P. 1
Osnovi socijalne psihologije

Osnovi socijalne psihologije

|Views: 866|Likes:
Published by neichekivana

More info:

Published by: neichekivana on Aug 16, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/22/2013

pdf

text

original

PREDMET SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

:
Socijalna psihologija kao posebna empirijska psiholoska disciplina se formira tek 20-ih godina XX veka. Najopstije receno,njen predmet je proucavanje drustvenog ponasanja ljudi!!Ali,izrazom “drustveno ponasanje” predmet socijalne psihologije nije dovoljno jasno odredjen.Cesto se navodi da drustveno ponasanje proucavaju razne od drustvenih nauka. U nastojanju da se jasnije odredi predmet proucavanja socijalne psihologije istice se da taj predmet cini ponasanje pojedinaca u drustvu,u drustvenom kontekstu ili u drustvenoj situaciji!!!Naglasak se stavlja na pojam “pojedinac”. Zeli se istaci da se socijalna psihologija uvek interesuje za individue,pojedince,njihove dozivljaje i postupke;a ne za drustvo i drustvene institucije u celini niti za rezultate zajednickog drustvenog zivota. # SHVATANJA LAIKA: * ponasanje ljudi u masi * proucavanje agresivnog ponasanja ljudi * proucavanje misljenja i uverenja ljudi o raznim drustveno vaznim pitanjima  Pojam “SOCIJALNE SITUACIJE” obuhvata druge osobe,grupe ljudi,ustanove i organizacije koje postoje u drustvu,proizvode drustvenog zivota i rada ljudi kako materijalne(naselja,putevi…) tako i nematerijalne(jezik,umetnost,kultura…). 3 moguca odnosa izmedju pojedinaca i socijalne situacije: a) Neposredne interakcija kako izmedju pojedinaca tako i izmedju grupa b) Uticaj socijalnih situacija na ponasanje ljudi i njihove psihicke f-je i osobine c) Uticaj psihickih karakteristika ljudi na socijalne situacije i drustvena zbivanja

PROBLEMI IZUCAVANJA:
I) PROUCAVANJE RAZLICITIH VIDOVA NEPOSREDNE INTERAKCIJE LJUDI
1) Proucavanje komuniciranja medju ljudima 2) Izucavanje opazanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobina 3) Proucavanje tzv.interpersonalne privlacnosti 4) Proucavanje ponasanja ljudi u struktuiranoj i u nestruktuiranoj grupi

II) PROUCAVANJE DELOVANJA RAZLICITIH SOCIJALNIH FAKTORA NA
OPAZANJE,MISLJENJE,MOTIVACIJU I CELOKUPNU LICNOST 1) Proucavanje procesa socijalnog ucenja putem kojih se ostvaruje socijalizacija 2) Proucavanje delovanja pojedinih drustvenih cinilaca na promene u ponasanju pojedinaca 3) Proucavanje posledica delovanja socijalnih faktora na psihicke f-je coveka i na njegovu licnost u celini 4) Proucavanje socijalne motivacije ljudi 5) Proucavanje formiranja,menjanja i delovanja socijalnih stavova i vrednosti

1

III) PITANJA O ULOZI POJEDINIH PSIHICKIH F-JA I POSEBNO LICNOSTI I
NJENIH OSOBINA NA DRUSTVENE POJAVE I DRUSTVENO ZBIVANJE 1) Proucavanje politickog ponasanja 2) Javljanje delikventnog i devijantnog ponasanja 3) Psihologija medjunarodnog ponasanja 4) Proucavanje uloge psiholoskih cinilaca u ekonomskom zivotu

DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:
*Opisna definicija: naucna disciplina koja proucava uticaj socijalnih cinilaca na ponasanje pojedinaca,njihovo ponasanje kada su u neposrednoj interakciji,kao i ulogu psiholoskih karakteristika ljudi u drustvenom zbivanju. * Veoma cesto se socijalna psihologija odredjuje kao naucni studij o tome kako ljudi uticu jedan na drugoga. FLOYD ALLPORT: Grana psiholoske nauke koja se bavi proucavanjem ponasanja pojedinaca u multiindividualnim i kolektivnim situacijama ! ! ! BARANOV: Izucavanje psihicke aktivnosti ljudi u kolektivu i masi,a koje se javljaju na osnovu medjudejstva licnosti Ovakve definicije su preuske!!!Zanemaruju: a) Probleme socijalizacije b) Probleme delovanja psiholoskih cinilaca na drustvene pojave G.ALLPORT: Predmet socijalne psihologije je proucavanje socijalne prirode pojedinca sa glavnim ciljem da se razume i objasni kako na misao,osecanje i ponasanje pojedinaca utice aktuelno,zamisljeno ili implicitno prisustvo drugih ljudi!!! Time sto navodi ne samo aktuelno prisustvo dugih ljudi nego i implicitno i zamisljeno njihovo prisustvo, ova definicija ne ogranicava predmet socijalne psihologije na izucavanje aktuelne interakcije medju ljudima!! SHERIF: Predmet socijalne psihologije je naucni studij neposrednog iskustva i ponasanja ljudi u odnosu na socijalnu situaciju ! ! ! Ova definicija je najpogodnija iz nekoliko razloga: a) Ukazuje da je neophodno izucavati ne samo postupke ljudi nego i ono sto dozivljavaju 2

b) Ne ogranicava se na proucavanje neposredne interakcije ljudi nego zahteva proucavanje ponasanja i iskustva u odnosu na socijalnu situaciju c) Formulacijom “u odnosu na socijalnu situaciju” dozvoljava tumacenje da je predmet socijalne psihologije,pored proucavanja interakcije ljudi,i proucavanje uticaja socijalnih faktora na ponasanje pojedinaca,kao i proucavanje uticaja ljudi i njihovih psihickih karakteristika na drustvene pojave i drustvena zbivanja.

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I OPSTA PSIHOLOGIJA:
Veza izmedju opste i socijalne psihologije je neosporna.Ali o tome kakav je odnos izmedju opste i socijalne psihologije postoje razlicita misljenja. HAL: Opsta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihickog zivota,a socijalna psihologija te opste vazece zakonitosti primenjuje na probleme kojima se ona bavi.Da bi se otkrile opste zakonitosti socijalnog ponasanja coveka,dovoljno je primeniti saznanja opste psihologije.Opsta psihologija otkriva opste principe ponasanja,a socijalna psihologija te principe ekstrapolira na odredjene probleme kojima se bavi. AŠ: istice da je nemoguce upoznati principe ljudskog ponasanja ako se ne proucava i odnos izmedju pojedinaca i drugih ljudi,ako se zaključci donose samo na osnovu posmatranja odnosa čoveka i fizičke draži.Socijalna psihologija nije prosta primena principa opste psihologije ili deo opste psihologije.  Opsta psihologija proucava one procese kod kojih socijalni faktori nisu odlucujuci,iako imaju ulogu i treba ih uzimati u obzir;a socijalna psihologija proucava one fenomene kod kojih su socijalni faktori odlucujuci ! ! ! *** Razlozi zbog kojih je socijalna psihologija samostalna psiholoska disciplina: a) Postoji cela oblast pojava kojima se opsta psihologija ne bavi (npr. ponasanje pojedinaca u grupi) b) Socijalna psihologija ima posebne naucne postupke stvorene radi izucavanja socijalno-psiholoskih pojava c) Orijentacija socijalne psihologije je drukcija od orijentacije opste psihologije cak i onda kada izucavaju iste psihicke aktivnosti: opsta psihologija se bavi izucavanjem psihickih procesa uopste,posmatrajuci ih apstraktno i izucavajuci ih u odnosu na fizicke objekte socijalna psihologija izucava psihicke procese s obziroma na socijalnu situaciju

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA:

3

Razlika izmedju socijalne psihologije i sociologije je u tome sa kog aspekta posmatraju pojave!!! KLAJNBERG ilustruje razliku izmedju socijalne psihologije i sociologije na primeru proucavanja gangova: *Socilog se interesuje za ekonomske i druge socijalne uzroke koji su doveli do formiranja ganga,za odnose ganga prema raznim socijalnim institucijama,za efekat delovanja ganga na zajednicu. * Socijalni psiholog-njega interesuju psiholoske karakteristike pojedinca i ganga u celini,licni stavovi pojedinaca,kao i stavovi karakteristicni za ceo gang,zivotne istorije pojedinih clanova… 1) Socilogija obraca paznju na grupu u celini Socijalna psihologija obraca paznju na psihicke momente u vezi sa grupom(stavove ,crte licnosti…) 2) Sociolog proucavajuci grupu trazi ono sto je slicno i jednako u ljudskom ponasanju Socijalni psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumaci 3) Socilog se zadrzava na sadrzajima ponasanja clanova grupe,na sadrzajima drustvenih normi Socijalno psiholog obraca paznju na procese,na to kako dolazi do odredjenog ponasanja i formiranja odredjenih shvatanja

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA:
ANTROPOLOGIJA= nauka o coveku FIZICKA ANTROPOLOGIJA = deo antropologije koji proucava telesne karakteristike clanova drustva SOCIJALNA ANTROPOLOGIJA= deo antropologije koji proucava pojedine oblike i proizvode drustvenog zivota KULTURNA ANTROPOLOGIJA= bavi se proucavanjem kulture primitivnih drustava,nerazvijenih naroda i plemena ANTROPOLOGIJA PSIHOLOLGIJA interesuje se za karakteristicne nacine psihicke procese i aktivnost organizovanja zivota u razlicitim pojedinaca,pripadnika tih zajednica drustvenim zajednicama VS SOCIJALNA interesuje se za

4

3 PERIODA U RAZVITKU SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:
I) OD ANTICKIH VREMENA DO POLOVINE XIX VEKA To je prvi period u kojem socijalna psihologija ne postoji kao posebna ni teorijska ni empirijska disciplina.Pojedini socijalno-psiholoski problemi se pretresaju uu okviru filozofije.Ne vrse se sistematska ispitivanja.Socijalna psihologija u tom periodu ne postoji kao pposebna ni teorijska ni empirijska disciplina. II) OD DRUGE POLOVINE XIX VEKA DO 20-ih GODINA XX VEKA Problemi socijalne psihologije tretiraju se posebno,odvojeno od drugih problema.Postoji socijalna psihologija kao teorijska disciplina,ali ne postoji kao empirijska. III) POCETAK XX VEKA To je period u kome se socijalna psihologija konstruise kao posebna empirijska nauka sa fiksiranim predmetom i razvijenim metodama i tehnikama.

PLATON smatra da drustvo nastaje i postoji jer ljudi sami sebi nisu dovoljni.Potrebna
je organizovana aktivnost veceg broja ljudi da bi se mogli odrzati!!!Van drustva pojedinci ne bi mogli zadovoljiti ni svoje osnovne potrebe.Zato ljudi stvaraju drustvo(drzavu) i zato ga odrzavaju.Drzave mogu biti dobre i lose.To zavisi,pre svega,od toga kakvi su ljudi koji drzavaom upravljaju.

ARISTOTEL ljudi zive u drustvu zbog toga sto po svojoj prirodi teze za drustvenim
zivotom,sto su drustvena bica!! I on,kao i Platon,navodi da je drustvo neophodno da bi se ljudi odrzali.Najsposobniji treba da upravljaju drustvom.Vecina ljudi je po prirodi lenja i glupa,i bliza zivotinjama nego bozanstvu.Sve ljude je moguce i potrebno vaspitavati za drustveni zivot.

HOBS smatra da ljudi zive u drustvu jer je to neophodno za njihovo odrzanje!
Drustveni zivot ne proizilazi iz prirode coveka!!!Drustveni zivot je nasilje nad ljudima!!! Covek je po prirodi samoziv i sebican.Smatra da je izvor drustvenih teskoca i drustvenog zla u rdjavoj prirodi ljudi. Ljudi su u stalnom medjusobnom ratu.Da taj rat svih protiv svih ne bi doveo do propasti svih ljudi,oni se udruzuju i stvaraju drzavu.

5

RUSO istice da do drustvenog zivota dolazi jer spoljni uzroci(oskudica,napad
neprijatelja) nagone ljude na to!!! Iznosi shvatanje slicno Hobsovom da zivot u drustvu nije prirodno stanje coveka.Ali,Ruso nema takvo rdjavo misljenje o prirodi coveka kao Hobs. Po Rusou,covek po prirodi nije rdjav!!!Stvaranjem drustva covek se menja i stice osobine koje se mogu oznaciti bilo kao dobre bilo kao rdjave.Drustveni zivot odlucno menja coveka jerk ad se menja drustvo menjaju se covek i njegove osobine.Ruso smatra da je izvor rdjavih osobina ljudi u rdjavom drustvu.Istice da treba menjati drustveni system,a time ce se menjati i ljudi.

BENTAM razvio je HEDONISTICKU TEORIJU!
Osnovna pokretacka snaga coveka je teznja za postizanjem zadovoljstva i nastojanje da se izbegne bol!!! Covek ocenjuje sta ce mu doneti vise zadovoljstva,a manje nevolje.On se odrice neposrednog uzitka da bi izbegao kasniju neprijatnost ili postigao vece i trajnije zadovoljstvo u buducnosti. ~ Hedonisticku koncepciju mnogi kritikuju ukazujuci na to da se celokupno ljudsko ponasanje ne moze objasiti teznjom za zadovoljstvom.Veci broj autora ukazuje na to,da pored sebicnosti kao podsticaja aktivnosti,postoji i ljubav prema drugim ljudima,simpatija za druge kao snaga koja pokrece ljude.Osim teznje za licnim zadovoljstvom,postoji i spremnost ljudi da se uduze sa drugim ljudima i da im pomazu.

SHVATANJA EVOLUCIONISTA:
Osnovna ideja: oblici drustvenog ponasanja ljudi se menjaju i u razlicitim drustvenim uslovima su razliciti!!! DARVIN objasnjavajuci covekov drustveni razvitak naglasava dva procesa: a) proces kooperacije b) proces simpatije On je smatrao da su ova dva momenta bitna za drustveni zivot.Smatra da razvitak coveka zavisi,pre svega,od selekcije u psiholoskom i socijalnom smislu.Afirmisace se ii steci polozaj i ugled u drustvu oni ljudi koji razvijaju osobine koje ce odgovarati drustvenim potrebama i koji unapredjuju drustveni zivot ljudi.

SPESER iznosi da je zivot process stalnog prilagodjavanja unutrasnjih uslova
pojedinaca spoljasnjim uslovima sredine.I on upotrebljava pojam simpatije za objasnjenje socijalnog ponasanja coveka!Drustvo se formira na bazi seksualnog instinkta koji dovodi do stvaranja porodice koja je osnovna jedinica drustva.U osnovi porodice je simpatija i saradnja.

SHVATANJA KOJA NAGLASAVAJU NADINDIVIDUALNU SVEST:
DIRKEM je smatrao da postoje 2 svesti: a) Individualna b) Kolektivna

6

Ljudi u drustvenoj zajednici imaju odredjene ideje,misli,praksu,iskustvo.Te ideje imaju neku vrstu samostalne egzistencije,nezavisne od individualne.On ove ideje naziva grupna svest jer predstavljaju misli i osecanja grupe. Kolektivne ideje predstavljaju snagu koja prisiljava pojedinca na odredjeno ponasanje.Kolektivnu svest upoznajemo na osnovu kolektivnih,drustvenih manifestacija:pravnog sistema drustva,njegovih moralnih normi… Drugi pojam kojim Dirkem operise je solidarnost.Po njemu je solidarnost jedna od osnovnih drustvenih snaga.

LAZARUS i ŠTAJNTAL uvode pojam «narodnog duha».Pod njime
podrazumevaju slicnu svest mnogih pojedinaca!Objektivizacija narodnog duha je folklor,jezik,moral,misljenje.Jezik i obicaji su osnovne manifestacije narodnog duha. Smatraju se osnivacima etnopsihologije.

VUNT smatra da treba razlikovati dve grane psihologije: a) fiziolosku psihologiju b)
psihologiju naroda Psihologija naroda bi obuhvatala,po njemu,proucavanje svih viših mentalnih procesa.Istice vaznost socijalnih faktora za vise mentalne procese.Naglasava posebno ulogu triju socijalnih faktora:jezika,motiva i obicaja.Da bi prikazao vise mentalne procese,on proucava ta tri socijalna momenta.

SHVATANJA KOJA NAGLASAVAJU IMITACIJU I SUGESTIJU:
TARD isticao je da je osnovni socijalni proces-proces imitacije. Istice 3 zakona
imitacije: * Zakon silaska – socijalno nize klase podrazavaju socijalno vise klase.Ono sto se dogadja u centru,imitira se na periferiji (npr.moda) * Zakon geometrijska progresije – pojedine pojave socijalnog zivota se sire geometrijskom progresijom. (npr.glasine) Sa udaljenoscu od mesta izvora iz kojeg su potekle glasine postaju sve prosirenje i sve im se vise dodaje i sve se vise po sadrzaju menjaju. * Zakon o unutrasnjem koje se preferira spoljasnjem – vise se imitira kultura uze sedine(npr.vlastite nacije),nego sire sredine(neke druge nacije). Tard prihvata da se imitacija bazira na nekoj vrsti somnambulizma i nepotpune svesti.

LE BON je mnoge pojave u socijalnom ponasanju objasnjavao sugestijom i regresijom
na primitivniji stupanj svesti. Po njemu je ponasanje mase osnovna socijalna pojava!Istice da u masi pojedinac u potpunosti gubi svoju svesnu licnost i da se pokorava svim sugestijama koje na njega

7

deluju,te da postupa u suprotnosti sa svojim navikama i svojim karakterom.Pojedinac se u gomili ponasa kao hipnotisani subjekt.

ROS odredjuje socijalnu psihologiju kao naucnu granu koja se bavi proucavanjem
interakcije izmedju coveka i njegove socijalne sredine.Smatra za najvazniji drustveni fenomen sugestiju,ocenjujuci je kao princip drustvenog ponasanja uopste.Pojmove sugestije i imitacije koristi za objasnjenje razlicitih drustvenih pojava(obicaja,mode,javnog mnjenja)

INSTINKTIVISTICKO SHVATANJE:
MEK DUGAL iznosi shvatanje da osnovu socijalnog ponasanja treba traziti,pre
svega,u instinktima!!!Zastupa shvatanje koje u instinktima vidi osnov celokupnog ponasanja coveka.Mek Dugal instinkte odredjuje kao urodjene tendencije.Navodi da je osnovni zadatak psihologije da otkrije koji su osnovni ciljevi kojima covek tezi i koji su osnovni pokretaci(bazicni motivi) koji gone coveka na aktivnost.Mek Dugal smatra da su takve pokretacke snage instinkti.Krajnji uzrok ponasanja ljudi lezi u instinktima. ~ Njegovo shvatanje je podvrgnuto ostroj kritici jer je pokazano da mnogi pokretaci ljudske aktivnosti,koje on smatra urodjenim instinktima,nisu urodjene tendencije nego su formirane u toku zivota.

POČECI SISTEMATSKOG EMPIRIJSKOG ISTRAŽIVANJA:
BEHTJEREV eksperimentalno proverava da li su tacniji sudovi i ocene koji se
donose pojedinacno ili sudovi i ocene do kojih se dolazi putem diskusije u grupi.Donoseci sudove i ocene u grupi: a) Tacnije se procenjuje trajanje odredjenih vremenskih intervala b) Sa vecom potpunosti se oznacavaju detalji na pokazanoj slici c) Uspesnije se resavaju zadati problemi

MUR Ispitanici pod uticajem misljenja vecine i saopstenog misljenja strucnjaka u
velikoj meri menjaju svoje ranije sudove

F.OLPORT Brzina slozenih aktivnosti se u prisustvu drugih povecava,ali se njihova
vrednost smanjuje

RAZVOJ OD 30-ih GODINA XX VEKA:
BARTLET vrsi sistematska istrazivanja o uticaju socijalnih faktora na pamcenje i
posbno na proces retencije. Utvrdjuje uticaj socijalnih cinilaca na tri karakteristicna momenta u procesu retencije: a) Simplifikacija

8

b) Racionalizacija – uskladjivanje zapamcenog shvatanjima karakteristicnim za kulturu kojoj pojedinac pripada c) Akcentuacija – naglasavanje nekih momenata kao posebno vaznih

ŠERIF utvrdjuje da mi ocene i o fizickim i o drustvenim pojavama donosimo na samo
na osnovu drazi koje na nas deluju nego i na osnovu naseg referentnog sistema,tj.na osnovu standarda za ocenjivanje odredjene vrste pojava koje smo obrazovali na osnovu naseg iskustva. Jedan vazan momenat koji utice na stvaranje referentnog sistema jeste ocena drugih clanova grupe kojoj pojedinac pripada! ( exp. autokineticki efekat) Ovim svojim istrazivanjem Serif ukazuje na to koliko nasi sudovi zavise od socijalnih momenata!!!

RAZVITAK OD 40-ih GODINA;
LEVIN pokazuje da je moguce razlikovati 3 tipa rukovodjenja:
a) Demokratsko – svi clanovi ucestvuju pri donosenju odluke b) Autokratsko – vodja resava o svemu i svima namece svoje odluke c) Zanemareno rukovodjenje (“laissez faire”) – vodja se ne interesuje za rad grupe  Kao najomiljenije rukovodjenje pokazuje se demokratsko rukovodjenje; Najmanje omiljen i najmanje koristan za ostvarenje zadataka grupe je zanemareno rukovodjenje. Autokratsko rukovodjenje u kriticnim situacijama predstavlja koristan i prihvacen nacin rukovodjenja. # Exp. sa americkim domacicama i promenom nacina ishrane: Do najvece promene stavova prema nacinu ishrane doslo je pri primeni grupne diskusije!!!

UZROCI BRZOG RAZVOJA:
1) PODSTICAJ KOJI JE DOSAO OD OPSTE PSIHOLOGIJE 2) PODSTICAJ KOJI JE DOSAO OD DRUSTVENIH NAUKA 3) PODSTICAJ U PRAKTICNIM POTREBAMA DRUSTVA I NASTOJANJU DA SE
UTICE NA SOCIJALNO PONASANJE LJUDI

9

Rot “ Ψ grupa” ( 21-86, 139-181, 209-253, 259-260, 262-301, 303-307, 319336) Kolokvijum II

RAZLIKOVANJE VRSTA GRUPA
Grupa : 1. osobe koje imaju zajednicku karakteristiku, a da medju njima nema ni prostorne, ni akcione povezanosti ( tv pretplatnici ) 2. veci broj lica zainteresovan za isto zbivanje nadje se na istom mestu, a medju njima nema blizeg medjusobnog kontakta ( publika ) 3. privremeno okupljen veci broj ljudi koji se nasao u stanju povecane uzbudjenosti, pa jedni znatno uticu na druge ( masa, gomila ) 4. vise lica koja se zalazu za ostvarenje istih ciljeva, iako nisu na istom mestu i medju svim ane postoje kontakti ( soc. pokreti ) 5. osobe medju kojim apostoji neposredna interakcija ( porodica ) 6. postoji interakcija, ali ona nije medju svima neposredna ( skola ) 7. velike skupine populacije za koje je karakteristicno osecanje zajednicke pripadnosti ( nacija, drzava ) definicije grupe : 1. Kartrajt & Zender : kao osnovnu karakteristiku grupe isticu uzajamne odnose i zavisnost njenih clanova 2. Homans, Sho : interakcija 3. Sherif & Sherif : struktura grupe ( odnosi u grupi, system vrednosti, norme ) 4. Dzib, sovjetski ψ : zajednicki cilj, instrumentalnost grupe 6. Krech & Krachfild : razlikuju ψ grupu i drus. organizaciju - “ψ grupa” = 2 ili vise lica koja se nalaze u odnosu uzajamne zavisnosti, i imaju zajednicku ideologiju 2 kategorije grupa : - struktuiranost je jedna od osnovnih karakteristika grupe, I na osnovu nje grupe delimo na : 1. struktuirane grupe ( grupa u uzem smislu ) a) mala grupa b) organizacija c) velika drustvena grupa ( po nekim karakteristikama slicna nestruktuiranoj grupi) 2. nestruktuirane grupe ( grupa u sirem smislu ) a) publika b) masa, gomila c) soc. pokreti ( slicni struktuiranoj grupi )

10

- Andrejeva : 1. realne grupe a) labaratorijske b) prirodne - velike ( organizovane i neorganizovane ) - male ( grupe u formiranju i razvijene grupe – kolektivi ) 2. uslovne grupe = klase populacije sa zajednickom karakteristikom, ali bez ikakve interakcije grupa podrazumeva : 1. odredjen broj osoba 2. neki oblik povezanosti medju njima 3. interstimulaciju, uticaj jednih druge

NESTRUKTUIRANE GRUPE
Braun : “mnostvo” = gomila i publika publika : - namerno okupljena - nenamerno okupljena gomila : - agresivna ( unistava ) - defanzivna ( nastoji da izbegne nesto ) - akvizitivna ( nastoji da se domogne necega ) - expresivna ( manifestuje svoja uverenja Mek Dejvid & Harari : nestruktuirana grupa 1. okupljene pasivno-reaktivne ( posmatraci zgrade u plamenu ) 2. neokupljene pasivno-reaktivne (korisnici masovnih sredstava komunikacije ) 3. okupljene aktivne ( ljudi u panici ) 4. neokupljene aktivne ( soc. pokreti ) Kroner : kolektivno ponasanje # masovni fenomeni - kolektivno ponasanje = ponasanje grupe u celini, a ne pojedinaca koli je cine ) - masovni fenomeni = ponasanje pojedinaca u odredjenim situacijama, odredjeni oblici ponasanja velikog broja ljudi - na granici izmedju ova 2 oblika ponasanja su masovne epidemije ( odredjena uverenja i predstave koje naglo izbijaju, brzo se sire i posle kraceg vremena nestaju ) i pomodno ponasanje ( odredjeni, za neko vreme prosireni, postupci I nacini zivljenja )

11

1.) PUBLIKA ( slucajna i namerna ) - broj ucesnika slucajne publike je vazan faktor od koga zavisi uticaj na druge prolaznike - transformacije slucajne publike : a) moze nestati vremenom b) prerasti u gomilu, masu c) prerasti u struktuiranu grupu - socijalna facilitacija = prosto prisustvo drugih osoba utice na ponasanje pojedinaca ( ponekad pojacava aktivnosti, ponekad koci odredjene f-je ) 2.) GOMILA / MASA - “romanska socioloska skola” ( Feri, Sigele, Le Bon ) : negativan context, inferiornost gomile / mase - Le Bon : dominacija primitivnog i nesvesnog, javlja se primitivna kolektivna svest karakteristike gomile / mase : 1. homogenost ponasanja 2. intelektualna inferiornost, lakovernost, nesposobnost zakljucivanja 3. preterana emocionalnost ( extremne emocije ) - psihicka zaraza : podredjenost gomile vodji ( hipnoticka sugestibilnost u masovnoj situaciji ) - Frojd : dvostruke libidinozne veze ( 1. medju ucesnicima gomile, 2. izmedju ucesnika i vodje ) - vodja kao ja-ideal ( svi imaju isti ja-ideal sto odvodi do homogenosti u ponasanju ) – ontogenetska i filogenetska regresija - Braun : vrste masa 1. agresivna gomila - lincovanje - Majlgram & Toh : “mlevenje” 2. gomila u panici ( opasnost za sve, a procena da se mogu spasiti samo neki ) - panicno reagovanje je univerzalnije nego agresivno ( vise pojedinaca podleze panici nego sto ih prihvata agresivno ponasanje, do panike moze doci I kada nema mnogo prisutnih ) 3. expresivna gomila 3.) SOCIJALNI POKRETI - zajednicki cilj, nema neposredne interakcije! - cilj : resavanje nekog problema koji se dozivljava kao zajednicki

12

vrste : 1. akvizirivni ( propagandisticki ) – usmereni na postizanje necega sto pripadnici pokreta nemaju, a smatraju opravdanim da imaju ( npr. pokret za crnacka prava ) 2. defanzivni – spasavanje od necega ( npr. grupe koje veruju u skoru propast sveta ) 3. protestni pokreti ( npr. hipi pokret ) 4. agresivni – iskazivanje mrznje prema drugima ( npr. rasisticki pokreti ) 5. expresivni – manifestacija uverenja i o osecanja 6. kulturni – velicanje neke osobe ili verovanja

STRUKTUIRANE GRUPE
karakteristike : 1. zajednicki cilj ( svi clanovi rade na ostvarenju ) 2. zajednicka akcija / interakcija clanova grupe ( svaki clan ima svoj posao i zadatke ; interstimulacija izrazenija ) 3. podela f-ja ( stabilizuju se odnosi u grupi ) 4. grupne norme ( sistem pravila ponasanja clanova grupe ) 5. svest o pripadnosti grupi i zajednistvu sa ostalim clanovima grupe - struktuirane grupe su trajnije od nestruktuiranih! klasifikacija : 1. po slozenosti : mala grupa, organizacija, velika drus. grupa 2. intenzitet interpersonalnih odosa u grupi : primarne ( porodica ) i sekundarne 3. uticaj grupe na ponasanje clanova : referentne ( prijatelji ) i nereferentne 4. stepen formalizovanosti f-ja clanova grupe : formalne i neformalne grupe 5. ciljevi : socio grupe ( postoje radi ostvarenja nekih objektivnih ciljeva ) i psihogrupe ( potreba i zadovoljstvo pripadanja njima ) - Krech : * radna ( proizvodna ) grupa *diskusione grupe ( grupe za resavanje problema ) * gratifikacione grupe ( grupe radi postizanja zadovoljstva ) * grupe drustvene akcije ( resavanje drus. problema ) 6. nastanak : prirodne i vestacke grupe 7. trajanje : privremene i trajne grupe 8. nas odnos prema grupi : nase ( grupe kojim apripadamo ) i tudje grupe - Andrejeva : a) grupe u formiranju – nisu postigle pun stepen razvijenosti

13

b) kolektivi – grupe razvijene po odnosima i interakciji clanova - Gorichar : 1. porodicno srodnicke 2. vaspitno-obrazovne 3.kulturne 4.religiozne 5. rekreacijske 6. politicke

1.) MALA GRUPA
karakteristike : 1. ogranicen broj clanova ( Kuzmin : 2-20, optimalan broj – zavisi od aktivnosti grupe ) 2. uzajamno opazanje clanova ( face in face ) 3. neposredna interakcija clanova 4. uzajamna zavisnost i uticaj podela : 1. prema velicini : sasvim male grupe ( dijada i trijada ) i malo vece male grupe 2. delatnost - porodicne - ψ terapeutske - vrsnjacke - T grupe ( trening, uvezbavanje odredjenog ponasanja ) - proizvodne - diskusione efekat broja clanova grupe : - veci broj clanova, manje zadovoljenje licnih potreba clanova ( u vecim grupama javljaju se podgrupe ) - Slejterov ogled : 5 ( optimalan broj clanova grupe )- resavanje kognitivnih zadataka gde treba objediniti razlicira shvatanja ; vazi samo za diskusionu grupu A) 1. DIJADA ( porodicna, prijateljska ) - po nekim autorima ne poseduje strukturu! 2. TRIJADA - moguce dijade unutar trijade ( izolovanost treceg clana ) - uloga clana : 1. posrednik 2. koristi tenziju za poboljsanje svog polozaja 3. namerno izaziva sukobe da bi osigurao korist za sebe - prednost trijade : grupe sa parnim brojem clanova su podloznije tenziji i antagonizmima! B) PORODICNA GRUPA f-ja : 1. agens socijalizacije 2. reproduktivna ( produzenje vrste ) 3. ekonomska ( briga o nedoraslim i nezbrinutim clanovima ) 14

karakteristike : 1. obimna i slozena interakcija medju clanovima 2. emocionalna povezanost 3. intimnost – poveravanje, ispoljavanje emocija i crta licnosti 4. trajna grupa C) VRSNJACKA GRUPA ( adolescentna grupa ) 1. nema zajednickog cilja, vec zajednicke aktivnosti ( kroz zajednicko iskustvo formiraju se simpatije ) 2. formira se radi zadovojenja odredjenih potreba ( za afirmacijom, nezavisnoscu, afektivnom vezanoscu,…) 3. formira se na osnovu uzajamne privlacnosti clanova 4. specificna struktura odnosa ( svako je glavni za nesto ) 5. konformizam u odnosu na norme grupe i antikonformizam u odnosu na norme odraslih - adolescentna grupa # omladina - omladina = sve osobe odredjenog uzrasta ( 15-25 god.) ; nije ni struktuirana, ni nestruktuirana grupa D) PROIZVODNA GRUPA ( kolektiv ) 1. cilj : proizvodnja drus. dobara 2. soc.-emotivni odnosi i veze ( potreba za njihovim zadovoljenjem ) 3. socijalni odnosi determinisani zadacima proizvodnje ( manje intimni, manje trajni ) 4. formalna grupa ( fiksirane obaveze i prava clanova ) , formalin vodja ( biran ili postavljen ) , neformalni odnosi unutar grupe 5. norme : kako i koliko uradilti, kojim tempom E ) GRUPE ZA RESAVANJE PROBLEMA ( diskusione, stvaralacke ) 1. cilj : nalazenje resenja za problem zbog koga se grupa i okupila 2. zadaci se resavaju verbalnom komunikacijom ( ali vazna je i neverbalna – izraz lica, pogled, smesak,… ) 3. formalna grupa, formalni vodja ( rukovodioc grupe ) 4. interpersonalni odnosi : saveznistva ( koalicije ) medju onima koji se zalazu za isto resenje 5. rukovodioc kontrolise i usmerava tok diskusije ( cilj je da obezbedi demokratsku atmosferu )

15

Agrajl : osobine rukovodioca 1. da uvidi problem i jasno ga formulise 2. podeli problem na podprobleme koji ce se sukcesivno resavati 3. uvidi gde postoji neslaganje medju clanovima i nastoji da to prevazidje 4. podstice sto veci broj pitanja 5. spreci prenaglo i nezrelo donosenje odluka 6. resenja prihvatljiva za sto veci broj clanova 7. sto vise ponudjenih resenja 8. da obezbedi demokratsku atmosferu - Slejterov ogled ( 5 clanova grupe kao optimalan broj ) ne vazi za sve vrste grupa : slozenija pitanja traze da u resavanju problema ucestvuje i veci broj clanova! F) VESTACKE MALE GRUPE - formiraju se namerno ( od osoba koje obicno pre nisu bile zajedno ) - cilj : putem neposrednog i otvorenog kontakta medju clanovima, i na osnovu svog i tudjeg iskustva, promeniti ponasanje ( uciniti ga boljim i celishodnijim ) vrste : 1. T – grupe - cilj; da poprave umesnost saradnje sa drugim osobama, da nauce ucesnike da se demokratskije ponasaju - cini ih 10 – 20 osoba 2. susretne grupe ( iz Maslovljeve “humanisticke ψ ” ) - insistiranje na neposrednom izrazavanju emocija ( vrisak, plakanje, klicanje od srece, telesnim pokretom, postojanje i telesnih kontakata ne samo verbalne interakcije ) - podticu na nagost u toku sastanka ( oslobadjenj estetnih stavova prema vlastitom telu ) 3. psihoterapijske grupe - cilj: da dovedu do poboljsanja stanja kod poremecenih osoba - clanovi govore o sebi, o svojim problemima, osecanjima prema drugim osobama, kritikuju se i savetuju medjusobno - Berger : 4 vrste ψ terapijskih grupa 1. susretne 2. bioenergetske ( Rajh ) 3. gestaltisticke ( Perls ) 4. transakciona analiza ( Bern ) karakteristike : 1. vestacke, namerno izazvane situacije 2. diskusija o ponasanju i problemima clanova

16

3. ispovedanje 4. specificna interakcija : sukobi medju clanovima, otpor / identifikacija sa vodjom 5. specificna motivacija : zelja da se usvoje pozeljni oblici ponasanja 6. efekat se postize grupnom interakcijom, a ne direktnim uputstvima - spor u vezi sa efikasnoscu vestackih malih grupa ( najvise susretnih : ocene nisu date na osnovu objektivnih kriterijuma ) - ima slucajeva pogorsanja stanja pacijenta DRUGE VRSTE MALIH GRUPA - skolsko odeljenje - vojna jedinica - grupe drus. akcije

RAZLIKOVANJE VRSTA GRUPA PREMA POSEBNIM KRITERIJUMIMA
A) PRIMARNE GRUPE ( porodica, bracna zajednica, prijateljska grupa, ….) 1. intenzivni interpersonalni odnosi 2. jaka emocionalna povezanost 3. osecanje vezanosti za grupu 4. trajna, ziva interakcija svih sa svima 5. kontakt licem u lice 6. uticaj grupe n aponasanje clanova - termin uveo Kuli ! - Kuzmin : “prvobitni kolektivi” B) REFERENTNE GRUPE - sluze kao modeli i merila za uporedjivanje i ocenjivanje valastitog ponasanja - Keli : 2 f-je 1. normativna f-ja ( izvor ideologije i usvajanja normi, vrednosti i stavova, i njihovog prihvatanja kao da su vlastiti ) 2. informaciona = f-ja uporedjivanja ( ne postoji tendencija da stavovi budu isti kao grupe, vec zelimo da utvrdimo koliko su slicni ili razliciti ) C) NEFORMALNE GRUPE 1. nisu utvrdjeni ciljevi ipravila ponasanja 2. formiraju se na osnovu slicnosti interesovanja i potreba 3. intimni, personalni odnosi medju clanovima

17

- Kuzmin : neformalne u okviru formalnih grupa ( doprinose boljoj atmosferi i vecoj produktivnosti rada ) - klike = neformalne grupe koje ometaju funkcionisanje organizacije (obrazovane radi ostvarenja interesa odredjenog broja clanova ) D) VLASTITE I TUDJE GRUPE ( “ingroups” i “outgroups” ) - moguce je da grupe kojima objektivno pripadamo mi ne dozivljavamo kao svoje - pojam “vlastite” i “tudje” grupe je ψ pojam, a ne socioloski! - Samner : strana grupa se dozivljava kao pretnja i potencijalni neprijatelj, to je opsta i urodjena tendencija i u njoj je osnova etnocentrizma, etnofobije i ksenofobije ( neprijateljstvo je vece sto nam je druga etnicka grupa prostorno bliza )

2.) ORGANIZACIJA
2 znacenja : 1. svojstvo organizovanosti ( podela i racionalizacija rada, hijerarhijski sistem rukovodjenja ) 2. grupa koja poseduje to svojstvo organizovanosti - Argajl : veci broj clanova kao uslov da se moze govoriti o organizaciji - Krech : ne brojnost koliko slozenost grupe ! ( male grupe = ψ grupe ; sistem ψ grupa = socijalne organizacije, tj.drus.organizacije ) ψ izucavanje organizacija : Aktivnost clanova malih grupa odvija se u okviru sireg soc.sistema u koji su male grupe ukljucene. - industrijska ψ, ψ rada, organizacijska ψ - dvosmerna interakcija grupe i organizacije ( i grupa i organizacija su otvoreni sistemi ) Vrom : 3 grupe problema 1. ponasanje pojedinaca clanova organizacija ( odnos prema organizaciji i organizacionim ulogama, zadovoljstvo poslom, motivacija, ….) 2. proucavanje procesa u malim grupama ( oblici interakcije, pitanje rukovodjenja, kohezivnost, saradnja i konflikti,….) 3. organizacija kao celina ( podela rada i koordinacija aktivnosti, odnos moci i autoriteta, efektivnost,….)

18

vrste organizacija : a) Ecioni : vrsta moci ( autoriteta ) na kojoj organizacija pociva 1. moc prisile ( zatvori, logori ) 2. organizacije koje postoje radi pomoci koju pruzaju clanovima ( privredne organizacije ) 3. normativne organizacije ( politicke partije, vaspitno-obrazovne institucije ) b) Blau & Skot : prema tome kome koriste 1. uzajamna korist svih clanova ( sindikati, sekte, politicke partije ) 2. koriste osnivacima, vlasnicima, rukovodiocima ( banke , robne kuce ) 3. usluzne organizacije ( koriste onima koji im se obracaju ) – bolnice 4. organizacije za opste dobro ( policija ) c) Kac & Kan : na osnovu f-je u drustvu ( genotipske f-je ) 1. stvaranje dobara ( ekonomske organizacije ) 2. odrzavanje drustva i njegovo normalno funkcionisanje ( skola, zdravstvo ) 3.prilagodjavanje ( univerziteti ) 4. upravljanje ( drzava i njene institucije ) karakteristike organizacije kao grupe : 1. SLOZENOST - glavne f-je koj eclanovi organizacij etreba da obavljaju da bi ona uspesno delovala - Kac & Kan : 5 podsistema za 5 osnovnih f-ja 1. proizvodni ( tehnicki ) podsistem 2. strukture odrzavanja ( zadatak je odrzavanje organizacije ) : selekcija radnika, sistem nagradjivanja, napredovanja i kaznjavanja,…) 3. podsistem nabavljanja i raspodele 4. adaptivne sluzbe 5. upravljacka struktura ( f-je upravljanja i rukovodjenja ) 2. PODELA RADA ( zadataka i f-ja ) - postoji ne samo medju podsistemima, vec i u okviru svake od tih f-ja - omogucava ekonomicnu serijsku proizvodnju - organizacione uloge = ponasanje vezano za odredjene polozaje - negativne posledice : 1. monotonija pri radu 2. ψ zamor usled jednolicnosti posla 3. demotivisanost, nezadovoljstvo - ublazavanje : 1. informacije o toku proizvodnje

19

2. menjanje radnog mesta nakon nekog vremena 3. participacija radnika 3. KOORDINACIJA AKTIVNOSTI I F-JA a) unutar podsistema koji cine organizaciju b) izmedju podsistema - obezbedjuje se statutom, propisima, hijerarhijom autoriteta - horizontalna i vertikalna komunikacija - neformalna komunikacija i koordinacija ( posebno medju rukovodiocima delova organizacije ) 4. FORMALIZOVANOST AKTIVNOSTI I ODNOSA - fiksirani i unapred utvrdjeni propisi o : ciljevima i zadacima sistema, odnosima medju delovima, radnim mestima, obavezama i pravima svakog clana,…. - organizacija kao sistem uloga ( ponasanje predvidjeno za clanove ) : postoji odstupanje od propisanih uloga ( propisane i izvrsavane uloge ) – pozeljna je sto manja razlika! - 2 kategorije ponasanja : zahtevano i zabranjeno ( kod hijerarhijski visih uloga moguca je i veca varijabilnost ) - interakcija organizacije i sredine ( norme i uloge se menjaju sa potrebom za adaptacijom )

SHVATANJA O ORGANIZOVANJU ORGANIZACIJA
I grupa shvatanja - Aristotel : samo je manji deo ljudi sposoban da rukovodi drzavom, vecina je za to nesposobna - Mek Dugal : drus. zivot zavisi od instikata ( instinkt za sticanjem je najvazniji – drustvo koje pociva na zadovoljenju tog instinkta, kapitalisticko drustvo, se uspesno odrzava jer odgovara ljudskoj prirodi ) II grupa - ljudske osobine se menjaju kako se menjaju drustva u kojima ljudi zive ( Ruso, Furije, Oven, Prudon ) III grupa - u zavisnosti od pretpostavljenih ljudskih karakteristika treba izgraditi ljudsko drustvo ( Hobs, Platon, From, Marks ) shvatanja o sustini organizacija : 1. ostvarenje sto veceg profita ( Tejlor ) 2. tzv. motivacione teorije organizacija ( Mejo, Mek Gregor ) : - vaznost specificnih ljudskih potreba – medjuljudski odnosi, soc. i emoc. potrebe, samoaktuelizacija,…

20

3. sistematske teor. organizacija ( org. su slozeni sistemi sastavljeni iz delova koji imaju svoje f-je ) - Merch & Sajmon : akcenat na donosenju odluka - Kac & Kan : povezanost organizacije sa sredinom

KOHEZIVNOST
( povezanost ) 1. privlacnost grupe za clanove grupe 2. jedinstvo clanova po raznim pitanjima 3. moral grupe 4. stepen koordinacije napora koji clanovi ulazu u izvrsenje zadataka 5. stepen motivisanosti clanova da izvrse zadatke Festinger : rezultanta svih snaga koje deluju na clanove da ostanu u grupi! # solidarnost ( Feger ) # kompatibilnost ( Sho ) IZVORI KOHEZIVNOSTI : Kartrajt : 4 grupe cinilaca 1.) motivaciona baza clanova ( da li clanstvo u grupi moze da zadovoljinjihove potrebe? ) 2.) karakteristike grupe : 1. dobra sociometrijska struktura 2. slicnost clanova u karakteristikama vaznim za funkcionisanje grupe - simbioticke grupe = clanovi se razlikuju i dopunjavaju u svojim karakteristikama - konsesualne grupe = uspesno funkcionisu usled slicnosti clanova 3. grupni ciljevi 4. odnos medju clanovima ( kooperacija / kompeticija ) 5. aktivnost u grupi ( da li su clanovi zadovoljni poslom koji obavljaju? ) - zadovoljstvo i nezadovoljstvo poslom su 2 nazavisne pojave ( Hercbergova dvofaktorska teorija zadovoljstva poslom ) - zadovoljstvo zavisi od vrste posla i samoaktualizacije - nezadovoljstvo ne zavisi od sadrzaja posla, vec od uslova u kojima se radi 6. nacin rukovodjenja i donosenja odluka 7. strukturalne karakteristike grupe 8. grupna atmosfera 9. velicina grupe 3.) ocekivanja clanova

21

4.) uporedjivanje zadovoljstva koje se postize u grupi sa mogucim drugim clanstvom EFEKTI KOHEZIVNOSTI : 1. snaga grupe da zadrzi svoje clanove 2. moc da utice na clanove 3. participacija u grupnoj aktivnost i i lojalnost clanova 4. osecanje sigurnosti clanova 5. efikasnost grupe - Kakrtrajt : navodi prva cetiri faktora, ne pominje uticaj na produktivnost rada! - Sishor : produktivnost rada zavisi od standarda koje je grupa postavila ( a oni mogu biti visoki ili niski ) INDIKATORI KOHEZIVNOSTI : 1. zelja da se ostane u grupi 2. identifikacija sa grupom 3. zalaganje za zadatke 4. usvajanje grupnih ciljeva 5. lojalnost grupe prema clanovima MERENJE KOHEZIVNOSTI : 1.) na osnovu privlacnosti grupe za clanove : ( upitnici ) - koliko vole grupu? - kolika je korist od clanstva? - da li je njihova grupa bolja od druge grupe iste vrste? 2.) na osnovu identifikacije sa grupom : - koliko su vezani za clanove grupe i grupu u celini? index kohezivnosti = Σ stvarni uzajamni pozitivni izbori Σ moguci pozitivni izbori - krece se od 0 do 1 - kritika : 1. moguca je kohezivnost i kada medju clanovima ne postoji izrazena povezanost 2. moguca je povezanost clanova, a bez kohezivnosti 3. moguce su antagonisticke grupe, svaka za sebe cvrsta

22

PRIRODA STRUKTURE GRUPE
pojam grupne strukture : - “struktura” = relativno trajan raspored delova u relativno stabilnoj celini - elementi iz kojih se sastoji struktura grupe? Kartrajt & Zender : 1. struktura kao sistem pozicija 2. sistem uloga vezanih za pozicije 3. sis. medjulicnih odnosa 4. sis. rangovanja clanova po nekom kriterijumu - sociolozi : podela f-ja i polozaji koji treba da postoje da bi se te f-je obavile - psiholozi : zahtevano i ocekivano ponasanje vezano za odredjene polozaje predvidjena i ostvarena struktura : - struktura organizacije = podsistemi, njihova f-ja i medjusobna povezanost - uze strukture u okviru podsistema ( polozaji i uloge ) - uloge : 1. propisane ( ponasanja vezana za odredjene polozaje ) 2. izvrsavane ( realno manifestovano ponasanje) – zavise od ocekivanja, karakteristika clanova, kulture i tradicije - opazene, ocekivane, predskazane ( verovatne ) uloge - uzajamni uticaji izmedju svih vrsta uloga vrste struktura : 1. propisani sistem polozaja i uloga ( normama fiksirana struktura ) 2. realna struktura ( stvarni sistem polozaja i uloga u grupi ) – zavisi od propisanih polozaja i uloga aspekti realne strukture : 1. struktura moci 2. komunikaciona struktura 3. sociometrijska ( afektivna ) 4. struktura s obzirom na prestiz - prve dve zavise od formalne strukture polozaja i uloga - druge dve zavise od licnih karakteristika

23

1. vertikalna struktura = odnosi medju clanovima grupe koji sun a hijerarhijski razlicitim polozajima 2. horizontalna strukt. = odnos medju clanovima istog hijerarhijskog stupnja Kartrajt & Zender : determinante grupne strukture 1. zahtev za efikasnoscu 2. karakteristike clanova 3. fizicka i socijalna okolina - iste ove faktore Sho navodi kao uzroke postojanja moci u grupi! - nestabilnost strukture nastaje usled : 1. unutrasnji razlozi ( sukobi medju clanovima ) 2. spoljni pritisci i uticaji - produzena destabilizacija dovodi do raspada grupe!

STRUKTURA MOCI
- postoji u svim vrstama grupa ( od porodice do organizacije ) - instrumentalna f-ja ( omogucava funkcionisanje organizacije, ili sluzi pojedincu da obezbedi odredjenu prednost ) srodni pojmovi : 1. uticaj ( moc je potencijalni uticaj, uticaj je manifestovana moc ) 2. kontrola ( obim, domet kontrole! ) - domet = broj pojedinaca na koje ko ima moc ostvaruje uticaj - obim = oblici i vrste ponasanja koje moze da izmeni koriscenjem svoje moci 3. autoritet ( odredjena vrsta moci, formalno propisana, a ne moc uopste ) 4. rukovodjenje ( odredjen nacin koriscenja moci ) Levin : - moc jedne osobe nad drugom = kvocijent snage koju moze manifestovati osoba A ( ona koja ima moc ) nad osobom B, i max otpora koji osoba B moze pruziti - kasnije odnos suptrakcije Kolins & Rajven : - moc = potencijalni uticaj osobe P na osobu Q ( dolazi do promene u ψ stanju osobe Q ) - ne govorimo samo o uticaju jedne osobe na drugu, vec i o odnosu grupe prema pojedincu ili grupe prema drugoj grupi - “centri moci” = grupe, podgrupe i pojedinci koji imaju mogucnost uticaja ( distribucija, raspodela moci )

24

tipovi moci : a) - odnos medju pojedincima - odnos medju grupama b) - formalna ( uz odredjen polozaj ide moc odredjenog obima i dometa ) - neformalna ( prizilazi iz licnih karakteristika osoba, ne iz polozaja ) c) na osnovu izvora ili sredstava moci : 1. moc nagradjivanja = mogucnost osobe O da osigura neku korist ili neko zadovoljstvo za osobu P ( npr. licni dohodak, manifestovaje naklonosti,…) 2. moc prisile = procena osobe P da ce je osoba O kazniti ako se ne povinuje njenom zahtevu - ovo nisu razliciti oblici iste vrste moci, vec razlicite vrste moci! ( stav osobe P prema osobi O je drugaciji zavisno da li ona koristi nagradu ili kaznu ) - zajednicko : upravljanje sudbinom drugih osoba - prisilom se kontrolise spoljasnje ponasaje ( ponasaje koje se kazjava se samo prikriva, a ne dolazi do trajnog usvajanja zeljenog ponasanja ) 3. referentna moc = pozitivan odnos osobe P prema osobi O ( ili odredjeni ponasaju osobe O ) – temelji se na identifikaciji - # referentna f-ja grupe - negativan referentan uticaj = P sebe smatra razlicitom od O, ili je ne voli pa es ponasa suprotno njenom ponasanju 4. strucnjacka moc = ocena osobe P da osoba O poseduje znanje znacajno za zadatak / aktivnosti P - ne zavisi samo od kolicine znanja, vec i od nacina na koji O iznosi svoje strucno znanje 5. legitimna moc = od strane osobe P prihvaceno i priznato pravo osobe O da odredjuje nacin njenog ponasanja - najvazniji osnov moci u organizacijama! - sa leg. moci su povezane : a) “moc zavisnosti” = pravo nekoga u nevolji, ko zavisi o dpomoci drugog, da pomoc trazi b) moc obavezivanja = ako P vise puta ucini uslugu O, O ce se osecati obaveznim da kasnije ucini sta P bude od nje trazila c) moc experimentatora 6. moc informisanosti = uticanje na druge na osnovu obavestenosti ( bitna ubedljivost, argumentovanost podataka )

25

- dejstvo razlicitih vrsta moci nije aditivno, vec inerakciono! ( primena jedne vrste moci moze znacajno da pojaca dejstvo druge vrste moci, ili da ga znacajno smanji ) posledice koriscenja moci : 1. primarni efekti = primenom moci se ostvaruje nek apromena ponasaja, ali sa prestankom primene prestaje i promena 2. sekundarni efekti = kada posle ponavljane primene moci zeljeno ponasanje ostaje trajno - teznja za moci ( izvori ) : 1. poreba za samostalnoscu i nezavisnoscu 2. zelja za moci sama po sebi

KOMUNIKACIONA STRUKTURA
- komunikacija = prenosenje informacija posredstvom znakova ( najcesce verbalnih ) - komunikaciona struktura = kanali kojima teku informacije, njihov pravac, obi mi sadrzaj tipovi komunikacione mreze : 1. krug – neposredna komunikacija samo sa dva susedna clana 2. lanac 3. slovo Y centralizovane 4. tocak 5. poprecni krug 6. mreza potpune povezanosti decentralizovane Sho : centralizovane i decentralizovane komunikacione mreze - jednostavni zadaci ( prosto sabiranje informacija ) - slozeni zadaci ( traze obradu odataka ) 1. u centralizovanim mrezama brze se resavaju jednostavni zadaci, a u decentralizovanim slozeni 2. u centralizovanim mrezama pravi se vise gresaka kada su zadaci slozeni, a u decentralizovanim kada su jednostavni 3. u decentralizovanim mrezama se prenosi vise poruka i veca je aktivnost clanova, bez obzira na tezinu zadatka 4. u decentralizovanim mrezama vece je zadovoljstvo clanova

26

VODJSTVO
( istaknut uticaj jednog ili vise pojedinaca na ostale clanove grupe ) - vodjstvo = pojava u celini - vodja = osoba koja iam posebnu ulogu u grupi - rukovodjenje = osnovne aktivnosti vodje Votson : 1. demokratske vodje 2. autoritativne vodje - harizmaticne v. - v. na osnovu tradicije - v. koje koriste silu definicije vodje : Dzib : 1. osoba koja ima dominantan polozaj u grupi, koji joj omogucava da deluje na ponasanje ostalih clanova 2. osoba koja predstavlja centralnu figuru za clanove grupe ( ja-ideal ) 3. osoba sa najpozitivnijim sociometrijskim statusom 4. osoba koja utice na druge ( nepodesna definicija ) 5. osoba ciji se uticaj dobrovoljno prihvata ( # staresina ) 6. osoba koja utice na sintalitet grupe ( specificnost grupe ) 7. osoba koja se angazuje u aktivnostima vodje + 8. osoba koaj poseduje odredjene osobine licnosti koje karakterisu svakog vodju i samo vodju odlike vodje u sruktuiranim grupama : 1. poseban polozaj u strukturi grupe 2. uticaj na clanove grupe i grupu u celini 3. rukovodjenje vrste vodja : - naki autori smatraju vodjom samo onog clana grupe ciji se uticaj dobrovoljno i spontano prihvata - vodja # staresina ( polozaj mu je dodeljen ) - formalne i neformalne vodje

27

- razlikuje se vodjstvo u malim grupama i organizacijama ( u org. uvek veci broj vodja razlicitog stepena moci ) - postavljene, izabrane i u grupi iznikle vodje - demokratske i autokratske vodje uslovi koji podsticu pojavu vodje : 1. porast broja clanova grupe 2. problemi u funkcionisaju grupe ( opasnost za opstanak grupe ) Kac & Kan : - u organizacijama vodje su neophodne! ( 4 razloga ) : 1. nepotpuni propisi o organizovanju organizacija 2. uslovi u kojima organizacija funkcionise se menjaju 3. interna dinamika ( org. se menja i prilagodjava ) 4. promenjivost potreba i motiva clanova teorije o vodjstvu : 1. vodjstvo zavisi od odredjenih karakteristika licnosti ( uglavnom su urodjene, mada neke mogu bit ii stecene ) – Karlajl -“za” : a) pojedinci koji imaju spoljasnje uslove da postanu vodje, a to nikada ne postanu ili nisu uspesni b) pojedinci koji se u svim sredinama i situacijama namecu kao vodje 2. vrsta zadataka i uslovi sredine odredjuju vodju ( vodja postaje onaj ko se ponasa kako to uslovi zahtevaju ) 3. interakcione teorije : uslovi sredine + crte licnosti ( Dzib ) 4. transakciona teorija : vodjstvo kao dvosmerni transakcioni proces ( vodja utice na clanove i obrnuto ) – Holender - u autokratskom rukovodjenju transakcija je ogranicena, dok je u demokratskom izrazena! licnost i situacija kao determinante vodjstva : a) crte licnosti - 2 postupka : 1. testovima licnosti ispituju se crte licnosti svih clanova grupe, pa se poredi sa crtama licnosti vodje grupe 2. LGD postupak ( grupna diskusija bez vodje ) – grupi se zada da resi neki problem i posmatra se ponasanje svih, a posebno onog ko stice polozaj vodje - pokusaj generalizacije crta licnosti vodje : inteligentan, extravertiran, inicijativan, …

28

- diskusione grupe : kolicina verbalnog ucesca odredjuje vodju ( bitan kvantitet, a ne kvalitet izgovorenog! ) - Man : superiornost inteligencije, samopouzdanje, fleksibilnost, dominantnost, extravertnost, interpersonalna osetljivost, manja konzervativnost ( osobine vodje) b) situacioni faktori - svaki od clanova grupe moze da bude vodja, a da li ce to postati zavisi od sticaja okolnosti, pri cemu licne karakteristike nisu vazne 1. zauzimanje polozaja vodje ( onaj ko postane vodja menja svoje ponasanje, a te promene dovode i do razvoja karakteristika koje se navode kao osobine vodje) 2. vrsta grupe ( razlikuju se vodje u formalnim i neformalnim grupama ) 3. velicina grupe ( u sasvim maloj grupi vodja i nije neophodan ) 4. sastav i karakteristike grupe 5. ciljevi grupe 6. nacionalna i regionalna pripadnost 7. poklapanje politickih stavova sa vlascu

AKTIVNOSTI I F-JE RUKOVODJENJA
aktivnosti : Kako ispitati? - 2 postupka : 1. traziti od clanova grupe i vodje da opisu sta sve vodja treba da radi 2. sisitematsko neposredno posmatranje - ustanovljene 2 oblasti ponasanja : 1. dijagnoza i interpretacija ponasanja 2. pokretanje aktivnosti koju situacija zahteva ( imenovani vodja kao koordinator aktivnosti, a izabrani vodja vrsi razne poslove nastojeci da bude prihvacen ) Hemfil : aktivnosti ( dimenzije ponasanja vodje ) - inicijacija - dominacija - interakcija sa clanstvom - rekognicija - integracija - reprezentacija - organizacija - produkcija - komunikacija 2 osnovne f-je rukovodjenja : ( isto sto i 2 osnovne f-j e grupe ) Halpin & Vajner : - faktorskom analizom utvrdili 4 osnovna faktora na koje je moguce svesti brojne aktivnosti vodje 1. “vodjenje racuna” o ljudima

29

2. “iniciranje strukture” ( utvrdjivanje oslova i zadataka koj etreba izvrsiti ) 3. “naglasavanje produkcije” (podsticanje na izvrsavanje zadataka i ostvarivanje ciljeva grupe ) 4. “osetljivost” ( pazljiv odnos prema clanovima ) - 2 osnovna faktora : 1. aktivnosti u kojima dolazi do izrazaja vodjenje racuna o ljudima 2. organizovanje izvrsenja zadataka i ostvarenja ciljeva - 2 vrste vodja u malim grupama : 1. “specijalista za zadatak” ( ima najvise ideja i doprinosi resavanju problema o kome se diskutuje ) 2. “socijalno-emocionalni specijalista” ( zasluzan za odrzavanje dobre atmosphere u grupi ) - 2 osnovene f-je rukovodjenja odgovaraju dvema osnovnim f-jama grupe : 1. izvrasavanje zadataka i ostvarivanje ciljeva 2. odrzanje grupe i njeno funkcionisajne kao grupe rukovodjenje organizacijom : - neposredni rukovodioci ( vodje prve linije ) i tzv. visi rukovodioci Kac & Kan : - 3 bazicna tipa rukovodstva : 1. karakteristicno uvodjenje strukturalnih promena ( rukovodioci najviseg nivoa ) 2. “interpolacija strukture” ( razrada i dopuna postojece strukture ) 3. koriscenje formalno predvidjene strukture - 2 dimenzije ponasanja vodje : 1. kognitivna dimenzija ( karakterise je sistemska perspektiva ) - vodjenje racuna o buducnosti organizacije kao sistema - glavna aktivnost je razvijanje podsistema - primena propisanih nacina delovanja 2. afektivna dimenzija - nastojanje da se odrzi poverenje u vodjstvo, harizmatican odnos prema vodji - odrzavanje dobrih odnosa sa ljudima - korektnost u odnosima, bez privilegovanih clanova nacini rukovodjenja : 1. demokratsko rukovodjenje : ukljucivanje clanova u planiranje zadataka, podsticanje samostalnosti, uvazavanje potreba clanova,…. 2. autokratsko : centralna i dominantna uloga vodje, naglasavanje poslusnosti, razvijanje ugrozenosti i nesigurnosti clanova,….

30

a) paternalizam – odnos slican odnosu oca patrijarhalne porodice i njenih clanova b) “tehnika prodaje” – vlast vodja obezbedjuje demagogijom uspesno rukovodjenje : - Levin : demokratsko r. stvara najbolju atmosferu - Sho, Moris, Rajmer : autokratsko - drugi autori : nema razlike u efikasnosti Kac & Kan : - dobar poslovodja : 1. ostvarivanje uloge vodje 2. nenametljiv i umeren nadzor 3. orjentacija na zaposlene

FIDLEROV MODEL EFEKTIVNOSTI RUKOVODJENJA
- vodja = pojedinac koji usmerava i koordinira aktivnosti grupe vazne za ostvarenje njenog zadatka - efektivnost = produktivnost grupe - nacin rukovodjenja vidi se kroz odnos vodje prema clanovima grupe ( kako opaza najboljeg, a kako najslabijeg clana grupe? ) - vazno biti strpljiv i obazriv i sa najslabijim radnicima - ASO = ocena najboljeg – ocena najslabijeg - LPC ( last perfered coworker ) - korelacija ASO i LPC veoma visoka ( 0.70 – 0.93 ), pa koristi samo LPC - vodje sa visokim LPC ponasaju se demokratski ( permisivni, nedirektivni nacin rukovodjenja ) i imaju veci ucinak - vodje sa niskim LPC ponasaju se kao autokratske i na zadatak orjentisane vodje ( direktivan nacin rukovodjenja ) situacione varijable od koih zavisi da li ce rukovodjenje biti tesko ili lako : 1. afektivni odnosi medju clanovima 2. struktuiranost zadatka 3. stepen moci kojom vodja raspolaze - kada su navedeni uslovi izrazito jako ili izrazito slabo izrazeni, uspesnije je nepermisivno i na efekat na poslu usmereno rukovodjenje - kada su srednje razvijeni, uspesnije je permisivno i na ljude usmereno rukovodjenje - kritika :

31

1. trebalo proveriti dejstvo jos nekih relevantnih situacionih varijabli ( npr. dejstvo teskoca, motivisanost ,…) 2. ima stanja u kojima ovaj model ne vazi ( slucajevi izrazitog neprijateljstva )

GRUPNA DINAMIKA
- grupa je dinamicki sistem ( promene u jednom delu izazivaju promene u ostalim delovima ) - Levin : izucavanje grupe nazvao grupnom dinamikom ( promene i procesi u grupi su predmet ψ interesovanja za grupu ) - grupna dinamika = proucavanje grupnih procesa, aktivnosti i promena koje se odvijaju u grupi i na osnovu kojih grupa postoji i deluje procesi u grupi : 1. koji dovode do trajnih promena u karakteristikama clanova grupe ( efekti socijalizacije ) 2. koji dovode do privremenih promena u ponasanju pojedinaca, u odnosima medju njima, u izvrsenju grupnih zadataka 2 osnovne odlike grupe : 1. grupna struktura 2. grupne norme - socijalne norme ( opste-drustvene ) – karakteristicni, ocekivani ili zahtevani oblici ponasanja koji se odnose na velike drus. grupe - grupne norme – pravilnosti ponasanja koje vaze za clanove malih grupa i organizacija - soc. norme su zajednicke za sve clanove nekog drustva, grupne norme su delom zajednicke delom razlicite u razlicitim grupama! - soc. norme su siri pojam od grupnih normi - uloge su grupne neorme! ( to je ocekivano i prihvaceno ponasanje koje se vezuje za odredjene polozaje ) formiranje grupnih normi : Sherif : konvergencija kao put formiranja grupnih normi! - konvergencija = priblizavanje tokom boravka u grupi i tokom interakcije, u pocetku razlicitih stavova, i prihvatanje slicnih stavova i ocena 3 nacina formiranja grupnih normi : 1. na osnovu prvo fixiranih, a potom prihvacenih pravila ponasanja 2. tokom boravka u grupi dogovorena pravila ponasanja 3. bez svesnog plana, uzajamnim uticajem i konvergencijom

32

KONFORMIRANJE
( prihvatanje ponasanja grupe ili vecine, zato sto grupa takvo ponasanje zahteva ocekuje ili zato sto ga naprosto reprezentuje kao nacin ponasanja ) - nezavisno ponasanje – stvarna suprotnost konformistickom ponasanju ( samostalno odlucujemo na osnovu raspolozivih podataka, a ne na osnovu pritiska grupe ) - antikonformizam – ponasanje koje proizilazi iz negativnog odnosa prema svakoj vrsti grupne norme ( bila ona opravdana ili ne ) Dojch & Dzerard : 1. normativni socijalni uticaj – konformiranje zato sto to grupa zahteva - prakticno konformiranje ( Krech ) 2. informacioni socijalni uticaj – grupno ponasanje kao orjentacija za vlastito ponasanje - pravo konformirajne ( Krech ) - konformiranje je vrsta soc. ucenja - karakteristike : 1. izvor promene ponasanja je ponasanje vecine, referentne grupe 2. do promene dolazi jer to grupa ocekuje ili zahteva 3. promene u ponasanju su uvek u pravcu grupnog ponasanja Ashova istrazivanja konformiranja : - standardna linija i linije za uporedjivanje - uticaj neispravnih grupnih sudova na ispitanike je bio znatan - 1/3 sudova izmenjena pod pritiskom grupe - ¼ ispitanika ostali nezavisni uprkos pritisku - 1/3 podlegla je pritisku grupe i pola ili vise ocena - 3 kategorije ispitanika koji su podlegli pritisku : 1. oni kod kojih je doslo do poremecaja percepcije 2. izjavili da su videli drugacije nego vecina, ali da smatraju da j eocen avecine tacna 3. ostali su uvereni da je njihova procena tacna uprkos sto je razlicita od vecine

33

- saopsteno misljenje ( cak i kada ocigledno odstupa od objektivnih podataka ) znacajno utice na ponasanje ljudi, cak i onda kad intimno ne menjaju svoje sudove! 1.) SITUACIONI FAKTORI koji uticu na konformiranje 1. u vezi sa sadrzajem : - nejasni, neodredjeni,nestabilni sadrzaji lakse konformiranje - tezi zadatak, ucestalije konformiranje - visa ocena tudje kompetentnosti, vece konformiranje 2. u vezi sa grupom : - privlacnost grupe i stepen jedinstvenosti - broj clanova ( povecanje do 4 dovodi do veceg konformiranja, ali povecanje iznad 4 ne menja stvar ) - status ( razlicito ponasanje clanova sa visokim i niskim statusom ) 2.) INDIVIDUALNI FAKTORI konformiranja - uzrast - pol - kultura - crte licnosti ( IQ i konformizam negativno koreliraju, kao i samopostovanje i konformizam )

KOOPERACIJA, KOMPETICIJA
- kooperacija ( saradnja ) = oblik interakcije gde osobe u interakciji podrzavaju jedna drugu u aktivnostima koje izvode ( ljudi jedan drugom olaksavaju izvodjenje ciljeva ) - kompeticija ( nadmetanje ) = kada neko ulaze napor da postigne vise i bolje nego nek adruga osoba, ili kada to zeli da postigne na stetu druge osobe - suparnistvo ( rivalstvo ) = kontinuirano nastojanje da se postize vise nego neka druga odredjena osoba - konkurencija = trajno nastojanje da se postigne nesto na stetu rugoga izvori kompeticije : 1. teznja za licnom afirmacijom 2. potreba za prestizom 3. motiv za sticanjem imovine - “dilema zatvorenika” faktori od kojih zavisi da li ce prevladati kooperativnost ili kompetitivnost :

34

1. reciprocnost ponasanja 2. mogucnost sporazumevanja i komuniciranja 3. pocetna orjentacija 4. uticaj personalnih karakteristika 5. kultura koju su pojedinci usvojili - Maler : kompeticija snazniji motiv, dovodi do veceg ucinka nego kooperacija - Dojch : uticaj kooperacije i kompeticije na socijalne procese posledice kooperacije i kompeticije : ( Dojch ) 1. zamenljivost ponasanja – spremnost da prihvatimo ono sto radi neko drugi, a da drugi prihvataju nas posao 2. povezanost sa drugima – razvijanje pozitivnih, odnosno negativnih stavova prema drugima 3. prijemcivost – spremnost da se prihvati tudji uticaj - kooperacija utice povoljnije od kompeticije na sva 3 spomenuta procesa ( bolja koordinacija napora u ostvarivanju zadataka, veca podela aktivnosti, veci pritisak da se postignu ciljevi grupe, vise uzajamnog uvazavanja i prijateljskog ophodjenja, vise komuniciranja i razumevanja za tudja shvatanja i ideje, veca produktivnost grupe i pozitivnija evaluacija i grupe i ucinka grupe ) - kompeticija je snazan motivacioni faktor, cesto mocniji od kooperacije ( sredstvo podizanja produktivnosti )

KONFLIKTI
- kad tenzija postane intenzivna i kad se nesalaganj emanifestuje u vidljivim i ostrim suprotnostima i sukobima - Dojch : konflikt postoji kad god dodje do “inkopatibilne akcije” (neuskladjenost, suprotnost akcija koje preduzimaju pojedini clanovi ) indikatori : 1. borba za uticaj na donosenje odluka 2. cesto odbijanje predloga koje neko drugi daje 3. nepriznavanje tudjih zasluga za resenje problema 4. napregnuta i neprijatna atmosfera 5. vise kritikovanja iznetih misljenja i grupne aktivnosti, nego dobronamernog iznosenja predloga klasifikacija : 1. s obzirom na to ko su subjekti konflikta - intrapsihicki konflikti ( konflikt u licnosti ) – izvor je sukob motiva i ciljeva

35

- interpersonalni – koji nisu vezani za grupu, konfl. medju licnostima - konflikti vezani za grupu - intergrupni konflikti – medju grupama razlicite vrste - intragrupni – otvoren sukob medju clanovima grupe u vezi sa grupnim odnosima i procesima 2. s obzirom na sadrzaj konflikta - konflikti interesa - konflikti vrednosti i uverenja - realisticki konflikti – imaju izvor u stvarnim, neuskladivim suprotnostima - nerealisticki k. – suprotnosti nisu neuskladive i neizbezne ( uslovni konflikt ) - manifestni konfl. – sadrzaj oko koga se spori je nebitan, na njega sessamo prenosi stvarni dublji sukob ( pomereni konflikt ) - latentni k. – osnovni konflikt destruktivni i konstruktivni konflikti : - destruktivan k. – kada konflikt dovodi do trajnih negativnih posledica za pojedince ili za grupe, trajno ometaju funkcionisanje grupe ili cak ugrozavaju njeno odrzanje - grupe i organizacije su dinamicke zajednice, njima su potrebne promene koje ce doprineti njihovom boljem funkcionisanju, a te promene su uglavnom pracene konfliktima - konflikti disfunkcionalni za dati nacin funkcionisanja grupe, mogu biti funkcionalni za njen dalji razvoj ( sprecavaju stagnaciju, revidiranje grupnih normi) - bihejvioristi, gestalt, psihoanaliza : apsolutna destruktivnost i nenormalnost svakog konflikta, svaki konflikt negativna pojava - dijalekticko shvatanje : znacaj konflikta za razvitak i napredak dejstvo konflikta u grupi : - interpersonalni k. izmedju pojedinaca, koji po prirodi nisu grupni ( nisu vezani za ciljeve i zadatke grupe ili za polozaj, vec nastaju usled inkopatibilnosti osoba koje se, radeci u istoj grupi, neizbezno srecu, ne trpe se i sukobljavaju ) - intragrupni k. – zavise od kohezivnosti grupe - 2 glavne vrste organizacionih konflikata : 1. horizontalni organizacioni konflikt – sukob dela organizacije koji se bavi planiranjem proizvodnje i onog dela koji proizvodi i koji bi trebao da menja svoj nacin proizvodnje 2. vertikalni ( hijerarhijski ) konflikt nacini resavanja konflikata : 1. glasanje – prihvata se resenje za koje je vecina - nije uvek izraz stvarnog stava svih koji su se izjasnili

36

- konflikt i posle glasanja ostaje neresen, jer manjina i dalje zadrzava svoj stav 2. pregovaranje i dogovaranje – svaka strana popusta i odrice se nekih svojih prvobitno postavljenih zahteva 3. postepeni reciprocni ustupci ( Ozgud ) – jedna strana ucini izvesnu koncesiju, pa se moze ocekivati da i druga strana reaguje popustanjem u svojim pretenzijama 4. nalazenje “nadredjenih ciljeva” ( Sherif ) – zajednicki cilj koji ce obema stranama doneti korist PREGOVARANJE - kada su interesi strana medju kojima postoji spor delimicno zajednicki, a delimicno suprotni strategije : 1. diskusija licem u lice 2. ubedjivanje - jace dejstvo imaju argumenti izneti na pocetku i pri kraju izlaganja, nego oni koji se iznose posto diskusija jos traje ili se produzava - cesto deluje ubedljivo iznosenje nekih podataka na vlastitu stetu, i priznanje da postoje slabe tacke u vlastitoj poziciji 3. obmanjivanje ( blefiranje ) - iznosenje laznih podataka i argumenata u korist svoje pozicije - efekat zavisi od toga koliko partneri jedan drugog znaju 4. pretnja 5. obecavanje 6. razne taktike ustupaka Dojch : faktori od koji zavisi da li ce doci do kompromisa : - priroda konflikta - intenzitet konflikta - procena mogucnosti i izgleda za sporazumevanje - uzjamno poverenje - karakteristike osoba u konfliktu - najefikasniji nacin pregovaranja je reagovanje na tudji ustupak jednakim vlastitim ustupkom! Adams : - treba voditi racuna i o karakteristikama organizacije u cije ime pregovaraci istupaju i osobama koje su u tim organizacijama mocne i uticajne ( od toga zavise norme za pregovore )

KOALICIJE

37

- udruzivanje dva ili vise clanova, ili dve ili vise podgrupa u okviru neke grupe, a sa namerom da oni koji se udruzuju postignu cilj koji bez udruzivanja ne bi mogli postici, i koji se razlikuje od ciljeva ostalih clanova grupe - do koalicije dolazi kada postoji konflikt uslovi da bi smo mogli govoriti o koaliciji : 1. najmanje 3 osobe ili 3 podgrupe sa razlicitim shvatanjima o tome kako resiti problem 2. najmanje 2 osobe ili 2 podgrupe se udruzuju i deluju protiv ostalih 3. njihova zajednicka akcija za svaku od udruzenih snaga pruza korist koju ni jedna da je delovala sama ne bi postigla teorije formiranja koalicije : 1. teorija minimalnih izvora – u koaliciju ce uci one osobe koje poseduju najmanje izvora, ali udruzeni mogu da postignu potrebnu premoc ( udruzice se oni sa najmanje sredstava 2. teorija najmanje moci – udruzili bi se oni koiji su s obzirom na moc najslabiji, a udruzeni mogu postici vecinu i premoc i iskljuciti mocnije od sebe 3. antikompetitivna teorija – glavna tendencija je da se u grupi odrze dobri odnosi ( udruzice se oni koji su najvise spremni na saradnju ) 4. teorija konfuzije – ko ce uci u koaliciju zavisi od slucajnih uslova

GRUPNO RESAVANJE PROBLEMA I DONOSENJE ODLUKA U GRUPI
- socijalni uticaj = uticaj drugih osoba na ocene i sudove, na osecanja i motivaciju, na postupke i na ponasanje uopste - socijalna facilitacija ( nije posledica postojanja grupe, ni grupni efekat, izazvana je prostim prisustvom drugih osoba ) Behtjerev : uticaj grupne situacije, iznetih sudova i ocena clanova grupe na individualne ocene i sudove svakog od pojedinih clanova - svi rezultati posle razmatranja u grupi su bolji : povecava se broj tacno registrovanih detalja, uocava se vise tacnih konstatacija slicnosti i razlicitosti, vise tacnih matematickih resenja, tacnij eprocene trajanja prezentovanih vremenskih intervala,… - grupno resavanje problema je uspesnije od individualnog! grupno resavanje problema # grupno odlucivanje - grupno resavanje problema – na osnovu grupne diskusije donet stav grupe kako da se resi neko pitanje koje je moguce neposredno verifikovati kao objektivno tacno ili netacno, moguce objektivno proveriti resenje

38

- grupno odlucivanje – interakcija clanova grupe koja rezultira u zakljucku cele grupe i u ime grupe

grupna diskusija i menjanje ponasanja : Levin : akcioni experiment ( menjanje navika u ishrani ) - na grupno odlucivanje treba gledati kao na sredstvo u sprovodjenju socijalnih promena - pretpostavka da ce grupna diskusija biti odlucujuci faktor za menjanje ponasanja, konkretno za menjanje stavova donosenje odluke u grupi : - razlozi za lakse menjanje ponasanja grupnom diskusijom nego kada osobe nisu u grupi : 1. aktivno ucestvovanje clanova u grupi, pa se tako javlja postepeno slabljenje argumenata za staro i postepeno prihvatanje argumenata za novo ponasanje 2. nase odluke su rezultat konstelacije citavog sisitema motiva, a ne samo jednog motiva 3. clanovi grupe uocavaju da se postojece norme i standardi dovode u pitanje i od strane drugih clanova Levin : teorija polja - nasi stavovi predstavljaju kvazistabilnu ravnotezu ( rezultanta su vise snaga koje deluju istovremeno – snaga za stav i snaga protiv njega ) - menjanje ponasanja ostvaruje se menjanjem snaga - da bi doslo do promene ponasanja, treba snage za novo ponasanje uciniti jacim od snaga za staro! - 2 su nacina za to : 1. dodavanjem snaga za nov nacin ponasanja 2. slabljenjem snaga koje odrzavaju stari nacin ponasanja Edit Benet Pelc : u Levinovim ogledima 4 faktora su mogla da dovedu do promene ponasanja 1. grupna diskusija 2. javno izjasnjavanje 3. visok stepen saglasnosti 4. donosenje odluke - u Levinovim istrazivanjima odluku je svaki clan donosio za sebe, ali ju je donosio u grupnoj situaciji ( u situaciji gde se prethodno u grupi raspravljalo o sadrzaju odluke, a individualna odluka saopstavana javno ) - nije se radilo o grupnom odlucivanju, ali je postojalo donosenje odluke u grupi

39

OGRANICENA RACIONALNOST DONOSENJA ODLUKA - pri donosenju odluka ljudska racionalnost je ogranicena i uslovljena karakteristikama organizacije i sirom sredinom - na proces odlucivanja uticu i mnogi ψ faktori : motivi, zelje i ocekivanja, preferencije i predrasude, raspolozenja i druga emocionalna stanja Kac & Kan : 7 razloga zbog kojih proces misljenja moze dovesti do pogresnih sudova 1. odredjenost misljenja polozajem u soc. prostoru – sredina i vreme u ko zivimo 2. identifikacija sa raznim grupama koje postaju referentne 3. projektovanje vlastitih stavova i vrednosti 4. globalno i neizdiferencirano misljenje 5. dihotomizirano misljenje – sve se vidi i ocenjuje ili kao dobro ili kao rdjavo 6. kognitivna kratkovidost – uzima se u obzir samo ono sto je neposredno uocljivo 7. uproscenost pojmova o uzrocnosti – cesce nego je to opravdano, uzrok problemima se pronalazi u licnosti - kada pojedinci donose odluke, retko biraju strstegiju optimalne odluke - tzv. suboptimalno resenje = resenje koje je slabije od najboljeg, pri kome se naglasava vrednost jednog od ciljeva i razmatra mogucnost njegovog postizanja, a zanemaruju se ostali ciljevi organizacije - karakteristike : 1. zadovoljava se time da se resenjem osigura samo ogranicen broj zahteva 2. ogranicen broj razmatranih alternativa, svaka alternativa se pri odlucivanju proverava onako kako se pojavi, i prva koja zadovoljava minimalne zahteve se prihvata bez traganja za daljim resenjem 3. proveravanje alternativa je ograniceno – samo jednom i to slucajnim redom 4. gleda se samo da li je resenje ispod ili iznad granice minimalnih zahteva GRUPNO ODLUCIVANJE I STEPEN RIZICNOSTI - cim se cilj teze postize, njegovo ostvarenje predstavlja veci uspeh, ali je istovremeno i veca verovatnoca da se cilj ne postize ( izlazemo se vecem riziku ) - Stoner : C.D.Q. ( Choice Dilemmas Questionaire ) – upitnik izbora u dilemama - veca rizicnost grupnih odluka nego individualnih ( polazna pretpostavka je bila suprotna ! ) - objasnjenja promene stepena rizicnosti : 1. uloga vodje – oni koji se zalazu za majrizicnija resenja, najubedljiviji su u svom izlaganju i samim tim najuticajniji 2. podela odgovornosti za moguci neuspeh

40

3. rizikovanje u kulturama u koijma je obavljeno istrazivanje predstavlja drustvenu vrednost ( Braun ) 4. polarizacija uverenja kao efekat grupne diskusije - Miler : treba se cuvati “teorijskog sovinizma” – shvatanje da za neku pojavu postoji samo jedno objasnjenje, i to ono koje autor koji ga iznosi prihvati - “teorijski oportunizam” – prihvata se postojanje brojnih razliga i opravdanost svih ponudjenih objasnjenja 5. delovanjem drustvenih vrednosti 6 difuzijom i smanjenjem osecanja odgovornosti u grupi Braun : grupna odluka manje rizicna od individualne kada je rec o zivotu i smrti i egzistenciji dece i porodice! PRITISAK KA UNIFORMNOSTI uslovi : 1. visoka kohezivnost grupe 2. izolovanost grupe od svakog misljenja i svih argumenata van vlastite grupe 3. direktivno rukovodjenje 4. nepostojanje razradjenog sistematskog postupka odlucivanja 5. strah da bi svaki izraz neslaganja izazvao neodobravanje 6. uveravanje samih sebe da je malo izgleda da se moze naci bolje resenje od onoga za koje se zalazu vodje i istaknuti clanovi grupe - pristrasna selekcija argumenata - neobjektivna interpretacija mogucih posledica razmatranih resenja - prenaglasavaju se pozitivne posledice alternative koja se zeli, a neosnovano umanjuju negativne Denis : “ simptomi defektnog odlucivanja” 1. nepotpun pregled alternativa 2. nepotpun pregled ciljeva koji se odlukom zele postici 3. propust da se ispita mogucnost stete od preferiranog izbora 4. nedovoljno traganje za informacijama koje bi trebalo uzeti u obzir pri odlucivanju 5. selekcija raspolozivih informacija na osnovu predrasuda 6. propust da se pazljivo procene alternative 7. nepostojanje plana postupka u odlucivanju uskladjenog uslovima u kojima se donosi odluka PREDNOST GRUPNOG ODLUCIVANJA 1. dopunjuju se i povezuju znanja i sposobnosti veceg broja pojedinaca 2. pojacana motivacija u grupi

41

3. razlicitost pristupa, razliciti uglovi gledanja 4. cvrsce angazovanje svih koji su ucestvovali u donosenju odluke da se grupna odluka realizuje 5. davanje mogucnosti da clanovi grupe ucestvujuci u donosenju odluka zadovolje vazne ljudske potrebe za aktivnoscu i potvrdjivanjem sebe kao angazovane i drustveno vazne i korisne licnosti 6. osecanje zadovoljstva u tome sto mi sami donosimo odluku o tome kako cemo se ponasati ( odluka nije nametnuta ) – to nas cini sigurnijim u sebe i zadovoljnijim poslom koji obavljamo kritika : donosenje nerealnih i pogresnih odluka

42

Rot “ Osnovi socijalne psihologije” kolokvijum III ( 66 – 213.)

PROCESI SOCIJALIZACIJE
- ljudska jedinka socijalizacijom stice ogroman fond znanja, navika i vestina, razvija cesto veoma slozene osobine i sposobnosti, i stice sve one kvalitete kojima se razlikuje od drugih zivih bica 2 grupe efekata socijalizacije : 1. formiranje osobina i nacina ponasanja vaznih za zivot i funkcionisaje u drustvu 2. razvitak od bioloske jedinke u licnost sa mnogim klarakteristikama zajednickim za sve ljude, ali i sa svojim specificnim osobinama - antropolozi dali jedan od prvih podsticaja za sistematsko izucavanje socijalizacije ( socijalizacija = mehanizam putem koga su zahtevi kultura prenoseni na pojedince, clanove odredjene kulturne zajednice ) - izucavanje nacina podizanja dece - problem socijalizacije obuhvata i psiholoske cinioce ( zasto i kako covek manifestuje odredjene oblike ponasanja? kako dolazi do odredjenih osecanja, sudova, motiva, stavova ili crta licnosti? ) pojam socijalizacije : 1. uza definicija ( sociolozi i antropolozi ) : naglasava vaznost socijalizacije za osposobljavanje jedinke za drustveni zivot - ovakve def. su preuske - izjednacava pojam konformiranja i pojam socijalizacije - rezultat soc. bi uvek bio formiranje drustveno pozitivnih socijalnih osobina, a to nije slucaj 2. sira definicija ( psiholozi ) : vaznost socijalizacije za formiranje licnosti - Rot : socijalizacija = proces socijalnog ucenja kojim jedinka stice socijalno relevantne oblike ponasanja i formira se kao licnost sa svojim specificnim karakteristikama - kulturalizacija ( akulturacija ) = usvajanje odredjenog sadrzaja neke kulture - pojam soc. je siri pojam ( oznacava proces nastajanja ljudskog socijalnog bica ) problemi socijalizacije : 1. procesi socijalizacije – vrste i oblici ucenja putem kojih se ostvaruje socijalizacija 2. izvori i agensi socijalizacije – porodica, skola, masovni mediji 3. efekti socijalizacije – stavovi i vrednosti

43

metode istrazivanaj u soc. ψ : 1. sistematsko experimentalno istrazivanje 2. sis. neexperimentalno istrzivanje

TEORIJE SOCIJALIZACIJE :
A) S - R TEORIJE ( BIHEJVIORISTICKE TEORIJE ) - do ucenja dolazi na osnovu stvaranja veza izmedju drazi i odgovora, a putem asocijacija - svako ucenje je ucenje uslovljavanjem - postoje razlike u shvatanju koij su mehanizmi uslovljavanja: 1. Pavlovljev princip uslovljavanja – povezivanje UD i BR - mehanicka asocijativna veza po dodiru 2. princip instrumentalnog uslovljavanja - redukcija tenzije je osnovni pokretac ucenja - vaznost spoljnjeg potkrepljenja ( nagrade i kazne ) i tzv. medijacionih varijabli (ocekivanje nagrade ) 3. Bandura – teorija opservacionog uslovljavanja - na osnovu posmatranja tudjeg ponasanja i efekata tog ponasanja zamerka: - zanemarivanje znacaja razvoja i razvojnih stadija - na svim uzrastima istim principima ucenja objasnjavaju sve pojave socijalizacije B) KOGNITIVNE RAZVOJNE TEORIJE - isticu znacaj maturacije i razvitka ( Gezel ) - vaznost iskustva i sredinskih ( posebno socijalnih ) faktora 1. Pijaze – 4 faze u razvoju inteligencije ( SM, PO, KO, FO ) - kognitivne strukture se razlikuju, i na razlicitim uzrastima postoje razlike u mogucnostima i nacinima shvatanja - razvitak moralne svesti i proces soc. zavise od kognitivnih f-ja ( dete na odredjenom uzrastu ne moze da shvati i prihvati sve zahteve okoline ) - postoji interakcija izmedju jedinke i sredine, a ne samo uticaj sredine na jedinku 2. Kolberg

SOCIJALNO UCENJE
( ucenje pri kome vaznu ulogu imaju socijalni faktori, pre svega druge osobe ) - 3 glavne vrste : ucenje uslovljavanjem ( klasicno, instrumentalno, opservaciono), ucenje po modelu, ucenje uvidjanjem 1.a ) KLASICNO USLOVLJAVANJE - asocijacija po dodiru ( stvaranje asocijativne veze izmedju jedne fizicke drazi S i reakcije organizma R, stvaranje tzv. S - R veze ) -Voston : uslovni refleks kao osnovna jedinica ucenja i ponasanja

44

- F. Olport : na tom principu dete uci da govori ( Na odredjenom stupnju razvoja ono refleksno pocinje da proizvodi glasove i kombinacije glasova. Kad se uz odredjene, slucajno proizvedene glasove, pojavi nek areakcija odraslih, i ova veza odredjen broh puta ponovi, stvorice se odredjena veza izmedju glasova i objekta ) - ucenje deteta da se suzdrzi od reakcija koje drustvo smatra nepozeljnim ( npr. ispoljavanje agresivnosti ) - ucenje deteta na cistocu - Ajzenk : uzrok suzdrzavanja od nepozeljnog ponasanja je asocijacijom uspostavljena veza izmedju autonomne reakcije koja izaziva neprijatnost i nezeljenog ponasanja ( a ne to sto dete postize nesto sto zeli i to mu donosi nagradu ) - formiranje tzv. moralne svesti i moralno ponasanje se mogu objasniti klasicnim uslovljavanjem - ako se kod deteta deluje sa kaznom neposredno posle pocinjenog zabranjenog akta ( i to praktikuje dovoljno cesto i dovoljno rano ) vec pomisao na zabranjeni akt izazvace slicnu autonomnu reakciju, formirace se “unutrasnji policajac” (stvara se unutrasnji otpor da se cini sto je zabranjeno ) 1.b) INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE - uci se zbog toga sto se tim novim stecenim oblikom ponasanja postize neki cilj, njime se moze zadovoljiti neka potreba ( a ne zato sto postoji ponavljanjem uspostavljena veza ) - Tornadajk : zakon efekta – organizam brze uci one reakcije kojima dolazi do zadovoljenja potreba, koje imaju odredjeni efekat ( da bi doslo do ucenja potrebno je da organizam bude motivisan i aktivan, da jedna od njegovih slucajnih reakcija dovede do nagrade, da se nagradjivanje dovoljno puta ponovi ) - Hal : neophodan uslov svakog ucenje je postojenje potrebe ( motiva ) i zadovoljenje te potrebe ( da bi neki oblik ponasanja bio naucen on mora dovesti do redukcije tenzije – potkrepljenja ) - Miler & Dolard : teorija imitacije – u dijadnoj situaciji u kojoj je ponasanje jednog pojedinca draz ( diskriminativni znak ) za drugog pojedinca ( drugi pojedinac vrsi istu reakciju kao i model, jer ta reakcija i kod njega dovodi do nagrade ) - transfer ucenja : nauceno ponasanje se ne ogranicava na ucvrscenu vezu izmedju savim odredjene D i pozeljnog reagovanja, vec se prosiruje i na mnoge druge slicne situacije - ponasanje koje je drustveno nepozeljno moze, ako se bude nagradjivalo, da se ucvrsti i postane za tog pojedinca karakteristicno - ponasanje kojim je moguce izbeci kaznu ( ne samo ono kojim se postize nagarda ) moze biti instrumentalno ponasanje ( tu imamo ucenje negativnim potkrepljenjem ) - instrumentalnim uslovljavanjem se ostvaruje sticanje novih oblika ponasanja, a klasicnim uslovaljavanjem ucenje suzdrzavanja od nepozeljnih reakcija !

45

1.c) OPSERVACIONO ( VIKARIJSKO ) USLOVLJAVANJE - Bandura : ucenje samo na onovu posmatranja tudjeg ponasanja, bez pokusaja da se uvezbava i uci takvo ponasanje, naprosto direktnim podrazavanjem ponasanja nekog modela - takvim ucenjem se sticu i drustveno pozeljni i drustevno nepozeljni oblici ponasanja - vaznu ulogu imaju medijacioni procesi ( predstave ili implicitne verbalne reprezentacije ) - Skiner : sticanje novih oblika ponasanja sukcesivnom aproksimacijom, pri kojoj se potkrepljuju samo one od postojecih reakcija koje su slicne obliku ponasanja za koji se zeli da bude usvojeno ogledi sa sticanjem agresivnog ponasanja : ( Bandura ) - treba razlikovati znanje o nekom ponasanju ( da ono postoji i da je moguce ) od primene tog znanja u sopstvenom reagovanju - daleko vise pokazuju agresivno ponasanje deca koja su gledala film u kome je agresivno ponasanje bilo nagradjeno ili nije imalo nikakvih posledica, nego deca koja su gledala varijantu u kojoj je agresivno ponasanje kaznjavano - agresivno ponasanje vise manifestuju decaci, nego devojcice ( u svim varijantama ) - posmatrano ponasanje postace sopstveno ponasanje tek ako bude potkrepljeno ! - posmatranjem se ne usvajaju samo oblici ponasanja, vec i stavovi, predrasude, … - karakteristike modela i razlicite interpersonalne varijable mogu znacajno da uticu na obim, nivo i tip reagovanja koji se sticu takvim opservacionim uslovljavanjem 2. UCENJE PO MODELU - ponasanje koje je steceno na osnovu ugledanja na ponasanje drugih osoba - modeli su cesto samo simbolicki, ikonicki ( slike ) ili verbalna uputstva - cak i kada ne postoji namera da tudje ponasanje bude model, ono cesto postaje takav model ( tv, film, radio ) - Bandura : svi oblici ucenja po modelu predstavljaju u osnovi jedan isti oblik ucenja ( ucenje opservacionim uslovljavanjem ) – ovo misljenje nemaju svi autori - 3 oblika ucenja po modelu : ucenje identifikacijom, ucenje imitacijom, ucenje ucenjem uloga - Rot : opravdano govoriti o 3 oblika ucenja, ali da li su to zaista 3 zasebne forme koje se ne mogu svesti ni na jedno drugo ucenje? - ucenje uloga je jedan slozen postupak u koji je ukljuceno i ucenje uslovljavanjem i ucenje identifikacijom i imitacijom, kao i ucenje uvidjanjem ( ali ne predstavlja autonoman i samostalan nacin ucenja ! ) - vazna uloga motivacionih i emocionalnih faktora kod ucenja identifikacijom! - Masen : imitacija # identifikacija

46

identifikacija : 1. usvajanje slozenih, integrisanih oblika ponasanja ( do kojih dolazi bez posebnog treninga i bez direktnog nagradjivanja manifestovanog ponasanja ) 2. licna vezanost za model, pozitivan emocionalan odnos prema modelu 3. usvojeni oblici ponasanja su trajni imitacija : 1. usvajanje specificnih oblika ponasanja ( opservaciojom, bez treninga i nagradjivanja ) 2. ne mora da postoji emocionalna vezanost za model 3. usvojen segment ponasanja moze da se upraznjava samo u toku ogranicenog perioda vremena A) UCENJE IDENTIFIKACIJOM : - nije rezultat neposrednog potkrepljivanja i postepenog uvezbavanja, pojavljuju se spontano, bez svesne namere - Frojd : prvi sisitematski ukazao na postojanje takvog ugledanja koje je nazvao identifikacija 2 vrste identifikacije : 1. defanzivna identifikacija - vezuje se za razresenje edipalnog komplexa - strah od kastracije i identifikacija sa ocem ( otac kao super- ego ), cime se smanjuje anxioznost - identifikacija sa agresorom ( agresivna identifikacija ) ili defanzivna ( odbrambena ) identifikacija - razlicita objasnjenja porekla def. identifikacije: 1. Vajting : zelja da se ima polozaj koji ima model ( zavisi sto se nema isti status koji ima model ) 2. Kagan : zelja da se ima status drugoga, ali zbog toga sto se uocava da ta osoba ima neke karakteristike koje bi dete zelelo da su njegove 2. anakliticka identifikacija - tzv. razvojna identifikacija - def. identifikacijom nemoguce objasniti socijalizaciju devojcica, jer kod njih ne postoji strah od kastracije - strah devojcice da ne izgubi ljubav majke - postojanje razvojne identif. treba traziti tamo gde postoji trajna vezanost modela i subjekta, a ne samo kratkotrajni odnosi ! ( po nekim autorima ) - Maurer : osnova identifikacije lezi u pomoci i podrsci koju roditelji pruzaju detetu ( dete se oseca zavisnim od roditelja i zato se kod njega javlja spremnost da usvoji nacine ponasanja roditelja koje voli )

47

- takvo usvajanje ponasanja roditelja mozemo objasniti principom sekundarnog uslovljavanja ( UD se povezuje sa nekom novom D, drugom UD ili sekundarnom UD ) - uloga verbalnog ponasanja : majka tepa detetu, proizvodi odredjene glasove, dete te glasove podrazava, i samo to podrazavanje izaziva u njemu zadovoljstvo jer stvara situaciju sigurnosti ( dete to dozivljava kao prisutnost majke ) empirijska istrazivanja procesa identifikacije : 1. slicnost ponasanja modela i onasanja subjekta u odredjenim globalnim oblicima ponasanja - tesko na osnovu posmatranja globalnog ponasaja utvrditi slicnost izmedju odraslih i dece 2. ispitanici resavaju razlicite testove licnosti, a potom se trazi da oznace kako bi model odgovarao na iste testove ( broj identicnih odgovora govori o stepenu identifikacije ) - moguce primeniti tek sa decom starijeg uzrasta 3. utvrdjivanje slicnosti u shvatanjima o ulogama, vrednostima i stavovima - tesko uporedjivati stavove i vrednosti odraslih i dece B) UCENJE IMITACIJOM : - tako se objasnjava slicnost u ponasanju clanova pojedinih grupa, zajednica, kao i oupste pojava konformiranja u ljudskom drustvu - Tard : drustvo je u sustini imitacija ( proces imitacije slican je hipnotickom stanju, somnambulizmu ) - instinki kao izvor imitacije ( instinkt za imitacijom ) - MekDugal : deca uspevaju da relativno recizno podrazavaju glasove modela i nauce govor ma koje sredine ( to podrazavanje je moguce objasniti empatijom u cijoj osnovi je automatska motorna mimikrija ) - Dzems : ideomotorne aktivnosti – ideja o nekoj akciji sama po sebi podstice na izvrsenje akcije - bihejvioristi : imitaciju objasnjavaju uslovljavanjem ( kritika : tako je nemoguce objasniti sticanje novih reakcija! – dete bi tako moglo da nauci samo ono sto na neki nacin vec ima u svom repertoaru ) - objasnjenje imitacije instrumentalnim ( operantnim ) uslovljavanjem : slucajan oblik ponasanja potkrepljivan dovoljan broj puta usvojice se kao vlastiti oblik ponasanja - kao modeli ne deluju samo roditelji, vec i osobe iz detetove sredine, kao i sredstva masovnih komunikacija Posmatranjem ponasanja modela moguce je izazvati inhibitorne i dezinhibitorne efekte! - tamo gde se model suzdrzava od ispoljavanja odredjenih impulsa ( npr. agresivnog ) subjekti izlozeni modelu pokazivace inhibiciju tih impulsa

48

- tamo gde model manifestuje izrazito nekontrolisano ponasanje subjekat ce manifestovati ne samo to ponasanje, vec i druge oblik edo tada inhibiranog onasanja - do inhibitornih i dezinhibitornih efefkata dolazi na osnovu posmatranja odredjenih oblika ponasanja cak i kada se ne uocavaju posledice takvog ponasanja, ali jos vise kada se uocavaju pozitivne posledice! - imitacijom je moguce da dodje do manifestovanja ranije naucenog ponasanja, a koje nije u medjuvremenu manifestovano! Sta utice na stepen imitacije ? 1. posledica koju posmatrano ponasanje modela ima za model - cak i posledice koje se ne mogu neposredno osmotriti, ali o kojima je moguce zakljuciti 2. karakteristike osoba koje posmatraju ponasanje modela - vise ce model podrazavati osobe koje imaju nisko samopouzdanje, koje su vec ranije imale uspeha manifestujuci ponasanje koje je ispoljio model, zavisne osobe,…. 3. odredjena emocionalna stanja C) UCENJE UCENJEM ULOGA : - uloga = ocekivano ponasanje vezano uz odredjeni polozaj - karakteristike ucenja uloga : 1. uce se organizovani sistemi ponasanja, a ne specificne reakcije 2. uloge uvek imaju interakcioni karakter 3. uvek su komplementarne sa nekom drugom ulogom faktori koji olaksavaju ( otezavaju ) ucenje uloga : 1. jasnoca o ocekivanom ponasanju koje se vezuje uz odredjenu poziciju 2. saglasnost medju clanovima drustva o tome kakvo se ponasanje vezano uz odredjeni polozaj ocekuje 3. lakse se uci ponasanje vezano za odredjeni polozaj tamo gde se svi slazu da neka osoba zaista ima odredjeni polozaj i ima pravo na takav polozaj 4. ako je shvatanje o ocekivanom ponasanju vezano uz odredjeni polozaj, uskladjeno sa shvatanjem o ponasanju vezanom za komplementarni polozaj, sticanje uloga bice olaksano 5. pervazivnost uloga – pojava da se ponasanje vezano ua polozaj manifestuje u velikom broju odnosa i prilika 5. motivisanost da se odredjeno ponasanje vezano uz neki polozaj usvoji

49

3. UCENJE UVIDJANJEM - Tolman : vaznost kognitivnih elemenata u ucenju ( ucenje nije naprosto S - R veza, ono se sastoji u znanju o odredjenim odnosima izmedju drazi ) – zivotinja kada uci prolaz kroz lavirint, uci raspored pojedinih mesta, uci “kognitivnu mapu” ( uci da ocekuje da ce u odredjenoj situaciji, kad se javi odredjen znak, ako se na odredjeni nacin ponasa, doci do odredjenog cilja ) - Keler : ogledi sa simpanzama - karakteristike : 1. do upeha dolazi naglo, odjednom 2. posto je jednom resen problem, pokusavanje se vise ne ponavlja 3. nadjeno resenje se ne koristi samo u istim, vec i u slicnim situacijama - u osnovi takvog ucenja je prestruktuiranje opazajnog polja - Maurer : vaznost emocionalnog stanja koje on naziva “nada” ( ocekivanje neke buduce koristi za organizam koji uci ) i nij esamo emocionalno stanje, vec i zamisljanje i zakljucivanje - ucenje uvidjanjem imamo onda kada je uvidjanje relacija sustina ucenja - Pijaze : vaznost visih kognitivnih procesau procesu socijalizacije – sticanje moralnog ponasanja ( moralnost se postepeno razvija i prolazi kroz odredjene faze 1. heteronomna moralnost – moralno je ono sto mora da se uradi jer to zahtevaju odrasli, nemoralno je ono za sta slede sankcije - objektivni efekat kriterij za ocenjivanje moralnosti 2. autonomna moralnost – postupci se ne ocenjuju prema tudjim propisima, vec prema sopstevnim principima ( tek od 9 godina ) - namera kriterij za ocenjivanje moralnosti - Kolberg : razvoj moralnosti traje duze i ide dalje nego sto je to smatrao Pijaze

USLOVI SOCIJALIZACIJE
1. DISKRIMINACIJA I GENERALIZACIJA DRAZI - sticanje sposobnosti da se u odnosu na odredjene drazi ponasa drugacije nego u odnosu na druge drazi ( razlikovanje drazi i razlicito reagovanje na razlicite drazi ) – diskriminisanje drazi - naucen oblik ponasanje se po pravilu oupstava, generalizuje ( primenjuje se i u situacijama koje nisu kao ona u kojoj je ponasanje nauceno, nego su samo slicne) 2. INTERNALIZACIJA - inhibicija = uzdrzavanje od manifestovanja impulsa cije manifestovanje drustvo smatra nepozeljnim

50

- internalizacija = usvajanje odredjenih od drustva zahtevanih principa ponasanja kao stalnih sopstvenih pravila ponasanja, ne usled vanjskog pritiska vec iz unutrasnjih razloga ( internalizacija obuhvata i inhibiciju ) - prvobitno je kontrola ponasanja bila spoljasnja ( nagrada, kazna ) a onda je postepeno postala ponasanje nezavisno od spoljnih sankcija ( jedinka sama manipulise nagradama i kaznama prema sebi ) - jedinka to cini anticipirajuci neku drustvenu nagradu ili kaznu , iako ni jedna ni druga ne moraju biti stvarno realizovane - kada imamo ucenje zamisljenom i ocekivanom nagradom i kaznom, govorimo o internalizaciji faktori koji doprinose internalizaciji : 1. emocije – ako se UD vezuje sa intenzivnom reakcijom autonomnog nervnog sistema i intenzivnim negativnim emocijama, uslovljavanje ce biti trajnije 2. medijaciono potkrepljenje – potrebno je da postoji bliska temporalna veza izmedju reakcije i nagrade ( nagrada treba da dodje neposredno iza akta ponasanja koje se zali fixirati ) - simbolicko samonagradjivanje moze da umanji negativan efekat duzeg intervala ( covek samog sebe podseca n anagradu koja ce naknadno doci, koja se ocekuje ) - uverenost da ce se odricanjem od neposredne nagrade, u kasnijem periodu zaista postici veca i trajnija nagrada 3. parcijalno potkrepljenje – ne potkrepljuju se svi zeljeni odgovori organizma na neku draz, vec samo neki od takvih odgovora - nauceno ponasanje se duze odrzava i sporije gubi nego ponasanje formirano kontinuiranim potkrepljenjem 4. parcijalno kaznjavanje ? – da li ce se dete duze uzdrzavati od zabranjenog ponasanja, ako kaznjavanje bude parcijalno? - Festinger : do najviseg internalizovanja i najpotpunijeg pridrzavanja internalizovanih normi doci ce kada kaznjavanje bude parcijalno primenjivano (manje intenzivno nagradjivanje moze imati pozitivniji uticaj na odrzavanje naucenog ponasanja od intenzivnijeg ) 3. NAGRADJIVANJE I KAZNJAVANJE - nagradjivanje je efikasnije sredstvo socijalizacije od kaznjavanja : 1. ima jaci efekat 2. trajniji efekat 3. sticu se novi oblici ponasanja ( kaznjavanjem se postize suzdrzavanje od nepozeljnih oblika ponasanja ) 4. pozitivan efekat na razvitak licnosti ( osecanje sopstvene vrednosti, sigurnost u sebe, podize nivo aspiracije, …) - kaznjavanje zavisi od : 1. jacine motivacije organizma koji se kaznjava da upraznjava ponasanje koje se kaznjava

51

2. postojanja alternativnog ponasanja za nezeljeno i kaznjavano ponasanje, a kojim bi bilo moguce zadovoljiti motiv - ne samo kaznjavanje, vec i pretnja kaznjavanjem se pokazuje efikasnom - efekat kazne zavisi od karakteristika kazni, intenziteta, frekvencije, doslednosti, vremenskog rasporeda kaznjavanja, prirode odnosa izmedju onoga koji kaznjava i onoga koji je kaznjen, uslova u kojim ase kazna primenjuje,… - vazan je intenzitet kazni ( promenom intenziteta od slabije ka jacoj kazna se pokazuje sukcesivno prvo neefikasnom, zatim delimicno supresivnom, te potpuno supresivnom ) - povezivanjem intenziteta i trajanja kazne efekat se sumira i nezeljeno kaznjavano ponasaje se jos teze napusta - vremenski razmak ( sto je razmak izmedju manifestovanog ponasanja i kaznjavanja veci, efekat kazne je manji ) - koriscenje govora i kognitivnih f-ja ( samo oznacavanje nekog akata kao “rdjavog” podsticaj je da se taj akt ne izvrsi ) negativan efekat fizicke kazne : 1. dovodi do anxioznosti koja se povezuje sa nekom od komponenata zabranjenog reagovanja 2. dovodi do interferencije sa koriscenjem verbalnih uputstava koja je rebelo da sluze za kontrolu ponasanja - efikasnije je primeniti fizicku kaznu, ali blagu, a potom koristiti objasnjavanja zasto je doslo do kazne ( kada postoji dobar odnos sa roditeljima, kaznjavanje ne remeti taj odnos vec moze dovesti do vece vezanosti za roditelje ) - efekat kaznjavanja zavisice od ostrine kaznjavanja i frekvencija primenne kazne

AGENSI I IZVORI SOCIJALIZACIJE
AGENSI SOCIJALIZACIJE : 1. PORODICA - Frojd : vaznost zadovoljenja decjih potreba ( hrana, navikavanje na cistocu ) - da li se dete doji i koliko dugo? ( pozitivna korelacija dojenja i emocionalne stabilnosti deteta – 18 meseci gornja granica ) – rano prekidanje dojenja dovodi do tzv. oralnog pesimizma, a kasno prekidanje do tzv. oralnog optimizma - navikavanje na cistocu ( od uspeha ili neuspeha zavisi formiranje tzv. analnog karaktera : tvrdoglavost, skrtost, pedantnost ) - osecanje sigurnosti najvaznije za formiranje buduce licnosti deteta - opsta atmosfera u porodici vaznija je od pojedine vrste postupaka 2 odnosa : 1. srdacan odnos prema detetu nasuprot hladnom - kod srdacnog odnosa lakse se formira osecanje odgovornosti i osecanje krivice - tzv. psiholosko kaznjavanje = povremeno manifestovanje uskracivanja ljubavi

52

- koriscenje kognitivnih momenata = oznacavanje pojedinih postupaka kao negativnih 2. omogucavanje slobodne aktivnosti detetu ( permisivnost ) nasuprot ogranicavanju njegove aktivnosti - najuspesniji nacin socijalizacije je naizmenicno manifestovanje ljubavi i uskracivanje manifestovanja ( dete treba da vidi da ga vole,ali i da oseti dam u se ta ljubav uskracuje kada postupi na nacin suprotan zahtevanom ponasanju - odnos izmedju roditelja - nepotpunost porodice 2. SKOLA - efekat socijalizacije u skolskim uslovima zavisi od : licnih osobina nastavnika, licnih osobina deteta, odnosa nastavnika prema detetu, odnosi medju ucenicima, organizacija skolskog zivota, nastavni program, licnost roditelja, pedagoska umesnost nastavnika organizacija skolskog zivota : 1. princip autoritarnosti 2. demokratski odnosi medju svim ucesnicima u procesu nastave orjentacija : 1. doslovno usvajanje skolskog gradiva 2. razvijanje spremnosti za samostalno misljenje i resavanje problema - znacaj domace sredine ucenika ( deca iz siromasnih slojeva imaju vise teskoca da se snadju u skolskim uslovima ) - vazan odnos roditelja prema skoli 3. VRSNJACI - Hevigharst : grupe vrsnjaka imaju nekoliko f-ja 1. omogucuju da se dete razvije kao druga deca istog uzrasta 2. razvijanje novih vrednosti i sticanje odgovarajucih soc. stavova i uloga 3. postizanje licne samostalnosti i nezavisnosti 4. doprinose razvoju socijabilnosti - Pijaze : drugovanje sa vrsnjacima kao izvor autonomne moralnosti - kroz pripadnost grupi vrsnjaka mladi ljudi, pre svega u periodu adolescencije, traze svoj identitet i nastoje da postignu licnu autonomiju - Parsons : “ kultura vrsnjaka” = standardi ponasanja koje postavlja odredjena omladinska grupa 2 kategorije delikvenata : 1. u prestupnistvo upali druzenjem sa drugim mladim ljudima 2. uzrok delikventnosti nesredjena porodicna situacija i zbog nje poremecen emocionalni zivot

53

SOCIJALIZACIJA ODRASLIH faktori : 1. zanimanja koja obavljamo cesto zahtevaju izmene u nacinu naseg ponasanja ( potreba za stalnim usavrsavanjem, ucenje novih znanja i vestina, menjanje navika, stavova, shvatanja, aspiracija, pa i slike o samom sebi ) 2. cinjenica da se ukljucuje u odredjenu profesiju dovodi do menjanja mnogih ranijih stavova i uverenja, i do formitajna novih normi 3. zenidba i udaja ( vazno uskladjivanje motiva zavisnosti, za dominacijom i za pomoci ) – kontinuirana uzajamna socijalizacija supruznika ; radjanje dece bitan momenat 4. zivot u zajednici ( posebno uzoj – naselje, mesto, opstina ) SREDSTVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA Bandura & Valters : - jedan od razloga sto je televizija sve vise, a roditelji sve manje uticajni, je u tome sto su modeli dati tv i filmskom slikom daleko bogatiji detaljima, jasniji, konkretniji, i kao takvi laksi za podrazavanje nego poruke i verbalna uputstva koje pruzaju roditelji o tome kako se treba ponasati - slikom prikazano ponasanje deluje ne samo na podrazavanje novih oblika ponasanja, vec i na obnavljanje ranije stecenih, a napustenih, agresivnih oblika ponasanja - koriste se tehnike upitnika i intervjua da se utvrdi delovanje sredstava masovnih komunikacija na ponasanje KULTURA I SOCIJALIZACIJA Kako ce ljudi i drustva reagovati na pojedine probleme zavisi od : 1. fizikalnih faktora – klima, oblik zemljista, prirodno bogatstvo zemlje 2. tradicije odredjene drustvene zajednice – istorije, kontakta sa drugim narodima 3. razvitka proizvodnih snaga drustva Visler : 9 oblasti zivota koje cine kulturu - jezik - materijalne karakteristike drustva - umetnost - porodicni i socijalni sistem - mitologija - upravljanje drustvom - ratovanje - crkvena organizacija - vlasnistvo Kreber & Klakhon : kultura = sistem explicitnih i implicitnih nacina ponasanja i propisa o ponasanju, formiranih u toku zivota grupe, akoji se prenose sa generacije na generaciju

54

Rot : kultura = za odredjenu zajednicu karakteristican nacin organizovanja zivota, i sistem ponasanja i vrednosti, koji se formiraju i menjaju u toku zivota grupe 1. explicitna kultura – spoljne manifestacije zivota neke zajednice 2. implicitna kultura – motivi i osobine pripadnika neke zajednice, njihove ideje koje deluju na spoljno ponasanje implicitna kultura obuhvata : 1. saznanja i verovanja karakteristicna za odredjeno drustvo ( verovanja, praznoverice, mitovi ) 2. vrednosti ( sta se ocenjuje kao dobro ili lose, za st se treba boriti, cemu teziti ) 3. norme ( propisi i standardi prihvaceni od clanova drustva ili grupe ) a) obicaji – ne zahteva se bezuslovno pridrzavanje ( npr. nosenje kravate ) b) moralne norme ( norme u uzem smislu ) – regulisu ponasanje koje se smatra vaznim za drustvo ( npr. ne smeju se zlostavljati deca ) c) institucionalizovani oblici ponasanja – sistemi standarda ponasanja o tome kako se mora postupiti u odredjenim situacijama ( za ne postupanje po pravilima slede sankcije ) Hsu : 4 tipa kulture 1. otac-sin ( stara Kina, konzervativna drustva ) 2. majka-sin ( Indija ) 3. muz-zena ( Evropa, SAD ) 4. brat-brat ( Indijanci ) POVEZANOST KULTURE I LICNOSTI 1. stepen tolerantnosti prema deci ( M.Mid ) – odredjuje stepen frustracije 2. odnos prema ispoljavanju agresivnosti ( Vajting ) – tamo gde se manje tolerise ispoljavanje agresije dece, manje je agresivnosti i u ponasanju odraslih 3. uslovi sredine, ekonomski uslovi sistematski prikaz veze kulture i licnosti : 2 pokusaja 1. Linton & Kardiner : - “bazicna struktura licnosti” – ne obuhvata celu licnost, vec samo one delove koji su zajednicki za clanove grupe, a po kojima se clanovi jedne grupe razlikuju od clanova druge grupe - “projektivni sistem” – osnovne karakteristike licnosti, formirane u ranom detinjstvu i zajednicke za sve clanove grupe, dolaze do izrazaja putem projekcije u razlicitim institucijama drustva, u folklore, umetnosti - “projektivni sistem” odredjuje “sistem realnosti” ( shvatanja o pojavama i odnosima u svetu i drustvu )

55

2. From: - socijalni karakter = deo karaktera zajednicki za vecinu pripadnika odredjenog drustva - individualni karakter = deo karaktera po kome se svaki pojedinac razlikuje od svakog drugog nedostaci antropoloskog pristupa : 1. uproscen prikaz clanova odredjene kulture 2. neodredjena upotreba pojma kulture 3. kulturni determinizam – kultura se tretira kao nesto sto postoji samo od sebe i samo po sebi, zanemaruju se odredjene zakonitosti drustvenog ponasanja 4. metodoloske slabosti NACIONALNE KARAKTERISTIKE Jovan Cvijic : postoji etnicko i psiholosko jedinstvo juznoslovenskih naroda ( osecajnost, saosecanje, bogata masta, sklonost odusevljenju i zanosu ) tipovi mentaliteta : 1. dinarski ( sumadijski, erski, bosnski, jadranski ) 2. centralni ( kosovsko-metohijski, zapadno-makedonski, juzno-makedonski, moravsko-vardarski, sopski ) 3. istocno-balkanski ( donjodunavski, srednjogorski, rumelijsko-tracki, pomacki) 4. panonski ( sremsko-banatski, slavonski, alpijski ) - najvise paznje posvetio posmatranju dinarskog tipa, erskog varijeteta, Crnogorcima ( najpotpuniji predstavnici ) - odbacuje objasnjenje nacionalnih karakteristika pojmom rase , jer se rase ne podudaraju sa etnickim grupama - veliki znacaj pridaje drustvenim i ekonomskim odnosima i nacinu privredjivanja - “etnopsihicki profili” – prikazujuci psihicke osobine juznoslovenskih naroda, ne misli naprikaz kompletnih licnosti, vec na utvrdjivanje najcescih karakteristika kod pojedinih tipova, varijeteta i grupa - koristi postupak indirektnog posmatranja ( na osnovu folklora, narodnih pesama, narodnih shvatanja, istorije, politickih institucija, antropoloskih nalaza )

56

POLOZAJI I ULOGE
- polozaji ( statusi ) = mesta razlicita po zadacima i f-ji ( u drustvu u celini i u pojedinim manjim grupama ) - uloga = ponasanje koje se ocekuje od pojedinaca koji imaju odredjene polozaje - univerzalni polozaji = polozaji koji se mogu sresti u svim drustvima ( moguce je da se u razlicitim drustvima uz iste polozje vezuju razlicita ocekivanja o ponasanju osoba koje te polozaje zauzimaju ) Linton : status = mesto koje u odredjenom sistemu zauzima pojedinac za odredjeno vreme ( drustvo kao organizovani sistem raznih statusa ) 5 vrsta opstih ( univerzalnih ) statusa s obzirom na : 1. pol i doba 2. profesije 3. drustveni prestiz i hijerarhiju 4. porodicnu ili plemensku pripadnost 5. pripadnost grupama ciji clanovi imaju neki zjednicki interes Pojam uloge oznacava ponasanje vezano uz odredjeni polozaj, ponasanje koje clanovi drustav ocekuju od onih koji imaju odredjeni polozaj. Ovo ocekivano ponasanje ukljucuje : 1. postupke koji se smatraju obaveznim da ih izvrsava onaj ko ima odredjeni polozaj 2. postupke na koje ima pravo onaj ko ima odredjeni polozaj 3. odredjene nacine psiholoskog reagovanja koji se smatraju prirodnim za osobe koje imaju odredjene polozaje u drustvu Njukom : 1. propisana uloga – ponasanje koje se bezuslovno ocekuje 2. zabranjena uloga – ponasanje koj ese bezuslovno zabranjuje - izmedju ova 2 extrema nalazi se ponasanje koje se smatra vise ili manje pozeljnim, tj nepozeljnim kriterijumi razlikovanja polozaja i uloga : 1. s obzirom na njihovu prosirenost ili opstost medju clanovima drustva 2. s obziroma na doslednost ili pervazivnost manifestovanja odredjenog ponasanja 3. s obzirom na specificnost ili odredjenost ponasanja koje se vezuje uz poziciju 4. s obzirom na njihovo trajanje - uloge su uzajamno povezane, komplementarne i reciprocne

57

- to omogucava 2 vazne f-je uloga : 1. da kanalisu razlicite aktivnosti clanova grupe tako da se te aktivnosti dopunjuju i uskladjuju 2. da omoguce pojedincu da se lakse snadje u razlicitim situacijama ( na osnovu znanja kakvo ponasanje se od njega ocekuje i kakvo ponasanje moze da ocekuje od onoga s kim je u kontaktu ) SUKOBI ULOGA 1. sukob izmedju vise uloga – ista osoba obavlja istovremeno vise uloga, a te uloge sadrze suprotno ponasanje, ponasanje koje se ne moze uskladiti - kada u vanrednim situacijama ( pozar, poplava ) dodje do konflikta medju ulogama preovladava ponasanje koje je odredjeno pripadnoscu primarnim grupama ( porodici ) 2. konflikti unutar jedne uloge – postoji nesklad izmedju osobina nosioca uloge i ponasanja koje se ocekuje od osobe na tom polozaju - ili osoba nema sposobnosti koje se zahtevaju ili nije motivisana Gros : - osoba koja se nalazi pred suprotnim ocekivanjima ima 3 mogucnosti : 1. da prihvati jedno ili drugo ocekivanje 2. trazi kompromis 3. pokusa da izbegne ponasanje i prema jednom i prema drugom zahtevu - sta ce osoba izabrati zavisi od toga : 1. sta ocenjuje kao opravdano 2. koliko uvazava moguce sankcije 3. sta smatra vaznijim ( sankcije ili opravdanost? ) - ishodi kada bi se rukovodila samo opravdanoscu : 1. ako smatra jedno ocekivanje pravednim, postupa prema njemu 2. ako smatra oba ocekivanja jednako pravednim, trazi kompromis 3. ako ni jedno ocekivanje ne smatra pravednim, pokusava da izbegne odluku - ishodi kada bi se rukovodila samo sankcijama : 1. ako uz udovoljenje oba ocekivanjai idu sankcije, ali uz jedno pozitivna a uz drugo negativna, bira postupak od koga ce imati vecu korist 2. ako uz udovoljenje oba ocekivanja idu negativne sankcije, trazi se kompromis 3 nacina ponasanja su moguca : 1. moralni tip ponasanja – prednost opravdanost ocekivanja nad sankcijom 2. prakticni tip – prednost sankcijama 3. moralno-prakticni tip – uzima u obzir i sankciju i opravdanost

58

RAZLIKA MUSKE I ZENSKE ULOGE Mekobi & Dzeklin : - 3 grupe osobina po kojima se razlikuju muskarci i zene 1. osobine u kojima je verovatno da postoje razlike 2. osobine u kojima je sasvim nesigurno da li postoje razlike 3. osobine u kojima nema razlika iako se istice da postoje shavatanja o poreklu razlika : 1. sve razlike su vise ili manje zasnovane na nasledju, imaju svoju geneticku osnovu 2. rezultat kulturne elaboracije ( M.Mid ) - do razlika dolazi jer se pridaju razlicite uloge muskarcima i razlicite uloge zenama V.Smiljanic : glavni uzrok ψ razlikama je sto postoje razlicita ocekivanja i razliciti nacini gajenja muske i zenske dece

DRUSTVENA STRUKTURA I SOCIJALIZACIJA PONASANJA
- socijalno-ekonomski i klasni polozaj su najznacajniji medju polozajima - drustevna struktura i pripadnost odredjenim klasama znacajno deliju na ponasanje i razvitak licnosti ( posredno i neposredno ) Braun : klasna pripadnost nije dobar kriterijum! - znacaj klasnih razlika bi se mogao prihvatiti kad bi postojale jasne razlike izmedju : 1. objektivne pripadnosti nekoj klasi 2. svesti o pripadnosti nekoj klasi 3. stila i nacina zivota - pune korelacije nema iz vise razloga : 1. ne postoji podudarnost izmedju realne klasne pripadnosti i svesti o toj pripadnosti 2. ekonomska pozicija pripadnika pojedinih slojeva se menja tokom razvitka, postoji manja ili veca drustvena mobilnost 3. dinamicka zavisnost klasne pripadnosti i odredjenog ponasanja 4. na ponasanje ljudi uticu brojni faktori ( nasledje, iskustvo, obrazovanje, pripadnost etnickoj ili religioznoj grupi ) razlicite def. klasne pripadnosti : a ) Lenjin : - klasa = velika grupa ljudi koja se razlikuje po svom mestu u istorijski odredjenom sistemu drustvene proizvodne, i to po : 1. svom odnosu prema sredstvima prizvodnje 59

2. svojoj ulozi u drustvenoj organizaciji rada 3. nacinu raspodele drustvenog bogatstva i velicini udela u raspodeli 2 klase : 1. vlasnici sredstava za proizvodnju 2. klasa koja radi, exploatisana je i siromasna - marksizam prihvata postojanje medjuklasa i prelaznih klasa b ) amerikanci : - klasifikacija klasne pripadnosti na osnovu : 1. ocene prestiza i ugleda pripadnika pojedinih kategorija 2. svesti o pripadnosti odredjenoj klasi ili sloju 3. objektivnih indexa – obrazovanje, visina prihoda, zanimanje Godman : drustvena stratifikacija prema uticaju koji pojedinci imaju 1. upravljaci 2. organizatori 3. “mase” 4. “autsajderi” klasna pripadnost i osobine licnosti : - clanovi pojedinih klasa i podklasa misle o sebi koa o manje-vise jedinstvenoj grupi i pokazuju slicnost u gledanjima na mnoge drus. pojave - osecanje solidarnosti narocito dolazi do izrazaja kada govore o klasi koja je iznad one kojoj pripadaju ( zaleci se na njnu exkluzivnost ) i kada govore o klasi ispod svoje klase ( kritikujuci njeno nastojanje da se uvrste u klsu visu od vlastite) - manje se uocavaju razlike kod klasa iznad sopstvene , nego ispod ( zato pripadnici navisih klasa prave ostrije razlike u stratifikaciji ) - karakeristike gornje klase : teznja za novcem, isticanje vaznosti porekla, osecanje licne sigurnosti, odbijanje da se drzava mesa u ekonomski zivot - srednja klasa: teznja za sticanjem imovine, povecanje zivotnog standarda, da se vlastitoj deci obezbedi udobniji zivot, osecanje nesigurnosti inezadovoljstva vlastitim polozajem - radnicka klasa : nastojanje d ase prikazu kao visi po drus. statusu, da svojoj deci daju bolje obrazovanje nego sto su oni imali, novac nema tako veliki znacaj ( potreban za odrzavanje ) drustvena struktura i sistemi ponasanja : 1. klasna pripadnost i ponasanje u porodici : - porodice srednje klase stabilnije nego porodice nize klase - visa klasa, muzevi donose vise odluka kuci nego zene - sve klase imaju slicne vrednosti u vaspitanju svoje dece 2. klasna pripadnost i agresivnost : - radnicka klasa cesce ispoljava otvoreno neprijateljstvo prema drugma - visa klasa , agresivnost prema samom sebi, vise samoubistava

60

3. klasna pripadnost i nacin podizanja dece : a) “cikaska studija” : - deca iz radnicke klase cesce i duze dojena, a kad je dojenje prekinuto hranjena kad god su zelela hranu, kasnije navikavanje na cistocu, kasnije preuzimanje odgovornosti i duznosti u kuci - postupak kod roditelja srednje klase stroziji je , sa vise zahteva samodiscipline, vise ogranicavanja nego kod roditelja iz radnicke klase - roditelji radnicke klase pokazuju se permisivnijim i tolerantnijim prema deci u prvim godinama zivota b) “ bostonska studija “ : - roditelji srednje klase pocinju kasnije sa navikavanjem na cistocu, manje fizicki kaznjavaju, manje strogi, srdacniji prema deci, tolerantniji i permisivniji od roditelja iz radnicke klase Brofenbrener : moguce da razlicke poticu otuda sto su stvarno postojali razliciti postupci kod pripadnika pojedinih klasa u razlicitim periodima ( pre 2.sv.rata americke radnicke majke su bile popustljivij eu vaspitanju dece, a posle 2. sv.rata to su postale majke iz srednje klase ) – do toga je doslo jer su se izmenila shvatanja strucnjaka o tome kako treba podizati decu

EFEKTI SOCIJALIZACIJE SOCIJALIZACIJA OSNOVNIH Ψ F-JA

- potpunije opazamo ono za sta smo motivisani da opazamo, a ono za sta nismo motivisani opazamo nepotpuno ili uopste ne opazamo - opazanje vremena : dozivljaj vremena zavisi od ritma odredjenih bioloskih procesa, ispunjenosti vremenskog intervala sadrzajem, naseg interesovanj za sadrzaj, reagovanja na njega i od socijalnih faktora - institucionalizacija opazanja : postoje norme kako odredjene situacij ei objekte treba opazati ( onda se objekta n eopaza realno nego kao sto standardi zahtevaju ) - kategorizacija drazi - postoji ogromna kolicina drazi i ogroman broj razlika medju njima, a covek s obzirom na fizioloska ogranicenja nije u stanju da ih sve opazi ( cak i drazi koje smo u stanju da razlikujemo cesto svrstavamo u istu kategoriju, cime sebi olaksavamo snalazenje i orjentaciju ) – leksicki fond jako bitan za kategorizaciju

61

Mek Ginis : 1.) PERCEPTUALNA ODBRANA = tendencija da se predmeti i situacije koji su neprijatni, sporij ei teze opazaju ( kao da se osoba brani od toga da ono sto ne voli ne dodje do njene svesti ) - exp. tabuirane reci –ispitanici kao da se brane da opaze reci cije se izgovaranje smatra nepristojnim i izbegava u drustvu 1. za neprijatne D postoji visi prag prepoznavanja nego za neutralne D 2. neprijatne D izazivaju iskrivljene, neadekvatne dozivljaje 3. i kada se saopstava da nisu prepoznate, ipak izazivaju neprijatne dozivljaje - kritika : govori se o odbrani od prepoznavanja D zato sto ona izaziva osecanje neprijatnosti, ali da bi D mogla izazvati osecanje neprijatnosti mora biti prepoznata - objasnjenja: ( Mek Ginis ) 1. subjekti D opazaju, ali izbegavaju da ih nazovu pravim imenom 2. odredjene D zbog manje frekvence javljanja se zaista teze i sporije opazaju 3. drazi ostaju polusvesne, subliminalne u slucajevima kada postoji tendencija da se izbegava njihovo opazanje 2.) PERCEPTUALNA AKCENTUACIJA = naglasavanje u opazanju - Bruner & Gudman : exp sa metalnim novcicima - soc. faktori mogu uticati na opazanje takvih karakteristika kao sto je velicina ( tendencija da se precenjuje velicina objekata koji su smatrani vaznim i vrednim ) - treba uzeti u obzir vise momenata : 1. intraserijalni i interserijalni efekat 2. vaznost dimenzije velicine za vrednost objekata uticaj kulture na geometrijsko opticke obmane i iluzije : - pripadnici evropskih kultura ostrije zapazaju Miler-Lajerovu i Sandersovu iluziju nego subjekti iz neevropskih kultura

1. ) UTICAJ SOC. FAKTORA NA UCENJE I PAMCENJE
Bartlet : uticaj soc. faktora na transformaciju zapamcenog materijala u procesu retencije - metod ponovljene reprodukcije – procitaj pricu pa ponovi posle izvesnog vremena - metod serijske reprodukcije – procitaj pricu, pa prepricaj drugom, on trecem itd.

62

3 vrste transformacija : 1. uproscavanje ( simplifikacija ) sadrzaja – sadrzaj se znatno skracuje izostavljanjem mnogih pojedinosti i detalja 2. racionalizovanje – nepoznato i strano se zamenjuje poznatim i bliskim 3. naglasavanje ( dominacija ) – neki momenti koji se u originalnom sadrzaju ne isticu, kod prepricavanja postaju dominantni, i to oni koji su vazni u odredjenoj drustvenoj sredini - uticaj kulture na sadrzaj, obim i nacin reprodukcije ( pripadnici odredjene kulture pamte pre svega ono sto je u skladu sa institucijama i obicajima koji postoje u odredjenoj kulturi Sherif : - sistem referencije – sistem faktora koji stoje u funkcionalnom odnosu, i koji deluju u konkretnoj situaciji na ponasanje ( spoljnih- drazi i unutrasnjih – potrebe, stavovi, interesi ) GLASINE Olport & Postman : - glasine = neverifikovane tvrdnje o nekom dogadjaju koje usmeno cirkulisu i koje se tokom cirkulisaja menjaju u svom sadrzaju - karakteristike : 1. neverifikovanost podataka koji se primaju i prenose kao stvarno postojece cinjenice 2. prenosenje tvrdnji o tim podacima od osobe na osobu 3. promene u sadrzaju u toku prenosenja tvrdnji 3 vrste glasina : 1. glasine koje su izraz straha 2. glasine koje sadrze neprijateljstvo prema pojedinim grupama stanovnistva 3. glasine kojima se izrazavaju zelje izvori glasina : 1. strahovanje za sebe i svoju grupu 2. agresivne i neprijateljske tendencije prema odredjenim grupama 3. sukob motiva kod pojedinca i tenzija koja usled toga nastupa 4. “rivalstvo u konverzaciji” - teznja pojedinca da se istakne u drustvu medju drugima faktori od kojih zavisi sirenje glasina : 1. vaznost sadrzaja glasina 2. nesigurnost situacije u kojoj dolazi do sirenja glasina 3. dramaticnost i zanimljivost sadrzaja 4. izgled autenticnosti saopstenja

63

poreklo : 1. sponatano nastale glasine 2. namerno konstruisane glasine ( sastavni deo psiholoskog rata ) - u sadrzaju glasina javljaju se iste one promene o kojima govori Bartlet kod procesa retencije! 1. niveliranje sadrzaja ( ~ simplifikacija ) - broj detalja opada narocito naglo u pocetku ( slicno Ebinghausovoj krivi zaboravljanja ) ali ne dolazi nikada do tako velikog gubitka sadrzaja i zaboravljanja 2. asimilacija ( ~ racionalizacija ) 3. akcentualizacija ( ~ dominacija ) STAVOVI Levin & Marfi : - brze se uci pamti materijal koji je u skladu sa stavom subjekta koji uci, od materijala koji je suprotan tom stavu ili koji je irelevantan za subjekta - ima slucajeva kada subjekti brze nauce i vise zadrze materijala koji nije u skladu sa njihovim stavovima ( kada pamcenje takvog materijala sluzi za odbranu vlastitih stavova ) Zimerman & Bauer : - delovanje ocekivanja o tome pred kojom publikom ce se reprodukovati ono sto se uci 1. kolicina zapamcenog materijala zavisi od toga kome ce materijal biti reprodukovan ( uticaj realne ili zamisljene komunikacije ) 2. ako se ocenjuje da se ocekivana publika slaze sa informacijama koje saznajemo, onda ce secanje biti jasnije i potpunije 3. kada ocenjujemo da se ocekivana publika ne slaze sa informacijama dolazi do smanjenja tacnosti, pa i menjanja sadrzaj asaopstenja razlozi smanjenja tacnosti : 1. potpuno zaboravljanje 2. pod uticajem stavova ocekivane publike

2. ) SOC. FAKTORI I MISLJENJE
- sud = kljucni deo procesa misljenja - misljenje = problemom usmereno operisajne simbolima, kojim dolazimo do saznanja ili uverenje o postojanju odredjenih odnosa medju pojavama karakteristike suda : 1. konstatovanje postojanja odredjenih odnosa 2. dozivljaj uverenosti o tacnosti ili netacnosti odnosa koji se konstatuje

64

- Mur, Sherif : delovanje sugestije na nase misljenje - Ash : ne sugestija , vec logicka opravdanost! ( s obzirom da je objektivna situacija za sve ista i sudovi treba da su jednaki ) – ne dolazi do promene suda, nego do promene u predmet sudjenja! - Rot : sugestija! uticaj tudjih sudova na uverenost u doneti sud : Rot : 1. sudovi na perceptivnoj evidentnosti – uz njih ide najveci stepen uverenosti 2. sudovi na logickoj evidentnosti 3. sudovi na naucnom autoritetu 4. sudovi na subjektivnom iskustvu 5. sudovi na afektivnom odnosu - najmanji je uticaj na sudove na perceptivnoj evidentnosti, zatim logickoj evidentnosti, subjektivnom iskustvu, afektivnom odnosu i najveci na sudove na naucnom autoritetu! ( zato sto o sadrzaju ovih sudova uvek saznajemo na osnovu tvrdjenja drugih ) - pod uticajem misljenja drugih cesto se menja i sud, a ne samo predmet sudjenja - ne sudi se ( kao sto smatra Ash ) pod uticajem drugih o neko drugom sadrzaju, sudi se o istom samo drugacije, postoji delovanje sugestije! SUGESTIJA - pojava da se neko uverenje prihvata, ili postupa na odredjeni nacin, pod uticajem onoga sto drugi saopstavaju ili cine, a ne na osnovu racionalno opravdanih razloga, niti na osnovu prisile - vrste : 1. ideomotorne sugestije – na osnovu opazanja tudjeg pokreta ili verbalnog saopstenja, manifestuje se u menjanju 2. sugestija na osnovu prestiza pokreta - sugestibilnost = spremnost za prihvatanje sugestije Ajzenk : 3 vrste sugestibilnosti 1. primarna sugestibilnost – pokreti izazvani verbalnom sugestijom 2. sekundarna sugestibilnost – promene u osetima i opazajima 3. sugestibilnost za sugestiju na osnovu prestiza – menjanje misljenja i sudova Gilford : ne moze se sa sigurnoscu govoriti o 3 vrste sugestibilnosti - submisivnost, impulsivnost, poslusnost,….

65

KULTURA, JEZIK I MISLJENJE Levi-Bril : - najradikalnije shvatanje - razlike u mentalitetu izmedju pripadnika razvijenih i civilizovanih naroda, i nerazvijenih i primitivnih naroda - pripadnici razvijenih naroda se u svom misljenju rukovode principom logickog determinizma, i to mosljenje pociva na principu identiteta, to je kauzalno misljenje - primitivni mentalitet karakterise animisticko i misticko misljenje, na principu participacije ( prihvatanje mogucnosti da ista svar bude istovremeno razlicita ), to misljenje je prekauzalno Sapir : ( psiholingvistika ) - postoji zavisnost jezika od uslova zivota, ali i zavisnost mentalnih procesa ( posebno misljenja ) od jezika, njegovog leksickog fonda i strukture Vorf : - kategorije jezika uticu n akognitivne kategorije - lingvisticki determinizam = ljudi razlicite kulture govoreci razlicite jezike razlicito organizuju svet oko sebe i misle o njemu na razlicit nacin Bernsten : - “javni govor” : kratke, gramaticki jednostavne recenice, siromasne, cesto nedovrsene konstrukcije - “formalni govor” - razlike izmedju ta dva govora odrazavaju i razlike u nacinu misljenja i ponasanja MERENJE INTELIGENCIJE I SOC. FAKTORI Stecel : - nema takvih zadataka cije resavanje pripadnost odredjenoj kulturi ne bi olaksaval ili otezavala - ispitanici iz one sredine u kojoj je konstruisan test redovno ce postici u proseku bolje rezultate nego ispitanici iz neke druge sredine B.Stevanovic: - bolji prosecni rezultati gradske dece od rezultata seoske dece ( seoska deca zaostaju u proseku vise od 1 god. umnog kolicnika ) - glavni uzrok ovih razlika nisu razlike u IQ –u , vec sto su zadaci u testu podeseni za pripadnike odredjene subculture ( oni su laksi za gradsku decu ) - razlika se smanjuje sa trajanjem skolovanja

66

razvoj inteligencije : ( nasledje? sredina? ) 1. razvoj inteligencije u potpunosti zavisi od maturacije i nasledja - tzv. stalnost kvocijenta inteligencije kao dokaz ( kod jednojajcanih blizanaca je mnogo veci neg kod dvojajcanih, a ovih nego dece koj anisu blizanci ) - contra : moze se govoriti samo o relativnoj stalnosti, sredinski uslovi su bitan faktor 2. sredinski faktori - sa razvitkom opstih uslova zivota, ekonomskih i kulturnih, nekog kraja i proseci izmerne inteligencije tog kraja rastu ( dokaz ) Vernon : - negativan uticaj na razvoj inteligencije ima : 1. jezicka deprivacija 2. nedovoljni podsticaji u praksi rane socijalizacije i nepovoljna domaca klima 3. nedovoljna intelektualna stimulacija u periodu adolescencije - najpovoljnija je demokratska klima u kojoj se postavljaju zahtevi detetu!

3. ) EMOCIONALNO PONASANJE I SOC. FAKTORI
- emocije = stanje povecane aktivnosti organizma, koje se manifestuje u karakteristicnom dozivljaju prijatnosti ili neprijatnosti, fizioloskim promenama i spoljnjem ponasajnu Bridzes : - emocije se javljaju uvek odredjenim redom 1. neizdiferencirano stanje uzbudjenosti  1a. emocija prijatnosti  zadovoljstvo, ponos  ljubav prema odraslima  ljubav prema deci 1b. emocija neprijatnosti  gnev, gadjenje  strah Votson : - covek uci gotovo sve posebne emocije, osim ogranicenog broj aurodjenih emocija kulturom uslovljene razlike u izrazavanju emocija : - iste emocije se u razlicitim kulturama mogu izraziti na razlicit nacin, i obrnuto – isti izraz moze oznacavati razlicite emocije Ekmen : - izrazavanje glavnih emocija ( strah, gnev, gadjenje, iznenadjenje ) urodjeno i expresija tih emocija je univerzalna

67

soc. faktori uticu na ispoljavanje emocija iz 2 razloga : 1. emocionalnim reagovanjem izrazavamo odnos prema vrednostima i normama odredjene kulture 2. emoc. reagovanje predstavlja aktiviranje organizma i mobilizaciju snaga organizma

68

Rot "Osnovi socijalne psihologiije" kolokvijum IV (215 - 242.)

SOCIJALIZACIJA I MOTIVACIJA
MOTIVACIJA = proces pokretanja aktivnosti coveka,njenog usmeravanja na odredjene objekte i regulisanja radi postizanja odredjenih ciljeva MOTIVI = pokretacke snage koje izazivaju aktivnost coveka,usmeravaju je i upravaljaju njome

KLASIFIKACIJA MOTIVA :
( razlicita merila za klasifikacije ) 1. da li pocivaju na urodjenim ili stecenim potrebama 2. primarni ( urodjeni ) i sekundarni ( steceni ) 3. bioloski ( pocivaju na telesnim potrebama ) i socijalni ( pocivaju na psiholoskim potrebama, neophodan kontakt sa drugim ljudima za njihovo ostvarenje, zajednicki vecem broju ljudi ) nativisticko shvatanje : sva covekova motivacija je zasnovana na urodjenim i nasledjenim tendencijama ( instinktivisticko shvatanje kao jedan vid nativistickog : odredjen broj nasledjem datih instinkata kao osnovna pokretacka snaga celokupne covekove aktivnosti ). Frojd : instinkt zivota ( libido ) i instinkti smrti ( destruktivni instinkti ) Mek Dugal : 18 vrsti instinkata na osnovu kojih objasnjava ponasanje ljudi * Pored odredjenog broja urodjenih motiva, postoji i veliki broj stecenih koji su se razvili tokom individualnog zivota coveka i predstavljaju psiholoske porebe. Pokretacke snage koje imaju motivacioni karakter predstavljaju brojni stavovi, interesi, ideali, norme, vrednosti, razlicite osobine licnosti coveka. G.Olport : ovi motivi formiraju se tokom zivota na osnovu povezanosti sa odredjenim urodjenim bioloskim potrebama, a na osnovu funkcionalne autonomije ( neki nacin ponasanja koji je predstavljao sredstvo za zadovoljenje odredjene boloske potrebe moze postati autonomna snaga koja pokrece coveka na aktivnost sama po sebi ).

SOCIJALIZACIJA BIOLOSKIH POTREBA
Bioloska potreba ( nedostatak ili suvisak necega u organizmu ) dovodi do aktiviranja organizma u cilju uspostavljanja homeostaze (ravnoteze). Covek to dozivljava kao tenziju ( tenzija je dozivljena potreba ). Kada se na tenziju nadoveze predstava objekta ili situacije kojima je moguce otkloniti napetost, govorimo o ( bioloskim ) motivima. Bioloske potrebe deluju tokom celog zivota

69

coveka, i menja se na cin na koji se zadovoljavaju, kao i objekti i situacije kojima se zadovoljavaju. To menjanje se ostvaruje putem socijalnog ucenja,pa zato govorimo o socijalizaciji bioloskih potreba. - tokom prve 2 god. zivota dete trazi neposredno zadovoljenje potreba - potreba za hranom ( kultura determinise preferencije i averzije prema odredjenim vrstama hrane ) - sexualni nagon ( socijalni, psiholoski faktori i fizioloska osnova dovode do formiranja sex motiva koji se srece kod ljudi ) 1. sex ponasanje je pod snaznim uticajem drus. faktora 2. sex ponasanje je samo po sebi vid soc. ponasanja

SOCIJALNI MOTIVI :
( Bentam - teznja za zadovoljstvom ; Hobs - teznja za moci ; Mek Dugal gregarni motiv ; Smit - urodjena simpatija za druge ; Tard - imitacija i sugestija ) KARAKTERISTIKE SOC. MOTIVA : 1. mogu se zadovoljiti samo direktnom interakcijom sa drugim osobama 2. pokrecu soc. ponasanje ( interakciju medju ljudima ) 3. pocivaju na psiholoskim potrebama 4. pokrecu drus. ponasanje ( nalazimo ih kod clanova jednog ili vise drustava ) * razlikujemo pozitivne soc. motive ( prosocijalne ) i soc. motive koji otezavaju drus. zivot ( agresivnost, borbenost ) * motivi za drustvom ( afektivna vezanost, afilijativni ) i motivi za obezbedjenjem licne egzistencije i afirmacije ( borbenost, sigurnost )

I SOC. MOTIVI USMERENI NA OBEZBEDJENJE LICNE EGZISTENCIJE I AFIRMACIJU :
1.) motiv BORBENOSTI = sklonost pojedinca da ciljeve kojima tezi ( a cijem se neposrednom realizovanju kao smetnja javljaju drugi ljudi ) ostvari ne obaziruci se na interes drugih ( borbom, kompeticijom, pa cak i prisilom ). - motiv agresivnosti = cilj aktivnosti je da se neko drugi povredi, da mu se nanese steta ( po tome se razlikuje od motiva borbenosti ) - neki autori smatraju da je to urodjeni motiv (dokaz: ljudi oduvek ratuju, bore se ) - contra : anropoloski nalazi ( nisu sva plemena vodila ratove ) - psiholozi : borbenost kao nacin zadovoljenja motiva, a ne poseban motiv 2.) motiv SIGURNOSTI = teznja da se odrzi nepromenjenom situacija koja ce obezbediti zadovoljenje za pojedinca bitnih motiva Potreba za sigurnoscu za : 1. obezbedjenje bioloskih potreba 2. ocuvanje polozaja i ugleda u drustvu 3. zadovoljenje psiholoskih i socijalnih potreba

70

- izvor u potrebi deteta da bude voljeno i da se na njega obraca paznja ( deca kod kojih je zadovoljen motiv sigurnosti bice socijalna i bolji saradnici u razlicitim medjuljudskim odnosima ) - izvor konzervativnosti ljudi ( plase se da bi promene mogle da naruse sigurnost) 3.) motiv za STICANJEM - Dzems : vazna uloga u formiranju i razvoju licnosti ( vlastiti posed i imovina dozivljavaju se kao deo licnosti ) - pored psiholoskog i telesnog JA, postoji i materijalno JA 4.) motiv za SAMOPOTVRDJIVANJEM = teznja ljudi da se potvrde kao osobe (da sebi i drugima pokazu da njihovo postojanje i aktivnost ima smisao i vrednost) - slican motivu za licnom afirmacijom po izvoru, ali ne i sadrzaju 5.) motiv za PRIZNANJEM = nastojanje da nas drugi prihvate, da odobre nase postupke i izjave, da nas uvazavaju, STATUSOM I PRESTIZOM ( status = mesto koje pojedinac ima u razlicitim grupama, i uz koje ide veci ili manji drus. ugled ) 6.) motiv MOCI = mogucnost kontrolisaja tudjeg ponasanja i uticanja na njega ( moc znaci potencijalni uticaj ) - moc sama po sebi pruza zadovoljstvo 7.) motiv za SAMOSTALNOSCU I SLOBODOM = nastojanje da se odrzi sloboda vlastitih postupaka i odrzi samostalnost - npr. vec kod male dece uocljiv je otpor u ogranicavanju slobode pokreta - reaktancija = pri nastojanju da im se nametnu odredjena shvatanja i ponasanja, ljudi cesto reaguju ne samo neprihvatanjem istih, vec se cak opredeljuju za suprotne 8.) motiv za SAMOAKTUALIZACIJOM = teznja ljudi da manifestuju svoje sposobnosti, da postanu ono sto u sustini jesu ( zadovoljavajuci ovaj motiv, covek zadovoljava potrebu za licnim identitetom ) - Maslov : u situacijama kada su osnovne bioloske potrebe zadovoljene, prioritet imaju drugi motivi, pre svega motiv sigurnosti ( zajedno sa bioloskim porebama on predstavlja motive nedostatka, nize motive u hijerarhiji motiva ). Postoje i motivi rasta ili razvitka ( motiv za emocionalnom vezanoscu, postovanjem, samoaktulizacijom,... manje vazni za objasnjenje ponasanja coveka )

II SOCIJALNI MOTIVI USMERENI NA POVEZANOST SA DRUGIM LJUDIMA
1.) GREGARNI motiv = teznja da se pripada nekoj grupi i da se od te grupe bude prihvacen 71

- afilijativni motiv podrazumeva teznju da se bude u drustvu sa drugim pojedincima, a gregarni teznju da pojedinac pripada siroj grupi - teznja da se bude u drustvu ne znaci drustvenost ! ( spremnost da se drugima pomaze, da se uzmu u obzir njihove potrebe i interesi ) - moze dobiti morbidni hipertrofirani oblik ( osobe koje ne mogu d apodnesu da budu same, imaju stalnu potrebu da budu okruzene drugim ljudima ) 2.) motiv za AFEKTIVNOM VEZANOSCU = covekova potreba da voli i bude voljen - afektivnu vezanost moguce je posmatrati tek na odredjenom stupnju razvoja, a tada ne mozemo utvrditi sta je od ispoljenog ponasanja urodjeno a sta nauceno - Harlou : exp. sa rezus majmunima ( postoji urodjena poreba za afekt. vezanoscu ) 3.) motiv ZAVISNOSTI ( izvor u bespomocnosti novorodjenceta ) ; potreba za PRUZANJEM PODRSKE drugoj osobi ( zastita, savetovanje, pomaganje ) ; AFILIJATIVNI motiv ; ALTRUISTICKI motiv ; spremnost na POKORAVANJE I SLUSANJE

MOTIV ZA POSTIGNUCEM ( stecen motiv, zavisi od vaspitanja i
kulturnih vrednosti, izvor u odredjenom postupku roditelja prema deci - strogosti ) - Mek Kilend : tendencija da se ulaze napor da se postigne i ostvari nesto sto se smatra vrednim i cime ce se istaci pred drugima - Marej : zelja da se postigne nesto sto je tesko ostvariti; da se ovlada i manipulise stvarima, ljudima, idejama; da se savladaju prepreke i postigne nesto sto se ceni - utvrdjivanje motiva gladi kao polaziste za utvrdjivanje motiva postignuca ( TATtehnika : 1) sta se dogadja i ko su ljudi na slici? 2) sta se dogodilo pre situacije na slici? 3) sta zele i o cemu misle ljudi na slici? 4) sta ce se desiti kasnije? ) - Havelka & Lazarevic : razlikuju opsti motiv za postignucem ( teznja da se postigne kompetentnost i sto bolji ucinak u svakoj aktivnosti koja se obavlja ) i specijalne vrste motiva za postignicem ( tendencije stecene delovanjem odgovarajucih socijalnih uslova da se postigne uspeh u odredjenim posebnim oblastima delatnosti ) - 3 vazna momenta za razvoj motiva za postignucem : 1. naglasavanje i razvijanje samostalnosti i nezavisnosti u vezi sa postizanjem ciljeva kojima ce dete moci da se istakne pred drugom decom 2. rano postavaljnje razlicitih i dosta teskih zadataka 3. uticaj majke ( visoka ocekivanja ) - Hekhauzen istice 4 grupe cinilaca : 1. cinioci koji doprinose razvoju osecanja odgovornosti za vlastite uspehe i 72

neuspehe 2. podsticu samostalnost 3. potkrepljuju postizanje uspeha 4. dovode do identifikacije sa osobama kod kojih je razvijen motiv za postignucem korelacija motiva za postignucem sa razlicitim oblicima ponasanja : 1. percipiranje drazi u vezi sa postizanjem uspeha 2. secanje o prekinutim zadacima 3. otpornost prema pritisku ka konformiranju 4. koef. inteligencije 5. skolski uspeh 6. izbor odredjenih zanimanja 7. preferencija za boje ( visok motiv, tamnije i mirnije boje ) 8. graficka expresija ( odvojene, prave, dijagonalne linije; manje praznog prostora na marginama; ostre forme ) 9. preferencija odredjene vrste zadataka ( ne privlace ih suvise laki, a izbegavaju suvise teske ) 10.planiraju na duzi rok 11. jasno formulisanje zadataka i ciljeva - Etkinson : snaga motivacije za odredjenu aktivnost je proizvod 3 faktora : 1. snage motiva za postignucem 2. ocene verovatnoce da ce aktivnost dovesti do cilja 3. privlacnost i vrednost cilja ekonomski razvoj & motiv za postignucem : -Veber : protestanizam izazvao promene u karakteru ljudi, a time doveo do razvoja modernog kapitalizma ( vrednosti karakteristicne za protestanizam odredjuju sadrzaj vaspitanja dece ka nezavisnosti i samostalnosti, stvara se motiv za postignucem i njemu odgovarajuce vrednosti, javlja se preduzimljivost karakteristicna za moderan industrijski kapitalizam koji je bitan faktor ekonomskog razvoja ) -Mek Kilend : analiza drustva u proslim istorijskim periodima ( pokusaj da objasni nazadovanje i pad pojedinih civilizacija ) 2 uzroka koji deluju na smanjenje razvijenosti motiva za postignucem : 1. koriscenje robova i prepustanje vaspitanja dece robovima 2. razvijanje novih motiva koji postaju dominantniji i mocniji od motiva za postignucem ( Dolazi do toga da generacije koje su imale izrazito visok motiv za postignucem i zahvaljujuci njemu razvile moc zemlje nasledjuju generacije koje imaju izrazito nizak motiv za postignucem. Period procvata sledi period opadanja - psiholoska nuznost )

73

prigovori : 1. nedovoljno precizno definisan pojam motiva za postignucem 2. neprecizne veze motiva za postignucem i oblika ponasanja, kao i faktora u vaspitanju koji do motiva za postignucem dovode 3. jednostranost psiholoskog tumacenja ( protestanizam kao pocetni lanac u ekonomskom razvoju Evrope )

AFILIJATIVNI MOTIV

( teznja coveka ne samo da bude u prisustvu drugih, vec i da se udruzuje sa ljudima ) - izolacija izaziva neprijatnost ( nakon max intenziteta neprijatnosti nastupa apatija koja moze dobiti oblik potpune bezvoljnosti ) - tendencija da se zamislja prisustvo drugih ( sanja, halucinira ) - objasnjenja porekla afilijalnosti : 1. urodjena, na osnovu instinkta za udruzivanjem 2. zadovoljenje razlicitih urodjenih potreba moguce tek sa udruzivanjem 3. zadovoljenje psiholoskih potreba ( postignuce, prestiz, moc ) 4. nauceno ponasanje - Shehter : jacanje anxioznosti ( neodredjenog straha ) dovodi do jacanja afilijativne vezanosti! ( contra : afilijativnost nije povezana sa anxioznoscu, vec sa odredjenim strahom!) 2 uzroka povezanosti intenziteta straha i afilijativnosti : 1. udruzivanje dovodi do redukovanja straha 2. udruzivanje dovodi do vece kognitivne jasnoce - red rodjenosti i afilijativnost : najstarije dete, najjaci intenzitet afilijativnog motiva, veca anxioznost ( razlog : roditelji prvorodjenog deteta imaju manje iskustvo u podizanju dece, nesigurni su, brinu za dete vise nego sto je potrebno,...zato dete vise trazi paznju roditelja i vise je za njih vezano, zavisno )

AGRESIVNOST
( ponasanje koje se manifestuje u napadu na druge osobe, sa namerom da se drugoj osobi nanese steta ) agresivnost # agresivni motiv agresivni impulsi # agresivni postupci - poreklo agresivnog ponasanja : 1. urodjeno 2. geni + sredina + ucenje 3. steceno, ucenje

74

instinktivisticka shvatanja : - Frojd : instinkti zivota ( sluze odrzanju jedinke i vrste - sex. instinkt ) i instinkti smrti ili destruktivni instinkti ( tendencija svega sto je zivo da se vrati u pocetno neorgansko stanje mirovanja i stabilnosti - agresivnost ) - agresivnost = teznja za destrukcijom samoga sebe, za sopstvenom smrcu, usmerena na druge koji predstavljaju zamenu za vlastito bice - Hartman & A.Frojd : hidraulicki model o poreklu agresivnosti ( agresivna E kao i E libida se stalno stvara u organizmu , i ako se ne neutralise ili oslobodi putem neke drustveno prihvatljive akcije, dolazi do manifestacije rusilacke snage te E, do napada na druge osobe - u napadu se nalazi zadovoljstvo jer on predstavlja redukciju tenzije ) - Lorenc : urodjen agresivni instinkt ( agresivnost radi agresivnosti same po sebi) frustracija & agresivnost : -agresivnost se najcesce objasnjava frustracionom teorijom agresivnosti (agresivnost se ne gomila sama, automatski, vec do je dolazi usled sprecavanja realizovanja potreba i motiva,tj. frustracije ) - Dolard & Miler : ponavljane frustracije dovode do gomilanja agresivnosti, nagomilana agresivnost se usmerava na najpristupacnije ciljeve ( razne manjinske grupe ) - agresivnost izazivaju : izolacija tokom duzeg vremenskog perioda, strogost i surovost u postupcima roditelja prema deci, duze ekonomske nevolje i razne teskoce stanovnistva - prigovori : 1. ne dovode sve frustracije do agresivnosti 2. posledica frustracije ne mora biti samo agrasivno ponasanje, vec i drugi oblici ponasanja 3. postoji agresija i bez frustracije - Berkovic : dopuna frustracione teorije Da bi doslo do manifestovanja agresivnih reakcija, potrebno je da postoje odredjene D povezane sa agresivnim reagovanjem, koje podsecaju na agresivnu reakciju. Pored frustracijom izazvane spremnosti na agresivnost , mora da postoji i odredjena D koja ce agresivnost pojacati ili eventualno izazvati. To su D koje izazivaju neprijateljstvo ili nenaklonost. Koje ce to D biti zavisi od licnog iskustva i soc. ucenja. agresivnost i ucenje : - From : 2 vrste agresivnosti 1. odbrambena ( benigna ) agresivnost - filogenetska, urodjena, zajednicka ljudima i zivotinjama, bioloski korisna, prestaje cim prestane ugrozavanje

75

(impulsivni napad na one koji ugrozavaju nase vitalne interese ) 2. destruktivna ( maligna ) agresivnost - stecena, specificna za coveka, zadovoljstvo u povredjivanju drugih ( sadizam i nekrofilija kao dva extremna oblika ) - Bandura : ucenje kao osnovni izvor agresivnog ponasanja! dokazi : 1. antropoloski podaci (agresivnost nije u svim kulturama tipican odgovor na frustraciju ) 2. zavisnost agresivnog ponasanja od nacina podizanja dece i postupaka roditelja prema deci ( vise zabrana, kaznjavanja,...veca agresivnost ) 3. uslovi u kojima dete zivi ( veca agresivnost kod decaka koji rastu u odsustvu oca ) 4. efekat imitacije ( opservacionim ucenjem moze doci do prihvatanja novih oblika agresivnog ponasanja, do dezinhibicije dotad inhibiranih oblika agresivnog ponasanja, do obnavljanja napustenih oblika agres. ponasanja, do primenjivanja agres. ponasaja na nove situacije u koijma agres. ponasanje nije ranije ispoljavano ) pomeranje agresivnosti & katarza : pomeranje agresivnosti = agresivnost ne moze da se ispolji prema izazivacu frustracije, pa se manifestuje prema drugoj osobi koja nije stvarni uzrok frustracije - impuls za agresijom i respekt deluju u suprotnim smerovima ( dok su postovanje i autoritet jaci od agresivnog impulsa, agresivnog akta nece biti ) katarza = oslobadjanje od emocionalne tenzije izrazavanjem osecanja - Frojd : svako oslobadjanje od potisnutih agresivnih impulsa ( manifestovanjem vlastite agresivnosti ili posmatranjem tudje ) dovodi do redukcije tenzije i manjeg stanja agresivnosti - Bandura : posle prisustvovanja agresivnim scenama ne dolazi do katarze! 1. katarza ce se javiti samo ako kod nekoga postoji agresivnost u momentu dok posmatra agresivnu scenu 2. ako neko ko inace nije agresivan posmatra agresivnu scenu, kod njega ce posmatranje dovesti do agresivnosti 3. i kad postoji smanjenje agresivnosti putem katarze, ono je kratkotrajno

ALTRUISTICKO PONASANJE
( nesebicno ponasanje kojim se nastoji pomoci drugome, ne racunajuci pri tom korist za sebe ) - slucajevi pasivnog posmatranja tudje nevolje u savremenom svetu objasnjenja : 1. zivot u velikim gradovima dovodi do alijenacije i depersonalizacije ljudi, nezainteresovanosti za drge 2. zadovoljenje nesvesnih sadistickih impilsa u posmatranj u tudjeg stradanja

76

3. mesanje fantazije i realnosti ( tv nasilje - stvarni prizor nasilja dozivljavamo kao sliku ) 4. nasilje kao normalna pojava na koju postajemo neosetljivi ( sredstva masovnih komunikacija ) - Latane & Darli : pomoci nekome ulazuci napor i podnoseci zrtvu! ( def. altr. ponasanja ) uzroci nepomaganja u nevolji : 1. ocena da je situacija manje ozbiljna nego sto stvarno jeste ( na osnovu uocavanja da niko od prisutnih osoba nista ne preduzima ) 2. difuzija odgovornosti ( cak i kada oceni da je neko u teskoj situaciji, pojedinac rezonuje da nije on sam odgovoran za ono sto se dogadja, niti obavezan da pomogne, nego su to i svi ostali ) 3. posto niko nista ne preduzima, smatra se da je to prirodno i normalno ponasanje ( drugacije ponasanje bi bilo ocenjeno kao neprikladno ) - prisustvo drugih je najvazniji faktor! ( kada su ljudi sami, spremniji su da pomognu nego kada su zajedno sa drugima ) - druge bitne varijable : poznavanje sa ostalim prisutnima i poznavanje osobe u nevolji ( pomoc je cesca ) i velicina mesta u kom se zivi ( manje mesto veca spremnost da se pomogne ) - ima i situacija u kojim ase pomaze upravo zbog prisustva drugih osoba ( ako se ne pruzi pomoc slede sankcije ) - to nije altruisticko ponasanje! - Aronfrid : karakteristike altruistickog ponasanja 1. uzivljavanje u psihicko stanje drugog ( empatija ) 2. anticipacija prijatnih posledica naseg ponasanja za drugog 3. vlastito zadovoljstvo svojim postupkom - Shvarc : samo kada se postupa po internalizovanim moralnim normama mozemo govoriti o altr. ponasanju! cinioci koji uticu na altruisticko ponasanje : 1. situacioni faktori ( pomoc pre osobi koja je u vecoj nevolji nego u manjim teskocama ; manje angazovanje ; nacin na koji se pomoc trazi ; uticaj pola osobe koja trazi i koj apruza pomoc ) 2. ponasanje drugih prisutnih osoba ( model za vlastito ponasanje - postupci drugih efektniji nego saveti i uputstva ) 3. drustvene norme ( moralne norme kao vazan izvor altr. ponasanja ) 4. osobine licnosti sredstva za razvijanje altruistickog ponasanja : 1. verbalno ubedjivanje 2. potkrepljivanje ( pozitivno za manifestovanje altruizma, negativno za izostajanje tamo gde se ocekuje altruizam ) - efikasniji nacin 3. osposobljavanje za otklanjanje dvoumljenja kako da se postupi u situaciji u

77

kojoj neko trazi pomoc - potrebno razvijati i altr. moralne norme i odredjene osobine licnosti ( osetljivost za tudje potrebe i odgovornost pred samim sobom za vlastite postupke )

KONFORMIRANJE, POSLUSNOST, POKORAVANJE
konformiranje : spremnost da se prihvati misljenje i gledanje drugih (uglednih i autoritativnih osoba, i grupa kojima pojedinac pripada ) a da za to prihvatanje ne postoje racionalni razlozi, niti postoji prisila da se to cini. - konformiranje je nacin ponasanja, ali i dispozicija pojedinca ( zato je konformizam i motiv ponasanja ) - Ash : exp. poredjenje 3 linije razlicitih duzina sa standardom (svi u grupi osim ispitanika daju unapred predvidjene, netacne odgovore ) - veliki procenat ispitanika se konformira vecini ( za linije razlicite od standarda navode da su jednake standardnoj ) - konformiranje jako izrazeno u stavovima, posebno negativnim stavovima o nekim narodima ( etnicke stereotipije ) - zavisi od osobina licnosti ( vece kod osoba sa manjim IQ, emocionalno nestabilnih, zavisnih i pasivnih ) spremnost za prihvatanje tudjih zahteva : ljudi ne samo da se lako konformiraju, vec su spremni da prihvataju tudje zahteve cak iako su oni nehumani i neeticki ( ratovi, progoni, akcije nasilja ) - Marej : 20 0snovnih potreba, 2 u vezi sa spremnoscu za potcinjavanje potreba za samoponizenjem ( spremnost za pasivnom potcinjavanju spoljnoj prisili, da se podnosi nepravda, prihvata vlastita inferiornost, umanjuje sopstvena vrednost ) i potreba za poslusnoscu i pokoravanjem ( sklonost da se divi drugome, da se on smatra superiornijim,da se podrazava tudji primer, konformira) - Mek Dugal : instinkt samoponizavanja ili potcinjavanja ( posramljeno, pokunjeno ponasanje koje prate smanjenje muskulatorne tenzije, spori i ograniceni pokreti, spustenost glave, gledanje sa strane,..i osecanje stida ) - Majlgrem : exp. dokle ce ici spremnost ljudi da na zahtev nekog autoriteta nanesu drugim osobama ( sa kojima inace nisu bili ni u kakvom kontaktu i koje ne poznaju ) teske povrede pa i smrt ? 1. 2/3 subjekata povinuje se nalogu da drugoj osobi nanese smrtonosne povrede ne obaziruci se na njene molbe i preklinjanja, ako ne vidi zrtvu 2. 40% ispitanika cini sve sto se zahteva i kada vide zrtvu, a ne samo cuju 3. 30% ispitanika stavlja silom ruku zrtve na aparat da bi mogla biti izlozena smrtonosnim sokovima - da nije u pitanju urodjena tendencija govori podatak da nikada nije 100%

78

ispitanika islo do kraja u potcinjavanju zahtevima experimentatora postupci koji se koriste da se postigne pokoravanje : 1. dovodjenje pojedinca u takvu situaciju gde je sve podeseno da se neprihvatanje tudjih zahteva ucini teskim (pojedinac se oseca obaveznim zbog uloge koju je naucio da ucini sta se od njega ocekuje ) 2. primena soc. pritiska od strane grupe 3. koriscenje kaznjavanja i nagradjivanja 4. angazovanje unutrasnjih psiholoskih faktora ( subjektu se ukazuje paznja, nastoji se uciniti zadovoljnim i raspolozenim - subjekat se tada oseca obaveznim da pomogne onome koga ocenjuje kao dobronamernog ) - 2 nacina : a) manji zahtev, pa posle veci ( izvrsenjem manje akcije menja se odnos prema samoj akciji, samome sebi, ili oboje, pa je osoba manje otporna na ne prihvatanje slicne akcije u buducnosti, cak i vece ) b) koriscenje osecanja krivice - reaktancija = pojava reagovanja u suprotnosti sa zahtevom ( kada izvrseni pritisak izgleda kao nesto sto ugrozava slobodu aktivnosti, odbija se prihvatanje zahteva ili cak cini suprotno )

MORALNA SVEST
( drustvene moralne norme = propisi i standardi koje svako drustvo postavlja, o tome sta clanovi drustva treba, a sta ne smeju da cine ) komponente moralnosti ( moralne svesti ) : 1. intelektualna komponenta - znanja o moralnim principima prema kojima treba postupiti ( stice se ucenjem uvidjanjem ) 2. emocionalna - osecanja u vezi sa postupcima koje ocenjujemo kao moralne ili nemoralne ( uslovljavanjem ) 3. aktivna ( konativna ) - spremnost za donosenje odluka da se postupi u skladu sa usvojenim normama ( ucenjem po modelu ) - sve 3 komponente nisu uvek jednako razvijene i uskladjene! ( najuskladjenije su kod revolucionara ) - moralna svest stice se soc. ucenjem ( Braun ) - internalizacijom moralnih vrednosti formira se moralna svest razvoj i menjanje moralne svesti : 1. teorije soc. ucenja - uslovljavanje ili potkrepljivanje odredjenih sadrzaja ponasanja ( znacaj agensa socijalizacije ) 2. kognitivne razvojne teorije ( Pijaze, Kolberg ) a) Pijaze : heteronomna moralnost ( moralno je ono sto se treba uraditi jer

79

drugi, odrasle osobe, to zahtevaju - do 9 god. ) i autonomna moralnost ( postupci se ocenjuju na osnovu usvojenih i interiorizovanih principa o ponasanju, koji deluju kao autonomni regulatori ponasanja ) - razvoj moralnih sudova i moralnosti uopste, deo je procesa kognitivnog razvoja - za rani razvoj karakteristican je realizam misljenja ( verovanje da ono sto zamisli i objektivno postoji ) i egocentrizam misljenja ( nesposobnost da zamisli da ono o cemu misli drugoj osobi moze izgledati drugacije ) b) Kolberg : razvoj moralnosti traje duze i ide dalje nego sto je to Pijaze mislio - prekonvencionalni stupanj ( premoralnost ) : nagrada i kazna, zadovoljenje potreba - konvencionalni stupanj : "dobro dete", autoritet - postkonvencionalni stupanj : drustveni dogovor, ??????? 3. psihoanaliticko shvatanje - internalizacija moralnih principa putem identifikacije sa roditeljima - Kako dolazi do razlika u moralnoj svesti medju generacijama? ( Elenor Mekobi ) 1. vrednosti usvojene u porodici nisu nepromenjive ( ako sredina pocne da potkrepljuje moralne vrednosti koje ranije nisu bile potktepljivane, onda ce kod pripadnika iste generacije doci do menjanja moralnih vrednosti ) 2. sa uzrastom dolazi do delovanja novih agenasa socijalizacije ( skola, masovni mediji ) kojima se prenose novi i drugaciji sadrzaji 3. vrednosti odraslog zrelog coveka su racionalno izvedene iz celokupnog znanja i iskustva, pa se razlikuju od onih koje su kod iste osobe bile dominantne u mladosti ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SOCIJALNI STAVOVI
siroka primena pojma stava iz 3 razloga : 1. slozenost pojma stava - Platon : 3 oblasti psihickog zivota ( kognitivna, konativna, emosionalna ) ponasanje kao integracija sve 3 f-je, ali 1 uvek dominira! - asocijacionisti : racionalisticki model licnosti ( kognitivna komponenta dominira ) - pojam stava ukljucuje integraciju sve 3 f-je! 2. omogucava da se prevazidje jednostranost sociologistickog i psihologistickog objasnjenja pojava - stav je stecena dispozicija, spremnost da se n aodredjeni nacin reaguje, opaza, misli,...ali kakvo ce to reagovanje biti zavisi od iskustva pojedinca formiranog tokom njegovog zivota, ato iskustvo je izgradjeno u toku drustvenog zivota, pod dejstvom socijalnih cinilaca 80

3. omogucava predvidjanje u vezi sa vaznim drustvenim pojavama i pitanjima definicije stava : 1. Morgan : tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje prema odredjenim osobinama, objektima ili situacijama - siromasna po sadrzaju i suvise opsta! 2. Inglish & Inglish : trajno stecena predispozicija da se na dosledan nacin ponasa prema nekoj grupi objekata - karakteristike stava : a) on je predispozicija, za sta postoji fizioloska osnova b) stecena predispozicija c) utvrdjivanje stavova omogucava predvidjanje ponasanja 3. G.Olport : neuralna i mentalna dispozicija ( formirana na osnovu iskustva ) koja vrsi direktivni ili dinamicki uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir - direktivni uticaj = od stava koji imamo zavisi da li cemo neku osobu, ideju ili objekat oceniti pozitivno ili negativno - dinamicki uticaj = od stava zavisi ne samo procena situacije nego i nasa reakcija 4. Krech, Kracfild & Balaki : trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, osecanja i tendencije da se preduzme akcija ( za ili protiv ) u odnosu na razlicite objekte - karakteristike stava : 1. dispozicioni karakter 2. stecenost 3. delovanje na ponasanje i doslednost ponasanja 4. slozenost slozenost stava : - stavovi obuhvataju 3 komponente : 1. kognitivna komponenta - shvatanja i znanja o objektima prema kojima postoji stav ( ukljucuje i vrednosne sudove, vrednovanje, evaluiranje ) 2. emocionalna komponenta - osecanja u vezi sa objektom prema kome postoji stav 3. konativna komponenta - tendencija da se ucini nesto u odnosu na objekat prema kome imamo stav - ukoliko je jedna izrazitije pozitivna, verovatno je da ce i druge dve biti izrazitije pozitivne! pojmovi srodni pojmu stava : 1. uverenje - pozivanje na cinjenice i argumente ili ono sto se smatra cinjenicom ili argumentom - verovanje ( zasnovano na pretpostavci da postoje argumenti, al ogickih argumenata nema )

81

- praznoverice ( zasnovana na izrazito pogresnim tumacenjima koja su u suprotnosti sa stvarnim stanjem ) 2. mnjenje, misljenje - stavovi su opstiji i trajniji, a mnjenja specificnija i prolaznija - Ajzenk : stavovi predstavljaju integraciju mnjenja 3. motiv, interes, crte licnosti, navika 4. sentimenti ( patriotizam, prijateljstvo, ljubav ili mrznja )

VREDNOSTI
Koje dispozicije mozemo smatrati vrednostima? - sve stvari i pojave mogu postati vrednosti za coveka - koje odredjuju sirok obim ponasanja i koje kontinuirano i trajno deluju - one koje su centralne za coveka Rokich : 2 karakteristike pojma vrednosti 1. dispozicije usmerene na ostvarenje ciljeva koji su pozeljni i vredni za coveka 2. dispozicije koje su centralne u strukturi licnosti coveka

* vise pokusaja da se mnogobrojne potencijalne specificne vrednosti svedu na ogranicen broj opstih vrednosti 1. Olport : 6 opstih vrednosti - teorijska - socijalna - ekonomska - politicka - estetska - religiozna 2. Moris : 3 osnovne vrednosti - dionizijska ( zelja za neposrednim zadovoljstvom ) - prometejska ( da se menja svet i upravlja njime ) - budisticka ( potiskivanje zelja i samokontrola ) - licne vrednosti - socijalne vrednosti = odnose se na drustveno vazne pojave, i i predstavljaju veoma opste dispozicije koje determinisu sirok raspon socijalnog ponasanja - politicke vrednosti = odnose se na ideje o politicko-ekonomskom organizovanju drustva - M.Petrovic : exp. razlike u vrednostima izmedju delikventne i nedelikventne omladine? ( kod delikventne omladine cesca utilitaristicko-hedonisticka vrednosna orjentacija , kod nedelikventne samoostvarivanja i samoprevazilazenja )

82

IDEOLOGIJE
( uskladjena uverenja i opredeljenja o opstim pitanjima zivota, drustva i sveta ) karakteristike ideologija : 1. zatvorenost uverenja i njihova otpornost na pokusaje menjanja 2. insistiranje na njihovoj neprikosnovenosti i potunom pridrzavanju 3. sveobuhvatnost uverenja i njihovo siroko primenjivanje 4. orjentacija na akciju - ove odlike ideologija cine ih koherentnim sistemima shvatanja i ubedjenja, pracene snaznim afektima i mocnim motivacionim delovanjem 2 najvaznije grupe ideologija : 1. politicke ideologije - Ajzenk : kontinuum od krajnjeg radikalizma ( komunizam kao extremno radikalan ) do krajnjeg konzervatizma ( fasizam kao extremno konzervativan ) socijalizam blizi radikalizmu, a liberalizam konzervatizmu |-----------------------|------------------------------------------------|---------------------| radikalizam socijalizam liberalizam konzervatizam ( komunizam) ( fasizam ) - prihvatanje odredjene politicke ideologije zavisi od vise faktora : 1. interes grupe koja stoji iza ideologije ( najvazniji faktor ) 2. shvatanje uze sredine, posebno porodice 3. osobine licnosti - f-ja ideologije : 1. zadovoljenje grupnih i licnih interesa 2. zadovoljenje porebe za objasnjenjem mnogih drustvenih i drugih pitanja 3. teznja da se zauzme stav o spornim, a za pojedinca vaznim pitanjima 4. u skladu sa njim deluje 2. religijsko-crkvene ideologije ( sisitem stavova i vrednosti, i ponasanja koja iz njih proizilaze, vezanih za postojanje svemocnog, transcendentalnog, vanzemaljskog bica ) - Shpranger : religiozni misticizam = poseban dozivljaj karakteristican za religiju 1. religiozna imanentna mistika ( kada se u svemu sto postoji nalazi klica bozanskog, a prema zivotu postoji afirmativni odnos )

83

2. transcedentni misticizam ( negiranje znacaja pojavnog sveta, zagovaranje askeze, osecanje samoga sebe kao dela vecnosti i univerzuma ) - Olport : 2 vrste religioznosti 1. povrsna religioznost ( extrinsicka ) 2. duboka unutrasnja religioznost ( intrinsicka ) - Pavicevic : 3 f-je religije 1. pruzanje odgovora na neka osnovna pitanja koja se postavljaju coveku kao misaonom bicu 2. davanje utehe i nadanja 3. odrzavanje moralnih standarda i odrzavanje drustva - mogucnost za zadovoljenje licnih motiva ( altruisticki, afektivna vezanost, zavisnost )

VRSTE STAVOVA
Vise kriterijuma za podelu stavova : 1. licni stavovi ( karakteristicni samo za odredjenog pojedinca ) 2. socijalni stavovi ( zajednicki za veci broj osoba, odnose se na drustveno znacajne pojave, moguce je pojedince uporedjivati s obzirom na njih ) 1. politicki stavovi 2. ekonomski 3. estetski 1. predrasude ( logicki neosnovani stavovi, praceni intenzivnim emocijama, tesko se menjaju ) DIMENZIJE STAVOVA : 1. direkcija stava ( valencija ) - da li je odnos prema objektu stava pozitivan ili negativan? 2. slozenost stava - kognitivna, konativna i emocionalna komponenta 3. extremnost - stepen u kome se neki stav prihvata ili odbija 4. uskladjenost stava - kada su 3 komponente koje cine stav iste valencije ( sve 3 pozitivne ili sve 3 negativne ) ; ili koliko su pojedini stavovi koje pojedinac ima u skladu sa njegovim drugim stavovima 5. doslednost stava - u kojoj meri se stavovi primenjuju nasve slucajeve gde ih je moguce primeniti 6. snaga stava - otpornost stava prema podacima koji su suprotni stavu ( predrasude su najotpornija vrsta stava ) 7. otvorenost ( izrazitost ) stava - spremnost da se stav manifestuje, ispolji STRUKTURE STAVOVA :

84

- sindrom stavova = koji se stavovi javljaju zajedno? struktura stavova : 1. veza izmedju odredjenog broja stavova koji se zajedno pojavljuju i cine sindrom 2. osnovni faktori ( bazicni stavovi ) koji izazivaju javljanje niza drugih stavova - ti bazicni stavovi se utvrdjuju putem faktorske analize, korelacijom izmedju odnosa velikog broja ispitanika prema velikom broju pojava 3. mozemo govoriti o strukturi jednog pojedinacnog stava - Ferguson : bazicni stavovi 1. religioznost ( pozitivan stav prema postojanju boga, negativan prema evoluciji i kontroli radjanja ) 2. humanitarnost ( negativan stav prema smrtnoj kazni i ratu, blag postupak prema kriminalcima ) 3. nacionalizam ( pozitivan odnos prema patriotizmu, negativan prema komunizmu ) - Gilford : osnovni socijalni stavovi ( svi soc. stavovi mogu se svesti na 5 dimenzija ) 1. liberalizam - konzervatizam ( najvazniji ) - liberalizam korelira sa soc.ekonomskim statusom pojedinca, inteligencijom, starosnom dobi, obrazovanjem 2. religioznost - nereligioznost ( manje religiozni su cesce liberalni, a vise religiozni konzervativni ) 3. humanitarizam - nehumanitarizam ( humanitarizam vise razvijen kod zena, razlog materinski instinkt ) 4. nacionalizam - internacionalizam 5. evolucionizam - revolucionarnost ( kakvim postupkom i tempom treba sprovoditi socijalne, ekonomske i politicke promene u drustvu ) kritika : - premalo je pojedinih stavova cije je postojanje i stepen razvijenosti ispitivan - arbitraran izbor stavova koji su ispitivani i na osnovu kojih su izvedeni zakljucci o postojanju dimenzija

ANTIDEMOKRATSKA ORJENTACIJA & AUTORITARNA LICNOST
antidemoktatska orjentacija = sindrom stavova koji cine antisemitizam,etnosentrizam i konzervativnost - Adorno : dokazati da postoji 1. sindrom antidemokratske orjentacije 2. veza antodemokratske orjentacije i odredjenih osobina licnosti

85

3. veza antidemokratske orjentacije i autoritarne strukture - antisemitizam : A-skala ( povezan sistem stavova kojima se Jevreji opisuju kao nesto sto ugrozava, imoralni ) - etnocentrizam : E-skala ( visoka korelacija odgovora na A i E skali ) - politicki konzervatizam : PEC-skala ( konzervativnost i liberalnost nisu tako konzistentne ideologije kao antisemitizam i etnocentrizam ) autoritarna licnost : ( F-skala = otkriva sklonost ka fasistickoj ideologiji koja je najizrazitiji oblik antidemokratske orjentacije ) 9 karakteristika autoritarne licnosti koje se ispituju F-skalom : 1. konvecionalizam - prihvatanje vrednosti i standarda srednje klase i njihovo rigidno odrzavanje 2. autoritarna submisivnost - nekritican stav prema idealizovanim autoritetima grupe 3. agresivnost - ostro reagovanje prema ljudima koji krse konvecionalne vrednosti 4. antiintraceptvnost - suprotstavljanje svemu subjektivnom i imaginativnom, odbijanje bavljenja psihickim zivotom i vlastitim dozivljajima 5. postovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj - identifikovanje sa onima koji imaju moc, naglasavanje strogosti 6. destruktivnost i cinizam - odbacivanje humanosti 7. cesto koriscenje mehanizama projekcije - projektovanje u spoljasnji svet vlastitih nesvesnih impulsa 8. rigidnost misljenja, praznoverice, stereotipije 9. preterano interesovanje za sexualne nastranosti - autoritarna licnost formira se pre svega odredjenim odnosom roditelja prema deci ( potisnuto neprijateljstvo prema surovom i autoritarnom ocu pozadina svega) - Beograd ( odeljenje za psihologiju ) : prihvatanje znatnog broja tvrdnji govori vise o uverenjima karakteristicnim za patrijarhalnu sredinu nego o nekim cvrstim osobinama licnosti ! kritika : 1. neadekvatan i nereprezentativan uzorak 2. neadekvatni instrumenti ( prihvatanje tvrdnji znaci antisemitizam, etnocentrizam, autoritarnost ) 3. neadekvatno ocenjivanje 4. zanemareni pol, obrazovanje i inteligencija ispitanika 5. neopravdana generalizacija 6. preterano isticanje uloge psiholoskih faktora - psihologisticka teorija

86

POLITICKO OPREDELJIVANJE & AUTORITARNOST
- Ajzenk : hijerarhijska organizacija stavova ( reakcije na specificne soc. situacije --> misljenje --> stavovi --> ideologija ) - politicko ponasanje se moze svesti na 2 opste dimenzije : 1. R-faktor - prelaz od krajnjeg radikalizma do krajnjeg konzervatizma 2. T-faktor - 2 suprotna pola temperamenta ( tolerantan / netolerantan ) - komunisti po crtama licnosti slicni fasistima ( u istoj meri pokazuju autoritarnu strukturu licnosti ) - Rokich : contra Ajzenk! ( F-skala meri samo jednu formu autoritarnosti, a ne autoritarnost uopste ) - opsta autoritarnost ( dogmatizam ) = zatvoren sistem uverenja, zatvorena svest, pri cemu se uporno odbija prihvatanje svega sto tom sistemu protivreci - Braun : za utvrdjivanje autoritarnosti treba uzeti drugaciji kriterijum od Rokicha - kakva vrsta informacija dovodi do promene stava? ( ako do promene stava dovodi licni autoritet vodje, onda je to autoritarnost )

DELOVANJE & F-JA STAVOVA
uticaj stavova na ponasanje : ( stavovi uticu na sve nase mentalne f-je ) 1. opazanje - selektivnost percepcije ( medju mogucim opazajima biramo one koji su u skladu sa nasim stavom ) 2. ucenje i pamcenje - ono sto je u skladu sa nasim stavovima bolje i duze se pamti ) 3. misljenje, ocene, sudovi 4. emocionalno reagovanje, motivaciju 5. postupke - objektivna situacija kao ogranicenje za delovanje stavova - poznavanje stavova ne moze sa sigurnoscu obezbediti tacnost predvidjanja ponasanja osoba cije stavove znamo f-je stavova : 1. omogucavaju pojedincu da stekne fiksirane standarde za svoje postupke ( i tako se lakse snadje u razlicitim situacijama ) 2. pomazu zadovoljenju razlicitih ljudskih motiva 87

predrasude : ( potisnuta i nagomilana agresivnost koja nije u mogucnosti da se usmeri na stvarni izvor frustracije, vec se pomera prema onima gde nije opasno ispoljiti agresivnost ) - uslovi koji pogoduju usmeravanju agresije na druge objekte : 1. osobe koje su izazvale agresiju su mocne i agresiju je nemoguce direktno ispoljiti 2. nejasne frustracije 3. supstituti za agresiju su lako uocljive i povredljive grupe 4. grupe nisu u mogucnosti da uzvrate sopstvenom agresivnoscu

FORMIRANJE I MENJANJE SOCIJALNIH STAVOVA
faktori koji uticu na socijalizaciju : 1. opsti ( univerzalni ) faktori - uticu na celokupno drustveno zbivanje i predstavljaju osnovne determinante tog zbivanja, pa i ponasanja ljudi ( razvoj proizvodnih snaga, proizvodni odnosi ) 2. - pripadnost odredjenoj grupi - informisanost i znanje o objektima prema kojima postoji stav - personalne karakteristike 3. specificni uslovi u koijma se u toku duzeg ili kraceg vremena nalazi pojedinac A) GRUPNA PRIPADNOST KAO FAKTOR FORMIRANJA STAVOVA 3 nacina na koja grupa moze da vrsi svoj uticaj : 1. deluje na izbor, filtriranje komunikacija i infofmacija koje ce dopreti do clanova 2. naglasavanje vrednosti za koje se grupa zalaze, i verodostojnosti komunikacija i komunikatora kojima je sklona, u koje ima poverenja 3. pruzanje socijalne podrske odrzavanju stavova koji su u skladu sa shvatanjima grupe nacija : - kultura odredjene grupe = norme i karakteristicni nacini reagovanja velike grupe ( kako ce se hraniti, odevati, stanovati, odmarati, zabavljati, koja zanimanja ce obavljati ) politicke i crkvene organizacije : - Adorno : pripadnici katolicke crkve i nekih protestantskih sekti pokazuju veci stepen antidemokratske orjentacije ( posebno antisemitizma i etnocentrizma ) nego pripadnici drugih verskih organizacija primarna grupa : - porodica, prijatelji, radna jedinica

88

-posebno jak uticaj kada su te grupe za pojedinca referentne grupe B) INFORMISANOST I ZNANJE ometajuci faktori : 1. mnogi stavovi pocivaju na ogranicenim, oskudnim, cesto neobjektivnim podacima 2. delovanje i prihvatanje autoriteta tamo gde je logicki neopravdan 3. licni motivi i interesi C) PERSONALNI MOMENTI 1. aktuelna motivacija - stav zavisi od njegove instrumentalne vrednosti za ostvarenje odredjenih ciljeva ( prema onome sto pojedinac ocenjuje da sluzi ostvarenju njegovih ciljeva postoji pozitivan stav, a prema onome sto oceni da sprecava ostvarenje ciljeva imace negativan stav ) 2. trajne karakteristike licnosti - veza autoritarne licnosti i antidemokratske orjentacije - veza politicke konzervativnosti i licnosti

MENJANJE STAVOVA
- isti faktori koji uticu na formiranje stavova, uticu i na njihovo menjanje! - Krech, Krachfild & Balaki : razne vrste promena stavova 1. s obzirom na njihov intenzitet - od vise extremnih u manje extremne i obrnuto 2. direkciju - od pozitivnih u negativne i obrnuto 3. sistematsko i namerno menjanje stavova 4. nenamerne promene - menjanje predrasuda # menjanje stavova u uzem smislu zavisnost od karakteristika stavova : 1. Tanenbaum : extremni stavovi teze se menjaju od manje extremnih - prigovor : ne pravi se razlika izmedju kongruentnog menjanja ( menjanje gde se nastoji izmeniti samo intenzitet stava ) i nekongruentnog menjanja (direkcija stava ) - teze je izmeniti direkciju stava! - na extremnije sravove persuazivna komunikacija manje utice! 2. s obzirom na slozenost : - manje slozeni stavovi lakse ce se menjati s obzirom na direkciju stava od slozenijih - slozeniji stavovi lakse ce se menjati s obzirom na intenzitet od jednostavnijih

89

3. uskladjenost stava sa stavovima koje imamo : - stav povezan sa vecim brojem drugih stavova i uskladjen sa njima, otporniji je na promenu - "bumerang-efekt" = nastojanje da se promeni stav moze dovesti do povecanja intenziteta stava koji imamo umesto do slabljenja zavisnost od karakteristika licnosti : 1. inteligencija - suprotna shvatanja - jedni smatraju da veci stepen inteligencije olaksava menjanje stavova, a drugi da manji olaksava - Beograd : kod iste osobe neki stavovi se se lakse a neki teze menjaju ( zavisi od toga na kakvim podacima pocivaju sudovi - inteligentniji su pristupacniji menjanju stavova ako argumentacija pociva na logickoj evidentnosti, a ne na autoritetu i emocionalnom odnosu prema stavu ) 2. persuabilnost ( opsta osobina ljudi da se podleze uticaju neke komunikacije, bez obzira na njen sadrzaj, komunikatora, sredstva komunikacije i uslove u kojima se ostvaruje ) 3. teznja za kognitivnom jasnocom - "kognitivni stil" = neki na dvosmislenu situaciju reaguju trazeci nove podatke, drugi odbrambenim mehanizmima zavisnost od grupe : - napustanjem grupe i ukljucivanjem u novu ( sa drugacijim shvatanjima i stavovima ) cesto dolazi do znacajnih promena stavova

PROPAGANDA
( kada postoji namera da se putem persuazivne komunikacije izmene stavovi lica i grupa, radi ostvarenja nekog cilja ) - razlike u shvatanju propagande : 1. americki autori - kada se nastoje prosiriti objektivno neispravna shvatanja i misljenja , kada se zeli dezinformisati i obmanuti javnost 2. evropski autori - stavovi koji se sire ne moraju biti objektivno neispravni , niti aktivnosti koje se podsticu drustveno stetne - vise vrsta propagande s obzirom na : 1. drustvenu korisnost - sirenje objektivno istinitih stavova i ideja - sirenje netacnih i stetnih ideja i stavova 2. sadrzaj - politicka - komercijalna 3. saopstavanje ili nesaopstavanje ciljeva

90

- otvorena "bela" propaganda - jasno se iznose ciljevi koji se zele postici - skrivena "crna" propaganda principi propagande : ( uslovi koje treba zadovoljiti da bi propaganda uspela ) 1. obratiti paznju na komunikaciju 2. voditi racuna o potrebama i zeljama onih kojima se obraca u propagandi 3. izazvati spremnost za prihvatanje propagiranih ideja i stavova apelovanjem na motive za koje su propagirani stavovi sredstva zadovoljenja tehnike propagande : ( postupci kojima se postize zadovoljenj uslova za uspesnu propagandu ) 1. bazicni postupci - uproscavanje sadrzaja, selekcija u skladu sa ciljevima propagande,...) 2. koriscenje negativnih i pozitivnih stereotipija ( tu spada i koriscenje razlicitih simbola ) 3. tehnika identifikacije

ORZAVANJE STAVOVA I OTPOR PREMA NJIHOVOM MENJANJU
faktori otpora : 1. selektivni karakter opazanja i secanja odredjen postojecim stavovima stavovi koje imamo uticu na nase opazanje i pamcenje 2. izbegavanje upoznavanja sa podacima koji su u suprotnosti sa stavovima koje vec imamo 3. pritisak grupe kojoj pripadamo da se pridrzavamo normi i stavova karakteristicnih za nju 4. stavovi predstavljaju fiksirane standarde za nase ocene i postupke 5. funkcionalni karakter stavova - korisnost za ostvarenje ekonomskih interesa, samopostovanje, zadovoljenje drus. neprihvatljivih motiva,... 6. sticanje imunosti za argumente suprotne nasim stavovima 7. koriscenje odbrambenih mehanizama - poricanje novih podataka, pojacavanje ranijeg stva, izolovanje novih podataka nacini sticanja otpornosti : 1. deklarisanje za svoje stavove - samom sebi data rec - javno saopstenje o svom stavu i misljenju - formalno javno obavezivanje na pridrzavanje odredjenih stavova - akcija koja iz stavova prizilazi pojacace stavove vise nego verbalno deklarisanje - obavestenja o necijem stavu ( ako neko koga cenimo i do koga nam je stalo im astav slican nasem, vezanost za stav ce se povecati ) 91

2. povezivanje stavova koje imamo sa drugim nasim uverenjima i stavovima - 3 oblika : a) vezivanje sa prihvacenim vrednostima b) sa drugim stavovima c) sa referentnim grupama 3. izazivanje odredjenih psihickih stanja - anxioznost, strah od bavljenja odredjenim temama - agresivnost i neprijateljstvo prema predstavnicima drugacijih shvatanja - samopostovanje - sistematsko ideolosko pripremanje 4. sistematsko namerno pripremanje i vezbanje za otpornost i samostalnost stavova i sudova exp. namerno stvaranje otpornosti : A) Mekgvajer - inokulaciona teorija - osobu treba cepiti, pelcovati pre delovanja persuazije, argumentima kojima se podrzava stav koji se zeli odbraniti ( odbrana putem podrske ) ili argumentima kojima se pobija buduci napad sadrzan u persuzazivnoj komunikaciji ( odbrana pobijanjem ) - zakljucak : 1. napad persuazivnom komunikacijom efikasniji je kada nije bilo pripreme za odbranu od napada 2. vecu otpornost daje imunizacija putem odbrane sa pobijanjem 3. odbrana putem pobijanja efikasnija i u slucaju kada se u napadu iznose argumenti protiv kojih nisu u imunizaciji izvrseni protivrazlozi 4. imunizacija odbranom putem pobijanja stvara dugotrajniju otpornost B) Tanenbaum - teorija kongruencije - kongruencija - kada se pozitivnom tvrdnjom povezu dva objekta koja pozitivno evaluiramo - inkongruencija : 1. kada se pozitivnom tvrdnjom povezu dva objekta od kojih jedan pozitivno ocenjujemo, a drugi negativno 2. kada je tvrdnja kojom povezujemo dva objekta disocijativna, a prema oba objekta postoji pozitivan stav - strategije stvaranja otpornosti prema menjanju stavova : 1. poricanje veze sa izvorom napada 2. obezvredjivanje izvora napada - efikasno jedino kada je odbrana bila pre napada 3. pobijanje sadrzaja napada - najefikasnija 4. pojacavanje pocetnih stavova

92

- najuspesnija kombinacija je pobijanje stavova i obezvredjivanje izvora!

PREDRASUDE
- logicka neosnovanost - intenzivne emocije - otpornost prema menjanju - vazno razlikovati predrasude s obzirom na intenzitet emotivne i konativne komponente : 1. posledica konformiranja - najlakse se suzbijaju,nisu pracene intenzivnim emocijama 2. povezane sa tradicionalnim shvatanjima - sastavni deo ponasanja, teze ih je otklonit

NACIONALIZAM
- Kac & Kan : stavovi i vrednosti koji cine sadrzaj nacionalizma 1. naglasavanje suvereniteta i autoriteta nacionalne drzave ( statizam ) 2. naglasavanje pojedinih institucija karakteristicnih za nacionalnu drzavu 3. kulturna osobenost ( nacionalna svest ) vrste nacionalizma : - Kac : ( u zavisnosti od istorijske faze drustevnog razvoja u kojoj se nacionalna drzava nalazi ) 1. nacionalizam drustava u procesu formiranja - zahtev za nacionalnim suverenitetom -za formiranjem nacionalnih institucija - isticanje kulturnog identiteta 2. nacionalizam razvijenih drustava u procesu jacanja i sirenja - naglasavanje kulturne specificnosti i identiteta (najcesce u formi etnocentrizma ) 3. nacionalizam birokratsko-tehnokratskih drustava, kapitalistickih ili socijalistickih - velicanje drzave, njene moci i snage 4. nacionalizam drzava u kojima vladajuci sloj gubi svoju moc - naglasavanje kulturnog identiteta, tradicije i istorije - Gickov : ( da li postoji lojalnost iskljucivo prema vlastitoj naciji ili i druge vrste lojalnosti ? - to kao kriterijim ) 1. etnocentricki ( sovinisticki ) nacionalizam - iskljuciva vezanost za vlastitu naciju 2. nacionalna idealizacija, patriotizam,umeren nacionalizam - istaknuta, ali ne iskljuciva vezanost za naciju 3. internacionalizam - vezanost pre svega za covecanstvo 93

- Rot & Havelka : 1. primarna vaznost vezanosti za vlastitu naciju - vezanost za vlastitu naciju i negativan odnos prema drugim nacijama -vezanost za vlastitu naciju, ali bez negativnog odnosa prema drugim nacijama 2. istovremena vaznost vezanosti i za vlastitu naciju i za covecanstvo u celini - vaznija vezanost za naciju - vaznija vezanost za covecanstvo ( internacionalizam ) 3. nacionalna vezanost nema znacaja uslovi javljanja i sirenja predrasuda : 1. drustveno-ekonomski - da bi se osigurala i opravdala eksploatacija jedne grupe nad drugom , eksploatisana grupa se prikazuje kao manje vredna - diskriminacija prema odredjenim grupama cesto sastavni deo kulture 2. psiholoski - potreba da se pripada grupi - sklonost ljudi ka generalisanju i uproscavanju - spremnost na agresivno ponasanje kada dodje do ometanja zadovoljenja razlicitih potreba i zelja izvori snage nacionalizma : ( Gickov ) 1. sredstvo za ostvarenje odredjenih ciljeva i zadovoljenje razlicitih potreba 2. nacionalna vrednost moze postati vrednost sama po sebi 3. konformiranje - prikazivanjem nacionalne lojalnosti vlastitoj naciji kao necega sto je neosporno i nuzno - preduzimanje sankcija prema svakoj pojavi nacionalne nelojalnosti

ETNICKE STEREOTIPIJE
- 2 shvatanja o prirodi stereotipija : 1. izjednacavaju ih sa predrasudama i u njima vide izvor predrasuda 2. zakljucci o osobinama pojedinih naroda izvedeni na osnovu iskustva ( Ash ) - 2 shvatanja o f-ji stereotipija : 1. predstavljaju generalizacije korisne za ocenjivanje razlicitih pojava, i omogucavaju relativno stabilnu sliku sveta i lakse snalazenje 2. sluze za opravdanje naseg neprijateljskog odnosa prema drugim grupama

94

( racionalizacija predrasuda, nacin da ispoljimo nagomilanu agresivnost ) - Kac & Brejli : 2 dimenzije stereotipija 1. odredjenost ( ili struktura ) 2. uniformnost ( ili prosirenost ) - pozitivna korelacija izmedju ove dve dimenzije

TEORIJE O POREKLU PREDRASUDA
1. teorije opravdane reputacije - predrasude prema pojedinim manjinama postoje zato sto pripadnici tih manjina poseduju licne osobine koje predstavljaju opasnost za drustvo i drustveni napredak 2. fenomenoloske teorije - grupe prema kojima postoje predrasude se opazaju kao nosioci negativnih osobina ( postoje odredjeni uzroci toga ) 3. psihodinamicke teorije - instinktivisticka koncepcija : izvor predrasuda urodjena agresivnost ljudi ( Hobs teznja za moci ) - frustraciona teorija predrasuda : socijalne frustracije dovode do agresivnosti koja se projektuje na neku grupu prema kojoj nije opasno ispoljiti agresiju - postojanje odredjene strukture licnosti kao izvora predrasuda ( Adorno anxiozne, nesigurne, autoritarne licnosti ) 4. situacione teorije - teorija atmosfere : aktuelna situacija u kojoj se pojedinac nalazi kao izvor predrasuda - nezaposlenost, povecana socijalna mobilnost,.. 5. kulturoloske teorije - socijalne norme, shvatanja i vrednosti karakteristicni za datu kulturu - slicne situacionim ( razlika : izvor predrasuda posmatraju kao relativno trajnu karakteristiku nekog drustva ) 6. drustveno-istorijske teorije - uzrok u celokupnom drustveno-istorijskom konceptu - teorija exploatacije dvostruka funkcionalnost predrasuda : 1. kao drustvena pojava imaju f-ju odrzanja imperijalisticke sile nad drugim zemljama ( javljaju se namerno u borbi za vlast ) 2. kao osobine licnosti : pomazu pojedincu da ostvari razne inace neostvarive zelje, ili ublazavaju nesigurnost i tenziju borba protiv predrasuda : 1. legislacija - donosenje zakonskih propisa protiv manifestovanja predrasuda 2. sistematsko informisanje o neopravdanosti predrasuda - psiholoske barijere u komunikaciji = cesto oni kojima su informacije namenjene

95

te informacije ne primaju, izbegavaju ih 3. neposredni kontakt sa grupama prema kojima postoje predrasude 4. sistematsko vaspitanje od strane osoba sa autoritetom

TEORIJE STAVOVA
A) HAJDEROVA TEORIJA BALANSA -ljudi nastoje da formiraju sto koherentniju i uravnotezeniju sliku o svojoj okolini i sebi samima - 2 vrste odnosa izmedju ljudi, i ljudi i objekata : 1. emocionalni odnos ( sentiment-relation ) - naklonost, divljenje, ljubav 2. odnos zajednistva ( unit-relation ) - slicnost, bliskost medju osobama, ili osobama i objektima - u dijadnoj situaciji : ravnoteza ako su oba odnosa pozitivna , ili oba negativna - u trijadnoj situaciji : ravnoteza ako su sva tri pozitivna ( 3+ ), ili dva negativna a jedan pozitivan ( 2 - , 1 + ) , a neravnoteza ako su dva pozitivna a jedan negativan ( 2 + , 1 - ) - ako su sva tri negativna, postojeca nestabilnost pokazuje tendenciju da se izmeni u dva negativna i jedan pozitivan B) FESTINGEROVA TEORIJA KOGNITIVNE DISONANCE - teznja da nasi stavovi, kao i postupci koji iz njih proisticu, budu uskladjeni - teznja da kognitivni elementi nasih stavova i uverenja budu u skladu - kognitivni elementi = znanja, misljenja, ideje o stvarima i vlastitom ponasanju - konsonancija - ako iz jednog kognitivnog elementa proizilazi drugi, logicki su uskladjeni - disonancija - iz jednog kognitivnog elementa proizilazi suprotno od onoga sto sledi iz drugog - stepen disonancije zavisi od : 1. vaznosti elemenata 2. broja elemenata 3. odnosa izmedju broja disonantnih i broja konsonantnih elemenata disonancija = vaznost dis.el. x broj dis.el. / vaznost kons.el. x broj kons.el. smanjenje disonancije : 1. menjanje vlastitog ponasanja, postupaka 2. menjanje pojedinih kognitivnih elemenata 3. dodavanje novih kognitivnih elemenata

96

- ljudi ce vise napora uloziti da pokazu ispravnim svoju odluku i ponasanje kada je nagrada za ponasanje koje iz te odluke manja, nego kada je veca! C) KACOVA FUNKCIONALNA TEORIJA - pre nego se pristupi menjanju stavova, treba utvrditi koje vrste je stav ( tipoloska teorija ) - naglasava motivacionu ulogu stava vrste stavova : 1. afektivni stavovi - naglasena emotivna komponenta stava 2. inelektualizovani stavovi - kognitivna 3. orjentisani prema akcijama - konativna 4. uravnotezeni stavovi - sve 3 dovoljno izrazene, uskladjeni sa drugim stavovima glavne f-je stavova : 1. instrumentalna ( utilitaristicka ) - da se postigne neka korist 2. odbrambena 3. manifestovanja licnih vrednosti 4. saznavanje - do menjanja stavova dolazi kada ne ispunjavaju f-je koje su do tada uspesno vrsili - najteze se menjaju stavovi sa odbrambenom f-jom

97

98

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->