P. 1
Celozivotno Ucenje Neformalno Obrazovanje

Celozivotno Ucenje Neformalno Obrazovanje

|Views: 975|Likes:
Published by Dusan Radonjic

More info:

Published by: Dusan Radonjic on Sep 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/30/2013

pdf

text

original

03

DECEMBAR 2007 BESPLATAN PRIMERAK
Celoživotno
učenje i
neformalno
obrazovanje
OvAj BILTEN PuBLIKOvAN jE uz PODRšKu MINISTARSTvA zA SPOLjNE POSLOvE KRALjEvINE DANSKE
u OKvIRu NEIghBORhOOD PROgRAMA, A PREKO SEE RAN MREžE
Sadržaj

uvOD
LISABONSKA STRATEgIjA I CELOžIvOTNO uČENjE
KLjuČNE KOMPETENCIjE zA CELOžIvOTNO OBRAzOvANjE –
KLjuČ zA INTEgRACIju SRBIjE u zAjEDNIČKI EvROPSKI
OBRAzOvNI PROSTOR
CENTAR zA OMLADINSKI RAD I OBRAzOvANjE MLADIh
OD TEORETIČARA DO PRAKTIČARA – NOvI NAČINI uČENjA –
SMANjENjE SIROMAšTvA KROz NEFORMALNO OBRAzOvANjE
NS TELECENTAR -
PRIMER PRIMENE KONCEPTA CELOžIvOTNOg uČENjA u PRAKSI
TRENINg ASERTIvNOSTI
KAO SREDSTvO LIČNOg RAzvOjA I uNAPREđENjA vEšTINA KOMuNIKACIjE
SA DRugIM LjuDIMA
KORISNI LINKOvI
O NOvOSADSKOM huMANITARNOM CENTRu



2

3



7

12

16

19


22


26

30
31
IMPRESuM
Izdavač
Novosadski humanitarni centar
(NSHC)
Adresa izdavača
Trg mladenaca 6,
Novi Sad, Srbija
Tel/Fax: + 381 21 524 184, 524 134,
524 331
nshc@eunet.yu www.nshc.org.yu
Za izdavača
Danijela Korać-Mandić
Perica Mandić
Urednik izdanja
Milena Ćuk
Autori tekstova:
Bojan Kočiš, Branka Kresoja,
Isidora Isakov, Ivan Stojilović,
Jelena Ranković, Milena Ćuk
Lektor
Milan Ajdžanović
Dizajn korica i priprema
za štampu
Predrag Nikolić
Štampa
LitoStudio Novi Sad,
decembar, 2007.
Tiraž
500

Celoživotno
učenje i
neformalno
obrazovanje
LISABONSKA STRATEGIJA
Uvod
Lisabonska strategija (poznata i pod nazivom Lisa-
bonska agenda) dogovorena je na Savetu Evrope
u Lisabonu 2000. godine. EU
1
je zacrtala strateški
cilj da “do 2010. postane najkonkurentnija i najdi-
namičnija privreda sveta utemeljena na znanju,
sposobna za održiv privredni rast s većim brojem i
kvalitetnijim radnim mestima te većom socijalnom
kohezijom” (European Council, 2000). Strategija
je obuhvatala opsežni program reformi. Bio je to
odgovor na globalne izazove, posebno na napre-
dak SAD u “novoj” privredi zasnovanoj na znanju i
na dominaciju u informatičkim i komunikacijskim
tehnologijama (ICT) s obzirom na pojedinačne
evropske privrede. Međutim, ostvarivanje tog cilja
zahtevalo je pripremu za prelazak na privredu i
društvo koji su utemeljeni na znanju.
Cilj postavljen u Strategiji zahteva promenu siste-
ma edukacije i treninga širom Evrope, pre svega
kroz modernizaciju i unapređenje. Saradnja u ob-
lasti edukacije i treninga podrazumeva dogovor
zemalja članica EU oko tri glavna cilja koja se mo-
raju dostići do 2010. godine:
• unapređenje kvaliteta i efikasnosti siste-
ma edukacije i treninga u okviru EU,
• obezbeđivanje lake dostupnosti ovih
sistema,
• otvaranje edukacije i treninga i za druge
zemlje van EU.
Evropska unija
Savet Evrope je u proleće 2005. godine uneo iz-
mene u Lisabonsku strategiju, u kojoj su prioriteti
usmereni na lični i profesionalni razvoj i zapošlja-
vanje.
Kopenhaška deklaracija
2
Kopenhaški proces je iniciran novembra 2002.
godine, usvajanjem Deklaracije o unapređivanju
evropske saradnje u oblasti stručnog obrazovanja
i obučavanja (SOO). I ovaj proces je deo Lisabon-
ske strategije, u kojoj SOO ima značajnu ulogu u
ostvarivanju koncepta doživotnog učenja i razvo-
ja visokokvalifikovane radne snage, koja će biti u
stanju da ostvari cilj EU da ima najkonkurentniju
i najdinamičniju privredu u svetu. Neophodno je
pojačati kvalitet i atraktivnost SOO u pravcu formi-
ranja kvalifikovane, prilagodljive i pokretljive radne
snage u evropskim okvirima. Osnovni ciljevi De-
klaracije jesu: jačanje evropske dimenzije u SOO;
jedinstven okvir za transparentnost kvalifikacija i
kompetencija; uporedivost i priznavanje kvalifika-
cija, uključujući uvođenje sistema transfera kredita
za SOO, i osiguranje kvaliteta u SOO.
CELOŽIVOTNO UČENJE
(ENGL. LIfELONG LEARNING)
Uvod
Filozofija učenja tokom celog života nije ni u kom
slučaju modernijeg datuma. Drevna društva širom
sveta isticala su potrebu za učenjem od kolevke
do groba. Danas u 21. veku iznova se nalazimo
među onima koji na sav glas propagiraju značaj
celoživotnog učenja. Ono što je očito jeste da se
kontekst celoživotnog učenja promenio i da je
utopijska i plemenita vizija koja je do sada karak-
terisala celoživotno učenje sada postala neizbežan
Izvor: http://www.logos.org.yu/htm%20strane/Sta-treba-da-zna-
mo-o-EU3.htm
LISABONSKA STRATEGIJA
I CELOŽIVOTNO UČENJE
IvanStojIlovIć,
MeđunarodnaMrežapoMoćI – Ian, Beograd
Pred Vama se nalazi treći broj biltena „Reč više“,
namenjen nastavnom i stručnom osoblju srednjih škola,
aktivistima omladinskih organizacija i svima koji žele
da budu dobro informisani o savremenim tokovima u
oblasti obrazovanja i položaja mladih.
Tema ovog broja je Celoživotno učenje i neformalno
obrazovanje. Živimo u svetu koji se brzo razvija i u
veku koji je proglašen vekom znanja. Da bismo postali
i ostali deo savremenih tokova u društvu, neophodno
je da konstantno učimo i usvajamo veštine potrebne za
bolje snalaženje, kako u ličnom, tako i u profesionalnom
životu. Znanja koja dobijamo u sistemu formalnog
obrazovanja uglavnom nisu dovoljna da odgovorimo
na sve izazove koje savremeno društvo postavlja pred
nas. Zato se neformalno obrazovanje i učenje tokom
celog životnog veka posmatraju kao važan segment
našeg ličnog razvoja i napretka. Programi neformalnog
obrazovanja naročito su važni za ugrožene i
marginalizovane grupe, jer je obrazovanje ključni faktor
u borbi protiv siromaštva.
Izdavanjem biltena “Reč više” želimo da doprinesemo
unapređenju obrazovanja u Srbiji kroz razmenu znanja
i iskustava između pojedinaca, institucija i organizacija
koje se bave pitanjima obrazovanja i brige o mladima,
i na taj način približimo škole mladim ljudima, a
obrazovni sistem njihovim potrebama.
Milena Ćuk, NSHC
UVOD
“Ako planirate godinu dana unapred, za-
sadite kukuruz. Ako planirate deset godina
unapred, zasadite drveće. Ako planirate za
ceo život, podučavajte i obrazujte ljude“
Kineska poslovica, Guanze (oko 645. p.n.e.)
.
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
vodič i organizacioni princip obrazovnih reformi.
Danas je to nezamenljivo oruđe koje obrazovanju
omogućava da se suoči sa svojim mnogobrojnim
aktuelnim i novonastajućim izazovima.
U današnje vreme čoveku nisu dovoljne iste one
životne i radne veštine koje je posedovao pre pet
godina. Sposobnost da se nauči da se uči, rešavanje
problema, kritičko poimanje stvari i anticipatorno
učenje – samo su neke od suštinskih veština i spo-
sobnosti potrebnih svima, u vremenu kada 60%
profesija i poslova koje bi otprilike trebalo obavljati
u naredne dve decenije još uvek nije poznato
3
.
Celoživotno učenje podrazumeva da se građa-
nima pruži prilika za učenjem u svim starosnim
dobima i brojnim kontekstima: na poslu, kod kuće
i kroz aktivnosti u toku slobodnog vremena, a ne
samo uobičajenim putem kao što je škola i visoko
obrazovanje. Celoživotno učenje predstavlja krajnji
ishod informatičke pismenosti.
Celoživotno učenje pokriva mnoga polja, od
opšteg obrazovanja do stručnog usavršavanja,
od potreba mladih do potreba starih kao i potre-
ba zaposlenih i nezaposlenih. Celoživotno učenje
podrazumeva različite nivoe učenja (formalno, ne-
formalno, informalno) i bavi se mnogim poljima:
treningom trenera, osnovnim veštinama, integra-
cijom informatičkih i komunikacionih tehnologija,
efikasnošću ulaganja, učenjem stranih jezika, ce-
loživotnim vođenjem, fleksibilnošću sistema kako
bi učinili učenje dostupnim za sve, mobilnošću,
građanskim vaspitanjem, itd.
Jedan od razloga zbog kojih je celoživotno obra-
zovanje postalo vrlo značajno jeste ubrzan naučni
i tehnološki razvoj. Uprkos dužini trajanja osno-
vnog, srednjoškolskog i univerzitetskog obra-
zovanja (14-18 godine u zavisnosti od zemlje),
znanje i veštine koji se steknu tom prilikom nisu
dovoljni za profesionalnu karijeru koja obuhvata
tri ili četiri decenije. Evropska unija usvojila je u
oktobru 2006. dokument pod nazivom "Nikada
nije kasno da se uči". Ovaj dokument preporuču-
je celoživotno učenje kao suštinu ambicioznog
projekta Lisabon 2010, na osnovu koga bi celo-
kupna Evropska unija trebalo da postane područje
učenja.
Izvor: Revisiting Lifelong Learning for the 21st Century.
Šta je celoživotno učenje?
Reći da ljudi uče celog života znači potvrditi
činjenično stanje. Učimo svakog dana, manje
ili više intenzivno. Nekada to činimo namerno
dok su ponekad procesi učenja neplanirani;
vrlo često neizbežni. Život bez neprestanog
učenja je nezamisliv. Čak i organizovanje naših
dnevnih aktivnosti podrazumeva stalno učen-
je. Zapravo, mi učimo više i češće nego što
znamo. Manje je očigledna pretpostavka da
se celoživotno učenje može unaprediti ili na
neki način organizovati, teza koja se često im-
plicitno iznosi u prilog celoživotnom učenju
kao perspektivnoj ideji u obrazovnoj politici i
obrazovnim pristupima.
Celoživotno učenje obuhvata čitav spektar formal-
nog, neformalnog i informalnog obrazovanja. Ono
uključuje i aktivno učestvovanje u građanskom
društvu, ličnu ispunjenost i socijalnu inkluziju kao
i aspekte koji se tiču zaposlenja. Principi koji po-
tkrepljuju celoživotno učenje i utiču na njegovu
uspešnu primenu ističu usredsređenost na onoga
koji uči, značaj jednakih mogućnosti i kvalitet i
značaj mogućnosti učenja.
ISKUSTVO NEVLADINE ORGANIzACI-
JE U SpROVOđENJU pROGRAmA
CELOŽIVOTNOG UČENJA
Od 2001. godine IAN sprovodi programe edu-
kacije za ugrožene grupe. U početku su to bili
kursevi računara namenjeni za decu iz izbegličkih
kampova u Beogradu i okolini. U proteklih šest
godina IAN je samostalno ili pomoću partnera
iz mreže Telecentara razvio sertifikovanu školu
računara, engleskog jezika, socijalnih veština i pre-
duzetništva. Kursevi su dizajnirani na fleksibilan
način koji omogućava jednostavno kombinovanje
i prilagođavanje specifičnim potrebama pripadni-
ka raznih ugroženih grupa: izbeglim i raseljenim
licima, osobama sa hendikepom, žrtvama torture,
nezaposlenim, Romima, maloletnim delikventima,
osobama sa HIV-om, itd. U proteklih šest godina
održali smo 4365 besplatnih kurseva za 2051 ko-
risnika. Pripadnici određenih ugroženih grupa nisu
IAN – Međunarodna mreža pomoći – jeste do-
maća nevladina organizacija osnovana 1997.
tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Veliki
broj izbeglica koji su ostale bez svojih domova
podstakle su mnoge međunarodne i lokalne or-
ganizacije na pružanje humanitarne pomoći ovim
ljudima. IAN je shvatio da će nekoliko građanskih
ratova na ovoj teritoriji ostaviti snažne dugoroč-
ne posledice na mentalno zdravlje svih ljudi, a
naročito izbeglica i interno raseljenih lica koji su
u tom trenutku pretrpeli najveći pritisak.
Vizija IAN-a je da region jugoistočne Evrope
bude oporavljen od posledica rata i političkog
nasilja i da postane civilno društvo gde se poštu-
ju ljudska prava svih ljudi.
IAN podržava osobe čija se ljudska prava krše
i druge marginalizovane i ranjive grupe da ra-
zviju svoje potencijale za život u miru dostojan
čoveka.
Kontakt podaci Međunarodne mreže pomoći
Admirala Geprata 10
11000 Beograd, Srbija
tel: 011 3617 197, 011 3617 205 , 011 3617 243
fax: 011 3617 243
e-mail: office@ian.org.yu
Celoživotno učenje i ugrožene grupe
Obrazovne metode i treninzi igraju važnu ulogu
u održavanju demokratskih društava u Evropi.
Svi građani trebalo bi da imaju ravnopravan
pristup obrazovanju i treninzima. Nacionalne
strategije koje se odnose na edukaciju i trening
moraju takođe obratiti pažnju na pitanja koja se
tiču ravnopravnih mogućnosti (npr. jednakost
polova) i usredsređenosti na određene grupe,
kako bi doprinele da mogućnosti celoživotnog
učenja budu zaista dostupne svima, naročito
onima kod kojih postoji opasnost isključivanja,
poput ljudi sa niskim zaradama, s invaliditetom,
nacionalnih manjina i imigranata, onih koji su
rano napustili školu, samohranih roditelja, ne-
zaposlenih, roditelja koji su vraćeni na tržište
rada, radnika s niskim obrazovanjem i nivom
obučenosti, ljudi koji nisu na tržištu rada, pen-
zionera (uključujući starije radnike) i bivših pre-
stupnika. Ovakav odabir grupa ne bi trebalo da
se odnosi samo na ljude u ugroženim urbanim
sredinama, već i na one u seoskim sredinama
koji možda imaju posebne potrebe kada jeu
pitanju učenje
4
.
Official Journal of the European Communities, 14.6.2002.
~
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
odvojeni od drugih grupa ili od polaznika koji po-
hađaju komercijalne kurseve. U svakoj od edukati-
vnih grupa istovremeno se nalaze pripadnici raznih
grupa, čime se postiže inkluzija i uspostavljanje
nove socijalne mreže i sa drugim grupama.
Kursevi su razvijeni u skladu sa preporukama Lisa-
bonske konvencije o „ključnim kompetencama“
koje je potrebno razviti među stanovništvom Ev-
ropske unije
5
:
1. Numerička i funkcionalna pismenost,
2. Osnovne kompetence u matematici, na-
uci i tehnologiji,
3. Poznavanje stranih jezika,
4. ICT veštine,
5. Socijalne veštine,
6. Preduzetništvo,
7. Opšta kultura.
Edukativni program je usaglašen i sa Strategijom
za smanjenje siromaštva, u kojoj je kao jedan od
efikasnih mehanizama za smanjenje siromaštva
ugroženih grupa navedeno podizanje edukativ-
nog nivoa.
Navedeni kursevi imaju višestruke efekte:
•poboljšanje znanja i veština koja se zahtevaju u
savremenoj ekonomiji. Jedan od ciljeva programa
je omogućavanje da se pripadnici ugroženih gru-
pa uključe u savremene tokove i steknu veštine i
znanja koji će ih učiniti konkurentnim na lokalnom
tržištu rada.
•podsticanje motivacije i aktivnog traženja posla.
Često se detektuje nizak nivo motivisanosti i želja
da se traži novi/bolji posao. Programi su dizajnirani
da motivišu učesnike da aktivnije traže posao
•poboljšanje psihološkog statusa – dobijeni re-
zultati ukazuju da participiranje u edukativnim
kursevima dovodi do generalnog poboljšanja
psihološkog statusa učesnika, sniženja nivoa emo-
cionalne nestabilnosti i destruktivne agresivnosti,
ali i značajno višeg nivoa savesnosti. Dalje, znatno
je umanjena sklonost da se za lične poteškoće
okrivljuju drugi i nesrećne okolnosti. Najznačajnije
promene su registrovane u doživljaju sopstvenih
kompetencija, pre svega profesionalnih. Polaznici
Official Journal of the European Communities, 14.6.2002
O AUTORU:

Ivan Stojilović (1974) diplomirao je psiholog-
iju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao
i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u
Beogradu. Edukovan je u REBT terapiji. Član je
Udruženja likovnih umetnika Srbije. Poseduje
Advanced Certificate in Online Learning (CIPD).
Autor je više trening programa u oblasti socijal-
nih veština i rada na računarima. Koordinator je
edukativnog odseka IAN-a (IAN Telecentar).
se osećaju znatno kompetentnijim i sposobnijim u
profesionalnom pogledu i pokazuju mnogo veći
stepen namere da se angažuju u traženju posla
•Najzad, stopa zapošljavanja nezaposlenih osoba
koje učestvuju u složenim edukativnim kursevima
iznosi od 30 do 50%.
KLJUČNE KOmpETENCIJE
zA CELOŽIVOTNO
OBRAzOVANJE
– KLJUČ zA INTEGRACIJU SRBIJE U zAJEDNIČKI
EVROpSKI OBRAzOVNI pROSTOR
jelenarankovIć,
grupa“Hajde da...”, Beograd
... osamdesetdvogodišnja baka pohađa kurs rada
na računaru...
... mladić, dete razvedenih roditelja, napustio
školu u 16. godini, više puta privođen zbog lakših
krivičnih dela; po preporuci socijalnog radnika
priključio se programu omladinskih razmena i
volonterski učestvovao u organizovanju turističkih
aranžmana za mlade. Po završetku projekta, vra-
tio se u svoju zemlju i upisao turističku školu...
... učenici/e četvrtog razreda, u jednoj kanadskoj os-
novnoj školi, uče se veštinama vršnjačke medijacije
u situacijama konflikta...
... članovi/ce društva za pomoć osobama sa mentalnim
hendikepom, koji/e su izašli/e iz sistema formalnog
školovanja, kroz radioničarski način rada obnavljaju i
proširuju znanja koja su stekli/e u školi; ustanovljeno
je da je to najefikasniji način da se spreči spontano
zaboravljanje gradiva, usled njegove neupotrebe...
Kada se na internet pretraživač Yahoo! ukucaju
reči «non-formal education» (neformalno ob-
razovanje), dobijamo podatak da postoji oko
31.800.000 referenci na ovu temu. O njenom
značaju govori ne samo činjenica da barem
po jedan sajt o neformalnom obrazovanju
imaju i zemlje poput Nepala, Kambodže,
Bangladeša, Zimbabvea, Tajlanda već i podatak
da se broj referenci za samo godinu i po dana
upetostručio!
Jedna od najjednostavnijih, ali i najboljih definicija
neformalnog obrazovanja na koju smo do sada
naišli jeste ona koja o ovom fenomenu govori kao
o «svakoj organizovanoj edukativnoj aktivnosti,
koja nije deo formalno-obrazovnog sistema» i,
dalje, kao o «jednostavnom i fleksibilnom vidu
učenja, dizajniranom tako da izađe u susret potre-
bama učenika/ce, te se može desiti bilo gde (eng.
life-wide learning) i u bilo kom životnom dobu
(eng. life-long learning)».
o
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
Formalno obrazovanje
(eng. Formal education)
podrazumeva obrazovne procese koji se odi-
gravaju unutar formalno-obrazovnog sistema,
hijerarhijski strukturisanog (od osnovnih škola
do fakulteta), koji u svom krajnjem ishodu vode
sticanju određenih zvanja i diploma.
Informalno obrazovanje
(eng. Informal education)
podrazumeva različite, uglavnom individualne,
obrazovne aktivnosti samoinicirane od strane
osobe koja uči ili spontano sticanje različitih
iskustava i znanja tokom života (od učenja kod
kuće putem elektonskih medija i interneta, do
sticanja različitih znanja u kontaktu sa drugim
ljudima u procesu socijalizacije).
Neformalno obrazovanje
(eng. Nonformal education)
do danas ne postoji opšteprihvaćena definicija,
većina autora, istraživača i praktičara složila bi se
da, kada govorimo o neformalnom obrazovanju,
imamo na umu: organizovane i planirane ob-
razovne aktivnosti koje podstiču individualno
i društveno učenje, pružaju sticanje različitih
znanja, veština, razvoj stavova i vrednosti, koje
se dešavaju van sistema formalnog obrazovanja,
koje su komplementarne formalnom obrazovan-
ju, u kojima učimo dobrovoljno, a dizajnirane su
i izvedene od strane obučenih i kompetentnih
edukatora.
Preuzeto iz teksta Centar za omladinski rad i ob-
razovanje mladih Isidore Isakov
Grupa «Hajde da...» afirmacijom neformalnog ob-
razovanja u Srbiji i regionu aktivno se bavi od svog
nastanka – kako kroz projekte i kampanje čiji je
ovo glavni cilj, tako i dajući svojim radom primer
dobre prakse u ovoj oblasti.
Dve su velike grupe pitanja sa kojima smo se,
baveći se ovom problematikom, do sada susre-
tali:
– koji su sve aspekti prepoznavanja neformalnog
obrazovanja (formalna i socijalna rekognicija,
kvalitet, standardizacija i validacija – programa,
edukatora i ishoda učenja, itd.),
– u kojim sve sferama društvenog života nefor-
malno obrazovanje može da ima primenu (lični
i društveni razvoj, zapošljavanje, resocijalizacija,
ravnopravnost svih socijalnih kategorija, mirovno
obrazovanje, interkulturalno učenje i dr.).
Poslednjih godina se, kao jedan od mogućih od-
govora na ova pitanja, u evropskim obrazovnim
krugovima sve češće koristi termin ključnih kom-
petencija za celoživotno obrazovanje (eng. key
competences for life-long learning). O čemu se
radi?
KAKO SE RODILA IDEJA O KLJUČNIm
KOmpETENCIJAmA?
U novembru 2005. godine, Evropska komisija je
predstavila dokument (eng. “Key Competences
for Lifelong Learning – A European Reference
Framework”) kojim se preporučuje uvođenje
koncepta ključnih kompetencija za celoživotno
obrazovanje, kao prvog obuhvatnog referent-
nog okvira, koji treba da potpomogne debate,
reforme nastavnih programa i razvoj strategija
celoživotnog obrazovanja na nacionalnim nivoima.
Ovaj dokument je usvojen od strane Evropskog
parlamenta i Saveta Evrope u decembru 2006.
godine. Po njemu, kompetencija se definiše kao
složaj znanja, veština i stavova, a ključne kompe-
tencije su one među njima koje bi svako od nas
trebalo da stekne tokom obaveznog formalnog
obrazovanja i dalje razvija kroz neformalno ob-
razovanje. Ključne kompetencije su, nadalje,
opažene kao neophodne za samoafirmaciju i
lični razvoj, aktivno korišćenje građanskih prava
i sloboda, ravnopravnu uključenost u društvene
tokove i zapošljavanje.
ŠTA EVROpSKI REfERENTNI OKVIR
pREDVIđA?
Gorepomenuti evropski dokument zamišljen je
kao «alatka» koja sve zemlje na koje se on odnosi
obavezuje da:
a) razviju takav formalno-obrazovni sistem koji
svim mladim ljudima omogućava da razviju ključne
kompetencije do nivoa koji ih čini opremljenim za
snalaženje u svetu odraslih i koji će činiti dobru
osnovu za dalje učenje i rad;
b) poklone adekvatnu pažnju razvoju mera
podrške onim mladim ljudima koji, zbog ličnih,
socijalnih, kulturalnih ili ekonomskih okolnosti,
nemaju jednaku šansu da se školuju;
c) omoguće odraslima da dalje, tokom čitavog
života, razvijaju stečene ključne komptenecije, sa
posebnim fokusom na one ciljne grupe koje su
na nacionalnom, regionalnom i/ili lokalnom nivou
identifikovane kao prioritetne (npr. odrasle osobe
kojima je potrebna dokvalifikacija ili prekvalifi-
kacija);
d) obezbede odgovarajuću infrastrukturu, neo-
phodnu za nastavak obrazovanja odraslih (para-
lelno sa radnim odnosom), kao i procedure vali-
dacije i evaluacije;
e) uspostave koherentan odnos između
zapošljavanja, socijalne, kulturalne i ostalih politi-
ka, kao i da podrže socijalna partnerstva i saradnju
svih interesnih grupa.
KOJE SU TO KOmpETENCIJE
KLJUČNE?
Evropski referentni okvir izdvaja osam ključnih
kompetencija:
1. komunikacija na maternjem jeziku,
2. komunikacija na stranim jezicima,
3. matematička kompetencija i osnovne naučne i
tehničke kompetencije,
4. numerička kompetencija,
5. učenje kako se uči,
6. društvene i građanske kompetencije,
7. inicijativnost i smisao za preduzetništvo,
8. kulturalna svest i izražavanje.
Sve kompetencije se smatraju međusobno jednako
važnima, s obzirom na to da svaka od njih dopri-
nosi uspešnom snalaženju u društvu koje se bazira
na znanju. Neke od kompetencija se preklapaju i
sadejstvuju jedne sa drugima. Na primer: osnovne
jezičke kompetencije, kao i one koje se odnose
na književnost, operacije sa brojevima i upotrebu
informacionih tehnologija, čine bazu za učenje;
isto tako, učenje kako se uči predstavlja osnovu
svih oblika učenja.
Referentni okvir se može primeniti i na mnoge
složene sposobnosti, poput kritičkog mišljenja,
inicijativnosti, rešavanja problema, preuzimanja
rizika, procesa donošenja odluka, vladanja sop-
stvenim osećanjima i dr. Sve one igraju značajnu
ulogu u svakoj od osam ključnih kompetencija.
KAKVA JE VEzA KLJUČNIh KOmpE-
TENCIJA SA NEfORmALNIm OBRA-
zOVANJEm?
Na najopštijem nivou tri su glavna polja gde vi-
dimo primenu ključnih kompetencija: obrazovanje,
zapošljavanje i omladinski rad. Ostavimo, za ovu
priliku, poslednje dve po strani; prihvatimo, nad-
alje, aktuelnu evropsku podelu obrazovanja na
formalno, neformalno i informalno. Formalno
obrazovanje, svakako, ima svoje mesto u svakom
društvu, a informalno je, rekli bismo, još praktično
potpuno neafirmisano i prilična je nepoznanica
– barem u Srbiji.
Stavimo, dakle, u fokus – neformalno obrazovan-
je.
U tom smislu, osnovna funkcija ključnih kompt-
enecija jeste da pomognu kod opisa ishoda učenja
u neformalno-obrazovnom kontekstu. Naime,
koristeći jezik ključnih kompetencija, koji sve više
ulazi u upotrebu kao unificirani «evropski jezik» u
sferi obrazovanja, stvaramo uslove za poređenje
iskustava učenja stečenih u različitim sredinama.
Tako, nakon svakog treninga, seminara, studijske
c
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
– sličan instrument, samo osmišljen za omladinske
radnike/ce i lidere/ke (www.coe.int/youthportfo-
lio). Ova dva instrumenta su svakako veoma dobri
primeri kako ishodi neformalnog učenja mogu biti
vrednovani i prepoznati.
Ovakav pristup (definisanje ključnih kompeten-
cija, osmišljavanje instrumenata kojima se ishodi
učenja mere i evidentiraju) vraća nas na početak
ove priče: ukoliko uspemo u tome da postavimo
merila kvaliteta i standardizujemo neformalno-
obrazovne programe, edukatore/ke i ishode
učenja, otvorićemo put ka formalnom i socijan-
om prepoznavanju neformalnog obrazovanja!
Na taj način ono za obične ljude više neće biti
«nešto neregularno», «kupovina diplome», «nešto
zabranjeno», «upis preko veze», «ono gde nema
obuke»; istovremeno, sertifikati koje steknemo na
omladinskim razmenama, letnjim školama i kam-
povima, treninzima i obukama koje pohađamo
vikendima i u poslepodnevnim časovima, postaće
GRUPA “HAJDE DA...” započela je sa radom aprila
1999. godine, kao inicijativa grupe studenata psi-
hologije, sa ciljem da svoja profesionalna znanja
iskoriste u rešavanju društvenih problema. Grupa
je formalno registrovana kao nevladina orga-
nizacija u novembru iste godine.
MISIJA Grupe «Hajde da...» jeste osnaživanje po-
jedinca/ke da razvija svoje potencijale, ostvaruje
skladnije odnose sa drugima i drugačijima i ak-
tivno učestvuje u stvaranju humanijeg društva.
pROGRAmSKI SEKTORI U OKVIRU
GRUpE «hAJDE DA...»
• Centar za treninge i neformalno obrazovanje
– funkcioniše zahvaljujući nacionalnom timu, koji
broji 32 trenera/ice. Osobenost Trenerskog tima
Grupe «Hajde da...» i ono po čemu smo poznati
jeste interaktivan i participativan pristup, programi
koji su dizajnirani tako da odgovore na potrebe
konkretne ciljne grupe, kao i po značajnom
iskustvu koje treneri Grupe «Hajde da...» imaju i
na evropskom nivou.
• Omladinski program – Grupa «Hajde da...» kao
ključnu podršku koju je potrebno pružiti mladi-
ma generalno, mladim liderima i omladinskim
organizacijama u Srbiji vidi davanje šanse svima
njima da istraže svoje mogućnosti vezane za ak-
tivnu participaciju u društvu i lokalnoj zajednici. U
okviru ovog sektora realizovali smo brojne edu-
kativne i iskustvene programe, kampove, letnje
škole, omladinske razmene u zemlji i inostranstvu.
Tokom godina smo i direktno radili na pružanju
podrške procesu kreiranja Nacionalne politike za
mlade u Srbiji.
• Sektor za interkulturalno učenje i mirovno
obrazovanje – Za nas interkulturalno obra-
zovanje predstavlja proces sticanja iskustava,
znanja, veština i negovanje vrednosti koje vode
poštovanju različitosti u svakodnevnom životu.
Ono podrazumeva i težnju da se upoznaju i učine
vidljivim karakteristike različitih (sup)kultura, sa
idejom da one čine jedno zajedničko društveno
bogatstvo. Na tim vrednostima počivaju naši pro-
grami u ovoj oblasti, koji pored edukativne, imaju
i funkciju da podignu svest korisnika/ca, a i šire
javnosti o važnosti tolerancije i načinima da se
ona promoviše i praktikuje u različitim situacijama
i kontekstima.
Kontakt podaci:
email: hajdeda@eunet.yu
O AUTORU:

Jelena Ranković, po obrazovanju psiholog, po
zanimanju trenerica, aktivna je na projektima
Grupe “Hajde da...” od 2002. godine. Do sada
je učestvovala u realizaciji većeg broja treninga,
radionica, omladinskih kampova i razmena, kon-
ferencija i drugih aktivnosti, na nacionalnom i
međunarodnom nivou. Autorka je nekoliko
članaka objavljenih u publikacijama Grupe “Hajde
da...”, kao i u strukovnim biltenima i časopisima,
uglavnom na temu neformalnog obrazovanja.
za biro rada i poslodavce podjednako relevantni
kao i diploma zvanične srednje škole ili fakulteta.
Činjenica da neformalno obrazovanje može da
bude veoma kvalitetna i važna dopuna onome što
smo tokom formalnog školovanja stekli – postaće
vidljivija i stvoriće se uslovi da neformalno obra-
zovanje konačno bude ono što mu i jeste jedna od
osnovnih funkcija: alatka za postizanje promena
u društvu.
REfERENCE:
1. Aids to reflection about Key Competences in
Training Courses, version 270607
2. Marjanović, Marija et al. (2003): Neformalno ob-
razovanje – nevidljiva snaga društva, Grupa “Hajde
da…”, Beograd
3. Marković, D. et al. (2005): Neformalno obra-
zovanje u Evropi – korak ka prepoznavanju nefor-
malnog obrazovanja u SCG, Grupa «Hajde da...»,
Beograd
4. Mini-compendium on non-formal education,
Directorate of Youth and Sport, Strasbourg, April
2007
5. Recommendation of the European Parliament
and the Council of 18 December 2006 on key com-
petences for life-long learning, Official Journal of
the European Union, issued on 31.12.2006
posete, volonterskog angažmana ili slične nefor-
malno-obrazovne aktivnosti, učenik/ca, samostal-
no ili uz pomoć mentora/ke, procenjuje koje je
od kompetencija usavršio/la i u kojoj meri. Većina
kratkoričnih edukacija ne pokriva čitav spektar
kompetencija i pruža priliku polaznicima/cama da
unaprede samo neke od njih. Ne treba, međutim,
gubiti iz vida povezanost i međuzavisnost kompe-
tencija: tokom svake neformalno-obrazovne ak-
tivnosti neke od kompetencija biće u većoj meri
unapređene, ali će se to u izvesnoj meri odraziti i
na sve ostale od njih.
U Evropi se već uveliko radi i na razvoju i uvođenju
u redovnu upotrebu različitih «instrumenata»
kojima se meri i dokumentuje razvoj pojedinih
kompetencija tokom čitavog života – od jedne
do druge obrazovne aktivnosti. Jedan od njih
je i Youthpass (www.youthpass.eu), namenjen
mladima koji učestvuju u različitim neformalno-
obrazovnim aktivnostima, a tu je i Youth Portfolio
]
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
]] ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
CENTAR zA OmLADINSKI
RAD I OBRAzOVANJE
mLADIh
ISIdoraISakov,
CentarzaoMladInSkI rad, novI Sad
NVO Centar za omladinski rad pojavio se na
prostoru Vojvodine 2001. godine pod imenom
„Proni Institut za socijalnu edukaciju“ sa uni-
verzitetskim kursevima „Liderstvo i razvojni
omladinski rad u zajednici“, A i B nivoa. Ono
što je specifično za ove kurseve jeste da su se
sprovodili koristeći neformalnu metodolog-
iju obrazovanja, a sa druge strane su for-
malno prepoznati diplomom Univerziteta u
Jenčepingu (Švedska), Škola za obrazovanje i
komunikaciju.
Univerzitetski kursevi su poslužili kao plat-
forma za obnavljanje društvenog života u
lokalnim zajednicama koji je bio pogođen
postkonfliktnim stanjem u kojem su se našle
sve bivše republike SFRJ u to vreme. Položaj
mladih tada, može se reći, nije ni razmatran kao
posebna tema od strane državnih organa (a
delimično i od strane ostalih učesnika društva),
a još manje se radilo na izgradnji društva i in-
tegraciji mladih u trenutna dešavanja. Ovom
problemu mladih prišlo se sa možda najper-
spektivnije strane – osnažiti mlade da sami
urade nešto za sebe. Kako se stanje na Balkanu
menjalo, tako su se menjali i ciljevi obrazovnih
programa. Vremenom se fokus programa sa
razrešenja konflikta i pomirenja mladih na
ovim prostorima pomerio ka osnaživanju
mladih putem društvenog obrazovanja
(eng. social education).
U svemu navedenom uveliko je prisutna met-
odologija neformalnog obrazovanja, kao deo
koncepta učenja tokom celog života, bazirana na
ličnoj motivaciji za učenjem i razvojem.
DRUŠTVENO OBRAzOVANJE I
OmLADINSKI RAD
Društveno obrazovanje je svesni pokušaj da se
ljudima omogući da dobiju za sebe znanja, veštine
i osećanja neophodna za zadovoljenje svojih i
tuđih razvojnih potreba. Ono se bazira na dva
verovanja:
1. Svaka osoba ima prava na potpun emotivni,
socijalni i intelektualni razvoj;
2. Društvo ima obavezu da osigura svakoj
osobi pristup izvorima i mogućnostima koje
omogućavaju takav razvoj.
Stavljanje društvenog obrazovanja u kon-
tekst omladinskog rada podrazumeva da
omladinski radnici/ce kao zadatak imaju
postizanje promene kod mladih osoba sa ko-
jima rade, kao i zajednice u kojoj rade, radi
omogućavanja mladima da zadovolje svoje
razvojne potrebe. U svom radu omladinski
radnici/e promovišu vrednosti društvenog
obrazovanja, koje su:
1. problem definiše osoba koja ga ima – odnosno
mlada osoba je ta koja objašnjava svoj problem, a
ne omladinski radnik/ca, a ova vrednost je poznata
i kao „pravo na samoodlučivanje“;
2. videti dobro u svakome – treba prihvatiti os-
obe onakvim kakve jesu, a ne onakvim kakve bi
mogle postati, s tim da je osnovno ovde ostati
optimističan prema razvojnim potencijalima koje
ima svaka mlada osoba;
3. iskrenost – u radu sa mladima bitno je tačno im
reći šta se dešava, ne držati nešto pod tepihom,
te kreirati sredinu otvorenosti gde osoba može
da bude ono što jeste, te da može otvoreno da
razgovara o svojim osećanjima;
4. doslednost – podrazumeva jasno definisane
ciljeve, metode rada i evaluacije, a samom
doslednošću izgrađuje se poverenje mladih sa
kojima se radi;
5. fleksibilnost – različite osobe i situacije zahtevaju
različit pristup, te bi omladinski radnici/e trebalo
].
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
]¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
da imaju širok izbor mogućih teorija i metoda za
rad;
6. zdrav razum – osećanja u radu sa mladima jesu
bitna, ali je potrebno zadržati i objektivnost;
7. sloboda izbora – pored odgovornosti omladin-
skih radnika/ca da mladoj osobi pruže podršku,
mlada osoba mora imati slobodu da izabere da
li će tu podršku prihvatiti ili ne, odnosno podrška
mora biti tako ponuđena da mlada osoba može
da odluči o njenom prihvatanju;
8. jednakost – potrebno je izgraditi odnos koji
se bazira ne jednakosti, odnosno da odnos ne
podrazumeva da je u njemu neko „vođa“ a neko
„vođeni“;
9. poverljivost – mladi imaju vlasništvo nad svo-
jim problemima; prenositi informacije moguće
je jedino ukoliko je dobijena dozvola od mlade
osobe.
Na osnovu našeg iskustva možemo da
zaključimo da društveno obrazovanje sa svo-
jim vrednostima te sama metodologija nefor-
malnog obrazovanja umnogome doprinose
kvalitetu naših programa, pa samim tim i os-
tvarenim rezultatima. Prvenstveno, atmosfera
u kojoj radimo je takva da mladi dolaze zato
što žele, zato što nemaju problem da iskažu
svoje mišljenje i pitanje, te su samim tim već
motivisani za učestvovanje u „promeni“. Iako
je omladinski radnik/ca svestan/sna svojih od-
govornosti i ima pripremljen plan, aktivnosti
tokom jedne obrazovne radionice smenjuju se
na prirodan način, prateći potrebe učesnika/
ca, te celo iskustvo deluje spontano i ne-
nametljivo.
Ono što svakako dobijamo jednim ovako kon-
cipiranim obrazovnim programom jeste nje-
gova veza sa realnošću u kojoj se mlada osoba
nalazi. Mlada osoba sama definiše problem
i njegov kontekst i time kreira ličnu vezu sa
obrazovnim programom, stiče realno primen-
jivo znanje i veštine. Tokom rada mlada osoba
iskustveno prolazi kroz sadržaj, shvata, kako
svoj položaj u odnosu na problematiku tako i
ostalih uključenih, razlikuje delove promene
koji zavise od nje same i od drugih, te preuzi-
ma odgovornost za sprovođenje te promene.
Kako se ceo proces učenja nalazi u realnom
konceptu i praktički je primenjiv, mlada osoba
se upućuje na ostale učesnike društva, te na
taj način u saradnji sa njima podstiče razvoj
zajednice u kojoj živi, a sve sa ciljem zadovolja-
vanja sopstvenih razvojnih potreba, pa samim
tim i razvojnih potreba drugih.
OSNOVNE STUDIJE „RAzVOJNI RAD
SA mLADImA U zAJEDNICI“
Obrazovanje za omladinskog radnika/cu na
prostoru Vojvodine počelo je putem univerz-
itetskih kurseva „Liderstvo i razvojni omladin-
ski rad u zajednici“, poznatijih kao A i B nivo.
Program se bazira, uglavnom, na britanskom
modelu obrazovanja za omladinske radnike/
ce, a akreditaciju je omogućila Škola za obra-
zovanje i komunikaciju, Jenčeping Univerzitet
(Švedska). Studenti su po završetku kursa dobi-
jali sertifikat koji je nosio po 30 ECTS.
S obzirom na to da je naša namera bila da
ovi kursevi postanu priznati i prepoznatljivi, te
samim tim i deo formalno obrazovnog sistema
u našoj državi, od ove godine su kursevi post-
ali deo trogodišnjeg visokoobrazovnog pro-
grama pod nazivom „Razvojni rad sa mladima
u zajednici“, a u čije se sprovođenje, pored
Univerziteta Jenčeping i NVO Centra za omla-
dinski rad, uključio i Univerzitet „Braća Karić“,
Fakultet za trgovinu i bankarstvo „Janićije i
Danica Karić“.
Program studija se sprovodi u potpunosti putem
neformalne metodologije obrazovanja, koristeći
se i vrednostima društvenog obrazovanja, a sa
svrhom obrazovanja profesionalnih omladinskih
radnika/ca. Osnovni cilj ovog programa jeste
da omogući studentima/kinjama sticanje zvanja
profesionalnih omladinskih radnika/ca u zajednici,
koji će biti osposobljeni/e za rad u obrazovnim
institucijama kao i neformalnim okruženjima, od
predškolskog nivoa obrazovanja, škola, smeštaja
za decu bez roditeljskog staranja, omladinskim
klubovima, centrima za rad sa mladima, te lokal-
nim i međunarodnim vladinim i nevladinim orga-
nizacijama.
CENTAR zA OmLADINSKI RAD

(vojvodina@forumsyd.org) jeste nevladina or-
ganizacija koja je aktivna na prostorima Vo-
jvodine od 2001. godine u oblasti planiranog,
sveobuhvatnog, sistemskog i profesionalnog
rada sa mladima u cilju razvoja zajednice.
Svoje programe realizuje u Subotici, Novom
Sadu i Kikindi, a pojedine aktivnosti u Bačkoj
Palanci, Srbobranu i Bačkoj Topoli.
Misija Centra za omladinski rad jeste razvoj,
sprovođenje i promovisanje omladinskog
rada i politike za mlade sa ciljem poboljšanja
položaja mladih u društvu. Ovo ostvarujemo
kroz edukativne programe usmerene na lični
i socijalni razvoj mladih, kao i kroz njihovo
aktivno učešće u zajednici.
Jedan od strateških pravaca razvoja organizaci-
je je i prepoznavanje, priznavanje i razvoj obra-
zovnih programa, što podrazumeva:
– sprovođenje i razvoj programa osnovnih studija
za obrazovanje omladinskih radnika/ca „Razvojni
rad sa mladima u zajednici“;
– promovisanje, prepoznavanje i priznavanje
profesije omladinski radnik/ca;
– sprovođenje i razvoj neformalno obrazovnih
programa sa osnovnim ciljem ličnog i socijalnog
razvoja mladih;
– saradnja sa obrazovnim institucijama u zemlji
i inostranstvu.
O AUTORU:

Isidora Isakov je omladinska radnica i koordi-
natorka za obrazovanje u Centru za omladinski
rad. Doskoro je vodila A nivo kursa “Liderstvo i
razvojni omladinski rad u zajednici”; koordina-
torka je programa Omladinski fond za podršku
projektima koje vode mladi.
Po završetku studija studenti/kinje biće obučeni/
e da rade sa mladim ljudima i grupama u zajednici
koristeći znanje, veštine i promovišući stavove u
sledećim specifičnim zadacima:
• Planiranje i pravljenje programa obrazovnog
rada sa mladima,
• Usvajanje brojnih socijalnih veština, te analitički
i profesionalan pristup primeni omladinskog
rada,
• Supervizija praktičara omladinskog rada u za-
jednici,
• Upravljanje strukturama unutar omladinskog
rada u zajednici,
• Trening i obrazovanje omladinskih lidera i om-
ladinskih radnika/ca u zajednici,
• Sprovođenje socioloških i razvojnih istraživanja,
• Razvijanje ličnih kapaciteta potrebnih za građenje
profesionalnog stava u omladinskom radu,
• Usvajanje teoretskih znanja kroz praksu, promo-
visanje sistema vrednosti baziranih na direktnom
radu sa mladim ljudima,
• Preuzimanje odgovornosti za lično delovanje, ak-
tivno uključivanje u proces podizanja samosvesti
i prihvatanja sopstvenih potreba i potreba drugih
aktera u zajednici, koje je bazirano na stečenom
znanju i veštinama,
• Iniciranje primene obrazovnih programa
sa preventivnim uticajem na mlade ljude
(održavanje različitih foruma, predavanja
proisteklih iz interesa i potreba mladih ljudi u
određenim zajednicama, planiranje i prime-
na različitih kulturnih, umetničkih, sportskih
i obrazovnih programa i projekata u skladu
sa potrebama mladih ljudi u određenom
društvenom okruženju),
• Istraživanje, identifikovanje, reagovanje na pre-
poznatu potrebu mladih ljudi u određenom
društvenom okruženju,
• Sistematski monitoring, posmatranje i delovanje
u skladu sa rezultatima razvojnih procesa u ok-
viru ciljnih grupa,
• Razvijanje saradnje i podrške nezavisnim
rešenjima zajedno sa mladima,
• Savetovanje,
• Didaktičko konceptualizovanje i planiranje ob-
razovnih programa,
• Vođenje većih i manjih grupa kroz razne kon-
ceptualizovane, razvojne i ciljno orijentisane
projekte.
]~
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
]¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
OD TEORETIČARA
DO pRAKTIČARA
– NOVI NAČINI UČENJA –
BojankočIš,
aIeSeC, novI Sad
U današnjem svetu sve je veći problem naći posao
i učiniti sebe primamljivijim na tržištu rada, gde
vladaju surovi uslovi, a uspeh ostvaruju samo
najbolji. Kako steći konkuretno znanje koje neće
biti samo teorijsko, jedno je od pitanja sa kojima
se susreću mnogi mladi danas. Jedan od načina za
sticanje iskustava i znanja koja ne pišu u knjigama
jesu rad u timu, rad na projektima, stručna prak-
sa, seminari (konferencije), vebinari (webinari)
1
,
learning networks i sl. Po završetku školovanja
mnogi ljudi shvate da imaju samo teorijsku osnovu
i da je praksa, tj. njihov budući posao drugačiji i
da zahteva znanja koja oni nisu naučili za vreme
redovnog školovanja. Kako steći sva ta znanja
koja su često nedostupna, bar na prvi pogled,
iako mnogi žele da ih steknu? Jedan od načina je
da se učlane u neku studentsku organizaciju kao
što je AIESEC.
AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava
mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene po-
tencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo.
Prisustvom na preko 1.100 univerziteta u 100 ze-
malja, AIESEC je najveća studentska organizacija
na svetu. Kako bi postigli ovaj cilj, organizujemo
više od 350 konferencija, pružamo preko 4.000
mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu i više
od 5.000 liderskih mogućnosti našim članovima
svake godine. AIESEC ima inovativan pristup razv-
janju mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju ličnih
mreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije za
budućnost. Naše partnerske organizacije, kojih
ima doslovno na hiljade iz svih oblasti, gledaju
Informacione i komunikacione tehnologije unele su u praksu
upotrebu mnogih engleskih reči i izraza koje nemaju adekvatan
prevod na srpski jezik, te se koriste u izvornomobliku, kao što je
webinar (prim. ured.)
na AIESEC kao na način da podrže razvoj mladih
i pristupe mladim talentima iz celog sveta. Naši
nekadašnji članovi su lideri u ovim organizacijama
i u svom okruženju – koristeći iskustvo, veštine i
unapređenu viziju koju im je AIESEC pružio da bi
postali nosioci pozitivnih promena.
RAD U TImU
Timsko iskustvo je neprocenjivo za svakog potenci-
jalno zaposlenog i svakako je plus ako poslodavac
zna da je ta osoba bila u nekom timu i da zna kako
se treba ponašati, kakvi problemi mogu nastati i
kako ih rešiti. U današnje vreme 99% radnih mesta
podrazumeva rad u nekom timu bilo da on broji
svega nekoliko ljudi, bilo da se radi o timu koji broji
više desetina ljudi. Neke od veština koje ćete steći
radom u timu jesu prodaja i marketing, strateško
planiranje, budžetiranje/računovodstvo, odnosi sa
javnošću, ljudski resursi, upravljanje projektima,
javni nastupi i prezentovanje. U AIESEC-u sve što
radimo, radimo kroz timove, bilo da organizujemo
projekat na lokalnom nivou bilo da organizujemo
internacionalne konferencije na koju će doći 500
ljudi iz 100 zemalja sveta.
pROJEKTI
(ISKUSTVO VODEćEG pOLOŽAJA)
Često se u velikim kompanijama formiraju timo-
vi koji će raditi na određenom projektu ili rešiti
određeni problem. Vođa tog tima mora da ima
znanja koja se tiču menadžmenta, ljudskih resursa,
finansija, psihologije i još mnogih drugih oblasti.
Mora da bude spreman da odgovori na izazove
koji se pred njega postave kao što su pronalaženje
rešenja za određeni problem, vođenje projekta,
upravljanje ljudima, delegiranje odgovornosti i
slično. Kroz menadžment preko 600 kancelarija na
lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou,
mi obezbeđujemo našim članovima svake godine
preko 5.000 liderskih pozicija. Ovime naši članovi
stiču praktično iskustvo, kao i menadžerske i lid-
erske veštine.
KONfERENCIJE (SEmINARI)
Sve popularniji i zastupljeniji vid učenja odvija se
putem konferencija (seminara). Polako već postaje
teško razlučiti koji seminari su stvarno korisni, a koji
ne; ipak ovo je jedan vid učenja koji je jako drago-
cen. Imamo priliku da u kratkom vremenskom
periodu saznamo iskustva drugih ljudi i upoznamo
se sa novim tehnologijama i znanjima iz oblasti
koje nas interesuju. Kada spojimo tehnologiju i
seminare, dobijemo vebinare (webinare), tj. on-
lajn seminare koje možete pratiti putem internet
veze i računara. Prednosti ovih seminara je što ne
morate ići u zemlju gde je seminar i samim tim
imate veći izbor, takođe troškovi su mnogo niži
pošto nema troškova smeštaja. Neki univerziteti
prepoznaju vrednost vebinara i čak postoje bes-
platni vebinari npr. na Masačusetskom institutu za
tehnologiju (MIT). U AIESEC-u smo isto prepoznali
vrednost seminara i konferencija ne samo kao
načina učenja nego i kao jedan od načina za širenje
mreže kontakata i upoznavanja novih ljudi koji
imaju slična interesovanja. Na globalnom nivou
organizujemo preko 350 konferencija godišnje
za edukaciju i razvoj našeg članstva. Konferencije
omogućavaju vežbe liderstva, raznovrsne treninge
i razvijanje mreže kontakata.
LEARNING NETwORKS
Nadovezuju se na prethodnu temu i vebinare kao
spoj tehnologije u učenja. Kroz virtuelnu i fizičku
interakciju, learning networks omogućavaju lju-
dima različitih interesovanja da zajedno razvijaju
svoje veštine, znanje i mreže kontakata u okviru
interesnih tema. Primeri tema su CSR
2
, održivost,
HIV/AIDS, preduzetništvo. Naša mreža funkcioniše
preko AIESEC.net-a, naše onlajn platforme za
saradnju i komuniciranje. Sa preko 1.400 aktivnih
zajednica (communities), 250.000 dokumenata,
Corporate social responsibility.
10.000 pisama na forumima u toku jednog me-
seca, to je najveća i najaktivnija postavljena Ope-
nACS
3
platforma na svetu.
STRUČNA pRAKSA
Ona je jedno od svakako najvrednijih iskustava (i
najcenjenijih). Praksa u stranoj zemlji može mnogo
toga da kaže o vama i vašim sposobnostima: da ste
osoba koja je spremna za izazove i nove situacije
da ste spremni da se konstantno usavršavate, da
se ne bojite izazova i dr. Mladi kod nas su posebno
uskraćeni za ovo iskustvo i usled naše prošlosti
i ekonomsko-političke situacije, a i usled nekih
shvatanja koja su ostala od starijih generacija, pa
još uvek ne shvatamo u potpunosti važnost ovog
Open Architecture Community System.
]o
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
]¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
vida znanja. Studenti u državama Zapadne Evrope
mnogo su mobilniji i već su navikli da nije neobično
da počnete neki fakultet u jednoj zemlji, završite
ga u drugoj i odete na praksu u trećoj. Praksa je
najintezivnije „iskustvo učenja” koje pružamo i
ona povezuje našu globalnu mrežu. Svake godine
preko 4.000 naših članova ima izazovnu šansu da
ode na stručnu praksu i živi i radi u stranoj zemlji
na praksama iz oblasti menadžmenta, društvenog
razvoja, informacionih tehnologija i obrazovanja.
AIESEC

Šta je AIESEC?
AIESEC je globalna, apolitična, nezavisna i
neprofitna organizacija vođena od strane
studenata i diplomaca institucija visokog
obrazovanja koji su zainteresovani za glo-
balne teme, liderstvo i menadžment. AIESEC
ne deskriminiše na rasnoj osnovi, prema boji
kože, polu, seksualnoj orijentaciji, religiji,
veroispovesti, nitii verskom, nacionalnom,
etničkom i socijalnom poreklu.
Naša vizija
Mir i ispunjenje ljudskog potencijala.
Naš uticaj
Naša međunarodna platforma omogućava
mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene
potencijale kako bi postali lideri i imali pozi-
tivan uticaj na društvo.
Način na koji radimo
AIESEC omogućava svojim članovima inte-
grisano razvojno iskustvo koje se sastoji od
liderskih mogućnosti, stručnih praksi u in-
ostranstvu, kao i učešca i učenja kroz globalno
okruženje koje pružamo.
Kontakt
AIESEC Srbije
Ekonomski fakultet
Kamenička 6
11000 Beograd, Srbija
Telefon/fax: +381.11.2621.455
E-mail: office@aiesec.org.yu
O AUTORU:

Bojan Kočiš je student treće godine ekonomije
na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, smer
Poslovni informacioni sistemi. U AIESEC-u radi
kao potpredsednik za Komunikacije lokalne
kancelarije Novi Sad. Interesovanja i oblasti u
kojima bi želeo da se stručno usavršava su IT
tehnologije, internet poslovanje i dizajn veb
(web) aplikacija. U slobodno vreme se bavi pla-
ninskim biciklizmom.
1. Menadžmet – prakse u oblastima administracije,
finansija, računovodstva, marketinga, razvoja po-
slovanja, istraživanja tržišta, upravljanja projekata,
PR (Public Relations) i HR (Human Resources);
2. Društveni razvoj – prakse u oblastima vezanim
za nevladine organizacije koje obuhvataju ljudska
prava, rad sa decom, zaštitu životne sredine i širok
spektar tema u oblasti razvoja društva i društvenih
zajednica;
3. Informacione tehnologije – prakse vezane za
upravljanje i razvoj u oblastima veba (web-a), soft-
vera, mreža i baza podataka. Ove prakse obuh-
vataju i različite tipove inženjeringa;
4.Edukacija – prakse se odnose na promociju i raz-
voj programa predavanja, kulturnog razumevanja
i savetovanja u oblasti obrazovanja.
Možemo da zaključimo da će jedino osoba koja
ima sva prethodno navedena iskustva i znanja ili
bar većinu njih imati istinsku šansu za uspeh na
profesionalnom planu. Samo oni koji budu videli
važnost i prednosti ovih znanja mogu očekivati
da se i dalje razvijaju i pronađu svoj poziv i zado-
voljstvo u onome što rade, da budu pravi pro-
fesionalci. Još uvek smo ograničeni što se tiče
nekih mogućnosti i šansi za usavršavanje ali nam
se polako i ta vrata otvaraju tako da izgovori, a i
vreme da se uključimo u trku za znanjem, polako
ponestaju.
SmANJENJE SIROmAŠTVA
KROz NEfORmALNO
OBRAzOVANJE
BrankakreSoja,
novoSadSkI HuManItarnI Centar, novI Sad
O NEfORmALNOm OBRAzOVANJU...
Usled brzih socijalnih i ekonomskih promena i
razvoja nauke i tehnologije 60-ih i 70-ih godina
XX veka javljaju se nove potrebe i postavljaju nova
pitanja obrazovanju, psihologiji i sociologiji koja
zahtevaju nova rešenja. Te potrebe formalno ob-
razovanje ne uspeva da prati u potpunosti. Upravo
u tom periodu počinje razvoj neformalnog obra-
zovanja koje se odvija van formalnog obrazovanja,
kao njegova dopuna ali ne i kao suprotnost. Ulo-
ga formalnog obrazovanja se time ne smanjuje.
Naprotiv. Ono u delu nevladinog sektora koji se
najviše bavi neformalnim obrazovanjem dobija
kreativnog i fleksibilnog partnera.
Obrazovanje i usavršavanje uopšte, a posebno
obrazovanje odraslih, danas se smatraju uslovom
opstanka i razvoja modernih društava. Poslednja
decenija u Evropi obeležena je brojnim naporima
Evropske unije za stvaranje uslova za uspešan
razvoj evropskih programa za obrazovanje i
usavršavanje, koji se očituju u Bolonjskoj deklara-
ciji (1999), Lisabonskom Evropskom savetu (2000),
Evropskom savetu u Barseloni (2001), Kopenhaškoj
deklaraciji (2002), a sve u cilju postizanja strateškog
cilja koji je Evropski savet postavio za Evropsku un-
iju – da postane najdinamičnija svetska ekonomija
zasnovana na znanju. Upravo se u Kopenhaškoj
deklaraciji navodi da su strategije za doživotno
učenje i mobilnost od ključnog značaja za pro-
movisanje zapošljivosti, aktivnog građanstva,
društvene inkluzije i ličnog razvoja. Naglašava se
takođe i nezamenljiva uloga socijalnih partnera u
razvoju, vrednovanju i priznavanju stručnih kvali-
fikacija i kompetencija na svim nivoima.
]c
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
]¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
Nekoliko osnovnih koncepata na kojima je nefor-
malno obrazovanje zasnovano jesu: davanje jed-
nakih mogućnosti svima, društvena uključenost,
ravnopravnost, dobrovoljnost, fleksibilnost pro-
grama ali sa jasnim okvirom i programom. Ne-
formalno obrazovanje je obrazovanje koje traje
celog života, odnosno proces celoživotnog učenja
i ličnog usavršavanja. Takođe, ono je veoma
značajno kada je u pitanju obrazovanje odraslih,
siromašnih, marginalizovanih društvenih grupa.
SIROmAŠTVO I OBRAzOVANJE
Veza između siromaštva i obrazovanja takođe je
poznata: udeo siromaštva opada sa nivoom ob-
razovanja, a najveći rizik siromaštva imaju lica sa
nezavršenom osnovnom školom. Ova veza poseb-
no je isticana u Strategiji za smanjenje siromaštva
u Srbiji, u kojoj se takođe navodi i to kako je u
reformi obrazovanja neformalno obrazovanje
neophodno uključiti kao značajnu podršku obra-
zovnim programima.
Uloga nevladinog sektora u borbi protiv siromaštva
jedinstvena je i nezamenljiva. Niko do nevladin
sektor nema tako razvijen osećaj potrebe da se
protiv siromaštva treba boriti. U svetu, pa i kod
nas, nosioci neformalnog obrazovanja su ug-
lavnom nevladine organizacije.
ODGOVOR NShC-A
Od svog osnivanja 1998. godine u programima
Novosadskog humanitarnog centra (NSHC), pored
neposrednog socijalno-psihološkog i direktnog
rada na pomoći ugroženima, prioritet u biranju
načina podrške zauzelo je obrazovanje. Posebna
pažnja posvećivana je programima neformalnog
obrazovanja koji su okrenuti ugroženim i mar-
ginalizovanim grupama kao što su nezaposleni,
izbeglice i raseljena lica, Romi, stari, siromašni,
obespravljeni i dr.
Po nama, ugroženi i siromašni ljudi imaju pravo na
obrazovanje pre svih. Princip demokratičnosti u
obrazovanju treba da im garantuje jednak pristup
ako ne formalnom ono bar neformalnom obra-
zovanju unutar trećeg sektora. Izlaz iz siromaštva
jeste obrazovanje na svim nivoima i u toku celog
života pojedinca. Isto tako, smatramo ma koliko
obrazovanje bilo skupo, ono je najjeftiniji, najefi-
kasniji način za borbu protiv siromaštva.
NSHC se bavi neformalnim obrazovanjem kao
najracionalnijim i najefikasnijim rešenjem za
siromaštvo i nezaposlenost u našem društvu. Od
2000. godine kroz različite programe nefor-
malnog obrazovanja edukovano je preko 6000
osoba – dece, mladih i odraslih:
 Više od 1000 romske dece i omladine edu-
kovano je kroz programe NSHC-a.
Od 2000. godine NSHC kontinuirano sprovodi
različite projekte podrške Romima, a kad je u
pitanju obrazovanje, aktivnosti kojima se najviše
bavimo su opismenjavanje, uključivanje dece u
redovan školski sistem, podrška u školovanju i
zdravstvena edukacija.
 Više od 700 radno sposobnih nezaposlenih lica,
izbeglica i raseljenih lica i Roma edukovano je u
oblasti preduzetništva.
Od 2001. godine NSHC se aktivno bavi i promoci-
jom i razvojem preduzetništva, posebno kroz pro-
grame edukacije građana za osnivanje i vođenje
sopstvenog malog ili srednjeg preduzeća. U toku
dvomesečnih ciklusa edukacije (u trajanju od 90
sati) polaznici mogu da nauče kako da osnuju
radnju ili sopstveno malo ili srednje preduzeće,
kako da napišu poslovni plan, zatim finansijski i
knjigovodstveno vode preduzeće, kako da uprav-
ljaju preduzećem itd.
Više od 700 nezaposlenih lica, izbeglica i raseljenih
lica, Roma, samohranih roditelja i ostalih građana
edukovano je iz oblasti računara, engleskog jezika
i životnih veština.
NSHC 2005. godine počinje sa realizacijom poseb-
nog programa za obrazovanje odraslih i otvara
NS Telecentar kao deo mreže Telecentara. Misija
Telecentra je da promoviše celoživotno učenje
kao razvojnu priliku za sve građane, podstiče
društveno uključivanje marginalizovanih grupa u
proces celoživotnog učenja, prati najbolje svetske
prakse u podučavanju i učenju, usvaja najviše stan-
darde u obrazovanju, i razvija i sprovodi programe
obuke u skladu sa potrebama tržišta rada. U okviru
NS Telecentra razvijeni su Škola računara, Škola
engleskog jezika, Škola životnih veština i Škola
preduzetništva. NS Telecentar je međunarodno
priznat ECDL Test centar i kod nas naši polazni-
ci mogu da steknu međunarodno priznate ECDL
sertifikate za pokazano znanje u korišćenju per-
sonalnog računara.
 Više od 300 predstavnika vladinih i nevla-
dinih institucija i organizacija edukovano je iz
oblasti pisanja predloga projekta, projektnog
menadžmenta, prikupljanja sredstava, zagovaranja
i lobiranja i dr.
 Više od 200 volontera edukovano je za kućnu
negu i pomoć u kući za starija lica, kao i rad sa
romskom decom.
 2100 pripadnika marginalizovanih grupa u Vo-
jvodini prošlo je program edukacije edukatora o
HIV-u i AIDS-u.
 1270 pripadnika marginalizovanih grupa u Vo-
jvodini prošlo je program edukacije o reproduk-
tivnom zdravlju.
I još jednom – po nama, izlaz iz siromaštva jeste
obrazovanje na svim nivoima i u toku celog života
pojedinca.
Reference:
1. Deklaracija Evropskih ministara za stručno obrazovanje
i usavršavanje i Evropske komisije, održana u Kopenha-
genu 29. i 30. 11.2002. godine, po pitanju poboljšanja
evropske saradnje u stručnom obrazovanju i usavršavanju,
(„Kopenhaška deklaracija“)
2. Marjanović, Marija et al. (2003): Neformalno obrazovanje
– nevidljiva snaga društva, Grupa “Hajde da…”, Beograd
3. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Vlada Repub-
like Srbije, 2003.
4. UNESCO (1972) Learning to Be (prepared by Faure, E. et al),
Paris: UNESCO.
O AUTORU:

Branka Kresoja je koordinatorka u Novosadskom
humanitarnom centru s višegodišnjim iskustvom
u upravljanju projektima, istraživanju i progra-
mima koji se bave neformalnim obrazovanjem.
Razvijala je i vodila program celoživotnog učenja
NSHC-a - Novosadski Telecentar. Vodi treninge
životnih veština.
Bez obzira na to što je tradicija neformalnog ob-
razovanja u našoj zemlji duga (posebno kada je u
pitanju obrazovanje odraslih), ono ipak nema ad-
ekvatno društveno priznanje. Isto tako, nedovoljno
je poznato šta je u stvari neformalno obrazovanje,
te otud potreba da se ono na početku i odredi.
UNESCO 1972. g. definiše neformalno obrazovanje
kao „organizovanu edukativnu aktivnost, van
formalnog sistema, koja ima za svrhu da zado-
volji potrebe korisnika, ali i ciljeve učenja“.
.
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
.] ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
NS TELECENTAR
pRImER pRImENE KONCEpTA CELOŽIVOTNOG
UČENJA U pRAKSI
BrankakreSoja,
novoSadSkI HuManItarnI Centar, novI Sad
Kao odgovor na siromaštvo sa kojim se naše
društvo suočava, u okviru Novosadskog humani-
tarnog centra pokrenut je poseban program NS
Telecentar – program celoživotnog učenja. Cilj NS
Telecentra jeste omogućavanje i približavanje kon-
cepta celoživotnog učenja ugroženim i marginal-
izovanim kategorijama stanovništva kao što su
izbegla i raseljena lica, Romi, nezaposleni, osobe
sa invaliditetom. NS Telecentar je otvoren i za sve
ostale građane koji žele da usavršavaju i usvajaju
nova znanja i veštine.
NS Telecentar je deo regionalnog projekta “Mreža
Telecentara”, koji je razvijen i odvija se u Srbiji,
Hrvatskoj, BiH i Makedoniji od 2003. godine.
Ovaj regionalni projekat je razvijen u okviru
istočnoevropske mreže za pomoć izbeglicama
(South East European – Refugee Assistance Net-
work SEE-RAN) u saradnji sa nevladinim orga-
nizacijama i mrežom radio stanica. Projekat je
pokrenut na osnovu rezultata istraživanja i studija
koje su ispitivale slične projekte, koji su razvijeni
širom sveta uz podršku UNESCO, USAID, World
Bank, Commonwealth of Learning, CTC Net, itd.
U okviru evropskog konteksta ovaj projekat se
može shvatiti kao refleksija eEurope ideja, koje
su proistekle iz ciljeva Evropske unije da Evropa
do 2010. godine postane najkompetitivnija eko-
nomija.
Da biste u današnje vreme našli i zadržali posao
ili otpočeli sopstveni, potrebno je da pored re-
dovnog obrazovanja koje ste stekli, posedujete
i osnovna znanja iz informatike, stranih jezika,
životnih veština i preduzetništva. Ovo su osnovna
znanja neophodna za snalaženje u svetu nove eko-
nomije, odnosno „društvu znanja“.
„Koji god posao da radiš, radi ga dobro...“
Martin Luter King
Kako bi otkrila koje to kompetencije najviše
nedostaju ljudima koji traže posao, Međunarodna
organizacija rada sprovela je istraživanje među
poslodavcima. Kao najčešći nedostaci navedene
su sledeće slabosti:
 nedostatak sposobosti učenja, čitanja, pisanja
i računanja;
 nesposobnost aktivnog slušanja i usmene ko-
munikacije;
 nedostatak kreativnog mišljenja i rešavanja
problema;
 problemi u međuljudskim odnosima, nespo-
sobnost rada u timu ili grupi;
 nedostatak samostalnosti i organizovanosti u
upravljanju vlastitim radom;
 nedostatak osnovne kompjuterske pismenosti.
I iz rezultata navedenog istraživanja, evidentno je
da savremeni uslovi poslovanja daju prednost onim
pojedincima koji ne prekidaju svoje školovanje po
okončanju formalnog obrazovanja, već nastavljaju
svoje obrazovanje tokom čitavog života.
NS Telecentar je centar za celoživotno učenje, sa
nastavom organizovanom po evropskim stan-
dardima, odličnim predavačima, kabinetima op-
remljenim za informatiku i engleski jezik i salama
za edukaciju. Tim od 19 ljudi učestvuje u realizaciji
edukacija i treninga NS Telecentra.
U okviru NS Telecentra razvijeni su:
1. Škola računara,
2. Škola engleskog jezika,
3. Škola životnih veština,
4. Škola preduzetništva.
ŠKOLA RAČUNARA
Škola računara NS Telecentra razvijena je po
evropskim standardima. Polaznici kod nas
mogu da nauče sve što im je potrebno za
rad na personalnom računaru. Predavači su
sertifikovani ECDL predavači/ispitivači, kabinet
raspolaže sa 12 računara za polaznike, a zbog ve-
likog interesovanja polaznika u toku je otvaranje
još jednog kabineta za nastavu. Preko 600 po-
laznika je pohađalo našu Školu, 80 polaznika je
steklo ECDL sertifikate a preko 100 njih je u pro-
cesu sertifikacije.
“Ovde učiš, a da i ne primetiš.”
Polaznica kurseva Škole računara
U okviru naše škole računara razvijeno je
sedam modula, a novih sedam modula iz veb
(web) dizajna našim polaznicim biće dostupno
narednog meseca. Moduli su razvijeni po ECDL
programu:
1) ECDL modul 1: Koncepti informatičkih
tehnologija,
2) ECDL modul 2: Upotreba kompjutera i upravl-
janje dokumentima,
3) ECDL modul 3: Obrada teksta,
4) ECDL modul 4: Tabelarne kalkulacije – Excel,
5) ECDL modul 5: Baze podataka,
6) ECDL modul 6: Prezentacije,
7) ECDL modul 7: Informacije i komunikacije.
NS Telecentar je međunarodno priznat ECDL
Test centar i kod nas naši polaznici mogu da
steknu međunarodno priznate ECDL sertifikate
za pokazano znanje u korišćenju personalnog
računara.
ŠTA JE ECDL?
European Computer Driving Licence – ECDL
ili Evropska kompjuterska dozvola
The European Computer Driving Licence (ECDL)
međunarodno je priznat sertifikat koji se dobija
za pokazano znanje u korišćenju personalnog
računara. ECDL je je priznat u više od 140 zemalja
i preveden je na 32 svetska jezika. Sa preko 4 mil-
iona učesnika, ECDL je najveći svetski sertifikat za
korisnike kompjuterskih veština.
ECDL je međunarodno priznata kvalifikacija koja
otvara vrata kod svih poslodavaca koji zahtevaju
poznavanje rada na računarima. ECDL sertifikat je
potreban kako početnicima u svetu računara tako
i naprednim korisnicima.
ECDL sertifikat će, između ostalog, značajno
povećati vaše šanse za zaposlenje, omogućiti
kvalitetniji rad i uštedu vremena pri radu
na računaru i biti kvalitetna osnova za dalje
usavršavanje u specijaliziranim informatičkim
znanjima i veštinama.
„Dosta ljudi ne zna šta je to ECDL
sertifikat i koliko vredi. Jedna naša
polaznica je nakon dobijanja ECDL
sertifikata otvorila agenciju za usluge
kucanja diplomskih, maturskih i ostalih
radova za firme i pojedince. Ona s
vremena na vreme dođe po neki savet
tako da znamo da je veoma zadovoljna
svojim radom”.
Predavač NS Telecentra
ŠKOLA ENGLESKOG JEzIKA
Školu engleskog jezika sprovodi tim diplomi-
ranih profesora engleskog jezika uz korišćenje
najsavremenijih nastavnih metoda, rečnika, lit-
erature, audio i video materijala. Škola ima dva
kabineta i do sada je kroz nju edukovano preko
300 polaznika.
Kursevi su prilagođeni poznavanju engleskog jezi-
Vizija Telecentra je postati centar celoživotnog
učenja za sve građane lokalne zajednice i pris-
tupna tačka u mreži partnerskih organizacija i po-
jedinaca, sa ciljem razvoja kompetencija potreb-
nih za aktivno učestvovanje u novoj ekonomiji.
Misija Telecentra je promovisanje, podržavanje,
istraživanje, razvijanje i pružanje usluga koje
pomažu korisnicima, članovima i partnerima
u usvajanju najviših standarda informatičkog
društva.
..
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
.¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
ka pre upisa u školu. Pre početka kursa proverava
se znanje engleskog jezika polaznika i na osnovu
postignutih rezultata pruža se prilika za pohađanje
jednog od naših kurseva. U Telecentru možete
pohađati sve nivoe engleskog jezika od početnog
do naprednog.
Engleski jezik se govori na svim kontinentima.
Nikada se nije desilo da više ljudi govori strani
jezik nego svoj.
U svetu je tri puta više ljudi koji koriste engleski
jezik od onih kojima je engleski maternji.
Oko 80% informacija u elektronskom obliku je na
engleskom jeziku.
Sa znanjem engleskog jezika povećavate svoje
mogućnosti za zaposlenje kao i mogućnosti na-
predovanja u poslu. Ono Vam omogućava brže
i lakše dolaženje do informacija i korišćenje
moderne tehnologije i time otvara mnoge nove
mogućnosti.
ŠKOLA ŽIVOTNIh VEŠTINA
Škola životnih veština NS Telecentra organi-
zuje se u vidu jednodnevnih treninga, a treneri
su uglavnom psiholozi sa velikim iskustvom u
osmišljavanju i realizaciji treninga. Naši po-
laznici na ovim treninzima mogu da usvoje i
usavrše neke osnovne veštine i znanja koji će
obavljanje bilo kog posla učiniti uspešnijim.
Neka takva znanja i veštine odnose se na
veštine komunikacije i prezentacije, planiranje
i razvoj sopstvene karijere, upravljanje vre-
menom i dr.
Životne ili socijalne veštine su spo-
sobnosti prilagođavanja i pozitivnog
ponašanja koje omogućuju osobama da
se uspešno nose sa zahtevima i iza-
zovima koje pred njih postavlja život
svakoga dana.
Definicija Svetske zdravstene organizacije
Životne ili socijalne veštine nisu vezane za
specifičan posao, već se nalaze u osnovi uspešnog
obavljanja bilo kog posla. One se primenjuju u
svim radnim okruženjima i mogu se lako preno-
siti iz jedne oblasti ljudskog rada na druge. One
olakšavaju snalaženje u savremenom svetu po-
slova, usmenu i pisanu komunikaciju, otkrivanje
i izbor poslova koji odgovaraju sposobnostima
i potencijalima, sistematično planiranje razvoja
karijere, snalaženje u promenama i sposobnost
prilagođavanja... U okviru Škole životnih veština
razvijeni su sledeći programi:
1. Prepoznavanje i analiza vlastitih potencijala,
2. Planiranje karijere,
3. Trening upravljanja vlastitim resursima,
4. Asertivni trening,
5. Veštine prezentacije,
6. Pisana komunikacija i pisanje CV-a,
7. Učenje učenja.
„Kada bi ljudi znali kolikim radom sam stekao
svoju veštinu, ne bi se toliko čudili.“
Mikelanđelo
ŠKOLA pREDUzETNIŠTVA
U Školi preduzetništva NS Telecentra polaznici
stiču osnovna znanja potrebna za pokretanje i
razvoj sopstvenog preduzeća, kao i lične veštine
i sposobnosti potrebne za učenje, napredovanje i
prilagođavanje promenama.
Ko može biti preduzetnik? Šta neku osobu čini
preduzetnikom, a drugu ne? Da li su osobine
uspešnih preduzetnika urođene ili se mogu nauči-
ti?
„Preduzetništvo je delatnost preduzetnika, usme-
rena na pokretanje, organizovanje i inoviranje po-
slovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja
novog tržišta i ostvarivanja dobiti. Kao ideja staro
je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski
fenomen. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog
ponašanja i delovanja: razvija kreativnost, pospešuje
rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe.“
Dr Nenad D. Penezić
Najvažnije osobine uspešnog preduzetnika jesu:
samopostignuće, samopouzdanje, prihvatanje
rizika, samostalnost, kreativnost, inovativnost,
vizija. Preduzetnistvo obuhvata zbir znanja, veština
i sposobnosti.
Program Škole preduzetništva sastoji se iz sedam
oblasti (modula):
1. Kako započeti sopstveni posao,
2. Biznis plan,
3. Knjigovodstvo i finansijska administracija,
4. Upravljanje preduzećem,
5. Marketing, reklamiranje i odnosi sa javnošću,
6. Poslovne veštine,
7. Osnove projektnog menadžmenta.

Kroz Školu preduzetništva stiču se:
 Osnovna znanja iz oblasti preduzetništva koja
će polaznicima pomoći u snalaženju u promenama
u društvu (što zahteva hrabrost, dinamičnost, ino-
vativnost)
 Ličnu snagu za neprestano učenje i usavršavanje
i prilagođavanje promenama.

Naša Škola preduzetništva namenjena je onima
koji žele da započnu sopstveni posao ali i onima
koji žele da razviju i prošire već započeti posao. Do
sada je našu Školu završilo preko 600 polaznika, a
neki od njih su sada veoma uspešni preduzetni-
ci.
Zašto su važna preduzetnička znanja i
veštine?
 Kao preduzetnik, možete da birate čime ćete
se baviti, na koji način i kada,
 Preduzetnička znanja i veštine možete primeniti
u svim oblastima života,
„Oni polaznici koji dolaze zbog potre-
ba posla imaju direktnu korist od
naučenog, ali i oni koji su nezaposleni
osećaju se puno bolje nakon završenog
kursa, jer na ovaj način proširuju
svoje mogućnosti za zaposlenje i, što
je najvažnije, grade svoje samopouz-
danje.“
Profesor engleskog jezika
 Razvoj ljudskog potencijala kroz obrazovnje
iz oblasti preduzetništva ključni je element
zapošljavanja i ekonomskog razvoja u celom
svetu.
„Preduzeti novi korak, izgovoriti novu reč – to je
ono čega se ljudi najviše plaše.“
Dostojevski
„Svako ko razmišlja o započinjanju
sopstvenog posla, trebalo bi da prođe
ovakvu školu.“
Polaznica Škole preduzetništva
.~
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
.¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
TRENING ASERTIVNOSTI
KAO SREDSTVO LIČNOG RAzVOJA I UNApREđENJA
VEŠTINA KOmUNIKACIJE SA DRUGIm LJUDImA
MIlenaćuk,
novoSadSkI HuManItarnI Centar, novI Sad
O TRENINGU ASERTIVNOSTI
Asertivni trening, proistekao iz teorijske orijen-
tacije kognitivno-bihejvioralnih terapija, koristi
se ne samo u rehabilitaciji osoba sa mentalnim
poremećajima i poremećajima ponašanja, kao što
su anksiozni poremećaji, bolesti zavisnosti, seksu-
alne disfunkcije, delinkvencija, već i za unapređenje
životnih veština svih onih osoba koje žele da rade
na svom razvoju. Trening asertivnosti našao je
svoju primenu u raznim preventivnim programima
i modulima za razvoj socijalnih i specifičnih komu-
nikacijskih veština različitih grupa korisnika.
Osnovna pozitivna promena vezana za aser-
tivno ponašanje jeste to što se putem njega
pojačava samopoštovanje koje je samousmereno
(nije direktno vezano za druge ljude). Asertivno
ponašanje, za razliku od agresivnog, pojačava kon-
trolu nad sobom u odnosu na kontrolu nad dru-
gima. Ono vodi efikasnijem zadovoljavanju želja
i ostvarivanju ciljeva, boljoj interakciji sa drugim
ljudima kroz poštovanje njihovih asertivnih prava
i razvijanje odgovornosti za svoje postupke.
U pitanju je polustrukturisana procedura koja se
najčešće sprovodi sa grupom polaznika, no može
se raditi i individualno. Kada se radi u grupi, susreti
su organizovani po radioničarskom principu. U nji-
hovom sprovođenju se stavlja akcenat na praktični
rad (demonstracije, igrice, modeliranje, ‘role play’
vežbe, diskusije, domaći zadaci itd.).
O ASERTIVNOSTI I OSTALIm STILOVImA
U KOmUNIKACIJI
Da bismo normalno funkcionisali u bilo kojoj
oblasti života ili rada, mi komuniciramo sa
drugim ljudima. Kvalitet našeg života u velikoj
meri zavisi od naše umešnosti da kažemo šta
mislimo, da tražimo uslugu, da pružimo in-
formaciju, da izrazimo slaganje, neslaganje
ili pak da odbijemo nekoga, da uputimo po-
hvalu, kritiku, da se snađemo u konfliktu. Sva-
kodnevno se nalazimo u različitim relacijama
sa drugim ljudima i u različitim komunikaci-
jskim situacijama. No, koliko smo zadovoljni
svojom umešnošću da se snađemo u tim situ-
acijama?
Asertivnost je stil u komunukaciji koji možemo
koristiti u svim nabrojanim situacijama. Prema
Lange&Jakubowski, asertivnost podrazumeva
izražavanje misli, osećanja i uverenja na di-
rektan, pošten (iskren) i adekvatan način uz
uvažavanje prava drugih ljudi. Asertivna poruka
izražava, opisuje osobu i izrečena je bez domini-
ranja, ponižavanja ili degradiranja druge osobe.
Asertacija uključuje uvažavanje, ali ne i snishodlji-
vost, koja vodi u submisivno ponašanje iz uverenja
da druga osoba ima veća prava jer je u ulozi moći,
iskusnija, učenija, drugog pola, nacionalnosti ili
rase. Asertacija uključuje samopoštovanje jed-
nako poštovanju prava druge osobe. Za asertivno
izražavanje karakteristične su tzv. ja-poruke, ko-
jima se drugima daje do znanja da je to o čemu
.o
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
.¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole
nad situacijom i ljudima, demonstracija moći,
dominacija i postizanje pobede nad drugom
osobom. Ljudi koji reaguju agresivno uglavnom
smatraju da su pred njih postavljeni nerazumni i
suvišni zahtevi. Samu situaciju doživljavaju kao
preteću tako da im agresivno reagovanje deluje
potpuno opravdano.
U realnom životu ponekad je teško razgraničiti
pomenute stilove u komunikaciji. Pasivno-
agresivni stil, ne tako retko zastupljen, nameće
se kao četvrti stil u komunikaciji. Osobu koja se
ponaša pasivno-agresivno bes ‘tera’ da od drugih
dobije ono što želi, ali je strah sprečava da to učini
direktno. Svoju agresivnost osoba prerušava tako
da bi izbegla odgovornost za svoje ponašanje.
Ukoliko pokušate da se konfrontirate, osoba koja
se ponaša pasivno-agresivno uvek može negirati
postojanje namere.
Sledeća su ponašanja karakteristična u pasivno-
agresivnom stilu: ignorisanje, durenje, odbijanje
komunikacije, ironične ili sarkastične opaske, na-
merno spor ili loš rad na zadacima koji joj/mu se
ne sviđaju, izbegavanje obaveza koje se pravda
zaboravnošću, opstrukcija (ometanje) napora
drugih izbegavanjem da se uradi sopstveni deo
posla (npr. kad radite u timu), redovno kašnjenje
na sastanke (sa uvek spremnim izgovorom).
pričamo proizvod našeg subjektivnog doživljaja
– mišljenja, utiska, verovanja, osećanja – i da se
drugi sa tim mogu složiti, a i ne moraju jer i oni
imaju pravo na svoj subjektivni doživljaj i od-
luku.
Iako ima brojnih prednosti, važno je napomenuti
da asertivnost nije stil u komunikaciji kojim je za-
garantovano da ćemo dobiti ono što želimo i nije
ponašanje koje treba po svaku cenu u svakoj situ-
aciji da koristimo (ponekad je mudrije prećutati,
npr. suprotstavljanje nadređenima ukoliko će to
ugroziti naš položaj, ili odložiti svoju asertivnu
reakciju).
Pored asertivnog stila ili ponašanja, razlikujemo
pasivni i agresivni stil u interakciji sa drugim lju-
dima, koji se uglavnom opisuju kao dva suprotna
pola asertivnosti.

Ponašamo se pasivno kada imamo problem da
kažemo šta mislimo i osećamo. Na primer: nepri-
jatno nam je da tražimo informaciju od slučajnog
prolaznika na ulici; da kažemo prijatelju da nam
smeta njegovo ponašanje; da kažemo osobi koja
nam se sviđa šta osećamo prema njoj; da kažemo
ne; da izrazimo svoje mišljenje na sastanku itd.
Kada se ponašamo pasivno, mi narušavamo svoja
prava, ne poštujemo svoje potrebe, ne postavl-
jamo granice u odnosu na druge ljude, u komuni-
kaciji smo nesigurni. U osnovi pasivnog ponašanja
je težnja da se po svaku cenu izbegne konflikt, a
rezultat je da dopuštamo da drugi kontrolišu naš
život, iako to ne želimo.
Agresivni stil u komunikaciji podrazumeva direktno
zalaganje za svoja prava i izražavanje misli, osećanja
i uverenja na način koji je često neiskren, obično
neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe.
Pojam asertivnosti preuzet je iz en-
gleskog jezika (assertiveness) i najbliži
prevod bi glasio ‘samopotvrđujuće
ponašanje’. Asertivno (ili samopo-
tvrđujuće) ponašanje se razlikuje i od
pasivnog i od agresivnog ponašanja.
Osnovna dobit koju osoba dobija ovim
ponašanjem jeste porast samopouz-
danja.
Pasivno i agresivno ponašanje dovode
se u vezu sa reakcijom bega, tj. borbe
kao primitivnim načinima reagovanja
u opasnoj, pretećoj situaciji koje smo
nasledili od naših životinjskih predaka.
Ove reakcije u životinjskom svetu u
funkciji su preživljavanja. Međutim,
većina situacija u kojima čovek
doživljava ugroženost svog integriteta
proizvod su socijalnih interakcija u
kojima pasivno i agresivno ponašanje
ne daju dobre rezultate (makar ne
dugoročno gledano). Sposobnost
verbalne komunikacije i sposobnost
rešavanja konflikata jeste ono što
čoveka razlikuje od životinjskih pre-
daka, a dobro razvijene ove sposobnosti
oličene u asertivnom ponašanju veoma
su važne za ‘preživljavanje’ u svetu ljudi.
Nije svako kašnjenje, loše urađen posao, odlag-
anje i sl. – pasivno-agresivna reakcija, ali ako se
to često ponavlja (i ako šteti drugim ljudima) te
ukoliko je osoba koja se tako ponaša zadovoljna
lošim ishodom (baš je briga) i sl., verovatno je da
se radi o pasivno-agresivnom stilu.
BAzIČNE pROCEDURE U ASERTIVNOm
TRENINGU
Pored učenja konkretnih veština u komuni-
kaciji, kao što su veštine jasnog i direktnog
izražavanja, odlučnost da se kaže NE, izlaženje
na kraj sa manipulacijom, konstruktivno odgov-
oranje na kritiku i sl., sa polaznicima treninga se
radi na osvešćivanju unutrašnjih barijera koje
ih sprečavaju da se ponašaju asertivno. Ljude
je često potrebno podsećati da imaju pravo da
pogreše; da kažu ‘ne znam’; da se ne dopadnu
nekome, a pre svega da su oni sami odgovorni
za svoje ponašanje isto koliko su i drugi ljudi od-
govorni za svoje ponašanje.
Bazične procedure asertivnog treninga prilago-
đavaju se ciljnoj grupi treninga, a to mogu biti
menadžeri, adolescenti, studenti, nezaposleni,
omladinski radnici, aktivisti nevladinih organizaci-
ja i svi ostali građani. Iako se trening može izvesti
u različitim formama, ipak postoje četiri bazične
procedure koje svaki asertivni trening sadrži:
1) učenje o razlikama između asertacije i
agresivnosti i između pasivnosti i učtivosti, ra-
zumevanje razlika između različitih oblika inter-
personalnog ponašanja;
2) učenje da se prepoznaju i prihvate svoja aser-
tivna prava i prava drugih ljudi;
3) redukovanje postojećih kognitivnih i afektivnih
prepreka na putu ka asertivnom ponašanju (ira-
cionalnih uverenja, ekscitirajuće anksioznosti,
osećanja krivice, besa i dr.);
4) razvijanje asertivnih veština pomoću praktičnih
metoda.

Postoje razni kursevi namenjeni razvoju veština
komunikacije. Ono što je karakteristično za aser-
ivni trening jeste to što intervencije nisu usmerene
samo na usvajanje konkretnih veština i na ‘do-
terivanje’ našeg nastupa, onoga kako delujemo
drugim osobama u interakciji. Asertivni trening
podrazumeva pre svega rad na sebi, na svom
unutrašnjem biću, na izlaženju na kraj sa mislima,
uverenjima i emocijama koje nam ne donose mno-
go koristi, te na pronalaženju ravnoteže između
našeg unutrašnjeg sveta, spoljašnje reakcije koju
manifestujemo i situacije u kojoj se nalazimo.
Reference:
1. Paterson, R. J. (2000). The Assertiveness Workbook: How
to Express Your Ideas and Stand Up for Yourself at Work
and in Relationships. Oakland, New Harbinger Publica-
tions, Inc.
2. Smith, M. (1988). When I say No, I feel guilty: How to cope
– using the skills of systematic assertive therapy. New
York, Bantam books.
3. Tovilović, S. (2005). Asertivni trening: efekti tretmana,
održivost promena i udeo terapeuta u terapijskom ishodu.
Psihologija, 38(1), 35-54.
4. Tovilović, S., Krstić, T. Radna sveska za učesnike iskustvene
grupe za trening asertivnosti.
Adolescentima i generalno mladima
ovaj trening pomaže da se kroz razvoj
veština komunikacije osnaže u svom
izražavanju, naročito u relacijama
koje su u tom uzrastu bitne: odnosi
sa vršnjacima, partnerom; odnosi sa
nastavnicima/profesorima; prezen-
tacija znanja na času/ispitu; odnosi
sa bližnjima. Trening im pomaže da
razviju i učvrste svoje samopouzdanje i
tako spremnije izlaze na kraj sa iza-
zovima koje život nosi sa sobom.
O AUTORU:

Milena Ćuk, po profesiji psiholog, radi u Novo-
sadskom humanitarnom centru kao koordinator
volontera i kao urednik biltena Reč više. Serti-
fikovani je trener asertivnog treninga. Za Cen-
tar «Srce» vodila je kampanju za prevenciju au-
todestruktivnosti kod mladih. Polja interesovanja
su joj unapređenje mentalnog zdravlja, preven-
cija samoubistva i psihosocijalna podrška mar-
ginalizovanim grupama ljudi.
.c .¯ ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
O NOVOSADSKOm
hUmANITARNOm CENTRU
Novosadski humanitarni centar (NSHC)
neprofitna je, dobrotvorna organizacija
osnovana 1998. godine u Novom Sadu. NSHC
doprinosi stvaranju humanog društva kroz
pružanje pomoći ugroženim i marginalizovanim
grupama, podršku razvoju građanskog društva,
istraživački rad i obrazovanje.
U saradnji sa vladinim i nevladinim sektorom
NSHC doprinosi smanjenju siromaštva, razvoju
neformalnog obrazovanja, unapređenju
socijalne politike i politike zapošljavanja u Srbiji.
NSHC je član Mreže za pomoć izbeglicama
Jugoistočne Evrope (SEE RAN) i jedan od
osnivača Srpskog saveta za izbeglice (SSI).
Takođe, NSHC je član nacionalne mreže za
prevenciju HIV-a među ugroženim grupama
(HPVPI).
NSHC deluje u preko 50 opština Vojvodine
i Srbije. Na našim projektima su angažovani
stručnjaci iz različitih oblasti – psiholozi, socijalni
radnici, lekari, pravnici, pedagozi, profesori,
ekonomisti...
Projekti NSHC-a finansiraju se iz donatorskih
sredstava međunarodnih organizacija, fondova
pokrajinske i republičke vlade, i sopstvenih
dohodovnih aktivnosti. Pored toga, važan
doprinos radu NSHC-a daju volonteri i građani
svojim prilozima.
Kontakt:
Trg mladenaca 6
21000 Novi Sad
Tel/Fax: + 381 21 524 184, 524 134, 524 331
nshc@eunet.yu
www.nshc.org.yu
www.SMe.Sr.gov.yu
Agencija za razvoj malih i
srednjih preduzeća i preduzetništva
www.aIeSeC.org.yu
AIESEC
www.CIp.org.yu
Centar za interaktivnu pedagogiju
www.Czor.org
Centar za omladinski rad
www.radnaetIka.org
Centar za savremenu edukaciju
www.europa.eu.Int
Evropska unija
www.vdf.org.yu
Fond za razvoj AP Vojvodine
www.fondzarazvoj.Sr.gov.yu
Fond za razvoj Republike Srbije
www.Hajdeda.org.yu
Grupa “Hajde da...”
www.Ian.org.yu
Međunarodna mreža pomoći - IAN
www.MoS.Sr.gov.yu
Ministarstvo omladine i sporta
www.MpS.Sr.gov.yu
Ministarstvo prosvete
www.MInrSz.Sr.gov.yu
Ministarstvo rada, zapošljavanja i
socijalne politike
www.nSHC.org.yu
Novosadski humanitarni centar
www.pSok.org.yu
Pokrajinski sekretarijat za
obrazovanje i kulturu
www.pSrzrp.vojvodIna.Sr.gov.yu
Pokrajinski sekretarijat za rad,
zapošljavanje i ravnopravnost polova
www.Coe.Int
Savet Evrope
www.prSp.Sr.gov.yu
Strategija za smanjenje siromaštva
KORISNI LINKOVI:
¯
Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje
¯] ¯ / ¯±C±\'/¬ .¯
CIp – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сaд
376
REČ više / urednici milena ćuk, Saša Škundrić. –
2007, 1- . – Novi Sad : Novosadski humanitarni centar,
2007-. – Ilustr. ; 30 cm
ISSN 1452-9289
COBISS.SR-ID 222949895

Sadržaj uvOD LISABONSKA STRATEgIjA I CELOžIvOTNO uČENjE KLjuČNE KOMPETENCIjE zA CELOžIvOTNO OBRAzOvANjE – KLjuČ zA INTEgRACIju SRBIjE u zAjEDNIČKI EvROPSKI OBRAzOvNI PROSTOR CENTAR zA OMLADINSKI RAD I OBRAzOvANjE MLADIh OD TEORETIČARA DO PRAKTIČARA – NOvI NAČINI uČENjA – SMANjENjE SIROMAšTvA KROz NEFORMALNO OBRAzOvANjE NS TELECENTAR PRIMER PRIMENE KONCEPTA CELOžIvOTNOg uČENjA u PRAKSI TRENINg ASERTIvNOSTI KAO SREDSTvO LIČNOg RAzvOjA I uNAPREđENjA vEšTINA KOMuNIKACIjE SA DRugIM LjuDIMA KORISNI LINKOvI O NOvOSADSKOM huMANITARNOM CENTRu 2 3 7 12 16 19 22 26 30 31 IMPRESuM Izdavač Novosadski humanitarni centar (NSHC) Adresa izdavača Trg mladenaca 6.nshc.yu Za izdavača Danijela Korać-Mandić Perica Mandić Urednik izdanja Milena Ćuk Autori tekstova: Bojan Kočiš.yu www. Jelena Ranković. Ivan Stojilović. Branka Kresoja. Srbija Tel/Fax: + 381 21 524 184. Isidora Isakov. Novi Sad. 524 134. Tiraž 500 . 2007. 524 331 nshc@eunet. Milena Ćuk Lektor Milan Ajdžanović Dizajn korica i priprema za štampu Predrag Nikolić Štampa LitoStudio Novi Sad.org. decembar.

Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje .

Guanze (oko 645. Tema ovog broja je Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje. uporedivost i priznavanje kvalifikacija. Da bismo postali i ostali deo savremenih tokova u društvu. Strategija je obuhvatala opsežni program reformi. Kopenhaška deklaracija 2 Kopenhaški proces je iniciran novembra 2002. Zato se neformalno obrazovanje i učenje tokom celog životnog veka posmatraju kao važan segment našeg ličnog razvoja i napretka. namenjen nastavnom i stručnom osoblju srednjih škola. jer je obrazovanje ključni faktor u borbi protiv siromaštva. NSHC LISABONSKA STRATEGIJA I CELOŽIVOTNO UČENJE Ivan StojIlovIć. i osiguranje kvaliteta u SOO. Bio je to odgovor na globalne izazove. pre svega kroz modernizaciju i unapređenje. Programi neformalnog obrazovanja naročito su važni za ugrožene i marginalizovane grupe. ostvarivanje tog cilja zahtevalo je pripremu za prelazak na privredu i društvo koji su utemeljeni na znanju.htm  0 / DECEMBAR 007  .Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje UVOD Pred Vama se nalazi treći broj biltena „Reč više“. Izdavanjem biltena “Reč više” želimo da doprinesemo unapređenju obrazovanja u Srbiji kroz razmenu znanja i iskustava između pojedinaca. Saradnja u oblasti edukacije i treninga podrazumeva dogovor zemalja članica EU oko tri glavna cilja koja se moraju dostići do 2010. godine. u kojoj SOO ima značajnu ulogu u ostvarivanju koncepta doživotnog učenja i razvoja visokokvalifikovane radne snage. Milena Ćuk. zasadite drveće. aktivistima omladinskih organizacija i svima koji žele da budu dobro informisani o savremenim tokovima u oblasti obrazovanja i položaja mladih. jedinstven okvir za transparentnost kvalifikacija i kompetencija. institucija i organizacija koje se bave pitanjima obrazovanja i brige o mladima. uključujući uvođenje sistema transfera kredita za SOO. zasadite kukuruz.  Evropska unija CELOŽIVOTNO UČENJE (ENGL. Ako planirate za ceo život. godine. Međutim. Cilj postavljen u Strategiji zahteva promenu sistema edukacije i treninga širom Evrope. 2000).logos. kako u ličnom. EU 1 je zacrtala strateški cilj da “do 2010. Ako planirate deset godina unapred.e.n. neophodno je da konstantno učimo i usvajamo veštine potrebne za bolje snalaženje. postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda sveta utemeljena na znanju. prilagodljive i pokretljive radne snage u evropskim okvirima. tako i u profesionalnom životu. a obrazovni sistem njihovim potrebama. Međunarodna Mreža poMoćI – Ian. i na taj način približimo škole mladim ljudima. LIfELONG LEARNING) Uvod Filozofija učenja tokom celog života nije ni u kom slučaju modernijeg datuma. sposobna za održiv privredni rast s većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima te većom socijalnom kohezijom” (European Council.) Savet Evrope je u proleće 2005. usvajanjem Deklaracije o unapređivanju evropske saradnje u oblasti stručnog obrazovanja i obučavanja (SOO).yu/htm%20strane/Sta-treba-da-znamo-o-EU3. I ovaj proces je deo Lisabonske strategije. Drevna društva širom sveta isticala su potrebu za učenjem od kolevke do groba. veku iznova se nalazimo među onima koji na sav glas propagiraju značaj celoživotnog učenja. • otvaranje edukacije i treninga i za druge zemlje van EU. podučavajte i obrazujte ljude“ Kineska poslovica. godine uneo izmene u Lisabonsku strategiju. Osnovni ciljevi Deklaracije jesu: jačanje evropske dimenzije u SOO. u kojoj su prioriteti usmereni na lični i profesionalni razvoj i zapošljavanje. Živimo u svetu koji se brzo razvija i u veku koji je proglašen vekom znanja. Znanja koja dobijamo u sistemu formalnog obrazovanja uglavnom nisu dovoljna da odgovorimo na sve izazove koje savremeno društvo postavlja pred nas. Beograd “Ako planirate godinu dana unapred. Danas u 21. p. Neophodno je pojačati kvalitet i atraktivnost SOO u pravcu formiranja kvalifikovane. posebno na napredak SAD u “novoj” privredi zasnovanoj na znanju i na dominaciju u informatičkim i komunikacijskim tehnologijama (ICT) s obzirom na pojedinačne evropske privrede.org. godine: • unapređenje kvaliteta i efikasnosti sistema edukacije i treninga u okviru EU. Ono što je očito jeste da se kontekst celoživotnog učenja promenio i da je utopijska i plemenita vizija koja je do sada karakterisala celoživotno učenje sada postala neizbežan  Izvor: http://www. • obezbeđivanje lake dostupnosti ovih sistema. koja će biti u stanju da ostvari cilj EU da ima najkonkurentniju i najdinamičniju privredu u svetu. LISABONSKA STRATEGIJA Uvod Lisabonska strategija (poznata i pod nazivom Lisabonska agenda) dogovorena je na Savetu Evrope u Lisabonu 2000.

Kontakt podaci Međunarodne mreže pomoći Admirala Geprata 10 11000 Beograd. mobilnošću. mi učimo više i češće nego što znamo. učenjem stranih jezika.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje vodič i organizacioni princip obrazovnih reformi. teza koja se često implicitno iznosi u prilog celoživotnom učenju kao perspektivnoj ideji u obrazovnoj politici i obrazovnim pristupima. neformalnog i informalnog obrazovanja. efikasnošću ulaganja. 14. značaj jednakih mogućnosti i kvalitet i značaj mogućnosti učenja. ličnu ispunjenost i socijalnu inkluziju kao i aspekte koji se tiču zaposlenja.  Official Journal of the European Communities. od opšteg obrazovanja do stručnog usavršavanja. 011 3617 243 fax: 011 3617 243 e-mail: office@ian. kako bi doprinele da mogućnosti celoživotnog učenja budu zaista dostupne svima. Celoživotno učenje i ugrožene grupe Obrazovne metode i treninzi igraju važnu ulogu u održavanju demokratskih društava u Evropi. Život bez neprestanog učenja je nezamisliv.6. Učimo svakog dana. maloletnim delikventima. Uprkos dužini trajanja osnovnog. Celoživotno učenje predstavlja krajnji ishod informatičke pismenosti. U današnje vreme čoveku nisu dovoljne iste one životne i radne veštine koje je posedovao pre pet godina. naročito onima kod kojih postoji opasnost isključivanja. Svi građani trebalo bi da imaju ravnopravan pristup obrazovanju i treninzima. Manje je očigledna pretpostavka da se celoživotno učenje može unaprediti ili na neki način organizovati. socijalnih veština i preduzetništva. integracijom informatičkih i komunikacionih tehnologija. osobama sa HIV-om. nacionalnih manjina i imigranata. Ovaj dokument preporučuje celoživotno učenje kao suštinu ambicioznog projekta Lisabon 2010. Nacionalne strategije koje se odnose na edukaciju i trening moraju takođe obratiti pažnju na pitanja koja se tiču ravnopravnih mogućnosti (npr. građanskim vaspitanjem. fleksibilnošću sistema kako bi učinili učenje dostupnim za sve. dokument pod nazivom "Nikada nije kasno da se uči". manje ili više intenzivno. celoživotnim vođenjem. od potreba mladih do potreba starih kao i potreba zaposlenih i nezaposlenih. žrtvama torture. ISKUSTVO NEVLADINE ORGANIzACIJE U SpROVOđENJU pROGRAmA CELOŽIVOTNOG UČENJA IAN – Međunarodna mreža pomoći – jeste domaća nevladina organizacija osnovana 1997. osnovnim veštinama. već i na one u seoskim sredinama koji možda imaju posebne potrebe kada jeu pitanju učenje 4. vrlo često neizbežni. Celoživotno učenje obuhvata čitav spektar formalnog. godine IAN sprovodi programe edukacije za ugrožene grupe. Vizija IAN-a je da region jugoistočne Evrope bude oporavljen od posledica rata i političkog nasilja i da postane civilno društvo gde se poštuju ljudska prava svih ljudi. ljudi koji nisu na tržištu rada. Zapravo. Čak i organizovanje naših dnevnih aktivnosti podrazumeva stalno učenje. IAN podržava osobe čija se ljudska prava krše i druge marginalizovane i ranjive grupe da razviju svoje potencijale za život u miru dostojan čoveka. Pripadnici određenih ugroženih grupa nisu  0 / DECEMBAR 007  . Nekada to činimo namerno dok su ponekad procesi učenja neplanirani.2002. onih koji su rano napustili školu. u vremenu kada 60% profesija i poslova koje bi otprilike trebalo obavljati u naredne dve decenije još uvek nije poznato 3. U početku su to bili kursevi računara namenjeni za decu iz izbegličkih kampova u Beogradu i okolini. s invaliditetom. a ne samo uobičajenim putem kao što je škola i visoko obrazovanje. tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije. U proteklih šest godina IAN je samostalno ili pomoću partnera iz mreže Telecentara razvio sertifikovanu školu računara. Celoživotno učenje podrazumeva da se građanima pruži prilika za učenjem u svim starosnim dobima i brojnim kontekstima: na poslu. nezaposlenih. itd. Principi koji potkrepljuju celoživotno učenje i utiču na njegovu uspešnu primenu ističu usredsređenost na onoga koji uči. Kursevi su dizajnirani na fleksibilan način koji omogućava jednostavno kombinovanje i prilagođavanje specifičnim potrebama pripadnika raznih ugroženih grupa: izbeglim i raseljenim licima. Veliki broj izbeglica koji su ostale bez svojih domova podstakle su mnoge međunarodne i lokalne organizacije na pružanje humanitarne pomoći ovim ljudima. informalno) i bavi se mnogim poljima: treningom trenera. Celoživotno učenje pokriva mnoga polja. Ono uključuje i aktivno učestvovanje u građanskom društvu. Evropska unija usvojila je u oktobru 2006. samohranih roditelja.org. roditelja koji su vraćeni na tržište rada. Ovakav odabir grupa ne bi trebalo da se odnosi samo na ljude u ugroženim urbanim sredinama. kod kuće i kroz aktivnosti u toku slobodnog vremena. znanje i veštine koji se steknu tom prilikom nisu dovoljni za profesionalnu karijeru koja obuhvata tri ili četiri decenije. penzionera (uključujući starije radnike) i bivših prestupnika.yu Od 2001.  Izvor: Revisiting Lifelong Learning for the 21st Century. na osnovu koga bi celokupna Evropska unija trebalo da postane područje učenja. Danas je to nezamenljivo oruđe koje obrazovanju omogućava da se suoči sa svojim mnogobrojnim aktuelnim i novonastajućim izazovima. Šta je celoživotno učenje? Reći da ljudi uče celog života znači potvrditi činjenično stanje. Srbija tel: 011 3617 197. U proteklih šest godina održali smo 4365 besplatnih kurseva za 2051 korisnika. neformalno. itd. Romima. radnika s niskim obrazovanjem i nivom obučenosti. Celoživotno učenje podrazumeva različite nivoe učenja (formalno. kritičko poimanje stvari i anticipatorno učenje – samo su neke od suštinskih veština i sposobnosti potrebnih svima. poput ljudi sa niskim zaradama. srednjoškolskog i univerzitetskog obrazovanja (14-18 godine u zavisnosti od zemlje). engleskog jezika. nezaposlenim. IAN je shvatio da će nekoliko građanskih ratova na ovoj teritoriji ostaviti snažne dugoročne posledice na mentalno zdravlje svih ljudi. 011 3617 205 . Sposobnost da se nauči da se uči. jednakost polova) i usredsređenosti na određene grupe. rešavanje problema. a naročito izbeglica i interno raseljenih lica koji su u tom trenutku pretrpeli najveći pritisak. Jedan od razloga zbog kojih je celoživotno obrazovanje postalo vrlo značajno jeste ubrzan naučni i tehnološki razvoj. osobama sa hendikepom.

... Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije. Numerička i funkcionalna pismenost. godini. 6. nauci i tehnologiji. U svakoj od edukativnih grupa istovremeno se nalaze pripadnici raznih grupa. pre svega profesionalnih. članovi/ce društva za pomoć osobama sa mentalnim hendikepom. koji/e su izašli/e iz sistema formalnog školovanja. Socijalne veštine.800. ICT veštine.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje odvojeni od drugih grupa ili od polaznika koji pohađaju komercijalne kurseve.. napustio školu u 16.. life-long learning)». u kojoj je kao jedan od efikasnih mehanizama za smanjenje siromaštva ugroženih grupa navedeno podizanje edukativnog nivoa. Poseduje Advanced Certificate in Online Learning (CIPD). usled njegove neupotrebe. 14. 5. Navedeni kursevi imaju višestruke efekte: • poboljšanje znanja i veština koja se zahtevaju u savremenoj ekonomiji. Po završetku projekta. 7. u jednoj kanadskoj osnovnoj školi. Tajlanda već i podatak da se broj referenci za samo godinu i po dana upetostručio! Jedna od najjednostavnijih.000 referenci na ovu temu... Često se detektuje nizak nivo motivisanosti i želja da se traži novi/bolji posao. Kambodže. koja nije deo formalno-obrazovnog sistema» i. • podsticanje motivacije i aktivnog traženja posla. O njenom značaju govori ne samo činjenica da barem po jedan sajt o neformalnom obrazovanju imaju i zemlje poput Nepala. Preduzetništvo. Osnovne kompetence u matematici. life-wide learning) i u bilo kom životnom dobu (eng. osamdesetdvogodišnja baka pohađa kurs rada na računaru. . Zimbabvea. Koordinator je edukativnog odseka IAN-a (IAN Telecentar).. uče se veštinama vršnjačke medijacije u situacijama konflikta. Beograd . Polaznici  Official Journal of the European Communities. 2.. 4. Autor je više trening programa u oblasti socijalnih veština i rada na računarima. . znatno je umanjena sklonost da se za lične poteškoće okrivljuju drugi i nesrećne okolnosti. mladić.. Poznavanje stranih jezika.. čime se postiže inkluzija i uspostavljanje nove socijalne mreže i sa drugim grupama. ali i značajno višeg nivoa savesnosti. Najznačajnije promene su registrovane u doživljaju sopstvenih kompetencija... dalje. ali i najboljih definicija neformalnog obrazovanja na koju smo do sada naišli jeste ona koja o ovom fenomenu govori kao o «svakoj organizovanoj edukativnoj aktivnosti..”.. dizajniranom tako da izađe u susret potrebama učenika/ce. KLJUČNE KOmpETENCIJE zA CELOŽIVOTNO OBRAzOVANJE – KLJUČ zA INTEGRACIJU SRBIJE U zAJEDNIČKI EVROpSKI OBRAzOVNI pROSTOR jelena rankovIć. Opšta kultura. Edukativni program je usaglašen i sa Strategijom za smanjenje siromaštva.  0 / DECEMBAR 007 7 . Bangladeša. Programi su dizajnirani da motivišu učesnike da aktivnije traže posao • poboljšanje psihološkog statusa – dobijeni rezultati ukazuju da participiranje u edukativnim kursevima dovodi do generalnog poboljšanja psihološkog statusa učesnika. kroz radioničarski način rada obnavljaju i proširuju znanja koja su stekli/e u školi. Dalje. Kursevi su razvijeni u skladu sa preporukama Lisabonske konvencije o „ključnim kompetencama“ koje je potrebno razviti među stanovništvom Evropske unije 5: 1. te se može desiti bilo gde (eng. grupa “Hajde da..2002 se osećaju znatno kompetentnijim i sposobnijim u profesionalnom pogledu i pokazuju mnogo veći stepen namere da se angažuju u traženju posla • Najzad. . učenici/e četvrtog razreda. 3.6. vratio se u svoju zemlju i upisao turističku školu. Edukovan je u REBT terapiji. dobijamo podatak da postoji oko 31. više puta privođen zbog lakših krivičnih dela. Jedan od ciljeva programa je omogućavanje da se pripadnici ugroženih grupa uključe u savremene tokove i steknu veštine i znanja koji će ih učiniti konkurentnim na lokalnom tržištu rada. stopa zapošljavanja nezaposlenih osoba koje učestvuju u složenim edukativnim kursevima iznosi od 30 do 50%. dete razvedenih roditelja. ustanovljeno je da je to najefikasniji način da se spreči spontano zaboravljanje gradiva. O AUTORU: Ivan Stojilović (1974) diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. po preporuci socijalnog radnika priključio se programu omladinskih razmena i volonterski učestvovao u organizovanju turističkih aranžmana za mlade. sniženja nivoa emocionalne nestabilnosti i destruktivne agresivnosti... Kada se na internet pretraživač Yahoo! ukucaju reči «non-formal education» (neformalno obrazovanje). kao o «jednostavnom i fleksibilnom vidu učenja.

KAKO SE RODILA IDEJA O KLJUČNIm KOmpETENCIJAmA? U novembru 2005. kao prvog obuhvatnog referentnog okvira. svakako. b) poklone adekvatnu pažnju razvoju mera  0 / DECEMBAR 007  . uglavnom individualne. Poslednjih godina se. Ključne kompetencije su. nadalje. numerička kompetencija. resocijalizacija. Referentni okvir se može primeniti i na mnoge složene sposobnosti. Dve su velike grupe pitanja sa kojima smo se. a ključne kompetencije su one među njima koje bi svako od nas trebalo da stekne tokom obaveznog formalnog obrazovanja i dalje razvija kroz neformalno obrazovanje. procesa donošenja odluka. Formal education) podrazumeva obrazovne procese koji se odigravaju unutar formalno-obrazovnog sistema. odrasle osobe kojima je potrebna dokvalifikacija ili prekvalifikacija). društvene i građanske kompetencije. godine. vladanja sopstvenim osećanjima i dr. key competences for life-long learning). O čemu se radi? podrške onim mladim ljudima koji. koje su komplementarne formalnom obrazovanju. istraživača i praktičara složila bi se da. Preuzeto iz teksta Centar za omladinski rad i obrazovanje mladih Isidore Isakov – u kojim sve sferama društvenog života neformalno obrazovanje može da ima primenu (lični i društveni razvoj. neophodnu za nastavak obrazovanja odraslih (paralelno sa radnim odnosom). c) omoguće odraslima da dalje. nadalje. kao i da podrže socijalna partnerstva i saradnju svih interesnih grupa. socijalne. aktivno korišćenje građanskih prava i sloboda. mirovno obrazovanje. Stavimo. još praktično potpuno neafirmisano i prilična je nepoznanica – barem u Srbiji. većina autora. 8.). kulturalna svest i izražavanje. ima svoje mesto u svakom društvu. Formalno obrazovanje. kao i one koje se odnose na književnost. Sve kompetencije se smatraju međusobno jednako važnima. nakon svakog treninga. osnovna funkcija ključnih komptenecija jeste da pomognu kod opisa ishoda učenja u neformalno-obrazovnom kontekstu. stvaramo uslove za poređenje iskustava učenja stečenih u različitim sredinama. u evropskim obrazovnim krugovima sve češće koristi termin ključnih kompetencija za celoživotno obrazovanje (eng. Na primer: osnovne jezičke kompetencije. opažene kao neophodne za samoafirmaciju i lični razvoj.» afirmacijom neformalnog obrazovanja u Srbiji i regionu aktivno se bavi od svog nastanka – kako kroz projekte i kampanje čiji je ovo glavni cilj. a informalno je. koje se dešavaju van sistema formalnog obrazovanja. poput kritičkog mišljenja. 5. obrazovne aktivnosti samoinicirane od strane osobe koja uči ili spontano sticanje različitih iskustava i znanja tokom života (od učenja kod kuće putem elektonskih medija i interneta.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje Formalno obrazovanje (eng. kompetencija se definiše kao složaj znanja. rešavanja problema.). Evropska komisija je predstavila dokument (eng. “Key Competences for Lifelong Learning – A European Reference Framework”) kojim se preporučuje uvođenje koncepta ključnih kompetencija za celoživotno obrazovanje. koji treba da potpomogne debate. Informalno obrazovanje (eng.. nemaju jednaku šansu da se školuju. kao jedan od mogućih odgovora na ova pitanja. Sve one igraju značajnu ulogu u svakoj od osam ključnih kompetencija. koji sve više ulazi u upotrebu kao unificirani «evropski jezik» u sferi obrazovanja. Ovaj dokument je usvojen od strane Evropskog parlamenta i Saveta Evrope u decembru 2006. koji u svom krajnjem ishodu vode sticanju određenih zvanja i diploma. 6. sa posebnim fokusom na one ciljne grupe koje su na nacionalnom. 2. kada govorimo o neformalnom obrazovanju. imamo na umu: organizovane i planirane obrazovne aktivnosti koje podstiču individualno i društveno učenje. kao i procedure validacije i evaluacije. KAKVA JE VEzA KLJUČNIh KOmpETENCIJA SA NEfORmALNIm OBRAzOVANJEm? Na najopštijem nivou tri su glavna polja gde vidimo primenu ključnih kompetencija: obrazovanje. pružaju sticanje različitih znanja. koristeći jezik ključnih kompetencija. itd. zapošljavanje.. do sada susretali: – koji su sve aspekti prepoznavanja neformalnog obrazovanja (formalna i socijalna rekognicija. a dizajnirane su i izvedene od strane obučenih i kompetentnih edukatora. isto tako. ravnopravnu uključenost u društvene tokove i zapošljavanje. kvalitet. do sticanja različitih znanja u kontaktu sa drugim ljudima u procesu socijalizacije). Neke od kompetencija se preklapaju i Grupa «Hajde da. veština i stavova. razvoj stavova i vrednosti. d) obezbede odgovarajuću infrastrukturu. seminara. regionalnom i/ili lokalnom nivou identifikovane kao prioritetne (npr. ravnopravnost svih socijalnih kategorija. studijske KOJE SU TO KOmpETENCIJE KLJUČNE? Evropski referentni okvir izdvaja osam ključnih kompetencija: 1. 3. komunikacija na stranim jezicima. Po njemu. tokom čitavog života. ŠTA EVROpSKI REfERENTNI OKVIR pREDVIđA? Gorepomenuti evropski dokument zamišljen je kao «alatka» koja sve zemlje na koje se on odnosi obavezuje da: a) razviju takav formalno-obrazovni sistem koji svim mladim ljudima omogućava da razviju ključne kompetencije do nivoa koji ih čini opremljenim za snalaženje u svetu odraslih i koji će činiti dobru osnovu za dalje učenje i rad. edukatora i ishoda učenja. 4. u fokus – neformalno obrazovanje. aktuelnu evropsku podelu obrazovanja na formalno. rekli bismo. reforme nastavnih programa i razvoj strategija celoživotnog obrazovanja na nacionalnim nivoima. tako i dajući svojim radom primer dobre prakse u ovoj oblasti. matematička kompetencija i osnovne naučne i tehničke kompetencije. sadejstvuju jedne sa drugima. za ovu priliku. čine bazu za učenje. neformalno i informalno. učenje kako se uči. operacije sa brojevima i upotrebu informacionih tehnologija. Ostavimo. interkulturalno učenje i dr. 7. Informal education) podrazumeva različite. preuzimanja rizika. učenje kako se uči predstavlja osnovu svih oblika učenja. komunikacija na maternjem jeziku. u kojima učimo dobrovoljno. razvijaju stečene ključne komptenecije. veština. kulturalnih ili ekonomskih okolnosti. Nonformal education) do danas ne postoji opšteprihvaćena definicija. Tako. e) uspostave koherentan odnos između zapošljavanja. zapošljavanje i omladinski rad. Naime. hijerarhijski strukturisanog (od osnovnih škola do fakulteta). prihvatimo. poslednje dve po strani. s obzirom na to da svaka od njih doprinosi uspešnom snalaženju u društvu koje se bazira na znanju. inicijativnosti. godine. U tom smislu. Neformalno obrazovanje (eng. dakle. zbog ličnih. kulturalne i ostalih politika. baveći se ovom problematikom. standardizacija i validacija – programa. inicijativnost i smisao za preduzetništvo. socijalnih.

programi koji su dizajnirani tako da odgovore na potrebe konkretne ciljne grupe. Ne treba. Ono podrazumeva i težnju da se upoznaju i učine vidljivim karakteristike različitih (sup)kultura. volonterskog angažmana ili slične neformalno-obrazovne aktivnosti. «ono gde nema obuke». MISIJA Grupe «Hajde da.2006 O AUTORU: Jelena Ranković. • Omladinski program – Grupa «Hajde da. na nacionalnom i međunarodnom nivou. Marjanović. kao i po značajnom iskustvu koje treneri Grupe «Hajde da.” od 2002. Marković. Činjenica da neformalno obrazovanje može da bude veoma kvalitetna i važna dopuna onome što smo tokom formalnog školovanja stekli – postaće vidljivija i stvoriće se uslovi da neformalno obrazovanje konačno bude ono što mu i jeste jedna od osnovnih funkcija: alatka za postizanje promena u društvu. kampove.» • Centar za treninge i neformalno obrazovanje – funkcioniše zahvaljujući nacionalnom timu. međutim.12. organizacijama u Srbiji vidi davanje šanse svima njima da istraže svoje mogućnosti vezane za aktivnu participaciju u društvu i lokalnoj zajednici. Do sada je učestvovala u realizaciji većeg broja treninga. ali će se to u izvesnoj meri odraziti i na sve ostale od njih. mladim liderima i omladinskim posete.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje GRUPA “HAJDE DA. Aids to reflection about Key Competences in Training Courses.” započela je sa radom aprila 1999. Strasbourg. učenik/ca. Jedan od njih je i Youthpass (www... samo osmišljen za omladinske radnike/ce i lidere/ke (www. imaju i funkciju da podignu svest korisnika/ca. et al.eu).. Official Journal of the European Union. Većina kratkoričnih edukacija ne pokriva čitav spektar kompetencija i pruža priliku polaznicima/cama da unaprede samo neke od njih.. edukatore/ke i ishode učenja. U okviru ovog sektora realizovali smo brojne edukativne i iskustvene programe. namenjen mladima koji učestvuju u različitim neformalnoobrazovnim aktivnostima. Tokom godina smo i direktno radili na pružanju podrške procesu kreiranja Nacionalne politike za mlade u Srbiji. znanja. Osobenost Trenerskog tima Grupe «Hajde da. Recommendation of the European Parliament and the Council of 18 December 2006 on key competences for life-long learning. koji pored edukativne. April 2007 5... U Evropi se već uveliko radi i na razvoju i uvođenju u redovnu upotrebu različitih «instrumenata» kojima se meri i dokumentuje razvoj pojedinih kompetencija tokom čitavog života – od jedne do druge obrazovne aktivnosti. godine. konferencija i drugih aktivnosti. omladinske razmene u zemlji i inostranstvu.» jeste osnaživanje pojedinca/ke da razvija svoje potencijale. Autorka je nekoliko članaka objavljenih u publikacijama Grupe “Hajde da. «kupovina diplome».. Ovakav pristup (definisanje ključnih kompetencija. Grupa je formalno registrovana kao nevladina organizacija u novembru iste godine. veština i negovanje vrednosti koje vode poštovanju različitosti u svakodnevnom životu. a tu je i Youth Portfolio – sličan instrument. pROGRAmSKI SEKTORI U OKVIRU GRUpE «hAJDE DA.. ostvaruje skladnije odnose sa drugima i drugačijima i aktivno učestvuje u stvaranju humanijeg društva.int/youthportfolio). REfERENCE: 1. Na tim vrednostima počivaju naši programi u ovoj oblasti. godine. po zanimanju trenerica. issued on 31. osmišljavanje instrumenata kojima se ishodi učenja mere i evidentiraju) vraća nas na početak ove priče: ukoliko uspemo u tome da postavimo merila kvaliteta i standardizujemo neformalnoobrazovne programe.. sa ciljem da svoja profesionalna znanja iskoriste u rešavanju društvenih problema. treninzima i obukama koje pohađamo vikendima i u poslepodnevnim časovima.youthpass.». Grupa “Hajde da…”. • Sektor za interkulturalno učenje i mirovno obrazovanje – Za nas interkulturalno obrazovanje predstavlja proces sticanja iskustava. gubiti iz vida povezanost i međuzavisnost kompetencija: tokom svake neformalno-obrazovne aktivnosti neke od kompetencija biće u većoj meri unapređene. Grupa «Hajde da. letnjim školama i kampovima. Beograd 3.. Mini-compendium on non-formal education.. sa idejom da one čine jedno zajedničko društveno bogatstvo. uglavnom na temu neformalnog obrazovanja.. postaće za biro rada i poslodavce podjednako relevantni kao i diploma zvanične srednje škole ili fakulteta.. Beograd 10 0 / DECEMBAR 007 11 .yu 4..» imaju i na evropskom nivou. omladinskih kampova i razmena.» i ono po čemu smo poznati jeste interaktivan i participativan pristup. D. otvorićemo put ka formalnom i socijanom prepoznavanju neformalnog obrazovanja! Na taj način ono za obične ljude više neće biti «nešto neregularno». radionica. Kontakt podaci: email: hajdeda@eunet. «upis preko veze».. aktivna je na projektima Grupe “Hajde da. samostalno ili uz pomoć mentora/ke. kao inicijativa grupe studenata psihologije. istovremeno. letnje škole.coe. «nešto zabranjeno». koji broji 32 trenera/ice. (2003): Neformalno obrazovanje – nevidljiva snaga društva. procenjuje koje je od kompetencija usavršio/la i u kojoj meri. version 270607 2.. Directorate of Youth and Sport.”. (2005): Neformalno obrazovanje u Evropi – korak ka prepoznavanju neformalnog obrazovanja u SCG. po obrazovanju psiholog.. Ova dva instrumenta su svakako veoma dobri primeri kako ishodi neformalnog učenja mogu biti vrednovani i prepoznati.» kao ključnu podršku koju je potrebno pružiti mladima generalno. Marija et al. sertifikati koje steknemo na omladinskim razmenama. kao i u strukovnim biltenima i časopisima. a i šire javnosti o važnosti tolerancije i načinima da se ona promoviše i praktikuje u različitim situacijama i kontekstima..

veštine i osećanja neophodna za zadovoljenje svojih i tuđih razvojnih potreba. godine pod imenom „Proni Institut za socijalnu edukaciju“ sa univerzitetskim kursevima „Liderstvo i razvojni omladinski rad u zajednici“. Škola za obrazovanje i komunikaciju. 5. U svom radu omladinski radnici/e promovišu vrednosti društvenog obrazovanja. Ono što je specifično za ove kurseve jeste da su se sprovodili koristeći neformalnu metodologiju obrazovanja. U svemu navedenom uveliko je prisutna metodologija neformalnog obrazovanja. te da može otvoreno da razgovara o svojim osećanjima. 3. metode rada i evaluacije. social education). a sa druge strane su formalno prepoznati diplomom Univerziteta u Jenčepingu (Švedska). 2. a ne omladinski radnik/ca. Društvo ima obavezu da osigura svakoj osobi pristup izvorima i mogućnostima koje omogućavaju takav razvoj. fleksibilnost – različite osobe i situacije zahtevaju različit pristup. može se reći. ne držati nešto pod tepihom. DRUŠTVENO OBRAzOVANJE I OmLADINSKI RAD Društveno obrazovanje je svesni pokušaj da se ljudima omogući da dobiju za sebe znanja. te kreirati sredinu otvorenosti gde osoba može da bude ono što jeste. iskrenost – u radu sa mladima bitno je tačno im reći šta se dešava. Kako se stanje na Balkanu menjalo. a samom doslednošću izgrađuje se poverenje mladih sa kojima se radi. doslednost – podrazumeva jasno definisane ciljeve. bazirana na ličnoj motivaciji za učenjem i razvojem. 2. problem definiše osoba koja ga ima – odnosno mlada osoba je ta koja objašnjava svoj problem. tako su se menjali i ciljevi obrazovnih programa. socijalni i intelektualni razvoj. Ono se bazira na dva verovanja: 1. videti dobro u svakome – treba prihvatiti osobe onakvim kakve jesu. koje su: 1. Stavljanje društvenog obrazovanja u kontekst omladinskog rada podrazumeva da omladinski radnici/ce kao zadatak imaju postizanje promene kod mladih osoba sa kojima rade. te bi omladinski radnici/e trebalo 1 0 / DECEMBAR 007 1 . nije ni razmatran kao posebna tema od strane državnih organa (a delimično i od strane ostalih učesnika društva). a ova vrednost je poznata i kao „pravo na samoodlučivanje“. novI Sad NVO Centar za omladinski rad pojavio se na prostoru Vojvodine 2001. kao i zajednice u kojoj rade. A i B nivoa. Položaj mladih tada. 4. radi omogućavanja mladima da zadovolje svoje razvojne potrebe. Vremenom se fokus programa sa razrešenja konflikta i pomirenja mladih na ovim prostorima pomerio ka osnaživanju mladih putem društvenog obrazovanja (eng. a još manje se radilo na izgradnji društva i integraciji mladih u trenutna dešavanja.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje CENTAR zA OmLADINSKI RAD I OBRAzOVANJE mLADIh ISIdora ISakov. Svaka osoba ima prava na potpun emotivni. a ne onakvim kakve bi mogle postati. Centar za oMladInSkI rad. kao deo koncepta učenja tokom celog života. Ovom problemu mladih prišlo se sa možda najperspektivnije strane – osnažiti mlade da sami urade nešto za sebe. s tim da je osnovno ovde ostati optimističan prema razvojnim potencijalima koje ima svaka mlada osoba. Univerzitetski kursevi su poslužili kao platforma za obnavljanje društvenog života u lokalnim zajednicama koji je bio pogođen postkonfliktnim stanjem u kojem su se našle sve bivše republike SFRJ u to vreme.

razvojne i ciljno orijentisane projekte. te lokalnim i međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama. identifikovanje. shvata. O AUTORU: Isidora Isakov je omladinska radnica i koordinatorka za obrazovanje u Centru za omladinski rad. Na osnovu našeg iskustva možemo da zaključimo da društveno obrazovanje sa svojim vrednostima te sama metodologija neformalnog obrazovanja umnogome doprinose kvalitetu naših programa. od predškolskog nivoa obrazovanja. centrima za rad sa mladima. te samim tim i deo formalno obrazovnog sistema u našoj državi. te analitički i profesionalan pristup primeni omladinskog rada.org) jeste nevladina organizacija koja je aktivna na prostorima Vojvodine od 2001. mlada osoba se upućuje na ostale učesnike društva. • Sistematski monitoring. pa samim tim i razvojnih potreba drugih. predavanja proisteklih iz interesa i potreba mladih ljudi u određenim zajednicama. veštine i promovišući stavove u sledećim specifičnim zadacima: • Planiranje i pravljenje programa obrazovnog rada sa mladima. kako svoj položaj u odnosu na problematiku tako i ostalih uključenih. Misija Centra za omladinski rad jeste razvoj. • Didaktičko konceptualizovanje i planiranje obrazovnih programa. jednakost – potrebno je izgraditi odnos koji se bazira ne jednakosti. zdrav razum – osećanja u radu sa mladima jesu bitna. Mlada osoba sama definiše problem i njegov kontekst i time kreira ličnu vezu sa obrazovnim programom. koordinatorka je programa Omladinski fond za podršku projektima koje vode mladi. Tokom rada mlada osoba iskustveno prolazi kroz sadržaj. • Usvajanje brojnih socijalnih veština. sprovođenje i promovisanje omladinskog rada i politike za mlade sa ciljem poboljšanja položaja mladih u društvu. sloboda izbora – pored odgovornosti omladinskih radnika/ca da mladoj osobi pruže podršku. što podrazumeva: – sprovođenje i razvoj programa osnovnih studija za obrazovanje omladinskih radnika/ca „Razvojni rad sa mladima u zajednici“. • Istraživanje. • Usvajanje teoretskih znanja kroz praksu. Po završetku studija studenti/kinje biće obučeni/ e da rade sa mladim ljudima i grupama u zajednici koristeći znanje. 1 0 / DECEMBAR 007 1 . mlada osoba mora imati slobodu da izabere da li će tu podršku prihvatiti ili ne. planiranje i primena različitih kulturnih. • Vođenje većih i manjih grupa kroz razne konceptualizovane. Ono što svakako dobijamo jednim ovako koncipiranim obrazovnim programom jeste njegova veza sa realnošću u kojoj se mlada osoba nalazi. • Savetovanje. Jedan od strateških pravaca razvoja organizacije je i prepoznavanje. • Trening i obrazovanje omladinskih lidera i omladinskih radnika/ca u zajednici. te celo iskustvo deluje spontano i nenametljivo. aktivno uključivanje u proces podizanja samosvesti i prihvatanja sopstvenih potreba i potreba drugih aktera u zajednici. te na taj način u saradnji sa njima podstiče razvoj zajednice u kojoj živi. – saradnja sa obrazovnim institucijama u zemlji i inostranstvu. stiče realno primenjivo znanje i veštine. te su samim tim već motivisani za učestvovanje u „promeni“. uključio i Univerzitet „Braća Karić“. Svoje programe realizuje u Subotici. Jenčeping Univerzitet (Švedska). posmatranje i delovanje u skladu sa rezultatima razvojnih procesa u okviru ciljnih grupa. koji će biti osposobljeni/e za rad u obrazovnim institucijama kao i neformalnim okruženjima. • Supervizija praktičara omladinskog rada u zajednici. pored Univerziteta Jenčeping i NVO Centra za omladinski rad. priznavanje i razvoj obrazovnih programa. pa samim tim i ostvarenim rezultatima. • Razvijanje saradnje i podrške nezavisnim rešenjima zajedno sa mladima. smeštaja za decu bez roditeljskog staranja. razlikuje delove promene koji zavise od nje same i od drugih. Ovo ostvarujemo kroz edukativne programe usmerene na lični i socijalni razvoj mladih. ali je potrebno zadržati i objektivnost. Novom Sadu i Kikindi. Srbobranu i Bačkoj Topoli. a sa svrhom obrazovanja profesionalnih omladinskih radnika/ca. Prvenstveno. prateći potrebe učesnika/ ca. na britanskom modelu obrazovanja za omladinske radnike/ ce. odnosno podrška mora biti tako ponuđena da mlada osoba može da odluči o njenom prihvatanju. aktivnosti tokom jedne obrazovne radionice smenjuju se na prirodan način.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje da imaju širok izbor mogućih teorija i metoda za rad. uglavnom. omladinskim klubovima. a sve sa ciljem zadovoljavanja sopstvenih razvojnih potreba. Program studija se sprovodi u potpunosti putem neformalne metodologije obrazovanja. – promovisanje. Osnovni cilj ovog programa jeste da omogući studentima/kinjama sticanje zvanja profesionalnih omladinskih radnika/ca u zajednici. prenositi informacije moguće je jedino ukoliko je dobijena dozvola od mlade osobe. • Sprovođenje socioloških i razvojnih istraživanja. umetničkih. • Upravljanje strukturama unutar omladinskog rada u zajednici. od ove godine su kursevi postali deo trogodišnjeg visokoobrazovnog programa pod nazivom „Razvojni rad sa mladima u zajednici“. odnosno da odnos ne podrazumeva da je u njemu neko „vođa“ a neko „vođeni“. OSNOVNE STUDIJE „RAzVOJNI RAD SA mLADImA U zAJEDNICI“ Obrazovanje za omladinskog radnika/cu na prostoru Vojvodine počelo je putem univerzitetskih kurseva „Liderstvo i razvojni omladinski rad u zajednici“. sportskih i obrazovnih programa i projekata u skladu sa potrebama mladih ljudi u određenom društvenom okruženju). – sprovođenje i razvoj neformalno obrazovnih programa sa osnovnim ciljem ličnog i socijalnog razvoja mladih. promovisanje sistema vrednosti baziranih na direktnom radu sa mladim ljudima. a u čije se sprovođenje. • Iniciranje primene obrazovnih programa sa preventivnim uticajem na mlade ljude (održavanje različitih foruma. sistemskog i profesionalnog rada sa mladima u cilju razvoja zajednice. atmosfera u kojoj radimo je takva da mladi dolaze zato što žele. godine u oblasti planiranog. 6. • Razvijanje ličnih kapaciteta potrebnih za građenje profesionalnog stava u omladinskom radu. koje je bazirano na stečenom znanju i veštinama. sveobuhvatnog. 8. Fakultet za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“. Studenti su po završetku kursa dobijali sertifikat koji je nosio po 30 ECTS. Iako je omladinski radnik/ca svestan/sna svojih odgovornosti i ima pripremljen plan. CENTAR zA OmLADINSKI RAD (vojvodina@forumsyd. koristeći se i vrednostima društvenog obrazovanja. S obzirom na to da je naša namera bila da ovi kursevi postanu priznati i prepoznatljivi. reagovanje na prepoznatu potrebu mladih ljudi u određenom društvenom okruženju. škola. Program se bazira. Doskoro je vodila A nivo kursa “Liderstvo i razvojni omladinski rad u zajednici”. te preuzima odgovornost za sprovođenje te promene. Kako se ceo proces učenja nalazi u realnom konceptu i praktički je primenjiv. kao i kroz njihovo aktivno učešće u zajednici. 9. poznatijih kao A i B nivo. poverljivost – mladi imaju vlasništvo nad svojim problemima. • Preuzimanje odgovornosti za lično delovanje. 7. a akreditaciju je omogućila Škola za obrazovanje i komunikaciju. prepoznavanje i priznavanje profesije omladinski radnik/ca. zato što nemaju problem da iskažu svoje mišljenje i pitanje. a pojedine aktivnosti u Bačkoj Palanci.

Kroz virtuelnu i fizičku interakciju. Prednosti ovih seminara je što ne morate ići u zemlju gde je seminar i samim tim imate veći izbor.000 liderskih pozicija. bar na prvi pogled. upravljanje ljudima. LEARNING NETwORKS Nadovezuju se na prethodnu temu i vebinare kao spoj tehnologije u učenja. Mladi kod nas su posebno uskraćeni za ovo iskustvo i usled naše prošlosti i ekonomsko-političke situacije. U AIESEC-u smo isto prepoznali vrednost seminara i konferencija ne samo kao načina učenja nego i kao jedan od načina za širenje mreže kontakata i upoznavanja novih ljudi koji imaju slična interesovanja. ipak ovo je jedan vid učenja koji je jako dragocen. AIESEC je najveća studentska organizacija na svetu. da se ne bojite izazova i dr.000 pisama na forumima u toku jednog meseca. kao što je webinar (prim. Po završetku školovanja mnogi ljudi shvate da imaju samo teorijsku osnovu i da je praksa. psihologije i još mnogih drugih oblasti. a uspeh ostvaruju samo najbolji. Konferencije omogućavaju vežbe liderstva.100 univerziteta u 100 zemalja. veštine i unapređenu viziju koju im je AIESEC pružio da bi postali nosioci pozitivnih promena. learning networks i sl. održivost.) rešenja za određeni problem. Kako steći konkuretno znanje koje neće biti samo teorijsko. Prisustvom na preko 1. Naša mreža funkcioniše preko AIESEC. budžetiranje/računovodstvo. AIESEC ima inovativan pristup razvjanju mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju ličnih mreža i istražujući njihovo usmerenje i ambicije za budućnost. iako mnogi žele da ih steknu? Jedan od načina je da se učlane u neku studentsku organizaciju kao što je AIESEC.net-a. AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo.  Corporate social responsibility. preduzetništvo. U AIESEC-u sve što radimo.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje OD TEORETIČARA DO pRAKTIČARA – NOVI NAČINI UČENJA – Bojan kočIš. Kroz menadžment preko 600 kancelarija na lokalnom. javni nastupi i prezentovanje. radimo kroz timove. RAD U TImU Timsko iskustvo je neprocenjivo za svakog potencijalno zaposlenog i svakako je plus ako poslodavac zna da je ta osoba bila u nekom timu i da zna kako se treba ponašati. delegiranje odgovornosti i slično. Neke od veština koje ćete steći radom u timu jesu prodaja i marketing. STRUČNA pRAKSA Ona je jedno od svakako najvrednijih iskustava (i najcenjenijih). nacionalnom i međunarodnom nivou. a i usled nekih shvatanja koja su ostala od starijih generacija. gde vladaju surovi uslovi. aIeSeC. Neki univerziteti prepoznaju vrednost vebinara i čak postoje besplatni vebinari npr. tj. pROJEKTI (ISKUSTVO VODEćEG pOLOŽAJA) Često se u velikim kompanijama formiraju timovi koji će raditi na određenom projektu ili rešiti određeni problem. bilo da organizujemo projekat na lokalnom nivou bilo da organizujemo internacionalne konferencije na koju će doći 500 ljudi iz 100 zemalja sveta.000 dokumenata. a koji ne. rad na projektima.400 aktivnih zajednica (communities). na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). 10. odnosi sa javnošću. znanje i mreže kontakata u okviru interesnih tema. learning networks omogućavaju ljudima različitih interesovanja da zajedno razvijaju svoje veštine. Imamo priliku da u kratkom vremenskom periodu saznamo iskustva drugih ljudi i upoznamo se sa novim tehnologijama i znanjima iz oblasti koje nas interesuju. novI Sad U današnjem svetu sve je veći problem naći posao i učiniti sebe primamljivijim na tržištu rada. onlajn seminare koje možete pratiti putem internet veze i računara. Mora da bude spreman da odgovori na izazove koji se pred njega postave kao što su pronalaženje 1 0 / DECEMBAR 007 17 . HIV/AIDS. organizujemo više od 350 konferencija. strateško planiranje. Kako steći sva ta znanja koja su često nedostupna. Ovime naši članovi stiču praktično iskustvo. tj. kojih ima doslovno na hiljade iz svih oblasti. U današnje vreme 99% radnih mesta podrazumeva rad u nekom timu bilo da on broji svega nekoliko ljudi. vođenje projekta. Kada spojimo tehnologiju i seminare. Polako već postaje teško razlučiti koji seminari su stvarno korisni. Kako bi postigli ovaj cilj. ljudskih resursa.000 liderskih mogućnosti našim članovima svake godine. dobijemo vebinare (webinare). vebinari (webinari) 1. seminari (konferencije). pružamo preko 4. Naši nekadašnji članovi su lideri u ovim organizacijama i u svom okruženju – koristeći iskustvo. 250. ured. to je najveća i najaktivnija postavljena OpenACS 3 platforma na svetu. naše onlajn platforme za saradnju i komuniciranje. upravljanje projektima. na AIESEC kao na način da podrže razvoj mladih i pristupe mladim talentima iz celog sveta. mi obezbeđujemo našim članovima svake godine preko 5. bilo da se radi o timu koji broji više desetina ljudi. ljudski resursi. Naše partnerske organizacije. takođe troškovi su mnogo niži pošto nema troškova smeštaja. pa još uvek ne shvatamo u potpunosti važnost ovog  Open Architecture Community System. Sa preko 1. finansija. njihov budući posao drugačiji i da zahteva znanja koja oni nisu naučili za vreme redovnog školovanja. kakvi problemi mogu nastati i kako ih rešiti. Vođa tog tima mora da ima znanja koja se tiču menadžmenta. Jedan od načina za sticanje iskustava i znanja koja ne pišu u knjigama jesu rad u timu. te se koriste u izvornom obliku. stručna praksa.000 mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu i više od 5. raznovrsne treninge i razvijanje mreže kontakata. KONfERENCIJE (SEmINARI) Sve popularniji i zastupljeniji vid učenja odvija se putem konferencija (seminara). gledaju  Informacione i komunikacione tehnologije unele su u praksu upotrebu mnogih engleskih reči i izraza koje nemaju adekvatan prevod na srpski jezik. kao i menadžerske i liderske veštine. Praksa u stranoj zemlji može mnogo toga da kaže o vama i vašim sposobnostima: da ste osoba koja je spremna za izazove i nove situacije da ste spremni da se konstantno usavršavate. Primeri tema su CSR 2. jedno je od pitanja sa kojima se susreću mnogi mladi danas. Na globalnom nivou organizujemo preko 350 konferencija godišnje za edukaciju i razvoj našeg članstva.

Evropskom savetu u Barseloni (2001). Menadžmet – prakse u oblastima administracije. informacionih tehnologija i obrazovanja. Samo oni koji budu videli važnost i prednosti ovih znanja mogu očekivati da se i dalje razvijaju i pronađu svoj poziv i zadovoljstvo u onome što rade. Poslednja decenija u Evropi obeležena je brojnim naporima Evropske unije za stvaranje uslova za uspešan razvoj evropskih programa za obrazovanje i usavršavanje. Interesovanja i oblasti u kojima bi želeo da se stručno usavršava su IT tehnologije.. finansija.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje vida znanja. nitii verskom. Obrazovanje i usavršavanje uopšte. kulturnog razumevanja i savetovanja u oblasti obrazovanja. a sve u cilju postizanja strateškog cilja koji je Evropski savet postavio za Evropsku uniju – da postane najdinamičnija svetska ekonomija zasnovana na znanju. novoSadSkI HuManItarnI Centar. U AIESEC-u radi kao potpredsednik za Komunikacije lokalne kancelarije Novi Sad. razvoja poslovanja. softvera. društvenog razvoja. Upravo u tom periodu počinje razvoj neformalnog obrazovanja koje se odvija van formalnog obrazovanja. danas se smatraju uslovom opstanka i razvoja modernih društava. PR (Public Relations) i HR (Human Resources). novI Sad AIESEC Šta je AIESEC? AIESEC je globalna. 1. polako ponestaju. nezavisna i neprofitna organizacija vođena od strane studenata i diplomaca institucija visokog obrazovanja koji su zainteresovani za globalne teme. Naš uticaj Naša međunarodna platforma omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi postali lideri i imali pozitivan uticaj na društvo. Praksa je najintezivnije „iskustvo učenja” koje pružamo i ona povezuje našu globalnu mrežu. Još uvek smo ograničeni što se tiče nekih mogućnosti i šansi za usavršavanje ali nam se polako i ta vrata otvaraju tako da izgovori. etničkom i socijalnom poreklu. Srbija O NEfORmALNOm OBRAzOVANJU. Te potrebe formalno obrazovanje ne uspeva da prati u potpunosti.org. kao njegova dopuna ali ne i kao suprotnost.455 E-mail: office@aiesec. psihologiji i sociologiji koja zahtevaju nova rešenja. Način na koji radimo AIESEC omogućava svojim članovima integrisano razvojno iskustvo koje se sastoji od liderskih mogućnosti. nacionalnom.yu 1 0 / DECEMBAR 007 1 . Informacione tehnologije – prakse vezane za upravljanje i razvoj u oblastima veba (web-a). društvene inkluzije i ličnog razvoja. apolitična. marketinga. Kopenhaškoj deklaraciji (2002). AIESEC ne deskriminiše na rasnoj osnovi.Edukacija – prakse se odnose na promociju i razvoj programa predavanja. liderstvo i menadžment. stručnih praksi u inostranstvu. Studenti u državama Zapadne Evrope mnogo su mobilniji i već su navikli da nije neobično da počnete neki fakultet u jednoj zemlji. Upravo se u Kopenhaškoj deklaraciji navodi da su strategije za doživotno učenje i mobilnost od ključnog značaja za promovisanje zapošljivosti. O AUTORU: Bojan Kočiš je student treće godine ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu.11. aktivnog građanstva. Usled brzih socijalnih i ekonomskih promena i razvoja nauke i tehnologije 60-ih i 70-ih godina XX veka javljaju se nove potrebe i postavljaju nova pitanja obrazovanju. Naglašava se takođe i nezamenljiva uloga socijalnih partnera u razvoju. religiji. koji se očituju u Bolonjskoj deklaraciji (1999). veroispovesti. završite ga u drugoj i odete na praksu u trećoj. Ove prakse obuhvataju i različite tipove inženjeringa.. 3. upravljanja projekata. prema boji kože. rad sa decom. SmANJENJE SIROmAŠTVA KROz NEfORmALNO OBRAzOVANJE Branka kreSoja. mreža i baza podataka. a posebno obrazovanje odraslih. internet poslovanje i dizajn veb (web) aplikacija. 4. 2. Uloga formalnog obrazovanja se time ne smanjuje. U slobodno vreme se bavi planinskim biciklizmom. istraživanja tržišta. Ono u delu nevladinog sektora koji se najviše bavi neformalnim obrazovanjem dobija kreativnog i fleksibilnog partnera. Svake godine preko 4. kao i učešca i učenja kroz globalno okruženje koje pružamo. Naprotiv. zaštitu životne sredine i širok spektar tema u oblasti razvoja društva i društvenih zajednica.000 naših članova ima izazovnu šansu da ode na stručnu praksu i živi i radi u stranoj zemlji na praksama iz oblasti menadžmenta. polu. Lisabonskom Evropskom savetu (2000). smer Poslovni informacioni sistemi. Kontakt AIESEC Srbije Ekonomski fakultet Kamenička 6 11000 Beograd. računovodstva. Društveni razvoj – prakse u oblastima vezanim za nevladine organizacije koje obuhvataju ljudska prava. a i vreme da se uključimo u trku za znanjem. Naša vizija Mir i ispunjenje ljudskog potencijala. seksualnoj orijentaciji.2621. da budu pravi profesionalci. Možemo da zaključimo da će jedino osoba koja ima sva prethodno navedena iskustva i znanja ili bar većinu njih imati istinsku šansu za uspeh na profesionalnom planu. vrednovanju i priznavanju stručnih kvalifikacija i kompetencija na svim nivoima. Telefon/fax: +381.

(„Kopenhaška deklaracija“) 2. NSHC se bavi neformalnim obrazovanjem kao najracionalnijim i najefikasnijim rešenjem za siromaštvo i nezaposlenost u našem društvu. Isto tako. i 30. prioritet u biranju načina podrške zauzelo je obrazovanje. izbeglica i raseljenih lica i Roma edukovano je u oblasti preduzetništva. uključivanje dece u redovan školski sistem. te otud potreba da se ono na početku i odredi. Vlada Republike Srbije. kako da upravljaju preduzećem itd. ravnopravnost. stari. društvena uključenost. izbeglice i raseljena lica. Posebna pažnja posvećivana je programima neformalnog obrazovanja koji su okrenuti ugroženim i marginalizovanim grupama kao što su nezaposleni. kako da napišu poslovni plan. zagovaranja i lobiranja i dr. kao i rad sa romskom decom. godine počinje sa realizacijom posebnog programa za obrazovanje odraslih i otvara NS Telecentar kao deo mreže Telecentara. Po nama. Škola engleskog jezika. ali i ciljeve učenja“. Od 2000. aktivnosti kojima se najviše bavimo su opismenjavanje.  Više od 200 volontera edukovano je za kućnu negu i pomoć u kući za starija lica. 11. nedovoljno je poznato šta je u stvari neformalno obrazovanje. dobrovoljnost. (2003): Neformalno obrazovanje – nevidljiva snaga društva. godine. a najveći rizik siromaštva imaju lica sa nezavršenom osnovnom školom. E. NSHC 2005. g. samohranih roditelja i ostalih građana edukovano je iz oblasti računara. engleskog jezika i životnih veština. Škola životnih veština i Škola preduzetništva.Novosadski Telecentar. prati najbolje svetske prakse u podučavanju i učenju. fleksibilnost programa ali sa jasnim okvirom i programom. Princip demokratičnosti u obrazovanju treba da im garantuje jednak pristup ako ne formalnom ono bar neformalnom obrazovanju unutar trećeg sektora. Romi. U okviru NS Telecentra razvijeni su Škola računara. i razvija i sprovodi programe obuke u skladu sa potrebama tržišta rada. Isto tako. po pitanju poboljšanja evropske saradnje u stručnom obrazovanju i usavršavanju. koja ima za svrhu da zadovolji potrebe korisnika. 0 0 / DECEMBAR 007 1 . ono je najjeftiniji. Neformalno obrazovanje je obrazovanje koje traje celog života. marginalizovanih društvenih grupa. usvaja najviše standarde u obrazovanju. izbeglica i raseljenih lica. Beograd 3. ono ipak nema adekvatno društveno priznanje. I još jednom – po nama. UNESCO (1972) Learning to Be (prepared by Faure. nosioci neformalnog obrazovanja su uglavnom nevladine organizacije. Paris: UNESCO. siromašni. Reference: 1. održana u Kopenhagenu 29. godine NSHC se aktivno bavi i promocijom i razvojem preduzetništva.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje Nekoliko osnovnih koncepata na kojima je neformalno obrazovanje zasnovano jesu: davanje jednakih mogućnosti svima. Deklaracija Evropskih ministara za stručno obrazovanje i usavršavanje i Evropske komisije. a kad je u pitanju obrazovanje. U toku dvomesečnih ciklusa edukacije (u trajanju od 90 sati) polaznici mogu da nauče kako da osnuju radnju ili sopstveno malo ili srednje preduzeće. Niko do nevladin sektor nema tako razvijen osećaj potrebe da se protiv siromaštva treba boriti. istraživanju i programima koji se bave neformalnim obrazovanjem. izlaz iz siromaštva jeste obrazovanje na svim nivoima i u toku celog života pojedinca. mladih i odraslih:  Više od 1000 romske dece i omladine edukovano je kroz programe NSHC-a. Ova veza posebno je isticana u Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji. odnosno proces celoživotnog učenja i ličnog usavršavanja.2002. van formalnog sistema. posebno kroz programe edukacije građana za osnivanje i vođenje sopstvenog malog ili srednjeg preduzeća. godine NSHC kontinuirano sprovodi različite projekte podrške Romima. projektnog menadžmenta. Od 2001. 4. Od 2000.  2100 pripadnika marginalizovanih grupa u Vojvodini prošlo je program edukacije edukatora o HIV-u i AIDS-u. obrazovanje bilo skupo. Takođe. Vodi treninge životnih veština. ODGOVOR NShC-A Od svog osnivanja 1998. ugroženi i siromašni ljudi imaju pravo na obrazovanje pre svih. Misija Telecentra je da promoviše celoživotno učenje kao razvojnu priliku za sve građane. podrška u školovanju i zdravstvena edukacija. podstiče društveno uključivanje marginalizovanih grupa u proces celoživotnog učenja. obespravljeni i dr. prikupljanja sredstava. 2003. Više od 700 nezaposlenih lica. Uloga nevladinog sektora u borbi protiv siromaštva jedinstvena je i nezamenljiva. u kojoj se takođe navodi i to kako je u reformi obrazovanja neformalno obrazovanje neophodno uključiti kao značajnu podršku obrazovnim programima. SIROmAŠTVO I OBRAzOVANJE Veza između siromaštva i obrazovanja takođe je poznata: udeo siromaštva opada sa nivoom obrazovanja. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji. UNESCO 1972.  Više od 700 radno sposobnih nezaposlenih lica. Izlaz iz siromaštva jeste obrazovanje na svim nivoima i u toku celog života pojedinca. godine kroz različite programe neformalnog obrazovanja edukovano je preko 6000 osoba – dece. U svetu. pored neposrednog socijalno-psihološkog i direktnog rada na pomoći ugroženima. et al). ono je veoma značajno kada je u pitanju obrazovanje odraslih. Roma. Marija et al. Grupa “Hajde da…”. smatramo ma koliko Bez obzira na to što je tradicija neformalnog obrazovanja u našoj zemlji duga (posebno kada je u pitanju obrazovanje odraslih). Marjanović. NS Telecentar je međunarodno priznat ECDL Test centar i kod nas naši polaznici mogu da steknu međunarodno priznate ECDL sertifikate za pokazano znanje u korišćenju personalnog računara. pa i kod nas. zatim finansijski i knjigovodstveno vode preduzeće. Razvijala je i vodila program celoživotnog učenja NSHC-a . O AUTORU: Branka Kresoja je koordinatorka u Novosadskom humanitarnom centru s višegodišnjim iskustvom u upravljanju projektima.  Više od 300 predstavnika vladinih i nevladinih institucija i organizacija edukovano je iz oblasti pisanja predloga projekta. najefikasniji način za borbu protiv siromaštva. definiše neformalno obrazovanje kao „organizovanu edukativnu aktivnost.  1270 pripadnika marginalizovanih grupa u Vojvodini prošlo je program edukacije o reproduktivnom zdravlju. godine u programima Novosadskog humanitarnog centra (NSHC). siromašnih.

Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje pRImER pRImENE KONCEpTA CELOŽIVOTNOG UČENJA U pRAKSI Branka kreSoja. 6) ECDL modul 6: Prezentacije. Škola engleskog jezika. U okviru evropskog konteksta ovaj projekat se može shvatiti kao refleksija eEurope ideja. kabinet raspolaže sa 12 računara za polaznike. Cilj NS Telecentra jeste omogućavanje i približavanje koncepta celoživotnog učenja ugroženim i marginalizovanim kategorijama stanovništva kao što su izbegla i raseljena lica. Misija Telecentra je promovisanje. „Koji god posao da radiš.. razvijanje i pružanje usluga koje  0 / DECEMBAR 007  . a zbog velikog interesovanja polaznika u toku je otvaranje još jednog kabineta za nastavu. Preko 600 polaznika je pohađalo našu Školu. u okviru Novosadskog humanitarnog centra pokrenut je poseban program NS Telecentar – program celoživotnog učenja. nesposobnost rada u timu ili grupi. istraživanje. čitanja. godine postane najkompetitivnija ekonomija. ECDL sertifikat će. NS Telecentar je otvoren i za sve ostale građane koji žele da usavršavaju i usvajaju nova znanja i veštine. podržavanje. odnosno „društvu znanja“. kabinetima opremljenim za informatiku i engleski jezik i salama za edukaciju. Škola ima dva kabineta i do sada je kroz nju edukovano preko 300 polaznika. a da i ne primetiš. CTC Net. životnih veština i preduzetništva. 2.  nedostatak kreativnog mišljenja i rešavanja problema. članovima i partnerima u usvajanju najviših standarda informatičkog društva. godine. između ostalog. rečnika. Commonwealth of Learning. radi ga dobro. Romi.“ Martin Luter King Kako bi otkrila koje to kompetencije najviše nedostaju ljudima koji traže posao. novI Sad Kao odgovor na siromaštvo sa kojim se naše društvo suočava. koji su razvijeni širom sveta uz podršku UNESCO. Polaznici kod nas mogu da nauče sve što im je potrebno za rad na personalnom računaru. 2) ECDL modul 2: Upotreba kompjutera i upravljanje dokumentima. Ona s vremena na vreme dođe po neki savet tako da znamo da je veoma zadovoljna svojim radom”. Škola preduzetništva. a novih sedam modula iz veb (web) dizajna našim polaznicim biće dostupno narednog meseca. USAID. Predavači su sertifikovani ECDL predavači/ispitivači. Da biste u današnje vreme našli i zadržali posao ili otpočeli sopstveni. evidentno je da savremeni uslovi poslovanja daju prednost onim pojedincima koji ne prekidaju svoje školovanje po okončanju formalnog obrazovanja. Jedna naša polaznica je nakon dobijanja ECDL sertifikata otvorila agenciju za usluge kucanja diplomskih. literature. Tim od 19 ljudi učestvuje u realizaciji edukacija i treninga NS Telecentra. ŠKOLA RAČUNARA Škola računara NS Telecentra razvijena je po evropskim standardima. BiH i Makedoniji od 2003. 80 polaznika je steklo ECDL sertifikate a preko 100 njih je u procesu sertifikacije. audio i video materijala. Sa preko 4 miliona učesnika. ŠTA JE ECDL? European Computer Driving Licence – ECDL ili Evropska kompjuterska dozvola The European Computer Driving Licence (ECDL) međunarodno je priznat sertifikat koji se dobija za pokazano znanje u korišćenju personalnog računara. već nastavljaju svoje obrazovanje tokom čitavog života. ECDL sertifikat je potreban kako početnicima u svetu računara tako i naprednim korisnicima. nezaposleni. Kursevi su prilagođeni poznavanju engleskog jezi- Vizija Telecentra je postati centar celoživotnog učenja za sve građane lokalne zajednice i pristupna tačka u mreži partnerskih organizacija i pojedinaca.  problemi u međuljudskim odnosima. World Bank. NS TELECENTAR NS Telecentar je centar za celoživotno učenje. Škola računara. ECDL je najveći svetski sertifikat za korisnike kompjuterskih veština. potrebno je da pored redovnog obrazovanja koje ste stekli. 4. sa ciljem razvoja kompetencija potrebnih za aktivno učestvovanje u novoj ekonomiji. 5) ECDL modul 5: Baze podataka. maturskih i ostalih radova za firme i pojedince. koji je razvijen i odvija se u Srbiji. Međunarodna organizacija rada sprovela je istraživanje među poslodavcima. značajno povećati vaše šanse za zaposlenje. Hrvatskoj. za pokazano znanje u korišćenju personalnog računara. U okviru NS Telecentra razvijeni su: 1. pisanja i računanja. posedujete i osnovna znanja iz informatike. stranih jezika. novoSadSkI HuManItarnI Centar. 7) ECDL modul 7: Informacije i komunikacije. I iz rezultata navedenog istraživanja. Ovaj regionalni projekat je razvijen u okviru istočnoevropske mreže za pomoć izbeglicama (South East European – Refugee Assistance Network SEE-RAN) u saradnji sa nevladinim organizacijama i mrežom radio stanica.. Škola životnih veština. odličnim predavačima. 3. 3) ECDL modul 3: Obrada teksta. osobe sa invaliditetom. itd. koje su proistekle iz ciljeva Evropske unije da Evropa do 2010. ECDL je međunarodno priznata kvalifikacija koja otvara vrata kod svih poslodavaca koji zahtevaju poznavanje rada na računarima. Kao najčešći nedostaci navedene su sledeće slabosti:  nedostatak sposobosti učenja. NS Telecentar je međunarodno priznat ECDL Test centar i kod nas naši polaznici mogu da steknu međunarodno priznate ECDL sertifikate „Dosta ljudi ne zna šta je to ECDL sertifikat i koliko vredi. sa nastavom organizovanom po evropskim standardima. ECDL je je priznat u više od 140 zemalja i preveden je na 32 svetska jezika. “Ovde učiš. 4) ECDL modul 4: Tabelarne kalkulacije – Excel. Ovo su osnovna znanja neophodna za snalaženje u svetu nove ekonomije.  nedostatak samostalnosti i organizovanosti u upravljanju vlastitim radom.  nesposobnost aktivnog slušanja i usmene komunikacije. NS Telecentar je deo regionalnog projekta “Mreža Telecentara”. Projekat je pokrenut na osnovu rezultata istraživanja i studija koje su ispitivale slične projekte. Moduli su razvijeni po ECDL programu: 1) ECDL modul 1: Koncepti informatičkih tehnologija.” Polaznica kurseva Škole računara U okviru naše škole računara razvijeno je sedam modula. Predavač NS Telecentra ŠKOLA ENGLESKOG JEzIKA Školu engleskog jezika sprovodi tim diplomiranih profesora engleskog jezika uz korišćenje najsavremenijih nastavnih metoda. pomažu korisnicima.  nedostatak osnovne kompjuterske pismenosti. omogućiti kvalitetniji rad i uštedu vremena pri radu na računaru i biti kvalitetna osnova za dalje usavršavanje u specijaliziranim informatičkim znanjima i veštinama.

Životne ili socijalne veštine nisu vezane za specifičan posao. Osnove projektnog menadžmenta. Nikada se nije desilo da više ljudi govori strani jezik nego svoj. Upravljanje preduzećem. 5. Pre početka kursa proverava se znanje engleskog jezika polaznika i na osnovu postignutih rezultata pruža se prilika za pohađanje jednog od naših kurseva. otkrivanje i izbor poslova koji odgovaraju sposobnostima i potencijalima. a neki od njih su sada veoma uspešni preduzetnici. Trening upravljanja vlastitim resursima. sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti.“ Polaznica Škole preduzetništva Zašto su važna preduzetnička znanja i veštine?  Kao preduzetnik. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja: razvija kreativnost. što je najvažnije. Penezić Najvažnije osobine uspešnog preduzetnika jesu: samopostignuće. na koji način i kada. dinamičnost. Učenje učenja. inovativnost)  Ličnu snagu za neprestano učenje i usavršavanje i prilagođavanje promenama. pospešuje rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe. možete da birate čime ćete se baviti. Knjigovodstvo i finansijska administracija. veština i sposobnosti. samostalnost.  Preduzetnička znanja i veštine možete primeniti u svim oblastima života. Veštine prezentacije. One se primenjuju u svim radnim okruženjima i mogu se lako prenositi iz jedne oblasti ljudskog rada na druge. Engleski jezik se govori na svim kontinentima. vizija. reklamiranje i odnosi sa javnošću. Asertivni trening. Sa znanjem engleskog jezika povećavate svoje mogućnosti za zaposlenje kao i mogućnosti napredovanja u poslu. ali i oni koji su nezaposleni osećaju se puno bolje nakon završenog kursa. napredovanje i prilagođavanje promenama. ŠKOLA pREDUzETNIŠTVA U Školi preduzetništva NS Telecentra polaznici stiču osnovna znanja potrebna za pokretanje i razvoj sopstvenog preduzeća. Kroz Školu preduzetništva stiču se:  Razvoj ljudskog potencijala kroz obrazovnje iz oblasti preduzetništva ključni je element zapošljavanja i ekonomskog razvoja u celom svetu. 7. a treneri su uglavnom psiholozi sa velikim iskustvom u osmišljavanju i realizaciji treninga. One olakšavaju snalaženje u savremenom svetu poslova. grade svoje samopouzdanje. 6. usmerena na pokretanje. Poslovne veštine. 3. Program Škole preduzetništva sastoji se iz sedam oblasti (modula): 1. jer na ovaj način proširuju svoje mogućnosti za zaposlenje i. 7. Naša Škola preduzetništva namenjena je onima koji žele da započnu sopstveni posao ali i onima koji žele da razviju i prošire već započeti posao. Kao ideja staro ŠKOLA ŽIVOTNIh VEŠTINA Škola životnih veština NS Telecentra organizuje se u vidu jednodnevnih treninga. Planiranje karijere. Oko 80% informacija u elektronskom obliku je na engleskom jeziku. ne bi se toliko čudili.“ Mikelanđelo Životne ili socijalne veštine su sposobnosti prilagođavanja i pozitivnog ponašanja koje omogućuju osobama da se uspešno nose sa zahtevima i izazovima koje pred njih postavlja život svakoga dana. prihvatanje rizika. Pisana komunikacija i pisanje CV-a.“ Dostojevski „Oni polaznici koji dolaze zbog potreba posla imaju direktnu korist od naučenog. U Telecentru možete pohađati sve nivoe engleskog jezika od početnog do naprednog. Ono Vam omogućava brže i lakše dolaženje do informacija i korišćenje moderne tehnologije i time otvara mnoge nove mogućnosti. inovativnost. a drugu ne? Da li su osobine uspešnih preduzetnika urođene ili se mogu naučiti? „Preduzetništvo je delatnost preduzetnika. „Svako ko razmišlja o započinjanju sopstvenog posla. kreativnost. „Preduzeti novi korak. Preduzetnistvo obuhvata zbir znanja.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje ka pre upisa u školu. planiranje i razvoj sopstvene karijere. 2.“ Profesor engleskog jezika  Osnovna znanja iz oblasti preduzetništva koja će polaznicima pomoći u snalaženju u promenama u društvu (što zahteva hrabrost. sistematično planiranje razvoja karijere. kao i lične veštine i sposobnosti potrebne za učenje. Definicija Svetske zdravstene organizacije je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. 5. upravljanje vremenom i dr. Biznis plan. organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća. 3. Ko može biti preduzetnik? Šta neku osobu čini preduzetnikom. usmenu i pisanu komunikaciju. Do sada je našu Školu završilo preko 600 polaznika. Marketing. U okviru Škole životnih veština razvijeni su sledeći programi: 1. izgovoriti novu reč – to je ono čega se ljudi najviše plaše. 6. 4. 2... Kako započeti sopstveni posao. snalaženje u promenama i sposobnost prilagođavanja.“ Dr Nenad D. „Kada bi ljudi znali kolikim radom sam stekao svoju veštinu. 4. trebalo bi da prođe ovakvu školu. U svetu je tri puta više ljudi koji koriste engleski jezik od onih kojima je engleski maternji. Naši polaznici na ovim treninzima mogu da usvoje i usavrše neke osnovne veštine i znanja koji će obavljanje bilo kog posla učiniti uspešnijim.  0 / DECEMBAR 007  . Neka takva znanja i veštine odnose se na veštine komunikacije i prezentacije. Prepoznavanje i analiza vlastitih potencijala. već se nalaze u osnovi uspešnog obavljanja bilo kog posla. samopouzdanje.

učenija. da se snađemo u konfliktu. Kvalitet našeg života u velikoj meri zavisi od naše umešnosti da kažemo šta mislimo. drugog pola. osećanja i uverenja na direktan. diskusije. kao što su anksiozni poremećaji.). seksualne disfunkcije. Asertacija uključuje samopoštovanje jednako poštovanju prava druge osobe. Trening asertivnosti našao je svoju primenu u raznim preventivnim programima i modulima za razvoj socijalnih i specifičnih komunikacijskih veština različitih grupa korisnika. Prema Lange&Jakubowski. koliko smo zadovoljni svojom umešnošću da se snađemo u tim situacijama? Asertivnost je stil u komunukaciji koji možemo koristiti u svim nabrojanim situacijama. Asertivno ponašanje. za razliku od agresivnog. delinkvencija. Ono vodi efikasnijem zadovoljavanju želja i ostvarivanju ciljeva. Za asertivno izražavanje karakteristične su tzv. iskusnija. ja-poruke. mi komuniciramo sa drugim ljudima. pojačava kontrolu nad sobom u odnosu na kontrolu nad drugima. U pitanju je polustrukturisana procedura koja se najčešće sprovodi sa grupom polaznika. no može se raditi i individualno. Asertivna poruka izražava. susreti su organizovani po radioničarskom principu. U njihovom sprovođenju se stavlja akcenat na praktični rad (demonstracije. domaći zadaci itd. neslaganje ili pak da odbijemo nekoga. pošten (iskren) i adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje KAO SREDSTVO LIČNOG RAzVOJA I UNApREđENJA VEŠTINA KOmUNIKACIJE SA DRUGIm LJUDImA MIlena ćuk. da tražimo uslugu. bolesti zavisnosti. koja vodi u submisivno ponašanje iz uverenja da druga osoba ima veća prava jer je u ulozi moći. modeliranje. O ASERTIVNOSTI I OSTALIm STILOVImA U KOmUNIKACIJI Da bismo normalno funkcionisali u bilo kojoj oblasti života ili rada. ‘role play’ vežbe. Osnovna pozitivna promena vezana za asertivno ponašanje jeste to što se putem njega pojačava samopoštovanje koje je samousmereno (nije direktno vezano za druge ljude). koristi se ne samo u rehabilitaciji osoba sa mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja. asertivnost podrazumeva izražavanje misli. da izrazimo slaganje. igrice. Svakodnevno se nalazimo u različitim relacijama sa drugim ljudima i u različitim komunikacijskim situacijama. kritiku. kojima se drugima daje do znanja da je to o čemu  0 / DECEMBAR 007 7 . Kada se radi u grupi. ponižavanja ili degradiranja druge osobe. opisuje osobu i izrečena je bez dominiranja. novI Sad TRENING ASERTIVNOSTI O TRENINGU ASERTIVNOSTI Asertivni trening. Asertacija uključuje uvažavanje. No. proistekao iz teorijske orijentacije kognitivno-bihejvioralnih terapija. nacionalnosti ili rase. boljoj interakciji sa drugim ljudima kroz poštovanje njihovih asertivnih prava i razvijanje odgovornosti za svoje postupke. već i za unapređenje životnih veština svih onih osoba koje žele da rade na svom razvoju. da uputimo pohvalu. ali ne i snishodljivost. novoSadSkI HuManItarnI Centar. da pružimo informaciju.

Bazične procedure asertivnog treninga prilagođavaju se ciljnoj grupi treninga. Pasivnoagresivni stil. 35-54. 3. Asertivno (ili samopotvrđujuće) ponašanje se razlikuje i od pasivnog i od agresivnog ponašanja. New York. Bantam books. suprotstavljanje nadređenima ukoliko će to ugroziti naš položaj. terivanje’ našeg nastupa. 3) redukovanje postojećih kognitivnih i afektivnih prepreka na putu ka asertivnom ponašanju (iracionalnih uverenja. Kada se ponašamo pasivno. da izrazimo svoje mišljenje na sastanku itd. a i ne moraju jer i oni imaju pravo na svoj subjektivni doživljaj i odluku. loše urađen posao. da kažemo prijatelju da nam smeta njegovo ponašanje. prezentacija znanja na času/ispitu. da se ne dopadnu nekome. J. M. U realnom životu ponekad je teško razgraničiti pomenute stilove u komunikaciji. (2005). ili odložiti svoju asertivnu reakciju). Osnovna dobit koju osoba dobija ovim ponašanjem jeste porast samopouzdanja. Za Centar «Srce» vodila je kampanju za prevenciju autodestruktivnosti kod mladih. S. Radna sveska za učesnike iskustvene grupe za trening asertivnosti. održivost promena i udeo terapeuta u terapijskom ishodu. demonstracija moći. Paterson. Cilj agresije je. kao što su veštine jasnog i direktnog izražavanja. – pasivno-agresivna reakcija. 4. tj. uverenjima i emocijama koje nam ne donose mnogo koristi. 2. prevencija samoubistva i psihosocijalna podrška marginalizovanim grupama ljudi. The Assertiveness Workbook: How to Express Your Ideas and Stand Up for Yourself at Work and in Relationships. Iako se trening može izvesti u različitim formama. većina situacija u kojima čovek doživljava ugroženost svog integriteta proizvod su socijalnih interakcija u kojima pasivno i agresivno ponašanje ne daju dobre rezultate (makar ne dugoročno gledano). Oakland. T. da kažu ‘ne znam’. aktivisti nevladinih organizacija i svi ostali građani. Ukoliko pokušate da se konfrontirate. uglavnom. ironične ili sarkastične opaske. na izlaženju na kraj sa mislima. When I say No. razlikujemo pasivni i agresivni stil u interakciji sa drugim ljudima. odnosi sa bližnjima.  0 / DECEMBAR 007  . odnosi sa nastavnicima/profesorima. Ljude je često potrebno podsećati da imaju pravo da pogreše. te na pronalaženju ravnoteže između našeg unutrašnjeg sveta. u komunikaciji smo nesigurni. namerno spor ili loš rad na zadacima koji joj/mu se ne sviđaju. Ljudi koji reaguju agresivno uglavnom smatraju da su pred njih postavljeni nerazumni i suvišni zahtevi. Nije svako kašnjenje. besa i dr. osećanja i uverenja na način koji je često neiskren. 38(1). Asertivni trening: efekti tretmana. Reference: 1. odlučnost da se kaže NE. Međutim.. borbe kao primitivnim načinima reagovanja u opasnoj. a rezultat je da dopuštamo da drugi kontrolišu naš život. Agresivni stil u komunikaciji podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje misli. New Harbinger Publications. Na primer: neprijatno nam je da tražimo informaciju od slučajnog prolaznika na ulici. koji se uglavnom opisuju kao dva suprotna pola asertivnosti. Osobu koja se ponaša pasivno-agresivno bes ‘tera’ da od drugih dobije ono što želi. Sledeća su ponašanja karakteristična u pasivnoagresivnom stilu: ignorisanje... Sertifikovani je trener asertivnog treninga. da kažemo osobi koja nam se sviđa šta osećamo prema njoj. ali je strah sprečava da to učini direktno. ali ako se to često ponavlja (i ako šteti drugim ljudima) te ukoliko je osoba koja se tako ponaša zadovoljna lošim ishodom (baš je briga) i sl.). dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom. adolescenti. 2) učenje da se prepoznaju i prihvate svoja asertivna prava i prava drugih ljudi. Asertivni trening podrazumeva pre svega rad na sebi. Psihologija. osećanja – i da se drugi sa tim mogu složiti. uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima. po profesiji psiholog. konstruktivno odgovoranje na kritiku i sl. Iako ima brojnih prednosti. ne postavljamo granice u odnosu na druge ljude. Pojam asertivnosti preuzet je iz engleskog jezika (assertiveness) i najbliži prevod bi glasio ‘samopotvrđujuće ponašanje’. nameće se kao četvrti stil u komunikaciji. omladinski radnici. izlaženje na kraj sa manipulacijom. kad radite u timu). npr. razumevanje razlika između različitih oblika interpersonalnog ponašanja. verovanja. (1988). mi narušavamo svoja prava. na svom unutrašnjem biću. osećanja krivice. ne poštujemo svoje potrebe. iako to ne želimo. radi u Novosadskom humanitarnom centru kao koordinator volontera i kao urednik biltena Reč više. odlaganje i sl. obično neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe. odbijanje komunikacije. O AUTORU: Milena Ćuk. Tovilović. ekscitirajuće anksioznosti. I feel guilty: How to cope – using the skills of systematic assertive therapy. Samu situaciju doživljavaju kao preteću tako da im agresivno reagovanje deluje potpuno opravdano. Inc. Postoje razni kursevi namenjeni razvoju veština komunikacije. Pasivno i agresivno ponašanje dovode se u vezu sa reakcijom bega. naročito u relacijama koje su u tom uzrastu bitne: odnosi sa vršnjacima. onoga kako delujemo drugim osobama u interakciji. verovatno je da se radi o pasivno-agresivnom stilu. opstrukcija (ometanje) napora drugih izbegavanjem da se uradi sopstveni deo posla (npr. sa polaznicima treninga se radi na osvešćivanju unutrašnjih barijera koje ih sprečavaju da se ponašaju asertivno. Svoju agresivnost osoba prerušava tako da bi izbegla odgovornost za svoje ponašanje. ipak postoje četiri bazične procedure koje svaki asertivni trening sadrži: 1) učenje o razlikama između asertacije i agresivnosti i između pasivnosti i učtivosti. R. 4) razvijanje asertivnih veština pomoću praktičnih metoda. utiska. studenti. osoba koja se ponaša pasivno-agresivno uvek može negirati postojanje namere. durenje. da kažemo ne.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje pričamo proizvod našeg subjektivnog doživljaja – mišljenja. redovno kašnjenje na sastanke (sa uvek spremnim izgovorom). spoljašnje reakcije koju manifestujemo i situacije u kojoj se nalazimo. Tovilović. Polja interesovanja su joj unapređenje mentalnog zdravlja. Ponašamo se pasivno kada imamo problem da kažemo šta mislimo i osećamo. važno je napomenuti da asertivnost nije stil u komunikaciji kojim je zagarantovano da ćemo dobiti ono što želimo i nije ponašanje koje treba po svaku cenu u svakoj situaciji da koristimo (ponekad je mudrije prećutati. ne tako retko zastupljen. a pre svega da su oni sami odgovorni za svoje ponašanje isto koliko su i drugi ljudi odgovorni za svoje ponašanje. Sposobnost verbalne komunikacije i sposobnost rešavanja konflikata jeste ono što čoveka razlikuje od životinjskih predaka. Ono što je karakteristično za aserivni trening jeste to što intervencije nisu usmerene samo na usvajanje konkretnih veština i na ‘do- Adolescentima i generalno mladima ovaj trening pomaže da se kroz razvoj veština komunikacije osnaže u svom izražavanju. partnerom. izbegavanje obaveza koje se pravda zaboravnošću. Smith. (2000). U osnovi pasivnog ponašanja je težnja da se po svaku cenu izbegne konflikt. BAzIČNE pROCEDURE U ASERTIVNOm TRENINGU Pored učenja konkretnih veština u komunikaciji. Trening im pomaže da razviju i učvrste svoje samopouzdanje i tako spremnije izlaze na kraj sa izazovima koje život nosi sa sobom. Krstić. Ove reakcije u životinjskom svetu u funkciji su preživljavanja. S. Pored asertivnog stila ili ponašanja. pretećoj situaciji koje smo nasledili od naših životinjskih predaka. a dobro razvijene ove sposobnosti oličene u asertivnom ponašanju veoma su važne za ‘preživljavanje’ u svetu ljudi. nezaposleni. a to mogu biti menadžeri.

org. zapošljavanja i socijalne politike www.yu Fond za razvoj AP Vojvodine www.nSHC.Sr.org.nshc. Takođe. pedagozi.org.org.europa.aIeSeC. fondova pokrajinske i republičke vlade. Na našim projektima su angažovani stručnjaci iz različitih oblasti – psiholozi.yu Ministarstvo omladine i sporta www.gov.yu AIESEC www.Coe.” www.yu Pokrajinski sekretarijat za rad.MpS.Czor.yu Ministarstvo rada. NSHC deluje u preko 50 opština Vojvodine i Srbije.org.yu Fond za razvoj Republike Srbije www.gov.yu Ministarstvo prosvete www.SMe.yu Međunarodna mreža pomoći . Projekti NSHC-a finansiraju se iz donatorskih sredstava međunarodnih organizacija. važan doprinos radu NSHC-a daju volonteri i građani svojim prilozima.radnaetIka.gov.yu www.. profesori. Kontakt: Trg mladenaca 6 21000 Novi Sad Tel/Fax: + 381 21 524 184. i sopstvenih dohodovnih aktivnosti. U saradnji sa vladinim i nevladinim sektorom NSHC doprinosi smanjenju siromaštva.gov.Hajdeda.. istraživački rad i obrazovanje. pravnici..Int Evropska unija www.prSp.eu.gov.. NSHC je član nacionalne mreže za prevenciju HIV-a među ugroženim grupama (HPVPI). NSHC doprinosi stvaranju humanog društva kroz pružanje pomoći ugroženim i marginalizovanim grupama.yu Centar za interaktivnu pedagogiju www. 524 134.gov.Sr.Int Savet Evrope www.yu Strategija za smanjenje siromaštva O NOVOSADSKOm hUmANITARNOm CENTRU Novosadski humanitarni centar (NSHC) neprofitna je.org.vdf.IAN www.Sr. Pored toga. 524 331 nshc@eunet.yu Grupa “Hajde da. ekonomisti.MoS.vojvodIna. NSHC je član Mreže za pomoć izbeglicama Jugoistočne Evrope (SEE RAN) i jedan od osnivača Srpskog saveta za izbeglice (SSI). godine u Novom Sadu.yu Novosadski humanitarni centar www.Sr.Ian.MInrSz. podršku razvoju građanskog društva.yu 0 0 / DECEMBAR 007 1 .org Centar za omladinski rad www.Sr.Sr.fondzarazvoj.Celoživotno učenje i neformalno obrazovanje KORISNI LINKOVI: www.yu Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu www.pSok.CIp.yu Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva www.org.org Centar za savremenu edukaciju www.org. razvoju neformalnog obrazovanja.gov. lekari. unapređenju socijalne politike i politike zapošljavanja u Srbiji. dobrotvorna organizacija osnovana 1998.pSrzrp. zapošljavanje i ravnopravnost polova www. socijalni radnici.Sr.

– Novi Sad : Novosadski humanitarni centar. 2007-..CIp – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске.SR-ID 222949895 . 1. – Ilustr. . 30 cm ISSN 1452-9289 COBISS. – 2007. Saša Škundrić. Нови Сaд 376 REČ više / urednici milena ćuk.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->