INDUSTRIJSKI ODNOSI ~Skripta~ 5.

IZVORI PRAVA DOMAĆEG POREKLA (knjiga, str 51) Pravimo razliku između: Heteronomnih izvora , je stvara isključivo država Autonomnih izvora , koje stvaraju poslodavci i zaposlenih i njihove asocijacije , kao i subjekti tripartitnih odnosa. To razvrstavanje treba shvatiti u relativnom smislu budući da : 1) autonomno pravo u oblasti ind. Odnosa nije potpuno autonomno i odvojeno od državnog prava , jer je njeno polazište u ustavu, zakonu, i drugim državnim aktima. 2) U kolektivnom pregovaranju učestvuje i država , u svojstvu poslodavca 3) U stvaranju tripartitnih dogovora i sporazuma, pored zaposlenih i poslodavaca učestvuje i država. HETERONOMNI IZVORI PRAVA 1) Ustav Ustav je najviši pravni akt , odnosno akt najviše pravne snage. Njome se utvrđuju osnovna načela društveno ekonomskog života. Ustavom se garantuju pravo na štrajk i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja i učešće zaposlenih u upravljanju. 2) Zakon Zakon predstavlja jedan od najznačajnijih izvora prava industrijskih odnosa. Njime se bliže i potpunije uređuju odnosi između poslodavca , zaposlenih i države. Jednim zakonom se ne mogu urediti sva pitanja iz oblasti industrijskih odnosa, već se uređuju većim brojem zakona. Npr. Sistem kolektivnog pregovaranja jednim, ostavrivanje prava na štrajk drugim, mirno rešavanje radnih sporova trećim.... Zakonom o radu, uređuju se pitanja vezana za kolektivno pregovaranje, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, udruženja poslodavaca itd. 3) Podzakonski akti Podzakonski akti su državni opšti pravni akti koji su po pravnoj snazi niži od zakona. Njima se bliže određuju pojedina pitanja koja se uređuju zakonom, zbog čega se označavaju kao akti za sprovođenje zakona. Uredbe – dolaze do izražaja u uslovima ratne i neposredne ratne opasnosti Pravilnici – njima se bliže uređuju pojedina pitanja koja zakonom ili uredbom nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora. Odluke i rešenja – sa njima se takođe bliže uređuju pojedina pitanja koja aktima više pravne snage nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. AUTONOMNI IZVORI PRAVA 1) Kolektivni ugovor Kolektivni ugovor je specifična vrsta ugovora, kojom se regulišu odnosi između posloddavca i zaposlenih. Kolektivni ugovor je po nastanku ugovor a po dejstvu normativni akt. Kolektivni ugovor je pismeni sporazum između poslodavca , grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije , s jedne strane i profesinalno strukovne organizacije radnika s druge strane , kojom se uređuju prava i obaveze i odnosi izmedju potpisnika kolektivnog ugovora. U našoj zemlji može da se zaključi opšti , posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca. Kolektivni ugovor se sastoji iz obligacionog dela i normativnog dela. Obligacioni deo najčešće sadrži klauzule o socijalnom miru, metodima mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, participaciji i obavezi delovanja na svoje članstvo. Normativni deo sadrži odredbe o pravima , dužnostima i odgovornostima zaposlenih i poslodavaca kao i odredbe o zaradama, naknadi zarada i drugim primanjima, radnom vremenu , godišnjim odmorima i slično 2) Tripartitni sporazumi i dogovori Zaključivanje tripartitnih sporazuma smatra se uobičajenim načinom uređivanja odnosa i usklađivanja interesa između države , poslodavaca i zaposlenih. Nešto ređe zaključuju se tripartitni dogovori. Tripartitnim dogovorima, po pravilu, uređuju se šira i značajnija pitanja od pitanja koja se uređuju sporazumima 3) Opšti akti poslodavca Statut je osnovni i najviši akt preduzeća. Ostali akti moraju biti u skaldu sa statutom.
1

Statut donosi skupština , a njime se uređuju sledeća pitanja: firma i sedište, delatnost, zastupanje preduzeća, način raspoređivanja dobiti i pokrića gubitka , rezerve preduzeća, organi preduzeća, uprava-obaveze i odgovornosti .... itd. Pravilnici i odluke moraju biti u skladu sa statutom preduzeća. Pravilnike i odluke donose nadležni organi preduzeća u skladu sa zakonom. Po pravilu svaki poslodavac treba da ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac kod koga nije potpisan kolektivni ugovor treba da donese pravilnik o radu, radi bližeg uređivanja zarade, naknade radova i drugih uslova rada. Pravilnikom se bliže određuju prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada. Odlukom se uređuju obim i način ostvarivanja određenih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i povodom radnog odnosa. Odluka može da se odnosi na sve zaposlene ili samo na pojedine kategorije zaposlenih. 33) PRINCIPI I OBLICI ORGANIZOVANJA UDRUŽENJA POSLODDAVACA (Knjiga str.174) PRINCIPI Poslodavačko organizovanje temelji se na granskom i na teritorijalnom principu. Osim toga ono se temelji i na principu odgovornosti. Princip dobrovoljnosti karakteriše činjenica da svaki poslodavac ima pravo da samostalno odluči o tome da li će se učlaniti u udruženje poslodavaca i u koje udruženje će se učlaniti. Granski princip organizovanja primenjuje se ako se poslodavci koji obavljaju delatnost u istoj grani , grupi i podrgupi ili delatnosti organizuju u gransko udruženje , odnosno u strukovno udruženje poslodavaca. Podgransko organizovanje i delovanje poslodavaca proizilazi iz njihovog prava da se udružuju u oviru iste grupe ili podgrupe, kao integralnih delova određene grane ili delatnosti. Teritorijalni princip – saglasno tom principu , u našoj zemlji , udruženja poslodavaca mogu se osnivati na opštinskom , gradskom , pokrajinskom i republičkom nivou. Teritorijalni princip poslodavačkog organizovanja primenjuje se i u privatnom i u javnom sektoru. Udruženja poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom planu. OBLICI Najznačajniji oblici organizovanja i delovanja poslodavaca smatraju se udruženja poslodavaca i privredne komore. Udruženja poslodavaca se osnivaju na lokalnom, regionalnom ,granskom, nacionalnom i međunarodnom planu. Osnivaju se u određenoj grupi , grani, podgrupi ili delatnosti, što znači da se u jednoj grani ili delatnosti mogu osnivati po dva ili više udruženja poslodavaca. Osim toga one se mogu osnivati i za dve ili više grana. LOKALNA I REGIONALNA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci na područiju TA i LS odnosno u grupi , podgrupi, grani i delatnosti mogu da se udruže ili učlane u lokalno ili regionalno udruženje poslodavaca. Odluku o tome donose sami i na osnovu njihovih procena i očekivanja od takvih udruženja. Članstvo u lokalnom udruženju poslodavaca nije smetnja za sticanje članstva u regionalnom , granskom i nacionalnom udruženju sličnih programskih opredelenja. GRANSKA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci koji obavljaju delatnost u grani, grupi , podgrupi ili delatnosti, shodno granskom principu organizovanja, mogu osnivati granska udruženja poslodavaca ili se u njih učlaniti. Unutar jedne grane ili delatnosti može se osnovati više udruženja. Moguće je i da poslodavci koji obavljaju delatnost u dve ili više srodnih grana se opredele za osnivanje zajedničkog udruženaj poslodavaca. Koncept jednog udruženja za dve grane ili za više grana odnosno delatnosti , naročito je aktuelan za male i nerazvijene zemlje.tj. Za zemlje u kojima u jednoj grani ili delatnosti posluje zanemarujući broj poslodavaca Nasuprot tom konceptu , u većini zemalja mogu se osnivati unutargranska udruženja. Tu se okupljaju poslodavci istim ili srodnim poslovima unutar grane ili dleatnosti. Takva udruženja su karakteristična za visokorazvijene zemlje. Osnivanje unutargranskog udruženja poslodavaca tj. Njihovo osnivanje u grupi ili podgrupi u skladu je sa sve ubrzanijim naučno tehničkim razvojem. Kolektivni ugovor na granskom nivou, u mnogim zemljama smatraju se osnovnim i najznačajnijim oblikom uređivanja uslova rada i zaposlenja. Kod nas, interese poslodavaca na granskom nivou uglavnom zastupa unija poslodavaca. NACIONALNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA
2

Nacionalne konfederacije udruženja poslodavaca osnivaju granski i teritorijalno organizovana udruženja poslodavaca. Može biti centralizovana i decentralizovana konfederacija. MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA Međunarodna organizacija poslodavaca ima veoma značajnu ulogu u aktivnostima MORa. Ona pruža određenu pomoć i nacionalnim delegacijama , naročito pri zauzimanju stavova prema MOR-a Asocijacije poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom regionalnom planu. Najpoznatija je „Savez industrija evropske unije“ i „Evropski centar za javna preduzeća“ 34) FUNKCIJE I UNUTRŠNJA STRUKTURA UDRUŽENJA POSLODAVACA (knjiga_str. 183) Spoljašnje funkcije U odnosu na državu: - dostavljanje predloga o ekonomskoj , razvojnoj i socijalnoj politici - obezbeđivanje svojih predstavnika u ekonomsko-socijalnom savetu - pružanje pomoći javnim službama za mirno rešavanje radnih sporova U odnosu na sindikat: - učešće u kolektivnom pregovaranju - učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova - učešće u drugim aranžmanima sa sindikatom, itd. U odnosu na međunarodne asocijacije - učešće njihovih predstavnika u gotovo svim organima i telima MOR-a - učešće njihovih predstavnika u organima „Međunarodne konfederacije poslodavaca“ - učešće njihovih predstavnika u organima drugih međunarodnih organizacija Unutršnje funkcije ... su okrenute prema njihovoj unutrašnjoj organizaciji ,njihovim aktivnostima , organima i telima i njihovom članstvu , a to su: - Utvrđivanje politike dohodaka i zarada radi davanja preporuka svojim članovima - koordiniranje aktivnosti u postupku kolektivnog pregovaranja - davanje mišljenja u vezi sa rešavanjem kolektivnog radnog spora - davanje informacija o pitanjima značajnim za utvrđivanje i ostvarivanje ciljeva u oblasti ekonomske , razvojne , socijalne politike, monetarne , carinske , poreske politike, politke zapošljavanja itd. Udruženje poslodavaca ima sledeću strukturu: 1. Skupština 2. izvršni odbor ili generalni savet 3. sekraterijat Skupština je najviši organ udruženja. Sastavljena je od predtavnika članova udruženja. U svojstvu najvišeg organa donosi statut i utvrđuje politiku udruženja. Izvršni odbor , odnosno generalni savet je izvršni organ skupštine. Njegova osnovna dužnost je da se stara za sprovođenje politike udruženja . Njegova članove bira skupština. Sekraterijat čine stručne službe za obavljanje administrativno – tehničkih i drugih poslova za potrebe udruženja i njegovih organa. Veoma je bitno da u tim službama rade kompetentni i odgovorni kadrovi Pri udruženju deluje i veći broj odbora, komisija i drugih pomoćnih tela . Imenuje ih izvršni odbor ili skupština udruženja i njihovo delovanje može biti privremeno ili trajno. U većini udruženja deluje i komitet specijalista . Udruženja poslodavaca se finansiraju iz doprinosa i donacija svojih članova, ona imaju pravo i da osnuju fondove za pružanje solidarne pomoći poslodavcima čiji radnici štrajkuju. 6.IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA MEĐUNARODNOG POREKLA (str.64) To su: - Konvencije i preporuke MOR-a - Ustav MOR-a - Filadelfijska deklaracija - Povelja evropske zajednice o osnovnim soc. Pravima + akti organizacije UN
3

KONVENCIJE I PREPORUKE su najznačajniji opšti akti međunarodne organizacije rada. Donosi ih „Opšta konferencija MOR“. Postupak njihovog donošenja je dugotrajan , višefazan i veoma složen i može trajati i po dve, tri godine. Konvencijama se utvrđuju međunarodni radni standardi i tretiraju najznačajnija pitanja iz nadležnosti MOR-a. Zemlje članice MOR-a dužne su da usvojenu konvenciju, najkasnije u roku od 12 meseci, podnesu na ratifikaciju svom parlamentu. Ratifikovana konvencija se tretira kao pravno obavezujući akt, čija se pravna snaga smatra jednakom snazi zakonske norme. Ratifikovanu konvenciju država je dužna da primenjuje deset godina , a ukoliko se konvencija ne produži , ona se automatski produžava za narednih 10 godina. Poseban značaj imaju sledeće konvencije: • Konvencija o slobodi udruživanja • Konvencija o organizovanju i kolektivnom pregovaranju • Konvencija o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada Preporuke nemaju karakter pravno obavezujućih akata. One se svode na davanje smernica državama članicam i njihovim sindikatima i udruženjima poslodavaca za preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti u oblasti ekonomske, razvojne i socijalne politike, politike zapošljavanja, radnih odnosa , monetarne i poreske politike. Preporuka se donosi radi dopune i konkretizacije određene konvencije. Važne preporuke su: 1. Preporuka o kolektivnim ugovorima 2. Preporuka o konsultacijama na industrijskom i nacionalnom nivou 3. Preporuka o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada i mera na nacionalnom planu u vezi sa aktivnostima MOR-a. USTAV MOR-a Ustav MOR-a je njen najviši pravni akt. Njime se uređuju: 1. Prijem i istupanje iz članstva 2. Organizaciona struktura MOR-a 3. Nadležnosti organa i tela i njihov sastav 4. Donošenje konvencija i preporuka 5. kontrola primene međunarodnih radnih standarda 6. Nadležnost mešunarodnog suda pravde Ustavom se bliže definišu , odnosno uređuju pitanja koja se odnose na pravni status , imunitet, određene povlastice MOR-a Sastavnim delom ustava smatra se „deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a“. DEKLARACIJA O CILJEVIMA I ZADACIMA MOR-a (Filadelfijska deklaracija) ....ona je doneta na zasedanju Međunarodne konferencije rada , kao najvišeg organa MOR-a, u Filadelfiji 1944 godine. Značaj deklaracije ogleda se u tome što su njome redefinisani ciljevi i zadaci MOR-a, utvrđeni ustavom te organizacije donetim 1919. Filadelfijska deklaracija sadrži opšte i posebne ciljeve MOR-a. Ti ciljevi odnose se na: - slobodu izražavanja i udruživanja - uključivanje predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavaca u demokratsko razmatanje opštih pitanja i njihovo statusno izjednačavanje sa statusom vladinih predstavnika - Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje POVELJA EVROPSKE ZAJEDNICE O OSNOVNIM SOCIJALNIM PRAVIMA RADNIKA ...doneta je 1989 godine u Strazburu. Povelju je donela Evropska zajednica , sada EU. Doneta je sa ciljem: - da se pokaže da se ne vodi samo računa o ekonomskom razvoju, nego i socijalnoj komponenti i socijalnim potrebama. - Da je socijalni koncenzus jedan od najznačajnijih faktora njenog ekonomskog razvoja - da joj je stalo do izgrađivanja humanih i pravednih odnosa među ljudima.
4

Pravo na oblike rada koji nisu izjednačeni sa radom na određeno vreme 7. političkog mišljenja i drugih okolnosti. Međunarodnim paktom o ekonomskim . socijalnim i kulturnim pravima smatra se da osnovni principi mogu biti realizovani samo ako se stvore uslovi u kojim a če svako moći da uživa svoja ekonomska. putem ekonomskog i drugog pritiska Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova su: 1. ta organizacija radi na unapređenju životnog standarda . religije. postojanje određenih organa i tela za rešavanje spornih pitanja između strana u sporu Rešavanje KRS mirnim putem formalnih metoda se odvija na dva načina. vođenje odgovarajućeg postupka 2. . socijalna i kulturna prava. Pravo na uslove rada 6. obezbeđenju punog zaposlenja i stvaranju uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj Saglasno Opštoj deklaraciji i pravima čoveka svakom čoveku pripadaju sva prava utvrđena deklaracijom bez ikakvih ograničenja i razlika u pogledu rase . Pod procedurom se podrazumeva: 1. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima se apostrofira pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikat. starijih radnika. hendikepiranih radnika. Pravo na profesionalno osposobljavanje 10. Takva zemlja je npr. Pravo na socijalnu zaštitu 9.i rešavanje pred sudom Što se tiče ekonomskog i drugog pritiska . METODI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS Mogu biti: 1) Formalni 2) Neformalni Neformalni metodi se koriste po pravilu pre nego što se strane u sporu opredele za rešavanje spornih pitanja uz pomoć formalnih metoda. Arbitraža 4. nacionalnosti. Pravo na odmore i odsustva 8. Pravo na slobodan izbor zanimanja 3. boje kože. Formalni metodi se ne koriste samo u slučaju rešavanja KRS mirnim putem. Korišćenjem neformalnih metoda izbegava se primena komplikovanih pravila i suvišnih proceduralnih zavrzlama tj.. Ovakva metoda rešavanja sporova je institucionalizovana. jezika . Ovaj metod rešavanja sporova je karakterističan za zemlje u kojima zaposleni . zbog tradicije i drugih razloga. 1. Mirnim putem 2. pravo na takvu vrstu pritiska imaju poslodavci i zaposleni. Pravo na pravičnu zaradu 5. Štrajk 2. odnosno forma koja se mora ispoštovati u procesu rešavanja KRS. Japan.. pola. Mirenje 2. Metodi ekonomskog i drugog pritiska su : 1. Posredovanje 3. Pravo na besplatno korišćenje usluga berzi rada 4. primena određenih pravila i principa 3. Primenu formalnih metoda karakteriše određena procedura . muškaraca i žena AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA Prema odredbama povelje ujedinjenih nacija . pravo na slobodno kretanje radnika na području cele zajednice 2. Pravo na posebnu zaštitu mladnih radnika . 74.Poveljom su definisana osnovna socijalna prava: 1. nego i u njihovom rešavanju putem ekonomskog i drugog pritiska.. kao i građanska i politička prava. imaju veliko poverenje u svoje poslodavce. Sporovi se završavaju na jednostavan i bezbolniji način. Lokaut 5 .

3. To je „Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova“. kako bi nakon toga vodio podvojene razgovore sa stranama u sporu. a ako ne uspe onda zapisnik o nepomirenju. Ako mirenje uspe onda se sačinjava zapisnik o pomirenju . Bojkot 4. a takva jedna institucija funkcioniše i kod nas od 2005. pokušaju da spor reše uz pomoć miritelja. a lokaut primenjuju poslodavci Rešavanje kolektivnih radnih sporova pomoću formalnih metoda se sve više institucionalizuje. POSREDOVANJE Posredovanje je poseban metod rešavanja KRS u kome posrednik .Fakultativno i obavezno (obavezno-podrazumeva obavezu strana u sporu da pre eventualnog pribegavanju drugim metodama rešavanja KRS. saopštavajući im predloge i rešenja koje jedna strana drugoj upućuje. zbog čega njihovi predlozi i sugestije imaju poseban značaj.bojkotom i štrajkačkom stražom se koriste zaposleni .Pojedinačno ili kolektivno posredovanje 6 . Uobičajeni metodi rešavanja KRS su : 1) Mirenje 2) Posredovanje 3) Arbitraža MIRENJE Mirenje se označava kao prva faza u rešavanju KRS.efikasnom i jednostavnom načinu rešavanja KRS . 75. REŠAVANJE KRS MIRNIM PUTEM Mirno rešavanje KRS u interesu je i jedne i druge strane u sporu. časti i autoriteta miritelja. Obavezno mirenje se propisuje zakonom ili kolektivnim ugovorom. Uloga posrednika se poverava ljudima od ugleda . Njegov zadatak je da ubedi strane u sporu da same dođu do prihvatljivog i pravednog rešenja. Prednosti ovog načina rešavanja sporova su u: . O rezultatima miranje se sačinjava zapisnik. posebno u zemljama tržišne ekonomije.Individualno i kolektivno . kao treće i neutralno lice . znanja i poverenja. i spremnosti strana u sporu na saradnju i kompromis.zanemarljivim troškovima postupka . Kompetentan posrednik započinje misiju tako što se prvo upoznaje sa predmetom. Posredovanje može biti: .zadovoljstvu postignutim rešenjima . predlaže kompromisna rešenja za prevazilaženja spornih pitanja. Uspeh mirenja u velikoj meri zavisi od poverenja partnerskih strana. na zahtev strana u sporu ili po svojoj inicijativi. zatraži stručnu pomoć nepristrasnih eksperata. Osim radnih i drugih sudova tu su i druge institucije za : Mirenje .Fakultativno ili obavezno . posredovanje i arbitražu.stvaranje preduslova za trajnije očuvanje socijalnog mira Mirno rešavanj KRS u R. Srbiji se odvija u skladu sa pravilima i principima utvrđenim „Zakonom o radu“ i „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“.Javno ili privatno posredovanje . Međutim sporovi koji nastaju u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora mogu se rešavati po pravilima „Kolektivnog ugovora“. Štrajkačka straža Štrajkom . Vrste mirenja: . Posrednik ima pravo. Mirenje se poverava jednom ili većem broju lica. Strane u sporu imaju više poverenja u trajne institucije nego u privremena tela. Primarni cilj misije je da strane u sporu same dođu do sporazumnog rešenja.

sistemski.kulturnim i drugim potrebama i interesima društva. ne obavezujući se na prihvatanje arbitražne odluke. nakon čega arbitar donosi odluku opredeljujući se za jednu od poslednjih ponuda. Norme i načela se izgrađuju tako da odgovaraju svojim istorijskim. organizaciji rada . Kod nas je to Republička agencija za mirno rešavanje KRS. Odluka postaje obavezujuća samo ako je strane prihvate. PRAVO NA KONSULTOVANJE I INFORMISANJE (str.229) Prošla su vremena u kojima se od zaposlenih očekivalo da samo radi i da ćuti. Normativni. Savetodavna arbitraža – strane u sporu dobrovoljno pristupaju arbitražnom postupku. Fakultativna – dobrovoljna arbitraža. Međutim ako zaposleni ide na posao da bi radio i da bi se nešto pitao onda se stvari menjaju. zajedničkih konsultacija. komparativni. 5. a kolektivnu arbitražno veće sastavljeno od 3 ili više članova.Vremenu za koje se osniva: stalne i privremene Stalna arbitraža je ustanovljena na vreme koje nije unapred vremenski ograničeno Privremena arbitraža se osniva radi rešavanja konkretnog spora. on će se angažovati samo onoliko koliko mora. Poslodavca zbog toga . najpodesnijih i najrasprostranjenijih metoda za mirno rešavanje KRS. Funkciju metoda izučavanja normi i celine predmeta industrijskih odnosa 2. svestranijem i dubljem sagledavanju i izučavanju predmeta industrijskih odnosa.prema ostalim kriterijumima: Arbitraža poslednje ponude i savetodavna arbitraža Arbitraža poslednje ponude – strane u sporu kandiduju jednu ili više konačnih ponuda . što više ljudi bude bilo odgovorno za poslove i veše znalo o poslovima ostvarivaće se povoljniji rezultati. zavisno od pravila koja su utvrđena zakonom. Pravo na konsultovanje se ostvaruje preko saveta zaposlenih i preko tzv. 7 . kako bi se spor rešio na miran i demokratski način. 3. a pravna – ravne KRS. istorijski. sociološki.ARBITRAŽA Arbitraža se smatra jednim od najznačajnijih . Vrste arbitrže: 1. kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. nagrađivanju. Zaposlenog zbog toga što mu se omogućuje da kaže šta misli o poslu. IO se izgrađuju u skladu sa društvenim zakonitostima. U mnogim zemljama postoje institucije. METODI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str 18) Metodi industrijskih odnosa mogu imati dvojaku funkciju: 1. 3. Karakteristika arbitraže je u tome što strane u sporu poveravaju rešavanje spornih pitanja sporazumno izabranom arbitru ili arbitražnom veću. Metod istorijskog materijalizma On doprinosi pravilnom sagledavanju dijalektičkog jedinstva formi i sadržine industrijskih odnosa. 2. nije spreman za velika postignuća na poslu. Odluke arbitraže mogu biti pravno obavezujuće ili neobavezujuće . Zaposleni kome se i dalje nameću takvi modeli rada i upravljanja. prema kojima proizvodne snage i proizvodni odnosi opredeljuju društvenu nadgradnju a time i IO. ekonomskim . 4. napredovanju itd. Funkciju metoda stvaranja normi industrijskih odnosa I u jednoj i u drugoj funkciji se koristi: 1. Arbitri mogu biti neutralna lica ili lica koja se biraju iz redova strana u sporu. društvenim. kolegama. Samo u zajedničkom sadejstvu oni mogu doprineti njegovom kritičkom preispitivanju i uspešnom izučavanju 39. Arbitražna odluka je konačna i samo izuzetno se može osporavati. Prema delatnosti: interesne i pravne Interesna arbitraža rešava interesne KRS . ciljni i drugi metodi Doprinose potpunijem .obaznosti postupka i odluka: fakultativna ili obavezna Obavezna – obaveza pristupanju arbitražnom postupku i obaveza prihvatanja arbitražne odluke. naprotiv. To je u korist i zaposlenog i poslodavca.prema sastavu: individualne i kolektivne Individualnu arbitražu karakteriše rešavanje spornih pitanja od strane pojedinca. udruženja i druge asocijacije. 2.

Samim tim . Sastva i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom. poslodavac je dužan da im pruži sve moguće informacije. kolektivnih ugovora. odnosno između subjekata tripartitnih odnosa. potpuno i objektivno informisanje o činjenicama bitno je za svakog čoveka i za sve oblasti života i rada. ne može se od njega očekivati da da maksimum na poslu.369) Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova se odvija u skladu sa pravilima i principima „Zakona o radu“ ili „Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova“. Arbitražna odluka smatra se obavezujućom i po njoj se mora postupiti. 76. a druga na rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. koje se odvija radi zaključivanja kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora. Bez dobre informisanosti nema ni uspešnog planiranja ni efikasne kontrole. učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Veoma je važno da se zaposleni redovno i na adekvatan način informišu o svim pitanjima značajnim za uslove rada i zaposlenja. statuta i drugih akata značajnih za zaposlene b) odluke i druge akte poslodavca . INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku kolektivnog pregovaranja. Informisan čovek se lakše prilagođava i menja svoje stavove i mišljenje. tekuće poslovanje. 9. Kolektivni radni sporovi nastali u delatnostima od opšteg interesa rešavaju se u skladu sa „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. Arbitražni postupak se zasniva na principu hitnosti i dobrovoljnosti. c) unapređenje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica. Osnovni principi industrijskih odnosa su: 1) Princip autonomnosti 8 . Zaposleni se najpre informišu o važnim pitanjima iz poslovanja i razvojne politike preduzeća. i dejstvo odlukearbitraže sporazumno utvrđuju učesnici. --Pravovremeno . a zatim se traži od njih da daju svoje mišljenje i viđenje stvari. u roku od 15 dana od dana nastanka spora.81) Principima industrijkih odnosa smatraju se polazni okviri i osnovne smernice na kojima se temelje odnosi koji se uspostavljaju između socijalni partnera. Rok za donošenje odluke o predmetu spora ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže. Ako se u toku pregovora ne postigne dogovor. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenog. na dobrovoljnoj bazi. način rada. Sporna pitanja može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora. predloga i preporuka poslodavcu. odnosno strane u sporu. Osnovni principi IO sadržani su u „konvencijama i preporukama međunarodne organizacije rada“ kao i u drugim međunarodnim aktima.Obično se propisuju pravila prema kojima je poslodavac dužan da konsultuje savet zaposlenih o pitanjima koja se odnose na: a) praćenje primene zakona. MIRNO REŠAVANJE KRS PREMA ZAKONU O RADU (str. invalida i omladine d) program rešavanja tehnološkog viška Konsultativna ovlašćenja saveta zaposlenih manifestuju se u vidu davanja mišljenja. ZAJEDNIČKE KONSULTACIJE predstavljaju poseban oblik informisanja i konsultovanja zaposlenih od strane poslodavca. Zakonom o radu su propisana dvojna pravila za rešavanje spornih pitanja. PRINCIPI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Sastav. koje su bitne za položaj zaposlenih i uslove rada. Jedna se odnose na rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. rezultate rada i uslove poslovanja. Ako zaposleni nema te informacije . Postupak pred arbitražom se okončava donešenjem odluke.

je termin koji je prihvatljiviji od prvog . jer su njime obuhvaćeni svi oblici ekonomskog i drugog pritiska. SPORAZUM O UDRUŽIVANJU RADI ISPUNJENJA USLOVA REPREZENTNOSTI (str.nedemokratska sredstva radne borbe itd. najbolje odražavaju suštinu i prirodu štrajka.najavljene i nenajavljene . INDUSTRIJSKA AKCIJA .Savet zaposlenih 3. Kolektivni pritisak 5.zakonite i nezakonite . taj termin se koisti u anglosaksonskom pravu.2) Princip bipartizma 3) Princip tripartizma 4) Princip povoljnosti za radnike (in favorem laboratoris) 48.Štrajkački odbor SINDIKAT 9 . a na strani poslodavaca LOKAUT. SUBJEKTI NA STRANI ZAPOSLENIH (str. Industrijske akcije 3.kratkotrajne i dugotrajne Najpoznatiji oblici ekonomskog i drugog pritiska na strani zaposlenih je ŠTRAJK. nacionalnog i šireg nivoa . 19.internog i eksternog karaktera . KOLEKTIVNI PRITISAK i KOLEKTIVNE AKCIJE.lokalnog. onda oni mogu zaključiti ovaj sporazum 86.Nemiroljubivi metodi 7.dopuštene i nedopuštene . REŠAVANJE KRS PUTEM EKONOMSKIH I DRUGIH PRITISAKA (str. Kolektivne akcije 6. lokauta i drugih oblika pritiska. Prema tome.Sindikat 2. KOLEKTIVNA AKCIJA. Kolektivne akcije 2.136) 1. Ideja je da se udruživanjem manjih i nereprezentovanih sindikata i udruženja poslodavaca stvore mogućnosti za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora. Organizovani pritisak 4. ako ni jedan sindikat ili UP ne ispunjava uslove u pogledu reprezentativnosti . Mana mu je što je preuzak jer KRS ne nastaju samo u oblasti industrije. Sa istim efektom se mogu koristiti i termini: ORGANIZOVANI PRITISAK . Akcije kojima se ekonomski i drugi pritisak vrši mogu biti: . Takva mogućnost je propisana sa namerom da se prevaziđu problemi do kojih dolazi u slučaju da na određenom nivou kolektivnog pregovaranja nema reprezentativnih sindikata niti reprezentativnih udruženja poslodavaca. Za označavanje ekonomskog i drugog pritiska koriste se brojni nazivi kao što su: 1.254) Ovaj sporazum mogu zaključiti sindikati i udruženja poslodavaca.organizovane od strane zaposlenih ili poslodavaca .384) Kolektivni radni sporovi ne rešavaju se samo mirnim putem već i putem ekonomskog i drugog pritiska.profesionalne i političke .Većina zaposlenih 4. EKONOMSKI I DRUGI PRITISAK.

odluku o tome može doneti većina zaposlenih u delu organizacije. Pravo na KONSULTOVANJE ima u oblasti upravljanja ljudskim resursima. Pored toga može biti organizovano i na međunarodnom.284) Za razliku od individualnih radnih sporova kod kojih se kao jedna strana u sporu uvek pojavljuju zaposleni. samostalno ili u saradnji sa organizatorom štrajka definiše štrajkačke zahteve. Izmedju sindikata i jedinice TA ili LS 10 . a u Francuskoj čak 1/4 zaposlenih kod poslodavca. upravlja aktivnostima tokom štrajka. ali pod određenim uslovima može biti subjekat industrijskih odnosa. odmora. Kompetencije štrajkačkog odbora naročito su naglašene u delatnostima u kojima se minimum procesa rada ne može dovoditi u pitanje. političku. u izuzetnim slučajevima savet zaposlenih. na nivou TA i LS i na nivou poslodavca. rekreacije. tim pre što savet nema pravo da organizuje štrajk. Sindikalno organizovanje može da bude na: nacionalnom.. bezbednosnu situaciju • da poseduje materijalna. stambenih potreba itd. u skladu sa zakonom • reprezentativan • samostalan i autonoman • dobro organizovan. osim sindikata . U pojedinim zemljama većina zaposlenih nije subjekat industrijskih odnosa . finansijska i tehnička sredstva za uspešan rad SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih je najrasprostranjeniji institucionalni oblik participacije zaposlenih. daje saopštenja o razlozima štrajka. U našoj zemlji se može obrazovati kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih. Naime. U Srbiji većina zaposlenih može doneti odluku u stupanju u štrajk. Da bi sindikat bio uspešan reprezent prava i interesa zaposlenih neophodno je da je: • upisan u registar . prihvatljiv i zanimljiv program rada • da ima dobro i sposobno rukovodstvo • sposobne kadrove • da na dosledan i principijelan način štiti prava i interese zaposlenih • da pravilno i realno sagledava ekonomsku. većina zaposlenih se može pojaviti u ulozi organizatora štrajka i drugih akcija zaposlenih u nameri da se od poslodavca u nameri da se od poslodavca iznude određeni ustupci. socijalnu. može se pojaviti i većina zaposlenih.. Savet ima pravo na INFORMISANJE o svim značajnim pitanjima iz oblasti poslovne i razvojne politike poslodavca.je profesionalna organizacija zaposlenih u koju oni stupaju dobrovoljno i koja samostalno radi na ostvarivanju i zaštiti njihovih kolektivnih i pojedinačnih prava i interesa. Savet zaposlenih može da se pojavi i u ulozi subjekta kolektivnog radnog spora. ŠTRAJKAČKI ODBOR Štrajkački odbor predvodi štrajkače . a ne u celoj organizaciji . odlučuje o organizoovanju štrajkačkih straža. Između dva ili više sindikata 2. rešavaju se mirnim putem. U pojedinim zemljama takvu odluku može doneti i manjina zaposlenih . POJAM KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. kod kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih . jer joj nije omogućeno da organizuju štrajk i druge akcije. globalnom i regionalnom nivou. Subjektivitet većine zaposlenih zavisi od nacionalne regulative. VEĆINA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA Većina zaposlenih kod poslodavca nema svojstvo pravnog lica. granskom nivou . Njegove ingerencije sastoje se u davanju mišljenja i učešću u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. gde se znaju obaveze i odgovornosti • da ima dobar. a pravo na SAODLUČIVANJE sa poslodavcem se ostvaruje povodom organizovanja ishrane. Kolektivni radni spor može da nastane: 1. Između dva ili više udruženja poslodavaca 3. Ako se štrajku ili drugoj akciji zaposlenih pristupa u delu organizacije . Takvi sporovi između saveta zaposlenih i poslodavca. 58..

smatra spor između sindikata. Sa institucionalnog stanovišta 4. 96. udruženja poslodavaca ili komore na drugoj strani. pod uslovom da se organizuje i odvija na zakonit način. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska. Organizovanje i delovanje sindikata moguće je od nivoa preduzeća i lokalne zajednice pa do nacionalnih i međunarodnih konfederacija sindikata. i poslodavaca . Pojam industrijskih odnosa se može različito posmatrati: 1.POJAM INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Datira iz druge polovine 19. naročito 80-ih godina. Između udruženja poslodavaca i jedinica TA ili LS 5. regionalnom. poslodavaca i zaposlenih. bez obzira na to da li se rad odvija u privatnom ili javnom sektoru. IO karakterišu brojne tripartitne institucije kao što su: 1. Politički štrajk je usmeren u pravcu ostvarivanja političkih ciljeva. kolektivno pregovaranje. Organizovanje i delovanje poslodavaca odvija se na lokalnom. tripartitne odnose . Industrijske odnose . sindikata i države i uređuju odnosi između njih.394) Profesionalni karakter štrajka opredeljuje priroda štrajkačkih zahteva. kao teorijsko-naučnu disciplinu karakterišu naučne i stručne aktivnosti kompetentnih teoretičara usmerene u pravcu izučavanja pitanja značajnih za organizovanje i delovanje sindikata i poslodavaca. Ekonomsko-socijalni savet 11 . KRS i njihovo rešavanje i sl. Štrajkački zahtevi mogu biti definisani tako da se jednim delom odnose na profesionalna a drugim delom na politička pitanja. Vrlo često se dešava da profesionalni štrajk prerasta u politički. Ti zahtevi se ne odnose na politička pitanja već na pitanja vezana za zaštitu profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih. Njegovo značenje je vremenom prošireno i na druge oblasti i na odnose koji se uspostavljaju između države. su skup pravnih normi i načela. povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava. nacionalnom i međunarodnom nivou. PROFESIONALNI I POLITIČKI ŠTRAJK (str. shvaćeni u normativnom smislu. Kolektivno radno pravo obuhvata odnose koji se između subjekata tog prava uspostavljaju u radu i povodom rada. Sa normativnog stanovišta 2. koji se rešava mirnim putem. Umesto termina „industrijski odnosi“ vrlo često se koristi termin „kolektivno radno pravo“. Između države i sindikata ili udruženja poslodavaca KRS ima svoje materijalonoprave (predmet i strane) i formalnopravne elemente (organi i postupak) KOLEKTIVNI RADNI SPOR shavaćen u materijalno-formalnopravnom smislu. obaveza ili interesa iz rada ili povodom rada. sadržanih u heteronomnim i autonomnim izvorima prava. Da bi se odredila priroda takvog štrajka moraju da se sagledaju zahtevi koji u tom štrajku preovlađuju. koji se odnose na organizovanje i delovanje poslodavaca i sindikata .13) Termin industrijskih odnosa se vezuje za anglosaksonske zemlje iz kojih je i potekao. Kao nastavna disciplina Industrijski odnosi.4. podrazumevaju mnoštvo institucionalnih formi sindikalnog i poslodavačkog organizovanja i delovanja. Industrijski odnosi . a u određenom slučaju su uključeni i drugi odgovarajući subjekti. Profesinalni štrajk je zakonit štrajk. On je najčešće podređen interesima određene političke partije ili ideologije. 1. granskom. u institucionalnom smislu. Kao teorijsko naučna disciplina 3. Kod nas je takvih štrajkova bilo mnogo. veka kada su odnosi između sindikata i poslodavaca uspostavljeni isključivo u oblasti industrije. većine zaposlenih ili saveta zaposlenih na jednoj strani i poslodavca .

.PREDMET INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. 2. smatra se svaka povreda . Organizovanje sindikata i poslodavaca 2. kolektivnim ugovorom. 59.2. odnosno povodom radnog odnosa . Javne službe za mirenje 3. a koje su utvrđene zakonom. organizaciono pravna i druga pitanja . Predmet i sadržina industrijskih odnosa .Principi. institucije.. Uloga države u IO 5. Odbori za tržište rada i slično. šire se u dva pravca: 1.. Materijalno pravne elemente . Kolektivni radni sporovi 9. odnosno ugrožavanje kolektivnih prava.predmet kolektivnog radnog spora . naučno-istraživačke. instituti. U pravcu širenja tripartitnih i drugih institucija (u oblasti monetarne i poreske politike.) Predmet i sadržinu IO opredeljuju sledeća pitanja: 1. itd. ekonomsko-socijalne politike.itd. Kolektivno pregovaranje 4. pravilnikom o radu i drugim aktima. Delovanje sindikata i poslodavaca 3. Metodi rešavanja KRS 10.16) Centralno mesto u predmetu industrijskih odnosa pripada organizovanju i delovanju sindikata i poslodavaca. podzakonskim aktima.. Posredovanje i arbitražu 4.BITNI ELEMENTI KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. razvojne. istorijski posmatrano.285) KRS karakterišu bitni i nebitni elementi Bitni elementi se dele na: 1. Tripartitni odnosi 7. Kolektivan prava i obaveze i kolektivni interesi 8. Kolektivnim pravima poslodavaca smatraju se: • pravo na udruživanje 12 . praticipacija. poslodavaca i države i tripartitnim institucijama. mirno rešavanje KRS. Formalno pravnim elementima . odnosima između sindikata.strane u kolektivnom radnom sporu 2. Industrijske odnose treba posmatrati i kao nastavnu disciplinu koja se izučava na mnogim univerzitetima i fakultetima u svetu.. Kolektivnim pravima zaposlenih smatraju se: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na participaciju • pravo na mirno rešavanje KRS • pravo na štrajk • pravo na konsultovanje. U pravcu širenja kruga pitanja koja postaju predmet izučavanja IO (kolektivno pregovaranje. informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima. Izvori prava IO 6. obaveza i interesa iz radnih odnosa..organi za rešavanje KRS -postupak u kome se KRS rešava PREDMET KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA.) 2.

Pravne posledice nezakonitog lokauta mogu biti: radnopravne. predmeta spora. • Ako se KRS rešava mirnim putem . 13 . rešavanja kolektivnog radnog spora. tj nečinjenjem . postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. Poslodavac ne može biti odgovoran za nešto što su zaposleni skrivili. građanskopravne i upravopravne. Na strani poslodavaca može da se pojavi: Privredna komora U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. * Predmet kolektivnog radnog spora mogu da budu i kolektivni interesi. Zaposleni kojima je onemogućen rad kod poslodavca ne mogu dolaziti na posao niti u radne prostorije poslodavca. Na strani zaposlenih se može pojaviti: većina zaposlenih i savet zaposlenih. • Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Dok lokaut traje . Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 3. Sudovi mogu biti: 1. odnosno pružanjem odgovora na takav štrajk. 114. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG LOKAUTA (str. pravne ili druge prirode. bilo na strani zaposlenih. Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . Kolektivnim interesima poslodavca su njihovi zajednički interesi koji proističu iz kolektivnog pregovaranja. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. naročito ako se dovedu u vezu sa pravnim posledicama nezakonitog štrajka. Takav postupak pokreće se tzv. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. PRAVNE POSLEDICE ZAKONITOG LOKAUTA (str. Kao strana u kolektivnom radnom sporu mogu se pojaviti i drugi odgovarajući subjekti kako na strani zaposlenih tako i na strani poslodavaca. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. radni odnos zaposlenih kojima je onemogućen rad kod poslodavca miruje. zavisno od vrste spora. strana u sporu. strana u sporu i važeće regulative. kulturni i drugi interesi. Kolektivnim interesima zaposlenih smatraju se njihovi zajednički. zbog ometanja poseda. Pravne posledice mogu biti i nepovoljne za zaposlene. bilo na strani poslodavca.415) Zakonit lokaut dovodi do suspenzije „ugovora o radu“. odnosno do onemogućavanja zaposlenih ili dela zaposlenih (neštrajkača) da ostvaruju pravo na rad i pravo na zaradu. To su obično sindikat i poslodavac ili udruženje poslodavaca. ekonomsko socijalni. Zaposleni koji nakon okončanja lokauta čekaju na normalizaciju procesa rada . Državnom tužbom i ima prioritet u rešavanju. po pravilu nemaju pravo na naknadu zarade zbog toga što je poslodavac krivicom zaposlenih koji su stupili u nezakoniti štrajk bio prinuđen da pribegne odbrambenom lokautu. zavisno od vrste spora. a mogu se ogledati u raskidu ugovora o radu. Kao STRANE U KOLEKTIVNOM RADNOM SPORU pojavljuju se učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora.• pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje KRS * Nasuprot kolektivnim pravima stoje kolektivne obaveze. pogrešnim činjenjem ili delimičnim činjenjem. tripartitnih odnosa i aranžmana sa savetom zaposlenih. niti obavezan da snosi posledice izazvane nezakonitim štrajkom . predmeta spora. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). Kolektivni radni spor nastaje povodom povrede ili ugrožavanja jedne ili viđe kolektivnih obaveza.416) Nezakonitim lokautom se mogu izazvati ozbiljne posledice . Protiv zaposlenih koji se tih pravila ne preidržavaju može se pokrenuti sudski postupak za prinudno udaljavanje od poslovnog prostora poslodavca . postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. 115. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 2.

lično dostojanstvo zaposlenog. Moraju da budu i neki miritelji. Na sličan način se uspostavljaju odnosi i između TJ i sindikata. Kompetencije saveta mogu biti veće ili manje.PRINCIP BIPARTIZMA (str. Mišljenja se obično daju u vezi sa kadrovskom politikom.Radnopravne posledice nezakonitog lokauta usmerene su prema poslodavcu . Smatra se da oni najviše zavise od: 1) autonomnosti pregovaračkih strana 2) spremnosti na kompromise 3) kompetentnosti i obučenosti predstavnika 4) jednakosti pregovaračkih pozicija Poznata je stvar da se kolektivni radni sporovi mogu rešavati na formalan i nefomalan način . jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenih. faktorima koji utiču na ostvarene rezultate rada. tada se govori o „principu bipartizma“. Prekršajni postupak se pokreće na zahtev zaposlenih kojima je onemogućen rad ili na zahtev sindikata. Za takav prekršaj poslodavcu sledi novčana kazna.89) U slučajevima kolektivnog pregovaranja kada imamo samo dve partnerske strane. međutim u njihovom međusobnom odnosu može da se govori o postupku informisanja.. nego i kod procesa rešavanja kolektivnih radnih sporova. izbegava se uključivanje trećih lica.itd Građanskopravne posledice se odražavaju i na sindikat tj. Princip bipartizma nije samo prisutan kod kolektivnog poregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora. Za neformalan način je karakteristično to da se izbegava primena komplikovanih procedura i pravila. • O datom mišljenju poslodavac mora da vodi računa bez obzira što se ne smatra obavezujućim. Takva šteta može biti materijalna i nematerijalna. *Materijalna šteta se najčešće ispoljava u vidu izgubljene zarade *Nematerijalna šteta obuhvata duševnu patnju. odnosno forma koja se mora poštovati od početka pa do kraja postupka. Rezultati kolektivnih pregovora zavise od brojnih faktora . arbitri itd. Odnosi koji se u preduzeću uspostavljaju između saveta zaposlenih i poslodavca . Građanskopravne posledice nezakonitog lokauta treba posmatrati u odnosu na zaposlene kojima je privremeno onemogućen rad kod poslodavca i u odnosu na sindikat. odnosno samo dva subjekta industrijskih odnosa . pa je prema tome tu prisutan princip tripartizma. postupku davanja mišljenja i postupku samoodlučivanja saveta • Obaveza poslodavca je da članove saveta detaljno i pravovremenoinformiše o pitanjima značajnim za tekuće poslovanje i razvojnu politiku preduzeća. Oni imaju pravo i na naknadu zarade koju bi ostvarili da su radili . Kad sud donese odluku o isplatama zarada zaposlenima isplaćuje se i naknada isndikatu na ime članarine. merama i aktivnostima koje se preuzima za ostvarenje ciljeva . zavisno od važeće regulative.. Zaposlenima kojima je nezakonitim lokautom privremeno onemogućen rad ostaju u radnom odnosu s pravom da se nakon normalizovanja stanja kod poslodavca vrate na posao. U suprotnom zaposleni mogu pokrenuti postupak pred sudom. niti pravo na raskid tog ugovora. Sistem kolektivnog pregovaranja gotovo u celosti funkcioniše na tom principu. 14 . s obzirom da se kolektivni pregovori vode između predstavnika rada i predstavnika kapitala. i na neuplaćivanje sindikalne članarine tokom lokauta. Tu obično učestvuju tri lica tj. moralni integritet. Upravnopravne posledice nezakonitog lokauta. i umnogome je efikasniji način za rešavanje sporova. Na principu bipartizma zasnivaju se i odnosi koji se uspostavljaju između poslodavca i saveta zaposlenih.itd. Veoma je važno da se mišljenje saveta uvaži u meri u kojooj je to moguće . Zaposleni kojima je onemogućen rad imaju prava i na zaradu i na štetu izazvanu lokautom. Na taj način članovi saveta zaposlenih imaju priliku da prate aktivnosti menadžmenta organizacije. 11. ogledaju se u prekršajnoj odgovornosti poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca zbog pribegavanja takvom lokautu.. Postupak se može pokrenuti i na zahtev inspekcije rada i na zahtev drugog državnog organa. kao i između države ili TA ili LS i poslodavca i njihovih udruženja. Za formalan način je karakteristična posebna procedura . U ovom slučaju . O rezultatima poslovanja. a ne prema zaposlenima... po prirodi stvari se zasnivaju na principu bipartizma. Poslodavac koji pribegne nezakonitom lokautu nema pravo da suspenduje ugovor o radu.

Očigledno je da je tripartizam neodvojiv od ekonomskih interesa preduzetnika. Org. politike zapošljavanja. Osim termina „tripartizam“ koristi se i „tripartitna saradnja“ . 15 • . Sindikat Tripartitne saradnje nema ukoliko u njoj ne učestvuju sve tri strane. Tripartizam se vezuje za različite oblike saradnje i dijaloga imeđu države. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Udruženje poslodavaca 3.organizovanje ishrane zaposlenih 5. odnosno trostrukost. jaslica 6. specifičnih interesa zaposlenih i ekonomskih interesa države.Postoje određena pitanja gde poslodavac ne može sam da donese odluku zbog samog značaja tih pitanja za zaposlene. To su pitanja u čijem rešavanju učestvuju i poslodavac i savet zaposlenih. vrtića. Organizovanje kulturnog i zabavnog života u organizaciji 2.Takvim pitanjima smatraju se: 1. sportskih aktivnosti 3. tripartizam označava svaki sistem radnih odnosa u kome država. odnosno na nivou LOKALNE samouprave. „tripartitni odnosi“. U toj saradnji učestvuju tri strane: 1.99) Reč „tripartizam“ nastala je od reči tripartitan . • Obezbeđuje neophodna ravnoteža između ekonomskog razvoja i ciljeva socijalne pravde • stvaraju preduslovi za trajnije očuvanje socijalnog mira • stvaraju pretpostavke za izgrađivanje humanih i pravednih odnosa među ljudima. Predstavnici države (ili jedinica TA ili LS) 2. • Obezbeđuje uravnoteženiji razvoj društva. ostvaruju određenu saradnju. podizanje nivoa opšteg obrazovanja 4. Predstavnici kapitala (poslodavci i njihova udruženja) 3.103) Osnovna obeležja tripartizma su: 1) Tripartitni subjekti 2) Predmet tripartitne saradnje 3) Oblici tripartitne saradnje 4) Nivoi na kojima se tripartitna saradnja ostavruje SUBJEKTI tripartitnih odnosa su: 1. radnih odnosa . pregovori.pružanje pomoći za stambene potrebe radnika 7. Saradnja između države. poslodavca i zaposlenih. Država . dijalog . „tripartitne konsultacije“ .korišćenje godišnjih odmora u odmaralištima 13. suština tripartizma i tripartitnih odnosa se bitnije ne menja. Zahvaljujući tripartitnom dijalogu dolazi do usklađivanja različitih interesa između partnerskih strana. 14. socijalnog mira i uspešnog poslovanja.OSNOVNA OBELEŽJA TRIPARTIZMA (str. aranžmani itd. kao samostalni subjekti. socijalne politike. poslodavca i zaposlenih se ostvaruje na različitim nivoima: • Tripartitni odnosi na LOKALNOM nivou uspostavljaju se između organa LOKALNE samouprave. razvojene. Predstavnici rada (zaposleni i njihove organizacije sindikata) Iako u nekim aranžmanima učestvuju i drugi subjekti .POJAM I ZNAČAJ TRIPARTIZMA (str. poslodavci i radnici . koja potiče od latinske reči „tripartitus“ koja u prevodu znači podelu na troju. monetarne i poreske politike) • Državi pomaže da ne ostaje usamljena u vođenju politke u navedenim oblastima. U suštini.organizovanih na LOKALNOM nivou. jer socijalni partneri preuzimaju deo odgovornosti za njeno vođenje. jedinice TA i LS 2. Značaj tripartizma ogleda se u činjenici da se: • Uspešnije projektuju i ostvaruju ciljevi koji se žele postići (u oblasti ekonomske. što je osnovni preduslov za obezbeđivanje socijalne pravde.

Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. poljoprivrednih proizvođača. upravljanja nacionalnim bankama itd. nacionalnih zajednica i slično. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. granskom ili međunarodnom planu. Najznačajniji oblici saradnje na tom nivou su: 16 • . institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. konsultacija i pregovora 2. monetarne politike. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1.organizovanih na nivou jedinice TERITORIJALNE AUTONOMIJE. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. PREDMET tripartitne saradnje . reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju države. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države.Kao saradnja između tripartitnih subjekata na međunarodnom regionalnom planu Veliku ulugu tu ima Međunarodna organizacija rada i njene aktivnosti. poreske politike i socijalne zaštite.kao saradnja između javnih vlasti. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. • Subjekti tripartitnih odnosa na GRANSKOM nivou su resorno ministarstvo. udruženja poslodavaca i sindikalnih organizacija na globalnom međunarodnom planu . • Subjekti tripartitne saradnje na NACIONALNOM nivou su vlada . razvojne. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. penzionerskih asocijacija. mirno rešavanje KRS. Osim navedenih subjekata u pojedinim tripartitnim aranžmanima učestvuju i predstavnici potrošača. Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. ekoloških pokreta. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. poslodavaca i sindikata 4. Neformalne tripartitne konsultacije 2. Nefomalni kontakti između partnerskih strana TRIPARTITNA SARADNJA NA MEĐUNARODNOM PLANU može se dvojako posmatrati: . svojinske transformacije. povodom zaključivanja. zapošljavanja na nacionalnom. posredstvom tripart. radnih odnosa. U savremenim IO se povećao broj pitanja. socijalne politike. gransko udruženje poslodavaca i granski sindikat. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. politike nacionalnog budžeta. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. • Tripartitni odnosi na MEĐUNARODNOM planu se ostvaruju posredstvom Međunarodne organizacije rada i posredstvom drugih međunarodnih institucija. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . Ekonomska . Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. emigraciono populacione politike. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje.Tripartitni odnosi na nivou TERITORIJALNE AUTONOMIJE uspostavljaju se između organa TERITORIJALNE AUTONOMIJE. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata.

nakon okončanja štrajka. 17 .VRSTE LOKAUTA (str. a nezakonit ako je usmeren protiv zakonitog štrajka. Odbarmbeni lokaut je zakonit ako je usmeren protiv nezakonitog štrajka. 113. U neinstitucionalnim oblicima tripartizma mogu se uspostavljati razni vidovi međusektorske saradnje. a neretko i da bi izbegli troškove neracionalnog i neisplativog rada sa neštrajkačima. granski. Da bi lokaut bio zakonit . Preventivni. Urugvaja i Paragvaja • Organizacija Afričkog jedinstva TRIPARTITNA SARADNJA NA NACIONALNOM PLANU uspostavlja se: 1. Englesku. · Razlikovanje zakonitog i nezakonitog lokauta veoma je važno . njegovim učesnicima ili delu učesnika ne dopušta povratak na rad. Retorzioni se smatra nezakonitim sredstvima radne borbe. kako bi se na zaposlene izvršio pritisak da odustanu od svojih zahteva . delimičan. generalni 3. PREVENTIVNI LOKAUT smatra se izuzetkom od pravila po kojem se njemu pristupa tek po otpočinjanju štrajka. na međunarodnom nivou 4. Delimični lokaut se smatra zakonitim ako se pojavljuje kao protivmera nezakonitom štrajku . neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1. na nacionalnom nivou 2. na nivou jedinice TA 5. Brazila. da mu se pribegava povodom rešavanja interesnog spora. GENERALNI LOKAUT kao i LOKAUT NA NIVOU TA i LS više su teorijske nego praktične kategorije. na nivou poslodavca. lokaut suprotan obavezi očuvanja soc. U praksi gorovo da i ne postoje.mira ZAKONIT LOKAUT je onaj koji je u skladu sa važećim propisima i pojavljuje se kao protiv mera NEzakonitom štrajku u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. zbog pravnih posledica lokauta GRANSKI. Interese države u tim aranžmanima po pravilu. a ne poslodavca koji se za lokaut opredelio. ODBRAMBENI LOKAUT organizuje se u vreme štrajka u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. reprezentuju predstavnici resornih ministarstava. na nivou jedinice LS 6. da se izbegne neisplativ rad sa radnicima neštrajkačima 3.412) 1. Lokaut solidarnosti. tj . DELIMIČNI LOKAUT je privremeno zatvaranje dela preduzeća . Nezakonitim lokautom smatra se i „odbrambeni lokaut“ koji se pojavljuje kao protivmera zakonitom štrajku. na saveznom nivoi i nivou država članica TRIPARTITNA SARADNJA NA GRANSKOM NIVOU je karakteristična za Italiju.• EU • Tržište unije Argentine. Takvi su preventivni i retorzioni. Lokaut koji nije usmere protiv nezakonitog štrajka. RETORZIONI LOKAUT je takav lokaut gde poslodavac. LOKAUT SOLIDARNOSTI razlikuje se od ostalih vrsta lokauta po tome što se njime nastoje zaštiti prava i interesi drugog poslodavca. Španiju . Poslodavci se opredeljuju za ovaj lokaut da bi parirali akcijama štrajkača . Francusku. a poslodavac oslobodio obaveze da u uslovima neisplativog rada neštrajkačima isplaćuje pun iznos. tj onemogućavanja rada delu zaposlenih koji se nisu pridružili štrajkačima . NEZAKONITIM LOKAUTOM smatra se lokaut koji nije odbrambenog karaktera tj. zakonit je samo odbrambeni lokaut. da je usmeren protiv zaposlenih ili sindikata 2. Protivmera nezakonitom štrajku u kojem neučestvuju svi zaposleni kod poslodavca. Poslodavac se opredeljuje za preventivni lokaut u nameri da zaposlene primora da odustanu od stupanja u štrajk. odbrambeni i retorzioni lokaut 4. na granskom nivou 3. Zakonit i nezakonit 2. Reč je o lokautu kojem se pribegava u interesu jednog ili više sekundarnih poslodavaca . a ne u interesu primarnog poslodavca. da je odbrambenog karaktera. pod uslovom da njime nisu obuhvaćeni zaposleni u delovima koji su nastavili sa radom. Holandiju i druge evropske zemlje. Drugim rečima. a ne pravnog KRS 4.

57. misli se na „kolektivne ugovore koji se zaključuju kod poslodavca“. Prema zakonu o radu objavljuju se: 1. preko interneta i na drugi način.MEĐUSOBNI ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA IO (str.Srbije 3. da zakoni i drugi opšti akti doneti u R. koja je propisana kolektivnim ugovorom ili drugim aktom. odnosno dopunama. na oglasnim tablama poslodavaca. naročito u vezi sa ljudskim pravima i slobodama. „klauzula fleksibilnosti“. Međunarodnim radnim standardima smatraju se načela . Registracija se vrši kod ministarstva nadležnog za rad. ekonomskim i socijalnim pravima. Takodje . Izmene i dopune opšteg i posebnog kolektivnog ugovora Bliža pravila o načinu objavljivanja drugih kolektivnih ugovora i njihovih izmena i dopuna utvrđuju se sa tim kolektivnim ugovorima. Pod drugim kolektivnim ugovorima . a ogleda se u opštoj primenjivosti utvrđenih standarda. odnosno potvrđivanju Afirmaciji međunarodnog prava i međuanrodnih izvora prava umnogome doprinosi „Međunarodna organizacija rada“.72) S obzirom na to da značaj međunarodnog prava iz godine u godinu raste . u listovima koje izdaju poslodavci. Zbog svega toga nameće se zaključak da norme unutrašnjeg prava ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa normama međunarodnog prava. Da bi se normama međunarodnog prava obezbedila veća obaveznost pribegava se ratifikaciji . da se potvrđeni međunarodni ugovori i pravila međuanrodnog prava smatraju delom pravnog poretka R. Ti ugovori. raste i njegova pozicija u odnosu na unutrašnje pravo. socijalnojh sigurnosti i slično. Ovaj lokaut je nezakonit. norme i smernice o uslovima rada i zaposlenja. obaveza registracije se ne dovodi u pitanje za kolektivne ugovore koji se zaključuju na višim nivoima kolektivnog pregovaranja Bliža pravila o sadržini i postupku registracije kolektivnih ugovora propisuju ministar nadležan za rad. ne samo na nacionalnom planu nego i na internacionalnom planu. terorizam i sl. Izmene i dopune opšteg i kolektivnog ugovora Ragistraciji podležu svi kolektivni ugovori osim kolektivnog ugovora zaključenog kod poslodavca. Obavezi registracije podležu: 1. da li je menjan ili dopunjavan i na koje vreme zaključen i sl. Ta obaveza se ne propisuje uvek već proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora gde se insistira na uzdržavanju od upotrebe radikalnih sredstava radne borbe pre pokušaja mirnog rešavanja spornih pitanja. osim ukoliko partnerske strane drugačije odluče. 18 .281) Registracija kolektivnih ugovora u R. kojima se državiomogućava da preuzme onoliko obaveza koliko može da izvrši. To ministarstvo je dužno da o registrovanim kolektivnim ugovorima i njihovim izmenama . međunarodne zločine. Objavljivanje KU u našoj zemlji vrši se u „službenom glasniku Republike Srbije“. Da potrvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom R. njihove izmene i dopune mogu se objavljivati u drugim glasilima.REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. zaštitu čovekove sredine. kako bi se znalo u svakom trenutku da li određeni KU registrovan . a poslodavac snosi odgovornost za pričinjenu štetu. vodi urednu evidenciju. Opšti kolektivni ugovor 2. Poseban kolektivni ugovor 3. 2. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: 1. Za osvarivanje svojih ciljeva MOR koristi različite metode od koji su najpoznatiji „Međunarodni radni standardi“. Opšti kolektivni ugovor 2.Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. 7. Uvažavajući razlike u pogledu stepena ekonomske razvijenosti između zemalja i regiona dopušteno je korišćenje i tzv.Srbiji vrši se kod ministarstva nadležnog za rad. Poseban kolektivni ugovor 3.LOKAUT SUPROTAN OBAVEZI OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA podrazumeva pribegavanju lokautu na način koji je suprotan obavezi očuvanja socijalnog mira.Srbije. Univerzalnost je jedna od osnovnih obeležja međunarodnih radnih standarda .

Sa normativnog stanovišta 2. sa ustavom i zakonom • pravilnik o radu.8. primenjuju se odgovarajuće odredbe više pravne snage. primenjuju se pravila: 1. Veoma je važno da poslodavci obezbede to odsustvo kad god zatreba.MEĐUNARODNI ODNOS DOMAĆIH IZVORA PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. toku i okončanju postupka mirnog rešavanja spornih pitanja između poslodavaca i zaposlenih. odgovorno i profesionalno 3. TA i LS (str. Srbije 3.Ako ugovor o radu sadrži odredbe kojem se zaposlenom obezbeđuju manja prava nego u KU. da bi evidencija pila ažurirana. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNIH UGOVORA.LS moraju biti saglasni njihovim statutima. opšti akti organizacija kojima su poverena . Da svi opšti akti AP i Jed. Da postupaju nepristrasno 2. Sa poslodavačkog stanovišta 4. PRAVILNIKA O RADU i UGOVORA O RADU. posmatrana iz ugla IO. 2. Kolektivni ugovor niže pravne snage ne može da sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava od kolektivnog ugovora više pravne snage 2. PRAVA miritelja i arbitara su: 1. Pravo na naknadu troškova nastalih učešćem u rešavanju radnih sporova (1.75) Ustavom R. Međusobni odnos kolektivnih ugovora utvrđuje se zakonom ili najvišem (nacionalnom) KU. Sa stanovišta utvrđivanja minimalnih uslova rada i zaposlenja 5. ZAKONA. odluke i svi drugi opšti akti AP i jedinica LS moraju biti saglasni zakonu. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNOG UGOVORA . Saglasno principu hijerarhije pravni akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa pravnim aktom više pravne snage. da : • zakon ne može biti u suprotnosi sa ustavom • kolektivni ugovor . udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.357) DUŽNOSTI miritelja i arbitara su: 1.DUŽNOSTI I PRAVA MIRITELJA I ARBITARA (str. Pravo na nagradu za rad jer nisu stalno zaposleni u Agnciji za mirno rešavanje radnih sporova 2. Da svi podzakonski akti R. potpuna i dostupna zainteresovanim subjektima. Da se stalno obrazuju i stručno usavršavaju (aktivna uloga Agencije) 4. 2. To znači . Ova sredstva se obezbeđuju iz budžeta R. sindikata.2). Kolektivnim ugovorom niže pravne snage mogu da se utvrde veća prava i bolji uslovi od uslova utvrđenih KU više pravne snage 3. Sa aspekta mirnog rešavanja KRS Država i njeni organi 73. Da statuti. Pravo na neplaćeno odsustvo sa posla dok se vodi postupak mirnog rešavanja radnog spora.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA NA STRANI DRŽAVE.Srbije. ništavne su. primenjuje se KU 4. 3. KOLEKTIVNOG UGOVORA I PRAVILNIKA O RADU zasniva se na „principu hijerarhije“ i principu „povoljnosti za zaposlene“. 35.Srbije utvrđeno je: 1. MEĐUSOBNI ODNOS USTAVA.Odredbe ugovora o radu gde se radnicima propisuju manja prava nego što su u KU.187) Njihova uloga . Da agenciju redovno obaveštavaju o pokretanju. sa ustavom.. zakonom i kolektivnim ugovorom Princip povoljnosti za radnike podrazumeva da se aktom niže pravne snage ne mogu utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim aktom više pravne snage. političkih stranaka. Ako KU niže pravne snage sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih KU više pravne snage . opšti akti organizacija . aktuelan je iz više razloga: 1. Za kolektivni ugovor i ugovor o radu se primenjuju sledeća pravila: 1. Da postupaju savesno. Sa aspekta zapošljavanja 3. 3. 19 .Ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava nego što su u KU. Aktom niže pravne snage se mogu utvrđivati veća prava.Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom obezbeđuju manja prava od uslova u KU.

PODGRUPU. Ministar nadležan za rad odlučuje o reprezentativnosti sindikata kod poslodavca samo u slučaju: 1. Rešenje o reprezentativnosti sindikata za određenu GRANU. u skladu sa propisima 3. ***KOD POSLODAVCA*** POSTUPAK SE POKREĆE na zahtev sindikata čija se reprezentativnost utvrđuje. TA . a predstavnike sindikata i UP imenuje članovi socijalno ekonomskog saveta izabrani od RS i RUP. a vode se između sindikata i udruženja poslodavaca organizovanih na međunarodnom globalnom planu. Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova reprezentnosti: 1.. Protiv rešenja kojeg donese ministar se može voditi upravni spor. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u nadležnosti je poslodavca (za utvrđivanje sindikata kod poslodavca) ili ministra za rad (sindikat za teritoriju Srbije. Ako podnosilac zahteva u označenom roku otkloni nedostatke na koje je ukazano.. reprezentativnih sindikata i rep.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA NIVOU NA KOJEM NASTAJU (str. Ukoliko se ne donese takvo rešenje u roku od 15 dana ili ukoliko sindikat smatra da je donešeno na nezakonit način . 20 . da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva 2. Broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu evidencije koju vodi poslodavac. GRANU . TA . grupa . sastavljeno od po 3 predstavnika vlade Srbije.. Ukoliko nisu .. LS i grana.24. Obično se rešavaju mirno i značajan doprinos ima MOR. LS se objavljuje u službenom glasniku Republike Srbije. Ministar nije u obavezi da uvek postupi po preporuci Odbora. Ponekad se umesto rešenja donosi zaključak i to u slučajevima: a) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a prethodno se nije obratio poslodavcu b) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a da nije sačekao 15 dana u kojem je poslodavac dužan da se izjasni c) ako podnosilac zahteva u roku od 15 dana ne otkloni nedostatke u vezi sa dokazima o ispunjenju uslova reprezentnosti... dokaz o upisu sindikata u registar. ako sindikat kod poslodavca smatra da mu reprezentativnost nije utvrđena na zakonit Način. . sindikat je u obavezi da ta dokumenta dostavi u roku od 15 dana od kad je to Odbor zatražio. GRUPU. Poslodavac je dužan da dostavi taj podatak. Pored toga se podnosi i dokaz da mu poslodavac nije u propisanom roku utvrdio reprezentativnost. LS . 64. Odbor proverava i da li su svi podaci dostavljeni i da li su u skladu sa zakonom. Predstavnika vlade. podgrupa ili delatnost. odnosno da nije utvrđena na pravi način..143) Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata odvija se na način i po postupku koji je utvrđen „Zakonom o radu“. Rešenje koje ministar donese nemora da bude pozitivno...POSTUPAK UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. ***ZA R:SRBIJU.. Taj zahtev sadrži dokaze o ispunjenju uslova reprezenativnosti i izjavu lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata o broju članova. zahtev se smatra urednim. Na osnovu svega toga poslodavac odlučuje o zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca donošenjem rešenja.322) 1.. dokazi o ispunjavanju uslova u pogledu potrebnog broja članova. Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca je tripartitno telo . u skladu sa zakonom 2. DELATNOST*** Reprezentativnost ovih sindikata utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora. na predlog ministra imenuje vlada. sindikat se može obratiti „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca“ za zahtevom. AP. Može da traži od odbora da preispita svoj predlog o reprezentativnosti sindikata. O zahtevu se odlučuje rešenjem koje se donosi u skladu sa utvrđenim činjenicama. udruženja poslodavaca. SPOROVI KOJI NASTAJU NA INTERNACIONALNOM GLOBALNOM NIVOU su sporovi koji se vode povodom povrede i ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na širem međunarodnom planu . dokazi da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva odluči o zahtevu. Članovi odbora se imenuju na period od 4 godien. u skladu sa zakonom.

SPOROVI KOJI NASTAJU NA MEĐUNARODNOM REGIONALNOM PLANU jesu sporovi koji se povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na međunarodnom regionalnom planu vode između sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na područiju regije (dve ili više zemalja . korisnici poslodavčevih usluga i drugi subjekti. Ključna razlika je u stranama u sporu (odnose se na teritoriju LS) i delimično u predmetu spora ( nezadovoljstvo zaposlenih i njihovih organizacija. ministarstvo i drugi državni organi. SPOROVI KOJ NASTAJU NA NIVOU GRANE. 6. izuzetno učesnici. saglasno principu objektivne odgovornosti. EU). i koja se koriste u najtežim situacijama i koriste se i za nadoknadu štete bilo poslodavcima. poslovnim partnerima poslodavca i drugim eventualnim subjektima. Obično nastaju u delatnostima od opšteg interesima i rešavaju se mirnim putem . 37.pred sudom. u izuzetnom slučaju – učesnici štrajka .. Naspram kolektivnih prava stoje kolektivne obaveze. • za štetu pričinjenu trećim licima odgovara poslodavac. Građanskopravne posledice štrajka se mogu posmatrati u odnosu na poslodavca . Kolektivna prava zaposlenih su: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje 21 . • „fondovi solidarnosti“ su fin.402) Štrajk po pravilu dovodi do nastanka štete.SPOROVI KOJINASTAJU NA NIVOU POSLODAVCA su oni koji se vode između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca . TREĆA LICA su poslovni partneri poslodavca.poslodavac ima pravo na naknadu štete .sredstva koja prikupljaju udruženja poslodavaca . npr. i trećim licima AKO JE ŠTRAJK NEZAKONIT . duševne patnje. jer kolektivne obaveze proističu iz kolektivnog prava. Npr. između poslodavca i većine zaposlenih i poslodavca i saveta zaposlenih. IMOVINSKA šteta se sastoji od stvarne štete i izgubljene dobiti NEIMOVINSKA ili MORALNA je pretrpljeni strah. poslodavaca i udruženja) 7.209) Kolektivna prava i obaveze utvrđuju se zakonom. U tim sporovimma učestvuju i jedinice TA.odgovornost za štetu snosi organizator . U njima mmože učestvovati i vlada. 104. pa se poslodavca mora zadovoljiti delimičnim izmirenjem ZAPOSLENIM NEŠTRAJKAČIMA se može naneti šteta ukoliko se formira štrajkačka Straža i na taj način im se onemogući da da ostvare pravo na zaradu Tu štetu nadoknađuje organizator štrajka ..SPOROVI NA NIVOU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE umnogome podsećaju na sporove koji nastaju na nivou TA. GRUPE. SPOROVI KOJI NASTAJU NA NACIONALNOM NIVOU U njima učestvuju sledeće strane u sporu: • učesnici u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora • država (vlada ili ministrastvo) i sindikat (jedan ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i udruženje poslodavaca (jedno ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i sindikat i udruženje poslodavaca (jedno ili više) 4. Pošto je tu štetu teško utvrditi sud je prinuđen da angažuje veštaka. 3.SPOROVI KOJI NASTAJU NA NIVOU JEDINICA TA su sporovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora. koji će da proceni visinu te štete. Organizator obično nije u stanju da izmiri svu neimovinsku štetu . radnicima.KOLEKTIVNA PRAVA I KOLEKTIVNE OBAVEZE (str. GRAĐANSKOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. ili putem ekonomskog i drugog pritiska.2. PODGRUPE ILI DELATNOSTI su sprovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za GGPD. AKO JE ŠTRAJK ZAKONIT • poslodavac nema pravo na nadoknadu štete • ne odgovara za štetu pričinjenu radnicima neštrajkačima.. 5. u odnosu na zaposlene neštrajkače i u odnosu na treća lica. Pravo zaposlenih na sindikalno organizovanje podrazumeva obavezu poslodavca da svojim aktivnostima ne ometaju ostvarivanje tog prava. Ta šteta može da bude imovinske i neimovinske prirode.POSLODAVAC ima pravo na nadoknadu imovinske i neimovinske štete. povreda časti i ugleda. podzakonskim aktom i kolektivnim ugovorom. Iz ovog proizilazi da postoje kolektivna prava zaposlenih i poslodavaca.

***Autonomija sindikata u odnosu na POSLODAVCE i njihova udruženja 22 • • • • • • . samostalno opredeljuju pravce .samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture i njihovih organa i tela 2. jer se sindikati vrlo često suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava .samostalnost u vođenju kadrovske politike i imenovanju rukovodećih ljudi u njihovim organima i telima 3.. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: 1. instrumente i metode svoga delovanja i funkcionisanja Između sindikata i političkih partija mogu da se uspostave sledeći odnosi: 1. nevladne organizacije. Pošto se autonomnost države u odnosu na poslodavce i sindikat ne dovodi u pitanje treba još da se sagleda: 1) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na državu 2) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na političke stranke i druge subjekte 3) autonomija sindikata u odnosu na poslodavce ***Autonomija sindikata i posldavaca u odnosu na DRŽAVU se ogleda u organizacionom.njihovu finansijsku nezavisnost i materijalnu obezbeđenost u odnosu na političke partije. finansijskom i funkcionalnom smislu. da se između sindikata i političke partije uspostavi visok stepen saradnje.. bez dovođenja u pitanje autonomije u odnosu na njih. Sindikalne i poslodavačke organizacije treba samostalno da odlučuju kako će ostvariti svoje funkcije i štititi svoje interese i interese svog članstva. Bez autonomnosti sindikata i udruženja poslodavaca nema ni pravog socijalnog partnerstva niti uspešne tripartitne saradnje. Pod autonomijom sindikata u funkcionalnom smislu podrazumeva se samostalnost u njihovom delovanju i funkcionisanju. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: • samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture . 3. ***Autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na POLITIČKE STRANKE i druge subjekte I ova autonimja se izražava u organizacionom . Autonomija u funkcionalnom smislu pretpostavlja mogućnost socijalnih partnera da nezavisno od volje i mogućih uticaja političkih partija. Poslednjih godina javlja se tendencija „Ideologizacije sindikata“ tj.. finansijskom i funkcionalnom smislu. da sindikat bude potpuno podređen određenoj političkoj partiji.pravo na kolektivno pregovaranje pravo na participaciju pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova pravo na štrajk pravo na konsultovanje pravo na informisanje • pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.PRINCIP AUTONOMNOSTI (str. U ta pitanja ne može niko da im se meša: Ni država. Kolektivna prava poslodavaca: • pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova 10. ni verske zajednice.81) Ovaj princip je jedan od najvažnijih principa IO. Autonomija u finansijskom smislu je vrlo bitna. zato što imaju visok procenat istog članstva. zbog čega neretko pristaje na finansijsku pomoć države ili poslodavca i na taj način podređuje svoju poziciju. ni političke partije. • samostalnost u izboru njihovih organa i rukovodstva. Vraćanje sindikata izvornim ciljevima borbe za radnička prava i sve manje mešanje sa poolitikom i političkim partijama. • samostalno osnivanje sindikalnih i poslodavcčkih finansijskih fondova. koaliciji ili ideologiji 2.da pojedini sindikati i njihovo članstvo gaje određene simpatije prema političkim partijama. verske zajednice.

151) 23 . da li je saglasna da se spor rešava mirnim putem. 41. bilo zajednički . Ako se druga strana ne saglasi . Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja . Što se tiče opštenja između učesnika u postupku. tj. PRAVO NA LOKAUT Ostvarivanje tog prava dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća . Svaka strana u postupku snosi svoje TROŠKOVE POSTUPKA. Nastoji se da se što više pojednostavi tj. odnosno koji je pod kontrolom poslodavca često se naziva „žuti sindikat“. određuje ga direktor agencije. strane u sporu) po njemu se može postupati. Mirno rešavanje KRS se temenji na načlu dobrovoljnosti .233) Kolektivna prava poslodavaca su: 1) pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje 2) pravo na kolektivno pregovaranje 3) pravo na lokaut 4) pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova PRAVO NA UDRUŽIVANJE . Sindikat koji nije autonoman u odnosu na poslodavca . mada postoje slučajaevi kada se odstupa od tog načela.373) Postupak se pokreće PREDLOGOM koji se upućuje AGENCIJI . fabrike. onda se spor ne može voditi jer je u suprotnosti sa načelom dobrovoljnosti. Veza između stepena sindikalizacije i IO (str. POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA KRS (str. 79. agencija je dužna da ga zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavi drugoj strani u sporu sa molbom da se izjasni. Takva obaveza se utvrđuje zakonom. Ako predlog podnese jedna strana . radnje . tako u odnosu na državu PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Kolektivno pregovaranje ne odviaj se samo u interesu zaposlenih već i u interesu poslodavaca. zaduženog za pružanje pomoći stranama u KRS. kako bi se nastali spor rešio u korist poslodavca. Ako predlog sadrži minimum neophodnih podataka (predmet spora.KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA (str. kako u odnosu na zaposlene. Miritelj se bira iz imenika koji se vodi u republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Predlog za pokretanje postupka podnose strane u sporu . povodom KRS.Srbije. Obaveza učešća u pregovorima ne podrazumeva i obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora.Ova autonomija se izražava u organizacionom. međutim troškove uključivanja miritelja snosi republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova . a odnose se na delatnosti od opšteg interesa ili na delatnosti u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. Iz prava na kolektivno pregovaranje proističe i obaveza poslodavaca da učestvuju u pregovorima. poslodavac ima pravo da sam izabere u koje udruženje će se učlaniti i da li će se uopšte učlaniti . tj iz budžeta R.zasniva se na principu dobrovoljnosti . sporazumno određuju strane u sporu. 27.Poslodavci se udružuju da bi uspešnije štitili svoja prava i interese. PRAVO NA MIRNO REŠAVANJE KRS Mirno rešavanje KRS je i u interesu poslodavaca i u interesu zaposlenih. Opšteprihvaćeno pravilo je da je lokaut zakonit ako se pojavljuje kao odgovor na nezakonit štrajk. Može se zaključiti samo uz saglasnost strana. Lokautu se pribegava i zbog neiplativog rada sa radnicima neštrajkačima. u roku od 3 dana. ona je u nadležnosti ministra za rad. MIRITELJA . da nema komlikovnih pravila. službe ili drugog organizacionog dela preduzeća. da bi se na zaposlene izvršio ekonomski i drugi pritisak. koja svojom regulativom doprinosi nesmetanom odvijanju pregovaračkog procesa. pogona. bil pojedinačno. Za uspešno odvijanje pregovora zainteresovana je i država. finansijskom i funkcionalnom smislu.

Kulturne navike 12.danas oko 50% ŠVEDSKA 85% . 50% (stroge mere recesije) . stepen razvijenosti industrijskih odnosa 3.Ostavrivanje sindikalnih prava i sloboda . U nekim zemljama postoje i kombinovani modeli JAVNE institucije su najznačajnije . Povećanje broja zaposlenih žena (manje se interesuju za sindikat) 4. Drugi odgovarajući državni organi 4.333) U većini zemalja osnovane su institucije za mirenje posredovanje i arbitražu. Nova visokostručna zanimanja 11.Udeo neproizvodnih radnika u ukupnom broju radnika 5. Obrazovni nivo zaposlenih RAZLOZI SMANJENJA ČLANSTVA: 1. Fleksibilno radno vreme *** VELIKA BRITANIJA . privrednog i socijalnog zakonodavstva 6. skandinavske zemlje). PROCENAT sindikalno organizovanih radnika zavisi od sledećih faktora: 1. odnosno broja i procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat. BELGIJA 53% 66. adekvatnost radnog. Stopa nezaposlenosti 7. 65% . Osim njih u rešavanju sporova između poslodavca i zaposlenih učestvuju idržavni organi. Nadležni organi teritorijalne autonomije 5. U zemljama u kojima je procenat sindikalnog članstva visok socijalno partnerstvo dobro funkcioniše (npr.danas manje od 40% *** FRANCUSKA i SAD Danas oko 10% zaposlenih su članovi sindikata ***AUSTRALIJA -1921 godine .Smanjena potreba za radničkom solidarnošću 2. 24 . To su „službe za mirenje i posredovanje“ . Stepen sindikalizacije se stalno menja zavisno od društvenih. Ako je stepen sindikalizacije visok . organizovanost i opredeljenost sindikata 5.SPECIJALIZOVANE INSTITUCIJE se organizuju kao javne službe ili kao privatne službe za rešavanje KRS. sindikat uspešnije funkcioniše i efikasnije štiti prava i interese svoga članstva. Sudski organi 3.1979 godine. Manji udeo manuelnih radnika 3. „službe za mirno rešavanje radnih sporova“ . stanje ekonomske i socijalne politike 2. Povećan broj zaposlenih u uslužnim i neproizvodnim delatnostima 9. stanje socijalnog partnerstva 4. ekonomski . INSTITUCIJE za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih su: 1. 50% -1953 godine .INSTITUCIJE ZA REŠAVANJE KRS (str. Njihov položaj i uloga je uređena zakonom. 59% zaposlenih su bili članovi sindikata .Globalizacija 6.1985 godine. Naučni razvoj 10. odnosno službe za mirenje posredovanje i arbitražu 2. Povećan broj žena i intelektualaca 8. najrasprostranjenije i najkompetentnije institucije za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih. Institucije specijalizovane za rešavanje radnih sporova. Nadležni organi lokalne samouprave 1. DANSKA 75%. zaštita prava i interesa u velikoj meri zavise od stepena sindikalizacije. socijalnih prilika u društvu.

UPRAVNI SUD Upravni sudovi nadležni su za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima.neposredno USTAVNI SUD RADNI SUD je specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova. organizacijama i službama.DRUGI ODGOVARAJUĆI DRŽAVNI ORGANI . Rešavanje KRS rešavaju: . po pravilu reč je o pojedinim državnim organima .svode se na insistiranje kod drugih organa da ubrzaju postupak . Rešavanje radnih sporova prepušteno je opštinskim. U pojedinim zemljama postoji više vrsta radnih sudova (u Japanu tri vrste). organizacijama i službama) . a unutrašnjom preraspodelom poslova u vrhovnom sudu Srbije određen je broj sudija koji se bave ovim sporovima. parnični i gražanski sudovi. MEŠOVITE se retko osnivaju 2. odnosno njihov postupak je postao jednostavniji. Privremen inst.NADLEŽNOST SUDSKIH ORGANA U REŠAVANJU KRS (str. uglavnom neprofesinaolnog tipa pojavili su se u 19 veku. U njima najčešće postoje posebna veća.339) SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave zavisno od nivoa na kome je spor nastao. kojim uspevaju da preventivno utiču na smanjenje kolektivnih radnih sporova.RADNI SUD .neposredno USTAVNI SUD 3. efikasniji i ekonomičniji. Mogu biti stalne ili privremene. Za upravni sud se vezuje rešavanje individualni radni sporovi. odnosno strane u sporu. Imaju određene prednosti u odnosu na stalne zbog mogućnosti da se prilagodi prirodi.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . svremena na vreme. SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI Rešavanje kolektivnih radnih prava i interesa vrše i sudovi opšte nadležnosti tj. od slučaja do slučaja.UPRAVNI SUD . U opštinskim i okružnim sudovima konstituisana su posebna veća za radne sporove. složenosti problema. postupak rešavanja IRS i KRS . Sudovi opšte nadležnosti se organizuju na različite načine.SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. One se osnivaju po nastanku spornih pitanja najčešće posebnim sporazumom strana u sporu.SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . PRIVATNE institucije osnivaju učesnici u zaključivanju KRS. Javne institucije karakteriše i stalnost delovanja . mogu učestvovati i nosioci određenih funkcija.UPRAVNI SUD (nadležni za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima. izuzetno interesne KRS. Njihov rad se zasniva na principu tripartizma. okružnim i vrhovnom sudu Srbije. Rešavanje KRS rešavaju: . Ti funkcioneri imaju određena ovlašćenja a njihova karakteristika je: . Pored njih u rešavanju spornih pitanja . U postupcima pred ovim sudovima se „sporije stiže do pravde“ strane u sporu“ im se ređe obraćaju. USTAVNI SU 25 . izuzetno interesne KRS. One nastaju po pravilu u privatnom sektoru i fanansiraju ih strane u sporu tj osnivači.RADNI SUD (specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova) .„službe za mirenje. posredovanje i arbitražu“ . dok se rešavanje KRS obavlja u skladu sa pravilima posebnog pravnog režima.vezuju se za specifične situacije . Privremene institucije nastaju ad hoc za rešavanje KRS po potrebi.da se preuzimaju u cilju zaštite javnog interesa. Pojavom radnih sudova . na osnovu posebnog sporazuma ili odredaba iz kolektivnog ugovora.ona su veoma ograničena . Prvi oblici radnog sudstva . 67. Stalne institucije se osnivaju pre nego li nastane ikakav spor između strana . odeljenja i druge organizacione jedinice u kojima rade sudije za rešavanje RS.

postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom 26 . zato što nastavlja poslovnu saradnju sa primarnim poslodavcem. predmeta spora. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 6. da ne kupuju njegove proizvode odnosno da ne koriste njegove usluge dok se kolektivni radni spor ne razreši. Ustavni spor okončava se sudskom ODLUKOM koja može proizvesti dva različita dejstva: . vreme . Osim primarnog i sekundarnog bojkota važan je i bojkot do koga dolazi sporenjem dva ili više sindikata u vezi sa priznavanjem prioritetnog prava na zapošljavanje. međusobni odnos ustava.socijalnim i drugim pitanjima značajnim za radnopravni položaj zaposlenih. organi LS.Konstataciju neustavnosti (konstatuje se njihova potpuna ili delimična neustavnost) . zakona. koji se zbog bojkota nejgovih proizvoda morao iseliti iz Irske.Kasaciju neustavnih i nezakonitih akata (ukidanje ili poništavanje neustavnih ili nezakonitih podzakonskih propisa i drugih opštih akata) 107.Korisnika njegovih usluga Bojkot se smatra propratnom manifestacijom štrajka. Celokupno radno zakonodavstvo mora biti u skladu sa ustavom. Sudovi mogu biti: 4. kako bi se izdejstvovali određeni ustupci u korist zaposlenih. Pravo na inicijativu za pokretanje tog postupka ima svako pravno i fizičko lice. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 5. Princip ustavnosti i zakonitosti predpostavlja postojanje skladnog ustavopravnog sistema u kojem se jasno raspoznaju mesto. 21. • Ako se KRS rešava mirnim putem .138) Obaveze poslodavca u odnosu na sindikat su: 1) da sindikat redovno informiše o ekonomskim . Znači apeluje se na: . odnosno predstavniku sindikata. zavisno od vrste spora. OBAVEZA POSLODAVCA U ODNOSU NA SINDIKAT (str. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. a ostali radnopravni propisi – sa radnim zakonodavstvom. zavisno od vrste spora.Kupce njegovih proizvoda . Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . rešenja. obezbedi pristup informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti FORMALNO-PRAVNI ELEMENTI KRS (vidi pitanje 59) U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. Povreda principa ustavnosti pokreće se ustavni SPOR. Bojkot su akcije zaposlenih kojima se apeluje na poslovne partnere i klijente poslodavca da privremeno zamrznu poslovnu saradnju sa poslodavcem tj. organi TA. najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak za ocenu ustavnosti u našoj zemlji mogu da pokrenu: državni organi. izvršne i opšteobavezujuće.406) Reč bojkot datira iz 1880 godine i potiče od imena Džejms Bojkota .BOJKOT (str.Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Protiv primarnog zato što su zaposleni sa njim u sporu. strana u sporu i važeće regulative. Njegove odluke su konačne. odluka. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. Bojkot može da bude usmeren protiv primarnog ili protiv sekundarnog poslodavca. odnosno za položaj članova sindikata 2) da obezbedi tehničke i prostorne uslove za nesmetan rad sindikata 3) da sindikatu .Poslovne partnere poslodavaca . strana u sporu. pravna snaga. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. upravnika velikog poseda u Irskoj. predmeta spora. a protiv sekundarnog . sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . kao i sam ustavni sud. odnosno na angažovanje radne snage. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative.

da strane u sporu prihvataju arbitražnu odluku. vlade. a u POBOČNOJ LINIJI do 4.tu odluku može doneti i većina zaposlenih 2. Sporazumom strana u sporu Tim sporazumom se udovoljava barem delu štrajkačkih zahteva. stav 1 .da su zaposleni stupili u štrajk . ima određena prava koja nemaju nereprezentativna udruženja. Osim odluke suda.173) Udruženje poslodavaca ima svojstvo pravnog lica što znači da ima i pravnu i poslovnu sposobnost. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). u ratnim uslovima. miritelj . Ako se ni jedno sporno pitanje ne reši – tj.. Štrajk se može okončati: 1. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. predsednika države i drugih nadležnih organa. 32. u skladu sa zakonom i drugim propisom Udruženje kome je svojstvo reprezentativnosti utvrđeno . odnosno arbitar se može izuzeti iz postupka iz sledećih razloga: 1) Ako ZASTUPA neku od strana u sporu ili je u poslednjih 5 godina zastupao neku od strana u sporu 2) Ako je srodnik po krvi U PRAVOJ LINIJI do bilo kog stepena. Odlukom arbitraže Za takav način okončanja neophodne su sledeće pretpostavke: . neuspešno Do okončanja štrajka dolazi na različite načine: 1. 3) Ako je u RADNOM odnosu ili u ČLANSKOM odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje 2 godine 4) Ako je povezan sa stranam u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost. 3.• • Ako se KRS rešava u sudskom postupku.355) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova . OKONČANJE ŠTRAJKA (str.da su se strane u sporu saglasile da sporna pitanja rešavaju u postupku pred arbitražom . Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Sporazum o prestanku štrajka se sačinjava u pisamoj formi. Odlukom od organizatora štrajka . 4.da je arbitraža donela odluku o rešenju spornih pitanja . 27 .399) Organizatorima i učesnicima u štrajku nije u interesu da štrajk dugo traje. stepena neke od strana u sporu.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA I PRAVA REPREZENTATIVNOG UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. Ta prava su: 1) Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2) Pravo na učešće u rešavanju KRS 3) Pravo na učešće u radu tripartitnih institucija 4) Pravo na učešće u radu multipartitnih institucija 5) Druga prava u skladu sa zakonom 72. 101. Takve odluke se donosu u delatnostima od opšteg interesa. Rešavanjem samo nekih od tih spornih pitanja 3. odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu. Rešavanjem svih spornih pitanja 2.IZUZEĆE MIRITELJA I ARBITARA (str. Zahvaljujući tome ono može stupati u pravne odnose i poslove sa drugim subjektima Udruženje poslodavaca svojstvo pravnog lica stiče upisom u registar . štrajk se može okončati i odlukom ministarstva. neposredne ratne opasnosti. član 48 .. Odlukom o zabrani štrajka se obično propisuje „radna obaveza“. nego da za kratko vreme primoraju drugu stranu na ustupke. Odlukom suda ili drugog nadležnog organa Ovakva odluka se donosi u vanrednim situacijama.

49.. umanjuju im zaradu . 116. 28 .418) Osim lokauta postoje i drugi oblici pritiska na zaposlene. To su propratne manifestacije štrajka. onda ga određuje direktor agencije za mirno rešavanje radnih sporova. u ime poslodavca direktor . Po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj. EKOLOŠKIH POKRETA. Ako strane u sporu u određenom roku ne odrede miritelja. On je dugo zabranjivan . Pored štrajka postoje još i BOJKOT i ŠTRAJKAČKA STRAŽA. a u ime zaposlenih – predstavnik saveta zaposlenih koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Pri tome se ne insistira da to bude reprezentativna sindikat. ali o ovim razlozima moraju da povedu računa i arbitri i miritelji i da odmah obaveste direktora agencije jer je to njihova moralna i zakonska obaveza O izuzeću miritelja i arbitara odlučuje direktor agencije po obaveštenju ili nazahtev jedne od strana u sporu. a naročito onih koji su gotovo uvek spremni da organizuju štrajkove. postao dozvoljeno sredstvo radne borbe. Sporazum potpisuju . 87. Miritelj mora da se pridržava načela nepristrasnosti. Da bi takve pojedince primorali da napuste firmu . Znači. 36.ORGAN NADLEŽAN ZA MIRENJE I NJEGOV SASTAV (str. da predlažu donošenje odluka. predstavnici REGIJA. ne dopuštaju im da napreduju u poslu. OSTALI OBLICI EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA POSLODAVCA (str.386) Zaposleni su oduvek vršili pritisak na poslodavce kako bi ih primorali na određene ustupke u pogledu uslova rada i zaposlenja. To su ŠIKANIRANJE. Vremenom se pokazalo da je ŠTRAJK najefikasnije sredstvo za zaštitu prava i interesa zaposlenih. Uobičajna je praksa da se u ekonomsko-socijalnom savetu i drugim tripartitnim telim aobezbeđuju mesta za NEUTRALNE STRUČNJAKE. Članovi odbora z amirenje su ravnopravni stim što se uloga presedavajućeg u postupku uvek poverava miritelju. poslodavaca i države kao glavnih subjekata IO .207) Osim sindikata .. MALTRETIRANJE.prisustvovanje na sednicama (bez prava učešća u raspravi i odlučivanju) 82. odnosno za određene eksperte iz određenih oblasti. UDRUŽENJA POTRŠAČA . Ovakvi oblici pritiska na zaposlene NISU dopušteni.SPORAZUM O UTVRĐIVANJU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH (str. Kroz istoriju su poznate „Crne liste nepoželjnih“ Mnogi poslodavci vrlo su rešeni da se „oslobode“ nepoželjnih radnika. da učestvuju u raspravi i odlučivanju) 2. ali je krajem 19 veka i početkom 20. Odbor za mirenje broji tri člana.. Ako se okolnosti promene i zaključi se kolektivni ugovor kod poslodavca .REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PUTEM EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA ZAPOSLENIH (str.377) Postupak mirenja u KRS odvija se pred odborom za mirenje . PENZIONERSKIH I INVALIDSKIH UDRUŽENJA itd. Status tih subjekata je različit: 1.Obe strane mogu da podnesu zahtev za izuzeće. učestvuju i drugi odgovarajući subjekti. ako je osnovan sindikat (kakav god) ne može se potpisati ovakav sporazum. U njihovom radu mogu da učestvuju i predstavnici NACIONALNIH BANAKA. sporazum postaje suvišan. Takav odnos prema „nepoželjnim radnicima“ obespokojava ostale zaposlene . a o izuzeću se mora odlučiti 8 dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće. naknade zarada i druga primanja mogu se urediti „sporazumom poslodavaca i predstavnika zaposlenih“ To je moguće samo pod uslovom da kod poslodavca NIJE osnovan sindikat. proglašavaju tehnološkim viškom . sastavljenom u skladu sa principom tripartizma. OBESPRAVLJIVANJE i PROGANJANJE sindikalnih predstavnika i drugih boraca za prava zaposlenih. učestvovanje u raspravi (o pitanjima koja su na dnevnom redu . dok se miritelj bira sporazumno od strana u sporu. ravnopravan tretman (mogu da pokreću inicijative. povećavajući njihov strah od posledica koje ih mogu zadesiti ako učestvuju u tim aktivnostima.OSTALI SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.255) Zarade . Predstavnike strana u sporu samostalno određuju te strane . ali ne i odlučivanje) 3.obično ih postavljaju na radna mesta sa nepovoljnim uslovima rada.

U većini štrajkova dominiraju zahtevi za povećano zaradom. podzakonskih i drugih propisa o kolektivnim pravima. Sindikat je dužan da poslodavca informiše o aktivnostima vezanim za svoje osnivanje.Tesna povezanost štrajkačkih zahteva sa pitanjima koja su predmet spora Da bi štrajk bio zakonit . Reč je o sporovima koji ne nastaju samo povodom stvaranja novog prava nego i povodom revidiranja postojećeg prava. Iz tog razloga se često nazivaju „sporovi o reviziji prava“. podzakonskim aktima. udruženje poslodavaca kako bi se prihvatili štrajkački zahtevi 3. pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom. Ta obaveza se mora izvršiti 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu u registar. organizovan radi vršenja ekonomskog ili drugog pritiska na poslodavca. 20. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. Privremeni prekid rada zaposlenih 2. utvrđenih zakonom. tj da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru članova i predsednika sindikata.137) Sindikat se osniva „na način i po postupku utvrđenim opštima aktom sindikata“ Sindikat se upisuje u registar. poslodavac je dužan da taj iznos uplaćuje na račun sindikata. odnosno zakonskih . INTERESNI KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI nastaju povodom kolektivnougovorenog uređivanja zarada i drugih uslova rada. OSNOVNA OBELEŽJA ŠTRAJKA SU: 1.ŠTRAJK SA ZAUZIMANJEM PREDUZEĆA I ŠTRAJK SPORENJA (str. Članstvo u sindikatu se obezbeđuje potpisivanjem pristupnice .88. Organizovanju štrajka s emože pristupiti ako su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešavanje spornih pitanja. obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. 100. PRAVNI KOLEKTIVNI RADNI SPOR nastaje povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih radnih prava ili interesa. naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja.300) INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku zaključivanja. POD ŠTRAJKOM SE PODRAZUMEVA privremeni prekid rada zaposlenih . Sporovi povodom primene i tumačenja OBLIGACIONOG dela kolektivnog ugovora Normativni deo sadrži odredbe kojima se uređuju zarada.. PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PREDMETU SPORA (str. kolektivnim ugovorom. Bliža pravila o uslovima tog upisa određuje ministar nadležan za rad. Zaposleni ne može da bude u isto vreme član dva sindikata o čemu bi osim zaposlenog trebalo da vodi i sindikat 62.387) Štrajk je jedno od najsnažnijih . Sindikat se osniva radi zaštite prava i interesa zaposlenih i radi unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa svojih članova Sindikat se osniva bez posebnog odobrenja.398) 29 . Postoje dve vrste pravnih KRS: 1. Obligacioni deo sadrži odredbe kojima se uređuju odonosi između ugovornih strana. Sporovi povodom primene i tumačenja NORMATIVNOG dela kolektivnog ugovora 2.OSNIVANJE SINDIKATA I PRISTUPANJE SINDIKATU (str.Organizovano vršenje pritiska na poslodavca. izmena i dopuna i proširivanja dejstva kolektivnih ugovora o radu. način zaključivanja kolektivnog ugovora i izmene i dopune kolektivnog ugovora. najprimenjivanijih i najefikasnijih sredstava borbe kojima su se zaposleni vekovima koristili radi zaštite svojih prava i svojih profesionalnih i ekonomskih interesa. neophodno je da se štrajkački zahtevi odnose na pitanja koja su predmet spora. Zaposleni se ne može prisiljavati da pristupi sindikatu i kojem sindikatu će da pristupi Ako je zaposleni koji je član sindikata saglasan da mu se od plate odbija iznos na ime „sindikalne članarine“. ŠTRAJK (str. u cilju prihvatanja njihovih zahteva u vezi sa pitanjima koja su predmet spora. Mnogi zahtevi se odnose i na ostvarivanje političkih ciljeva . odnosno na udruženje poslodavaca. ali takvi štrajkovi nisu dopušteni.

ministar nadležan za rad može odlučiti da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u njegovom zaključivanju. a drugi sa poslodavcem. ali posle pribavljanja mišljenja socijalnoekonomskog saveta.Najavljeni i nenajavljeni . Prema dopuštenosti: zakonite i nezakonite 2. TA .da se obezbede jednaki minimalni uslovi rada i zaposlenja 30 .Učesnici takvog kolektivnog ugovora dužni su da započnu razgovore oko novog kolektivnog ugovora najduže 15 dana od dana davanja otkaza.OTKAZOM jednog ili više učesnika KU SPORAZUMOM o prestanku važenja kolektivnog ugovora zaključuje se u pisanoj formi. takođe bi trebalo registrovati i objaviti U slučaju davanja OTKAZA primenjuju se dva pravila: 1. Prema nivou: Kod poslodavca. Prema usmerenosti: primarni i sekundarni DRUGI KRITERIJUMI . Sporazum kojem prestaje važenje kolektivnog ugovora . U našoj zemlji to pitanje nije uređeno.PRESTANAK VAŽENJA KOLEKTIVNOG UGOVORA PRE ODREĐENOG ROKA (str. Ovaj štrajk je karakterističan obično za oblasti rudarstva. Prema ciljevima: profesionalni i politički 3.VRSTE ŠTRAJKOVA (str.275) Ukoliko postoje razlozi .279) Važenje kolektivnog ugovora može prestati i pre isteka vremena od tri godine na dva načina: 1. Štrajk sporenja podrazumeva privremeni prekid rada zaposlenih organizovan od strane sindikata u nameri da se na poslodavca izvrši pritisak da prilikom zapošljavanja novih radnika daje prednost kandidatima koji su članovi tog sindikata. Štrajk sporenja nije dopušteno sredstvo radne borbe. Opravdani razlozi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora su: 1.SPORAZUMOM svih učesnika KU 2.Štrajk sa zauzimanjem preduzeća se ogleda u privremenom prekidu rada u toku kojeg štrajkači ostaju na svojim radnim mestima kako bi onemogućili poslodavca da privremenim angažovanjem novih ljudi (Štrajkbrejkera) nastavi proces rada. 94.PROŠIRENJE DEJSTVA KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. 56. Specifičnost ovog štrajka je što sindikat učestvuje u dva spora. On tu odluku donosi na zahtev jednog od učesnika. a ne drugog sindikata.Većina zaposleni i manji deo zaposleni Štrajk upozorenja Štrajk solidarnosti Divlji štrajk Delimični štrajk Kategorijalni štrajk Štrajk sa zauzimanjem preduzeća Štrajk sporenja 52. na nivou jedinice LS .Kolektivni ugovor koji se otkazuje primenjuje se najduže 6 meseci od dana davanja otkaza 2. koji podleže obavezi registracije. Obično se organizuje kad poslodavac treba da organizuje veći broj radnika.Kratkotrajni i dugotrajni . odnosno kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj niskokvalifikovanih radnika. Jedan vodi sa drugim sindikatom . građevinarstva i poljoprivrede. Prema načinu manifestacije: Štrajkovi iznenađenja. kružne i tromboze 5. Smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici kolektivnog ugovora. Štrajk sa zauzimanjem preduzeća po pravilu se smatra nedopuštenim sredstvom radne borbe.393) 1. granske i generalne 4.

a da se na njega odnosi zabrana . vlasnika kapitala i građana u celini.veka kao reakcija na sindikalno organizovanje. države. PRIVREMENA ZABRANA ŠTRAJKA se izriče u vanrednim situacijama. Banke. podgrupi i delatnosti. Udruživanje poslodavaca funkcioniše na principu dobrovoljnosti. Poslodavac 2.grupi. Finansijske organizacije. Članovi PK mogu biti: Preduzeća. podgrupi ili delatnosti koje imaju uticaj na socijalnoekonomski položaj zaposlenih . odnosno strukvonom principu. grupi. Baveći se kolektivnim pregovaranjem IO doprinose objektivnom sagledavanjem i kritičkom preispitivanju njihovog materiajlnog i socijalnog položaja. LS itd. srednji i veliki preduzetnik. 31 .ZNAČAJ INDUSTRIJSKI ODNOSA (str. kao i na službenike u državnoj administraciji i to na svim nivoima.da se ublaže razlike u zaradama u određenoj grani. odnosno radno angažuje jedno ili više lica. Iako komore po pravilu nisu subjektiIO .2. ustanove.ZABRANA ŠTRAJKA (str. Razlikuju se mali. U pojedinim zemljama ta zabrana se odnosi i na pravosudne organe. 28. Vlasnici kapitala u privatnom sektoru su fizička lica . U Evropskom pravu privredne komore su obavezan oblik udruživanja. na posredan ili neposredan način izučavaju odnosi na radu i u vezi sa radom tj. TRAJNA ZABRANA ŠTRAJKA se najčešće odnosi na pripadnike oružanih snaga i policije . (samo pod uslovom da se primenjuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u grani. LS. radi potpunijeg ostvarivanja i efikasnije zaštite svojih prava i interesa. u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti. tj. PRIVREDNA KOMORA. u situacijama gde može doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. začažući se za rešenja koja na najbolji način štite prava i interese poslodavaca i zaposlenih . grupi. Poslodavačo organizovanje je zasnovano na teritorijalnom i granskom principu. Društveno-politički i pravni značaj IO.166) 1.389) Zabrana štrajka može da bude TRAJNOG ili PRIVREMENOG karaktera. a u javnom sektoru država. Izučavajući proces kolektivnog pregovaranja i metode rešavanja kolektivnih radnih sporova . TA . jedinice TA. teoretičari i istraživači u oblasti industrijskih odnosa kritički se odnose prema zakonskoj i drugoj regulativi. vaspitnim ustanovama. službu kontrole leta. Privredne komore se organizuju na terirorijalnom i granskom. a reše u javnom sektoru. Osiguravajuća društva i drugi subjekti. u pojedinim zemljamadopušteno im je da učestvuju u sistemu kolektivnog pregovaranja 4.SUBJEKTI IO NA STRANI POSLODAVCA (str. Privredna komora POSLODAVAC je pravno ili fizičko lice koje zapošljava . a što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju. Udruženje poslodavaca 3. dok se u anglosaksonskom pravu fakultativno osnivaju. Do privremene zabrane dolazi na osnovu odluke suda ili na osnovu drugog nadležnog organa. Odnosi od kojih zavisi materijalni i socijalni položaj zaposlenih. Poslodavac se pojavljuje u ulozi pravnog lica u obliku preduzeća ili drugog privrednog subjekta. Privremena zabrana ne može predugo trajati. automatski prestaje radni odnos. 90. UDRUŽENJE POSLODAVACA su asocijacije u koje stupaju poslodavci u privatnom sektoru .podgrupi i delatnosti) Prvi razlog se vezuje za proširenje opšteg kolektivnog ugovora Drugi razlog se vezuje za proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora koji je zaključen u grani . Zaposlenom kome se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku . Osnovna funkcija komora je da zastupaju i štite interese svojih članova. Po prestanku razloga zbog kojih je izrečena. prestaje i takva zabrana.19) Socijalni i privredno-ekonomski značaj IO proizilazi iz činjenice da se u okviu njih . Poslodavac je subjekat IO jer se javlja u ulozi učesnika kolektivnog pregovaranja i rešavanja kolekektivnog radnog spora. Prvi oblici udruživanja su se javili krajem 19.

2. Ako su zaposleni zaizta postali subjekat upravljačkog procesa .PRAVO NA IZRAŽAVANJE STAVOVA O BITNIM PITANJIMA IZ OBLASTI RADA (str.stručno usavršavanje miritelja i arbitara . motici. Štrajkačka straža se prepoznaje po: 1.408) Štrajkačka straža je propratna manifestacija štrajka koja se sastoji u okupljanju određenog broj azapolenih ispred ulaza u prizvodne hale. 5. pružanje zdravstvenih usluga. Radni moral se smatra složenom društvenom pojavom koju karakterišu potrebe.ŠTRAJKAČKA STRAŽA (str. 3.evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova . Preko saveta zaposlenih 3. Na direktan način Poslodavac bi trebao da sasluša predloge radnika . UČESNICIMA U štrajkačkoj straži učestvuju članovi sindikata – organizatora štrajka.232) Pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada je u tesnoj vezi sa drugim pravima . Ti stavovi se odnose na: organizaciju rada. što je u interesu društva u celini 68.vođenje imenika miritelja i arbitra . Od njenog delovanja u budućnosti se puno očekuje.IO na izvestan način utiču i na RADNI MORAL. načinu upravljanja ljudskim resursima.REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA (str. kao i lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca stim što mora da postoji razlog za njihovo učešće u straži. Posredstvom zajedničkih konsultacija 4. komunalnih usluga itd. konsultovanje i participaciju.348) Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana je „zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. ORGANIZATORU Štrajkačku stražu obično organizuje sindikat. razvojnim planovima i tehničko 32 .mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova . kao i na njihov interes da obustave rad. poslovne prostorije. strategiji poslovanja. Svoje stavove zaposleni mogu izražavati na različite načine: 1.odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara . Preko svojih predstavnika u organima uprvljanja 2.izbori miritelja i arbitara . 40. Da bi ŠS bila zakonita sredstva moraju biti dopuštena. izuzetno štrajkački odbor. Taj zakon je donešen 2004 godine. a agencija je počela sa radom 2005 godine. zadovoljstva i stavovi. prodavnice poslodavaca kako bi se ubeđivanjem i drugim sredstvima zaposleni neštrajkači i štrajkbrejkeri odvratili od rada da bi se na taj način izvršio pritisak na poslodavca da u postupku rešavanja KRS bude popustljiviji prema radnicima. odnosno ispred ulaza u proizvodne hale. ŠS se ne može organizovati na mestima koja ometaju saobraćaj.PIKETINŠKIM SREDSTVIMA Ta sredstva mogu biti : dopuštena ili nedopuštena.CILJEVIMA Cilj je da se neštrajkačima ukaže na razloge koji su doveli do organizovanja štrajka.druge poslove određene zakonom 108. od njih se spravom očekuje da „misle svojom glavom“ i da mogu da iznesu svoje mišljenje i stav. pogotovo sa pravom na informisanje .Učesnici mogu da budu i zaposleni koji nisu članovi tog sindikata . poslovne prostore. IO mogu doprineti u velikoj meri i jačanju i unapređenju SOCIJALNOG PARTNERSTVA.MESTU ORGANIZOVANJA Štrajkačka straža se obično organizuje ispred ulaza u krug poslodavaca. a en da ignoriše njihove stavove. 4. Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na: .

LS 1.SRBIJE . u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska Poseban pravni režim se vezuje za sporove koji nastaju u delatnostima od opšteg interesa. Ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca 3.319) 1. Takođe . odgovorno. Čovek je najveće blago svake organizacije. Sindikat u grani . Nezamislivo je da se u 21.372) a) Načelo dobrovoljnosti b) Načelo tripartizma c) Načelo nepristrasnosti NAČELO DOBROVOLJNOSTI ogleda se u činjenici da su strane u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora. mogu se rešavati mirnim putem. U sastavu „odbora za mirenje“ je po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj koga strane u sporu sporazumno određuju . On podrazumeva primenu uobičajnih tj.veku od zaposlenog traži samo da radi i da ćuti. Ako se većim delom finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora 4. klasičnih pravila za rešavanje spornih pitanja između poslodavca i zaposlenih. KRS koji se rešavaju po pravilima opšteg pravnog režima . podgrupi ili delatnosti. POKRAJINE. nepristrasno. NAČELO NEPRISTRASNOSTI proističe iz obaveze miritelja da postupa savesno. POSEBAN PRAVNI REŽIM Opšti pravni režim vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova u privatnom sektoru. kao i spoovi koji nastaju u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi 33 . Izražavanje radničkih stavova u interesu je i poslodavca i zaposlenih. pokrajine i LS. a ako ga ne odrede oni dodeljuje ga „agencija“. 2.Sindikat u grani. 63.141) OPŠTI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA 1. sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca 2. Njegovi fizički i intelektualni potencijali su ogromni. grupi.Srbije . 78. U tim delatnostima je obavezan pokušaj mirnog rešavanja KRS. u skladu sa zakonom o radu 5. podgrupi i delatnosti koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani.tehnološkom sistemu organizacije.REPREZENTATIVNOST SINDIKATA (str. 23. NAČELO TRIPARTIZMA karakteriše činjenica da u postupku rešavanja KRS učestvuju tri subjekta – strane u sporu i miritelj. podgrupi i delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. grupi. strane su slobodne da odluče o učešću „miritelja“ u kolektivnom pregovaranju. Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2. Ako je na propisan način upisan u registra POSEBNI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA *** Reprezentativni sindikat KOD POSLODAVCA 1.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PRAVNOM REŽIMU PO KOJEM SE REŠAVAJU (str.OSNOVNA NAČELA MIRNOG REŠAVANJ A KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. ODSTUPANJE OD NAČELA DOBROVOLJNOSTI vezuje se za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg interesa. grupi. Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica. OPŠTI PRAVNI REŽIM 2. Sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. Kod poslodavca mogu da deluju više sindikata sa svojstvo reprezentativnosti *** Reprezentativni sindikat na teritoriji R.

Te delatnosti su: Vodoprivreda.Srbije. sindikat osnovan za . 34 . prehrambene delatnosti.Poslodavac ima pravo na umanjenje zarade štrajkačima .Nemaju prava na zaradu tokom štrajka .252) Učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora opredeljuju NIVO na kome se ugovor zaključuje i OBLAST u kojoj se zaključuje.U slučaju profesionalnog oboljenja koje je nastupilo pre otpočinjanja štrajka onda zaposleni može da se koristi pravima iz socijalnog osiguranja. granu. 103.Poslodavac Kolektivni ugovor kod drugog poslodavca zaključuju: 1.// . . To se najčešće odnosi na vojsku i policiju. U tim delatnostim je neophodno i obezbediti minimum procesa rada za vreme štrajka. U zaključenju tog kolektivnog ugovora može učestvovati i više reprezentativnih ili udruženih sindikata na jednoj strani i više reprezenatativnih udruženja poslodavaca na drugoj strani Učesnici u zaključivanju POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA određuje se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1. u pogledu najave. Pravila posebnog pravnog režima primenjuju se u slučaju rešavanja sporova putem štrajka i drugih oblika pritiska.. podgupu ili delatnost (rep.Poslodavac 2.život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera.. trenere i stručnjake u sportu ( --.Poslodavac ne može da raskine ugovor o radu . grupu. osim u delatnostima od opšteg interesa..) Učesnici u zaključivanju KOLEKTIVNOG UGOVORA KOD POSLODAVCA određuju se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1. . U oblasti umetnosti i kulture (rep.udruženje posl.400) U SLUČAJU ZAKONITOG ŠTRAJKA Zaposleni: ..Povreda zaposlenog u toku štrajka se ne smatra povredom na poslu . teritorijalnu jedinicu TA ili LS ( . zdravstvena zaštita.// ---. elektroprivreda.Poslodavac nema pravo da angažuje nove radnike dok radnici štrajkuju..REŠAVANJE KRS U PARNIČNOM POSTUPKU (str.Reprezentativni sindikat kod polodavca 3.Imaju prava na dečiji dodatak . . Javna preduzeća ili 2.Osnivač 2. i rep.. Za potrebe drugih poslodavaca Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe su: 1. srazmerno izgubljenoj dobiti poslodavca 47. otpočinjanja.381) Određene vrste KRS se mogu rešavati u parničnom postupku tj.poslodavca) 5. U tom smislu treba istaći da u pojedinim delovima javnog sektora upotreba radikalnih sredstava borbe nije dopuštena.. U SLUČAJU NEZAKONITOG ŠTRAJKA . Za sportiste . Javna preduzeća i javne službe (osnivač-ovlašćeni organ i rep. UČESNICI U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.Poslodavac ima pravo da otkaže „ugovor o radu“.itd. Učesnici u zaključivanju OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA su reprezentativno udruženje poslodavca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju R.godišnji odmor se smanjuje srazmerno vremenu provedenom u štrajku. u postupku pred sudom. ) 2.Reprezentativni sindikat kod poslodavca 85. tj . Inače ostavrivanje prava na štrak u takvim delatnostima se odvija pod najstrožim uslovima .sindikat 4.RADNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str.) 3.. saobračaj.Imaju sva prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima .. odvijanja i okončanja štrajka. sindikat i rep udr.

su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. Ekonomska . obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. U delatnostima od opšteg interesa štrajk se najavljuje najmanje 10 dana pre početka štrajka dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. granskom ili međunarodnom planu. 30. PREDMET TRIPARTITNE SARADNJE (vidi pitanje br. pod uslovom da pre toga nije stavljeno van snage. Protiv pravosnažne preude u drugom stepenu se može izjaviti revizija u roku od 30 dana. mirno rešavanje KRS. STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE O PROŠIRENJU DEJSTVA I ODLUKE O IZUZIMANJU OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.14) PREDMET tripartitne saradnje .Pravila z anjihovo rešavanje utvrđena su u „Zakonu o parničnom postupku“. Sa druge strane u sporu mogu da budu poslodavac ili udruženje poslodavaca.REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. razvojne. socijalne politike. Postupak se okončava donošenjem presude. To je u nadležnosti Ministra za rad i on to čini u formi odluke. pod uslovom da ranije nije stavljena van snage Odluka o izuzimanju od primene KU sa proširenim dejstvom prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. 92. Organizator štrajka dostavlja poslodavcu odluku o stupanju u štrajk najkasnije 5 dana pre početka štrajka ili 24h pre početka štrajka upozorenja. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana od dana donošenja presude. Odluka o proširenju dejstva KU prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. Ove dva odluke se moraju objaviti u „službenom glasniku“. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje..ako se parnični postupak vodi povodom spora o reprezentativnosti sindikata ili UP sud je dužan da vodi računa i o odredbama „zakona o radu“ kojima su propisana pravila za utvrđivanje njihove reprezentativnosti. upravljanja nacionalnim bankama itd. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. Sporovi koji nastaju u postupku izmena i dopuna kolektivnih ugovora 3. svojinske transformacije. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata 4. Može se voditi samo u slučaju da jedna od strana bude reprezentativni sindikat. poreske politike i socijalne zaštite. monetarne politike. emigraciono populacione politike. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. 35 . Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti udruženja poslodavaca . Rešavanje KRS u parničnom postupku se zasniva na načelu hitnosti. Sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora 2.. 54. verovatno će pokušati da još jednom privoli radnike da sporna pitanja reše mirnim putem • Najavu štrajka treba shvatiti kao signal upućen drugoj strani kako bi se još jednom razmislilo o zahtevima zaposlenih • Najava štrajka može da se tretira i kao poslednja opomena Obaveza najave štrajka propisuje se zakonom ili KU.NAJAVA ŠTRAJKA (str. Zakonom j epropisano da se parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu rešavati: 1. radnih odnosa. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti .169) Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativno ako za to ispunjava sve propisane uslove. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske.277) Odluke o proširenju dejstva KU i odluka o izuzimanju od primene KU mogu se staviti van snage ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih su doneti. politike nacionalnog budžeta.391) Cilj najave štrajka je višestruk: • Kad poslodavac sazna da se priprema štrajk . Parnični postupak se pokreće tužbom. a protiv presude se može izjaviti žalba.. U savremenim IO se povećao broj pitanja. zapošljavanja na nacionalnom.

LS. 4.CILJEVI ORGANIZOVANJA ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str.409) Primarni cilj je da se odvraćanjem neštrajkača . Pridobijanje podrške javnog mnjenja 110.Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2.Povodom sporenja dva ili više sindikata o priznavanju prava na obezbeđivanje nedostajuće radne snage. 109. Po pravilu registruje se kod organa gde je i registrovan KU čije se važenje produžava. Komisija ima 6 članova. Ukoliko se vremensko važenje ne zna ili se ne želi ograničiti tad se zaključuje na NEODREĐENO vreme. Jačanje partnerske pozicije sindikata ili zaposlenih u odnosu na poslodavca 2. Da nije osuđivan na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za tu funkciju 5.410) 1. VRSTE ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str. To je pravilo opšteprihvaćeno u svetu. Drugi ciljevi: 1. U R.. Oglas objavljuje agencija . 93. Da ima visoku stručnu spremu 3. odnosno štrajkbrejkera od rada . radi obaveštavanja javnosti. podgrupi i Delatnosti 3. LS. 5. USLOVI ZA IZBOR MIRITELJA I ARBITARA I POSTUPAK ZA NJEGOV IZBOR (str..Da je dostojno dužnosti miritelja Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa .Udruženje poslodavaca je reprezentativno ako: 1. Odluka se smatra donetom ako za nju glasa 2/3 članova komisije. svaki član komisije može biti predsednik.Ako je u njeg aučlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na tritoriji R... 70.Srbije.. TA . Zakonita i nezakonita 2. grani.Srbije. Izbor između kandidata vrši „komisija za izbor miritelja i arbitara“.278) Kolektivni ugovor čije se vremensko važenje unapred zna ..VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. Povodom zahteva sindikata da ga poslodavac prihvati za jedinog pregovaračkog partnera u sistemu Kolektivnog pregovaranja 4. na poslodavca izvrši dodatni ekonomski pritisak kako bi se spor rešio što povoljnije za zaposlene. Ako su učesnici KU opredeljeni za produžetak KU to moraju učiniti 30 dana pre isteka važenja ugovora. Odluka o izboru miritelja i arbitara se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave na oglas . Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i potpisuju ga ovlašćeni predstavnici . poslovnih partnera i klijenata poslodavca o poslodavčevom izbegavanju da zaključi KU sa sindikatom 3. i po dva predstavnika sindikata i UP koje imenuje socijlano-ekonomski savet.392) Zaposleni . po pravilu . 55..349) Miritelj i arbitar moraju da ispunjavaju sledeće uslove: 1. Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa 4. Da je državljanin Srbije 2. Predsednik se bira između svih članova tj. ne mogu organizovati štrajk pre nogo iskoriste sve raspoložive mogućnosti za mirno rešavanje spornih pitanja. Prema broju učesnika u njihovom sastavu. GGPD Reprezentativnost udruženja poslodavaca utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora za utvrđivanje reprezentnosti.Srbiji kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme . Jačanje osećaja solidarnosti kod zaposlenih 3. Dva predstavnika vlade koje imenuje vlada. 36 . na period od tri godine. PRETHODNI POKUŠAJI MIRNOG REŠAVANJA SPORNIH PITANJA (str. grupi..Ako poslodavci koji su njegovi članovi zapošljavaju najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. zaključuje se na ODREĐENO vreme. TA.

Zakonom 2. briga o međunarodnim standardima se poverava tripartitnim institucijam opšte nadležnosti. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Uz pomoć tripartitne komisije specijalno ustanovljene za pitanje MOR-a 2. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. povodom zaključivanja. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. 37 . U tim pregovorima učestvuju odgovarajući državni organi koji će da ponude predlog za rešavanje spornih pitanja.Takva obaveza je propisana i kod nas . Uredbom ili drugim podzakonskim aktom 3. Nefomalni kontakti između partnerskih strana 16. Putem prepiske U zemljama u kojima nije osnovana komisija za saradnju sa MOR-a . Uz pomoć tripartitnih institucija koje imaju OPŠTU nadležnost u oblasti ekonomsko socijalne politike i radnih odnosa 3. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. udruženja poslodavaca i sindikata najveći značaj imaju tripartitne institucije. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Strane u sporu se mogu sporazumenti da se u takvo rešavanje uključe i sindikati i udruženja poslodavaca kao ipredstavnici države. posredstvom tripart. INSTITUCIONALNA PODELA TRIPARTIZMA (vidi pitanje 14) Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. Aktom ministra nadležnog za rad 4. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja.INSTITUCIONALNE FORME TRIPARTIZMA (116) Za uspešno funkcionisanje saradnje između države. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. Voljom tripartitnih subjekata 5. Takva saradnja se može ostvariti na više načina: 1. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. Neformalne tripartitne konsultacije 2. Ako se štrajk najavljuje u delatnostima od opšteg interesa . odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. obaveza strana usporu je da prethodno pokušaju spor da reše mirnim putem . Aktom ekonomsko-socijalnog saveta Tripartitne institucije mogu biti trajnog ili privremenog karaktera. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da od dana najave štrajka i za vreme štrajka nastali spor pokušaju da reše mirnim putem. Tripartitna tela se OSNIVAJU na razlićite načine: 1. konsultacija i pregovora 2. poslodavaca i sindikata 4. Uz pomoć tripartitnih tela koja imaju POSEBNU nadležnost za određene oblasti iz domena tripartitne saradnje 4.

Postoje 4 vrste takvih tela: 1. Kod nepovoljnih odredaba za radnike se primenjuje princip o automatskoj ništavnosti. PRINCIP POVOLJNOSTI ZA ZAPOSLENE (str. Pravo na plaćeno odstustvo radi obavljanja sindikalne funkcije. umesto predstavnika države učestvuju i predstavnici njihovih nadležnih organa u skladu sa zakonom. Osnivaju se voljom sva tri partnera kao i odlukom ekonomsko socijalnog saveta. To znači .Tripartitna tela u oblasti monetarne politike Privremena tripartitna tela prestaju da rade po okončanju posla zbog kojeg su osnovana.Trajna tripartitna tela osnivaju se u cilju uspostavljanja i negovanja trajnih oblika tripartitne saradnje . U radu tripartitnih tela učestvuju i neutralni eksperti 22. Kolektivnog ugovora .139) Sindikalni predstavnik ima sledeća prava: 1. Kolektivnog ugovora zaključenog na višem i onog zaključenog na nižem nivou. 3.Ekonomska i socijalna politika 2.Radnih odnosa. Za izradu nacrta drugih opštih akata 17. onda on ima pravo na: a) 40h plaćeno mesečno + po jedna čas na svakih 100 članova b) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200h 2. Ustava.132) Ovaj princip se smatra jednom od najznačajnijih tekovina radničkog pokreta. Za izradu nacrta zakona 4. LS . Taj princip posebno dolazi do izražaja pri sagledavanju odnosa između: 1. 18. Stalna tripartitna tela se mogu razvrstavati prema oblastima u kojim deluju a to su : 1. udruženja potrošača itd. mogu se propisivati veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Međutim ako ti ugovori nisu zaključeni .SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. 3.SINDIKALNI PREDSTAVNIK I NJEGOVA PRAVA (str. Njime se zaposlenima garantuje primena pravila po kome se aktima niže pravne snage ne mogu propisivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenim akom više pravne snage. Ako ovi ugovori nisu potpisani onda ima pravo na 50% plaćenih časova u odnosu na zakonom propisane plaćene časove rada predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije. Prava i interese zaposlenih može da reprezentuje: -Sindikat -Savet zaposlenih -Većina zaposlenih -Štrajkački odbor Prava i interese poslodavaca -Sami poslodavci -Udruženja poslodavaca Na nivou TA. zakona i drugih akata kojima se uređuju IO 2. Tu su još i drugi predstavnici udruženja penzionera.135) Subjekti industrijskih odnosa su nosioci određenih prava i obaveza odnosno nosioci određenih interesa. Za određena istraživanja 2. odnosno radi obezbeđivanja međupartnerske saradnje na duži rok. u skladu sa KU ili Sporazumom poslodavca i zaposlenog. da se kolektivnim ugovorom zaključenim na bilo kom nivou. Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u svojstvu predsednika podružnice ili člana organa sindikata u skladu sa KU ili sporazumom poslodavca ili zaposlenog. ekoloških pokreta. politike zapošljavanja i emigraciono populacione politike 3. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme kolektivnog pregovaranja ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje ili ako je član odbora za kolektivno pregovaranje 38 . Za izradu odgovarajućih studija 3. pravilnika o radu i ugovora o radu.

-Sporovi pred odborom za mirenje. Prekršajna odgovornost se ne odnosi samo na organizatore i učesnike nezakonitog štrajka već i na poslodavce. -sudom. 61. ako zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem . -izemđu učesnika u zaključivanj KU Prema organima koji ih rešavaju: 1. -između poslodavaca. -između LS i sindikata odnosno UP. NOVČANE KAZNE se mogu izreći ako poslodavac . novčane i druge kazne. -na nivou poslodavca 105. -arbitražnom 3. pravilnikom o radu i ugovoru o radu. 5. Upotrebi prinudu radi okončanja štrajka 4. -drugom odgovarajućem postupku Prema pravnom režimu po kojem se rešavaju: • Opšti • posebni Prema nivou na kome nastaju: 1. VRSTE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. 4. -jedinica LS. 3.regionalnom. -Međunarodnom globalnom. Sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku 3.4. 39 . Ne obezbedi minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa 2. odnosno sankcije. -arbitražom. pred arbitrom ili pred sudom 5. 2. 3. -između poslodavaca i saveta zaposlenih 8. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja . -sudskom i 4. -između poslodavaca i većine zaposlenih 7.UPRAVNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. -između države i sindikata odnosno UP. 4.404) U pravu većine zemalja protiv pravne radnje organizatora nezakonitog štrajka i učesnika takvog štrajka smatraju se prekršajima za čije izvršenje se mogu izreći zatvorske. 2.300) Prema predmetu spora : Interesni i pravni Prema stranama u sporu: 1. -drugim nadležnim organom Prema postupku u kojem se rešavaju: 1. -između AP i sindikata odnosno UP 6. Predvidi povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku Ako se štrajkom ugrozi javni red i mir nadležni državni organ može privremeno zabraniti organizovanje štrajka i naložiti radnu obavezu ili preduzeti druge mere kojima bi se obezbedilo minimum procesa rada. Ako odsustvuje sa rada zbog učešća u kolektivnom pregovaranju ili zbog zastupanja zaposlenog. -granaGPD. -Između sindikata. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa KU. 2. 7. odnosno odgovorno lice kod poslodavca: 1. 2. -jedinica TA. 5. 3. 6. -međ. -nacionalnom. -U postupku mirenja. 4.

kao i poslovi neophodni za izmirivanje međunarodnih obaveza R. vođa ili učesnik nezakonitog štrajka * Neophodno je da je radnja izvršenja počinjena sa umišljajem. inspirator. a ako tako ne postupe miritelj ima pravo da samostalno donese preporuku.Krivično delo ZLOUPOTREBE PRAVA NA ŠTRAJK Krivično delo povrede prava na štrajk se pojavljuje u dva oblika: Izvršilac prvog oblika krivičnog dela može da bude svako lice koje upotrebom sile .379) Doneta preporuka nije obavezujuća za strane u sporu. Sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja ako se njime rešava KRS nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje ili povodom ostvarivanja prava na štrajk. Miritelj i strane u sporu moraju da odrede po jednog predstavnika za odbor za mirenje. Preporuka se daje u pisanoj formi sa obrazloženjem. Miritelj je dužan da raspravu zakaže u roku od tri dana od dana prijem predloga za pokretanje postupka i prateće dokumentacije o predmetu spora. ako predmet spora nije vezan za kolektivni ugovor . 81.Srbije. 84. 106. 83. Miritelj uvek presedava odborom za mirenje. sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja. Preporuka se smatra donetom ako su za nju glasali svi članovi odbora.Sindikatu koji nezakonit štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa . * Kao izvršilac se pojavljuje organizator. sporazum o rešenju spora postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Krivično delo zloupotrebe prava na štrajk postoji ako je štrajk organizovan na protivzakonit način i ako ga prate naročite opasnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi. Međutim . Neprihvatanje preporuke podrazumeva obavezu navođenja razloga za takvo postupanje. Agencija na predlog miritelja može objaviti preporuku i razloge za njeno neprihvatanje. ucenom ili na drugi način sprečava zaposlene da ostvaruju pravo na štrajk. Ovo niej u skladu sa načelom dobrovoljnosti ali je legitimno.PRAVNE POSLEDICE PRIHVATANJA ODNOSNO NEPRIHVATANJA ODLUKE ODBORA ZA MIRENJE (str. Po okončanju postupka mirenja miritelj zaključuje raspravu i sa drugim članovima odbora za mirenje donosi preporuku o načinu rešavanja KRS. POSTUPAK MIRENJA Postupak mirenja se odvija u skladu sa načelom hitnosti. Članovi odbora su dužni da preporuku donesu pet dana od dana zaključenja rasprave.KRIVIČNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. Neophodno je da postoji „direktni umišljaj“ Izvršilac drugog oblika krivičnog dela je poslodavac.376) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova strane u sporu su dužne da sporna pitanja rešavaju po pravilima utvrđenim tim zakonom.Krivičnog dela POVREDE PRAVA NA ŠTRAJK . a krivično delo je otpuštanje učesnika štrajka sa posla ili drugih mera kojima se povređuju njihova prava. Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da te razloge saopšti 3 dana od dana dostavljanja preporuke . • Da se radnja izvršenja krivičnog dela ne može kvalifikovati kao neko drugo krivično delo. On otvara i vodi raspravu. 40 . pretnjom . Ako se strane u sporu opredele za njeno prihvatanje dužne su da zaključe „sporazum o rešenju nastalog spora“. Objavljivanje se vrši sredstvima javnog informisanja sa ciljem da javnost sudi o preporuci. Za ovo krivično delo neophodno je da se ispune sledeći uslovi: • Da je štrajk organizovan na nezakonit način • Da tako organizovan štrajk prate naročite okolnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima.405) Pravi se razlika između: . prevarom. Dealtnostima od opšteg interesa smatraju se delatnosti za odbranu i bezbednost republike srbije. KOLEKTIVNI RADNI SPOR U DELATNOSTIMA OD OPŠTEG INTERESA (str. može se uskratiti pravo na isključivo predstavljanjeprava i interesa zaposlenih. Ako se predmet spora vezuje za kolektivni ugovor .

javni 4..Pregovaračke strane 3.Kolektivni ugovor KOD POSLODAVCA Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovor za određenu granu.PREDMET I OBLIK KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. Miritelj ima OBAVEZU da: 1. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuje se između poslodavca i reprezentativnog sindikata kod poslodavca Pored njih postoje još: 1. bude nepristrasan 46.. . Predlog sadrži podatke: 1. proizvodnja prehrambenih proizvoda. odsustvima i drugim uslovima rada.250) 1. ptt-a. Druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca. dužne su da – u roku od tri dana od dana nastank akolektivnog radnog spora – agenciji za repavanje radnih sporova podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja spornih pitanja.375) PREDLOG za uključivanje miritelja u kolektivne pregovore podnose strane .U pitanju su delatnosti koje se obavljaju u oblasti: vodoprivrede. prisustvuje pregovorima 2. Prema vremenu na koje se zaključuju: . odgovornosti iz radnog odnosa .procesni 45. itd. agencija dostavlja celokupnu dokumentaciju drugoj strani sa molbom da u roku od tri dana odgovori da li prihvata učešće miritelja u pregovorima.Vrstu kolektivnog ugovora 2..na neodređeno 2. OPŠTI kolktivni ugovor 2. 80.POSEBNI kolektivni ugovor 3. naknadi zarade i drugim primanjima .249) Kolektivni ugovor je autonomni opšti akt kojim se uređuju: 1. obaveze.. pruža stručnu i drugu pomoć pregovaračkim stranama odnosno učesnicima u postupku 4. saobraćaja. Pravna priroda njegovih normi . Međusobni odnosi učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora 4.Kolektivni ugovori o zaradi .materijalni . zdravstvene zaštite.Sektoru u kome se zaključuju: . Obligacioni deo kolektivnog ugovora 41 . odnosno povodom radnog odnosa 2.Učešće i uloga miritelja u kolektivnom pregovaranju (str. podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju republike Srbije.privatni . grupu . odnosno za sindikat i udruženje poslodavaca Kolektivni ugovor sadrži obligacionopravne i normativnopravne odredbe. U tom slučaju direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak. prosvete.kolektivni ugovori o odmorima. Međutim poseban kolektivni ugovor zaključuje se i na nivou jedinica LS i TA. Strane u sporu nastalom u delatnostima od opšteg interesa. ukazuje pregovarackim stranama na predloge koji su u suprotnosti sa zakonom i drugim propisom 3. Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora 3. 3. Ako tako ne postupe dužne su da o tome obaveste agenciju. Ako ga podnese jedna strana . Prava. Prema predmetu njihovog regulisanja .Mesto i vreme pregovora Ako je predlog ZAJEDNIČKI podnet onda se napominju i podaci o sporazumno određenom miritelju.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. pojedinačno ili zajednički . AGENCIJI za mirno rešavanje radnih sporova..na određeno .

odnosno udruženja poslodavaca na koga se odluka odnosi.PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. odmori i odsustva 5. Od dejstva kolektivnog ugovora automatski se izuzimaju i zaposleni kod tog poslodavca . c. . IZUZIMANJE OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA SA PROŠIRENIM DEJSTVOM (276) Ministar nadležan za rad . klauzule o načinu. 42 a.326) Osnovni principi su: 1.Uslovi prestanka radnih odnosa: Kolektivni ugovor se zaključuje u PISANOJ formi. e.Princip relativne neutralnosti države 53. podnose se i dokazi o razlozima za izuzimanje od primene.Princip autonomnosti 2.Pravo na učešće u radu tripartitnih tela i institucija 4. može odlučiti da se oktroisani kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada . izmena i dopuna. Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2. b.Druga prava u skladu sa zakonom 25. Zarade . objavljivanja i stupanja na snagu kolektivnog ugovora Normativni deo: 1. poslodavci i udruženje poslodavaca po isteku roka od 3 godine od dana donošenja rešenja. d. Međutim sindikat sa svojstvom reprezentativnosti ima veća prava nego onaj koju to svojstvo nema. odnosno na pojedina udruženja na koja je proširen.148) Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti tj. obaveze i odgovornosti zaposlenih 2. ne primenjuje na pojedine poslodavce na koje je proširen .klauzula socijalne sigurnosti klauzula o očuvanju socijalnog mira klauzula o obavezi uticanja na svoje članstvo klauzula o davanju prednosti metodamam mirnog rešavanja KRS klauzule o participaciji zaposlenih f. ako zbog FINANSIJKO POSLOVNIH REZULTATA nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.Princip ravnopravnosti strana u sporu 5. Prava reprezentativnog sindikata su: 1.Pravo na učešće u rešavanju KRS 3. postupku i uslovima zaključivanja. Sindikat stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar . zahtev mogu podneti sindikat. Prava . 26.PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST SINDIKATA I PRAVA REPREZENTATIVNOG SINDIKATA (str.151) Sindikat ima svojstvo pravnog lica što znači da mu se priznaju pravna i poslovna sposobnost . Pravo na učešće u radu multipartitnih tela i institucija 5. a) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u postupku o kojem odlučuje poslodavac b) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar na predlog „Odbora“ c) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar za rad na osnovu KONAČNOG predloga odbora. 65. naknade zarada i druga primanja zaposlenih 3. radno vreme 4. Odluku donosi ministar nadležan za rad po pribavljenom mišljenju ekonomsko-socijalnog saveta. u skladu sa zakonom i drugim propisima. Takvu odluku donosi MINISTAR na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca.PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS (str.Princip dobrovoljnosti 3. Uz zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom .Princip tripartizma 4.

LS . Saveta zaposlenih i poslodavca 5. naročito u slučaju kad kolektini ugovor kod poslodavca nije zaključen. Rok za dostavljanje dokaza je 15 dana. Zahtev sadrži : 1. zakonska rešenja. Postupak se okončava donošenjem pozitivnog ili negativnog rešenja . Odbor je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva za preispitivanje reprezentativnosti o tome obavesti sindikat i da zatraži dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti. LS (povodom normativnih i drugih aktivnosti) 4. tripartitnih odnosa i poslodavačkih aranžmana sa savetom zaposlenih.KOLEKTIVNI INTERESI POSLODAVACA (str.Dokazi Odbor je dužan da u roku od 8 dana obavesti UP čija se reprezenattivnost ispituje i da zatraži dokaze o ispunajvanju uslova. odnosno povrediti i opštim aktom poslodavaca. Tad poslodavac stiče mogućnost da jednostrano uredi pitanja koja su predmet kolektivnog pregovaranja.Broj akta oba udruženja 4. Sindikat za R.POSTUPAK za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca . Razlozi zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 4... Zaposlenih i države (politika vlade. Naziv sindikata čija reprezentnost se dovodi u pitanje 2. GGPD može podneti isključivo DRUGI SINDIKAT osnovan za TJ ili GGPD i sindikat čija se reprezentativnost ispituje. Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženju poslodavaca podnosi se ODBORU za utvrđivanje reprezenatativnosti Zahtev sadrži: 1. udruženja čija se reprezentativnost ispituje. Zaposlenih i poslodavaca (Kolektivno pregovaranj i KRS) 2. Broj akta o registraciji sindikata čija reprezentnost se osporava 3. kulturni i drugi interesi koji mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja . UP ima 15 dana da dostavi te dokaze. utvrđen rešenjem poslodavca. Sindikat je dužan da u roku od 8 dana dostavi dokaze.. ) 3. 43. TA. Moguće dokaze kojima se potkrepljuju razlozi o preispitivanju reprezentnosti POSLODAVAC je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat čija reprezentativnost se ispituje i da traži DOKAZE o ispunjavanju uslova reprezenativnosti. poslodavaca i države (jedinica TA) (povodom institucionalnih i drugih oblika tripartitne saradnje) Kolektivni interesi zaposlenih mogu se ugroziti. TA. profesionalni . 43 . Sindikata. KOLEKTIVNI INTERESI ZAPOSLENIH (str.Zaposlenih i jedinica TA . PREISPITIVNAJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA UP može podneti ZAHTEV za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđenoj reperezentativnosti. politke zapošljavanja. na inicijativu poslodavca koji je doneo rešenje ili na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca .238) Kolektivni interesi su zajednički . može se pokrenuti . Kolektivni interesi mogu biti predmet preispitivanja između: 1. GGPD kao i sindikat kod poslodavca čija je reprezenativnost utvrđena rešenjem ministra podnosi se Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja pposlodavaca. LS.240) Kolektivni interesi poslodavaca PROISTIČU iz kolektivnog pregovaranja . Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata osnovanog za teritoriju RS .Srbiju. svojinske transformacije. sporenja i tripartitne saradnje. stim što se negativno rešenje objavljuje u „službenom glasniku“ 31. Rešenje o gubitku reprezenatativnosti se objavljuje u „službenom glasniku RS“ 42. Nivo osnivanja UP čija se reprezenativnost ispituje 3.Razloge zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 5. ekonomsko-socijalni. rešavanj KRS.Naziv udruženja koje podnosi zahtev i onoga koje se ispituje 2.

a drugi obligacionopravne prirode. Opšti akt koji se zaključuje u pisanoj formi 5. Reprezentativni sindikat je dužan da u pregovorima koji se vode radi zaključivanja KU kod poslodavca . opšti akt koji sadrži dve grupe normi. UGOVORANA TEORIJA posmatra kolektivni ugovor kao: . 4.izrada teksta nacrta kolektivnog ugovora . Podudaranje interesa poslodavaca i zaposlenih je obično kada se radi o zajedničkom nezadovoljstvu zakonskim rešenjima ili vladinim projektima.usvajanje kolektivnog ugovora . PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KU (str.delovodstvo bez naloga (svoju ratifikaciju dobija po zaključivanj KU) -ugovor u korist trećeg (sindikat pregovara sa poslodavcem u korist zaposlenih) -neimenovani ugovor 2. POJAM I PRAVNA PRIRODA KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivni ugovor je : 1.zaključivanje kolektivnog ugovora .utvrđivanje predloga kolektivnog ugovora . 51. Ti predstavnici moraju da imaju uredno OVLAŠĆENJE izdato od nadležnog organa. ugrožavanja.pokretanje inicijative za otpočinjanje pregovora . 50.255) Ako u pregovorima učestvuju više sindikata i više udruženja poslodavaca ili onih koji su zaključili sporazum o udruživanju zbog ispunjenja uslova rep. rezultat saglasnosti autonomnih volja poslodavaca i sindikata 3.ugovor o punomoćju (sindikat ima ulogu punomoćnikakoga su ovlastili zaposleni) . autonomni opšti akt 2. zaštite i unapređenja odnosa koji se uspostvaljaju između: a) Poslodavaca i zapolsenih b) Poslodavaca i države c) Poslodavaca i saveta zaposlenih d) Poslodavaca . U pregovorima u ime pregovaračkih strana učestvuju njihovi predstavnici.registracija kolektibnog ugovora . 3. sindikata i države Za poslodavce veliki značaj imaju i državni propisi kojima se garantuju minimalni uslovi rada i zaposlenja. povređivanja. 44. sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca.273) 44 .MEŠOVITA TEORIJA sadrži elemente i ugovorne i normativne prirode.autonomni opšti akt kojim se u korist zaposlenih propisuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom O pravnoj prirodi KU postoje tri teorije: 1. Članove odbora sporazumno određuju sindikati odnosno udruženja poslodavaca.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVRA (str.objavljivanje kolketivnog ugovora Postupak izmene i dopune KU istovetan je sa postupkom pregovora koji se vode radi zaključivanja kolektivnog ugovora. U postupku se najčešće preduzimaju sledeće radnje: . Postupak zaključivanja KU se sastoji iz dve faze – faze pregovaranja i faze zaključivanja ugovora. NORMATIVNA TEORIJA kolektivni ugovor posmatra kao specifični opšti normativni akt kojim se stvara objektivno pravo. KU se tretiraju kao akti pravila koji se odnose na članove određene grupe. Onda se obrazuje ODBOR ZA PREGOVORE. od kojih su jedne normativnopravnog karaktera .Kolektivni interesi polsodavaca mogu biti predmet zadovoljavanja.

Delatnosti od opšteg interesa su: Vojska i policija..na zaposlene koji nisu članovi sindikata 71. donosi se rešenje o njihovom brisanju . zbog gubitka državljanstva 3. zdravstvena zaštita.388) Opšti režim štrajka se propisuje za rešavanje KRS u privatnom sektoru. Dans.. Proširivanjem dejstav KU se proširuje i važenje KU na sindikate i poslodavce koji nisu potpisnici KU. na lični zahtev 11. Prestankom važenja KU prestaje i njegovo dejstvo.na zaposlene koji su članovi sindikata koji je učestvovao u zaključivanju KU 2. U delatnostima od opšteg interesa štrajk s emože organizovati pod uslovom da se njime ne ugrozi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost ljudi i imovineelementarni uslovi života građana itd.OPŠTI I POSEBAN REŽIM ŠTRAJKA (str. personalnu i teritorijalnu dimenziju.poslodavce koji su u vreme zaključivanja KU bili članovi udruženja poslodavaca 2. Socijalno-ekonomski savet 2. proizvodnja prehrambenih proizvoda. Dejstvo traje dok je ugovor na snazi. ako se neuredno odaziva na poziv agencije 9. 91.. itd. Početak dejstva se poklapa sa njegovim stupanjem na snagu. usled smrti Ako se steknu uslovi . (markirani) 89. Brisanje miritelja i arbitara iz imenika (str.na zaposlene koji su članovi sindikata koji nije učestvovao u zaključivanju KU 3. ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni članom 38 zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 2. a poseban režim za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg inetresa. Rešenje donosi Direktor agencije u roku od 15 danan od dana podnošenja zahteva. komunalne delatnosti. ako odugovlači postupak mirnog rešavanja KRS 10.Poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženaj poslodavaca 3. Zahtev za brisanje iz imenika mogu podneti: 1. One više odgovaraju poslodavcim nego zaposlenima. ako odbije da se stručno usavršava 7.Poslodavce koji su naknadno istupili iz udruženja poslodavaca (6meseci nakon) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA se primenjuje: 1. Poseban režim štrajka propisuje oštrije uslove za organozovanje štrajka. usled gubitka poslovne sposobnosti 12. vodoprivreda. Vremenska dimenzija KU se može posmatrati sobzirom na početak. ako je osuđen na krivično delo najmanje 6 meseci bezuslovno 4. nedostojan vršenja dužnosti 5. ako ne bude ponovo izabran 6.Reprezentativno udruženje poslodavaca koji ima predstavnike u eko-soc savetu U pojedinim slučajevima rešenje se donosi u saglasnosti sa eko-soc savetom.Vlada republike Srbije 3. ako nestručno i nesavesno obavlja svoju dužnost 8. Personalna dimenzija – KU ne obavezuje samo učesnike u njegovom zaključivanje već i subjekte u čije ime je zaključen. PTT. Opšti režim štrajka karakteriše činjenica da se njegovom organizovanju može pristupiti bez većih ograničenja.353) 1.390) 45 . je ulestala praksa da se u ugovore unose „antištrajk klauzule“ kako bi se zaposleni uzdržavali od štrajka. trajanje i prestanak njegovog dejstva.Reprezentaivni sindikat koji ima predstavnike u ekon-soc savetu 4.Dejstvo KU može se posmatrati kroz vremensku. Teritorijalna dimenzija – razlikuje interkategorijalne i kategorijalne KU OPŠTI I POSEBAN KU se primenjuje i obavezuje: 1.ODLUKA O STUPANJU U ŠTRAJK (str.

Prethodi mu pokušaj mirnog rešenja spornih pitanja....393) Da bi štrajk bio zakonit neophodno je : 1. U tom štrajku se privremeno zaustavlja rad ogromnog broja zaposlenih.Vreme otpočinjanja štrajka 3. Npr. da ga organizuje ili njegovu organizacije preuzme sindikat ili većina zaposlenih 2.ugovor o radu se privremeno „suspenzuje“ Pribegavanje lokautu se vrši i zbog neisplativog rada sa neštrajkačima 97. Ako s ene donese odluka o stupanju u štrajk. LOKAUT LOKAUT je pravo poslodavca da privremeno zatvori preduzeće ili deo preduzeća .da je štrajk usmeren protiv određenog poslodavca 4. GRANSKI I GENERALNI ŠTRAJK (str. ODLUKA o stupanju u štrajk treba da sadrži podatke o zahtevima zaposlenih i vremenu otpočinjanja štrajka.Mesto okupljanja 4..onemogućava im se pravo na zaradu .Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator štrajka. Ovaj štrajk može da ima i politička obeležja.. Generalni se organizuje na nacionalnom nivou radi zaštite profesionalni i eko-soc interesa zaposlenih.da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešenje Dovoljno je da jedna uslov ne bude ispunjen pa da se štrajk smatra nezakonitim. Štrajk kome nije prethodilo donošenje odluke o stupanju u štrajk može se kvalifikovati kao nezakonit.zaposlenima se onemogućava da rade u preduzeću . . da su štrajkački zahtevi vezani za predmet KRS 3.. To je obično sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca.Zahtevi zaposlenih 2.ZAKONIT I NEZAKONIT ŠTRAJK (str.Članovi štrajkačkog odbora koj iu ime zaposlenih vode štrajk 95. Pribegava mu se zbog dugotrajnog nezadovoljstva zaposlenih u svim oblastima rada osim u delatnostima u kojima je štrajk trajno ili privremeno zabranjen. podgrupi i delatnosti.395) Granski štrajk organizuje sindikat u grani. grupi. 46 . odnosno da zaposlenima ili delu zaposlenih privremeno zabrani rad u preduzeću kako bi ih primorao da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca.itd 112. Odlukom o stupanju u štrajk određuje se: 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful