EKONOMIJA - MONOPOL

Sadražaj

Sadržaj Uvod Pojam i karakteristike monopola 2 Podjela monopola Kako definisati monopol Izvor monopolske moći Tipovi tržišta Čist monopol Nastanak monopola Zloupotrebe monopolske pozicije Izvori monopola Prirodni monopol Literatura

1 2

2 2 3 3 4 5 6 7 11 12

-1-

Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije. Međutim. Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala.predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih.nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala Oktopodski monopol . Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist. jer je relativno lako razumjeti tržište na kome ona vlada. državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. šećera. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će cijeni robu kupovati. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća. Državni monopol u prodaji duhana. bez obzira na količinu koju nudi. gdje se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala.nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude Zakonski monopol . a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. bilo da se radi o nasilnom prisvajanju.. krajem prošlog i početkom ovog stoljeća. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća. državni monopoli -2- . Pojam i karakteristike monopola U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji. a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća. prirodni monopol. Podjela monopola • • • • Prirodni monopol . i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod Kako definisati monopol Monopol se može definisati: • • • nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input.UVOD Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena. krupni kapitali se uvećavaju na razne načine. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje. soli. šibica. gdje se prvenstveno misli na monopolsku. Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. patenti i zaštite.) Ekonomski monopol . Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. suvremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije..

ne moraju se zabrinjavati otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. Tako. razlikuje se šest glavnih tipova tržišta: -3- .Zbog svega gore navedenoga. može postati monoploist u proizvodnji aluminija.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. trustove i koncerne.Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. Oni su imuni na velike investicije. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra.Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti: • • • Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine proizvodni proces Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. postoji monopol.. ponajviše nedostatka konkurencije.Kada na tržištu nema konkurencije tj. npr. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta). Politika cijena – često. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. To je čest primjer u distribuciji TIPOVI TRŽIŠTA U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu. dakle kupci. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom. npr boksitom. U zavisnosti od toga. monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju. ponašanje i performanse. krajnji korisnici. specifičnih strojeva. uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna. 2. može postati jedini proizvođač tih dobara 3. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega. imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije. Izvor monopolske moći Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. Naime.

Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. svaka ima mali stepen tržišne snage. Takve su na primer firme IBM i Kodak. dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova.čist monopol. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. ČIST MONOPOL Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika.čvrst oligopol. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala. poštanske usluge i slično. Znači. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske. njihove povezanosti i učešća na tržištu. telefonske komunikacije. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno.monopolistička konkurencija i .Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma. . Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli. oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. segmentaciji tržišta. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta.dominantna firma. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama . može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje. niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost.potpuna konkurencija. ukoliko to želi. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak.. U skladu sa tim. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu. te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. Smanjen stepen monopolisanosti. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale.labav oligopol. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za -4- . a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. . dominantna firma može povećati cene i. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma. . U tom smislu. potom dovodi do drugog ekstrema. do čiste konkurencije. .

ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu. Na primer. Kao rezultat. NASTANAK MONOPOLA Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol: 1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista. ugalj ili lož-ulje. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. Sve dok patentno prave postoji. ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima. kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. izaberu jednu. vrlo je skromna. vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi. i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti.koji ne postoje bliski substituti. usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. da se bave nekim poslom. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata. koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga. U takvim slučajevima. U njima ne postoji efektivna konkurencija. firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. Na primer. -5- . i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Međutim. a ukoliko i postoji. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi. osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim.

NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta. -6- .primer za ovo su:telefonske usluge.ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu.uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj.). . Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama. U dupolu postoje dve firme. Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. tako da mogu kontrolisaticenu i autput.povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu.primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima.voda itd. odnosno za koju je isti smanjen.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista.obustava ili ograničavanje proizvodnje. One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju. odnosno potrošaču.zeleznica gasovod. a niko drugi ne proizvodi ni supstituit. Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom.Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru. donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi. prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja. 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu. . i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu.Na primer.uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu. Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata. . druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet.cak i ako su ostale firme prisutne. Neke od ovih radnji su: . Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom.ili dve firme koje dominiraju trzistem.Na dugi rok. . povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd. a ne samo jedna.

Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije. te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede. Izvori monopola Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi da postane monopolista.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi.snaga potrosnja goriva itd. kad je u pitanju kvalitet. u suprotnom.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.ukljucujuci pronalazak na kojise odnosi.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina. na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica. nebi bila pronadjena.Rec o konkurenciji medju mnogima. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda. -7- . Monopolisticka konkurencija.Patent omogucava mnoga otkrica koja.potrosaci se prbacuju na drugu firmu. na primer.Ili. U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. segmentaciji trzista.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta. Ti faktori su: a) b) c) d) e) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina Ekonomija razmere Patenti Mrezna ekonomija Vladine licence ili fransize Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena.To je. u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina.

-kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za odredjenu kolicinu autputa (tacka G). da smanjuje svoje cene. Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat). sto daje ukupan prihod od P’Q’. potrosaci bi kupili samo jednu korpu. ostavljajuci tri neprodate korpe ribe.Monopolisticka cena. onda ce proci mnogo bolje. Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je ogranicena krivom taznje. -8- .Zbog toga on moze savrseno da diskriminise. Savrseno diskriminirajuci monopolista. Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi.Odnosno: -presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje autput koji maksimira profit. Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje.Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni.Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni da plate za bilo koju datu kolicinu. da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda.mozemo da na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni da plate. najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’.Ali ako on naplati razlicite cena za razlicite jedinice gotovog proizvoda.

Sastoji se od tehnike koja podstice najveci broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju. gde se seku kriva SMC I taznja (DD).B. on ce ostvariti maksimum prihoda.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze diskriminisati je isto sto I kriva traznje .Logicno je d ace oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je ukljucen u paket proizvoda. Preskocni model diskriminacije cena.C.a)diskriminirajuce cene b) diskriminirajuci trosak (a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni. -9- .E.Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A.Maksimiranje profita je pri autputu Q*.U ovij situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroscev visak.ako je kupac spreman da to plati. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce.Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji.

i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove . Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulazenjem novih suparnika u sector.memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.Kako u ovu oblast ulaze I drugi.moze da utice na svoj udeo na trzistu do izvesne mere.sve do onog momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide pram nuli.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*.Kao sto smo ranije videli.Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u savrsenoj konkurenciji).Perfektna prepreka Monopolisticka konkurencija.To mogu raditi i drugi. ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od monopola Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste. gotov proizvod bi se prosirio na Qc.Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste ili robu koju prodaje. a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’. Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*. to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca. Efikasnost gubitka od monopola.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u tacki G’.menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.tako da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo.U monopolskoj konkurenciji svako preduzece.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.10 - . zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene zamene.ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca.Pri dugorocnoj ravnotezi.Ako je rec o prodavnicama riba.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova. a time i istu krivu traznje. .cena ostaje iznad MC’.Ovo znaci da monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene. koji ce prdavati po ceni P*.to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba.

Monopolista koji naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni (P*).Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste.proizvodice Qc i prodavati po ceni Pc.Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije.Mrtvotezinski gubitak” drustvenog bogastva je AEE’.11 - ..Posto ce Pc biti i marginalni prihod. trosak za drustvo je S1. Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledecih primera: a)drzavno vlasnistvo i menadzment b)drzavna regulacija monopola c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole d)energicna primena antimonopolskih zakona e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima . nazvan . Prirodni monopol Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD.jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1). S1.”.Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’..Posto monopolista zaradjuje profit P.. to ce monopolista proizvoditi autput u E’.mrtvotezinski gubitak od monopola.No to stvara gubitke i monopolista trazi resenje preko drzavnih regulative.Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima.Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC. tj. proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE. gde je MR=MC.

4. Mankju. Beograd.Literatura 1. G. 3.menadyment. 2006.com/arhiva K.Objavila je banka CREDIT SUISSE.vidimse. Ekonomski fakultet. Principi ekonomije. Finansijsko računovodstvo.ht m www. http://www. Beograd 2007 2. 2007 „Poslovni plan — praktično uputstvo” . 5. .ppt www.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia.hu/pesic/Monopolistkonkurencija. Škarić Jovanović. 6. Ekonomski fakultet.12 - .policy.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful