INDUSTRIJSKI ODNOSI ~Skripta~ 5.

IZVORI PRAVA DOMAĆEG POREKLA (knjiga, str 51) Pravimo razliku između: Heteronomnih izvora , je stvara isključivo država Autonomnih izvora , koje stvaraju poslodavci i zaposlenih i njihove asocijacije , kao i subjekti tripartitnih odnosa. To razvrstavanje treba shvatiti u relativnom smislu budući da : 1) autonomno pravo u oblasti ind. Odnosa nije potpuno autonomno i odvojeno od državnog prava , jer je njeno polazište u ustavu, zakonu, i drugim državnim aktima. 2) U kolektivnom pregovaranju učestvuje i država , u svojstvu poslodavca 3) U stvaranju tripartitnih dogovora i sporazuma, pored zaposlenih i poslodavaca učestvuje i država. HETERONOMNI IZVORI PRAVA 1) Ustav Ustav je najviši pravni akt , odnosno akt najviše pravne snage. Njome se utvrđuju osnovna načela društveno ekonomskog života. Ustavom se garantuju pravo na štrajk i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja i učešće zaposlenih u upravljanju. 2) Zakon Zakon predstavlja jedan od najznačajnijih izvora prava industrijskih odnosa. Njime se bliže i potpunije uređuju odnosi između poslodavca , zaposlenih i države. Jednim zakonom se ne mogu urediti sva pitanja iz oblasti industrijskih odnosa, već se uređuju većim brojem zakona. Npr. Sistem kolektivnog pregovaranja jednim, ostavrivanje prava na štrajk drugim, mirno rešavanje radnih sporova trećim.... Zakonom o radu, uređuju se pitanja vezana za kolektivno pregovaranje, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, udruženja poslodavaca itd. 3) Podzakonski akti Podzakonski akti su državni opšti pravni akti koji su po pravnoj snazi niži od zakona. Njima se bliže određuju pojedina pitanja koja se uređuju zakonom, zbog čega se označavaju kao akti za sprovođenje zakona. Uredbe – dolaze do izražaja u uslovima ratne i neposredne ratne opasnosti Pravilnici – njima se bliže uređuju pojedina pitanja koja zakonom ili uredbom nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora. Odluke i rešenja – sa njima se takođe bliže uređuju pojedina pitanja koja aktima više pravne snage nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. AUTONOMNI IZVORI PRAVA 1) Kolektivni ugovor Kolektivni ugovor je specifična vrsta ugovora, kojom se regulišu odnosi između posloddavca i zaposlenih. Kolektivni ugovor je po nastanku ugovor a po dejstvu normativni akt. Kolektivni ugovor je pismeni sporazum između poslodavca , grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije , s jedne strane i profesinalno strukovne organizacije radnika s druge strane , kojom se uređuju prava i obaveze i odnosi izmedju potpisnika kolektivnog ugovora. U našoj zemlji može da se zaključi opšti , posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca. Kolektivni ugovor se sastoji iz obligacionog dela i normativnog dela. Obligacioni deo najčešće sadrži klauzule o socijalnom miru, metodima mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, participaciji i obavezi delovanja na svoje članstvo. Normativni deo sadrži odredbe o pravima , dužnostima i odgovornostima zaposlenih i poslodavaca kao i odredbe o zaradama, naknadi zarada i drugim primanjima, radnom vremenu , godišnjim odmorima i slično 2) Tripartitni sporazumi i dogovori Zaključivanje tripartitnih sporazuma smatra se uobičajenim načinom uređivanja odnosa i usklađivanja interesa između države , poslodavaca i zaposlenih. Nešto ređe zaključuju se tripartitni dogovori. Tripartitnim dogovorima, po pravilu, uređuju se šira i značajnija pitanja od pitanja koja se uređuju sporazumima 3) Opšti akti poslodavca Statut je osnovni i najviši akt preduzeća. Ostali akti moraju biti u skaldu sa statutom.
1

Statut donosi skupština , a njime se uređuju sledeća pitanja: firma i sedište, delatnost, zastupanje preduzeća, način raspoređivanja dobiti i pokrića gubitka , rezerve preduzeća, organi preduzeća, uprava-obaveze i odgovornosti .... itd. Pravilnici i odluke moraju biti u skladu sa statutom preduzeća. Pravilnike i odluke donose nadležni organi preduzeća u skladu sa zakonom. Po pravilu svaki poslodavac treba da ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac kod koga nije potpisan kolektivni ugovor treba da donese pravilnik o radu, radi bližeg uređivanja zarade, naknade radova i drugih uslova rada. Pravilnikom se bliže određuju prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada. Odlukom se uređuju obim i način ostvarivanja određenih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i povodom radnog odnosa. Odluka može da se odnosi na sve zaposlene ili samo na pojedine kategorije zaposlenih. 33) PRINCIPI I OBLICI ORGANIZOVANJA UDRUŽENJA POSLODDAVACA (Knjiga str.174) PRINCIPI Poslodavačko organizovanje temelji se na granskom i na teritorijalnom principu. Osim toga ono se temelji i na principu odgovornosti. Princip dobrovoljnosti karakteriše činjenica da svaki poslodavac ima pravo da samostalno odluči o tome da li će se učlaniti u udruženje poslodavaca i u koje udruženje će se učlaniti. Granski princip organizovanja primenjuje se ako se poslodavci koji obavljaju delatnost u istoj grani , grupi i podrgupi ili delatnosti organizuju u gransko udruženje , odnosno u strukovno udruženje poslodavaca. Podgransko organizovanje i delovanje poslodavaca proizilazi iz njihovog prava da se udružuju u oviru iste grupe ili podgrupe, kao integralnih delova određene grane ili delatnosti. Teritorijalni princip – saglasno tom principu , u našoj zemlji , udruženja poslodavaca mogu se osnivati na opštinskom , gradskom , pokrajinskom i republičkom nivou. Teritorijalni princip poslodavačkog organizovanja primenjuje se i u privatnom i u javnom sektoru. Udruženja poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom planu. OBLICI Najznačajniji oblici organizovanja i delovanja poslodavaca smatraju se udruženja poslodavaca i privredne komore. Udruženja poslodavaca se osnivaju na lokalnom, regionalnom ,granskom, nacionalnom i međunarodnom planu. Osnivaju se u određenoj grupi , grani, podgrupi ili delatnosti, što znači da se u jednoj grani ili delatnosti mogu osnivati po dva ili više udruženja poslodavaca. Osim toga one se mogu osnivati i za dve ili više grana. LOKALNA I REGIONALNA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci na područiju TA i LS odnosno u grupi , podgrupi, grani i delatnosti mogu da se udruže ili učlane u lokalno ili regionalno udruženje poslodavaca. Odluku o tome donose sami i na osnovu njihovih procena i očekivanja od takvih udruženja. Članstvo u lokalnom udruženju poslodavaca nije smetnja za sticanje članstva u regionalnom , granskom i nacionalnom udruženju sličnih programskih opredelenja. GRANSKA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci koji obavljaju delatnost u grani, grupi , podgrupi ili delatnosti, shodno granskom principu organizovanja, mogu osnivati granska udruženja poslodavaca ili se u njih učlaniti. Unutar jedne grane ili delatnosti može se osnovati više udruženja. Moguće je i da poslodavci koji obavljaju delatnost u dve ili više srodnih grana se opredele za osnivanje zajedničkog udruženaj poslodavaca. Koncept jednog udruženja za dve grane ili za više grana odnosno delatnosti , naročito je aktuelan za male i nerazvijene zemlje.tj. Za zemlje u kojima u jednoj grani ili delatnosti posluje zanemarujući broj poslodavaca Nasuprot tom konceptu , u većini zemalja mogu se osnivati unutargranska udruženja. Tu se okupljaju poslodavci istim ili srodnim poslovima unutar grane ili dleatnosti. Takva udruženja su karakteristična za visokorazvijene zemlje. Osnivanje unutargranskog udruženja poslodavaca tj. Njihovo osnivanje u grupi ili podgrupi u skladu je sa sve ubrzanijim naučno tehničkim razvojem. Kolektivni ugovor na granskom nivou, u mnogim zemljama smatraju se osnovnim i najznačajnijim oblikom uređivanja uslova rada i zaposlenja. Kod nas, interese poslodavaca na granskom nivou uglavnom zastupa unija poslodavaca. NACIONALNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA
2

Nacionalne konfederacije udruženja poslodavaca osnivaju granski i teritorijalno organizovana udruženja poslodavaca. Može biti centralizovana i decentralizovana konfederacija. MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA Međunarodna organizacija poslodavaca ima veoma značajnu ulogu u aktivnostima MORa. Ona pruža određenu pomoć i nacionalnim delegacijama , naročito pri zauzimanju stavova prema MOR-a Asocijacije poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom regionalnom planu. Najpoznatija je „Savez industrija evropske unije“ i „Evropski centar za javna preduzeća“ 34) FUNKCIJE I UNUTRŠNJA STRUKTURA UDRUŽENJA POSLODAVACA (knjiga_str. 183) Spoljašnje funkcije U odnosu na državu: - dostavljanje predloga o ekonomskoj , razvojnoj i socijalnoj politici - obezbeđivanje svojih predstavnika u ekonomsko-socijalnom savetu - pružanje pomoći javnim službama za mirno rešavanje radnih sporova U odnosu na sindikat: - učešće u kolektivnom pregovaranju - učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova - učešće u drugim aranžmanima sa sindikatom, itd. U odnosu na međunarodne asocijacije - učešće njihovih predstavnika u gotovo svim organima i telima MOR-a - učešće njihovih predstavnika u organima „Međunarodne konfederacije poslodavaca“ - učešće njihovih predstavnika u organima drugih međunarodnih organizacija Unutršnje funkcije ... su okrenute prema njihovoj unutrašnjoj organizaciji ,njihovim aktivnostima , organima i telima i njihovom članstvu , a to su: - Utvrđivanje politike dohodaka i zarada radi davanja preporuka svojim članovima - koordiniranje aktivnosti u postupku kolektivnog pregovaranja - davanje mišljenja u vezi sa rešavanjem kolektivnog radnog spora - davanje informacija o pitanjima značajnim za utvrđivanje i ostvarivanje ciljeva u oblasti ekonomske , razvojne , socijalne politike, monetarne , carinske , poreske politike, politke zapošljavanja itd. Udruženje poslodavaca ima sledeću strukturu: 1. Skupština 2. izvršni odbor ili generalni savet 3. sekraterijat Skupština je najviši organ udruženja. Sastavljena je od predtavnika članova udruženja. U svojstvu najvišeg organa donosi statut i utvrđuje politiku udruženja. Izvršni odbor , odnosno generalni savet je izvršni organ skupštine. Njegova osnovna dužnost je da se stara za sprovođenje politike udruženja . Njegova članove bira skupština. Sekraterijat čine stručne službe za obavljanje administrativno – tehničkih i drugih poslova za potrebe udruženja i njegovih organa. Veoma je bitno da u tim službama rade kompetentni i odgovorni kadrovi Pri udruženju deluje i veći broj odbora, komisija i drugih pomoćnih tela . Imenuje ih izvršni odbor ili skupština udruženja i njihovo delovanje može biti privremeno ili trajno. U većini udruženja deluje i komitet specijalista . Udruženja poslodavaca se finansiraju iz doprinosa i donacija svojih članova, ona imaju pravo i da osnuju fondove za pružanje solidarne pomoći poslodavcima čiji radnici štrajkuju. 6.IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA MEĐUNARODNOG POREKLA (str.64) To su: - Konvencije i preporuke MOR-a - Ustav MOR-a - Filadelfijska deklaracija - Povelja evropske zajednice o osnovnim soc. Pravima + akti organizacije UN
3

KONVENCIJE I PREPORUKE su najznačajniji opšti akti međunarodne organizacije rada. Donosi ih „Opšta konferencija MOR“. Postupak njihovog donošenja je dugotrajan , višefazan i veoma složen i može trajati i po dve, tri godine. Konvencijama se utvrđuju međunarodni radni standardi i tretiraju najznačajnija pitanja iz nadležnosti MOR-a. Zemlje članice MOR-a dužne su da usvojenu konvenciju, najkasnije u roku od 12 meseci, podnesu na ratifikaciju svom parlamentu. Ratifikovana konvencija se tretira kao pravno obavezujući akt, čija se pravna snaga smatra jednakom snazi zakonske norme. Ratifikovanu konvenciju država je dužna da primenjuje deset godina , a ukoliko se konvencija ne produži , ona se automatski produžava za narednih 10 godina. Poseban značaj imaju sledeće konvencije: • Konvencija o slobodi udruživanja • Konvencija o organizovanju i kolektivnom pregovaranju • Konvencija o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada Preporuke nemaju karakter pravno obavezujućih akata. One se svode na davanje smernica državama članicam i njihovim sindikatima i udruženjima poslodavaca za preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti u oblasti ekonomske, razvojne i socijalne politike, politike zapošljavanja, radnih odnosa , monetarne i poreske politike. Preporuka se donosi radi dopune i konkretizacije određene konvencije. Važne preporuke su: 1. Preporuka o kolektivnim ugovorima 2. Preporuka o konsultacijama na industrijskom i nacionalnom nivou 3. Preporuka o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada i mera na nacionalnom planu u vezi sa aktivnostima MOR-a. USTAV MOR-a Ustav MOR-a je njen najviši pravni akt. Njime se uređuju: 1. Prijem i istupanje iz članstva 2. Organizaciona struktura MOR-a 3. Nadležnosti organa i tela i njihov sastav 4. Donošenje konvencija i preporuka 5. kontrola primene međunarodnih radnih standarda 6. Nadležnost mešunarodnog suda pravde Ustavom se bliže definišu , odnosno uređuju pitanja koja se odnose na pravni status , imunitet, određene povlastice MOR-a Sastavnim delom ustava smatra se „deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a“. DEKLARACIJA O CILJEVIMA I ZADACIMA MOR-a (Filadelfijska deklaracija) ....ona je doneta na zasedanju Međunarodne konferencije rada , kao najvišeg organa MOR-a, u Filadelfiji 1944 godine. Značaj deklaracije ogleda se u tome što su njome redefinisani ciljevi i zadaci MOR-a, utvrđeni ustavom te organizacije donetim 1919. Filadelfijska deklaracija sadrži opšte i posebne ciljeve MOR-a. Ti ciljevi odnose se na: - slobodu izražavanja i udruživanja - uključivanje predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavaca u demokratsko razmatanje opštih pitanja i njihovo statusno izjednačavanje sa statusom vladinih predstavnika - Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje POVELJA EVROPSKE ZAJEDNICE O OSNOVNIM SOCIJALNIM PRAVIMA RADNIKA ...doneta je 1989 godine u Strazburu. Povelju je donela Evropska zajednica , sada EU. Doneta je sa ciljem: - da se pokaže da se ne vodi samo računa o ekonomskom razvoju, nego i socijalnoj komponenti i socijalnim potrebama. - Da je socijalni koncenzus jedan od najznačajnijih faktora njenog ekonomskog razvoja - da joj je stalo do izgrađivanja humanih i pravednih odnosa među ljudima.
4

Metodi ekonomskog i drugog pritiska su : 1. 74. . Pod procedurom se podrazumeva: 1. vođenje odgovarajućeg postupka 2. Posredovanje 3. Ovakva metoda rešavanja sporova je institucionalizovana. obezbeđenju punog zaposlenja i stvaranju uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj Saglasno Opštoj deklaraciji i pravima čoveka svakom čoveku pripadaju sva prava utvrđena deklaracijom bez ikakvih ograničenja i razlika u pogledu rase . Pravo na uslove rada 6.i rešavanje pred sudom Što se tiče ekonomskog i drugog pritiska . ta organizacija radi na unapređenju životnog standarda . nego i u njihovom rešavanju putem ekonomskog i drugog pritiska. nacionalnosti. imaju veliko poverenje u svoje poslodavce. postojanje određenih organa i tela za rešavanje spornih pitanja između strana u sporu Rešavanje KRS mirnim putem formalnih metoda se odvija na dva načina. boje kože. Međunarodnim paktom o ekonomskim . Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima se apostrofira pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikat. Formalni metodi se ne koriste samo u slučaju rešavanja KRS mirnim putem. putem ekonomskog i drugog pritiska Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova su: 1. Primenu formalnih metoda karakteriše određena procedura .. Pravo na slobodan izbor zanimanja 3. hendikepiranih radnika. Pravo na socijalnu zaštitu 9. Pravo na posebnu zaštitu mladnih radnika . Arbitraža 4. Pravo na odmore i odsustva 8. Korišćenjem neformalnih metoda izbegava se primena komplikovanih pravila i suvišnih proceduralnih zavrzlama tj.. primena određenih pravila i principa 3. Sporovi se završavaju na jednostavan i bezbolniji način. socijalnim i kulturnim pravima smatra se da osnovni principi mogu biti realizovani samo ako se stvore uslovi u kojim a če svako moći da uživa svoja ekonomska. socijalna i kulturna prava. Japan. kao i građanska i politička prava. pola. jezika . Ovaj metod rešavanja sporova je karakterističan za zemlje u kojima zaposleni .Poveljom su definisana osnovna socijalna prava: 1. odnosno forma koja se mora ispoštovati u procesu rešavanja KRS. Mirenje 2. Štrajk 2. starijih radnika. političkog mišljenja i drugih okolnosti. Pravo na pravičnu zaradu 5. Pravo na oblike rada koji nisu izjednačeni sa radom na određeno vreme 7. Pravo na profesionalno osposobljavanje 10. pravo na takvu vrstu pritiska imaju poslodavci i zaposleni. pravo na slobodno kretanje radnika na području cele zajednice 2. religije. Takva zemlja je npr. Mirnim putem 2. zbog tradicije i drugih razloga.. Lokaut 5 . METODI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS Mogu biti: 1) Formalni 2) Neformalni Neformalni metodi se koriste po pravilu pre nego što se strane u sporu opredele za rešavanje spornih pitanja uz pomoć formalnih metoda. muškaraca i žena AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA Prema odredbama povelje ujedinjenih nacija . 1. Pravo na besplatno korišćenje usluga berzi rada 4.

posebno u zemljama tržišne ekonomije.3. Uobičajeni metodi rešavanja KRS su : 1) Mirenje 2) Posredovanje 3) Arbitraža MIRENJE Mirenje se označava kao prva faza u rešavanju KRS. zatraži stručnu pomoć nepristrasnih eksperata. Primarni cilj misije je da strane u sporu same dođu do sporazumnog rešenja. posredovanje i arbitražu.Pojedinačno ili kolektivno posredovanje 6 .Individualno i kolektivno .bojkotom i štrajkačkom stražom se koriste zaposleni . Strane u sporu imaju više poverenja u trajne institucije nego u privremena tela.efikasnom i jednostavnom načinu rešavanja KRS . Njegov zadatak je da ubedi strane u sporu da same dođu do prihvatljivog i pravednog rešenja.zanemarljivim troškovima postupka . 75. Vrste mirenja: .zadovoljstvu postignutim rešenjima . Bojkot 4.stvaranje preduslova za trajnije očuvanje socijalnog mira Mirno rešavanj KRS u R. Obavezno mirenje se propisuje zakonom ili kolektivnim ugovorom. kako bi nakon toga vodio podvojene razgovore sa stranama u sporu. Štrajkačka straža Štrajkom . pokušaju da spor reše uz pomoć miritelja. Prednosti ovog načina rešavanja sporova su u: . Uspeh mirenja u velikoj meri zavisi od poverenja partnerskih strana. O rezultatima miranje se sačinjava zapisnik. a lokaut primenjuju poslodavci Rešavanje kolektivnih radnih sporova pomoću formalnih metoda se sve više institucionalizuje. Međutim sporovi koji nastaju u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora mogu se rešavati po pravilima „Kolektivnog ugovora“. predlaže kompromisna rešenja za prevazilaženja spornih pitanja. i spremnosti strana u sporu na saradnju i kompromis. Mirenje se poverava jednom ili većem broju lica. zbog čega njihovi predlozi i sugestije imaju poseban značaj.Javno ili privatno posredovanje . znanja i poverenja. Srbiji se odvija u skladu sa pravilima i principima utvrđenim „Zakonom o radu“ i „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. Uloga posrednika se poverava ljudima od ugleda .Fakultativno i obavezno (obavezno-podrazumeva obavezu strana u sporu da pre eventualnog pribegavanju drugim metodama rešavanja KRS. Ako mirenje uspe onda se sačinjava zapisnik o pomirenju .Fakultativno ili obavezno . časti i autoriteta miritelja. Kompetentan posrednik započinje misiju tako što se prvo upoznaje sa predmetom. kao treće i neutralno lice . Posrednik ima pravo. To je „Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova“. Osim radnih i drugih sudova tu su i druge institucije za : Mirenje . POSREDOVANJE Posredovanje je poseban metod rešavanja KRS u kome posrednik . a ako ne uspe onda zapisnik o nepomirenju. Posredovanje može biti: . REŠAVANJE KRS MIRNIM PUTEM Mirno rešavanje KRS u interesu je i jedne i druge strane u sporu. saopštavajući im predloge i rešenja koje jedna strana drugoj upućuje. a takva jedna institucija funkcioniše i kod nas od 2005. na zahtev strana u sporu ili po svojoj inicijativi.

Funkciju metoda stvaranja normi industrijskih odnosa I u jednoj i u drugoj funkciji se koristi: 1.Vremenu za koje se osniva: stalne i privremene Stalna arbitraža je ustanovljena na vreme koje nije unapred vremenski ograničeno Privremena arbitraža se osniva radi rešavanja konkretnog spora. najpodesnijih i najrasprostranjenijih metoda za mirno rešavanje KRS. kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. U mnogim zemljama postoje institucije. IO se izgrađuju u skladu sa društvenim zakonitostima. svestranijem i dubljem sagledavanju i izučavanju predmeta industrijskih odnosa. prema kojima proizvodne snage i proizvodni odnosi opredeljuju društvenu nadgradnju a time i IO. ciljni i drugi metodi Doprinose potpunijem . društvenim. Arbitri mogu biti neutralna lica ili lica koja se biraju iz redova strana u sporu. PRAVO NA KONSULTOVANJE I INFORMISANJE (str. Vrste arbitrže: 1. udruženja i druge asocijacije. Zaposlenog zbog toga što mu se omogućuje da kaže šta misli o poslu.prema ostalim kriterijumima: Arbitraža poslednje ponude i savetodavna arbitraža Arbitraža poslednje ponude – strane u sporu kandiduju jednu ili više konačnih ponuda . on će se angažovati samo onoliko koliko mora. Odluka postaje obavezujuća samo ako je strane prihvate. Metod istorijskog materijalizma On doprinosi pravilnom sagledavanju dijalektičkog jedinstva formi i sadržine industrijskih odnosa. To je u korist i zaposlenog i poslodavca. 7 . 2. Savetodavna arbitraža – strane u sporu dobrovoljno pristupaju arbitražnom postupku. zavisno od pravila koja su utvrđena zakonom. ne obavezujući se na prihvatanje arbitražne odluke. Karakteristika arbitraže je u tome što strane u sporu poveravaju rešavanje spornih pitanja sporazumno izabranom arbitru ili arbitražnom veću. 5. komparativni. Međutim ako zaposleni ide na posao da bi radio i da bi se nešto pitao onda se stvari menjaju. 2. kolegama. istorijski. Poslodavca zbog toga . Pravo na konsultovanje se ostvaruje preko saveta zaposlenih i preko tzv. Norme i načela se izgrađuju tako da odgovaraju svojim istorijskim. Arbitražna odluka je konačna i samo izuzetno se može osporavati. napredovanju itd. a kolektivnu arbitražno veće sastavljeno od 3 ili više članova.kulturnim i drugim potrebama i interesima društva. Zaposleni kome se i dalje nameću takvi modeli rada i upravljanja.prema sastavu: individualne i kolektivne Individualnu arbitražu karakteriše rešavanje spornih pitanja od strane pojedinca. Funkciju metoda izučavanja normi i celine predmeta industrijskih odnosa 2. Fakultativna – dobrovoljna arbitraža. ekonomskim . Kod nas je to Republička agencija za mirno rešavanje KRS. kako bi se spor rešio na miran i demokratski način. organizaciji rada . nije spreman za velika postignuća na poslu. Normativni. METODI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str 18) Metodi industrijskih odnosa mogu imati dvojaku funkciju: 1.229) Prošla su vremena u kojima se od zaposlenih očekivalo da samo radi i da ćuti. 3. nagrađivanju. sistemski.obaznosti postupka i odluka: fakultativna ili obavezna Obavezna – obaveza pristupanju arbitražnom postupku i obaveza prihvatanja arbitražne odluke. 4. sociološki. 3. što više ljudi bude bilo odgovorno za poslove i veše znalo o poslovima ostvarivaće se povoljniji rezultati. Samo u zajedničkom sadejstvu oni mogu doprineti njegovom kritičkom preispitivanju i uspešnom izučavanju 39. zajedničkih konsultacija. Prema delatnosti: interesne i pravne Interesna arbitraža rešava interesne KRS . Odluke arbitraže mogu biti pravno obavezujuće ili neobavezujuće . a pravna – ravne KRS.ARBITRAŽA Arbitraža se smatra jednim od najznačajnijih . naprotiv. nakon čega arbitar donosi odluku opredeljujući se za jednu od poslednjih ponuda.

PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. Arbitražna odluka smatra se obavezujućom i po njoj se mora postupiti. a druga na rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova. predloga i preporuka poslodavcu. potpuno i objektivno informisanje o činjenicama bitno je za svakog čoveka i za sve oblasti života i rada. koje su bitne za položaj zaposlenih i uslove rada. rezultate rada i uslove poslovanja.369) Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova se odvija u skladu sa pravilima i principima „Zakona o radu“ ili „Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova“. u roku od 15 dana od dana nastanka spora. tekuće poslovanje. Rok za donošenje odluke o predmetu spora ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže. Veoma je važno da se zaposleni redovno i na adekvatan način informišu o svim pitanjima značajnim za uslove rada i zaposlenja. odnosno strane u sporu. Osnovni principi IO sadržani su u „konvencijama i preporukama međunarodne organizacije rada“ kao i u drugim međunarodnim aktima. Osnovni principi industrijskih odnosa su: 1) Princip autonomnosti 8 . MIRNO REŠAVANJE KRS PREMA ZAKONU O RADU (str. ZAJEDNIČKE KONSULTACIJE predstavljaju poseban oblik informisanja i konsultovanja zaposlenih od strane poslodavca. Zakonom o radu su propisana dvojna pravila za rešavanje spornih pitanja. Ako se u toku pregovora ne postigne dogovor. a zatim se traži od njih da daju svoje mišljenje i viđenje stvari. Jedna se odnose na rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. i dejstvo odlukearbitraže sporazumno utvrđuju učesnici.81) Principima industrijkih odnosa smatraju se polazni okviri i osnovne smernice na kojima se temelje odnosi koji se uspostavljaju između socijalni partnera. Zaposleni se najpre informišu o važnim pitanjima iz poslovanja i razvojne politike preduzeća. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenog.Obično se propisuju pravila prema kojima je poslodavac dužan da konsultuje savet zaposlenih o pitanjima koja se odnose na: a) praćenje primene zakona. Sporna pitanja može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora. Ako zaposleni nema te informacije . statuta i drugih akata značajnih za zaposlene b) odluke i druge akte poslodavca . Sastva i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom. učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Arbitražni postupak se zasniva na principu hitnosti i dobrovoljnosti. na dobrovoljnoj bazi. Postupak pred arbitražom se okončava donešenjem odluke. Samim tim . 9. poslodavac je dužan da im pruži sve moguće informacije. PRINCIPI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. ne može se od njega očekivati da da maksimum na poslu. odnosno između subjekata tripartitnih odnosa. invalida i omladine d) program rešavanja tehnološkog viška Konsultativna ovlašćenja saveta zaposlenih manifestuju se u vidu davanja mišljenja. kolektivnih ugovora. INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku kolektivnog pregovaranja. Sastav. 76. koje se odvija radi zaključivanja kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora. Bez dobre informisanosti nema ni uspešnog planiranja ni efikasne kontrole. --Pravovremeno . c) unapređenje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica. način rada. Informisan čovek se lakše prilagođava i menja svoje stavove i mišljenje. Kolektivni radni sporovi nastali u delatnostima od opšteg interesa rešavaju se u skladu sa „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“.

zakonite i nezakonite .Štrajkački odbor SINDIKAT 9 . je termin koji je prihvatljiviji od prvog .nedemokratska sredstva radne borbe itd.kratkotrajne i dugotrajne Najpoznatiji oblici ekonomskog i drugog pritiska na strani zaposlenih je ŠTRAJK.internog i eksternog karaktera . Prema tome. INDUSTRIJSKA AKCIJA .profesionalne i političke . Organizovani pritisak 4. Kolektivne akcije 2. lokauta i drugih oblika pritiska. nacionalnog i šireg nivoa . Takva mogućnost je propisana sa namerom da se prevaziđu problemi do kojih dolazi u slučaju da na određenom nivou kolektivnog pregovaranja nema reprezentativnih sindikata niti reprezentativnih udruženja poslodavaca. Kolektivne akcije 6.najavljene i nenajavljene . Za označavanje ekonomskog i drugog pritiska koriste se brojni nazivi kao što su: 1. SPORAZUM O UDRUŽIVANJU RADI ISPUNJENJA USLOVA REPREZENTNOSTI (str. EKONOMSKI I DRUGI PRITISAK.384) Kolektivni radni sporovi ne rešavaju se samo mirnim putem već i putem ekonomskog i drugog pritiska. Industrijske akcije 3.Sindikat 2. KOLEKTIVNA AKCIJA.Savet zaposlenih 3. onda oni mogu zaključiti ovaj sporazum 86. Kolektivni pritisak 5. Ideja je da se udruživanjem manjih i nereprezentovanih sindikata i udruženja poslodavaca stvore mogućnosti za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora.lokalnog.dopuštene i nedopuštene . jer su njime obuhvaćeni svi oblici ekonomskog i drugog pritiska.136) 1.Nemiroljubivi metodi 7.254) Ovaj sporazum mogu zaključiti sindikati i udruženja poslodavaca. REŠAVANJE KRS PUTEM EKONOMSKIH I DRUGIH PRITISAKA (str. taj termin se koisti u anglosaksonskom pravu. Sa istim efektom se mogu koristiti i termini: ORGANIZOVANI PRITISAK . KOLEKTIVNI PRITISAK i KOLEKTIVNE AKCIJE. Mana mu je što je preuzak jer KRS ne nastaju samo u oblasti industrije. Akcije kojima se ekonomski i drugi pritisak vrši mogu biti: . SUBJEKTI NA STRANI ZAPOSLENIH (str.organizovane od strane zaposlenih ili poslodavaca . ako ni jedan sindikat ili UP ne ispunjava uslove u pogledu reprezentativnosti .Većina zaposlenih 4. 19. a na strani poslodavaca LOKAUT. najbolje odražavaju suštinu i prirodu štrajka.2) Princip bipartizma 3) Princip tripartizma 4) Princip povoljnosti za radnike (in favorem laboratoris) 48.

kod kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih . odlučuje o organizoovanju štrajkačkih straža. Naime. u skladu sa zakonom • reprezentativan • samostalan i autonoman • dobro organizovan. političku. prihvatljiv i zanimljiv program rada • da ima dobro i sposobno rukovodstvo • sposobne kadrove • da na dosledan i principijelan način štiti prava i interese zaposlenih • da pravilno i realno sagledava ekonomsku. Njegove ingerencije sastoje se u davanju mišljenja i učešću u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. Ako se štrajku ili drugoj akciji zaposlenih pristupa u delu organizacije . stambenih potreba itd. osim sindikata . Izmedju sindikata i jedinice TA ili LS 10 . a ne u celoj organizaciji . Kolektivni radni spor može da nastane: 1.284) Za razliku od individualnih radnih sporova kod kojih se kao jedna strana u sporu uvek pojavljuju zaposleni. rekreacije. u izuzetnim slučajevima savet zaposlenih.. Između dva ili više udruženja poslodavaca 3. Pored toga može biti organizovano i na međunarodnom.. U pojedinim zemljama takvu odluku može doneti i manjina zaposlenih . Kompetencije štrajkačkog odbora naročito su naglašene u delatnostima u kojima se minimum procesa rada ne može dovoditi u pitanje. odluku o tome može doneti većina zaposlenih u delu organizacije.je profesionalna organizacija zaposlenih u koju oni stupaju dobrovoljno i koja samostalno radi na ostvarivanju i zaštiti njihovih kolektivnih i pojedinačnih prava i interesa. Savet zaposlenih može da se pojavi i u ulozi subjekta kolektivnog radnog spora. Sindikalno organizovanje može da bude na: nacionalnom. tim pre što savet nema pravo da organizuje štrajk. jer joj nije omogućeno da organizuju štrajk i druge akcije. daje saopštenja o razlozima štrajka. Subjektivitet većine zaposlenih zavisi od nacionalne regulative. a u Francuskoj čak 1/4 zaposlenih kod poslodavca. U pojedinim zemljama većina zaposlenih nije subjekat industrijskih odnosa . U našoj zemlji se može obrazovati kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih. a pravo na SAODLUČIVANJE sa poslodavcem se ostvaruje povodom organizovanja ishrane. odmora. granskom nivou . Pravo na KONSULTOVANJE ima u oblasti upravljanja ljudskim resursima. finansijska i tehnička sredstva za uspešan rad SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih je najrasprostranjeniji institucionalni oblik participacije zaposlenih. na nivou TA i LS i na nivou poslodavca. U Srbiji većina zaposlenih može doneti odluku u stupanju u štrajk. bezbednosnu situaciju • da poseduje materijalna. ŠTRAJKAČKI ODBOR Štrajkački odbor predvodi štrajkače . većina zaposlenih se može pojaviti u ulozi organizatora štrajka i drugih akcija zaposlenih u nameri da se od poslodavca u nameri da se od poslodavca iznude određeni ustupci. socijalnu. može se pojaviti i većina zaposlenih. samostalno ili u saradnji sa organizatorom štrajka definiše štrajkačke zahteve. upravlja aktivnostima tokom štrajka.. Da bi sindikat bio uspešan reprezent prava i interesa zaposlenih neophodno je da je: • upisan u registar . POJAM KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. Između dva ili više sindikata 2. VEĆINA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA Većina zaposlenih kod poslodavca nema svojstvo pravnog lica. globalnom i regionalnom nivou. Takvi sporovi između saveta zaposlenih i poslodavca. rešavaju se mirnim putem. 58. ali pod određenim uslovima može biti subjekat industrijskih odnosa. gde se znaju obaveze i odgovornosti • da ima dobar. Savet ima pravo na INFORMISANJE o svim značajnim pitanjima iz oblasti poslovne i razvojne politike poslodavca.

Štrajkački zahtevi mogu biti definisani tako da se jednim delom odnose na profesionalna a drugim delom na politička pitanja. Kod nas je takvih štrajkova bilo mnogo. IO karakterišu brojne tripartitne institucije kao što su: 1.13) Termin industrijskih odnosa se vezuje za anglosaksonske zemlje iz kojih je i potekao. Vrlo često se dešava da profesionalni štrajk prerasta u politički.POJAM INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. 96. PROFESIONALNI I POLITIČKI ŠTRAJK (str. poslodavaca i zaposlenih. Da bi se odredila priroda takvog štrajka moraju da se sagledaju zahtevi koji u tom štrajku preovlađuju. naročito 80-ih godina. Industrijske odnose . Organizovanje i delovanje sindikata moguće je od nivoa preduzeća i lokalne zajednice pa do nacionalnih i međunarodnih konfederacija sindikata. i poslodavaca . Industrijski odnosi . Kao nastavna disciplina Industrijski odnosi. Kao teorijsko naučna disciplina 3. Datira iz druge polovine 19. tripartitne odnose . Politički štrajk je usmeren u pravcu ostvarivanja političkih ciljeva. a u određenom slučaju su uključeni i drugi odgovarajući subjekti. pod uslovom da se organizuje i odvija na zakonit način. smatra spor između sindikata. kao teorijsko-naučnu disciplinu karakterišu naučne i stručne aktivnosti kompetentnih teoretičara usmerene u pravcu izučavanja pitanja značajnih za organizovanje i delovanje sindikata i poslodavaca. regionalnom. bez obzira na to da li se rad odvija u privatnom ili javnom sektoru. Kolektivno radno pravo obuhvata odnose koji se između subjekata tog prava uspostavljaju u radu i povodom rada. Sa normativnog stanovišta 2.4. granskom. su skup pravnih normi i načela. Profesinalni štrajk je zakonit štrajk. Ti zahtevi se ne odnose na politička pitanja već na pitanja vezana za zaštitu profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih. 1. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska. podrazumevaju mnoštvo institucionalnih formi sindikalnog i poslodavačkog organizovanja i delovanja. nacionalnom i međunarodnom nivou. Umesto termina „industrijski odnosi“ vrlo često se koristi termin „kolektivno radno pravo“. u institucionalnom smislu. Između države i sindikata ili udruženja poslodavaca KRS ima svoje materijalonoprave (predmet i strane) i formalnopravne elemente (organi i postupak) KOLEKTIVNI RADNI SPOR shavaćen u materijalno-formalnopravnom smislu.394) Profesionalni karakter štrajka opredeljuje priroda štrajkačkih zahteva. shvaćeni u normativnom smislu. udruženja poslodavaca ili komore na drugoj strani. kolektivno pregovaranje. On je najčešće podređen interesima određene političke partije ili ideologije. Ekonomsko-socijalni savet 11 . Sa institucionalnog stanovišta 4. Njegovo značenje je vremenom prošireno i na druge oblasti i na odnose koji se uspostavljaju između države. sadržanih u heteronomnim i autonomnim izvorima prava. koji se odnose na organizovanje i delovanje poslodavaca i sindikata . KRS i njihovo rešavanje i sl. koji se rešava mirnim putem. Organizovanje i delovanje poslodavaca odvija se na lokalnom. Između udruženja poslodavaca i jedinica TA ili LS 5. Pojam industrijskih odnosa se može različito posmatrati: 1. obaveza ili interesa iz rada ili povodom rada. veka kada su odnosi između sindikata i poslodavaca uspostavljeni isključivo u oblasti industrije. sindikata i države i uređuju odnosi između njih. većine zaposlenih ili saveta zaposlenih na jednoj strani i poslodavca . povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava.

. istorijski posmatrano. razvojne.organi za rešavanje KRS -postupak u kome se KRS rešava PREDMET KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA. Organizovanje sindikata i poslodavaca 2.285) KRS karakterišu bitni i nebitni elementi Bitni elementi se dele na: 1. odnosima između sindikata. institucije. itd. Kolektivni radni sporovi 9. Kolektivnim pravima zaposlenih smatraju se: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na participaciju • pravo na mirno rešavanje KRS • pravo na štrajk • pravo na konsultovanje. poslodavaca i države i tripartitnim institucijama. 59. Uloga države u IO 5. Predmet i sadržina industrijskih odnosa .BITNI ELEMENTI KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. kolektivnim ugovorom.PREDMET INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. naučno-istraživačke.. informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima. praticipacija. podzakonskim aktima. U pravcu širenja kruga pitanja koja postaju predmet izučavanja IO (kolektivno pregovaranje.16) Centralno mesto u predmetu industrijskih odnosa pripada organizovanju i delovanju sindikata i poslodavaca. Kolektivnim pravima poslodavaca smatraju se: • pravo na udruživanje 12 ..strane u kolektivnom radnom sporu 2. odnosno ugrožavanje kolektivnih prava. Delovanje sindikata i poslodavaca 3. 2. smatra se svaka povreda .. Odbori za tržište rada i slično. Formalno pravnim elementima . U pravcu širenja tripartitnih i drugih institucija (u oblasti monetarne i poreske politike.. Materijalno pravne elemente .predmet kolektivnog radnog spora . a koje su utvrđene zakonom. Posredovanje i arbitražu 4. odnosno povodom radnog odnosa .2. Kolektivno pregovaranje 4. ekonomsko-socijalne politike. organizaciono pravna i druga pitanja . šire se u dva pravca: 1. Izvori prava IO 6.Principi. instituti.) Predmet i sadržinu IO opredeljuju sledeća pitanja: 1. mirno rešavanje KRS. pravilnikom o radu i drugim aktima. Javne službe za mirenje 3. Kolektivan prava i obaveze i kolektivni interesi 8. Metodi rešavanja KRS 10. Industrijske odnose treba posmatrati i kao nastavnu disciplinu koja se izučava na mnogim univerzitetima i fakultetima u svetu. obaveza i interesa iz radnih odnosa.) 2. Tripartitni odnosi 7.itd..

niti obavezan da snosi posledice izazvane nezakonitim štrajkom . Kao strana u kolektivnom radnom sporu mogu se pojaviti i drugi odgovarajući subjekti kako na strani zaposlenih tako i na strani poslodavaca. predmeta spora. Kolektivni radni spor nastaje povodom povrede ili ugrožavanja jedne ili viđe kolektivnih obaveza. rešavanja kolektivnog radnog spora. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. tj nečinjenjem . Kolektivnim interesima poslodavca su njihovi zajednički interesi koji proističu iz kolektivnog pregovaranja.415) Zakonit lokaut dovodi do suspenzije „ugovora o radu“. Pravne posledice nezakonitog lokauta mogu biti: radnopravne. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. pravne ili druge prirode. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. Dok lokaut traje . Državnom tužbom i ima prioritet u rešavanju. Zaposleni koji nakon okončanja lokauta čekaju na normalizaciju procesa rada . Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 2. bilo na strani poslodavca. strana u sporu i važeće regulative. Na strani zaposlenih se može pojaviti: većina zaposlenih i savet zaposlenih. zbog ometanja poseda. * Predmet kolektivnog radnog spora mogu da budu i kolektivni interesi. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. bilo na strani zaposlenih. • Ako se KRS rešava mirnim putem . kulturni i drugi interesi. To su obično sindikat i poslodavac ili udruženje poslodavaca. građanskopravne i upravopravne.• pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje KRS * Nasuprot kolektivnim pravima stoje kolektivne obaveze. Na strani poslodavaca može da se pojavi: Privredna komora U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. tripartitnih odnosa i aranžmana sa savetom zaposlenih. a mogu se ogledati u raskidu ugovora o radu. PRAVNE POSLEDICE ZAKONITOG LOKAUTA (str. Pravne posledice mogu biti i nepovoljne za zaposlene. PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG LOKAUTA (str. 13 . po pravilu nemaju pravo na naknadu zarade zbog toga što je poslodavac krivicom zaposlenih koji su stupili u nezakoniti štrajk bio prinuđen da pribegne odbrambenom lokautu. Protiv zaposlenih koji se tih pravila ne preidržavaju može se pokrenuti sudski postupak za prinudno udaljavanje od poslovnog prostora poslodavca . Zaposleni kojima je onemogućen rad kod poslodavca ne mogu dolaziti na posao niti u radne prostorije poslodavca. • Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. strana u sporu. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. zavisno od vrste spora. odnosno pružanjem odgovora na takav štrajk. 114.416) Nezakonitim lokautom se mogu izazvati ozbiljne posledice . pogrešnim činjenjem ili delimičnim činjenjem. Sudovi mogu biti: 1. ekonomsko socijalni. Kao STRANE U KOLEKTIVNOM RADNOM SPORU pojavljuju se učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . Kolektivnim interesima zaposlenih smatraju se njihovi zajednički. naročito ako se dovedu u vezu sa pravnim posledicama nezakonitog štrajka. zavisno od vrste spora. Poslodavac ne može biti odgovoran za nešto što su zaposleni skrivili. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). 115. Takav postupak pokreće se tzv. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 3. predmeta spora. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . radni odnos zaposlenih kojima je onemogućen rad kod poslodavca miruje. odnosno do onemogućavanja zaposlenih ili dela zaposlenih (neštrajkača) da ostvaruju pravo na rad i pravo na zaradu.

Mišljenja se obično daju u vezi sa kadrovskom politikom. U ovom slučaju . Na sličan način se uspostavljaju odnosi i između TJ i sindikata.. pa je prema tome tu prisutan princip tripartizma. Postupak se može pokrenuti i na zahtev inspekcije rada i na zahtev drugog državnog organa. Kompetencije saveta mogu biti veće ili manje. Za formalan način je karakteristična posebna procedura . Odnosi koji se u preduzeću uspostavljaju između saveta zaposlenih i poslodavca . Princip bipartizma nije samo prisutan kod kolektivnog poregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora.. a ne prema zaposlenima. i na neuplaćivanje sindikalne članarine tokom lokauta. niti pravo na raskid tog ugovora.Radnopravne posledice nezakonitog lokauta usmerene su prema poslodavcu . lično dostojanstvo zaposlenog. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenih. O rezultatima poslovanja. odnosno samo dva subjekta industrijskih odnosa . odnosno forma koja se mora poštovati od početka pa do kraja postupka. Na taj način članovi saveta zaposlenih imaju priliku da prate aktivnosti menadžmenta organizacije. Kad sud donese odluku o isplatama zarada zaposlenima isplaćuje se i naknada isndikatu na ime članarine. U suprotnom zaposleni mogu pokrenuti postupak pred sudom. Na principu bipartizma zasnivaju se i odnosi koji se uspostavljaju između poslodavca i saveta zaposlenih..itd Građanskopravne posledice se odražavaju i na sindikat tj. kao i između države ili TA ili LS i poslodavca i njihovih udruženja. po prirodi stvari se zasnivaju na principu bipartizma. Za neformalan način je karakteristično to da se izbegava primena komplikovanih procedura i pravila. izbegava se uključivanje trećih lica. Veoma je važno da se mišljenje saveta uvaži u meri u kojooj je to moguće .89) U slučajevima kolektivnog pregovaranja kada imamo samo dve partnerske strane. postupku davanja mišljenja i postupku samoodlučivanja saveta • Obaveza poslodavca je da članove saveta detaljno i pravovremenoinformiše o pitanjima značajnim za tekuće poslovanje i razvojnu politiku preduzeća. Poslodavac koji pribegne nezakonitom lokautu nema pravo da suspenduje ugovor o radu. Upravnopravne posledice nezakonitog lokauta. Smatra se da oni najviše zavise od: 1) autonomnosti pregovaračkih strana 2) spremnosti na kompromise 3) kompetentnosti i obučenosti predstavnika 4) jednakosti pregovaračkih pozicija Poznata je stvar da se kolektivni radni sporovi mogu rešavati na formalan i nefomalan način . arbitri itd. faktorima koji utiču na ostvarene rezultate rada.itd. Građanskopravne posledice nezakonitog lokauta treba posmatrati u odnosu na zaposlene kojima je privremeno onemogućen rad kod poslodavca i u odnosu na sindikat.. Rezultati kolektivnih pregovora zavise od brojnih faktora . moralni integritet. s obzirom da se kolektivni pregovori vode između predstavnika rada i predstavnika kapitala. *Materijalna šteta se najčešće ispoljava u vidu izgubljene zarade *Nematerijalna šteta obuhvata duševnu patnju. Takva šteta može biti materijalna i nematerijalna. i umnogome je efikasniji način za rešavanje sporova. Tu obično učestvuju tri lica tj. Zaposleni kojima je onemogućen rad imaju prava i na zaradu i na štetu izazvanu lokautom. Prekršajni postupak se pokreće na zahtev zaposlenih kojima je onemogućen rad ili na zahtev sindikata. merama i aktivnostima koje se preuzima za ostvarenje ciljeva . Zaposlenima kojima je nezakonitim lokautom privremeno onemogućen rad ostaju u radnom odnosu s pravom da se nakon normalizovanja stanja kod poslodavca vrate na posao. • O datom mišljenju poslodavac mora da vodi računa bez obzira što se ne smatra obavezujućim. tada se govori o „principu bipartizma“.. međutim u njihovom međusobnom odnosu može da se govori o postupku informisanja. Oni imaju pravo i na naknadu zarade koju bi ostvarili da su radili . Sistem kolektivnog pregovaranja gotovo u celosti funkcioniše na tom principu. Moraju da budu i neki miritelji. 11. nego i kod procesa rešavanja kolektivnih radnih sporova. ogledaju se u prekršajnoj odgovornosti poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca zbog pribegavanja takvom lokautu. 14 . zavisno od važeće regulative. Za takav prekršaj poslodavcu sledi novčana kazna.PRINCIP BIPARTIZMA (str.

organizovanje ishrane zaposlenih 5. Sindikat Tripartitne saradnje nema ukoliko u njoj ne učestvuju sve tri strane. Osim termina „tripartizam“ koristi se i „tripartitna saradnja“ .Takvim pitanjima smatraju se: 1. ostvaruju određenu saradnju. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Tripartizam se vezuje za različite oblike saradnje i dijaloga imeđu države. Zahvaljujući tripartitnom dijalogu dolazi do usklađivanja različitih interesa između partnerskih strana. monetarne i poreske politike) • Državi pomaže da ne ostaje usamljena u vođenju politke u navedenim oblastima. Država . Predstavnici države (ili jedinica TA ili LS) 2. jer socijalni partneri preuzimaju deo odgovornosti za njeno vođenje. vrtića. aranžmani itd.99) Reč „tripartizam“ nastala je od reči tripartitan .organizovanih na LOKALNOM nivou. Predstavnici rada (zaposleni i njihove organizacije sindikata) Iako u nekim aranžmanima učestvuju i drugi subjekti . Organizovanje kulturnog i zabavnog života u organizaciji 2. • Obezbeđuje neophodna ravnoteža između ekonomskog razvoja i ciljeva socijalne pravde • stvaraju preduslovi za trajnije očuvanje socijalnog mira • stvaraju pretpostavke za izgrađivanje humanih i pravednih odnosa među ljudima. odnosno na nivou LOKALNE samouprave. tripartizam označava svaki sistem radnih odnosa u kome država.OSNOVNA OBELEŽJA TRIPARTIZMA (str. Značaj tripartizma ogleda se u činjenici da se: • Uspešnije projektuju i ostvaruju ciljevi koji se žele postići (u oblasti ekonomske. što je osnovni preduslov za obezbeđivanje socijalne pravde. • Obezbeđuje uravnoteženiji razvoj društva.103) Osnovna obeležja tripartizma su: 1) Tripartitni subjekti 2) Predmet tripartitne saradnje 3) Oblici tripartitne saradnje 4) Nivoi na kojima se tripartitna saradnja ostavruje SUBJEKTI tripartitnih odnosa su: 1.Postoje određena pitanja gde poslodavac ne može sam da donese odluku zbog samog značaja tih pitanja za zaposlene. U toj saradnji učestvuju tri strane: 1. Org. Očigledno je da je tripartizam neodvojiv od ekonomskih interesa preduzetnika. pregovori. politike zapošljavanja. poslodavci i radnici . Saradnja između države. dijalog . To su pitanja u čijem rešavanju učestvuju i poslodavac i savet zaposlenih. socijalne politike. podizanje nivoa opšteg obrazovanja 4. U suštini.korišćenje godišnjih odmora u odmaralištima 13. Predstavnici kapitala (poslodavci i njihova udruženja) 3. poslodavca i zaposlenih se ostvaruje na različitim nivoima: • Tripartitni odnosi na LOKALNOM nivou uspostavljaju se između organa LOKALNE samouprave.POJAM I ZNAČAJ TRIPARTIZMA (str. Udruženje poslodavaca 3. „tripartitni odnosi“. jedinice TA i LS 2. suština tripartizma i tripartitnih odnosa se bitnije ne menja. kao samostalni subjekti. razvojene. 14. koja potiče od latinske reči „tripartitus“ koja u prevodu znači podelu na troju. socijalnog mira i uspešnog poslovanja. sportskih aktivnosti 3. 15 • . odnosno trostrukost.pružanje pomoći za stambene potrebe radnika 7. radnih odnosa . jaslica 6. poslodavca i zaposlenih. specifičnih interesa zaposlenih i ekonomskih interesa države. „tripartitne konsultacije“ .

poreske politike i socijalne zaštite. reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju države. Ekonomska . socijalne politike. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. Nefomalni kontakti između partnerskih strana TRIPARTITNA SARADNJA NA MEĐUNARODNOM PLANU može se dvojako posmatrati: . zapošljavanja na nacionalnom. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . upravljanja nacionalnim bankama itd. poljoprivrednih proizvođača. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Osim navedenih subjekata u pojedinim tripartitnim aranžmanima učestvuju i predstavnici potrošača. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. posredstvom tripart. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. razvojne. ekoloških pokreta. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. politike nacionalnog budžeta. radnih odnosa. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. udruženja poslodavaca i sindikalnih organizacija na globalnom međunarodnom planu . povodom zaključivanja. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. • Tripartitni odnosi na MEĐUNARODNOM planu se ostvaruju posredstvom Međunarodne organizacije rada i posredstvom drugih međunarodnih institucija. Najznačajniji oblici saradnje na tom nivou su: 16 • . • Subjekti tripartitnih odnosa na GRANSKOM nivou su resorno ministarstvo.organizovanih na nivou jedinice TERITORIJALNE AUTONOMIJE. emigraciono populacione politike. svojinske transformacije. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. penzionerskih asocijacija. PREDMET tripartitne saradnje . povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati.kao saradnja između javnih vlasti. granskom ili međunarodnom planu. monetarne politike.Kao saradnja između tripartitnih subjekata na međunarodnom regionalnom planu Veliku ulugu tu ima Međunarodna organizacija rada i njene aktivnosti. gransko udruženje poslodavaca i granski sindikat. poslodavaca i sindikata 4. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. konsultacija i pregovora 2. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. Neformalne tripartitne konsultacije 2. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih.Tripartitni odnosi na nivou TERITORIJALNE AUTONOMIJE uspostavljaju se između organa TERITORIJALNE AUTONOMIJE. mirno rešavanje KRS. • Subjekti tripartitne saradnje na NACIONALNOM nivou su vlada . U savremenim IO se povećao broj pitanja. nacionalnih zajednica i slično. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države.

pod uslovom da njime nisu obuhvaćeni zaposleni u delovima koji su nastavili sa radom. Da bi lokaut bio zakonit . · Razlikovanje zakonitog i nezakonitog lokauta veoma je važno . Reč je o lokautu kojem se pribegava u interesu jednog ili više sekundarnih poslodavaca . Nezakonitim lokautom smatra se i „odbrambeni lokaut“ koji se pojavljuje kao protivmera zakonitom štrajku. na nivou jedinice LS 6. odbrambeni i retorzioni lokaut 4. Protivmera nezakonitom štrajku u kojem neučestvuju svi zaposleni kod poslodavca. njegovim učesnicima ili delu učesnika ne dopušta povratak na rad. Drugim rečima. Lokaut solidarnosti. GENERALNI LOKAUT kao i LOKAUT NA NIVOU TA i LS više su teorijske nego praktične kategorije. Lokaut koji nije usmere protiv nezakonitog štrajka. da se izbegne neisplativ rad sa radnicima neštrajkačima 3. a neretko i da bi izbegli troškove neracionalnog i neisplativog rada sa neštrajkačima. Retorzioni se smatra nezakonitim sredstvima radne borbe.mira ZAKONIT LOKAUT je onaj koji je u skladu sa važećim propisima i pojavljuje se kao protiv mera NEzakonitom štrajku u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. DELIMIČNI LOKAUT je privremeno zatvaranje dela preduzeća . Holandiju i druge evropske zemlje. neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1. na međunarodnom nivou 4. kako bi se na zaposlene izvršio pritisak da odustanu od svojih zahteva . delimičan. Englesku. Španiju . na nivou jedinice TA 5. a ne pravnog KRS 4. reprezentuju predstavnici resornih ministarstava. a nezakonit ako je usmeren protiv zakonitog štrajka. 17 . Francusku. ODBRAMBENI LOKAUT organizuje se u vreme štrajka u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. U praksi gorovo da i ne postoje. Odbarmbeni lokaut je zakonit ako je usmeren protiv nezakonitog štrajka. a ne u interesu primarnog poslodavca.• EU • Tržište unije Argentine. LOKAUT SOLIDARNOSTI razlikuje se od ostalih vrsta lokauta po tome što se njime nastoje zaštiti prava i interesi drugog poslodavca.412) 1. Brazila. NEZAKONITIM LOKAUTOM smatra se lokaut koji nije odbrambenog karaktera tj. zbog pravnih posledica lokauta GRANSKI. Poslodavac se opredeljuje za preventivni lokaut u nameri da zaposlene primora da odustanu od stupanja u štrajk. U neinstitucionalnim oblicima tripartizma mogu se uspostavljati razni vidovi međusektorske saradnje. na saveznom nivoi i nivou država članica TRIPARTITNA SARADNJA NA GRANSKOM NIVOU je karakteristična za Italiju. Takvi su preventivni i retorzioni. PREVENTIVNI LOKAUT smatra se izuzetkom od pravila po kojem se njemu pristupa tek po otpočinjanju štrajka. a ne poslodavca koji se za lokaut opredelio. Interese države u tim aranžmanima po pravilu.VRSTE LOKAUTA (str. Delimični lokaut se smatra zakonitim ako se pojavljuje kao protivmera nezakonitom štrajku . Poslodavci se opredeljuju za ovaj lokaut da bi parirali akcijama štrajkača . zakonit je samo odbrambeni lokaut. generalni 3. nakon okončanja štrajka. Urugvaja i Paragvaja • Organizacija Afričkog jedinstva TRIPARTITNA SARADNJA NA NACIONALNOM PLANU uspostavlja se: 1. granski. Zakonit i nezakonit 2. tj . Preventivni. lokaut suprotan obavezi očuvanja soc. tj onemogućavanja rada delu zaposlenih koji se nisu pridružili štrajkačima . da je usmeren protiv zaposlenih ili sindikata 2. da je odbrambenog karaktera. 113. da mu se pribegava povodom rešavanja interesnog spora. RETORZIONI LOKAUT je takav lokaut gde poslodavac. a poslodavac oslobodio obaveze da u uslovima neisplativog rada neštrajkačima isplaćuje pun iznos. na granskom nivou 3. na nivou poslodavca. na nacionalnom nivou 2.

Univerzalnost je jedna od osnovnih obeležja međunarodnih radnih standarda .Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Opšti kolektivni ugovor 2. ne samo na nacionalnom planu nego i na internacionalnom planu. kojima se državiomogućava da preuzme onoliko obaveza koliko može da izvrši. Izmene i dopune opšteg i kolektivnog ugovora Ragistraciji podležu svi kolektivni ugovori osim kolektivnog ugovora zaključenog kod poslodavca. odnosno potvrđivanju Afirmaciji međunarodnog prava i međuanrodnih izvora prava umnogome doprinosi „Međunarodna organizacija rada“. Zbog svega toga nameće se zaključak da norme unutrašnjeg prava ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa normama međunarodnog prava. Prema zakonu o radu objavljuju se: 1.72) S obzirom na to da značaj međunarodnog prava iz godine u godinu raste . Objavljivanje KU u našoj zemlji vrši se u „službenom glasniku Republike Srbije“. norme i smernice o uslovima rada i zaposlenja.281) Registracija kolektivnih ugovora u R. koja je propisana kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.LOKAUT SUPROTAN OBAVEZI OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA podrazumeva pribegavanju lokautu na način koji je suprotan obavezi očuvanja socijalnog mira. terorizam i sl. Obavezi registracije podležu: 1. Takodje . na oglasnim tablama poslodavaca. Registracija se vrši kod ministarstva nadležnog za rad. da se potvrđeni međunarodni ugovori i pravila međuanrodnog prava smatraju delom pravnog poretka R.MEĐUSOBNI ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA IO (str. Ti ugovori. njihove izmene i dopune mogu se objavljivati u drugim glasilima. Pod drugim kolektivnim ugovorima . Ovaj lokaut je nezakonit. 2. Za osvarivanje svojih ciljeva MOR koristi različite metode od koji su najpoznatiji „Međunarodni radni standardi“. 18 . kako bi se znalo u svakom trenutku da li određeni KU registrovan .Srbije 3. preko interneta i na drugi način. To ministarstvo je dužno da o registrovanim kolektivnim ugovorima i njihovim izmenama . obaveza registracije se ne dovodi u pitanje za kolektivne ugovore koji se zaključuju na višim nivoima kolektivnog pregovaranja Bliža pravila o sadržini i postupku registracije kolektivnih ugovora propisuju ministar nadležan za rad. da zakoni i drugi opšti akti doneti u R. a poslodavac snosi odgovornost za pričinjenu štetu. „klauzula fleksibilnosti“. Uvažavajući razlike u pogledu stepena ekonomske razvijenosti između zemalja i regiona dopušteno je korišćenje i tzv. vodi urednu evidenciju. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: 1. Poseban kolektivni ugovor 3. zaštitu čovekove sredine. Poseban kolektivni ugovor 3. ekonomskim i socijalnim pravima. 57. Opšti kolektivni ugovor 2. osim ukoliko partnerske strane drugačije odluče. socijalnojh sigurnosti i slično.Srbije.REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. a ogleda se u opštoj primenjivosti utvrđenih standarda. međunarodne zločine. u listovima koje izdaju poslodavci. misli se na „kolektivne ugovore koji se zaključuju kod poslodavca“. Međunarodnim radnim standardima smatraju se načela . 7. Izmene i dopune opšteg i posebnog kolektivnog ugovora Bliža pravila o načinu objavljivanja drugih kolektivnih ugovora i njihovih izmena i dopuna utvrđuju se sa tim kolektivnim ugovorima. da li je menjan ili dopunjavan i na koje vreme zaključen i sl. raste i njegova pozicija u odnosu na unutrašnje pravo. odnosno dopunama. Ta obaveza se ne propisuje uvek već proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora gde se insistira na uzdržavanju od upotrebe radikalnih sredstava radne borbe pre pokušaja mirnog rešavanja spornih pitanja. naročito u vezi sa ljudskim pravima i slobodama.Srbiji vrši se kod ministarstva nadležnog za rad. Da potrvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom R. Da bi se normama međunarodnog prava obezbedila veća obaveznost pribegava se ratifikaciji .

35.Srbije utvrđeno je: 1. PRAVA miritelja i arbitara su: 1. Sa stanovišta utvrđivanja minimalnih uslova rada i zaposlenja 5. toku i okončanju postupka mirnog rešavanja spornih pitanja između poslodavaca i zaposlenih. da bi evidencija pila ažurirana. Pravo na neplaćeno odsustvo sa posla dok se vodi postupak mirnog rešavanja radnog spora. Međusobni odnos kolektivnih ugovora utvrđuje se zakonom ili najvišem (nacionalnom) KU.Ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava nego što su u KU.. 2. primenjuju se odgovarajuće odredbe više pravne snage. Srbije 3.187) Njihova uloga . Kolektivnim ugovorom niže pravne snage mogu da se utvrde veća prava i bolji uslovi od uslova utvrđenih KU više pravne snage 3.357) DUŽNOSTI miritelja i arbitara su: 1.Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom obezbeđuju manja prava od uslova u KU. PRAVILNIKA O RADU i UGOVORA O RADU. Da se stalno obrazuju i stručno usavršavaju (aktivna uloga Agencije) 4. odgovorno i profesionalno 3.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA NA STRANI DRŽAVE.MEĐUNARODNI ODNOS DOMAĆIH IZVORA PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Sa aspekta mirnog rešavanja KRS Država i njeni organi 73. Veoma je važno da poslodavci obezbede to odsustvo kad god zatreba. Ako KU niže pravne snage sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih KU više pravne snage . Sa aspekta zapošljavanja 3. aktuelan je iz više razloga: 1. Da postupaju savesno. Da statuti. primenjuje se KU 4. Kolektivni ugovor niže pravne snage ne može da sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava od kolektivnog ugovora više pravne snage 2.Odredbe ugovora o radu gde se radnicima propisuju manja prava nego što su u KU. primenjuju se pravila: 1. opšti akti organizacija kojima su poverena . To znači . 19 . Za kolektivni ugovor i ugovor o radu se primenjuju sledeća pravila: 1. Da svi podzakonski akti R. Da svi opšti akti AP i Jed. potpuna i dostupna zainteresovanim subjektima.2). Saglasno principu hijerarhije pravni akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa pravnim aktom više pravne snage. Aktom niže pravne snage se mogu utvrđivati veća prava. opšti akti organizacija .LS moraju biti saglasni njihovim statutima. KOLEKTIVNOG UGOVORA I PRAVILNIKA O RADU zasniva se na „principu hijerarhije“ i principu „povoljnosti za zaposlene“. 3. sa ustavom i zakonom • pravilnik o radu. ZAKONA. 2. političkih stranaka. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNOG UGOVORA . Da agenciju redovno obaveštavaju o pokretanju. Da postupaju nepristrasno 2. udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. Ova sredstva se obezbeđuju iz budžeta R. Pravo na nagradu za rad jer nisu stalno zaposleni u Agnciji za mirno rešavanje radnih sporova 2.75) Ustavom R. zakonom i kolektivnim ugovorom Princip povoljnosti za radnike podrazumeva da se aktom niže pravne snage ne mogu utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim aktom više pravne snage.8. Sa poslodavačkog stanovišta 4. sa ustavom.DUŽNOSTI I PRAVA MIRITELJA I ARBITARA (str. Sa normativnog stanovišta 2. da : • zakon ne može biti u suprotnosi sa ustavom • kolektivni ugovor . sindikata. Pravo na naknadu troškova nastalih učešćem u rešavanju radnih sporova (1.Ako ugovor o radu sadrži odredbe kojem se zaposlenom obezbeđuju manja prava nego u KU. 3. MEĐUSOBNI ODNOS USTAVA. ništavne su. TA i LS (str. posmatrana iz ugla IO. odluke i svi drugi opšti akti AP i jedinica LS moraju biti saglasni zakonu. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNIH UGOVORA.Srbije.

a vode se između sindikata i udruženja poslodavaca organizovanih na međunarodnom globalnom planu. Ukoliko nisu . ***ZA R:SRBIJU. ***KOD POSLODAVCA*** POSTUPAK SE POKREĆE na zahtev sindikata čija se reprezentativnost utvrđuje. Taj zahtev sadrži dokaze o ispunjenju uslova reprezenativnosti i izjavu lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata o broju članova.. ako sindikat kod poslodavca smatra da mu reprezentativnost nije utvrđena na zakonit Način. Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca je tripartitno telo . da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva 2. 64. Na osnovu svega toga poslodavac odlučuje o zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca donošenjem rešenja.322) 1. PODGRUPU. Ministar nije u obavezi da uvek postupi po preporuci Odbora. dokaz o upisu sindikata u registar.. u skladu sa zakonom.. GRANU .24. grupa . Broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu evidencije koju vodi poslodavac. SPOROVI KOJI NASTAJU NA INTERNACIONALNOM GLOBALNOM NIVOU su sporovi koji se vode povodom povrede i ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na širem međunarodnom planu . Članovi odbora se imenuju na period od 4 godien.. AP. TA .. DELATNOST*** Reprezentativnost ovih sindikata utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora. dokazi o ispunjavanju uslova u pogledu potrebnog broja članova. dokazi da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva odluči o zahtevu. Ministar nadležan za rad odlučuje o reprezentativnosti sindikata kod poslodavca samo u slučaju: 1. u skladu sa zakonom 2. Poslodavac je dužan da dostavi taj podatak. O zahtevu se odlučuje rešenjem koje se donosi u skladu sa utvrđenim činjenicama. Odbor proverava i da li su svi podaci dostavljeni i da li su u skladu sa zakonom. sindikat se može obratiti „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca“ za zahtevom. Ukoliko se ne donese takvo rešenje u roku od 15 dana ili ukoliko sindikat smatra da je donešeno na nezakonit način . u skladu sa propisima 3. a predstavnike sindikata i UP imenuje članovi socijalno ekonomskog saveta izabrani od RS i RUP. Pored toga se podnosi i dokaz da mu poslodavac nije u propisanom roku utvrdio reprezentativnost. Ponekad se umesto rešenja donosi zaključak i to u slučajevima: a) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a prethodno se nije obratio poslodavcu b) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a da nije sačekao 15 dana u kojem je poslodavac dužan da se izjasni c) ako podnosilac zahteva u roku od 15 dana ne otkloni nedostatke u vezi sa dokazima o ispunjenju uslova reprezentnosti. Može da traži od odbora da preispita svoj predlog o reprezentativnosti sindikata..PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA NIVOU NA KOJEM NASTAJU (str.POSTUPAK UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. GRUPU. Rešenje o reprezentativnosti sindikata za određenu GRANU. reprezentativnih sindikata i rep. odnosno da nije utvrđena na pravi način. Rešenje koje ministar donese nemora da bude pozitivno. Ako podnosilac zahteva u označenom roku otkloni nedostatke na koje je ukazano.. LS . na predlog ministra imenuje vlada. Predstavnika vlade. . TA . sindikat je u obavezi da ta dokumenta dostavi u roku od 15 dana od kad je to Odbor zatražio. LS se objavljuje u službenom glasniku Republike Srbije..143) Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata odvija se na način i po postupku koji je utvrđen „Zakonom o radu“. Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova reprezentnosti: 1... udruženja poslodavaca. LS i grana. Protiv rešenja kojeg donese ministar se može voditi upravni spor. zahtev se smatra urednim. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u nadležnosti je poslodavca (za utvrđivanje sindikata kod poslodavca) ili ministra za rad (sindikat za teritoriju Srbije.. podgrupa ili delatnost. sastavljeno od po 3 predstavnika vlade Srbije. 20 . Obično se rešavaju mirno i značajan doprinos ima MOR.

Kolektivna prava zaposlenih su: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje 21 . u odnosu na zaposlene neštrajkače i u odnosu na treća lica.209) Kolektivna prava i obaveze utvrđuju se zakonom. Ta šteta može da bude imovinske i neimovinske prirode.odgovornost za štetu snosi organizator . pa se poslodavca mora zadovoljiti delimičnim izmirenjem ZAPOSLENIM NEŠTRAJKAČIMA se može naneti šteta ukoliko se formira štrajkačka Straža i na taj način im se onemogući da da ostvare pravo na zaradu Tu štetu nadoknađuje organizator štrajka . AKO JE ŠTRAJK ZAKONIT • poslodavac nema pravo na nadoknadu štete • ne odgovara za štetu pričinjenu radnicima neštrajkačima.poslodavac ima pravo na naknadu štete . Građanskopravne posledice štrajka se mogu posmatrati u odnosu na poslodavca .. koji će da proceni visinu te štete.402) Štrajk po pravilu dovodi do nastanka štete. 5.. povreda časti i ugleda. Iz ovog proizilazi da postoje kolektivna prava zaposlenih i poslodavaca. ministarstvo i drugi državni organi. IMOVINSKA šteta se sastoji od stvarne štete i izgubljene dobiti NEIMOVINSKA ili MORALNA je pretrpljeni strah. i trećim licima AKO JE ŠTRAJK NEZAKONIT . poslovnim partnerima poslodavca i drugim eventualnim subjektima.SPOROVI NA NIVOU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE umnogome podsećaju na sporove koji nastaju na nivou TA.SPOROVI KOJINASTAJU NA NIVOU POSLODAVCA su oni koji se vode između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca . 37. između poslodavca i većine zaposlenih i poslodavca i saveta zaposlenih. 3. u izuzetnom slučaju – učesnici štrajka . U njima mmože učestvovati i vlada. Pošto je tu štetu teško utvrditi sud je prinuđen da angažuje veštaka. ili putem ekonomskog i drugog pritiska. radnicima. izuzetno učesnici.sredstva koja prikupljaju udruženja poslodavaca . duševne patnje. i koja se koriste u najtežim situacijama i koriste se i za nadoknadu štete bilo poslodavcima.pred sudom. • za štetu pričinjenu trećim licima odgovara poslodavac. Pravo zaposlenih na sindikalno organizovanje podrazumeva obavezu poslodavca da svojim aktivnostima ne ometaju ostvarivanje tog prava. npr. Ključna razlika je u stranama u sporu (odnose se na teritoriju LS) i delimično u predmetu spora ( nezadovoljstvo zaposlenih i njihovih organizacija. 6. Obično nastaju u delatnostima od opšteg interesima i rešavaju se mirnim putem . PODGRUPE ILI DELATNOSTI su sprovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za GGPD. GRUPE.KOLEKTIVNA PRAVA I KOLEKTIVNE OBAVEZE (str.. Npr. 104.POSLODAVAC ima pravo na nadoknadu imovinske i neimovinske štete. jer kolektivne obaveze proističu iz kolektivnog prava. podzakonskim aktom i kolektivnim ugovorom. • „fondovi solidarnosti“ su fin. korisnici poslodavčevih usluga i drugi subjekti. GRAĐANSKOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. SPOROVI KOJ NASTAJU NA NIVOU GRANE. SPOROVI KOJI NASTAJU NA NACIONALNOM NIVOU U njima učestvuju sledeće strane u sporu: • učesnici u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora • država (vlada ili ministrastvo) i sindikat (jedan ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i udruženje poslodavaca (jedno ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i sindikat i udruženje poslodavaca (jedno ili više) 4. TREĆA LICA su poslovni partneri poslodavca. SPOROVI KOJI NASTAJU NA MEĐUNARODNOM REGIONALNOM PLANU jesu sporovi koji se povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na međunarodnom regionalnom planu vode između sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na područiju regije (dve ili više zemalja . poslodavaca i udruženja) 7. EU).2. U tim sporovimma učestvuju i jedinice TA. Organizator obično nije u stanju da izmiri svu neimovinsku štetu . saglasno principu objektivne odgovornosti. Naspram kolektivnih prava stoje kolektivne obaveze.SPOROVI KOJI NASTAJU NA NIVOU JEDINICA TA su sporovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora.

. ni verske zajednice. Kolektivna prava poslodavaca: • pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova 10. Autonomija u funkcionalnom smislu pretpostavlja mogućnost socijalnih partnera da nezavisno od volje i mogućih uticaja političkih partija. Autonomija u finansijskom smislu je vrlo bitna.njihovu finansijsku nezavisnost i materijalnu obezbeđenost u odnosu na političke partije. verske zajednice. da sindikat bude potpuno podređen određenoj političkoj partiji. Pošto se autonomnost države u odnosu na poslodavce i sindikat ne dovodi u pitanje treba još da se sagleda: 1) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na državu 2) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na političke stranke i druge subjekte 3) autonomija sindikata u odnosu na poslodavce ***Autonomija sindikata i posldavaca u odnosu na DRŽAVU se ogleda u organizacionom. da se između sindikata i političke partije uspostavi visok stepen saradnje.. jer se sindikati vrlo često suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava .samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture i njihovih organa i tela 2. zato što imaju visok procenat istog članstva. nevladne organizacije. zbog čega neretko pristaje na finansijsku pomoć države ili poslodavca i na taj način podređuje svoju poziciju.samostalnost u vođenju kadrovske politike i imenovanju rukovodećih ljudi u njihovim organima i telima 3. ***Autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na POLITIČKE STRANKE i druge subjekte I ova autonimja se izražava u organizacionom .81) Ovaj princip je jedan od najvažnijih principa IO. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: • samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture . • samostalno osnivanje sindikalnih i poslodavcčkih finansijskih fondova. finansijskom i funkcionalnom smislu.PRINCIP AUTONOMNOSTI (str. Poslednjih godina javlja se tendencija „Ideologizacije sindikata“ tj. samostalno opredeljuju pravce . Vraćanje sindikata izvornim ciljevima borbe za radnička prava i sve manje mešanje sa poolitikom i političkim partijama. • samostalnost u izboru njihovih organa i rukovodstva. Bez autonomnosti sindikata i udruženja poslodavaca nema ni pravog socijalnog partnerstva niti uspešne tripartitne saradnje. finansijskom i funkcionalnom smislu. 3. koaliciji ili ideologiji 2. instrumente i metode svoga delovanja i funkcionisanja Između sindikata i političkih partija mogu da se uspostave sledeći odnosi: 1. Pod autonomijom sindikata u funkcionalnom smislu podrazumeva se samostalnost u njihovom delovanju i funkcionisanju. Sindikalne i poslodavačke organizacije treba samostalno da odlučuju kako će ostvariti svoje funkcije i štititi svoje interese i interese svog članstva. U ta pitanja ne može niko da im se meša: Ni država.da pojedini sindikati i njihovo članstvo gaje određene simpatije prema političkim partijama.pravo na kolektivno pregovaranje pravo na participaciju pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova pravo na štrajk pravo na konsultovanje pravo na informisanje • pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. ni političke partije. bez dovođenja u pitanje autonomije u odnosu na njih. ***Autonomija sindikata u odnosu na POSLODAVCE i njihova udruženja 22 • • • • • • . Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: 1..

27. sporazumno određuju strane u sporu. mada postoje slučajaevi kada se odstupa od tog načela. fabrike. pogona. Ako predlog podnese jedna strana . službe ili drugog organizacionog dela preduzeća. Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja . u roku od 3 dana. Veza između stepena sindikalizacije i IO (str. tj iz budžeta R. povodom KRS. da nema komlikovnih pravila. a odnose se na delatnosti od opšteg interesa ili na delatnosti u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. određuje ga direktor agencije. Što se tiče opštenja između učesnika u postupku. kako u odnosu na zaposlene. odnosno koji je pod kontrolom poslodavca često se naziva „žuti sindikat“. radnje .zasniva se na principu dobrovoljnosti . Nastoji se da se što više pojednostavi tj.Srbije. tj.Poslodavci se udružuju da bi uspešnije štitili svoja prava i interese. agencija je dužna da ga zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavi drugoj strani u sporu sa molbom da se izjasni. tako u odnosu na državu PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Kolektivno pregovaranje ne odviaj se samo u interesu zaposlenih već i u interesu poslodavaca. onda se spor ne može voditi jer je u suprotnosti sa načelom dobrovoljnosti. MIRITELJA . zaduženog za pružanje pomoći stranama u KRS.151) 23 . Sindikat koji nije autonoman u odnosu na poslodavca . Obaveza učešća u pregovorima ne podrazumeva i obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora. strane u sporu) po njemu se može postupati. Predlog za pokretanje postupka podnose strane u sporu . Lokautu se pribegava i zbog neiplativog rada sa radnicima neštrajkačima. Ako predlog sadrži minimum neophodnih podataka (predmet spora. Može se zaključiti samo uz saglasnost strana. bilo zajednički . Svaka strana u postupku snosi svoje TROŠKOVE POSTUPKA. 41. Ako se druga strana ne saglasi . bil pojedinačno. PRAVO NA LOKAUT Ostvarivanje tog prava dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća . PRAVO NA MIRNO REŠAVANJE KRS Mirno rešavanje KRS je i u interesu poslodavaca i u interesu zaposlenih. Iz prava na kolektivno pregovaranje proističe i obaveza poslodavaca da učestvuju u pregovorima. poslodavac ima pravo da sam izabere u koje udruženje će se učlaniti i da li će se uopšte učlaniti .KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA (str.373) Postupak se pokreće PREDLOGOM koji se upućuje AGENCIJI . Mirno rešavanje KRS se temenji na načlu dobrovoljnosti . POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA KRS (str. Opšteprihvaćeno pravilo je da je lokaut zakonit ako se pojavljuje kao odgovor na nezakonit štrajk. koja svojom regulativom doprinosi nesmetanom odvijanju pregovaračkog procesa.Ova autonomija se izražava u organizacionom. Takva obaveza se utvrđuje zakonom. da li je saglasna da se spor rešava mirnim putem. kako bi se nastali spor rešio u korist poslodavca. ona je u nadležnosti ministra za rad. Za uspešno odvijanje pregovora zainteresovana je i država. da bi se na zaposlene izvršio ekonomski i drugi pritisak. 79. finansijskom i funkcionalnom smislu. Miritelj se bira iz imenika koji se vodi u republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.233) Kolektivna prava poslodavaca su: 1) pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje 2) pravo na kolektivno pregovaranje 3) pravo na lokaut 4) pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova PRAVO NA UDRUŽIVANJE . međutim troškove uključivanja miritelja snosi republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova .

333) U većini zemalja osnovane su institucije za mirenje posredovanje i arbitražu. To su „službe za mirenje i posredovanje“ .SPECIJALIZOVANE INSTITUCIJE se organizuju kao javne službe ili kao privatne službe za rešavanje KRS. BELGIJA 53% 66. skandinavske zemlje). Osim njih u rešavanju sporova između poslodavca i zaposlenih učestvuju idržavni organi.1985 godine. Naučni razvoj 10. Povećanje broja zaposlenih žena (manje se interesuju za sindikat) 4. odnosno službe za mirenje posredovanje i arbitražu 2. Nadležni organi lokalne samouprave 1.Udeo neproizvodnih radnika u ukupnom broju radnika 5. Kulturne navike 12. Manji udeo manuelnih radnika 3.Globalizacija 6.Ostavrivanje sindikalnih prava i sloboda . Povećan broj žena i intelektualaca 8.INSTITUCIJE ZA REŠAVANJE KRS (str. Nadležni organi teritorijalne autonomije 5. 50% -1953 godine . sindikat uspešnije funkcioniše i efikasnije štiti prava i interese svoga članstva. Nova visokostručna zanimanja 11. 65% . Povećan broj zaposlenih u uslužnim i neproizvodnim delatnostima 9. „službe za mirno rešavanje radnih sporova“ . U nekim zemljama postoje i kombinovani modeli JAVNE institucije su najznačajnije . Ako je stepen sindikalizacije visok . zaštita prava i interesa u velikoj meri zavise od stepena sindikalizacije. INSTITUCIJE za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih su: 1.danas oko 50% ŠVEDSKA 85% . odnosno broja i procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat. U zemljama u kojima je procenat sindikalnog članstva visok socijalno partnerstvo dobro funkcioniše (npr. organizovanost i opredeljenost sindikata 5.Smanjena potreba za radničkom solidarnošću 2. 50% (stroge mere recesije) . Sudski organi 3. Stopa nezaposlenosti 7.1979 godine. privrednog i socijalnog zakonodavstva 6. 24 . adekvatnost radnog. stepen razvijenosti industrijskih odnosa 3.danas manje od 40% *** FRANCUSKA i SAD Danas oko 10% zaposlenih su članovi sindikata ***AUSTRALIJA -1921 godine . ekonomski . Institucije specijalizovane za rešavanje radnih sporova. Stepen sindikalizacije se stalno menja zavisno od društvenih. stanje ekonomske i socijalne politike 2. socijalnih prilika u društvu. DANSKA 75%. Fleksibilno radno vreme *** VELIKA BRITANIJA . Obrazovni nivo zaposlenih RAZLOZI SMANJENJA ČLANSTVA: 1. PROCENAT sindikalno organizovanih radnika zavisi od sledećih faktora: 1. stanje socijalnog partnerstva 4. 59% zaposlenih su bili članovi sindikata . najrasprostranjenije i najkompetentnije institucije za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih. Drugi odgovarajući državni organi 4. Njihov položaj i uloga je uređena zakonom.

na osnovu posebnog sporazuma ili odredaba iz kolektivnog ugovora. dok se rešavanje KRS obavlja u skladu sa pravilima posebnog pravnog režima.neposredno USTAVNI SUD 3. One se osnivaju po nastanku spornih pitanja najčešće posebnim sporazumom strana u sporu. Pojavom radnih sudova . po pravilu reč je o pojedinim državnim organima .ona su veoma ograničena . One nastaju po pravilu u privatnom sektoru i fanansiraju ih strane u sporu tj osnivači. izuzetno interesne KRS.neposredno USTAVNI SUD RADNI SUD je specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova. posredovanje i arbitražu“ . 67.svode se na insistiranje kod drugih organa da ubrzaju postupak . svremena na vreme. organizacijama i službama) . efikasniji i ekonomičniji.da se preuzimaju u cilju zaštite javnog interesa. Privremene institucije nastaju ad hoc za rešavanje KRS po potrebi. UPRAVNI SUD Upravni sudovi nadležni su za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima. U njima najčešće postoje posebna veća. složenosti problema. postupak rešavanja IRS i KRS . parnični i gražanski sudovi. PRIVATNE institucije osnivaju učesnici u zaključivanju KRS.DRUGI ODGOVARAJUĆI DRŽAVNI ORGANI .SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . od slučaja do slučaja. mogu učestvovati i nosioci određenih funkcija. Imaju određene prednosti u odnosu na stalne zbog mogućnosti da se prilagodi prirodi. U postupcima pred ovim sudovima se „sporije stiže do pravde“ strane u sporu“ im se ređe obraćaju. a unutrašnjom preraspodelom poslova u vrhovnom sudu Srbije određen je broj sudija koji se bave ovim sporovima.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI .UPRAVNI SUD (nadležni za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima.UPRAVNI SUD . Privremen inst. organizacijama i službama. Ti funkcioneri imaju određena ovlašćenja a njihova karakteristika je: . Njihov rad se zasniva na principu tripartizma. Za upravni sud se vezuje rešavanje individualni radni sporovi. MEŠOVITE se retko osnivaju 2. organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave zavisno od nivoa na kome je spor nastao. U pojedinim zemljama postoji više vrsta radnih sudova (u Japanu tri vrste).RADNI SUD . izuzetno interesne KRS.339) SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. odeljenja i druge organizacione jedinice u kojima rade sudije za rešavanje RS.SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. uglavnom neprofesinaolnog tipa pojavili su se u 19 veku. Rešavanje KRS rešavaju: .„službe za mirenje. U opštinskim i okružnim sudovima konstituisana su posebna veća za radne sporove. Mogu biti stalne ili privremene. Prvi oblici radnog sudstva . Stalne institucije se osnivaju pre nego li nastane ikakav spor između strana . odnosno strane u sporu. kojim uspevaju da preventivno utiču na smanjenje kolektivnih radnih sporova. Rešavanje radnih sporova prepušteno je opštinskim. Pored njih u rešavanju spornih pitanja .RADNI SUD (specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova) . okružnim i vrhovnom sudu Srbije. odnosno njihov postupak je postao jednostavniji. Sudovi opšte nadležnosti se organizuju na različite načine. Javne institucije karakteriše i stalnost delovanja . SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI Rešavanje kolektivnih radnih prava i interesa vrše i sudovi opšte nadležnosti tj.vezuju se za specifične situacije .NADLEŽNOST SUDSKIH ORGANA U REŠAVANJU KRS (str. Rešavanje KRS rešavaju: . USTAVNI SU 25 .

Celokupno radno zakonodavstvo mora biti u skladu sa ustavom. strana u sporu i važeće regulative. upravnika velikog poseda u Irskoj.Kupce njegovih proizvoda .BOJKOT (str. Ustavni spor okončava se sudskom ODLUKOM koja može proizvesti dva različita dejstva: . odnosno predstavniku sindikata. 21. a protiv sekundarnog . Postupak za ocenu ustavnosti u našoj zemlji mogu da pokrenu: državni organi. rešenja. najmanje 25 narodnih poslanika. Bojkot su akcije zaposlenih kojima se apeluje na poslovne partnere i klijente poslodavca da privremeno zamrznu poslovnu saradnju sa poslodavcem tj. Znači apeluje se na: . Sudovi mogu biti: 4. izvršne i opšteobavezujuće. OBAVEZA POSLODAVCA U ODNOSU NA SINDIKAT (str. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . Pravo na inicijativu za pokretanje tog postupka ima svako pravno i fizičko lice. predmeta spora. vreme . Bojkot može da bude usmeren protiv primarnog ili protiv sekundarnog poslodavca. predmeta spora. zakona. kao i sam ustavni sud.406) Reč bojkot datira iz 1880 godine i potiče od imena Džejms Bojkota . da ne kupuju njegove proizvode odnosno da ne koriste njegove usluge dok se kolektivni radni spor ne razreši. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom 26 . postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. zato što nastavlja poslovnu saradnju sa primarnim poslodavcem. pravna snaga.Poslovne partnere poslodavaca .socijalnim i drugim pitanjima značajnim za radnopravni položaj zaposlenih. Protiv primarnog zato što su zaposleni sa njim u sporu. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. • Ako se KRS rešava mirnim putem . Princip ustavnosti i zakonitosti predpostavlja postojanje skladnog ustavopravnog sistema u kojem se jasno raspoznaju mesto.Konstataciju neustavnosti (konstatuje se njihova potpuna ili delimična neustavnost) . zavisno od vrste spora. Njegove odluke su konačne. koji se zbog bojkota nejgovih proizvoda morao iseliti iz Irske. obezbedi pristup informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti FORMALNO-PRAVNI ELEMENTI KRS (vidi pitanje 59) U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. međusobni odnos ustava. Osim primarnog i sekundarnog bojkota važan je i bojkot do koga dolazi sporenjem dva ili više sindikata u vezi sa priznavanjem prioritetnog prava na zapošljavanje. zavisno od vrste spora. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 6. Povreda principa ustavnosti pokreće se ustavni SPOR. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 5. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. organi LS. odnosno na angažovanje radne snage.Korisnika njegovih usluga Bojkot se smatra propratnom manifestacijom štrajka.Kasaciju neustavnih i nezakonitih akata (ukidanje ili poništavanje neustavnih ili nezakonitih podzakonskih propisa i drugih opštih akata) 107. kako bi se izdejstvovali određeni ustupci u korist zaposlenih. odnosno za položaj članova sindikata 2) da obezbedi tehničke i prostorne uslove za nesmetan rad sindikata 3) da sindikatu . odluka. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora .138) Obaveze poslodavca u odnosu na sindikat su: 1) da sindikat redovno informiše o ekonomskim . a ostali radnopravni propisi – sa radnim zakonodavstvom. strana u sporu.Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. organi TA.

399) Organizatorima i učesnicima u štrajku nije u interesu da štrajk dugo traje.da su zaposleni stupili u štrajk . štrajk se može okončati i odlukom ministarstva. Sporazumom strana u sporu Tim sporazumom se udovoljava barem delu štrajkačkih zahteva. odnosno arbitar se može izuzeti iz postupka iz sledećih razloga: 1) Ako ZASTUPA neku od strana u sporu ili je u poslednjih 5 godina zastupao neku od strana u sporu 2) Ako je srodnik po krvi U PRAVOJ LINIJI do bilo kog stepena. neuspešno Do okončanja štrajka dolazi na različite načine: 1. Odlukom od organizatora štrajka .da je arbitraža donela odluku o rešenju spornih pitanja . a u POBOČNOJ LINIJI do 4. miritelj . Osim odluke suda.355) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova . Odlukom o zabrani štrajka se obično propisuje „radna obaveza“. Ta prava su: 1) Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2) Pravo na učešće u rešavanju KRS 3) Pravo na učešće u radu tripartitnih institucija 4) Pravo na učešće u radu multipartitnih institucija 5) Druga prava u skladu sa zakonom 72.. ima određena prava koja nemaju nereprezentativna udruženja. Sporazum o prestanku štrajka se sačinjava u pisamoj formi. Odlukom arbitraže Za takav način okončanja neophodne su sledeće pretpostavke: . nego da za kratko vreme primoraju drugu stranu na ustupke.173) Udruženje poslodavaca ima svojstvo pravnog lica što znači da ima i pravnu i poslovnu sposobnost. Takve odluke se donosu u delatnostima od opšteg interesa. član 48 . stepena neke od strana u sporu. OKONČANJE ŠTRAJKA (str. neposredne ratne opasnosti. Štrajk se može okončati: 1. odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu. predsednika države i drugih nadležnih organa. 32.da strane u sporu prihvataju arbitražnu odluku.tu odluku može doneti i većina zaposlenih 2. Ako se ni jedno sporno pitanje ne reši – tj. 27 . sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). 3) Ako je u RADNOM odnosu ili u ČLANSKOM odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje 2 godine 4) Ako je povezan sa stranam u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost. vlade. Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom.da su se strane u sporu saglasile da sporna pitanja rešavaju u postupku pred arbitražom . u ratnim uslovima.• • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. stav 1 . Rešavanjem svih spornih pitanja 2. Odlukom suda ili drugog nadležnog organa Ovakva odluka se donosi u vanrednim situacijama.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA I PRAVA REPREZENTATIVNOG UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. 4. 3. 101. Zahvaljujući tome ono može stupati u pravne odnose i poslove sa drugim subjektima Udruženje poslodavaca svojstvo pravnog lica stiče upisom u registar .IZUZEĆE MIRITELJA I ARBITARA (str. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom.. u skladu sa zakonom i drugim propisom Udruženje kome je svojstvo reprezentativnosti utvrđeno . Rešavanjem samo nekih od tih spornih pitanja 3.

dok se miritelj bira sporazumno od strana u sporu. Ako strane u sporu u određenom roku ne odrede miritelja.. PENZIONERSKIH I INVALIDSKIH UDRUŽENJA itd. a o izuzeću se mora odlučiti 8 dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće. onda ga određuje direktor agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Predstavnike strana u sporu samostalno određuju te strane . sastavljenom u skladu sa principom tripartizma. 87.ORGAN NADLEŽAN ZA MIRENJE I NJEGOV SASTAV (str. Vremenom se pokazalo da je ŠTRAJK najefikasnije sredstvo za zaštitu prava i interesa zaposlenih.377) Postupak mirenja u KRS odvija se pred odborom za mirenje . učestvuju i drugi odgovarajući subjekti. OBESPRAVLJIVANJE i PROGANJANJE sindikalnih predstavnika i drugih boraca za prava zaposlenih.obično ih postavljaju na radna mesta sa nepovoljnim uslovima rada. naknade zarada i druga primanja mogu se urediti „sporazumom poslodavaca i predstavnika zaposlenih“ To je moguće samo pod uslovom da kod poslodavca NIJE osnovan sindikat. proglašavaju tehnološkim viškom .SPORAZUM O UTVRĐIVANJU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH (str. poslodavaca i države kao glavnih subjekata IO .. EKOLOŠKIH POKRETA. umanjuju im zaradu . da učestvuju u raspravi i odlučivanju) 2. Status tih subjekata je različit: 1. Znači. Po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj. Ovakvi oblici pritiska na zaposlene NISU dopušteni. To su propratne manifestacije štrajka. Uobičajna je praksa da se u ekonomsko-socijalnom savetu i drugim tripartitnim telim aobezbeđuju mesta za NEUTRALNE STRUČNJAKE. ravnopravan tretman (mogu da pokreću inicijative..prisustvovanje na sednicama (bez prava učešća u raspravi i odlučivanju) 82.207) Osim sindikata . On je dugo zabranjivan . odnosno za određene eksperte iz određenih oblasti.255) Zarade .REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PUTEM EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA ZAPOSLENIH (str. ne dopuštaju im da napreduju u poslu.OSTALI SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.386) Zaposleni su oduvek vršili pritisak na poslodavce kako bi ih primorali na određene ustupke u pogledu uslova rada i zaposlenja. ali o ovim razlozima moraju da povedu računa i arbitri i miritelji i da odmah obaveste direktora agencije jer je to njihova moralna i zakonska obaveza O izuzeću miritelja i arbitara odlučuje direktor agencije po obaveštenju ili nazahtev jedne od strana u sporu. U njihovom radu mogu da učestvuju i predstavnici NACIONALNIH BANAKA.Obe strane mogu da podnesu zahtev za izuzeće. MALTRETIRANJE. postao dozvoljeno sredstvo radne borbe. ako je osnovan sindikat (kakav god) ne može se potpisati ovakav sporazum. Miritelj mora da se pridržava načela nepristrasnosti. Članovi odbora z amirenje su ravnopravni stim što se uloga presedavajućeg u postupku uvek poverava miritelju. 36. 49. a naročito onih koji su gotovo uvek spremni da organizuju štrajkove.418) Osim lokauta postoje i drugi oblici pritiska na zaposlene. učestvovanje u raspravi (o pitanjima koja su na dnevnom redu . Takav odnos prema „nepoželjnim radnicima“ obespokojava ostale zaposlene . ali je krajem 19 veka i početkom 20. OSTALI OBLICI EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA POSLODAVCA (str. Sporazum potpisuju . u ime poslodavca direktor . a u ime zaposlenih – predstavnik saveta zaposlenih koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Da bi takve pojedince primorali da napuste firmu . 28 . povećavajući njihov strah od posledica koje ih mogu zadesiti ako učestvuju u tim aktivnostima. ali ne i odlučivanje) 3. Odbor za mirenje broji tri člana. Ako se okolnosti promene i zaključi se kolektivni ugovor kod poslodavca . sporazum postaje suvišan. Pored štrajka postoje još i BOJKOT i ŠTRAJKAČKA STRAŽA. predstavnici REGIJA. UDRUŽENJA POTRŠAČA . da predlažu donošenje odluka. To su ŠIKANIRANJE. Kroz istoriju su poznate „Crne liste nepoželjnih“ Mnogi poslodavci vrlo su rešeni da se „oslobode“ nepoželjnih radnika. Pri tome se ne insistira da to bude reprezentativna sindikat. 116.

137) Sindikat se osniva „na način i po postupku utvrđenim opštima aktom sindikata“ Sindikat se upisuje u registar. naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja. u cilju prihvatanja njihovih zahteva u vezi sa pitanjima koja su predmet spora. U većini štrajkova dominiraju zahtevi za povećano zaradom. INTERESNI KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI nastaju povodom kolektivnougovorenog uređivanja zarada i drugih uslova rada. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. 20. Postoje dve vrste pravnih KRS: 1. kolektivnim ugovorom. poslodavac je dužan da taj iznos uplaćuje na račun sindikata. ali takvi štrajkovi nisu dopušteni. pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom. Organizovanju štrajka s emože pristupiti ako su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešavanje spornih pitanja. utvrđenih zakonom.300) INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku zaključivanja. 100.. tj da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru članova i predsednika sindikata. odnosno zakonskih .Tesna povezanost štrajkačkih zahteva sa pitanjima koja su predmet spora Da bi štrajk bio zakonit . OSNOVNA OBELEŽJA ŠTRAJKA SU: 1. podzakonskih i drugih propisa o kolektivnim pravima. PRAVNI KOLEKTIVNI RADNI SPOR nastaje povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih radnih prava ili interesa. Privremeni prekid rada zaposlenih 2. odnosno na udruženje poslodavaca.ŠTRAJK SA ZAUZIMANJEM PREDUZEĆA I ŠTRAJK SPORENJA (str.387) Štrajk je jedno od najsnažnijih . organizovan radi vršenja ekonomskog ili drugog pritiska na poslodavca. najprimenjivanijih i najefikasnijih sredstava borbe kojima su se zaposleni vekovima koristili radi zaštite svojih prava i svojih profesionalnih i ekonomskih interesa.Organizovano vršenje pritiska na poslodavca.88. ŠTRAJK (str. Mnogi zahtevi se odnose i na ostvarivanje političkih ciljeva . Članstvo u sindikatu se obezbeđuje potpisivanjem pristupnice . PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PREDMETU SPORA (str. Zaposleni ne može da bude u isto vreme član dva sindikata o čemu bi osim zaposlenog trebalo da vodi i sindikat 62. Sindikat se osniva radi zaštite prava i interesa zaposlenih i radi unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa svojih članova Sindikat se osniva bez posebnog odobrenja. obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. Bliža pravila o uslovima tog upisa određuje ministar nadležan za rad. Sporovi povodom primene i tumačenja NORMATIVNOG dela kolektivnog ugovora 2. Iz tog razloga se često nazivaju „sporovi o reviziji prava“. udruženje poslodavaca kako bi se prihvatili štrajkački zahtevi 3. Obligacioni deo sadrži odredbe kojima se uređuju odonosi između ugovornih strana.398) 29 . Ta obaveza se mora izvršiti 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu u registar. POD ŠTRAJKOM SE PODRAZUMEVA privremeni prekid rada zaposlenih . Reč je o sporovima koji ne nastaju samo povodom stvaranja novog prava nego i povodom revidiranja postojećeg prava.OSNIVANJE SINDIKATA I PRISTUPANJE SINDIKATU (str. izmena i dopuna i proširivanja dejstva kolektivnih ugovora o radu. podzakonskim aktima. neophodno je da se štrajkački zahtevi odnose na pitanja koja su predmet spora. način zaključivanja kolektivnog ugovora i izmene i dopune kolektivnog ugovora. Sporovi povodom primene i tumačenja OBLIGACIONOG dela kolektivnog ugovora Normativni deo sadrži odredbe kojima se uređuju zarada. Sindikat je dužan da poslodavca informiše o aktivnostima vezanim za svoje osnivanje. Zaposleni se ne može prisiljavati da pristupi sindikatu i kojem sindikatu će da pristupi Ako je zaposleni koji je član sindikata saglasan da mu se od plate odbija iznos na ime „sindikalne članarine“.

a drugi sa poslodavcem.OTKAZOM jednog ili više učesnika KU SPORAZUMOM o prestanku važenja kolektivnog ugovora zaključuje se u pisanoj formi. granske i generalne 4.Štrajk sa zauzimanjem preduzeća se ogleda u privremenom prekidu rada u toku kojeg štrajkači ostaju na svojim radnim mestima kako bi onemogućili poslodavca da privremenim angažovanjem novih ljudi (Štrajkbrejkera) nastavi proces rada.VRSTE ŠTRAJKOVA (str. Prema nivou: Kod poslodavca. TA . On tu odluku donosi na zahtev jednog od učesnika.PRESTANAK VAŽENJA KOLEKTIVNOG UGOVORA PRE ODREĐENOG ROKA (str. ali posle pribavljanja mišljenja socijalnoekonomskog saveta.393) 1.Kolektivni ugovor koji se otkazuje primenjuje se najduže 6 meseci od dana davanja otkaza 2. Prema ciljevima: profesionalni i politički 3.279) Važenje kolektivnog ugovora može prestati i pre isteka vremena od tri godine na dva načina: 1. Prema dopuštenosti: zakonite i nezakonite 2. građevinarstva i poljoprivrede.Učesnici takvog kolektivnog ugovora dužni su da započnu razgovore oko novog kolektivnog ugovora najduže 15 dana od dana davanja otkaza. a ne drugog sindikata. takođe bi trebalo registrovati i objaviti U slučaju davanja OTKAZA primenjuju se dva pravila: 1. U našoj zemlji to pitanje nije uređeno.SPORAZUMOM svih učesnika KU 2. Ovaj štrajk je karakterističan obično za oblasti rudarstva. koji podleže obavezi registracije. ministar nadležan za rad može odlučiti da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u njegovom zaključivanju. Smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici kolektivnog ugovora. 94.Najavljeni i nenajavljeni . Štrajk sporenja nije dopušteno sredstvo radne borbe. Prema načinu manifestacije: Štrajkovi iznenađenja. na nivou jedinice LS . Specifičnost ovog štrajka je što sindikat učestvuje u dva spora.da se obezbede jednaki minimalni uslovi rada i zaposlenja 30 . Obično se organizuje kad poslodavac treba da organizuje veći broj radnika. Štrajk sporenja podrazumeva privremeni prekid rada zaposlenih organizovan od strane sindikata u nameri da se na poslodavca izvrši pritisak da prilikom zapošljavanja novih radnika daje prednost kandidatima koji su članovi tog sindikata. kružne i tromboze 5.PROŠIRENJE DEJSTVA KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. Štrajk sa zauzimanjem preduzeća po pravilu se smatra nedopuštenim sredstvom radne borbe. Opravdani razlozi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora su: 1.275) Ukoliko postoje razlozi .Kratkotrajni i dugotrajni .Većina zaposleni i manji deo zaposleni Štrajk upozorenja Štrajk solidarnosti Divlji štrajk Delimični štrajk Kategorijalni štrajk Štrajk sa zauzimanjem preduzeća Štrajk sporenja 52. Jedan vodi sa drugim sindikatom . Prema usmerenosti: primarni i sekundarni DRUGI KRITERIJUMI . Sporazum kojem prestaje važenje kolektivnog ugovora . odnosno kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj niskokvalifikovanih radnika. 56.

u situacijama gde može doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine.166) 1. Prvi oblici udruživanja su se javili krajem 19. Do privremene zabrane dolazi na osnovu odluke suda ili na osnovu drugog nadležnog organa.podgrupi i delatnosti) Prvi razlog se vezuje za proširenje opšteg kolektivnog ugovora Drugi razlog se vezuje za proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora koji je zaključen u grani . LS itd. odnosno strukvonom principu. Po prestanku razloga zbog kojih je izrečena. Poslodavačo organizovanje je zasnovano na teritorijalnom i granskom principu.SUBJEKTI IO NA STRANI POSLODAVCA (str. PRIVREMENA ZABRANA ŠTRAJKA se izriče u vanrednim situacijama. U pojedinim zemljama ta zabrana se odnosi i na pravosudne organe. a da se na njega odnosi zabrana .grupi. Udruženje poslodavaca 3. Privredna komora POSLODAVAC je pravno ili fizičko lice koje zapošljava . u pojedinim zemljamadopušteno im je da učestvuju u sistemu kolektivnog pregovaranja 4. TRAJNA ZABRANA ŠTRAJKA se najčešće odnosi na pripadnike oružanih snaga i policije . (samo pod uslovom da se primenjuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u grani.19) Socijalni i privredno-ekonomski značaj IO proizilazi iz činjenice da se u okviu njih . Banke. dok se u anglosaksonskom pravu fakultativno osnivaju.da se ublaže razlike u zaradama u određenoj grani.389) Zabrana štrajka može da bude TRAJNOG ili PRIVREMENOG karaktera.2. Poslodavac 2. službu kontrole leta. jedinice TA. 31 . Osiguravajuća društva i drugi subjekti. podgrupi ili delatnosti koje imaju uticaj na socijalnoekonomski položaj zaposlenih . Baveći se kolektivnim pregovaranjem IO doprinose objektivnom sagledavanjem i kritičkom preispitivanju njihovog materiajlnog i socijalnog položaja. PRIVREDNA KOMORA.veka kao reakcija na sindikalno organizovanje. podgrupi i delatnosti. a u javnom sektoru država. Razlikuju se mali. tj. Odnosi od kojih zavisi materijalni i socijalni položaj zaposlenih. teoretičari i istraživači u oblasti industrijskih odnosa kritički se odnose prema zakonskoj i drugoj regulativi. Osnovna funkcija komora je da zastupaju i štite interese svojih članova. Privredne komore se organizuju na terirorijalnom i granskom. kao i na službenike u državnoj administraciji i to na svim nivoima. 28. Udruživanje poslodavaca funkcioniše na principu dobrovoljnosti. automatski prestaje radni odnos. vlasnika kapitala i građana u celini. Iako komore po pravilu nisu subjektiIO . Privremena zabrana ne može predugo trajati. grupi. Poslodavac je subjekat IO jer se javlja u ulozi učesnika kolektivnog pregovaranja i rešavanja kolekektivnog radnog spora. prestaje i takva zabrana. TA .ZABRANA ŠTRAJKA (str. Izučavajući proces kolektivnog pregovaranja i metode rešavanja kolektivnih radnih sporova . Članovi PK mogu biti: Preduzeća. države. začažući se za rešenja koja na najbolji način štite prava i interese poslodavaca i zaposlenih . Zaposlenom kome se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku . odnosno radno angažuje jedno ili više lica. radi potpunijeg ostvarivanja i efikasnije zaštite svojih prava i interesa. vaspitnim ustanovama. 90.ZNAČAJ INDUSTRIJSKI ODNOSA (str. Poslodavac se pojavljuje u ulozi pravnog lica u obliku preduzeća ili drugog privrednog subjekta. UDRUŽENJE POSLODAVACA su asocijacije u koje stupaju poslodavci u privatnom sektoru . grupi. LS. Društveno-politički i pravni značaj IO. srednji i veliki preduzetnik. Vlasnici kapitala u privatnom sektoru su fizička lica . ustanove. a što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju. a reše u javnom sektoru. u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti. Finansijske organizacije. U Evropskom pravu privredne komore su obavezan oblik udruživanja. na posredan ili neposredan način izučavaju odnosi na radu i u vezi sa radom tj.

3.druge poslove određene zakonom 108. Ako su zaposleni zaizta postali subjekat upravljačkog procesa . IO mogu doprineti u velikoj meri i jačanju i unapređenju SOCIJALNOG PARTNERSTVA.CILJEVIMA Cilj je da se neštrajkačima ukaže na razloge koji su doveli do organizovanja štrajka. od njih se spravom očekuje da „misle svojom glavom“ i da mogu da iznesu svoje mišljenje i stav. 2. odnosno ispred ulaza u proizvodne hale. konsultovanje i participaciju. strategiji poslovanja.PRAVO NA IZRAŽAVANJE STAVOVA O BITNIM PITANJIMA IZ OBLASTI RADA (str. razvojnim planovima i tehničko 32 .vođenje imenika miritelja i arbitra . načinu upravljanja ljudskim resursima. ŠS se ne može organizovati na mestima koja ometaju saobraćaj.408) Štrajkačka straža je propratna manifestacija štrajka koja se sastoji u okupljanju određenog broj azapolenih ispred ulaza u prizvodne hale.odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara . Radni moral se smatra složenom društvenom pojavom koju karakterišu potrebe. Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na: . Preko saveta zaposlenih 3.mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova . Taj zakon je donešen 2004 godine. poslovne prostore. 4. Preko svojih predstavnika u organima uprvljanja 2.348) Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana je „zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. motici. a agencija je počela sa radom 2005 godine. Da bi ŠS bila zakonita sredstva moraju biti dopuštena.REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA (str.IO na izvestan način utiču i na RADNI MORAL. kao i na njihov interes da obustave rad. Od njenog delovanja u budućnosti se puno očekuje. Svoje stavove zaposleni mogu izražavati na različite načine: 1.232) Pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada je u tesnoj vezi sa drugim pravima . 5.PIKETINŠKIM SREDSTVIMA Ta sredstva mogu biti : dopuštena ili nedopuštena. Posredstvom zajedničkih konsultacija 4. Ti stavovi se odnose na: organizaciju rada. Štrajkačka straža se prepoznaje po: 1. ORGANIZATORU Štrajkačku stražu obično organizuje sindikat.ŠTRAJKAČKA STRAŽA (str. pružanje zdravstvenih usluga. pogotovo sa pravom na informisanje . 40. što je u interesu društva u celini 68. zadovoljstva i stavovi. komunalnih usluga itd.stručno usavršavanje miritelja i arbitara . prodavnice poslodavaca kako bi se ubeđivanjem i drugim sredstvima zaposleni neštrajkači i štrajkbrejkeri odvratili od rada da bi se na taj način izvršio pritisak na poslodavca da u postupku rešavanja KRS bude popustljiviji prema radnicima.evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova .MESTU ORGANIZOVANJA Štrajkačka straža se obično organizuje ispred ulaza u krug poslodavaca. izuzetno štrajkački odbor. kao i lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca stim što mora da postoji razlog za njihovo učešće u straži. a en da ignoriše njihove stavove. Na direktan način Poslodavac bi trebao da sasluša predloge radnika . UČESNICIMA U štrajkačkoj straži učestvuju članovi sindikata – organizatora štrajka.Učesnici mogu da budu i zaposleni koji nisu članovi tog sindikata .izbori miritelja i arbitara . poslovne prostorije.

63.372) a) Načelo dobrovoljnosti b) Načelo tripartizma c) Načelo nepristrasnosti NAČELO DOBROVOLJNOSTI ogleda se u činjenici da su strane u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora. podgrupi i delatnosti koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani. Ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca 3. grupi.319) 1. u skladu sa zakonom o radu 5.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PRAVNOM REŽIMU PO KOJEM SE REŠAVAJU (str.OSNOVNA NAČELA MIRNOG REŠAVANJ A KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. U sastavu „odbora za mirenje“ je po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj koga strane u sporu sporazumno određuju . mogu se rešavati mirnim putem.Sindikat u grani. OPŠTI PRAVNI REŽIM 2. sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca 2.SRBIJE . LS 1. 78.tehnološkom sistemu organizacije. Takođe . kao i spoovi koji nastaju u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi 33 . Izražavanje radničkih stavova u interesu je i poslodavca i zaposlenih. POSEBAN PRAVNI REŽIM Opšti pravni režim vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova u privatnom sektoru. On podrazumeva primenu uobičajnih tj. grupi. podgrupi ili delatnosti.141) OPŠTI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA 1. NAČELO TRIPARTIZMA karakteriše činjenica da u postupku rešavanja KRS učestvuju tri subjekta – strane u sporu i miritelj.REPREZENTATIVNOST SINDIKATA (str. U tim delatnostima je obavezan pokušaj mirnog rešavanja KRS. Nezamislivo je da se u 21. Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica. Ako se većim delom finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora 4. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska Poseban pravni režim se vezuje za sporove koji nastaju u delatnostima od opšteg interesa.Srbije . Sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. strane su slobodne da odluče o učešću „miritelja“ u kolektivnom pregovaranju. Čovek je najveće blago svake organizacije. POKRAJINE. klasičnih pravila za rešavanje spornih pitanja između poslodavca i zaposlenih. NAČELO NEPRISTRASNOSTI proističe iz obaveze miritelja da postupa savesno. ODSTUPANJE OD NAČELA DOBROVOLJNOSTI vezuje se za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg interesa. podgrupi i delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. pokrajine i LS. 23. Ako je na propisan način upisan u registra POSEBNI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA *** Reprezentativni sindikat KOD POSLODAVCA 1.veku od zaposlenog traži samo da radi i da ćuti. a ako ga ne odrede oni dodeljuje ga „agencija“. grupi. odgovorno. Njegovi fizički i intelektualni potencijali su ogromni. nepristrasno. KRS koji se rešavaju po pravilima opšteg pravnog režima . Kod poslodavca mogu da deluju više sindikata sa svojstvo reprezentativnosti *** Reprezentativni sindikat na teritoriji R. Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2. 2. Sindikat u grani .

U tim delatnostim je neophodno i obezbediti minimum procesa rada za vreme štrajka. odvijanja i okončanja štrajka. tj . prehrambene delatnosti.Povreda zaposlenog u toku štrajka se ne smatra povredom na poslu .252) Učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora opredeljuju NIVO na kome se ugovor zaključuje i OBLAST u kojoj se zaključuje. teritorijalnu jedinicu TA ili LS ( . Javna preduzeća i javne službe (osnivač-ovlašćeni organ i rep..REŠAVANJE KRS U PARNIČNOM POSTUPKU (str. To se najčešće odnosi na vojsku i policiju. 103.udruženje posl.. elektroprivreda.. U tom smislu treba istaći da u pojedinim delovima javnog sektora upotreba radikalnih sredstava borbe nije dopuštena.itd.poslodavca) 5. 34 . sindikat i rep udr. Te delatnosti su: Vodoprivreda.) 3.400) U SLUČAJU ZAKONITOG ŠTRAJKA Zaposleni: . u postupku pred sudom.. zdravstvena zaštita.Nemaju prava na zaradu tokom štrajka .Poslodavac 2.Poslodavac ima pravo da otkaže „ugovor o radu“.. U zaključenju tog kolektivnog ugovora može učestvovati i više reprezentativnih ili udruženih sindikata na jednoj strani i više reprezenatativnih udruženja poslodavaca na drugoj strani Učesnici u zaključivanju POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA određuje se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1. Javna preduzeća ili 2.U slučaju profesionalnog oboljenja koje je nastupilo pre otpočinjanja štrajka onda zaposleni može da se koristi pravima iz socijalnog osiguranja.godišnji odmor se smanjuje srazmerno vremenu provedenom u štrajku. srazmerno izgubljenoj dobiti poslodavca 47.život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera.Poslodavac Kolektivni ugovor kod drugog poslodavca zaključuju: 1.. osim u delatnostima od opšteg interesa.Imaju sva prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima . U SLUČAJU NEZAKONITOG ŠTRAJKA .Imaju prava na dečiji dodatak ..Poslodavac ima pravo na umanjenje zarade štrajkačima .. trenere i stručnjake u sportu ( --.sindikat 4.// ---. i rep.Poslodavac ne može da raskine ugovor o radu . .Osnivač 2. grupu. podgupu ili delatnost (rep. sindikat osnovan za . . Za potrebe drugih poslodavaca Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe su: 1. U oblasti umetnosti i kulture (rep. . Inače ostavrivanje prava na štrak u takvim delatnostima se odvija pod najstrožim uslovima .// .Srbije. Pravila posebnog pravnog režima primenjuju se u slučaju rešavanja sporova putem štrajka i drugih oblika pritiska.Reprezentativni sindikat kod polodavca 3. Učesnici u zaključivanju OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA su reprezentativno udruženje poslodavca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju R. saobračaj. UČESNICI U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.381) Određene vrste KRS se mogu rešavati u parničnom postupku tj. u pogledu najave.Reprezentativni sindikat kod poslodavca 85. otpočinjanja.Poslodavac nema pravo da angažuje nove radnike dok radnici štrajkuju.RADNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. Za sportiste .) Učesnici u zaključivanju KOLEKTIVNOG UGOVORA KOD POSLODAVCA određuju se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1.. granu. ) 2.

su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. poreske politike i socijalne zaštite.277) Odluke o proširenju dejstva KU i odluka o izuzimanju od primene KU mogu se staviti van snage ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih su doneti. pod uslovom da pre toga nije stavljeno van snage. 92. Ekonomska . Rok za podnošenje žalbe je 8 dana od dana donošenja presude. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. verovatno će pokušati da još jednom privoli radnike da sporna pitanja reše mirnim putem • Najavu štrajka treba shvatiti kao signal upućen drugoj strani kako bi se još jednom razmislilo o zahtevima zaposlenih • Najava štrajka može da se tretira i kao poslednja opomena Obaveza najave štrajka propisuje se zakonom ili KU. Odluka o proširenju dejstva KU prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno.Pravila z anjihovo rešavanje utvrđena su u „Zakonu o parničnom postupku“. 35 . mirno rešavanje KRS. Parnični postupak se pokreće tužbom. Postupak se okončava donošenjem presude. Sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora 2. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. U savremenim IO se povećao broj pitanja. U delatnostima od opšteg interesa štrajk se najavljuje najmanje 10 dana pre početka štrajka dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. Sporovi koji nastaju u postupku izmena i dopuna kolektivnih ugovora 3. 30. To je u nadležnosti Ministra za rad i on to čini u formi odluke. razvojne. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata 4.ako se parnični postupak vodi povodom spora o reprezentativnosti sindikata ili UP sud je dužan da vodi računa i o odredbama „zakona o radu“ kojima su propisana pravila za utvrđivanje njihove reprezentativnosti. Zakonom j epropisano da se parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu rešavati: 1.NAJAVA ŠTRAJKA (str. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. politike nacionalnog budžeta..169) Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativno ako za to ispunjava sve propisane uslove. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti udruženja poslodavaca . emigraciono populacione politike. Rešavanje KRS u parničnom postupku se zasniva na načelu hitnosti. socijalne politike. Organizator štrajka dostavlja poslodavcu odluku o stupanju u štrajk najkasnije 5 dana pre početka štrajka ili 24h pre početka štrajka upozorenja. radnih odnosa.REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. PREDMET TRIPARTITNE SARADNJE (vidi pitanje br. 54. Može se voditi samo u slučaju da jedna od strana bude reprezentativni sindikat. STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE O PROŠIRENJU DEJSTVA I ODLUKE O IZUZIMANJU OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.391) Cilj najave štrajka je višestruk: • Kad poslodavac sazna da se priprema štrajk .. Ove dva odluke se moraju objaviti u „službenom glasniku“.. pod uslovom da ranije nije stavljena van snage Odluka o izuzimanju od primene KU sa proširenim dejstvom prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. granskom ili međunarodnom planu.14) PREDMET tripartitne saradnje . monetarne politike. upravljanja nacionalnim bankama itd. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. svojinske transformacije. Sa druge strane u sporu mogu da budu poslodavac ili udruženje poslodavaca. Protiv pravosnažne preude u drugom stepenu se može izjaviti revizija u roku od 30 dana. zapošljavanja na nacionalnom. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . a protiv presude se može izjaviti žalba. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih.

Jačanje osećaja solidarnosti kod zaposlenih 3. na poslodavca izvrši dodatni ekonomski pritisak kako bi se spor rešio što povoljnije za zaposlene.Ako je u njeg aučlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na tritoriji R. podgrupi i Delatnosti 3. 70. poslovnih partnera i klijenata poslodavca o poslodavčevom izbegavanju da zaključi KU sa sindikatom 3.Srbije. Izbor između kandidata vrši „komisija za izbor miritelja i arbitara“.. i po dva predstavnika sindikata i UP koje imenuje socijlano-ekonomski savet.. Zakonita i nezakonita 2.. Da ima visoku stručnu spremu 3. VRSTE ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str.. Povodom zahteva sindikata da ga poslodavac prihvati za jedinog pregovaračkog partnera u sistemu Kolektivnog pregovaranja 4.Da je dostojno dužnosti miritelja Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa . Ukoliko se vremensko važenje ne zna ili se ne želi ograničiti tad se zaključuje na NEODREĐENO vreme. 4. 109.. po pravilu . Pridobijanje podrške javnog mnjenja 110.Ako poslodavci koji su njegovi članovi zapošljavaju najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. 5. zaključuje se na ODREĐENO vreme.CILJEVI ORGANIZOVANJA ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str. TA . 55..349) Miritelj i arbitar moraju da ispunjavaju sledeće uslove: 1. Da nije osuđivan na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za tu funkciju 5. Drugi ciljevi: 1. USLOVI ZA IZBOR MIRITELJA I ARBITARA I POSTUPAK ZA NJEGOV IZBOR (str. ne mogu organizovati štrajk pre nogo iskoriste sve raspoložive mogućnosti za mirno rešavanje spornih pitanja.Udruženje poslodavaca je reprezentativno ako: 1. Oglas objavljuje agencija .Srbije. Predsednik se bira između svih članova tj. LS. na period od tri godine.Srbiji kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme ..VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.278) Kolektivni ugovor čije se vremensko važenje unapred zna . Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa 4. Ako su učesnici KU opredeljeni za produžetak KU to moraju učiniti 30 dana pre isteka važenja ugovora. grupi.Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2. Odluka o izboru miritelja i arbitara se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave na oglas . radi obaveštavanja javnosti. TA. LS. Po pravilu registruje se kod organa gde je i registrovan KU čije se važenje produžava. PRETHODNI POKUŠAJI MIRNOG REŠAVANJA SPORNIH PITANJA (str.. Dva predstavnika vlade koje imenuje vlada. U R.Povodom sporenja dva ili više sindikata o priznavanju prava na obezbeđivanje nedostajuće radne snage. To je pravilo opšteprihvaćeno u svetu.392) Zaposleni .410) 1. odnosno štrajkbrejkera od rada . 93.409) Primarni cilj je da se odvraćanjem neštrajkača . GGPD Reprezentativnost udruženja poslodavaca utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora za utvrđivanje reprezentnosti. 36 . Odluka se smatra donetom ako za nju glasa 2/3 članova komisije. Prema broju učesnika u njihovom sastavu. grani. Komisija ima 6 članova. Da je državljanin Srbije 2. Jačanje partnerske pozicije sindikata ili zaposlenih u odnosu na poslodavca 2. Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i potpisuju ga ovlašćeni predstavnici . svaki član komisije može biti predsednik.

Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. posredstvom tripart. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. U tim pregovorima učestvuju odgovarajući državni organi koji će da ponude predlog za rešavanje spornih pitanja. Nefomalni kontakti između partnerskih strana 16. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. 37 . poslodavaca i sindikata 4. Tripartitna tela se OSNIVAJU na razlićite načine: 1. Ako se štrajk najavljuje u delatnostima od opšteg interesa . Zakonom 2.Takva obaveza je propisana i kod nas . organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. Uz pomoć tripartitne komisije specijalno ustanovljene za pitanje MOR-a 2. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Aktom ekonomsko-socijalnog saveta Tripartitne institucije mogu biti trajnog ili privremenog karaktera. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. Strane u sporu se mogu sporazumenti da se u takvo rešavanje uključe i sindikati i udruženja poslodavaca kao ipredstavnici države. Uz pomoć tripartitnih tela koja imaju POSEBNU nadležnost za određene oblasti iz domena tripartitne saradnje 4. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5.INSTITUCIONALNE FORME TRIPARTIZMA (116) Za uspešno funkcionisanje saradnje između države. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. Neformalne tripartitne konsultacije 2. povodom zaključivanja. Aktom ministra nadležnog za rad 4. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. INSTITUCIONALNA PODELA TRIPARTIZMA (vidi pitanje 14) Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. udruženja poslodavaca i sindikata najveći značaj imaju tripartitne institucije. obaveza strana usporu je da prethodno pokušaju spor da reše mirnim putem . Uz pomoć tripartitnih institucija koje imaju OPŠTU nadležnost u oblasti ekonomsko socijalne politike i radnih odnosa 3. Putem prepiske U zemljama u kojima nije osnovana komisija za saradnju sa MOR-a . institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. Voljom tripartitnih subjekata 5. Uredbom ili drugim podzakonskim aktom 3. briga o međunarodnim standardima se poverava tripartitnim institucijam opšte nadležnosti. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. konsultacija i pregovora 2. Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da od dana najave štrajka i za vreme štrajka nastali spor pokušaju da reše mirnim putem. Takva saradnja se može ostvariti na više načina: 1. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti.

Stalna tripartitna tela se mogu razvrstavati prema oblastima u kojim deluju a to su : 1. Taj princip posebno dolazi do izražaja pri sagledavanju odnosa između: 1.SINDIKALNI PREDSTAVNIK I NJEGOVA PRAVA (str.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Kod nepovoljnih odredaba za radnike se primenjuje princip o automatskoj ništavnosti. politike zapošljavanja i emigraciono populacione politike 3. Kolektivnog ugovora . Njime se zaposlenima garantuje primena pravila po kome se aktima niže pravne snage ne mogu propisivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenim akom više pravne snage. Ustava. odnosno radi obezbeđivanja međupartnerske saradnje na duži rok. LS .132) Ovaj princip se smatra jednom od najznačajnijih tekovina radničkog pokreta. Kolektivnog ugovora zaključenog na višem i onog zaključenog na nižem nivou. zakona i drugih akata kojima se uređuju IO 2.Radnih odnosa. pravilnika o radu i ugovora o radu. Za izradu odgovarajućih studija 3. onda on ima pravo na: a) 40h plaćeno mesečno + po jedna čas na svakih 100 članova b) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200h 2. 3. Osnivaju se voljom sva tri partnera kao i odlukom ekonomsko socijalnog saveta. U radu tripartitnih tela učestvuju i neutralni eksperti 22. To znači . Pravo na plaćeno odsustvo za vreme kolektivnog pregovaranja ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje ili ako je član odbora za kolektivno pregovaranje 38 .135) Subjekti industrijskih odnosa su nosioci određenih prava i obaveza odnosno nosioci određenih interesa. Za izradu nacrta zakona 4. Postoje 4 vrste takvih tela: 1. Pravo na plaćeno odstustvo radi obavljanja sindikalne funkcije. mogu se propisivati veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Prava i interese zaposlenih može da reprezentuje: -Sindikat -Savet zaposlenih -Većina zaposlenih -Štrajkački odbor Prava i interese poslodavaca -Sami poslodavci -Udruženja poslodavaca Na nivou TA. da se kolektivnim ugovorom zaključenim na bilo kom nivou. Za izradu nacrta drugih opštih akata 17. Međutim ako ti ugovori nisu zaključeni .Trajna tripartitna tela osnivaju se u cilju uspostavljanja i negovanja trajnih oblika tripartitne saradnje . 3. udruženja potrošača itd.139) Sindikalni predstavnik ima sledeća prava: 1. Za određena istraživanja 2.Tripartitna tela u oblasti monetarne politike Privremena tripartitna tela prestaju da rade po okončanju posla zbog kojeg su osnovana.Ekonomska i socijalna politika 2. 18. u skladu sa KU ili Sporazumom poslodavca i zaposlenog. umesto predstavnika države učestvuju i predstavnici njihovih nadležnih organa u skladu sa zakonom. ekoloških pokreta. Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u svojstvu predsednika podružnice ili člana organa sindikata u skladu sa KU ili sporazumom poslodavca ili zaposlenog. Ako ovi ugovori nisu potpisani onda ima pravo na 50% plaćenih časova u odnosu na zakonom propisane plaćene časove rada predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije. PRINCIP POVOLJNOSTI ZA ZAPOSLENE (str. Tu su još i drugi predstavnici udruženja penzionera.

Ako odsustvuje sa rada zbog učešća u kolektivnom pregovaranju ili zbog zastupanja zaposlenog. 2. pravilnikom o radu i ugovoru o radu. -drugom odgovarajućem postupku Prema pravnom režimu po kojem se rešavaju: • Opšti • posebni Prema nivou na kome nastaju: 1. NOVČANE KAZNE se mogu izreći ako poslodavac . -Međunarodnom globalnom. -između LS i sindikata odnosno UP.300) Prema predmetu spora : Interesni i pravni Prema stranama u sporu: 1. 61. -jedinica LS. -U postupku mirenja.regionalnom. -između poslodavaca i saveta zaposlenih 8. 3. -nacionalnom.4. Predvidi povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku Ako se štrajkom ugrozi javni red i mir nadležni državni organ može privremeno zabraniti organizovanje štrajka i naložiti radnu obavezu ili preduzeti druge mere kojima bi se obezbedilo minimum procesa rada. -na nivou poslodavca 105. -arbitražom. -arbitražnom 3. 2. Upotrebi prinudu radi okončanja štrajka 4. 4. 5. 39 . Prekršajna odgovornost se ne odnosi samo na organizatore i učesnike nezakonitog štrajka već i na poslodavce. -Sporovi pred odborom za mirenje. -Između sindikata. 5. -između poslodavaca.UPRAVNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. Sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku 3. -međ. -drugim nadležnim organom Prema postupku u kojem se rešavaju: 1. 2. 6. Ne obezbedi minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa 2. VRSTE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. -granaGPD. odnosno odgovorno lice kod poslodavca: 1. ako zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem . 3. novčane i druge kazne. 2. 3. -jedinica TA. -sudom.404) U pravu većine zemalja protiv pravne radnje organizatora nezakonitog štrajka i učesnika takvog štrajka smatraju se prekršajima za čije izvršenje se mogu izreći zatvorske. odnosno sankcije. -sudskom i 4. 4. -između države i sindikata odnosno UP. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja . 4. 7. pred arbitrom ili pred sudom 5. -izemđu učesnika u zaključivanj KU Prema organima koji ih rešavaju: 1. -između AP i sindikata odnosno UP 6. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa KU. -između poslodavaca i većine zaposlenih 7.

kao i poslovi neophodni za izmirivanje međunarodnih obaveza R. Krivično delo zloupotrebe prava na štrajk postoji ako je štrajk organizovan na protivzakonit način i ako ga prate naročite opasnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi. sporazum o rešenju spora postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. a ako tako ne postupe miritelj ima pravo da samostalno donese preporuku. Agencija na predlog miritelja može objaviti preporuku i razloge za njeno neprihvatanje.379) Doneta preporuka nije obavezujuća za strane u sporu. POSTUPAK MIRENJA Postupak mirenja se odvija u skladu sa načelom hitnosti. pretnjom . Članovi odbora su dužni da preporuku donesu pet dana od dana zaključenja rasprave. • Da se radnja izvršenja krivičnog dela ne može kvalifikovati kao neko drugo krivično delo. prevarom.405) Pravi se razlika između: .Krivičnog dela POVREDE PRAVA NA ŠTRAJK . sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja. Ako se strane u sporu opredele za njeno prihvatanje dužne su da zaključe „sporazum o rešenju nastalog spora“. 83. 40 . 84. ucenom ili na drugi način sprečava zaposlene da ostvaruju pravo na štrajk. Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da te razloge saopšti 3 dana od dana dostavljanja preporuke . a krivično delo je otpuštanje učesnika štrajka sa posla ili drugih mera kojima se povređuju njihova prava. Dealtnostima od opšteg interesa smatraju se delatnosti za odbranu i bezbednost republike srbije. može se uskratiti pravo na isključivo predstavljanjeprava i interesa zaposlenih. Za ovo krivično delo neophodno je da se ispune sledeći uslovi: • Da je štrajk organizovan na nezakonit način • Da tako organizovan štrajk prate naročite okolnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima. Miritelj uvek presedava odborom za mirenje. Preporuka se smatra donetom ako su za nju glasali svi članovi odbora.Krivično delo ZLOUPOTREBE PRAVA NA ŠTRAJK Krivično delo povrede prava na štrajk se pojavljuje u dva oblika: Izvršilac prvog oblika krivičnog dela može da bude svako lice koje upotrebom sile . vođa ili učesnik nezakonitog štrajka * Neophodno je da je radnja izvršenja počinjena sa umišljajem. Ako se predmet spora vezuje za kolektivni ugovor . Ovo niej u skladu sa načelom dobrovoljnosti ali je legitimno. inspirator. On otvara i vodi raspravu. Međutim . 81. Preporuka se daje u pisanoj formi sa obrazloženjem. KOLEKTIVNI RADNI SPOR U DELATNOSTIMA OD OPŠTEG INTERESA (str. Po okončanju postupka mirenja miritelj zaključuje raspravu i sa drugim članovima odbora za mirenje donosi preporuku o načinu rešavanja KRS.Sindikatu koji nezakonit štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa . Miritelj je dužan da raspravu zakaže u roku od tri dana od dana prijem predloga za pokretanje postupka i prateće dokumentacije o predmetu spora. ako predmet spora nije vezan za kolektivni ugovor .PRAVNE POSLEDICE PRIHVATANJA ODNOSNO NEPRIHVATANJA ODLUKE ODBORA ZA MIRENJE (str. * Kao izvršilac se pojavljuje organizator. Neprihvatanje preporuke podrazumeva obavezu navođenja razloga za takvo postupanje. Objavljivanje se vrši sredstvima javnog informisanja sa ciljem da javnost sudi o preporuci.Srbije.KRIVIČNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. Miritelj i strane u sporu moraju da odrede po jednog predstavnika za odbor za mirenje.376) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova strane u sporu su dužne da sporna pitanja rešavaju po pravilima utvrđenim tim zakonom. 106. Sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja ako se njime rešava KRS nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje ili povodom ostvarivanja prava na štrajk. Neophodno je da postoji „direktni umišljaj“ Izvršilac drugog oblika krivičnog dela je poslodavac.

zdravstvene zaštite. ukazuje pregovarackim stranama na predloge koji su u suprotnosti sa zakonom i drugim propisom 3. odgovornosti iz radnog odnosa .na neodređeno 2. prisustvuje pregovorima 2. proizvodnja prehrambenih proizvoda. Ako ga podnese jedna strana .Učešće i uloga miritelja u kolektivnom pregovaranju (str. Prava.materijalni . Druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca. odnosno povodom radnog odnosa 2. agencija dostavlja celokupnu dokumentaciju drugoj strani sa molbom da u roku od tri dana odgovori da li prihvata učešće miritelja u pregovorima.javni 4. Strane u sporu nastalom u delatnostima od opšteg interesa.procesni 45. 3.375) PREDLOG za uključivanje miritelja u kolektivne pregovore podnose strane .U pitanju su delatnosti koje se obavljaju u oblasti: vodoprivrede. Prema predmetu njihovog regulisanja .Vrstu kolektivnog ugovora 2. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuje se između poslodavca i reprezentativnog sindikata kod poslodavca Pored njih postoje još: 1. itd.249) Kolektivni ugovor je autonomni opšti akt kojim se uređuju: 1.. U tom slučaju direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak. ptt-a.Mesto i vreme pregovora Ako je predlog ZAJEDNIČKI podnet onda se napominju i podaci o sporazumno određenom miritelju.Pregovaračke strane 3. saobraćaja..kolektivni ugovori o odmorima.privatni . Međutim poseban kolektivni ugovor zaključuje se i na nivou jedinica LS i TA. Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora 3. Obligacioni deo kolektivnog ugovora 41 .PREDMET I OBLIK KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.250) 1.Sektoru u kome se zaključuju: . Pravna priroda njegovih normi . Ako tako ne postupe dužne su da o tome obaveste agenciju. Predlog sadrži podatke: 1. prosvete. Prema vremenu na koje se zaključuju: . podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju republike Srbije. . dužne su da – u roku od tri dana od dana nastank akolektivnog radnog spora – agenciji za repavanje radnih sporova podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja spornih pitanja...na određeno . bude nepristrasan 46. Međusobni odnosi učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora 4. AGENCIJI za mirno rešavanje radnih sporova.Kolektivni ugovori o zaradi . OPŠTI kolktivni ugovor 2. Miritelj ima OBAVEZU da: 1. naknadi zarade i drugim primanjima . grupu . pojedinačno ili zajednički .Kolektivni ugovor KOD POSLODAVCA Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovor za određenu granu. odnosno za sindikat i udruženje poslodavaca Kolektivni ugovor sadrži obligacionopravne i normativnopravne odredbe. 80.. odsustvima i drugim uslovima rada. obaveze.POSEBNI kolektivni ugovor 3.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. pruža stručnu i drugu pomoć pregovaračkim stranama odnosno učesnicima u postupku 4.

odnosno na pojedina udruženja na koja je proširen. Takvu odluku donosi MINISTAR na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca.148) Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti tj. Sindikat stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar .151) Sindikat ima svojstvo pravnog lica što znači da mu se priznaju pravna i poslovna sposobnost . radno vreme 4. Pravo na učešće u radu multipartitnih tela i institucija 5. zahtev mogu podneti sindikat. podnose se i dokazi o razlozima za izuzimanje od primene. objavljivanja i stupanja na snagu kolektivnog ugovora Normativni deo: 1.326) Osnovni principi su: 1.klauzula socijalne sigurnosti klauzula o očuvanju socijalnog mira klauzula o obavezi uticanja na svoje članstvo klauzula o davanju prednosti metodamam mirnog rešavanja KRS klauzule o participaciji zaposlenih f. ne primenjuje na pojedine poslodavce na koje je proširen . Od dejstva kolektivnog ugovora automatski se izuzimaju i zaposleni kod tog poslodavca . Zarade . ako zbog FINANSIJKO POSLOVNIH REZULTATA nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. Odluku donosi ministar nadležan za rad po pribavljenom mišljenju ekonomsko-socijalnog saveta. naknade zarada i druga primanja zaposlenih 3.Princip ravnopravnosti strana u sporu 5. . d. e. 42 a. c. klauzule o načinu.PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS (str. Uz zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom .Princip dobrovoljnosti 3.Princip tripartizma 4. izmena i dopuna. odnosno udruženja poslodavaca na koga se odluka odnosi. 65. postupku i uslovima zaključivanja. Međutim sindikat sa svojstvom reprezentativnosti ima veća prava nego onaj koju to svojstvo nema. b.Pravo na učešće u radu tripartitnih tela i institucija 4.Princip relativne neutralnosti države 53. poslodavci i udruženje poslodavaca po isteku roka od 3 godine od dana donošenja rešenja. Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2. Prava . 26.Pravo na učešće u rešavanju KRS 3. može odlučiti da se oktroisani kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada . a) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u postupku o kojem odlučuje poslodavac b) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar na predlog „Odbora“ c) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar za rad na osnovu KONAČNOG predloga odbora. odmori i odsustva 5.Druga prava u skladu sa zakonom 25.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST SINDIKATA I PRAVA REPREZENTATIVNOG SINDIKATA (str. u skladu sa zakonom i drugim propisima.Uslovi prestanka radnih odnosa: Kolektivni ugovor se zaključuje u PISANOJ formi. obaveze i odgovornosti zaposlenih 2. Prava reprezentativnog sindikata su: 1.Princip autonomnosti 2. IZUZIMANJE OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA SA PROŠIRENIM DEJSTVOM (276) Ministar nadležan za rad .

. kulturni i drugi interesi koji mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja .Razloge zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 5. 43 . na inicijativu poslodavca koji je doneo rešenje ili na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca . može se pokrenuti . TA.KOLEKTIVNI INTERESI POSLODAVACA (str. Rešenje o gubitku reprezenatativnosti se objavljuje u „službenom glasniku RS“ 42. Odbor je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva za preispitivanje reprezentativnosti o tome obavesti sindikat i da zatraži dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti..240) Kolektivni interesi poslodavaca PROISTIČU iz kolektivnog pregovaranja . naročito u slučaju kad kolektini ugovor kod poslodavca nije zaključen. Nivo osnivanja UP čija se reprezenativnost ispituje 3. stim što se negativno rešenje objavljuje u „službenom glasniku“ 31. GGPD kao i sindikat kod poslodavca čija je reprezenativnost utvrđena rešenjem ministra podnosi se Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja pposlodavaca. GGPD može podneti isključivo DRUGI SINDIKAT osnovan za TJ ili GGPD i sindikat čija se reprezentativnost ispituje. LS .Srbiju.238) Kolektivni interesi su zajednički . odnosno povrediti i opštim aktom poslodavaca. Zahtev sadrži : 1. Broj akta o registraciji sindikata čija reprezentnost se osporava 3.Dokazi Odbor je dužan da u roku od 8 dana obavesti UP čija se reprezenattivnost ispituje i da zatraži dokaze o ispunajvanju uslova. Rok za dostavljanje dokaza je 15 dana. LS (povodom normativnih i drugih aktivnosti) 4. tripartitnih odnosa i poslodavačkih aranžmana sa savetom zaposlenih. Moguće dokaze kojima se potkrepljuju razlozi o preispitivanju reprezentnosti POSLODAVAC je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat čija reprezentativnost se ispituje i da traži DOKAZE o ispunjavanju uslova reprezenativnosti.Broj akta oba udruženja 4. politke zapošljavanja. Tad poslodavac stiče mogućnost da jednostrano uredi pitanja koja su predmet kolektivnog pregovaranja. Zaposlenih i države (politika vlade. poslodavaca i države (jedinica TA) (povodom institucionalnih i drugih oblika tripartitne saradnje) Kolektivni interesi zaposlenih mogu se ugroziti. Postupak se okončava donošenjem pozitivnog ili negativnog rešenja . ekonomsko-socijalni. Kolektivni interesi mogu biti predmet preispitivanja između: 1. Saveta zaposlenih i poslodavca 5. zakonska rešenja. profesionalni . Sindikata. LS. PREISPITIVNAJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA UP može podneti ZAHTEV za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđenoj reperezentativnosti. rešavanj KRS. UP ima 15 dana da dostavi te dokaze. Zaposlenih i poslodavaca (Kolektivno pregovaranj i KRS) 2. Naziv sindikata čija reprezentnost se dovodi u pitanje 2. svojinske transformacije. Razlozi zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 4. KOLEKTIVNI INTERESI ZAPOSLENIH (str. TA. udruženja čija se reprezentativnost ispituje. Sindikat je dužan da u roku od 8 dana dostavi dokaze. 43.. ) 3. sporenja i tripartitne saradnje.POSTUPAK za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca . Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata osnovanog za teritoriju RS . utvrđen rešenjem poslodavca.Naziv udruženja koje podnosi zahtev i onoga koje se ispituje 2. Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženju poslodavaca podnosi se ODBORU za utvrđivanje reprezenatativnosti Zahtev sadrži: 1.Zaposlenih i jedinica TA . Sindikat za R.

UGOVORANA TEORIJA posmatra kolektivni ugovor kao: . Opšti akt koji se zaključuje u pisanoj formi 5.izrada teksta nacrta kolektivnog ugovora . autonomni opšti akt 2. U pregovorima u ime pregovaračkih strana učestvuju njihovi predstavnici.Kolektivni interesi polsodavaca mogu biti predmet zadovoljavanja. a drugi obligacionopravne prirode. 44.usvajanje kolektivnog ugovora . opšti akt koji sadrži dve grupe normi. KU se tretiraju kao akti pravila koji se odnose na članove određene grupe. POJAM I PRAVNA PRIRODA KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivni ugovor je : 1. povređivanja. 51.273) 44 .ugovor o punomoćju (sindikat ima ulogu punomoćnikakoga su ovlastili zaposleni) . NORMATIVNA TEORIJA kolektivni ugovor posmatra kao specifični opšti normativni akt kojim se stvara objektivno pravo. rezultat saglasnosti autonomnih volja poslodavaca i sindikata 3.MEŠOVITA TEORIJA sadrži elemente i ugovorne i normativne prirode.255) Ako u pregovorima učestvuju više sindikata i više udruženja poslodavaca ili onih koji su zaključili sporazum o udruživanju zbog ispunjenja uslova rep. Postupak zaključivanja KU se sastoji iz dve faze – faze pregovaranja i faze zaključivanja ugovora. od kojih su jedne normativnopravnog karaktera . 50. Podudaranje interesa poslodavaca i zaposlenih je obično kada se radi o zajedničkom nezadovoljstvu zakonskim rešenjima ili vladinim projektima.autonomni opšti akt kojim se u korist zaposlenih propisuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom O pravnoj prirodi KU postoje tri teorije: 1. ugrožavanja. zaštite i unapređenja odnosa koji se uspostvaljaju između: a) Poslodavaca i zapolsenih b) Poslodavaca i države c) Poslodavaca i saveta zaposlenih d) Poslodavaca .objavljivanje kolketivnog ugovora Postupak izmene i dopune KU istovetan je sa postupkom pregovora koji se vode radi zaključivanja kolektivnog ugovora.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVRA (str. 3. Ti predstavnici moraju da imaju uredno OVLAŠĆENJE izdato od nadležnog organa. 4.zaključivanje kolektivnog ugovora . Onda se obrazuje ODBOR ZA PREGOVORE.delovodstvo bez naloga (svoju ratifikaciju dobija po zaključivanj KU) -ugovor u korist trećeg (sindikat pregovara sa poslodavcem u korist zaposlenih) -neimenovani ugovor 2.utvrđivanje predloga kolektivnog ugovora . PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KU (str. sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca. Reprezentativni sindikat je dužan da u pregovorima koji se vode radi zaključivanja KU kod poslodavca . U postupku se najčešće preduzimaju sledeće radnje: . Članove odbora sporazumno određuju sindikati odnosno udruženja poslodavaca. sindikata i države Za poslodavce veliki značaj imaju i državni propisi kojima se garantuju minimalni uslovi rada i zaposlenja.registracija kolektibnog ugovora .pokretanje inicijative za otpočinjanje pregovora .

je ulestala praksa da se u ugovore unose „antištrajk klauzule“ kako bi se zaposleni uzdržavali od štrajka.353) 1. usled smrti Ako se steknu uslovi . trajanje i prestanak njegovog dejstva. na lični zahtev 11.Dejstvo KU može se posmatrati kroz vremensku. Socijalno-ekonomski savet 2. (markirani) 89. One više odgovaraju poslodavcim nego zaposlenima.ODLUKA O STUPANJU U ŠTRAJK (str. vodoprivreda.. a poseban režim za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg inetresa. Opšti režim štrajka karakteriše činjenica da se njegovom organizovanju može pristupiti bez većih ograničenja.390) 45 . Zahtev za brisanje iz imenika mogu podneti: 1. Delatnosti od opšteg interesa su: Vojska i policija. Početak dejstva se poklapa sa njegovim stupanjem na snagu.Poslodavce koji su naknadno istupili iz udruženja poslodavaca (6meseci nakon) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA se primenjuje: 1. itd. Vremenska dimenzija KU se može posmatrati sobzirom na početak. ako odbije da se stručno usavršava 7. zbog gubitka državljanstva 3.Reprezentaivni sindikat koji ima predstavnike u ekon-soc savetu 4. zdravstvena zaštita. usled gubitka poslovne sposobnosti 12. Brisanje miritelja i arbitara iz imenika (str.Reprezentativno udruženje poslodavaca koji ima predstavnike u eko-soc savetu U pojedinim slučajevima rešenje se donosi u saglasnosti sa eko-soc savetom.OPŠTI I POSEBAN REŽIM ŠTRAJKA (str. Teritorijalna dimenzija – razlikuje interkategorijalne i kategorijalne KU OPŠTI I POSEBAN KU se primenjuje i obavezuje: 1.poslodavce koji su u vreme zaključivanja KU bili članovi udruženja poslodavaca 2. 91.na zaposlene koji su članovi sindikata koji je učestvovao u zaključivanju KU 2. personalnu i teritorijalnu dimenziju. ako ne bude ponovo izabran 6. Dans.Vlada republike Srbije 3.. donosi se rešenje o njihovom brisanju . ako se neuredno odaziva na poziv agencije 9. komunalne delatnosti.Poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženaj poslodavaca 3. Personalna dimenzija – KU ne obavezuje samo učesnike u njegovom zaključivanje već i subjekte u čije ime je zaključen.na zaposlene koji nisu članovi sindikata 71.na zaposlene koji su članovi sindikata koji nije učestvovao u zaključivanju KU 3. ako nestručno i nesavesno obavlja svoju dužnost 8. ako odugovlači postupak mirnog rešavanja KRS 10.388) Opšti režim štrajka se propisuje za rešavanje KRS u privatnom sektoru. Dejstvo traje dok je ugovor na snazi. Prestankom važenja KU prestaje i njegovo dejstvo. ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni članom 38 zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 2. proizvodnja prehrambenih proizvoda.. PTT. Rešenje donosi Direktor agencije u roku od 15 danan od dana podnošenja zahteva. Poseban režim štrajka propisuje oštrije uslove za organozovanje štrajka. Proširivanjem dejstav KU se proširuje i važenje KU na sindikate i poslodavce koji nisu potpisnici KU. U delatnostima od opšteg interesa štrajk s emože organizovati pod uslovom da se njime ne ugrozi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost ljudi i imovineelementarni uslovi života građana itd. ako je osuđen na krivično delo najmanje 6 meseci bezuslovno 4. nedostojan vršenja dužnosti 5.

da je štrajk usmeren protiv određenog poslodavca 4..da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešenje Dovoljno je da jedna uslov ne bude ispunjen pa da se štrajk smatra nezakonitim. GRANSKI I GENERALNI ŠTRAJK (str. LOKAUT LOKAUT je pravo poslodavca da privremeno zatvori preduzeće ili deo preduzeća . Ako s ene donese odluka o stupanju u štrajk. U tom štrajku se privremeno zaustavlja rad ogromnog broja zaposlenih.Mesto okupljanja 4. Npr. Pribegava mu se zbog dugotrajnog nezadovoljstva zaposlenih u svim oblastima rada osim u delatnostima u kojima je štrajk trajno ili privremeno zabranjen. odnosno da zaposlenima ili delu zaposlenih privremeno zabrani rad u preduzeću kako bi ih primorao da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca. Prethodi mu pokušaj mirnog rešenja spornih pitanja.ZAKONIT I NEZAKONIT ŠTRAJK (str.Zahtevi zaposlenih 2.Članovi štrajkačkog odbora koj iu ime zaposlenih vode štrajk 95. .ugovor o radu se privremeno „suspenzuje“ Pribegavanje lokautu se vrši i zbog neisplativog rada sa neštrajkačima 97.. grupi.. podgrupi i delatnosti. Odlukom o stupanju u štrajk određuje se: 1.395) Granski štrajk organizuje sindikat u grani. Generalni se organizuje na nacionalnom nivou radi zaštite profesionalni i eko-soc interesa zaposlenih. da ga organizuje ili njegovu organizacije preuzme sindikat ili većina zaposlenih 2.. Štrajk kome nije prethodilo donošenje odluke o stupanju u štrajk može se kvalifikovati kao nezakonit.Vreme otpočinjanja štrajka 3. To je obično sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca. Ovaj štrajk može da ima i politička obeležja. ODLUKA o stupanju u štrajk treba da sadrži podatke o zahtevima zaposlenih i vremenu otpočinjanja štrajka.Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator štrajka.itd 112.onemogućava im se pravo na zaradu .zaposlenima se onemogućava da rade u preduzeću .393) Da bi štrajk bio zakonit neophodno je : 1... 46 . da su štrajkački zahtevi vezani za predmet KRS 3.