1.

ZABRANJENA ARHEOLOGIJA

STVARI KOJE NE SMETE DA ZNATE

NITI SMETE DA VIDITE
    
    Da li mi uopšte znamo šta se sve nalazi na našoj planeti.Ko smo, šta smo i odakle
smo.Ono što nam serviraju naučnici puno je velikih rupa i praznina, a da ne govorimo
o onome što skrivaju od pogleda čitavog sveta.Razloge znaju samo oni, a nama
ostaje samo da pretpostavljamo.Rekli su nam da naša civilizacija započinje pre oko
7000 godina.Babilon, Sumer, Asirija, Egipat...Šta je sa vremenom pre ovoga, i
naravno sa dokazima vremena pre ovoga.Zašto nam sakrivaju civilizacije od pre
12.000, pa sve do 50.000 godina.
    Evo ovde ćemo vas malo prošetati po dalekoj istoriji i pokazati slike za koje
neverujemo da ste ih ranije videli.

PIRAMIDE U KINI

    Kada se spomenu piramide, tada je prva asocijacija na koju svi pomisle, egipatske
piramide.Oduvek su izazivale divljenje svojom veličinom i tajanstvenošću.Ko je i kako
uspeo sve to projektuje, šta se sve još u njima krije.Ali šta ako bi vam rekli da
egipatske piramide nisu najstarije, najmisterioznije, najbrojnije i najveće na planeti, a
da pritom ne mislimo na piramide Maja, Inka i
Asteka.Radi se o piramidama za koje mnogi od
vas nisu nikada čuli, niti su slutili da ovako nešto
postoji.Ali, pripremite se...
    Idemo u Kinu...U potpuno zabranjenu zonu oko
grada Ksian, koji se nalazi u središnjoj kineskoj
provinciji Šensi.Dobrodošli u zabranjeno područje
stotina gigantskih piramida koje su potpuno
nepoznate svetskoj javnosti.
    Prvi put su se gigantske kineske piramide
spomenule u javnosti u američkom listu 'Rocky
Mountain News'1947, godine.Autor ovog
tajanstvenog teksta bio je pukovnik američke
vojske Mauris Šenan, a tu je bila priložena i
fotografija koju je 1945. snimio jedan američki pilot tokom II svetskog rata.Pilot je
prevozio zalihe hrane za kinesku armiju preko Himalaja, a sama fotografija snimljena
je oko 100 kilometara od grada Ksian.To mu je uspelo, jer su tada kineske vlasti još
odobravale slobodni prelet američkim avionima preko ovih teritorija.Kada su
fotografije naknadno analizirane, došlo se do saznanja da je piramida visoka skoro
350 metara, tako da je dvostruko premašila visinu najviše piramide u Egiptu.
Piramida je nazvana 'Bela piramida' i predstavljala je najveću piramidu na planeti
Zemlji. (slika levo).Ako je Keopsova piramida visoka oko 150 metara, možete li
zamisliti na šta liči Bela piramida.
    Prošlo je skoro pola veka i tek tada su kineske vlasti dozvolile pristup prvom
Evropljaninu u ovu zabranjenu oblast.Bio je to Austrijanac Hartvig Hausdorf koji je
dva puta posetio Kinu 1994. Tokom svoje prve posete, u aprilu 1994., Hausdorf je
imao priliku da vidi šest piramida u blizini grada Ksiana. Na povratku u Kinu, u
avgustu iste godine, Hausdorf je na svojim snimcima uspeo da prebroji preko 100
piramida! Hausdorf je imao velike poteškoće da bi dobio dozvolu da doputuje u
provinciju Šensi.Kinezi mu nisu dopustili nikakvo arheološko iskopavanje, a kada su
videli da je objavio slike piramida, momentalno su zabranile svakom strancu posetu
ovoj zabranjenoj oblasti. U blizini Bele piramide, Kinezi su podigli i lansirnu rampu za
svoj svemirski program, tako da su i zvanično proglasili ovu oblast vojno zaštićenom i
potpuno nedodirljivom za spoljni svet. 

  
Preko stotinu piramida nalazi se u zabranjenoj oblasti na otprilike 2000 kvadratnih
kilometara.
Visina im se kreće od 25-100 metara, izuzimajući Belu piramidu od čak 350 metara.

    Ove piramide su građene od tvrde gline i neke su već prilično oštećene. Jedan
razlog je njihova velika
starosti, a drugi je što su
neke piramide oštetilo samo
stanovništvo koje živi u
blizini, koristeći glinu za
gradnju svojih kuća.
 
     Kineske vlasti više ne
dozvoljavaju nikakva
istraživanja u ovoj oblasti, a
pogotovo približavanje
piramidama. Njihova izjava
ja da će neke buduće
generacije imati pravo da
prouče ove piramide. Ali šta se dešava u međuvremenu? Kineska vlada naredila je
zasađivanje brzorastućih četinara koji su već uveliko prekrili mnoge piramide i od njih
načinili šumovita brda. Posle par desetina godina biće potpuno pošumljene. Ako
neko priupita za piramide, Kinezi će jednostavno reći, 'Gde vi ovde vidite piramide'.

Evo još jedne kineske piramide koja je planski pošumljena

 O starosti kineskih piramida prvi put isveštavaju dva australijska trgovca

1912.godine. Oni su razgovarali sa jednim budističkim sveštenikom koji im je otkrio
da se ove piramide pominju u pisanim dokumentima koji su stari 5000 godina, ali čak
i tada su se označavale kao veoma stare.Kolika je onda njihova prava starost,
možemo samo da nagađamo.

    U blizini ovih piramida živi lokalno stanovništvo, ali kineske vlasti ne brinu da bi oni
mogli otkriti njihovu tajnu spoljašnjem svetu.Oni žive izolovano, bez mobilnih
telefona, računara i interneta.
  Oblik ove piramide levo podseća na piramide u Srednjoj Americi, kod kojih je
poravnat vrh.Dali sve te piramide vode poreklo od iste civilizacije, velika je
zagonetka.Poreklo i starost ovih piramida mogli bi objasniti razni artefakti pronađeni
u njihovoj blizini, kao i hijeroglifi koji su pronađeni na zidovima piramida.Prema nekim
postojećim izvorima u okolini piramida nađeni su grobovi sa kosturima.Ali ne baš bilo
kakvim...Radi se o čudnim humanoidnim bićima koja imaju veliku glavu i malo telo,
od nekih samo metar i dvadeset centimetara visine.U ovim tajanstvenim grobovima
pronađeni su i stotine kamenih diskova sa nepoznatim hijeroglifima. Po rezultatima
prevođenja, na diskovima je opisan udes kosmičke letelice od pre 12.000 godina.
    Šta se nalazi u kineskim piramidama i zašto se planski sakrivaju pošumljavanjem,
odgovor znaju samo kineske vlasti.Ono što vi možete da uradite je, ako imate brzu
internet vezu i program Google Earth, da probate da nađete oblast Šensi i grad Ksian
(Xian) i da pokušate da malo provirite u ovu misterioznu oblast.Samo pazite...

PODVODNE RUŠEVINE PORED JAPANA

     Izgleda da se najveće misterije naše planete kriju na morskom
dnu.Kolika je to površina ne treba ni spominjati, a
pogotovo kada se još uzmu u obzir dubine mora i
okeana na koja ljudi još ne mogu da odu sa
ovakvom tehnologijom kakva je danas. Ali, hajdemo
u okolinu Japana ...
      U dubinama Japanskog mora, u blizini ostrva
Okinava, Una i Tajvan otkrivene su izuzetno
neobične i
tajanstvene

ruševine.Pronađene su ostaci ogromnih

građevina od precizno isklesanog kamena, čija
je starost procenjena na čak 12.000 godina, što
znači da su nastale još 10.000 pre Hrista.
    Mnogi u Japanu veruju da su u pitanju ostaci
tajanstvenog, izgubljenog kontinenta koji
japanskanarodna tradicija naziva
Onogorodžima.Po njihovom predanju, taj
kontinent je isto kao i legendarnu Atlantidu,
progutalo more.Drugo mišljenje je, da je u
pitanju mitski kontinent Mu, kolonija izgnanika iz
Atlantide, oni koji su se po legende pobunili
protiv vlasti u svojoj zemlji.I Mu je po legendi,
takođe, nestao u moru.
    Još 1985. godine, Japanac Kikačiro Aratake
je roneći stotinak metara od ostrva Jonaguni, na
dubini od 25 metara, ugledao ogromnu piramidu.Piramida na dnu mora, bilo je to
nešto nezamislivo i senzacionalno.Od tada, više puta je pokušavano da se utvrdi da
li je to delo prirode ili veštačka tvorevina nastala ljudskom rukom.Tek 2000. godine
mesto je proglašeno arheološkim lokalitetom, a rukovodstvo nad istraživanjima
preuzeo je Masaki Kimura, koji je tada bio docent okeanografije na univerzitetu u
Rjukju.Istraživanja su potvrdila da se radi o građevini digaćkoj oko 200 metara,
širokoj 150 i visokoj 20 metara.Postoje rukom klesana stepeništa, ispod temelja
nalazi se nakadašnji sistem za drenažu, a nađena je i glava (na slici dole) koja je vrlo
slična sa glavama sa Uskršnjih ostrva ! Veoma važan nalaz su znaci isklesani u
kamenu, sasvim slični piktogramima na još nedešifrovanoj steli sa Okinave. Bilo je
više nego očigledno, da su kameni blokovi ostaci civilizacije koja je postojala davno
pre zvaničnih naučnih tvrdnji i da je civilizacija koja ih je gradila raspolagala sa vrlo
naprednom tehnologijom.To su fino obrađeni kameni blokovi koji formiraju bočnu
stranu piramide sa hramom na vrhu.
    U jesen 1995. godine, pronađene su još tri lokacije sa podvodnim građevinama,
hramovima, trgovima, stepenicama, putevima, stiliziranim likovima morskih
životinja.Između 1995. i 2005. godine pronađeno je još osam novih podvodnih
nalazišta na potezu između Japana i Tajvana.Najveća podvodna struktura koja je
dosada otkrivena nalazi se u blizini otoka Yonaguni na 35 metara dubine. Ova
građevina je dugačka 80 metara, široka 30 metara i visoka oko 15 metara.Tu su
takođe i kameni putevi i raskrsnice koji povezuju podvodne građevine koje se nalaze
između ovog ostrva Yonaguni i dva
ostrvceta, Kerama i Aguni.
    Kada je nastala piramida i svi ovi
objekti? Kada ih je prekrilo more?
O koliko se ovde dalekoj prošlosti radi i
ko je bila misteriozna civilizacija koja je
sve ovo izgradila u 'vremenu koje je bilo
pre vremena'. 
    Dokazi govore o tome da je zadnje
ledeno doba bilo pre 0ko 11.500 godina
i da je tada došlo do topljenja velikih
količina leda. Zbog ovakvog velikog
topljenja, nivo mora se na nekim
mestima na Zemlji popeo za preko 100 metara i tako potopivši na kopnu sve što je
bilo u tom opsegu.Pretpostavlja se da je to bio slučaj i sa ovim kompnom kod
japanske obale.
  Mnoge svetske legende govore o civilizaciji svih civilizacija koja je bila smeštena
negde na Pacifiku.Stari narodi su je nazivali Mu ili kako su je zvali na zapadu,
Lemurija.Prostirala se od Japana, pa preko Polinezije sve do Uskršnjih Ostrva,
sastavljena od niza većih ostrva. Sve ove građevine pronađene u dubinama mora
nedvosmisleni su dokazi postojanja ove civilizacije.

NOVA VRATA U PIRAMIDI

   U martu 1993. godine robot nemačke

prouizvodnje Upuaut II (Onaj koji otvara život)
otkrio je na kraju jednog dugačkog podzemnog
hodnika u unutrašnjosti Keopsove piramide, mala
vrata od mermera i krečnjaka sa dve bakarne
ručice.Ovu nemačku arheološku ekipu predvodio
je inženjer robotike Rudolf Gantenbrink iz
Minhena.Otkriće ove tajne prostorije u
unutrašnjosti Velike piramide bilo je prava
senzacija.Ali, radost nemačkih arheologa trajala
je vrlo malo.Egipatske vlasti su odmah po ovom senzacionalnom otkriću, oduzele
nemačkoj ekipi dozvolu za rad i izbacili ih iz zemlje ! Kako je tada rekao generalni
direktor arheoloških iskopavanja u Gizi dr Zahi Havas: 'Piramide su nasleđe Egipta, a
ne Zapada'.
    Od tada niko sa Zapada nije dobio dozvolu da radi, a egipatski arheolozi koji su
nastavili iskopavanja u Velikoj piramidi, odbijaju da kažu šta se nalazi u tajnoj
prostoriji.Gorepomenuti dr havas izjavio je predstavnicima štampe:'Iza vrata koja je
pronašao Gatenbrinkov robot nema ničega'.Ali, prilikom jedne Havasove posete
SAD, gde je otišao da traži novčanu pomoć za egiopatsku arheologiju, potencijalnim
finansijerima rekao je u poverenju, da je 'iza tih vrata najznačajnije arheološko
otkriće u istoriji Egipta, a predmeti koji su tamo pronađeni primoraće Zapad da
piše potpuno novu istoriju'.Od tada se više ništa nije čulo o tajnoj prostoriji u
unutrašnjosti Velike piramide koja se pripisuje faraonu Keopsu koji je živeo
2625.godina pre Hrista.Egipat već godinama zabranjuje pristup bilo kakvim
arheolozima sa Zapada, zabranjeno je čak i snimanje i fotografisanje u blizini
nalazišta u Gizi.

TAJANSTVENO KAMENJE IZ  IKE

   U gradu Ika u Peruu, dr Kabrera Dartuea, fizičar i arheolog amater, ima u svojoj
kolekciji oko 20.000  kamenova i ploča od stena koji su dekorisani velikim brojem
gravira, od kojim mnogima tu uopšte nije mesto.Barem po našem shvatanju
istorije.Kamenje je uglavnom od sivog andezita, granitne polukristalne osnove koje je
veoma teško i tvrdo za urezivanje.Stanovnici u ovom kraju pronalaze ovo kamenje
još od 1500. godine, a na njima su ugravirani nama nezamislive pojmovi.Tu su
ugravirani detalji hirurških operacija, carskog reza, transfuzije krvi, komplikovane
operacije pluća i bubrega, detaljni zahvati na srcu i mozgu.Lekari su utvrdili da je na
pojedinim kamenovima čak ugravirana operacija presađivanja mozga.
    Neki crteži na kamenovima nas potpuno vraćaju u praistoriju, ali ne bilo
kakvu.Prikazano je vreme kada su praistorijske životinje, dinosaurusi i ljudi živeli
zajedno !!! Prikazani su ljudi koji se bore sa dinosaurusima, a na slici desno vidi se
kamen gde je prikazan čovek koji jaše triceratopsa !Takođe na nekim kamenovima,
prikazane su mape izgubljenih kontinenata, zatim čoveka koji istražuje neki predmet
pomoću lupe ili kako kroz neku spravu koja je nalika teleskopu, gleda u nebo!

   

...svet tamo negde,

svet na granici razuma,
svet za koji niste ni znali da može da postoji...
 2. TAJNA KRISTALNE LOBANJE

TAJNA KOJU I VREME LJUBOMORNO ČUVA ...

Kada bude otkriveno svih trinaest, ljudi će moći da izgrade doba mira,
harmonije i ljubavi ...

  Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo stvaraju

legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a
nezamislivo je da je u ona vremena mogla biti napravljena primitivnim
oruđem koje su ljudi tada koristili. Tvrdi se da je to najtajanstveniji predmet
na svetu. Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da
potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini. Vrednost  kristalne
lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo nešto i zašto, kome je
služila ?!
   Kruže glasine da ona ima neobične moći, ljudi koji
su joj se našli u blizini primećivali su kod sebe čudne
promene. Kakvu tajanstvenu silu poseduje Kristalna
Lobanja? Može li da isceljuje ili da transformiše
čovekovu psihu?
  Kristalna Lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova
Lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena ćerka
F.A.Mičel- Hedžisa. Pronađena je u Lubaantunu
(Grad Palih Kamenova) u Britanskom Hondurasu
1924. godine prilikom arheoloških iskopavanja.I samo
njeno otkrivanje obavijeno je misterijom i intrigama.
  Pošto starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću
radioaktivnog izotopa ugljenika, nemožemo odrediti tačnu starost Kristalne
Lobanje. Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 godina, mada mnogi tu
granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina. Tačan odgovor bi
se mogao dobiti samo razbijanjem Lobanje da bi se tako odredila starost
vodenog sadržaja u njoj, ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava.
Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki period u kojem je nastao
kristal, a ne i vreme kad je Lobanja izrađena. Pitanje je i zašto je Lobanja
izrađena baš od kvarcnog kristala, kad je on izuzetno tvrd materijal koji je
težak za obrađivanje. Smatra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive
obrade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo stene, a
zatim brušenjem rađeni neverovatno precizni detalji. Tvrdi se da Kristalna
Lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije
o poreklu ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj
Atlantidi.
    Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i
zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno mesto u kultovima Maja i
Acteka, neki su pretpostavili da je ovo mogao biti kultni predmet koji je
korišćen u verskim obredima i u bogosluženju kod ovih naroda.
    I ostale pronađene kristalne lobanje potiču iz različitih arheoloških
nalazišta na području nekadašnje kulture Maja, a većinu njih širom sveta
čuvaju potomci autohtonog stanovništva. Do sada su poznata četiri tipa
antičkih kristalnih lobanja:

  • od čistog kvarca - potpuno providne

  • ametista - purpurne boje
  • ružičastog kvarca
  • dimljenog kvarca - sive do crne boje

    Jedno vreme, naročito četrdesetih godina, Lobanja je imala mnogo

mračniju reputaciju. Za nju su verovali da je 'Lobanja Strašnog suda' i da će
svakoga ko je gleda zadesiti nesreća ili će prevremeno umreti.Kasnije, a
naročito u novije vreme, zauzet je pozitivniji stav prema njoj. Sada se veruje
da Lobanja ima isceliteljsku moć, a da je osim toga i skladište
informacija.Dolazak do ovih podataka i njihovo pronalaženje biće moguće
tek kada naučimo da crpimo znanje iz ivog kristalnog kompjutera.
    Grad Maja u kome je Kristalna lobanja pronađena, Lubaantun, je jedan
od poslednjih velikih centara Maja, sagrađen u osmom ili devetom veku
naše ere. Čitav taj predeo zarastao je u gustu vegetaciju. Izgleda da je on
bio trgovačko središte za kakovac. Najspektakularniji deo grada jeste
amfiteatar, jedan od najvećih koji su otkriveni u nestalom svetu Maja.
Izgleda da ostaci Lubaantuna obuhvataju period od samo jednog i po
stoleća pre nego što je grad neobjašnjivo napušten, negde u devetom veku
naše ere.
    U Gvatemali su pronađena sela Maja u kojim je
ovaj narod obitavao još u sedmom veku pre naše ere.
Ali njihova civilizacija dostigla je zenit između 300.-900. godine posle
Hrista.Onda se, iz još neutvrđenih razloga, ova jedinstvena civilizacija
raspala, a narod zagonetno isčezao ili se odselio.
  Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu jedne banke u
mestu Mil Veli u Kaliforniji. Kristalna Lobanja bila je podvrgavana mnogim
naučnim istraživanjima. Počelo je 1964. kada je Ana Mičel Hedžis odnela
Lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6 godina proučavali
Lobanju u svom stanu u Kaliforniji. Jedne večeri kad su zaključili da je
kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega na
stočiću bila je Lobanja.Odjednom je primetio da oči Lobanje verno reflektuju
vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo je do otkrića tajanstvenog i
jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u Lobanju.Kako, to niko ne
zna!Dorlend je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku.U
gornjem delu usne duplje Lobanje pronašao je široko providno telo koje je
bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva
prizmatična površina usmeravala je svetlost ispod Lobanje u njene očne
duplje.Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao
uveličavajuće staklo.Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom
komadu proteže se kanal bez prepreka i inkluzija.     Štampani tekst koji bi
gledali kroz njega bio bi i čitljiv i uvećan.Iza onoga što deluje kao namerno
izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi
za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca
na prizmu i odande u očne duplje. Zadnji deo
lobanje je majstorski izrađen kao sočivo
modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost
odasvud i reflektuje je u očne duplje. Na Lobanji
su naznačeni i zigomatični lukovi. Oni su urezani
u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj
ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj
statui u svetu. Vilična kost je odvojena i može da
se skida. Savršeno je upasovana u dva uglačana
ležišta i lako se pokreće gore dole!Jednom
prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko
Lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten se
protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta.
  1970.godine Kristalna Lobanja odneta je u Hjulit Pakardove laboratorije u
Santa Klari u Kaliforniji, na detaljna ispitivanja. To je jedna od vodećih 
laboratorija u svetu za ovakvu vrstu istraživanja.laboratorije su sprovele dva
osežna istraživanja. Posle toga jedan od zaposlenih je izjavio: ''Nema
načina da se utvrdi starost Lobanje'. Verovatno su mnoge ideje o
misterijama i zlu koje kruže o Lobanji, potekle od njenih očiju. Pomeranjem
svetlosnog izvora ili lakom promenom ugla posmatranja dobija se beskrajni
niz slika i obrazaca usled prelamanja svetlosti. To može da deluje vrlo
hipnotički.' I u samoj laboratoriji Lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir. Ni
profesionalco koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje sitnice
kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na Lobanju. Na kraju su se
eksperti iz laboratorije složili da, pod pretpostavkom da kad bi dobili komad
kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači kristalnih komponenti sa
najsavremenijom današnjom tehnologijom ne bi mogli da izrade Lobanju
sličnu ovoj. Ili šta je izjavio jedan od kristalografičara iz laboratorije Hjulit
Pakard-a : '…ova prokleta stvar jednostavno ne bi trebala da postoji!'

    Kristali na neki tajanstven način mogu da utiču na ljudsku svet. I bračni
par Dorlend koji je ispitivao Lobanju nije izbegao mentalnin efektima
Lobanje.Sve godine dok su ispitivali Lobanju nisu pušili niti pili alkohol i
kafu, a postali su i vegetarijanci. Na neki čudan način Kristalna Lobanja
uticala je na njihovu svest.I drugi ljudi koji su se prvi put susreli sa
Lobanjom, reagovali su na susret sa njom. Neke je hvatala sanjivost a neki
su imali problema sa disanjem ili lupanjem srca.Kod nekih ljudi kao da je
stimulisala čulo mirisa i stvorila utisak da emituje aromu mošusa, koja je
bila neopisiva. U prisustvu Lobanje neki ljudi su čuli laki hor glasova ili
zvonjavu praporaca. 
    Svetski centar za istraživanje zagonetnih pojava je četiri godine obavljao
brojne eksperimente sa kristalnim lobanjama. Elektronska
oprema koja je korišćena u ovim ogledima mogla je da
meri energetski uticaj kristalnih lobanja na ljude. Rezultati
tih istraživanja ukazuju na sledeće:

  •  Kod kristalnih lobanja na delu je neka nepoznata

inteligencija ili neki program koji je u njih ugrađen, a koji je
na osobe koje su se podvrgle ispitivanju uticao stvarajući
specifična energetska polja. Dejstvo tih polja na testirane
osobe bilo je pozitivno a instrumenti su zabeležili
povećanje harmonije i ravnoteže u njihovim biomagnetnim
poljima.
 • Kod osoba koje su meditirale u blizini kristalne lobanje zabeleženi su
sledeći fenomeni: neki su dospevali u stanje alternativne svesti, drugi su
imali raznovrsne vizije, neki su osetili oslobađanje dubokih emocija ili karme
pohranjenih u njihovim čakrama ili fizičkom telu, a manji broj testiranih je
osetio veliku radost ili bio blažen i ushićen.
 • Kod nekih ljudi kontakt sa kristalnim lobanjama izazivao je kasnije
specifične snove ili bi danima osećao dejstvo energije lobanja. Kod
pojedinih učesnika testova dolazilo je i do spontanog otvaranja njihovih
unutrašnjih, duhovnih sposobnosti - pre svega trećeg oka ili sposobnosti da
se čuju duhovi.
 •  Mnoge osobe koje su učestvovale u ovim testovima izvestile su kasnije
Centar o korenitim promenama koje su im se posle kontakta sa kristalnim
lobanjama dogodile. Prethodne neprijatne i nepoželjne situacije bile su brzo
eliminisane ili bi se iznenada pojavila mogućnost za rešenje tih situacija, što
im je donosilo mir i radost.
   Filis Geld koautorka knjige 'Poruka Kristalne Lobanje'  je napisala:
'Verujem da Lobanja može da se upotrebi kao duhovni fokus da se izvuku
mudrost i znanje iz kolektivnog nesvesnog. Kristalnu lobanju porede s
kristalnim sveznajućim kompjuterom koji samo čeka da otkrijemo pravi
pristupni kod'.
    Jedna stara centralnoamerička legenda, u koju su verovali i Maje i
Acteci, kaže da je svet bio uništen četiri puta, da mi živimo pod petim
Suncem i da će naš svet biti uništen potresima Zemlje kada će nestati svaki
život.
   Prema kalendaru Maja svet je nastao
13.avgusta 3114. godine pre naše ere,
abiće potpuno razoren 21.12.2012.
godine. Pisari ovog drevnog naroda, za
koji se veruje da su odlično znali
astronomiju, ostavili su mnoge tekstove sa
proročanstvima, posebno onim vezanim
za pomračenja Sunca. Jedna od legendi
koja se sačuvala do danas govori da još
od vremena kada su ljudi naselili dvanaest
planeta postoji trinaest kristalnih
lobanja. Sve kristalne lobanje bile su
poverene ljudima koji su naseljavali Zemlju, a koji su se nazivali Atlanti.
Atlanti su potom ove kristalne lobanje ostavili Majama. Ako bi ljudima pošlo
za rukom da sve ove lobanje sakupe na jednom mestu, one bi mogle da
nam pruže podatke o našem poreklu i da nam kažu kako da izbegnemo
dolazeću katastrofu. Naši preci su, prema predanju, umeli da navedu
kristalne lobanje da govore, pri čemu bi im se čak pokretala vilica.
  Šta god Vi mislili o Kristalnoj Lobanji i njenoj nerazrešivoj misteriji, znajte
da psiholozi ne preporučuju da sebe dovodite u izmenjena stanja svesti. Ali
ko može odoleti Tajni Kristalne Lobanje. 

3. DARVINOVA TEORIJA EVOLUCIJE,

LAŽ KOJA TRAJE ...
 AKO JE ČOVEK NASTAO OD MAJMUNA, 
ZAŠTO SU DANAŠNJI MAJMUNI 
ODBILI DA POSTANU LJUDI ?

   Svi smo učili u školi da je čovek postao od majmuna i samo od

majmuna.To je vremenom postala svojevrsna dogma koja ne trpi bilo kakvo
protivljenje. Nedavno se pojavila i jedna teorija iz oblasti evolucije koja
govori da su današnje kokoške nastale od dinosaurusa?! Neverovatno na
šta su sve spremni da bi odbranili teoriju evolucije, ali ...
    Naučnici koji su godinama usavršavali Darvinovu teoriju,
pronalazili navodno karike koje nedostaju, pisali brdo knjiga
na tu temu i zarađivali gomile para na njima, jednostavno ne
dozvoljavaju bilo kakvu sumnju u njihove tvrdnje i naravno u
Darvinovu teoriju. Međutim, dokazi protiv Darvina, danas ih
sve više pritiskaju.
    Pre par godina, jedna naša ministarka pokušala je da
obrazovanju u Srbiji predoči istinu o Darvinovoj teoriji evolucije. Međutim,
desilo se da je bukvalno stavljena na strub srama. Osudili su je oni koji su o
Darvinu čuli samo u petom razredu osnovne škole. Danas deca i dalje
slušaju priču o majmunima...
    Kada je Čarls Darvin u pitanju i njegov način razmišljanja, predočiću vam
pre svega jednu činjenicu za koju ne verujem da ste znali: 

Prema Čarlsu Darvinu, jedan od razloga što ljudi

nisu tako dlakavi kao majmuni je u tome što je
muškarac pokazivao veću naklonost prema glatkoj
koži žene !?
    Većina naučnika prihvata evoluciju ne kao teoriju, već kao ustanovljenu
činjenicu. Kenet Hsu u časopisu 'Sedimentarna petrologija' kaže:'...
Darvinizam sadrži opake  laži;  on nije prirodan zakon formulisan na osnovu
činjeničnih dokaza, već jedna dogma koja odražava preovlađujuću
društvenu filozofiju 19. veka.'  Čuveni švedski biolog Soren Levtrup je
napisao: 'Verujem da će jednog dana darvinovski mit biti tretiran kao
najveća obmana u istoriji nauke'.
  Međutim, po rečima filozofa Toma Betela:' Evolucija je možda
najrevnosnije čuvana dogma američke javne filozofije. Mnogi zlatni
standardi su napušteni, ali darvinizam će biti branjen do poslednjeg daha'.
Zašto je većina naučnika prihvatila teoriju evolucije? Jesu li njeni dokazi
tako ubedljivi? Videće se da nisu. Sa druge strane, da li je moguće da tako
mnogo naučnika nije u pravu. Odgovor je - DA. Setite se samo Galileja ili
Pastera, koji su dokazali da nije tačno ono u šta je verovao ceo svet
njihovog doba - da je Zemlja u središtu univerzuma, odnosno da muve i
pacovi nastaju od materije u raspadanju. Naučnik D.Votson je u časopisu
'Priroda' izjavio da je evolucija 'jedina univerzalno prihvaćena teorija, ne
zato što je mogu potvrditi logički dokazi, već zato što joj je jedina alternativa
Božje stvaranje, koje je naravno velikom broju ljudi neverovatno'.
  Čuveni britanski evolucionista Le Gros Klark kaže:'Da se evolucija stvarno
desila, može se naučno dokazati samo otkrićem fosilizovanih ostataka
reprezentativnih uzoraka pretpostavljenih prelaznih tipova.Ključni dokaz za
evoluciju moraju omogućiti paleontolozi, čiji je posao da proučavaju fosilni
zapis.Međutim, da bi evolucijom nastali milioni postojećih i izumrlih biljnih i
životinjskih vrsta, bilo je potrebno desetak miliona paralelnih evolucija, a
svaka od njih bi imala milione stepenika.Svaki od njih bi morao da ima
hiljade ili milione predstavnika - svaka vrsta je morala na svakom stepenu
'evolucije' imeti mnoge predstavnike, kao što i danas postoje, na primer,
milioni miševa, a ne samo nekoliko njih.Tako bi sasvim formirane biljke ili
životinje bile samo mali procenat ukupne populacije koju je imala svaka
zasebna evolucija.Međutim, do danas su nađeni milioni fosila, oko 250.000
vrsta, a svi su sasvim formirane biljke i životinje.To je tačno ono što
predviđa model stvaranja po kojem su sva
živa bića nastala sasvim formirana.
  Evolucionisti često navode kao dokaz za
evoluciju slučaj 'biberastog moljca' (Biston
betularia).Populacija ovog
leptira koji živi na svetlom
drveću, počela je
da tamni kako se odvijala
industrijska revolucija, tako da
je postala skoro sasvim
crna.Međutim, ispostavilo se da
ta vrsta nije potamnela
evolutivno, već prosto zato što su tamni, melanični primerci, koji su uvek
postojali, bili manje upadljivi na drveću potamnelom od industrijskih gasova,
pa su ih ptice manje hvatale.To je razlog zbog kojeg se se crni leptirovi
namnožili više od belih.Enciklopedija Internešenal Vajldlajf proglasila je ovaj
slučaj za 'najupadljiviju evolutivnu promenu kojoj je čovek ikada bio
svedok'.Ako je to najbolji dokaz za evoluciju, onda zaista evolucija nije
uopte imala ljudskih svedoka, jer ovo uopšte nije bila evolucija.
  Prema teoriji evolucije, najprostiji oblici života, nastali su stvaranjem
aminokiselina, koje su se igrom slučaja poređale u lanac i obrazovale
proteine.Međutim, najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima
približno stotinak aminokiselina.U takvom rasporedu, samo jedan jedini
raspored daje život dok ostali ne, a d se sto aminokiselina tako poređa
šansa je jedan prema jedinici iza koje sledi još 158 nula!Prema
astrofizičarima, bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od one koja iza
pomenute jedinice sadrži više od 110 nula, i sam je ravan nuli, barem u
ovom našem nama poznatom univerzumu.Biolog Edvard Konklin objasnio
je slikovito takvu neverovatnoću sledećim upoređenjem: 'Verovatnoća da je
život nastao slučajem može se uporediti sa verovatnoćom da će rezultat
ekspozije u štampariji biti uredno i po redosledu složeno prošireno izdanje
rečnika koji se u njoj štampa'.
  Drugi dokaz protiv evolucije predstavljaju fosili.Časopis 'Arizona dejli star'
doneo je fotografiju uginule krave koja se raspada u pustinji.Uz komentar
da od nje uskoro neće ništa ostati osim oštećenog skeleta, a naučnici
pričaju da je potrebno milion godina da bi se dobila potrebna količina
prašine, blata ili nanosa koji će prekriti životinju.Ali, fosili su pronalaženi
gotovo netaknuti, sa svim unutrašnjim organima, kožom i naborima na njoj,
školjke sa očuvanim mišićima, iako bi u toku fosilizacije usled hemijskog
procesa oni morali da istrule.Evolucionisti ovaj problem nisu rešili, dok
pristalice stvaranja misle da je došlo do velike katastrofe, opšteg potopa,
koji je jedino mogao da iznenadno i brzo nataloži ogromne količine blata i
mulja na uginule životinje.Ali to nije jedino pitanje na koje Darvinisti ne
mogu da odgovore.
    Kada su u pitanju geološki slojevi, po nekoj logici, oni slede jedan drugog
po starosti odozdo naviše, ali nije uvek tako!?Postoje brojni lokaliteti širom
sveta gde su navodno stariji i jednostavniji fosili nataloženi tako da su
vertikalno iznad 'mlađih' slojeva.Međutim prava komedija nastaje kada se
pronađe živ i zdrav primerak zablude evolucionista.Gušter Tuatara izumro
je pre 135 miliona godina, bar tako su tvrdili evolucionisti pošto nije
pronađen nijedan njegov mlađi fosilni ostatak.Ali bruka se dogodila kada je
nedavno na nekim ostrvima u blizini Novog Zelanda Tuatara pronađen živ i
zdrav! Gde su fosilni ostaci ovog guštera u poslednjih 135 miliona godina?
    Na reci Peloksi, u blizini Glen Rouza u Teksasu, velika poplava 1900.
godine sprala je naslage mulja i otkrila krečnjački sloj ispod, star 120
miliona godina.U njemu su blizu jedno drugom, pronađeni otisci ljudskih
stopala i nogu dinosaurusa! Jedan od evolucionista odmah je ponudio
'logično' objašnjenje; 'da je stena jednom bila meka, pa je tuda prošao
dinosaurus, zatim se skamenila, a nakon 60 miliona godina, ona je iz nekog
razloga ponovo smekšala, pa je onda tuda prošao čovek'!? Da li je iko
ikada čuo ovakvo nešto? Na pitanje zbog čega u tom ponovnom
razmekšavanju stene tragovi dinosaurusa nisu nestali, pametni
evolucionista je samo slegnuo ramenima.Ali, da bi stvar bila još zanimljivija,
biljni ostaci u tom sloju krečnjaka ispitani pomoću ugljenikovog izotopa C-
14, pokazali su starost između 38.000 i 39.000 godina, što nameće
zaključak da ni otisci čoveka ali ni dinosaurusa ne mogu biti stariji od toga!
   Kreacionisti veruju da je starost zemlje mnogo manja, nego što to tvrde
evolucionisti, a da se većina geološki važnih formacija Zemlje može
objasniti samo velikim biblijskim Potopom, kao na primer Tinetanski plato,
Karu grupa u Africi sa oko 800 milijardi kičmenjačkih fosila, 'miocenske'
naslage u Kaliforniji sa oko milijardu fosiliziranih haringi na području od
samo deset kvadratnih kilometara! Potop je doskora bio generalno
prihvaćen.Sve do oko 1800. godine geologija na Oksfordu, Kembridžu i
drugim univerzitetima zasnivala se na Potopu, a tada se pojavio darvinizam
i potreba da mu se geologija prilagodi.
  Evolucionisti su uzeli za starost Zemlje 4,4 milijarde godina i to prosto zato
što misle da je to bio period dovoljno dug za evoluciju.Ali, drugi egzaktni
metodi ukazuju na starost Zemlje od samo desetak hiljada godina!
  Međutim, treba znati da nema direktnog metoda određivanja starosti bilo
kakve stene.Mada postoje vrlo tačne metode za određivanje današnjih
razmera uran-olovo, torijum-olovo, kalijum-argon i drugih izotopskih odnosa
u stenama - nema, naravno direktne metode za procenjivanje početnih
odnosa tih izotopa u stenama kad su se one tek formirale.Radiohronolozi
moraju pribeći indirektnim metodama, koje uključuju izvesne bazične
pretpostavke, koje takođe uvek podrazumevaju milione ili milijarde
godina.Međutim, noviji autori uveliko osporavaju te metode i ukazuju na
druge pouzdane metode datiranja koji potvrđuju vrlo malu starost Zemlje.

SKRIVANJE MIOCENSKOG ČOVEKA

    U podzemlju Britanskog prirodnjačkog muzeja nalazi se jedan fosil
ljudskog skeleta, iskopan iz depozita na Grande Teri, delu karipskog ostrva
Gvadalupa. On još leži čvrsto uglavljen u bloku krečnjaka teškom dve tone,
koji je čvršći od mermera za statue. Uglavio se tu dok je taj krečnjak još bio
tečan, a njegovo pokopavanje bilo je iznenadno, izazvano nekom
katastrofom, čemu su dokaz sklop kostiju i visoki organski sadržaj stene
neposredno oko njega. Telo se još nije bilo raspalo kad je počelo njegovo
zatrpavanje, što znači da su te kosti iste starosti kao i stena. Ništa tu ne bi
bilo neobično da moderna geologija nije odredila da ta stena potiče iz
miocena, perioda od pre 12 - 25 miliona godina, kad, po teoriji evolucije, na
Zemlji ne samo da nije bilo ljudi, već ni njihovih navodnih majmunolikih
predaka!
    I to nipošto nije usamljen primer. Svugde se uči, i smatra se naučnom
činjenicom da je čovek evuluirao od neke vrste čovekolikog majmuna u toku
poslednjih milion godina. Koriste se razne karte i dijagrami koji ukazuju na
stepene takve evolucije. Ne govori se, međutim, o mnogobrojnim nalazima
fosilizovanih ljudskih skeleta u geološkim slojevima koji se smatraju
milionima godina starijim od onih u kojima se nalaze čovekovi navodni
preci. Spomenućemo samo ljudske ostatke i do 200 miliona godina stare -
kod Geli Hila, Ipsviča i Svanskomba u Engleskoj, u Kastenedolou i Olmou u
Italiji, Abevilu, Fonteševadu i Klišiju u Francuskoj, Kanjeri u Južnoj Africi,
Keiloru u Australiji i Načezu u SAD, zatim fosilizovane ljudske tragove iz
perioda kembrija (pre 570 miliona godina), karbona (345 miliona godina) i
jure (195 miliona godina) ..., kao i razna ljudska oruđa iz tih perioda.
    Zanimljiv aspekt ovog nalaza sa Gvadalupe je to što je on bio izložen
javno kao kuriozitet još 1812. godine, ali kad je jednom darvinizam
preovladao u naučnom svetu, on je prosto - sakriven. Prvi koji je do njega
uspeo da dopre bio je antropolog Bil Kuper  i to tek 1983. godine, koji je
zatim o njemu napisao raspravu 'Miocenski čovek'. Razlog tog skrivanja je
jasan. Ovakvim nalazima dovode se u pitanje teorije i karijere učenih
autoriteta, tako da je jednostavno došlo do medijske blokade - a ta blokada
traje sve do danas. Mnogo je naučnika koji su gubili posao i čiji se radovi ne
mogu objaviti ni u jednom 'ozbiljnom' naučnom časopisu jer se njihovi nalazi
ne uklapaju u zvanične teorije o poreklu kosmosa i čoveka. Spomenimo
samo dr Djuena Giša, koji je na osnovu fosilnih nalaza utvrdio da evolucije
nije nikad ni bilo, zatim dr Roberta Džentrija, koji je dokazao, na osnovu
radijacije u granitu, da je Zemlja stvorena za vrlo kratko vreme, i astronoma
Haltona Erpa koji je dokazao da se svemir ne širi i da nije nastao Big
bengom, velikom eksplozijom, odnosno da takozvani Doplerov efekat treba
tumačiti drugačije - posle čega mu je uskraćeno korišćenje opservatorije
Palomar u Americi!
    Iz istih razloga skrivana je i istina o nalazu sa Gvadalupe. Poslednji
naučni spis koji spominje ljudske ostatke u tim depozitima objavio je
istraživač Spenser još 1901. godine. Od tada o njima nema ni reči, jer taj
nalaz podrazumeva da je ili metod procene starosti slojeva Zemlje sasvim
pogrešan, ili je fosilni čovek daleko stariji od svog pretpostavljenog pretka,
što je, naravno, sa aspekta evolucije apsurdno.
    Većina današnjih naučnika rešava ovakve probleme oprobanim
sistemom:evolucija je neosporna, a ako se činjenice u nju ne uklapaju -
tim gore po činjenice!

LAŽNI ARHEOPTERIKS
    Pre 25 godina desilo se nešto o čemu se danas malo priča.Britanski
fizičar Fred Hojl izjavio je da je jedan od najčuvenijih fosila na svetu -
najverovatnije falsifikat.Radi se o fosilu poznatom kao arheopteriks
(Archaeopteryx) koji je smešten u Prirodnjačkom muzeju u Londonu i sadrži
kostur prastarog gmizavca, ukrašen lepo očuvanim perjem.Inače, ovo
stvorenje je ponos evolucionista, i po njima, ono zajedno sa svojom
sabraćom po ostalim
muzejima, upečatljivo
pokazuje evolutivni prelaz
od gmizavaca prema
pticama.Ova izjava Freda
Hojla ima i svoju naučnu
pozadinu.Vršene su
višemesečne analize u
kojima su sa njim
sarađivali i fizičari Čandra
Vikramasing iz Kardifa i Li
Spetner, konsultant za
elektronske sisteme u
Rehovatu u Izraelu..Oni su
utvrdili da je još 1860.
godine jedan dovitljivi Bavarac jednostavno dodao perje na dva originalna
fosila gmizavaca.Ovi se falsifikati nalaze u Londonu i Berlinu.Ova tri fizičara
objavili su i sliku londonskog fosila, tvrdeći da se na njima jasno vide
intervencije falsifikatora.(Na slici je londonski primerak).
    Li Spetner je prvi posumljao u fosili kada je negde pročitao da dva fosila
sa najuočljivijim perjem potiču iz kolekcije bavarskog doktora Karla
Haberlajna.Spetner i njegove kolege fizičari su došli do zaključka da je
Haberlajn izdubio prostor oko dva fosilna ostatka gmizavaca nalik
dinosauru i to mesto popunio matricom od cementa.Zatim je u tu smesu
utisnuo kokošije ili slično perje, kako bi dobio željeni otisak.Otkriveni su i
znaci falsifikatorskog rada: fini zrnasti supstrat ispod perja i grudvice slične
žvakaćoj gumi, koje bi mogle da budu ostaci cementa.Kako kaže Hojl: '
Otkrivene su i druge anomalije koje bi odmah uočio svaki fizičar'.
    Fosil je prelomljen na pola.Otisak ovog stvorenja se reflektuje i na drugoj
ploči, koja je sačuvana kada je stena sa fosilom prelomljena.Hojl i saradnici
primetili su ulegnuća i izbočine koji se ne ogledaju jednako perfektno na
drugoj ploči.Na kraju su ukazali i na dvostruke otiske perja koje su otkrili na
nekoliko mesta.
    Trojica fizičara imala je iduju da skine delić sloja sa krila fosila i podvrgne
ga hemijskim testovima kako bi eventualno otkrili tragove gumarabike ili
nekog sličnog materijala novijeg datuma.Naravno, čelnici Prirodnjačkog
muzeja nisu dali da se 'uznemirava' jedan od najznačajnijih fosila u svetu.
 GDE JE KARIKA KOJA NEDOSTAJE ?
   Otkriće koje je izazvalo najviše interesovanja u naše dane načinili su
supružnici Liki 1960. godine.Oni su godinama tražili ostatke praistorijskog
čoveka u klancu Olduvai u Tanzaniji.Jednog dana je gospođa Liki spazila
nekoliko zuba koji su se pomaljali iz zemlje.Kopajući na tom mestu pronašli
su preko 400 fragmenata lobanje koja je bila teško oštećena.Lice je bilo
dugačko, a čelo se spoštalo neposredno iza očnih arkada.Lice je bilo
majmunoliko u proporcijama, ali ljudsko u ostalim pojedinostima.Zubi su
podsećali na zube australopiteka.Liki je ovoj vrsti dao ime Zinjanthropus
africanus, čovek iz istočne afrike.Iznenađenje je izazvao rezultat kalijum-
argon testa koji je bio obavljen na materijalu u kojem je lobanja bila
pronađena.Test je dao milion i sedamsto pedeset hiljada godina kao
približnu starost materijala.Većina antropologa smatrala je da se čovek
pojavio na Zemlji pre najviše
sto hiljada godina, a ova
brojka od gotovo dva miliona
godina poremetila je osetno
hronologiju ljudske rase.
   Dok su rasprave oko ovoga
još trajale, nova otkrića unela
su dodatnu zbunjenost među
antropologe.U Evropi su pronađeni novi ostaci u slojevima ispod onih u
kojima je nađen neandertalac, a pripadale su čoveku koji je bio mnogo bliži
savremenom čoveku nego neandertalac.Zastupnici evolucije neandertalca
od majmunolikih predaka bili su toliko zaprepašteni da su bili skloni negirati
autentičnost nalaza.Ali, dokazi su nastavili da se gomilaju.Posebno je jedno
nalazište bilo tako uverljivo da se više nije moglo proveravati.Pećina u
Fontševadu u južnoj Francuskoj pokazivala je tipične oznake prebivališta
neandertalaca.Ispod tog sloja bio je krečnjački talog, a ispod njega, na
dubini od oko dva metra, pronađeno je mnogo životinjskih kosiju i dve
ljudske lobanje.Lobanje su imale obim savremenih, a nedostajali su im i
teški očni lukovi neandertalca.Oruđa pronađena oko njih pripadala su
periodu pre pojave neandertalca.Fluorni test definitivno je pokazao da su
lobanje starije od neandertalskih.
   U praktično svim obeležjima lobanje iz Fontševada bile su jednake
današnjim, a ipak nije bilo nikakve sumnje da su pripadale ljudima koji su
živeli pre neandertalaca.I tako su antropolozi bili prisiljeni da priznaju da
neandertalac nije nastao evolucionim razvitkom od neke 'primitivnije' rase,
već da je u stvari rezultat izrođavanja neke zdravije i naprednije rase.I tu
smo dobili situaciju da je bio'čovek pre pračoveka'.
    Problem porekla pračoveka nije bio ograničen samo na Evropu.Kad je
poznati istraživač Diboa otišao na Javu 1890. godine, prvo njegovo otkriće
bila je takozvana Vadjak lobanja. Ona je bila tako savremena po svojim
karakteristikama da je bila u potpunoj nesaglasnosti sa njegovim zamislima
o izgledu preistorijskog čoveka i on ju je zanemario, ne dopuštajući
nikome da je prouči gotovo 30 godina. U međuvremenu su načinjeni
slični nalazi i problem je dostigao iste razmere kao i u Evropi.Kako je veliki
broj tih lobanja bio stariji, ili bar jednako star kao pitekantropus, to je
pretpostavka da se pitekantropus razvio od primitivnijih vrsta postala sve
neodrživija.Tada je takođe dokazano da su neki od australoida savremenog
izgleda, (kako su nazivani preistorijski ljudi jugoistočne Azije) u bliskom
srodstvu sa australskim urođenicima.Smatralo se, naime, da su australski
urođenici savremeni ljudi neandertalskog tipa, ali su najnoviji radovi
obezvredili to tvrđenje i pokazali da oni uopšte nisu neandertalci, mada
imaju neke karakteristike koje podsećaju na tu vrstu pračoveka.
   Istu zbrku izazvao je i slučaj Australopithicena iz južne i istočne
Afrike.Dva metra pod ispod Zinjantropusa pronađene su kosti vilica,
fragmenti lobanje, ključnjače, rebara i stopala.Najčudnije kod tih kostiju je to
što su potpuno slične kostima savremenog čoveka, a ipak se nalaze
nekoliko metara ispod ostataka čoveka za kojeg se smatralo da je najraniji
primerak ljudske vrste. Odkud čovek pre pračoveka?
   Dalju zabunu u ovom slučaju izazvao je rezultat kalijum-argon testa koji je
jednom sloju bazalta u području Zinjantropusa dao starost od milion i trista
hiljada godina, a drugom četiri miliona - što čini razliku od dva miliona i
setamsto hiljada godina za materijal iz iste vulkanse nakupine.Godine 1969.
jedna naučna ekspedicija pronašla je kod jezera Rudolf u Etiopiji izvestan
broj zuba i dve donje vilice australopiteka u sedimentima čija je starost
procenjena na četiri miliona godina.Zapanji se čovek kad vidi šta se sve ne
traži od njega da veruje!

   Odličan primer tome je i Pitdaunski čovek, koji je zaluđivao stručnjake za

ljudsku evoluciju preko četrdeset godina, a bio je namerna
prevara.Rekonstruisan je na osnovu jednog jedinog zuba za koji se na
kraju, ispostavilo da je svinjski!
  Engleski naučnik Vilfrid E.Legros Klark, priznak tako jedan od vodećih
anatomskih autoriteta u svetu, mnogo je pisao o tim primercima čovekove
vrste.U članku 'Čovek' koji je objavljen u Britanskoj enciklopediji 1966.
godine, on tvrdi da se karakteristike koje pokazuju lobanje južnoafričkih
praljudi nikada ne mogu naći kod majmuna.Nijedna od karličnih kostiju nije
slična majmunskim, već  je jasno hominidna, to jest pripada čoveku.Ostaci
južnoafričkog pračoveka su u mnogo karakteristika različiti od ostataka
majmuna, i što se tiče lobanje, a i zuba i kostiju udova.Oni nemaju isturenih
očnjaka kao majmuni, već normalne ljudske zube.Oni se potpuno izdvajaju
iz kruga savremenih majmuna i imaju karakteristike savremenih ljudi, iako
su po rastu bili mnogo manji.
 Pitekantropus i  svi njegovi srodnici, isto tako kao i neandertalac, potuno su
odbačeni kao mogući preci savremenog čoveka.Australopitekus, koji je tako
slavodobitno istican kao rešenje problema postanka čoveka, sada je
zbačen sa prestola  i  diskreditovan.Što se više proučavaju ostaci
preistorijskog čoveka nađeni po celom svetu, dokazi da su postali od
životinjskih predaka sve su slabiji i neuverljiviji.
   Sa druge strane, ako se vratimo biblijskom izveštaju o raseljavanju ljudi
sa Ararata i iz Vavilona, slika nam postaje sve jasnija i jasnija.Odlazeći u
svim smerovima sa Srednjeg istoka, čovek je proširio i svoju 'kulturu
kamenog doba' po celom Starom svetu, brzo usvajao bolje metode
pravljenja oruđa, građenja zaklona, gajenja žitarica i razvijanja
stočarstva.Varijacije koje su izazvale nastajanje tako različitih rasa kao što
su bile neandertalska, pitekantropska i austalopitečka potpuno su
razumljive  kad se uzmu u obzir različiti uslovi pod kojima je čovek živeo u
različitim područjima.U većem delu sveta te neprikladne mutacije su
izumrle, a zamenili su ih ljudi boljih fizičkih osobina, iako su se u nekim
područjima još održale u velikom broju, kao na primer u centralnoj Africi, na
Novoj Gvineji i u Australiji.
  Naučnik Cukerman kaže: 'Ako izuzmemo mogućnost Stvaranja, onda je
očito čovek morao nastati iz jednog majmunolikog stvorenja, ali ako jeste,
za to nema apsolutno nikakvog dokaza u fosilnom zapisu'.
   Posle svega ovoga, čini se da bi trebalo ponovo pažljivo da se preispita
ono čemu su nas učili u školi, a što se sasvim lepo uklapalo u ateističku
teoriju evolucije, sve dok nije negirano upravo onim na što se najviše
pozivalo - samom naukom.Izgleda da je vreme da priznamo da smo
božanskog, a ne majmunskog porekla. 

4. GDE SU NESTALI DINOSAURUSI

NEKADA NEPRIKOSNOVENI GOSPODARI NAŠE

PLANETE
      Bili su neprikosnoveni gospodari naše planete
tokom 150 miliona godina, i činilo se da će tako stanje
ostati večno.A onda su iznenada isčezli, kao da ih
nikada nije ni bilo.Iza njih su ostali samo fosili i večno
pitanje; Zašto su izumrli?
    Ima mnogo teorija koje pokušavaju da objasne ovu misteriju nestanka
dinosaurusa i njima sličnih stvorenja iz praistorije sa lica Zemlje pre oko 65
miliona godina.Ovde ćemo pokušati da predstavimo neke od
najverodostojnijih teorija, ali ni ove teorije ne mogu da budu prihvaćene kao
neopozive i definitivne naučne istine.

KLIMATSKE PROMENE
   Tokom ere mezozoika, klima koja je vladala širom sveta kretala se od
tropske pa do umereno tople.Era kenozoika, koja dostiže kulminaciju u
ovome dobu u kome mi živimo, bila je obeležena sve izraženijim klimatskim
promenama (ovde nije samo priroda umešala svoje prste, nego i ljudi), sa
formiranjem polarnih kapa u finalnim fazama i snažno iznijansiranim
klimatskim zonama od polova do ekvatora.Možda dinosaurusi jednostavno
nisu bili u stanju da se prilagode ovim promenama?
    Međutim, sve ove promene nisu se desile iznenada.Na osnovu fosilnih
nalaza teško je zaključiti da su postojale velike klimatske razlike između
perioda kasne krede i kenozoika.Dinosaurusi su živeli u šumama i
savanama koje su se održale i kasnije, u eri sisara, a ne mogu se uočiti
nikakve drastične promene koje bi izazvale
izumiranje svih dinosaurusa.Sem toga, krokodili, koji važe za bliske rođake
dinodaurusa, doživeli su eru kenozoika i postali saputnici ljudi u današnjem
svetu.Pretpostavke koje su vrlo privlačne za široku laičku javnost o
dinosaurusima koji se bore za svoj poslednji dah pod neverovatnim
talasima vrućine, ili se smrzavaju izloženi nepodnošljivoj hladnoći, nemaju
potvrda u raspoloživim dokazima.Ovde mora da su bili posredi uzroci
mnogo suptilniji od gore spomenutih.Jedna mogućnost je da su klimatske
promene, bilo da se radilo o vrućini ili hladnoći, uticale na reproduktivne
cikluse dinosaurusa i tako dovele do njihovog izumiranja.Ali svedočanstva
fosilnih biljaka ne ukazuju da su se desile neke tako ekstremne klimatske
promene koje bi imale za kobnu posledicu izumiranje svih dinosaurusa,
kako onih velikih tako i onih najmanjih.Ovde opet iskrsavaju krokodili koji su
uspeli sve ovo da prežive.
    Jedna od velikih misterija nestanka dinosaurusa je u tome što se ona
odigrala u strogo zoološkim okvirima.Svi dinosaurusi su izumrli, poseban je
naglasak nasvi, znači i oni najveći i oni najmanji koji su bili veličine
krokodila.Zašto neki dinosaurusi, pogotovo oni manji nisu preživeli.Ako su
krokodili mogli, zašto nisu dinosaurusi koji su bili njihove veličine?
    Mada je izumiranje dinosaurusa bilo propraćeno izumiranjem i drugih
mezozoičkih reptila kao što su, pterosauri, morski ihtiosauri, pleziosauri,
mazosauri, leteći pterodaktili, razni drugi reptili kao što su kornjače, gušteri i
zmije, prešli su bez problema liniju koja deli mezozoik od kenozoika.Tako
da danas svaka teorija koja pokušava da objasni izumiranje dinosaurusa,
mora objasniti i neizumiranje reptila koji danas žive na Zemlji.

ZAVISNOST POLA OD SPOLJAŠNJE

TEMPERATURE
   Proučavanja američkih aligatora na terenu i u laboratorijama, pokazala su
da pol tih reptila određuje temperatura na kojoj jaja bivaju inkubirana.Ako je
temperatura u gnezdu ispod 28 stepeni Celzijusa izležu se ženke, a ako je
iznad 36 stepeni Celzijusa stvaraju se mužjaci.I studije o inkubiranju
kornjača pokazale su slične rezultate.
   Da li su onda možda temperature pri
kojima su se jaja inkubirala dovele do
izumiranja dinosaurusa?Ako je došlo do
iznenadne promene temperature krajem
perioda krede, bilo naviše ili naniže, da li
je to možda rezultiralo stvarnjem samo
jednom pola među dinosaurusima, sa
neizbežnim propratnim izumiranjem?Pri
pokušaju da se odgovori na ovo pitanje,
ponovo iskrsava problem drugih reptila.Ako je i došlo do takve promene
temperature, ona opet nije uticala na krokodile ili kornjače.Sem toga, kod
reptila se nameće problem partenogeneze ili aseksualne, bespolne
reprodukcije.Proučavanje guštera pokazalo je da kod pojedinih grupa,
ženke donose na svet ženke, iz generacije u generaciju, bez intervencije
mužjaka.Kako sada možemo biti sigurni da je odsustvo jednog pola bilo
fatalno za opstanak dinosaurusa?

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

   Zna se da je krajem perioda krede došlo do povlačenja plitkih mora koja
su prekrivala mnoga kontinentalna područja tokom poslednjih faza
mezozoika.Smatra se da je to dovelo do znatne redukcije morskih biljaka,
što je opet imalo za posledicu povećanje količine ugljen-dioksida u
atmosferi.A povećanje ugljen-dioksida u atmosferi prouzrokovalo je efekat
staklene bašte i tako stvoreni omotač onemogućavao je toploti sa površine
Zemlje da pobegne u svemir.Jedna varijacija ove teorije govori o formiranju
ogromne Dekanove vulkanske naplavine koja prekriva područje od preko
250.000 kvadratnih kilometara u Indiji.Smatra se da je erupcija koja je
dovela do stvaranja tako velike mase vulkanskog stenja zasitila atmosferu
ugljen-dioksidom i time izazvala efekat staklene bašte.To je, sa svoje
strane, dovelo do globalno povećanja temperature, a ovo je uzrokovalo
smrt dinosaurusa.I ovde opet sledi pitanje: Zašto samo dinosaurusa?Zašto
su bile izuzete druge životinje, a naročito mnogi reptili osetljivi na vrućinu?

SUVIŠE VELIKI
    Ideja da su dinosaurusi izumrli zbog svoje veličine, to jest zbog toga što
su bili suviše veliki, ne može nikako da se održi, već i zbog same činjenice
da nisu svidinosaurusi bili džinovskog rasta.A kao što se zna izumrli su i oni
najmanji.Prema tome nešto drugo je bilo uzrok njihovog nestanka, a ne
njihova veličina.

BOLESTI I EPIDEMIJE
   Ovo objašnjenje takođe je teško prihvatiti.Bolesti i epidemije prilično su
specifične u svome dejstvu.Životinje koje su srodne mogu da pate od istih
bolesti, ali izrazitije različiti oblici obično su imuni.Bilo je mnogo rodova i
vrsta dinosaurusa okupljenih u brojne porodice, a sve one spadale su u dva
jasno razdvojena reda reptila.Teško je zamisliti bilo kakve bolesti ili seriju
bolesti koje bi gotovo simultano uticale na takav jedan širok spektar reptila.

SMRT OD GLADI
   Ova ideja zvuči jako fantastično.Ovde
se polazi od pretpostavke da su biljojedni
dinosaurusi izumrli zato što se nisu mogli
prilagoditi na biljni svet koji je postojao
tokom perioda krede, i da je sa njihovim
izumiranjem došlo do korelativnog
izumiranja mesojednih dinosaurusa koji su
se njima hranili.Međutim, velika biljna
revolucija desela se tokom perioda rane
krede, a rezultat te duboke promene u
biljnom svetu - nastanak angiosperni, ili
cvetajućih biljaka (skrivenosemenica) - imao je upravo suprotni
efekat.Pojava obilnih količina nove hrane bila je propraćena povećanjem
broja i vrsta biljojednih dinosaurusa, što je naravno bilo jako dobrodošlo
mesojednim dinosaurusima.Sem toga, šta je sa malim mesojednim
dinosaurusima, koji su se verovatno hranili gušterima i drugom sitnom
divljači?Bilo bi logično pretpostaviti da su oni bili izvan odnosa žrtva-
grabljivac džinova, i da sve to nije na njih uticalo.
    Jedna možda realističnija varijanta te hipoteze glasi da su biljkama
kojima su se biljojedi hranili nedostajali izvesni elementi (naprimer kalciju),
koji su bili ključni za njihov opstanak.Ali to ne izgleda baš verovatno, jer se
mora voditi opet računa o malim mesojednim dinosaurusima.

ŽRTVE OTROVA
       Još jedna od fantastičnih teorija.Moderni eksperimenti pokazuju da,
naprimer kornjače nisu osobito osetljive na ukus biljaka.Zbog toga, smatraju
zastupnici ove teorije, možda je u nekim biljkama iz perioda krede bilo nekih
otrova koji su izazvali izumiranje biljojednih dinosaurusa, a samim time i
dinosaurusa mesoždera.Ne sme se međutim gubiti iz vida da je tokom
perioda krede bilo kornjača u izobilju, i te neosetljive kornjače, verovatno
sklone da pojedu sve što im paden pod ruku, veoma su uspešno prežive
prelaz iz krede u kenozoik i te 'otrovne' biljke.

PLJAČKANJE IZLEŽENIH JAJA

   Jedna veoma stara teorija tvrdi da su
dinosaurusi bili nestali sa lica Zemlje, zato
što su rani sisari iz perioda krede pljačkali
njihova gnezda.Sasvim je verovatno da su
primitivni sisari, gušteri i mali dinosurusi u
potrazi za jajima koja će pojesti, proždirali
jaja u gnezdima dinosurusa.Veliko je
pitanje, međutim, da li su ti pljačkaški
pohodi sami po sebi mogli da dovedu do
izumiranja dinosaurusa.Izležena jaja
današnjih krokodila i kornjača takođe su
meta napada raznih životinja, ali ukoliko
se u tu hajku masovnije ne umeša i sam čovek, uvek će preostati dovoljno
mladunaca da obezbede nastavak vrste.

JAJA NESPOSOBNA ZA ŽIVOT

Zapaženo je da su ljuske jaja jedne vrste dinosaurusa koje su pronađene u
južnoj Francuskoj bile neobično tanke.Na osnovu ovoga nastala je teorija
da takva jaja nisu bila sposobna za život, što je imalo za posledicu da
dinosaurusi nisu više mogli d se reprodukuju.Idejao degeneraciji ovih jaja je
zanimljiva, ali je veliko pitanje da li se ona može primeniti na mnogobrojne,
međusobno veoma različite vrste dinosaurusa.
 OSTARELOST RASE
     I ovo je jedna od ranih teorija.Izneta je hipoteza da vrste baš kao i
jedinke, prolaze kroz neki vid životnog ciklusa - rađanje, mladost, zrelost,
starost i smrt - pa je tako, po proteku mnogih miliona godina, za
dinosauruse došlo vreme da se umore od življenja i umru.Ta teorija je više
u sferi filozofije neko prave nauke, nema nikakvih dokaza koji bi je bar malo
potkrepili.

POREMEĆENA EKOLOŠKA RAVNOTEŽA

    Tokom perioda krede, rani sisari su se veoma razmnožili, kako po broju
tako i po vrstama.I mada su ti veoma
primitivni sisari bili mali i na izgled
beznačajni, ono su po mišnjenju nekih
naučnika pojeli hranu, takoreći ispred nosa
dinosaurusima biljojedima.Drugim rečima,
ukoliko i nisu uspeli da iskorene
dinosauruse time što su jeli njihova izležena
jaja, oni su to možda postigli tako što su
pojeli njihovu hranu.Ovo jeste jedna
mogućnost, ali ona ne zvuči baš posebno verovatno.Ovde bi bile potrebne
prave najezde malih sisara da se zalihe hrane u prirodi reduciraju do te
mere da dovedu do izgladnelosti dinosauruse biljojede.Nema nikakvih
paleontoloških dokaza koji bi potkrepili ovu teoriju.Čak naprotiv, tokom
mezozoika, dok su dinosaurusi bili istinski gospodari planete, primitivni
sisari bili su potisnuti u drugi plan.Tek nakon što su dinosaurusi izumrli, rani
sisari mogli su istinski da se razmnože i da zaposednu kopnene površine.
    Ovde treba napomenuti da i u našem modernom svetu svaka najezda
malih sisara, pogotovo glodara, obično veoma brzo postane
samodestruktivna.Na primer, populacije leminga, razmnožavaju se do
takvih razmera da ti mali sisari potpuno prekriju kopno gde žive, a onda
brzo isčeznu; mnogi od njih izbezumljeno jure kopnom prema moru i
samoubilački skaču u njega).

PROMENA ZEMLJINOG MAGNETNOG POLJA

   Novija istraživanja su pokazala da se tokom vremena Zemljino magnetno
polje povremeno menjalo.Takođe, zapaženo je da je u vreme tih promena
magnetskog polja dolazilo do izumiranja mikroskopskih morskih
organizama, mada je teško reći iz kojih razloga.Da li je neka promena
magnetskog polja mogla uticati i na dinosauruse, i ukoliko jeste, zašto je
uticala?Ako je tako, zašto ona nije uticala i na druge reptile, posebno svuda
prisutne, famozne krokodile?
 UZROCI IZ SVEMIRA
   EKSPLOZIJA SUPERNOVE Prva od vanzemaljskih teorija polazi od
pretpostavke da se desila eksplozija neke supernove u obližnjem svemiru,
pri čemu se oslobodila ogromna količina energije koja je snažno uticala na
Zemlju.Rezultat ovakve eksplozije, bilo je u prvom redu, bombardovanje
Zemlje ogromnim količinama kosmičkih i gama zraka
tokom rane faze eksplozije, što je imalo
kobne posledice za život na našoj planeti.Drugo, takav
događaj mogao je uticati drastično na promenu klime,
što je dovelo do izumiranja mnogih oblika života.Teorija
o supernovi privlačna je zbog toga što objašnjava
iznenadno i širokog spektra izumiranje koje je
karakterisalo kraj perioda krede, ali i dalje ostaje onaj kamen spoticanja
zvani selektivnost.Kako je jedan takav događaj mogao prouzrokovati
izumiranje dinosaurusa i morskih reptila iz perioda kasne krede, a da
poštedi mnoge druge stanovnike naše planete?Ovo je isto pitanje bez
odgovora.
    SUDAR KOMETE SA ZEMLJOM Teorija o kometi polazi od teze da je u
trenutku kada je jedno nebesko telo tog tipa pogodilo Zemlju došlo do
silnog zagrejavanja atmosfere, što je prouzrokovalo smrt svih
dinosaurusa.Paralelno sa tim, pretpostavlja se da su i mikroskopski morski
organizmi krajem perioda krede uveliko stradali od cijanida, koga je u
atmosferu ispustila kometa.Mada ova teorija objašnjava zašto su izumrli
dinosaurusi i morski plankton, ona ne objašnjava kako su pored takve
kataklizme, ostale životinje uspele da prežive.Zar je i ovakva katastofa
mogla biti tako selektivna?
  SUDAR ASTEROIDA SA ZEMLJOM Jedna od najnovih i možda
najrazrađenija vanzemaljska teorija govori o sudaru
Zemlje sa nekim džinovskim meteoritom ili asteroidom
prečnika od oko 10-20 kilometara.Kao polazište za ovu
teoriju poslužilo je otkriće slojeva ilovače iz perioda
sasvim kasne krede koji sadrži abnormalne količine
elementa iridijuma, ponegde čak i do dvadeset puta
veće od onih koje se normalno nalaze u
stenama.Iridijum je uobičajeni element u meteoritima, ali
je redak na Zemlji.Smatra se da je prilikom sudara
nekog džinovskog meteorita sa Zemljom oslobođena ogromna količina
čestica prašine koja je bila odbačena u atmosferu, da bi tada ta gusta
zavesa sprečavala prodiranje sunčeve svetlosti tokom tri ili četiri
godine.Ovo je naravno prouzrokovalo izumiranje većeg dela zemaljskog
biljnog života, čiji opstanak zavisi od fotosinteze.Naravno, nestanak biljaka
doveo je do nestanka biljojednih dinosaurusa, a ovo je povuklo za sobom
nestanak dinosaurusa mesojeda, koji su se hranili biljojednim
dinosaurusima.Međutim, i ovde se opet suočavamo sa problemom
selektivnosti.Sem toga, opravdano je sumnjati da bi sudar koji se desio na
nekom određenom mestu na površini Zemlje, ma kako on snažan bio,
mogao izazvati takve posledice širom čitave planete.
   Značajan protivargument teoriji o sudaru Zemlje sa asteroidom ili
meteoritom, predstavlja otkriće u Hel Kriku, savezna američka država
Montana.Iskopavanja koja su vršena na toj lokaciji pokazuju, da se geološki
slojevi u kojima su pronađeni fosilni ostaci dinosaurusa i ranih sisara
nalaze ispod sloja u kome su uočene abnormalno velike količine
iridijuma.Drugim rečima, ma kakav da je mogući efekat iridijuma na
životinjski svet, do njega je došlo znatno nakonisčeznuća dinosaurusa.

    ZAKLJUČAK  Šta reći posle svih ovih teorija, osim da smo ponovo na

početku.Nijedna od ovih teorija, pa ni kombinacija više njih zajedno, ne daju
nam pravi odgovor.Velika misterija sa početka, ostaje i dalje velika, isto kao
što je i bila svih ovih godina, još od prvog dana kada su naučnici počeli da
izučavaju fosilne ostatke tih neverovatnih stvorenja koja su toliko dugo bili
neprikosnoveni gospodari planete Zemlje.

Povratak Na Vrh Strane

5. MESEC ILI STUDIO U NEVADI

NAJVEĆA PREVARA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA

    Ovu temu je najbolje početi sa izjavom jednog NASA-inog čoveka, kada
su ga nedavno pitali kada će ponovo na Mesec.Njegov odgovor bio je,
'Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo...'.
    Da li je greškom načinio lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilično
čudno.Pre 40 godina, pomoću štapa i kanapa ladno su u konzervi išli na
Mesec, a danas sa ovakvom tehnologijom, još čekaju...
    Ima još jedna zanimljiva činjenica.Kada je novinar Bart Sibrel prišao
jednom prilikom Armstrongu, ovaj mu je odgovorio 'Nemojte me ništa pitati i
ja vam neću ništa slagati'. Da li bi Armstrong rekao ovako nešto da nema
ništa da sakrije? Inače, Nil Armstrong se danas suočava sa mentalnom
bolešću.Da li je to rezultat povezivanja njegovog imena sa najvećom
prevarom u istoriji ili mu je jednostavno proradila savest.
    Uverenje da je čovek kročio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije
Apolo bili uspešni, toliko je čvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to
nije istina deluje prilično smešno svakome.To je prihvaćeno kao svojevrsna
dogma.Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo
čovečanstvo žrtva jedne od najvećih podvala u režiji Amerike, to jest NASA-
e, (Američka agencija za svemirska istraživanja).

    Počelo je pre dvadeset godina kada jednom od inženjera koji je radio na
projektu savest više nije dozvoljavala da ćuti.Izdao je knjigu gde je potanko
objasnio ovu neviđenu prevaru.Tu su bile navedene sve same činjenice,
kao što su: mesto gde je sve snimano, boravak astronauta u karantinu
posle 'vraćanja na Zemlju' gde su u stvari učili odgovore na sva moguća
pitanja koja će im biti postavljena od strane novinara, izbacivanje modula iz
transportnog aviona - kao navodno spuštanje modula na Zemlju, pogibija
tog pilota koji je vozio taj avion već na njegovom prvom sledećem letu,
istina o lunarnom modulu koji nikada nije testiran na Zemlji i mnogo toga
još.NASA je bila potpuno zatečena i uložila je nekoliko desetina miliona
dolara da bi demantovala ove informacije.A zašto uložiti toliki novac za
nešto što se smatra potpuno normalnim, očiglednim i sveprihvaćenim.
    Samo logičko razmišljanje baca totalnu sumnju na ovaj njihov
'poduhvat'.Kada su Rusi otišli u orbitu, Amerikanci su bili poniženi.Da i oni
odu u orbitu, bili bi samo drugi koji su to uradili.Samo je postojala jedna
opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse.Odlazak na Mesec bio je jedino
rešenje.I šta su uradili, pa ladno su otišli na Mesec i to u rekordnom
roku.Ovde treba spomenuti jednu činjenicu kada su vojni avioni u pitanju, a
to je da je jednom vojnom avionu, od ideje pa do konačne realizacije, to jest
da se nađe u naoružanju jedne armije, potrebno 15 godina.Koliko je
potrebno onda jednoj napravi koja 'vozi na Mesec'.Po toj logici oni su trebali
još početkom 50 godina da krenu u realizaciju projekta leta na Mesec.A
kakva je tehnologija bila 50-tih godina? Pogledajte auto industriju, ili avio
industriju toga doba.Informatičari koji dobro poznaju istorijat računarstva
takođe vrlo dobro znaju na čega su ličili tadašnji računari, šta su mogli i
naročito koliko su bili veliki.
    1969. godine (a kamoli na početkju projekta) kompjuterski čip još nije bio
pronađen.Maksimalna kompjuterska memorija bila je 256k, a kompjuter u
Apolo 11 imao je 'neverovatnih' 32 k memorije.Danas kada kod Kineza
kupite dve majice, na poklon dobijete kalkulator koji ima deset puta više
memorije nego računar Apola 11. I sa tim su oni otišli na Mesec !?
  Kako sprečiti današnju tehnologiju da otkrije prevare na snimcima i video
materijalu.Vrlo jednostavno.Francuski časopis Figaro objavio je vest da je
NASA 'izgubila' ni manje ni više nego 13.000 kaseta na kojima su bili snimci
sa meseca.Ono što nema, nemožete ni testirati.Gde su kasete sklonjene,
samo oni znaju.
    Inače, treba spomenuti i autora Vilijama Kerela, koji je snimio
dokumentarni film 'Operation Lune' za francuski 'Point du Jour Production
and Arte France'.U ovom dokumentarcu, udovica poznatog režisera Stenlija
Kjubrika otkriva frapantnu činjenicu da je on bio angažovan 1969. godine od
strane američke državne administracije da snimi kadrove šetnje astronauta
po Mesecu.Stenli Kjubrik je uradio taj zadatak i to u istom studiju gde je
završio i svoj najpoznatiji film 'Odiseja u svemiru 2001'.Kjubrik je za
snimanje tih kadrova koristio specijalne Zeiss objektive, koji su bili
napravljeni upravo za potrebe NASA-e.U filmu se navodi da je američkoj
administraciji bilo najvažnije da astronauti budu viđeni kako hodaju po
Mesecu.Nagrada Kjubriku za dobro obavljen posao bila je ta da je on dobio
te iste objektive da bi kasnije mogao da snimi svoj film 'Beri Lindon', za koji
je specifično da uopšte nije korišćeno veštačko svetlo, već samo svetlost
sveća.

ČUDNE ČINJENICE

    Na slici koju je načinio Ruski špijunski satelit poznate Oblasti 51 može
jasno da se vidi oblast koja je potpuno čista od bilo kakvog biljnog sveta.Na
tom delu postoje krateri, koji izgledaju potpuno isto kao krateri na
Mesecu.Još preciznije istraživanje pokazalo je da je jedan od tih kratera
identičan sa kraterom snimljenim na Mesecu prilikom misije Apollo 12.
    Kamera koja se koristila da napravi sve snimke na Mesecu, bila je
postavljena na prednjoj strani odela astronauta i nije imala okular (ono kroz
čega gledate dok pravite snimak.Imaju ga i većina digitalnih aparata, bez
obzira što se slika gleda kroz ekran).Sve što su astronauti mogli da urade je
da se okrenu prema objektu koji žele da slikaju, upere kameru i nadaju se
da će im to ući u kadar.To je jednostavno bilo slikanje naslepo, a da se ne
spominje skakanje i slično.Međutim, pogledajte slike sa Meseca, one su
fantastično kadrirane, svaki objekat je potpuno fokusiran, nema kadrova koji
izlaze van okvira, niti zamućenih slika usled skakanja.Tako je napravljeno
hiljade perfektnih slika.Još jedan dokaz tvrdnji da je sve to napravila filmska
ekipa.
   Samo mesec dana pre misije Apollo 11, Armstrong je testirao Lender u
vazdušnoj bazi.U toku testiranja nije mogao nikako da uspostavi potpunu
kontrolu nad njim.Lender je slupan, a Armstrong se spasao iskočivši iz
njega u poslednjem momentu.
   Gus Grisom bio je veteran svemirskih putovanja koji je često okolo
kritikovao NASU i govorio, 'Neko ide da bude ubijen'.Međutim taj neko bio
je baš on.On je bio unutar kapsule koju je zahvatila vatra, komunikacija se
izgubila i cela posada je izginula.Ostaci ove kapsule završili su zaključani
daleko u vojnoj bazi. Familija Gus Grisoma misli da vatra uopšte nije bila
nesrećan slučaj. Beti Grisom,  Gusova udovica, tražila je od NASA-e da
kaže istinu o ovom slučaju, kao i o Apollo misijama.
   Čarls Barent sakupio je preko 500 stranica NASA izveštaja koji su se ticali
sigurnosti.Rakao je: 'Apollo program je velika zbka i nered, oni nikada to
neće napraviti za let na mesec'. Jednu nedelju kasnije voz je udario u
njegov auto, ubivši njega, ženu i ženinu ćerku iz prvog braka.Svi njegovi
izveštaji su nestali!
   Između 1964. i 1967.godine, desetorica astronauta izgubili su živote u
nesrećama.Samo vrlo mali broj ljudi iz NASA-e znao je pravo stanje i šta se
u stvari dešavalo.Raketni inženjer koji je radio za kompaniju proizvodeći
raketne motore za Apollo program, prijavio je mnogo problema i izrazio
veliku sumnju u uspeh misije.
  Nekoliko godina nakon NASA-inog navodnog spuštanja na Mesec, Baz
Oldrin, 'drugi čovek na mesecu' bio je upitan na jednom banketu kakav je
osećaj hodati po Mesečevoj površini.Oldrin je nakon toga pogledao u svoja
stopala i napustio prostoriju plačući nekontrolisano.To nije bio ni prvi ni
poslednji put da je učinio tako nešto.Da li je to bila patnja i pokušaj da živi
udaljen od velike laži.
  Odmah ćemo navesti i slučaj astronauta na misiji Apollo 12. Pit Konrad
rekao je da će javno progovoriti o prevari letova na mesec kada bude 30-
godišnjica njegovog navodnog leta na Mesec.To je trebalo da se desi 1999.
godine.Ubijen je jednu nedelju pre navršetka 30 godina od njegovog leta i
tako sprečen da progovori.
  NASA-ima slika sa Apollo 11 misije pokazuje Nila Armstronga kako čini
veliki korak za čovečanstvo. Fotograf bi morao biti u tom slučaju na površini
Meseca.Ako je Armstrong bio prvi čovek na Mesecu, ko je onda načinio
fotografiju? 
   Kaže se da su samo dva čoveka šetala po Mesecu prilikom Apolo 12
misije.Astronaut koji se vidi na viziru naslikanog astronauta nema kameru,
pa ko je onda načinio fotografiju.
   Lunarni modul kojim su se navodno spustili na Mesec bio je težak 17
tona.Imao je izuzetno snažne raketne motore na donjem delu koji su ga
trebali prizemljiti, kao i izbaciti pri povratku sa mesečeve površine.Međutim,
na slikama modula, nigde nema nikakvih tragova ispod njega.Nikakvog, ni
najmanjeg kratera koji bi trebao ostaviti, nikakvih tragova u prašnjavom tlu
Meseca.Modul deluje kao da nikada nije upaljen.
  Ko je toliko lud da rizikuje korišćenje lunarnog modula na Mesecu, kada
simulacija spuštanja na Mesec nije nikada testirana?
  Zašto su NASA-ini administratori dali ostavke dan pre prve Apollo misije?
  Kada pogledate šta su Apolo misije ostavile na Mesecu, zapitajte se zašto
ništa od toga nije vidljivo putem jakih teleskopa.Sonda Klementina
periodično mapira Mesečevu površinu, ali nikako da pokaže bilo koji
artefakt koji je ostao tokom Apolo misija.Gde su Mesečev bagi i baza od
Lunarnog modula nestali.
   Bilo je nemoguće imati svemirska odela sa vodenim hlađenjem, kada je
spoljna temperatura bila stalno na tački ključanja vode. 
   Navodno Mesečevo kamenje doneto sa Meseca je basaltna stena
pronađena negde na Zemlji, a NASA ju je veštački načinila radioaktivnom. 

RADIJACIJA
  Radijacija je ono što i dan danas predstavlja najveću prepreku
putovanjima u svemir.Jedan američki autor je istraživao i otkrio da bi Apolo
raketa trebala bitidva metra debela da bi zaštitila astronaute  unutar
kapsule od kuvanja usled kosmičke radijacije.Pitanje je veliko kako je NASA
zaštitila filmove i 
kamere od radijacije i estremnih temperatura?
  Rusi su obelodanili da oni neće nikada pokušati otići na Mesec, pošto
nemaju ideju šta sve radijacija može da uradi.Možda i ovo dovoljno govori o
problemu radijacije.
  Sunčevi blesci mogu povrediti astronaute u svako doba.Da bi otišli na
mesec, astronauti bi morali proći kroz 2 posebne oblasti sa veoma visokom
radijacijom koje su poznate kao Van Alenov Pojas. Prvo polje je 272 milje
od Zemlje. Količina radijacije u pojasevima varira od godine do godine, ali
svakih 11 godina zračenje postaje najgore.I koja slučajnost.Baš od 1969.
do 1970. bio je jedan od najgorih perioda u kome je radijacija dostigla svoj
vrhunac. NASA je na ovo pitanje odgovorila da aastronauti nisu dugo
prolazili kroz Van Alenov Pojas.Kada smo kod ovoga, setite se samo koliko
traje snimanje na rendgenu.Delić sekunde, a i to je dosta. Zašto je onda
NASA koristila tanke ploče od aluminijuma da bi zaštitila astronaute, kada
su znali da je nivo radijacije u Svemiru nekoliko stotina puta jači od
smrtonosne doze.
    Da li ste znali da je vlada SAD-a 1962. godine pokušala da napravi rupu
u Van Alenovom Pojasu 248 milja od Zemlje.Tokom operacije Starfish
Prime, megatoni nuklearnih bombi bili su korišćeni da naprave neprirodni
koridor kroz Van Alenov Pojas.Nažalost, ne da nisu uspeli da naprave rupu
u pojasu, već su napravili totalni haos.Napravili su treći pojas koji je bio 100
puta intenzivnijeg zračenja od prirodnih pojaseva, a 2002.godine ova
veštačka zona još uvek je imala 25 puta jaču radijaciju od druga dva
pojasa.Danas čak nema ni slaganja u pogledu širine pojaseva. Dr Džejms
Van Alen, koji je i pronalazač ovih pojaseva otkriva da se oni prostiru
najmanje 64.000 milja u dubinu, dok NASA kaže da su oni samo 24.000
milja u dubinu.Svaka od Apolo raketa provela je približno oko 4 sata u
pojasu, izložena ogromnoj količini radijacije.Nikada nijednom od astronauta
nije ni dlaka sa glave falila, a kamoli da su oboleli od bolesti koje
prouzrokuju i mnogo manje količine radijacije.
 
  Na Mesecu, mnoge od stvari koje mogu ubiti astronaute su potpuno
nevidljive: vakum, ekstremne temperature i naravno svemirska radijacija.
 1994. određeni naučnici su zaključili da ljudska vrsta nemože rizikovati
odlazak van Zemljine atmosfere, sve dok se ne pronađe put da se zaobiđe
smrtonosna svemirska radijacija.Kako je danas? 2006. godine NASA je
napravila 30 minutni video snimak, u kojem NASA-ini naučnici iz
svemirskog programa nekoliko puta ponavljaju zaključak naučnika iz 1994.
  Putovanje, to jest navodno spuštanje na Mesec je savršen primer
događaja za koji ne postoje dokazi osim snimaka i fotografija koje je za
prikazivanje izabrala NASA.Ali, kao da se nije očekivalo da će neko pažljivo
proučiti taj materijal i otkriti da tu nešto nije u redu.Tada ni oni znali da će se
jednog dana pojaviti internet i da neće moći blokirati informacije, da će se
pojaviti tehnike kojima se lako dokazuje svaka falsifikovana i montirana
fotografija i video.
  Stručnjaci su ustanovili nepodudarnost filmskih kadrova snimljenih
navodno na Mesecu sa fotografijama koje su 'astronauti' tamo napravili; na
TV snimcima se gotovo i ne vidi da oni prave fotografije, kao da je reč o
sasvim odvojenim dešavanjima.Zatim, i na tim kadrovima i na fotografijama,
navodno napravljenim na Mesecu, vide se nemogući svetlosni efekti.
    Ovde ćemo vam sada pokazati neke od brojnih snimaka, i fotografskih i
onih iz filmskih snimaka i TV prenosa, napravljenih između 1969. i 1972.
godine na kojima postoje jaki dokazi da nisu pravljeni na Mesecu, kako to
tvrdi NASA.Komentare na slike dao je Dejvid Persi, čuveni britanski
stručnjak za film i fotografiju.

  

Ovde je jedna od najčešće spominjanih

činjenica. Kako zastava vijori kada na
Mesecu nema atmosfere? I kako da se ni
na jednoj slici nevide zvezde, mada bi
zbog nedostatka atmosfere trebalo da se
vide mnogo bolje nego sa Zemlje
prilikom najvederijeg neba? Scenaristi i
režiseri o ovome nisu vodili računa.
 Kako je moguće da se vidi tako mnogo detalja na ovom zlatnom delu
lunarnog modula? Kao što se vidi, senka je ispred
modula, Sunce je  iza modula i zlatna oblast modula
trebala bi biti u totalnoj senci, a ne osunčana?
Takođe, zašto 'Sunce' ima oreol oko sebe, kada na
Mesecu nema atmosfere?

  Mislim da
komentar na ove
slike nije uopšte
potreban, samo
dobro pogledajte
senke.
    

    Na gornjoj slici pogledajte dužinu senke desnog astronauta u

odnosu na senku astronauta levo.

Pogledajte samo ove senke. Dužinu i pravac. Dužina i pravac senki ukazuju
na očigledno postojanje više izvora svetlosti, postavljenih na različitim
mestima.

Dnevna svetlost na Mesecu traje 14 Zemljinih dana, ali na NASA-inim

snimcima dužine senki variraju u periodu od nekoliko sati ili dana navodne
misije. Uz to, one su u neskladu sa uglovima pod kojim Sunčeva svetlost
pada na Mesečevu površinu. 
    Na primer, za vreme navodne misije Apolo 11, Sunce je bilo 10 stepeni
iznad Mesečevog horizonta, ali na slikama taj ugao je čak 26 stepeni.Senke
na slikama idu u različitim smerovima, što ukazuje na više bliskih izvora
svetlosti.

 Ova slika, takođe sa TV

snimka, pokazuje odsjaj
jednog svetlosnog izvora koji
zauzima približno četvrtinu
ispupčenog vizira kosmonauta. Taj svetlosni izvor morao je biti vrlo blizu i
vrlo snažan.

    Misija Apolo 16.

Potpuno osvetljena
prednja strana
astronauta, koja bi
trebalo da je osenčena,
jer je on okrenut leđima
'Suncu'. 
    To ukazuje na snažno
reflektorsko svetlo, koje
se ne spominje i ne vidi
u TV prenosu. Taj
svetlosni izvor morao je
biti postavljen vrlo
visoko, što objašnjava
velike, nerealne uglove
'Sunčeve' svetlosti.

Obratite pažnju na
potpunu osvetljenost
astronauta, i to sa iste
strane na kojoj je i
senka! Osvetljena je i
dalja zastava ispred
samog modula, iako joj
on potpuno zaklanja
'Sunce'.
  Oldrin na čuvenom snimku sa misije
Apolo 11 ne bi mogao stajati u jednom
jarko osunčanom području, a da se
iza njega odmah nalaze tamne
površine. Sunčeva svetlost trebalo bi
da se ravnomerno prostire po svim
Mesečevim ravnim površinama.
    Obratite pažnju na senku, koja se
pruža suprotno od 'neosunčanog'
predela u pozadini.Očito su korištena
dva reflektora, jedan visoko iza i iznad
Oldrina, a drugi, slabiji  ispred njega,
omogućavajući da se vidi njegova
osenčena strana, što je u Mesečevim
uslovima vakuuma totalno nemoguće.
Pogledajte i čistotu odsjaja na
njegovoj kacigi, koja se nalazi na
osenčenoj strani i trebala bi da je u
potpunoj senci!

   
  Upravo neverovatna stvar! Krstić koji je postavljen u žižnu ravan kamere i
praktično je povezan sa filmom nalazi se na ovim snimcima iza objekata
koji su snimljeni i delimično je njima zaklonjen! Otprilike ovo je isto kao kad
bi meta zaklanjala nišan na pušci.

  
  Pogledajte dobro slovo C na steni !!! Takođe, obratite pažnju na slovo C
koje se nalazi na tlu ispred stene.
  Korišćenje slova C na filmskim i
kazališnim rekvizitima je dobro
poznato ljudima u Holivudu i koristi se
da pokaže gde treba da bude centar
scene.

   Pogledajte sliku Baza Oldrina u Apolo 11 kapsuli

prilikom 'povratka' sa Meseca i naravno u tami
svemira.Međutim, šta se vidi kroz prozor kapsule.Zašto
se vidi svetlo plava izmaglica od Zemljine atmosfere.
    Ovo je čisti dokaz da je kapsula bila samo u Zemljinoj
orbiti.U stvari ovakva svetlo plava svetlost može da se
vidi kroz prozor na video snimcima svih Apolo
misija.Dokaz da su jednostavno samo orbitirali oko
Zemlje.

 Šta raći na kraju sem, dan, danas NASA nema tehnologiju da pošalje
čoveka na Mesec i da ga sigurno vrati na zemlju. To će možda biti moguće
u budućnosti, ali za mnogo, mnogo godina.

6. TAJNI PROJEKAT EŠALON

   Da li ste ikada imali osećaj da Vas neko prisluškuje ili prati? Da Vas
odnekud tajno gledaju. Niste umišljali i nije Vas osećaj varao. Veliki
Brat Džorža Orvela već je odavno stvarnost i ubrzano se ispunjava njegova
vizija sveta po kojoj će sve biti stavljeno pod kontrolu jednog moćnog centra
koji već sada špijunira skoro sve i skoro svakoga na zemlji, prisluškujući i
snimajući sve danas poznate vrste komunikacija kojima se ljudi služe,
telefoni, obični i mobilni, internet, faksovi, elektronske pošte (čak i
šifrovane), teleks veze. Dobrodošli u tajnu zvanuEŠALON. 
    Ešalon je automatski globalni sistem za presretanje i prosleđivanje, kojim
rukovode obaveštajne agencije pet zemalja: Amerike, Velike Britanije,
Kanade, Australije i Novog Zelanda.Američka bezbednosna agencija NSA
vodi glavnu reč, a službe ostalih zemalja je verono prate.Početak rada na
Ešalonu datira još iz 1947.godine  kada su se za globalno špijuniranje
zainteresovale neke američke i britanske tajne službe.Tada je u Londonu
nastao sporazum koje istraživači nazivaju Prokleti Pakt. Takav naziv nije ni
malo slučajan, jer nema sumlje da je Ešalon samo jedan i to manji deo
njihovog monstruoznog projekta, a on je u odnosu na druge projekte pod
okriljem Prokletog Pakta i najbezopasniji.
   Amerika i Britanija kojima su se priključile Kanada, Australija i Novi
Zeland su tako 1947.godine uskladile svoje obaveštajne aktivnosti,
takozvanim UKUSA ugovorom a sam Ešalon je nastao
1971.godine.Pretpostavlja se da je danas u stanju da snimi preko pet
milijardi razgovora svaki dan i da ih zatim obradi.Predmet interesovanja
Ešalona je bukvalno svaki vid komunikacije: razgovori običnim, mobilnim i
satelitskim telefonima, internet, E-mail, faksovi.Preko 90% saobraćaja koji
se odvija preko globalne kompjuterske mreže je pod budnim okom Ešalona
i NSA.
     Kao i mnogi drugi
špijunski sistemi, Ešalon je
razvijen u doba hladnog
rata.Njegove primarne
mete su vlade, organizacije
i industrija, a sekundarne
sve ostalo što može da se
špijunira.Cilj im je da im
ništa ne promakne.Pet
država pod komandom
USA deli skupljene informacije i svaka članica snabdeva ostale četiri
podacima o sopstvenim ključnim rečima, frazama, ljudima i
lokacijama.Veoma važno pitanje je ko određuje predmet prisluškivanja i ko
ima pristup tim informacijama.Izveštaj pod nazivom Mogućnosti
presretanja 2000 tvrdi da Amerikanci koriste ovaj sistem prema svom
nahođenju i da nikome ne polažu račune.Francuska vlada je optužila
američku da zloupotrebljava Ešalon da bi obezbedila prednost svojim
kompanijama nad konkurencijom.Džejms Vulsi, bivši šef CIA, na to je samo
odgovorio da su oni samo neutralisali efekte francuskog podmićivanja širom
sveta.Pritom je zaboravio da je industrijska špijunaša koju im Ešalon sa
lakoćom omogućava, kažnjiva svuda u svetu.Saveznici se osećaju
ugroženima i dižu svoj glas, ali to uopšte ne uzbuđuje NSA. Zbog ovog
francuskog "bezobrazluka" prema Americi uslediće im stravična kazna i
packa od strane Amerike procitajte PROJEKAT HAARP -ISPOD TEKSTA).
    Sistem  Ešalon prikuplaj podatke na više načina.Za presretanje satelitske
komunikacije, na Zemlji je izgrađena čitava mreža masivnih radio-antenskih
stanica koje su locirane u SAD, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Novom Zelandu,
Kanadi i Australiji.Za praćenje komunikacija između gradova koristi se veliki
broj satelita koji prosleđuju
podatke centrima za obradu
na Zemlji.Najvažniji su
blizu Denvera (SAD), u
Velikoj Britaniji, Australiji i
Nemačkoj.Što se Interneta
tiče, Ešalon rutinski presreće
svaku informaciju.Čak ni
podvodni kablovi nisu ostali
van domašaja Ešalona.Još
1982. godine pronađen je na
dnu okeana uređaj za
prisluškivanje, koji je bio
vezan za magistralni vod.Veruje se da ga je postavila američka mornarica i
pitanje je koliko je još njih ostalo neotkriveno.Kada nijedan od metoda ne
daje tražene rezultate, organizacija pristupa klasičnim sistemima
špijunaže.Njihovi obučeni agenti ručno postavljaju sofisticiranu prislušnu
opremu u blizini izabrane mete.Posle prikupljanja sirovih informacija, sistem
vrši selekciju pomoću rečnika tako što pomoću kompjutera traži neke
ključne reći ili adrese.Na taj način se u velikoj meri smanjuje broj
informacija koje se kasnije obrađuju i istovremeno onemogućava
neovlašćenim korisnicima da se koncentrišu na bilo koji pojedinačni slučaj u
toj fazi.
    Sve ono što biva "uhvaćeno" Ešalonom proseđuje se odmah u
centralu Menvit Hil u Engleskoj.Tu se obavlja čitanje i klasifikovanje
pristpelog materijala, a ono što je najinteresantnije odmah se šalje u Fort
Mid, u Merilendu (SAD), u sedište NSA.Ono što nije prosleđeno, to se
snima i stvara se monstruozna baza podataka koja će biti upotrebljena kad
se ukaže potreba za tim.Sastavni delovi Ešalona su osim satelita i
"zemaljske stanice" koje se nalaze u Šugar Grou i Jakimi (SAD), Vaihopai
(Novi Zeland, slika gore desno), Džeraldtonu (Australija) u Hongkongu,
Kanadi, JApanu, Južnoj Koreji i u skoro svim zemljama članicama NATO-
a.Pod nadzorom ovih stanica kojih u Ešalonu ima oko 2500 nalazi se sve
što postoji.Pod specijalnim režimom Ešalona su i svi sateliti Intersat, kao i
svi ostali koji služe prenosu informaciju.Ešalonu intenzivno pomažu i
špijunski avioni tipa Avaks.
    Najstrože čuvana tajna je kako Ešalon špijunira građane, ali zna se da su
pod njegovom kontrolom.Naprimer, Ešalon nadgleda i čoveka koji karticom
podiže novac iz automata (današnje kartice sa RFID čipom uveliko mu to
omogućavaju,a šta tek mu omogućavaju nove čipovane lične karte koje
se spremaju za Srbiju, pročitajte KONTROLA LJUDI LJUDSKOG UMA-
ISPOD TEKSTA ). 
    Po Amerikancima i NSA osnovna uloga Ešalona jeste zaštita nacionalne
bezbednosti, ali to sigurno nije sve. Industrijska špijunaža zauzima veoma
značajno mesto u aktivnostima Ešalona. Po nekim saznanjima, pristup
informacijama imaju samo visoki zvaničnici Bele Kuće, ali oni mogu da ih
prosleđuju dalje po njihovom sopstvenom nahođenju. Najvažniji kupci
skupljenih informacija su
velike korporacije, naravno
prvo američke, a pomenuti
zvaničnici teško mogu da
odole tolikoj moći, a da je i
ne zloupotrebe u borbi protiv
političkih protivnika u
sopstvenoj kući. U svakom
slučaju Ešalon je najmoćnija
organizacija za prikupljanje
podataka na svetu. Pouzdani
izveštaji daju do znanja da
on predstavlja veliku pretnju
privatnosti ljudi širom sveta, i strah od njegovih mogućnosti je sasvim
realan.    Rečeno je da je Ešalon "bezopasan" projekat iz okrilja Prokletog
Pakta.Međutim osnovano se sumnja da se u okviru Prokletog Pakta radi i
na mnogo užasnijim projektima.Zajednički naziv im je "nove ideje za
vođenje rata".Danas se zna i detaljnija i dublja struktura Prokletog Pakta, a
to je da ga čine dva paralelna sistema.
    Jedan se naziva UK/USA, a drugi je EU/FBI.U sistemu UK/USA (UK je
Ujedinjeno Kraljevstvo, tj. Velika Britanija) uključene su britanske i američke
tajne službe. Sa američke strane to su CIA i NSA, a sa britanske MI6, M16
(o kojoj se malo zna) i GCHO koja je još tajanstvenija. Glavni deo sistema
UK/USA je monstruozna NSA (Američka nacionalna agencija za
bezbednost). Pod njenim patronatom izvode se brojne tajne operacije bez
ičijeg znanja, zakonskog i zvaničnog odobrenja.Tajno ju je osnovala
administracija američkog predsednika Harija Trumana 4.novembra
1954.godine.Danas kontroliše više od 2000 baza za prisluškivanje i nadzor
elektronskih poruka, zvanični budžet joj je veći od 10 milijardi dolara
godišnje i zapošljava preko 130.000 hiljada ljudi.Danas je NSA najveća
organizacija elektronske špijunaže i tajne kontrole na svetu, i danas je čak
veća i od CIA.Šta se stvarno dešava u njenim tajnim bazama Nurungar,
Pine Gap i drugim za koje se i ne zna gde su, to niko tačno ne zna.
    Drugi sistem EU/FBI povezuje delovanje nacionalnih policija niza
evropskih policija, američkog Federalnog istražnog biroa FBI, carinske i
imigracione službe i službe takozvane državne bezbednosti. O delokrugu
rada sistema EU/FBI vrlo se malo zna. 

   Pakt Velika Britanija - SAD krije i druge neverovatne i vrlo ružne

tajne.Projekat Ešalon samo je jedna od posledica toga pakta.I super tajni
projekat "Zvezdani Ratovi" je pod jurisdikcijom pakta Velika Britanija -
SAD.Na projektu Zvezdani Ratovi koji je poznat i kao SDI (Strategic
Defense Initiative), zabeležena je bukvalno prava epidemija smrti naučnika
koji su radili na projektu.Ova tema je na KO UBIJA
NAUČNIKE(TAJANSTVENE MISTERIJE SVETA I ).
    Deo košmara ovog pakta Srbija je osetila 1999. godine, a kakve još
košmare ovaj pakt sprema celom svetu.Da li će svet otvoriti oči na vreme i
spasiti planetu?

7. PROJEKAT HAARP
High Frequency Active Auroral Research

HAOS IZ DALJINE ... 

 Program HAARP čini mnoštvo nizova radiotransmitera ogromne snage i
odgovarajućih instrumenata za detekciju.Tačnije sadrži se od preko 180
antena smeštenih na nekoliko hektara.HAARP je smešten blizu Gekone,
jedne zabačene lokacije na Aljasci.Ovi moćni transmiteri svakodnevno, u
kontinuitetu, odašilju preko 3.000.000 vati koristeći 6 generatora jačine 3,6
hiljada konjskih snaga..To je 100 puta snažniji odašiljač od onih kakve na
primer, u Evropi koristi TV BBC.Ipak, pulsna energija koju odašilje HAARP
može biti i više desetina hiljada puta jače.Tvorac ovog demonskog čuda je
dr Bertran Istlund sa Kolumbija univerziteta, a prvi izgrađen grejač na
Aljasci isproban je još 1996. i to vrlo uspešno, na snazi od oko 20 milijardi
vati.Američki Senat svake godine odobrava u proseku 20 milijardi dolara za
usavršavanje sistema HAARP.
    Ovaj sistem ima višestruke funkcije i mnogo jr više od izučavanja
fenomena polarne svetlosti i radio komunikacija, kako tvrde zvaničnici
istraživačkog 'Geofizičkog instituta na Aljasci' i njihovi finansijeri - Ratna
mornarica i Ratno vazduhoplovstvo SAD-a. Armija SAD-a je sa HAARP-om
postavila sledeće ciljeve:
 komuniciranje sa podmornicama u velikim dubinama okeana, pomoću
radijacija ekstremno niste frekcvencije (ELF)
 prodiranje na isti način u zemljino tlo, radi pretraživanja skrivenih
tunela, ili podzemnih skrovišta od vojnog interesa
 zaštita teritorije Amerike od neprijateljskih aviona i interkontinentalnih
balističkih projektila
 uništavanje neprijateljskih satelita
 raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji
 ometanje i apsolutno onemogućavanje komunikacija na određenim
područjima
 menjanje hemijske strukture viših slojeva atmosfere, odnosno
programiranje klime na željenom delu planete (nema više nikoga ko
se ne pita; 'Šta se to dešava sa klimom? Sada znate odgovor. )
 izazivanje zemljotresa
 kontrola mentalnih funkcija i reakcija miliona ljudi
 upravljanje zdravljem
ljudi i biološkim
procesima na Zemlji !!!

    Zadnje četiri tačke su ono

na čemu se najviše radi u
projektu HAARP i ono šta
veliki moćnici najviše negiraju.
    Ovaj signal detektovan je u
višim slojevima atmosfere na
visini između 100 km i 350 km,
gde ga potom apsorbuje jonosfera. To je i uzrok blagog zagrevanja oblasti
na velikim visinama, koje se protežu desetinama kilometara. 
    Po ovome se može zaključiti da je HAARP ogromna i poprilično skupa
grejalica za spoljnu upotrebu.  Ali, zagrevanje jonosfere na severnim
širinama ima veoma čudan efekat.
    Za razliku od nižih geografskih širina, u oblastima na velikim visinama
postoji prirodan protok električne struje kroz jonosferu, koji se povezuje sa
pojavom spektakularne polarne svetlosti - aurore borealis. Zagrevanjem
se menja provodljivost jonosfere i utiče na njene prirodne električne struje,
a to je ključna stvar u postojanju programa HAARP.Na taj način HAARP
pruža svojim gazdama mogućnost da se dočepaju prekidača atmosferskog
elektriciteta i da ga uključuju i isključuju kao da je obična
sijalica.Omogućava im, takođe, da menjaju i moduliraju prirodni obrazac
niskofrekventnih radio talasa koje emituje jonosfera. Zagrejani deo
jonosfere tako postiže džinovski, ekstraniskofrekventni (ELF) radio
transmiter. Američka vojska je itekako zainteresovana za ovakvu vrstu
odašiljača, pa je HAARP izgrađen zajedničkim snagama Istraživačke
laboratorije ratnog vazduhoplovstva i odeljenja za pomorska istraživanja
SAD.
    ELF talasi imaju takvo svojstvo da mogu prodreti bukvalno kroz svaku
materiju.Normalni radio talasi na mogu prodreti duboko kroz vodu, ali ELF
talasi mogu.ELF radio će uskoro postati jedino sredstvo komunikacije u
nuklearnim podmornicama koje krstare morskim dnom, tako da HAARP
nudi daleko moćnija sredstva prenosa poruka od konvencionalnih radio
odašiljača i prijemnika.To ukazuje na interese i umešanost Ratne mornarice
SAD u projekat HAARP, i njegova primena u komunikaciji je već
dokumentovana ali se detalji čuvaju pod oznakom vojna tajna.
    ELF talasi takođe prodiru daleko dublje u tlo i stenje nego radio
talasi.Geo radar za istraživanje tla je prilično ograničen dubinom, ali sistemi
koji koriste ELF talase mogu bez problema da zavire duboko, duboko ispod
površine zemljine kore i bez izuzetka da lociraju i identifikuju sve podzemne
bunkere i skrovišta.Ovo je oblast koju već godinama temeljno proučava
američko vazduhoplovstvo.Javnosti su naravno nedostupne informacije o
rezultatima tih istraživanja.Američka vlada je izjavila da je njegov zadatak
pored komunikacije sa podmornicama i saniranje ozonskog omotača, što
on stvarno i može da uradi, ali tamo gde to amerikanci odrede, zatim
uklanjanje zagađenja ugljen-
dioksidom i ugljen-
monoksidom.Amerikanci
povremeno sa HAARP-om
čiste nebo i zagađenja nad
Amerikom.Vrlo je zanimljiv
nepobitan podatak da jedino
u Americi opada stepen aero-
zagađenja, mada njeni
stanovnici i dalje nesmanjeno zagađuju atmosferu.
    Naučnici kojima je stalo do zdrave planete, smatraju i upozoravaju da bi
HAARP s obzirom na njegove mogućnosti, trebalo koristiti sa mnogo više
opreza. Jedan od razloga za zabrinutost je činjenica da se zagrevanje vrši u
obliku ispaljivanja kontrolisanih mlazova elektrona na metu brzinom
supersoničnog aviona (mehanizam još neobjašnjen normalnom svetu).
Elektrone apsorbuju niži slojevi atmosfere, ali na velikim visinama mlaznica
se rasprostire stotinama kilometara u krug i u stanju je lako oboriti balistički
projektil. To je i jedan od razloga za spekulacije o umešanosti HAARP-a u
eventualnom namernom ili slučajnom rušenju spejs šatla Kolumbija, u
februaru 2003.godine. Ovakvim korišćenjem HAARP bi dejstvovao kao štit
protiv napada svih vrsta dirigovanih prjektila iz vazduha.Upravo zahvaljujući
HAARP-u, Reganov projekat Rat Zvezda je ušao u završnu fazu.Da je
tako, pokazuje samo ponašanje Amerike.Bombardovanje Srbije i Iraka, a
slična sudbina čeka i Iran, Siriju i Severnu Koreju.Vladu SAD odavno ne
interesuje mišljenje Ujedinjenih Nacija sa sa partnerima iz NATO pakta se
konsultuju samo reda radi.
 HAARP se može koristiti i za manipulaciju klimatskim uslovima.Efekat
zagrevanja se koristi da bi se krajnje suptilno izmenile vazdušne struje i
stvorili masivni, kumulativni meteorološki efekti iznad određenog područja,
koji mogu tako trajati danima i nedeljama.

    ELF talasi su frekvencije koja je vrlo bliska prirodnoj frekvenciji moždanih
talasa ljudi. Ideja da se ELF talasi tako koriste za kontrolu ljudskog uma,
stavlja HAARP na prvo mesto potencijalnih emitera radio talasa za
masovnu kontrolu čovečanstva.
    Francuski naučnik dr Šarl Laverdir, fizičar sa instituta koji se nalayi u
Sent Etjenu, fokusira svoju pažnju na takozvane "bioefekte projekta
HAARP", odnosno posledice dugotrajne izloženosti ljudi elektromagnetnom
zračenju koje dovodi do učestale pojave umora, nervoze, gubitka memorije.
nastanka katarakte, leukemije, urođenih deformiteta, raka i promena na
mozgu. Ekstremno niske frekvencije (do 10 Hz) mogu se upotrebiti za
manipulaciju i rušenje mentalnih procesa te kontrolu stanovništva na
daljinu. Ljudski mozak proiyvodi električne talas čija se frekvencija kreće
između 0.5 i 25 herca. Takozvane alfa, beta, delta i teta frekvencije
povezane su sa stanjima ljudske svesti.Koncentrisana pulsna energija ovih
učestalosti može izuzetno efikasno da promeni ponašanje čoveka.I  tu
nastupa HAARP.Da bi se emitovala radio talasi veoma niske frekvencije od
oko 8 herca, bila bi potrebna dužina antene od oko 20.000
kilometara.Naravno da je ovo nemoguće ostvariti na zemlji. Ali ako se linije
Zemljinog magnetnog polja iskoriste kao virtualna antena, i to postaje
moguće! Gustina slobodnih elektrona, koji u spiralnim putanjama kruže oko
linija Zemljinog magnetnog polja, putujući od Severnog do Južnog pola,
modulišu se pomoću HAARP-a i tako napajaju ovu virtuelnu antenu
sinusoidnim strujama željene talasne dužine.
   Da vlada SAD, na neki način pomoću aktiviranja HAARP-a, deluje na
svest celog čovečanstva utičući pojedinačno na mozak ljudi, dr Laverdir
iznosi niz dokaza.Na prvom mestu je pojava neke vrste opšte
ravnodušnosti i prevladavanje američkog stila života.Više im nisu potrebne
reklame i skupe kampanje, danas i u najzabačenijem afričkom selu
stanovnici pričaju o koka-koli, big meku i borbi protiv terorizma.Američki
način života se bezrezervno prihvata.Kada pitate ljude dok punih usta
žvaću "kartonska čuda" big meka, šta im se u njemu dopada, ne umeju da
kažu.U takozvanim zemljama u tranziciji američki big mek restorani su puni,
a procenat njihove reklame u medijima je mizeran.Kad ste zadnji put u Srbiji
na televiziji videli reklamu za Mekdonalds? A dovoljno je otvoriti takav
američki restoran i on je odmah pun.
  Dr Laverdir takođe nagoveštava mračne perspektive koje očekuju
"neposlušno čovečanstvo i društva koja ohrabruju terorizam". Primena
veštačkih elektromagnetnih polja širokog dometa podrazumeva kontrolu
mase gde dolazi do delimičnih ili potpunih poremećaja percepcije i
dezorijentacije. Kako se videlo pri napadu na Irak, sposobnost iračkih
pojedinaca za borbu se degradirala ili potpuno izgubila. Posledica upotrebe
ove najmodernije tehnike je jaka kontrola i nadgledanje ponašanja
stanovništva Zemlje. U bližoj budućnosti može da se razvije sistem koji
slabi moždane funkcije ljudi u ciljnim regionima tokom dužeg perioda.
Danas se, tehnologija manipulacije ljudskim ponašanjem, već svakodnevno
primenjuje.
   Prilikom jedne posete Evropi, Džordž Buš je u razgovoru sa novinarima
istakao veliki uspeh "plišanih revolucija koje su se odigrale u Evropi,
navodeči Srbiju, Čehoslovačku, Ukrajinu" rekavši pri tom: "Više nema
krvavih revolucija. Sada su one mekane..."Na pitanje novinara da li je u
tome imala ulogu i Amerika i korišćenje "ogromne odbijajuče električne sile,
koja utiče na rasuđivanje ljudi", Buš se nasmejao i rekao: "Važni su rezultati
- dolazak demokratije i borba protiv terorizma"(fraza kojoj trenutno
amerikanci ispiraju mozak celom svetu i skreću pogled sa svojih
zločina).Italijanski novinar je potom pitao: "A HAARP, šta nam o tome
možete reći"? Uz osmeh, Buš je samo kratko rekao: "Sledeće pitanje,
molim".

    Devedeset poslanika ruske Dume uputilo je u augustu 2002. godine

pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, Ujedinjenim Nacijama i drugim
međunarodnim organizacijama, u kome ih je obavestilo o svem
opasnostima kojima svet izlažu Amerikanci eksperimentišući radiotalasima
visoke frekvencije.To je korak koji deputati ocenjuju kao pokušaj stvaranja
novog, ni sa čim uporedivog oružja, kojim se iz korena menjaju sve
tradicionalne postavke o mogućim vojnim dejstvima i sa rezultatima mnogo
tragičnijim od Hirošime i Nagasakija.
   U Norveškoj, naučna asocijacija EISCAT upravlja postrojenjem za
zagrevanje jonosfere, koje se nalazi blizu grada Tromsa.Njegove
karakteristike su veoma slične programu HAARP.Zvanični cilj ove naučne
institucije je proučavanje interakcija između Sunca i Zemlje praćenjem
poremećaja u gornjim slojevima atmosfere koje izazivaju solarne aktivnosti,
ali se naravno ova tehnologija može iskoristiti za istu vrstu opakih aktivnosti
koje se pripisuju i programu HAARP.Zanimljivo je da EISCAT nije privukao
toliku pažnju kao HAARP, a još je zanimljivije ako se zna da su Skandinavci
vodeći u svetu u istraživanju efekata elektromagnetnog zračenja na ljude i
okolinu.
    
8. KONTROLORI UMA I LJUDI

ŽELE I LJUDSKU DUŠU ...

    Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obične ljude.Današnji
čovek ne koristi ni 10 % mogućnosti svoga uma.Znači da još uvek nismu
naučili u potpunosti da koristimo naš um.Ali...Ako mi nismo naučili da
koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste.Kontrola ljudi, širokih narodnih
masa i njihovih umova postalo je jedno od najvažnijih oružja ljudi koji
pretenduju da postanu planetarni vladari.Ako to već nisu.
    U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u
ljudski mozak i tako naterati čoveka da se ponaša onako kako to neko
hoće. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja
memorija, kontrolišu emocije i slično.Još su za vreme drugog svetskog rata
u koncentracionim logorima Dahau i Aušvic vršeni eksperimenti nad ljudima
u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije.Posle
rata, 1947.godine američka mornarica pokrenula je projekat 'Ćaskanje'
(Chatter).Cilj projekta bio je okupiti sve nacističke lekare i naučnike koji su
u toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u američku
vojsku. To je i učinjeno.Nastavili su sa svojim radom na periferiji
Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom 'Spajalica'
(Paperclip) bili prebačeni na teritoriju SAD. U projektu 'Spajalica', 34
nacistička naučnika prihvatilo je ponuđene ugovore koje je potpisao
načelnik generalštaba SAD.Na čelu im je bio doktor Hubertus Strugold.
Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebačeni su u vazduhoplovnu bazu
Rendolf u San Antoniju  u Teksasu. Tamo su u saradnji sa američkim
gazdama nastavili sa svojim radom, testirajući narkohipnozu na nevoljnim
žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etničkih manjina.
Američka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih
programa. To su projekti Mind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind
Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artičoka i Chattering.
Zajedničko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog
ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni cilj a
sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovništvo.
    Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze
Delgada koji je sa svojim uređajem 'Stimosiver'  imao za cilj stvaranje
'psihocivilizovanog' društva.Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i
koristeći elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije
kao što su bes ili umor.Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je
biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa
daljinskim upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je
bik jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na
daljinskom posle čega se bik momentalno
zaustavio i ukopao u mestu.
      Od 1965. do 1970. godine je Agencija
za istraživanje naprednih odbrambenih
projekata (DARPA), pokrenula
operacijuPandora da bi se proučili
zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.Ovaj projekat
širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je cilj bio da se
elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokuje srčani napad,
krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih
halucinacija.Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstroža tajna, u
javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora projekta
DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li
se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski
um.Američki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okončan
samo zvanično, dok je nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih
operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da
radi na projektu.Projekti Artičoke, Pandora i Čatering pokazivali su da je
'psihoelektronika' dobila prioritet u tajnim operacijama.Godine 1993.
objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer
tehničkih informacija i opreme poznate pod imenom 'akustična
psihokorekcija'.Rusi su tvrdili da ovaj uređaj podrazumeva transmisiju
specifičnih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja
drugih intelektualnih funkcija.Eksperti su pokazali da je demonstracija ove
opreme pokazala 'ohrabrujuće' rezultate posle izlaganja u trajanju manje od
jedne minute i sposobnost da se po želji menja ponašanje subjekata.Među
sličnim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping
Beauty) čije je cilj istraživanje elektromagnetskog oružja za menjanje svesti
koje bi moglo da se primeni na bojnom polju.Tu je i projekat 'Monarh' koji je
imao za cilj namerno izazivanje višestruke ličnosti kod potpuno normalnih
ljudi.U julu 1996. procurila je informacija iz Ministrastva odbrane gde se
potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju moćnog elektromagnetskog
generatora koji utiče na moždane talase čoveka.Doktor Emeri Horvat sa
Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi elektronski uređaji
stvoreni sa ciljem da se 'upadne u ljudski um i izazove kratak spoj sinapsi
mozga, a u rukama vladinih tehničara mogu se iskoristiti za dezorijentaciju
velike mase ljudi ili manipulaciju pojedincima da bi ih naterali na
samodestruktivnu akciju'.
    CIA, a ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom
ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi,
zloglasni Alan Memorijal.Njom je upravljao ozloglašeni dr Evan Kameron
kome je lekarsku diplomu dodelila fondacija Rokfeler (ništa bez
Rokfelera).Osim ovog klinika se finansirala i iz Fondacije Geršikter,
nazvana po dr Čarlsu Geršikteru, koji je bio poznat po testiranju preparata
za potenciju na mentalno bolesnim i neizlečivim pacijentima, kao i po tome
što je zračio majmune radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je
naravno bilo pod patronatom CIA-e.Danas se zna da ni jedan pacijent iz
zloglasne Kameronove klinike nije izlečen u njegovoj radio telemetrijskoj
laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za mučenje, i smeštena u
podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je
Leonard Rubinštajn, stručnjak za elektroniku i fanatični istraživač kontrole
ljudskog uma na daljinu.On je tretirao telemetrijsku laboratoriju kao buduću
osnovu širenja psihopolitičkog aparata, 'koji će moći delovati na ljude bez
otvaranja njihovih lobanja'.Drugi važan saradnik dr Kamerona bio je dr
Volter Friman, koji je bio poznat po tome što je u svojoj 20-godišnjoj praksi
obavio oko 4000 lobotomija (otbaranja lobanje).Užasavajuće u celoj toj
činjenici je da su to bili uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih
oblika depresije ili paranoje.Posle svega ovoga dotični dr Volter Friman će
čak postati uvaženi specijalista za ljudski mozak u San
Francisku.Najužasniji deo laboratorije bila je takozvana 'soba sa
rešetkama'.U nju bi na silu dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za
stolicu a na glava bi mu bila spojena sa brdom elektroda i raznih
provodnika. Ako bi pacijent pružao
otpor, ubrizgavan mu je poznati
otrov Kurare.To bi kod njega
izazvalo paralizu mišića i dijafragme
a  žrtva bi i dalje bila svesna svega.
Nakačene elektrode i provodnici
imali su zadatak da moždane talase
pacijenta usmere i prenesu u 
susednu prijemnu sobu  u kojoj se
nalazila aparatura koja je  imala za
cilj različite manipulacije sa umom.Brisanje  pacijentovog uma i  memorije
vršeno je ogromnim dozama LSD-a,  neprekidnim snom u trajanju od 65
dana koji je izazivan barbituratskim preparatima i elktrošokovima koji su bili
čak 75 puta jači nego dozvoljena doza.Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno,
pacijentu ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan
um.Pacijenti koji su se neznajući šta se tamo dešava, obraćali za pomoć
Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divljač za odstrel,
tako da se niko od njih nije stigao požaliti dvaput .Doktor Evan Kmeron je
uprkos svemu stravičnom što je radio uspeo da 1967.godine postane
predsednik američko-kanadske psihijatrijske organizacije.
    Institut za naučni inženjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i bio je
takodje još jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da proučava
radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za "životne nauke"
kako bi proučavao efekte dejstva elektroda ugrađenih u mozak.Za naučnike
CIA, od velike koristi bio je napredak hirurških metoda za implantaciju
elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbriše subjektova memorija tokom
priprema za 'hipnotičku rekonstruktivnu operaciju'.
    Još 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio
metodu RHIC - radiohipnotičku intracerebralnu
kontrolu.To je značilo da se izvesna mentalna stanja
kod čoveka mogu izazvati bukvalno pritiskom na
dugme.CIA je još od pedesetih godina finansirala
nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu
ponašanja kako pojedinca tako i cele grupe ljudi.Tako je
cilj jednog od gore pomenutih projekata, projekta 'Artičoke' bio stvaranje
ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez ikakvih emocija i
savesti, oslobođenih svih moralnih načela, koji su imali zadatak ubijati po
naređenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo jednom.Po izvršenju
zadatka ubica bi bio odmah likvidiran.
    Ima indicija da CIA uveliko eksperimentiše i sa celokupnom američkom
populacijom tako što njenu pažnju i volju usmerava na određene proizvode
na tržištu, ili odvraća ljude da razmišljaju o određenim pojavama u
društvu.To je tek početak misaonog ropstva, jer upravljanje razumom i
osećanjima, programiranje ljudskih reakcija, verovatno je najmonstruoznije
dostignuće u celokupnoj istoriji čovečanstva.Elektromagnetsko dirigovanje
racionalnim i emotivnim reakcijama je predmet naučnih ekperimenata još
od 1952. godine, kada je CIA, prilikom raznih hirurških intervencija, počela
sa implantacijama u mozak i zube sićušnih predajnika visoke i izuzetno
niske frekvencije, da bi obezbedila sigurno praćenje ljudi, kao i kontrolu i
programiranje njenih postupaka.Ovi eksperimenti bili su zasnovani na
elektronskoj stimulaciji mozga..
    Među deset različitih projekata ovog tipa ističe se MK-ULTRA iz
1953.godine, koji se sastoji u kombinaciji dejstva droga, sugestije,
elektronike i elektrošokova, radi poništavanja pamćenja i usađivanja
izmenjenih karakternih osobina.
  Uz pomoć elektromagnetskih talasa niske frekvencije sprovodi se od
1958. godine projekat ORION, koji razvija privrženost zaposlenih u
službama obezbeđenja, time što se programiraju kao apsolutno pouzdani
čuvari tajni ! Javno mnenje, odnosno generalno raspoloženje stanovništva,
reguliše se tajnim programom CIA-e pod nazivom MK DELTA iz 1960.
godine, koji izaziva umor, bezvoljnost, asocijalno ponašanje, pa čak i
kriminalne ekscese.
    Kontrola i smirivanje mogućih masovnih javnih nereda i protesta postiže
se dejstvom sistema TRIDENT iz 1989. godine.Vrhunac je
elektromagnetska rezonantna indukcija - masovna kontrola stanovništva
pomoću projekta HAARP, koji po instrukcijama CIA-e potencijalno menja
genetski kod određenog broja ljudi i modifikuje njihovo javno ispoljavanje u
dužem periodu.
    Sa svim ovim gore navedenim, uopšte nečudi da je još pre 40 godina
predviđeno ' više kontrolisano i usmeravano društvo', koje će takvim postati
zahvaljujući tehnologiji. Društvom će upravljati elita snabdevena
superiornim oružjem. Ova elita neće oklevati da postigne svoje političke
ciljeve upotrebljavajući najmodernije tehnike za uticanje na javno ponašanje
i držanje društva pod čvrstom pažnjom i kontrolom. Na ljudima je da odluče
da li će im se odupreti.

SADAŠNJOST - ČIPOVANJE LJUDI !!!

    U Otkrovenju Svetog Jovana piše: "I učini sve, male i velike, bogate i
siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci
njihovoj ili čelima njihovim; Da niko ne može ni kupiti ni prodati osim
ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina."
   Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika iz romana Džordža
Orvela "1984", sada je naša sadašnjost.RFID tehnologija (Radio
Frekventna Identifikacija) se širi svetom kao epidemija.Sa njom je
omogućeno da se prati sve što možete zamisliti, od običnih pošiljki,
kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to neće
priznati).Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na
aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe,
putnika koroz automatska vrata.Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva
mnogo opakije namere.
    Osnova RFID tehnologije je super mali mikročip, koji je samo nešto malo
veči od zrna peska.To je pasivni uređaj koji ima jedinu funkciju da se svojim
jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Može da
ima univerzalini kod (kao bar kod) ili jedinstveni
kod koji ga vezuje za određenu stvar (ili
osobu).Čitač mu je ručni skener, vrata koja
automatski očitavaju RFID čip kada neko prođe
pored njih a mogu i da se očitavaju iz daljine bez
vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju
ugrađene RFID čipove, pa Vi sad vidite koliko je
Vaš račun tajan). Mnogi u svetu već smatraju
RFID tehnologiju špijunskim čipovima koji služe da
bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog života.Još kada se RFID čip primeni
na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu.
    Vodeća kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERIČIP,
koja već iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u proizvodnji čipova kojima se
obeležavaju kućni ljubimci (šta je moglo bolje od testiranja prvo na kućnim
ljubimcima).Čip se životinjama implantira u potkožno tkivo ramene lopatice
psa.Svaki čip sadrži jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu
podataka.Kada se pas izgubi, samo se ručnim skenerom učita kod
implantiranog RFID čipa i očitaju se podaci o vlasniku psa.

    Kada je u pitanju čipovanje ljudi, VERIČIP ga smatra sasvim normalnom

stvari i čak ga promoviše kao savršen oblik identifikacije ljudi.Po ovome,
ljudi više ne bi morali da nose lične karte.U Veričipu se tvrdi da je to
potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemogući i koji je nemoguće
ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne možete zaboraviti kod kuće.Verišip
kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlaže da se čipovi usade
pacijentima koji pate od hroničnih bolesti, da bi se pobošao njihov
medicinski tretman.
    Međutim tržište na koje se cilja je mnogo veće.Sve što postoji na planeti
je moguća meta čipovanja.najbolji primer je Meksiko, gde su 2004. godine
njihovom državnom tužiocu i još šesnaestorici drugih zvaničnika
implantirani mikročipovi kao deo najnovijeg bezbednosnog sistema.Samo
oni koji imaju ugrađene ove čipove mogu pristupiti u određene oblasti gde
je pristup strogo ograničen.Pretpostavlja se da tajni agenti imaju ugrađene
RFID čipove (pa nek probaju da prebegnu), a i svi službenici koji rade za
neke vladine agencije imaju šansu da ubrzo moraju pristati na čipovanje.
    Čipovanje može biti ljudima protureno kao i modni hit i prestižna stvar u
životu.U Holandiji jedan noćni klub vrši čipovanje ljudi, tako što im se mali
RFID čip implantira u lakat.Na mikročipu su svi Vaši podaci kao i jedna
vrsta Vaše platne kartice.Kada Vam osoblje donese račun, Vaše je samo
da im podignete lakat da bi oni ručnim čitačem učitali Vaše podatke i
naplatili Vam račun.Ovakvom kontrolom ima se uvid u tačne podatke o
osobi, čime se bavi, šta je kupovao, kuda se kretao.Ovo nas dovodi do
zaključka da su RFID čipovi mnogo više namenjeni kontroli populacije nego
nekoj tehnološkoj bezbednosti.Lako je pretpostaviti da će doći
dan kada će svi biti čipovani.Pretpostavlja se da će prvo banke
ponuditi čipovanje svojim klijentima da bi spečili eventualne
prevare sa kreditnim karticama.Posle će se to proširiti i na sve
druge sfere života.Pogledajte i predlog za novu ličnu kartu kod
nas (na zapadu već uveliko postoji), koji ima RFID čip na sebi, liči
na kreditnu karticu i moguće ju je čak određenom tehnologijom
učitavati na daljinu (kao i svaki RFID čip), čak i bez znanja
vlasnika.
    Svi ljudi sa implantiranim RFID čipom moći će se pratiti i špijunirati bez
ičije dozvole i bez njihovog znanja.Onaj kome budu trebali Vaši podaci mođi
će sa određenim skenerima da ih očita kad god mu budu potrebni.Neće
postojati ni jedno mesto na planeti gde će te se moći sakriti !
    
 
Apel NVO “Za život bez žiga”
slobodnim stanovnicima Srbije
   Došlo je vreme za povlačenje crte i životno istupanje protiv najvećeg
nasrtaja na samu osnovu ljudske slobode u istoriji ovih prostora.
   Kako se već više puta tokom poslednje dve godine najavljivalo preko
raznih sredstava informisanja, vlast u Srbiji namerava da započne
izdavanje novih ličnih dokumenata, koji u sebi sadrže biometrijske čipove,
tj. kompjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne
fotografije svakog stanovnika Srbije. Za početak. Niko ne zna koji će se sve
lični podaci kasnije dodavati - poput genetskih zapisa, intimnih životnih
detalja, policijskih dosijea i slično. Međutim, kada se jednom tim putem
krene, povratka nema. 
    Čipove na tim novim ličnim kartama - koji su proizvedeni u inostranstvu i,
dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole – moći će da očitavaju
jedino čitači u posedu državnih organa, poput policije i pasoške kontrole, ali
i državne birokratije u svim državnim sektorima, kao i - policijskih i
obaveštajnih organa drugih država! Jedino vlasnik ličnog dokumenta neće
nikad više sa sigurnošću moći da zna šta sadrži čip koji ga ogoljava pred
domaćim i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim
privatnim i državnim organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika
“međudržavne saradnje” mogu doći u posed njegovih ili njenih
najosetljivijih, najličnijih podataka. Ali to je samo početak.
    Moderna tehnologija već sada omogućava stalno praćenje raznih vrsta
čipova putem aparata nevidljivih golim okom, ili postavljenih na neprimetna
mesta. Štaviše, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili
budete upotrebili ličnu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome biće neminovno
pohranjen u centralizovanoj bazi podataka. Što znači da se priprema teren
da svaki vaš korak, svaka vaša akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na
aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena
“mapirana”. I da se stalno dodaju novi podaci na vaš čip i u vašu
jedinstvenu bazu podataka bez vašeg znanja. 
    Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao
pojedinaca, zamisao da lični podaci svih državljana Srbije stoje na jednom
mestu u elektronskom obliku, da “lična karta” nacije bude kao na dlanu
potencijalnim neprijateljima, hakerima ili kriminalcima - u potpunosti je
suluda. 
Oprema koja je za ovu svrhu naručena još pre četiri godine, koštala je, po
priznanju samog ministra policije, Dragana Jočića, skoro 100 miliona evra
poreskog novca, bez ikakvog odobrenja od strane žitelja Srbije, bez
njihovog znanja, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o
ličnim dokumentima tada još nije bio ni blizu pojavljivanja pred Skupštinom
Srbije. Očigledno da je neko računao da će taj zakon sigurno biti usvojen.
Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili,
pokazujući najveći mogući cinizam i prezir prema žiteljima Sribije. Taj neko
će nastaviti da profitira, pošto ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu
nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom trošku misli da za
sva vremena proda ljudsku slobodu svih nas.
     Pokažimo ovoga puta da se državna mafija preračunala. To je sada već
pitanje života - i nas i budućih generacija.
    Da li ćemo im ostaviti svet u kojem nose žig, poput rogate stoke, od
rođenja do smrti? Da li ćemo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak
zna i kontroliše?
    Ko ima pravo da tretira ljude kao stoku? Niko u Evropi još nema ovako
“napredne” lične dokumente kakve sadašnja vlast namerava da uvede u
Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako nešto, ili slično,
 pokušavaju da uvedu. Međutim, to će se desiti samo ako im ljudi to
budu dozvolili. Još uvek ne postoji nikakva “međunarodna obaveza” da se
lične karte sa biometrijskim čipom, vezane za centralizovanu bazu
podataka, prihvate. A, čak i da je to cena za “priključak svetu” - da li je to
svet u kojem želimo da živimo? Nije li bolje da Srbija bude jedna od retkih
oaza slobode, u koju će dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma?
    Život je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga učini
nečovečnim, čak i zarad nekog “višeg interesa”? Niko.
    Priključimo se ovoj akciji koja život znači - u njegovom najdubljem
smislu.Recimo NE novom žigosanju putem mikročipovanih ličnih
dokumenata. Recimo DA Životu Bez Žiga. 
    Vreme je sad. Sutra će biti kasno. 
    Ne prihvatamo nove lične karte sa čipom ni po koju cenu. Borimo se da
se zakon promeni - sada ili u sledećem sazivu Skupštine. Izlazimo iz
totalitarnog matriksa koji nam se nameće, i gradimo jasnu alternativu Života
dostojnog slobodnog čoveka. I za Srbiju i za svet. 
   Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeležavanje nikada ne može
prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Ovom pitanju nema kompromisa. 

ZAŠTO SMO PROTIV?

Prihvatamo deset tačaka Žičkog simposiona, održanog 26. marta 2005.
godine u Kraljevu, prvog stručnog skupa koji je obradio problematiku
uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou i u javnost
iznosimo proširenu verziju tog dokumenta, objavljenu na Mašinskom
fakultetu 8. juna 2006. godine.
   1. Biometrijske lične karte kao obavezujući dokument na nacionalnom
nivou su uvedene u nekoliko država sveta, uglavnom dalekoistočnih. U
Evropskoj uniji velika većina zemalja nema takve lične karte, one nisu uslov
za ulazak u Evropsku uniju niti njihovo uvođenje doprinosi bržem ulasku.
Očigledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte
(iako je postojala mogućnost), već obične plastične sa višim nivoom zaštite.
   2. Zemlje koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske lične karte
suočene su sa otporom misleće javnosti i društvene zajednice uopšte. U
Velikoj Britaniji je pokušaj uvođenja biometrijskih ličnih karti doveo do
višemesečnih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih građana,
dok je u Kanadi od strane zvanične parlamentarne komisije odbačen na
neodređeno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.
   3. Svetski stručni organi, kakav je Zajednički komitet za ljudska prava
britanske vlade, procenjuju da je projekat uvođenja biometrijskih ličnih karti
na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Konvencijom o
ljudskim pravima, a zvanične studije o izvodljivosti pokazuju da takve lične
karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autentičnost. Sudovi nekih
zemalja (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat
biometrijskih ličnih karti krši prava građana i odredbe Ustava, u skladu sa
čime su doneti i suspenzivni akti. 
    4. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih ličnih karti
postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tadašnji ministar policije
objavio da je kupljena moderna i skupa oprema od američke firme
Motorola. Ta kupovina nije prošla ni obavezan tenderski protokol ni
zakonsko dodeljivanje novca iz republičkog budžeta, zbog čega je 2004.
godine reagovao ministar finansija sa najavom podizanja krivičnih prijava.
Srbija je jedinstven primer da je prvo kupljena oprema za biometrijsku
identifikaciju građana, a posle toga (tačnije posle tri godine) pokrenuta
skupštinska procedura za predlog zakona o biometrijskim ličnim kartama,
zbog čega je sebe svrstala u red totalitarnih država sa voluntarističkim
pravnim uređenjem.
     5. Američka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku
identifikaciju građana ima posebne ugovore sa američkom vojskom i
centralnoobaveštajnom službom (CIA), te niko ne može da garantuje da ne
postoji mogućnost odliva podataka stranim službama. Takođe je osnovano
pretpostaviti da pomenute službe veoma lako mogu kreirati lažne lične
karte za svoje potrebe, koje će od strane našeg računarskog sistema biti
prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je činjenica da u Americi
državna uprava nije ni pokušala sa uvođenjem biometrijskih ličnih karti
među svojim stanovništvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora
javnosti.
     6. Nije tražena masovna saglasnost građana Srbije za proširivanje baze
podataka koju će država o njima voditi niti su organizovane javne debate i
diskusije po tom pitanju.
      7. Projekat direktno ugrožava privatnost građana kao jedno od
fundamentalnih ličnih prava današnjice i otvara prostor za elektronski
kriptovane tajne arhive.
    8. Birokratski aparat dobija mogućnost gotovo trenutnog manipulisanja
ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova
baze trećim licima.
     9. Zlonamerni upadi spolja ili namerno ispravljanje centralizovane baze
iznutra nose ogromnu opasnost po integritet ličnosti koje su njima
obuhvaćene. 
   10. Usvajanje ovog projekta u budućnosti vodi ka mnogo totalitarnijim
konceptima integracije svih dokumenata u jedan, čime bi se izbrisala
anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru države nad
pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u
vidu potkožnih čipova, zbog čega hrišćani svih konfesija izražavaju
opravdan strah od najave totalitarnog režima opisanog u Jovanovom
Otkrivenju (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih crkava su dali
zvanična saopštenja, jer zlonamerni ljudi mogu iskoristiti ovakve projekte za
unošenje razdora i nemira među hrišćane. 
 NEISTINE REŽIMA I MEDIJA
1. Lične karte sa biometrijskim čipom su «naša međunarodna
obaveza».Ne postoji međunarodno telo koje propisuje «obaveze» za lična
dokumenta suverenih država (bar ne još uvek) na globalnom nivou. Čak ni
na nivou EU, takva obaveza ne postoji, mada je sada u toku proces
propisivanja pasoša EU zemalja sa biometrijskim čipom. 
2. Sve zemlje EU imaju ovakve lične karte (tvrdnja lansirana preko
RTS-a).Većina zemalja EU nema ovakve lične karte, a čak i one koje imaju
lične karte sa biometrijskim čipovima većinom ih ne vezuju za centralnu
bazu podataka, tako štiteći privatnost soptvenih građana. 
3. Sve susedne zemlje imaju ovakve lične karte. Ni jedna susedna
zemlja nema ovakve lične karte. Slovenija i Hrvatska su uvele plastificirane
lične karte sa većim stepenom zaštite, ali bez biometrijskih čipova i
centralizovane baze podataka.
 4. Nove lične karte su «bezbednije». Upravo je suprotno slučaj.
Kao prvo, centralizovane baze podataka su podložne «hakerisanju», i takvi
slučajevi su česta pojava u tehnološki razvijenijim zemljama od Srbije. Na
primer, novi holandski biometrijski pasoši su nedavno «hakovani», kao i
centralna baza podataka Veteranske administracije u SAD, gde je preko 2,2
miliona dosijea američkih ratnih veterana «ukradeno».
Kao drugo, greške na ovakvim ličnim kartama je mnogo teže ispraviti i, ako
dođe do pogrešne identifikacije, njen nosilac može da ima ogromne
probleme, morajući da dokazuje policiji, državnim organima i računarima u
centralnoj bazi podataka da je u pitanju greška. 
5. Nove lične karte se ne mogu koristiti za praćenje ljudi. Svaki put
kada budete legitimisani za bilo koju transakciju koja zahteva očitavanje
vaše lične karte, trag o tome ulazi u centralnu bazu podataka. Na osnovu
ovih tragova, država, kao i svako drugi ko bude imao uvid u bazu podataka,
moći će da napravi «mapu» vaših kretanja, kupovine, prodaje, navika, itd. A
kad u sledeću generaciju čipova budu ugrađeni RFID čipovi koji su
minijaturni radio-odašiljači, onda će svaki vaš pokret biti vidljiv – u realnom
vremenu.