Veoma je bitno da u tim službama rade kompetentni i odgovorni kadrovi Pri udruženju deluje i veći broj odbora, komisija i drugih pomoćnih tela . Imenuje ih izvršni odbor ili skupština udruženja i njihovo delovanje može biti privremeno ili trajno. U većini udruženja deluje i komitet specijalista . Udruženja poslodavaca se finansiraju iz doprinosa i donacija svojih članova, ona imaju pravo i da osnuju fondove za pružanje solidarne pomoći poslodavcima čiji radnici štrajkuju. 6.IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA MEĐUNARODNOG POREKLA (str.64) To su: - Konvencije i preporuke MOR-a - Ustav MOR-a - Filadelfijska deklaracija - Povelja evropske zajednice o osnovnim soc. Pravima + akti organizacije UN
3

KONVENCIJE I PREPORUKE su najznačajniji opšti akti međunarodne organizacije rada. Donosi ih „Opšta konferencija MOR“. Postupak njihovog donošenja je dugotrajan , višefazan i veoma složen i može trajati i po dve, tri godine. Konvencijama se utvrđuju međunarodni radni standardi i tretiraju najznačajnija pitanja iz nadležnosti MOR-a. Zemlje članice MOR-a dužne su da usvojenu konvenciju, najkasnije u roku od 12 meseci, podnesu na ratifikaciju svom parlamentu. Ratifikovana konvencija se tretira kao pravno obavezujući akt, čija se pravna snaga smatra jednakom snazi zakonske norme. Ratifikovanu konvenciju država je dužna da primenjuje deset godina , a ukoliko se konvencija ne produži , ona se automatski produžava za narednih 10 godina. Poseban značaj imaju sledeće konvencije: • Konvencija o slobodi udruživanja • Konvencija o organizovanju i kolektivnom pregovaranju • Konvencija o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada Preporuke nemaju karakter pravno obavezujućih akata. One se svode na davanje smernica državama članicam i njihovim sindikatima i udruženjima poslodavaca za preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti u oblasti ekonomske, razvojne i socijalne politike, politike zapošljavanja, radnih odnosa , monetarne i poreske politike. Preporuka se donosi radi dopune i konkretizacije određene konvencije. Važne preporuke su: 1. Preporuka o kolektivnim ugovorima 2. Preporuka o konsultacijama na industrijskom i nacionalnom nivou 3. Preporuka o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada i mera na nacionalnom planu u vezi sa aktivnostima MOR-a. USTAV MOR-a Ustav MOR-a je njen najviši pravni akt. Njime se uređuju: 1. Prijem i istupanje iz članstva 2. Organizaciona struktura MOR-a 3. Nadležnosti organa i tela i njihov sastav 4. Donošenje konvencija i preporuka 5. kontrola primene međunarodnih radnih standarda 6. Nadležnost mešunarodnog suda pravde Ustavom se bliže definišu , odnosno uređuju pitanja koja se odnose na pravni status , imunitet, određene povlastice MOR-a Sastavnim delom ustava smatra se „deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a“. DEKLARACIJA O CILJEVIMA I ZADACIMA MOR-a (Filadelfijska deklaracija) ....ona je doneta na zasedanju Međunarodne konferencije rada , kao najvišeg organa MOR-a, u Filadelfiji 1944 godine. Značaj deklaracije ogleda se u tome što su njome redefinisani ciljevi i zadaci MOR-a, utvrđeni ustavom te organizacije donetim 1919. Filadelfijska deklaracija sadrži opšte i posebne ciljeve MOR-a. Ti ciljevi odnose se na: - slobodu izražavanja i udruživanja - uključivanje predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavaca u demokratsko razmatanje opštih pitanja i njihovo statusno izjednačavanje sa statusom vladinih predstavnika - Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje POVELJA EVROPSKE ZAJEDNICE O OSNOVNIM SOCIJALNIM PRAVIMA RADNIKA ...doneta je 1989 godine u Strazburu. Povelju je donela Evropska zajednica , sada EU. Doneta je sa ciljem: - da se pokaže da se ne vodi samo računa o ekonomskom razvoju, nego i socijalnoj komponenti i socijalnim potrebama. - Da je socijalni koncenzus jedan od najznačajnijih faktora njenog ekonomskog razvoja - da joj je stalo do izgrađivanja humanih i pravednih odnosa među ljudima.
4

Pravo na uslove rada 6. hendikepiranih radnika. postojanje određenih organa i tela za rešavanje spornih pitanja između strana u sporu Rešavanje KRS mirnim putem formalnih metoda se odvija na dva načina. nego i u njihovom rešavanju putem ekonomskog i drugog pritiska. Korišćenjem neformalnih metoda izbegava se primena komplikovanih pravila i suvišnih proceduralnih zavrzlama tj. muškaraca i žena AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA Prema odredbama povelje ujedinjenih nacija . zbog tradicije i drugih razloga. Posredovanje 3. Pravo na socijalnu zaštitu 9. Međunarodnim paktom o ekonomskim . pravo na takvu vrstu pritiska imaju poslodavci i zaposleni. Japan. obezbeđenju punog zaposlenja i stvaranju uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj Saglasno Opštoj deklaraciji i pravima čoveka svakom čoveku pripadaju sva prava utvrđena deklaracijom bez ikakvih ograničenja i razlika u pogledu rase . pravo na slobodno kretanje radnika na području cele zajednice 2.. Pravo na profesionalno osposobljavanje 10. vođenje odgovarajućeg postupka 2. Pod procedurom se podrazumeva: 1. političkog mišljenja i drugih okolnosti.. putem ekonomskog i drugog pritiska Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova su: 1. Formalni metodi se ne koriste samo u slučaju rešavanja KRS mirnim putem. jezika . boje kože. socijalna i kulturna prava. Pravo na oblike rada koji nisu izjednačeni sa radom na određeno vreme 7. Ovakva metoda rešavanja sporova je institucionalizovana. imaju veliko poverenje u svoje poslodavce. Pravo na odmore i odsustva 8. . socijalnim i kulturnim pravima smatra se da osnovni principi mogu biti realizovani samo ako se stvore uslovi u kojim a če svako moći da uživa svoja ekonomska. Sporovi se završavaju na jednostavan i bezbolniji način. nacionalnosti.. Mirnim putem 2. Štrajk 2. Lokaut 5 . odnosno forma koja se mora ispoštovati u procesu rešavanja KRS. 1. Takva zemlja je npr. 74. Metodi ekonomskog i drugog pritiska su : 1. Arbitraža 4. Mirenje 2.i rešavanje pred sudom Što se tiče ekonomskog i drugog pritiska . Pravo na posebnu zaštitu mladnih radnika . pola. religije. ta organizacija radi na unapređenju životnog standarda . Primenu formalnih metoda karakteriše određena procedura . starijih radnika. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima se apostrofira pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikat. METODI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS Mogu biti: 1) Formalni 2) Neformalni Neformalni metodi se koriste po pravilu pre nego što se strane u sporu opredele za rešavanje spornih pitanja uz pomoć formalnih metoda.Poveljom su definisana osnovna socijalna prava: 1. Pravo na besplatno korišćenje usluga berzi rada 4. Ovaj metod rešavanja sporova je karakterističan za zemlje u kojima zaposleni . primena određenih pravila i principa 3. kao i građanska i politička prava. Pravo na slobodan izbor zanimanja 3. Pravo na pravičnu zaradu 5.

a ako ne uspe onda zapisnik o nepomirenju. Kompetentan posrednik započinje misiju tako što se prvo upoznaje sa predmetom. Posrednik ima pravo. kao treće i neutralno lice . Štrajkačka straža Štrajkom .Pojedinačno ili kolektivno posredovanje 6 . O rezultatima miranje se sačinjava zapisnik. a lokaut primenjuju poslodavci Rešavanje kolektivnih radnih sporova pomoću formalnih metoda se sve više institucionalizuje. REŠAVANJE KRS MIRNIM PUTEM Mirno rešavanje KRS u interesu je i jedne i druge strane u sporu. Strane u sporu imaju više poverenja u trajne institucije nego u privremena tela. Mirenje se poverava jednom ili većem broju lica. Primarni cilj misije je da strane u sporu same dođu do sporazumnog rešenja. Uloga posrednika se poverava ljudima od ugleda . Uobičajeni metodi rešavanja KRS su : 1) Mirenje 2) Posredovanje 3) Arbitraža MIRENJE Mirenje se označava kao prva faza u rešavanju KRS. zbog čega njihovi predlozi i sugestije imaju poseban značaj.zadovoljstvu postignutim rešenjima . zatraži stručnu pomoć nepristrasnih eksperata. kako bi nakon toga vodio podvojene razgovore sa stranama u sporu. Uspeh mirenja u velikoj meri zavisi od poverenja partnerskih strana. Prednosti ovog načina rešavanja sporova su u: . predlaže kompromisna rešenja za prevazilaženja spornih pitanja.zanemarljivim troškovima postupka . posredovanje i arbitražu. Obavezno mirenje se propisuje zakonom ili kolektivnim ugovorom. Njegov zadatak je da ubedi strane u sporu da same dođu do prihvatljivog i pravednog rešenja. Ako mirenje uspe onda se sačinjava zapisnik o pomirenju . i spremnosti strana u sporu na saradnju i kompromis. a takva jedna institucija funkcioniše i kod nas od 2005. POSREDOVANJE Posredovanje je poseban metod rešavanja KRS u kome posrednik .bojkotom i štrajkačkom stražom se koriste zaposleni . Međutim sporovi koji nastaju u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora mogu se rešavati po pravilima „Kolektivnog ugovora“.Fakultativno i obavezno (obavezno-podrazumeva obavezu strana u sporu da pre eventualnog pribegavanju drugim metodama rešavanja KRS.Fakultativno ili obavezno . časti i autoriteta miritelja.stvaranje preduslova za trajnije očuvanje socijalnog mira Mirno rešavanj KRS u R. znanja i poverenja. Vrste mirenja: . Osim radnih i drugih sudova tu su i druge institucije za : Mirenje . To je „Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova“. pokušaju da spor reše uz pomoć miritelja. Bojkot 4. 75. Srbiji se odvija u skladu sa pravilima i principima utvrđenim „Zakonom o radu“ i „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“.Javno ili privatno posredovanje . saopštavajući im predloge i rešenja koje jedna strana drugoj upućuje. posebno u zemljama tržišne ekonomije. Posredovanje može biti: .efikasnom i jednostavnom načinu rešavanja KRS .3. na zahtev strana u sporu ili po svojoj inicijativi.Individualno i kolektivno .

ne obavezujući se na prihvatanje arbitražne odluke. Fakultativna – dobrovoljna arbitraža. 4. Zaposlenog zbog toga što mu se omogućuje da kaže šta misli o poslu. Odluke arbitraže mogu biti pravno obavezujuće ili neobavezujuće . Kod nas je to Republička agencija za mirno rešavanje KRS. 7 . nije spreman za velika postignuća na poslu. udruženja i druge asocijacije. Poslodavca zbog toga . istorijski. društvenim. ekonomskim . on će se angažovati samo onoliko koliko mora.ARBITRAŽA Arbitraža se smatra jednim od najznačajnijih .kulturnim i drugim potrebama i interesima društva. organizaciji rada . sociološki. što više ljudi bude bilo odgovorno za poslove i veše znalo o poslovima ostvarivaće se povoljniji rezultati. kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. najpodesnijih i najrasprostranjenijih metoda za mirno rešavanje KRS. 2. prema kojima proizvodne snage i proizvodni odnosi opredeljuju društvenu nadgradnju a time i IO. Pravo na konsultovanje se ostvaruje preko saveta zaposlenih i preko tzv. kako bi se spor rešio na miran i demokratski način. nakon čega arbitar donosi odluku opredeljujući se za jednu od poslednjih ponuda. Metod istorijskog materijalizma On doprinosi pravilnom sagledavanju dijalektičkog jedinstva formi i sadržine industrijskih odnosa.Vremenu za koje se osniva: stalne i privremene Stalna arbitraža je ustanovljena na vreme koje nije unapred vremenski ograničeno Privremena arbitraža se osniva radi rešavanja konkretnog spora. Karakteristika arbitraže je u tome što strane u sporu poveravaju rešavanje spornih pitanja sporazumno izabranom arbitru ili arbitražnom veću. a pravna – ravne KRS. kolegama. Prema delatnosti: interesne i pravne Interesna arbitraža rešava interesne KRS . komparativni. Savetodavna arbitraža – strane u sporu dobrovoljno pristupaju arbitražnom postupku. Vrste arbitrže: 1. 3. METODI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str 18) Metodi industrijskih odnosa mogu imati dvojaku funkciju: 1. napredovanju itd. IO se izgrađuju u skladu sa društvenim zakonitostima. Zaposleni kome se i dalje nameću takvi modeli rada i upravljanja. svestranijem i dubljem sagledavanju i izučavanju predmeta industrijskih odnosa. naprotiv. To je u korist i zaposlenog i poslodavca. Norme i načela se izgrađuju tako da odgovaraju svojim istorijskim. 5.prema sastavu: individualne i kolektivne Individualnu arbitražu karakteriše rešavanje spornih pitanja od strane pojedinca.obaznosti postupka i odluka: fakultativna ili obavezna Obavezna – obaveza pristupanju arbitražnom postupku i obaveza prihvatanja arbitražne odluke. sistemski. Normativni. Odluka postaje obavezujuća samo ako je strane prihvate. ciljni i drugi metodi Doprinose potpunijem . zajedničkih konsultacija. a kolektivnu arbitražno veće sastavljeno od 3 ili više članova.229) Prošla su vremena u kojima se od zaposlenih očekivalo da samo radi i da ćuti. Arbitražna odluka je konačna i samo izuzetno se može osporavati. 2. Arbitri mogu biti neutralna lica ili lica koja se biraju iz redova strana u sporu. nagrađivanju. 3. U mnogim zemljama postoje institucije. Samo u zajedničkom sadejstvu oni mogu doprineti njegovom kritičkom preispitivanju i uspešnom izučavanju 39. PRAVO NA KONSULTOVANJE I INFORMISANJE (str. zavisno od pravila koja su utvrđena zakonom. Funkciju metoda stvaranja normi industrijskih odnosa I u jednoj i u drugoj funkciji se koristi: 1.prema ostalim kriterijumima: Arbitraža poslednje ponude i savetodavna arbitraža Arbitraža poslednje ponude – strane u sporu kandiduju jednu ili više konačnih ponuda . Funkciju metoda izučavanja normi i celine predmeta industrijskih odnosa 2. Međutim ako zaposleni ide na posao da bi radio i da bi se nešto pitao onda se stvari menjaju.

a druga na rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova. Samim tim . Ako zaposleni nema te informacije . jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenog. na dobrovoljnoj bazi. Postupak pred arbitražom se okončava donešenjem odluke. Bez dobre informisanosti nema ni uspešnog planiranja ni efikasne kontrole. poslodavac je dužan da im pruži sve moguće informacije.81) Principima industrijkih odnosa smatraju se polazni okviri i osnovne smernice na kojima se temelje odnosi koji se uspostavljaju između socijalni partnera. Jedna se odnose na rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. Zaposleni se najpre informišu o važnim pitanjima iz poslovanja i razvojne politike preduzeća. Sastav. c) unapređenje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica. INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku kolektivnog pregovaranja. Sastva i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom.Obično se propisuju pravila prema kojima je poslodavac dužan da konsultuje savet zaposlenih o pitanjima koja se odnose na: a) praćenje primene zakona. Veoma je važno da se zaposleni redovno i na adekvatan način informišu o svim pitanjima značajnim za uslove rada i zaposlenja. koje su bitne za položaj zaposlenih i uslove rada. ZAJEDNIČKE KONSULTACIJE predstavljaju poseban oblik informisanja i konsultovanja zaposlenih od strane poslodavca. odnosno između subjekata tripartitnih odnosa. Informisan čovek se lakše prilagođava i menja svoje stavove i mišljenje. tekuće poslovanje. 76. Ako se u toku pregovora ne postigne dogovor. Arbitražna odluka smatra se obavezujućom i po njoj se mora postupiti. kolektivnih ugovora. Zakonom o radu su propisana dvojna pravila za rešavanje spornih pitanja. odnosno strane u sporu. Osnovni principi industrijskih odnosa su: 1) Princip autonomnosti 8 . rezultate rada i uslove poslovanja. potpuno i objektivno informisanje o činjenicama bitno je za svakog čoveka i za sve oblasti života i rada. --Pravovremeno . Osnovni principi IO sadržani su u „konvencijama i preporukama međunarodne organizacije rada“ kao i u drugim međunarodnim aktima. način rada. 9. PRINCIPI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. MIRNO REŠAVANJE KRS PREMA ZAKONU O RADU (str. u roku od 15 dana od dana nastanka spora. predloga i preporuka poslodavcu. koje se odvija radi zaključivanja kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora. ne može se od njega očekivati da da maksimum na poslu.369) Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova se odvija u skladu sa pravilima i principima „Zakona o radu“ ili „Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova“. Arbitražni postupak se zasniva na principu hitnosti i dobrovoljnosti. Kolektivni radni sporovi nastali u delatnostima od opšteg interesa rešavaju se u skladu sa „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. Rok za donošenje odluke o predmetu spora ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže. statuta i drugih akata značajnih za zaposlene b) odluke i druge akte poslodavca . PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. a zatim se traži od njih da daju svoje mišljenje i viđenje stvari. učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Sporna pitanja može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora. i dejstvo odlukearbitraže sporazumno utvrđuju učesnici. invalida i omladine d) program rešavanja tehnološkog viška Konsultativna ovlašćenja saveta zaposlenih manifestuju se u vidu davanja mišljenja.

najavljene i nenajavljene . onda oni mogu zaključiti ovaj sporazum 86. lokauta i drugih oblika pritiska. Sa istim efektom se mogu koristiti i termini: ORGANIZOVANI PRITISAK .dopuštene i nedopuštene . Takva mogućnost je propisana sa namerom da se prevaziđu problemi do kojih dolazi u slučaju da na određenom nivou kolektivnog pregovaranja nema reprezentativnih sindikata niti reprezentativnih udruženja poslodavaca.136) 1. Prema tome. KOLEKTIVNA AKCIJA. Akcije kojima se ekonomski i drugi pritisak vrši mogu biti: .384) Kolektivni radni sporovi ne rešavaju se samo mirnim putem već i putem ekonomskog i drugog pritiska. Kolektivne akcije 2. Industrijske akcije 3.internog i eksternog karaktera . Kolektivne akcije 6. EKONOMSKI I DRUGI PRITISAK.Većina zaposlenih 4.zakonite i nezakonite . Mana mu je što je preuzak jer KRS ne nastaju samo u oblasti industrije.kratkotrajne i dugotrajne Najpoznatiji oblici ekonomskog i drugog pritiska na strani zaposlenih je ŠTRAJK. Ideja je da se udruživanjem manjih i nereprezentovanih sindikata i udruženja poslodavaca stvore mogućnosti za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora. a na strani poslodavaca LOKAUT.Nemiroljubivi metodi 7.profesionalne i političke . je termin koji je prihvatljiviji od prvog .organizovane od strane zaposlenih ili poslodavaca . SUBJEKTI NA STRANI ZAPOSLENIH (str.254) Ovaj sporazum mogu zaključiti sindikati i udruženja poslodavaca. INDUSTRIJSKA AKCIJA . REŠAVANJE KRS PUTEM EKONOMSKIH I DRUGIH PRITISAKA (str. Kolektivni pritisak 5. Za označavanje ekonomskog i drugog pritiska koriste se brojni nazivi kao što su: 1.Štrajkački odbor SINDIKAT 9 . najbolje odražavaju suštinu i prirodu štrajka.nedemokratska sredstva radne borbe itd. 19. KOLEKTIVNI PRITISAK i KOLEKTIVNE AKCIJE.lokalnog. nacionalnog i šireg nivoa . taj termin se koisti u anglosaksonskom pravu.Sindikat 2.2) Princip bipartizma 3) Princip tripartizma 4) Princip povoljnosti za radnike (in favorem laboratoris) 48. SPORAZUM O UDRUŽIVANJU RADI ISPUNJENJA USLOVA REPREZENTNOSTI (str. ako ni jedan sindikat ili UP ne ispunjava uslove u pogledu reprezentativnosti .Savet zaposlenih 3. Organizovani pritisak 4. jer su njime obuhvaćeni svi oblici ekonomskog i drugog pritiska.

političku.je profesionalna organizacija zaposlenih u koju oni stupaju dobrovoljno i koja samostalno radi na ostvarivanju i zaštiti njihovih kolektivnih i pojedinačnih prava i interesa.. U pojedinim zemljama većina zaposlenih nije subjekat industrijskih odnosa . samostalno ili u saradnji sa organizatorom štrajka definiše štrajkačke zahteve. Sindikalno organizovanje može da bude na: nacionalnom. stambenih potreba itd. Kompetencije štrajkačkog odbora naročito su naglašene u delatnostima u kojima se minimum procesa rada ne može dovoditi u pitanje. jer joj nije omogućeno da organizuju štrajk i druge akcije. a u Francuskoj čak 1/4 zaposlenih kod poslodavca. daje saopštenja o razlozima štrajka. prihvatljiv i zanimljiv program rada • da ima dobro i sposobno rukovodstvo • sposobne kadrove • da na dosledan i principijelan način štiti prava i interese zaposlenih • da pravilno i realno sagledava ekonomsku. U pojedinim zemljama takvu odluku može doneti i manjina zaposlenih . Izmedju sindikata i jedinice TA ili LS 10 . u izuzetnim slučajevima savet zaposlenih. rešavaju se mirnim putem. Pravo na KONSULTOVANJE ima u oblasti upravljanja ljudskim resursima. osim sindikata . odluku o tome može doneti većina zaposlenih u delu organizacije. Ako se štrajku ili drugoj akciji zaposlenih pristupa u delu organizacije . Kolektivni radni spor može da nastane: 1. POJAM KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. finansijska i tehnička sredstva za uspešan rad SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih je najrasprostranjeniji institucionalni oblik participacije zaposlenih. U Srbiji većina zaposlenih može doneti odluku u stupanju u štrajk. Savet zaposlenih može da se pojavi i u ulozi subjekta kolektivnog radnog spora. Savet ima pravo na INFORMISANJE o svim značajnim pitanjima iz oblasti poslovne i razvojne politike poslodavca. Da bi sindikat bio uspešan reprezent prava i interesa zaposlenih neophodno je da je: • upisan u registar . Pored toga može biti organizovano i na međunarodnom. a pravo na SAODLUČIVANJE sa poslodavcem se ostvaruje povodom organizovanja ishrane. Naime.. na nivou TA i LS i na nivou poslodavca. Subjektivitet većine zaposlenih zavisi od nacionalne regulative. upravlja aktivnostima tokom štrajka. U našoj zemlji se može obrazovati kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih. Takvi sporovi između saveta zaposlenih i poslodavca. Njegove ingerencije sastoje se u davanju mišljenja i učešću u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. bezbednosnu situaciju • da poseduje materijalna. 58. socijalnu. gde se znaju obaveze i odgovornosti • da ima dobar. globalnom i regionalnom nivou. kod kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih . Između dva ili više sindikata 2. granskom nivou . VEĆINA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA Većina zaposlenih kod poslodavca nema svojstvo pravnog lica. u skladu sa zakonom • reprezentativan • samostalan i autonoman • dobro organizovan.284) Za razliku od individualnih radnih sporova kod kojih se kao jedna strana u sporu uvek pojavljuju zaposleni. tim pre što savet nema pravo da organizuje štrajk. većina zaposlenih se može pojaviti u ulozi organizatora štrajka i drugih akcija zaposlenih u nameri da se od poslodavca u nameri da se od poslodavca iznude određeni ustupci. ŠTRAJKAČKI ODBOR Štrajkački odbor predvodi štrajkače . odlučuje o organizoovanju štrajkačkih straža. Između dva ili više udruženja poslodavaca 3. a ne u celoj organizaciji . rekreacije. odmora.. ali pod određenim uslovima može biti subjekat industrijskih odnosa. može se pojaviti i većina zaposlenih.

IO karakterišu brojne tripartitne institucije kao što su: 1. Organizovanje i delovanje poslodavaca odvija se na lokalnom. pod uslovom da se organizuje i odvija na zakonit način. koji se odnose na organizovanje i delovanje poslodavaca i sindikata . 1. Vrlo često se dešava da profesionalni štrajk prerasta u politički. Industrijske odnose . regionalnom. sindikata i države i uređuju odnosi između njih.POJAM INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Sa institucionalnog stanovišta 4. u institucionalnom smislu. smatra spor između sindikata. koji se rešava mirnim putem. povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava. Organizovanje i delovanje sindikata moguće je od nivoa preduzeća i lokalne zajednice pa do nacionalnih i međunarodnih konfederacija sindikata. Kao nastavna disciplina Industrijski odnosi. Pojam industrijskih odnosa se može različito posmatrati: 1.13) Termin industrijskih odnosa se vezuje za anglosaksonske zemlje iz kojih je i potekao. kolektivno pregovaranje. granskom. Između države i sindikata ili udruženja poslodavaca KRS ima svoje materijalonoprave (predmet i strane) i formalnopravne elemente (organi i postupak) KOLEKTIVNI RADNI SPOR shavaćen u materijalno-formalnopravnom smislu. udruženja poslodavaca ili komore na drugoj strani. Kolektivno radno pravo obuhvata odnose koji se između subjekata tog prava uspostavljaju u radu i povodom rada. Ekonomsko-socijalni savet 11 . sadržanih u heteronomnim i autonomnim izvorima prava. KRS i njihovo rešavanje i sl. veka kada su odnosi između sindikata i poslodavaca uspostavljeni isključivo u oblasti industrije. većine zaposlenih ili saveta zaposlenih na jednoj strani i poslodavca . Datira iz druge polovine 19.394) Profesionalni karakter štrajka opredeljuje priroda štrajkačkih zahteva. Industrijski odnosi . Profesinalni štrajk je zakonit štrajk. Njegovo značenje je vremenom prošireno i na druge oblasti i na odnose koji se uspostavljaju između države. su skup pravnih normi i načela. a u određenom slučaju su uključeni i drugi odgovarajući subjekti.4. Ti zahtevi se ne odnose na politička pitanja već na pitanja vezana za zaštitu profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih. podrazumevaju mnoštvo institucionalnih formi sindikalnog i poslodavačkog organizovanja i delovanja. Da bi se odredila priroda takvog štrajka moraju da se sagledaju zahtevi koji u tom štrajku preovlađuju. Sa normativnog stanovišta 2. Umesto termina „industrijski odnosi“ vrlo često se koristi termin „kolektivno radno pravo“. kao teorijsko-naučnu disciplinu karakterišu naučne i stručne aktivnosti kompetentnih teoretičara usmerene u pravcu izučavanja pitanja značajnih za organizovanje i delovanje sindikata i poslodavaca. Kao teorijsko naučna disciplina 3. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska. tripartitne odnose . obaveza ili interesa iz rada ili povodom rada. Kod nas je takvih štrajkova bilo mnogo. 96. poslodavaca i zaposlenih. i poslodavaca . Štrajkački zahtevi mogu biti definisani tako da se jednim delom odnose na profesionalna a drugim delom na politička pitanja. naročito 80-ih godina. shvaćeni u normativnom smislu. nacionalnom i međunarodnom nivou. bez obzira na to da li se rad odvija u privatnom ili javnom sektoru. Politički štrajk je usmeren u pravcu ostvarivanja političkih ciljeva. Između udruženja poslodavaca i jedinica TA ili LS 5. PROFESIONALNI I POLITIČKI ŠTRAJK (str. On je najčešće podređen interesima određene političke partije ili ideologije.

16) Centralno mesto u predmetu industrijskih odnosa pripada organizovanju i delovanju sindikata i poslodavaca. 2. odnosima između sindikata. Tripartitni odnosi 7. poslodavaca i države i tripartitnim institucijama. Odbori za tržište rada i slično. istorijski posmatrano.PREDMET INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.2. Industrijske odnose treba posmatrati i kao nastavnu disciplinu koja se izučava na mnogim univerzitetima i fakultetima u svetu. itd.. Delovanje sindikata i poslodavaca 3. Uloga države u IO 5. Kolektivan prava i obaveze i kolektivni interesi 8. pravilnikom o radu i drugim aktima. naučno-istraživačke..BITNI ELEMENTI KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. Metodi rešavanja KRS 10.. Posredovanje i arbitražu 4.organi za rešavanje KRS -postupak u kome se KRS rešava PREDMET KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA. U pravcu širenja kruga pitanja koja postaju predmet izučavanja IO (kolektivno pregovaranje. institucije. ekonomsko-socijalne politike. a koje su utvrđene zakonom.predmet kolektivnog radnog spora . praticipacija.Principi. Materijalno pravne elemente . odnosno povodom radnog odnosa . razvojne.. Kolektivnim pravima zaposlenih smatraju se: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na participaciju • pravo na mirno rešavanje KRS • pravo na štrajk • pravo na konsultovanje. odnosno ugrožavanje kolektivnih prava..) Predmet i sadržinu IO opredeljuju sledeća pitanja: 1. Formalno pravnim elementima . smatra se svaka povreda .strane u kolektivnom radnom sporu 2. kolektivnim ugovorom. Kolektivno pregovaranje 4. mirno rešavanje KRS.) 2. Predmet i sadržina industrijskih odnosa . U pravcu širenja tripartitnih i drugih institucija (u oblasti monetarne i poreske politike. organizaciono pravna i druga pitanja .. 59.285) KRS karakterišu bitni i nebitni elementi Bitni elementi se dele na: 1. Izvori prava IO 6. Organizovanje sindikata i poslodavaca 2. Kolektivni radni sporovi 9. Kolektivnim pravima poslodavaca smatraju se: • pravo na udruživanje 12 . instituti. šire se u dva pravca: 1. obaveza i interesa iz radnih odnosa. informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima. podzakonskim aktima.itd. Javne službe za mirenje 3.

niti obavezan da snosi posledice izazvane nezakonitim štrajkom . odnosno do onemogućavanja zaposlenih ili dela zaposlenih (neštrajkača) da ostvaruju pravo na rad i pravo na zaradu. • Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. bilo na strani poslodavca. zavisno od vrste spora. 13 .415) Zakonit lokaut dovodi do suspenzije „ugovora o radu“. strana u sporu i važeće regulative. bilo na strani zaposlenih.• pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje KRS * Nasuprot kolektivnim pravima stoje kolektivne obaveze. 114. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. tripartitnih odnosa i aranžmana sa savetom zaposlenih. Zaposleni koji nakon okončanja lokauta čekaju na normalizaciju procesa rada . Na strani poslodavaca može da se pojavi: Privredna komora U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. PRAVNE POSLEDICE ZAKONITOG LOKAUTA (str. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. Pravne posledice mogu biti i nepovoljne za zaposlene. Sudovi mogu biti: 1. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. predmeta spora. 115. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . odnosno pružanjem odgovora na takav štrajk. predmeta spora. pogrešnim činjenjem ili delimičnim činjenjem. Poslodavac ne može biti odgovoran za nešto što su zaposleni skrivili. Dok lokaut traje . Državnom tužbom i ima prioritet u rešavanju. strana u sporu. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). Pravne posledice nezakonitog lokauta mogu biti: radnopravne. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . radni odnos zaposlenih kojima je onemogućen rad kod poslodavca miruje. Kolektivnim interesima poslodavca su njihovi zajednički interesi koji proističu iz kolektivnog pregovaranja. Protiv zaposlenih koji se tih pravila ne preidržavaju može se pokrenuti sudski postupak za prinudno udaljavanje od poslovnog prostora poslodavca . Na strani zaposlenih se može pojaviti: većina zaposlenih i savet zaposlenih. zbog ometanja poseda. naročito ako se dovedu u vezu sa pravnim posledicama nezakonitog štrajka.416) Nezakonitim lokautom se mogu izazvati ozbiljne posledice . Zaposleni kojima je onemogućen rad kod poslodavca ne mogu dolaziti na posao niti u radne prostorije poslodavca. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. kulturni i drugi interesi. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 3. Takav postupak pokreće se tzv. Kolektivnim interesima zaposlenih smatraju se njihovi zajednički. građanskopravne i upravopravne. zavisno od vrste spora. • Ako se KRS rešava mirnim putem . tj nečinjenjem . a mogu se ogledati u raskidu ugovora o radu. Kolektivni radni spor nastaje povodom povrede ili ugrožavanja jedne ili viđe kolektivnih obaveza. PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG LOKAUTA (str. Kao strana u kolektivnom radnom sporu mogu se pojaviti i drugi odgovarajući subjekti kako na strani zaposlenih tako i na strani poslodavaca. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 2. po pravilu nemaju pravo na naknadu zarade zbog toga što je poslodavac krivicom zaposlenih koji su stupili u nezakoniti štrajk bio prinuđen da pribegne odbrambenom lokautu. ekonomsko socijalni. pravne ili druge prirode. Kao STRANE U KOLEKTIVNOM RADNOM SPORU pojavljuju se učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. * Predmet kolektivnog radnog spora mogu da budu i kolektivni interesi. rešavanja kolektivnog radnog spora. To su obično sindikat i poslodavac ili udruženje poslodavaca.

merama i aktivnostima koje se preuzima za ostvarenje ciljeva .itd Građanskopravne posledice se odražavaju i na sindikat tj. Građanskopravne posledice nezakonitog lokauta treba posmatrati u odnosu na zaposlene kojima je privremeno onemogućen rad kod poslodavca i u odnosu na sindikat. Zaposlenima kojima je nezakonitim lokautom privremeno onemogućen rad ostaju u radnom odnosu s pravom da se nakon normalizovanja stanja kod poslodavca vrate na posao. Kompetencije saveta mogu biti veće ili manje. *Materijalna šteta se najčešće ispoljava u vidu izgubljene zarade *Nematerijalna šteta obuhvata duševnu patnju. niti pravo na raskid tog ugovora. Za takav prekršaj poslodavcu sledi novčana kazna. i umnogome je efikasniji način za rešavanje sporova. U ovom slučaju .PRINCIP BIPARTIZMA (str. kao i između države ili TA ili LS i poslodavca i njihovih udruženja. Mišljenja se obično daju u vezi sa kadrovskom politikom. izbegava se uključivanje trećih lica. U suprotnom zaposleni mogu pokrenuti postupak pred sudom.. a ne prema zaposlenima.89) U slučajevima kolektivnog pregovaranja kada imamo samo dve partnerske strane... lično dostojanstvo zaposlenog. Za neformalan način je karakteristično to da se izbegava primena komplikovanih procedura i pravila. Odnosi koji se u preduzeću uspostavljaju između saveta zaposlenih i poslodavca . Moraju da budu i neki miritelji. i na neuplaćivanje sindikalne članarine tokom lokauta. Takva šteta može biti materijalna i nematerijalna. Kad sud donese odluku o isplatama zarada zaposlenima isplaćuje se i naknada isndikatu na ime članarine. 14 . Oni imaju pravo i na naknadu zarade koju bi ostvarili da su radili . po prirodi stvari se zasnivaju na principu bipartizma. tada se govori o „principu bipartizma“. Na sličan način se uspostavljaju odnosi i između TJ i sindikata. Na taj način članovi saveta zaposlenih imaju priliku da prate aktivnosti menadžmenta organizacije. arbitri itd..itd. Postupak se može pokrenuti i na zahtev inspekcije rada i na zahtev drugog državnog organa.. ogledaju se u prekršajnoj odgovornosti poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca zbog pribegavanja takvom lokautu. postupku davanja mišljenja i postupku samoodlučivanja saveta • Obaveza poslodavca je da članove saveta detaljno i pravovremenoinformiše o pitanjima značajnim za tekuće poslovanje i razvojnu politiku preduzeća. Sistem kolektivnog pregovaranja gotovo u celosti funkcioniše na tom principu. 11. nego i kod procesa rešavanja kolektivnih radnih sporova. Tu obično učestvuju tri lica tj. Zaposleni kojima je onemogućen rad imaju prava i na zaradu i na štetu izazvanu lokautom. Upravnopravne posledice nezakonitog lokauta. odnosno forma koja se mora poštovati od početka pa do kraja postupka. • O datom mišljenju poslodavac mora da vodi računa bez obzira što se ne smatra obavezujućim. moralni integritet. Na principu bipartizma zasnivaju se i odnosi koji se uspostavljaju između poslodavca i saveta zaposlenih. Princip bipartizma nije samo prisutan kod kolektivnog poregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora. zavisno od važeće regulative. odnosno samo dva subjekta industrijskih odnosa . Prekršajni postupak se pokreće na zahtev zaposlenih kojima je onemogućen rad ili na zahtev sindikata. Smatra se da oni najviše zavise od: 1) autonomnosti pregovaračkih strana 2) spremnosti na kompromise 3) kompetentnosti i obučenosti predstavnika 4) jednakosti pregovaračkih pozicija Poznata je stvar da se kolektivni radni sporovi mogu rešavati na formalan i nefomalan način . Za formalan način je karakteristična posebna procedura . međutim u njihovom međusobnom odnosu može da se govori o postupku informisanja. faktorima koji utiču na ostvarene rezultate rada. pa je prema tome tu prisutan princip tripartizma. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenih. Poslodavac koji pribegne nezakonitom lokautu nema pravo da suspenduje ugovor o radu.Radnopravne posledice nezakonitog lokauta usmerene su prema poslodavcu . s obzirom da se kolektivni pregovori vode između predstavnika rada i predstavnika kapitala. Rezultati kolektivnih pregovora zavise od brojnih faktora . Veoma je važno da se mišljenje saveta uvaži u meri u kojooj je to moguće . O rezultatima poslovanja.

aranžmani itd. • Obezbeđuje neophodna ravnoteža između ekonomskog razvoja i ciljeva socijalne pravde • stvaraju preduslovi za trajnije očuvanje socijalnog mira • stvaraju pretpostavke za izgrađivanje humanih i pravednih odnosa među ljudima. Organizovanje kulturnog i zabavnog života u organizaciji 2. U toj saradnji učestvuju tri strane: 1. jaslica 6. odnosno trostrukost.OSNOVNA OBELEŽJA TRIPARTIZMA (str. koja potiče od latinske reči „tripartitus“ koja u prevodu znači podelu na troju.korišćenje godišnjih odmora u odmaralištima 13. poslodavca i zaposlenih se ostvaruje na različitim nivoima: • Tripartitni odnosi na LOKALNOM nivou uspostavljaju se između organa LOKALNE samouprave. dijalog . reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata.Postoje određena pitanja gde poslodavac ne može sam da donese odluku zbog samog značaja tih pitanja za zaposlene.99) Reč „tripartizam“ nastala je od reči tripartitan . vrtića. kao samostalni subjekti. „tripartitne konsultacije“ . pregovori. podizanje nivoa opšteg obrazovanja 4. Predstavnici države (ili jedinica TA ili LS) 2. Očigledno je da je tripartizam neodvojiv od ekonomskih interesa preduzetnika. Predstavnici kapitala (poslodavci i njihova udruženja) 3. Država . suština tripartizma i tripartitnih odnosa se bitnije ne menja. Udruženje poslodavaca 3. Značaj tripartizma ogleda se u činjenici da se: • Uspešnije projektuju i ostvaruju ciljevi koji se žele postići (u oblasti ekonomske.pružanje pomoći za stambene potrebe radnika 7. Sindikat Tripartitne saradnje nema ukoliko u njoj ne učestvuju sve tri strane. poslodavci i radnici . socijalne politike. Zahvaljujući tripartitnom dijalogu dolazi do usklađivanja različitih interesa između partnerskih strana. radnih odnosa . „tripartitni odnosi“. specifičnih interesa zaposlenih i ekonomskih interesa države. Predstavnici rada (zaposleni i njihove organizacije sindikata) Iako u nekim aranžmanima učestvuju i drugi subjekti .organizovanih na LOKALNOM nivou.Takvim pitanjima smatraju se: 1. U suštini.103) Osnovna obeležja tripartizma su: 1) Tripartitni subjekti 2) Predmet tripartitne saradnje 3) Oblici tripartitne saradnje 4) Nivoi na kojima se tripartitna saradnja ostavruje SUBJEKTI tripartitnih odnosa su: 1. tripartizam označava svaki sistem radnih odnosa u kome država. što je osnovni preduslov za obezbeđivanje socijalne pravde. jer socijalni partneri preuzimaju deo odgovornosti za njeno vođenje. 15 • . Tripartizam se vezuje za različite oblike saradnje i dijaloga imeđu države. razvojene. • Obezbeđuje uravnoteženiji razvoj društva. socijalnog mira i uspešnog poslovanja. sportskih aktivnosti 3. monetarne i poreske politike) • Državi pomaže da ne ostaje usamljena u vođenju politke u navedenim oblastima. poslodavca i zaposlenih. jedinice TA i LS 2. ostvaruju određenu saradnju. 14. Saradnja između države.organizovanje ishrane zaposlenih 5. To su pitanja u čijem rešavanju učestvuju i poslodavac i savet zaposlenih. politike zapošljavanja.POJAM I ZNAČAJ TRIPARTIZMA (str. odnosno na nivou LOKALNE samouprave. Org. Osim termina „tripartizam“ koristi se i „tripartitna saradnja“ .

podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. upravljanja nacionalnim bankama itd. U savremenim IO se povećao broj pitanja. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. ekoloških pokreta. granskom ili međunarodnom planu. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. Neformalne tripartitne konsultacije 2. povodom zaključivanja. poljoprivrednih proizvođača. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. monetarne politike. poslodavaca i sindikata 4. penzionerskih asocijacija. Nefomalni kontakti između partnerskih strana TRIPARTITNA SARADNJA NA MEĐUNARODNOM PLANU može se dvojako posmatrati: . PREDMET tripartitne saradnje . konsultacija i pregovora 2.kao saradnja između javnih vlasti. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. Osim navedenih subjekata u pojedinim tripartitnim aranžmanima učestvuju i predstavnici potrošača. udruženja poslodavaca i sindikalnih organizacija na globalnom međunarodnom planu . putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje.organizovanih na nivou jedinice TERITORIJALNE AUTONOMIJE. nacionalnih zajednica i slično. Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. zapošljavanja na nacionalnom. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. Ekonomska . svojinske transformacije. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Najznačajniji oblici saradnje na tom nivou su: 16 • . radnih odnosa. poreske politike i socijalne zaštite. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. emigraciono populacione politike. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. mirno rešavanje KRS. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. • Subjekti tripartitnih odnosa na GRANSKOM nivou su resorno ministarstvo. razvojne. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. • Tripartitni odnosi na MEĐUNARODNOM planu se ostvaruju posredstvom Međunarodne organizacije rada i posredstvom drugih međunarodnih institucija. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5.Tripartitni odnosi na nivou TERITORIJALNE AUTONOMIJE uspostavljaju se između organa TERITORIJALNE AUTONOMIJE.Kao saradnja između tripartitnih subjekata na međunarodnom regionalnom planu Veliku ulugu tu ima Međunarodna organizacija rada i njene aktivnosti. socijalne politike. reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju države. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. • Subjekti tripartitne saradnje na NACIONALNOM nivou su vlada . posredstvom tripart. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. politike nacionalnog budžeta. gransko udruženje poslodavaca i granski sindikat.

neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1. Delimični lokaut se smatra zakonitim ako se pojavljuje kao protivmera nezakonitom štrajku . zakonit je samo odbrambeni lokaut. Retorzioni se smatra nezakonitim sredstvima radne borbe. · Razlikovanje zakonitog i nezakonitog lokauta veoma je važno . tj . nakon okončanja štrajka. a poslodavac oslobodio obaveze da u uslovima neisplativog rada neštrajkačima isplaćuje pun iznos. njegovim učesnicima ili delu učesnika ne dopušta povratak na rad. granski.mira ZAKONIT LOKAUT je onaj koji je u skladu sa važećim propisima i pojavljuje se kao protiv mera NEzakonitom štrajku u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. Urugvaja i Paragvaja • Organizacija Afričkog jedinstva TRIPARTITNA SARADNJA NA NACIONALNOM PLANU uspostavlja se: 1. Drugim rečima. ODBRAMBENI LOKAUT organizuje se u vreme štrajka u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. da je odbrambenog karaktera. na međunarodnom nivou 4. Poslodavci se opredeljuju za ovaj lokaut da bi parirali akcijama štrajkača . Poslodavac se opredeljuje za preventivni lokaut u nameri da zaposlene primora da odustanu od stupanja u štrajk. U praksi gorovo da i ne postoje. na nivou jedinice TA 5. kako bi se na zaposlene izvršio pritisak da odustanu od svojih zahteva . RETORZIONI LOKAUT je takav lokaut gde poslodavac. da se izbegne neisplativ rad sa radnicima neštrajkačima 3. 17 . a ne u interesu primarnog poslodavca.VRSTE LOKAUTA (str. PREVENTIVNI LOKAUT smatra se izuzetkom od pravila po kojem se njemu pristupa tek po otpočinjanju štrajka. reprezentuju predstavnici resornih ministarstava. Takvi su preventivni i retorzioni. Da bi lokaut bio zakonit . Brazila. Lokaut koji nije usmere protiv nezakonitog štrajka. na nacionalnom nivou 2. Holandiju i druge evropske zemlje. da je usmeren protiv zaposlenih ili sindikata 2. odbrambeni i retorzioni lokaut 4. na saveznom nivoi i nivou država članica TRIPARTITNA SARADNJA NA GRANSKOM NIVOU je karakteristična za Italiju. na nivou jedinice LS 6. Francusku. Interese države u tim aranžmanima po pravilu. pod uslovom da njime nisu obuhvaćeni zaposleni u delovima koji su nastavili sa radom. zbog pravnih posledica lokauta GRANSKI. GENERALNI LOKAUT kao i LOKAUT NA NIVOU TA i LS više su teorijske nego praktične kategorije. na granskom nivou 3. Španiju . a nezakonit ako je usmeren protiv zakonitog štrajka.412) 1. Preventivni. generalni 3. U neinstitucionalnim oblicima tripartizma mogu se uspostavljati razni vidovi međusektorske saradnje. Protivmera nezakonitom štrajku u kojem neučestvuju svi zaposleni kod poslodavca. NEZAKONITIM LOKAUTOM smatra se lokaut koji nije odbrambenog karaktera tj. delimičan. a ne poslodavca koji se za lokaut opredelio. a ne pravnog KRS 4. Reč je o lokautu kojem se pribegava u interesu jednog ili više sekundarnih poslodavaca . Lokaut solidarnosti. da mu se pribegava povodom rešavanja interesnog spora. tj onemogućavanja rada delu zaposlenih koji se nisu pridružili štrajkačima .• EU • Tržište unije Argentine. na nivou poslodavca. DELIMIČNI LOKAUT je privremeno zatvaranje dela preduzeća . Zakonit i nezakonit 2. Englesku. lokaut suprotan obavezi očuvanja soc. Nezakonitim lokautom smatra se i „odbrambeni lokaut“ koji se pojavljuje kao protivmera zakonitom štrajku. Odbarmbeni lokaut je zakonit ako je usmeren protiv nezakonitog štrajka. a neretko i da bi izbegli troškove neracionalnog i neisplativog rada sa neštrajkačima. 113. LOKAUT SOLIDARNOSTI razlikuje se od ostalih vrsta lokauta po tome što se njime nastoje zaštiti prava i interesi drugog poslodavca.

raste i njegova pozicija u odnosu na unutrašnje pravo. Poseban kolektivni ugovor 3. „klauzula fleksibilnosti“.MEĐUSOBNI ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA IO (str. Za osvarivanje svojih ciljeva MOR koristi različite metode od koji su najpoznatiji „Međunarodni radni standardi“. Registracija se vrši kod ministarstva nadležnog za rad. Ta obaveza se ne propisuje uvek već proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora gde se insistira na uzdržavanju od upotrebe radikalnih sredstava radne borbe pre pokušaja mirnog rešavanja spornih pitanja. 2.Srbiji vrši se kod ministarstva nadležnog za rad. ekonomskim i socijalnim pravima. Prema zakonu o radu objavljuju se: 1.Srbije 3. Da potrvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom R. 57. Univerzalnost je jedna od osnovnih obeležja međunarodnih radnih standarda . Izmene i dopune opšteg i posebnog kolektivnog ugovora Bliža pravila o načinu objavljivanja drugih kolektivnih ugovora i njihovih izmena i dopuna utvrđuju se sa tim kolektivnim ugovorima. Međunarodnim radnim standardima smatraju se načela .281) Registracija kolektivnih ugovora u R. na oglasnim tablama poslodavaca. obaveza registracije se ne dovodi u pitanje za kolektivne ugovore koji se zaključuju na višim nivoima kolektivnog pregovaranja Bliža pravila o sadržini i postupku registracije kolektivnih ugovora propisuju ministar nadležan za rad. Takodje . u listovima koje izdaju poslodavci. kojima se državiomogućava da preuzme onoliko obaveza koliko može da izvrši.72) S obzirom na to da značaj međunarodnog prava iz godine u godinu raste . a poslodavac snosi odgovornost za pričinjenu štetu. zaštitu čovekove sredine. osim ukoliko partnerske strane drugačije odluče. 7. Ovaj lokaut je nezakonit. odnosno dopunama. međunarodne zločine. koja je propisana kolektivnim ugovorom ili drugim aktom. 18 . norme i smernice o uslovima rada i zaposlenja. Opšti kolektivni ugovor 2. socijalnojh sigurnosti i slično.Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. naročito u vezi sa ljudskim pravima i slobodama. Opšti kolektivni ugovor 2. Poseban kolektivni ugovor 3. Obavezi registracije podležu: 1. kako bi se znalo u svakom trenutku da li određeni KU registrovan . da li je menjan ili dopunjavan i na koje vreme zaključen i sl. To ministarstvo je dužno da o registrovanim kolektivnim ugovorima i njihovim izmenama . Ti ugovori.REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. preko interneta i na drugi način. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: 1. vodi urednu evidenciju.LOKAUT SUPROTAN OBAVEZI OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA podrazumeva pribegavanju lokautu na način koji je suprotan obavezi očuvanja socijalnog mira. odnosno potvrđivanju Afirmaciji međunarodnog prava i međuanrodnih izvora prava umnogome doprinosi „Međunarodna organizacija rada“. misli se na „kolektivne ugovore koji se zaključuju kod poslodavca“. terorizam i sl. njihove izmene i dopune mogu se objavljivati u drugim glasilima. Objavljivanje KU u našoj zemlji vrši se u „službenom glasniku Republike Srbije“. Izmene i dopune opšteg i kolektivnog ugovora Ragistraciji podležu svi kolektivni ugovori osim kolektivnog ugovora zaključenog kod poslodavca. Uvažavajući razlike u pogledu stepena ekonomske razvijenosti između zemalja i regiona dopušteno je korišćenje i tzv. Zbog svega toga nameće se zaključak da norme unutrašnjeg prava ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa normama međunarodnog prava.Srbije. Pod drugim kolektivnim ugovorima . Da bi se normama međunarodnog prava obezbedila veća obaveznost pribegava se ratifikaciji . da zakoni i drugi opšti akti doneti u R. da se potvrđeni međunarodni ugovori i pravila međuanrodnog prava smatraju delom pravnog poretka R. ne samo na nacionalnom planu nego i na internacionalnom planu. a ogleda se u opštoj primenjivosti utvrđenih standarda.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava nego što su u KU. Za kolektivni ugovor i ugovor o radu se primenjuju sledeća pravila: 1. Aktom niže pravne snage se mogu utvrđivati veća prava.. Pravo na neplaćeno odsustvo sa posla dok se vodi postupak mirnog rešavanja radnog spora. Veoma je važno da poslodavci obezbede to odsustvo kad god zatreba. To znači .Odredbe ugovora o radu gde se radnicima propisuju manja prava nego što su u KU. Da svi opšti akti AP i Jed. Pravo na nagradu za rad jer nisu stalno zaposleni u Agnciji za mirno rešavanje radnih sporova 2. Da statuti. primenjuje se KU 4. sa ustavom i zakonom • pravilnik o radu. TA i LS (str. 35.Srbije. toku i okončanju postupka mirnog rešavanja spornih pitanja između poslodavaca i zaposlenih. KOLEKTIVNOG UGOVORA I PRAVILNIKA O RADU zasniva se na „principu hijerarhije“ i principu „povoljnosti za zaposlene“.357) DUŽNOSTI miritelja i arbitara su: 1. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNOG UGOVORA . Da agenciju redovno obaveštavaju o pokretanju.Srbije utvrđeno je: 1. da bi evidencija pila ažurirana. sa ustavom.Ako ugovor o radu sadrži odredbe kojem se zaposlenom obezbeđuju manja prava nego u KU. PRAVILNIKA O RADU i UGOVORA O RADU. aktuelan je iz više razloga: 1. primenjuju se odgovarajuće odredbe više pravne snage.187) Njihova uloga . Sa aspekta zapošljavanja 3.DUŽNOSTI I PRAVA MIRITELJA I ARBITARA (str. ZAKONA. odluke i svi drugi opšti akti AP i jedinica LS moraju biti saglasni zakonu. Da svi podzakonski akti R. Sa stanovišta utvrđivanja minimalnih uslova rada i zaposlenja 5.LS moraju biti saglasni njihovim statutima. primenjuju se pravila: 1.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA NA STRANI DRŽAVE. 3. Da se stalno obrazuju i stručno usavršavaju (aktivna uloga Agencije) 4.2). Sa poslodavačkog stanovišta 4.8. Da postupaju savesno. zakonom i kolektivnim ugovorom Princip povoljnosti za radnike podrazumeva da se aktom niže pravne snage ne mogu utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim aktom više pravne snage. PRAVA miritelja i arbitara su: 1. Ako KU niže pravne snage sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih KU više pravne snage . opšti akti organizacija kojima su poverena . Sa aspekta mirnog rešavanja KRS Država i njeni organi 73. Kolektivnim ugovorom niže pravne snage mogu da se utvrde veća prava i bolji uslovi od uslova utvrđenih KU više pravne snage 3.Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom obezbeđuju manja prava od uslova u KU. Pravo na naknadu troškova nastalih učešćem u rešavanju radnih sporova (1. sindikata. Da postupaju nepristrasno 2. političkih stranaka. da : • zakon ne može biti u suprotnosi sa ustavom • kolektivni ugovor . ništavne su. 2. 3. posmatrana iz ugla IO. Saglasno principu hijerarhije pravni akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa pravnim aktom više pravne snage. Kolektivni ugovor niže pravne snage ne može da sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava od kolektivnog ugovora više pravne snage 2. MEĐUSOBNI ODNOS USTAVA. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNIH UGOVORA. udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. Ova sredstva se obezbeđuju iz budžeta R. odgovorno i profesionalno 3. opšti akti organizacija . Sa normativnog stanovišta 2. Srbije 3. potpuna i dostupna zainteresovanim subjektima. 19 .MEĐUNARODNI ODNOS DOMAĆIH IZVORA PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.75) Ustavom R. Međusobni odnos kolektivnih ugovora utvrđuje se zakonom ili najvišem (nacionalnom) KU. 2.

.POSTUPAK UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str.. dokaz o upisu sindikata u registar. Ponekad se umesto rešenja donosi zaključak i to u slučajevima: a) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a prethodno se nije obratio poslodavcu b) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a da nije sačekao 15 dana u kojem je poslodavac dužan da se izjasni c) ako podnosilac zahteva u roku od 15 dana ne otkloni nedostatke u vezi sa dokazima o ispunjenju uslova reprezentnosti. Ministar nije u obavezi da uvek postupi po preporuci Odbora. Poslodavac je dužan da dostavi taj podatak. sastavljeno od po 3 predstavnika vlade Srbije.. Na osnovu svega toga poslodavac odlučuje o zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca donošenjem rešenja. Može da traži od odbora da preispita svoj predlog o reprezentativnosti sindikata. odnosno da nije utvrđena na pravi način. . Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u nadležnosti je poslodavca (za utvrđivanje sindikata kod poslodavca) ili ministra za rad (sindikat za teritoriju Srbije. 20 .. 64.. Pored toga se podnosi i dokaz da mu poslodavac nije u propisanom roku utvrdio reprezentativnost. a vode se između sindikata i udruženja poslodavaca organizovanih na međunarodnom globalnom planu. da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva 2.. ***ZA R:SRBIJU. grupa .. na predlog ministra imenuje vlada.. dokazi da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva odluči o zahtevu. Protiv rešenja kojeg donese ministar se može voditi upravni spor. podgrupa ili delatnost. Ministar nadležan za rad odlučuje o reprezentativnosti sindikata kod poslodavca samo u slučaju: 1.. Predstavnika vlade. Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova reprezentnosti: 1. a predstavnike sindikata i UP imenuje članovi socijalno ekonomskog saveta izabrani od RS i RUP.143) Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata odvija se na način i po postupku koji je utvrđen „Zakonom o radu“.. AP. GRANU . Broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu evidencije koju vodi poslodavac.322) 1. LS i grana. Članovi odbora se imenuju na period od 4 godien. PODGRUPU. Ukoliko se ne donese takvo rešenje u roku od 15 dana ili ukoliko sindikat smatra da je donešeno na nezakonit način . zahtev se smatra urednim. Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca je tripartitno telo . reprezentativnih sindikata i rep. ***KOD POSLODAVCA*** POSTUPAK SE POKREĆE na zahtev sindikata čija se reprezentativnost utvrđuje. LS .PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA NIVOU NA KOJEM NASTAJU (str. udruženja poslodavaca. Taj zahtev sadrži dokaze o ispunjenju uslova reprezenativnosti i izjavu lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata o broju članova. Ako podnosilac zahteva u označenom roku otkloni nedostatke na koje je ukazano. Odbor proverava i da li su svi podaci dostavljeni i da li su u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom 2. Rešenje koje ministar donese nemora da bude pozitivno. TA . ako sindikat kod poslodavca smatra da mu reprezentativnost nije utvrđena na zakonit Način. Obično se rešavaju mirno i značajan doprinos ima MOR. sindikat se može obratiti „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca“ za zahtevom. GRUPU. SPOROVI KOJI NASTAJU NA INTERNACIONALNOM GLOBALNOM NIVOU su sporovi koji se vode povodom povrede i ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na širem međunarodnom planu . O zahtevu se odlučuje rešenjem koje se donosi u skladu sa utvrđenim činjenicama. TA . sindikat je u obavezi da ta dokumenta dostavi u roku od 15 dana od kad je to Odbor zatražio. u skladu sa zakonom. dokazi o ispunjavanju uslova u pogledu potrebnog broja članova. u skladu sa propisima 3. Ukoliko nisu . LS se objavljuje u službenom glasniku Republike Srbije.24.. Rešenje o reprezentativnosti sindikata za određenu GRANU. DELATNOST*** Reprezentativnost ovih sindikata utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora.

. duševne patnje.POSLODAVAC ima pravo na nadoknadu imovinske i neimovinske štete. 37. EU). • za štetu pričinjenu trećim licima odgovara poslodavac. Obično nastaju u delatnostima od opšteg interesima i rešavaju se mirnim putem . jer kolektivne obaveze proističu iz kolektivnog prava. ili putem ekonomskog i drugog pritiska.poslodavac ima pravo na naknadu štete . povreda časti i ugleda..402) Štrajk po pravilu dovodi do nastanka štete. U njima mmože učestvovati i vlada. Pravo zaposlenih na sindikalno organizovanje podrazumeva obavezu poslodavca da svojim aktivnostima ne ometaju ostvarivanje tog prava. 3. AKO JE ŠTRAJK ZAKONIT • poslodavac nema pravo na nadoknadu štete • ne odgovara za štetu pričinjenu radnicima neštrajkačima. GRAĐANSKOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str.odgovornost za štetu snosi organizator . između poslodavca i većine zaposlenih i poslodavca i saveta zaposlenih. SPOROVI KOJI NASTAJU NA MEĐUNARODNOM REGIONALNOM PLANU jesu sporovi koji se povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na međunarodnom regionalnom planu vode između sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na područiju regije (dve ili više zemalja .SPOROVI NA NIVOU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE umnogome podsećaju na sporove koji nastaju na nivou TA. podzakonskim aktom i kolektivnim ugovorom. pa se poslodavca mora zadovoljiti delimičnim izmirenjem ZAPOSLENIM NEŠTRAJKAČIMA se može naneti šteta ukoliko se formira štrajkačka Straža i na taj način im se onemogući da da ostvare pravo na zaradu Tu štetu nadoknađuje organizator štrajka . SPOROVI KOJI NASTAJU NA NACIONALNOM NIVOU U njima učestvuju sledeće strane u sporu: • učesnici u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora • država (vlada ili ministrastvo) i sindikat (jedan ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i udruženje poslodavaca (jedno ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i sindikat i udruženje poslodavaca (jedno ili više) 4. Iz ovog proizilazi da postoje kolektivna prava zaposlenih i poslodavaca. Građanskopravne posledice štrajka se mogu posmatrati u odnosu na poslodavca . SPOROVI KOJ NASTAJU NA NIVOU GRANE.pred sudom. GRUPE. IMOVINSKA šteta se sastoji od stvarne štete i izgubljene dobiti NEIMOVINSKA ili MORALNA je pretrpljeni strah. PODGRUPE ILI DELATNOSTI su sprovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za GGPD. koji će da proceni visinu te štete.209) Kolektivna prava i obaveze utvrđuju se zakonom. Ključna razlika je u stranama u sporu (odnose se na teritoriju LS) i delimično u predmetu spora ( nezadovoljstvo zaposlenih i njihovih organizacija.sredstva koja prikupljaju udruženja poslodavaca . korisnici poslodavčevih usluga i drugi subjekti. ministarstvo i drugi državni organi.. poslodavaca i udruženja) 7. 104. TREĆA LICA su poslovni partneri poslodavca. radnicima. Pošto je tu štetu teško utvrditi sud je prinuđen da angažuje veštaka. poslovnim partnerima poslodavca i drugim eventualnim subjektima. npr. i koja se koriste u najtežim situacijama i koriste se i za nadoknadu štete bilo poslodavcima. u izuzetnom slučaju – učesnici štrajka . Organizator obično nije u stanju da izmiri svu neimovinsku štetu . U tim sporovimma učestvuju i jedinice TA. saglasno principu objektivne odgovornosti. Npr. 6. Ta šteta može da bude imovinske i neimovinske prirode. • „fondovi solidarnosti“ su fin. u odnosu na zaposlene neštrajkače i u odnosu na treća lica.SPOROVI KOJI NASTAJU NA NIVOU JEDINICA TA su sporovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora.KOLEKTIVNA PRAVA I KOLEKTIVNE OBAVEZE (str.2. Naspram kolektivnih prava stoje kolektivne obaveze. izuzetno učesnici. Kolektivna prava zaposlenih su: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje 21 .SPOROVI KOJINASTAJU NA NIVOU POSLODAVCA su oni koji se vode između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca . 5. i trećim licima AKO JE ŠTRAJK NEZAKONIT .

Autonomija u funkcionalnom smislu pretpostavlja mogućnost socijalnih partnera da nezavisno od volje i mogućih uticaja političkih partija. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: • samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture .81) Ovaj princip je jedan od najvažnijih principa IO.samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture i njihovih organa i tela 2.njihovu finansijsku nezavisnost i materijalnu obezbeđenost u odnosu na političke partije.. da sindikat bude potpuno podređen određenoj političkoj partiji.da pojedini sindikati i njihovo članstvo gaje određene simpatije prema političkim partijama. verske zajednice. Poslednjih godina javlja se tendencija „Ideologizacije sindikata“ tj. Kolektivna prava poslodavaca: • pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova 10.PRINCIP AUTONOMNOSTI (str. Sindikalne i poslodavačke organizacije treba samostalno da odlučuju kako će ostvariti svoje funkcije i štititi svoje interese i interese svog članstva. 3. U ta pitanja ne može niko da im se meša: Ni država. Vraćanje sindikata izvornim ciljevima borbe za radnička prava i sve manje mešanje sa poolitikom i političkim partijama.pravo na kolektivno pregovaranje pravo na participaciju pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova pravo na štrajk pravo na konsultovanje pravo na informisanje • pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. bez dovođenja u pitanje autonomije u odnosu na njih. da se između sindikata i političke partije uspostavi visok stepen saradnje. ni verske zajednice. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: 1. zato što imaju visok procenat istog članstva. finansijskom i funkcionalnom smislu. samostalno opredeljuju pravce . Bez autonomnosti sindikata i udruženja poslodavaca nema ni pravog socijalnog partnerstva niti uspešne tripartitne saradnje. Pod autonomijom sindikata u funkcionalnom smislu podrazumeva se samostalnost u njihovom delovanju i funkcionisanju. instrumente i metode svoga delovanja i funkcionisanja Između sindikata i političkih partija mogu da se uspostave sledeći odnosi: 1. • samostalno osnivanje sindikalnih i poslodavcčkih finansijskih fondova. jer se sindikati vrlo često suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava . Autonomija u finansijskom smislu je vrlo bitna. finansijskom i funkcionalnom smislu. ni političke partije. ***Autonomija sindikata u odnosu na POSLODAVCE i njihova udruženja 22 • • • • • • . koaliciji ili ideologiji 2. ***Autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na POLITIČKE STRANKE i druge subjekte I ova autonimja se izražava u organizacionom .. nevladne organizacije. zbog čega neretko pristaje na finansijsku pomoć države ili poslodavca i na taj način podređuje svoju poziciju..samostalnost u vođenju kadrovske politike i imenovanju rukovodećih ljudi u njihovim organima i telima 3. • samostalnost u izboru njihovih organa i rukovodstva. Pošto se autonomnost države u odnosu na poslodavce i sindikat ne dovodi u pitanje treba još da se sagleda: 1) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na državu 2) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na političke stranke i druge subjekte 3) autonomija sindikata u odnosu na poslodavce ***Autonomija sindikata i posldavaca u odnosu na DRŽAVU se ogleda u organizacionom.

kako bi se nastali spor rešio u korist poslodavca. MIRITELJA . 27. u roku od 3 dana. bilo zajednički . da nema komlikovnih pravila. Lokautu se pribegava i zbog neiplativog rada sa radnicima neštrajkačima. strane u sporu) po njemu se može postupati. Ako predlog sadrži minimum neophodnih podataka (predmet spora.233) Kolektivna prava poslodavaca su: 1) pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje 2) pravo na kolektivno pregovaranje 3) pravo na lokaut 4) pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova PRAVO NA UDRUŽIVANJE . Što se tiče opštenja između učesnika u postupku. poslodavac ima pravo da sam izabere u koje udruženje će se učlaniti i da li će se uopšte učlaniti .373) Postupak se pokreće PREDLOGOM koji se upućuje AGENCIJI . mada postoje slučajaevi kada se odstupa od tog načela. Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja . Može se zaključiti samo uz saglasnost strana. Takva obaveza se utvrđuje zakonom. Sindikat koji nije autonoman u odnosu na poslodavca . povodom KRS. Ako se druga strana ne saglasi . tako u odnosu na državu PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Kolektivno pregovaranje ne odviaj se samo u interesu zaposlenih već i u interesu poslodavaca. a odnose se na delatnosti od opšteg interesa ili na delatnosti u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. Miritelj se bira iz imenika koji se vodi u republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. fabrike. ona je u nadležnosti ministra za rad. finansijskom i funkcionalnom smislu.Poslodavci se udružuju da bi uspešnije štitili svoja prava i interese. kako u odnosu na zaposlene. Svaka strana u postupku snosi svoje TROŠKOVE POSTUPKA. Obaveza učešća u pregovorima ne podrazumeva i obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora. Iz prava na kolektivno pregovaranje proističe i obaveza poslodavaca da učestvuju u pregovorima. Mirno rešavanje KRS se temenji na načlu dobrovoljnosti . da bi se na zaposlene izvršio ekonomski i drugi pritisak. radnje . PRAVO NA MIRNO REŠAVANJE KRS Mirno rešavanje KRS je i u interesu poslodavaca i u interesu zaposlenih. odnosno koji je pod kontrolom poslodavca često se naziva „žuti sindikat“. Veza između stepena sindikalizacije i IO (str. 41. 79. bil pojedinačno. onda se spor ne može voditi jer je u suprotnosti sa načelom dobrovoljnosti. tj iz budžeta R. Predlog za pokretanje postupka podnose strane u sporu .Srbije. službe ili drugog organizacionog dela preduzeća. da li je saglasna da se spor rešava mirnim putem. agencija je dužna da ga zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavi drugoj strani u sporu sa molbom da se izjasni. Opšteprihvaćeno pravilo je da je lokaut zakonit ako se pojavljuje kao odgovor na nezakonit štrajk.zasniva se na principu dobrovoljnosti . PRAVO NA LOKAUT Ostvarivanje tog prava dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća . određuje ga direktor agencije. pogona. tj.151) 23 . koja svojom regulativom doprinosi nesmetanom odvijanju pregovaračkog procesa. sporazumno određuju strane u sporu. Ako predlog podnese jedna strana . zaduženog za pružanje pomoći stranama u KRS. Nastoji se da se što više pojednostavi tj.Ova autonomija se izražava u organizacionom.KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA (str. POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA KRS (str. međutim troškove uključivanja miritelja snosi republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova . Za uspešno odvijanje pregovora zainteresovana je i država.

organizovanost i opredeljenost sindikata 5. sindikat uspešnije funkcioniše i efikasnije štiti prava i interese svoga članstva. Nova visokostručna zanimanja 11.1979 godine.Globalizacija 6. privrednog i socijalnog zakonodavstva 6. Drugi odgovarajući državni organi 4. „službe za mirno rešavanje radnih sporova“ .INSTITUCIJE ZA REŠAVANJE KRS (str. Osim njih u rešavanju sporova između poslodavca i zaposlenih učestvuju idržavni organi. Naučni razvoj 10.SPECIJALIZOVANE INSTITUCIJE se organizuju kao javne službe ili kao privatne službe za rešavanje KRS. stanje ekonomske i socijalne politike 2. 50% -1953 godine .1985 godine. socijalnih prilika u društvu. Sudski organi 3.Smanjena potreba za radničkom solidarnošću 2. INSTITUCIJE za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih su: 1. U nekim zemljama postoje i kombinovani modeli JAVNE institucije su najznačajnije . Ako je stepen sindikalizacije visok . zaštita prava i interesa u velikoj meri zavise od stepena sindikalizacije. Stopa nezaposlenosti 7. Nadležni organi teritorijalne autonomije 5. Fleksibilno radno vreme *** VELIKA BRITANIJA .danas manje od 40% *** FRANCUSKA i SAD Danas oko 10% zaposlenih su članovi sindikata ***AUSTRALIJA -1921 godine . stepen razvijenosti industrijskih odnosa 3. To su „službe za mirenje i posredovanje“ .danas oko 50% ŠVEDSKA 85% . najrasprostranjenije i najkompetentnije institucije za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih. DANSKA 75%. Kulturne navike 12. PROCENAT sindikalno organizovanih radnika zavisi od sledećih faktora: 1. Nadležni organi lokalne samouprave 1. Njihov položaj i uloga je uređena zakonom. 50% (stroge mere recesije) . odnosno broja i procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat. stanje socijalnog partnerstva 4. ekonomski . 24 . 59% zaposlenih su bili članovi sindikata . Povećan broj žena i intelektualaca 8.333) U većini zemalja osnovane su institucije za mirenje posredovanje i arbitražu. odnosno službe za mirenje posredovanje i arbitražu 2.Ostavrivanje sindikalnih prava i sloboda . skandinavske zemlje). BELGIJA 53% 66. Manji udeo manuelnih radnika 3.Udeo neproizvodnih radnika u ukupnom broju radnika 5. Institucije specijalizovane za rešavanje radnih sporova. 65% . Stepen sindikalizacije se stalno menja zavisno od društvenih. U zemljama u kojima je procenat sindikalnog članstva visok socijalno partnerstvo dobro funkcioniše (npr. Povećan broj zaposlenih u uslužnim i neproizvodnim delatnostima 9. adekvatnost radnog. Povećanje broja zaposlenih žena (manje se interesuju za sindikat) 4. Obrazovni nivo zaposlenih RAZLOZI SMANJENJA ČLANSTVA: 1.

odnosno njihov postupak je postao jednostavniji. Sudovi opšte nadležnosti se organizuju na različite načine. organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave zavisno od nivoa na kome je spor nastao.UPRAVNI SUD .svode se na insistiranje kod drugih organa da ubrzaju postupak . Mogu biti stalne ili privremene. Ti funkcioneri imaju određena ovlašćenja a njihova karakteristika je: . U njima najčešće postoje posebna veća. parnični i gražanski sudovi. Pored njih u rešavanju spornih pitanja . Rešavanje radnih sporova prepušteno je opštinskim. odeljenja i druge organizacione jedinice u kojima rade sudije za rešavanje RS. izuzetno interesne KRS. Imaju određene prednosti u odnosu na stalne zbog mogućnosti da se prilagodi prirodi. Privremene institucije nastaju ad hoc za rešavanje KRS po potrebi. okružnim i vrhovnom sudu Srbije. posredovanje i arbitražu“ . Privremen inst. od slučaja do slučaja. Pojavom radnih sudova . 67. mogu učestvovati i nosioci određenih funkcija.da se preuzimaju u cilju zaštite javnog interesa.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . UPRAVNI SUD Upravni sudovi nadležni su za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima.„službe za mirenje.339) SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. po pravilu reč je o pojedinim državnim organima . svremena na vreme. na osnovu posebnog sporazuma ili odredaba iz kolektivnog ugovora.RADNI SUD (specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova) . Njihov rad se zasniva na principu tripartizma. MEŠOVITE se retko osnivaju 2. SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI Rešavanje kolektivnih radnih prava i interesa vrše i sudovi opšte nadležnosti tj.NADLEŽNOST SUDSKIH ORGANA U REŠAVANJU KRS (str.SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. One se osnivaju po nastanku spornih pitanja najčešće posebnim sporazumom strana u sporu. Stalne institucije se osnivaju pre nego li nastane ikakav spor između strana . a unutrašnjom preraspodelom poslova u vrhovnom sudu Srbije određen je broj sudija koji se bave ovim sporovima. One nastaju po pravilu u privatnom sektoru i fanansiraju ih strane u sporu tj osnivači. Za upravni sud se vezuje rešavanje individualni radni sporovi. složenosti problema.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . PRIVATNE institucije osnivaju učesnici u zaključivanju KRS. izuzetno interesne KRS. U opštinskim i okružnim sudovima konstituisana su posebna veća za radne sporove. U postupcima pred ovim sudovima se „sporije stiže do pravde“ strane u sporu“ im se ređe obraćaju. USTAVNI SU 25 . uglavnom neprofesinaolnog tipa pojavili su se u 19 veku. organizacijama i službama) . U pojedinim zemljama postoji više vrsta radnih sudova (u Japanu tri vrste). efikasniji i ekonomičniji. kojim uspevaju da preventivno utiču na smanjenje kolektivnih radnih sporova. dok se rešavanje KRS obavlja u skladu sa pravilima posebnog pravnog režima. odnosno strane u sporu. postupak rešavanja IRS i KRS .DRUGI ODGOVARAJUĆI DRŽAVNI ORGANI . Javne institucije karakteriše i stalnost delovanja . Rešavanje KRS rešavaju: .vezuju se za specifične situacije .RADNI SUD .UPRAVNI SUD (nadležni za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima.neposredno USTAVNI SUD 3.ona su veoma ograničena . organizacijama i službama. Prvi oblici radnog sudstva .neposredno USTAVNI SUD RADNI SUD je specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova. Rešavanje KRS rešavaju: .

odluka. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . strana u sporu i važeće regulative. odnosno predstavniku sindikata. Sudovi mogu biti: 4. predmeta spora. pravna snaga. odnosno na angažovanje radne snage. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. međusobni odnos ustava. zakona. koji se zbog bojkota nejgovih proizvoda morao iseliti iz Irske. a ostali radnopravni propisi – sa radnim zakonodavstvom. obezbedi pristup informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti FORMALNO-PRAVNI ELEMENTI KRS (vidi pitanje 59) U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI.Kupce njegovih proizvoda . odnosno za položaj članova sindikata 2) da obezbedi tehničke i prostorne uslove za nesmetan rad sindikata 3) da sindikatu . a protiv sekundarnog .Poslovne partnere poslodavaca . postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom 26 . Postupak za ocenu ustavnosti u našoj zemlji mogu da pokrenu: državni organi. organi TA.Kasaciju neustavnih i nezakonitih akata (ukidanje ili poništavanje neustavnih ili nezakonitih podzakonskih propisa i drugih opštih akata) 107. Znači apeluje se na: . OBAVEZA POSLODAVCA U ODNOSU NA SINDIKAT (str. Pravo na inicijativu za pokretanje tog postupka ima svako pravno i fizičko lice. Protiv primarnog zato što su zaposleni sa njim u sporu. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 5. zavisno od vrste spora. izvršne i opšteobavezujuće. Celokupno radno zakonodavstvo mora biti u skladu sa ustavom. da ne kupuju njegove proizvode odnosno da ne koriste njegove usluge dok se kolektivni radni spor ne razreši. zavisno od vrste spora. vreme . Osim primarnog i sekundarnog bojkota važan je i bojkot do koga dolazi sporenjem dva ili više sindikata u vezi sa priznavanjem prioritetnog prava na zapošljavanje. organi LS.Korisnika njegovih usluga Bojkot se smatra propratnom manifestacijom štrajka. Bojkot su akcije zaposlenih kojima se apeluje na poslovne partnere i klijente poslodavca da privremeno zamrznu poslovnu saradnju sa poslodavcem tj. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. Bojkot može da bude usmeren protiv primarnog ili protiv sekundarnog poslodavca. predmeta spora. upravnika velikog poseda u Irskoj. rešenja. Povreda principa ustavnosti pokreće se ustavni SPOR. zato što nastavlja poslovnu saradnju sa primarnim poslodavcem. Princip ustavnosti i zakonitosti predpostavlja postojanje skladnog ustavopravnog sistema u kojem se jasno raspoznaju mesto. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 6. kao i sam ustavni sud. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. strana u sporu.406) Reč bojkot datira iz 1880 godine i potiče od imena Džejms Bojkota . Ustavni spor okončava se sudskom ODLUKOM koja može proizvesti dva različita dejstva: . 21.138) Obaveze poslodavca u odnosu na sindikat su: 1) da sindikat redovno informiše o ekonomskim . • Ako se KRS rešava mirnim putem .socijalnim i drugim pitanjima značajnim za radnopravni položaj zaposlenih.Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.BOJKOT (str.Konstataciju neustavnosti (konstatuje se njihova potpuna ili delimična neustavnost) . najmanje 25 narodnih poslanika. kako bi se izdejstvovali određeni ustupci u korist zaposlenih. Njegove odluke su konačne. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća.

predsednika države i drugih nadležnih organa. u ratnim uslovima.tu odluku može doneti i većina zaposlenih 2. Sporazum o prestanku štrajka se sačinjava u pisamoj formi. 3. Odlukom o zabrani štrajka se obično propisuje „radna obaveza“. nego da za kratko vreme primoraju drugu stranu na ustupke. neuspešno Do okončanja štrajka dolazi na različite načine: 1. neposredne ratne opasnosti. odnosno arbitar se može izuzeti iz postupka iz sledećih razloga: 1) Ako ZASTUPA neku od strana u sporu ili je u poslednjih 5 godina zastupao neku od strana u sporu 2) Ako je srodnik po krvi U PRAVOJ LINIJI do bilo kog stepena. a u POBOČNOJ LINIJI do 4. Ta prava su: 1) Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2) Pravo na učešće u rešavanju KRS 3) Pravo na učešće u radu tripartitnih institucija 4) Pravo na učešće u radu multipartitnih institucija 5) Druga prava u skladu sa zakonom 72. Odlukom suda ili drugog nadležnog organa Ovakva odluka se donosi u vanrednim situacijama. miritelj . štrajk se može okončati i odlukom ministarstva. 101.. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. Štrajk se može okončati: 1.399) Organizatorima i učesnicima u štrajku nije u interesu da štrajk dugo traje.355) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova . Zahvaljujući tome ono može stupati u pravne odnose i poslove sa drugim subjektima Udruženje poslodavaca svojstvo pravnog lica stiče upisom u registar .• • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. Ako se ni jedno sporno pitanje ne reši – tj. Rešavanjem samo nekih od tih spornih pitanja 3. član 48 .. odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu.da su zaposleni stupili u štrajk . Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. stav 1 . Takve odluke se donosu u delatnostima od opšteg interesa. OKONČANJE ŠTRAJKA (str. Sporazumom strana u sporu Tim sporazumom se udovoljava barem delu štrajkačkih zahteva. Odlukom arbitraže Za takav način okončanja neophodne su sledeće pretpostavke: . stepena neke od strana u sporu.da strane u sporu prihvataju arbitražnu odluku. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). 4.da je arbitraža donela odluku o rešenju spornih pitanja . Rešavanjem svih spornih pitanja 2. Odlukom od organizatora štrajka . 3) Ako je u RADNOM odnosu ili u ČLANSKOM odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje 2 godine 4) Ako je povezan sa stranam u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost.173) Udruženje poslodavaca ima svojstvo pravnog lica što znači da ima i pravnu i poslovnu sposobnost. u skladu sa zakonom i drugim propisom Udruženje kome je svojstvo reprezentativnosti utvrđeno .da su se strane u sporu saglasile da sporna pitanja rešavaju u postupku pred arbitražom . Osim odluke suda.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA I PRAVA REPREZENTATIVNOG UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. 32.IZUZEĆE MIRITELJA I ARBITARA (str. ima određena prava koja nemaju nereprezentativna udruženja. 27 . vlade.

OBESPRAVLJIVANJE i PROGANJANJE sindikalnih predstavnika i drugih boraca za prava zaposlenih.prisustvovanje na sednicama (bez prava učešća u raspravi i odlučivanju) 82. proglašavaju tehnološkim viškom . Ovakvi oblici pritiska na zaposlene NISU dopušteni. sporazum postaje suvišan. predstavnici REGIJA. ravnopravan tretman (mogu da pokreću inicijative. Znači. postao dozvoljeno sredstvo radne borbe. On je dugo zabranjivan . Ako strane u sporu u određenom roku ne odrede miritelja. OSTALI OBLICI EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA POSLODAVCA (str. Pored štrajka postoje još i BOJKOT i ŠTRAJKAČKA STRAŽA. Kroz istoriju su poznate „Crne liste nepoželjnih“ Mnogi poslodavci vrlo su rešeni da se „oslobode“ nepoželjnih radnika. To su propratne manifestacije štrajka. ali o ovim razlozima moraju da povedu računa i arbitri i miritelji i da odmah obaveste direktora agencije jer je to njihova moralna i zakonska obaveza O izuzeću miritelja i arbitara odlučuje direktor agencije po obaveštenju ili nazahtev jedne od strana u sporu. u ime poslodavca direktor . Status tih subjekata je različit: 1. Odbor za mirenje broji tri člana. ali je krajem 19 veka i početkom 20. Vremenom se pokazalo da je ŠTRAJK najefikasnije sredstvo za zaštitu prava i interesa zaposlenih. Po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj.SPORAZUM O UTVRĐIVANJU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH (str. ne dopuštaju im da napreduju u poslu.. Sporazum potpisuju . Takav odnos prema „nepoželjnim radnicima“ obespokojava ostale zaposlene . UDRUŽENJA POTRŠAČA .OSTALI SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.obično ih postavljaju na radna mesta sa nepovoljnim uslovima rada. učestvovanje u raspravi (o pitanjima koja su na dnevnom redu .Obe strane mogu da podnesu zahtev za izuzeće. a u ime zaposlenih – predstavnik saveta zaposlenih koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. poslodavaca i države kao glavnih subjekata IO .. EKOLOŠKIH POKRETA.207) Osim sindikata . povećavajući njihov strah od posledica koje ih mogu zadesiti ako učestvuju u tim aktivnostima. PENZIONERSKIH I INVALIDSKIH UDRUŽENJA itd. U njihovom radu mogu da učestvuju i predstavnici NACIONALNIH BANAKA.REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PUTEM EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA ZAPOSLENIH (str. Da bi takve pojedince primorali da napuste firmu . sastavljenom u skladu sa principom tripartizma. Članovi odbora z amirenje su ravnopravni stim što se uloga presedavajućeg u postupku uvek poverava miritelju. MALTRETIRANJE. umanjuju im zaradu . a o izuzeću se mora odlučiti 8 dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće.. ali ne i odlučivanje) 3. Ako se okolnosti promene i zaključi se kolektivni ugovor kod poslodavca . 36. naknade zarada i druga primanja mogu se urediti „sporazumom poslodavaca i predstavnika zaposlenih“ To je moguće samo pod uslovom da kod poslodavca NIJE osnovan sindikat. da učestvuju u raspravi i odlučivanju) 2. To su ŠIKANIRANJE.377) Postupak mirenja u KRS odvija se pred odborom za mirenje . dok se miritelj bira sporazumno od strana u sporu. Pri tome se ne insistira da to bude reprezentativna sindikat.255) Zarade . ako je osnovan sindikat (kakav god) ne može se potpisati ovakav sporazum. 116.ORGAN NADLEŽAN ZA MIRENJE I NJEGOV SASTAV (str. učestvuju i drugi odgovarajući subjekti. a naročito onih koji su gotovo uvek spremni da organizuju štrajkove. onda ga određuje direktor agencije za mirno rešavanje radnih sporova.418) Osim lokauta postoje i drugi oblici pritiska na zaposlene. 49. da predlažu donošenje odluka. odnosno za određene eksperte iz određenih oblasti. Miritelj mora da se pridržava načela nepristrasnosti. Predstavnike strana u sporu samostalno određuju te strane . Uobičajna je praksa da se u ekonomsko-socijalnom savetu i drugim tripartitnim telim aobezbeđuju mesta za NEUTRALNE STRUČNJAKE. 87.386) Zaposleni su oduvek vršili pritisak na poslodavce kako bi ih primorali na određene ustupke u pogledu uslova rada i zaposlenja. 28 .

Tesna povezanost štrajkačkih zahteva sa pitanjima koja su predmet spora Da bi štrajk bio zakonit . Iz tog razloga se često nazivaju „sporovi o reviziji prava“.387) Štrajk je jedno od najsnažnijih . ali takvi štrajkovi nisu dopušteni.300) INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku zaključivanja. Privremeni prekid rada zaposlenih 2.88.. Bliža pravila o uslovima tog upisa određuje ministar nadležan za rad. naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja. organizovan radi vršenja ekonomskog ili drugog pritiska na poslodavca. neophodno je da se štrajkački zahtevi odnose na pitanja koja su predmet spora.137) Sindikat se osniva „na način i po postupku utvrđenim opštima aktom sindikata“ Sindikat se upisuje u registar. Zaposleni se ne može prisiljavati da pristupi sindikatu i kojem sindikatu će da pristupi Ako je zaposleni koji je član sindikata saglasan da mu se od plate odbija iznos na ime „sindikalne članarine“. INTERESNI KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI nastaju povodom kolektivnougovorenog uređivanja zarada i drugih uslova rada. pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom. PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PREDMETU SPORA (str. U većini štrajkova dominiraju zahtevi za povećano zaradom.ŠTRAJK SA ZAUZIMANJEM PREDUZEĆA I ŠTRAJK SPORENJA (str. Zaposleni ne može da bude u isto vreme član dva sindikata o čemu bi osim zaposlenog trebalo da vodi i sindikat 62. podzakonskih i drugih propisa o kolektivnim pravima. tj da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru članova i predsednika sindikata. 20. Sporovi povodom primene i tumačenja NORMATIVNOG dela kolektivnog ugovora 2. udruženje poslodavaca kako bi se prihvatili štrajkački zahtevi 3. odnosno zakonskih . Sporovi povodom primene i tumačenja OBLIGACIONOG dela kolektivnog ugovora Normativni deo sadrži odredbe kojima se uređuju zarada. poslodavac je dužan da taj iznos uplaćuje na račun sindikata. Ta obaveza se mora izvršiti 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu u registar. odnosno na udruženje poslodavaca. Reč je o sporovima koji ne nastaju samo povodom stvaranja novog prava nego i povodom revidiranja postojećeg prava. Sindikat je dužan da poslodavca informiše o aktivnostima vezanim za svoje osnivanje.Organizovano vršenje pritiska na poslodavca. Obligacioni deo sadrži odredbe kojima se uređuju odonosi između ugovornih strana.OSNIVANJE SINDIKATA I PRISTUPANJE SINDIKATU (str. podzakonskim aktima. izmena i dopuna i proširivanja dejstva kolektivnih ugovora o radu. POD ŠTRAJKOM SE PODRAZUMEVA privremeni prekid rada zaposlenih . najprimenjivanijih i najefikasnijih sredstava borbe kojima su se zaposleni vekovima koristili radi zaštite svojih prava i svojih profesionalnih i ekonomskih interesa. PRAVNI KOLEKTIVNI RADNI SPOR nastaje povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih radnih prava ili interesa. ŠTRAJK (str. utvrđenih zakonom.398) 29 . Postoje dve vrste pravnih KRS: 1. u cilju prihvatanja njihovih zahteva u vezi sa pitanjima koja su predmet spora. Mnogi zahtevi se odnose i na ostvarivanje političkih ciljeva . kolektivnim ugovorom. Sindikat se osniva radi zaštite prava i interesa zaposlenih i radi unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa svojih članova Sindikat se osniva bez posebnog odobrenja. 100. obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. način zaključivanja kolektivnog ugovora i izmene i dopune kolektivnog ugovora. Organizovanju štrajka s emože pristupiti ako su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešavanje spornih pitanja. OSNOVNA OBELEŽJA ŠTRAJKA SU: 1. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. Članstvo u sindikatu se obezbeđuje potpisivanjem pristupnice .

Kratkotrajni i dugotrajni . koji podleže obavezi registracije. Sporazum kojem prestaje važenje kolektivnog ugovora . Štrajk sporenja nije dopušteno sredstvo radne borbe. Jedan vodi sa drugim sindikatom . On tu odluku donosi na zahtev jednog od učesnika. granske i generalne 4. odnosno kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj niskokvalifikovanih radnika. Obično se organizuje kad poslodavac treba da organizuje veći broj radnika. 94. 56.Štrajk sa zauzimanjem preduzeća se ogleda u privremenom prekidu rada u toku kojeg štrajkači ostaju na svojim radnim mestima kako bi onemogućili poslodavca da privremenim angažovanjem novih ljudi (Štrajkbrejkera) nastavi proces rada.Većina zaposleni i manji deo zaposleni Štrajk upozorenja Štrajk solidarnosti Divlji štrajk Delimični štrajk Kategorijalni štrajk Štrajk sa zauzimanjem preduzeća Štrajk sporenja 52. TA . Prema nivou: Kod poslodavca. Prema dopuštenosti: zakonite i nezakonite 2.PRESTANAK VAŽENJA KOLEKTIVNOG UGOVORA PRE ODREĐENOG ROKA (str.da se obezbede jednaki minimalni uslovi rada i zaposlenja 30 . Štrajk sa zauzimanjem preduzeća po pravilu se smatra nedopuštenim sredstvom radne borbe. a drugi sa poslodavcem. ministar nadležan za rad može odlučiti da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u njegovom zaključivanju. U našoj zemlji to pitanje nije uređeno.279) Važenje kolektivnog ugovora može prestati i pre isteka vremena od tri godine na dva načina: 1. Smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici kolektivnog ugovora. Prema načinu manifestacije: Štrajkovi iznenađenja. Opravdani razlozi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora su: 1.Najavljeni i nenajavljeni . Štrajk sporenja podrazumeva privremeni prekid rada zaposlenih organizovan od strane sindikata u nameri da se na poslodavca izvrši pritisak da prilikom zapošljavanja novih radnika daje prednost kandidatima koji su članovi tog sindikata. ali posle pribavljanja mišljenja socijalnoekonomskog saveta.OTKAZOM jednog ili više učesnika KU SPORAZUMOM o prestanku važenja kolektivnog ugovora zaključuje se u pisanoj formi. Prema ciljevima: profesionalni i politički 3.393) 1.275) Ukoliko postoje razlozi . Ovaj štrajk je karakterističan obično za oblasti rudarstva. kružne i tromboze 5.Učesnici takvog kolektivnog ugovora dužni su da započnu razgovore oko novog kolektivnog ugovora najduže 15 dana od dana davanja otkaza. građevinarstva i poljoprivrede. Prema usmerenosti: primarni i sekundarni DRUGI KRITERIJUMI .VRSTE ŠTRAJKOVA (str. na nivou jedinice LS .PROŠIRENJE DEJSTVA KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. a ne drugog sindikata. takođe bi trebalo registrovati i objaviti U slučaju davanja OTKAZA primenjuju se dva pravila: 1.Kolektivni ugovor koji se otkazuje primenjuje se najduže 6 meseci od dana davanja otkaza 2. Specifičnost ovog štrajka je što sindikat učestvuje u dva spora.SPORAZUMOM svih učesnika KU 2.

ustanove. vlasnika kapitala i građana u celini. Poslodavac 2.19) Socijalni i privredno-ekonomski značaj IO proizilazi iz činjenice da se u okviu njih . Do privremene zabrane dolazi na osnovu odluke suda ili na osnovu drugog nadležnog organa. a reše u javnom sektoru. podgrupi ili delatnosti koje imaju uticaj na socijalnoekonomski položaj zaposlenih . podgrupi i delatnosti.podgrupi i delatnosti) Prvi razlog se vezuje za proširenje opšteg kolektivnog ugovora Drugi razlog se vezuje za proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora koji je zaključen u grani . službu kontrole leta. Baveći se kolektivnim pregovaranjem IO doprinose objektivnom sagledavanjem i kritičkom preispitivanju njihovog materiajlnog i socijalnog položaja. u pojedinim zemljamadopušteno im je da učestvuju u sistemu kolektivnog pregovaranja 4. Banke. Privredne komore se organizuju na terirorijalnom i granskom. (samo pod uslovom da se primenjuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u grani. u situacijama gde može doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. grupi.SUBJEKTI IO NA STRANI POSLODAVCA (str. a što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju. dok se u anglosaksonskom pravu fakultativno osnivaju. Privredna komora POSLODAVAC je pravno ili fizičko lice koje zapošljava . začažući se za rešenja koja na najbolji način štite prava i interese poslodavaca i zaposlenih . PRIVREMENA ZABRANA ŠTRAJKA se izriče u vanrednim situacijama. Zaposlenom kome se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku . LS. na posredan ili neposredan način izučavaju odnosi na radu i u vezi sa radom tj.389) Zabrana štrajka može da bude TRAJNOG ili PRIVREMENOG karaktera. vaspitnim ustanovama. Udruživanje poslodavaca funkcioniše na principu dobrovoljnosti. Društveno-politički i pravni značaj IO. u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti. Izučavajući proces kolektivnog pregovaranja i metode rešavanja kolektivnih radnih sporova . Odnosi od kojih zavisi materijalni i socijalni položaj zaposlenih. tj. U pojedinim zemljama ta zabrana se odnosi i na pravosudne organe. Po prestanku razloga zbog kojih je izrečena. Poslodavac se pojavljuje u ulozi pravnog lica u obliku preduzeća ili drugog privrednog subjekta. prestaje i takva zabrana. Prvi oblici udruživanja su se javili krajem 19. srednji i veliki preduzetnik.da se ublaže razlike u zaradama u određenoj grani. Članovi PK mogu biti: Preduzeća. LS itd. grupi. a u javnom sektoru država. 31 . U Evropskom pravu privredne komore su obavezan oblik udruživanja. UDRUŽENJE POSLODAVACA su asocijacije u koje stupaju poslodavci u privatnom sektoru .grupi. odnosno radno angažuje jedno ili više lica. PRIVREDNA KOMORA.166) 1. Finansijske organizacije. Privremena zabrana ne može predugo trajati. TRAJNA ZABRANA ŠTRAJKA se najčešće odnosi na pripadnike oružanih snaga i policije .ZNAČAJ INDUSTRIJSKI ODNOSA (str. automatski prestaje radni odnos. države. Razlikuju se mali. odnosno strukvonom principu. Poslodavačo organizovanje je zasnovano na teritorijalnom i granskom principu. Osnovna funkcija komora je da zastupaju i štite interese svojih članova.veka kao reakcija na sindikalno organizovanje. 90. a da se na njega odnosi zabrana . Iako komore po pravilu nisu subjektiIO . Vlasnici kapitala u privatnom sektoru su fizička lica . teoretičari i istraživači u oblasti industrijskih odnosa kritički se odnose prema zakonskoj i drugoj regulativi. kao i na službenike u državnoj administraciji i to na svim nivoima. radi potpunijeg ostvarivanja i efikasnije zaštite svojih prava i interesa.ZABRANA ŠTRAJKA (str. Osiguravajuća društva i drugi subjekti. Udruženje poslodavaca 3. 28. jedinice TA.2. Poslodavac je subjekat IO jer se javlja u ulozi učesnika kolektivnog pregovaranja i rešavanja kolekektivnog radnog spora. TA .

PRAVO NA IZRAŽAVANJE STAVOVA O BITNIM PITANJIMA IZ OBLASTI RADA (str.vođenje imenika miritelja i arbitra .CILJEVIMA Cilj je da se neštrajkačima ukaže na razloge koji su doveli do organizovanja štrajka. odnosno ispred ulaza u proizvodne hale.mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova . pružanje zdravstvenih usluga. Taj zakon je donešen 2004 godine. od njih se spravom očekuje da „misle svojom glavom“ i da mogu da iznesu svoje mišljenje i stav. 3. 4. prodavnice poslodavaca kako bi se ubeđivanjem i drugim sredstvima zaposleni neštrajkači i štrajkbrejkeri odvratili od rada da bi se na taj način izvršio pritisak na poslodavca da u postupku rešavanja KRS bude popustljiviji prema radnicima. Ti stavovi se odnose na: organizaciju rada.IO na izvestan način utiču i na RADNI MORAL.232) Pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada je u tesnoj vezi sa drugim pravima . Posredstvom zajedničkih konsultacija 4. strategiji poslovanja. 5. Da bi ŠS bila zakonita sredstva moraju biti dopuštena. kao i na njihov interes da obustave rad.Učesnici mogu da budu i zaposleni koji nisu članovi tog sindikata . Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na: .348) Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana je „zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. Na direktan način Poslodavac bi trebao da sasluša predloge radnika .evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova . konsultovanje i participaciju. IO mogu doprineti u velikoj meri i jačanju i unapređenju SOCIJALNOG PARTNERSTVA. pogotovo sa pravom na informisanje .druge poslove određene zakonom 108. 40. UČESNICIMA U štrajkačkoj straži učestvuju članovi sindikata – organizatora štrajka. Ako su zaposleni zaizta postali subjekat upravljačkog procesa . izuzetno štrajkački odbor. Preko svojih predstavnika u organima uprvljanja 2.izbori miritelja i arbitara . komunalnih usluga itd. razvojnim planovima i tehničko 32 . Štrajkačka straža se prepoznaje po: 1. a agencija je počela sa radom 2005 godine. Preko saveta zaposlenih 3. ORGANIZATORU Štrajkačku stražu obično organizuje sindikat. poslovne prostore. kao i lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca stim što mora da postoji razlog za njihovo učešće u straži. Radni moral se smatra složenom društvenom pojavom koju karakterišu potrebe.408) Štrajkačka straža je propratna manifestacija štrajka koja se sastoji u okupljanju određenog broj azapolenih ispred ulaza u prizvodne hale. Svoje stavove zaposleni mogu izražavati na različite načine: 1.odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara . poslovne prostorije.REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA (str.ŠTRAJKAČKA STRAŽA (str. načinu upravljanja ljudskim resursima. Od njenog delovanja u budućnosti se puno očekuje. a en da ignoriše njihove stavove.PIKETINŠKIM SREDSTVIMA Ta sredstva mogu biti : dopuštena ili nedopuštena.MESTU ORGANIZOVANJA Štrajkačka straža se obično organizuje ispred ulaza u krug poslodavaca. motici. 2. što je u interesu društva u celini 68.stručno usavršavanje miritelja i arbitara . ŠS se ne može organizovati na mestima koja ometaju saobraćaj. zadovoljstva i stavovi.

podgrupi i delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. mogu se rešavati mirnim putem. Čovek je najveće blago svake organizacije. POKRAJINE.319) 1. 23.141) OPŠTI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA 1. Sindikat u grani . Ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca 3. klasičnih pravila za rešavanje spornih pitanja između poslodavca i zaposlenih. Izražavanje radničkih stavova u interesu je i poslodavca i zaposlenih. POSEBAN PRAVNI REŽIM Opšti pravni režim vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova u privatnom sektoru. Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2. 63. 78. nepristrasno. 2. NAČELO NEPRISTRASNOSTI proističe iz obaveze miritelja da postupa savesno.tehnološkom sistemu organizacije. On podrazumeva primenu uobičajnih tj. Kod poslodavca mogu da deluju više sindikata sa svojstvo reprezentativnosti *** Reprezentativni sindikat na teritoriji R.SRBIJE . strane su slobodne da odluče o učešću „miritelja“ u kolektivnom pregovaranju. U sastavu „odbora za mirenje“ je po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj koga strane u sporu sporazumno određuju . grupi. grupi.OSNOVNA NAČELA MIRNOG REŠAVANJ A KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. a ako ga ne odrede oni dodeljuje ga „agencija“. u skladu sa zakonom o radu 5.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PRAVNOM REŽIMU PO KOJEM SE REŠAVAJU (str. Ako je na propisan način upisan u registra POSEBNI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA *** Reprezentativni sindikat KOD POSLODAVCA 1. Sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R.REPREZENTATIVNOST SINDIKATA (str.veku od zaposlenog traži samo da radi i da ćuti. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska Poseban pravni režim se vezuje za sporove koji nastaju u delatnostima od opšteg interesa. Nezamislivo je da se u 21. pokrajine i LS. grupi. Njegovi fizički i intelektualni potencijali su ogromni. sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca 2. NAČELO TRIPARTIZMA karakteriše činjenica da u postupku rešavanja KRS učestvuju tri subjekta – strane u sporu i miritelj. odgovorno. Takođe . KRS koji se rešavaju po pravilima opšteg pravnog režima . Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica. podgrupi ili delatnosti. LS 1.Sindikat u grani. ODSTUPANJE OD NAČELA DOBROVOLJNOSTI vezuje se za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg interesa. OPŠTI PRAVNI REŽIM 2. U tim delatnostima je obavezan pokušaj mirnog rešavanja KRS.Srbije .372) a) Načelo dobrovoljnosti b) Načelo tripartizma c) Načelo nepristrasnosti NAČELO DOBROVOLJNOSTI ogleda se u činjenici da su strane u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora. podgrupi i delatnosti koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani. kao i spoovi koji nastaju u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi 33 . Ako se većim delom finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora 4.

RADNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str..Osnivač 2.Imaju prava na dečiji dodatak .udruženje posl. teritorijalnu jedinicu TA ili LS ( .400) U SLUČAJU ZAKONITOG ŠTRAJKA Zaposleni: .poslodavca) 5. Pravila posebnog pravnog režima primenjuju se u slučaju rešavanja sporova putem štrajka i drugih oblika pritiska.) 3.Nemaju prava na zaradu tokom štrajka ..Poslodavac ima pravo na umanjenje zarade štrajkačima .. srazmerno izgubljenoj dobiti poslodavca 47. trenere i stručnjake u sportu ( --. U zaključenju tog kolektivnog ugovora može učestvovati i više reprezentativnih ili udruženih sindikata na jednoj strani i više reprezenatativnih udruženja poslodavaca na drugoj strani Učesnici u zaključivanju POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA određuje se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1. . Za potrebe drugih poslodavaca Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe su: 1. 103. osim u delatnostima od opšteg interesa.Povreda zaposlenog u toku štrajka se ne smatra povredom na poslu . i rep..U slučaju profesionalnog oboljenja koje je nastupilo pre otpočinjanja štrajka onda zaposleni može da se koristi pravima iz socijalnog osiguranja. 34 ..Poslodavac Kolektivni ugovor kod drugog poslodavca zaključuju: 1.Srbije. U tom smislu treba istaći da u pojedinim delovima javnog sektora upotreba radikalnih sredstava borbe nije dopuštena. tj . sindikat i rep udr.// ---. grupu.Poslodavac 2. podgupu ili delatnost (rep.Poslodavac ne može da raskine ugovor o radu .252) Učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora opredeljuju NIVO na kome se ugovor zaključuje i OBLAST u kojoj se zaključuje. otpočinjanja. u pogledu najave.. To se najčešće odnosi na vojsku i policiju. Javna preduzeća i javne službe (osnivač-ovlašćeni organ i rep. U tim delatnostim je neophodno i obezbediti minimum procesa rada za vreme štrajka. granu.Reprezentativni sindikat kod polodavca 3. Učesnici u zaključivanju OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA su reprezentativno udruženje poslodavca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju R. Javna preduzeća ili 2. .život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera.sindikat 4..Reprezentativni sindikat kod poslodavca 85.Imaju sva prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima . Inače ostavrivanje prava na štrak u takvim delatnostima se odvija pod najstrožim uslovima . U oblasti umetnosti i kulture (rep. odvijanja i okončanja štrajka. ) 2. .godišnji odmor se smanjuje srazmerno vremenu provedenom u štrajku. Za sportiste . U SLUČAJU NEZAKONITOG ŠTRAJKA . sindikat osnovan za . Te delatnosti su: Vodoprivreda.381) Određene vrste KRS se mogu rešavati u parničnom postupku tj. elektroprivreda..// .REŠAVANJE KRS U PARNIČNOM POSTUPKU (str. zdravstvena zaštita. prehrambene delatnosti. u postupku pred sudom. saobračaj.itd.Poslodavac ima pravo da otkaže „ugovor o radu“.Poslodavac nema pravo da angažuje nove radnike dok radnici štrajkuju.) Učesnici u zaključivanju KOLEKTIVNOG UGOVORA KOD POSLODAVCA određuju se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1.. UČESNICI U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.

Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana od dana donošenja presude. politike nacionalnog budžeta.277) Odluke o proširenju dejstva KU i odluka o izuzimanju od primene KU mogu se staviti van snage ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih su doneti. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . pod uslovom da ranije nije stavljena van snage Odluka o izuzimanju od primene KU sa proširenim dejstvom prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. 54. radnih odnosa. Parnični postupak se pokreće tužbom.169) Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativno ako za to ispunjava sve propisane uslove.NAJAVA ŠTRAJKA (str. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske.Pravila z anjihovo rešavanje utvrđena su u „Zakonu o parničnom postupku“. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. U delatnostima od opšteg interesa štrajk se najavljuje najmanje 10 dana pre početka štrajka dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. Sa druge strane u sporu mogu da budu poslodavac ili udruženje poslodavaca. Protiv pravosnažne preude u drugom stepenu se može izjaviti revizija u roku od 30 dana.14) PREDMET tripartitne saradnje . 92.391) Cilj najave štrajka je višestruk: • Kad poslodavac sazna da se priprema štrajk . 35 . Odluka o proširenju dejstva KU prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. poreske politike i socijalne zaštite. STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE O PROŠIRENJU DEJSTVA I ODLUKE O IZUZIMANJU OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. pod uslovom da pre toga nije stavljeno van snage. Organizator štrajka dostavlja poslodavcu odluku o stupanju u štrajk najkasnije 5 dana pre početka štrajka ili 24h pre početka štrajka upozorenja. To je u nadležnosti Ministra za rad i on to čini u formi odluke. razvojne. PREDMET TRIPARTITNE SARADNJE (vidi pitanje br. Ekonomska . obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. monetarne politike. Može se voditi samo u slučaju da jedna od strana bude reprezentativni sindikat. granskom ili međunarodnom planu. a protiv presude se može izjaviti žalba. verovatno će pokušati da još jednom privoli radnike da sporna pitanja reše mirnim putem • Najavu štrajka treba shvatiti kao signal upućen drugoj strani kako bi se još jednom razmislilo o zahtevima zaposlenih • Najava štrajka može da se tretira i kao poslednja opomena Obaveza najave štrajka propisuje se zakonom ili KU. Zakonom j epropisano da se parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu rešavati: 1. socijalne politike. 30. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. Sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora 2.. Ove dva odluke se moraju objaviti u „službenom glasniku“. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. zapošljavanja na nacionalnom. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata 4.ako se parnični postupak vodi povodom spora o reprezentativnosti sindikata ili UP sud je dužan da vodi računa i o odredbama „zakona o radu“ kojima su propisana pravila za utvrđivanje njihove reprezentativnosti. U savremenim IO se povećao broj pitanja. Rešavanje KRS u parničnom postupku se zasniva na načelu hitnosti. mirno rešavanje KRS.REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. upravljanja nacionalnim bankama itd. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. emigraciono populacione politike. svojinske transformacije. Sporovi koji nastaju u postupku izmena i dopuna kolektivnih ugovora 3... Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti udruženja poslodavaca . Postupak se okončava donošenjem presude.

CILJEVI ORGANIZOVANJA ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str. Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa 4.Povodom sporenja dva ili više sindikata o priznavanju prava na obezbeđivanje nedostajuće radne snage. Oglas objavljuje agencija .. LS. TA .410) 1. Pridobijanje podrške javnog mnjenja 110.Srbije. Odluka o izboru miritelja i arbitara se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave na oglas .. Povodom zahteva sindikata da ga poslodavac prihvati za jedinog pregovaračkog partnera u sistemu Kolektivnog pregovaranja 4. 5.Ako je u njeg aučlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na tritoriji R. Dva predstavnika vlade koje imenuje vlada.349) Miritelj i arbitar moraju da ispunjavaju sledeće uslove: 1. Prema broju učesnika u njihovom sastavu..Da je dostojno dužnosti miritelja Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa .Srbije. i po dva predstavnika sindikata i UP koje imenuje socijlano-ekonomski savet. grani. podgrupi i Delatnosti 3.. Drugi ciljevi: 1. po pravilu . Predsednik se bira između svih članova tj.Ako poslodavci koji su njegovi članovi zapošljavaju najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. radi obaveštavanja javnosti. Komisija ima 6 članova. 70. Jačanje partnerske pozicije sindikata ili zaposlenih u odnosu na poslodavca 2.. To je pravilo opšteprihvaćeno u svetu. Jačanje osećaja solidarnosti kod zaposlenih 3. Po pravilu registruje se kod organa gde je i registrovan KU čije se važenje produžava. 4. Ukoliko se vremensko važenje ne zna ili se ne želi ograničiti tad se zaključuje na NEODREĐENO vreme. 93.. 36 . 109. Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i potpisuju ga ovlašćeni predstavnici . na period od tri godine.392) Zaposleni . GGPD Reprezentativnost udruženja poslodavaca utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora za utvrđivanje reprezentnosti. USLOVI ZA IZBOR MIRITELJA I ARBITARA I POSTUPAK ZA NJEGOV IZBOR (str.278) Kolektivni ugovor čije se vremensko važenje unapred zna . PRETHODNI POKUŠAJI MIRNOG REŠAVANJA SPORNIH PITANJA (str. VRSTE ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str.Srbiji kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme .409) Primarni cilj je da se odvraćanjem neštrajkača . Da ima visoku stručnu spremu 3. Zakonita i nezakonita 2. TA. 55.VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.. Odluka se smatra donetom ako za nju glasa 2/3 članova komisije. poslovnih partnera i klijenata poslodavca o poslodavčevom izbegavanju da zaključi KU sa sindikatom 3. Ako su učesnici KU opredeljeni za produžetak KU to moraju učiniti 30 dana pre isteka važenja ugovora. na poslodavca izvrši dodatni ekonomski pritisak kako bi se spor rešio što povoljnije za zaposlene.Udruženje poslodavaca je reprezentativno ako: 1. grupi.. Da nije osuđivan na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za tu funkciju 5. odnosno štrajkbrejkera od rada . U R. Izbor između kandidata vrši „komisija za izbor miritelja i arbitara“. LS. svaki član komisije može biti predsednik. zaključuje se na ODREĐENO vreme. Da je državljanin Srbije 2. ne mogu organizovati štrajk pre nogo iskoriste sve raspoložive mogućnosti za mirno rešavanje spornih pitanja.Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2.

U tim pregovorima učestvuju odgovarajući državni organi koji će da ponude predlog za rešavanje spornih pitanja. Uz pomoć tripartitne komisije specijalno ustanovljene za pitanje MOR-a 2. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. poslodavaca i sindikata 4. Takva saradnja se može ostvariti na više načina: 1. Aktom ministra nadležnog za rad 4. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje.Takva obaveza je propisana i kod nas . Uredbom ili drugim podzakonskim aktom 3. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. Uz pomoć tripartitnih institucija koje imaju OPŠTU nadležnost u oblasti ekonomsko socijalne politike i radnih odnosa 3. posredstvom tripart. Voljom tripartitnih subjekata 5. Putem prepiske U zemljama u kojima nije osnovana komisija za saradnju sa MOR-a . Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. obaveza strana usporu je da prethodno pokušaju spor da reše mirnim putem . Zakonom 2. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. Aktom ekonomsko-socijalnog saveta Tripartitne institucije mogu biti trajnog ili privremenog karaktera. Tripartitna tela se OSNIVAJU na razlićite načine: 1. udruženja poslodavaca i sindikata najveći značaj imaju tripartitne institucije. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. konsultacija i pregovora 2. Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da od dana najave štrajka i za vreme štrajka nastali spor pokušaju da reše mirnim putem. Nefomalni kontakti između partnerskih strana 16. 37 . INSTITUCIONALNA PODELA TRIPARTIZMA (vidi pitanje 14) Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. briga o međunarodnim standardima se poverava tripartitnim institucijam opšte nadležnosti. povodom zaključivanja. Strane u sporu se mogu sporazumenti da se u takvo rešavanje uključe i sindikati i udruženja poslodavaca kao ipredstavnici države.INSTITUCIONALNE FORME TRIPARTIZMA (116) Za uspešno funkcionisanje saradnje između države. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. Uz pomoć tripartitnih tela koja imaju POSEBNU nadležnost za određene oblasti iz domena tripartitne saradnje 4. Ako se štrajk najavljuje u delatnostima od opšteg interesa . FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Neformalne tripartitne konsultacije 2. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2.

Postoje 4 vrste takvih tela: 1. ekoloških pokreta. mogu se propisivati veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Za izradu nacrta drugih opštih akata 17.SINDIKALNI PREDSTAVNIK I NJEGOVA PRAVA (str. Za izradu odgovarajućih studija 3. da se kolektivnim ugovorom zaključenim na bilo kom nivou. 3. LS . Kod nepovoljnih odredaba za radnike se primenjuje princip o automatskoj ništavnosti. onda on ima pravo na: a) 40h plaćeno mesečno + po jedna čas na svakih 100 članova b) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200h 2. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme kolektivnog pregovaranja ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje ili ako je član odbora za kolektivno pregovaranje 38 . Kolektivnog ugovora zaključenog na višem i onog zaključenog na nižem nivou.139) Sindikalni predstavnik ima sledeća prava: 1. Ustava. zakona i drugih akata kojima se uređuju IO 2. Za izradu nacrta zakona 4. politike zapošljavanja i emigraciono populacione politike 3. Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u svojstvu predsednika podružnice ili člana organa sindikata u skladu sa KU ili sporazumom poslodavca ili zaposlenog. PRINCIP POVOLJNOSTI ZA ZAPOSLENE (str.Tripartitna tela u oblasti monetarne politike Privremena tripartitna tela prestaju da rade po okončanju posla zbog kojeg su osnovana.Ekonomska i socijalna politika 2. 3. Za određena istraživanja 2.Trajna tripartitna tela osnivaju se u cilju uspostavljanja i negovanja trajnih oblika tripartitne saradnje . Međutim ako ti ugovori nisu zaključeni . pravilnika o radu i ugovora o radu. umesto predstavnika države učestvuju i predstavnici njihovih nadležnih organa u skladu sa zakonom. Stalna tripartitna tela se mogu razvrstavati prema oblastima u kojim deluju a to su : 1.135) Subjekti industrijskih odnosa su nosioci određenih prava i obaveza odnosno nosioci određenih interesa. 18.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.Radnih odnosa. Tu su još i drugi predstavnici udruženja penzionera. Prava i interese zaposlenih može da reprezentuje: -Sindikat -Savet zaposlenih -Većina zaposlenih -Štrajkački odbor Prava i interese poslodavaca -Sami poslodavci -Udruženja poslodavaca Na nivou TA. udruženja potrošača itd. u skladu sa KU ili Sporazumom poslodavca i zaposlenog.132) Ovaj princip se smatra jednom od najznačajnijih tekovina radničkog pokreta. Kolektivnog ugovora . U radu tripartitnih tela učestvuju i neutralni eksperti 22. Njime se zaposlenima garantuje primena pravila po kome se aktima niže pravne snage ne mogu propisivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenim akom više pravne snage. To znači . Ako ovi ugovori nisu potpisani onda ima pravo na 50% plaćenih časova u odnosu na zakonom propisane plaćene časove rada predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije. Taj princip posebno dolazi do izražaja pri sagledavanju odnosa između: 1. Pravo na plaćeno odstustvo radi obavljanja sindikalne funkcije. odnosno radi obezbeđivanja međupartnerske saradnje na duži rok. Osnivaju se voljom sva tri partnera kao i odlukom ekonomsko socijalnog saveta.

6. -između AP i sindikata odnosno UP 6. 4.404) U pravu većine zemalja protiv pravne radnje organizatora nezakonitog štrajka i učesnika takvog štrajka smatraju se prekršajima za čije izvršenje se mogu izreći zatvorske. VRSTE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. -drugim nadležnim organom Prema postupku u kojem se rešavaju: 1. 5.UPRAVNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. -sudskom i 4. -izemđu učesnika u zaključivanj KU Prema organima koji ih rešavaju: 1. 3. -između poslodavaca. Ako odsustvuje sa rada zbog učešća u kolektivnom pregovaranju ili zbog zastupanja zaposlenog. -na nivou poslodavca 105. -Između sindikata. 7. 3. -arbitražnom 3. NOVČANE KAZNE se mogu izreći ako poslodavac . 2. -Međunarodnom globalnom. Sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku 3. -Sporovi pred odborom za mirenje. novčane i druge kazne. -između države i sindikata odnosno UP.300) Prema predmetu spora : Interesni i pravni Prema stranama u sporu: 1. Ne obezbedi minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa 2. Predvidi povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku Ako se štrajkom ugrozi javni red i mir nadležni državni organ može privremeno zabraniti organizovanje štrajka i naložiti radnu obavezu ili preduzeti druge mere kojima bi se obezbedilo minimum procesa rada. -sudom. 4. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa KU. 2. -jedinica TA. pred arbitrom ili pred sudom 5. 4. 2. odnosno odgovorno lice kod poslodavca: 1. 39 . -između LS i sindikata odnosno UP. 2. -jedinica LS. -međ. Prekršajna odgovornost se ne odnosi samo na organizatore i učesnike nezakonitog štrajka već i na poslodavce. ako zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem . -arbitražom. -granaGPD. odnosno sankcije. Upotrebi prinudu radi okončanja štrajka 4. 5. 61. 3. -U postupku mirenja.regionalnom.4. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja . -između poslodavaca i većine zaposlenih 7. pravilnikom o radu i ugovoru o radu. -između poslodavaca i saveta zaposlenih 8. -drugom odgovarajućem postupku Prema pravnom režimu po kojem se rešavaju: • Opšti • posebni Prema nivou na kome nastaju: 1. -nacionalnom.

40 . Međutim .KRIVIČNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. Ako se predmet spora vezuje za kolektivni ugovor . Krivično delo zloupotrebe prava na štrajk postoji ako je štrajk organizovan na protivzakonit način i ako ga prate naročite opasnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi. inspirator. Za ovo krivično delo neophodno je da se ispune sledeći uslovi: • Da je štrajk organizovan na nezakonit način • Da tako organizovan štrajk prate naročite okolnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima. a krivično delo je otpuštanje učesnika štrajka sa posla ili drugih mera kojima se povređuju njihova prava. Objavljivanje se vrši sredstvima javnog informisanja sa ciljem da javnost sudi o preporuci. Ovo niej u skladu sa načelom dobrovoljnosti ali je legitimno. Miritelj je dužan da raspravu zakaže u roku od tri dana od dana prijem predloga za pokretanje postupka i prateće dokumentacije o predmetu spora.376) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova strane u sporu su dužne da sporna pitanja rešavaju po pravilima utvrđenim tim zakonom. pretnjom . Miritelj i strane u sporu moraju da odrede po jednog predstavnika za odbor za mirenje. a ako tako ne postupe miritelj ima pravo da samostalno donese preporuku.PRAVNE POSLEDICE PRIHVATANJA ODNOSNO NEPRIHVATANJA ODLUKE ODBORA ZA MIRENJE (str. Preporuka se smatra donetom ako su za nju glasali svi članovi odbora. može se uskratiti pravo na isključivo predstavljanjeprava i interesa zaposlenih.379) Doneta preporuka nije obavezujuća za strane u sporu. Sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja ako se njime rešava KRS nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje ili povodom ostvarivanja prava na štrajk. Po okončanju postupka mirenja miritelj zaključuje raspravu i sa drugim članovima odbora za mirenje donosi preporuku o načinu rešavanja KRS. sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja. • Da se radnja izvršenja krivičnog dela ne može kvalifikovati kao neko drugo krivično delo. Ako se strane u sporu opredele za njeno prihvatanje dužne su da zaključe „sporazum o rešenju nastalog spora“. 81.Srbije. ako predmet spora nije vezan za kolektivni ugovor .Krivičnog dela POVREDE PRAVA NA ŠTRAJK . Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da te razloge saopšti 3 dana od dana dostavljanja preporuke . POSTUPAK MIRENJA Postupak mirenja se odvija u skladu sa načelom hitnosti. kao i poslovi neophodni za izmirivanje međunarodnih obaveza R. KOLEKTIVNI RADNI SPOR U DELATNOSTIMA OD OPŠTEG INTERESA (str. Preporuka se daje u pisanoj formi sa obrazloženjem. On otvara i vodi raspravu. 106. Članovi odbora su dužni da preporuku donesu pet dana od dana zaključenja rasprave. Dealtnostima od opšteg interesa smatraju se delatnosti za odbranu i bezbednost republike srbije. 83. 84. Neprihvatanje preporuke podrazumeva obavezu navođenja razloga za takvo postupanje.Sindikatu koji nezakonit štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa .405) Pravi se razlika između: . sporazum o rešenju spora postaje sastavni deo kolektivnog ugovora.Krivično delo ZLOUPOTREBE PRAVA NA ŠTRAJK Krivično delo povrede prava na štrajk se pojavljuje u dva oblika: Izvršilac prvog oblika krivičnog dela može da bude svako lice koje upotrebom sile . * Kao izvršilac se pojavljuje organizator. Miritelj uvek presedava odborom za mirenje. Agencija na predlog miritelja može objaviti preporuku i razloge za njeno neprihvatanje. vođa ili učesnik nezakonitog štrajka * Neophodno je da je radnja izvršenja počinjena sa umišljajem. prevarom. Neophodno je da postoji „direktni umišljaj“ Izvršilac drugog oblika krivičnog dela je poslodavac. ucenom ili na drugi način sprečava zaposlene da ostvaruju pravo na štrajk.

Međutim poseban kolektivni ugovor zaključuje se i na nivou jedinica LS i TA. podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju republike Srbije.. odsustvima i drugim uslovima rada. saobraćaja. odgovornosti iz radnog odnosa .. .Pregovaračke strane 3.Kolektivni ugovori o zaradi .249) Kolektivni ugovor je autonomni opšti akt kojim se uređuju: 1. agencija dostavlja celokupnu dokumentaciju drugoj strani sa molbom da u roku od tri dana odgovori da li prihvata učešće miritelja u pregovorima..privatni . AGENCIJI za mirno rešavanje radnih sporova. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuje se između poslodavca i reprezentativnog sindikata kod poslodavca Pored njih postoje još: 1. Strane u sporu nastalom u delatnostima od opšteg interesa. proizvodnja prehrambenih proizvoda. Prema vremenu na koje se zaključuju: .na neodređeno 2. odnosno povodom radnog odnosa 2.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. pojedinačno ili zajednički . Predlog sadrži podatke: 1. grupu . 3. Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora 3.materijalni . Obligacioni deo kolektivnog ugovora 41 .kolektivni ugovori o odmorima.U pitanju su delatnosti koje se obavljaju u oblasti: vodoprivrede. OPŠTI kolktivni ugovor 2. 80.Mesto i vreme pregovora Ako je predlog ZAJEDNIČKI podnet onda se napominju i podaci o sporazumno određenom miritelju.POSEBNI kolektivni ugovor 3. Međusobni odnosi učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora 4.. obaveze. Druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca.Učešće i uloga miritelja u kolektivnom pregovaranju (str.. Prava. ptt-a.Vrstu kolektivnog ugovora 2. itd.na određeno . U tom slučaju direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak. dužne su da – u roku od tri dana od dana nastank akolektivnog radnog spora – agenciji za repavanje radnih sporova podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja spornih pitanja. prosvete. naknadi zarade i drugim primanjima . Pravna priroda njegovih normi .PREDMET I OBLIK KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.Sektoru u kome se zaključuju: . Prema predmetu njihovog regulisanja .Kolektivni ugovor KOD POSLODAVCA Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovor za određenu granu. bude nepristrasan 46. pruža stručnu i drugu pomoć pregovaračkim stranama odnosno učesnicima u postupku 4. Ako tako ne postupe dužne su da o tome obaveste agenciju. Ako ga podnese jedna strana .250) 1. zdravstvene zaštite.javni 4. odnosno za sindikat i udruženje poslodavaca Kolektivni ugovor sadrži obligacionopravne i normativnopravne odredbe. prisustvuje pregovorima 2. Miritelj ima OBAVEZU da: 1.375) PREDLOG za uključivanje miritelja u kolektivne pregovore podnose strane .procesni 45. ukazuje pregovarackim stranama na predloge koji su u suprotnosti sa zakonom i drugim propisom 3.

u skladu sa zakonom i drugim propisima. 65. Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2. IZUZIMANJE OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA SA PROŠIRENIM DEJSTVOM (276) Ministar nadležan za rad .PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. može odlučiti da se oktroisani kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada . Sindikat stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar .326) Osnovni principi su: 1. 42 a. Uz zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom . izmena i dopuna. objavljivanja i stupanja na snagu kolektivnog ugovora Normativni deo: 1.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST SINDIKATA I PRAVA REPREZENTATIVNOG SINDIKATA (str. klauzule o načinu. Pravo na učešće u radu multipartitnih tela i institucija 5. poslodavci i udruženje poslodavaca po isteku roka od 3 godine od dana donošenja rešenja.Pravo na učešće u radu tripartitnih tela i institucija 4. Odluku donosi ministar nadležan za rad po pribavljenom mišljenju ekonomsko-socijalnog saveta. obaveze i odgovornosti zaposlenih 2. radno vreme 4. b. a) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u postupku o kojem odlučuje poslodavac b) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar na predlog „Odbora“ c) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar za rad na osnovu KONAČNOG predloga odbora. odmori i odsustva 5.klauzula socijalne sigurnosti klauzula o očuvanju socijalnog mira klauzula o obavezi uticanja na svoje članstvo klauzula o davanju prednosti metodamam mirnog rešavanja KRS klauzule o participaciji zaposlenih f. d.Princip ravnopravnosti strana u sporu 5.148) Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti tj. Takvu odluku donosi MINISTAR na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca.PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS (str. ne primenjuje na pojedine poslodavce na koje je proširen . Zarade . odnosno udruženja poslodavaca na koga se odluka odnosi. zahtev mogu podneti sindikat.Pravo na učešće u rešavanju KRS 3.Uslovi prestanka radnih odnosa: Kolektivni ugovor se zaključuje u PISANOJ formi. e.Princip dobrovoljnosti 3. Od dejstva kolektivnog ugovora automatski se izuzimaju i zaposleni kod tog poslodavca .Princip relativne neutralnosti države 53. naknade zarada i druga primanja zaposlenih 3. Prava . Međutim sindikat sa svojstvom reprezentativnosti ima veća prava nego onaj koju to svojstvo nema. 26.Princip autonomnosti 2. podnose se i dokazi o razlozima za izuzimanje od primene. c. odnosno na pojedina udruženja na koja je proširen. postupku i uslovima zaključivanja.151) Sindikat ima svojstvo pravnog lica što znači da mu se priznaju pravna i poslovna sposobnost . ako zbog FINANSIJKO POSLOVNIH REZULTATA nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor. Prava reprezentativnog sindikata su: 1.Princip tripartizma 4.Druga prava u skladu sa zakonom 25. .

Moguće dokaze kojima se potkrepljuju razlozi o preispitivanju reprezentnosti POSLODAVAC je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat čija reprezentativnost se ispituje i da traži DOKAZE o ispunjavanju uslova reprezenativnosti. stim što se negativno rešenje objavljuje u „službenom glasniku“ 31. udruženja čija se reprezentativnost ispituje. Broj akta o registraciji sindikata čija reprezentnost se osporava 3. ekonomsko-socijalni. kulturni i drugi interesi koji mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja . Rok za dostavljanje dokaza je 15 dana. PREISPITIVNAJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA UP može podneti ZAHTEV za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđenoj reperezentativnosti. UP ima 15 dana da dostavi te dokaze.POSTUPAK za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca . Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženju poslodavaca podnosi se ODBORU za utvrđivanje reprezenatativnosti Zahtev sadrži: 1. rešavanj KRS. Sindikat za R. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata osnovanog za teritoriju RS .Razloge zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 5. LS. TA. 43 . poslodavaca i države (jedinica TA) (povodom institucionalnih i drugih oblika tripartitne saradnje) Kolektivni interesi zaposlenih mogu se ugroziti. Kolektivni interesi mogu biti predmet preispitivanja između: 1. Sindikata. Razlozi zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 4.. sporenja i tripartitne saradnje.Zaposlenih i jedinica TA .Srbiju. zakonska rešenja.. može se pokrenuti . Zahtev sadrži : 1. ) 3. TA. 43. Tad poslodavac stiče mogućnost da jednostrano uredi pitanja koja su predmet kolektivnog pregovaranja. politke zapošljavanja. Saveta zaposlenih i poslodavca 5. Naziv sindikata čija reprezentnost se dovodi u pitanje 2. Sindikat je dužan da u roku od 8 dana dostavi dokaze.240) Kolektivni interesi poslodavaca PROISTIČU iz kolektivnog pregovaranja . KOLEKTIVNI INTERESI ZAPOSLENIH (str. Zaposlenih i države (politika vlade.238) Kolektivni interesi su zajednički . GGPD kao i sindikat kod poslodavca čija je reprezenativnost utvrđena rešenjem ministra podnosi se Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja pposlodavaca.KOLEKTIVNI INTERESI POSLODAVACA (str. Nivo osnivanja UP čija se reprezenativnost ispituje 3.. LS . utvrđen rešenjem poslodavca.Dokazi Odbor je dužan da u roku od 8 dana obavesti UP čija se reprezenattivnost ispituje i da zatraži dokaze o ispunajvanju uslova. GGPD može podneti isključivo DRUGI SINDIKAT osnovan za TJ ili GGPD i sindikat čija se reprezentativnost ispituje. Postupak se okončava donošenjem pozitivnog ili negativnog rešenja .Naziv udruženja koje podnosi zahtev i onoga koje se ispituje 2. svojinske transformacije. profesionalni . naročito u slučaju kad kolektini ugovor kod poslodavca nije zaključen. LS (povodom normativnih i drugih aktivnosti) 4. odnosno povrediti i opštim aktom poslodavaca.Broj akta oba udruženja 4. Odbor je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva za preispitivanje reprezentativnosti o tome obavesti sindikat i da zatraži dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti. Zaposlenih i poslodavaca (Kolektivno pregovaranj i KRS) 2. tripartitnih odnosa i poslodavačkih aranžmana sa savetom zaposlenih. na inicijativu poslodavca koji je doneo rešenje ili na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca . Rešenje o gubitku reprezenatativnosti se objavljuje u „službenom glasniku RS“ 42.

Postupak zaključivanja KU se sastoji iz dve faze – faze pregovaranja i faze zaključivanja ugovora. Onda se obrazuje ODBOR ZA PREGOVORE. PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KU (str. opšti akt koji sadrži dve grupe normi.255) Ako u pregovorima učestvuju više sindikata i više udruženja poslodavaca ili onih koji su zaključili sporazum o udruživanju zbog ispunjenja uslova rep.Kolektivni interesi polsodavaca mogu biti predmet zadovoljavanja. U pregovorima u ime pregovaračkih strana učestvuju njihovi predstavnici. povređivanja. ugrožavanja. 3. NORMATIVNA TEORIJA kolektivni ugovor posmatra kao specifični opšti normativni akt kojim se stvara objektivno pravo.pokretanje inicijative za otpočinjanje pregovora . zaštite i unapređenja odnosa koji se uspostvaljaju između: a) Poslodavaca i zapolsenih b) Poslodavaca i države c) Poslodavaca i saveta zaposlenih d) Poslodavaca . POJAM I PRAVNA PRIRODA KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivni ugovor je : 1. a drugi obligacionopravne prirode. 4. sindikata i države Za poslodavce veliki značaj imaju i državni propisi kojima se garantuju minimalni uslovi rada i zaposlenja. Podudaranje interesa poslodavaca i zaposlenih je obično kada se radi o zajedničkom nezadovoljstvu zakonskim rešenjima ili vladinim projektima. 51.delovodstvo bez naloga (svoju ratifikaciju dobija po zaključivanj KU) -ugovor u korist trećeg (sindikat pregovara sa poslodavcem u korist zaposlenih) -neimenovani ugovor 2. 44.autonomni opšti akt kojim se u korist zaposlenih propisuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom O pravnoj prirodi KU postoje tri teorije: 1.ugovor o punomoćju (sindikat ima ulogu punomoćnikakoga su ovlastili zaposleni) . U postupku se najčešće preduzimaju sledeće radnje: . Opšti akt koji se zaključuje u pisanoj formi 5.objavljivanje kolketivnog ugovora Postupak izmene i dopune KU istovetan je sa postupkom pregovora koji se vode radi zaključivanja kolektivnog ugovora. 50. Članove odbora sporazumno određuju sindikati odnosno udruženja poslodavaca. sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVRA (str. Ti predstavnici moraju da imaju uredno OVLAŠĆENJE izdato od nadležnog organa.zaključivanje kolektivnog ugovora .MEŠOVITA TEORIJA sadrži elemente i ugovorne i normativne prirode.utvrđivanje predloga kolektivnog ugovora .registracija kolektibnog ugovora .usvajanje kolektivnog ugovora . autonomni opšti akt 2. UGOVORANA TEORIJA posmatra kolektivni ugovor kao: . KU se tretiraju kao akti pravila koji se odnose na članove određene grupe. Reprezentativni sindikat je dužan da u pregovorima koji se vode radi zaključivanja KU kod poslodavca . rezultat saglasnosti autonomnih volja poslodavaca i sindikata 3.izrada teksta nacrta kolektivnog ugovora . od kojih su jedne normativnopravnog karaktera .273) 44 .

trajanje i prestanak njegovog dejstva. Zahtev za brisanje iz imenika mogu podneti: 1.. komunalne delatnosti.353) 1. ako odugovlači postupak mirnog rešavanja KRS 10. vodoprivreda. donosi se rešenje o njihovom brisanju .Dejstvo KU može se posmatrati kroz vremensku. Dejstvo traje dok je ugovor na snazi.388) Opšti režim štrajka se propisuje za rešavanje KRS u privatnom sektoru. Poseban režim štrajka propisuje oštrije uslove za organozovanje štrajka. itd. 91. Opšti režim štrajka karakteriše činjenica da se njegovom organizovanju može pristupiti bez većih ograničenja. Početak dejstva se poklapa sa njegovim stupanjem na snagu.ODLUKA O STUPANJU U ŠTRAJK (str. proizvodnja prehrambenih proizvoda. nedostojan vršenja dužnosti 5. Rešenje donosi Direktor agencije u roku od 15 danan od dana podnošenja zahteva. U delatnostima od opšteg interesa štrajk s emože organizovati pod uslovom da se njime ne ugrozi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost ljudi i imovineelementarni uslovi života građana itd. zbog gubitka državljanstva 3.Poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženaj poslodavaca 3.. je ulestala praksa da se u ugovore unose „antištrajk klauzule“ kako bi se zaposleni uzdržavali od štrajka.poslodavce koji su u vreme zaključivanja KU bili članovi udruženja poslodavaca 2.na zaposlene koji nisu članovi sindikata 71. (markirani) 89. na lični zahtev 11. Teritorijalna dimenzija – razlikuje interkategorijalne i kategorijalne KU OPŠTI I POSEBAN KU se primenjuje i obavezuje: 1. Brisanje miritelja i arbitara iz imenika (str. ako je osuđen na krivično delo najmanje 6 meseci bezuslovno 4. usled smrti Ako se steknu uslovi . Proširivanjem dejstav KU se proširuje i važenje KU na sindikate i poslodavce koji nisu potpisnici KU. ako nestručno i nesavesno obavlja svoju dužnost 8.Vlada republike Srbije 3. PTT. Vremenska dimenzija KU se može posmatrati sobzirom na početak. zdravstvena zaštita. Prestankom važenja KU prestaje i njegovo dejstvo.na zaposlene koji su članovi sindikata koji nije učestvovao u zaključivanju KU 3. ako odbije da se stručno usavršava 7. Socijalno-ekonomski savet 2. a poseban režim za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg inetresa.Poslodavce koji su naknadno istupili iz udruženja poslodavaca (6meseci nakon) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA se primenjuje: 1. personalnu i teritorijalnu dimenziju. Dans.na zaposlene koji su članovi sindikata koji je učestvovao u zaključivanju KU 2. usled gubitka poslovne sposobnosti 12.Reprezentativno udruženje poslodavaca koji ima predstavnike u eko-soc savetu U pojedinim slučajevima rešenje se donosi u saglasnosti sa eko-soc savetom. ako ne bude ponovo izabran 6.Reprezentaivni sindikat koji ima predstavnike u ekon-soc savetu 4. One više odgovaraju poslodavcim nego zaposlenima.OPŠTI I POSEBAN REŽIM ŠTRAJKA (str. ako se neuredno odaziva na poziv agencije 9.. Personalna dimenzija – KU ne obavezuje samo učesnike u njegovom zaključivanje već i subjekte u čije ime je zaključen. Delatnosti od opšteg interesa su: Vojska i policija.390) 45 . ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni članom 38 zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 2.

Mesto okupljanja 4..da je štrajk usmeren protiv određenog poslodavca 4.Vreme otpočinjanja štrajka 3. Ovaj štrajk može da ima i politička obeležja. GRANSKI I GENERALNI ŠTRAJK (str. .itd 112. Ako s ene donese odluka o stupanju u štrajk. LOKAUT LOKAUT je pravo poslodavca da privremeno zatvori preduzeće ili deo preduzeća .da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešenje Dovoljno je da jedna uslov ne bude ispunjen pa da se štrajk smatra nezakonitim.onemogućava im se pravo na zaradu . ODLUKA o stupanju u štrajk treba da sadrži podatke o zahtevima zaposlenih i vremenu otpočinjanja štrajka.ZAKONIT I NEZAKONIT ŠTRAJK (str.. da ga organizuje ili njegovu organizacije preuzme sindikat ili većina zaposlenih 2. Pribegava mu se zbog dugotrajnog nezadovoljstva zaposlenih u svim oblastima rada osim u delatnostima u kojima je štrajk trajno ili privremeno zabranjen. Npr. grupi. Prethodi mu pokušaj mirnog rešenja spornih pitanja. U tom štrajku se privremeno zaustavlja rad ogromnog broja zaposlenih. Štrajk kome nije prethodilo donošenje odluke o stupanju u štrajk može se kvalifikovati kao nezakonit. da su štrajkački zahtevi vezani za predmet KRS 3.zaposlenima se onemogućava da rade u preduzeću .ugovor o radu se privremeno „suspenzuje“ Pribegavanje lokautu se vrši i zbog neisplativog rada sa neštrajkačima 97.393) Da bi štrajk bio zakonit neophodno je : 1. To je obično sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca.395) Granski štrajk organizuje sindikat u grani. Odlukom o stupanju u štrajk određuje se: 1.Članovi štrajkačkog odbora koj iu ime zaposlenih vode štrajk 95.Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator štrajka.. odnosno da zaposlenima ili delu zaposlenih privremeno zabrani rad u preduzeću kako bi ih primorao da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca. 46 . Generalni se organizuje na nacionalnom nivou radi zaštite profesionalni i eko-soc interesa zaposlenih. podgrupi i delatnosti..Zahtevi zaposlenih 2...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful