INDUSTRIJSKI ODNOSI ~Skripta~ 5.

IZVORI PRAVA DOMAĆEG POREKLA (knjiga, str 51) Pravimo razliku između: Heteronomnih izvora , je stvara isključivo država Autonomnih izvora , koje stvaraju poslodavci i zaposlenih i njihove asocijacije , kao i subjekti tripartitnih odnosa. To razvrstavanje treba shvatiti u relativnom smislu budući da : 1) autonomno pravo u oblasti ind. Odnosa nije potpuno autonomno i odvojeno od državnog prava , jer je njeno polazište u ustavu, zakonu, i drugim državnim aktima. 2) U kolektivnom pregovaranju učestvuje i država , u svojstvu poslodavca 3) U stvaranju tripartitnih dogovora i sporazuma, pored zaposlenih i poslodavaca učestvuje i država. HETERONOMNI IZVORI PRAVA 1) Ustav Ustav je najviši pravni akt , odnosno akt najviše pravne snage. Njome se utvrđuju osnovna načela društveno ekonomskog života. Ustavom se garantuju pravo na štrajk i sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja i učešće zaposlenih u upravljanju. 2) Zakon Zakon predstavlja jedan od najznačajnijih izvora prava industrijskih odnosa. Njime se bliže i potpunije uređuju odnosi između poslodavca , zaposlenih i države. Jednim zakonom se ne mogu urediti sva pitanja iz oblasti industrijskih odnosa, već se uređuju većim brojem zakona. Npr. Sistem kolektivnog pregovaranja jednim, ostavrivanje prava na štrajk drugim, mirno rešavanje radnih sporova trećim.... Zakonom o radu, uređuju se pitanja vezana za kolektivno pregovaranje, mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, udruženja poslodavaca itd. 3) Podzakonski akti Podzakonski akti su državni opšti pravni akti koji su po pravnoj snazi niži od zakona. Njima se bliže određuju pojedina pitanja koja se uređuju zakonom, zbog čega se označavaju kao akti za sprovođenje zakona. Uredbe – dolaze do izražaja u uslovima ratne i neposredne ratne opasnosti Pravilnici – njima se bliže uređuju pojedina pitanja koja zakonom ili uredbom nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora. Odluke i rešenja – sa njima se takođe bliže uređuju pojedina pitanja koja aktima više pravne snage nisu detaljno uređena. Npr. Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. AUTONOMNI IZVORI PRAVA 1) Kolektivni ugovor Kolektivni ugovor je specifična vrsta ugovora, kojom se regulišu odnosi između posloddavca i zaposlenih. Kolektivni ugovor je po nastanku ugovor a po dejstvu normativni akt. Kolektivni ugovor je pismeni sporazum između poslodavca , grupe poslodavaca ili poslodavačke organizacije , s jedne strane i profesinalno strukovne organizacije radnika s druge strane , kojom se uređuju prava i obaveze i odnosi izmedju potpisnika kolektivnog ugovora. U našoj zemlji može da se zaključi opšti , posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca. Kolektivni ugovor se sastoji iz obligacionog dela i normativnog dela. Obligacioni deo najčešće sadrži klauzule o socijalnom miru, metodima mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, participaciji i obavezi delovanja na svoje članstvo. Normativni deo sadrži odredbe o pravima , dužnostima i odgovornostima zaposlenih i poslodavaca kao i odredbe o zaradama, naknadi zarada i drugim primanjima, radnom vremenu , godišnjim odmorima i slično 2) Tripartitni sporazumi i dogovori Zaključivanje tripartitnih sporazuma smatra se uobičajenim načinom uređivanja odnosa i usklađivanja interesa između države , poslodavaca i zaposlenih. Nešto ređe zaključuju se tripartitni dogovori. Tripartitnim dogovorima, po pravilu, uređuju se šira i značajnija pitanja od pitanja koja se uređuju sporazumima 3) Opšti akti poslodavca Statut je osnovni i najviši akt preduzeća. Ostali akti moraju biti u skaldu sa statutom.
1

Statut donosi skupština , a njime se uređuju sledeća pitanja: firma i sedište, delatnost, zastupanje preduzeća, način raspoređivanja dobiti i pokrića gubitka , rezerve preduzeća, organi preduzeća, uprava-obaveze i odgovornosti .... itd. Pravilnici i odluke moraju biti u skladu sa statutom preduzeća. Pravilnike i odluke donose nadležni organi preduzeća u skladu sa zakonom. Po pravilu svaki poslodavac treba da ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac kod koga nije potpisan kolektivni ugovor treba da donese pravilnik o radu, radi bližeg uređivanja zarade, naknade radova i drugih uslova rada. Pravilnikom se bliže određuju prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada. Odlukom se uređuju obim i način ostvarivanja određenih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i povodom radnog odnosa. Odluka može da se odnosi na sve zaposlene ili samo na pojedine kategorije zaposlenih. 33) PRINCIPI I OBLICI ORGANIZOVANJA UDRUŽENJA POSLODDAVACA (Knjiga str.174) PRINCIPI Poslodavačko organizovanje temelji se na granskom i na teritorijalnom principu. Osim toga ono se temelji i na principu odgovornosti. Princip dobrovoljnosti karakteriše činjenica da svaki poslodavac ima pravo da samostalno odluči o tome da li će se učlaniti u udruženje poslodavaca i u koje udruženje će se učlaniti. Granski princip organizovanja primenjuje se ako se poslodavci koji obavljaju delatnost u istoj grani , grupi i podrgupi ili delatnosti organizuju u gransko udruženje , odnosno u strukovno udruženje poslodavaca. Podgransko organizovanje i delovanje poslodavaca proizilazi iz njihovog prava da se udružuju u oviru iste grupe ili podgrupe, kao integralnih delova određene grane ili delatnosti. Teritorijalni princip – saglasno tom principu , u našoj zemlji , udruženja poslodavaca mogu se osnivati na opštinskom , gradskom , pokrajinskom i republičkom nivou. Teritorijalni princip poslodavačkog organizovanja primenjuje se i u privatnom i u javnom sektoru. Udruženja poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom planu. OBLICI Najznačajniji oblici organizovanja i delovanja poslodavaca smatraju se udruženja poslodavaca i privredne komore. Udruženja poslodavaca se osnivaju na lokalnom, regionalnom ,granskom, nacionalnom i međunarodnom planu. Osnivaju se u određenoj grupi , grani, podgrupi ili delatnosti, što znači da se u jednoj grani ili delatnosti mogu osnivati po dva ili više udruženja poslodavaca. Osim toga one se mogu osnivati i za dve ili više grana. LOKALNA I REGIONALNA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci na područiju TA i LS odnosno u grupi , podgrupi, grani i delatnosti mogu da se udruže ili učlane u lokalno ili regionalno udruženje poslodavaca. Odluku o tome donose sami i na osnovu njihovih procena i očekivanja od takvih udruženja. Članstvo u lokalnom udruženju poslodavaca nije smetnja za sticanje članstva u regionalnom , granskom i nacionalnom udruženju sličnih programskih opredelenja. GRANSKA UDRUŽENJA POSLODAVACA Poslodavci koji obavljaju delatnost u grani, grupi , podgrupi ili delatnosti, shodno granskom principu organizovanja, mogu osnivati granska udruženja poslodavaca ili se u njih učlaniti. Unutar jedne grane ili delatnosti može se osnovati više udruženja. Moguće je i da poslodavci koji obavljaju delatnost u dve ili više srodnih grana se opredele za osnivanje zajedničkog udruženaj poslodavaca. Koncept jednog udruženja za dve grane ili za više grana odnosno delatnosti , naročito je aktuelan za male i nerazvijene zemlje.tj. Za zemlje u kojima u jednoj grani ili delatnosti posluje zanemarujući broj poslodavaca Nasuprot tom konceptu , u većini zemalja mogu se osnivati unutargranska udruženja. Tu se okupljaju poslodavci istim ili srodnim poslovima unutar grane ili dleatnosti. Takva udruženja su karakteristična za visokorazvijene zemlje. Osnivanje unutargranskog udruženja poslodavaca tj. Njihovo osnivanje u grupi ili podgrupi u skladu je sa sve ubrzanijim naučno tehničkim razvojem. Kolektivni ugovor na granskom nivou, u mnogim zemljama smatraju se osnovnim i najznačajnijim oblikom uređivanja uslova rada i zaposlenja. Kod nas, interese poslodavaca na granskom nivou uglavnom zastupa unija poslodavaca. NACIONALNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA
2

Nacionalne konfederacije udruženja poslodavaca osnivaju granski i teritorijalno organizovana udruženja poslodavaca. Može biti centralizovana i decentralizovana konfederacija. MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE UDRUŽENJA POSLODAVACA Međunarodna organizacija poslodavaca ima veoma značajnu ulogu u aktivnostima MORa. Ona pruža određenu pomoć i nacionalnim delegacijama , naročito pri zauzimanju stavova prema MOR-a Asocijacije poslodavaca osnivaju se i na međunarodnom regionalnom planu. Najpoznatija je „Savez industrija evropske unije“ i „Evropski centar za javna preduzeća“ 34) FUNKCIJE I UNUTRŠNJA STRUKTURA UDRUŽENJA POSLODAVACA (knjiga_str. 183) Spoljašnje funkcije U odnosu na državu: - dostavljanje predloga o ekonomskoj , razvojnoj i socijalnoj politici - obezbeđivanje svojih predstavnika u ekonomsko-socijalnom savetu - pružanje pomoći javnim službama za mirno rešavanje radnih sporova U odnosu na sindikat: - učešće u kolektivnom pregovaranju - učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova - učešće u drugim aranžmanima sa sindikatom, itd. U odnosu na međunarodne asocijacije - učešće njihovih predstavnika u gotovo svim organima i telima MOR-a - učešće njihovih predstavnika u organima „Međunarodne konfederacije poslodavaca“ - učešće njihovih predstavnika u organima drugih međunarodnih organizacija Unutršnje funkcije ... su okrenute prema njihovoj unutrašnjoj organizaciji ,njihovim aktivnostima , organima i telima i njihovom članstvu , a to su: - Utvrđivanje politike dohodaka i zarada radi davanja preporuka svojim članovima - koordiniranje aktivnosti u postupku kolektivnog pregovaranja - davanje mišljenja u vezi sa rešavanjem kolektivnog radnog spora - davanje informacija o pitanjima značajnim za utvrđivanje i ostvarivanje ciljeva u oblasti ekonomske , razvojne , socijalne politike, monetarne , carinske , poreske politike, politke zapošljavanja itd. Udruženje poslodavaca ima sledeću strukturu: 1. Skupština 2. izvršni odbor ili generalni savet 3. sekraterijat Skupština je najviši organ udruženja. Sastavljena je od predtavnika članova udruženja. U svojstvu najvišeg organa donosi statut i utvrđuje politiku udruženja. Izvršni odbor , odnosno generalni savet je izvršni organ skupštine. Njegova osnovna dužnost je da se stara za sprovođenje politike udruženja . Njegova članove bira skupština. Sekraterijat čine stručne službe za obavljanje administrativno – tehničkih i drugih poslova za potrebe udruženja i njegovih organa. Veoma je bitno da u tim službama rade kompetentni i odgovorni kadrovi Pri udruženju deluje i veći broj odbora, komisija i drugih pomoćnih tela . Imenuje ih izvršni odbor ili skupština udruženja i njihovo delovanje može biti privremeno ili trajno. U većini udruženja deluje i komitet specijalista . Udruženja poslodavaca se finansiraju iz doprinosa i donacija svojih članova, ona imaju pravo i da osnuju fondove za pružanje solidarne pomoći poslodavcima čiji radnici štrajkuju. 6.IZVORI PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA MEĐUNARODNOG POREKLA (str.64) To su: - Konvencije i preporuke MOR-a - Ustav MOR-a - Filadelfijska deklaracija - Povelja evropske zajednice o osnovnim soc. Pravima + akti organizacije UN
3

KONVENCIJE I PREPORUKE su najznačajniji opšti akti međunarodne organizacije rada. Donosi ih „Opšta konferencija MOR“. Postupak njihovog donošenja je dugotrajan , višefazan i veoma složen i može trajati i po dve, tri godine. Konvencijama se utvrđuju međunarodni radni standardi i tretiraju najznačajnija pitanja iz nadležnosti MOR-a. Zemlje članice MOR-a dužne su da usvojenu konvenciju, najkasnije u roku od 12 meseci, podnesu na ratifikaciju svom parlamentu. Ratifikovana konvencija se tretira kao pravno obavezujući akt, čija se pravna snaga smatra jednakom snazi zakonske norme. Ratifikovanu konvenciju država je dužna da primenjuje deset godina , a ukoliko se konvencija ne produži , ona se automatski produžava za narednih 10 godina. Poseban značaj imaju sledeće konvencije: • Konvencija o slobodi udruživanja • Konvencija o organizovanju i kolektivnom pregovaranju • Konvencija o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada Preporuke nemaju karakter pravno obavezujućih akata. One se svode na davanje smernica državama članicam i njihovim sindikatima i udruženjima poslodavaca za preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti u oblasti ekonomske, razvojne i socijalne politike, politike zapošljavanja, radnih odnosa , monetarne i poreske politike. Preporuka se donosi radi dopune i konkretizacije određene konvencije. Važne preporuke su: 1. Preporuka o kolektivnim ugovorima 2. Preporuka o konsultacijama na industrijskom i nacionalnom nivou 3. Preporuka o tripartitnim konsultacijama o sprovođenju međunarodnih normi rada i mera na nacionalnom planu u vezi sa aktivnostima MOR-a. USTAV MOR-a Ustav MOR-a je njen najviši pravni akt. Njime se uređuju: 1. Prijem i istupanje iz članstva 2. Organizaciona struktura MOR-a 3. Nadležnosti organa i tela i njihov sastav 4. Donošenje konvencija i preporuka 5. kontrola primene međunarodnih radnih standarda 6. Nadležnost mešunarodnog suda pravde Ustavom se bliže definišu , odnosno uređuju pitanja koja se odnose na pravni status , imunitet, određene povlastice MOR-a Sastavnim delom ustava smatra se „deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a“. DEKLARACIJA O CILJEVIMA I ZADACIMA MOR-a (Filadelfijska deklaracija) ....ona je doneta na zasedanju Međunarodne konferencije rada , kao najvišeg organa MOR-a, u Filadelfiji 1944 godine. Značaj deklaracije ogleda se u tome što su njome redefinisani ciljevi i zadaci MOR-a, utvrđeni ustavom te organizacije donetim 1919. Filadelfijska deklaracija sadrži opšte i posebne ciljeve MOR-a. Ti ciljevi odnose se na: - slobodu izražavanja i udruživanja - uključivanje predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavaca u demokratsko razmatanje opštih pitanja i njihovo statusno izjednačavanje sa statusom vladinih predstavnika - Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje POVELJA EVROPSKE ZAJEDNICE O OSNOVNIM SOCIJALNIM PRAVIMA RADNIKA ...doneta je 1989 godine u Strazburu. Povelju je donela Evropska zajednica , sada EU. Doneta je sa ciljem: - da se pokaže da se ne vodi samo računa o ekonomskom razvoju, nego i socijalnoj komponenti i socijalnim potrebama. - Da je socijalni koncenzus jedan od najznačajnijih faktora njenog ekonomskog razvoja - da joj je stalo do izgrađivanja humanih i pravednih odnosa među ljudima.
4

Pravo na pravičnu zaradu 5. Pravo na slobodan izbor zanimanja 3. socijalnim i kulturnim pravima smatra se da osnovni principi mogu biti realizovani samo ako se stvore uslovi u kojim a če svako moći da uživa svoja ekonomska. Pravo na uslove rada 6. Ovaj metod rešavanja sporova je karakterističan za zemlje u kojima zaposleni . starijih radnika.. jezika . boje kože. Korišćenjem neformalnih metoda izbegava se primena komplikovanih pravila i suvišnih proceduralnih zavrzlama tj. Primenu formalnih metoda karakteriše određena procedura . Lokaut 5 . Japan. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima se apostrofira pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikat.. odnosno forma koja se mora ispoštovati u procesu rešavanja KRS.i rešavanje pred sudom Što se tiče ekonomskog i drugog pritiska . ta organizacija radi na unapređenju životnog standarda . Formalni metodi se ne koriste samo u slučaju rešavanja KRS mirnim putem.Poveljom su definisana osnovna socijalna prava: 1. muškaraca i žena AKTI ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA Prema odredbama povelje ujedinjenih nacija .. 1. postojanje određenih organa i tela za rešavanje spornih pitanja između strana u sporu Rešavanje KRS mirnim putem formalnih metoda se odvija na dva načina. . putem ekonomskog i drugog pritiska Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova su: 1. nacionalnosti. Pravo na odmore i odsustva 8. Pravo na posebnu zaštitu mladnih radnika . političkog mišljenja i drugih okolnosti. imaju veliko poverenje u svoje poslodavce. obezbeđenju punog zaposlenja i stvaranju uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj Saglasno Opštoj deklaraciji i pravima čoveka svakom čoveku pripadaju sva prava utvrđena deklaracijom bez ikakvih ograničenja i razlika u pogledu rase . pravo na takvu vrstu pritiska imaju poslodavci i zaposleni. Međunarodnim paktom o ekonomskim . pola. Sporovi se završavaju na jednostavan i bezbolniji način. Metodi ekonomskog i drugog pritiska su : 1. nego i u njihovom rešavanju putem ekonomskog i drugog pritiska. Mirnim putem 2. Pod procedurom se podrazumeva: 1. Posredovanje 3. socijalna i kulturna prava. zbog tradicije i drugih razloga. Ovakva metoda rešavanja sporova je institucionalizovana. Takva zemlja je npr. kao i građanska i politička prava. 74. Pravo na oblike rada koji nisu izjednačeni sa radom na određeno vreme 7. Pravo na besplatno korišćenje usluga berzi rada 4. religije. METODI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS Mogu biti: 1) Formalni 2) Neformalni Neformalni metodi se koriste po pravilu pre nego što se strane u sporu opredele za rešavanje spornih pitanja uz pomoć formalnih metoda. pravo na slobodno kretanje radnika na području cele zajednice 2. Štrajk 2. hendikepiranih radnika. Mirenje 2. Pravo na profesionalno osposobljavanje 10. Arbitraža 4. Pravo na socijalnu zaštitu 9. vođenje odgovarajućeg postupka 2. primena određenih pravila i principa 3.

Uloga posrednika se poverava ljudima od ugleda . posredovanje i arbitražu. Štrajkačka straža Štrajkom . Posredovanje može biti: . Mirenje se poverava jednom ili većem broju lica. zbog čega njihovi predlozi i sugestije imaju poseban značaj.Pojedinačno ili kolektivno posredovanje 6 . Uobičajeni metodi rešavanja KRS su : 1) Mirenje 2) Posredovanje 3) Arbitraža MIRENJE Mirenje se označava kao prva faza u rešavanju KRS.stvaranje preduslova za trajnije očuvanje socijalnog mira Mirno rešavanj KRS u R.3. Ako mirenje uspe onda se sačinjava zapisnik o pomirenju . Srbiji se odvija u skladu sa pravilima i principima utvrđenim „Zakonom o radu“ i „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. Obavezno mirenje se propisuje zakonom ili kolektivnim ugovorom. Strane u sporu imaju više poverenja u trajne institucije nego u privremena tela. Posrednik ima pravo. Međutim sporovi koji nastaju u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora mogu se rešavati po pravilima „Kolektivnog ugovora“. Kompetentan posrednik započinje misiju tako što se prvo upoznaje sa predmetom. REŠAVANJE KRS MIRNIM PUTEM Mirno rešavanje KRS u interesu je i jedne i druge strane u sporu. O rezultatima miranje se sačinjava zapisnik. znanja i poverenja. i spremnosti strana u sporu na saradnju i kompromis. 75. posebno u zemljama tržišne ekonomije. kako bi nakon toga vodio podvojene razgovore sa stranama u sporu. POSREDOVANJE Posredovanje je poseban metod rešavanja KRS u kome posrednik . To je „Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova“. pokušaju da spor reše uz pomoć miritelja. predlaže kompromisna rešenja za prevazilaženja spornih pitanja. kao treće i neutralno lice . zatraži stručnu pomoć nepristrasnih eksperata. časti i autoriteta miritelja. a ako ne uspe onda zapisnik o nepomirenju.Fakultativno i obavezno (obavezno-podrazumeva obavezu strana u sporu da pre eventualnog pribegavanju drugim metodama rešavanja KRS. Prednosti ovog načina rešavanja sporova su u: . Primarni cilj misije je da strane u sporu same dođu do sporazumnog rešenja. saopštavajući im predloge i rešenja koje jedna strana drugoj upućuje.Javno ili privatno posredovanje . Osim radnih i drugih sudova tu su i druge institucije za : Mirenje . Uspeh mirenja u velikoj meri zavisi od poverenja partnerskih strana.efikasnom i jednostavnom načinu rešavanja KRS .zanemarljivim troškovima postupka .Fakultativno ili obavezno . a lokaut primenjuju poslodavci Rešavanje kolektivnih radnih sporova pomoću formalnih metoda se sve više institucionalizuje. Vrste mirenja: .Individualno i kolektivno . na zahtev strana u sporu ili po svojoj inicijativi. Bojkot 4. a takva jedna institucija funkcioniše i kod nas od 2005.bojkotom i štrajkačkom stražom se koriste zaposleni .zadovoljstvu postignutim rešenjima . Njegov zadatak je da ubedi strane u sporu da same dođu do prihvatljivog i pravednog rešenja.

nagrađivanju. nije spreman za velika postignuća na poslu. napredovanju itd. Arbitri mogu biti neutralna lica ili lica koja se biraju iz redova strana u sporu. 2. a kolektivnu arbitražno veće sastavljeno od 3 ili više članova. Vrste arbitrže: 1. Poslodavca zbog toga .Vremenu za koje se osniva: stalne i privremene Stalna arbitraža je ustanovljena na vreme koje nije unapred vremenski ograničeno Privremena arbitraža se osniva radi rešavanja konkretnog spora. Pravo na konsultovanje se ostvaruje preko saveta zaposlenih i preko tzv. ciljni i drugi metodi Doprinose potpunijem . sociološki. Međutim ako zaposleni ide na posao da bi radio i da bi se nešto pitao onda se stvari menjaju. društvenim. 7 . najpodesnijih i najrasprostranjenijih metoda za mirno rešavanje KRS. naprotiv. Samo u zajedničkom sadejstvu oni mogu doprineti njegovom kritičkom preispitivanju i uspešnom izučavanju 39. ne obavezujući se na prihvatanje arbitražne odluke. Funkciju metoda izučavanja normi i celine predmeta industrijskih odnosa 2.kulturnim i drugim potrebama i interesima društva. 2. istorijski. a pravna – ravne KRS. komparativni. prema kojima proizvodne snage i proizvodni odnosi opredeljuju društvenu nadgradnju a time i IO. kolegama. kako bi se spor rešio na miran i demokratski način.obaznosti postupka i odluka: fakultativna ili obavezna Obavezna – obaveza pristupanju arbitražnom postupku i obaveza prihvatanja arbitražne odluke. U mnogim zemljama postoje institucije. Prema delatnosti: interesne i pravne Interesna arbitraža rešava interesne KRS . organizaciji rada . zajedničkih konsultacija.prema ostalim kriterijumima: Arbitraža poslednje ponude i savetodavna arbitraža Arbitraža poslednje ponude – strane u sporu kandiduju jednu ili više konačnih ponuda . Zaposleni kome se i dalje nameću takvi modeli rada i upravljanja. svestranijem i dubljem sagledavanju i izučavanju predmeta industrijskih odnosa. Funkciju metoda stvaranja normi industrijskih odnosa I u jednoj i u drugoj funkciji se koristi: 1.ARBITRAŽA Arbitraža se smatra jednim od najznačajnijih . 3. Odluke arbitraže mogu biti pravno obavezujuće ili neobavezujuće . Norme i načela se izgrađuju tako da odgovaraju svojim istorijskim. 3. nakon čega arbitar donosi odluku opredeljujući se za jednu od poslednjih ponuda. sistemski. ekonomskim . IO se izgrađuju u skladu sa društvenim zakonitostima. Arbitražna odluka je konačna i samo izuzetno se može osporavati. Kod nas je to Republička agencija za mirno rešavanje KRS. Odluka postaje obavezujuća samo ako je strane prihvate. To je u korist i zaposlenog i poslodavca. udruženja i druge asocijacije. kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. 5.229) Prošla su vremena u kojima se od zaposlenih očekivalo da samo radi i da ćuti. Normativni. 4. zavisno od pravila koja su utvrđena zakonom. Fakultativna – dobrovoljna arbitraža. on će se angažovati samo onoliko koliko mora. što više ljudi bude bilo odgovorno za poslove i veše znalo o poslovima ostvarivaće se povoljniji rezultati. Metod istorijskog materijalizma On doprinosi pravilnom sagledavanju dijalektičkog jedinstva formi i sadržine industrijskih odnosa. Zaposlenog zbog toga što mu se omogućuje da kaže šta misli o poslu.prema sastavu: individualne i kolektivne Individualnu arbitražu karakteriše rešavanje spornih pitanja od strane pojedinca. Karakteristika arbitraže je u tome što strane u sporu poveravaju rešavanje spornih pitanja sporazumno izabranom arbitru ili arbitražnom veću. METODI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str 18) Metodi industrijskih odnosa mogu imati dvojaku funkciju: 1. PRAVO NA KONSULTOVANJE I INFORMISANJE (str. Savetodavna arbitraža – strane u sporu dobrovoljno pristupaju arbitražnom postupku.

Bez dobre informisanosti nema ni uspešnog planiranja ni efikasne kontrole. Samim tim . --Pravovremeno . Veoma je važno da se zaposleni redovno i na adekvatan način informišu o svim pitanjima značajnim za uslove rada i zaposlenja.Obično se propisuju pravila prema kojima je poslodavac dužan da konsultuje savet zaposlenih o pitanjima koja se odnose na: a) praćenje primene zakona. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenog. INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku kolektivnog pregovaranja. potpuno i objektivno informisanje o činjenicama bitno je za svakog čoveka i za sve oblasti života i rada. Kolektivni radni sporovi nastali u delatnostima od opšteg interesa rešavaju se u skladu sa „Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. Osnovni principi IO sadržani su u „konvencijama i preporukama međunarodne organizacije rada“ kao i u drugim međunarodnim aktima. 76. Sastva i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom. koje se odvija radi zaključivanja kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora. 9. Zakonom o radu su propisana dvojna pravila za rešavanje spornih pitanja. invalida i omladine d) program rešavanja tehnološkog viška Konsultativna ovlašćenja saveta zaposlenih manifestuju se u vidu davanja mišljenja. tekuće poslovanje. učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. i dejstvo odlukearbitraže sporazumno utvrđuju učesnici. Sastav. Ako se u toku pregovora ne postigne dogovor. na dobrovoljnoj bazi. predloga i preporuka poslodavcu. Zaposleni se najpre informišu o važnim pitanjima iz poslovanja i razvojne politike preduzeća.81) Principima industrijkih odnosa smatraju se polazni okviri i osnovne smernice na kojima se temelje odnosi koji se uspostavljaju između socijalni partnera. poslodavac je dužan da im pruži sve moguće informacije. način rada. Jedna se odnose na rešavanje interesnih kolektivnih radnih sporova. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. odnosno između subjekata tripartitnih odnosa. PRINCIPI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Informisan čovek se lakše prilagođava i menja svoje stavove i mišljenje. Postupak pred arbitražom se okončava donešenjem odluke. ZAJEDNIČKE KONSULTACIJE predstavljaju poseban oblik informisanja i konsultovanja zaposlenih od strane poslodavca. Arbitražna odluka smatra se obavezujućom i po njoj se mora postupiti. odnosno strane u sporu. a zatim se traži od njih da daju svoje mišljenje i viđenje stvari. kolektivnih ugovora. ne može se od njega očekivati da da maksimum na poslu. MIRNO REŠAVANJE KRS PREMA ZAKONU O RADU (str. Osnovni principi industrijskih odnosa su: 1) Princip autonomnosti 8 . Arbitražni postupak se zasniva na principu hitnosti i dobrovoljnosti. rezultate rada i uslove poslovanja. koje su bitne za položaj zaposlenih i uslove rada. u roku od 15 dana od dana nastanka spora. a druga na rešavanje pravnih kolektivnih radnih sporova. Rok za donošenje odluke o predmetu spora ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže. Sporna pitanja može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora.369) Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova se odvija u skladu sa pravilima i principima „Zakona o radu“ ili „Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova“. c) unapređenje profesionalne rehabilitacije i uslova rada starijih lica. Ako zaposleni nema te informacije . statuta i drugih akata značajnih za zaposlene b) odluke i druge akte poslodavca .

Većina zaposlenih 4.2) Princip bipartizma 3) Princip tripartizma 4) Princip povoljnosti za radnike (in favorem laboratoris) 48. jer su njime obuhvaćeni svi oblici ekonomskog i drugog pritiska. Sa istim efektom se mogu koristiti i termini: ORGANIZOVANI PRITISAK .136) 1. a na strani poslodavaca LOKAUT. Za označavanje ekonomskog i drugog pritiska koriste se brojni nazivi kao što su: 1. taj termin se koisti u anglosaksonskom pravu.lokalnog.profesionalne i političke .dopuštene i nedopuštene .Nemiroljubivi metodi 7.organizovane od strane zaposlenih ili poslodavaca . lokauta i drugih oblika pritiska. Ideja je da se udruživanjem manjih i nereprezentovanih sindikata i udruženja poslodavaca stvore mogućnosti za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora. KOLEKTIVNI PRITISAK i KOLEKTIVNE AKCIJE. Mana mu je što je preuzak jer KRS ne nastaju samo u oblasti industrije. Organizovani pritisak 4.kratkotrajne i dugotrajne Najpoznatiji oblici ekonomskog i drugog pritiska na strani zaposlenih je ŠTRAJK.Savet zaposlenih 3.384) Kolektivni radni sporovi ne rešavaju se samo mirnim putem već i putem ekonomskog i drugog pritiska. Takva mogućnost je propisana sa namerom da se prevaziđu problemi do kojih dolazi u slučaju da na određenom nivou kolektivnog pregovaranja nema reprezentativnih sindikata niti reprezentativnih udruženja poslodavaca.zakonite i nezakonite . REŠAVANJE KRS PUTEM EKONOMSKIH I DRUGIH PRITISAKA (str. INDUSTRIJSKA AKCIJA .internog i eksternog karaktera . najbolje odražavaju suštinu i prirodu štrajka. ako ni jedan sindikat ili UP ne ispunjava uslove u pogledu reprezentativnosti . KOLEKTIVNA AKCIJA.Sindikat 2. nacionalnog i šireg nivoa . je termin koji je prihvatljiviji od prvog . Akcije kojima se ekonomski i drugi pritisak vrši mogu biti: . SUBJEKTI NA STRANI ZAPOSLENIH (str.najavljene i nenajavljene . Kolektivne akcije 2. EKONOMSKI I DRUGI PRITISAK.nedemokratska sredstva radne borbe itd. Prema tome. Kolektivne akcije 6. Industrijske akcije 3. 19.254) Ovaj sporazum mogu zaključiti sindikati i udruženja poslodavaca.Štrajkački odbor SINDIKAT 9 . SPORAZUM O UDRUŽIVANJU RADI ISPUNJENJA USLOVA REPREZENTNOSTI (str. onda oni mogu zaključiti ovaj sporazum 86. Kolektivni pritisak 5.

može se pojaviti i većina zaposlenih. Ako se štrajku ili drugoj akciji zaposlenih pristupa u delu organizacije . Pored toga može biti organizovano i na međunarodnom. ali pod određenim uslovima može biti subjekat industrijskih odnosa. samostalno ili u saradnji sa organizatorom štrajka definiše štrajkačke zahteve. Kompetencije štrajkačkog odbora naročito su naglašene u delatnostima u kojima se minimum procesa rada ne može dovoditi u pitanje. na nivou TA i LS i na nivou poslodavca. Naime. većina zaposlenih se može pojaviti u ulozi organizatora štrajka i drugih akcija zaposlenih u nameri da se od poslodavca u nameri da se od poslodavca iznude određeni ustupci. a pravo na SAODLUČIVANJE sa poslodavcem se ostvaruje povodom organizovanja ishrane. a ne u celoj organizaciji .. stambenih potreba itd. granskom nivou . Takvi sporovi između saveta zaposlenih i poslodavca.284) Za razliku od individualnih radnih sporova kod kojih se kao jedna strana u sporu uvek pojavljuju zaposleni. finansijska i tehnička sredstva za uspešan rad SAVET ZAPOSLENIH Savet zaposlenih je najrasprostranjeniji institucionalni oblik participacije zaposlenih. 58. U Srbiji većina zaposlenih može doneti odluku u stupanju u štrajk. ŠTRAJKAČKI ODBOR Štrajkački odbor predvodi štrajkače . socijalnu. prihvatljiv i zanimljiv program rada • da ima dobro i sposobno rukovodstvo • sposobne kadrove • da na dosledan i principijelan način štiti prava i interese zaposlenih • da pravilno i realno sagledava ekonomsku. Između dva ili više udruženja poslodavaca 3. odlučuje o organizoovanju štrajkačkih straža. Između dva ili više sindikata 2. upravlja aktivnostima tokom štrajka. političku. Izmedju sindikata i jedinice TA ili LS 10 . a u Francuskoj čak 1/4 zaposlenih kod poslodavca. odmora. Sindikalno organizovanje može da bude na: nacionalnom. U pojedinim zemljama većina zaposlenih nije subjekat industrijskih odnosa . Njegove ingerencije sastoje se u davanju mišljenja i učešću u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. Pravo na KONSULTOVANJE ima u oblasti upravljanja ljudskim resursima. kod kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih . Kolektivni radni spor može da nastane: 1. odluku o tome može doneti većina zaposlenih u delu organizacije. Savet ima pravo na INFORMISANJE o svim značajnim pitanjima iz oblasti poslovne i razvojne politike poslodavca. rešavaju se mirnim putem. jer joj nije omogućeno da organizuju štrajk i druge akcije. bezbednosnu situaciju • da poseduje materijalna. u skladu sa zakonom • reprezentativan • samostalan i autonoman • dobro organizovan. Da bi sindikat bio uspešan reprezent prava i interesa zaposlenih neophodno je da je: • upisan u registar . U našoj zemlji se može obrazovati kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih.. gde se znaju obaveze i odgovornosti • da ima dobar. Subjektivitet većine zaposlenih zavisi od nacionalne regulative. tim pre što savet nema pravo da organizuje štrajk. rekreacije. osim sindikata . VEĆINA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA Većina zaposlenih kod poslodavca nema svojstvo pravnog lica. Savet zaposlenih može da se pojavi i u ulozi subjekta kolektivnog radnog spora.je profesionalna organizacija zaposlenih u koju oni stupaju dobrovoljno i koja samostalno radi na ostvarivanju i zaštiti njihovih kolektivnih i pojedinačnih prava i interesa. POJAM KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. daje saopštenja o razlozima štrajka. u izuzetnim slučajevima savet zaposlenih. U pojedinim zemljama takvu odluku može doneti i manjina zaposlenih . globalnom i regionalnom nivou..

koji se rešava mirnim putem. smatra spor između sindikata. KRS i njihovo rešavanje i sl. koji se odnose na organizovanje i delovanje poslodavaca i sindikata . regionalnom. Politički štrajk je usmeren u pravcu ostvarivanja političkih ciljeva. Ekonomsko-socijalni savet 11 . IO karakterišu brojne tripartitne institucije kao što su: 1. Umesto termina „industrijski odnosi“ vrlo često se koristi termin „kolektivno radno pravo“. udruženja poslodavaca ili komore na drugoj strani. Profesinalni štrajk je zakonit štrajk. Industrijski odnosi . 1. Između udruženja poslodavaca i jedinica TA ili LS 5. On je najčešće podređen interesima određene političke partije ili ideologije. sindikata i države i uređuju odnosi između njih. u institucionalnom smislu. bez obzira na to da li se rad odvija u privatnom ili javnom sektoru. Datira iz druge polovine 19. Organizovanje i delovanje sindikata moguće je od nivoa preduzeća i lokalne zajednice pa do nacionalnih i međunarodnih konfederacija sindikata. Sa institucionalnog stanovišta 4. Štrajkački zahtevi mogu biti definisani tako da se jednim delom odnose na profesionalna a drugim delom na politička pitanja. Pojam industrijskih odnosa se može različito posmatrati: 1. pod uslovom da se organizuje i odvija na zakonit način. Organizovanje i delovanje poslodavaca odvija se na lokalnom. kao teorijsko-naučnu disciplinu karakterišu naučne i stručne aktivnosti kompetentnih teoretičara usmerene u pravcu izučavanja pitanja značajnih za organizovanje i delovanje sindikata i poslodavaca. naročito 80-ih godina. shvaćeni u normativnom smislu. Kod nas je takvih štrajkova bilo mnogo. su skup pravnih normi i načela. a u određenom slučaju su uključeni i drugi odgovarajući subjekti. sadržanih u heteronomnim i autonomnim izvorima prava. povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava. Ti zahtevi se ne odnose na politička pitanja već na pitanja vezana za zaštitu profesionalnih i ekonomskih interesa zaposlenih. i poslodavaca . Sa normativnog stanovišta 2. Njegovo značenje je vremenom prošireno i na druge oblasti i na odnose koji se uspostavljaju između države. 96. Kao nastavna disciplina Industrijski odnosi. podrazumevaju mnoštvo institucionalnih formi sindikalnog i poslodavačkog organizovanja i delovanja.394) Profesionalni karakter štrajka opredeljuje priroda štrajkačkih zahteva. Da bi se odredila priroda takvog štrajka moraju da se sagledaju zahtevi koji u tom štrajku preovlađuju. Vrlo često se dešava da profesionalni štrajk prerasta u politički. Industrijske odnose . kolektivno pregovaranje.4. Kao teorijsko naučna disciplina 3. većine zaposlenih ili saveta zaposlenih na jednoj strani i poslodavca . u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska. nacionalnom i međunarodnom nivou.POJAM INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. obaveza ili interesa iz rada ili povodom rada.13) Termin industrijskih odnosa se vezuje za anglosaksonske zemlje iz kojih je i potekao. veka kada su odnosi između sindikata i poslodavaca uspostavljeni isključivo u oblasti industrije. poslodavaca i zaposlenih. granskom. Između države i sindikata ili udruženja poslodavaca KRS ima svoje materijalonoprave (predmet i strane) i formalnopravne elemente (organi i postupak) KOLEKTIVNI RADNI SPOR shavaćen u materijalno-formalnopravnom smislu. tripartitne odnose . Kolektivno radno pravo obuhvata odnose koji se između subjekata tog prava uspostavljaju u radu i povodom rada. PROFESIONALNI I POLITIČKI ŠTRAJK (str.

pravilnikom o radu i drugim aktima.predmet kolektivnog radnog spora .. Organizovanje sindikata i poslodavaca 2. Posredovanje i arbitražu 4. Izvori prava IO 6. Tripartitni odnosi 7.. Formalno pravnim elementima . informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima. odnosima između sindikata. a koje su utvrđene zakonom. Industrijske odnose treba posmatrati i kao nastavnu disciplinu koja se izučava na mnogim univerzitetima i fakultetima u svetu.. Kolektivni radni sporovi 9. Kolektivan prava i obaveze i kolektivni interesi 8. Odbori za tržište rada i slično.2.organi za rešavanje KRS -postupak u kome se KRS rešava PREDMET KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA. Predmet i sadržina industrijskih odnosa . 2. institucije.PREDMET INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. praticipacija. Metodi rešavanja KRS 10. Uloga države u IO 5.) 2. ekonomsko-socijalne politike. Kolektivnim pravima poslodavaca smatraju se: • pravo na udruživanje 12 . U pravcu širenja tripartitnih i drugih institucija (u oblasti monetarne i poreske politike. naučno-istraživačke. mirno rešavanje KRS. Delovanje sindikata i poslodavaca 3.BITNI ELEMENTI KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. 59. organizaciono pravna i druga pitanja .285) KRS karakterišu bitni i nebitni elementi Bitni elementi se dele na: 1. podzakonskim aktima.strane u kolektivnom radnom sporu 2. odnosno ugrožavanje kolektivnih prava.) Predmet i sadržinu IO opredeljuju sledeća pitanja: 1. obaveza i interesa iz radnih odnosa. Kolektivnim pravima zaposlenih smatraju se: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na participaciju • pravo na mirno rešavanje KRS • pravo na štrajk • pravo na konsultovanje. itd. šire se u dva pravca: 1.. istorijski posmatrano. U pravcu širenja kruga pitanja koja postaju predmet izučavanja IO (kolektivno pregovaranje. kolektivnim ugovorom. Javne službe za mirenje 3.itd.. smatra se svaka povreda . odnosno povodom radnog odnosa .16) Centralno mesto u predmetu industrijskih odnosa pripada organizovanju i delovanju sindikata i poslodavaca. poslodavaca i države i tripartitnim institucijama. Kolektivno pregovaranje 4.Principi.. razvojne. Materijalno pravne elemente . instituti.

predmeta spora. radni odnos zaposlenih kojima je onemogućen rad kod poslodavca miruje. Na strani poslodavaca može da se pojavi: Privredna komora U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. Pravne posledice nezakonitog lokauta mogu biti: radnopravne. Poslodavac ne može biti odgovoran za nešto što su zaposleni skrivili. predmeta spora. zavisno od vrste spora. niti obavezan da snosi posledice izazvane nezakonitim štrajkom . * Predmet kolektivnog radnog spora mogu da budu i kolektivni interesi. sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . naročito ako se dovedu u vezu sa pravnim posledicama nezakonitog štrajka. građanskopravne i upravopravne. zavisno od vrste spora. pravne ili druge prirode. Kao STRANE U KOLEKTIVNOM RADNOM SPORU pojavljuju se učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora. odnosno pružanjem odgovora na takav štrajk. PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG LOKAUTA (str. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. Zaposleni kojima je onemogućen rad kod poslodavca ne mogu dolaziti na posao niti u radne prostorije poslodavca. tripartitnih odnosa i aranžmana sa savetom zaposlenih. PRAVNE POSLEDICE ZAKONITOG LOKAUTA (str. strana u sporu i važeće regulative. Pravne posledice mogu biti i nepovoljne za zaposlene. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom. kulturni i drugi interesi. pogrešnim činjenjem ili delimičnim činjenjem. 115. Sudovi mogu biti: 1. strana u sporu.415) Zakonit lokaut dovodi do suspenzije „ugovora o radu“. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. zbog ometanja poseda. postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. ekonomsko socijalni. Kolektivnim interesima poslodavca su njihovi zajednički interesi koji proističu iz kolektivnog pregovaranja. Protiv zaposlenih koji se tih pravila ne preidržavaju može se pokrenuti sudski postupak za prinudno udaljavanje od poslovnog prostora poslodavca . Kolektivnim interesima zaposlenih smatraju se njihovi zajednički. • Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Na strani zaposlenih se može pojaviti: većina zaposlenih i savet zaposlenih. bilo na strani zaposlenih. To su obično sindikat i poslodavac ili udruženje poslodavaca. tj nečinjenjem . Takav postupak pokreće se tzv. Državnom tužbom i ima prioritet u rešavanju. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. 13 . rešavanja kolektivnog radnog spora. Kolektivni radni spor nastaje povodom povrede ili ugrožavanja jedne ili viđe kolektivnih obaveza. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). Zaposleni koji nakon okončanja lokauta čekaju na normalizaciju procesa rada .• pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje KRS * Nasuprot kolektivnim pravima stoje kolektivne obaveze. • Ako se KRS rešava mirnim putem . Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . odnosno do onemogućavanja zaposlenih ili dela zaposlenih (neštrajkača) da ostvaruju pravo na rad i pravo na zaradu.416) Nezakonitim lokautom se mogu izazvati ozbiljne posledice . po pravilu nemaju pravo na naknadu zarade zbog toga što je poslodavac krivicom zaposlenih koji su stupili u nezakoniti štrajk bio prinuđen da pribegne odbrambenom lokautu. a mogu se ogledati u raskidu ugovora o radu. bilo na strani poslodavca. Dok lokaut traje . Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 2. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 3. 114. Kao strana u kolektivnom radnom sporu mogu se pojaviti i drugi odgovarajući subjekti kako na strani zaposlenih tako i na strani poslodavaca.

Postupak se može pokrenuti i na zahtev inspekcije rada i na zahtev drugog državnog organa. Kad sud donese odluku o isplatama zarada zaposlenima isplaćuje se i naknada isndikatu na ime članarine. arbitri itd. *Materijalna šteta se najčešće ispoljava u vidu izgubljene zarade *Nematerijalna šteta obuhvata duševnu patnju. U ovom slučaju . Za takav prekršaj poslodavcu sledi novčana kazna. Prekršajni postupak se pokreće na zahtev zaposlenih kojima je onemogućen rad ili na zahtev sindikata.89) U slučajevima kolektivnog pregovaranja kada imamo samo dve partnerske strane. Rezultati kolektivnih pregovora zavise od brojnih faktora . a ne prema zaposlenima. merama i aktivnostima koje se preuzima za ostvarenje ciljeva . O rezultatima poslovanja. Na sličan način se uspostavljaju odnosi i između TJ i sindikata. po prirodi stvari se zasnivaju na principu bipartizma. tada se govori o „principu bipartizma“. Veoma je važno da se mišljenje saveta uvaži u meri u kojooj je to moguće ... Mišljenja se obično daju u vezi sa kadrovskom politikom. lično dostojanstvo zaposlenog. Tu obično učestvuju tri lica tj. Građanskopravne posledice nezakonitog lokauta treba posmatrati u odnosu na zaposlene kojima je privremeno onemogućen rad kod poslodavca i u odnosu na sindikat. niti pravo na raskid tog ugovora. izbegava se uključivanje trećih lica.. pa je prema tome tu prisutan princip tripartizma. Sistem kolektivnog pregovaranja gotovo u celosti funkcioniše na tom principu.itd. i na neuplaćivanje sindikalne članarine tokom lokauta. U suprotnom zaposleni mogu pokrenuti postupak pred sudom. odnosno samo dva subjekta industrijskih odnosa . i umnogome je efikasniji način za rešavanje sporova. kao i između države ili TA ili LS i poslodavca i njihovih udruženja. Za formalan način je karakteristična posebna procedura . Kompetencije saveta mogu biti veće ili manje. zavisno od važeće regulative. faktorima koji utiču na ostvarene rezultate rada. Upravnopravne posledice nezakonitog lokauta. 14 . • O datom mišljenju poslodavac mora da vodi računa bez obzira što se ne smatra obavezujućim. nego i kod procesa rešavanja kolektivnih radnih sporova.PRINCIP BIPARTIZMA (str.. Na principu bipartizma zasnivaju se i odnosi koji se uspostavljaju između poslodavca i saveta zaposlenih. ogledaju se u prekršajnoj odgovornosti poslodavca i odgovornih lica kod poslodavca zbog pribegavanja takvom lokautu. s obzirom da se kolektivni pregovori vode između predstavnika rada i predstavnika kapitala. Oni imaju pravo i na naknadu zarade koju bi ostvarili da su radili . Smatra se da oni najviše zavise od: 1) autonomnosti pregovaračkih strana 2) spremnosti na kompromise 3) kompetentnosti i obučenosti predstavnika 4) jednakosti pregovaračkih pozicija Poznata je stvar da se kolektivni radni sporovi mogu rešavati na formalan i nefomalan način . Na taj način članovi saveta zaposlenih imaju priliku da prate aktivnosti menadžmenta organizacije. Princip bipartizma nije samo prisutan kod kolektivnog poregovaranja i zaključenja kolektivnog ugovora. Zaposlenima kojima je nezakonitim lokautom privremeno onemogućen rad ostaju u radnom odnosu s pravom da se nakon normalizovanja stanja kod poslodavca vrate na posao. Poslodavac koji pribegne nezakonitom lokautu nema pravo da suspenduje ugovor o radu. Moraju da budu i neki miritelji. Za neformalan način je karakteristično to da se izbegava primena komplikovanih procedura i pravila. Takva šteta može biti materijalna i nematerijalna.Radnopravne posledice nezakonitog lokauta usmerene su prema poslodavcu .itd Građanskopravne posledice se odražavaju i na sindikat tj. odnosno forma koja se mora poštovati od početka pa do kraja postupka. moralni integritet. Zaposleni kojima je onemogućen rad imaju prava i na zaradu i na štetu izazvanu lokautom. Odnosi koji se u preduzeću uspostavljaju između saveta zaposlenih i poslodavca .. međutim u njihovom međusobnom odnosu može da se govori o postupku informisanja. 11. postupku davanja mišljenja i postupku samoodlučivanja saveta • Obaveza poslodavca je da članove saveta detaljno i pravovremenoinformiše o pitanjima značajnim za tekuće poslovanje i razvojnu politiku preduzeća. jer je to u interesu i poslodavca i zaposlenih.

jaslica 6.103) Osnovna obeležja tripartizma su: 1) Tripartitni subjekti 2) Predmet tripartitne saradnje 3) Oblici tripartitne saradnje 4) Nivoi na kojima se tripartitna saradnja ostavruje SUBJEKTI tripartitnih odnosa su: 1. monetarne i poreske politike) • Državi pomaže da ne ostaje usamljena u vođenju politke u navedenim oblastima. podizanje nivoa opšteg obrazovanja 4. ostvaruju određenu saradnju.organizovanje ishrane zaposlenih 5. Organizovanje kulturnog i zabavnog života u organizaciji 2. Tripartizam se vezuje za različite oblike saradnje i dijaloga imeđu države. U toj saradnji učestvuju tri strane: 1. poslodavci i radnici .pružanje pomoći za stambene potrebe radnika 7. „tripartitni odnosi“. jedinice TA i LS 2. dijalog .organizovanih na LOKALNOM nivou.Takvim pitanjima smatraju se: 1. poslodavca i zaposlenih se ostvaruje na različitim nivoima: • Tripartitni odnosi na LOKALNOM nivou uspostavljaju se između organa LOKALNE samouprave. pregovori. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. sportskih aktivnosti 3. Udruženje poslodavaca 3.Postoje određena pitanja gde poslodavac ne može sam da donese odluku zbog samog značaja tih pitanja za zaposlene. Zahvaljujući tripartitnom dijalogu dolazi do usklađivanja različitih interesa između partnerskih strana. vrtića. 15 • .99) Reč „tripartizam“ nastala je od reči tripartitan . Sindikat Tripartitne saradnje nema ukoliko u njoj ne učestvuju sve tri strane. Očigledno je da je tripartizam neodvojiv od ekonomskih interesa preduzetnika. „tripartitne konsultacije“ . Država . Predstavnici rada (zaposleni i njihove organizacije sindikata) Iako u nekim aranžmanima učestvuju i drugi subjekti . aranžmani itd. kao samostalni subjekti.korišćenje godišnjih odmora u odmaralištima 13.OSNOVNA OBELEŽJA TRIPARTIZMA (str. Saradnja između države. Osim termina „tripartizam“ koristi se i „tripartitna saradnja“ . specifičnih interesa zaposlenih i ekonomskih interesa države. radnih odnosa .POJAM I ZNAČAJ TRIPARTIZMA (str. Predstavnici države (ili jedinica TA ili LS) 2. • Obezbeđuje uravnoteženiji razvoj društva. To su pitanja u čijem rešavanju učestvuju i poslodavac i savet zaposlenih. socijalne politike. koja potiče od latinske reči „tripartitus“ koja u prevodu znači podelu na troju. poslodavca i zaposlenih. socijalnog mira i uspešnog poslovanja. odnosno na nivou LOKALNE samouprave. U suštini. suština tripartizma i tripartitnih odnosa se bitnije ne menja. politike zapošljavanja. Org. • Obezbeđuje neophodna ravnoteža između ekonomskog razvoja i ciljeva socijalne pravde • stvaraju preduslovi za trajnije očuvanje socijalnog mira • stvaraju pretpostavke za izgrađivanje humanih i pravednih odnosa među ljudima. razvojene. Značaj tripartizma ogleda se u činjenici da se: • Uspešnije projektuju i ostvaruju ciljevi koji se žele postići (u oblasti ekonomske. što je osnovni preduslov za obezbeđivanje socijalne pravde. 14. tripartizam označava svaki sistem radnih odnosa u kome država. odnosno trostrukost. Predstavnici kapitala (poslodavci i njihova udruženja) 3. jer socijalni partneri preuzimaju deo odgovornosti za njeno vođenje.

Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. ekoloških pokreta. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. zapošljavanja na nacionalnom. U savremenim IO se povećao broj pitanja.organizovanih na nivou jedinice TERITORIJALNE AUTONOMIJE. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. Najznačajniji oblici saradnje na tom nivou su: 16 • . podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. • Subjekti tripartitnih odnosa na GRANSKOM nivou su resorno ministarstvo. odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1. Osim navedenih subjekata u pojedinim tripartitnim aranžmanima učestvuju i predstavnici potrošača. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. PREDMET tripartitne saradnje .Kao saradnja između tripartitnih subjekata na međunarodnom regionalnom planu Veliku ulugu tu ima Međunarodna organizacija rada i njene aktivnosti. socijalne politike. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. poljoprivrednih proizvođača. politike nacionalnog budžeta. monetarne politike. poslodavaca i sindikata 4. Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. konsultacija i pregovora 2. gransko udruženje poslodavaca i granski sindikat. svojinske transformacije. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. penzionerskih asocijacija. reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju države. • Subjekti tripartitne saradnje na NACIONALNOM nivou su vlada . udruženja poslodavaca i sindikalnih organizacija na globalnom međunarodnom planu . emigraciono populacione politike. nacionalnih zajednica i slično. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. Ekonomska . udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1.kao saradnja između javnih vlasti. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. povodom zaključivanja. • Tripartitni odnosi na MEĐUNARODNOM planu se ostvaruju posredstvom Međunarodne organizacije rada i posredstvom drugih međunarodnih institucija. posredstvom tripart. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Nefomalni kontakti između partnerskih strana TRIPARTITNA SARADNJA NA MEĐUNARODNOM PLANU može se dvojako posmatrati: . institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. poreske politike i socijalne zaštite.Tripartitni odnosi na nivou TERITORIJALNE AUTONOMIJE uspostavljaju se između organa TERITORIJALNE AUTONOMIJE. razvojne. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. upravljanja nacionalnim bankama itd. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. radnih odnosa. granskom ili međunarodnom planu. Neformalne tripartitne konsultacije 2. mirno rešavanje KRS. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje.

DELIMIČNI LOKAUT je privremeno zatvaranje dela preduzeća . na nacionalnom nivou 2. Da bi lokaut bio zakonit . zbog pravnih posledica lokauta GRANSKI. reprezentuju predstavnici resornih ministarstava. neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1. a poslodavac oslobodio obaveze da u uslovima neisplativog rada neštrajkačima isplaćuje pun iznos. da je odbrambenog karaktera. Odbarmbeni lokaut je zakonit ako je usmeren protiv nezakonitog štrajka.412) 1. Poslodavci se opredeljuju za ovaj lokaut da bi parirali akcijama štrajkača . kako bi se na zaposlene izvršio pritisak da odustanu od svojih zahteva . LOKAUT SOLIDARNOSTI razlikuje se od ostalih vrsta lokauta po tome što se njime nastoje zaštiti prava i interesi drugog poslodavca. Takvi su preventivni i retorzioni. nakon okončanja štrajka. delimičan. Englesku. lokaut suprotan obavezi očuvanja soc. U praksi gorovo da i ne postoje. da mu se pribegava povodom rešavanja interesnog spora. ODBRAMBENI LOKAUT organizuje se u vreme štrajka u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. generalni 3. NEZAKONITIM LOKAUTOM smatra se lokaut koji nije odbrambenog karaktera tj. Urugvaja i Paragvaja • Organizacija Afričkog jedinstva TRIPARTITNA SARADNJA NA NACIONALNOM PLANU uspostavlja se: 1. njegovim učesnicima ili delu učesnika ne dopušta povratak na rad. Reč je o lokautu kojem se pribegava u interesu jednog ili više sekundarnih poslodavaca . da se izbegne neisplativ rad sa radnicima neštrajkačima 3. Nezakonitim lokautom smatra se i „odbrambeni lokaut“ koji se pojavljuje kao protivmera zakonitom štrajku. granski. na nivou jedinice LS 6. Drugim rečima. Holandiju i druge evropske zemlje. pod uslovom da njime nisu obuhvaćeni zaposleni u delovima koji su nastavili sa radom. Preventivni. 17 . Delimični lokaut se smatra zakonitim ako se pojavljuje kao protivmera nezakonitom štrajku . Španiju . a neretko i da bi izbegli troškove neracionalnog i neisplativog rada sa neštrajkačima. zakonit je samo odbrambeni lokaut. Zakonit i nezakonit 2. Lokaut solidarnosti. a ne pravnog KRS 4. da je usmeren protiv zaposlenih ili sindikata 2.• EU • Tržište unije Argentine. Francusku. tj onemogućavanja rada delu zaposlenih koji se nisu pridružili štrajkačima .VRSTE LOKAUTA (str. Retorzioni se smatra nezakonitim sredstvima radne borbe. 113. Protivmera nezakonitom štrajku u kojem neučestvuju svi zaposleni kod poslodavca. na saveznom nivoi i nivou država članica TRIPARTITNA SARADNJA NA GRANSKOM NIVOU je karakteristična za Italiju. a ne u interesu primarnog poslodavca. Interese države u tim aranžmanima po pravilu. tj . · Razlikovanje zakonitog i nezakonitog lokauta veoma je važno . na međunarodnom nivou 4. Poslodavac se opredeljuje za preventivni lokaut u nameri da zaposlene primora da odustanu od stupanja u štrajk. na nivou jedinice TA 5.mira ZAKONIT LOKAUT je onaj koji je u skladu sa važećim propisima i pojavljuje se kao protiv mera NEzakonitom štrajku u kojem ne učestvuju svi zaposleni kod poslodavca. na granskom nivou 3. U neinstitucionalnim oblicima tripartizma mogu se uspostavljati razni vidovi međusektorske saradnje. a ne poslodavca koji se za lokaut opredelio. PREVENTIVNI LOKAUT smatra se izuzetkom od pravila po kojem se njemu pristupa tek po otpočinjanju štrajka. Brazila. Lokaut koji nije usmere protiv nezakonitog štrajka. a nezakonit ako je usmeren protiv zakonitog štrajka. RETORZIONI LOKAUT je takav lokaut gde poslodavac. GENERALNI LOKAUT kao i LOKAUT NA NIVOU TA i LS više su teorijske nego praktične kategorije. na nivou poslodavca. odbrambeni i retorzioni lokaut 4.

Za osvarivanje svojih ciljeva MOR koristi različite metode od koji su najpoznatiji „Međunarodni radni standardi“. 2. Objavljivanje KU u našoj zemlji vrši se u „službenom glasniku Republike Srbije“. osim ukoliko partnerske strane drugačije odluče. terorizam i sl. Opšti kolektivni ugovor 2. njihove izmene i dopune mogu se objavljivati u drugim glasilima. Izmene i dopune opšteg i kolektivnog ugovora Ragistraciji podležu svi kolektivni ugovori osim kolektivnog ugovora zaključenog kod poslodavca. Ti ugovori. zaštitu čovekove sredine.Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Da potrvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom R. misli se na „kolektivne ugovore koji se zaključuju kod poslodavca“. Poseban kolektivni ugovor 3. da zakoni i drugi opšti akti doneti u R. Takodje . socijalnojh sigurnosti i slično. vodi urednu evidenciju. obaveza registracije se ne dovodi u pitanje za kolektivne ugovore koji se zaključuju na višim nivoima kolektivnog pregovaranja Bliža pravila o sadržini i postupku registracije kolektivnih ugovora propisuju ministar nadležan za rad. ekonomskim i socijalnim pravima. Poseban kolektivni ugovor 3. 7. To ministarstvo je dužno da o registrovanim kolektivnim ugovorima i njihovim izmenama .Srbiji vrši se kod ministarstva nadležnog za rad. 18 . Pod drugim kolektivnim ugovorima . naročito u vezi sa ljudskim pravima i slobodama.LOKAUT SUPROTAN OBAVEZI OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA podrazumeva pribegavanju lokautu na način koji je suprotan obavezi očuvanja socijalnog mira. Ovaj lokaut je nezakonit. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: 1. preko interneta i na drugi način. a ogleda se u opštoj primenjivosti utvrđenih standarda. da li je menjan ili dopunjavan i na koje vreme zaključen i sl. da se potvrđeni međunarodni ugovori i pravila međuanrodnog prava smatraju delom pravnog poretka R. raste i njegova pozicija u odnosu na unutrašnje pravo. Univerzalnost je jedna od osnovnih obeležja međunarodnih radnih standarda . Obavezi registracije podležu: 1. koja je propisana kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.Srbije 3. Zbog svega toga nameće se zaključak da norme unutrašnjeg prava ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa normama međunarodnog prava. Prema zakonu o radu objavljuju se: 1. a poslodavac snosi odgovornost za pričinjenu štetu. Opšti kolektivni ugovor 2. na oglasnim tablama poslodavaca. Registracija se vrši kod ministarstva nadležnog za rad. norme i smernice o uslovima rada i zaposlenja. odnosno dopunama. Međunarodnim radnim standardima smatraju se načela . Ta obaveza se ne propisuje uvek već proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora gde se insistira na uzdržavanju od upotrebe radikalnih sredstava radne borbe pre pokušaja mirnog rešavanja spornih pitanja. odnosno potvrđivanju Afirmaciji međunarodnog prava i međuanrodnih izvora prava umnogome doprinosi „Međunarodna organizacija rada“.REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str. kako bi se znalo u svakom trenutku da li određeni KU registrovan . u listovima koje izdaju poslodavci.281) Registracija kolektivnih ugovora u R. 57. ne samo na nacionalnom planu nego i na internacionalnom planu. kojima se državiomogućava da preuzme onoliko obaveza koliko može da izvrši.MEĐUSOBNI ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA IO (str. Da bi se normama međunarodnog prava obezbedila veća obaveznost pribegava se ratifikaciji .72) S obzirom na to da značaj međunarodnog prava iz godine u godinu raste . međunarodne zločine. Uvažavajući razlike u pogledu stepena ekonomske razvijenosti između zemalja i regiona dopušteno je korišćenje i tzv. Izmene i dopune opšteg i posebnog kolektivnog ugovora Bliža pravila o načinu objavljivanja drugih kolektivnih ugovora i njihovih izmena i dopuna utvrđuju se sa tim kolektivnim ugovorima.Srbije. „klauzula fleksibilnosti“.

Sa normativnog stanovišta 2. Da statuti.Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom obezbeđuju manja prava od uslova u KU. Pravo na neplaćeno odsustvo sa posla dok se vodi postupak mirnog rešavanja radnog spora.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA NA STRANI DRŽAVE. Za kolektivni ugovor i ugovor o radu se primenjuju sledeća pravila: 1. Aktom niže pravne snage se mogu utvrđivati veća prava. TA i LS (str. opšti akti organizacija kojima su poverena . Ako KU niže pravne snage sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih KU više pravne snage . To znači . Sa stanovišta utvrđivanja minimalnih uslova rada i zaposlenja 5.Ako ugovor o radu sadrži odredbe kojem se zaposlenom obezbeđuju manja prava nego u KU. odluke i svi drugi opšti akti AP i jedinica LS moraju biti saglasni zakonu. 3.75) Ustavom R.Odredbe ugovora o radu gde se radnicima propisuju manja prava nego što su u KU. 2. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNIH UGOVORA. 19 . da bi evidencija pila ažurirana. Sa poslodavačkog stanovišta 4. opšti akti organizacija . Sa aspekta zapošljavanja 3. Da svi opšti akti AP i Jed. Međusobni odnos kolektivnih ugovora utvrđuje se zakonom ili najvišem (nacionalnom) KU. primenjuje se KU 4.MEĐUNARODNI ODNOS DOMAĆIH IZVORA PRAVA INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. 35. Pravo na naknadu troškova nastalih učešćem u rešavanju radnih sporova (1.DUŽNOSTI I PRAVA MIRITELJA I ARBITARA (str. Ova sredstva se obezbeđuju iz budžeta R. Da svi podzakonski akti R. 2. sa ustavom. Sa aspekta mirnog rešavanja KRS Država i njeni organi 73. Srbije 3. Kolektivni ugovor niže pravne snage ne može da sadrži odredbe kojim se zaposlenom obezbeđuju manja prava od kolektivnog ugovora više pravne snage 2. Veoma je važno da poslodavci obezbede to odsustvo kad god zatreba. Saglasno principu hijerarhije pravni akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa pravnim aktom više pravne snage. sindikata. PRAVILNIKA O RADU i UGOVORA O RADU.2). Da postupaju savesno. ZAKONA. zakonom i kolektivnim ugovorom Princip povoljnosti za radnike podrazumeva da se aktom niže pravne snage ne mogu utvrđivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenim aktom više pravne snage.LS moraju biti saglasni njihovim statutima. odgovorno i profesionalno 3. sa ustavom i zakonom • pravilnik o radu.. političkih stranaka. Kolektivnim ugovorom niže pravne snage mogu da se utvrde veća prava i bolji uslovi od uslova utvrđenih KU više pravne snage 3. primenjuju se odgovarajuće odredbe više pravne snage.Srbije. MEĐUSOBNI ODNOS KOLEKTIVNOG UGOVORA . PRAVA miritelja i arbitara su: 1.357) DUŽNOSTI miritelja i arbitara su: 1. toku i okončanju postupka mirnog rešavanja spornih pitanja između poslodavaca i zaposlenih.Ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava nego što su u KU. 3. MEĐUSOBNI ODNOS USTAVA. Pravo na nagradu za rad jer nisu stalno zaposleni u Agnciji za mirno rešavanje radnih sporova 2.8. Da postupaju nepristrasno 2. Da agenciju redovno obaveštavaju o pokretanju. KOLEKTIVNOG UGOVORA I PRAVILNIKA O RADU zasniva se na „principu hijerarhije“ i principu „povoljnosti za zaposlene“. posmatrana iz ugla IO.187) Njihova uloga . ništavne su.Srbije utvrđeno je: 1. da : • zakon ne može biti u suprotnosi sa ustavom • kolektivni ugovor . primenjuju se pravila: 1. Da se stalno obrazuju i stručno usavršavaju (aktivna uloga Agencije) 4. aktuelan je iz više razloga: 1. potpuna i dostupna zainteresovanim subjektima.

AP. Obično se rešavaju mirno i značajan doprinos ima MOR. Ukoliko se ne donese takvo rešenje u roku od 15 dana ili ukoliko sindikat smatra da je donešeno na nezakonit način . Taj zahtev sadrži dokaze o ispunjenju uslova reprezenativnosti i izjavu lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata o broju članova. Predstavnika vlade. Poslodavac je dužan da dostavi taj podatak. sindikat se može obratiti „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca“ za zahtevom. grupa .. podgrupa ili delatnost. u skladu sa propisima 3. Ako podnosilac zahteva u označenom roku otkloni nedostatke na koje je ukazano. ***KOD POSLODAVCA*** POSTUPAK SE POKREĆE na zahtev sindikata čija se reprezentativnost utvrđuje.. Može da traži od odbora da preispita svoj predlog o reprezentativnosti sindikata. dokazi da je u sindikat učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva odluči o zahtevu. Rešenje o reprezentativnosti sindikata za određenu GRANU.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA NIVOU NA KOJEM NASTAJU (str. LS i grana. GRANU . LS ... .. Odbor proverava i da li su svi podaci dostavljeni i da li su u skladu sa zakonom. LS se objavljuje u službenom glasniku Republike Srbije. Pored toga se podnosi i dokaz da mu poslodavac nije u propisanom roku utvrdio reprezentativnost.. odnosno da nije utvrđena na pravi način.. Ministar nadležan za rad odlučuje o reprezentativnosti sindikata kod poslodavca samo u slučaju: 1. ako sindikat kod poslodavca smatra da mu reprezentativnost nije utvrđena na zakonit Način. Uz zahtev se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova reprezentnosti: 1. Na osnovu svega toga poslodavac odlučuje o zahtevu za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca donošenjem rešenja. GRUPU. 64. Broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu evidencije koju vodi poslodavac. ***ZA R:SRBIJU. 20 .. a vode se između sindikata i udruženja poslodavaca organizovanih na međunarodnom globalnom planu. u skladu sa zakonom. Ponekad se umesto rešenja donosi zaključak i to u slučajevima: a) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a prethodno se nije obratio poslodavcu b) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev odboru a da nije sačekao 15 dana u kojem je poslodavac dužan da se izjasni c) ako podnosilac zahteva u roku od 15 dana ne otkloni nedostatke u vezi sa dokazima o ispunjenju uslova reprezentnosti. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u nadležnosti je poslodavca (za utvrđivanje sindikata kod poslodavca) ili ministra za rad (sindikat za teritoriju Srbije. Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca je tripartitno telo .POSTUPAK UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str.. Ministar nije u obavezi da uvek postupi po preporuci Odbora.. PODGRUPU. a predstavnike sindikata i UP imenuje članovi socijalno ekonomskog saveta izabrani od RS i RUP. dokazi o ispunjavanju uslova u pogledu potrebnog broja članova. O zahtevu se odlučuje rešenjem koje se donosi u skladu sa utvrđenim činjenicama. Ukoliko nisu . SPOROVI KOJI NASTAJU NA INTERNACIONALNOM GLOBALNOM NIVOU su sporovi koji se vode povodom povrede i ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na širem međunarodnom planu . Protiv rešenja kojeg donese ministar se može voditi upravni spor. u skladu sa zakonom 2. DELATNOST*** Reprezentativnost ovih sindikata utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora. TA . reprezentativnih sindikata i rep.24. Članovi odbora se imenuju na period od 4 godien. udruženja poslodavaca. TA .143) Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata odvija se na način i po postupku koji je utvrđen „Zakonom o radu“. Rešenje koje ministar donese nemora da bude pozitivno. sindikat je u obavezi da ta dokumenta dostavi u roku od 15 dana od kad je to Odbor zatražio.. da reprezentativnost sindikata kod poslodavca nije utvrđena u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva 2. sastavljeno od po 3 predstavnika vlade Srbije. dokaz o upisu sindikata u registar. zahtev se smatra urednim.322) 1. na predlog ministra imenuje vlada.

jer kolektivne obaveze proističu iz kolektivnog prava.odgovornost za štetu snosi organizator .. Pravo zaposlenih na sindikalno organizovanje podrazumeva obavezu poslodavca da svojim aktivnostima ne ometaju ostvarivanje tog prava. Pošto je tu štetu teško utvrditi sud je prinuđen da angažuje veštaka. GRUPE. PODGRUPE ILI DELATNOSTI su sprovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora za GGPD. u odnosu na zaposlene neštrajkače i u odnosu na treća lica. Npr. 3. 6. pa se poslodavca mora zadovoljiti delimičnim izmirenjem ZAPOSLENIM NEŠTRAJKAČIMA se može naneti šteta ukoliko se formira štrajkačka Straža i na taj način im se onemogući da da ostvare pravo na zaradu Tu štetu nadoknađuje organizator štrajka .KOLEKTIVNA PRAVA I KOLEKTIVNE OBAVEZE (str. SPOROVI KOJI NASTAJU NA NACIONALNOM NIVOU U njima učestvuju sledeće strane u sporu: • učesnici u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora • država (vlada ili ministrastvo) i sindikat (jedan ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i udruženje poslodavaca (jedno ili više) • država (vlada ili ministarstvo) i sindikat i udruženje poslodavaca (jedno ili više) 4.pred sudom. 37. GRAĐANSKOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. i koja se koriste u najtežim situacijama i koriste se i za nadoknadu štete bilo poslodavcima.209) Kolektivna prava i obaveze utvrđuju se zakonom. poslodavaca i udruženja) 7. SPOROVI KOJI NASTAJU NA MEĐUNARODNOM REGIONALNOM PLANU jesu sporovi koji se povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih prava i interesa na međunarodnom regionalnom planu vode između sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na područiju regije (dve ili više zemalja . AKO JE ŠTRAJK ZAKONIT • poslodavac nema pravo na nadoknadu štete • ne odgovara za štetu pričinjenu radnicima neštrajkačima.SPOROVI KOJI NASTAJU NA NIVOU JEDINICA TA su sporovi koji se vode između učesnika u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora. Iz ovog proizilazi da postoje kolektivna prava zaposlenih i poslodavaca. Ta šteta može da bude imovinske i neimovinske prirode.POSLODAVAC ima pravo na nadoknadu imovinske i neimovinske štete. Naspram kolektivnih prava stoje kolektivne obaveze. TREĆA LICA su poslovni partneri poslodavca. koji će da proceni visinu te štete. ili putem ekonomskog i drugog pritiska. SPOROVI KOJ NASTAJU NA NIVOU GRANE. podzakonskim aktom i kolektivnim ugovorom. EU). izuzetno učesnici.2. U tim sporovimma učestvuju i jedinice TA. Obično nastaju u delatnostima od opšteg interesima i rešavaju se mirnim putem . Ključna razlika je u stranama u sporu (odnose se na teritoriju LS) i delimično u predmetu spora ( nezadovoljstvo zaposlenih i njihovih organizacija. i trećim licima AKO JE ŠTRAJK NEZAKONIT .sredstva koja prikupljaju udruženja poslodavaca . ministarstvo i drugi državni organi. Građanskopravne posledice štrajka se mogu posmatrati u odnosu na poslodavca . npr. duševne patnje. 104.SPOROVI KOJINASTAJU NA NIVOU POSLODAVCA su oni koji se vode između učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca . poslovnim partnerima poslodavca i drugim eventualnim subjektima. korisnici poslodavčevih usluga i drugi subjekti.. povreda časti i ugleda. Kolektivna prava zaposlenih su: • pravo na sindikalno organizovanje i delovanje 21 .poslodavac ima pravo na naknadu štete . između poslodavca i većine zaposlenih i poslodavca i saveta zaposlenih. saglasno principu objektivne odgovornosti.402) Štrajk po pravilu dovodi do nastanka štete. 5. IMOVINSKA šteta se sastoji od stvarne štete i izgubljene dobiti NEIMOVINSKA ili MORALNA je pretrpljeni strah. radnicima. U njima mmože učestvovati i vlada. Organizator obično nije u stanju da izmiri svu neimovinsku štetu . • „fondovi solidarnosti“ su fin. • za štetu pričinjenu trećim licima odgovara poslodavac. u izuzetnom slučaju – učesnici štrajka ..SPOROVI NA NIVOU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE umnogome podsećaju na sporove koji nastaju na nivou TA.

samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture i njihovih organa i tela 2. da se između sindikata i političke partije uspostavi visok stepen saradnje.PRINCIP AUTONOMNOSTI (str. ***Autonomija sindikata u odnosu na POSLODAVCE i njihova udruženja 22 • • • • • • .. U ta pitanja ne može niko da im se meša: Ni država. ni verske zajednice. Vraćanje sindikata izvornim ciljevima borbe za radnička prava i sve manje mešanje sa poolitikom i političkim partijama. Pošto se autonomnost države u odnosu na poslodavce i sindikat ne dovodi u pitanje treba još da se sagleda: 1) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na državu 2) autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na političke stranke i druge subjekte 3) autonomija sindikata u odnosu na poslodavce ***Autonomija sindikata i posldavaca u odnosu na DRŽAVU se ogleda u organizacionom. Autonomija u finansijskom smislu je vrlo bitna. 3. Sindikalne i poslodavačke organizacije treba samostalno da odlučuju kako će ostvariti svoje funkcije i štititi svoje interese i interese svog članstva. instrumente i metode svoga delovanja i funkcionisanja Između sindikata i političkih partija mogu da se uspostave sledeći odnosi: 1. • samostalno osnivanje sindikalnih i poslodavcčkih finansijskih fondova.81) Ovaj princip je jedan od najvažnijih principa IO. verske zajednice. Poslednjih godina javlja se tendencija „Ideologizacije sindikata“ tj.njihovu finansijsku nezavisnost i materijalnu obezbeđenost u odnosu na političke partije. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: 1. Pod autonomijom sindikata u funkcionalnom smislu podrazumeva se samostalnost u njihovom delovanju i funkcionisanju. zato što imaju visok procenat istog članstva.da pojedini sindikati i njihovo članstvo gaje određene simpatije prema političkim partijama. Autonomija u organizacionom smislu podrazumeva: • samostalnost u oblikovanju njihove organizacione strukture . zbog čega neretko pristaje na finansijsku pomoć države ili poslodavca i na taj način podređuje svoju poziciju. finansijskom i funkcionalnom smislu. bez dovođenja u pitanje autonomije u odnosu na njih. ni političke partije. • samostalnost u izboru njihovih organa i rukovodstva.pravo na kolektivno pregovaranje pravo na participaciju pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova pravo na štrajk pravo na konsultovanje pravo na informisanje • pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. nevladne organizacije. ***Autonomija sindikata i poslodavaca u odnosu na POLITIČKE STRANKE i druge subjekte I ova autonimja se izražava u organizacionom . da sindikat bude potpuno podređen određenoj političkoj partiji. Autonomija u funkcionalnom smislu pretpostavlja mogućnost socijalnih partnera da nezavisno od volje i mogućih uticaja političkih partija. Kolektivna prava poslodavaca: • pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje • pravo na kolektivno pregovaranje • pravo na lokaut • pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova 10. Bez autonomnosti sindikata i udruženja poslodavaca nema ni pravog socijalnog partnerstva niti uspešne tripartitne saradnje. finansijskom i funkcionalnom smislu. koaliciji ili ideologiji 2...samostalnost u vođenju kadrovske politike i imenovanju rukovodećih ljudi u njihovim organima i telima 3. jer se sindikati vrlo često suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava . samostalno opredeljuju pravce .

Opšteprihvaćeno pravilo je da je lokaut zakonit ako se pojavljuje kao odgovor na nezakonit štrajk. bilo zajednički . Obaveza učešća u pregovorima ne podrazumeva i obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora. Predlog za pokretanje postupka podnose strane u sporu . da li je saglasna da se spor rešava mirnim putem. tako u odnosu na državu PRAVO NA KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Kolektivno pregovaranje ne odviaj se samo u interesu zaposlenih već i u interesu poslodavaca. Sindikat koji nije autonoman u odnosu na poslodavca .zasniva se na principu dobrovoljnosti . odnosno koji je pod kontrolom poslodavca često se naziva „žuti sindikat“. Lokautu se pribegava i zbog neiplativog rada sa radnicima neštrajkačima.Poslodavci se udružuju da bi uspešnije štitili svoja prava i interese. PRAVO NA MIRNO REŠAVANJE KRS Mirno rešavanje KRS je i u interesu poslodavaca i u interesu zaposlenih. pogona. 41. strane u sporu) po njemu se može postupati. Miritelj se bira iz imenika koji se vodi u republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.233) Kolektivna prava poslodavaca su: 1) pravo na poslodavačko udruživanje i delovanje 2) pravo na kolektivno pregovaranje 3) pravo na lokaut 4) pravo na mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova PRAVO NA UDRUŽIVANJE . zaduženog za pružanje pomoći stranama u KRS. Ako predlog sadrži minimum neophodnih podataka (predmet spora. poslodavac ima pravo da sam izabere u koje udruženje će se učlaniti i da li će se uopšte učlaniti . Ako se druga strana ne saglasi . kako u odnosu na zaposlene. kako bi se nastali spor rešio u korist poslodavca. ona je u nadležnosti ministra za rad. službe ili drugog organizacionog dela preduzeća. Nastoji se da se što više pojednostavi tj. sporazumno određuju strane u sporu. Takva obaveza se utvrđuje zakonom.Srbije. Mirno rešavanje KRS se temenji na načlu dobrovoljnosti . agencija je dužna da ga zajedno sa pratećom dokumentacijom dostavi drugoj strani u sporu sa molbom da se izjasni. Može se zaključiti samo uz saglasnost strana. da nema komlikovnih pravila. Svaka strana u postupku snosi svoje TROŠKOVE POSTUPKA. da bi se na zaposlene izvršio ekonomski i drugi pritisak. Iz prava na kolektivno pregovaranje proističe i obaveza poslodavaca da učestvuju u pregovorima. finansijskom i funkcionalnom smislu. tj iz budžeta R. Za uspešno odvijanje pregovora zainteresovana je i država. Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja . bil pojedinačno. POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA KRS (str. fabrike. Ako predlog podnese jedna strana . mada postoje slučajaevi kada se odstupa od tog načela. koja svojom regulativom doprinosi nesmetanom odvijanju pregovaračkog procesa. 27. određuje ga direktor agencije. povodom KRS. Veza između stepena sindikalizacije i IO (str.KOLEKTIVNA PRAVA POSLODAVACA (str. a odnose se na delatnosti od opšteg interesa ili na delatnosti u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera.151) 23 . tj. 79.Ova autonomija se izražava u organizacionom. u roku od 3 dana. radnje . Što se tiče opštenja između učesnika u postupku. PRAVO NA LOKAUT Ostvarivanje tog prava dovodi do privremenog zatvaranja preduzeća . međutim troškove uključivanja miritelja snosi republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova .373) Postupak se pokreće PREDLOGOM koji se upućuje AGENCIJI . MIRITELJA . onda se spor ne može voditi jer je u suprotnosti sa načelom dobrovoljnosti.

65% . PROCENAT sindikalno organizovanih radnika zavisi od sledećih faktora: 1. odnosno službe za mirenje posredovanje i arbitražu 2. 50% -1953 godine . INSTITUCIJE za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih su: 1. Institucije specijalizovane za rešavanje radnih sporova. Ako je stepen sindikalizacije visok .danas manje od 40% *** FRANCUSKA i SAD Danas oko 10% zaposlenih su članovi sindikata ***AUSTRALIJA -1921 godine .1985 godine. odnosno broja i procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat.Udeo neproizvodnih radnika u ukupnom broju radnika 5. U nekim zemljama postoje i kombinovani modeli JAVNE institucije su najznačajnije . Fleksibilno radno vreme *** VELIKA BRITANIJA . 24 . zaštita prava i interesa u velikoj meri zavise od stepena sindikalizacije. skandinavske zemlje). To su „službe za mirenje i posredovanje“ . Kulturne navike 12. U zemljama u kojima je procenat sindikalnog članstva visok socijalno partnerstvo dobro funkcioniše (npr. Povećanje broja zaposlenih žena (manje se interesuju za sindikat) 4. Stepen sindikalizacije se stalno menja zavisno od društvenih. organizovanost i opredeljenost sindikata 5. socijalnih prilika u društvu. ekonomski . BELGIJA 53% 66. Povećan broj zaposlenih u uslužnim i neproizvodnim delatnostima 9.Ostavrivanje sindikalnih prava i sloboda . Sudski organi 3. Osim njih u rešavanju sporova između poslodavca i zaposlenih učestvuju idržavni organi. 50% (stroge mere recesije) . Njihov položaj i uloga je uređena zakonom.Globalizacija 6. najrasprostranjenije i najkompetentnije institucije za rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenih. Drugi odgovarajući državni organi 4.INSTITUCIJE ZA REŠAVANJE KRS (str.danas oko 50% ŠVEDSKA 85% . Stopa nezaposlenosti 7.1979 godine. privrednog i socijalnog zakonodavstva 6.333) U većini zemalja osnovane su institucije za mirenje posredovanje i arbitražu.Smanjena potreba za radničkom solidarnošću 2. Nova visokostručna zanimanja 11. Manji udeo manuelnih radnika 3. stepen razvijenosti industrijskih odnosa 3. Nadležni organi lokalne samouprave 1. stanje ekonomske i socijalne politike 2. Nadležni organi teritorijalne autonomije 5. „službe za mirno rešavanje radnih sporova“ . Naučni razvoj 10. DANSKA 75%. stanje socijalnog partnerstva 4. Obrazovni nivo zaposlenih RAZLOZI SMANJENJA ČLANSTVA: 1. adekvatnost radnog.SPECIJALIZOVANE INSTITUCIJE se organizuju kao javne službe ili kao privatne službe za rešavanje KRS. 59% zaposlenih su bili članovi sindikata . sindikat uspešnije funkcioniše i efikasnije štiti prava i interese svoga članstva. Povećan broj žena i intelektualaca 8.

Ti funkcioneri imaju određena ovlašćenja a njihova karakteristika je: . efikasniji i ekonomičniji. MEŠOVITE se retko osnivaju 2. kojim uspevaju da preventivno utiču na smanjenje kolektivnih radnih sporova. Mogu biti stalne ili privremene.svode se na insistiranje kod drugih organa da ubrzaju postupak . 67. One se osnivaju po nastanku spornih pitanja najčešće posebnim sporazumom strana u sporu. složenosti problema. na osnovu posebnog sporazuma ili odredaba iz kolektivnog ugovora.neposredno USTAVNI SUD 3.SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. organizacijama i službama.„službe za mirenje.RADNI SUD .da se preuzimaju u cilju zaštite javnog interesa. Privremene institucije nastaju ad hoc za rešavanje KRS po potrebi. U njima najčešće postoje posebna veća. USTAVNI SU 25 . Njihov rad se zasniva na principu tripartizma. Pored njih u rešavanju spornih pitanja . Rešavanje KRS rešavaju: .SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . posredovanje i arbitražu“ .neposredno USTAVNI SUD RADNI SUD je specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova. okružnim i vrhovnom sudu Srbije. a unutrašnjom preraspodelom poslova u vrhovnom sudu Srbije određen je broj sudija koji se bave ovim sporovima. organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave zavisno od nivoa na kome je spor nastao.UPRAVNI SUD .SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI . postupak rešavanja IRS i KRS . Stalne institucije se osnivaju pre nego li nastane ikakav spor između strana . odnosno njihov postupak je postao jednostavniji. PRIVATNE institucije osnivaju učesnici u zaključivanju KRS. Prvi oblici radnog sudstva . odeljenja i druge organizacione jedinice u kojima rade sudije za rešavanje RS. Imaju određene prednosti u odnosu na stalne zbog mogućnosti da se prilagodi prirodi. U opštinskim i okružnim sudovima konstituisana su posebna veća za radne sporove. mogu učestvovati i nosioci određenih funkcija. odnosno strane u sporu. po pravilu reč je o pojedinim državnim organima . One nastaju po pravilu u privatnom sektoru i fanansiraju ih strane u sporu tj osnivači. organizacijama i službama) . parnični i gražanski sudovi.ona su veoma ograničena . od slučaja do slučaja. Privremen inst. Sudovi opšte nadležnosti se organizuju na različite načine. Pojavom radnih sudova . U postupcima pred ovim sudovima se „sporije stiže do pravde“ strane u sporu“ im se ređe obraćaju.339) SUDKSI ORGANI rešavaju pravne kolektivne radne sporove. izuzetno interesne KRS. Javne institucije karakteriše i stalnost delovanja . Za upravni sud se vezuje rešavanje individualni radni sporovi. dok se rešavanje KRS obavlja u skladu sa pravilima posebnog pravnog režima. UPRAVNI SUD Upravni sudovi nadležni su za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima.vezuju se za specifične situacije . Rešavanje KRS rešavaju: . Rešavanje radnih sporova prepušteno je opštinskim. SUD OPŠTE NADLEŽNOSTI Rešavanje kolektivnih radnih prava i interesa vrše i sudovi opšte nadležnosti tj.UPRAVNI SUD (nadležni za rešavanje radnih sporova nastalih u državnim organima. uglavnom neprofesinaolnog tipa pojavili su se u 19 veku.NADLEŽNOST SUDSKIH ORGANA U REŠAVANJU KRS (str. svremena na vreme.RADNI SUD (specijalizovan za rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova) . izuzetno interesne KRS.DRUGI ODGOVARAJUĆI DRŽAVNI ORGANI . U pojedinim zemljama postoji više vrsta radnih sudova (u Japanu tri vrste).

a ostali radnopravni propisi – sa radnim zakonodavstvom.138) Obaveze poslodavca u odnosu na sindikat su: 1) da sindikat redovno informiše o ekonomskim . Sud opšte nadležnosti (rešava KRS u zemljama u kojim nije osnovan radni sud) KRS se mogu rešavati na različite načine i u različitim POSTUPCIMA. Znači apeluje se na: . 21. odluka. koji se zbog bojkota nejgovih proizvoda morao iseliti iz Irske. zakona. kao i sam ustavni sud. obezbedi pristup informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti FORMALNO-PRAVNI ELEMENTI KRS (vidi pitanje 59) U rešavanju kolektivnog radnog spora učestvuju različiti ORGANI. organi TA.Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.socijalnim i drugim pitanjima značajnim za radnopravni položaj zaposlenih.Kupce njegovih proizvoda . sporna pitanja rešavaju se u postupku mirenja . odnosno za položaj članova sindikata 2) da obezbedi tehničke i prostorne uslove za nesmetan rad sindikata 3) da sindikatu . strana u sporu.BOJKOT (str. postupka u kojem se spor rešava i važeće regulative. OBAVEZA POSLODAVCA U ODNOSU NA SINDIKAT (str. Bojkot su akcije zaposlenih kojima se apeluje na poslovne partnere i klijente poslodavca da privremeno zamrznu poslovnu saradnju sa poslodavcem tj. da ne kupuju njegove proizvode odnosno da ne koriste njegove usluge dok se kolektivni radni spor ne razreši. Radni sud (specijalizovan za rešavanje isključivo radnih sporova) 5. zato što nastavlja poslovnu saradnju sa primarnim poslodavcem. rešenja. Povreda principa ustavnosti pokreće se ustavni SPOR. izvršne i opšteobavezujuće. Sudovi mogu biti: 4. zavisno od vrste spora.Korisnika njegovih usluga Bojkot se smatra propratnom manifestacijom štrajka. a to su „miritelji i posrednici“ Kolektivni radni spor se može rešavati i u postupku pred „sudom“. • Ako se KRS rešava mirnim putem . Postoje i organi koji pružaju pomoć pri rešavanju spora . pravna snaga. Princip ustavnosti i zakonitosti predpostavlja postojanje skladnog ustavopravnog sistema u kojem se jasno raspoznaju mesto. Ustavni spor okončava se sudskom ODLUKOM koja može proizvesti dva različita dejstva: . odnosno na angažovanje radne snage. zavisno od vrste spora. odnosno predstavniku sindikata. Postupak za ocenu ustavnosti u našoj zemlji mogu da pokrenu: državni organi. Protiv primarnog zato što su zaposleni sa njim u sporu. Upravni sud (rešavanje KRS u javnom sektoru) 6. kako bi se izdejstvovali određeni ustupci u korist zaposlenih. strana u sporu i važeće regulative. Bojkot može da bude usmeren protiv primarnog ili protiv sekundarnog poslodavca. predmeta spora. Organi kojima se najčešće poverava nadležnost za rešavanje kolektivnih radnih sporova mirnim putem su „arbitraže“ odnosno arbitražna veća. upravnika velikog poseda u Irskoj. Pravo na inicijativu za pokretanje tog postupka ima svako pravno i fizičko lice. vreme . Osim primarnog i sekundarnog bojkota važan je i bojkot do koga dolazi sporenjem dva ili više sindikata u vezi sa priznavanjem prioritetnog prava na zapošljavanje. organi LS.406) Reč bojkot datira iz 1880 godine i potiče od imena Džejms Bojkota . Njegove odluke su konačne. a protiv sekundarnog . najmanje 25 narodnih poslanika.Poslovne partnere poslodavaca . postupku posredovanja ili u postupku pred arbitražom 26 . Celokupno radno zakonodavstvo mora biti u skladu sa ustavom.Konstataciju neustavnosti (konstatuje se njihova potpuna ili delimična neustavnost) .Kasaciju neustavnih i nezakonitih akata (ukidanje ili poništavanje neustavnih ili nezakonitih podzakonskih propisa i drugih opštih akata) 107. međusobni odnos ustava. predmeta spora.

. a u POBOČNOJ LINIJI do 4. sporna pitanja rešavaju se u posebnom postupku (za radne sporove). Ako se KRS rešava putem ekonomskog ili drugog pritiska „stvari“ bi trebalo da se odvijaju na način i po postupku propisanim zakonom ili drugim opštim aktom. Rešavanjem samo nekih od tih spornih pitanja 3. 3. Odlukom od organizatora štrajka . Štrajk se može okončati: 1. 4. Odlukom arbitraže Za takav način okončanja neophodne su sledeće pretpostavke: . miritelj . OKONČANJE ŠTRAJKA (str. Zahvaljujući tome ono može stupati u pravne odnose i poslove sa drugim subjektima Udruženje poslodavaca svojstvo pravnog lica stiče upisom u registar .173) Udruženje poslodavaca ima svojstvo pravnog lica što znači da ima i pravnu i poslovnu sposobnost. 3) Ako je u RADNOM odnosu ili u ČLANSKOM odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje 2 godine 4) Ako je povezan sa stranam u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost. neuspešno Do okončanja štrajka dolazi na različite načine: 1.355) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova . Odlukom o zabrani štrajka se obično propisuje „radna obaveza“.IZUZEĆE MIRITELJA I ARBITARA (str. Ta prava su: 1) Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2) Pravo na učešće u rešavanju KRS 3) Pravo na učešće u radu tripartitnih institucija 4) Pravo na učešće u radu multipartitnih institucija 5) Druga prava u skladu sa zakonom 72. u skladu sa zakonom i drugim propisom Udruženje kome je svojstvo reprezentativnosti utvrđeno .PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA I PRAVA REPREZENTATIVNOG UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. 101. vlade. stepena neke od strana u sporu. Osim odluke suda. štrajk se može okončati i odlukom ministarstva. neposredne ratne opasnosti.da je arbitraža donela odluku o rešenju spornih pitanja .tu odluku može doneti i većina zaposlenih 2. u ratnim uslovima. 32. Ako se ni jedno sporno pitanje ne reši – tj. 27 .• • Ako se KRS rešava u sudskom postupku. odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu. Rešavanjem svih spornih pitanja 2.da strane u sporu prihvataju arbitražnu odluku. Takve odluke se donosu u delatnostima od opšteg interesa. član 48 . Odlukom suda ili drugog nadležnog organa Ovakva odluka se donosi u vanrednim situacijama. ima određena prava koja nemaju nereprezentativna udruženja.da su se strane u sporu saglasile da sporna pitanja rešavaju u postupku pred arbitražom . nego da za kratko vreme primoraju drugu stranu na ustupke. predsednika države i drugih nadležnih organa. parničnom postupku ili u posupku pred upravnim sudom.399) Organizatorima i učesnicima u štrajku nije u interesu da štrajk dugo traje. Sporazum o prestanku štrajka se sačinjava u pisamoj formi.da su zaposleni stupili u štrajk .. odnosno arbitar se može izuzeti iz postupka iz sledećih razloga: 1) Ako ZASTUPA neku od strana u sporu ili je u poslednjih 5 godina zastupao neku od strana u sporu 2) Ako je srodnik po krvi U PRAVOJ LINIJI do bilo kog stepena. stav 1 . Sporazumom strana u sporu Tim sporazumom se udovoljava barem delu štrajkačkih zahteva.

418) Osim lokauta postoje i drugi oblici pritiska na zaposlene.ORGAN NADLEŽAN ZA MIRENJE I NJEGOV SASTAV (str. 49. Po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj. u ime poslodavca direktor . To su propratne manifestacije štrajka. Ako strane u sporu u određenom roku ne odrede miritelja. učestvovanje u raspravi (o pitanjima koja su na dnevnom redu . Status tih subjekata je različit: 1. PENZIONERSKIH I INVALIDSKIH UDRUŽENJA itd. postao dozvoljeno sredstvo radne borbe.. da predlažu donošenje odluka. U njihovom radu mogu da učestvuju i predstavnici NACIONALNIH BANAKA. ali o ovim razlozima moraju da povedu računa i arbitri i miritelji i da odmah obaveste direktora agencije jer je to njihova moralna i zakonska obaveza O izuzeću miritelja i arbitara odlučuje direktor agencije po obaveštenju ili nazahtev jedne od strana u sporu. Odbor za mirenje broji tri člana.REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PUTEM EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA ZAPOSLENIH (str.prisustvovanje na sednicama (bez prava učešća u raspravi i odlučivanju) 82. ravnopravan tretman (mogu da pokreću inicijative. učestvuju i drugi odgovarajući subjekti. predstavnici REGIJA. EKOLOŠKIH POKRETA.386) Zaposleni su oduvek vršili pritisak na poslodavce kako bi ih primorali na određene ustupke u pogledu uslova rada i zaposlenja. umanjuju im zaradu . Sporazum potpisuju . Pored štrajka postoje još i BOJKOT i ŠTRAJKAČKA STRAŽA. Miritelj mora da se pridržava načela nepristrasnosti.OSTALI SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str.207) Osim sindikata . Uobičajna je praksa da se u ekonomsko-socijalnom savetu i drugim tripartitnim telim aobezbeđuju mesta za NEUTRALNE STRUČNJAKE. povećavajući njihov strah od posledica koje ih mogu zadesiti ako učestvuju u tim aktivnostima.obično ih postavljaju na radna mesta sa nepovoljnim uslovima rada. 28 . Vremenom se pokazalo da je ŠTRAJK najefikasnije sredstvo za zaštitu prava i interesa zaposlenih. sporazum postaje suvišan. odnosno za određene eksperte iz određenih oblasti.377) Postupak mirenja u KRS odvija se pred odborom za mirenje . Ovakvi oblici pritiska na zaposlene NISU dopušteni.SPORAZUM O UTVRĐIVANJU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH (str. Pri tome se ne insistira da to bude reprezentativna sindikat. OSTALI OBLICI EKONOMSKOG I DRUGOG PRITISKA POSLODAVCA (str. ali je krajem 19 veka i početkom 20. 116. Kroz istoriju su poznate „Crne liste nepoželjnih“ Mnogi poslodavci vrlo su rešeni da se „oslobode“ nepoželjnih radnika. ako je osnovan sindikat (kakav god) ne može se potpisati ovakav sporazum. ali ne i odlučivanje) 3. dok se miritelj bira sporazumno od strana u sporu. da učestvuju u raspravi i odlučivanju) 2.. Takav odnos prema „nepoželjnim radnicima“ obespokojava ostale zaposlene . naknade zarada i druga primanja mogu se urediti „sporazumom poslodavaca i predstavnika zaposlenih“ To je moguće samo pod uslovom da kod poslodavca NIJE osnovan sindikat. Znači. OBESPRAVLJIVANJE i PROGANJANJE sindikalnih predstavnika i drugih boraca za prava zaposlenih. Ako se okolnosti promene i zaključi se kolektivni ugovor kod poslodavca . a u ime zaposlenih – predstavnik saveta zaposlenih koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. 87. a o izuzeću se mora odlučiti 8 dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće. To su ŠIKANIRANJE. ne dopuštaju im da napreduju u poslu. poslodavaca i države kao glavnih subjekata IO .Obe strane mogu da podnesu zahtev za izuzeće. Da bi takve pojedince primorali da napuste firmu . a naročito onih koji su gotovo uvek spremni da organizuju štrajkove. Predstavnike strana u sporu samostalno određuju te strane .255) Zarade . Članovi odbora z amirenje su ravnopravni stim što se uloga presedavajućeg u postupku uvek poverava miritelju. MALTRETIRANJE. On je dugo zabranjivan .. sastavljenom u skladu sa principom tripartizma. UDRUŽENJA POTRŠAČA . 36. proglašavaju tehnološkim viškom . onda ga određuje direktor agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Zaposleni se ne može prisiljavati da pristupi sindikatu i kojem sindikatu će da pristupi Ako je zaposleni koji je član sindikata saglasan da mu se od plate odbija iznos na ime „sindikalne članarine“. utvrđenih zakonom. Sporovi povodom primene i tumačenja OBLIGACIONOG dela kolektivnog ugovora Normativni deo sadrži odredbe kojima se uređuju zarada. poslodavac je dužan da taj iznos uplaćuje na račun sindikata. kolektivnim ugovorom. PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PREDMETU SPORA (str. Članstvo u sindikatu se obezbeđuje potpisivanjem pristupnice . U većini štrajkova dominiraju zahtevi za povećano zaradom. organizovan radi vršenja ekonomskog ili drugog pritiska na poslodavca. podzakonskim aktima. 100. odnosno zakonskih . INTERESNI KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI nastaju povodom kolektivnougovorenog uređivanja zarada i drugih uslova rada. ali takvi štrajkovi nisu dopušteni. Reč je o sporovima koji ne nastaju samo povodom stvaranja novog prava nego i povodom revidiranja postojećeg prava. Obligacioni deo sadrži odredbe kojima se uređuju odonosi između ugovornih strana. naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja. Mnogi zahtevi se odnose i na ostvarivanje političkih ciljeva . pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom. 20. odnosno na udruženje poslodavaca.137) Sindikat se osniva „na način i po postupku utvrđenim opštima aktom sindikata“ Sindikat se upisuje u registar.Organizovano vršenje pritiska na poslodavca. tj da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru članova i predsednika sindikata. udruženje poslodavaca kako bi se prihvatili štrajkački zahtevi 3. ŠTRAJK (str. Privremeni prekid rada zaposlenih 2.300) INTERESNIM kolektivnim radnim sporom se smatra spor koji nastaje u postupku zaključivanja. neophodno je da se štrajkački zahtevi odnose na pitanja koja su predmet spora. Sindikat se osniva radi zaštite prava i interesa zaposlenih i radi unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa svojih članova Sindikat se osniva bez posebnog odobrenja.398) 29 .Tesna povezanost štrajkačkih zahteva sa pitanjima koja su predmet spora Da bi štrajk bio zakonit . OSNOVNA OBELEŽJA ŠTRAJKA SU: 1. Iz tog razloga se često nazivaju „sporovi o reviziji prava“.88. obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. Postoje dve vrste pravnih KRS: 1.OSNIVANJE SINDIKATA I PRISTUPANJE SINDIKATU (str. najprimenjivanijih i najefikasnijih sredstava borbe kojima su se zaposleni vekovima koristili radi zaštite svojih prava i svojih profesionalnih i ekonomskih interesa. Zaposleni ne može da bude u isto vreme član dva sindikata o čemu bi osim zaposlenog trebalo da vodi i sindikat 62. Sporovi povodom primene i tumačenja NORMATIVNOG dela kolektivnog ugovora 2. Organizovanju štrajka s emože pristupiti ako su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešavanje spornih pitanja. izmena i dopuna i proširivanja dejstva kolektivnih ugovora o radu. PRAVNIM kolektivnim radnim sporom smatra se spor koji nastaje u postupku primene i tumačenja kolektivnog ugovora. podzakonskih i drugih propisa o kolektivnim pravima. u cilju prihvatanja njihovih zahteva u vezi sa pitanjima koja su predmet spora..387) Štrajk je jedno od najsnažnijih .ŠTRAJK SA ZAUZIMANJEM PREDUZEĆA I ŠTRAJK SPORENJA (str. Sindikat je dužan da poslodavca informiše o aktivnostima vezanim za svoje osnivanje. Ta obaveza se mora izvršiti 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu u registar. Bliža pravila o uslovima tog upisa određuje ministar nadležan za rad. PRAVNI KOLEKTIVNI RADNI SPOR nastaje povodom povrede ili ugrožavanja kolektivnih radnih prava ili interesa. POD ŠTRAJKOM SE PODRAZUMEVA privremeni prekid rada zaposlenih . način zaključivanja kolektivnog ugovora i izmene i dopune kolektivnog ugovora.

Prema nivou: Kod poslodavca.Većina zaposleni i manji deo zaposleni Štrajk upozorenja Štrajk solidarnosti Divlji štrajk Delimični štrajk Kategorijalni štrajk Štrajk sa zauzimanjem preduzeća Štrajk sporenja 52. Jedan vodi sa drugim sindikatom .da se obezbede jednaki minimalni uslovi rada i zaposlenja 30 .279) Važenje kolektivnog ugovora može prestati i pre isteka vremena od tri godine na dva načina: 1. a drugi sa poslodavcem.PROŠIRENJE DEJSTVA KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. Štrajk sporenja podrazumeva privremeni prekid rada zaposlenih organizovan od strane sindikata u nameri da se na poslodavca izvrši pritisak da prilikom zapošljavanja novih radnika daje prednost kandidatima koji su članovi tog sindikata. na nivou jedinice LS . Prema načinu manifestacije: Štrajkovi iznenađenja. Smatra se zaključenim kada ga potpišu svi učesnici kolektivnog ugovora. 94.VRSTE ŠTRAJKOVA (str. građevinarstva i poljoprivrede. 56. U našoj zemlji to pitanje nije uređeno.Najavljeni i nenajavljeni . odnosno kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj niskokvalifikovanih radnika. takođe bi trebalo registrovati i objaviti U slučaju davanja OTKAZA primenjuju se dva pravila: 1.Štrajk sa zauzimanjem preduzeća se ogleda u privremenom prekidu rada u toku kojeg štrajkači ostaju na svojim radnim mestima kako bi onemogućili poslodavca da privremenim angažovanjem novih ljudi (Štrajkbrejkera) nastavi proces rada. Prema dopuštenosti: zakonite i nezakonite 2.OTKAZOM jednog ili više učesnika KU SPORAZUMOM o prestanku važenja kolektivnog ugovora zaključuje se u pisanoj formi.PRESTANAK VAŽENJA KOLEKTIVNOG UGOVORA PRE ODREĐENOG ROKA (str. Specifičnost ovog štrajka je što sindikat učestvuje u dva spora.SPORAZUMOM svih učesnika KU 2. kružne i tromboze 5. Štrajk sa zauzimanjem preduzeća po pravilu se smatra nedopuštenim sredstvom radne borbe.Učesnici takvog kolektivnog ugovora dužni su da započnu razgovore oko novog kolektivnog ugovora najduže 15 dana od dana davanja otkaza. TA . Štrajk sporenja nije dopušteno sredstvo radne borbe. Prema usmerenosti: primarni i sekundarni DRUGI KRITERIJUMI . ali posle pribavljanja mišljenja socijalnoekonomskog saveta.Kolektivni ugovor koji se otkazuje primenjuje se najduže 6 meseci od dana davanja otkaza 2. Ovaj štrajk je karakterističan obično za oblasti rudarstva.275) Ukoliko postoje razlozi . On tu odluku donosi na zahtev jednog od učesnika. Obično se organizuje kad poslodavac treba da organizuje veći broj radnika. Sporazum kojem prestaje važenje kolektivnog ugovora . Prema ciljevima: profesionalni i politički 3.393) 1. ministar nadležan za rad može odlučiti da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca koje je učestvovalo u njegovom zaključivanju. koji podleže obavezi registracije. granske i generalne 4.Kratkotrajni i dugotrajni . a ne drugog sindikata. Opravdani razlozi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora su: 1.

TA .SUBJEKTI IO NA STRANI POSLODAVCA (str. UDRUŽENJE POSLODAVACA su asocijacije u koje stupaju poslodavci u privatnom sektoru . TRAJNA ZABRANA ŠTRAJKA se najčešće odnosi na pripadnike oružanih snaga i policije . Banke. podgrupi i delatnosti. a da se na njega odnosi zabrana .ZABRANA ŠTRAJKA (str. automatski prestaje radni odnos. Baveći se kolektivnim pregovaranjem IO doprinose objektivnom sagledavanjem i kritičkom preispitivanju njihovog materiajlnog i socijalnog položaja. Izučavajući proces kolektivnog pregovaranja i metode rešavanja kolektivnih radnih sporova . Osnovna funkcija komora je da zastupaju i štite interese svojih članova. a reše u javnom sektoru. Članovi PK mogu biti: Preduzeća. 28.podgrupi i delatnosti) Prvi razlog se vezuje za proširenje opšteg kolektivnog ugovora Drugi razlog se vezuje za proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora koji je zaključen u grani . LS. radi potpunijeg ostvarivanja i efikasnije zaštite svojih prava i interesa. u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti. vaspitnim ustanovama. Privremena zabrana ne može predugo trajati. podgrupi ili delatnosti koje imaju uticaj na socijalnoekonomski položaj zaposlenih . Vlasnici kapitala u privatnom sektoru su fizička lica . u pojedinim zemljamadopušteno im je da učestvuju u sistemu kolektivnog pregovaranja 4. Odnosi od kojih zavisi materijalni i socijalni položaj zaposlenih. Poslodavac 2. dok se u anglosaksonskom pravu fakultativno osnivaju.grupi. kao i na službenike u državnoj administraciji i to na svim nivoima. države. tj. odnosno strukvonom principu.389) Zabrana štrajka može da bude TRAJNOG ili PRIVREMENOG karaktera. a što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju. U Evropskom pravu privredne komore su obavezan oblik udruživanja. Društveno-politički i pravni značaj IO.ZNAČAJ INDUSTRIJSKI ODNOSA (str. službu kontrole leta. Udruženje poslodavaca 3. Osiguravajuća društva i drugi subjekti. jedinice TA. PRIVREDNA KOMORA. ustanove. Poslodavac se pojavljuje u ulozi pravnog lica u obliku preduzeća ili drugog privrednog subjekta. prestaje i takva zabrana. Do privremene zabrane dolazi na osnovu odluke suda ili na osnovu drugog nadležnog organa.2. na posredan ili neposredan način izučavaju odnosi na radu i u vezi sa radom tj. Poslodavačo organizovanje je zasnovano na teritorijalnom i granskom principu. teoretičari i istraživači u oblasti industrijskih odnosa kritički se odnose prema zakonskoj i drugoj regulativi. začažući se za rešenja koja na najbolji način štite prava i interese poslodavaca i zaposlenih . srednji i veliki preduzetnik. Po prestanku razloga zbog kojih je izrečena. Privredne komore se organizuju na terirorijalnom i granskom. grupi. PRIVREMENA ZABRANA ŠTRAJKA se izriče u vanrednim situacijama. grupi. Poslodavac je subjekat IO jer se javlja u ulozi učesnika kolektivnog pregovaranja i rešavanja kolekektivnog radnog spora. U pojedinim zemljama ta zabrana se odnosi i na pravosudne organe.veka kao reakcija na sindikalno organizovanje. vlasnika kapitala i građana u celini. (samo pod uslovom da se primenjuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u grani. a u javnom sektoru država. Privredna komora POSLODAVAC je pravno ili fizičko lice koje zapošljava . 31 .166) 1. LS itd. 90. Udruživanje poslodavaca funkcioniše na principu dobrovoljnosti. odnosno radno angažuje jedno ili više lica.da se ublaže razlike u zaradama u određenoj grani. Zaposlenom kome se utvrdi da je organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku . Finansijske organizacije. u situacijama gde može doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. Prvi oblici udruživanja su se javili krajem 19. Razlikuju se mali. Iako komore po pravilu nisu subjektiIO .19) Socijalni i privredno-ekonomski značaj IO proizilazi iz činjenice da se u okviu njih .

Preko svojih predstavnika u organima uprvljanja 2.druge poslove određene zakonom 108. strategiji poslovanja. 40. 3.izbori miritelja i arbitara .stručno usavršavanje miritelja i arbitara .odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara . pružanje zdravstvenih usluga. Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na: . Posredstvom zajedničkih konsultacija 4.ŠTRAJKAČKA STRAŽA (str. a agencija je počela sa radom 2005 godine.408) Štrajkačka straža je propratna manifestacija štrajka koja se sastoji u okupljanju određenog broj azapolenih ispred ulaza u prizvodne hale. konsultovanje i participaciju. UČESNICIMA U štrajkačkoj straži učestvuju članovi sindikata – organizatora štrajka.mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova . ORGANIZATORU Štrajkačku stražu obično organizuje sindikat.IO na izvestan način utiču i na RADNI MORAL.348) Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana je „zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova“. pogotovo sa pravom na informisanje . što je u interesu društva u celini 68. Taj zakon je donešen 2004 godine. 4. zadovoljstva i stavovi. Svoje stavove zaposleni mogu izražavati na različite načine: 1. Radni moral se smatra složenom društvenom pojavom koju karakterišu potrebe. 2.evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova . Štrajkačka straža se prepoznaje po: 1. prodavnice poslodavaca kako bi se ubeđivanjem i drugim sredstvima zaposleni neštrajkači i štrajkbrejkeri odvratili od rada da bi se na taj način izvršio pritisak na poslodavca da u postupku rešavanja KRS bude popustljiviji prema radnicima. razvojnim planovima i tehničko 32 . Na direktan način Poslodavac bi trebao da sasluša predloge radnika . ŠS se ne može organizovati na mestima koja ometaju saobraćaj. motici. poslovne prostorije. Ti stavovi se odnose na: organizaciju rada. Ako su zaposleni zaizta postali subjekat upravljačkog procesa .PRAVO NA IZRAŽAVANJE STAVOVA O BITNIM PITANJIMA IZ OBLASTI RADA (str. kao i na njihov interes da obustave rad.PIKETINŠKIM SREDSTVIMA Ta sredstva mogu biti : dopuštena ili nedopuštena.232) Pravo na izražavanje stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada je u tesnoj vezi sa drugim pravima . 5.CILJEVIMA Cilj je da se neštrajkačima ukaže na razloge koji su doveli do organizovanja štrajka.MESTU ORGANIZOVANJA Štrajkačka straža se obično organizuje ispred ulaza u krug poslodavaca. Od njenog delovanja u budućnosti se puno očekuje.REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA (str. kao i lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca stim što mora da postoji razlog za njihovo učešće u straži. odnosno ispred ulaza u proizvodne hale. komunalnih usluga itd.vođenje imenika miritelja i arbitra . poslovne prostore. a en da ignoriše njihove stavove. Preko saveta zaposlenih 3.Učesnici mogu da budu i zaposleni koji nisu članovi tog sindikata . od njih se spravom očekuje da „misle svojom glavom“ i da mogu da iznesu svoje mišljenje i stav. izuzetno štrajkački odbor. IO mogu doprineti u velikoj meri i jačanju i unapređenju SOCIJALNOG PARTNERSTVA. Da bi ŠS bila zakonita sredstva moraju biti dopuštena. načinu upravljanja ljudskim resursima.

63. nepristrasno. podgrupi i delatnosti koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani.141) OPŠTI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA 1. On podrazumeva primenu uobičajnih tj.REPREZENTATIVNOST SINDIKATA (str. mogu se rešavati mirnim putem. Izražavanje radničkih stavova u interesu je i poslodavca i zaposlenih.372) a) Načelo dobrovoljnosti b) Načelo tripartizma c) Načelo nepristrasnosti NAČELO DOBROVOLJNOSTI ogleda se u činjenici da su strane u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju kolektivnog radnog spora. KRS koji se rešavaju po pravilima opšteg pravnog režima . Ako je na propisan način upisan u registra POSEBNI USLOVI REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA *** Reprezentativni sindikat KOD POSLODAVCA 1. NAČELO TRIPARTIZMA karakteriše činjenica da u postupku rešavanja KRS učestvuju tri subjekta – strane u sporu i miritelj.SRBIJE . podgrupi i delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. Ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca 3. Takođe . Ako se većim delom finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora 4. u skladu sa zakonom o radu 5.veku od zaposlenog traži samo da radi i da ćuti. Sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R.PODELA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA PREMA PRAVNOM REŽIMU PO KOJEM SE REŠAVAJU (str. grupi. u postupku pred sudom ili putem ekonomskog ili drugog pritiska Poseban pravni režim se vezuje za sporove koji nastaju u delatnostima od opšteg interesa. a ako ga ne odrede oni dodeljuje ga „agencija“. Kod poslodavca mogu da deluju više sindikata sa svojstvo reprezentativnosti *** Reprezentativni sindikat na teritoriji R. NAČELO NEPRISTRASNOSTI proističe iz obaveze miritelja da postupa savesno.Srbije . OPŠTI PRAVNI REŽIM 2. U tim delatnostima je obavezan pokušaj mirnog rešavanja KRS. grupi. POSEBAN PRAVNI REŽIM Opšti pravni režim vezuje se za rešavanje kolektivnih radnih sporova u privatnom sektoru. Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja 2. 78. strane su slobodne da odluče o učešću „miritelja“ u kolektivnom pregovaranju. POKRAJINE. kao i spoovi koji nastaju u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi 33 . 23. Sindikat u grani . Nezamislivo je da se u 21. Njegovi fizički i intelektualni potencijali su ogromni. pokrajine i LS. klasičnih pravila za rešavanje spornih pitanja između poslodavca i zaposlenih. podgrupi ili delatnosti.319) 1.Sindikat u grani. grupi. sindikat koji ispunjava opšte uslove reprezentativnosti i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca 2.OSNOVNA NAČELA MIRNOG REŠAVANJ A KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA (str. Čovek je najveće blago svake organizacije. LS 1. 2. U sastavu „odbora za mirenje“ je po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj koga strane u sporu sporazumno određuju .tehnološkom sistemu organizacije. ODSTUPANJE OD NAČELA DOBROVOLJNOSTI vezuje se za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg interesa. Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica. odgovorno.

poslodavca) 5. elektroprivreda..Poslodavac Kolektivni ugovor kod drugog poslodavca zaključuju: 1.Poslodavac ne može da raskine ugovor o radu .Poslodavac 2.. To se najčešće odnosi na vojsku i policiju.Imaju sva prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima .Srbije. . otpočinjanja.Povreda zaposlenog u toku štrajka se ne smatra povredom na poslu . osim u delatnostima od opšteg interesa. sindikat i rep udr. podgupu ili delatnost (rep.Imaju prava na dečiji dodatak . 34 . saobračaj.Nemaju prava na zaradu tokom štrajka .Poslodavac ima pravo da otkaže „ugovor o radu“.Reprezentativni sindikat kod polodavca 3.) 3.) Učesnici u zaključivanju KOLEKTIVNOG UGOVORA KOD POSLODAVCA određuju se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1.. grupu.RADNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str.. U oblasti umetnosti i kulture (rep. zdravstvena zaštita.400) U SLUČAJU ZAKONITOG ŠTRAJKA Zaposleni: . granu.život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu većih razmera. i rep. U tim delatnostim je neophodno i obezbediti minimum procesa rada za vreme štrajka.U slučaju profesionalnog oboljenja koje je nastupilo pre otpočinjanja štrajka onda zaposleni može da se koristi pravima iz socijalnog osiguranja... odvijanja i okončanja štrajka.Osnivač 2.252) Učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora opredeljuju NIVO na kome se ugovor zaključuje i OBLAST u kojoj se zaključuje. Te delatnosti su: Vodoprivreda..Poslodavac nema pravo da angažuje nove radnike dok radnici štrajkuju. sindikat osnovan za .Reprezentativni sindikat kod poslodavca 85. ) 2. . teritorijalnu jedinicu TA ili LS ( . srazmerno izgubljenoj dobiti poslodavca 47. trenere i stručnjake u sportu ( --. Javna preduzeća ili 2.. U SLUČAJU NEZAKONITOG ŠTRAJKA . u postupku pred sudom. UČESNICI U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. U zaključenju tog kolektivnog ugovora može učestvovati i više reprezentativnih ili udruženih sindikata na jednoj strani i više reprezenatativnih udruženja poslodavaca na drugoj strani Učesnici u zaključivanju POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA određuje se na osnovu toga da li se ugovor zaključuje za : 1.381) Određene vrste KRS se mogu rešavati u parničnom postupku tj. prehrambene delatnosti. Za sportiste .REŠAVANJE KRS U PARNIČNOM POSTUPKU (str. Javna preduzeća i javne službe (osnivač-ovlašćeni organ i rep. .// . U tom smislu treba istaći da u pojedinim delovima javnog sektora upotreba radikalnih sredstava borbe nije dopuštena. Pravila posebnog pravnog režima primenjuju se u slučaju rešavanja sporova putem štrajka i drugih oblika pritiska.Poslodavac ima pravo na umanjenje zarade štrajkačima .sindikat 4. Za potrebe drugih poslodavaca Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe su: 1. tj .udruženje posl.itd.. Inače ostavrivanje prava na štrak u takvim delatnostima se odvija pod najstrožim uslovima . Učesnici u zaključivanju OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA su reprezentativno udruženje poslodavca i reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju R. u pogledu najave.// ---.godišnji odmor se smanjuje srazmerno vremenu provedenom u štrajku. 103.

U delatnostima od opšteg interesa štrajk se najavljuje najmanje 10 dana pre početka štrajka dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom. Zakonom j epropisano da se parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu rešavati: 1. razvojne.Pravila z anjihovo rešavanje utvrđena su u „Zakonu o parničnom postupku“. Parnični postupak se pokreće tužbom. Sa druge strane u sporu mogu da budu poslodavac ili udruženje poslodavaca. U savremenim IO se povećao broj pitanja. svojinske transformacije. Može se voditi samo u slučaju da jedna od strana bude reprezentativni sindikat. pod uslovom da ranije nije stavljena van snage Odluka o izuzimanju od primene KU sa proširenim dejstvom prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. Radni odnosi i zapošljavanje se odnose na: kolektivno pregovaranje. monetarne politike.REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA (str. Sporovi koji nastaju u postupku izmena i dopuna kolektivnih ugovora 3. politike nacionalnog budžeta. radnih odnosa.. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata 4.277) Odluke o proširenju dejstva KU i odluka o izuzimanju od primene KU mogu se staviti van snage ukoliko prestanu da postoje razlozi zbog kojih su doneti. 35 . 92. Protiv pravosnažne preude u drugom stepenu se može izjaviti revizija u roku od 30 dana. Predmet saradnje se uvek menja i on nije dat jednom za svagda. Postupak se okončava donošenjem presude. Rok za podnošenje žalbe je 8 dana od dana donošenja presude. a protiv presude se može izjaviti žalba.NAJAVA ŠTRAJKA (str. aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja. To je u nadležnosti Ministra za rad i on to čini u formi odluke. upravljanja nacionalnim bankama itd. socijalne politike. PREDMET TRIPARTITNE SARADNJE (vidi pitanje br. 54.391) Cilj najave štrajka je višestruk: • Kad poslodavac sazna da se priprema štrajk . Organizator štrajka dostavlja poslodavcu odluku o stupanju u štrajk najkasnije 5 dana pre početka štrajka ili 24h pre početka štrajka upozorenja.14) PREDMET tripartitne saradnje .169) Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativno ako za to ispunjava sve propisane uslove. obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih i slično. Rešavanje KRS u parničnom postupku se zasniva na načelu hitnosti. Odluka o proširenju dejstva KU prestaje da važi prestankom važenja KU čije dejstvo je prošireno. zapošljavanja na nacionalnom. Ekonomska . Ove dva odluke se moraju objaviti u „službenom glasniku“.. pod uslovom da pre toga nije stavljeno van snage. granskom ili međunarodnom planu. poreske politike i socijalne zaštite. verovatno će pokušati da još jednom privoli radnike da sporna pitanja reše mirnim putem • Najavu štrajka treba shvatiti kao signal upućen drugoj strani kako bi se još jednom razmislilo o zahtevima zaposlenih • Najava štrajka može da se tretira i kao poslednja opomena Obaveza najave štrajka propisuje se zakonom ili KU.ako se parnični postupak vodi povodom spora o reprezentativnosti sindikata ili UP sud je dužan da vodi računa i o odredbama „zakona o radu“ kojima su propisana pravila za utvrđivanje njihove reprezentativnosti. su različiti oblici uređivanja odnosa i usklađivanje interesa između države. mirno rešavanje KRS. Sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora 2. STAVLJANJE VAN SNAGE ODLUKE O PROŠIRENJU DEJSTVA I ODLUKE O IZUZIMANJU OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. pa se tripartitna saradnja vodi i u oblasti društvene sigurnosti . emigraciono populacione politike. razvojna i socijalna politika podrazumeva: utvrđivanje zarada i drugih primanja zaposlenih. Sporovi koji nastaju u slučaju spora o reprezentativnosti udruženja poslodavaca . 30. udruženja poslodavaca i sindikata u oblasti ekonomske..

409) Primarni cilj je da se odvraćanjem neštrajkača .392) Zaposleni ..Da je dostojno dužnosti miritelja Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa . 109.Srbije.VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA (str.. Oglas objavljuje agencija . po pravilu . Komisija ima 6 članova.278) Kolektivni ugovor čije se vremensko važenje unapred zna .349) Miritelj i arbitar moraju da ispunjavaju sledeće uslove: 1.Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom 2. 70.. PRETHODNI POKUŠAJI MIRNOG REŠAVANJA SPORNIH PITANJA (str. Jačanje osećaja solidarnosti kod zaposlenih 3. VRSTE ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str.Udruženje poslodavaca je reprezentativno ako: 1. Jačanje partnerske pozicije sindikata ili zaposlenih u odnosu na poslodavca 2.Ako poslodavci koji su njegovi članovi zapošljavaju najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji R. svaki član komisije može biti predsednik. Ako su učesnici KU opredeljeni za produžetak KU to moraju učiniti 30 dana pre isteka važenja ugovora. Povodom zahteva sindikata da ga poslodavac prihvati za jedinog pregovaračkog partnera u sistemu Kolektivnog pregovaranja 4. Predsednik se bira između svih članova tj. 93. Po pravilu registruje se kod organa gde je i registrovan KU čije se važenje produžava. na period od tri godine. Da ima visoku stručnu spremu 3.. zaključuje se na ODREĐENO vreme. Prema broju učesnika u njihovom sastavu. poslovnih partnera i klijenata poslodavca o poslodavčevom izbegavanju da zaključi KU sa sindikatom 3.CILJEVI ORGANIZOVANJA ŠTRAJKAČKE STRAŽE (str.Srbije. grani. i po dva predstavnika sindikata i UP koje imenuje socijlano-ekonomski savet. 4. Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa 4. USLOVI ZA IZBOR MIRITELJA I ARBITARA I POSTUPAK ZA NJEGOV IZBOR (str.410) 1. podgrupi i Delatnosti 3. Da je državljanin Srbije 2. Da nije osuđivan na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za drugo kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za tu funkciju 5. Odluka o izboru miritelja i arbitara se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave na oglas . na poslodavca izvrši dodatni ekonomski pritisak kako bi se spor rešio što povoljnije za zaposlene. GGPD Reprezentativnost udruženja poslodavaca utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog odbora za utvrđivanje reprezentnosti. odnosno štrajkbrejkera od rada .. ne mogu organizovati štrajk pre nogo iskoriste sve raspoložive mogućnosti za mirno rešavanje spornih pitanja.Srbiji kolektivni ugovor se zaključuje na određeno vreme . TA . 5. grupi. To je pravilo opšteprihvaćeno u svetu. Odluka se smatra donetom ako za nju glasa 2/3 članova komisije. Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i potpisuju ga ovlašćeni predstavnici . Dva predstavnika vlade koje imenuje vlada. Drugi ciljevi: 1. 36 . LS. 55. LS. Ukoliko se vremensko važenje ne zna ili se ne želi ograničiti tad se zaključuje na NEODREĐENO vreme. U R.. Pridobijanje podrške javnog mnjenja 110.Povodom sporenja dva ili više sindikata o priznavanju prava na obezbeđivanje nedostajuće radne snage..Ako je u njeg aučlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na tritoriji R. Izbor između kandidata vrši „komisija za izbor miritelja i arbitara“. Zakonita i nezakonita 2. TA. radi obaveštavanja javnosti..

podnošenjem stavova sindikalnih i poslodavačkih organizacija 6. organizovanjem razgovora z aokruglim stolom 8. Aktom ministra nadležnog za rad 4. povodom donošenja tripartitnih odluka NEFORMALNI oblici saradnje će zbog svoje prilagodljivosti i jednostavnosti uvek postojati i odolevati iskušenjima sa kojima će se suočavati. organizovanjem formalnih razgovora između javnih vlasti. Dominira stav da postoje dva oblika neformalnih tripartitnih aranžmana: 1. Tripartitna tela se OSNIVAJU na razlićite načine: 1. briga o međunarodnim standardima se poverava tripartitnim institucijam opšte nadležnosti. donošenje tripartitnih akata se odvija: 1. Putem prepiske U zemljama u kojima nije osnovana komisija za saradnju sa MOR-a . odnosno donošenja tripartitnih akata Konsultacije i pregovori se mogu odvijati: 1.Takva obaveza je propisana i kod nas . Strane u sporu se mogu sporazumenti da se u takvo rešavanje uključe i sindikati i udruženja poslodavaca kao ipredstavnici države. Uz pomoć tripartitnih tela koja imaju POSEBNU nadležnost za određene oblasti iz domena tripartitne saradnje 4. udruženja poslodavaca i sindikata najveći značaj imaju tripartitne institucije. Zakonom 2. U tim pregovorima učestvuju odgovarajući državni organi koji će da ponude predlog za rešavanje spornih pitanja. Aranžmani trajnijeg karaktera imaju prednost u odnosu na aranžmane privremenog karaktera zbog toga što se njima obezbeđuje akumulacija iskustava i znanja. konsultacija i pregovora 2. posredstvom tripart. Uz pomoć tripartitne komisije specijalno ustanovljene za pitanje MOR-a 2. Voljom tripartitnih subjekata 5. INSTITUCIONALNA PODELA TRIPARTIZMA (vidi pitanje 14) Kod OBLIKA TRIPARTITNE SARADNJE. poslodavaca i sindikata 4. Putem ad hock izučavanja društvenih pojava Zaključivanje. Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da od dana najave štrajka i za vreme štrajka nastali spor pokušaju da reše mirnim putem. Takva saradnja se može ostvariti na više načina: 1. Uredbom ili drugim podzakonskim aktom 3.INSTITUCIONALNE FORME TRIPARTIZMA (116) Za uspešno funkcionisanje saradnje između države. traženjem gledišta i namera javnih vlasti od strane poslodavačkih udruženja i sindikalnih organizacija 5. Ako se štrajk najavljuje u delatnostima od opšteg interesa . FORMALNI oblici tripartitne saradnje najčešće se ostvaruju: 1. obaveza strana usporu je da prethodno pokušaju spor da reše mirnim putem . Povodom zaključivanja tripartitnih sporazuma i dogovora 2. putem prepiske javnih vlasti sa poslodavcima i zaposlenima 3. povodom zaključivanja. Aktom ekonomsko-socijalnog saveta Tripartitne institucije mogu biti trajnog ili privremenog karaktera. Povodom donošenja pravilnika o radu i drugih akata 3. posredstvom stalnih i privremenih tripartitnih tela 2. institucionalni (formalni) oblici imaju prednost u odnosu na nefomalne i druge oblike tripartizma. 37 . Nefomalni kontakti između partnerskih strana 16. Pretresanjem određenih pitanja na sednicama 7. Neformalne tripartitne konsultacije 2. Uz pomoć tripartitnih institucija koje imaju OPŠTU nadležnost u oblasti ekonomsko socijalne politike i radnih odnosa 3.

SINDIKALNI PREDSTAVNIK I NJEGOVA PRAVA (str. LS . da se kolektivnim ugovorom zaključenim na bilo kom nivou. 3. PRINCIP POVOLJNOSTI ZA ZAPOSLENE (str.SUBJEKTI INDUSTRIJSKIH ODNOSA (str. Ako ovi ugovori nisu potpisani onda ima pravo na 50% plaćenih časova u odnosu na zakonom propisane plaćene časove rada predstavnika sindikata za obavljanje sindikalne funkcije. Prava i interese zaposlenih može da reprezentuje: -Sindikat -Savet zaposlenih -Većina zaposlenih -Štrajkački odbor Prava i interese poslodavaca -Sami poslodavci -Udruženja poslodavaca Na nivou TA. Pravo na plaćeno odstustvo radi obavljanja sindikalne funkcije. Taj princip posebno dolazi do izražaja pri sagledavanju odnosa između: 1. 3. U radu tripartitnih tela učestvuju i neutralni eksperti 22. Za određena istraživanja 2. politike zapošljavanja i emigraciono populacione politike 3. Stalna tripartitna tela se mogu razvrstavati prema oblastima u kojim deluju a to su : 1. onda on ima pravo na: a) 40h plaćeno mesečno + po jedna čas na svakih 100 članova b) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200h 2. Ustava.132) Ovaj princip se smatra jednom od najznačajnijih tekovina radničkog pokreta. To znači . Međutim ako ti ugovori nisu zaključeni . Za izradu nacrta drugih opštih akata 17. Za izradu nacrta zakona 4. umesto predstavnika države učestvuju i predstavnici njihovih nadležnih organa u skladu sa zakonom. ekoloških pokreta. mogu se propisivati veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom.135) Subjekti industrijskih odnosa su nosioci određenih prava i obaveza odnosno nosioci određenih interesa. Osnivaju se voljom sva tri partnera kao i odlukom ekonomsko socijalnog saveta.Radnih odnosa. Za izradu odgovarajućih studija 3. udruženja potrošača itd. Kolektivnog ugovora zaključenog na višem i onog zaključenog na nižem nivou. Kod nepovoljnih odredaba za radnike se primenjuje princip o automatskoj ništavnosti. Tu su još i drugi predstavnici udruženja penzionera. odnosno radi obezbeđivanja međupartnerske saradnje na duži rok.Ekonomska i socijalna politika 2. Kolektivnog ugovora . u skladu sa KU ili Sporazumom poslodavca i zaposlenog. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme kolektivnog pregovaranja ako je ovlašćen za kolektivno pregovaranje ili ako je član odbora za kolektivno pregovaranje 38 . Njime se zaposlenima garantuje primena pravila po kome se aktima niže pravne snage ne mogu propisivati manja prava i nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenim akom više pravne snage. Postoje 4 vrste takvih tela: 1. zakona i drugih akata kojima se uređuju IO 2. 18.139) Sindikalni predstavnik ima sledeća prava: 1. Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u svojstvu predsednika podružnice ili člana organa sindikata u skladu sa KU ili sporazumom poslodavca ili zaposlenog. pravilnika o radu i ugovora o radu.Trajna tripartitna tela osnivaju se u cilju uspostavljanja i negovanja trajnih oblika tripartitne saradnje .Tripartitna tela u oblasti monetarne politike Privremena tripartitna tela prestaju da rade po okončanju posla zbog kojeg su osnovana.

-drugim nadležnim organom Prema postupku u kojem se rešavaju: 1. -arbitražnom 3. 2.UPRAVNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. -granaGPD. 39 . Upotrebi prinudu radi okončanja štrajka 4. Ako odsustvuje sa rada zbog učešća u kolektivnom pregovaranju ili zbog zastupanja zaposlenog. -između poslodavaca i saveta zaposlenih 8. -U postupku mirenja. 61. -između države i sindikata odnosno UP. 2. Predvidi povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku Ako se štrajkom ugrozi javni red i mir nadležni državni organ može privremeno zabraniti organizovanje štrajka i naložiti radnu obavezu ili preduzeti druge mere kojima bi se obezbedilo minimum procesa rada. -sudom. VRSTE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA (str. 4. -Između sindikata. 3. pred arbitrom ili pred sudom 5. odnosno sankcije. 3. Pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja . -nacionalnom.4. -jedinica LS. odnosno odgovorno lice kod poslodavca: 1. 6. 4.404) U pravu većine zemalja protiv pravne radnje organizatora nezakonitog štrajka i učesnika takvog štrajka smatraju se prekršajima za čije izvršenje se mogu izreći zatvorske. pravilnikom o radu i ugovoru o radu. -jedinica TA. -između AP i sindikata odnosno UP 6. Prekršajna odgovornost se ne odnosi samo na organizatore i učesnike nezakonitog štrajka već i na poslodavce. Ne obezbedi minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa 2.regionalnom. 7. -izemđu učesnika u zaključivanj KU Prema organima koji ih rešavaju: 1. novčane i druge kazne. -Međunarodnom globalnom. -međ. -drugom odgovarajućem postupku Prema pravnom režimu po kojem se rešavaju: • Opšti • posebni Prema nivou na kome nastaju: 1. -sudskom i 4. NOVČANE KAZNE se mogu izreći ako poslodavac . 5. Pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa KU. 5. 2. -arbitražom. 3. -između poslodavaca. -između LS i sindikata odnosno UP. -između poslodavaca i većine zaposlenih 7. -Sporovi pred odborom za mirenje. -na nivou poslodavca 105. 4. Sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku 3. 2.300) Prema predmetu spora : Interesni i pravni Prema stranama u sporu: 1. ako zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem .

sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja. 40 . Objavljivanje se vrši sredstvima javnog informisanja sa ciljem da javnost sudi o preporuci. Krivično delo zloupotrebe prava na štrajk postoji ako je štrajk organizovan na protivzakonit način i ako ga prate naročite opasnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi. Članovi odbora su dužni da preporuku donesu pet dana od dana zaključenja rasprave. Agencija na predlog miritelja može objaviti preporuku i razloge za njeno neprihvatanje.PRAVNE POSLEDICE PRIHVATANJA ODNOSNO NEPRIHVATANJA ODLUKE ODBORA ZA MIRENJE (str. Po okončanju postupka mirenja miritelj zaključuje raspravu i sa drugim članovima odbora za mirenje donosi preporuku o načinu rešavanja KRS.Krivično delo ZLOUPOTREBE PRAVA NA ŠTRAJK Krivično delo povrede prava na štrajk se pojavljuje u dva oblika: Izvršilac prvog oblika krivičnog dela može da bude svako lice koje upotrebom sile . prevarom. kao i poslovi neophodni za izmirivanje međunarodnih obaveza R. Ako se predmet spora vezuje za kolektivni ugovor .KRIVIČNOPRAVNE POSLEDICE ŠTRAJKA (str. 106. Ovo niej u skladu sa načelom dobrovoljnosti ali je legitimno. ucenom ili na drugi način sprečava zaposlene da ostvaruju pravo na štrajk. Dealtnostima od opšteg interesa smatraju se delatnosti za odbranu i bezbednost republike srbije. Međutim . Neophodno je da postoji „direktni umišljaj“ Izvršilac drugog oblika krivičnog dela je poslodavac.Krivičnog dela POVREDE PRAVA NA ŠTRAJK . Miritelj je dužan da raspravu zakaže u roku od tri dana od dana prijem predloga za pokretanje postupka i prateće dokumentacije o predmetu spora. On otvara i vodi raspravu. može se uskratiti pravo na isključivo predstavljanjeprava i interesa zaposlenih. Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da te razloge saopšti 3 dana od dana dostavljanja preporuke .376) Po zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova strane u sporu su dužne da sporna pitanja rešavaju po pravilima utvrđenim tim zakonom. a ako tako ne postupe miritelj ima pravo da samostalno donese preporuku. a krivično delo je otpuštanje učesnika štrajka sa posla ili drugih mera kojima se povređuju njihova prava. ako predmet spora nije vezan za kolektivni ugovor . Preporuka se daje u pisanoj formi sa obrazloženjem. • Da se radnja izvršenja krivičnog dela ne može kvalifikovati kao neko drugo krivično delo.379) Doneta preporuka nije obavezujuća za strane u sporu. Miritelj uvek presedava odborom za mirenje.Sindikatu koji nezakonit štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa . 83. KOLEKTIVNI RADNI SPOR U DELATNOSTIMA OD OPŠTEG INTERESA (str. * Kao izvršilac se pojavljuje organizator. Ako se strane u sporu opredele za njeno prihvatanje dužne su da zaključe „sporazum o rešenju nastalog spora“. Sporazum o rešenju spora ima snagu sudskog poravnanja ako se njime rešava KRS nastao povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje ili povodom ostvarivanja prava na štrajk. pretnjom .Srbije. Neprihvatanje preporuke podrazumeva obavezu navođenja razloga za takvo postupanje. 81.405) Pravi se razlika između: . Miritelj i strane u sporu moraju da odrede po jednog predstavnika za odbor za mirenje. vođa ili učesnik nezakonitog štrajka * Neophodno je da je radnja izvršenja počinjena sa umišljajem. sporazum o rešenju spora postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. inspirator. 84. POSTUPAK MIRENJA Postupak mirenja se odvija u skladu sa načelom hitnosti. Za ovo krivično delo neophodno je da se ispune sledeći uslovi: • Da je štrajk organizovan na nezakonit način • Da tako organizovan štrajk prate naročite okolnosti koje mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima. Preporuka se smatra donetom ako su za nju glasali svi članovi odbora.

. Miritelj ima OBAVEZU da: 1. Pravna priroda njegovih normi .249) Kolektivni ugovor je autonomni opšti akt kojim se uređuju: 1. naknadi zarade i drugim primanjima . Druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca.Učešće i uloga miritelja u kolektivnom pregovaranju (str. pruža stručnu i drugu pomoć pregovaračkim stranama odnosno učesnicima u postupku 4. saobraćaja. OPŠTI kolktivni ugovor 2. Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora 3. bude nepristrasan 46. ptt-a. 80.U pitanju su delatnosti koje se obavljaju u oblasti: vodoprivrede. ukazuje pregovarackim stranama na predloge koji su u suprotnosti sa zakonom i drugim propisom 3. 3. Međutim poseban kolektivni ugovor zaključuje se i na nivou jedinica LS i TA. Predlog sadrži podatke: 1. obaveze..procesni 45. pojedinačno ili zajednički .. . proizvodnja prehrambenih proizvoda.na neodređeno 2. prisustvuje pregovorima 2.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA (str.250) 1.PREDMET I OBLIK KOLEKTIVNOG UGOVORA (str. Prema predmetu njihovog regulisanja . agencija dostavlja celokupnu dokumentaciju drugoj strani sa molbom da u roku od tri dana odgovori da li prihvata učešće miritelja u pregovorima. Obligacioni deo kolektivnog ugovora 41 . odsustvima i drugim uslovima rada.POSEBNI kolektivni ugovor 3.privatni .Mesto i vreme pregovora Ako je predlog ZAJEDNIČKI podnet onda se napominju i podaci o sporazumno određenom miritelju. AGENCIJI za mirno rešavanje radnih sporova.Sektoru u kome se zaključuju: . Ako tako ne postupe dužne su da o tome obaveste agenciju.Vrstu kolektivnog ugovora 2.na određeno .. zdravstvene zaštite. podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju republike Srbije.Pregovaračke strane 3. itd. Prava.kolektivni ugovori o odmorima.Kolektivni ugovor KOD POSLODAVCA Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovor za određenu granu. Ako ga podnese jedna strana . Strane u sporu nastalom u delatnostima od opšteg interesa.375) PREDLOG za uključivanje miritelja u kolektivne pregovore podnose strane . Međusobni odnosi učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora 4.Kolektivni ugovori o zaradi .materijalni .javni 4.. grupu . Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuje se između poslodavca i reprezentativnog sindikata kod poslodavca Pored njih postoje još: 1. Prema vremenu na koje se zaključuju: . dužne su da – u roku od tri dana od dana nastank akolektivnog radnog spora – agenciji za repavanje radnih sporova podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja spornih pitanja. prosvete. U tom slučaju direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak. odnosno povodom radnog odnosa 2. odnosno za sindikat i udruženje poslodavaca Kolektivni ugovor sadrži obligacionopravne i normativnopravne odredbe. odgovornosti iz radnog odnosa .

PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST SINDIKATA I PRAVA REPREZENTATIVNOG SINDIKATA (str. odnosno na pojedina udruženja na koja je proširen. Zarade .Pravo na učešće u radu tripartitnih tela i institucija 4. objavljivanja i stupanja na snagu kolektivnog ugovora Normativni deo: 1. d. zahtev mogu podneti sindikat. Od dejstva kolektivnog ugovora automatski se izuzimaju i zaposleni kod tog poslodavca . IZUZIMANJE OD PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA SA PROŠIRENIM DEJSTVOM (276) Ministar nadležan za rad . postupku i uslovima zaključivanja. 42 a. Međutim sindikat sa svojstvom reprezentativnosti ima veća prava nego onaj koju to svojstvo nema.148) Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti tj.Princip autonomnosti 2.Princip dobrovoljnosti 3. u skladu sa zakonom i drugim propisima. izmena i dopuna. Uz zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom . poslodavci i udruženje poslodavaca po isteku roka od 3 godine od dana donošenja rešenja.Princip ravnopravnosti strana u sporu 5.Druga prava u skladu sa zakonom 25. odmori i odsustva 5. ako zbog FINANSIJKO POSLOVNIH REZULTATA nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor. Pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora 2. e. Takvu odluku donosi MINISTAR na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca.Pravo na učešće u rešavanju KRS 3. b. Prava reprezentativnog sindikata su: 1. 26. klauzule o načinu. ne primenjuje na pojedine poslodavce na koje je proširen .PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA REŠAVANJE KRS (str. Sindikat stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar . Pravo na učešće u radu multipartitnih tela i institucija 5. Odluku donosi ministar nadležan za rad po pribavljenom mišljenju ekonomsko-socijalnog saveta.Uslovi prestanka radnih odnosa: Kolektivni ugovor se zaključuje u PISANOJ formi. obaveze i odgovornosti zaposlenih 2.Princip tripartizma 4.151) Sindikat ima svojstvo pravnog lica što znači da mu se priznaju pravna i poslovna sposobnost . može odlučiti da se oktroisani kolektivni ugovor u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarada . naknade zarada i druga primanja zaposlenih 3.Princip relativne neutralnosti države 53. c. 65. a) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca u postupku o kojem odlučuje poslodavac b) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar na predlog „Odbora“ c) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata u postupku o kojem odlučuje ministar za rad na osnovu KONAČNOG predloga odbora.klauzula socijalne sigurnosti klauzula o očuvanju socijalnog mira klauzula o obavezi uticanja na svoje članstvo klauzula o davanju prednosti metodamam mirnog rešavanja KRS klauzule o participaciji zaposlenih f. radno vreme 4. podnose se i dokazi o razlozima za izuzimanje od primene. Prava .PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA (str. odnosno udruženja poslodavaca na koga se odluka odnosi. .326) Osnovni principi su: 1.

) 3. poslodavaca i države (jedinica TA) (povodom institucionalnih i drugih oblika tripartitne saradnje) Kolektivni interesi zaposlenih mogu se ugroziti. Zaposlenih i države (politika vlade. Kolektivni interesi mogu biti predmet preispitivanja između: 1. Rešenje o gubitku reprezenatativnosti se objavljuje u „službenom glasniku RS“ 42. rešavanj KRS. Postupak se okončava donošenjem pozitivnog ili negativnog rešenja .. TA. svojinske transformacije. zakonska rešenja. Zahtev sadrži : 1. politke zapošljavanja. Zaposlenih i poslodavaca (Kolektivno pregovaranj i KRS) 2.KOLEKTIVNI INTERESI POSLODAVACA (str. tripartitnih odnosa i poslodavačkih aranžmana sa savetom zaposlenih.Srbiju. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata osnovanog za teritoriju RS . Sindikat je dužan da u roku od 8 dana dostavi dokaze. Naziv sindikata čija reprezentnost se dovodi u pitanje 2. Zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti udruženju poslodavaca podnosi se ODBORU za utvrđivanje reprezenatativnosti Zahtev sadrži: 1.240) Kolektivni interesi poslodavaca PROISTIČU iz kolektivnog pregovaranja .Zaposlenih i jedinica TA . PREISPITIVNAJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA UP može podneti ZAHTEV za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja o utvrđenoj reperezentativnosti. utvrđen rešenjem poslodavca. Sindikata. LS (povodom normativnih i drugih aktivnosti) 4.. ekonomsko-socijalni. GGPD može podneti isključivo DRUGI SINDIKAT osnovan za TJ ili GGPD i sindikat čija se reprezentativnost ispituje. na inicijativu poslodavca koji je doneo rešenje ili na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca . Rok za dostavljanje dokaza je 15 dana. Broj akta o registraciji sindikata čija reprezentnost se osporava 3. GGPD kao i sindikat kod poslodavca čija je reprezenativnost utvrđena rešenjem ministra podnosi se Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja pposlodavaca. Razlozi zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 4. može se pokrenuti . 43 . Moguće dokaze kojima se potkrepljuju razlozi o preispitivanju reprezentnosti POSLODAVAC je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva obavesti sindikat čija reprezentativnost se ispituje i da traži DOKAZE o ispunjavanju uslova reprezenativnosti. KOLEKTIVNI INTERESI ZAPOSLENIH (str. TA.Broj akta oba udruženja 4.Razloge zbog kojih se preipitivanje reprezentativnosti zahteva 5. udruženja čija se reprezentativnost ispituje. odnosno povrediti i opštim aktom poslodavaca. UP ima 15 dana da dostavi te dokaze. Tad poslodavac stiče mogućnost da jednostrano uredi pitanja koja su predmet kolektivnog pregovaranja. kulturni i drugi interesi koji mogu biti predmet kolektivnog pregovaranja .238) Kolektivni interesi su zajednički .Dokazi Odbor je dužan da u roku od 8 dana obavesti UP čija se reprezenattivnost ispituje i da zatraži dokaze o ispunajvanju uslova. sporenja i tripartitne saradnje. LS. Sindikat za R. stim što se negativno rešenje objavljuje u „službenom glasniku“ 31. profesionalni .POSTUPAK za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca . LS . naročito u slučaju kad kolektini ugovor kod poslodavca nije zaključen. 43. Nivo osnivanja UP čija se reprezenativnost ispituje 3. Odbor je dužan da u roku od 8 dana od dana prijema zahteva za preispitivanje reprezentativnosti o tome obavesti sindikat i da zatraži dokaze o ispunjenju uslova reprezentativnosti.Naziv udruženja koje podnosi zahtev i onoga koje se ispituje 2.. Saveta zaposlenih i poslodavca 5.

registracija kolektibnog ugovora . NORMATIVNA TEORIJA kolektivni ugovor posmatra kao specifični opšti normativni akt kojim se stvara objektivno pravo. 50. Reprezentativni sindikat je dužan da u pregovorima koji se vode radi zaključivanja KU kod poslodavca . Ti predstavnici moraju da imaju uredno OVLAŠĆENJE izdato od nadležnog organa. UGOVORANA TEORIJA posmatra kolektivni ugovor kao: . U pregovorima u ime pregovaračkih strana učestvuju njihovi predstavnici.autonomni opšti akt kojim se u korist zaposlenih propisuju veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom O pravnoj prirodi KU postoje tri teorije: 1. ugrožavanja.izrada teksta nacrta kolektivnog ugovora . Podudaranje interesa poslodavaca i zaposlenih je obično kada se radi o zajedničkom nezadovoljstvu zakonskim rešenjima ili vladinim projektima. 51. 3. sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca. a drugi obligacionopravne prirode. od kojih su jedne normativnopravnog karaktera . Članove odbora sporazumno određuju sindikati odnosno udruženja poslodavaca. PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KU (str.delovodstvo bez naloga (svoju ratifikaciju dobija po zaključivanj KU) -ugovor u korist trećeg (sindikat pregovara sa poslodavcem u korist zaposlenih) -neimenovani ugovor 2. Opšti akt koji se zaključuje u pisanoj formi 5.usvajanje kolektivnog ugovora .MEŠOVITA TEORIJA sadrži elemente i ugovorne i normativne prirode. U postupku se najčešće preduzimaju sledeće radnje: .zaključivanje kolektivnog ugovora . opšti akt koji sadrži dve grupe normi. Onda se obrazuje ODBOR ZA PREGOVORE. 4.pokretanje inicijative za otpočinjanje pregovora .PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVRA (str.utvrđivanje predloga kolektivnog ugovora . 44. sindikata i države Za poslodavce veliki značaj imaju i državni propisi kojima se garantuju minimalni uslovi rada i zaposlenja. autonomni opšti akt 2. POJAM I PRAVNA PRIRODA KOLEKTIVNOG UGOVORA Kolektivni ugovor je : 1. povređivanja. zaštite i unapređenja odnosa koji se uspostvaljaju između: a) Poslodavaca i zapolsenih b) Poslodavaca i države c) Poslodavaca i saveta zaposlenih d) Poslodavaca .objavljivanje kolketivnog ugovora Postupak izmene i dopune KU istovetan je sa postupkom pregovora koji se vode radi zaključivanja kolektivnog ugovora.ugovor o punomoćju (sindikat ima ulogu punomoćnikakoga su ovlastili zaposleni) .Kolektivni interesi polsodavaca mogu biti predmet zadovoljavanja. Postupak zaključivanja KU se sastoji iz dve faze – faze pregovaranja i faze zaključivanja ugovora. rezultat saglasnosti autonomnih volja poslodavaca i sindikata 3.273) 44 . KU se tretiraju kao akti pravila koji se odnose na članove određene grupe.255) Ako u pregovorima učestvuju više sindikata i više udruženja poslodavaca ili onih koji su zaključili sporazum o udruživanju zbog ispunjenja uslova rep.

.353) 1. personalnu i teritorijalnu dimenziju. ako se neuredno odaziva na poziv agencije 9. Početak dejstva se poklapa sa njegovim stupanjem na snagu. Socijalno-ekonomski savet 2. proizvodnja prehrambenih proizvoda. Proširivanjem dejstav KU se proširuje i važenje KU na sindikate i poslodavce koji nisu potpisnici KU. ako odbije da se stručno usavršava 7. One više odgovaraju poslodavcim nego zaposlenima. Poseban režim štrajka propisuje oštrije uslove za organozovanje štrajka. Opšti režim štrajka karakteriše činjenica da se njegovom organizovanju može pristupiti bez većih ograničenja. zdravstvena zaštita. Rešenje donosi Direktor agencije u roku od 15 danan od dana podnošenja zahteva. Dejstvo traje dok je ugovor na snazi. trajanje i prestanak njegovog dejstva. Dans. Personalna dimenzija – KU ne obavezuje samo učesnike u njegovom zaključivanje već i subjekte u čije ime je zaključen. itd.ODLUKA O STUPANJU U ŠTRAJK (str.Vlada republike Srbije 3. ako nestručno i nesavesno obavlja svoju dužnost 8..Dejstvo KU može se posmatrati kroz vremensku.na zaposlene koji su članovi sindikata koji nije učestvovao u zaključivanju KU 3. Delatnosti od opšteg interesa su: Vojska i policija. Teritorijalna dimenzija – razlikuje interkategorijalne i kategorijalne KU OPŠTI I POSEBAN KU se primenjuje i obavezuje: 1.Reprezentativno udruženje poslodavaca koji ima predstavnike u eko-soc savetu U pojedinim slučajevima rešenje se donosi u saglasnosti sa eko-soc savetom. PTT. usled smrti Ako se steknu uslovi . zbog gubitka državljanstva 3. na lični zahtev 11.OPŠTI I POSEBAN REŽIM ŠTRAJKA (str.Reprezentaivni sindikat koji ima predstavnike u ekon-soc savetu 4. Vremenska dimenzija KU se može posmatrati sobzirom na početak.na zaposlene koji nisu članovi sindikata 71. vodoprivreda. Brisanje miritelja i arbitara iz imenika (str.Poslodavce koji su naknadno istupili iz udruženja poslodavaca (6meseci nakon) KOLEKTIVNI UGOVOR KOD POSLODAVCA se primenjuje: 1. U delatnostima od opšteg interesa štrajk s emože organizovati pod uslovom da se njime ne ugrozi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost ljudi i imovineelementarni uslovi života građana itd. nedostojan vršenja dužnosti 5. a poseban režim za rešavanje KRS u delatnostima od opšteg inetresa. Zahtev za brisanje iz imenika mogu podneti: 1. Prestankom važenja KU prestaje i njegovo dejstvo.390) 45 . ako odugovlači postupak mirnog rešavanja KRS 10. ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni članom 38 zakona o mirnom rešavanju radnih sporova 2. je ulestala praksa da se u ugovore unose „antištrajk klauzule“ kako bi se zaposleni uzdržavali od štrajka.Poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženaj poslodavaca 3. usled gubitka poslovne sposobnosti 12. donosi se rešenje o njihovom brisanju . komunalne delatnosti. ako je osuđen na krivično delo najmanje 6 meseci bezuslovno 4..poslodavce koji su u vreme zaključivanja KU bili članovi udruženja poslodavaca 2.na zaposlene koji su članovi sindikata koji je učestvovao u zaključivanju KU 2. ako ne bude ponovo izabran 6. (markirani) 89. 91.388) Opšti režim štrajka se propisuje za rešavanje KRS u privatnom sektoru.

onemogućava im se pravo na zaradu . podgrupi i delatnosti. Generalni se organizuje na nacionalnom nivou radi zaštite profesionalni i eko-soc interesa zaposlenih. da ga organizuje ili njegovu organizacije preuzme sindikat ili većina zaposlenih 2.da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti z amirno rešenje Dovoljno je da jedna uslov ne bude ispunjen pa da se štrajk smatra nezakonitim.Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator štrajka.zaposlenima se onemogućava da rade u preduzeću . odnosno da zaposlenima ili delu zaposlenih privremeno zabrani rad u preduzeću kako bi ih primorao da odustanu od svojih zahteva ili da prihvate zahteve poslodavca. Ovaj štrajk može da ima i politička obeležja. Npr.. LOKAUT LOKAUT je pravo poslodavca da privremeno zatvori preduzeće ili deo preduzeća . 46 .393) Da bi štrajk bio zakonit neophodno je : 1. Ako s ene donese odluka o stupanju u štrajk. U tom štrajku se privremeno zaustavlja rad ogromnog broja zaposlenih.ZAKONIT I NEZAKONIT ŠTRAJK (str. grupi. Odlukom o stupanju u štrajk određuje se: 1. ODLUKA o stupanju u štrajk treba da sadrži podatke o zahtevima zaposlenih i vremenu otpočinjanja štrajka.395) Granski štrajk organizuje sindikat u grani. Pribegava mu se zbog dugotrajnog nezadovoljstva zaposlenih u svim oblastima rada osim u delatnostima u kojima je štrajk trajno ili privremeno zabranjen.. To je obično sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca.Zahtevi zaposlenih 2..ugovor o radu se privremeno „suspenzuje“ Pribegavanje lokautu se vrši i zbog neisplativog rada sa neštrajkačima 97.Članovi štrajkačkog odbora koj iu ime zaposlenih vode štrajk 95.. GRANSKI I GENERALNI ŠTRAJK (str.Mesto okupljanja 4..da je štrajk usmeren protiv određenog poslodavca 4. . Štrajk kome nije prethodilo donošenje odluke o stupanju u štrajk može se kvalifikovati kao nezakonit.itd 112.. Prethodi mu pokušaj mirnog rešenja spornih pitanja.Vreme otpočinjanja štrajka 3. da su štrajkački zahtevi vezani za predmet KRS 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful