Sadražaj

Sadržaj Uvod Pojam i karakteristike monopola 2 Podjela monopola Kako definisati monopol Izvor monopolske moći Tipovi tržišta Čist monopol Nastanak monopola Zloupotrebe monopolske pozicije Izvori monopola Prirodni monopol Literatura

1 2

2 2 3 3 4 5 6 7 11 12

-1-

a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. suvremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije. državni monopoli -2- .nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude Zakonski monopol . gdje se prvenstveno misli na monopolsku. krupni kapitali se uvećavaju na razne načine. Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje. bez obzira na količinu koju nudi. Pojam i karakteristike monopola U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji.nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala Oktopodski monopol . prirodni monopol. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. šibica. i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod Kako definisati monopol Monopol se može definisati: • • • nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će cijeni robu kupovati.. Državni monopol u prodaji duhana. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist. a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. Podjela monopola • • • • Prirodni monopol .predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih. patenti i zaštite. Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala. krajem prošlog i početkom ovog stoljeća. gdje se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala. kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća.nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba.) Ekonomski monopol . bilo da se radi o nasilnom prisvajanju.UVOD Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena.. državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije. Međutim. soli. jer je relativno lako razumjeti tržište na kome ona vlada. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. šećera. kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća.

Kada na tržištu nema konkurencije tj. specifičnih strojeva.Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti: • • • Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine proizvodni proces Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. Oni su imuni na velike investicije. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju. ponašanje i performanse. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta). uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. 2. Tako. može postati monoploist u proizvodnji aluminija. Naime. može postati jedini proizvođač tih dobara 3. Politika cijena – često. U zavisnosti od toga. Izvor monopolske moći Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta.Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. ne moraju se zabrinjavati otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. npr. krajnji korisnici. To je čest primjer u distribuciji TIPOVI TRŽIŠTA U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. dakle kupci. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije. npr boksitom. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom. su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna. razlikuje se šest glavnih tipova tržišta: -3- . postoji monopol. trustove i koncerne.Zbog svega gore navedenoga. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega. ponajviše nedostatka konkurencije.. monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju.

Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske. segmentaciji tržišta. njihove povezanosti i učešća na tržištu. dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme..dominantna firma. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za -4- . . do čiste konkurencije. . ukoliko to želi. ČIST MONOPOL Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.labav oligopol.Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma. monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. svaka ima mali stepen tržišne snage.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. dominantna firma može povećati cene i. dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. telefonske komunikacije. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. . može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta. U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama . Znači. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak.potpuna konkurencija. U skladu sa tim. Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme.čist monopol. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol. oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. Takve su na primer firme IBM i Kodak. potom dovodi do drugog ekstrema. odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma.čvrst oligopol. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje. a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. Smanjen stepen monopolisanosti. . Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno. U tom smislu. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. poštanske usluge i slično.monopolistička konkurencija i . U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli.

osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata.koji ne postoje bliski substituti. Sve dok patentno prave postoji. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim. Na primer. ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu. i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga. Kao rezultat. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi. vrlo je skromna. ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista. U njima ne postoji efektivna konkurencija. koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije. izaberu jednu. ugalj ili lož-ulje. da se bave nekim poslom. onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). a ukoliko i postoji. -5- . Na primer. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi. ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. U takvim slučajevima. NASTANAK MONOPOLA Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol: 1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. Međutim. budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima.

prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja. -6- . Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog.ili dve firme koje dominiraju trzistem.voda itd. odnosno potrošaču.cak i ako su ostale firme prisutne. Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. . donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka.primer za ovo su:telefonske usluge.Na primer.primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima. . .Na dugi rok. a ne samo jedna. Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama.ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu.Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. a niko drugi ne proizvodi ni supstituit. NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta. nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata. One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju.uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj. . povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd. Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom.). odnosno za koju je isti smanjen. U dupolu postoje dve firme. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi.uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.zeleznica gasovod. Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom. tako da mogu kontrolisaticenu i autput.povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu. 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu. Neke od ovih radnji su: . Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.obustava ili ograničavanje proizvodnje. i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista. druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet.

nebi bila pronadjena.snaga potrosnja goriva itd. Monopolisticka konkurencija. Izvori monopola Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi da postane monopolista. te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede. kad je u pitanju kvalitet.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. -7- .Ili.Patent omogucava mnoga otkrica koja.To je. na primer.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina. U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta. na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda.Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije. Ti faktori su: a) b) c) d) e) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina Ekonomija razmere Patenti Mrezna ekonomija Vladine licence ili fransize Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena.ukljucujuci pronalazak na kojise odnosi. segmentaciji trzista. u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina.Rec o konkurenciji medju mnogima.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi. u suprotnom.potrosaci se prbacuju na drugu firmu.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.

Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je ogranicena krivom taznje.Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni da plate za bilo koju datu kolicinu.mozemo da na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni da plate. Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje.Zbog toga on moze savrseno da diskriminise. -kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za odredjenu kolicinu autputa (tacka G). -8- . Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat). Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi. ostavljajuci tri neprodate korpe ribe. Savrseno diskriminirajuci monopolista. potrosaci bi kupili samo jednu korpu.Ali ako on naplati razlicite cena za razlicite jedinice gotovog proizvoda.Monopolisticka cena.Odnosno: -presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje autput koji maksimira profit. onda ce proci mnogo bolje. da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda. da smanjuje svoje cene.Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni. najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’. sto daje ukupan prihod od P’Q’.

-9- .a)diskriminirajuce cene b) diskriminirajuci trosak (a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze diskriminisati je isto sto I kriva traznje .ako je kupac spreman da to plati. on ce ostvariti maksimum prihoda.Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji.Maksimiranje profita je pri autputu Q*.Sastoji se od tehnike koja podstice najveci broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju.Logicno je d ace oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku.B.Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je ukljucen u paket proizvoda. Preskocni model diskriminacije cena.E. gde se seku kriva SMC I taznja (DD).C.U ovij situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroscev visak. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce.

i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove . to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca.cena ostaje iznad MC’.Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u savrsenoj konkurenciji). .To mogu raditi i drugi. a time i istu krivu traznje.ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca. a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’. ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od monopola Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste.10 - . Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*.U monopolskoj konkurenciji svako preduzece.menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije. Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulazenjem novih suparnika u sector.sve do onog momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide pram nuli.Pri dugorocnoj ravnotezi.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste ili robu koju prodaje.Perfektna prepreka Monopolisticka konkurencija. gotov proizvod bi se prosirio na Qc.tako da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo.Kako u ovu oblast ulaze I drugi. Efikasnost gubitka od monopola.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*.moze da utice na svoj udeo na trzistu do izvesne mere.Ako je rec o prodavnicama riba.memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije. koji ce prdavati po ceni P*.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u tacki G’.to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba.Kao sto smo ranije videli.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova. zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene zamene.Ovo znaci da monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene.

Mrtvotezinski gubitak” drustvenog bogastva je AEE’.No to stvara gubitke i monopolista trazi resenje preko drzavnih regulative.11 - .Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste. nazvan .. gde je MR=MC. trosak za drustvo je S1.proizvodice Qc i prodavati po ceni Pc. Monopolista koji naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni (P*).Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’.Posto ce Pc biti i marginalni prihod. to ce monopolista proizvoditi autput u E’.Posto monopolista zaradjuje profit P. proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE.Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC.jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1). tj. Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledecih primera: a)drzavno vlasnistvo i menadzment b)drzavna regulacija monopola c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole d)energicna primena antimonopolskih zakona e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima ..mrtvotezinski gubitak od monopola.Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije. Prirodni monopol Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD. S1.Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima.”..

Beograd. Finansijsko računovodstvo. 5.menadyment.ht m www. Beograd 2007 2. .Objavila je banka CREDIT SUISSE. G. Ekonomski fakultet. 4.12 - .com/arhiva K. 2006. Mankju. Škarić Jovanović. 3.Literatura 1. Ekonomski fakultet.vidimse. 6.hu/pesic/Monopolistkonkurencija.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia. 2007 „Poslovni plan — praktično uputstvo” .policy.ppt www. Principi ekonomije. http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful