Sadražaj

Sadržaj Uvod Pojam i karakteristike monopola 2 Podjela monopola Kako definisati monopol Izvor monopolske moći Tipovi tržišta Čist monopol Nastanak monopola Zloupotrebe monopolske pozicije Izvori monopola Prirodni monopol Literatura

1 2

2 2 3 3 4 5 6 7 11 12

-1-

gdje se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala.. Državni monopol u prodaji duhana.predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih.nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala Oktopodski monopol . Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala. prirodni monopol. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist. državni monopoli -2- . Pojam i karakteristike monopola U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji. kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća. krajem prošlog i početkom ovog stoljeća.) Ekonomski monopol . soli. bilo da se radi o nasilnom prisvajanju. gdje se prvenstveno misli na monopolsku. Podjela monopola • • • • Prirodni monopol . Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća. šećera. krupni kapitali se uvećavaju na razne načine. patenti i zaštite. a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje. bez obzira na količinu koju nudi. Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala.. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će cijeni robu kupovati. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. Međutim. kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća.nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba.UVOD Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena. jer je relativno lako razumjeti tržište na kome ona vlada. šibica. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije.nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude Zakonski monopol . i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod Kako definisati monopol Monopol se može definisati: • • • nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input. suvremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola.

Izvor monopolske moći Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta). poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije.Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele. Oni su imuni na velike investicije. može postati jedini proizvođač tih dobara 3. Naime. npr boksitom. To je čest primjer u distribuciji TIPOVI TRŽIŠTA U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom.Kada na tržištu nema konkurencije tj. razlikuje se šest glavnih tipova tržišta: -3- . su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. ponajviše nedostatka konkurencije. Politika cijena – često.Zbog svega gore navedenoga.. specifičnih strojeva. npr. ponašanje i performanse. ne moraju se zabrinjavati otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. dakle kupci. 2. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. trustove i koncerne. može postati monoploist u proizvodnji aluminija. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega. uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. Tako. monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju. postoji monopol.Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti: • • • Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine proizvodni proces Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. krajnji korisnici. U zavisnosti od toga.

odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. ČIST MONOPOL Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. U skladu sa tim. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. . dominantna firma može povećati cene i. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje. U tom smislu. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala. monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju.čist monopol. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju.potpuna konkurencija. do čiste konkurencije. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. .labav oligopol. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta.. Smanjen stepen monopolisanosti. Znači. često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova. . Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta. . dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske. poštanske usluge i slično. potom dovodi do drugog ekstrema.monopolistička konkurencija i . U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. svaka ima mali stepen tržišne snage. telefonske komunikacije. ukoliko to želi. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. Takve su na primer firme IBM i Kodak. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata. oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za -4- . Karakter oligopola zavisi od broja učesnika.dominantna firma. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu.čvrst oligopol. segmentaciji tržišta. njihove povezanosti i učešća na tržištu.Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma. U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama .

osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. NASTANAK MONOPOLA Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol: 1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). ugalj ili lož-ulje. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata. da se bave nekim poslom. koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista. usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. -5- . U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. Na primer. izaberu jednu. U takvim slučajevima. ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu. Na primer. kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. Međutim. vrlo je skromna. ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim. Sve dok patentno prave postoji.koji ne postoje bliski substituti. onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima. firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija. U njima ne postoji efektivna konkurencija. a ukoliko i postoji. Kao rezultat.

One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj. NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta. . 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu. odnosno za koju je isti smanjen. . Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom.ili dve firme koje dominiraju trzistem.Na dugi rok.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista. tako da mogu kontrolisaticenu i autput. Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. .primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima.). donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka. odnosno potrošaču.Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru.ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu. . povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd.cak i ako su ostale firme prisutne.Na primer. Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama. druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu.povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu. Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom. i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu. U dupolu postoje dve firme.zeleznica gasovod. prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja. nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata. Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. a ne samo jedna.primer za ovo su:telefonske usluge.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom.uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina. Neke od ovih radnji su: .obustava ili ograničavanje proizvodnje. -6- . a niko drugi ne proizvodi ni supstituit.voda itd. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi.uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.

segmentaciji trzista.Patent omogucava mnoga otkrica koja.potrosaci se prbacuju na drugu firmu.Ili. nebi bila pronadjena.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi. Monopolisticka konkurencija. te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu. Izvori monopola Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi da postane monopolista. u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina. U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama.ukljucujuci pronalazak na kojise odnosi. -7- .Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije. Ti faktori su: a) b) c) d) e) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina Ekonomija razmere Patenti Mrezna ekonomija Vladine licence ili fransize Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena.Rec o konkurenciji medju mnogima. na primer. na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. u suprotnom.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. kad je u pitanju kvalitet.To je.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta.snaga potrosnja goriva itd.

onda ce proci mnogo bolje. ostavljajuci tri neprodate korpe ribe. -8- .Odnosno: -presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje autput koji maksimira profit. sto daje ukupan prihod od P’Q’. najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’.Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni da plate za bilo koju datu kolicinu. -kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za odredjenu kolicinu autputa (tacka G).Ali ako on naplati razlicite cena za razlicite jedinice gotovog proizvoda.Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni. Savrseno diskriminirajuci monopolista. Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje. Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat). potrosaci bi kupili samo jednu korpu.Monopolisticka cena.mozemo da na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni da plate.Zbog toga on moze savrseno da diskriminise. da smanjuje svoje cene. da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda. Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je ogranicena krivom taznje. Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi.

C.E.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je ukljucen u paket proizvoda.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze diskriminisati je isto sto I kriva traznje .Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji.U ovij situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroscev visak. gde se seku kriva SMC I taznja (DD). on ce ostvariti maksimum prihoda. Preskocni model diskriminacije cena.ako je kupac spreman da to plati.Maksimiranje profita je pri autputu Q*. -9- .Logicno je d ace oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku.Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce.a)diskriminirajuce cene b) diskriminirajuci trosak (a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni.B.Sastoji se od tehnike koja podstice najveci broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju.

Ovo znaci da monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene. Efikasnost gubitka od monopola. koji ce prdavati po ceni P*.U monopolskoj konkurenciji svako preduzece.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova. .Perfektna prepreka Monopolisticka konkurencija.Kao sto smo ranije videli.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*. Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*. Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulazenjem novih suparnika u sector.10 - .ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u tacki G’.Ako je rec o prodavnicama riba. i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove .Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u savrsenoj konkurenciji).To mogu raditi i drugi.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.cena ostaje iznad MC’. a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’. ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od monopola Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste. gotov proizvod bi se prosirio na Qc.Kako u ovu oblast ulaze I drugi.Pri dugorocnoj ravnotezi. a time i istu krivu traznje.menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.sve do onog momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide pram nuli.moze da utice na svoj udeo na trzistu do izvesne mere. zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene zamene. to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca.Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste ili robu koju prodaje.memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba.tako da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo.

Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC. proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE.Mrtvotezinski gubitak” drustvenog bogastva je AEE’.Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije..Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’. to ce monopolista proizvoditi autput u E’.Posto ce Pc biti i marginalni prihod. nazvan .”..Posto monopolista zaradjuje profit P. Prirodni monopol Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD.jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1).11 - . tj. S1. trosak za drustvo je S1.Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste. gde je MR=MC.Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima.proizvodice Qc i prodavati po ceni Pc.mrtvotezinski gubitak od monopola. Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledecih primera: a)drzavno vlasnistvo i menadzment b)drzavna regulacija monopola c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole d)energicna primena antimonopolskih zakona e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima .No to stvara gubitke i monopolista trazi resenje preko drzavnih regulative.. Monopolista koji naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni (P*).

Principi ekonomije. 5.menadyment. Ekonomski fakultet. http://www.policy. 3.ppt www.ht m www.hu/pesic/Monopolistkonkurencija. Mankju. 4. Škarić Jovanović.12 - . Ekonomski fakultet.Literatura 1.Objavila je banka CREDIT SUISSE. 2006. G.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia. Beograd 2007 2. 6. 2007 „Poslovni plan — praktično uputstvo” . Finansijsko računovodstvo. .com/arhiva K.vidimse. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful