ETIKA I POSLOVNA Filozofsko promisljanje Distributivna pravda – veza je za istorijski pe- 4-POSLOVNA ETIKA

ETIKA ( OSNOVNI morala koje obuhvata 5 usredsredjena je na riod u kome dolazi do (POJAM I OBELEZJA)
POJMOVI) Rec etika pitanja. 1 problem ivora pravicne ishode;2)proce- razvitka drustvene sve- POSLOVNA ETIKA KAO
potice od grcke reci ili porekla moralnosti, 2 duralna pravda,3)Inter- sti coveka. Etika se NAUCNA DISCIPLINA
ethos sto znaci obicaj, problem uspostavljanja aktivna pravda.Dve su definise kao nauka o Poslovna etika moze
znacaj, cud- najcesce je moralne svesti I savesti 3 glavne konsekvencijali- moralu. Ona predstav- da se odredi kao
sinonim za moralnost. problem oblika sticke teorije:egoizam i lja deo filozofije koji posebna naucna disci-
Etika predstavlja nauku moralnosti, 4 pitanje utilitarizam.Egoizam znaci proucava I procenjuje plina i javlja se kada
o moralu I ima zadatak svrhe I smisla moralnosti, da je neki postupak vrednosti, u smislu sta je treba da odredi stav ili
da nas upozna sta je problem izgradnje moralno ispravan ako dobro, a sta lose, sta ponasanje prema pos-
moral, koje su njegove moralne hijerarhije akter slobodno odlucuje treba, a sta ne treba ra- lovnim situacijama u
osnovne konponente vrednosti. Poslovna etika o njemu.Ekonomista diti, kao i deo filozofije okviru kojih se postu-
kao I da zauzme kriticko predstavlja skup licnih I Adam Smit (l723-1790) koji proucava poreklo panje dovodi u relaciju
stanoviste prema kolektivnih moralnih pisao je o egoizmu kao i nacela moralnosti. sa moralnim standar-
postojecoj moralnoj postupaka koji se koriste vaznom svojstvu njego- Predmet izucavanja etike dima. Eticka dimenzija
praksi. Etika je tokom svih oblika vog shvatanja liberalne je moral, moralni odnos drustvene odgovorno-
sistematicno nastojanje poslovnih aktivnosti ekonomije.Postojeca izmedju ljudi, od- sti podrazumeva pona-
da se nase idividualno I kojima se odredjuje poslovno eticka shvata- nos coveka i drustva, kao i sanje i delovanje koje
drustveno moralno granica do koje se moze nja uglavnom se zasniva- odnos coveka prema zaposleni, klijenti,
iskustvo ucine ici, kako se ne bi izazvali ju na cetiri eticka pristu- samom sebi. Po- zajednica i drustvo
smisaonima tako sto ce nepovolni odnosi niti pa:1)Utilitarizmu,2) slovna etika predstavlja ocekuju od nekog posla,
se odrediti pravila koja nepotrebni troskovi I Moralnim ili ljudskim primenu poslovnih nacela cak i kada to nije
treba da vladaju steta. ETICKA pravima,3)Pravicnosti i etike na poslovno zakonom regulisano.
ljudskim ponasanjem, STANOVISTA kao postenju,4)Brizi za druge ponasanje, i cesto se Ako je drustveno
vrednosti dostojne najzastupljanija Utilitarizam je eticko poistovecuje sa ljudskim odgovorno ponasanje
stremljenja, I karakterne stanovista su 1 eticka ucenje ciji je rodonacel- i poslovnim dostojans- doprinelo uspehu
crte koje zasluzuju da u vrlina, 2 deontoloska nik Dzeremi B entam. tvom zaposlenih, viso-kim preduzeca na trzistu, ili
zivotu dodju do izrazaja. etika, 3 Prema utilitarizmu naj- stepenom licnog ako je organiaciona kul-
Izraz moral koristi se za konsekvencijalizam. Etika vecu moralnu vrednost i opsteg poslovnog tura zasnovana na tome
oznacavanje onih vrlina podrazumeva predstavlja drustvena morala, koji trazi visoka da sekadrovi promovisu
postupaka I delatnosti negovanje jakog internog korist.Prema konceptu produktivnost, profita- samo po osnovu rad-
cija je ispravnost ili moralnog kompasa koji prava najvecu moralnu bilnost i efektivnost nih rezultata, to ce
pogresnost od znacaja; usmerava na prave vrednost predstavljaju poslovanja. Poslovna doprineti afirmaciji
pravila koja vladaju tim akcije. Deontoloska etika moralna ili ljudska prava. etika se moze odrediti kao poslovne etike, a
delatnostima I vrednosti – deontolozi (od grcke Pravednost i postenje skup moralnih nor- zaposleni i ulagaci ce biti
koje tedelatnosti I reci deon- duznost). Se predstavljaju vrhunske mi o ponasanju prema motivisani da se po-
postupci usadjuju ponekad nazivaju moralne vrednosti. socio-kultur noj i pos- nasaju moralno.Os-
neguju I primenjuju. nekonvencijalistima zbog Eticka piramida istice lovnoj sredini,prema novni elementi poslovne
Predmet poslovne etike toga sto naglasak znacaj etickih principa ljudima sa kojima se stupa etike su licna vrednosti
je skup moralnih pravila stavljaju na postupanje u svakoj pojedinacnoj u poslovni kon- pojedinca i drustvene
I ponasanja u svim po principu ili prema fazi sprovodjenja takt i prema duznostima, vrednosti. Licne
poslovnim aktivnostima odredjenim ubiverzalnim aktivnosti. Piramida se obavezama, pravima, vrednosti pojedinca
usmerenim ka moralnim vrednostima, sastoji od sledecih delo- odgovornostima I odlu- ( radnika, menadzera,
uspesnom I bez obzira da dobre ili va:eticke namere, eticko civanju u svim aspektima i ulagaca) opredeljujuce
profitabilnom biznisu. lose posledice tih znacenje i eticki ishod. sferama poslovanja. uticu na poslovnu etiku
Etika se moze definisati I postupaka. 3-FILOZOFSKO-TEORIJSKE Predmet poslovne etike preduzeca.Poslovna
kao nauka o moralnoj Konsekvencijalizam- PRETPOSTAVKE POSLOV- Je skup moralnih pravila etika predstavlja granu
ispravnosti ljudskih razmatra akcije prema NE ETIKE Moral se ponasanja u svim etika istog nivoa kao
postupaka koji su u posledicama koje najcesce definise kao “s- poslovnim aktivnostima etika zivotne sredine ili
skladu sa pravim izazivaju. Najpoznatija kup drustvenih propisa usmerenim ka usposnom i etika naucno-istraziva-
principima prirodnog tehnika je utilitarizam, sankcionisanih unutras- profitabil-nom ckog rada, a kao
uma. Logika I etika su gde se procenjuje ko je I njom specificnom sankci- biznisu.Poslovnu etiku nastavni predmet svoju
normativne I prakticna kako pogodjen jom koju sam subjekt moglibismo da definisemo aktuelnost dobija
nauka jer propisuju odredjenom akcijom, a primenjuje na sebi zbog kao zakono-davstvo koje sedamdesetih godina
norme Ili pravila ljudkog aktivnosti se procenjuju moralnih prekrsaja”. Mo- preduzece samo proslog veka .
ponasanja. Etika se prema ukupnoj koristi. ral se moze definisati kao sebiprepisuje kako bi 5-OBELEZJA POSLOVNE
obicno deli na 2 celine: Nekonsekvecijalisticke “sistem normi, skup regulisalo svoj poslovni ETIKE-Poslovna etika
opstu ili teorijsku I teorije su okrenute pravila ponasanja ljudi zivot.Ona se bavi ima svoje dve osnovne
posebnu ili primenjenu. motivaciji I utemeljuju se u zajednici, izgradjenih na preispitivanjem moralnih dimenzije ispoljavanja
Etika je disciplina ili kao 1 etika utemeljena shvatanju zajednice, gru- normi ili standard koji se i manifestovanja a to su:
grana filozofije, na duznosti 2 etika pe, klase u pitanju o to- odnose na kolektivna, grupna etika
refleksija o moralnosti, utemeljena na pravdi. me sta je “dobro” a sta politike,institucije i I etika pojedinca. Ko-
o pojavama I procesima Obuhvara pravilo “cini “zlo”, odnosno sta je ono ponasanje.Poslovno lektivna etika ukljucuje
koji su moralno drugima ono sto bo zeleo prema cemu je zajednica ponasanje suosnova eticke postupke u pos-
relevantni. Etika da drugi cine tebi” ciji je indiferen-tna,kao i sta je poslovne efkasnosti na lovnim odlukama ruko-
podrazumeva autor Dzon Rols. Postoje coveka dostojno a sta koje savremeni biznis vodstva i menadzmenta
sistematsko naucno I Tri oblika pravde: nije.Nastanak morala mora da obrati paznju. kompanija koje se odno-
se na spoljasnje
subjekte i okruzenje,
ali i eticke odnose
1 2 3 4 5
unutar samih kompa-
nija.Eticki problem
predstavljaju stvarnost
mnogih kompanija, a
kao najizrazitije
determinante neetic-
kog ponasanja mogu se
navesti: licna
korist,konflikt indivi-
dualne vrednosti i
organizacionih ciljeva,
menadzerske vred-nosti
i stavovi, pritisak
konkurencije, kulturne
razlke.U poslovanju
mnoga eticka pitanja
spadaju u jednu ili vise
od ove cetiri katego-
rije:drustvenu, svih
interesnih grupa,
kategoriju unutrasnje
politike I licni. Prvi nivo
je drustveni, odnosno
socijalni i na njemu se
resavaju eticka pitanja
koja se odnose na
problem osnovnih
institucija u drustvu.
Drugi nivo obuhvata
odnos izmedju zapo-
slenih u kompaniji i
podrazumeva odgo-
vornost kompanije
prema potrosacima,
dobavljacima,
bankama i akcionari-
ma.Treci nivo pred-
stavlja interna politika
kompanije i obuhvata
odnos kompanije i
njenih zaposlenih.
Cetvrti nivo je licni i
odnosi se na obaveze i
odgovornosti zaposle-
nih u corporaiji.Obelezja
poslovne tike:bezuslov-
nost-moral je samo
cilj, vrednost, dobro,
iracionalnost moralne
norme-osecanje poje-
dinca a ne samo razum,
trenutadnost, pritisak,
covecnost, griza savesti.
Elementi poslovne
aktivnosti:1)poslovni
kontakti,2)poslovni
odnosi,3)poslovno
ponasanje.Strukturu
posla cine:1)poslovni
subjekti i poslovna
aktivnost, 2)poslovno
sredstvo, 3)uslovi pos-
lovanja,4)poslovni
menadzment,5)poslovni
rezultati.Neeticko pos-
lovanje obuhvata:licnu
korist,konflikt vrednosti
i ciljeva, menadzerske
vred-
nosti i stavovi, pritisak
konkurencije.
U svakoj korporaciji treba
Ostvariti jasno definisana
eticka pravila:drzanje
Obecanja, dobronamer-
nost, pomoc drugim
ljudima, postovanje
drugih ljudi, postovanje
vlasnistva.
6-POSLOVNI MORAL
(POJAM, TIPOVI, ZNACAJ)
MORAL-POJAM
Moral potice od latinske
reci-mos, moris, koja
oznacava obicaj ili narav.
Moral cini sistem mo-
ralnih pravila, skup
normi koje, odredjuju
covekovo ponasanje u
drustvu prema drugim
pripadnicima zajednice I
prema samom sebi.Op-
sta moralnost je skup
moralnih nacela po
kojima se odvija nas
svakodnevni zivot.. Ka-
rakteristike unutrasnje
obaveznosti morala su:
bezuslovnost-moral
je cilj samom sebi, dob-
ro-kao vrhovna moral-
na vrednost, posebno
moralno osecanje, tre-
nutnost, autonomnost,
griza savest primenjuje je
kada je prekrsio odre-
djenu moralnu nor-
mu.kao sankciju nju izrice
moralni subjekt sam
sebi.Moral je skup
nepisanih pravila
i obicaja koji utvrdjuju
medjuljudske odnose
i prosudjuju sta je
dobro a sta zlo.Grupna
moralnost se ogleda u
posebnom etickom kod-
eksu koji je uobicajen u
nekoj manjoj ili vecoj
zajednici a sastoji se od
zajednickih moralnih
vrednosti i prihvacenih
moralnih imperativa u-
nutar zajednice i u
odnosu na druge izvan
zajednice.Frenomen mo-
rala cine:1)moralne vre-
dnosti (merila dobra i
zla), 2)moralne norme
(preporuke za delova-
Nje, dispozicije I sankcije)
3)moralna praksa koja
povezuje moralne
vrednosti I norme, mo-
ralno rasudjivanje, mo-
ralno delovanje i pona-
sanje ljudi-na deskrip-
tivan, norminativan i
analiticki nacin.Moral
moze da se posmatra
i strukturno i istorijski.
Strukturno se razlikuju:
1)licna moralnost
pojedinca,2)moralni
kodeks posebnih drus-
tvenih grupa, 3)preo-
vladavajuca etika nekog
vremena.
OSNOVNI TIPOVI
MORALA------------Razli-
kujemo sledece osnov-
ne tipove moral-
nosti:a)tradicional-
ni,b)utilitaristicki, v)
moral vrlina, g)impera-
tivni ili normativni, d)
stvaralacki ili delotvorni.
Zasniva se na autoritetu
obicaja, tradicije i ve-
zuje se za patrijarhal-
na drustva, za zajednice
sa pretezno seoskim
stanovnistvom gde se
strogo postuje kult
predaka, dreni obicaji
I tradicija.Karakterise ga
posebno istaknuta ulo-
ga omacina.__Utilitarni
moral – ovde vazi nace-
lo “ne koliko vredis kao
covek, vec koliko nov-
ca I imetka posedujes.
Glavni stav je da moral-
lna dobra, imetak,
sigurnost, moc drzave,
blagostanjelicna korist
Stoje iznad svin
principa. –Moral vrlina
-polazi od stava da u
osnovi svakog covekao
ljudskog bica, postoje
odredjene trajne ljud-
ske osobine,moralne
teznje, svejedno da li
su one izricito razvijene
ili samo potencijalno
date(hrabrost, vernost,
iskrenost, skromnost,
cestitost, pravicnost,
istinoljublje).-Imperativ-
ni ili normativni moral
-zasniva se na autori-
tetu propisa i duznosti-
strog moral koji cesto
proizvodi negativno,
ogranicavajuce dejstvo
na razvoj licnosti.-
______stvaralacki ili
delotvorni moral – po-
lazi od osnovnog
opredeljenja-o
Belezje moralnosti sti-
ce samo stvaranje nove
vrednosti u kulturi, u
drustvu, uvodjenje no-
vih institucija, suzbija-
nje svih ogranicenja,
afirmisanje individual-
no-stvaralacke slobode
jedinke.------------7)--ELE-
MENTI POSLOVNOG
MORALA: Moral ima tri
sastavna elementa:
1)moralnu normu,2)
moralni sud, 3) moralnu
sankciju.1)Moralna
norma poizlazi iz sklopa
drustva I drustvenih
odnosa I sadrzi zahtev
drustva prema pojedin-
cima da se ponasaju na
jedan ili drugi nacin.Mo-
ralne norme ne stvara
drzava. Moralna norma
moze imati:minimalan
i maksimalan oblik.
minimalni oblik je onaj
koji propisuje apsolutno
obavezno ponasanje,koji
vazi za sve clanove mora-
lne zajednice,a prekrsaj
Izaziva sankcije. Maksi-
malan oblik je visi “mo-
realniji” oblik koji pripisu-
je pozeljno, preporuclji-
vo, neobavezno ponasa-
nje. 2)Moralni sud je u
nerazdvojnoj vezi sa
moralnim normama.Mo-
ralnim sudjenjem se
izrazava stav drustva pre-
ma ponasanju pojedin-
ca I citavih drustvenih
grupa u odnosu na moral
nu normu I moze biti
pozitivno I negativno.
Elementi moralnog
suda su:prosudjivanje
motiva delovanja, prosu-
djivanje postupaka i
na osnovu toga stvaranje
pojma moralne odgovor-
nosti 3)Postoje dve vrste
moralne sankcije:unut-
rasnja, licna, griza saves-
ti i spoljasnja, drustvena
oduzimanje izvesnih do-
bara.Moralna sankcija
se razlikuje od drugih
jer ima unutrasnju stranu
koja se zasniva na svesti
prekrsioca (kroz grizu sa-
vesti licnost sama sebe
osudjuje).Svet normi obu
hvata tri velike oblasti
i deli se na:1.tehnicke
norme-uredjuju ljudsko
ponasanje prema prirodi,
2.drustvene norme ure-
djuju ljudske medjusob-
ne drustvene odnose.
3.duhovne norme-ure-
djuju ljudsko unutrasnje
ponasanje.Znacaj normi
je veliki jer su norme
onos sto razlikuje ljud-
sko drustvo od ostalih
drustava.Svaka norma
ima tri dela:1.hipotezu
-predvidjeno stanje,2.
dispoziciju-naredbu
3.sankciju.Drustvene
Norme mogu da se
ppodele u zavisnosti
Da li nastaju difuzno, tj.
Prozimajuci drustveni
Zivot (navike, obicaji…)
Ili ih stvara drzava (prav-
ne norme).Mogu da se
podele na osnovu sred-
stave kojima se utice na
ljude da se po njima
ponasaju na: drustvene
propise i tehnicka pra-
vila.i-
MORAL I OBICAJ-
Moral je jedna vrsta obi-
caja narocitog karaktera
u drustvu.Obicaj je
drustvena norma koja se
odlikuje iskljucivo
svojom formom koja je
norma koja se stvara
dugim ponavljanjem jed-
nog ponasanja u datoj
situaciji tako da, posle
izvesnog, relativno
dugog vrmena nastane
svest da je ono ubuduce
obaveze.POSLOVNA
TAJNA, POSLOVNI MO-
RAL, POSLOVNI OBICAJI
I ETIKA POSLOVANJA-ZA
poslovnu etiku znacajni
su pojmovi:POSLOVNA
TAJNA-je podatak koji se
odnosi na poslovanje
nekog preduzeca a poz-
nato je samo odjredje-
nom krugu lica –poslov-
na etika insistira na
cuvanju poslovne tajne.
POSLOVNI MORAL je
skup trgivinskih obicaja,
pravila I normi za koje
privredni subjekti
smatraju da su
najprikladniji-
POSLOVNI OBICAJI su
pravna pravila koja
imajusvoj osnov primene
u uverenju onih koji ih
primenjuju da
sucelishodna.T o su
shvatanja o tome kako bi
se trebalo ponasati pri
izvrsavanju pravnih
poslova.
 8-KORPORACIJA I POS- humanizovanja ljudske I zelimo da oponasamo. odnos prema svojini Redjeni preduslovi, od-
LOVNA ETIKA- Korpora- sredine.3)Da li je covek 5)Porodica, grupe i uzo- jedan je od elemenata Redjene psiholoske fun-
cija “ je udruzenje koje postao sam sebi manja ri imaju snazan i ocig- odnosa prema radu.RAD- Kcije:-svest-je sposob-
ima status” pravne oso- zagonetka u odnosu na ledan uticaj na nas ose- NI MORAL U KORPORACI- nost coveka da spozna
bei osniva se radi ostva- vreme antickih filozofa? caj za etiku ali i drustve- JAMA.Radni moral se Samog sebe;Moralno
rivanja odredjenih kole- 4)Da li su u epohi ne institucije.Maniri Definise I kao odnos Rasudjivanje i ponasanje
ktivnih ciljeva privred- razvoja predstavljaju spoljasnju izvrsioca radnog zadatka Jeste inteligencija,
nog,socijalnog, religi- sredstava masovnog ko- formu ponasanja i prema random zadatku, misaona sposobnost
ozanog ili nekog drugog municiranja odnosi obracanja drugim ljudima ostalim ucesnicima u Coveka;nagon-urodjeni
karaktera.U novije do- izmedju ljudi postali i ukljucuju celokupnost procesu rada I prema Slozeni mehanizmi
ba korporacije predsta- ljudskiji?Proucavanje kakterist-ika govorenja celokupnoj radnoj za- ponasanja.Postoje ljudi
vljaju jedan oblik orga- poslovne etike treba ,karakteristican nacin jednici I njenim trajnim koji su skloni nekontroli
nizacije drzavne da omoguci enadzerima hodanja i pokreta, interesima cije su osnovne svojih nagonskih
privredne aktivnosti i da definisu eticki aspekt gestikulaciju,mimiku a karakteri-stike:svesno reakcija ;-Emocije
upravljanja javnom i- svojih odluka.Prema nekada i nacin devanja. zalaganje za izvrsenje sujedne od najvaznijih
movinom.Korporativni STONERU postoje cetiri ___11KORPORATIVNI zadataka i svest o psiholoskih funkcija
system je ekonomsko I Kategorije etickih pita- RADNI MORAL---Mora- podredjivanju sop-tvenih covekovog mozga.Covek
drustveno uredjenje nja:1)licna (medjusobno lnost obuhvata sve interesa grupi. Postoje tri je emoci-onalno bice
pojedinih drzava koje je ophodjenje oblasti drustveno kori- osnovne irazlicite situacije u njemu
organizovano kao zajed- zaposlenih)> sne delatnosti cove- karakteristike koje uticu izazivaju razlicite
nica mnogobrojnih kor- 2)kategorija unutrasnje ka(materijalno-proiz- na radni moral radnog Emocije.-POZITIVNE I
poracija u kojima se po- politike, obuhvata vodni rad ali i naucnu i kolektiva:mera u kojoj NEGATIVNE MORALNO-
vezuju i uskladjuju prirodu odnosa izmedju kulturnoprosvetnu clanovi kolektiva prihva- -PSIHOLOSKE OSOBINE
interesi razlicitih klasa, preduzeca I zaposlenih. delatnost, umetnicko taju zajednicki cilj, stepen LICNOSTI-Pozitivne mo-
stalezai raznih drugih 3)interesne grupe, stvaralastvo, drza- u kome se taj cilj smatra ralno-psiholoske osobi-
slojeva.Velike corpora- 4)Drustveni vno i drustveno upravlja vrednim I stepen u kojem ne:1.tolerancija,2.posto
cije su stvorile organiza- nivo.OSNOVNE nje, usluzne i sve druge clanovi kolektiva osecaju, vanje potreba drugog,
cije u kojim a je DETERMINANTE delatnosti u okviru dru- veruju da se cilj moze 3.pravicnost,4.istinolju
uzajamna zavisnost u NEETIC-KOG stvene podele rada.Od- postici.Radni moral je u bivost,-.5.doslednost
radu stotina zaposlenih POSLOVANJA de- nos prema radu je eko- navecoj meri kolektivni (upornost),6.izdrzljivost,
vanredno visoka, a iden- finise se kroz sledece nomska i eticka kate- fenomen:gru-pa obrazuje 7.uzdrzljivost,8.iskre-
tifikacija sa organizaci- pojave:1)licna korist gorija koja otkriva kako stavove, prihvata dejstvo Nost,9.samokriticnost,
jom i integracije sa pojedinca koja je cesto objektivni polozaj radnika motivacionih mehaniz- 10.humanost,11.skro-
radnicima vanredno ispred opstih interesa u procesu proizvodnje, ama i prilagodjava se Mnost,12.postenje,
niska.Poslovni ljudi su kompanije,2)konflikt formu njihovog ucestvo- uslovima sredine.Osnovni 13.altruizam-nesebicna
suoceni sa ogromnom individualnih vrednosti vanja u drustvenom radu, uslovi za postizanje Spremnost da se pomo-
odgovornoscu prama i organizacionih ciljeva, tako i njihov subjektivni visokog radnog morala su: Gne drugom coveku,
sebi, kolektivu i prema 3)menadzerske odnos prema svojoj upornost u organi- 15.kolektivnost,16.
svom preduzecu i od vrednosti drustveno korisnoj delat- zovanju i izvrsenju, Solidarnost,17.hrabrost,
njihove etike poslovanja istavovi, 4)pritisak kon- nosti.Sadrzina radnog entuzijazam I pasioni- 18.odgovornost,19.dis-
i licnih karakteristika kurencije, morala najcesce se ranost na poslu, ciplinovanost,20.radi-
zavise njihove odluke 5)kulturoloske iskazuje normama otpornost prema frust- nost (glorifikacija rada),
kao i posledice , koje razlike._______10-OB- radnog morala koje jos raciji.Motivacije je process 21.dostojanstvo,22.uz-
ukoliko odstupaju od LASTI KORPORATIVNE nisu u potpunosti pokretanja aktivnostiradi visenost,23.ljubaznost,
postojecih normi mogu MORALNOSTI I POSLO- uoblicene.Tri ostvarenja odredjenih 24.plemenitost,25.sa-
biti podvrgnuti kazni. VANJA----Moralnom su pristupa radnog mo- ciljeva, usme-ravanja mopozrtvovanje,26.
9-ZNACAJ KORPORATIV- nazivamo cinjenicu ili rala:1)Individualno or- aktivnossti na odredjene Smernost,27.darezlji-
NE ETIKE- Poslovna eti- pojavu da u ljudskom gansko glediste,2)kolek- objekte i regu-lisanje Vost,28.trpeljivost,
ka je vazna kako u drustvu postoje norme tivno glediste, 3)Gledi- nacina na koji ce se 29.psiholosko-moralna
odnosima izmedju prema kojima njihovi ste pojedinca u rupi.Sa- postupiti.Svi motive zrelost. NEGATIVNE
kompanija I okruzenja, pripadnici oblikuju svoje vo Trifunovic je mis-ljenja prozeti su ljudskim MORALNO--PSIHOLOSKE
tako I u odnosima unu- karaktere i postupke i o da ih treba podeliti u dve potrebama: -potreba za OSOBINE 1.SUJETNOST-
tar kompanije. Nedos- njimna sude kao grupe:1)koja radni sigurnoscu, za nezavis- kada covek stalno trazi
tatak poslovne etike do- dobrima moral vezuje za radnu noscu, za pripada-njem za priznanje,2.oholost,
void do poremecaja i zlima.Moralne grupu i 2)koja moralne socijalnim potvrdji- 3.naduvenost,4.egoizam,
uobicajenih tokova vrednos- odnose u radu stavljaju u vanjem, za aktivnoscu, za 5.zavist,6.zloba,7.pakost,
poslovanja.Postoji neko- ti I stavovi predstavljaju siri kontekst.Kao norme radom.---------12SOCIO- 8.ljubomora,9.lakomis-
liko dilemma corpora- komponente etickog radnog morala isticane PSIHOLOSKE OSNOVE Lenost,10.mrzovolja,11.
tivne poslovne etike:1) ponasanja. Cetiri znacaj- su: 1)koope-rativnost, POSLOVNE ETIKE--- Mrznja,12.dvolicnost,
Da li napredak naucnog na izvora koji uticu na 2)solidarnost,3)egoizam, Profesionalna etika, 13.malodusnost, 14.
saznanja , tehnike i formiranje vrednosti i 4)drugarstvo,5)poslovni dovodi do toga da eticki Pohota,15.cinicnost,
tehnologije znaci isto- stavova su:1)porodica, uspeh,6)status,7)moc kodeksi ne iscrpljuju sva 16.osvetoljubivost,
vremeno i priblizava- 2)pripadnost grupi,3) i sl.Ponasanje pojedinca eticka pitanja vezana za 17.ulizistvo,18.podlost,
nje humanosti?2)Da li uzori, 4)drustvene u radnoj sredini, pored profesije.Eticki kodeksi 19.karijerizam, 20.kori-
je covek podjednako institucije.1)Roditelji uslova rada odredjeno se obicno bave mnos-tvom Stoljublje,21.parazitizam
usmeren pored prona- cine prvi inajvazniji je i osobinama svakog pitanja sa kojima se 22.tvrdoglavost,23,
lazenja mogucnosti modei ponasanja deci, pojedinca.Uticaj pri rede profasije suocavaju i Verolomstvo, 24.tastina,
koriscenja prirodne jer deca neke stavove na moral ne isppoljava se obuhvataju sve zabrane I 25.tvrdicluk,26.malo-
energije i u pravcu uce disciplinom I instr- u svim drustvima I svim ideale koji se mogu Gradjanstina,27.internost
ukcijama , a neke opo- ekonomskim sistemima pojedinacno procenjivati 28.kleveta,29.Demago-
nasajuci roditelje.2)Pri- na isti nacin. Znacajan sa moralnog stanista.Za gija,30.lazljivost,
padnost grupi –u okviru cinilac ekonomskog razvoj moral-
njih moralne vrednosti procesa je svojina. nosti neophodni su od-
neke osobe prolaze kroz
najteze izazove.3)Uzori
su one osobe koje ce-
nimo, postujemo i
ISTORIJSKI KORENI vrhovno nacelo morala etike u poslovanju. Pos- etiku. Pojedinca, do makro
KORPORATIVNE ETIKE nazvao kategoricki im- lovna kultura je od Poslovna etika kriticki -institucionalna
HELENISTICKA ETIKA perativ i dao je tri for- znacaja jer se temelji na reflektuje sledeca ilikulturna pravila
Safisti i Sokrat------So- mulacije kategorickog opstoj kulturi. 4)Pod sustinska pitanja sveta trgovanja za citavo
krat se smatra zacetni- imperativa tj. tri uslova poslovnom etikom se poslovanja a sto cini drustvo. Makro-etika
kom etike kao naucne, koja neka radnja mora podrazumevaju i predmet corporativne obuhvata sira pitanja o
prakticno primenljive da ispunjava da bi bila vrednosti moralnog poslovne etike: pravdi, zakonitosti i
discipline iako nije iza moralna:1)biti pogodna ponasanja kao i norme 1)Pitanja moralne prirodi drustva sto ce
sebe ostavio nikakav za pretvaranje u etickog ponasanja odgovornosti i slobode reci da je u vezi sa
pisani trag. Bio je sav- dosledno univerzalnu, pretocene u kodeks coveka kao clana socijalnom i politickom
remenik Pitagore, 2)postovati racionalna profesionalnog ili korporacije prema sebi, filozofijom.
Georgije I Hipije, a bica kao cilj po sebi, poslovnog ponasanja, ili drugima na poslu, Polovna etika se
zbog svojih prosofist- 3)proizilaziti iz auto- u poslovni bonton. okruzenju i javnom proucava u cetiri nivoa:
tickih stavova bio je nomije racionalnih bica. 5)Elementi koji ulaze mnjenju. Mikro, mezzo, makro i
osudjen na smrt.Sofisti -------14 POJAM POSLOV- u sastav poslovne etike 2)pitanja uspostavljanja medjunarodno(globalna
coveka posmatraju NE ETIKE------------------- jesu odgovornost, licna i moralnog subjektiviteta ).
kao srediste stvari sa Poslovna etika je deo drustvena, posebno korporacije-unutar Metodoloske faze pos-
cime se i Sokrat salgao primenjene etike i mogla korporativna drustvena koporacije, prema lovne etike su:I nivo-
ali nije dopustao da bi se opisati kao prime- odgovornost, odluciva- okruzenju, deonicarima, Predkonvencionalni:
retorika moze imati na etickih vrednosti na nje, korporativna klijentima.3)pitanja I faza:postupci pojedinca
status kao i poricanje da poslovno ponasanje.Po- kultura, poslovna drustveno-socijalne prosudjuju se s aspekta
postoje ucitelji. Od slovna etika nastgala je komunikacija, norme odgovornosti korporacije pokoravanja i izbega-
Sokrata nam je ostalo iz razmatranja odnosa poslovnog ponasanja. koja se odnose na vanja kazne, II
da je znanje vrlina. izmedju ekonomije i ------15---PREDMET kulturno.istorijki iden- faza:pojedinac
Platon za razliku od morala.U poslovnoj etici KORPORATIVNE POS- titet sredine uz je svestan potreba dru-
Sokrata zastupa teze susrecu se dve perspek- LOVNE ETIKE---------- uvazavanje obrazovnih, gih ali ga motivise licni
objektivnog idcealizma. tive:eticka i poslovna. Predmet poslovne etike ekoloskih, sportskih interes.II NIVO-konven-
i njegova drzava se Eticka perspektiva polazi je skup moralnih pravila duhovnih, religijskih I cionalni III faza- pojedi-
zasniva na idealistickoj od moralnih vrednosti ponasanja u svim poslov- obicajnih potreba nac se nastoji uklopiti
osnovi. (postenje, Pravda, pou- nim aktivnostima usme- podrucja. u pravila grupe IV Faza-
KANTOVA zdanost, poverenje…), renim ka uspesnom i Predmet korporativne pojedinac je zaokupljen
ETIKA--------------- Poslovna perspektiva profitabilnom biznisu, poslovne etike koji poretkom u drustvu i
IMANUEL KANT polazi od ekonomskih a norme su utemeljene obuhvata svet poslovanja njegovim pravilima, ko-
(1724-1804)je bio je- vrednosti:koristi, dobi- na vrednostima koje se konstituise se kao risti zakone i pravila u
dan od najznacajnihih ti, troska, cene, efikas- zasnivaju na osnovnim rezultat delanja coveka u konfliktnim situacijama.
Evropskih filozofa jos od nosti i konkurencije. etickim principima. korporaciji i III NIVO postkonven-
Antickog doba.Kantova Biznis je aktivnost pu- Americki poslovni sis- korporacijskog privredji- cionalni V faza- pojedi-
etika nalazi se u njego- tem koje se ljudska bica tem cesto se opisuje kao vanja i uspostavljanja nac uvazava drustvene
vim radovima:Kritika medjusobno povezuju slobodno preduzetni- poslovnih odnosa sa ugovore i uzajamne
prakticnog uma,Meta- radi razmene dobara i cki.Snazno se oslanja na drugim korporacijama, obaveze VI FAZA-poje-
fizika morala,Metafi- usluga uz uzajamnu zrelost, inteligenciju i koji mogu biti:lokalni, dinac zasniva postupke
ficki elementi pravde, korist.To je sredstvo odgovornost onih koji regionalni, nacionalni na opstim etickim na
ucenje o vrlini,Religija pomocu kojeg se ljudi dejstvuju unutar datog internacionalni. celima.---------------------
unutar granica uma. udruzuju.Pod poslov- ekonomskog sistema. U zavisnosti od predmeta 16
Po njegovom shvatanju nom etikom se Vredonosni naglasak je i obima poslovanja, koji METODE I TEHNIKE PO-
biti moralan je isto podrazumeva i organiza- na dobit.Slobodu u kriticki reflektuje SLOVNE ETIKE –METODE
sto i biti racionalan .Iz- ciona ili korporativna Biznisu ogranicavaju po- poslovna etika ona ETICKOG REZONOVANJA
vor moraalnosti treba kultura koja se odnosi stenje i jednake prilike, semoze podeliti Postoje 3 metode
da nadjemo u sebi sa- na pravila etickog zakon ponude i na:regionalnu, etickog
mima.Kada zelimo da ponasanja, osnovne potraznje regulise cenu nacionalnu i Rezonovanja:1)utilitaran
utvrdimo da li je neka vrednosne sisteme, dobara i raspodelu sred- internacionalnu (medju- , 2)metod prava I 3)me-
radnja moralna mi eticke principe i stava, a nejednakost narodnu) poslovnu etiku tod rednosti.Utilitarnom
stavljamo na probu s specificna etricka pravila Je ugradjena u njegovu TEORIJSKO- metodu kritican factor je
njom povezano pravi- koja kompanija nastoji osnovu,ali je pragma- METODOLOSKI PRISTUPI poredjenje dobitaka I
lo, nacelo ili maksimu. da primeni(drzanje o- tican I efikasan. POSLOVNOJ ETICI-Postoje gubitaka.Metod etickog
Maksima neke radnje becanja, dobrona- Biznis pretpostavlja tri teorijsko-metodoloska rezonovanja zasnovan je
je opis njenih bitnih mernost,pomoc dru- postojanje moralne pristupa na pravu kao kategoriji
obelezja. Prva odlika je gim ljudima, postovanje pozadine i bez nje ne bi etici:1)Teorijski pristup- po kojoj je odredjena
doslednost(da u sebi drugih ljudi i postova- bio nemoguc. Kada bi podrazumeva teorijsku grupa ovlascena za neku
ne bude protivurecna), nje vlasnistva). se svi ponasali analizu, 2)normativni- akciju, odnosno za
Druga odlika je univer- 2)Pod poslovnom eti- nemoralno (kupci, po- odnosi se na spoznaju nor ponasanje na odredjen
zalnost, sto je kom se podrazumevaju davci, proizvodjaci, rad- mi dobrog, pravicnog i nacin.Postovanje dru-
racionalno za jednog i principi i pravila pona- nici…)poslovna delat- ispravnog.3)prakticno gih cak I kada se sa nji-
racionalno je i za druge. sanja zasnovani na nosti bi se zatvorila. -normativni znaci njihovu ma ne slazemo jeste
Treca odlika razuma i opstoj i poslovnoj kul- Mit o amoralnom biznisu aplikaciju u praksi.Mogu sustina ljudskih prava.
uma-moralni zakon turi.3) Pod poslovnom Izrazava popularno, ce je razlikovati i 3)Treca metoda etickog
se primenjuje na iskus- etikom se podrazumeva opste rasireno gledanje socioloski pristup, zakljucivanja obuhvata
tvo ali nije iz njega iz- i poslovna komunikacija na americki biznis da filozofski i psiholoski. U pravdu koja je
veden.Kant je iskaz koja je nastala i odnosa biznis i ljudi u biznisu svetu poslovanja i zadovolje-
moralnog zakona ili poslovne kultuere i ne mare izricito za poslovne etike mogu se Na kada su beneficije I
jasno prepoznati tri odgovornosti ravnomer-
 nivoa, od mikro-pravula no rasporedjeni prema
za postenu Nekom prihvacenom
razmenu izmedju dva pra-
Vilu. METODE POSLOV-
NE ETIKE-Kao metoda
Naucne discipline
poslovna etika razliku-
Jemo tri dela:logicki deo,
naucno-teorijski ili
epistemoloski deo I
metodsko-tehnicki deo.
Metode I tehnike istra-
Zivanja u poslovnoj
Etici obuhvataju
provera-
Vanje postavljenih hipo-
Teza putem:-naucnog
Posmatranja, -naucnog
Eksperimenta, -
Metoda istrazivanja
uzorka, -kibernetickih
Metoda, -drustvene
Realnosti.Koriste se
Razni vidovi posmatra-
Nja:pojedinacno pos-
Matranje I grupno ili
Masovno posmatranje.
i 12 13 14 15