INDUSTRIJSKI ODNOSI ~Skripta~ 5.

IZVORI PRAVA DOMAĆEG POREKLA (knjiga, str 51) Pravimo razliku između: Heteronomnih izvora , je stvara isključivo država Autonomnih izvora , koje stvaraju poslodavci i zaposlenih i njihove asocijacije , kao i subjekti tripartitnih odnosa. To razvrstavanje treba shvatiti u relativnom smislu budući da : 1) autonomno pravo u oblasti ind. Odnosa nije potpuno autonomno i odvojeno od državnog prava , jer je njeno polazište u ustavu, zakonu, i drugim državnim aktima. 2) U kolektivnom pregovaranju učestvuje i država , u svojstvu poslodavca 3) U stvaranju tripartitnih dogovora i sporazuma, pored zaposlenih i poslodavaca učestvuje i država. HETERONOMNI IZVORI PRAVA 1) Ustav Ustav je najviši pravni akt , odnosno akt najviše pravne snage. Njome se utvrđuju osnovna načela društveno ekonomskog života. Ustavom se garantuju pravo na štrajk i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja i učešće zaposlenih u upravljanju. 2) Zakon Zakon predstavlja jedan od najznačajnijih izvora prava industrijskih odnosa. Njime se bliže i potpunije uređuju odnosi između poslodavca , zaposlenih i države. Jednim zakonom se ne mogu urediti sva pitanja iz oblasti industrijskih odnosa, već se uređuju većim brojem zakona. Npr. Sistem kolektivnog pregovaranja jednim, ostavrivanje prava na štrajk drugim, mirno rešavanje radnih sporova trećim.... Zakonom o radu, uređuju se pitanja vezana za kolektivno pregovaranje, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, udruženja poslodavaca itd. 3) Podzakonski akti Podzakonski akti su državni opšti pravni akti koji su po pravnoj snazi niži od zakona. Njima se bliže određuju pojedina pitanja koja se uređuju zakonom, zbog čega se označavaju kao akti za sprovođenje zakona. Uredbe – dolaze do izražaja u uslovima ratne i neposredne ratne opasnosti Pravilnici – njima se bliže uređuju pojedina pitanja koja zakonom ili uredbom nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora. Odluke i rešenja – sa njima se takođe bliže uređuju pojedina pitanja koja aktima više pravne snage nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. AUTONOMNI IZVORI PRAVA 1) Kolektivni ugovor Kolektivni ugovor je specifična vrsta ugovora, kojom se regulišu odnosi između posloddavca i zaposlenih. Kolektivni ugovor je po nastanku ugovor a po dejstvu normativni akt. Kolektivni ugovor je pismeni sporazum između poslodavca , grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije , s jedne strane i profesinalno strukovne organizacije radnika s druge strane , kojom se uređuju prava i obaveze i odnosi izmedju potpisnika kolektivnog ugovora. U našoj zemlji može da se zaključi opšti , posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca. Kolektivni ugovor se sastoji iz obligacionog dela i normativnog dela. Obligacioni deo najčešće sadrži klauzule o socijalnom miru, metodima mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, participaciji i obavezi delovanja na svoje članstvo. Normativni deo sadrži odredbe o pravima , dužnostima i odgovornostima zaposlenih i poslodavaca kao i odredbe o zaradama, naknadi zarada i drugim primanjima, radnom vremenu , godišnjim odmorima i slično 2) Tripartitni sporazumi i dogovori Zaključivanje tripartitnih sporazuma smatra se uobičajenim načinom uređivanja odnosa i usklađivanja interesa između države , poslodavaca i zaposlenih. Nešto ređe zaključuju se tripartitni dogovori. Tripartitnim dogovorima, po pravilu, uređuju se šira i značajnija pitanja od pitanja koja se uređuju sporazumima 3) Opšti akti poslodavca Statut je osnovni i najviši akt preduzeća. Ostali akti moraju biti u skaldu sa statutom.
1

Statut donosi skupština , a njime se uređuju sledeća pitanja: firma i sedište, delatnost, zastupanje preduzeća, način raspoređivanja dobiti i pokrića gubitka , rezerve preduzeća, organi preduzeća, uprava-obaveze i odgovornosti .... itd. Pravilnici i odluke moraju biti u skladu sa statutom preduzeća. Pravilnike i odluke donose nadležni organi preduzeća u skladu sa zakonom. Po pravilu svaki poslodavac treba da ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac kod koga nije potpisan kolektivni ugovor treba da donese pravilnik o radu, radi bližeg uređivanja zarade, naknade radova i drugih uslova rada. Pravilnikom se bliže određuju prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada. Odlukom se uređuju obim i način ostvarivanja određenih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i povodom radnog odnosa. Odluka može da se odnosi na sve zaposlene ili samo na pojedine kategorije zaposlenih. 33) PRINCIPI I OBLICI ORGANIZOVANJA UDRUŽENJA POSLODDAVACA (Knjiga str.174) PRINCIPI Poslodavačko organizovanje temelji se na granskom i na teritorijalnom principu. Osim toga ono se temelji i na principu odgovornosti. Princip dobrovoljnosti karakteriše činjenica da svaki poslodavac ima pravo da samostalno odluči o tome da li će se učlaniti u udruženje poslodavaca i u koje udruženje će se učlaniti. Granski princip organizovanja primenjuje se ako se poslodavci koji obavljaju delatnost u istoj grani , grupi i podrgupi ili delatnosti organizuju u gransko udruženje , odnosno u strukovno udruženje poslodavaca. Podgransko organizovanje i delovanje poslodavaca proizilazi iz njihovog prava da se udružuju u oviru iste grupe ili podgrupe, kao integralnih delova određene grane ili delatnosti. Teritorijalni princip – saglasno tom principu , u našoj zemlji , udruženja poslodavaca mogu se osnivati na opštinskom , gradskom , pokrajinskom i republičkom nivou. Teritorijalni princip poslodavačkog organizovanja primenjuje se i u privatnom i u javnom sektoru. Udruženja poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom planu. OBLICI Najznačajniji oblici organizovanja i delovanja poslodavaca smatraju se udruženja poslodavaca i privredne komore. Udruženja poslodavaca se osnivaju na lokalnom, regionalnom ,granskom, nacionalnom i međunarodnom planu. Osnivaju se u određenoj grupi , grani, podgrupi ili delatnosti, što znači da se u jednoj grani ili delatnosti mogu osnivati po dva ili više udruženja poslodavaca. Osim toga one se mogu osnivati i za dve ili više grana. LOKALNA I REGIONALNA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci na područiju TA i LS odnosno u grupi , podgrupi, grani i delatnosti mogu da se udruže ili učlane u lokalno ili regionalno udruženje poslodavaca. Odluku o tome donose sami i na osnovu njihovih procena i očekivanja od takvih udruženja. Članstvo u lokalnom udruženju poslodavaca nije smetnja za sticanje članstva u regionalnom , granskom i nacionalnom udruženju sličnih programskih opredelenja. GRANSKA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci koji obavljaju delatnost u grani, grupi , podgrupi ili delatnosti, shodno granskom principu organizovanja, mogu osnivati granska udruženja poslodavaca ili se u njih učlaniti. Unutar jedne grane ili delatnosti može se osnovati više udruženja. Moguće je i da poslodavci koji obavljaju delatnost u dve ili više srodnih grana se opredele za osnivanje zajedničkog udruženaj poslodavaca. Koncept jednog udruženja za dve grane ili za više grana odnosno delatnosti , naročito je aktuelan za male i nerazvijene zemlje.tj. Za zemlje u kojima u jednoj grani ili delatnosti posluje zanemarujući broj poslodavaca Nasuprot tom konceptu , u većini zemalja mogu se osnivati unutargranska udruženja. Tu se okupljaju poslodavci istim ili srodnim poslovima unutar grane ili dleatnosti. Takva udruženja su karakteristična za visokorazvijene zemlje. Osnivanje unutargranskog udruženja poslodavaca tj. Njihovo osnivanje u grupi ili podgrupi u skladu je sa sve ubrzanijim naučno tehničkim razvojem. Kolektivni ugovor na granskom nivou, u mnogim zemljama smatraju se osnovnim i najznačajnijim oblikom uređivanja uslova rada i zaposlenja. Kod nas, interese poslodavaca na granskom nivou uglavnom zastupa unija poslodavaca. NACIONALNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA
2

Nacionalne konfederacije udruženja poslodavaca osnivaju granski i teritorijalno organizovana udruženja poslodavaca. Može biti centralizovana i decentralizovana konfederacija. MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA Međunarodna organizacija poslodavaca ima veoma značajnu ulogu u aktivnostima MORa. Ona pruža određenu pomoć i nacionalnim delegacijama , naročito pri zauzimanju stavova prema MOR-a Asocijacije poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom regionalnom planu. Najpoznatija je „Savez industrija evropske unije“ i „Evropski centar za javna preduzeća“ 34) FUNKCIJE I UNUTRŠNJA STRUKTURA UDRUŽENJA POSLODAVACA (knjiga_str. 183) Spoljašnje funkcije U odnosu na državu: - dostavljanje predloga o ekonomskoj , razvojnoj i socijalnoj politici - obezbeđivanje svojih predstavnika u ekonomsko-socijalnom savetu - pružanje pomoći javnim službama za mirno rešavanje radnih sporova U odnosu na sindikat: - učešće u kolektivnom pregovaranju - učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova - učešće u drugim aranžmanima sa sindikatom, itd. U odnosu na međunarodne asocijacije - učešće njihovih predstavnika u gotovo svim organima i telima MOR-a - učešće njihovih predstavnika u organima „Međunarodne konfederacije poslodavaca“ - učešće njihovih predstavnika u organima drugih međunarodnih organizacija Unutršnje funkcije ... su okrenute prema njihovoj unutrašnjoj organizaciji ,njihovim aktivnostima , organima i telima i njihovom članstvu , a to su: - Utvrđivanje politike dohodaka i zarada radi davanja preporuka svojim članovima - koordiniranje aktivnosti u postupku kolektivnog pregovaranja - davanje mišljenja u vezi sa rešavanjem kolektivnog radnog spora - davanje informacija o pitanjima značajnim za utvrđivanje i ostvarivanje ciljeva u oblasti ekonomske , razvojne , socijalne politike, monetarne , carinske , poreske politike, politke zapošljavanja itd. Udruženje poslodavaca ima sledeću strukturu: 1. Skupština 2. izvršni odbor ili generalni savet 3. sekraterijat Skupština je najviši organ udruženja. Sastavljena je od predtavnika članova udruženja. U svojstvu najvišeg organa donosi statut i utvrđuje politiku udruženja. Izvršni odbor , odnosno generalni savet je izvršni organ skupštine. Njegova osnovna dužnost je da se stara za sprovođenje politike udruženja . Njegova članove bira skupština. Sekraterijat čine stručne službe za obavljanje administrativno – tehničkih i drugih poslova za potrebe udruženja i njegovih organa. Veoma je bitno da u tim službama rade kompetentni i odgovorni kadrovi Pri udruženju deluje i veći broj odbora, komisija i drugih pomoćnih tela . Imenuje ih izvršni odbor ili skupština udruženja i njihovo delovanje može biti privremeno ili trajno. U većini udruženja deluje i komitet specijalista . Udruženja poslodavaca se finansiraju iz doprinosa i donacija svojih članova, ona imaju pravo i da osnuju fondove za pružanje solidarne pomoći poslodavcima čiji radnici štrajkuju. 6.IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA MEĐUNARODNOG POREKLA (str.64) To su: - Konvencije i preporuke MOR-a - Ustav MOR-a - Filadelfijska deklaracija - Povelja evropske zajednice o osnovnim soc. Pravima + akti organizacije UN
3

KONVENCIJE I PREPORUKE su najznačajniji opšti akti međunarodne organizacije rada. Donosi ih „Opšta konferencija MOR“. Postupak njihovog donošenja je dugotrajan , višefazan i veoma složen i može trajati i po dve, tri godine. Konvencijama se utvrđuju međunarodni radni standardi i tretiraju najznačajnija pitanja iz nadležnosti MOR-a. Zemlje članice MOR-a dužne su da usvojenu konvenciju, najkasnije u roku od 12 meseci, podnesu na ratifikaciju svom parlamentu. Ratifikovana konvencija se tretira kao pravno obavezujući akt, čija se pravna snaga smatra jednakom snazi zakonske norme. Ratifikovanu konvenciju država je dužna da primenjuje deset godina , a ukoliko se konvencija ne produži , ona se automatski produžava za narednih 10 godina. Poseban značaj imaju sledeće konvencije: • Konvencija o slobodi udruživanja • Konvencija o organizovanju i kolektivnom pregovaranju • Konvencija o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada Preporuke nemaju karakter pravno obavezujućih akata. One se svode na davanje smernica državama članicam i njihovim sindikatima i udruženjima poslodavaca za preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti u oblasti ekonomske, razvojne i socijalne politike, politike zapošljavanja, radnih odnosa , monetarne i poreske politike. Preporuka se donosi radi dopune i konkretizacije određene konvencije. Važne preporuke su: 1. Preporuka o kolektivnim ugovorima 2. Preporuka o konsultacijama na industrijskom i nacionalnom nivou 3. Preporuka o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada i mera na nacionalnom planu u vezi sa aktivnostima MOR-a. USTAV MOR-a Ustav MOR-a je njen najviši pravni akt. Njime se uređuju: 1. Prijem i istupanje iz članstva 2. Organizaciona struktura MOR-a 3. Nadležnosti organa i tela i njihov sastav 4. Donošenje konvencija i preporuka 5. kontrola primene međunarodnih radnih standarda 6. Nadležnost mešunarodnog suda pravde Ustavom se bliže definišu , odnosno uređuju pitanja koja se odnose na pravni status , imunitet, određene povlastice MOR-a Sastavnim delom ustava smatra se „deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a“. DEKLARACIJA O CILJEVIMA I ZADACIMA MOR-a (Filadelfijska deklaracija) ....ona je doneta na zasedanju Međunarodne konferencije rada , kao najvišeg organa MOR-a, u Filadelfiji 1944 godine. Značaj deklaracije ogleda se u tome što su njome redefinisani ciljevi i zadaci MOR-a, utvrđeni ustavom te organizacije donetim 1919. Filadelfijska deklaracija sadrži opšte i posebne ciljeve MOR-a. Ti ciljevi odnose se na: - slobodu izražavanja i udruživanja - uključivanje predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavaca u demokratsko razmatanje opštih pitanja i njihovo statusno izjednačavanje sa statusom vladinih predstavnika - Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje POVELJA EVROPSKE ZAJEDNICE O OSNOVNIM SOCIJALNIM PRAVIMA RADNIKA ...doneta je 1989 godine u Strazburu. Povelju je donela Evropska zajednica , sada EU. Doneta je sa ciljem: - da se pokaže da se ne vodi samo računa o ekonomskom razvoju, nego i socijalnoj komponenti i socijalnim potrebama. - Da je socijalni koncenzus jedan od najznačajnijih faktora njenog ekonomskog razvoja - da joj je stalo do izgrađivanja humanih i pravednih odnosa među ljudima.
4

jezika . vođenje odgovarajućeg postupka 2. primena određenih pravila i principa 3. postojanje određenih organa i tela za rešavanje spornih pitanja između strana u sporu Rešavanje KRS mirnim putem formalnih metoda se odvija na dva načina. Takva zemlja je npr. nacionalnosti. Posredovanje 3. Mirenje 2. boje kože. Metodi ekonomskog i drugog pritiska su : 1. Pravo na posebnu zaštitu mladnih radnika . Pravo na socijalnu zaštitu 9. Pravo na odmore i odsustva 8. METODI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS Mogu biti: 1) Formalni 2) Neformalni Neformalni metodi se koriste po pravilu pre nego što se strane u sporu opredele za rešavanje spornih pitanja uz pomoć formalnih metoda. Štrajk 2. imaju veliko poverenje u svoje poslodavce. Lokaut 5 . starijih radnika. socijalna i kulturna prava. Pravo na uslove rada 6. Pod procedurom se podrazumeva: 1. ta organizacija radi na unapređenju životnog standarda . Primenu formalnih metoda karakteriše određena procedura . 1. obezbeđenju punog zaposlenja i stvaranju uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj Saglasno Opštoj deklaraciji i pravima čoveka svakom čoveku pripadaju sva prava utvrđena deklaracijom bez ikakvih ograničenja i razlika u pogledu rase . hendikepiranih radnika. Pravo na besplatno korišćenje usluga berzi rada 4. Japan. kao i građanska i politička prava. Pravo na slobodan izbor zanimanja 3. Formalni metodi se ne koriste samo u slučaju rešavanja KRS mirnim putem. pola. odnosno forma koja se mora ispoštovati u procesu rešavanja KRS. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima se apostrofira pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikat. . Međunarodnim paktom o ekonomskim . Pravo na oblike rada koji nisu izjednačeni sa radom na određeno vreme 7. zbog tradicije i drugih razloga. Ovakva metoda rešavanja sporova je institucionalizovana. Arbitraža 4. Korišćenjem neformalnih metoda izbegava se primena komplikovanih pravila i suvišnih proceduralnih zavrzlama tj..i rešavanje pred sudom Što se tiče ekonomskog i drugog pritiska . Pravo na pravičnu zaradu 5... Pravo na profesionalno osposobljavanje 10. religije. 74. muškaraca i žena AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA Prema odredbama povelje ujedinjenih nacija . pravo na takvu vrstu pritiska imaju poslodavci i zaposleni.Poveljom su definisana osnovna socijalna prava: 1. političkog mišljenja i drugih okolnosti. putem ekonomskog i drugog pritiska Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova su: 1. Mirnim putem 2. Sporovi se završavaju na jednostavan i bezbolniji način. Ovaj metod rešavanja sporova je karakterističan za zemlje u kojima zaposleni . nego i u njihovom rešavanju putem ekonomskog i drugog pritiska. pravo na slobodno kretanje radnika na području cele zajednice 2. socijalnim i kulturnim pravima smatra se da osnovni principi mogu biti realizovani samo ako se stvore uslovi u kojim a če svako moći da uživa svoja ekonomska.

časti i autoriteta miritelja.bojkotom i štrajkačkom stražom se koriste zaposleni . Prednosti ovog načina rešavanja sporova su u: . Mirenje se poverava jednom ili većem broju lica. Posredovanje može biti: .3.Individualno i kolektivno .zadovoljstvu postignutim rešenjima . kako bi nakon toga vodio podvojene razgovore sa stranama u sporu. znanja i poverenja. pokušaju da spor reše uz pomoć miritelja. To je „Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova“.stvaranje preduslova za trajnije očuvanje socijalnog mira Mirno rešavanj KRS u R. Štrajkačka straža Štrajkom . Strane u sporu imaju više poverenja u trajne institucije nego u privremena tela.Pojedinačno ili kolektivno posredovanje 6 . REŠAVANJE KRS MIRNIM PUTEM Mirno rešavanje KRS u interesu je i jedne i druge strane u sporu. Srbiji se odvija u skladu sa pravilima i principima utvrđenim „Zakonom o radu“ i „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. posebno u zemljama tržišne ekonomije. Uloga posrednika se poverava ljudima od ugleda . Obavezno mirenje se propisuje zakonom ili kolektivnim ugovorom. Vrste mirenja: . zatraži stručnu pomoć nepristrasnih eksperata. Kompetentan posrednik započinje misiju tako što se prvo upoznaje sa predmetom. predlaže kompromisna rešenja za prevazilaženja spornih pitanja. Ako mirenje uspe onda se sačinjava zapisnik o pomirenju . i spremnosti strana u sporu na saradnju i kompromis. a lokaut primenjuju poslodavci Rešavanje kolektivnih radnih sporova pomoću formalnih metoda se sve više institucionalizuje. O rezultatima miranje se sačinjava zapisnik. Njegov zadatak je da ubedi strane u sporu da same dođu do prihvatljivog i pravednog rešenja. kao treće i neutralno lice . zbog čega njihovi predlozi i sugestije imaju poseban značaj. Bojkot 4.Javno ili privatno posredovanje . Međutim sporovi koji nastaju u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora mogu se rešavati po pravilima „Kolektivnog ugovora“.efikasnom i jednostavnom načinu rešavanja KRS . a takva jedna institucija funkcioniše i kod nas od 2005. Uspeh mirenja u velikoj meri zavisi od poverenja partnerskih strana. saopštavajući im predloge i rešenja koje jedna strana drugoj upućuje. na zahtev strana u sporu ili po svojoj inicijativi. a ako ne uspe onda zapisnik o nepomirenju. posredovanje i arbitražu. Primarni cilj misije je da strane u sporu same dođu do sporazumnog rešenja. Osim radnih i drugih sudova tu su i druge institucije za : Mirenje .Fakultativno i obavezno (obavezno-podrazumeva obavezu strana u sporu da pre eventualnog pribegavanju drugim metodama rešavanja KRS.zanemarljivim troškovima postupka . POSREDOVANJE Posredovanje je poseban metod rešavanja KRS u kome posrednik . Posrednik ima pravo. 75.Fakultativno ili obavezno . Uobičajeni metodi rešavanja KRS su : 1) Mirenje 2) Posredovanje 3) Arbitraža MIRENJE Mirenje se označava kao prva faza u rešavanju KRS.

IO se izgrađuju u skladu sa društvenim zakonitostima. ne obavezujući se na prihvatanje arbitražne odluke. on će se angažovati samo onoliko koliko mora. Zaposleni kome se i dalje nameću takvi modeli rada i upravljanja. 5. Fakultativna – dobrovoljna arbitraža. 3. komparativni. 7 . Vrste arbitrže: 1. kako bi se spor rešio na miran i demokratski način. ciljni i drugi metodi Doprinose potpunijem . Savetodavna arbitraža – strane u sporu dobrovoljno pristupaju arbitražnom postupku. PRAVO NA KONSULTOVANJE I INFORMISANJE (str. nakon čega arbitar donosi odluku opredeljujući se za jednu od poslednjih ponuda. Normativni.obaznosti postupka i odluka: fakultativna ili obavezna Obavezna – obaveza pristupanju arbitražnom postupku i obaveza prihvatanja arbitražne odluke. a pravna – ravne KRS. Odluka postaje obavezujuća samo ako je strane prihvate. Samo u zajedničkom sadejstvu oni mogu doprineti njegovom kritičkom preispitivanju i uspešnom izučavanju 39. nagrađivanju. Međutim ako zaposleni ide na posao da bi radio i da bi se nešto pitao onda se stvari menjaju.prema sastavu: individualne i kolektivne Individualnu arbitražu karakteriše rešavanje spornih pitanja od strane pojedinca. Prema delatnosti: interesne i pravne Interesna arbitraža rešava interesne KRS . sistemski. 3. zavisno od pravila koja su utvrđena zakonom. Funkciju metoda izučavanja normi i celine predmeta industrijskih odnosa 2. naprotiv.ARBITRAŽA Arbitraža se smatra jednim od najznačajnijih . svestranijem i dubljem sagledavanju i izučavanju predmeta industrijskih odnosa. U mnogim zemljama postoje institucije. Karakteristika arbitraže je u tome što strane u sporu poveravaju rešavanje spornih pitanja sporazumno izabranom arbitru ili arbitražnom veću.Vremenu za koje se osniva: stalne i privremene Stalna arbitraža je ustanovljena na vreme koje nije unapred vremenski ograničeno Privremena arbitraža se osniva radi rešavanja konkretnog spora. kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. prema kojima proizvodne snage i proizvodni odnosi opredeljuju društvenu nadgradnju a time i IO.kulturnim i drugim potrebama i interesima društva.229) Prošla su vremena u kojima se od zaposlenih očekivalo da samo radi i da ćuti. To je u korist i zaposlenog i poslodavca. Arbitri mogu biti neutralna lica ili lica koja se biraju iz redova strana u sporu. Arbitražna odluka je konačna i samo izuzetno se može osporavati. ekonomskim . što više ljudi bude bilo odgovorno za poslove i veše znalo o poslovima ostvarivaće se povoljniji rezultati. nije spreman za velika postignuća na poslu. udruženja i druge asocijacije. sociološki. Funkciju metoda stvaranja normi industrijskih odnosa I u jednoj i u drugoj funkciji se koristi: 1. 2. Norme i načela se izgrađuju tako da odgovaraju svojim istorijskim. a kolektivnu arbitražno veće sastavljeno od 3 ili više članova. napredovanju itd. najpodesnijih i najrasprostranjenijih metoda za mirno rešavanje KRS. kolegama. istorijski. Pravo na konsultovanje se ostvaruje preko saveta zaposlenih i preko tzv. Metod istorijskog materijalizma On doprinosi pravilnom sagledavanju dijalektičkog jedinstva formi i sadržine industrijskih odnosa. društvenim. Kod nas je to Republička agencija za mirno rešavanje KRS. organizaciji rada . METODI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str 18) Metodi industrijskih odnosa mogu imati dvojaku funkciju: 1. Zaposlenog zbog toga što mu se omogućuje da kaže šta misli o poslu. Poslodavca zbog toga . 2.prema ostalim kriterijumima: Arbitraža poslednje ponude i savetodavna arbitraža Arbitraža poslednje ponude – strane u sporu kandiduju jednu ili više konačnih ponuda . zajedničkih konsultacija. 4. Odluke arbitraže mogu biti pravno obavezujuće ili neobavezujuće .

Obično se propisuju pravila prema kojima je poslodavac dužan da konsultuje savet zaposlenih o pitanjima koja se odnose na: a) praćenje primene zakona. tekuće poslovanje. Zakonom o radu su propisana dvojna pravila za rešavanje spornih pitanja. potpuno i objektivno informisanje o činjenicama bitno je za svakog čoveka i za sve oblasti života i rada. kolektivnih ugovora. MIRNO REŠAVANJE KRS PREMA ZAKONU O RADU (str. Osnovni principi IO sadržani su u „konvencijama i preporukama međunarodne organizacije rada“ kao i u drugim međunarodnim aktima. a zatim se traži od njih da daju svoje mišljenje i viđenje stvari. i dejstvo odlukearbitraže sporazumno utvrđuju učesnici. način rada. odnosno strane u sporu. a druga na rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova. Arbitražna odluka smatra se obavezujućom i po njoj se mora postupiti. Ako se u toku pregovora ne postigne dogovor. Sastav. Jedna se odnose na rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. na dobrovoljnoj bazi. Veoma je važno da se zaposleni redovno i na adekvatan način informišu o svim pitanjima značajnim za uslove rada i zaposlenja. invalida i omladine d) program rešavanja tehnološkog viška Konsultativna ovlašćenja saveta zaposlenih manifestuju se u vidu davanja mišljenja. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenog. c) unapređenje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica. Kolektivni radni sporovi nastali u delatnostima od opšteg interesa rešavaju se u skladu sa „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. poslodavac je dužan da im pruži sve moguće informacije. Samim tim . rezultate rada i uslove poslovanja. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. odnosno između subjekata tripartitnih odnosa. Arbitražni postupak se zasniva na principu hitnosti i dobrovoljnosti. 9. Sporna pitanja može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora. koje se odvija radi zaključivanja kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora. INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku kolektivnog pregovaranja. Sastva i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom. učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Zaposleni se najpre informišu o važnim pitanjima iz poslovanja i razvojne politike preduzeća.81) Principima industrijkih odnosa smatraju se polazni okviri i osnovne smernice na kojima se temelje odnosi koji se uspostavljaju između socijalni partnera. predloga i preporuka poslodavcu. Osnovni principi industrijskih odnosa su: 1) Princip autonomnosti 8 . Informisan čovek se lakše prilagođava i menja svoje stavove i mišljenje. --Pravovremeno . statuta i drugih akata značajnih za zaposlene b) odluke i druge akte poslodavca . ZAJEDNIČKE KONSULTACIJE predstavljaju poseban oblik informisanja i konsultovanja zaposlenih od strane poslodavca. koje su bitne za položaj zaposlenih i uslove rada. Rok za donošenje odluke o predmetu spora ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.369) Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova se odvija u skladu sa pravilima i principima „Zakona o radu“ ili „Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova“. PRINCIPI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Ako zaposleni nema te informacije . Bez dobre informisanosti nema ni uspešnog planiranja ni efikasne kontrole. 76. Postupak pred arbitražom se okončava donešenjem odluke. u roku od 15 dana od dana nastanka spora. ne može se od njega očekivati da da maksimum na poslu.

organizovane od strane zaposlenih ili poslodavaca . KOLEKTIVNI PRITISAK i KOLEKTIVNE AKCIJE. KOLEKTIVNA AKCIJA. Kolektivne akcije 2.kratkotrajne i dugotrajne Najpoznatiji oblici ekonomskog i drugog pritiska na strani zaposlenih je ŠTRAJK. Za označavanje ekonomskog i drugog pritiska koriste se brojni nazivi kao što su: 1. Ideja je da se udruživanjem manjih i nereprezentovanih sindikata i udruženja poslodavaca stvore mogućnosti za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora. Industrijske akcije 3.zakonite i nezakonite . lokauta i drugih oblika pritiska. EKONOMSKI I DRUGI PRITISAK. onda oni mogu zaključiti ovaj sporazum 86.Savet zaposlenih 3. Kolektivni pritisak 5. Prema tome. Akcije kojima se ekonomski i drugi pritisak vrši mogu biti: .nedemokratska sredstva radne borbe itd. jer su njime obuhvaćeni svi oblici ekonomskog i drugog pritiska.Štrajkački odbor SINDIKAT 9 . Sa istim efektom se mogu koristiti i termini: ORGANIZOVANI PRITISAK .internog i eksternog karaktera . 19. SUBJEKTI NA STRANI ZAPOSLENIH (str.Većina zaposlenih 4.384) Kolektivni radni sporovi ne rešavaju se samo mirnim putem već i putem ekonomskog i drugog pritiska.136) 1.najavljene i nenajavljene . a na strani poslodavaca LOKAUT.profesionalne i političke .Sindikat 2.Nemiroljubivi metodi 7.254) Ovaj sporazum mogu zaključiti sindikati i udruženja poslodavaca. ako ni jedan sindikat ili UP ne ispunjava uslove u pogledu reprezentativnosti . Mana mu je što je preuzak jer KRS ne nastaju samo u oblasti industrije.2) Princip bipartizma 3) Princip tripartizma 4) Princip povoljnosti za radnike (in favorem laboratoris) 48. Organizovani pritisak 4. Takva mogućnost je propisana sa namerom da se prevaziđu problemi do kojih dolazi u slučaju da na određenom nivou kolektivnog pregovaranja nema reprezentativnih sindikata niti reprezentativnih udruženja poslodavaca. INDUSTRIJSKA AKCIJA .lokalnog. REŠAVANJE KRS PUTEM EKONOMSKIH I DRUGIH PRITISAKA (str. najbolje odražavaju suštinu i prirodu štrajka. taj termin se koisti u anglosaksonskom pravu. SPORAZUM O UDRUŽIVANJU RADI ISPUNJENJA USLOVA REPREZENTNOSTI (str. Kolektivne akcije 6. je termin koji je prihvatljiviji od prvog .dopuštene i nedopuštene . nacionalnog i šireg nivoa .

na nivou TA i LS i na nivou poslodavca. U pojedinim zemljama takvu odluku može doneti i manjina zaposlenih . jer joj nije omogućeno da organizuju štrajk i druge akcije. u izuzetnim slučajevima savet zaposlenih.284) Za razliku od individualnih radnih sporova kod kojih se kao jedna strana u sporu uvek pojavljuju zaposleni. Izmedju sindikata i jedinice TA ili LS 10 . Između dva ili više sindikata 2. Subjektivitet većine zaposlenih zavisi od nacionalne regulative. Sindikalno organizovanje može da bude na: nacionalnom. Kolektivni radni spor može da nastane: 1. U pojedinim zemljama većina zaposlenih nije subjekat industrijskih odnosa . u skladu sa zakonom • reprezentativan • samostalan i autonoman • dobro organizovan. Da bi sindikat bio uspešan reprezent prava i interesa zaposlenih neophodno je da je: • upisan u registar . finansijska i tehnička sredstva za uspešan rad SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih je najrasprostranjeniji institucionalni oblik participacije zaposlenih. Savet ima pravo na INFORMISANJE o svim značajnim pitanjima iz oblasti poslovne i razvojne politike poslodavca.. 58. političku. U Srbiji većina zaposlenih može doneti odluku u stupanju u štrajk. gde se znaju obaveze i odgovornosti • da ima dobar.je profesionalna organizacija zaposlenih u koju oni stupaju dobrovoljno i koja samostalno radi na ostvarivanju i zaštiti njihovih kolektivnih i pojedinačnih prava i interesa. socijalnu. ŠTRAJKAČKI ODBOR Štrajkački odbor predvodi štrajkače . rešavaju se mirnim putem. stambenih potreba itd. prihvatljiv i zanimljiv program rada • da ima dobro i sposobno rukovodstvo • sposobne kadrove • da na dosledan i principijelan način štiti prava i interese zaposlenih • da pravilno i realno sagledava ekonomsku. odlučuje o organizoovanju štrajkačkih straža. a u Francuskoj čak 1/4 zaposlenih kod poslodavca. Njegove ingerencije sastoje se u davanju mišljenja i učešću u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. POJAM KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. samostalno ili u saradnji sa organizatorom štrajka definiše štrajkačke zahteve. tim pre što savet nema pravo da organizuje štrajk. Ako se štrajku ili drugoj akciji zaposlenih pristupa u delu organizacije . Kompetencije štrajkačkog odbora naročito su naglašene u delatnostima u kojima se minimum procesa rada ne može dovoditi u pitanje. može se pojaviti i većina zaposlenih. ali pod određenim uslovima može biti subjekat industrijskih odnosa. granskom nivou . bezbednosnu situaciju • da poseduje materijalna. globalnom i regionalnom nivou.. većina zaposlenih se može pojaviti u ulozi organizatora štrajka i drugih akcija zaposlenih u nameri da se od poslodavca u nameri da se od poslodavca iznude određeni ustupci. Pravo na KONSULTOVANJE ima u oblasti upravljanja ljudskim resursima. rekreacije. Savet zaposlenih može da se pojavi i u ulozi subjekta kolektivnog radnog spora. Između dva ili više udruženja poslodavaca 3. daje saopštenja o razlozima štrajka. kod kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih . a pravo na SAODLUČIVANJE sa poslodavcem se ostvaruje povodom organizovanja ishrane. odmora. VEĆINA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA Većina zaposlenih kod poslodavca nema svojstvo pravnog lica. Naime. osim sindikata . upravlja aktivnostima tokom štrajka. U našoj zemlji se može obrazovati kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih. odluku o tome može doneti većina zaposlenih u delu organizacije.. a ne u celoj organizaciji . Pored toga može biti organizovano i na međunarodnom. Takvi sporovi između saveta zaposlenih i poslodavca.

KRS i njihovo rešavanje i sl. Kolektivno radno pravo obuhvata odnose koji se između subjekata tog prava uspostavljaju u radu i povodom rada. kolektivno pregovaranje. naročito 80-ih godina. 96.4. shvaćeni u normativnom smislu. Umesto termina „industrijski odnosi“ vrlo često se koristi termin „kolektivno radno pravo“. Njegovo značenje je vremenom prošireno i na druge oblasti i na odnose koji se uspostavljaju između države. Štrajkački zahtevi mogu biti definisani tako da se jednim delom odnose na profesionalna a drugim delom na politička pitanja. Između države i sindikata ili udruženja poslodavaca KRS ima svoje materijalonoprave (predmet i strane) i formalnopravne elemente (organi i postupak) KOLEKTIVNI RADNI SPOR shavaćen u materijalno-formalnopravnom smislu. Kao nastavna disciplina Industrijski odnosi. podrazumevaju mnoštvo institucionalnih formi sindikalnog i poslodavačkog organizovanja i delovanja. Ekonomsko-socijalni savet 11 .13) Termin industrijskih odnosa se vezuje za anglosaksonske zemlje iz kojih je i potekao. On je najčešće podređen interesima određene političke partije ili ideologije. većine zaposlenih ili saveta zaposlenih na jednoj strani i poslodavca . sindikata i države i uređuju odnosi između njih. a u određenom slučaju su uključeni i drugi odgovarajući subjekti. regionalnom.394) Profesionalni karakter štrajka opredeljuje priroda štrajkačkih zahteva. bez obzira na to da li se rad odvija u privatnom ili javnom sektoru. nacionalnom i međunarodnom nivou. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska. obaveza ili interesa iz rada ili povodom rada. i poslodavaca . PROFESIONALNI I POLITIČKI ŠTRAJK (str. Kao teorijsko naučna disciplina 3. poslodavaca i zaposlenih. udruženja poslodavaca ili komore na drugoj strani. veka kada su odnosi između sindikata i poslodavaca uspostavljeni isključivo u oblasti industrije. su skup pravnih normi i načela. Kod nas je takvih štrajkova bilo mnogo. koji se rešava mirnim putem.POJAM INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Profesinalni štrajk je zakonit štrajk. Sa normativnog stanovišta 2. Politički štrajk je usmeren u pravcu ostvarivanja političkih ciljeva. sadržanih u heteronomnim i autonomnim izvorima prava. Industrijski odnosi . Organizovanje i delovanje sindikata moguće je od nivoa preduzeća i lokalne zajednice pa do nacionalnih i međunarodnih konfederacija sindikata. IO karakterišu brojne tripartitne institucije kao što su: 1. Vrlo često se dešava da profesionalni štrajk prerasta u politički. granskom. pod uslovom da se organizuje i odvija na zakonit način. u institucionalnom smislu. kao teorijsko-naučnu disciplinu karakterišu naučne i stručne aktivnosti kompetentnih teoretičara usmerene u pravcu izučavanja pitanja značajnih za organizovanje i delovanje sindikata i poslodavaca. koji se odnose na organizovanje i delovanje poslodavaca i sindikata . Organizovanje i delovanje poslodavaca odvija se na lokalnom. Ti zahtevi se ne odnose na politička pitanja već na pitanja vezana za zaštitu profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih. Industrijske odnose . Sa institucionalnog stanovišta 4. Između udruženja poslodavaca i jedinica TA ili LS 5. tripartitne odnose . Pojam industrijskih odnosa se može različito posmatrati: 1. Datira iz druge polovine 19. smatra spor između sindikata. 1. povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava. Da bi se odredila priroda takvog štrajka moraju da se sagledaju zahtevi koji u tom štrajku preovlađuju.

Odbori za tržište rada i slično. odnosima između sindikata. praticipacija.2.. Delovanje sindikata i poslodavaca 3. pravilnikom o radu i drugim aktima.) Predmet i sadržinu IO opredeljuju sledeća pitanja: 1. podzakonskim aktima.PREDMET INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Predmet i sadržina industrijskih odnosa . šire se u dva pravca: 1. mirno rešavanje KRS.BITNI ELEMENTI KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. Posredovanje i arbitražu 4. institucije. Kolektivnim pravima zaposlenih smatraju se: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na participaciju • pravo na mirno rešavanje KRS • pravo na štrajk • pravo na konsultovanje. U pravcu širenja tripartitnih i drugih institucija (u oblasti monetarne i poreske politike. smatra se svaka povreda . Kolektivan prava i obaveze i kolektivni interesi 8. Kolektivno pregovaranje 4. istorijski posmatrano. instituti.. razvojne. odnosno povodom radnog odnosa . Metodi rešavanja KRS 10. Kolektivnim pravima poslodavaca smatraju se: • pravo na udruživanje 12 .285) KRS karakterišu bitni i nebitni elementi Bitni elementi se dele na: 1.strane u kolektivnom radnom sporu 2. Tripartitni odnosi 7. Materijalno pravne elemente . kolektivnim ugovorom.. Kolektivni radni sporovi 9.Principi.. odnosno ugrožavanje kolektivnih prava. U pravcu širenja kruga pitanja koja postaju predmet izučavanja IO (kolektivno pregovaranje.predmet kolektivnog radnog spora .) 2.. 59. 2. informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima. a koje su utvrđene zakonom. obaveza i interesa iz radnih odnosa. Izvori prava IO 6. Uloga države u IO 5. poslodavaca i države i tripartitnim institucijama. ekonomsko-socijalne politike.organi za rešavanje KRS -postupak u kome se KRS rešava PREDMET KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA. itd..itd. Formalno pravnim elementima . Industrijske odnose treba posmatrati i kao nastavnu disciplinu koja se izučava na mnogim univerzitetima i fakultetima u svetu. naučno-istraživačke.16) Centralno mesto u predmetu industrijskih odnosa pripada organizovanju i delovanju sindikata i poslodavaca. Organizovanje sindikata i poslodavaca 2. organizaciono pravna i druga pitanja . Javne službe za mirenje 3.

114. PRAVNE POSLEDICE ZAKONITOG LOKAUTA (str. • Ako se KRS rešava mirnim putem . PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG LOKAUTA (str. • Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Na strani poslodavaca može da se pojavi: Privredna komora U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. Pravne posledice nezakonitog lokauta mogu biti: radnopravne. Državnom tužbom i ima prioritet u rešavanju. Takav postupak pokreće se tzv. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 3. Kolektivni radni spor nastaje povodom povrede ili ugrožavanja jedne ili viđe kolektivnih obaveza. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom • Ako se KRS rešava u sudskom postupku.415) Zakonit lokaut dovodi do suspenzije „ugovora o radu“. 115. kulturni i drugi interesi.416) Nezakonitim lokautom se mogu izazvati ozbiljne posledice . Na strani zaposlenih se može pojaviti: većina zaposlenih i savet zaposlenih. rešavanja kolektivnog radnog spora. odnosno pružanjem odgovora na takav štrajk. Kao strana u kolektivnom radnom sporu mogu se pojaviti i drugi odgovarajući subjekti kako na strani zaposlenih tako i na strani poslodavaca. radni odnos zaposlenih kojima je onemogućen rad kod poslodavca miruje. tripartitnih odnosa i aranžmana sa savetom zaposlenih. To su obično sindikat i poslodavac ili udruženje poslodavaca. Poslodavac ne može biti odgovoran za nešto što su zaposleni skrivili. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. Zaposleni koji nakon okončanja lokauta čekaju na normalizaciju procesa rada . Protiv zaposlenih koji se tih pravila ne preidržavaju može se pokrenuti sudski postupak za prinudno udaljavanje od poslovnog prostora poslodavca . zavisno od vrste spora. naročito ako se dovedu u vezu sa pravnim posledicama nezakonitog štrajka. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . Pravne posledice mogu biti i nepovoljne za zaposlene. strana u sporu.• pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje KRS * Nasuprot kolektivnim pravima stoje kolektivne obaveze. bilo na strani poslodavca. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. * Predmet kolektivnog radnog spora mogu da budu i kolektivni interesi. strana u sporu i važeće regulative. Zaposleni kojima je onemogućen rad kod poslodavca ne mogu dolaziti na posao niti u radne prostorije poslodavca. po pravilu nemaju pravo na naknadu zarade zbog toga što je poslodavac krivicom zaposlenih koji su stupili u nezakoniti štrajk bio prinuđen da pribegne odbrambenom lokautu. predmeta spora. predmeta spora. odnosno do onemogućavanja zaposlenih ili dela zaposlenih (neštrajkača) da ostvaruju pravo na rad i pravo na zaradu. tj nečinjenjem . pogrešnim činjenjem ili delimičnim činjenjem. a mogu se ogledati u raskidu ugovora o radu. niti obavezan da snosi posledice izazvane nezakonitim štrajkom . parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. Kao STRANE U KOLEKTIVNOM RADNOM SPORU pojavljuju se učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora. građanskopravne i upravopravne. Kolektivnim interesima poslodavca su njihovi zajednički interesi koji proističu iz kolektivnog pregovaranja. 13 . Kolektivnim interesima zaposlenih smatraju se njihovi zajednički. pravne ili druge prirode. bilo na strani zaposlenih. Dok lokaut traje . Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 2. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). ekonomsko socijalni. Sudovi mogu biti: 1. zbog ometanja poseda. zavisno od vrste spora.

i umnogome je efikasniji način za rešavanje sporova.... Moraju da budu i neki miritelji. faktorima koji utiču na ostvarene rezultate rada.itd Građanskopravne posledice se odražavaju i na sindikat tj. Na principu bipartizma zasnivaju se i odnosi koji se uspostavljaju između poslodavca i saveta zaposlenih. Kompetencije saveta mogu biti veće ili manje. odnosno forma koja se mora poštovati od početka pa do kraja postupka. Veoma je važno da se mišljenje saveta uvaži u meri u kojooj je to moguće . Na taj način članovi saveta zaposlenih imaju priliku da prate aktivnosti menadžmenta organizacije. postupku davanja mišljenja i postupku samoodlučivanja saveta • Obaveza poslodavca je da članove saveta detaljno i pravovremenoinformiše o pitanjima značajnim za tekuće poslovanje i razvojnu politiku preduzeća. i na neuplaćivanje sindikalne članarine tokom lokauta. *Materijalna šteta se najčešće ispoljava u vidu izgubljene zarade *Nematerijalna šteta obuhvata duševnu patnju.PRINCIP BIPARTIZMA (str. nego i kod procesa rešavanja kolektivnih radnih sporova. Tu obično učestvuju tri lica tj. 11. moralni integritet. O rezultatima poslovanja. Princip bipartizma nije samo prisutan kod kolektivnog poregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora. Odnosi koji se u preduzeću uspostavljaju između saveta zaposlenih i poslodavca . a ne prema zaposlenima. Zaposlenima kojima je nezakonitim lokautom privremeno onemogućen rad ostaju u radnom odnosu s pravom da se nakon normalizovanja stanja kod poslodavca vrate na posao. • O datom mišljenju poslodavac mora da vodi računa bez obzira što se ne smatra obavezujućim. Postupak se može pokrenuti i na zahtev inspekcije rada i na zahtev drugog državnog organa.Radnopravne posledice nezakonitog lokauta usmerene su prema poslodavcu . U ovom slučaju . Građanskopravne posledice nezakonitog lokauta treba posmatrati u odnosu na zaposlene kojima je privremeno onemogućen rad kod poslodavca i u odnosu na sindikat.89) U slučajevima kolektivnog pregovaranja kada imamo samo dve partnerske strane. Na sličan način se uspostavljaju odnosi i između TJ i sindikata. Oni imaju pravo i na naknadu zarade koju bi ostvarili da su radili .itd. Poslodavac koji pribegne nezakonitom lokautu nema pravo da suspenduje ugovor o radu. pa je prema tome tu prisutan princip tripartizma. ogledaju se u prekršajnoj odgovornosti poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca zbog pribegavanja takvom lokautu. Upravnopravne posledice nezakonitog lokauta. U suprotnom zaposleni mogu pokrenuti postupak pred sudom. Za takav prekršaj poslodavcu sledi novčana kazna. Sistem kolektivnog pregovaranja gotovo u celosti funkcioniše na tom principu.. arbitri itd. s obzirom da se kolektivni pregovori vode između predstavnika rada i predstavnika kapitala. Prekršajni postupak se pokreće na zahtev zaposlenih kojima je onemogućen rad ili na zahtev sindikata. niti pravo na raskid tog ugovora. međutim u njihovom međusobnom odnosu može da se govori o postupku informisanja. izbegava se uključivanje trećih lica. odnosno samo dva subjekta industrijskih odnosa . Mišljenja se obično daju u vezi sa kadrovskom politikom. po prirodi stvari se zasnivaju na principu bipartizma. Zaposleni kojima je onemogućen rad imaju prava i na zaradu i na štetu izazvanu lokautom. Smatra se da oni najviše zavise od: 1) autonomnosti pregovaračkih strana 2) spremnosti na kompromise 3) kompetentnosti i obučenosti predstavnika 4) jednakosti pregovaračkih pozicija Poznata je stvar da se kolektivni radni sporovi mogu rešavati na formalan i nefomalan način . kao i između države ili TA ili LS i poslodavca i njihovih udruženja.. tada se govori o „principu bipartizma“. 14 . Kad sud donese odluku o isplatama zarada zaposlenima isplaćuje se i naknada isndikatu na ime članarine. Za formalan način je karakteristična posebna procedura . Takva šteta može biti materijalna i nematerijalna. Rezultati kolektivnih pregovora zavise od brojnih faktora . merama i aktivnostima koje se preuzima za ostvarenje ciljeva . zavisno od važeće regulative. lično dostojanstvo zaposlenog. Za neformalan način je karakteristično to da se izbegava primena komplikovanih procedura i pravila. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenih.

Zahvaljujući tripartitnom dijalogu dolazi do usklađivanja različitih interesa između partnerskih strana. aranžmani itd. poslodavca i zaposlenih se ostvaruje na različitim nivoima: • Tripartitni odnosi na LOKALNOM nivou uspostavljaju se između organa LOKALNE samouprave. • Obezbeđuje uravnoteženiji razvoj društva. jedinice TA i LS 2.Postoje određena pitanja gde poslodavac ne može sam da donese odluku zbog samog značaja tih pitanja za zaposlene. odnosno trostrukost. Osim termina „tripartizam“ koristi se i „tripartitna saradnja“ . jaslica 6. „tripartitne konsultacije“ . socijalnog mira i uspešnog poslovanja. koja potiče od latinske reči „tripartitus“ koja u prevodu znači podelu na troju. Organizovanje kulturnog i zabavnog života u organizaciji 2. socijalne politike.korišćenje godišnjih odmora u odmaralištima 13. U suštini. odnosno na nivou LOKALNE samouprave. razvojene. Udruženje poslodavaca 3. Org.103) Osnovna obeležja tripartizma su: 1) Tripartitni subjekti 2) Predmet tripartitne saradnje 3) Oblici tripartitne saradnje 4) Nivoi na kojima se tripartitna saradnja ostavruje SUBJEKTI tripartitnih odnosa su: 1. Predstavnici države (ili jedinica TA ili LS) 2. „tripartitni odnosi“. jer socijalni partneri preuzimaju deo odgovornosti za njeno vođenje. U toj saradnji učestvuju tri strane: 1. radnih odnosa . tripartizam označava svaki sistem radnih odnosa u kome država.organizovanih na LOKALNOM nivou. Predstavnici rada (zaposleni i njihove organizacije sindikata) Iako u nekim aranžmanima učestvuju i drugi subjekti . kao samostalni subjekti. 14. ostvaruju određenu saradnju. To su pitanja u čijem rešavanju učestvuju i poslodavac i savet zaposlenih.organizovanje ishrane zaposlenih 5. poslodavci i radnici .pružanje pomoći za stambene potrebe radnika 7. politike zapošljavanja. dijalog . 15 • . poslodavca i zaposlenih. Sindikat Tripartitne saradnje nema ukoliko u njoj ne učestvuju sve tri strane.Takvim pitanjima smatraju se: 1. • Obezbeđuje neophodna ravnoteža između ekonomskog razvoja i ciljeva socijalne pravde • stvaraju preduslovi za trajnije očuvanje socijalnog mira • stvaraju pretpostavke za izgrađivanje humanih i pravednih odnosa među ljudima. Tripartizam se vezuje za različite oblike saradnje i dijaloga imeđu države. vrtića. podizanje nivoa opšteg obrazovanja 4. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. što je osnovni preduslov za obezbeđivanje socijalne pravde. suština tripartizma i tripartitnih odnosa se bitnije ne menja. Saradnja između države.OSNOVNA OBELEŽJA TRIPARTIZMA (str.POJAM I ZNAČAJ TRIPARTIZMA (str. Država . Očigledno je da je tripartizam neodvojiv od ekonomskih interesa preduzetnika. sportskih aktivnosti 3.99) Reč „tripartizam“ nastala je od reči tripartitan . Značaj tripartizma ogleda se u činjenici da se: • Uspešnije projektuju i ostvaruju ciljevi koji se žele postići (u oblasti ekonomske. monetarne i poreske politike) • Državi pomaže da ne ostaje usamljena u vođenju politke u navedenim oblastima. Predstavnici kapitala (poslodavci i njihova udruženja) 3. pregovori. specifičnih interesa zaposlenih i ekonomskih interesa države.

penzionerskih asocijacija. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3.organizovanih na nivou jedinice TERITORIJALNE AUTONOMIJE. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. U savremenim IO se povećao broj pitanja. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. emigraciono populacione politike. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Ekonomska . reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju države. mirno rešavanje KRS. Najznačajniji oblici saradnje na tom nivou su: 16 • . putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. Neformalne tripartitne konsultacije 2. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. granskom ili međunarodnom planu. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično.Kao saradnja između tripartitnih subjekata na međunarodnom regionalnom planu Veliku ulugu tu ima Međunarodna organizacija rada i njene aktivnosti. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. • Subjekti tripartitne saradnje na NACIONALNOM nivou su vlada . Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. svojinske transformacije. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. razvojne. • Subjekti tripartitnih odnosa na GRANSKOM nivou su resorno ministarstvo. poslodavaca i sindikata 4. PREDMET tripartitne saradnje . Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. povodom zaključivanja. gransko udruženje poslodavaca i granski sindikat. zapošljavanja na nacionalnom. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. poljoprivrednih proizvođača. • Tripartitni odnosi na MEĐUNARODNOM planu se ostvaruju posredstvom Međunarodne organizacije rada i posredstvom drugih međunarodnih institucija.Tripartitni odnosi na nivou TERITORIJALNE AUTONOMIJE uspostavljaju se između organa TERITORIJALNE AUTONOMIJE. politike nacionalnog budžeta. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . monetarne politike. poreske politike i socijalne zaštite. nacionalnih zajednica i slično. socijalne politike. Nefomalni kontakti između partnerskih strana TRIPARTITNA SARADNJA NA MEĐUNARODNOM PLANU može se dvojako posmatrati: . udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. ekoloških pokreta. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države.kao saradnja između javnih vlasti. radnih odnosa. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. udruženja poslodavaca i sindikalnih organizacija na globalnom međunarodnom planu . posredstvom tripart. Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. Osim navedenih subjekata u pojedinim tripartitnim aranžmanima učestvuju i predstavnici potrošača. upravljanja nacionalnim bankama itd. konsultacija i pregovora 2.

DELIMIČNI LOKAUT je privremeno zatvaranje dela preduzeća . Odbarmbeni lokaut je zakonit ako je usmeren protiv nezakonitog štrajka. kako bi se na zaposlene izvršio pritisak da odustanu od svojih zahteva . Preventivni. a neretko i da bi izbegli troškove neracionalnog i neisplativog rada sa neštrajkačima. njegovim učesnicima ili delu učesnika ne dopušta povratak na rad. Poslodavac se opredeljuje za preventivni lokaut u nameri da zaposlene primora da odustanu od stupanja u štrajk. tj . a ne poslodavca koji se za lokaut opredelio. U neinstitucionalnim oblicima tripartizma mogu se uspostavljati razni vidovi međusektorske saradnje. Retorzioni se smatra nezakonitim sredstvima radne borbe. Urugvaja i Paragvaja • Organizacija Afričkog jedinstva TRIPARTITNA SARADNJA NA NACIONALNOM PLANU uspostavlja se: 1.412) 1. a ne u interesu primarnog poslodavca. PREVENTIVNI LOKAUT smatra se izuzetkom od pravila po kojem se njemu pristupa tek po otpočinjanju štrajka. Protivmera nezakonitom štrajku u kojem neučestvuju svi zaposleni kod poslodavca. odbrambeni i retorzioni lokaut 4. Španiju .• EU • Tržište unije Argentine. Francusku.VRSTE LOKAUTA (str. na nivou jedinice TA 5. da je usmeren protiv zaposlenih ili sindikata 2. NEZAKONITIM LOKAUTOM smatra se lokaut koji nije odbrambenog karaktera tj. Nezakonitim lokautom smatra se i „odbrambeni lokaut“ koji se pojavljuje kao protivmera zakonitom štrajku. da se izbegne neisplativ rad sa radnicima neštrajkačima 3. 17 . na saveznom nivoi i nivou država članica TRIPARTITNA SARADNJA NA GRANSKOM NIVOU je karakteristična za Italiju. delimičan. na nacionalnom nivou 2. neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1. tj onemogućavanja rada delu zaposlenih koji se nisu pridružili štrajkačima . a ne pravnog KRS 4. Holandiju i druge evropske zemlje. pod uslovom da njime nisu obuhvaćeni zaposleni u delovima koji su nastavili sa radom. Takvi su preventivni i retorzioni. LOKAUT SOLIDARNOSTI razlikuje se od ostalih vrsta lokauta po tome što se njime nastoje zaštiti prava i interesi drugog poslodavca. 113. Lokaut koji nije usmere protiv nezakonitog štrajka. reprezentuju predstavnici resornih ministarstava. Englesku. RETORZIONI LOKAUT je takav lokaut gde poslodavac. Poslodavci se opredeljuju za ovaj lokaut da bi parirali akcijama štrajkača .mira ZAKONIT LOKAUT je onaj koji je u skladu sa važećim propisima i pojavljuje se kao protiv mera NEzakonitom štrajku u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. na nivou jedinice LS 6. nakon okončanja štrajka. na nivou poslodavca. a poslodavac oslobodio obaveze da u uslovima neisplativog rada neštrajkačima isplaćuje pun iznos. ODBRAMBENI LOKAUT organizuje se u vreme štrajka u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. zakonit je samo odbrambeni lokaut. na međunarodnom nivou 4. lokaut suprotan obavezi očuvanja soc. na granskom nivou 3. Reč je o lokautu kojem se pribegava u interesu jednog ili više sekundarnih poslodavaca . generalni 3. · Razlikovanje zakonitog i nezakonitog lokauta veoma je važno . a nezakonit ako je usmeren protiv zakonitog štrajka. GENERALNI LOKAUT kao i LOKAUT NA NIVOU TA i LS više su teorijske nego praktične kategorije. granski. Zakonit i nezakonit 2. zbog pravnih posledica lokauta GRANSKI. Delimični lokaut se smatra zakonitim ako se pojavljuje kao protivmera nezakonitom štrajku . Da bi lokaut bio zakonit . Interese države u tim aranžmanima po pravilu. da mu se pribegava povodom rešavanja interesnog spora. Lokaut solidarnosti. Brazila. Drugim rečima. da je odbrambenog karaktera. U praksi gorovo da i ne postoje.

terorizam i sl. a ogleda se u opštoj primenjivosti utvrđenih standarda.REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. norme i smernice o uslovima rada i zaposlenja. osim ukoliko partnerske strane drugačije odluče. 7.72) S obzirom na to da značaj međunarodnog prava iz godine u godinu raste . Poseban kolektivni ugovor 3.LOKAUT SUPROTAN OBAVEZI OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA podrazumeva pribegavanju lokautu na način koji je suprotan obavezi očuvanja socijalnog mira. Obavezi registracije podležu: 1. Za osvarivanje svojih ciljeva MOR koristi različite metode od koji su najpoznatiji „Međunarodni radni standardi“. njihove izmene i dopune mogu se objavljivati u drugim glasilima. Izmene i dopune opšteg i kolektivnog ugovora Ragistraciji podležu svi kolektivni ugovori osim kolektivnog ugovora zaključenog kod poslodavca. odnosno dopunama. naročito u vezi sa ljudskim pravima i slobodama. da se potvrđeni međunarodni ugovori i pravila međuanrodnog prava smatraju delom pravnog poretka R. kojima se državiomogućava da preuzme onoliko obaveza koliko može da izvrši. Uvažavajući razlike u pogledu stepena ekonomske razvijenosti između zemalja i regiona dopušteno je korišćenje i tzv. preko interneta i na drugi način. Međunarodnim radnim standardima smatraju se načela .Srbije 3. Univerzalnost je jedna od osnovnih obeležja međunarodnih radnih standarda . socijalnojh sigurnosti i slično. 57. ne samo na nacionalnom planu nego i na internacionalnom planu. Opšti kolektivni ugovor 2. da li je menjan ili dopunjavan i na koje vreme zaključen i sl. odnosno potvrđivanju Afirmaciji međunarodnog prava i međuanrodnih izvora prava umnogome doprinosi „Međunarodna organizacija rada“. međunarodne zločine. Ti ugovori. Opšti kolektivni ugovor 2. Poseban kolektivni ugovor 3. Ovaj lokaut je nezakonit. Ta obaveza se ne propisuje uvek već proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora gde se insistira na uzdržavanju od upotrebe radikalnih sredstava radne borbe pre pokušaja mirnog rešavanja spornih pitanja. obaveza registracije se ne dovodi u pitanje za kolektivne ugovore koji se zaključuju na višim nivoima kolektivnog pregovaranja Bliža pravila o sadržini i postupku registracije kolektivnih ugovora propisuju ministar nadležan za rad. Izmene i dopune opšteg i posebnog kolektivnog ugovora Bliža pravila o načinu objavljivanja drugih kolektivnih ugovora i njihovih izmena i dopuna utvrđuju se sa tim kolektivnim ugovorima. a poslodavac snosi odgovornost za pričinjenu štetu. Da potrvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom R. „klauzula fleksibilnosti“. 18 . koja je propisana kolektivnim ugovorom ili drugim aktom. 2. Da bi se normama međunarodnog prava obezbedila veća obaveznost pribegava se ratifikaciji . raste i njegova pozicija u odnosu na unutrašnje pravo. misli se na „kolektivne ugovore koji se zaključuju kod poslodavca“. Zbog svega toga nameće se zaključak da norme unutrašnjeg prava ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa normama međunarodnog prava. Prema zakonu o radu objavljuju se: 1.Srbiji vrši se kod ministarstva nadležnog za rad. zaštitu čovekove sredine. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: 1. da zakoni i drugi opšti akti doneti u R. vodi urednu evidenciju. na oglasnim tablama poslodavaca. Objavljivanje KU u našoj zemlji vrši se u „službenom glasniku Republike Srbije“.Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Pod drugim kolektivnim ugovorima .281) Registracija kolektivnih ugovora u R. Registracija se vrši kod ministarstva nadležnog za rad. To ministarstvo je dužno da o registrovanim kolektivnim ugovorima i njihovim izmenama .Srbije. Takodje . u listovima koje izdaju poslodavci. ekonomskim i socijalnim pravima.MEĐUSOBNI ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA IO (str. kako bi se znalo u svakom trenutku da li određeni KU registrovan .

Odredbe ugovora o radu gde se radnicima propisuju manja prava nego što su u KU. aktuelan je iz više razloga: 1.LS moraju biti saglasni njihovim statutima. Da svi opšti akti AP i Jed. Za kolektivni ugovor i ugovor o radu se primenjuju sledeća pravila: 1.357) DUŽNOSTI miritelja i arbitara su: 1. sindikata.Srbije utvrđeno je: 1. Kolektivnim ugovorom niže pravne snage mogu da se utvrde veća prava i bolji uslovi od uslova utvrđenih KU više pravne snage 3. Da se stalno obrazuju i stručno usavršavaju (aktivna uloga Agencije) 4. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNOG UGOVORA . Pravo na naknadu troškova nastalih učešćem u rešavanju radnih sporova (1. TA i LS (str. Pravo na neplaćeno odsustvo sa posla dok se vodi postupak mirnog rešavanja radnog spora. Da postupaju nepristrasno 2. da : • zakon ne može biti u suprotnosi sa ustavom • kolektivni ugovor . Ova sredstva se obezbeđuju iz budžeta R.. Sa aspekta mirnog rešavanja KRS Država i njeni organi 73.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA NA STRANI DRŽAVE. sa ustavom. To znači . da bi evidencija pila ažurirana. PRAVILNIKA O RADU i UGOVORA O RADU. Ako KU niže pravne snage sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih KU više pravne snage .Srbije. Sa aspekta zapošljavanja 3. Kolektivni ugovor niže pravne snage ne može da sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava od kolektivnog ugovora više pravne snage 2. Međusobni odnos kolektivnih ugovora utvrđuje se zakonom ili najvišem (nacionalnom) KU.Ako ugovor o radu sadrži odredbe kojem se zaposlenom obezbeđuju manja prava nego u KU. PRAVA miritelja i arbitara su: 1.Ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava nego što su u KU. Srbije 3.187) Njihova uloga .75) Ustavom R. MEĐUSOBNI ODNOS USTAVA. Da svi podzakonski akti R. Pravo na nagradu za rad jer nisu stalno zaposleni u Agnciji za mirno rešavanje radnih sporova 2. 19 . Sa poslodavačkog stanovišta 4. sa ustavom i zakonom • pravilnik o radu. 3. primenjuju se odgovarajuće odredbe više pravne snage. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNIH UGOVORA.8. udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. opšti akti organizacija kojima su poverena . 35. odluke i svi drugi opšti akti AP i jedinica LS moraju biti saglasni zakonu. potpuna i dostupna zainteresovanim subjektima. toku i okončanju postupka mirnog rešavanja spornih pitanja između poslodavaca i zaposlenih. primenjuju se pravila: 1. Da postupaju savesno. ništavne su. Veoma je važno da poslodavci obezbede to odsustvo kad god zatreba. Sa stanovišta utvrđivanja minimalnih uslova rada i zaposlenja 5. posmatrana iz ugla IO. zakonom i kolektivnim ugovorom Princip povoljnosti za radnike podrazumeva da se aktom niže pravne snage ne mogu utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim aktom više pravne snage.Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom obezbeđuju manja prava od uslova u KU. Saglasno principu hijerarhije pravni akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa pravnim aktom više pravne snage. primenjuje se KU 4.2). odgovorno i profesionalno 3. opšti akti organizacija .DUŽNOSTI I PRAVA MIRITELJA I ARBITARA (str. ZAKONA. Da statuti. Sa normativnog stanovišta 2. 2. KOLEKTIVNOG UGOVORA I PRAVILNIKA O RADU zasniva se na „principu hijerarhije“ i principu „povoljnosti za zaposlene“. političkih stranaka. Aktom niže pravne snage se mogu utvrđivati veća prava. 3. 2.MEĐUNARODNI ODNOS DOMAĆIH IZVORA PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Da agenciju redovno obaveštavaju o pokretanju.

Ministar nadležan za rad odlučuje o reprezentativnosti sindikata kod poslodavca samo u slučaju: 1.. LS . Taj zahtev sadrži dokaze o ispunjenju uslova reprezenativnosti i izjavu lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata o broju članova. Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova reprezentnosti: 1. dokaz o upisu sindikata u registar. dokazi o ispunjavanju uslova u pogledu potrebnog broja članova. Ako podnosilac zahteva u označenom roku otkloni nedostatke na koje je ukazano.. LS i grana. sastavljeno od po 3 predstavnika vlade Srbije. odnosno da nije utvrđena na pravi način..143) Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata odvija se na način i po postupku koji je utvrđen „Zakonom o radu“. GRUPU. SPOROVI KOJI NASTAJU NA INTERNACIONALNOM GLOBALNOM NIVOU su sporovi koji se vode povodom povrede i ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na širem međunarodnom planu . DELATNOST*** Reprezentativnost ovih sindikata utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora. grupa . Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u nadležnosti je poslodavca (za utvrđivanje sindikata kod poslodavca) ili ministra za rad (sindikat za teritoriju Srbije.. ***ZA R:SRBIJU. Ministar nije u obavezi da uvek postupi po preporuci Odbora. udruženja poslodavaca. a predstavnike sindikata i UP imenuje članovi socijalno ekonomskog saveta izabrani od RS i RUP. Pored toga se podnosi i dokaz da mu poslodavac nije u propisanom roku utvrdio reprezentativnost. zahtev se smatra urednim.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA NIVOU NA KOJEM NASTAJU (str. PODGRUPU. .POSTUPAK UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str.24.. u skladu sa propisima 3. u skladu sa zakonom 2. Na osnovu svega toga poslodavac odlučuje o zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca donošenjem rešenja. Odbor proverava i da li su svi podaci dostavljeni i da li su u skladu sa zakonom.. a vode se između sindikata i udruženja poslodavaca organizovanih na međunarodnom globalnom planu. AP. sindikat je u obavezi da ta dokumenta dostavi u roku od 15 dana od kad je to Odbor zatražio. Ponekad se umesto rešenja donosi zaključak i to u slučajevima: a) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a prethodno se nije obratio poslodavcu b) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a da nije sačekao 15 dana u kojem je poslodavac dužan da se izjasni c) ako podnosilac zahteva u roku od 15 dana ne otkloni nedostatke u vezi sa dokazima o ispunjenju uslova reprezentnosti. reprezentativnih sindikata i rep. Može da traži od odbora da preispita svoj predlog o reprezentativnosti sindikata. na predlog ministra imenuje vlada. Članovi odbora se imenuju na period od 4 godien. Poslodavac je dužan da dostavi taj podatak. Rešenje o reprezentativnosti sindikata za određenu GRANU. TA . Ukoliko se ne donese takvo rešenje u roku od 15 dana ili ukoliko sindikat smatra da je donešeno na nezakonit način .. GRANU . u skladu sa zakonom. sindikat se može obratiti „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca“ za zahtevom. Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca je tripartitno telo . ako sindikat kod poslodavca smatra da mu reprezentativnost nije utvrđena na zakonit Način. ***KOD POSLODAVCA*** POSTUPAK SE POKREĆE na zahtev sindikata čija se reprezentativnost utvrđuje. 64.. da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva 2. 20 . podgrupa ili delatnost. TA . Broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu evidencije koju vodi poslodavac. dokazi da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva odluči o zahtevu.. O zahtevu se odlučuje rešenjem koje se donosi u skladu sa utvrđenim činjenicama. Rešenje koje ministar donese nemora da bude pozitivno. Obično se rešavaju mirno i značajan doprinos ima MOR.. Ukoliko nisu . Predstavnika vlade. Protiv rešenja kojeg donese ministar se može voditi upravni spor..322) 1. LS se objavljuje u službenom glasniku Republike Srbije.

TREĆA LICA su poslovni partneri poslodavca. Ključna razlika je u stranama u sporu (odnose se na teritoriju LS) i delimično u predmetu spora ( nezadovoljstvo zaposlenih i njihovih organizacija.SPOROVI KOJI NASTAJU NA NIVOU JEDINICA TA su sporovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora.. Ta šteta može da bude imovinske i neimovinske prirode.209) Kolektivna prava i obaveze utvrđuju se zakonom. IMOVINSKA šteta se sastoji od stvarne štete i izgubljene dobiti NEIMOVINSKA ili MORALNA je pretrpljeni strah. SPOROVI KOJI NASTAJU NA NACIONALNOM NIVOU U njima učestvuju sledeće strane u sporu: • učesnici u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora • država (vlada ili ministrastvo) i sindikat (jedan ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i udruženje poslodavaca (jedno ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i sindikat i udruženje poslodavaca (jedno ili više) 4. EU).. 104.odgovornost za štetu snosi organizator . u odnosu na zaposlene neštrajkače i u odnosu na treća lica. povreda časti i ugleda.KOLEKTIVNA PRAVA I KOLEKTIVNE OBAVEZE (str. • za štetu pričinjenu trećim licima odgovara poslodavac. SPOROVI KOJI NASTAJU NA MEĐUNARODNOM REGIONALNOM PLANU jesu sporovi koji se povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na međunarodnom regionalnom planu vode između sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na područiju regije (dve ili više zemalja . Iz ovog proizilazi da postoje kolektivna prava zaposlenih i poslodavaca. Npr. SPOROVI KOJ NASTAJU NA NIVOU GRANE.2. koji će da proceni visinu te štete. i trećim licima AKO JE ŠTRAJK NEZAKONIT . U tim sporovimma učestvuju i jedinice TA. Pravo zaposlenih na sindikalno organizovanje podrazumeva obavezu poslodavca da svojim aktivnostima ne ometaju ostvarivanje tog prava.poslodavac ima pravo na naknadu štete . ili putem ekonomskog i drugog pritiska. radnicima. izuzetno učesnici. pa se poslodavca mora zadovoljiti delimičnim izmirenjem ZAPOSLENIM NEŠTRAJKAČIMA se može naneti šteta ukoliko se formira štrajkačka Straža i na taj način im se onemogući da da ostvare pravo na zaradu Tu štetu nadoknađuje organizator štrajka . npr.POSLODAVAC ima pravo na nadoknadu imovinske i neimovinske štete. Građanskopravne posledice štrajka se mogu posmatrati u odnosu na poslodavca . AKO JE ŠTRAJK ZAKONIT • poslodavac nema pravo na nadoknadu štete • ne odgovara za štetu pričinjenu radnicima neštrajkačima. 5. Naspram kolektivnih prava stoje kolektivne obaveze. GRUPE. GRAĐANSKOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. U njima mmože učestvovati i vlada. PODGRUPE ILI DELATNOSTI su sprovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za GGPD. i koja se koriste u najtežim situacijama i koriste se i za nadoknadu štete bilo poslodavcima.402) Štrajk po pravilu dovodi do nastanka štete.sredstva koja prikupljaju udruženja poslodavaca . 37. između poslodavca i većine zaposlenih i poslodavca i saveta zaposlenih. • „fondovi solidarnosti“ su fin. podzakonskim aktom i kolektivnim ugovorom. Organizator obično nije u stanju da izmiri svu neimovinsku štetu . saglasno principu objektivne odgovornosti. jer kolektivne obaveze proističu iz kolektivnog prava.SPOROVI KOJINASTAJU NA NIVOU POSLODAVCA su oni koji se vode između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca .. poslodavaca i udruženja) 7. korisnici poslodavčevih usluga i drugi subjekti. ministarstvo i drugi državni organi. poslovnim partnerima poslodavca i drugim eventualnim subjektima. Kolektivna prava zaposlenih su: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje 21 . 3.SPOROVI NA NIVOU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE umnogome podsećaju na sporove koji nastaju na nivou TA. duševne patnje. Pošto je tu štetu teško utvrditi sud je prinuđen da angažuje veštaka. u izuzetnom slučaju – učesnici štrajka . Obično nastaju u delatnostima od opšteg interesima i rešavaju se mirnim putem .pred sudom. 6.

Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: • samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture . zato što imaju visok procenat istog članstva. Poslednjih godina javlja se tendencija „Ideologizacije sindikata“ tj. 3.. ni političke partije. finansijskom i funkcionalnom smislu. Pod autonomijom sindikata u funkcionalnom smislu podrazumeva se samostalnost u njihovom delovanju i funkcionisanju.da pojedini sindikati i njihovo članstvo gaje određene simpatije prema političkim partijama. Sindikalne i poslodavačke organizacije treba samostalno da odlučuju kako će ostvariti svoje funkcije i štititi svoje interese i interese svog članstva. • samostalno osnivanje sindikalnih i poslodavcčkih finansijskih fondova. ***Autonomija sindikata u odnosu na POSLODAVCE i njihova udruženja 22 • • • • • • . verske zajednice. Autonomija u funkcionalnom smislu pretpostavlja mogućnost socijalnih partnera da nezavisno od volje i mogućih uticaja političkih partija. Bez autonomnosti sindikata i udruženja poslodavaca nema ni pravog socijalnog partnerstva niti uspešne tripartitne saradnje. • samostalnost u izboru njihovih organa i rukovodstva.pravo na kolektivno pregovaranje pravo na participaciju pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova pravo na štrajk pravo na konsultovanje pravo na informisanje • pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. jer se sindikati vrlo često suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava . da se između sindikata i političke partije uspostavi visok stepen saradnje. finansijskom i funkcionalnom smislu. koaliciji ili ideologiji 2. Autonomija u finansijskom smislu je vrlo bitna. ***Autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na POLITIČKE STRANKE i druge subjekte I ova autonimja se izražava u organizacionom . Vraćanje sindikata izvornim ciljevima borbe za radnička prava i sve manje mešanje sa poolitikom i političkim partijama. Pošto se autonomnost države u odnosu na poslodavce i sindikat ne dovodi u pitanje treba još da se sagleda: 1) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na državu 2) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na političke stranke i druge subjekte 3) autonomija sindikata u odnosu na poslodavce ***Autonomija sindikata i posldavaca u odnosu na DRŽAVU se ogleda u organizacionom. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: 1. instrumente i metode svoga delovanja i funkcionisanja Između sindikata i političkih partija mogu da se uspostave sledeći odnosi: 1. ni verske zajednice. bez dovođenja u pitanje autonomije u odnosu na njih.samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture i njihovih organa i tela 2. Kolektivna prava poslodavaca: • pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova 10. nevladne organizacije. U ta pitanja ne može niko da im se meša: Ni država.PRINCIP AUTONOMNOSTI (str. samostalno opredeljuju pravce .. da sindikat bude potpuno podređen određenoj političkoj partiji.samostalnost u vođenju kadrovske politike i imenovanju rukovodećih ljudi u njihovim organima i telima 3. zbog čega neretko pristaje na finansijsku pomoć države ili poslodavca i na taj način podređuje svoju poziciju..81) Ovaj princip je jedan od najvažnijih principa IO.njihovu finansijsku nezavisnost i materijalnu obezbeđenost u odnosu na političke partije.

poslodavac ima pravo da sam izabere u koje udruženje će se učlaniti i da li će se uopšte učlaniti .373) Postupak se pokreće PREDLOGOM koji se upućuje AGENCIJI . Može se zaključiti samo uz saglasnost strana. zaduženog za pružanje pomoći stranama u KRS. Sindikat koji nije autonoman u odnosu na poslodavca . da bi se na zaposlene izvršio ekonomski i drugi pritisak. finansijskom i funkcionalnom smislu. tako u odnosu na državu PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Kolektivno pregovaranje ne odviaj se samo u interesu zaposlenih već i u interesu poslodavaca. Ako predlog podnese jedna strana . međutim troškove uključivanja miritelja snosi republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova . da li je saglasna da se spor rešava mirnim putem. odnosno koji je pod kontrolom poslodavca često se naziva „žuti sindikat“. 27. MIRITELJA . 79. strane u sporu) po njemu se može postupati. Miritelj se bira iz imenika koji se vodi u republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Lokautu se pribegava i zbog neiplativog rada sa radnicima neštrajkačima. Što se tiče opštenja između učesnika u postupku.Poslodavci se udružuju da bi uspešnije štitili svoja prava i interese. kako u odnosu na zaposlene. onda se spor ne može voditi jer je u suprotnosti sa načelom dobrovoljnosti. bilo zajednički .Ova autonomija se izražava u organizacionom. Za uspešno odvijanje pregovora zainteresovana je i država. agencija je dužna da ga zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavi drugoj strani u sporu sa molbom da se izjasni.151) 23 . Opšteprihvaćeno pravilo je da je lokaut zakonit ako se pojavljuje kao odgovor na nezakonit štrajk.KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA (str. ona je u nadležnosti ministra za rad.Srbije. Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja . Ako predlog sadrži minimum neophodnih podataka (predmet spora. PRAVO NA MIRNO REŠAVANJE KRS Mirno rešavanje KRS je i u interesu poslodavaca i u interesu zaposlenih. fabrike. Svaka strana u postupku snosi svoje TROŠKOVE POSTUPKA. Iz prava na kolektivno pregovaranje proističe i obaveza poslodavaca da učestvuju u pregovorima. POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA KRS (str. PRAVO NA LOKAUT Ostvarivanje tog prava dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća . sporazumno određuju strane u sporu. a odnose se na delatnosti od opšteg interesa ili na delatnosti u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. Ako se druga strana ne saglasi . radnje . pogona. određuje ga direktor agencije. tj iz budžeta R. Veza između stepena sindikalizacije i IO (str. 41. službe ili drugog organizacionog dela preduzeća.zasniva se na principu dobrovoljnosti . mada postoje slučajaevi kada se odstupa od tog načela. Predlog za pokretanje postupka podnose strane u sporu . bil pojedinačno. u roku od 3 dana. koja svojom regulativom doprinosi nesmetanom odvijanju pregovaračkog procesa. Obaveza učešća u pregovorima ne podrazumeva i obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora. tj. povodom KRS. kako bi se nastali spor rešio u korist poslodavca. Mirno rešavanje KRS se temenji na načlu dobrovoljnosti . Takva obaveza se utvrđuje zakonom. da nema komlikovnih pravila. Nastoji se da se što više pojednostavi tj.233) Kolektivna prava poslodavaca su: 1) pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje 2) pravo na kolektivno pregovaranje 3) pravo na lokaut 4) pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova PRAVO NA UDRUŽIVANJE .

Sudski organi 3. skandinavske zemlje).danas oko 50% ŠVEDSKA 85% . Povećan broj žena i intelektualaca 8. odnosno službe za mirenje posredovanje i arbitražu 2. organizovanost i opredeljenost sindikata 5. Naučni razvoj 10. To su „službe za mirenje i posredovanje“ . Stepen sindikalizacije se stalno menja zavisno od društvenih. Stopa nezaposlenosti 7. adekvatnost radnog.danas manje od 40% *** FRANCUSKA i SAD Danas oko 10% zaposlenih su članovi sindikata ***AUSTRALIJA -1921 godine . „službe za mirno rešavanje radnih sporova“ .1979 godine. Povećan broj zaposlenih u uslužnim i neproizvodnim delatnostima 9. Njihov položaj i uloga je uređena zakonom.INSTITUCIJE ZA REŠAVANJE KRS (str. ekonomski .Globalizacija 6. stanje ekonomske i socijalne politike 2. 24 . privrednog i socijalnog zakonodavstva 6. odnosno broja i procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat. Drugi odgovarajući državni organi 4.SPECIJALIZOVANE INSTITUCIJE se organizuju kao javne službe ili kao privatne službe za rešavanje KRS. 59% zaposlenih su bili članovi sindikata . 65% . Nadležni organi lokalne samouprave 1. Obrazovni nivo zaposlenih RAZLOZI SMANJENJA ČLANSTVA: 1. PROCENAT sindikalno organizovanih radnika zavisi od sledećih faktora: 1. INSTITUCIJE za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih su: 1.Ostavrivanje sindikalnih prava i sloboda .Smanjena potreba za radničkom solidarnošću 2. Ako je stepen sindikalizacije visok . stanje socijalnog partnerstva 4. Osim njih u rešavanju sporova između poslodavca i zaposlenih učestvuju idržavni organi. Manji udeo manuelnih radnika 3. DANSKA 75%. 50% -1953 godine . stepen razvijenosti industrijskih odnosa 3.333) U većini zemalja osnovane su institucije za mirenje posredovanje i arbitražu. najrasprostranjenije i najkompetentnije institucije za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih. Povećanje broja zaposlenih žena (manje se interesuju za sindikat) 4. Fleksibilno radno vreme *** VELIKA BRITANIJA . zaštita prava i interesa u velikoj meri zavise od stepena sindikalizacije. BELGIJA 53% 66. Nadležni organi teritorijalne autonomije 5. Nova visokostručna zanimanja 11. sindikat uspešnije funkcioniše i efikasnije štiti prava i interese svoga članstva. socijalnih prilika u društvu.1985 godine. 50% (stroge mere recesije) . U nekim zemljama postoje i kombinovani modeli JAVNE institucije su najznačajnije . U zemljama u kojima je procenat sindikalnog članstva visok socijalno partnerstvo dobro funkcioniše (npr. Kulturne navike 12. Institucije specijalizovane za rešavanje radnih sporova.Udeo neproizvodnih radnika u ukupnom broju radnika 5.

postupak rešavanja IRS i KRS .339) SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. U postupcima pred ovim sudovima se „sporije stiže do pravde“ strane u sporu“ im se ređe obraćaju. MEŠOVITE se retko osnivaju 2. mogu učestvovati i nosioci određenih funkcija. PRIVATNE institucije osnivaju učesnici u zaključivanju KRS.DRUGI ODGOVARAJUĆI DRŽAVNI ORGANI . Rešavanje KRS rešavaju: . Ti funkcioneri imaju određena ovlašćenja a njihova karakteristika je: .SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. izuzetno interesne KRS. odnosno strane u sporu. Imaju određene prednosti u odnosu na stalne zbog mogućnosti da se prilagodi prirodi. organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave zavisno od nivoa na kome je spor nastao. Privremen inst.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . na osnovu posebnog sporazuma ili odredaba iz kolektivnog ugovora. Za upravni sud se vezuje rešavanje individualni radni sporovi. posredovanje i arbitražu“ .neposredno USTAVNI SUD RADNI SUD je specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova. USTAVNI SU 25 . Prvi oblici radnog sudstva . Privremene institucije nastaju ad hoc za rešavanje KRS po potrebi. izuzetno interesne KRS. dok se rešavanje KRS obavlja u skladu sa pravilima posebnog pravnog režima. a unutrašnjom preraspodelom poslova u vrhovnom sudu Srbije određen je broj sudija koji se bave ovim sporovima.ona su veoma ograničena .RADNI SUD (specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova) . 67. One se osnivaju po nastanku spornih pitanja najčešće posebnim sporazumom strana u sporu.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . U njima najčešće postoje posebna veća.UPRAVNI SUD (nadležni za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima. uglavnom neprofesinaolnog tipa pojavili su se u 19 veku.UPRAVNI SUD .NADLEŽNOST SUDSKIH ORGANA U REŠAVANJU KRS (str. odnosno njihov postupak je postao jednostavniji. po pravilu reč je o pojedinim državnim organima . UPRAVNI SUD Upravni sudovi nadležni su za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima. odeljenja i druge organizacione jedinice u kojima rade sudije za rešavanje RS.„službe za mirenje. Rešavanje radnih sporova prepušteno je opštinskim. SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI Rešavanje kolektivnih radnih prava i interesa vrše i sudovi opšte nadležnosti tj. Pored njih u rešavanju spornih pitanja . Stalne institucije se osnivaju pre nego li nastane ikakav spor između strana . U opštinskim i okružnim sudovima konstituisana su posebna veća za radne sporove. svremena na vreme. U pojedinim zemljama postoji više vrsta radnih sudova (u Japanu tri vrste). od slučaja do slučaja. efikasniji i ekonomičniji. parnični i gražanski sudovi. kojim uspevaju da preventivno utiču na smanjenje kolektivnih radnih sporova. Javne institucije karakteriše i stalnost delovanja . Mogu biti stalne ili privremene. organizacijama i službama) . Rešavanje KRS rešavaju: . okružnim i vrhovnom sudu Srbije.da se preuzimaju u cilju zaštite javnog interesa.RADNI SUD . organizacijama i službama. složenosti problema.vezuju se za specifične situacije . Njihov rad se zasniva na principu tripartizma. Sudovi opšte nadležnosti se organizuju na različite načine.svode se na insistiranje kod drugih organa da ubrzaju postupak . Pojavom radnih sudova . One nastaju po pravilu u privatnom sektoru i fanansiraju ih strane u sporu tj osnivači.neposredno USTAVNI SUD 3.

odnosno predstavniku sindikata. organi LS. kako bi se izdejstvovali određeni ustupci u korist zaposlenih. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. da ne kupuju njegove proizvode odnosno da ne koriste njegove usluge dok se kolektivni radni spor ne razreši. kao i sam ustavni sud. Postupak za ocenu ustavnosti u našoj zemlji mogu da pokrenu: državni organi. OBAVEZA POSLODAVCA U ODNOSU NA SINDIKAT (str. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća.Kupce njegovih proizvoda . obezbedi pristup informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti FORMALNO-PRAVNI ELEMENTI KRS (vidi pitanje 59) U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. 21. organi TA. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . zavisno od vrste spora. Njegove odluke su konačne. odnosno za položaj članova sindikata 2) da obezbedi tehničke i prostorne uslove za nesmetan rad sindikata 3) da sindikatu . izvršne i opšteobavezujuće.Korisnika njegovih usluga Bojkot se smatra propratnom manifestacijom štrajka. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . Pravo na inicijativu za pokretanje tog postupka ima svako pravno i fizičko lice.socijalnim i drugim pitanjima značajnim za radnopravni položaj zaposlenih. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 6. a ostali radnopravni propisi – sa radnim zakonodavstvom.Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.Konstataciju neustavnosti (konstatuje se njihova potpuna ili delimična neustavnost) . predmeta spora. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom 26 . Ustavni spor okončava se sudskom ODLUKOM koja može proizvesti dva različita dejstva: . strana u sporu i važeće regulative. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. zavisno od vrste spora. a protiv sekundarnog .Poslovne partnere poslodavaca .Kasaciju neustavnih i nezakonitih akata (ukidanje ili poništavanje neustavnih ili nezakonitih podzakonskih propisa i drugih opštih akata) 107. rešenja. upravnika velikog poseda u Irskoj. Princip ustavnosti i zakonitosti predpostavlja postojanje skladnog ustavopravnog sistema u kojem se jasno raspoznaju mesto. odnosno na angažovanje radne snage. Bojkot može da bude usmeren protiv primarnog ili protiv sekundarnog poslodavca. najmanje 25 narodnih poslanika. pravna snaga. vreme . Sudovi mogu biti: 4.BOJKOT (str.138) Obaveze poslodavca u odnosu na sindikat su: 1) da sindikat redovno informiše o ekonomskim . zakona. međusobni odnos ustava. Osim primarnog i sekundarnog bojkota važan je i bojkot do koga dolazi sporenjem dva ili više sindikata u vezi sa priznavanjem prioritetnog prava na zapošljavanje. Znači apeluje se na: . Protiv primarnog zato što su zaposleni sa njim u sporu.406) Reč bojkot datira iz 1880 godine i potiče od imena Džejms Bojkota . odluka. Povreda principa ustavnosti pokreće se ustavni SPOR. predmeta spora. strana u sporu. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 5. Celokupno radno zakonodavstvo mora biti u skladu sa ustavom. Bojkot su akcije zaposlenih kojima se apeluje na poslovne partnere i klijente poslodavca da privremeno zamrznu poslovnu saradnju sa poslodavcem tj. koji se zbog bojkota nejgovih proizvoda morao iseliti iz Irske. • Ako se KRS rešava mirnim putem . zato što nastavlja poslovnu saradnju sa primarnim poslodavcem.

a u POBOČNOJ LINIJI do 4. Štrajk se može okončati: 1. Takve odluke se donosu u delatnostima od opšteg interesa.IZUZEĆE MIRITELJA I ARBITARA (str. OKONČANJE ŠTRAJKA (str. u ratnim uslovima.173) Udruženje poslodavaca ima svojstvo pravnog lica što znači da ima i pravnu i poslovnu sposobnost.da je arbitraža donela odluku o rešenju spornih pitanja . vlade. 3) Ako je u RADNOM odnosu ili u ČLANSKOM odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje 2 godine 4) Ako je povezan sa stranam u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost. nego da za kratko vreme primoraju drugu stranu na ustupke. miritelj .• • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. Odlukom suda ili drugog nadležnog organa Ovakva odluka se donosi u vanrednim situacijama.da su se strane u sporu saglasile da sporna pitanja rešavaju u postupku pred arbitražom . odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu. Odlukom od organizatora štrajka .da su zaposleni stupili u štrajk . Rešavanjem samo nekih od tih spornih pitanja 3.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA I PRAVA REPREZENTATIVNOG UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom.tu odluku može doneti i većina zaposlenih 2. 101. predsednika države i drugih nadležnih organa.da strane u sporu prihvataju arbitražnu odluku. štrajk se može okončati i odlukom ministarstva. ima određena prava koja nemaju nereprezentativna udruženja. 3. 27 . Zahvaljujući tome ono može stupati u pravne odnose i poslove sa drugim subjektima Udruženje poslodavaca svojstvo pravnog lica stiče upisom u registar . stepena neke od strana u sporu. Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Odlukom arbitraže Za takav način okončanja neophodne su sledeće pretpostavke: .. u skladu sa zakonom i drugim propisom Udruženje kome je svojstvo reprezentativnosti utvrđeno .. član 48 . Rešavanjem svih spornih pitanja 2. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). neuspešno Do okončanja štrajka dolazi na različite načine: 1. 32. Sporazum o prestanku štrajka se sačinjava u pisamoj formi. Ako se ni jedno sporno pitanje ne reši – tj. Osim odluke suda. odnosno arbitar se može izuzeti iz postupka iz sledećih razloga: 1) Ako ZASTUPA neku od strana u sporu ili je u poslednjih 5 godina zastupao neku od strana u sporu 2) Ako je srodnik po krvi U PRAVOJ LINIJI do bilo kog stepena. Ta prava su: 1) Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2) Pravo na učešće u rešavanju KRS 3) Pravo na učešće u radu tripartitnih institucija 4) Pravo na učešće u radu multipartitnih institucija 5) Druga prava u skladu sa zakonom 72. stav 1 . 4.355) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova .399) Organizatorima i učesnicima u štrajku nije u interesu da štrajk dugo traje. Odlukom o zabrani štrajka se obično propisuje „radna obaveza“. neposredne ratne opasnosti. Sporazumom strana u sporu Tim sporazumom se udovoljava barem delu štrajkačkih zahteva.

Po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj. Miritelj mora da se pridržava načela nepristrasnosti.OSTALI SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. a u ime zaposlenih – predstavnik saveta zaposlenih koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. PENZIONERSKIH I INVALIDSKIH UDRUŽENJA itd. 49.207) Osim sindikata . proglašavaju tehnološkim viškom . da učestvuju u raspravi i odlučivanju) 2. Uobičajna je praksa da se u ekonomsko-socijalnom savetu i drugim tripartitnim telim aobezbeđuju mesta za NEUTRALNE STRUČNJAKE. Kroz istoriju su poznate „Crne liste nepoželjnih“ Mnogi poslodavci vrlo su rešeni da se „oslobode“ nepoželjnih radnika. učestvuju i drugi odgovarajući subjekti. ali o ovim razlozima moraju da povedu računa i arbitri i miritelji i da odmah obaveste direktora agencije jer je to njihova moralna i zakonska obaveza O izuzeću miritelja i arbitara odlučuje direktor agencije po obaveštenju ili nazahtev jedne od strana u sporu.Obe strane mogu da podnesu zahtev za izuzeće.SPORAZUM O UTVRĐIVANJU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH (str.obično ih postavljaju na radna mesta sa nepovoljnim uslovima rada. sporazum postaje suvišan. povećavajući njihov strah od posledica koje ih mogu zadesiti ako učestvuju u tim aktivnostima. 87. ali ne i odlučivanje) 3.418) Osim lokauta postoje i drugi oblici pritiska na zaposlene. ravnopravan tretman (mogu da pokreću inicijative. Status tih subjekata je različit: 1. Ako se okolnosti promene i zaključi se kolektivni ugovor kod poslodavca . naknade zarada i druga primanja mogu se urediti „sporazumom poslodavaca i predstavnika zaposlenih“ To je moguće samo pod uslovom da kod poslodavca NIJE osnovan sindikat. 36.386) Zaposleni su oduvek vršili pritisak na poslodavce kako bi ih primorali na određene ustupke u pogledu uslova rada i zaposlenja. predstavnici REGIJA. umanjuju im zaradu . 28 . Ako strane u sporu u određenom roku ne odrede miritelja. dok se miritelj bira sporazumno od strana u sporu.255) Zarade .prisustvovanje na sednicama (bez prava učešća u raspravi i odlučivanju) 82. EKOLOŠKIH POKRETA. Ovakvi oblici pritiska na zaposlene NISU dopušteni.. Sporazum potpisuju . OSTALI OBLICI EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA POSLODAVCA (str.377) Postupak mirenja u KRS odvija se pred odborom za mirenje . 116. Da bi takve pojedince primorali da napuste firmu .ORGAN NADLEŽAN ZA MIRENJE I NJEGOV SASTAV (str. onda ga određuje direktor agencije za mirno rešavanje radnih sporova. ako je osnovan sindikat (kakav god) ne može se potpisati ovakav sporazum. UDRUŽENJA POTRŠAČA . To su ŠIKANIRANJE. Pri tome se ne insistira da to bude reprezentativna sindikat. OBESPRAVLJIVANJE i PROGANJANJE sindikalnih predstavnika i drugih boraca za prava zaposlenih.REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PUTEM EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA ZAPOSLENIH (str. Vremenom se pokazalo da je ŠTRAJK najefikasnije sredstvo za zaštitu prava i interesa zaposlenih. U njihovom radu mogu da učestvuju i predstavnici NACIONALNIH BANAKA. poslodavaca i države kao glavnih subjekata IO . u ime poslodavca direktor . a o izuzeću se mora odlučiti 8 dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće. Odbor za mirenje broji tri člana. On je dugo zabranjivan . sastavljenom u skladu sa principom tripartizma. a naročito onih koji su gotovo uvek spremni da organizuju štrajkove. Takav odnos prema „nepoželjnim radnicima“ obespokojava ostale zaposlene ... To su propratne manifestacije štrajka. ne dopuštaju im da napreduju u poslu. da predlažu donošenje odluka. postao dozvoljeno sredstvo radne borbe. Članovi odbora z amirenje su ravnopravni stim što se uloga presedavajućeg u postupku uvek poverava miritelju. učestvovanje u raspravi (o pitanjima koja su na dnevnom redu . odnosno za određene eksperte iz određenih oblasti. MALTRETIRANJE. ali je krajem 19 veka i početkom 20. Predstavnike strana u sporu samostalno određuju te strane . Pored štrajka postoje još i BOJKOT i ŠTRAJKAČKA STRAŽA. Znači.

88. podzakonskih i drugih propisa o kolektivnim pravima. neophodno je da se štrajkački zahtevi odnose na pitanja koja su predmet spora. u cilju prihvatanja njihovih zahteva u vezi sa pitanjima koja su predmet spora. Ta obaveza se mora izvršiti 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu u registar.300) INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku zaključivanja. Organizovanju štrajka s emože pristupiti ako su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešavanje spornih pitanja. pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom. PRAVNI KOLEKTIVNI RADNI SPOR nastaje povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih radnih prava ili interesa. U većini štrajkova dominiraju zahtevi za povećano zaradom.ŠTRAJK SA ZAUZIMANJEM PREDUZEĆA I ŠTRAJK SPORENJA (str. Postoje dve vrste pravnih KRS: 1. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. INTERESNI KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI nastaju povodom kolektivnougovorenog uređivanja zarada i drugih uslova rada. poslodavac je dužan da taj iznos uplaćuje na račun sindikata. Sindikat je dužan da poslodavca informiše o aktivnostima vezanim za svoje osnivanje. izmena i dopuna i proširivanja dejstva kolektivnih ugovora o radu. Mnogi zahtevi se odnose i na ostvarivanje političkih ciljeva .398) 29 .Organizovano vršenje pritiska na poslodavca. ŠTRAJK (str. podzakonskim aktima.387) Štrajk je jedno od najsnažnijih . Zaposleni se ne može prisiljavati da pristupi sindikatu i kojem sindikatu će da pristupi Ako je zaposleni koji je član sindikata saglasan da mu se od plate odbija iznos na ime „sindikalne članarine“. Članstvo u sindikatu se obezbeđuje potpisivanjem pristupnice . naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja. Privremeni prekid rada zaposlenih 2. Obligacioni deo sadrži odredbe kojima se uređuju odonosi između ugovornih strana. Reč je o sporovima koji ne nastaju samo povodom stvaranja novog prava nego i povodom revidiranja postojećeg prava.OSNIVANJE SINDIKATA I PRISTUPANJE SINDIKATU (str. Bliža pravila o uslovima tog upisa određuje ministar nadležan za rad.Tesna povezanost štrajkačkih zahteva sa pitanjima koja su predmet spora Da bi štrajk bio zakonit . odnosno na udruženje poslodavaca. organizovan radi vršenja ekonomskog ili drugog pritiska na poslodavca.137) Sindikat se osniva „na način i po postupku utvrđenim opštima aktom sindikata“ Sindikat se upisuje u registar. kolektivnim ugovorom. Zaposleni ne može da bude u isto vreme član dva sindikata o čemu bi osim zaposlenog trebalo da vodi i sindikat 62. način zaključivanja kolektivnog ugovora i izmene i dopune kolektivnog ugovora. POD ŠTRAJKOM SE PODRAZUMEVA privremeni prekid rada zaposlenih . Sporovi povodom primene i tumačenja NORMATIVNOG dela kolektivnog ugovora 2. ali takvi štrajkovi nisu dopušteni. odnosno zakonskih . obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. tj da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru članova i predsednika sindikata. OSNOVNA OBELEŽJA ŠTRAJKA SU: 1. udruženje poslodavaca kako bi se prihvatili štrajkački zahtevi 3. Sindikat se osniva radi zaštite prava i interesa zaposlenih i radi unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa svojih članova Sindikat se osniva bez posebnog odobrenja. PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PREDMETU SPORA (str. najprimenjivanijih i najefikasnijih sredstava borbe kojima su se zaposleni vekovima koristili radi zaštite svojih prava i svojih profesionalnih i ekonomskih interesa. utvrđenih zakonom.. 100. Sporovi povodom primene i tumačenja OBLIGACIONOG dela kolektivnog ugovora Normativni deo sadrži odredbe kojima se uređuju zarada. 20. Iz tog razloga se često nazivaju „sporovi o reviziji prava“.

PRESTANAK VAŽENJA KOLEKTIVNOG UGOVORA PRE ODREĐENOG ROKA (str.Kratkotrajni i dugotrajni . odnosno kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj niskokvalifikovanih radnika.Štrajk sa zauzimanjem preduzeća se ogleda u privremenom prekidu rada u toku kojeg štrajkači ostaju na svojim radnim mestima kako bi onemogućili poslodavca da privremenim angažovanjem novih ljudi (Štrajkbrejkera) nastavi proces rada. granske i generalne 4. Prema nivou: Kod poslodavca. 56. a ne drugog sindikata.279) Važenje kolektivnog ugovora može prestati i pre isteka vremena od tri godine na dva načina: 1. takođe bi trebalo registrovati i objaviti U slučaju davanja OTKAZA primenjuju se dva pravila: 1.Najavljeni i nenajavljeni . Jedan vodi sa drugim sindikatom .Kolektivni ugovor koji se otkazuje primenjuje se najduže 6 meseci od dana davanja otkaza 2.Učesnici takvog kolektivnog ugovora dužni su da započnu razgovore oko novog kolektivnog ugovora najduže 15 dana od dana davanja otkaza. On tu odluku donosi na zahtev jednog od učesnika. građevinarstva i poljoprivrede. koji podleže obavezi registracije. kružne i tromboze 5. ministar nadležan za rad može odlučiti da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u njegovom zaključivanju. U našoj zemlji to pitanje nije uređeno.OTKAZOM jednog ili više učesnika KU SPORAZUMOM o prestanku važenja kolektivnog ugovora zaključuje se u pisanoj formi. 94.393) 1.PROŠIRENJE DEJSTVA KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.Većina zaposleni i manji deo zaposleni Štrajk upozorenja Štrajk solidarnosti Divlji štrajk Delimični štrajk Kategorijalni štrajk Štrajk sa zauzimanjem preduzeća Štrajk sporenja 52. a drugi sa poslodavcem. na nivou jedinice LS . Specifičnost ovog štrajka je što sindikat učestvuje u dva spora. Sporazum kojem prestaje važenje kolektivnog ugovora . Prema ciljevima: profesionalni i politički 3. Prema usmerenosti: primarni i sekundarni DRUGI KRITERIJUMI . Opravdani razlozi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora su: 1.SPORAZUMOM svih učesnika KU 2. Prema dopuštenosti: zakonite i nezakonite 2. Ovaj štrajk je karakterističan obično za oblasti rudarstva. Smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici kolektivnog ugovora.275) Ukoliko postoje razlozi .VRSTE ŠTRAJKOVA (str. TA . Štrajk sa zauzimanjem preduzeća po pravilu se smatra nedopuštenim sredstvom radne borbe. Obično se organizuje kad poslodavac treba da organizuje veći broj radnika. Prema načinu manifestacije: Štrajkovi iznenađenja. ali posle pribavljanja mišljenja socijalnoekonomskog saveta. Štrajk sporenja podrazumeva privremeni prekid rada zaposlenih organizovan od strane sindikata u nameri da se na poslodavca izvrši pritisak da prilikom zapošljavanja novih radnika daje prednost kandidatima koji su članovi tog sindikata.da se obezbede jednaki minimalni uslovi rada i zaposlenja 30 . Štrajk sporenja nije dopušteno sredstvo radne borbe.

Udruživanje poslodavaca funkcioniše na principu dobrovoljnosti. PRIVREMENA ZABRANA ŠTRAJKA se izriče u vanrednim situacijama. grupi. na posredan ili neposredan način izučavaju odnosi na radu i u vezi sa radom tj. TRAJNA ZABRANA ŠTRAJKA se najčešće odnosi na pripadnike oružanih snaga i policije .ZABRANA ŠTRAJKA (str. U Evropskom pravu privredne komore su obavezan oblik udruživanja. u situacijama gde može doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. 90. države. Iako komore po pravilu nisu subjektiIO . radi potpunijeg ostvarivanja i efikasnije zaštite svojih prava i interesa.166) 1. Po prestanku razloga zbog kojih je izrečena. U pojedinim zemljama ta zabrana se odnosi i na pravosudne organe. Poslodavac se pojavljuje u ulozi pravnog lica u obliku preduzeća ili drugog privrednog subjekta.ZNAČAJ INDUSTRIJSKI ODNOSA (str.veka kao reakcija na sindikalno organizovanje. vlasnika kapitala i građana u celini. PRIVREDNA KOMORA. Razlikuju se mali. začažući se za rešenja koja na najbolji način štite prava i interese poslodavaca i zaposlenih . kao i na službenike u državnoj administraciji i to na svim nivoima. Banke.2. a što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju. Poslodavac 2. a u javnom sektoru država.389) Zabrana štrajka može da bude TRAJNOG ili PRIVREMENOG karaktera.podgrupi i delatnosti) Prvi razlog se vezuje za proširenje opšteg kolektivnog ugovora Drugi razlog se vezuje za proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora koji je zaključen u grani . Izučavajući proces kolektivnog pregovaranja i metode rešavanja kolektivnih radnih sporova . LS. Baveći se kolektivnim pregovaranjem IO doprinose objektivnom sagledavanjem i kritičkom preispitivanju njihovog materiajlnog i socijalnog položaja. tj. Poslodavac je subjekat IO jer se javlja u ulozi učesnika kolektivnog pregovaranja i rešavanja kolekektivnog radnog spora.grupi. Prvi oblici udruživanja su se javili krajem 19. Privremena zabrana ne može predugo trajati. odnosno radno angažuje jedno ili više lica. ustanove. podgrupi i delatnosti. službu kontrole leta. Udruženje poslodavaca 3. Osnovna funkcija komora je da zastupaju i štite interese svojih članova. grupi. a reše u javnom sektoru. 28. vaspitnim ustanovama. podgrupi ili delatnosti koje imaju uticaj na socijalnoekonomski položaj zaposlenih . a da se na njega odnosi zabrana . Osiguravajuća društva i drugi subjekti. (samo pod uslovom da se primenjuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u grani. Zaposlenom kome se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku .19) Socijalni i privredno-ekonomski značaj IO proizilazi iz činjenice da se u okviu njih . odnosno strukvonom principu.da se ublaže razlike u zaradama u određenoj grani. srednji i veliki preduzetnik. 31 . u pojedinim zemljamadopušteno im je da učestvuju u sistemu kolektivnog pregovaranja 4. LS itd. Privredna komora POSLODAVAC je pravno ili fizičko lice koje zapošljava . dok se u anglosaksonskom pravu fakultativno osnivaju. Poslodavačo organizovanje je zasnovano na teritorijalnom i granskom principu. Privredne komore se organizuju na terirorijalnom i granskom. automatski prestaje radni odnos. TA . Vlasnici kapitala u privatnom sektoru su fizička lica . Finansijske organizacije. Društveno-politički i pravni značaj IO. Članovi PK mogu biti: Preduzeća.SUBJEKTI IO NA STRANI POSLODAVCA (str. jedinice TA. teoretičari i istraživači u oblasti industrijskih odnosa kritički se odnose prema zakonskoj i drugoj regulativi. Do privremene zabrane dolazi na osnovu odluke suda ili na osnovu drugog nadležnog organa. u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti. Odnosi od kojih zavisi materijalni i socijalni položaj zaposlenih. UDRUŽENJE POSLODAVACA su asocijacije u koje stupaju poslodavci u privatnom sektoru . prestaje i takva zabrana.

odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara . odnosno ispred ulaza u proizvodne hale. a agencija je počela sa radom 2005 godine.232) Pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada je u tesnoj vezi sa drugim pravima . motici. pogotovo sa pravom na informisanje . razvojnim planovima i tehničko 32 .REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA (str. zadovoljstva i stavovi.IO na izvestan način utiču i na RADNI MORAL.408) Štrajkačka straža je propratna manifestacija štrajka koja se sastoji u okupljanju određenog broj azapolenih ispred ulaza u prizvodne hale. a en da ignoriše njihove stavove.348) Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana je „zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“.izbori miritelja i arbitara . poslovne prostore. Preko svojih predstavnika u organima uprvljanja 2.stručno usavršavanje miritelja i arbitara . poslovne prostorije.mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova .MESTU ORGANIZOVANJA Štrajkačka straža se obično organizuje ispred ulaza u krug poslodavaca. 40. UČESNICIMA U štrajkačkoj straži učestvuju članovi sindikata – organizatora štrajka.evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova . 3.druge poslove određene zakonom 108.CILJEVIMA Cilj je da se neštrajkačima ukaže na razloge koji su doveli do organizovanja štrajka. Preko saveta zaposlenih 3.Učesnici mogu da budu i zaposleni koji nisu članovi tog sindikata . konsultovanje i participaciju. kao i na njihov interes da obustave rad. strategiji poslovanja. prodavnice poslodavaca kako bi se ubeđivanjem i drugim sredstvima zaposleni neštrajkači i štrajkbrejkeri odvratili od rada da bi se na taj način izvršio pritisak na poslodavca da u postupku rešavanja KRS bude popustljiviji prema radnicima. 4. Radni moral se smatra složenom društvenom pojavom koju karakterišu potrebe.PRAVO NA IZRAŽAVANJE STAVOVA O BITNIM PITANJIMA IZ OBLASTI RADA (str. Od njenog delovanja u budućnosti se puno očekuje.ŠTRAJKAČKA STRAŽA (str. ORGANIZATORU Štrajkačku stražu obično organizuje sindikat. Svoje stavove zaposleni mogu izražavati na različite načine: 1. IO mogu doprineti u velikoj meri i jačanju i unapređenju SOCIJALNOG PARTNERSTVA. od njih se spravom očekuje da „misle svojom glavom“ i da mogu da iznesu svoje mišljenje i stav.PIKETINŠKIM SREDSTVIMA Ta sredstva mogu biti : dopuštena ili nedopuštena.vođenje imenika miritelja i arbitra . Štrajkačka straža se prepoznaje po: 1. Posredstvom zajedničkih konsultacija 4. Ti stavovi se odnose na: organizaciju rada. 5. Ako su zaposleni zaizta postali subjekat upravljačkog procesa . Na direktan način Poslodavac bi trebao da sasluša predloge radnika . pružanje zdravstvenih usluga. ŠS se ne može organizovati na mestima koja ometaju saobraćaj. komunalnih usluga itd. Taj zakon je donešen 2004 godine. načinu upravljanja ljudskim resursima. 2. Da bi ŠS bila zakonita sredstva moraju biti dopuštena. kao i lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca stim što mora da postoji razlog za njihovo učešće u straži. što je u interesu društva u celini 68. izuzetno štrajkački odbor. Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na: .

NAČELO NEPRISTRASNOSTI proističe iz obaveze miritelja da postupa savesno. klasičnih pravila za rešavanje spornih pitanja između poslodavca i zaposlenih. Ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca 3. grupi. strane su slobodne da odluče o učešću „miritelja“ u kolektivnom pregovaranju. Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska Poseban pravni režim se vezuje za sporove koji nastaju u delatnostima od opšteg interesa.OSNOVNA NAČELA MIRNOG REŠAVANJ A KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. kao i spoovi koji nastaju u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi 33 . grupi. Kod poslodavca mogu da deluju više sindikata sa svojstvo reprezentativnosti *** Reprezentativni sindikat na teritoriji R. Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica. POKRAJINE. podgrupi i delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. POSEBAN PRAVNI REŽIM Opšti pravni režim vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova u privatnom sektoru. On podrazumeva primenu uobičajnih tj.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PRAVNOM REŽIMU PO KOJEM SE REŠAVAJU (str.Srbije . 23.SRBIJE . KRS koji se rešavaju po pravilima opšteg pravnog režima . Ako je na propisan način upisan u registra POSEBNI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA *** Reprezentativni sindikat KOD POSLODAVCA 1. odgovorno. U sastavu „odbora za mirenje“ je po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj koga strane u sporu sporazumno određuju . Nezamislivo je da se u 21. Čovek je najveće blago svake organizacije.141) OPŠTI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA 1. U tim delatnostima je obavezan pokušaj mirnog rešavanja KRS.tehnološkom sistemu organizacije. Ako se većim delom finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora 4. nepristrasno. Sindikat u grani . Izražavanje radničkih stavova u interesu je i poslodavca i zaposlenih. ODSTUPANJE OD NAČELA DOBROVOLJNOSTI vezuje se za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg interesa. pokrajine i LS. u skladu sa zakonom o radu 5.372) a) Načelo dobrovoljnosti b) Načelo tripartizma c) Načelo nepristrasnosti NAČELO DOBROVOLJNOSTI ogleda se u činjenici da su strane u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora. mogu se rešavati mirnim putem. NAČELO TRIPARTIZMA karakteriše činjenica da u postupku rešavanja KRS učestvuju tri subjekta – strane u sporu i miritelj.REPREZENTATIVNOST SINDIKATA (str. LS 1. 78. 63.veku od zaposlenog traži samo da radi i da ćuti.319) 1. a ako ga ne odrede oni dodeljuje ga „agencija“. grupi. sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca 2. Takođe . podgrupi i delatnosti koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani. 2. podgrupi ili delatnosti. Njegovi fizički i intelektualni potencijali su ogromni. Sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. OPŠTI PRAVNI REŽIM 2.Sindikat u grani.

Reprezentativni sindikat kod polodavca 3. To se najčešće odnosi na vojsku i policiju. saobračaj. Učesnici u zaključivanju OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA su reprezentativno udruženje poslodavca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju R.udruženje posl.Poslodavac ima pravo da otkaže „ugovor o radu“. Za potrebe drugih poslodavaca Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe su: 1.Imaju prava na dečiji dodatak . U SLUČAJU NEZAKONITOG ŠTRAJKA . trenere i stručnjake u sportu ( --.Povreda zaposlenog u toku štrajka se ne smatra povredom na poslu . granu. i rep. sindikat osnovan za . U zaključenju tog kolektivnog ugovora može učestvovati i više reprezentativnih ili udruženih sindikata na jednoj strani i više reprezenatativnih udruženja poslodavaca na drugoj strani Učesnici u zaključivanju POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA određuje se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1. Javna preduzeća i javne službe (osnivač-ovlašćeni organ i rep. otpočinjanja. UČESNICI U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. zdravstvena zaštita.252) Učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora opredeljuju NIVO na kome se ugovor zaključuje i OBLAST u kojoj se zaključuje..Poslodavac Kolektivni ugovor kod drugog poslodavca zaključuju: 1. ) 2. odvijanja i okončanja štrajka. elektroprivreda. teritorijalnu jedinicu TA ili LS ( . srazmerno izgubljenoj dobiti poslodavca 47.. U tim delatnostim je neophodno i obezbediti minimum procesa rada za vreme štrajka.Poslodavac ima pravo na umanjenje zarade štrajkačima ..Osnivač 2. . Za sportiste .381) Određene vrste KRS se mogu rešavati u parničnom postupku tj. Javna preduzeća ili 2. Inače ostavrivanje prava na štrak u takvim delatnostima se odvija pod najstrožim uslovima .. u pogledu najave.) 3.. U tom smislu treba istaći da u pojedinim delovima javnog sektora upotreba radikalnih sredstava borbe nije dopuštena.// ---. podgupu ili delatnost (rep.Poslodavac 2. sindikat i rep udr..// . 103..RADNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. Pravila posebnog pravnog režima primenjuju se u slučaju rešavanja sporova putem štrajka i drugih oblika pritiska.itd. .godišnji odmor se smanjuje srazmerno vremenu provedenom u štrajku.REŠAVANJE KRS U PARNIČNOM POSTUPKU (str.Poslodavac ne može da raskine ugovor o radu . osim u delatnostima od opšteg interesa.) Učesnici u zaključivanju KOLEKTIVNOG UGOVORA KOD POSLODAVCA određuju se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1.U slučaju profesionalnog oboljenja koje je nastupilo pre otpočinjanja štrajka onda zaposleni može da se koristi pravima iz socijalnog osiguranja. tj .poslodavca) 5. prehrambene delatnosti. grupu..Nemaju prava na zaradu tokom štrajka .Srbije. u postupku pred sudom.život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera.. 34 . U oblasti umetnosti i kulture (rep.Imaju sva prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima .sindikat 4. .400) U SLUČAJU ZAKONITOG ŠTRAJKA Zaposleni: . Te delatnosti su: Vodoprivreda.Reprezentativni sindikat kod poslodavca 85.Poslodavac nema pravo da angažuje nove radnike dok radnici štrajkuju.

obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. 30. poreske politike i socijalne zaštite. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . Ove dva odluke se moraju objaviti u „službenom glasniku“. Postupak se okončava donošenjem presude. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti udruženja poslodavaca . aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. a protiv presude se može izjaviti žalba. Sporovi koji nastaju u postupku izmena i dopuna kolektivnih ugovora 3. 54.REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. socijalne politike. 35 . PREDMET TRIPARTITNE SARADNJE (vidi pitanje br. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države.Pravila z anjihovo rešavanje utvrđena su u „Zakonu o parničnom postupku“. Sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora 2. 92. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. Ekonomska . Protiv pravosnažne preude u drugom stepenu se može izjaviti revizija u roku od 30 dana. upravljanja nacionalnim bankama itd.. pod uslovom da pre toga nije stavljeno van snage. radnih odnosa. Organizator štrajka dostavlja poslodavcu odluku o stupanju u štrajk najkasnije 5 dana pre početka štrajka ili 24h pre početka štrajka upozorenja. U savremenim IO se povećao broj pitanja. emigraciono populacione politike. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana od dana donošenja presude. zapošljavanja na nacionalnom. politike nacionalnog budžeta. pod uslovom da ranije nije stavljena van snage Odluka o izuzimanju od primene KU sa proširenim dejstvom prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. Parnični postupak se pokreće tužbom. Rešavanje KRS u parničnom postupku se zasniva na načelu hitnosti. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata 4. STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE O PROŠIRENJU DEJSTVA I ODLUKE O IZUZIMANJU OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. verovatno će pokušati da još jednom privoli radnike da sporna pitanja reše mirnim putem • Najavu štrajka treba shvatiti kao signal upućen drugoj strani kako bi se još jednom razmislilo o zahtevima zaposlenih • Najava štrajka može da se tretira i kao poslednja opomena Obaveza najave štrajka propisuje se zakonom ili KU.391) Cilj najave štrajka je višestruk: • Kad poslodavac sazna da se priprema štrajk . mirno rešavanje KRS. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda.ako se parnični postupak vodi povodom spora o reprezentativnosti sindikata ili UP sud je dužan da vodi računa i o odredbama „zakona o radu“ kojima su propisana pravila za utvrđivanje njihove reprezentativnosti. razvojne.. Može se voditi samo u slučaju da jedna od strana bude reprezentativni sindikat. U delatnostima od opšteg interesa štrajk se najavljuje najmanje 10 dana pre početka štrajka dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. granskom ili međunarodnom planu.NAJAVA ŠTRAJKA (str. To je u nadležnosti Ministra za rad i on to čini u formi odluke.169) Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativno ako za to ispunjava sve propisane uslove.14) PREDMET tripartitne saradnje . monetarne politike. svojinske transformacije. Sa druge strane u sporu mogu da budu poslodavac ili udruženje poslodavaca.277) Odluke o proširenju dejstva KU i odluka o izuzimanju od primene KU mogu se staviti van snage ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih su doneti. Zakonom j epropisano da se parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu rešavati: 1. Odluka o proširenju dejstva KU prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske.

Da je dostojno dužnosti miritelja Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa . Jačanje osećaja solidarnosti kod zaposlenih 3. Predsednik se bira između svih članova tj. ne mogu organizovati štrajk pre nogo iskoriste sve raspoložive mogućnosti za mirno rešavanje spornih pitanja. GGPD Reprezentativnost udruženja poslodavaca utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora za utvrđivanje reprezentnosti. Jačanje partnerske pozicije sindikata ili zaposlenih u odnosu na poslodavca 2. na poslodavca izvrši dodatni ekonomski pritisak kako bi se spor rešio što povoljnije za zaposlene. Dva predstavnika vlade koje imenuje vlada. To je pravilo opšteprihvaćeno u svetu..CILJEVI ORGANIZOVANJA ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str.VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. po pravilu .. grani. 70.. VRSTE ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str. Odluka o izboru miritelja i arbitara se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave na oglas . Povodom zahteva sindikata da ga poslodavac prihvati za jedinog pregovaračkog partnera u sistemu Kolektivnog pregovaranja 4. radi obaveštavanja javnosti... Pridobijanje podrške javnog mnjenja 110. na period od tri godine. Da je državljanin Srbije 2. odnosno štrajkbrejkera od rada . TA.349) Miritelj i arbitar moraju da ispunjavaju sledeće uslove: 1. U R. Odluka se smatra donetom ako za nju glasa 2/3 članova komisije. 5.Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2. 55. Da nije osuđivan na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za tu funkciju 5. podgrupi i Delatnosti 3. PRETHODNI POKUŠAJI MIRNOG REŠAVANJA SPORNIH PITANJA (str. Izbor između kandidata vrši „komisija za izbor miritelja i arbitara“. svaki član komisije može biti predsednik. Ukoliko se vremensko važenje ne zna ili se ne želi ograničiti tad se zaključuje na NEODREĐENO vreme. Komisija ima 6 članova. TA . Prema broju učesnika u njihovom sastavu. Ako su učesnici KU opredeljeni za produžetak KU to moraju učiniti 30 dana pre isteka važenja ugovora. USLOVI ZA IZBOR MIRITELJA I ARBITARA I POSTUPAK ZA NJEGOV IZBOR (str.Srbije.278) Kolektivni ugovor čije se vremensko važenje unapred zna . Oglas objavljuje agencija . 36 . Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa 4.Povodom sporenja dva ili više sindikata o priznavanju prava na obezbeđivanje nedostajuće radne snage. LS. Da ima visoku stručnu spremu 3. 93.Srbije. 109. Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i potpisuju ga ovlašćeni predstavnici .. Po pravilu registruje se kod organa gde je i registrovan KU čije se važenje produžava. grupi. Drugi ciljevi: 1.Udruženje poslodavaca je reprezentativno ako: 1. zaključuje se na ODREĐENO vreme. poslovnih partnera i klijenata poslodavca o poslodavčevom izbegavanju da zaključi KU sa sindikatom 3...409) Primarni cilj je da se odvraćanjem neštrajkača . 4.410) 1. LS.Srbiji kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme .392) Zaposleni . i po dva predstavnika sindikata i UP koje imenuje socijlano-ekonomski savet.Ako poslodavci koji su njegovi članovi zapošljavaju najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R.Ako je u njeg aučlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na tritoriji R. Zakonita i nezakonita 2.

Uredbom ili drugim podzakonskim aktom 3. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. Aktom ekonomsko-socijalnog saveta Tripartitne institucije mogu biti trajnog ili privremenog karaktera. Takva saradnja se može ostvariti na više načina: 1. Uz pomoć tripartitnih institucija koje imaju OPŠTU nadležnost u oblasti ekonomsko socijalne politike i radnih odnosa 3. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. briga o međunarodnim standardima se poverava tripartitnim institucijam opšte nadležnosti.INSTITUCIONALNE FORME TRIPARTIZMA (116) Za uspešno funkcionisanje saradnje između države. obaveza strana usporu je da prethodno pokušaju spor da reše mirnim putem . Uz pomoć tripartitne komisije specijalno ustanovljene za pitanje MOR-a 2. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. Uz pomoć tripartitnih tela koja imaju POSEBNU nadležnost za određene oblasti iz domena tripartitne saradnje 4. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. posredstvom tripart. INSTITUCIONALNA PODELA TRIPARTIZMA (vidi pitanje 14) Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. 37 . Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da od dana najave štrajka i za vreme štrajka nastali spor pokušaju da reše mirnim putem. Nefomalni kontakti između partnerskih strana 16. Voljom tripartitnih subjekata 5.Takva obaveza je propisana i kod nas . udruženja poslodavaca i sindikata najveći značaj imaju tripartitne institucije. U tim pregovorima učestvuju odgovarajući državni organi koji će da ponude predlog za rešavanje spornih pitanja. poslodavaca i sindikata 4. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. Zakonom 2. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. Putem prepiske U zemljama u kojima nije osnovana komisija za saradnju sa MOR-a . konsultacija i pregovora 2. povodom zaključivanja. Neformalne tripartitne konsultacije 2. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. Ako se štrajk najavljuje u delatnostima od opšteg interesa . traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Tripartitna tela se OSNIVAJU na razlićite načine: 1. Strane u sporu se mogu sporazumenti da se u takvo rešavanje uključe i sindikati i udruženja poslodavaca kao ipredstavnici države. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Aktom ministra nadležnog za rad 4.

132) Ovaj princip se smatra jednom od najznačajnijih tekovina radničkog pokreta.Radnih odnosa. Kolektivnog ugovora zaključenog na višem i onog zaključenog na nižem nivou. Ako ovi ugovori nisu potpisani onda ima pravo na 50% plaćenih časova u odnosu na zakonom propisane plaćene časove rada predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije. Njime se zaposlenima garantuje primena pravila po kome se aktima niže pravne snage ne mogu propisivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenim akom više pravne snage. Pravo na plaćeno odstustvo radi obavljanja sindikalne funkcije.135) Subjekti industrijskih odnosa su nosioci određenih prava i obaveza odnosno nosioci određenih interesa. Kolektivnog ugovora .SINDIKALNI PREDSTAVNIK I NJEGOVA PRAVA (str.139) Sindikalni predstavnik ima sledeća prava: 1. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme kolektivnog pregovaranja ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje ili ako je član odbora za kolektivno pregovaranje 38 . Prava i interese zaposlenih može da reprezentuje: -Sindikat -Savet zaposlenih -Većina zaposlenih -Štrajkački odbor Prava i interese poslodavaca -Sami poslodavci -Udruženja poslodavaca Na nivou TA.Trajna tripartitna tela osnivaju se u cilju uspostavljanja i negovanja trajnih oblika tripartitne saradnje . Taj princip posebno dolazi do izražaja pri sagledavanju odnosa između: 1. Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u svojstvu predsednika podružnice ili člana organa sindikata u skladu sa KU ili sporazumom poslodavca ili zaposlenog. PRINCIP POVOLJNOSTI ZA ZAPOSLENE (str. Za određena istraživanja 2. Za izradu odgovarajućih studija 3. 3. pravilnika o radu i ugovora o radu.Ekonomska i socijalna politika 2. umesto predstavnika države učestvuju i predstavnici njihovih nadležnih organa u skladu sa zakonom. u skladu sa KU ili Sporazumom poslodavca i zaposlenog. Postoje 4 vrste takvih tela: 1. U radu tripartitnih tela učestvuju i neutralni eksperti 22. politike zapošljavanja i emigraciono populacione politike 3. ekoloških pokreta.Tripartitna tela u oblasti monetarne politike Privremena tripartitna tela prestaju da rade po okončanju posla zbog kojeg su osnovana. Osnivaju se voljom sva tri partnera kao i odlukom ekonomsko socijalnog saveta. Za izradu nacrta zakona 4.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. To znači . Međutim ako ti ugovori nisu zaključeni . Stalna tripartitna tela se mogu razvrstavati prema oblastima u kojim deluju a to su : 1. LS . zakona i drugih akata kojima se uređuju IO 2. mogu se propisivati veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Kod nepovoljnih odredaba za radnike se primenjuje princip o automatskoj ništavnosti. Ustava. udruženja potrošača itd. Tu su još i drugi predstavnici udruženja penzionera. 18. 3. odnosno radi obezbeđivanja međupartnerske saradnje na duži rok. onda on ima pravo na: a) 40h plaćeno mesečno + po jedna čas na svakih 100 članova b) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200h 2. Za izradu nacrta drugih opštih akata 17. da se kolektivnim ugovorom zaključenim na bilo kom nivou.

-drugom odgovarajućem postupku Prema pravnom režimu po kojem se rešavaju: • Opšti • posebni Prema nivou na kome nastaju: 1. -Sporovi pred odborom za mirenje. Sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku 3. NOVČANE KAZNE se mogu izreći ako poslodavac . 4. pred arbitrom ili pred sudom 5.UPRAVNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. -na nivou poslodavca 105. 2. -arbitražom. 4. 61. -nacionalnom. 5.regionalnom. -između poslodavaca i saveta zaposlenih 8. novčane i druge kazne. 2. Ako odsustvuje sa rada zbog učešća u kolektivnom pregovaranju ili zbog zastupanja zaposlenog. -Između sindikata. Predvidi povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku Ako se štrajkom ugrozi javni red i mir nadležni državni organ može privremeno zabraniti organizovanje štrajka i naložiti radnu obavezu ili preduzeti druge mere kojima bi se obezbedilo minimum procesa rada. pravilnikom o radu i ugovoru o radu. -jedinica TA. -U postupku mirenja. -sudom. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa KU.300) Prema predmetu spora : Interesni i pravni Prema stranama u sporu: 1. odnosno sankcije. -između LS i sindikata odnosno UP. 5. VRSTE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str.4. -izemđu učesnika u zaključivanj KU Prema organima koji ih rešavaju: 1. -drugim nadležnim organom Prema postupku u kojem se rešavaju: 1. -granaGPD. 39 . -jedinica LS. Prekršajna odgovornost se ne odnosi samo na organizatore i učesnike nezakonitog štrajka već i na poslodavce. -između AP i sindikata odnosno UP 6. 2. Ne obezbedi minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa 2. 3. 3. odnosno odgovorno lice kod poslodavca: 1. 4. -između poslodavaca. -između poslodavaca i većine zaposlenih 7.404) U pravu većine zemalja protiv pravne radnje organizatora nezakonitog štrajka i učesnika takvog štrajka smatraju se prekršajima za čije izvršenje se mogu izreći zatvorske. 3. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja . -međ. -sudskom i 4. 2. -arbitražnom 3. 7. 6. -Međunarodnom globalnom. -između države i sindikata odnosno UP. Upotrebi prinudu radi okončanja štrajka 4. ako zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem .

376) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova strane u sporu su dužne da sporna pitanja rešavaju po pravilima utvrđenim tim zakonom. Miritelj je dužan da raspravu zakaže u roku od tri dana od dana prijem predloga za pokretanje postupka i prateće dokumentacije o predmetu spora. Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da te razloge saopšti 3 dana od dana dostavljanja preporuke . može se uskratiti pravo na isključivo predstavljanjeprava i interesa zaposlenih.Krivičnog dela POVREDE PRAVA NA ŠTRAJK . prevarom. On otvara i vodi raspravu. Za ovo krivično delo neophodno je da se ispune sledeći uslovi: • Da je štrajk organizovan na nezakonit način • Da tako organizovan štrajk prate naročite okolnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima.Srbije. sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja.405) Pravi se razlika između: . Preporuka se daje u pisanoj formi sa obrazloženjem. inspirator. Članovi odbora su dužni da preporuku donesu pet dana od dana zaključenja rasprave. Sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja ako se njime rešava KRS nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje ili povodom ostvarivanja prava na štrajk. Ovo niej u skladu sa načelom dobrovoljnosti ali je legitimno. a ako tako ne postupe miritelj ima pravo da samostalno donese preporuku. 40 . • Da se radnja izvršenja krivičnog dela ne može kvalifikovati kao neko drugo krivično delo. 84. Ako se predmet spora vezuje za kolektivni ugovor . * Kao izvršilac se pojavljuje organizator. sporazum o rešenju spora postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Miritelj i strane u sporu moraju da odrede po jednog predstavnika za odbor za mirenje.Krivično delo ZLOUPOTREBE PRAVA NA ŠTRAJK Krivično delo povrede prava na štrajk se pojavljuje u dva oblika: Izvršilac prvog oblika krivičnog dela može da bude svako lice koje upotrebom sile . 83. Krivično delo zloupotrebe prava na štrajk postoji ako je štrajk organizovan na protivzakonit način i ako ga prate naročite opasnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi. Objavljivanje se vrši sredstvima javnog informisanja sa ciljem da javnost sudi o preporuci. Ako se strane u sporu opredele za njeno prihvatanje dužne su da zaključe „sporazum o rešenju nastalog spora“. POSTUPAK MIRENJA Postupak mirenja se odvija u skladu sa načelom hitnosti. 81. Neophodno je da postoji „direktni umišljaj“ Izvršilac drugog oblika krivičnog dela je poslodavac. Neprihvatanje preporuke podrazumeva obavezu navođenja razloga za takvo postupanje. Međutim . Po okončanju postupka mirenja miritelj zaključuje raspravu i sa drugim članovima odbora za mirenje donosi preporuku o načinu rešavanja KRS. Preporuka se smatra donetom ako su za nju glasali svi članovi odbora. ako predmet spora nije vezan za kolektivni ugovor . ucenom ili na drugi način sprečava zaposlene da ostvaruju pravo na štrajk. Dealtnostima od opšteg interesa smatraju se delatnosti za odbranu i bezbednost republike srbije.Sindikatu koji nezakonit štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa . Agencija na predlog miritelja može objaviti preporuku i razloge za njeno neprihvatanje. Miritelj uvek presedava odborom za mirenje. kao i poslovi neophodni za izmirivanje međunarodnih obaveza R. KOLEKTIVNI RADNI SPOR U DELATNOSTIMA OD OPŠTEG INTERESA (str. vođa ili učesnik nezakonitog štrajka * Neophodno je da je radnja izvršenja počinjena sa umišljajem. 106. a krivično delo je otpuštanje učesnika štrajka sa posla ili drugih mera kojima se povređuju njihova prava.PRAVNE POSLEDICE PRIHVATANJA ODNOSNO NEPRIHVATANJA ODLUKE ODBORA ZA MIRENJE (str. pretnjom .KRIVIČNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str.379) Doneta preporuka nije obavezujuća za strane u sporu.

OPŠTI kolktivni ugovor 2.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str.Sektoru u kome se zaključuju: . prisustvuje pregovorima 2.249) Kolektivni ugovor je autonomni opšti akt kojim se uređuju: 1. odgovornosti iz radnog odnosa .javni 4. Prava.kolektivni ugovori o odmorima.Vrstu kolektivnog ugovora 2. Ako tako ne postupe dužne su da o tome obaveste agenciju. odnosno za sindikat i udruženje poslodavaca Kolektivni ugovor sadrži obligacionopravne i normativnopravne odredbe. Ako ga podnese jedna strana . ptt-a. saobraćaja. dužne su da – u roku od tri dana od dana nastank akolektivnog radnog spora – agenciji za repavanje radnih sporova podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja spornih pitanja. Strane u sporu nastalom u delatnostima od opšteg interesa. pojedinačno ili zajednički .na neodređeno 2. bude nepristrasan 46.250) 1. odnosno povodom radnog odnosa 2.na određeno . Predlog sadrži podatke: 1. ukazuje pregovarackim stranama na predloge koji su u suprotnosti sa zakonom i drugim propisom 3.Kolektivni ugovori o zaradi . U tom slučaju direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak. Prema predmetu njihovog regulisanja . Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora 3. AGENCIJI za mirno rešavanje radnih sporova. zdravstvene zaštite. . pruža stručnu i drugu pomoć pregovaračkim stranama odnosno učesnicima u postupku 4.Kolektivni ugovor KOD POSLODAVCA Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovor za određenu granu.. agencija dostavlja celokupnu dokumentaciju drugoj strani sa molbom da u roku od tri dana odgovori da li prihvata učešće miritelja u pregovorima. Miritelj ima OBAVEZU da: 1.375) PREDLOG za uključivanje miritelja u kolektivne pregovore podnose strane .Pregovaračke strane 3. Međutim poseban kolektivni ugovor zaključuje se i na nivou jedinica LS i TA. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuje se između poslodavca i reprezentativnog sindikata kod poslodavca Pored njih postoje još: 1.. Pravna priroda njegovih normi . Obligacioni deo kolektivnog ugovora 41 . obaveze. 80..Učešće i uloga miritelja u kolektivnom pregovaranju (str.POSEBNI kolektivni ugovor 3. prosvete.. 3. Prema vremenu na koje se zaključuju: .U pitanju su delatnosti koje se obavljaju u oblasti: vodoprivrede.materijalni . naknadi zarade i drugim primanjima . podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju republike Srbije. grupu . Druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca. proizvodnja prehrambenih proizvoda.privatni .. odsustvima i drugim uslovima rada. itd.PREDMET I OBLIK KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.Mesto i vreme pregovora Ako je predlog ZAJEDNIČKI podnet onda se napominju i podaci o sporazumno određenom miritelju. Međusobni odnosi učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora 4.procesni 45.

Zarade . ne primenjuje na pojedine poslodavce na koje je proširen .Princip autonomnosti 2. Uz zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom . odnosno udruženja poslodavaca na koga se odluka odnosi. d.Princip tripartizma 4. radno vreme 4.Pravo na učešće u radu tripartitnih tela i institucija 4. objavljivanja i stupanja na snagu kolektivnog ugovora Normativni deo: 1.klauzula socijalne sigurnosti klauzula o očuvanju socijalnog mira klauzula o obavezi uticanja na svoje članstvo klauzula o davanju prednosti metodamam mirnog rešavanja KRS klauzule o participaciji zaposlenih f. IZUZIMANJE OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA SA PROŠIRENIM DEJSTVOM (276) Ministar nadležan za rad . 65. Sindikat stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar . obaveze i odgovornosti zaposlenih 2.Princip dobrovoljnosti 3.Uslovi prestanka radnih odnosa: Kolektivni ugovor se zaključuje u PISANOJ formi. podnose se i dokazi o razlozima za izuzimanje od primene. poslodavci i udruženje poslodavaca po isteku roka od 3 godine od dana donošenja rešenja. a) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u postupku o kojem odlučuje poslodavac b) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar na predlog „Odbora“ c) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar za rad na osnovu KONAČNOG predloga odbora. e.Pravo na učešće u rešavanju KRS 3. 42 a. izmena i dopuna.PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. Prava . može odlučiti da se oktroisani kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada . zahtev mogu podneti sindikat. 26. u skladu sa zakonom i drugim propisima.Druga prava u skladu sa zakonom 25. Pravo na učešće u radu multipartitnih tela i institucija 5. Takvu odluku donosi MINISTAR na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca. Međutim sindikat sa svojstvom reprezentativnosti ima veća prava nego onaj koju to svojstvo nema. b. naknade zarada i druga primanja zaposlenih 3.Princip relativne neutralnosti države 53. c. postupku i uslovima zaključivanja. odnosno na pojedina udruženja na koja je proširen.148) Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti tj. Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST SINDIKATA I PRAVA REPREZENTATIVNOG SINDIKATA (str.PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS (str. Prava reprezentativnog sindikata su: 1. Od dejstva kolektivnog ugovora automatski se izuzimaju i zaposleni kod tog poslodavca .151) Sindikat ima svojstvo pravnog lica što znači da mu se priznaju pravna i poslovna sposobnost . .Princip ravnopravnosti strana u sporu 5. odmori i odsustva 5. ako zbog FINANSIJKO POSLOVNIH REZULTATA nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor. klauzule o načinu.326) Osnovni principi su: 1. Odluku donosi ministar nadležan za rad po pribavljenom mišljenju ekonomsko-socijalnog saveta.

LS. poslodavaca i države (jedinica TA) (povodom institucionalnih i drugih oblika tripartitne saradnje) Kolektivni interesi zaposlenih mogu se ugroziti. Broj akta o registraciji sindikata čija reprezentnost se osporava 3. GGPD može podneti isključivo DRUGI SINDIKAT osnovan za TJ ili GGPD i sindikat čija se reprezentativnost ispituje. utvrđen rešenjem poslodavca. PREISPITIVNAJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA UP može podneti ZAHTEV za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđenoj reperezentativnosti. UP ima 15 dana da dostavi te dokaze. politke zapošljavanja. LS . Moguće dokaze kojima se potkrepljuju razlozi o preispitivanju reprezentnosti POSLODAVAC je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat čija reprezentativnost se ispituje i da traži DOKAZE o ispunjavanju uslova reprezenativnosti. Rok za dostavljanje dokaza je 15 dana. TA. tripartitnih odnosa i poslodavačkih aranžmana sa savetom zaposlenih.240) Kolektivni interesi poslodavaca PROISTIČU iz kolektivnog pregovaranja . Sindikat je dužan da u roku od 8 dana dostavi dokaze. sporenja i tripartitne saradnje.Srbiju. Zaposlenih i poslodavaca (Kolektivno pregovaranj i KRS) 2.KOLEKTIVNI INTERESI POSLODAVACA (str. GGPD kao i sindikat kod poslodavca čija je reprezenativnost utvrđena rešenjem ministra podnosi se Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja pposlodavaca. Naziv sindikata čija reprezentnost se dovodi u pitanje 2. Zahtev sadrži : 1. svojinske transformacije. Razlozi zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 4. Postupak se okončava donošenjem pozitivnog ili negativnog rešenja . KOLEKTIVNI INTERESI ZAPOSLENIH (str. Sindikat za R. rešavanj KRS. TA. naročito u slučaju kad kolektini ugovor kod poslodavca nije zaključen. stim što se negativno rešenje objavljuje u „službenom glasniku“ 31. Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženju poslodavaca podnosi se ODBORU za utvrđivanje reprezenatativnosti Zahtev sadrži: 1. 43.238) Kolektivni interesi su zajednički . Saveta zaposlenih i poslodavca 5. Tad poslodavac stiče mogućnost da jednostrano uredi pitanja koja su predmet kolektivnog pregovaranja.Broj akta oba udruženja 4. može se pokrenuti . ) 3. odnosno povrediti i opštim aktom poslodavaca. ekonomsko-socijalni. LS (povodom normativnih i drugih aktivnosti) 4. Zaposlenih i države (politika vlade.POSTUPAK za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca .Zaposlenih i jedinica TA .Naziv udruženja koje podnosi zahtev i onoga koje se ispituje 2. Rešenje o gubitku reprezenatativnosti se objavljuje u „službenom glasniku RS“ 42. kulturni i drugi interesi koji mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja . na inicijativu poslodavca koji je doneo rešenje ili na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca . Odbor je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva za preispitivanje reprezentativnosti o tome obavesti sindikat i da zatraži dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti. profesionalni ... udruženja čija se reprezentativnost ispituje. 43 .Dokazi Odbor je dužan da u roku od 8 dana obavesti UP čija se reprezenattivnost ispituje i da zatraži dokaze o ispunajvanju uslova.Razloge zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 5.. Sindikata. Nivo osnivanja UP čija se reprezenativnost ispituje 3. Kolektivni interesi mogu biti predmet preispitivanja između: 1. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata osnovanog za teritoriju RS . zakonska rešenja.

sindikata i države Za poslodavce veliki značaj imaju i državni propisi kojima se garantuju minimalni uslovi rada i zaposlenja. 44. 51. ugrožavanja. sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca.ugovor o punomoćju (sindikat ima ulogu punomoćnikakoga su ovlastili zaposleni) .Kolektivni interesi polsodavaca mogu biti predmet zadovoljavanja. Ti predstavnici moraju da imaju uredno OVLAŠĆENJE izdato od nadležnog organa. opšti akt koji sadrži dve grupe normi.pokretanje inicijative za otpočinjanje pregovora .delovodstvo bez naloga (svoju ratifikaciju dobija po zaključivanj KU) -ugovor u korist trećeg (sindikat pregovara sa poslodavcem u korist zaposlenih) -neimenovani ugovor 2.registracija kolektibnog ugovora . Reprezentativni sindikat je dužan da u pregovorima koji se vode radi zaključivanja KU kod poslodavca .utvrđivanje predloga kolektivnog ugovora . zaštite i unapređenja odnosa koji se uspostvaljaju između: a) Poslodavaca i zapolsenih b) Poslodavaca i države c) Poslodavaca i saveta zaposlenih d) Poslodavaca .objavljivanje kolketivnog ugovora Postupak izmene i dopune KU istovetan je sa postupkom pregovora koji se vode radi zaključivanja kolektivnog ugovora.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVRA (str. U pregovorima u ime pregovaračkih strana učestvuju njihovi predstavnici. od kojih su jedne normativnopravnog karaktera .autonomni opšti akt kojim se u korist zaposlenih propisuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom O pravnoj prirodi KU postoje tri teorije: 1. POJAM I PRAVNA PRIRODA KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivni ugovor je : 1.255) Ako u pregovorima učestvuju više sindikata i više udruženja poslodavaca ili onih koji su zaključili sporazum o udruživanju zbog ispunjenja uslova rep. U postupku se najčešće preduzimaju sledeće radnje: . UGOVORANA TEORIJA posmatra kolektivni ugovor kao: . Opšti akt koji se zaključuje u pisanoj formi 5.zaključivanje kolektivnog ugovora . Podudaranje interesa poslodavaca i zaposlenih je obično kada se radi o zajedničkom nezadovoljstvu zakonskim rešenjima ili vladinim projektima. povređivanja. a drugi obligacionopravne prirode. Članove odbora sporazumno određuju sindikati odnosno udruženja poslodavaca. Postupak zaključivanja KU se sastoji iz dve faze – faze pregovaranja i faze zaključivanja ugovora. autonomni opšti akt 2. rezultat saglasnosti autonomnih volja poslodavaca i sindikata 3. 4. NORMATIVNA TEORIJA kolektivni ugovor posmatra kao specifični opšti normativni akt kojim se stvara objektivno pravo. 3. PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KU (str.usvajanje kolektivnog ugovora .izrada teksta nacrta kolektivnog ugovora .273) 44 . Onda se obrazuje ODBOR ZA PREGOVORE.MEŠOVITA TEORIJA sadrži elemente i ugovorne i normativne prirode. KU se tretiraju kao akti pravila koji se odnose na članove određene grupe. 50.

ako ne bude ponovo izabran 6. 91. Proširivanjem dejstav KU se proširuje i važenje KU na sindikate i poslodavce koji nisu potpisnici KU. PTT.. vodoprivreda.388) Opšti režim štrajka se propisuje za rešavanje KRS u privatnom sektoru. Poseban režim štrajka propisuje oštrije uslove za organozovanje štrajka. U delatnostima od opšteg interesa štrajk s emože organizovati pod uslovom da se njime ne ugrozi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost ljudi i imovineelementarni uslovi života građana itd. ako se neuredno odaziva na poziv agencije 9. Zahtev za brisanje iz imenika mogu podneti: 1.. Rešenje donosi Direktor agencije u roku od 15 danan od dana podnošenja zahteva. zdravstvena zaštita.Reprezentaivni sindikat koji ima predstavnike u ekon-soc savetu 4. Dans. na lični zahtev 11.Reprezentativno udruženje poslodavaca koji ima predstavnike u eko-soc savetu U pojedinim slučajevima rešenje se donosi u saglasnosti sa eko-soc savetom. ako odugovlači postupak mirnog rešavanja KRS 10.na zaposlene koji su članovi sindikata koji je učestvovao u zaključivanju KU 2. personalnu i teritorijalnu dimenziju.390) 45 . nedostojan vršenja dužnosti 5. Opšti režim štrajka karakteriše činjenica da se njegovom organizovanju može pristupiti bez većih ograničenja.OPŠTI I POSEBAN REŽIM ŠTRAJKA (str.Poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženaj poslodavaca 3.poslodavce koji su u vreme zaključivanja KU bili članovi udruženja poslodavaca 2. ako odbije da se stručno usavršava 7.na zaposlene koji su članovi sindikata koji nije učestvovao u zaključivanju KU 3.Dejstvo KU može se posmatrati kroz vremensku. ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni članom 38 zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 2. Socijalno-ekonomski savet 2. Teritorijalna dimenzija – razlikuje interkategorijalne i kategorijalne KU OPŠTI I POSEBAN KU se primenjuje i obavezuje: 1.. Dejstvo traje dok je ugovor na snazi. je ulestala praksa da se u ugovore unose „antištrajk klauzule“ kako bi se zaposleni uzdržavali od štrajka. donosi se rešenje o njihovom brisanju . ako nestručno i nesavesno obavlja svoju dužnost 8. itd. Vremenska dimenzija KU se može posmatrati sobzirom na početak. Početak dejstva se poklapa sa njegovim stupanjem na snagu. usled gubitka poslovne sposobnosti 12. Prestankom važenja KU prestaje i njegovo dejstvo. One više odgovaraju poslodavcim nego zaposlenima.Vlada republike Srbije 3.353) 1. komunalne delatnosti. a poseban režim za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg inetresa. ako je osuđen na krivično delo najmanje 6 meseci bezuslovno 4. zbog gubitka državljanstva 3. Personalna dimenzija – KU ne obavezuje samo učesnike u njegovom zaključivanje već i subjekte u čije ime je zaključen. (markirani) 89. proizvodnja prehrambenih proizvoda. trajanje i prestanak njegovog dejstva. usled smrti Ako se steknu uslovi .Poslodavce koji su naknadno istupili iz udruženja poslodavaca (6meseci nakon) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA se primenjuje: 1.na zaposlene koji nisu članovi sindikata 71. Brisanje miritelja i arbitara iz imenika (str. Delatnosti od opšteg interesa su: Vojska i policija.ODLUKA O STUPANJU U ŠTRAJK (str.

ZAKONIT I NEZAKONIT ŠTRAJK (str.Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator štrajka.Zahtevi zaposlenih 2. Prethodi mu pokušaj mirnog rešenja spornih pitanja.da je štrajk usmeren protiv određenog poslodavca 4. Npr. Pribegava mu se zbog dugotrajnog nezadovoljstva zaposlenih u svim oblastima rada osim u delatnostima u kojima je štrajk trajno ili privremeno zabranjen.Vreme otpočinjanja štrajka 3. grupi.393) Da bi štrajk bio zakonit neophodno je : 1. Odlukom o stupanju u štrajk određuje se: 1. GRANSKI I GENERALNI ŠTRAJK (str.395) Granski štrajk organizuje sindikat u grani.ugovor o radu se privremeno „suspenzuje“ Pribegavanje lokautu se vrši i zbog neisplativog rada sa neštrajkačima 97.itd 112.onemogućava im se pravo na zaradu .Članovi štrajkačkog odbora koj iu ime zaposlenih vode štrajk 95..Mesto okupljanja 4. da su štrajkački zahtevi vezani za predmet KRS 3. Ovaj štrajk može da ima i politička obeležja. U tom štrajku se privremeno zaustavlja rad ogromnog broja zaposlenih..zaposlenima se onemogućava da rade u preduzeću . Ako s ene donese odluka o stupanju u štrajk. Štrajk kome nije prethodilo donošenje odluke o stupanju u štrajk može se kvalifikovati kao nezakonit.. LOKAUT LOKAUT je pravo poslodavca da privremeno zatvori preduzeće ili deo preduzeća .. ODLUKA o stupanju u štrajk treba da sadrži podatke o zahtevima zaposlenih i vremenu otpočinjanja štrajka. podgrupi i delatnosti. odnosno da zaposlenima ili delu zaposlenih privremeno zabrani rad u preduzeću kako bi ih primorao da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca. da ga organizuje ili njegovu organizacije preuzme sindikat ili većina zaposlenih 2. To je obično sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca. . 46 . Generalni se organizuje na nacionalnom nivou radi zaštite profesionalni i eko-soc interesa zaposlenih..da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešenje Dovoljno je da jedna uslov ne bude ispunjen pa da se štrajk smatra nezakonitim..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful