Sadražaj

Sadržaj Uvod Pojam i karakteristike monopola 2 Podjela monopola Kako definisati monopol Izvor monopolske moći Tipovi tržišta Čist monopol Nastanak monopola Zloupotrebe monopolske pozicije Izvori monopola Prirodni monopol Literatura

1 2

2 2 3 3 4 5 6 7 11 12

-1-

i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod Kako definisati monopol Monopol se može definisati: • • • nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input. prirodni monopol. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će cijeni robu kupovati.. patenti i zaštite. a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. bilo da se radi o nasilnom prisvajanju. bez obzira na količinu koju nudi.predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih. državni monopoli -2- . krajem prošlog i početkom ovog stoljeća. Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. Međutim. krupni kapitali se uvećavaju na razne načine.nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude Zakonski monopol . Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. Pojam i karakteristike monopola U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća. Državni monopol u prodaji duhana. gdje se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala.nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala Oktopodski monopol .. gdje se prvenstveno misli na monopolsku. soli. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo.nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba. kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća. Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist.) Ekonomski monopol . suvremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije. kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća. Podjela monopola • • • • Prirodni monopol . a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. jer je relativno lako razumjeti tržište na kome ona vlada. državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. šećera. šibica.UVOD Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena.

imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije.. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. Oni su imuni na velike investicije. ne moraju se zabrinjavati otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. ponašanje i performanse. može postati jedini proizvođač tih dobara 3. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega. monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju. Izvor monopolske moći Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1.Zbog svega gore navedenoga. 2. trustove i koncerne. npr boksitom. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom.Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. To je čest primjer u distribuciji TIPOVI TRŽIŠTA U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu. specifičnih strojeva. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju. U zavisnosti od toga. npr. uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj.Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti: • • • Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine proizvodni proces Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju.Kada na tržištu nema konkurencije tj. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra. dakle kupci. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta). Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna. Politika cijena – često. ponajviše nedostatka konkurencije. razlikuje se šest glavnih tipova tržišta: -3- . krajnji korisnici.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele. Tako. Naime. postoji monopol. može postati monoploist u proizvodnji aluminija.

do čiste konkurencije. oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli.labav oligopol. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje. Takve su na primer firme IBM i Kodak. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu.čist monopol.Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma. Znači. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata.. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. poštanske usluge i slično. monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju.čvrst oligopol. ukoliko to želi. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno. . dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. Smanjen stepen monopolisanosti. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. telefonske komunikacije. odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. njihove povezanosti i učešća na tržištu. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za -4- . Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. svaka ima mali stepen tržišne snage. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol. može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta. U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. ČIST MONOPOL Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. . . a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema.potpuna konkurencija. niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost.monopolistička konkurencija i . U tom smislu.dominantna firma. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. potom dovodi do drugog ekstrema. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. . Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma. U skladu sa tim. segmentaciji tržišta. U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama . dominantna firma može povećati cene i.

i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. a ukoliko i postoji. de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. U njima ne postoji efektivna konkurencija. osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista. vrlo je skromna. ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima. vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim. da se bave nekim poslom. ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu. U takvim slučajevima. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. ugalj ili lož-ulje. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata.koji ne postoje bliski substituti. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. Kao rezultat. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija. i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. -5- . Na primer. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. NASTANAK MONOPOLA Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol: 1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije. Međutim. 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. izaberu jednu. ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. Sve dok patentno prave postoji. Na primer.

tako da mogu kontrolisaticenu i autput.Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru. -6- . . Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija.).ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu. prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja. 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu. Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom.zeleznica gasovod.povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu. Neke od ovih radnji su: . nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi. .obustava ili ograničavanje proizvodnje.Na primer. odnosno za koju je isti smanjen.ili dve firme koje dominiraju trzistem.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. a niko drugi ne proizvodi ni supstituit. . Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom.primer za ovo su:telefonske usluge.uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.Na dugi rok.voda itd. .Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj.uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina. One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju. U dupolu postoje dve firme.cak i ako su ostale firme prisutne. NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta. povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd. i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu. druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet. Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu. odnosno potrošaču. Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama. a ne samo jedna.

Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije. na primer.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.Rec o konkurenciji medju mnogima. u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. -7- . te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede. U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta. segmentaciji trzista.Ili.Patent omogucava mnoga otkrica koja. nebi bila pronadjena.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi. Monopolisticka konkurencija.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina. kad je u pitanju kvalitet. u suprotnom.snaga potrosnja goriva itd. na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica.potrosaci se prbacuju na drugu firmu. Izvori monopola Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi da postane monopolista.ukljucujuci pronalazak na kojise odnosi.To je. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda. Ti faktori su: a) b) c) d) e) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina Ekonomija razmere Patenti Mrezna ekonomija Vladine licence ili fransize Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena.

Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je ogranicena krivom taznje. ostavljajuci tri neprodate korpe ribe. da smanjuje svoje cene. da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda. -8- .Odnosno: -presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje autput koji maksimira profit. sto daje ukupan prihod od P’Q’. Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje. Savrseno diskriminirajuci monopolista.Ali ako on naplati razlicite cena za razlicite jedinice gotovog proizvoda. Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi.Zbog toga on moze savrseno da diskriminise. Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat). -kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za odredjenu kolicinu autputa (tacka G). onda ce proci mnogo bolje.Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni da plate za bilo koju datu kolicinu.mozemo da na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni da plate.Monopolisticka cena. najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’. potrosaci bi kupili samo jednu korpu.Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni.

Preskocni model diskriminacije cena.Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A.Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji.E. -9- .Sastoji se od tehnike koja podstice najveci broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju.a)diskriminirajuce cene b) diskriminirajuci trosak (a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni.C.Logicno je d ace oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku. gde se seku kriva SMC I taznja (DD).ako je kupac spreman da to plati.Maksimiranje profita je pri autputu Q*. on ce ostvariti maksimum prihoda.U ovij situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroscev visak.B.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je ukljucen u paket proizvoda.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze diskriminisati je isto sto I kriva traznje . Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce.

tako da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo.ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca.Kao sto smo ranije videli. i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove . Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulazenjem novih suparnika u sector.Ako je rec o prodavnicama riba. gotov proizvod bi se prosirio na Qc.moze da utice na svoj udeo na trzistu do izvesne mere. Efikasnost gubitka od monopola. koji ce prdavati po ceni P*.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova.Ovo znaci da monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*.10 - .sve do onog momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide pram nuli.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u tacki G’. a time i istu krivu traznje.cena ostaje iznad MC’. .Perfektna prepreka Monopolisticka konkurencija.Pri dugorocnoj ravnotezi. ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od monopola Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste.Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste ili robu koju prodaje. zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene zamene.U monopolskoj konkurenciji svako preduzece. to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca.Kako u ovu oblast ulaze I drugi.Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u savrsenoj konkurenciji).To mogu raditi i drugi.to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba.menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije. Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*.memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije. a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’.

Monopolista koji naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni (P*).jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1).No to stvara gubitke i monopolista trazi resenje preko drzavnih regulative. to ce monopolista proizvoditi autput u E’.. tj. proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE.”. gde je MR=MC.Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC.Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste.11 - .Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’..Posto ce Pc biti i marginalni prihod. S1. Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledecih primera: a)drzavno vlasnistvo i menadzment b)drzavna regulacija monopola c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole d)energicna primena antimonopolskih zakona e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima ..Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima.Posto monopolista zaradjuje profit P. Prirodni monopol Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD. trosak za drustvo je S1.Mrtvotezinski gubitak” drustvenog bogastva je AEE’.mrtvotezinski gubitak od monopola.Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije. nazvan .proizvodice Qc i prodavati po ceni Pc.

Ekonomski fakultet. Finansijsko računovodstvo. http://www.com/arhiva K.policy. Ekonomski fakultet.hu/pesic/Monopolistkonkurencija. Beograd. Škarić Jovanović.menadyment. 2006.12 - .Objavila je banka CREDIT SUISSE. G.ht m www. Principi ekonomije. 6. 2007 „Poslovni plan — praktično uputstvo” . Mankju.Literatura 1.ppt www. 4. 3. . Beograd 2007 2.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia.vidimse. 5.