Sadražaj

Sadržaj Uvod Pojam i karakteristike monopola 2 Podjela monopola Kako definisati monopol Izvor monopolske moći Tipovi tržišta Čist monopol Nastanak monopola Zloupotrebe monopolske pozicije Izvori monopola Prirodni monopol Literatura

1 2

2 2 3 3 4 5 6 7 11 12

-1-

gdje se pojavljuje stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala. i kod njih zbog veličine opreme nije povoljno postojanje više pod Kako definisati monopol Monopol se može definisati: • • • nedostatkom konkurencije nema supstituta kojima se može trgovati (roba ili usluga) postoji ulazna barijera na tržište: monopolist kontrolira vrijedan input. prirodni monopol. a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. šećera. Koncentracija je proces povećanja kapital putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili više vlasnika kapitala. a na strani potražnje samo jedan kupac – monopsonist. suvremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije.nastaje iz limitiranosti proizvodnih činitelja i izvora ponude Zakonski monopol . državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr..predstavljaja kombinaciju prirodnih i ekonomskih. patenti i zaštite. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. kao i dobrovoljnim spajanjem poduzeća. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će cijeni robu kupovati. krupni kapitali se uvećavaju na razne načine.. Da bi se sve ovo stavilo u upotrebu bile su potrebne enormne količine kapitala. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist. gdje se prvenstveno misli na monopolsku.UVOD Monopol je tržišno stanje u kojem se nastrani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cijenu robe koju prodaje. soli. Državni monopol u prodaji duhana. Podjela monopola • • • • Prirodni monopol . Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. šibica. bilo da se radi o nasilnom prisvajanju. kupovinom ili otkupom slabije stojećih poduzeća. Pojam i karakteristike monopola U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji. državni monopoli -2- . jer je relativno lako razumjeti tržište na kome ona vlada. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka i tehničkih i tehnoloških dostignuća.) Ekonomski monopol . Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Uz sve veće bogaćenje putem akumulacije. krajem prošlog i početkom ovog stoljeća.nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba. bez obzira na količinu koju nudi.nastaje koncentracijom i centralizacijom kapitala Oktopodski monopol . Međutim.

ne moraju se zabrinjavati otvorenom tržišnom utakmicom na tržištu. U zavisnosti od toga. ponajviše nedostatka konkurencije. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra. imaju visoku i stabilnu profitnu stopu i imaju veće mogućnosti za unapređenje tehnike i tehnologije.Karakteristični i trajni oblici monopolističkog udruživanja dolaze do izražaja kroz: kartele.Kada na tržištu nema konkurencije tj. Politika cijena – često.Zbog svega gore navedenoga. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju. Naime. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. Tako. postoji monopol. uspavaju se zbog svoje sigurne pozicije na tržištu tj. Izvor monopolske moći Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. npr boksitom. može postati jedini proizvođač tih dobara 3. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega. specifičnih strojeva. može postati monoploist u proizvodnji aluminija. npr. Ljudi ne mogu početi kupovati i koristiti neki drugi proizvod koji može biti jeftiniji ili bolji iz jednostavnog razloga jer takav proizvod ne postoji (nema supstituta). Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom. To je čest primjer u distribuciji TIPOVI TRŽIŠTA U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. razlikuje se šest glavnih tipova tržišta: -3- . krajnji korisnici. Oni su imuni na velike investicije. su ti koji trpe najviše i to iz razloga jer takva poduzeća tijekom vremena postaju manje efikasna i inovativna..Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće.Monopolističke organizacije nastaju kao kombinacija raznih industrijskih grana u jednom poduzeću i one mogu biti: • • • Horizontalna kombinacija – povezivanje raznih privrednih djelatnosti koje imaju istu proizvodnu osnovu – sirovinsku bazu Vertikalna kombinacija – povezivanje niza uzastopnih djelatnosti koje čine proizvodni proces Kombinacija kombinacija – povezivanje horizontalne i vertikalne kombinacije Rezultat ovog povezivanja su holdinzi – velika poduzeća koja u odnosu na druga imaju neke pogodnosti u poslovanju. monopolist može ostvarivati profite u dužem vremenskom razdoblju. 2. ponašanje i performanse. trustove i koncerne. dakle kupci. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta.

do čiste konkurencije. poštanske usluge i slično. oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. Takve su na primer firme IBM i Kodak.labav oligopol. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli. potom dovodi do drugog ekstrema. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. telefonske komunikacije. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika.. može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta. a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. U tom smislu.Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma. dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata.To je firma koja ima dominaciju na tržištu.čist monopol. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala.potpuna konkurencija. odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu. segmentaciji tržišta.čvrst oligopol. . Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu.monopolistička konkurencija i . U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama . Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu Barijere za ulazak na tržište su niske. svaka ima mali stepen tržišne snage. dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. Čist monopol je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. ukoliko to želi. dominantna firma može povećati cene i. Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma. Smanjen stepen monopolisanosti. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za -4- . Prva tri tipa tržišta (čisti monopol. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. Znači. U skladu sa tim. njihove povezanosti i učešća na tržištu. te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. .dominantna firma. . . ČIST MONOPOL Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.

ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima. i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata. vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi. a ukoliko i postoji. ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć. Kao rezultat. Na primer. 3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije. osim firmi koje imaju dozvolu od vlade. Na primer. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati. 4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. 2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge). Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. Sve dok patentno prave postoji. NASTANAK MONOPOLA Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol: 1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. da se bave nekim poslom. izaberu jednu. koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac. U takvim slučajevima. U njima ne postoji efektivna konkurencija. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. 5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista. ugalj ili lož-ulje. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija. -5- . Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim. budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. Međutim. Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu. vrlo je skromna. firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim.koji ne postoje bliski substituti.

One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju.uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina.voda itd.ili dve firme koje dominiraju trzistem. NEPOTPUNA KONKURENCIJA preovladava na nekom sektoru kod pojedinih proizvođača ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenomproizvoda u tom sektoru i uz to više segmentacije tržišta.).ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu.Na dugi rok. prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja.primer za ovo su:telefonske usluge.Na primer.obustava ili ograničavanje proizvodnje. tako da mogu kontrolisaticenu i autput. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj. povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista. Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. . U dupolu postoje dve firme. Monopol nam govori da je reč o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište robom.cak i ako su ostale firme prisutne. i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu. odnosno potrošaču. odnosno za koju je isti smanjen. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi. a ne samo jedna. . .To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu.zeleznica gasovod.uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora. donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka.povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu. nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima. Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu. a niko drugi ne proizvodi ni supstituit. druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet. Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom. Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. . Neke od ovih radnji su: .Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru. -6- .

na primer. Monopolisticka konkurencija. U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta.Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije. Ti faktori su: a) b) c) d) e) Eksluzivna kontrola vaznih sirovina Ekonomija razmere Patenti Mrezna ekonomija Vladine licence ili fransize Patent se obicno odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena. kad je u pitanju kvalitet. -7- . na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica.Rec o konkurenciji medju mnogima.Ili.Patent omogucava mnoga otkrica koja.potrosaci se prbacuju na drugu firmu.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.ukljucujuci pronalazak na kojise odnosi.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu. te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina. nebi bila pronadjena.snaga potrosnja goriva itd.To je. u suprotnom. u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina. Izvori monopola Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilomkojeg od njih omogucuje firmi da postane monopolista. segmentaciji trzista.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.

onda ce proci mnogo bolje. Mogucnost da monopolista naplati 4 korpe ribe po visoj ceni je ogranicena krivom taznje.Odnosno: -presek krivih marginalnog prihoda I marginalnog troska (tacka E) ytvrdjuje autput koji maksimira profit. sto daje ukupan prihod od P’Q’. ostavljajuci tri neprodate korpe ribe.Monopolisticka cena. Kad smo jednom odredili kolicinu koja ce biti dostavljena (4 korpe na sat). najbolja stvar koju je morao da uradi je da nplati P’. -8- .mozemo da na osnovu krive traznje odredimo i cenu (10 evra u tacki G) koju su potrosaci spremni da plate.Ako ja monopolista morao da proda sve jedinice autputa (svu proizvedenu robu) po istoj ceni. Savrseno diskriminirajuci monopolista.Ali ako on naplati razlicite cena za razlicite jedinice gotovog proizvoda. potrosaci bi kupili samo jednu korpu.Zbog toga on moze savrseno da diskriminise. da bi prodao dodatnu kolicinu gotovih proizvoda. Ako bi monopolista ignorisao ove principe i pokusao da naplati 13 evra po korpi. Kriva marginalnog prihoda je isto sto i kriva traznje.Kriva traznje nam uvek govori koliko su potrosaci spremni da plate za bilo koju datu kolicinu. da smanjuje svoje cene. -kriva traznje nam govori koji ce najvisu cenu potrosaci biti spremni da plate za odredjenu kolicinu autputa (tacka G).

-9- .a)diskriminirajuce cene b) diskriminirajuci trosak (a) ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po razlicitoj ceni.C. gde se seku kriva SMC I taznja (DD).B.ako je kupac spreman da to plati.Savrsena prepreka bi bila ona koja namece samo zanemarljivi trosak na korisnike koji ih preskace a u isto vreme savrseno razvrstava kupce prema njihovoj elasticnoj traznji. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i ucini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je prskoce. Preskocni model diskriminacije cena.U ovij situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potroscev visak.Logicno je d ace oni kupci koji su osetljivi na cene biti spremni da preskoce prepreku.Maksimiranje profita je pri autputu Q*.E.Jedan primer prepreke je oblik rabata koji je ukljucen u paket proizvoda.Ekonomski profit je prikazan osencenim poljem A. on ce ostvariti maksimum prihoda.Sastoji se od tehnike koja podstice najveci broj najelasticnijih kupaca da se identifikuju.(b) kriva marginalnog prihoda koju monoplista moze diskriminisati je isto sto I kriva traznje .

Preduzece u monopolistickoj konkurenciji nema nikakav monopol na zemljiste ili robu koju prodaje.Na Q* vrednost dodatnih jedinica gotovih proizvoda kupcu je P*.Ovo znaci da monopolista sa jednom cenom ne iskoriccava sve moguce dobiti od razmene.to znaci da ce se ostvarati sve vise prodavnica riba.tako da se I kriva traznje za proizvodima postojecih preduzeca pomera ulevo.ako bi monopolista mogao da menja razlicite cene za svakog kupca.To je vise nego cena proizvodnje dodatne jadinice LMC.Kao sto smo ranije videli. gotov proizvod bi se prosirio na Qc. Efikasnost gubitka od monopola.U monopolskoj konkurenciji svako preduzece.menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije. to se malo-pomalo suzava trzista ranije formiranih preduzeca. a time i istu krivu traznje. a svaki je proizvodjac na levoj silaznoj deonici svoje dugorocne krive ATC’. Kvantitet maksimiranja profita za ovog monopolistu je Q*.cena ostaje iznad MC’.moze da utice na svoj udeo na trzistu do izvesne mere.Pri dugorocnoj ravnotezi. Izvorna kriva uz koju tipican prodavac ostvaruja profit pomera se dole i levo (D’D’) ulazenjem novih suparnika u sector.To mogu raditi i drugi.To je ista kolicina koju mozemo da vidimo u savrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potraznju i uslove troskova.Perfektna prepreka Monopolisticka konkurencija. i u analizi polazimo od prdpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troskove . ulazak konkurenata na trziste i efikasnost gubitka od monopola Monopilisticka konkurencija i ulazenje konkurenata na trziste.10 - .Ako je rec o prodavnicama riba. zato sto su proizvodi razlicitih preduzeca samo ofranicene zamene.Ulazenje prestaje tek kad svaki od prodavaca postavljen u dugorocnu ravnotezu kod koje nema razlike u profitima kao sto je ona u tacki G’. .memnjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije.Njihova kriva traznje nije horizontalna (kao u savrsenoj konkurenciji).sve do onog momenta dok vlasnici ulozenog kapitala ne budu dovedeni do pozicije d aim profit ide pram nuli.Kako u ovu oblast ulaze I drugi. koji ce prdavati po ceni P*.

proizvodice Qc i prodavati po ceni Pc.Ako se on primora na cenu Pc monopolista ce se suociti sa horizontalnom krivom traznje Q’. tj.No to stvara gubitke i monopolista trazi resenje preko drzavnih regulative. gde je MR=MC.”.Posto ce Pc biti i marginalni prihod.11 - .Mrtvotezinski gubitak” drustvenog bogastva je AEE’.. to ce monopolista proizvoditi autput u E’.Posto monopolista zaradjuje profit P.. proizvodi Qm i zaradjuje profit (p) Pm SVE. S1.Gubitak bogastva zbog jedinstvene (jedne)cene monopoliste.mrtvotezinski gubitak od monopola.. Drzavne refulative prema prirodnom monopolu ispoljavaju svoju refleksiju preko sledecih primera: a)drzavno vlasnistvo i menadzment b)drzavna regulacija monopola c)ekskluzivnost ugovaranja za prirodne monopole d)energicna primena antimonopolskih zakona e)lese-fer (laisez-faire) politika prema prirodnim monopolima .Uporedjujuci sa rezultatom savrsene konkurencije.jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrosacevog viska koji je jednak polju (P+S1).Konkurentska industrija pokusace po istim troskovima.Privatni monopolista postavlja uslov MR=MC. nazvan . trosak za drustvo je S1. Prirodni monopol Efikasnost tacke E’ izjednacava i marginalnu korist DD. Monopolista koji naplacuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodice (Q*) I prodavati po ceni (P*).

4.ppt www. Škarić Jovanović. Beograd.menadyment.ht m www.com/arhiva K. . 6. 2007 „Poslovni plan — praktično uputstvo” .policy. 5.Objavila je banka CREDIT SUISSE. Ekonomski fakultet.12 - . Principi ekonomije. 3. Ekonomski fakultet. 2006.vidimse. Mankju. http://www.com/info_net_strane/obrazovanje/Nepotpuna_konkurenia.hu/pesic/Monopolistkonkurencija.Literatura 1. Finansijsko računovodstvo. Beograd 2007 2. G.