ETIKA I POSLOVNA ETIKA ( OSNOVNI POJMOVI) Rec etika potice od grcke reci ethos sto znaci obicaj, znacaj

, cud- najcesce je sinonim za moralnost. Etika predstavlja nauku o moralu I ima zadatak da nas upozna sta je moral, koje su njegove osnovne konponente kao I da zauzme kriticko stanoviste prema postojecoj moralnoj praksi. Etika je sistematicno nastojanje da se nase idividualno I drustveno moralno iskustvo ucine smisaonima tako sto ce se odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponasanjem, vrednosti dostojne stremljenja, I karakterne crte koje zasluzuju da u zivotu dodju do izrazaja. Izraz moral koristi se za oznacavanje onih postupaka I delatnosti cija je ispravnost ili pogresnost od znacaja; pravila koja vladaju tim delatnostima I vrednosti koje tedelatnosti I postupci usadjuju neguju I primenjuju. Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila I ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspesnom I profitabilnom biznisu. Etika se moze definisati I kao nauka o moralnoj ispravnosti ljudskih postupaka koji su u skladu sa pravim principima prirodnog uma. Logika I etika su normativne I prakticna nauka jer propisuju norme Ili pravila ljudkog ponasanja. Etika se obicno deli na 2 celine: opstu ili teorijsku I posebnu ili primenjenu. Etika je disciplina ili grana filozofije, refleksija o moralnosti, o pojavama I procesima koji su moralno relevantni. Etika podrazumeva sistematsko naucno I

Filozofsko promisljanje morala koje obuhvata 5 pitanja. 1 problem ivora ili porekla moralnosti, 2 problem uspostavljanja moralne svesti I savesti 3 problem oblika moralnosti, 4 pitanje svrhe I smisla moralnosti, problem izgradnje moralne hijerarhije vrednosti. Poslovna etika predstavlja skup licnih I kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti kojima se odredjuje granica do koje se moze ici, kako se ne bi izazvali nepovolni odnosi niti nepotrebni troskovi I steta. ETICKA STANOVISTA kao najzastupljanija stanovista su 1 eticka vrlina, 2 deontoloska etika, 3 konsekvencijalizam. Etika vrlina podrazumeva negovanje jakog internog moralnog kompasa koji usmerava na prave akcije. Deontoloska etika deontolozi (od grcke reci deon- duznost). Se ponekad nazivaju nekonvencijalistima zbog toga sto naglasak stavljaju na postupanje po principu ili prema odredjenim ubiverzalnim moralnim vrednostima, bez obzira da dobre ili lose posledice tih postupaka. Konsekvencijalizamrazmatra akcije prema posledicama koje izazivaju. Najpoznatija tehnika je utilitarizam, gde se procenjuje ko je I kako pogodjen odredjenom akcijom, a aktivnosti se procenjuju prema ukupnoj koristi. Nekonsekvecijalisticke teorije su okrenute motivaciji I utemeljuju se kao 1 etika utemeljena na duznosti 2 etika utemeljena na pravdi. Obuhvara pravilo cini drugima ono sto bo zeleo da drugi cine tebi ciji je autor Dzon Rols. Postoje Tri oblika pravde:

Distributivna pravda usredsredjena je na pravicne ishode;2)proceduralna pravda,3)Interaktivna pravda.Dve su glavne konsekvencijalisticke teorije:egoizam i utilitarizam.Egoizam znaci da je neki postupak moralno ispravan ako akter slobodno odlucuje o njemu.Ekonomista Adam Smit (l723-1790) pisao je o egoizmu kao vaznom svojstvu njegovog shvatanja liberalne ekonomije.Postojeca poslovno eticka shvatanja uglavnom se zasnivaju na cetiri eticka pristupa:1)Utilitarizmu,2) Moralnim ili ljudskim pravima,3)Pravicnosti i postenju,4)Brizi za druge Utilitarizam je eticko ucenje ciji je rodonacelnik Dzeremi B entam. Prema utilitarizmu najvecu moralnu vrednost predstavlja drustvena korist.Prema konceptu prava najvecu moralnu vrednost predstavljaju moralna ili ljudska prava. Pravednost i postenje predstavljaju vrhunske moralne vrednosti. Eticka piramida istice znacaj etickih principa u svakoj pojedinacnoj fazi sprovodjenja aktivnosti. Piramida se sastoji od sledecih delova:eticke namere, eticko znacenje i eticki ishod. 3-FILOZOFSKO-TEORIJSKE PRETPOSTAVKE POSLOVNE ETIKE Moral se najcesce definise kao skup drustvenih propisa sankcionisanih unutrasnjom specificnom sankcijom koju sam subjekt primenjuje na sebi zbog moralnih prekrsaja . Moral se moze definisati kao sistem normi, skup pravila ponasanja ljudi u zajednici, izgradjenih na shvatanju zajednice, grupe, klase u pitanju o tome sta je dobro a sta zlo , odnosno sta je ono prema cemu je zajednica indiferen-tna,kao i sta je coveka dostojno a sta nije.Nastanak morala

veza je za istorijski period u kome dolazi do razvitka drustvene svesti coveka. Etika se definise kao nauka o moralu. Ona predstavlja deo filozofije koji proucava I procenjuje vrednosti, u smislu sta je dobro, a sta lose, sta treba, a sta ne treba raditi, kao i deo filozofije koji proucava poreklo i nacela moralnosti. Predmet izucavanja etike je moral, moralni odnos izmedju ljudi, odnos coveka i drustva, kao i odnos coveka prema samom sebi. Poslovna etika predstavlja primenu poslovnih nacela etike na poslovno ponasanje, i cesto se poistovecuje sa ljudskim i poslovnim dostojanstvom zaposlenih, viso-kim stepenom licnog i opsteg poslovnog morala, koji trazi visoka produktivnost, profitabilnost i efektivnost poslovanja. Poslovna etika se moze odrediti kao skup moralnih normi o ponasanju prema socio-kultur noj i poslovnoj sredini,prema ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima, obavezama, pravima, odgovornostima I odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. Predmet poslovne etike Je skup moralnih pravila ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka usposnom i profitabil-nom biznisu.Poslovnu etiku moglibismo da definisemo kao zakono-davstvo koje preduzece samo sebiprepisuje kako bi regulisalo svoj poslovni zivot.Ona se bavi preispitivanjem moralnih normi ili standard koji se odnose na politike,institucije i ponasanje.Poslovno ponasanje suosnova poslovne efkasnosti na koje savremeni biznis mora da obrati paznju.

1

2

3

4

4-POSLOVNA ETIKA (POJAM I OBELEZJA) POSLOVNA ETIKA KAO NAUCNA DISCIPLINA Poslovna etika moze da se odredi kao posebna naucna disciplina i javlja se kada treba da odredi stav ili ponasanje prema poslovnim situacijama u okviru kojih se postupanje dovodi u relaciju sa moralnim standardima. Eticka dimenzija drustvene odgovornosti podrazumeva ponasanje i delovanje koje zaposleni, klijenti, zajednica i drustvo ocekuju od nekog posla, cak i kada to nije zakonom regulisano. Ako je drustveno odgovorno ponasanje doprinelo uspehu preduzeca na trzistu, ili ako je organiaciona kultura zasnovana na tome da sekadrovi promovisu samo po osnovu radnih rezultata, to ce doprineti afirmaciji poslovne etike, a zaposleni i ulagaci ce biti motivisani da se ponasaju moralno.Osnovni elementi poslovne etike su licna vrednosti pojedinca i drustvene vrednosti. Licne vrednosti pojedinca ( radnika, menadzera, ulagaca) opredeljujuce uticu na poslovnu etiku preduzeca.Poslovna etika predstavlja granu etika istog nivoa kao etika zivotne sredine ili etika naucno-istrazivackog rada, a kao nastavni predmet svoju aktuelnost dobija sedamdesetih godina proslog veka . 5-OBELEZJA POSLOVNE ETIKE-Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja a to su: kolektivna, grupna etika I etika pojedinca. Kolektivna etika ukljucuje eticke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadzmenta kompanija koje se odnose na spoljasnje subjekte i okruzenje, ali i eticke odnose 5

Maksimalan oblik je visi morealniji oblik koji pripisuje pozeljno. pritisak konkurencije.Obelezja poslovne tike:bezuslovnost-moral je samo cilj.Treci nivo predstavlja interna politika kompanije i obuhvata odnos kompanije i njenih zaposlenih.Karakterise ga posebno istaknuta uloga omacina.Moralnim sudjenjem se izrazava stav drustva prema ponasanju pojedinca I citavih drustvenih grupa u odnosu na moral nu normu I moze biti pozitivno I negativno.Svaka norma ima tri dela:1. dobro-kao vrhovna moralna vrednost. .iMORAL I OBICAJMoral je jedna vrsta obicaja narocitog karaktera u drustvu. prosudjivanje postupaka i na osnovu toga stvaranje pojma moralne odgovornosti 3)Postoje dve vrste moralne sankcije:unutrasnja.konflikt vrednosti i ciljeva.koji vazi za sve clanove moralne zajednice. griza savesti. skromnost. ogranicavajuce dejstvo na razvoj licnosti. tradicije i vezuje se za patrijarhalna drustva. Moralna norma moze imati:minimalan i maksimalan oblik. moc drzave.kao sankciju nju izrice moralni subjekt sam sebi. POSLOVNI MORAL je skup trgivinskih obicaja. suzbijanje svih ogranicenja.Drustvene Norme mogu da se ppodele u zavisnosti Da li nastaju difuzno. d) stvaralacki ili delotvorni. cestitost. iracionalnost moralne norme-osecanje pojedinca a ne samo razum.T o su shvatanja o tome kako bi se trebalo ponasati pri izvrsavanju pravnih poslova. 2)Moralni sud je u nerazdvojnoj vezi sa moralnim normama.2. TIPOVI. Cetvrti nivo je licni i odnosi se na obaveze i odgovornosti zaposlenih u corporaiji. pravila I normi za koje privredni subjekti smatraju da su najprikladnijiPOSLOVNI OBICAJI su pravna pravila koja imajusvoj osnov primene u uverenju onih koji ih primenjuju da sucelishodna. ZNACAJ) MORAL-POJAM Moral potice od latinske reci-mos.5)poslovni rezultati. afirmisanje individualno-stvaralacke slobode jedinke.Eticki problem predstavljaju stvarnost mnogih kompanija. griza savesti i spoljasnja. iskrenost. Prvi nivo je drustveni.a prekrsaj Izaziva sankcije. U svakoj korporaciji treba Ostvariti jasno definisana eticka pravila:drzanje Obecanja.unutar samih kompanija.konflikt individualne vrednosti i organizacionih ciljeva.3)poslovno ponasanje. menadzerske vred- nosti i stavovi. posebno moralno osecanje. tj. licna. pritisak konkurencije. svejedno da li su one izricito razvijene ili samo potencijalno date(hrabrost. a kao najizrazitije determinante neetickog ponasanja mogu se navesti: licna korist. bankama i akcionarima. kulturne razlke. Karakteristike unutrasnje obaveznosti morala su: bezuslovnost-moral je cilj samom sebi. preporucljivo. Zasniva se na autoritetu obicaja. dobavljacima.Moral je skup nepisanih pravila i obicaja koji utvrdjuju medjuljudske odnose i prosudjuju sta je dobro a sta zlo. neobavezno ponasanje. istinoljublje). dispozicije I sankcije) 3)moralna praksa koja povezuje moralne vrednosti I norme.duhovne norme-uredjuju ljudsko unutrasnje ponasanje. menadzerske vred-nosti i stavovi.drustvene norme uredjuju ljudske medjusob- ne drustvene odnose. kategoriju unutrasnje politike I licni. dobronamernost. minimalni oblik je onaj koji propisuje apsolutno obavezno ponasanje.-Imperativni ili normativni moral -zasniva se na autoritetu propisa i duznostistrog moral koji cesto proizvodi negativno. 2)moralne norme (preporuke za delovaNje.2) moralni sud.moralne teznje.2)moralni kodeks posebnih drustvenih grupa. trenutnost. blagostanjelicna korist Stoje iznad svin principa.Neeticko poslovanje obuhvata:licnu korist.Strukturu posla cine:1)poslovni subjekti i poslovna aktivnost. dispoziciju-naredbu 3. pomoc drugim ljudima.hipotezu -predvidjeno stanje.Moral moze da se posmatra i strukturno i istorijski.tehnicke norme-uredjuju ljudsko ponasanje prema prirodi. moralno delovanje i ponasanje ljudi-na deskrip- tivan.Grupna moralnost se ogleda u posebnom etickom kodeksu koji je uobicajen u nekoj manjoj ili vecoj zajednici a sastoji se od zajednickih moralnih vrednosti i prihvacenih moralnih imperativa unutar zajednice i u odnosu na druge izvan zajednice.. Drugi nivo obuhvata odnos izmedju zaposlenih u kompaniji i podrazumeva odgovornost kompanije prema potrosacima. za zajednice sa pretezno seoskim stanovnistvom gde se strogo postuje kult predaka. 3)uslovi poslovanja.______stvaralacki ili delotvorni moral polazi od osnovnog opredeljenja-o Belezje moralnosti stice samo stvaranje nove vrednosti u kulturi. posle izvesnog. postovanje vlasnistva.Znacaj normi je veliki jer su norme onos sto razlikuje ljudsko drustvo od ostalih drustava. skup normi koje. 3.POSLOVNA TAJNA. covecnost. postoje odredjene trajne ljudske osobine. griza savest primenjuje je kada je prekrsio odredjenu moralnu normu. 6-POSLOVNI MORAL (POJAM. vec koliko novca I imetka posedujes. g)imperativni ili normativni.Opsta moralnost je skup moralnih nacela po kojima se odvija nas svakodnevni zivot.Frenomen morala cine:1)moralne vrednosti (merila dobra i zla).Razlikujemo sledece osnovne tipove moralnosti:a)tradicionalni.__Utilitarni moral ovde vazi nacelo ne koliko vredis kao covek. Strukturno se razlikuju: 1)licna moralnost pojedinca. obicaji ) Ili ih stvara drzava (pravne norme). drustvena oduzimanje izvesnih dobara. postovanje drugih ljudi. trenutadnost. 3)preovladavajuca etika nekog vremena.Moralne norme ne stvara drzava. pritisak.Svet normi obu hvata tri velike oblasti i deli se na:1. pravicnost. odnosno socijalni i na njemu se resavaju eticka pitanja koja se odnose na problem osnovnih institucija u drustvu.sankciju. koja oznacava obicaj ili narav. 3) moralnu sankciju. dreni obicaji I tradicija. Moral vrlina -polazi od stava da u osnovi svakog covekao ljudskog bica. OSNOVNI TIPOVI MORALA-----------. moris. POSLOVNI MORAL. sigurnost. Moral cini sistem moralnih pravila. v) moral vrlina.Obicaj je drustvena norma koja se odlikuje iskljucivo svojom formom koja je norma koja se stvara dugim ponavljanjem jednog ponasanja u datoj situaciji tako da.b)utilitaristicki. vernost. dobro. moralno rasudjivanje.-----------. Glavni stav je da morallna dobra. Elementi moralnog suda su:prosudjivanje motiva delovanja.U poslovanju mnoga eticka pitanja spadaju u jednu ili vise od ove cetiri kategorije:drustvenu. Prozimajuci drustveni Zivot (navike.2)poslovni odnosi. uvodjenje novih institucija.7)--ELEMENTI POSLOVNOG MORALA: Moral ima tri sastavna elementa: 1)moralnu normu. norminativan i analiticki nacin. svih interesnih grupa.Mogu da se podele na osnovu sredstave kojima se utice na ljude da se po njima ponasaju na: drustvene propise i tehnicka pravila. imetak. 2. vrednost. relativno dugog vrmena nastane svest da je ono ubuduce obaveze. Elementi poslovne aktivnosti:1)poslovni kontakti. odredjuju covekovo ponasanje u drustvu prema drugim pripadnicima zajednice I prema samom sebi.1)Moralna norma poizlazi iz sklopa drustva I drustvenih odnosa I sadrzi zahtev drustva prema pojedincima da se ponasaju na jedan ili drugi nacin. 2)poslovno sredstvo. u drustvu.Moralna sankcija se razlikuje od drugih jer ima unutrasnju stranu koja se zasniva na svesti prekrsioca (kroz grizu savesti licnost sama sebe osudjuje). POSLOVNI OBICAJI I ETIKA POSLOVANJA-ZA poslovnu etiku znacajni su pojmovi:POSLOVNA TAJNA-je podatak koji se odnosi na poslovanje nekog preduzeca a poznato je samo odjredjenom krugu lica poslovna etika insistira na cuvanju poslovne tajne.4)poslovni menadzment. autonomnost.

posto vanje potreba drugog.9.Postoje ljudi koji su skloni nekontroli svojih nagonskih reakcija .skroMnost.maloGradjanstina.Maniri predstavljaju spoljasnju formu ponasanja i obracanja drugim ljudima i ukljucuju celokupnost kakterist-ika govorenja . ostalim ucesnicima u procesu rada I prema celokupnoj radnoj zajednici I njenim trajnim interesima cije su osnovne karakteri-stike:svesno zalaganje za izvrsenje zadataka i svest o podredjivanju sop-tvenih interesa grupi.---------12SOCIOPSIHOLOSKE OSNOVE POSLOVNE ETIKE--Profesionalna etika.Poslovni ljudi su suoceni sa ogromnom odgovornoscu prama sebi.istinolju bivost.Odnos prema radu je ekonomska i eticka kategorija koja otkriva kako objektivni polozaj radnika u procesu proizvodnje. misaona sposobnost Coveka.3)Da li je covek postao sam sebi manja zagonetka u odnosu na vreme antickih filozofa? 4)Da li su u epohi razvoja sredstava masovnog komuniciranja odnosi izmedju ljudi postali ljudskiji?Proucavanje poslovne etike treba da omoguci enadzerima da definisu eticki aspekt svojih odluka.ljubaznost.2.zloba. Verolomstvo.22.23. Znacajan cinilac ekonomskog procesa je svojina. 10. 29. veruju da se cilj moze postici. otpornost prema frustraciji. stepen u kome se taj cilj smatra vrednim I stepen u kojem clanovi kolektiva osecaju.Korporacija je udruzenje koje ima status pravne osobei osniva se radi ostvarivanja odredjenih kolektivnih ciljeva privrednog.26.RADNI MORAL U KORPORACIJAMA. pored uslova rada odredjeno je i osobinama svakog pojedinca. religiozanog ili nekog drugog karaktera.SUJETNOSTkada covek stalno trazi priznanje. 24. a identifikacija sa organizacijom i integracije sa radnicima vanredno niska. prihvata dejstvo motivacionih mehanizama i prilagodjava se uslovima sredine. Postoje tri osnovne karakteristike koje uticu na radni moral radnog kolektiva:mera u kojoj clanovi kolektiva prihvataju zajednicki cilj.30.karakteristican nacin hodanja i pokreta. .8-KORPORACIJA I POSLOVNA ETIKA.pakost. 25.Tri su pristupa radnog morala:1)Individualno organsko glediste. 4)pritisak konkurencije. 3)menadzerske vrednosti istavovi. za nezavisnoscu.-POZITIVNE I NEGATIVNE MORALNO-PSIHOLOSKE OSOBINE LICNOSTI-Pozitivne moralno-psiholoske osobine:1.2.oholost.U novije doba korporacije predstavljaju jedan oblik organizacije drzavne privredne aktivnosti i upravljanja javnom imovinom. formu njihovog ucestvovanja u drustvenom radu.21. ___11KORPORATIVNI RADNI MORAL---Moralnost obuhvata sve oblasti drustveno korisne delatnosti coveka(materijalno-proizvodni rad ali i naucnu i kulturnoprosvetnu delatnost.tvrdicluk.2)kolektivno glediste.naduvenost. 5)Porodica.lakomisLenost. tehnike i tehnologije znaci istovremeno i priblizavanje humanosti?2)Da li je covek podjednako usmeren pored pronalazenja mogucnosti koriscenja prirodne energije i u pravcu humanizovanja ljudske sredine.25.tolerancija.Eticki kodeksi se obicno bave mnos-tvom pitanja sa kojima se profasije suocavaju i obuhvataju sve zabrane I ideale koji se mogu pojedinacno procenjivati sa moralnog stanista. dovodi do toga da eticki kodeksi ne iscrpljuju sva eticka pitanja vezana za profesije. drzavno i drustveno upravlja nje.nagon-urodjeni Slozeni mehanizmi ponasanja.karijerizam.OSNOVNE DETERMINANTE NEETIC-KOG POSLOVANJA definise se kroz sledece pojave:1)licna korist pojedinca koja je cesto ispred opstih interesa kompanije.2)konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva.11.Kao norme radnog morala isticane su: 1)koope-rativnost.7)moc i sl. tako i njihov subjektivni odnos prema svojoj drustveno korisnoj delatnosti.zavist. stalezai raznih drugih slojeva.altruizam-nesebicna Spremnost da se pomoGne drugom coveku.hrabrost. odRedjene psiholoske funKcije:-svest-je sposobnost coveka da spozna Samog sebe.26.-.podlost. Solidarnost.11.Uticaj pri rede na moral ne isppoljava se u svim drustvima I svim ekonomskim sistemima na isti nacin. 8. 5.3) uzori. 13.dostojanstvo.izdrzljivost. Pohota. NEGATIVNE MORALNO--PSIHOLOSKE OSOBINE 1.-Emocije sujedne od najvaznijih psiholoskih funkcija covekovog mozga. odnos prema svojini jedan je od elemenata odnosa prema radu.3)egoizam.lazljivost.1)Roditelji cine prvi inajvazniji modei ponasanja deci. kolektivu i prema svom preduzecu i od njihove etike poslovanja i licnih karakteristika zavise njihove odluke kao i posledice . 3.12.Korporativni system je ekonomsko I drustveno uredjenje pojedinih drzava koje je organizovano kao zajednica mnogobrojnih korporacija u kojima se povezuju i uskladjuju interesi razlicitih klasa.trpeljivost. 21.Demagogija.doslednost (upornost).internost 28.humanost. usluzne i sve druge delatnosti u okviru drustvene podele rada.19.tvrdoglavost.28.kolektivnost.Poslovna etika je vazna kako u odnosima izmedju kompanija I okruzenja.Radni moral se Definise I kao odnos izvrsioca radnog zadatka prema random zadatku.Za razvoj moralnosti neophodni su od- Redjeni preduslovi. 20.Savo Trifunovic je mis-ljenja da ih treba podeliti u dve grupe:1)koja radni moral vezuje za radnu grupu i 2)koja moralne odnose u radu stavljaju u siri kontekst. gestikulaciju. Nedostatak poslovne etike dovoid do poremecaja uobicajenih tokova poslovanja. postujemo i I zelimo da oponasamo. 3)interesne grupe._______10-OBLASTI KORPORATIVNE MORALNOSTI I POSLOVANJA----Moralnom nazivamo cinjenicu ili pojavu da u ljudskom drustvu postoje norme prema kojima njihovi pripadnici oblikuju svoje karaktere i postupke i o njimna sude kao dobrima i zlima.15.uzdrzljivost.5)poslovni uspeh.18.mrzovolja.6.Velike corporacije su stvorile organizacije u kojim a je uzajamna zavisnost u radu stotina zaposlenih vanredno visoka.7. Cetiri znacajna izvora koji uticu na formiranje vrednosti i stavova su:1)porodica.iskreNost. za pripada-njem za socijalnim potvrdjivanjem. 5)kulturoloske razlike.4.Moralne vrednosti I stavovi predstavljaju komponente etickog ponasanja.12. 4)drugarstvo.tastina.Sadrzina radnog morala najcesce se iskazuje normama radnog morala koje jos nisu u potpunosti uoblicene. entuzijazam I pasioniranost na poslu. koje ukoliko odstupaju od postojecih normi mogu biti podvrgnuti kazni.10. Smernost.ljubomora. 4)Drustveni nivo.ulizistvo. obuhvata prirodu odnosa izmedju preduzeca I zaposlenih.Radni moral je u navecoj meri kolektivni fenomen:gru-pa obrazuje stavove. grupe i uzori imaju snazan i ocigledan uticaj na nas osecaj za etiku ali i drustvene institucije.disciplinovanost.cinicnost.Motivacije je process pokretanja aktivnostiradi ostvarenja odredjenih ciljeva.koriStoljublje.8. 15. 14. 2)pripadnost grupi.Moralno Rasudjivanje i ponasanje Jeste inteligencija. Mrznja.5.plemenitost.Postoji nekoliko dilemma corporativne poslovne etike:1) Da li napredak naucnog saznanja .parazitizam 22.27.odgovornost.3)Uzori su one osobe koje cenimo.29.Osnovni uslovi za postizanje visokog radnog morala su: upornost u organizovanju i izvrsenju. za aktivnoscu.2)Pripadnost grupi u okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najteze izazove.6)status.20.17. 3)Glediste pojedinca u rupi.socijalnog. tako I u odnosima unutar kompanije.egoizam. 16. 19.Svi motive prozeti su ljudskim potrebama: -potreba za sigurnoscu.27.4.Covek je emocionalno bice irazlicite situacije u njemu izazivaju razlicite Emocije.dvolicnost. 24. 2)solidarnost.pravicnost.darezljiVost. umetnicko stvaralastvo. za radom.Ponasanje pojedinca u radnoj sredini. 9-ZNACAJ KORPORATIVNE ETIKE. 18. 13. a neke oponasajuci roditelje. 17.uzvisenost.psiholosko-moralna zrelost.samokriticnost.radinost (glorifikacija rada).osvetoljubivost.Prema STONERU postoje cetiri Kategorije etickih pitanja:1)licna (medjusobno ophodjenje zaposlenih)> 2)kategorija unutrasnje politike.malodusnost.9.6. 7.samopozrtvovanje.23.postenje. 4)drustvene institucije. usme-ravanja aktivnossti na odredjene objekte i regu-lisanje nacina na koji ce se postupiti.16.mimiku a nekada i nacin devanja. jer deca neke stavove uce disciplinom I instrukcijama . 3.kleveta.

koristi zakone i pravila u konfliktnim situacijama.pomoc drugim ljudima.Utilitarnom metodu kritican factor je poredjenje dobitaka I gubitaka. III NIVO postkonvencionalni V faza. filozofski i psiholoski. Poslovna etika kriticki reflektuje sledeca sustinska pitanja sveta poslovanja a sto cini predmet corporativne poslovne etike: 1)Pitanja moralne odgovornosti i slobode coveka kao clana korporacije prema sebi. Vredonosni naglasak je na dobit.Postovanje drugih cak I kada se sa njima ne slazemo jeste sustina ljudskih prava.Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura koja se odnosi na pravila etickog ponasanja. mezzo. Eticka perspektiva polazi od moralnih vrednosti (postenje. prakticno primenljive discipline iako nije iza sebe ostavio nikakav pisani trag. dobiti. ekoloskih. Predmet korporativne poslovne etike koji obuhvata svet poslovanja konstituise se kao rezultat delanja coveka u korporaciji i korporacijskog privredjivanja i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama.ali je pragmatican I efikasan. Georgije I Hipije.3)pitanja drustveno-socijalne odgovornosti korporacije koja se odnose na kulturno. 2)postovati racionalna bica kao cilj po sebi. zakonitosti i prirodi drustva sto ce reci da je u vezi sa socijalnom i politickom filozofijom. Polovna etika se proucava u cetiri nivoa: Mikro.U poslovnoj etici susrecu se dve perspektive:eticka i poslovna. Mit o amoralnom biznisu Izrazava popularno. eticke principe i specificna etricka pravila koja kompanija nastoji da primeni(drzanje obecanja.Kada zelimo da utvrdimo da li je neka radnja moralna mi stavljamo na probu s njom povezano pravilo. Platon za razliku od Sokrata zastupa teze objektivnog idcealizma.ISTORIJSKI KORENI KORPORATIVNE ETIKE HELENISTICKA ETIKA Safisti i Sokrat------Sokrat se smatra zacetnikom etike kao naucne. Pravda. koji mogu biti:lokalni. Po njegovom shvatanju biti moralan je isto sto i biti racionalan . sportskih duhovnih.Snazno se oslanja na zrelost. Biznis pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje ne bi bio nemoguc.istorijki identitet sredine uz uvazavanje obrazovnih. 2)pitanja uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije-unutar koporacije. Poslovna perspektiva polazi od ekonomskih vrednosti:koristi. II faza:pojedinac je svestan potreba drugih ali ga motivise licni interes. poslovna komunikacija. ili u poslovni bonton.--------------------16 METODE I TEHNIKE POSLOVNE ETIKE METODE ETICKOG REZONOVANJA Postoje 3 metode etickog Rezonovanja:1)utilitaran .pojedinac se nastoji uklopiti u pravila grupe IV Fazapojedinac je zaokupljen poretkom u drustvu i njegovim pravilima.3)prakticno -normativni znaci njihovu aplikaciju u praksi.To je sredstvo pomocu kojeg se ljudi udruzuju. norme poslovnog ponasanja. Biznis je aktivnost putem koje se ljudska bica medjusobno povezuju radi razmene dobara i usluga uz uzajamnu korist. sto je racionalno za jednog racionalno je i za druge. postovanje drugih ljudi i postovanje vlasnistva). Metodoloske faze poslovne etike su:I nivoPredkonvencionalni: I faza:postupci pojedinca prosudjuju se s aspekta pokoravanja i izbegavanja kazne. 2)normativniodnosi se na spoznaju nor mi dobrog. drugima na poslu. korporativna kultura.Metod etickog rezonovanja zasnovan je na pravu kao kategoriji po kojoj je odredjena grupa ovlascena za neku akciju. Treca odlika razuma i uma-moralni zakon se primenjuje na iskustvo ali nije iz njega izveden. 3)Treca metoda etickog zakljucivanja obuhvata pravdu koja je zadovoljeNa kada su beneficije I odgovornosti ravnomer- . Kada bi se svi ponasali nemoralno (kupci. makro i medjunarodno(globalna ). Prva odlika je doslednost(da u sebi ne bude protivurecna).pojedinac uvazava drustvene ugovore i uzajamne obaveze VI FAZA-pojedinac zasniva postupke na opstim etickim na celima. pouzdanost. 5)Elementi koji ulaze u sastav poslovne etike jesu odgovornost. nacionalni internacionalni.Izvor moraalnosti treba da nadjemo u sebi samima. a nejednakost Je ugradjena u njegovu osnovu. pravicnog i ispravnog. a norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etickim principima.Metafizika morala. 2)Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponasanja zasnovani na opstoj i poslovnoj kulturi. troska. a zbog svojih prosofisttickih stavova bio je osudjen na smrt.Kantova etika nalazi se u njegovim radovima:Kritika prakticnog uma. efikasnosti i konkurencije. opste rasireno gledanje na americki biznis da biznis i ljudi u biznisu ne mare izricito za etiku. Bio je savremenik Pitagore. nacelo ili maksimu.Kant je iskaz moralnog zakona ili vrhovno nacelo morala nazvao kategoricki imperativ i dao je tri formulacije kategorickog imperativa tj.Sofisti coveka posmatraju kao srediste stvari sa cime se i Sokrat salgao ali nije dopustao da retorika moze imati status kao i poricanje da postoje ucitelji. U zavisnosti od predmeta i obima poslovanja.Slobodu u Biznisu ogranicavaju postenje i jednake prilike. podavci. Americki poslovni sistem cesto se opisuje kao slobodno preduzetnicki. proizvodjaci. dobronamernost. osnovne vrednosne sisteme. tri uslova koja neka radnja mora da ispunjava da bi bila moralna:1)biti pogodna za pretvaranje u dosledno univerzalnu. regionalni.Metafificki elementi pravde. radnici )poslovna delatnosti bi se zatvorila. Makro-etika obuhvata sira pitanja o pravdi. zakon ponude i potraznje regulise cenu dobara i raspodelu sredstava. religijskih I obicajnih potreba podrucja. do makro -institucionalna ilikulturna pravila trgovanja za citavo drustvo. 3)proizilaziti iz autonomije racionalnih bica. 4)Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponasanja kao i norme etickog ponasanja pretocene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponasanja. Od Sokrata nam je ostalo da je znanje vrlina. licna i drustvena.Poslovna etika nastgala je iz razmatranja odnosa izmedju ekonomije i morala. koji kriticki reflektuje poslovna etika ona semoze podeliti na:regionalnu. -------14 POJAM POSLOVNE ETIKE------------------Poslovna etika je deo primenjene etike i mogla bi se opisati kao primena etickih vrednosti na poslovno ponasanje. odlucivanje. KANTOVA ETIKA--------------IMANUEL KANT (1724-1804)je bio jedan od najznacajnihih Evropskih filozofa jos od Antickog doba. U svetu poslovanja i poslovne etike mogu se jasno prepoznati tri Pojedinca. 2)metod prava I 3)metod rednosti.Mogu ce je razlikovati i socioloski pristup. nacionalnu i internacionalnu (medjunarodnu) poslovnu etiku TEORIJSKOMETODOLOSKI PRISTUPI POSLOVNOJ ETICI-Postoje tri teorijsko-metodoloska pristupa etici:1)Teorijski pristuppodrazumeva teorijsku analizu. deonicarima.II NIVO-konvencionalni III faza. poverenje ). cene. okruzenju i javnom mnjenju. klijentima. odnosno za ponasanje na odredjen nacin.Religija unutar granica uma. Druga odlika je univerzalnost. ------15---PREDMET KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE---------Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponasanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspesnom i profitabilnom biznisu. posebno korporativna drustvena odgovornost.3) Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala i odnosa poslovne kultuere i etike u poslovanju. Maksima neke radnje je opis njenih bitnih obelezja. Poslovna kultura je od znacaja jer se temelji na opstoj kulturi. ucenje o vrlini. prema okruzenju. i njegova drzava se zasniva na idealistickoj osnovi. inteligenciju i odgovornost onih koji dejstvuju unutar datog ekonomskog sistema.

Koriste se Razni vidovi posmatraNja:pojedinacno posMatranje I grupno ili Masovno posmatranje. -naucnog Eksperimenta. Metoda istrazivanja uzorka. Metode I tehnike istraZivanja u poslovnoj Etici obuhvataju proveraVanje postavljenih hipoTeza putem:-naucnog Posmatranja. METODE POSLOVNE ETIKE-Kao metoda Naucne discipline poslovna etika razlikuJemo tri dela:logicki deo.nivoa. i 12 13 14 15 . -drustvene Realnosti. -kibernetickih Metoda. naucno-teorijski ili epistemoloski deo I metodsko-tehnicki deo. od mikro-pravula za postenu razmenu izmedju dva no rasporedjeni prema Nekom prihvacenom praVilu.