P. 1
Vodic Kroz Evropsku Uniju

Vodic Kroz Evropsku Uniju

|Views: 1,354|Likes:
Published by YugoslovenkaBL

More info:

Published by: YugoslovenkaBL on Aug 15, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/21/2013

pdf

text

original

Dik Leonard

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Glavni i odgovomi urednik
MlLICXO MIJOVIC
Urednik
Radivoje Mikic
Dizajn korica
NATALIJA PETROVIC
Tehnicki
DEl AN IvILADENOVIC
Dik Leonard
v
VODIC KRO
NARODNA KNJIGA
ALFA
2004
Naslov originala
Dick Leonard
GUIDE TO THE EUROPEAN UNION
Prevod
Mirela Radosavljevic
Aleksandar Levi
Lazar Macura
Copyright © The Economist Newspaper Ltd, lyg8, IY8Y, IYlJ2, IYY4, 1Y97,
IY9X, 2000, 2002
Text copyright © Dick Leonard, 1988, 1989, 19Y2, IY94, IY97, 19Y8, 2()OO, 2()02
Translation copyright © za SCG Narodna knjiga-Alfa, 2004.
ISBN X6-331-12SY-O
Ova puhlikacija u eclini iii u dclovima nc smc sc umno/.avati, prcSlampavati iii prcllositi
u hilo kojoj fonni iii hilo kojim sredstvom hel. dozvolc aurora iii izdavaca nili mozc bili
na hilo koji drugi nacin iii hilo kojim drugim srcdstvom distrihuirana iii lImno/.avana bC/.
odohrcnja izdavaca. Sva prava za ohjavljivanjc ove knjigc zadrzavajll aUlor i i/.davac po
odrcdhama Zakona 0 alltorskim pravima.
Clanstvo
1958. Belgija
Francuska
Nemacka
ltalija
Luksemburg
Holandija
i 973. Danska
Irska
Ujedinjeno Kraljevstvo
1981. Grcka
1986. Portugal
Spanija
1995. Austrija
Finska
Svedska
Kandidature za Clanstvo
1987. Turska
1990. Kipar
Malta
1992. Svajcarska
J 994. MaClarska
Poljska
1995. Bugarska
Estonija
Litvanija
Letonija
Rumunija
Slovacka
1996. Ceska Republika
Slovenija
Za vise od cetrdesct godina nakon potpisivanja Rimskog ugovora,
Evropska unija je nametnula sebe kao glavnu silu na svetu, a njene
aktivnosti danas svc vise utiCLl na zivot gradana njenih raznih drzava cjan-
ica. Medutim, ono sto javnost zna 0 EU pomalo zaostaje.
o EU su napisane mnoge dobre knjige. VeCina jc namenjena
strucnjacima iIi se bavi nekim odredenim aspektom uloge Unije. Ova knji-
. ga fiDa potpuno drugaciji cilj. Ona je namenjena Ijudima koji nisu
strucnjaci i daje uprosccni prikaz porekla, istorijata, institucija funkcija
Unije na nacin na koji citalac koji nema ()
ED moze to da shvati.
Knjiga je podeljena u pet del ova. Deo I sadrzi preglcd porekla EU,
nakon cega sledi istorijat njenog razvoja u periodll do i poslc srupanja na
snagu Ugovora 0 Evropskoj uniji, u novembru 1993. godine. U Delu II
se detaljnije opisuju razlicite institucije Zajednice kao sto Sll Evropska
koinisija, Sud pravde i tako daJje. U Delu III se opisuju njene naclleZll0sti,
od poljoprivrcde do tehnoloskog razvoja. Deo IV razmatra neke specificne
probleme, ukljllcUjuCi prosirivanje i stalne teskoce sa kojima se suocava
Ujedinjeno Kraljevstvo u procesu prilagodavanja clanstvu u EU, i
zavrsava se procenama za buducnost. U Delu V se nalazi niz priloga koji
sadrze referentne materija1e 0 Uniji i njcnim institucijama. Na kraju se
nalazc sugestije za citaoce koji zelc da sc detaljnije bave ovim pitanjem.
Izvor najveceg broja cinjenica i faktografskih infonmlcija koje se nalazc
U ovoj knjizi predstavlja Evropska komisija i njene publikacije, to jest
Evropsko izdanje, Evropska dokumentacija i Osnovni statisticki podaci 0
Zajednici. Zahvaljujemo na dozvoli da objavimo ove informacijc.
ZeJeo bih da posvetim ovu knjigu dr Gertrudi Hajdelberger, mojoj
tasti, nepokoJebljivoj dami koja je otelotvorenje svega onog sto je najbol-
je u evropskoj kulturi.
Dlk Leonard, Brisel, oktobar 1999. godine
Evropska unija iii Evropska zajednica?
U ovoj" knjizi se cesto naizmenicno koriste termini Evropska unija (EU)
i Evropska zajednica (EZ). Preciznosti radi, EZ je postala deo EU u
novembru 1993, kada je stupio na snagu U govor iz Mastrihta, ali se i
dalje odnosi na sustinu aktivnosti Unije, za koje Evropska komisija deli
odgovornost sa Savetom ministara, Evropskim parlamcntom j Sudom
pravde (videti Dco III). Ostale aktivnosti Unije, prvenstveno spoljna i
bezbednosna politika, kao i koordinacija pitanja u vezi sa imigracijom,
policijom i pravosudem, organizovane su na meduvladinom l1Ivou.
Novcana jedinica
Svi novcani iznosi koji se navode u ovoj knjizi izrazeni su u eKljlma,
evropskoj novcanoj jedinici, cija je vrednost zasnovana na ponderisanom
proseku "korpe" novcanih jedinica drzava clanica, iIi u cvrima, cija je
vrednost ista. Evro je nova valuta koja je zamenila nacionalnc val ute 12
drzava clanica januara 2002. Dana 15. jula 2002. evro je vredeo 0.64 £,
7.43 DKr, 9.24 SKr, 1.0024$ i 116.22 JPY.
IIDJE© IT
Hitler kao katalizutor
Adolf Hitler JC bio glavni katalizator stvaranja Evropske zajcdnicc, iako
ga nijecian od lidera Unije ne bi tek tako primao za njcm:ig osnivaca. Na
isti nacin kao Karlo Vcliki i Napoleon, Hitler jc ognjem i maccm obje-
dinio celokupnu teritoriju prvobitne EEZ, unistavajuci pri tome samopuuz-
danje nacionalnih clrzava od kojih je postala.
Drzave su rekonstruisane 1945. godine, ~ l i one samc sebe nisu vlse
dozivljavale kao autonomne faktore na svetskoj sceni. Vlade tri najmanje
- siwalik SCi I
pre no sto su oslobodcnc njihove terimrije, da su njihove privlcde nerask-
idivo povezane. Unija Beneluks je nastala 1. januara 1948. godine kao
carinska unija, s namerom da u kasnijoj fazi prcrastc u ekonol11sku Ul1lJlI.
Marsalov plan
SAD i Sovjetski Savez su energicno gurnuli drZavc zapadnc Evropc u
pravcu jedinstva, jcdna sa ocigledno dobrim, a druga sa losim namerama.
Organizaeija 1.a evropsku ekonomsku saradnju (OEEC) osnovana jc J 947.
godine, kako bi medu drZavama clanicama rasporeclivala americku pomoc
u skladu sa Marsalovim planom. Program pomoci jc okoncan u pcriodu
od tri godinc, ali je OEEC nastavila da postoji kao forum za unaprcclivCln-
je ekonomske saradnje i slohodnijLl trgovinLl izmcdu j,apddnocvl"opskih
zemalja. Ona jc kasnije prosirila svoje clanstvo na svc naprccinc inciusln-
jske zemlje nekomunistickog svcta i 196 j. gocline promcnila llne u
Organizacija za ekonomsku saraLinju i razvoj (OECD).
Strah od SSSR-a ...
Ako su SAD, bez sumnje delimicno iz sopstvenog interesa, pobudile nade,
\ Sovjctski Savez je pobudio strah. Njegovo ugnjctavanje zemalja istocne
12
DIK LEONARD
Evrope koje je kulminiralo prcLlzimanjem CehosJovacke od strane kornu-
nista u februaru 1948. godine, nateralo je nekoliko zapadnoevropskih
zemalja da se ujedine radi samoodrzanja. V ce 17. marta 1948. godinc,
potpisan je Brisclski ugovor, kOjim je stvoren pedesetogodisnji sporazul1l
izmedu Ujedinjenog Kra1.1evstva. FrancLlske, Belgijc, Holandijc I
Luksemburga. poznat pod imen0111 Zapaclnoevropska unija (WEU). To je
omogucilo "saradnju u ekonornskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti i ko1ck-
tivnu samoodbramt. U praksi, WEU je u velikoj meri prevazidena
stvaranjcm NATO-a 1949. godine. iako je nastavila cia i c1alje p'ostoji, a
Zapadna Nemacka i ltalija su se 1954. pridruzile prvobitnim c1anicilmLl.
.. ,i Nemacke
U posleratnom periodu, strah od Sovjetskog Saveza bio je isti kao slrah oel
Nemacke, koja je II Drugom svelskom ratu pokusaJa cia pokori Zapadnu
Evropu, i vee vodila tri surova rata s FrancLlskom u periodu od 70 godina.
Kako spreciti da se ovi ratovi ponove mucilo je mnoge u Zapadnoj Evropi
i drugim dclovima sveta u periodu ncposredno posle rata. Postojala su dva
rdcnja. Prvo, ne samo da Ncmacka ostane pocleJjcna (sto je u svakom
slucaju poclela Evrope na istocnu i zapadnu mogb da obezbedi), veC i da
bude svedena na sralno stanje pri vredne zaostalosti. Osim sto je izglcdalu
malo vcrovatno, ovo reSenje je imalo ozbiljan nedostatak jcr se sukobi10 sa
drugim prioritetom Zapaclne Evrope: odupiranje sirenju sovjelskog komu-
nizma. Ovo je ukazivalo na potrebu da Nemacka pruzi ne samo vojni dopri-
nos odbrani Zapada. veC i cia je potrebna snazna privrecla koja bi omoguCila
cia se zadovolje rastuca materijalna ocekivanja stanovnika Zapadne Evrope.
Ovakav nacin rczonovanja je konacno prevagnuo II korist drugog predloga
za "nemacki problem". To je znacilo da Nemacka (iIi bar Zapadna
Nemacka) treba cIa sc organski poveze sa svojim susedima, i da pokaze da
je ta veza, nesumnjivo, kako u interesli Nemacke tako i elrugih naroda, te
. neCe biti moguC novi rat izmedu zapaclnoevropskih zemalja.
Moneova odlucujuca uloga
Kontinentalna zemlja koja sc naJvise opiraJa ovom konceptu bila je
I sreCil Je sto je najviclovitiji i najubedljiviji zagovornik ovog
VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU 13
pristupa bio jedan FrancHz, Zan Mone. Ako .lc Hitler clao poclsticaj
stvaranju Evropske unije, Mone jc van svake sumnje bio njen glavni
arhitekta.
Krasila ga JC izuzetna karijera Imp je, takore6, sasvim bib u vczi s
mcdunarodnom saradnjom u prakticnom smislu. Poceo je kao prodavac u
Ujeelinjenom Kraljevstvu i bio predstavnik porodicnc finne za proizvod-
nju rakije. Pry! svetski rat je proveo kao drZavni cinovnik koordinirajuci
doprinose francLlske i britanske privrede zajednickoj borbi protiv rata.
Izmedu elva svetska rata bio je generalni sekretar Lige naroda, ali je 1939.
gocline pozvan da nastavi sa svojom ulogom anglo-francuskog koordina-
tora. On je bio autor plana francusko-britanske unije, koji jc Cercil pred-
lozio 1940. godine U llzaludnom naporu da sprcci Francusku da se preda
Nemackoj. Mone jc proveo ostatak rata u Londol1u i Vasingtonu, opel kao
koordinator ekonomskog rata saveznickih dr;,ava.
U Francusku se vratio kao clan Dc Golove vlade I bio lla celLl
francuske organizacije za planiranje. Godine 1950. sudbina rnu je kucnu-
la na vrata: njegov predlog je omogucio pomirenje izmedu FrancLlske i
Zapadnc Nemacke, sto je bio sustinski precluslov ZLl kasniji napreclak 1I
praveu stvaranja cvropskog jedinstva. Povod je bio francusko-nemacki
spor u vezi sa Sarskom oblaseL1, koji je u velikoj meri izazvan francuskim
strahom da ee Nemacka po novo postati dominantna u evropskoj privrecli
ako se industrija celika i ugJja iz te oblasti integrise sa ostatkom te indus-
trije u Nemackoj. FrancLlska je bezllspcsno pokusala da izvrsi aneksiju
Sm'ske oblastI, gde Z.iVI veCinsko l1ernacko stanovnistvo, tako ela su sc
odnosi izmedu ove dYe zcmlje zalwvali na iSIi nacin kao pusk 1919.
godine.
Sumanov plan
Mone je uspco cIa pridobije paznju ministra inostranih poslova Francllske,
Roberta Sumana, coveka koga jc sopstveno poreklo (Alzasanin roden u
Luksemburgu) precIodreclilo da shvati preclnosti evropske integracije.
Moneov prcdlog, koji je prezentirala francuska vlada kao Sumanov plan,
sastojao se L1 tome da se zapadnonemacka i francLlska inclustrija celika i
. uglja stave pod jeclinstvenu\ Visoku upravu koja Ce nadgledati njihov
14
DIK LEONARD
razvoj. "Solidamost izmedu dye zemlje, kao posledica zajednicke
proizvodnje, pokazace da je rat izmedu Francuske i Nemacke ne sarno
nezamisliv vee i nemoguc sa materijalne tacke gIedista", izjavio je Suman
kada je predocio svoj plan 9. maja 1950. godine.
Ostale evropske zemlje su pozvane da se pridruze ovom planll, sto je
odmah u ime zapadnonemacke vlade prihvatio kancelar Konrad Adenauer,
koji je to sa pravom video kao nacin da se ponovo pridruzi zajednici
evropskih driava pod ravnopravnim uslovima. Italija j zemlje Beneluksa
su takode brw reagovale i tako je 18. aprila 1951. godine potpisan Pariski
llgovor, cime je formalno uspostavljena Evropska zajednica za ugalj i
celik (ECSC), koja je poceJa sa radom 10. avgusta J 952. godine. Zan
Mone je bio njen prvi predsednik.
Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje po strani
Ujcdinjeno Kraljevstvo je upadljivo ostalo po strani. Pozvano da se
pridruzi, odlucilo je da to ne ucini, ne posveeujuci tom pitanju neku
ozbiljniju paznju. Ovu odluku je donela laburisticka vlada Klementa Atlija
(Clement Atlee), ali ju je potvrdila i konzervativna vlada Vinstona Cercila
(Winston Churchill), izabrana II oktobru 1951. godine. Ujcdinjeno
Kraljevstvo nije sebe u to vreme smatralo prcvashodno evropskom
drzavom i gledalo je sa visine na novu organizaciju, sto se moze videti
lz primed be koju je Cerci) privatno uputio svom doktoru u januaru 1952.
godine: "Volim Francusku i Belgiju, ali ne smemo sebi dozvoliti da sc
spustimo na taj nivo."
Odsustvo Ujedinjenog Kraljevstva je ubrzalo stvaranje zajednice koja
se razlikovala od mnogih drugih mec1unarodnih organizacija osnovanih u
torn periodu, kao sto su Savet Evrope, Severnoatlantski savez (NATO) jJi
Opsti sporazum 0 carinama i trgovini (GATT). Svaka od ovih organizacija
je osnovala stalni sekretarijat; medutim, nije se uopste postavljaJo pitanjc
da Ii ce on imati neSto vise od administrativne ulogc. Donoscnje odluka
je bilo rezervisano za sastanke predstavnika drzava clanica. ECSC se raz-
IikovaJa po tome sto je imala Visoku upravu koja je bila vandrzavnog
karaktera, sa sirokim ovlascenjima da usmerava dYe kljucne privredne
grane sirom drzava clanica. Postojala je odredba za Savet ministara. kao
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 15
cisto Savetodavnu skupstinu (odnosno pm'lament koji sc bira posredno) i
Sud pravde, ali je Visoka uprava bila j trebal0 da bude glavni organ za
donosenje odluka.
Osnivanje ECSC, kako je precizirano u Pariskom ugovoru, verno jc
odrazavalo gledista Monea, koji je u svojim memoarima istakao neophod-
nost postojanja cvrste institucionalne baze koja ce omoguCiti realizaciju
politickih namera: "Nista nije moguce bez coveka: nista nije trajno bez
institucija." Namera mu je bila da ECSC bude pracena zajednickom
evropskom odbrambenom snagom, koja ce prevaziCi nacionalne armije i
pomoCi Zapadnoj Nemackoj da se ponovo naoruza bez stvaranja poseb-
nih vojnih snaga Zapadne Nemacke. Ovih istih sest vlada - Francuske,
Zapadne Nemacke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga - u maju
1952. godine potpisale su ugovor kojim je u tu svrhu stvorena Evropska
odbrambena zajednica (EDC), ali je francuska Narodna skupstina u avgus-
tu l Y54. godine odbila Cia ;'mifiKuje caj ugovor.
U pravcu ekonomske zajednice
Neuspeh EDC je imao dye znacajne posledice. Zapadna Nemacka je nas-
tavila da se naoruzava na nacionalnoj osnovi, a prihvacena je kao puno-
pravni clan NATO-a U oktobru 1954. godine. Mone je, sa svoje strane,
dosao do zakljucka da put ka evropskom jedinstvu vodi pre kroz ekonom-
sku nego vojnu saradnju. Na kraju prvog mandata predsednika Visoke
uprave, u februaru 1955. godine, odbio je da prihvati drugi mandat.
Umesto toga, postao je sef jedne snazne grupe za pritisak, Akcionog
komiteta za ujedinjene evropske drZave (ACUSE), gde su se nalazile
vodece licnosti iz socijalistickih, demohriScanskih i liberal nih partija svih
sest drZava danica.
ACUSE nije morala dugo da ccka da njene aktivnosti urode plodom.
Ministri spoljnih pos!ova sest vlada sastali su se Ll Mesini u junu 1955.
godine i odredili komitet kome je predsedavao belgijski ministar inos-
tranih poslova Pol-Henri Spak (Paul-Henri Spaak), ciji je zadatak bio da
ispita mogucnost stvaranja zajednickog tdista. Komitet je napisao izvestaj
koji je posluzio kao osnova Rimskog ugovora,potpisanog 25. marta 1957.
godine, kojim je uspostavljena Evropska ekonomska zajednica (EEC).
16
DIK LEONARD
Drugim ugovorom koji je u Rimu potpisan istog dana uspostavljena je
Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Svih sest parlamena-
ta je ratifikovalo ove ugovore, koji su stupili na snagu 1. januara 1958.
godine, sa Valterom HalStajnom iz Zapadne Nemacke, kao prvim predsed-
nikom Komisije EEZ.
Ustav EEZ je licio l1a ustav ECSC, ali je naddriavni clemenat bin
znatno manji. Komisija EEZ, pandan Visokoj upravi, imala je znatno
manja ovlascenja, a Savet ministara znatno visa, nego sto je to bio slucaj
u skladu sa Pariskim ugovorom. U prvim godinama postojanja EEZ ova
razlika je bila jedva vidljiva, posto je samouvereni i odlucni HalStajn
dominirao razvojem Zajednice. Medutim, u periodu 1965-66. godine, nje-
gOY autoritet je u velikoj meri doveo u pitanje francuski predsednik SarI
De Gol (videti stranu 20), tako da je on kasnije dao ostavku. Nijcdan od
njegovih nasledl1ika nije bio mocan kao on i nakon njegovog odJaska
postalo je jasno da je Savet ministara (predstavnika raznih driava clani-
ca) moeniji od Komisije koja je imala vandrzavni karakter.
Spajanje
Tri zajednice - ECSC, Euratom i EEZ - fonnalno su se spojile 1. jula
1967. godine. Postale su poznate pod zajednickim imenom Evropska
zajednica (EC), iIi kako se nekad kaze Evropske zajednice, iako je
skraeenica EEZ ostala u opstoj upotrebi oznacavajuCi ovu kombinovanu
organizaciju.
J
II
1
I
j
!
l
l
J
MogJo je doCi do toga da se EEZ raspadne vee u prvoj godini postojan-
ja. Dana I. juna 1958. godine, pet meseci po osnivanju Zajednice, gen-
eral Sari De Gol je postao premijer (a kasnije i predsednik) Francuske.
Njegovi naslednici su se zestoko opirali njenom stvaranju; medutim, De
Gol ju je video kao korisno sredstvo za sirenje francuskog uticaja i tokom .
prvih godina njegove vlasti zalagao se za njen razvoj.
Tri me sec a po dolasku na vlast, imao je izuzetno vazan sastanak sa
kancelarom Zapadne Nemacke Konradom Adenauerom, koji je, prema
recima francuskog istoricara Alfreda Grosea, bio "ljubav na prvi pogled"
Grose citira De Gola koji pise u svojim memoarima: "Od tad a do sredine
1962. godine, Konrad Adenauer i ja smo pisali jedan drugom oko 40 puta.
Sastali smo se 15 puta ... proveli smo vise od lOO sati u razgovoru."
Obostrane simpatije' su dovele do trajnog saveza, koji je od toga doba
glavna pokretacka snaga Zajednice. Ona je ozvanicena ugovorom izmedu
Francuske i Zapadne Nemacke od 22. januara 1963. godine, koji predvida
saradnju· izmedu dYe zemlje u oblasti spoljne politike, odbrane,
infonnisanja i kulture.
Ova koordinacija je bila neujednacena, ali kada god su Francuska i
Zapadna Nemacka delovale zajedno u okviru Zajednice, njihov uticaj. je
bio veliki i one su uglavnom uspevale da ostvare svoje ciljeve. Kada l11SU
uspeJe u tome, dolazilo je do cepanja U okviru Zajednice i bilo je tesko
iIi nemoguee postici saglasnost 0 preduzimanju neke akcije. Zapadna
Nem<lcckaccse._tQkom mnogih_ gQdina,_
zadovoljavala da igra podredenu ulogu. Kada su lideri Zapadne
Nemacke imali drugacije stavove od svojih francuskih kolega, cesto su
bili voljni da popuste ,iIi da se bar uzdrze od zestokog suprotstavljanja
svojim partnerima.
18
DIK LEONARD
Ohrabrujuci pocetak
ImajuCi u vidu savez Francuske i Zapadne Nemacke, cinjenicu da je pos-
tojao jak ekonomski rast u svih sest drzava clanica, kao i snaznu podrsku
SAD, Zajednica je tokom prvih godina posle 1958. imala izuzetno dobar
pocetak. Trgovina u okviru Zajednice je porasla, i povecavala se za 28,4%
godisnje tokom prvih deset godina EEZ, pri cemu je prosecan fast uvoza
iz treCih zemalja iznosio 10%.
Kalendar za uklanjanje svih unutrasnjih carina i kvota trebalo je prvo-
bitno da bude okoncan u sukcesivnim fazama do 31. decembra 1969.
godine. Medutim, proces je dvostruko ubrzan i okoncan je 18 meseci pre
isteka roka, 1. jula 1968. godine. Uporedo sa uklanjanjcm unutrasnjih cari-
na, uveden je zajednicki spoljni carinski sistem, na osnovu proseka
prethodnih dazbina ddava clanica, ,uz odredeno priJagodeno smanjcnje.
nvc; ;" t.-,kotfa b ,1;" 15.( • -' • Z ' J" ".
'-" \.-,' .Iv w0,_ .J' ...!\J 0 a\'iJ ..... nO 1,..; DIe 10Kel 1 <:ljeCHHca ie saraOlvaia sa
SAD u Kenedijevoj rundi GAiT-a, k'oja je dovel.a do prosecnog
smanjenja spoljnih carina u iznosu od 35%. -
Drugi ekonomski cilj koji je detaljno formulisan u Rimskom ugovoru
bio je razvoj zajednicke poljoprivredne politike (CAP), koji jc vise bio
zasnovan na protekcionizmu nego na slobodnoj trgovini. U stvari, opste
misljenje je bilo da dva glavna cilja EEZ slede politiku usluga za uslugu,
kada su u pitanju Zapadna Nemacka i Francuska. Slobodnu trgovinu za
industrijske proizvode, u skJadu sa interesima zapadnonemackih proiz-
vodaca i garantovano trZiSte za poljoprivredne proizvode francuskih selja-
ka. Uprkos odredbama Rimskog ugovora, CAP je u praksi bilo mnogo
teze sprovesti nego carinsku uniju, ali je u januaru 1962. godine, nakon
onoga sto se u publikaciji Komisije opisuju kao "dugacki i cesto nepri-
jatni pregovori i najduzi pregovaracki maraton u istoriji Zajednice", Savet
ministara usvojio osnovne propise za zajednicko tdisteu oblasti
poljoprivrede.
Jaz u spoljnoj politici
Ekonomski napredak Sestorice (kako su nazvane zemlje osnivaci
Zajednice) uskoro je skrenuo paznju na jedan propust Rimskog ugovora,
a to je da se ubpste ne politicka saradnja. Na samitu u febru-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 19
aru 1961. godine, sefovi vlada Zajednice su se sagJasili da izmedu
Sestorice treba uspostaviti politicku zajednicu. Komitet kome je predse-
davao francuski politicar Kristijan Fuse sacinio je dva sukcesivna plana
kako bi se ostvario taj cilj. Medutim, ni Fuseov plan niti Drugi Fuseov
plan nisu bili odobreni zbog sustinske razlike izmedu velikih j malih
ddava clanica. Velike drZave, a narobto De Golova Francuska, mislile su
da one treba da upravljaju spoljnom politikom Sestorice. Sa druge strane,
manje zemlje Beneluksa, koje su se bojale eventualne dominacije, zelele
su da se i njihov glas cuje. Na kraju, od tog predloga nije bilo nista, osim
sto su se sefovi vlada dogovorili da oddavaju redovne sastanke radi
opstih politickih konsultacija. Uprkos ovoj odluci, nijedan sastanak na
vrhu nije oddan narednih sest godina. Tek nakon decembra 1974. godine,
kada je Evropski savet formalizovan (videti stranu 72), sefovi vlada su
poe eli redovno da se sastaju tri puta godisnje (svedeno na dva puta
gomsny: : godine).
Druge evropske zemlje su pocele da uvidaju ekonomske uspehe
Zajednice. Grcka i Turska su podnele zahtev za pridruzeno clanstvo 1959.
godine, dok se vlada Ujedinjenog Kraljevstva, ciji je raniji pokusaj da
obezbedi vecu oblast slobodne trgovine u okviru OECD zavrsio neuspe-
hom, zabrinula zbog mogucnosti da bude ostavljena na cedilu. Ona je
preuzela inicijativu da se osnuje Evropsko udruzenje slobodne trgovine
(EFTA), u okviru koga se labavije povezala sa sest manjih zapadno-
evropskih drzava. Zajedno sa Austrijom, Danskom, Norveskom,
Portugal om , Svedskom i Svajcarskom, potpisala je Konvenciju lZ
Stokholma, kojom je 4. januara 1960. godine osnovana EFTA.
Ujedinjeno Kraljevstvo kuca na vrata
Tek sto je potpisana ova konvencija, vlada Ujedinjenog Kraljevstva, na
ceIu sa Haroldom Makmilanom, ponovo je razmotrila svoj polozaj i
shvatila da je EFfA suvise mala grupacija da bi mogla da zadovolji njenc
trgovinske interese (ukupan broj stanovnika ne prevazilazi 90 miliona u
poredenju sa 170 miliona u zemljama Sestorice). U julu 196 i. godine,
Ujedinjeno Kraljevstvo je podnel0 zahtev za punopravno clanstvo u EEZ,
a ubrzo nakon toga, to su ucinile lrska, Danska i Norveska.
20 DIK LEONARD
Ovaj zahtev je pozdraviJo pet od sest driava, i uskoro se ispostavilo da
predsednik De Gol ne sarno da nije odusevljen, vee je u stvari neprijateljski
nastrojen prema ulasku "anglosaksonske" nacije. Detaljni pregovori 0 pris-
tupanju zapoceli su u novembru 196 I. godine, ali su uskoro zapeli jcr su
se britanski pregovaraci borili, verovatno pogrdno, da ostvare veliki broj
specijalnih koncesija u oblasti poljoprivrede, trgovini u okviru Komonvelta
i buduCim odnosima za zemljama EFTA. U meduvremenu je De Gol cekao
pogodan trenutak i u januaru 1963. godine, nakon Makmilanovog ugovora
iz Nasaua sa predsednikom Kenedijem 0 raketama "polaris", koji je potvr-
dio staY francuskog predsednika da veze Ujedinjenog Kraljevstva sa SAD
imaju prednost nad svim evropskim obavezama, odmah stavio veto na
zahtev Ujedinjenog Kraljevstva na konferenciji za stampu u Parizu. Os tale
tri zemlje koje su podnele zahtev odmah su povukle svoje zahteve.
OstaJih pet diZava clanica bile su uzasnute ovom francuskom akci-
jom, aii nisu htele da forsiraju to pitanje. EEZ bez Ujcdinjenog
Kraljevstva, po njihovom misljenju, nije dobro resenje, ali je bez
Francuske nemoguee. Zbog toga su nevoljno pristale na De Golovu akci-
ju i sarno nedelju dana kasnije potpisan je ugovor izmedu Francuske i
Zapadne Nemacke. Tri godine kasnije, laburisticka vlada Ujedinjenog
Kraljevstva, na celu sa Haroldom Vilsonom (Harold Wilson) ponovo je
pokusala da obezbedi prijem u Zajednicu,· ali je De Gol opet upotrebio
veto i njegovi partneri iz EEZ su se potcinili njegovoj volji.
HalStajn protiv De Gola
Tokom prvih devet godina, na celu Evropske komisije nalazio se profe-
sor Valter HalStajn (Walter Hallstein), bivsi bliski saradnik i Adenauerov
covek od poverenja, cije ime je ranije povezivano sa takozvanom
HalStajnovom doktrinom, po kojoj je Zapadna Nemaeka odbijala da odrzava
diplomatske odnose sa bilo kojom zemljom koja prizna rezim II lstocnoj
Nemaekoj. HalStajn je bio sef delegacije Zapadne Nemaeke na konferenci-
ji posveeenoj Sumanovom planu 1950. godine, i na poeetku predsednickog
mandata uzivao je veliko poverenje kako Francuza tako i Nemaca, sto mu
je u velikoj meri pomoglo u radu. Medutim, nakon nekoliko godina, jaz
izmedu njegovog sopstvenog verovanja u nadnacionalnu Evropu, nasuprot
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 21
nacionaJistiekom stavu predsednika De GoJa, sve vise je dolazio do
izrazaja, i bilo je sarno pitanje vremena kada ee doCi do sukoba.
Prilika za to je moglo biti neslaganje u pogiedu spoljne politike iii
odbijanje zahteva Ujedinjenog Kraljevstva za eJanstvo. U ovom sJucaju,
do raskida je doveo proces donosenja odluka u okviru Saveta ministara.
U samom pocetku, veeinu odJuka Zajednice, u skJadu sa Rimskim ugov-
orom, trebalo je donositi jednoglasno. Od 1966. nadalje, na kraju
prelaznog perioda, veliki broj odluka trebalo je doneti kvalifikovanom
veCinom (videti stranu 52). Predsednik De Gol nije zeleo da razmislja 0
moguenosti da Francuska bude nadglasana kada se radi 0 vaznim pitanji-
ma. Kada se u junu 1965. godine Francuska nasI a u manjini i bila jedi-
na protiv predloga Komisije 0 finansiranju (CAP), davanju sopstvenih
finansijskih resursa i prosirivanju budzetskih ovlaseenja Evropskog parla-
menta, on je odbio da dozvoli da se donese odluka. U narednih sest mese-
ci, Francuska je bojkotovala sve sastanke Saveta ministara i njena politi-
ka "prazne stolice" napustena je tek u januaru 1966, kada je postignut
takozvani kompromis iz Luksemburga (videti stranu 68). Ovo je praktieno
omoguCilo svim drZavama elanicama pravo na veto kada su u pitanju
"veoma vazni interesi". HalStajn je ubrzo nakon toga podneo ostavku,
posto je ispravno shvatio da kompromis iz Luksemburga ozbi!jno
ugrozava ulogu Komisije kao glavnog inicijatora politike.
Transformacija poljoprivrede
ledna od najdubljih promena u okviru Zajednice sezdesetih i sedamdesetih
godina bila je transformacija poljoprivrede. Ne sarno da je doslo do
poveeanja produktivnosti i proizvodnje, sto je Zajednici omoguCilo da se
oslanja na sopstvene snage kada je u pitanju veCina proizvoda iz tih kra-
jeva, vee je i broj ljudi koji su obradivali zemlju drasticno pao sa 15,2
miliona 1960. na 5,8 miliona 1984. godine u sest zemalja clanica osni-
vaea. Taj proces bi otisao i dalje da je usvojen Mansholtov plan, koji je
dobio ime po dr Siko Mansholtu (Sicco Mansho!t), komesaru za
poljoprivredu i kasnije predsedniku Komisije. Ovaj plan, koji je prezenti-
ran 1968, predvidao je veliku finansijsku stimulaciju za one koji poveeaju
povrsinu imanja, mehanizuju poljoprivrednc radove i izuzmu iz obrade \
22
DIK LEONARD
oko pet hektara losije zemlje. Savet mmlstara je 1972. godine konacno
usvojio mnogo razvodnjeniji program, ali, nazalost, program nije mogao
nista da ucini za problem strukturalnih viskova, niti da olaksa opterecenje
fondova Zajednice za proizvodne garancije.
Drugi vazan dogadaj bilo je zakljucivanje Konvencije iz Iaundea
(Yaounde) . 1963, koja je potpisana u glavnom gradu Kameruna sa 18
africkih drZava, bivsih kolonija drZava clanica EEZ. Ova konvencija je
omogucavala bescarinski pristup trZistu svih njihovih izvoznih artikala,
osim odredenih proizvoda koji su bili obuhvaceni opstom poljoprivrednom
politikom, kao finansijsku pomoc preko Evropskog fonda za razvoj i
Evropske investicione banke. Prvu konvenciju iz laundea je zamenila
1969. godine Konvencija Iaunde II. Usledile su cetiri uzastopne konven-
cije, Kojima su ukljucene mnoge zemlje Komonvelta u razvoju, koje SLl
potpisane u Lomeu (Togo) 1975, 1979, 1984. i 1989. (videti poglavlje
r' •
jC
Pacifika (drzave ACP), nastavlja ovaj program do 2UOO. godine.
Konferencija EZ na vrhu, odrzana u Hagu, decembra 1969, obeldila
je vazan korak napred. Konferencija je konacno odobrila predloge za
finansiranje zajednicke poljoprivredne politike, formiranje sopstvenih
finansijskih sredstava Zajednice (videti strane 109-110) i sirenje
budzetskih . ovlascenja Evropskog parlamenta, sto je ranije Francuska
blokirala. Postignuta je saglasnost da Zajednica treba da nastavi u pravcu
stvaranja ekonomske i monetarne unije do 1980. (sto se pokazalo kao
preterano optimisticki datum) i dat je zadatak da se sacini izvestaj 0
nacinima za unapredenje koordinisanja spoljne politike driava clanica.
Ovaj izvestaj, koji je sastavio belgijski diplomata Etjen Davinjon, kasni-
je uticajni komesar, odobren je deset meseci kasnije. Od tada se ministri
inostranih poslova ddava clanica cesto sastaju "radi politicke saradnje",
kao i visi funkcioneri ministarstava inostranih poslova, cija je ideja da se
razmatraju i po mogucstvu usaglasavaju stavovi i aktivnosti u vezi sa
spoljnom politikom (videti poglavlje 36).
Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo stupaju na scenu
Ostavka predsednika De Gola 1969. i njegova smrt naredne godine
uklonile su glavnu prepreku za pristupanje Ujedinjenog Kraljevstva.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 23
Njegov naslednik, Zorz Pompidu bio je fleksibilniji i novi nemacki kance-
lar ViIi Brant energicno ga je nagovarao da pristane na prosirenje
Zajednice. Danska, irska, norveska i britanska vlada su obnovile svoje
zahteve i nakon napornih pregovora, potpisani su ugovori 0 pristupanju u
Briselu, 22. januara 1972. godine. Norveska je odbila ugovor nakon ref-
erenduma koji je odrian u septembru 1972, (53% za, prema 47% protiv) ,
ali su ostale tri zemlje postale clanice I. januara 1973.
Danska i Irska su takode sprovele referendum 0 pristupanju EZ i veCina
stanovnistva je bila za taj korak - 83% u Danskoj i 63% u Irskoj. Ujedinjeno
Kraljevstvo nije to ucinilo u pocetku iako je pitanje pristupa dovelo do
mnogih podela. Premijer Edvard Hit zalagao se sa velikim entuzijazmom za
clanstvo i uspeo je da oko sebe okupi veliku veCinu clanova Konzervativne
partije. Laburisticka partija je, medutim, bila zestoko pode1jena u vezl s ovim
laburista, clanova Parlamenta, na celu sa Rojem Dzenkinsom, insistirala je da
se glasa po hitnom postupku u korist uslova koje je Hit predJagao u Donjem
domu, u oktobru 1971. godine. Laburisticka partija je naknadno donela
odJuku da sprovede referendum 0 tome da Ii da Ujedinjeno Kraljevstvo
ostane clanica u slucaju da Partija pobedi na narednim opstim izborima.
Vlada Harolda Vilsona, koja je dosla na vlast 1974, prvo kao man-
jinska, a zatim veCinska sa malom veCinom, ispunila je ovu obavezu u
junu 1975, PoSto je "izvrsila reviziju" uslova sporazuma. Glavna prome-
na se sastojala u tome da se obezbedi institucija "korektivnog mehaniz-
ma" ciji je cilj sprecavanje prevelikog doprinosa Ujedinjenog Kraljevstva
budzetu EZ. Kasnije se ispostavilo da ovaj mehanizam ne funkcionise, ali
je rezultat referenduma pokazao da je velika veCina (67%) gJasaJa da se
nastavi sa cianstvom i cinilo se da je to kontroverzno pitanje najzad
reseno.
Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo su napustili udruzenje EFfA nakon pri-
jema u EZ, ali se od njih nije traZilo da prekinu trgovinske veie posto su
preostale Clanice EFfA uspele da sklope ugovore 0 slobodnoj trgovini indus-
trijskih proizvoda sa Zajednicom i stvorile neku vrstu "spoljnog prstena",
koristeCi povlastice bescarinske trgovine, osim kada su u pitanju poljoprivred-
24 DIK LEONARD
ni proizvodi, a da pri tome ne moraju da prihvate nijednu obavezu koja vazi
za clanice EZ.
Problemi u vezi s prosirenjem
Ocekivalo se da ce prosiren je iz 1973. godine, cime se clanstvo Za jednice
uvecalo sa sest na devet driava, a njeno stanovnistvo sa 191 na 255 mil-
iona, dati novi podsticaj i omoguCiti Zajednici da se dalje i brze razvija
tokom sedamdesetih godina. Ove nade su uglavnom o ~ t a l e neostvarene.
Delimicno zbog toga sto je prosirenoj EZ nedostajao usaglaseni program
srednjorocnog razvoja, koji je Rimski ugovor, svojim preciznim rokom za
napredovanje u pravcu carinske unije i osnovnim elementima zajednicke
poljoprivredne pcilitike, obezbedio u prvim godinama postojanja Zajednice.
Osim toga, devet clanica su predstavljale manje kohezivnu grupu u odno-
su na prvobitnih sest clanica, i uporni otpor . velikih segmenata
stanovnistva u Ujedinjenom Kraljevstvu i Danskoj prema EZ je oteZavao .
ovim zemljama da se ukljuce u sustinski proces kompromisa i politiku
"daj, dam" koja je potrebna za efikasno funkcinisanje Zajednice.
NajveCi udarac razvoju Zajednice, medutim, nesumljivo je bila
produzena ekonomska recesija nakon Jomkipurskog rata iz 1973. i
cetvorostrukog porasta cene naftc. Sve drzave clanice patile su od rastuce
inflacije i nezaposlenosti i vecina je dozivela veliki deficit platnog bilansa.
Osim toga, propali su napori zemalja clanica za koordinisanje politike u
oblasti energije, kao i pokusaji pronaJazenja zajednicke ekonomske strate-
gije koja bi omoguCila Zajednici da prevazide recesiju. Sve vlade zemal-
ja claniea su bile primorane, manje iIi vise, da sprovode energicne mere
stednje u svojim zemljama i nije ih bilo lako ubediti da izdvoje sredstva
za uvodenje novih zajednickih politika pod pokroviteljstvom Zajednice.
Pa ipak, na samitu EZ u Parizu, decembra 1974, postignut je dogov-
or 0 osnivanju Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF, videti strane
193-195), ciji je eilj bio da pomogne premoscivanju jaza izmedu najsiro-
masnijih i najprosperitetnijih regiona u okviru Zajedniee. Iako jc ERDF
pruzio pomoc svim drzavama clanicama, njegovi glavni korisnici tokom
prvih deset godina bile su Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i ltalija.
VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU 25
Savet Evrope
Na istom samitu, donete su jos tri vazne odluke. Odluceno je da sesefovi
vlada od tad a cesce medusobno konsultuju i osnovan je Savet Evrope
(videti poglavlje 6), koji treba da se sastaje tri puta godisnje radi razma-
tranja vaznih pitanja iz spoljne politike, kao i pitanja u vezi sa
Zajednicom. Odluceno je da se Evropski pm'lament bira direktnim opstim
glasanjem od 1978. pa nadalje (sto je naknadno odlozeno do 1979). Leo
Tindemans, tadasnji belgijski ministar inostranih poslova, odreden je. da
pripremi izvestaj 0 Evropskoj uniji do kraja 1975.
Tidemans je shodno tome podneo izveStaj godinu dana kasnije, pred-
lazuCi niz mera, ukljucujuCi zajednicku spoljnu politiku, ekonomsku i
monetarnu uniju, evropsku socijalnu i regionalnu politiku, zajednicku
industrijsku politiku u pogledu industrijskog rasta, politike kojc uticu na
gradane EZ i znatno jacanje institucija Zajednice. Savet Evrope je u ncko-
liko prilika razmatrao izvestaj, ali nije preduzeta nikakva akcija, sto jc
ishod koji odrazava da su se horizonti zapadnoevropskih lidera snizili
kada je u pitanju Evropska unija.
Imenovanje Roja Dzenkinsa za predscdnika Komisije, na cetiri gociine,
od januara 1977, smatralo se velikim ohrabrenjem. Veteran politickog
zivota, zamenik vode Laburisticke strankc, kao i ministar finansija i
unutrasnjih pos]ova, on je, zajedno sa Edvardom Hitom, bio najceSci i
najdosledniji zagovornik pristupanja Ujedinjenog Kraljevstva EZ. Njcgovi
obozavaoci iz mnogih drZava clanica nadali su se da cc njegov dolazak
u Brisel dati novi podstieaj Zajednici, sto njeno prosirenje cetiri godinc
ranije nije uspelo da ucini.
Dzenkins je bio ambiciozan predsednik pun ideja, ali delimicno zbog
nedostatka podrske vlade Ujedinjenog Kraljevstva, prvo pod Dzemsom
Kalahanom, a zatim pod Margaret Tacer, njegov mandat kao predsednika
nije ispunio ocekivanja. Medutim, mogu mu se pripisati dva dostignuca.
Uspostavio je pravo predsednika Evropske komisije da prisustvuje
godisnjim ekonomskim samitima zemalja zapada kao predstavnik
Zajednice, uprkos upornom suprotstavljanju predsednika Yalerija Ziskara
d'Estena 1. mlakoj podrsci Kalahana. Osim toga, bio je jedan od arhiteka-
26 DIK LEONARD
ta evropskog monetarnog sistema (EMS, videti strane 148-149), koji je
stupio na snagu marta 1979.
Evropski monetarni sistem
Evropski monetarni sistem (EMS) donekle je kompenzovao neuspeh
prethodnog nastojanja da se uspostavi puna ekonomska i monetarna unija
do 1980. Zasnovan na evropskoj novcanoj jedinici (eki), EMS ima valut-
ni i interventni mehanizam, kreditne pogodnosti i instrument da se manje
prosperitetnim zemljama Zajednice olaksa put. Predlozio get je Dzenkins
u svom govoru u Firenci, preuzeo ga je zapadnonemacki kancelar Helmut
Smit (Helmut Schmidt) koji je zajedno sa Ziskarom d'Estenom bio u
moguenosti da obezbedi da ga prihvati Evropski Savet tokom tri uza-
stopna sastanka 1978. Uprkos odbijanju Ujedinjenog Kraljevstva da pris-
tupi ovom u prvih 11 godina njegovog postojanja, srnatra se
da je on u velikoj meri zasluzan za ublazavanje monetamih fluktuacija i
podsticanje saradnje u oblasti finansijske politike izmedu drzava clanica.
Tokom sedamdestih godina, medunarodni trgovinski odnosi su se
neprcstano razvijali. U torn smislu, najznacajniji dogadaj bila je Tokijska
runda pregovora GATT izmedu Evropske zajednice i 99 ostalih ucesnika.
ImajuCi u vidu svetsku recesiju i rastueu nezaposlenost (koja je vee tada
dostigla 10 miliona u Zajednici u celini, a kasnije i svih 16 miliona),
rezultati ove runde su bili izuzetni, sto je dovelo do daljeg smanjenja
carinskih dazbina, u proseku za jednu treCinu, koje je stupilo na snagu od
1980. godine.
Zajednica je u velikoj meri prosirila svoju mrezu bilateralne trgovine
i ugovora 0 pomoCi sa zemljama u razvoju. Nakon ugovora sa zemljama
Magreba (Tunis, Alzir i Maroko), koji su potpisani 1976. sklopljeni su
ugovori sa zemljama Masreka (Egipat, Sirija, Jordan i Liban) 1977.
godine. Sklopljen je ugovor sa Izraelom 1975. godinc, kao i
J ugoslavijom 1980, sto je Zajednici omogueilo sprovodenje globalne
mediteranske politke. U Aziji su zakljuceni ugovori nesto ogranicenijeg
karaktera, sa Sri Lankom (1975), Bangladesom i Pakistanom (1976) i
Indijom (1981), a zakljucen je i ugovor 0 saradnji sa pet zemalja ASEAN-
a 1981.godine.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
27
U Latinskoj Americi, nakon ugovora sa Umgvajem (1973), Meksikom
(1975) i Brazilom (1980), sklopljeni su ugovori 0 saradnji sa pet zemal-
ja Andskog pakta 1983. godine. Treca konvencija iz Lomea, zakljucena
1984, odnosi se na trgovinu sa 66 zemalja Afrike, Kariba i Pacifika, i
obezbedila je pomoe u iznosu od 8.5 milijardi ekija za period od 1985-90
(videti poglavlje 35).
Pokusaji da se stvori okvir za prosirivanje trgovine sa komunistickim
zemljama nisu ostvarili veliki napredak. Razgovori sa SEV -om, organi-
zacijorn za ekonomsku saradnju pod dominacijom Sovjetskog Saveza, nas-
tavili su se od 1977. do 1980, bez postizanja dogovora, a dijalog je nas-
tavljen tek 1986, nakon dolaska Gorbacova na vlast. Trgovinski ugovori
su, medutim, zakljuceni sa Kinom i Rumunijom,. kao i ugovori sa nekim
drugim komunistickim drzavama u vezi sa odredenim sektorima (videti
strane 123-124).
Grcka pristupa Zajednici
U meduvremenu, dalje prosirenje EZ se naslo na dnevnom redu kada su
tri zemlje koje su se nedavno oslobodile diktatorske i vojne vlasti pod-
nele svoju kandidaturu za punopravno Clanstvo. Grcka je podnela kandi-
datum 1975, a Portugal i Spanija 1977. Pregovori sa Grckom su isli rel-
ativno glatko, delimicno zbog toga sto je grcka vlada smatrala da treba
sebi da obezbedi ulazak po svaku cenu i zato nije mnogo zatezala oko
usiova, smatrajuCi da ee imati bolju pregovaracku poziciju kad jednom
postane clan Zajednice. Postal a je clan 1. januara 1981. godine.
Pregovori sa Spanijom i Portugalom su bili mnogo tcZi i to ne sarno
zbog toga sto su obe zemlje zauzele tvrdi pregovaracki staY od Grcke.
Njihovom clanstvu je bilo mnogo vise protivljenja u okviru same
Zajednice, narocito u Francuskoj, jer su se iz juzne
Francuske ali i iz Italije i Grcke plasili konkurencije iz Spanije. Postojao
je opravdani strah da ee Francuska ponovo uloziti veto na kandidaturu za
prijem. Mada to nije bio slucaj, predsednik Ziskar d'Esten je 1980. godine
isforsirao spore pregovore.
lako je Ziskar d'Esten u ovom kontekstu odigrao negativnu ulogu,
njegov ukupan uticaj na Uniju je bio pozitivan. U periodu od sedam god-
28
D1K LEONARD
ma dok je bio predsednik, tesno je saradivao sa nemackim kaneelarom
Helmutom Smitom, sa kojim je delio mnoge stavove, uprkos razlicitoj
politickoj pozadini. Mogli su da tecno medusobno razgovaraju na
engleskom jeziku, sedeli su jedan pored drugog na sastaneima Saveta
Evrope i cesto su ga usmeravali u praveu u kome su oni zeleli. Ako je
iko obezbedio liderstvo Zajednici u toku tih sedam godina, oncla su to bili
Smit i Ziskar.
U periodu 1981-82, obojiea su sisli sa vlasti i njihovi naslednici
Fransoa Miteran i Helmut Kol oCigledno nisu uspeli da imaju odnos koji
su negovali Smit i Ziskar. Kao rezultat toga, kada je Zajednica bila na
vrhuncu, doslo je do vakuuma i pocela je bespomocno da pluta, kao cia
nije u stanju da izade na kraj sa problemima sa kojima se suocava. Tome
je doprinela i Cinjeniea da se u to vreme zavrsio Dzenkinsov mandat
predsednika Komisije, a njegov naslednik Gaston Torn, iz Luksemburga,
nije bio dovoijno jak cia popuni tu prazninu.
Lavirint problema
Pocetkom osamdesetih godina, Zajedniea se suocila sa nizom speeificnih
problema koji su se s vremenom sve vise komplikovaJi; reSenje je
pronadeno tek 1984. To su bila sledeca pitanja:
- izgledalo je da ce Ujedinjeno Kraljevstvo morati da pJaca nepro-
poreionalno visoke doprinose budzetu;
- pretio je nedostatak budzetskih resursa, zajedno sa potrebom sman-
jivanja izdvajanja za CAP;
- potreba reformisanja institueija Zajednice kako bi se ubrzao proecs
donosenja odluka i preuzimanja oclgovornosti sa njih;
- potreba da se odgovori na tehnoloski izazov SAD i Japana ukoliko
Evropa ne zcli tehnoloski da zaostaje;
- potreba uklanjanja unutrasnjih barijera u okviru Zajcdniee;
- prcgovori sa Spanijom j Portugalom 0 prosirenju clanstva.
Tokom nekoliko godina izgledao je da budzetski problem Ujedinjenog
Kraljevstva ima najmanje sanse da bude resen, delimicno zahvaljujuCi
nekim licnostima, ukljucujuCi Margaret Tacer, cija je borbenost bila nepri-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 29
jatno otkrovcnjc za njene kolege, sefove vlada. Cinjenica da cc UjedinJcno
Kraljevstvo morati da placa neprihvatljivo visok neto doprinos, po
okoncanju prelazne faze, izasla je na videlo u poslednjim mesecima
laburisticke vlade Dzemsa Kalahana, 1979. godine. Glavni raz]og je to sto
je, uprkos odredenim naznakama tokom pregovora i ponovljenim pregov-
orima u vezi sa clanstvom, poljoprivreda nastavila da odnosi lavovski deo
budzeta Zajednice. Kao veliki uvoznik hrane, Ujedinjeno Kraljevstvo je
placalo neproporcionalno visok iznos na ime uvoznih dazbina, a kao mali
proizvodac hrane dobijala je nazad mnogo manjc na ime isplata po osnovu
CAP.
Kada je Margaret Tacer postala prcmijer 1979, zauzeia je izuzctno
tvrd stay u odbrani interesa Ujedinjenog Kraljevstva i uspela je da od
drugih zemalja u maju 1980. godine isposlu je privremene ugovorc koji-
rna se ogranicavaju doprinosi Ujedinjenog Kraljevstva II periodu oel dve-
tri godine, dok se ne nade trajno resenje. Zlosrecna posledica tvrdc kam-
panje gospode Tacer bilo je ozivljavanje negativnog raspolozenja prema
EZ u okviru Laburisticke partije, koja je na godisnjoj konfereneiji 1980.
godine donela rezoluciju, trazeci cia se Ujedinjcno Kraljevstvo povLlce.
Pod rukovodstvom Majkla Futa ovo je tada postao deo manifesta
Laburisticke stranke za opste izbore 1983. godine.
Dugorocno resenje se trazilo sve do 1984, sto je prakticno monopo-
lisal0 dnevni red mnogih sastanaka Evropskog saveta i nadeno je resenje,
koje je po misljenju mnogih bilo moguce i mnogo ranije da nije bilo uza-
vrelih strasti.
Budzetska kriza
Budzetski spor Ujedinjenog Kraljevstva nuzno je bio povezan sa
nadolazecom krizom u vezi sa opstim budzetskim pitanjima Zajednice, jer
sepokazalo da "njeni sopstveni resursi" nisu dovoljni da se namire mnoga
potrazivanja prema njenom pudzetu. Sredstva od carinskih dazbina i
poljoprivrednih poreza svake godine su se smanjivala, i brzo se
priblizavao dan kada ce jedini preostali resurs EZ - maksimalno zah-
vatanje koje odgovara stopi VAT -a (poreza na dodatnu vrednost) od 1 %
sirom Zajedniee - biti iscrpljen. DrZave clanice su se podelile na one koje
30 DIK LEONARD
su spremne da se limit V AT -a podigne i na one (naroeito Ujedinjeno
Kraljevstvo) koje su vise bile zainteresovane za smanjenje budzeta, poseb-
no velikog de1a budzeta (oko 70%) namenjenog poljoprivredi.
Oni koji' su zeleli da uvecaju budzet, isticali su da je pozeljno, sto je
i Komisija stalno tvrdila, da se znatno povecaju izdvajanja Zajednice za
tehnoloski razvoj, kako bi omoguCili evropskim firmama ucdee na svet-
skom triistu koje ee u suprotnom monopolizovati americki i japanski
proizvodaci "trece industrijske revo]ucije". Istovremeno je preovladaJo
uverenje da, ako hoee da se sa njima takmiCi, Zapadna Evropa mora da
postane "zajednicko trziste" kako je dogovoreno, i da se oslobodi bezbro-
jnih prepreka slobodnoj trgovini koje su postojale i eetvrt veka po osni-
vanju Zajednice,
Napredak u pravcu uklanjanja ovih prepreka na unutrasnjem trzistu jc
o velikom broju predloga za lioeralizaciju koje je Komisija godinama pod-
nosila, Ovaj zastoj, koji je u velikoj meri rezultat toga sto Komisija nije
zelela da primenjuje pravila 0 veCinskom glasanju u skladu sa Rimskim
ugovorom, aktivirao je predloge za ubrzavanjem i demokratizacijoll1
procesa donosenja odluka, za sta se narocito zalagao Evropski parlament.
Na kraju, u Spaniji i Portugalu je opasno rasla frustracija usled sporog
tempa njihovih pregovora 0 pristupanju, i mnogi u Zajednici su mislili da
ove dye nove dcmokratske zemlje ne dobijaju podrsku koju zasluzuju.
Miteranova inicijativa
Kao i njegovi prethodnici, predsednik Francuske Fransoa Miteran je na
kraju dao znacajan licni doprinos EZ. Posto se 0 svim navedenim prob-
lemima neprestano godinama raspravljalo, bez ikakvog efckta, on jc
oeigledno doneo odluku da se reSenja za neke nadu dok Francuska predse-
dava Savetom ministara, sto je hila u prvoj polovini 1984, Da bi to ost-
vario, moran je da se izdigne iznad uskih francuskih interesa, kada su u
pitanju prijem Spanije i povraeaj iz budzeta za Ujedinjeno Kraljevstvo.
Uspeo je da ovo uradi na samitu u Fontenblou, juna ! 984. godine, kada
je postignut dogovor 0 budzetskom pitanju Ujedinjenog Kraljevstva, 0
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 31
uvecavanju sopstvenih resursa Zajednice, 0 smanjivanju izdvajanja za
poljoprivredu i otvaranju puta za prijem Spanije i Portugala.
ReSenje za UK je zasnovano na godisnjem povraeaju od 66% razlike
izmedu doprinosa na osnovu VAT-a i njenog dela u troskovima EZ. U
zamenu za ovo, gospoda Tacer se saglasila da opsti limit za doprinos na
ime V AT -a treba podiCi sa ! % na 1,4%. Takode je postignuta saglasnost
da ubuduce troskovi za poljoprivredu godisnje rastu sporije od ukupnih
izdataka, sto je znacilo da ce se procenat budzetskih izdvajanja za CAP
smanjivati svake godine.
Program za 1992. godinu
Godinu dana kasnije, na samitu u Milanu, ostvaren je napredak u vezi sa
druga dva pitanja: dogovoren je rok od sedam godina za uklanjanjc 300
na Se
odrzi meduvladina konferencija fadi razmatranja amandmana Rimskog
ugovora, kao i drugih nacina za ubrzavanje i demokratizaciju procesa
donosenja odluka. Ovo je dovelo do Jedinstvenog evropskog akta, koji je
usvojen u Luksemburgu, decembra 1985. i sproveden posto ga je rati-
fikovalo svih 12 nacionalnih parlamenata (u Danskoj i Irskoj je sprove-
den referendum), u julu !987. (videti stranu 52).
Program za zaokruzivanje unutrasnjeg trzista EZ postao je poznat pod
imenom Program za 1992, iIi u nekim zemljama clanicama Program za
1993. Do neslaganja je dosl0 zbog datum a 31. decembra 1992, kada je
trebalo da bude sprovedeno svih 300 mera. Prvobitna ideja je potekla od
Zaka Delora, ali priznanje za detaljno planiranje i entuzijazam sa kojim
je program zapocet treba da pripadne tadasnjem komesaru Ujedinjenog
Kraljevstva za pitanja unutrasnjeg triista, lordu Kokfildu. Uprkos
pocernom skepticizmu, uskoro je posta]o jasno da ce program u velikoj
meri biti realizovan u zadatom roku i da ce drzavama clanicama doneti
velike ekonomske pogodnosti. Osim toga, on je Zajednici dao nov smisao
postojanja i pomogao da se stvori atmosfera u kojoj su inicijative prosiri-
vanja i produbljivanja EU izgledale i prakticne i pozeljne. Do kraja
decembra 1992, skoro 95% program a je u s t v a ~ i uneto u zakone.
32 DIK LEONARD
U meduvremenu je postignut sporazum 0 nekoliko istrazivackih pro-
grama EZ (videti poglavlje 21), kao i 0 programu Eureka koji jc
ukljucivao i nekoliko evropskih zemalja koje nisu clanice EZ, iako su
dogovoreni budzeti za njih bili znatno manji nego sto je Komisija zelela.
IzgledaJo je da se EZ probudila iz sna, i da je konacno pocela da se bavi
najakutnijim problemima sa svog dnevnog reda. Nazalost, pojavile su se
nove prepreke koje su ugrozile neke od postignutih sporazuma. Pregovori
o pristupanju Spanije i Portugala su uspesno okoncani, ali je njihova rat-
ifikacija u poslednjem trenutku dosla u pitanje zbog lukave taktike grcke
vlade. Ona je odbila da podrzi uslove za njihov prijem ukoliko Grcka ne
dobije vecu ekonomsku pomoc Zajednice. Grcka jc na kraju kupljena
Institucijom integrisanih mediteranskih programa, koja je obezbedivala
6.600 miliona ekija za period od sedam godina. Veci deo ovog iznosa trc-
balo jc upotrebiti za modernizaciju grcke privrede, ali SLl korisnici takodc
bile Italija i juzna FrancLlska.
StEiu Spanija i Portugal i nova budzetska kriza
Cim su Spanija i Portugal zauzeli svoja mesta u Zajednici, januara 1986,
budzetske mere dogovorene u Fontenblou su poceJe da zakazuju. Imajuci
u vidu pad cena Ll svetu, kao i veliki pad vrednosti dolara tokom 1986.
i 1987. godine, troskovi na ime povracaja za izvoz hrane EZ dramatic no
su porasli. Postalo je politicki nemoguce pridrzavati se smernica za
poljoprivredne rashode, u roku od godinu dana od kako je podignut limit
V AT-a sa 1 % na 1,4% i budzetska sredstva Zajedinice SLl bila ponovo
iscrpljena. Pocetkom 1987, postalo je jasno da ce Zajednica biti suocena
sa budzetskim deficitom za tu godinu u iznosu od 5-6 milijardi ekija, sa
poljoprivrednim rashodima koji znatno premasuju planirana izdvajanja,
bez ikakvih izgleda da se dovedu u sklad politicki i finansijski ciljevi EZ
u okviru postojeceg budzetskog okvira. Pod rukovodstvom Zaka Delma,
Komisija je tada pripremila program koji je postao poznat pod imenom
"Delorov paket", ciji je cilj bio da se sredstva Komisije stave na sigurniju
osnovu, pri cemu je trebalo ojacati kontrolu poljoprivrednih rashoda i
obezbediti sredstva za prioritetne ciljeve, ukljucujuCi narocito istrazivanja
i povecavanje takozvanih strukturalnih fondova (regionalni i socijalni fon-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 33
dovi i sekcija sa smernicama EAGFF), za koje je Komisija smatrala da
ih treba udvostruciti, u realnim uslovima, do 1992. godine.
Novi pocetak
Bila su potrebna tri sastanka Evropskog Saveta da se dode do sporazuma
o Delorovom paketu, delimicno zbog oklevanja Margaret Tacer da prih-
vati predloge za kontrolu buduCih rashoda koje je ona smatrala neadek-
vatnim; a delimicno zbog njenog tvrdog stava da svaka nova osnova za
budzetske doprinose treba da saddi aranzmane koji ce smanjiti doprinos
Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da ti aranzmani budu povoljni i sigurni
kao aranzmani koji su dogovoreni u Fontenblou 1984. Konacno, na
vanrednom sastanku u Briselu, febmara 1988, ona se sagJasila sa ostalih
11 nacionalnih lidera 0 predlozima koji su u velikoj meri zasnovani na
predlozima koje je godinu dana ranijc podneo Delor.
Dogovor iz Brisela znacio je novi pocetak za Zajednicu. Utvrden je
novi budzetski limit na 1,2% ukupnog BNP Zajednice, koji odgovara
1,9-2,0% doprinosa po osnovu VAT-a, obracunato na ranijoj osnovi. Ovo
je omoguCilo da se za 1988. dogovori budzet od 43,8 milijardi ekija, pri
cemu su realni rashodi prethodne godine iznosili 37 milijardi ekija. Do
1991, budzet se uvecao na 55,6 milijardi ekija. U skladu sa postignutim
dogovorom, na tri postojeca izvora prihoda dodat je cetvrti izvor, koji se
neposredno zasnivao na nacionalnom ucescu u BNP. Dogovor iz
Fontenbloa, u skladu sa kojim se refundira 66 % neto doprinosa
Ujedinjenog Kraljevstva, otpao je.
Ostali glavni clementi ovog dogovora su podrazumevali
udvostrucavanje strukturalnih fondova, Ll real nom iznosu do 1993, pri
cemu je veca paznja usmerena ka ekonomski zaostalim oblastima i
strozijom kontrolom poljoprivrednih rashoda. Ubuduce, trcbalo je da nji-
hoy rast ne prede 74% godisnje stope rasta GNP, a takozvani "stabiliza-
tori" da budu progresivno primenjivani kako bi se smanjile subvencije za
suficitarne proizvode. Osim toga, bila su predvidena placanja "sa
zadrskom" kao podsticaj za farmere koji prestanu da obraduju manje plod-
nu zemlju.
34
DIK LEONARD
EMU se vraca na dnevni red
Sa dogovorom u dzepu, lideri EZ su sada mogli da se posvete uspavanom
projektu ekonomske i monetarne unije. Na samitu u Hanoveru, juna 1988,
kada je Zak Delor ponovo imenovan na dodatne dye godine pocev od jan-
uara 1989, forrniran je komitet pod njegovim rukovodstvom ciji je man-
dat bio posveeen tome da prouci nacine za pripremu monetarne unije i
podnese izvestaj 0 tome. Samit je konstatovao da je postignut napredak
u praveu ostvarivanja programa za 1992. i da je zaokruzivanje unutrasnjeg
trzista sada "nepovratan proees" i da je Jedinstveni evropski akt uspeo da
ostvari svoj eilj ubrzavanja proeesa donosenja odluka. Na narednom sami-
tu u Roudsu, u deeembru 1988, konstatovano je da je Savet ministara
usvojio skoro polovinu zakona u vezi sa programom iz 1992. i na sas-
aspekata jedinstvenog rfzista.
Komisija je pripremila predloge za povelju osnovnih soeijalnih prava
Zajedniee, i nadala se da ee ona biti potpisana na samitu u Madridu, juna
1989. Medutim, u meduvremenu se Komisija ponovo suocila sa okJevan-
jem Ujedinjenog Kraljevstva da se prepusti proeesu tesnije evropske inte-
graeije. Novu krizu, ako je to uopste bila kriza, izazvao je ostri napad u
govoru gospode Tacer na Evropskom koledzu u Brizu u septembru 1988,
kome je dat sirok publicitet: EZ je optuzena da uzurpira vlast za svoje
ciljeve i pokusava da stvori "svoj evropski identitet".
Nakon govora gospode Tacer (koji su mnogi okarakterisali kao
"golisticki"), doslo je do srnisljene politike eepidlacenja u vezi s predloz-
ima Komisije, sto je lose primljeno ne sarno u drugim drzavama clanica-
rna, vee i u Ujedinjenom Kraljevstvu, narocito u slucajevima gde se sma-
tralo da je to u direktnoj suprotnosti sa specificnim britanskim interesima.
Jedan od primera za to bilo je odbijanje, iz legalistickih razloga, da se
podrii program za ucenje stranih jezika Lingua, ciji bi glavni korisnik evi-
dentno bilo Ujedinjeno Kraljevstvo. Kampanja gospode Tacer, koja je
ocigledno dovela u neprijatnu situaeiju nekoliko njenih ministara, dostigJa
je vrhunac za vreme treCih izbora za Evropski parlament u junu 1989.
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 35
godine, kada je, na njenu inieijativu, zahtev Konzervativne stranke
odbacen na osnovu uskogrudih naeionalistickih poriva.
Los rezultat Konzervativne stranke na tim izborima i jaka podrska
koju su dobile Laburisticka stranka i Zeleni, izgleda da su otreZnjujuce
delovali na premijera Ujedinjenog Kraljevstva. avo je bilo evidentno na
samitu u Madridu, koji je usledio nakon nedelju dana. Glavna tacka
dnevnog reda bio je izvestaj Delorovog komiteta 0 monetarnoj uniji.
Komitet, koji je bio sastavJjen uglavnom od 12 eentralnih banaka iz
drzava clanica, predlozio je proees od tri faze, koji ee voditi monetarnoj
uniji i evropskom sistemu centraJnih banaka. Dogovoreno je da prva faza,
koja ukljucujc svih 12 driava claniea koje se pridrzavaju valutnog meh-
anizma EMS, pocne 1. jula 1990, i da se zapocnu pripreme za meduvJad-
inu konferenciju koja treba da pripremi dYe naredne faze i potrebne
amandmane na Rimski ugovor. Iako se smatralo da ce Ujcdinjeno
Kraljevstvo glasaLi odrzavanja konfere:ncijc, ali del 11a
popustiti, gospoda Tacer se saglasila sa tim odlukama i potvrdila da ee
U jedinjeno Kraljevstvo pristupiti mehanizmu kada se ispune odredeni
uslovi za to. Medutim, ona je odbila da poddi Socijalnu povelju koju je
odobrilo 11 ostalih lidera, i koju su oni godinu dana kasnije potpisali.
Pad komunizma
U meduvremenu je u Istocnoj Evropi doslo do ogrornnih promena koje
su imale veliki uticaj na Evropsku zajednicu. Do leta 1989. godine,
Poljska i Madarska su bile na dobrom putu ka mirnoj tranziciji iz komu-
nizma ka demokratiji, a tokom narednih meseei tvrdokorna komunisticka
vlast srusena je u lstocnoj Nemackoj, Cehoslovackoj, Bugarskoj, a nakon
zestokog otpora i u Rumuniji. Nove, oslobodene ddave su se instiktivno
okrenuJe ka Zajednici ne sarno kao izvoru ekonomske pomoCi, vee i kao
poteneijalnom garantu njihovog demokratskog razvoja.
Zajednica je odgovorila pruzanjem hitne pomoCi i zajmova Poljskoj i
Madarskoj, a na ekonomskom samitu zapadnih zemalja, jula 1989, od
Evropske komisije se trazilo da koordinira mnogo siru operaciju pruzanja
pomoCi od strane zapada, u koju su ukljucene 24 zemlje donatora (clan-
ica OEeD). Ovaj program je kasnije prosiren n ~ Cehoslovacku, Bugarsku,
36 DIK LEONARD
Rumuniju i Jugoslaviju i sve ove zemlje su potpisale ugovorc 0 trgovini
i saradnji sa EZ, kao i Sovjetski Savez, u decembru 1989.
a slicnom ugovoru je pregovarano sa komunistickom vJadom lstocne
Nemacke, ali pre no sto je stupio na snagu, Nemacka se ujedinila, 3. okto-
bra 1990. Sest meseci ranije, sefovi vJada EZ, na vanrednom samitu u
Dablinu, dogovoriIi su se da, u skladu sa aranzmanima 0 tranziciji, teri-
torija bivse Nemacke Demokratske RepubJike bude integrisana u
Zajednicu bez ikakve revizije ugovora, nakon legalnog ujedinjenja. Tako
je Istocna Nemacka pristupila EZ, kao deo Savezne Republike, bez dugo-
trajnih pregovora koji su uvek vodeni kada se clanstvo Zajednice prosiri-
valo.
Srednja i Istocna Evropa
Takav brz prelaz nije ocekivao druge zemlje srednje i istocne Evrope,
iako su svi njihovi Iideri, ukljucujuCi Jugos1aviju, a pocetkom 1991. i
Albaniju, izjavili da su njihovi dugorocni ciljevi da postanu clanovi
Zajednice. Umesto toga, sa Poljskom, Madarskom i Cehoslovackom, U
decembru 1991, potpisani su ugovori na de set godina 0 pridruzivanju, koji
ukJjucuju trgovinske koncesije, finansijsku pomoe i saradnjll u velikom
broju aktivnosti. U ovim sporazumima se posebno konstatovalo da ee
odnosne zemlje na kraju biti kandidati za punopravno clanstvo. Pregovori
za slicne ugovore su uskoro usledili sa Rumllnijom, Bugarskom,
Albanijom i tri balticke zemlje - Estonijom, Letonijom i Litvanijom -
koje su priznate kao nezavisne driave u septembru J 991. Do pocetka
1994. potpisani su takozvani evropski ugovori sa svim ovim zemaljama,
kao i sa Ceskom Republikom i Slovackom, umesto prethodnog ugovora
sa Cehoslovackom. Ukrajina je u martu 1994. potpisala ugovor 0 part-
nerstvu sa EU, a u to vreme su vee poodmakli pregovori za slicne ugov-
ore sa Rusijom, bivsim sovjetskim republikama Belorusijom, Kazahstanom
i Kirgistanom. Za razliku od drugih istocnoevropskih zemalja, ovi llgov-
ori nisu predvidali clanstvo. Medutim, ovo je bilo predvideno ugovorom
o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji koji je potpisan sa Slovenijom u
aprilu 1993. Slicni ugovori ce mozda biti ponudeni i drugim bivsim
jugoslovenskim republikama kada se tamo uspostavi mir.
VODIC KROZ EVROPSKU UNfJU 37
EZ je u stvari bila skora od pocetka veoma angazovana u naporima
da se ostvari mimo resenje za sukobe koji Sll nastali nakon sto su
S!ovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost u junu 1991. Evropski Savet,
koji je od 28. do 29. juna 1991. zasedao u Luksemburgu, odmah je uputio
tim ministara inostranih poslova koji su pokusali da se dogovore 0 prekidu
vatre. Kasnije je pod pokroviteljstvom EZ zapocela mirovna konferencija
u Hagu, ciji je predsednik bio lord Karington, bivsi ministar inostranih
poslova Ujedinjenog Kraljevstva. Tim posmatraca EZ je upueen II
Jugoslaviju radi nadgledanja prekida vatre. Prekid je postovan u Sloveniji,
ali ne i u Hrvatskoj gde je prekrsen nekoliko puta, i gde Sll srpske snage
i savezna jugoslovenska armija osvojile treCinu zemlje. Vee je bilo dosta
ubijanja i llnistavanja, tako da je doslo do diplomatskc intervencije
Ujedinjenih nacija i mir je konacno konsolidovan kada su rasporedene
jake mirovne snage UN u martu 1992. avo je bio prvi pokusaj EZ u
ulozi medunarodnog posrednika van svojih granica. Kasnije se s1icni sce-
nario dogodio 1992. godine u Bosni i Hercegovini, ali je uloga EZ bila
manja i Ujedinjene nacije su intervenisale u pocetnoj fazi, iako
bezuspesno.
EZ je bila veoma angazovana u pruzanju humanitarne pomoei i pos-
matrackim aktivnostima, ali je glavnu ulogu u pokusaju da se konflikt
zaustavi odigrao NATO, na zahtev UN. Medutim, tek nakon odluke da
se upotrebe jaki vazdusni udari protiv bosanskih Srba, u avgustu 1995,
doslo je do obustave neprijateljstava, sto je dovelo do potpisivanja
Dejtonskog sporazuma. EU je preuzela glavl1u ulogu u pruzanju pomoCi
za rekonstrukciju, i bila je direktno ukljucena u privremenu upravu za
grad Mostar, popriste zestokih sukoba izmedu Hrvata i Muslimana. Slicno
tome, posle sukoba na Kosovu 1999, EU u saradnji sa Svetskom bankom,
preuzela je veliku finansijsku odgovornost za obnovu, osnivajuei Evropsku
agenciju za rekonstrukciju, koja je preuzela direktnu kontrolu nad napor-
ima za izgradnju.
EZ se takode ukljucila u napore Zapada da se obezbedi materijalna
pomoe bivsem Sovjetskom Savezu. Vee u junu 1990, sefovi vlada EZ su
zatrazili od Komisije da se konsultuje sa sovjetskom vladom j pripremi
predloge za kratkorocne kredite idugorocnu pomoc za strukwralne
38 DIK LEONARD
reforme. U deeembru 1990, odobreni su programi pomoti u iznosu od
750 miliona ekija za hranu i 400 miliona ekija na ime tehnicke pomoei
za 1991, iako je ovaj drugi program bio privremeno suspendovan u znak
protesta protiv sovjetske represije u baltickim drzavama.
Nakon neuspelog drzavnog udara u avgustu ! 991, inieiran je ambi-
eiozniji program pomoti, koji je nakon rasp ada Sovjetskog Saveza u
deeembru 1991, sem Rusije prosiren i na bivse sovjetske republike. Njih
sest· tvrdi da su evropske ddave: Jermenija, Azerbejdzan, Belorusija,
Gruzija, Moldavija i Ukrajina. Nekoliko njih je vee nagovestilo in teres da
postanu claniee EU, ali nijedna od njih ne izgleda kao perspektivan kan-
didat za clanstvo cak ni pocetkom sledeeeg veka, iako veeina drugih
drZava srednje i istocne Evrope verovatno mogu da postanu kandidati do
2002. iIi cak pre.
U meduvremenu, EZ je preduze]a iniciiativu za osnivanie EVfODske
banke za obnovu i razvo] sa pocclnirn kapitalurn od 10 n1il1jar-
di dolara, koje ee dati 40 zemalja. Njen eilj je da pomogne bivsim komu-
nistickim zemljama da razviju tdisnu privredu (videti stranu 99).
Meduvladine konferencije
BrlO okoncanje nemackog ujedinjenja bilo je moguee jedino zato sto su
druge zemlje verovaJe u miroljubive namere Zapadne Nemacke i snagu
njenih demokratskih institucija. Ipak, kaneelar Helmut Kol, koji je preuzeo
na sebe forsiranje ovog procesa, bio je uveren da sarno ujedinjena
Nemacka, cvrsto integrisana u demokratsku Evropsku zajednieu, moze biti
prihvatljiva svojim susedima. Tako je pred samit EZ u Oablinu, aprila
1990, zajedno sa francuskom, nemacka vlada pokrenula inieijativu za pre-
duzimanje novih i odlucnih koraka u praveu tesnijeg evropskog jedinstva.
Narednog juna je dogovoren sledeCi samit u Oablinu, kako bi se osnovala
druga meduvladina konferencija (IGC), paralelno sa konfereneijom 0
ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU), da bi dala prcporuke za promene
koje ce voditi ka "politickoj uniji" u okviru Zajedniee. Dogovoreno je da
obe konfereneije budu zakazane za deeembar 1990, kako bi njihov rad
bio zavrsen na vreme i omoguCio ddavama clanicama da ratifikuju nji-
hove predloge do kraja 1992.
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
39
lake su se sve ddave claniee sagJasile sa odrzavanjem ove dye kon-
ferencije, bilo je ocigledno da britanska vlada, i dalje sa premijerom
Margaret Tacer, pokazuje najmanje entuzijazma j da verovatno neee pri-
hvatiti dalekosezne predloge za promene koje su druge ddave claniee, sa
Franeuskom i Nemackom na celu, hitno predlagale. Iako se gospoda Tacer
pocetkom oktobra 1990. konacno saglasila da funta ude u valutni meha-
nizam EMS, tek jedanaest i po godina posto je ustanovljen, njeno nepri-
jateljstvo prema EMU nije jenjavalo. Tri nedelje kasnije, na samitu u
Rimu, nadglasana je, 11 prema 1, u vezi sa datumom pocetka druge faze
EMU. Njena neodmerena reakeija na ovaj potez dovela je do toga da je
krajem nov em bra zameni Ozon Mejdzor.
Mejdzor je prionuo na mircnje sa svojim kolegama liderima EZ na
drugom samitu u Rimu, koji je odrzan 14. i 15. deeembra 1990. Tada su
formalno zakazane dve meduvladine konfereneije, na Kojima su ucestvo-
vah rninislri iinansij;::l i AZ 1 L l ~ d.ko ie
njihov rad odmicao tokom narednih meseei, postal0 je ocigledno da v i ~ e
ne postoji ozbiljan rizik da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane potpuno ilOlo-
yanG na obe konfereneije. Izgledalo je mnogo verovatnije da ee doCi do
kompromisa: ostvaren je nesto sporiji napredak u praveu EMU no sto je
predlozeno, a promene izazvane politickom unijom bile su manje no sto
su Franeuska i Nemacka trazile.
Ugovor iz Mastrihta
To se pokazalo kada se Evropski savet sastao u Mastrihtu, deeembra
1991, radi razmatran ja naerta sporazuma zasnovanog na radu dve
meduvladine konfereneije. Posle dva dana teskih pregovora, odobren je
Ugovor 0 Evropskoj uniji,ali tek nakon sto je Ozon Mejdzor isforsirao
dye klauzule za izuzeee Ujedinjenog Kraljevstva. Mozda prakticni efekat
ovih klauzula nije velik, ali je simbolika ista - Ujedinjeno Kraljevstvo, iIi
bar njena vlada, jos se ne oseeaju prijatno u evropskoj porodiei.
U govor iz Mastrihta je detaljnije opisan u glavama 18, 23 i 36. On
nesumnjivo predstavlja najvazniji dogadaj u istoriji EZ od potpisivanja
Rimskog ugovora. Ne sarno da je postavio preeizan rok za ostvarivanje
ekonomske i monetarne unije, najkasnije do 1999, vee je predvideo razvoj
40 DlK LEONARD
zajednicke spoljne i odbrambene politike, i dao novi koncept institucija
EZ. Protokol koji je potpisalo 11 drZava clanica iz koga se Ujedinjeno
Kraljevstvo samo iskljucilo, otvorio je put za sprovodenje zakona na
osnovu Socijalne povelje u tih 11 zemalja. Na kraju, u skladu sa ugov-
orom, EU je trebalo da organizuje jos jednu meduvladinu konferenciju
1996, kako bi se razmotrilo funkcionisanje promena predvidenih
Mastrihtskim ugovorom i formulisala osnovna pravila koja ce vaziti kada
Unija zagazi duboko u 21. vek.
Sumnje u vezi sa Ugovorom iz ·Mastrihta pojavile su se u junu 1992,
kada je uz malu razliku na referendumu u Danskoj odbijeno da se ugov-
or ratifikuje (50% prema 49,3%). Iako je na referendumu u Irskoj, ndto
kasnije istog meseca, velika veCina bila za to da se lIgovor ratifiklljc,
pojavio se strah da ce i francuski glasaci mozda odbaciti ovaj projekat na
referendumu u septembru 1992. Mada je javnost u velikoj meri podrzavala
tesniju evropsku integraciju, postojao je ozbiljan rizik da ce glasaci isko-
ristiti ovu priliku da zadaju udarac nepopularnoj socijalistickoj vladi koja
je potpuno nepotrebno zakazala referendum. Na kraju je, jedva (51,05%
prema 48,95%), ugovor odobren.
Postojale su i ozbiljne teskoce da se obezbedi ratifikacija II Ujedinjenom
Kraljevstvu, gde je premijer Dzon Mejdzor bio suocen sa velikim problemi-
rna da izade na kraj sa protivnicima 1I sopstvenoj Konzervativnoj partiji. Posto
nije hteo da se odrekne klauzula 0 izuzecu koje je obezbedio u vezi sa
Socijalnom poveljom, nije mogao da racuna na doslednu podrsku Laburisticke
i Liberaldemokratske partije iz opozicije, za otpocinjanje dugotrajne proce-
dure ratifikacije ugovora u Donjem domu. Posle mnogih odlaganja, koja su
iskusavala strpljenje evropskih partnera Ujedinjenog Kraljevstva, Donji dom
je konacno odobrio ratifikaciju 20. maja 1993, a Gomji dom 20. jula, sto je
omoguCilo da ratifikacioni instrument Ujedinjenog Kraljevstva bude depono-
van pocetkom avgusta.
Devet meseci pre toga, na samitu u Edinburgu, decembra 1992,
uCinjeni su ustupci danskoj vladi, sto joj je omoguCilo izuzece iz jedin-
stvene evropske val ute, na slicnim osnovama koje su dogovorene za UK.
Osim toga, postignuta je saglasnost 0 odredenom broju - uglavnom
kozmetickih - tumacenja ovog ugovora, kako bi se podstakli danski
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 41
glasaCi da razmotre prethodnu odluku. Kao rezultat toga, na naknadnom
referendumu u maju 1993, Danci su odobrili ugovor sa 56,7% glasova
prema 43,3% .
Doslo je do jos jednog odlaganja, kada su nemacki protivnici ugov-
ora trazili da se donese presllda da je ugovor u suprotnosti sa nemackim
Ustavom, iako ga je usvojila ogromna veCina u nemackom parlamentu.
Ovaj pokusaj je osujetio Ustavni sud Nemacke 12. oktobra 1993, i
nemacki ratifikacioni instrument je deponovan istog dana. Ovim je lIklon-
jena poslednja prepreka i ugovor je konacno stupio na snagu 'J. novem-
bra 1993, deset meseci kasnije nego sto je planirano. Od tada je Evropska
zajednica uglavnom poznata pod imenom Evropska unija (EU).
TeSkoce u vezi sa ratifikacijom ugovora u Danskoj, Francllskoj,
Nemackoj i Ujedinjenom Kraljevstvu mnogi su videli kao potvrdu toga
da su politicki lideri EZ otisli mnogo dalje od javnosti u svojim zemlja-
rna kada su donosili odluke u pravcu tesnije evropske intcgracije. Bivsi
britanski premijer Margaret Tacer okarakterisala ga je kao "ugovor koji
je otisao predaleko". Ova kritika je imala odredenu teZinu. lako je tacno
da javnost nije mnogo znala 0 odredbama Ugovora iz Mastrihta, verovat-
nije je da su tri druga razloga prouzrokovala nedostatak entuzijazma za
EU. To su: ekonomska recesija, koja je pogodila prakticno sve evropske
zemlje, iako ne u istoj meri, izmedu 1990. j 1994; nestabilnost valutnih
trzista, sto je dovelo do povlacenja Ujedinjenog Kraljevstva i Italije iz
valutnog mehanizma u septembru 1992, i napustanje uskih margin a u
okviru ERM nakon de set meseci; i nelagodnost zbog ncuspeha EU da se
ponovo uspostavi mir u bivsoj Jugoslaviji.
Novo prosirenje
U januaru 1995, tri clanice EFTA - Austrija, Finska i Svedska - postale
su punopravne clanice EU. Ovo je predstavljalo vrhunac procesa koji je
zapoceo iniciranjem programa za 1992, jos 1985. godine. Svih sedam
clanica EFTA koje SlI zelele da ne budu iskljucene iz razvoja jedinstvenog
trZista koje obuhvata vise od 370 miliona ljudi, trazile su nacin da koriste
pogodnosti koje su se ocekivale. Na inicijativu Zaka DelOl·a, EZ je
popudila pregovoreza uspostavljanje Evropske ekonomske oblasti (EEA),
42 DIK LEONARD
koja bi omogueila drzavama EFTA da postanu clanice program a za 1992,
po cenu da prihvale mnoge obaveze drzava clanica EZ.
U govor 0 EEA je potpisan 1992, ali je odbacen na referendumu u
Svajcarskoj. Kada je konacno stupio na snagu, u januaru 1994, on je
pored Austrije, Finske, Svedske ukljucio i NorveSku, i te zemlje su vee
poodmakle u pregovorima za punopravno clanstvo u EU. Otvorena vrata
su ostavljena za Lihtenstajn da se naknadno prikljuci, kada revidira svoje
ekonomske odnose sa Svajcarskom. Svajcarska je takode podnela zahtev
za punopravno clanstvo, ali je njen zahtev bio privremeno suspendovan
nakon odluke koja je na referendumu doneta za EEA. Cetiri ostale drzave
kandidati okoncale su pregovore u martu 1994, i uslovi za clanstvo su
odobreni kasnije te godine na referendumima u Austriji, Finskoj i Sved-
skoj, sto je omogueilo ovim zemljama da zauzmu svoje mcsto u Uniji.
Referendum u Norveskoj je imao negativan ishod, i Norveska ee jos neko
vreme ostati izvan Unije, iako je clanica
Medutim, cini se da ee Unija primiti oko desetak novih drzava
pocetkom 21. veka. Cim su okoncani pregovori sa zemljama EFTA,
Madarska i Poljska su podnele zahteve za prijem u Clanstvo. Dve godine
kasnije, dosE su zahtevi Rumunije, Bugarske, Slovacke, Ceske Republike,
Slovenije i tri balticke drzave. Kipar i Malta su vee ranije podneli svoje
zahteve, a na sastanku Evropskog saveta u Madridu, decembra 1995,
dogovoreno je da pregovori sa svih 12 driava mogu da pocnu u roku od
sest meseci po okoncanju meduvladine konferencije koja je poceJa marta
1996. u Torinu i zavrsila sa radom u Amsterdamu juna 1997. U meduvre-
menu, novoizabrana laburisticka vlada na Malti najavila je da ne ostaje
pri kandidaturi. U maju 1995, Komisija je izdala Belu knjigu Ll kojoj
navodi precizne smernice za drZave kandidate za clanstvo u pogledu
izmena koje se zahtevaju u oblasti privrede, kao i pravnog i administra-
tivnog sistema. Takode je jasno stavljeno do znanja da su uvodenje slo-
bodnog tdista, cvrste garancije demokratskih j Ijudskih prava neophodni
uslovi za prijem. Ubrzo nakon samita u Amsterdamu, Komisija je dala
preporuku da pregovori 0 prijemu u clanstvo otpocnu u martu 1998. sa
sest zemalja kandidata - Kiprom, Ceskom Republikom, Estonijom,
Madarskom, Poljskom i Slovenijom. Saopsteno je da preostali kandidati
VODIC KROZ EVROPSKU UNULJ
43
jos ne ispunjavaju uslove za otpocinjanje pregovora. Treba im i dalje
pomagati u pripremama za clanstvo, a stav Komisije 0 tome treba redovno
preispitivati. Na samitu u Luksemburgu, decem bra 1997, prihvaeena je ta
preporuka, ali je odluceno da svih I 1 kandidata (plus Turska) bude pozi-
vano na godisnje evropske konfercncije, od kojih je prva trcba]o da bude
odrZana u martu 1998. Turska vjada, uvredena zbog toga sto za razliku
od ostalih pet kandidata (Bugarske, Litvanije, Letonije, Rumunije i
Slovacke) nije dobila uveravanja da ce na kraju postati clan, odlucila jc
da bojkotu je konferenciju.
Pregovori sa sest favorizovanih kandidata su otpoceli II martu 1998 ..
a u februaru 2000. sa pet preostalih, plus MalJa. U meduvremenu, na
samitu u Helsinkiju decembra 1999. konacno je priznat status Turske kao
punopravnog kandidata, iako pregovori nece poceti dok se ne ispune
odredeni preduslovi. U leto 2002. pregovori sa 12 aktivnih kamlidata - sa
""i",A o"i
m
Q i 1< )lTY,' 'LIn; ie - oovol1· no su naprcciovall da daju
T u... ul '-' _ ..... 11Jt ...-
razumnu nadu ee biti zavrseni do kraja godine, sa izglectima za pri-
jem u clanstvo I. januara 2004.
Meduvladina konferencija u Torinu
Meduvladina konferencija koja je otpocela u Torinu marta 1996, bila je
prvobitno zamisljena kao konferencija koja treba da oceni kako
funkcionise U govor iz Mastrihta. Medutim, mnogo pre njenog pocetka
postalo je jasno da ee njen dnevni red biti obimniji nego sto je bilo pred-
videno. IGC je trebalo da izvrsi sustinsku procenu institucionalnih
aranzmana Unije koji su prvobitno zamisljeni za sest clanova, U
meduvremenu poveeani na 15, sa izgJedima da ih bude 27 iIi vise u
narednoj deceniji. NaroCito je trebalo da razmatra sledeea pitanja:
- Da Ii u SavetL! ministara vise odluka treba donositi vecinskim
glasanjem, imajuCi u vidu da je sa sve veCim brojem clanova tesko
doneti jednoglasnu odluku?
_ Da Ii treba ponovo odmeriti glasove u SavetL! ministara kako bi se
onemofJuCilo da veee drzave clanice budu nadglasanc kombinaci-
I:>
jom malih zemalja Cije je ukupno stanovnistvo mnogo manje?
44
DlK LEONARD
NaroCito, da Ii bi trebalo ojacati odredbe protiv blokiranja odluka
od strane manjine?
- Koliko bi velika trebalo da bude Komisija ubuduee i da Ii svaka
driava, cak i ako je mala, treba i dalje da ima pravo na komesara?
- Da Ii ovlaseenja iz Treeeg stuba (pravosude i unutrasnji poslovi)
treba da budu razmatrana na meduvladinoj osnovi iIi da budu pod
jurisdikcijom svih institucija EU?
- Kako da zajednicka spoljna i bezbednosna politika, pod meduvla-
dinim Drugim stubom postani..l efikasnije?
Kako je IGC proticala, postalo je jasno da postoje znacajne razlike
izmedu drzava clanica 0 svim ovim pitanjima. Narocito je izgledalo da se
interesi velikih i malih drzava sukobljavaju, ali je postaIo jasno i da pos-
toji jaka voIja da se uspe i da se 0 svim vaznim pitanjima postigne kon-
senzus. Medutim, uz jedan vazan izuzetak: tadasnja vlada UK se orotivi-
la hilo kakvom poveeanju ovlaseenja EU i ostro se suprotstavljala da dode
do povecanja broja veCinskog gJasanja. IGC, od koje se inace ocekivaJo
da zavrsi rad u prolece 1997, obustavila je rad. Os tale drzave clanice su
se neformalno rnedusobno saglasile da sacekaju opste izbore I. rnaja 1997.
u Ujedinjenom Kraljevstvu i vide da Ii ee nova vI ada biti spremnija da
sa svojim partnerima nalazi kompromisna resenja.
Izolacija Ujedinjenog Kraljevstva okoncana pobedom Blera
na izborima
Nekooperativan stay britanske vlade u IGC predstavljao je kulminaciju
citavog niza dogactaja koji su Ujedinjeno Kraljevstvo progresivno udal-
javaIi od evropske matice. Dogactaji iz perioda Tacerove vee su navedeni,
ali, uprkos nadanjima da ce Mejdzorova vlada uspeti da premosti taj jaz
- izgleda da se dogodiIo obrnuto. Sustinski, radilo se 0 tcSkocama sa koji-
ma se Mejdzor suocio kada je trebalo da natera clanove parlamenta, konz-
ervativce iz svoje partije da ratifikuju Ugovor iz Mastrihta. ZakIjucio je
da se, sarno ukoliko zauzme veoma neprijateljski staY prema svojim part-
nerima iz EU, moze nadati da ce odoleti pritisku sve veeeg broja
evroskeptika u sopstvenoj partiji. To je bila ozbiljna grcSka. Svaki ustu-
pak koji je ucinio da udovolji njihovim zahtevima, samo je pojacavao nji-
VODlC KROZ EVROPSKU UNlJU 45
hoy apetit i oni su trazili jos, drasticno podrivajuci uticajkoji je vlada
Ujedinjenog Kraljevstva mogla da ima U okviru EU.
Neke od Mejdzorovih akcija bile su izrazito nerazumne. Na samitu na
Krfu u junu 1994, on je stavio veto (koji su podrzale sve ostale drzavc
clanice) na kandidaturu belgijskog premijera Zan-Lib Deena Oean-Luc
Dehaene) za predsednika Komisije, kao naslednika Zaka Delora. On je to
pravdao time sto je Deen navodno evropski federalista koji zeli da
pretvori Evropu u superdrzavu. Medutim, nekoliko nedeJja kasnije,
~ a g l a s i o se sa kandidaturom Zaka Santera, premijera Luksemburga, koji
je izjavio da ima identicne stavove kao Deen. Zatim je u aprilu 1996.
pribegao politici opstrukcije Saveta ministara (poput De Golovc taktikc
"prazne stolice" od pre 30 godina), te su njegovi rninistri stav]jali veto na
svaki predlog koji je razmatran - cak i na predloge koje je podnelo
Ujedinjeno Kraijevstvo. Bili su to bezuspesni pokusaji da se EU primora
da ukine zabranu na izvoz britanske govedine. Britanska vlada je posle
sest nedelja napustila ovu taktiku koja je bila pogubna za nju, ali je i
dalje imala general no negativnan stav, sve do I. maja 1997, kada je
dozivela katastrofalni izborni poraz. Novoizabrana laburisticka vlada je
odmah najavila "novi pocetak" u odnosima sa EU, a to je omogucilo
meduvladinoj konferenciji da slozno okonca svoj rad, a njene preporuke
su usvojene na samitu u Amsterdamu u junu 1997. Mectutim, ugovor koji
je potpisan bio je skroman dokumenat, a odlozen je ugovor 0 vaznim
institucionalnim pitanjima koje je trebalo resiti pre prijema novih kandi-
data iz srednje i istocne Evrope. Ta pitanja su podrazumevala premera-
vanje gIasova u Savetu ministara, velicinu Komisije i glasanje kvalifiko-
vane veCine 0 svim pitanjima osim onih najvaznijih. Sledeca IGC je
odriana tokom 2000. godine i konacno je doslo do sporazuma na dugom
i tcSkom samitu u Nici 2000.
Ekonomska i monetarna unija
U meduvremenu je postalo sve izvesnije da ce treca faza ekonomske i
monetame unije (EMU), koja vodi ka jedinstvenoj valuti, poceti kako je
planirano, 1. januara 1999. kao i da ce vecina driava clanica u tome
uOcstvovati. N a samitu u Madridu, decem bra 1995, dogovoreno je da ce
46 DlK LEONARD
se nova val uta zvati evro i da ce biti jednaka vrednosti evropske noveane
jedinice (eki), zasnovanoj na Korpi nacionalnih valuta i da ce se koristiti
za obraeun placanja u okviru budzeta EU. Godinu dana kasnije, na sami-
tu u Dablinu, dogovoren je pakt stabilnosti, sa ciljem da se zemljama koje
zadovoljavaju kriterijume za ulazak u EMU obezbedi da to i dalje Cine.
Konaeno, kako je opisano na stranicama 156-158, specijalni samit EU
koji je odrian u Briselu 1. i 2. maja 1998, odobrio je preporuke Komisije
i Evropskog monetarnog instituta da 11 od 15 drZava elanica treba da
pristupe trecoj fazi EMU i da ueestvuju u jedinstvenoj valuti, od 1. jan-
uara 1999. Greka je iskljueena jer nije ispunila kriterijume iz Mastrihta,
dok su Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Svedska odbile da pristLlpe -
uglavnom iz politiekih razloga. VI ada UK je nagovestila da Ll principu
zelj da pristupi, ali da to nece ueiniti dok ne odrzi referendum, sto se
verovatno nece dogoditi ore 200!. iIi 2002. Na samitu je takode imeno-
van Vim Duizcnberg (VYim za prvog predsednika Ccntraine
evropske banke, koja je zamenila Evropski monetami institut I. juna
1998.
31. decembra 1998. Ekonornsko-finansijski savet odredio je kurs evra
za II nacionainih vaJuta (vidi stranu 158). Od 1. januara 1999. evro je
postao operativan za bankarske potrebe, a Ll januaru 2001. Grcka je posta-
Ja dvanaesta zemlja koja se prikljuciia zani evra. Posebna paznja
posvecena je pripremama za uvodenja novcanica evra u januaru 2002. i
za povlacenje nacionalnih valuta u narednom meseCLl.
Povlacenje Santerove komisije
Decembra 1998. ispaljeni su prvi hici u zahuktaJoj raspravi izmedu
Evropskog parlamenta i Komisije, koji su doveli do povlacenja Komisije
eetiri meseca kasnije. Parlament je odbio da odobri zavrsni raeun budzeta
za 1996. godinu zbog zabrinutosti u vezi s proneverama, losim ruko-
vodenjem i prijateljskim vezama, u koje su navodno bili ukIjueeni neki
e1anovi Komisije, posebno Edit Kreson, bivsa premijerka FrancLlske, koja
je bila odgovorna za istrazivanja i obrazovanje. Pet "mudraca" saeinili su
izveStaj zapet nedelja, kako je Parlament zahtevao. U izveStaju je ostro
kritikovana gda Kreson zbog toga sto je prijatelju wbaru namestila fikti-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 47
van posao i zbog toga sto je traljavo rukovodila Leonardovim programom
za prekvalifikacije, ali su drugi e1anovi Kornisije dobili samo sitnije
zamerke. Uprkos tome sto se ispostavilo da ima malo aktivne korupcije,
u izvestaju je zapisana ostra fraza, "sve teze je pronaci bilo koga ko pose-
duje i najmanji osecaj odgovornosti".
Parlament nije imao snage da osudi pojedinaeno e1anove Komisije, a
gda Kreson je odbi1a da podnese ostavku, iii da pokaze bilo kakvo kajan-
je, a ni Santer se nije potrudio da zatrazi njenu ostavku. Samo dan-dva
posle pojave ovog izvestaja postalo je jasno da ce Parlament biti sposoban
da prikupi potrebnu dvotrecinsku veCinu da zahteva raspustan je ceIe
Komisije, tako da je u oeekivanju toga svih 20 clanova Komisije podne-
10 ostavke 11. marta 1999. Dve nedelje kasnije sefovi vlada EU, na sas-
tanku u Berlinu, nominova1i su bivseg italijanskog premijcra Romana
Prodija. za Santerovog naslednika, ali je tek u septembru Evropski parla-
ITlenl lzgtasao rqegovo 1 bilo sarno 4
elana Santerove komisije, da odsluze preostala eetiri meseca Santerovog
mandata i zatim jos pet godina, do januara 2005.
Novi budzet
Drugi vazan posao na Berlinskom samitu bio je donosenje budzeta za EU
za sedmogodisnji period, 2000-06. Novoizabrani nemacki kancclar,
Gerhard Sreder, nadao se da ce obezbediti znaeajno smanjenje doprinosa
njegove zemlje budzetu EU, koji je uveliko prevazi1azilo doprinos svih
drugih 14 clanka zajedno. Mcdutim, na kraju, u intereSt! postizanja opstcg
sporazuma slozio se sa samo marginalnim smanjenjima, a godisnji bri-
tanski popust (koji su druge elanice ostro kritikovale) ostao je netaknut
(vidi stranu 116). Postignuti sporazum omogucice prosirivanje aktivnosti
EU u skromnom obimu za ovaj sedmogodisnji period, dok ce obezbediti
pomoc za pripremni paket za prijem zemalja kandidata iz srednje i istocne
Evrope, od kojih bi neke trebalo da udu Ll EU 2006.
Konvencija 0 reforrni ED
Postojao je veliki stepen nezadovoljstva s vodenjem sam ita LI Nici 2000,
gde je Zak Sirak, francuski\ predsednik, ,bio ozbiljno kritikovan za osiono
48 DIK LEONARD
i netakticno predsedavanje. To je dovelo do usvajanja, po misljenju
mnogih, isprcvarenih zakljucaka, narobto u vezi sa nekoliko odredaba
Ugovora iz Nice, koje su, barem delimicno. bile odgovorne za njegovo
odbacivanje na referendumu u Irskoj 200 I. Takode je postojala zabrinu-
tost 0 sve vecim dokazima razocaranosti javnosti EU, koja se manifesto-
vala rekordno niskim procentom izaslih giasaca na izborima za Evropski
parlament 1999. Zbog toga je, uglavnom po zapovesti nemacke vlade.
odluceno da se sledeCi IGC odrzi 2004. Tada ce biti razmatran sirok
raspon moguCih buduCih reformi, ukljucujuci ustav koji ce zameniti iIi
dopuniti Rimski ugovor i ugovore koji su usledili kasnije, i koji ce pred-
stavljati pojednostavljeni dokument koji ce biti razumljiv obicnim
gradanima.
Na Lekenskom samitu decembra 200 I, odluceno je da pre IGC treba
da se odrii konvencija, cijih 105 ucesnika treba da ukljuce ne samo
nacionalne vlade, nego i clanove parlamenata i Evropskog parlamenta, kao
i predstavnike 12 zemaija koje trenutno pregovaraju 0 ulaskll u instituci-
je EU. Dobrovo!jnim organizacijama date su mogucnosti da daju priloge
konvenciji, kojom ce predsedavati Valeri ZiskaI' d'Esten. bivsi predsednik
Francuske. Konvencija je pocela da zaseda februara 2002. i od nje je
zatrazeno da zavrsi rad do kraja godine, s tim sto bi dobila jos godinu u
toku koje bi njene preporuke mogle da budll raspravljene do same IGC.
Ovaj proces treba da dovede do najvecih promena u istoriji EU, podu-
darajuCi se verovatno s prijemom deset novih clanica.
Rimski ugovor
. Biblija Evropske zajedince, vrhovni autoritet za najveCi broj njenih odlu-
ka i odgovornosti jeste Rimski ugovor, koji su 25. marta 1957. potpisali
predstavnici Belgije, Francuske, Zapadne Nemacke, Italije, Luksemburga
i Holandije. U pitanju je, u stvari, samo jedan od dva ugovora koji su
istog dana potpisali svi ovi predstavnici; drugim je uspostavljen Euratom,
Evropska zajednica za atomsku energiju. Sest godina ranije, 18. apriJa
1951, ovih sest zemalja je potpisalo Pari ski ugovor kojim je uspostavlje-
na Evropska zajednica za ugalj i celik (ECSC).
Rimski ugovor je obiman dokument sa 248 clanova i dodatnih 160
strana u vidu aneksa, protokola i konvencija. Prva cetiri clana, koji su
ovde u potpunosti citirani, definisu ciljeve Evropske ekonomske zajednice
i glavne institucije koje treba osnovati kako bi se obezbedila njihova real-
izacija.
Clan 1 Ovim ugovorom, VISOKE STRANE UGOVORNICE medusobno
uspostavljaju EVROPSKU EKONOMSKU ZAJEDINICU.
Clan 2 Zajednica ce imati zadatak da, uspostavljanjem zajednickog trzista
i progresivnim usaglasavanjem ekonomskih politika drzava clanica,
sirom Zajednice, unapreduje skladan razvoj ekonomskih aktivnosti,
kontinuirano i uravnoteieno sirenje, povecanje stabilnosti, ubrzano
povecanje zivotnog standarda i blize odnose izmedu drzava clanica.
Clan 3 U svrhu realizacije ciljeva navedenih u clanu 2, aktivnosti
Zajednice, kako su predvidene U govorom i u skladu sa rokovima koji
su tamo navedeni, ukljucuju:
50 DIK LEONARD
(a) uklanjanje, izmedu driava clanica, carinskih dazbina i kvantitativnih
ogranicenja na uvoz i izvoz robe i svih drugih mera koje imaju isti
efekat;
(b) uspostavljanje zajednickih carinskih dazbina i zajednickc trgovinske
politike prema treCim zemljama;
(c) ukidanje, izmedu drzava clanica, prepreka slobodnom kretanju Ijudi,
usluga i kapitala;
Cd) usvajanje zajednicke politike u oblasti poljoprivrede;
(e) usvajanje zajednicke politike u oblasti saobracaja;
(f) uspostavlajnje sistema koji' ce obezbediti da ne dode do distorzije
konkurencije na zajednicKom trzistu;
(g) spmvodenje procedura kojima se mogu koordinirati ekonomske poli-
tike drZava clanica i ublaZavati neravnotde u njihovirn platnirn hi lan-
(h) usaglasavanje zakona diZava clanica u rneri koja je potrebna za pravil-
no funkcionisanje zajednickog triista;
(i) stvaranje Evropskog socijalnog fonda kako bi se poboljsale mogucnosti
za zaposljavanje radnika i doprinelo podizanju njihovog standarda
hvota;
U) uspostavljanje Evropske investicione banke koja treba da olaksa
ekonomsko sirenje Zajednice koriscenjem novih resursa;
(k) udruzivanje prekomorskih zernalja i teritorija kako hi se povecala
trgovina i unapredio ekonomski i socijalni razvoj zajednickim snaga-
rna.
Clan 4
i. Zadatke koji su povereni Zajednici obavljace sledece institucije:
- SKUPSTINA
- SAVET
- KOMISIJA
- SUD PRAVDE
Sve institucije ce delovati U okviru ovlascenja koja im daje ovaj ugovor.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 51
2. Savetu i Kornisiji ce pomagati Ekonornski i socijalni komitet koji ima
Savetodavnu ulogu.
Clanovi 5-248 Ovi Clanovi se bave sledeCirn pitanjima.
- 5-8 Uspostavljanje Zajednice u prelaznom periodu od 12 godina.
- 9-11 Slobodno kretanje robe.
- 12-29 Uspostavljanje Carinske unije.
- 30-37 Uklanjanje kvantitativnih ogranicenja.
- 38-47 Odredbe u vezi s poljoprivredorn.
- 48-73 Slobodno kretanje lica, usluga j kapitala.
- 74-84 Zahtevi za zajednicku politiku u oblasti saobracaja.
- 85-102 Politika u oblasti konkurencije, poreza i usaglasavanje
zakona.
I j 6 EkonoDlska i
- i 17-128 Socijalna politika.
- 129-130 Uspostavijanje Evropske investionone banke.
- 131-136 Udruzivanje sa prekomorskim zernljama i teritorijama.
- 137-198 Sastav i ovlascenja raznih institucija Zajednice.
- 199-209 Finansijske odredbe.
- 210-248 Zajednica kao pravno lice, prijem novih clanova,
uspostavJjanje institucija i razna druga pitanja. clan 240 kaze "da
se U govor zakljucuje na neogranicen vremenski period". U govor
stupa na snagu I. januara 1958.
Ostaii ugovori
Tokom vise godina, ddave clanice su potpisale odredeni broj drugih
ugovora, protokola i konvencija koji dopunjuju prvobitne odredbe
Rirnskog ugovora.
Najvazniji su:
1. Ugovor kojim se objedinjavaju tri Evropske zajednice (ECSC, EEC i
Euratom), potpisan 8. aprila 1965. u Briselu, obicno poznat pod
imenom Ugovor 0 EZ.
52 DIK LEONARD
2. Ugovor u vezi sa prijemom Danske, Irske, Norveske i Ujedinjenog
Kraljevstva, potpisan 22. januara 1972. u Briselu (Norveska je refer-
endumom odbila da ratifikuje ovaj ugovor).
3. Ugovor 0 pristupanju Grcke, potpisan 1980; ugovori sa Spanijom
Portugalom, potpisani 1985. i sa Austrijom, Finskom. Svedskom
Norveskom, potpisani 1994. (Norveska opet nije ratifikovala).
4. ledinstveni evropski akt, potpisan 1986, cije odredbe, izmedu ostalog,
sadrZe izmene i dopune nekih clanova Rimskog ugovora u vezi sa
proeedurama glasanja u Savetu ministara, u odredenoj meri
povecavajuCi zakonodavna ovlascenja Evropskog parlamenta. Glavni
eilj je da se omoguCi lakse usvajanje program a od skoro 300 mera u
eilju stvaranja unutrasnjeg trzista Zajedinee (videti poglavlje 16). To
su bile prve sustinske izmenei dopune Rimskog ugovora u njegovih
prvih 30 godina postojanja.
5. Ugovor 0 Evropskoj uniji, inace poznat pod imenom Ugovor iz
Mastrihta, iz decembra 1991, potpisan u februaru 1992. Mnogo
I Tri stuba EU
. aziia
J imigral'ija
:borha pruti\ .
j dl"Oge t
i samcillju U ~
J policiji
itd.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 53
sveobuhvatnija revizija Rimskog ugovora, sadrzi dYe glavne grupe
odredaba: one koje imaju za eilj uspostavljanje ekonomske i mone-
tame unije (EMU) najkasnije do 1. januara 1999. godine; j one koji
se definisu kao koraei u praveu uspostavljanja politicke unije,
ukljucujuCi zajednicku spoljnu i odbrambenu politiku. Ostale odredbe
prosiruju iii preciznije formulisu nadleznosti Zajedniee u drugirn
obJastima njene politike i revidiraju ovlascenja raznih institueija EZ.
Ugovor predvida tri stuba Evropske unije. Prvi stub obuhvata tri pos-
tojeca ugovora 0 Evropskim zajednicama (ECSC, EZ i Euratom).
Drugi stub sadrzi nove odredbe 0 zajednickoj spoljnoj i bezbednosnoj
politici (CFSP), a TreCi stub predvicia saradnju izrnedu driava clani-
ea u oblasti pravosuda i unutrasnjih poslova. Drugi i TreCi stub ne
podleZu institueijama EZ i organizovani su na meduvladinoj osnovi
(videti ilustraeiju 2). Ovaj ugovor je prikazan u prilogu 8.
6. Arnsterdamski ugovor, iz juna 1997, potpisan u oktobru 1997, stupa na
snagu kada ga ratifikuju. sve strane ugovornice (verovatno krajern
1998. iIi pocetkom 1999). Ovaj ugovor je u velikoj meri pokusaj da
se "poprave" neke stvari - donosenje odluka je prebaceno sa Treeeg
na Prvi stub; poboljsani su aranzmani za zajednicku spoljnu i bezbed-
nosnu politiku; Protokol 0 socijalnoj politici i Sengenski ugovor stavl-
jeni su u okvir EZ, prosirena su ovlaseenja Evropskog parlamenta i
predsednika Komisije; dod ate su klauzule 0 zaposljavanju i "fleksi-
bilnostj"; obezbedena je vee a transparentnost. Ovaj ugovor je takode
prikazan u prilogu 8.
7. U govor iz Nice, donet dee em bra 2000 i potpisan februara 200 I, koji
ee stupti na snagu tek kada ga budu ratifikovale sve ugovome strane .
Odbacen je na referendumu u Irskoj 2001 i bice nistavan ukoliko ne
bude potvrden na sledecem referendumu koji se ocekuje krajem 2002.
Ovaj ugovor, koji je rezimiran u Prilogu 8, ugJavnom se bavi reviz-
ijom clanstva i glasackih ovlascenja institucija ED u skladu sa oceki-
vanim velikim povecanjem broja claniea u prvoj deeeniji XXI veka.
l I D ~ ® JIll
U skladu sa Rimskim ugovorom, uspostavljene su cetirt glavne instilucije
kako bi se sprovele njegove odredbe. Slede kratke definicije njihovih
junkcija.
tiku.
- Savet ministara donosi odluke iii zakone na osnovu predloga koje
podnosi Komisija
- Evropski parlament ima uglavnom savetodavnu ulogu, ali su nje-
gova ovlaseenja naknadno matno uveeana.
- Evropski sud pravde daje tumacenja odluka Zqjednice i odredaha
ugovora u slueaju spora.
Institucije Zajednice nastavljaju da obavljaju svoje jimkcije u skladu
sa Ugovorom 0 Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) i Amsterdamskim
ugovorom. Osim toga, Evropska unija je stekla ovlaseenja koja ne pod/eiu
institucijama EZ, vee se resavaju na meduvladinoj osnovi. Tu spadaju
zajednicka spoljna i bezbednosna politika (videti poglavVe 36) i saradll-
ja u pravosuau, unutrasnjim poslovima i imigracionim pitanjima (videti
poglavlje 29). Strogo uzevsi, EU je sada hibridna organizacija koja se
sastoji od EZ, sa precizno rasporeaenim ovlaseenjima izmeau njenih sas-
tavnih institucija, i od dodatne meauvladine komponente. Drugi deo ove
knjige detaljnije opisuje glavne institucije EZ.
Evropska komisija je izvrsni organ zajednice. Nju cesto vide kao
otelovljenje evropske ideje jer njene c\anice, iako ih imenuju nacionalne
vlade, nemaju obavezu prema njima i njihova lojalnost je usmerena ka
interesima Zajednice u ceiini. Svaki komesar se, prilikom preuzimanja
funkcije, svecano obavezuje na sledeCi nacin.
Svecano se obavezujem:
Da eu svoj posao obavljati u potpunosti nezavisno, u opstem intere-
su Zajednica;
U obavljanju svojih duznosti necu niti traziti niti primati instrukcije
od bilo koje vlade iIi tela;
Uzdrzavaeu se da radim sve ono sto nije u saglasnosti sa mojim
duznostima;
Formalno primam k znanju da se svaka drZava cianica obavezuje cia
postuje ovaj princip i da neee uticati na clanove Komisije U obavl-
janju njenih pos!ova;
Dalje se obavezujem da eu postovati, kako za vreme svog mandata
tako i kasnije, duznosti koje pwisticu iz njega, a nawcito cia
posteno i na diskretan nacin prihvatam, po prestanku mandata,
odredene aktivnosti iIi povlastice.
U meri u kojoj se realnost razlikuje od ovih aspiracija, komesari neee
uspeti da odigraju ulogu koja im je namenjena, a ciljevi Zajednice neee
biti ostvareni kako treba.
Komesari
Komisija se trenutno sastoji od 20 clanova: po dva iz svake velike drZave
(Francuske, Nemacke, Italije, Spanije i Ujedinjenog Kraljevstva) i po
jedan jz svake od de set manjih ddava (Austrije, Belgije, Danske, Finske,
S8 DIK LEONARD
Grcke, lrske, Luksemburga, Hoiandije, Portugaia i Svedskc). Savet min-
istara ih imenu je na period od pet godina, na predJog njihovih nacional-
nih vIada. Pre 1995, mandat je obicno trajao sarno cetiri godine. Mandat
se moze obnoviti, i dosad je na kraju svakog cctvorogodisnjeg mandata
obicno polovina komesara bila ponovo imenovana, a ostaJi su bili zamen-
jeni novim kandidatima. VeCina komesara su politicari, obicno iz vlada-
juce partije (iIi partija) driava clanica, pri cemu je praksa Ujedinjenog
Kraljevstva uvek bila da jedan od njenih kandidata bude iz glavne opozi-
cione partije, iako izbor vrsi aktuelni predsednik vlade. Manji broj kome-
sara su visi drzavni funkcioneri, vade sindikata iIi poslovni ljudi.
Predsedavanje
Predsednik Komisije je u pocetku bio imenovan na period od dYe godine,
iako se u praksi to obic!1(l produzavalo na cetiri godine. automats-
ki. Svaki mandat Komisije se u obicnom govoru naziva po imenu
predsednika; na primer, Dzenkinsova Komisija, Tornova Komisija,
Delorova Komisija. U skladu sa ugovorom iz Mastrihta, aranzmani za
imenovanje Komisije su promenjeni. Od 1. januara 1995. mandat
Komisije i njenog predsednika je produzen na pet godina. Od vlada
drzava clanica se sada trazi da se konsultuju sa Evropskim parlamentom
pre nego sto predloze predsednika Komisije. One takode moraju da se
konsultuju sa predsednickim kandidatom pre no sto kandidu ju ostale
komesare. Predsednika i druge clanove Komisije treba da odobri, kao telo,
Evropski parlament glasanjem. Sarno u slucaju pozitivnog glasanja,
predsednik i Komisija mogu formalno da budu imenovani od strane vlada
drzava clanica.
Kada Sll sefovi vlada EU kandidovali Zaka Santera (Jacques Santer)
u julu 1994, on je jedva preiiveo pokusaj u Evropskom parlamentu da se
odbaci njegova kandidatura. Parlament je zatim nastavio da proverava sve
predlozene komesare i odobrio imenovanje cele Komisije velikOlT'
vecinom u januaru 1995. Posle povlacenja Santerove komisije, marta- 1999
(videti str. 46-47), sefovi vlada zemalja EU nominovali su
Prodija za njegovog naslednika nakon konsultacija s Prodijemi 19 dwgih
komesara. Njih je takcxle proverio Parlament, koji jc septembra ]999. /
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
S9
izglasao njihovo imenovanje odnosom 3 prema I da odsluze preostalih 4
meseca mandata Santerove komisije, kao i svoj puni petogodisnji mandat
od 2000. do januara 2005.
U govor iz Mastrihta je takode promenio odredbe u vezi sa pot-
predsednicima Komisije. Od tada Savet ministara imenuje sest komcsara
kao potpredsednikc, sto predstavlja razliku od malog prakticnog znacaja,
osim cinjenice da imaju nesto vece plate od svojih kolcga. Trcnutno, u
skladu sa ovim ugovorom, sarna Komisija "moze da imenuje potpredsed-
nika iIi dva potpredsednika iz redova svojih clanova". Komesar (iIi kome-
sari) izabran na taj nacin zamenjuju predsednika ,kada to prilika zahteva.
Septembra 1999. Komisija je izmedu svojih clanova izabrala dva pot-
predsednika, Nila Kinoka i Lojolu de Palasija.
Predsednik Komisije se cesto pogresno poredi sa predsednikom
vlade neke drzave kada je u pitanje kabinet IT
stvari, predsednik obicno mnogo manje dominira U odnosu na svoje
kolege. Niti ih on bira niti razresava duznosti, takode nc odluClljC 0
oblasti koju ce oni pokrivati. Njegov uticaj u tom pogledu je velik, s
obzirom da daje svoj predlog za raspodelu odgovornosti na pocctku
svakog mandata, ali pravu odluku donose sami komesari, po potrebi,
veCinom glasova. U buducnosti cc predsednik nesumnjivo imati vise uti-
caja, delom zbog veCih ovlascenja prema Amsterdamskom ugovoru (vidi
str. 53), ali najvise zbog okolnosti nominovanja Romana Prodija. Kriza
koja je usledila posle povlacenja Santerove komisije omogucila mu je
da uzme vise vlasti od svih svojih prethodnika. Bio je u mogllcnosti da
insistira na pravu da odrecl:llje portfelje i da ih kasnije, ukoliko bude
smatrao za shodno, zamenjuje. Isto tako je trazio i dobio uveravanja svih
komesara da ce podneti ostavku, na njegov zahtev, ukoliko bude smatrao
cia je to u interesu EU.
Po Ugovoru iz Nice vece zemlje clanice ce izgubiti pravo na drugog
komesara kada sledeca Komisija preuzme duznost u januaru 2005. Kada
broj clanica EU bude 27 iIi vise, zemlje clanice nece imati pravo da
imenuiu komesare, koji ce biti rasporedivani po sistemu rotacije, II kojem
ce zemlje biti ravnopravno tretirane. Predsednik cei dalje biti nomi-
60
PROCES ODLUCIV ANJA U UNIJI
S/'l. \'ETOVi\,NJE
STAVI"JANJE
NA SNAGr"
Knmis-ija
DIK LEONARD
E".-<>p"ki
Pmtamerrt
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 61
62 DIK LEONARD
novan od Evropskog saveta, ali u buduenosti kvalifikovanom veCinom, a
ne jednoglasno.
Odgovornosti komesara
U skladu sa ovim ugovorom, svaki od komesara ima oblast za koju je
odgovoran i delovi administrativnog aparata su im direktno podredeni
(videti Prilog 3 za trenutnu raspodelu odgovornosti). Njima takode stoji
na raspolaganju mali kabinet od sest, licno izabranihsluzbenika koji nisu
sarno savetnici vee povremeno intervenisu u ime komesara na svim
birokratskim nivoima Komisije.
Odgovornost Komisije
Odgovornosti Komisije su navedene· u elanu 155 Rimskog ugovora. One
Inicijativa. Ugovor uopsteno zaduzuje Komisiju za sprovodenje njegovih
odredaba, ali joj daje i posebno pravo da Savetu ministara podnosi pred-
loge, koji u veCini slucajeva nije u mogucnosti da donese odluku u
odsustvu takvog predloga.
Sprovodenje. Komisija je zaauzena za sprovodenje odluka koje usvoji
Savet. Sto se tice industrije uglja i celika, sarna Komisija ima sirok spek-
tar ovlaseenja za donosenje odluka, koji je nasledila od Visokog organa
ECSC, koja moZe da koristi bez obracanja Savetu ministara. Ona takode
ima znacajna autonomna ovlaseenja koja se odnose na politiku konkuren-
cije u vc.ctenju zajednicke poljoprivredne politike. Komisija upravlja
razliCitim fondovima koje je osnovala Zajednica (Fond za upravljanje i
garancije u poljoprivredi - EAGGF, Socijalni fond, Regionalni fond,
Kohezioni fond, itd). Ona priprema predlog budzeta koji mora da odobri
Savet i Evropski parlament. ana takode obavlja pregovore za medunaro-
dne ugovore u ime Zajednice iako njih moze da zakljuci sarno Savet.
Nadgledanje. Komisija nadgleda kako drzave clanice sprovode zakone
Zajednice. Kad god zakljuCi da je neka drzava clanica prekrsila svoje
ugovorne obaveze, od nje se trazi "misljenje" u vezi s tim ona moze pro-
tiv odnosne drZave podneti tuzbu kod Suda pravde.
I
I
I
I
r
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
63
SediSte
Komisija ima sediste II Briselu i obicno se nalazi u zgradi Berlejmon sa
staklenom fasadom koja je namenski sagracl:ena 1969. godine. Pocetkom
1992, zgrada Berlejmon je zatvorena i treba da bude potpuno rekonstru-
isana, sto ce trajati najmanje sedam-osam godina, zbog velikih kolicina
azbesta koji je ugraden u prvobitnu konstrukciju. U meduvremenu su
Komisija i najnuznije osoblje smdteni u obliznju Brejdelovu zgradu, dok
je preostalo osoblje smdteno na nekoliko drugih lokacija. Kada je
sepetembra 1999. duznost preuzela Prodijeva komisija kancelarije poje-
dinih komesara premestene su u zgrade svojih uprava, tako da je u
Brejdelovoj zgradi ostao sarno predsednik sa generalnim sekretarijatom.
Osoblje
Komisija zaposljava 1 / od
tumacenjem iIi prevodenjem na 11 zvanicnih jezika Zajednice (engleski,
francuski, nemacki, italijanski, holandski, danski, grcki, spanski, portugal-
ski, svedski i finski). Uz to, jos 4.000 lica zaposlenih u Komisiji bavi se
naucno istrazivackim radom u gradu Ispra, u Italiji, Kalamu u
Ujedinjenom Kraljevstvu, Helu u Belgiji i mnogim drugim centrima.
Osoblje, koje je delimicno smesteno u Luksemburgu, organizovano je u
36 ministarstava i general nih direkcija, koje su odgovorne jednom iIi vise
komesara (vidi prilog 4).
NaNn rada
Komisiia se kao telo sastaje sV2.ke srede izjutra i ako ima veliki dnevni
red, s a ~ t a n a k maze biti nastavljen posle rucka. Cesto se zakazuju dodat-
ni sastanci, povremeno u opustenijoj atmosferi, radi razmatranja odredenih
pitanja iIi dugorocnih perspektiva.Odluke u okviru Komisije obicno se
usvajaju prostom veCinom, a kasnije se primenjuje princip kolektivne
odgovornosti.
lako se zvanicna dokumenta prevode, a sastanci na kojima uccstvuju
funkcioneri iz drZava simultano tumace na svih II jezika, vecina dnevnih
poslova Komisije obavlja se na ,francuskom iIi engleskom jeziku.
Ako je Komisija institucija koja zastupa opste evropske interese, Savet
ministara je sigumo institucija u kojoj dolaze do izrazaja posebni intere-
si svake drZave clanice. On je nesumnjivo najmocnijii organ Zajednice i,
kako kaze generalni direktor Evropskog parJamenta za razvoj: "On je sada
postao stvarni centar politicke kontrole u Evropskoj zajednici".
Struktura
Savet se sastoji od predstavnika iz svake od drzava clanica i
sastancima takode prisustvuju najmanje jedan komesar i osoblje iz nje-
govog sekretarijata. Medutim, clanstvo se neprestano menja. Ako se na
dnevnom redu nade poljoprivreda, prisustvuju ministri poljoprivrede; min-
istri industrije prisustvuju sastancima posveeenim industrijskim pitanjima;
ministri finansija prisustvuju kada se razmatra budzet.
Sastanak ministara inostranih poslova, koji se odrzava najmanje jed-
nom mesecno, osim u avgustu, poznat je pod imenom Savet za opsta
pitanja. Pored toga sto razmatraju pitanja u vezi sa spoljnom politikom,
ministri inostranih poslova treba da koordiniraju rad ostalih ministarskih
Saveta, kao i da se bave posebno slozenim i/ili hitnim stvarima koje
nuzno ne spadaju u delokrug njihovih kolega strucnjaka. Njihov zadatak
je i da pripremaju sastanke sefova vlada, koji se sada odrZavaju dva puta
godisnje, poznate pod imenom Savet Evrope (videti poglavJje 6).
Predsedavanje
Savet ima rotirajueeg predsednika ili predsednistvo, pri cemu se mmlstri
iz svake drZave cJanice smenjuju na period od sest meseci na mestu
predsedavajuceg. Ministar inostranih poslova odnosne zemlje preuzima
funkciju predsednika Saveta minis tara, a ministarstvo inostranih poslova
njegove zemlje preuzima, uz pomoe sekretarijata Saveta, organizaciju rada
Saveta za period od sest meseci. Tako se odredeni periodi nazivaju
predsedavanje Francuske, predsedavanje Holandije i tako dalje, zavisno od
toga koja drzava predsedava.
VODIC KROZ EVROPSKU
65
Podrazumeva se da je jedna od obaveza predsednistva da podmazu je
tockove Zajednice i da se zalaze za postizanje sporazuma za sto veCi broj
pitanja. Stoga se od predsednistva ocekuje da se angazuje u pravcu kom-
promisa kada se zapadne u eorsokak i da natera svoje nacionalne pred-
stavnike, kao i predstavnike drugih zemalja clanica da modifikuju svoje
zahteve.
Tokom svakog predsedavanja, odriava se sastanak na vrhu (ili Savet
Evrope) sefova vlade u odnosnoj zemlji, pri cemu veCina specijalizovanih
Saveta odrZava neformalne sastanke, obicno u nekoj skrovitoj kuCi na
selu, kako bi poglede 0 nekim dugorocnim pitanjima razmenili
neoptereceni perifernim stvarima koje obicno zatrpavaju njihov dnevni
red. Takvi neformalni skupovi su poznati u evrokrugovima kao sastanci
tip a Gimnis, po mestu S!os Gimnis (Schloss Gimnich) u zapadnoj
Nemackoj, gde je odrZan prvi takav sastanak.
Nacin rotiranja predsednistva je ranije odredivan po abecednom reou,
ali je od J 996. godine uspostavljen nov nacin, u prvom redu zbog toga
da se ravnomerno rasporedi predsedavanje velikih zemalja, sto ranije nije
bio slucaj.
Tabela 1 Predsedavajuce zemlje, od 1996 do 2007.
januar-jun jul-decembar
1996. Itaiija Irska
1997. Holandija Luksemburg
1998. Ujedinjeno Kraljevstvo Austrija
1999. Nemacka Finska
2000. Portugal Francuska
2001. Svedska Belgija
2002. Spanija Danska
2003. Grcka Italija
2004. Irska Holandija
2005. Luksemburg Ujedinjeno Kraljevstvo
2006. Austrija Finska
2007. Nemacka Portugal
\
66
DIK LEONARD
Stalni predstavnici
Mali broj pitanja dode na dnevni red sastanaka Saveta a da prethodno
ne budu razmatrana, obicno veoma detaljno, na nizem nivou. Svaka
drzava clanica ima veliku delegaciju u Briselu koje se zove Stalno pred-
stavnistvo. Ono se sastoji ne sarno od diplomata vee i ad funkcionera iz
svakog od lokalnih ministarstava na koje mogu da uticu odluke koje
donosi EZ. Jos im pomazu funkcioneri u njihovim zemljama koji su
odredeni da prate njihov rad.
Koreper. Sefovi delegacija, stalni predstavnici,koji imaju zvanje
opunomocenih ambasadora, sastaju se bar jednom nedeljno u Komitetu
stalnih predstavnika, koji se po pocetnim sJovima na francuskom jeziku
zove Koreper. Koreper detaljno proraduje sva pitanja koja ocekuju min-
istarsku odluku. Ukoliko se u skladu sa instrukcijama koj;; dobiju od
svojih vlada stalni predstavnici u potpunosti slazu sa nacrtom predlo-
ga, on se obicno staY Ija na dnevni red Saveta pod tackom "A". U tom
slucaju, osim ako se neka vI ada u poslednjem trenutku ne predomisli,
sto nije verovatno, on se usvaja bez diskusije na narednom sastanku
Komisije. Cesce se desava da stalni predstavnici imaju prilicno razlicita
glediSta pa se predIozi upucuju ekspertskim grupama, nizeg nivoa, na
detaljnije razmatranje. U veCini slucajeva, kada se sarno jedna iIi dye
vlade ne slazu, to pitanje se upueuje Savetu ministara u nadi da ce sc
doCi do odluke.
Os tale radne grupe. Iako Sil stalni predstavnici veoma verzirani za svoj
posao, oni ne mogu da imaju ujednacen nivo strucnog znanja 0 raznim
pitanjima na dnevnom redu. Veliki broj Ipitanja se poverava njihovim
zamenicima koji takode jednom nedeljno odrZavaju sastanke, pod imenom
Koreper II, dok poljoprivredna pitanja tradlicionalno razrnatra Specijalni
komitet za poljoprivredu (SeA), koji se sastoji od visih funkcionera
nacionalnih rninistarstava iIi Savetnika za poljoprivredu pri Stalnom pred-
stavnistvu. Veliki broj radnih grupa koje se sastoje od nizih funkcionera
ima redovne sastanke radi detaljnog razmatranja prakticno svih
predlozenin zakona Zajednice.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 67
Zakonodavna uloga
Za razliku od nacionalnih drzava, gde je parlament zaduzen za donosenje
zakona, zakonodavnu ulogu u EZ vrsi Savet ministara. Zakonske propise
Zajednice, poznate pod imenom direktive iIi propisi (videti stranu 61), moze
da iricira sarno Komisija. U veCini slucajeva mora se traiiti misljenje
Evropskog parI amenta , a cesto i Ekonomskog i socijalnog komiteta, ali pred-
loge usvaja (i1i ne usvaja, zavisno od slucaja) Savet. Isto tako, suprotno prak-
si nacionalnih parlamenata, zakonodavna funkcija se odvija iza zatvorenih
vrata, iako ne u tajnosti, posto portparol svake od nacionalnih vlada, obicno
posIe svakog sastanka, detaljno informise veliki broj novinara u Briselu.
Sastanci
U razlicitim formama, Savet se sastaje oko 80-90 puta godisnje, obicno
na jed an dan, nekad dva, a rede na Obicno se istovremeno
odvijaju dva iIi tri sastanka, pri cemu SU, na primer, ministri inostranih
poslova u jednoj saIi, a ministri finansija u drugoj.
Donosenje odluka
Kada neki predlog dospe do sastanka Saveta, osim ako je tacka dnevnog
reda "A", to ne znaCi da ee on u svakom slucaju biti usvojen. Rimski
ugovor precizira pravila za donosenje odluka u okviru Saveta, ali ona se
ne primenjuju na nacin kako je to prvobitno zamisljeno. U skladu sa
clanom 148 ugovora, odluke mogu biti donete prostom veCinom, kvali-
fikovanom veCinom (trenutno sa 62 glasa od 87), iIi jednoglasno.
Odluke koje se donose prostom veCinom ograniceRe su na manje
vazna pitanja, cesto sarno proceduralne prirode. U skladu sa Ugovorom iz
Rima, bilo je predvideno da se veCina odluka donosi kvaiifikovanom
veCinom, a da se jednoglasno odlucuje 0 organicenom broju pitanja od
izuzetnog znacaja. Tokom prelaznog perioda koji je trebalo da se zavrsi
1965. godine, jednoglasno donosenje odluka je bilo odredeno za mnogo
veCi broj pitanja, ali bas u trenutku kada je Zajednica trebalo da prede na
kvalifikovanu veCinu, doslo je do velike krize izmedu De Golove vlade
u Francuskoj i pet ostalih prvobitnih cianica EEZ.
68 DIK LEONARD
Kompromis iz Luksemburga
Kao rezuitat ove krize, pet clanica je nevoljno pristalo na takozvani "kom-
promis iz Luksemburga" , kako bi Francuska daIje ostala clanica
Zajednice. Ta operativna recenica glasi:
U slucaju da odluke, koje se donose veeinom glasova na predlog
Komisije, zadiru u veoma vazne interese jednog iii vise partnera,
Clanice Saveta ce nastojati da u razumnom vremenskom periodu nadu
re.senje koje mogu usvojiti sve clanice Saveta, postujuCi svoje
medusobne interese kao i interese Zajednice, U skladu sa Clanom 2
Ugovora.
Da je naknadna praksa bila u saglasnosti sa stvamom fonnulacijom
"kompromisa", ona vrlo cesto ne bi mogla da utice na proces donosenja odlu-
ka. U praksi je, medutim, Savet cesto oklevao da bilo koje pitanje staY! na
glasanje i tako se jednoglasno odlucivanje u stvari prosiril0 na veliki bmj
odluka koje oCigledno nisu uticale na "veoma vazne interese" drzava clani-
ca. Na taj nacin se retko formal no pribegavalo kompromisu iz Luksemburga.
Jednom je to bilo u maju ! 982. godine, kada je vlada Ujedinjenog Kraljevstva
pokusala da blokira utvrdivanje cena za poljoprivredne proizvode iz Cisto
taktickih razloga koji su se odnosili na sasvim drugo pitanje (spor
Ujedinjenog Kraljevstva oko budreta). Druge clanice su odbile da prihvate
opravdanost zahteva Ujedinjenog Kraljevstva i odobriJe su sve nacrte propisa,
oko dvadesetak, glasanjem kvalifikovanom veCinom.
Izmene i dopune u skladu sa Jedinstvenim evropskim aktom
ad tog doba je pocelo da raste uverenje, koje je delila i francuska vlada,
da glasanje kvalifikovanom vecinom treba cesce koristiti. Iako kompromis
iz Luksemburga, koji nema zakonsku snagu, i dalje vazi, Jedinstveni
evropski akt koji je stupio na snagu u julu 1987. godine uvodi amand-
man na Rimski ugovor pri cemu se smanjuje broj pitanja za koja se trazi
jednoglasno donosenje odluka. Preciznije, glasanje kvalifikovanom
veCinom se odobrava za najveCi broj od oko 300 mera koje treba usvo-
jiti da bi se ratifikovao program za 1992. godinu, kojim se zaokruzuje
unutrasnje trziste EZ. Vgovor iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u jan-
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 69
uaru 1993. godine, takode prosiruje broj pitanja na koja se primenjuJe
glasanje kvalifikovanom veCinom, ukljucujuCi saobracaj i zivotnu sredinu,
a spisak je dalje prosiren Amsterdamskim ugovorom koji je poceo da
deluje u maju 1999. Kao posledica toga, u tim oblastima nije vise moguce
da se odredeni predlozi godinama odlazu zato sto im se protivi jedna iIi
dve drZave clanice.
Sprovodenje odluka
Stoga je tesko shvatiti kako se bilo koja odluka uopste donese, kad se
ima u vidu koliko je tesko ubediti 15 raz!icitih nacionalnih drZava da zab-
orave na razlike. U stvari, mnoge odluke se provode na bazi ustupaka,
pri cemu vlade odustaju od odredenih pitanja do kojih ne dfze mnogo u
zamenu za ustupke u vezi s nekim drugim pitanjima.
Podela glasova
U skladu sa sistemom glasanja na osnovu kvalifikovane veCine, driavama
clanicama se dodeljuju glasovi otprilike na osnovu njihove velicine.
Nemacka, Francuska, Itaiija i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju svaka po deset
glasova, Spanija ima osam, a Belgija, Grcka, Holandija i Portugal imaju
po pet, Austrija i Svedska po cetiri, Danska, Finska i Irska po tri, dok
Luksemburg ima dva glasa. Posto su potrebna 62 glasa (od 87) za usva-
janje nekog predloga, proistice da "manjina koja moze da blokira" mora
da sakupi 26 glasova. Shodno tome, tri velike driave koje deluju zajed-
no, iii dYe velike driave i dYe male (osim Luksemburga) mogu da bloki-
raju odredeni predlog, ali je potrebno bar sest malih drzava (sa po pet
glasova iIi manje) da bi to ucinile. Ova racunica se promenila u januaru
1995. godine kada su tri nove drzave pristupile Zajednici. Ranije je, sa
76 glasova, bilo potrebno 54 glasa za kvalifikovanu vecinu, a. za bloki-
ranje 23. Nakon primedbi vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Spanije, koje
su zelele da se otela donosenje odluka vecinom glasova, Savet ministara
je u martu 1994. godine postigao saglasnost da u slucaju ako izmedu 23
i 25 glasova bude protiv odredenog predloga, odluka bude odiozena za
"razumm vremenski period", dok se ne nade komprQmis.
70 DIK LEONARD
Na samitu u Nici decem bra 2000, dosio je do sporazuma 0 znacajnom
prekomponovanju glasova da hi se povecao relativni znacaj vecih drzava,
kao i da bi se donela odredba u vezi s 12 kandidata koji vode pregovore
o ulasku u clanstvo Unije. Novi sistem, koji ce stupiti na snagu sarno ako
Ugovor bude ratifikovan od svih zemalja clanica, prikazan je u Tabeli 2.
Osmle odgovornosti Saveta
Pored usvajanja zakonodavstva EZ, Savet deli odgovornost sa Evropskirn
parlamentom (cija je uloga, medutim, podredena) za usvajanje budzeta
Zajednice. On takode ima ovlascenja da vrsi imenovanja za druge insti-
tucije, kao sto su Ekonomski j socijalni komitet i Odbor revizora.
Raznorodnu prirodu njegovih aktivnosti najbolje je definisao bivsi britan-
ski stalni predstavnik, ser Majkl Batler, koji je napisao:
,[," .
i:..ui"C]};..:F i
forum za stalne pregovore izmedu viada drzava (lonica 0 §irukoli1
spektru pitanja istovremeno. U drugom Slnislu, oni predstavljaju
zakonodavce Zajednice. U trecem Slnislu, oni su visi odbor direktora
koji svakodnevno donosi mnoge odluke u vezi S politikomA
Tabela 2, Broj mesta u parlamentu po ugovoru iz Nice
(:Ian ice Bro) (Janice Broj
Saveta glasova Saveta glasova
Nemacka 29 Svedska 10
Ujedinjeno Kraijevstvo 29 Bugarska 10
Francuska 29 Austrija 10
Italija 29 Slovacka 7
Spanija 27 Danska 7
Poljska 27 Finska 7
Rumunija 14 Irska 7
Holandija 13 Litvanija 7
Grcka 12 Letonija 4
Ceska Republika 12 Slovenija 4
Belgija 12 Estonija 4
Madarska 12 Kipar\ 4
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Portugal 12
Ukupno EU-27 345
Sediste
Luksemburg
Malta
4
3
71
Savet i njegov sekretarijat su smesteni u zgradi Justus Lipsius u Briselu,
velikom i neukusnom mauzoleju preko puta Berlejmona. Zgrada je otvore-
na 1995. godine, a Savet je prethodno bio smesten u zgradi Karla VeJikog
(Charlemagne), pored Berlejmona. U periodu ad tri meseca (april, jun j
oktobar) njegovi sastanci se odIiavaju u Luksemburgu, sto je posledica
spajanja tri Zajednice iz 1965. godine, jer je ECSC bio smesten u
Luksemburgu.
Rirnski ugovor ne sadrzi nijednu odredbu u vezi sa sastancirna sefova
vlada ddava clanica, i tokorn prvih de set godina postojanja EEZ oni su
se sastali sarno tri puta. Medutim,bivalo je sve jasnije da je potrebna
redovnija razmena misljenja, kako bi se Zajednica strateski usmerila i
kako bi se resili problemi za koje Savet ministara i Evropska komisija
nisu mogli da nadu resenja kroz uobicajenu proceduru EZ.
Formiranje
U decembru 1974. godine, na samitu u Parizu formal no je don eta odluka
da se sefovi vlada sastaju tri puta godisnje pod nazivom Savet Evrope.
PosIe prvog sastanka u Dablinu, marta 1975. godine, Savet Evrope se
redovno sastajao na taj nacin do decem bra 1985. godine, kada je postignut
sporazum da se od tada odrZavaju dva sastanka godisnje. Medutim, od
1990. godine, kada su oddana dva dodatna, "hitna" sastanka na vrhu, pri-
hvaceno je da se svake godine mogu odrzati tri iIi cetiri sastanka Saveta
Evrope. Ovi sastanci se oddavaju u ddavi C1anici koja je aktuelni predse-
davajuCi Saveta ministara, a njen premijer (odnosno, u slucaju Francuske,
njen predsednik), predsedava sastanku i odgovoran je za njegovu organi-
zaciju. Po Ugovoru iz Nice, sve sednice Evropskog saveta odrzavace se
u Briselu, kada broj clanica Unije dostigne cifru 18 iIi vise, sto ee se
verovatno desiti 2004.
Status
ledinstveni evropski akt, usvojen u decembru 1985. godine, pravno je reg-
ulisao Savet Evrope ali nije definisao njegova ovlaseenja. U stvari, on ima
isti status kao i obicni sastanci Saveta ministara, iako je obicno izbegavao
da formalizuje svoje odluke, ostavljajuCi ministrima inostranih poslova da
ih usvoje po automatizmu na narednim sastancima. Istini za volju, glavni
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 73
cilj Saveta Evrope je da vodi neformalne rasprave. One se odvijaju bez
prisustva nacionalnih funkcionera, a sefovi vlada u drustvu svojih min-
istara inostranih poslova sede za okruglirn stolom, dok predsedniku
Komisije pomak sarno jedan potpredsednik. Osetljivije rasprave se obicno
odvijaju u intervalima izmedu pravih sastanaka (koji traju dva dana),
narocito za vreme i nakon vecere prvog dana, kada veeina, ako ne i svi
sefovi vlada, govori na engleskom jeziku, tako da ne postoji potreba za
simultanim prevodenjem.
Njegov rastuCi uticaj ...
Savet Evrope je u velikoj meri zamenio Komisiju, kao pokretac
Zajednice. Ovo je bilo narocito evidentno u periodu 1974-81. godine kada
su predsednik Valeri Ziskar D'Esten i kancelar Helmut Kol tcsno
saradivali i vodili glavnu fee. Kada su u periodu od nekoliko meseci obo-
jica sisli sa scene, u narednom periodu od dve-tri godine Savet Evrope je
doneo malo znacajnih odluka. Ovaj zastoj je prekinut u Fontenblou juna
1984. godine kada je, najvise zahvaljujuCi inicijativi predsednika Fransoa
Miterana, konacno piOnadeno resenje za problem budzeta Ujedinjenog
Kraljevstva (videti strane 28-31) koji je mucio Zajednicu nekoliko godi-
na i kada je osloboden put za prijem Spanije i Portugala II clanstvo.
Od tad a su odobrene i druge vazne nove inicijative Zajednice, kao sto
su Program za 1992. godinu, prijem ujedinjene Nemacke u EZ, zakazane
su meduvladine konferencije 0 ekonomskoj i monetarnoj uniji, kao i poli-
tickoj uniji, ponudena je ekonornska pomoc bivsim sovjetskim republika-
rna i doneta principijelna odluka da se na sastancima Evropskog saveta
vode pregovori 0 clanstvu sa zemljama centralne i istocne Evrope.
Evropski savet je takode odobrio Iedinstveni evropski akt u Luksemburgu
decembra 1985. godine, Ugovor 0 Evropskoj uniji u Mastrihtu decembra
1991. godine i Ugovor iz Amsterdarna u junu 1997. godine.
Tako vazna i teska pitanja mogu se resavati same na sastancima na
vrhu, posto same sefovi vlada imaju ovlascenja i politicku moe ne sarno
da namecu neprijatne odluke, vee i da ih tumace politickim snagarna i
grupama za pritisak u svojim zemljama.
74
DIK LEONARD
... usporava donosenje odJuka 0 manje vaznim pitanjima
Sa druge strane, nesporna je cinjenica da odrZavanje redovnih sastanaka
na vrhu u stvari sprecava donosenje odluka 0 mnogim pitanjima koja
imaju manje dalekoseZne posledice i koja bi inace bila resavana na nizem
nivou. Mnogo puta su sefovi vlada bili pozvani da razmatraju tehnicka
pitanja 0 Kojima njihovi saradnici nisu uspeJi da se dogovore jer nisu hteli
da preuzmu odgovornost. Savet Evrope nije trebalo da postane apelacioni
sud krajnje instance, osim za najvaznija pitanja, ali izgleda da je na to
osuden.
Svrha Evropskog parlamenta je da unese odredenu meru demokratske kon-
trole i odgovornosti drugim institucijama EZ. Njegova ovlaseenja su,
medutim, strogo' ogranicena; on nema zakonodavna ovlaseenja Zajednice,
a njegov status se poredi sa statusom nacionalnih parlamenata u razlicitim
ddavama clanicama. Evropski pariament je nasledio Skupstinu ECSC.
Osnovan je u Strazburu kao cisto savetodavno tela u septembru 1952.
godine i imao je 78 ciano va, pri cemu su SVt cJanovi nacionalnih parla-
menata odredeni da prisustvuju Skupstini, sto im je dodatna duznost
funkcije. 1958, Skupstina je prosirena na 142 ciana, kada
su njena ovlaseenja prosirena na EEZ i Euratom, koji se sp.ojio sa ECSC
sedam godina kasnije. Njegovo clanstvo se poveealo na 198, godine 1973,
nakon pristupanja Danske, Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, a njegova
ovlascenja su (naroCito u oblasti budzeta) skromno uvecana u skladu sa
ugovorima koji su potpisani u Luksemburgu aprila 1970. godine i u
BriseJu juJa i975.
Neposredni izbori ustanovljeni 1979. godine
Mnogo vaznije je bilo uspostavljanje neposrednih izbora za Pm'lament u
junu 1979. godine, kada je izabrano 410 clanova, u periodu od cetiri dana,
iz devet ddava cianica, za znatno veCi Pm'lament. U drugim neposrednim
izborima juna 1984. godine, 434 c!ana (iIi Euro-MPs - evropska poslani-
ka) izabrano je iz deset drzava clanica, ukljucujuCi po 81 iz Francuske,
Zapadne Nemacke, ltaiije i Ujedinjenog Kraljevstva, 25 iz Holandije, 24
iz Belgije i Grcke, 16 iz Danske, IS iz Irske i 6 iz Luksemburga. Kasnije
im se pridruzilo 60 clanova iz Spanije i 24 iz Portugal a , pri cemu se uku-
pan broj popeo na 518. Pa ipak, ovaj znatno veCi Parlament, sa 518 stal-
nih clanova koje neposredno bira preko 100 miliona glasaca, nije dobio
vee a formalna Qvlascenja od prethodne Skupstine cijim clanovima je to \
76 DIK LEONARD
bila dodatna duznost. (Kasnije se ukupan broj c]anova povecao na 626,
ukljucujuCi 59 clanova iz Au strije, Finske i Svedske.) Kao sto se mogIo
predvideti, izmedu parlamentaraca i Saveta ministara vode se stalni suko-
bi, sto izaziva veliku frustraciju evroclanova Parlamenta.
Evropski poslanici
Evropski poslanici biraju se na odredeni period od pet godina, a sledeci
izbori odrzace se juna 2004 .. godine. U skladu sa clanom 138 Rimskog
ugovora, trebalo bi da postoji zajednicki izborni sistem u svim driavama
clanicama, i sam Parlament je predlozio takav sistem 1982. i kasnije,
1993. godine. Medutim, Savet ministara nije bio u mogucnosti da se sa
tim saglasi, u velikoj meri zbog oklevanja vlade Ujedinjenog Kraljevstva
da napusti svoj veCinski sistem u korist proporcionalnog (PR). Tako su
prva cetiri neposredna izbora odrzana po razlicitim sistemima, vazeCim u
driavama clanicama, iako su svi osim Ujedinjenog Kraljevstva koristili
varijacije proporcionalnog sistema. Laburisticka vlada koja je pobedila na
izborima q Britaniji maja 1997. godine, saglasila se da i Ujedinjeno
Kraljevstvo usvoji proporcionalni sistem za naredne evropske izbore koji
je trebalo da se odrze 1999. godine. Na taj nacin, uprkos tome sto su
izbori odrzani pod 15 razlicitih sistema, svi evroposlanici su prvi put
izabrani po proporcionalnom sistemu.
Plate. Evropski poslanici primaju istu platu kao parlamentarci u njihovim
zemljama, sto znaci da postoje velike razlike, pri cemu Portugalci prima-
ju najmanje, a Francuzi i Nemci najvise plate. Pored toga, postoje izdasne
nadoknade, za putne troskove, dnevnice, za istrazivanje i sekretarijat, koje
se svim clanovima placaju po istoj osnovi. Sredinom 2002. ocekivalo se
da ce se uskoro potpisati sporazum po kojem ce svi poslanici dobijati iste
plate.
Politicke grupe. Evropski poslanici ne sede u okviru nacionalnih dele-
gacija, vee u politickim grupama koje prevazilaze nacionalne razlike.
Godine 1998. bilo je osam grupa i 36 clanova koji su odlucili da se ne
prikljuce nikome. Clanstvo je bilo sledece.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Evropska narodna partija (Demohriscani EPP)
Partija evropskih socijalista (PES)
Evropska liberalna, demokratska i refoll11isticka grupa (ELDR)
Zeleni/Evropska slobodna alijansa (EF A)
Evropska ujedinjena levicaINordijska grupa
zelene levice (EULINGL)
Unija za Evropu nacija (UEN)
Demokratska i raznovrsna evropa
Nezavisni (neopredeljeni)
Ukupno
77
233
180
50
48
42
30
16
27
626
Dve najvece grupe mogu zajedno da daju gotovo dye trecine clanst-
va Parlamenta i kada rade skupa mogu da dominiraju njegovim radom.
Evropska narodna partija obuhvata demohriscanske i partije desnog cen-
tra, ukljucujuCi Gelsku partiju iz Irske i Unionisticku partiju iz Alstera.
Britanski konzervativci pripadaju toj grupi, ali nisu u vezi sa samom par-
tijom. Partija evropskih socijalista sastoji se od laburistickih, socijalistickih
iIi socijaldemokratskih partija iz svih 15 drzava clanica, ukljucu juci i
bivsu Komunisticku partiju Italije, koja je promenila ime u Partija
demokratskog socijalizma. Evropska liberalna,demokratska i reformisticka
grupa, u kojoj je trenutno najveCi broj clanova iz Britanskih liberalnih
demokrata, ukljucuje i jednog irskog nezavisnog kandidata, koji je voda
grupe.
Grupa ZelenilEFA obuhvata 38 clanova Parlamenta iz zelenih partija
u 11 driava clanica, kojima se pridruzilo jos deset clanova iz vladajucih
ili separatistickih partija u Skotskoj, Velsu i Baskiji, Galiciji i Andaluziji.
Konfederalna grupa Evropska ujedinjena Jevica/Nordijska zelena leva
grupa ukljucuje predstavnike iz Danske, Finske,
Nemacke, Grcke, Italije, Holandije, Spanije i Svedske, kao i clanovc
komunistickih partija Francuske, Grcke i PortugaJa. Grupa Unija za
Evropu nacija obuhvata clanove Evropskog parlamenta iz Francuske,
Italije, Irske, Danske i Portugala koji se protive daljoj evropskoj inte-
graCiji. Grupa Evropa demokratija i raznolikosti ima sest clanova iz
78 DIK LEONARD
Francuske grupe za odbranu seoskih tradicija, tri clana iz Nezavisne par-
tije Ujedinjenog Kraljevstva, cetiri clana Danskih antievropljana i tri clana
Holandskih kalvinista. Neudruieni clanovi su uglavnom pripadnici
ekstremnig desnih grupa, ukljucujuCi lana Peslija iz Demokratske union-
istieke partije, zajedno sa Italijanskim radikalima i jednim baskijskim sep-
aratistom. (Vidi takode Prilog 6, koji odrazava male brojcane promene u
snazi partijskih grupa do april a 2002.)
Glasanje u Evropskom parlamentu podrazumeva manje discipline nego
u nacionalnim parlamentima i za pojedina pitanja se cesto formiraju ad
hoc koalicije koje su iznad uobicajenih ideoloskih i nacionalnih prepreka.
Zbog toga cesto nije izvesno kako ce paJ'lament glasati.
Izbori za Evropski parlament
Od 1. 979. q o d j n ~ ~ EvroDski Darlament se istovreme.no bira u
arza'vanla traje pet goriina i ne postoji odredba 0 pre-
vremenom raspustanju. Trebal0 bi da postoji zajednicki izborni sistem, ali,
kako je vee reeeno, 0 tome jos nije postignut sporazum. Zbog toga, svaka
drhva clanica koristi sopstveni sistem, koji u veCini siucajeva lici na onaj
koji se koristi prilikom izbora nacionalnih parlamenata.
Tabela 3 Izbori za Evropski parlament 1999.
Driava
Austrija
Belgija
Danska
Finska
Francuska
Nemacka
Greka
lrska
Italija
. Luksemburg
Holandija
Broj mesta
21
25
16
16
87
99
25
is
87
6
31
Metod glasanja
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionalni, regionalne liste
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionalni, regionalne liste
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionalni,
pojedinacni prenosivi glasovi
proporcionalni, regionalne liste
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionaIni, nacionalne lisle
.]
I
I
i
I
I
-1
l
VODIC KROZ EVROPSKU UNTm
Portugal 25
Spanija 64
Svedska 22
Ujedinjeno Kraljevstvo 87
od kojih
Severna Irska 3
Oddani su sledeCi izbori:
79
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionalni, regionalne liste
proporcionalni, nacionalne liste
proporcionalni, regionalne liste
proporcionalni,
- Izbori iz 1979. godine odrzani su u devet zemalja clanica od 7. do
10. juna 1979. godine. Grcka, koja se naknadno prikljuCila
Zajednici 1. januara 1981. godine, naknadno je izabrala 24 clana,
18. oktobra j 981. godine.
. iz 1 i. u 14. do
17. juna 1984. godine. Spanija i Portugal, koje su postaie clanice
EU 1. januara 1986, naknadno su izabrale 60 odnosno 24 clana,
10. juna j 19. jula 1987.
- TreCi izbori u kojima su ucestvovale sve zemlje istovremeno,
odrZani su ad 15. do 18 .. juna 1989. godine.
- Cetvrti izbori za uvecani Parlament od 567 clanova odrZani su od
9. do 12. juna 1994. godine
- Tokom 1995. i 1996. odrZani su posebni izbori da bi se izabralo
jos 59 clanova iz novih drzava clanica - Austrije, Finske i Svedske
- eime je ukupan broj clanova dostigao 626.
- Peti izbori, za Parlament od 626 clanova, odrzani su od 10. do 13.
juna 1999. u svim drzavama clanicama.
Ovlascenja Evropskog parlarnenta
Evropski parlament ima ovlascenja da nadgleda Komisiju i Savet, ima
pravo na ucesce u zakonodavnom procesu, kao i ovlascenja u vezi, sa
budzetom.
- - - - - ~ ~ - - - - - - ~ - ~ ~ - - - -
80 DIK LEONARD
Tabela 4 Evropski parlament: revidirana podeJa braja mesta
Zeml}a Bra} mesta Zemlja Bra} mestu
Nemacka 99 Svedska 18
Francuska 72 Austrija 17
Italija 72 Bugarska 17
Ujedinjeno Kraljevstvo 72 Danska 13
Poljska 50 Finska 13
Spanija 50 Slovacka 13
Rumunija 33 Irska 12
Holandija 25 Litvanija 12
Belgija 22 Letonija 8
Grcka 22 Slovenija 7
Portugal 22 Kipar 6
Ceska Republika 20 Estonija 6
Madarska 20 Luksemburg 6
Malta 5
Ukupno 732
Ovlascenje nadgledanja. OVO ovlascenje je definisano u Rimskom ugov-
om, kao pravo Pariamenta da Komisiji postavija pitanja, pismeno iIi
usmeno, da razmatra opsti godisnji izvestaj, da raspolaze godisnjim
budzetom i usvaja predloge za raspustanje skupstine koji bi dove Ii do
ostavke Komisije kao tela. Tako je 200 I. Komisiji bilo upuceno 3.302
pismena i 673 usmena pitanja, kao i dodatnih 413 pismenih i 421 usmenih
pitanja Savetu ministara. Na ova pitanja su odgovarali ministri iz zemlje
koja je u tom trenutku predsedavajuca, jer oni u tu svrhu predsedavaju
svakoj plenarnoj sednici Parlamenta. Od decem bra 1981. godine postala
je praksa da premijer te zemlje licno podnese izvestaj Parlamentu nakon
svakog sastanka Evropskog saveta. Parlament moze da nadgleda Komisiju
intenzivnije nego sto predvicla ugovor, posto clanovi i visi funkcioneri
Komisije prisustvuju sastancima njenih komiteta, a Komisija unapred pod-
nosi Parlamentu svoj godisnji program, kao i godisnji izvestaj, koji moze
da se koristi kao osnova za retroaktivnu proveru.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
81
Ipak, ovlascenje Parlamenta da raspusti skupstinu ostalo je, bar dosad,
uglavnom na nivoli teoretske pretnje. Prediog za raspustanje maze biti
izvrsen sarno uz dve treCine glasova, sto predstavlja veCinu evroclanova
Parlamenta. Nije moguce smeniti odrecl.enog komesara, sto bi verovatno
bilo efikasnije. U praksi, evroclanovi Parlamenta smatraju da je ovo
ovlascenje isto kao da posedujete nukleamo oruzje, pri cemu su posledice
eventualne upotrebe suvise strasne da bi se 0 njima razmisljalo. Osim
toga, Parlament je retko bio u situaciji da se ne slaze sa Komisijom u
celini; primedbe su uglavnom bile usmerene protiv Saveta ministara, a
protiv njega Parlament ne moze da preduzme tu vrstu sankcija. Ipak, u
martu 1999. postalo je jasno da je, buduCi da je ParIament bio frustriran
nemogucnoscu da smeni Edit Kreson, francuskog komesara optuzenog za
nepotizam i druge propuste, veCina clanova spremna da glasa za smenu
cele komisije. PredvidajuCi takav ishod, cela Santerova komisija podnela
je ostavku, izazivajuCi veliku krizu u poslovima EU. ledna ad posledica
bila je nesumrtjivo podizanje vaznosti Parlamenta i upozorenje Savetu
ministara i Komisiji da se cuvaju konflikta s njim.
U skladu sa Ugovorom iz Mastrihta, Parlament je ovlascen da imenu-
je evropskog ombudsmana koji razmatra zalbe na rad institucija EZ (osim
Suda pravde). Prvi ombudsman, Jakob Sederman, imenovan je u julu
1995. On je ovlascen da prima zalbe od bilo kog gradanina iz Unije, od
bilo kog fizickog lica koje boravi u ddavi clanici, iIi pravnog lica (to
jest, kompanije ili organizacije) koje tamo ima registrovanu kancelariju.
Do kraja 1997. godine, ombudsman je primio 2 257 zalbi, ali je sarno
jedna cetvrtina biia prihvatljiva posto ostale nisu bile u nadleznosti insti-
tucija EZ. Ombudsman trenutno pruza informacije siroj javnosti 0 onome
sto radi, da ne bi podgrevao lazne nade 0 tome sta moze da uradi.
Zakonodavna uloga. Zakonodavna uloga Parlamenta je sustinski saveto-
davna. U govori predviclaju veliki braj oblasti za koje Savet minis tara ne
moze da donese zakone bez prethodnog konsultovanja sa Evropskim par-
lamentom. U praksi, osim obaveze konsultovanja, od Parlamenta se obicno
trazi da podnese misljenje 0 svim nacrtima direktiva iii propisa koje
Komisija predlozi. Izmene i dopune koje (arlament predlozi, Komisija
82
DIK LEONARD
moze da uzme u obzir prilikom podnosenja revidiranog naerta Savetu, i
ana je U obavezi da Parlamentu pruzi objasnjenje razloga zasto neka izme-
na iii dopuna nije usvojena.
Zakonodavna uloga Parlamenta je u velikoj meri ojacana ledinstvenim
evropskim aktom, koji je stupio na snagu u juju 1987. godine, kao i
U govorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u novembru 1993. Ovo
omogueuJe Parlamentu da ucestvuje u proeesima savetovanja i
zajednickog donosenja odluka, sto jaca njegovu ulogu u izmenama
zakona, a procedurom "negativnog stava" daje mu se pravo da stavi veto
na neke zakone veCinom glasova svojih clanova. U govor iz Mastrihta daje
Parlamentu pravo na inicijativu koju ranije nije imao, pri cemu moze
veCinom glasova da trazi od Komisije da predlozi neko delovanje u bilo
kojoj oblasti. Ugovor takode daje pravo svakom gradaninu EU da se
obrati Parlamentu za pitanja koja ga se direktno iIi litTIO tieu, i ovlascuje
Parlament da imenuje ombudsmana koji prima zalbe 0 propustima admin-
istracije institucija EU. Parlament moze, na zahtev cetvrtine svojih clano- .
va, da obrazuje privremeni komitet kako bi ispitao tvrdnje da je doslo do
gresaka iIi da se zakoni Zajednice lose sprovode, osim ako pitanje nije u
sudskoj nadleznosti. Po Amsterdamskom ugovoru, koji je stupio na snagu
maja 1999, proeedura suodlucivanja, koja omogucuje Parlamentu da stavi
veto na predlozeno zakonodavstvo, prosirena je na najveCi deo politickih
podrucja u Kojima EU ima kompetencije. Uprkos ovim promenama,
Parlament jos nije ravnopravan partner Savetu ministara u zakonodavnom
proeesu.
Budzetska oviascenja. Budzetska ovJascenja Parlamenta su mnogo veca.
Zvanicno je imenovan da sa Savetom ministara uziva budzetska
ovlc:scenja, i nijedan budzet ne moze biti usvojen bez njegovc saglasnos-
ti. Cak i tada, njegov uticaj, iako velik, ocigledno je manji od uticaja
Saveta, kao sto ce se videti iz kratkog opisa proeesa.
Budzetski proces ima pet faza:
1 .. Iznosenje preliminamog nacrta budzeta, za sta je odgovoma Komisija.
On se predaje Savetu ministara do J. septembra prethodne godine.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 83
2. Savet unosi izmene i dopune u preiiminarni nacrt, uvek smanjujuCi
predlozene izdatke, i formu1ise naert budzeta koji podnosi Pariamentu
do 5. oktobra.
3. Parlament ima 45 dana da iznese svoj staY; on moze da predlozi mod-
ifikaciju obaveznog dela budzeta kao i izmene i dopune neobaveznog
dela. Obavezni deo (trenutno 66 % od ukupnog budzeta) sastoji se od
rashoda u vezi sa sprovodenjem politike kojaneposredno proizilazi iz
ugovora, uglavnom za poljoprivredu. Neobavezni deo pokriva druge
politike koje usvaja EZ, i Parlament moze da menja ove rashode, ali
ne moze da ih uveca vise od tzv. "maksimalne stope" koju Savet
utvrduje svake godine.
4. Savet donosi konacnu odluku 0 modifikaeijama koje predlozi Parlament
na obavezne troskove, i moze da ih odbije. Ako modifikaeije ne
podrazumevaju povecanje rashoda, potrebna je sarno kvalifikovana
veCina da ih Savet prihvati; ako je u pitanju bilo kakvo povecanje,
potrebna je ubedljiva veCina za odbijanje. Savet takode moze da odbaei
izmene i dopune koje podnese Parlament u vezi sa neobaveznim deiom.
U tom slucaju, mora se postiCi kompromis izmedu ove dve institueije
putem "procedure mirenja".
5. Parlament moze da vrsi izmene modifikaeija i onda usvaja budiet.
Moze da ne ucini to dvotreCinskom vecinom onih koji glasaju, koji
predstavljaju vecinu svih clanova.
Par1ament je odbio da usvoji budzet tri puta, sto je imalo za rezultat
da Zajednica zapocne novu kalendarsku godinu bez odobrenog budzeta.
Kada se ovo desi, ukupni troskovi se svakog meseca ogranicavaju na
iednu dvanaestinu ukupnog budzeta za prethodnu godinu. Svaki put,
Parlament je naknadno usvojio revidirani naert koji se veoma malo raz-
likovao od budzeta koji je prethodno odbio. Uopsteno gledano, bio je
uspesniji kada je pribegavao ustanovljenim procedurama za trazenje kom-
promisa i kada je navodio drzave clanice da se sukobljavaju u Savetu
ministara, nego kada odmah odbije predlog. Medutim, svake godine Savet
i Parlament se sukobljavaju, pri cemu ovaj drugi uvek trazi veCi budzet,
i da bude manje okrenut poljoprivredi. Evropski poslanici su veoma
84 DIK LEONARD
nezadovoljni zbog toga sto ne mogu da menjaju obavezne troskove, kao
i zbog toga sto Savet ima ovlascenje da odredi "maksimalnu stopu".
Sediste
DrZave elanice nisu jos ispunile svoju obavezu u skladu sa ugovorima da
uspostave stalno sediste Parlamenta, a njegova efikasnost je podrivena
zbog geografske fragmentacije njegovog posla. Meseene plenarne sednice
se odrZavaju u Strazburu (sa dodatnim sastancima u Briselu), vecina
komiteta odrzava sastanke u Briselu, a veCi dec sekretarijata je u
Luksemburgu. Osim toga, aktivnosti se obavljaju na 11 razlieitih jezika
sa simultanim prevodenjem i sva dokumenta se prevode na svih 11 jezi-
ka, sto u velikoj meri povecava troskove funkcionisanja upravljanja ove
institucije. Troskovi za 1997. godinu su iznosili nekih 884 miliona ekija
(1.020 miliona dolara iIi 630 miliona funti).
VeCina Evropskih poslanika bi nesumnjivo viSe volela da aktivnosti
Pariamenta budu skoncentrisane u Briselu, ali vlade Luksemburga i
Francuske se zestoko tome opiru i spreeile su donosenje odluke 0 stal-
nom sedistu. U skladu sa ugovorima, ovo bi trebalo da bude jednoglasna
odluka. Protokol uz U govor iz Amsterdama, usvojen u junu 1997. godine,
potvrduje da ce 12 plenamih sednica godisnje, ukljucujuci sednicu o.
budzetu, nastaviti da se odrZavaju u Strazburu, dok se dodatne plenarne
sednice i sastanci komiteta odrzavaju u Briselu, a da sekretarijat ostane u
Luksemburgu.
Sednice
Parlament se obieno sastaje za plename sednice jednom nedeljno, svakog
kalendarskog meseca osim u avgustu, uz dodatne sednice u martu i okto-
bru radi razmatranja cena za poJjoprivredne proizvode i godisnjeg budzeta.
VeCi deo njegovog posIa, medutim, odvija se u komitetima i potkomite-
tima, kojih trenutno ima 4S. Oni obieno odriavaju sastanke svake druge
sedmice u mesecu, ostavljajuCi bar jednu sedmicu za aktivnosti partija iIi
izbomih okruga.
ft ft

lake je Ekonomski i socijalni savet (ESC) cisto savetodavno telo,
Evropska komisija i Savet ministara moraju da ga konsultuju 0 velikom
broju pitanja. Rimski ugovor precizira koje je konsultovanje obavezno pre
no sto se mogu odobriti direktive i propisi, ail se Savet ministara i
Komisija obieno konsultuju sa ESC i 0 mnogim drugim pitanjima.
Uopsteno gledano, nema prepreka da ESC da svoje miSljenje 0 bila kom
pitanju 0 kome njegovi clanovi zele da se izjasne.
Clanstvo u ESC cine interesne grupe IZ cele Zajedniee i ovaj savet pred-
stavlja korisno mesto gde njegovi predstavnici mogu da izraze svoje
misljenje kada je u pitanju zakonodavstvo koje se odnosi na njih. Clanovi
su podeljeni u tri grupe:
- Gmpa I predstavlja poslodavee
- Grupa II predstavlja radnike;
- Grupa III predstavlja razlicite interesne grupe, kao sto su potrosaCi,
farmeri, samozaposlena iiea, strucnjaci, i tako daije.
Clanove imenuje Savet ministara na predlog njihovih vlada, koje se
normalno konsultuju sa odnosnim interesnim grupama (naroeito sindikati-
rna i organizacijama poslodavaca) pre imenovanja svojih kandidata.
Trenutan broj elanova je 222, po 24 iz Francuske, Nemacke, Italije i
Ujedinjenog Kraljevstva, 21 iz Spanije, po 12 iz Austrije, Belgije, Grcke,
HoJandije, Portugaia i Svedske, po 9 iz Danske, Finske, lrske, i 6 iz
Luksemburga. Clanovi se imenuju na period od 4 godine koji se moze
obnoviti; trenutni mandat se zavrsava u septembru 2002. ESC bira svog
predsedavajuceg Ciji mandat traje dye i obieaj je da se funkcija
86 . DIK LEONARD
predsedavanja rotira izmedu ove tri grupe. Clanovi ESC nisu stalni
sluzbenici i dozvoljava Jm se da zbog ESC odsustvuju sa svog
uobicajenog posla.
Sediste i rad
Sediste ESC je u Briselu i sastanci se odrZavaju svakog meseca. Medutim,
njegov posao se odvija u specijalizovanim sekcijama (trenutno ih ima 9),
a one pripremaju nacrte misljenja koje odobrava ESC na plenarnim sed-
nicama. Postoje sledece sekcije:
- Poljoprivreda
- Saobracaj i komunikacije
- Energija i nuklearna pitanja
- Ekonomska i finansiiska nitania
" " 0
- Indusrrija, usluge
- Socijalna pitanja
- Spoljni odnosi
- Regionalni razvoj
- Zastita covekove sredine, zdravstvo i potrosacka pitanja
Kada se radi 0 pitanjima kao sto su radnicka prava na konsultovan je
iIi na ucesce u upravljanju, ESC se obicno podeli na liniji levica-desni-
ca, pri cemu clanovi grupa I i II obicno zauzmu suprotne stavove. U tom
slucaju, obicno clanovi grupe III presude u glasanju i cesce budu na strani
sindikata nego na strani poslodavaca. Medutim, u vezi sa mnogim pitan-
jima koje razmatra ESC, do podela obicno dode u okviru same grupe, a
ne izmedu njih. Uticaj ESC, koji je do 1998. godine dao vise od 2.500
misljenja, cesto nije od znacaja kada su u pitanju kontroverzna politicka
pitanja. Tamo gde moze i gde utice na zakone Zajednice, obicno se odnosi
na tehnicka pitanja i tu cesto dolazi do izrazaja strucnost njegovih clanova.
Komitet region a
Slicno teio, poznato pod imenom Komitet regiona, osnovano je u skladu
sa odredbama U govora iz Mastrihta i prvi put se sastalo marta 1994.
godine. Od ovog komiteta je trazeno misljenje 0 zakono-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
87
davstvu EZ, koje je trebalo da ima uticaj na razlicite regione drzava clan-
ica. Komitet narocito mora da bude konsultovan u pet oblasti, a to su:
- politika obrazovanja, profesionalna obuka i omladina;
- kulturna politika;
- zdravstvena politika;
- transevropske saobracajne, telekomunikacione i energetske mreze;
- ekonomsko i socijalno jedinstvo.
Kao i ESC, Komitet ima 222 dana, oni se imenuju na cetvorogodisnji
mandat koji se moze obnoviti. Vaze iste nacionalne kvote za clanstvo kao
i za ESC. Komitet ima sediste u Briselu i u pocetku je delia prostorije i
sekretarijat sa ESC. Medutim, od 1997, ima sopstvenu zgradu.
Sprovodenje zakona sirom Zajednice u skladu sa odredbama ugovora,
povereno je Evropskom sudu pravde, sa sedistem u Luksemburgu.
Sastav
Sud trenutno Ima 15 sudija (po jednog iz svake drzave clanice) i devet
pravobranilaca.
Sudije bira Savet ministara, na predJog drZava clanica, iz redova "lica
cija nezavisnost ne dolazi u pitanje i koja poseduju potrebne kva!ifikaci-
je za najvise sudske funkcije u njihovim zemljama iIi koja su pravni
savetnici priznatog renomea" (clan 167 Rimskog ugovora). Oni se i m ~ n u ­
ju na mandat od sest godina koji se moze obnavljati, pri cemu se polov-
ina Suda obnavlja svake tri godine. Pravobmnioci se imenuju na istoj
osnovi.
Sudije izmedu sebe biraju predsednika Suda na period od tri godine
koji se moze obnoviti. U vaznijim slucajevima, a uvek kada slucaj
pokrece neka drZava clanica iIi institucija Zajednice, Sud zaseda kao
jedinstveno telo. Ostali slucajevi se upucuju komorama koje su osnovane
u okviru Suda: trenutno postoje cetiri komore koje imaju po troje sudija
i dYe komore koje imaju po sestoro sudija. U svakoj fazi, komora moze
da poveri slucaj Sudu u celini, ukoliko smatra da su u pitanju odredbe
zakona koje zahtevaju konacnu presudu.
Jurisdikcij a
Uopsteno gledano, sest vrsta sJucajeva moze doCi pred sud iii nJegove
komme:
- sporovi izmedu drzava clanica;
- sporovi izmedu EZ i drZava clanica;
- sporovi izmedu institucija;
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 89
- sporovi izmedu pojedinacnih Jiea iIi korporacija Zajednice
(ukljucujuCi slucajeve koji se odnose na osoblje);
- davanje misljenja 0 medunarodnim ugovorima;
- preliminarne presude za slucajeve koje proslede nacionalni sudovi.
Ovo poslednje je od kljucnog znacaja za obezbedivanje da se zakoni
Zajednice na isti naCin sprovode sirom EZ. Tu ce se videti sustinska raz-
lika izmedu Suda pravde i Vrhovnog sud a SAD sa kojim ga cesto porede.
Oba suda su vrhovna, sto znaci da se 'protiv njihovih odluka ne mogu
ulagati zalbe. Ali, americki sud se nalazi na vrhu piramide saveznih,
driavnih i orkuznih sudova, i na presude svih ovih sudova se mogu pod-
neti zalbe tom sudu. Za razliku od toga, Sud pravde je jedini sud u okviru
Zajednice, i nema hijerarhije prema nizim sudovima, koji su dec 15
razlicitih pravnih sistema. Kada pred neb nacionalni sud dode slucaj koji
se odnosi na zakoD Zajednice, a ovaj ima prednost nad nacionalnim
zakonom, i ako postoji bilo koje pitanje u vezi sa zakonom Zajednice,
slucaj se upucuje Sudu pravde radi donosenja preliminarne odluke, koju
zatim sudije nacionalnog suda moraju uzeti u obzir pri donosenju odlukc.
Za sprovodenje i tumacenje nacionalnih zakona, koji Cine vecinu slucajeva
u drugim sudovima, Sud pravde nema nikakvu nadleznost.
Sudski postupak
Postupak pred Sudom moze da pokrene driava clanica, neka institucija
Zajednice (najcesce Komisija) iIi korporacija iIi pojedinac (pod uslovom
da ima direktan interes za predmetni slucaj). Sudski postupak ima dye
odvojene faze, jednu pismenu i jednu usmenu.
U prvoj fazi, po prijemu pismenog zahteva od tuzioca, Sud treba da
ustanovi da li to spada u njegovu nadleZnost i da Ii je podnet zahtev u
vremenskom roku predvidenom ugovorima. Zahtev se zatim urucuje
suprotnoj strani, koja obieno ima me sec dana na raspolaganju da pismeno
saopsti sta ima da kaze u svoju odbranu. Podnosilac zahteva zatim dobi-
ja narednih me sec dana za svoj odgovor, a tuzeni jos mesec dana za svoj
odgovor.
90 DIK LEONARD
Svaki s!ucaj nadgleda sudija-izvestilac koga imenuje predsednik. Po
prijemu svih dokumenata, sudija-izvestilae podnosi preliminarni izveStaj
Sudu, koji donosi odluku 0 tome da Ii je potreban preliminarni pretres
(sto podrazumeva pojavljivanje strana, zahteve za podnosenje dodatnih
dokumenata, usmena svedocenja, itd.), i da Ii ce se slucaj razmatrati pred
Sudom u punom sastavu iIi pred jednom od komora. Predsednik zatim
utvrduje datum za javni pretres, na kome se obe strane pojavljuju pred
sudijama, predocavaju argumente i izvode dokaze po zelji. Sudije j pravo-
branilac (cija uloga donekle lici na ulogu javnog tuzioea u francuskim
sudovima) postavljaju stranama pitanja. Posle nekoliko nedelja, pravo-
branilae daje svoje misljenje na naknadnom saslusanju, detaljno analizira
cinjeniee i pi-avne aspekte i predlaze resenje za spor.
Misljenje pravobranioca obicno daje jasne indieije u kom ce praveu
iCi presuda, ali to ne mora nuino da bude tako. Sudije razmatraju svoje
presude bez prisustva javnosti, na osnovu naena koji priprema sudija-
izvestilac. Ukoliko prilikom razmatranja budu potrebne dodatne informa-
cije, postupak se moze ponovo otvoriti i mogu se traziti dodatna
obavestenja od strana, usmena iIi pismena, iIi naknadno sasJusanje.
Presude Suda se donose veCinom glasova; ako su glasovi ravnomer-
no podeljeni, misljenje sudije najnizeg ranga se zanemaruje, iako se u
veCini slucajeva organizuje da predsedava neparan broj sudija (pun kvo-
rum je sedam sudija). Presuda se donosi na javnom pretresu, obicno 18
meseci po prijemu zahteva.
Broj parnica
Od osnivanja Suda pravde 1953, broj slucajeva stalno raste. Do 3l.
dee em bra 1999. godine Sudu je podneto ukupno 11 406 slucajeva. Na
tabeli 5 je prikazan detaljan pregled parnica za 1999. lmajuci u vidu
znacaj i slozenost zajednicke poljoprivredne politike, ne iznenaduje
cinjenica da je poljoprivreda na prvom mestu, sto se desava svake godine
od 1953. Pa ipak, imajuCi u vidu pravo na slobodu kretanja i osnivanja,
sto je ojacano zakonima 0 jedinstvenom triistu u skladu sa Programom
za 1992, Sud je trenutno najaktivniji bas u tim oblas.tima - i sve vise u
oblasti oporezivanja i zivotne sredine.
...
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
91
Donedavno, najveci broj slucajeva se odnosio na zalbe, koje su pod-
nosila liea zaposlena u razlicitim institueijama EZ, u vezi sa pitanjima kao
sto su zaposljavanje, plate, napredovanje, disciplinski postupci itd., sto bi
u skladu sa nacionalnim zakonima obicno islo sudovima za radne odnose.
Anomalija je da Sud pravde, cija bi prevashodna funkeija trebalo da bude
donosenje presuda 0 vaznim pitanjima u vezi sa zakonima Zajedniee, bude
pretrpan gomilom nevaznih slucajeva od kojih bi veCina mogla biti resena
na zadovoljavajuCi nacin od strane sudova nize instance.
Prvostepeni sud
Jedinstveni evropski akt (videti stranu 52), koji je stupio na snagu u ju1u
1987. godine, predvida uspostavljanje Prvostepenog suda, koji pretresa
odredene slucajeve koje pokrecu pojedinei, ukljucujuci i slucajeve koje
Dokrecu sluzbenici Zaiedniee. Ovaj sud koji se sastoji od IS sudija, poceo
Je sa radom u 1989. Kada slucajeve u vezi sa osobljem ne bi
resavao glavni sud, skratili bi se rokovi za donosenje presuda 0 drugima
slucajevima. Godine 1997, Prvostepeni sud je pretresao 636 slucajeva, od
kojih se 155 odnosilo na osoblje.
Podnosioci tuzbi
Tuzbe koje se odnose na zem1je clanice, koje obicno tvrde da nisu u
mogucnosti da ispostuju svoje obaveze u skladu sa ugovorima, cesto
pokrece Komisija. Ponekad se desi da neka driava clanica tuzi Sudu
drugu clanieu. Kao sto je prikazano na Tabeli 6, Italija se cesto pojavlji-
vala i kao tuzilae, a jos cesce kao tuzena strana. Italijanski parlament je
poznat po sporom usvajanju zakona, i u velikom broju ovih siucajeva
radilo se 0 nemogucnosti da se u predvidenom roku sprovedu direktive
Saveta ministara. Komisija se cesto nalazi na vrhu spiska tuzenih, ali i
kao tuzilac. Ona snosi odgovornost za preduzimanje postupaka i protiv
pojedinaea i protiv kompanija i protiv driava clanica, kako bi se obezbe-
dil0 postovanje ugovora; na primer, u slucajevima koji se odnose na
konkurenciju. Medutim, Komisija je i tuzena strana u skoro svim slucaje-
virna navodnog gubitka iIi stete nastale sprovodenjem politike EZ. \
92 DIK LEONARD VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 93
Tabela 5 Sud pravde: pamiee iz 1999, analizirane po predmetima
Ponekad se desi da se tuzba odnosi na jednu institueiju koja podnosi
PredmCI ruihe Dirckrno Zahtev za talha Ukupno Zahtel' za
zalbu protiv druge. Savet ministara je mnogo puta podneo tnzbu pro-
dclomnje ohl1OVII l'osllIpak
tiv Parlamenta zbog navodnog prekoracenja budzetskih ovlascenja, a
posrupka
Parlament je podnosio tuzbu protiv Saveta zato sto zajednicku poli-
Poljoprivreda 49 18 13 80
tiku u oblasti saobracaja ne sprovodi u vremenskom roku
Uskladivanje zakona 26 16 42
predvidenom Rimskim ugovorom.
Asocijacija prekomorskih
Presude su korisne
zemalja i teritorija I
Presude Suda su pomogle Zajedniei da se ucvrsti i omogucile su da njeni
BriseIska konvencija 2 2
gradani, kao i nacionalne vlade uzivaju zastitu, ali i da pod1ezu odredba-
Komercijalna politika 11 11
rna zakona Zajedniee. Mnoge presude su uspele da sprece vlade da zane-
Resursi zajednice I I
mare obaveze koje su one (iIi njihovi prethodnici) preuzele prilkom pot-
Zakon 0 prednzeCima I 9 10
pisivanja ugovora. Takode, iako Sud nema na raspolaganju mnogo sankci-
Konkurencija 9 7 13 29
ja protiv ddava clanica - ne moze, na primer, da posalje u zatvor min-
Energija 2 2
istre koji ne rade dobro svoj posao - njegove presude se skaro uvek
Ekologija i potrosaCi 34 7 41
ispostuju, ponekad posle odredenog odl aganj a , a ponekad nakon dodatne
presude. Ugovor iz Mastrihta je dao Sudu ovlascenje da protiv driava
Evropsko drzavljanstvo 2 2
Spoljni odnosi 10 2 12
Tabela 6 Tuzbe zbog neispunjavanja obaveza
Sloboda kretanja lica 11 57 69
Podnete protiv 1999. 1953-99.
Sloboda davanja usluga 14 9 23 Belgija 13 238
Slobodno kretanje kapitala 3 3 Danska 22
Slobodno kretanje roba 6 15 2 23 Nemacka 9 131
Industrijska politika 4 5
Grcka 12 172
Intelektualna svojina 2
Spanija 7 67
Zakon 0 institucijama 7 4 11
Francuska 35 220
Principi prava zajednice 4 4
Irska 13 97
Procedura
Italija 29 384
Regionalna politika 2 2
Luksemburg 14 100
Socijalna poJitika 11 19 3 33
Holandija 1 60
Ddavna pomoc 13 15
Austrija 8 13
Oporezivanje 6 55 61
Portugal 13 54
Svedska I 2
Saobracaj 16 5 1 22
Ukupno 211 254 42 507
Ujedinjeno Kraljevstvo 6 47
1
Ukupno 163 1608
94
DIK LEONARD
clanica, koje u predvidenom vremenskom roku ne ispostuju njegove
odluke, izrekne nov cane kazne.
Jedna presuda je narocito posluzila kao koristan stimuJans za uklan-
jan je bescarinskih prepreka za trgovinu u okviru Zajednice. Godine 1979.
i 1980. Sud je doneo presudu u slucaju "liker od borovnice" (Cassis de
Dijon), pri cemu prodaja jednog proizvoda (ovde vrsta alkoholnog pica,
ali se to kasnije primenilo na odredene prehrambene artikle), ukoliko je
legalna Ll jednoj drfavi clanici, ne moze biti zabranjena u drugoj clanici,
osim ako postoji zdravstveni rizik.
Najmanje poznata institucija EZ je Sud za finansijsku reviziju, sa sedistem
u Luksemburgu. Osnovan je 1977. godine, zamenivsi ramJl Odbor za
finansijsku reviziju koji je imao manja ovlascenja.
Clanstvo
Sud ima 15 clanova, po jednog iz svake drZave clanice, koji se biraju iz
redova onih lica koja su radiJa iIi rade u odeljenjima za reviziju spol-
jasnjih finansija u njihovim zemljama, ili koja imaju druge kvalifikacije
-u, . posao. Savet ministara ih imenuje na period od sest godina koji se
moze obnavljati. Oni iz svojih redova imenuju predsednika na period od
tri godine, koji se moze obnoviti.
Odgovornost
Zadatak ovog suda je da kontrolise sve prihode i rash ode institucija
Zajednice i svih drugih tela koje ustanovi EZ, da obezbedi da svi priho-
di i svi rashodi budu u skladu sa zakonom. Sud takode odgovora za zdra-
vo finansijsko poslovanje. Obavlja slicne funkcije kao finansijski kotrolor
iIi odeljenje glavnog finansijskog kontrolora u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Uticajna uloga
Sud podnosi godisnje izvestaje, kao i periodicne specIPJne izvestaje na
zahtev bilo koje institucije Zajednice iIi na sopstvenu inicijativu. Cesto
pruia dokaze 0 nepotrebnim troskovima, narocito kada su u pitanju pomoc
poljoprivredi iIi, ponekad, lose finansijsko poslovanje. Ima veoma utica-
jnu ulogu i njegovi izvestaji su doprineh znacajnoj racionalizaciji proce-
dura EZ.
Evropska investiciona banka (EIB) istovremeno je institucija Zajednice i
banka. Osnovana 1958, u skladu sa clanom 130 Rimskog ugovora, ona
predstavlja banku EZ za finansiranje kapitalnih projekata, koji unapreduju
ujednacen razvoj Zajednice. VeCi dec svojih finansijskih resursa ostvaru-
je na trZistu kapitala (gde ima rejting AAA), iz kojih daje zajmove, na
neprofitnoj osnovi, za kapitalna ulaganja koja su u skladu sa ciUevima
EZ. Glavni dec njenih aktivnosti, u vezi sa zajmovima, llsmeren je ka
manje prosperitetnim regionima Zajednice. Ona takode daje doprinos real-
izaciji razvojnih program a EZ, u skladu sa ugovorima 0 saradnji iIi
pridruzivanju koje je Zajednica zakljucila sa 12 zemalja u regionu
Mediterana, kao i sa 70 zemalja iz Afrike, Kariba i Pacifika, u skladu sa
Konvencijom iz Lomea (videti Poglavlje 35). Banka takode daje i velike
zajmove u skladu sa EU programima Ph are i TACIS, zemljama srednje i
istocnc Evrope, kao i bivsem Sovjetskom Savezu, i jednom broju zemal-
ja iz Azije i Latinske Amerike, a od 1995. i Juznoj Africi, ali su u pitan-
ju manji iznosi.
Clanstvo i finansijski resursi
Clanicc EIB su 15 drzava clanica EZ. One su preuzcle kolektivnu obavezu
da uloze srcdstva u kapital banke u iznosu od 62 milijarde ekija (od kojih
je uplaeeno 6 milijardi ekija). Do kraja 2001. banka je na ime zajmova
ostvarila oko 340 milijardi evra. Tokom 2001. je pozajmila 32.3 milijarde
evra i dala u vidu zajmova 36,8 milijardi evra. Banka je trenutnodaleko
najveCi poverilac i duznik na medunarodnim finansijskim trzistima.
Aktivnosti u EZ
Zajmovi se odobravaju svakoj drzavi clanici. Italija i Ujedinjeno
Kraljev$tvo su dugo bile glavni korisnici, ali Spanija i Portugal (koje su
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Finansijska sredstva koja je obezbedila Evropska investiciona
banka, 1983-2001.
Milioni ekija pri tekucim cenama
illITl Ukupno
• U okvinl Zajcdnice
• Zajednice

..
:":.: ;:;;;:,:, :':;:::::':WJd
.
•...•.•....: ...:.::.: .•... : ..: ..•......... -..:."".:'::.... , -,. :
_ ·::::'::·::::'::V:,;,:::·:::·::: :::,::.:.: '::::':::::;':'::::: ::.::.i::::.} :.:••:;::::::::::::;:..:::\;25 :
....-.
.. ":'::": 1"::";':.: :

..:;.': .
.. :"'::
. :
......
...., ...
[zvor: Evropska investiciona bajka
97
vee dobijale zajmove EIB, pre pristupanja Zajednici) brzo su poveeale
dugovanja prema banci. Nemacka je nakon ujedinjenja takode postal a
jedan od velikih duznika, uglavnom usled investiranja u Istocnu Nemacku,
tako daje 1998. bila na prvom
98
Tabela 7 Geografski erikaz datih zajmova, 2001. i
200!.
mil. evra %
U okviru EU
Belgija 365 1.2
Danska 1,172 3.8
Nemacka 6,017 19.3
Grcka 1,658 5.3
Spanija 4,559 14.6
Francuska 3,825 12.3
Irska 525 1.7
Italija 5,488 17.6
Luksemburg 10 0.03
Holandija 787 2.5
Austrija 820 2.6
Portugal 1,799 5.8
Finska 695 2.2
Svedska 953 3.1
Ujedinjeno Kraljevstvo 2,337 7.5
Ostali 174 0.6
Ukupno unutar EU 31,184 100.0
lzvan EU
Zemlje kandidati za ulazak 2,659 47.6
Mediteranske zemlje 1,401 25.]
Africke i karipske zemlje 520 9.3
Juzna Afrika 150 2.7
Azija i Latinska Amerika 543 9.7
Balkan 319 5.7
Ukupno van ED 5,592 100.0
Svega 36,776
Primedba: ukupni iznosi se mazda ne slaiu zbog zaokruzivanja.
lzvor: Evropska investiciona banka .
DIK LEONARD
1997-2001.
1 997-200l.
mil. evra %
3,091 2.3
4,536
< ,.,
J • .J
26,045 19.1
6,271 4.6
18,592 13.6
16,908 12.4
1,454 I.l
22,901 16.8
511 0.4
2.156 1.6
3,045 2.2
8,098 5.9
2,668 2.0
3,695 2.7
15,626 11.4
1,058 0.8
136,655 100.0
11,898 52.4
5,366 23.7
1,896 8.4
776 3.4
2,124 9.4
625 2.8
22,685 100.0
159,340
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
99
Zajmovi EIB u okviru Zajednice tokom 1998. bili su uglavnom za region-
alni razvoj, energetiku, industriju, visoku tehnologiju, modernizaciju i kon-
verziju preduzeca, saobracaj, telekomunikacije i ostale oblike razvoja
infrastrukture i zastite okoline.
Sediste i struktura
EIB ima sediste u Luksemburgu. Njen Odbor guvemera se sastoji od min-
istara finansija drZava clanica, koji se sastaju jednom godisnje. Ona ima
i nestalni Odbor direktora (24 clana koje imenuju drZave clanice i jedan
clan koga imenuje Evropska komisija), i stalni RukovodeCi komitet,
predsednika banke i sedam potpredsednika. Njih imenuje Odbor guvern-
era, na predlog Odbora direktora, na mandat od sest godina koji se moze
obnavljati.
Evropska banka za obnovu i razvoj
Od 1990, EIB odobrava zajmove zemljama istocne Evrope, koje su u
tranziciji ka trZisnoj privredi. EIB je dala doprinos osnivanju Evropske
banke za obnovu i razvoj, u aprilu 1991. (EBRD) sa sedistem u Londonu,
ciji je zadatak da odobrava zajmove u te svrhe. Iako je u njenom osni-
vanju ucestvovalo 40 zemalja, vise od polovine kapitala EBRD, u iznosu
od 10 milijardi dolara, dala je Evropska zajednica i njene ddave clanice.
UCeSce EIB u kapitalu banke iznosi 3%.
Osim glavnih evropskih institucija koje su vee opisane, postoji jedan broj
specijalizovanih agencija, fondacija i centara, koji su osnovani odlukama
Evropske komisije iii Saveta Evrope. VeCina je osnovana 1994. iIi. 1995,
nakon odluka sa samita u Briselu decem bra 1993, iako su dYe od njih
osnovane dvadeset godina ranije. Evropski monetarni institut, osnovan II
skladu sa U govorom iz Mastrihta kao prethodnik Evropske centralne
banke, spada u razlicitu kategoriju. On ima sediste u Frankfurtu i njegove
funkcije su opisane na stranama 155-157.
Evropska agencija za vrednovanje medkinskih proizvoda (EMEA)
Sa sedistem u Londonu, EMEA je pocela rad 1. januara 1995. Njen
zadatak je da obezbedi da se na jedinstvenom trzistu EU farmacelltski
proizvodi koriste pod istim uslovima, i da se koriste pogodnosti nezav-
isne naucne evaluacije koja stiti, kako korisnika tako i industriju.
Evropska agencija za zivotnu okolinu (EEA)
EEA i njena sira mreza EIONET osnovane su II Kopenhagenll 1994. radi
pruzanja visokostrucnih informacija u vezi sa zivotnom sredinom u drZavama
clanicama EU, kao i javnosti u celini. Glavni ciljevi agencije su da proceni
trenutno stanje Zivotne sredine, da predvidanja za buducnost i obezbedi
odgovarajuce podatke radi sprovodenja ekoloske politike Zajednice.
Evropska fondacija za obuku
Evropska fondacija za obuku jc osnovana u Torinu januara 1995. godine.
Formirana je radi koordinacije i podrske svim aktivnostima ED u oblasti
srednjeg i univerzitetskog obrazovanja. Ovo je bio dec ukupnog progra-
rna Phare i TACIS (videti stranu 287) u cilju ekonomske obnove u part-
nerskim drzavama· srednJie i istocne Evrope i centralne Azije.
\ .
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 101
Evropski centar za razvoj profesionalne obuke (CEDEFOP)
CEDEFOP je osnovan u Berlinu 1975, ali se nedavno preselio u Solun.
Centar doprinosi razvoju profesionalne obuke u Evropi kroz akademske i
tehnicke aktivnosti. ~
Evropski centar za drogu i zavisnost od droga (EMCDDA)
EMCDDA je osnovan 1994. i nalazi se u Lisabonu. Cilj Centra je da
obezbedi "objektivne, pouzdane informacije koje se mogu porediti na
evropskom nivou u vezi s drogama, zavisnoscu od droga i njihovim
posledicama". Posto fenomen droga u sebi sadrzi mnoge slozene i tesno
povezane aspekte, Centar ima zadatak da drzavama clanicama i instituci-
jama Zajednice pruza sveobuhvatnu statisticku, dokumentarnu i tehnicku
sliku problema droga, s obzirom na njihovo preduzimanje mera za borbu
protiv tog problema.
Evropska fondacija za unapredenje zivotnih i radnih usiova
Fondacija je osnovana u Dablinu 1975. i ima za ci1j "da doprinese pJani-
ranju i uspostavljanju boljih zivotnih j radnih llslova, kroz akciju ciji je cilj
unapredenje i sirenje znanja koje moze da bude od pomoCi u tom pogle-
du". Sustinski je Savetodavno telo i njen glavni zadatak je da Komisiji
drugim evropskim institucijama stavi na uvid naucnei tehnicke podatke.
Kancelarija za usaglasavanje na unutrasnjem tdistu (OHIM)
ORIM (zastitni znaci i dizajn) otpocela je svoje aktivnosti i. septembra
1994. u gradu Alikante.. Kancelarija je odgovorna za registrovanje i
naknadnu upotrebu zastitnih znakova zajednice, kao i za buduCi njen diza-
jn sirom EU. Cilj OHIM-a je da doprinese usaglasavanju na unutrasnjem
trZistu u oblasti intelektualne svojine, narocito zastitnih znakova i dizaja.
Kancelarija Zajednice za pravo na biljnu raznolikost
Ova kancelarija je pocela sa radom 27. aprila 1995. i pnvremeno Je
smestena u Briselu. Nezavisna je od. institucija EU i iskljucivo je odgov-
102 DIK LEONARD
orna za sprovodenje novog rezima Zajednice u pogJedu prava na biljnll
raznolikost, kao sto su patenti i autorska prava. Uzgajivaei biljaka mogu
da traie zastitu sirom EU, jednostavno podnosenjem zahteva Kancelariji
Zajedniee za pravo na biljnu raznolikost.
Evropska agendja za bezbednost i zdravstvenu zastitu na radu
Agencija ima sediste u gradu Bilbao i poeela je sa radom 27. oktobra
J 995. Njen glavni prioritet je stvaranje mrde koja povezuje informacije
na nacionalnom nivou i olaksava distribuiranje informacija u oblasti
bezbednosti i zdravstvene zastite na radu.
Prevodilacki centar, za tela Evropske unije
Prevodilaeki eentar za tela Evropske llnije osnovan Je 1994. u
cija.'
Osnivanje 12 drugih agencija EU je odobreno II principu, ali je nji-
hovo formiranje odlozeno zbog nesposobnosti Saveta Evrope da se usa-
glasi 0 njihovom sedistu. Poslednji takav neuspeh bio je II Lehenu deeem-
bra 2001, kada je, medutim, dogovoreno da tela za eijim radom postoji
hitna potreba rade u "privremenim" sedistima. Ageneija za bezbednost
hrane pocece da radi u Briselu, a Evropravda (ageneija za evropsku sud-
sku saradnju) ce se pridruziti Evropolu u Hagu.

d
Broj zaposlenih
Uprkos primedbama koje se eesto UPUCllJU na raeun EU, da ima velikll
birokratiju, njen platni spisak je skroman u poredenju sa naeionalnim
drzavnim slllzbama drzava elaniea. Evropska komisija ima manje od
17.000 zaposlenih ne raellnajuCi oko 4.500 liea koja su zaposlena ll.
nauenoistrazivaekim institutima i drugim jedinicama, dok ostale instituci-
je zajedno zaposljavaju oko polovinu tog broja. Ukupan broj zaposlenih
1. god me prikazan je na Tabeli 8.
Tabela 8 Zaposleni u EU, krajem 2001.
Stalni Privremeni
Komisija 16.999 588
Istrazivaeki instituti 4.556 127
Savet ministara 2.497 63
Parlament 3.550 635
Sud pravde 785 290
Sud finansijskih revizora 457 95
ESC j Komitet regiona 830
Ukupno 29.647 1.846
Zaposijavanje
Osoblje Komisije, osim ogranieenog broja visih mesta za koje nacionalne
vlade kandiduju predstavnike, popunjavaju se javnim konkursima koji se
objavljuju periodicno u Zvanienom glasniku Zajedniee i vodeCim novina-
rna ddava elaniea. Obieno postoji gomja starosna granica za elanove koji
se· zaposljavaju prvi put, sto znaci da veCina eurokrata zapoeinje
104 DIK LEONARD
svoju karijeru, u dvadesetim godinama iIi pocetkom tridesetih. Imenovanja
se vrse bez obzira na rasu, uverenja iIi pol, i, u principu, nijedno mesto
se ne rezervise za drZavaljane odredene drZave. U praksi postoje nez-
vanicne nacionalne kvote, da bi se obezbedilo da svaka clanica dobije
razumno ucesce na mestima u svim nivoima uprave. Inace, opste kvali-
fikacije za kandidate sadrzane su u clanu 28 Propisa Zajednice 0 osobiju.
Neko moze biti imenovan samo pod uslovom da je:
(aJ da je driavljanin jedne od driava Clanica Zajednica, osim ako
organ koji ga imenuje ne odobri izuzetak, i uiivasva gradanska
prava;
(b) da je regulisao sve obaveze u skladu sa zakonima i u vezi sa
vojnom obavezom;
(c) da ima odgovarajuce iiene karakteristike, koje ukazuju da je pogo-
dan za vrsenje odredenog posla;
(d) da je poioiio kvalifikacioni ispit ili testove, iIi i jedno i drugo:
(e) da je jizieki podoban za tog posta; i
(f) da je podneo dokaze 0 temeljnom poznavanju jednog od jezika
Zajednice i pokaie zadovoljavajuce znanje drugog jezika
Zajednice, na nivou koji je potreban za obavljanje tih poslova.
Kandidati za tumace iIi prevodioce moraju da imaju solidno znanje dva
jezika Zajednice, koji nisu njihovi maternji jezici.
Obuka
Osim za stalno osoblje, Komisija svake godine omogucava obuku na licu
mesta za oko 200 stazista. Obuka traje tri do pet meseci, a mesta su
otvorena, na bazi konkursa, uglavnom za studente koji su upravo diplomi-
rali. Nema garancija za buduce zaposlenje, ali' "obuka u fazama" pruza
odlicno iskustvo onima koji su zainteresovani za buducu karijeru na
evropskom nivou, u Zajednici iIi nekom drugom mestu.
Plate
Nadoknada clanova Komisije vezana je za maksimum sa raspona AI.
Predsednik Komisije prima 138% od ovog iznosa (250 250 eyra), pot-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
105
predsednici 125 % (226 683 evra), a komesari 112,5% (204 000 evra). U
svakom slucaju, imaju imaju pravo i na razne dodatke kao sto su prilog
za zivot van zemlje, sto predstavlja dodatnih 14% na ove iznose, za svc
sem za belgijskog komesara.
Zaposleni u EU placaju porez na prihod Zajednici (trenutno po stan-
dardnoj stopi od 25%), a ne zemlji u kojoj su zaposleni, a plate su im
znatno vece od plata nacionalnih drzavnih cinovnika, kako bi im se kom-
penzovalo to sto rade i zive u stranoj zcmlji. Osim osnovnih plata, pos-
toje porodicni dodaci i dodaci za zivot u inostranstvu, kao i odredene
povlastice, recimo, besplatno skolovanje za decu u nekoj od evropskih
skola koje drzi Komisija. Rasponi plata se povremeno objavljuju u
Sluzbenom glasniku, gde se one iskazuju mesecno u evrima. Najnoviji
iznosi koji su stupili na snagu 1. jula 2001. prikazani su na Tabeli 9.
Tabela 9 Osnovne plate za svaku kategoriju 2001 (izrazene u cvrima)
Kategorija A
Al Generalni direktor
A2 Direktor
A3 Sef odeljenja
A4 Glavni administrator
A5 Glavni administrator
A6 Administrator
A 7 Administrator
A8 Pomocnik administratora
Kategorija B
B I Glavni administrativni pomocnik
Visi administrativni pomocnik
B2 Visi tehnicki pomocnik
B3 Visi pomocnik u Sekretarijatu
Administrativnipomocnik .
11,940.71 - 15,112.21
10,596.40 - 13,622.75
8,775.74 - 12,481.82
7,372.55 - 10,265.23
6,078.30 - 8,599.00
5,252.79 - 7,258.99
4,521.59 - 5,646.54
3,998.94 - 4,160.21
5,259.79 - 7,258.99
4,551.14 - 6,044.73
106
B4 Tehnicki pomocnik
B5 Sekretarski pomocnik
Kategorija C
Cl Izvrsni sekretar
Glavni sekretar
Glavni administrativni sluzbenik
C2 Sekretar-daktilograf/stenograf
C3 Sluzbenik
C4 Daktilograf
C5 Administrativni pomocnik
Kategorija D
D 1 Sef jedinice
02 K valifikovani sluzbenik
03 K valifikovani radnik
Nekvalifikovani sJuzbenik
04 Nekvalifikovani radnik
DIK LEONARD
3,301.76 - 4,378.78
2,951.34- 3,324.87
3,367.66 - 4,311',.26
2,929.16 - 3,800.31
2,732.35 - 3,478.69
2,468.89 - 3,168.96
2,276.47 - 2,556.31
2,572.75 - 3,360.18
2,345.85 - 3,045.22
2,183.37 - 2,837.52
2,058.62 2,3 I 1 .88
Beleska: I. maja 2002. evro je vredeo 0.62 funti i 0.92 doJara
, I

I
IIDlE([D 111111

Evropska unija je jos daleko od toga da postane politicka unija, cemu .I'll
tdiU njeni osnivaci, sto je potvl"cteno mnogo puta i sto su nedavf10 U
Amsterdamu juna ] 997, sejovf vlada EZ, odredili kao svoj konacni ciIj.
Daleko je i od toga da bude evropska vlada i napredak koji je ostvarila
vidno je neujednacen. Uklanjanje carinskih dazbina izmedu drzava Clani-
ca i razvoj zajednicke poljoprivredne politike dugo su bili
dostignuca Zajednice, ali postoje mnoge oblasti ekonomskih aktivnosti za
koje je nadleina, koje cesto deli, u razliCitoj meri, sa driavama Clanica-
rna. Ugovor iz Mastrihta sadrZi princip "supsidijanwsti" kojim se tvrdi
da odluke treba donositi "sto blize grad anima ", ali je ipak prosirio
nadleinosti institucija EZ u nekoliko pravaca. Deo m daje pregled
osnovnih oblasti delovanja Zajednice, sto verovatno nUe sveobuhvatna
slika svih njenih aktivnosti.
Budzet EU je shoman u poredenju sa budzetima drzava clanica i iznosi
sarno 2,5% iznosa nacionalnih budzeta. Prema Evropskoj komisiji, 1997.
godine svaki gradanin EU je placao Uniji 220 ekija, a verovatno 50 puta
vise svojoj zemlji. Uprkos tom disparitetu, budzet EU povremeno izaziva
sporove medu ddavama clanicama, kao i izmedu njih, Komisije i
Parlamenta.
Prihodi
Izvori
Izvor prihoda EZ menJao se tokom godina. ECSC, koja ima sopstveni
operativni budzet (196 miliona ekija 1999), uvek se finansirala od dazbina
proizvodaca uglja i celika. Opsti buMet Zajednice je u pocetku finansiran
sistemom nacionalnih doprinosa, koji su uglavnom bili zasnovani na BNP
dciava clanica. Godine 1970. odluceno je da se ovi doprinosi postepeno
zamene "sopstvenim izvorima" Zajednice. Oni se sastoje od izvora priho-
da, koji pripadaju Zajednici kao njeno pruvo, iako se uglavnom prikuplja-
ju u ddavama Clanicama. To su trenutno cetiri odvojena elementa.
1. Carine za proizvode koji se uvoze izvan Zajednice.
2. Poljoprivredne dazbine za uvoz razlicitih prehrambenih proizvoda,
kako bi se cene izjednacile sa cenama Zajednice, plus dazbine na
suficitarne proizvode.
3. ledan den poreza na dodatnu vrednost. Ovo je daleko najveci element.
U pocetku je bio utvrden na maksimalan iznos od i % konacne pro-
dajne cene na zajednickoj osnovi mba i usluga (to je bilo potrebno
posto su stope i VAT u velikoj meri varirali od zemlje do zemlje).
Limit je podignut na 1,4% 1986, ali se postepeno vratio na i o/c 1999.
4. Doprinosi drZava clanica. Na osnovu ucesca ddave cJanice u ukup-
nom BNP ZaJednice, iznos ovog doprinosa se ogranicava, !ito ce uku-
110 DlK LEONARD
pan prihod EZ dovesti na maksimum od 1,2% BNP Zajednice 1993.
i 1994, koji ee postepeno rasti do maksimuma od 1,27% 1999.
godine.
Tabela 10 Budzetski prihodi, 2001-02 (u milionima evra)
2001. 2002.
Poljoprivredne dazbine
Dazbine na seeer i izoglukozu'
Carinske dazbine
Troskovi prikupljanja sopstvenih sredstava -
Sopstveni izvori V AT
Sopstveni izvori po osnovu BNP
Raziika izmedu V A T i sopstvenih
izvora osnovu
Ostatak iz budzeta od
prethodne godine
Ostali prihodi
Ukupno
% BNP
iz prethocine godine
Maksimum sopstvenih resursa koji
mogu biti izdvojeni za budzet
Sopstvena sredstva koja su stvarno
izdvojena za budzet
a - podatak ncpoznat
lzvor: Evropska komisija
Budzetska reforma
1,132.9 - 1,121.7
839.8 - 770.9
14,237.3 - 15,765.9
1,621.0 - 1,765.8
30,625.1 - 36,603.9
34,460.2 - 42,318.7
a
11,612.7 a
1,284.0 783.2
93,615.0 - 95,598.5
1.27 1.27
1.07 1.07
Cetvrti izvor je dodat 1989, nakon sporazuma 0 budzetskoj refom1i koji
je postignut na samitu u Briselu februara 1988. Prvi put je u nekoliko
godina Zajednica bila u moguenosti da raspolaze budzetom zasnovanim
na iznosu sopstvenih sredstava, koja su bila dovoljna za finansiranje svih
politickih, ekonomskih i socijalnih poslova. Tokom prethodnih godina, sve
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU III
veCi nedostatak sredstava je morao da bude nadoknaden ad nepovratnih
priloga driava clanica. Tabela 10 prikazuje predvidene prihode za 200 I.
i 2002. godinu.
Prethodne metode finansiranja budzeta nisu vise bile zadovoljavajuce,
pa su hudzeti za 1986. i 1987. godinu izbalansirani sarno zahvaljujuCi
kreativnom racunovodstvu. Prihod od carinskih dazbina se polako smanji-
vao, sa smanjenjem spoljasnjih tarifa Zajednice, poljoprivredni nameti su
smanjeni posto je EZ pocela da se oslanja na sopstvene snage za sve veCi
broj proizvoda. Ovo je dovelo do pritiska na doprinose od VAT-a, koji su
vee dostigli maksimum od 1,4% vrednosti za kupovine u Zajednici u roku
od godinu dana otkako je plafon podignut sa 1 %. Cetvrti izvor je omoguCio
dugorocno planiranje budzetskih obaveza do 1992, sto je kasnije produzeno
do 1999, kada je postao najveCi pojedinacni izvor prihoda.
Rashodi
IJustracija 5 prikazuje rashode koji su predvideni U opstem budzetu EU
za 1999, i porede se sa 1973, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo postal0 clan.
Glavni elementi budzeta su:
Poljoprivreda i ribarstvo. 45,5% predvidenih rashada za 2001, sto
predstavlja nagii pad U odnosu na prethodne godine. Glavni razlog sto
poljoprivreda apsorbuje tako veliki deo budzeta nalazi se bas u tome sto
dobar deo javno finansirane podrske prolazi kroz budzet EU. Postoji rizik
da ona onemoguei programe u drugim oblastima, na primer tehnoloska
istrazivanja, gde hi Unija trebalo da pruzi daleko veCi doprinos. Poslednjih
godina se ulazu napori da se smanje troskovi za poljoprivredu, iIi da se
bar obezbedi da rastu sporije od troskova EU u celini.
Regionalna politika. Nekih 16,3% predvidenih rashoda za 200 l.
Godine 1973. nije bilo regionalnih izdataka u budzetu. Evropski fond za
regionaini razvoj je osnovan 1975, nakon pristupanja Ujcdinjenog
Kraljevstva, Danske i Irske 1973. godine. On pomaze finansiranje razvo-
jnih programa, infrastrukturna ulaganja, kao j projekte u oblasti industri-
je i usluga u siromasnijim regionima i narocito oblastima koje pate od
\ recesije. Fond obicno funkcionise na bazi odgovarajuCih doprinosa iz
112 DIK LEONARD
odnosnih zemalja Clanica. U skladu sa U govorom iz Mastrihta, osnovan
je novi Kohezioni fond (3,3% predvidenih rashoda za 2001), radi
obezbedivanja pomoCi za infrastruktuma ulaganja u cetiri najsiromasnije
ddave clanice: Grcku, Portugal, Spaniju i Irsku.
Socijalna politika. OtpriIike 6.9% predvidenih rashoda Zet 200 I, pro-
centualno je malo povecanje u odnosu na 1973, uprkos velikom rastu
nezaposlenosti u meduvremenu. Veci deo rashoda ide preko Evropskog
socijalnog fonda, koji sufinansira obuku i projekte za prekvaJifikaciju i
pomoc za zaposljavanje. Godine 1988. dogovoreno je da ukupni rashodi
za "struktume fondove", odnosno Regionalni fond, Socijalni fond i Fond
za poljoprivredu budu udvostruceni do 1993. Do 2001. oni su, zajedno sa
Kohezionim fondom, dostizali do 34.2% ukupnog budzeta.
Energetika, istrazivanje, industrija, saobracaj i zivotna sredina. Oni
odnose sarno 6.3% rashoda Unije za 1997, sto je ocigledno mali deo koji
drzave clanice trose za ove oblasti. NajveCi deo je odlazio na istrazivan-
ja, iako se uglavnom smatra da je to malo u odnosu na istrazivanja koje
vrse SAD i Japan. Pokusaji Komisije da ubedi ddave clanice da radikalno
povecaju izdvajanja za istrazivanje do sada su imala sarno delimican
uspeh.
Saradnja u oblasti razvoja. 8,7% predvidenih rashoda za 200 I,
uglavnom je bilo za programe saradnje sa zemljama srednjc i istocne
Evrope, bivseg Sovjetskog Saveza i bivse Jugoslavije i mediteranskim
zemljama. Tu spadaju hitne isporuke hrane i pomoc azijskim i lati-
noamerickim zemljama. Osim toga, Konvencija iz Lomea predvida finan-
sijsku i tehnicku pomoc za 78 zemalja iz Afrike, Kariba i Pacifika, sto
se u praksi finansira odvojeno od budzeta EU, preko nacionalnih dopri-
nosa i zajmova Evropske investicione banke (videti poglavlje 35).
Izdvajanja i rashodi
Procedura odobravanja godisnjeg budzeta opisana je na str. ?? Ukupna
izdvajanja za 2001 bila su 96 238 miliona evra, ali su predvideni rasho-
d( 76 863 evra, buduCi da svake godine stvarni troskovi pada.ju buduCi da
VODIC KROZ EVROPSKU UNrJU
Budzet Zajednice, 1973 i 2001
Opsti hmL/:et, lekllce cene, II % od lIkllpnog
administr;)cija 5.S£Jc
L.. ostali troskovi 5.5(j{;
razvojna saradnja I A9c
;·istrazivanja. energija
induslrija i transport I.VIc llskbdivanje 34.'].flr
113
se ne preuzlmaJU sve obevaze. Glavna izdvajanja za 200 i. prikazana su
u Tabeli II.
Tabela 11 Opsti budzet EU, izdvajanja za 200 I (cene iz 200 1)
Sektor
Zajednicka poljoprivredna politika
Strukturne operacije (uklj. Kohezioni fond)
Unutrasnja poJitika (osim strukturnih operacija)
Spoljno delovanje
Administrativni rashodi
Rezerve
Ukupno
Potrebna izdvajanja za placanje u % BNP
Plafon sopstvenih izvora u % BNP
Izvor: Evropska komisija
ei" •
nUllom evra
44,530
32,270
6,272
4,735
4,776
916
96,238
1,09
1,27
114 DIK LEONARD
Planirani rashodi za period 2000-06.
Do 1999. godine Savet ministara trebalo je da usvoji dugorocno finansijsko
planiranje, na period od pet iIi sedam godina, pocevsi sa 2000. godinom. U
julu 1997. Komisija je podnela svoj izvestaj "Dnevni red 2000", koji je
zakljucio da neee biti potrebno podizati sadasnji plafon rashoda u visini
1.27% BNP. Na bazi ocekivane prosecne stope rasta od 2.5% u okviru EU
i 4% u zemljama kandidatima, Komisija je ocekivaia dodatne izvore do
2006. u iznosu od oko 20 milijardi ekija. Projektovani ukupni troskovi bi
porasli za 17%, sto bi ostavilo znacajne rezerve zato sto je manje od 24%
predvidenog rasta BNP. Komisija je predlozila da za sedmogodisnji period
(2000-06) ukupni rashodi EU treba da sepopnu na nekih 684 milijarde evra,
od kojih bi 21.84 milijarde trebalo da se daju kao pomoe zemljama kandi-
datima za Clanstvo iz srednje i istocne Evrope. Na Berlinskom samitu 1999.
sefovi vlada su smanjili iznos za 6.6%, na 640 mil ij<JJ'di, ali su sumu za
pomoe kandidatima osravili netaknutom. Tabela 12 daje detaljan finansijski
plan, onaka kako je odobren na Berlinskom samitu, za 2000; 2003 i 2006.
Ko dohija; ko gubi?
Vise godina nije bilo preciznih infonnacija 0 davaocima i korisnicima
budzeta EU. Svima je bilo poznato da je Nemacka daleko najveCi davalac,
da su davanja Ujedinjenog Knlljevstva znatno umanjena godisnjim popustom
koji je UK dobilo 1984 i da je Irska, u odnosu na svoju velicinu, najveCi
korisnik. Rasprava 0 izvestaju "Plan 2000" dovela je do zahteva za pre-
ciznijim detaljima, buduCi da je nemacko javno mnjenje, u zelji da se sman-
ji teret Nemacke i drugih Clanica, zahtevalo ukidanje popusta za Ujedinjeno
Kraljevstvo. U skladu s tim Komisija je objavila procenu nacionalnih dopri-
nosa (vidi Tabelu 13) u novembru 1998, koja je pokazaJa da Holandija,
Svedska i Austrija takode daju doprinos koji je vise ad "postenog ucesca"
u budzetu. Dogovor koji je postignut u Berlinu doveo je do malog popusta
za ove cetiri zemlje, Kojima je odobreno placanje tri cetvrtine ukupne sume
koju bi normal no placale, U odnosu na popust Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ostatak ce nadoknaditi preostaie zemlje clanice (njih deset). Sto se tice
Ujedinjenog Kraljevstva, njegov popust - u trenutnom iznosu od 3 milijarde
evra - ostao je netaknut, ali je u zamenu za to vlada UK morala da se
odrekne 240 miliona evra koje bi dobila iz drugih budietskih promena.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Tahela 12 Finansijske perspektive,
cenama za 2000.)
Izdvajanja
1 Poljoprivreda
Zajednicka poljoprivredna politika
(bez razvoja sela)
Razvoj sela i pratece mere
2 Stukturne operacije
Strukturni fondovi
Kohezioni fond
3 Unutrasnja politika
4 Spoljna akcija
5 Administrati vni rashodi
6 Rezerve
Monetame rezerve
Rezerve u slucaju nepogoda
Zagarantovane rezerve
7 Pomoc kandidatima za ulazak u EU
Poljoprivreda
Strukturni instrumentarijum
PHARE (za kandidate za ulazak u EU)
Ukupna izdvajanja za obaveze
Potrebna izdvajanja za placanja
Izdvajanja za placanja u procentima ENP
Na raspolaganju za prijem novih clanica
(izdvajanja za pJacanja)
Poljoprivreda
Drugi rashodi
Plafon, izdvajanja za placanja
Plafon, pJacanja u % BNP-a
Granica za nepredvidene troskove
Piafon sopstvenih izvora
Izvor: Evropska komisija
115
2000-06 (u milionima evra, prema
2000. 2003. 2006.
41,738 44,646 42,493
37,352 40,219 38,306
4,386 4,427 4,457
32,678 30,882 29,746
30,019 28,223 21,193
2,659 2,659 2,553
6,031 6,366 6,712
4,627 4,658 4,688
4,638 4,882 5,187
906 406 406
500
203 203 203
203 203 203
3,174 3,174 3,174
529 529 529
1,058 ! ,058 J ,058
1,587 1,587 1,587
93,792 95,014 92,406
91,322 96,714 91,347
1.13% 1.11% 0.98%
6,842 14,501
2,071 3,468
4,771 11,033
91,322 103,556 105,848
!.l3% 1.19% 1.13%
0.14% 0.08% 0,14%
1.27% 1.27% 1.27%
116
Tabela 13 Budzetski bilansi clanica
ekija; posie popusta UK)
Davaoci
Nemacka 11.46
Francuska 1.76
Holandija 1.22
Svedska 1.20
Austrija 0.87
UK 0.66
Italija 0.56
lzvor: Evropska komisija
EU, plan za 1998
Korisnici
Spanija
Grcka
Irska
Portugal
Belgija
Luksemburg
Danska
Finska
D1K LEONARD
(u milijardama
5.54
4.31
2.80
2.68
UI
0.72
0.09
0.001
Uklanjanje carinskih barijera
Rimski ugovor predvida uklanjanje svih carinskih barijera U okviru
Zajednice u periodu ad 12 godina i sest prvih zemalja clanica su okoncale
ovaj proces 18 meseci pre roka, 1968. godine. Clanice koje SD naknadno
pristupile nastavile SD to da cine u fazama: Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska
i Danska do 1977, a Grcka do 1986. Spanija i Portugal, koje su postale
clanice Zajednice 1986, ukinule su sve svoje carine prema drugim clani-
cama EZ do kraja 1992. Austrija, Finska i Svedska su vee ukinule bari-
jere, mnogo pre no sto su 1995. pristupile EU. Para1elno sa uklanjanjem
unutrasnjih tarifa, uvedena je zajednicka spoljna tarifa za robu iz drugih
zemalja. U pocetku utvrdena na prosecan iznos od oko 10 %, postepeno
je smanjivana, nakon uzastopnih rundi pregovora u okviru Opsteg spo-
razuma 0 carinama i trgovini (GATT), i ponderisani prosek carinskih
daZbina EU pao je na nesto ispod 5%, sto je malo nize nego u SAD, ali
viSe nego u Japanu. U skladu sa sporazumom U okviru Urugvajske runde
GATT iz decembra 1993, ovaj ponderisani prosek ee pasti na oko 3% i
trebal0 bi da se dalje smanjuje u skladu sa stalnim pregovorima U okviru
Svetske trgovinske organizacije (STO), koja je zamenila GATT 1995.
godine.
Ubrzo posle Urugvajske runde EU je najavila planove za drugi niz
globalnih trgovisnkih pregovora i pokusala da isposluje podrsku ostalih
clanica STO. Medutim, pregovaracke muke, sumnje u to ko profitira iz
STO, slaba javna podrska i organizacione slabosti, sve to je dovelo do
fijaska sastanka STO u Sijetlu krajem 1999. U okruzen ju nereda koje su
izazvali antiglobalisti, razgovori u Sijetlu su prekinuti u uzajamnim
optuzbama i protivoptuzbama izmedu bogatih i siromasnih drzava u smis-
Iu nastavka rada.
118 DIK LEONARD
Porast trgovine unutar EU, 1960-2001.
••••••••.•••••••••••••••.••..•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••.•••.••••••.••..••••••••••••••••••.•••••••••...•.••.•••.••••••• ~ ! ~ ~
1,400
....................... _ ................ ~ ••• __ ...__.. _._ .• _ .. _ ....... ......... ___ . ___ .............. _ ........ _ .... _ ......... _ ..... _ ........ _._.0."_- " .. _. .. _ ..... __ . __ .... .
1,200
1,000
800
600
400
200
EU je bila bolje pripremljena 2001, na ministarskom sastanku STO u
Dohi, Katar. Nakon sto je veliki deo prethodne dve godine proveo u
gradenju saveza sa siromasnijim zemljama, Paskal Lami, komesar EU za
trgovinu, pomogao je uvodenje tzv. Razvojnog plana Doha, sirokog plana
za pregovaranje koji bi trebalo da bude na redu krajem 2005. ledna od
najvaznijih tacaka bila je, sasvim ocekivano, poljoprivreda. Delegati su na
kraju prihvatili tekst sa opredeljenjem za podelu subvencija u poljoprivre-
di na faze, ali njemu su prethodile reci "bez uslovljavanja ishoda pre-
govora", sto znaci da nije bilo nikakve potrebe za postizanjem tog cilja.
Izgledalo je da se sve uklapa na svoje mseto: rascisceni su ekoloski
planovi koje je forsirala EU, kao i nova pitanja ulaganja, konkurencije i
realizacije.
EU predstavlja drfave Clanice
Ugovor predvida da EZ zastupa svoje c1anice u vezi s pitanjima spoljne
trgovine i driave clanice su formal no prenele neka svoja- slrverena
ovlascenja na Zajednicu. Kao rezultat toga, 164 zemalje su uspostavile
diplomatske odnose sa EZ. VeCina njih ima u Briselu ambasade iIi misi-
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 119
je koje obicno dele prostor sa ambasadama akreditovanim u Belgiji, iako
je uloga EU u veCini slucajeva mnogo vaznija. EU, koju obicno pred-
stavlja Komisija, govori u ime drzava claniea u STO i Severnoatlantskoj
organizaciji za ribarstvo.
EZ je potpisala ugovore sa preko 120 zema1ja, kao i tridesetak mul-
tilateralnih ugovora. VeCina njih se odnosi na trgovinu EZ i oni su u
velikoj meri modifikovali taj model. Trgovinski aranzmani spadaju u cetiri
glavne kategorije: evropska ekonomska oblast (EEA); ostale razvijene
zemlje; bivse komunisticke zemlje; zemlje u razvoju.
EFTA
Najveci trgovinski partner EU
Godine 1973, EZ je formirala industrijsku zonu slobodne trgovine sa
sedarn za
Austrijom, Finskom, Islandom, Lihtenstajnom, Norveskom, Svedskom i
Svajcarskom. Ukinute su earinske dazbine i ogranicenja na trgovinu indus-
trijskom robom, uz uzajamne koncesije za poljoprivredne proizvode. Ovo
je sustinski povecalo velicinu zajednickog trZista za industrijske proiz-
vodace na 370 miliona Ijudi.
Evropska ekonomska oblast
Nakon iniciranja programa jedinstvenog tdista EZ, zemlje EFTA su
izrazile zelju za tesnjim vezama sa Zajednicom. Pregovori su poceli u
decembru 1989. radi uspostavljanja Evropske ekonomske oblasti (EEA) u
okviru koje je trebal0 da clanice EFTA-e preuzmu mnoge obaveze i dis-
cipline EZ, ukljucujuCi prihvatanje slobodnog kretanja kapitala, Ijudi i
usluga, u zamenu za povlastice predvidene programom jedinstvenog
tdista. Pregovori su zavrseni u jesen 1991, i EEA je trebal0 da stupi na
snagu 1. januara 1993. Medutim, taj ugovor je odbacen na referendumu
u Svajcarskoj decembra 1992, i posle naknadnih pregovora sa preostalim
zemljama stupio je na snagu tek u januaru 1994, pri cemu je Svajcarska
izostavljena, a clanstvo Lihtenstajna je odlozeno za kasnije (1995). Za ove
tri zemlje, medutim, EEA je bila kao usputna stanica\ ka punom clansivu
120 DIK LEONARD
u ED. Austrija, Finska i Svedska su postale cIanice EU u januaru J 995.
Norveska je takode pregovarala za punopravno clanstvo, ali su njeni
glasaci to odbili na referendurnu u decernbru 1994, tako da je ostala u
EEA, zajedno sa Islandorn i Lihtenstajnorn. Svajcarska vlada je bila u pro-
cesu pregovaranja bilateralnog sporazurna sa EU, pri cemu je njena kan-
didatura za clanstvoodlozena na neodredeno vrerne (videti takode strane
308-309). Svajcarska je sada drugi po veIiCini trgovinski partner EU,
odmah iza SAD.
Ostale razvijene zemlje
Severna Amerika
Trgovinski odnosi sa SAD su u velikoj meri uredeni ugovorima sa GATT
i STO. Obe strane propovedaju principe slobodne trgovine, ali jedna drugu
cesto optuzuju za protekcionizam ilili davanje nezasluzenih pogodnosti
sopstvenim izvoznicima putem drzavnih subvencija. Sporovi u vezi s
poljoprivredom i celikom narocito su ucestali osamdesetih godina, sto je
povremeno dovodilo do uvodenja kontramera, koje bi se obicno povlacile
kada drug a strana naknadno ponudi ustupke. Slicne rasprave u vezi sa
uvozom hormonski tretiranog mesa i diskriminacijom protiv uvoza banana
od strane americkih kompanija u Latinsku Ameriku razresene su nedavno
u STO, cije su ocene u oba slucaja favorizovale poziciju SAD. Trgovinski
rat sirokih razmera, koji bi bio veoma stetan za obe strane, kao i za svet-
sku trgovinu u celini, u nekoliko navrata izgledao je kao sasvim izvesna
mogucnost, ali su barem do sada prevladavali smireniji tonovi kada bi
doslo do najveCih napetosti.
Medutim, vodile su se i druge rasprave. SAD su uspele da u okviru
STO stave na dnevni red rezim uvoza banana EU i zabranu uvoza hor-
monski tretirane govedine, sto je dovelo do sankcija SAD u iznosu od
191 milion evra, odnosno 117 miliona evra. Godine 200 I. EU je
reformisala rezim uvoza banana i SAD su skinule sankcije, ali su mere u
vezi sa mesom tretiranim hormonima os tale na snazi. U januaru 2002.
STO je potvrdila stav da su izvozni krediti SAD poznati kao Korporacije
za prodaju u inostranstvu (FSCS) nezakonite subvencije, koje trasiraju put
milijardama dolara usankcijama EU. A marta 2002 Busoya administraci- .
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 121
ja je uvela carine na siroku lepezu celicnih proizvoda, podsticuCi Evropsku
komisiju da nametne sopstvene kovote na celik i da zapreti protusankci-
jama SAD u iznosu od 2.5 milijarde evra.
Kanada je u slicnoj situaciji kao SAD, iako je 1976. zakljllcen okvimi
sprazum kojim su spostavljeni mehanizmi za trgovinsku i ckonomsku
saradnju. U novembru 1990, EZ, SAD i Kanada su potpisale transatlantsku
deklaraciju, kojom se predvida tesnja saradnja u oblastima od zajednickog
interesa i redovniji dijalog, u cilju resavanja iii zaustavljanja trgovinskih
sporova kojih bi sigumo bilo i dalje. Usledio je novi transatlantski plan
rada koji su potpisali predsednik KEnton i lideri EU u Brisclu decem bra
1995, sto je trebalo da dovede do jos bEzih odnosa. Ali, kada jc Kongres
SAD usvojio Helms-Bartonov zakon, doslo je do ostre rasprave sa EU
(koja ga smatra nelegalnim u odnosu na medunarodno pravo), u vezi sa
trgovinom sa Kubom, Iran om i Libijom. U maju 1998, medlltim, na sami-
tu ED-SAD, predsednik Klinton je pristao da zatrazi od Kongresa SAD da
izmeni taj zakon tako da ne ugrozava zcmlje EU. U meduvremenu je reScn
spor sa Kanadom u vezi sa pravom na ribarenje, u junu 1996, sto je dovelo
do zakljucivanja zajednickog plana akcije za tesniju saradnju i druge
odnose, a to je dogovoreno u Otavi decembra 1996.
Japan
Trgovinski odnosi EU sa Japanorn su otehni, uglavnom zbog znatnog
trgovinskog deficita. Japan uvozi upola manje iz Unije nego sto tam a
izvozi. Ovaj debalans je narocito bolan zato sto je japanski izvoz
uglavnom usmeren na relativno mali broj sektora - automobile, elektron-
sku robu, audio-vizuelnu opremu, racunare i telekomunikacije - dok se
evropske firme najcesce bore da zadrze iIi ostvare kontinuirano prisustvo
na svctskom trz.istu. Iako su japanske carine prosecno nize od onih u EU,
Unija se neprestano zalagala za uklanjanje necarinskih barijcra i za to da
se japanske vlasti odlucnije zaloze da se njihovo domace trziste otvori za
uvoz stranih proizvoda.
U meduvremenu je japanski izvoz obuzdavan razlicitim merama, od
kojih su neke preduzimale pojedinacne zemlje, a ne sarna ED, kao sto su
"samovoljni" ugovori 0 ogranicenju broja japanskihautomobila koji se
122
DIK LEONARD
godisnje mogu uvoziti. Komisija sve vise pribegava merama antidampin-
ga, kako bi ograniCiIa uvoz robe kao sto su masine za fotokopiranje,
stampaci za kompjutere i elektricne pisace masine; uvoz kolor televizora,
masinskih alata sa digitalnom kontrolom, CD uredaja, video rikordera i
mikrotalasnih remi. Tokom poslednjih godina uvoz ove robe je formalno
iIi neformalno ogranicen.
Sastanci na visokom nivou sa japanskim ministrima i zvanicnicima
odrzavaju se redovno, kao i sastanci cetiri strane, na Kojima ucestvuju SAD
i Kanada. Pritisak na tim sastancima je doveo do japanske inicijative da
se podstaknu uvoznici i da se smanje iIi uklone prepreke na njihovom
domacem trzistu. Japanski trgovinski suficit prema EU u periodu od pet
godina opao je za vise od polovine, ali je ponovo porastao 1991. i nared-
nih godina. EZ je vrsila pritisak da Japan preduzme dalje mere za otvaran-
je svog trzista, a Japan je krivio izvoznike iz EU da ne uspevaju da pro-
dm na to triisre jer dovolJno preduzimljivi. U 1991, EZ i Japan
su potpisali zajednicku deklaraciju koja predvicta tesnju buducu ekonom-
sku i politicku saradnju. Mehanizam za ocenu trgovine (TAM, Trade
Assessment Mechanism) osnovan je 1993. kako bi ustanovio zasto kom-
panije iz ED, koje dobro prolaze na medunarodnom trzistu Josije uspeva-
ju u Japanu, i da predlozi akciju za uklanjanje unutrasnjih trgovinskih
prepreka. D meduvremenu su nastavljeni pregovori za postepeno ukidanje
ogranicenja za izvoz japanskih automobila u ED, mada se nije ocekivalo
da dobiju potpuno slobodan pristup trzistu EU pre 1. januara 2000.
Australija i Azija
Australija i Novi Zeland nemaju nikakve trgovinske ugovore sa EU.
Medutim, oni su vazni trgovinski partneri, snabdevaci hrane i sirovina i
uglavnom uvoznici industrijske robe iz Unije. Kada je Ujedinjeno
Kraljevstvo postalo clanica EU, to se negativno odrazil0 na izvoZl hrane
iz Australije i Novog Zelanda u UK. Novi Zeland je delimicno kompen-
zovan odobravanjem privremenih kvota za izvoz sira i putera. K vota za
sir je istekla nakon pet godina, aii su aranzmani za uvoz ogranicene
kolicine putera praduzeni, uprkos tome sto ED i sarna proizvodi vise nego
sto joj je potrebno.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 123
Godine 1997. EU i Australija su potpisale deklaraciju (od cetiri stran-
ice), koja pokriva trgovinu i saradnju u sirokoj lepezi oblasti. Ali do njene
realizacije moglo je doCi sarno kada Kanbera potpise drugi okvirni spo-
razum, koji je vise obavezujuCi i koji saddi standardnu klauzulu 0 ljud-
skim pravima kojom se obe strane obavezuju da se slazu sa principima
Deklaracije 0 ljudskim pravima UN. Tada se Australija zalila, govoreCi
da to ostavlja zemlju otvorenu prerria trgovinskim sankcijama ukoliko
bude krsila bilo kakva ljudska prava. Ova deklaracija ukljucuje vise
oblasti saradnje, kao sto je trgovina robom i uslugama, pristup investici-
jama i trzistu j redovni kontakti u sektorima kao sto su poljoprivreda, rib-
arstvo i industrija, tehnologija i informacije, rudarstvo, saobracaj i encrgi-
ja, kao i konkurencija i zastita potrosaca. Novi Zeland je ! 998. potpisao
deklaraciju sa ED, kojom se dve strane obaveluju na saradnju na polju
medunarodnih, ekonomskih i poiitickih pitanja. Ovaj dokument od tri
stranice izlaze kratak niz zajednickih i navodi podrucja buduce
ekonomske i politicke saradnje dye strane.
Bivse komunisticke zemlje
Trgovina sa zemljama centralne i istocne Evrope pre pada komunizma
1988-90. bila je onemogucena zbog nedostatka normal nih trgovinskih
odnosa i poznatih mana komandne privrede. Sporazum 0 medusobnom
priznanju sklopljen je u junu 1988. sa Comecon-om, ekonomskom orga-
nizacijom koja povezuje veCinu komunistickih zemalja, a koja je prestala
da postoji 1991. Ovo je otvorilo put za uspostavljanje diplomatskih
odnosa izmedu EZ i pojedinacnih istocnoevropskih zemalja kao i sa
Kubom. Sporazumi 0 trgovini i saradnji su naknadno potpisani s
Poljskom, Madarskom, Cehoslovackom, Bugarskom, Rumunijom i
Sovjetskim Savezom. Istovremeno je za prve tri zemlje obezbedena
ekonomska i tehnicka pomoe, a humanitarna pomoc je upucena Bugarskoj,
Rumuniji i Sovjetskom Savezu.
Ugovori 0 pridruzivanju
Pregovori,koji su zapoceli 1990-91, u cilju zakljucivanja dalekoseZnih
ugovora 0 pridruzivanju (poznati kao evropski ugovori) sa novonastalim
124
DIK LEONARD
demokratskim zem1jama centralne i istoene Evrope, trebalo je da im
obezbede pristup bez carina za veCinu njihovih industrijskih proizvoda,
zadrzavajuCi ogranieenja na siobodan izvoz tekstilnih i poljoprivrednih
proizvoda. Prva tri ugovora su potpisana sa Cehoslovaekom, Madarskom
i Poljskom u decembru 1991. U govor sa Cehos]ovaekom je naknadno
zamenjen odvojenim ugovorima sa Cdkom Republikom i Slovaekom, a
potpisani su i ugovori sa Bugarskom i Rumunijom. Manje sveobuhvatni
ugovori su potpisani naknadno sa Albanijom, Slovenijom, i tri baltieke
ddave, kao i bivsim sovjetskim republikama Ukrajinom, Belorusijom,
Kazahstanom, Kirgistanom, Gruzijom. Jermenijom, AzerbejdzanoJi1,
Moldavijom i Uzbekistanom, a zgpoceti su preliminarni razgovori sa
Turkmenistanom. Ugovor 0 partnerstvu i saradnji, koji moze kasnije vodi-
ti ka zoni slobodne trgovine izmeciu EU i Rusije, potpisan je sa ruskim
predsednikom, Borisom Jeljcinom, na samitu 'na Krfu 1994. Trgovinski
sporazum sa bivsom Jugoslavijom vise ne vazi. Unija ima veliki deficit
sa bivsim clanicama SEV -a, u velikoj meri zbog prodaje sovjetskih ener-
genata Zapadnoj Evropi, a zelela bi da poveea izvoz industrijske robe.
Medutim, napredak je spor. Na njega je dodatno negativno uticao gotovo
potpuni kolaps ruske privrede.
Zemlje u razvoju
Mediteran
Zajednica je zakljucila ugovore 0 pridruzivanju iIi saradnji s 12 mediter-
anskih zemalja (osim sa Albanijom i Libijom). To omogueuje svim zeml-
jama, odnosno veCini, bescarinski pristup za industrijske proizvode,
posebne koncesije za neke poljoprivredne proizvode i izvesnu finansi jsku
pomoe u vidu bespovratnih zajmova i kredita. Sliean ugovor je stupio na
snagu u januaru 1990. sa zemljama clanicama Saveta za saradnju zemal-
ja Zaliva.
Tri zemlje imaju zakljueene ugovore 0 pridruzivanju. Godine 1987.
Turska je podnela kandidaturu za punopravnog elana (videti strane
306-307), i stupila u carinsku uniju sa EU 31. decem bra 1995. Prethodni
ugovor iz dye faze za carinsku uniju, koji je obuhvatao i poljoprivredne .
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 125
proizvode, stupio je u potpunosti na snagu 1997. godine. Kipar je 1990.
podneo kandidatum za clanstvo u EU, kao i treea zemlja koja ima ugov-
or 0 pridruzivanju, Malta (videti stranu 307-308).
ACP
Odnosi EU sa sedamdeset osam zemalja Afrike, Kariba i Pacifika reg-
ulisani su Ugovorom 0 partnerstvu na 20 godina, potpisanom u KotonilU,
Benin, 23. juna 2000. Sve zemlje ACP potpisnice su Kotonuskog spo-
razuma: 48 afriekih zemalja, ukljueujuCi sve podsaharske zemlje, 15 karip-
skih zemalja i 14 pacifiekih. Od 49 najnerazvijenijih zemalja koje pokri-
va inicijativa EU "Sve osim oruzja", njih 40 pripada ACP-a. Juzna Afrika
je potpisnica Kotonuskog sporazuma, ali se njeno clanstvo u ACP grupi
utvrciuje. Godine 2000. trgovinska razmena EU sa zemljama ACP-a
iznosila je 55 milijardi evra, pri cemu je EU uvezla nekih 28.6 milijardi
evra i izvezla 26.4 milijarde. Za veeinu zemalja ACP-a - i prakticno za
sve africke zemlje koje pripadaju ACP-u - EU je glavni trgovinski part-
ner, predstavljajuCi jednu treCinu uvoza i izvoza. Zemlje ACP-a vee
izvoze oko 93% svoje robe u EU bez carina.
Medutim, iako EU tvrdi da razne inicijative za otvaranje tdista
pomazu zemljama u razvoju, brojke pokazuju da njihovo ucesee u svet-
skoj trgovini opada. Izvoz zemalja ACP-a pao je na globalnom planu sa
3.4% 1976. na 1.1 % 2000, a njihovo ucesee u izvozu u zemlje u razvo-
ju sa 13.3% 1976. na 3.6% 2000. Trgovina sa EU sledila je sliean
obrazac: iako se u stvamom iznosu udvostrucila tokom prethodne deccni-
je. Ueesee EU u uvozu iz zemalja ACP paJo je sa 6.7% 1976. na 2.8%
2000.
Azija
Zemlje kao sto su Indija, Banglades, Pakistan i Sri Lanka koriste pogod-
nosti opsteg sistema preferencijala EU, sto zemljama u razvoju omogueuje
bescarinski pristup za finalne proizvode i poluproizvode. EU takode ima
odvojene ekonomske ugovore i ugovore 0 razvoju sa Indijom i
Pakistanom, kao i ugovor 0 saradnji sa Udruzenjem zemalja jugoistoene
Azije (ASEAN): Bruneju, Indonezija, MaJezija, Filipini, Singapur,
126 DIK LEONARD
Vijetnam i Tajland. Na prvom samitu izmedu Azije i Evrope (ASEM) koji
je adrian u Bangkoku marta 1996, kome su prisustvovali Japan, Kina i
Juzna Koreja kao i sedam zemalja clanica ASEAN-a, nije ucinjeno mnogo
u smislu poboljsavanja ekonomskih i politickih veza na kratak rok, ali je
uspostavljen okvir za stalne konsultacije na nivou sefova vlada svake
druge godine. Drugi samit ASEM-a, odrian april a 1998. u Londonu,
pokrenuo je nekoliko novih inicijativa, ukljucujuCi stvaranje Fonda
ASEM-a pri Svetskoj banci, eVfopsku mreiu finansijskih eksperata u cilju
olaksanja finansijskih refonni u Aziji, akcione planove za unapredenje
trgovine i ulaganja i "Vizionarsku grupu", ciji je zadatak da ispita
dugorocne perspektive odnosa izmedu Azije i Evrope. Osnovan je i
Azijsko-evropski ekolosko-tehnoloski centar u Bangkoku i Azijsko-evrop-
ska fondacija u Singapuru.
Sa veCinom vainih zemalja postoje ekonomski ugovon I ugovori 0
trgovinskoj saradnji, ukljucujuCi pet clanica Andskog pakta i sest zemal-
ja centralne Amerike. Sve latinoamericke zemije koriste pogodnosti opstih
preferencijala.
Trgovinska politika
Industrijski proizvodi
Spoljnotrgovinska politika EU se zasniva na slobodnoj trgovini, odnosno
na tcZnji da se ona realizuje za industrijske proizvode, iako je ovaj staY
u velikoj meri izmenjen kada je u pitanju Japan. Znacajni izuzeci su
brodogradnja, celik (videti poglavlje 25) i tekstil. Uvoz tekstila u EU je
regulisan dogovorom 0 multifiberu (MFA). MFA je dogovor izmedu SAD,
EZ i snabdevaca sa niskim cenama, nastao 1973, kako bi se otvorila
triista za proizvodace iz zemalja u razvoju zbog iscrpljenosti tekstilne
industrije u industrijskom svetu. Medutim, uskoro je postalo ocigledno da
je to protekcionisticka mera da se uvoz iz zemalja u razvoju zadrii na
skromnomnivou. D skladu sa Drugvajskom rundomMFA, MFA ce poste-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 127
EU u svetskoj trgovini
f
APAN
I SAD 19.3% SAD 14.2%
i Izvor: Svctska trgovinska organizacija
peno biti ukinut u periodu od deset godina i triiste ED ce se progresivno
otvoriti za uvoz tekstila.
Sredinom devedesetih godina ED je takode pocela pregovore u vezi
s Medusobnim sporazumima 0 priznavanju (MRAS) sa svojim glavnim
128 DIK LEONARD
trgovinskim partnerima. Cilj tih sporazuma bio je smanjenje birokratskih
poslova kod standarda 0 bezbednosti i testiranju, uspostavljanjem jedin-
stvene procedure izdavanja sertifikata za razlicite proizvode. Na primer, u
slucaju SAD to je znacilo da kompanije mogu da testiraju svoje proizvode
u ED prema americkim praviIima za sertifikaciju da bi dobili ulaz na
americko tdiste i obrnuto. ED ima MRAS sa SAD u vise sektora kao sto
su hemijski proizvodi, medicinski aparati, hrana, farmaceutski proizvodi,
automobi1i, gume i kozmetika. EU je takode sklopila slicne sporazume s
Australijom, Kanadom, Japanom i Novim Zelandorh.
Poljoprivreda
Trgovina u oblasti poljoprivrede obiluje protekcionizmom. Osim spccijal-
nih aranzmana za kupovinu secera iz Indije i zemalja ACP, po garanto-
vanim cenama, prakticno se nijedan sezonski poljoprivredni proizvod ne
uvozi u ED jer nisu konkurentni zbog poljoprivrednih dazbina. Ubuduce
to ne mora da bude tako, sto bi bila posledica Urugvajske runde (videti
poglavlje 20). Medutim, ED ostaje najveCi uvoznik hrane na svetu. Ona
jos uvek ima znatan deficit u poljoprivrednoj razmeni jer kupuje tropsko
voce i hranu za zivotinje.
Tokom 2001. otkriveni su planovi za otvaranje trzista EU za uvoz
proizvoda iz 48 najsiromasnijih ddava sveta pod incijativom "Sve osim
oruzja" (EBA). Medutim, ED je pomalo pokvarila svoje dobre namere
dodajuCi da ce se njeno trZiste za secer i pirinac otvoriti tek 2008, dok
ce trziste banana imati do 2006.
EU, najveci svetski trgovac
Rezultat ovih aranzmana jeste to da je EU najveCi svetski trgovac. Gna
mora toliko da trguje zbog nedostatka energije i sirovina. Skoro 45%
njenih energetskih potreba se zadovoljava uvozom, kao i tTi cetvrtine
drugih vaznih sirovina. Da bi to mogla da plati, mora da izvozi uglavnom
gotove proizvode ostatku sveta. Iako se unutrasnja trgovina izmedu drzava
clanica znatno uvecala od osnivanja Zajednice 1958. godine, njeno ueesce
u svetskoj trgovini je nesto smanjeno zbog jake konkurencije iz Japana i
nOvih industrijskih zemalja kao sto su Juzna Koreja, Brazil i Singapur.
I
"Zajednicko triiste" - nedostiZan cilj
Pocetkom osamdesetih godina porasla je zabrinutost jer je j posle ! 5 god-
ina otkako su zemije osnivaci EZ, njih sest, ukinule sve restrikcije u
pogledu kvota i dazbina na unutrasnju trgovinu, Zajednica jos bila daleko
od toga da postane "zajednieko trziste", kako se obieno naziva.
- Graniene formalnosti su izazivale kasnjenje i .uvecavanje troskova
prevoza robe iz jedne driave clanice u drugu.
- Jos nije bilo moguce da mnogi driavljani EZ obavljaju svoje pro-
fesionalne duznosti u drug oj driavi elanici uprkos odredbama
Rimskog ugovora, u vezi sa slobodom kretanja.
- Usluzne delatnosti, kao sto je osiguranje, nisu mogle da funkcionisu
na nivou Zajednice.
- Diferencijalne indirektne poreske stope su dovodile do distorzije
trgovine U okviru Zajedniee.
. - D govori za drzavne nabavke u svakoj driavi claniei bili su rezervisani
za nacionalne proizvodace umesto da budu predmet jayne ponude.
U utieajnom izvestaju Evropskom parlamentu dvojice vodeCih ekonomista,
jednog franeuskog i jednog britanskog,6 izracunato je da takva ogranicenja
kostaju svakog radnika u Zajedniei jednu nedeljnu platu svaker godine.
Bilo je oCigledno da Zajedniea ne uspeva da ubira plodove koje je jedin-
stveno trziste od 321 miliona ljudi (po pristupanju Spanije i Portugala
1986) trebaIo da obezbedi u odnosu na manji broj stanovnika njenih
glavnih industrijskih rivala, SAD i Japana.
\
130
DIK LEONARD
Savet Evrope preduzima akciju
. je na nekoliko uzastopnih sastanaka Saveta Evrope
Izmeuu 1982. 1 1985. Na nekim od ovih sastanaka sefovi vI ada su se
uspostavljanje zajednickog trzista bude prioritet, sto je dalo
malo vldlJIVOg efekta, Veliki broj naerta direktiva i propisa koje je pod-
nela v Evropska komisija nagomilao se u Savetu ministara, koji je cesto biu
sprecen da donese odluku zbog otpora iIi oklevanJ'a sarno J'edne driave
VI '
c.amce.
Konacno, 1985. je preduzeta odlucnija akcija na dva uzastopna sas-
tanka Saveta Evrope (u Briselu u martu i u Milanu u junu). U Briselu je
odluka da se Komisiji nalozi da pripremi detaljan program sa pre-
Clzmm kalendarom za jedinstveno trziste do 1992, U Milanu je doneta
odluka da se sazove meduvladina konferencija radi razmatrania, izmedu
ostalog, potrebe da se izmeni Rimski ugovor, kako bi se da se
gJasanje kvalifikvanom vecinom primenjuje na glavnmu pitanja u vezi sa
unutrasnjim trzistem, za sta je ranije bila potrebna jednoglasna odluka.
avo je. kraj,u Jedinstvenog evropskog akta, koji je stupio na
snagu 1. Jula j 987. (vIdetl stranu 68).
Bela knjiga 0 jedinstvenom triistu
Na apel iz Brisela uskoro je odgovorila Komisija Belom knjigom lorda
Kok,fIlda, zaduzenog za jedinstveno triiste, koja je odobrena na
u Ovaj dokument sadrii tridesetak akcija koje treba pre-
da bl se ostvarilo jedinstveno triiste. One su podeljene u tri kate-
gonJe:
- uklanjanje fizickih barijera;
- uklanjanje tehnickih barijera;
- uklanjanje fiskalnih barijera.
Fizicke barijere. Bela knjiga ima za ciIj potpuno ukidanje, a ne samo
ublazavanje, granicnih kontrola do 1992. Tu su navedene mere koie bi
i uprostile postojece kontroJe - pocev od uvodenja takoz;anog
Jedmstvenog administrativnog dokumenta (SAD) 1988, koji zamenjuje do
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 131
70 formulara koji su bili potrebni vozacima kamiona koji prelaze
unutrasnje granice EZ, sto je pripremilo teren za potpuno uklanjanje svih
restrikcija na robu i pojedinacne putnike na kraju tog perioda,
Tehnicke barijere. Drugi dec Bele knjige ima za cilj uklanjanje bar-
ijera koje stvaraju nacionalni propisi i standardi. Komisija je predlozila da
se njen ambiciozni program uskladivanja nacionalnih standarda za hiljade
razlicitih proizvodnih procesa zameni sistemom rnedusobnog priznavanja
medunarodnih standarda, dok se ne usvoje evropski standardi. Umesto
toga, EZ treba da se ogranici na minimum zdravstvenih i bezbednosnih
zahteva koji bi bili obavezni za sve driave clanice. Drugi predlozi su
ukljucivali:
- liberalizaciju javnog snabdevanja;
- usposravljanje zajednickog trzista za usluge kao sto su saobracaj,
bankarstvo, osiguranje i marketing informisanja;
- slobodno kretanje kapitala sirom Zajednice;
- uklanjanje pravnih ogranicenja na osnivanje kompanija na nivou EZ;
- usvajanje sistema zastitnih znakova Zajednice.
Fiskalne barijere. TreCi deo Bele knjige se uglavnom bavio
usaglasavanjem VAT i akciznih stopa sirom Zajednice. Komisija nije sma-
trala da je za unutrasnje triiste neophodna potpuna harmonizacija. Bila bi
zadovoljna da vidi da stope variraju +1-2,5% u odnosu na bilo koju
izabranu ciljnu stopu iIi normu.
Utvrdeni rokovi
Rokovi za unutrasnje triiste utvrduju datume za svaki od 300 predloga,
kako za Komisiju da podnese nacrt direktiva iIi propisa tako i za njiho-
vo usvajanje od strane Saveta ministara. Uprkos entuzijazmu sefova vlada,
postojal0 je dosta skepticizma u pogledu realizacije programa. Ipak, pro-
gram je krenuo, zahvaljujuci zalaganjima Zaka Delora ilorda Kokfilda da
Se predlozi iz Bele knjige sprovedu. Zadata godina, 1992, je izazvala
veliko interesovanje, kako mOOu zemljama clanicama, tako i u drugim
132 DIK LEONARD
zemljama. Njihove vlade i trgovci strahovali su od posledica integrisanog
evropskog tdista iz koga bi oni bili iskljuceni. Lord Kokfild nije ponovo
imenovan u januaru 1989. u drugoj Delorovoj komisiji, ali njegov pro-
gram se vee sprovodio bez prepreka, uz pomoc novih procedura glasan-
ja, u skladu sa Jedinstvenim evropskim aktom koji je ubrzao rad u Savetu
ministara. Ovih 300 mera su naknadno ojacane kroz 282 predloga direk-
tiva iIi propisa. Do 31. decem bra 1992, datuma koji je i bio utvrden, Savet
ministara je usvojio ukupno 258 direktiva iIi propisa (preko 90%), a
drzave Clanice su vee sprovodile 79%. U nekim slucajevima, na primer
kada je u pitanju usaglasavanje indirektnih poreza (videti poglavlje 19),
doslo je do razvodnjavanja originalnog predloga, ali se nije moglo poreci
da. je veliki deo programa unet u zakone kako je planirano.
Sengenski ugovor
Uprkos tome sto su 1. januara 1993, sve carinske kontrole ukinute na robu
na unutrasnjim granicama EU, najveCi neuspeh je bio sistematska pasoska
kontrola koja se i dalje vrsila na mnogim granicnim prelazima, narocito
u morskim lukama i na aerodromima. Nekoliko godina ranije, neke vlade,
narocito vlada Ujedinjenog Kraljevstva smatrale su da ce ukidanje
granicnih kontrola izazvati probleme u vezi s borbom protiv terorizma,
ilegalne migracije i trgovine drogama, kao i sprecavanje sirenja zivotin-
jskih bolesti. U cilju prevazilazenja ove vrste otpora, pet drzava clanica
je u junu 1990. odlucilo da same sprovode ugovor kojim se ukidaju sve
unutrasnje granice EU, a da se pri tome jaca kontrola na spoljnoj grani-
ci. Tako su Belgija, Francuska, Nemacka, Luksemburg i Holandija
zakljuCile Sengenski ugovor, nazvan po selu u Luksemburgu gde je pot-
pisano Ugovor pokriva dye sledece vazne oblasti.
Spoljasnje granice. Cilj je usagJasavanje zahteva za vize i izdavanje
viza koje ce vaziti za sve zemlje Sengena. Predvideno je da se saCini
spisak ad oko 100 zemalja za cije ce ddavljane biti potrebne ulazne vize.
Takode ce se napraviti zajednicki spisak sumnjivih lica i motrice se na
njih na spoljnim granicama. A usaglasice se po stupak za sticanje pol i-
tlckogazila.
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 133
Pravosudna pitanja. Postoji odredba za tesniju saradnju u slucajevi-
rna koji se odnose na nepravilnosti u porezima, akcizama i placanju
carine, pri cemu se kazne izrecene u jednoj drfavi clanici mogu izdrzavati
u zemlji u kojoj boravi prestupnik. Policijske snage ce bliZe saradivati i
imace pravo na aktivno gonjenje prestupnika preko granica, iako
Francuska ne dozvoljava da strane policijske snage vrse hapsenja na
njenoj teritoriji. Sengenska informativna sluzba, u Strasburu, vodi dosijee
o licima i robi koje trazi policija u ddavama clanicama. Dogovoren je
nacin za cuvanje poverljivosti ovih dosijea. Clanice Sengena ce usaglasiti
svoje zakone 0 posedovanju i upotrebi oruzja i tesno ce saradivati na
suzbijanju trgovine drogom.
Ugovor je trebal0 da stupi na snagu pocetkom 1992, ali je doslo do
mnogih odlaganja, pa je uvazen tek krajem 1994. Do ]997. godine, 13 od
15 ddava clanica se saglasilo da pristupi, zajedno sa Norveskom i Is]andom,
koje su izvan EU. Jedina zemlja clanica koja se upomo protivila ukidanju
gnmicnih kontrola bilo je Ujedinjeno Kraljevstvo, ali je i Irska ostala van
Sengenskog ugovora jer je zelela da zadrii postojece aranzmane, po kojima
irski drzavljani nece prolaziti pasosku kontrolu pri ulasku u Veliku Britaniju
i obrnuto. U skladu sa Arnsterdamskim ugovorom, koji je zakljucen u junu
1997, Sengenski ugovor je inkorporiran u EU, sa Velikom Britanijom i
Irskom koje su izabrale da ostanu izvan njega.
Cekinijev izvestaj i njegove posledice
Program za 1992. je iniciran iz uverenja da ce dovesti do znacajnih
ekonomskih povlastica zemljama i narodima Zajednice. U pokusaju da
kvantifikuje ove povlastice, Komisija je odredila komitet eksperata kojim
je predsedavao Paolo Cekini (Cecchini), visi funkcioner EZ koji se upra-
vo penzionisao. Njegov izvestaj, objavljen 1988, zasnovan na istrazivan-
ju 11.000 industrijalaca i ekonometrijskom modelovanju, proracunao je da
ce u periodu od pet-sest godina kumulativni uticaj mera dovesti do
povecanja BNP u iznosu od 4,5%, da ce smanjiti nivo cena za oko 6%,
stvoriti dodatnih 2 miliona novih poslova i "da ce Evropa krenuti
uzlaznom linijom ekonomskog razvoja, sto ce se nastaviti i u sIedecem
veku". U oktobru 1996, Komisija je saCinila izvestaj 0 napretku, koji je
134 DIK LEONARD
pokazao da je tokom prve tri i po godine BNP porastao izmedu 1,1 % i
1,5%, da je ulaganja bilo 2,7% viSe i da je stvoreno 900.000 novih poslo-
va. Inflaeija je takode znacajno smanjena, ali je bilo nekoliko emih rupa,
uglavnom zbog toga sto neke driave claniee nisu adekvatno sprovodile
zakone 0 jedinstvenom triistu. Ovo je narocito bio slucaj u vezi sa javn-
im snabdevanjem. Nernoguenost da se dogovori zajednicki sistem priku-
pljanja V AT znacio je da su proizvodaci i dalje morali da se suocavaju
sa ogromnom papirologijom, a to sto je izostao napredak u usaglasavan-
ju poreza nesumnjivo je delovalo ogranicavajuce na trgovinu.
U martu 1997, Mario Monti, komesar odgovoran za unutrasnje triiste,
zahtevao je energicniju akeiju kako bi se stvorilo jedinstveno trziste do
planiranog pocetka ekonomske i monetame unije, l. januara 1999.
Montijevi ciljevi nisu u potpunosti postignuti, ali je ucinjen znacajan
napredak, narocito na polju oporezivanja, gde je uspesno suzbijena stetna
trl:a U oporezivanju. te na lnleleKmalne svojine i sprecavanja pinl-
terije i falsfikovanja, te na polju finansijskih usluga usvajanjem opsteg
okvira zakonodavnih mera. Sve u svemu, jedinstveno trziste sustinski
funkcionise sa nekoliko praznina.
Lisabonski samit
Godine 2000. bilo je jasno da ima mnogo nezavrsenog posla u pogledu
navodnog kompletiranja jedinstvenog trzista 1992, buduCi da je Evropska
komisija pokrenula zapanjujuCih 1 500 pamica protiv evropskih vlada,
zbog toga sto nisu postovale pravila jedinstvenog tdista. Sarna Komisija
je koncentrisala paznju na prakticne mere poboljsanja funkcionisanja
jedinstvenog trzista; ona je isposlovala simpatican prijem od saveza drzava
clanica. Toni BIer, britanski premijer, udruzen sa portugalskim i belgi-
jskim premijerom, pomogao je u resavanju dnevnog reda ciji je cilj bio'
da se uhvati u kostac s finansijskim barijerama, efikasnim trzistem rada i
da preobrazi ED u najkonkurentniju regiju u svetu.
Lisabonski samit iz marta 2000. postavio je cilj da EU ucini
najkonkurentnijim ekonomskim podrucjem u svetu do 2010. Lideri su se
sloziIi da stvore barem 20. miliona novih radnih mesta u toku decenije,
izjednacujuCi se \ sa americkim rekordom otvaranja novih radnih mesta i
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 135
uprezanja tehnologije prakticnim koracima. Glavni korak je ukidanje
lokalnih monopola u telefoniji - otvaranjem "lokalne omce" konkurenciji,
da se izrazimo u zargonu - tako da konkurentski telefonski operatori mogu
da pruze veoma brzu uslugu potrosacirna direktno i da instaliraju opremu.
Ovaj samit je takode zahtevao zakonodavstvo na nivou EU, koje ce
uspostaviti zakonski okvir za elektronsku trgovinu, elektronski novac i
vrsenje finansijskih usluga na daljinu. Medutim, Lionel Zospen, francuski
premijer, blokirao je planove za bavljenje transportom i energijom, govoreCi
da liberalizacija transporta i energije nije vaina za "novu ekonomiju".
Lideri su se takode slozili da zastite mere Evropskim planom soci-
ja1ne politike, koji ima za cilj i da liberalizuje triiste rada i da pruzi
kljucne garaneije radnieima. Slozili su se da stopa zaposlenosti mora da
se podigne sa 61 na 70% do 2010, te da se u isto vreme broj zaposlenih
zena podigne sa 51 na 60%. Zakonodavstvo koje je kasnije doneto
sadrzavalo je konsultativnu direktivu koja sindikatima d'lje ociredena prava
u donosenju odluka, ukljucujuci otpustanje radnika i restrukturiranje pre-
duzeea, potpuna prava privremeno zaposlenih i zakone 0 polu i rasi.
Lisabon je takode pokrenuo ideju redovnog proleenog samita 0 ekonom-
skim i socijalnim pitanjima radi stvaranja strategije za ekonomsku i soci-
jalnu politiku u toku godine, davanja mandata ministrirna EU u raznim
savetima i obezbedivanja efikasne primene odluka.
ledna od glavnih odluka u Lisabonu bila je odobravanje Akeionog
plana finansijskih usluga (FSAP), koji je Komisija pokrenula 1999. U njernu
su se nalazile 42 mere, odobavezujucih propisa do neobaveznih kodeksa
ponasanja i bila je pokriveno celo polje finansijskih usluga, od bezbednos-
ti i banaka do osiguranja, te od finansijskih institucija do potrosaca. Glavni
cilj ovog velikog projekta bio je da usaglasi propise - iskorenjujuCi razlike
koje bi mogle da koee trgovinu na jedinstvenom trzistu i kontrolu zemlje
porekla, gde kompanije koje rade zakonito na domaeem trZistu mogu da
upotrebe "pasos" finansijskih usluga da bi obavljaJe trgovinu drugde u EU.
Lisabon je odredio cvrste rokove u cilju obezbedivanja primene FSAP-a do
2005, kao i Akcionog plana 0 riziku kapitala do 2003.
Za triista kapitala pojavio se precizan plan u februaru 2001, kada je
baron A1eksandr Lamfalisi, bivsi glavni bankar Belgije i predsednik
136 DIK LEONARD
Evropskog monetarnog instituta, podneo konacan izvestaj 0 reformi
propisa bezbednosti. Lamfalisijev izvestaj ponudio je perspektivu
mikroekonomskih dobitaka u smislu racionalnije raspodeIe kapitala; vece
Iikvidnosti i konkurentnosti, koje olaksavaju kompanijama finansiranje
poslovnih aktivnosti, vise neto dobitke za potrosace i jeftiniji preko-
granicni kEring. On je takode predstavljao sredinu izmeduzelje nekih
vlada ED da vide da Evropa uspostavlja Komisiju za bezbednost i raz-
menu americkog stila i onih koji su neprijateljski raspolozeni prema ideji
stvaran ja nove centralne institucije EU.
Na Stokholmskom samitu marta 2001. lideri EU su resili neke od
problema kada su se slozili da pokusaju da donesu zakone 0 bezbednos-
ti preko jednostavnijih okvirnih zakona, ostavljajuCi detalje da ih kasnije
ubaci Evropski komitet za bezbednost, ciji su savetnici eksperti za propise.
Evropski komitet za bezbednost sastavljen je od visokih predstavnika
zemalja clanica EU i savetovace Komisiju po pitanjima politike bezbed-
nosti. U kasnijoj fazi, kada ovlascenja primene budu preneta na nju putem
procedure suodlucivanja, ona ce takode delovati kao komitet za propise.
Evropski komitet za bezbednost (CESR) je nezavisno savetodavno telo
koje se sastoji predstavnika ddavnih vlasti kompetentnih na polju bezbed-
nosti. On ce savetovati Komisiju po pitanju tehnickih detalja bezbed-
nosnog zakonodavstva i pomagace jacanje saradnje izmedu nadzornih tela,
radi obezbedivanja svakodnevne primene zakonodavstva EU u zemljama
clanicama.
Napredovanje Akcionog plana finansijskih usluga odvija se i na
zakonodavnom i nezakonodavnom planu. Usvajanje direktive 0 pranju
novca, sporazum 0 propisima placanja preko granice, usvajanje Evropskog
statuta preduzeca, politicki sporazum 0 direktivi marketinga na daljinu i
osnivanje Komiteta za bezbednost, koje je predlozio Lamfalisijev izvestaj,
predstavljaju neke od znacajnih prodora. Akcioni plan za sprecavanje
pronevera ce na slican nacin omoguCiti povecanje poverenja javnog
mnjenja u sisteme prekogranicnog placanja i u razvijanju elektronske
trgovine - cak iako se mnoge evropske berze koje obezbeduju sopstvena
trzista plase da ce izgubiti ovu ulogu u korist jedinstvene vlasti, koja se
nalazi korak od"zlocina". Od EU se ocekuje 4a nastavi da igra vodecu
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 137
ulogu u Ekspediciji za finansijsku akciju, globalnoj organizacIJl CIJI Je
zadatak da se bori protiv pranja novca. Isto tako se odvijaju rasprave 0
prekogranicnom prenosu gotovine i 0 labavljenju bankarskih zakona 0
tajnosti, tako da finansijski tragovi terorista mogu efikasnije da se prate.
Medutim, jedna od glavnih reformi dosla je izvan EU, u svajcarskom
finansijskom centru Bazelu. Bazelski Komitet medunarodnih bankara for-
sira nove propise - koji moraju da budu ugradeni u novu direktivu EU -
za promenu sum a kapitala koji se ddi u rezervi radi pokrivanja losih
dugova, odrazav'ajuCi evoluciju koju industrija alata ima na raspolaganju
za merenje rizika zajmova. Decembra 2001. Komitet je najavio reviziju
procesa za finalizaciju tzv. Saglasnosti 0 kapitalu, koja je povezana sa
standardima kapitala. Ovo ce dati dodatan uvid u ukupan uticaj nove
saglasnosti pre objavljivanja treceg konsultativnog dokumenta. Komisija
ce sa svoje strane pomeriti objavljivanje sopstvenog konsultativnog pake-
ta 0 standardima kapitala u skladu s kalendarom Bazelskog komiteta.
Medutim, ima tu jos izazova. U izvestaju 0 napredovanju, u vezi s
FSAP-om, decembra 2001, Komisija je tvrdila da postoje hitni razlozi da
se taj projekat zavrsi. Uvodenje evra, usporavanje privrednog rasta,
poremecaji na finansijskim tdistima posle 11. septembra i borba protiv
terorizma, sve to zahteva hitne mere zastite finansijskih tdista od nesta-
bilnosti, vracanja poverenja potrosaca i stimulisanja razvoja. Postovanje
rokova FSAP-a predstavljalo je problem. Predlozi za penzione fondove,
programi, finansijski elaborati i medunarodni racunovodstveni standardi, te
novi predlog 0 Ponudama preuzimanja koji je usledio posIe reakcije
Evropskog parlamenta u julu 2001, bile su mere koje treba da sc usvoje
do kraja 2002 ukoliko njihova primena ima nameru da ispostuje dogov-
mene rokove. Bio je to staY Komisije.
OsnivaCi EZ su smatrali da nema mnogo svrhe u osnivanju earinske unije,
ako ce karteli i restriktivni ugovori ogranicavati slobodnu konkurenciju
izmedu kompanija iz raznih drzava claniea. Tako su u Rimski ugovor
ubaceni clanovi 85 i 86. Prvi zabranjuje poslove izmedu kompanija koji-
rna se fiksiraju cene, vrse podele triista, ogranicava proizvodnja, tehnicki
razvoj i investiranje, kao i drugu restriktivnu praksu. Drugi clan zabran-
juje "zloupotrebu dominantnog polozaja" od strane fim1i iIi grupa firmi.
Clanovi 92-94 zabranjuju drzavne subveneije koje vode ka distorziji iIi
Kornisija ima siroka ovlascenja
Moc da spreci takve zloupotrebe nalazi se u rukama Komisije, koja moze
delovati bez obraeanja Savetu ministara, iako njene odluke moze, sto je
cesto slucaj, dovesti u pitanje odnosna kompanija preko Suda pravde.
Komisija fadi iIi na sopstvenu inieijativu iIi u skladu sa zalbama drzava
claniea, kompanija iIi liea. Svake godine se obradi nekoliko stotina
slucajeva u Kojima figuriraju cuvene firme, kao i manje poznate - neke
iz obe kategorije koje imaju sediste izvan EU - koje pokrivaju sirok
dijapazon industrija i proizvoda.
Cesto se slucajevi resavaju tako sto zemlje iii kompanije dobrovoljno
promene svoju politiku. Cuveni slucaj je kada je IBM 1980. godine
optuzen za zloupotrebu dominantnog polofaja na kompjutcrskom trzistu
zadriavanjem informacija 0 novim proizvodima i "povezivanjem" svojih
proizvoda (to jest prodavanjem nekolikQ proizvoda zajedno u paketu, tako
da potrosaci moraju da kupe nekoliko proizvoda iIi nijedan). Posto je
potrosio citavo bogatstvo na advokate, IBM je konacno popustio 1984, i
dobrovoljno sklopio sporazum. sa Komisijom da promeni svoju trgovinsku
praksu. U drugim slucajevima, Komisija donese presudu ukorist
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
139
optul,enog iIi da je zalba opravdana i nalozi da se promeni politika iIi
plati kazna, koja ponekad iznosi nekoliko miliona ekija (za ove kazne
nema ogranicenja, iako one ne smeju iznositi vise od 10% realne prod a-
je, koja trpi us1ed zloupotrebe za koju se neka firma tereti).
Komisija ima siroka istrazna ovlascenja. Njeno osoblje moze da poseti
kompaniju bez najave i da trazi pristup dokumentima, da ih
kao dokazni materijal. Ona zatim saslusava kompanije i razmatra odredem
slucaj pre donosenja presude. Firme protiv kojih su donete presude mogu
da se zale Sudu pravde i protiv same presude i iznosa kazne, koja nekad
bude smanjena posle zalbe. Sud vee ima dosta materijala po osnovi
presedana. Zakon EZ u vezi s konkurencijom ima prednost nad
nim zakonima i direktno se primenjuje u drzavama clanicama. Poslovm
subiekti i Iiea koja misle da su zrtve krsenja pr@pisa 0 konkurenciji EZ,
direktno podnositi tuzbe nacionalnim sudovima.
Komisi ia biti unapred obavestena 0 svakom ugovoru za koji se
smatra da Je u suprotnosti sa odredbama Rimskog ugovora. Kompanije
mogu da traze "negativno odobrenje", sto znaci da se ne dovodi u pitan-
je slobodna konkurencija, iIi da traze "izuzeee", koje onemogueava da
restriktivni ugovor bude u celosti zabranjen, ukoliko se moze dokazati da
iz njega proistice neka znacajna javna korist (kako je preeizirano u
oru). Komisija ima ovlascenje da u svako doba proglasi nezakomtrm 1
nalozi da se otkaze neki ugovor iIi odredena neprihvatljiva praksa.
Slede ugovori koje je Komisija zabranila.
_ Ugovori 0 podeli trZiSta. Na primer, kininski kartel (1969), koji je
komisiiu naveo da uvede prve novcane kazne; kartel proizvodaca
seeera -(1973); karteli proizvodaca einka i ravnog stakla (1984), koji
su kaznjeni novcanom kaznom od ukupno 4 miliona ekija.
_ Ugovori 0 fiksiranju cena. Na primer, kartel za boje (1969), koji
ie kontrolisao 80% evropskog trziSta. To je bio prvi s!ucaj firme
koja je imala objekte izvan Zajedniee, a koju je Komisija novcano
kaznila. Godine 1998. Britanski secer i druge tri firme, koje su
kontrolisale 90% trzista Ujedinjenog Kraljevstva, kaznjene su sa
50.2 miliona evra zato sto su zakljuCile ugovore 0 odredivanju eena
140 DIK LEONARD
za beli secer u zrnu. U juiu 2001. kaznjeno je osam kompanija u
iznosu od 855.2 miliona evra za odredivanje cena i prodajnih kvota
vitamina.
-Ugovori 0 ekskluzivnoj kupovini. Ovi ugovori su zabranjeni za
veliki broj proizvoda, od gramofonskih ploea do opreme za gre-
janje.
- Ugovori 0 imovinskom pravu nad industrijskim i potrosackim
proizvodima. Ekskluzivno pravo na koriscenje patenata, zastitnih
znakova i umetniekih dela nije nuzno izuzeto od pravila konkuren-
cije. U slueaju iz 1982, u vezi sa semen om kukuruza, Sud pravde
je doneo presudu protiv potpune teritorijalne zastite koju pruZa
ugovor 0 patentiranju licence.
- Ugovori 0 ekskluzivnoj iii selektivnoj raspodeli. Na primer, kom-
panije koje zele da ograniee· paralelan uvoz, kao sto su trgovci
motomih vozila. U kompanije koje su platile velike noveane kazne
iii na neki drugi naein bile kaznjene zbog ovakvih ugovora, spada-
ju Ford, AEG-Telefunken i Moet-Henessy grupa. Godine 1998, na
primer, Folksvagen je kaznjen sa 102 miliona evra zato sto je
zabranio svom italijanskom zastupniku da prodaje kola stranim
kupcima.
Sprovodenje je postaio strozije
Komisija je bila malo komotna u sprovodenju politike u vezi s
konkurencijom do 1977, kad su se njene aktivnosti znacajno povecale.
Ovo se desilo uglavnom zbog toga sto su pojedini komesari, koji su drzali
resor konkurencije, zeleli da budu revnosniji u sprovodenju svog manda-
ta u odnosu na svoje prethodnike. Medutim, Komisija je nastaviia' da
koristi svoje ovlascenje da omogucava izuzetke za neke grane iIi ih
masovno odobrava, ako smatra da ne postoji velika pretnja konkurenciji
iIi da je nema uopste, a da ce od toga doCi do neke jayne koristi. Ona
je posebno vodila racuna da ne ometa saradnju izmedu malih i srednjih
preduzeca i identifikovala je odredene tipove ugovora za koje je smatrala
da treba da budu izuzeti od opste zabrane. Tu spadaju:
- ugovori 0 ekskluzivnom predstavljanju za t{govinske predstavnike;
VODIC KROZ EVROPSKU UJ\TIJU 141
- ugovori malog obima, zasnovani na prometu (ne vise od 50 mil-
iona ekija) i ucescu na trZistu (ne vise od 5%);
- sporazumi 0 podugovaranju;
- razmena informacija izmedu kompanija, zajednicke studije i zajed-
nicko koriscenje fabrika.
Komisija takode uzima u obzir ekonomsku klimu u kojoj se nalaze kom-
panije koje traze pojedina izuzeca. Ako za nekim proizvodom postoji
dugorocni pad potraznje, ona obieno dozvoli firmama da koordiniraju
smanjenje kapaciteta. To se, na primer, desilo sa sektorom sintetickih
vlakana 1984.
Nadleznost u pogledu spajanja ...
Do 1990. Komisija nije imala nikakva specijalna ovlascenja da sprecava
spajanja, iako je intervenisala . u nekoliko slucajeva, koristeCi opste
ovlascenje koje joj je dato u skladu sa clanovima 85 i 86 Rimskog ugov-
ora(sada su to clanovi 81 i 82 po Ugovoru iz Nice), kada je smatrala da
predstavljaju pretnju efikasnoj konkurenciji u Zajednici. Davne 1973. je
trazila saglasnost za propis koji bi joj dao ovlascenje da unapred ispituje
prekogranicna spajanja, a da se drZavama clanicama ostavi da same vode
racuna 0 spajanjima na njihovim teritorijama. Ovaj predlog je ozivljen
1987, i nakon detaljnih pregovora sa drZavama clanicama, konacno je stu-
pio na snagu 21. septembra 1990. On je Komisiji dao nadieznost nad spa-
janjima velikih kompanija i preuzimanju, koji uticu na vise ad jedne
drzave clanice i koja prevazilaze odredene granice. Ove granice su:
- 5 milijardi ekija za promet na medunarodnom nivou odnosnih kom-
pamJa;
- 250 miliona ekija za pojedinacni promet u okviru EZ za bar dye
odnosne kompanije, pri cemu u okviru jedne ddave ne sme biti
koncentrisano vise od dye treCine prometa.
Predvidena spajanja koja zadovoljavaju ove kriterijume moraju da
budu unapred prijavljena Komisiji, koja treba u roku od me sec dana da
donese odluku 0 tome da Ii postoji mogucnost krsenja pravila konkuren-
cije u EZ. Ako ne postoji takva mogucnost, spajanje se moze obaviti; u \
142 DlK LEONARD
suprotnom ce se sprovesti istraga, koja mora biti okoncana u roku od
naredna cetiri meseca.
Kada je promet na medunarodnom nivou manji od 2 milijarde ekija,
Komisija nije nadJezna. To spada u nadleZnost dri;vnog antitrustovskog
tela, kao sto je Komisija za monopole i spajanje u Ujedinjenom
Kraljevstvu. Za raspon od 2 do 5 milijarde ekija, odgovorni su nacional-
ni organi, osim ako ne traze od Evropske komisije da za njih obavi
istragu. Komisija je smatrala da su ovi pragovi suvise visoki i objavila je
da ee pre 1993. predloziti da se glavni prag snizi sa 5 milijardi ekija na
2 milijarde ekija.
Tako je Komisija podneJa izvestaj, u ju1u 1993, za izradu propisa 0
kontroli spajanja i daia preporuku da se ovi pragovi ponovo razmotre do
1996. U prve dye i po godine rada, ona je primila 164 zvanicnih
obavestenja 0 prcdJozenim sDajaniima. od koiih 17 slucaieva ni ie sDada-
~ - ,< -' • ,;.
1011 njen delokrug. Od 147 slucajeva, za 131 (skoro
je odobrenje u inieijalnom roku od me see dana, a za ostalih 16 je otvore-
na istraga. Od tih 16 sedam je naknadno uslovno odobreno, dva
bezuslovno, dok je pet povuceno. Sarno u jednom slucaju predlozenog
preuzimanja 1991. godine kanadskog avio-proizvodaea De Havillend od
strane franeusko-ita1ijanskog konzoreijuma, Aerospaee-Alenia, zabranjcno
je spajanje.
Kasnije se poveeao broj obavestenja 0 spajanju. Godine 1996, bilo ih
je ! 31, pri cemu su za 125 donete konacne odluke. U tri slucaja spajan-
ja su zabranjena, jer nisu bila u skladu sa zajednickim tdistem, a za tri
ostala Komisija je trazila da se ispune odredeni uslovi za spajanje. Uprkos
preporukama Komisije, 1996. nije dosl0 do revizije pragova i oni su ostali
onakvi kako su prvobitno utvrdeni. Godine j 997, broj notifikaeija se
ponovo povecao, na 172, a usvojeno je 135 konacnih odluka. ledna ad
njih je bila preuzimanje korporaeije McDonnell Douglas ad strane Boinga,
sto je bilo u nadleznosti Komisije zbog obimnih evropskih poslova ove
dve aviokompanije. Spajanje je na kraju odobreno, ali tek nakon sto ie
Boing u velikoj meri izmenio svoj prvobitni predlog i obavezao se" u
pogledu nekoliko specificnih elemenata, ukljucujuCi okoncanje postojeCih
i budueih poslova 0 ekskluzivnoj nabavci, "zaokruzivanje" aktivnosti \
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 143
MeDonella u vezi s proizvodnjom putnickih aviona i davanje licenci za
patente drugim proizvodacima mlaznih aviona.
Tokom 1998. dosl0 je do daljeg povecanja spajanja kompanija, sa 225
prijava i 238 konacnih odluka. Odobreno je spajanje izmedu fannaceut-
skih kompanija Hofman-La Ros i Beringer Manhajm, pod uslovom da se
La Ros liSi poslova klinicke hemijske dijagnostike. Pos1e istrage odobreno
je i spajanje izmedu dye od sest velikih racunovodstvenih firmi, Prajs
Voterhausa i Kupers&Libranda, ali je. spajanje dYe nemaeke firme,
Bertelsmana i Dojce teIekoma, bilo zabranjeno zato sto bi u tom s]ucaju
stvorile monop01 u sektoru pretpiatnicke televizije.
Ove brojke su neprestano rasle, tako da je do 2001. Komisija dobila
335 najava i usvojila 322 konacne odluke. Najkontroverznija odluka te
godine - kao Mekodonel Dag1as/Boing - odnosiia se na dve americke
kompanije i avio sektor: Dzeneral elektriks (GE) je planirao da preuzme
Ovaj takode ukazao na u c e ~ l u je
konkurentska politika EU tezila ka sprecavanju dominantne pozicije, a
americki pristup je bio liberaIniji. Spajanje u vrednosti 47 miliona evra
vrlo lako je odobreno u SAD, tako da je Dzek Velc, ushiceni predsednik
GE, pretpostavljao da ce odluka EU biti prava formalnost. Medutim,
Komisija je imala drugaCije misljenje, obrazlazuCi da ee doCi do stvaran-
ja nezdravog dominantnog vazdusnog kolosa, sa svim izgledima da e1im-
inise konkurenciju. Bio je to prvi slueaj u kojem je Komisija sprecila spa-
janje dye amerieke kompanije koje je vee bilo odobreno u SAD.
Ni Rimski ni Pariski ugovor ne prave nikakvu razliku izmedu firmi
u privatnom i ddavnom vlasnistvu, tako da ni naeionalizacija ni privati-
zacija, same po sebi, ne mogu da dOOu u konflikt s njima. Medutim, firme
u drzavnom vlasnistvu moraju da postuju Zakon 0 konkurenciji EZ, na
isti naCin kao svaka kompanija u privatnom vlasnistvu. Godine 1980.
usvojena je direktiva koja obezbeduje finansijsku "transparentnost" u
poslovima izmedu ddava claniea i preduzeea u drzavnom vlasnistvu.
.. J driavne subvencije
. Ddavne subvencije javnim iIi privatnim finnama obieno su zabranjene
ukoliko dovode do distorzije· iIi prete cia izvrse distorziju konkureneije.
144 DIK LEONARD
Neke vrste pomoci su izuzete od kontrole, ukIjucujuCi: speeijalnu pomoc
za vreme prirodnih nepogoda, pomoc osiromasenim regionima i pomoc za
razvoj novih ekonomskih aktivnosti.
Drzave claniee treba da obaveste komisiju 0 planiranoj pomoCi i ona
odlucuje da Ii ta pomoc moze biti izuzeta iz odredaba ugovora. Ona ima
ovlascenje da nalozi da se vrati pomoc primljena bez odobrenja i maze
novcano da kazni drzave clanice koje prekrse te propise. Godine 1988.
bila su dva primera kada je komesar zaduzen za pitanja konkurencije, ser
Leon Briten, trazio da francuska i britanska vlada obezbede du se vrati
nezakonita drzavna pomoc koju su dale. Francuska je nerado pristala da
ponovo uzme 6 milijardi franaka (oko 600 miliona funti) koje je isplati-
la Renou, a on nije uspeo da ispuni uslove koje je Komisija utvrdila za
taj projekat. Britanska vlada je takode bila primorana da trazi vracanje
tajnih "podmazivaca" u iznosu od 44 miliona funti, koje je platila British
Aerospace kako bi ga navela da kupi automobilsku kompaniju Rover.
Tokom sedamdestih i pocetkom osamdesetih, Komisija je odobrila
smernice za driavnu pomoc industrijama koje su posebno pogodene rece-
sijom. Ona insistira na tome da je takva pomoc izuzetak, da je
ogranicenog trajanja i da je direktno usmerena ka vracanju dugorocne
efikasnosti, smanjivanjem kapaciteta u problematicnim sektorima. Za cetiri
industrije koje su najvise pogodene - brodogradnja, tekstil, sinteticka vlak-
na i celik (videti pogJavlje 25) - donete su specijalne odredbe. VeCi den
pomoCi koja se odobrava u skladu je sa semama koje su odohrene pre
mnogo godina, tako da je Komisija, 1990, preuzela na sebe da revidira
sve sisteme pomoCi koji postoje u drzavama clanicama. Ova revizija, koja
se vrsi u skladu sa clanom 93 (1) Rimskog ugovora (sada CIana 88 (1)
Ugovora iz Nice), treba da omoguCi promene u ekonomskom i industri-
jskom pogledu zbog unutrasnjeg trzista sto se mora uzeti u obzir. U prin-
cipu, Komisija veruje da sve kategorije drzavne pomoCi treba da budu
svedene na minimum, i dok ona ulaze napore da striktno primenjuje ove
propise, oni sve vise dolaze u sukob sa nacionalnim vladama koje su pod
politickim pritiskom da sacuvaju radna mesta za sopstvene gradane.
Godine 1998. Komisija je otvorila proces reSavanja 100 slucajeva driavne
pomoCi, koji su mozda u sukobu sa Clan om 93 (2) Rimskog ugovora.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 145
(sada Clana 88 (2) Ugovora iz Nice), pa je u 40 slucajeva obustavila real-
izacIJu.
Jula 2001. Evropski parlament se podeho U odnosu 273-273 po pitan-
ju planova u vezi .s donosenjem nove direktive kojom se uspostavIja
prekogranicni kodeks za preuzimanje kompanija u Evropi. Po parlamen-
tarnim propisima smatralo se da ova mera nije prosla. Izgledal0 je da je
ovim glasanjem okoncan dvanaestogodisnji rad na direktivi 0 preuziman-
ju, cija je svrha bila da se evropskim bosovima otda sprecavanje pro-
tivne ponude bez prethodnog konsultovanja sa deonicarima (sarno 2%
preuzimanja u Evropi je protivno). Medutim, Evropska komisija je posIe
toga formirala ekspertsku grupu za izradu novog zakona 0 preuzimanju za
koji se nada da ce biti donet do kraja 2002.
l1
IPcwlll1lt11Il!m
Nedostatak saradnje u oblasti ekonomske politike ...
lake Clan i03 Rimskog ugovora zahteva od drzava clanica da utvrduju
svoju ekonomsku politiku u medusobnim konsultacijama, nije ostvaren
veliki stepen koordinacije. Ako je verina vlada sprovodila slicnu politiku
sedamdesetih i osamdesetih, to je zato sto su odgovarale na rnedunarodne
ekonornske pritiske, a nije rezultat zajednickog planiranja ukupne strate-
gije. Stoga, uprkos redovnim razgovorima izmedu ministara, niie Dosto-
jala zajednicka evropska politika 0 udruzivanju energeIskih zaus-
tavljanju inflacije iIi smanjenju nezaposlenosti. Godisnji ekonornski
izvestaji Komisije davali su savete nacionalnirn viadarna, ali ni u kom
slucaju nisu bili za njih obavczujuCi.
Izmedu sefova vlada se odvijaju siroke diskusije na sastancirna
Evropskog saveta, pri cemu je "ekonomska i socijalna situacija u svetu i
u Zajednici" neizbezna tacka dnevnog reda. Detaljnije razmene misljenja
se odvijaju izmedu ministara privrede i finansija, koji se sastaju, otprilike
svaka dva meseea, na Savetima Ecofin, i nesto cesee u komitetima za
monetarnu i ekonomsku politiku. Guverneri centralnih banaka drzava clan-
ica takode se redovno sastaju u svojim konsultativnim komitetima.
Nacionalni Eden su na taj nacin dobro infonnisani 0 stavovima i politici
drugih i nesumnjivo ih uzimaju donekle u obzir, mada je svaka vlada i
dalje zaduzena za ekonomsku poJitiku svoje zemlje.
... maCi da je element EU sporedan
Budzet EU nije dovoJjno velik da vrsi znacajan makroekonomski uticaj
na privredu Zapadne Evrope, na nacin na koji nacionalni budzeti usrner-
avaju svoje privrede u praveu ekspanzije iii inflacije. Ukoliko postoji
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
147
menat EU u ekonomskoj politiei ddava clanica, on je nesumnjivo
sporednog karaktera, i izgledi su da ee takav ostati j u bliskoj buduenosti.
Zajmovi instuticija EZ
Postoje, medutim, dYe oblasti u Kojima EZ igra znacajnu ulogu. Jedna je
podizanje zajmova u ime drzava clanica, a druga je regulisanje fluktuaei-
ja deviznih kurseva. Tokom 1996, na primer, institueije EZ su obezbedile
23 milijardi ekija, uglavnom kroz sledeee" kanale.
_ Evropska investiciona banka (videti poglavlje 11) dala je zajmove
od 21 milijardu ekija u okviru Unije. Skoro dve treCine je otislo na razvoj
privrede manje razvijenih regiona. Drugi projekti koji su primili pomoe
EIB ukljucuju stednju energije, modernizaciju i stimulisanje industrijskog
raLVoja, Dove 1:ehnologijc i zastitu covekove sredine. Osim toga, EIB je
dala zajrnove u iznosu od 2,5 milijardi ekija zemljama van Unije, narocito
u regionu srednje i istocne Evrope i Mediterana.
- Evropska zajednica za ugalj i celik dala je oko 280 miliona ekija
na ime zajmova, uglavnom za proizvodne investieije u industriji uglja i
celika. Osim toga, ona je finansirala projekte koji imaju za cilj pobol-
jasavanje rnarketinga i prevoza uglja i celika, kao i seme da se u podrucja
koja imaju ugalj i celik dovedu nove industrije. Takode je finansirala
izgradnju i modernizaciju radnickih stanova.
_ Euratom, koji ima moguenost davanja zajmova u iznosu od 4 mil-
ijardi ekija, uglavnom za investiranje u sektorima za nuklearnu energiju i
nuklearna goriva, nije od 1992. dao nikakve nove zajmove, zbog nepo-
voljne situacije u toj industriji.
- Inicijativa za razvoj, koja je dogovorena u decembru 1992. na sami-
tu u Edinburgu, u skladu sa kojom je uspostavljen privrerneni fond od 5
milijardi ekija za finansiranje u okviru EIB, pri cemu je osnovan Evropski
fond za investicije (ElF) sa kapitalom od 2 milijarde ekija, koji je treba-
lo da pokrije garancije izmedu 2 milijarde i 16 milijardi ekija. Do kraja
1996, odobrena su sredstva za projekte u ukupnom iznosu ad 2,3 mili-
jarde ekija. ElF je usmerio svoje aktivnosti na velike infrastrukturne pro-
148 DIK LEONARD
jekte koji su povezani sa transevropskim mrezama (TENS) i na mala i
srednja preduzeea (SMES).
Takode postoji moguenost kratkorocnih zajmova drzavama clanicama
za privremene teskoee u vezi sa platnim bilansom. Godine 1993, dato je
8 milijardi ekija, kao zajam, u celokupnom iznosu ItaIiji. Od tada, nijed-
na zemlja nije koristila ovu pogodnost, a do 1998 EIB je bila odgovorna
za cak 98.6% od 29.95 miIijardi evra koje su posudile institucije ED.
Evropski monetarni sistem
Evropski monetarni sistem je zamisljen prvenstveno kao sredstvo za sta-
bilizaciju valutnih fluktuacija u okviru EZ, nakon sloma fiksnog valutnog
sistema pocetkom sedamdesetih, koji je uspostavljen ugovorom iz Breton
Vudsa, iz 1944. godine. Prvi pokusaj, 1972. godine, da se evropske valute
regulisu u okviru tzv. "zmije" koja je dozvoljavala fluktuacije od +!-
2,25% bio je u velikoj meri neuspesan. Sarno su Zapadna Nemacka,
Danska i zemlje Beneluksa mogle da ostanu u ovim okvirima. EMS koji
je prvobitno predlozio Roj Dzenkins u oktobru 1977, bio je ambiciozniji
projekat, u kome je mehanizam valutnih kurseva (ERM) ojacan razliCitim
mehanizrnima finansijske solidarnosti i zajednickom valutom (eki).
D skladu sa ERM, svaka va]uta koja ucestvuje u njemu ima utvrdcn
srednji kurs u odnosu na eki. U pocetku je bilo sarno osam valuta,
Ujedinjeno Kraljevstvo je "privremeno" bil0 izvan sistema kada je
uspostavijen, u martu 1979. Naknadni kandidati - Grcka, Spanija i
Portugal - sami nisi bili spremni da mu pristupe. Spanija je na kraju pris-
tupila u junu 1989, a Ujedinjeno Kraljevstvo je ucinilo isto u oktobru
1990, jer je raniju odluku stalno blokirala gospoda Tacer, koja je prista-
la na taj korak oko mesec dana pre no sto je napustila svoju funkciju.
Portugal je pristupio u aprilu 1992, sto je ostavilo Grcku na cedilu.
Srednji kurs za svaku valutu moze biti preureden po potrebi,
im dogovorom zemalja ucesnica. Na osnovu srednje vrednosti ekija,
racunaju se srednje vrednosti za svaku valutu prema svakoj zemlji ucesni-
ci. Svakoj valuti se dozvoljava fluktuacija od +/- 2,25% u odnosiU na sred-
ilju vrednost, iIi +/- 6% uslucaju funte ipezete.
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 149
Ukoliko neka val uta dostigne minimalnu ili maksimalnu vrednost,
centralne banke imaju obavezu da intervenisu na deviznom trzistu kako
bi je odrzale u okviru dogovorenih limita. U praksi, ovo znaCi prodaju
valute koja je dostigla najvisu stopu i kupovanje val ute koja ima najnizu
stopu. Kada se ovo desi, stupaju na scenu razliciti mehanizmi kreditiran-
ja U okviru EMS, kako bi se obezbediia kratkorocna pomoc zemljama
koje su zapale u teskoee. Aka valuta ostane na najnizoj iIi najvisoj stopi
duzi vremenski period, iIi izgleda da ee se to desiti, to je jasan signal da
je treba "preurediti". U tom slucaju, sastaju se ministri finansija EU,
obicno preko vikenda u Briselu, da odobre preuredivanje. Ovo najcesee
nema oblik obicne revalvacije iIi devalvacije za odredenu valutu, vee je
to prilika da se obave marginalna prilagodavanja, U oba pravca i sa
drugim valutama. PoSledica ovoga je da se izbegavaju iznenadnc, cesto
konkurentske devalvacije, sto je bio slucaj u proslosti, a valute u okviru
ovog sistema manje fluktuiraju od ostalih (ukljucujuCi funtu) koje nisu deo
sistema.
Vrednost EMS se smanjila U odredenoj meri zbog toga sto se
Ujedinjeno Kraljevstvo dugo drzalo po strani kada je u pitanju pristupan-
je funte ERM, sto je pogresna odluka za koju mnogi ekonornisti smatra-
ju da je naneia vise stete Ujedinjenom Kraljevstvu nego EZ. Ipak, cak i
sa politikom Ujedinjenog Kraljevstva gde "je 25 penija usIo, a 75 nije";
kako je to izjavio stalni predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva ser Majkl
Batler (Michael Butler), EMS je donosio korist koja je prevazilazila sta-
bilizaciju valute. On je uticao na usaglasavanje privreda drZava clanica, a
disciplina koja je karakterisala ovaj sistem igrala je ulogu u znatnom
smanjenju inflacije pocetkom osamdesetih godina u svim drzavama
ucesnicama. U proseku je inflacija smanjena sa 12% 1980, na 5% 1985,
pri cemu su prosecne razlike izmedu zemalja smanjene sa 6,2% na 2,8%.
Druge zemlje shvatile su vrednost ERM jer uvodi striktnije smernice za
ekonomsku politiku u njihovim zemljama. Tri nordijske zemije - Finska,
Norveska i Svedska - sve su vezale svoje valute za eki J 990. iIi pocetkom
1991.
ERM je 1992. bio izlozen velikom pritisku, delimicno zbog recesije
i delimicno zhog toga sto je uklanjanje finansijskih kontrola· znacilo dci
150
DIK LEONARD
ogromna kolicina novca svakodnevno menja vlasnike, omogucujuCi speku-
lantima da zloupotrebljavaju sistem. Situaeiju je pogorsala cinjeniea da je
funta usIa u ERM pri nerealno visokom kursu i da se britanska vlada
zestoko opirala pritisku devalvaeije. Kao poslediea toga, u septembru
1992, masovne spekulaeije su isforsirale devalvaeiju nekoliko valuta, a
funta i lira su potpuno povucene iz ERM i dozvoljeno im je da plutaju.
SHean napad je sprecen u juIu 1993. odlukom da se privremeno prosiri
graniea fluktuaeije u okviru ERM na 15% sa obe strane bilateralnog sred-
njeg kursa. U praksi, val ute nisu fluktuirale mnogo izvan prethodnih uskih
limita, sto sugerise da, za razliku od prethodne godine, nijedna valuta nije
. bila ozbiljno preeenja iIi poteenjena. Mehanizam je nastavio da
funkeionise, ali bez ucesca Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Grcke. Italija
je ponovo stupila u ERM u novembru 1996, a finska marka i austrijski
tJ martn 1997. 12 od 15 zemalja hi]o )e u
ce:nu Stl U
J
1
edinieno Kraiievslvo, Grcka i Svedska bile izvan.
" .
Italija se prikijucila ERM u novembru 1996, a Grcka u martu 1998, kada
su UK i Svedska jos ostali' neukljuceni. ERM je mnogo izgubio na
znacaju 31. deeernbra 1998, kada je kurs val uta 11 zemalja koje usvaja-
ju evro neopozivo odreden (vidi str. 158), ostavljajuCi mogucnost sarno
grckoj drahmi i danskoj kruni da mogu da variraju u dogovorenim grani-
cama.
Eki
Eki (evropska novcana jedinica) ima jos nekoliko funkcija osim sto je
oznaka za nacionalnu valutu EZ. On je zauzeo mesto EUA (evropska
obracunska jedinica), cisto knjigovodstvene mere za uspostavljanje rela-
tivne vrednosti placanja na racun i sa racuna EZ. Ali eki (koji zvuci lepse,
a ima i isto ime kao poznati franeuski novcic iz predrevolueionarnog peri-
oda) , ima podrsku velikog fonda za rezerve, Evropskog fonda za rnone-
tarnu saradnju (EMCF) , U koji ddave clanice treba da uplacuju 20% svo-
jih zlatnih rezervi i 20% svojih dolarskih rezervi.
Kao rezultat toga, eki je uzivao velika poverenje na medunarodnom
nivou, a koristio se u mnogim poslovima i kad nisu u pitanju bili fon-
dovi EU\ (1986, on bio treca valuta koja se koristila za medunarodne
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 151
emisije obveznica, posle dolara i nemacke marke). Sve vise kompanija i
lica koristilo je eki za svoje bankovne depozite i putnicke cekove, iIi za
trgovacke racune i placanja. avo je bilo prilicno veliko dostignuce za val-
utu koja nije postojala, posto nisu postojali ni metalni novae ni novcaniee
u ekijima. Njegova prednost za privatne i komercijaIne transakcije IdaIa
je u cinjeniei da je bilo malo verovatno da ce njegova vrednost fluktuirati
u meri u kojoj se to moze desiti svakoj naeionalnoj valuti.
Ekonomska i monetarna unija
lake se totaIno usaglasavanje (iIi "kohezija", kako se to sada kaze u evro-
zargonu) nacionalnih privreda verovatno nece desiti jos nekoliko godina
- zbog odsustva krupnih finansijskih transfera sa severa na jug U okviru
Unije - institueija EMS je bar korak na tom putu. ana je nesumnjivo
i
(EI\1U), je EZ napravila do juna 1988, kada je don eta odluka na
samitu u Hanoveru da je dos10 vreme za novi podstieaj. ana je od
komiteta evropskih eentralnih banaka i nekih nezavisnih eksperata za
monetama pitanja, na celu sa predsednikom Komisije Zakom Delorom,
naruCila izvestaj 0 tome kako se moze ostvariti EMU. Delorov komitet je
podneo izvestaj u aprilu 1989, i predlozio proees od tri faze u praveu
unije, bez vremenskih rokova.
Prva faza. Treba poboljsati saradnju i koordinaeiju na ekonomskom
i monetranom polju. avo ce, izmedu ostalog, dovesti do jacanja EMS,
uloge ekija i mandata Komiteta guvernera eentralnih banaka. Uvodenje
procedure za multilateralno nadgledanje pripremice put za efikasniju koor-
dinaciju i bolje usaglasavanje nacionalnih ekonomskih politika i ucinka.
Druga faza. Ova faza ne moze poceti dok se ne obezbedi novi ugov-
or (iIi izmeni Rimski ugovor), koji treba da formulise osnovna institu-
eionalna i operativna pravila potrebna za realizaeiju EMU. On bi se sas-
tojao od mera za konsolidaeiju i procenu koje su preduzete u skladu sa
Programom za 1992. (videti poglavlje 16) i predstavljao bi period uho-
davanja za nove procedure. Tokom ovog prelaznog perioda mogio bi se
otpoceti sa postepenim prenosenjem ovlascenja za donosenje odluka sa
naeionalnog nivoa na nivo Zajedniee. Najvaznija odlika druge faze bila bi
152 DIK LEONARD
uspostavljanje Evropskog sistema centralnih ban aka (ESCB iIi Eurofed)
saveznog tipa, koji bi, u svetlu iskustva, postajao sve nezavisniji u pogle-
du monetarne politike i politike intervencionizma na triistu stranih valu-
tao Medutim, nacionalne centralne banke bi i dalje zadrzale konacnu
odgovornost za donosenje odluka.
Treca faza. OtpocinjuCi sa korakom nepovratno povezanih valutnih
kurseva i prenosenjem odgovornosti kako je predvideno u novom ugov-
om, ova faza ee na kraju dovesti do usvajanja jedinstvene val ute.
Opsti pristup Delorovog komiteta je bio prihvatljiv za 11 od 12
driava clanica, ali je vlada Ujedinjenog Kraljevstva, pod rukovodstvom
gospode Tacer, reagovala hladno i bila prilicno neprijateljski nastrojena
prema konceptu jedinstvene valute, iako su autoritativne studije pokazale
da ee ovo dovesti do velikih ekonomskih pogodnosti, u iznosu od 15 mil-
ijardi ekija godisnje, odnosno 0,4% BNP. lake se slagaJa sa prvom fazom
procesa koja je otpocela 1. jula 1990, ona je bila izricito rezervisana u
vezi sa drugom i treeom fazom.
Uprkos primedbama gospode Tacer, sefovi vI ada EZ su na samitu u
Strazburu decem bra 1989, doneli odluku da postoji potrebna veeina za
zakazivanje meduvladine konferencije (IGC) kako bi se odlucilo 0 prom-
enama ugovora koje su neophodne za drugu i treeu fazu. Kasnije je
dogovoreno da treba odrzati dYe IGC, jednu 0 EMU i drugu 0 politickoj
uniji, obe u Rimu decembra 1990, kako bi posao bio zavrsen za izvestaj
na samitu u Mastrihtu, koji je bio planiran za decembar 1991.
Pre toga, na prvom samituu Rimu odrZanom u oktobru 1990, -
uprkos zestokom protivljenju gospode Tacer, dogovoreno je da druga faza
EMU, sa stvaranjem EuroFed, otpocne 1. januara 1994. Neodmerena reak-
cija gospode Tacer na ovu odluku inicirala je lanac dogadaja koji su
doveli do njene ostavke mesec dana kasnije. Vlada Ujedinjenog
Kraljevstva se saglasila da ucestvuje u dye IGC i njen staY je postao
mnogo pomirljiviji nakon odlaska gospode Tacer. U okviru IGC 0 EMU,
ona je podnela plan za 13. valutu, iIi "konvertibilan eki" koji je trebalo
da zauzme mesto jedinstvene val ute za koju se zalagao Delorov izvestaj.
lake su aspekti ovog predloga dobro primile neke zemlje cJanice, pre-
vladivalo je misJjenje da je potrebna jed,instvena valuta ako se zele ost-
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 153
variti pogodnosti EMU. Ocekivalo se da ee Dzon Mejdzor, koji je lan-
sirao predlog "konvertibilnog ekija" dok je jos bio ministar finansija, na
kraju povuCi taj predlog i saglasiti se sa kompromisom po kome ee se
prihvatiti promene ugovora koje dozvoljavaju jedinstvenu valutu, ali da ce
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva zadriati pravo da odluci da Ii ce i kada
ee ova valuta zameniti funtu.
Ugovor 0 Evropskoj uniji
To je sustinski odluceno na samitu u Mastrihtu decem bra 1991, kada je
dogovoren Ugovor 0 Evropskoj uniji. Ovaj ugovor ima cetiri poglavlja
koja se odnose na EMU: ona 0 ekonomskoj politici, 0 monetarnoj politi-
ci, 0 institucijama i transnacionalne odredbe. Poglavlje 0 ekonomskoj
politici zahteva od zemaija clanica da vode svoju ekonomsku politiku tako
da se ostvare ciljevi EMU i "u skladu sa principom privrede sa otvoren-
im trzistem uz slobodnu konkurenciju". DrZave Clanice treba da sagle-
davaju svoju ekonomsku politiku kao zajednicko pitanje i da koordinira-
ju preko Saveta Ecofin. Siroke smemice za ekonomsku politiku treba da
definise Savet Evrope (to jest, sastanci na vrhu EU), i da ih onda usva-
ja Savet Ecofin kvalifikovanom veCinom.
Procedura multilateralnog nadgledanja je vee bila uspostavljena i nju,
u cilju obezbedivanja tesnje koordinacije i kontinuirane harmonizacije
ekonomskog ucinka drzava clanica, vrsi Savet Econfin-a na osnovu
izvestaja Komisije, fadi praeenja ekonomskog razvoja u svakoj drzavi
clanici. Ukoliko smatra da ekonomska politika nije u skladu s sirokim
smernicama koje su dogovorene, Savet ima pravo da kvalifikovanom
veCinom daje drZavi clanici preporuke u vezi s politikom, kao i da ih
javno objavi. Ako ubuduce neka zemlja clanica uporno nastavi da pri-
menjuje politiku koja nije u skladu sa ovim smernicama, a narocito ako
nastavi sa velikim budzetskim deficitom, ona moze biti izlozena sankci-
jama cak i onima kakve su: zamrzavanje zajmova od strane institucija EZ,
zahtevi za deponovanjem beskamatnih sredstava i, konacno, nametanje
"novcanih kazni u odgovarajueem iznosu". Ugovor jasno stavlja do znan-
ja da nema sanse da EZ "izbavlja" driavu clanicu koja zapadne u finan-
sijske teskoee, iako finansijska pomoc moze da se dobije u sl\ucaju
154 DIK LEONARD
"prirodnih nepogoda" iIi drugih problema koji nisu izazvani nes-
motrenoscu odnosne zemlje.
Kada je u pitanju monetarna politika, kaie se da je gJavni cilj "da se
odrti stabilnost cena", to jest minimalni nivo inflacije. U tom cilju treba
da se formira Evrpski sistem central nih banaka (ESCB), u cijem ee sas-
tavu biti nacionalne centralne banke (NCB) driava clanica, koje sve treba
da budu nezavisne od svojih nacionalnih vlada, kao i nova Evropska cen-
traIn a banka (ECB), koja treba da bude uspostavljena na pocetku treee
faze EMU.
Ugovor potvrduje da ee druga faza EMU poceti 1. januara 1994, do
kog datuma se od drzava clanica ocekuje da sprovedu mere koje ee
obezbediti slobodno kretanje kapitala, kao i da usvoje visegodisnje pro-
grame, kako bi se obezbedilo stalno usaglasavanje potrebno za EMU,
u ccna 1 finansija. r . ~ a pocetku druge
faze, osnovan je Evropski monetarni inslitut (EMI) kao prethodnica ECB.
Njegove c1anice su razlicite evropske banke, i on je zamenio Komitet
guvernera j Fond za evropsku monetarnu saradnju koji su prestali da pos-
toje. Njegov zadatak je bio da pripremi put za treeu fazu i da ojaca sarad-
nju izmedu NCB u cije ime moze da drii monetarne i devizne rezerve.
Trebal0 je da EM! zajedno sa komisijom podnese izvestaj Savetu
Ecofin 0 napretku koji drzave clanice ostvaruju u praveu donosenja zakona
u skladu sa EMU, kao i da do stave infomlaeije 0 tome kakav im je uCinak
u vezi sa stabilnoseu cena, budzetskim deficitom, valutnim kursevima,
indikatorima usaglasavanja i dugorocnim kamatnim stopama. Savet je tada
trebalo da oeem koje drzave clanice ispunjavaju cetiri uslova za usvajanje
jedinstvene val ute, koji su definisani u protokolu uz ugovor:
. - inflacija tokom prethodne godine ne sme biti visa od 1,5% preko
proseka tri najuspesnije zemlje;
- valuta mora biti U okviru uskih granica ERM u najrnanje dye
prethodne godine i da u tom periodu nije devalvirala;
- da dugorocne kamatne stope prethodne godine nisu presle za vise
ad 2% prosek 5ri najbolje zemlje;
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 155
driava clanica nije podloina zakljucku Saveta da Ima preterani
budietski deficit.
Preterani deficit je definisan u protokolu kao deficit koji prevazilazi
3% BNP u godisnjem budietu, iIi akumulirani driavni dug koji prevazi-
lazi 60% BNP. Pa ipak, ovi kriterijumi su ublazeni kvalifikaeijama u
samorn Ugovoru iz Mastrihta, omogueuju se izuzeci za zemlje koje su
"dostigle nivo blizu" 3 % nivoa godisnjeg deficita ili ako je visak nastao
usled faktora "vanredne i privremene prirode". Slicno tome, kada je u
pitanju akumulirani deficit - koji je za nekoliko driava clanica, posebno
za Belgiju i Italiju, bio daleko iznad 60% - ugovor pominje sarno
neophodnost da se deficit "smanjuje u dovoljnoj meri i da se priblizava
referentnoj vrednosti zadovoljavajuCim tempom". Ovim se obezbeduje da
zemlje cije su privrede general no cabre i koje daju cak natprosecne re.zu-
late u. drugim oblastima, ne budu iskljucene iz EMU ako strikmo ne
ispunjavaju zahteve u pogledu deficita.
Ugovor iz Mastrihta predvida: ako do 1996. Savet rninistara odluci da
je veCina zemalja clanica ispunila ova cetiri uslova, treca faza treba da
otpocne 1997; u suprotnom, ona ee definitivno otpoceti 1. januara 1999.
Uskoro je postalo jasno da je 1997. godina nerealna za pocetak, pa su se
1995. driave claniee saglasile da ee 1999. poceti finalna faza.
Pre 1. jula 1998, Ekonomsko-finansijski savet ee doneti odluku koja
driava clanica ispunjava uslove za usvajanje jedinstvene valute. Specijalni
protokol daje Ujedinjenom Kraljevstvu pravo da se iskljuci, cak i u
slucaju da ispunjava ove kriterijume. On predvida da Ujedinjeno
Kraljevstvo ne bude U obavezi za ulazak u treeu faw bez posebne odluke
njegove vlade i parlamenta da to llcini. Slicna moguenost je naknadno
data Danskoj .
Na pocetku treee faze, EMI je zamenila ECB, ciji su izvrsni odbor
imenovale drZave clanice koje su bile spremne da ucestvuju u jedinstvenoj
vaJuti. Savet Ecofin, koji funkcionise na osnovu jednoglasnih odluka
zemalja clanica, usvojiee devizne kurseve, pri cemu ee njihove val ute biti
nepovratno fiksirane, tako da ee pri tom kursu eki biti zamenjen za nji-
hove valute i postati sam po sebi val uta.
156 DIK LEONARD
ECB, zajedno sa NCB sa kojima ce saeinjavati ESCB, bice odgovo-
ran za upravljanje novom valutom, ali Ugovor iz Mastrihta predvida:
Zemlje Claniee mogu izdavati metalni novae u skladu sa odobrenjem
ECB za koliCinu. Savet moie, u skladu s kvalifikovanom veeinom predlo-
ga Komisije i nakon konsultaeija sa ECB, a u saradnji sa Evropskim par-
lamentom, usvojiti mere za 'usaglasavanje denominaeija i tehnickih speei-
fikaeija svog metalnog novea u prometu, u meri koja je potrebna kako bi
se omoguCio neometan promet metalnog novca u okviru Zajednice.
Na samitu u Madridu deeembra 1995, doneta je odluka da nova mon-
etarna jedinica treba da se zove evro, i da u odnosu prema ekiju treba da
se razmenjuje jedan prema jedan. Bice podeljen na 100 eenti. U februaru
1996. raspisan je konkurs za izgled noveaniee evra i predlozi koji su
pobedili izlozeni su na samitu u Dablinu deeembra 1996. Postojace
noveaniee od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra, kao i metalni novae od
1, 2, 5, 10 i 50 eenti, 1 i 2 evra. Iako ce se od 1999. nadalje mnoge
bankarske transakeije obavIjati u evrima, metalni novae i noveaniee se
nece pojaviti u opticaju do kraja 200l. iIi poeetka 2002. jer ce stamp an-
je i kovanje val ute biti ogromna operaeija: zajedno sa zamenama, bice
potrebno 12 rnilijardi noveaniea i 70 milijardi noveica za optieaj u Uniji.
Postojace period od najvise sest meseei tokom kojeg ce biti U optieaju i
stara i nova valuta pre no sto stara valuta prestane da bude sredstvo
placanja.
Konacan pocetak operacija EMU
U proJece 1998, Komisija i EMU su pregledaJe podatke svih 15 arzava
elaniea i podnele izvestaj da 11 ispunjava uslove iz Mastrihta i da su na
taj naein postale kandidati za trecu fazu EMU, koja poCinje 1. januara
1999. To su Austrija, Belgija, Finska, Franeuska, Nemacka, Irska, Italija,
Luksemburg, Holandija, Portugal i Spanija. Druge dYe zemlje, Ujedinjeno
Kraljevstvo i Danska, takode su ispunile kriterijume, ali su iskoristile
svoje pravo da budu izuzete, bar na pocetku trece faze. I Svedska je
ispunila ekonomske kriterijume, ali nije \preduzelakorake da obezbedi
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
157
nezavisnost svoje centralne banke, sto je takode zahtev za clanstvo u
EMU. Greka nije ispunila kriterijume, iako je ostvarila napredak u tom
praveu.
Ove preporuke su prihvacene na speeijalnom sastanku Evropskog
saveta koji je odrian u Briselu 1. i 2. maja 1998. Taka je 11 zemalja
usvojilo zajednicku valutu 1. januara 1999. Grckoj je omoguceno da se
prikljuCi dYe godine kasnije, 1. januara 2001. Britanska vlada je zauzela
oprezniji stav, isticuCi da je u principu za pristupanje, ali da verovatno
nece sazvati referendum pre sledeCih opstih izbora koji ce biti odrzani
najranije juna 2002. U meduvremenu, konzervativna opozieija i njen novi
lider Vilijam Hejg, ponovo su potvrdili da su protiv i zarekli su se da
nece razmatrati Clanstvo bar narednih deset godina, ako to uopste ueine.
Postoji verovatnoca da ce laburisticka vlada, koja je ponovo izabrana
2001, zatraziti prikljucenje, ali sarno pod uslovom da se takva odluka
izglasa na referendumu koji je planiran za prvu polovinu 2003. godine.
Vecina posmatraea veruje da ce i Danska i Svedska slediti primer UK.
Na samitu u maju 1998. takode je imenovan prvi predsednik i cetiri
potpredsednika Evropske eentralne banke. Predsednik ce biti Vim
Dujzenberg, bivsi holandski ministar finansija i guverner centraine banke,
koji je bio na celu Evropskog monetarnog instituta od 1996. Cetrnaest od
15 sefova vlada zelelo je da on bude imenovan na pun mandat ad osam
godina, kako je precizirano Ugovorom iz Mastrihta, ali ovorne se tvr-
doglavo opirao franeuski predsednik Zak Sirak, koji se uzalud borio za
imenovanje Zan - Kloda Trisea, sefa franeuske eentralne banke. Na kraju
je postignut kornpromis, prema kome ce se Dujzenberg, iako je nominal-
no postavljen na period od osam godina, tokom mandata povuCi i
omoguCiti Triseu da odsluzi punih osam godina mandata. Postojalo je
opste misljenje da ovo nije dobra odluka, ali je Dujzenberg jasno stavio
do znanja da je na to pristao nerado, i da ce on sam odrediti kad ce da
ode, umesto da prihvati franeusko turnacenje da treba da se povuce nakon
cetiri godine. 31. deeembra 1998. Ekonomsko-finansijski savet je don eo
neopoiivu odluku 0 kursu valuta u odnosu na evro (vidi Tabelu \4).
158 DlK LEONARD
Tabela 14 Kurs val uta u odnosu na evro
IE 13.7603 austrijskih silinga
40.3399 belgijskih fran aka
40.3399 luksemburskih franaka
1.95583 nemaekih maraka
166.386 spanskih pezeta
5.94573 finskih maraka
6.55957 francuskih franaka
0.787564 irskih funti
1 936.27 italijanskih lira
2.20371 holandskih guldena
200.482 portugalskih eskudosa
34Q}SO
Uvodenje evra
Tri godine izmedu EMU i uvodenja fizicke valute bile su izrazito
beznacajne. Vrednost nove valute neprestano je padala U odnosu na dolar
tokom pocetnih nedelja, ali se onda stabilizovala na 85 centi. Evro se
koristio u izvestajima kompanija i njime se obavljala trgovina na finansi-
jskim trZistima i u razmeni sa inostranstvom, iako su mnoge finne, kupci
na malo i potrosaci nastavili da obavJjaju poslove u lokalnoj valuti.
Postojali su stalni zahtevi Dujzenburgu da se smanje kamatne stope i tako
ozivi privreda EU, ali ih je on obieno ignorisao. Ministri finansija zone
evra su se redovno sastajali kao Evrogrupa, dan pre sastanka Ekonomsko
- finansijskog saveta.
Prelazak na uvodenje evra - logisticki i administrativni zadatak bez
presedana - pedantno je isplaniran. 15. deeembra banke i poste su dobile
"pocetne pakete" evra u obliku kovanog novea namenjene prodaji zain-
teresovanima. 3]. deeembra veCina banaka je zamenila naeionalne
novcanice evrima u svojim automatima za gotovinu. Do tada je izdato oko
56 milijardi kovanog i 13 milijardi papirnog novea u evrima. Do 4. jan-
uara 99% automata za gotovinu prebaceno je na evro. Crna predskazanja
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
159
o pljackama, 0 poplavi laznih novcanica i 0 haosu prilikom prilagodavan-
ja prodavniea i musterija na novu valutu nisu se obistinila zato sto je
vodena dobra kampanja obavestavanja javnosti. Do 15. januara vise od
90% gotovinskih placanja obavljano je u evrima. Sve zemlje zone evra
imale su prelazni period u kojem su evro i nacionalna valuta bili legalno
sredstvo placanja, sa dvostrukom denominacijom cena. Ovaj period je
imao razlicito trajanje, pri cemu su Holandija, Irska i Francuska imale
kraCi rok, ali do J. marta 2002. sve nacionalne valute nisu vise bile legal-
no sredstvo placanja u zani evra.
Novcanice su bile iste u celoj zoni evra, ali osam raz!icitih novcica
imalo je na jednoj strani nacionalno obelezje. Kao i 12 zemalja zone evra,
Monako, San Marino i Vatikan imali su "nacionalne" valute. Mnoge zeml-
je van EU, kao sto je Makedonija, najavile su da ce usvojiti evro, mada
nisu bile ucesnice u procesu donosenja odluke 0 novoj vaillti.
1
'",
'-'
osmogodisnji mandat na mestu predsednika ECB i da ce se povuCi u juiu
2003. Njegov pocetni naslednik, Trise, vee je bio umesan u skandal, u
vezi sa ulogom koju je imao u Kredit lionez pre jedne decenije, ali cak
i ako on ne bude izabran na to mesto, Dujzenbergov naslednik bice goto-
vo sigurno Francuz.
Porez se od samog pocetka smatrao pitanjem koje je rezervisano za suv-
erenitet diZava clanica, osim ukoliko bi on mogao izazvati distorziju
konkurencije u okviru Unije iIi diskriminaciju protiv drzavijana drugih
zemalja EU. Shodno tome, u pitanjima kao sto su izbegavanje dvostrukog
oporezivanja, odluke EZ 0 poreskim obavezama ticalc su se iskljucivo
indirektnih poreza: carinskih dazbina s jedne strane, i V AT i akciza, s
druge strane. Prakticno, svaka odluka koja se odnosi na poreze zahteva
jednoglasne odluke u Savetu ministara, a ovaj zahtev nijeublazcn nj u
Iedinstvenom evorpskom aktu, koji je u velikoj meri prosirio dijapazon
odluka za koje je potrebna kvalifikovana veCina. Sami porezii njihov
obim veoma se razlikuju u okviru Unije, pri cemu su najvisi u Svedskoj
i Danskoj, a najnizi u Grckoj i lrskoj (vidi Ilustraciju 8).
Opsta primena VAT-a
Glavna poreska promena jeste opsta primena poreza na dodatnu vrednost
(VAT), koja je zamenila veliki broj razlicitih indirektnih poreza u
drzavama clanicama. Dve direktive usvojene 1967, omogucavale su onim
zemljama koje nisu primenjivale VAT da ga uvedu u odredenom vre-
menskom roku, a nove zemlje kandidati morale su shodno tome da
promene svoje poreske sisteme. Spanija se saglasila da primenjuje VAT
od pristupanja 1986, Grcka je pocela da ga primenjuje 1987, a Portugal
je usaglasio svoj sistem 1989. Austrija, Finska i Svedska su uvele V A T
pre pristupanja EU 1995 . VAT je dobar za Zajednicu zbog svoje
ekonomske neutralnosti. U svakoj fazi proizvodnje i prodaje proizvoda,
porez koji se placa u prethodnoj fazi odbija se od poreza koji placa kupac.
Na taj naCin, porez ostaje srazmeran vrednosti robe i usluga, bez obzira
kroz koiiko je transakcija prosao ..
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Porezi i socijalni doprinosi u % BNP
Tekuce eene
Svedska llil
Danska .
Finska '
: :
Belgija .. ::.:' ;
Austrija
Italija .
Luksemburg I: ••
Portugal IIIIIII
Ujedinjeno
kraljevstvo
Spanija
lrska
Grcka
:.(:
.';.',::.
.. . ";:
161
..... ::,
Drzave clanice su 1977. godine postigle sporazum 0 zajednickoj
osnovi za odredivanje V AT-a, iako je bilo dosta izuzetaka. Medutim, to
je bilo dovoljno da omoguCi EZ da na toj osnovi ubira dec svojih "sop-
stvenih resursa", pri najvisoj stopi od 1 %, koja je 1986. podignuta na
1,4%. DrZave clanice se i dalje razlikuju u nivou VAT-a, broju razlicitih
\ .
162 DIK LEONARD
stopa i robi i uslugama koje su iskljucene iIi na koje se primenjuje nulta
stopa.
Akdze
Drugi oblik indirektnog oporezivanja koje su drzave clanice nastavile da
ubiraju jesu akcize na odredene proizvode, kao sto su alkoholna pica,
industrijski duvan i goriva. Uprkos mnogim predlozima Komisije, jedini
zajednicki propisi usvojeni pre jula 1991, odnosili su se na strukturu
dazbina za cigarete. ReagujuCi na zalbe Komisije, Sud pravde je,
medutim, doneo presude Kojima su naterane neke drZave clanice da
promene broj svojih dazbina kako bi bile sprecene da favorizuju domaea
piva, vina iIi alkoholna pica na stetu uvoznih proizvoda.
Komisija je takode uspostavila zajednicku osnovu 0 tome kako se put-
placanja
(duty free). U principu, ovo je trebalo da bude postepeno potpuno ukin-
uto posle 1. januara 1993, po okoncanju uspostavljanja unutrasnjeg trZista
EU. Medutim, odJuceno je da se nastavi sa ovom vrstom prodaje na aero-
dromima i feribotima za putnike koji iz jedne ddave clanice putuju u
drugudo 30. juna 1999.
Usaglasavanje indirektnih poreskih stopa
Snazan podsticaj usaglasavanju indirektnih poreskih stopa dat je 1985,
usvajanjem specificnog cilja za uspostavljanje unutrasnjeg trzista
Zajednice. Lord Kokfild, prilikom prezentiranja svoje Bele knjige u junu
1985. godine zestoko se zalagao za to da se ove stope "usaglase", ako se
tezi uklanjanju svih unutrasnjih kontrola na granicama. Pod usaglasavan-
jem on je podrazumevao da razlike budu tako maie da ne moze doCi do
znacajnije distorzije trgovine. Uzeo je kao model SAD, gde drZave pri-
menjuju razlicite stope poreza na promet, ali su razlike premale da bi nat-
erale kupee da prelaze granieu sarno zbog plaeanja manjeg poreza na
promet.
U juiu 1987. godine, Komisija je podnela svoje predloge, uz zahtev .
da ih drzave clanice sprovedu najkasnije 31. decembra 1992. \
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
163
V AT. Predlozene su dve vrste stope: standardna stopa ad 14-20% i
redukovana stopa za "osnovne artikle" od 4-9%. Predlozeni artikli za ovu
stopu su prehrambeni proizvodi, gorivo za grejanje i osvetljenje, voda, far-
maceutski proizvodi, knjige, novine i magazini, kao i putnicki prevoz.
Ddave clanice mogu same da utvrduju svoje stope u okviru ovog raspona
od 5-6%. Prilikom prezentiranja predloga, lord Kokfild je izjavio da
"imajuCi u vidu osetljivost odredenih sektora kao sto je kultura, Komisija
preporucuje drzavama clanicama da utvrde stope u okviru nizeg dela
redukovane stope".
Akcize. Komisija je predlozila potpuno usaglasavanje jer, posto se
pored akciza primenjuje i VAT, to ce u sustini prosiriti obim stopa VAT-
a, ukoliko se dozvoli slicna fleksibilnost. Zbog toga je precizirala iznos
dazbina za sve proizvode za koje se placa akciza.
Predlozi Komisije su imali za cilj da ne poremete funkcionisanje ...
Predlozi Komisije, za koje je bila potrebna jednoglasna podrska Saveta
ministara, po prijemu misljenja od Evropskog parlamenta, imali su za cilj
da izazovu sto manje problema ddavama clanicama. Iako su sve zemlje
morale da izvrse neka usaglasavanja, Komisija je smatrala da ee tri drZave
clanice (Belgija, Italija i Holandija) moei i da!je da dobijaju isti povraeaj
na ime poreza od VAT-a i akciza. Jedna drZava clanica (Francuska)
iskusiee mali budzetski gubitak, a tri drzave clanice (Nemacka, Grcka i
Ujedinjeno Kraljevstvo) dobiee mala iIi umerena uveeanja budzeta. Dve .
drZave clanice (Danska i Irska) pretrpeee velike budzetske gubitke, a pre-
ostale drZave clanice (Luksemburg, Spanija i Portugal) dobiee znatna
poveeanja iz budzeta.
Osim Danske i lrske, koje ee morati da nadoknade "velike budzetske
gubitke", zemlja koja bi imala najvise teskoca zbog ovih predloga nesum-
njivo je Ujedinjeno Kraljevstvo, koje trenutno nema nikakav porez na
mnoge artikle, ukljucujuCi hranu, decju odeeu i knjige (kao i Irska). U
izbornoj kampanji iz 1987. godine, Margaret Tacer je izjavila da ee stavi-
ti veto na svaki pokusaj da se ubuduee spreci nulti porez u Ujedinjenom
Kraljevstvu.
164 DIK LEONARD
... ali je bilo potrebno vreme da se postigne sporazum
lake Kokfildovi predlozi nisu sadrzali nijednu odredbu za nastavak nul-
tog poreza, bilo je jasno da ce se nekoliko drzava clanica naci u
im "politickim, socijalnim iIi budzetskim" teskocama pri sprovodenju
predloga u celini. Komisija je stoga pozvala drzave clanice, posto je
. prouCila te teskoce, da predloze "derogacije" (izuzetke na direktive iIi
propise koji mogu, u principu, da budu sarno privremeni, ali koji se u
praksi mogu stalno sprovoditi) kako bi im se omoguCilo da ne sprovode
neke delove ovih predloga.
Bilo je potrebno cetiri godine cenkanja da drZave clanice postignu bilo
kakav dogovor 0 Kokfildovim predlozima. U junu 1991, ostvaren je poli-
ticki dogovor u Savetu ministara da ih treba usvojiti, iako u veoma izmen-
jenom i razvodnjenom obliku.
Tabela 15 Harmonizacija stopa V AT -a, 1987. i 1997.
1987. 1997.
Maks. Stand. Maks. Stand.
Austrija 20 20
Belgija 33 19 21 21
Danska 22 22 25 25
Finska 22 22
Francuska 33.3 18.6 20.6 20.6
Nemacka 14 14 15 15
Grcka 36 18 18 18
Irska 25 21 21 21
Italija 38 19 19 19
Luskemburg 12 12 15 15
Holandija 20 18.5 17.5 17.5
Portugal 30 17 17 17
Spanija 33 12 16 16
Svedska 25 25
Ujedinjeno Kraljevstvo 15 15 17.5 17.5
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 165
Predlozi V A T se menjaju
Izmenjeni predlozi predvidaju da od 1. januara 1993, standardna stopa
VAT-a bude utvrdena na minimum od 15% u svim drZavama clanicama;
ne sugerise se maksimum. Osim toga, za dvadesetak proizvoda i usluga,
koji se smatraju sustinski znacajnim, koji se ne razmenjuju u velikoj meri
preko nacionalnih granica (ukljucujuCi hranu, lokalno grejanje i osvetl-
jenje, putnicki saobracaj, knjige i novine), treba da se primenjuje jedna iIi
vise redukovanih stopa od bar 5%. Kao veliki ustupak Ujedinjenom
Kraljevstvu dogovoreno je da nulta stopa i druge stope manje od 5%
mogu i dalje da se primenjuju ako su vee bile na snazi I. januara 1991.
Specijalne derogacije su odobrene za Luksemburg, Portugal i Spaniju,
drzave koje ce morati da uvedu velike promene da bi ovo ispostovale. U
slucaju Ujedinjenog Kraljevstva, kao rezultat ovog sporazuma, nije treba-
10 uvoditi velike promene. Izmenjeni predlozi su konacno usvojeni u julu
1992, u direktivi koja je predvidala minimalnu standardnu stopu VAT-a
od 15% za cetvorogodisnji period. Svi aranzmani su bili vezani za
prelazni period, koji je trebalo da se zavrsi najkasnije 1. januara 1997,
tokom kojeg ce VAT na robu koja se izvozi u okviru Zajtdnice biti
naplaCivan u zemiji destinacije a ne u zemlji porekla. Posle tog datuma,
sva roba ce biti oporezovana na istoj osnovi, bez obzira na to gde se pro-
daje. Komisiji je receno da pripremi predloge za stalni sistem, koji ce to
omoguCiti do kraja 1994. Iako je Komisija ispostovala ovaj rok, ddave
clanice nisu mogle da postignu sporazum 0 stalnom sistemu prikupljanja,
i prelazni aranzmani su nastavljeni, sa malim izgledima da se nesto usko-
ro promeni, uprkos zeljama poslovnih i potrosackih grupa za jedinstven-
im sistemom. Kao sto prikazuje tabela 15, doslo je do znacajnog slagan-
ja stopa V AT -a izmedu 1987. i 1997, delimicno zbog delovanja trzisnih
principa, ali i zbog usvajanja direktive iz 1992. Opseg maksimalnih stopa
izmedu drZava clanica smanjen je sa 26% na 10% i sve stope iznad stan-
dardne stope su ukinute.
166
Tabela 16 Minimalne akcize
Goriva
Olovni benzin
Bezoiovni benzin
Dizel
Mazut
Metan gori vo
za industrijsku upotrebu
za greJanJe
Alkoholna pica
Pivo
Obicno vino
Penusavo vino
Poluproizvodi
Preraaeni duvan
Cigarete (100)
Drugi preradeni duvan
eki/'OOO litara
337
287
245
o
100
36
o
DIK LEONARD
ekil'OOO litara
1.87 po stepenu alkohola
o
o
450
Porez
57% ad cene na malo
(sa svim dazbinama)
najpopularnijih cigareta
20%
Napomena: Grskoj i Luksemburgu bio je odobren prelazni period od dye godine do kraja 1994, za
mini maIne akcize na dizel goriyo u iznosu od 195 ekija/'OOO litara. Luksemburgu su takode odobrene
minimalne stope na oloyni benzin (292 ekija/'OOO litara) i bezolovni benzin (242 ekija!'OOO litara).
Predlozi akciza su prakticno napusteni
Ako su predlozi za usaglasavanje VAT-a u velikoj meri modifikovani,
predlozi za akcize su prakticno napusteni. Umesto pune hannonizacije
koju je predlozio lord Kokfild, Savet ministara sagJasio se, u junu 199 J,
da minimalne dazbine, uglavnom nize od onih koje se placaju u drzavama
clanicama, treba da budu usaglasene posle 1. januara 1993. Ni je bilo
moguce postiCi sporazum izmedu drzava Clanica na severu, koje su pri-
rhenjivale vel ike dazbine na alkohol i duvan' zbog veCih prihoda j
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 167
zdravstvenih razloga, i mediteranskih zemalja, koje su veJiki proizvodaci
vina i duvana i koje tradicionalno primenjuju nultu iIi nisku stopu. U
tabeli 16 se navode minimalne dogovorene stope.
Drugi oblici poreza
Komisija je bila zabrinuta zbog toga sto neki drugi porezi uticu na
konkurentnost kompanija koje se nalaze u razlicitim drzavama Clanicama,
i izgleda da ce to u odredenoj fazi dovesti do predloga za usaglasavanje
poreza kompanija, iako verovatno ne poreza na prihod, bar ne u bliskoj
buducnosti. Godine 1989, na zahtev francuske vlade, Komisija je pokusala
da obezbedi uvodenje zajednickog "poreza sa zadrskom" na prihod od
investicija, ali je predlog povucen kada je postal0 jasno da se veCina
drugih zemalja clanica nece sloZiti. Godine 1990, ona je uspela, posle
111110g0 tii
obezbediti zajednicki poreski sistem, koji ce se primenjivati na spajanja,
kao i na subsidijarne iIi pridruzene kompanije ako su one locirane u
razliCitim drZavama clanicama. Do 1997. godine, veCina drZava clanica
bila je za uvodenje usaglasenog poreza sa zadrskom, i u maju 1998.
Komisija je odobrila nacrt direktive kojom se predlaze minimalna stopa
od 20%. Ovo je zaustavljeno na sastanku Saveta ministara, na kojem je
14 zemalja clanica bilo za predlog, ali je vlada UK imala ozbiljne rez-
erve. Ona se plasila da ce direktiva imati negativne pos1edice po evrop-
sko trZiste obveznicama, koje se uglavnom nalazi u londonskom Sitiju.
Duze od godinu dana ulagani su veliki napori da dode do kompromisnog
resenja koje bi bilo prihvatljivo i za UK, ali ni U oktobru 1999. sporazum
nije postignut.
Takode u maju 1998. 15 drzava clanica uspele su da postignu dogov-
or 0 kodeksu ponasanja, kojim se ogranicava poreska konkurencija.
Osnovana je studijska grupa sastavljena od funkcionera drZava clanica i
clanova Komisije pod presedavanjem Don Primarolo, britanske ministarke
finansija, s mandatom da u toku 1999. podnese izvestaj u vezi sa efekti-
rna siroke skale zasebnih poreskih serna unutar EU. Po ovom kodeksu sve
. seme koje budu stetne moraju se povuCi do 1. januara 2003.
168
DIK LEONARD
U novembru 2000. EU je dosla do politickog sporazuma 0 nacrtu
direktive na oporezivanje stednje. Po uslovima ovog sporazuma svaka
drzava clanica ce automatski obavestiti ostale 0 prihodima od stednje svo-
jih gradana. Medutim, Belgija, Luksemburg i Austrija ce biti oslobodene
na prelazni period od sedam godina. One ce umesto toga primenjivati
odlozeni porez na kamate na stednju stranih drzavljana. Za prve tri godinc
ta stopa ce iznositi 15%. Zatim ce se popeti na 20%, a procenat prene-
tog prihoda na drzavu clanicu stedise iznosice 75%. 0 vreme decem-
barskog zasedanja Evropskog saveta u Nici, lideri EU su dali nalog
Komisiji da pocne pregovore sa SAD i drugim zemljama u cilju trazenja
odgovarajuCih medunarodnih mera. U zavisnosti od ishoda tih razgovora,
trebalo bi da Savet ministara bude u mogucnosti da donese odluku
povodom direktive do kraja 2002. godine.
Biio je, medutim, malo pomerarija u porezima na energiju unutar EO.
U saglasene poreze na energiju zatrazio je najpre 1993. Mario Monti,
tadasnji komesar za unutrasnje trZiste, a 0 njima se raspravlja od 1997,
uglavnom kao 0 ekoloskoj meri koja ce pomoCi ispunjenje obaveza EU u
skladu sa Protokolima iz Kjota.
CAP je hila prva sprovedena zajednicka politika
Zajednicka poljoprivredna politika (CAP), zajedno sa carinskom unijom.
predstavlja cilj koji je najdetaljnije opisan u Rimskom ugovoru. Dugo je bila
jedina zajednicka politika koju je Zajednica mogla da sprovede. Sa gledista
evropskih farmera, to je bio spektakularan uspeh, ali je taj uspeh proizveo
ogromne probleme za Zajednicu. S jedne strane, CAP je apsorbovao veoma
veliki dec budteta, tako da je razvoj ostalih politika bio napusten. S druge
strane, subvencionisani izvoz odredenog broja suficitarnih proizvoda izazvao
je distorziju svetske trgovine, sto je dovelo EU u sukob sa SAD i drugim
tradicionalnim izvoznicima hrane i sa zemljama u razvoju, cije su privrede
orijentisane ka poljoprivredi i mogu biti pogodene ovim izvozom.
Uticaj na poljoprivredu EU
Ciljevi CAP-a, kako je navedeno u clanu 39 Ugovora, su:
1. Povecanje poljoprivredne produktivnosti;
2. Obezbedivanje pristojnog standarda za stanovnistvo kojc se bavi
poljoprivredom;
3. Stabilizovanje triista;
4. Garantovanje redovnog snabdevanja.
5. Obezbedivan je razumnih cena prilikom snabdevan ja potrosaca.
CAP je u velikoj meri doprineo transfonnisanju strukture poljoprivrede
u Uniji. Obimna podrska cenama i tehnoloske inovacije dovelc su do
ogromnog povecanja proizvodnje i produktivnosti. EU se prakticno oslanja
na sopstvene snage u svemu sem za tropsko voce, odredeni broj biljnih
belancevina i skroba za zivotinjsku ishranu. ZahvaljujCi Cinjenici da se od
1958. broj ljudi koji zive od zemlje smanjio za dye treCine, prosecan zivot-
. ni standard onih koji su preostali drasticno se povecao. lako ~ e ova politika
170
DIK LEONARD
pomogla da se realizuju prva dva od navedenih ciljeva, to je izgJeda bilo na
racun petog cilja. Podrska ED poljoprivrednim cenama dovela je do toga da
su one nuzno vise od svetskih, cesto u velikoj men. Potrosac u EU stoga
mora da placa uspeh poljoprivrednog sektora ne samo kroz vise cene, vee I
putem poreza, koji su doveli do toga da je budzet EU prevashodno usmeren
na pomoc poljoprivredi.
CAP Ima tri glavna elementa:
jedinstveno trziste za poljoprivredne proizvode (sloboda kretanja
sirom Zajednice 1 zajednicke cene);
preferencijali Zajednice (zajednicka carinska barijera za uvoz Izvan
EU);
zajednicka finansijska odgovornost (troskovi se pJaeaju IZ zajed-
nickog fonda u koji sve clanice uplaeuju doprinos)
Sredstva za novcanu nadoknadu
Zajednicke cene za glavne poljoprivredne proizvode uvedene su izmedu 1962.
I 1967, ali modifikacije deviznih kurseva su od tada navele Zajednicu da
uspostavi takozvane "zelene val ute" kako bi odrzala ovu zajednicku struktu-
ru cena. Za grupe glavnih proizvoda razlika u vrednosti izmedu "zelenih" 1
realnih val uta pokriva se za novcane nadoknade (MCAs - monetary com-
pensation amounts) koji se primenjuje za trgovinu unutar Zajednice 1 prema
treCim zemljama. U zemljama sa negativnim MCA, farmerima se placaju nize
cene; u zemljama sa pozitivnim MCA placaju se vise cene nego sto bi inace
bile. Posto je veCina deviznih kurseva EZ tokom poslednjih godina stabiini-
J3 (delimicno zahvaljujuCi uvodenju Evropskog monetfu'11og sistema, videti
strane 148-149), znacaj MCA je opao, i poljoprivredne cene su, kao posled-
lca toga, od zemlje do zemlje manje varirale nego sedamdesetih godina.
Varijacije u cenama su konacno nestale 1999. godine uvodenjem jedinstvene
valute, ali vee 1996. godine one su predstavljale mali deo budzeta CAP-a.
Fond za usrneravanje garancije u poljoprivredi
Zajednicki. fond, pod imenom Fond za usmeravanje 1 garanClJe u
poljoprivredi (EAGGF, poznat kao FEOGA, po francuskom akronimu),
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
t-
-

tri ..... ....0 ClO
"t"1 ...-j "O;"""f.


-..:s-cr...o
N m N W M
171
172
DIK LEONARD
predstavlja najkontroverzniji aspekat CAP-a. Deo fonda zaduien za
upravljanje, koji plaea za modernizaciju i unapredenje, sada obuhvata
manje od 10% ukupne sume, a njegove aktivnosti ne izazivaju nikakvo
protivljenje. Medutim, dec koji se bavi garancijama apsorbuje lavovski
dec troskova i njegove aktivnosti su ozbiljno opteretile finansije Unije.
Glavni cilj sektora za garancije jeste da podrZi, po potrebi, cene
gIavnih evropskih poljoprivrednih proizvoda kako bi se obezbedilo
odrZavanje prihoda farmera. Ovo se vrsi kroz eetiri razlieita mehanizma
zavisno od toga 0 kom se proizvodu radi. Ovi mehanizmi zajedno
vaju 94% svih poljoprivrednih proizvoda u Evropi, od kojih su preostali
prepusteni funkcionisanju slobodnog trZista.
1. Oko 70% proizvoda (ukljueujuCi psenicu, jeeam, rai, kukuruz, piri-
nae, seeer, mleene proizvode, govedinu i oveetinu) uzivaju povlaseene
cene, u viau stalne iIi uslovne garancije za cenu i prodaju. Kada trzisne
cene ispod odredenog nivoa i ispune se drugi uslovi, organi koji
mtervemsu kupuju sve proizvode koji im se nude, skladiste ih i na kraju
prodaju u skladu sa propisima Unije. TrZiste moze takode biti pomagano
fleksibilnijim sredstvima, kao sto su pomoe za skladistenje svinjskog
mesa, subvencije za destilaciju stonog vina i pomoe za otkup viska voea
i proizvoda od strane proizvodnih organizacija.
2. Oko 21 % proizvoda (ostale zitarice, kvalitetna vina, odredene vrste
voea i povrea, kao i svinjetina, jaja i zivina) zastieeno je sarno u meri
spreeavanja uvoza izvan Unije sa nizim cenama.
3. Direktne subvencije jedne iIi druge vrste koje se primenjuju na
veeinu drugih proizvoda (durum psenica, maslinovo ulje, uljarice i duvan).
U slueaju proizvoda koje Unija uglavnom uvozi, drze se niske cene za
potrosaee, pri eemu se garantuje minimalna zarada za farmere. U slueaju
uljarica, koje su predmet promenljivih uvoznih dazbina, isplate za defici-
tame proizvode premoscuju razliku izmedu svetskih trzisnih cena i
zagarantovane cene proizvodaeu.
4. Pausalna pomoe zavisno od broja hektara pod usevima iIi proizve-
dene kolieine obuhvata manje od 1 % proizvodnje (pamuk,konoplja,
hmelj, dudov svilac, semenje i hrana u prahu).
VODIC KROZ EVROPSKU UJ\l1JU 173
Sporni elementi CAP-a
Sistem garantovanih cena. Ovo Cini sustinu CAP-a. Ministri po\joprivrede
EU utvrduju cene svake godine i svi su pod pritiskom njihovih poljoprivred-
nih zajednica da cene utvrde na najvisem mogucem nivou. Kao rezultat toga,
stalno se podstiee hiperprodukcija, pri eemu dolazi do ogromnih gomilanja
nekih proizvoda ("planine putera", "vinska jezera"), dok troskovi skladistenja
i odlaganja dodatno optereeuju fond. Najproblematieniji su poljoprivrednici
. koji proizvode mleene proizvode, eiji su viskovi 1980. apsorbovali 43%
garantnog fonda iako su mleeni proizvodi ueestvovali sa manje ad 20% u
ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zitarice (15,8 %) i seeer (10,2%)
takode su apsorbovali neproporcionalno visoke iznose fonda. Od tada se ti
proizvodi tretiraju stroie prilikom godisnjeg utvrdivanja cena i do 2002.
ueesce mleenih proizvoda smanjcno je na 4,3%, a seeera na 3,2% (vidcti
tabelu 18). Oeigledan veliki porast troskova u vezi sa zitaricama (do 40.5%)
nastao je usled kratkoroenih kompenzacija farmerima koji napustaju indus-
triju iIi napustaju plodnu zemlju. Normalna garantovana plaeanja farmerima
koji proizvode zitarice smanjuju se i to ee se odraziti u statistiekim podaci-
rna narednih godina.
Tabela 18 Izdvajanja za garancije EAGGF, po proizvodnim grupama,
2002 (% od ukupnog)
Poljoprivredni usevi
Govedina, oveetina, kozje i svinjsko meso
Voce, povree, vino, duvan
Mleko i mleeni proizvodi
Secer
Maslinovo ulje
Drugi sektori
Ostali troskovi
. lzvor: Evropska komisija
40.5
20.2
9.1
4.3
3.2
5.3
8.2
9.2
174 DIK LEONARD
Izvozne subvencije. Drugi skup i kontroverzani element CAP-a jeste
plaeanje izvoznih subvencija (poznat pod imenom "restitucije" iIi takoz-
vano refundiranje), kako bi se evropskim proizvodima omoguCilo da budu
konkurentni na svetskom tdistu. Izvoznicima se refundira razlika izmedu
unutrasnjih cena po Kojima kupuju svoje proizvode i nize cene po kojoj
moraju da ih prodaju na svetskom trzistu. Godine i 986. troskovi izvoznih
restitucija su iznosili 8.600 miliona ekija, skora 40% ukupnih troskova iz
garantnog fonda, iako je taj iznos do 1994. pao na manje od jedne cetvr-
tine.
Ova vrsta dampinga je izazvala velike proteste SAD i drugih izvozni-
ka konkurenata kao sto su Argentina, Australija j Novi Zeland. Takode je
postojalo siroko rasprostranjeno uverenje da subvencije i besplatna pornO(;
EU u hrani najsiromasnijim zemljama u razvoju sprecavaju te zemlje da
razvijaju sopstvenu poljoprivredu.
Tabela 19 Rashodi EAGGF za garancije, 1973-2002 (u milionima ekija)
1973. 3.928
1977. 6.830
1980. 11.315
1985. 19.744
1989. 25.873
1990. 26.522
1994. 32.970
1995. 34.502
1996. 39.108
1997. 40.423
1998. 38.748
1999. 39.541
2000. 40.994
2001. 39.529
2002. 39.660
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 175
Pritisak na budzet ...
Komisija je vee nekoliko godina potpuno svesna potrebe da se smanje
poljoprivredni trosko'l'i koji su godisnje rasli mnogo brze od ukupnih
res ursa Zajednice. Njena omiljena taktika je pokusaj da natera farmere da
sami plate za neZeljene viskove,. nametanjem poreza na proizvodne
viskove (narocito za mleko). U pocetku su njihove napore da se ocuva
privreda u velikoj meri onemogucavali ministri poljoprivrede, ali su
budzetska kriza EZ i. odlucnost nekoliko zemalja clanica, narocito
Ujedinjenog Kraljevstva, da se smanje ukupni troskovi, doveli do odluke,
na samitu u Fontenblou juna 1984, da poljoprivredni troskovi sporije rastu
u odnosu na budzet u celini. Pokazalo se da ovu nameru nije bilo moguee
sprovesti, s obzirom na veliki pad dolara tokom 1986-87, sto je automats-
ki poveealo troskove restitucija za izvoz (proracunato je da svaki pad
vrednosti dolara ad 1 % optereti budzet Zajednice za 150 miliona ekija 1.
. .. doveo je do nekoliko izmena ..
Osim pritisk1t na budlet, sve je jasnije da CAP mora hitno da se modi-
fikuje. On je doveo do strukturnih viskova velikog broja proizvoda, i sada
su potrebne drasticne promene da bi se proizvodnja dovela u saglasnost
sa zahtevima trZista. U idealnim uslovima, ove promene trebalo bi da se
koncentrisu na eliminisanje marginalne proizvodnje, i to usmeravanjem
veCih sredstava u sektor FEOGA za upravljanje i izuzimanjem velikih
povrsina relativno lose zemlje iz proizvodnje. Nazalost, ekonomska kriza
je od 1973. dovela do toga da je preostalo malo izvora za zaposljavanje
Ijudi koji napuste poljoprivredu i ovaj proces je namerno usporen, iako se
poljoprivredna radna snaga jos uvek smanjuje za oko 2,5% godisnje.
Neogranicene proizvodne subvencije, koje obezbeduje sistem garanto-
vanih cena, produzene su u odredenoj meri uvodenjem garantnih pragova
i zajednickim nametima za neke proizvode; narocito uvodenjem kvota za
mleko od 1986. U avgustu 1987, Komisija je objavila predloge za pri-
menu sistema "stabilizatora" za svaki proizvod. To bi znacilo automatsko
ukidanje cenovne podrske kad god odredeni usev premasi utvrcleni plafon.
Uvodenje takvih stabilizatora za zitarice i dugacak spisak drugih proizvo-
da poddan je na samitu u Briselu, februara 1988,. kao deo ukupnog
176 DrK LEONARD
resenJa za budzetsku reformu. Nova pravila su takode odobrena za
ogranicavanje poljoprivrednih rashoda, tako da godisnja stopa rasta ne
treba da premasi 74% rasta BNP. Cilj je bio da se obezbedi progresivno
smanjenje dela rashoda EZ koji se izdvajaju za CAP.
... ali su devedestih godina usledile velike reforme
Tokom 1990-91. poljoprivredni budzet EZ je ponovo bio izlozen pri-
tiscima, delimicno zbog troskova u vezi sa ukljucivanjem poljoprivredni-
ka iz Istocne Nemacke u zajednicku poljoprivrednu politiku. Ovo je bilo
praeeno zahtevima drugih zemalja poljoprivrednih izvoznika da se u EZ
dogovore 0 veCim smanjenjima u svim programima subvencija. Ovi zahte-
vi su kulminirali u decembru 1990, u vreme zavrsne faze Urugvajske
runde trgovinskih pregovora GATT, koji su odrzani u Briselu. Predvodene
SAD, druge zemlje poljoprivredni izvoznici su predlozile da EZ smanji
za 75% sve tri oblasti pomoCi za poljoprivredu: domace subvencije, prist-
up trziStu i izvoznu konkurenciju. Najbolje sto je EZ mogla da ponudi,
nakon produzenih pregovora izmedu ministara poljoprivrede drzava clan-
ica, bilo je smanjenje od 30% u periodu od 10 godina, retroaktivno od
1986. Ovaj eorsokak je bio glavni razlog za neuspeh pregovora GATT,
koji su uz velike teskoee nastavljeni tek u leta 1991.
U meduvremenu je Evropska komisija izasla sa predlozima za
poljoprivredne cene za 1991/92, koji su jedva uspeli da ostanu u okviru
budzetskih smemica, uz smanjivanje kvota i zamrzavanje cena. Komesar za
poljoprivredu, Rej Mekseri, kasnije je izneo energicne predloge za velike
reforme CAP-a, koje ee zameniti garantovane cene direktnom finansijskom
podrskom manje uspesnim farmerima. Ovo je trebalo ne sarno da smanji
buduee rashode EZ, vee i da pomogne da se smanji jaz izmedu EZ i svet-
skih cena, a da se pri tome olaksa postizanje sporazuma u poljoprivrednom
sektorn, nastavljenih pregovora u okviru Urugvajske runde GATT.
Predlozi Mekserija su bili izmenjeni, delimicno da bi se zadovoljile
primedbe Ujedinjenog Kraljevstva da se na taj nacin vrsi diskriminacija
velikih, uspesnijih poljoprivrednih proizvodaca, i oni su na kraju usvojeni
u maju 1992. Glavni deo ovog paketa bilo je smanjenje od 29% cena
zitarica, u periodu od trigodine. Ovo je dovelo do jeftinije stocne hrane,
VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU 177
i omogueilo smanjenje cena od 15% z:1 govedinu, 20% za svinjetinu i
zivinsko meso, 7-8% za puter i oko 3% za hleb.
Poljoprivrednici su kompenzovani za gubitak prihoda direktnim
plaeanjem prihoda. Medutim, ta plaeanja su bila uslovljenja time da
"ostave po strani" 15% svoje obradive zemlje kako bi omogucili sman-
jenje viskova u Evropi. Prema prvom planu Mekserija, ova plaeanja su
bila ogranicena na male poljoprivrednike, ali su sada bila dostupna za sva
poljoprivredna dobra bez obzira na velicinu. Efekat ovog smanjenja cena
bilo je sustinsko smanjenje razlika izmectu unutrasnjih cena EU i onih
koje vaze na svetskom trZistu. To znaci da su do 1997. godine drasticno
smanjene izvozne subvencije, koje EU koristi da smanji svoje proizvodne
viskove. Ovo bi trebalo da smiri nezadovoljstvo velikih poljoprivrednih
izvoznika, kao sto su SAD i Grupa Kerns (Cairns) od 14 zemalja
(ukljucujuCi Argentinu, Australiju i Kanadu), zbog toga sto im ED 9duz-
ima trziste. Novi reformski program je omoguCio EU da se dogovori sa
vladom SAD, u skladu sa Sporazumom iz B1era (Blair House agreement)
od novembra 1992, 0 zajednickom pristupu slozenom poljoprivrednom
delu Urugvajske runde GATT, svetskih trgovinskih pregovora. Uprkos
greskama nove francuske vlade koja je izabrana u martu 1993, sporazum
se odrZao i omogucio da se runda uspesno zavrsi u decembru 1993.
Daije modifikacije CAP-a su imale za rezultat prosirivanje razgovora
na Austriju, Finsku i Svedsku, koji su zavrseni u martu 1994. Sve tri
zemlje su svojim poljoprivrednicima obezbedile veeu finansijsku podrsku
nego sto bi CAP dozvolio, pravdajuCi to teskim klimatskim uslovima
(arktickim iIi alpskim) koji su pogadali njihovu poljoprivredu. ED je insi-
stirala na tome da cene u sve tri zemlje treba odmah uskladiti sa cena-
rna u Uniji, ali se saglasila s tim da se farmerima isplati direktna kom-
penzacija, pod uslovom da to bude 0 trosku konkretne nacionalne vlade.
Predvidena je mnogo radikalnija promena CAP-a od strane Komisije,
s obzirom na prosirenje clanstva EU po pristupanju zemalja centralne i
istocne Evrope. D saopstenju "Agenda 2000", objavljenom u julu 1997,
konstatuje se da ee potencijalni uticaj biti poveeanje od 50%
poljoprivrednog zemljista i udvostrucavanje poljoprivredne radne snage.
Ipak, odluceno je da se trenutni godisnji limit na rast rashoda zadrzi na
178 DIK LEONARD
74% rasta BNP. Bice ulozeni i dodatni napori za smanjenje razlika
izmedu cena EU i cena na svetskom trzistu. Predvidena su smanjenja od
20% u interventnim cenama za zitarice 2000. godine, skoro 30% za garan-
tovane cene govedine izmedu 2000. i 2002, i povlascenih cena za mleene
proizvode od 10% do 2006. VeCi naglasak ce se takode staviti na rural-
ni razvoj i stvaranje altemativnih poslova za poljoprivrednike.
Pripreme za prosirenje
Jedan od ciljeva izvestaja "Dnevni red 2000", usvojenog maja 1997, bio je
da se postavi plafon potrosnje na poljoprivredu u sedmogodisnjem periodu
(2000-2006). Svrha je bila da se ona zarnrzne na nivou iz 1999. u iznosu
od 40.5 milijardi evra. Ovaj predlog naisao je na zestok otpor nekih elani-
ca, tako da je konaean ishod, dogovoren na Berlinskom samitu marta 1999,
na nel nesto viscm nivGu, U proseku od 42.5
milijardi evra u toku sedam godina (vidi Tabclu 20). Na ovom samitu je
takode dogovoreno osnivanje Specijalnog prograrna za pomoc tazvoja
poljoprivrede i sela (SAP ARD) kojim ce se pruzati pomoc kandidatima za
ulazak u EU iz srednje i istocne Evrope, u cilju pripremanja njihovog
poljoprivrednog sektora za clanstvo u Uniji. Dogovoreno je da se dodeli 520
miliona evra na godisnjem nivou, a detalji su prikazani u Tabeli 21.
SAP ARD moze konkretno da obezbedi finansiranje sledeCih mera:
- ulaganja u poljoprivredna dobra:
- poboljsanje metoda proizvodnje i prodaje poljoprivrednih i rib-
arskih proizvoda .
- kontrola zdravlja zivotinja i bilja, kvaliteta hrane i zastita potrosaca
- unapredenje metoda proizvodnje kojima se stiti okolina i cuva
seosko naslede
- razvijanje raznovrsnih ekonomskih aktivnosti i alternativnih izvora
dohotka
- p o m o c ~ u radu i rukovodenju poljoprivredom
- formiranje grupa proizvodaea
- obnova sela i ocuvanje seoskog nasleda
- poboljsanje kvaliteta zemijista i preparceiisanje
modernizacija katastra
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 179
strucno usavrsavanje
- poboljsanje infrastrukture u seoskim podrucjima
- projekti za posumljavanje, ulaganje u privatna sumska dobra,
proizvodnja i prodaja sumskih proizvoda
- tehnieka pomoc (studije, nadzor, informisanje, reklame)
Tabela 20 Potrosnja za CAP u periodu 2000-06 (u milionima evra) po
cenama iz 1999
Ukupna Od toga za Od toga za
ulaganja trziste razvoj sela
2000. 40.920 36,620 4,300
2001. 42,800 38,480 4,320
2002. 43,900 39,570 4,330
2003. 43,770 39,430 4,340
2004. 42,760 38
i
4}O 4.350
2005. 41,930 37,570 4,360
2006. 41,660 37,290 4,370
Ukupno 297,740 267,370 30,370
Izvor: Evropska komisija
Tabela 21 SAPARD: godisnja izdvajanja za budzet (u milionima evra) po
cenama 2000
Bugarska
Cdka Republika
Estonija
Madarska
Litvanija
Letonija
Poljska
Rumunija
Slovenija
Slovaeka
Ukupno
53.026
22.445
12.347
38.713
30.345
22.226
171.603
153.243
6.447
18.606
529.000
180 DlK LEONARD
Kriza ESE (,Jude krave")
U martu 1996. je doslo do ozbiljnog sukoba, kada je Komisija zabranila
izvoz svih vrsta zive stoke, proizvoda od govedeg i teleceg mesa iIi onih,
koji vode poreklo od govedine iz Ujedinjenog Kraljevstva, u druge zeml-
je EU ili drugde u svetu. Ovo je bilo praceno priznanjem vlade
Ujedinjenog Kraljevstva da, mozda, postoji veza izmedu sunderaste ence-
falopatije (BSE) i odredenih oblika Krojcfeld-Jakobove bolesti koja
pogada Ijude. VIada Ujedinjenog Kraljevstva je bezuspesno pokusavala da
spreci zabranu pred Evropskim sudom pravde i blokirala je proces
donosenja odluka u EU, sto je trajalo skoro dva meseca, dok nije na sami-
tu u Firenci, juna 1996. dogovoren program za postepeno ukidanje ove
zabrane, pod uslovom da Ujedinjeno Kraljevstvo ispuni stroge uslove vet-
erimm EU, da bi dobila uveravanja da ce CAP obezbediti veCi dec finasi-
jskih sredstava za obavezno sprovodenje politike klanja zivminja koja se
od nje trazila. Do sredine 1998, Ujedinjeno Kraljevstvo je uspelo da
ispostuje veCi deo ovih uslova, tako da je ukinuta zabrana na izvoz gove-
dine iz Severne Irske, ali je opsta zabrana ukinuta tek posle vise od god-
inu dana, iako su krajem 1999. Francuska i Nemacka jos ddale zabranu,
uprkos zakljucku Komisije da za to nemaju razloga.
Delimicno zbog toga da bi se EU bolje pripremila za slicne krize
poput BSE i da bi se· obezbedila bolja zastita potrosaca, Franc Fisler,
komesar zaduzen za poljoprivredu, trazio je u decembru 1996. da se
formira Agencija za hranu i lekove EU, nesto slicno americkoj Agenciji
za hranu i lekove. Ovaj predlog ce drzave clanice sigurno ozbiljno raz-
motriti, ali ce verovatno proteci jos nekoliko godina pre no sto se osnu-
je agencija, cak i ako se odobri.
Ovo nije bila jedina kriza u poljoprivredi koja je uticala na UK:
godine 200 1. epidemija slinavke i sapa dovela je do radikalnih mera pre-
dostroznosti sirom EU. Izvoz zivotinja i njihovih proizvoda (izuzev mleka
i mlecnih proizvoda) iz UK bio je privremeno suspendovan. Ove mere su
podrazumevale zabranu prodaje svih papkara, a sva vozila koja su dolazi-
la iz UK u druge zemlje clanice bila su dezinfikovar.1a. Kako su se slicne
epidemije pojavile u drugim zemljama, najavljene su slicne mere.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 181
Opsti nedostatak poverenja u bezbednost hrane bese vee zatrovao
javno mnjenje u odnosu na genetski modifikovane organizme (GMO) koji
su proizvodeni u SAD. Sredinom devedesetih godina mnogi genetski mod-
ifikovani usevi dobili su odobrenje u SAD, ali je 1998. proces odobra-
vanja u EU obustavljen. Uprkos tome sto je mogla da izazove trgovinski
rat sa SAD, EU je ostala pri zabrani uvoza genetski modifikovanih useva.
Jula 2001, Komisija je donela dva propisa Kojima se zahtevaju nova prav-
ila otkrivanja genetski modifikovanih organizama u celom lancu ishrane i
etiketiranja genetski modifikovane hrane u cilju inforrnisanja potrosaca.
Slicna strahovanja su dovela do zabrane uvoza hormonski tretirane gove-
dine u EU iz SAD. lako je EU kasnije izgubila spor u okviru STO i treba
da plati 117 miliona evra na godisnjem nivou, zabrana je daieko od toga
da bude skin uta.
II

Industrijska politika EU je usmerena u dva glavna pravca: da pomognc
starijim industrijskim granama koje su u opadanju, kao sto su tekstil,
brodogradnja i celik (videti poglavlje 25), da se restrukturiraju na
najbezbolniji naCin i da se izbegne zastoj U fadu; da pomogne razvoju i
sirenju novih tehnologija koje su os nova daljeg ekonomskog razvoja.
Industrijski razvoj EZ poceo je osamdesetih godina
Iako je Zajednica tokom mnogih godina bila veoma angaz.ovana u
osnovnom i primenjenom istrazivanju u oblasti nuklearne industrije, njeno
angazovanje u industrijskim istrazivanjima zapocel0 je tek pocetkom
osamdesetih godina, kada je EZ shvatila da ozbiljno zaostaje za SAD i
Japanom i da joj preti opasnost od novih, ekonomski prosperitetnih zemal-
ja kao 8to su Juzna Koreja, Singapur i Tajvan. Evropska komisija je u
izvestaju navel a da se vise od polovine potreba EZ za mikroprocesorima,
75% video rikordera i 80% mikrokompjutera namiruju uvozom.
Evropska saradnja je vee dala rezultate U odredenom broju oblasti sa
velikim kapitalnim ulaganjima i tamo gde je osvajanje svetskog triista
preduslov za uspeh. Primeri za to su Airbus i Ariane, u sektoru svemirskih
istrazivanja, koji su dobili zajmove EIB, i JET, U sektoru temlOnuklearne
fuzije, snazna institucija za eksperimentalna istrazivanja koju jc izgradila
i kojom upravlja EZ (videti strane 220-221). lpak, Komisija je bila
nezadovoljna zbog nepotrebnog dupliranja tro8kova za istrazivanja, koji
su, gledani zajedno na nivoll EZ, mogli da izdrze poredenje i sa SAD i
sa Japanom, ali su sllvise lIsitnjeni da bi dali rezultate koji mogu da se
porede sa njihovima.
Cilj Komisije je bio stimulisanje saradnje izmedu pos!ovnih subjeka-
ta, ,laboratorija i univerziteta sirom Evrope u razvoju novih tehnologija 1
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 183
novih proizvoda koji zadovoljavaju postojece iIi potencijalne trzisne
potrebe. Ono sto je trebalo stimulisati, po njenom misljenju, nije bio
osnovni razvoj koliko zajednicka akcija u pretkonkurentskoj fazi tehno-
loskog razvoja. Na biznisu je da preuzme stvar u svoje ruke u fazi
proizvodnje i marketinga, koristeCi konkurentnije i dinamicnije komerci-
jalno okruzenje, koje ce biti stvOieno planiranim unutrasnjim trzistem.
Evropski strateski program za informacionu tehnologiju (ESPRIT)
ESPRIT je bio petogodisnji program (1984-88) ciji je cilj bio da pomogne
Evropi da odgovori na izazove strane konkurencije u oblasti informacione
tehnologije. Zajednica je finansirala do 50% aktivnosti u vezi s
pretkonkurentskim istrazivanjem i razvojom, koje su zajednicki preduzi-
male najmanje dYe driave clanice, univerziteti i istrazivacki instituti. ave
sr:
- mikroelektroniku u visoko integrisanim kolima;
- softverske tehnike;
- sIozenu obradu podataka;
-, kancelarijsku kompjuterizaciju;
- kompjuterski kontrolisane proizvodne tehnike.
Program je imao i "infrastruktumu" stranu, koja Je omogucavala
efikasno sprovodenje sistemom razrnene informacija izmedu ucesnika,
koordinaciju aktivnosti, razmatranje problema standarda i distribuciju
rezultata istrazivanja. Do kraja programa ESPRIT I 1988, sprovedeno je
ukupno 227 projekata. U njima je ucestvovalo 536 kompanija, univerziteta
i istrazivackih instituta i oko 3.000 istraZivaca. ad 326 kompanija koje su
ucestvovale, skoro 45% su bile firme koje zaposljavaju manje od 500 Ijudi
(a dye od pet su zaposljavale manje od SO). Ukupni troskovi programa
ESPRIT I su iznosili 1,5 milijardi ekija, od kojih je 750 miliona ekija
platila EZ.
Budzet za ESPRIT II, za godine 1989-93. vise je nego udvostrucen,
iznosio je 3,2 milijarde ekija, sto su po novo finansirale Zajednica i ucesni-
ci u programu, u odnosu 50:50. Strategija ESPRIT-a u drugom petogo-
disnjem periodu bila je usmerena na tri tehnoloske oblasti:
184 DfK LEONARD
- mikroelektroniku i peri ferne tehnologije;
- stvaranje tehnologija i oruda za dizajniranje sistema obrade podata-
. ka;
- unapredivanje kapaciteta za koriscenje i integrisanje informativne
tehnologije, u prvom redu radi sirenja obima njene primene.
Shodno tome ESPRIT je postao deo cetvrtog i petog okvirnog pro-
grama EU za istrazivanja. Njegov rad sada se deli na osam oblasti, pokri-
vajuCi dugorocna istrazivanja, tehnologije softvera, tehnologije za kompo-
nente i podsisteme, multimedijalne sisteme, otvorene mikroprocesorske
sisteme, kompjuterizaciju i umrezavanje, tehnologiju za poslovne tokove i
integraciju u industriji.
Program Eureka
Veliki broj firn1i EZ, univerziteta i istrazivackih instituta takode profitira
od programa Eureka, koji je predlozio predsednik Miteran 1985, delimicno
kao evropsku altemativu inicijativi predsednika Regana za ratove zvezda.
Eureka, medutim, nije program EZ i otvorena je ucestvovanju drugih
zapadnoevropskih zemalja, ukljucujuCi clanice EFf A-e.
Petogodisnji okvirni istrazivacki programi
Uprkos ovim pojacanim naporima, Evropska komisija je ostala nezado-
voljna stepenom posvecenosti drzava clanica koordinaciji istrazivackih
programa. Godine 1986. predsednik Komisije Zak Delor predlozio je da
za istrazivanja u budzetu Zajenice (ukljucujuCi sumu koja se trosi na nuk-
leama istraiivanja, vidi strane 220-221) treba izdvojiti vise nego
dvostruku sumu, sa 3 na 8%. Kaoprvi korak Komisija je predloiila peto-
godisnji okvirni program za 1987-91, sa ukupnim iznosom od 7.7 mili-
jardi ekija, jako je to na kraju smanjeno na 5.4 milijarde ekija. Godine
1989. koncept petogodisnjih programa je prihvacen, tako da je odobren
pojednostavljeni okvir za 1990-94, s povecanjem na 5.7 miIijardi ekija.
Evropski savet, na Edinburskom samitu u decembru 1992, istakao je
potrebu da se EU i dalje koncentrise na genericka, predkonkurentna
istrazivanja sa uticajem na vise sektora. Ministri su najzad odobrili paket
\ .
VODIC KROZ EVROPSKU UNiJU
185
istrazivackih mera, cetvrti okvirni program, sa budietom od 12.3 milijarde
ekija - sto je kasnije podignuto na 13.1 milijardu, kada su Svedska,
Finska i Austrija usle u EU. Peti okvirni program, koji je pokrivao peri-
od 1998-2002, predlozila je Komisija u apriiu 1997. Trebal0 je da njegov
budiet bude 16.3 milijarde ekija, sto je znacilo povecanje za 3% BNP-a
u odnosu na cetvrti program. Kada je konacno usvojen od Saveta min-
istara u decembru 1998, suma je smanjena na 14.96 milijarde ekija. Cilj
ovog programa je bolja koordinacija izmedu istrazivackih oblasti i kon-
centrisace se na manji broj kljucnih projekata, koji su grupisani pod devet
velikih naslova (vidi Tabelu 22).
Tabela 22 Peti okvirni istrazivacki program, 1998-2002, u milionima ekija
Kljucne akcije i druge aktivnosti
i K valitet zivota & upravljanje zivotnim resursima
2 Infomaciono drustvo
3 Konkurentan & odriiv razvoj
4 Energija, ekologija & odrziv razvoj
5 Evratom: nuklearna energija
6 Potvrda mectunarodne uloge istrazivanja Zajednice
7 Unaprectivanje inovacija i podsticanje ucesca malih i
srednjih preduzeca
8 Poboljsanje Ijudskog istrazivackog potencijala &
drustveno-ekonomske baze znanja
9 Zajednicki istrazivacki centar: direktna akcija
Ukupno
2,413
3,600
2,705
2,125
979
475
363
1,280
1,020
14,960
Godine 2001. EU je sacinila finansijski plan unutar petog okvira od
3.9 milijardi evra za nekih 4 800 potpisanih ugovora koji ukljucuju 23
000 ucesnika.
Sesti okvirni program (2002-06) ima budzet od 17.5 milijardi evra -
sto je nominalno povecanje od 17% u poredenju sa prethodnim pro-
gramom - u kojem na Evratom otpada 1.23 milija[de (vidi Tabelu23).
186 DIK LEONARD
Tabela 23 Sesti okvirni istrazivacki program, 2002-06 (u milionima cvra)
I 1ntegrisana istraiivanja 13 ,285
1 Genom i biotehnologija zdravlja 2,200
2 Tehnologije informatickog drustva 3,600
3 Mikrotehnologije, inteligentni materijali, nove proizvodne metode 1,300
4 Aeronautika i kosmos 1,075
5 K valitet hrane, bezbednosni i zdravstveni rizici 685
6 Energija, odrZiv razvoj, bioraznolikost i globalne promene 2,120
7 Gradani, demokratija, politicke i socijalne institucije 225
8 Obrazovanje naucnika i predvidanje naucnih i tehnoloskih potreba 1,320
9 Zajednicki istrazivacki centar za nenuklearne aktivnosti 760
II Strukturisanje evropskog istraiivackog
i lst;'azivanja i inovacije
2 Ljudski resursi/medunarodne aktivnosti
3 Istrazivacka infrastruktura
4 Nauka i drustvo
III Jacanje temelja evropskog istraiivackog prostora
J Podrska aktivnostima koordinacije
2 Podrska trajnom razvoju politickih mera
Okvirni program Evratoma
1 Tennonuk1earna fuzija i drugi prioriteti
2 Os tale aktivnosti na nuklearnoj bezbednosti i obuci
3 Akcije Evratoma u zajednickom istrazivackom centru
Evropsko istrazivacko podrucje
2,655
300
1,630
665
60
330
280
50
1,230
890
50
290
Lisabonski Evropski savet oznacio Je istrazivanje i razvoj kao nesto
veoma vazno za stvaran je ED, kao "najkonkurentnije i najdinamicnije
privrede u svetu koja se zasniva na znanju·'. Kao den ovog projekta, lid-
eri su podrzali plan Komisije da stvori Evropsko istrazivacko podrucje
(ERA), gde trustovi mozgova i univerzitetske katedre drZava clanica rade
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
187
skupa, redovno i efikasno, dovodeCi potencijal EU za inovacije do mak-
simalnog nivoa. Ovaj plans e koncentrisao na Internet, postavljajuCi ambi-
ciozne ciljeve da se ova mrda uvede u skole, u administraciju i
domaCinstva.
Medutim, prema jednoj studiji predstavljenoj na samitu u Barseloni
2002. ispostavilo se da je doslo do zastoja sirenja Interneta u domaCinstvi-
ma EU; da samo beznacajan deo Ijudi koristi elektronsku postu u komer-
cijalne svrhe; da masovan pristup mrdi nije omogueen; i da bezbednost
Interneta nije nista bolja nego u SAD. Ova studija je pokazala da je
Evropa izgubila u proseku izmedu OJ i 0.5 % poena, u godisnjem razvo-
ju, u poredenju sa SAD, zbog nedostatka ulaganja u informaticku
tehnologiju. Veruje se da je to razIog zbog kojeg je BNP ED po glavi
stanovnika u EU pao na 65%, sto je najnizi nivo za poslednjih 30 godi-
na. Medutim. DosIe Lisabona zabeleZeni su uspesi. Bmj komercijalnih
, .)..
korisnika lnterneta moze da se poredi sa onim u SAD. Gotovo sve skoie
su povezane na mrezu, a procenat domaCinstava koji u EU ima pristup
Internetu skocio je sa 18% 2000. na 36% godinu dana kasnije, pre nego
sto je poceo da usporava. Ipak, lideri su shvatili da nesto treba da se
uradi. Slozili su se da izdvajanja za istrazivanja,· razvoj i inovacije
podignu sa 1.9% BNP-a na 3% 2010, s tim sto ee dye treCine ulaganja
dolaziti iz privatnog sektora. Takav porast bi Evropu svrstao uz bok SAD,
gde ulaganja za istrazivanje i razvoj iznose 2.6% BNP-a, s tendencijom
naglog porasta, i Japanom, koji vee trosi 2.9% svog nacionalnog bogatst-
va na istrazivanja.
Telekomunikacije
Evropa bi mogla postiCi znacaJan uspeh negujuCi standard mobilne tele-
fonije poznat kao GSM (globalni sistem mobilnih komunikacija). GSM je
bez premca kao uspesan primer zasluga panevropskog pristupa industri-
jske politike tehnoloskim istrazivanjima, koji je rezultirao iz sporazuma 0
tehnologiji mobilne telefonije unutar Evropske konferencije za poste i
telekomunikacije (CEPT). Tamo gde je usvajanje analognih sistema bilo
pojedinacno, ogranicavajuei korisnike mobil nih telefona na nacionalne
granice, GSM je prihvaeen celom kontinentu. On je omoguCio veze od
188
DIK LEONARD
mreze do mreZe u raznim zemljama i doziveo je uspeh ivan Evrope. On
je takode pomogao finskoj Nokiji i svedskom Eriksonu da postanu dYe
mocne svetske kompanije.
Iako je EU bila sarno indirektno ukljucena u uspostavljanje standarda
GSM-a, ona je implicitno bila deo procesa za ubrzanje koriscenja mobil-
nih telefona u Evropi. Paket telekomunikacija 1993 koji je pokrenut u jan-
uaru 1998. predstavlja datum otvaranja mreze EU za slobodnu konkuren-
ciju. Za neke zemlje, kao sto je UK, tdiste je vee bilo otvoreno.
Luksemburg, Spanija, Portugal, Grcka i Irska bili su izuzeti najkasnije
do kraja 2000. da bi zavrsili liberalizaciju. Ali sve u svemu, ovaj paket
je pomogao razvoj konkurencije, stavio je naglasak na potrosace i obaran-
je cena i ohrabrio nove, hrabre operatore, koji su uskoCili da izadu u sus-
ret iznenadnom interesovanju za mobilne telefone. Neverovatno je da se
Evropa nasla na ivici noza tehnoloskog razvoja, mnogo ispred SAD, kada
je u pitanju mobilna telefonija.
Ova tehnologija omoguCila je GSM-u razvoj tzv. trece generaci-
je (3G), koji je dogovoren 1998. na konferenciji 0 standardu evropskih
telekomunikacija u Parizu. Univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem
(UMTS), koji je u EU uveden I. januara 2002, nudi korisnicma napred-
nije karakteristike, kao sto su video slike i pristup Internetu, i sve to 200
puta bde od predasnjih standarda. UMTS je inicijativa ED koja se opisu-
je kao Sveti Gral mobilne tehnologije, a moze da uradi sve sto mogu
mreze optickih vlakana. Medutim, cena dobijanja licenci 3G na nacional-
nim aukcijama dostigla je 180 milijardi evra.
Primenjene su dalje mere ciji je cilj pospesenje tdista ED. Paket iz
decembra 2001. zahtevao je od ddavnih vlasti da se medusobno konsul-
tuju po pitanjima kao sto su aukcije za mobilnu telefoniju 3G, dao je
kompanijama i potrosaCima pravo da se zale protiv odluka i garantovao
je Komisiji pravo da primeni zajednicke tehnicke standarde za digitalnu
te1eviziju ukoliko industrija ne uspe da se hannonizuje.
Informaticko drustvo i elektronska Evropa
Kada su nove multimedijalne tehnologije poeele da se zahuktavaju
poeetkom devedesetih gQdina, Evropska komisija je brzo shvatila da je
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 189
bitno negovati preduzetnicki duh da bi one mogle da procvetaju u Evropi.
Dok su SAD razgovarale 0 infonnatickim autoputevima koji presecaju
celu planetu uzduz i popreko, Komisija je izasla sa konceptorn "infor-
matickog drustva", koje je manje-vise bilo ista stvar sa malo vise poli-
tiekog konteksta. Umesto da polazu optieke kablove iIi ukljucuju rnreZu
kompjutera, od elanica EU se ocekivalo da pokrenu nove informatieke
tehnologije, na takav naCin da svaki den drustva moze da ih koristi. lako
je shvatila ogroman potencijal interaktivne primene, Komisija je upozo-
ravala da ce te privilegije biti neravnomerno rasporedene ako drustvo ne
bude sprernno za novu generaciju tehnologije. U smislu zakonodavstva,
Akcioni plan za informaticko drustvo pokrio je siroku lepezu pitanja,
ukljucujuCi telekomunikacionu deregulaciju, razvoj transevropskih mrda
(vidi stranu 222) u mobilnim telekomunikacijama i Integrisanim usluga-
rna digita1ne mreze (ISDN), standardizaciju, medusobnu povezanost,
intelektualno vlasnistvo, privatnost i bezbednost mreze j zastitu podataka.
Kada se pojavio Internet i nove tehnologije, otkrivajuCi daleko nasu-
micniji fenomen koji pokrece tdiste, ED je promenila pristup. Na sas-
tanku Evropskog saveta u Fjeri, juna 2000, lideri ED su dali podrsku
Akcionom planu Elektronska Evropa 2002 kao deo lisabonske strategije
(vidi stranu 207). Njegovi ciljevi su da:
- razvije jeftiniji, bdi i bezbedniji Internet, na primer, razvezivanjem
tzv. lokalne omce i omogucavanjem koriscenja beZicnih frckvenci-
ja
- ulaze u vestine Ijudi i pristup Internetu (uprkos milionima onih koji
traze posao, EU ima ogroman nedostatak profesionalaca)
- podstiee koriscenje Interneta razvijanjem mera poverenja, kao sto
je zakonodavstvo 0 zastiti izdavaekih prava, pruzanje finansijskih
usluga na daljinu, elektronski novac.
Ovaj plan je ostvario neka jasna dostignuca: lieno ukljucivanje na
Internet u Evropi se udvostrueilo (sa 18% u martu 2000. na 36% Ll junu
2001), a 90% skola prikljueilo se na mrdu. Sirokopojasni pristup poste-
peno hvata maha, iako postoje dispariteti izmedu seveme i juzne Evrope.
Uprkos tome, komercijalni poslovi elektronsko1{l postom msu zaziveli,
190 DlK LEONARD
skole su povezane na mrdu ali nisu ukljucene u program, postoji stalna
zabrinutost u vezi sa bezbednoscu, a personalna upotreba Interneta
dostigla je odred:en nivo, uz porast od sarno 2% u toku od sest meseci
do decem bra 2001, dostigavsi tako 38%. Zakljucak Komisije bio je da se
napori moraju pojacati, a u februaru 2002. ministri telekomunikacija EU
podrzali su Akcioni plan Elektronska Evropa od 2003. do 2005.
.EU
U martu 2002. ministri telekomunikacija EU odlucili su da stvore .EU
vebsajt i e-mejl adresu. Ovaj potez, koji je deo plana Elektronska Evropa,
trebalo hi da poslovima da panevropski pecat za e-mail i veb adrese .. EU
podrucje ce dopuniti postojecu porodicu ddavnih kodova i imena kao sto
su .uk za Ujedinjeno Kraljevstvo, .ff. za Francusku i .de za Nemacku, kao
• v
1 onsta sto .('om j
rade SirOITl EVfOpC., On irna takode cilj da stvori vise nrr,<,u,,·'.' za ve,bsaj-
tove, buduci da se koriscenje Interneta sve vise povecava.
Ranije su institucije EU na vebsajtu koristile -int, koji se nalazi u Los
Andelesu i rezervisan je za meduvladina ugovoma tela kao sto je NATO
i UN: Novi sufiks treba da omoguCi evropskim kompanijama i organi-
zacijama da. istaknu evropski identitet na Internetu i da se odvoje od
americkih naziva. Vazan aspekt regulative odnosi se na registar, na celinu
koja poseduje organizaciju, administraciju i upravu .EU TLD. Novo
zakonodavstvo utvrduje da ce ova organizacija biti neprofitna, da ce
Komisija odrediti pravila koja se odnose na postupak registrovanja. On ce
ukljucivati vansudsku regulativu ugovornih strana, spekulativni postupak
registracije i zloupotrebu imena podrucja, politiku koja se odnosi na
konacan opoziv imena podrucja, probleme jezickih i geografskih kon-
cepata i rukovodenje pravima na intelektualnu svojinu.
Patent Zajednice
Registrovanje patenta u EU je SpOTO i skupo: u proseku staje 49 900 evra,
u poredenju sa iO 330 evra u SAD i 16 450 evra u Japanu. Prevod u
Evropi ucestvuje sa 40%. U proteklih 25 godina svi se - vIade, industri-
ja, radnicke organizacije - slazu da bi zajednicki, direktan i jeftiniji sis-
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
191
tern odobravanja patenata u Evropi podstakao konkurenciju jacanjem ino-
vacija. Napredak je, med:utim, spor zato sto dotice pitanja pravde i jezi-
ka, koje mnoge zemlje smatraju pitanjem suvereniteta.
Ideja 0 patentu Zajednice, koja je najvaznija za planove Iiberalizaci-
je, poddana na dva uzastopna ekonomska samita EU, treba da garantuje
izumiteljima automatsku zakonsku zastitu u svih 15 ddava clanica: paten-
ti EPO mogu da sc osporavaju od zemlje do zemlje. Patenti u EU se
dodeljuju iIi na ddavnoj osnovi iIi preko Evropskog patentnog ureda
(EPO) u Minhenu. EPO dodeljuje "eviOpske patente" jednostavnom pro-
cedurom, ali da bi bili primenjivi na celom podrucju EU moraju da budu
prevedeni na 11 zvanicnih jezika. Dalja komplikacija sastoji se u tome da
nacionalni sudovi imaju nadldnost u slucaju spora, tako da je moguca
primena 15 razlicitih zakonskih propisa. Uz smanjenje troskova
prev(YJenja, trebal0 bi da patent Zajednice omoguCi Evropskom sudu
nravde da hude za . "l\'ieautim, nreoirke u s jezici-
uspori1e su te planove. Do pocetka 2002. Grcka, ltalija i
Portugal jos uvek su blokirali sporazum 0 patentu Zajednice, zbog primed-
aba na to sto se procedura primenjuje samo na francuskom, engleskom i
nemackom.
Regionalna politika EZ nije prvobitno bila direktno zasnovana na
Rimskom ugovoru, iako se u preambulamom delu ugovora pominje potre-
ba "smanjivanja .razlika izmedu razliCitih regiona i zaostajanja manje
favorizovanih nacija". (Jedinstveni evropski akt je ugradio regionalnu poli-
tiku u ugovor i formal no ju je priznao kao jedno od sredstava za jacanje
ekonomskog i socijalnog jedinstva Zajednice.) Podsticaj za razvoj region-
alne politike potekao je posle prvog prosirenja, 1973, kada su Danska,
Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pristupile Zajednici. Jedan od novih bri-
tanskih komesara, Tomson (sada lord Tompson of Monifita) dobio
je specijalno zaduzenje da nadgleda politiku EZ prema regionima.
Velike razlike meau regionima
On. je postoji velika razlika izmedu najsiromasnijih i najpros-
pentetmJlh reglOna, kako u okviru zemalja tako i u okviru Zajednice u
celini. Prema podacima koje je Komisija objavlila nekoliko "odina kasni-
je, odnos je varirao od 1: 1,4 u Zapadnoj Nemackoj, I :2,4 Francuskoj;
1:3,1 u Ujedinjenom Kraljevstvu, 1:3,8 u Italiji i 1:5,1 u Zajednici u celi-
ni (ukupan opseg se uveeao usled pristupanja Grcke, Spanije, a narocito
Portugala).
Siromasniji, koji obuhvataju jednu cetvrtinu populacije EU, mogu se
podeliti u dYe glavne grupe.
- Nerazvijene ruralne oblasti, cija privreda uglavnom zavisi od
poljoprivrede. Ovi regioni imaju nizak dohodak, visok stepen neza-
poslenosti i cesto lose razvijenu infrastrukturu. Oni obuhvataju veIi-
ki dec Grcke i Portugala, juznu Spaniju, italijansku oblast
Mecodorno, Irsku, Severnu Irsku, Korziku i francuske prekomorske
teritorije.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
193
_ Oblasti ciji je raniji prosperitet bio zasnovan na industrijama koje
su U opadanju, i koje karakterisu zastarele fabrike i velika neza-
poslenost. VeCina se nalazi u Belgiji, Francuskoj i Ujedinjenom
Kraljevstvu.
CiIjevi regionaine politike
Glavni ciljevi regionalne politike Zajednice su sledeCi:
_ obezbediti da se regionalni problemi uzmu u obzir U okviru drugih
politika EZ;
_ nastojati da koordiniraju regionalne poiitike drZava cianica;
_ obezbediti 5irok spektar finansijske pomoCi razvoju siromasnijih
regiona Zajednice.
Radi ostvarenja ovih ciijeva, Komisija redovno prati ekonomske i
socijalne uslove svih regiona i proucava posledice svih politika EZ na
regione. Utvrdeno je, na primer, da je zajednicka poljoprivredna politika
usmerena ka pruzanju pomoCi prosperitetnijim poljoprivrednim regionima,
pa je d0510 do promena koje su smanjile, ali nisu potpuno uklonile ovu
anomaliju. Socijalni rond (videti poglavlje 23) bio je okrenut ka siro-
masnijim regionima i razradeni su specijalni regionalni programi kao
podrska politici koju Zajednica sprovodi u drugim oblastirna.
Kada je u pitanju koordinacija napara na nacionalnorn nivou, cilj
kame se tezilo bio je spreciti drZave clanice da se prepustaju pogubnoj
praksi nadglasavanja uveeavanjem iznosa pomoei. Opsta pravila
omogucuju Zajednici da izbegne traeenje sredstava, kao i usaglaseniji
model regionalnog razvoja. Komisija je utvrdila gornju granicu za drZavnu
pomoe koja moze biti ponudena potencijainim investitorima u nerazvijene
regione. Pomoe moze biti na kliznoj skali od 10 do 100 procenata iznosa
ulaganja, zavisno od ozbiljnosti problema U odredenom regionu.
ERDF je glavni element regionaine politike
Glavni element regionaine politike Zajednice jeste naravno Evropski fond
za regionalni razvoj (ERDF) , kojije osnovan 1975. Posto je vee postal0
194 DIK LEONARD
jasno da postoji rizik da Ujedinjeno Kraljevstvo postane veliki ncto kon-
tributor budzetu EZ (videti strane 28-29), osim ako ne nade nacin da
privuce Zajednicu da trosi U okviru njenih granica, vlada Ujedinjenog
Kraijevstva je ulozila izuzetne napore da koristi ERDF, sto su ucinile i
Irska i Italija, u to vreme dye najsiromasnije clanice EZ. Ipak, od pocetka
je dogovoreno da se sva sredstva Fonda nece usmeravati ka
najsiromasnijim regionima u najsiromasnijim zemljama. Svakoj drzavi
Clanici je odredena kvota i njeni najsiromasniji regioni ostvaruju pravo na
p o m o c ~ , cak i ako su prosperitetniji ad siromasnijih iIi prosecnih regiona
u drugim zemijama. Ipak, siromasnije zemlje su s pravom dobijale vece
kvote, i u prvoj deceniji, do kraja 1984, vise od 91% troskova ERDF
odlazilo je u pet zemalja: Francusku, Grcku, Italiju, Irsku i Ujedinjeno
Kraljevstvo.
Belgija
Danska
Francuska
Nemacka
Grcka
Irska
Italija
Luksemburg
Holandija
Portugal
Spanija
Donja granica
0.61
0.34
7.47
2.55
8.35
3.81
2J.59
0.04
0.68
10.65
17.95
Ujedinjeno Kraljevstvo 14.48
Izvor: Evropska komisija
Gornja granica
0.82
0.46
9.96
3.40
10.64
4.61
28.79
0.06
0.91
14.20
23.93
19.3 1
ImajuCi u vidu izdatke po ;glavi stanovnika, Irska je dobila najvise, a
posle nje Grcka, uprkos tome f';to je pristupila Zajednici tek 1981; ltalija
je bila na trecem mestu. Polovina svih zajmova ERDF potrosena je u pri-
oritetnim regionima: Mecodorno, Grcka (osirn\ Atine), Irska, Severna lrska,
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 195
Grenland (koji je napustio EZ nakon referenduma 1985, ali je prethodno
apsorbovao celokupnu kvotu za Dansku) i francuske prekomorske teri-
torije. Tokom prvih deset godina, budzet ERDF se uvecao osam puta i
dostigao 2.140 miliona ekija (7,8% budzeta) 1984. godine, sto je ipak
sarno jedna osmina troskova koje Zajednica izdvaja za CAP. Do 1997,
sredstva za ERDF su iznosila skoro 13 milijardi ekija (iIi 14,6% budzeta),
odnosno oko 30% troskova za poljoprivredu.
Menjaju se pravila za izdvajanja ERDF
Godine 1985, nakon produzenih pregovora izrnedu Komisije i driava clan-
ica, pravila koja se odnose na ERDF su promenjena kako bi postala flek-
sibilnija i bila usmerena vise ka siromasnijim regionima. Urnes to fiksir-
anih nacionalnih kvota, svakoj zemlji je odreden raspon izrazen u pro-
centima. Revizija je izvrsena i 986. godine, kako bi se uzel0 U obzir
clanstvo Spanije i Portugala, i uenutno stanje je prikazano na Tabeli 22.
SaCinjene su posebne odredbe, 1995. godine, za tri nove drzave -
Austriju, Finsku i Svedsku - ali, s obzirom da sve tri spadaju u bogatije
ddave u Uniji, iznos pomoCi koju dobijaju njihovi siromasni regioni
izuzetno je mali (videti tabelu 26).
Manja cifra predstavlja minimum godisnjeg bud zeta ERDF koji se
garantuje svakoj driavi clanici, pod pretpostavkom da se Komisiji pod-
nese dovoljno adekvatnih zahteva. Variranje u izdacima svake godine, u
okviru datog raspona zavisi od toga koliko su projekti ddava clanica, koje
Komisija razmatra, od znacaja za Uniju.
Troskovi program a ERDF
S:redstva fonda se izdvajaju za programe, projekte i studije. U svakom
s'lucaju, ERDF namiruje 50% iIi 55% ukupnih troskova, pri cemu ostatak
daju ddave Clanice iii ddave na koje se troskovi odnose. U izuzetnim
slucajevima, ERDF sada moze da preuzme 75% ukupnih troskova, odnos-
no 80% u slucaju Grcke, Portugala, Irske i Spanije. Programi se mogu
odnositi, zajedno iIi odvojeno, na infrastrukturu, zajmove za industriju,
zanatstvo iIi usluge, iIi sredstva za utvrdivanje razvojnih potencijala u
okviru samih regiona. Postoje dve vrste programa.
196 DIK LEONARD
Programi Evropske unije. Preduzeti na inicijativu Komisije, ovi pro-
grami imaju za cilj da pomognu u resavanju ozbiljnih socijalnih i ekonom-
skih teskoca u jednom iIi vise regiona. Oni se sastoje od usaglasenih
grupa projekata, rasporedenih na period od nekoliko godina, usmerenih ka
specificnim ciljevima Unije iIi na sprovodenje njene politike. Uopsteno
gledano, programi Unije ce imati uticaj na nekoliko drzava clanica uz nji-
hovu saglasnost (na primer, oblast Loren, gde se proizvodi celik, ukIjucuje
delove Francuske, Belgije, Nemacke i Luksemburga).
Nacionalni programi od in teresa za Uniju. Ove programe Komisiji
predlazu nacionalne vlade i oni ostvaruju nacionalne ciljeve, iako istovre-
meno doprinose ciljevima Unije. ERDF moze da finansira programe ove
vrste sarno u oblastima iIi regionirria koje odrede driave clan ice u okviru
svojih serna regionalne pomoCi. Posebna vrsta ovih program a ima za cilj
istrazivanje unutrasnjih potencijala regiona, mobilisanjem malih lokalnih
sredstava, ukljucujuCi razvoj turizma. Daleko najveCi iznos sredstava se,
medutim, izdvaja za samostalne projekte drzava clanica, cesto za njihove
lokalne organe, druga driavna tela iIi komercijalna preduzeca.
Tabela 25 Obaveze za strukturne fondove, 2001 (u milionima evra)
Cilj
I Regioni koji zaostaju u razvoju
2. Ekonomski i socijalni preobrazaj
3. Obrazovanje, obuka i zaposljavanje
Druge strukturne operacije (spoljni cilj 1)
Ukupno
Izvor: Evropska komisija
Ostaia bespovratna pomoci zajrnovi EU
20,832
3,613
3,575
164
28,184
Osim od fondova ERDF, regioni takode dobijaju pomoe od niza drugih
izvora EU, u koje spadaju sledeCi:
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 197
- bespovratna pomoc i zajmovi obiastima uglja i celika iz fondova
ECSC;
- zajmovi Evropske investiclone banke i drugih fondova EU;
- zajmovi pod povoljnim uslovima iz Evropskog monetarnog sistema
za projekte u Irskoj i Italiji;
- bespovratna pomoc Evropskog socijalnog fonda i sekcije za usmer-
avanje Evropskog poljoprivrednog fonda (EAGGF).
Regionalni fond, Socijalni fond, kao i sekcija za usmeravanje
EAGGF, poznati su pod zajednickim imenom kao strukturni fondovi Unije
i, u skladu s Jedinstvenim evropskim aktom, dogovoreno je u februaru
1988, da ih treba udvostruciti u realnom iznosu, do 1993. Obeeane su
dodatne 3 milijarde 1990, kako bi se obezbedila regionalna pomoc
istocnoj Nemackoj u periodu 1991-93. Do 1993, bilo je predvideno da
strukturni fondovi iznose jednu cetvrtinu budzeta EU.
U periodu od 1989-93, ukupno 73 milijarde ekija izdvojeno je na ime
strukrurnih fondova. U periodu 1994-99 ova suma ce porasti na 141 mil-
ijardu ekija (po cenama iz 1992). Za sedmogodisnji period 2000-06 izd-
vojeno je 195 milijardi ekija (po cenama za 1999). Raspodela ovog novca
izmedu razlicitih ciljeva fonda u toku 200], kada je izdvojeno preko 28
milijardi ekija, prikazana je na Tabeli 25. RaspodeJa izmedu zemalja clan-
ica sume dodeljene za 2001. prikazana je na Tabeli 26.
NajveCi dec potrosnje kod strukturnih fondova koncentrisan je na
regione Cilja 1, koji su definisani kao podrucja koja imaju zivotni stan-
dard manji od 75% prosek a EU. Kako su neka od ovih podrucja napre-
dovala, delimicno kao rezultat pomoCi strukturnih fondova, prestala su da
budu ukljucena u izbor. Godine 1999. Komisija je revidirala listu izbornih
podrucja, koja ee zajedno primiti ukupno 127.5 milijardi evra od struk-
tumih fondova u toku sedmogodisnjeg perioda (2000-06). Ona podrucja
koja vise nisu ukljucena dobice pomoc za tranziciju, po fazama u toku
cetifi godine.
198
DIK LEONARD
Tabela 26 Raspodela sredstava strukturnih fondova po driavama za 200l.
(u milionima evra)
- Ciljevi -
J 2 3
Ukupno 0/0
Austrija
39.1 222.4 78.5
340.0 0.9
Belgija
22.1 159.4 250.6
432.1 1.2
Danska
30.0 54.2
84.2 0.2
Finska
136.0 75.0 59.9
270.9 0.7
Francuska
654.2 ] ,925.4 674.8
3,254k 9.0
Nemacka
4,075.0 921.8 680.9
5,677.7 15.7
Grcka
3,113.4
3,113.4 8.6
Irska
652.0
652.0 1.8
Italija
3,363.6 412.0 556.5
4,332.1 12.0
6.0
<;;:.. 11.6
0.Q3
_'.\.l
432.1
' A
,- ~ , ... '1'11
159.4 250.6
. .'
rlOi3fiGIJ&
.1 • ..;.,.
Portugal
3.124.4
3,124.4 8.6
Spanija
9,553.5 804.0 505.8
10,863.3 29.9
Svedska
106.6 73.2 107.0
286.8 0.8
UK
1,107.7 1.554.0 678.9
3,340.6 9.2
Ukupno
26,203.1 6.260.2 3,7623
36,225.6 100.00
Ukupni iznosi se ne slazu u potpunosti zato sto oni ukljucuju male sume kojc nisu dodcl-
jcnc drl:avama clanicama
Izvor: Evropska komisija
Podrucja koja su ukljucena u Cilj 1 su seldeea:
- podrucja gde je BNP po glavi stanovnika nizi od 75% proscka
Zajednice;
- retko naseljena podrucja Finske i Svedske (manje od 8 stanovnika
na km
2
);
- najudaljenija podrucja (francuski prekomorski posedi, Kanarska
ostrva, Azari i Madera)
Neka priobalna podrucja Svedske takode Sil pokrivena (u skladu sa
Aktom 0 prijemu Svedske), zajedno sa Severnom Irskom i pogranicnim
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 199
grofovijama lrske, gde postoji poseban program za mlr pomirenje do
2004: MIROVNI program.
- Austrija: Burgenland
- Finska: istocna Finska, centralna Finska (delimicno), severna Finska
(delimicno)
- Francuska: Gvadelupe, Martinik, Francuska Gvajana, Reunion
- Nemacka: Brandenburg, Maklenburg-zapadna Pomeranija,
Saksonija, Saksonija-Anhalt, Turingija
- Grcka: istocna Makedonija, Trakija, centralna Makedonija, zapadna
Makedonija, Tesalija, Epir, Jonska ostrva, zapadna Grcka, konti-
nentalna Grcka, Peloponez, Atika, severni Egej, Krit (ceJa grcka
teritorija).
- Irska: pogranicno podrucje, srednji i zapadni deo
. l:t;:npanija, Kalabrij[:: Sardinija
Portugal: sevemi, centra1ni, Alenteho, Algarve, Azori, Madera
- Spanija: Galicija, Asturijska kndevina, Kastilja-Leon, Kastilja-la
Manca, Ekstramadura, Valensija, Andaluzija, podrucje Mursije,
Seuta-Melila, Kanarska ostrva
- Svedska: severna i centralna Svedska (delimicno), centralni Norland
(delimicno), Gornji Norland (delimicno)
- Ujedinjeno Kraljevstvo: juzni Jorksir, zapadni Vels i kotline,
Kornvol i ostrva Sili, Mersejsajd
Pomoc za tranziciju
Novi propisi omogueuju pomoe za tranziciju u podrucjima koja su bila
ukljucena u Cilj 1 u periodu 1994-99, ali su to prestala da budu 2000.
Ovaj sistem smanjene pomoCi moze da izbegne iznenadni prestanak
podrske Zajednice i da konsoliduje dobitak od strukturne pomoCi u
prethodnom periodu.
Mora se imati u vidu sledeee:
- podrucja koja zadovoljavaju osnovne kriterijume Cilja 2. Ona imaju
podrsku za tranziciju od cetiri strukturna fonda do 31. decem bra
2006;\
200 DIK LEONARD
- ostala podrucja u kojima ce pomoc ERDF prestati 31. decem bra
2005. Ona ce imati podrsku za tranziciju od ESF, vodece sekcije
EAGGF i FIFG do 31. decembra 2006.
Tabela 27 Stanovnistvo pokriveno Ciljem I, 2000-06 ('000 stanovnika)
Austrija 275
Finska 1,076
Francuska 1,644
Nemacka 14,153
Grcka 10,476
Irska 965
Italija 19,302
Portugalija 6,616
Spanija 23,219
Svedska 452
UK 5,079
EVROPAll 83,258
Podrucja koja dobijaju prelaznu pomoc:
- Belgija: Eno
- Francuska: Korzika i okruzi V a1ensij an , Duej i A van
- Nemacka: Istocni Berlin
- Irska: Molize
- Holandija: Flevolan
- Portugalija: Lisabon i dolina Tejo
- Spanija: Kantabrija
- UK: Severna lrska, planinski dec Skotske i ostrva
Od sredstava iz Cilja 1 finansirace se i dva specijalna programa:
- MIROVNI program koji ce podrzavati mirovni proces u Severnoj
Irskoj i pogranicnim podrucjima Irske (period 2000-04)
- specijalni program pomoCi za neka svedska podrucja koja zadovol-
javaju kriterijume niske gustoce stanovnistva predvidene u Protokolu 6
Akta 0 p r i j e m ~ Svedske (period 2000-06).
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Tabela 28 Izdvajanja Kohezionog fonda, 2001.
Grcka
Irska
Portugalija
Spanija
Tehnicka pomoc
Ukupno
Izvor: Evropska komisija
Integrisane operacije
milioni evra
696,574
115,000
528,886
1,784,766
7
3,125,333
%
22.28
3.68
16.92
57.11
0.01
100.0
201
Trebalo bi takode spomenuti integrisane operacije Zajednice, koje imaju
za cilj usmeravanje pomoCi na oblasti koje pate od visestrukih problema.
Prve dye integrisane operacije su otpocele u Napulju i Belfastu, 1979. i
1981, a pos1e toga i u cetiri druge oblasti Ujedinjenog Kraljevstva, kao i
u Belgiji, Francuskoj, Holandiji, Portugalu i Spaniji.
Integrisani mediteranski programi
Mnogo veceg obima su Integrisani mediteranski programi, 0 kojima se
konacno dogovorio Savet ministara 1985, kao rezultat pritiska iz Grcke,
tokom zavrsne faze pregovora 0 prosirenju clanstva sa Spanijom i
Portugalom (videti stranu 32). U periodu od sedam godina, EZ je treba-
10 da potrosi 4,1 milijardi ekija na ime bespovratne pomoci i da obezbe-
di 2,5 milijardi ekija na ime zajmova za programe ciji je cilj poboljsanje
socijalno-ekonomske strukture juznih del ova Zajednice, kako bi se ti
regioni prilagodili prosirenju clanstva. Regioni koje je Komisija izabrala
kao korisnike tih programa su: Langedok-Rusion, Korzika, Provansa na
Azurnoj obali, Akvitanija, srednji Pirineji u Francuskoj, Mecodorno,
Lacio, Toskana, Umbrija, Marke, Ligurija i Emilija-Romanja u Italiji, kao
i citava Grcka.
202
DIK LEONARD
Kohezioni fond
U februaru 1992. Komisija je objavila predloge za potrosnju u toku peto-
godisnjeg perioda (1993-97). Ona nije, kao sto je bilo predvideno, pred-
lozila dalje udvostrucavanje ukupne regionalne potrosnje, ali je obezbedi-
la udvostrucavanje potrosnje u podrucjima cetiri najsiromasnije zemlje:
Grcke, Irske, Portugal a i Spanije. Ona se takode postarala za stvaranje
Kohezionog fonda, u skladu sa dogovorom postignutim na samitu u
Mastrihtu, iz kojeg su se mogE zadovoljiti troskovi za transport, energiju
i telekomunikacije u najsiromasnijim clanicama. Tabela 28 pokazuje pro-
jektovano smanjenje potrosnje u Kohezionom fondu za 2001.
ESF je centralni deo socijalne poHtike
Centralni deo socijalne politike EU je Evropski socijalni fond (ESF), koji
je osnovan u skladu sa clanom 123 Rimskog ugovora. Cilj ovog je
definisan na sledeCi nacin:
Da se unapredi mogucnost zaposljavanja za radnike na
zajednickom trhl:tu i da se na taj natin dop'rinese poboUsanju
iivotnog standarda ... Njegov zadatak ce biti do olokSa zaposlja-
vanje radnika i povda njihovu geograj:I'!w i profesionalnu l71obil-
nost if oKviru
Na samom pocetku, ESF je funkcionisao u malom obimu i
obezbedivao pomoc za prekvalifikaciju radnika, koji su ostali bez posla
usled strukturnih promena. Posto se nezaposlenost uvecala sest puta u
periodu izmedu 1970, i 1986. i dostigla rekordni nivo od 16 miliona Ijudi
ili 12% radne populacije, finansije i obim fonda su se znatno povecali,
Tokom 1986, skoro 25 miliona Ijudi (85% ispod 25 godina zivota) postali
su korisnici ESF, cije su finansijske obaveze za tu godinu iznosile vise
od 2.500 miliona ekija, iii 7% ukupnog budzeta EZ, Do J 999, taj lznos
se povecao na 9 611 miliona ekija, odnosno 10.1 % budzeta EU,
Glavni prioriteti ESF
Godine 1983, Savet ministara je doneo odluku da ESF ima dva glav-
na prioriteta, i od tada je veti deo njegovih sredstava usmeren na te pri-
oritete (koji se preklapaju).
Mladi ljudi. Od ESF se trazi da veti deo svojih sredstava utrosi na
obuku i zaposljavanje Ijudi ispod 25 godina Zivota. Cilj je da se pomogne
Savetu ministara u nameri da obezbedi nove mogucnosti za obuku za sve
mlade Ijude koji to zele, a narocito za one Kojima su smanjene
204
DIK LEONARD
mogucnosti za zaposljavanje zbog nedostatka iIi neadekvatnog obrazovan-
ja iIi profesionalne obuke.
Najugrozeniji regioni. Oko 44.5% troskova ESF koncentrisano je na
sedam zona "apsolutnih prioriteta", koje zajedno obuhvataju jednu sestinu
radnog stanovnistva Unije (23 miliona Ijudi). Osim toga, iako troskovi iz
fonda obicno pokrivaju najvise 50% odobrenih izdataka i ne premasuju
ukupni finansijski doprinos koje daju driavni organi odnosne zemlje, u
slucaju regiona "apsolutnih prioriteta", pomoc ESF moze biti povecana na
55 % izdataka.
Podrska ESF za programe obuke mladih ...
VeCi deo pomoCi koji se izdvaja za mlade rasporeduje se preko glavnih
planova koje sprovode neke drzave clanice. l'Ja primer, u Francuskoj su
desetine hiljada mladih Ijudi imali koristi od ugovora 0 zaposljavanju i
obuci, sto im je omogucilo, uz pomoc ESF, da rade i da se istovremeno
obucavaju. U Irskoj je znacajna pomoc data Instituciji za industrijsku
obuku koja pomaze u pripremi opseznih programa za obuku mladih.
S druge strane, svake godine Komisija preko nacionalnih vlada prima
hiljade zahteva za podrsku malim projektima. Obicno se odobrava polov-
ina ovih zahteva.
.•. odredene kategorije odraslih ...
Osim napora koji se ulazu u vezi s mladim Ijudima, ESF daje prioritet i
odraslima u sledeCim kategorijama:
- nezaposlenima iIi neadekvatno zaposlenim radnicima, narocito
onima koji su nezaposleni tokom duzeg vremenskog perioda;
- zenama koje zele da se ponovo zaposle;
- hendikepiranim Ijudima koji su sposobni da pristupe triistu rada;
- radnicima migrantima iz EU i imigrantima koji su se tamo nastanili
zbog posla, zaje,dno sa porQdicarha;
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 205
- radnicima, narocito u malim i srednjim preduzeCima, koji su suoceni
sa problemom prekvalifikacije zbog uvodenja novih tehnologija iIi novih
tehnika upravljanja;
- Ijudima koji su zaposleni u oblasti unapredivanja zaposljavanja;
strucnjacima za profesionalnu obuku iIi zaposljavanje, iIi agentima za
razvo].
••• 1 druge specificne operacije
Na kraju, u specificne operacije u ESP, za koje mora biti rezervisano 5%
budzeta, spadaju:
- operacije tipa Evropske unije, koje su deo integrisanih program a
koji ukljucu ju pomoc iz drugih fondova EU (videti stranu 156);
- oDeraciie koie pomazu profesionalnu obuku i zaDosliavanie mladih:
.1. J .J... .1- .) oJ '
- operacije koje su povezane sa industrijskim iIi sektorskim restruk-
turisanjem i uvodenjem novih tehnologija, iIi sa razvojem tdista rada;
- zaposljavanje zena tamo gde su manje zastupljene u radnoj snazi;
- pomoc hendikepiranim licima i radnicima migrantima i obuka
instruktora, savetnika i strucnjaka za zaposljavanje;
- specificne inovatorske operacije koje obuhvataju manje od 100 lica.
Socijalna povelja 0 radnickim pravima
Drugi glavni elemenat u socijalnoj politici Zajednice jeste Socijalna povel-
ja 0 radnickim pravima, koju je u Strazburu decem bra 1989, potpisalo 11
od tadasnjih 12 sefova vlada. Margaret Tacer, tadasnji premijer, odbila je
da potpise zato sto su predlozi predvideni poveljom bili u supwtnosti sa
merama koje je uvela njena vlada, u cilju deregulacije triista rada i vodili
bi ka rastu nezaposlenosti, jer bi odvracali poslodavce da otvaraju nova
radna mesta.
Socijalnu povelju je prvi zamislio 1ak Delor, koji je smatrao da ce
od sprovodenja Programa za 1992. uglavnom imati koristi evropske kom-
panije, ciji ce profit rasti paralelno sa nestajanjem barijera u Evropi. On
je uspeo da ubedi sve vlade, osim Ujedinjenog Kraljevstva; da ce Program
206 DIK LEONARD
za 1992. biti poddan paralelnim merama koje ce poboljsati radne i soci-
jalne uslove zaposlenih liea.
Sama povelja je imala cisto deklarativni karakter, ali je trebalo da
bude pracena programom Socijalnog delovanja sa 47 zakonskih propisa
koji bi, ako ih usvoji Savet ministara, bili obavezujuCi za ddave clanice,
ukljucujuCi i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Veliki dec programa Soeijalna akcija mogao je da bude odobren
glasanjem kvalifikovane veCine i bio bi prihvacen, uprkos suprotstavljan-
ju UK. Nacrt Ugovora 0 Evropskoj uniji, predstavljen na samitu u
Mastrihtu, takode bi ucinio preostaJe predloge podiozne veCinskom glasan-
ju, a ne obavezi jednoglasnog usvajanja. Medutim, Dzon Mejdzor je adbio
da to prihvati, tako da je drugih 1 I clanica potpisalo Protokol 0 socijal-
noj politici (poznat i kao Socijalna povelja), koji je omoguCio donosenje
odluka PO ovim pitanjima kvalifikovanom veCinom izmcdu niih ali UK
o ~ " ~ . ~
nece fiiti ooavezivati ishod glasanja. Ova izuzetna odlu-
ka, po kojoj 11 drzava clanica mogu da koriste institucije i mehanizme
EZ za donosenje odluka koje se De odnose na i 2. clanicu, predstavljala
je presedan i mnogi posmatraci su izraziIi sumnju u njeno dugo trajanje.
Ona je efikasno okoncana pobedom Laburisticke partije na opstim izbori-
rna u UK I. maja 1997. Novoizabrana vlada nije ni casa casila da objavi
da ce se drzati Protokola, koji je sledeceg meseca bio rormaIno ugraden
u Amsterdamski ugovor.
Do sada su se glavne direktive, usvojene po programu Socijalna akci-
ja, bavile zastitom prava zaposlenih trudnica; ogranicavanjem broja casova
rada U odredenom periodu; specijalnim odredbama za ogranicavanje
nocnog rada; garantovanjem istih prava radnicima preuzetim iz drugih
zemalja (u pogledu zdravstvene zastite j sigumosti, istih sansi i otpustanja
sa posla) kao i domaCim radnieima; i omogucavanjem prava delimicno
zaposJenim na pisani ugovor.
Novi program
Na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu, lideri EU su usvojili siroki
dnevni red ekonomskih i socijainih reformi (vidi str. ?). Oni su postavili
ambiciozne ciljeve za povecanje stope zaposlenosti u EU do 2010: na
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
207
70% radne snage u celini, na 60% za zene i na 50% za starije radnike.
Kao deo tzv. Lisabonskog procesa, Evropski socijalni program je pokrenut
u cilju izgradnje aktivne socijalne drzave, investiranja u Ijudske resurse i
poboljsanje kvaliteta i kvantiteta poslova. U junu 2000. Komisija je otkri-
la detalje novog programa, petogodisnji plan za 2000-05 koji se bavi
novim socijalnim izazovima, kao sto su uvodenje fleksibilnog tdista rada,
borba sa iskljucenjem iz drustva, usvajanje kljucnih zakona 0 zdravstvenoj
zastiti i sigurnosti, posveCivanje paznje problemu penzija, poboljsanje
obuke i dozivotno ucenje. Usvojen je dijagram na kojem se moze pratiti
ostvarivanje programa i sacinjeni su planovi za koordinaciju socijalnog
programa sa paketom zaposljavanja, kao i okvirna uputstva i budzet.
Medutim, sredstva ostvarivanja lisabonskih ciljeva ostaju kontroverzna: na
primer, u januaru 2002. Komisija je objavila planove za promovisanje
"aktivnog starenja", isticuCi da 5 miliona starijih radnika mora da ostane
na posiu
jeve.
Clanom 117 Rimskog ugovora driave clanice su se saglasile da je potreb-
no poboljsati uslove zivota i rada radnika, a clanom 118 Komisija je dobi-
la zadatak da pod stice blisku saradnju izmedu driava c1anica u socijalnoj
oblasti, a to su narocito sledeca pitanja:
~ zaposljavanje;
- radno zakonodavstvo i uslovi rada;
- osnovno i vise strucno osposobljavanje;
- socijalna sigurnost;
- sprecavanje povrcda na radu i profcsionalnih oboljcnja;
- profesionalna higijena;
- pravo na udruzivanje i kolektivno pregovaranje izmedu poslodava-
ca i radnika.
U praksi, Zajednica je bila najaktivnija u resavanju pitanja prava
stranih radnika, izjednaeavanju plata muskaraca i zena (videti stranu 209),
i u pogledu sigurnosti na radu. I pored aktivnosti ESF (poglavlje 23) i
ERDF (poglavlje 22), nije mnogo postignuto u obezbedivanju radnih
mesta za radnike Zajednice, i nezapos!enost je krajem i 986. porasla na
15 miliona, iIi oko 11 % radne snage. Ova brojka se postepeno smanji-
vala, pa se u 1990. broj nezaposlenih smanjio na 12 miliona (8,3%), ali
je u decembru 1997. taj broj iznosio oko 18 miliona (10,7%), sa slabim
izgledima za smanjenje. U julu 1999. pao je na 15.8 miliona (9.3%) i jos
odriava tendenciju pada. Pokusaji da se usaglase sistemi socijalne sig-
urnosti imali su sarno delimican uspeh, a inicijative Komisije, u
obezbedivanju sireg ucesca radnika u odlucivanju, blokirana su zbog
nespremnosti nekih vlada elanica (naroeito vlade UK) da se zakonski reg-
ulise ova oblast.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 209
Prava stranih radnika
Bliw 5 miliona gradana EU trenutno zivi u nekoj drugoj zemlji Unije
(kao i gotovo 8 miliona stranih radnika iz zemalja van ED). Prema zakon-
odavstvu Unije, strani radnici koji dolaze iz zemalja EU imaju ista prava
kao drZavljani zemlje domaCina. Garantovano im je pravo sJobodnog kre-
tanja iz jedne zemlje clanice u drugu, i svaki vid diskriminacije na
nacionalnoj osnovi je zabranjen, bil0 da se radi 0 zaposljavanju, socijal-
noj sigumosti, sindikalnim pravima, uslovima zivota i rada, stanovanju,
obrazovanju iii strucnom osposobljavanju. Radnicima iz zemalja Unije,
koji odlaze da rade u druge zemlje EU, nije potrebna dozvola za rad i
oni imaju pravo na status rezidenta u trajanju od pet godina, koji se
automatski obnavlja eak i posle njihovog odlaska u penziju.
Pravo na rad teorijski se uskracuje sarno u dva slucaja:
- kada postoje "opravdani razlozi" - da bi se sprecilo ugrozavanje
javnog reda, zdravlja iIi sigurnosti;
- kada su u pitanju neke jayne ustanove.
U praksi, zemlje clanice su pokusale da spreee zaposljavanje kandi-
data iz inostranstva u svim javnim vladinim ustanovama. Medutim, nizom
odluka koje je donee Sud pravde, postepeno je smanjivan broj radnih
mesta rezervisanih sarno za gradane zemlje domacina.
Medusobno priznavanje strucnih kvaUfikacija
Mnoo-o JOe vremena bilo Dotrebno da se drzave clanice saglase 0 pitanji-
b 1
rna medusobnog priznavanja strucnih kvalifikacija, i godinama mnogi rad-
nici nisu mogli da se bave svojom strukom u zemljama EU, osim u sop-
stvenaj zemlji. Medutim, sada doktori, sestre, veterinari, hirurzi, stoma-
tolozi i babice imaju prava na rad u zemljama Unije, pod uslovomda su
drzavljani druge zemlje EU i da su svoju diplomu stekli u nekoj od
zemalja EU. Od 1987. godine, advokati sa kancelarijom u jednoj zemlji
clanici mogu nuditi svoje 0 usluge u drugoj zemlji, bas kao i arhitekte i
210 DIK LEONARD
farmaceuti. Proslo je skoro 20godina dok Savet ministara nije postigao
dogovor 0 ovom pitanju.
Poboijsanje uslova rada
Predlozi oko poboljsanja uslova rada razmatrani su sa nesto vise azurnos-
ti. U Dablinu je 1975. godine osnovana EFILWC CEvropska fondacija za
unapredenje zivotnih i radnih uslova), koja od tada pomaze u formulisanju
politike EZ U ovoj oblasti. NajveCi znacaj je dat bezbednosti i zdravlju
na radnom mestu, buduCi da svake godine u nesreeama na radnom mestu
vise od 100.000 Ijudi izgubi zivot, a preko milion se povredi. ECSC se
bavio ovim pitanjem od samog pocetka. Osnovana je MSHC (Komisija
za bezbednost i zdravstvo u mdnicima), tela koje sacinjavaju predstavni-
ci vlada, poslodavci i radnici, sa zadatkom da pomogne u pripremi pred-
koji se na rudllike. i druge grane rudarstva. Slicno tela
za resavanje nesto opstijih pitanja, ACSHHPW (Savetodavni komitet za
bezbednost, higijenu i zdravstvenu zastitu na radu), osnovano je 1974.
U svom drugom akcionom programu 0 sigurnosti na radu, usvojenom
1984. godine, EZ se koncentrisala na:
- donosenje pravila za rukovanje opasnim materijama;
- ergonomske mere i principe u sprecavanju nesreca opasnih
situacija;
- unapredenje u oblasti organizacije, obuke i informisanja;
- probleme koje donose nove tehnologije.
Usvojeno je nekoliko uputstava 0 znacima upozorenja, 0 upotrebi
elektricne opreme u rudnicima u kojima ima zapaljivog gasa, kao i 0
zastiti od hemijskih, fizickih iIi bioloskih sredstava kao sto su olovo,
azbest, buka i vinil-hlorid monomer. Prema Jedinstvenom evropskom aktu,
ubuduee dogovori oko novih direktiva iIi propisa koja se tieu unapredenja
radne sredine, kao j odredbe u vezi sa zdravljem i bezbednosscu, nece
vise zahtevati konsenzus u okviru Saveta ministara . Ovo treba da vodi
brzem donosenju odluka U ovoj oblasti.
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 211
Prava radnika u preduzeCima
Jos od sredine sedamdesetih Evropska komisija ulaze vel ike napore da
unapredi zastitu interesa radnika i u drugim oblastima, prvenstveno u pre-
duzeCima. Od 1977. su na snazi direktive, kojima su postavljeni minimalni
zahtevi u slubJu pojave velikih viskova radnika; od 1979. su zagaranto-
vana prava prilikom preuzimanja radnika, a od 1983. su obezbedene
isplate zarada i drugih potrazivanja kada se poslodavac povuee iz posla.
Medutim, tri znacajnija predloga Komisije naisla su na odlucno odbi-
janje organizacija poslodavaca i dovela do skupe, provokativne, ali po njih
uspesne kampanje lobiranja. U ovoj kampanji nije ucestvovalo sarno
osnovno Udruzenje evropskih poslodavaca UNICE, vee i velike multina-
cionalne kompanije pod kontrolom SAD, kao i japansko udruzenje poslo-
davaca Keidanran. ETUC (Konfederacija evropskih sindikata) je pokusao
da obezbedi podrsku za predloge Kornisije, ali su se sva predloga
zaglibila na nivou Saveta ministara (.gde se do Dose jednoglasnim
odlucivanjem). Izgledalo je da nijedan predlog nema sansu da bude usvo-
jen u blizoj buduenosti, i pored cinjenice da ih je veCina ddava clanica
prihvatila sa odobravanjem i da su neke vee priiagodile svoje zakone u
tom smeru.
Slede tri pomenuta predloga.
Statut Evropskog preduzeca. Nacrt ovog statuta dao je okvire indus-
trijskih odnosa potencijalnih evropskih preduzeca, kao npr. u slucajevima
spajanja preduzeea iz razlicitih zemalja. Prvobitni nacrt, podnet 1975.
godine, uglavnom se zasnivao na iskustvima Nemacke. Po njemu bi kom-
panije imale dva odbora, upravni odbor i nadzorni odbor, a u nadzornom
odbom bi se nalazili neposredni predstavnici radnika.
Peta direktiva 0 strukturi preduzeca sa ogranicenom odgovornoscu.
Ovo uputstvo, prvobitno podneto 1972. godine, odnosilo se na preduzeea
u okviru EZ sa vise od 500 zaposlenih. I ono je predvidalo neposredno
ueesee radnika u nadzornom odbom.
Vredelingovo uputstvo. Ime je dobilo po nekadasnjem holandskom
komesaru za socijalna pitanja, Henku Vredelingu, Cije je predloge
Komisija prihvatila 1980. godine. Nacrt ovog uputstva odnosio \ se na
212 DIK LEONARD
"s]ozena" preduzeca (koja imaju vise filijala), mada je on ocigledno imao
u vidu multinacionalna preduzeca, koja se zbog njihove prirode vrlo tesko
mogu kontrolisati sarno na nacionalnom nivou. Cilj ovog uputstva je bio
da se zahteva od uprave da svojim zaposlenima pruza opste podatke 0
preduzecu, a narocito da se konsultuje sa njima 0 svim pitanjima koja bi
uticala na njihova radna mesta (zatvaranje, pojava viska radnika, reorga-
nizacija u okviru fabrike, i s1.).
Povelja 0 osnovnim socijalnim pravima radnika
Siroko rasprostranjeno misljenje da ce korist od program a iz 1992.
godine imati uglavnom poslodavci, dovelo je do zahteva da se on
uravnotezi uporednim programom, sa ciljem da se povecaju prava radni-
ka. Kao rezultat tog zahteva, Komisija je sacinila nacrt Povelje 0 osnOVTI-
im sociialnim oravima radnika (Sociialna DovelJ'a) koJ;u su decembra
J J.. ..; 1. ' ,
1989. u Strazburu potpisali predsednici 11 vlada, svi osim gospode Tacer.
Sarna povelja nije imala zakonodavnu snagu ali je omoguCila uvodenje
niza direktiva koje bi obezbedile resavanje pitanja u vezi s pravima rad-
nika, kao 5to su:
- kretanje radne snage;
- zaposljavanje;
- socijalna zastita;
- kolektivno pregovaranje i sloboda udruzivanja;
- strucno usavrsavanje;
- zdravlje i bezbednost;
- ravnopravni uslovi;
- dogovaranje i ucestvovanje;
- mere za zastitu zaposlenih zena, mladih, starijih i invalida.
Revidirani statut Evropskog preduzeca
U 1989. godini Komisija je ponovo pokrenula svoj raniji predlog za
izradu statuta Evropskog preduzeca. U revidiranom predlogu statut je
predstavljao dobrovoljnu opciju za preduzeca, ali je on ucinjen pri-
mamljivijim jer je donosio nize stope oporezivanja. Predlozi koji 'SU se
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 213
odnosiJi na ucesce .radnika bili su daleko fleksibilniji, a ponudena su tri
sistema, bazirana na iskustvima Francuske, Nemacke i UK. I pored ove
nove fleksibilnosti, tadasnja vlada UK se i dalje upomo protivila ovom
predlogu. Medutim, deo statuta je usvojen u okviru Protoko]a 0 socijal-
noj politici (opisan na stranama 205-207), sto je znacilo da se bar za
pocetak mogao primenjivati u ostalih 14 zemalja clanic3.. Komisija je
usvojila ovaj predlog aprila 1994. godine i prema njemu je trebalo da se
Evropski radnicki saveti (EWe) osnivaju u medunarodnim preduzeCima
formiranim u okviru EU. U njima bi zaposleni mogIi da budu informisani
i konsultovani prilikom odlucivanja 0 strateskim pitanjima u vezi sa nji-
hovom kompanijom. Ovaj predlog, koji je kasnije, u 1994. godini, Savet
ministara usvojio kao direktivu, nije se odnosio i na radnike u UK, ali su
preduzeca iz UK, koja su imala zapos]ene u drugim evropskim zemljama,
bila obavezna da ga se pridrzavaju. Ocekivalo se da druge multinacionalne
kompanije nece hteti da diskriminisu svoje britanske sluzbenike, te bi ih
na dobrovoljnoj bazi ukljuCivali urad, kao i da ce sindikati iz UK
neposredno vrsiti pritisak na preduzeca u UK da po slicnom principu
uvedu savete radnika. U praksi je uputstvo siroko primenjivano u UK, i
pored neslaganja vlade Dzona Mejdzora, a do promene u stavu vlade
doslo je posle izbora nove laburisticke vlade u junu 1998.
Statut evropskog preduzeca formalna je usvojen od strane ministara
EU za socijalna pitanja oktobra 2001, posle vise od 30 godina pregavo-
ra. Evropsko preduzece (poznato po latinskom nazivu "Societas Europaea"
iIi SE) omoguCice kompanijama, koje rade u vise zemalja clanica, da
formiraju jedinstveno preduzece po zakonu EU, koje radi po jednom nizu
propisa i pod jedinstvenom upravom i sistemom obavestavanja. Preduzece
obavezuje direktore da podnose redovne izvestaje telu koje predstavlja
zaposlene radnike, iznoseCi detalje 0 tekucim i buduCim planovima rada,
o proizvodnji i prodaji, njihovim implikacijama po radnu snagu, promene
rukovodstva, spajanja, moguca zatvaranja finni i otpustanja radnika.
Amsterdamske i luksemburske inidjative
Ukljucivanje novog poglavlja 0 zaposljavanju u Amsterdamski ugovor,
koji je stupio na snagu u maju 1999,te sazivanje specijalnog samita EU
214
DIK LEONARD
o zaposljavanju novembra 1997, dali su svez podsticaj akciji EU na polju
zaposljavanja. PosIe Luksemburskog samita Savet ministara usvojio je niz
uputstava koja su driave cianice morale da ugrade u sopstvene akcione
planove. Ova uputstva su se koncentrisala na cetiri strateska elementa:
poboljsanje kredibiliteta javnosti; razvoj preduzetnistva; podsticanje pri-
lagodljivosti firmi i njihovih radnika; i jacanje politike jednakih
mogucnosti.
Sporo donosenje politike za resavanje pitanja iz oblasti energetike
Industrija proizvodnje uglja je potpuno stavljena pod nadzor ECSC jos
1951. godine, dok je nukiearna industrija koja radi za civilne potrebe,
narocito njena oblast istrazivanja i razvoja, bila pod kontrolom Euratoma
od 1958. godine. No i pored toga, Zajednici je mnogo vremena bilo
potrebno da izradi zajednicku politiku u oblasti energetike, koja bi
omoguCila da se sacini plan i sprovede zajednicka strategija u cilju pokri-
nazalost zatekla EZ nespremnom, doslo je do zaokreta U ovoj politici i
definisani su zajednicki ciljevi, ali nije stvoreno central no tela koje bi
obezbedivalo koordinirano pracenje ove oblasti. Ishod je "poluzajednicka"
politika sa nacelnom saglasnoscu u veCini ciljeva, ali i postojanje raz-
gran ate podele odgovomosti izmedu razlicitih sektora.
Ovo je nesumnjivo poboljsalo stanje pocetkom sedamdesetih ali je EZ
i dalje veoma ranjiva u pogledu energetike. U 1991, uvozni energenti i
dalje pokrivaju 50 % ukupnih potreba, dok u SAD taj procenat iznosi
svega 18%. Proizvodnja energije U okviru Zajednice najverovatnije ce
ostati stabilna iIi ce se mozda cak smanjiti, dok ce potrebe za energijom
sigumo rasti u sJucajlJ novog ekonomskog rasta. Od 15 zemalja clanica
sarno su Holandija i UK izvoznici energije.
Program je konacno usvojen 1974.
Posle krize 1973. godine, tokom koje je cena nafte gotovo preko noCi
ucetvorostrucena, usledio je debakl, prilikom samita zemalja EZ u
Kopenhagenu 1973. godine, kada nije postignut jedinstven stav prema
arapskim proizvodacima nafte. Narocito su Francuska i UK zastupali
bilateralnih sporazuma sa proizvodacimanafte, umesto da sa
216 DIK LEONARD
svojim partnerima iz EZ nastupe kao zajednicki front. Tek je septembra
1974. Savet ministara usvojio program, Ciji je nacrt dala Evropska komisi-
ja, a koji je nazvan "Ka stvaranju nove strategije u oblasti energetike".
Ovaj program, koji je pretrpeo izmene prvo 1980. a zatim i 1986. godine,
dao je smernice u okviru kojih se kasnije vodila veCina rasprava 0 politi-
ci u oblasti energetike.
Najveca prednost je data pitanju smanjenja zavisnosti od uvoza nafte
i naporima u iznalazenju alternativnih snabdevaca. Ovaj program je u
velikoj meri urodio plodom. Za 10 godina Zajednica je prepolovila L1VOZ
nafte. U 1983. godini je procenjeno da se godisnje ustedi kolicina od 250
miliona tona nafte zahvaljujuCi racionalnijoj potrosnji energije, sto pred-
stavlja ustedu od preko 20 %. Proizvodnja iz Severnog mora jc dostigla
nivo od gotovo 130 miliona tona a za istu kolicinu je smanjen uvoz zah-
vaJjujuCi koriscenju nuklearne energije. Dopuna izvestaja iz 1974. godine,
koja je izvrsena 1986. godine, definisala je nove ciljeve u energetici za
period do 1995. i u njemu su navedeni ciljevi, kako po sektorima tako i
po horizontali.
Ciljevi po sektorima
Efikasnost. Napori se moraju intenzivirati da bi se do 1995.obezbe-
dila dodatna usteda od 20%, bez obzira sto je u meduvremenu na trZistu
doslo do pada cena nafte. Od Komisije je zatrazeno da pripremi programe
za sve sektore ekonomije - usluznu delatnost, industriju, poljoprivredu i
transport - kao i da podstice primenu rezultata istrazivackih projekata koji
su vodeni na nacionalnom nivou ili na nivou Zajednice, a LI Kojima su
ispitivane industrijske i komercijalne mogucnosti nove opreme. EZ je
utrosila oko 150 miliona ekija u periodu 1978-85, ucestvujuCi u finansir-
anju vise od 370 istrazivackih projekata koji su se bavili ustedom energi-
je, a EIB (European Investment Bank - Evropska investiciona banka) je
dala zajmove u iznosu od 3,3 milijarde ekija za slicne projekte, uglavnom
male i srednje, u industriji i infrastukturi. Juna 1990. godine Zajednica je
usvojiia petogodisnji plan, Termi (Thermie), koji je imao godisnji budzet
od 350 miliona ekija,a koji je trebao da obezbedi finansijskupodrsku
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 217
projektima razvoja tehnologija za racionalnu potrosnju energije, za
obnovljive izvore energije, cvrsta goriva i ugljovodonike.
Nafta. U periodu od 12 godina EZ je smanjila ucesce nafte iz uvoza
u njenoj sveukupnoj potrosnji sa 62% na 31 %, ali se u 1991. godini to
ucesce poveealo na 35%. Nivo neto uvoza mora se odrZavati ispod nivoa
od jedne treCine ukupne potrosnje, stalnim podsticanjem racionalizacije i
koriscenjem altemativnih izvora, kao i unapredenjem istrazivanja i
proizvodnje u okviru Zajednice. Predvidena je vee a pomoe razvoju novih
tehnologija u oblasti ugljovodonika, kao i moguenost da EZ pruza pomoc
u istrazivanjima.
Prirodni gas. U 1991. godini, prirodni gas je pokrivao oko 19,3%
ukupnih energetskih potreba, sto predstavlja poveeanje od 50% U odnosu
na 1973. BuduCi da se u Evropi moze ocekivati pad proizvodnje prirodnog
gasa, trebalo bi ocekivati veCi podsticaj u istrazivanju nalazista gasa, kao
i diversifikacija u snabdevanju iz trecih zemalja. Zajmovi EIB za izgrad-
nju gasovoda treba da pomognu u postizanju ovog cilja.
Cvrsta goriva. Ulozeni su odlucni napori da se poveea ucesee ug1ja,
1ignita i treseta (22,4% u 1991. godini) u pokrivanju ukupnih energetskih
potreba. I pored toga sto je od 1973. godine udvostrucen uvoz uglja,
potrosnja je be1dila blag pad usled smanjenja proizvodnje u Zajednici
sredinom osamdesetih, koji je iznosio 16%. Od 1989. proizvodnja uglja
je u porastu. Subvencionisanjem i davanjem zajmova, EU je podstica1a
preorijentaciju termoelektrana sa nafte na ugalj i koriscenje ugJja u
toplanama. Isto. tako, Unija ulaze napore da se izvrsi standardizacija i da
se koriste savremene tehnologije koje smanjuju zagadenje.
Proizvodnja elektricne energije. Treba nastaviti sa naporima da se
nafta kao izvor elektricne energije zamenjuje ug1jem, a pogotovu nuk-
learnim gorivim. Do sada je smanjen udeo nafte sa 50% na 25%, i nas-
toji se da on bude ispod 15% do 1995. Namera je bila da se poveea
ucesee nuklearne energije sa 30% na 40%, a do kraja veka na oko 50%.
Na duze staze Komisija je predvidela ulaganja u brze reaktore koji
obogacuju uran (oni bi 50 puta povecali energetski potencijaI urana) i koji
bi postali ekonomicni krajem 2005. godine. Nesreca u Cernobilu 1986.
godine, kao i rastuce javnosti urad nuklearnih elektrana,
218 DIK LEONARD
uverili su Komisiju da do daljeg napretka moze doci jedino ukoliko se
umiri zabrinuta javnost. Juna ] 986, Savet ministara je predlozio akcioni
plan koji se u velikoj meri bavio merama sigurnosti. I pored toga doslo
je do znacajnog zastoja u novim projektima za koriscenje nukleame
energije i do ! 993. ucesce nuklearne energije, u sveukupnoj proizvodnji
energije u EZ, opalo je na 14,3%, sa daljom tendencijom pada.
Novi i obnovljivi izvori energije. Ireba obezbediti veeu finansijsku
podrsku razvoju novih tehnologija, kao sto su male hidroelektrane za
proizvodnju struje, koriseenje biomasa i otpada, solama i geotermalna
energija, kao i snaga vetra. Po misljenju Komisije, do kraja veka bi ovi
izvori mogE pokrivati 5% ukupne potrosnje energije. Komisija je do 1985.
godine vee bila obezbedila subvencije za podrsku preko 500 probnih pro-
jekata, a vise od 100 projekata je dobilo zajam ElB-a za svoj razvoj. U
1. godini lansil-an j::: nov perogodisnji program istrazivanja 1 razvoJa
tehnologija, sa budzetoIl1 od 157 miliona ekija.
Horizontalni ciljevi.
Kompletiranje intcrnog triiSta. Irziste naftnih proizvoda je vee uve-
liko otvoreno, a s obzirom na visoke troskove uglja unutar zemalja clan-
ica, u poredenju sa uvozom iz zemalja kao sto su Poljska i SAD, prak-
ticno se malo sta jos moze uraditi na daljem sirenju trzista uglja.
Medutim, ima prostora za poveeanje interne trgovine u sektoru gasa i stru-
je, sto se podstice dugorocnim ugovorima, stranim investicijama i medu-
sobnim vezama nacionalnih sistema, npr. izmedu Francuske i UK, kao i
Francuske i Italije, gde su u oba slucaja dobijeni zajmovi EIB. U 1990.
godini usvojen je sveobuhvatni program povezivanja energetskih sistema
u okviru Zajednice.
Politika cena. EZ je sve vise radila na tome da obezbedi da se svi
sektori energetike dde jedinstvenog principa formiranja cena, koji je jasan
i realan i koji he bi trebalo da stvara konkurenciju izmedu ovih industri-
jskih grana. Na primer, holandskoj industriji gas a nije bilo dozvoljeno da
jeftinim gasom snabdeva proizvodace cveea za zagrevanje staklenika, po
nizim troskovima u poredenju sa konkurentima u drugimzemljama EZ.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
219
U 1990. godini je usvojena direktiva koja je proizvodacima elektricne
energije i gasa jasno nametnula politiku cena.
Veca sigurnost snabdevanja. Ona se moze obezbediti razvojem
konkurcntne evropske proizvodnje, uvozom iz vise zemalja, veeom flek-
sibilnoseu potrosnje i efikasnim merama za nepredvidene situacije.
Zakonodavstvo Zajednice predvida obavezno skladistenje kod elektrana
goriva potrebnog za 30 dana rada, kao i skladistenje minimalnih kolicina
nafte, dovoljne za pokrivanje potrosnje za 90 dana.
Odnosi sa zemljama van Zajednice. EU jc jedan od glavnih kupaca
energenata i ona koristi tu cinjenicll u pregovorima sa snabdevacima,
pokrivajuCi nekih 14% svetskog trzista. Godine 1989. EZ je sklopila spo-
razum sa ddavama Persijskog zaliva, gde su najvece naftne rezerve, a
ima i bliske odnose sa OAPEC, odnosno Organizacijom arapskih zemal-
ia izvoznica nafte. I'Ja nuklearne energije sklopljeni su dugorocni
sa fZlavnim dobavljaCima urana (Australijom, Kanadom i SAD)
d<a bi se obezbedilo stabilno snabdevanje. Komisija tezi da prilikom llgO-
varanja snabdevanja gasom, obezbedi veCi stepen saradnje medu zemlja-
rna clanicama. Unija pokusava da putem 60 programa pomoCi uvede nove
tehnologije u zemljama u razvoju (solama energija, llstede energije, i s1.)
(videti Evropsku povelju 0 energetici, str. 222)
Zastita zivotne sredine. Od J 989. godine EZ je, kaoodgovor na
snazan pritisak javnosti, usvojila niz mera, sa ciljem da se smanje stetni
uticaji energetike na zivotnu sredinu. Zalozila se za uvodenje bezolovnog
benzina, smanjenje nivoa toksicnih izduvnih gasova kod vozila i velikih
pogona, kao i za smanjenje kolicine sllmpora u mazutu i dizel gorivu.
Regionalni razvoj. Osim sto su ECSC, ERDF i EIB nudili pomoe i
zajmove da bi podstakli regionalne razvojne projekte, od kojih su mnogi
bili u vezi sa sektorom energetike, u 1986. godini je objavljen specijalni
Valorenov program, koji je imao za cilj da poveea stepen iskoriscavanja
energetskih izvora u manje interesantnim regionima. Ovaj program, kome
je dodeljeno 400 miliona ekija, ima za cilj eksploataciju domaCih goriva
(npr. manja naiazista treseta i lignira), kao i promovisanje racionainijeg
koriseenja energije. U 1996. godini je Valorenov program bio uvrsten u
program SAVE II Evropske Unije za period od 1996. do 2000. godine, i
220 DIK LEONARD
bavio se racionalnijim koriscenjem energije. U okviru ovog program a
Komisija trenutno finansira oko 100 lokalnih institucija koje se bave ener-
getikom a koje su u nadleinosti lokalnih iIi regionalnih organa vlasti.
Tehnoloske novine: EU sprovodi jedan obimanistrazivacki, razvojni
i eksperimentalni program ciji je cilj:
- nuklearna sigurnost (bezbednost reaktora, odlaganje otpada, kontro-
la fisionih materijala, zastita od radioaktivnosti, i dr.);
- kontrolisana nuklearna fuzija;
- cvrsta goriva;
. ..
- nOV1 lzvon energlJe;
- efikasna i po iivotnu sredinu neSkodljiva upotreba energije.
VeCi deo istrazivanja vode firme i institucije u nekim zemljama clani-
cama. Na primer, U 1993. godini, u okviru programa Termi (za
unapredivanje tehnologije u oblasti energetike), Komisija je za 137 raznih
projekata da1a finansijsku podrsku, u ukupnom iznosu od 129 miliona
ekija. Cetiri istraiivacka centra, koja je osnovao Euratom i nalaze se u
Karlsrueu u Nemackoj, Ispri u Italiji, Helu u Belgiji i Petenu u Nemackoj,
i ciji je zajednicki naziv JRe (Zajednicki istraiivacki centar) bave se
znacajnim radom, narocito na polju nuklearne sigurnosti i zastite zivotne
sredine. Medutim, najambiciozniji poduhvat EZ je bilo osnivanje
Zdruzenog Evropskog Torusa (JET) u Kalamu, u UK, gde su sada kon-
centrisana sva evropska istrazivanja u vezi sa nuklearnom fuzijom. Ovo
predstavlja jedan od cetiri vodeca svetska projekta. Ostali projekti se vode
u Rusiji, SAD i Japanu. Postignuta je saradnja i razmena informacija sa
svakom od ovih zemalja i cetiri partnera su se saglasila da izgrade
Medunarodni eksperimentalni termonuklearni reaktor (ITER), koji bi bio
pod njihovim zajednickim nadzorom. Ovo predstavlja sledeCi krupan
korak u programu, ciji je krajnji cilj dobijanje jeftinije, cistije i bezbed-
nije elektricne energije, u odnosu na nuklearnu fisiju. Do sredine 1977.
godine jos nije bio postignut dogovor 0 lokaciji ITER-a, ali se Komisija
nadala da ce biti u okviru EU.
\
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
221
U meduvremenu je lansiran program SAVE (Specificne akcije za
veliku efikasnost energije), koji je imao za cilj da se za 20% smanji
potrosnja energije po glavi stanovnika u narednih pet godina. U okviru
ovog program a preduzete su 1993. godine brojne mere da bi se smanjila
kolicina ugljendioksida u izduvnim gasovima i da bi se racionalnije koris-
tila energija. Ukupno je finansirano oko 250 projekata u visini od 25,1
miliona ekija, a 1996. je lansiran program SAVE II sa zadatkom da se
do kraja veka nastave i prosire ove aktivnosti.
Bela knjiga 0 energetici. Decembra 1995. vlada je usvojila Belu
knjigu pod naslovom Politika Evropske unije u oblasti energetike, u kojoj
su bili postavljeni ciljevi do kraja 20. veka. Poiitika Unije u okviru ener-
getike bazirala se na tri elementa, a to su: opsta konkurencija, sigurnost
u snabdevaniu energiiom i zastita zivotne sredine. Ova politika se
" ~ J
sprovodila uglavnom integracijom trzista, kontrolom uvoza energenata,
promocijom realnog razvoja i podrskom istrazivanjima i tehnoloskom
razvoju u oblasti energetike. Prvi plodovi ove Bele knjige bile su direk-
tive, koje su imale za cilj da obezbede liberalizaciju i prohodnost triista
za elektricnu energiju i gas. Direktiva za elektricnu energiju je usvojena
1996. a direktiva za gas pocetkom 1998. godine.
Medutim, kako Francuska neprekidno blokira pokusaje da se stranim
kompanijama dozvoli da konkurisu na nacionalnim trZistima, cini se da
planovi 0 liberalizaciji energije ne vode nikuda. Na Evropskom savetu u
Barseloni u martu 2002, Francuska je bila izlozena ogromnom pritisku da
otvori svoje energetsko triiste, ali pred francuske predesednicke izbore, do
kojih je bilo jos sarno mesec dana, ni predsednik Zak Sirak ni Lionel
Zospen, premijer i predsednicki kandidat, nisu bili spremni da se posvete
tom pitanju. Medutim, zakljucci ovog samita jesu ubrazali ovaj spori pro-
ces Eberalizacije triista energije. Francuska je bila spremna da stavi pot-
pis na otvaranje triista u toku 2004. i na uvodenje niza mera koje ce
olaksati kompanijama Spanije i Nemacke da udu na njeno triiste.
U skladu s dogovorom, lideri EU su podriaJi otvaranje tdista za
komercijalne korisnike gasa i struje, oko 60%, tokom 2004. Odluka 0
tome kada ce se otvoriti politich osetljiviji sektor domaCinstava odloiena
222 DIK LEONARD
je do 2003. Ovaj dogovor je, barem na neko vreme, zadrZao jedinstvenu
zastitu Electricite de France, energetskog giganta u drzavnorn vlasnistvu.
Ovakvo komprornisno resenje omogucilo je Francuskoj da tvrdi da je
odbacila pretnju Kornisije da prirneni retko koriscene rnoCi konkurencije
j otvori triiste dekretorn. Lideri su se takode slozili s francuskirn zahte-
virna za novorn "okvirnom direktivorn 0 uslugama od opsteg in teresa" ,
koja ce postaviti cilj da viade mogu da intervenisu da bi obezbedile
potrosacima postenu pogodbu i us]uge visokog kvaliteta kada se trzista
otvore.
Transcvropske mreic. Kornisija je 1990. godine najavila donosenje
prograrna uspostavljanja Transevropske rnrde (TENS), koja bi se bavila
pitanjima transporta, telekornunikacija, obuke i energetike. Program sc
narocito bavio predlozirna za povezivanje kod resavanja pitanja prirodnog
gasa i eJcktricne energije. Predlozene su bile finansijske mere radi
(narotito za troskova izrade
izvodljivih studija), kao i mere Kojima bi se obezbedilo da, ubuduce,
TENS dobije veCi prioritet u budzetu EU i prilikom kreditiranja. Mada je
staY Komisije bio da finansiranje bude mahom iz privatnog sektora, u
nekim slucajevima ce biti neophodno finansiranje iz javnih fondova iIi
eventualno od strane Unije. Jedna od odluka donetih na samitu u
Mastrihtu bila je da se obrazuje Kohezioni fond, iz kojeg bi siromasnije
zemlje u okviru Unije mogle obezbedivati sredstva U okviru TENS-a.
Medutim, glavni doprinos EU sastoji se od zajmova koji se ostvaruju
preko EIB-a, a koji su do 1998. iznosili 27 milijardi evra, od kojih je 3.9
milijardi utroseno na energetski sektor. EDRF je takode obezbedio sub-
vencije za energetske projekte u visini od 2.3 milijarde evra.
Evropska povelja 0 energetici
Holandski premijer Rud Lubers je pokrenuo znacajnu InlCIFtiVU koja se
odnosila na saradnju iz oblasti snabdevanja elektricnom energijom. On je
1989. godine predloZio da se potpise povelja 0 energetici izmed u EZ i
Sovjetskog Saveza, po kojoj bi znanja i investicije iz zapadnih zemalja
bili dostupni sovjetskim izvorirna prirodnoggasa i naftnoj industriji, a za
uzvrat bi Sovjetski Savez na duZi period garantovao redovno snabdevan-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 223
je Evrope gasom. Evropska povelja 0 energetIc I Je kasnije, decem bra
1991, potpisana od strane EZ u Hagu izmcdu 37 drzava Evrope i zemal-
ja clanica OECD (Organization for Economic Co-operation and
Development - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), sa jedne
strane, i 12 zemalja stvorenih rasp adorn bivseg Sovjetskog Saveza, sa
druge. Njen cilj je bio da se stvori povoljna klima za rad preduzeca po
trZisnim principima i da se obezbedi protok investicija i tehnologije u
oblasti energetike. Konkretna saradnja se zasniva na odredenim elementi-
rna, a to su narocito sledeCi:
- pristup i razvoj energetskih rezervi;
- otvorenost trZista;
- liberalizaeija trgovine u oblasti energetike;
- efikasnost energije i zastita zivotne sredine;
- istrazivanja, tehnoloski razvoj, inovacije i pruzanje informacija;
- obrazovanje i obuka.
U 1994. godini su zernlje potplsmce ovog sporazuma prihvatile
obavezujuCi sporazum EECT. Njime su postavljena opsta pravila prilikom
kupoprodaje elektricne energije, odredena pravila konkurentske borbe,
prava na koriscenje fondova, prenos i tranzit, transfer tehnologija, zastita
zivotne sredine, intelektualna prava, uslovi za investicije i postupei pri
resavanju sporova. Ugovor je stupio na snagu 1998, kada je bio ratifiko-
van od strane 38 zemalja, ukljucujuCi 13 clanica EU.
Ugovor ECSC prestaje da vazi
Kada je Evropska zajednica za ugalj i celik (ECSC) osnovana 1951,
industrije uglja i celika, koje su tada smatrane "bazicnim industrijskim
granama", ddale su dominantno mesto u zapadnoevropskoj privredi. Sada
je to mnogo manje izrazeno, mada i jedna i druga grana ostaju znacajni
faktori. Tokom tri poslednje decenije doslo je do narocitih transformacija
u industriji celika, a Zajednica je bila uveliko instrumentalizovana, najpre
u naglom razvoju a kasnije uostrom padu.
224
DIK LEONARD
Ugovor ECSC prestao je da vazi 23. jula 2002. Mnogo pre isteka
U govora, ulaganja u industriju uglja i celika smanjivana su po fazama,
buduci da je ta industrija davala mnogo vise nego sto je bilo potrebno.
Godine 2001. ukupan budzet ECSC iznosio je 168 miliona evra, dok je
taj iznos 14 godina pre bio 339 miliona evra.
Medutim, Komisija je odlucila da zadrzi striktna pravila drzavne
pomoCi evropskoj industriji gvoma i celika. Ona je februara 2002. usvo-
jila zabranu regionalnih investicija i pomoci za rekonstrukciju u sektoru
celika nakon isteka Ugovora ECSC. Sto se tice drugih vidova ddavne
pomoCi - industrija celika bice podlozna istim horizontalnim propisima
kao i drugi sektori privrede. Komisija je takode zakljucila pomoc za zat-
varanje ovog sektora, pod istim, strogim uslovima koji su primenjeni u
skladu sa Kodeksom pomoCi za celik iz 1996.
Prestanak vazenja U govora znaCio je da se imovina prenosi na EU,
kao sto je predvideno protokolom datim u obliku aneksa Ugovoru iz Nice.
Prihodi od te imovine i kapital sada se koriste iskljucivo za istrazivanja
koja se odnose na industriju uglja i celika.
Sporo usvajanje zajednicke politike saobracaja ...
U clanu 74 Rimskog ugovora predvideno je donosenje zajednicke politike
u oblasti saobracaja. Medl,ltim,za prve 24 godine postojanja EZ, toliko se
sporo napredovalo u ovom pravcu, da je septembra 1982, Evropski par-
lament pred Sudom pravde (Court of Justice) pokrenuo postupak protiv
Saveta ministara zbog neizvrsavanja obaveza iz ugovora. Tuzba je deli-
micno urodila pIodom. Sud je smatrao da je vlada prekrsila ugovor jer
nije obezbedila slobodu u pruzanju usluga u medunarodnom saobracaju,
niti je odredila uslove za prihvatanje nerezidencijalnih prevoznika u
nacionalnu saobracajnu delatnost zemalja clanica. Medutim, Sud je odbio
da ukaze na to da ne postoji zajednicka politika u oblasti saobracaja, posto
ugovorom nije bila dovoljno jasno definisana ta politika da bi sud mogao
da donosi odluke po njoj. Sud je ipak predlozio Komisiji da neprekidno
fadi na postepenom usvajanjuzajednicke politike u oblasti saobracaja .
... ubrzano je nakon sudske presude
Nakon sudske odluke Savet ministara je znatno ubrzao donosenje odluka
u oblasti saobracaja, delimicno i u kontekstu usvajanja rokova za kom-
pletiranje unutrasnjeg triista EZ do 1992. godine. U 1991. godini je usvo-
jen izvestaj "Saobracaj do j posle 2000", koji je postavio ciljeve inte-
grisanog saobracajnog sistema Evrope. U njemu je obuhvacena i po moe
EZ u povezivanju nacionalnih mreZa, kao i u unapredivanju veza sa
Centralnom i Istocnom Evropom. Procenjuje se da saobracaj ucestvuje sa
6,5% u ukupnom nacionalnom proizvodu EU i da je u njemu zapasleno
vise od 6 miliona Ijudi. Tesko da se maze preceniti njegov znacaj u
ekonomskoj integraciji Zapadne Evrope. U 1983. godini je Evropska
komisija postavila niz opstih politickih ciljeva:
226 DIK LEONARD
- Veca integracija nacionalnih politika u oblasti saobracaja;
- Bolja klima za konkurenciju izmedu i u okviru raznih vrsta sao-
bracaja;
- Veca produktivnost i efikasnost u okviru Evropskog sistema sao-
bracaja, delimicno uklanjanjem uskih grla i birokratskih prepreka;
- Pruzanje finansijske pomoCi nizu veCih infrastruktumih projekata
koji SU od znacaja za celu Dniju;
- Koordiniran staY Unije u pitanjima bezbednosti, tehnickog
uskladivanja, zastite zivotne sredine i uslova rada u saobracajnoj delat-
nosti.
Godine 1995. Komisija je usvojila akcioni plan za 1995-2000, u
kojem je postavila smernice za zajednicko resavanje pitanja iz oblasti
trans Dorta. ::<l
... poboljsanje kvaliteta razvojem integrisanog sistema saobracaja koji bi se
zasnivao na najnovijim tehnologijama i koji bi doprinosio postavljenim
ciljevima, u vezi sa zastitom zivotne sredine i bezbednoscu; bolje
funkcionisanje jedinstvenog triista radipostizanja vece efikasnosti,
mogucnosti izbora i obezbedivanja saobracajnih usluga prema potrebama
korisnika, uz istovremeno vodenje racuna 0 drustvenim standardima; siren-
je spoljnih veza putem unapredivanja saobracajnih veza izmedu ED i
treCih zemalja, i pristup prevoznika jz ED trZistima u drugim delovima
sveta." Dalji akcioni program, za period 2000-04, stavio je daleko veCi
naglasak na zastitu zivotne sredine
Mada je Komisija tezila da uspostavi globalnu politiku prirnenom
zajednickih principa na razne oblike saobracaja - od kojih su svi u vecoj
iIi manjoj meri konkurentni jedni drugima - uglavnom je moral a da se
zadovolji sektorskim pristupom.
Putevi
Vlada je bila najupornija u pokusajima dase u drumskom saobracaju
usvoji politika EZ i cesto je morala da ceka godinama pre no sto je Savet
ministara bio u stanju da usvoji podnete predloge.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
227
Septembra 2001. Komisija je oDJavlla Belu knjigu 0 zajednickoj
politici u sektoru saobracaja za sledecu deceniju, koncentriSuCi se na
sputavanje sve veCih zahteva za drums kim saobracajem. Ovaj materijal od
130 stranica ukljucio je niz mera, koje pokrivaju cene, revitalizaciju
zeleznica i brodskih jinija kao alternative drumskom saobracaju. U knjizi
je precizno iznet neravnomeran razvoj razlicitih nacina saobracaja,
zagusenost nekih glavnih drumova i pruga, u gradovima i na aerodromi-
-rna; uticaj na okolinu i zdravlje Ijudi; i nedostatak bezbednosti na putu.
S brojem kola koji se u prethodnih trideset godina utrostrucio i sa daljim
povecanjem njihovog broja za 3 miliona godisnje, Komisija je upozorila
da evropski saobracajni sistem ide ka sopstvenoj blokadi. Izneti su podaci
da na drumski prevoz robe otpada 44%, u odnosu na zeleznicki prevoz
koji iznosi samo 8%, te da ce se do 2010, ukoliko ne bude sustinskih ini-
cijativa. prevoz kamionima povecati Z2. 500/ U odnosu na !998. UkoJiko
nista ne bude u;:adeno na smanjenju saobracaja, Komisija je predvidela da
ce se oslobadanje do 2010. povecati za 50% u odnosu na
1990. Ona je predlozila usaglasen porez na koriscenje dizel goriva u
komercijalne svrhe, po stopi visoj od tekuceg proseka ED, sto predstavl-
ja meru koja treba da donese ekoloske prednosti i da ornoguCi pre-
- voznicima iz zemalja van EU da konkurisu pod povoljnijim uslovima.
Bela knjiga je predvidela 60 razlicitih mera ciji je cilj skidanje robe sa
zagusenih puteva, smanjenje zagadenja, razvijanje saobracajne tehnologije
i poboljsanje bezbednosti.
Bezbednost drumskog saobracaja. U saobracajnim nesrecama na
putevima godLsnje pogine oko 50.000 ljudi a 1,5 milion ih bude povredeno.
Nizom direktiva uskladeni su standardi za kocnice, svetlosnu signalizaciju,
vetrobrane, nivo buke, i s1. Posle 20-godisnjeg odlaganja, 1984. godine je
postignut sporazum 0 zajednickim standardirna koji se odnose na tezinu i
velicinu privreclnih vozila. Odredena je maksimalna tezina za kamione,
koja iznosi 40 tona (38 tona u UK i Irskoj). Zatim je 1986. godine
postignut sporazum 0 maksimalnoj osovinskoj tezini za kamionske priko-
. lice (11,5 tona, odnosno 10,5 tona u UK i Irskoj). Osim toga, 1986. god-
. ina je bila progiasena godinom bezbednosti na drumovima\ i Komisija je
228 DIK LEONARD
sacinila akcioni plan, koji je obuhvatao poboljsanja u infrastrukturi i
dimenzijamasaobracajnih znakova, bezbednost vozila, kao i ponasanja u
obuci vozaca. Do kraja 1991. usvojene su direktive u vezi sa:
- ispitivanjem tehnicke ispravnosti vozila;
- sistemima vesanja kod kamiona;
- postavljanjem limitatora brzina u kamionima i medugradskim auto-
busima;
- smanjenjem rizika prilikom prevoza opasnih tereta.
- ogranicavanjem radnog vremena vozaca. ..
Prelazenje granica. NajveCi troskovi su proizilazili iz cekanja i
birokratskih provera na medunarodnim prelazima i oni su bez sumnje bili
prepreka trgovinskoj razmeni unutar EZ. Prema programu iz 1992. godine,
preduzeti su krupni koraci da se ova prepreka ukloni. Od 1. januara 1988.
jedan jedinstveni administrativni dokument (SAD), koji vazi i za prelazak
u zemlje EFTA (European Free Trade Association - Evropska asocijaci-
ja za slobodnu trgovinu), zamenio je oko 70 raznih formulara, do tada
potrebnih kainionima, za prelazak granica unutar Zajednice. 1. januara
1993. i SAD je ukinut, cime je prestala svaka kontrola robe na svim
granicama unutar Zajednice.
Medunarodni prevoz robe. Ova oblast je po pravilu bila zatvorena
postojanjem kvota i dozvola. Do 1985. sarno oko 40 % drumskog pre-
voza bilo je liberalizovano. Ali, prema sporazumu Saveta ministara, koji
je postignut juna 1986, zapoceto je postepeno otvaranje preostalog drum-
skog prevoza konkurentskoj borbi. Do kraja 1993. sva ogranicenja putem
kvota su ukinuta, ali je tek juna 1998. uspostavljena puna sloboda rada
transportnih sluzbi u drugim zemljama. U meduvremenu je Komisija
uspostavila racionalniji sistem odredivanja cena, objavljivanjem raspona
referentnih carina, koji se povremeno revidira.
Zaposljavanje u drumskom saobracaju. Od 1974. Zajednica
ja uslove za zaposljavanje u drumskorn saobracaju, narocito u pogledu
strucnih sposobnosti i obuke vozaca. Odreden je maksimalan broj sati
voznje po danu i u nedelji, kao i obavezno vreme za odmor. Pridrzavan-
je ovih praviia se kontrolise putem. tahografa (koji pogrdno nazivaju
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
229
"spijunom u vozacevoj kabini"). On beldi vreme kad je vozilo bilo u
pokretu i kad je stajalo, a kod velikih kamiona belezi i brzinu kretanja.
Zeleznicki saobracaj
Prilikom resavanja pitanja zeleznickog saobracaja, Zajednica se uglavnom
bavila finansijskim gubicima u ovoj oblasti, koji su staIno narastali zbog
sve vece konkurencije od strane drumskog, vazdusnog i vodenog sao-
bracaja. Jaz izmedu prihoda i rashoda vodio je sve vecern deficitu, a gubi-
ci su pokrivani davanjima koja su u velikoj meri optereCivala nacionalne
budzete. U mnogim slucajevima su ova davanja predstavljala priznanje da
je ddava nametnula zeleznici neekonomsko poslovanje, odredivanjem
niske cene karata i odrZavanjem neprofitabilnih linija u retko naseljenim
podrucjima.
los pocetkom sezdesetih Zajednica je pokusala da ublazi konkurenci-
ju izmedu zeleznickog transporta, s jedne strane, i drugih vidova trans-
porta, s druge. Doneta su pravila 0 konkurentskoj borbi, S obzirom na
obaveze javnih sluzbi, kapital i subvencionisanje ove delatnosti.
Finansijsko uCeSce vlada postalo je ocitije i njihov udeo nije znatnije
smanjen. U 1975. je Savet ministara postavio smernice za finansijski opo-
ravak i jasnije je definisao odnose izmedu zeleznickih preduzeca (koja su
gotovo sva bila u privatnim rukama) i vladinih institucija.
Da bi se povecala produktivnost, efikasnost i kvalitet usluga u
zeleznickom saobracaju, Komisija je 1981. godine predlozila izradu
visegodisnjih programa, koji su se narocito bavili investicijama u infra-
strukturu i zeleznicka vozila, kao i preispitivanjem obaveza javnih sluzbi
i stvaranjem siroke kombinovane zeleznicko-drumske sluzbe, koje bi bile
pod okriljem jedne specijalizovane i nezavisne medunarodne kompanije.
Do sada Savet ministara nije usvojio ovaj program. Komisija je ad tada
iznela joil neke predloge, radi poboljsanja strukture kapitala u zeleznickim
preduzeCima i bolje podele troskova u vezi sa infrastrukturom (ovi
troskovi u drumskom i vodenom saobracaju obicno se finansiraju iz
nacionalnog budzeta).
Od 1996. godine Komisija je zauzela staY da je neophodna
radikalnija strategija, ukoliko se zeli izbeCi drasticno smanjenje sistema
230 DIK LEONARD
zeleznica u Uniji. Narocito je istakla pitanje preuzimanja prevoza robe na
velikim daljinama od strane drumskog saobraeaja, gde je zeleznica
konkurentna i manje zagaduje zivotnu sredinu. Jula 1996. objavljena je
Bela knjiga pod naslovom Strategija za ozivljavanje zeleznickog sao-
braeaja u Zajednici. ana je sadrzavala dalekosezne predloge u vezi sa
finansiranjem zeleznickog saobracaja, nametanjem tdisnog principa
privredivanja u zelezniekom saobraeaju, i odredaba u vezi s javnim
sluzbama i integracijom micionalnih sistema zeleznica. Najznaeajniji je bio
predlog 0 brzoj izgradnji mreze zelezniekih "magistral a" , kako bi se
ubrzalo prevozenje tereta na kontinentu. U okviru Bele knjige nalazila se
mapa na kojoj su bili ucrtani ovi buduCi pravci. Jedan pravac bi polazio
iz Liverpula i isao preko Londona, kroz tunel pod Lamansom do Lila,
Pariza, Liona, Madrida i Lisabona. Drugi bi se pruzao prema istoku i
poiazio od preko Hanovera. Berlina, Varsave i isao, eventual no, cak
do Moskve. Drugi istoeni pravac bi se protezao od Brisela, preko Kelna,
Minhena, Beea do Budimpeste, dok bi pravac sever - jug polazio iz
Stokholma i pruzao se sve do samog juga Italije. Do kraja 1998. godine
zemlje elanice se jos nisu bile izjasnile 0 predlozima iznetim u Beloj
knjizi. Ukoliko se teli daova grana bude uspei3na, oni se moraju primeniti
gotovo bez ikakvog odlaganja.
Saobracajna infrastruktura
EZ je odigrala vaznu ulogu u podrsci finansiranju projekata u vezi sa sao-
bracajnom infrastrukturom, od izgradnje puteva i autoputeva, preko
izgradnje mostova i tuneJa, luka i aerodroma, kanala, do modemizacije iIi
elektrifikacije zeleznice i nabavke udobnije i ekonomienije opreme
(letelice, vozovi velikih brzina, i s1.). Do 1993. godine EIB je dala zaj-
move u visini ad skoro 20 milijardi ekija, a sliena suma je data iz dona-
torskog fonda za regionalni razvoj Evrope. Projekti u Kojima je UK prof-
itirao jesu izgradnja aerodroma u Maneesteru i Birmingemu, metroa Tin
- Ver, pruge za putnieki saobracaj u Mancesteru, drugog mosta preko reke
Severn, i luka Remsgejt i Harvie.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 231
Transevropske mreie (TEN). U 1990. godini Komisija je objavila
uslove za davanje pomoCi razvoju transevropskih mreia u oblasti trans-
porta, energetike i telekomunikacija. Za zeleznieki saobraeaj objavljen je
osnovni plan izgradnje brzih pruga do kraja 2010. godine, ukljucujuCi
9.000 km novih pruga, 15.000 km promenjenih traenica i 1.200 km pruga
koje povezuju glavne pravce. Osim toga, u njemu je naznaeeno kojih su
to 15 kljuenih pravaca, koji uglavnom idu preko granienih prelaza i bitni
su za primenu i nesmetan rad evropske mreze. On je isto tako predvideo
nagli napredak u tehniekoj kompatibilnosti opreme. Komisija je, kao pri-
oritete, prihvatila:
- izradu studije 0 problemima u vezi sa pomenutih 15 pravaca; ,
- osnovne pravce: severni pravac, Pariz - London - Brisel -
Amsterdam - Keln, povezan sa drugim zemljama elanicama; i juzni
- Lion -
povezan sa Tarvizijem i Trstom, kao i pravac od Madrida do Lisabona i
Oporta.
- bolje veze sa Irskom: pravci Dablin - Belfast - Krui i Dablin -
Belfast.
EU je, preko EIB, vee ueestvovala u finansiranju tunela ispod
Laman sa, koji je kljueni einilac mreie brzih pruga. U glavnom, do kraja
1997. godine EIB je obezbedila oko 38 milijardi ekija investicija za TEN.
EIB je u okviru javno - privatnih partnerskih aranzmana u 1997. godini,
izmedu ostalog, finansirala novi tunel ispod Elbe u Hamburgu, aerodrom
Spata, deonicu Elefsis - Stravros na autoputu Patra - Atina - Solun u
Grckoj, aerodrom Malpenso u ltaliji, kao i produzenje autoputa M6 u UK
i Metrolinka u Maneesteru.
Komisija je pokrenula izradu paralelne studije 0 budueoj mrezi auto-
puteva u Uniji i njen staY je da treba davati finansijsku pomoe za tri vrste
projekata, u koje spadaju:
- Povezivanje postojeCih mreZa: deonica Brener, koja vodi preko
Alpa, . od Italije do severne Evrope; deonice preko Pirineja: Tuluz -
Barselona (koja ide kroz tunel Pijmoren i koja je zavrsena 1994. godine),
232 DIK LEONARD
i deonice Tuluz - Madrid i Bordo - Valensija (kroz tunel Somport,
zavrsen 1995. godine).
- Bolje komunikacije sa obodnim regionima: drumski put ka Irskoj
(izmedu Krua i Holiheda), i pravac Brindizi - Patra - Atina kao i veza
Madrid - Lisabon.
- Druge komunikacije radi boljeg povezivanja sa zemljama susedima
ED: veza Atina - Evzoni - prethodna Jugoslavija (zaustavljena zbog izbi-
janja rata), i veza sa skandinavskim zemljama preko autoputa Alborg -
Fredrikshafen i Fehmark veze. .
Unutrasnji vodeni putevi
D nekim krajevima ED njeni vodeni putevi imaju znacajnu u10gu u trgovi-
ni proizvodima teske industrije. Od veCih vodenih puteva najznacajniji je
onaj na reci Rajni i njenim pritokama. Od 1976. go dine zemlje clanice SL1
se saglasile da medusobno priznaju one odluke druge strane koje se
odnose na plovnost vodenih puteva, i od 1982. godine Savet ministara je
odredio tehnicke uslove koje moraju da ispune plovila na ovim putevima.
D 1991. godini Savet ministara je usvojio direktivu kojom je liberalizo-
vana kabotaza (medunarodna konkurencija u prevozu robe i putnika na
unutrasnjim plovnim putevima neke od zemalja Dnije) i druga pitanja, i
reseno je pitanje medusobnog priznavanja brodarskih diploma, dozvola za
rad posade i dozvola za upravljanje plovilima. .
Komisija je preuzela inicijativu u resavanju nekih pitanja, a to su:
- aktivnosti u resavanju neiskoriscenih kapaciteta finansiranih od
nacionalnih vlada;
- ustanovljavanje sistema za pracenje trZista;
- priprema medunarodnog sporazuma 0 obezbedivanju slobodne
konkurencije odmah po zavrsetku kanala Rajna - Majna - Dunav, kao i
pitanja pristupa plovilima iz istocnoevropskih voda.
Pornorski saobracaj
Do 1986. godine Zajednica je postigla samo nekoliko dogovora oko
\ pomorskog saobracaja, i pored toga sto ova oblast igra znacajnu ulogu u
VODlC KROZ EVROPSKU UNlJU 233
trgovini EZ. Oko 95% spoljne trgovine se obavlja morskim putem, mada
ona ima vaznu ulogu i u trgovini unutar ED, delimicno lisled cinjenice
da tri zemlje Clanice nemaju kopnenu granicu sa ostatkom Dnije. U intere-
su je ED da njeno pomorstvo bude izlozeno konkurentskoj borbi na
trzistu. Tek decembra 1986. Savet ministara je postigao saglasnost 0 ele-
mentima zajednicke politike u oblasti pomorskog saobracaja, koja bi
omogucavala ED da zajednicki pregovara oko cena i da bude konkurent-
nija na svetskom trzistu. Dsvojena su cetiri pravilnika koji su stupili na
snagu jula 1987.
Konkurencija. Ovaj pravilnik je postavio jasne direktive 0 tome kako
u sektoru pomorskog saobracaja treba primenjivati opste principe
konkurentske borbe. Ovaj vid prevoza nije bio obuhvacen pravilnikom iz
1962. godine, u kojem su definisana pravila konkurentske borbe u vecem
broju drugih sektora privrede.
Odgovor na dampinske cene treCih zemalja. Ovaj problem je zahte-
vao koordiniran odgovor, kojim je EZ preduzela antidampinske mere pro-
tiv odredenih zemalja i kompanija. Ustanovljena je procedura pokretanja
istrage po ulozenim zalbama i donete su odredbe, kojima su nametnute
privremene iIi trajne takse na brodove iz tih zema1ja.
Rezervisanje tereta. Ova odredba predstavlja koordiniran odgovor EZ
treCim zemljama, koje jedan deo svoje trgovine rezervisu za domaca
plovila. Protivmere koje se mogu primenjivati obuhvataju trazenje dozvola
za utovar, prevoz i1i istovar, kao i uvodenje kvota iii nametanje poreza i
carina.
Sloboda u pruzanju usluga. Brodovi zemalja Zajednice mogu slo-
bodno da plove izmedu zemaUa c1anica, kao i izmedu zemalja clanica i
trecih zemalja. Zemljama clanicama je zabranjeno da sklapaju sporazume
sa treCim zemljama, po Kojima bi se ogranicavao pristup brodova iz
drugih zemalja clanica.
Medutim, odlozeno je usvajanje pete odredbe, po kojoj bi brodovi iz
zemalja clanica mogli da se nadmecu za preuzimanje priobalne trgovine
u nekoj od zemalja clanica, cime bi zajednicka politika u pomorskom sao-
bracaju bila zaokruzena. Ovo je dovelo do sukoba izmedu severnih zemctl-
ja EZ, koje su zdusno ovaj predlog, i nekih juznih zemalja,.
234 DIK LEONARD
koje zele da zadrze ove zabrane. NaroCito Spanija nije bila voIjna da
dopusti drugim zemljama clanicama da se nadmecu za trgovinu izmedu
kopnenog dela Spanije i Kanarskih ostrva, a Grcka je zelela da bude u
poziciji da, u slucaju da Turska postane punopravan clan EZ, onemoguCi
njenim brodovima da plove izmedu grckih ostrva. Na kraju je 1991.
godine postignut nacelan sporazum, ali ce proteCi jos izvestan broj godi-
na pre no sto medunarodna konkurencija postane realnost.
Podstaknuti katastrofama tankera kod La Korunje i kod Setlandskih
ostrva, Evropska komisija i Savet ministara su 1993. godine zac11ali poli-
tiku ED u pogledu bezbednosti na mom i uticali na rad pojedinih zemal-
ja clanica na obezbedivanju efikasnije primene medunarodnih proplsa.
VIada je pripremila uputstva i propise da bi:
- postavila zajednicka pravila u inspekciji brodova;
- nanlet.nu1a sre.pen za
- regulisala pitanje balasta kod tankera za naftu;
- uspostavila evropski sistem izveStavanja 0 morskim brodovima;
- regulisala pitanje prevoza opasnih iIi zagadujuCih tereta.
Godine 1998. usvojeno je jos nekoliko inicijativa EU, ukljucujuCi
zajednicke propise 0 bezbednosti za prevoz brodovima i putnickim avion-
ima; predlog za poboljsanje prijemnih objekata, luka za brodski otpad i
ostatke tovara; i direktiva za nametanje svim plovilima, koja rade unutar
ED (ukljucujuCi i one koji plove pod zastavama treCih zemalja), radnog
vremena koje je propisala Medunarodna radnicka organizacija, te za pri-
menu izvesnih medunarodnih bezbednosnih standarda za putnicke brodove
i registracije svih putnika na putnickim brodovima.
Godine 2000. objavljena su Tugerska pravila za prevoz brodovima,
posJe izlivanja nafte iz tankera Erika u blizini francuske obale, kada se
brod raspolovio, ispustajuCi 100 hiljada tona nafte i unistavajuCi 400 km
bretanjske obale. Prvi paket mera, poznat kao Erika I, treba da pojaca rad
luckih inspekcija, uvede bolju kontro]u klasifikacije brodarskih drustava i
da postepeno iskljuci tankere s jednom kobilicom, zamenjujuCi ih bezbed-
nijim verzijama sa dve kobilice. Drugi paket, Erika II, stavlja naglasak na
obuku posada, farmira Evropski fond za zagadenja kojitreba da obezbe-
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
235
di kompenzaciju do I milijarde evra za zrtve i da formira Evropsku agen-
ciju za bezbednost u pomorskom saobracaju. Glavne duznosti ove agen-
cije jesu da pomaze i nadgleda uskladenost pomorskih propisa zemalja
clanica, da vrednuje efikasnost tih propisa, prikuplja podatke i vrsi
inspekciju klasifikacije pomorskih drustava.
Vazdusni saobracaj
Dugo je vazdusni saobracaj predstavljao sektor u kojem je Zajednica naj-
manje imala upliv i u okviru kojeg su njena pravila 0 konkurentskoj borbi
u velikoj meri bila mrtvo slovo na papiru. Ceo sistem je bio regulisan
nizom sporazuma izmedu vlada i vazduhoplovnih kompanija, cime je
uspesno istisnuta konkurentska borba, a kao ishod roga su bile najskuplje
cene aviokarata na svetu, znatno iznad cena u Severnoj Americi, kada se
, ..
1986. godine uzaludni Sil bili napori EZ, da se rese
poreue
pitanja 0 saraanjl u slucaju avionskih nesreca, smanjenja buke koju
proizvode avioni i helikopteri i pitanje otvaranja linija izmedu nekih
regionalnih ccntara u okviru Zajednice.
Aprila 1986. je presuda, koju je don eo Sud pravde (Court of Justice),
dala Komisiji zeleno svetlo da ubrza resavanje ovih pitanja. U sporu, u
kojem se francuska putnicka kompanija Nuvel Frontieres suprotstavila
utvrdivanju cena prevoza prema Zakonu 0 francuskom civiinom sao-
bracaju, Sud je donee odluku da se opsta praviIa konkurentske borbe
odnose i na aviosaobracaj ida, prema Rimskom sporazumu, zemlje clan-
ice imaju prava da ne prihvate cene aviokarata ukoliko znaju da su one
rezultatsporazuma iIi prakse dogovaranja izmedu avioprevoznika. Usled
nepostojanja blizih odredaba, koje bi se odnosile na pravila konkurentske
borbe u vazdusnom saobracaju, pravila koje je donee ugovor i dalje
odreduje Komisija (clan 89) i antitrustovski organi zemalja clanica (clan
88). Tadasnji komesar za pitanja konkurencije, Piter Saterlend, pretio je
da ce tuziti de set vodeCih evropskih avioprevoznika ukoliko ne ukinu ili
drasticno ne izmene sporazume 0 odrcdivanju cena. Posle vise meseci
odlaganja, ovih 10 avioprevoznika su to prihvatili aprila 1987. Ali
uvodenje konkurentskih cena i dalje zavisi od stavljanja van snage iIi dop-
una bilateralnih sporazuma izmedu avioprevoznika j njihovih vIada, od
236 DIK LEONARD
kojih su sarno neke sprernne da razrnisljaju 0 pravljenju tako drasticnog
zaokreta.
Istovrerneno je Kornisija sudskim putem pokusavala da nade politicki
kompromis, kojim bi se bar delimicno, u buducnosti, libcralizovalo
odredivanje cena aviokarata. Posle dugotrajnih i mukotrpnih pregovora,
juna 1987, Savet ministara saobracaja postigao je principijelan dogovor 0
popustu u ceni karata, raspodeli kapaciteta, uvodenju novih prevoznika na
postojeCim linijarna, vezama od regionalnih do gl<ivnih aerodroma, pravu
da se na usputnim sletanjima sakupljaju putnici, kao i 0 uslovima pod
kojima se mogu odobravati odstupanja od pravila EZ 0 konkurentskoj
borbi. Medutim, Spanija je odmah ulozila veto jer je Gibraltar bio
pomenut kao regionalni aerodrom UK, sto je suprotno zahtevima Spanije
o suverenitetu nad Gibraltarom.
Veto Spanije je ukinut decembra 1987. posle postizanja bilateralnog
sporazuma sa UK oko koriscenja aerodroma na Gibraltaru. Ovaj sporazum
je stupio na snagu januara 1988. godine. U 1991. godini Komisija je usvo-
jila treci paket 0 liberalizaciji, sa ciljem da se nakon 1993. godine
uspostavi potpuna konkurencija izmedu evropskih aviokompanija. Princip
po kojem aviokompanijama treba dopustiti da same odreduju cene na
medunarodnim pravcima prihvacen je od strane EZ u martu 1992. godine,
ali se pojavila nepremostiva prepreka u pogledu vremena primene, posto
su UK i Holandija zahtevale slobodno trziste od kraja 1993, dok su
Francuska i druge zemlje zastupale staY 0 uvodenju sestogodisnjeg "peri-
oda tranzicije". Konacno je u junu 1992. godine postignut cetvorogodisnji
sporazum i od marta 1997. godine aviokompanije su dobi1e pravo da same
odreduju cene svojih karata, kao i da lete bilo kuda u okviru EU.
U prednosti ce uglavnom biti sve prisutnije privatne aviokompanije,
koje imaju manji broj zaposlenih u poredenju sa brojem putnika, te mogu
da imaju nize cene u odnosu na veCinu driavnih prevoznika. Medutim,
protivnici liberalizacije su dobili dovoljno "zastitnih mera" pomocu kojih
mogu da sprecavaju ulazaknovih konkurenata u borbu. U pokusaju da
sprece pad rentabilnosti, kakav je pogodio aviokompanije u SAD osamde-
setih godina, vlade zemalja EU imaju pravo prigovora vladi Evrope uko-
,liko neka aviokompanija predlozi suvise nisku cenu karata:
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 237
Planovi Komisije iz 1999. za "jedinstveno evropsko nebo", kojim bi
se poboljsalo upravljanje vazdusnim saobracajem, neprestano se odlazu -
jos jednom zbog razlika izmedu Britanije i Spanije u vezi sa aerodromom
na Gibraltaru. Ironija je da obe zemlje, koje su formirale mocan savez u
korist liberalizacije u Lisabonu, snazno podriavaju ovaj prcdlog u prin-
cipu. Cilj ovog plana bio je da se uvede koordinacija kontrole vazdusnog
saobracaja kao neophodan prvi korak ka liberalizaciji triista vazdusnog
saobracaja i, treba se nadati, ka manjim zakasnjenjima i jeftinijem pre-
vozu. Marta 2002, buduCi da ovo pitanje nije jos bilo resena, lideri su sc,
na Savetu Evrope u Barseloni, obavezali da ce stvoriti jedinstveno evrop-
sko nebo do 2004.
Napori Komisije ~ a sa treCim zemljama pregovara 0 sporazumima za
liberalizaciju, narocito sa SAD, bili su ometani od strane nekih zemalja
clanica, narocito od UK, koje su bile protiv pregovaranja u njihovo ime.
Ovo ima kao posledicu da SAD donekle moze da odlucuje i bira medu
vladarna EU, kao i da odbaci jednu radi druge, sto je nepovoljnije za
evropske aviokompanije i njihove putnike U odnosu na predlozene uslovc.
Pocetkom 1998. ovo pitanje jos nije bilo reseno. Komisija je i dalje zahte-
vala nadleznost U ovoj oblasti, uz stalne pretnje da ce se putem Evropskog
suda. pravde suprotstaviti bilo kakvom bilateral nom sporazumu koji bude
Ipostignut izmedu zemalja Clanica. Februara 2002, preliminaran nalaz Suda
pravde EU doveo je u pitanje sve bilateralne sporazume koji su potpisani
izmedu drzava clanica nakon formiranja avio trZiSta EU. Komisija je pod-
nelatuzbu protiv 8 zemalja EU i Sud je doneo presudu da je glavna
karakteristika takvih sporazuma izmedu SAD i pojedinih drzava EU, u
vezi s pristupom evropskim aerodromima nelegalna. U govore u vezi sa
otvorenim nebom SAD potpisalo je 56 zemalja. U preliminarnoj oceni
glavni pravobranilac suda rekao je da vazeCi ugovori 0 otvorenom nebu
predstavljaju "slucaj diskriminacije koja se zasniva na nacionalnosti", sto
je nezakonito po Ugovoru EU. To znaci da ce u buducnosti svim avio
kompanijama EU biti dozvoljen pristup na aerodrome EU, sto ce dovesti
do mnogo vece panevropske konkurencije na profitabilnijim trans at-
lantskim linijama. EU ce voditi pregovore u vezi s takvim ugovorima sa
zemljama van EU, sto \ce dovestido toga da se prevoznici unutar zemal-
238 DIK LEONARD
ja clanica slobodno spajaju, u cilju stvaranja potrebne konsolidacije u
industrijskoj grani koja je pocepana zahvaJjujuCi prekapacitiranosti
neefikasnosti.
GaHleo
Marta 2002 odobren je satelitski program Galileo vredan 2.5 milijarde
evra, koji nudi evropsku, prvenstveno civilnu altemativu americkom glob-
alnom sistemu pozicioniranja (GPS), koji je razvijen uglavnom za vojne
svrhe. Galileo, koji se u pocetku zasnivao na 30 satelita, bice u
mogucnosti da odredi mesto korisnika kao sto su vozaci automobila i
piloti aviona unutar 1 metra, za razliku od 100 metara koje nudi GPS.
Frekvencije satelita koje su odobrile UN granice se sa frekvencijama GPS-
a, cineCi neminovnom kooperaciju sa SAD, ukoliko se zele izbeCi tehnicki
konflikti iZlne.au ova dva sistema. GPS ie r;:a komer-
upotrebu ce Galileo tu naplacivati. Trebal0 bi da
Galileo pokriva krajnja prostranstva koje GPS ne pokriva, da prevlada slab
prijem u urbanim uslovima, sto je sa GPS-om slucaj, i da omoguci
pracenje tektonskih poremecaja u zemljotresnim zonama iz kosmosa, kao
i da analizira nivo reka i jezera. Ocekuje se otvaranje 150 hiljada radnih
mesta i stvaranje profita od 11 milijardi evra godisnje za evropske kom-
panije, nakon njegovog lansiranja 2008. Kao i svemirska raketa Arijana i
programi vazdusnih autobusa, Galileo je pozdravljen kao program koji ce
pomoei smanjenju inovacionog jaza izmedu EU i SAD. Izmedu EU i SAD
dolazi do redovnih prepirki, pri cemu se Pentagon zali da ce ovaj sistem
ometati signale vojnog GPS-a. Medutim, lideri EU su protiv oslanjanja na
americki sistem cije bi usluge mogle da budu - i jednom prilikom vee
jesu - povucene.
Clanom 38 Rimskog ugovora bilo je predvideno da se, uporedo sa
donosenjem zajednicke politike 0 poljoprivredi, donese i zajednicka pol i-
tika 0 ribarenju. Medutim, sve do 1966. godine nije pod net nikakav
predlog iz ove oblasti, a politika 0 ribarenju je zazivela tck 17 godina
kasnije.
Prve mere dovode do problema
Godine 1970. zemlje osnivaci, njih sest, pokusale su da uspostave prin-
cip slobodnog u ali
donee Savet ministara imale delimican uspeh. Stvoreno je zajednicko
trziste za ribu, mehanizam za odrZavanje cena, i donete su mere za zastitu
tdista Zajednice. Da bi se moden1izovao ovaj sektor i u njemu obezbe-
dili jednaki konkurentski uslovi, Zajednica je moral a da koordinira struk-
turnu politiku zemalja clanica i da je finansijski podrti.
Nije bilo najsrecnije vreme za donosenje ovakvih odluka, jer su se
tada vodili zavrsni razgovori oko ulaska Danske, Irske, Norveske i UK u
Zajednicu - sve zemlje sa razvijenim ribarstvom. Cinilo se da su clanice
osnivaci nameravale da rese ovo pitanje na nacin koji njima odgovara, pre
no sto nove clanice budu u prilici da vrse svoj uticaj. Usled toga, U okol-
nostima kada je bio neizvestan ishod referendum a, norveska vlada je odbi-
la da dalje pregovara oko uslova za uiazak. Mnogi posmatraci su mislili
da je politika a ribarstvu bila kljucni faktor zbog kojeg u ovoj zemlji nije
prihvaceno pristupanje Zajednici. U ostalim trima zemljama kandidatima
javnost je umirena sporazumom koji je donet u poslednjem trenutku, po
kojem sve zemlje Clanice mogu do kraja 1982. da zabrane ribarenje u
svom priobalnom pojasu, sest milja od obale; u nekim obiastima je ta
daljina iznosila 12 milja, osim onim brodovima koji tradicionalno ribare
u tim vodama.
240 DIK LEONARD
Pros irene iskljucive zone ribarenja
Mnogo pre isteka datog roka (1982) bilo je jasno da je potreban daleko
sveobuhvatniji pristup, ukoliko se zeli sacuvati fond riba u vodama EZ.
ad 1975. jedan broj zemalja koje izlaze na Atlantski okean, ukljucujuCi
Island, NorveSku i Kanadu, prosirio je zonu zabrane ribarenja na 200
nautickih milja. Kasnije su ove gran ice usvojene novom medunarodnom
konvencijom 0 pravu mora. Ishod ovoga bilo je isterivanje iz ovih voda
brojnih brodova EZ, kao i ribarskih brodova iz treCih zemaija, koji sada
koncentrisu u Severnom moru i ozbiljno ga ugrozavaju prekomermm nb-
arenJem. .
Zajednica je, u cilju sopstvene zastite, 1977. godine takode pomenla
zonu zabrane ribarenja na 200 milja, cime je stekla kontrolu nad ogrom-
nim pomorskim prostranstvima, U Cijim okvirima je narastala konkurents-
ka borba izmedu ribara iz zemalja clanica. Dolazilo je do zestokih raspra-
va oko ovih zona, u kojima je najcesce ucestvovala UK, 0 tome dokle
zemlje clanice mogu trajno i iskljucivo da polazu prava na svoje priobalne
vode.
Dogovorena zajednicka politika ribarenja
Evropska komisija je podnela predloge jos 1976. godine, ali je
politika ribarenja (CFP) usvojena tek pocetkom 1983, posle mukotrpm.h
pregovora, naroCito sa Danskom. 1ma nekoliko vaznih odredaba te poh-
tike:
Zone ribarenja. U principu, vode Unije, koje su u granicama od 200
milja od obale Atlantskog okeana i Severnog mora, a sa nesto uzim p.ri-
obalnim pojasom u Mediteranu i Baltickom moru, slobodne su za sve
are iz EZ. Zemlje clanice imaju pravo da ogranice ribarenje do 12 mllJa
od svoje obale, gde bi sarno njihovim ribarskim flotama, kao i brodovi-
ma iz drugih zemalja clanica koje u tim vodama po tradiciji ri bare , bilo
dozvoljeno ribarenje. Osim toga, ribarenje u vodama oko .. ostrva
Orknijskih i Setlandskih podIeie sistemu dobijanja dozvola od UmJe I na
daljinama veCim od 12 milja, zbog potencijalne ugrozenosti nekih vrsta
riba. ave mere imaju vaznost od 20 godina i mogu biti ponovo razma-
trane posle 10 godina ..
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 241
Rezerve ribe. Rezerve se odrzavaju odredivanjem dozvoljene ukupne
kolicine ulova (TACS). Savet ministara svake godine odreduje dozvoljene
kolicine uJova za sve vrste riba ugrozene prekomernim ribarenjem.
Zastita ribnog fonda. Na osnovu predloga naucnika, mere zastite se
uglavnom svode na ogranicavanje ribarenja u nekim zonama, odredivanje
minimalne gustine mreza, a u nekim slucajevima i na kolicine. ulova
morskih riba. Uz saglasnost Komisije, zemije Clanice mogu da uvedu
svoje dodatne mere zastite, ali one ne smeju da budu diskriminatorne
prema ostalim zemljama clanicama.
Nadzor. Zernlje clanice primenjuju mere, kao sto su obavezno
vodenje dnevnika, inspekcije u lukarna, kontrola iz vazduha i s1., pod nad-
zorom Komisije, koja ima tim inspektora za ova zaduzenja.
Prodaja. Sirom Unije se u ovoj oblasti primenjuju standardi u pogle-
du kvaliteta, velicine, tezine, prezentacije i pakovanja. Njihova primena se
uglavnom prati preko agencija proizvodnih organizacija, koje podlezu
inspekciji Komisije. Okvirne cene odreduje Savet rninistara , pri cemu se
cene u slucaju "povlacenja" krecu izmedu 70-90%. Nairne, Unija nadok-
naduje ribarima ulov koji je povucen sa trZista. Moguce je dobiti nadok-
nadu kod izvoza, najcesce u slucajevima kada su cene regulisane i kada
su cene povucene ribe u Zajednici vise od cena ribe na svetskom trzistu.
Ukoliko ulov evropskih zemalja ne pokriva potrebe trZista, mogu se
privremeno ukloniti carine na uvoz, sto je poslednjihgodina bio slucaj sa
tunom i bakalarom.
Medunarodni odnosi. Sa nekim zemljama, kao sto su Norveska,
Farska ostrva, Kanada i SAD, postignuti su reciprocni sporazumi oko
davanja dozvola za ogranicen pristup njihovim vodarna i trZistirna. Ostali
sDorazumi, sa africkim zemljama u razvoju i zemljama u Indijskom
o'keanu, daju pravo brodovima iz EZ da ribare u njihovim vodama, u
zamenu za finansijsku i tehnicku pomoc.
ED je cetvrti proizvodac u svetu
Prijemom Spanije i Portugala udvostrucen je broj ribara u
(trenutno ih ima oko 300.000), povecana je tonaza ribarske flote za oko
65%, a ukupan ulov za 30%. EU je trenutno na cetvrtom mestu u svetu
242 DIK LEONARD
po ulovu ribe. Spanija i Portugal su morale da prilagode svoju politiku
ribarenja prema CFP-u i zajednicki im je odobren pristup u nekoliko zona
ribarenja, stirn sto je predvideno da se taj broj revidira 1995. U vreme
vodenja pregovora oko clanstva Norveske u EU, marta 1994, dogovoreno
je da se od 1. januara 1995. Spaniji i Portugalu omoguCi potpun pristup
svim vodama ED.
U isto vreme je Zajednica povecala finansijsku pomoc namenjenu
restrukturiranju ribarskih flota - subvencionisuCi eliminisanja suvisnih
kapaciteta, gradnju i modemizaciju brodova, razvoj akvakulture, bolje pre-
rade i tehnike prodaje, CFP se u velikoj meri zasniva na modelu CAP
(Common Agricultural Policy; Zajednicka poljoprivredna politika), ali je
daleko jevtiniji. Ukupni troskovi u 200 I. godini bili su oko milijardu evra,
odnosno oko 1 % ukupnog budzeta EZ.
Reforma CPF-a treba da se dogodi do kraja 2002. U dosadasnjim
scrana -
ribe, ekologa i potrosaca - da je vazeCi mehanizam stetan i da podstice
prevare. I zaista, od sredine 90-ih godina Evropska komisija pocela je da
se zalaze za mere ocuvanja ribe, tvrdeCi da ce zalihe ubrlO nestati uko-
liko se tekuCi trend nastavi. Osteljivost ovog pitanja dosla je do izrasaja
za vreme "Grenlandskog ribarskog rata" izmedu spanskih ribara i kanad-
skih vlasti, u blizni obale Grend benksa, podrucja u kojem su kanadski
ribari bili prisiljeni da prestanu da love bakalar zbog dramaticnog sman-
jenja kolicina te ribe. Unutar EU usvojeni su programi smanjenja ribarskih
flota, koji podrazumevaju ostre sankcije protiv ddava clanica koje ne
zadovolje zahteve tih programa,
Rimski ugovor nije imao odredbe 0 zajednickoj politici EZ u pitanjima
zastite zivotne sredine, osim sto je u clanu 235 data pravo Savetu min-
istara da, ukoIiko postoji saglasnost svih, preduzme odgovarajuce mere
radi postizanja bilo kog cilja Zajednice. Ova praznina, koja odrazava
nezainteresovanost za pitanja zivotne sredine u toku pedesetih, popunjena
je donosenjem Jedinstvenog evropskog akta (Single European Act), koji
u svom clanu 25 namece tri pravca u resavanju pitanja zastite zivotne sre-
dine:
- da se zastiti i poboljsa kvalitet zivotne sredine;
- da se radi na zastiti zdravlja Ijudi;
- da se obezbedi pazljivo i racionalno koriscenje prirodnih resursa.
Programi usvajani od 1973.
Ne iznenaduje sto se, u nedostatku nekog ranijeg definisanja nadleZnosti
EZ u ovoj oblasti, politika Zajednice razvijala ad hoc i u zavisnosti od
prihoda. Na primer, tek 1985. je Savet ministara sacinio radni program,
u cilju dobijanja informacija 0 stanju zivotne sredine i prirodnih resursa
u Zajednici. Ipak, od 1973. Savet je usvojio niz petogodisnjih akcionih
prograrna, koji su se postepeno prosirivali pojavom brojnih ozbiljnih prob-
lema zagadenja. Oni su bili osnov za izradu opste strategije zastite zivotne
sredine i prirodnih resursa. Postoje glavne oblasti 0 kojima su u EU do
sada donete mere. Najnoviji program, Sesti akcioni program zastite
zivotne sredine, koji se odnosi na desetogodisnji period, donet je 2002.
Zagadenje voda. Usvojene su brojne direktive koje se bave pitanji-
rna zastite voda, kako povrsinskih tako i podzemnih, slatkih i slanih.
Doneti su standardi 0 kvalitetu tehnicke vode, pijace vode, sveze vode za
ribnjake i voda u kojima se uzgajaju skoljke. Pustanje otrovnih otpadnih
voda stavljeno je pod strogu kontrolu i odredene su gornje vrednosti za
244
DIK LEONARD
prisustvo zive, kadmijuma, lindana, DDT -ja, pentahlorofenola j ugljente-
trahlorida, a doneta su i posebna pravila 0 kontroli i postepenom sman-
jenju odlaganja titanijum-dioksida, koji stvara "crveni glib". Unija je pot-
pisnica nekoliko konvencija, koje imaju zadatak da smanje zagadenje u
medunarodnim vodama kao sto su reka Rajna, severni Atlantik, Severno
more i Mediteran.
Zagadenje vazduha. I pored usvajanja niza direktiva 0 pitanjima kao
8to su ispustanje sumpor-dioksida, upotrebe hlorfluor-ugljenika (CFC) u
sprejevima i kontrola zagadenja iz nekih industrijskih postrojenja, sporo
se napredovalo u resavanju dva, po mnogima kljucna pitanja: zagadenje
koje stvaraju velika postrojenja kod kojih je zastupljen proces sagorevan-
ja, naroCito kod termoelektrana, i zagadenje koje je rezultat izduvnih gaso-
va motomih vozila. Obe ove grupe zagadivaca smatraju se vinovnicima
izumirania sum a usled kiselih kisa, kao i niza pretnji po zdravlje. Marta
1985. ie' u Savetu postignut dogovor 0 dozvoljenoj kolicini olova u izdu-
vnim gasovima (kao ida se posle 1. oktobra 1989. bezolovni benzin moze
kupovati svuda u Zajednici). Medutim, tek jula 1987. - pod odredbama
SEA 0 veCinskom izglasavanju - usvojeno je niz mera 0 emitovanju stet-
nih gasova iz automobila. Evropska komisija je pokrenula obiman radni
program radi ispitivanja efekta staklene baste i iznalazenja nacina da se
ograniCi zagrevanje atmosfere. Predvidene su konkretne mere za smanjenje
zagadenja supstancama kao sto su fotohemijski oksidansi.
Buka. Dsvojene su direktive u Kojima se odreduje gornja granica
bucnosti za automobile, kamione, motocikle, traktore, avione koji 1ete
ispod brzine zvuka, kosilice i gradevinske masine. Stepen bucnosti apara-
ta za domaCinstvo mora biti naznacen na ambalazi, a razmatraju se pred-
lozi 0 postavljanju granica bucnosti i za helikoptere i sinska vozila.
Hernijski proizvodi. NaroCito posIe nesrece u Sevezu, koja se dogodi-
la u severnoj Italiji 1977. godine, kojom prilikom je velika oblast bila
zagadena veoma otrovnim dioksinom, preduzeto je niz rigoroznih mera,
radi smanjenja rizika pri proizvodnji i unistavanju hemijskih materija.
Davne 1967. godine je usvojena direktiva koja se odnosi na klasifikaciju,
pakovanje i oznacavanje opasnih materija. Dvema direktivama iz 1973.
stavlja se pod kontrolu sastav deterdzenata, a 1986je nacinjena evropska
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 245
Iista svih supstanci koje se nalaze u hemijskim proizvodima na trzistu,
cime je omoguceno da oni budu obuhvaceni opstom procedurom
obeleZavanja, procene i kontrole. Druge mere zabranjuju upotrebu
odredenih materija u pesticidima i stavljaju pod strogu kontrolu proizvod-
nju i upotrebu PCBS-a i PCTS-a (supstance koje su zagadile zivotnu sred-
inu posle nesrece u Sevezu), kao i azbesta. D pokusaju da se sprece nove
nesrece velikih razmera, kao i da se umanje njihove stetne posledice,
direktivom iz 1982. obavezuju se proizvodaci iz svih zemalja clanica da
obavestavaju organe vlasti 0 materijama, fabrikama, kao i 0 lokacijama
moguCih nesreca.
Posle tragedije koja se dogodila u Indiji, u Bopalu, pojacan je priti-
sak, narocito u Evropskom parlamentu, da se zavedu jos stroze mere kon-
trole. Zabrinutost zbog nestajanja ozonskog omotaca, koji stiti Zemlju od
ultraljubicastog zracenja, podstak!a je Zajednicu da usvoji niz mera, sa cil-
jem znatnog smanjenja CFC-a i drugih materija za koje se smatra da uticu
na tu pojavu.
Odlaganje otpada. Od 1975. godine na snazi su pravila koja je
donela Zajednica a odnose se na prikupijanje, odlaganje, reciklazu i pre-
radu otpada, kojeg svake godine u Zajednici ima vise od 2 milijarde tona.
Konkretne mere su preduzete kada je rec 0 otpadu u industriji proizvod-
nje titanijum-dioksida, otpadnim uljima, izrucivanju otpada u mora i
radioaktivnom otpadu. Date su preporuke 0 preradi starog papira, kartona
i ambalaze od pica.
Zastita biljnih i zivotinjskih vrsta. ED je clanica Bernske konvenci-
je iz 1979. 0 zastiti divljaci. Zemljama Clanicama je predlozeno da se
pridrzavaju Pariske konvencije iz 1950. godine, koja se bavi zastitom
ptica, kao i Ramsarske konvencije 0 mocvarama. Savet minis tara je usvo-
jio nekoliko direktiva 0 zastiti divljih ptica, zabrani uvoza proizvoda
izradenih od koze malih foka (posle siroke kampanje u kojoj je Evropski
parlament imao kljucnu ulogu) j 0 kontroli i ogranicavanju naucnih
eksperimenata na zivotinjama. Pruzena je finansijska pomoc projektima
koji se bave zastitom prirodnih stanista i u pripremi su novi predlozi, u
okviru cetvrtog akcionog programa (1988 - 92), 0 zastiti biljnog i zivot-
injskog sveta.
246 DlK LEONARD
Sirenje domena zastite zivotne sredine
Pocetkom 1990. godine bilo je rasprostranjeno misljenje da EZ treba da
zauzme mnogo odlucniji i sistematicniji pristupu pitanjima zivotne src-
dine. Na samitu u Dablinu 1990. godine, od Zajednice i njenih clanica
trazeno je da koordiniraju svoje aktivnosti po pitanju pridrzavanja princi-
pa 0 oddivom razvoju i davanju prioriteta preventivnim merama.
Dogovoreno je stvaranje Evropske agencije 0 zastiti zivotne sredine, ali
se kasnil0 sa njenim formiranjem zbog neslaganja zemalja clanica 0
lokaciji njenog sedista.
U 1991. je doslo do znatnog prosirenja politike EZ u pitanjima zastite
zivotne sredine, koja je postala neraskidivo vezana za svako odlucivanje
iz oblasti ekonomske politike. Smatralo se da su potrebne inicijative
Komisije za ugradivanie pitanja zastite zivotne sredine u druge oblasti
politicKog delovanja, ukljucujuci poljoprivredu, trziste, sao-
braeaj i energiju. Posto je ovo pitanje u tesnoj vezi sa energetikom, a kao
odgovor na neophodnost hitnog resavanja pitanja globalnog zagrevanja,
Komisija je predlozila paket mera za smanjenje kolicine emitovanog
ugljen-dioksida, racionalnije koriseenje energije i obezbedivanje snabde-
vanja energijom. Predlozila je uVodenje poreza u vezi sa odnosom
ispustenog ugljendioksida i proizvedene energije, sa ciljem da se do 2000.
godine emitovanje ovog gasa svede na nivo iz 1990. godine. Savet je u
principu usvojio predlog Komisije, ali je jos daleko dan kada ee da stupi
na snagu porez na ovu vrstu energije. Industrijalci u Evropi strahuju da
ee izgubiti konkurentnost cena U odnosu na svoje glavne protivnike iz
Japana i SAD, ukoliko se slican porez ne uvede i u tim zemljama. 0
ovom pitanju se raspravljal0 na samitu UN 0 pitanjima Zemlje, odrz.anom
juna 1992. godine u Rio de Zaneiru. Na njemu je EZ vodila glavnu rec
i predlozila resavanje pitanja ispustanja ugljen-dioksida na svetskom
DIVOU.
U 1991. godini Savet ministara je usvojio program LIFE koji treba
da obezbeduje finansijska sredstva za prioritetne projekte u oblasti zastite
zivotne sredine. Najnoviji program, LIFE III, U vrednosti od 640 miliona
evra, pokriva period 2000-04. Usvojene su i sJedeee mere:
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
247
- projekat EZ koji se lOve Norspa (0 zastiti priobalja i voda u Irskom,
Severnom i Baltickom mom, kao i istocnom delu Atlantskog okeana);
- pitanje otpadnih voda;
- ekoloska etiketa Zajcdnice;
- zastita prirodnih stanista;
- mere protiv zagadenja koje stvaraju kamioni.
Sporazumom 0 formiranju EU, koji je. EZ usvojila na samitu u
Mastrihtu, uneto je novo poglavlje u Rimski ugovor, koje se odnosilo na
zastitu zivotne sredine, po kome je znatno prosiren a nadle:znost EU.
Medutim, za donosenje odluka 0 jednom broju pitanja potrebna je jedno-
glasna odluka Saveta ministara a ne vee primenjivano veCinsko izglasa-
vanje, koje je vise odgovaralo Komisiji. Sporazum iz Amsterdama,
postavio je pitanje "znacajne zastite i unapredivanja uslova u zivotnoj sre-
, kao Zajednice, i prosirio
odlucivanja Evropskog parlamenta na dodatna, ali ne i sva pitanja u vezi
sa zastitom zivotne sredine.
Na konferenciji UN 0 klimatskim promenama, koja je odrzana u
Kjotu decem bra 1997, EU se obavezala da ce smanjiti ukupno emitovan-
je gasa staklene baste do 2010 za 8%, u odnosu na 1990. U junu 1998.
Savet ministara se dogovorio koji doprinos ovome treba da da svaka
drzava cIani ca. Medutim, iako je EU ostala privrZena dogovoru iz Kjota,
Dzordz Bus je izjavio da on neee potpisati taj ugovor. Uprkos ovom udar-
CU, EU je nastavila da vodi pregovore i pocetkom 2002. clahice EU
pocele su proces ratifikacije.
Do Delorove ere Zajednica je delovala bez ucesea u pitanjima pravde i
unutrasnjih pos}ova, podrazumevajuCi da su to ingerencije ddava clanica.
Ugovor iz Mastrihta je to promenio: stvaranje EU, podignute na tri,
navodno odvojena, stuba, podrazumevalo je specificnu ulogu za pravdu i
unutrasnje poslove. Ono je odrazavalo zabrinutost da ee nestankom
unutrasnjih granica ojacati spoljne, a to je podrazumevalo poveeanu sarad-
nju izmedu ministarstava unutrasnjih poslova i pravde. Ugovor iz
Mastrihta dao je okvir za ovu saradriju. On je dao novu strukturu sa stal-
nim sekretarijatom i imenovao je vrsioce i zajednicki instrumentarij za
bavljenje osetljivim pitanjima.
lako su neke radne strukture nezgrapne, doslednost je poboljsana.
Stupanjem na snagu Amsterdamskog ugovora pitanja gradanskog prava,
azil i imigracija postali su pitanja Zajednice, pri cemu saradnja policije i
sudstva po pitanjima kriminala ostaje unutar treeeg stuba. Od tada se
saradnja brzo razvija, a ubrzavaju je stalne rasprave 0 imigraciji i pitan-
jima bezbednosti posIe napada u SAD 11. septem:bra 2001. Propisi sada
pokusavaju da garantuju slobodno kretanje gradana EU i onih koji su van
nje, dok obeeavaju javnu bezbednost borbom protiv terorizma i svih formi
organizovanog kriminala, ukljucujuCi trgovinu Ijudima, seksualno zlostavl-
janje dece, trgovfnu vozilima, oruzjem i drogom, te korupciju i pronevere.
S redovnim sastancima ministara pravde i unutrasnjih poslova lako je zab-
oraviti da je ovo nekad bila zabranjena oblast.
Neformalni pored
Godine 1957. Rimski ugovor je postavio slobodno kretanje lica kao jedan
od ciljeva, ali nije uspeo da se pozabavi pitanjima prelaska granice, imi-
gracijom iIi politikom viza. Sloboda kretanja tada je posmatrana u cisto
ekonomskom smislu i odnosila se sarno na radnike. Medutim, sedamde-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 249
setih godina zelja za prosirenjem ove slobode na sve i sve veCi znacaJ
ovog problema - kao sto je organizovani prekogranicni kriminal, trgov-
ina drogom, imigracija i terorizam - podstakli su drz.ave clanice da zatraze
nefonnalnu saradnju po pitanjima pravde i unutrasnjih pos}ova.
Drzave clanice vee su saradivale na razlicitim nivoima: bilateralno,
regionalno (unutar Saveta Evrope, na primer) i globalno (Interpol i UN).
Napuljska konvencija iz 1967. 0 saradnji i medusobnoj pomoCi izmedu
carinskih uprava postavila je prvi okvir za dijalog izmedu drz.ava clanica.
Od 1975. saradnja izmedu vlada pocela je da se razvija van zakonitog
okvira Zajednice radi bavljenja imigracijom, prava na azil i policijske i
sudske saradnje. Uspostavljeni su neformalni aranzmani u ciliu razmene
iskustava, informacija i ekspertiza i razvijanja mreZa za pobolJsanje kon-
takata izmedu drzava clanica. Grupa iz Trevija sastala se inicijalno da
raspravlja 0 terorizmu i unutrasnjoj bezbednosti, ali je 1985. prosirila
obim rada da bi pokrila ilegalnu imigraciju i organizovani kriminal.
Paralelno stirn, 1984. je doslo do prvih redovnih neformalnih sastanaka
minstara pravde i unutrasnjih poslova na sestomesecnoj bazi, a na njima
su vodeni razgovori 0 pitanjima policijske, sudske i carinske saradnje, kao
i slobodnog kretanja lica.
Jedinstveni evropski akt iz 1986. oznaCio je prekretnicu u saradnji
izmedu vlada. Clan 8a (u Ugovoru iz Mastrihta Clan 7a i u
Amsterdamskom ugovoru Clan 14) stvara jedinstveno trz.iste zasnovano na
cetiri fundamentalne slobode: slobodno kretanje roba, kapitala, usluga i
. lica. Medutim, sloboda kretanja za sve - evropske i vanevropske gradane
- ocito je podrazumevala ukidanje granicne kontrole. Otpor nekih zemal-
ja po ovom pitanju prevladan je obecanjem prateCih mera, u cilju jacanja
spoljnih granica i sprovodenja politike evropskog azila i useljavanja. Po
Jedinstvenom evropskom aktu osnovane su nove radne grupe: grupaza
imigraciju koja je osnovana ad hok 1986, Evropski komitet za borbu pro-
tiv droge (CELAD) 1989. i Zajednicka grupa za pomoe (MAG) u vezi s
carinom 1992.
Medutim, one su se jos uvek nalazile van okvira Zajednice, tako da
je proces napredovanja saradnje izmedu sudstva i unutrasnjih poslova
usporen. To je nqvelo Francusku, Nemacku i zemlje Beneluksa da 1985.
250 DlK LEONARD
potpisu Sengenski sporazum, a 1990. SengenskLi konvenciju. Cilj ovog
sporazuma bio je da se ukinu provere na unutrasnjim granicama, da se
poboljsa kontrola spoljnih granica i da se usaglase aranzmani koji se
odnose na vize, azil i saradnju policije sudstva (vidi str. 132-133).
Ugovor iz Mastrihta
Ugovor iz Mastrihta oziveo je ovaj proces, uspostavijajuei sudstvo i
unutrasnje poslove kao treci stub strukture EU (vidi str. 132-133). Novi
oblik saradnje pokrivao je clevet oblasti za koje se smatralo da su od
zajednickog interesa: politika azila; pre]azak spoljnih granica; imigracija;
borba protiv droge; borba protiv medunarodnih pronevera; sudska sarad-
nja po civilnim pitanjima; sudska saradnja po pitanjima kriminala: carin-
ska saradnja i poiicijska saradnja. On je ugradio postojece radne grupe u
kompleksnu petoslojnu strukturu: posebne radne grupe, rukovodeCi
komiteti, Koordinacioni komitet osnovan po Clam; k4 Ugovora EU,
Komitet stalnih predstavnika i Savet ministara pravde i unutrasnjih poslo-
va.
Medutim, mehanizmi donosenja i sprovoc1enja odJuka treceg stuba,
zasnovani na mehanizmima zajednicke spoJjne j politike bezbednosti, brIO
su stvoriii probleme, zahvaljujuci nejasnoj razlici izmedu odredaba
sadrZanih u Rimskom ugovoru i Ugovoru EU. Da Ii pitanja droge treba
da udu u mrezu zdravstvene politike Zajednice iIi u mrezu saradnje min-
istarstava pravde i unutrasnjih pos]ova, koja pokriva trgovinu drogom i
zavisnost od nje? Da Ii pitanje azila, imigracije i spoljnih granica treba
da se razmatra u kontekstu slobode kretanja lica u okviru Zajednice?
Amsterdamski ugovor
Iz institucionalne perspektive treci stub, onako kako je odreden Ugovorom
iz Mastrihta, nudio je sarno ogranicenu ulogu institucijama i nikakvu
stvarnu kontrolu odluka diZavama Clanicama. Tako je u AmsterdHmskom
ugovoru 1997. doslo do promena. Novi ugovor je preciznije definisao
oblast slobode, bezbednosti i pravde, a pokusao je i da popravi ravnoteiu
izmedu raznih institucija. On je podstakao oblasti od zajednickog intere-
sa i uneo novu tacku: "Vize, azil, imigracija i druge mere koje se odnose
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
251
na slobodno kretan je lica". Njime se pokriva kontrola spoljnih granica,
aziI, imigracija i sudska saradnja po civilnim pitanjima, pri cemu su ove
oblasti dosle pod prvi stub, gde mogu da budu predmet direktiva, propisa,
odluka, preporuka i misljenja EU.
Medutim, saradnja policije i sudova ostaje pod preoblikovanim treCim
stubom, kome je Amsterdamski ugovor dodao sprecavanje i borbu protiv
rasizma i ksenofobije. Dosio je do nekih promena i kod donosenja odlu-
ka: zajednicke akcije su zamenjene okvirnim .odlukama, koje su zakoniti
instrumenti po duhu slicne direktivama i odgovarajuCim provedbenim
merama.
Saradnja u oblasti sudstva i unutrasnjih poslova, za razliku od drugih
mera, stavlja veCi naglasak na driave cianice i ogranicava ovlascenja
Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Suda pravde. Komisija nema
lc;l;-1;Upivo nravo na iniciJ"ativu deleci tu uloQU sa drzavama clanicanlJ.
... ...".l'l. ...J v.. . 1 - ~ ~ " " 4 - _, V
U govor. meciutim, daje pravo na inicijativu u svim oblastima sudstva i
unutrasnjih poslova. Amsterdamski ugovor stvara jasnu razliku izmedu
slobodnog kretanja lica i uspostavljanja oblasti slobode, bezbednosti i
pravde. To znaci da je politika viza, azila, imigracije i saradnje sudova
po pitanju kriminala postala pitanje Zajednice, kojim se istoj omogucuje
da koristi sopstveni instrumentarij kao sto su propisi, direktive. odluke,
preporuke i misljenja. v
Oblast slobode, bezbednosti i sudstva omogucuje Sengenskom ugov-
oru da se svede pod okvir EU. Mere koje su vee preduzete po ovom spo-
razumu dodate su uspostavljenom kompleksu Evropskog prava i1i u tacki
IV iIi tacki VI Ugovora EU u skladu sa odlukom koju je donee Savet
ministara. Da bi se izbegl0 ponavljanje iskljucive saradnje vlada po pitan-
ju Sengena, tacka VI U govora EU sada predvida da driave clanice koje
nameravaju da tesnije saraduju, mogu da budu ovlascene da to Llcine
unutar okvira EU. Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Danska dali su do znan-
ja, u raznim protokoiima Amsterdamskog ugovora, da ne zele u potpunosti
da ucestvu ju u merama koje se odnose na podrucje slobode, bezbednosti
i sudstva (sve su usvojile Sengenske propise). Nasuprot njima, Norveska
i Island su kao asocijacija potpisale sporazum da ee saradivati po pitan-
ju Sengena.
252
DIK LEONARD
V julu 1998. Evropska komisija je objavila saopstenje 0 podrucju slo-
bode bezbednosti i pravde iznoseCi bazu, oblik i glavne ciljeve. Savet
Evrope na sastanku u Becu, decembru 1998, podrZao je akcioni plan
Saveta i Komisije koji je isticao potrebu za jacanjem podrucja evropskih
zakona, za poboljsanje saradnje izmedu nacionalnih sudskih i policijskih
vlasti, za efikasnijim Evropolom i ukupnom strategijom migracija, azila i
prijema izbeglica. Na SavetuEvrope odrZanom u Kelnu 1999. odluceno
je da se izradi povelja osnovnih prava grad ana EU koja je usvojena na
samitu u Nici decem bra 2000, iako nije bila formalno ugradena u Rimski
ugovor.
Na Savetl! Evrope u Tampereu oktobra 1999, lideri EV su zatrazili
od Komisije da sacini spisak svih mera koje treba sprovesti u sledeCih pet
godina i da prati njihovu realizaciju. Cilj je razvijanje otvorene i bezbedne
EU, koja postu je Zenevsku konvenciju 0 izbeglicama i druge relevantne
instrumente ljudskih prava, te poboljsanje pristupa pravdi evropskih
grad ana sirom EV.
Bilo je jos promena kada je doslo do pregovora u vezi sa Vgovorom
iz Nice. Ovim ugovorom doslo je do promena u veCinsko glasanje po
pitanju azila, gradanskog prava, slobodnog, legalnog kretanja gradana
treCih zemalja, kontrole granica; ilegalnog useljavanja i repatrijacije.
Godine 2000. EU je takode osnovala cetvorogodisnji Evropski fond za
izbeglice u vrednosti od 216 miliona evra, a u cilju pomaganja drzavama
clanicama da se bore s prilivom raseljenih lica. U maju 2001. ministri
pravde i unutrasnjih poslova dogovrili su se da zatvorska kazna za ljude,
koji su osudeni za bavljenje krijumcarenjem i skrivanjem ilegalnih imi-
granata, ne moze da bude manja od osam godina. Isto tako su se dogov-
orili da se razmenjuju informacije izmedu agencija koje se bave istragom
kriminala, U cilju sprecavanja pranja novca, dozvoljavajuCi stranim
istraziteljima pristup bankarskim racunirna u zemljarna s Jakim zakonima
o tajnosti poslovanja banaka, ukoliko mogu da pokazu da je informacija
koju traze od znacajne vrednosti. ED je takode osnovala "Evropravdu",
jedinicu koja ima ovlascenja da se bori protiv prekogranicnog organizo-
vanog kriininala.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 253
Najnoviji tokovi
Poteskoce koje su u vezi sa azilom vrte se oka nemogucnosti da se drZave
clanice sloze 0 sarnorn pojrnu politickih izbeglica. Do sada je bilo malo
napretka, po pitanju rninimalnih garancija koje treba da se garantuju kan-
didatima za aziI, u slucaju izgona i po pitanju njihovih prava u toku raz-
matranja molbe za azii. Naravno, postoje osetljiva politicka pitanja, koja
se shvataju kao direktno uplitanje u suverenitet i bezbednost ddava clan-
ica, posebno zbog toga sto politicke kulture, zakonski sistemi i adminis-
trativna tradicija mogu da variraju u velikoj meri. Razlicito turnacenje
propisa krajem 2001. dovelo je do dramaticnih pokusaja imigranata u
Kaleu da zatraze aziI u Djedinjenom Kraljevstvu uskakanjem na vozove
Eurostar koji su isli kroz tune! ispod Lamansa.
Pre toga, 2000. godine, otkrice tela 58 kineskih imigranata u kamionu
u Doveru dovelo je do zesce rasprave po pitanju trgovine ljudima. V
manu 2002. ministri pravde i unutrasnjih poslova usvojili su novu bazu
podataka za otiske prstiju kandidata za azil, za celu EU. Ovo je vazan
instrument u okoncavanju ilegalne imigracije i tzv. trgovanja azilom. Novi
Eurodak sistem treba da ornoguci irnigracione usluge provere otisaka prsti-
ju kandidata za aziI prema dosijeima drugih zemalja ED.
Jedan od najvidljivijih rezultata saradnje sudstva i unutrasnjih poslo-
va predstavlja Evropski policijski ured, Evrapol, koji ce poboljsati sarad-
nju policije driava clanica, u cilju borbe protiv ozbiljnog medunarodnog
kriminala. Sa sedistem u Hagu, Evropol ornogucuje razmenu licnih infor-
macija, koje se sabiraju i analiziraju na evropskom nivoli. Posie ovoga
usledilo je formiranje novih kooperativnih tela, kao sto su Evropski poli-
cijski koledz i Misija sefova policije.
11. septembar 2001.
Posle napada izvedenih u SAD 11. septembra 2001. najavljeni su ambi-
ciozni planovi za preduzimanje antiteroristickih mera, ukljucujuCi naloge
za hapsenje na celoj teritoriji Evrope. Predlozi za novu mrezu antiteror-
istickih oficira za vezu, za vecu ulogu Evropola i tesniju saradnju na
rnerama bezbednosti, podrzani su od strane lidera EU koji su se sastali u
Briselu, na hitnoj1l samitu koji jeodrZan 21. septembra.
254
DIK LEONARD
Do tog trenutka su napori za borbu protiv terorizma unutar EU bili
sprecavani razlikama u zakonima drz:ava clanica: sarno sest clanica imalo
je zakone koji se odnose na terorizam i teroriste; ostatak clanica je koris-
tio opstije zakone 0 sudskom teranju osumnjicenih. Novi sporazum je dao
siroku definiciju terorizma, pokrivajuCi i napade preko Interneta, a
ukljucio je dvoslojni kazneni sistem od osam godina zatvora za one koji
pocine teroristicka dela i 15 za vade teroristickih grupa. EU je takode
dogovorila mere Kojima prisiljava sudove da zamrznu i prebace imovinu
kriminalaca po zahtevu suda u nekoj drugoj clanici.
Evropski nalog za hapsenje u principu je dogovoren na sastanku
Saveta Evrope u Lekenu decembra 2001, a januar 2004. je odreden kao
rok za primenu. Ovo ce ubrzati ekstradiciju unutar EU; on se takode raz-
likuje od vazeceg sistema po tome sto ce ministri igrati minimalnu ulogu.
Primenjivace se na 32 razliCita kririlinalna Gina, ukljucujuCi terorizam,
OlI1llCU i
Pepeljuga ED
PotrosaCi su u izvesnoj meri Iicili na pepeljugu EU. 0 njima nije bilo
pomena u Rimskom ugovoru, a prvi koraci Kojima je trazeno da se pitan-
je potrosaca stalno i ozbiljno razmatra, ucinjeni su tek posIe visegodisnjih
kampanja, koje su vodile organizacije potrosaca podrZane pritiscima
Evropskog parlamenta. Prekretnica je nastupila na samitu EZ u Parizu
1972. godine, kada su sefovi vIada odJucili da napredak privrede mora
biti pracen poboljsanjem kvaliteta zivota. Ovo je znacilo da ce Zajednica
nekoliko godina ucinjena su tri bitna koraka:
- Stvoren je servis, a potom i opsta uprava za pitanja koja se ticu
zastite potrosaca u Zajednici;
- Stvoren je Konsultativni savet potrosaca (CCC);
- Aprila 1975. Savet ministara je usvojio prvi program 0 informisanju
i zastiti potrosaca. Ustanovljeno je pet osnovnih prava potrosaca: pravo na
zastitu zdravlja i sigurnost; pravo na ekonomsku pravdu; pravo na naknadu
stete; pravo na informisanje i obrazovanje; i pravo na konsultacije. Trebalo
je da se ova prava sprovedu konkretnim merama i da se uzimaju u obzir
prilikom resavanja politickih pitanja iz drugih oblasti u okviru Zajednice, kao
sto su poljoprivreda, ekonomija, socijalna pitanja i zastita zivotne sredine.
Konsultativni savet potrosaca (Ccq
Konsultativni savet potrosaca (koji je to ime dobio 1989.) imenovala je
Komisija. On je imao 39 clanovu, racunajuCi tu i predstavnike cetiri
najveca udruzenja potrosaca:
- Evropski biro potrosaca (BEUe);
- Komitet Evropske zajednice za pitanja porod ice (Cofacc);
256 DIK LEONARD
- Kooperativa potrosaca (Euroco-op);
- Evropska konfederacija sindikata (ETUC).
Kornisija svake godine daje finansijsku podrsku svakoj od ovih orga-
nizacija i trudi se da uspostavi tesniju saradnju sa odgovarajuCim evrop-
skim organizacijama proizvodaca, distributera i reklamnih agencija.
Komisija se, kada su na dnevnom redu pitanja koja zadiru u interes
potrosaca, konsultuje sa CCC, koji je 1995. godine preinacen u Komitet
potrosaca. Komitet ima pravo da obrazlaze svoje inicijative.
Veca prava potrosaca
U 1979. godini Sud pravde je doneo presudu koja je bila znacajna za
prosirenje prava potrosaca. Radilo se 0 sporu zvanom "slucaj Dizon",
kojim je reafirmisan princip da sva roba koja se legalno praizvodi u jed-
noj zemlji treba da bude dostupna i u drugoj. Presuda je glasila da se,
cak i u slucajevirna kada se nacionalna tehnicka pravila jednako primen-
juju na dornacu i uvoznu rabu, ne smeju stvarati trgovinske prepreke,
osim izuzetno, kada se dovodi u pitanje zastita zdravlja ljudi iIi interes
potrosaca.
Ministri EZ zaduzeni za pitanja potrosaca sastali su se prvi put 1983.
godine. Oni su sada zvanicni ucesnici Saveta ministara i susrecu se po
nekoliko puta godisnje da bi resavali pitanja koja im je postavila
Komisija. Do sada donete odluke u vezi s pitanjima potrosaca mogu se
svrstati u tri opste kategorije:
- ZdravIje i bezbednost potrosaca;
- Zastita ekonomskih interesa potrosaca;
- Informisanje i obrazovanje potrosaca.
Zdravije i bezbednost potrosaca
U ovoj kategoriji je ucinjen najveCi napredak. Usvojene mere pokrivaju
nekolikooblasti.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIm 257
Hrana. SaCinjena je evropska lista dozvoljenih supstanci u hrani i
standarda 0 cistoCi, koji se odnose na aditive kao sto su boje, antioksi-
dansi, konzervansi, emulgatori, stabilizatori i zelatini. Ostaci pesticida u
vocu i povrcu, kao i kiselina u uljima i mastima namenjenih Ijudskoj
ishrani, svedeni su na minimum. Ovaj pravilnik regulise i proizvodnju
meda, vocnih sokova, mleka u limenkama, kakaoa i cokolade, kafe i
ekstrakata cikorije, mineralne vode, pekmeza i marmelada, kesten-pirea, i
specijalnih vrsta hrane, kao sto su posebni dijetetski proizvodi. Na snazi
su i direktive koje se odnose na etiketiranje prehrambenih proizvoda,
prema kojima mora da bude naznacen njihov sastav, koliCina i rok tra-
janja. Zabranjena je upotreba hrane za zivotinje koja podstice razvoj i u
sebi sadrzi supstance koje deluju na lucenje hormona iIi tiroidne zlezde.
Opasne supstance. Direktivama se kontrolise klasifikacija, prodaja,
etiketiranje, upotreba brojnih otrovnih supstanci, kao sto su pesticidi, rast-
varaci, boje, lakovi, mastilo za stampu, lepkovi i azbest.
Farmaceutski proizvodi. Citavo ispitivanje, patentiranje, etiketiranje i
prodaja farmaceutskih praizvoda stavljeno je pod kontrolu direktiva EU.
Ostali proizvodi. Direktivama EU se, sigurnosti radi, regulisu
proizvodi kao sto su kozmetika, teksti1 (gde se prevashodno zabranjuje
koriscenje zapaljivih materijala), igracke i jos neke vrste proizvoda.
Usvojeno je nekoliko stotina direktiva u cilju standardizacije alatki, kom-
pone nata i gotovih industrijskih proizvoda, radi vece efikasnosti i
konkurentnosti evropskih firmi. Medutim, od 1985. godine prihvacen je
nov pristup standardizaciji. Od tada su usvajane nove direktive 0 konkret-
nim merama sigurnosti, usmerene sarno tamo gde ne postoje evropski
standardi i clanice se upucuju na medusobno priznavanje nacionalnih stan-
darda. Komisija daje finansijsku pomoc za CEN (Evropski kornitet za
standardizaciju) i Cenelec, dva tela koja su odgovorna za postavljanje
evropskih standarda, a ponovo im je upucen zahtev da izrade evropske
standarde, narocito 0 igrackama, camcima na naduvavanje, aparatima na
plin i informacionim tehnologijama
Sis tern upozoravanja. Marta 1984. Savet ministara je u Zajednici
uspostavio sistem za brzu razmenu informacija kada su u pitanju opasne
materije. Ovajsistem upozoravanja daje prayo vlastima jedne zemlje clan- \
258 DIK LEONARD
ice da brzo ukaze svim ostalim clanicama na ozbiljan incident, u cilju
preduzimanja mera zastite zdravlja i sigurnosti potrosaca. D fazi ispiti-
vanja je projekat kojim se prate nesrece izazvane robom siroke potrosnje,
radi njihovog smanjenja iii sprecavanja, jer su ove povrede cesce nego
nesrece na Dutevima iIi na radu.
Zastita' ekonomskih interesa potrosaca. Aktivnosti na zastiti
ekonomskih interesa potrosaca teku sporo zbog teskoca oko postizanja
dogovora u Savetu ministara, povodom predloga podnetih od strane.
Komisije. Medutim, poslednjih godina je usvojen izvestan broj direktiva
o pitanjima koja slede:
Obmana reklamama. Potrosaci mogu da se zale sudovima i imaju
pravo da zahtevaju od onoga ko je objavio reklamu da dokaze istinitost
svojih tvrdnji.
Svi YJeditni aranzmani moraju biti u pis-
menoj sasvim razumljivi i sa jasno naznacenim uslovima kamate.
Prodaja od vrata "do vrata. Ova direktiva je saCinjena tako da stiti
potrosace od ovakve prodaje i ona im daje vremena da razmisle 0 kupovi-
m.
A viokompanije. Aprila 199 i. stupila je na snagu odredba, po kojoj
aviokompanije moraju da daju finansijsku nadoknadu putnicima, na
komercijalnim letovima, koji nisu putovaii zbog prebukiranosti leta.
Odgovornost. Potencijalno najvaznija odluka EZ koja se tice kupca
usvojena je avgusta 1985. a tice se odgovornosti. Ona je stupila na snagu
1988. i nametnula je veliku odgovornost proizvodacima za stete nastale
zbog nedostataka u njihovim proizvodima. Dsvojena je posle visegodisnje
kampanje, koja je vodena u ime zrtava koje nisu bile upoznate sa
nezeljenim efektima farmaceutskih proizvoda. Prema ovoj direktivi, zeml-
je clanice mogu da ogranice visinu odstete, ali ona ne moze biti manja
od 70 miliona ekija.
Informisanje i obrazovanje potrosaca
Osim direktiva koje naiazu kontrolisanje etiketiranja prehrambenih
proizvoda i opasnih materija, drugim direktivama se trazi da na
rna za domaCinstvo bude naznacena prosecna potrosnja elektricne energi-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
259
je i da se na prehrambenim proizvodima naznaci cena po jedinici mere
(kilogramu i litru). Naznaka mera je predlozena i za drugu robu, ne san:
o
za hranu. Trogodisn ji akcioni plan usvojen 1990. sadrzi jos 22 mere lZ
cetiri glavne oblasti:
- zastupanje potrosaca;
- zdravlje i sigurnost potrosaca;
- trgovinske transakcije koje ukljucuju potrosaca;
- obavestavanje i edukovanje potrosaca.
Drugi trogodisnji plan, iz 1993. godine, bio je usmeren na dve vazne
oblasti:
- Jacanje pravne regulative u okviru ED, i usvajanje direktiva 0
kozmetickim proizvodima i nelojalnim uslovima u trgovini;
- Selektivni je za cilj da poveca zastitu kupca i
da ga upozna sa njegovim pravima, prvenstveno podsticanjem da se
pokrecu sporovi kod suda; da se stvori Evropska servisna mreza za
robu u garantnom roku tako i za onu gde je on istekao, obrazovanJem
jedne nadnacionalne finansijske sluzbe.
Plan je tezio i boljoj integraciji, politike u vezi s potrosaCima .sa ostal-
im politikama ED. TreCi trogodisnji plan, koji se odnosio na 1996
- 98 bavio se promenama nastalim usled tehnoloskog razvoJa 1 lzmena
u same ED, u smislu njenog prosirenja. Paznju je trebalo usmeri-
ti na deset prioritetnih oblasti, ukljucujuCi finansijske usluge, prehrambene
proizvode, jayne sluzbe, kao i vecu otvorenost prema zemljama centralne
i istocne Evrepe i zemljama u razvoju. .
Komisija teZi da utice na svest potrosaca u pogledu rezultata dobl-
ienih uporedivanjem proizvoda siroke potrosnje, boljoj saradnji
koje vrse ovakva istrazivanja, i da pruzi vise
potrosacima 0 preduzetim merama. Ona je sponzor mnogih
koje se bave pitanjem potrosaca, podstice eksperimente 0
potrosaca u skolama i finansira nacionalna udruzenja potrosaca u crlJu
poboljsanja lokalnih informativnih programa za potroSace.
\
Oduvek se smatra da je obrazovanje oblast u kojoj treba da se postuju i
neguju tradicija i obicaji nekog naroda - gde postoje ogromne razlike.
Prihvacen je staY da nije umesno pokusavati standardizovanje nastavnog
procesa, strukture obrazovanja, nastavnih metoda i planova. U Rimskom
ugovoru malo se pominje obrazovanje, osim kad je u pitanju med:usobno
priznavanje diploma (clan 57) i strucno obrazovanje (clan 41 i 118).
Program u sest tacaka iz 1976. godine
Od 1974. jaca svest 0 nuznosti blize saradnje izmed:u zemalja Clanica u
pitanjima obrazQvanja. U skladu sa tim, februara 1976. Savet ministara je
usvojio program Zajednice ad sest tacaka:
1. Bolje kulturno i strucno obrazovanje stranih radnika i njihove dece;
2. Bolje uzajamno razumevanje razlicitih evropskih obrazovnih sis-
tema;
3. Prikupljanje statistickih podataka i osnovnih informacija.
4. Saradnja u visem obrazovanju;
5. Temeljnije ucenje stranih jezika;
6. lednaki uslovi pristupa svim oblicima obrazovanja za sve kandi-
date u Zajednici.
Kasnije je program prosiren i obuhvatao je mere, koje su imale za
cilj boiju strucnu obucenost mladih ljudi i olaksavanje njihovog prelaska
iz skole u radni odnos. Od 1980. se sve vise vodi racuna 0 nezaposlenosti
mladih, usled cega je, recimo, odlukom iz 1983. godine 75% socijalnog
fonda bilo namenjeno merama Kojima je trebalo da se obezbedi vise rad-
nih mesta za mlade od 25 godina (videti 203-205).
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 261
Politika obrazovanja uglavnorn u vidu preporuka
Osim u nekoliko slucajeva, ova politika EZ je u vidu preporuka zemlja-
rna clanicama i od njih se ne zahteva prilagodavanje zakonodavstva.
Postoje izuzeci ciji je najcesCi cilj postizanje vece slobode prilikom
promene radnih mesta i profesija, za koje treba odgovarajuca obuka i
ispunjenje drugih uslova. Na ovom planu usvojeno je niz direktiva koji-
rna je osigurano da se do pocetka 1993. izradi sveobuhvatna formula za
med:usobno priznavanje obrazovnih diploma i diploma zanata iIi profesija
u svim zemljama clanicama. Jedna direktiva, usvojena 1977. godine, bav-
ila se obrazovanjem dece stranih radnika U okviru Zajednice. Prema njoj
su zemlje clanice bile obavezne da oforrne odeljenja za prijem ove dece,
da obezbede specijalnu obuku za njihove nastavnike, izvodenje nastave na
maternjem jeziku i prema obicajima zemlje iz koje dolaze.
Med:utim, tipican je pristup Zajednice povodom boljeg vladanja jezici-
rna zemalja clanica. Juna 1984. ministri iz iemalja clanica su se posvetili
izradi programa koji je imao za cilj da pre punoletstvapodstice dobra
poznavanje dva strana jezika pored maternjeg. Ne postoje nikakve garan-
cije da ce sve zemlje clanice uciniti jednak napor radi postizanja ovog
cilja. Postignuti su sarno slicni dogovori da bi se dobili odredeni rezul-
tati:
- veca pokretljivost studenata i profesora;
- bolje upoznavanje sa tekuCim pitanjima u Evropi;
- laksi prelazak iz skolske klupe u radni odnos;
- bolje obrazovanje hendikepiranih osoba;
,
- poyecanje pismenosti;
- sa novim informacionim tehnologijama.
,
Osam v*znih projekata
upliv Zajednice je ogranicen, ali poslednjih godina doslo je
do znacajnog porasta aktivnosti na ovom planu. Posebno treba pomenuti
osam prdjekata.
262 DIKI LEONARD
Evridika (Eurydice). Ova inforrnaciona sluzba postoji i od 1980.
godine i dostupna je svim obrazovnim strukturama u zemaljanpa clanica-
rna, a od 1982. i siroj javnosti. Nju cini kompjuterska baza pbdataka, u
kojoj je pohranjena masa inforrnacija koje se ticu kretanja u
sirom EU. ,
Erasmus (European Community Action Scheme for the N10bility of
University Students), Ovaj projekat je prvi put predlozen gOdine
od strane Evropske komisije i po njemu je bilo predvideno de! oko 10%
studenata (sto iznosi 150.000 studenata) provedu jedan period J toku svo-
jih studija u nekoj drugoj zemiji EZ. Na kraju 1987. godine $avet min-
istara je usvojio nesto skraeenu verziju, po kojoj je malo manjei od 45.000
studenata koristilo ovo pravo u toku prve tri godine studija. U godi-
ni je udvostrucen budiet i program se siri. Uporedni prognim nazvan
Sajens (Sden<:el Dodstice kretanie istrazivaca. Takexk J990. dokrenut ie
j -
odnosno proa-ram n K'?rej"?DJ'1j Qtu11p"",,; Qi-1om Z,,;h.; rhi,'p s"a
"- ... '" 0"'" ..."'.. '.":"i OJ ,-,-,,-!
zadatkom da pogodnosti program a Erasmus ucini dostupnim stJ,dentima iz
zemalja centralne i istocne Evrope sa novorazvijenom denhokratijom.
Tempus II je podrzavao restrukturiranje sistema viseg obrazovapja u ovim
zemaljama i omogueavao je ucesce drzava nastalih od bivseg
Saveza. Predvideno je bilo da ovaj program tece od 1994.1 do 1998.
godine, ali su 1995. programi Erasmus i Tempus, kao i Lingva
(videti dalje) kombinovani u sveobuhvatniji program Sokrates tSocrates),
sa budzetom od 850 miliona ekija za period od pet godina (1995-1999).
On je otvoren za one zemlje istocne i juzne Evrope koje su za
clanstvo, zatim za Island, Lihtenstajn, Norvesku, kao i za 15 ze1na1ja clan-
ica. U 1996, godini je data finansijska pomoe za 2.497/ program a
meduuniverzitetske saradnje, a odobreno je 160.000 zahteva studenata da
I
provedu odredeno vreme u toku studija u nekoj drugoj zemljil
Komet (Cornett). Ovo je program koji je od 1990. otvoren i
za zemlje EFTA, sa ciljem da se stimuliSe i jaca saradnja dmedu uni-
verziteta (i svih obrazovnih ustanova viseg obrazovanja), s jed*e strane, i
. , d 1
pnvreae, s ruge. i
Lingva. Zapocet 1990. godine, program Lingva se bavil davanjem
stipendija, razmenom, nastavnim materijalima, u cilju obuke na
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 263
stranim jezicima, ucenjem jezika u okviru viseg obrazovanja, kao i
strucnim usavrsavanjem u privredi.
Eurotehnet (Eurotechnet). Ovaj program pod stice razmenu i sirenje
iskustava, forrniranje evropskih mrda za probne projekte, kao i koordini-
ranjem istrazivanja iz oblasti strucnog usavrsavanja u novim tehnologija-
rna.
Evropski univerzitet. Ova postdiplomska institucija je osnovana u
Firenci 1976. godine i nudi kurseve iz istorije i civilizacije, ekonomije,
prava, kao i iz politickih i drustvenih nauka.
Evropski centar za unapredenje strucnog obrazovanja. Osnovan je
u Berlinu 1975. godine sa ciljem, da U okviru Zajednice, podstice
unaprectenje strucnog obrazovanja i strucnog usavrsavanja zaposlenih. tu
je 1995. pokrenula program Leonardo da VinCi sa zadatkom da pod stice
strucno obrazovanje u zemljama clanicama. Njen budzet je 1997. godine
152,/
ukljucujuCi 188 programa provere znanja i razmene, kojim je bilo obuh-
vaceno 9,100 stude nata i nasta vnika.
Evropske skole. Devet skola izvodi nastavu po medunarodnom nas-
tavnom planui programu a deo nastave se izvodi na jeziku koji nije
maternji jezik ucenika. U ovakvoj skoli se stice evropska diploma, bac-
calaureat koji obezbectu je upis na bilo koji univerzitet u EU. Prevashodno
je namenjen deci ciji roditelji rade u institucijama EU, mada pravo upisa
imaju i druga deca. Ove skole se nalaze u Luksemburgu, Briselu (dve) i
Molu u Belgiji, Varezeu u Italiji, Karlsrueu i Minhenu u Nemackoj i
Kalamu u UK. U septembru 1988. otvara se treca skola ove vrste u
Briselu.
U poredenju sa vremenom kada je formirana EEZ, znatno je poboljsan
polozaj zena, mada jos uvek ima situacija u kojima su one i dalje u
podredenom polozaju, sto treba eliminisati da bi bile ravnopravne sa
muskarcima. Pretpostavlja se da je krajem 1995. godine ukupan broj
zaposlenih u EZ iznosio 148 rniliona, od toga oko 61 milion zen a (79%
su bile zaposlene u raznim sluzbama, 17% u industriji i 4% u poljoprivre-
di). U prethodnih 25 godina stalno je rastao udeo zena u radnoj popu-
laciji, i od ukupne zastupljenosti ispod 35% dostigao je 42%. Medutim,
zene su i daije najcesce zaposlene u granama i na poslovima koji ne
zahtevaju visoko obrazovanje, gde su manje placene i gde nemaju sanse
za napredovanje. Nadasve, zene preovIaduju u honorarnim poslovima
(80%, mada je deset godina ranije zastupljenost iznosila eak 90%), i veCi
je procenat zena mectu nezaposlenima, nego u radnoj populaciji.
EU je doprinela boljem statusu zena
Nema sumnje da je sarna Unija bila instrument za poboljsanje statusa
zena. U elanD 199 Rimskog ugovora stoji da ce "svaka zemlja elanica da
uvede, a potom i sprovede, princip da zene i muskarci treba da dobijaju
istu platu za isti posao". Potom je objasnjen ovaj princip sa malo vise
detalja, pa je definisano da se pod "platom" podrazumeva "osnovna iIi
minimalna plata, odnosno primanja, kao i svi drugi oblici kojima posio-
davac nagractuje rad, bilo u gotovini iIi dobrima, posredno iIi neposred-
no". U ovom elanu dalje stoji:
"Jednaka plata, bez diskriminacije na bazi pola, podrazumeva:
- U slueajevima kada se rad placa po komadu, za istu vrstu posla
primenjivace se ista cena rada po komadu;
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
265
- U slueajevima kada se rad placa po nekoj jedinici vremena, za istu
vrstu posla primenjivace se ista eena rada po jediniei vremena."
I pored toga sto se eini da nema nedoreeenosti u ovim odredbama,
Savet ministara je morae da donese jos nekoliko dodatnih, da bi sve zeml-
je elanice preduzele adekyatne mere i obezbedile njihovu primenu. Od
usvojenih direktiva pomenucemo pet.
Osnovne direktive koje se odnose na prava zena
Februar 1975. Zemlje elanice su bile duzne da prilagode svoje
zakone i da iz njih izbace sve vidove diskriminacije prema polovima,
naroeito iz sistema klasifikacije radnih mesta. Prema ovoj direktivi, svi
radnici koji smatraju da su zrtve diskriminatorne politike, imaju prayo i
mogucnost da svoj slueaj iznesu pred sud i da pri tome budu zasticeni od
zlonamernog dobijanja otkaza.
Februar 1976. Zemlje elaniee su dufne da obezbede jednak tretman
u pogledu uslova rada i praya na fad, usavrsavanja i unapredenja. I ovde
je uneta odredba po kojoj pojedinac ima prayo da pokrene postupak kod
suda a da time ne rizikuje svoje radno mesto. Svako ko smatra da je
ostecen, moze podneti zalbu naeionalnom sudu iIi drugom nadleznom telu.
U slueaju spora oko tumacenja zakonskih odredaba Zajedniee, nadieian je
Eyropski sud pravde. U jednom vaznom sporu, koji je pokrenula stjuarde-
sa iz Belgije, Sud je presudio da zaposlene zene ne moraju obavezno da
idu u penziju pre muskaraea.
Decembar 1978. Po odredbama Zakona 0 socijalnoj zastiti koje se
tieu rizika od bolesti, invalidnosti, starosti, nesreca na radu, profesional-
nih oboljenja, nezaposlenosti i dodataka na porodieu, svaki vid diskrimi-
nacije je nezakonit.
Jul 1986. Svi vidovi diskriminacije oko stieanja prava na penziju
treba da budu ukinuti do 1993.
Kraj 1986. Neposredna iIi posredna diskriminaeija prema zenama sa
samostalnim zanimanjima (ukljueujuci i zaposlene u poljoprivredi) treba
da bude ukinuta do kraja 1989. (u nekim slucajevima do 1991). Ova
direktivfl jos sadrzi i odredbe koje se tieu materinstva i socijalne zastite.
266
DIK LEONARD
.Podnet je niz akcionih programa
Osim navedenih direktiva, Evropska komisija je podnela niz akcionih pro-
grama koji su usvojeni u vidu preporuka (odnosno, nisu obavezujuCi za
zemlje clanice).
Cetvrti akcioni program, koji je pokrivao period 1996-2000, predvidao
je pose ban naglasak na jednakost polova u sledecim podrucjima:
ugradivanje jednakih mogucnosti u ostale oblasti; jednak tretman po pitan-
ju socijalne sigurnosti; jednaka plata; zastita od seksualnog uznemiravan-
ja; izjednacavanje radnog i porodicnog zivota.
Peti program, koji pokriva period 2001-05, ima prioritete na tri
podrucja:
- borba protiv nejednakosti polova u privrednom, politickom,
graclanskom i drustvenom zivotu;
- zamena uloga;
- eliminisanje stereoptipa;
Zajedno s ovim, ministri ED su usvojili program u vrednosti 50 mil-
IOna evra, koji je namenjen podizanju svesti i poboljsanju sakupljanja
podataka.
Inicijative na planu obrazovanja u dlju podsticanja jednakih
mogucnosti
U uverenju da se koreni diskriminacije medu polovima verovatno nalaze
u obrazovnom sistemu, Komisija je preduzela nekoliko inicijativa u cilju
podsticanja jednakosti medu polovima i uklonila elemente po Kojima se
redovno ta razlika pravila, pa se devojcicama ce§ce uskracivalo pravo na
pravljenje karijere U odnosu na decake. Juna 1985. ministri obrazovanja
EZ potpisali su program 0 jednakim mogucnostima, a teme Kojima se
ugovor uglavnom bavio bile su:
- obuka kadrova u obrazovanju i povecanje njihove svesti;
- postizanje povoljnijeg odnosa muskaraca i zena zaposlenih u nas-
tavi;
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 267
- bolje usmeravanje karijere;
- eliminisanje stereotipa iz nastavnog gradiva.
U oblasti strucnog usavrsavanja, Centar za razvoj strucnog
usavrsavanja (Cedefop) siri svoje istrazivacke i podsticajne planove, i nji-
hoy veCi deo je usmeren upravo na probleme s Kojima se susrecu zene,
kao npr. zene koje posle duzeg vremena ponovo zele da rade. Podsticu
se vlade evropskih zemalja da koriste mogucnosti koje pruza ESF, koji
ucestvuje u finansiranju brojnih programa obuke i u resavanju problema
ponovnog iIi prvog zaposljavanja. Muskarci i zene imaju jednak pristup
ovim programima, narocito kada su u pitanju netradicionalna zanimanja.
Specijalisticke sluibe
Komisija ima dve specijalisticke sluzbe preko kojih stalno prati kako se
napreduje u pitanjima zena, u cilju stalnog podnosenja predloga iz ove
oblasti.
Ured za pitanja zaposljavanja i jednakost :lena. Ovaj ured je
obavezan da kreira i izvrsava politiku Unije i da obezbedi da pitanje jed-
nakosti bude zastupljeno pri izradi i primeni politickih programa u drugim
oblastima.
Informativna sluzba za pitanje zena. Ova sluzba se nalazi u
neprekidnom kontaktu sa grupama, udruzenjima i pokretima zena
obavestava ih 0 aktivnostima Unije.
NasUje nad ienama
Godine 1997, Evropski parlament je usvojio rezoluciju koja se bavi pitan-
jima krsenja prava zena, i drugu, 0 potrebi da se sirom Evrope vodi kam-
panja protiv nasilja nad zenama. Gna je trazila da se 1999. oznaci kao
"Evropska godina borbe protiv nasilja nad zen am a" , kao i da pitanja
postovanja prava zena budu obuhvacena i u svim sporazumima sa zeml-
jama koje nisu clanice. Program ED pod nazivom Dafne, ad 2000. do
2003, ima godisnji budzet od 5 miliona evra i bori se protiv svih vrsta
nasilja nad zenama i d e c ~ m .
268 DIK LEONARD
Seksualno uznemiravanje zena
Aprila 2002. usvojeni su cvrsti propisi za borbu protiv seksualnog uznemira-
vanja zena na poslu, a donet je i niz drugih promena u pogledu zakona 0
jednakosti polova. Novi propisi obavezuju poslodavce da uvedu preventivne
mere protiv seksualnog uznemiravanja na radnom mestu i da dajuobavestenja
radnicima 0 jednakom tretmanu muskaraca i zena u organizaciji.
Odsustvo zen a komesara
ImajuCi u vidu ociglednu posvecenost EU reSavanju pitanja jednakosti
medu polovima, iznenaduje Cinjenica da nijedna zena nije imenovana u
Evropsku komisiju u prvih 30 godina. Druga Delorova komisija, koja je
stupila na duznost januara 1989. godine, imala je dve zene - Vaso
Papandreu i Kristianu Skrivener - i jos 15 muskaraca. Medutim, Komisija
koja je imenovana za dvogodisnji period 1993 - 1994. je imala sarno
jednu zenu - gospodu Skrivener - i 16 muskaraca. Dvadesetoclana
Santerova komisija, koja je preuzela duznost januara 1996, imala je cetiri
clanice. Komisija je of or mila posebnu grupu komesara, predvodenu Iicno
Santerom, sa posebnim zadatkom da obezbedi da pitanje "jednakih
mogucnosti" bude u potpunosti ugradeno u politiku EU, i da zene ne budu
diskriminisane u politici zaposljavanja i unapredivanja u samoj Komisiji.
Posle toga dosl0 je do znacajanog poboIjsanja u angazovanju zena, na
svim nivoima osim onog najviseg, gde je od 33 glavne up rave sarno jedna
bila predvodena zenom. Prodijeva komisija, koja je preuzela duznost 1999.
i koja je ukljucila pet zena, odmah je najavila da ce prioritet dati
povecanju broja zena na visim upravnim mestima.
Opredeljenja samita
o jednakim mogucnostima stalno se vodi racuna na najvisem nivou. Na
Savetu Evrope odrianom u Barseloni marta 2002, lideri su se slozili da
EU mora da otkloni strah od ucesca zenske radne snage. Isto tako su se
slozili da, do 2010, 90% dece, izmedu tri godine i polaska u skoIu, treba
da bude obuhvaceno organizovanim staranjem i barem treCina dece ispod
tri godine starosti.
Godinama je ucesce EU u domenu kuiture bilo minimalno, del om zbog
tdnje da se izbegne dupliranje aktivnosti u okviru Saveta Evrope, kome
je od samog pocetka zastita i razvoj kulturnog blaga Evrope bio jedan od
prioritetnih zadataka. Sa pojavom novih tehnologija, koje su dovele do
revolucionarnih promena u televizijskoj i filmskoj produkciji i koje se ne
obaziru na cisto nacionalne okvire, nametnuta je potreba za preispitivan-
jem, posto su zahvaeeni znacajni ekonomski i drustveni interesi u ve1ikoj
meri prevazilazili ogranicenu i dobrovoljnu delatnost Saveta Evrope. Usled
toga je Komisija odredila sebi ulogu stozera u konkretnom odgovoru
Evrope na komercijalne i kultume izazove u ovoj oblasti, predvorJene
interesima SAD i Japana.
Podrucja delovanja
Ako se izuzme pomoe za razvoj modemih televizijskih sluzbi, budzet EU
za kulturu je mali. Od 1973. godine postoji jedna manja grupa u okviru
Komisije, koja je zaduzena da daje predloge i da sprovodi one koje je
usvojio Savet ministara. Cetiri su oblasti njenog delovanja:
- slobodna razmena kulturnih dobara;
- stvaranje boljih uslova za umetnike;
- sirenje ucesnika u kultumim dogadajima;
- ocuvanje arhitektonskog nasleda U okviru Zajednice.
Pomoc umetnicima i njihovo usavrsavanje
Osim sto se bavila filmovima i televizijskim programima, EU je uglavnom
pokusavala da ukloni prepreke koje su onemogucavale umetnike da izvoze
svoj talenat i svoja dela iz jedne zemlje EU u drugu. Unija je doprinela
privremenom ukidanju carina na sredstva za rad umetnika (za muzicke
fotmiparate; i s1.), a Komisija priprema i predloge po Kojima
270 DIK LEONARD
bi se obezbedio siobodan protok umetnickih dela, osim u slucaju kada se
radi 0 strogo definisanom "nacionalnom blagu", koje je izuzeto. Ulazu se
napori da se osnuje evropski informaeioni eentar gde bi se cuvali podaei
o ukradenim umetnickim deiima i time se lopovima otezala njihova pro-
daja.
Istrazivanjima koja je finansirala Komisija ustanovljeno je da postoji,
prvo, velika nezaposlenost medu kulturnim radnieima, a da i oni koji rade
zaraduju manje nego sto je potrebno za zivot. Prinudeni su da se bave
jos nekim zanimanjem iIi da napuste svoj umetnicki rad. Da bi se
poboljsao njihov ekonomski polozaj, predlozene su mere koje ukljucuju:
- uskladivanje onih naeionalnih zakona Kojima se regulise autorsko
pravo kreativnih umetnika i izvodaca;
- "prava prilikom preprodaje", prema Kojima je umetnicima zagaran-
tovan procenat od nagodbe, kad god se prodaju njihova dela;
- osnivanje fondova za ona deia koja se smatraju javnim dobrima,
koji bi se mogli koristiti za pruzanje soeijalne pomoCi umetnieima iIi za
sponzorstvo u umetnosti.
Predlozene su i konkretne mere iz oblasti soeijalne zastite i oporezi-
vanja, ali zemlje claniee nisu bile spremne da se saglase sa ovim direk-
tivama, pa se za sada Savet ministara ogranicio na davanje preporuka
zemljama clanicama.
Komisija je upotrebila svoje organicene fondove da bi podrzala neko-
liko programa za usavrsavanje mladih umetnika, pomogla mladim
muzicarima u Sijeni, u Dablinu, graditeljima violin a u Kremoni, kom-
pozitorima na Univerzitetu u Sariju, i baletskoj skoli u Briselu. Stipendira
se prekvalifikacija balerina i baJetana u koreografe, a EU jednako pomaze
orkestre koji sviraju klasicnu i dzez muziku, kao i Vile festival u
Luksemburgu, na kom ucestvuju glumci, pevaci, muzicari i plesaCi iz pet
zemalja claniea. ERDF je pruzio izvesnu pomoc; za usavrsavanje kulturnih
radnika i njihovo lokalno zaposljavanje.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 271
Napori na sirenju kulturnih dogadaja
Svesna svoje odgovornosti u Evropi koja se siri, Evropska komisija je
1992. godine organizovala me see kulture u Krakovu (Poljska), 1993. u
Gracu (Austrija) i 1995. u Nikoziji (Kipar). Zatim su 1998. godine
odabrani gradovi Valeta (Malta) i Line (Austrija). Komisija je, izmedu
osta!og, 1992. godine bila sponzor izlozbe u Sevilji, povodom pet stotina
godina grada i na slican naCin je 1998. pomogla organizovanje izlozbe
"Expo '98" u Lisabonu. Ulozila je napore i u druge akeije:
- davanje finansijske pomoCi od 1982. godine za prevodenje velikih
savremenih knjizevnih de1a, uglavnom sa jezika koji su manje zastupljeni,
kao npr. sa danskog, holandskog i grckog;
- sponzorisanje evropskih pozorista iz Milana i Pariza;
filn1skih
odriaV9Ju u drugom gradu:
- organizovanje niza dogadaja u gradu koji Komisija svake godine
progJasi Evropskim gradom kulture (Atina 1985, Firenea 1986,
Amsterdam 1987, Berlin 1988, Pariz 1989, Glazgov 1990, Dablin 1991,
Madrid 1992, Antverpen 1993, Lisabon 1994, Luksemburg 1995,
Kopenhagen 1996, Solun 1997, Stokholm 1998, Vajmar 1999). U
obelezavanju milenijuma, ovu titulu u 2000. godini nosi devet gradova:
Avinjon, Bergen, Bolonja, Brisel, Helsinki, Krakov, Prag, Rejkjavik i
Santjago de Kompostela. Izbor je zatim pao na Roterdam i Oporto 2001,
Briz i Salamanku 2002, Grae 2003, Benovu i Lil 2004. i Kork 2005.
OCtlvanje spomcnika i zgrada
U glavnom kao rezultat pritisaka Evropskog parlamenta, osnovani su fon-
dovi iz kojih je preko EIB-a davana beskamatna pomoe, veee donaeije i
zajmovi za konzervatorkse radove na spomenieima od znacaja za celu EU,
kao i za zgrade u nerazvijenim regionima, cija bi restauraeija donela
ekonomski napredak tom regionu, narocito preko turizma. Prva pomoe je
data za muzej Milos u Grckoj, Duzdovu palatu u Veneeiji i Partenon u
Atini. U 1984. je prihvaeeno jos 12 projekata a u 1986. dodatnih 13. Ova
poslednja cifra jasno ukazuje na \sve veeu pomoe koju Komisija daje u
272 DIK LEONARD
ovom domenu i njeno obuhvatanje znaeajnih lokaliteta u svih 12 zemal-
ja clanica.
- Ostaci Grckih bedema iza Marsejske berze;
- Rimski forum;
- Dvorska kapela Karla Velikog u katedrali u Ahenu;
- Opatija Santa Marija de Buro u Amaresu (u Portugalu);
- Crkva sv. Nikole u Edamu (u Holandiji);
- Manastir Stavronika na Svetoj Gori (u Grckoj);
- Pomorski vojni muzej u Rokforu (u Francuskoj);
- Dom Vojvode od Brabanta na Gran plasu u Briselu;
- Zamak iz vremena vladavine kralja Dzorza u Selbridzu (u Irskoj);
- Hram Majke Bozije kod kraljevske baste Stadli, blizu Ripona;
- Danski muzej dekorativnih umetnosti u Kopenhagenu;
- Arheolosko nalaziste i industrijski lokaiitet u Diferdanzu (u
Luksemburgu);
- Alambra u Granadi.
U ovaj spisak su kasnije uneti jos neki lokaliteti. U 1997. njih sest
je finansirano direktno iz budzeta EU, a to su: Akropolj, Sveta Gora,
Lisabon, Koimbra, Santjago de Kompostela i Venecija (pozoriste Fenice).
Knjige i Citanje
Savet ministara je u 1989. usvojio program po kojem bi se podstakla pro-
daja i citanje knjiga. Ovaj program je imao osam prioritetnih mera:
- Izrada vodica za autore i prevodioce;
- Izrada programa za davanje statistickih podataka koji se odnose na
knjige;
- Ustanovljavanje Evropske nagrade za knjizevnost;
- Ustanovljavanje nagrade za najbolji prevod knjizevnih dela;
- Davanje stipendija za knjizevne prevodioce;
- Ocuvanje knjiga stampanih na kiselom papiru i upotreba "trajnih"
vrsta papira.
- Studija 0 merama za podsticanje izvoza knjiga.
- Kampanja u cilju promovisanja i veceCitanosti knjiga
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 273
Nesto ambiciozniji program za promovisanje knjiga i citanja, poznat
pod imenom program Ariane, usvojen je 1996. godine kad i program
Rafael (Raphael), sa ciljem da siroj javnosti omoguCi pristup pokretnom
i nepokretnom kultumom blagu, a programom Kaleidoskop 2000
(Kaleidoscope 2000) predvideno je davanje podrske transevropskim kul-
turnim inicijativama.
Godine 1998. Komisija je sacinila planove za mnogo jaci nivo ucesca
u okviru program a Evropske zajednice, u cilju pomaganja kulture (2000-
04). Usvojila je budzet u vrednosti 167 miliona evra za period od pet
godina.
Film i televizija
Inicijative Komisije u pogledu filma i televizije brzo su sprovodene, zah-
valjujuCi prvenstveno mogucnostima koje je pruzao razvoj direktnog
prenosa putem satelita, kao i sirenje mreza kablovske televizije. Novembra
1986, Savet ministara je prihvatio predlog Komisije po kojoj je trebalo da
zemlje clanice usvoje MAC paket standarda, koji je sacinila Evropska
industrija i Evropska unija radio stanica. U njemu je predvidena medusob-
na kompatibilnost, bolja reprodukuja zvuka i slike, istovremeno koriscenje
jednog kanala za sliku i nekoliko kanala za zvuk (visejezicni programi) i
njirrie se postepeno uvodi teIevizija visoke definisanosti (HDTV). Oceki-
vale se da bi usvajanje ovog predloga sprecilo fijasko, poput onog sa pri-
jemnicima PAL i SECAM, usled kojeg su zemlje EZ imale dva nekom-
patibilna sistema.
Godine 1991. je postignut sporazum izmedu Komisi je i svih strana
audio-vizuelne industrije (operatori kablovske i satelitske televizije, radio
i TV stanice, proizvodaCi opreme) 0 petogodisnjem programu, prema
kojem bi sve dalje televizijske usluge i svaki daiji satelitski prenos koris-
tio MAC standard HDTV. Svi veliki TV aparati proizvedeni posIe 1992.
morali bi da primaju MAC signal i Komisija je obecala da ce u nared-
nih pet godina trositi po 100 miliona ekija godisnje, da bi pomogla prelaz
sa PAL i SECAM sistema na MAC sistem i podrzala pocetak novih MAC
emisija.
274 DIK LEONARD
Dalje oklevanje proizvodaca, kao i razvoj novih digital nih sistema
japanskih i americkih istrazivaca, pretili su da istisnu MAC sistem, te su
zeml je clanice ponovo razmotrile ovo pitanje i 1993. godine se odustalo
od ove politike. Umesto nje, Savet ministara je postigao dogovor 0
akcionom planu za uvodenje najnovijih televizijskih sluzbi u Evropi, koji
jejmao budzet od 228 miliona ekija za period od cetiri godine, i od kojeg
je bar po1ovina bila namenjena za programsku produkciju. Finansijska
podrska je trebalo da nadoknadi vanredne troskove nastale uvodenjem
novog fonnata TV aparata 16 : 9, za snimanje novog i za prefOlmatiran-
je starog materijala. Planom su postavljeni standardi za digitalne i nedig-
italne prenose.
U 1989. godini usvojena je direktiva pod nazivom "Te1evizija bez
granica", koja je stupila na snagu oktobra 1991. godine. Prema ovoj direk-
tivi, koja je obavezivala sve zemlje clanice, zabranjuje se ometanje
prenosa program a iz drugih zemalja
virna direktive; njome se regulisu:
- prekidi za reklame;
- trajanje reklama;
- eticka pitanja;
- sponzorstvo;
- zastita malo1etnika;
- pravo na odgovor;
ukoliko je on u skladu sa za:ue-
- produkcija i distribucija evropskih audio-vizuelnih dela.
Isto tako, ova direktiva, za koju je vI ada SAD izjavila da je diskrim-
inatoma, zahteva od zemalja clanica da pokusaju da obezbede da bar 50%
emitovanog programa dolazi iz zemalja Zajednice, kao i da se bar 10%
programskog budzeta odvaja za del a nezavisnih evropskih producenata.
Komisija je takode izradila akcioni program nazvan Media
(1991-1995), ciji je cilj bio da poddi evropsku filmsku industriju, kako
produkciju tako i distribuciju. U njemu je 1998. godina proglasena godi-
nom evropske kinematografije i televizije, u zelji da se obezbedi aktivna
podrSka od strane zemalja clanica. Medutim, rezultati su bili razocarava-
juCi. Programom Media II 0996-2000) predvideno je mnogo
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 275
sire pomoCi. U tom periodu ona je pomogla rad na 3 600 evropskih dela
(filmova, TV filmova, dokumentaraca, crtanih filmova i multimedijskih
projekata), ukljucujuCi "Elizabetu" Seke Kapur, "Istok je istok" Damjana
0' Donelija, "Plesac u tami" Larsa fon Trira, ,,:livot je lep" Roberta
Beninija i "Asteriks" Kloda Berija. Za cetiri godine broj evropskih fil-
mova koji je distribuiran van njihove zemlje proizvodnje porastao je za
85% (sa 246 filmova 1996. na 456. 1999.). Medija Plus (2001-05) ima
budzet ad 400 miliona evra. Iz njega se dodeljuje i godisnja nagrada: prva
nagrada je dodeljena 2000. na Kanskom filmskom festivalu 2000. filmu
"Istok je istok".
Sport
Evropska Unija se sve vise ukljucuje u sport. Odluka u slucaju Bosman
iz 1995. 0 fudbalskim transferima najpoznatija je odiuka koju je donee
Evropski sud pravde. Njome je stavljena van snage naplata za transfer
igraca koji se ne nalaze pod ugovorom, cime su fudbalski propisi
uskladeni sa standardom EU koji se odnosi na ugovore 0 zaposljavanju.
UEFA i FIFA su bile protiv ove odluke, tvrdeCi da zakonodavstvo EU
nema jurisdikciju nad njima. Medutim, na kraju su odluku prihvatile, tako
da je marta 2001. Komisija odobrila FIFIN paket koji se odnosi na trans-
fere, trening i nadoknadu u slucaju raskinutih ugovora. Bosmanovo resenje
je takode okoncalo kvotu domaCih igraca u klubovima, najavljujuCi spek-
takularno povecanje transfera stranih igraca sirom Evrope.
Dmge akcije EU u sportu ukIjucuju:
- angazovanje u pokretanju rada Svetske antidoping agencije
(WADA), tela koje je osnovao Medunarodni olimpijski komitet. Osim
ucesca u obezbedivanju sredstava Komisija je preuzela i posmatracki sta-
tus u ovoj agenciji.
- odredivanje 2004. kao Evropske godine obrazovanja kroz sport
- nadzor i davanje dozvola za mota trke
- rad sa UEFOM na obezbedivanju prava za TV prenose Lige sampi-
ana, koji se odvijaju na bazi postenja i nisu deo trzisnog aranzmana.
276
DIK LEONARD
Napomena
Savet Evrope, osnovan 1949, okuplja 40 zemalja, ukljucujuCi 15 clan-
ica EU i 4 zemlje EFTA, Kipar, Maltu, San Marino i Tursku, te veCinu
zemalja centralne i istocne Evrope i evropske republike bivseg Sovjetskog
Saveza, koje su primljene u clanstvo tokom devedesetih godina. Cilj
Saveta Evrope je da postigne vece jedinstvo izmedu clanica da bi se
ocuvali i ostvarili ideali i principi koji predstavljaju njihovo zajednicko
naslede i olaksavaju njihov ekonomski i drustveni napredak. Savet je
donee oko 140 konvencija i sporazuma, od kojih se mnogi odnose na kul-
turno polje, ali oni nisu obavezujuCi za zemlje Clanice. Njegov
najznacajniji doprinos jeste na polju Ijudskih prava, postignut zahvaljujuCi
radu Evropske komisije za Ijudska prava i Evropskog suda za ljudska
prava, koji rade pod pokroviteljstvom Saveta.
VeCini ljudi, EU i dalje predstavlja prilicno dalek koncept. Ukoliko uopste
i razmisljaju 0 njoj, oni je vide kao nesto cime se bave vlade, specijalni
komiteti i eksperti. Mada uglavnom uziva postovanje (koje je prisutnije u
prvih sest zemalja clanica nego u drugim zemljama) zbog ekonomskih
beneficija koje Unija nosi, mali broj ljudi smatra da EU ima uticaja na
svakodnevni zivot gradana.
Formiranje Komiteta naroda Evrope
Da bi podstakli i negovali osecanja lojalnosti i solidarnosti medu bro-
jnim stanovnicima zemalja clanica, predsednici vlada zemalja EZ SU, na
samitu koji je odrZan juna 1984. godine, odlucili da osnuju Komitet nar-
oda Evrope, koji bi imao zadatak da predlaze puteve za jacanje identite-
ta Zajednice i stvaranje bolje slike 0 njoj. Komitetom, koji cine pred-
stavnici svake zemlje, koje licno predlazu njihovi sefovi vI ada i predsed-
nik Evropske komisije, predsedavao je Italijan Pjetro Adonino. On je pod-
neo dva izvestaja koji su u nacelu prihvaceni na kasnijim samitima,
oddanim u martu i junu 1985. U njima je bilo niz predloga za delovan-
je u cilju zastite i povecanja prava stanovnika EZ, ad kojih su neki sasvim
simbolicne prirode. Neki prediozi su bili novi, dok su drugi zamisljeni
kao nov podsticaj ranijim idejama koje su bile, nekad godinama, zapos-
tavljene u zamesateljstvu procesa odiucivanja u Zajednici.
Adoninovi izvestaji...
U prvom Adoninovom izvestaju predlozene su mere koje je odmah
trebalo preduzeti, a odnosile su se na:
- pojednostavljenja formalnosti na granicama;
- smanjenje bescarinskog uvoza;
.. - ukidanje poreza na knjige.i casopise;
278
_ oporezivanje radnika na granicnim prelazima;
- opsti sistem za priznavanje diploma;
- jednakost diploma;
- prava na boravak.
DIK LEONARD
U drugom, ujedno poslednjem izvestaju podneti su konkretni predlozi
i dugorocni ciljevi, koji bi Zajednicu priblizili njenim gradanima. Ovi
predlozi se odnose na posebna prava njenih gradana, kulturu, infonnisan-
je, omladinu, obrazovanje, razmenu i sport, dobrovoljni rad u pruzanju
pomoCi zemljama u razvoju, zdravstvo, socijalnu zastitu, lekove i planove
razvoja. Pomenuti izvestaj je vise licio na spisak sta bi se sve zelelo kupi-
ti, nego na koherentan akcioni plan.
... traie posetma prava za graoane
Posebna prava koje je Adoninov komitet trazio hila su:
Pravo ucestvovanja u evroizborima pod jednakim uslovirna.
Evropski parlament je zahtevao da izborne procedure budu jedinstvene,
kako to nalaze clan 138 Rimskog ugovora. Ukoliko se u vreme izbora
neki gradanin Zajednice nalazi na putu i1i zivi u drugoj zemlji, on ima
pravo da glasa u zemlji u kojoj se zatekao, odnosno u kojoj boravi.
Pravo na slobodu izrazavanja i okupljanja. Gradani Zajednice imaju
u tom pogledu ista prava kao gradani zemlje domaCina.
Stalni rezidenti u drugoj zemlji chmieL Ima ih oko 5 miliona i oni
posle izvesnog vremena treba da steknu pravo glasa i pravo da budu
birani na lokalnim izborima. Isto tako treba da imaju pravo da budu kon-
sultovani 0 pitanjima koja ih se ticu, kao sto su problemi stanovanja iIi
nastave stranog jezika.
Stanovnid pogranicnih regiona. U najsirem smislu reCi 48 miliona
ljudi trebalo bi da imaju pravo da budu konsultovani kada neka susedna
zemlja planira nekakvu izgradnju, koja bi mogla da se nepovoljno odrazi
na njih, kao sto su npr. javni radovi, reorganizacija saobracaja iIi mere
koje ugrozavaju prirodu, sigumost iIi zdravlje.
Pravo svih granana Zajednice da koriste dobrobiti njene poHtike.
U slucajevima gde su ova prava u sukobu sa nacionalnom regulativOl!l,
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 279
gradanin ima pravo da sudskim putem zahteva nadoknadu. Obicnim Ijudi-
rna bi bilo mnogo jednostavnije kada bi njihova zakonska prava bila
podrZana od zemlje clanice obezbedivanjem potpune, otvorene i brze
primene zakona Zajednice. Publikovanje ovog zakona i njegovo pojed-
nostavljivanje, bi bilo od koristi. U svakom slucaju, trebalo bi ukinuti
suvisne pravne odredbe.
Pravo na laksi pristup administraciji. Najpre treba jacati i pojed-
nostaviti pravo gradana na peticiju, bas kako su zahtevali Evropski parla-
ment, evropski ombudsman iIi posrednik, iIi bi, na predlog pal"lamenta,
Komisija za posredovanje ispitivala zalbe gradana i pomagala u udovol-
jenju njihovih zahteva.
Pravo na dobijanje odgovarajucih informacija 0 naporima za
razvijanje EU. Institucije Zajednice i zemlje clanice treba tesnije da
saraduju na upoznavanju svojih gradana sa istorijskim razlozima nastanka
Zajednice i znacajel11 tekucih napora za njen dalji vaii i
za dublje upoznavanje smisla politike EZ i njenog uticaja na svakodnevni
zivot gradana.
Nosioci evropskog pasosa. Nosioci evropskog pasosa (videti dalje)
imali bi pravo da koriste usluge ambasade iIi konzularnog predstavnistva
neke druge zemlje kada senalaze u zemlji u kojoj njihova zemlja nema
predstavnistvo.
U toku 1986. i 1987. Komisija je podnela predloge Kojima bi se
pravno regulisala verina pitanja iz dva Adoninova izvestaja, Cime bi veCi
deo Program a naroda Evrope bio primenjen do postavljenog roka, 1992,
odnosno do datum a do kojeg treba da se uspostavi unutrasnje trZiSte.
Pitanja koja se izuzeino tesko resavaju
Kontrola granica. Strah od trgovine drogom, terorizma i ilegalnih imi-
granata naveo je neke zemlje clanice, narocito UK, da se SUDrotstave
popustanju iIi ukidanju kontrola na granicnim prelazima unutar iajednice.
Ovo je navelo pet zemalja - Francusku, Nemacku. i tri drzave Beneluksa
- da potpisu Sengenski sporazum (videti str 132-133) radi ukidanja svo-
jih granicnih kontrola pre postavljenog roka, 1992. godine, kao i da
usklade uslove pod kojima gradani iz zemalja van EU dObijaju vIze.
280 DIK LEONARD
VeCina zemalja cJanica, pa cak i zemlje kao sto su Island i Norveska,
koje nisu u okviru Zajednice, kasnije su pristupile Sengenskom sporazu-
mu, dok Irska i UK i dalje odbijaju da mu pristupe i verovatno ce to nas-
taviti jos neko vreme.
Procedura za evropske izbore. Zahtev da se uvede jedinstvena pro-
cedura, prilikom izbora za Evropski parlament, verovatno nece biti ispun-
jen sve dok vlada UK ne promeni svoj stav. Ona je odlucno odbijala sve
pokusaje da prilagodi svoj prvi-prosli-buduCi izbomi sistem i da uvede
proporcionalni princip izglasavanja, kao sto je praksa u drugim zemljama
clanicama. Laburisticka partija, koja se do sada, bas kao i konzervativci,
protivila da razmatra ovo pitanje, sada zvanicno to cini, dok ce liberal-
demokrate, koji su se strogo vezali za proporcionalni sistern, sigurno
koristiti say svoj uticaj da bi obezbedili njegovo uvodenje. Rukovodstvo
Konzervativne partije se i dalje protivi svakoj promeni u izbomom siste-
mu UK.
Driavljanstvo EU
I pored napretka koji je postignut primenom Adoninovih predloga, span-
ska vI ada se upomo zalagala za stvaranje konkretnog i obavezujuceg
ugovora kojim bi svi gradani driavljani neke zemlje clanice irnali pravo
na drZavljanstvo EZ. Kao rezultat ovoga, sporazum iz Mastrihta 0
stvaranju Evropske unije sadrZi odredbe 0 uspostavljanju drzavljanstva
EU. One garantuju pravo na slobodu kretanja i prebivalista, pravo grad ana
EU da glasaju i budu kandidati na opstinskim izborirna i u izborima za
Evropski parlament u zemlji prebivalista, kao i jednak tretman u konzu-
larnim predstavnistvima u treCim zemljama, gde njihova zemlja nerna
svoje predstavnistvo. Zapisano je i pravo svakog gradanina da podnese
zalbu Evropskom parlamentu, dok je Parlament dobio zadatak da imenu-
je opunomocenog ombudsmana, koji bi primao zalbe grad ana koje se
odnose na, navodno, los rad institucija EZ. Komisija je imala zadatak da
svake trece godine podnosi izvestaj u vezi s primenom ovog dela spo-
razuma, dok je Savet ministara ovlascen da, jednoglasnim izglasavanjem,
usvaja odredbe kojima bi se ucvrstila prava sadrZana u tom dokumentu,
iIi da doda nove.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 281
Pokusaji da se uvedu zajednicki simboli ...
Jedan od faktora koji je usporio razvijanje osecanja privrZenosti prema EU
jeste izostanak zajednickih simbola. Ovu gresku Komisija i nacionalne
vlade posIednjih godina sve vise pokusavaju da isprave.
... zastava EU ...
Od 1986. Evropska unija ima jedinstvenu zastavu koja se vijOli prilikom
nacionalnih i medunarodnih ceremonija, kao i u drugim prilikama kada
treba skrenuti paznju javnosti na postojanje Unije. Ovu zastavu, koju cini
krug sa 12 petokrakih zvezda na azurnoplavoj pozadini, Savet Evrope
koristi jos od 1955. godine. Sada je ona zajednicka zastava EU i Saveta
Evrope.
.. ""hin1na ....
Zajednicka je i himna sa Savetom Evrope, a izbor muzike je pao na
Betovenovu Devetu simfoniju i Silerovu pesmu "Oda radosti". (Ovde je
napravljen rez u poredenju sa veCinom drZavnih himni - u Kojima su,
gotovo po pravilu, reci i muzika banalni, pa ostaje da se vidi hoce Ii se
to dopasti javnosti.) Godine 1986. odluceno je da 9. maj, datum kada je
1886. roden Robert Suman, bude proglasen Danom Evrope, u nadi da ce
se ovaj dan u svakoj zemlji clanici slaviti kao drZavni praznik.
... pasos ...
Od 1974. godine sporo se napredoval0 u pravcu uspostavljanja zajed-
nickog evropskog pasosa. U godinama 1981. i 1982, zemije clanice su
postigle saglasnost oko uvodenja jedinstvenog modela pasosa, formata 88
mm x 124 mm, boje crvenog burgunca, naslovljen sa "Evropska zajedni-
ca", posle cega stoji naziv zemlje clanice. Odredeno je da datum njegov-
og uVodenja bude 1. januar 1985, ali su sarno tri zemlje, Danska, Irska i
Luksemburg, ispostovale ovaj rok. VeCina preostalih zemalja je krajem
1985. pocela da izdaje novi oblik pasosa (koji ce postepeno zamenjivati
pasose kojima je istekao rok), ali tek su 1989. godine sve clanice uve1e
\ pasos EZ.
282
DIK LEONARD
.. J vozacka dozvola ...
U 1980. godini Savet ministara je usvojio direktivu 0 uVodenju vozacke
dozvole Zajednice i ona je sprovedena u dye faze. Jos od 1983. svaka
zemlja priznaje vozacke dozvole druge zemlje c1anice. Dozvole se od tada
izdaju na osnovu polaganja teoretskog ispita i prakticne voznje, uz ispun-
javanje jedinstvenih medicinskih uslova. Od 1. januara 1986. vozacke
dozvole koje izdaju zemlje clanice odgovaraju madelu onih iz Zajednice.
One ispunjavaju uslove koji su 1968. postavljeni u Medunarodnoj kon-
venciji 0 drumskom saobraeaju, te su priznate i u onim zemljama van
Zajednice koje su potpisnice ove konvencije.
Cetvrti deo Rimskog sporazuma, u clanovima 131 - 136, predvida
moguenost pridruzivanja Zajednici nekadasnjih kolonija Belgije,
Francuske, Italije i Holandije. U tom delu sporazuma pise:
"Ovo udruzivanje treba prvenstveno da posluzi unapredenju interesa i
prosperitetu stanovnistva ovih zemalja i teritQrija i da ih vodi ekonom-
skom i drustvenom razvoju."
Odnosi Evropske zajednice i Karipskog
Pacifika (ACP) zasnivani su na sporazumima
Ova saradnja se, u pocetku, odnosila uglavnom na bivse francuske koloni-
je u Africi, koje su mahom sve stekle nezavisnost pocetkom sezdesetih.
Kasnije su i bivse spanske i portugalske kolonije stekle pravo na sarad-
nju. U pocetku je saradnj a obuhvatala 18 zemalja i one su nazvane
Pridruzene Africke drZave i Madagaskar - AASM. Danas ih ima 78
(ukljucujuCi Juznu Afriku, koja je primljena aprila 1997 veeinskim
odlucivanjem), i od sredine sedamdesetih su poznate kao Africke, karipske
i pacificke zemlje (videti prilog 7).
Odnosi EZ i ove grupe zemalja zasnivaju se na konvencijama sa
ogranicenim trajanjem. Prve dye su usvojene u Jaundenu (Kamerun),
1963. i 1969. godine, i postavile su temelj medusobnih odnosa ove dYe
asocijacije. Sledeee konvencije odrZane su u Lomeu (Togo) 1975, 1979,
1984. i 1989. godine. Ove konvencije omogucavaju bescarinski izvoz u
EZ gotovo svih proizvoda, bez uslovljavanja reciprociteta. Pored toga, ove
zemlje dobijaju pomoe od EZ, u vidu donacija, preko Evropskog fonda
za razvoj (EDF - European Development Fund), koji je u tu svrhu i osno-
van, kao j zajmove sa niskim kamatama preko EIB. Zajednica usmerava
284
DIK LEONARD
10% ukupne pomoCi clanica preko Unije, a pomoe se najveCim delom
upueuje u zemlje ACP-a, najvise Indiji.
Konvencije izmedu EU i ACP-a utrle su cetiri pravca delovanja:
- Uspostavljanjem pravnog okvira, saradnja je postala stabilnija, a
izmedu ove dYe grupacije sa velikim brojem nezavisnih drzava, sklapaju
se ugovori koji imaju ograniceno trajanje.
- Sastavljen je jedinstven ugovor izmedu dYe grupacije, bez
ekonomske i ideoloske diskriminacije, koji podrazumeva da su tu i neke
izuzetno nerazvijene zemlje, da ima i onih bez izlaza na more, kao i
ostrvskih zemalja.
- Obrazovane su zajednicke institucije, preko kojih se neprekidno
vodi dijalog i koje su zaduzene za primenu dogovorenih program a razvo-
ja, a to su Zajednicka skupstina predstavnika Evropskog parlamenta i
ACP-a, Savet ministara ACP - EZ, i Komitet ambasadora.
- Zastupljen je globalni prilaz i obuhvacene su sve oblasti: finansijs-
ka pomoe, koncesije u trgovini, stabilizacija izvoznih prihoda ACP, pomoe
u poljoprivredi i industriji.
Skoro say izvoz zemalja ACP u zemlje Zajednice (99,5 %) osloboden
Je carina, a osnovna ogranicenja odnose se na poljoprivredne proizvode
koji konkurisu poljoprivrednim proizvodima Zajednice, koji su zastieeni
politikom CAP-a. Posebnim aranzmanom za seeer, Zajednica se obaveza-
la da godisnje uveze 1,4 miliona tona seeera po visokim vazeCim cena-
rna u EZ, iako ima viskove u sopstvenoj proizvodnji seeera. Ova konce- .
sija je u poeetku data da bi se nekim bivsim britanskim kolonijama nadok-
nadila steta nastala ukidanjem nekadasnjeg sistema preferencijala
Komonvelta. Medutim, izvoz tekstila je strogo ogranieen Sporazumom 0
tekstilnim vlaknima.
Pomoc za razvoj je znatno povecana ...
Od jedne konvencije do druge, iznos pomoCi se znacajno poveeavao, ali
se isto tako poveeavao i broj zemalja koje su primale pomoe. Prema
cetvrtoj Konvenciji iz Lomea (period 1990-2000.) u prvih pet godina
predvidena je pomoe. u iznosu od 12 milijardi ekija, ali nije. iskoriscen
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 285
ceo iznos. U 1995. godini je dogovoreno da se do 2000. utrosi 14,625
milijardi ekija, uglavnorn u vidu poklona i zajrnova s niskom karnatom.
Za Juznu Afriku je za period 1997-99. odobrena dodatna pomoc u visi-
ni od 127,5 rniliona ekija. Posebna karakteristika druge, treee i cetvrte
Konvencije iz Lomea jeste ukljueenje stabilizacionog fonda (poznat kao
Stabex), koji zemijama zavisnim od izvoza sarno nekoliko proizvoda kom-
penzira stetu nastalu velikim padom cena tih proizvoda. U tu svrhu je,
poslednjih godina, 30 zemalja ACP-a primilo oko 400 miliona ekija
godisnje za svojih 48 osnovnih sirovina. Sliean sistem postoji za rnetale,
i njime se obezbeduju sredstva za odrzavanje i obnovu, u slucajevima
kada je proizvodnja u tim zemljama narusena nepredvidenim okoinostima.
Tabela 29 Lome IV: izdaci za razvoj, 2001
Sektor
Nacionalni i regionalni programi
Strukturna prilagodavanja
Sistem stabilizacije zarada ad izvoza ruda
Pomoc u slueaju nepogoda
Pomoe za izbeglice
Kapital za rizicna ulaganja
Kamatne subvencije
Ostale i nove inicijative
Ukupno
... ali teZiste se izmenilo
milioni evra
869.40
215.46
0.28
17.76
41.29
366.97
8.30
21.36
1,540.82
Treca i cetvrta Konvencija iz Lomea promenile su teziste finansiranja preko
EDF-a, stavljajuCi naglasak na zajednicke programe umesto na individualne
projekte. EDF takode finansira regionalne projekte razvoja malih i srednjih
preduzeca (koji se odnose na vise drzava), kao i mikroprojekte od lokalnog
znaeaja. Pokazuje se poveeani interes za projekte koji imaju za cilj odrzavan-
je ravnoteie u prirodi, kao sto su borba brotiv suse, desertifikacije i s1.
Dugorocne zajmove iz sopstvenih izvora obezbeduje EIB, pri cemu
troskove umanjene kamate od 3% preuzima EDF. On takode finansira, u
\ celini iIi delimieno, troskove izrade studija izvodljivosti industrijskih Pro-
286 DIK LEONARD
jekata, ukljucujuCi i one koji se odnose na mali i srednji biznis, agroin-
dustriju, rudarstvo, turizam, cnergiju j produktivnu infrastrukturu, kao sto
su luke, zeleznica, vodosnabdevanje i telekomunikacije.
U Blisclu je EIB osnovao Centar za razvoj industrije (CDI) kojeg vode
i u kojem su zapos1edi drfavljani ACP i Zajednice. Njegov osnovni zadatak
je "da pomaze U osnivanju i jacanju industrijskih preduzeea u zemljama
ACP, posebno putem podsticanja ekonomskih subjekata iz zemalja EZ i
ACP". Ova saradnja treba da bude prosirena i na oblasti kao sto su energi-
ja, pomorski transport i ribarstvo, takode i na socijalna pitanja i kulturu,
razvoj Ijudskih resursa i kultumog identiteta zemalja ACP, kao i pomoe rad-
nicima i studentima iz ovih zemalja koji su u Evropi.
U junu 2000. potpisan je Sporazum izmedu EU i ACP u Kotonuu,
Benin, posle 1 IS meseci pregovora (rok njegovog vazenja iznosi 20 godi-
na). Ovaj sporazum je zamenio Konvenciju iz Lomea i koncentrisao se
na P01TIOC 1 snazniju ekOnOIHsku i trgovinsku
saradnju. Petnaest zemalja EU i 78 zemalja grupe ACP (od kojih su 56
clanice STO) zajedno imaju vise od 650 miliona ljudi. Sa preuzetom
obavezom od 13.5 milijardi evra, u toku prvih pet godina, EU ee poma-
gati vladama ACP da ostvare uravnotezenu makroekonomsku situaciju,
prosire privatni sektor i poboljsaju kvalitet i kvantitet socijalnih usluga.
Ovaj ugovor vazi 20 godina i podlozan je reviziji svakih pet godina.
Aprila 2002. Komisija je usvojila strategiju pregovaranja za spo-
razume 0 ekonomskom partnerstvu (EPA) izmedu EU i 76 zemalja ACP,
ciji je cilj da se unilateralni odnosi EU - po Kotonuskom sporazumu -
prevedu u "izbalansiranije odnose". Ovom strategijom se predvida odvi-
janje pregovora izmedu septembra 2002. i januara 2008. Sporazum koji
iz njih proistekne stupiee na snagu 2008, s prelaznim periodom do 2020.
Novi sporazumi ee omoguCiti bescarinski pristup na trziste EU za
izvoznike zemalja ACP, istovremeno ruseCi barijere koje sprecavaju da
evropska mba i usluge udu na njihova trZista.
Druge vrste pomoCi zemljama u razvoju
EZ ne smatra Konvenciju iz Lornea dobrotvomom akcijom. Unija je vrlo
zavisna od uvoza sirovina i drugih proizvoda iz ovih zemalja i zato je
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 287
veoma zainteresovana za stabilan razvoj svetske privrede i za normalan i
brzi razvoj siromasnih zemalja. lako EZ daje prioritet saradnji sa ACP
zemljama putem EDF, ona trosi znatno vee a sredstva (oko 4.9 milijardi
evra iz budzeta za 2001. god.) na druge vrste pomoei zemljama u razvo-
ju. Pored opste seme preferencijala, pomoese moze svrstati u tri osnovne
kategorije.
Hitna pomoc. Unija daje pomoe u hrani zemljama koje su suocene
sa velikom oskudicom u hrani. Hitna pomoe se takode pruza zemljama
koje su pogodene katastrofama i krizama. Tokom 200!. oko 455 miliona
evra je utroseno na pomoe u hrani, pretez:no u isporuci zitarica, kao i
seeera, mlecnih proizvoda i biljnih ulja, zemljama podsaharske Afrike i
Azije, a posebno Bangladesu. Hitna pomoe je takode upuCivana u Ruandu
i Burundi, Bosnu i Ceceniju. VeCi deo ove pomoCi upuCivan je preko
nevladinih of£anizaciia
,
kanceJarije zaiednice za
(ECHO), osnovanim 1991. godine. Preko ECHO je,
u 2001. godini, upueeno humanitarne pomoCi u vrednosti 473 miliona
evra. Brojne hitne operacije pruzanja pomoCi izvedene su poslednjih god-
ina u cilju pomoei zrtvama gJadi i gradanskog rata u africkim zemljama
- Etiopiji, Sudanu, Somaliji, Angoli i Liberiji, kao j u nekim bivsim sov-
jetskim republikama: Tadzikistanu, Jermeniji, Azerbejdzanu i Gruziji.
Ideja nije neinteresantna jer rastereeuje viSkove hrane ACP zemalja.
Medutim, fondovi se takode koriste za pomoe siromasnim zemljama zarad
prevazilazenja njihovih problema u proizvodnji hrane kao i za rad nevla-
dinih organizacija.
Far (Phare) i TACrS. Na apel Zapadnog ekonomskog samita, koji je
odrZan u Parizu, upueen je zahtev Komisiji da koordinira akciju pruzanja
hitne pomoCi Poljskoj i Madarskoj. Ministri poljoprivrede EZ su u julu
1989. up utili pomoe Poljskoj u iznosu od 110 miliona ekija. Pomoe je
uglavnom imala za cilj da u ove dye zemlje podstakne razvoj demokrati-
je. Potom su usledili mnogo obuhvatniji programi pomoCi zemljama
istocne Evrope, vodeni od EZ u ime OECD zemalja (grupa 24 razvijene
zemlje sveta), poznat kao Far program (namenjen pomoCi i ekonomskoj
obnovi Poljske i Madarske, Phare na francuskom znaci svetionik). U 1991.
godini je osnovan slican pFogram nazvan TACIS (Tehnicka pomoe Savezu
288
DIK LEONARD
nezavisnih drZava) , namenjen zemljama bivseg Sovjetskog Saveza i
Mongoliji. Na oba ova program a je do 1998. godine utroseno blizu 9.4
milijardi ekija (videti s1. 9 i 10) i dogovoreno je poveeanje ovih sredsta-
va do kraja veka.
Pornm: nepridruzenirn zemljama. ED je zakljueila niz sporazuma sa
azijskim zemljama (Indija, Pakistan i Banglades), kao i sa zemljama
Donacije Fara po zernljarna, 1990-2000. u milionirna ekija
Poljska
Grupni programi
Rumunija
Mndarska
Bugarska
Albanija
Ceska Republika
Slovacka
Litvanija
BiH
Letonija
BJR Makedonija
CehoslovacKa
Slovenija
Estonija
Jugoslavija
Istocna Nemacka
n 1 .. 5iW
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 289
Latinske Amerike, na osnovu kojih je upuCivana pomae za razvoj. Dave
zemlje upueeno je pomoCi u vrednosti 3.750 miliona ekija u periodu
1991-95, od kojih je 10% namenjeno za zivotnu sredinu, pretezno za
zastitu suma Amazona. Na osnovarna sporazuma 0 saradnji i posebnih
finansijskih protokola, sliena pomoe je data i zemljama Magreba i
Masreka, kao i Izraelu, u ukupnoj vrednosti od 2.375 miliona ekija u peri-
Donacije TACIS-a po zemljarna, 1991-1999. u milionima ekija
Ostale
Tadzikistan K(l ~
¢-
290 DIK LEONARD
odu 1991-95. Na trazenje clanica, pomoc za trece zemlje Mediterana, U
periodu 1995-99, znatno je PS:JVecana i iznosila je dve treCine pomoCi
upucene zemljama centralne i istocne Evrope. Medutim, posle 1999, kada
su dodeljene sume ukljucile pomoe kandidatima za prijem u clanstvo EU,
ta pomoc je smanjena na manje od jedne treCine. Godisnje sume su
prikazane na Tabeli 30.
Tabela 30 Pomoe ED zemljama srednje i istocne Evrope i treCim zem-
Ijama Mediterana za period 1995-2002, izrazena u milionima ekija
1995
1996
1998
1999
2000
2001
2002
Ukupno
Izvor: Savet ministara
Zemlje srednje i
istocne Evrope
1,154
1,235
: ,273
1,397
1,634
3,174
3,240
3,328
16,435
Trece
mediteranske zemUe
550
900
1 ~ , O O O
1,092
1,143
1,127
896
861
7,569
Znacajne mogucnosti za prosirenja i poboljsanja saradnje
Svi programi pomoCi Zajednice pokazuju da ona znacajan deo svog bruto
drustvenog proizvoda usmerava na davanje pomoCi, koja je znatno visa
nego ana koju daju SAD i Japan. U devedesetim godinama 47% ukupne
svetske pomoCi zemljama u razvoju dolazilo je iz EZ, u poredenju sa 20%
koliko je iznosila pomoe SAD, i 17,8% Japana. Medutim, treba reCi da
su sarno tri zemlje clanice - Danska, Norveska i Svedska - ispunile cilj
o odvajanju 0,7% svog bruto drustvenog proizvoda za pomoe zemljama
u razvoju. Neke politike pomoCi EZ, narocito u odnosu na CAP, podsticu
damping poljoprivrednih viskova Zajednice, cesto konkurisuCi proizvodi-
rna ostalih iemalja u razvoju, a pornO(: u hrani u ovim zemljama oteZava
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
291
njihove sopstvene napore u proizvodnji hrane. Programi pomoCi EZ su,
kritikovani uz obrazlozenje da su u interesu firmi iz ED, jer se daleko
najveCi deo pomoCi upueuje preko njih, i one ponekad imaju veeu korist
od zemlje kojoj je upucena ova pomoc. Uprkos znacajnim rezuitatima EU
u politici pruzanja pomoci, postoje ogromne mogucnosti za njeno
prosirenje i poboljsanje.
Pomoc Evrope
Godine 2000. Kris Paten, evropski komesar za spoljne odnose, najavio je
planove zamene ogromnog, haoticnog i rasipnog sistema EU za pomoc
prekomorskim zemljama, jednom jedinom sluzbom koja ce se zvati
"Pomoe Evrope". Paten je priznao da su napori Komisije da upravlja sa
godisnjom pomoCi ED u visini od 10.2 milijarde evra, u stvari, prava kas-
apnica, aii je da je to uglavnom zbog hronicnog nedostatka kadro-
va i resursa. Ism tako je zamerio driavama clanicama sto nepmneren
pritisak na Komisiju da najavi hrabre pakete pomoCi, uprkos tome sto
zbog odlaganja i birokratije moze da dade do vise godina zakasnjenja.
Godine 2000. zaostale obaveze pomoCi primaocima sirom sveta iznosile
su oko 20 milijardi evra, a prosecno kasnjenje isplata tokom prethodnih
pet godina iznosilo je cetiri i po godine. Izneo je podatak da clanice EU
i Svetska banka imaju izmedu cetiri i devet cinovnika na svakih 10 mil-
iona evra pomoCi u poredenju sa 2.3 Cinovnika Komisije. Pomoc Evrope,
koja je pocela s radom u januaru 200 1, odgovorna je za vodenje
celokupnog projektnog ciklusa u svim geografskim podrucjima osim
zemalja kandidata.
Napomena
Pomoe po konvencijama iz Lomea takode je dostupna prekomorskim
zemljama i teritorijama (OCT) koje su jos povezane sa drzavama clani-
cama (vidi Prilog 7). Prekomorske teritorije koje imaju status provincija
iIi okruga neke drzave clanice (kao sto su Azorska ostrva, Madera i
Kanarska ostrva, te francuski prekomorski okruzi) ne spadaju U ovu grupu.
Oni dobijaju pomoc od Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF).
j])®ilil1li1Jt& fi
ft
U Rimskom sporazumu se spoljna politika ne tretira odvojeno od
spoljnotrgovinske politike. Napredak u koordiniranju spoljne politike je
spor i uglavnom je informativnog karaktera. To je jedna od nekoliko
oblasti u Kojima je uspeh stalan, barem posle 1969, mada ogranicen.
Izvestaj Davinjona nudi osnovne okvire
Saradnja u oblasti spoljne politike (u krugovima EU nazvana "politicka
saradnja") stvarno datira od samita u Hagu decem bra 1969, kada je od
najvisih predstavnika drzava bilo zatrazeno da iznesu svoja misljenja 0
stepenu mogucnosti saradnje u oblasti spoljne politike. Potom je Komitet,
na celu sa Etijenom Davinjonom (funkcionerom belgijskog Ministarstva
inostranih poslova, kasnije i EZ), podneo izvestaj koji preporucuje sistem
za "harmonizovanje misljenja, usaglasavanje stavova i, gde je moguce,
zajednicko odluCivanje".
Sa manjim izmenama izvestaj je prihvacen i u sedamdesetim i
osamdesetim godinama i predstavljao je okvir za "politicku saradn ju".
Izvestaj je predlagao sastanke ministara inostranih poslova clanica dva
puta godisnje, u cilju razmatranja pitanja iz oblasti spoljne politike. U
praksi, oni se sada sastaju jednom mesecno, a u kriznim prilikama i cesce.
Nekada je, najvise na insistiranje degolista i postdegolista, postojala veli-
ka razlika izmedu sastanaka na Kojima se razmatrala politicka saradnja
(odrzavali su se u zemlji koja je predsedavala EZ i pod predsednistvom
njenog ministra) i onih "obicnih", na Kojima su se razmatrala tekuca
pitanja i koji su se obicno odrlavali u Briselu iIi Luksemburgu. Razlike
u karakteru ovih sastanaka danas su manje, a desava se da se na istom
sastanku razmatraju obe kategorije pitanja.
\
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 293
Pored ministra, svaka clanica odreduje politickog direktora, koji je
posebno odgovoran za politicku saradnju 15 zemalja clanka. Politicki
direktori sastaju se jednom mesecno i sa sobom vode vise nizih sluzbeni-
ka odgovornih za odrZavanje dnevnih veza, koje nazivaju evropskim kore-
spondentima. Oni su povezani specijalnim sistemorn teleksa i godisnje raz-
menjuju preko 5.000 poruka. Uvodenjem E-maila, razmena je postaJa
intenzivnija i moze se reCi da je to sada kontinuiran proces. Pretpostavlja
se da su pitanja saradnje u oblasti spoljne politike u nadleznosti ministra
spoljnih poslova ddave koja predsedava ED. Politicku saradnju je for-
malizovao Jedinstveni evropski akt, koji predvida osnivanje manjeg sekre-
tarijata u Briselu (osnovan 1987. god.), u cilju dobijanja podrske i
obezbedivanja veceg kontinuiteta u ovoj saradnji.
Obaveza za zajednicku spoijnu politiku je formaUzovana ...
Jedinstveni evropski akt formalno je obavezao clanice "da nastoje zajed-
nicki da formulisu i primenjuju evropsku spoljnu politiku" (clan 30). On
je takode (u clanu 2) utvrdio mesto Evropskog saveta i odrzavanja sami-
ta sefova vlada, koji su se od 1973. oddavali tri puta, a ad 1986. dva
puta godisnje. Sastanci Evropskog saveta imali su znacajnu ulogu u
unapredivanju politicke saradnje. Pitanje spoljne politike je znacajno,
ponekad i najznacajnije, pitanje dnevnog reda. Ovi sastanci su, u veiikoj
meri, omogucavali evropskim clanovima zapadnog saveza (NATO) da
usaglasavaju svoje pozicije i postanu ravnopravniji partner u odnosima sa
SAD, jer bi u odnosu zemlja-sa-zemljom vladao odnos kao izmedu dzina
i patuljka.
. .. ali razvoj sprecavaju licni interesi clanica
Mnogi faktori ozbiljno sputavaju ovaj razvoj. Jedan od njih je neutralnost
lrske, koja je sprecavala da EU dobije ulogu evropskog krila NATO (tu
je od znacaja i Cinjenica da tri clanice NATO - Norveska, Island i Turska
nisu clanice EU). Osim toga, Danska i Grcka, iako clanice NATO, imaju
ozbiljne primedbe na to da se pitanja bezbednosti Zapada razmatraju u
ED. Danska zeli da se nadleznost EU ogranici sarno na ona pitanja koja
su izricito pomenuta u Rimskom sporazumu, dok je Papandreuova vI ada
294
DIK LEONARD
u Grckoj, prerna Sovjetskom Savezu i prema radikalnim arapskim
drzavama, zauzimala manje kritican staY nego NATO.
Tri vece clanice, Nemacka, Francuska i UK, takode nisu bile spremne
da svoje sopstvene interese podrede interesima Unije. Zapadnonemacka
vlada, zbog svojih ekonomskih interesa u Istocnoj Nemackoj i zelje da
drZi otvorenim kanale za saradnju sa rezimom u Istocnoj Nemackoj, a sa
ciljem eventualnog njenog prisajedinjenja, cesto je zauzimala blazi stay
prema Istocnoj Evropi od drugih zemalja clanica EU. Nemacka je, nakon
ujedinjenja, biia spremnija od svojih saveznika da se prilagodava ranijem
Sovjetskom Savezu i da mu pruzi veliku ekonomsku pomoc. Troskovi
ujedinjenja postali su ta.1(o visoki da je Nemacka vIada 1992. godine znat-
no smanjila svoju pomoc zemljama istocne Evrope. Zbog svoje proslosti,
-
Divst I IHiajU inLtreSe i
imaju vise nacionalistickog u svojim prilazima U odnosu na druge cian-
ice. Od vremena De Gola Francuska je van komandne strukture NATO,
ali je postala spremnija za saradnju sa svojim evropskim partnerima,
narocito posie izbora Miterana za predsednika 1981. godine. S druge
strane, u vreme vladavine Tacerove UK je pokazivala malo spremnosti da
menja svoj naglaseni nezavisan stav. Iz ovih razloga ni Evropski savet
niti sastanci ministara inostranih poslova nisu mogli formalno preuzeti
ulogu "generalStaba" evropskog krila zapadilOg saveza, sto bi se inace
mog10 ocekivati. Neformalno, oni su se tome priblizili. Nije predvideno
da se pitanje bezbednosti nade na dnevnom redu (osim kada se raspravl-
ja 0 "politickim i ekonomskim aspektima bezbednosti"), ali nema sumn-
je da se 0 ovim pitanjima raspravljalo vise puta. Irski premijer i ministar
inostranih poslova su na tim sastancima cutali. Logicnije bi bilo da su
privremeno napustali sastanke, ali niko nije hteo da poteze to pitanje.
Prisustvo irskog premijera na sednici nije narusilo neutralni status Irske.
Ipak, Zajednica nije zelela da sa sebe skine odgovornost u pogledu
odbrane, pa je kasnije (1984) ucinjen pokusaj da se Zapadnoevropskoj
uniji (WEU) udahne novi zivot i da postane forum koji bi razmatrao
pitanja odbrane U okViru Zapadne Evrope.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 295
Saradnja je postignuta u nekirn oblastima
Saradnja u oblasti spoljne politike u praksi se ispoljavala u tri osnovna
vida.
Zajednicki stavovi EU. Ucinjeni su ozbiljni napori da 15 clanova
Zajednice u medunarodnim forumima govore jedinstvenim jezikom. Tako,
u generalnoj debati u Ujedinjenim nacijama, kojom se otvara zasedanie u
septembru, ministar spoljnih poslova zemlje koja trenutno predsedava
J
EU
govori u ime svih· drZava Unije. Ambasadori 15 zemalja Unije u
Ujedinjenim nacijama stalno su na okupu i pokusavaju da tokom godine
obezbede jedinstven stav Zajednice. Postal a je praksa da predsedavajuCi
istupa sa jedinstvenim stavom EU i na drugim medunarodnim skupovima,
posebno na Konferenciji 0 bezbednosti i na sastancima Organizacije za
bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), koja ima 53 clana i koja pored
'h L'h ,. <1' V' • "'ll'
TemalJ!1 1 JP __ :..J I
Uvodenje sankcija. Zajednicki se delovalo i u primenjivanju ekonom-
skih sankcija. One su u osam slucajeva bile uvedene od strane svih iIi
veCine zemalja EU.
Protiv Juzne Rodezije 1965. godine, na osnovu rezolucije UN.
- Protiv Irana, nakon krize sa americkim taocima 1980.
- Protiv Sovjetskog Saveza i Poljske, posIe uvooenja prekog suda u
Poljskoj 1981. god. (Grcka je odbila da primeni sankcije).
- Protiv Argentine za vreme Foklandskog rata 1982. god. (ltalija i
Irska su prestale da primenjuju sankcije tokom rata).
- Protiv Izraela, nakon invazije na Liban 1982. god.
- Protiv Juzne Afrike 1986. god. (u pocetku UK nije zelelo da
ucestvuje u paketu mera, ali je nakon njihovog ublazavanja i ona prih-
vatila da uvede sankcije).
- Protiv Iraka, nakon njegove agresije na Kuvajt avgusta 1990. a u
skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti.
- Protiv Srbije i erne Gore, za vreme borbi u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini u periodu 1991-95. godine.
- Protiv Srbije pre, za vreme i posle sukoba na Kosovu, ad 1998. i
dalje
296 DIK LEONARD
- Protiv Zimbabvea 2002, posIe dokaza 0 nasilju i ogromnim nepravil-
nostima na predsedniekim izborima
Moze se reCi da nijedna od ovih ekonomskih sankcija EZ nije postigla
zeljeni politicki cilj. Ono 5tO je verovatno postignuto jeste to da zemlje
EZ sada imaju naviku da zajednieki politicki deluju u spoljnoj politici,
kao i da im je blizi smisao postizanja zajednickog cilja.
Preuzimanje iniciJativa. Za vreme svojih periodienih sastanaka u
Evropskom savetu, sefovi vlada su preuzimali brojne inicijative.
Izjave i deklaracije davane su 0 odnosima Istok - Zapad, 0 Bliskom
istoku, 0 Iransko-iraekom ratu, Avganistanu, Poljskoj, Centralnoj Americi
i Juznoj Africi, ali, iako siroko publikovane, one nisu imale veceg efek-
ta (kao sto je bila Oeklaracija iz Venecije koja se zalagala za ukljucivan-
je PLO u pregovaracki proces). Slabost svih ovih izjava lezi u cinjenici
da su one bile deklarativne i u tome sto nije bilo ozbiljnijih pokusaja da
se radi na njihovoj realizaciji.
Novi zamah zajednickoj spoljnoj politici...
Novi zamah zajedniekoj spoljnoj politici dali su poraz komunizma u
Istoenoj Evropi, koji je kao neposrednu posledicu imao ujedinjenje
Nemaeke, kao i kasnije rat u Zalivu protiv Iraka. Nemacki kancelar
Helmut Kol je, s jedne strane, smatrao da Nemaeka treba evrsce da se
veze za Evropsku federaciju da bi odstranila strah svojih suseda od njenog
ujedinjenja. S druge strane, ispoljile su se ozbiIjne razlike medu Clanica-
rna EU pre i za vreme rata protiv Iraka i time se pokazalo da je potreb-
no da prode jos dosta vremena pa da Evropa pokaze puno jedinstvo prema
ostalom svetu.
... podstaknut Sporazumom iz Mastrihta
Glavna pitanja, 0 Kojima se raspravljalo na Meduvladinoj konferenciji 0
politiekoj uniji, koja je odrzana decembra 1990. i sa koje su podneti pred-
10zi na samitu u Mastrihtu, odnosila su se na zajednieku spoljnu politiku,
kao i na zajednicku politiku u oblasti odbrane i bezbednosti. Sporazum 0
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
297
formiranju ED nesumnjivo je sadrZavao odredbe od dugorocnog zrtacaja,
iako ne u onoj meri koliko su se zalagale Nemaeka i neke druge clanice
Zajednice. Prihvatanjem principa jednoglasnosti a ne donosenja odluka
veCinskim izjasnjavanjem (uglavnom zbog upornog stava UK), preovladao
je uzdrzaniji pristup. Medutim, postignuta je saglasnost da se ovo pitan-
je ponovo razmotri 1996. godine, do kada su Nemacka i oni koji su je
podrZavali ocekivali da ce dobiti vecu podrsku. Kada je Meduvladina kon-
ferencija podnela svoj izvestaj samitu ED, koji je odrian juna 1997. u
Amsterdamu, bilo je jasno da ona nije u stanju da podnese bil0 kakve
ozbiljnije predloge. Stoga, samitom u Amsterdamu ( videti stranu 53) nije
napravljen znaeajniji pomak u odnosu na pitanja iz Mastrihta.
Sporazum iz Mastrihta se zaiagao da "Unija i njene drZave clanice"
ostvare zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku (CFSP). To je trebalo
da se postigne putem uspostavljanja sistematske saradnje izmedu drZava
clanica, postepenim preduzimanjem zajednickih akcija. Od driava clanica
se trazilo da se medusobno informisu i konsultuju u Savetu ministara 0
pitanjima zajednicke spoljne politike i bezbednosti, kao i da Savet usva-
ja zajednieke stavove gde je to neophodno. Drzave Clanice treba da
obezbede da njihove nacionalne politike budu u skladu sa zajedniekim
stavovima, kao i da koordiniraju rad u medunarodnim organizacijama.
Evropski savet ima zadatak da definise opste principe za "zajednicku akci-
ju", a Savet ministara ce jednoglasno utvrdivati da Ii neka oblast Hi pitan-
je treba da bude predmet zajednicke akcije. 0 detaljnim aranzmanima za
izvrsenje zajednicke akcije bice odluceno kvalifikovanom veCinom (62
glasa za, od ukupno 87 glasova, stirn da oni dolaze iz najmanje 10
zemalja (videti str. 67)
Sporazum istiee da CFSP treba da obuhvati sva pitanja koja se tieu
bezbednosti Evropske unije, ukljucujuCi eventualno odredivanje okvira
zajednicke odbrambene politike, koja bi vremenom vodila zajednickoj
odbrani. Odluke 0 bezbednosti koje se tieu odbrane bice u meduvremenu
donosene na zahtev Zapadnoevropske unije (Western European Union -
WED). Nekada su se odnosi sa WEU komplikovali jer nisu sve zemlje
clanice EU (mada jeste veCina) pripada1e taj organizaciji. D Mastrihtu je
oddan -paralelan sastanak WEU ministara na kojem je dogovoreno da se
298
DIK LEONARD
prihvati clanstvo svake zernlje EZ koja podnese zahtev. Grcka se
pridruzila ostalirn clanicama WEU (njih devet), ali su se Danska, Irska,
Austrija, Finska i Svedska opredelile da budu sarno posrnatraCi u WEU.
ad ovih pet zemalja sarno je Danska Clanica NATO. U Mastrihtu je
odluceno da se, u cilju uspostavljanja bolje saradnje izmedu EU i WEU,
sediste WED prebaci u Brisel.
Sporazum je dao izricito pravo zemlji koja drzi rotirajuce predsed-
nistvo u Savetu ministara da deluje u ime EU, sto je ranije Cinjeno sarno
formalno. To je stvaralo obavezu da se organizuje CFSP, u cemu bi,
pored Komisije, presedavajucoj zemlji po potrebi pomagala zemlja koja
je prethodno predsedavala i zemlja koja ce preuzeti mesto predsedava-
juceg (tzv. "trojka"). Sporazum je takode predvidao da predsedavajuCi
redovno obavestava Evropski parlament, 0 sirlm politickim pitanjima. kao
i da parlament poslavlja pitanja Savetu ministara i da mu daje preporuke.
Sporazum takode predvida saradnju izmedu drZava clanica u oblasti
bezbednosti, a tu spadaju:
- politika azila;
- pravila za prelazak spoljnih granica clanica;
- imigraciona politika;
- uslovi za ulazak i kretanje lica iz treCih zemalja;
- uslovi za nastanjivanje, ukljucujuCi spajanje porodica pravo na
zaposljavanje lica iz treCih zemalja; .
- borba protiv neovlascenog ulaska nastanjivanja lica iz treCih
zemalja;
- borba protiv droge;
- borba protiv prevara;
- pravna saradnja u gradanskim pitanjima;
- pravna saradnja u pitanjima krirninala;
- saradnja u oblasti carina;
- policijska saradnja u razmeni informacija u okviru Europola
(European Police Office).
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 299
Siroko je rasprostranjeno nezadovoljstvo sto se Sporazum iz Mastrihta
nije pokazao efikasnim, a kasnije su, u Sporazum iz Amsterdama unete
sarno neke manje izmene. One obuhvataju:
- Imenovanje visokog predstavnika sa zadatkom da bude glavna poli-
ticka licnost za zajednicku spoljnu politiku i zajednicku bezbednost.. On
treba da deluje u svojstvu generalnog sekretara Saveta ministara, i da Ima
zamenika za resaval1je tekuCih pitanja, kao i novoformiranu Jedinicu za
planiranje politika i rano upozoravanje. .
- Obrazovanje nove "trojke", u cijem su sastavu predsedmk Saveta
ministara, Visoki predstavnik i predsednika ,komisije (iIi lice koje on odre-
di). . ...
- zadrzavanje principa jednoglasnog odluCivanja 0 vazmm pltajlma,
. . k·· d v ; d 7n "A 01q)1'ra nri-
ali i davanic mo£ucnostl za ,.konstru{uvno uz rzavauJe La,,,, ' !:"
likom 0 pitanjima U Kojima one ne zele du ucesrvuju, ali isto
tako ne zele da sprecavaju volju veCine da deluje zajedno".
- Mnoga pitanja dodeljena Stubu Tri bice vracena Stubu Jedan i bice
podlozna normalnoj proceduri Saveta Evrope. je
vala posebnu glavnu upravu za pravdu i unutrasnJe poslo:e 1 na
u Tampereu oktobra 1999. lideri EU su zahtevali stvaranJe oblastI "s10-
bode, pravde i bezbednosti".
Imenovanje Ksavijera Solane (septembra bivseg generalnog
sekretara NATO-a i ministra spoljnih poslova Spanije, za visokog pred-
stavnika EU, dalo je novi podstrek razvoju CFSP. Kasnije je usiedio
Helsinski samit, s nizom odluka koje bi trebal0 da dovedu do povecanja
ukupne moCi i uticaja EU u medunarodnim odnosima. .
Glavna odluka bila je da EU mora da preuzme odgovornost pedese-
to<Jodisnje Zapadnoevropske unije (WEU) , koja je uveliko bila mrtva,
m:da je jos postojala na papiru. Lideri ED su odlucili da Unija mora
ima sopstvene vojne snage za podrsku CFSP. Cilj je bio da. za
godine formiraju Snage za brzo delovanje (RRF) ad 60 000 vOjmka,
bi se za 60 dana rasporedile u krizno podrucje udaljeno do 2 500 mIlJa
i bile sposobne da u njemu ostanu harem godinu· dana.
300 DIK LEONARD
Misije koje bi ove snage ispunjavale bili su tzv. Peterzberski zadaci,
koji su navedeni na konferenciji WEU odrzanoj u Peterzbergu, Nemacka,
juna 1992:
- humanitarni zadaci
- zadaci odrzavanja mira
- zadaci borbenih trupa u rukovooenju krizama, ukljucujuCi obez-
bedivanje mira
Takve zadatke normalno obavlja NATO. Dglavnom neiskazano oprav-
danje za formiranje posebnih trupa EU bilo je da se pokriju situacije u
kojima NATO (iIi bolje, Sjedinjene Drzave) ne zeli da bude direktno
umesan, ali ih odobrava.
Dspostavljena je nova institucionalna baza za kontrolu Snaga za biza
dejstva. Formiran je Politicki i bezbednosni komitet (PSC) na
ambasadorskom nivou, koji se sastaje dva puta nedeljno u Briselu. On je
zamenio bivsi Politicki komitet, koji se rede sastajao i ciji su se clanovi
. nalazili u sopstvenim prestonicama. Dz PSC se nalazi vojni komitet, kojim
na bazi trogodisnjeg mandata predsedava general, a prvi predsedavajuCi je
bio general Gustav Haglund iz Finske. Stabom koji broji 140 Ijudi
rukovodi general Rajner Suvirt iz Nemacke.
Cilj je bio da se Snage za brza dejstva osposobe za operativno delo-
vanje za tri godine i, uprkos konfliktu s Turskom po pitanju uslova pod
kojima se oprema i planovi NATO-a mogu posudivati novim snagama,
one su proglasene "delimicno operativnim" na samitu u Lekenu decem-
bra 2001. Ocekuje se da prve operacije ovih snaga budu na Balkanu, gde
ce vojni i policijski kadrovi ED verovatno zameniti trupe NATO-a, u
Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Ddave cianice su oddale dye "konferencije 0 mogucnostima" 2000.
i 2001, na kojima je dogovoren broj vojnika i oprema koju mogu da
koriste. Bilo je poteskoca pri odredivanju broja potrebnih vojnika, ali je
doslo do znacajnog smanjenja po pitanju opreme, uglavnom za vazdusne
i pomorske snage, vezu i stabove, te aviona i satelita za prikupljanje infor-
macija i oruzja s preciznim navooenjem. Bilo je sasvim jasno da ce Snage
; .(
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
301
za brza dejstva biti uveliko zavisne od pomoCi NATO-a u svim sukobi-
rna veCih razmera.
Promene do kojih je doslo posIe Amsterdamskog ugovora j one koje
su sada u toku, treba da dovedu do vece povezanosti evropske spoljne
politike. Medutim, sve dok kod Snaga za brza dejstva vazi jednogiasno
donosenje odluka, mala je verovatnost da ce Evropa igrati tako vaznu
ulogu na svetskoj sceni, koju bi njena ekonomska moe, vojni potencijali
i bogatstvo demokratskog iskustva mogli da garantuju.
Napomena
Ministri inostranih poslova iz tzv. "Saveta za opste poslove" koji se sma-
tra najstarijom manifestacijom Saveta ministara, cesto se sastaju da bi
raspravljali 0 pitanjima koja se ne odnose na spoljne poslove, ponekad
donoseCi odluke 0 pitanjima koja se preklapaju s kompetencijama drugih
ministara, ponekad raspravljajuCi 0 posebno teskim problemima, ponekad
delujuCi kao direktni pomocnici sefova vlada.
I1DIECQ) IIW
IPffi©IDILIEMlI
Od pocetka je bilo predvideno da druge evropske zemlje, pored sest
zemalja osnivaca, mogu kasnije da budu primljene u Evropsku zajednicu.
Tako se u delu clana 237 Ugovora iz Rima kaze: "Svaka evropska zeml-
ja moze zatraziti prijem u clanstvo Zajednice." Ovaj opsti poziv je,
medutim, uslovljen preambulom Ugovora, koja govori 0 odlucnosti sest
zemalja osnivaca da jacaju mil' i slobodu i pozivaju "druge narode Evrope
koji dele njihove ideale da im se pridruze u njihovim naporima". Ovakva
stilizacija znaci da su sarno zemlje sa demokratskom form om vladavine
prihvatljive za pristupanje Zajednici. Dalji implicitni uslov je da ekonomi-
je zemalja koje traze prikljucenje treba da budu dovoljno razvijene da bi
mogle da prihvate obaveze clanstva i da budu sposobne da efikasno
konkurisu u okviru slobodnog trzista.
Uspesni kandidati
U 1961. godini i ponovo u 1967. godini, UK, Danska, Irska i Norveska
su podnele kandidature za prijem u clanstvo. U oba slucaja na kandidaturu
UK stavljen je veto od strane Francuske, dok su ostale tri zemlje povuk-
Ie kandidature. U 1969. godini uCinjen je treCi pokusaj i poce\j su novi
pregovori, koji su rezultirali potpisivanjem sporazuma 0 prikljucenju. Tri
kandidata raspisala su referendum oko potpisivanja sporazuma 0 pristu-
panju, na Kojima je, u Danskoj i Irskoj, prihvaceno pristupanje. Francuska
je takode odrzala referendum koji je prihvatio prosirenje, dok je u
Norveskoj referendumom odbijeno pristupanje Zajednici tesnim ishodom
glasanja 53% : 47%. Tako su Danska, Irska i UK 1. januara 1973. godine
postale punopravni clanovi, i njima je odobren period od pet godina da
prilagode svoje carine i preuzmu druge velike obaveze clanstva, kao sto
su npr. poljoprivreda i budzetski doprinos .. Referendum 0 pristupanju
Zajednici nije odrian u UK, ali je nakon izbora, 1974. godine laburisticka
. \
306 DIK LEONARD
vIada obnovila pregovore 0 uslovima pristupanja i kasnije na referendu-
mu, odrzanom 5. juna 1975, njeno clanstvo u EZ je potvrdeno sa viSe
nego dvotreCinskom vecinom.
Kandidature Grcke, Portugala i Spanije su odbijene u vreme kada su
ove zemlje tavorile pod diktatorskim rezimima. Grcka, koja je nekoliko
godina pre vojnog udara 1967. godine, pregovarala 0 statusu pridruzenog
clana EZ, nije gubila vreme i odmah nakon uspostavljanja demokratske
vlasti zatrazila je prijem kao punopravni clan. Njena kandidatura je pod-
neta 1975. godine i Grcka je od 1. januara 1981. godine deseti clan
Zajednice. Utvrden je petogodisnji period tranzicije za uskladivanje
uvoznih carina, kao i za najveci deo zajednicke politike EZ.
Sedmogodisnji prelazni period, koji se zavrsio 1. januara 1988. godine,
odnosio se na breskve i paradajz, kao i na slobodno kretanje radne snage.
i Spanija su podneli kandidature godinu-dve posIe revoluci-
je u Portugalu 1974, i smrti general a Franka 1975. godine. Njihov prijem
u clanstvo je trajao mnogo duze i bio je komplikovaniji nego u slucaju
Grcke, delimicno i zbog pocetne francuske uzdrzanosti, ali i zbog
cinjenice da ce narocito clanstvo Spanije izazvati vece probleme i za
druge driave clanice. Sporazum je najzad postignut maja 1975. godine a
ugovor 0 prijemu je potpisan 12. juna 1975. godine. Trebalo je da spo-
razum stupi na snagu 1. januara 1976. godine, nakon ratifikacije svih
drzava clanica EZ, kao i Spanije i Portugala. U ovom slucaju odreden je
period tranzicije u trajanju od sedam godina, do 1. januara 1993, ali je
za nekoliko osetljivih poljoprivrednih proizvoda on trajao deset godina i
zavrsio se I. januara 1996. Sloboda kretanja radne snage sedam godina
nije primenjivana u potpunosti, dok u slucaju Luksemburga (koji je vee
imao veliki broj radnika imigranata iz Portugal a) nije primenjivana deset
godina.
Neuspesni kandidati
Turska, koja se smatra evropskom zemljom, mada se 96% njene teritori-
je nalazi u Aziji, potpisala je 1963. ugovor 0 pridruzenom clanstvu.
. Zvanicnu kandidaturu za clanstvo podnela je. 1987. godine, bas kao i
Maroko, koji je nezvanicno podneo kandidaturu tri godine pre toga.
I
J
'I
I
I
I
i
i
I
!
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
307
Maroku, koji se pozivao na to da je demokratska zemlja i da ima
organske veze sa Evropom, uctivo je odgovoreno da nije prihvatljiv za
clana. Turska prijava podneta je Komisiji za davanje misljenja 0 njenoj
prihvatljivosti, kao sto predvida Sporazum iz Rima i kao sto je bio slucaj
sa drugim, ranijim kandidatima. U proslosti je staY Komisije uvek bio
pozitivan, posIe cega se pristupalo pregovorima 0 clanstvu. U slucaju
Turske, medutim, Komisija je saopstila da ona jos nije spremna za clanst-
vo jer nije dovoljno ekonomski razvijena i nije u potpunosti uspostavila
demokratske odnose. Turskoj je takode uctivo saopsteno da je njeno pris-
tupanje odlozeno na neodredeno vreme. Ovo odbijanje nije sprecilo tursku
vladu da u novembru 1992. godine objavi da zeli da uspostavi punu carin-
sku uniju sa EZ, kakva je mogucnost bila data u pomenutom ugovoru 0
pridruzivanju. Rok koji su Turci sami sebi postavili bila je 1995. godina.
Carinska unija je stupila na snagu 31. decem bra 1995. godine i pored
mnogo skepticizma i odredene uzdrzanosti od strane Evropskog parla-
menta. Turska industrija je stavljena pod ozbiljan test suocavanja sa
punim efektima konkurencije proizvodaca industrijskih proizvoda EZ.
Turska vlada je prihvatila ovaj izazov, u uverenju da ce on dati znacajan
doprinos efikasnosti turskih preduzeca. Izvestaji Komisije koja je nad-
gledala sporazum 0 carinskoj uniji podnet je 10 meseci nakon njenog stu-
panja 'na snagu u oktobru 1996. godine. Zakljucak je bio da je jos suvise
rano za davanje dugorocnih zakljucaka, ali da su prvi nagovestaji povoljni.
Naime, u prvim mesecima doslo je do velikog izvoza iz zemalja EZ u
Tursku, dok je izvoz iz Turske u EZ takode znacajno porastao, mada ne
u istoj meri. Turska je poslednjih godina bila privlacna za investitore
zapadnih zemalja i po zavrsetku hladnog rata postala je znacajna trgovin-
ska veza sa zemljama bivseg Sovjetskog Saveza i njenim satelitima na
Baikanu, Kavkazu i u centralnoj Aziji. Turci veruju da ce, ako im
ekonomija bude vise povezana sa EU, Uniji biti teze da kasnije odbije
njeno clanstvo.
U praksi se prijem Turske u blizoj buducnosti ne moze ocekivati i do
toga neee doCi dok sene. ispune tri uslova:
308
DIK LEONARD
- dok izvestaji 0 Ijudskim pravima u Turskoj ne pokazu znacajan
napredak;
- dok se ne resi spor oko Kipra, ukljucujuCi povJacenje turskih trupa;
- dok ne ojaca demokratija u Turskoj.
Malta i Kipar, mediteranske zemlje koje takode imaju ugovore 0
pridruzenom clanstvu, podnele su 1990. godine zahtev za clanstvo. Obe
zemlje mogle bi se brzo prilagoditi zahtevima za prijem u clanstvo, ali
im za to nije pruzena prilika. Sto se tice Kipra, postoji uverenje da clanst-
vo ne bi bilo prihvatljivo sve dok je severni deo ostrva pod turskom
vojnom okupacijom. EZ sumnja da bi ove male zemlje mogle na sebe da
preuzmu breme obaveza clanica EU. Medutim, kako Luksemburg, koji je
clan osnivac, ima isti broj stanovnika kao Malta, a znatno manje od Kipra,
tesko se ovim argumentom moze odbijati prijem ovih zemalja. Samit u
Kopenhagenu, odrzan juna 1993. godine, usvojio je znatno prihvatljiviji
pristup i saglasio se da dalje treba podsticati ove zemlje u njihovim napor-
ima za prijem u clanstvo. Predvideno je da se molba Kipra preispita, u
svetlu napretka u resavanju tursko-kiparskog problema, a sa Maltom da
se nastavi intenzivan dijalog koji bi pomogao njenu integraciju u EU. Obe
zemlje su kasnije uveravane da pregovori 0 njihovom clanstvu mogu
zapoceti sest meseci nakon Meduvladine konferencije 1996 - 1997. Ali,
pobeda Laburisticke partije Malte na izborima 1996, koja se protivi
clanstvu u EU, stavila je tacku na njenu kandidaturu.
Mada je izgledalo da ce posle prijema Spanije i Portugala 1986. biti
potrebno dosta vremena da se stanje u Zajednici stabilizuje, dva dogadaja
su dala jak podsticaj njenom daljem sirenju, i to program za stvaranje
jedinstvenog evropskog trzista i pad komunizma u Sovjetskom Savezu.
Pregovori sa zemljama EFT A
Podnosenje Programa za 1992. godinu (videti pogJavlje 16) izazvalo je
trenutne reakcije u sedam zemalja EFTA. Sve su one sezdesetih godina
pregovara1e sa EZ oko usvajanja sporazuma 0 slobodnoj trgovini indus-
trijskim proizvodima, ali su strahovale da nece moCi koristiti prednosti
jedinstvenog evropskog tdista.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 309
Pregovori, koji su trajali dYe godine, dove1i su do obrazovanja
Evropske ekonomske zone - EEA (European Economic Area), koja je tre-
balo da stupi na snagu l. januara 1993. godine. U procesu pregovora
najveCi deo zemaija EFT A je zakljucio da je, zbog zahteva velikog broja
ustupaka od EZ, za njih celishodnije da idu i zatraze prijem u punopravno
clanstvo. Austrija se na to odlucila jos pre pocetka pregovora, dok je
Svedska podnela zahtev 1991. godine. To su ucinile Finska i Svajcarska
pocetkom 1992. godine. Norveska je jos bila pod uticajem neuspesnog
referenduma iz 1972. godine, kada tesnom veCinom nije prihvacen pred-
log za pristupanje EZ, dok je u isto vreme, referendumima u Danskoj,
Irskoj i UK clanstvo prihvaceno. Norveska vlada se, zbog ostre podele u
javnosti, dvoumila pre raspisivanja referenduma, ali je krajem 1992.
godine ipak podnela zahtev za clanstvo. U meduvremenu su se svajcars-
ki glasaci na referendumu u decembru 1992, jzjasnili protiv clanstva u
EEA. Usledilo je ponovno pregovaranje oko uslova sporazuma, sto je
dovelo do njegove primene nakon godinu dana odlaganja, odnosno 1. jan-
uara 1994, bez ucesca Svajcarske. Razmatranje kandidature Svajcarske za
prijem u clanstvo EU je stavljeno na led, a svajcarska industrija je stra-
hovala da ce joj ostajanje van EU stvoriti velike tdkoce u pogledu
konkurentnosti na tdistu Zajednice.
Ostale su dYe EFTA zemlje - Island i Lihtenstajn. Lihtenstajn, koji
ima svega 28.000 stanovnika (10 puta manje od Luksemburga), tesko
moze da ocekuje da bude primljen kao punopravan clan, iako je clan EEA
od aprila 1995. godine. Island zeli da zaddi punu kontrolu nad resursi-
rna u ribarstvu i za sada ne razmislja da podnese zahtev za pflJem u
clanstvo EU.
Pregovori sa Austrijom, Finskom, Svedskom i Norveskom okoncani
su u martu 1994. godine. Referendum u Austriji je oddan juna, u Finskoj
septembra, u Svedskoj i NorveSkoj novembra 1994. godine.
Referendumima u Austriji, Finskoj i Svedskoj, njihovi grad ani su prih-
vatili pristupanje Uniji, dok su Norveski glasaci (sa 52,5% prema 47,5%)
odbacili cianstvo u EU. Tako se broj zemalja clanica dvanaest, januara
1995. godine, povecao na petnaest.
310 DIK LEONARD
D procesu pregovaranja oka prijema ovih zemalja pojavilo se neko-
liko Sve cetiri zemlje imaju visok dohodak po stanovniku i
verovatno ee biti neto kontributori ED fondova. Glavna pitanja oko kojih
se sporilo odnosila su se na poljoprivredu, zivotnu sredinu, regionalnu
politiku, saobraeaj (naroeito teretnih vozila preko planinskih puteva
Austriie), monopol nad alkoholom (u tri Skandinavske zemlje), a u slucaju
Norveike i na ribarstvo. Sporazumom je predvideno da novoprimljene
zemije prilagode svoje zakonodavstvo regulativi EU, ali sa razlicitim
prelaznim periodima i nekim izuzecima U odredenim pitanjima. .
Ocekivani problemi oka neutralnosti Austrije, Finske i Svedske nestah
su nakon zavrsetka hladnog rata. Sve ove zemlje su se izjasnile da ee po
njihovom prijemu "biti spremne i sposobne da u potpunosti. i aktivn.o
ucestvuju u zajednickoj spoljnojpolitki i poiitici bezbednostl, kako Je
definisano II Sporazumu 0 Evropskoj uniji (Sporazum iz Mastrihta).
Prepreke za novo clanstvo
Sve zemlje koje traze prijem, treba da prihvate ne sarno odredbe
Sporazurna (videti poglavlje 3), vee i sve odredbe tzv. sekundarnog zakon-
odavstva - direktive, propise i odluke, koje su vee odobrene na osnovu
Sporazuma. Shodno tome, pregovori 0 prijemu u kC)ji
dugo traju, uglavnom- se odnose na duzinu i prirodu prelaznog penoda
tranzicije u ko;em drZava kandidat treba da prilagodi zakonodavstvo, i na
odredbe koie biti obuhvaeene u dogovoru 0 prelazu. Kada se zakljuci
sporazum pristupanju, on mora biti ratifikovan od strane svih parlame-
nata EU pre njegovog stupanja na snagu. Nakon stupanja na snagu
Jedinstvenog evropskog akta (Single European Act) 1987. godine potreb-
no je da i Evropski parlament potvrdi prijem Dovih kandidata apsolutnom
ve6nom svog clanstva. To se prvi put dogodilo 5. maja 1994. godine,
kada su velikom veCinom glasova prihvaeene kandidature Austrije, Finske,
Svedske i NorveSke.
Srednja i Istocna Evropa
Odmah nakon oslobodenja od sovjetskog jarma 1989-91.godine, zemije
srednje istocne Evrope su ispoljava1e \naglasen interes za pristupanje
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
311
uniji. Neke clanice EU }U bile protiv njihovog prijema, ali su
Ipak, u decembru 1991. godine, s Cehoslovackom, Madarskom i Poljskorn
postignuti sporazumi 0 pridruzivanju koji su predvidaIi kasnije clanstvo.
o slicnim sporazumima su kasnije vodeni razgovori sa Albanijom,
Bugarskom, Rumunijom, Slovenijom i baltickim diZavama - Estonijom
Litvanijom i Letonijom. Sporazum sa Cehoslovackom je kasnije
jen sporazumima sa Ceskom Republikom i Slovackom. Slovenija je pre-
govarala 0 slicnom sporazumu, dok ostale bivse jugoslovenske republike,
ukljucujuCi i delove Bosne i Hercegovine, u buducnosti mogu ocekivati
sliean tretman. Neke, iIi cak sve ove zemlje zele da postanu punopravnj
clanovi Unije.
Na samitu u Kopenhagenu juna 1993. godine, potvrdeno je da svaka
zemlja istocne i srednje Evrope moze da postane Clan ED "ukoliko je
sposobn3 da izvrsava svqje k2D
1· PO'i't;n 'nl'" p. 1" . .., _"" _ •
L.H .. ove . ... rYe· KOJe sU se obratlle bIle SU Nladarska 1
u martu 1994, a u naredne dye godine to su uciniIe Bugarska,
Ceska Republika, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, SJovacka i
Slovenija.
Evropska komisija je odgovorila izdavanjem Bele knjige u kojoj se
navode preliminame mere koje zemlje kandidati za clanstvo treba da pre-
duzmu. Ovaj obiman dokument od vise stotina preporuka iz 23 razlicite
oblasti ima za cilj uglavnom da posluzi kao vodic zemljama kandidatima
u pripremi njihovih administracija i prilagodavanju njihovog zakonodavst-
va. U isto vreme je data znacajna tehnicka pomoe preko programa Far
(Phare) u cilju minimiziranja teskoca, koje proces tranzicije neminovno sa
sobom nosi. Kasnije je u Firenci, u junu 1996. godine, odluceno da pre-
govori 0 clanstvu sa kandidatirna iz centralne i istocne Evrope treba da
pocnu istovremeno kad i sa Kiprom, sest meseci nakon odrZavanja
Meduvladine konferencije. Od Komisije EZ je zatrazeno da iznese svoje
misljene 0 pogodnosti i spremnosti svake zemlje kandidata odmah nakon
zavrsetka Meduvladine konferencije (lGC).
U skladu sa tim, Komisija je u juju 1997. godine konstatovala sprem-
nost 11 kandidata, pri cemu je zakljuCila da pregovori 0 Clanstvu mogu
da otpocnu u 1998. godini sa sest zemalja, ocenjujuCi da ostalih pet JOs
312
DIK LEONARD
nije spremno da prihvati obaveze clanstva. Ovo misljenje Komisije je pri-
hvaceno od sefova vlada na samitu u Luksemburgu decem bra 1997. i
potom su pregovori zapoceli, u martu 1998. sa Kiprom, Ceskom
Republikom, Estonijom, Madarskom, Poljskom i Slovenijom. Savetovano
je Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji, Rumuniji i Slovackoj da nastave sa
pripremama i da 0 njima podnose godisnje izvestaje. Ukoliko njihov
napredak bude zadovoljavao, bice naknadno ukljueene u pregovore 0
elanstvu. U meduvremenu su ove zemlje pozvane na godisnju konferen-
ciju svih zemalja EZ i zemalja koje su podnele zahtev za prijem, koja je
odrzana u Londonu marta 1998. godine. Turska je takode pozvana, ali je
odbila da prisustvuje, posto joj nisu pruzena ista uveravanja 0 prijemu u
elanstvo kao ostalim zemljama kandidatima.
Otpoeeti su odvojeni ali uporedni razgovori sa ovih sest favorizovanih
kandidata, a na Helsinskom samitu decem bra 1999, lideri EU su dali
zeleno svetlo za pregovore 0 ulasku sa Bugarskom, Letonijom,
Litvan ij om , Maltom, Rumunijom i Slovenijom koji treba da poenu
poeetkom 2000. Nastavili su se dugi i iscrpljujuCi pregovori i do kraja
2001, cetiri kandidata su prikljueena predasnjoj grupi. Medutim, Bugarska
i Rumunija nalazile su se u znaeajnom zaostatku. Na samitu u Lekenu
decembra 2001; postavljen je cilj zavrsetka pregovora sa 10 vodeCih kan-
didata do kraja 2002, s namerom da se prime u elanstvo tako da mogu
da ueestvuju na izborima za Evropski parlament 2004. Drugi cilj bio je
da se otvori svih 30 poglavlja pregovora s Bugarskom i Rumunijom
tokom 2002, sa nezvanienim oeekivanjem da bi mogle da budu primljene
u clanstvo j anuara 2007.
Do maja 2002. godine vodeCi kandidati su ispunili 27 od 30 poglavl-
ja, ostavljajuCi sarno da se razrese pitanja poljoprivrede, regionalne poli-
tike i budzeta EU. Evropska unija je bila odlucna da kratkorocne troskove
prosirenja za period 2000-04. zadrzi strogo u granicama odredenim na
Berlinskom samitu 1999. Zemlje kandidati, a narocito Poljska, smatrale su
da su ta sredstva mala i nastoja1e su da dobiju povoljnije aranzmane.
Sanse za znacajna povecanja nisu bile velike, ali je postojao optimizam
da ce doCi do sporazuma sa svim kandidatima do samita u Kopenhagenu
u decembru 2002.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 313
Na Helsinskom samitu konacno je dat signal Turskoj da je i ona kan-
didat za konacno uClanjenje, ali su joj saopsteni uslovi koje mora da
ispuni da bi pregovori mogli da poenu. Turska vlada je pocetkom 2002.
najavila da krece u ambiciozan program politickih i ekonomskih reformi,
u cilju ispunjavanja zahteva EU i da joj je cilj da razgovori pocnu 2003
- optimisticki ali ne potpuno nerealan scenario. U toku sukoba na Kosovu
Albanija i Makedonija su gajile nadu da bi mogle da budu primljene po
ubrzanom postupku, sto bi bila nagrada za njihovu podrsku kampanji
NATO pakta. To se nece dogoditi, mada su dobile obecanja 0 znaeajnoj
ekonomskoj i tehnickoj pomoCi. Dugoroeno gledano, one ce - kao Bosna,
Hrvatska i verovatno Srbija - biti nesumnjivo primljene kao kandidati,
iako ce proteCi mnogo godina pre prijema u Clanstvo
Posle zemalja istoene i centralne Evrope, verovatno dolazi sest repub-
lika bivseg Sovjetskog Saveza - Iermenija, Azerbejdzan, Belorusija,
Gruzija, Moldavija i Ukrajina - koje su izrazile zelju za prijem u Savet
Evrope. Suvise je ranG govoriti 0 njihovom prijemu, ali ukoliko u prvoj
deceniji novog stoleca uevrste demokratiju i razviju privredu, bar neke od
njih bi mogle da zakucaju na vrata Evropske unije. Mnogi Rusi bi takode
zeleli da vide svoju zemlju u Uniji, ali to je u svakom pogledu malo
verovatno. Njena velicina, cinjenica da je veliki deo njene teritorije u
Aziji, kao i njen raniji, a verovatno i buduCi status velike sile, govore
protiv njenog prijema. Mnogo je verovatnije da ce saradnja biti dogov-
orena ekskluzivnim sporazumom slicnim onom 0 partnerstvu sa NATO i
da ce biti zasnovana na Sporazumu 0 partnerstvu i saradnji Rusije i EZ
iz 1994. Sporazum 0 slobodnoj trgovini s Rusijom jeste moguc, ali ne
tako brzo.
Na zapadu, tri napredne demokratije, Island, Norveska i Svajcarska,
mogle bi bez mnogo buke da ostvare clanstvo ako bi na refercndumima
odluCile da to zele. Treca norveska molba za prijem ne bi trebalo da se
dugo odlaze, a islandsko javno mnjenje sve je blize zalaganju za clanst-
vo u EU. Svajcarska je problematienija, ali je malo verovatno da ce osta-
ti zauvek van EU.
Zajednica koja je pocela sa sest Clanica 1958, sada ima 15 Clanica i
270 miliona stanovnika. Do 2008, pola veka posle nastanka, ona bi mogla
314
DIK LEONARD
da ima 27 Clanica i oko 450 miliona stanovnika. Deset godina kasnije
mogla bi da ima 40 clanica, bez Rusije, ukljucujuci say ostatak evrop-
skog kontinenta i oko 700 miliona stanovnika. Ovo nije bas verovatno, a
mnogi bi sigumo zazalili za promenom u prirodi Unije, koju bi takvo
sirenje podrazumevalo. Ipak, logika Rimskog ugovora i dosadasnji nacin
ponasanja EU neumitno ukazuju na postepeno ubrzanje povecanja clanst-
va.
Sve do prijema u EZ 1973. godine, UK je imal0 veCih iIi manjih prob-
lema sa svojim partnerima.
Istorija nepoverenja
Do prijema UK u clanstvo 1973. godine postojao je dug period
medusobnog nepoverenja i nezadovoljstva, i pored ocigledne zelje sest
zemalja osnivaca da one bude primljeno u clanstvo EZ. Na kraju II svet-
skog rata, popularnost i prestiz UK bili su u zapadnoj Evropi veri nego
ikada ranije, i kao nikada kasnije, i nema sumnje da je UK povelo pokret
za tesniju integraciju da bi imalo presudan uticaj na oblikovanje i fonnu
svakog udruzivanja. U svakom slucaju, postojalo je siroko rasprostranjeno
strahovanje i nerazumevanje za odustvo interesa UK za pristupanje
Zajednici za ugalj i celik, kao i za prisustvo na konferenciji u Mesini
1955. godine, koja je vodila stvaranju Evropske ekonomske zajednice
(EEZ). Razlozi za ovakvo njegovo drZanje po strani bili su: cvrsto
uvreZen stay da je UK pre svetska nego evropska sila, da one ima speci-
jalne odnose sa SAD, kao i da su njegove glavne trgovinske i politicke
veze u Komonveltu. Ovi razlozi nisu nailazili na razumevanje u konti-
nentalnom delu Evrope. Osim toga, inicijativa UK za stvaranje Evropske
zone slobodne trgovine (EFTA) 1959, samo godinu dana nakon osnivan-
ja EEZ, stvorila je rasprostranjeno misljenje da je to ucinjeno sa ciljem
smanjenja uticaja EEZ.
Ipak, molba UK za pristupanje Evropskoj zajednici (EZ) , nakon
njenog osnivanja 1961. godine, bila je topio pozdravljena u svim
ddavama clanicama (ukljucujuCi i Francusku), ali je potom izraZeno
razocarenje sto je predsednik De Gol (De Gaulle) dva puta stavljao veto
na njegov prijem u EZ. Tek posle trece molbe i posIe obnovljenih pre-
316 DIK LEONARD
govora izmedu Konzervativne vlade Edvarda Hita (Edward Heath) i sest
postojecih elanica EZ, uslovi pristupa su konaeno dogovoreni.
Otpor Laburisticke partije Clanstvu u EZ
U Konzervativnoj partiji opozicija je uglavnom bila u desnim i nacional-
istiekim ograncima i partijsko vodstvo nije imalo veCih problema da ih
izoluje i drzi pod kontrolom. U Laburistiekoj partiji su unutrasnje pode]e
bile mnogo ozbiljnije. EZ je od strane levieara prikazivana kao kapital-
isticka zavera suprotna fundamentalnim ciljevima ove partije, dok su
sindikati strahovali da ce cene hrane rasti kao posledica uticaja agrarne
politike Zajednice (CAP). Grupa u partiji koja je bila za pristupanje UK
Zajednici, predvodena Rojem Dzenkinsom (Roy Jenkins), ostala je up or-
na u svojim stavovima i pored jakog pritiska da napusti svoja duboka
uverenja - 69 clanova Parlamenta otkazalo je poslusnost partijskom
vodstvu i omogucil0 da uslovi za clanstvo u EZ u Donjem domu (House
of Commons) budu prihvaceni ubedljivom veCinom. Laburistickoj partiji
je ovaj sukob, narocito netolerantan naCin na koji je kampanja vodena,
naneo znacajnu stetui doprineo njenom cepanju, koje je usledilo posIe
desetak godina, osnivanjem Socijal-demokratske partije (Social
Democratic Party). Suparnistvo u Laburistiekoj partiji je nastavljeno, ali
je najzad privremeno prevazideno obeeanjem da ce laburistieka vlada
naknadno raspisati referendum 0 tome da Ii ce UK ostati elanica EZ iIi
ne. Posle pobede laburista na izborima 1974. godine, uslovi 0 elanstvu su
ponovo bili predmet pregovora, pri eemu je glavna promena bila u finan-
sijskom mehanizmu, kako bi se sprecili ogromni budzetski doprinosi UK,
iako su kasniji dogadaji pokazali da je on neefikasan (videti strane
22-23). Veei broj elanova kabineta, predvoden Haroldom Vilsonom
(Harold Wilson) i sekretarom za spoljne poslove Dzejmsom Kalahanom
(James Callaghan) (obojica su 1971. godine glasali protiv elanstva u EZ),
preporucio je prihvatanje revidiranih uslova, uprkos suprotstavljanju
velikog dela Laburistieke partije. Na referendumu odrZanom 5. juna 1975.
godine, vise od dYe treCine se izjasnil0 za nastavak elanstva i izgledalo
je da. je unutrashji sukob prevaziden.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 317
On se ponovo razbuktao 1979, kada se u poslednjim meseclma
Kalahanove vlade razotkrilo da se UK, uprkos ranijim pregovOiima 0
izmenjenim uslovima, nakon prelaznog perioda koji je isticao, obavezalo
da plati neprihvatljivo visok neto doprinos budzetu EZ, verovatno preko
1 milijardu ekija (videti strane 28-29). Konzervativnoj vladi Margaret
Tacer (Margaret Thatcher), izabranoj u maju 1979, ostalo je da pokusa da
obezbedi stalno smanjenje doprinosa UK. Gospoda Tacer je imala vodecu
ulogu u pregovorima koji su dominirali radom Zajednice i na sastancima
Evropskog saveta, sve dok konacno nije nadeno reSenje na samitu u
Fontenblou, juna 1984. godine. U meduvremenu se odbojnost Laburistieke
partije prema elanstvu u EZ ponovo razbuktala i u kampanji za opste
izbore, juna 1983. godine, ova partija je predlozila jednostrano povlaeenje,
bez mogucnosti za kasnije izjasnjavanje na referendumu. Posle teskog
poraza laburista na tim izborima j zamene Majkla Futa (Michael Foot)
Nilom Kinokom (Neil Kinnock), kao liderom partije, ovo pitanje je polako
baeeno u zapecak. 0 povlaeenju iz EZ nije bilo pomena ni u manifestu
Laburistieke partije za opste izbore u 1987. godini.
Otprilike posle godinu dana, posle vrlo uspesne posete Zaka Delora
(Jaques Delor) Kongresu sindikata 1988. godine, koji je inspirisao
sindikate vizijom Evrope u kojoj bi sindikati potpuno delili plodove
buduceg razvoja Zajednice, ukljueujuCi i program iz 1992. godine,
konacno su i sindikati i laburisti poeeH da gledaju na EZ u pozitivnijem
svetlu.
Gospoda Tacer srnanjila je uticaj UK u EZ ...
Ovaj pozitivan razvoj umanjen je pogresnom reakcijom Konzervativne
partije, koja je pod vodstvom gde Tacer, nakon izbora u septembru i 988,
sve vise postajala neprijateljski raspolozena prema EZ, sto je naroeito
ispoljeno u siroko publikovanom govoru Taeerove u Brizu. To je poz-
dravljeno kao poziv na okupljanje, od svih onih koji su nostalgicno gledali
na proslost, kada je UK bilo svetska sila, i koji psiholoski nisu mogli da
se prilagode postojecoj situaciji. Gospoda Tacer je posebno insistirala na
pitanjima "suvereniteta", koji su ona i njeni sledbenici videli kao koncept
. "nuIte sume", pretpostavljajuCi da svako predavanje vlasti polugama EZ
318 DIK LEONARD
predstavlja njeno umanjenje za konkretnu zem!ju Clanicu. To je u direkt-
noj suprotnosti sa preovladujuCim misljenjem u Zajednici; ako se
nacionalni suverenitet smanjuje vee dugi niz godina, to nije iz puke
potrebe prosirenja EZ, nego pre svega radi objedinjavanja resursa u
mnogim oblastima da bi zemlje clanice bile u stanju da postignu zajed-
nicke ciljeve, koji bi inace bili van njihovih pojedinacnih moguenosti.
Jasno je da je goa Tacer u poslednjim godinama svoje vladavine,
insistiranjem na negativnom iIi minimalistickom stavu prema najveeem
broju predloga za nove inicijative EZ, cak i takve kao sto je Lingva pro-
gram 0 ucenju stranih jezika, koji bi bio od posebne koristi za UK,
znacajno smanjila njen uticaj u EZ. Izgleda da je ona uzivala da bude u
usamljenickoj manjini na sastancima Saveta Evrope, a tako se ponasala i
na, i posle Rimskog sastanka, oktobra 1990, na kojem je odreden datum
za pocetak druge faze EMU (Economic and Monetary Union -
Ekononlska i lTlonetarna kao i sto je covelo do raga
bude zamenjena Dzonom Mejdzorom.
••• 3 ni gospodin Mejdzor nije bio nista uspesniji
Dzon Mejdzor ocigledno nije delia misljenje gospode Tacer 0 dubokom
nepoverenju prema Zajednici i govorio je 0 zelji "da dovede UK u sree
Evrope". Odmah je odustao od njene ostre kritike EZ, ali svestan daljeg
utieaja gde Tacer u Konzervativnoj partiji, nastavio je da okolisa u vezi
sa predlogom za EMU i "politicku uniju". Usvojivsi reainiji pregovaracki
pristup, bio je u stanju da obezbedi dye znacajne promene na dye
meouvladine konferencije, posebno na onoj 0 "politickoj uniji". Sarno
godinu dana posle njegovog izbora za premijera, saglasio se sa
Sporazumom iz Mastrihta 0 Evropskoj uniji (Maastricht Treaty on
European Union), ali uz dye opeione klauzule. ledna od njih je
obezbedivala pravo UK da ne ucestvuje u treeoj fazi EMU, sa Evropskom
eentralnom bankom (ECB) i zajednickom valutom. Medutim, malo pos-
matraca je tada verovalo da UK neee ucestvovati u trecoj fazi EMU.
Izledalo je da je jedini razlog ovakvog tvrdog stava UK bio odluean stay
grada Londona da u njemu bude sediste ECB-a. Predlog inace nije uzivao
siru podrsku zernalja Zajednice. Ova pretpostavka se pokazala tacnom
I
I
!
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 319
kada je kasnije Frankfurt izabran za rnesto Evropskog rnonetarnog insti-
tuta kao prethodnice ECB. Druga Mejdzorova opcija se odnosila na
Socijalnu povelju (videti str. 205-206).
Za g. Mejdzora su ove opcije biledvosek1i mac. Njima nije umirio
evroskeptike u svojoj partiji, a bile su odbijene i od Laburisticke i
Liberalno-demokratske partije, koje su inace snafno podrZavale Sporazum
iz Mastrihta. Zato se, u dugom i teskom procesu ratifikacije u oba dorna
Parlamenta, nije mogla ocekivati jaca podrska opozicionih partija: To je
obavljeno tek u julu 1993. godine, nakon ponovljenih pretnji i zbog
realnog rizika da bi u tom procesu njihova tesna parlamentama veCina
mogla biti ugrozena. Gospodin Mejdzor i njegove kolege bili su tesko
pogodeni ovim iskustvom i prioritet su davaE torijevskim evroskepticirna.
To je vodilo nastavljanju tacerovske retorike od strane ministara i UK se
sa evropskoj
graciji. Gospodin Mejdzor je na tribini svoje partije, u martu i aprilu
1994. godine, nerazumno pokusao da se suprotstavlja EU, insistirajuCi da
isti broj glasova manjine (koja moze blokirati odluke Saveta ministara)
vazi za 16 clanova, predvidajuCi prijem Austrije, Finske, Svedske i
Norveske, kao i ranije kada je EZ imaJa 12 clanova. Pri tome je naisao
na ostar otpor kod svih elanica EZ, sa izuzetkom Spanije, kao i Evropskog
parlamenta, i morae je kasnije, ponizavajuCi se, da odstupi od toga kako
ne bi sprecio prijem pomenuta cetiri nova clana, za ciji prijem se UK
inace odranije zalalagala.
Gospodin Mejdzor je jos gore prosao na Krfskom samitu, gde je
stavio veto na imenovanje belgijskog premijera Zan Lik Deena za
Delorovog naslednika, na mestu predsednika Evropske komisije. To je iza-
zvalo ostre zamerke ne sarno Belgije vee i drugih zemalja koje su
podrzavale ovo imenovanje. Glavno opravdanje za ovakav staY bilo je da
je Deen "federalista" koji veruje u ulogu drzave u donosenju ekonomskih
odluka. U stvari, to je bila namerna "maco akcija", sracunata da odobro-
volji neopredeljene torijevske poslanike. Od te akcije bilo je, medutim,
malo koristi jer se samo nekoliko nedelja kasnije, uz oklevanje, Mejdzor
saglasid sa premijera Luksemburga Santera za predsednika
320
DIK LEONARD
Komisije, koji je, tom prilikom, laskajuCi izjavio da su njegovi stavovi
identicni stavovima g. Deena.
Konzervativna partija se potom suocila sa prljavom igrom oko
ekonomske i monetarne politike Unije, sa odlucnom akcijom cvroskepti-
ka da UK definitivno napusti clanstvo u EU. Dzon Mejdzor se suprot-
stavljao tom pritisku, ali se sve vise angazovao u retorici protiv EU, pri
cemu je imao podrsku stampe koja je, iako pretezno u vlasnistvu stranaca
Ruperta Mardoka i Konrada Bleka (Rupert Murdoch i Conrad Black), bila
pretez.no naklonjena nacionalistickoj liniji. Vlada g. Mejdzora je "na
meduvladinoj konferenciji EZ, pred opste izbore u UK prvog maja 1997.
godine, onemoguCila da se 0 vaznim pitanjima postigne bilo kakav
usaglasen stav.
Poslednja sansa za Ujedinjeno Kraljevstvo?
Novoizabrana laburisticka vlada nije gubila vreme da naglasi kako nam-
erava da ucini novi korak u odnosima sa EU i kako ce, u odbrani vital-
nih britanskih interesa, usvojiti mnogo pozitivniji pristup od njenih
prethodnika. Njen prvi korak, sarno nekoliko dana nakon izbora, bila je
izjava da ce odustati od svojih opcija neucestvovanja i da ce Socijalnu
povelju potpisati u najskorije vreme. To je verovatno bila poslednja sansa
Britanije da okonca stetu, koju je sarna sebi nanela poluodbojnim stavom
prema Uniji i da povrati svoj uticaj vodeceg igraca. U skladu s tim, Toni
BIer i njegovi ministri usvojili su mnogo pomirljiviji stay u pregovorima
u okviru meduvladine konferencije, omogucavajuCi da se postigne spo-
razum na samitu u junu 1998. godine. Cinjenica da Sporazum iz
Amsterdama nije mnogo ucinio u pravcu vece integracije, sto su mnogi
ocekivali, prvi· put nije bila posledica stava britanskih pregovaraca. BIer
je uspeo da za sarno nekoliko nedelja otkloni ziu krv koja je postojala
izmedu Britanije i njenih evropskih partnera, ali je doslo do velikog
razocarenja, kada je jos iste godine ministar finansija Gordon Braun
izjavio da Britanija nece biti jedna od clanica osnivaea Ekonomske i mon-
etarne unije (EMU). Britanski ministri su odbijali da priznaju, sto je inace
. svima drugima hila jasno, da ce njihov uticaj u procesu odlucivanja biti
manji, sve\ dok se konacnone opredele za EMU. Za njihje bilo poseb-
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 321
no bolno njihovo iskljucivanje iz Euro-II (kasnije Euro-12), tela osno-
vanog sa ciljem da nadgleda proces realizacije EMU.
Nije uopste sigumo kada ce, i da Ii ce uopste, UK prihvatiti zajed-
nicku valutu. Blerova vlada se u principu opredelila za takvo resenje, ali
neprestano ponavlja da bi preporucila ulazak sarno ako bi se zadovoljilo
pet uslova koje je izlozio Gordon Braun. Ti uslovi su bili:
- Da Ii bi prikljucivanje EMU stvorilo boije uslove da firme donose
dugorocne odluke za ulaganje u UK?
- Na koji bi nacin usvajanje jedinstvene valute uticalo na finansijske
usluge UK?
- Da Ii su poslovni ciklusi i ekonomske strukture kompatibilni, tako
da UK i druge zemlje u Evropi mogu ziveti sa evropskim kamatama na
permanentnoj osnovi?
- Ako se problemi zaista pojave, da Ii postoji dovoljna fleksibilnost
za bavljenje njima?
- Da Ii ce prikljucivanje EMU doprineti vecem privrednom rastu, sta-
bilnosti i otvaranju novih radnih mesta?
Malo, iIi nijedan, od ovih uslova nije podlozan preciznom merenju, a
oni sadde i znatan subjektivni - ako ne kozmeticki element. Odluka vlade
ce, u stvari, biti doneta pre na politickom nego na ekonomskom osnovu.
Njen preoprezan staY do sada je bio pod uticajem tri vazna faktora.
Prvo, ankete javnog mnjenja, koje su stalno pokazivale da je, u najman-
ju ruku, odnos protivnika prema pristalicama ulaska u EU dva prema
jedan, iako 80% biraca ocekuje da UK usvoji jedinstvenu valutu do 2010.
Drugo, odbojnost velikog dela narocito Sana i Dejli mirora.
Trece, suprotstavljanje veceg dela Konzervativne partije. Ovaj poslednji
faktor je mnogo ublaZen nakon rasula konzervativaca na opstirn izborima
2001, nakon sto je Vilijam Hejg, njen vocia, od slogana "Spasirno funtu"
uCinio mota svoje izborne kampanje. Od tada se vlada manje obazire na
popularnu stampu, a ankete su poce1e da se popravljaju, narocito posle
izuzetno mirnog uvooenja evra u 12 evropskih ddava u januaru 2002,
iako i dalje oni koji bi glasali sa imaju ve6inu.
322 DIK LEONARD
VIada se zarekla da ee doneti odluku ° pet ekonomskih uslova do
juna 2003. i da je raspolozena da na referendumu predlozi ulazak. Sada
izgieda verovatno da ee odluka biti doneta barem sest meseci ranije, na
referendumu koji ce verovatno hiti odrzan u maju 2003. Ako bude tako,
on ee uslediti posle slienog svedskog referenduma u martu iIi aprilu, za
koji se smatra da ee doneti veliku veCinu u korist evra, uprkos ranijim
svedskim strahovanjima.
BIer i njegova vlada zaista nemaju izbora nego da se odluee "za" ,
ukoliko zele da UK igra pravu ulogu u Evropi i da uziva ugled na koji
pretenduje. Jos uvek postoji rizik da se na referendumu dozivi poraz, ali
ako se ne opredele za rizik onda ee morati da se odreknu svake ambici-
je da budu ozbiljni igraCi na evropskoj sceni.
Brojni su uzrod odbojnosti UK ...
Odbojnost prema EU i elansrvu UK u njoj trajalo je toliko dugo da se
ne moze se objasniti sarno jednim jedinim razlogom. Istorijsko iskustvo i
postojanje Lamansa kao snazne psiholoske prepreke, koju je inaee savre-
mena tehnologija svela na manje vaznu fizieku prepreku, nesumnjivo su
imali znaeajan uticaj na stavove UK. Borba za vlast u Laburistiekoj par-
tiji izmedu levieara i desnieara, sedamdesetih godina svakako je doprinela
odrzavanju konflikta za koji se oeekivaloda bi mogao biti razresen mnogo
bde. SUene podele u Konzervativnoj partiji, u kasnijem periodu, izmedu
Margaret Tacer i njenih kritieara, takode su doprinele zaostravanju kon-
troverzi u stavu prema Evropi. Grubi udar na eventual no elanstvo UK u
EZ (koje je odlozeno skoro za jednu deceniju zbog nepopustljivosti De
Gola) koincidirao je sa pocetkom ekonomske krize, podstaknute rastom
cene nafte 1973. godine. U to vreme, sest elanica osnivaea imale su za
sobom petnaestogodisnji prosperitet, koji je u velikoj meri pripisivan poz-
itivnim efektima Zajednice. Nasuprot tome, skora ceo period vezan za
clanstvo UK u EZ bio je period ekonomskih teskoca. Mnogi Britanci
poeeli su da krive EZ zbog izostajanja sopstvenog ekonomskog napretka.
UK je nesumnjivo pogodena cinjenicom sto nije bila zemlja osnivae
i sto je viSe aspekata Zajednice, na koje je ona imala ozbiljne prigovore,
naroeito na neke procedure koje su se odnosile na CAP, vee bilo dogov-
I
I
VODIC: KROZ EVROPSKU UNIJU
323
oreno u vreme njenih pregovora za prijem u elanstvo. lake su neke
izmene ueinjene, nema sumnje da bi prihvatljiviji okvir za UK bio
postignut da je njegov uticaj dosao do izrazaja od samog poeetka stvaran-
ja EEZ. Takode, mnogi radni problemi Zajednice (ukljucujuCi siroko
ueesee francuskog kao radnog jezika, sto je stvorilo mnogo veee prob-
Ierne notomim monoglotama iz UK, nego njihovim evropskim partneri-
rna) verovatno bi se drugacije razresavali i organizaciji obezbedili
povoljniju radnu atmosferu.
... ali ono se polako prilagodava na clanstvo u EU
Realne teskoce na poeetku elanstva UK s vremenom su smanjene i
Britanci koji su radili za ED iIi imali radne odnose sa njom, uglavnom
su pokazivali dovoljnu prilagodljivost u prevazilazenju svojih poeetnih
tdkoca.
Posebno se indusuija UK ubrzano prilagodavala clanstvu. Dok je u
1972. godini trgovinska razmena sa zemljama EZ iznosila svega jednu
treCinu, u 1986. je ovaj udeo porastao na polovinu, dok je u 1997. godi-
ni dostigao 57%. Da UK nije pristupila EZ 1972. godine njena privreda
bi se nesumnjivo razvijala u drugom pravcu, trazeei alternativne
moguenosi, rna kakve one bile. Proizvoljnosti su sada nestale i Britanija
bi se sigumo, u slucaju izlaska iz EZ, suoeila sa stravienim teskocama.
Svi prakticni razlozi ukazuju na to da UK treba da ostane u EZ i da
bi bilo suludo graditi nacionalnu politiku na drugim osnovama a ne na
onim koje postavlja Unija, eiji je cilj dobrobit svih njenih elanica.
Zamerke i minimalisticki pristup, eesto koriseen od strane ministara UK
u pregovorima sa EZ, stetili su interesima UK i potcenjivali uticaj UK u
Zajednici. To je lekcija koju su izgleda nauCili ministri Tonija Blera i
moze se oeekivati da su za UK prosIost oni dani kada nijemoglo da se
uklopi u organizaciju eiji je danas clan.
Verovatno ce specijalni sastanak Saveta Evrope biti odrian u Rimu 25.
marta 2007. da bi se proslavila pedeseta godisnjica potpisivanja sporazu-
rna 0 formiranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Bice to sasvim
drugaciji skup od onog pre 50 godina, kada su se sefovi drzava i vlada
Francuske, Zapadne Nemacke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga
prvi put okupili u italijanskoj prestonici. Taj prijatni klub sest zapadno-
evropskih suseda verovatno ce se do 2007. prosiriti na 27 clanica, a
stanovnistvo zajednice porasce sa· manje od 200 na 480 miliona.
Ekspanzija na polju aktivnosti takode je impresivna. Ono sto je pocelo
kao carinska unija, sa pridodatom zajednickom agrarnom politikom,
postalo je jedan od vodeCih privrednih aktera na svetskoj sceni, cija se
politika prosirila na mnoge oblasti koje se u originalnom ugovoru ne pom-
inju.
Dostignuca EEZ i njene naslednice Evropske unije, toliko su brojna
da ovde ne mogu pojedinacno da se nabrajaju, ali se narocito isticuna
ekonomskom planu. Prvo, program iz 1992 0 kompletiranju jedinstvenog
trzista (vidi Poglavlje 16) bio je zakljucen u pravo vreme, a najveCi dec
unutrasnjih prepreka, koje su sprecavale Zajednicu da deluje kao jedin-
stveno trgovinsko podrucje, uklonjen je. Drugo, zemlje clanice su se opre-
delile za ekonomsku i monetarnu uniju. U spes no lansiran je evra pocetkom
1999. i zapanjujuce mirno uvodenje novcanica evra u periodu januar-feb-
ruar 2002. ostavljaju malo sumnje u njegovo uspesno podsticanje evropske
integracije, a vremenom bi evro mogao da postane glavna val uta pored
americkog dolara, koji bi mogao i da prestigne.
Treca velika evropska inicijativa bila je ona koja je lansirana na
Lisabonskom samitu u martu 2000, da se EU pretvori u "nakonkurentni-
ju i najdinamicniju privredu na svetu zasnovanu na znanju'·. Rec je 0
desetogodisnjem programu, koji se svakog proleca proverava na specijal-
nim s a s t a n c ~ m a Saveta Evrope. Prva provera bila je u Stokholmu 200 I, a
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 325
druga u Barseloni 2002. Na oba sastanka je podnet izvestaj 0 napretku,
ali je on manji nego sto je bilo predvideno, tako da je u preostalih osam
godina potrebno znatno ubrzanje ukoliko Unija zelj da zadovolji svoje
ambicije.
Napredak je takode polovican u cilju ED da vodi zajednicku spoljnu
i bezbednosnu politiku, sa dovoljnom vojnom podrskom, bez veiike zav-
isnosti od SAD. Odgovor EU na kraj hladnog rata bio je veoma poziti-
van. Ona je preuzela vodstvo u davanju moraine i materijalne podrske
novooslobodenim zemljama srednje i istocne Evrope, za koje je pred-
stavljala mocan magnet. ED je pokrenula inicijativu za osnivanje Evropske
banke za obnovu i razvoj j ulozila je u nju vise od p010vine kapitala od
12 milijardi doiara, pri cemu je osnovala programe Far i TACIS (vidi
Poglavlje 35), koji su dali znatne sume na ime ekonomske, finansijske i
tehnicke pomoCi. Rec je prakticno 0 nastavku Marsalovog plana, samo sto
sada EU, a ne SAD, obezbeduje najveCi dec materijalne pomoCi. ED je
takode otvorila izglede za clanstvo zemljama srednje i istocne Evrope.
Njih osam (skupa s Maltom i Kiprom) znatno su napredovale s kandi-
daturom, s nadom da ce obezbediti ulazak 2004, pri cemu ce Bugarska i
Rumunija slediti sa dve-tri godine zakasnjenja (vidi Poglavlje 37).
Nesiguran odgovor EU na rasp ad Jugoslavije 1991-92, kada su
zaracene strane upirale pogled u ED, pre nego u Organizaciju za bezbed-
nost i saradnju u Evropi, radi mimog resenja krize, istakao je koliko su
Unija i njene clanice nespremne da preuzmu takvu ulogu. Ova prica je
uveliko ponovljena na Kosovu 1998-99, a u oba slucaja doslo je do velike
intervencije NATO-a, pri cemu je americki doprinos bio dominantan, pre
nego sto su sukobi razreseni.
Od tada je zamah prema zajednickoj evropskoj odbrani znatno ubrzan.
Rasipanje konkurentskih nacionalnih istrazivanja i proizvodnih koncema,
od kojih je verina previse mala da bi se uspesno nosila sa americkim
rivalima, dovelo je do bujice spajanja, koja ce se sigurno nastaviti. Potezi
na razvoju politike evropske odbrane i bezbednosti, sa sopstvenim
Snagarna za brza dejstva (RRF), koje su opisane u Poglavlju 36, pruzaju
zavidnu perspektivu. Medutim, drZave clanice morace da ucine znatno
vise - u· smislu doprinosa u opremi i Jjudstvu - pre nego sto ove snage
326 DIK LEONARD
budu sposobne da igraju efikasnu ulogu u odrzavanju mira, a kamoli u
mirovnim operacijama.
Kakav ee biti karakter ED u buduenosti? "Da Ii ee, na primer, pos-
tojati izabrani predsednik Evrope 7", kako je bio upitan autor ove knjige
u jednoj TV emisiji. "Da, ali verovatno ne barem jos 20 godina", odgov-
orio je autor i odmah upitao sam sebe da nije mozda pogresio. Jer TV
novinar je nesumnjivo imao na umu predsednicke izbore kakvi se
odriavaju u Americi, cime se podrazumevalo da ee se EU razviti u
Sjedinjene Evropske Ddave, sa slicnom podelom vlasti kakva vlada u
SAD.
Ovo ne izgleda verovatno, a ni pozeljno. Petnaest clanica EU (pa cak
i onih prvih sest koje su sacinjavale celinu sa vise kohezije) mnogo se
vise razlikuju od originalnih 13 kolonija koje su se okupile na kongresu
u Filadelfiii 1774. Osim iezicnih i kultumih razlika. sve one su suverene
drza've, nekoliko njih sa vise srotina godina nezavisnosti iza sebe, sa
specificnim politickim, administrativnim i zakonskim sistemima i s
razlicitim istorijskim iskustvom. Pocetkom devedesetih godina mnogi su
ocekivali da ee doCi do formiranja neke vrste federalne vlade Zapadne
Evrope. Verovatnije je da neee dod do razvoja federalnog sistema i da
ee sadasnji, hibridni sistem nadnacionalnih koji koegzistira sa
driavama clanicama koje zaddavaju znatan stepen; suvereniteta i dalje
ostati, mada sa znacajnim modifikacijama. To bi bilo vise u skladu sa
javnim mnjenjem, koje zeli da vidi efikasnu EU, ali ne onu koja ee gaz-
iti nacionalne osobenosti. Evropska unija u tom pogledu nije poluiz-
gradena federalna ddava, nego potpuno nov oblik politickog sistema:
"Mrda Evropa", u kojoj se vlast deli i rasipa na mnoge centre.
U poredenju s pokusajima stvaranja federacije iIi konfederacije, kao i
sa savremenim nastojanjima da se zemlje u drugim delovima sveta
medusobno priblize, napredak postignut u toku skoro 50 godina posle
osnivanja EU znacajan je. Ipak, ocito je da ee u sledeCih 50 godina biti
potrebno ubrzati tokove, ukoiiko Evropa zeli da se u potpunosti iskaze u
svetu koji se razvija sve brze. To ne znaci da sve vise vlasti treba da se
koncentrise u Briselu u znak jacanja EU. Preterano centralizovana Evropa
manje je pozeljna od preterano centralizovane ddave, kakvih u EU ima
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 327
veCi broj. Potrebno je utvrditi koje ingerencije treba da budu na evrop-
skom nivou. Sarno one treba da budu zagrnute evropskim autoritetom; sve
druge (ukljucujuei verovatno i neke koje sada ima Brisel) treba da zadrze
nacionalne vlade iIi, u nekim slulajevima, treba da budu svedene na
regionalni ili lokalni nivo. Ovo je prisutno u Ugovoru iz Mastrihta, koji
govori 0 "sve tesnjoj uniji gde se provode odluke sto blize gradanima".
Davanje definitivnog spiska ingerencija na raznim nivoima prevazilazi
namere ove knjige i strucnost njenog autora. Ravnoteza ee se vremenom
svakako promeniti. Evropska unija vee je uocila da su prirodne i vestacke
sile obesmislile nacionalni suverenitet, u oblastima za koje se u pocetku
nije smatralo da treba da pripadaju nivou odlucivanja EU. Ocuvanje ribljih
vrsta u Severnom moru predstavlja drastican primer, jer je nemoguee
spreciti ribu da prelazi iz jednih nacionalnih voda u druge. Tek kada je
se 0
ju ribe moze da se brine sarno na siroj osnovi. Popularnost EU u pos1ed-
nje vreme opada, buduei da se njena dostignuea na polju ocuvanja mira
i prosperiteta, u regiji koja je ranije bila uniStavana krvavim ratovima, uzi-
maju kao normalna stvar. Uprkos tome sto ankete pokazuju da podrska
EU u samoj uniji i zemljama kandidatima za ulazak u nju jos preovladuje,
nivo odusevljenja je splasnuo, sto ilustruje vrlo nizak izlazak glasaca na
izbore za Evropski parlament, kao i prop ali referendurni u Danskoj i
Irskoj. Sve vise se smatra da je evropska integracija postal a vise elitni
nego narodni projekat i da moraju da se preduzmu hitni koraci da se taj
jaz premosti.
Tim oseeanjem su se rukovodili ucesnici Lekenskog samita u decem-
bm 200 i, kada su odlucili da se sazove konvencija, koja ee razmotriti
narednu fazu refonni uEU pre meduvladine konferencije koja treba da
se odrzi 2004. godine. Konvencija je dobila 56 pitanja koja treba da raz-
motri, ali je dobila i ovlaseenja da raspravlja 0 drugim predlozima,
ukljucujuCi i one koji dolaze od organizacija gradana. Medu postavljenim
pitanjima nalaze se i sledeca: na koji naCin moze da se poveca dernokrats-
ka legitimnost i transparentnost; na koji nacin treba da se bira predsednik .
Komisije; da Ii je Uniji potrebna pojednostavljena struktura; kakvu ulogu
328 DIK LEONARD
treba da igraju clanovi nacionalnih parlamenata u donosenju odluka na
nivou EU; da Ii treba da bude vise iIi manje zakonodavstva EU?
Buduca snaga i uticaj ED u velikoj meri zavisice od mudrosti i vis-
prenosti, kao i naCinom na koji ce se konvencija pozabaviti ovim pitan-
jima. Drugo bitno pitanje je na koji ce nacin reagovati drzave clanice na
predloge, kada budu donosili zakljucke na meduvladinoj konferenciji
2004. To je izazov koji ne mogu da izbegnu. Dnija koja ne moze da dobi-
je podrsku naroda tesko ce uspeti da se suoci s buducnoscu, s velikim
samopouzdanjem.
1 Osnovni podaci 0 clanicama i kandidatima za
ulazak u EU
Sledeca tabela, koja je sastavljena na osnovu podataka dobijenih od
Glavne uprave za ekonomska pitanja Evropske kornisije I Statistickog
ureda, sadIii podatke 15 clanica 1 13 kandidata za ukazak u ED, koji su
uporedeni sa raspolozivim podacima za SAD 1 Japan. Cifre se odnose na
godinu 1999, OSlm gde je posebno oznaceno.
EU-15
Austrija
Be!gija
Dnnska
Finska
Francuska
Nemacka
Grcka
leska
Jtalija
Luksem.
Holandija
Portugal
Spanija
Svedska
UK
Bugarska
Kipar
(eska
Estonija
Modarska
Letonija
. Litvanija
Malta
Poljska
Rumunija
SiQvacka
Siol'enija
Turska
Japan
SAD
?ordina
(kill')
3.236.260
83,860
30.520
43.090
338.150
543.980
357.030
131.960
70.300
301.320
2.570
41.530
91,910
505,990
449,960
244.100
110,990
9.251
78.870
45,:m
93,030
64.589
65,300
315
312,685
238.391
49,035
20,273
774,820
377,835
9.629,021
Br.
nikll (,OOO)
375,346
8,083
10,214
5.314
5,160
58,973
82,037
10.522
3,735
57.613
429
15,760
9.979
39,394
8,854
59.280
8.211
665
10285
1,442
10.068
2,432
3,700
387
38.654
22,458
5.395
1.986
64.330
126,451
271,626
EN?
20,610
23.178 -
23.343
23.997
20.886
21.395
22.463
14.277
23,226
20.449
35,980
21,713
15,111
16,953
19,985
20.348
4,749
17.082
12.498
7,682
10.705
6.169
5,786
8,800
7,806
5.682
10,279
14,964
5.881
24.921
36,116
i Podaci za 1998. godinu; lzvor: Evropska komisija
Inflllcijll
(%)
1.5
0.9
i.0
2.7
D.7
0.4
0,9
2.9
3.8
1.5
2.3
i.7
3.5
2.9
0.5
2.5
2.6
1.3
1.8
4.5
10,0
2.1
0.7
2.1
7.2
45.8
10.6
6,1
64.9'
-0.9
1.5
NeZllposle-
110.11 (%)
9.2
3.8
9.1
5.2
lD.:!
11.3
8,8
11.7
5.7
11.3
2.3
3.3
4.5
15,9
7,2
6.1
17.0
3.6
8,7
11.7
7.0
14.5
14.1
5.3
15.3
6.8
16.2
7.6
7.6

4.2
Zaposleni
('ano)
154,988
3.678
3.987
:.698
1.326
22,748
36.089
3,940
1.582
20,618
175
7,210
4,830
13,773
4,051
27,283
2.989
290
4.716
615
3.785
998
1.613
138
14.940
11.022
1,432
886
67.790
140.185
Trgovinski
hi/ans
-19,034
-4,935
[3,456
4.262
9.504
10,065
65.202
16.451
23.027
12.730
-2,837
11,651
-14.480
29,004
15,311
-49,477
-2,907'
-1,979'
-1,375'
-8,218'
-1.231'
-1.857'
-851'
-16,779'
-3,153'
-2,Q47'
-945'
-16.972'
95.891 '
-276.226
1
2 Predsednici Visoke up rave i Komisije
Predsednid Visoke uprave Evropske zajednice za ugalj i celik (ECSC)
(pripojene Evropskoj komisiji 1. jula 1967. god. )
1952. Zan Mone
1955. Rene Mejer
1958. Pol Fine
1959. Pjero Malvestiti
1963. Dino del Bo
Predsednici Komisije Evropske zajednice za atomsku energiju
(Euratom)
(pripojene Evropskoj komisiji J. jula 1967.)
1958. Luj Arman
1959. Etjen Hirs
1962. Pjer Satene
Predsednid Evropske komisije
(od 1967. udruzenih Evropskih zajednica)
1958. Valter HalStajn
1967. Zan Rej
1970. Franko Maria Malfati
1972. Siko Mansolt
1973. Fransoa-Ksavijer Ortoli
1977. Roj Dzenkins
1981. Gaston Torn
1985. Zak Delor
1995. Zak Santer
1999. RomanoProdi
3 Komisija
Romano Prodi (Italija)
predsednik
ODGOVORNOST
opsti poslovi
pravna sluzba
mediji i komunikacije
Nil Kinok (UK)
potpredsednik za reformu administracije
ODELJENJA
Sekretarijat
Pravna sluzba
Sluzba za medije i
komunikacije
ODGQVRONOST ODELJENJA
koordinacija reforme administracije
kadrovi i administracija
lingvisticke usluge
protokol i bezbednost
Lojola de Palasio (Spanija)
potpredsednik za odnose sa Evropskim
parlamentom i za saobracaj i energiju
ODGOVORNOST
odnosi sa Evropskim parlamentom
odnosi s Komitetom regija,
Socijalnim komitetom
saobracaj (ukljucujuCi transevropske mreze)
energija
Kadrovi i
administraci ja
Glavni inspektorat
Zajednicka sluzba za
usmeno prevodenje i
konferencije
Prevodilacka sluzba
ODELJENJA
Odeljenje za saobracaj
Odeljenje za energiju
i ombudsmanom
334
Mario Monti (Italija)
komesar za konkurenciju
ODGOVORNOST
konkurencija
Franc FiSler (Austrija)
komesar za poljoprivredu i ribarstvo
ODGOVORNOST
poljoprivreda i razvoj sela
ribarstvo
Erki Likanen (Finska)
komesar za preduzetnistvo i il1formisanje
preduzetnistvo
konkurentnost
inovacije
informisanje
Fric Buklestajn (Holandija)
komesar za unutrasnje trZiste
ODGOVORNOST
unutrasnje tdiste
finansijske usluge
carine
porez!
Filip Bisken (Belgija)
komesar za istraZivanja
ODGOVORNOST
nauka, istrazivanja i razvoj
zajednicki istrazivacki centar
DIK LEONARD
ODELJENJE
Odeljenje za konkurenciju
ODELJENJA
Poljoprivredno
Ribarsko
Odeljenje za preduzetnistvo
Drustvo za informisanje
ODELJENJA
Odeljenje za unutr. trZiste
Odeljenje za carine i porez
ODELJENJA
Istrazivacko odeljenje
Zajednicki istrazivacki centar
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 335
Pedro SoIbes Mira (Spanija)
komesar za ekonomske i monetarne poslove
ODGOVORNOST 6DELJENJA
ekonomski i finansijski poslovi
monetarna pitanja j/ finansijske poslove
statistika
Pul Nilson (Danska)
komesar za razva} i humanitarnu pomac
ODGOVORNOST
pomoc za razvoj i kooperacija
humanitarna pomoc
komesar za prosirenje
ODGOVORNOST
proces prosirenja ukljucujuCi strategiju
pre prijema
Kris Paten (UK)
komesar za spoljne odnose
ODGOVORNOST
spoljni odnosi
zajednicka spoljna i politika bezbednosti
delegacije u drzavama neclanicama
zajednicka sluzba za spoljne odnose
Paskal Lami (Francuska)
kamesar za trgovinu
ODGOVORNOST
trgovinska politika i njeni instrumenti
Odeljenje za ekonomske
Ured za statistiku
ODELJENJA
Razvojno odeljenje
Ured za humanitarnu pomoc
ODELJENJE
Sluzba za prosirenje
ODELJENJA
Odeljenje za spoJjne odnose
Zajednicka sluzba za spoljne
odnose
ODELJENJE
Trgovinsko odeljenje
336 DIK LEONARD
Dejvid Birn (Irska)
komesar za zdravstvo i zastitu potrosaca
ODGOVORNOST ODELJENJE
zdravstvo Odeljenje za zdravstvo i
zastita potrosaca potrosaca
MiSel Barnije (Francuska)
komesar za regionalnu politiku
ODGOVORNOST
regionalna politika
kohezioni fond
meduvladine konferencije
Vt-vijen Reding (Luksemburg)
komesar za obrazovanje i kulturu
ODGOVORNOST
gradanska Evropa
transparentnost
obrazovanje i kultura
ured za publikacije
Mihael Srajer (Nemacka)
komesar za budiet
ODGOVORNOST
budzet Odeljenje za budzet
finansijska kontrola
sprecavanje pronevera
zastitu
ODELJENJE
Odeljenje za regionalnu
politiku
ODELJENJA
Odeljenje za obrazovanje j
kulturu
Ured za publikacije
ODELJENJA
Odeljenje za finansijsku
kontrolu
Ured za sprecavanje
pronevera
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
Margot Valstrem (Svedska)
komesar za ekologiju
ODGOVORNOST
ekologija
nuklearna bezbednost
Antonio Vitorino (Portugal)
komesar za pravdu i unutrasnje poslove
ODELJENJE
Odeljenje za ekologiju
ODGOVORNOST ODELJENJE
sloboda, bezbednost i pravda Odeljenje za pravdu i
unutrasnje poslove
Ana Diamantopulu (Grcka)
komesar za zaposljavanje i socijalna pitanja
ODGOVORNOST ODELJENJE
zaposljavanje Odeljenje za zaposljavanje
socijalna pitanja i socijalna pitanja
jednake sanse
337
4 Opsta uprava i sluzbe komisije
Od septembra 1999. administracija Komisije organizovana je u 36
razlicitih sluzbi i opstu upravu kao sto sledi:
Opsta uprava
Pravna sluzba
Stampa i komunikacije
Ekonomski i finansijski poslovi
Preduzetnistvo Prosirenje
Konkurencija
Zaposljavanje i socijalna pitanja
Poljoprivreda
Ekologija
Istrazivanji
Zajednicki istrazivacki centar
Drustvo za informisanje
Ribarstvo
Unutrasnje trziste
Energija
Poreska i carinska unija
Obrazovanje i kultura
Zdravstvena i zastita potrosaca
Pravda i unutrasnji poslovi
Spoljni poslovi
Trgovina
Razvoj
Zajednicka sluzba za spoljne odnose
Uied za humanitarnu pomoe
Eurostat
Kadrovi i administracija
Glavni inspektorat
Budzet
Finansijska kontrola
Evropski ured za sprecavanje pronevera
Zajednicka sluzba za usmeno
prevodenje i Regionalna politika kon-
ferencije
Prevodilacka sluzba
Vied za publikacije
I
J
i
I
!
i
5 Adrese glavnih institucija EU
European Parliament
Secretariat
Centre Europeen, Plateau du Kirchberg
L-2929 Luxembourg
Tel. (352) 43 001
Council of the European Union
General Secretariat
Rue de la Loi 170
B-1048 Brussels
Tel. (32. 2) 234 6i j 1
European Commission
Rue de Ia Loi 200
B-1049 Brussels
Tel. (32. 2) 299 11 11
Court of Justice of the European Communities
Boulevard Konrad Adenaner
L-2925 Luxembourg
Tel. (352) 43 031
European Court of Auditors
12 rue Alcide de Gasperi
L- i 615 Luxembourg
Tel. (352) 43 981
Economic and Social Committee
Rue Ravenstein 2
B-lOOO Brussels
\ Tel. (32. 2) 519 90 n
340
Committee of the Regions
Rue Belliard 79
B-I040 Brussels
Tel. (32. 2) 282 22 11
ECSC Consultative Committee
Batiment Jean Monnet
Rue Alcide De Gasped
L-2920 Luxembourg
Tel. (352) 43 011
European Investment Bank
100 boulevard Konrad Adenauer
L 2950 Luxembourg
Tel. (352) 43 791
European Central Bank
(ranije European Monetary Institute)
Kaiserstrasse 29
D-60311 Frankfurt am Main
Tel. (49. 69) 272 27 000
DIK LEONARD
6 Grupe partija u Evropskom pariamentu
Izbori za Evropski parlament odrZavaju se u svakoj drZavi clanici uz
ucesce glavnih politickih partija, Medutim, U okviru Parlamenta clanovi
su svrstani u nadnacionalne grupe i oni u Parlamentu sede u tim grupa-
rna a ne U okviru nacionalnih delegacija, Sada ima sedam takvih grupa,
kao i 27 Clanova Parlamenta koji se nisu prikljucili nijednoj grupi i koji
sede U Parlamentu kao nezavisni poslanici.
EPPIED Evropske narodne partije i evropski demokrati sa Clanovima iz
svih drzava Evropske unije; sastoji se uglavnom od hriscansko-
demokratskih partija i partija desnog centra, ukljucujuci i konz-
ervativce iz UK koji su pridruzeni a ne punopravni clanovi, i
clanova grupe Fine Geal iz Irske. Ovo je najveca grupa u
Parlamentu u koju je ukljucen i Dzim Nikolson, unionista iz
Alstera (Seveme Irske).
PES Partija evropskih socijalista, koja obuhvata clanove iz svih
drzava EU ukljucujuCi UK i Irske.
ELDR Evropska liberalna, demokratska i reformisticka grupa, u kojoj
je najveCi broj clanova iz UK, U njoj je i jedan nezavisni
poslanik iz Irske koji je voda grupe,
ZelenilEFA obuhvata 38 poslanika iz partija zelenih u 11 driava clanica,
koji su formirali savez sa Evropskom slobodnom alijansom
(EFA) iz vladajuCih partija Skotske, Velsa, Flandrije, Baskije,
Galicije i Andaluzije. Prvi put tu su dva clana zelenih iz UK,
EUlNGL Konfederalna grupa Evropske ujedinjene lev ice i Nordijskih leva
orijentisanih zelenih partija iz Danske, Svedske i Finske, kao i
iz Grcke, Italije, i Spanije, i clanovi komunistickih partija
Francuske, Grcke i Portugala.
UEN Unija za Evrapu nacija zastupa odbranu nacionalnih drZava, a
predvodi je 13 clanova Francuskih nacionalista koji se protive
daljoj integraciji. U qvoj grupi je 6 Wmova Fiane Feil iz lrske,
342 DIK LEONARD
9 Italijana iz Naeionalne alijanse g. Finija, I Danae iz Narodne
partije i 2 Portugalca iz Narodne partije (Partido Popular).
IND Nezavisni poslanici ukljucuju clanove belgijskog I franeuskog
Naeionalnog fronta, regionalne clanove lZ Partije slobode u
" .. Austriji, te spanskog regionalnog predstavnika Jana Pajlsija.
EDD Grupa Evropa demokratija 1 raznolikosti obuhvata 6 clanova
Franeuske grope za odbranu tradieija seJa, 3 clana iz Nezavisne
partije UK, 4 antievropska clana lZ Danske I 3 holandska
kalvinista.
Politicke grupe u Evropskom pariamentu, april 2002.
EPPIED PES
Austrija 7 7
Finska 5
Francuska 20
Nemacka 53
Grcka 9
Irska 5
ItaIija 35
Luksemburg 2
HoIandija 9
Portugal 9
Spanija 28
Svedska 7
UK 37
Ukupno " 233
22
35
9
I
16
2
6
12
24
6
19
179
ELDR
3
4
II
53
EFA
2
9
4
I
4
4
2
6
45
Zefen; J EU L I
NGL
I
II
7
7
6
I
2
4
3
44
UEN
6
10
22
IND
12
10
32
EDD Ukllpno
4
9
18
21
25
16
16
87
99
25
15
87
6
31
25
64
22
87
626
7 Prekomorske veze sa EU
78 africko-karipskih drfava
Africke zemije
Angola
Benin
Bocvana
Burkina Faso
Burundi
Kamerun
Zelenortska ostrva
Centralnoafricka

Cad
Komorska ostrva
Kongo (Brazavil)
Kongo (Kinsasa)
Obala slonovace
Dzibuti
Ekvatorijalna Gvineja
Eritreja
Etiopija
Gabon
Gambija
Gana
Gvineja
Gvineja Biso
Kenija
Lesoto
Liberija
Madagarskar
Malavi
Maii
Mauritanija
Mauricijus
Mozambik
Namibija
Niger
Nigerija
Ruanda
Sao Tome i Principe
Sejseli
Sijera Leone
Somalija
Juzna Afrika
Sudan
Svazilend
Tanzanija
Togo
Uganda
Zambija
Zimbabve
Karipske zemlje
Antigva i Barbuda
Bahami
Barbados
Delize
Kuba
Dominik
Dominikanska
RepubJika
Grenada
Gvajana
Haiti
Jamajka
St. Kits i Nevis
St. Lucija
St. Vinsent i
Grenadini
Surinam
Zemlje pacifika
Kukova ostrva
Mikronezija
Fidzi
Kiribati
Marsalska ostrva
Nauru
Nie
Palau
Papua Nova Gvineja
Solomonska ostrva
Tonga
Tuvalu
Zapadna Samoa
Vanuatu
344
Prekomorske zemlje 1 teritorije
Danska
Specijalni odnosi
Grenland
Francuska
Teritorijalne zajednice
Majot
Sen Pjer i Mikelon
Prekomorske teritorije
Nova Kaledonija i zavisne teritorije
Francuska Polinezija
Francuske juzne teritorije i teritorije na Antarktiku
Ostrva Vaiis i Futuna
Holandija
Prekomorske zemlje
DIK LEONARD
Holandski Antili (Boner, Kurasao, 5t Martin, Saba, 5t. Justis)
Aruba
UK
Prekomorske zemlje i teritorije
Angilja
Britanska teritorija na Antarktiku
Britanske teritorije u Indijskom okeanu
Devicanska ostrva
Kajmanska ostrva
Foklandska ostrva
Juzna Sendvicka ostrva i zavisne teritorije
Montserat
Ostrvo Pitkern
Sveta Je1ena i zavisne teritorije
. Ostrva Turks i Kaikos
8 Sporazumi iz Mastrihta i Amsterdarna
Sporazum 0 EU odobren je na sastanku Evropskog saveta (European
Council) u Mastrihtu 9. i 10. decem bra 1991. godine, a potpisan u
Mastrihtu 7. februara 1992. godine. Posle ratifikacije od strane 12 evrop-
skih nacionalnih parlamenata, on je stupio na snagu 1. novembra 1993.
godine.
Sporazum iz Mastrihta se sastoji iz sest delova i sadrzi dug spisak
priloga i protokola, uglavnom amandmana na Rimski sporazum, koji cine
sastavni deo ovog sporazuma. Osnovne odredbe sporazuma iz Mastrihta
su sledeee:
I. Opredeljenje Zajednice za stvaranje ekonomske i monetarne umJe,
ukljucujuCi jedinstvenu monetu pod kontrolom centralne banke. To
treba da se ostvari u tri faze. Treea faza treba da otpocne najkasnije
1. januara 1999. godine, ali moZda vee i 1. januara 1997. godine.
Obuhvata zemlje koje ispunjavaju odredene kriterijume za pristup
zajednickoj val uti - stopa inflacije, deficit u budzetu, devizni kurs i
kamatna stopa. Protokol predvida da UK nije obavezno da pristupi
trecoj fazi EMU bez naknadnih odluka svoje vlade i parlamenta.
2. Razvoj zajednicke spoljne politike i politike odbrane, pri cemu ce poli-
tika odbrane biti u nadldnosti Zapadnoevropske unije (Western
European Union), a clanstvo u njoj otvoreno je svim drzavama clani-
cama.
3. UVodenje ddavljanstva Unije i definisanje prava i obaveza gradana
drzava clanica. Ukljucuje slobodu kretanja, pravo nastanjivanja, pravo
glasa i kandidovanja na opstinskim i evropskim izborima, kao i prava
da se koriste diplomatska predstavnistva zemalja EU u zemljama van
Unije.
4. Potvrdena je i prosirena uloga EZ u oblasti obrazovanja i strucnoj
obuci, transevropskoj mrezi, industriji, zdravstvu, kulturi, saradnji u
oblasti razvoja i zastiti potrosaca.
346 DIK LEONARD
5. Osnivanje Kohezionog fonda za transfer sredstava iz bogatijih u siro-
masnije zemlje clanice.
6. Jacanje medusobne saradnje drzava clanica u pravnim pitanjima. I u
oblasti imigracije, kao i policijske saradnje, preteZno na meduvladinom
nivou.
7. Sporazum 11 clanica, sa izuzetkom UK, koristiCe institueije EZ u pri-
meni Soeijalne povelje iz 1989. godine, koja se odnosi na zastitu rad-
nika u oblasti zdravstva i sigumosti, na radne uslove, informisanje i
savetovanje radnika, jednaka prava na rad i tretman, kao i integraciju
liea van trzista rada.
8. Institucionalne promene, prosirenje zakonodavnih prava Evropskog par-
lamenta, produzenje mandata Komisije sa cetiri na pet godina, kao i
davanje praya Sudu pravde da uvodi kaznene mere za drzave clanice
koje se ne pridriavaju odluka tog suda.
Sporazum iz Amsterdama usvojio je Savet Evrope u Amsterdamu
16. i 17. juna 1997. godine a potpisan je takode u Amsterdamu 2. okto-
bra 1997. Sastoji se od 6 celina i 19 poglavlja, a sadrii i veCi broj pro-
tokola, aneksa i deklaracija. Sporazum se sastoji pretdno od izmena rani-
jih sporazuma, i nakon ratifikaeije u Evropskom parlamentu i IS driava
claniea, treba da bude prikljucen Rimskom sporazumu. Stupa na snagu
prvog dana narednog meseea nakon sto bude ratifikovan od svih 15
ddava Claniea. Njegove osnovne odredbe su sledece:
1. Sloboda kretanja Ijudi, davanje azila, imigracija, prelazak spoljnih
granica i pravna saradnja u gradanskimpitanjima - sve je to u
nadldnosti Zajednice.
2. Sporazum iz Sengena 0 otvorenosti unutrasnjih granica takode je u
nad1eznosti Zajedniee.
3. Protokol 0 socijalnoj politici (Socijalna povelja) ukljucen je u sporazum
i primenjivace se i na UK kao i na sve buduce clanice EU.
4. Sporazumu je pridodato i poglavlje 0 zaposljavanju.
5. Pojacane su odredbe koje se odnose na zajednicku spoljnu politiku i
politiku bezbednosti. Gene{alni sekretar Saveta ministara postaje viso-
VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU
347
ki predstavnik (High representative) CFSP i obrazuje "trojku" sa
predsednikom Saveta i predsednikom Komisije.
6. Nadleznosti Evropskog parlamenta su prosirene tako sto mu se daje
pravo odlucivanja sa Savetom 0 veCini pitanja pravne reguiative EU.
7. K valifikovano pravo veCine u Savetu ministara je prosireno i ukljucuje
, oblast istrazivanja, zaposljayanja, socijalno iskljucivanje, jednake
uslove prilikom zaposljavanja i zdravstvo.
8. Uioga predsednika Komisije je prosirena. Njegovo imenovanje i imen-
oyanje ostalih clanova Komisije mora biti odobreno od Evropskog par-
lamenta.
9. Dodata je nova "fleksibilna" klauzula koja omogucava da zemlje clan-
ice koriste institucije zajednice za uspbstavljanje bliske saradnje na
specificnim pitanjima koja nisu u iskljucivoj nad1eznosti EZ.
Ugovor iz Nice odobren je na sastanku Saveta Evrope u Nici koji je
odrian 1 J. decembra 2000, a potpisan je takode u Nici 26. februara 2001.
Njegova glavna svrha bila je da omoguCi institucionalne promene unutar
Evropske unije da bi se trasirao put za ocekivano pristupanje veceg broja
zemalja tokom prve decenije XXI veka. Planirano je da delovi ovog ugov-
ora stupe na snagu tek 2005, a ostatak posIe ratifikacije 15 zemalja clan-
iea i Evropskog parlamenta. Do maja 2002. 12 zemalja claniea depono-
vale su svoje instrumente ratifikacije, ali je referendum u Irskoj 7. juna
2001. bio negativan, sa 53.87% glasova "protiv" u odnosu na 46.13%
"za". SledeCi referendum u Irskoj ocekuje se u jesen 2002 i ako i tada
ishod bude negativan ovaj ugovor ce biti nevazeCi. Njegove glavne
odredbe su sledece:
1 Nova preraspodela glasova u Savetu ministara u eilju ojacavanja pozi-
cije veCih clanica kada se nove Clanice, koje su uglavnom male, budu
prikljucile U niji.
2 Vece clanice ce se odreCi prava na drugog clana Komisije. Kada EU
bude imala 27 iIi vise claniea, clanice vise nece imati automatsko
pravo imenovanja komesara, koji ce biti rasporedivani po. sistemu
rotacije u kojem cesve drzave biti ravnopravno ttetirane.
348 DIK LEONARD
3 Broj mesta u Evropskom parlamentu, i za postojece clanice i za 12
zemalja koje trenutno vode pregovore za prijem u clanstvo, odreden
je, dajuCi maksimalan ukupni broj poslanika od 732. Isto tako je
dogovoren broj clanova za ostaie institucije EU.
4 VeCinski naCin glasanja u Savetu ministara prosiren je na preko 30
clanova Rimskog ugovora, ukljucujuCi i imenovanje predsednika
Komisije. Ovlascenja Evropskog parlamenta za suodlucivanje prosiruju
se na jos 10 clanova.
5 Unose se manje promene kod ovlascenja Suda pravde i Evropske cen-
tralne banke.
6 Prosiruje se oblast klauzule 0 "fleksibilnosti" iz Amsterdamskog ugov-
ora.
7 Uvode se nove odredbe Kojima se olaksava primena bezbednosne i
odbrambene politike.
9 Skracenice i akronimi
Evropska unija, kao i druge medunarodne organizacije, koristi ogroman
broj skracenica i akronima, ponekad podrugljivo nazvanih evrozargon.
Sledeca lista se ne moze smatrati potpunom, ali pokusava da obuhvati sve
koje su u opstoj upotrebi, ukljucujuCi i veCi broj onih koji se odnose na
organizacije van EU sa Kojima Unija ima odnose. U nekim siucajevima
akronimi se zasnivaju na francuskoj verziji, sto objasnjava zasto reci ne
odgovaraju skracenici.
ACP
ADAPT
African, Caribbean and Pacific Countries, Parties to the Lome
Convention (Zemlje Afrike, Kuriba i Pacifika, potpisnice kon-
vencije iz Lomea)
Community Initiative on Adaptation of the Work Force to
Industrial Change (Inicijativa Zajednice za priiagodavanje
radne snage promenama tehnologije)
ASEAN Association of South-East Asian Nations (Asocijacija zemalja
Jugoistocne Azije)
ASEM Asia-Europe Meeting (Susret Azije i Evrope)
BC·Net Business Co-operation Network (MreZa za poslovnu saradnju)
BSE Bovine Spongiform Encephalopathy (Goveda sunderolika ence-
falopatija)
CAP Common Agricultural Policy (Zajednicka poljoprivredna politi-
ka)
CBSS Council of the Baltic Sea States (Savet baltickih ddava)
CCT Common Customs Tariff (Zajednicka carinska tarifa)
CEDEFOP European Center for the Deveiopment of Vocational Training
(Evropski centar za unapredenje strucnog usavrsavanja)
CEN The European Committee for Standardization (Evropski
komitet za standardizaciju)
CFSP Common Foreign and Security Policy (Zajednicka spoljna i
bezbednosna politika)
350
CITES
Coreper
CORDIS
COST
CREST
CRS
CSF
EAGGF
EBRD
EC
ECB
ECE
ECHO
ECIP
ECJ
Eeofin
Eeu
EDF
EEA
EEC
DIK LEONARD
Convention on International Trade in Endangered Species of
Wild Fauna and Flora (Konvencija 0 medunarodnoj trgovini
ugrozenim vrstama zivotinjskog i biljnog sveta)
Committee of Permanent Representatives (Komitet stalnih
predstavnika)
Community Research and Development Information Service
(Sluzba zajednice za istrazivanja i razvoj)
European co-operation on scientific and technical research
(Evropska saradnja na naucnim i tehnickim istrazivanjima)
Scientific and Technical Research Committee (Komitet za
naucna i tehnicka istrazivanja)
Computerized Reservation System (Kompjuterizovan sistem
rezervacija)
Community Support Framework (structural funds) (Strukturni
European Agricultural Guidance and Guarantee Fund (Evropski
poljoprivredni fond za usmeravanje i garancije)
European Bank for Reconstruction and Development (Evropska
bank a za obnovu i razvoj)
European Community (Evropska zajednica)
European Central Bank (Evropska centralna banka)
European Commission for Europe (UN) (Ekonomska komisija
za Evropu -UN)
European Community Humanitarian Office (Humanitarni ured
EZ)
European Community Investment Partners (Investicioni partneri
EZ)
European Court of Justice (Evropski Sud pravde)
Council of economic and finance ministers (Savet ministara za
privredu i finansije)
European Currency Unit (evropska novcana jedinica)
European Development Fund (Fond za evropski razvoj)
European Economic Area (Evropsko ekonomsko podrucje)
European Economic Community (Evropska ekonomska zajed-
. nica)
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 351
EEIG
EFTA
EIB
EIC
ElF
EMCDDA
EMI
EMS
EMU
Erasmus
ERDF
ERM
ESCB
ESF
ESA
Euratom
EURES
Euro
EUR-OP
Eurocontrol
Europol
Eurostat
European Economic Interest Grouping (Evropsko grupisanje na
ekonomskom interesu)
European Free Trade Association (Evropska asocijacija za slo-
bodnu trgovinu)
European Investment Bank (Evropska investiciona banka)
Euro-Info Centre (Evropski informativni centar)
European Investment Fund (Evropski investicioni fond)
European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction
(Evropski nadzomi centar za drogu i zavisnost od droge)
European Monetary Institute (Evropski monetami institut)
European Monetary System (Evropski monetami sitem)
economic and monetary union (ekonomska i monetarna unija)
European Community action scheme for the mobiiity of uni-
students (A ..kcioni plan Zet razmenu studenata)
European Regional De.velopment Fund (Evropski fond za
regionalni razvoj)
exchange rate mechanism (kursni mehanizam)
European System of Central Banks (Evropski sistem central nih
banaka)
European Social Fund (Evropski socijalni fond)
European Space Agency (Evropska svemirska agencija)
European Atomic Energy Community (Zajednica za evropsku
atomsku energiju)
European employmnet services (Evropska sluzba za zaposlja-
vanje)
Basic unit in the single currency (osnovna jedinica Jedinstvene
valute)
Office for Official Publications of the European Community
CUred za sluzbene publikacije Evropske zajednicc)
European Organisation for the Safety of Air Navigation
(Evropska organizacija za bezbednost plovidbe)
European Police Office (Dred evropske policije)
Statistical Office of the European Community (Statisticki ured
Evropske zajednice)
352
Eurotecnet
FADN
FAO
FIFG
FORCE
FRY
FYROM
G8
GATT
GCC
GDP
GFCM
GNP
GNSS
GSP
IAEA
IBRD
ICRC
IDA
IGC
DIK LEONARD
Community action programme in the field of training and tech-
nological change (Akcioni program Zajednice na polju obuke
i tehnoloskih promena)
farm accountancy data network (Mreia podataka za
poljoprivredno racunovodstvo)
Food and Agriculture Organisation (UN)
Financial Instrument for Fshieries Guidance (Finansijski instru-
menti za vodenje ribarstva)
programme for the development of continu·ing vocational train-
ing (program za razvoj permanentnog usavrsavanja)
Federal Republic of Yugoslavia (Savezna Republika
Jugoslavija)
Former Yugoslav Republic of Yugoslavia (Bivsa jllgoslovens-
ka repubJika Makedonija)
Group of eight major industrialised countries (grupa osam
velikih industrijaiizovanih zemalja)
General Agreement on Tariff and Trade (Opsti sporazum 0
carinama i trgovini
Gulf Co-operation Council (Savet za saradnju u Zalivu)
Gross domestic product (Bruto nacionalni proizvod)
General Fisheries Council for the Mediterranean (Savet za rib-
arstvo Sredozemlja)
gross national product (bruto nacionalni proizvod)
global navigation satellite system (satelitski sistem za globalnll
plovidbll)
generalised system of preferences (opsti preferencijalni sistem)
International Atomic Energy Agency (UN) (Medunarodna
agencija za atomsku energiju - UN)
International Bank for Reconstruction and Development
(Medunarodna banka za obnovu i razvoj)
International Committee of the Red Cross (Medunarodni
komitet Crvenog krsta)
interchange of data between administrations (razmena podata-
ka izmedu administracija)
Intergovernmental Conference .(meduvladina konferencija)
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 353
ILO
IMF
IMPEL
ISDN
ISO
ISPO
ISTC
ITER
lTV
JET
JICS
JRC
LDCS
Leader
LIFE
Lingua
MEDA
International Labour Organisation (Medunarodna radnicka
organizacija)
International Monetary Fund (Medunarodni monetarni fond)
Network for monitoring the implementation of Community
environmental legislation (Mreh za nadzor primene zakono-
davstva Zajednice za ekologiju)
integrated services digital network (digitalna mrez.a integrisanih
usluga)
International Organisation for Stanradisation (Medunarodna
organizacija za standardizaciju)
Information Society Project Office (Projektni ured
Informativnog drustva)
International Science and Technology Centre (Medunarodni
centar za nauku j tehnologiju)
international thermonuclear experimental reactor (medunarodni
termonuklaerni eksperimentalni reaktor)
International Telecommunications Union (Medunarodna unija
za telekomunikacije)
Joint European Torus (Zajednicka evropska baza)
Joint Interpreting and Conference Service (Zajednicka sluzba
za usmeno prevodenje i konferencije)
Joint Research Centre (Zajednicki istraZivacki centar)
Least developed countries (najnerazvijenije zemlje)
Community Initiative concerning rural development (Inicijativa
Zajednice za razvoj sela)
financial instrument for the environment (finansijski instru-
mentarij za zivotnu sredinu)
Programme to promote foreign language competence in EC
(program za unapredenje znanja stranih jezika u EZ)
financiai and technical measures to accompany the reform of
economic and social structures in the framework of the Euro-
Mediterranean partnership (finansijske i tehnicke mere za
pracenje reforme ekonomskih i socijalnih struktura U okviru
Evro-mediteranskogpartnerstva)
\
354
MEDIA
Mercosur
NAFO
NATO
NCI
NGO
NPA
NPT
OCTS
OECD
OLAF
ONP
OSCE
PETRA
PHARE
PLO
QM'I
Rechar
DIK LEONARD
programme - to enCDl.!.@ge the development of the audiovisual
industry (program za pospesenje razvoja audiovizuelne indus-
trije)
Southern Cone Common Market (Zajednicko triiste Juzne
hemisfere)
North-West Atlantic Fisheries Organisation (Ribarska organi-
zacija severozapadnog Atlantika)
North Atlantic Treaty Organisation (Severnoatlantska ugovorna
organizacija)
New Community Instrument (Novi instrument Zajednice)
non-governmental organisation' (nevladina organizacija)
new partnership approach (novi partnerski pristup)
Treaty on the non-proliferation of nuclear weapons (Ugovor 0
nesirenju nuklearnog naoruzanja)
UniIY (Organizacija
overseas countries and territories (prekomorske zemlje teri-
torije)
Organisation for Economic Cooperation and Development
(Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj)
Anti-Fraud Office (Ured protiv pronevera)
open network provision (obezbedivanje otvorene mreze)
Organisation for Security and Cooperation in Europe
(Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi)
programme for the vocational training of young people and
their preparation for adult and working· life Jprogram za
strucnu obuku mladih i njihovu pripremu za zivot i rad)
programme of Community aid for central and east European
countries (program pomoCi Zajednice zemljama srednje i
istocne Evrope)
Palestine Liberation Organisation (Palestinska oslobodilacka
organizacija)
qualified majority voting (glasanje kvalifikovanom veCinom)
Community initiative concerning the econoIPic conversion of
coal-mining areas (Inicijativa Zajednice za preobrazaj rudarskih
. podrucja)
1
"I
r
!
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 355
REGIS
Resider
RTD
SAPARD
SAVE
SEA
SIMAP
SMES
SPD
Stabex
Sysmin
TAC
TACIS
Target
Tempus
TENS
Community initiative concerning the most remote regions
(Inicijativa Zajednice za najudaljenije regije)
Community programme to assist the conversion ·of steel areas
(program Zajednice za preobrazaj podrucja celika)
research and technological development (razvoj istrazivanja i
tehnologije)
Special Assistance Programme for Agricultural and Rural
Development (program specijalne pomoCi za razvoj
poljoprivrede i sela)
specific actions for vigorous energy efficency (posebne akcije
za sTIaZnu energetsku efikasnost)
Single European Act (Akt 0 jedinstvenoj Evropi)
information system for public procurement (informativni sistem
za jayne nabavke)
"': Ie. 'slat'on ror tn' p. lnj-ernal ".c;'r"'1"'n11P
Simp vi lvgl .• 1 ,j J ,,,. < 1 1 ct,,,, \JwUIl"vl<.,. 'J'-' "''' ••• 1>'-
odavstvo za unutrasnje trziste)
small and medium-sized enterprises (mala i srednja preduzeca)
single programming document (Structural Funds) (dokument 0
jedinstvenom programiranju - Strukturni fondovi)
system for the stabilisation of export earnings (sistem za sta-
bilizaciju zarada od izvoza)
system for the stabilisation of export . earnings from mining
products (sistem za stabilizaciju zarada od izvoza rudarskih
proizvoda)
Total allowable catch (Ukupni dozvoljeni ulov ribe)
Programme for technical assistance to the independent States
of the former Soviet Union and Mongolia (Program tehnicke
pomoCi nezavisnim drzavama bivseg Sovjetskog Saveza i
Mongoliji)
Trans-European automated real-time gross settlement express
transfer (Automatizovan brzi transevropski transfer za porav-
nanje u realnom vremenu)
Trans-European co-operation scheme for higher education (Plan
o transevropskoj saradnji na polju visokog obrazovanmja)
transevropske mreze
356
UCLAF
UN
Unctad
. Unesco
UNHCR
UNIDO
UNRWA
VAT
WCO
WEU
WFP
WHO
WIPO
WTO
DIK LEONARD
Unit for the Co-ordination of Fraud Prevention (Odeljenje za
koordinaciju sprecavanja prone vera)
United Nations (Ujedinjene nacije)
United Nations Conference on Trade and Development
(Konferencija UN 0 trgovini i razvoju)
United Nations Educational, Scientific and Cuitural
Organization (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kultu-
ru)
United Nations High Comissioner for Refugees (Visoki kome-
sarijat UN za izbeglice)
United Nations Industrial Development Organization
(Organizacija UN za industrijski razvoj)
United Nations Relief and Works Agency for Palestine
Refugees in the Near E ~ l s t (Agencija UN za pruzanje pomoCi
i podrske palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku)
Value added tax (Porez na dodatnu vrednost)
World Customs Organization (Svetska carinska organizacija)
Western European Union (Zapadnoevropska unija)
World Food Programme (UN) (Svetski program za hranu)
World Health Organization (UN) (Svetska zdravstvena organi-
zacija)
World Intellectual Property Organization (UN) (Svetska orga-
nizacija za intelektualnu svojinu)
World Trade Organization (Svetska trgovinska organizacija)
10 Hronoiogija znacajnih dogadaja u vezi sa
Evropskorn unijom
1945. maj
1947. juni
1948. april
1949. april
1950. maj
1951. april
1952. maj
avgust
1954. avgust
1955. juni
1957. mart
1958. januar
1960.januar
Zavrsen Drugi svetski rat u Evropi
SAD donose Marsalov pian 0 pruzanju pomoci rekon-
strukciji Evrope
Osniva se Organizacija za ekonomsku saradnju (OEEC)
radi koordiniranja pomoCi koju nudi Marsalov plan
Potpisan ugovor 0 NATO-u.
Francuski ministar spoljnih pos!ova, Robert Suman, pred-
laze udruzivanje francuskih i zapadnonemackih resursa
uglja i celika i stvaranje zajednice koja bi bila otvorena
za ostale zemlje zapadne Evrope
Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i
Zapadna Nemacka potpisuju Pariski ugovor, kojim je
form iran a Evropska zajednica za ugalj i celik (ECSC)
Ovih sest zemalja potpisuju sporazum 0 uspostavljanju
Evropske zajednice za pitanja odbrane (EDC) i zajed-
nicke evropske armije.
Osnovan ECSC sa sedistem u Luksemburgu.
Francuski parlament odbija da ratifikuje sporazum EDC,
i on je odmah povucen.
Zapocinju pregovori u Mesini oko stvaranja Zajednickog
Evropskog trZista.
U Rimu sest zemalja clanica ECSC potpisuju dva ugov-
ora Kojima je formirana Evropska ekonomska Zajednica
(EEC) i Euratom
. EEC i Euratom pocinju sa radom. Osniva se Komisija
EEC sa "privremenim" sedistem u Briselu.
Stokholmska konvencija osniva Evropsku -ZOilU slobodne
trgovine (EFfA), kojom je UK povezana sa Austrijom,
Danskom, Norveskom, Portugalom, Svedskom i Svaj-
carskQm.
358
DIK LEONARD
decembar OEEe se gasi i zamenjuje ga Organizacija za ekonom-
sku saradnju i razvoj (OEeD) sa sedistem u Parizu.
1961. maj
juli
avgust
Osnovana EFTA sa sedistem u Zenevi.
EEe potpisuje ugovor 0 udruzivanju sa Grckom. Irska
podnosi zahtev za clanstvo u EEe.
Danska i UK takode podnose zahtev za clanstvo.
novembar u Briselu zapocinju pregovori 0 clanstvu.
1962. april Norveska podnosi zahtev za clanstvo u EEe.
1963. januar Predsednik De Gol stavlja veto na clanstvo UK; ostale
zemlje podnosioci povlace svoje prijave. Potpisan fran-
cusko-nemacki sporazum 0 saradnji.
juli u glavnom gradu Kameruna potpisana je konvencija
Taundeu koja predvida pruZanie ekonomske pomoCi i
sept.
1964.juli
1965. juni
1966, jannar
1967. maj
juH
1968. jnli
davanje trgovinskih koncesija za 17
bivsih kolonija zemalja EEe.
zemalja,
EEC potpisuje sporazum 0 udruzivanju sa Turskom.
Stupa na snagu zajednicka politika agrara (CAP)
Dolazi do krize u EEC jer Francuska sedam meseci
bojkotuje sastanke ne zeleCi da bude nadglasana u pitan-
jima za koje smatra da su od izuzetnog znacaja.
Francuska ponovo preuzima ulogu punopravnog cIana
nakon sto je postignut "Luksemburski kompromis" koji
predvida jednoglasno odlucivanje prilikom resavanja
kljucnih pitanja, ipored suprotnih odredaba Rimskog
ugovora.
Danska, Irska, Norveska i UK po drugi put podnose
zahtev za Cianstvo u EEe. Zbog daljeg protivljenja De
Gola, zahtevi se ne rdavaju.
EEe, ECSC i Euratom se objedinjuju u jedinstvenu
Evropsku zajednicu (EC)
Ukinute su sve carine unutar EZ i fonnirana je jedin-
stvena izvozna, carina (CET)
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 359
1969. decembar Francuski predsednik Pompidu dogovor sa ostal-
1970. juni
1972. januar
juli
sept.
im liderima EZ 0 odrZavanju samita u Hagu da bi se raz-
motrilo pitanje povecanja clanstva EZ.
PoCinju pregovori 0 clanstvu sa cetiri zemlje
Potpisani ugovori 0 pristupanju Danske, Irske, Norveske
i UK Zajednici.
Potpisan sporazum 0 slobodnoj trgovini sa sest clanica
EFTA koje nisu podnele zahtev za pridruzivanje
Zajednici.
Referendumom odbijeno pridruzivanje Norveske
Zajednici (46% za i 54% protiv)
1973. januar Danska, Irska i UK postaju punopravne clanice
Zajednice.
maj
1974. april
1975. februar
juni
1977. mart
juli
1979. mart
juni
dec.
1980. maj
1981. januar
1984. juni
NOfVeska potDisuje sporaZUffi sa EZ.
Na zahtev nove laburisticke vlade UK pregov-
ore 0 uslovima za clanstvo.
Potpisana prva konvencija iz Lomea, koja je zamenila
konvenciju iz Jaundea iz 1963, kojom su 46 zemalja
Afrike, Karipskog podrucja i Pacifika (ACP drfave)
dobi1e ekonomsku pomoc i trgovinske koncesije.
Ishod referendum a u UK 0 ostajanju u Zajednici je 2
1 u korist ostajanja. Grcka podnosi zahtev za prijem.
Portugal podnosi zahtev za prijem u EZ.
Spanija podnosi zahtev za prijem u EZ
Osnovan EMS (Evropski monetarni sistem).
Odrzani prvi neposredni izbori za Evropski parlament.
Na samitu u Dablinu doslo do spora oko visine uplate iz
budzeta Britanije za EZ, kada je gospoda" Tacer trazila
"da nam se vrate pare".
Nadeno privremeno trogodisnje reSenje za problem
budzeta UK.
Grcka postaje punopravni clan EZ.
Drugi po redu neposredni izbori za Evropski parlament.
Na samitu u Fontenblou postignut dogovor 0 umanjenju
360
1985. januar
juni
dec.
1986. januar
1987. april
1988. februar
1989. juni
nov.
dec.
1990.juH
DIK LEONARD
uplate iz budzeta UK za Zajednicu i 0 poveeanju sred-
stava Zajednice.
Zak Delor postaje predsednik Evropske komisije.
Usvojen sedmogodisnji plan na samitu u Milanu, prema
programu koji je sacinio lord Kokfild, 0 uklanjanju oko
300 trgovinskih prepreka unutar tdista. Forrnirana je i
Meduvladina konferencija koja treba da razmatra amand-
mane na Rimski ugovor.
Meduvladina konferencija usvaja SEA, niz amandmana
radi ubrzavanja procesa odlucivanja, narocito 0 pitanju
unutrasnjeg trfista. Potpisuju ga sve zemlje clanice.
Spanija i Portugal postaju punopravne clanice EZ.
Turska podnosi zahtev za clanstvo. Jul SEA stupa na
snagu
Prihvacen je Delorov prvi paket u kojem se nalaze smer-
nice za budzet EZ, sa cvrstom kontrolom poljoprivrednog
budzeta u periodu
Odrzavaju ?e treCi neposredni izbori za Evropski parla-
ment. Austrija podnela zahtev za prijem u EZ. Jul Samit
0-7 trazi da EZ koordinira zapadnu pomoe Poljskoj i
Madarskoj. Ova pomoe je kasnije prosirena na druge
ddave istocne Evrope i pocinju pregovori 0 trgovini i
pridruzivanju zerrialja koje su nekad bile pod uticajem
Sovjetskog Saveza.
Pad Berlinskog zida najavljuje pad komunizma u lstocnoj
Evropi.
Pocinju pregovori EZ i EFTA 0 obrazovanju EEA.
Liberalizovano kretanje kapitala U okviru Zajednice.
Samit u Madridu odobrio u principu plan za uvodenje
ekonomske i monetarne unije u tri faze, uz rezervisan
staY gde Tacer i UK. Kipar i Malta podneJe zahtev za
prijem u clanstvo EZ.
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 361
oktobar Ujedinjenje dye Nemacke: teritorije nekadasnje Istocne
Nemacke se prikljucuju EZ, kao integralni dec Zapadne
Nemacke.
decembar Dve meduvladine konferencije, jedna 0 ekonomskoj i
monetarnoj uniji, a druga 0 politickoj uniji, pocinju sa
radom. Samit EZ u Rimu odobrava programe pomoCi u
hrani i tehnicku pomoe Sovjetskom Savezu.
1991. juli S ~ e d s k a podnosi zahtev za clanstvo u EZ.
sept. Posle neuspesnog drzavnog udara u Sovjetskom Savezu,
misija EZ posecuje Sovjetski Savez i novonastale
Balticke drzave da razmotri i unapredi programe pomoei
EZ, organizuje mirovnu konferenciju 0 Jugoslaviji.
novembar Postignut sporazum 0 uspostavljanju Evropske
ekonomske zone EEA, od l. januara 1993. decem bar Na
samitu u Mastrihtu postignut dogovor 0 formiranju
Evropske unije. Njime su blizeodredeni zadaci EMU, i
jedinstvena moneta koja treba da bude uvedena najdalje
do 1999, uz datu moguenost neucestvovanja UK, sto
vodi postepenom kretanju ka zajednickoj spoljnoj politi-
ci i politici bezbednosti.
1992. februar Delorova druga komisija predlaze poveeanje budzeta EZ
za narednih pet godina.
mart Finska podnela zahtev za prijem u clanstvo EZ.
maj Svajcarska podnela zahtev za prijem u clanstvo EZ.
juni Tesnom veCinom na referendumu stanovnici Danske
odbiE Sporazum iz Mastrihta; Na samitu u Lisabonu
produzen mandat Zaku Deloru za dye godine. Savet min-
istara se saglasio sa reformom CAP.
nov. Postignut sporazum izmedu EZ i SAD 0 poljoprivrednom
sektoru urugvajske run de pregovora u GATT.
dec. Svajcarska referendumon odbija EEA. Na samitu u
Edinburgu smanjen budzet koji je predlozio Delor,
umesto petogodisnjeg obuhvatao sedmogodisnji period, i
data saglasnost da se osnuje ElF.
362 DIK LEONARD
1993. februar Pocinju pregovori 0 udruzivanju sa Austrijom, Finskom
i Svedskom.
april Pocinju pregovori 0 udruzivanju sa Norveskom.
maj Na drugom referendumu Danci prihvatili sporazum lZ
Mastrihta.
juli Usvojen program TACIS radi obezbedivanja tehnicke
pomoCi zemljama nekadasnjeg Sovjetskog Saveza.
avgust PosIe brojnih odlaganja UK konacno ratifikuje Sporazum
iz Mastrihta.
oktobar Nemacka poslednja prihvata ratifikaciju Sporazuma iz
Mastrihta posta je sud odbio njen prigovor.
1. nov. Sporazum iz Mastrihta stupa na snagu: EZ menja naziv
u EU.
dec. Na samitu u Briselu usvoJen akcioni plan zasnovan na
Bcloj knjizi Evropske komisije 0 rasw, konkurenciji i
zaposljavanju. Trgovinski pregovori u okviru Urugvajske
runde uspesno zavrseni u Zenevi.
1994. januar Sporazum 0 evropskom ekonomskom prostoru (EEA)
stupa na snagu, povezujuCi EU sa pet drZava EFTA,
osim Svajcarske i privremeno Lihtenstajna.
mart Uspesno zavrseni pregovori 0 pristupanju Austrije,
Finske, Norveske i Svedske.
juni OdrZani cetvrti neposredni izbori za Evropski parlarnent.
Potpisan sporazum 0 partnerstvu i saradnji sa Rusijom na
sarnitu na Krfu. UK stavija veto na imenovanje Zan-Luk
Deena za predsednike Evropske komisije.
juli Zak Santer imenovan za predsednika Komisije umesto
Zaka Delora.
nov. . Na referendumu Norveska odbila clanstvo u EU.
dec. Samit u Esenu daje zeieno svetlo za prvih 14 prioritet-
nih projekata transevropske mrele.
1995. januar Austrija, Finska i Svedska se prikljuci1e EU. Nova
Komisija, na celu sa Zakom Santerom, preuzima duznost.
Pakt (') stabilnosti u Evropi izmedu ED i zemalja clanica
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
363
Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OSeE)
potpisan u Parizu.
april Lihtenstajn pristupa EEA.
maj Komisija podnosi Belu knjigu 0 merama koje zemlje
centralne i istocne Evrape treba da preduzmu fadi pris-
tupa EU.
juli Clanice EU potpisale konvenciju 0 osnivanju Europola
(Evropskog policijskog ureda). Jakob Zederman postavl-
jen za prvog ombudsmana EU.
nov. Evro-mediteranska ministarska konferencija u Barseloni
usvojila deklaraciju kojom se regulisu buduCi odnosi,
finansijska pomoe, i slobodna trgovinska zona, izmedu
EZ i 12 mediteranskih zemalj51·
dec. ED i SAD potpisuju nov transatlantski program i zajcd-
nicki akcioni plan. Evropski parlament odobrio stvaranje
carinske unije izmedu Turske i EU. Na samitu u Madridu
potvrdeno uvooenje jedinstvene monete(evro) od 1. jan-
uara 1999. U ovoj godini B ugarska, Estonija, Letonija,
Litvanija, Rumunija i Slovacka podnele zahtev za prijem
u clanstvo EU.
1996. januar Ceska Republika podnosi zahtev za pflJem u clanstvo
EU.
mart meduvladina konferencija u Torinu razmatra sporazurn iz
Mastrihta i podnete zahteve za clanstvo. EU zabranila
izvoz govedeg mesa iz UK i nudi finansijsku pOlloe u
borbi protiv bolesti "ludih krava". UK sistematski odbi-
ja saradnju u nastojanju da se skine zabrana.
juni UK prekinula politiku odbijanja saradnje nakon sto je ED
donela uslove pod kojima bi se ukinula ova zabrana.
Slovenija podnosi zahtev za prijern u clanstvo.
oktobar EU odlucno odbija vanteritorijalne odredbe Helms-
Bartonovog zakona koji se tice odnosa sa Kubom i preti
.. da ee uvesti protivrnere prem'a SAD.
364
dec.
1997. maj
juni
juli
dec.
1998. maj
sept
dec.
1999. mart
DIK LEONARD
Oddan samit u Dablinu na kojem je prihvacen pakt 0
stabilnosti kojim se namece finansijska i ekonomska dis-
ciplina onim Clanicama koje prelaze na zajednicku mon-
etu radi postizanja poverenja u EMU i da bi se obezbe-
dilo njeno uVodenje januara 1999.
Novoizabrana laburisticka vlada UK najavila "novi prist-
up" u odnosima sa EU i povlaci opcije 0 socijalnim
pitanjima koje je UK podnelo.
Potpisivanje Amsterdamskog sporazuma, koji sadrzi mali
broj amandmana na sporazume iz Rima i Mastrihta.
Komisija usvaja politicki "Program rada do 2000." i
priprema osnovu za dalje sirenje EU i postavlja
dugorocne ciljeve u vezi sa uvodenjem reformi u finan-
sijama i poJjoprivredi.
Na samitu u Luksemburgu otvoren je put za pregovore
o clanstvu sa Kiprom, Ceskom Republikom, Estonijom,
Madarskom, Poljskom i Slovenijom, koji treba da pocnu
u martu 1998.
Postignut je sporazum na posebnom samitu u Briselu da
11 zemalja clanica uvede jedinstvenu monetu od 1. jan-
uara 1999. Vim Dujzenberg imenovan za prvog predsed-
nika Evropske centralne banke. Na samitu EU - SAD
predsednik Klinton obecao da ce od Kongresa SAD
traziti da izuzme EU od sankcija prema Helms-
Bartonovom zakonu.
Malta obnavlja molbu za prijem u clanstvo EU.
Evropski parlament odbija da odobri izvestaj 0 budzetu
za 1996, sto dovodi do krize povezane s Komisijom.
Cela Santerova komisija daje ostavku u ocekivanju da
dodedo njene smene na sednici Parlamenta. Na
Berlinskom samitu Romano Prodi nominovan za
Santerovog naslednika. Ovaj samit takode odobrava plan
budzeta za period 2000-06. .
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 365
maj Amsterdamski ugovor stupa na snagu. Ministri spoljnih
poslova predlazu pakt 0 stabilnosti jugoistocne Evrope
nakon kosovskog konflikta.
sept. Nova Komisija, predvodena Romanom Prodijem, preuzi-
rna funkciju posle potvrde Evropskog parlamenta.
oktobar Odrzava se specijalni samit 0 pravdi i unutrasnjirn
poslovima koji zahteva stvaranje podrucja "slobode,
pravde i bezbednosti" unutar EU.
dec. Helsinski samit odlucuje da poene pregovore 0 prijemu
u clanstvo s Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltorn,
Rumunijom i Slovackom.
2000. mart Specijalni ekonomski samit u Lisabonu inaugurise dese-
togodisnji program da od EU napravi "najkonkurentniju
i najdinamicniju privredu u svcetu koja se zasniva na
znanju" .
sept. Danska na referendumu donos! odluku 0 neprihvatanju
evra (53.3% "protiv" i 46.7% "za").
oktobar Konvencija donosi nacrt Povelje 0 osnovnim pravima za
EU.
dec. Savet Evrope u Nici donosi amandmane na institu-
cionalne odredbe Unije u cilju olaksanja prijema novih
12 driava.
2001. januar Grcka postaje 12. zemija koja prihvata evro.
juni Irski referendum odbija Ugovor iz Nice, glasajuCi sa
53.87% "protiv" i 46.13% "za".
dec. Lekenski samit usvaja predloge 0 borbi protiv terorizma
posle teroristickih napada u SAD 11. septembra. On
takode odlucuje 0 sazivanju Konvencije 0 reforrnama u
EU koja treba da pripremi meduvladinu konferenciju
2004.
2002. januar-februar Evro zamenjuje nacionalne valute u 12 zemalja
clanica EU.
Literatura za bUze upoznavanje ove teme
Postoji brojna literature na temu EU, od kojih je neka usko specijalizo-
vana. Najbolji i najobuhvatniji vodic za literaturu iz ove oblasti pred-
stavlja knjiga Dzon Pakstona (John Paxton) Bibliography on the European
Communities, Clio Press, Oxford, 1992. Nadam se da se ovo vazno bib-
liografsko delo u ·meduvremenu redovno dopunjavalo. Sarna Evropska
komisija izdaje niz brosura i razne vrste dokumenata od kojih se verina
distribuira besplatno. Distribuiraju ih informativni biroi EU u Londonu,
Edinburgu, Kardifu i Belfastu. Postoje slicni biroi u svim glavnim
gradovima EU kao i u drugim svetskim centrima kao sto je Njujork,
Vasington, Nju Delhi, Otava i Kanbera.
Istoriiske pod kojima je nastab btjednica Daibolie su i do
detalja opisane u memoarin1a Zana 1V1onea, su u
koji su dala dva druga poznata autora.
kontekst
Duchene, Francois, Jean Monnet: The First Statesman of Interdependence,
W. W. Norton, New York and London, 1994.
Grosser, Alfred, The Western Alliance: European-American relations since
1945, Macmillan, London, 1980.
Monnet, Jean, Memoirs, Collins, London, 1978.
Stirk, Peter M.R., A History 0/ European Integration since 1914, Pinter,
London aild New York, 1996.
Medu brojnim knjigama KOJe obraduju pojedina pitanja u veZl sa
Zajednicom, treba pomenuti sledece:
Bainbridge, Timothy, The Penguin Companion to European Union, Penguin
Books, Harmondsworth, 2nd edition, 1999.
Bond, Ma.rtin, Smith, Julie and Waliace, William (eds), Eminent Europeans:
Personalities who shaped contemporary Europe, Greycoat Press,
London, 1996.
Edwards, Geoffrey and Spence, David (eds), The European Commission,
Cartermill, London, 1994.
VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU
367
Edwards, Geoffrey and Wiessala, Georg (eds) , The European Union: Annual
Review 0/ the EU, Blackwells, Oxford, yearly.
Emerson, Michael, Redrawing the Map of Europe, Macmiilan, London, 1998.
Grant, Charles, Delors: Inside the House that Jacques Built, Brea!ey, London,
1994.
- Hix, Simon, The Political System of the European Union, Macmillan,
London, 1999.
Jacobs, Francis, Corbett, Richard and Shackleton, MichaeL The European
Parliament (3rd edition), Canermili, London, 1995.
Jenkins, Roy, European Diary 1977-1981, Collins, London, 1989.
Leonard, Dick and Leonard, Mark (eds), The Pro-European Reader, Palgrave-
Macmillan, London, 2001.
Leonard, Mark, Network Europe: The New Case for Europe, Foreign Policy
Centre, London, 1999.
/-., ,,-
, { __
-: -
>-;"'J.
Mathijsen, P.S.R.F., A Guide to European Union Lmv, Sweet and Maxwell, .
7th edition, London, 1999.
Nugent, Neill, The Government and Politics 0/ the European Union (4th edi-
tion), Macmillan, London, 1999.
Pinder, John, The European Union: A Vel)! Short introduction, OUP, Oxford,
2001.
Siedentop, Larry, Democracy in Europe, Columbia University Press, New
York, 2001.
Wallace, Helen and Wallace, William (eds), Policy-making in the European
Union, OUP, Oxford, 2000.
Westlake, Martin, The Council of the European Union, Cartennill, London,
1995.
Young, Hugo, This Blessed Plot: Britain and Europefrom Churchill to Blair,
Macmillan, London, 1998.
Na kraju da napomenem da ukoliko citalac zeli da detaljnije i redovno
prati rad Unije, u tome mu mogu pomoCi dva casopisa koji izlaze
tromesecno: European Trends, koji izdaje Economist Intelligence Unit, i
nesto stmcniji casopis Journal of Common Market Studies.
Dvod
Primedbe
v
SADRZAJ c
DEO I
POZADINA
...... .7
....... 8
1. Poreklo ............................. . . . . . .11
2. Evolucija - 1958-2002. . .......................... .17
1. Ugovori ..................................... .49
DEO II
INSTITUCIJE
4. Komisija ..... .57
5. Savet ministara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
6. Savet Evrope ................................... 7':
7. Evropski parlament ......................... \ ..... .7)
8. Ekonomski i socijalni komitet i Komitet regija ............. .85
9. Sud pravde .................................. .88
lO. Sud za fina.'1sijsku reviziju .......................... 95
11. Evropska investiciona banka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .96
i2. Ostala tela EU ................................ 100
13. Birokratija: cinjenice, podaci i troskovi ................. J 03
DEom
NADLEZNOSTI
14. Finansiranje Unije .............................. 109
15. Trgovina .\ ...... .' ... : ....................... .117.
370
16. ledinstveno tdiste
17. Konkurencija
18. Ekonomska i finansijska politika
19. Porezi ..................... .
20. Poljoprivreda ................ .
21. Istrazivanje i nove industrije
22. Regionaina politika ..... .
23. Socijalna politika .. . . . ..
24. Prava radnika
25. Energija
26. Saobracaj ......... .
27. Ribarstvo . . . . . . . . . .
28. Zastita zivotne sredine
30. Potrosaci "
31. Obrazovanje
32. Prava zena .................. .
33. Kultura i mediji ............... .
34. Prava gradana i simboii .......... .
3S D ;; i . . .
• L omo.. _ razvoJ ...................... .
36. Spoljna politika i politika odbrane i bezbednosti
DEO IV
POSEBNI PROBLEMI
37. Prosirenje ............. .
38. Djedinjeno Kraijevstvo (UK) i Unija .. .
39. Buducnost ....................... .
DEO V
PRILOZI
DIK LEONARD
.129
.138
.146
. 160
.169
.182
.192
.203
.208
.2]5
.225
.239
.243
· . ~ 2 4 8
..... .255
.260
.264
.269-
.277
.283
.292
· . .305
· . .315
. .... 324
1. Osnovni podaci 0 clanicama i kandidatima za ulazak u ED . . . . . .331
VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU
2. Predsednici Visoke uprave i Komisije
3. Komislja .................... .
4. Opsta upra·, a i sluzbe komisije ... '.....
5. Adrese glavnih institucija ED ... .... .
6. Grupe partija u Evropskom parlamentu
7. Prekomorske veze sa ED . . . . . . . . . .
8. Sporazum iz Mastrihta i Amsterdama ..
9. Skracenice i akronimi . . . . . . . . . . . ..
10. Hronologija znacajnih dogadaja u vezi sa Evropskom uniJom
Literatura za blize upoznavanje ove teme ....... .
371
.332
. . .333
.338
.339
.341
,343
345
.349
.357
366

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->