Sadražaj

Sadržaj 1

Uvod 2

Pojam i karakteristike monopola

2

Podjela monopola 2

Kako definisati monopol 2

Izvor monopolske moći 3

Tipovi tržišta 3

Čist monopol 4

Nastanak monopola 5

Zloupotrebe monopolske pozicije 6

Izvori monopola 7

Prirodni monopol 11

Literatura 12

-1-
UVOD

Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac
koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena, a na strani potražnje
nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu.
Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu
omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za
koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.

Pojam i karakteristike monopola

U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji, jer je relativno lako

razumjeti tržište na kome ona vlada. Međutim, suvremena tržišna privreda poznaje i
druge oblike konkurencije, gdje se prvenstveno misli na monopolsku. Za čistu
monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan
ponuđač – monopolist, a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. Bitna
karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje, bez
obzira na količinu koju nudi. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po
kojoj će cijeni robu kupovati.

Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških

dostignuća, krajem prošlog i početkom ovog stoljeća. Da bi se sve ovo stavilo u
upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala, gdje se pojavljuje stvaranjem
velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala. Proces koncentracije i centralizacije
kapitala omogućio je stvaranje monopola. Koncentracija je proces povećanja kapital
putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. Uz
sve veće bogaćenje putem akumulacije, krupni kapitali se uvećavaju na razne načine,
bilo da se radi o nasilnom prisvajanju, kupovinom ili otkupom slabije stojećih
poduzeća, kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća.

Podjela monopola

 Prirodni monopol - nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude

 Zakonski monopol - nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba,
državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. Državni
monopol u prodaji duhana, šibica, soli, šećera...)
 Ekonomski monopol - nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala
 Oktopodski monopol - predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih, i kod
njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod

Kako definisati monopol

Monopol se može definisati:

 nedostatkom konkurencije
 nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga)
 postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input, prirodni
monopol, patenti i zaštite, državni monopoli

-2-
Zbog svega gore navedenoga, ponajviše nedostatka konkurencije, monopolist može
ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju.Kada na tržištu nema konkurencije
tj. postoji monopol, krajnji korisnici, dakle kupci, su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer
takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna. Naime,
uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. ne moraju se zabrinjavati
otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki
drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod
ne postoji (nema supstituta).Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija
raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti:

 Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju

istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu
 Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine
proizvodni proces
 Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije

Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga

imaju neke pogodnosti u poslovanju. Oni su imuni na velike investicije, imaju visoku i
stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i
tehnologije.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja
kroz: kartele, trustove i koncerne.Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu
ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga
koji nemaju svojih supstituta. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak
konkurentima veoma otežan ili onemogućen.

Izvor monopolske moći

Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi:

1. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. Tako,

poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom, npr boksitom, može postati monoploist
u proizvodnji aluminija.

2. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju, npr.,

specifičnih strojeva, može postati jedini proizvođač tih dobara

3. Politika cijena – često, poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog

dobra, vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist

4. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s

povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega, pa takvo poduzeće može

proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga

poduzeća zajedno. To je čest primjer u distribuciji

TIPOVI TRŽIŠTA

U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu

strukturu, ponašanje i performanse. U zavisnosti od toga, razlikuje se šest glavnih
tipova tržišta:

-3-
 - čist monopol,
- dominantna firma,
- čvrst oligopol,
- labav oligopol,
- monopolistička konkurencija i
- potpuna konkurencija.

Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama

snabdeva samo od jedne firme. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim
oblastima: proizvodnja struje, telefonske komunikacije, poštanske usluge i slično.
Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma.To je firma koja ima dominaciju na tržištu.
Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili
usluga i najčešće nema bliske rivale. Takve su na primer firme IBM i Kodak.Tržišna
struktura u kojoj dominira jedna firma, često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol.
Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. Karakter
oligopola zavisi od broja učesnika, njihove povezanosti i učešća na tržištu. U tom
smislu, oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola.
Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog
oligopola dogovaranje verovatno, a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema.
Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta.
Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. U
današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani
sporazumima o cenama , segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih
grana svetske privrede. U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje
se smanjuje stepen monopolisanosti. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo
konkurenata. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. Znači, svaka
ima mali stepen tržišne snage. Smanjen stepen monopolisanosti, potom dovodi do
drugog ekstrema, do čiste konkurencije. U čistoj konkurenciji postoji mnogo
ravnopravnih konkurenata, odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući
uticaj na tržištu. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol, dominantne firme i čvrsti oligopoli)
predstavljaju neefektivnu konkurenciju. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim
tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije.
Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. Dominantna firma suočava se samo sa
malim pritiskom svojih rivala, dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim
pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. U skladu sa tim,
dominantna firma može povećati cene i, ukoliko to želi, može preuzimati akcije koje će
ukloniti njene manje rivale sa tržišta. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli,
monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju.
Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. Sprovodi se
intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne
napore da bi opstali na tržištu. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban
da bitno povećava cene iznad troškova, niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev
ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. Za efektivnu konkurenciju je tipično
da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na
tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske.

ČIST MONOPOL

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. To je tržišna struktura u kojoj celu

jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za
-4-
koji ne postoje bliski substituti, i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi
proizvodila isti proizvod. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac.
Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u
realnom životu. Na primer, lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista,
budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. ugalj ili lož-ulje.
Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije
koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. U njima ne postoji efektivna
konkurencija, a ukoliko i postoji, vrlo je skromna. Ali većina firmi se suočava sa
konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. Na primer, ukoliko i postoji samo
jedna železnička kompanija u gradu, ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim
prevoznicima, kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. U praksi je veoma
retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa
svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije.

NASTANAK MONOPOLA

Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane
monopol:

1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno
jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih
inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju.
Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog
ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata.
Međutim, ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. Rađe
posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji
su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim, ali sa pretpostavkom da
sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa
pravim, onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata.
Kao rezultat, de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati
da predstavlja monopolsku moć.
2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost
ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani
po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine
(često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge).
3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući
pronalazak na koji se odnosi, koje daje država na određeni vremenski period da bi
podstakla inventivnost. Sve dok patentno prave postoji, firma ima zaštićenu poziciju i
predstavlja monopol.
4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje
vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS
tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. Kada je jednom VHS
pridobio većinu konzumenata, usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na
VHS) nije pomoglo da se isti povrati.
5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga, osim
firmi koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti
pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu
dozvolu za usluge u određenoj oblasti. U takvim slučajevima, vladina licenca kao
rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi.

-5-
ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE

Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na

narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu. One omogućavaju
materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u
poslovanju, i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu, odnosno
potrošaču. Neke od ovih radnji su:

- povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena

iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu, povećanje cena u odnosu na
odgovarajuće svetske cene itd.);
- uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina,
druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za
robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet, odnosno za
koju je isti smanjen;
- obustava ili ograničavanje proizvodnje, prometa ili tehničko – tehnološkog
razvoja;
- primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa
različitim privrednim subjektima;
- uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa
drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.

Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog

položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. Ona prati i
analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere
protiv zloupotrebe istog. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat
zloupotrebljava svoj monopolski položaj, donosi rešenje kojim se tom privrednom
subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih
nedostataka. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi, Antimonopolska komisija
može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom.

Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom.

NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih

proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru
i uz to više segmentacije tržišta.

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.To je slucaj kada postoji jedan

jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom.Reco jednom
preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru, a niko drugi ne
proizvodi ni supstituit.primer za ovo su:telefonske usluge,zeleznica gasovod,voda
itd.Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

U dupolu postoje dve firme, a ne samo jedna.One mogu biti bukvalno jedine dve
firme na trzistu,ili dve firme koje dominiraju trzistem, tako da mogu kontrolisaticenu i
autput,cak i ako su ostale firme prisutne.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista.

Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji  i cenama.Na primer, 11

nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju
svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu.

-6-
Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca
diferenciranih proizvoda.To je, na primer, u automobilskoj industriji gde se automobile
prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina,snaga potrosnja goriva itd.   

Monopolisticka konkurencija. U uslovima nepotpune konkurencije postoji  kategorija

diferenciranih proizvoda.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago
diferencirane proizvode.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja
benzina.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji
cenu,potrosaci se prbacuju na drugu firmu.Rec o konkurenciji medju mnogima.Razlika
izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju
rec o blago diferenciranoj robi.Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije.Ljudi
stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta.Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer
krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i
bezalkoholnog pica.

U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani

sporazumima o cenama, segmentaciji trzista, te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih
grana svetske privrede. 

Izvori monopola

Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi
da postane monopolista.

Ti faktori su:

a) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina

b) Ekonomija razmere
c) Patenti
d) Mrezna ekonomija
e) Vladine licence ili fransize

Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena,ukljucujuci

pronalazak na kojise odnosi.Patent omogucava mnoga otkrica koja, u suprotnom,
nebi bila pronadjena.    

-7-
Monopolisticka cena. Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je
ogranicena krivom taznje.Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni
da plate za bilo koju datu kolicinu.
Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat),mozemo da
na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni
da plate.Odnosno:

-presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje

autput koji maksimira profit;

-kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za
odredjenu kolicinu autputa (tacka G).

Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi,

potrosaci bi kupili samo jednu korpu, ostavljajuci tri neprodate korpe ribe.

Savrseno diskriminirajuci monopolista.Ako ja monopolista morao da proda sve

jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni, najbolja stvar koju je morao da
uradi je da nplati P’, sto daje ukupan prihod od P’Q’,Ali ako on naplati razlicite cena za
razlicite jedinice gotovog proizvoda, onda ce proci mnogo bolje.

Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje.Zbog toga on moze savrseno da
diskriminise, da smanjuje svoje cene, da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda.

-8-
 a)diskriminirajuce cene                     b) diskriminirajuci trosak

(a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni, on ce ostvariti
maksimum prihoda,ako je kupac spreman da to plati.U ovij situaciji monopolista uzima
(prisvaja) sav potroscev visak.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze 
diskriminisati je isto sto I kriva traznje .Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se
seku kriva SMC I taznja (DD).Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A,B,C,E.

Preskocni model diskriminacije cena.Sastoji se od tehnike koja podstice najveci

broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju.

Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom

dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce.Logicno je d ace oni kupci koji su
osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku.Jedan primer prepreke je oblik
rabata koji je ukljucen u paket proizvoda.Savrsena prepreka bi bila ona koja namece
samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno
razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji. 

Perfektna prepreka

-9-
Monopolisticka konkurencija, ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od
monopola          

Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste.U monopolskoj

konkurenciji  svako preduzece,memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove
konkurencije,menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije,moze da utice
na svoj udeo na trzistu do izvesne mere.Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u
savrsenoj konkurenciji), zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene
zamene.Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste
ili robu koju prodaje.To mogu raditi i drugi, i u analizi polazimo od prdpostavke da svi
drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove , a time i istu krivu traznje.Kako u ovu
oblast ulaze I drugi, to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca,tako
da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo.Ako je rec o
prodavnicama riba,to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba,sve do onog
momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide
pram nuli.

Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’)
ulazenjem novih suparnika u sector.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca
postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u
tacki G’.Pri dugorocnoj ravnotezi,cena ostaje iznad MC’, a svaki je proizvodjac na levoj
silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’. 

Efikasnost gubitka od monopola. Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu

je Q*, koji ce prdavati po ceni P*.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda
kupcu je P*.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.Ovo znaci da
monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene.Kao sto
smo ranije videli,ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca,
gotov proizvod bi se prosirio na Qc.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u
savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova.

- 10 -
Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste. Monopolista koji
naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni
(P*).Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima,proizvodice Qc  i prodavati
po ceni Pc.Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije,jedinstvena cena
monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1).Posto
monopolista zaradjuje profit P, trosak za drustvo je S1, nazvan ,,mrtvotezinski gubitak
od monopola.”.

Prirodni monopol

Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD.Privatni monopolista postavlja

uslov MR=MC, proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE.,,Mrtvotezinski gubitak”
drustvenog bogastva je AEE’, tj. S1.Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se
suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’.Posto ce Pc biti i marginalni prihod, to ce
monopolista proizvoditi autput u E’, gde je MR=MC.No to stvara gubitke i monopolista
trazi resenje preko drzavnih regulative.

Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko

sledecih primera:

    a)drzavno vlasnistvo i menadzment

    b)drzavna regulacija monopola

    c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole

    d)energicna primena antimonopolskih zakona

    e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima

- 11 -
Literatura

1. http://www.vidimse.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia.htm
2. www.policy.hu/pesic/Monopolistkonkurencija.ppt
3. www.menadyment.com/arhiva
4. K. Škarić Jovanović, Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
2007
5. „Poslovni plan — praktično uputstvo” - Objavila je banka CREDIT SUISSE,
2006.
6. G. Mankju, Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd 2007

- 12 -