P. 1
Osnovne Karakteristike Maloletnickog Krivicnog Prava

Osnovne Karakteristike Maloletnickog Krivicnog Prava

|Views: 1,925|Likes:
Published by Maria Djordjevic

More info:

Published by: Maria Djordjevic on Aug 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/15/2013

pdf

text

original

Visoka skola strukovnih studija za kriminalistiku I bezbednost

Tema: Krivicno-pravni aspekt maloletnicke delikvencije

-Seminarski rad-

Mentor: Doc. Dr Milos Markovic

Student: Marija Djordjevic 84/09

Nis, decembar 2009.

Uvod

Maloletnicku delikvenciju upravo odredjuju faktori koji su vezani za licnost I faktori socijalne sredine. Maloletnici se od odraslih razlikuju po stepenu emocionalne I intelektualne zrelosti, kao I svesti o svojim postupcima I odgovornosti za iste, sto pokazuje da su maloletnicka lica manje odgovorna u drustvenom I moralnom smislu, a u ovom seminaru pokazacemo das u manje odgovorna I u pravnom, tj. krivicnom smislu. Prema maloletnicima se primenjuje Zakon o maloletnim uciniocima krivicnih dela I krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica, koji odredjuje pojam I vrste mera koje se izricu maloletnim uciniocima krivicnih dela, niz organa koji sprovode postupak prema ovim uciniocima, ali sa krajnjim ciljem da se ovakva lica zbog specificnog statusa koji uzivaju zbog godina, prevaspitaju, odnosno, shvate I private da su takva dela stetna za njih same ali I za okolinu. Detaljnije cemo se baviti ovom pojavom, tj. maloletnickom delikvencijom sa krivicnopravnog aspekta,njenim zakonskim odredjenjem u smislu pojma maloletnika, merama koje im se izricu, organima koji ih vode I postupka koji se sprovodi prema ovoj vrsti izvrsioca krivicnih dela.

1.Osnovne karakteristike maloletnickog krivicnog prava

Maloletnicko krivicno pravo predstavlja sistem zakonskih pravnih propisa kojima je regulisan polozaj (prava I obaveze) maloletnika u krivicnom pravu u celosti. Govorimo o delu tj. segmentu krivicnog prava jedne zemlje koje zbog mnostva specificnih resenja u poslednje vreme u nizu evropskih zemalja dobija karakter samostalne pravne (pozitivno pravne ) ali I naucne discipline. Odredbe maloletnickog krivicnog prava se prvenstveno odnose na pojam I vrste maloletnika kao subjekata krivicnog prava (aktivni I pasivni), na vrste, uslove I nacin propisivanja I izricanja krivicnih sankicja prema maloletnim uciniocima krivicnih dela, postupak za izricanje krivicnih sankcija za maloletnike (koji predstavlja posebnu, specificnu vrstu krivicnog postupka ± specificnog po organima za pokretanje I vodjenje krivicnog postupka I za izricanje I izvrsenje krivicnih sankcija, o toku postupka I ucescu posebnih vansudskih organa u postupku izricanja I izvrsenja krivicnih sankcija) I na kraju postupak izvrsenja izrecenih krivicnih sankcija. Osnovni predmet maloletnickog krivicnog praa jeste utvrdjivanje krivicnopravnog polozaja maloletnih lica kao ucinilaca krivicnih dela. U tom smislu se kao maloletnik smatra lice koje je u vreme izvrsenja krivicnog dela navrsilo cetrnaest, a ne osamnaest godina. Lica u uzrastu do 14 godina se nazivaju deca, I kao takva ne mogu da budu aktivni subject krivicnog dela. Maloletnici se dele prema uzrastu na dve kategorije: mladji I stariji maloletnici. Mladji maloletnici su lica uzrasta od 14 ± 16 godina, dok su stariji maloletnici lica koja su navrstila 16 ali nisu navrsila 18 godina. Pored pomenutih, u odredjenim slucajevima krivicno pravo se primenjuje I na mladja punoletna lica ± lica koja su u vreme izvrsenja krivicnog dela navrsila 18 godina, au vreme sudjenja nisu navrsila 21 godinu. Dakle, jezickim I gramatickim tumacenjem pojma ³maloletnog ucinioca krivicnog dela´ nije moguce postojanje krivicnog dela bez postojanja krivice na strani njegovog ucinioca tj. izvrsioca, kada je u konkretnom slucaju pojam krivice nespojiv sa pojmom maloletnika. Zato I sam zakon upotrebljava formulaciju ³maloletnik koji je izvrsio protivpravno delo koje je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo ³. I dalje, iskljuceno je postojanje I utvrdjivanje krivice maloletnih ucinilaca krivicnih dela. Sistem maloletnickog krivicnog prava treba da bude u sluzbi ostvarenja kriminalno politickih ciljeva ± a to je vaspitanje maloletnog ucinioca krivicnog dela I njegovo prevaspitavanje. U prvom redu to su mere pomoci, mere socijalizacije, brige, kao sto su nadzori I otklanjanje smetnji koje postoje u njihovom ponasanju I razvoju, dakle stvaranje pogodnih uslova za normalan I nesmetan im razvoj, sa sto manje elemenata prinude, ogranicenja prava i slobode.

U nasem pravnom sistemu postoje posebni organi maloletnickog krivicnog pravosudja1, to su posebna odeljenja za maloletnicku delikvenciju u organima unutrasnjih poslova, posebni javni tuzilac za maloletnike I posebni sudija za maloletnike odnosno veca za maloletnike pri okruznom sudu. Sva lica koja postupaju u krivicnom postupku prema maloletnicima moraju da imaju posebna, specijalna znanja iz oblasti o pravima deteta I delikvenciji mladih. Vece za maloletnike u prvostepenom sudu je sastavljeno od sudije za maloletnike I dvojice sudija porodnika (koji moraju biti iz reda nastavnika, ucitelja, vastpitaca I ostalih strucnih lica), dok posebnu aktivnu ulogu u postupku imaju I organi vankrivicnog pravosudja ± organ starateljstva. Pri nedavno izvedenoj radikalnoj reformi u oblasti krivicnog prava, donet je poseban Zakon o maloletnim uciniocima krivicnih dela I krivicno pravnoj zastiti maloletnih lica (ZOMUKD)2, pa se tako maloletnicko krivicno pravo formalno izdvojilo iz Krivicnog zakonika, I predstavlja osnovni I neposredni izvor maloletnog krivicnog prava koje ima primat u primeni prema maloletnim uciniocima krivicnih dela, a pod odredjenim zakonskim uslovima I prema punoletnim lic

2.Zakon o maloletnim uciniocima krivicnog dela I krivicno pravnoj zastiti maloletnih lica

Donosenjem ovog zakona, maloletnicko krivicno pravo je formalno izdvojeno iz krivicnog zakonika odnosno Zakonika i o krivicnom postupku I Zakona o izvrsenju krivicnih sankcija. Danas je u Republici Srbiji navedeni zakon osnovni, neposredni izvor maloletnickog krivicnog prava koje ima primat u primeni prema maloletnim uciniocima krivicnih dela a pod odredjenim zakonskim usloima I prema punoletnim licima. Dakle, odredbe ovog zakona se odnose na materijalno krivicno pravo, organe koji ga primenjuju, krivicni postupak I izvrsenje krivicnih sankcija prema pomenutim uciniocima krivicnih dela. Sa svojih 169 clana, ovaj zakon stupio je na snagu 1. Januara 2006. godine.

Smatra se da su istorijski posmatrano prve ustanove za smestaj maloletnika osnovane 1703. Godine u Rimu pod uticajem pape Klimenta IX, da bi kasnije ustanove slicne sadrzine osnovane I u Engleskoj, Nemackoj, Francuskoj I Svajcarskoj. I danas u pojedinim zemljama (skandinavskog pravnog sistema) maloletnicko krivicno pravo primenjuju vansudski ± administrativni organi: odbori ili saveti za decju zastitu (A. Caric, Problemi maloletnickog sudstva, Split, 1971.god , str. 190).

1

1.

Pojam I vrste maloletnickih krivicnih sankcija

Krivicne sankcije koje se izricu maloletnim uciniocima krivicnih dela, jesu specijalno preventivnog karaktera i sastoje se u postavljanju odredjenih ogranicenja, zabrana, uslovljavanja po odredjenim upuststvima I nalozima. Svrha maloletnickih krivicnih sankcija je dvojako odredjena y y Kao suzbijanje svih vrsta, oblika I vidova kriminaliteta Kao uticanje na razvoj maloletnih lica I jacanje njihove licne odgovornosti, na vaspitanje I pravilan razvoj njihove licnosti

Osnovne vrste krivicnih sankcija koje nase zakonodavstvo predvidja za maloletne ucinioce krivicnih dela jesu:

Devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri grupe: y y y Mere upozorenja I usmeravanja Mere pojacanog nadzora Zavodske mere

Izuzetno , prema starijem maloletniku moze se izreci posebna vrsta kazne ± kazna maloletnickog zatvora Pod zakonom predvidjenim uslovima mogu se izreci I mere bezbednosti kao npr. obavezno psihijatrijsko lecenje I cuvanje u zdravstvenoj ustanovi, I obavezno lecenje alkoholicara, obavezno lecenje narkomana koje se u odredjenim uslovima izricu samostalno ili uz neku vaspitnu meru. Novo krivicno zakonodavsvo poznaje I posebnu vrstu mera ± vaspitne naloge,kao alternativne mere koje imaju za cilj skretanje krivicnog postupka prema maloletnimcima na primenu drugih mera, ali I na primenu drugih grana prava ( porodicno, pravo socijalnog staranja). U sistemu maloletnickih krivicnih sankcija, zakon poznaje posebnu meru upozorenja I usmeravanja pod nazivom sudski ukor koja po sadrzini, nacinu primene I cilju koji koji

treba da ostvari u potpunosti odgovara sudskoj opomeni kao sankciji za punoletne ucinioce krivicnih dela. Postavlja se pitanje zasto je iskljucena mogucnost primene uslovne osude prema malolenim uciniocima krivicnih dela uprkos postojanju kriminalno politickih razloga za njenu primenu, npr. prema starijim maloletnicima kada bi se njenim uvodjenjem jos vise potencirala primena kazne maloletnickog zatvora.

3.1. Pojam I vrste vaspitnih mera

Vaspitne mere predstavljaju osnovnu vrstu krivicnih sankcija koje se mogu izreci maloletnim uciniocima krivicnih dela, a pod odredjenim uslovima I mladjim punoletnim licima. To su zakonom odredjene mere koje imaju za cilj suzbijanje dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju zasticene vrednosti a uticu na razvoj I jacanje licnosti maloletnika, njegovo vaspitanje I njegov dalji, pravilan razvoj. Za njihovu primenu, potrebna su dva ulova: y y Uzrast od 14 ± 18 godina ucinioca u vreme izvrsenja krivicnog dela Postojanje tj. izvrsenje protivpravnog dela koje je u zakonu odredjeno kao krivicno delo

Prilikom odredjivanja koja ce se mera izreci u konkretnom slucaju, sud mora voditi racuna o okolnostima kao sto su uzrast I zrelost maloletnika, stepen poremecaja u drustvenom ponasanju, tezinu dela, pobude iz kojih je ucinjeno takvo delo, sredinu I prilike u kojima je ziveo«. Podaci o izrecenim vaspitnim merama se mogu dati samo sudu, javnom tuzilastvu I organu starateljstva, a evidenciju void sud koji je sudio u prvom stepenu. Novo krivicno pravo predvidja devet vaspitnih mera koje su sistematizovane u tri grupe.

3.1.1. Mere upozorenja I usmeravanja

Govorimo o najlaksoj vrsti vaspitnih mera koje su zamenile ranije postojece disciplinske mere3. Njihova primena je se odnosi na ona dela koja su najcesce ucinjena iz nepromisljenosti I lakomislenosti, za takozvana bagatelna krivicna dela, za koja nije potrebna nekih trajnijih mera vaspitanja jer se smatra da je moguce ostvariti svrhu krivicnih sankcija. Razlikujemo sudski ukor I posebne obaveze. Sudski ukor predstavlja prekor koji sud upucuje maloletniku zbog izvrsenog krivicnog dela. Ovo je najblaza vaspitna mera, kojom se maloletniku ukazuje na stetnost njegovog

-

postupka I neprihvatljivost uz predstavljanje mogucnosti da ukoliko ponovo izvrsi takvo delo moze biti izrecena druga, teza kazna. Posebne obaveze jesu samostalna vrsta krivicnih sankcija za maloletnike, kada sud moze da izrekne jednu ili vise posebnih obaveza ako proceni da je odgovarajucim zahtevima ili zabranama potreno uticati na maloletnika. Sud moze da izrekne sledece obaveze: da se maloletnik izvini ostecenom, da nadoknadi stetu koju je prouzrokovao, da redovno pohadja skolu, da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima, da se podvrgne odgovarajucem ispitivanju ili odvikavanju od zavisnosti nastale upotrebom alkohola ili opojnih droga, da se ukljuci u odredjene sportske aktivnosti«

3.1.2. Mere pojacanog nadzora

Mere pojacanog nazdzora su vrsta vaspitnih mera koje izricu maloletnom uciniocu krivicnog dela kada nije potrebno njegovo potpuno izdvanje iz drustva, ali je neophodno preduzeti trajnije mere uz odgovarajuci strucni nadzor I pomoc. Tako razlikujemo: Pojacani nadzor od strane roditelja, usvojica ili staratelja, u slucajevima kada sud nalaze pomenutim da vode potrebnu brigu I nadzor nad maloletnikom, dajuci im uputstva I odredjene duznosti koje treba preduzmu u cilju vaspitanja maloletnika Pojacan nadzor u drugoj porodici, izrice sud u slucajevima kada se nadzor ne moze ocekivati od roditelja, usvojioca ili staratelja, tada se maloletnik smesta u drugu porodicu koja je voljna dag a primi I ima mogucnosti da nad njim vrsi pojacan nadzor. Pojacan nadzor organa starateljstva, se javlja u slucaju kada ni jedna od prethodnih vaspitnih mera ne moze biti primenjena pa se maloletnik stavlja pod nadzor organa starateljstva. Organ starateljstva brine o skoloanju maloletnika njegovom potrebnom lecenju, brine o njegovom zaposlenju, o izdvajanju iz sredine koja stetno utice na njega. Pojacan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajucoj ustanovi za vaspitavanje I obrazovanje maloletnika, sud izrice ako je dodatno potrebno I angazovanje strucnih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vasitanjem I obrazovanjem maloletnika. Dok traje ova mera, maloletnik ostaje kod svojih roditelja a u toku dana provodi odredjeno vreme u ustanovi za vaspitanje, ali tako da to ne ometa njegovo skolovanje ili posao.

-

-

-

3.1.3. Zavodske mere

Kao najteza vrsta vaspitnih mera javljaju se zavodske mere, koje se izricu kada je potrebno preduzeti trajnije mere vaspitanja, osposobljavanja I lecenja maloletnika uz njegovo potpuno odvajanje iz sredine kako bi se ostvarila svrha krvivicnih sankcija. Zavodske mere se izricu kao poslednje sredstvo drustva u borbi protiv maloletnickog kriminaliteta. Razlikujemo tri vrste zavodskih mera: Upucivanje u vaspitnu ustavnovu, kada se maloletnik izdvaja iz dotadasnje sredine I obezbedjuje mu se pomoc I stalni nadzor od strane strucnih lica, tj. vaspitaca. Izvrsenje ove mere se odvija u vaspitnoj ustanovi za maloletnike. Upucivanje u vaspitno-popravni dom, izrice se kada se pored izdvajanja iz sredine treba primeniti I pojacani nadzor uz primenu strucnih programa vaspitanja. Vaspitnopopravni dom je ustavnova sa utvrdjenim rezimom za popravljanje teze vaspitno zapustenih maloletnih ucinioca krivicnih dela. Prilikom izricanja ove mere, uzima se u obzir raniji zivot maloletnika, stepen poremecaja ponasanjam tezina I priroda krivicnog dela«. Upucivanje u posebnu ustanovu za lecenje I osposobljaanje, izrice se samo prema maloletniku koji je ometen u psihofizickom razvoju ( lice sa invaliditetom, ukoliko je gluv, slep«) eventualno maloletniku sa psihickim poremecajima. Maloletnik u posebnoj ustanovi za lecenje I osposobljavanje moze da ostane najvise tri godine, s tim sto sud razmatra svakih sest meseci stanje I razvoj maloletnika I odluzuje o prekidanju ili nastavku, odnosno zameni sa nekom drugom merom.

-

-

Novo maloletnicko krivicno zakonodavstvo predvidja mogucnost davanja uslovnog otpusta maloletniku kome je izrecena zavodska mera upucivanja u vaspitnu ustanovu ili u vaspitno popravni dom. U ovoj situaciji je potrebno ispunjenje 2 uslova, prvi da je maloletnik u ovim ustanovama proveo najmanje 6 meseci, I drugi, ubedjenje suda da on vise nece vrsiti krivicna dela.

3.2 Vaspitni nalozi

Vaspitni nalozi (preporuke I uputstva) su najznacajnija novena novog maloletnickog krivicnog prava koje nemaju karakter krivicne sankcije. Svrha ovih naloga jeste da se ne pokrece krivicni postupak prema maloletniku, ili da se obustavi vec pokrenuti postupak, kada je za ucinjeno delo propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 5 godina. Vaspitne naloge izricu javni tuzilac za maloletnike ili sudija za maloletnike ako su ispunjena dva uslova:

y y

Ukoliko se radi o krivicnom delu za koje je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 5 godina Da je maloletnik priznao izvrsenje krivicnog dela, kao I postojanje odredjenog odnosa maloletnika prema krivicnom delu ali I ostecenom licu

Vaspitni nalozi se izricu samo maloletnim uciniocima krivicnih dela, sto znaci da je njihova primena iskljucenja prema mladjim punoletnim licima. Prilikom odredjivanja I izboru vaspitnog naloga, nadlezni organ vodi racuna o interesu maloletnika I ostecenog lica kako ne bi omeo process redovnog skolovanja ili zaposlenja maloletnika. Nalog moze da traje najduze sest meseci pri cemu se izbor, zamena I primena vrsi u saradnji sa roditeljima, usvojiocima ili staraocem maloletnika I nadleznim organom starateljstva. Postoji vise vrsta naspitnih naloga, to su: poravnanje sa ostecenim u vezi naknade stete, izvinjenje, rukljucivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslova lokalnog, socijalnog, ekoloskog sadrzaja, podvrgavanje odgovarajucem ispitivanju I odvikavanju od zavisnosti nastale upotrebom alkohola ili opojnih droga, ukljucivanje u tretman u odgovarajucoj ustanovi ili savetovalistu.

3.3.

Maloletnicki zatvor

Maloletnicki zatvor predstavlja jedinu vrstu kazne u sistemu maloletnickih krivicnih sankicja koja se sastoji u oduzimanju slobode kretanja starijem maloletnom uciniocu tezeg krivicnog dela na odredjeno vreme. Osnovne karakteristike maloletnickog zatvora su: y Predstavlja najtezu vrstu maloletnicke krivicne sankcije y Izrice se samo starijem maloletniku I to za teze krivicno delo za koje je propisana kazna preko 5 godina y Kazna se izrice u trajanju od sest meseci do pet gona y Podaci o pomenutoj osudi mogu se dati samo sudu, javnom tuziocu I organu unutrasnjih poslova y Ne povlaci pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odredjenih prava y Evidenciju o izrecenim kaznama maloletnickog zatvora vodi sud koji je sudio u prvom stepenu y I ovakva osuda podleze rehabilitaciji na isti nacin kao I osuda punoletnom licu

Kazna maloletnickog zatvora se izvrsava u kazneno popravnom zavodu za maloletnike4. Osudjeni stariji maloletnici kaznu izdrzavaju zajedno, a odvojeno samo kada to zahteva

zdravstveno stanje osudjenog ili potreba osiguranja bezbednosti I odrzavanja reda I discipline u kzneno popravnom zavodu. Osudjena lica u ovim zavodima mogu da ostanu do navrsene 23godine. Ukoliko do ovog uzrasta lice ne izdrzi izrecenu kaznu u potpunosti upucuje se u kazneno popravni dom za punoletna lica. Iz izlozenog vidimo, da je maloletnicki zatvor hibridna krivicna sankcija koja je po formi kaznena mera sa izrazenim elementima represije, ali je po sadrzini, sustini I cilju koji treba da ostvari vaspitna mera.

4.Nadlezni organi I postupak prema maloletnim licima

Specificnost krivicno pravnog reagovanja prema maloletnim uciniocima krivicnog dela u Srbiji povlaci princip diskrecije koji iskljucuje javnost, stiti se identitet maloletnika prilikom obavestavanja javnosti ali I mogucnost udaljavanja maloletnika u cilju njegove zastite od neugodnosti. Specificnost novog krivicnog zakonodavstva za maloletna lica ogleda se dalje u odredjivanju posebnih organa koji su nadlezni za procisuiranje maloletnih ucinioca krivicnih dela, odredjenih specificnosti u samom postupku, a sve sa krajnjim I jasnim ciljem prevastitavanja maloletnika. Ovde preovladjuje zastitnicki model koji obuhvata posebna odeljenja I specijalizaciju sudova u okviru sudova opste nadleznosti, iskljucivo gonjenje po sluzbenoj duznosti od strane javnog tuzioca za maloletnike, istovremeno I zabranja sudjenja u odsustvu, postoje I posebna pravila pozivanja preko roditelja, obavezna odbrana maloletnika od strane branioca za maloletnike kada branilac moze biti samo advokat, zatim ispitivanje maloletnika se vrsi iskljucivo od strane suda, kao I odredjivanje sudija porotnika iz redova senzibilisanih profesija«.. Postupanje policijskih sluzbenika prema maloletniku isprva se odnosi na obezbedjenje njegovog pristustva kada se maloletnik poziva u svojstu gradjanina ili osumnjicenog, kada se mogu primenjivati I zakonska ovlascenja, saslusanje u svojstvu osumnjicenog,prinudno dovodjenje ako se ne odazove na poziv a blagovremeno je obavesten, lisenje slobode, raspisivanje portage I ostale aktivnosti u skladu sa Zakonom o maloletnim uciniocima krivicnih dela I njihovoj krivicnopravnoj odgovornosti. Dalje, o prikupljenim obavestenjima sacinjava se sluzbena beleska ili zapisnik koju potpisuje ovlasceno sluzbeno lice, maloletnik I njegov roditelj, I nadlezni javni tuzilac za maloletnike ukoliko je prisustvovao saslusanju. O prosledjenom izvestaju ili krivicnoj prijavi istovremeno se obavestava I nadlezni organ starateljstva tj. zavodi za vaspitanje dece I omladine, cak I vaspitno popravni dom. Nakon privodjenja maloletnika nadleznom sudiji za maloletnike dostavljaju se I kopije spisa javnom tuziocu za maloletnike. Zakon o maloletnicima propisuje

da vaspitni nalog primenjuje nadlezni javni tuzilac za maloletnike ili sudija za maloletnike. Koja ce se kazna odnosno krivicna sankcija izreci maloletnom uciniocu dela, dakle odlucuje se u sudskom postupku, pred posebnim sudom za maloletnke I javnim tuziocem za maloletna lica odredjena ZOMUKD. U krivicnom postupku prema maloletnicima organi krivicnog godnjenja I suda imaju siroka ovlascenja diskreciona ovlascenja u pogledu pokretanja, vodjenja ili okoncanja shodno nacelu oportuniteta. Kao prvo, javni tuzilac za maloletnike odnosno sudija za maloletnike mogu odluciti da izreknu u smislu clana 5. ZOMUKD maloletniku jedan ili vise vaspitnih naloga (koji nisu krivicne sankcjije) umesto da pokrenu krivicni postupak ili pak da postupak obustave ako se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novcana kazna. Prema clanu 58. ZOMUKD javni tuzilac za maloletnike kada se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godna ili novcana kazna, moze da odluci da ne zahteva pokretanje krivicnog pospupka ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi krivicni postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivicnog dela I okolnosti pod kojima je delo ucinjeno. Kada je vaspitna mera ili kazna maloletnickog zatvora izrecena maloletnku I u toku je njihovo izvrsenje, javni tuzilac za maloletnike moze da odluci da ne zahteva pokretanje krivicnog postupka za drugo novoizvrseno krivicno delo ako s obzirom na tezinu ucinjenog dela I kaznu odnosno vaspitnu meru koja se izvrsava ne bi imalo svrhe vodjenje krivicnog postupka. U tom slucaju on obavestava u roku od 8 dana ostecenog koji moze od veca za maloletnike neposredno viseg suda da zahteva da odluci o pokretanju krivicnog postupka I u ovaim slucajevima. Diskreciona ovlascenja suda sastoje se dalje ne samo u sirokoj slobodi pri izboru jedne ili vise vaspitnih naloga odnosno vaspitnih mera nego I u mogucnosti d avec izrecenu meru zameni drugom, pogodnijom merom ili je pak obustavi od daljeg izvrsenja ako to zahteva konkretna situacija. Dakle, sva lica koja postupaju u krivicnom postupku prema maloletnicima moraju da imaju posebna, specijalna znanja iz oblasti o pravima deteta I prestupnistvu ( delikvenciji) mladih.

Zakljucak

Strucna lica smatraju da maloletni delikventi pate od besperspektivnosti. Izgubili su veru u skolu I diploma, u porodicu, koju su u vecini slucajeva izgubili ili u kojoj se osecaju zapustenim. Mada, psiholoski profil maloletnika je razlicit, dolaze iz bogatih, siromasnih, obrazovanih porodica, a ono sto im je zajednicko jeste nosenje pistolja I ostalih vrsta oruzja, asocijalno ponosanje kroz nepostovanje autoriteta, uzimanje alkohola I opojnih droga I sl. Ovo jeste drustvena opasnost, Uzroke treba traziti u porodici, skoli, drustvu, ali I u drzavi. Jedna od cinjenica, ali ne I opravdanje jeste da su uslovi u kojima smo, ratovi zbog kojih su pistolji I bombe postali dostupni svima,kao I dugogodisnja nemastina podstakli postojanje I razvitak ovakvih ponasanja. Zvanicna statistika iz 2002 god, pokazuje da je u poslednjoj deceniji evidentirano oko 5000 maloletnika prestupnika u Srbiji. To izaziva veliku zabrinutost.

Sadrzaj :

Uvod«««««««««««««««««««««««.1 1.Osnovne karakteristike maloletnickog krivicnog prava««...2 2. Zakon o maloletnim uciniocima krivicnih dela I krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica««««««««.3 3. 3.1. Pojam I vrste maloletnickih krivicnih sankcija««««.4 Pojam I vrste vaspitnih mera«««««««««««.5

3.1.1. Mere upozorenja I usmeravanja««««««««««6 3.1.2. Mere pojacanog nadzora«««««««««««««7 3.1.3. Zavodske mere«««««««««««««««««8 3.2. Vaspitni nalozi«««««««««««««««««9

3.3. Maloletnicki zatvor«««««««««««««««10 4. Nadlezni organi I postupak prema maloletnim licima«...11

Literatura:

1. Krivicno pravo, Opsti deo, prof. Dragan Jovasevic, izdavacko preduzece ³Nomos´ doo Beograd, 2006 god 2. Internet

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->