P. 1
EKONOMIJA - MONOPOL

EKONOMIJA - MONOPOL

|Views: 3,700|Likes:
Published by montenegrina

More info:

Published by: montenegrina on Sep 03, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/14/2013

pdf

text

original

Sadražaj

Sadržaj Uvod Pojam i karakteristike monopola 2 Podjela monopola Kako definisati monopol Izvor monopolske moći Tipovi tržišta Čist monopol Nastanak monopola Zloupotrebe monopolske pozicije Izvori monopola Prirodni monopol Literatura

1 2

2 2 3 3 4 5 6 7 11 12

-1-

patenti i zaštite. Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. Pojam i karakteristike monopola U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji. krajem prošlog i početkom ovog stoljeća. bilo da se radi o nasilnom prisvajanju. državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će cijeni robu kupovati. a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. Podjela monopola • • • • Prirodni monopol . Međutim.UVOD Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena. prirodni monopol.predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih. Državni monopol u prodaji duhana. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje. i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod Kako definisati monopol Monopol se može definisati: • • • nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije. suvremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije.nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba. kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća. gdje se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala. a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu.) Ekonomski monopol . soli.. šećera. šibica. gdje se prvenstveno misli na monopolsku. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist..nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala Oktopodski monopol . državni monopoli -2- . Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća. jer je relativno lako razumjeti tržište na kome ona vlada.nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude Zakonski monopol . Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. bez obzira na količinu koju nudi. Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala. krupni kapitali se uvećavaju na razne načine.

su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta). npr boksitom. dakle kupci. ponajviše nedostatka konkurencije.Kada na tržištu nema konkurencije tj. Izvor monopolske moći Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. može postati monoploist u proizvodnji aluminija. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra.. npr. U zavisnosti od toga. specifičnih strojeva. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele. Tako. imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije. uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. trustove i koncerne. ponašanje i performanse. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. Oni su imuni na velike investicije.Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće.Zbog svega gore navedenoga. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. 2. ne moraju se zabrinjavati otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. postoji monopol. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega.Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti: • • • Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine proizvodni proces Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. krajnji korisnici. Politika cijena – često. razlikuje se šest glavnih tipova tržišta: -3- . može postati jedini proizvođač tih dobara 3. To je čest primjer u distribuciji TIPOVI TRŽIŠTA U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju. Naime.

ČIST MONOPOL Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za -4- . U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata.dominantna firma.čvrst oligopol. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. njihove povezanosti i učešća na tržištu. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno. U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama . U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti.potpuna konkurencija. a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. dominantna firma može povećati cene i. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata.čist monopol. U tom smislu. . često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. do čiste konkurencije.. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli. dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. Smanjen stepen monopolisanosti. monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. telefonske komunikacije. Takve su na primer firme IBM i Kodak. segmentaciji tržišta. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma. poštanske usluge i slično. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika. U skladu sa tim.Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma. Znači. Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme.labav oligopol. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske. može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta. dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala.monopolistička konkurencija i . . Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. potom dovodi do drugog ekstrema. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje. odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. . ukoliko to želi. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu. . Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. svaka ima mali stepen tržišne snage.

Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. a ukoliko i postoji. koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi. U njima ne postoji efektivna konkurencija. -5- . vrlo je skromna. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu. da se bave nekim poslom. Međutim. 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima. Sve dok patentno prave postoji. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. NASTANAK MONOPOLA Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol: 1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. ugalj ili lož-ulje. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije. Kao rezultat. vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim. ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. Na primer. lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista. de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). U takvim slučajevima. ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim. i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. izaberu jednu. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima.koji ne postoje bliski substituti. kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija. usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. Na primer. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola.

ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu. U dupolu postoje dve firme. Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja.uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina.Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru. povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu.Na dugi rok. a niko drugi ne proizvodi ni supstituit. a ne samo jedna. Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom.primer za ovo su:telefonske usluge. . . tako da mogu kontrolisaticenu i autput. 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu. . Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista. odnosno potrošaču. Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija.uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima.obustava ili ograničavanje proizvodnje. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj. -6- . nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu.).voda itd. i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu. Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom. .ili dve firme koje dominiraju trzistem.Na primer. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju. Neke od ovih radnji su: .cak i ako su ostale firme prisutne. odnosno za koju je isti smanjen. donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka.zeleznica gasovod. druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi. NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta.

Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije.To je.Rec o konkurenciji medju mnogima. Ti faktori su: a) b) c) d) e) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina Ekonomija razmere Patenti Mrezna ekonomija Vladine licence ili fransize Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena. Izvori monopola Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi da postane monopolista. u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta.snaga potrosnja goriva itd. -7- .Patent omogucava mnoga otkrica koja. U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama. Monopolisticka konkurencija. nebi bila pronadjena. kad je u pitanju kvalitet. na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica. te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede. na primer. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda. segmentaciji trzista.Ili. u suprotnom.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.ukljucujuci pronalazak na kojise odnosi.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu.potrosaci se prbacuju na drugu firmu.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina.

Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni. Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi. Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je ogranicena krivom taznje.Monopolisticka cena.mozemo da na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni da plate. najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’. potrosaci bi kupili samo jednu korpu. Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat). Savrseno diskriminirajuci monopolista.Odnosno: -presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje autput koji maksimira profit. sto daje ukupan prihod od P’Q’. -kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za odredjenu kolicinu autputa (tacka G). -8- .Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni da plate za bilo koju datu kolicinu.Ali ako on naplati razlicite cena za razlicite jedinice gotovog proizvoda. ostavljajuci tri neprodate korpe ribe. da smanjuje svoje cene. onda ce proci mnogo bolje.Zbog toga on moze savrseno da diskriminise. Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje. da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda.

Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A.E. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce.B.a)diskriminirajuce cene b) diskriminirajuci trosak (a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je ukljucen u paket proizvoda.C.Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji. on ce ostvariti maksimum prihoda.Maksimiranje profita je pri autputu Q*. gde se seku kriva SMC I taznja (DD).(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze diskriminisati je isto sto I kriva traznje .Sastoji se od tehnike koja podstice najveci broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju.U ovij situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroscev visak. Preskocni model diskriminacije cena.ako je kupac spreman da to plati.Logicno je d ace oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku. -9- .

koji ce prdavati po ceni P*.moze da utice na svoj udeo na trzistu do izvesne mere. i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove . a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova. Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulazenjem novih suparnika u sector.Kako u ovu oblast ulaze I drugi.tako da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo. .10 - .Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u savrsenoj konkurenciji).sve do onog momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide pram nuli.ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca. zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene zamene.Perfektna prepreka Monopolisticka konkurencija. a time i istu krivu traznje.U monopolskoj konkurenciji svako preduzece.cena ostaje iznad MC’. to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca.Ako je rec o prodavnicama riba. Efikasnost gubitka od monopola. gotov proizvod bi se prosirio na Qc.Kao sto smo ranije videli.Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste ili robu koju prodaje.To mogu raditi i drugi.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.Pri dugorocnoj ravnotezi. ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od monopola Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste. Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*.memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.Ovo znaci da monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene.menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u tacki G’.to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba.

. nazvan .proizvodice Qc i prodavati po ceni Pc.Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’. tj.Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima. trosak za drustvo je S1.No to stvara gubitke i monopolista trazi resenje preko drzavnih regulative.Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC.mrtvotezinski gubitak od monopola.11 - . Monopolista koji naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni (P*). Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledecih primera: a)drzavno vlasnistvo i menadzment b)drzavna regulacija monopola c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole d)energicna primena antimonopolskih zakona e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima . proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE.Mrtvotezinski gubitak” drustvenog bogastva je AEE’.. gde je MR=MC.Posto ce Pc biti i marginalni prihod..jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1).”.Posto monopolista zaradjuje profit P.Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste. to ce monopolista proizvoditi autput u E’. Prirodni monopol Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD.Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije. S1.

ppt www. 3.ht m www.com/arhiva K. Škarić Jovanović. 6. http://www. 2006. Ekonomski fakultet. 2007 „Poslovni plan — praktično uputstvo” . 4.hu/pesic/Monopolistkonkurencija. Finansijsko računovodstvo.vidimse.12 - . 5.policy. G. Principi ekonomije.Literatura 1. Beograd.menadyment. Mankju. . Ekonomski fakultet.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia. Beograd 2007 2.Objavila je banka CREDIT SUISSE.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->