Sadražaj

Sadržaj Uvod Pojam i karakteristike monopola 2 Podjela monopola Kako definisati monopol Izvor monopolske moći Tipovi tržišta Čist monopol Nastanak monopola Zloupotrebe monopolske pozicije Izvori monopola Prirodni monopol Literatura

1 2

2 2 3 3 4 5 6 7 11 12

-1-

Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. bez obzira na količinu koju nudi. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje. gdje se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala.nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude Zakonski monopol . jer je relativno lako razumjeti tržište na kome ona vlada. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala. šibica. a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. krupni kapitali se uvećavaju na razne načine. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije. a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu.predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih. prirodni monopol. državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. gdje se prvenstveno misli na monopolsku. kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća. Pojam i karakteristike monopola U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća..nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala Oktopodski monopol . suvremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije. krajem prošlog i početkom ovog stoljeća. Podjela monopola • • • • Prirodni monopol . državni monopoli -2- .. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će cijeni robu kupovati.nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba. i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod Kako definisati monopol Monopol se može definisati: • • • nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input. Državni monopol u prodaji duhana. kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća. Međutim.UVOD Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena. šećera.) Ekonomski monopol . Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. patenti i zaštite. soli. bilo da se radi o nasilnom prisvajanju.

specifičnih strojeva. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju. ne moraju se zabrinjavati otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. postoji monopol..Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. Izvor monopolske moći Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno.Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti: • • • Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine proizvodni proces Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. dakle kupci. To je čest primjer u distribuciji TIPOVI TRŽIŠTA U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu. su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna. npr. npr boksitom. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom. monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. krajnji korisnici. trustove i koncerne. Oni su imuni na velike investicije. može postati monoploist u proizvodnji aluminija.Zbog svega gore navedenoga. U zavisnosti od toga. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega.Kada na tržištu nema konkurencije tj. imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije. Tako. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. Naime. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra. ponajviše nedostatka konkurencije. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta). ponašanje i performanse.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. može postati jedini proizvođač tih dobara 3. razlikuje se šest glavnih tipova tržišta: -3- . Politika cijena – često. 2.

Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. U skladu sa tim. Smanjen stepen monopolisanosti. te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. Takve su na primer firme IBM i Kodak.labav oligopol. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. . niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost.monopolistička konkurencija i . dominantna firma može povećati cene i. dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. segmentaciji tržišta. može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta.Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. Prva tri tipa tržišta (čisti monopol.čvrst oligopol.. U tom smislu. U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala. ČIST MONOPOL Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. . Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli.čist monopol. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma.dominantna firma. njihove povezanosti i učešća na tržištu. . U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova.potpuna konkurencija. Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. do čiste konkurencije. ukoliko to želi.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. Znači. poštanske usluge i slično. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. svaka ima mali stepen tržišne snage. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika. često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama . Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. . telefonske komunikacije. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za -4- . potom dovodi do drugog ekstrema.

Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. U takvim slučajevima. osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. Sve dok patentno prave postoji. -5- . Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. vrlo je skromna. ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. NASTANAK MONOPOLA Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol: 1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije. budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. Međutim. da se bave nekim poslom. ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima. ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim. onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi. lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista. U njima ne postoji efektivna konkurencija. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. ugalj ili lož-ulje.koji ne postoje bliski substituti. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. Kao rezultat. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim. kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga. Na primer. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. a ukoliko i postoji. de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. izaberu jednu. Na primer. i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi.

odnosno za koju je isti smanjen.). U dupolu postoje dve firme. odnosno potrošaču. NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta. prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja.primer za ovo su:telefonske usluge. tako da mogu kontrolisaticenu i autput.cak i ako su ostale firme prisutne. Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom.uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina. 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu. Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.voda itd.zeleznica gasovod. druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista.uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora. Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom. Neke od ovih radnji su: . .One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu. a ne samo jedna. povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd. donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka. -6- .ili dve firme koje dominiraju trzistem. Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama. . nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata. .Na primer. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi. .Na dugi rok.ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu.primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju.povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu. i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu.obustava ili ograničavanje proizvodnje.Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru. a niko drugi ne proizvodi ni supstituit.

potrosaci se prbacuju na drugu firmu. na primer.ukljucujuci pronalazak na kojise odnosi.To je.snaga potrosnja goriva itd.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi. u suprotnom.Ili. Monopolisticka konkurencija. -7- .Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina. Ti faktori su: a) b) c) d) e) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina Ekonomija razmere Patenti Mrezna ekonomija Vladine licence ili fransize Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena. na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta. segmentaciji trzista.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. kad je u pitanju kvalitet. U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.Rec o konkurenciji medju mnogima. nebi bila pronadjena.Patent omogucava mnoga otkrica koja. u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina. te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede. Izvori monopola Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi da postane monopolista.Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije.

Savrseno diskriminirajuci monopolista. najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’.Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni da plate za bilo koju datu kolicinu. potrosaci bi kupili samo jednu korpu. -kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za odredjenu kolicinu autputa (tacka G). da smanjuje svoje cene.mozemo da na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni da plate. Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi. Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je ogranicena krivom taznje. -8- .Odnosno: -presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje autput koji maksimira profit.Zbog toga on moze savrseno da diskriminise. Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje.Monopolisticka cena. Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat). sto daje ukupan prihod od P’Q’.Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni. da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda. onda ce proci mnogo bolje.Ali ako on naplati razlicite cena za razlicite jedinice gotovog proizvoda. ostavljajuci tri neprodate korpe ribe.

ako je kupac spreman da to plati.Logicno je d ace oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je ukljucen u paket proizvoda. on ce ostvariti maksimum prihoda. -9- . gde se seku kriva SMC I taznja (DD).Sastoji se od tehnike koja podstice najveci broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju.a)diskriminirajuce cene b) diskriminirajuci trosak (a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni.Maksimiranje profita je pri autputu Q*.B. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce.Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A. Preskocni model diskriminacije cena.E.U ovij situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroscev visak.Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze diskriminisati je isto sto I kriva traznje .C.

To mogu raditi i drugi. to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca.Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste ili robu koju prodaje. a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’.U monopolskoj konkurenciji svako preduzece.tako da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo.memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije. gotov proizvod bi se prosirio na Qc.cena ostaje iznad MC’.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u tacki G’.Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u savrsenoj konkurenciji).Perfektna prepreka Monopolisticka konkurencija.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC. zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene zamene.10 - . ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od monopola Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste.Kako u ovu oblast ulaze I drugi. Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulazenjem novih suparnika u sector. Efikasnost gubitka od monopola. i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove . Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*.sve do onog momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide pram nuli.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*.moze da utice na svoj udeo na trzistu do izvesne mere.ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca.menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.Pri dugorocnoj ravnotezi. koji ce prdavati po ceni P*. a time i istu krivu traznje. .to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba.Ovo znaci da monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene.Kao sto smo ranije videli.Ako je rec o prodavnicama riba.

Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije.Mrtvotezinski gubitak” drustvenog bogastva je AEE’.11 - .Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC.mrtvotezinski gubitak od monopola.Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima.. proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE.”. Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledecih primera: a)drzavno vlasnistvo i menadzment b)drzavna regulacija monopola c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole d)energicna primena antimonopolskih zakona e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima . to ce monopolista proizvoditi autput u E’..Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’.. nazvan .Posto ce Pc biti i marginalni prihod.No to stvara gubitke i monopolista trazi resenje preko drzavnih regulative. S1.Posto monopolista zaradjuje profit P.Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste. gde je MR=MC. Prirodni monopol Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD. trosak za drustvo je S1.jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1). tj. Monopolista koji naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni (P*).proizvodice Qc i prodavati po ceni Pc.

3.Objavila je banka CREDIT SUISSE.com/arhiva K. 6. 2007 „Poslovni plan — praktično uputstvo” . http://www.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia. .ppt www. G. Ekonomski fakultet. Finansijsko računovodstvo. 4.policy. 5. Škarić Jovanović. 2006. Mankju.12 - . Ekonomski fakultet.vidimse. Principi ekonomije. Beograd. Beograd 2007 2.Literatura 1.menadyment.ht m www.hu/pesic/Monopolistkonkurencija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful