P. 1
INDUSTRIJSKI ODNOSI

INDUSTRIJSKI ODNOSI

|Views: 954|Likes:
Published by dbanjac

More info:

Published by: dbanjac on Sep 10, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/29/2013

pdf

text

original

INDUSTRIJSKI ODNOSI ~Skripta~ 5.

IZVORI PRAVA DOMAĆEG POREKLA (knjiga, str 51) Pravimo razliku između: Heteronomnih izvora , je stvara isključivo država Autonomnih izvora , koje stvaraju poslodavci i zaposlenih i njihove asocijacije , kao i subjekti tripartitnih odnosa. To razvrstavanje treba shvatiti u relativnom smislu budući da : 1) autonomno pravo u oblasti ind. Odnosa nije potpuno autonomno i odvojeno od državnog prava , jer je njeno polazište u ustavu, zakonu, i drugim državnim aktima. 2) U kolektivnom pregovaranju učestvuje i država , u svojstvu poslodavca 3) U stvaranju tripartitnih dogovora i sporazuma, pored zaposlenih i poslodavaca učestvuje i država. HETERONOMNI IZVORI PRAVA 1) Ustav Ustav je najviši pravni akt , odnosno akt najviše pravne snage. Njome se utvrđuju osnovna načela društveno ekonomskog života. Ustavom se garantuju pravo na štrajk i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja i učešće zaposlenih u upravljanju. 2) Zakon Zakon predstavlja jedan od najznačajnijih izvora prava industrijskih odnosa. Njime se bliže i potpunije uređuju odnosi između poslodavca , zaposlenih i države. Jednim zakonom se ne mogu urediti sva pitanja iz oblasti industrijskih odnosa, već se uređuju većim brojem zakona. Npr. Sistem kolektivnog pregovaranja jednim, ostavrivanje prava na štrajk drugim, mirno rešavanje radnih sporova trećim.... Zakonom o radu, uređuju se pitanja vezana za kolektivno pregovaranje, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, udruženja poslodavaca itd. 3) Podzakonski akti Podzakonski akti su državni opšti pravni akti koji su po pravnoj snazi niži od zakona. Njima se bliže određuju pojedina pitanja koja se uređuju zakonom, zbog čega se označavaju kao akti za sprovođenje zakona. Uredbe – dolaze do izražaja u uslovima ratne i neposredne ratne opasnosti Pravilnici – njima se bliže uređuju pojedina pitanja koja zakonom ili uredbom nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora. Odluke i rešenja – sa njima se takođe bliže uređuju pojedina pitanja koja aktima više pravne snage nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. AUTONOMNI IZVORI PRAVA 1) Kolektivni ugovor Kolektivni ugovor je specifična vrsta ugovora, kojom se regulišu odnosi između posloddavca i zaposlenih. Kolektivni ugovor je po nastanku ugovor a po dejstvu normativni akt. Kolektivni ugovor je pismeni sporazum između poslodavca , grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije , s jedne strane i profesinalno strukovne organizacije radnika s druge strane , kojom se uređuju prava i obaveze i odnosi izmedju potpisnika kolektivnog ugovora. U našoj zemlji može da se zaključi opšti , posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca. Kolektivni ugovor se sastoji iz obligacionog dela i normativnog dela. Obligacioni deo najčešće sadrži klauzule o socijalnom miru, metodima mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, participaciji i obavezi delovanja na svoje članstvo. Normativni deo sadrži odredbe o pravima , dužnostima i odgovornostima zaposlenih i poslodavaca kao i odredbe o zaradama, naknadi zarada i drugim primanjima, radnom vremenu , godišnjim odmorima i slično 2) Tripartitni sporazumi i dogovori Zaključivanje tripartitnih sporazuma smatra se uobičajenim načinom uređivanja odnosa i usklađivanja interesa između države , poslodavaca i zaposlenih. Nešto ređe zaključuju se tripartitni dogovori. Tripartitnim dogovorima, po pravilu, uređuju se šira i značajnija pitanja od pitanja koja se uređuju sporazumima 3) Opšti akti poslodavca Statut je osnovni i najviši akt preduzeća. Ostali akti moraju biti u skaldu sa statutom.
1

Statut donosi skupština , a njime se uređuju sledeća pitanja: firma i sedište, delatnost, zastupanje preduzeća, način raspoređivanja dobiti i pokrića gubitka , rezerve preduzeća, organi preduzeća, uprava-obaveze i odgovornosti .... itd. Pravilnici i odluke moraju biti u skladu sa statutom preduzeća. Pravilnike i odluke donose nadležni organi preduzeća u skladu sa zakonom. Po pravilu svaki poslodavac treba da ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac kod koga nije potpisan kolektivni ugovor treba da donese pravilnik o radu, radi bližeg uređivanja zarade, naknade radova i drugih uslova rada. Pravilnikom se bliže određuju prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada. Odlukom se uređuju obim i način ostvarivanja određenih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i povodom radnog odnosa. Odluka može da se odnosi na sve zaposlene ili samo na pojedine kategorije zaposlenih. 33) PRINCIPI I OBLICI ORGANIZOVANJA UDRUŽENJA POSLODDAVACA (Knjiga str.174) PRINCIPI Poslodavačko organizovanje temelji se na granskom i na teritorijalnom principu. Osim toga ono se temelji i na principu odgovornosti. Princip dobrovoljnosti karakteriše činjenica da svaki poslodavac ima pravo da samostalno odluči o tome da li će se učlaniti u udruženje poslodavaca i u koje udruženje će se učlaniti. Granski princip organizovanja primenjuje se ako se poslodavci koji obavljaju delatnost u istoj grani , grupi i podrgupi ili delatnosti organizuju u gransko udruženje , odnosno u strukovno udruženje poslodavaca. Podgransko organizovanje i delovanje poslodavaca proizilazi iz njihovog prava da se udružuju u oviru iste grupe ili podgrupe, kao integralnih delova određene grane ili delatnosti. Teritorijalni princip – saglasno tom principu , u našoj zemlji , udruženja poslodavaca mogu se osnivati na opštinskom , gradskom , pokrajinskom i republičkom nivou. Teritorijalni princip poslodavačkog organizovanja primenjuje se i u privatnom i u javnom sektoru. Udruženja poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom planu. OBLICI Najznačajniji oblici organizovanja i delovanja poslodavaca smatraju se udruženja poslodavaca i privredne komore. Udruženja poslodavaca se osnivaju na lokalnom, regionalnom ,granskom, nacionalnom i međunarodnom planu. Osnivaju se u određenoj grupi , grani, podgrupi ili delatnosti, što znači da se u jednoj grani ili delatnosti mogu osnivati po dva ili više udruženja poslodavaca. Osim toga one se mogu osnivati i za dve ili više grana. LOKALNA I REGIONALNA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci na područiju TA i LS odnosno u grupi , podgrupi, grani i delatnosti mogu da se udruže ili učlane u lokalno ili regionalno udruženje poslodavaca. Odluku o tome donose sami i na osnovu njihovih procena i očekivanja od takvih udruženja. Članstvo u lokalnom udruženju poslodavaca nije smetnja za sticanje članstva u regionalnom , granskom i nacionalnom udruženju sličnih programskih opredelenja. GRANSKA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci koji obavljaju delatnost u grani, grupi , podgrupi ili delatnosti, shodno granskom principu organizovanja, mogu osnivati granska udruženja poslodavaca ili se u njih učlaniti. Unutar jedne grane ili delatnosti može se osnovati više udruženja. Moguće je i da poslodavci koji obavljaju delatnost u dve ili više srodnih grana se opredele za osnivanje zajedničkog udruženaj poslodavaca. Koncept jednog udruženja za dve grane ili za više grana odnosno delatnosti , naročito je aktuelan za male i nerazvijene zemlje.tj. Za zemlje u kojima u jednoj grani ili delatnosti posluje zanemarujući broj poslodavaca Nasuprot tom konceptu , u većini zemalja mogu se osnivati unutargranska udruženja. Tu se okupljaju poslodavci istim ili srodnim poslovima unutar grane ili dleatnosti. Takva udruženja su karakteristična za visokorazvijene zemlje. Osnivanje unutargranskog udruženja poslodavaca tj. Njihovo osnivanje u grupi ili podgrupi u skladu je sa sve ubrzanijim naučno tehničkim razvojem. Kolektivni ugovor na granskom nivou, u mnogim zemljama smatraju se osnovnim i najznačajnijim oblikom uređivanja uslova rada i zaposlenja. Kod nas, interese poslodavaca na granskom nivou uglavnom zastupa unija poslodavaca. NACIONALNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA
2

Nacionalne konfederacije udruženja poslodavaca osnivaju granski i teritorijalno organizovana udruženja poslodavaca. Može biti centralizovana i decentralizovana konfederacija. MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA Međunarodna organizacija poslodavaca ima veoma značajnu ulogu u aktivnostima MORa. Ona pruža određenu pomoć i nacionalnim delegacijama , naročito pri zauzimanju stavova prema MOR-a Asocijacije poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom regionalnom planu. Najpoznatija je „Savez industrija evropske unije“ i „Evropski centar za javna preduzeća“ 34) FUNKCIJE I UNUTRŠNJA STRUKTURA UDRUŽENJA POSLODAVACA (knjiga_str. 183) Spoljašnje funkcije U odnosu na državu: - dostavljanje predloga o ekonomskoj , razvojnoj i socijalnoj politici - obezbeđivanje svojih predstavnika u ekonomsko-socijalnom savetu - pružanje pomoći javnim službama za mirno rešavanje radnih sporova U odnosu na sindikat: - učešće u kolektivnom pregovaranju - učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova - učešće u drugim aranžmanima sa sindikatom, itd. U odnosu na međunarodne asocijacije - učešće njihovih predstavnika u gotovo svim organima i telima MOR-a - učešće njihovih predstavnika u organima „Međunarodne konfederacije poslodavaca“ - učešće njihovih predstavnika u organima drugih međunarodnih organizacija Unutršnje funkcije ... su okrenute prema njihovoj unutrašnjoj organizaciji ,njihovim aktivnostima , organima i telima i njihovom članstvu , a to su: - Utvrđivanje politike dohodaka i zarada radi davanja preporuka svojim članovima - koordiniranje aktivnosti u postupku kolektivnog pregovaranja - davanje mišljenja u vezi sa rešavanjem kolektivnog radnog spora - davanje informacija o pitanjima značajnim za utvrđivanje i ostvarivanje ciljeva u oblasti ekonomske , razvojne , socijalne politike, monetarne , carinske , poreske politike, politke zapošljavanja itd. Udruženje poslodavaca ima sledeću strukturu: 1. Skupština 2. izvršni odbor ili generalni savet 3. sekraterijat Skupština je najviši organ udruženja. Sastavljena je od predtavnika članova udruženja. U svojstvu najvišeg organa donosi statut i utvrđuje politiku udruženja. Izvršni odbor , odnosno generalni savet je izvršni organ skupštine. Njegova osnovna dužnost je da se stara za sprovođenje politike udruženja . Njegova članove bira skupština. Sekraterijat čine stručne službe za obavljanje administrativno – tehničkih i drugih poslova za potrebe udruženja i njegovih organa. Veoma je bitno da u tim službama rade kompetentni i odgovorni kadrovi Pri udruženju deluje i veći broj odbora, komisija i drugih pomoćnih tela . Imenuje ih izvršni odbor ili skupština udruženja i njihovo delovanje može biti privremeno ili trajno. U većini udruženja deluje i komitet specijalista . Udruženja poslodavaca se finansiraju iz doprinosa i donacija svojih članova, ona imaju pravo i da osnuju fondove za pružanje solidarne pomoći poslodavcima čiji radnici štrajkuju. 6.IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA MEĐUNARODNOG POREKLA (str.64) To su: - Konvencije i preporuke MOR-a - Ustav MOR-a - Filadelfijska deklaracija - Povelja evropske zajednice o osnovnim soc. Pravima + akti organizacije UN
3

KONVENCIJE I PREPORUKE su najznačajniji opšti akti međunarodne organizacije rada. Donosi ih „Opšta konferencija MOR“. Postupak njihovog donošenja je dugotrajan , višefazan i veoma složen i može trajati i po dve, tri godine. Konvencijama se utvrđuju međunarodni radni standardi i tretiraju najznačajnija pitanja iz nadležnosti MOR-a. Zemlje članice MOR-a dužne su da usvojenu konvenciju, najkasnije u roku od 12 meseci, podnesu na ratifikaciju svom parlamentu. Ratifikovana konvencija se tretira kao pravno obavezujući akt, čija se pravna snaga smatra jednakom snazi zakonske norme. Ratifikovanu konvenciju država je dužna da primenjuje deset godina , a ukoliko se konvencija ne produži , ona se automatski produžava za narednih 10 godina. Poseban značaj imaju sledeće konvencije: • Konvencija o slobodi udruživanja • Konvencija o organizovanju i kolektivnom pregovaranju • Konvencija o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada Preporuke nemaju karakter pravno obavezujućih akata. One se svode na davanje smernica državama članicam i njihovim sindikatima i udruženjima poslodavaca za preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti u oblasti ekonomske, razvojne i socijalne politike, politike zapošljavanja, radnih odnosa , monetarne i poreske politike. Preporuka se donosi radi dopune i konkretizacije određene konvencije. Važne preporuke su: 1. Preporuka o kolektivnim ugovorima 2. Preporuka o konsultacijama na industrijskom i nacionalnom nivou 3. Preporuka o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada i mera na nacionalnom planu u vezi sa aktivnostima MOR-a. USTAV MOR-a Ustav MOR-a je njen najviši pravni akt. Njime se uređuju: 1. Prijem i istupanje iz članstva 2. Organizaciona struktura MOR-a 3. Nadležnosti organa i tela i njihov sastav 4. Donošenje konvencija i preporuka 5. kontrola primene međunarodnih radnih standarda 6. Nadležnost mešunarodnog suda pravde Ustavom se bliže definišu , odnosno uređuju pitanja koja se odnose na pravni status , imunitet, određene povlastice MOR-a Sastavnim delom ustava smatra se „deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a“. DEKLARACIJA O CILJEVIMA I ZADACIMA MOR-a (Filadelfijska deklaracija) ....ona je doneta na zasedanju Međunarodne konferencije rada , kao najvišeg organa MOR-a, u Filadelfiji 1944 godine. Značaj deklaracije ogleda se u tome što su njome redefinisani ciljevi i zadaci MOR-a, utvrđeni ustavom te organizacije donetim 1919. Filadelfijska deklaracija sadrži opšte i posebne ciljeve MOR-a. Ti ciljevi odnose se na: - slobodu izražavanja i udruživanja - uključivanje predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavaca u demokratsko razmatanje opštih pitanja i njihovo statusno izjednačavanje sa statusom vladinih predstavnika - Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje POVELJA EVROPSKE ZAJEDNICE O OSNOVNIM SOCIJALNIM PRAVIMA RADNIKA ...doneta je 1989 godine u Strazburu. Povelju je donela Evropska zajednica , sada EU. Doneta je sa ciljem: - da se pokaže da se ne vodi samo računa o ekonomskom razvoju, nego i socijalnoj komponenti i socijalnim potrebama. - Da je socijalni koncenzus jedan od najznačajnijih faktora njenog ekonomskog razvoja - da joj je stalo do izgrađivanja humanih i pravednih odnosa među ljudima.
4

obezbeđenju punog zaposlenja i stvaranju uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj Saglasno Opštoj deklaraciji i pravima čoveka svakom čoveku pripadaju sva prava utvrđena deklaracijom bez ikakvih ograničenja i razlika u pogledu rase . Metodi ekonomskog i drugog pritiska su : 1. Posredovanje 3. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima se apostrofira pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikat. Takva zemlja je npr. Pravo na odmore i odsustva 8. političkog mišljenja i drugih okolnosti. pola. Mirnim putem 2. nego i u njihovom rešavanju putem ekonomskog i drugog pritiska. pravo na slobodno kretanje radnika na području cele zajednice 2. zbog tradicije i drugih razloga. muškaraca i žena AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA Prema odredbama povelje ujedinjenih nacija . hendikepiranih radnika. Arbitraža 4.. Pravo na uslove rada 6.i rešavanje pred sudom Što se tiče ekonomskog i drugog pritiska . Pravo na slobodan izbor zanimanja 3. Sporovi se završavaju na jednostavan i bezbolniji način. 1. pravo na takvu vrstu pritiska imaju poslodavci i zaposleni. METODI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS Mogu biti: 1) Formalni 2) Neformalni Neformalni metodi se koriste po pravilu pre nego što se strane u sporu opredele za rešavanje spornih pitanja uz pomoć formalnih metoda. Pravo na profesionalno osposobljavanje 10. . postojanje određenih organa i tela za rešavanje spornih pitanja između strana u sporu Rešavanje KRS mirnim putem formalnih metoda se odvija na dva načina. odnosno forma koja se mora ispoštovati u procesu rešavanja KRS. Pravo na besplatno korišćenje usluga berzi rada 4. starijih radnika. boje kože. Japan. putem ekonomskog i drugog pritiska Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova su: 1. Korišćenjem neformalnih metoda izbegava se primena komplikovanih pravila i suvišnih proceduralnih zavrzlama tj. Pravo na oblike rada koji nisu izjednačeni sa radom na određeno vreme 7. Formalni metodi se ne koriste samo u slučaju rešavanja KRS mirnim putem. Pravo na socijalnu zaštitu 9. vođenje odgovarajućeg postupka 2.Poveljom su definisana osnovna socijalna prava: 1. Primenu formalnih metoda karakteriše određena procedura . religije. socijalna i kulturna prava. Pravo na posebnu zaštitu mladnih radnika . Štrajk 2.. Pod procedurom se podrazumeva: 1. ta organizacija radi na unapređenju životnog standarda . nacionalnosti. Međunarodnim paktom o ekonomskim . imaju veliko poverenje u svoje poslodavce.. Ovakva metoda rešavanja sporova je institucionalizovana. primena određenih pravila i principa 3. Mirenje 2. 74. Ovaj metod rešavanja sporova je karakterističan za zemlje u kojima zaposleni . Lokaut 5 . socijalnim i kulturnim pravima smatra se da osnovni principi mogu biti realizovani samo ako se stvore uslovi u kojim a če svako moći da uživa svoja ekonomska. kao i građanska i politička prava. jezika . Pravo na pravičnu zaradu 5.

Osim radnih i drugih sudova tu su i druge institucije za : Mirenje .zadovoljstvu postignutim rešenjima . na zahtev strana u sporu ili po svojoj inicijativi.Individualno i kolektivno . Ako mirenje uspe onda se sačinjava zapisnik o pomirenju . a ako ne uspe onda zapisnik o nepomirenju.Javno ili privatno posredovanje . POSREDOVANJE Posredovanje je poseban metod rešavanja KRS u kome posrednik . časti i autoriteta miritelja. REŠAVANJE KRS MIRNIM PUTEM Mirno rešavanje KRS u interesu je i jedne i druge strane u sporu. Uloga posrednika se poverava ljudima od ugleda .Fakultativno ili obavezno . Posrednik ima pravo. kako bi nakon toga vodio podvojene razgovore sa stranama u sporu. O rezultatima miranje se sačinjava zapisnik. Uobičajeni metodi rešavanja KRS su : 1) Mirenje 2) Posredovanje 3) Arbitraža MIRENJE Mirenje se označava kao prva faza u rešavanju KRS. Obavezno mirenje se propisuje zakonom ili kolektivnim ugovorom.3. Štrajkačka straža Štrajkom . Primarni cilj misije je da strane u sporu same dođu do sporazumnog rešenja. Strane u sporu imaju više poverenja u trajne institucije nego u privremena tela. posredovanje i arbitražu.zanemarljivim troškovima postupka . To je „Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova“.bojkotom i štrajkačkom stražom se koriste zaposleni .efikasnom i jednostavnom načinu rešavanja KRS . Posredovanje može biti: . Kompetentan posrednik započinje misiju tako što se prvo upoznaje sa predmetom. Vrste mirenja: . 75.stvaranje preduslova za trajnije očuvanje socijalnog mira Mirno rešavanj KRS u R. a lokaut primenjuju poslodavci Rešavanje kolektivnih radnih sporova pomoću formalnih metoda se sve više institucionalizuje.Pojedinačno ili kolektivno posredovanje 6 . pokušaju da spor reše uz pomoć miritelja. kao treće i neutralno lice . zbog čega njihovi predlozi i sugestije imaju poseban značaj. znanja i poverenja. posebno u zemljama tržišne ekonomije. Prednosti ovog načina rešavanja sporova su u: . Bojkot 4. Njegov zadatak je da ubedi strane u sporu da same dođu do prihvatljivog i pravednog rešenja. Mirenje se poverava jednom ili većem broju lica. saopštavajući im predloge i rešenja koje jedna strana drugoj upućuje. zatraži stručnu pomoć nepristrasnih eksperata. Uspeh mirenja u velikoj meri zavisi od poverenja partnerskih strana. i spremnosti strana u sporu na saradnju i kompromis. predlaže kompromisna rešenja za prevazilaženja spornih pitanja.Fakultativno i obavezno (obavezno-podrazumeva obavezu strana u sporu da pre eventualnog pribegavanju drugim metodama rešavanja KRS. Srbiji se odvija u skladu sa pravilima i principima utvrđenim „Zakonom o radu“ i „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. a takva jedna institucija funkcioniše i kod nas od 2005. Međutim sporovi koji nastaju u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora mogu se rešavati po pravilima „Kolektivnog ugovora“.

Poslodavca zbog toga . Samo u zajedničkom sadejstvu oni mogu doprineti njegovom kritičkom preispitivanju i uspešnom izučavanju 39. Arbitražna odluka je konačna i samo izuzetno se može osporavati. 5. najpodesnijih i najrasprostranjenijih metoda za mirno rešavanje KRS.obaznosti postupka i odluka: fakultativna ili obavezna Obavezna – obaveza pristupanju arbitražnom postupku i obaveza prihvatanja arbitražne odluke. Arbitri mogu biti neutralna lica ili lica koja se biraju iz redova strana u sporu. kolegama. napredovanju itd.prema ostalim kriterijumima: Arbitraža poslednje ponude i savetodavna arbitraža Arbitraža poslednje ponude – strane u sporu kandiduju jednu ili više konačnih ponuda . Kod nas je to Republička agencija za mirno rešavanje KRS. To je u korist i zaposlenog i poslodavca. a kolektivnu arbitražno veće sastavljeno od 3 ili više članova. Zaposleni kome se i dalje nameću takvi modeli rada i upravljanja. svestranijem i dubljem sagledavanju i izučavanju predmeta industrijskih odnosa. ciljni i drugi metodi Doprinose potpunijem . METODI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str 18) Metodi industrijskih odnosa mogu imati dvojaku funkciju: 1. Vrste arbitrže: 1. Karakteristika arbitraže je u tome što strane u sporu poveravaju rešavanje spornih pitanja sporazumno izabranom arbitru ili arbitražnom veću. ne obavezujući se na prihvatanje arbitražne odluke. Međutim ako zaposleni ide na posao da bi radio i da bi se nešto pitao onda se stvari menjaju. Normativni. sistemski. zajedničkih konsultacija. 7 . što više ljudi bude bilo odgovorno za poslove i veše znalo o poslovima ostvarivaće se povoljniji rezultati. nakon čega arbitar donosi odluku opredeljujući se za jednu od poslednjih ponuda. udruženja i druge asocijacije.229) Prošla su vremena u kojima se od zaposlenih očekivalo da samo radi i da ćuti. 4. IO se izgrađuju u skladu sa društvenim zakonitostima. Pravo na konsultovanje se ostvaruje preko saveta zaposlenih i preko tzv. istorijski. U mnogim zemljama postoje institucije. nije spreman za velika postignuća na poslu.Vremenu za koje se osniva: stalne i privremene Stalna arbitraža je ustanovljena na vreme koje nije unapred vremenski ograničeno Privremena arbitraža se osniva radi rešavanja konkretnog spora. Odluka postaje obavezujuća samo ako je strane prihvate. 2. Zaposlenog zbog toga što mu se omogućuje da kaže šta misli o poslu. Savetodavna arbitraža – strane u sporu dobrovoljno pristupaju arbitražnom postupku. zavisno od pravila koja su utvrđena zakonom. Funkciju metoda stvaranja normi industrijskih odnosa I u jednoj i u drugoj funkciji se koristi: 1. 3. ekonomskim . Metod istorijskog materijalizma On doprinosi pravilnom sagledavanju dijalektičkog jedinstva formi i sadržine industrijskih odnosa. Prema delatnosti: interesne i pravne Interesna arbitraža rešava interesne KRS . kako bi se spor rešio na miran i demokratski način. 3.prema sastavu: individualne i kolektivne Individualnu arbitražu karakteriše rešavanje spornih pitanja od strane pojedinca. on će se angažovati samo onoliko koliko mora. prema kojima proizvodne snage i proizvodni odnosi opredeljuju društvenu nadgradnju a time i IO. nagrađivanju. PRAVO NA KONSULTOVANJE I INFORMISANJE (str. Funkciju metoda izučavanja normi i celine predmeta industrijskih odnosa 2. 2. Norme i načela se izgrađuju tako da odgovaraju svojim istorijskim.kulturnim i drugim potrebama i interesima društva. kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. a pravna – ravne KRS. sociološki. organizaciji rada . društvenim. naprotiv.ARBITRAŽA Arbitraža se smatra jednim od najznačajnijih . komparativni. Fakultativna – dobrovoljna arbitraža. Odluke arbitraže mogu biti pravno obavezujuće ili neobavezujuće .

a druga na rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova. Ako se u toku pregovora ne postigne dogovor. rezultate rada i uslove poslovanja. ne može se od njega očekivati da da maksimum na poslu. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenog. Bez dobre informisanosti nema ni uspešnog planiranja ni efikasne kontrole. 76.Obično se propisuju pravila prema kojima je poslodavac dužan da konsultuje savet zaposlenih o pitanjima koja se odnose na: a) praćenje primene zakona. Informisan čovek se lakše prilagođava i menja svoje stavove i mišljenje. invalida i omladine d) program rešavanja tehnološkog viška Konsultativna ovlašćenja saveta zaposlenih manifestuju se u vidu davanja mišljenja. kolektivnih ugovora. c) unapređenje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica. 9. Rok za donošenje odluke o predmetu spora ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže. Osnovni principi industrijskih odnosa su: 1) Princip autonomnosti 8 . koje se odvija radi zaključivanja kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora. Zakonom o radu su propisana dvojna pravila za rešavanje spornih pitanja. u roku od 15 dana od dana nastanka spora. na dobrovoljnoj bazi. ZAJEDNIČKE KONSULTACIJE predstavljaju poseban oblik informisanja i konsultovanja zaposlenih od strane poslodavca. i dejstvo odlukearbitraže sporazumno utvrđuju učesnici. a zatim se traži od njih da daju svoje mišljenje i viđenje stvari. Ako zaposleni nema te informacije . potpuno i objektivno informisanje o činjenicama bitno je za svakog čoveka i za sve oblasti života i rada. Jedna se odnose na rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. Osnovni principi IO sadržani su u „konvencijama i preporukama međunarodne organizacije rada“ kao i u drugim međunarodnim aktima. odnosno strane u sporu. Veoma je važno da se zaposleni redovno i na adekvatan način informišu o svim pitanjima značajnim za uslove rada i zaposlenja. predloga i preporuka poslodavcu. tekuće poslovanje. statuta i drugih akata značajnih za zaposlene b) odluke i druge akte poslodavca . odnosno između subjekata tripartitnih odnosa. Kolektivni radni sporovi nastali u delatnostima od opšteg interesa rešavaju se u skladu sa „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. MIRNO REŠAVANJE KRS PREMA ZAKONU O RADU (str. Zaposleni se najpre informišu o važnim pitanjima iz poslovanja i razvojne politike preduzeća. način rada.369) Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova se odvija u skladu sa pravilima i principima „Zakona o radu“ ili „Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova“. Postupak pred arbitražom se okončava donešenjem odluke. --Pravovremeno . Samim tim . poslodavac je dužan da im pruži sve moguće informacije. Arbitražna odluka smatra se obavezujućom i po njoj se mora postupiti. INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku kolektivnog pregovaranja.81) Principima industrijkih odnosa smatraju se polazni okviri i osnovne smernice na kojima se temelje odnosi koji se uspostavljaju između socijalni partnera. Sastav. Sastva i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom. Arbitražni postupak se zasniva na principu hitnosti i dobrovoljnosti. PRINCIPI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. koje su bitne za položaj zaposlenih i uslove rada. Sporna pitanja može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora. učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja.

SUBJEKTI NA STRANI ZAPOSLENIH (str.2) Princip bipartizma 3) Princip tripartizma 4) Princip povoljnosti za radnike (in favorem laboratoris) 48. onda oni mogu zaključiti ovaj sporazum 86. EKONOMSKI I DRUGI PRITISAK.384) Kolektivni radni sporovi ne rešavaju se samo mirnim putem već i putem ekonomskog i drugog pritiska.Nemiroljubivi metodi 7. taj termin se koisti u anglosaksonskom pravu. jer su njime obuhvaćeni svi oblici ekonomskog i drugog pritiska. najbolje odražavaju suštinu i prirodu štrajka. Mana mu je što je preuzak jer KRS ne nastaju samo u oblasti industrije. je termin koji je prihvatljiviji od prvog .nedemokratska sredstva radne borbe itd. SPORAZUM O UDRUŽIVANJU RADI ISPUNJENJA USLOVA REPREZENTNOSTI (str.Štrajkački odbor SINDIKAT 9 .dopuštene i nedopuštene . 19.profesionalne i političke . Akcije kojima se ekonomski i drugi pritisak vrši mogu biti: . lokauta i drugih oblika pritiska. Organizovani pritisak 4.Savet zaposlenih 3.organizovane od strane zaposlenih ili poslodavaca . Za označavanje ekonomskog i drugog pritiska koriste se brojni nazivi kao što su: 1.lokalnog. KOLEKTIVNA AKCIJA.254) Ovaj sporazum mogu zaključiti sindikati i udruženja poslodavaca. Ideja je da se udruživanjem manjih i nereprezentovanih sindikata i udruženja poslodavaca stvore mogućnosti za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora.najavljene i nenajavljene . Industrijske akcije 3. nacionalnog i šireg nivoa .Većina zaposlenih 4. Kolektivne akcije 2. INDUSTRIJSKA AKCIJA . Kolektivni pritisak 5. Takva mogućnost je propisana sa namerom da se prevaziđu problemi do kojih dolazi u slučaju da na određenom nivou kolektivnog pregovaranja nema reprezentativnih sindikata niti reprezentativnih udruženja poslodavaca. Prema tome.zakonite i nezakonite . a na strani poslodavaca LOKAUT. Kolektivne akcije 6.136) 1. ako ni jedan sindikat ili UP ne ispunjava uslove u pogledu reprezentativnosti . REŠAVANJE KRS PUTEM EKONOMSKIH I DRUGIH PRITISAKA (str. KOLEKTIVNI PRITISAK i KOLEKTIVNE AKCIJE.internog i eksternog karaktera .Sindikat 2.kratkotrajne i dugotrajne Najpoznatiji oblici ekonomskog i drugog pritiska na strani zaposlenih je ŠTRAJK. Sa istim efektom se mogu koristiti i termini: ORGANIZOVANI PRITISAK .

U pojedinim zemljama većina zaposlenih nije subjekat industrijskih odnosa . kod kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih . socijalnu. Izmedju sindikata i jedinice TA ili LS 10 .284) Za razliku od individualnih radnih sporova kod kojih se kao jedna strana u sporu uvek pojavljuju zaposleni. prihvatljiv i zanimljiv program rada • da ima dobro i sposobno rukovodstvo • sposobne kadrove • da na dosledan i principijelan način štiti prava i interese zaposlenih • da pravilno i realno sagledava ekonomsku. upravlja aktivnostima tokom štrajka. POJAM KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. 58. samostalno ili u saradnji sa organizatorom štrajka definiše štrajkačke zahteve. a u Francuskoj čak 1/4 zaposlenih kod poslodavca. stambenih potreba itd. Između dva ili više udruženja poslodavaca 3. na nivou TA i LS i na nivou poslodavca. Kolektivni radni spor može da nastane: 1. Pored toga može biti organizovano i na međunarodnom. Naime. daje saopštenja o razlozima štrajka. Pravo na KONSULTOVANJE ima u oblasti upravljanja ljudskim resursima. rešavaju se mirnim putem. odluku o tome može doneti većina zaposlenih u delu organizacije.. jer joj nije omogućeno da organizuju štrajk i druge akcije.je profesionalna organizacija zaposlenih u koju oni stupaju dobrovoljno i koja samostalno radi na ostvarivanju i zaštiti njihovih kolektivnih i pojedinačnih prava i interesa. Sindikalno organizovanje može da bude na: nacionalnom. većina zaposlenih se može pojaviti u ulozi organizatora štrajka i drugih akcija zaposlenih u nameri da se od poslodavca u nameri da se od poslodavca iznude određeni ustupci. Savet ima pravo na INFORMISANJE o svim značajnim pitanjima iz oblasti poslovne i razvojne politike poslodavca. gde se znaju obaveze i odgovornosti • da ima dobar. u skladu sa zakonom • reprezentativan • samostalan i autonoman • dobro organizovan. a pravo na SAODLUČIVANJE sa poslodavcem se ostvaruje povodom organizovanja ishrane. bezbednosnu situaciju • da poseduje materijalna. rekreacije. finansijska i tehnička sredstva za uspešan rad SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih je najrasprostranjeniji institucionalni oblik participacije zaposlenih. u izuzetnim slučajevima savet zaposlenih. tim pre što savet nema pravo da organizuje štrajk.. globalnom i regionalnom nivou. Takvi sporovi između saveta zaposlenih i poslodavca. Da bi sindikat bio uspešan reprezent prava i interesa zaposlenih neophodno je da je: • upisan u registar . VEĆINA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA Većina zaposlenih kod poslodavca nema svojstvo pravnog lica. U našoj zemlji se može obrazovati kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih. a ne u celoj organizaciji . U pojedinim zemljama takvu odluku može doneti i manjina zaposlenih . Savet zaposlenih može da se pojavi i u ulozi subjekta kolektivnog radnog spora. osim sindikata . ŠTRAJKAČKI ODBOR Štrajkački odbor predvodi štrajkače . Kompetencije štrajkačkog odbora naročito su naglašene u delatnostima u kojima se minimum procesa rada ne može dovoditi u pitanje. odmora. odlučuje o organizoovanju štrajkačkih straža. može se pojaviti i većina zaposlenih. Subjektivitet većine zaposlenih zavisi od nacionalne regulative.. Između dva ili više sindikata 2. Ako se štrajku ili drugoj akciji zaposlenih pristupa u delu organizacije . Njegove ingerencije sastoje se u davanju mišljenja i učešću u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. granskom nivou . U Srbiji većina zaposlenih može doneti odluku u stupanju u štrajk. političku. ali pod određenim uslovima može biti subjekat industrijskih odnosa.

i poslodavaca .4. Kao nastavna disciplina Industrijski odnosi. Sa normativnog stanovišta 2. Profesinalni štrajk je zakonit štrajk. Sa institucionalnog stanovišta 4. Industrijske odnose . Ekonomsko-socijalni savet 11 . Datira iz druge polovine 19. Da bi se odredila priroda takvog štrajka moraju da se sagledaju zahtevi koji u tom štrajku preovlađuju. kolektivno pregovaranje. podrazumevaju mnoštvo institucionalnih formi sindikalnog i poslodavačkog organizovanja i delovanja. koji se rešava mirnim putem. koji se odnose na organizovanje i delovanje poslodavaca i sindikata . naročito 80-ih godina. su skup pravnih normi i načela. tripartitne odnose . poslodavaca i zaposlenih.394) Profesionalni karakter štrajka opredeljuje priroda štrajkačkih zahteva. granskom. smatra spor između sindikata. IO karakterišu brojne tripartitne institucije kao što su: 1. bez obzira na to da li se rad odvija u privatnom ili javnom sektoru. nacionalnom i međunarodnom nivou. Njegovo značenje je vremenom prošireno i na druge oblasti i na odnose koji se uspostavljaju između države. Kolektivno radno pravo obuhvata odnose koji se između subjekata tog prava uspostavljaju u radu i povodom rada. sindikata i države i uređuju odnosi između njih. On je najčešće podređen interesima određene političke partije ili ideologije. 1.POJAM INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. regionalnom. pod uslovom da se organizuje i odvija na zakonit način. 96. kao teorijsko-naučnu disciplinu karakterišu naučne i stručne aktivnosti kompetentnih teoretičara usmerene u pravcu izučavanja pitanja značajnih za organizovanje i delovanje sindikata i poslodavaca. Kod nas je takvih štrajkova bilo mnogo. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska. shvaćeni u normativnom smislu. Organizovanje i delovanje poslodavaca odvija se na lokalnom. Između udruženja poslodavaca i jedinica TA ili LS 5. Ti zahtevi se ne odnose na politička pitanja već na pitanja vezana za zaštitu profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih. Vrlo često se dešava da profesionalni štrajk prerasta u politički. Organizovanje i delovanje sindikata moguće je od nivoa preduzeća i lokalne zajednice pa do nacionalnih i međunarodnih konfederacija sindikata. Politički štrajk je usmeren u pravcu ostvarivanja političkih ciljeva. povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava.13) Termin industrijskih odnosa se vezuje za anglosaksonske zemlje iz kojih je i potekao. Između države i sindikata ili udruženja poslodavaca KRS ima svoje materijalonoprave (predmet i strane) i formalnopravne elemente (organi i postupak) KOLEKTIVNI RADNI SPOR shavaćen u materijalno-formalnopravnom smislu. Kao teorijsko naučna disciplina 3. udruženja poslodavaca ili komore na drugoj strani. a u određenom slučaju su uključeni i drugi odgovarajući subjekti. Štrajkački zahtevi mogu biti definisani tako da se jednim delom odnose na profesionalna a drugim delom na politička pitanja. većine zaposlenih ili saveta zaposlenih na jednoj strani i poslodavca . sadržanih u heteronomnim i autonomnim izvorima prava. veka kada su odnosi između sindikata i poslodavaca uspostavljeni isključivo u oblasti industrije. Umesto termina „industrijski odnosi“ vrlo često se koristi termin „kolektivno radno pravo“. Pojam industrijskih odnosa se može različito posmatrati: 1. KRS i njihovo rešavanje i sl. Industrijski odnosi . obaveza ili interesa iz rada ili povodom rada. PROFESIONALNI I POLITIČKI ŠTRAJK (str. u institucionalnom smislu.

.. praticipacija. Industrijske odnose treba posmatrati i kao nastavnu disciplinu koja se izučava na mnogim univerzitetima i fakultetima u svetu. pravilnikom o radu i drugim aktima.itd. smatra se svaka povreda . instituti. Kolektivni radni sporovi 9. a koje su utvrđene zakonom..strane u kolektivnom radnom sporu 2. institucije. Tripartitni odnosi 7. Kolektivan prava i obaveze i kolektivni interesi 8. Metodi rešavanja KRS 10. 59. šire se u dva pravca: 1. itd. razvojne.16) Centralno mesto u predmetu industrijskih odnosa pripada organizovanju i delovanju sindikata i poslodavaca.organi za rešavanje KRS -postupak u kome se KRS rešava PREDMET KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA.285) KRS karakterišu bitni i nebitni elementi Bitni elementi se dele na: 1. Izvori prava IO 6. Kolektivno pregovaranje 4. Delovanje sindikata i poslodavaca 3. odnosno povodom radnog odnosa . odnosno ugrožavanje kolektivnih prava.BITNI ELEMENTI KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. Kolektivnim pravima zaposlenih smatraju se: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na participaciju • pravo na mirno rešavanje KRS • pravo na štrajk • pravo na konsultovanje.Principi. 2..predmet kolektivnog radnog spora ..2. Odbori za tržište rada i slično. Materijalno pravne elemente . Formalno pravnim elementima . informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima. Posredovanje i arbitražu 4. kolektivnim ugovorom. Organizovanje sindikata i poslodavaca 2. podzakonskim aktima. Predmet i sadržina industrijskih odnosa . Javne službe za mirenje 3..) 2. organizaciono pravna i druga pitanja . poslodavaca i države i tripartitnim institucijama. obaveza i interesa iz radnih odnosa. Kolektivnim pravima poslodavaca smatraju se: • pravo na udruživanje 12 . mirno rešavanje KRS. naučno-istraživačke. ekonomsko-socijalne politike. istorijski posmatrano. U pravcu širenja tripartitnih i drugih institucija (u oblasti monetarne i poreske politike. U pravcu širenja kruga pitanja koja postaju predmet izučavanja IO (kolektivno pregovaranje.PREDMET INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.) Predmet i sadržinu IO opredeljuju sledeća pitanja: 1. Uloga države u IO 5. odnosima između sindikata.

ekonomsko socijalni. kulturni i drugi interesi. • Ako se KRS rešava mirnim putem . pravne ili druge prirode. predmeta spora. pogrešnim činjenjem ili delimičnim činjenjem. Na strani poslodavaca može da se pojavi: Privredna komora U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. rešavanja kolektivnog radnog spora. PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG LOKAUTA (str. Kolektivni radni spor nastaje povodom povrede ili ugrožavanja jedne ili viđe kolektivnih obaveza. zbog ometanja poseda. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 2. To su obično sindikat i poslodavac ili udruženje poslodavaca. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. Državnom tužbom i ima prioritet u rešavanju.416) Nezakonitim lokautom se mogu izazvati ozbiljne posledice . Kolektivnim interesima poslodavca su njihovi zajednički interesi koji proističu iz kolektivnog pregovaranja. Na strani zaposlenih se može pojaviti: većina zaposlenih i savet zaposlenih. Pravne posledice nezakonitog lokauta mogu biti: radnopravne. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. niti obavezan da snosi posledice izazvane nezakonitim štrajkom . 115. zavisno od vrste spora. Zaposleni koji nakon okončanja lokauta čekaju na normalizaciju procesa rada . Pravne posledice mogu biti i nepovoljne za zaposlene. 13 . * Predmet kolektivnog radnog spora mogu da budu i kolektivni interesi. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 3. tripartitnih odnosa i aranžmana sa savetom zaposlenih. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. Protiv zaposlenih koji se tih pravila ne preidržavaju može se pokrenuti sudski postupak za prinudno udaljavanje od poslovnog prostora poslodavca . odnosno do onemogućavanja zaposlenih ili dela zaposlenih (neštrajkača) da ostvaruju pravo na rad i pravo na zaradu. 114. Sudovi mogu biti: 1.415) Zakonit lokaut dovodi do suspenzije „ugovora o radu“. naročito ako se dovedu u vezu sa pravnim posledicama nezakonitog štrajka. Dok lokaut traje .• pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje KRS * Nasuprot kolektivnim pravima stoje kolektivne obaveze. predmeta spora. strana u sporu. odnosno pružanjem odgovora na takav štrajk. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . tj nečinjenjem . Poslodavac ne može biti odgovoran za nešto što su zaposleni skrivili. strana u sporu i važeće regulative. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. Zaposleni kojima je onemogućen rad kod poslodavca ne mogu dolaziti na posao niti u radne prostorije poslodavca. bilo na strani poslodavca. bilo na strani zaposlenih. Kolektivnim interesima zaposlenih smatraju se njihovi zajednički. PRAVNE POSLEDICE ZAKONITOG LOKAUTA (str. Takav postupak pokreće se tzv. po pravilu nemaju pravo na naknadu zarade zbog toga što je poslodavac krivicom zaposlenih koji su stupili u nezakoniti štrajk bio prinuđen da pribegne odbrambenom lokautu. građanskopravne i upravopravne. radni odnos zaposlenih kojima je onemogućen rad kod poslodavca miruje. Kao strana u kolektivnom radnom sporu mogu se pojaviti i drugi odgovarajući subjekti kako na strani zaposlenih tako i na strani poslodavaca. zavisno od vrste spora. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . a mogu se ogledati u raskidu ugovora o radu. Kao STRANE U KOLEKTIVNOM RADNOM SPORU pojavljuju se učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora. • Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom.

faktorima koji utiču na ostvarene rezultate rada. nego i kod procesa rešavanja kolektivnih radnih sporova. Građanskopravne posledice nezakonitog lokauta treba posmatrati u odnosu na zaposlene kojima je privremeno onemogućen rad kod poslodavca i u odnosu na sindikat. Rezultati kolektivnih pregovora zavise od brojnih faktora . jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenih. Kad sud donese odluku o isplatama zarada zaposlenima isplaćuje se i naknada isndikatu na ime članarine. postupku davanja mišljenja i postupku samoodlučivanja saveta • Obaveza poslodavca je da članove saveta detaljno i pravovremenoinformiše o pitanjima značajnim za tekuće poslovanje i razvojnu politiku preduzeća.. odnosno samo dva subjekta industrijskih odnosa . *Materijalna šteta se najčešće ispoljava u vidu izgubljene zarade *Nematerijalna šteta obuhvata duševnu patnju. tada se govori o „principu bipartizma“. Postupak se može pokrenuti i na zahtev inspekcije rada i na zahtev drugog državnog organa. lično dostojanstvo zaposlenog. Za neformalan način je karakteristično to da se izbegava primena komplikovanih procedura i pravila. merama i aktivnostima koje se preuzima za ostvarenje ciljeva . Poslodavac koji pribegne nezakonitom lokautu nema pravo da suspenduje ugovor o radu. Prekršajni postupak se pokreće na zahtev zaposlenih kojima je onemogućen rad ili na zahtev sindikata.. zavisno od važeće regulative. kao i između države ili TA ili LS i poslodavca i njihovih udruženja. Tu obično učestvuju tri lica tj. Sistem kolektivnog pregovaranja gotovo u celosti funkcioniše na tom principu. i umnogome je efikasniji način za rešavanje sporova. moralni integritet.itd Građanskopravne posledice se odražavaju i na sindikat tj. Takva šteta može biti materijalna i nematerijalna. Upravnopravne posledice nezakonitog lokauta. Oni imaju pravo i na naknadu zarade koju bi ostvarili da su radili . U suprotnom zaposleni mogu pokrenuti postupak pred sudom. odnosno forma koja se mora poštovati od početka pa do kraja postupka. s obzirom da se kolektivni pregovori vode između predstavnika rada i predstavnika kapitala. međutim u njihovom međusobnom odnosu može da se govori o postupku informisanja. • O datom mišljenju poslodavac mora da vodi računa bez obzira što se ne smatra obavezujućim.89) U slučajevima kolektivnog pregovaranja kada imamo samo dve partnerske strane. Veoma je važno da se mišljenje saveta uvaži u meri u kojooj je to moguće . a ne prema zaposlenima. i na neuplaćivanje sindikalne članarine tokom lokauta. Odnosi koji se u preduzeću uspostavljaju između saveta zaposlenih i poslodavca . Na taj način članovi saveta zaposlenih imaju priliku da prate aktivnosti menadžmenta organizacije.. Na sličan način se uspostavljaju odnosi i između TJ i sindikata. izbegava se uključivanje trećih lica.Radnopravne posledice nezakonitog lokauta usmerene su prema poslodavcu . Kompetencije saveta mogu biti veće ili manje. Princip bipartizma nije samo prisutan kod kolektivnog poregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora.PRINCIP BIPARTIZMA (str. Za formalan način je karakteristična posebna procedura . Moraju da budu i neki miritelji. ogledaju se u prekršajnoj odgovornosti poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca zbog pribegavanja takvom lokautu. Mišljenja se obično daju u vezi sa kadrovskom politikom. Na principu bipartizma zasnivaju se i odnosi koji se uspostavljaju između poslodavca i saveta zaposlenih. U ovom slučaju .. Smatra se da oni najviše zavise od: 1) autonomnosti pregovaračkih strana 2) spremnosti na kompromise 3) kompetentnosti i obučenosti predstavnika 4) jednakosti pregovaračkih pozicija Poznata je stvar da se kolektivni radni sporovi mogu rešavati na formalan i nefomalan način . Zaposlenima kojima je nezakonitim lokautom privremeno onemogućen rad ostaju u radnom odnosu s pravom da se nakon normalizovanja stanja kod poslodavca vrate na posao. Za takav prekršaj poslodavcu sledi novčana kazna. 11. arbitri itd. Zaposleni kojima je onemogućen rad imaju prava i na zaradu i na štetu izazvanu lokautom. pa je prema tome tu prisutan princip tripartizma.. O rezultatima poslovanja. 14 . po prirodi stvari se zasnivaju na principu bipartizma. niti pravo na raskid tog ugovora.itd.

ostvaruju određenu saradnju. Država . Osim termina „tripartizam“ koristi se i „tripartitna saradnja“ . • Obezbeđuje neophodna ravnoteža između ekonomskog razvoja i ciljeva socijalne pravde • stvaraju preduslovi za trajnije očuvanje socijalnog mira • stvaraju pretpostavke za izgrađivanje humanih i pravednih odnosa među ljudima.korišćenje godišnjih odmora u odmaralištima 13. poslodavca i zaposlenih.99) Reč „tripartizam“ nastala je od reči tripartitan .OSNOVNA OBELEŽJA TRIPARTIZMA (str. „tripartitni odnosi“. jedinice TA i LS 2. sportskih aktivnosti 3. Predstavnici rada (zaposleni i njihove organizacije sindikata) Iako u nekim aranžmanima učestvuju i drugi subjekti .pružanje pomoći za stambene potrebe radnika 7. politike zapošljavanja. odnosno na nivou LOKALNE samouprave. podizanje nivoa opšteg obrazovanja 4. Tripartizam se vezuje za različite oblike saradnje i dijaloga imeđu države. pregovori. Zahvaljujući tripartitnom dijalogu dolazi do usklađivanja različitih interesa između partnerskih strana. 14. vrtića. Org. 15 • . Predstavnici države (ili jedinica TA ili LS) 2. Sindikat Tripartitne saradnje nema ukoliko u njoj ne učestvuju sve tri strane. aranžmani itd. socijalne politike. razvojene. koja potiče od latinske reči „tripartitus“ koja u prevodu znači podelu na troju. jer socijalni partneri preuzimaju deo odgovornosti za njeno vođenje. suština tripartizma i tripartitnih odnosa se bitnije ne menja. • Obezbeđuje uravnoteženiji razvoj društva.Postoje određena pitanja gde poslodavac ne može sam da donese odluku zbog samog značaja tih pitanja za zaposlene. specifičnih interesa zaposlenih i ekonomskih interesa države.organizovanih na LOKALNOM nivou.103) Osnovna obeležja tripartizma su: 1) Tripartitni subjekti 2) Predmet tripartitne saradnje 3) Oblici tripartitne saradnje 4) Nivoi na kojima se tripartitna saradnja ostavruje SUBJEKTI tripartitnih odnosa su: 1. Udruženje poslodavaca 3. monetarne i poreske politike) • Državi pomaže da ne ostaje usamljena u vođenju politke u navedenim oblastima.POJAM I ZNAČAJ TRIPARTIZMA (str. Organizovanje kulturnog i zabavnog života u organizaciji 2. Značaj tripartizma ogleda se u činjenici da se: • Uspešnije projektuju i ostvaruju ciljevi koji se žele postići (u oblasti ekonomske. tripartizam označava svaki sistem radnih odnosa u kome država. U suštini.Takvim pitanjima smatraju se: 1. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. „tripartitne konsultacije“ . kao samostalni subjekti. U toj saradnji učestvuju tri strane: 1. poslodavci i radnici . jaslica 6. To su pitanja u čijem rešavanju učestvuju i poslodavac i savet zaposlenih. socijalnog mira i uspešnog poslovanja. poslodavca i zaposlenih se ostvaruje na različitim nivoima: • Tripartitni odnosi na LOKALNOM nivou uspostavljaju se između organa LOKALNE samouprave. dijalog .organizovanje ishrane zaposlenih 5. Očigledno je da je tripartizam neodvojiv od ekonomskih interesa preduzetnika. što je osnovni preduslov za obezbeđivanje socijalne pravde. odnosno trostrukost. Saradnja između države. Predstavnici kapitala (poslodavci i njihova udruženja) 3. radnih odnosa .

poreske politike i socijalne zaštite. Nefomalni kontakti između partnerskih strana TRIPARTITNA SARADNJA NA MEĐUNARODNOM PLANU može se dvojako posmatrati: . udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske.kao saradnja između javnih vlasti. U savremenim IO se povećao broj pitanja. udruženja poslodavaca i sindikalnih organizacija na globalnom međunarodnom planu . Najznačajniji oblici saradnje na tom nivou su: 16 • . poljoprivrednih proizvođača. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati.Kao saradnja između tripartitnih subjekata na međunarodnom regionalnom planu Veliku ulugu tu ima Međunarodna organizacija rada i njene aktivnosti. povodom zaključivanja. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. posredstvom tripart. nacionalnih zajednica i slično. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. emigraciono populacione politike. • Subjekti tripartitnih odnosa na GRANSKOM nivou su resorno ministarstvo. PREDMET tripartitne saradnje . granskom ili međunarodnom planu.Tripartitni odnosi na nivou TERITORIJALNE AUTONOMIJE uspostavljaju se između organa TERITORIJALNE AUTONOMIJE. mirno rešavanje KRS. svojinske transformacije. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. • Tripartitni odnosi na MEĐUNARODNOM planu se ostvaruju posredstvom Međunarodne organizacije rada i posredstvom drugih međunarodnih institucija. konsultacija i pregovora 2. socijalne politike. ekoloških pokreta. Osim navedenih subjekata u pojedinim tripartitnim aranžmanima učestvuju i predstavnici potrošača. politike nacionalnog budžeta. Ekonomska . Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju države. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Neformalne tripartitne konsultacije 2. gransko udruženje poslodavaca i granski sindikat.organizovanih na nivou jedinice TERITORIJALNE AUTONOMIJE. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. penzionerskih asocijacija. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. monetarne politike. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . poslodavaca i sindikata 4. upravljanja nacionalnim bankama itd. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. radnih odnosa. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. • Subjekti tripartitne saradnje na NACIONALNOM nivou su vlada . reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. zapošljavanja na nacionalnom. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. razvojne. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5.

zbog pravnih posledica lokauta GRANSKI. Poslodavac se opredeljuje za preventivni lokaut u nameri da zaposlene primora da odustanu od stupanja u štrajk. na nivou jedinice LS 6. na međunarodnom nivou 4. delimičan.VRSTE LOKAUTA (str. PREVENTIVNI LOKAUT smatra se izuzetkom od pravila po kojem se njemu pristupa tek po otpočinjanju štrajka. da je odbrambenog karaktera. na nivou poslodavca. Protivmera nezakonitom štrajku u kojem neučestvuju svi zaposleni kod poslodavca. LOKAUT SOLIDARNOSTI razlikuje se od ostalih vrsta lokauta po tome što se njime nastoje zaštiti prava i interesi drugog poslodavca. RETORZIONI LOKAUT je takav lokaut gde poslodavac. Zakonit i nezakonit 2. Španiju . a nezakonit ako je usmeren protiv zakonitog štrajka. Holandiju i druge evropske zemlje.mira ZAKONIT LOKAUT je onaj koji je u skladu sa važećim propisima i pojavljuje se kao protiv mera NEzakonitom štrajku u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. Poslodavci se opredeljuju za ovaj lokaut da bi parirali akcijama štrajkača . reprezentuju predstavnici resornih ministarstava.• EU • Tržište unije Argentine. neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1. Preventivni. tj onemogućavanja rada delu zaposlenih koji se nisu pridružili štrajkačima . na nivou jedinice TA 5. · Razlikovanje zakonitog i nezakonitog lokauta veoma je važno . a neretko i da bi izbegli troškove neracionalnog i neisplativog rada sa neštrajkačima. Takvi su preventivni i retorzioni. pod uslovom da njime nisu obuhvaćeni zaposleni u delovima koji su nastavili sa radom. zakonit je samo odbrambeni lokaut. Odbarmbeni lokaut je zakonit ako je usmeren protiv nezakonitog štrajka. tj . da se izbegne neisplativ rad sa radnicima neštrajkačima 3. a ne u interesu primarnog poslodavca. generalni 3. na granskom nivou 3. Delimični lokaut se smatra zakonitim ako se pojavljuje kao protivmera nezakonitom štrajku . ODBRAMBENI LOKAUT organizuje se u vreme štrajka u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. Lokaut solidarnosti. da je usmeren protiv zaposlenih ili sindikata 2. Drugim rečima. Lokaut koji nije usmere protiv nezakonitog štrajka. na saveznom nivoi i nivou država članica TRIPARTITNA SARADNJA NA GRANSKOM NIVOU je karakteristična za Italiju. nakon okončanja štrajka. Urugvaja i Paragvaja • Organizacija Afričkog jedinstva TRIPARTITNA SARADNJA NA NACIONALNOM PLANU uspostavlja se: 1. odbrambeni i retorzioni lokaut 4. njegovim učesnicima ili delu učesnika ne dopušta povratak na rad.412) 1. da mu se pribegava povodom rešavanja interesnog spora. Brazila. 17 . 113. NEZAKONITIM LOKAUTOM smatra se lokaut koji nije odbrambenog karaktera tj. Interese države u tim aranžmanima po pravilu. a ne pravnog KRS 4. kako bi se na zaposlene izvršio pritisak da odustanu od svojih zahteva . Retorzioni se smatra nezakonitim sredstvima radne borbe. GENERALNI LOKAUT kao i LOKAUT NA NIVOU TA i LS više su teorijske nego praktične kategorije. na nacionalnom nivou 2. granski. a poslodavac oslobodio obaveze da u uslovima neisplativog rada neštrajkačima isplaćuje pun iznos. Francusku. Reč je o lokautu kojem se pribegava u interesu jednog ili više sekundarnih poslodavaca . DELIMIČNI LOKAUT je privremeno zatvaranje dela preduzeća . a ne poslodavca koji se za lokaut opredelio. lokaut suprotan obavezi očuvanja soc. Nezakonitim lokautom smatra se i „odbrambeni lokaut“ koji se pojavljuje kao protivmera zakonitom štrajku. U neinstitucionalnim oblicima tripartizma mogu se uspostavljati razni vidovi međusektorske saradnje. Da bi lokaut bio zakonit . U praksi gorovo da i ne postoje. Englesku.

Pod drugim kolektivnim ugovorima . vodi urednu evidenciju. naročito u vezi sa ljudskim pravima i slobodama. Univerzalnost je jedna od osnovnih obeležja međunarodnih radnih standarda . 57. Poseban kolektivni ugovor 3.REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. obaveza registracije se ne dovodi u pitanje za kolektivne ugovore koji se zaključuju na višim nivoima kolektivnog pregovaranja Bliža pravila o sadržini i postupku registracije kolektivnih ugovora propisuju ministar nadležan za rad. odnosno potvrđivanju Afirmaciji međunarodnog prava i međuanrodnih izvora prava umnogome doprinosi „Međunarodna organizacija rada“. terorizam i sl. Da bi se normama međunarodnog prava obezbedila veća obaveznost pribegava se ratifikaciji . da se potvrđeni međunarodni ugovori i pravila međuanrodnog prava smatraju delom pravnog poretka R. 2. misli se na „kolektivne ugovore koji se zaključuju kod poslodavca“. Opšti kolektivni ugovor 2. a poslodavac snosi odgovornost za pričinjenu štetu. Uvažavajući razlike u pogledu stepena ekonomske razvijenosti između zemalja i regiona dopušteno je korišćenje i tzv. odnosno dopunama. 18 . Za osvarivanje svojih ciljeva MOR koristi različite metode od koji su najpoznatiji „Međunarodni radni standardi“. Međunarodnim radnim standardima smatraju se načela . zaštitu čovekove sredine. 7. Ti ugovori. Opšti kolektivni ugovor 2. koja je propisana kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.281) Registracija kolektivnih ugovora u R.Srbije. „klauzula fleksibilnosti“. ne samo na nacionalnom planu nego i na internacionalnom planu. Prema zakonu o radu objavljuju se: 1. Objavljivanje KU u našoj zemlji vrši se u „službenom glasniku Republike Srbije“. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: 1.Srbiji vrši se kod ministarstva nadležnog za rad. da li je menjan ili dopunjavan i na koje vreme zaključen i sl. preko interneta i na drugi način. Ta obaveza se ne propisuje uvek već proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora gde se insistira na uzdržavanju od upotrebe radikalnih sredstava radne borbe pre pokušaja mirnog rešavanja spornih pitanja. Izmene i dopune opšteg i posebnog kolektivnog ugovora Bliža pravila o načinu objavljivanja drugih kolektivnih ugovora i njihovih izmena i dopuna utvrđuju se sa tim kolektivnim ugovorima. da zakoni i drugi opšti akti doneti u R. Takodje . njihove izmene i dopune mogu se objavljivati u drugim glasilima. kako bi se znalo u svakom trenutku da li određeni KU registrovan . Poseban kolektivni ugovor 3. norme i smernice o uslovima rada i zaposlenja. raste i njegova pozicija u odnosu na unutrašnje pravo. osim ukoliko partnerske strane drugačije odluče. u listovima koje izdaju poslodavci. socijalnojh sigurnosti i slično. Da potrvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom R. kojima se državiomogućava da preuzme onoliko obaveza koliko može da izvrši. međunarodne zločine.Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.72) S obzirom na to da značaj međunarodnog prava iz godine u godinu raste . To ministarstvo je dužno da o registrovanim kolektivnim ugovorima i njihovim izmenama .Srbije 3.LOKAUT SUPROTAN OBAVEZI OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA podrazumeva pribegavanju lokautu na način koji je suprotan obavezi očuvanja socijalnog mira. ekonomskim i socijalnim pravima. Zbog svega toga nameće se zaključak da norme unutrašnjeg prava ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa normama međunarodnog prava. a ogleda se u opštoj primenjivosti utvrđenih standarda.MEĐUSOBNI ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA IO (str. na oglasnim tablama poslodavaca. Registracija se vrši kod ministarstva nadležnog za rad. Ovaj lokaut je nezakonit. Izmene i dopune opšteg i kolektivnog ugovora Ragistraciji podležu svi kolektivni ugovori osim kolektivnog ugovora zaključenog kod poslodavca. Obavezi registracije podležu: 1.

Kolektivnim ugovorom niže pravne snage mogu da se utvrde veća prava i bolji uslovi od uslova utvrđenih KU više pravne snage 3. Da se stalno obrazuju i stručno usavršavaju (aktivna uloga Agencije) 4. primenjuju se pravila: 1. KOLEKTIVNOG UGOVORA I PRAVILNIKA O RADU zasniva se na „principu hijerarhije“ i principu „povoljnosti za zaposlene“.187) Njihova uloga . primenjuju se odgovarajuće odredbe više pravne snage. PRAVILNIKA O RADU i UGOVORA O RADU. opšti akti organizacija kojima su poverena . Međusobni odnos kolektivnih ugovora utvrđuje se zakonom ili najvišem (nacionalnom) KU.. Saglasno principu hijerarhije pravni akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa pravnim aktom više pravne snage. To znači . 3. Ova sredstva se obezbeđuju iz budžeta R. da bi evidencija pila ažurirana.75) Ustavom R. toku i okončanju postupka mirnog rešavanja spornih pitanja između poslodavaca i zaposlenih. Sa stanovišta utvrđivanja minimalnih uslova rada i zaposlenja 5. Da statuti. sindikata. 35. potpuna i dostupna zainteresovanim subjektima. Da svi podzakonski akti R.8. udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. 19 . političkih stranaka. 2. Sa aspekta mirnog rešavanja KRS Država i njeni organi 73. Da postupaju nepristrasno 2.Ako ugovor o radu sadrži odredbe kojem se zaposlenom obezbeđuju manja prava nego u KU.357) DUŽNOSTI miritelja i arbitara su: 1.2).SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA NA STRANI DRŽAVE. TA i LS (str. Da postupaju savesno. Ako KU niže pravne snage sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih KU više pravne snage . sa ustavom i zakonom • pravilnik o radu. odgovorno i profesionalno 3. Aktom niže pravne snage se mogu utvrđivati veća prava. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNOG UGOVORA . zakonom i kolektivnim ugovorom Princip povoljnosti za radnike podrazumeva da se aktom niže pravne snage ne mogu utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim aktom više pravne snage. Sa aspekta zapošljavanja 3. ništavne su. Pravo na nagradu za rad jer nisu stalno zaposleni u Agnciji za mirno rešavanje radnih sporova 2. Pravo na naknadu troškova nastalih učešćem u rešavanju radnih sporova (1. opšti akti organizacija . Za kolektivni ugovor i ugovor o radu se primenjuju sledeća pravila: 1. Sa normativnog stanovišta 2. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNIH UGOVORA.Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom obezbeđuju manja prava od uslova u KU. primenjuje se KU 4.Odredbe ugovora o radu gde se radnicima propisuju manja prava nego što su u KU.MEĐUNARODNI ODNOS DOMAĆIH IZVORA PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Veoma je važno da poslodavci obezbede to odsustvo kad god zatreba. 2.Srbije. ZAKONA. Srbije 3. 3.Ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava nego što su u KU. Kolektivni ugovor niže pravne snage ne može da sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava od kolektivnog ugovora više pravne snage 2. PRAVA miritelja i arbitara su: 1. MEĐUSOBNI ODNOS USTAVA. Da svi opšti akti AP i Jed. posmatrana iz ugla IO.DUŽNOSTI I PRAVA MIRITELJA I ARBITARA (str. odluke i svi drugi opšti akti AP i jedinica LS moraju biti saglasni zakonu. Sa poslodavačkog stanovišta 4.LS moraju biti saglasni njihovim statutima. Pravo na neplaćeno odsustvo sa posla dok se vodi postupak mirnog rešavanja radnog spora. aktuelan je iz više razloga: 1. Da agenciju redovno obaveštavaju o pokretanju. sa ustavom. da : • zakon ne može biti u suprotnosi sa ustavom • kolektivni ugovor .Srbije utvrđeno je: 1.

Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca je tripartitno telo . sastavljeno od po 3 predstavnika vlade Srbije. Odbor proverava i da li su svi podaci dostavljeni i da li su u skladu sa zakonom. LS se objavljuje u službenom glasniku Republike Srbije. u skladu sa zakonom 2. u skladu sa propisima 3.322) 1. 20 . Predstavnika vlade. ako sindikat kod poslodavca smatra da mu reprezentativnost nije utvrđena na zakonit Način. Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova reprezentnosti: 1. ***ZA R:SRBIJU. dokazi da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva odluči o zahtevu. DELATNOST*** Reprezentativnost ovih sindikata utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora. GRUPU. zahtev se smatra urednim.. Članovi odbora se imenuju na period od 4 godien. Ponekad se umesto rešenja donosi zaključak i to u slučajevima: a) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a prethodno se nije obratio poslodavcu b) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a da nije sačekao 15 dana u kojem je poslodavac dužan da se izjasni c) ako podnosilac zahteva u roku od 15 dana ne otkloni nedostatke u vezi sa dokazima o ispunjenju uslova reprezentnosti. TA . SPOROVI KOJI NASTAJU NA INTERNACIONALNOM GLOBALNOM NIVOU su sporovi koji se vode povodom povrede i ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na širem međunarodnom planu . na predlog ministra imenuje vlada. Ukoliko nisu . Rešenje koje ministar donese nemora da bude pozitivno.. LS i grana. . PODGRUPU. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u nadležnosti je poslodavca (za utvrđivanje sindikata kod poslodavca) ili ministra za rad (sindikat za teritoriju Srbije. Može da traži od odbora da preispita svoj predlog o reprezentativnosti sindikata. da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva 2. AP. grupa . Taj zahtev sadrži dokaze o ispunjenju uslova reprezenativnosti i izjavu lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata o broju članova. a vode se između sindikata i udruženja poslodavaca organizovanih na međunarodnom globalnom planu.. udruženja poslodavaca. Na osnovu svega toga poslodavac odlučuje o zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca donošenjem rešenja. dokazi o ispunjavanju uslova u pogledu potrebnog broja članova. sindikat je u obavezi da ta dokumenta dostavi u roku od 15 dana od kad je to Odbor zatražio. sindikat se može obratiti „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca“ za zahtevom. Protiv rešenja kojeg donese ministar se može voditi upravni spor.143) Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata odvija se na način i po postupku koji je utvrđen „Zakonom o radu“. dokaz o upisu sindikata u registar.. GRANU . Obično se rešavaju mirno i značajan doprinos ima MOR.. 64. O zahtevu se odlučuje rešenjem koje se donosi u skladu sa utvrđenim činjenicama.. ***KOD POSLODAVCA*** POSTUPAK SE POKREĆE na zahtev sindikata čija se reprezentativnost utvrđuje. Broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu evidencije koju vodi poslodavac. Ako podnosilac zahteva u označenom roku otkloni nedostatke na koje je ukazano.. reprezentativnih sindikata i rep.POSTUPAK UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. Ministar nadležan za rad odlučuje o reprezentativnosti sindikata kod poslodavca samo u slučaju: 1. Rešenje o reprezentativnosti sindikata za određenu GRANU. Ministar nije u obavezi da uvek postupi po preporuci Odbora. Poslodavac je dužan da dostavi taj podatak.. a predstavnike sindikata i UP imenuje članovi socijalno ekonomskog saveta izabrani od RS i RUP. u skladu sa zakonom. Pored toga se podnosi i dokaz da mu poslodavac nije u propisanom roku utvrdio reprezentativnost.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA NIVOU NA KOJEM NASTAJU (str... odnosno da nije utvrđena na pravi način.. podgrupa ili delatnost. TA .24. LS . Ukoliko se ne donese takvo rešenje u roku od 15 dana ili ukoliko sindikat smatra da je donešeno na nezakonit način .

402) Štrajk po pravilu dovodi do nastanka štete. TREĆA LICA su poslovni partneri poslodavca.pred sudom. U njima mmože učestvovati i vlada.SPOROVI KOJINASTAJU NA NIVOU POSLODAVCA su oni koji se vode između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca . GRAĐANSKOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. ili putem ekonomskog i drugog pritiska.sredstva koja prikupljaju udruženja poslodavaca . korisnici poslodavčevih usluga i drugi subjekti. SPOROVI KOJI NASTAJU NA MEĐUNARODNOM REGIONALNOM PLANU jesu sporovi koji se povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na međunarodnom regionalnom planu vode između sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na područiju regije (dve ili više zemalja .odgovornost za štetu snosi organizator . EU). Kolektivna prava zaposlenih su: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje 21 .KOLEKTIVNA PRAVA I KOLEKTIVNE OBAVEZE (str. koji će da proceni visinu te štete. PODGRUPE ILI DELATNOSTI su sprovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za GGPD. Pravo zaposlenih na sindikalno organizovanje podrazumeva obavezu poslodavca da svojim aktivnostima ne ometaju ostvarivanje tog prava. u odnosu na zaposlene neštrajkače i u odnosu na treća lica. Naspram kolektivnih prava stoje kolektivne obaveze. između poslodavca i većine zaposlenih i poslodavca i saveta zaposlenih.poslodavac ima pravo na naknadu štete . 104. poslodavaca i udruženja) 7.POSLODAVAC ima pravo na nadoknadu imovinske i neimovinske štete. Iz ovog proizilazi da postoje kolektivna prava zaposlenih i poslodavaca. podzakonskim aktom i kolektivnim ugovorom. pa se poslodavca mora zadovoljiti delimičnim izmirenjem ZAPOSLENIM NEŠTRAJKAČIMA se može naneti šteta ukoliko se formira štrajkačka Straža i na taj način im se onemogući da da ostvare pravo na zaradu Tu štetu nadoknađuje organizator štrajka . npr. izuzetno učesnici. jer kolektivne obaveze proističu iz kolektivnog prava. ministarstvo i drugi državni organi.. U tim sporovimma učestvuju i jedinice TA. 6.2..SPOROVI KOJI NASTAJU NA NIVOU JEDINICA TA su sporovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora. Ta šteta može da bude imovinske i neimovinske prirode. IMOVINSKA šteta se sastoji od stvarne štete i izgubljene dobiti NEIMOVINSKA ili MORALNA je pretrpljeni strah. povreda časti i ugleda. SPOROVI KOJ NASTAJU NA NIVOU GRANE. Građanskopravne posledice štrajka se mogu posmatrati u odnosu na poslodavca . • za štetu pričinjenu trećim licima odgovara poslodavac. i trećim licima AKO JE ŠTRAJK NEZAKONIT . GRUPE. Npr.SPOROVI NA NIVOU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE umnogome podsećaju na sporove koji nastaju na nivou TA. duševne patnje. u izuzetnom slučaju – učesnici štrajka . Organizator obično nije u stanju da izmiri svu neimovinsku štetu . AKO JE ŠTRAJK ZAKONIT • poslodavac nema pravo na nadoknadu štete • ne odgovara za štetu pričinjenu radnicima neštrajkačima. 3. 5. Pošto je tu štetu teško utvrditi sud je prinuđen da angažuje veštaka. saglasno principu objektivne odgovornosti. poslovnim partnerima poslodavca i drugim eventualnim subjektima. 37. radnicima. Ključna razlika je u stranama u sporu (odnose se na teritoriju LS) i delimično u predmetu spora ( nezadovoljstvo zaposlenih i njihovih organizacija.209) Kolektivna prava i obaveze utvrđuju se zakonom. i koja se koriste u najtežim situacijama i koriste se i za nadoknadu štete bilo poslodavcima. SPOROVI KOJI NASTAJU NA NACIONALNOM NIVOU U njima učestvuju sledeće strane u sporu: • učesnici u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora • država (vlada ili ministrastvo) i sindikat (jedan ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i udruženje poslodavaca (jedno ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i sindikat i udruženje poslodavaca (jedno ili više) 4. Obično nastaju u delatnostima od opšteg interesima i rešavaju se mirnim putem . • „fondovi solidarnosti“ su fin..

. Pod autonomijom sindikata u funkcionalnom smislu podrazumeva se samostalnost u njihovom delovanju i funkcionisanju. koaliciji ili ideologiji 2. U ta pitanja ne može niko da im se meša: Ni država. finansijskom i funkcionalnom smislu.samostalnost u vođenju kadrovske politike i imenovanju rukovodećih ljudi u njihovim organima i telima 3. ni verske zajednice.da pojedini sindikati i njihovo članstvo gaje određene simpatije prema političkim partijama.njihovu finansijsku nezavisnost i materijalnu obezbeđenost u odnosu na političke partije.. ***Autonomija sindikata u odnosu na POSLODAVCE i njihova udruženja 22 • • • • • • . Sindikalne i poslodavačke organizacije treba samostalno da odlučuju kako će ostvariti svoje funkcije i štititi svoje interese i interese svog članstva.81) Ovaj princip je jedan od najvažnijih principa IO. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: 1. Vraćanje sindikata izvornim ciljevima borbe za radnička prava i sve manje mešanje sa poolitikom i političkim partijama. • samostalnost u izboru njihovih organa i rukovodstva.PRINCIP AUTONOMNOSTI (str. da se između sindikata i političke partije uspostavi visok stepen saradnje. instrumente i metode svoga delovanja i funkcionisanja Između sindikata i političkih partija mogu da se uspostave sledeći odnosi: 1. finansijskom i funkcionalnom smislu. bez dovođenja u pitanje autonomije u odnosu na njih. jer se sindikati vrlo često suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava . Poslednjih godina javlja se tendencija „Ideologizacije sindikata“ tj. nevladne organizacije. ***Autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na POLITIČKE STRANKE i druge subjekte I ova autonimja se izražava u organizacionom . samostalno opredeljuju pravce . Kolektivna prava poslodavaca: • pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova 10. ni političke partije. zbog čega neretko pristaje na finansijsku pomoć države ili poslodavca i na taj način podređuje svoju poziciju. Pošto se autonomnost države u odnosu na poslodavce i sindikat ne dovodi u pitanje treba još da se sagleda: 1) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na državu 2) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na političke stranke i druge subjekte 3) autonomija sindikata u odnosu na poslodavce ***Autonomija sindikata i posldavaca u odnosu na DRŽAVU se ogleda u organizacionom. zato što imaju visok procenat istog članstva. Autonomija u funkcionalnom smislu pretpostavlja mogućnost socijalnih partnera da nezavisno od volje i mogućih uticaja političkih partija.pravo na kolektivno pregovaranje pravo na participaciju pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova pravo na štrajk pravo na konsultovanje pravo na informisanje • pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.. 3.samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture i njihovih organa i tela 2. • samostalno osnivanje sindikalnih i poslodavcčkih finansijskih fondova. da sindikat bude potpuno podređen određenoj političkoj partiji. Bez autonomnosti sindikata i udruženja poslodavaca nema ni pravog socijalnog partnerstva niti uspešne tripartitne saradnje. Autonomija u finansijskom smislu je vrlo bitna. verske zajednice. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: • samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture .

mada postoje slučajaevi kada se odstupa od tog načela.Srbije.151) 23 . odnosno koji je pod kontrolom poslodavca često se naziva „žuti sindikat“. Ako predlog sadrži minimum neophodnih podataka (predmet spora. 27. Svaka strana u postupku snosi svoje TROŠKOVE POSTUPKA. POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA KRS (str. tj iz budžeta R. agencija je dužna da ga zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavi drugoj strani u sporu sa molbom da se izjasni.KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA (str. Predlog za pokretanje postupka podnose strane u sporu . 41. službe ili drugog organizacionog dela preduzeća.373) Postupak se pokreće PREDLOGOM koji se upućuje AGENCIJI . Nastoji se da se što više pojednostavi tj. Iz prava na kolektivno pregovaranje proističe i obaveza poslodavaca da učestvuju u pregovorima. bil pojedinačno. strane u sporu) po njemu se može postupati. da nema komlikovnih pravila. Što se tiče opštenja između učesnika u postupku. finansijskom i funkcionalnom smislu. pogona. Takva obaveza se utvrđuje zakonom.233) Kolektivna prava poslodavaca su: 1) pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje 2) pravo na kolektivno pregovaranje 3) pravo na lokaut 4) pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova PRAVO NA UDRUŽIVANJE . poslodavac ima pravo da sam izabere u koje udruženje će se učlaniti i da li će se uopšte učlaniti . fabrike. MIRITELJA . PRAVO NA LOKAUT Ostvarivanje tog prava dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća . onda se spor ne može voditi jer je u suprotnosti sa načelom dobrovoljnosti. ona je u nadležnosti ministra za rad. kako u odnosu na zaposlene. u roku od 3 dana. Za uspešno odvijanje pregovora zainteresovana je i država. a odnose se na delatnosti od opšteg interesa ili na delatnosti u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. Mirno rešavanje KRS se temenji na načlu dobrovoljnosti . Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja . radnje . Lokautu se pribegava i zbog neiplativog rada sa radnicima neštrajkačima. tako u odnosu na državu PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Kolektivno pregovaranje ne odviaj se samo u interesu zaposlenih već i u interesu poslodavaca. 79. da bi se na zaposlene izvršio ekonomski i drugi pritisak. Ako predlog podnese jedna strana . bilo zajednički . povodom KRS.Poslodavci se udružuju da bi uspešnije štitili svoja prava i interese. kako bi se nastali spor rešio u korist poslodavca. sporazumno određuju strane u sporu. Opšteprihvaćeno pravilo je da je lokaut zakonit ako se pojavljuje kao odgovor na nezakonit štrajk. Miritelj se bira iz imenika koji se vodi u republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Ako se druga strana ne saglasi . tj. da li je saglasna da se spor rešava mirnim putem. Može se zaključiti samo uz saglasnost strana.Ova autonomija se izražava u organizacionom. Sindikat koji nije autonoman u odnosu na poslodavca . koja svojom regulativom doprinosi nesmetanom odvijanju pregovaračkog procesa. Obaveza učešća u pregovorima ne podrazumeva i obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora. određuje ga direktor agencije. Veza između stepena sindikalizacije i IO (str. PRAVO NA MIRNO REŠAVANJE KRS Mirno rešavanje KRS je i u interesu poslodavaca i u interesu zaposlenih. zaduženog za pružanje pomoći stranama u KRS.zasniva se na principu dobrovoljnosti . međutim troškove uključivanja miritelja snosi republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova .

PROCENAT sindikalno organizovanih radnika zavisi od sledećih faktora: 1. 50% -1953 godine . Nadležni organi lokalne samouprave 1. Kulturne navike 12. privrednog i socijalnog zakonodavstva 6. Ako je stepen sindikalizacije visok . Institucije specijalizovane za rešavanje radnih sporova. Sudski organi 3. odnosno službe za mirenje posredovanje i arbitražu 2. stepen razvijenosti industrijskih odnosa 3. Manji udeo manuelnih radnika 3. Povećan broj zaposlenih u uslužnim i neproizvodnim delatnostima 9. sindikat uspešnije funkcioniše i efikasnije štiti prava i interese svoga članstva.Smanjena potreba za radničkom solidarnošću 2. 24 .1979 godine. Fleksibilno radno vreme *** VELIKA BRITANIJA . Stopa nezaposlenosti 7. Povećan broj žena i intelektualaca 8. 50% (stroge mere recesije) . skandinavske zemlje). 59% zaposlenih su bili članovi sindikata . socijalnih prilika u društvu. Naučni razvoj 10. Stepen sindikalizacije se stalno menja zavisno od društvenih. To su „službe za mirenje i posredovanje“ . zaštita prava i interesa u velikoj meri zavise od stepena sindikalizacije. organizovanost i opredeljenost sindikata 5. Povećanje broja zaposlenih žena (manje se interesuju za sindikat) 4. Nadležni organi teritorijalne autonomije 5. stanje ekonomske i socijalne politike 2. U nekim zemljama postoje i kombinovani modeli JAVNE institucije su najznačajnije . Njihov položaj i uloga je uređena zakonom. adekvatnost radnog.Udeo neproizvodnih radnika u ukupnom broju radnika 5.1985 godine. stanje socijalnog partnerstva 4.Ostavrivanje sindikalnih prava i sloboda . Nova visokostručna zanimanja 11.Globalizacija 6. Osim njih u rešavanju sporova između poslodavca i zaposlenih učestvuju idržavni organi.SPECIJALIZOVANE INSTITUCIJE se organizuju kao javne službe ili kao privatne službe za rešavanje KRS. odnosno broja i procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat. BELGIJA 53% 66.INSTITUCIJE ZA REŠAVANJE KRS (str. 65% . Drugi odgovarajući državni organi 4. Obrazovni nivo zaposlenih RAZLOZI SMANJENJA ČLANSTVA: 1.333) U većini zemalja osnovane su institucije za mirenje posredovanje i arbitražu. INSTITUCIJE za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih su: 1.danas oko 50% ŠVEDSKA 85% . „službe za mirno rešavanje radnih sporova“ . DANSKA 75%. ekonomski . najrasprostranjenije i najkompetentnije institucije za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih. U zemljama u kojima je procenat sindikalnog članstva visok socijalno partnerstvo dobro funkcioniše (npr.danas manje od 40% *** FRANCUSKA i SAD Danas oko 10% zaposlenih su članovi sindikata ***AUSTRALIJA -1921 godine .

UPRAVNI SUD Upravni sudovi nadležni su za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima.SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI .„službe za mirenje. Rešavanje KRS rešavaju: . složenosti problema.svode se na insistiranje kod drugih organa da ubrzaju postupak .da se preuzimaju u cilju zaštite javnog interesa. Rešavanje KRS rešavaju: . Ti funkcioneri imaju određena ovlašćenja a njihova karakteristika je: . U njima najčešće postoje posebna veća.neposredno USTAVNI SUD RADNI SUD je specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova. Mogu biti stalne ili privremene. SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI Rešavanje kolektivnih radnih prava i interesa vrše i sudovi opšte nadležnosti tj. organizacijama i službama. Pojavom radnih sudova . posredovanje i arbitražu“ . U pojedinim zemljama postoji više vrsta radnih sudova (u Japanu tri vrste). po pravilu reč je o pojedinim državnim organima . USTAVNI SU 25 . One se osnivaju po nastanku spornih pitanja najčešće posebnim sporazumom strana u sporu. uglavnom neprofesinaolnog tipa pojavili su se u 19 veku. odnosno njihov postupak je postao jednostavniji. U opštinskim i okružnim sudovima konstituisana su posebna veća za radne sporove. odeljenja i druge organizacione jedinice u kojima rade sudije za rešavanje RS. Javne institucije karakteriše i stalnost delovanja .RADNI SUD . 67.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . Sudovi opšte nadležnosti se organizuju na različite načine. Privremen inst.NADLEŽNOST SUDSKIH ORGANA U REŠAVANJU KRS (str. organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave zavisno od nivoa na kome je spor nastao. Rešavanje radnih sporova prepušteno je opštinskim. odnosno strane u sporu. efikasniji i ekonomičniji. Pored njih u rešavanju spornih pitanja .339) SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. svremena na vreme. mogu učestvovati i nosioci određenih funkcija. dok se rešavanje KRS obavlja u skladu sa pravilima posebnog pravnog režima. Stalne institucije se osnivaju pre nego li nastane ikakav spor između strana . okružnim i vrhovnom sudu Srbije. Za upravni sud se vezuje rešavanje individualni radni sporovi. Prvi oblici radnog sudstva . PRIVATNE institucije osnivaju učesnici u zaključivanju KRS. One nastaju po pravilu u privatnom sektoru i fanansiraju ih strane u sporu tj osnivači. od slučaja do slučaja.neposredno USTAVNI SUD 3. postupak rešavanja IRS i KRS .DRUGI ODGOVARAJUĆI DRŽAVNI ORGANI . Njihov rad se zasniva na principu tripartizma.ona su veoma ograničena . a unutrašnjom preraspodelom poslova u vrhovnom sudu Srbije određen je broj sudija koji se bave ovim sporovima. izuzetno interesne KRS.UPRAVNI SUD . organizacijama i službama) .RADNI SUD (specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova) . Imaju određene prednosti u odnosu na stalne zbog mogućnosti da se prilagodi prirodi. Privremene institucije nastaju ad hoc za rešavanje KRS po potrebi. izuzetno interesne KRS. na osnovu posebnog sporazuma ili odredaba iz kolektivnog ugovora. MEŠOVITE se retko osnivaju 2. parnični i gražanski sudovi. kojim uspevaju da preventivno utiču na smanjenje kolektivnih radnih sporova.vezuju se za specifične situacije .UPRAVNI SUD (nadležni za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima. U postupcima pred ovim sudovima se „sporije stiže do pravde“ strane u sporu“ im se ređe obraćaju.

Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 6. a ostali radnopravni propisi – sa radnim zakonodavstvom. strana u sporu i važeće regulative. međusobni odnos ustava. rešenja.Korisnika njegovih usluga Bojkot se smatra propratnom manifestacijom štrajka. • Ako se KRS rešava mirnim putem . Postupak za ocenu ustavnosti u našoj zemlji mogu da pokrenu: državni organi.socijalnim i drugim pitanjima značajnim za radnopravni položaj zaposlenih. Pravo na inicijativu za pokretanje tog postupka ima svako pravno i fizičko lice. Sudovi mogu biti: 4. OBAVEZA POSLODAVCA U ODNOSU NA SINDIKAT (str. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. Celokupno radno zakonodavstvo mora biti u skladu sa ustavom. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA.138) Obaveze poslodavca u odnosu na sindikat su: 1) da sindikat redovno informiše o ekonomskim . Bojkot su akcije zaposlenih kojima se apeluje na poslovne partnere i klijente poslodavca da privremeno zamrznu poslovnu saradnju sa poslodavcem tj. Ustavni spor okončava se sudskom ODLUKOM koja može proizvesti dva različita dejstva: .Kasaciju neustavnih i nezakonitih akata (ukidanje ili poništavanje neustavnih ili nezakonitih podzakonskih propisa i drugih opštih akata) 107. predmeta spora.Konstataciju neustavnosti (konstatuje se njihova potpuna ili delimična neustavnost) . postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. zato što nastavlja poslovnu saradnju sa primarnim poslodavcem. organi LS. a protiv sekundarnog . zavisno od vrste spora. upravnika velikog poseda u Irskoj. Njegove odluke su konačne. kao i sam ustavni sud. 21. obezbedi pristup informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti FORMALNO-PRAVNI ELEMENTI KRS (vidi pitanje 59) U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. kako bi se izdejstvovali određeni ustupci u korist zaposlenih. izvršne i opšteobavezujuće. odnosno za položaj članova sindikata 2) da obezbedi tehničke i prostorne uslove za nesmetan rad sindikata 3) da sindikatu . najmanje 25 narodnih poslanika. koji se zbog bojkota nejgovih proizvoda morao iseliti iz Irske. organi TA. odnosno predstavniku sindikata. vreme . pravna snaga. zavisno od vrste spora. da ne kupuju njegove proizvode odnosno da ne koriste njegove usluge dok se kolektivni radni spor ne razreši.Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.BOJKOT (str. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 5. odnosno na angažovanje radne snage.406) Reč bojkot datira iz 1880 godine i potiče od imena Džejms Bojkota . Povreda principa ustavnosti pokreće se ustavni SPOR. predmeta spora. Princip ustavnosti i zakonitosti predpostavlja postojanje skladnog ustavopravnog sistema u kojem se jasno raspoznaju mesto. odluka. zakona. strana u sporu. Protiv primarnog zato što su zaposleni sa njim u sporu. Bojkot može da bude usmeren protiv primarnog ili protiv sekundarnog poslodavca.Kupce njegovih proizvoda .Poslovne partnere poslodavaca . Znači apeluje se na: . sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom 26 . Osim primarnog i sekundarnog bojkota važan je i bojkot do koga dolazi sporenjem dva ili više sindikata u vezi sa priznavanjem prioritetnog prava na zapošljavanje. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora .

Takve odluke se donosu u delatnostima od opšteg interesa.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA I PRAVA REPREZENTATIVNOG UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. neposredne ratne opasnosti. štrajk se može okončati i odlukom ministarstva.da strane u sporu prihvataju arbitražnu odluku. a u POBOČNOJ LINIJI do 4. miritelj . vlade. nego da za kratko vreme primoraju drugu stranu na ustupke.. Rešavanjem svih spornih pitanja 2. Ta prava su: 1) Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2) Pravo na učešće u rešavanju KRS 3) Pravo na učešće u radu tripartitnih institucija 4) Pravo na učešće u radu multipartitnih institucija 5) Druga prava u skladu sa zakonom 72. član 48 . Štrajk se može okončati: 1. Rešavanjem samo nekih od tih spornih pitanja 3.399) Organizatorima i učesnicima u štrajku nije u interesu da štrajk dugo traje. 3.da su se strane u sporu saglasile da sporna pitanja rešavaju u postupku pred arbitražom . 101. Zahvaljujući tome ono može stupati u pravne odnose i poslove sa drugim subjektima Udruženje poslodavaca svojstvo pravnog lica stiče upisom u registar .tu odluku može doneti i većina zaposlenih 2. OKONČANJE ŠTRAJKA (str.• • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. neuspešno Do okončanja štrajka dolazi na različite načine: 1.IZUZEĆE MIRITELJA I ARBITARA (str.da je arbitraža donela odluku o rešenju spornih pitanja . Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom.173) Udruženje poslodavaca ima svojstvo pravnog lica što znači da ima i pravnu i poslovnu sposobnost. predsednika države i drugih nadležnih organa. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). u ratnim uslovima. stepena neke od strana u sporu. stav 1 . Ako se ni jedno sporno pitanje ne reši – tj. odnosno arbitar se može izuzeti iz postupka iz sledećih razloga: 1) Ako ZASTUPA neku od strana u sporu ili je u poslednjih 5 godina zastupao neku od strana u sporu 2) Ako je srodnik po krvi U PRAVOJ LINIJI do bilo kog stepena.355) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova . 3) Ako je u RADNOM odnosu ili u ČLANSKOM odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje 2 godine 4) Ako je povezan sa stranam u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost. 27 . 32. ima određena prava koja nemaju nereprezentativna udruženja. u skladu sa zakonom i drugim propisom Udruženje kome je svojstvo reprezentativnosti utvrđeno . 4. Sporazumom strana u sporu Tim sporazumom se udovoljava barem delu štrajkačkih zahteva. Odlukom arbitraže Za takav način okončanja neophodne su sledeće pretpostavke: . Odlukom od organizatora štrajka .da su zaposleni stupili u štrajk .. Osim odluke suda. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. Sporazum o prestanku štrajka se sačinjava u pisamoj formi. odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu. Odlukom suda ili drugog nadležnog organa Ovakva odluka se donosi u vanrednim situacijama. Odlukom o zabrani štrajka se obično propisuje „radna obaveza“.

28 . 36. Ovakvi oblici pritiska na zaposlene NISU dopušteni. a naročito onih koji su gotovo uvek spremni da organizuju štrajkove. ravnopravan tretman (mogu da pokreću inicijative. a u ime zaposlenih – predstavnik saveta zaposlenih koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. umanjuju im zaradu .418) Osim lokauta postoje i drugi oblici pritiska na zaposlene. Uobičajna je praksa da se u ekonomsko-socijalnom savetu i drugim tripartitnim telim aobezbeđuju mesta za NEUTRALNE STRUČNJAKE.SPORAZUM O UTVRĐIVANJU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH (str. MALTRETIRANJE. ako je osnovan sindikat (kakav god) ne može se potpisati ovakav sporazum.prisustvovanje na sednicama (bez prava učešća u raspravi i odlučivanju) 82. 116.377) Postupak mirenja u KRS odvija se pred odborom za mirenje . Status tih subjekata je različit: 1. Odbor za mirenje broji tri člana. Pored štrajka postoje još i BOJKOT i ŠTRAJKAČKA STRAŽA. učestvovanje u raspravi (o pitanjima koja su na dnevnom redu . Članovi odbora z amirenje su ravnopravni stim što se uloga presedavajućeg u postupku uvek poverava miritelju. Ako se okolnosti promene i zaključi se kolektivni ugovor kod poslodavca . dok se miritelj bira sporazumno od strana u sporu. OBESPRAVLJIVANJE i PROGANJANJE sindikalnih predstavnika i drugih boraca za prava zaposlenih. UDRUŽENJA POTRŠAČA . ali je krajem 19 veka i početkom 20. sastavljenom u skladu sa principom tripartizma. OSTALI OBLICI EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA POSLODAVCA (str. Sporazum potpisuju . onda ga određuje direktor agencije za mirno rešavanje radnih sporova. u ime poslodavca direktor . Takav odnos prema „nepoželjnim radnicima“ obespokojava ostale zaposlene . ne dopuštaju im da napreduju u poslu.207) Osim sindikata . To su propratne manifestacije štrajka.. da predlažu donošenje odluka.Obe strane mogu da podnesu zahtev za izuzeće.OSTALI SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. poslodavaca i države kao glavnih subjekata IO . On je dugo zabranjivan . EKOLOŠKIH POKRETA. Znači. proglašavaju tehnološkim viškom . Vremenom se pokazalo da je ŠTRAJK najefikasnije sredstvo za zaštitu prava i interesa zaposlenih. To su ŠIKANIRANJE. odnosno za određene eksperte iz određenih oblasti. Ako strane u sporu u određenom roku ne odrede miritelja.REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PUTEM EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA ZAPOSLENIH (str. U njihovom radu mogu da učestvuju i predstavnici NACIONALNIH BANAKA..255) Zarade . sporazum postaje suvišan. Miritelj mora da se pridržava načela nepristrasnosti. predstavnici REGIJA. a o izuzeću se mora odlučiti 8 dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće. naknade zarada i druga primanja mogu se urediti „sporazumom poslodavaca i predstavnika zaposlenih“ To je moguće samo pod uslovom da kod poslodavca NIJE osnovan sindikat. da učestvuju u raspravi i odlučivanju) 2. Kroz istoriju su poznate „Crne liste nepoželjnih“ Mnogi poslodavci vrlo su rešeni da se „oslobode“ nepoželjnih radnika. 49. PENZIONERSKIH I INVALIDSKIH UDRUŽENJA itd.. 87. Pri tome se ne insistira da to bude reprezentativna sindikat. učestvuju i drugi odgovarajući subjekti. Da bi takve pojedince primorali da napuste firmu . povećavajući njihov strah od posledica koje ih mogu zadesiti ako učestvuju u tim aktivnostima. ali o ovim razlozima moraju da povedu računa i arbitri i miritelji i da odmah obaveste direktora agencije jer je to njihova moralna i zakonska obaveza O izuzeću miritelja i arbitara odlučuje direktor agencije po obaveštenju ili nazahtev jedne od strana u sporu. Predstavnike strana u sporu samostalno određuju te strane .386) Zaposleni su oduvek vršili pritisak na poslodavce kako bi ih primorali na određene ustupke u pogledu uslova rada i zaposlenja. postao dozvoljeno sredstvo radne borbe.obično ih postavljaju na radna mesta sa nepovoljnim uslovima rada. Po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj.ORGAN NADLEŽAN ZA MIRENJE I NJEGOV SASTAV (str. ali ne i odlučivanje) 3.

Sporovi povodom primene i tumačenja NORMATIVNOG dela kolektivnog ugovora 2. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. odnosno na udruženje poslodavaca. 100.398) 29 .OSNIVANJE SINDIKATA I PRISTUPANJE SINDIKATU (str.387) Štrajk je jedno od najsnažnijih . Ta obaveza se mora izvršiti 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu u registar. naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja. Sindikat se osniva radi zaštite prava i interesa zaposlenih i radi unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa svojih članova Sindikat se osniva bez posebnog odobrenja. tj da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru članova i predsednika sindikata. Organizovanju štrajka s emože pristupiti ako su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešavanje spornih pitanja. način zaključivanja kolektivnog ugovora i izmene i dopune kolektivnog ugovora.300) INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku zaključivanja. organizovan radi vršenja ekonomskog ili drugog pritiska na poslodavca. neophodno je da se štrajkački zahtevi odnose na pitanja koja su predmet spora. INTERESNI KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI nastaju povodom kolektivnougovorenog uređivanja zarada i drugih uslova rada. Postoje dve vrste pravnih KRS: 1. Bliža pravila o uslovima tog upisa određuje ministar nadležan za rad.88. OSNOVNA OBELEŽJA ŠTRAJKA SU: 1. U većini štrajkova dominiraju zahtevi za povećano zaradom. ali takvi štrajkovi nisu dopušteni. podzakonskim aktima. podzakonskih i drugih propisa o kolektivnim pravima. pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom. odnosno zakonskih . ŠTRAJK (str. Sporovi povodom primene i tumačenja OBLIGACIONOG dela kolektivnog ugovora Normativni deo sadrži odredbe kojima se uređuju zarada. udruženje poslodavaca kako bi se prihvatili štrajkački zahtevi 3.137) Sindikat se osniva „na način i po postupku utvrđenim opštima aktom sindikata“ Sindikat se upisuje u registar.Organizovano vršenje pritiska na poslodavca.. Članstvo u sindikatu se obezbeđuje potpisivanjem pristupnice . Iz tog razloga se često nazivaju „sporovi o reviziji prava“. Mnogi zahtevi se odnose i na ostvarivanje političkih ciljeva . Sindikat je dužan da poslodavca informiše o aktivnostima vezanim za svoje osnivanje. Zaposleni se ne može prisiljavati da pristupi sindikatu i kojem sindikatu će da pristupi Ako je zaposleni koji je član sindikata saglasan da mu se od plate odbija iznos na ime „sindikalne članarine“. Obligacioni deo sadrži odredbe kojima se uređuju odonosi između ugovornih strana. Reč je o sporovima koji ne nastaju samo povodom stvaranja novog prava nego i povodom revidiranja postojećeg prava. u cilju prihvatanja njihovih zahteva u vezi sa pitanjima koja su predmet spora. izmena i dopuna i proširivanja dejstva kolektivnih ugovora o radu. PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PREDMETU SPORA (str. POD ŠTRAJKOM SE PODRAZUMEVA privremeni prekid rada zaposlenih . Zaposleni ne može da bude u isto vreme član dva sindikata o čemu bi osim zaposlenog trebalo da vodi i sindikat 62. kolektivnim ugovorom.Tesna povezanost štrajkačkih zahteva sa pitanjima koja su predmet spora Da bi štrajk bio zakonit . poslodavac je dužan da taj iznos uplaćuje na račun sindikata. obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. 20.ŠTRAJK SA ZAUZIMANJEM PREDUZEĆA I ŠTRAJK SPORENJA (str. utvrđenih zakonom. PRAVNI KOLEKTIVNI RADNI SPOR nastaje povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih radnih prava ili interesa. Privremeni prekid rada zaposlenih 2. najprimenjivanijih i najefikasnijih sredstava borbe kojima su se zaposleni vekovima koristili radi zaštite svojih prava i svojih profesionalnih i ekonomskih interesa.

Prema nivou: Kod poslodavca. odnosno kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj niskokvalifikovanih radnika. građevinarstva i poljoprivrede. U našoj zemlji to pitanje nije uređeno. Ovaj štrajk je karakterističan obično za oblasti rudarstva. Obično se organizuje kad poslodavac treba da organizuje veći broj radnika.Učesnici takvog kolektivnog ugovora dužni su da započnu razgovore oko novog kolektivnog ugovora najduže 15 dana od dana davanja otkaza.Kratkotrajni i dugotrajni .279) Važenje kolektivnog ugovora može prestati i pre isteka vremena od tri godine na dva načina: 1.VRSTE ŠTRAJKOVA (str. kružne i tromboze 5. Opravdani razlozi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora su: 1. ali posle pribavljanja mišljenja socijalnoekonomskog saveta. Štrajk sa zauzimanjem preduzeća po pravilu se smatra nedopuštenim sredstvom radne borbe. takođe bi trebalo registrovati i objaviti U slučaju davanja OTKAZA primenjuju se dva pravila: 1. 94. Specifičnost ovog štrajka je što sindikat učestvuje u dva spora. Prema usmerenosti: primarni i sekundarni DRUGI KRITERIJUMI . koji podleže obavezi registracije.Većina zaposleni i manji deo zaposleni Štrajk upozorenja Štrajk solidarnosti Divlji štrajk Delimični štrajk Kategorijalni štrajk Štrajk sa zauzimanjem preduzeća Štrajk sporenja 52.275) Ukoliko postoje razlozi . Prema ciljevima: profesionalni i politički 3. granske i generalne 4. a ne drugog sindikata. On tu odluku donosi na zahtev jednog od učesnika. ministar nadležan za rad može odlučiti da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u njegovom zaključivanju. Prema načinu manifestacije: Štrajkovi iznenađenja. na nivou jedinice LS . 56.393) 1.Najavljeni i nenajavljeni .SPORAZUMOM svih učesnika KU 2.PRESTANAK VAŽENJA KOLEKTIVNOG UGOVORA PRE ODREĐENOG ROKA (str.da se obezbede jednaki minimalni uslovi rada i zaposlenja 30 . Jedan vodi sa drugim sindikatom . TA . Prema dopuštenosti: zakonite i nezakonite 2. a drugi sa poslodavcem.OTKAZOM jednog ili više učesnika KU SPORAZUMOM o prestanku važenja kolektivnog ugovora zaključuje se u pisanoj formi. Štrajk sporenja podrazumeva privremeni prekid rada zaposlenih organizovan od strane sindikata u nameri da se na poslodavca izvrši pritisak da prilikom zapošljavanja novih radnika daje prednost kandidatima koji su članovi tog sindikata. Sporazum kojem prestaje važenje kolektivnog ugovora . Smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici kolektivnog ugovora.PROŠIRENJE DEJSTVA KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.Štrajk sa zauzimanjem preduzeća se ogleda u privremenom prekidu rada u toku kojeg štrajkači ostaju na svojim radnim mestima kako bi onemogućili poslodavca da privremenim angažovanjem novih ljudi (Štrajkbrejkera) nastavi proces rada.Kolektivni ugovor koji se otkazuje primenjuje se najduže 6 meseci od dana davanja otkaza 2. Štrajk sporenja nije dopušteno sredstvo radne borbe.

a reše u javnom sektoru. odnosno radno angažuje jedno ili više lica. LS itd. Društveno-politički i pravni značaj IO. U pojedinim zemljama ta zabrana se odnosi i na pravosudne organe. Po prestanku razloga zbog kojih je izrečena. srednji i veliki preduzetnik. Iako komore po pravilu nisu subjektiIO . začažući se za rešenja koja na najbolji način štite prava i interese poslodavaca i zaposlenih .veka kao reakcija na sindikalno organizovanje. teoretičari i istraživači u oblasti industrijskih odnosa kritički se odnose prema zakonskoj i drugoj regulativi.389) Zabrana štrajka može da bude TRAJNOG ili PRIVREMENOG karaktera. Poslodavačo organizovanje je zasnovano na teritorijalnom i granskom principu. Banke. Poslodavac je subjekat IO jer se javlja u ulozi učesnika kolektivnog pregovaranja i rešavanja kolekektivnog radnog spora. Baveći se kolektivnim pregovaranjem IO doprinose objektivnom sagledavanjem i kritičkom preispitivanju njihovog materiajlnog i socijalnog položaja. U Evropskom pravu privredne komore su obavezan oblik udruživanja.ZABRANA ŠTRAJKA (str. podgrupi i delatnosti. Zaposlenom kome se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku . PRIVREDNA KOMORA. a u javnom sektoru država. Odnosi od kojih zavisi materijalni i socijalni položaj zaposlenih. ustanove. (samo pod uslovom da se primenjuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u grani. u pojedinim zemljamadopušteno im je da učestvuju u sistemu kolektivnog pregovaranja 4. automatski prestaje radni odnos. službu kontrole leta. Udruživanje poslodavaca funkcioniše na principu dobrovoljnosti.da se ublaže razlike u zaradama u određenoj grani. Prvi oblici udruživanja su se javili krajem 19. grupi. vlasnika kapitala i građana u celini. Osnovna funkcija komora je da zastupaju i štite interese svojih članova. vaspitnim ustanovama.SUBJEKTI IO NA STRANI POSLODAVCA (str. dok se u anglosaksonskom pravu fakultativno osnivaju. Poslodavac se pojavljuje u ulozi pravnog lica u obliku preduzeća ili drugog privrednog subjekta. jedinice TA. 31 . 90. Privredna komora POSLODAVAC je pravno ili fizičko lice koje zapošljava . prestaje i takva zabrana. Privremena zabrana ne može predugo trajati.grupi. grupi. a što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju. u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti. tj. Vlasnici kapitala u privatnom sektoru su fizička lica . Privredne komore se organizuju na terirorijalnom i granskom. Razlikuju se mali. Finansijske organizacije. na posredan ili neposredan način izučavaju odnosi na radu i u vezi sa radom tj. u situacijama gde može doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. UDRUŽENJE POSLODAVACA su asocijacije u koje stupaju poslodavci u privatnom sektoru .2. Udruženje poslodavaca 3. TRAJNA ZABRANA ŠTRAJKA se najčešće odnosi na pripadnike oružanih snaga i policije . podgrupi ili delatnosti koje imaju uticaj na socijalnoekonomski položaj zaposlenih . Izučavajući proces kolektivnog pregovaranja i metode rešavanja kolektivnih radnih sporova .19) Socijalni i privredno-ekonomski značaj IO proizilazi iz činjenice da se u okviu njih . Članovi PK mogu biti: Preduzeća. TA . radi potpunijeg ostvarivanja i efikasnije zaštite svojih prava i interesa. LS.166) 1.podgrupi i delatnosti) Prvi razlog se vezuje za proširenje opšteg kolektivnog ugovora Drugi razlog se vezuje za proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora koji je zaključen u grani . kao i na službenike u državnoj administraciji i to na svim nivoima. Osiguravajuća društva i drugi subjekti. države. Poslodavac 2. odnosno strukvonom principu. a da se na njega odnosi zabrana . Do privremene zabrane dolazi na osnovu odluke suda ili na osnovu drugog nadležnog organa. 28.ZNAČAJ INDUSTRIJSKI ODNOSA (str. PRIVREMENA ZABRANA ŠTRAJKA se izriče u vanrednim situacijama.

348) Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana je „zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. pogotovo sa pravom na informisanje . 3.mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova . Ti stavovi se odnose na: organizaciju rada. Da bi ŠS bila zakonita sredstva moraju biti dopuštena. načinu upravljanja ljudskim resursima. Preko svojih predstavnika u organima uprvljanja 2. od njih se spravom očekuje da „misle svojom glavom“ i da mogu da iznesu svoje mišljenje i stav. što je u interesu društva u celini 68. Radni moral se smatra složenom društvenom pojavom koju karakterišu potrebe.PIKETINŠKIM SREDSTVIMA Ta sredstva mogu biti : dopuštena ili nedopuštena.izbori miritelja i arbitara . izuzetno štrajkački odbor. 2. kao i na njihov interes da obustave rad. ORGANIZATORU Štrajkačku stražu obično organizuje sindikat.REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA (str. Taj zakon je donešen 2004 godine.vođenje imenika miritelja i arbitra .stručno usavršavanje miritelja i arbitara . 5. Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na: . poslovne prostorije. razvojnim planovima i tehničko 32 . poslovne prostore.MESTU ORGANIZOVANJA Štrajkačka straža se obično organizuje ispred ulaza u krug poslodavaca. komunalnih usluga itd. strategiji poslovanja. Posredstvom zajedničkih konsultacija 4.Učesnici mogu da budu i zaposleni koji nisu članovi tog sindikata . konsultovanje i participaciju. zadovoljstva i stavovi. ŠS se ne može organizovati na mestima koja ometaju saobraćaj.druge poslove određene zakonom 108. Svoje stavove zaposleni mogu izražavati na različite načine: 1. odnosno ispred ulaza u proizvodne hale. motici. 40. a en da ignoriše njihove stavove.PRAVO NA IZRAŽAVANJE STAVOVA O BITNIM PITANJIMA IZ OBLASTI RADA (str.408) Štrajkačka straža je propratna manifestacija štrajka koja se sastoji u okupljanju određenog broj azapolenih ispred ulaza u prizvodne hale. kao i lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca stim što mora da postoji razlog za njihovo učešće u straži. Na direktan način Poslodavac bi trebao da sasluša predloge radnika .ŠTRAJKAČKA STRAŽA (str. Štrajkačka straža se prepoznaje po: 1. Preko saveta zaposlenih 3. IO mogu doprineti u velikoj meri i jačanju i unapređenju SOCIJALNOG PARTNERSTVA. a agencija je počela sa radom 2005 godine. Ako su zaposleni zaizta postali subjekat upravljačkog procesa . UČESNICIMA U štrajkačkoj straži učestvuju članovi sindikata – organizatora štrajka. Od njenog delovanja u budućnosti se puno očekuje.odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara .232) Pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada je u tesnoj vezi sa drugim pravima .evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova . pružanje zdravstvenih usluga.CILJEVIMA Cilj je da se neštrajkačima ukaže na razloge koji su doveli do organizovanja štrajka. prodavnice poslodavaca kako bi se ubeđivanjem i drugim sredstvima zaposleni neštrajkači i štrajkbrejkeri odvratili od rada da bi se na taj način izvršio pritisak na poslodavca da u postupku rešavanja KRS bude popustljiviji prema radnicima.IO na izvestan način utiču i na RADNI MORAL. 4.

REPREZENTATIVNOST SINDIKATA (str.veku od zaposlenog traži samo da radi i da ćuti. Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica. podgrupi ili delatnosti. 78. podgrupi i delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska Poseban pravni režim se vezuje za sporove koji nastaju u delatnostima od opšteg interesa. Njegovi fizički i intelektualni potencijali su ogromni. ODSTUPANJE OD NAČELA DOBROVOLJNOSTI vezuje se za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg interesa. mogu se rešavati mirnim putem. Kod poslodavca mogu da deluju više sindikata sa svojstvo reprezentativnosti *** Reprezentativni sindikat na teritoriji R. LS 1.319) 1. Ako se većim delom finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora 4. NAČELO TRIPARTIZMA karakteriše činjenica da u postupku rešavanja KRS učestvuju tri subjekta – strane u sporu i miritelj. 63. Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2. Sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R.Srbije .Sindikat u grani. Čovek je najveće blago svake organizacije. Ako je na propisan način upisan u registra POSEBNI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA *** Reprezentativni sindikat KOD POSLODAVCA 1. OPŠTI PRAVNI REŽIM 2. grupi. grupi. On podrazumeva primenu uobičajnih tj. U sastavu „odbora za mirenje“ je po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj koga strane u sporu sporazumno određuju .PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PRAVNOM REŽIMU PO KOJEM SE REŠAVAJU (str.141) OPŠTI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA 1.372) a) Načelo dobrovoljnosti b) Načelo tripartizma c) Načelo nepristrasnosti NAČELO DOBROVOLJNOSTI ogleda se u činjenici da su strane u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora. POKRAJINE. nepristrasno. Izražavanje radničkih stavova u interesu je i poslodavca i zaposlenih. podgrupi i delatnosti koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani. Nezamislivo je da se u 21.OSNOVNA NAČELA MIRNOG REŠAVANJ A KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca 2. klasičnih pravila za rešavanje spornih pitanja između poslodavca i zaposlenih. NAČELO NEPRISTRASNOSTI proističe iz obaveze miritelja da postupa savesno.SRBIJE . strane su slobodne da odluče o učešću „miritelja“ u kolektivnom pregovaranju. u skladu sa zakonom o radu 5. a ako ga ne odrede oni dodeljuje ga „agencija“. Ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca 3. 2.tehnološkom sistemu organizacije. U tim delatnostima je obavezan pokušaj mirnog rešavanja KRS. kao i spoovi koji nastaju u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi 33 . grupi. pokrajine i LS. odgovorno. Sindikat u grani . Takođe . KRS koji se rešavaju po pravilima opšteg pravnog režima . POSEBAN PRAVNI REŽIM Opšti pravni režim vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova u privatnom sektoru. 23.

sindikat i rep udr.381) Određene vrste KRS se mogu rešavati u parničnom postupku tj.) 3..Osnivač 2.400) U SLUČAJU ZAKONITOG ŠTRAJKA Zaposleni: .poslodavca) 5. U tom smislu treba istaći da u pojedinim delovima javnog sektora upotreba radikalnih sredstava borbe nije dopuštena. podgupu ili delatnost (rep.Povreda zaposlenog u toku štrajka se ne smatra povredom na poslu . .RADNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str.. 34 . UČESNICI U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. Javna preduzeća i javne službe (osnivač-ovlašćeni organ i rep. trenere i stručnjake u sportu ( --.Poslodavac Kolektivni ugovor kod drugog poslodavca zaključuju: 1. i rep.) Učesnici u zaključivanju KOLEKTIVNOG UGOVORA KOD POSLODAVCA određuju se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1.itd.U slučaju profesionalnog oboljenja koje je nastupilo pre otpočinjanja štrajka onda zaposleni može da se koristi pravima iz socijalnog osiguranja..godišnji odmor se smanjuje srazmerno vremenu provedenom u štrajku.Poslodavac ne može da raskine ugovor o radu . zdravstvena zaštita.život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. To se najčešće odnosi na vojsku i policiju. Javna preduzeća ili 2. U tim delatnostim je neophodno i obezbediti minimum procesa rada za vreme štrajka. otpočinjanja.. U SLUČAJU NEZAKONITOG ŠTRAJKA .Poslodavac ima pravo da otkaže „ugovor o radu“. u postupku pred sudom. U oblasti umetnosti i kulture (rep. odvijanja i okončanja štrajka.. u pogledu najave. Za potrebe drugih poslodavaca Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe su: 1.. tj .// .sindikat 4. elektroprivreda.Poslodavac nema pravo da angažuje nove radnike dok radnici štrajkuju. Te delatnosti su: Vodoprivreda. Učesnici u zaključivanju OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA su reprezentativno udruženje poslodavca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju R.Srbije.Reprezentativni sindikat kod polodavca 3.REŠAVANJE KRS U PARNIČNOM POSTUPKU (str. osim u delatnostima od opšteg interesa. 103.Nemaju prava na zaradu tokom štrajka .Poslodavac 2. grupu.Poslodavac ima pravo na umanjenje zarade štrajkačima .252) Učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora opredeljuju NIVO na kome se ugovor zaključuje i OBLAST u kojoj se zaključuje.udruženje posl.Reprezentativni sindikat kod poslodavca 85.. U zaključenju tog kolektivnog ugovora može učestvovati i više reprezentativnih ili udruženih sindikata na jednoj strani i više reprezenatativnih udruženja poslodavaca na drugoj strani Učesnici u zaključivanju POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA određuje se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1. ) 2. teritorijalnu jedinicu TA ili LS ( . Za sportiste . srazmerno izgubljenoj dobiti poslodavca 47. Inače ostavrivanje prava na štrak u takvim delatnostima se odvija pod najstrožim uslovima .// ---..Imaju prava na dečiji dodatak . saobračaj. prehrambene delatnosti. . Pravila posebnog pravnog režima primenjuju se u slučaju rešavanja sporova putem štrajka i drugih oblika pritiska. .Imaju sva prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima . granu.. sindikat osnovan za .

verovatno će pokušati da još jednom privoli radnike da sporna pitanja reše mirnim putem • Najavu štrajka treba shvatiti kao signal upućen drugoj strani kako bi se još jednom razmislilo o zahtevima zaposlenih • Najava štrajka može da se tretira i kao poslednja opomena Obaveza najave štrajka propisuje se zakonom ili KU. politike nacionalnog budžeta. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti udruženja poslodavaca . 92. 30. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. zapošljavanja na nacionalnom. socijalne politike.ako se parnični postupak vodi povodom spora o reprezentativnosti sindikata ili UP sud je dužan da vodi računa i o odredbama „zakona o radu“ kojima su propisana pravila za utvrđivanje njihove reprezentativnosti.169) Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativno ako za to ispunjava sve propisane uslove. Sporovi koji nastaju u postupku izmena i dopuna kolektivnih ugovora 3.277) Odluke o proširenju dejstva KU i odluka o izuzimanju od primene KU mogu se staviti van snage ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih su doneti. radnih odnosa. Organizator štrajka dostavlja poslodavcu odluku o stupanju u štrajk najkasnije 5 dana pre početka štrajka ili 24h pre početka štrajka upozorenja. pod uslovom da ranije nije stavljena van snage Odluka o izuzimanju od primene KU sa proširenim dejstvom prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. a protiv presude se može izjaviti žalba. monetarne politike.REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana od dana donošenja presude. pod uslovom da pre toga nije stavljeno van snage. Rešavanje KRS u parničnom postupku se zasniva na načelu hitnosti. Protiv pravosnažne preude u drugom stepenu se može izjaviti revizija u roku od 30 dana. PREDMET TRIPARTITNE SARADNJE (vidi pitanje br. mirno rešavanje KRS.. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata 4. Ekonomska . STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE O PROŠIRENJU DEJSTVA I ODLUKE O IZUZIMANJU OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str..14) PREDMET tripartitne saradnje . To je u nadležnosti Ministra za rad i on to čini u formi odluke. upravljanja nacionalnim bankama itd.. Odluka o proširenju dejstva KU prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. razvojne. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. 35 . granskom ili međunarodnom planu. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. U delatnostima od opšteg interesa štrajk se najavljuje najmanje 10 dana pre početka štrajka dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . Može se voditi samo u slučaju da jedna od strana bude reprezentativni sindikat. Ove dva odluke se moraju objaviti u „službenom glasniku“. poreske politike i socijalne zaštite. emigraciono populacione politike. U savremenim IO se povećao broj pitanja. Sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora 2. svojinske transformacije.391) Cilj najave štrajka je višestruk: • Kad poslodavac sazna da se priprema štrajk . 54. Parnični postupak se pokreće tužbom. Zakonom j epropisano da se parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu rešavati: 1.Pravila z anjihovo rešavanje utvrđena su u „Zakonu o parničnom postupku“. Postupak se okončava donošenjem presude. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. Sa druge strane u sporu mogu da budu poslodavac ili udruženje poslodavaca.NAJAVA ŠTRAJKA (str. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda.

Da ima visoku stručnu spremu 3. Komisija ima 6 članova.392) Zaposleni .. Odluka se smatra donetom ako za nju glasa 2/3 članova komisije. svaki član komisije može biti predsednik. odnosno štrajkbrejkera od rada . ne mogu organizovati štrajk pre nogo iskoriste sve raspoložive mogućnosti za mirno rešavanje spornih pitanja. VRSTE ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str. 93. TA . Pridobijanje podrške javnog mnjenja 110. Jačanje osećaja solidarnosti kod zaposlenih 3. grupi. LS... po pravilu . Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa 4. 4. 55. radi obaveštavanja javnosti. Povodom zahteva sindikata da ga poslodavac prihvati za jedinog pregovaračkog partnera u sistemu Kolektivnog pregovaranja 4.VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. Ukoliko se vremensko važenje ne zna ili se ne želi ograničiti tad se zaključuje na NEODREĐENO vreme. grani.410) 1.Ako poslodavci koji su njegovi članovi zapošljavaju najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R.Srbije. 70.Da je dostojno dužnosti miritelja Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa . PRETHODNI POKUŠAJI MIRNOG REŠAVANJA SPORNIH PITANJA (str. LS. na period od tri godine. Po pravilu registruje se kod organa gde je i registrovan KU čije se važenje produžava. Jačanje partnerske pozicije sindikata ili zaposlenih u odnosu na poslodavca 2.409) Primarni cilj je da se odvraćanjem neštrajkača . TA.. zaključuje se na ODREĐENO vreme.. 5. Ako su učesnici KU opredeljeni za produžetak KU to moraju učiniti 30 dana pre isteka važenja ugovora.Srbije. To je pravilo opšteprihvaćeno u svetu. poslovnih partnera i klijenata poslodavca o poslodavčevom izbegavanju da zaključi KU sa sindikatom 3.Povodom sporenja dva ili više sindikata o priznavanju prava na obezbeđivanje nedostajuće radne snage.349) Miritelj i arbitar moraju da ispunjavaju sledeće uslove: 1. i po dva predstavnika sindikata i UP koje imenuje socijlano-ekonomski savet. 109.. Predsednik se bira između svih članova tj. Dva predstavnika vlade koje imenuje vlada.Srbiji kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme .278) Kolektivni ugovor čije se vremensko važenje unapred zna . Da nije osuđivan na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za tu funkciju 5.Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2. GGPD Reprezentativnost udruženja poslodavaca utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora za utvrđivanje reprezentnosti.Ako je u njeg aučlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na tritoriji R. U R. Odluka o izboru miritelja i arbitara se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave na oglas . USLOVI ZA IZBOR MIRITELJA I ARBITARA I POSTUPAK ZA NJEGOV IZBOR (str. Prema broju učesnika u njihovom sastavu. Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i potpisuju ga ovlašćeni predstavnici . 36 . Oglas objavljuje agencija . na poslodavca izvrši dodatni ekonomski pritisak kako bi se spor rešio što povoljnije za zaposlene. Izbor između kandidata vrši „komisija za izbor miritelja i arbitara“. Da je državljanin Srbije 2.CILJEVI ORGANIZOVANJA ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str.Udruženje poslodavaca je reprezentativno ako: 1. Zakonita i nezakonita 2. podgrupi i Delatnosti 3... Drugi ciljevi: 1.

odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. Aktom ekonomsko-socijalnog saveta Tripartitne institucije mogu biti trajnog ili privremenog karaktera. posredstvom tripart. Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da od dana najave štrajka i za vreme štrajka nastali spor pokušaju da reše mirnim putem. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. obaveza strana usporu je da prethodno pokušaju spor da reše mirnim putem . Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. Aktom ministra nadležnog za rad 4.Takva obaveza je propisana i kod nas . Strane u sporu se mogu sporazumenti da se u takvo rešavanje uključe i sindikati i udruženja poslodavaca kao ipredstavnici države. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. Voljom tripartitnih subjekata 5. U tim pregovorima učestvuju odgovarajući državni organi koji će da ponude predlog za rešavanje spornih pitanja. Uz pomoć tripartitne komisije specijalno ustanovljene za pitanje MOR-a 2. Uredbom ili drugim podzakonskim aktom 3. Takva saradnja se može ostvariti na više načina: 1. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. briga o međunarodnim standardima se poverava tripartitnim institucijam opšte nadležnosti. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. INSTITUCIONALNA PODELA TRIPARTIZMA (vidi pitanje 14) Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. povodom zaključivanja. Uz pomoć tripartitnih institucija koje imaju OPŠTU nadležnost u oblasti ekonomsko socijalne politike i radnih odnosa 3. konsultacija i pregovora 2. 37 . poslodavaca i sindikata 4.INSTITUCIONALNE FORME TRIPARTIZMA (116) Za uspešno funkcionisanje saradnje između države. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Tripartitna tela se OSNIVAJU na razlićite načine: 1. Neformalne tripartitne konsultacije 2. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. Zakonom 2. Ako se štrajk najavljuje u delatnostima od opšteg interesa . organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. udruženja poslodavaca i sindikata najveći značaj imaju tripartitne institucije. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Uz pomoć tripartitnih tela koja imaju POSEBNU nadležnost za određene oblasti iz domena tripartitne saradnje 4. Nefomalni kontakti između partnerskih strana 16. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. Putem prepiske U zemljama u kojima nije osnovana komisija za saradnju sa MOR-a .

Za izradu nacrta drugih opštih akata 17. umesto predstavnika države učestvuju i predstavnici njihovih nadležnih organa u skladu sa zakonom. 3. Ustava. Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u svojstvu predsednika podružnice ili člana organa sindikata u skladu sa KU ili sporazumom poslodavca ili zaposlenog.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. u skladu sa KU ili Sporazumom poslodavca i zaposlenog. udruženja potrošača itd. Postoje 4 vrste takvih tela: 1.Radnih odnosa. Kolektivnog ugovora zaključenog na višem i onog zaključenog na nižem nivou. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme kolektivnog pregovaranja ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje ili ako je član odbora za kolektivno pregovaranje 38 . Kolektivnog ugovora . 18. Ako ovi ugovori nisu potpisani onda ima pravo na 50% plaćenih časova u odnosu na zakonom propisane plaćene časove rada predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije. pravilnika o radu i ugovora o radu. Njime se zaposlenima garantuje primena pravila po kome se aktima niže pravne snage ne mogu propisivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenim akom više pravne snage. LS . 3. Osnivaju se voljom sva tri partnera kao i odlukom ekonomsko socijalnog saveta. Prava i interese zaposlenih može da reprezentuje: -Sindikat -Savet zaposlenih -Većina zaposlenih -Štrajkački odbor Prava i interese poslodavaca -Sami poslodavci -Udruženja poslodavaca Na nivou TA. PRINCIP POVOLJNOSTI ZA ZAPOSLENE (str.Ekonomska i socijalna politika 2.139) Sindikalni predstavnik ima sledeća prava: 1. Kod nepovoljnih odredaba za radnike se primenjuje princip o automatskoj ništavnosti. Tu su još i drugi predstavnici udruženja penzionera. Pravo na plaćeno odstustvo radi obavljanja sindikalne funkcije.SINDIKALNI PREDSTAVNIK I NJEGOVA PRAVA (str. Za određena istraživanja 2. To znači . onda on ima pravo na: a) 40h plaćeno mesečno + po jedna čas na svakih 100 članova b) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200h 2. odnosno radi obezbeđivanja međupartnerske saradnje na duži rok. politike zapošljavanja i emigraciono populacione politike 3. U radu tripartitnih tela učestvuju i neutralni eksperti 22. da se kolektivnim ugovorom zaključenim na bilo kom nivou. Stalna tripartitna tela se mogu razvrstavati prema oblastima u kojim deluju a to su : 1. Taj princip posebno dolazi do izražaja pri sagledavanju odnosa između: 1.132) Ovaj princip se smatra jednom od najznačajnijih tekovina radničkog pokreta.Tripartitna tela u oblasti monetarne politike Privremena tripartitna tela prestaju da rade po okončanju posla zbog kojeg su osnovana.135) Subjekti industrijskih odnosa su nosioci određenih prava i obaveza odnosno nosioci određenih interesa.Trajna tripartitna tela osnivaju se u cilju uspostavljanja i negovanja trajnih oblika tripartitne saradnje . mogu se propisivati veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Međutim ako ti ugovori nisu zaključeni . Za izradu nacrta zakona 4. Za izradu odgovarajućih studija 3. zakona i drugih akata kojima se uređuju IO 2. ekoloških pokreta.

Upotrebi prinudu radi okončanja štrajka 4. pravilnikom o radu i ugovoru o radu. 61. -jedinica LS.300) Prema predmetu spora : Interesni i pravni Prema stranama u sporu: 1. -drugom odgovarajućem postupku Prema pravnom režimu po kojem se rešavaju: • Opšti • posebni Prema nivou na kome nastaju: 1. Prekršajna odgovornost se ne odnosi samo na organizatore i učesnike nezakonitog štrajka već i na poslodavce. -između države i sindikata odnosno UP. 6. -između poslodavaca i saveta zaposlenih 8. 4. -između AP i sindikata odnosno UP 6. 2. -sudskom i 4. -međ. -izemđu učesnika u zaključivanj KU Prema organima koji ih rešavaju: 1. -sudom. -između poslodavaca. -Sporovi pred odborom za mirenje.regionalnom. 2. Ne obezbedi minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa 2. Ako odsustvuje sa rada zbog učešća u kolektivnom pregovaranju ili zbog zastupanja zaposlenog. -jedinica TA. -između poslodavaca i većine zaposlenih 7. 3.4. NOVČANE KAZNE se mogu izreći ako poslodavac . 2. -Između sindikata. Sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku 3. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja .404) U pravu većine zemalja protiv pravne radnje organizatora nezakonitog štrajka i učesnika takvog štrajka smatraju se prekršajima za čije izvršenje se mogu izreći zatvorske. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa KU. -nacionalnom. 4. 5. ako zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem . 3. -između LS i sindikata odnosno UP. Predvidi povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku Ako se štrajkom ugrozi javni red i mir nadležni državni organ može privremeno zabraniti organizovanje štrajka i naložiti radnu obavezu ili preduzeti druge mere kojima bi se obezbedilo minimum procesa rada. -U postupku mirenja. -arbitražom. -granaGPD. 3.UPRAVNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. novčane i druge kazne. VRSTE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. -Međunarodnom globalnom. 4. pred arbitrom ili pred sudom 5. -arbitražnom 3. -na nivou poslodavca 105. 7. -drugim nadležnim organom Prema postupku u kojem se rešavaju: 1. 39 . 5. odnosno sankcije. odnosno odgovorno lice kod poslodavca: 1. 2.

376) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova strane u sporu su dužne da sporna pitanja rešavaju po pravilima utvrđenim tim zakonom. Objavljivanje se vrši sredstvima javnog informisanja sa ciljem da javnost sudi o preporuci. Miritelj je dužan da raspravu zakaže u roku od tri dana od dana prijem predloga za pokretanje postupka i prateće dokumentacije o predmetu spora. ako predmet spora nije vezan za kolektivni ugovor . Ako se predmet spora vezuje za kolektivni ugovor . 40 . vođa ili učesnik nezakonitog štrajka * Neophodno je da je radnja izvršenja počinjena sa umišljajem. ucenom ili na drugi način sprečava zaposlene da ostvaruju pravo na štrajk. Agencija na predlog miritelja može objaviti preporuku i razloge za njeno neprihvatanje. Neprihvatanje preporuke podrazumeva obavezu navođenja razloga za takvo postupanje. Ako se strane u sporu opredele za njeno prihvatanje dužne su da zaključe „sporazum o rešenju nastalog spora“.405) Pravi se razlika između: . sporazum o rešenju spora postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. kao i poslovi neophodni za izmirivanje međunarodnih obaveza R. Neophodno je da postoji „direktni umišljaj“ Izvršilac drugog oblika krivičnog dela je poslodavac. Preporuka se smatra donetom ako su za nju glasali svi članovi odbora. Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da te razloge saopšti 3 dana od dana dostavljanja preporuke . Sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja ako se njime rešava KRS nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje ili povodom ostvarivanja prava na štrajk.KRIVIČNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. 83. Ovo niej u skladu sa načelom dobrovoljnosti ali je legitimno. KOLEKTIVNI RADNI SPOR U DELATNOSTIMA OD OPŠTEG INTERESA (str. Miritelj i strane u sporu moraju da odrede po jednog predstavnika za odbor za mirenje. Članovi odbora su dužni da preporuku donesu pet dana od dana zaključenja rasprave.PRAVNE POSLEDICE PRIHVATANJA ODNOSNO NEPRIHVATANJA ODLUKE ODBORA ZA MIRENJE (str. 84.Sindikatu koji nezakonit štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa . Po okončanju postupka mirenja miritelj zaključuje raspravu i sa drugim članovima odbora za mirenje donosi preporuku o načinu rešavanja KRS.Krivičnog dela POVREDE PRAVA NA ŠTRAJK . inspirator. može se uskratiti pravo na isključivo predstavljanjeprava i interesa zaposlenih. On otvara i vodi raspravu. Krivično delo zloupotrebe prava na štrajk postoji ako je štrajk organizovan na protivzakonit način i ako ga prate naročite opasnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi. a ako tako ne postupe miritelj ima pravo da samostalno donese preporuku.Srbije. * Kao izvršilac se pojavljuje organizator.Krivično delo ZLOUPOTREBE PRAVA NA ŠTRAJK Krivično delo povrede prava na štrajk se pojavljuje u dva oblika: Izvršilac prvog oblika krivičnog dela može da bude svako lice koje upotrebom sile . Preporuka se daje u pisanoj formi sa obrazloženjem. Dealtnostima od opšteg interesa smatraju se delatnosti za odbranu i bezbednost republike srbije. a krivično delo je otpuštanje učesnika štrajka sa posla ili drugih mera kojima se povređuju njihova prava. sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja. 81. 106. pretnjom .379) Doneta preporuka nije obavezujuća za strane u sporu. Za ovo krivično delo neophodno je da se ispune sledeći uslovi: • Da je štrajk organizovan na nezakonit način • Da tako organizovan štrajk prate naročite okolnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima. Miritelj uvek presedava odborom za mirenje. • Da se radnja izvršenja krivičnog dela ne može kvalifikovati kao neko drugo krivično delo. Međutim . prevarom. POSTUPAK MIRENJA Postupak mirenja se odvija u skladu sa načelom hitnosti.

Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora 3. dužne su da – u roku od tri dana od dana nastank akolektivnog radnog spora – agenciji za repavanje radnih sporova podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja spornih pitanja. Ako tako ne postupe dužne su da o tome obaveste agenciju. 80. Međutim poseban kolektivni ugovor zaključuje se i na nivou jedinica LS i TA. Obligacioni deo kolektivnog ugovora 41 .. zdravstvene zaštite.Sektoru u kome se zaključuju: .Učešće i uloga miritelja u kolektivnom pregovaranju (str.. grupu . proizvodnja prehrambenih proizvoda. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuje se između poslodavca i reprezentativnog sindikata kod poslodavca Pored njih postoje još: 1.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str.Kolektivni ugovor KOD POSLODAVCA Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovor za određenu granu..Vrstu kolektivnog ugovora 2.Pregovaračke strane 3. pojedinačno ili zajednički . itd. ukazuje pregovarackim stranama na predloge koji su u suprotnosti sa zakonom i drugim propisom 3.POSEBNI kolektivni ugovor 3.375) PREDLOG za uključivanje miritelja u kolektivne pregovore podnose strane .materijalni .javni 4.. Prema predmetu njihovog regulisanja .procesni 45.Kolektivni ugovori o zaradi . Ako ga podnese jedna strana . odsustvima i drugim uslovima rada.249) Kolektivni ugovor je autonomni opšti akt kojim se uređuju: 1.na neodređeno 2. . Prema vremenu na koje se zaključuju: . Predlog sadrži podatke: 1. U tom slučaju direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak. ptt-a.. Miritelj ima OBAVEZU da: 1. prisustvuje pregovorima 2. odnosno za sindikat i udruženje poslodavaca Kolektivni ugovor sadrži obligacionopravne i normativnopravne odredbe. podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju republike Srbije.privatni .PREDMET I OBLIK KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. OPŠTI kolktivni ugovor 2. Pravna priroda njegovih normi . saobraćaja.na određeno . Prava. 3. odnosno povodom radnog odnosa 2. prosvete. AGENCIJI za mirno rešavanje radnih sporova. pruža stručnu i drugu pomoć pregovaračkim stranama odnosno učesnicima u postupku 4. obaveze. Druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca. agencija dostavlja celokupnu dokumentaciju drugoj strani sa molbom da u roku od tri dana odgovori da li prihvata učešće miritelja u pregovorima. bude nepristrasan 46.U pitanju su delatnosti koje se obavljaju u oblasti: vodoprivrede. odgovornosti iz radnog odnosa .Mesto i vreme pregovora Ako je predlog ZAJEDNIČKI podnet onda se napominju i podaci o sporazumno određenom miritelju.250) 1.kolektivni ugovori o odmorima. naknadi zarade i drugim primanjima . Strane u sporu nastalom u delatnostima od opšteg interesa. Međusobni odnosi učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora 4.

ne primenjuje na pojedine poslodavce na koje je proširen . Pravo na učešće u radu multipartitnih tela i institucija 5.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST SINDIKATA I PRAVA REPREZENTATIVNOG SINDIKATA (str. c.PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS (str. a) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u postupku o kojem odlučuje poslodavac b) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar na predlog „Odbora“ c) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar za rad na osnovu KONAČNOG predloga odbora.Princip tripartizma 4. IZUZIMANJE OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA SA PROŠIRENIM DEJSTVOM (276) Ministar nadležan za rad .Princip ravnopravnosti strana u sporu 5. 26.Pravo na učešće u rešavanju KRS 3.PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. obaveze i odgovornosti zaposlenih 2. poslodavci i udruženje poslodavaca po isteku roka od 3 godine od dana donošenja rešenja. objavljivanja i stupanja na snagu kolektivnog ugovora Normativni deo: 1. 65. Sindikat stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar . Od dejstva kolektivnog ugovora automatski se izuzimaju i zaposleni kod tog poslodavca . Uz zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom . Takvu odluku donosi MINISTAR na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca. odnosno na pojedina udruženja na koja je proširen. Zarade . Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2. Prava reprezentativnog sindikata su: 1. Odluku donosi ministar nadležan za rad po pribavljenom mišljenju ekonomsko-socijalnog saveta. odnosno udruženja poslodavaca na koga se odluka odnosi. radno vreme 4. b.Princip relativne neutralnosti države 53. 42 a.Princip autonomnosti 2. klauzule o načinu.Uslovi prestanka radnih odnosa: Kolektivni ugovor se zaključuje u PISANOJ formi. Prava .Princip dobrovoljnosti 3. ako zbog FINANSIJKO POSLOVNIH REZULTATA nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor. d.Druga prava u skladu sa zakonom 25. .klauzula socijalne sigurnosti klauzula o očuvanju socijalnog mira klauzula o obavezi uticanja na svoje članstvo klauzula o davanju prednosti metodamam mirnog rešavanja KRS klauzule o participaciji zaposlenih f. izmena i dopuna. postupku i uslovima zaključivanja. može odlučiti da se oktroisani kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada .326) Osnovni principi su: 1. Međutim sindikat sa svojstvom reprezentativnosti ima veća prava nego onaj koju to svojstvo nema. odmori i odsustva 5.148) Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti tj. zahtev mogu podneti sindikat. naknade zarada i druga primanja zaposlenih 3. podnose se i dokazi o razlozima za izuzimanje od primene. u skladu sa zakonom i drugim propisima.Pravo na učešće u radu tripartitnih tela i institucija 4. e.151) Sindikat ima svojstvo pravnog lica što znači da mu se priznaju pravna i poslovna sposobnost .

LS. Zaposlenih i države (politika vlade.POSTUPAK za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca . Razlozi zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 4..Zaposlenih i jedinica TA . zakonska rešenja. Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženju poslodavaca podnosi se ODBORU za utvrđivanje reprezenatativnosti Zahtev sadrži: 1. rešavanj KRS. svojinske transformacije. Postupak se okončava donošenjem pozitivnog ili negativnog rešenja . GGPD kao i sindikat kod poslodavca čija je reprezenativnost utvrđena rešenjem ministra podnosi se Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja pposlodavaca. Odbor je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva za preispitivanje reprezentativnosti o tome obavesti sindikat i da zatraži dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti. 43. LS (povodom normativnih i drugih aktivnosti) 4. 43 .Razloge zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 5. Moguće dokaze kojima se potkrepljuju razlozi o preispitivanju reprezentnosti POSLODAVAC je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat čija reprezentativnost se ispituje i da traži DOKAZE o ispunjavanju uslova reprezenativnosti. Rešenje o gubitku reprezenatativnosti se objavljuje u „službenom glasniku RS“ 42. kulturni i drugi interesi koji mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja . UP ima 15 dana da dostavi te dokaze. LS .Dokazi Odbor je dužan da u roku od 8 dana obavesti UP čija se reprezenattivnost ispituje i da zatraži dokaze o ispunajvanju uslova.238) Kolektivni interesi su zajednički . Rok za dostavljanje dokaza je 15 dana. stim što se negativno rešenje objavljuje u „službenom glasniku“ 31.. Kolektivni interesi mogu biti predmet preispitivanja između: 1. utvrđen rešenjem poslodavca.. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata osnovanog za teritoriju RS . tripartitnih odnosa i poslodavačkih aranžmana sa savetom zaposlenih. PREISPITIVNAJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA UP može podneti ZAHTEV za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđenoj reperezentativnosti. Zaposlenih i poslodavaca (Kolektivno pregovaranj i KRS) 2. odnosno povrediti i opštim aktom poslodavaca. Broj akta o registraciji sindikata čija reprezentnost se osporava 3.240) Kolektivni interesi poslodavaca PROISTIČU iz kolektivnog pregovaranja . Sindikata.Broj akta oba udruženja 4. KOLEKTIVNI INTERESI ZAPOSLENIH (str. Sindikat za R. udruženja čija se reprezentativnost ispituje. Tad poslodavac stiče mogućnost da jednostrano uredi pitanja koja su predmet kolektivnog pregovaranja. Zahtev sadrži : 1. na inicijativu poslodavca koji je doneo rešenje ili na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca . Nivo osnivanja UP čija se reprezenativnost ispituje 3. Naziv sindikata čija reprezentnost se dovodi u pitanje 2. poslodavaca i države (jedinica TA) (povodom institucionalnih i drugih oblika tripartitne saradnje) Kolektivni interesi zaposlenih mogu se ugroziti. TA. Sindikat je dužan da u roku od 8 dana dostavi dokaze. može se pokrenuti . profesionalni . Saveta zaposlenih i poslodavca 5. ekonomsko-socijalni.KOLEKTIVNI INTERESI POSLODAVACA (str.Naziv udruženja koje podnosi zahtev i onoga koje se ispituje 2. GGPD može podneti isključivo DRUGI SINDIKAT osnovan za TJ ili GGPD i sindikat čija se reprezentativnost ispituje. sporenja i tripartitne saradnje. naročito u slučaju kad kolektini ugovor kod poslodavca nije zaključen. politke zapošljavanja. ) 3. TA.Srbiju.

a drugi obligacionopravne prirode.zaključivanje kolektivnog ugovora . opšti akt koji sadrži dve grupe normi.273) 44 .255) Ako u pregovorima učestvuju više sindikata i više udruženja poslodavaca ili onih koji su zaključili sporazum o udruživanju zbog ispunjenja uslova rep.utvrđivanje predloga kolektivnog ugovora .izrada teksta nacrta kolektivnog ugovora . UGOVORANA TEORIJA posmatra kolektivni ugovor kao: . povređivanja. autonomni opšti akt 2. Članove odbora sporazumno određuju sindikati odnosno udruženja poslodavaca. U postupku se najčešće preduzimaju sledeće radnje: . sindikata i države Za poslodavce veliki značaj imaju i državni propisi kojima se garantuju minimalni uslovi rada i zaposlenja. Reprezentativni sindikat je dužan da u pregovorima koji se vode radi zaključivanja KU kod poslodavca . PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KU (str. 3. U pregovorima u ime pregovaračkih strana učestvuju njihovi predstavnici. 4. Postupak zaključivanja KU se sastoji iz dve faze – faze pregovaranja i faze zaključivanja ugovora. od kojih su jedne normativnopravnog karaktera .autonomni opšti akt kojim se u korist zaposlenih propisuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom O pravnoj prirodi KU postoje tri teorije: 1.MEŠOVITA TEORIJA sadrži elemente i ugovorne i normativne prirode. 50. 44.usvajanje kolektivnog ugovora . rezultat saglasnosti autonomnih volja poslodavaca i sindikata 3. ugrožavanja. POJAM I PRAVNA PRIRODA KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivni ugovor je : 1.delovodstvo bez naloga (svoju ratifikaciju dobija po zaključivanj KU) -ugovor u korist trećeg (sindikat pregovara sa poslodavcem u korist zaposlenih) -neimenovani ugovor 2. Podudaranje interesa poslodavaca i zaposlenih je obično kada se radi o zajedničkom nezadovoljstvu zakonskim rešenjima ili vladinim projektima. 51.registracija kolektibnog ugovora . Ti predstavnici moraju da imaju uredno OVLAŠĆENJE izdato od nadležnog organa.Kolektivni interesi polsodavaca mogu biti predmet zadovoljavanja.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVRA (str.objavljivanje kolketivnog ugovora Postupak izmene i dopune KU istovetan je sa postupkom pregovora koji se vode radi zaključivanja kolektivnog ugovora. KU se tretiraju kao akti pravila koji se odnose na članove određene grupe. Opšti akt koji se zaključuje u pisanoj formi 5. zaštite i unapređenja odnosa koji se uspostvaljaju između: a) Poslodavaca i zapolsenih b) Poslodavaca i države c) Poslodavaca i saveta zaposlenih d) Poslodavaca . Onda se obrazuje ODBOR ZA PREGOVORE. NORMATIVNA TEORIJA kolektivni ugovor posmatra kao specifični opšti normativni akt kojim se stvara objektivno pravo.ugovor o punomoćju (sindikat ima ulogu punomoćnikakoga su ovlastili zaposleni) .pokretanje inicijative za otpočinjanje pregovora . sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca.

ako se neuredno odaziva na poziv agencije 9.353) 1. nedostojan vršenja dužnosti 5. itd. (markirani) 89. ako odbije da se stručno usavršava 7.. trajanje i prestanak njegovog dejstva.Reprezentativno udruženje poslodavaca koji ima predstavnike u eko-soc savetu U pojedinim slučajevima rešenje se donosi u saglasnosti sa eko-soc savetom. usled gubitka poslovne sposobnosti 12. Poseban režim štrajka propisuje oštrije uslove za organozovanje štrajka. Dans. ako je osuđen na krivično delo najmanje 6 meseci bezuslovno 4. ako ne bude ponovo izabran 6.Reprezentaivni sindikat koji ima predstavnike u ekon-soc savetu 4. donosi se rešenje o njihovom brisanju . Delatnosti od opšteg interesa su: Vojska i policija. Opšti režim štrajka karakteriše činjenica da se njegovom organizovanju može pristupiti bez većih ograničenja. Vremenska dimenzija KU se može posmatrati sobzirom na početak.. ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni članom 38 zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 2.388) Opšti režim štrajka se propisuje za rešavanje KRS u privatnom sektoru. Zahtev za brisanje iz imenika mogu podneti: 1. proizvodnja prehrambenih proizvoda. Prestankom važenja KU prestaje i njegovo dejstvo. je ulestala praksa da se u ugovore unose „antištrajk klauzule“ kako bi se zaposleni uzdržavali od štrajka.. One više odgovaraju poslodavcim nego zaposlenima. ako odugovlači postupak mirnog rešavanja KRS 10. zdravstvena zaštita. Dejstvo traje dok je ugovor na snazi. Teritorijalna dimenzija – razlikuje interkategorijalne i kategorijalne KU OPŠTI I POSEBAN KU se primenjuje i obavezuje: 1. Rešenje donosi Direktor agencije u roku od 15 danan od dana podnošenja zahteva. na lični zahtev 11. Brisanje miritelja i arbitara iz imenika (str.Poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženaj poslodavaca 3.na zaposlene koji nisu članovi sindikata 71. a poseban režim za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg inetresa.na zaposlene koji su članovi sindikata koji je učestvovao u zaključivanju KU 2. ako nestručno i nesavesno obavlja svoju dužnost 8.na zaposlene koji su članovi sindikata koji nije učestvovao u zaključivanju KU 3. PTT. komunalne delatnosti.Poslodavce koji su naknadno istupili iz udruženja poslodavaca (6meseci nakon) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA se primenjuje: 1.ODLUKA O STUPANJU U ŠTRAJK (str.OPŠTI I POSEBAN REŽIM ŠTRAJKA (str. Socijalno-ekonomski savet 2.Vlada republike Srbije 3. Proširivanjem dejstav KU se proširuje i važenje KU na sindikate i poslodavce koji nisu potpisnici KU.Dejstvo KU može se posmatrati kroz vremensku. Početak dejstva se poklapa sa njegovim stupanjem na snagu. Personalna dimenzija – KU ne obavezuje samo učesnike u njegovom zaključivanje već i subjekte u čije ime je zaključen. 91. personalnu i teritorijalnu dimenziju.poslodavce koji su u vreme zaključivanja KU bili članovi udruženja poslodavaca 2. U delatnostima od opšteg interesa štrajk s emože organizovati pod uslovom da se njime ne ugrozi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost ljudi i imovineelementarni uslovi života građana itd.390) 45 . zbog gubitka državljanstva 3. usled smrti Ako se steknu uslovi . vodoprivreda.

LOKAUT LOKAUT je pravo poslodavca da privremeno zatvori preduzeće ili deo preduzeća . Npr..da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešenje Dovoljno je da jedna uslov ne bude ispunjen pa da se štrajk smatra nezakonitim. GRANSKI I GENERALNI ŠTRAJK (str. .393) Da bi štrajk bio zakonit neophodno je : 1. odnosno da zaposlenima ili delu zaposlenih privremeno zabrani rad u preduzeću kako bi ih primorao da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca. ODLUKA o stupanju u štrajk treba da sadrži podatke o zahtevima zaposlenih i vremenu otpočinjanja štrajka. 46 . U tom štrajku se privremeno zaustavlja rad ogromnog broja zaposlenih. da su štrajkački zahtevi vezani za predmet KRS 3.da je štrajk usmeren protiv određenog poslodavca 4.zaposlenima se onemogućava da rade u preduzeću . Prethodi mu pokušaj mirnog rešenja spornih pitanja. Pribegava mu se zbog dugotrajnog nezadovoljstva zaposlenih u svim oblastima rada osim u delatnostima u kojima je štrajk trajno ili privremeno zabranjen.Mesto okupljanja 4.onemogućava im se pravo na zaradu .Članovi štrajkačkog odbora koj iu ime zaposlenih vode štrajk 95.Zahtevi zaposlenih 2.Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator štrajka. Štrajk kome nije prethodilo donošenje odluke o stupanju u štrajk može se kvalifikovati kao nezakonit. Ovaj štrajk može da ima i politička obeležja.... Ako s ene donese odluka o stupanju u štrajk.Vreme otpočinjanja štrajka 3.itd 112. da ga organizuje ili njegovu organizacije preuzme sindikat ili većina zaposlenih 2.. Odlukom o stupanju u štrajk određuje se: 1. grupi. Generalni se organizuje na nacionalnom nivou radi zaštite profesionalni i eko-soc interesa zaposlenih.ZAKONIT I NEZAKONIT ŠTRAJK (str. To je obično sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca. podgrupi i delatnosti..ugovor o radu se privremeno „suspenzuje“ Pribegavanje lokautu se vrši i zbog neisplativog rada sa neštrajkačima 97.395) Granski štrajk organizuje sindikat u grani.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->