INDUSTRIJSKI ODNOSI ~Skripta~ 5.

IZVORI PRAVA DOMAĆEG POREKLA (knjiga, str 51) Pravimo razliku između: Heteronomnih izvora , je stvara isključivo država Autonomnih izvora , koje stvaraju poslodavci i zaposlenih i njihove asocijacije , kao i subjekti tripartitnih odnosa. To razvrstavanje treba shvatiti u relativnom smislu budući da : 1) autonomno pravo u oblasti ind. Odnosa nije potpuno autonomno i odvojeno od državnog prava , jer je njeno polazište u ustavu, zakonu, i drugim državnim aktima. 2) U kolektivnom pregovaranju učestvuje i država , u svojstvu poslodavca 3) U stvaranju tripartitnih dogovora i sporazuma, pored zaposlenih i poslodavaca učestvuje i država. HETERONOMNI IZVORI PRAVA 1) Ustav Ustav je najviši pravni akt , odnosno akt najviše pravne snage. Njome se utvrđuju osnovna načela društveno ekonomskog života. Ustavom se garantuju pravo na štrajk i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja i učešće zaposlenih u upravljanju. 2) Zakon Zakon predstavlja jedan od najznačajnijih izvora prava industrijskih odnosa. Njime se bliže i potpunije uređuju odnosi između poslodavca , zaposlenih i države. Jednim zakonom se ne mogu urediti sva pitanja iz oblasti industrijskih odnosa, već se uređuju većim brojem zakona. Npr. Sistem kolektivnog pregovaranja jednim, ostavrivanje prava na štrajk drugim, mirno rešavanje radnih sporova trećim.... Zakonom o radu, uređuju se pitanja vezana za kolektivno pregovaranje, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, udruženja poslodavaca itd. 3) Podzakonski akti Podzakonski akti su državni opšti pravni akti koji su po pravnoj snazi niži od zakona. Njima se bliže određuju pojedina pitanja koja se uređuju zakonom, zbog čega se označavaju kao akti za sprovođenje zakona. Uredbe – dolaze do izražaja u uslovima ratne i neposredne ratne opasnosti Pravilnici – njima se bliže uređuju pojedina pitanja koja zakonom ili uredbom nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora. Odluke i rešenja – sa njima se takođe bliže uređuju pojedina pitanja koja aktima više pravne snage nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. AUTONOMNI IZVORI PRAVA 1) Kolektivni ugovor Kolektivni ugovor je specifična vrsta ugovora, kojom se regulišu odnosi između posloddavca i zaposlenih. Kolektivni ugovor je po nastanku ugovor a po dejstvu normativni akt. Kolektivni ugovor je pismeni sporazum između poslodavca , grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije , s jedne strane i profesinalno strukovne organizacije radnika s druge strane , kojom se uređuju prava i obaveze i odnosi izmedju potpisnika kolektivnog ugovora. U našoj zemlji može da se zaključi opšti , posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca. Kolektivni ugovor se sastoji iz obligacionog dela i normativnog dela. Obligacioni deo najčešće sadrži klauzule o socijalnom miru, metodima mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, participaciji i obavezi delovanja na svoje članstvo. Normativni deo sadrži odredbe o pravima , dužnostima i odgovornostima zaposlenih i poslodavaca kao i odredbe o zaradama, naknadi zarada i drugim primanjima, radnom vremenu , godišnjim odmorima i slično 2) Tripartitni sporazumi i dogovori Zaključivanje tripartitnih sporazuma smatra se uobičajenim načinom uređivanja odnosa i usklađivanja interesa između države , poslodavaca i zaposlenih. Nešto ređe zaključuju se tripartitni dogovori. Tripartitnim dogovorima, po pravilu, uređuju se šira i značajnija pitanja od pitanja koja se uređuju sporazumima 3) Opšti akti poslodavca Statut je osnovni i najviši akt preduzeća. Ostali akti moraju biti u skaldu sa statutom.
1

Statut donosi skupština , a njime se uređuju sledeća pitanja: firma i sedište, delatnost, zastupanje preduzeća, način raspoređivanja dobiti i pokrića gubitka , rezerve preduzeća, organi preduzeća, uprava-obaveze i odgovornosti .... itd. Pravilnici i odluke moraju biti u skladu sa statutom preduzeća. Pravilnike i odluke donose nadležni organi preduzeća u skladu sa zakonom. Po pravilu svaki poslodavac treba da ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac kod koga nije potpisan kolektivni ugovor treba da donese pravilnik o radu, radi bližeg uređivanja zarade, naknade radova i drugih uslova rada. Pravilnikom se bliže određuju prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada. Odlukom se uređuju obim i način ostvarivanja određenih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i povodom radnog odnosa. Odluka može da se odnosi na sve zaposlene ili samo na pojedine kategorije zaposlenih. 33) PRINCIPI I OBLICI ORGANIZOVANJA UDRUŽENJA POSLODDAVACA (Knjiga str.174) PRINCIPI Poslodavačko organizovanje temelji se na granskom i na teritorijalnom principu. Osim toga ono se temelji i na principu odgovornosti. Princip dobrovoljnosti karakteriše činjenica da svaki poslodavac ima pravo da samostalno odluči o tome da li će se učlaniti u udruženje poslodavaca i u koje udruženje će se učlaniti. Granski princip organizovanja primenjuje se ako se poslodavci koji obavljaju delatnost u istoj grani , grupi i podrgupi ili delatnosti organizuju u gransko udruženje , odnosno u strukovno udruženje poslodavaca. Podgransko organizovanje i delovanje poslodavaca proizilazi iz njihovog prava da se udružuju u oviru iste grupe ili podgrupe, kao integralnih delova određene grane ili delatnosti. Teritorijalni princip – saglasno tom principu , u našoj zemlji , udruženja poslodavaca mogu se osnivati na opštinskom , gradskom , pokrajinskom i republičkom nivou. Teritorijalni princip poslodavačkog organizovanja primenjuje se i u privatnom i u javnom sektoru. Udruženja poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom planu. OBLICI Najznačajniji oblici organizovanja i delovanja poslodavaca smatraju se udruženja poslodavaca i privredne komore. Udruženja poslodavaca se osnivaju na lokalnom, regionalnom ,granskom, nacionalnom i međunarodnom planu. Osnivaju se u određenoj grupi , grani, podgrupi ili delatnosti, što znači da se u jednoj grani ili delatnosti mogu osnivati po dva ili više udruženja poslodavaca. Osim toga one se mogu osnivati i za dve ili više grana. LOKALNA I REGIONALNA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci na područiju TA i LS odnosno u grupi , podgrupi, grani i delatnosti mogu da se udruže ili učlane u lokalno ili regionalno udruženje poslodavaca. Odluku o tome donose sami i na osnovu njihovih procena i očekivanja od takvih udruženja. Članstvo u lokalnom udruženju poslodavaca nije smetnja za sticanje članstva u regionalnom , granskom i nacionalnom udruženju sličnih programskih opredelenja. GRANSKA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci koji obavljaju delatnost u grani, grupi , podgrupi ili delatnosti, shodno granskom principu organizovanja, mogu osnivati granska udruženja poslodavaca ili se u njih učlaniti. Unutar jedne grane ili delatnosti može se osnovati više udruženja. Moguće je i da poslodavci koji obavljaju delatnost u dve ili više srodnih grana se opredele za osnivanje zajedničkog udruženaj poslodavaca. Koncept jednog udruženja za dve grane ili za više grana odnosno delatnosti , naročito je aktuelan za male i nerazvijene zemlje.tj. Za zemlje u kojima u jednoj grani ili delatnosti posluje zanemarujući broj poslodavaca Nasuprot tom konceptu , u većini zemalja mogu se osnivati unutargranska udruženja. Tu se okupljaju poslodavci istim ili srodnim poslovima unutar grane ili dleatnosti. Takva udruženja su karakteristična za visokorazvijene zemlje. Osnivanje unutargranskog udruženja poslodavaca tj. Njihovo osnivanje u grupi ili podgrupi u skladu je sa sve ubrzanijim naučno tehničkim razvojem. Kolektivni ugovor na granskom nivou, u mnogim zemljama smatraju se osnovnim i najznačajnijim oblikom uređivanja uslova rada i zaposlenja. Kod nas, interese poslodavaca na granskom nivou uglavnom zastupa unija poslodavaca. NACIONALNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA
2

Nacionalne konfederacije udruženja poslodavaca osnivaju granski i teritorijalno organizovana udruženja poslodavaca. Može biti centralizovana i decentralizovana konfederacija. MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA Međunarodna organizacija poslodavaca ima veoma značajnu ulogu u aktivnostima MORa. Ona pruža određenu pomoć i nacionalnim delegacijama , naročito pri zauzimanju stavova prema MOR-a Asocijacije poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom regionalnom planu. Najpoznatija je „Savez industrija evropske unije“ i „Evropski centar za javna preduzeća“ 34) FUNKCIJE I UNUTRŠNJA STRUKTURA UDRUŽENJA POSLODAVACA (knjiga_str. 183) Spoljašnje funkcije U odnosu na državu: - dostavljanje predloga o ekonomskoj , razvojnoj i socijalnoj politici - obezbeđivanje svojih predstavnika u ekonomsko-socijalnom savetu - pružanje pomoći javnim službama za mirno rešavanje radnih sporova U odnosu na sindikat: - učešće u kolektivnom pregovaranju - učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova - učešće u drugim aranžmanima sa sindikatom, itd. U odnosu na međunarodne asocijacije - učešće njihovih predstavnika u gotovo svim organima i telima MOR-a - učešće njihovih predstavnika u organima „Međunarodne konfederacije poslodavaca“ - učešće njihovih predstavnika u organima drugih međunarodnih organizacija Unutršnje funkcije ... su okrenute prema njihovoj unutrašnjoj organizaciji ,njihovim aktivnostima , organima i telima i njihovom članstvu , a to su: - Utvrđivanje politike dohodaka i zarada radi davanja preporuka svojim članovima - koordiniranje aktivnosti u postupku kolektivnog pregovaranja - davanje mišljenja u vezi sa rešavanjem kolektivnog radnog spora - davanje informacija o pitanjima značajnim za utvrđivanje i ostvarivanje ciljeva u oblasti ekonomske , razvojne , socijalne politike, monetarne , carinske , poreske politike, politke zapošljavanja itd. Udruženje poslodavaca ima sledeću strukturu: 1. Skupština 2. izvršni odbor ili generalni savet 3. sekraterijat Skupština je najviši organ udruženja. Sastavljena je od predtavnika članova udruženja. U svojstvu najvišeg organa donosi statut i utvrđuje politiku udruženja. Izvršni odbor , odnosno generalni savet je izvršni organ skupštine. Njegova osnovna dužnost je da se stara za sprovođenje politike udruženja . Njegova članove bira skupština. Sekraterijat čine stručne službe za obavljanje administrativno – tehničkih i drugih poslova za potrebe udruženja i njegovih organa. Veoma je bitno da u tim službama rade kompetentni i odgovorni kadrovi Pri udruženju deluje i veći broj odbora, komisija i drugih pomoćnih tela . Imenuje ih izvršni odbor ili skupština udruženja i njihovo delovanje može biti privremeno ili trajno. U većini udruženja deluje i komitet specijalista . Udruženja poslodavaca se finansiraju iz doprinosa i donacija svojih članova, ona imaju pravo i da osnuju fondove za pružanje solidarne pomoći poslodavcima čiji radnici štrajkuju. 6.IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA MEĐUNARODNOG POREKLA (str.64) To su: - Konvencije i preporuke MOR-a - Ustav MOR-a - Filadelfijska deklaracija - Povelja evropske zajednice o osnovnim soc. Pravima + akti organizacije UN
3

KONVENCIJE I PREPORUKE su najznačajniji opšti akti međunarodne organizacije rada. Donosi ih „Opšta konferencija MOR“. Postupak njihovog donošenja je dugotrajan , višefazan i veoma složen i može trajati i po dve, tri godine. Konvencijama se utvrđuju međunarodni radni standardi i tretiraju najznačajnija pitanja iz nadležnosti MOR-a. Zemlje članice MOR-a dužne su da usvojenu konvenciju, najkasnije u roku od 12 meseci, podnesu na ratifikaciju svom parlamentu. Ratifikovana konvencija se tretira kao pravno obavezujući akt, čija se pravna snaga smatra jednakom snazi zakonske norme. Ratifikovanu konvenciju država je dužna da primenjuje deset godina , a ukoliko se konvencija ne produži , ona se automatski produžava za narednih 10 godina. Poseban značaj imaju sledeće konvencije: • Konvencija o slobodi udruživanja • Konvencija o organizovanju i kolektivnom pregovaranju • Konvencija o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada Preporuke nemaju karakter pravno obavezujućih akata. One se svode na davanje smernica državama članicam i njihovim sindikatima i udruženjima poslodavaca za preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti u oblasti ekonomske, razvojne i socijalne politike, politike zapošljavanja, radnih odnosa , monetarne i poreske politike. Preporuka se donosi radi dopune i konkretizacije određene konvencije. Važne preporuke su: 1. Preporuka o kolektivnim ugovorima 2. Preporuka o konsultacijama na industrijskom i nacionalnom nivou 3. Preporuka o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada i mera na nacionalnom planu u vezi sa aktivnostima MOR-a. USTAV MOR-a Ustav MOR-a je njen najviši pravni akt. Njime se uređuju: 1. Prijem i istupanje iz članstva 2. Organizaciona struktura MOR-a 3. Nadležnosti organa i tela i njihov sastav 4. Donošenje konvencija i preporuka 5. kontrola primene međunarodnih radnih standarda 6. Nadležnost mešunarodnog suda pravde Ustavom se bliže definišu , odnosno uređuju pitanja koja se odnose na pravni status , imunitet, određene povlastice MOR-a Sastavnim delom ustava smatra se „deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a“. DEKLARACIJA O CILJEVIMA I ZADACIMA MOR-a (Filadelfijska deklaracija) ....ona je doneta na zasedanju Međunarodne konferencije rada , kao najvišeg organa MOR-a, u Filadelfiji 1944 godine. Značaj deklaracije ogleda se u tome što su njome redefinisani ciljevi i zadaci MOR-a, utvrđeni ustavom te organizacije donetim 1919. Filadelfijska deklaracija sadrži opšte i posebne ciljeve MOR-a. Ti ciljevi odnose se na: - slobodu izražavanja i udruživanja - uključivanje predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavaca u demokratsko razmatanje opštih pitanja i njihovo statusno izjednačavanje sa statusom vladinih predstavnika - Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje POVELJA EVROPSKE ZAJEDNICE O OSNOVNIM SOCIJALNIM PRAVIMA RADNIKA ...doneta je 1989 godine u Strazburu. Povelju je donela Evropska zajednica , sada EU. Doneta je sa ciljem: - da se pokaže da se ne vodi samo računa o ekonomskom razvoju, nego i socijalnoj komponenti i socijalnim potrebama. - Da je socijalni koncenzus jedan od najznačajnijih faktora njenog ekonomskog razvoja - da joj je stalo do izgrađivanja humanih i pravednih odnosa među ljudima.
4

Posredovanje 3. Arbitraža 4. pravo na takvu vrstu pritiska imaju poslodavci i zaposleni.. nego i u njihovom rešavanju putem ekonomskog i drugog pritiska. Japan. . Mirenje 2. jezika . Sporovi se završavaju na jednostavan i bezbolniji način. Pravo na pravičnu zaradu 5.i rešavanje pred sudom Što se tiče ekonomskog i drugog pritiska . političkog mišljenja i drugih okolnosti. vođenje odgovarajućeg postupka 2. Pod procedurom se podrazumeva: 1. pravo na slobodno kretanje radnika na području cele zajednice 2. Ovakva metoda rešavanja sporova je institucionalizovana. socijalna i kulturna prava. socijalnim i kulturnim pravima smatra se da osnovni principi mogu biti realizovani samo ako se stvore uslovi u kojim a če svako moći da uživa svoja ekonomska. postojanje određenih organa i tela za rešavanje spornih pitanja između strana u sporu Rešavanje KRS mirnim putem formalnih metoda se odvija na dva načina. pola. METODI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS Mogu biti: 1) Formalni 2) Neformalni Neformalni metodi se koriste po pravilu pre nego što se strane u sporu opredele za rešavanje spornih pitanja uz pomoć formalnih metoda. Mirnim putem 2. Lokaut 5 . Takva zemlja je npr. 74. ta organizacija radi na unapređenju životnog standarda . Pravo na oblike rada koji nisu izjednačeni sa radom na određeno vreme 7. Formalni metodi se ne koriste samo u slučaju rešavanja KRS mirnim putem. Korišćenjem neformalnih metoda izbegava se primena komplikovanih pravila i suvišnih proceduralnih zavrzlama tj. Pravo na besplatno korišćenje usluga berzi rada 4. Metodi ekonomskog i drugog pritiska su : 1... nacionalnosti. hendikepiranih radnika. Pravo na socijalnu zaštitu 9. Ovaj metod rešavanja sporova je karakterističan za zemlje u kojima zaposleni . imaju veliko poverenje u svoje poslodavce. Pravo na odmore i odsustva 8. muškaraca i žena AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA Prema odredbama povelje ujedinjenih nacija . putem ekonomskog i drugog pritiska Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova su: 1. zbog tradicije i drugih razloga. Pravo na posebnu zaštitu mladnih radnika . Pravo na profesionalno osposobljavanje 10. 1. Primenu formalnih metoda karakteriše određena procedura . Štrajk 2. primena određenih pravila i principa 3. starijih radnika. obezbeđenju punog zaposlenja i stvaranju uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj Saglasno Opštoj deklaraciji i pravima čoveka svakom čoveku pripadaju sva prava utvrđena deklaracijom bez ikakvih ograničenja i razlika u pogledu rase . Pravo na uslove rada 6. Pravo na slobodan izbor zanimanja 3.Poveljom su definisana osnovna socijalna prava: 1. religije. Međunarodnim paktom o ekonomskim . kao i građanska i politička prava. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima se apostrofira pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikat. odnosno forma koja se mora ispoštovati u procesu rešavanja KRS. boje kože.

predlaže kompromisna rešenja za prevazilaženja spornih pitanja. kako bi nakon toga vodio podvojene razgovore sa stranama u sporu.efikasnom i jednostavnom načinu rešavanja KRS . Ako mirenje uspe onda se sačinjava zapisnik o pomirenju .Individualno i kolektivno .Fakultativno i obavezno (obavezno-podrazumeva obavezu strana u sporu da pre eventualnog pribegavanju drugim metodama rešavanja KRS. Uspeh mirenja u velikoj meri zavisi od poverenja partnerskih strana. Posredovanje može biti: . Primarni cilj misije je da strane u sporu same dođu do sporazumnog rešenja. a lokaut primenjuju poslodavci Rešavanje kolektivnih radnih sporova pomoću formalnih metoda se sve više institucionalizuje. saopštavajući im predloge i rešenja koje jedna strana drugoj upućuje. Kompetentan posrednik započinje misiju tako što se prvo upoznaje sa predmetom. Prednosti ovog načina rešavanja sporova su u: . Obavezno mirenje se propisuje zakonom ili kolektivnim ugovorom. Uloga posrednika se poverava ljudima od ugleda .zadovoljstvu postignutim rešenjima . 75. Srbiji se odvija u skladu sa pravilima i principima utvrđenim „Zakonom o radu“ i „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. posredovanje i arbitražu.Javno ili privatno posredovanje . Strane u sporu imaju više poverenja u trajne institucije nego u privremena tela. a takva jedna institucija funkcioniše i kod nas od 2005.Fakultativno ili obavezno . kao treće i neutralno lice . O rezultatima miranje se sačinjava zapisnik.bojkotom i štrajkačkom stražom se koriste zaposleni . Njegov zadatak je da ubedi strane u sporu da same dođu do prihvatljivog i pravednog rešenja. Posrednik ima pravo. Osim radnih i drugih sudova tu su i druge institucije za : Mirenje . časti i autoriteta miritelja. REŠAVANJE KRS MIRNIM PUTEM Mirno rešavanje KRS u interesu je i jedne i druge strane u sporu. To je „Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova“.zanemarljivim troškovima postupka .stvaranje preduslova za trajnije očuvanje socijalnog mira Mirno rešavanj KRS u R. Bojkot 4. znanja i poverenja. posebno u zemljama tržišne ekonomije. zatraži stručnu pomoć nepristrasnih eksperata. Međutim sporovi koji nastaju u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora mogu se rešavati po pravilima „Kolektivnog ugovora“. Mirenje se poverava jednom ili većem broju lica. Vrste mirenja: .3. zbog čega njihovi predlozi i sugestije imaju poseban značaj. Uobičajeni metodi rešavanja KRS su : 1) Mirenje 2) Posredovanje 3) Arbitraža MIRENJE Mirenje se označava kao prva faza u rešavanju KRS. pokušaju da spor reše uz pomoć miritelja. a ako ne uspe onda zapisnik o nepomirenju. i spremnosti strana u sporu na saradnju i kompromis. Štrajkačka straža Štrajkom . POSREDOVANJE Posredovanje je poseban metod rešavanja KRS u kome posrednik . na zahtev strana u sporu ili po svojoj inicijativi.Pojedinačno ili kolektivno posredovanje 6 .

229) Prošla su vremena u kojima se od zaposlenih očekivalo da samo radi i da ćuti. Norme i načela se izgrađuju tako da odgovaraju svojim istorijskim. 3. Poslodavca zbog toga . Odluke arbitraže mogu biti pravno obavezujuće ili neobavezujuće . 4. Metod istorijskog materijalizma On doprinosi pravilnom sagledavanju dijalektičkog jedinstva formi i sadržine industrijskih odnosa. kako bi se spor rešio na miran i demokratski način. Prema delatnosti: interesne i pravne Interesna arbitraža rešava interesne KRS . sistemski. 5. nagrađivanju. a kolektivnu arbitražno veće sastavljeno od 3 ili više članova. Samo u zajedničkom sadejstvu oni mogu doprineti njegovom kritičkom preispitivanju i uspešnom izučavanju 39. a pravna – ravne KRS. nije spreman za velika postignuća na poslu. Arbitražna odluka je konačna i samo izuzetno se može osporavati. društvenim. Fakultativna – dobrovoljna arbitraža. najpodesnijih i najrasprostranjenijih metoda za mirno rešavanje KRS.obaznosti postupka i odluka: fakultativna ili obavezna Obavezna – obaveza pristupanju arbitražnom postupku i obaveza prihvatanja arbitražne odluke. organizaciji rada . komparativni. Kod nas je to Republička agencija za mirno rešavanje KRS. METODI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str 18) Metodi industrijskih odnosa mogu imati dvojaku funkciju: 1. kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. Savetodavna arbitraža – strane u sporu dobrovoljno pristupaju arbitražnom postupku.Vremenu za koje se osniva: stalne i privremene Stalna arbitraža je ustanovljena na vreme koje nije unapred vremenski ograničeno Privremena arbitraža se osniva radi rešavanja konkretnog spora. 7 . Normativni. Međutim ako zaposleni ide na posao da bi radio i da bi se nešto pitao onda se stvari menjaju. što više ljudi bude bilo odgovorno za poslove i veše znalo o poslovima ostvarivaće se povoljniji rezultati. nakon čega arbitar donosi odluku opredeljujući se za jednu od poslednjih ponuda. prema kojima proizvodne snage i proizvodni odnosi opredeljuju društvenu nadgradnju a time i IO. Funkciju metoda stvaranja normi industrijskih odnosa I u jednoj i u drugoj funkciji se koristi: 1. Odluka postaje obavezujuća samo ako je strane prihvate. ne obavezujući se na prihvatanje arbitražne odluke. PRAVO NA KONSULTOVANJE I INFORMISANJE (str. Karakteristika arbitraže je u tome što strane u sporu poveravaju rešavanje spornih pitanja sporazumno izabranom arbitru ili arbitražnom veću. sociološki. udruženja i druge asocijacije. Funkciju metoda izučavanja normi i celine predmeta industrijskih odnosa 2. 3. zajedničkih konsultacija. 2. U mnogim zemljama postoje institucije. Pravo na konsultovanje se ostvaruje preko saveta zaposlenih i preko tzv. on će se angažovati samo onoliko koliko mora.prema sastavu: individualne i kolektivne Individualnu arbitražu karakteriše rešavanje spornih pitanja od strane pojedinca.prema ostalim kriterijumima: Arbitraža poslednje ponude i savetodavna arbitraža Arbitraža poslednje ponude – strane u sporu kandiduju jednu ili više konačnih ponuda . Zaposleni kome se i dalje nameću takvi modeli rada i upravljanja.kulturnim i drugim potrebama i interesima društva. 2.ARBITRAŽA Arbitraža se smatra jednim od najznačajnijih . kolegama. ciljni i drugi metodi Doprinose potpunijem . IO se izgrađuju u skladu sa društvenim zakonitostima. Arbitri mogu biti neutralna lica ili lica koja se biraju iz redova strana u sporu. svestranijem i dubljem sagledavanju i izučavanju predmeta industrijskih odnosa. zavisno od pravila koja su utvrđena zakonom. Vrste arbitrže: 1. napredovanju itd. istorijski. To je u korist i zaposlenog i poslodavca. Zaposlenog zbog toga što mu se omogućuje da kaže šta misli o poslu. naprotiv. ekonomskim .

Ako se u toku pregovora ne postigne dogovor. Informisan čovek se lakše prilagođava i menja svoje stavove i mišljenje. a druga na rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova. na dobrovoljnoj bazi. u roku od 15 dana od dana nastanka spora. --Pravovremeno . Sastva i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom. Sastav.81) Principima industrijkih odnosa smatraju se polazni okviri i osnovne smernice na kojima se temelje odnosi koji se uspostavljaju između socijalni partnera. Postupak pred arbitražom se okončava donešenjem odluke. Jedna se odnose na rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. invalida i omladine d) program rešavanja tehnološkog viška Konsultativna ovlašćenja saveta zaposlenih manifestuju se u vidu davanja mišljenja. potpuno i objektivno informisanje o činjenicama bitno je za svakog čoveka i za sve oblasti života i rada. statuta i drugih akata značajnih za zaposlene b) odluke i druge akte poslodavca . ne može se od njega očekivati da da maksimum na poslu. učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Osnovni principi industrijskih odnosa su: 1) Princip autonomnosti 8 . INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku kolektivnog pregovaranja. Veoma je važno da se zaposleni redovno i na adekvatan način informišu o svim pitanjima značajnim za uslove rada i zaposlenja. MIRNO REŠAVANJE KRS PREMA ZAKONU O RADU (str. predloga i preporuka poslodavcu. odnosno strane u sporu. Samim tim . jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenog. odnosno između subjekata tripartitnih odnosa. 76. kolektivnih ugovora. Kolektivni radni sporovi nastali u delatnostima od opšteg interesa rešavaju se u skladu sa „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. koje se odvija radi zaključivanja kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora. Ako zaposleni nema te informacije . poslodavac je dužan da im pruži sve moguće informacije.369) Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova se odvija u skladu sa pravilima i principima „Zakona o radu“ ili „Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova“. c) unapređenje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica. rezultate rada i uslove poslovanja. Zakonom o radu su propisana dvojna pravila za rešavanje spornih pitanja. Rok za donošenje odluke o predmetu spora ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže. a zatim se traži od njih da daju svoje mišljenje i viđenje stvari. način rada. Sporna pitanja može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora. tekuće poslovanje. PRINCIPI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Zaposleni se najpre informišu o važnim pitanjima iz poslovanja i razvojne politike preduzeća. koje su bitne za položaj zaposlenih i uslove rada. Arbitražni postupak se zasniva na principu hitnosti i dobrovoljnosti. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. 9.Obično se propisuju pravila prema kojima je poslodavac dužan da konsultuje savet zaposlenih o pitanjima koja se odnose na: a) praćenje primene zakona. Bez dobre informisanosti nema ni uspešnog planiranja ni efikasne kontrole. Osnovni principi IO sadržani su u „konvencijama i preporukama međunarodne organizacije rada“ kao i u drugim međunarodnim aktima. ZAJEDNIČKE KONSULTACIJE predstavljaju poseban oblik informisanja i konsultovanja zaposlenih od strane poslodavca. i dejstvo odlukearbitraže sporazumno utvrđuju učesnici. Arbitražna odluka smatra se obavezujućom i po njoj se mora postupiti.

254) Ovaj sporazum mogu zaključiti sindikati i udruženja poslodavaca. onda oni mogu zaključiti ovaj sporazum 86. taj termin se koisti u anglosaksonskom pravu.2) Princip bipartizma 3) Princip tripartizma 4) Princip povoljnosti za radnike (in favorem laboratoris) 48.organizovane od strane zaposlenih ili poslodavaca .lokalnog.Savet zaposlenih 3. je termin koji je prihvatljiviji od prvog .internog i eksternog karaktera .dopuštene i nedopuštene . SUBJEKTI NA STRANI ZAPOSLENIH (str. KOLEKTIVNA AKCIJA. SPORAZUM O UDRUŽIVANJU RADI ISPUNJENJA USLOVA REPREZENTNOSTI (str.Većina zaposlenih 4. lokauta i drugih oblika pritiska.Nemiroljubivi metodi 7. INDUSTRIJSKA AKCIJA . 19. ako ni jedan sindikat ili UP ne ispunjava uslove u pogledu reprezentativnosti . nacionalnog i šireg nivoa . Ideja je da se udruživanjem manjih i nereprezentovanih sindikata i udruženja poslodavaca stvore mogućnosti za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora.profesionalne i političke . KOLEKTIVNI PRITISAK i KOLEKTIVNE AKCIJE. EKONOMSKI I DRUGI PRITISAK. najbolje odražavaju suštinu i prirodu štrajka.nedemokratska sredstva radne borbe itd. jer su njime obuhvaćeni svi oblici ekonomskog i drugog pritiska. REŠAVANJE KRS PUTEM EKONOMSKIH I DRUGIH PRITISAKA (str. Mana mu je što je preuzak jer KRS ne nastaju samo u oblasti industrije. Kolektivni pritisak 5. Industrijske akcije 3. a na strani poslodavaca LOKAUT.najavljene i nenajavljene .136) 1. Sa istim efektom se mogu koristiti i termini: ORGANIZOVANI PRITISAK .kratkotrajne i dugotrajne Najpoznatiji oblici ekonomskog i drugog pritiska na strani zaposlenih je ŠTRAJK. Kolektivne akcije 2.Štrajkački odbor SINDIKAT 9 .zakonite i nezakonite . Za označavanje ekonomskog i drugog pritiska koriste se brojni nazivi kao što su: 1. Organizovani pritisak 4. Takva mogućnost je propisana sa namerom da se prevaziđu problemi do kojih dolazi u slučaju da na određenom nivou kolektivnog pregovaranja nema reprezentativnih sindikata niti reprezentativnih udruženja poslodavaca. Prema tome.384) Kolektivni radni sporovi ne rešavaju se samo mirnim putem već i putem ekonomskog i drugog pritiska.Sindikat 2. Kolektivne akcije 6. Akcije kojima se ekonomski i drugi pritisak vrši mogu biti: .

U pojedinim zemljama većina zaposlenih nije subjekat industrijskih odnosa . ŠTRAJKAČKI ODBOR Štrajkački odbor predvodi štrajkače . globalnom i regionalnom nivou. većina zaposlenih se može pojaviti u ulozi organizatora štrajka i drugih akcija zaposlenih u nameri da se od poslodavca u nameri da se od poslodavca iznude određeni ustupci. 58. Između dva ili više sindikata 2. Pravo na KONSULTOVANJE ima u oblasti upravljanja ljudskim resursima.. Savet ima pravo na INFORMISANJE o svim značajnim pitanjima iz oblasti poslovne i razvojne politike poslodavca. Savet zaposlenih može da se pojavi i u ulozi subjekta kolektivnog radnog spora. upravlja aktivnostima tokom štrajka. rekreacije. na nivou TA i LS i na nivou poslodavca.284) Za razliku od individualnih radnih sporova kod kojih se kao jedna strana u sporu uvek pojavljuju zaposleni. osim sindikata . Pored toga može biti organizovano i na međunarodnom. Sindikalno organizovanje može da bude na: nacionalnom. Njegove ingerencije sastoje se u davanju mišljenja i učešću u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. Kompetencije štrajkačkog odbora naročito su naglašene u delatnostima u kojima se minimum procesa rada ne može dovoditi u pitanje. u izuzetnim slučajevima savet zaposlenih.je profesionalna organizacija zaposlenih u koju oni stupaju dobrovoljno i koja samostalno radi na ostvarivanju i zaštiti njihovih kolektivnih i pojedinačnih prava i interesa. Takvi sporovi između saveta zaposlenih i poslodavca. tim pre što savet nema pravo da organizuje štrajk. odluku o tome može doneti većina zaposlenih u delu organizacije.. političku. prihvatljiv i zanimljiv program rada • da ima dobro i sposobno rukovodstvo • sposobne kadrove • da na dosledan i principijelan način štiti prava i interese zaposlenih • da pravilno i realno sagledava ekonomsku. kod kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih . socijalnu. daje saopštenja o razlozima štrajka. ali pod određenim uslovima može biti subjekat industrijskih odnosa. U našoj zemlji se može obrazovati kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih. finansijska i tehnička sredstva za uspešan rad SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih je najrasprostranjeniji institucionalni oblik participacije zaposlenih. granskom nivou . odmora. može se pojaviti i većina zaposlenih. a u Francuskoj čak 1/4 zaposlenih kod poslodavca. a ne u celoj organizaciji . odlučuje o organizoovanju štrajkačkih straža. Ako se štrajku ili drugoj akciji zaposlenih pristupa u delu organizacije . gde se znaju obaveze i odgovornosti • da ima dobar. a pravo na SAODLUČIVANJE sa poslodavcem se ostvaruje povodom organizovanja ishrane. Da bi sindikat bio uspešan reprezent prava i interesa zaposlenih neophodno je da je: • upisan u registar . stambenih potreba itd. bezbednosnu situaciju • da poseduje materijalna. Subjektivitet većine zaposlenih zavisi od nacionalne regulative. samostalno ili u saradnji sa organizatorom štrajka definiše štrajkačke zahteve. U pojedinim zemljama takvu odluku može doneti i manjina zaposlenih . POJAM KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. Između dva ili više udruženja poslodavaca 3. Izmedju sindikata i jedinice TA ili LS 10 . Naime. rešavaju se mirnim putem. jer joj nije omogućeno da organizuju štrajk i druge akcije. u skladu sa zakonom • reprezentativan • samostalan i autonoman • dobro organizovan. U Srbiji većina zaposlenih može doneti odluku u stupanju u štrajk.. VEĆINA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA Većina zaposlenih kod poslodavca nema svojstvo pravnog lica. Kolektivni radni spor može da nastane: 1.

Ekonomsko-socijalni savet 11 . naročito 80-ih godina. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska. sindikata i države i uređuju odnosi između njih. Kao nastavna disciplina Industrijski odnosi. Ti zahtevi se ne odnose na politička pitanja već na pitanja vezana za zaštitu profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih. u institucionalnom smislu. On je najčešće podređen interesima određene političke partije ili ideologije. Štrajkački zahtevi mogu biti definisani tako da se jednim delom odnose na profesionalna a drugim delom na politička pitanja. Datira iz druge polovine 19. regionalnom. koji se odnose na organizovanje i delovanje poslodavaca i sindikata . Sa institucionalnog stanovišta 4. a u određenom slučaju su uključeni i drugi odgovarajući subjekti. podrazumevaju mnoštvo institucionalnih formi sindikalnog i poslodavačkog organizovanja i delovanja.394) Profesionalni karakter štrajka opredeljuje priroda štrajkačkih zahteva. kolektivno pregovaranje. Kao teorijsko naučna disciplina 3. veka kada su odnosi između sindikata i poslodavaca uspostavljeni isključivo u oblasti industrije. sadržanih u heteronomnim i autonomnim izvorima prava. Pojam industrijskih odnosa se može različito posmatrati: 1.13) Termin industrijskih odnosa se vezuje za anglosaksonske zemlje iz kojih je i potekao. Organizovanje i delovanje sindikata moguće je od nivoa preduzeća i lokalne zajednice pa do nacionalnih i međunarodnih konfederacija sindikata. 96. Industrijski odnosi . granskom.POJAM INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. koji se rešava mirnim putem. 1. povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava. Umesto termina „industrijski odnosi“ vrlo često se koristi termin „kolektivno radno pravo“. Organizovanje i delovanje poslodavaca odvija se na lokalnom. KRS i njihovo rešavanje i sl. Njegovo značenje je vremenom prošireno i na druge oblasti i na odnose koji se uspostavljaju između države. Vrlo često se dešava da profesionalni štrajk prerasta u politički. IO karakterišu brojne tripartitne institucije kao što su: 1. bez obzira na to da li se rad odvija u privatnom ili javnom sektoru. Profesinalni štrajk je zakonit štrajk. shvaćeni u normativnom smislu. većine zaposlenih ili saveta zaposlenih na jednoj strani i poslodavca . Da bi se odredila priroda takvog štrajka moraju da se sagledaju zahtevi koji u tom štrajku preovlađuju. Politički štrajk je usmeren u pravcu ostvarivanja političkih ciljeva. nacionalnom i međunarodnom nivou. Industrijske odnose . su skup pravnih normi i načela. Između udruženja poslodavaca i jedinica TA ili LS 5. udruženja poslodavaca ili komore na drugoj strani. pod uslovom da se organizuje i odvija na zakonit način. PROFESIONALNI I POLITIČKI ŠTRAJK (str. obaveza ili interesa iz rada ili povodom rada. i poslodavaca . Sa normativnog stanovišta 2. poslodavaca i zaposlenih. tripartitne odnose . Kolektivno radno pravo obuhvata odnose koji se između subjekata tog prava uspostavljaju u radu i povodom rada. kao teorijsko-naučnu disciplinu karakterišu naučne i stručne aktivnosti kompetentnih teoretičara usmerene u pravcu izučavanja pitanja značajnih za organizovanje i delovanje sindikata i poslodavaca. smatra spor između sindikata.4. Kod nas je takvih štrajkova bilo mnogo. Između države i sindikata ili udruženja poslodavaca KRS ima svoje materijalonoprave (predmet i strane) i formalnopravne elemente (organi i postupak) KOLEKTIVNI RADNI SPOR shavaćen u materijalno-formalnopravnom smislu.

Uloga države u IO 5.Principi. 59. ekonomsko-socijalne politike. Kolektivno pregovaranje 4. poslodavaca i države i tripartitnim institucijama.itd. odnosno povodom radnog odnosa . pravilnikom o radu i drugim aktima. Javne službe za mirenje 3. Posredovanje i arbitražu 4.2. instituti.16) Centralno mesto u predmetu industrijskih odnosa pripada organizovanju i delovanju sindikata i poslodavaca. Kolektivnim pravima poslodavaca smatraju se: • pravo na udruživanje 12 . Organizovanje sindikata i poslodavaca 2. naučno-istraživačke.BITNI ELEMENTI KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. istorijski posmatrano. informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima. Odbori za tržište rada i slično.285) KRS karakterišu bitni i nebitni elementi Bitni elementi se dele na: 1.. institucije. Izvori prava IO 6.strane u kolektivnom radnom sporu 2.predmet kolektivnog radnog spora . smatra se svaka povreda . odnosima između sindikata. mirno rešavanje KRS. šire se u dva pravca: 1. Tripartitni odnosi 7. itd. kolektivnim ugovorom. U pravcu širenja tripartitnih i drugih institucija (u oblasti monetarne i poreske politike. Kolektivnim pravima zaposlenih smatraju se: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na participaciju • pravo na mirno rešavanje KRS • pravo na štrajk • pravo na konsultovanje. organizaciono pravna i druga pitanja .. Kolektivan prava i obaveze i kolektivni interesi 8. razvojne. a koje su utvrđene zakonom. Predmet i sadržina industrijskih odnosa . Materijalno pravne elemente . odnosno ugrožavanje kolektivnih prava.organi za rešavanje KRS -postupak u kome se KRS rešava PREDMET KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA.) Predmet i sadržinu IO opredeljuju sledeća pitanja: 1. podzakonskim aktima. Kolektivni radni sporovi 9. 2.PREDMET INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. praticipacija... Delovanje sindikata i poslodavaca 3. Metodi rešavanja KRS 10.) 2. U pravcu širenja kruga pitanja koja postaju predmet izučavanja IO (kolektivno pregovaranje. Formalno pravnim elementima ... obaveza i interesa iz radnih odnosa. Industrijske odnose treba posmatrati i kao nastavnu disciplinu koja se izučava na mnogim univerzitetima i fakultetima u svetu.

parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. Na strani poslodavaca može da se pojavi: Privredna komora U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. Na strani zaposlenih se može pojaviti: većina zaposlenih i savet zaposlenih. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. 114.416) Nezakonitim lokautom se mogu izazvati ozbiljne posledice . bilo na strani poslodavca. Poslodavac ne može biti odgovoran za nešto što su zaposleni skrivili. PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG LOKAUTA (str. Pravne posledice mogu biti i nepovoljne za zaposlene. građanskopravne i upravopravne. odnosno do onemogućavanja zaposlenih ili dela zaposlenih (neštrajkača) da ostvaruju pravo na rad i pravo na zaradu. PRAVNE POSLEDICE ZAKONITOG LOKAUTA (str. Zaposleni koji nakon okončanja lokauta čekaju na normalizaciju procesa rada . niti obavezan da snosi posledice izazvane nezakonitim štrajkom . • Ako se KRS rešava mirnim putem . postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . radni odnos zaposlenih kojima je onemogućen rad kod poslodavca miruje. Pravne posledice nezakonitog lokauta mogu biti: radnopravne. 13 . a mogu se ogledati u raskidu ugovora o radu. predmeta spora. 115. naročito ako se dovedu u vezu sa pravnim posledicama nezakonitog štrajka. Kao STRANE U KOLEKTIVNOM RADNOM SPORU pojavljuju se učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora. Kolektivni radni spor nastaje povodom povrede ili ugrožavanja jedne ili viđe kolektivnih obaveza. pravne ili druge prirode. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 3. odnosno pružanjem odgovora na takav štrajk. zavisno od vrste spora. Kolektivnim interesima zaposlenih smatraju se njihovi zajednički. Protiv zaposlenih koji se tih pravila ne preidržavaju može se pokrenuti sudski postupak za prinudno udaljavanje od poslovnog prostora poslodavca . ekonomsko socijalni. rešavanja kolektivnog radnog spora. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). Takav postupak pokreće se tzv. * Predmet kolektivnog radnog spora mogu da budu i kolektivni interesi. pogrešnim činjenjem ili delimičnim činjenjem. zavisno od vrste spora. po pravilu nemaju pravo na naknadu zarade zbog toga što je poslodavac krivicom zaposlenih koji su stupili u nezakoniti štrajk bio prinuđen da pribegne odbrambenom lokautu. tj nečinjenjem .415) Zakonit lokaut dovodi do suspenzije „ugovora o radu“. • Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . tripartitnih odnosa i aranžmana sa savetom zaposlenih. strana u sporu i važeće regulative. Kao strana u kolektivnom radnom sporu mogu se pojaviti i drugi odgovarajući subjekti kako na strani zaposlenih tako i na strani poslodavaca. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. Sudovi mogu biti: 1. To su obično sindikat i poslodavac ili udruženje poslodavaca. predmeta spora. Dok lokaut traje . strana u sporu. kulturni i drugi interesi.• pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje KRS * Nasuprot kolektivnim pravima stoje kolektivne obaveze. zbog ometanja poseda. Kolektivnim interesima poslodavca su njihovi zajednički interesi koji proističu iz kolektivnog pregovaranja. bilo na strani zaposlenih. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 2. Zaposleni kojima je onemogućen rad kod poslodavca ne mogu dolaziti na posao niti u radne prostorije poslodavca. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. Državnom tužbom i ima prioritet u rešavanju.

Prekršajni postupak se pokreće na zahtev zaposlenih kojima je onemogućen rad ili na zahtev sindikata.. Postupak se može pokrenuti i na zahtev inspekcije rada i na zahtev drugog državnog organa. Za neformalan način je karakteristično to da se izbegava primena komplikovanih procedura i pravila.. 11. kao i između države ili TA ili LS i poslodavca i njihovih udruženja. Tu obično učestvuju tri lica tj. Za formalan način je karakteristična posebna procedura . merama i aktivnostima koje se preuzima za ostvarenje ciljeva . s obzirom da se kolektivni pregovori vode između predstavnika rada i predstavnika kapitala. Građanskopravne posledice nezakonitog lokauta treba posmatrati u odnosu na zaposlene kojima je privremeno onemogućen rad kod poslodavca i u odnosu na sindikat. tada se govori o „principu bipartizma“.itd. po prirodi stvari se zasnivaju na principu bipartizma. Na principu bipartizma zasnivaju se i odnosi koji se uspostavljaju između poslodavca i saveta zaposlenih. Takva šteta može biti materijalna i nematerijalna. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenih. niti pravo na raskid tog ugovora. moralni integritet. Rezultati kolektivnih pregovora zavise od brojnih faktora . postupku davanja mišljenja i postupku samoodlučivanja saveta • Obaveza poslodavca je da članove saveta detaljno i pravovremenoinformiše o pitanjima značajnim za tekuće poslovanje i razvojnu politiku preduzeća. i na neuplaćivanje sindikalne članarine tokom lokauta. Sistem kolektivnog pregovaranja gotovo u celosti funkcioniše na tom principu.PRINCIP BIPARTIZMA (str. Mišljenja se obično daju u vezi sa kadrovskom politikom. ogledaju se u prekršajnoj odgovornosti poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca zbog pribegavanja takvom lokautu. Oni imaju pravo i na naknadu zarade koju bi ostvarili da su radili . Princip bipartizma nije samo prisutan kod kolektivnog poregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora. U suprotnom zaposleni mogu pokrenuti postupak pred sudom. međutim u njihovom međusobnom odnosu može da se govori o postupku informisanja. Na sličan način se uspostavljaju odnosi i između TJ i sindikata.. Na taj način članovi saveta zaposlenih imaju priliku da prate aktivnosti menadžmenta organizacije. a ne prema zaposlenima. odnosno forma koja se mora poštovati od početka pa do kraja postupka. Kompetencije saveta mogu biti veće ili manje. *Materijalna šteta se najčešće ispoljava u vidu izgubljene zarade *Nematerijalna šteta obuhvata duševnu patnju. zavisno od važeće regulative. • O datom mišljenju poslodavac mora da vodi računa bez obzira što se ne smatra obavezujućim. pa je prema tome tu prisutan princip tripartizma. faktorima koji utiču na ostvarene rezultate rada. Kad sud donese odluku o isplatama zarada zaposlenima isplaćuje se i naknada isndikatu na ime članarine. 14 . U ovom slučaju .. izbegava se uključivanje trećih lica. Odnosi koji se u preduzeću uspostavljaju između saveta zaposlenih i poslodavca .Radnopravne posledice nezakonitog lokauta usmerene su prema poslodavcu . Za takav prekršaj poslodavcu sledi novčana kazna.. O rezultatima poslovanja. nego i kod procesa rešavanja kolektivnih radnih sporova. Moraju da budu i neki miritelji.89) U slučajevima kolektivnog pregovaranja kada imamo samo dve partnerske strane. i umnogome je efikasniji način za rešavanje sporova. Upravnopravne posledice nezakonitog lokauta. lično dostojanstvo zaposlenog. Zaposleni kojima je onemogućen rad imaju prava i na zaradu i na štetu izazvanu lokautom. Zaposlenima kojima je nezakonitim lokautom privremeno onemogućen rad ostaju u radnom odnosu s pravom da se nakon normalizovanja stanja kod poslodavca vrate na posao. Poslodavac koji pribegne nezakonitom lokautu nema pravo da suspenduje ugovor o radu. Veoma je važno da se mišljenje saveta uvaži u meri u kojooj je to moguće . arbitri itd. Smatra se da oni najviše zavise od: 1) autonomnosti pregovaračkih strana 2) spremnosti na kompromise 3) kompetentnosti i obučenosti predstavnika 4) jednakosti pregovaračkih pozicija Poznata je stvar da se kolektivni radni sporovi mogu rešavati na formalan i nefomalan način . odnosno samo dva subjekta industrijskih odnosa .itd Građanskopravne posledice se odražavaju i na sindikat tj.

POJAM I ZNAČAJ TRIPARTIZMA (str. razvojene. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. poslodavci i radnici . 15 • . odnosno na nivou LOKALNE samouprave. monetarne i poreske politike) • Državi pomaže da ne ostaje usamljena u vođenju politke u navedenim oblastima. politike zapošljavanja.Postoje određena pitanja gde poslodavac ne može sam da donese odluku zbog samog značaja tih pitanja za zaposlene. Org. kao samostalni subjekti. U toj saradnji učestvuju tri strane: 1. socijalne politike. Značaj tripartizma ogleda se u činjenici da se: • Uspešnije projektuju i ostvaruju ciljevi koji se žele postići (u oblasti ekonomske.korišćenje godišnjih odmora u odmaralištima 13. vrtića. jedinice TA i LS 2. Saradnja između države. Država . Sindikat Tripartitne saradnje nema ukoliko u njoj ne učestvuju sve tri strane. pregovori. Predstavnici rada (zaposleni i njihove organizacije sindikata) Iako u nekim aranžmanima učestvuju i drugi subjekti .OSNOVNA OBELEŽJA TRIPARTIZMA (str. suština tripartizma i tripartitnih odnosa se bitnije ne menja. To su pitanja u čijem rešavanju učestvuju i poslodavac i savet zaposlenih. • Obezbeđuje uravnoteženiji razvoj društva. U suštini. Očigledno je da je tripartizam neodvojiv od ekonomskih interesa preduzetnika.103) Osnovna obeležja tripartizma su: 1) Tripartitni subjekti 2) Predmet tripartitne saradnje 3) Oblici tripartitne saradnje 4) Nivoi na kojima se tripartitna saradnja ostavruje SUBJEKTI tripartitnih odnosa su: 1.Takvim pitanjima smatraju se: 1. jaslica 6. odnosno trostrukost. jer socijalni partneri preuzimaju deo odgovornosti za njeno vođenje. Osim termina „tripartizam“ koristi se i „tripartitna saradnja“ .99) Reč „tripartizam“ nastala je od reči tripartitan . poslodavca i zaposlenih. aranžmani itd. Zahvaljujući tripartitnom dijalogu dolazi do usklađivanja različitih interesa između partnerskih strana. • Obezbeđuje neophodna ravnoteža između ekonomskog razvoja i ciljeva socijalne pravde • stvaraju preduslovi za trajnije očuvanje socijalnog mira • stvaraju pretpostavke za izgrađivanje humanih i pravednih odnosa među ljudima. poslodavca i zaposlenih se ostvaruje na različitim nivoima: • Tripartitni odnosi na LOKALNOM nivou uspostavljaju se između organa LOKALNE samouprave. specifičnih interesa zaposlenih i ekonomskih interesa države. Organizovanje kulturnog i zabavnog života u organizaciji 2. Predstavnici države (ili jedinica TA ili LS) 2. koja potiče od latinske reči „tripartitus“ koja u prevodu znači podelu na troju. „tripartitne konsultacije“ . dijalog . ostvaruju određenu saradnju. Tripartizam se vezuje za različite oblike saradnje i dijaloga imeđu države. sportskih aktivnosti 3. podizanje nivoa opšteg obrazovanja 4. što je osnovni preduslov za obezbeđivanje socijalne pravde. Udruženje poslodavaca 3. tripartizam označava svaki sistem radnih odnosa u kome država. radnih odnosa .organizovanih na LOKALNOM nivou. Predstavnici kapitala (poslodavci i njihova udruženja) 3. socijalnog mira i uspešnog poslovanja.organizovanje ishrane zaposlenih 5. „tripartitni odnosi“.pružanje pomoći za stambene potrebe radnika 7. 14.

institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. udruženja poslodavaca i sindikalnih organizacija na globalnom međunarodnom planu . radnih odnosa. razvojne. Neformalne tripartitne konsultacije 2. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. Nefomalni kontakti između partnerskih strana TRIPARTITNA SARADNJA NA MEĐUNARODNOM PLANU može se dvojako posmatrati: . su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. granskom ili međunarodnom planu. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. mirno rešavanje KRS. Osim navedenih subjekata u pojedinim tripartitnim aranžmanima učestvuju i predstavnici potrošača. svojinske transformacije. • Tripartitni odnosi na MEĐUNARODNOM planu se ostvaruju posredstvom Međunarodne organizacije rada i posredstvom drugih međunarodnih institucija. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. PREDMET tripartitne saradnje . politike nacionalnog budžeta. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. penzionerskih asocijacija. gransko udruženje poslodavaca i granski sindikat. nacionalnih zajednica i slično. poslodavaca i sindikata 4. emigraciono populacione politike. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. U savremenim IO se povećao broj pitanja. poljoprivrednih proizvođača.organizovanih na nivou jedinice TERITORIJALNE AUTONOMIJE.Tripartitni odnosi na nivou TERITORIJALNE AUTONOMIJE uspostavljaju se između organa TERITORIJALNE AUTONOMIJE. Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. socijalne politike. Ekonomska . Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. ekoloških pokreta. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. zapošljavanja na nacionalnom. konsultacija i pregovora 2. monetarne politike. poreske politike i socijalne zaštite. posredstvom tripart.kao saradnja između javnih vlasti. reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju države. • Subjekti tripartitne saradnje na NACIONALNOM nivou su vlada . povodom zaključivanja. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Najznačajniji oblici saradnje na tom nivou su: 16 • . upravljanja nacionalnim bankama itd. • Subjekti tripartitnih odnosa na GRANSKOM nivou su resorno ministarstvo. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje.Kao saradnja između tripartitnih subjekata na međunarodnom regionalnom planu Veliku ulugu tu ima Međunarodna organizacija rada i njene aktivnosti.

• EU • Tržište unije Argentine. da mu se pribegava povodom rešavanja interesnog spora. Preventivni. 17 . U neinstitucionalnim oblicima tripartizma mogu se uspostavljati razni vidovi međusektorske saradnje. · Razlikovanje zakonitog i nezakonitog lokauta veoma je važno . RETORZIONI LOKAUT je takav lokaut gde poslodavac. Brazila. na nivou jedinice LS 6. Lokaut koji nije usmere protiv nezakonitog štrajka. da je usmeren protiv zaposlenih ili sindikata 2. Reč je o lokautu kojem se pribegava u interesu jednog ili više sekundarnih poslodavaca . GENERALNI LOKAUT kao i LOKAUT NA NIVOU TA i LS više su teorijske nego praktične kategorije. Takvi su preventivni i retorzioni. Poslodavci se opredeljuju za ovaj lokaut da bi parirali akcijama štrajkača . Odbarmbeni lokaut je zakonit ako je usmeren protiv nezakonitog štrajka. a ne pravnog KRS 4. generalni 3. lokaut suprotan obavezi očuvanja soc. a ne poslodavca koji se za lokaut opredelio. PREVENTIVNI LOKAUT smatra se izuzetkom od pravila po kojem se njemu pristupa tek po otpočinjanju štrajka. Lokaut solidarnosti. Protivmera nezakonitom štrajku u kojem neučestvuju svi zaposleni kod poslodavca.VRSTE LOKAUTA (str. na nivou jedinice TA 5. na nacionalnom nivou 2. Holandiju i druge evropske zemlje. a nezakonit ako je usmeren protiv zakonitog štrajka. Nezakonitim lokautom smatra se i „odbrambeni lokaut“ koji se pojavljuje kao protivmera zakonitom štrajku. neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1. Delimični lokaut se smatra zakonitim ako se pojavljuje kao protivmera nezakonitom štrajku . Španiju . Drugim rečima. kako bi se na zaposlene izvršio pritisak da odustanu od svojih zahteva . na međunarodnom nivou 4. DELIMIČNI LOKAUT je privremeno zatvaranje dela preduzeća . 113. Poslodavac se opredeljuje za preventivni lokaut u nameri da zaposlene primora da odustanu od stupanja u štrajk. Zakonit i nezakonit 2. ODBRAMBENI LOKAUT organizuje se u vreme štrajka u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca.412) 1. tj onemogućavanja rada delu zaposlenih koji se nisu pridružili štrajkačima . da je odbrambenog karaktera. a neretko i da bi izbegli troškove neracionalnog i neisplativog rada sa neštrajkačima. granski. zakonit je samo odbrambeni lokaut. Retorzioni se smatra nezakonitim sredstvima radne borbe. a ne u interesu primarnog poslodavca. a poslodavac oslobodio obaveze da u uslovima neisplativog rada neštrajkačima isplaćuje pun iznos. Interese države u tim aranžmanima po pravilu. reprezentuju predstavnici resornih ministarstava. na nivou poslodavca. delimičan. LOKAUT SOLIDARNOSTI razlikuje se od ostalih vrsta lokauta po tome što se njime nastoje zaštiti prava i interesi drugog poslodavca. zbog pravnih posledica lokauta GRANSKI. na saveznom nivoi i nivou država članica TRIPARTITNA SARADNJA NA GRANSKOM NIVOU je karakteristična za Italiju. tj . NEZAKONITIM LOKAUTOM smatra se lokaut koji nije odbrambenog karaktera tj. Da bi lokaut bio zakonit . nakon okončanja štrajka. njegovim učesnicima ili delu učesnika ne dopušta povratak na rad. pod uslovom da njime nisu obuhvaćeni zaposleni u delovima koji su nastavili sa radom. Englesku. Urugvaja i Paragvaja • Organizacija Afričkog jedinstva TRIPARTITNA SARADNJA NA NACIONALNOM PLANU uspostavlja se: 1. da se izbegne neisplativ rad sa radnicima neštrajkačima 3. U praksi gorovo da i ne postoje. odbrambeni i retorzioni lokaut 4. na granskom nivou 3. Francusku.mira ZAKONIT LOKAUT je onaj koji je u skladu sa važećim propisima i pojavljuje se kao protiv mera NEzakonitom štrajku u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca.

Ta obaveza se ne propisuje uvek već proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora gde se insistira na uzdržavanju od upotrebe radikalnih sredstava radne borbe pre pokušaja mirnog rešavanja spornih pitanja. ekonomskim i socijalnim pravima. osim ukoliko partnerske strane drugačije odluče. To ministarstvo je dužno da o registrovanim kolektivnim ugovorima i njihovim izmenama .Srbije 3. obaveza registracije se ne dovodi u pitanje za kolektivne ugovore koji se zaključuju na višim nivoima kolektivnog pregovaranja Bliža pravila o sadržini i postupku registracije kolektivnih ugovora propisuju ministar nadležan za rad. 7. kako bi se znalo u svakom trenutku da li određeni KU registrovan . 2. Registracija se vrši kod ministarstva nadležnog za rad. misli se na „kolektivne ugovore koji se zaključuju kod poslodavca“. 57. Opšti kolektivni ugovor 2. odnosno potvrđivanju Afirmaciji međunarodnog prava i međuanrodnih izvora prava umnogome doprinosi „Međunarodna organizacija rada“. Univerzalnost je jedna od osnovnih obeležja međunarodnih radnih standarda . Uvažavajući razlike u pogledu stepena ekonomske razvijenosti između zemalja i regiona dopušteno je korišćenje i tzv. Ti ugovori. da se potvrđeni međunarodni ugovori i pravila međuanrodnog prava smatraju delom pravnog poretka R. da li je menjan ili dopunjavan i na koje vreme zaključen i sl. međunarodne zločine. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: 1. Međunarodnim radnim standardima smatraju se načela . Opšti kolektivni ugovor 2. „klauzula fleksibilnosti“. zaštitu čovekove sredine.72) S obzirom na to da značaj međunarodnog prava iz godine u godinu raste .281) Registracija kolektivnih ugovora u R. socijalnojh sigurnosti i slično. Poseban kolektivni ugovor 3. kojima se državiomogućava da preuzme onoliko obaveza koliko može da izvrši. 18 . na oglasnim tablama poslodavaca. njihove izmene i dopune mogu se objavljivati u drugim glasilima. ne samo na nacionalnom planu nego i na internacionalnom planu. norme i smernice o uslovima rada i zaposlenja. Pod drugim kolektivnim ugovorima . Za osvarivanje svojih ciljeva MOR koristi različite metode od koji su najpoznatiji „Međunarodni radni standardi“.Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. u listovima koje izdaju poslodavci.MEĐUSOBNI ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA IO (str.REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. odnosno dopunama. Obavezi registracije podležu: 1. Objavljivanje KU u našoj zemlji vrši se u „službenom glasniku Republike Srbije“. Takodje . terorizam i sl.Srbiji vrši se kod ministarstva nadležnog za rad. Prema zakonu o radu objavljuju se: 1. koja je propisana kolektivnim ugovorom ili drugim aktom. Da bi se normama međunarodnog prava obezbedila veća obaveznost pribegava se ratifikaciji . Zbog svega toga nameće se zaključak da norme unutrašnjeg prava ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa normama međunarodnog prava. a poslodavac snosi odgovornost za pričinjenu štetu. vodi urednu evidenciju. Da potrvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom R. naročito u vezi sa ljudskim pravima i slobodama. Poseban kolektivni ugovor 3. preko interneta i na drugi način. Izmene i dopune opšteg i posebnog kolektivnog ugovora Bliža pravila o načinu objavljivanja drugih kolektivnih ugovora i njihovih izmena i dopuna utvrđuju se sa tim kolektivnim ugovorima. raste i njegova pozicija u odnosu na unutrašnje pravo.Srbije. Ovaj lokaut je nezakonit. Izmene i dopune opšteg i kolektivnog ugovora Ragistraciji podležu svi kolektivni ugovori osim kolektivnog ugovora zaključenog kod poslodavca. a ogleda se u opštoj primenjivosti utvrđenih standarda. da zakoni i drugi opšti akti doneti u R.LOKAUT SUPROTAN OBAVEZI OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA podrazumeva pribegavanju lokautu na način koji je suprotan obavezi očuvanja socijalnog mira.

Sa stanovišta utvrđivanja minimalnih uslova rada i zaposlenja 5. Sa aspekta zapošljavanja 3.75) Ustavom R. ZAKONA. odluke i svi drugi opšti akti AP i jedinica LS moraju biti saglasni zakonu. MEĐUSOBNI ODNOS USTAVA. Za kolektivni ugovor i ugovor o radu se primenjuju sledeća pravila: 1. 3. To znači . političkih stranaka. Da statuti. Međusobni odnos kolektivnih ugovora utvrđuje se zakonom ili najvišem (nacionalnom) KU. odgovorno i profesionalno 3. KOLEKTIVNOG UGOVORA I PRAVILNIKA O RADU zasniva se na „principu hijerarhije“ i principu „povoljnosti za zaposlene“.MEĐUNARODNI ODNOS DOMAĆIH IZVORA PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. posmatrana iz ugla IO. PRAVILNIKA O RADU i UGOVORA O RADU.Ako ugovor o radu sadrži odredbe kojem se zaposlenom obezbeđuju manja prava nego u KU.Ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava nego što su u KU. ništavne su. aktuelan je iz više razloga: 1.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA NA STRANI DRŽAVE.Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom obezbeđuju manja prava od uslova u KU. Sa normativnog stanovišta 2. da : • zakon ne može biti u suprotnosi sa ustavom • kolektivni ugovor . Pravo na naknadu troškova nastalih učešćem u rešavanju radnih sporova (1. Sa aspekta mirnog rešavanja KRS Država i njeni organi 73. potpuna i dostupna zainteresovanim subjektima. Aktom niže pravne snage se mogu utvrđivati veća prava.DUŽNOSTI I PRAVA MIRITELJA I ARBITARA (str. TA i LS (str. Saglasno principu hijerarhije pravni akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa pravnim aktom više pravne snage. opšti akti organizacija kojima su poverena .Srbije. zakonom i kolektivnim ugovorom Princip povoljnosti za radnike podrazumeva da se aktom niže pravne snage ne mogu utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim aktom više pravne snage. 19 .LS moraju biti saglasni njihovim statutima. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNIH UGOVORA. primenjuju se pravila: 1. PRAVA miritelja i arbitara su: 1.187) Njihova uloga .2). Da agenciju redovno obaveštavaju o pokretanju. Da svi opšti akti AP i Jed.Srbije utvrđeno je: 1.8. opšti akti organizacija . MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNOG UGOVORA . Veoma je važno da poslodavci obezbede to odsustvo kad god zatreba. primenjuju se odgovarajuće odredbe više pravne snage. Ova sredstva se obezbeđuju iz budžeta R. 3. Kolektivni ugovor niže pravne snage ne može da sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava od kolektivnog ugovora više pravne snage 2. sindikata. Pravo na nagradu za rad jer nisu stalno zaposleni u Agnciji za mirno rešavanje radnih sporova 2. Pravo na neplaćeno odsustvo sa posla dok se vodi postupak mirnog rešavanja radnog spora. Kolektivnim ugovorom niže pravne snage mogu da se utvrde veća prava i bolji uslovi od uslova utvrđenih KU više pravne snage 3. Da postupaju nepristrasno 2. 2. Da se stalno obrazuju i stručno usavršavaju (aktivna uloga Agencije) 4. Srbije 3.Odredbe ugovora o radu gde se radnicima propisuju manja prava nego što su u KU. da bi evidencija pila ažurirana. Ako KU niže pravne snage sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih KU više pravne snage . sa ustavom i zakonom • pravilnik o radu. 35. udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.357) DUŽNOSTI miritelja i arbitara su: 1. 2. toku i okončanju postupka mirnog rešavanja spornih pitanja između poslodavaca i zaposlenih. Da postupaju savesno. sa ustavom. Sa poslodavačkog stanovišta 4. primenjuje se KU 4.. Da svi podzakonski akti R.

143) Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata odvija se na način i po postupku koji je utvrđen „Zakonom o radu“. DELATNOST*** Reprezentativnost ovih sindikata utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora. LS i grana. Predstavnika vlade.. ***KOD POSLODAVCA*** POSTUPAK SE POKREĆE na zahtev sindikata čija se reprezentativnost utvrđuje. sindikat se može obratiti „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca“ za zahtevom. u skladu sa propisima 3.. AP.POSTUPAK UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. . ***ZA R:SRBIJU. TA . podgrupa ili delatnost. a vode se između sindikata i udruženja poslodavaca organizovanih na međunarodnom globalnom planu. sastavljeno od po 3 predstavnika vlade Srbije. Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova reprezentnosti: 1. Taj zahtev sadrži dokaze o ispunjenju uslova reprezenativnosti i izjavu lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata o broju članova. a predstavnike sindikata i UP imenuje članovi socijalno ekonomskog saveta izabrani od RS i RUP. GRUPU. Rešenje o reprezentativnosti sindikata za određenu GRANU. dokaz o upisu sindikata u registar.322) 1. 64. u skladu sa zakonom 2. zahtev se smatra urednim. da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva 2. na predlog ministra imenuje vlada... reprezentativnih sindikata i rep.24.. Broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu evidencije koju vodi poslodavac.. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u nadležnosti je poslodavca (za utvrđivanje sindikata kod poslodavca) ili ministra za rad (sindikat za teritoriju Srbije. Odbor proverava i da li su svi podaci dostavljeni i da li su u skladu sa zakonom. Ministar nije u obavezi da uvek postupi po preporuci Odbora. Članovi odbora se imenuju na period od 4 godien. SPOROVI KOJI NASTAJU NA INTERNACIONALNOM GLOBALNOM NIVOU su sporovi koji se vode povodom povrede i ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na širem međunarodnom planu . PODGRUPU.. dokazi o ispunjavanju uslova u pogledu potrebnog broja članova. udruženja poslodavaca. Protiv rešenja kojeg donese ministar se može voditi upravni spor. LS se objavljuje u službenom glasniku Republike Srbije. GRANU . 20 ... Poslodavac je dužan da dostavi taj podatak.. Ministar nadležan za rad odlučuje o reprezentativnosti sindikata kod poslodavca samo u slučaju: 1. sindikat je u obavezi da ta dokumenta dostavi u roku od 15 dana od kad je to Odbor zatražio. Na osnovu svega toga poslodavac odlučuje o zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca donošenjem rešenja. LS . ako sindikat kod poslodavca smatra da mu reprezentativnost nije utvrđena na zakonit Način. Ukoliko nisu . odnosno da nije utvrđena na pravi način. Ako podnosilac zahteva u označenom roku otkloni nedostatke na koje je ukazano. Može da traži od odbora da preispita svoj predlog o reprezentativnosti sindikata. Obično se rešavaju mirno i značajan doprinos ima MOR. grupa .PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA NIVOU NA KOJEM NASTAJU (str. u skladu sa zakonom. Ukoliko se ne donese takvo rešenje u roku od 15 dana ili ukoliko sindikat smatra da je donešeno na nezakonit način . Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca je tripartitno telo . Pored toga se podnosi i dokaz da mu poslodavac nije u propisanom roku utvrdio reprezentativnost. TA .. O zahtevu se odlučuje rešenjem koje se donosi u skladu sa utvrđenim činjenicama. Ponekad se umesto rešenja donosi zaključak i to u slučajevima: a) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a prethodno se nije obratio poslodavcu b) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a da nije sačekao 15 dana u kojem je poslodavac dužan da se izjasni c) ako podnosilac zahteva u roku od 15 dana ne otkloni nedostatke u vezi sa dokazima o ispunjenju uslova reprezentnosti. dokazi da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva odluči o zahtevu. Rešenje koje ministar donese nemora da bude pozitivno.

izuzetno učesnici. 5. Pravo zaposlenih na sindikalno organizovanje podrazumeva obavezu poslodavca da svojim aktivnostima ne ometaju ostvarivanje tog prava. Iz ovog proizilazi da postoje kolektivna prava zaposlenih i poslodavaca.poslodavac ima pravo na naknadu štete . Ključna razlika je u stranama u sporu (odnose se na teritoriju LS) i delimično u predmetu spora ( nezadovoljstvo zaposlenih i njihovih organizacija. EU). Kolektivna prava zaposlenih su: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje 21 .SPOROVI KOJINASTAJU NA NIVOU POSLODAVCA su oni koji se vode između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca . korisnici poslodavčevih usluga i drugi subjekti. GRUPE. • za štetu pričinjenu trećim licima odgovara poslodavac. U tim sporovimma učestvuju i jedinice TA.odgovornost za štetu snosi organizator . Pošto je tu štetu teško utvrditi sud je prinuđen da angažuje veštaka. 6. Npr. poslodavaca i udruženja) 7.POSLODAVAC ima pravo na nadoknadu imovinske i neimovinske štete. IMOVINSKA šteta se sastoji od stvarne štete i izgubljene dobiti NEIMOVINSKA ili MORALNA je pretrpljeni strah.SPOROVI NA NIVOU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE umnogome podsećaju na sporove koji nastaju na nivou TA. u odnosu na zaposlene neštrajkače i u odnosu na treća lica... saglasno principu objektivne odgovornosti. koji će da proceni visinu te štete. TREĆA LICA su poslovni partneri poslodavca. Obično nastaju u delatnostima od opšteg interesima i rešavaju se mirnim putem . između poslodavca i većine zaposlenih i poslodavca i saveta zaposlenih.. • „fondovi solidarnosti“ su fin. ministarstvo i drugi državni organi. SPOROVI KOJI NASTAJU NA NACIONALNOM NIVOU U njima učestvuju sledeće strane u sporu: • učesnici u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora • država (vlada ili ministrastvo) i sindikat (jedan ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i udruženje poslodavaca (jedno ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i sindikat i udruženje poslodavaca (jedno ili više) 4. U njima mmože učestvovati i vlada. npr. poslovnim partnerima poslodavca i drugim eventualnim subjektima. 3. u izuzetnom slučaju – učesnici štrajka . SPOROVI KOJI NASTAJU NA MEĐUNARODNOM REGIONALNOM PLANU jesu sporovi koji se povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na međunarodnom regionalnom planu vode između sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na područiju regije (dve ili više zemalja . GRAĐANSKOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str.pred sudom. AKO JE ŠTRAJK ZAKONIT • poslodavac nema pravo na nadoknadu štete • ne odgovara za štetu pričinjenu radnicima neštrajkačima. 104. i trećim licima AKO JE ŠTRAJK NEZAKONIT . Građanskopravne posledice štrajka se mogu posmatrati u odnosu na poslodavca .402) Štrajk po pravilu dovodi do nastanka štete.sredstva koja prikupljaju udruženja poslodavaca . SPOROVI KOJ NASTAJU NA NIVOU GRANE.2. Ta šteta može da bude imovinske i neimovinske prirode. PODGRUPE ILI DELATNOSTI su sprovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za GGPD.SPOROVI KOJI NASTAJU NA NIVOU JEDINICA TA su sporovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora. i koja se koriste u najtežim situacijama i koriste se i za nadoknadu štete bilo poslodavcima. duševne patnje.209) Kolektivna prava i obaveze utvrđuju se zakonom. pa se poslodavca mora zadovoljiti delimičnim izmirenjem ZAPOSLENIM NEŠTRAJKAČIMA se može naneti šteta ukoliko se formira štrajkačka Straža i na taj način im se onemogući da da ostvare pravo na zaradu Tu štetu nadoknađuje organizator štrajka . ili putem ekonomskog i drugog pritiska. povreda časti i ugleda. podzakonskim aktom i kolektivnim ugovorom. radnicima. 37. jer kolektivne obaveze proističu iz kolektivnog prava. Naspram kolektivnih prava stoje kolektivne obaveze. Organizator obično nije u stanju da izmiri svu neimovinsku štetu .KOLEKTIVNA PRAVA I KOLEKTIVNE OBAVEZE (str.

• samostalno osnivanje sindikalnih i poslodavcčkih finansijskih fondova. bez dovođenja u pitanje autonomije u odnosu na njih.da pojedini sindikati i njihovo članstvo gaje određene simpatije prema političkim partijama. ***Autonomija sindikata u odnosu na POSLODAVCE i njihova udruženja 22 • • • • • • . Pošto se autonomnost države u odnosu na poslodavce i sindikat ne dovodi u pitanje treba još da se sagleda: 1) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na državu 2) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na političke stranke i druge subjekte 3) autonomija sindikata u odnosu na poslodavce ***Autonomija sindikata i posldavaca u odnosu na DRŽAVU se ogleda u organizacionom. Bez autonomnosti sindikata i udruženja poslodavaca nema ni pravog socijalnog partnerstva niti uspešne tripartitne saradnje. U ta pitanja ne može niko da im se meša: Ni država. 3. finansijskom i funkcionalnom smislu. • samostalnost u izboru njihovih organa i rukovodstva. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: 1. ***Autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na POLITIČKE STRANKE i druge subjekte I ova autonimja se izražava u organizacionom . da sindikat bude potpuno podređen određenoj političkoj partiji. finansijskom i funkcionalnom smislu. jer se sindikati vrlo često suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava . da se između sindikata i političke partije uspostavi visok stepen saradnje.samostalnost u vođenju kadrovske politike i imenovanju rukovodećih ljudi u njihovim organima i telima 3.. Pod autonomijom sindikata u funkcionalnom smislu podrazumeva se samostalnost u njihovom delovanju i funkcionisanju.njihovu finansijsku nezavisnost i materijalnu obezbeđenost u odnosu na političke partije.PRINCIP AUTONOMNOSTI (str.81) Ovaj princip je jedan od najvažnijih principa IO. zbog čega neretko pristaje na finansijsku pomoć države ili poslodavca i na taj način podređuje svoju poziciju. nevladne organizacije. Kolektivna prava poslodavaca: • pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova 10. samostalno opredeljuju pravce . koaliciji ili ideologiji 2. Autonomija u funkcionalnom smislu pretpostavlja mogućnost socijalnih partnera da nezavisno od volje i mogućih uticaja političkih partija. verske zajednice. ni političke partije. Vraćanje sindikata izvornim ciljevima borbe za radnička prava i sve manje mešanje sa poolitikom i političkim partijama. Sindikalne i poslodavačke organizacije treba samostalno da odlučuju kako će ostvariti svoje funkcije i štititi svoje interese i interese svog članstva. Poslednjih godina javlja se tendencija „Ideologizacije sindikata“ tj. zato što imaju visok procenat istog članstva.pravo na kolektivno pregovaranje pravo na participaciju pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova pravo na štrajk pravo na konsultovanje pravo na informisanje • pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.. ni verske zajednice. Autonomija u finansijskom smislu je vrlo bitna. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: • samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture .samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture i njihovih organa i tela 2. instrumente i metode svoga delovanja i funkcionisanja Između sindikata i političkih partija mogu da se uspostave sledeći odnosi: 1..

u roku od 3 dana. PRAVO NA MIRNO REŠAVANJE KRS Mirno rešavanje KRS je i u interesu poslodavaca i u interesu zaposlenih. sporazumno određuju strane u sporu. povodom KRS. Mirno rešavanje KRS se temenji na načlu dobrovoljnosti .373) Postupak se pokreće PREDLOGOM koji se upućuje AGENCIJI .Ova autonomija se izražava u organizacionom. tj. Opšteprihvaćeno pravilo je da je lokaut zakonit ako se pojavljuje kao odgovor na nezakonit štrajk. onda se spor ne može voditi jer je u suprotnosti sa načelom dobrovoljnosti. 27. POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA KRS (str.233) Kolektivna prava poslodavaca su: 1) pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje 2) pravo na kolektivno pregovaranje 3) pravo na lokaut 4) pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova PRAVO NA UDRUŽIVANJE . kako bi se nastali spor rešio u korist poslodavca. tako u odnosu na državu PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Kolektivno pregovaranje ne odviaj se samo u interesu zaposlenih već i u interesu poslodavaca.zasniva se na principu dobrovoljnosti . Svaka strana u postupku snosi svoje TROŠKOVE POSTUPKA. da nema komlikovnih pravila. Ako se druga strana ne saglasi . određuje ga direktor agencije. koja svojom regulativom doprinosi nesmetanom odvijanju pregovaračkog procesa. strane u sporu) po njemu se može postupati. tj iz budžeta R. fabrike. poslodavac ima pravo da sam izabere u koje udruženje će se učlaniti i da li će se uopšte učlaniti . Za uspešno odvijanje pregovora zainteresovana je i država. PRAVO NA LOKAUT Ostvarivanje tog prava dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća . Može se zaključiti samo uz saglasnost strana. Iz prava na kolektivno pregovaranje proističe i obaveza poslodavaca da učestvuju u pregovorima. mada postoje slučajaevi kada se odstupa od tog načela. 41. Veza između stepena sindikalizacije i IO (str. Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja . finansijskom i funkcionalnom smislu. bil pojedinačno. Predlog za pokretanje postupka podnose strane u sporu . Ako predlog sadrži minimum neophodnih podataka (predmet spora. međutim troškove uključivanja miritelja snosi republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova . agencija je dužna da ga zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavi drugoj strani u sporu sa molbom da se izjasni. zaduženog za pružanje pomoći stranama u KRS. da bi se na zaposlene izvršio ekonomski i drugi pritisak. bilo zajednički . da li je saglasna da se spor rešava mirnim putem. Nastoji se da se što više pojednostavi tj. Miritelj se bira iz imenika koji se vodi u republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Što se tiče opštenja između učesnika u postupku. kako u odnosu na zaposlene. MIRITELJA . ona je u nadležnosti ministra za rad. pogona. službe ili drugog organizacionog dela preduzeća. Takva obaveza se utvrđuje zakonom. Lokautu se pribegava i zbog neiplativog rada sa radnicima neštrajkačima. radnje . 79. odnosno koji je pod kontrolom poslodavca često se naziva „žuti sindikat“.151) 23 .KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA (str. Ako predlog podnese jedna strana . a odnose se na delatnosti od opšteg interesa ili na delatnosti u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera.Srbije. Sindikat koji nije autonoman u odnosu na poslodavca . Obaveza učešća u pregovorima ne podrazumeva i obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora.Poslodavci se udružuju da bi uspešnije štitili svoja prava i interese.

danas oko 50% ŠVEDSKA 85% . Ako je stepen sindikalizacije visok . Sudski organi 3. Povećan broj žena i intelektualaca 8.Ostavrivanje sindikalnih prava i sloboda . Osim njih u rešavanju sporova između poslodavca i zaposlenih učestvuju idržavni organi. U zemljama u kojima je procenat sindikalnog članstva visok socijalno partnerstvo dobro funkcioniše (npr. „službe za mirno rešavanje radnih sporova“ . To su „službe za mirenje i posredovanje“ . stanje socijalnog partnerstva 4.Udeo neproizvodnih radnika u ukupnom broju radnika 5.Globalizacija 6. skandinavske zemlje). organizovanost i opredeljenost sindikata 5. odnosno broja i procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat. 50% (stroge mere recesije) . 24 . 59% zaposlenih su bili članovi sindikata .INSTITUCIJE ZA REŠAVANJE KRS (str. Njihov položaj i uloga je uređena zakonom.1979 godine. zaštita prava i interesa u velikoj meri zavise od stepena sindikalizacije. Manji udeo manuelnih radnika 3. Stepen sindikalizacije se stalno menja zavisno od društvenih. Nadležni organi teritorijalne autonomije 5.SPECIJALIZOVANE INSTITUCIJE se organizuju kao javne službe ili kao privatne službe za rešavanje KRS. stanje ekonomske i socijalne politike 2. Drugi odgovarajući državni organi 4.danas manje od 40% *** FRANCUSKA i SAD Danas oko 10% zaposlenih su članovi sindikata ***AUSTRALIJA -1921 godine . 65% . Kulturne navike 12. Fleksibilno radno vreme *** VELIKA BRITANIJA . odnosno službe za mirenje posredovanje i arbitražu 2. sindikat uspešnije funkcioniše i efikasnije štiti prava i interese svoga članstva. Stopa nezaposlenosti 7. Institucije specijalizovane za rešavanje radnih sporova. BELGIJA 53% 66. Nova visokostručna zanimanja 11. Povećanje broja zaposlenih žena (manje se interesuju za sindikat) 4. Povećan broj zaposlenih u uslužnim i neproizvodnim delatnostima 9. socijalnih prilika u društvu. U nekim zemljama postoje i kombinovani modeli JAVNE institucije su najznačajnije . ekonomski . privrednog i socijalnog zakonodavstva 6. najrasprostranjenije i najkompetentnije institucije za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih. INSTITUCIJE za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih su: 1.333) U većini zemalja osnovane su institucije za mirenje posredovanje i arbitražu. Nadležni organi lokalne samouprave 1. adekvatnost radnog. PROCENAT sindikalno organizovanih radnika zavisi od sledećih faktora: 1.1985 godine. 50% -1953 godine .Smanjena potreba za radničkom solidarnošću 2. Naučni razvoj 10. Obrazovni nivo zaposlenih RAZLOZI SMANJENJA ČLANSTVA: 1. DANSKA 75%. stepen razvijenosti industrijskih odnosa 3.

UPRAVNI SUD . uglavnom neprofesinaolnog tipa pojavili su se u 19 veku. Pored njih u rešavanju spornih pitanja . MEŠOVITE se retko osnivaju 2. U pojedinim zemljama postoji više vrsta radnih sudova (u Japanu tri vrste). One nastaju po pravilu u privatnom sektoru i fanansiraju ih strane u sporu tj osnivači. svremena na vreme. mogu učestvovati i nosioci određenih funkcija. posredovanje i arbitražu“ . složenosti problema. izuzetno interesne KRS. parnični i gražanski sudovi. Njihov rad se zasniva na principu tripartizma. od slučaja do slučaja. po pravilu reč je o pojedinim državnim organima . U postupcima pred ovim sudovima se „sporije stiže do pravde“ strane u sporu“ im se ređe obraćaju. kojim uspevaju da preventivno utiču na smanjenje kolektivnih radnih sporova.neposredno USTAVNI SUD 3. organizacijama i službama) . organizacijama i službama. U njima najčešće postoje posebna veća.ona su veoma ograničena . na osnovu posebnog sporazuma ili odredaba iz kolektivnog ugovora. Privremen inst.UPRAVNI SUD (nadležni za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima. Za upravni sud se vezuje rešavanje individualni radni sporovi. PRIVATNE institucije osnivaju učesnici u zaključivanju KRS.RADNI SUD . Mogu biti stalne ili privremene. Prvi oblici radnog sudstva .SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave zavisno od nivoa na kome je spor nastao. Javne institucije karakteriše i stalnost delovanja . USTAVNI SU 25 . okružnim i vrhovnom sudu Srbije.da se preuzimaju u cilju zaštite javnog interesa. UPRAVNI SUD Upravni sudovi nadležni su za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima.339) SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove.„službe za mirenje. U opštinskim i okružnim sudovima konstituisana su posebna veća za radne sporove.vezuju se za specifične situacije .NADLEŽNOST SUDSKIH ORGANA U REŠAVANJU KRS (str. Sudovi opšte nadležnosti se organizuju na različite načine. odeljenja i druge organizacione jedinice u kojima rade sudije za rešavanje RS. SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI Rešavanje kolektivnih radnih prava i interesa vrše i sudovi opšte nadležnosti tj.neposredno USTAVNI SUD RADNI SUD je specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova. One se osnivaju po nastanku spornih pitanja najčešće posebnim sporazumom strana u sporu. odnosno njihov postupak je postao jednostavniji. efikasniji i ekonomičniji. Imaju određene prednosti u odnosu na stalne zbog mogućnosti da se prilagodi prirodi.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . Rešavanje radnih sporova prepušteno je opštinskim. 67.DRUGI ODGOVARAJUĆI DRŽAVNI ORGANI . Stalne institucije se osnivaju pre nego li nastane ikakav spor između strana .svode se na insistiranje kod drugih organa da ubrzaju postupak . Rešavanje KRS rešavaju: .RADNI SUD (specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova) . Rešavanje KRS rešavaju: . izuzetno interesne KRS. a unutrašnjom preraspodelom poslova u vrhovnom sudu Srbije određen je broj sudija koji se bave ovim sporovima. dok se rešavanje KRS obavlja u skladu sa pravilima posebnog pravnog režima. Pojavom radnih sudova . odnosno strane u sporu.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . Privremene institucije nastaju ad hoc za rešavanje KRS po potrebi. postupak rešavanja IRS i KRS . Ti funkcioneri imaju određena ovlašćenja a njihova karakteristika je: .

predmeta spora. Njegove odluke su konačne. zato što nastavlja poslovnu saradnju sa primarnim poslodavcem.BOJKOT (str. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 6. kako bi se izdejstvovali određeni ustupci u korist zaposlenih. • Ako se KRS rešava mirnim putem . upravnika velikog poseda u Irskoj.Korisnika njegovih usluga Bojkot se smatra propratnom manifestacijom štrajka. Pravo na inicijativu za pokretanje tog postupka ima svako pravno i fizičko lice. rešenja. izvršne i opšteobavezujuće. pravna snaga. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . Povreda principa ustavnosti pokreće se ustavni SPOR. Princip ustavnosti i zakonitosti predpostavlja postojanje skladnog ustavopravnog sistema u kojem se jasno raspoznaju mesto.socijalnim i drugim pitanjima značajnim za radnopravni položaj zaposlenih.138) Obaveze poslodavca u odnosu na sindikat su: 1) da sindikat redovno informiše o ekonomskim .406) Reč bojkot datira iz 1880 godine i potiče od imena Džejms Bojkota . predmeta spora. organi LS. obezbedi pristup informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti FORMALNO-PRAVNI ELEMENTI KRS (vidi pitanje 59) U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. odluka. OBAVEZA POSLODAVCA U ODNOSU NA SINDIKAT (str. Sudovi mogu biti: 4. Postupak za ocenu ustavnosti u našoj zemlji mogu da pokrenu: državni organi.Kasaciju neustavnih i nezakonitih akata (ukidanje ili poništavanje neustavnih ili nezakonitih podzakonskih propisa i drugih opštih akata) 107. a protiv sekundarnog . najmanje 25 narodnih poslanika. da ne kupuju njegove proizvode odnosno da ne koriste njegove usluge dok se kolektivni radni spor ne razreši. Protiv primarnog zato što su zaposleni sa njim u sporu. Ustavni spor okončava se sudskom ODLUKOM koja može proizvesti dva različita dejstva: . kao i sam ustavni sud. odnosno za položaj članova sindikata 2) da obezbedi tehničke i prostorne uslove za nesmetan rad sindikata 3) da sindikatu .Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. međusobni odnos ustava. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. zavisno od vrste spora. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . Znači apeluje se na: . Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 5. Bojkot su akcije zaposlenih kojima se apeluje na poslovne partnere i klijente poslodavca da privremeno zamrznu poslovnu saradnju sa poslodavcem tj. zakona. zavisno od vrste spora.Kupce njegovih proizvoda . a ostali radnopravni propisi – sa radnim zakonodavstvom. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom 26 . strana u sporu. Bojkot može da bude usmeren protiv primarnog ili protiv sekundarnog poslodavca.Konstataciju neustavnosti (konstatuje se njihova potpuna ili delimična neustavnost) . Celokupno radno zakonodavstvo mora biti u skladu sa ustavom. odnosno na angažovanje radne snage. odnosno predstavniku sindikata. Osim primarnog i sekundarnog bojkota važan je i bojkot do koga dolazi sporenjem dva ili više sindikata u vezi sa priznavanjem prioritetnog prava na zapošljavanje. 21.Poslovne partnere poslodavaca . postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. strana u sporu i važeće regulative. koji se zbog bojkota nejgovih proizvoda morao iseliti iz Irske. vreme . organi TA. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“.

Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Odlukom suda ili drugog nadležnog organa Ovakva odluka se donosi u vanrednim situacijama. Odlukom arbitraže Za takav način okončanja neophodne su sledeće pretpostavke: . u ratnim uslovima. Rešavanjem svih spornih pitanja 2. odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu.da su zaposleni stupili u štrajk . u skladu sa zakonom i drugim propisom Udruženje kome je svojstvo reprezentativnosti utvrđeno . Ako se ni jedno sporno pitanje ne reši – tj.• • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. a u POBOČNOJ LINIJI do 4. stav 1 . miritelj . sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. OKONČANJE ŠTRAJKA (str. neuspešno Do okončanja štrajka dolazi na različite načine: 1.da strane u sporu prihvataju arbitražnu odluku. 3. Sporazumom strana u sporu Tim sporazumom se udovoljava barem delu štrajkačkih zahteva. Sporazum o prestanku štrajka se sačinjava u pisamoj formi.IZUZEĆE MIRITELJA I ARBITARA (str. Ta prava su: 1) Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2) Pravo na učešće u rešavanju KRS 3) Pravo na učešće u radu tripartitnih institucija 4) Pravo na učešće u radu multipartitnih institucija 5) Druga prava u skladu sa zakonom 72. 32.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA I PRAVA REPREZENTATIVNOG UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. Štrajk se može okončati: 1. Takve odluke se donosu u delatnostima od opšteg interesa. Osim odluke suda. 4.399) Organizatorima i učesnicima u štrajku nije u interesu da štrajk dugo traje. 3) Ako je u RADNOM odnosu ili u ČLANSKOM odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje 2 godine 4) Ako je povezan sa stranam u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost.. Zahvaljujući tome ono može stupati u pravne odnose i poslove sa drugim subjektima Udruženje poslodavaca svojstvo pravnog lica stiče upisom u registar . Odlukom od organizatora štrajka . stepena neke od strana u sporu. štrajk se može okončati i odlukom ministarstva. nego da za kratko vreme primoraju drugu stranu na ustupke. 101.355) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova . član 48 .da su se strane u sporu saglasile da sporna pitanja rešavaju u postupku pred arbitražom . 27 . predsednika države i drugih nadležnih organa..tu odluku može doneti i većina zaposlenih 2. odnosno arbitar se može izuzeti iz postupka iz sledećih razloga: 1) Ako ZASTUPA neku od strana u sporu ili je u poslednjih 5 godina zastupao neku od strana u sporu 2) Ako je srodnik po krvi U PRAVOJ LINIJI do bilo kog stepena. Rešavanjem samo nekih od tih spornih pitanja 3.173) Udruženje poslodavaca ima svojstvo pravnog lica što znači da ima i pravnu i poslovnu sposobnost. neposredne ratne opasnosti.da je arbitraža donela odluku o rešenju spornih pitanja . ima određena prava koja nemaju nereprezentativna udruženja. Odlukom o zabrani štrajka se obično propisuje „radna obaveza“. vlade.

Po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj. To su propratne manifestacije štrajka. Sporazum potpisuju .. Pri tome se ne insistira da to bude reprezentativna sindikat. Predstavnike strana u sporu samostalno određuju te strane .Obe strane mogu da podnesu zahtev za izuzeće.. proglašavaju tehnološkim viškom . povećavajući njihov strah od posledica koje ih mogu zadesiti ako učestvuju u tim aktivnostima. ne dopuštaju im da napreduju u poslu. EKOLOŠKIH POKRETA.obično ih postavljaju na radna mesta sa nepovoljnim uslovima rada. Vremenom se pokazalo da je ŠTRAJK najefikasnije sredstvo za zaštitu prava i interesa zaposlenih. Uobičajna je praksa da se u ekonomsko-socijalnom savetu i drugim tripartitnim telim aobezbeđuju mesta za NEUTRALNE STRUČNJAKE. ravnopravan tretman (mogu da pokreću inicijative. To su ŠIKANIRANJE. 36.418) Osim lokauta postoje i drugi oblici pritiska na zaposlene. onda ga određuje direktor agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Odbor za mirenje broji tri člana. u ime poslodavca direktor .SPORAZUM O UTVRĐIVANJU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH (str. Miritelj mora da se pridržava načela nepristrasnosti. 116. učestvovanje u raspravi (o pitanjima koja su na dnevnom redu . dok se miritelj bira sporazumno od strana u sporu.. poslodavaca i države kao glavnih subjekata IO .prisustvovanje na sednicama (bez prava učešća u raspravi i odlučivanju) 82. Članovi odbora z amirenje su ravnopravni stim što se uloga presedavajućeg u postupku uvek poverava miritelju.OSTALI SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. a naročito onih koji su gotovo uvek spremni da organizuju štrajkove. naknade zarada i druga primanja mogu se urediti „sporazumom poslodavaca i predstavnika zaposlenih“ To je moguće samo pod uslovom da kod poslodavca NIJE osnovan sindikat. ali o ovim razlozima moraju da povedu računa i arbitri i miritelji i da odmah obaveste direktora agencije jer je to njihova moralna i zakonska obaveza O izuzeću miritelja i arbitara odlučuje direktor agencije po obaveštenju ili nazahtev jedne od strana u sporu. 28 . Znači. Status tih subjekata je različit: 1.REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PUTEM EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA ZAPOSLENIH (str. Da bi takve pojedince primorali da napuste firmu . umanjuju im zaradu . postao dozvoljeno sredstvo radne borbe. da predlažu donošenje odluka. ali ne i odlučivanje) 3. OBESPRAVLJIVANJE i PROGANJANJE sindikalnih predstavnika i drugih boraca za prava zaposlenih.ORGAN NADLEŽAN ZA MIRENJE I NJEGOV SASTAV (str. sastavljenom u skladu sa principom tripartizma. U njihovom radu mogu da učestvuju i predstavnici NACIONALNIH BANAKA. Kroz istoriju su poznate „Crne liste nepoželjnih“ Mnogi poslodavci vrlo su rešeni da se „oslobode“ nepoželjnih radnika. PENZIONERSKIH I INVALIDSKIH UDRUŽENJA itd. 49.255) Zarade . sporazum postaje suvišan. Ovakvi oblici pritiska na zaposlene NISU dopušteni. Ako strane u sporu u određenom roku ne odrede miritelja. a o izuzeću se mora odlučiti 8 dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće. odnosno za određene eksperte iz određenih oblasti. Pored štrajka postoje još i BOJKOT i ŠTRAJKAČKA STRAŽA. 87. Takav odnos prema „nepoželjnim radnicima“ obespokojava ostale zaposlene . predstavnici REGIJA. UDRUŽENJA POTRŠAČA .377) Postupak mirenja u KRS odvija se pred odborom za mirenje . učestvuju i drugi odgovarajući subjekti. a u ime zaposlenih – predstavnik saveta zaposlenih koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. ako je osnovan sindikat (kakav god) ne može se potpisati ovakav sporazum. MALTRETIRANJE. Ako se okolnosti promene i zaključi se kolektivni ugovor kod poslodavca . OSTALI OBLICI EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA POSLODAVCA (str.386) Zaposleni su oduvek vršili pritisak na poslodavce kako bi ih primorali na određene ustupke u pogledu uslova rada i zaposlenja.207) Osim sindikata . da učestvuju u raspravi i odlučivanju) 2. On je dugo zabranjivan . ali je krajem 19 veka i početkom 20.

Reč je o sporovima koji ne nastaju samo povodom stvaranja novog prava nego i povodom revidiranja postojećeg prava. 20. Zaposleni ne može da bude u isto vreme član dva sindikata o čemu bi osim zaposlenog trebalo da vodi i sindikat 62. 100. najprimenjivanijih i najefikasnijih sredstava borbe kojima su se zaposleni vekovima koristili radi zaštite svojih prava i svojih profesionalnih i ekonomskih interesa.300) INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku zaključivanja. podzakonskih i drugih propisa o kolektivnim pravima.ŠTRAJK SA ZAUZIMANJEM PREDUZEĆA I ŠTRAJK SPORENJA (str. Zaposleni se ne može prisiljavati da pristupi sindikatu i kojem sindikatu će da pristupi Ako je zaposleni koji je član sindikata saglasan da mu se od plate odbija iznos na ime „sindikalne članarine“. Bliža pravila o uslovima tog upisa određuje ministar nadležan za rad. Sindikat se osniva radi zaštite prava i interesa zaposlenih i radi unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa svojih članova Sindikat se osniva bez posebnog odobrenja. ŠTRAJK (str. Sporovi povodom primene i tumačenja NORMATIVNOG dela kolektivnog ugovora 2. Privremeni prekid rada zaposlenih 2. Sindikat je dužan da poslodavca informiše o aktivnostima vezanim za svoje osnivanje. Obligacioni deo sadrži odredbe kojima se uređuju odonosi između ugovornih strana. Postoje dve vrste pravnih KRS: 1. POD ŠTRAJKOM SE PODRAZUMEVA privremeni prekid rada zaposlenih . poslodavac je dužan da taj iznos uplaćuje na račun sindikata. Iz tog razloga se često nazivaju „sporovi o reviziji prava“. OSNOVNA OBELEŽJA ŠTRAJKA SU: 1. način zaključivanja kolektivnog ugovora i izmene i dopune kolektivnog ugovora. PRAVNI KOLEKTIVNI RADNI SPOR nastaje povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih radnih prava ili interesa. PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PREDMETU SPORA (str. Ta obaveza se mora izvršiti 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu u registar. izmena i dopuna i proširivanja dejstva kolektivnih ugovora o radu.387) Štrajk je jedno od najsnažnijih .Organizovano vršenje pritiska na poslodavca. naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja. neophodno je da se štrajkački zahtevi odnose na pitanja koja su predmet spora.88. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. Mnogi zahtevi se odnose i na ostvarivanje političkih ciljeva .Tesna povezanost štrajkačkih zahteva sa pitanjima koja su predmet spora Da bi štrajk bio zakonit . obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom.137) Sindikat se osniva „na način i po postupku utvrđenim opštima aktom sindikata“ Sindikat se upisuje u registar. INTERESNI KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI nastaju povodom kolektivnougovorenog uređivanja zarada i drugih uslova rada. tj da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru članova i predsednika sindikata. Članstvo u sindikatu se obezbeđuje potpisivanjem pristupnice . u cilju prihvatanja njihovih zahteva u vezi sa pitanjima koja su predmet spora. U većini štrajkova dominiraju zahtevi za povećano zaradom. odnosno zakonskih .398) 29 . Organizovanju štrajka s emože pristupiti ako su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešavanje spornih pitanja. Sporovi povodom primene i tumačenja OBLIGACIONOG dela kolektivnog ugovora Normativni deo sadrži odredbe kojima se uređuju zarada. udruženje poslodavaca kako bi se prihvatili štrajkački zahtevi 3. utvrđenih zakonom. odnosno na udruženje poslodavaca. ali takvi štrajkovi nisu dopušteni. kolektivnim ugovorom. organizovan radi vršenja ekonomskog ili drugog pritiska na poslodavca..OSNIVANJE SINDIKATA I PRISTUPANJE SINDIKATU (str. podzakonskim aktima.

VRSTE ŠTRAJKOVA (str. Štrajk sporenja nije dopušteno sredstvo radne borbe. Štrajk sa zauzimanjem preduzeća po pravilu se smatra nedopuštenim sredstvom radne borbe. takođe bi trebalo registrovati i objaviti U slučaju davanja OTKAZA primenjuju se dva pravila: 1. Sporazum kojem prestaje važenje kolektivnog ugovora .OTKAZOM jednog ili više učesnika KU SPORAZUMOM o prestanku važenja kolektivnog ugovora zaključuje se u pisanoj formi. Jedan vodi sa drugim sindikatom .da se obezbede jednaki minimalni uslovi rada i zaposlenja 30 . Opravdani razlozi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora su: 1.SPORAZUMOM svih učesnika KU 2. a ne drugog sindikata. a drugi sa poslodavcem. ali posle pribavljanja mišljenja socijalnoekonomskog saveta.PRESTANAK VAŽENJA KOLEKTIVNOG UGOVORA PRE ODREĐENOG ROKA (str. granske i generalne 4. 94. U našoj zemlji to pitanje nije uređeno.Kratkotrajni i dugotrajni .393) 1. na nivou jedinice LS .Kolektivni ugovor koji se otkazuje primenjuje se najduže 6 meseci od dana davanja otkaza 2. građevinarstva i poljoprivrede.275) Ukoliko postoje razlozi . odnosno kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj niskokvalifikovanih radnika.PROŠIRENJE DEJSTVA KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. 56. Prema dopuštenosti: zakonite i nezakonite 2. ministar nadležan za rad može odlučiti da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u njegovom zaključivanju. Obično se organizuje kad poslodavac treba da organizuje veći broj radnika. On tu odluku donosi na zahtev jednog od učesnika. Prema nivou: Kod poslodavca. Štrajk sporenja podrazumeva privremeni prekid rada zaposlenih organizovan od strane sindikata u nameri da se na poslodavca izvrši pritisak da prilikom zapošljavanja novih radnika daje prednost kandidatima koji su članovi tog sindikata.Najavljeni i nenajavljeni .Učesnici takvog kolektivnog ugovora dužni su da započnu razgovore oko novog kolektivnog ugovora najduže 15 dana od dana davanja otkaza.Štrajk sa zauzimanjem preduzeća se ogleda u privremenom prekidu rada u toku kojeg štrajkači ostaju na svojim radnim mestima kako bi onemogućili poslodavca da privremenim angažovanjem novih ljudi (Štrajkbrejkera) nastavi proces rada. Specifičnost ovog štrajka je što sindikat učestvuje u dva spora.Većina zaposleni i manji deo zaposleni Štrajk upozorenja Štrajk solidarnosti Divlji štrajk Delimični štrajk Kategorijalni štrajk Štrajk sa zauzimanjem preduzeća Štrajk sporenja 52. Ovaj štrajk je karakterističan obično za oblasti rudarstva.279) Važenje kolektivnog ugovora može prestati i pre isteka vremena od tri godine na dva načina: 1. Prema načinu manifestacije: Štrajkovi iznenađenja. kružne i tromboze 5. Prema usmerenosti: primarni i sekundarni DRUGI KRITERIJUMI . Prema ciljevima: profesionalni i politički 3. koji podleže obavezi registracije. Smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici kolektivnog ugovora. TA .

na posredan ili neposredan način izučavaju odnosi na radu i u vezi sa radom tj. u pojedinim zemljamadopušteno im je da učestvuju u sistemu kolektivnog pregovaranja 4.grupi. a u javnom sektoru država. kao i na službenike u državnoj administraciji i to na svim nivoima. TA . Po prestanku razloga zbog kojih je izrečena. začažući se za rešenja koja na najbolji način štite prava i interese poslodavaca i zaposlenih . 31 . jedinice TA.da se ublaže razlike u zaradama u određenoj grani. teoretičari i istraživači u oblasti industrijskih odnosa kritički se odnose prema zakonskoj i drugoj regulativi. Poslodavačo organizovanje je zasnovano na teritorijalnom i granskom principu. U pojedinim zemljama ta zabrana se odnosi i na pravosudne organe.ZABRANA ŠTRAJKA (str. a da se na njega odnosi zabrana . Razlikuju se mali. odnosno radno angažuje jedno ili više lica. 90. Poslodavac 2. LS itd. Finansijske organizacije. Društveno-politički i pravni značaj IO. UDRUŽENJE POSLODAVACA su asocijacije u koje stupaju poslodavci u privatnom sektoru . službu kontrole leta. srednji i veliki preduzetnik. Poslodavac se pojavljuje u ulozi pravnog lica u obliku preduzeća ili drugog privrednog subjekta. LS. a što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju. PRIVREDNA KOMORA. PRIVREMENA ZABRANA ŠTRAJKA se izriče u vanrednim situacijama. u situacijama gde može doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. dok se u anglosaksonskom pravu fakultativno osnivaju. TRAJNA ZABRANA ŠTRAJKA se najčešće odnosi na pripadnike oružanih snaga i policije .ZNAČAJ INDUSTRIJSKI ODNOSA (str.podgrupi i delatnosti) Prvi razlog se vezuje za proširenje opšteg kolektivnog ugovora Drugi razlog se vezuje za proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora koji je zaključen u grani . 28. grupi. Do privremene zabrane dolazi na osnovu odluke suda ili na osnovu drugog nadležnog organa. Baveći se kolektivnim pregovaranjem IO doprinose objektivnom sagledavanjem i kritičkom preispitivanju njihovog materiajlnog i socijalnog položaja. Udruženje poslodavaca 3. Izučavajući proces kolektivnog pregovaranja i metode rešavanja kolektivnih radnih sporova .166) 1. Prvi oblici udruživanja su se javili krajem 19. Udruživanje poslodavaca funkcioniše na principu dobrovoljnosti. Zaposlenom kome se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku . Osnovna funkcija komora je da zastupaju i štite interese svojih članova. a reše u javnom sektoru. podgrupi i delatnosti. Poslodavac je subjekat IO jer se javlja u ulozi učesnika kolektivnog pregovaranja i rešavanja kolekektivnog radnog spora.389) Zabrana štrajka može da bude TRAJNOG ili PRIVREMENOG karaktera. vaspitnim ustanovama.veka kao reakcija na sindikalno organizovanje. Banke.19) Socijalni i privredno-ekonomski značaj IO proizilazi iz činjenice da se u okviu njih . vlasnika kapitala i građana u celini.SUBJEKTI IO NA STRANI POSLODAVCA (str. ustanove. države. Iako komore po pravilu nisu subjektiIO . grupi. (samo pod uslovom da se primenjuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u grani. Privredne komore se organizuju na terirorijalnom i granskom. odnosno strukvonom principu. Vlasnici kapitala u privatnom sektoru su fizička lica . Privredna komora POSLODAVAC je pravno ili fizičko lice koje zapošljava . prestaje i takva zabrana.2. podgrupi ili delatnosti koje imaju uticaj na socijalnoekonomski položaj zaposlenih . Osiguravajuća društva i drugi subjekti. Privremena zabrana ne može predugo trajati. Odnosi od kojih zavisi materijalni i socijalni položaj zaposlenih. automatski prestaje radni odnos. Članovi PK mogu biti: Preduzeća. radi potpunijeg ostvarivanja i efikasnije zaštite svojih prava i interesa. U Evropskom pravu privredne komore su obavezan oblik udruživanja. tj. u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti.

prodavnice poslodavaca kako bi se ubeđivanjem i drugim sredstvima zaposleni neštrajkači i štrajkbrejkeri odvratili od rada da bi se na taj način izvršio pritisak na poslodavca da u postupku rešavanja KRS bude popustljiviji prema radnicima. poslovne prostore. Ako su zaposleni zaizta postali subjekat upravljačkog procesa . Štrajkačka straža se prepoznaje po: 1.MESTU ORGANIZOVANJA Štrajkačka straža se obično organizuje ispred ulaza u krug poslodavaca. Radni moral se smatra složenom društvenom pojavom koju karakterišu potrebe.232) Pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada je u tesnoj vezi sa drugim pravima . Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na: . Preko saveta zaposlenih 3. Posredstvom zajedničkih konsultacija 4.evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova . Preko svojih predstavnika u organima uprvljanja 2. ORGANIZATORU Štrajkačku stražu obično organizuje sindikat.vođenje imenika miritelja i arbitra . izuzetno štrajkački odbor.odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara . 5. UČESNICIMA U štrajkačkoj straži učestvuju članovi sindikata – organizatora štrajka. Svoje stavove zaposleni mogu izražavati na različite načine: 1. a en da ignoriše njihove stavove. komunalnih usluga itd.408) Štrajkačka straža je propratna manifestacija štrajka koja se sastoji u okupljanju određenog broj azapolenih ispred ulaza u prizvodne hale. što je u interesu društva u celini 68. a agencija je počela sa radom 2005 godine. Taj zakon je donešen 2004 godine.ŠTRAJKAČKA STRAŽA (str.IO na izvestan način utiču i na RADNI MORAL.348) Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana je „zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. odnosno ispred ulaza u proizvodne hale. načinu upravljanja ljudskim resursima. 2. zadovoljstva i stavovi.PRAVO NA IZRAŽAVANJE STAVOVA O BITNIM PITANJIMA IZ OBLASTI RADA (str.PIKETINŠKIM SREDSTVIMA Ta sredstva mogu biti : dopuštena ili nedopuštena.REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA (str. poslovne prostorije. motici. ŠS se ne može organizovati na mestima koja ometaju saobraćaj. kao i na njihov interes da obustave rad. 40. od njih se spravom očekuje da „misle svojom glavom“ i da mogu da iznesu svoje mišljenje i stav. pogotovo sa pravom na informisanje . 4. Na direktan način Poslodavac bi trebao da sasluša predloge radnika . IO mogu doprineti u velikoj meri i jačanju i unapređenju SOCIJALNOG PARTNERSTVA.druge poslove određene zakonom 108.mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova . 3. razvojnim planovima i tehničko 32 . Da bi ŠS bila zakonita sredstva moraju biti dopuštena. Od njenog delovanja u budućnosti se puno očekuje. Ti stavovi se odnose na: organizaciju rada.CILJEVIMA Cilj je da se neštrajkačima ukaže na razloge koji su doveli do organizovanja štrajka. strategiji poslovanja.izbori miritelja i arbitara . pružanje zdravstvenih usluga.Učesnici mogu da budu i zaposleni koji nisu članovi tog sindikata . konsultovanje i participaciju.stručno usavršavanje miritelja i arbitara . kao i lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca stim što mora da postoji razlog za njihovo učešće u straži.

Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2. Njegovi fizički i intelektualni potencijali su ogromni. U sastavu „odbora za mirenje“ je po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj koga strane u sporu sporazumno određuju . Kod poslodavca mogu da deluju više sindikata sa svojstvo reprezentativnosti *** Reprezentativni sindikat na teritoriji R.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PRAVNOM REŽIMU PO KOJEM SE REŠAVAJU (str.tehnološkom sistemu organizacije.veku od zaposlenog traži samo da radi i da ćuti. Sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R.Sindikat u grani. 2.REPREZENTATIVNOST SINDIKATA (str. 23. podgrupi i delatnosti koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani.372) a) Načelo dobrovoljnosti b) Načelo tripartizma c) Načelo nepristrasnosti NAČELO DOBROVOLJNOSTI ogleda se u činjenici da su strane u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora.Srbije . Ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca 3. POKRAJINE. U tim delatnostima je obavezan pokušaj mirnog rešavanja KRS. podgrupi i delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska Poseban pravni režim se vezuje za sporove koji nastaju u delatnostima od opšteg interesa.OSNOVNA NAČELA MIRNOG REŠAVANJ A KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. grupi. Nezamislivo je da se u 21. On podrazumeva primenu uobičajnih tj. grupi.141) OPŠTI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA 1. NAČELO TRIPARTIZMA karakteriše činjenica da u postupku rešavanja KRS učestvuju tri subjekta – strane u sporu i miritelj. grupi. KRS koji se rešavaju po pravilima opšteg pravnog režima . Čovek je najveće blago svake organizacije. odgovorno. kao i spoovi koji nastaju u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi 33 . NAČELO NEPRISTRASNOSTI proističe iz obaveze miritelja da postupa savesno. pokrajine i LS. nepristrasno. ODSTUPANJE OD NAČELA DOBROVOLJNOSTI vezuje se za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg interesa. Ako je na propisan način upisan u registra POSEBNI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA *** Reprezentativni sindikat KOD POSLODAVCA 1. LS 1.SRBIJE . mogu se rešavati mirnim putem.319) 1. Sindikat u grani . OPŠTI PRAVNI REŽIM 2. 63. klasičnih pravila za rešavanje spornih pitanja između poslodavca i zaposlenih. Ako se većim delom finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora 4. Takođe . sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca 2. podgrupi ili delatnosti. Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica. a ako ga ne odrede oni dodeljuje ga „agencija“. POSEBAN PRAVNI REŽIM Opšti pravni režim vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova u privatnom sektoru. u skladu sa zakonom o radu 5. Izražavanje radničkih stavova u interesu je i poslodavca i zaposlenih. strane su slobodne da odluče o učešću „miritelja“ u kolektivnom pregovaranju. 78.

saobračaj. Te delatnosti su: Vodoprivreda.. elektroprivreda. tj . .Poslodavac 2. 34 . U tom smislu treba istaći da u pojedinim delovima javnog sektora upotreba radikalnih sredstava borbe nije dopuštena.Nemaju prava na zaradu tokom štrajka .. 103. U oblasti umetnosti i kulture (rep. otpočinjanja. Za potrebe drugih poslodavaca Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe su: 1.Poslodavac nema pravo da angažuje nove radnike dok radnici štrajkuju. podgupu ili delatnost (rep.Osnivač 2. teritorijalnu jedinicu TA ili LS ( . UČESNICI U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.Reprezentativni sindikat kod poslodavca 85. grupu. Za sportiste .poslodavca) 5. sindikat osnovan za . Učesnici u zaključivanju OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA su reprezentativno udruženje poslodavca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju R.Imaju sva prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima .. Javna preduzeća i javne službe (osnivač-ovlašćeni organ i rep.// ---.. Pravila posebnog pravnog režima primenjuju se u slučaju rešavanja sporova putem štrajka i drugih oblika pritiska. U zaključenju tog kolektivnog ugovora može učestvovati i više reprezentativnih ili udruženih sindikata na jednoj strani i više reprezenatativnih udruženja poslodavaca na drugoj strani Učesnici u zaključivanju POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA određuje se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1. ) 2. Javna preduzeća ili 2. osim u delatnostima od opšteg interesa.godišnji odmor se smanjuje srazmerno vremenu provedenom u štrajku. To se najčešće odnosi na vojsku i policiju. granu.Poslodavac ima pravo da otkaže „ugovor o radu“... prehrambene delatnosti.RADNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str.udruženje posl. sindikat i rep udr. U SLUČAJU NEZAKONITOG ŠTRAJKA .Povreda zaposlenog u toku štrajka se ne smatra povredom na poslu .// . i rep.252) Učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora opredeljuju NIVO na kome se ugovor zaključuje i OBLAST u kojoj se zaključuje.U slučaju profesionalnog oboljenja koje je nastupilo pre otpočinjanja štrajka onda zaposleni može da se koristi pravima iz socijalnog osiguranja. odvijanja i okončanja štrajka.400) U SLUČAJU ZAKONITOG ŠTRAJKA Zaposleni: .Poslodavac ne može da raskine ugovor o radu .Srbije.. U tim delatnostim je neophodno i obezbediti minimum procesa rada za vreme štrajka. Inače ostavrivanje prava na štrak u takvim delatnostima se odvija pod najstrožim uslovima .Poslodavac Kolektivni ugovor kod drugog poslodavca zaključuju: 1.Imaju prava na dečiji dodatak .Reprezentativni sindikat kod polodavca 3.Poslodavac ima pravo na umanjenje zarade štrajkačima .381) Određene vrste KRS se mogu rešavati u parničnom postupku tj. .itd.život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. ..sindikat 4. srazmerno izgubljenoj dobiti poslodavca 47.REŠAVANJE KRS U PARNIČNOM POSTUPKU (str.) Učesnici u zaključivanju KOLEKTIVNOG UGOVORA KOD POSLODAVCA određuju se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1.) 3. zdravstvena zaštita. u postupku pred sudom. trenere i stručnjake u sportu ( --. u pogledu najave..

U savremenim IO se povećao broj pitanja. razvojne. Sporovi koji nastaju u postupku izmena i dopuna kolektivnih ugovora 3. upravljanja nacionalnim bankama itd. 35 . 54. pod uslovom da pre toga nije stavljeno van snage. Protiv pravosnažne preude u drugom stepenu se može izjaviti revizija u roku od 30 dana. a protiv presude se može izjaviti žalba. monetarne politike. Postupak se okončava donošenjem presude. radnih odnosa. Rešavanje KRS u parničnom postupku se zasniva na načelu hitnosti.391) Cilj najave štrajka je višestruk: • Kad poslodavac sazna da se priprema štrajk . Sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora 2. pod uslovom da ranije nije stavljena van snage Odluka o izuzimanju od primene KU sa proširenim dejstvom prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. zapošljavanja na nacionalnom. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti udruženja poslodavaca . Rok za podnošenje žalbe je 8 dana od dana donošenja presude.. mirno rešavanje KRS. To je u nadležnosti Ministra za rad i on to čini u formi odluke. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda.REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. 92. PREDMET TRIPARTITNE SARADNJE (vidi pitanje br. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. emigraciono populacione politike. poreske politike i socijalne zaštite. politike nacionalnog budžeta. Odluka o proširenju dejstva KU prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. 30. svojinske transformacije. socijalne politike.169) Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativno ako za to ispunjava sve propisane uslove.277) Odluke o proširenju dejstva KU i odluka o izuzimanju od primene KU mogu se staviti van snage ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih su doneti.. Organizator štrajka dostavlja poslodavcu odluku o stupanju u štrajk najkasnije 5 dana pre početka štrajka ili 24h pre početka štrajka upozorenja. Sa druge strane u sporu mogu da budu poslodavac ili udruženje poslodavaca. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. U delatnostima od opšteg interesa štrajk se najavljuje najmanje 10 dana pre početka štrajka dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. Ove dva odluke se moraju objaviti u „službenom glasniku“. Parnični postupak se pokreće tužbom. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata 4.. STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE O PROŠIRENJU DEJSTVA I ODLUKE O IZUZIMANJU OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.Pravila z anjihovo rešavanje utvrđena su u „Zakonu o parničnom postupku“. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti .NAJAVA ŠTRAJKA (str. granskom ili međunarodnom planu. Zakonom j epropisano da se parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu rešavati: 1. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. Ekonomska . razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih.ako se parnični postupak vodi povodom spora o reprezentativnosti sindikata ili UP sud je dužan da vodi računa i o odredbama „zakona o radu“ kojima su propisana pravila za utvrđivanje njihove reprezentativnosti. Može se voditi samo u slučaju da jedna od strana bude reprezentativni sindikat.14) PREDMET tripartitne saradnje . verovatno će pokušati da još jednom privoli radnike da sporna pitanja reše mirnim putem • Najavu štrajka treba shvatiti kao signal upućen drugoj strani kako bi se još jednom razmislilo o zahtevima zaposlenih • Najava štrajka može da se tretira i kao poslednja opomena Obaveza najave štrajka propisuje se zakonom ili KU.

VRSTE ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str. LS. GGPD Reprezentativnost udruženja poslodavaca utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora za utvrđivanje reprezentnosti.. Da ima visoku stručnu spremu 3.Udruženje poslodavaca je reprezentativno ako: 1.349) Miritelj i arbitar moraju da ispunjavaju sledeće uslove: 1. Povodom zahteva sindikata da ga poslodavac prihvati za jedinog pregovaračkog partnera u sistemu Kolektivnog pregovaranja 4. Zakonita i nezakonita 2..Srbije.. grupi. Da nije osuđivan na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za tu funkciju 5. U R. podgrupi i Delatnosti 3. Po pravilu registruje se kod organa gde je i registrovan KU čije se važenje produžava. poslovnih partnera i klijenata poslodavca o poslodavčevom izbegavanju da zaključi KU sa sindikatom 3. Ukoliko se vremensko važenje ne zna ili se ne želi ograničiti tad se zaključuje na NEODREĐENO vreme.278) Kolektivni ugovor čije se vremensko važenje unapred zna .VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. USLOVI ZA IZBOR MIRITELJA I ARBITARA I POSTUPAK ZA NJEGOV IZBOR (str. po pravilu . 55. odnosno štrajkbrejkera od rada . Dva predstavnika vlade koje imenuje vlada.409) Primarni cilj je da se odvraćanjem neštrajkača . LS. Odluka se smatra donetom ako za nju glasa 2/3 članova komisije.. Izbor između kandidata vrši „komisija za izbor miritelja i arbitara“.CILJEVI ORGANIZOVANJA ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str. i po dva predstavnika sindikata i UP koje imenuje socijlano-ekonomski savet.Ako je u njeg aučlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na tritoriji R. Ako su učesnici KU opredeljeni za produžetak KU to moraju učiniti 30 dana pre isteka važenja ugovora. Jačanje osećaja solidarnosti kod zaposlenih 3. Predsednik se bira između svih članova tj. TA . grani..392) Zaposleni ... na poslodavca izvrši dodatni ekonomski pritisak kako bi se spor rešio što povoljnije za zaposlene.Da je dostojno dužnosti miritelja Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa .. 93. Drugi ciljevi: 1. Prema broju učesnika u njihovom sastavu. Oglas objavljuje agencija . 5. na period od tri godine. PRETHODNI POKUŠAJI MIRNOG REŠAVANJA SPORNIH PITANJA (str. 4. TA. Jačanje partnerske pozicije sindikata ili zaposlenih u odnosu na poslodavca 2.Povodom sporenja dva ili više sindikata o priznavanju prava na obezbeđivanje nedostajuće radne snage. To je pravilo opšteprihvaćeno u svetu. Komisija ima 6 članova.Srbiji kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme . radi obaveštavanja javnosti. 109. Odluka o izboru miritelja i arbitara se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave na oglas . 70.Srbije.Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2.410) 1. Da je državljanin Srbije 2. 36 . ne mogu organizovati štrajk pre nogo iskoriste sve raspoložive mogućnosti za mirno rešavanje spornih pitanja. Pridobijanje podrške javnog mnjenja 110.Ako poslodavci koji su njegovi članovi zapošljavaju najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. svaki član komisije može biti predsednik. Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i potpisuju ga ovlašćeni predstavnici . zaključuje se na ODREĐENO vreme. Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa 4.

U tim pregovorima učestvuju odgovarajući državni organi koji će da ponude predlog za rešavanje spornih pitanja. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. Voljom tripartitnih subjekata 5. udruženja poslodavaca i sindikata najveći značaj imaju tripartitne institucije. briga o međunarodnim standardima se poverava tripartitnim institucijam opšte nadležnosti. posredstvom tripart. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. Ako se štrajk najavljuje u delatnostima od opšteg interesa . Neformalne tripartitne konsultacije 2. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. INSTITUCIONALNA PODELA TRIPARTIZMA (vidi pitanje 14) Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da od dana najave štrajka i za vreme štrajka nastali spor pokušaju da reše mirnim putem. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. Uz pomoć tripartitnih institucija koje imaju OPŠTU nadležnost u oblasti ekonomsko socijalne politike i radnih odnosa 3. Zakonom 2. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. povodom zaključivanja. Uz pomoć tripartitnih tela koja imaju POSEBNU nadležnost za određene oblasti iz domena tripartitne saradnje 4. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. Aktom ekonomsko-socijalnog saveta Tripartitne institucije mogu biti trajnog ili privremenog karaktera. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. Uredbom ili drugim podzakonskim aktom 3. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. konsultacija i pregovora 2. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. 37 . traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5.Takva obaveza je propisana i kod nas . Uz pomoć tripartitne komisije specijalno ustanovljene za pitanje MOR-a 2. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. Nefomalni kontakti između partnerskih strana 16.INSTITUCIONALNE FORME TRIPARTIZMA (116) Za uspešno funkcionisanje saradnje između države. Tripartitna tela se OSNIVAJU na razlićite načine: 1. poslodavaca i sindikata 4. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. Strane u sporu se mogu sporazumenti da se u takvo rešavanje uključe i sindikati i udruženja poslodavaca kao ipredstavnici države. Aktom ministra nadležnog za rad 4. Putem prepiske U zemljama u kojima nije osnovana komisija za saradnju sa MOR-a . obaveza strana usporu je da prethodno pokušaju spor da reše mirnim putem . Takva saradnja se može ostvariti na više načina: 1.

zakona i drugih akata kojima se uređuju IO 2. LS . Ako ovi ugovori nisu potpisani onda ima pravo na 50% plaćenih časova u odnosu na zakonom propisane plaćene časove rada predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije. Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u svojstvu predsednika podružnice ili člana organa sindikata u skladu sa KU ili sporazumom poslodavca ili zaposlenog.132) Ovaj princip se smatra jednom od najznačajnijih tekovina radničkog pokreta. Kod nepovoljnih odredaba za radnike se primenjuje princip o automatskoj ništavnosti.135) Subjekti industrijskih odnosa su nosioci određenih prava i obaveza odnosno nosioci određenih interesa. Taj princip posebno dolazi do izražaja pri sagledavanju odnosa između: 1. Pravo na plaćeno odstustvo radi obavljanja sindikalne funkcije. U radu tripartitnih tela učestvuju i neutralni eksperti 22. PRINCIP POVOLJNOSTI ZA ZAPOSLENE (str. Postoje 4 vrste takvih tela: 1.Radnih odnosa. Za izradu odgovarajućih studija 3. Kolektivnog ugovora zaključenog na višem i onog zaključenog na nižem nivou. da se kolektivnim ugovorom zaključenim na bilo kom nivou.Tripartitna tela u oblasti monetarne politike Privremena tripartitna tela prestaju da rade po okončanju posla zbog kojeg su osnovana. Kolektivnog ugovora . Pravo na plaćeno odsustvo za vreme kolektivnog pregovaranja ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje ili ako je član odbora za kolektivno pregovaranje 38 . Za izradu nacrta zakona 4. politike zapošljavanja i emigraciono populacione politike 3.139) Sindikalni predstavnik ima sledeća prava: 1. 3. mogu se propisivati veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Osnivaju se voljom sva tri partnera kao i odlukom ekonomsko socijalnog saveta. 18. udruženja potrošača itd. u skladu sa KU ili Sporazumom poslodavca i zaposlenog. onda on ima pravo na: a) 40h plaćeno mesečno + po jedna čas na svakih 100 članova b) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200h 2.Trajna tripartitna tela osnivaju se u cilju uspostavljanja i negovanja trajnih oblika tripartitne saradnje . Međutim ako ti ugovori nisu zaključeni .SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. odnosno radi obezbeđivanja međupartnerske saradnje na duži rok. Tu su još i drugi predstavnici udruženja penzionera. Stalna tripartitna tela se mogu razvrstavati prema oblastima u kojim deluju a to su : 1. Za određena istraživanja 2.SINDIKALNI PREDSTAVNIK I NJEGOVA PRAVA (str.Ekonomska i socijalna politika 2. Za izradu nacrta drugih opštih akata 17. pravilnika o radu i ugovora o radu. 3. Ustava. ekoloških pokreta. Njime se zaposlenima garantuje primena pravila po kome se aktima niže pravne snage ne mogu propisivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenim akom više pravne snage. To znači . Prava i interese zaposlenih može da reprezentuje: -Sindikat -Savet zaposlenih -Većina zaposlenih -Štrajkački odbor Prava i interese poslodavaca -Sami poslodavci -Udruženja poslodavaca Na nivou TA. umesto predstavnika države učestvuju i predstavnici njihovih nadležnih organa u skladu sa zakonom.

61. -između poslodavaca i saveta zaposlenih 8. Sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku 3. VRSTE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. odnosno odgovorno lice kod poslodavca: 1. -Sporovi pred odborom za mirenje. -drugim nadležnim organom Prema postupku u kojem se rešavaju: 1. -drugom odgovarajućem postupku Prema pravnom režimu po kojem se rešavaju: • Opšti • posebni Prema nivou na kome nastaju: 1. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa KU. -jedinica LS. NOVČANE KAZNE se mogu izreći ako poslodavac . pravilnikom o radu i ugovoru o radu. pred arbitrom ili pred sudom 5. -Između sindikata.404) U pravu većine zemalja protiv pravne radnje organizatora nezakonitog štrajka i učesnika takvog štrajka smatraju se prekršajima za čije izvršenje se mogu izreći zatvorske.4. -između poslodavaca i većine zaposlenih 7. 2. -arbitražom. ako zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem . Ako odsustvuje sa rada zbog učešća u kolektivnom pregovaranju ili zbog zastupanja zaposlenog. -sudskom i 4. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja .regionalnom. 3. -U postupku mirenja. Ne obezbedi minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa 2. Predvidi povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku Ako se štrajkom ugrozi javni red i mir nadležni državni organ može privremeno zabraniti organizovanje štrajka i naložiti radnu obavezu ili preduzeti druge mere kojima bi se obezbedilo minimum procesa rada. 5. 7. -jedinica TA. -nacionalnom. 2. -između poslodavaca. 2. -izemđu učesnika u zaključivanj KU Prema organima koji ih rešavaju: 1. 2. -međ. 6. -Međunarodnom globalnom. odnosno sankcije. -arbitražnom 3. 4. 5. -između LS i sindikata odnosno UP. 3. 3. -između AP i sindikata odnosno UP 6. 4. Prekršajna odgovornost se ne odnosi samo na organizatore i učesnike nezakonitog štrajka već i na poslodavce. -sudom.UPRAVNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. -između države i sindikata odnosno UP. -na nivou poslodavca 105. -granaGPD. 4. Upotrebi prinudu radi okončanja štrajka 4.300) Prema predmetu spora : Interesni i pravni Prema stranama u sporu: 1. 39 . novčane i druge kazne.

sporazum o rešenju spora postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. kao i poslovi neophodni za izmirivanje međunarodnih obaveza R. pretnjom .PRAVNE POSLEDICE PRIHVATANJA ODNOSNO NEPRIHVATANJA ODLUKE ODBORA ZA MIRENJE (str. inspirator. 106. Miritelj i strane u sporu moraju da odrede po jednog predstavnika za odbor za mirenje. a krivično delo je otpuštanje učesnika štrajka sa posla ili drugih mera kojima se povređuju njihova prava. a ako tako ne postupe miritelj ima pravo da samostalno donese preporuku. POSTUPAK MIRENJA Postupak mirenja se odvija u skladu sa načelom hitnosti. Preporuka se daje u pisanoj formi sa obrazloženjem. Neprihvatanje preporuke podrazumeva obavezu navođenja razloga za takvo postupanje. Po okončanju postupka mirenja miritelj zaključuje raspravu i sa drugim članovima odbora za mirenje donosi preporuku o načinu rešavanja KRS. Ako se strane u sporu opredele za njeno prihvatanje dužne su da zaključe „sporazum o rešenju nastalog spora“.Srbije. prevarom. • Da se radnja izvršenja krivičnog dela ne može kvalifikovati kao neko drugo krivično delo.KRIVIČNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. Neophodno je da postoji „direktni umišljaj“ Izvršilac drugog oblika krivičnog dela je poslodavac. ucenom ili na drugi način sprečava zaposlene da ostvaruju pravo na štrajk. Miritelj uvek presedava odborom za mirenje. Krivično delo zloupotrebe prava na štrajk postoji ako je štrajk organizovan na protivzakonit način i ako ga prate naročite opasnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi. Sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja ako se njime rešava KRS nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje ili povodom ostvarivanja prava na štrajk.405) Pravi se razlika između: . Agencija na predlog miritelja može objaviti preporuku i razloge za njeno neprihvatanje.Sindikatu koji nezakonit štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa . može se uskratiti pravo na isključivo predstavljanjeprava i interesa zaposlenih. Objavljivanje se vrši sredstvima javnog informisanja sa ciljem da javnost sudi o preporuci. Miritelj je dužan da raspravu zakaže u roku od tri dana od dana prijem predloga za pokretanje postupka i prateće dokumentacije o predmetu spora. 81. 83. sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja. Ako se predmet spora vezuje za kolektivni ugovor .376) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova strane u sporu su dužne da sporna pitanja rešavaju po pravilima utvrđenim tim zakonom. Dealtnostima od opšteg interesa smatraju se delatnosti za odbranu i bezbednost republike srbije. Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da te razloge saopšti 3 dana od dana dostavljanja preporuke . KOLEKTIVNI RADNI SPOR U DELATNOSTIMA OD OPŠTEG INTERESA (str. Ovo niej u skladu sa načelom dobrovoljnosti ali je legitimno.Krivičnog dela POVREDE PRAVA NA ŠTRAJK .379) Doneta preporuka nije obavezujuća za strane u sporu. Za ovo krivično delo neophodno je da se ispune sledeći uslovi: • Da je štrajk organizovan na nezakonit način • Da tako organizovan štrajk prate naročite okolnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima. Članovi odbora su dužni da preporuku donesu pet dana od dana zaključenja rasprave. vođa ili učesnik nezakonitog štrajka * Neophodno je da je radnja izvršenja počinjena sa umišljajem. Međutim . * Kao izvršilac se pojavljuje organizator. Preporuka se smatra donetom ako su za nju glasali svi članovi odbora. ako predmet spora nije vezan za kolektivni ugovor . 40 .Krivično delo ZLOUPOTREBE PRAVA NA ŠTRAJK Krivično delo povrede prava na štrajk se pojavljuje u dva oblika: Izvršilac prvog oblika krivičnog dela može da bude svako lice koje upotrebom sile . 84. On otvara i vodi raspravu.

375) PREDLOG za uključivanje miritelja u kolektivne pregovore podnose strane .Sektoru u kome se zaključuju: . pruža stručnu i drugu pomoć pregovaračkim stranama odnosno učesnicima u postupku 4.materijalni . zdravstvene zaštite. Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora 3. odsustvima i drugim uslovima rada.Učešće i uloga miritelja u kolektivnom pregovaranju (str. itd..Kolektivni ugovori o zaradi . Međutim poseban kolektivni ugovor zaključuje se i na nivou jedinica LS i TA. odnosno za sindikat i udruženje poslodavaca Kolektivni ugovor sadrži obligacionopravne i normativnopravne odredbe. . Prema vremenu na koje se zaključuju: . Obligacioni deo kolektivnog ugovora 41 . Predlog sadrži podatke: 1. odnosno povodom radnog odnosa 2.Mesto i vreme pregovora Ako je predlog ZAJEDNIČKI podnet onda se napominju i podaci o sporazumno određenom miritelju.. prisustvuje pregovorima 2.Pregovaračke strane 3.Kolektivni ugovor KOD POSLODAVCA Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovor za određenu granu. Strane u sporu nastalom u delatnostima od opšteg interesa.PREDMET I OBLIK KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. saobraćaja. pojedinačno ili zajednički .kolektivni ugovori o odmorima. Miritelj ima OBAVEZU da: 1. OPŠTI kolktivni ugovor 2. Prava.na neodređeno 2. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuje se između poslodavca i reprezentativnog sindikata kod poslodavca Pored njih postoje još: 1..privatni . bude nepristrasan 46.POSEBNI kolektivni ugovor 3. grupu . dužne su da – u roku od tri dana od dana nastank akolektivnog radnog spora – agenciji za repavanje radnih sporova podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja spornih pitanja.250) 1. proizvodnja prehrambenih proizvoda. prosvete. ptt-a. obaveze. 80..249) Kolektivni ugovor je autonomni opšti akt kojim se uređuju: 1.. naknadi zarade i drugim primanjima .VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. Pravna priroda njegovih normi . Ako tako ne postupe dužne su da o tome obaveste agenciju. Druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca.U pitanju su delatnosti koje se obavljaju u oblasti: vodoprivrede.Vrstu kolektivnog ugovora 2. podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju republike Srbije. AGENCIJI za mirno rešavanje radnih sporova. ukazuje pregovarackim stranama na predloge koji su u suprotnosti sa zakonom i drugim propisom 3.na određeno . U tom slučaju direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak. Međusobni odnosi učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora 4. agencija dostavlja celokupnu dokumentaciju drugoj strani sa molbom da u roku od tri dana odgovori da li prihvata učešće miritelja u pregovorima. 3.procesni 45. Prema predmetu njihovog regulisanja . Ako ga podnese jedna strana .javni 4. odgovornosti iz radnog odnosa .

objavljivanja i stupanja na snagu kolektivnog ugovora Normativni deo: 1.148) Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti tj. Međutim sindikat sa svojstvom reprezentativnosti ima veća prava nego onaj koju to svojstvo nema. Prava reprezentativnog sindikata su: 1. naknade zarada i druga primanja zaposlenih 3. ne primenjuje na pojedine poslodavce na koje je proširen .Princip tripartizma 4. c.Princip dobrovoljnosti 3. klauzule o načinu. 65. Takvu odluku donosi MINISTAR na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca.Princip ravnopravnosti strana u sporu 5.151) Sindikat ima svojstvo pravnog lica što znači da mu se priznaju pravna i poslovna sposobnost .Uslovi prestanka radnih odnosa: Kolektivni ugovor se zaključuje u PISANOJ formi. odmori i odsustva 5. Prava . Uz zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom .Princip relativne neutralnosti države 53. e. poslodavci i udruženje poslodavaca po isteku roka od 3 godine od dana donošenja rešenja. podnose se i dokazi o razlozima za izuzimanje od primene. zahtev mogu podneti sindikat. d. IZUZIMANJE OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA SA PROŠIRENIM DEJSTVOM (276) Ministar nadležan za rad . . obaveze i odgovornosti zaposlenih 2. postupku i uslovima zaključivanja.klauzula socijalne sigurnosti klauzula o očuvanju socijalnog mira klauzula o obavezi uticanja na svoje članstvo klauzula o davanju prednosti metodamam mirnog rešavanja KRS klauzule o participaciji zaposlenih f.Pravo na učešće u radu tripartitnih tela i institucija 4. Sindikat stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar . odnosno udruženja poslodavaca na koga se odluka odnosi. Pravo na učešće u radu multipartitnih tela i institucija 5.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST SINDIKATA I PRAVA REPREZENTATIVNOG SINDIKATA (str. Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2.PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS (str.Princip autonomnosti 2. Zarade .Druga prava u skladu sa zakonom 25. radno vreme 4. izmena i dopuna. može odlučiti da se oktroisani kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada . Odluku donosi ministar nadležan za rad po pribavljenom mišljenju ekonomsko-socijalnog saveta. 42 a. b. ako zbog FINANSIJKO POSLOVNIH REZULTATA nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor. odnosno na pojedina udruženja na koja je proširen. Od dejstva kolektivnog ugovora automatski se izuzimaju i zaposleni kod tog poslodavca . 26.Pravo na učešće u rešavanju KRS 3. u skladu sa zakonom i drugim propisima. a) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u postupku o kojem odlučuje poslodavac b) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar na predlog „Odbora“ c) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar za rad na osnovu KONAČNOG predloga odbora.326) Osnovni principi su: 1.PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str.

Broj akta oba udruženja 4. GGPD kao i sindikat kod poslodavca čija je reprezenativnost utvrđena rešenjem ministra podnosi se Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja pposlodavaca. LS (povodom normativnih i drugih aktivnosti) 4.Naziv udruženja koje podnosi zahtev i onoga koje se ispituje 2. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata osnovanog za teritoriju RS . ) 3. tripartitnih odnosa i poslodavačkih aranžmana sa savetom zaposlenih.Zaposlenih i jedinica TA . na inicijativu poslodavca koji je doneo rešenje ili na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca .Dokazi Odbor je dužan da u roku od 8 dana obavesti UP čija se reprezenattivnost ispituje i da zatraži dokaze o ispunajvanju uslova. LS . TA. Sindikata. Odbor je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva za preispitivanje reprezentativnosti o tome obavesti sindikat i da zatraži dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti.POSTUPAK za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca . KOLEKTIVNI INTERESI ZAPOSLENIH (str. Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženju poslodavaca podnosi se ODBORU za utvrđivanje reprezenatativnosti Zahtev sadrži: 1. politke zapošljavanja. rešavanj KRS.Razloge zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 5. Razlozi zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 4. profesionalni . može se pokrenuti . Moguće dokaze kojima se potkrepljuju razlozi o preispitivanju reprezentnosti POSLODAVAC je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat čija reprezentativnost se ispituje i da traži DOKAZE o ispunjavanju uslova reprezenativnosti. Rok za dostavljanje dokaza je 15 dana.. Sindikat je dužan da u roku od 8 dana dostavi dokaze.. odnosno povrediti i opštim aktom poslodavaca. Naziv sindikata čija reprezentnost se dovodi u pitanje 2. LS. Kolektivni interesi mogu biti predmet preispitivanja između: 1. TA. PREISPITIVNAJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA UP može podneti ZAHTEV za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđenoj reperezentativnosti. Zaposlenih i poslodavaca (Kolektivno pregovaranj i KRS) 2. Saveta zaposlenih i poslodavca 5. poslodavaca i države (jedinica TA) (povodom institucionalnih i drugih oblika tripartitne saradnje) Kolektivni interesi zaposlenih mogu se ugroziti. 43 . Zahtev sadrži : 1. Sindikat za R. Nivo osnivanja UP čija se reprezenativnost ispituje 3. Zaposlenih i države (politika vlade. 43. utvrđen rešenjem poslodavca. Tad poslodavac stiče mogućnost da jednostrano uredi pitanja koja su predmet kolektivnog pregovaranja.240) Kolektivni interesi poslodavaca PROISTIČU iz kolektivnog pregovaranja .. GGPD može podneti isključivo DRUGI SINDIKAT osnovan za TJ ili GGPD i sindikat čija se reprezentativnost ispituje. zakonska rešenja. Rešenje o gubitku reprezenatativnosti se objavljuje u „službenom glasniku RS“ 42. naročito u slučaju kad kolektini ugovor kod poslodavca nije zaključen. ekonomsko-socijalni. sporenja i tripartitne saradnje. Postupak se okončava donošenjem pozitivnog ili negativnog rešenja . UP ima 15 dana da dostavi te dokaze. stim što se negativno rešenje objavljuje u „službenom glasniku“ 31. kulturni i drugi interesi koji mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja .238) Kolektivni interesi su zajednički .Srbiju. svojinske transformacije. udruženja čija se reprezentativnost ispituje.KOLEKTIVNI INTERESI POSLODAVACA (str. Broj akta o registraciji sindikata čija reprezentnost se osporava 3.

od kojih su jedne normativnopravnog karaktera . Članove odbora sporazumno određuju sindikati odnosno udruženja poslodavaca. Postupak zaključivanja KU se sastoji iz dve faze – faze pregovaranja i faze zaključivanja ugovora. ugrožavanja.izrada teksta nacrta kolektivnog ugovora . KU se tretiraju kao akti pravila koji se odnose na članove određene grupe. a drugi obligacionopravne prirode. 50.zaključivanje kolektivnog ugovora . NORMATIVNA TEORIJA kolektivni ugovor posmatra kao specifični opšti normativni akt kojim se stvara objektivno pravo.registracija kolektibnog ugovora . PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KU (str.autonomni opšti akt kojim se u korist zaposlenih propisuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom O pravnoj prirodi KU postoje tri teorije: 1.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVRA (str. Podudaranje interesa poslodavaca i zaposlenih je obično kada se radi o zajedničkom nezadovoljstvu zakonskim rešenjima ili vladinim projektima. 51.objavljivanje kolketivnog ugovora Postupak izmene i dopune KU istovetan je sa postupkom pregovora koji se vode radi zaključivanja kolektivnog ugovora.Kolektivni interesi polsodavaca mogu biti predmet zadovoljavanja. sindikata i države Za poslodavce veliki značaj imaju i državni propisi kojima se garantuju minimalni uslovi rada i zaposlenja. Reprezentativni sindikat je dužan da u pregovorima koji se vode radi zaključivanja KU kod poslodavca .usvajanje kolektivnog ugovora .pokretanje inicijative za otpočinjanje pregovora . Onda se obrazuje ODBOR ZA PREGOVORE. rezultat saglasnosti autonomnih volja poslodavaca i sindikata 3. Ti predstavnici moraju da imaju uredno OVLAŠĆENJE izdato od nadležnog organa. sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca. opšti akt koji sadrži dve grupe normi.delovodstvo bez naloga (svoju ratifikaciju dobija po zaključivanj KU) -ugovor u korist trećeg (sindikat pregovara sa poslodavcem u korist zaposlenih) -neimenovani ugovor 2. Opšti akt koji se zaključuje u pisanoj formi 5. 44. zaštite i unapređenja odnosa koji se uspostvaljaju između: a) Poslodavaca i zapolsenih b) Poslodavaca i države c) Poslodavaca i saveta zaposlenih d) Poslodavaca .273) 44 . POJAM I PRAVNA PRIRODA KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivni ugovor je : 1.255) Ako u pregovorima učestvuju više sindikata i više udruženja poslodavaca ili onih koji su zaključili sporazum o udruživanju zbog ispunjenja uslova rep.MEŠOVITA TEORIJA sadrži elemente i ugovorne i normativne prirode.ugovor o punomoćju (sindikat ima ulogu punomoćnikakoga su ovlastili zaposleni) . 3. autonomni opšti akt 2. U postupku se najčešće preduzimaju sledeće radnje: . 4. UGOVORANA TEORIJA posmatra kolektivni ugovor kao: .utvrđivanje predloga kolektivnog ugovora . U pregovorima u ime pregovaračkih strana učestvuju njihovi predstavnici. povređivanja.

Personalna dimenzija – KU ne obavezuje samo učesnike u njegovom zaključivanje već i subjekte u čije ime je zaključen. Socijalno-ekonomski savet 2.Poslodavce koji su naknadno istupili iz udruženja poslodavaca (6meseci nakon) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA se primenjuje: 1. ako odugovlači postupak mirnog rešavanja KRS 10. U delatnostima od opšteg interesa štrajk s emože organizovati pod uslovom da se njime ne ugrozi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost ljudi i imovineelementarni uslovi života građana itd.388) Opšti režim štrajka se propisuje za rešavanje KRS u privatnom sektoru. komunalne delatnosti. Poseban režim štrajka propisuje oštrije uslove za organozovanje štrajka.Vlada republike Srbije 3. ako se neuredno odaziva na poziv agencije 9. personalnu i teritorijalnu dimenziju. ako odbije da se stručno usavršava 7.. Brisanje miritelja i arbitara iz imenika (str. zdravstvena zaštita.390) 45 .na zaposlene koji su članovi sindikata koji nije učestvovao u zaključivanju KU 3..na zaposlene koji nisu članovi sindikata 71. trajanje i prestanak njegovog dejstva. Dejstvo traje dok je ugovor na snazi. Teritorijalna dimenzija – razlikuje interkategorijalne i kategorijalne KU OPŠTI I POSEBAN KU se primenjuje i obavezuje: 1. Početak dejstva se poklapa sa njegovim stupanjem na snagu. (markirani) 89.poslodavce koji su u vreme zaključivanja KU bili članovi udruženja poslodavaca 2.Reprezentaivni sindikat koji ima predstavnike u ekon-soc savetu 4. Zahtev za brisanje iz imenika mogu podneti: 1. Delatnosti od opšteg interesa su: Vojska i policija. Rešenje donosi Direktor agencije u roku od 15 danan od dana podnošenja zahteva. nedostojan vršenja dužnosti 5.na zaposlene koji su članovi sindikata koji je učestvovao u zaključivanju KU 2. Dans. PTT. ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni članom 38 zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 2. zbog gubitka državljanstva 3.353) 1. vodoprivreda. donosi se rešenje o njihovom brisanju . ako je osuđen na krivično delo najmanje 6 meseci bezuslovno 4.Dejstvo KU može se posmatrati kroz vremensku. je ulestala praksa da se u ugovore unose „antištrajk klauzule“ kako bi se zaposleni uzdržavali od štrajka. usled smrti Ako se steknu uslovi . a poseban režim za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg inetresa.Poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženaj poslodavaca 3. ako nestručno i nesavesno obavlja svoju dužnost 8.ODLUKA O STUPANJU U ŠTRAJK (str. usled gubitka poslovne sposobnosti 12. 91. ako ne bude ponovo izabran 6. Proširivanjem dejstav KU se proširuje i važenje KU na sindikate i poslodavce koji nisu potpisnici KU. itd.Reprezentativno udruženje poslodavaca koji ima predstavnike u eko-soc savetu U pojedinim slučajevima rešenje se donosi u saglasnosti sa eko-soc savetom. Vremenska dimenzija KU se može posmatrati sobzirom na početak.. proizvodnja prehrambenih proizvoda. One više odgovaraju poslodavcim nego zaposlenima. Opšti režim štrajka karakteriše činjenica da se njegovom organizovanju može pristupiti bez većih ograničenja. na lični zahtev 11. Prestankom važenja KU prestaje i njegovo dejstvo.OPŠTI I POSEBAN REŽIM ŠTRAJKA (str.

Pribegava mu se zbog dugotrajnog nezadovoljstva zaposlenih u svim oblastima rada osim u delatnostima u kojima je štrajk trajno ili privremeno zabranjen..zaposlenima se onemogućava da rade u preduzeću . LOKAUT LOKAUT je pravo poslodavca da privremeno zatvori preduzeće ili deo preduzeća . . To je obično sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca.ZAKONIT I NEZAKONIT ŠTRAJK (str. da ga organizuje ili njegovu organizacije preuzme sindikat ili većina zaposlenih 2. 46 .Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator štrajka.395) Granski štrajk organizuje sindikat u grani. Ako s ene donese odluka o stupanju u štrajk...393) Da bi štrajk bio zakonit neophodno je : 1. Štrajk kome nije prethodilo donošenje odluke o stupanju u štrajk može se kvalifikovati kao nezakonit. Generalni se organizuje na nacionalnom nivou radi zaštite profesionalni i eko-soc interesa zaposlenih.da je štrajk usmeren protiv određenog poslodavca 4.ugovor o radu se privremeno „suspenzuje“ Pribegavanje lokautu se vrši i zbog neisplativog rada sa neštrajkačima 97. Odlukom o stupanju u štrajk određuje se: 1. Ovaj štrajk može da ima i politička obeležja. U tom štrajku se privremeno zaustavlja rad ogromnog broja zaposlenih.Zahtevi zaposlenih 2.Vreme otpočinjanja štrajka 3. Npr..Članovi štrajkačkog odbora koj iu ime zaposlenih vode štrajk 95..Mesto okupljanja 4.onemogućava im se pravo na zaradu . odnosno da zaposlenima ili delu zaposlenih privremeno zabrani rad u preduzeću kako bi ih primorao da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca. Prethodi mu pokušaj mirnog rešenja spornih pitanja.itd 112.da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešenje Dovoljno je da jedna uslov ne bude ispunjen pa da se štrajk smatra nezakonitim. podgrupi i delatnosti. ODLUKA o stupanju u štrajk treba da sadrži podatke o zahtevima zaposlenih i vremenu otpočinjanja štrajka.. da su štrajkački zahtevi vezani za predmet KRS 3. GRANSKI I GENERALNI ŠTRAJK (str. grupi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful