ETIKA I POSLOVNA ETIKA ( OSNOVNI POJMOVI) Rec etika potice od grcke reci ethos sto znaci obicaj, znacaj, cud- najcesce je sinonim za moralnost. Etika predstavlja nauku o moralu I ima zadatak da nas upozna sta je moral, koje su njegove osnovne konponente kao I da zauzme kriticko stanoviste prema postojecoj moralnoj praksi. Etika je sistematicno nastojanje da se nase idividualno I drustveno moralno iskustvo ucine smisaonima tako sto ce se odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponasanjem, vrednosti dostojne stremljenja, I karakterne crte koje zasluzuju da u zivotu dodju do izrazaja. Izraz moral koristi se za oznacavanje onih postupaka I delatnosti cija je ispravnost ili pogresnost od znacaja; pravila koja vladaju tim delatnostima I vrednosti koje tedelatnosti I postupci usadjuju neguju I primenjuju. Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila I ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspesnom I profitabilnom biznisu. Etika se moze definisati I kao nauka o moralnoj ispravnosti ljudskih postupaka koji su u skladu sa pravim principima prirodnog uma. Logika I etika su normativne I prakticna nauka jer propisuju norme Ili pravila ljudkog ponasanja. Etika se obicno deli na 2 celine: opstu ili teorijsku I posebnu ili primenjenu. Etika je disciplina ili grana filozofije, refleksija o moralnosti, o pojavama I procesima koji su moralno relevantni. Etika podrazumeva sistematsko naucno I Filozofsko promisljanje morala koje obuhvata 5 pitanja. 1 problem ivora ili porekla moralnosti, 2 problem uspostavljanja moralne svesti I savesti 3 problem oblika moralnosti, 4 pitanje svrhe I smisla moralnosti, problem izgradnje moralne hijerarhije vrednosti. Poslovna etika predstavlja skup licnih I kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti kojima se odredjuje granica do koje se moze ici, kako se ne bi izazvali nepovolni odnosi niti nepotrebni troskovi I steta. ETICKA STANOVISTA kao najzastupljanija stanovista su 1 eticka vrlina, 2 deontoloska etika, 3 konsekvencijalizam. Etika vrlina podrazumeva negovanje jakog internog moralnog kompasa koji usmerava na prave akcije. Deontoloska etika deontolozi (od grcke reci deon- duznost). Se ponekad nazivaju nekonvencijalistima zbog toga sto naglasak stavljaju na postupanje po principu ili prema odredjenim ubiverzalnim moralnim vrednostima, bez obzira da dobre ili lose posledice tih postupaka. Konsekvencijalizamrazmatra akcije prema posledicama koje izazivaju. Najpoznatija tehnika je utilitarizam, gde se procenjuje ko je I kako pogodjen odredjenom akcijom, a aktivnosti se procenjuju prema ukupnoj koristi. Nekonsekvecijalisticke teorije su okrenute motivaciji I utemeljuju se kao 1 etika utemeljena na duznosti 2 etika utemeljena na pravdi. Obuhvara pravilo cini drugima ono sto bo zeleo da drugi cine tebi ciji je autor Dzon Rols. Postoje Tri oblika pravde: Distributivna pravda usredsredjena je na pravicne ishode;2)proceduralna pravda,3)Interaktivna pravda.Dve su glavne konsekvencijalisticke teorije:egoizam i utilitarizam.Egoizam znaci da je neki postupak moralno ispravan ako akter slobodno odlucuje o njemu.Ekonomista Adam Smit (l723-1790) pisao je o egoizmu kao vaznom svojstvu njegovog shvatanja liberalne ekonomije.Postojeca poslovno eticka shvatanja uglavnom se zasnivaju na cetiri eticka pristupa:1)Utilitarizmu,2) Moralnim ili ljudskim pravima,3)Pravicnosti i postenju,4)Brizi za druge Utilitarizam je eticko ucenje ciji je rodonacelnik Dzeremi B entam. Prema utilitarizmu najvecu moralnu vrednost predstavlja drustvena korist.Prema konceptu prava najvecu moralnu vrednost predstavljaju moralna ili ljudska prava. Pravednost i postenje predstavljaju vrhunske moralne vrednosti. Eticka piramida istice znacaj etickih principa u svakoj pojedinacnoj fazi sprovodjenja aktivnosti. Piramida se sastoji od sledecih delova:eticke namere, eticko znacenje i eticki ishod. 3-FILOZOFSKO-TEORIJSKE PRETPOSTAVKE POSLOVNE ETIKE Moral se najcesce definise kao skup drustvenih propisa sankcionisanih unutrasnjom specificnom sankcijom koju sam subjekt primenjuje na sebi zbog moralnih prekrsaja . Moral se moze definisati kao sistem normi, skup pravila ponasanja ljudi u zajednici, izgradjenih na shvatanju zajednice, grupe, klase u pitanju o tome sta je dobro a sta zlo , odnosno sta je ono prema cemu je zajednica indiferen-tna,kao i sta je coveka dostojno a sta nije.Nastanak morala veza je za istorijski period u kome dolazi do razvitka drustvene svesti coveka. Etika se definise kao nauka o moralu. Ona predstavlja deo filozofije koji proucava I procenjuje vrednosti, u smislu sta je dobro, a sta lose, sta treba, a sta ne treba raditi, kao i deo filozofije koji proucava poreklo i nacela moralnosti. Predmet izucavanja etike je moral, moralni odnos izmedju ljudi, odnos coveka i drustva, kao i odnos coveka prema samom sebi. Poslovna etika predstavlja primenu poslovnih nacela etike na poslovno ponasanje, i cesto se poistovecuje sa ljudskim i poslovnim dostojanstvom zaposlenih, viso-kim stepenom licnog i opsteg poslovnog morala, koji trazi visoka produktivnost, profitabilnost i efektivnost poslovanja. Poslovna etika se moze odrediti kao skup moralnih normi o ponasanju prema socio-kultur noj i poslovnoj sredini,prema ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima, obavezama, pravima, odgovornostima I odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. Predmet poslovne etike Je skup moralnih pravila ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka usposnom i profitabil-nom biznisu.Poslovnu etiku moglibismo da definisemo kao zakono-davstvo koje preduzece samo sebiprepisuje kako bi regulisalo svoj poslovni zivot.Ona se bavi preispitivanjem moralnih normi ili standard koji se odnose na politike,institucije i ponasanje.Poslovno ponasanje suosnova poslovne efkasnosti na koje savremeni biznis mora da obrati paznju. 1 2 3 4 4-POSLOVNA ETIKA (POJAM I OBELEZJA) POSLOVNA ETIKA KAO NAUCNA DISCIPLINA Poslovna etika moze da se odredi kao posebna naucna disciplina i javlja se kada treba da odredi stav ili ponasanje prema poslovnim situacijama u okviru kojih se postupanje dovodi u relaciju sa moralnim standardima. Eticka dimenzija drustvene odgovornosti podrazumeva ponasanje i delovanje koje zaposleni, klijenti, zajednica i drustvo ocekuju od nekog posla, cak i kada to nije zakonom regulisano. Ako je drustveno odgovorno ponasanje doprinelo uspehu preduzeca na trzistu, ili ako je organiaciona kultura zasnovana na tome da sekadrovi promovisu samo po osnovu radnih rezultata, to ce doprineti afirmaciji poslovne etike, a zaposleni i ulagaci ce biti motivisani da se ponasaju moralno.Osnovni elementi poslovne etike su licna vrednosti pojedinca i drustvene vrednosti. Licne vrednosti pojedinca ( radnika, menadzera, ulagaca) opredeljujuce uticu na poslovnu etiku preduzeca.Poslovna etika predstavlja granu etika istog nivoa kao etika zivotne sredine ili etika naucno-istrazivackog rada, a kao nastavni predmet svoju aktuelnost dobija sedamdesetih godina proslog veka . 5-OBELEZJA POSLOVNE ETIKE-Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja a to su: kolektivna, grupna etika I etika pojedinca. Kolektivna etika ukljucuje eticke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadzmenta kompanija koje se odnose na spoljasnje subjekte i okruzenje, ali i eticke odnose 5 unutar samih kompanija.Eticki problem predstavljaju stvarnost mnogih kompanija, a kao najizrazitije determinante neetickog ponasanja mogu se navesti: licna korist,konflikt individualne vrednosti i organizacionih ciljeva, menadzerske vred-nosti i stavovi, pritisak konkurencije, kulturne razlke.U poslovanju mnoga eticka pitanja spadaju u jednu ili vise od ove cetiri kategorije:drustvenu, svih interesnih grupa, kategoriju unutrasnje politike I licni. Prvi nivo je drustveni, odnosno socijalni i na njemu se resavaju eticka pitanja koja se odnose na problem osnovnih institucija u drustvu. Drugi nivo obuhvata odnos izmedju zaposlenih u kompaniji i podrazumeva odgovornost kompanije prema potrosacima, dobavljacima, bankama i akcionarima.Treci nivo predstavlja interna politika kompanije i obuhvata odnos kompanije i njenih zaposlenih. Cetvrti nivo je licni i odnosi se na obaveze i odgovornosti zaposlenih u corporaiji.Obelezja poslovne tike:bezuslovnost-moral je samo cilj, vrednost, dobro, iracionalnost moralne norme-osecanje pojedinca a ne samo razum, trenutadnost, pritisak, covecnost, griza savesti. Elementi poslovne aktivnosti:1)poslovni kontakti,2)poslovni odnosi,3)poslovno ponasanje.Strukturu posla cine:1)poslovni subjekti i poslovna aktivnost, 2)poslovno sredstvo, 3)uslovi poslovanja,4)poslovni menadzment,5)poslovni rezultati.Neeticko poslovanje obuhvata:licnu korist,konflikt vrednosti i ciljeva, menadzerske vred- nosti i stavovi, pritisak konkurencije. U svakoj korporaciji treba Ostvariti jasno definisana eticka pravila:drzanje Obecanja, dobronamernost, pomoc drugim ljudima, postovanje drugih ljudi, postovanje vlasnistva. 6-POSLOVNI MORAL (POJAM, TIPOVI, ZNACAJ) MORAL-POJAM Moral potice od latinske reci-mos, moris, koja oznacava obicaj ili narav. Moral cini sistem moralnih pravila, skup normi koje, odredjuju covekovo ponasanje u drustvu prema drugim pripadnicima zajednice I prema samom sebi.Opsta moralnost je skup moralnih nacela po kojima se odvija nas svakodnevni zivot.. Karakteristike unutrasnje obaveznosti morala su: bezuslovnost-moral je cilj samom sebi, dobro-kao vrhovna moralna vrednost, posebno moralno osecanje, trenutnost, autonomnost, griza savest primenjuje je kada je prekrsio odredjenu moralnu normu.kao sankciju nju izrice moralni subjekt sam sebi.Moral je skup nepisanih pravila i obicaja koji utvrdjuju medjuljudske odnose i prosudjuju sta je dobro a sta zlo.Grupna moralnost se ogleda u posebnom etickom kodeksu koji je uobicajen u nekoj manjoj ili vecoj zajednici a sastoji se od zajednickih moralnih vrednosti i prihvacenih moralnih imperativa unutar zajednice i u odnosu na druge izvan zajednice.Frenomen morala cine:1)moralne vrednosti (merila dobra i zla), 2)moralne norme (preporuke za delovaNje, dispozicije I sankcije) 3)moralna praksa koja povezuje moralne vrednosti I norme, moralno rasudjivanje, moralno delovanje i ponasanje ljudi-na deskrip- tivan, norminativan i analiticki nacin.Moral moze da se posmatra i strukturno i istorijski. Strukturno se razlikuju: 1)licna moralnost pojedinca,2)moralni kodeks posebnih drustvenih grupa, 3)preovladavajuca etika nekog vremena. OSNOVNI TIPOVI MORALA------------ Razlikujemo sledece osnovne tipove moralnosti:a)tradicionalni,b)utilitaristicki, v) moral vrlina, g)imperativni ili normativni, d) stvaralacki ili delotvorni. Zasniva se na autoritetu obicaja, tradicije i vezuje se za patrijarhalna drustva, za zajednice sa pretezno seoskim stanovnistvom gde se strogo postuje kult predaka, dreni obicaji I tradicija.Karakterise ga posebno istaknuta uloga omacina.__Utilitarni moral ovde vazi nacelo ne koliko vredis kao covek, vec koliko novca I imetka posedujes. Glavni stav je da morallna dobra, imetak, sigurnost, moc drzave, blagostanjelicna korist Stoje iznad svin principa. Moral vrlina -polazi od stava da u osnovi svakog covekao ljudskog bica, postoje odredjene trajne ljudske osobine,moralne teznje, svejedno da li su one izricito razvijene ili samo potencijalno date(hrabrost, vernost, iskrenost, skromnost, cestitost, pravicnost, istinoljublje).-Imperativni ili normativni moral -zasniva se na autoritetu propisa i duznostistrog moral koji cesto proizvodi negativno, ogranicavajuce dejstvo na razvoj licnosti.______stvaralacki ili delotvorni moral polazi od osnovnog opredeljenja-o Belezje moralnosti stice samo stvaranje nove vrednosti u kulturi, u drustvu, uvodjenje novih institucija, suzbijanje svih ogranicenja, afirmisanje individualno-stvaralacke slobode jedinke.------------ 7)--ELEMENTI POSLOVNOG MORALA: Moral ima tri sastavna elementa: 1)moralnu normu,2) moralni sud, 3) moralnu sankciju.1)Moralna norma poizlazi iz sklopa drustva I drustvenih odnosa I sadrzi zahtev drustva prema pojedincima da se ponasaju na jedan ili drugi nacin.Moralne norme ne stvara drzava. Moralna norma moze imati:minimalan i maksimalan oblik. minimalni oblik je onaj koji propisuje apsolutno obavezno ponasanje,koji vazi za sve clanove moralne zajednice,a prekrsaj Izaziva sankcije. Maksimalan oblik je visi morealniji oblik koji pripisuje pozeljno, preporucljivo, neobavezno ponasanje. 2)Moralni sud je u nerazdvojnoj vezi sa moralnim normama.Moralnim sudjenjem se izrazava stav drustva prema ponasanju pojedinca I citavih drustvenih grupa u odnosu na moral nu normu I moze biti pozitivno I negativno. Elementi moralnog suda su:prosudjivanje motiva delovanja, prosudjivanje postupaka i na osnovu toga stvaranje pojma moralne odgovornosti 3)Postoje dve vrste moralne sankcije:unutrasnja, licna, griza savesti i spoljasnja, drustvena oduzimanje izvesnih dobara.Moralna sankcija se razlikuje od drugih jer ima unutrasnju stranu koja se zasniva na svesti prekrsioca (kroz grizu savesti licnost sama sebe osudjuje).Svet normi obu hvata tri velike oblasti i deli se na:1.tehnicke norme-uredjuju ljudsko ponasanje prema prirodi, 2.drustvene norme uredjuju ljudske medjusob- ne drustvene odnose. 3.duhovne norme-uredjuju ljudsko unutrasnje ponasanje.Znacaj normi je veliki jer su norme onos sto razlikuje ljudsko drustvo od ostalih drustava.Svaka norma ima tri dela:1.hipotezu -predvidjeno stanje,2. dispoziciju-naredbu 3.sankciju.Drustvene Norme mogu da se ppodele u zavisnosti Da li nastaju difuzno, tj. Prozimajuci drustveni Zivot (navike, obicaji ) Ili ih stvara drzava (pravne norme).Mogu da se podele na osnovu sredstave kojima se utice na ljude da se po njima ponasaju na: drustvene propise i tehnicka pravila.iMORAL I OBICAJMoral je jedna vrsta obicaja narocitog karaktera u drustvu.Obicaj je drustvena norma koja se odlikuje iskljucivo svojom formom koja je norma koja se stvara dugim ponavljanjem jednog ponasanja u datoj situaciji tako da, posle izvesnog, relativno dugog vrmena nastane svest da je ono ubuduce obaveze.POSLOVNA TAJNA, POSLOVNI MORAL, POSLOVNI OBICAJI I ETIKA POSLOVANJA-ZA poslovnu etiku znacajni su pojmovi:POSLOVNA TAJNA-je podatak koji se odnosi na poslovanje nekog preduzeca a poznato je samo odjredjenom krugu lica poslovna etika insistira na cuvanju poslovne tajne. POSLOVNI MORAL je skup trgivinskih obicaja, pravila I normi za koje privredni subjekti smatraju da su najprikladnijiPOSLOVNI OBICAJI su pravna pravila koja imajusvoj osnov primene u uverenju onih koji ih primenjuju da sucelishodna.T o su shvatanja o tome kako bi se trebalo ponasati pri izvrsavanju pravnih poslova. 8-KORPORACIJA I POSLOVNA ETIKA- Korporacija je udruzenje koje ima status pravne osobei osniva se radi ostvarivanja odredjenih kolektivnih ciljeva privrednog,socijalnog, religiozanog ili nekog drugog karaktera.U novije doba korporacije predstavljaju jedan oblik organizacije drzavne privredne aktivnosti i upravljanja javnom imovinom.Korporativni system je ekonomsko I drustveno uredjenje pojedinih drzava koje je organizovano kao zajednica mnogobrojnih korporacija u kojima se povezuju i uskladjuju interesi razlicitih klasa, stalezai raznih drugih slojeva.Velike corporacije su stvorile organizacije u kojim a je uzajamna zavisnost u radu stotina zaposlenih vanredno visoka, a identifikacija sa organizacijom i integracije sa radnicima vanredno niska.Poslovni ljudi su suoceni sa ogromnom odgovornoscu prama sebi, kolektivu i prema svom preduzecu i od njihove etike poslovanja i licnih karakteristika zavise njihove odluke kao i posledice , koje ukoliko odstupaju od postojecih normi mogu biti podvrgnuti kazni. 9-ZNACAJ KORPORATIVNE ETIKE- Poslovna etika je vazna kako u odnosima izmedju kompanija I okruzenja, tako I u odnosima unutar kompanije. Nedostatak poslovne etike dovoid do poremecaja uobicajenih tokova poslovanja.Postoji nekoliko dilemma corporativne poslovne etike:1) Da li napredak naucnog saznanja , tehnike i tehnologije znaci istovremeno i priblizavanje humanosti?2)Da li je covek podjednako usmeren pored pronalazenja mogucnosti koriscenja prirodne energije i u pravcu humanizovanja ljudske sredine.3)Da li je covek postao sam sebi manja zagonetka u odnosu na vreme antickih filozofa? 4)Da li su u epohi razvoja sredstava masovnog komuniciranja odnosi izmedju ljudi postali ljudskiji?Proucavanje poslovne etike treba da omoguci enadzerima da definisu eticki aspekt svojih odluka.Prema STONERU postoje cetiri Kategorije etickih pitanja:1)licna (medjusobno ophodjenje zaposlenih)> 2)kategorija unutrasnje politike, obuhvata prirodu odnosa izmedju preduzeca I zaposlenih. 3)interesne grupe, 4)Drustveni nivo.OSNOVNE DETERMINANTE NEETIC-KOG POSLOVANJA definise se kroz sledece pojave:1)licna korist pojedinca koja je cesto ispred opstih interesa kompanije,2)konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva, 3)menadzerske vrednosti istavovi, 4)pritisak konkurencije, 5)kulturoloske razlike._______10-OBLASTI KORPORATIVNE MORALNOSTI I POSLOVANJA----Moralnom nazivamo cinjenicu ili pojavu da u ljudskom drustvu postoje norme prema kojima njihovi pripadnici oblikuju svoje karaktere i postupke i o njimna sude kao dobrima i zlima.Moralne vrednosti I stavovi predstavljaju komponente etickog ponasanja. Cetiri znacajna izvora koji uticu na formiranje vrednosti i stavova su:1)porodica, 2)pripadnost grupi,3) uzori, 4)drustvene institucije.1)Roditelji cine prvi inajvazniji modei ponasanja deci, jer deca neke stavove uce disciplinom I instrukcijama , a neke oponasajuci roditelje.2)Pripadnost grupi u okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najteze izazove.3)Uzori su one osobe koje cenimo, postujemo i I zelimo da oponasamo. 5)Porodica, grupe i uzori imaju snazan i ocigledan uticaj na nas osecaj za etiku ali i drustvene institucije.Maniri predstavljaju spoljasnju formu ponasanja i obracanja drugim ljudima i ukljucuju celokupnost kakterist-ika govorenja ,karakteristican nacin hodanja i pokreta, gestikulaciju,mimiku a nekada i nacin devanja. ___11KORPORATIVNI RADNI MORAL---Moralnost obuhvata sve oblasti drustveno korisne delatnosti coveka(materijalno-proizvodni rad ali i naucnu i kulturnoprosvetnu delatnost, umetnicko stvaralastvo, drzavno i drustveno upravlja nje, usluzne i sve druge delatnosti u okviru drustvene podele rada.Odnos prema radu je ekonomska i eticka kategorija koja otkriva kako objektivni polozaj radnika u procesu proizvodnje, formu njihovog ucestvovanja u drustvenom radu, tako i njihov subjektivni odnos prema svojoj drustveno korisnoj delatnosti.Sadrzina radnog morala najcesce se iskazuje normama radnog morala koje jos nisu u potpunosti uoblicene.Tri su pristupa radnog morala:1)Individualno organsko glediste,2)kolektivno glediste, 3)Glediste pojedinca u rupi.Savo Trifunovic je mis-ljenja da ih treba podeliti u dve grupe:1)koja radni moral vezuje za radnu grupu i 2)koja moralne odnose u radu stavljaju u siri kontekst.Kao norme radnog morala isticane su: 1)koope-rativnost, 2)solidarnost,3)egoizam, 4)drugarstvo,5)poslovni uspeh,6)status,7)moc i sl.Ponasanje pojedinca u radnoj sredini, pored uslova rada odredjeno je i osobinama svakog pojedinca.Uticaj pri rede na moral ne isppoljava se u svim drustvima I svim ekonomskim sistemima na isti nacin. Znacajan cinilac ekonomskog procesa je svojina. odnos prema svojini jedan je od elemenata odnosa prema radu.RADNI MORAL U KORPORACIJAMA.Radni moral se Definise I kao odnos izvrsioca radnog zadatka prema random zadatku, ostalim ucesnicima u procesu rada I prema celokupnoj radnoj zajednici I njenim trajnim interesima cije su osnovne karakteri-stike:svesno zalaganje za izvrsenje zadataka i svest o podredjivanju sop-tvenih interesa grupi. Postoje tri osnovne karakteristike koje uticu na radni moral radnog kolektiva:mera u kojoj clanovi kolektiva prihvataju zajednicki cilj, stepen u kome se taj cilj smatra vrednim I stepen u kojem clanovi kolektiva osecaju, veruju da se cilj moze postici.Radni moral je u navecoj meri kolektivni fenomen:gru-pa obrazuje stavove, prihvata dejstvo motivacionih mehanizama i prilagodjava se uslovima sredine.Osnovni uslovi za postizanje visokog radnog morala su: upornost u organizovanju i izvrsenju, entuzijazam I pasioniranost na poslu, otpornost prema frustraciji.Motivacije je process pokretanja aktivnostiradi ostvarenja odredjenih ciljeva, usme-ravanja aktivnossti na odredjene objekte i regu-lisanje nacina na koji ce se postupiti.Svi motive prozeti su ljudskim potrebama: -potreba za sigurnoscu, za nezavisnoscu, za pripada-njem za socijalnim potvrdjivanjem, za aktivnoscu, za radom.---------12SOCIOPSIHOLOSKE OSNOVE POSLOVNE ETIKE--Profesionalna etika, dovodi do toga da eticki kodeksi ne iscrpljuju sva eticka pitanja vezana za profesije.Eticki kodeksi se obicno bave mnos-tvom pitanja sa kojima se profasije suocavaju i obuhvataju sve zabrane I ideale koji se mogu pojedinacno procenjivati sa moralnog stanista.Za razvoj moralnosti neophodni su od- Redjeni preduslovi, odRedjene psiholoske funKcije:-svest-je sposobnost coveka da spozna Samog sebe;Moralno Rasudjivanje i ponasanje Jeste inteligencija, misaona sposobnost Coveka;nagon-urodjeni Slozeni mehanizmi ponasanja.Postoje ljudi koji su skloni nekontroli svojih nagonskih reakcija ;-Emocije sujedne od najvaznijih psiholoskih funkcija covekovog mozga.Covek je emocionalno bice irazlicite situacije u njemu izazivaju razlicite Emocije.-POZITIVNE I NEGATIVNE MORALNO-PSIHOLOSKE OSOBINE LICNOSTI-Pozitivne moralno-psiholoske osobine:1.tolerancija,2.posto vanje potreba drugog, 3.pravicnost,4.istinolju bivost,-.5.doslednost (upornost),6.izdrzljivost, 7.uzdrzljivost,8.iskreNost,9.samokriticnost, 10.humanost,11.skroMnost,12.postenje, 13.altruizam-nesebicna Spremnost da se pomoGne drugom coveku, 15.kolektivnost,16. Solidarnost,17.hrabrost, 18.odgovornost,19.disciplinovanost,20.radinost (glorifikacija rada), 21.dostojanstvo,22.uzvisenost,23.ljubaznost, 24.plemenitost,25.samopozrtvovanje,26. Smernost,27.darezljiVost,28.trpeljivost, 29.psiholosko-moralna zrelost. NEGATIVNE MORALNO--PSIHOLOSKE OSOBINE 1.SUJETNOSTkada covek stalno trazi priznanje,2.oholost, 3.naduvenost,4.egoizam, 5.zavist,6.zloba,7.pakost, 8.ljubomora,9.lakomisLenost,10.mrzovolja,11. Mrznja,12.dvolicnost, 13.malodusnost, 14. Pohota,15.cinicnost, 16.osvetoljubivost, 17.ulizistvo,18.podlost, 19.karijerizam, 20.koriStoljublje,21.parazitizam 22.tvrdoglavost,23, Verolomstvo, 24.tastina, 25.tvrdicluk,26.maloGradjanstina,27.internost 28.kleveta,29.Demagogija,30.lazljivost, ISTORIJSKI KORENI KORPORATIVNE ETIKE HELENISTICKA ETIKA Safisti i Sokrat------Sokrat se smatra zacetnikom etike kao naucne, prakticno primenljive discipline iako nije iza sebe ostavio nikakav pisani trag. Bio je savremenik Pitagore, Georgije I Hipije, a zbog svojih prosofisttickih stavova bio je osudjen na smrt.Sofisti coveka posmatraju kao srediste stvari sa cime se i Sokrat salgao ali nije dopustao da retorika moze imati status kao i poricanje da postoje ucitelji. Od Sokrata nam je ostalo da je znanje vrlina. Platon za razliku od Sokrata zastupa teze objektivnog idcealizma. i njegova drzava se zasniva na idealistickoj osnovi. KANTOVA ETIKA--------------IMANUEL KANT (1724-1804)je bio jedan od najznacajnihih Evropskih filozofa jos od Antickog doba.Kantova etika nalazi se u njegovim radovima:Kritika prakticnog uma,Metafizika morala,Metafificki elementi pravde, ucenje o vrlini,Religija unutar granica uma. Po njegovom shvatanju biti moralan je isto sto i biti racionalan .Izvor moraalnosti treba da nadjemo u sebi samima.Kada zelimo da utvrdimo da li je neka radnja moralna mi stavljamo na probu s njom povezano pravilo, nacelo ili maksimu. Maksima neke radnje je opis njenih bitnih obelezja. Prva odlika je doslednost(da u sebi ne bude protivurecna), Druga odlika je univerzalnost, sto je racionalno za jednog racionalno je i za druge. Treca odlika razuma i uma-moralni zakon se primenjuje na iskustvo ali nije iz njega izveden.Kant je iskaz moralnog zakona ili vrhovno nacelo morala nazvao kategoricki imperativ i dao je tri formulacije kategorickog imperativa tj. tri uslova koja neka radnja mora da ispunjava da bi bila moralna:1)biti pogodna za pretvaranje u dosledno univerzalnu, 2)postovati racionalna bica kao cilj po sebi, 3)proizilaziti iz autonomije racionalnih bica. -------14 POJAM POSLOVNE ETIKE------------------Poslovna etika je deo primenjene etike i mogla bi se opisati kao primena etickih vrednosti na poslovno ponasanje.Poslovna etika nastgala je iz razmatranja odnosa izmedju ekonomije i morala.U poslovnoj etici susrecu se dve perspektive:eticka i poslovna. Eticka perspektiva polazi od moralnih vrednosti (postenje, Pravda, pouzdanost, poverenje ), Poslovna perspektiva polazi od ekonomskih vrednosti:koristi, dobiti, troska, cene, efikasnosti i konkurencije. Biznis je aktivnost putem koje se ljudska bica medjusobno povezuju radi razmene dobara i usluga uz uzajamnu korist.To je sredstvo pomocu kojeg se ljudi udruzuju.Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura koja se odnosi na pravila etickog ponasanja, osnovne vrednosne sisteme, eticke principe i specificna etricka pravila koja kompanija nastoji da primeni(drzanje obecanja, dobronamernost,pomoc drugim ljudima, postovanje drugih ljudi i postovanje vlasnistva). 2)Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponasanja zasnovani na opstoj i poslovnoj kulturi.3) Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala i odnosa poslovne kultuere i etike u poslovanju. Poslovna kultura je od znacaja jer se temelji na opstoj kulturi. 4)Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponasanja kao i norme etickog ponasanja pretocene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponasanja, ili u poslovni bonton. 5)Elementi koji ulaze u sastav poslovne etike jesu odgovornost, licna i drustvena, posebno korporativna drustvena odgovornost, odlucivanje, korporativna kultura, poslovna komunikacija, norme poslovnog ponasanja. ------15---PREDMET KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE---------Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspesnom i profitabilnom biznisu, a norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etickim principima. Americki poslovni sistem cesto se opisuje kao slobodno preduzetnicki.Snazno se oslanja na zrelost, inteligenciju i odgovornost onih koji dejstvuju unutar datog ekonomskog sistema. Vredonosni naglasak je na dobit.Slobodu u Biznisu ogranicavaju postenje i jednake prilike, zakon ponude i potraznje regulise cenu dobara i raspodelu sredstava, a nejednakost Je ugradjena u njegovu osnovu,ali je pragmatican I efikasan. Biznis pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje ne bi bio nemoguc. Kada bi se svi ponasali nemoralno (kupci, podavci, proizvodjaci, radnici )poslovna delatnosti bi se zatvorila. Mit o amoralnom biznisu Izrazava popularno, opste rasireno gledanje na americki biznis da biznis i ljudi u biznisu ne mare izricito za etiku. Poslovna etika kriticki reflektuje sledeca sustinska pitanja sveta poslovanja a sto cini predmet corporativne poslovne etike: 1)Pitanja moralne odgovornosti i slobode coveka kao clana korporacije prema sebi, drugima na poslu, okruzenju i javnom mnjenju. 2)pitanja uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije-unutar koporacije, prema okruzenju, deonicarima, klijentima.3)pitanja drustveno-socijalne odgovornosti korporacije koja se odnose na kulturno.istorijki identitet sredine uz uvazavanje obrazovnih, ekoloskih, sportskih duhovnih, religijskih I obicajnih potreba podrucja. Predmet korporativne poslovne etike koji obuhvata svet poslovanja konstituise se kao rezultat delanja coveka u korporaciji i korporacijskog privredjivanja i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama, koji mogu biti:lokalni, regionalni, nacionalni internacionalni. U zavisnosti od predmeta i obima poslovanja, koji kriticki reflektuje poslovna etika ona semoze podeliti na:regionalnu, nacionalnu i internacionalnu (medjunarodnu) poslovnu etiku TEORIJSKOMETODOLOSKI PRISTUPI POSLOVNOJ ETICI-Postoje tri teorijsko-metodoloska pristupa etici:1)Teorijski pristuppodrazumeva teorijsku analizu, 2)normativniodnosi se na spoznaju nor mi dobrog, pravicnog i ispravnog.3)prakticno -normativni znaci njihovu aplikaciju u praksi.Mogu ce je razlikovati i socioloski pristup, filozofski i psiholoski. U svetu poslovanja i poslovne etike mogu se jasno prepoznati tri Pojedinca, do makro -institucionalna ilikulturna pravila trgovanja za citavo drustvo. Makro-etika obuhvata sira pitanja o pravdi, zakonitosti i prirodi drustva sto ce reci da je u vezi sa socijalnom i politickom filozofijom. Polovna etika se proucava u cetiri nivoa: Mikro, mezzo, makro i medjunarodno(globalna ). Metodoloske faze poslovne etike su:I nivoPredkonvencionalni: I faza:postupci pojedinca prosudjuju se s aspekta pokoravanja i izbegavanja kazne, II faza:pojedinac je svestan potreba drugih ali ga motivise licni interes.II NIVO-konvencionalni III faza- pojedinac se nastoji uklopiti u pravila grupe IV Fazapojedinac je zaokupljen poretkom u drustvu i njegovim pravilima, koristi zakone i pravila u konfliktnim situacijama. III NIVO postkonvencionalni V faza- pojedinac uvazava drustvene ugovore i uzajamne obaveze VI FAZA-pojedinac zasniva postupke na opstim etickim na celima.--------------------16 METODE I TEHNIKE POSLOVNE ETIKE METODE ETICKOG REZONOVANJA Postoje 3 metode etickog Rezonovanja:1)utilitaran , 2)metod prava I 3)metod rednosti.Utilitarnom metodu kritican factor je poredjenje dobitaka I gubitaka.Metod etickog rezonovanja zasnovan je na pravu kao kategoriji po kojoj je odredjena grupa ovlascena za neku akciju, odnosno za ponasanje na odredjen nacin.Postovanje drugih cak I kada se sa njima ne slazemo jeste sustina ljudskih prava. 3)Treca metoda etickog zakljucivanja obuhvata pravdu koja je zadovoljeNa kada su beneficije I odgovornosti ravnomer- nivoa, od mikro-pravula za postenu razmenu izmedju dva no rasporedjeni prema Nekom prihvacenom praVilu. METODE POSLOVNE ETIKE-Kao metoda Naucne discipline poslovna etika razlikuJemo tri dela:logicki deo, naucno-teorijski ili epistemoloski deo I metodsko-tehnicki deo. Metode I tehnike istraZivanja u poslovnoj Etici obuhvataju proveraVanje postavljenih hipoTeza putem:-naucnog Posmatranja, -naucnog Eksperimenta, Metoda istrazivanja uzorka, -kibernetickih Metoda, -drustvene Realnosti.Koriste se Razni vidovi posmatraNja:pojedinacno posMatranje I grupno ili Masovno posmatranje. i 12 13 14 15
Sign up to vote on this title
UsefulNot useful