P. 1
1

1

|Views: 447|Likes:
Published by Zeljko_Milic_1290

More info:

Published by: Zeljko_Milic_1290 on Sep 07, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2012

pdf

text

original

ETIKA I POSLOVNA ETIKA ( OSNOVNI POJMOVI) Rec etika potice od grcke reci ethos sto znaci obicaj, znacaj

, cud- najcesce je sinonim za moralnost. Etika predstavlja nauku o moralu I ima zadatak da nas upozna sta je moral, koje su njegove osnovne konponente kao I da zauzme kriticko stanoviste prema postojecoj moralnoj praksi. Etika je sistematicno nastojanje da se nase idividualno I drustveno moralno iskustvo ucine smisaonima tako sto ce se odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponasanjem, vrednosti dostojne stremljenja, I karakterne crte koje zasluzuju da u zivotu dodju do izrazaja. Izraz moral koristi se za oznacavanje onih postupaka I delatnosti cija je ispravnost ili pogresnost od znacaja; pravila koja vladaju tim delatnostima I vrednosti koje tedelatnosti I postupci usadjuju neguju I primenjuju. Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila I ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspesnom I profitabilnom biznisu. Etika se moze definisati I kao nauka o moralnoj ispravnosti ljudskih postupaka koji su u skladu sa pravim principima prirodnog uma. Logika I etika su normativne I prakticna nauka jer propisuju norme Ili pravila ljudkog ponasanja. Etika se obicno deli na 2 celine: opstu ili teorijsku I posebnu ili primenjenu. Etika je disciplina ili grana filozofije, refleksija o moralnosti, o pojavama I procesima koji su moralno relevantni. Etika podrazumeva sistematsko naucno I

Filozofsko promisljanje morala koje obuhvata 5 pitanja. 1 problem ivora ili porekla moralnosti, 2 problem uspostavljanja moralne svesti I savesti 3 problem oblika moralnosti, 4 pitanje svrhe I smisla moralnosti, problem izgradnje moralne hijerarhije vrednosti. Poslovna etika predstavlja skup licnih I kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti kojima se odredjuje granica do koje se moze ici, kako se ne bi izazvali nepovolni odnosi niti nepotrebni troskovi I steta. ETICKA STANOVISTA kao najzastupljanija stanovista su 1 eticka vrlina, 2 deontoloska etika, 3 konsekvencijalizam. Etika vrlina podrazumeva negovanje jakog internog moralnog kompasa koji usmerava na prave akcije. Deontoloska etika deontolozi (od grcke reci deon- duznost). Se ponekad nazivaju nekonvencijalistima zbog toga sto naglasak stavljaju na postupanje po principu ili prema odredjenim ubiverzalnim moralnim vrednostima, bez obzira da dobre ili lose posledice tih postupaka. Konsekvencijalizamrazmatra akcije prema posledicama koje izazivaju. Najpoznatija tehnika je utilitarizam, gde se procenjuje ko je I kako pogodjen odredjenom akcijom, a aktivnosti se procenjuju prema ukupnoj koristi. Nekonsekvecijalisticke teorije su okrenute motivaciji I utemeljuju se kao 1 etika utemeljena na duznosti 2 etika utemeljena na pravdi. Obuhvara pravilo cini drugima ono sto bo zeleo da drugi cine tebi ciji je autor Dzon Rols. Postoje Tri oblika pravde:

Distributivna pravda usredsredjena je na pravicne ishode;2)proceduralna pravda,3)Interaktivna pravda.Dve su glavne konsekvencijalisticke teorije:egoizam i utilitarizam.Egoizam znaci da je neki postupak moralno ispravan ako akter slobodno odlucuje o njemu.Ekonomista Adam Smit (l723-1790) pisao je o egoizmu kao vaznom svojstvu njegovog shvatanja liberalne ekonomije.Postojeca poslovno eticka shvatanja uglavnom se zasnivaju na cetiri eticka pristupa:1)Utilitarizmu,2) Moralnim ili ljudskim pravima,3)Pravicnosti i postenju,4)Brizi za druge Utilitarizam je eticko ucenje ciji je rodonacelnik Dzeremi B entam. Prema utilitarizmu najvecu moralnu vrednost predstavlja drustvena korist.Prema konceptu prava najvecu moralnu vrednost predstavljaju moralna ili ljudska prava. Pravednost i postenje predstavljaju vrhunske moralne vrednosti. Eticka piramida istice znacaj etickih principa u svakoj pojedinacnoj fazi sprovodjenja aktivnosti. Piramida se sastoji od sledecih delova:eticke namere, eticko znacenje i eticki ishod. 3-FILOZOFSKO-TEORIJSKE PRETPOSTAVKE POSLOVNE ETIKE Moral se najcesce definise kao skup drustvenih propisa sankcionisanih unutrasnjom specificnom sankcijom koju sam subjekt primenjuje na sebi zbog moralnih prekrsaja . Moral se moze definisati kao sistem normi, skup pravila ponasanja ljudi u zajednici, izgradjenih na shvatanju zajednice, grupe, klase u pitanju o tome sta je dobro a sta zlo , odnosno sta je ono prema cemu je zajednica indiferen-tna,kao i sta je coveka dostojno a sta nije.Nastanak morala

veza je za istorijski period u kome dolazi do razvitka drustvene svesti coveka. Etika se definise kao nauka o moralu. Ona predstavlja deo filozofije koji proucava I procenjuje vrednosti, u smislu sta je dobro, a sta lose, sta treba, a sta ne treba raditi, kao i deo filozofije koji proucava poreklo i nacela moralnosti. Predmet izucavanja etike je moral, moralni odnos izmedju ljudi, odnos coveka i drustva, kao i odnos coveka prema samom sebi. Poslovna etika predstavlja primenu poslovnih nacela etike na poslovno ponasanje, i cesto se poistovecuje sa ljudskim i poslovnim dostojanstvom zaposlenih, viso-kim stepenom licnog i opsteg poslovnog morala, koji trazi visoka produktivnost, profitabilnost i efektivnost poslovanja. Poslovna etika se moze odrediti kao skup moralnih normi o ponasanju prema socio-kultur noj i poslovnoj sredini,prema ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima, obavezama, pravima, odgovornostima I odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. Predmet poslovne etike Je skup moralnih pravila ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka usposnom i profitabil-nom biznisu.Poslovnu etiku moglibismo da definisemo kao zakono-davstvo koje preduzece samo sebiprepisuje kako bi regulisalo svoj poslovni zivot.Ona se bavi preispitivanjem moralnih normi ili standard koji se odnose na politike,institucije i ponasanje.Poslovno ponasanje suosnova poslovne efkasnosti na koje savremeni biznis mora da obrati paznju.

1

2

3

4

4-POSLOVNA ETIKA (POJAM I OBELEZJA) POSLOVNA ETIKA KAO NAUCNA DISCIPLINA Poslovna etika moze da se odredi kao posebna naucna disciplina i javlja se kada treba da odredi stav ili ponasanje prema poslovnim situacijama u okviru kojih se postupanje dovodi u relaciju sa moralnim standardima. Eticka dimenzija drustvene odgovornosti podrazumeva ponasanje i delovanje koje zaposleni, klijenti, zajednica i drustvo ocekuju od nekog posla, cak i kada to nije zakonom regulisano. Ako je drustveno odgovorno ponasanje doprinelo uspehu preduzeca na trzistu, ili ako je organiaciona kultura zasnovana na tome da sekadrovi promovisu samo po osnovu radnih rezultata, to ce doprineti afirmaciji poslovne etike, a zaposleni i ulagaci ce biti motivisani da se ponasaju moralno.Osnovni elementi poslovne etike su licna vrednosti pojedinca i drustvene vrednosti. Licne vrednosti pojedinca ( radnika, menadzera, ulagaca) opredeljujuce uticu na poslovnu etiku preduzeca.Poslovna etika predstavlja granu etika istog nivoa kao etika zivotne sredine ili etika naucno-istrazivackog rada, a kao nastavni predmet svoju aktuelnost dobija sedamdesetih godina proslog veka . 5-OBELEZJA POSLOVNE ETIKE-Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja a to su: kolektivna, grupna etika I etika pojedinca. Kolektivna etika ukljucuje eticke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadzmenta kompanija koje se odnose na spoljasnje subjekte i okruzenje, ali i eticke odnose 5

Strukturno se razlikuju: 1)licna moralnost pojedinca.Strukturu posla cine:1)poslovni subjekti i poslovna aktivnost. tradicije i vezuje se za patrijarhalna drustva. Karakteristike unutrasnje obaveznosti morala su: bezuslovnost-moral je cilj samom sebi.Razlikujemo sledece osnovne tipove moralnosti:a)tradicionalni.2)poslovni odnosi.Svaka norma ima tri dela:1.unutar samih kompanija.Moral je skup nepisanih pravila i obicaja koji utvrdjuju medjuljudske odnose i prosudjuju sta je dobro a sta zlo. Prozimajuci drustveni Zivot (navike.sankciju.Mogu da se podele na osnovu sredstave kojima se utice na ljude da se po njima ponasaju na: drustvene propise i tehnicka pravila. iracionalnost moralne norme-osecanje pojedinca a ne samo razum. ZNACAJ) MORAL-POJAM Moral potice od latinske reci-mos. v) moral vrlina. koja oznacava obicaj ili narav.POSLOVNA TAJNA.Opsta moralnost je skup moralnih nacela po kojima se odvija nas svakodnevni zivot. dobronamernost.Obicaj je drustvena norma koja se odlikuje iskljucivo svojom formom koja je norma koja se stvara dugim ponavljanjem jednog ponasanja u datoj situaciji tako da. tj. Prvi nivo je drustveni. Maksimalan oblik je visi morealniji oblik koji pripisuje pozeljno.2. Moral cini sistem moralnih pravila. skromnost. dispozicije I sankcije) 3)moralna praksa koja povezuje moralne vrednosti I norme. autonomnost. minimalni oblik je onaj koji propisuje apsolutno obavezno ponasanje. svih interesnih grupa. POSLOVNI OBICAJI I ETIKA POSLOVANJA-ZA poslovnu etiku znacajni su pojmovi:POSLOVNA TAJNA-je podatak koji se odnosi na poslovanje nekog preduzeca a poznato je samo odjredjenom krugu lica poslovna etika insistira na cuvanju poslovne tajne.Moralnim sudjenjem se izrazava stav drustva prema ponasanju pojedinca I citavih drustvenih grupa u odnosu na moral nu normu I moze biti pozitivno I negativno. postovanje vlasnistva. prosudjivanje postupaka i na osnovu toga stvaranje pojma moralne odgovornosti 3)Postoje dve vrste moralne sankcije:unutrasnja.Obelezja poslovne tike:bezuslovnost-moral je samo cilj. kulturne razlke. menadzerske vred- nosti i stavovi. posle izvesnog. ogranicavajuce dejstvo na razvoj licnosti. licna.b)utilitaristicki.konflikt individualne vrednosti i organizacionih ciljeva.5)poslovni rezultati. Glavni stav je da morallna dobra. imetak.duhovne norme-uredjuju ljudsko unutrasnje ponasanje. .Grupna moralnost se ogleda u posebnom etickom kodeksu koji je uobicajen u nekoj manjoj ili vecoj zajednici a sastoji se od zajednickih moralnih vrednosti i prihvacenih moralnih imperativa unutar zajednice i u odnosu na druge izvan zajednice. trenutadnost. dobavljacima. Drugi nivo obuhvata odnos izmedju zaposlenih u kompaniji i podrazumeva odgovornost kompanije prema potrosacima. vernost. pomoc drugim ljudima. vrednost. skup normi koje. griza savesti i spoljasnja.iMORAL I OBICAJMoral je jedna vrsta obicaja narocitog karaktera u drustvu. pritisak.Moralna sankcija se razlikuje od drugih jer ima unutrasnju stranu koja se zasniva na svesti prekrsioca (kroz grizu savesti licnost sama sebe osudjuje). istinoljublje).konflikt vrednosti i ciljeva.Drustvene Norme mogu da se ppodele u zavisnosti Da li nastaju difuzno.Moral moze da se posmatra i strukturno i istorijski.3)poslovno ponasanje. 6-POSLOVNI MORAL (POJAM. iskrenost. Moral vrlina -polazi od stava da u osnovi svakog covekao ljudskog bica.tehnicke norme-uredjuju ljudsko ponasanje prema prirodi.T o su shvatanja o tome kako bi se trebalo ponasati pri izvrsavanju pravnih poslova. d) stvaralacki ili delotvorni. norminativan i analiticki nacin. moris. Cetvrti nivo je licni i odnosi se na obaveze i odgovornosti zaposlenih u corporaiji.__Utilitarni moral ovde vazi nacelo ne koliko vredis kao covek.2)moralni kodeks posebnih drustvenih grupa. U svakoj korporaciji treba Ostvariti jasno definisana eticka pravila:drzanje Obecanja. Zasniva se na autoritetu obicaja. a kao najizrazitije determinante neetickog ponasanja mogu se navesti: licna korist. posebno moralno osecanje.kao sankciju nju izrice moralni subjekt sam sebi. 2)moralne norme (preporuke za delovaNje. postovanje drugih ljudi.U poslovanju mnoga eticka pitanja spadaju u jednu ili vise od ove cetiri kategorije:drustvenu.2) moralni sud.hipotezu -predvidjeno stanje. za zajednice sa pretezno seoskim stanovnistvom gde se strogo postuje kult predaka.Svet normi obu hvata tri velike oblasti i deli se na:1.-----------. dreni obicaji I tradicija.Frenomen morala cine:1)moralne vrednosti (merila dobra i zla).Karakterise ga posebno istaknuta uloga omacina. griza savesti. 3. uvodjenje novih institucija. vec koliko novca I imetka posedujes. moralno rasudjivanje.. pravila I normi za koje privredni subjekti smatraju da su najprikladnijiPOSLOVNI OBICAJI su pravna pravila koja imajusvoj osnov primene u uverenju onih koji ih primenjuju da sucelishodna. g)imperativni ili normativni.______stvaralacki ili delotvorni moral polazi od osnovnog opredeljenja-o Belezje moralnosti stice samo stvaranje nove vrednosti u kulturi. bankama i akcionarima. kategoriju unutrasnje politike I licni. Moralna norma moze imati:minimalan i maksimalan oblik. Elementi moralnog suda su:prosudjivanje motiva delovanja. 2)Moralni sud je u nerazdvojnoj vezi sa moralnim normama. odredjuju covekovo ponasanje u drustvu prema drugim pripadnicima zajednice I prema samom sebi.drustvene norme uredjuju ljudske medjusob- ne drustvene odnose. 2)poslovno sredstvo. pritisak konkurencije.Eticki problem predstavljaju stvarnost mnogih kompanija. Elementi poslovne aktivnosti:1)poslovni kontakti. OSNOVNI TIPOVI MORALA-----------. blagostanjelicna korist Stoje iznad svin principa. 3)uslovi poslovanja. suzbijanje svih ogranicenja. 3)preovladavajuca etika nekog vremena.moralne teznje. dobro. postoje odredjene trajne ljudske osobine. pravicnost.Treci nivo predstavlja interna politika kompanije i obuhvata odnos kompanije i njenih zaposlenih. menadzerske vred-nosti i stavovi. pritisak konkurencije. u drustvu. obicaji ) Ili ih stvara drzava (pravne norme).Moralne norme ne stvara drzava. cestitost. 3) moralnu sankciju.-Imperativni ili normativni moral -zasniva se na autoritetu propisa i duznostistrog moral koji cesto proizvodi negativno. covecnost.4)poslovni menadzment.Neeticko poslovanje obuhvata:licnu korist. moc drzave. POSLOVNI MORAL je skup trgivinskih obicaja. moralno delovanje i ponasanje ljudi-na deskrip- tivan. preporucljivo. neobavezno ponasanje. dobro-kao vrhovna moralna vrednost.1)Moralna norma poizlazi iz sklopa drustva I drustvenih odnosa I sadrzi zahtev drustva prema pojedincima da se ponasaju na jedan ili drugi nacin. svejedno da li su one izricito razvijene ili samo potencijalno date(hrabrost. 2.koji vazi za sve clanove moralne zajednice. sigurnost.a prekrsaj Izaziva sankcije.Znacaj normi je veliki jer su norme onos sto razlikuje ljudsko drustvo od ostalih drustava. drustvena oduzimanje izvesnih dobara. dispoziciju-naredbu 3. POSLOVNI MORAL. TIPOVI. trenutnost. odnosno socijalni i na njemu se resavaju eticka pitanja koja se odnose na problem osnovnih institucija u drustvu. afirmisanje individualno-stvaralacke slobode jedinke.7)--ELEMENTI POSLOVNOG MORALA: Moral ima tri sastavna elementa: 1)moralnu normu. relativno dugog vrmena nastane svest da je ono ubuduce obaveze. griza savest primenjuje je kada je prekrsio odredjenu moralnu normu.

2)Pripadnost grupi u okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najteze izazove.parazitizam 22.uzdrzljivost. 21. misaona sposobnost Coveka.Demagogija.3) uzori.samopozrtvovanje.3)egoizam. a neke oponasajuci roditelje.trpeljivost. 5.tastina. 2)solidarnost.disciplinovanost. 9-ZNACAJ KORPORATIVNE ETIKE. Smernost.27.Ponasanje pojedinca u radnoj sredini. 4)drugarstvo.6)status.Moralno Rasudjivanje i ponasanje Jeste inteligencija. usluzne i sve druge delatnosti u okviru drustvene podele rada.16.28. grupe i uzori imaju snazan i ocigledan uticaj na nas osecaj za etiku ali i drustvene institucije.Moralne vrednosti I stavovi predstavljaju komponente etickog ponasanja.pravicnost. za nezavisnoscu.27.29.Savo Trifunovic je mis-ljenja da ih treba podeliti u dve grupe:1)koja radni moral vezuje za radnu grupu i 2)koja moralne odnose u radu stavljaju u siri kontekst.8.Motivacije je process pokretanja aktivnostiradi ostvarenja odredjenih ciljeva. 13. 20.23. 3)interesne grupe. za pripada-njem za socijalnim potvrdjivanjem.Tri su pristupa radnog morala:1)Individualno organsko glediste.18.-. ___11KORPORATIVNI RADNI MORAL---Moralnost obuhvata sve oblasti drustveno korisne delatnosti coveka(materijalno-proizvodni rad ali i naucnu i kulturnoprosvetnu delatnost.tvrdoglavost. 4)drustvene institucije. odRedjene psiholoske funKcije:-svest-je sposobnost coveka da spozna Samog sebe. 18.koriStoljublje.odgovornost.7)moc i sl.1)Roditelji cine prvi inajvazniji modei ponasanja deci. 5)kulturoloske razlike. 2)pripadnost grupi. Pohota.SUJETNOSTkada covek stalno trazi priznanje.osvetoljubivost.zavist.darezljiVost.Korporativni system je ekonomsko I drustveno uredjenje pojedinih drzava koje je organizovano kao zajednica mnogobrojnih korporacija u kojima se povezuju i uskladjuju interesi razlicitih klasa.3)Da li je covek postao sam sebi manja zagonetka u odnosu na vreme antickih filozofa? 4)Da li su u epohi razvoja sredstava masovnog komuniciranja odnosi izmedju ljudi postali ljudskiji?Proucavanje poslovne etike treba da omoguci enadzerima da definisu eticki aspekt svojih odluka.doslednost (upornost).25. a identifikacija sa organizacijom i integracije sa radnicima vanredno niska. umetnicko stvaralastvo.pakost. gestikulaciju.4.Poslovni ljudi su suoceni sa ogromnom odgovornoscu prama sebi.dostojanstvo.Odnos prema radu je ekonomska i eticka kategorija koja otkriva kako objektivni polozaj radnika u procesu proizvodnje. odnos prema svojini jedan je od elemenata odnosa prema radu. Mrznja.Postoji nekoliko dilemma corporativne poslovne etike:1) Da li napredak naucnog saznanja . 4)Drustveni nivo. Solidarnost. usme-ravanja aktivnossti na odredjene objekte i regu-lisanje nacina na koji ce se postupiti.iskreNost. obuhvata prirodu odnosa izmedju preduzeca I zaposlenih. 10.10. dovodi do toga da eticki kodeksi ne iscrpljuju sva eticka pitanja vezana za profesije.4. za radom.Svi motive prozeti su ljudskim potrebama: -potreba za sigurnoscu.socijalnog.RADNI MORAL U KORPORACIJAMA.humanost. postujemo i I zelimo da oponasamo.30. jer deca neke stavove uce disciplinom I instrukcijama .Covek je emocionalno bice irazlicite situacije u njemu izazivaju razlicite Emocije. 17. religiozanog ili nekog drugog karaktera.9.-Emocije sujedne od najvaznijih psiholoskih funkcija covekovog mozga.ulizistvo. 24.kleveta. formu njihovog ucestvovanja u drustvenom radu.8-KORPORACIJA I POSLOVNA ETIKA.ljubomora.Radni moral je u navecoj meri kolektivni fenomen:gru-pa obrazuje stavove. ostalim ucesnicima u procesu rada I prema celokupnoj radnoj zajednici I njenim trajnim interesima cije su osnovne karakteri-stike:svesno zalaganje za izvrsenje zadataka i svest o podredjivanju sop-tvenih interesa grupi.internost 28.21. 19.plemenitost.psiholosko-moralna zrelost.2.22.Poslovna etika je vazna kako u odnosima izmedju kompanija I okruzenja. Postoje tri osnovne karakteristike koje uticu na radni moral radnog kolektiva:mera u kojoj clanovi kolektiva prihvataju zajednicki cilj.tolerancija.23.Maniri predstavljaju spoljasnju formu ponasanja i obracanja drugim ljudima i ukljucuju celokupnost kakterist-ika govorenja .lazljivost.uzvisenost.dvolicnost. prihvata dejstvo motivacionih mehanizama i prilagodjava se uslovima sredine.posto vanje potreba drugog.Velike corporacije su stvorile organizacije u kojim a je uzajamna zavisnost u radu stotina zaposlenih vanredno visoka. 5)Porodica.istinolju bivost. 3)Glediste pojedinca u rupi.26. . za aktivnoscu. 29.5. 16. 13.Prema STONERU postoje cetiri Kategorije etickih pitanja:1)licna (medjusobno ophodjenje zaposlenih)> 2)kategorija unutrasnje politike.U novije doba korporacije predstavljaju jedan oblik organizacije drzavne privredne aktivnosti i upravljanja javnom imovinom. 3.samokriticnost.izdrzljivost.19.3)Uzori su one osobe koje cenimo._______10-OBLASTI KORPORATIVNE MORALNOSTI I POSLOVANJA----Moralnom nazivamo cinjenicu ili pojavu da u ljudskom drustvu postoje norme prema kojima njihovi pripadnici oblikuju svoje karaktere i postupke i o njimna sude kao dobrima i zlima.tvrdicluk. pored uslova rada odredjeno je i osobinama svakog pojedinca.Za razvoj moralnosti neophodni su od- Redjeni preduslovi.Sadrzina radnog morala najcesce se iskazuje normama radnog morala koje jos nisu u potpunosti uoblicene.6. stalezai raznih drugih slojeva. drzavno i drustveno upravlja nje.zloba.2)kolektivno glediste.---------12SOCIOPSIHOLOSKE OSNOVE POSLOVNE ETIKE--Profesionalna etika.maloGradjanstina. tako i njihov subjektivni odnos prema svojoj drustveno korisnoj delatnosti.15. 7. 15.hrabrost.26. Znacajan cinilac ekonomskog procesa je svojina.altruizam-nesebicna Spremnost da se pomoGne drugom coveku.Postoje ljudi koji su skloni nekontroli svojih nagonskih reakcija .5)poslovni uspeh.naduvenost.Eticki kodeksi se obicno bave mnos-tvom pitanja sa kojima se profasije suocavaju i obuhvataju sve zabrane I ideale koji se mogu pojedinacno procenjivati sa moralnog stanista.podlost. Nedostatak poslovne etike dovoid do poremecaja uobicajenih tokova poslovanja.11.radinost (glorifikacija rada). NEGATIVNE MORALNO--PSIHOLOSKE OSOBINE 1. koje ukoliko odstupaju od postojecih normi mogu biti podvrgnuti kazni.17. 14. otpornost prema frustraciji. 3)menadzerske vrednosti istavovi.OSNOVNE DETERMINANTE NEETIC-KOG POSLOVANJA definise se kroz sledece pojave:1)licna korist pojedinca koja je cesto ispred opstih interesa kompanije. 4)pritisak konkurencije.skroMnost.7.karakteristican nacin hodanja i pokreta.2)konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva.-POZITIVNE I NEGATIVNE MORALNO-PSIHOLOSKE OSOBINE LICNOSTI-Pozitivne moralno-psiholoske osobine:1.9. Cetiri znacajna izvora koji uticu na formiranje vrednosti i stavova su:1)porodica. stepen u kome se taj cilj smatra vrednim I stepen u kojem clanovi kolektiva osecaju.cinicnost. tehnike i tehnologije znaci istovremeno i priblizavanje humanosti?2)Da li je covek podjednako usmeren pored pronalazenja mogucnosti koriscenja prirodne energije i u pravcu humanizovanja ljudske sredine.Korporacija je udruzenje koje ima status pravne osobei osniva se radi ostvarivanja odredjenih kolektivnih ciljeva privrednog. 24. kolektivu i prema svom preduzecu i od njihove etike poslovanja i licnih karakteristika zavise njihove odluke kao i posledice . tako I u odnosima unutar kompanije. veruju da se cilj moze postici. Verolomstvo.postenje. 25.12.nagon-urodjeni Slozeni mehanizmi ponasanja.2.Kao norme radnog morala isticane su: 1)koope-rativnost.6.Uticaj pri rede na moral ne isppoljava se u svim drustvima I svim ekonomskim sistemima na isti nacin.20.oholost.karijerizam. entuzijazam I pasioniranost na poslu.malodusnost.mimiku a nekada i nacin devanja.Radni moral se Definise I kao odnos izvrsioca radnog zadatka prema random zadatku.ljubaznost. 3.11.12. 8.egoizam.mrzovolja.lakomisLenost.kolektivnost.Osnovni uslovi za postizanje visokog radnog morala su: upornost u organizovanju i izvrsenju.

Mit o amoralnom biznisu Izrazava popularno.ISTORIJSKI KORENI KORPORATIVNE ETIKE HELENISTICKA ETIKA Safisti i Sokrat------Sokrat se smatra zacetnikom etike kao naucne. zakonitosti i prirodi drustva sto ce reci da je u vezi sa socijalnom i politickom filozofijom. Poslovna perspektiva polazi od ekonomskih vrednosti:koristi. posebno korporativna drustvena odgovornost. efikasnosti i konkurencije. cene. osnovne vrednosne sisteme. norme poslovnog ponasanja. koji mogu biti:lokalni. do makro -institucionalna ilikulturna pravila trgovanja za citavo drustvo. U zavisnosti od predmeta i obima poslovanja. i njegova drzava se zasniva na idealistickoj osnovi. odnosno za ponasanje na odredjen nacin. a norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etickim principima. Druga odlika je univerzalnost.3) Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala i odnosa poslovne kultuere i etike u poslovanju. koristi zakone i pravila u konfliktnim situacijama. pravicnog i ispravnog. 2)metod prava I 3)metod rednosti. a zbog svojih prosofisttickih stavova bio je osudjen na smrt. podavci. nacionalni internacionalni. proizvodjaci.pojedinac uvazava drustvene ugovore i uzajamne obaveze VI FAZA-pojedinac zasniva postupke na opstim etickim na celima. korporativna kultura. Predmet korporativne poslovne etike koji obuhvata svet poslovanja konstituise se kao rezultat delanja coveka u korporaciji i korporacijskog privredjivanja i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama. Americki poslovni sistem cesto se opisuje kao slobodno preduzetnicki. Pravda.3)pitanja drustveno-socijalne odgovornosti korporacije koja se odnose na kulturno. sto je racionalno za jednog racionalno je i za druge. ------15---PREDMET KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE---------Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspesnom i profitabilnom biznisu. Bio je savremenik Pitagore. radnici )poslovna delatnosti bi se zatvorila. pouzdanost. a nejednakost Je ugradjena u njegovu osnovu. deonicarima. dobronamernost. 5)Elementi koji ulaze u sastav poslovne etike jesu odgovornost.Metod etickog rezonovanja zasnovan je na pravu kao kategoriji po kojoj je odredjena grupa ovlascena za neku akciju. ili u poslovni bonton. prakticno primenljive discipline iako nije iza sebe ostavio nikakav pisani trag.Religija unutar granica uma. 3)Treca metoda etickog zakljucivanja obuhvata pravdu koja je zadovoljeNa kada su beneficije I odgovornosti ravnomer- .Poslovna etika nastgala je iz razmatranja odnosa izmedju ekonomije i morala.Kant je iskaz moralnog zakona ili vrhovno nacelo morala nazvao kategoricki imperativ i dao je tri formulacije kategorickog imperativa tj. koji kriticki reflektuje poslovna etika ona semoze podeliti na:regionalnu. poslovna komunikacija.Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura koja se odnosi na pravila etickog ponasanja. ekoloskih. Od Sokrata nam je ostalo da je znanje vrlina. regionalni. Eticka perspektiva polazi od moralnih vrednosti (postenje. 2)Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponasanja zasnovani na opstoj i poslovnoj kulturi. Vredonosni naglasak je na dobit. prema okruzenju.Slobodu u Biznisu ogranicavaju postenje i jednake prilike.Mogu ce je razlikovati i socioloski pristup. Poslovna etika kriticki reflektuje sledeca sustinska pitanja sveta poslovanja a sto cini predmet corporativne poslovne etike: 1)Pitanja moralne odgovornosti i slobode coveka kao clana korporacije prema sebi. -------14 POJAM POSLOVNE ETIKE------------------Poslovna etika je deo primenjene etike i mogla bi se opisati kao primena etickih vrednosti na poslovno ponasanje.Izvor moraalnosti treba da nadjemo u sebi samima. II faza:pojedinac je svestan potreba drugih ali ga motivise licni interes. 4)Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponasanja kao i norme etickog ponasanja pretocene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponasanja. Biznis pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje ne bi bio nemoguc.Snazno se oslanja na zrelost. opste rasireno gledanje na americki biznis da biznis i ljudi u biznisu ne mare izricito za etiku.II NIVO-konvencionalni III faza.Sofisti coveka posmatraju kao srediste stvari sa cime se i Sokrat salgao ali nije dopustao da retorika moze imati status kao i poricanje da postoje ucitelji. nacelo ili maksimu. 2)postovati racionalna bica kao cilj po sebi.U poslovnoj etici susrecu se dve perspektive:eticka i poslovna. poverenje ). III NIVO postkonvencionalni V faza. religijskih I obicajnih potreba podrucja. tri uslova koja neka radnja mora da ispunjava da bi bila moralna:1)biti pogodna za pretvaranje u dosledno univerzalnu. troska.pomoc drugim ljudima. Maksima neke radnje je opis njenih bitnih obelezja.--------------------16 METODE I TEHNIKE POSLOVNE ETIKE METODE ETICKOG REZONOVANJA Postoje 3 metode etickog Rezonovanja:1)utilitaran . Po njegovom shvatanju biti moralan je isto sto i biti racionalan . Metodoloske faze poslovne etike su:I nivoPredkonvencionalni: I faza:postupci pojedinca prosudjuju se s aspekta pokoravanja i izbegavanja kazne. eticke principe i specificna etricka pravila koja kompanija nastoji da primeni(drzanje obecanja.Utilitarnom metodu kritican factor je poredjenje dobitaka I gubitaka. zakon ponude i potraznje regulise cenu dobara i raspodelu sredstava. U svetu poslovanja i poslovne etike mogu se jasno prepoznati tri Pojedinca. ucenje o vrlini. nacionalnu i internacionalnu (medjunarodnu) poslovnu etiku TEORIJSKOMETODOLOSKI PRISTUPI POSLOVNOJ ETICI-Postoje tri teorijsko-metodoloska pristupa etici:1)Teorijski pristuppodrazumeva teorijsku analizu. odlucivanje. Makro-etika obuhvata sira pitanja o pravdi. drugima na poslu. inteligenciju i odgovornost onih koji dejstvuju unutar datog ekonomskog sistema. Treca odlika razuma i uma-moralni zakon se primenjuje na iskustvo ali nije iz njega izveden. 2)normativniodnosi se na spoznaju nor mi dobrog. postovanje drugih ljudi i postovanje vlasnistva). Georgije I Hipije. sportskih duhovnih.Kantova etika nalazi se u njegovim radovima:Kritika prakticnog uma. KANTOVA ETIKA--------------IMANUEL KANT (1724-1804)je bio jedan od najznacajnihih Evropskih filozofa jos od Antickog doba. Poslovna kultura je od znacaja jer se temelji na opstoj kulturi. makro i medjunarodno(globalna ). Biznis je aktivnost putem koje se ljudska bica medjusobno povezuju radi razmene dobara i usluga uz uzajamnu korist.Metafizika morala. 2)pitanja uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije-unutar koporacije.istorijki identitet sredine uz uvazavanje obrazovnih. klijentima.Metafificki elementi pravde. Prva odlika je doslednost(da u sebi ne bude protivurecna). filozofski i psiholoski.To je sredstvo pomocu kojeg se ljudi udruzuju.3)prakticno -normativni znaci njihovu aplikaciju u praksi. mezzo. okruzenju i javnom mnjenju.ali je pragmatican I efikasan. licna i drustvena.Kada zelimo da utvrdimo da li je neka radnja moralna mi stavljamo na probu s njom povezano pravilo. Polovna etika se proucava u cetiri nivoa: Mikro. dobiti. Kada bi se svi ponasali nemoralno (kupci. Platon za razliku od Sokrata zastupa teze objektivnog idcealizma.Postovanje drugih cak I kada se sa njima ne slazemo jeste sustina ljudskih prava. 3)proizilaziti iz autonomije racionalnih bica.pojedinac se nastoji uklopiti u pravila grupe IV Fazapojedinac je zaokupljen poretkom u drustvu i njegovim pravilima.

naucno-teorijski ili epistemoloski deo I metodsko-tehnicki deo. Metoda istrazivanja uzorka.Koriste se Razni vidovi posmatraNja:pojedinacno posMatranje I grupno ili Masovno posmatranje. i 12 13 14 15 .nivoa. Metode I tehnike istraZivanja u poslovnoj Etici obuhvataju proveraVanje postavljenih hipoTeza putem:-naucnog Posmatranja. -drustvene Realnosti. METODE POSLOVNE ETIKE-Kao metoda Naucne discipline poslovna etika razlikuJemo tri dela:logicki deo. od mikro-pravula za postenu razmenu izmedju dva no rasporedjeni prema Nekom prihvacenom praVilu. -kibernetickih Metoda. -naucnog Eksperimenta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->