P. 1
Bolest Zavisnosti Kao Bolest Drustva

Bolest Zavisnosti Kao Bolest Drustva

|Views: 677|Likes:
Published by Slavica Raicevic

More info:

Published by: Slavica Raicevic on Aug 25, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/04/2010

pdf

text

original

Slađana Dragišić-Labaš Milan Milić Institut za neuropsihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, Beograd

Pregledni naučni članak UDK: 316.644:613.81/.84(497.11) Primljeno: 11. 02. 2006.

BOLESTI ZAVISNOSTI KAO BOLESTI DRUŠTVA, PORODICE I POJEDINCA: KRITIKA NEČINJENJA

Dependence Disorders as Disorders of Society, Family and Individual: A Critique of Non-Action
ABSTRACT Since early 1990s substance abuse and dependence among young people in our country has been growing. Therefore to devise a prevention program should be a task number one for the government. Social factors (economic and political crisis, forced migration, unemployment, etc.), on one side, family disfunction and individual causes on the other, can result in insecurity, fear, feeling of meaninglessness in the young mind and hence the need to “solve” these problems by using one of psychoactive substances (PAS). Studies have shown that the young and especially their families have a very poor knowledge of PAS – their kinds and uses, how to recognize a person (ab)using PAS, and what somatic and psychological consequences are produced by taking them. Social tolerance to alcohol use and abuse is high, society is supportive of alcohol use, while on the other hand individuals with substance dependence disorder are stigmatized and ostracized. The very first steps have been made in investigating this problem, some action has been taken, but serious comprehension of the problem and creation and realization of the national prevention program for substance use disorder are still missing. KEY WORDS substance abuse and dependence, youth, etiological factors of substance use disorders, prevention of substance use disorders APSTRAKT Bolesti zavisnosti, tj. zavisnost od psihoaktivnih supstanci (PAS) – alkohola, droga, cigareta – u populaciji mladih u našoj zemlji u poslednjoj deceniji XX veka i danas dobijaju takve razmere da nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti mora da bude »zadatak broj jedan« za državu. Zloupotreba PAS se pomera ka sve mlađim starosnim kategorijama, zavisnost od PAS raste. Društveni faktori (ekonomska kriza, politička previranja, prisilne migracije, nezaposlenost itd.), s jedne strane, disfunkcionalnost jednog broja porodica i individualni faktori, s druge, mogu dovesti do osećanja nesigurnosti, straha, besmisla življenja kod mladih i potrebe da se ovi problemi »reše« uz psihoaktivnu supstancu. Istraživanja u našoj zemlji ukazuju na nedovoljno znanje mladih, a posebno njihovih porodica, o vrstama PAS, načinima upotrebe, izgledu i ponašanju osobe koja je pod dejstvom PAS i ozbiljnim somatskim i psihičkim posledicama uzimanja ovih supstanci.

oko 150 miliona zloupotrebljava ili je zavisno od preparata kanabisa. tj. 15 miliona je zavisno od kokaina. stigmatizovani i odbačeni. Napravljeni su prvi koraci u smislu istraživanja ovog problema. 2003). N° 1 Tolerancija društva prema uzimanju i zloupotrebi alkohola je velika. amfetamina i drugih sintetičkih droga (proizvedenih u ilegalnim laboratorijama). heroina.32 SOCIOLOGIJA. Primećena je učestalija zloupotreba i zavisnost od droga i alkohola zajedno. kao i kombinacija različitih psihoaktivnih supstanci – sedativa.2 miliona mladi. uloga društva u upotrebi etila podržavajuća. profit od naftne industrije je oko 380 biliona dolara. pored ovih poslova. političara i novinara. zavisnost od PAS. zavisnici od drugih PAS (»narkomani«). stvaranje i realizacija nacionalnog programa prevencije bolesti zavisnosti. Novac od droga se koristi kako za finansiranje nove proizvodnje sintetičkih droga (kojih je na tržištu sve više). 2001). a veliki broj. Prevalencija (broj novih slučajeva) je u stalnom porastu. Prema informacijama Ujedinjenih nacija iz 1990-ih godina. naročito mladih osoba. tako i za finansiranje ljudi koji se bave proizvodnjom. a takođe ulazi u legalne političke i ekonomske poslove (Vučković. prevencija bolesti zavisnosti Uvod Rasprostranjenost bolesti zavisnosti ili mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja uzrokovanih upotrebom psihoaktivnih supstanci (PAS) u našoj zemlji poslednjih godina dobijaju epidemijske razmere. Profit od ilegalne proizvodnje droga u svetu veći je od profita svetske naftne industrije. Oko 10% stanovništva mnogih država angažovano je u trgovini drogama. Oko milijardu i sto miliona osoba zavisno je od nikotina. kanabisa. . 2003). faktori nastanka bolesti zavisnosti. Međunarodnog programa za kontrolu droga (UNDC). sudova. pomeranje ka sve mlađim starosnim kategorijama. Prema procenama Ujedinjenih nacija. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije zemlje u tranziciji su ovim problemom posebno ugrožene (Vučković. Narkomafija se. bavi i pranjem novca. u svetu droge koristi oko 180 miliona ljudi. Vol. mladi. a od toga su 4. ukazuju na sve ranije pijenje. KLJUČNE REČI zloupotreba PAS. Zavisnost od etila je prisutna kod 9-15% muškaraca i kod oko 6% žena (Ramah. s druge strane. mada postoji podatak i o povećanoj upotrebi psihoaktivnih supstanci od strane osoba starijih od 40 i 50 godina (Ramah. transportom. XLIX (2007). alkohola. Istraživanja kod nas i u svetu. preduzete su neke akcije. u poslednjoj deceniji XX veka. ali izostaje ozbiljno sagledavanje problema. 2001). upotrebljava sintetičke droge. godišnja dobit od proizvodnje ilegalnih droga iznosi 400 biliona dolara. kao i tekstilne. hemijske i proizvodnje automobila. 8 miliona od heroina. 30 miliona osoba koristi stimulatore CNS-a. a industrije motornih vozila 200 biliona dolara. kokaina. za podmićivanje policije. dok su. starosti 15 godina.

2003). Smatra se da 44% populacije starije od 18 godina pije.. policiju. omladinske organizacije. Stopa alkoholizma za muškarce poslednjih godina XX veka u SAD bila je 14. a oko 5. a za žene 5. godine Amerikanci potrošili za kupovinu ilegalnih droga 50 milijardi dolara. Kancelarija za nacionalnu politiku kontrole droga Bele kuće dala je podatke da su u toku 1995. Značajan uzrok u morbiditetu i mortalitetu u SAD je upotreba alkohola.Slađana Dragišić-Labaš.9 unci nedeljno alkohola (8 pinti piva). medije (Dimitrijević i saradnici. Potrošnja vina u Engleskoj se od 1980. Poslednjih godina oko 27% muškaraca i 11% žena u Engleskoj pije i prelazi količinu od 15. a ovo ukazuje na moguć razvoj zavisnosti u navedenim grupama. zbog alkoholizma 100. Slična je stopa i u Engleskoj. 2001). Oko 8 miliona ljudi su zavisnici od etila. Oko 40% beskućnika pije preko 50 unci nedeljno.1%. .. 2003). Rezultati deskriptivne studije u SAD pokazuju da godišnje zbog pušenja umre 400. 2003). broj žena koje piju se takođe povećao. socijalne ustanove. u odnosu na generacije rođene od 1894. Nemačkoj i Irskoj oko 30%). i to u zajednici. Jedno istraživanje u SAD pokazalo je da su generacije ljudi rođenih između 1968. godine. Oko ¼ mladih ispod 18 godina je odrastalo u alkoholičarskim porodicama (Johnson et al. godine najveći konzumenti alkohola. u okviru svake lokalne zajednice (opštine) – zdravstvo. rehabilitaciju. škole. što je veći iznos u odnosu na ukupne troškove istraživanja i lečenja od AIDS-a.6 miliona ljudi zloupotrebljava alkohol.. 2003). godine) ili oko 600 dolara po stanovniku (troškovi za lečenje. Preko 50 unci alkoholnih pića nedeljno pije 6% muškaraca i 2% žena. godine 64 milijarde dolara (u oba perioda najviše za kokain). materijalne štete zbog saobraćajnih nezgoda i drugo).000. godine. Više od 50% Amerikanaca ima ili u ličnom iskustvu ili u užoj porodici probleme zbog pijenja.000 ljudi (Šipetić-Grujičić. koji angažuje različite institucije i organizacije u društvu. godine povećala 4 puta u odnosu na ranije periode.. postoji podatak da se u SAD smanjila upotreba heroina. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva.3%. lokalnu vlast. Međutim.. a najveći broj teških alkoholičara (heaviest drinkers) su mladi beskućnici (Golder et al. Smatra se da razlog u 10% slučajeva svih hospitalizacija u Engleskoj zloupotreba alkohola (u Francuskoj. 33 U SAD od 2000. ali je i dalje u odnosu na muškarce tri puta manji. Od 1992. do 1937. Od ukupnog broja psihijatrijski hospitalizovanih pacijenata 20-30% muškaraca i 5-10% žena ima problem pijenja. a zbog upotrebe ilegalnih droga 20. dok se broj zavisnika od heroina u Evropi stabilizovao. i 1974. malignih i kardiovaskularnih oboljenja (Radulović. U SAD se poslednjih nekoliko godina odvija nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti. godine broj zavisnika od kokaina i heroina opada. 2002).000 hiljada ljudi. Oko 185 biliona dolara košta američku naciju konzumiranje alkohola godišnje (podatak iz 2001. a povećala upotreba kokaina. organizacije žena. nevladine organizacije. a u toku 2000. koji su najmanji konzumenti (Johnson et al.

Dimitrijević. a da je verovatno znatno veći. korišćenje od strane mladih. Potreba mladih za opuštanjem. međutim.. Nema preciznih podataka o broju osoba koje povremeno upotrebljavaju. 2001). starosti između 12 i 26 godina i upotreba više psihoaktivnih supstanci istovremeno (Ramah. amfetemina i drugih psihoaktivnih supstanci (Dragišić-Labaš. osiromašenje stanovništva. 2003). porast kriminaliteta. uz pojavu novih dizajniranih droga na tržištu. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci predstavljaju rizičnu grupu za suicid (Kapamadžija. 1992. naći supstancu kao »psihološku štaku« za strah. N° 1 U Rusiji je u periodu od 1900. već često idu uz delinkventno ponašanje. kao i povećanja stope smrtnosti uzrokovane ovim oboljenjem. naročito poslednjih 10 godina. Ishan et al. zastupljenost u svim socijalnim slojevima i kulturnim sredinama. godine u našoj zemlji stalno je prisutan trend rasta upotrebe PAS. kao i zloupotreba opijata. Stopa suicida mladih u odnosu na ukupni mortalitet ove starosne grupe u periodu poslednjih deset godina XX veka kretala se od 10.60% do 0. Smatra se da taj broj nije manji od 10. rat. zloupotrebljavaju ili su zavisne od PAS. Iz strane i naše literature saznajemo o povezanosti bolesti zavisnosti sa pokušanim i izvršenim suicidima. 2000. kao i problem kontrole agresivnosti (Choguet. Od 1965. 2001). povišenim raspoloženjem. Biro. godine došlo do povećanja upotrebe alkohola po glavi stanovnika..20% do 11. 2001. politička previranja. kako starih.. 1989). Bankole et al. kao i bežanjem od . 2003). moglo bi se predvideti da će jedan broj ljudi. osećanjem spokoja i sigurnosti. Stopa samoubistva starih je znatno viša u odnosu na stopu samoubistava mladih. većom psihičkom i fizičkom energijom. smanjenjem anksioznosti. XLIX (2007). Ako uzmemo u obzir sve društvene faktore u poslednjoj deceniji XX veka u našoj zemlji – ekonomsku krizu.000. dobija se zabrinjavajući podatak. 1990. nesigurnost.34 SOCIOLOGIJA. a starih 0. invalidnost. i kretanje od ranijih nižih ka srednjim stopama suicida. promenu sistema vrednosti.90%. Šovljanski. upotrebu psihoaktivnih supstanci. osećanje besmisla življenja. disfunkcionalnost jednog (ne malog) broja porodica. akutnog napitog stanja. ako znamo da je značajan broj mladih koji su pokušali suicid bili pod dejstvom alkohola i droga. ideje o samoubistvu nisu uvek praćene depresivnim raspoloženjem. Karakteristikama zloupotrebe i zavisnosti od PAS kod nas se smatraju: stalni trend rasta.00%. Slični podaci važe i za zemlje Istočne Evrope (Golder et al. ako se uporedi stopa samoubistva mladih sa ukupnom smrtnošću. a naročito adolescenata. Strana istraživanja pokazuju da često uz pokušaj suicida stoji dijagnoza depresije. Postavlja se pitanje koliko je mladih izvršilo suicid pod uticajem psihoaktivnih supstanci. prisilne migracije. Iz istraživanja rađenog u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti »Dr Laza Lazarević« dolazimo do podataka da uz pokušaj suicida često stoji dijagnoza alkoholizma. tako i mladih osoba. Vol. do 2000. dezintegraciju jugoslovenske države u više nacionalnih država. Statistički podaci poslednjih godina XX veka pokazuju povećanje stope samoubistava u Srbiji. Međutim.

verovatno će povećavati iz godine u godinu u periodu tranzicije broj zavisnika od psihoaktivnih supstanci i imaćemo »generacije bolesnih mladih ljudi«. zanemarivanje obaveza. Droge koje privremeno ubrzavaju psihičko funkcionisanje su stimulansi CNS-a – amfetamini. opijum. ili epizoda depresije kod težeg opijanja). Sindrom zavisnosti predstavlja skup fizioloških. benzin). ali ne i fizička zavisnost. hepatitis kod zloupotrebe droga. i istakla njihove zdravstvene. godine proglasila alkoholizam bolešću. Prisutna je psihička. kofein. meskalin.. 2001). Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. Tako imamo droge koje snižavaju nivo funkcionisanja delova mozga ili mozga u celini – depresore centralnog nervnog sistema (CNS): alkohol. porodične. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1951. Prema trenutno važećoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja) (revizija iz 1992). Pod štetnom upotrebom se podrazumeva povremeno uzimanje PAS koje može da ošteti mentalno i fizičko zdravlje (na primer. ali sve mogu da oštete psihičko i fizičko zdravlje. profesionalne i socijalne posledice. Ukoliko je osoba doživela tri od navedenih fenomena zavisnosti. socijalnim i medicinskim posledicama. psilocibin. kokain. Novije podele psihoaktivnih supstanci zasnivaju se na osnovu dejstva droga na centralni nervni sistem. dijagnostikuje se zavisnost od PAS (u staroj terminologiji – alkoholizam ili . postojanje apstinencijalnog sindroma. upotreba supstance radi ublažavanja apstinencijalnog sindroma. Definicije i klasifikacije psihoaktivnih supstanci i bolesti zavisnosti Psihoaktivna supstanca je hemijska materija koja unošenjem u organizam menja psihičku strukturu – utiče na raspoloženje. a narkomaniju 1957. jaka želja (žudnja) za uzimanjem supstance. kanabis. Ne stvaraju sve psihoaktivne supstance zavisnost. opioidi (morfijum. heroin. »čaj od maka«) i isparljive rastvarače (lepak. radnih i drugih aktivnosti zbog upotrebe supstance. govori se o štetnoj upotrebi i sindromu zavisnosti kod bolesti zavisnosti. Halucinogeni menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja – LSD. interesovanja. droge – narkomanija i cigarete – nikotinizam. kognitivnih i bihejvioralnih promena – tolerancija na supstancu (potreba za uzimanjem sve veće količine radi postizanja efekta). kao što su etil – alkoholizam. nastavljanje uzimanja supstance i pored saznanja o štetnim psihološkim. PCP. 35 stvarnosti u kojoj ne nalaze smisao i perspektivu i sve to uz psihoaktivne supstance. bronza. sedativi. MDMA (»Ekstazi«) (Ramah. umesto zdravih načina življenja.. Bolesti zavisnosti podrazumevaju zavisnost od psihoaktivnih supstanci (PAS). mišljenje i ponašanje.Slađana Dragišić-Labaš. nikotin.

2002). niži prag tolerancije na frustraciju. predstavljaju ozbiljne i široko rasprostranjene probleme savremenog sveta. 1983. Međutim. a sekundarno zdravstveni. posle kratkog perioda. U faktore rizika za oboljevanje spadaju i individualni i socijalni činioci. DSM-III-R. Često se u široj javnosti govori o lakim i teškim drogama. interpersonalnih odnosa i sistema vrednosti« (Sedmak. Narkomanija je takođe primarno sociopatološki poremećaj. 1992). Možemo da zaključimo da su bolesti zavisnosti mulifaktorijalne etiopatogeneze. Sve droge su opasne i mogu da izazovu teška oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. kao što su DSM-III. Alkoholizam predstavlja. Afektivni poremećaji. porodice i društva.. Novije američke psihijatrijske klasifikacije. Begović. do verovanja da se uz pomoć nekoliko injekcija rešava dugogodišnji alkoholizam (Gačić. i do danas su se zadržala shvatanja (prisutna i kod medicinskih radnika) da je alkoholizam moralni problem ili da je medicinski model jedini koji je »upotrebljiv« u lečenju alkoholičara. Ovakva zloupotreba PAS. Kosten i sar. Milkić. Shvatanja se kreću od terapijskog nihilizma i negiranja mogućnosti lečenja. Croughana et al. emocionalna inhibiranost. Alkoholizam se smatra socijalno-medicinskim poremećajem i definiše kao bolest pojedinca. Istraživanja pokazuju da su individualne karakteristike osoba koje zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance često: niži nivo samopoštovanja. Niz predrasuda i zabluda zadržalo se pola veka pošto je SZO proglasila alkoholizam bolešću. DSM-IV. oni vole da eksperimentišu mešajući razne vrste alkohola. 1985). 1981) (navedeno prema Vukov. XLIX (2007). uz sedative. može da dovede do teških fizičkih i psihičkih oštećenja. ističu kao značajne faktore u dijagnostikovanju alkoholizma pre svega pomenute posledice. N° 1 narkomanija). . Vol. viši nivo anksioznosti i slabija kontrola ponašanja (Stanković. Ispitivanjem mladih koji su postali zavisnici od PAS dobijeni su podaci da je oko 35% njih imalo napade panike ili neki oblik anksioznosti pre upotrebe PAS (NIMH). Ovakva podela dovodi do stvaranja zablude da su neke droge manje štetne od drugih. uz zavisnost od psihoaktivnih supstanci. što nije naučno zasnovano. Mladi često kombinuju alkohol i druge psihoaktivne supstance.. 1990. po Sedmaku. amfetamine i druge PAS. Povremeno piju izuzetno velike količine alkohola i to brzim ispijanjem. Razlozi za prvo uzimanje droge koje mladi navode često su ekvivalenti emocionalnih poremećaja (iza radoznalosti se kriju strah.36 SOCIOLOGIJA. 1995). čak i posle samo jednog uzimanja. posebno depresija. Strah i depresija su istaknuti u velikom broju istraživanja kao faktori koji dva puta povećavaju rizik za zloupotrebu droga (NIMH. kao i anksioznost i napadi straha. »tipičnu socijalnopsihijatrijsku bolest koja se ispoljava poremećajem ponašanja.

kao i želja da se sazna nešto novo. srednju i kasnu adolescenciju.. izostanak spontanosti. 2002). potreba da se . a vezuje se za period između 11. To je vijugav put promena. Adolescent se nalazi u prelaznom periodu između ponašanja tipičnog za dete i ponašanja odrasle osobe. Depresija se vezuje kako za tip ličnosti. sa druge (Đorđević. Važni su modeli ponašanja koje predstavljaju roditelji. 37 nemir. Najčešći početni motivi uzimanja PAS su: želja da se zadovolji radoznalost kako deluju PAS. Specifično stanje u kome se nalazi mlad čovek može da dovede i do upotrebe i zloupotrebe (vremenom i zavisnosti) od različitih psihoaktivnih supstanci koje daju lažni osećaj sigurnosti. iza prkosa i bunta strah od odvajanja i emocionalna privrženost roditeljima). 1995). godine života i obuhvata tri perioda – ranu. odlučnosti i samopouzdanja. Ono što karakteriše ličnost adolescenta je nesigurnost. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. emocionalno. posebno u početnoj fazi uzimanja supstance. želja da se bude uspešan (Đorđević. sakriti nesigurnost. moralno i socijalno. biološki. socijalni strah. sazrevanja deteta u mladu odraslu osobu. egocentričnost. Adolescent mora da razvije sopstvenu polnu ulogu. veliko tolerisanje užeg okruženja i celog društva (Ramah. Socijalni faktori se smatraju veoma značajnim. 1995). zatim uticaj medija – reklamiranje alkoholnih pića i cigareta. značajne osobe iz okruženja. naročito od strane »poznatih i uspešnih ličnosti«. Pretpostavlja se da veliki broj naših zavisnika od droga primarno ili sekundarno ispoljava trajne oblike depresivnih poremećaja. biti interesantan. verovatno će uspeti da ostvari stabilan identitet (Aleksić. i 21. Ukoliko je mlada osoba prethodne faze u razvoju prošla tako da je razvila samopoštovanje i da se oseća sigurnijom.Slađana Dragišić-Labaš. Afektivni poremećaji se smatraju najčešćim uzročnicima opredeljenja za zloupotrebu opijata u adolescenciji. da se odvoji od roditelja i stvori nezavisne i zadovoljavajuće odnose. buntovnost. i pritiscima i zahtevima porodice. kulture i društva u kome živi. nestabilnost raspoloženja. Adolescent je u stalnoj potrazi za identitetom. 1995). vršnjaci. 2001). tako i za konflikte u adolescentnom periodu (Petrović. strah od promašaja. kognitivno. bez konflikta sa sobom i moralnim normama. Mlad čovek bi trebalo da se prilagodi fizičkim promenama izazvanim rastom i seksualnim razvojem. Upotreba psihoaktivnih supstanci u adolescentnoj populaciji Savremeni koncepti tretiraju adolescenciju kao posebnu fazu u razvoju koja traje oko deset godina. Interesovanja se povećavaju.. doživeti opuštanje i smanjiti dosadu. s jedne strane. iza dosade tuga. što nije jednostavno. konflikt s autoritetom. Važno je biti prihvaćen u grupi vršnjaka.

anhedonije. Najčešće je korišćena marihuana – 5%. slaba kohezija (odsustvo bliskosti i pozitivnih odnosa) (Nastasić. rastući pesimizam i nezadovoljstvo sopstvenim životom (Vidojević.. nepostojanje ili nepoštovanje normi i zakona koji se odnose na prodaju alkohola. morfin. Istraživana je upotreba opijata (heroin. česta negativna raspoloženja). zbog rascepa različitih sistema vrednosti. ekonomska kriza. povlačenja. Leskovac. Pirot. porodične i individualne. N° 1 pripada grupi. Ovi rizični faktori dele se na društvene. Anketirano je 704 . XLIX (2007). Dinamika odrastanja mladih je narušena nizom događaja u poslednjoj deceniji XX veka i dalje traje. želja za novim. Šabac.). čak i podstičući uz postojanje takvog modela ponašanja u samoj porodici. Istraživanje koje je u toku 2000. na uzorku od 1459 učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole i srednjoškolaca. nepostojanje ili nedoslednost porodičnih pravila u vezi sa ponašanjem članova. benzodijazepina (alkohol. Istraživanja poslednjih godina u svetu kreću se u pravcu otkrivanja faktora rizika za početak i nastavak uzimanja droga. primenom standardizovanog upitnika SZO (korišćenog u još 28 zemalja u Evropi). smanjenje socijalnih strahova i nesigurnosti (Ramah. hašiš). dezintegracija i dezorijentacija ne daju oslonac. potreba da se pobegne od problema. 2000). sredstva za smirenje i spavanje) i amfetamina (ekstazi). Individualni faktori koji mogu da utiču na uzimanje PAS su fiziološki (mogućnost postojanja genetskih i biohemijskih markera rizika za zavisnost). kanabinoida (marihuana. sproveo Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Univerziteta u Beogradu na uzorku od 12000 ispitanika sa cele teritorije Republike Srbije. 2001). hašiš i kokain oko 1%. Vol.. pozitivni stavovi prema efektima PAS.. druženje sa »probatorima«. izbegavanje dosade. niti podstiču razvoj mladih. Istraživanja ove populacione grupe kod nas iz devedesetih godina XX veka pokazuju izraženo prisustvo regresije. kombinaciju više PAS oko 1%. Smatra se da je porodica s adolescentom kod nas pod visokim rizikom. U značajne porodične faktore spadaju stavovi porodice prema PAS – permisivni.2% ispitanika. godine rađeno je pilot-istraživanje o upotrebi psihoaktivnih supstanci od strane mladih u šest gradova u Srbiji (Jagodina. U toku 2002. 1998). Zaječar. rano problematično ponašanje (agresivnost. Kao značajni društveni faktori za upotrebu PAS navode se tolerancija društva prema uzimanju PAS. dobijeni su podaci da oko 10% adolescenata starosti između 13 i 15 godina ima neko iskustvo sa drogom. dezorganizacija društva. Bajina Bašta) (Dimitrijević i sar. 2002). Stalna društvena previranja. opijum. hiperaktivnost u detinjstvu.38 SOCIOLOGIJA. konfuzije. problemi sa školovanjem. neku drugu PAS koristilo je oko 1. porodični i bračni konflikti. postojanje ilegalnog tržišta za prodaju PAS.

ekstazi 0. kombinaciju alkohola sa tabletama za smirenje i spavanje oko 15% anketiranih. s jedne strane..4%. kokaina) kao »narkomana«. Podaci koji su nam do sada poznati ukazuju na to da su kako mere prevencije (koje. 2002).. Rezultati su pokazali da je 76. Zabrinjavajuća su dva podatka – podatak o iskrenosti u odgovorima na pitanje o upotrebi heroina i marihuane (oko 17% mladih je odgovorilo da nije bilo iskreno u davanju ovih odgovora). U tim situacijama se dele kondomi i agitke (važne u edukaciji mladih). Ovo su svakako uspešne akcije. podrazumevaju kvalitetnu i kontinuiranu edukaciju mladih i roditelja o posledicama uzimanja PAS i o zdravim načinima života). neophodan je hitan i stručno urađen .7% ispitanika probalo alkohol. može se pretpostaviti da je znatno manji broj anketiranih mladih probao drogu kod nas. Prvi kontakt je bio sa 11 godina starosti a 46% ih je bilo bar jednom u pijanom stanju. Stopa neinformisanosti o navedenim supstancama u odnosu na mlade iz evropskih zemalja kod nas je velika. 39 ispitanika muškog i 755 ženskog pola. heroina. a često i neadekvatne. tako i različite akcije u ovom smislu bile slabe.Slađana Dragišić-Labaš. s ciljem približavanja grupacijama zavisnika i sticanja poverenja u ljude koji se ovim bave i njihove predloge. Ukoliko se dobijeni podaci uporede sa nekim istraživanjima u evropskim zemljama rađenim poslednjih 5 godina. od psihoaktivnih supstanci. kokain 0. Ukoliko uzmemo. Uz upitnik je korišćen i urin test. Većina mladih zavisnika od heroina koja se obratila Institutu za neuropsihijatrijske bolesti »Dr Laza Lazarević« imaju hepatitis C. sporadične. kao i podatak o veoma slaboj obaveštenosti o posledicama uzimanja alkohola i droga. a s druge strane odbacivanje potrebe informisanosti o drogama i stigmatizovanje i odbacivanje zavisnika od PAS (kanabisa.. dobijen uglavnom korišćenjem iste igle u grupi mladih zavisnika ili intimnim odnosom bez adekvatne zaštite. heroin 0. koji podrazumeva besplatnu distribuciju sterilnih špriceva i igala na mestima gde se okupljaju osobe koje intravenski uzimaju drogu. Primećeno je da mladi koji su bolje informisani ređe postaju zavisnici (Dminitrijević i sar. psihička i psihijatrijska.6%.7% ušmrkavanjem. ali u okviru nepostojećeg nacionalnog programa (Ilić. izuzetno visoku toleranciju našeg društva prema konzumiranju alkohola i cigareta. ali da je veći broj ispitanika uzimao alkohol i opijao se u odnosu na mlade iz zemalja u kojima je rađeno istraživanje (Johnson et al. Mladi ispitanici ne znaju kolika su i kakva oštećenja – somatska. Marihuanu je probalo oko 9% ispitanika. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva.. a za istraživanje je dobijena saglasnost roditelja. Smatramo da je za sada kod nas organizacija JAZAS napravila najznačajnije korake u prevenciji oboljevanja od hepatitisa C (primenjujući program smanjenja štete – Harm Reduction). 2003). između ostalog. 2003).

godine. Postoji i podatak da je slično društvo osnovano u Velikom selu u blizini Požarevca 1882. a u Srpskoj skupštini izglasava se da se ovakvi lokali oslobode izvesnih taksi. N° 1 nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti. U ovom periodu lekari su odlazili u srednje škole i govorili mladima o alkoholizmu i njegovim posledicama u skladu sa tadašnjim moralističkim shvatanjem alkoholizma (Đukanović. Aktivnosti u ovoj borbi se prekidaju u ratnom periodu i obnavljaju 1922. Pre usvajanja stava SZO da je alkoholizam bolest. 2000).. a vremenom psihijatrijski zavodi i instituti. 2000).. izuzetno značajnim za naučno utemeljenje jugoslovenske alkohologije (Đukanović. XLIX (2007). među kojima je bila najatraktivnija i najbrojnija »Savez trezvene mladeži«. godine osnovano »Društvo za suzbijanje alkoholnih pića« od strane tadašnjih lekara dr Jovana Danića. godine na inicijativu jedne grupe zemljoradnika. Poznato je da su programi prevencije najuspešniji ukoliko postoji puna politička i društvena odlučnost da se oni zaista u praksi i sprovedu (Ilić. nastavnika apstinenata. osnovano je »Društvo protiv alkohola«. godine na sastanku Glavnog odbora Crvenog krsta Srbije. Od 1955. železničara trezvenjaka. Organizacija borbe protiv alkoholizma u nekadašnjoj Jugoslaviji (Srbiji) Ranija moralistička shvatanja alkoholizma kao poroka i mane zamenjena su stavom da je alkoholizam bolest (1951. a osnovač je bio Risto Jeremić. godine osnivanjem Jugoslovenskog saveza trezvenosti i velikog broja društava i saveza – trezvene mladeži. tj. na području Bosne i Hercegovine. 2000). koji se bave timskim lečenjem bolesti zavisnosti. Još davne 1893. smatramo da je ovakva borba kroz stvaranje raznih društava i saveza. bezalkoholnih . Bez obzira na stav o alkoholizmu koji je bio dominantan u opisanom periodu. 2003). U Beogradu je 1901. ali koji delom potiču iz neznanja i neprosvećenosti (Đukanović. u našoj zemlji su postojali razni pokreti i društva koji su nastojali da se bore protiv prekomernog uzimanja alkohola. Utisak je da do sada istraživanja i predlozi stručnjaka iz ove oblasti nisu realizovani. U opisanom periodu alkoholizam se nije smatrao bolešću nego porokom i moralnim problemom ličnosti. godine) i da obolelu osobu ne treba osuđivati nego lečiti.40 SOCIOLOGIJA. Ovo Društvo je oformilo više sekcija. Miloša Popovića. otvara se u Beogradu 1910. Vol. Prvi restoran u kome se nisu služila alkoholna pića – »Zdravljak«. Tadašnji ministri prosvete i pravde podržavali su ovakve akcije i zalagali se za edukaciju u što većem broju škola. Ovaj sastanak se smatra istorijskim. Milutina Miljkovića i Svetozara Markovića. Takav stav je usvojen u našoj zemlji (tada Narodnoj Republici Srbiji) 1954. godine osnivaju se najpre savetovališta. zatim dispanzeri za lečenje alkoholičara. godine.

dalo rezultate u smanjenju broja mladih obolelih od ovih veoma teških bolesti sa čestim smrtnim ishodom. U našoj zemlji ne postoji nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti. verujemo da bi angažovanje države i podsticanje porodica da se edukuju ne samo o uzrocima i posledicama uzimanja PAS. može videti povremeno i na televiziji. Ministarstvo za sport je pokrenulo 2000. kroz spotove. ali nema osmišljene edukacije za decu u uzrastu do petog razreda. .. npr. nastojanje da se što veći broj mladih srednjoškolaca edukuje. Smatramo da nečinjenje države u smislu organizovane prevencije bolesti zavisnosti. glumci i druge javne ličnosti reklamiraju alkoholna pića. alkoholozi su radili nacrte programa prevencije. piva. smanjile stopu oboljevanja od narkomanije. O alkoholizmu se često govori kao o bolesti »pojedinca. Instituti koji se bave bolestima zavisnosti povremeno drže predavanja u osnovnim i srednjim školama. porodice i društva«. u kojoj bi bile angažovane »sve snage društva«. Uzimajući u obzir sve individualne i genetske karakteristike koje se smatraju bitnim u nastanku bolesti zavisnosti. značajan početak u budućoj prevenciji bolesti zavisnosti. tako da oslanjanje na samo mali broj alkohologa u državi kao »edukatora i spasilaca« može da dovede do izuzetno visoke stope oboljevanja od alkoholizma. ali do realizacije kompletnog programa nije došlo. kroz strip i priče prilagođene uzrastu od tri do pet godina. O ovakvom načinu edukacije pisano je do sada. ne i njihovih roditelja. od institucija i organizacija do medija i grupa građana zainteresovanih za problem. što bi bilo neophodno. smanjenja poreza ovakvim restoranima. ili cigarete.Slađana Dragišić-Labaš. koja je još uvek manja nego u jednom nroju zapadnih zemalja. sistematičnu i kontinuiranu prevenciju bolesti zavisnosti. nepostojanje nacionalnog prorama kod nas. Sve ove mere bi. sve više upućuje na razmišljanja da se možda ova »definicija« zameni sledećom: da su bolesti zavisnosti bolesti društva. Postoje sporadični pokušaji edukacije u nekim srednjim školama. ali samo dece. ali i narkomanije i kombinovanih toksikomanija. ali je daleko češće da sportisti. kao i reklamiranja alkoholnih pića. ovaj program bi uključivao i veće angažovanje na planu sprečavanja prodaje psihoaktivnih supstanci. verovatno. Dalje. Upotreba i zloupotreba alkohola je već dobila zapanjujuće razmere. Poznato je da edukacija treba da počne još u vrtiću. godine akciju »Igraj za život bez alkohola«. Ova se vrsta kampanje. zatim »Igraj za život bez droga« kroz različite sportske manifestacije. porodice i pojedinca. poštovanje zakona o zabrani prodaje alkohola mladima ispod 16 godina. Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva.. adekvatne kazne za ovakva dela. Nacionalni program prevencije bi podrazumevao organizovanu. tj. 41 restorana. što kod mladog čoveka stvara nejasan stav prema PAS. nego i o kvalitetnom i zdravom funkcionisanju porodice. kao i kontrole ulaska narkotika na naše tržište.

Johnson B. Sintetičke droge. Psihoaktivne supstance. Daley D. Stanković Z. 2002. Gelder M. Zagreb: Medicinska knjiga. Ruiz P. Shorter Oxford Textbook of Psychiatry. 2000. Beograd. Adolescentna kriza. Istorijski aspekti nastanka klubova lečenih alkoholičara u Jugoslaviji.C.. Baltimore.42 SOCIOLOGIJA. Beograd: Medicinski fakultet. Đukanović B. u: Dimitrijević I. 2002. Đukanović B. i sar. Dimitrijević I. Narkomanija i sida. Alkoholizam. u: Marković P. 2001. Milosavljević V.) 2003. XLIX (2007). 2000. u: Dimitrijević I. Mayou R. . Beograd: Beletra. Beograd: Medicinski fakultet. (ur. London: Martin Dunitz. MD: Lippincott Williams & Wilkins. 2003. 2002. N° 1 Literatura Aleksić O.. Prevencija alkoholizma u XXI veku. Dimitrijević I. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji. Prevencija alkoholizma u XXI veku. Prevencija. Handbok of Clinical Alcoholism Treatment. Oxford: Oxford University Press. XLIII. Gačić B. 2001.. 2000. Beograd: Beletra. Beograd. Beograd: Zbornik radova ECPD Međunarodne postdiplomske škole primarne prevencije bolesti zavisnosti. Cowen P. Sociologija. Beograd: Kreativni centar. edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. i sar. Đorđević B... i sar. Beograd: »Filip Višnjić«. lečenju. Ilić D. Petrović D. 1995. Beograd: Interprint. Thase M. Galanter M. 4.. lečenje i istraživanje alkoholizma u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti. edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. lečenju. S. Biro M. lečenju. Suicidalno ponašanje starih i mladih osoba. Ličnost adolescenta. Ramah A. Dragišić-Labaš S. Alcoholism and Violence. Alkoholizam od prve do poslednje čaše: terapijski priručnik. Šovljanski M. Br. 1995. Dimitrijević I. Vol. edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. Kapamadžija B. A. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji. Sijarinska banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. i sar. Sijarinska banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Begović D. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji. Vol. Niš: Galeb. (Eds. 1985. 2001..E. Beograd: Medicinski fakultet.. Sedmak T. 1990. Upotreba supstanci među učenicima osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji: pilot studija. Osnovi medicinske suicidologije.. i sar. Male Depression. Ihsan M.. 2000.) Adolescentna kriza. 1995. 2003..

Beograd: Institut za mentalno zdravlje. Vidojević O. Istraživanja u oblasti bolesti zavisnosti. Sijarinska Banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Prevencija narkomanije i ostalih bolesti zavisnosti (opštinski model). Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva. Beograd: Zbornik radova ECPD Međunarodne postdiplomske škole primarne prevencije bolesti zavisnosti. ..Slađana Dragišić-Labaš. Baba-Milkić N. Osećajni život savremenog čoveka i droge. 1992. Niš: Prosveta. 2000. 43 Šipetić-Grujičić S.. Vukov-Goldner M. Porodica sa adolescentom: seminarski rad. II godina porodične terapije.. 2003. 2002. Vučković N.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->