P. 1
Jakob Danon - Centralno Grijanje (Principi i Praksa)

Jakob Danon - Centralno Grijanje (Principi i Praksa)

|Views: 9,356|Likes:
Published by YugoslovenkaBL

More info:

Published by: YugoslovenkaBL on Aug 09, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

pdf

text

original

JAKOB DANON

CENTRALNO GREJANJE principi i praksa

III IZDANJE

NOVINSKO-IZDAVAcKA RADNA ORGANIZAClJA TEHNlcKA KNJIGA

BEOGRAD 1984.

PREDGOVOR

Cent wino grejanje i rashladna telmika predstavliaja jedan od najvitalniiih delova primenjene termodinamike. Nemoguce [e danasnji uaciu iivota zamisliti be: til: komponenti, koje Cine sast avni deo komfora. Retko se nailazi na objekie (stambene, radne, prodajne, turisticke i sl.} u kojima niie ugradeno centralno grejan]e. Ono '[e najzdraviji i najekonomicni]i nacin priblizavanja unutrasniih temperatura prostoriia osecanju ugodnosti covecjeg organizma. Ono postaje svakim danom sve 1'i.~e' sastavni deo objekata koji se grade.

Potreba za kadrom ko]i poznaje principe rada, nacin ugradnic i odriavanja centralnog grejanja svakodnevno raste. Auto?' [e na najiednostavniii i naiprikladniji nacin izloilo neophodnu materiju iz podrucja. centralnog grejanja.

OVOI/'1 prilikom zelim do. se zahvalint Draganu Danonu, dipl; ecc., koji je obradio delove knjige a solarno] 'energiji; termo-pumpama i izolaciii s aspekte ustede energije kod centralnog grejanja.

Autol'

Naziv

Sematski prikaz elemenata iz tehnike grejanja

Simbol

Naziv

~~::~::li vo:~--~ 1~-==-~'-TprigUSna~;~pna

Irnpulsni vod Propusni ventil

Aktivni vod sa rucnirn tockorn sa magnetom

Elasticni vod

Ukrstanje vodova bez povezivanja

Unakrsno povezivanje Racvanje

Povezivanje

sa prtrubnicom sa naglavkom sa vijk.om

Zavareni spoj

Organi za zatvaranje Protocni ventil [Ugaoni .ventil Sigurnosni ventil

sa tegom

sa oprugorn

Redukcioni ventil N epovra tni ven til zatvarajuci

nezatvarajuci

Zasun

Slavina (propusna)

Ugaona slavina

Zaporna klapna

6

\ _;·'i'--'trtti~'iwF·~··

sa motor. pokretanjern

sa membranom sa plovkom

Nepovratna arrnatura

Nepovratna k lapna Nagazna klapna

Nagazni ventil

K om. penza tori U-kompenzator Lira-kompenzator Socivasti

kompenzator

Metalno crevo Teleskopski kompenzato r

Pribor Filtar-separator IOdvijac

kondenzatora

Filtar

KiSna kapa Odvodni levak

Ccvni driaCi Klizni

. Cvrsta tacka

I I

Simbol

~I . ~-~---"~II ._, .. c ..

Naziv Simbol

..... c ... J ===4==

Naziv "---J-~~~~

Parni vod

,

Kondenzni vod

Grejni} razvodn! vod

povratrn vod

Kotao

Grejno telo

Radijator

I Plocasto grejno lela Konvektor

Trakasto grejno telo Rebraste i Iarnelne cevi

Zmij asta cev

t Y

Cevni regis tar Razmenjivac toplote Razrncnjivac toplote

sa akumulacijom

Zidni grejac vazduha

a kruzni vazduh [b spoljasnji vazduh

,

Sud: otvoren

zatvoren

Sud pod pritiskom

-

LJD o

DC

c:::J

Pumpa:

za sernu povezivanja

za prikaz izvodenja

Izdvajac vade Kondenzni lonac Nepovratna arrnatura

Prigusna klapna Zatvarajuci ventil Zatvarajuca

arrnatura sa

II praznjenjern I

Ventiljzreinog tela Zatvarajuci zasun Regulacioni ventil Ventil za reduciranje

pritiska Sigurnosni ventil

I sa tegom Sigurnosni ventil sa oprugom Ugaonl sigurnosni ventil

Sigurnosna U-cev

.~

-

S

~

Q.~

CJ CJ

o

Granicnik promaje

Odzracni ventil

Mesto odzracivanja

I

Regulator vatre

Merac-prttiska

Mcrae temperature

-e-

Q

-0- ~ ::::tsl-lZl"""'i><I-

--1><1-

-0-

-m-

--iXJ-

~

~ ~

~

~

1. f

t i

~ -L

~

7

Naziv I Simbol Naziv
····~I··· -- ".~""
Pumpa Q Blenda
Ventilator I @ Osetni element
Kornpresor I opsti
I
I
Ventilator -a- Osetni element
za temperatura
Gorionik ~ Osetni element
za rcl, vlaznost
Petrosae 0
toplote Osetni element
za pritisak
Izmenjivac -$-¢ Osetni clement
toplote za stanje
nivoa
Grejni kotao .dSJ Regulator
sa gorionikorn
sa ven tila to- npr. za
rom ternperaturu
Grejni kotao =m Merni uredaj
za cvrsto , pokazivac npr.
gorivo I temperature
Regulisuci ~
uredaj I Merni uredaj
registrirajuci
Membranski E1. brojilo
pogon ~
- ....... "II .... -
.. ..
Motorni pogon ~~~ Sat
-""1. .......... -
Magnetni -B- Pretvarac npr.
pogon ternp.Zelektr,
8 Simbol

I I

-N .... -

, I

_A...,

00

D EJ

TERMOTEHNIKA I NJENE SPECIFICNOSTI

OPsTI DEO

Covecije tela je organizarn cija j e osnovna karakteristika da stalno proizvodi toplotu i odaje je okolini. Termoregulacijom kod zdravogcoveka, podesava se temperatura njegovog tela. Ona jc konstantna i iznosi oko 37°C, sto se postize HZ faktore koji to omogucavaju (spoljna temperatura, odevanjc, provodenje toplote i sl.). Medutirn, kad ovi uslovi to vise ne dozvoljavaju, onda se moraju preduzeti drugc mere u smislu prilagodavanja prostorija na odgovarajucu ternperaturu i uslove rada. Poznato je da temperatura covecijeg 'tela ispod 36°C i iznad37°C pokazuje bolesno stanje, Posto sam organizam proizvodi toplotu lakse se prilagodava nizirn ternperaturama nego visirn, tako da mu najboJjeodgovara radna temperatura oko 16-22°C. Zadatak tehnike grejanja je cia sredinu u kojoj covek boravi podesava prerna njegovim potrebama, odnosno potrebarna njegovog organizma. Od uredaja koji I:sluze za zagrevanje prostorija zahteva se da pri najnizim spoljnim temperaturarna odriavaju unutrasnju temperaturu koja coveku najbolje odgovara. Uticaj unutrasnje temperature zavisi u izvesnoj meri i od spoljne temperature. Praksa je pokazala izvesno pomeranje zone ugodnosti pri promcni spoljnih uslova. Priodredivanju efektivnih (stvarnih) temperatura, moze se kao pravilo uzeti da stvarna temperatura treba da bude visa, ukoliko je i spoljna visa,

Potrebna kolicina toplote za zagrevanje zgrada, treba da je jednaka gubicima toplote koji se odvode kroz njene granicne povrsine, Toplota se uglavnom odvodi na dva nacina: prvi nacin je prolaz toplote kroz granicne 'povrsine prostorije (zidove, vrata, tavanice itd.), a drugi je kad se toplota odvodi

9

iz prostorijc cirkulacijorn vazduha kroz procepe na povrsmarna. tako da ulazi hladan vazduh a izlazi topao, Gubici, nastali prolazom toplote kroz granicne povrsine, mogu se izracunati pornocu poznatih toplotnih karakteristika, Kod nas su usvojene norrne DIN 4701 koje propisuju velicinu temperature, koeficijente prolaza toplote za razne vrste uredaja itd.

U prostorijama koje se greju, uvek je temperatura u blizini pod a niza nego u gornjim slojevirna. , Merodavnom se srnatra temperatura izmerena na visini ad \1,5 m od poda, 11 sredini prostorije kada je ana zatvorena, ako u njoj nema promaje 11i zracenja,

Uredaji za centralno grejanje sastoje se iz vise grejnih tela koja .dobijaju toplotu iz jednog cenlralnog izvora. Na ovaj nacin rnozerno grejati pojedine stanove, zgrade, a pornocu tzv, daljinskog grejanja i veci broj zgrada, pa i cele gradske reone, Svi uredaji za grejanje moraju ispunjavati ,odredene uslove kao sto su: ekonomski, uslovi bezbednosti, higijenski i estetski,

Uslov ekonomicnosti zagrevanja zahteva da sc pre konacne odluke 0 njegovorn izboru izvrsi analiza troskova instalacije kao i eksploatacionih troskova, na osnovu koje sc moze doci do optimalnog resenja.

Uslov bezbednosti zahteva da se vodi rae una ° pojavi pozara, izbijanju zagadenih gasovau prostorije gde ljudi zive, mogucnosti eksplozije kotla, smrzavanja instalacije i izlivanja vode u zgradu,

Higijenski ,uslov obuhvata ujedriacenost temperature u prostoriji, vlaznost i kretanje vazduha, zracenje itd.

Estetika koja diktira izgled pojedinih grejnih tela, cesto je oprecna sa ekonornijorn, pa se ona zadovoljava od slucaja do .slucaja, a prema rnaterijalnirn mogucnostima investitora,

Pored navedenih uslova u specijalnim slucajevima mogu se pojaviti neki posebni uslovi (npr. gradevinski) koji igraju presudnu uIogu u izboru elemenata i sistema grejanja. Svakom rukovaocu centralnoggrejanja t reba da je jasno da je tesko postici idealne uslove, pa se prednost daje onorn uslovu koji odgovara samoj narneni objekta.

Prv~ centralno grejanje (vazdusno) izveli su jos Rimljani pod nazrvom »Hipokaust«, a prvo parno oko 1750, godine Englez Kuk (Cook), Od tada pa do danasnjih dana ono Se stalno razvijalo da bi poslednjih godina dobilo snazan impuls, Tako gledajuci dobijarno i pravu vrednost i potrebu usavrsavanja svakog strucnjaka koji se bavi tom problematikorn.

OSNOVNI TEORIJSKI POJMOVI IZ CENTRALNOG GREJANJA

TOFLOTA I HLADNOcA

Toplota predstavlja energiju kretanja sitnih cestica molekula i atoma od kojih je : sastavljeno telo. Toplota je kao i svaka druga energija neunistiva. Jedan oblik energije moze se pretvarati u drugi oblik. Ukupna kolicina energije ne moze se ni srnanjiti ni uvecati. Ako se jedan oblik energije povecava, drugi se srnanjuje. Zakon 0 odrzanju (konzervaciji) i pretvaranju energije jedan je ad najopstijih zakona prirode.

Zbog toga se definicija toplote ne 'hi mogla postaviti, Ovaj pojam sluzi za sticanje saznanja 0 necernu sto nije hladno u odnosu na nasa cula. Ako kazemo, npr. da je nesto hladno, mislimo da je manje toplo nego sto ocekujerno, nego sto je u normalnim prilikama, ili rnanje toplo nego sto je okolina,

Grejanje je proces dovodenja toplote, Hladno, mlako, top 10, vrelo, uzareno - sve su to red kojima razlikujemo razlicita toplotna stanja i zagrejanost tela, Da bi se jedna mater ija mogla zagrejati, ona se mora staviti u vezu sa drugorn toplijorn materijom, Tada ce sa tela sa visom ternperaturom toplota prelaziti na telo sa ni20111 temperaturorn. Na taj ce se nacin jedno telo ugrejati, a clrugo ohladiti,

TEMPERATURA

Temperatura je merilo toplotnog stanja neke rnaterije, a time i merilo sposobnosti prelaza toplote sa jednog tela na drugo, ~Svako telo je sastavljeno od molekula koji su u neprc-

10

11

Merne oblasti razlicitih uredaja za rnerenje temperature navedene su u tabeli.

kidnom kretanju, a deluju i medusobno jedni na druge. Molekuli imaju kineticku i potencijalnu energiju, Kretanje molekula u telu naziva se toplotno kretanje rnolekula. Zbog toga se i pojavljuje tzv. unutarnja energija u telu, Oel brzine kretanja molekula tela zavisi zagrejanost tela. sto se cestice tela (molekuli) krecu brze, to je stepen zagrejanosti tela veci, Pri ternperaturi od -273°C, odnosno apsolutnoj nuli, vise nema toplote, pas to kretanje molekula sasvirn prestaje, Ova je prema tome najniza temperatura koja se moze postici,

Prilikorn dodira nekog tela imamo osecaj toplote iii hladnoce. Taj osecaj nije sasvirn pouzdan, i zavisi ad mnogih okolnosti. Taka narn sc izvor vode koji ima i Ieti i zirni btu ternperaturu '(;ini leti hladan, a ziml mlak. Prostorija nam se ne cirri tako hladna, ako u njoj radimo naporan posao, a izgleda nam hladna, ako u njoj citamo. Stvarnu ternperaturu mozerno, odrediti sarno pomocu instrumenata koji se mazivaju terrnometri, a koji su zasnovani na raznirn fizickim pojavama, i nezavisni od nasih cula.

Za mcrenjc temperature koristi se empirijska Celzijusova skala koja se zasniva na sirenju zive, i koja ima dye odredene tacke: temperaturu smrzavanja vade (DOC) i ternperaturu kljucanja (1 OO°C).

Prema Saveznom zakonu 0 rnerriim jedinicama, jedinica ternperaturne skale je kelvin (K). Ona se zasniva na 'sirenju idealnog gasa, koje se vrs] Iinearno sa promenom temperature. Pri svakorn stepenu snizenja temperature, zaprernina idealnog gasa se smanjujeza 1/273,15 dec zaprernine koju ima na DoC. Temperatura ad -273,15°C "" 0 K oznacava se kao apsolutna nulta tacka. Ternperaturne razlike mogu se izrazavati u stepenima Celzijusa iIi u Kelvinirna. Obe skale su 'preko odnosa:

Merno podrucje-razlicltfh termometara

Merna podrucje u DC I Merni uredaji

_~. __ I .. =.==

- 100 do + 50 Terrnometar sa alkoholom

Obicni stakleni termometar sa zivom

I~~-·------:----I---~--·~-·------~-------

Termometar sa otpornikolll ad pIa tine

Termoelementi ad bakar-konstantana

- 20{) do +1600 I rermoelementi od platine-platiniridijuma

=-_600 do_ .. beskonacno Radi iacion~~romet~:~~" __ ._~~~_,_"_

Za greske pri pravilnorn rnerenju temperature uzroci cesto ne Ide u samim mernim uredajima, nego u njihovom ugradivanju. Dovodenje ili odvodenje toplote na mestu rnerenja usled provodenja i zracenja menja stvarnu ternperaturu, taka da sc pri rnerenju mogu javiti greske, Zbog toga ugradivanje lli postavljanje termornetara treba izvrsiti pazljivo.

Osnovna jedinica Medunarodnog sistema mera (S1) za ternperaturu je kelvin (K).

Kelvin .ie kao osnovna merna jedinica za ternperaturu uzeta zato sto je merenje temperature u stepenima kelvina najpouzdanije, jer meri od apsolutne (stvarne) nule i to u pozitivnirn (plus) stepenima.

35 do + 300
- 35 do + 500
-----_ ..
- 35 do + 800
do + 300
do , 600
.-
25 do + 500
- 100 do + 150
- 200 do + 500
- 200 do + SOD
- 200 do + 800 - 20{) do + 1100

uzajarnno povezanc.

Razliciti merni postupci zasnivaju se na takvim osobinama

tela koja se sa ternperaturom menjaju na nacin koji je merljiv: ] - sirenje (;11rstih, tecnih i gasovitih tela,

2 - promena elektricnog otpora,

3 - jacina elektrornotorne sile,

4 -_ jacina svetlosnog i toplotnog zracenja.

12

=1

Metalni termometar U obliku stapa Tcrmometar sa oprugorn

-_._----_

Terrnomerar sa otpornikorn ad nikla

Termoelementi oct gvozde-konstantana

I'errnoelementi od nikl-niklhroma

l3

Kod Celzijusove skale prva tacka (mrZnjenja vode) uzima se kao nula skale (O°C) I a druga tacka kao stoti podeok .skale (100DC). Razmak se podeli na 100 jednakih delova. Svaki dec oznacava jedan stepen razlike temperaturei oznacava se sa 1 DC. Prema tome, stepenje jedinica za merenje temperature. Temperatura ad DoC jednaka je temperaturi od 273,15 K.

PRITlSAK

Kad sila deluje 11a neku povrsinu naziva se sila pritiska.

Delovanje sile pritiska zavisi ad velicine povrsine na koju s~ prenosi. Odnos velicine sile (njene normalne komponente) 1 velicine povrsine na \koju deluje naziva se pritisak. Ako sila (F) deluje norrnalno na povrsinu kao mera pritiska (P) uzirna se odnos vclicine sile i velicine povrsine (8):

sHu Pritisak 'e' ~--~ .---p ovrsina koja deluje

odnosno:

F p=_.-

S

Pritisak se u masinstvu meri paskalima (Pa) odnosno barimao Jedan paskal je pritisak koji proizvodi sila od jednog njutna koja deluje norrnalno na ravnu povrsinu od jednog kvadratnog metra: 1 Pa= 1 Nil m".

Kao jedinica za p ritisak uzima se bar (1 bar) ili milibar

(1 mb).

1 bar « 100.000 Pa= 100 kPa 1 mb e 100 Pa

Manometri su sprave za merenje pritiska, Pritiske koji su manji od 1 bara rnerimo zivinim nnanornetrom (sl. 1). Pritisk~ vece od 1 bara rner irno manornetrima sa Burclonovom cevr, Burdonova cev je savijena metalna cev elipsastog presekakoja se ispravlja kada sc'u njoj pritisak poveca, odnosno savija kada u njoj pritisak opada. Svaka promena krivine cevi prenasi se na kazaljku preko segmenta i zupcanika, Na sl. 2prikazan je takav instrument. Rede nailazimo i na manometre sa elasticnirn lirnom gde gas ili tecncst deluje svojim pritiskorn

14

namcmbranu. Dizanje i spustanje membrane prenosi se preko poluzica i zupcastog tocka na kazaljku koja na skali pokazuje pritisak (s1. 2).

51. 1 - Manometar

81. 2 - Burdonov manornetar, a - Burdonova cev, b - zupcasta kullsa

KOLlcINA TOPLOTE

Toplota je vrsta energije. Toplotna energija akumulirana u nekom telu zove se kolicina topiote. Kolicina toplotne energije koja se trosi na zagrevanje nekog tela ne zavisi sarno od temperature koju je zagrejano tela imalo pre i posIe zagrevanja, nego i od velicine tela, kao i od vrste materije, tj. ad specificnosti materij ala.

Kolicina toplote potrebna za zagrevanje tela za odredeni broj stepeni upravo je srazmerna masi tela (m) kao i specificnosti materijala.

Tako se npr. mora utrositi vise drveta da se za kupanje (tj. na oko 30°C) zagreje kazan vode od 200 Iitara, nego lonae vode od 10 litara. A mercnjem se moze utvrditi da ce biti potrebno manje toplote cia se odredena kolicina neke druge mate" rije, npr, gvozda zagreje na odredenu temperaturu, nego isto tolika kolicina vode.

Kolicina toplote koja je potrebna da se temperatura tela (od iste materije) povisi za odreden broj stepeni upravno je srazrnerna masi tela, tj, Q~m.

1 .5

Specificna toplota je ona kolicina toplote koja je potrebna da se jednom kilogramu mase povisi temperatura za 1 K. Jedinica S1 za kolicinu toplote je dzul J (joule). Jedan diu} je rad koji obavi siIa od jednog njutna kada se njena napadna tacka porneri u pravcu 11,smeru sile za jedan metar (1 J"", 1 Nm).

Da se jednom kilogramu vode povisi temperatura za 1 K (l°C), potrebno je 4186 kJ iii tacnije mereno ad 287,5 do 288,5 K (14,5-15,S°C).

Kolicina toplote potrebna . za zagrevanje razlicitih tela, jednakih masa i za jednako povi senje temperature, zavisi i ad specificne toplotc materije (c).

Kolicina toplote koja je potrebna za zagrevanje tela jednaka je proizvodu mase (m) tela, specificne toplote(c) materi]e i povisenja temperature (t~-b):

DEJSTVO TOPLOTE NA TELA

Pri dovodenju toplote na neko telo, na njemu se desavaju odredene prornene koje zavise od prirode materije i njenog toplotnog stanja,

Kolicina toplote koja se doda ili oduzima nekoj materiji, uz izazivanje promene temperature, naziva se osetljiva toplota.

Temperatura na kojoj se tela topi naziva se temperatura (tacka) topljenja.

Prilikorn topljenja potrebno je utrositi neku energiju (kolicinu toplote) da bi se savladale privlacne sile izmedu molekula tela u cvrstom stanju. Pri tome .poraste . potencijalna energija izmedu molekula, U istopljenorn stanju materija ima vecu unutrasnju energiju nego u cvrstorn stanju.

Dok se tela. topi temperatura mu se menja. Da bi se istopilo potrebna je neka odredena kolicina toploteIsl. 3). Kolicina topiote koja se utrosi da se istopi 1 kg materije, koja je vee zagrejana do temperature topljenja, naziva se specif'icna toplota

topl ienja i izrazava sell: .

J kJ

~ - odnosno ~-kg' kg.

Q=m . c (12 - (1)

::!34 J

= 1 kg =- ~

vode

O'C

kg leda O'C

t

Sl. 3

16

2 Ceni rnluo grejaujc

17

DEJSTVO TOPLOTE NA eVRSTA TELA

Pri zagrevanju cvrstih tela povecava irn se zapremina i temperatura odnosno srnanjuje se pri odvodenju toplote. Zagrejana metalna kuglica ne maze da prede ikroz prsten kroz koji prolazi kada je hladna, Usled povecanja zapremine srnanjuje se specificna masa tela. U sva tri agregatna stanja tela se zagrevanjern sire, a pri hladenju skupljaju. Ova cinjenica u centralnorn grejanju ima veoma vaznu ulogu.

DEJSTVO TOPLOTE NA TEeNA TELA

Tecnosti se takoc1e sire pri dovodenju toplote. Izuzetak je veda. Pri zagrevanju od ooe do 4De voda se ne siri, nego sc skuplja sto se nazi va anornalija vade (sl. 4).

S1. 4

Laganirn grejanjem vade ad ODe u boci, posredno preko vade u casi, primecuje se da se od '0" do 4cC voda skuplja (vodu u boci rnozerno rashladiti do :ooe ako je stavirno u posudu u kojoj se nalazi srnesa Ieda i vode). To se moze posmatrati na uskoj cevcici. Tek, daljirn grejanjem dolazi do sirenjr, vode. Oko SDC voda ponovo zauzirna zaprerninu koju je imala na DoC.

18

Voda se pojavljuje u tri agregatna stanja: cvrstom. tecnom i gasovitorn. Dovodenjern toplote ledu (s1. 5), temperatura ce rasti do pocetka procesa topljenja (O°C). Kada pocne topljenje, i pored dovodenja toplote, temperatura se ne menja dok se ne istopi i poslednja kolicina leda. Odtog trenutka, daljim dovedenjem toplote temperatura raste sve do 100°C kada voda pocinje da kljuca. Sada ponovo temperatura prestaje da raste, sve dole ne ispari i poslednja kap vode. Na taj nacin voda prelazi u gasovito stanje, odnosno pam. Ako se para hladi, proces ce teci u suprotnom smeru sve dok se voda ne srnrzne.

TOPLOTA

rOPLOT;'

I tsPARAVANJA

TOPLJ£HJA

SI. 5

Za prelaz vode izsmrznutog stanja u tecno, a zatirn iz tecnog u parno, mora se utrositi odredena kolicina {opiate. KoIicina toplote koja se utrosi pri topljenju maze se izmeriti, Ona iznosi 333,6 kJ za leg I naziva se toplota topljenja leda.

Kao sto svako telo ima svoju specif'icnu roplotu, taka ima j svoju toplotu topljenj a (npr. toplota topljenja gvozda iZ1105i 269,6 kJ/kg, olova 22,90 kJ/kg, aluminijuma 385,15 kJ/kg itd.).

U obrnutom slucaju voda oslobada 333,6 kJ kada prelazi u led. Iz toga se moze zakljuciti:

-da bise topljenje odrzavalo mora se dovoditi toplota sve dok se citava masa tela ne istopi. Za to vreme temperatura se ne menja (s1. 6). Energija se pri tome trosi same za savladivanje kohezionihsila izmedu molekula, Pri prelasku materije

19

iz tecnog stanja u cvrsto oslobada se toplota, Tela ocvrscava na istoj temperaturi na kojoj se i topilo,

Za jednu materiju temperatura topljenja i temperatura ocvrscavanja su jednake.

Toplota topljenja (specificna) je ona kolicina toplote, izrazena u k.I, koja je potrebna da se istopi 1 kg neke materijc, posto je prethoclno zagrejana do temperature topljenja.

Toplota koja se utrosi za isparavanje jedinice mase teenosti naziva se (specificna) toplota isparavanja, Toplota isparavanja vade na lOoDe je 226,0 kJ za 1 kg.

100"C

Sf. 7

Aka sc voda zagreva u zatvorenoj posudi ona prelazi u paru. Isparavanje nece neprekidno trajati, jer ce kolicina pare iznad voele dosticl gustinu koja se vise ne moze povecavati. Tada nastaje najveca gustina vodene pare, a zbog toga i najveci pritisak koji je.rnoguc uz odredenu ternperaturu. To znaci cia temperatura kljli'canja zavisi ad pritiska. Kod prrtiska vazduha na nivou mora temperatura kljucanja vade ce iznositi 373 K uoo-ci

S1. 6

1

.~ _ c

.

e:

.,. r(: r1'" .-:!):-?

1 ~ ... w::-.;~

14 :C_:

I '

DEJSTVO TOPLOTE NA GASOVITA TELA (PARU)

DOVOD rOPLOTE

PREGR£JANA PARA

Aka se bilo koja tecnost zagreva njena temperatura postepeno raste. Na odredenoj temperaturi tecnost pocinje da kljuca, tj. isparava. Sva toplota koja se dalje dovodi bice utrosena na isparavanje, sto znaci cla se temperatura uzavrele tecnosti uopste nece menjati ma koliko se dalje zagrevala, Posta i para koja 'se dize iz uzavrelc tccnosti ima Tstu temperaturu kao i tecnost (sl. 7) znaci da .se dovedena toplota pri kljucanju teenosti ne trosi na povecanje osetne toplote, nego ostaje skrivena u pari, zbog cega se i naziva skrivenorn Hi latentnorn toplotorn.

DOVOO rOPLOT£:

20

21

81. 8

Para koja ima najvecu gustinu a time i najveci pritisak uz odredenu temperaturu je zasicena para, a aka ima gustinu rnanju ad najvece moguce, onda je to nezasicena para (sl, 8).

Gustina pare se povecava dok ne nastane stanje ravnoteze.

Ako se zasicenoj pari srnanjuje temperatura, onda para maksimalne gustine prelazi u tecnost pa nastaje kondenzacija koja 5>e naziva rosiste.

Vodena para za industrijske potrebe se proizvodi u parnirn kotlovima, Dna sc upotrebljava za 'pokretanje parnih masina. Sa vodenom parorn se donosi toplota u parne (toplotne) masine, gde se pretvara u rnehanicki rad. Osim toga vodena para se upotrebljava '] u tehnoloske svrhe (zagrevanje prostorija).

Vodena se para maze nalaziti u tri stanja ito: kao mokra, suva zasicena i pregrejana para.

Pregrejana para

Pregrejana para nastaje kada se suvo zasicenoj pari dovodi toplota. Para je vise pregrejana, sto je visa razlika njene temperature ad temperature zasicene pare istog pritiska. sto je veca razlika, to je pregrejana para vrednija, a vrednija je zato sto pri istom prit.isku sadrzi vecu kolicinu toplote, a time i vecu f~nergiju.

Pregrejana para je los provodnik toplote. Razlikuje se od zasicene pare i priblizava se svojstvima savrsenih gasova. Dna se moze propustati kroz parovocle vecom brzinorn, jer su gubici trenja rnanji nego pri zasicenoj pari.. pa je zato ekonomicni i <1.

IZMENA TOPLOTE

Mokra para

To je srnesa dve pare, tecnog i _gasovitog stanja, koja ima u zasicenorn stanju za svaku ternperaturu tacna odredenu vrednost pri tiska.

Sve vrste vodenih para koje se nalaze iznad vode od koje su nastale nazivaju se mokre pare.

Suvo zasicena para ne sadrzi 'cestice vode u sebi, a irna istu temperaturu kao i mokra para istog pritiska,

Aka se zagreje 1 kg vode pri jednakorn pritisku ras te temperatura vode sve do kljucanja, a onda pocinje isparavanjc. Ako se voda dalje zagreva, bice je sve manje, a pare sve VIse. Kad potpuno ispari sva voda u posudi, nastace suvo zasicena para.

Suvo zasicena para irna istu ternperaturu kao i vruca voda. Pri visern pritisku temperatura kljucanja je visa. Tako npr, pri pritisku od 1 bara veda vri na 372,1 K (99,1°C), dok kod npr. H bara pritiska ana vri ria 467,2 K 1(194,lDC).

Zagrevanjem 1 kg voele od 273 K (O°C) do temperature kljucanja dovodi se topIota. To je toplota zagrevanja, Pri pritisku ad 98070 Pa sto odgovara jednorn barn ova top Iota iznosi 414,9 kJ, a to znaci da se za svaki stepen K (0C) trosi, 4,149 1\.1.

Toplota, koja se trosi od pocetka kljucanja vode do prelaska u suva zasicenu paru, potrebna je samo za isparavanje vode i to .Ie top Iota isparavanja, Ona je znatno vecaod toplote zagrevanja i iznosi pri pritisku ad 98070 Pa 2260,5 k J.

Toplota sa loplijeg tela prelazi na hladnije (51. 9). Toplota prodire kroz sve materijale. Postoje materije koje lose provade toplotu (izolatori) i materije koje dobro provode toplotu (provodnici iii konduktori) - metali,

l -=-vod~_. 'kJ

SI. 9

Prenosenje toplote ad izvora i toplijih lela na okolinu i na hladnija tela rnoze se vrsiti: provodenjern, prenosenjern ili konvekcijorn i zracenjern.

Izmena toplote provodenjern se vr si kada se energija provodi direktnim kontaktom izrnedu mole kula jednog tela ili izmedu molekula vise tela koji su u tcrmickom kontaktu. I u jednorn i u drugom slucaju molekuli predaju tsvoju energiju susednirn molekulirna. Prenosenje energije sa jednog na drugi

22

23

rnolekul je slicno ikao kod kuglica na bilijarskoj tabli gde se udarac prenosi sa jedne kuglice na drugu, Ako se jedan kraj metalne sipke (sl. 10) zagreva plamenorn, toplotna energija sa grejnog kraja ce ted ka hladnijern kraju, sa molekula na mo. lekul.

Kolicina provedene toplote u jedinici vrernena je dircktno proporcionalna razlici temperature, a obrnuto proporcionalna debljini zida.

Prelazenjcm topiote zagrejace se tela koja nisu u neposrednorn clodiru sa izvorom toplote, nego su od njega rastavljena slojcm neke rnatcrijc. Izvor toplote u peci je vatra, a iz nje toplota prelazi u sobu kroz zidove pcci. SUbD jc odeljena od spuljnog hladnog vazduha zidovirna i prozorirna. Toplota prelazi iz sobnog vazduha najprc u zid, a tek iz zida 1.1 atmosfcru. Posta cestice predaju toplotu, ponovo se vracaju na toplo telo i tako s12 proces ponavlja, Akose vocla ili druga tecnost zagreva u posudi odozrlo, moze se primetiti strujanje - konvekcija. Toplija tecnost, kao specificno laksa, penje se odozdo navise, a hladniji slojevi se pustaju odozgo nadole (s1. 11). Termometrorn se moze konstatovati postepeni rast temperature gornjih slojeva.

Svako telo rnoze prirnati iIi odavati energiju ako postoji temperaturna razlika,

Kolicina toplote koju primi iIi odaje neko telo zracenjern, zavisi od stanja povrsine. Tamne i hrapave povrsine mnogo bolje zrace i apsorbuju toplotne zrake nego uglacane i svetle (asfaltni put ,se vise zagreje nego bela ikamena cesta). To se moze i eksperimentalno dokazati (sl, 13). U cetvrtastu posudu kojoj je jedna strana vnagaravljena, a druga svetlo uglacana nalijemo vrelu vodu iIi ulje. Sa strane postavljeni termometri pokazuju da vise zraci nagaravljena nego sjajna strana. To i510 vati iza upijanje (apsorpciju) toplotnih zraka.

81. 12 i 13

Aka u prostoriji treba odrzavati stalnu ternperaturu, mora se ukupna kolicina toplote koja se izgubi na zagrevanje nadoknaditi grejanjern. Zagrevanje se vrsi zagrcvnim telima, 'koja 11a povrsini moraju irnati vccu temperaturu nego sto je temperatura prostorije. Kolicina toplote koju odaje telo (pee, radijator) bice weca vsto je visa temperatura tela i sto je veca dodima povrsina izmedu zagrevnog tela i vazduha u prestoriji, odnosno sto jc veca spoljna povrsina tela.

Temperature radijarora, kao sto cemo videti, odredene S11 unapred: kod parnog grejanja oko 100GC, a kocl vodenog pro. secno iznose oko 70cC. Velicina zagrevnog tela odredena je s jedne strane gubitkom toplote kame je izlozena prostorija, a s druge strane ternperaturom povrsine zagrevnog tela. Veca prostorija zahteva vece grejno tela, a sto je temperatura grej-

SI. ] 0 i 11

Strujanje tecnosti grejanjem odozdo, i prcnosenje toplote na t aj nacin, primcnjuje se pri centralnom grejanju toplorn vodorn (51. 12). U cevi 'nastaje stalno kruzenje ili cirkulacija vode, Na strani gcle se greje, voda se penje nagore a rashladena se spusta drugorn stranom cevi.

24

25

nog tela veca, bice potrebria manja povrsma i obratno, 1z gore riavcdenog moglo bi so pogresno zakljuciti da radijatori treba cia irnaju sto visu tcrnperaturu. Pri tom treba imati u vidu da setoplota oel grejnog tela siri na dva nacina: zagrevanjem vazduha prostorije koji cirkulise duz povrsine grejnog tela, i zracenjem. Zracenje je karakteristicno po tome sto se sir! Ll pravcu i zagreva samo povrsine nezaklonjene i okrenute grejnom telu, zagrevajuci na SV0111 putu vazduh u sasvim neznatnoj meri. Svako grejno telo predaje okolini toplotu putem top lotnih zraka,i to utoliko vise ukoliko mu je visa temperatura.

Izrnenjivaci toplote su aparati u kojima se jedan fluid zagreva hladed drugi, I parni kotlovi bi biIiuLs~vari iZIl1~wjiyaci toplote posto se i kod rijih top Iota -prenos] sa vrelih" gasova na zidove kotla, te otuda i na vodu s druge-stranezida.t.Izmenjivaci toplote su aparati u kojima se toplota prenosi awn· vekcijom sa jednog fluida na drugi. Pr i ovome postoje dve mogucnosti: il i su f'luidi razdvojeni jedan od drugog grejnom povrsinorn te se kroz njih vrsi toplotna .razrnena, iIi se fluidi direktno mesaju, Potrebno je razlikovati zagrejaniTluid koji odaje toplotu i koji cemo nazivati grejni fluid, i hladniji fluid,

onaj koji treba grejati, grejani fluid. ,.

S obzirorn na Iizicko stanje Iluida izmedu kojih se vrsi toplotna razrnena moguce je: da i grejni i grejani fluid bude tecni, da oba budu gasovita i da jedan . bude tecan a drugi gasovit.

Od konstrukcije nekog izmenjivaca toplote zahteva se da se toplotna razrnena izvrsi sto potpunije, uz sto manji utrosak materijala i uz sto manju potrosnju energije, koja se upotrebljava za prinudno strujanje fluida kroz izrnenjivac. Najvazniji deo, a i najskuplji, na izrnenjivacu toplote je grejna povrsina, Od njene velicine zavisi kolika ce biti eel a aparatura. Grejna povrsina, odnosno zid kroz koji se toplotna razrnena vrsi, radi sto boljeg provodcnja toplote treba da je napravljena od materijala koji ima veli ki koeficijent provodenja toplote (bakar i li celik).

Da bi se dobila sto veca povrsina za toplotnu razrnenu koja ce. m06 . da i~drZi i potrebne prrtiske najcesce ise upotrebljavaju cevi, koje zbog svog cilindricnog oblika mogu zadovoljiti i drugi uslov, U cilju povecanja ukupne grejne povrsine radi se obicno sa vecirn brojern para lei no postavljenih cevi. Pri tome jedan fluid koji ueestvuje 11 top10Lno.1 razmeni protice

kroz cevi, a drugi tece oko cevi, U norrnalnim slucajevima cevi su tako povezane da fluid pri prolazu Jerez razmenjivac paralelno kroz njih protice sarno u jednorn pravcu,

Ako je potrebno da se fluid zagreje na visu ternperaturu, tada se cevi rnedusobno povezuju podesno postavljenim pregradama u cevne grupe (sl. 14). Iz seme se jasno vidi da u prvom slucaju cestice Iluida prolaze samo jedanput kroz izmenjivac. U drugom slucaju fluid vise puta protekne s jednog 11a drugi kraj izrnenjivaca.

2

SI. 14 - Serna izmenlivaca toplote. I - dobos, 2 - cevna zmija, A i B - ulaz i izlaz gasovitog flukla, C i D - ulaz i Izlez tecnog

fluida

c

-

o

e

Za uslove prenosenja toplote nije svejedno koji je sistem od ova dva u pitanju. U prvom slucaju fluid prolazi kroz presek koji odgovara zbiru preseka svih sest ccvi. U drugom slucaju ukupan presekkoj! kroz fluid protice je tri puta manji, jer mora da protekne samo kroz presek dve cevi, paralelno postavljene. Posto' u istom vrelllenukroz izrncnj ivac prolazc iste kolicine Iluida, na osnovu jednacine kontinuiteta brzina Huida pri prolazu kroz pry! izrnenjivac b ice tri puta manja od brzine u drugom izmenjivacu toplote. Posto clebljina granicnog sloja zavisi od brzine kretanja Iluida, to ce u p1'vo111 tipu izrnenjivaca granicni sloj biti deblji nego u clrugom. Posto koeficijent prelaza toplote zavisi od debljine granicnog sloja, i to tako sto sa srnanjenjern debljine granicnog sloja njegova vrednost rastc, u prvom slucaju ce koeficijcnt prelaza toplote biti manji nego u drugom. S obzirom na toplotnu stranu prvi tip je nepovoljniji. Medutirn, posmatran sa hidraulicne strane ovaj problem c1ovodi do zakljucka dace u prvorn slucaju otvori pr i proticanju Iluida bitl manji (posto rastu sa kvadratom brzine] nego u drugom slucaju, s10 znaci da 'se mora utrositi za prvi slucaj manja kolicina energij e za pokretanje fluida (slabija pumpa) nego u drugom slucaju,

Kao zakljucak mozemo red: kod naizmenicnog vezivanja cevi koeficijent prelaza toplote je veci, i potrosnja energije je

26

27

veca, .~ak je kod paralelnog vezivanja manji ali je potrosnja energije za kretanje fluida manja, 'Ako se radisa velikim kolicinarna fluida onda se obicno upotrebljavaju izrnerijivaci toplote s~ .. paralelnirn v.cevima, dok su za male kolicine fluida podesniji izmenjrvact sa naizrnenicnirn vezivanjem,

spolja p ritiskivao topliji i laksi vazduh u preostaloj cevi, Aka na mestu te cevi zamislimo dirnnjak u kome se nalaze gasovi iz peci, koji BU nastali sagorevanjcm goriva, bice nam jasno kako nastaje promaja, odnosno kako dirnnjak »vuce«. Ocigledno je da dimnjak bolje »vuce: sto je visi i siri, Time je i razlika stuba ugrejanih i lakih gasova i spoljnog vazduha veca,

Gasovi su slabi provodnici toplote i toplotni izolatori (vazduh izrnedu dvostrukih prozora stiti prostorije zimi ad rashladivanja, a leti ad zagrevanja spolja).

POJAVE PRI ZAGREVANJU VAZDUHA I GASOVA

Zbog molekularne strukture, pri grejanju IIi hladenju gasoya, promena zaprcmine je veca nego kod cvrstih iii tecnih tela,

?~l~" xc ka"~ i voda zagrcvanjcrn siri, pa uslcd taga postaje speed reno Iaksi. To znaci da je 1 m:1 zagrejanog gasa laksi ncgo 1 ~:1:1 hl<\:1no.g. Dve cevi su 'pri dnu medusobnospojcne, od k ojih se Jechw zagreva pornocu lam pc (51. 15). Stub vazduha u zagrejano] cevi (dcsnoj) bicc laksi ncgu u negrejanoj (levoj).

SI. 16, 17 i 18

Ovo cemo .los potkrepiti sledecim ilustracijama: s1. 16 prikazuje prevagu hladnog vazduha nad toplim pri istoj zapremini. Na sl. 17 je prikazano kruzenje vazduha u jednoj prostoriji gde na gornjcm otvoru ulazi vazduh koji ohladen izlazi 11a donjem otvoru. Na 51. 18 prikazane su temperature vazduha u jednoj prostoriji, gde su vise temperature u gornjim 510- jevima.

\

I

(

f

, L.

a

a S1. 15

Tada ice vazduh vece mase u levoj cevi nastojati da silazi dole potis kujuci laksi vazduh iz desne cevi uatmosferu. Nastace strujanjc spcljasnjeg vazduha u levu cev, pa u desnu a zatim napolje, Kada bi zamislili da leve cevi od linija a - a nerna ne bi se nista ni desavalo. Tada bi hladniji vazduh vece mase

28

29

GORIV A I SAGOREV ANJE

Svaku materiju koja gori, .da [uci pri tom odredenu kolicinu toplote, nazivamo gorivom. U -pogledu eksploatacije goriva treba da ispunjavaju sledece uslove:

da ih irna u dovoljnoj kolicini i da su jeftina,

da su pogodna za transportovanje i skladistenje,

cia se lako pale (temperatura 300-400°C) i da su proizvodi njihovog sagorevanja rieskodljivi za ljude,

.. S obzil:om na uslove koji se od goriva traze II prakticnorn Zlvot~l, g~:)J'lvom se srnatraju sarno one materije koje se upotrebljavaju za siroku potrosnju i ekonomicnu proizvodnju toplote, ~rema tome jcstivo ulje i dijarnant nisu goriva iako gore I pri sagorevanju razvijaju toplotu.

~a bi gorivo moglo 'da gori, 'potrebno je cia bude dovoljno zagl:e.Jan~, posle cega nastaje paljenje. Sagorevanje goriva se odrzava 1 produzava jedino ako je prisustvo vazduha obezbe-

deno u dovoljnirn kolicinama. ,

, GOl:iva delimo prerna agregatnorn stanju na: cvrsta, tecna I ,~·asovlta. a ?revma nacinu njihovog postanka i dobijanja na pi irodna I vestacka.

Prirodn.a goriva su goriva biljnog j zivotinjskog porekla, stvorena prirodnim procesima i nalaze se neposredno u prirodi.

Vestacka goriva se dobijaju iz prirodnih rnehanickim i heri:ijski~1 procesir:1a, Cilj dobijanja vestackih goriva je povecanje prilagodavanja odredenog oblika i granulacije i radi Iakscz

, , to

transporta i manipulacije. yestaeko gorivo koks se javlja kao

glavni proizvod cvrstogpnrodnog goriva (uglja).

Cvrsta goriva dele se na p rirodna i vestacka goriva. U prir.ocb:a cvrsta goriva spadaju: drvo, razne vrste uglja (treset, lignit, rnrki ugalj, karneni ugalj Ii antracit), dok u vestacka cvrsra goriva spadaju: koks, briket i drveni ugalj.

Teena goriva - Za sada najpoznatije tecno gorivo je sirova nafta,

Vestacka tecna goriva su .razni destilati sirove nafte i destilati mrkog i kamenog uglja.

Gasovita goriva mogu biti prirodna i vestacka, U prlrodna spadaju metan, zernni gas i barski gas. U vestacka gasovita goriva spadaju generatorski gas, gas ,iz visokih peci i gas iz koksnih peci, Ove gasove mozerno jos nazvati industrijsklm gorivima, a svi su od velikog znacaja kao gorivo za parne ikotlove.

U kotlovima za ccntralna grejan] a mogu se upotrebljavati we vrste goriva, kako prirodna tako j vestacka, Medutim, nije moguce podesiti (izraditi) kotao koji bi se jednako dobra i ekonomicno rnogao Ioziti sa svim vrstarna goriva. Svaka vrsta goriva zahteva odgovarajuci kotao. Iz tog razloga se i uzima cia je svaki kotao podesen prema vrsti goriva koje ce se upot.rebljavati. Nepodesno gorivo stvara rnnogo poteskoca. Uglavnom se nastoji da se u centralnim grejanjima upotrebljavaju sto bolja goriva, ukoliko to prilike j ekonomski razlozi dozvoIjavaju. Za izbor gor iva za centralno grejanje vazne su sledece osobine:

Toplotna moe goriva je ana kolicina toplote koja se oslobada pri potpunom sagorevanju 1 kg za cvrsta ili 'tecna goriva, iIi jedinica zaprernine (111:) za gasovita god va. Iste kolicine raznih goriva daju pri sagorevauju razlicite kolicine toplote.

Gornja toplotna moe je ona kolicina toplote koja se oslobada pri potpunorn sagorevanju 1 kg cvrstog ili tecnog goriva, odnosno 1 m" gasovitog goriva, pri cemu sc nastali produkti sagorevanja moraju ohladiti na pocetnu tcmperaturu pre sagorevanja,

Donja toplotna moe Je kolicina toplote koja se oslobada pr i potpunom sagorevanju 1 kg cvrstog ili tecnog goriva, odnosno 1 rn'' gasovitog goriva, pri cernu se vocla u produktirna sagorevanja nalazi u parnorn stanju. Donja toplotna moe je rnanja ad gornje za kolicinu topiote potrebnu da se vlaga i voda nastale pri sagorevanju pretvore u parno stanje. Kod kompleksnog razmatranja termickog bilansa rnerodavna je danja toplotna moe goriva, jer pri stvarnorn sagorevanju goriva tl Iozistima za centralno grejanje produkti sagorevanja odlaze u dirnnjuk sa temperaturorn oko 180"C. Tako se veda u pro-

30

31

Jedinice za gornju donju toplotnu moe 'su: (Jiul po kilogramu

dzul po molu

dzul po norrnalnom kubnom mctru (m3n) Prosecna toplotna moe (donja) pojedinih goriva:

drvo Tsuseno na vazduhu) 10465-14651 kJ/kg

treset 10465-16744 k.I /kg

mrki ugalj 7535-12558 kJ/kg

karneni ugalj 20930-33488 kI/kg

briket 20930 kI/kg

nafta 41860---46046 kJ/kg

mazut 39763-40604 kJ /kg

zernni gas 33488-41860 kI/kg

benzin 46046 leI/kg

alkohol 29720 kJ/kg

Vlaga i pepeo su nepozeljni sastojci u gorivu, jer umanjuju toplotnu mac i sposobnost gorenja. Otuda je jasno da ugalj ne treba polivati kod lozenja. Najvisc vlage irna u mladirn goriVh11H. Vlagu izrazavarno u procentima: npr. mrki ugalj sadrz] oleo 28rYi) vodc, a to znaci da u 100 kg uglja ima 28 kg vode.

Aproksimativna vrcdnost vlage kod nek ih goriva je sledeca: drvo 15-20%

kameni ugalj ] -12 rv" t reset 20-25 %

(J/kg) (Jvmol) (J/m3.)

resetke Iozista sljaka onernogucava pravilnu promaju i potpuno sagorevanje goriva, pa se mora izvrsiti ciscenje lozista. Ovo nije potpuno resenje, jet' se pri izbacivanju pepela rashladuje loziSte, sto dovodi do neravnomernog odrzavanja temperature u lozistu kotla. Zato se za lozenje kotla centralnog grejanja upotrebljavaju goriva koja ostavljaju minimalnu kolicinu PC" pela, kako bi imali normalnu promaju i dobro sagorevanje, a tim i ujednacenu temperaturu. Sadrzina pepela se takode izrazava u procentima. Gorivo koje sadrzi preko i,20% pepela spada u gorivo male toplotne vrednosti.

Sagorevanje je hemijski proces u kome segorivo (ugljenik i vodonik) spaja sa kiseonikom iz vazduha uz pojavu toplote i svetlosti. Gorenje je burna oksidacija za razliku od rae, koja je spora oksidacija, Kada gorivo izgori, dobijemo produkte sagorevanja (pepeo i gasove sa parom) i toplotu. PotPU110 sagorcvanje se obavlja uz dovoljno kiseonika pri cemu ugljenik sagori u CO2•

Sagorevanju zapocinje na povrsini, Sto je gorivo bolje pornesano sa kiseonikom, tj, sto su manji delici u dodiru sa vazduhom, to je sagorevanje bolje i brze. Antracit gori sporo, a ugljena prasina v1'19 brzo, skoro eksplozivno. Nafta se ubrizgava u loziste tako da se pretvori :u maglu i onda zapali, Gorivo se tek onda zapali, kada ga ugrejemo do njegove temperature paljenja, tj. svako gorivo irna svoju temperaturu paljenja, kao npr.: treset 22S-2B0°C, rneko drvo 280°C, tvrdo drvo 300°C, mrki ugalj 2S0-450°C, drveni ugalj 310°C, kameni ugalj 32S-S00°C, antracit 440°C, lignit 450°C i koks 600-700°C.

Proces sagorevanja tece kroz eetid faze. U prvoj Iazi se vrsi susenje goriva od vlage, u drugoj je proces suve destilacije, treca faza je periodnepotpunbg sagorevanja u kojoj ugljenik (C) izgori u CO usled nedovoljne kolicine vazduha, Treen fazu nazivamo jos i fazom redukcije. Plamen te faze ima malo kiseonika i moze da redukuje okside, Cetvr ta Iaza je period oksidacije Hi potpunog sagorevanja (C i CO prelazi u C02 a H2 u H20).

Plamen je uzareni gas, u kome irna uzarenih delica uglja, najcesce od raspadnutih ugljovodonika. Gorivo sa rrmogo isparljivih sastojaka gori plamenorn. Od uzarenih delica uglja pIamen dobija zutu boju, sto je znak nepotpunog sagorevanja, Hi izdvajanja ugljenika, Kod potpunog sagorevanja plamen je pIav.

duktima sagorevanja nalazi u parnom stanju i odlazi sa dimnim gasovima kroz dimnjak.

Jedinice kolicine toplote (Q) prerna mcdunarodnom sisternu

mernih jcdinica (SI) je dzul (joule) J.

Odnos jedinica je sledeci: 1 kI=103 J,

1 MJ=106 J,

1 GJ =dO» J.

Ovde sc rnisli na tzv. higroskopnu vlagu, tj. unutrasnju za razliku od grube vlage koja prcdstavlja spoljasnju vlagu a dolazi u gorivo usled atrnosferskih padavina, il i upijanjem iz zemlje uslcd duieg stajanja.

Pepeo je ostatak od sagorevanja cvrstih goriva, Istopljen i slepljen pepea stvara tzv.rsljaku koja je sterna za loziste. Sastoji se ad nesagorivih mineralnih sastojaka (karnena, zemlje, gline, kreca, raznih ruda) i drugih necistoca. Usled slepljivanja uz

32

3 Centralnn grejan]e

33

Za pravilno sagorevanje potrebno je odrediti kolicinu vazduha potrebnu za sagorevanje, Malo iIi previse vazduha prouzrokuje gubitak toplote koju moze, lozac da spreci regulisanjem promaje i pravilnim ubacivanjem goriva u loziste. Kolicina vazduha odreduje se za svako gorivo prema njegovom hemijskorn sastavu.

Za potpuno sagorevanje tecnih goriva potrebno je da na ulazu u loziste goriva budu u gasovitom stanju i dobra pomesana sa vazduhom. Ako to nije slucaj izdvaja se cad koja se hvata na kotlovske ogrevne povrsine i delimicno odlazi sa dimnirn gasovima napolje. Tom prilikom stvara se gust crni dim, sto je znak da gorivonije potpuno sagorelo,

Promaja. Potpuno sagorevanje nekog cvrstog goriva na re!ietki lozista parnog kotla omoguceno je uz dodatak izvesne kolicine vazduha. Za ovu kolicinu potrebno je obezbediti prolaz vazduha kroz procepe na resetki (kod cvrstih goriva) i kroz sloj goriva. U tom cilju mora se ostvariti razlika pritiska vazduha kao i prolaz nastalirn vrelim dimnim gasovima. Razlika pritiska omogucava dolazak svezeg vazduha u Iozisnl prostor odnosno omogucava da brzina strujanja vazduha bude takva, da je u loziStu uvek dovoljna razlika pritiska, koja lzaziva pojacane strujanje vazduha (»promaja«).

VRSTE GORIVA KOJE SE UPOTREBLJAVAJU ZA CENTRALNO GREJANJE

U kotlovima centralnih grejanja mogu se upotrebljavati sve vrste goriva, kako prirodna tako i vestacka, Medutim, nije moguce izraditi kotao koji bi se dobro i ekonomicno mogao lozit! svim vrstama goriva. Svaka vrsta goriva zahteva kotao odredene konstrukcije. Radi toga za odredeni kotao treba upotrebljavati samo onu vrstu goriva, koja odgovara tom sistemu kotla i postrojenja. Treba upotrebljavati najbolje gorivo, koje ce najpotpunije sagoreti i najmanje uticati na stvaranje smoga. Ovo je posebno vazno istaci iz razloga sto su kotlarnice za centralna grejanja uglavnom 1.1 naseljima i gradovima, gde se aerozagadenje iz dana u dan sve vise pojacava,

Prirnetan uticaj na razvoj tehnike grejanja bio je uslovljen i promenama prilika na trzistu sa ogrevom u povecanju standarda, a time i sve vecim zahtevima Ijudi za komfororn.

34

Kao sto je vee i pomenuto za centralno grejanje kao gorivo se koristi drvo, mrki ugalj, briketi, koks, nafta, mazut, zemni gas i elektricna energija.

Drvo se u centralnom grejanju (scm u izuzetnim slucajevirna) upotrebljava samo za potpalu i razgaranje vatre. Za lozenje jerieekonomicno, a i neracionalno jer se unistavaju sume. Jedino upotreba otpadaka u drvnoj industriji rnoze biti elmnornicna.

Lignit je najrnladi ugalj, kod koga proces ugljenisanja jos nije zavrsen. To se opaza po drvenastoj strukturi koja se cepa po vlaknima. Susen na vazduhu ima 15-20% vlage i 8-15% pepela. Toplotna moe mu je 8372-14'651 leJ/kg. U nasoj zemlji je poznat kao kostolacki, iz Kreke, 'Kosova, Kolubare, Velenja i dr.

Mrki ugalj po geoloskoj starosti dolazi odmah iza Iignita, On obicno ne pokazuje drvenastu strukturu, preloma je tamnog do potpuno sjajnog, boje mrke do potpuno erne. Teske se na izgled razlikuje od kamenog uglja. Kvalitet 'mu je razlicit prerna nalazistima, Toplotna moe mu se krece izmedu 7535-12558 kJ /kg, a I.sadrz.aj vlageod B-32 0/0. .Gori Jakim plamenom i zahteva dopunski vazduh za sagorevanje. Zbog brze oksidacije sklon je vremenskorn raspadanju na sitnije komade i prasinu koja tesko sagoreva, Ima ,ga i u nasoj zemlji u Kaknju, Brezi, Aleksincu, Sivericu, Trbovlju itd.

Kameni ugalj spada medu najstarije formacije postanka cvrstog goriva. Odlikuje se velikom i kolicinorn ugljenika 75-90% i velikom toplotnom moci 33508 kJ/kg. Boje je mrkoerne, moze biti taman, ali je cesce rnetalno sjajan. Sadrzi 2-5% vlage i vrlo malo pepela. Kameni ugalj ne upijavlagu i postojan je na vazduhu. Buduci da ;se nalazi u malim kolicinarna, rede se upotrebljava za centralno grejanje, U .nasoj zemlji poznati su ugljenokopi kamenog uglja: Rasa, Rtanj, Vrska cuka, Podvis i dr,

Koks se clobija suvorn destilacijorn uglja, tj. zarenjem bez prisustva vazduha, Ovim postupkom odvajaju se 1Z uglja isparivi sastojci i ostaje oplernenjeni den koga nazivamo koks. Koks sadrzi 80-90% ugljenika a toplotna moe rnu je preko 31395 kJ/ /kg. On je dostaslmp pa se ne koristi za centralno grejanje, Buduci da koks sadrzi vrlo malo gasovitih sastojaka (1-2%) gori gotovo bez plamena i ne zahteva nikakav dopunski vazduh,

35

Nafta je najpoznatije tecno gorivo. Nalazi se u zernlji izmenu nepropusnih slojeva, odakle se dovodi pornocu posebnih ur~naja. Glavni sastojak nafte sacinjavaju ugljovcdonici, koji prt sagorevanju razvijaju toplotu od oko 46046 kJ /kg. PoredenJa ~adi to je 50% vise od toplotne m06 kamenog uglja. Ugljenik je zastupljen u nafti 80-86%, vodonik '10-18% a ostatak od 2-4% sacinjavaju druge primese. Prema kolicini ugIjenika (C) i vodonika (H) sadrzanih u nafti, razlikujerno Iaku i tesku naftu. Aka je sadrzaj vodonika (H) veci, utoliko je nafta laksa i obrnuto. Kada sirovu naftu podvrgncmo destilaciji dobijaju se razliciti derivati, a medu njima i mazut koji se upotrebljava

za Iozenje kotlova centralnog grejanja. i

Mazur se izdvaja prilikorn frakcione destilacije sirove naf'te (zemnog ulja). Po izdvajanju gasnog ulja preostali deo nafte zove se mazut. erne je boje i gust na ternperaturi ispod 30°C. Mazut ima prednosti u odnosu na cvrsta goriva: visoku toplotnu moe (40604 kJ/kg), kolicina goriva u odnosu na opterecenje kotla se Iako regulise, Iako se postize povoljan odnos mesavine goriva i kiseonika, j podesan :ie za manipulaciju, prenosenje

i skladistenje. .

Zemni gas se dobija iz busotina sirove nafte. Busenjem zemlje on izlazi pod prrtiskom ilise ispumpava,

Preciscava se i vodi cevovodima da bi se upotrebio kao gor'ivo. Glavni sastojak mu je metan (CH4) a toplotna moe mu je oko 35162 kJ/m2.

Prirodni gas je mesavina ugljovodonika (metana i drugih

parafina kojih ima oko 80-90%). I I

Prirodni iii zemni gas po vrsti ugljovodonika koji sadrzi, deli se 11a suvi ili sirornasni i vlazni iIi bogati gas.

Suvi iii siromasni zemni gas je onaj koji je sastavljen od metana, etana i nekih drugih primesa umalim kolicinama, Vlazni Hi bogati zemni gas je o11a.1 koji pored metana i etana u sebi sadrzi i vece kolicinc lako isparljivih ugljovodonika kao sto su: propan, butan, heptan i slicno,

Donja toplotna moe zemnog gasa je 33508-37674 k.I/m», Najveca nalazista zemnog gasa nalaze se u SAD, SSSR, Poljskoj, Rurnuniji, Cehoslovaekcj, Kanadi i Sahari, a irna ga i u nasoj zemlji i to u Bujavici, Kutini, Vojvodini itd.

Zemni gas se upotrebljava za rasvetu i gorivo u domacinstvu i kao gorivo za lozenje parnih kotlova. Pri upotrebi gasa

za lozenje parnih kotlova, koeficijent viska vazduha je mnogo manji nego kod cvrstih iii tecnih goriva, a osim toga trosi se i manje topIote za zagrevanje viska vazduha, sto se ogleda u boljem koriscenju toplote za proizvodnju pare.

Briket je vestacko gorivo. Proizvodi .se od prasine kamenog ili mrkoguglja uz primesu katranske smole Ili bez nje, Sirovina se presuje pod visokim pritiskom u gvozdenim kalupima mase 5-10 i kg, ili u manjim komadima jajolikag ili okruglog oblika.

Briketi od kamenog uglja izraduju sc pod pritiskom od 250 bara uz dodatak 8~10%) katrana, dok se iz mrkog ugJja dobijaju bez dadatka katrana, ali pod mnogo visim pritiskorn.

Dobijanje briketa od prasine iz rnrkog uglja bez dodatka katrana moguce je, jer on sadrzi u sebi vlagu i bitumen koji je postao ad smolastih i vostanih clelova biljke.

Prednost briketa je da clugo drzi zar, lagano gori, ne prlja prostorije i kotlove kao ugalj, sigurniji je od pozara i cena mu je niza od obicnog uglja iste ogrevne m06. Briketi se uglavnom upotrebljavaju za Iozenje parnih kotlova,

Ogrevna moe briketa mrkog uglja je od 18-25000 k.I/kg, kamenog uglja 28465.;-32651 k.I/kg, dok briket od vrlo dobrog antracita sa prirnesom od 8% katrana daje 28-32000 kJ/kg.

Ugljena praslna. Lozenje parnih kotlova vrs] se tako sto se ugalj prethodno samelje u vrlo finu prasinu, slicnu najfinijem brasnu koje bi se prosejalo kroz fina sita koja imaju 2.900-1.100 rupica odnosno 0,1-0,5 mm/cms.

Ugljena prasina mora biti tako samlevcna da na situ od 900 rupica 11a 1 Cl11~ ne ostaje nista, a ria situ od 1.600 rupica do 10%.

Iskoriscavanjc ugljenc prasine kao i pretvaranje cvrstog goriva mlevenjem u prah predstavlja moderan nacin oplemenjavanja goriva.

Glavni sastavni delovi svih ugljeva su ugljenik, vodonik i kisconik, male kolicine surnpora i azota kao i vode i pepela. Sadrzaj ugljenika se povecava sa geoloskorn staroscu goriva, a sadrzaj kiseonika se smanjuje. Najveci sadrzaj ugljenika ima antracit. Pod pepelorn podrazumevamo rnineralne sastavne delove uglja kao sto je karnen, glina, skriljci itd. Glavni sastavni delavi pepela su silicijumdioksid (Si02), aluminijumoksid (AbOa), kalcijumoksid (CaO) i ferioksid (FeO~). Smanjenje pe-

36

37

1 JSKLADIsTENJE UGLJ A

a) ugalj bude u gornilarna odvojen po vrstarna, poreklu i asortimanu,

b) ugalj koji prist ize u skladiste ne istovarujerno na ugalj

koji vee duze vremena lezi u skladistu, I

c) na svakoj gomili uglja mora biti na pocetku i na kraju oznaceno poreklo, vrsta i datum Istovara.

Pored toga treba voditi racuna 0 sledecern:

_ da se u gomile uglja postavljaju razne sprave za provetravanje (npr. cevi sa rupicama i sl.),

._ radi sprecavanjapristupa vazduha uglju dobro zatvoriti sve donje otvore na bunkerima, ako takvi otvori postoje,

_ kao pregradni zidovi izrnedu raznih vrsta uglja postavljaju se samo zidovi od betona, jer> je postavljanjc drvenih zidova strogo zabranjeno,

_ podloga skladista treba da bude suva i cista i po mogucstvu pod malim nagiborn, radi boljeg oticanja vode. Po.d~ loga skladista mora biti od betonskih ploca, kaldrrne, opeke III nekog drugog otpornog materijala, da bi se sprecilo mesanje zernlje sa ugljem. Drvena podloga u skladistu je zabranjena,

_ pre istovara novog uglja na odredeno mesto treba ceo prostor potpuno ocis'titi ad stranih primesa i ostataka starog uglja, Tamo gde to-nije rnoguce mora se povrsina podlogcskla-

dista jedanput godisnje ocistiti, .

_ skladiste uglja ne sme biti srnesteno u blizini objekata koji bi mogli ubrzati paljenjc uglja, kao na primer skladiste drva, vruca troska, zar, pepeo, parne cevi, dimovodni kanali, zidovi Iozenih zgrada ili drugo sto bi moglo doprineti porastu temperature i paljenju uglja,

_ ugalj treba uskladiStiti pod krovorn da bi sc zastitio

od delovanja sunea,

_ dozvoljeno je sprerniti na jednom mestu rkolicinu cd 400 tona uglja, Ako je kolicina uglja veca od 400 tona 'treba ga podeliti u vise gomila na rastojanju od 2-3 metra,

_ gomile uglja treba tako posta viti cla je moguc nesrnetan pregled zagrejanosti,

_ ugalj koji je Iakse zapaljiv treba po mogucstvu trositi

odmah, po isporuci,

_ paljenje uglja u skladistu moze se izbcci stalnim pregledom njegovog toplotnog stanja.

Ne treba zaboraviti da se ugalj moze zapaliti i kada je uskladisten u gomilama dozvoljenih visina. Merenje tempera-

pela se postize ipripremanjem uglja. Los ugalj je ugalj sa velikim sadrzajern pepela. Cist ugalj je bez pepela i vade.

Prerna nacinu priprerne razlikuju se sledece vrste uglja: - rovni ugalj - nije pr'ipremljen, sadrzi Sve granulaciie

prasinu,

- ugalj u komadima - sarno veliki komadi preko 80 mm,

- orasasti ugalj u razlicitim velicinarna od 6 do 80 mm,

- fini ugalj i u granulaciji ad 0 do 10 mrn,

- ugljeni prah -- u granulaciji od 0 do 3 mm.

Duzim stajanjem uglja na vazduhu clolazi do njegovog postepenog raspadanja. Usled toga ugalj gubi na toplotnoj m06. masi, sitni se i postaje trosan. Ova nastaje zbog toga sto ugalj uzima iz vazduha kiseonik i tako clolazi do oksidacije. Cepanju i raspadanju uglja umnogome doprinosi i vlaga, jer ona prouzrokuje povecanje zapremine i usled toga ugalj puca. Medutim, i topIota, pogotovo u letnjim mesecima, doprinosi raspadanju uglja. Ako spoljni vazduh kome je ugalj izlozen, dostigne visoku temperaturu, proces oksidacije se ubrzava, top Iota u uglju se sve vise nagomilava pa clolazi do raspadanja.

Poieljno je ugalj uskladistiti po vrstama, bez mesanjavPo mogucnosti na povrsinu staviti sitan ugalj da bi se sprecio ulazak vazduha. Visina sloja moze da bude maksimalno 3 metra. Potrebno .je ceiice mer iti temperaturu uglja u gomili. Ona ne sme biti veca od 40°C. Ukollko do toga dode, potrebno je gomilu preturtti u cilju rashladivanja. Teena goriva se uskladistavaju u rezervoare, Da bi se mazut mogao pretovariti iz slepa iIi zeleznicke cisterne u rezervoare, potrebno ga je zagrejati na temperaturu od SO°C. U skladisne rezervoare ugradeni su parni grejaci, a cevovod od utovarne do istovarne stanice mora imati pratece grejace, Prj duzern skladistenju na dnu rezervoara izdvaja se voda koju je potrebno povremeno ispustati ..

Na rezervoare se ugraduju zivini i daljinski termornetri i mehanicki pokazivaci nivoa goriva. Skladisni rezervoari za tecna goriva se ugraduju u betonske kade, koje treba da prihvatc gorivo u slucaju izlivanja,

Treba izbegavati zagrevanje i samozapaljenje uskladistenoz

uglja. To cerno postici ako: "

38

39

ture vrsi se urnetanjem terrnometara u cevi koje su postavljene u ugalj do dna gomile. One sa 'donje strane moraju biti zatvorene, da bi se sprecilo provetravanje. Za vreme rnerenja cevi se moraju i odozgo pokriti. Pri rnerenju terrnometar se spusta na 1/3 visine gomile do dna. Razmak izrnedu cevi ne sme biti veci od 4 metra, tako da na svakih 16 m2 povrsine dolazi po jedna cev, odnosno po jedno merno mesto.

Temperatura od 40 do 45°C srnatra se opasnom, pa treba odmah preduzeti mere da se spreci dalje povisenje tempera. ture. Temperatura od 50 do 60°C smatra se kriticnorn, jer iznad nje pocinje zagrevanje uglja kojc dovodi do paljenja,

Narocitu paznju treba posvetiti tamnim mrljarna na povrsini gomile gnezdirna pepela, stvaranju dirna i ostrom karakteristicnom mirisu na smolu iIi sumpor. Tamnije mrlje na povrsini gornile nastaju delovanjem pare iz unutrasnjosti gomile.

Cim se primeti jaca zagrejanost ugljaodmah treba zapoceti sa njegovim trosenjern, bez obzira na njegovu starost. OSi111 toga potrebno je odmah pristupiti rashladivanju uglja prosecanjem useka kroz gomile. Ako je ovo nedovoljno onda ugalj treba razgrnuti.

Za kontrolu temperature mazuta u rezervoaru ugraduju se zivini ili terrnoelektricni termometri za daljinsko pokazivanje temperatura. Osim toga na rezervoar se ugraduju i mehanleki pokazivaci nivoa goriva. .Oko rezervoara tecnih goriva postavljeni su i detektori dimnih gasova, uredaji za gasenje pozara i instalacije za hladenje,

Oko rezervoara za tecno gorivo postavljaju se betonske ili zemljane ograde kojima se u slucaju Izlivanja gorivo prihvata.

U slucaju da se ugalj zapaIi treba ga razgrnuti, a zapal~e~ na mesta odstraniti. Polivanje zapaljenog uglja treba vrsiti obilnom kolicinorn vode, jer mala kolicina vode moze izazvati

Uporedni pregled upotrebnlh vrednosri gorlva za kotlove

USKLADI$TENJE TEtNIH GORIVA

Ugalj Ulje za Iozenje Gas (prirodni)
---~===.l_~~ ___ ~~'N'_C' - -- ---
-
! potreban i
Skladistenje povrsmski veliko sprernnik za- nije potrebno
grevanje
--- ~~-------~- ~~--------~ -------~
Uredaj za preto- tran spar teri i di- pumpe, cevo- cevododi i
var ;i dovod do zalice vodi, zagreva- reducirna
kotla ;: nje stanica
- _--"~-.--- ---.-.~~ -------~
Uredaj za izgara- plamenici i plarnenici
mlinovi Hi resetke sredstvo za
nje I rasprskavanje
-- -- ---- __ ~.r~. ___
Regulacija vatre slaba kod resetke dobra dobra
"--
Visak vazduha veci manji mali
---_----_--- ---~
Prilagodavanje brzo
pn;m1~nama opte- sporo brzo
recenja --------~- -
--~--~
Ogrevne povrsine prljaju se prljaju se ne prljaju se
"~~-
Temperatura dim- visoke visokc niske
nih gasova
--_ -----~~.- -----~~-.~~
Ciscenje treba ne treba ne treba
- --~-~ --_
Aerozagadenje postoji postoji ne postoji
--
Ostali uredaji odvoz sljake i pe- ne treba ne treba
pela
Iveti -- .~~-
Broj posluge manji mali
rc~ __ Doprcrna tecnih goriva do rezervoara vrsi se autornobilskim ili zeleznickim cisternarna. Rezervoari za uskladistenje tecnih goriva (mazuta) mogu biti smesteni nad zemljom (metalni), ili pod zernljom (arrnirano-betonski ili metalni),

Zbog rnogucnosti prepurnpavanja u rezervoarima mazuta postavljeni su parni ill elektricni grejaci sa toplorn vodom, Isto tako i svi vodovi za mazut moraju imati grejace, da bi se mazut mogao zagrejati na temperaturu od 50°e. Na don rezervoara postavljena je arrnatura za ispustanje taloga i vode. Zbog toga je potrebno povrerneno iz rezervoara ispustati talog i vodu, koji mogu izazvati pogonske smetnje pri ispumpavanju goriva. Na vrhu rezervoara postavljena je odusna cev zbog spoja rezervoara sa spoljasnjom atrnosferom.

Za transportovanje mazuta koriste se klipne parne pumpe, zupcane i vijcane pumpc.

-!

40

41

suprotan efekaL Zapaljeni ugaJj se gasi vodorn sa donje stranc prema gornjoj, a nikad sa gornje prema donjoj.

Vrlo dobro sredstvo za gasenje zapaljenog uglja je tecna ugljena kiselina. Ona se u savremenim skladistima uglja naIazi u celicnim bocarna,

Ako se zapale teen a goriva (benzin, nafta) ne smeju se gasiti vodom, jer voda jos vise siri vatru. Da bi se ugasila upaJjcna tecnost mora se spreciti dovod vazduha vatri. To znaci da vatru treba pokriti peskom ili pokrivacern (vrece) iii je gasiti specijalnim aparatirna za gasenje pozara.

SISTEMI I PRINCIPI CENTRALNOG GREJANJA

U centralnorn grcjanju toplotu' sc proizvodi na jcdnorn, central nom mestu, u jednom i li vise kotlova, odakle se kroz cevnu mrezu razvodi (sl. 19). Prerna vrsti prenosnog fluida razlikujerno: vodu, paru ili vazduh, odnosno voc1eno, parno ili vazdusno grejanje. U zgradama za stanovanje je najcesce u upotrebi vodeno grejanje, sa ternperaturom vode ispod lOoDe i parno niskog pritiska (pritisak u kotlu manji od 0,5 bara), Svaki od navedena tri sistema centralnog grejanja ima svoje specificne osobine, radi kojih je podesan za odredene prifike.

Prerna cirkulaeiji vode grcjanje moze biti gravitaciono i prinudno (pumpno).

Centralno grejanje nerna onih ncdostataka koje ima lokalni nacin zagrevanja. Radi svoje ekonornicnosti, niske temperature zagrevnih tela, jednostavne i lake posluge, bezopasnosti, jednostavne regulacije i mogucncsti upotrebe svih vrsta goriva, centralno grejanje je u nasirn prilikama najef'ikasniji nacin zagrevanja ue samo zgrada, nego i pojedinih stanovai manjih porodicnih zgrada, Scm toga cpsluzivanje je svedeno na najrnanju rneru, zbog jednog 'Iozista i blizine smestaja goriva, koje je neposredno pored loiiSta. Grejanje je znatno ekonornicnije po jedinici zaprcmine. manje dirna i cadi, sigurnost od pozara manja, a grejna tela zauzirnaju manji prostor po pros torijama. Kod vazdusnog i parnog grejanja u prvorn slucaju topao vazduh se ubacuje kroz resetke na zidu, a u clrugom SElma tavanica Ili zid deluju kao grejno telo,

Centraluo grejanje ima i neke nedostatkc: neekonornicno je u prelaznorn periodu kada nije potrebno stalno Iozenje, veci su investicioni troskovi kod uvodenja, delimicna suvoca vazduha, zadah prasine sa radijatora i sl.

42

43

stavlja trajna ravnoteza izmedu telesne toplote (nastale usled sagorevanja hrane) i toplote okoline.

2. Grejanje treba cia bude podesavajuce, tj. cia se osetna temperatura moze izmeniti u izvesnim granicama i 'to prema zelji pojedinca. Regulisanje pri tome treba cia bude po mogucstvu sa sto manje napora, tj. cia bude brzo,

3. Vazduh u prostoriji ne bi trebalo da se pogorsa usled grejanja, narocito ne treba da dade do pojave prasine, 'stetnih gasova i isparavanja, a takode ne treba da se pojave sumovi koji izazivaju smetnje, kao ni promaja. Grejna tela treba lako da se ciste,

4. Grejanje bi trebalo da budejeftino u isporuci, ugradivanju oprerne i pogonu.

Tos ne postoji grejanje koje bi moglo cia zadovolji sve navedene zahteve, Sva danasnja grejanja, pocev od prastare kaminske vatre do savrernenog zracnog grejanja, imaju svoje prednosti i nedostatke. Koja ce se vrsta grejanja odabrati u pojedinim slucajevima, zavisi od rnnogo faktora koje treba uzeti U obzir, npr, vrste gradevinskog objekta, veka korlscenja, broja osoba i njihove odece, vrste goriva kao i troskova postrojenja i pogona itd,

PODELA GREJNIH POSTROJENJA

ZAHTEVI KOn SE POSTAVLJAJU GREJANJU

Prema polozaju proizvodaca toplote: pojedinacno, centralno i daljinsko grejanje, prema vrsti goriva:

grejanje na ugalj, gas, ulje, elektricno, solarno i grejanje toplotnim pumpama,

prema nosiocu toplote:

toplovodno, vrelovodno, parno i vazdusno grejanje, prerna nacinu odavanja toplote:

konvekciono, vazdusno i kombinovano grejanje,

Za izbor vrste grejanja merodavan je veliki broj faktora, a narocito:

,,- vrsta zgrade, npr. starnbcna zgrada, poslovna zgrada, fahrika, hotel,

- raspoloziva novcana sredstva,

- vreme koriscenja prostorija,

- higijenski zahtevi ltd.

SI. ] 9 - Sistem centralnog grejanja, 1 - kotao, 2 - dimni kanal, 3 - voda, 4 - toplovodna cev, 5 - odusni lonac, 6 - zaustavni ventil, 7 - radijator, 8 - ohladena voda, - 9 - odvodna cev

10 - termometar

1. Osetria temperatura u zagrejanoj prostoriji (srednja temperatura vazduha i srednje temperature zida) treba da budc, po mogucstvu, vertikalno i horizontalno ravnomerna i to oko 20°C do 22°C, sa odstupanjem od 'oko± 1 K. Pri tome se uspo-

44

45

GREJANJE VODOM J

Nosilac toplote iz centralne Iozionice u prostorije koje treba zagrevati, sluzi kod ovog sistema vruca voda. Voda se zagreva u kotlovirna srnestenim u centralnoj Iozionici, na 80-90°C, Voda se razvodi kroz cevi u pojedina grejna tela (radijatori - izmenjivaci toplote) smestena u prostorijarna zgrada, predaje s voj u toplotu i pri tom se hiadi na bOoe. Tako ohladena voda vraca se kroz povratne cevi u kotao gde se ponovo zagreva na RODe i proces ide u krug,

Kruzenje (cirkulacija) vode u postrojenju nastaje usled razlrke u masi hladenja i toplije vode: gravitaciono vodeno grcjanje. Toplija tecnost kao specificno laksa, penje se odozelo riagore, a hladnija 5C spusta odozgo nadole (sl. 20 i 21).

Iz obrasca je ocigledno da je sila utoliko veca, ukoliko je razlika u visini izrnedu kotla i radijatora veca, i ukoliko je razlika temperature vode veca.

Kod gravitacionog sistema grejanja kotao mora biti srnesten na najnizoj tacki instalacije za razliku 'od prinudnog, gde grejno tela maze biti smesteno na nizern nivou od kotla, Dijagram na s1. 22 pokazuje zavisnost regulisanja temperature u razvodnoj mrezi u odnosu na spoljne temperature. Svako vodeno grejanje ima ekspanzioni 'sud, ciji je zadatak da ornoguci ncsmetano sirenje vode pri njenorn zagrevanju, Obicna postrojcnja imaju ekspanzioni sud vezan sa atmosferom (51. 23). Samo ked daljinskog vodenog grejanja, gde se primenjuje veda razvodne temperature iznad IOODe, izvode se zatvoreni ekspanzioni sudovi.

Eksperirnentalno se st.rujanje moze posmatrati ako u pocetku zagrevanja stavimo u voelu zrnce hiperrnangana iii malo strugo tine drveta. SUa koja obezbeduje potrebnu cirkulaciju vode, srazmerna je visinskoj razlici najvise i najnize tacke cirkulacionog toka i razlrci specificnih masa vode odvodne i povratne cevi, pa je:

-

VATRA

rasl.nna Posuda

V
/' V
/ !
/ , i
/
/
/

i 90
80
OJ
CI 70
CI
,.
~ 60
e 50
N 40
:
: 30
~ 20
~ 10
~ o t20+15 +10+5 0 -5 -10 -15

51. 20 i 21

51. 22 i 23

Prema nacinu razvoda toplotnog f'luida razlikujerno grejanje sa gornjim. i donj irn razvodornI dvocevnim i jednocevnim sisternom grejanja.

Gornji razvod. Iz kotla (k), zagrejana voela ide do horizontalne cevi koja se nalazi iznad najviseg postavljenog radijatara, a odatle se .razvodi do pojedinih radijatora (s1. 24). Iz radijatora prohladena voda drugirn delommreie vertikalnih povratnih cevi ide u najbliiu sabirnu cev a odatle u kotao. Na najvisern mestu postavljen je ekspanzioni sud (E).

gde su:

p - pritisak (sila) koja izaziva kruzenje vode, tl-t2 - razlika temperature vade,

R - razlika .J'U visini kotla i radijatora,

46

47

i(j)

1 I -4-

7////7//,

SI.24

Kod donjeg razvoda, razvodna mreza se nalazi u suturenu ili poclrumu. Od nje se odvajaju vertikalni vodovi i ogranci koji napajaju radijatore toplom vodorn (51. 25). Od radijatora se odvaja silazni vertikalni vod u sabirnik sa hladnijorn vodom i odatle u kotao. Na sl, 26 i 27 dat je prikaz centralnog 'grejanja sa donjim razvodom, Potrebno je obezbediti evakuisanje vazduha iz mreze sto postizerno pomocu vazdusnih cevi koje su povezane sa ekspanzionim sudom. Cirkulaciju ne sme ornetati vazduh koji bi se u instalaciji negde zadrzao, bilo U obliku mehura Hi vazdusnih jastuka. Instalacija mora biti izvedena taka, da vazduh moze iz svakog njenog delica da izade. U prvom redu,

48

I

lit

,I I I 1

-l

SI. 25

4 Ceut ralno gre,ian.ie

49

u instalaciji ne srne -biti horizontalnih cevi, jerse pri vrhu tih cevi, uz male neravnine i hrapavosti uvek mogu zadrzati mehurici vazduha koje ni struja vode, Cija je brzina srazmerno mala, nece povuci sa soborn. Prema tome, sve cevi koje razvode vodu u horizontalnom srneru, (npr, gornja i donja cev) moraju biti nagnute, tako da vazduh nesmetano ide nagore, jer je mnogo laksi od vode, pa rnoze izaci na mestu gde je 'instalaclja

3

I I

I 6 '/~ t

I I I

~

i I

T·~-·----·

I

!'--.~

51. 26 r- Centralno grejanje sa donjim razvodom, 1 - kotao, 3 - grejna tela, 4 - glavna dovodna cev, 5 - usponska dovodna cev, 6 - odvodna cev, 7 - prellvna cev

otvorena, a to je rastezna posuda (s1. 28). Na s1. 23 strelicama je pokazan smer, kojim vazduh izlazi iz instalacije. Ako bi vazdusni jastuk porastao toliko, da popuni ceo presek cevi.ionda nece biti cirkulacije, sto se desava iz vise razloga. Ako instala-

50

SI.27

B

.!l.Q

voa~_

__ .!L

rz KOTlA

51. 28 i 29

51

cija nije napunjena vodorn iznad racvanja na mestu »a« (sl, 30), vodena veza ce na tom mestu biti prekinuta, i tada nece doci do cirkulacijs. Isto to bi se desilo, ako bi se horizontalna razvodna cev savila prerna sl. 31 (npr. da bi se zaobisla neka greda u zgradi). Treba voditi racuna da niukorn slucaju, ne dode do prekida struje vade u instalaclji.

Da li Cerna upotrebiti gornji ili donji razvod, zavisi od rasporeda prostorija i gradevinske izvedbe same zgrade,

51. 30 i 31

Grejanje toplom vodom .sa donjom raspodelom

Na s1. 32 prikazana je sema grejanja toplorn vodorn i donjim razvodom,

Voda iz kotla izlazi ,hoz jednu glavnu (sabirnu) cev ad koje se odmah iznad kotla odvajaju na jednu i na drugu stranu horizontalne razvodne cevi, Od njih se zatim odvajaju vertikalne razvodne cevi (obicno ih u praksi nazivamo »strangovi«), na koje se prikljucuju pojedini radijatori. Instalacija se puni vodorn, obicno iz vodovoda, kroz cev prikljucenu 11a kotao. U radijatore voda ulazi odozdo kroz povratnu cev. PC11juCi se, potiskuje pred sobom vazduh koji izlazi u ekspanzioni sud, koji je otvoren tj. spojen sa atmosferom. Da bi vazduh mogao da izade iznajvisih radijatora, na njima mora biti izlaz za vazduh. Izlaz se izvodi pornocu odusnih cevi iz kojih rnoze vazduh da izade u ekspanzioni sud. Te cevi su pokazane na sl. 32 isprekidanim Iinijarna. Kod nekih instalacija vazduh se ispusta kroz male slavine koje su namestene na najvisoj tacki vertikalne razvodne cevi ili na radijatorirna (na s1. 32 oznacena krsticem na levoj vertikalnoj razvoclnoj cevi).

52

I e rd s '1

1
I
I
1
\~J 011 1
1
I ;::t I
I I
\ L' )

!J J'~ 53

Da kroz odusne cevi ne hi cirkulisala voda i bez potrebe i11 zagrevala, mo~a}u se pre prikljucka na cev, koja vodi u ekspanzioni sud, savrtt nadole, pa tek onda prikljuciti. Vazduh ce sc, posto je laksi, sakupljati u cevi a tvisak vazduha ce izlaziti u ekspanzionu posudu. Horizontalne cevi za vodu treba da su nagnuteu smeru izlaska vazduha, tako da bi vazduh iz cele in:stal~cije .mogao sigurno i nesmetano da izade. Dovoljno je da taj nagib bude 0,5 - 1 em po duznom metru, a najbolje ga. je kontrolisati pomocu libele. Ukoliko nema nagiba' cevi prekinuce se vodena veza, a time i cirkulacija. ~ ,

Cest je slucaj da se pojavi vazduh u instalaciji iako je ona puna vo~e. Nairne, i u vodi kojom punirno instalaciju uvek ~ma . ))~PIJenog{(. va~duha .. Kada se vo.da zagreje, vazduh iz nje izlazi, 1 ako ne .moze da izade, skuplja se negde u visern delu instalacije, Aka instalacija nema odusnih cevi, nego sarno odus?e slav~ne, moze se desiti da se u radijatorirna pojavi vazduh :~.da om zbog toga ne greju. Radi toga treba povrerneno, naroc~to ~~o se primeti da gornji radijatori ne greju, otvor'iti slavme 1 ispustiti vazduh, Potpunija serna kakvu susrecemo u prak-

"Iii '" la, II III I I Ii" ,u,' u,~illi?ttin'ltlilli IUtlli iii mlttl

,-------- - 'l.lr- -t<- -- _

; ~ II '1----

J II II I

I l l I

I II

SI. 33

S4

51, sa ucrtanim svirn delovima, data je na s1. 33. Iz kotla ide jedna cev koja se racva na pojedine horizontalne ogranke posredstvom sabirne cevi. Na ovu cev se prikljucuje onoliko horizontalnih cevi koliko to prostornost zgrade zahteva. Svaka cev ima ventil kojim se moze iskljuciti, Pojedan takav ventil stavlja se i na svaki veci vertikalni ogranak, da bi se mogao u slucaju kvara i popravke iskljuciti, ne ometajuciirad ostalih radijatora. Iz tog razloga stavlja se takav ventil na svaku povratnu cev, a i na glavnu povratnu cev ispred samog kotIa. Na izlaznoj cevi iz kotla nalazi se termometar kojim se kontrolise temperatura vode koja izlazi. Na povratnoj cevi je takode ugraden termometar. Na toj cevi je i manometar, kojim me rima visinu vode u instalaciji. Pojedini ogranci na semi (sl. 33) OZ_I naceni su pornocu slavina, a drugi 'pomocu zajednickih odvodnih cevi, Visak vade u instalaciji koji nastaje njenirn zagrevanjern prihvata ekspanzioni sud. V protivnom, da njega nema doslo bi do nekontrolisanog porasta pritiska u instalaciji. Prerna postojecim propisirna ta posuda mora biti vezana sa celom instalacijom cevi na kojima nema venti1a, tako da se ne moze desiti da pritisak ubilo kom delu instalacijc poraste toliko, da nastane pucanje iii "eksplozija. Na instalaciji koja je data na 51. 33 i sam kotao je povezan posebnom cevi za ekspanzionu posudu, radi obezbedenja kotla od prekornernog pritiska. Izgled ekspanzione posude dat je na s1. 34. To je cetvrtasta posuda ad pocinkovanog lima debljine 3-4 mrn, zavarena, sa poklopcern koji se pricvrscuje zavrtnjirna, Oblaze se toplotnorn izolacijorn (2) da bi voda u njemu bila zasticena od smrzavanja. Na nju moraju biti pricvrscene sledece cevi: cev (3) kojorn se prikljuceni cevovodi i radijatori preko jedne od povratnih cevi i cev (4) koja sluzi kao preliv i odvodi suvisnu vodu iz rezervoara, Ova cev trebada silazi u kotlovnicu, a izlazi u vodovodnu solju iii prikljucak na kanalizaciju, tako da je uocljivo rkada iz nje izlazi voda. Na taj nacin i sam loZac saznaje kada je instalacija puna vade. Cev (5) sluzi kao sigurnosni ventil. Ona povezuje sam kotao sa ekspanzionom posudom i osigurava od nepredvidenog pritiska. Na ovu cev se ob icno nadovezuje i oduska za vazduh (6) koja sluzi za izlazak vazduha koji se nalazi u instalaciji. .Cev (5) mora da ulazi u rezervoar odozgo, jer bi inace kroz ovu cev i cev (3) nastala cirkulacija vade i rezervoar hi se stalno zagrevao, sto hi bio nepotreban gubitak. Na rezer-

55

vaaru iznad najvise razinc, prikljucuju se i odusne cevi (7) aka su predvidene.

Ove sisteme, cija je instalacija posredstvorn oduska za vazduh u ekspanzionoj posudi vezanasa atmosferom, nazivamo otvoreni. Njihova je prednost u tome sto u instalaciji ne moze dod do nepredvidenog pritiska. U instalaciji vlada pritisak izazvan masorn same vade. On iznosi 1 bar na svakih 10 metara visine vade. Aka je npr. kotao 35 metara ispod razine vode u ekspanzionoj posudi, onda u instalaciji vlada pritisak od 3,5 bara. Mereci taj pritisak putem manometra rnozerno ustanoviti i visinu vode u instalaciji,

-·IB~s::.~:===~~~~~;JJ -',

i

12- [//

!

SI. 34 - Ekspanziona posuda. 1 - tecnost u sudu, 2 - toplotna i~olacija, 3 - cev za prfkljueenje cevovoda i radijatora, 4 - preIivna cev, 5 - cev za vezu kotla i ekspanzionog suda, 6 - oduska

za vazduh

Grejanje toplom vodom sa gornjorn raspodelom )

Izvodi se tamo gde nema podrumskih pros torij a. Voda sc vodi iznad cele instalacije, a u cilju razvodeuja. Za to je veoma podesna tavanska prostorija. Voda se racva i razvodi na pojedine ogranke (horizontalne) na koje Se prikljucuju silazni vertikalni ogranci. Od njih se odvaja voda na pojedine radijatore

56

(sl, 35). Instalacija se veoma malo razlikujeod prethodne 13\ U izvedbi je takode otvorena. Nedostatak je sta su razvodne ccvi sa vrucom vadom smestene u hladnim prostorijarna (tavanu) i radi toga su toplotno izolovane.

TEDNOCEVNI SISTEM

Pred projektante i izvodace postrojenja i instalacija centralnog grejanja sve se cesce postavlja zahtev za prirnenorn novih i savremenih resenja, koja u osnovi treba da obezbede savrernen, ekonomski opravdan i sa stanovista odrzavanja i estetike, odgovarajuci sistern zagrevanja,

Irnajuci u vidu veoma aktuelno pitanje cnergetske situacije uopste, narnece se pitanje izbora optimalnog i ekonomski opravdanog sistema grejanja, imajuci u vidu da je 'zagrevanje ne samo potreba vee i poboljsanje covekove zivotnc sredine. Nije bcz znacaja podatak da se za smanjenje PC suvisne temperature u prostoriji maze ustedeti najmanjc 6% ad ukupnih troskova grcjanja.

.Tcdnocevni sistem grcjanja daje niz izuzetnih prcdnosti u odnosu 11a klasicni (dvocevni) sistem grejanja:

-instaJacija se izvodi bakarnim ili celicnirn cevirna ugradenim u zavrsni sloj poda iii ispod ukrasnog profila, uglovima poda prostorije,

57

- svako grejno tela se maze demontirati, a da se pri tome ne ispusta voda iz instalacije i prekida grejanje.

- potpuno je izbegnuto zavarivanje jer se spojevi izvode

cpojnicaraa,

- vrerne montaze se skracuje i do 70%,

- moguce je resiti svaki zahtev centralnog grejanja,

- ukupna ogrevna povrsina grejnih tela je ista ili se ne-

znatno povecava uodnosu na klasicni sistem,

- svaki radijator semoze regulisati iii potpuno zatvoriti (lskljuciti) a da se pri tome ne srnanji cirkulacija u instalaciji i

l1e preoptereti pumpa, .

investicija u jednocevni sistern maze se smaniiti do iO% U odnosu na klasicni sistern zagrevanja.

DVOCEVNI SISTEM

.Jednocevnl sistem

81.36

Na s1. 36 data je serna jednocevnog i dvocevnog grejanja.

Radijatori su kod dvocevnog sistema vezani paralelno a kod jednocevnog su vezani serijski. Takvo povezivanje omogucava

58

mesajuci ventil prikazan na 51. 37, cija se ugradnja vrsi kao sto je prikazano na sl. 38.

51. 37 i 38

Na sl, 39 prikazana je f';ema jednocevnog grejanja. Njena ie prednost u tome, sto je jednostavnija ad ostalih, jer nema vertikalnih povratnih cevi. Instalacija se izvodi sa gornjom raspodelorn. Od silaznih ogranaka racvaju se 'p riklj ucci za pojedine radijatore. Ohladena voda ne ide kao kod opisanih insta-

SI. 3q

59

Jva~ij~. u povratnu cev, ncgose odvodi u istu rezervnu cev, mesaJuc~ se sa,. toplorn vodom. Prerna tome, u donje radijatore dolazi hla?nI]a vo~a nego u gor~lje, zbog cega oni rnoraju biti ~natn~ vec: kako bi ~ompcnzovah temperaturnu razliku, Uprkos izvesnih us ted a na jednom vodu, ova instalacija se do skoro vcorna retko upotrebljavala,

, Spratn~ (etazno) .gre.janje toplom vodom. Ista instalacija ~e upot:eblJava za greJ~nJe stambenih jedinica, kancelarija, vise okala 1 sl. Pogodnosti su u mogucnosti regulisanja tempera-

SI. 40

~

. ---~-------.

:~~t!~:a- setnal spratnog grejanja toplom vodom. 1 - kotao 2 - posuc a, 3 - radljatorl, 4 - odvodna cev, 5 - po{,ratn~ cev, 6 - cev za napajanje kotla vodom

60

ture, npr. samo jednog stana, ekonomicnosti utroska goriva, vecoj sigurnosti u snabdevanju toplotnom energijom, a nedostaci u individualnoj doprerni, skladistenju i eksploataciji godva. Uglavnom, to su mala postrojenja koja se sastoje od kotla i nekoliko radijatora, zavisno od velicine prostorije (sl. 40, 41 i 42).

SI.42

Nedostatak jednocevnog grejanja je u tome sto grejni kapacitet pojedinihgrejnih tela ne moze lokalno da se regulise. Delirnicno regulisanje grcjnog kapaciteta moguce je kod konvektora pomocu vazdusne klapne. Temperatura vode se umanjuie sa svakirn grejnim relorn, :tako da svako naredno grejno telo morada irna vccu grejnu povrsinu za isto odavanje toplote . Ukoliko se pri proracunu postrojenja odluci da temperaturna razlika vode bude 10 K, urnesto uobicajenih 20 K, tada razlika temperature nije talco velika. U vecirn zgradama moze cia se

61

primeni is~i nacm grejanja, ali sa VIse grejnih kola, pri cemu svako g~eJno kolo sna~deva svojom toplotom po jedan den zgrade (je?n<:cl'vno ¥;eJunje sa vise grejnih krugova).

Montaza ~stala~IJe . [ednocevnog' grejanja je veorna jednosravna, U novinrobjektima cevr se polazu u zavrsni sloj poda

lP-800/000 2K

lPK-800/SOO

2K Ibrej kenzcto)

SI. 43

62

(u glazuru). Kako se cevi isporucuju U koturima, duzine 25m, moguce je vr-siti polaganje cevi jednostavnim odmotavanjem koluta i to najkracorn linijom 'odradijatora do radijatora, U jednom kornadu (sl, 43). Savijanje cevi vrsi se posebnim alatom na hladno, a prikljucak na ventil izvodi se specijalnim spojnicama. Patent-spojnica se sastoji iz steznog kanusa i stezne malice. Kada se cev stavi u spojnicu potrebno je steznu maticu (kljucern 22) zakrenuti za 1-1 1/2 okretaj i spoj ce biti nepropustan. Instalacija centralnog grejanja Izvodi se bez varenja i Jemljenja, bez upotrebe teskih alata ali brzo i cisto. U objektima kojisu vee izgradeni cevi se polazu u ugao izrnedupoda i zida a nakon montaze se pogodnom. ugaonom letvicom zasticuju, Cradevinski zahvati su minimalni, jer je potrebno sarno probijati pregradne zidove izmedu prostorija.

Ventil je moguce osigurati termostatom. Terrnostat se sastoji iz specijalne vrste voska koji promenom temperature dilatira, a dilatacije se prenose na rotor ventila.

Kod objekata kao sto 5U starnbeni, koji suprikljuceni na zajednicku kotlovnicu, jednocevni sistem omogucava i jednostavnu ugradnju meraca utroska toplotne energije, Obzirom dol je razvod cevi horizontalan i da jednim iIi dva kruga mozerno posebrio obuhvatitl jednu stambenu jedinicu moguce je ugraditi uredaj za individualni obracun utrosene energije.

ETAzNO GREJANJE

Kod postrojenja za etazno grejanje kotao se nalazi u istoj, ili skoro istoj visini na kojoj se nalaze i radijatori. Za prirodnu cirkulaciju, potrebna je izvesna razlika ru visini izrnedu kotla i radijatora. Posto nema te razlike (kotao i radijatori su 11a istoj visini) pogon SC stvara u razvodnim cevirna (s1. 44). Sprovodhacev za vrucu vodu vodi sc najpre nagore pod tavanicu sprata, a zatirn se spusta prerna pojedinim radijatorima Tako se dobijaju dovoljne visine stuba tople i hladne vode, cija razlika u masil110ie da pokrece cirkulaciju vode. Cevi u tom slucaju ne.smeju da budu izolovane, jer se u njima voda ne bi hladila.vNa sl. 45 data je semil'etainog grejanja. Da bi otpor cevi bio sto manji, 'jer je visina instalacije mala (4-5 rnetara), u si-

63

stem se.n~ontiraiu ,znatno sire cevi negokod dvocevnog sistema. U tabeli je dat prikaz temperatura vode kod etaznog grejanja

u odnosu na spoljnu temperaturu. . 0 .

Spoljna temperatura C°C)

Temperatura vode (0C)

35

K

SI. 45 i 46

64

4

0 +5 o I ~5 -10 =~~1-20
--~-
5 51 60 62 75 82 90
1-- --- ~~N_ "-- --~ ~--
I 40 47 52 58 64 70 Cest je slucaj da Se kotao za etazno grejanje kombinuje sa stednjakom u kuhinji (sl. 46), Takvi stednjaci imaju iugraden kotao sa vodom koji se leti mole iskljuciti pa sestednjak upotrebljava sarno za kuvanje. Osnovna prednost -je u tome-sto se zimi za zagrevanje celog stana ikuhinje lozi jedna vatra, sto se mozeIzvesti i sa gasnim lozenjem.

/6'

51. 47 - Serna Iustalaclje etaznog grejanja u kombi-izvedbl, 1 _ vrata za ciscenje, 2 - vrata za Iozenje, .3 - regulator promaje, 4 - komandnt uredaj kotla, 5 - regulacioni termostat bojlera, 6 - termometar bojlera, 7 - regulacioni ventil bojlera, 8 - ventll za mesan]e, 9 - cirkulaciona pumpa, 10 - propusnl ventil, 11 _ termometar i manometar, 12 - zatvorena ekspanziona posuda, 13. -. sigurnosniventil, 14. - radijator, 15- radijatorski ventil, 16 tus,17 .. - kada, 18 - odvod u kanal, 19 - odzraen] ventiI

5 Ccntralno grejnnjc

.65

Prednost etainog grejanja koje je prelazni stepen od 10- kalnogv~o centralnog g~ej~nJ~' se sastoji u tome sto se od jednog Iozista (npr. u kuhinji III predsoblju) mogu sve prostorije u stanu zagrevati po zelji korisnika stana.

N.a. s1. 47. d~ta je serna instalacije etaznog grejanja u tzv. k?mbHZVedbl tj. sa bojlerom za toplu vodu koja sluzi za sanrtarnu upotrebu.

PUMPNO TOPLOVODNO GREJANJE

Kod vecih instalacija, gde je ukupna duzina cevi veca od 300 m up.otrehlj~va se obavezno vestacka cirkulacija, jer prirodnom clrkulaCI]Orn ne bi veda dosla do najudaljenijih radijatora. U tu svrhu nam sluze centrifugalne pumpe. U upotrebi

I
I
J
I
I
I
. I
..._
T
sv SP I Hs
I
J
Pit I
I
I Pumpa

J

I

I

J

I

I ---_ ..... _P __

----'

KOTAO

SI. 48 - Serna purnpllog to . plovodnog grejanja

.. -

66

su obicne pumpe (jednostepene) ili tzv. propelerske pumpe specijalno izvedene za centralno grejanj e.

Na sl. 48 data je .sema pumpnog toplovodnog grejanja, dok je na 51. 49 dat presek pumpe.

Pumpe se po pravilu p rikljucuju na povratni vod, tako da iz instalacije usisavaju povratnu vodu koju dalje potiskuju u kotao, S obzirom da voda u centralnom grejanju dostize ternperaturu u proseku lOO"'C uroizlazi da se pumpa ne sme montirati na topli vod, Uslecl vakuuma, koji se javlja ispred pumpe na usisnoj strani, voda bi kljucala i prekidala struju, a to bi izazvalo nejednak rad pumpe i vodene udarce u instalaciji, Ovakve se instalacije izvode sa tanjim cevima, jer pumpom obezbedujemo dovoljno visok pritisak. Da1ja prednost je 1.1 tome, sto se usled brze cirkulacije cela instalacija maze brze zagrejati i staviti u pagon. Irna slucajeva kada se samo dec instalacije napaja vestackirn putem (pumpom). Cirkulaciona pumpa ima ponekad namenu cla same pojaca priroclnu cirkulaciju, i u tom slucaju je u pogonu sarno na pocetku zagrevanja, kako hi se vrerne dotoka topic vade do svakog radijatora skratilo. U tom slucaju pumpa prestaje sa radom u momentu kada se instalacija zagreje i grej anje ad tada radi prirodnom cirkulacijorn. Dalje prednosti ovakve instalacije su: izvodenje rnreze je lakse, jer se ne treba striktno pr idrzavati nagiba mreze, usled prinudne cirkulacije Iakse se izbegavaju manji vazdusni jastuci, grejna tela se rnogu postavljati proizvoljno u odnosu na kotao, bez veceg uticaja na efikasnost zagrevanja, mogucnost regulacije je laka. Ncdostaci su: sumovi motora i pumpi koji mogu biti ncprijatni, troskovi grejanja se povecavaju utroskom energije za purnpe, rnoze doci do zastoja cirkulacije topIe vode" nestankorn energije za pogon motora i sl.

U cilju izbegavanja prcnosa sumova od (pumpc, obratiti paznju na dobru zvucnu izolaciju na dodirnim mestima cevovoda i delova zgrada. Za vece pumpe predvideti manji broj obrtaja, besurnni motor ili postavljanje na prigusnom temelju. Za prigusivanje zvuka i potresa cesto se koriste ploce od plute i prigusivaci vibracija. Racli pogonske sigurnosti preporucljiva je pogonska pumpa. Ukupni kapacitet velikih postrojenja se rasporeduje na vise pumpi. Za nocni rad je potrebna pumpa sa manjim kapacitetom. Ukoliko je pritisak veci, utoliko su cevi

S'

67

68

Slepa prirubnico ~'"

vezivrmje ria r-'4"'L.J:=i-l--1JcjJ-.:fundamcnr Na posebon

znntev) Betonski temelj

J;:;~:;~:;~!~PIO(a-pllita

Smestaj no (emel)

NaCin demontaie

Smeito] no zidnu konwlu

prj tJgradnji U horizDlHalnam pO/Diaju prepoFueujema podupironje cevovodc '

SI.50

69

manjeg precnika, ali su j veci troskovi za struju, Izbor pumpe treba da bude takav cla se zbir troskova ugradnje i pogona svede na minimum.

U usisnoj i potisnoj strani pumpe ugraduje se po jedan ventil za zatvaranje. Voda temperature iznad 65°C treba da irna sloboclan dotok do pumpe.

Na sl. 50 clat je nacin ugradnje purnpi.

st. 51

Treba obratiti paznju na propise 0 obezbedenju.Pumpa se ne sme ugraditi izmedu kotla i sigurnosnih vodova.

U slucaju kada je ncdovoljan kapacitet jednog kot la, ubacuju se tada u pogon dvaili viSe kotlova, Na-sl. 51 data je instalacija sa dva kotla j pumpnim sistemom, Voda iz oba 'kotla vodi se najprr; u sat irnu cev od koje vode ogranci snabdeveni zapornim venti lima. Povratne cevi se takode objed injuju u zajcdriicku sabirnu cev. pa se prcko purnpe voda ponovo vraca u kotao. Zbug sigurnosti ~'ada instalacije postavijaju sc uvek dve pumpe od kojih je jedna u rezervi. Kotlovi su medusobno odvojeni ventilima, dajuCi na taj nacin mogucnost stavljanja jednog van pogona. Oba kotla su spojena sa rasteznom posudorn, svaki sa svojorn zasebnom cevi, na ikojoj srncju biti ven-

70

SI. 52

tili. Cevi ulaze u rastezni rezervoar odozgo. Povratne cevi su vezane sa rasteznom posudom pornocu cevi i pr ikljucerje na sabirnu povratnu cev,

Na s1. 52 i 53 dati su primeri centralnog grejanja sa i bez pumpe, a na sl. 54 data je serna pumpnog grejanja sa toplom vodorn i jednocevnim sistemom.

Vodeno grejanje sa srednjirn pritiskom ogleda se u tome sto r'astezna posuda nema odusk», Na taj nacin se moze pove-

71

Sl. 53

cati pri tisak u instalaciji do 0,4 MPa. Da se ne bi pritisak nekontrolisano povecavao,na ckspanzionoj posudi se montira sigurnosni ventil. Povecanjern pritiska povecava se i tempera. tura, tako cia temperatura vade koja odlazi iz kotla dostize i do ISO°C. Na taj nacin irnamo vece temperatume razlike i mogucnost smanjenja povrsinc izrnenjivaca toplote ~ radijatora,

72

S1.54

Nepovoljna strana ovog sistema je 11 tome; sto rse usled vece temperature prasina na radijatorirna pretvara u gas, stvarajuci neprijatan, skodljiv i nehigijenski osecaj. S obzirorn na napred navedeno, kao i na opasnosti ad veccg pritiska, ovaj sis tern centralnog grejanja se izbegava za stambene tzgrade. Mozerno ~a srcsti u vecim halarnai toplim Iejama,

73

PARNO GREJANJE Kod parnog grejanja t I It . fl id .

isparava u P' - k .. 1' c op a 1:1 LllJC vodena para koja

. . arnorn ot u, razvodl se cevnorn mreiom d .

~lh te!a, _g(~~ se njena toplota predaje prostoriji, kondcn~u~~e~ .odu I VI aca natrag u kotao. Ovde voda prelazi u paru, a JkOd

ruje .dugotrajno kao kod vodenog grejanja, us1ed korozionog dejstva mesavine para-vazduh, koja se stvara u parnim vodovima.

Parna grejanja se razlikuju:

- prerna povezivanju sa atrnosferom: otvorena i zatvorena parna grejanja,

- prema pritisku pare: grejanje niskog ili visokog pritisb vakuumsko grejanje,

prerna cevnorn sisternu: jednocevni i dvocevni sistern, prerna polozaju glavnog razvodnog voda: gornji i don]i razvod,

- prema nacinu povracaja kondenzata: povracaj pr irodnim padorn i prinudni povracaj.

Kombinacijorn ovih mogucnosti nastaju razlicite vrste lZvade parnih grejanja.

Za grejanje u stambenim zgradama i ustanovama danas se retko koristi para, a mnogo cesce za prostorije koje se koristc kratko vreme ili periodicno (sajmista, izlozbene prostorije itd.). narocito kada postoji opasnost od smrzavanja za vreme prekida grejanja (fnhricke kuhinje, praonice i Iabrike kojirna je para potrebna u druge svrhe),

GREJANJE VODENOM PAROM NISKOG PRITISKA

S1. 55

Koc1 ovog grcjanja kao posrcdnik prcnosenja topJotciz kotla slufi vodena para. Para proizvedena u kotlu razvodi se <isternorn cevi do pojediuih radijatora, U njima se para kondenzujc, predajuci oslobodenu toplotu prcko zidova radijatora 11 prostoriju koja sc grejc. Kondenzovana voda vraca se cevima u kotao gdc se proces ponavl [a. Pr incip rada parnog grcjanja dat [e na 51. 50.

Instalacija se sastoji ad jednog kotla i radijatora. Kada jc postrojenje hladno, onda je kotao do izvesne visine napunjen vodorn. Vodokazno staklo, koje cini jeclan od elemenata annature centralnog grejanja sluzi za kontrolu i pracenje visine vode. Iznad vodene povrsine i II celoj instalaciji malazi se vazduh.

1 kg suvo zasicenc - _' ~ .

2100 kJ· ·0 c pale JJII onclenzovan.Ju se oslobada oko

od 90~60~,ok 1 ~~ tople vode kod. v??e~l(~g grejanja, hladeci se

C odaje 126 k.I, Ova pOJettl11jU,lC cenu instalacije, ali

74

75

5

~,

para koja je laksa pliva na njernu .i zadrzava se u gornjem delu radijatora. Daljirn porastom pritiska para ce potiskivati vazduh iz radijatora, ukoliko vazduh rnoze ida izade. U tu svrhu i sluzi odusna cev narnestena na povratnu cev za kondenzat. Pritisak pare treba da je toliki da para dospe do izlaza iz radijatora, ali ne dalje. Para se u dodiru sa unutrasnjim zidovirna radijatora hladi i kondenzuje, predajuci svoju toplotu isparavanja (2300 kJ po 1 kg pare) preko spoljnih zidova radijatora u prostoriju. Kondenzovana vodase skuplja na dnu radijatora odakle se putern cevi za kondenzovanje vraca u kotao.

Pritisak pare u kotlu jc potreban za savladivanje otpora na cevirna kroz koje prolazi para na svom putu od kotla do radijatora, podrazumevajuci i otpor pare za potiskivanje vazduha do ulaska u radijatore. Potrebno jc odabrati takav pritisak koji ce biti dovoljan da se para probije do najudaljenijeg radijatora,

Svi radijatori nisu podjednako udaljeni rod kotla, pa su prema tome i otpori kroz cevi razliciti (za blife radijatore manji, a za udaljene veci). Posto je pred svakim radijatorom za ishskivanje .vazduha potreban isti pritisak, to cevi do pojedinih radijatora moraju biti tako dirnenzionisane, da se od pritiska u kotlu na putu do radijatora potrosi toliko, da preostaje bas tih 0,5 bara,

Prednost parnog grejanja niskog pritiska u odnosu natoplovodno grejanje je:

mala inertnost i brze zagrevanje, - mala opasnost ocl zamrzavanja,

- mali troskovi ugradnje,

- jednostavno merenje kolicine toplote rneracem protoka

kondenzata,

Nedostaci parnog grejanja su:

- nema centralnog regulisanja iz kotlovnice, pa se za vreme prelaznog perioda cesto javlja pregrejavanje, a time i veca potrosnja toplote,

- visoka, higijenski nepovoljna temperatura grejnih tela,

- veci gubici toplote,

- nema akumulisanja toplote u grejnim telima,

- veca opasnost od korozije u povratnim vodovima,

- radijatori moraju biti liveni.

Kada se postrojenje zagreje, voda na temperaturi od 1000C pocinje da kljuca stvarajuci u kotlu pritisak najvise do '05 bara r~di cega je postrojenje i dobilo naziv grejanje sa niskirn pritiskorn.

---

S1. 56 - .1:'rine!p parnog grejanja. 1 - kotao, 2 - sigurnosna eel', 3 - r'adljatort, 4 - povratna cev, 5 - povratni rukavae 6 _

odvodna cev, 7 - prlkljucak, 8 - oduska '

Proizvedena para penje se kroz razvodnu cevi kroz ulazni ventil prodire u radijator, potiskujuci pred sabom vazduh. U radijatoru, u pocetku, dok je jos pritisak mali, vazduh koji je vece mase od vodene pare, Iezi u donjem delu radijatora, a

76

77

Svi oblici pat-nag grejanja zahtevaju detaljnu obradu, jer su veoma podlaini smetnjama. Da pritisak pare ne bi mogao niukom slucaju da prede 0,5 bara, vecina kotlova mora biti opremljena sigurnosnimcevima koje idu iz parnog prostora.

Odabiranje cevi vrsi projektant, a duinost jc montera da se strago pridrzava datih dimenzija, Pred svakim radijatororn se ugraduje tzv. predregulacioni ventil, To je u stvari dvostruki ventil od kojih jedan sluzi za rucno otvaranje i zatvaranje radijatora (pornocu male poluge i tockica), dok se drugi zatvara sarno pornocu narocitog tocka, a njime se posle montaze pr'igusuje para onoliko. koliko treba cia se radijator zagreje do dna. Na izlaznoj cevi, kao sto je prikazano na s1. 57 mantira se narocita kapica koja se moze odvrnuti i sluzi za kontrolu dovoda pare do zadrije tacke radijatora,

Predregulacioni ventil (sl. 58) treba podesiti taka da para zagreje radijator do kraja, a ujedno da na izlasku iz njega ne

S1. 57 i 58

izlazi para, jer bi to znacilo da para prodire u cevi za kondenzaciju, Kad se ova regulisanje zavrsi. kapica se zatvori, Moguca je ugradnja i drugih ventiIa 'sa slicnorn ili potpunijom namenom. Na sl, 59 je prikazana sigurnosna cev koja sluii za obezbedenje granice pritiska u cevovodu, Donji dec cevi JC napunjen vodorn, koju pritisak pare potiskuje u levi krak cevi.

78

Usluca]u da pritisak prede dozvoljenu meru, para ce pradreti kroz vadeni stub napalje, usled cega ce pritisak opasti. Iz izlozenog je uocljivo da ova cev ima istu ulogu kao i sigurnosni ventili. Kod parnag grejanja, za razliku od vcdenog, sve cevi nisu istih dimenzija. Parne cevi su znatno veceg prornera nego cevi za kondenzaciju sto proistice iz cinjenice da je i zapremina pare mnogo veca od zaprernine vade iz koje nastaje.

51. 59

Razvodenje pare i vracanje kondenzovane pare vrsi se na slican nacin kao i kod vodenog grejanja, te prerna tome i kod parnog grejanja iustalacija moze biti izvedena sa gorrijirn i donjim razvodom,

79

INSTALACIJA PARNOG GREJANJA SA DQNJIM RAZVODOM

NasI. 60 data je serna instalacije parnog grejanja sa dbnjirn razvodorn. Razvodnik pare se postavlja u podrumske -prostorije .iz kojih se najpre razvodi horizontalnim cevima.lz ovlh cevi se izdvajaju vertikalni ogranci (»strangovi<{).

SI. 60 ._ Serna insta1acije parnog grejanja sa donjhn razvodom. K - kotao R - razvod, PI, P~, P3 - vertikale do radijatora, KI, K2, J(j' - kondenzni vodovi, S - sabirni vod, - B petlja

Iz kotla para odlazi u razvodnik (sabirnu cev), od koje se odvajaju horizontalni ogranci na pojedine delove zgr~de. Pro~ lazed kroz .cevi para se delirnicno kondenzuje (hladenjem gubi toplotu), pa je treba odvesti sto se pos tize naginjanjem cevi na jednu stranu. Taj nagib treba uvek izvesti tako da bude u pravcu pare. U protivnom voda bi se sukobljavala sa strujom pare, sto bi stvaralo znatne otpore pri prolazu pare, pa bi se moglo desiti da pojedini ogranci slabo iii nikako ne greju, Sem toga doslo bi do tzv. vodenih udaraca kao rezultat suprotstavljanja vode pari iIi obrnuto, Kondenzovana voda koja se stvara usled hladenja pare u razvodnirn cevima, izdvaja se iz njih u cevi za kondenzaciju. To se vrs! pomocu odvodnica (»sIajfni«) kojima se sprecava da para ne prodre u cevi za kondenzaciju.

Konstrukcija i izvodenje iodvodnica dati su na 51. 61. 'Odvodnice pri clnu imaju otvor koji se zatvara uvrnurirn ceporn, a sluzi za izbacivanje vode za vrerne zirnskih dana (da se ne bi zaledila). Hladna voda je U oba krakaodvodnica na istoj visini, a kacta je topla, pritisak potiskuje vodu iz desnog u levi krak. Visina odvodnica je srazrnerna norrnalnom pritisku u kotlu,

80

Najcesci uzrok slabog grejanja izvesnih grupa radijatora je nedovoljno odvodnjava~je: To nam~ce potrebu d~, se pokloni puna paznja postavljanju odvodmca, koje se oblcno. postavljaju ispod svakog vertikalnog ogranka, tako da u njega

dolazi cista para bez vode. '

51. 61- iSema odvodnice, Ps - vod parnog kotla, ill - petlja cevi, P3 - veda u kraku cevl, A-A nivo pare, K~ f- kondenzni krak

Temperatura pare kod parnog grejanja je nesto veca od 100°C i konstantna je. Dakle, ne postoji mogucnost, kao kod vodenog grejanja, povecanja temperature, a time. i regulisa~ja grejanja. Regulacija se moze 'izvesti putem ventila na sarrnm radijatorima, Mogucnost regulisanja iz kotlarnice se sastoji u prekidu Iozenja. Kada se prostorije dovoljno zagreju, obustav-

lja se promaja, a time i vatra. I

PARNO GREJANJE SA GORNJIM RAZVODOM

Para se razvodi horizontalnim cevima koje su smestene iznad najvisih radijatora, obicno na tavanu. Na s1. 62 ~ata je sema ove instalacije. U parnorn kotIu stvara se para koja pod odredenim pritiskom struji kroz mrezu do grejnih tela, odaje odredenu kolicinu toplote i hladeci se kondenzuje na dnu radijatora, pa se vraca vodovirna za kondenzaciju u kotao. Us~~d pritiska koji vlada u kotlu, nivo vode u mrezi za kondenzaciju bice za odgovarajuci pritisak veci, nego nivo vode fu kotlu, pa ce zato do ove visine mreza za kondenzaciju biti u potpunosti ispunjena. Dok su delovi mreze za kondenzaciju iznad 's,":og nivoa ispunjeni parom i vazduhom, kondenzat se sarno slIva niz zidove cevi, U sled vece specificne mase vazduha (i na '100°C) od zasicene pare, ona ce kod pustanja u radijator zauzimati sarno gornji prostor, i svojim ulaskorn progresivno potiskivati

6 Centralno grejanje

81

~~7 I

, - J . I

L ; . ...: __ + -, __

[~ ~ ~

~~~---.- t f

I I

81. 62 - Serna instalacije parnog grejanja sa gornjim razvodom. - kotao, 3 - radijatori, 4 - potisna cev, 5 - dovodna cev za paru, 6 - odvodna cev tz radijatora, 7 - sigurnosna cev

vazduh nanize, Tako bi postojalajedna horizontalna ravan izmedu parnog i vazdusnog prostora koja bi rnenjala svoju visinu prerna kolicini ispustene pare. Time se rnenja i kolicina toplote grejnog tela, tj. instalacija parnog grejanja ima tri fluida: u kotlu do odredene visine je voda, u razvodnom vodu i gornjim delovirna grejnih tela je para, a u elonjim delovima radijatora i povratne mreze je vazduh. Zato je potrebno ugraditi ventil sa dvostrukom regulacijorn (kao kod vodenog grejanja), i regulisanje izvrsiti pri potpuno otvorenom polozaju tockica, jer ne sme prolaziti para u cev za kondenzaciju. Kon-

82

trola se vrsi pornocu slavinice, koja je postavljena na izlazu radijatora.

Kod parnog grejanja moraju se izolovati samo parne cevi, Cevi za kondenzaciju se ne izoluju jer je kolicina vode, koja kroz njih prolazi mala, a i temperatura vode je niska, take da nema potrebe sprecavati taj neznatan gubitak toplote.

Kondenzat se kod oba, do sada opisana sistema parnog grejanja odvodi najpre iz radijatora vertikalnim povratnim cevirna U podrurn, gde se skuplja Ll glavne horizontalne sabirne cevi, Cevi se vracaju ispod tavanice podrumskih prostorija sve do kotla. Pre silaska prema kotlu na cevima mora biti cev za odusak vazduha, kroz koji izlazi iz instalacije vazduh, kada se u nju pusti para, a .kad 'se obustavi grejanje sva zaostala para u instalaciji se kondenzuje i kroz ovu cev u instalaciju ulazi vazduh. U izvesnim slucajevimaiodusna cev se uvodi u lonac sigurnosnecevi, tako da se kapljice vode ne prosipaju po podu kotlarnice, kada ih sa sobom povlaci vazduh na pocetku zagrevanja.

Cevi za kondenzaciju vodene ispod stropa, nazivaju se »suve kondenzacione cevi«, jer susamo delimicno, ispunjene vodom a ostatak je vazduh. Ako postoji neka prepreka za uvodenje tih cevi pod tavanicu (npr. vrata, grede, otvori i s1.) one se mogu uvoditi kroz podrumske prostorije u podu i tada ih nazivamo »mokre kondenzacione cevi«, jer su sve do vodostaja pune vode. Na 51.63 pokazana .je kotlarnica sa mokrirn cevimao U cevirnaza kondenzaciju ima vazduha, ciji 'izlazak obezbeduju zajednicke odusne cevi, koje se moraju na cevi za kondenzaciju prikljuciti iznad visine vode u njirna (iznad Iinije Pk koja se nalazi iznad razine vode u kotlu) za najrnanje onoliko rnetara, koliko odgovara pritisku u kotlu (npr. ako je normalan pritisak 10.000 Pa, onda ta visina iznosi najrnanje 1 m), Odvodnjavanje pcjedinih parnih cevi ne zahteva posebne odvodnicc vee sarno jednostavan prikljucak na kondenzacioni vod u podu.

U praksi nam se cestc narnece potreba smestaja radijatora i u same podrumske prostorije. U tom slucaju razina vode ce u cevima za kondenzaciju biti visa uego u kotlu za onoliko koliko odgovara prltisku u kotlu (npr. aka je pritisak u kotlu 10.000 Pa, voda ce se u cevima za kondenzaciju popeti na 1 1ll iznad vodostaja u kotlu a ako je pritisak 30.000 Pa, onda za

83

3 metra itd.). Linija do koje se razina penje kod nominalnog pritiska naziva se vodena linija, i naznacena je na s1. 62 i 63.

Vaznost ove linije ogleda se u tome sto ni jedan radijator ne sme da bude ispod vodene linije, pa ni delimicno, Na sl. 63 je jasno uocljivo da hi 'takav radijator bio pun vode, u njega ne bi rnogl a da dode topla para i prema tome ne bi ni grejao. Kad

5

5

Sl.63

hi delimicno bio ispod vodene linije, ne bi celom povrsinom grejao, nego sarno gornjim delorn, i to samo onim iznad vodene linije. Da bi ipak zagrejali suterenske Hi podrumske prostor ije potrebno je instalaciju izvesti kao sto je prikazano na 1'01. 64.

84

Cevi za kondenzaciiu iz tih radijatora ne smeju se voditi direktno u kotao, jer bi kroz njih prodirala voda iz kotla u radi jatore. Kondenzat se zato vodi najpre u sabirni rezervoar, koii je postavljen na odgovarajucoj dubini podruma. Konden-

51. 64 - Serna instalacije sa gornjim. razvodom. 1 - p.reIazn! r*:zervoar 2 - predgrejavanje, 3 - prlfiv, 4 - automatski prekidac, 5 - p~mpa sa motorom, 6 - elektrlena mreza, 7 - plovak, 8

sabirni rezervoar, 9 - kondenzat od radijatora u suterenu

zat se zatim crpe u prelazni rezervoar, koji je podignut na dovoljnu visinu da bi vada iz njega mogla da se vlastitirn pritiskom vraca u kotao, Za crpljenje sluze pumpe zavisno od velicine postrojenja, za velika centrifugalne ',1 za 'mala rueue krilne pumpe. Motor centrifugalnih pumpi se ukljucuje i iskljucuje autornatski, pomocu tzv. plovak-prekidaca (s1. 65). Kada se sabirni rezervoar napuni iskopcavanjem motora, od-

85

nosno prestankom rada, pumpe obezbeduju potreban nivo. tin' nivo opadne iznad normale putem plovka ponovo aktivirarno motor, odnosno pumpu,

2 -----..

max.

:sJ _

1 /

;/ SI. 65 ,..... Serna plovak-prektdaca, 1 - plovak, 2 - celicno me, 3 - tocklC za vodenje, 4 - granicnik hoda, 5 - prekidac, 6 protivteg

Potrebno je izbegavati punjenje postrojenja svezom vodorn iz vodovodne mreze. Nairne, .svaka voda u sebi ima .izvesne nerastvorljive rnineralne sastojke koji stvaraju »kotlovski kamen«, On je veorna stetan, jer sprccava potPU110 iskor'iscavanje toplotne energije, Zato je potrebno voditi racuna da se kondenzat iz suterenskih radijatora ne Ispusta u kanalizaciju vee da sedalje koristi jer je cist od taloga. Na oksidiranorn postrojenju se u sabirni rezervoar takoc1c clovocli kondenzat iz ostaIih delova instalacije. U prelaznom rezervoaru se taj kondenzat predgrejava, kako u kotao ne bi dosla topla veda koja bi mogla izazvati prskanje zagrevnog kotla.

Ovakvo resenje vracanja kondenzata pomocu sabirnog rezervoara narnece se i U onirn slucajevirna kad podrum zgrade

86

nije dovoljno visok da bi se u njemu mogli postaviti kotlovi zajedno sa sabirnim, razvodnim,povratnim i odusnirn cevima nominalnog postrojenja. Ovakvim uredajern povecava se tzv, vodeni prostor kotla, sto je narocito vazno kod velikih postrojenja. Po pravilu se kod velikih instalacija uz kotao postavlja i jedan poseban rezervoar, Cija je namena samo da poveca vodeni prostor kotla. Taj rezervoar je u stalnoj vezi sa kotlom, kondenzat se vraca u manji prelazni kazan, a iz njegapomocu pumpe u pornocni rezervoar, u kome se voda i pregrejava,

PRE.MA PHOS-lORUAMA. SA VODENIM GnlJANJEM

''''~MA P~OSTOf1IJAM:'r:::::;~==::;l

s~ PARNIMGAU~NJEMl -: _

,

51. 66

Kombinovano grejanje. test je slucaj 'da je za zagrevanje izvesnih zgrada potrebno vodeno i parno grejanje, Ovo iz razloga prilagodavanja prilikarna u raznim delovima zgrada i ujedno koriscenje dobrih i eliminisanja losih strana jednog iii drugog

87

nacina grejanja. U tom slucaju se mogu postaviti dva samostalna sistema (para i voda) ili se postavljaju sarno kotlovi za pam, a voda za vodeno grejanje se greje parom.

U ovom poslednjem slucaju, to je sistem centralnog grejanja u kome se toplotni fluid greje posredno. Ovaj nacin grejanja se upotrebljava onda kada raspolozivu toplotu ne mozemo upotrebiti za neposredno grejanje. Uobicajena primena ove vrste grejanja je kada se u nekoj fabrici ili toplani para visokog pritiska delimicno iskoristi, a ostatak toplotnog pada ave pare se preko izmenjivaca toplote upotrebi za zagrevanje drugog fluida (npr. vode), za zagrevanje starnbenih zgrada i 51. Na 51. 66 prikazan je princip grejanja sa protivstrujnlm izmenjivacern toplote, gde se vodena para proizvodi u kotlu (K) i parnom mrezorn odlazi u protivstrujni izmenjivac (PA) toplote. Prolazeci kroz cevi izrnenjivaca zagreva vodu koja kruzi po principu gravitacionog toplovadnog grejanja, i preko radijatora (oznaceno strelicarna) zagreva prostoriju. U ovom sistemu je primarna topla voda, a sekundarni nosilac toplote je para, pa se zato ovo grejanje i naziva parno-vodeno grejanje. Ova para moze biti niskog i visokog pritiska. Na ovakav nacin moguce su vrIo razlicite kombinacije kao sto su: vrela voda da zagreva hladniju vodu, para visokog pritiska da zagreva paru niskog pritiska iii vodu itd.

Na sl. 67 dat je izgled jednog protivstrujnog grejaca, pri cemu struja pare ide suprotno struji vode.

tela od 110-1300e. Na sl. 68 dat je dijagram zasicene pare. Usled visokih temperatura ovaj sistem grejanja se ne koristi iz higijenskih razloga u stambenim i slicnim prostorijama gde ljudi zive i rade, Visoke temperature srnatraju se higijenski ne-

1

v V
V ,/'
" p~ rt11 V
- S art e V
IV /
/_
50 /
I V J
~O
I t .. I
C' 0 st ~ 11 e
10 /
~o
~n I l-
I I ,
00 I
I 1.34.)G 7 ". Iii }o " 'l 13 [k / "e 190

Sol. 68

~iI~~I!~~~~~~PREGRADA

PARA

KONDENZAT.

CEVNA Zt<1IJA \ISPUSNA

\OHLAf.lENA VODA SLAVI NA

si, 67

povoljnim, jer daju prilicno zracenje, koje prouzrokuje rasplinjavanje prasine, U nekim drzavama je ta vrsta grejanja u nacelu zabranjena, Sem toga odvodenje kondenzata i osiguranje prostorija protiv prekoracenja pritiska, kod ovog grejanja nije ni tako jednostavno, jer bi odvodnice i sigurnosna cev bila suvise glornazna (kod 0,5 m bi vee morale da budu dugacke preko 5 mj.

Kod ovog nacina grejanja obicno se koristi otpadna para iz energetskih objekata. Ukoliko je pritisak veci primenjuju se izmenjivaci toplote iIi redukcioni ventili. Ovaj nacin grejanja se moze koristiti ked daljinskog grejanja (toplifikacija). a toplota se koristi preko izmenjivaca toplote. Regulisanje odavanja toplote, vrsi se taka da svako grejno telo mora imati rucni iIi autornatski ventil za dovod i odvod vazduha, posto moze dod

PARNO GREJANJE VISOKOG PRITISKA

Parno grejanjc kod koga se koristi pritisak veci od 0,5 bara spada u parno grejanje visokog pritiska. KoristcCipritisak vodene pare izmedu 0,5-1 bara dobijamo ternperaturu grejnih

88

89

do njegovog razaranja, Izuzetno para visokog pritiska se direktno prirnenjuje u grejanju, Instalacija se nece nacelno razlikovati od instalacije pare niskog pritiska . .Tedino ce se na mestu sigurnosne cevi upotrebiti sigurnosni ventil, a voda ce se odvoditi u cevi za kondenzaciju pornocu specijalnih automatskih parnih ustavljaca, koji propustaju vodu (kondenzat), ali se usled toplote zatvaraju ako kroz njih naide para.

Kod parnog grejanja visokog pritiska ceo sistem podleze posebnirn propisirna radi obezbedcnja ad eksplozije. Na sl. 69 dat je primer jedne toplotne centrale sa razficitim korisnicima pare.

VAKUUMSKO PARNO GREJANJE

To je grejanje kod koga jepritisak u celoj instalaciji manji od 1 bara. Pozn~lto [e da voda na vecim planinskim visovirna kljuca na temperaturi manjoj od 100°C. Takav je slucaj i kod ovoga grejanja. Tabela daje odnose pritiska i temperature yo" dene pare.

-;-----.- ... ---:-;--- .. O'--··~"-~·~--·-T--~r .. ~ ... ,- ..... '.!----r-··-··_Am __ ._;~ ... - ~·'-·~r '.-.--~-~~ --~-'''~'l---~1

it;~t:_!lll ooool_:~!, ~OO~! :'"o",I~I60"'~17_D:o_()()18ooool !lO~O~i

!~et~~e~"C)!I ~:__G~_j 69~_j_~~~L~~J_!: ! __ :~1 I __ .~6 __ J

Pritisak maze biti snizen ad 90.000~25.000 Pa. Ova vrsta grejanja iskljucuje nedostatak parnog grejanja u v~zi higijenskih uslova i rcgulacije, koja se ostvaruje centralnim putern menjajuci rpritisak pare Ll zavisnosti ~d spoljne temperatu:-e. Sistem se brzo zazreva i nema opasnosti od zarnrzavanja mreze. Nedostaci se ispoljavaju u izvesnim poteskocarnaoko zaptivanja cdc mreze,

Iz navedenog proizilazi da instalacija nema od~snih c:~i za vazduh kao normalna instalacija. Vazduh se iz instalacije izvlaci narocitim crpkama (vakuum-pumpama). Dobre osobine ovog sistema se manifestuju u brzom zagrevanju prostorija kao kod parnog grejanja, i niskim temperaturama zagrevnih tela (kao kod voclenog grejanja): Pomenuta vrsta grejanja se kod nas retko upotrebljava.

Para iz kotla odlazi do tela za zagrevanje u kojima se kondenzuje odajuci toplotu isparavanja. Kretanje pare II parnim vodovima i povratak kondenzata u kotaovostvaruje 5e pomocu vakuuma kojeg stvara vakuum-pumpa,

Prednosti vakuumskog u odnosu na parno grejanje niskog

pritiska su: .

- nize temperature grejnih tela,

- brze vracanje kondenzata do kotla.

Ncdostaci su:

- veci troskovi ugradivanja i odrzavanja,

- potrebna brizljiva montaza radi odrzavanja zaptivenosti

cevnih vodova i ventila,

U ovom nacinu grejanja, montira se vakuum-pumpa, koja odvaja vodu od vazduha, vraca vodu natrag do kotla, a vazduh

8I. 69 - Toplotna centrala sa razllcitlm kortsniclma pare. 1 _ visokopritisni kotlovt, 2 - razdelnlk, 3 - parna turbina za pro. izvodnju elekrrlcne energije, 4 - niskopritisni razdelnik 5 i 6 _ toplotni potrosacl, 7 - niskopritisno postrojenje centr~lnog grejanja, 8 - petrosae tople vode, 9 - petrosae pare za kuhinje,

10 - skupljac kondenzata, 11 - pumpa za kotlove

Prednosti parnog grejanja visokog pritiska su:

- mali troskovi uvodenja zbog malih cevnih vodova j grejnih lela,

- rninimalna opasnost od zamrzavanja. Nedostaci:

visoka higijenski nepovoljna temperatura grejnih tela, stroge odredbe 0 nadzoru nad izgradnjorn i odrzavanjern.

90

91

izdu~ava napolje. vSv~ grejna tela u principu, irnaju regulacioni venn 1 bez zaptlvaca 1 ?~va.la~a pare. Grejni kapacitet se rnenja prornen(;)l11 parnog. pr itiska 1 vakuuma i taka se prilagodava a.d:cacl:.ml . zahtcvlm~. Vakuum-pumpa upravIja vakuum-metal, ~o.J I pn prekoracenJu ocIredenog vakuuma ukl juci purnpu a pn smanjenju iskljuci, .,

Radi kontro!e. zaptivenosti cevnih vodova, cevna rn reza se p'odv.rgava natpritisku, da bi se zatim slusan [ern utvrdilo gde

izlazi para. .

~ S$SS $~

_.

---..I 'I_-%NDcNZ A r

51. 70 - Vakuumsko parno grejan]e, 1 - kotao, 2 _ vakuum-purnpa, 3 - telo za zagrevanje

VAZDUsNO GRE.TANJE

. .Sis~~m gr~j~nj~l u kome .i: nosilac toplote za zagrevanje }~l ost~nJa za~l c.1.am v~zduh n~~lva sc vazdusnim grejanjcm. Za \aZdUSl~O ¥~e.lanJe.v~loze se rec~ da spada rnedu najstarije sisteme grcJ~nJ<l. ~a~hcl~e ~OnCe?Cl.ie se mogu zapazrti kod vazdus~og Z?-gl ev~nla I SVI sistemi se mogu medusobno preplitati i kombinovari (npr. provetravanje prostorija i istovremeno zagrevan] c), Vazdi I

- c 11 se .zagreva na temperaturi znatno viso]

92

ad temperature koja vlada u prostorijama. Njegova temperaturna vrednost krece se do 50°C.

Prerna nacinu zagrevanja, vazdusno grejanje maze biti direktno Hi indirektno,

Ukoliko vazduh zagrejan na jednom rnestu sluzi za zagrevanje jedne ili vise prostorija, razlikujerno lokalno i centralno grejanje. U lokalnom grejanju svaka prostorija ima poseban grejac, Aka se prostorija zagreva sa vise grejaca, koji su smesteni u samoj prostoriji, onda je to grupno grejanje. Centralno grejanje je kada se vise prostorija zagrevaju toplim vazduhom dovedenim kroz vazdusne kanale od mesta zagrevanja,

Na sl, 71 dati su primeri vazdusnog grejanja. S obzirom na nacln na koji sc obczbeduje cirkulacija vazduha, kod vazdusnog grcjanja razlikujemo prirodno ili gravitaciono i prinudno koje se postize putem ventilatora.

81. 71 - Vazdusno grejanje. 1 - ;zidni grejac, 2 zidni grejac (protivstrujni), 3 - veliki stojeci grejac, 4 - grejac za ugradnju na topiovodne kanale

I sam sastav vazduha daje podelu na:

- grejanje sa svezim vazduhom, tako da se u grejac dovodi stalno spoljni vazduh,

- grejanje sa opticajnim vazduhorn, kada se u grejac stalno dovodi vazduh iz prostorije koju zagrevamo,

- grejanje sa mesanim vazduhom kada se u grejac po ieljj u odredenom odnosu dovodi svezi i opticajni vazduh.

Ukoliko bi zeleli dati kvalitetnu definiciju svakog posebno, mogli bi red da je prvi nacin veoma higijenski, ali isto tako neekonornican, drugi je najekonomicniji ali i nezdraviji, a treci nacin predstavlja potpunu kombinaciju prva dva. Na sl. 72 prikazano je vazdusno grejanje porodicne kuce,

Na sl, 73 je prikazan zidni grejac vazduha, koji sadrzi radijalni ili aksijalni ventilator i lamclni grejac u Iimenoj ku-

93

--
KUHINJA HUPAT saBA sa6A
n j_ t
S
[,I U
t t
o N.t:VN A saBA SOBA 81.72

~iji. Snabdeva se toplotom pornocu pare iIi tople vode 'i veoma ~e podesan ,z~ stavlj.anj.c ria zidove iIi stubove. Susrecerno ga C~,sto u ve~l~lm radJOlllcama, izlozbenim i sajamskirn prosto~lJam~, velikim garaiama, montaznim hal am a i sl. Na sl. 74 je prikazan na~in zagrevanja jedne radionice pomocu toplog vazdul:a. yrcctaj za, zagrevanje vazduha postavljen je na konzolu :ucvrscenu .na zid, Topao vazduh se razvodi pomocu kanala

-

VENTILATOR

<,

EL, MOTOR

ZIDNI OTVOR

94

SI. 74 - Zagrevanje radionice pornocu toplog vazduha, 1 - filtar, 2 - grejanje vazduha, 3 - ventilatori, 4 - Izlaz zagrejanog vazduha, 5 - sapnice vazduha, 6 - kanal, 7 - komora za mesanje

ispod platona (6) i ubacuje u prostoriju kroz otvore koji su rasporedeni duz kariala. Zagrevanje prostorija vrsi se mesanim vazduhom. Fluid za zagrevanje vazeluhau grejacu moze biti para ili topla voela. Prikljucuje se umesto radijatora na rnrezu centralnog grejanja, U OV0111 slucaju se zbog ekonornicnosti ubacuje u komoru za mesanje (7) i opticajni vazduh,

.Kod ovog tipa grejanja moze se stalno iii povremeno dovoditi u sistern za grejanje tacna odredeni cleo svezeg vazduha, tako da ceo sistern za grejanje eleluje istovrerneno i kao uredaj za provetravanje, Toplovazdusna grejanja postavljaju pred graditelje odredene zahteve, Kako I njihovi »radijatori« nemaju nikakvih povrsina sa zracenjern, koje su pozeljne za postizanje prijatne sobne atrnosfere a i kao kompenzacija protiv zracenja iz hladnog spoljnog zida i staklenih prozorskih povrsina, toplotna izolacija stambenih elemenata treba da bude elobra, ela 510' boelni zidovi mogu imati visoku povrsinsku temperaturu. Iz ovih razloga uredaj za 'grejanje treba projektovati na nesto visu sobnu temperaturu nego sto je uobicajeno koel toplovodnih sistema za grejanje.

Toplovazdusna grejanja mogu zadovoljiti i najvece zahteve

za komforom, zbog sledecih prednosti: .

- zbog kratkog vremena zagrevanja vazduha njihov je rad ekonomican,

95

~ kod duzih prekida (npr. u vikendicama) ne postoji opasnost od zamrzavanja,

- zauzrmaju neznatan prostor (jedino postoje vazdusne resetke i rebrenice u podovima ili zidovima) ,

- svez vazduh se kruzeci neprekidno filtrira i ostaje cist,

- ucestanost izmene vazduha moze se prema zelji pode-

siti dovodenjern svezeg vazduha,

- vlaznost vazduha moze se regulisati pomocu ovlazrvaca vazduha opremljenog higrostatorn,

- ugradnjorn agregata za hladenje moze se preko leta sobni vazduh hladiti,

Nedostaci toplovazdusnog grejanja su:

- treba voditi racuna cia se prostorije dobro provetravaju posebnim ventilatorima, kako bi se izbeglo prenosenje rmirisa preko sistema za grejanje,

- sistern deobe vazduha treba pazljivo projektovati i m011- tiratikako bi se sprecio prenos zvukova,

- izvodenje oclvodnih kanala moze da prouzrokuje teskoce (mogucna je montaza u visecern plafonu).

Na 51. 75 data je sema vazdusnih tokova grejanja pomocu mesanog vazduha.

U novije vrerne akumulacioni blokovi za elektricnu nocnu struju imaju izvestan znacaj i to posebno za prostorije koje se retko greju (izlozbene hale). Zagrevanje keramicke akumulacione mase vrsi se prcko nocne jeftinije struje na max 600~800°C. Izlaz topIog vazduha je sa max 60-80°C i rnesanje pornocu klapne u obilaznom vodu. Akumuiacioni blokovi zauzirnaju veoma vcliki prostor i to priblizno 125-175 dm:l/kW, bcz prikljucka i ventilatora,

U poslednje vrerne cesce nailazirno i na pokretne uredaje za zagrevanje vazcluha koji se kcriste za susenje (npr, za isusivanje novogradnji). Oni mogu hiti opasni u zatvorenirn prostor ijama zbog sadrzaja CO u sagorelirn gasovima.

Panelno grejanje. Princip grejanja se sastoji u tome sto se zagrevaju veliki paneli (povrsine) koji zracenjem odaju svoju toplotu okolini, Prema konstruktivnoj izvedbi grejaci mogu biti ugradeni u place plafona, podova iIi samih zidova.

Ovaj nacin grejanja spada u red novijih strernljenja na polju zagrevanja, Temperatura na povrsini panela je znatno niza od one na radijatorima. Iako je temperatura niza, dobar cfekat grejanja se postize zahvaljujuci velikoj povrsini preko

96

koje se prenosi toplota u prostoriji. Iv~ ove ~inj~nice pr~izil~zi i efekat ugodnosti koji daje ovaj nacm greJan~a. Po::rsme z~ zagrevanje kod panelnih grejanja obi~no ob.razuJ.~ savijene C~;l u vidu serpentina iIi registra u kOJIma. cl~kuhse topla vo a:

Na sl. 76 prikazano je plafonsko grejanje kod koga su cevi

ulivene u beton. ..'

Kao i ostali nacim grejanja i plafonsko ima izvesne svoje

prednosti i nedostatke. Prednosti su sto se zagrevna tela n~ vide pa estetski vise odgovaraju ambijentu. presterna, vo~~v~ se postavijaju pri zidanju zgrade Gime se izbegavaju klasI~?~ "majstorski radovi«, nema opasnosti o~ n:raza zbog manj I temperaturnih razlika, smanjen? .i.e s~ruJanJ~ vazduha, pa nemamo ni podizanja prasine, veca Je Ctstoca 1 dr.

E v

r HU ~ 1' ••••• ,0> ~

SI. 76 - Plafonsko grejanje sa cevima ulivenim u beton

7 Centralno grejanje

97

Nedostaci plafonskog grejanja su u tezini opravki (zbog skrivenosti toplotnih tela), prekidi u Iozenju su nepoieljni zbog teskoce ponovnog zagrevanja i sl.

Plafonsko grejanje je jedna od varijanti panelnog grejanja cija je sema data n3 sl, 77.

_Primena cevnog plafonskog grejanja, koje prillkorn zagrev3l:Ja pokazuje il:ertnost, pretezno je podesna za prostorije koje se stalno greju (npr. bolnice, staracki domovi i starnbene zgradc). Za prostorije koje se ne greju stalno (npr. skole, usta-

1 Ka nee lari;a Ka ncela rlja
I -c:::
,
! ~fbdl ~ lit
I ":'"'0''' "d~m i , il
i
; It 1
-r. J
-.
I ~ Regulaelon, ;:; \ Povratnl vod-,.
, .. veoW
f; I
I .. I
I -,.~ f
I II
I c
,
<...:
, ---- »-> Garderob;,
• we SI. 77

nove itd.), pogodnije je Iarnelno plafonsko grej anj e zracnim plocama, posto se brze prilagodava zahtevu za toplotom i 01110- gucava brze zagrevanje i hladenje.

Maze se zakljuciti da je panelno grejanje uglavnorn primenlj~v() kod javnih zgrada, bolnica, muzeja, skola, biroa, izlozberuh s~la,. sportskih dvorana i sl., a za zgrade gde je vellk promet ljudi kao sto su bioskopi, restorani i sl. uno se ne prime. njuje.

Zidno grejanje je jedna od varijanti panelnog grejanja. Na

101. 78 data je principijelna sema zidnog grejanja. .

98

110/.alor

8~ro" /

/-1

-II ... 9 oj. ~ (I

.' d'J ;

· .

~ 0 .. j7

.

.p • ~·I'·

~ ~.(J v

· .. \

_" ~ .>- ..

~ ~.~

· .,~ _I t

o io- • I'

i .. '~

Grad~~ln5k, gips

£kspandirani -metal

e; • ,l1li

· . '\

I '1 ¢ ~

;.. d I"

.. " .0. I -0 I

.~.e".~;-._

SI.78

ELEKTRICNO AKUMULAC10NO GREJANJE

Elektricno akumulaciono grejanjc je jedna vrsta centralnog grejanja toplom VOd0111 U kome se umes~~ ¥oriv~ ::potrcbljava elektricna struja a umesto kotlova elektncl1l grepcl vode.

Kako je grejanje elektricnom strujom skupo ~ cena str~je znatno jeftinija nocu kad elektricne centrale n.lsu dovoljno opterecene, to se u elektricnirn grejacima elektr icna energija nocu pretvara u toplotnu i akumulira u vodi:. a prekov.dana se tom vodom zagrevaju prostorije. Akumulacija se vrsr u rnanjim postrojenjima u samorn grejacu, a u v~Cim zbog potrebne velike kolicine vade, u posebnim rezervoanma u vidu razmenjivaca toplote. I jedni i drugi si.s_tcmi mOI~~ju. biti ~obr? ter: micki izolovani zbog skupe elektricne energije 1 da bi sacuvval1 toplotu koja se duze vreme odaje (oko 14 casova). nego sto

se prikuplja (oko 10 casova).

Voda se u grejacu pod pritiskom zagreva na remperaturi od llO-lS0°C. Visina temperature ogranicena je visinom zgrade (odnosno ekspanzionog suda). Voda se u mesalici (sl, 79) dodajc ohladenoj povratnoj vodi ] na taj nacin sc dobija

99

potrebna t?pla vOdva uobicajens temperature (80-90°C) za raz~?d u g:eJnu rnrezu. Ovakvo grejanje moze b iti gravitaciono ili sa prmudnom, cirkulacijom, Zbog velike razlike to U temperaturarna vrele grejne vode ekspanzioni sud (E) irna vece di

, , k d ' v c Ill1en-

zrje nego 0 obicnog vodenog grejanja,

c o >-

Z I.q:

0:: > o 0..

HLAilENA VODA

Regulacija temperature grejne vode vrsi se termostatima (T) ugradenim u grejacu i kod mesalice.

. Ele~~ricno akumulacio~o grejanje, kao i grejanje elcktr-icn~rn pecirna, ne ~ahteva dl~nJak, ni skladiste uglja i skoro mkakvu poslugu ta.uto~atslCl se ukljucujc i iskljucuje), S obzirom r:~ upotr~bu, jevtine nocne struje ono je povoljnije ne 0 :le~tncno gr~Jan.J~, a z~og svojih higijenskih i drugih dobr7b svojstava rnoze u rzvesrnrn slucajevima konkurisati ostalim sisternima centralnog grejanja.

Prednosti elektricnog akumulacionog grejanja su:

- nema kotlar~1ice. i ~imnj aka i nerna odvodnih gasova,

- ~obro regulisanje 1 moguenost ustede,

- Jednostavno rnerenje utroska struje,

- brzo zagrevanje,

Nedostaci:

- pogonski troskovi su zavisni od tarife struje,

- jako opterecenje strujne mreze,

- potreba za velikim prostororn,

potrebna dobra izolacija prostorija.

100

DALJINSKO GREJANJE

Vazan Iaktor u ekonomiji goriva je staIno usavrsavanje tehnike grejanja. Danas se ide na prelaz od pojedinacnog grejanja saba, stanova, spratova kompletnih gradevinskih celina (kuca) na uvodenje centralizovanog 'snabdevanja toplotom titavih blokova zgrada i gradskih reona, Kao i sva ostala grejanja i daljinsko ima svojih nedostataka i prednosti. U prednosti se

mogu ubrojati: .

- srnanjenje opasnosti od pozara, jer se lozi na jednom centralnom i stalno kontrolisanom mestu,

- veca ekonomicnost s obzirorn na veci stepen iskoriscenja goriva, centralizovano dovodenje 'uglja i odvodenje Kljake, - mogucnost mesanja i losijih ugljeva,

- gradevinske ustede radi eliminacije gradenja mnogih

malih, a cesto neekonomicnih kotlovnica,

- broj zaposlenog osoblja je manji, a veca mogucnost selekcije kvalifikovanije radne snage,

- cesto je moguca i proizvodnja elektricne energije uz samu toplotu.

Nedostaci se ogledaju u vecim investicijama, vecim nezgodama u slucajevirna kvara, jer citava podrucja ostaju nesnabdevena toplotom i dr.

Kotlovnice se dele na dve osnovne vrste:

- centralne (blokovske), odnosno rejonske kotlovnice u kojima se topla voda proizvodi dskljucivo za grejanje, i koja se putem cevne mreze transportuje do mesta potrosnje,

- elektricne centrale koje proizvode elektricnu energiju putern pare, pa se para dalje.koristi i za zagrevanje. U oba slu caja je prenos fluida putem cevovoda.

Ovaj drugi sistem je ekonornicniji, jer se pored topIotne energije za grejanje, odnosno tehnoloske procese u industriji, dobija i jeftina elektricna energija.

Svako postrojenje daljinskog grejanja sastoji se iz tri neophodna elementa: izvora toplote (toplane), cevne .mreze za razvodenje (toplovodi), i podstanica u kojima se v1'51 prikljucak potrosaca, odnosno cevne mreze za kucno grejanje.

Kao fluid za grejanje upotrebljava se vrela i topla voda i para. U kotlarnicama u kojima se proizvodi toplota za grey janje, pritisak u kotlu je izrnedu 0,2-1,50 MPa. Radi priklju-

101

cenja toplovoda u kucnu instalaciju, para se prigusuje na odreden pritisak.

Ukoliko su toplotni fluidi u toplovodu i u kucnom greja nju razliciti, onda se preko razmenjivaca top late posredstvorn fluida i toplovoda iskoristi toplota za zagrevanje fluida 'koji kruze u instalaciji kucnog grejanja. Tako se pomocu pare iz toplovoda dobija vrela iii topia voda, ili se iz vrele vode dobija para.

Daljinsko grejanje irna sledece osnovne delove:

- kotlovnicu sa kotlovima, lozistima, zalihorn goriva, pumparna, pripremorn vode, rnernirn uredajima, dimnjakom i svim ostalim pratecim elernentirna,

- toplotni dalekovod, koji toplotu U obliku pare, tople vode iIi vrele vodedovodi do zgrada,

- toplotno-predajnu stanicu, 1Z koje se toplota oel toplotnag dalekovoda predaje kucnim postrojenjima (radijatorima), - kucnu cevnu mrezu, koja razvodi toplotu od predajne

podstanice u zgradama na pojedina grejna tela.

Postrojenja daljinskog grejanja se dele:

Prema nosiocu toplote na:

- toplovodna grejanja sa ternperaturama do 100°C,

- vrelovodna grejanja sa temperaturama do 120°C,

- parna grejanja sa temperaturorn preko 120°C.

Prema naclnu prlkljuclvanja 11a:

- direktna, pri cernu grejni medijum neposredno dolazi u

cevne mreze potrosaca,

- posredno, preko izmenjivaca toplote,

Prema vellcinl na:

- 3 do 2500 MW.

Prema broju stanova i vrsti zgrada koje treba grejati na: - blokovsko grejanje, gde uglavnorn korisnik zgrade u

sopstvenoj reziji upravlja grejanjem,

- fabricko grejanje, gde grejno postrojenje pored pr'ikljucnih zgrada snabdeva toplotom i pogone u kojima se odvijaju tehnoloski postupci,

- gradsko grejanje (daljinsko grejanje). kojc Isporucuje toplotu stambenim zgradama kao i za industrijske potrebe na kornercijalnoj osnovi, preko toplotnog dalekovoda. Kapacitet iznosi od 20-20.000 MW. Temperatura u razvodnorn vodu je 130-180°C. Na s1. 80 dat je prikaz blokovskog grejanja za

102

si, 80

103

stambeno naselje, a na sl. 81 naselje sa daljinskom toplanom. Dirnnjak je na najvisoj zgradi.

. U topl<l;nama ~ v kojima s.~ vrsi kombinovana proizvodnja 1 ~o'plotne 1 elektricne energ~Je,. u!?radu.tu. se kotlovi visokog pnt~ska do 100 bara. Para koja je iskoriscena u turbinarna za dobljanj~ e~ekt:i.cne enrgije, potom se iskcriscava za grejanje uz s.~a~Jem pn t.\:' ak, Na s1. 82 prikazan je nacin kombinovanog dobijanja elektricne energije i toplote.

81. 81

Para iz turbine dovodi se pod prttiskom 0,12 do 0,25 MPa i temperature 104 do 126°e u glavni razmenjivac toplote u kame se zagreva veda iz mreze daJjinskog grejanja na 130°C. Pri niski~ spoljasnjirn ternperaturama kada kolicina toplote nije dovo~Jna, odnosno kada temperatura topiog fluida nije dovoljno visoka urad se ukljucuje dodatni razmenjivac toplote kroz koji struji para pritiska do 0,6 MPa. Ovakva para rnoze da zagreje vodu i do 150°C. Temperatura razvodne vode u ovom slucaju moze da bude rnaksirnalno 110"C, i bira se u zavisnosti

104

ad velicine postrojenja, Za manje instalacije se obicno ova temperatura usvaja do 95DC i postrojenje se izvodi otvoreno prerna atrnosferi, a za postrojenja sa duzorn mrezom 1l0De i sa zatvorenim ekspanzionirn sudom. Za cirkulaciju vode sluze cirkulacione pumpe postavljene u toplani ciji se napon moze koristiti i za kucno postrojenje, ali je bolje resenje sa posebnom cirkulacionom pumpom za svakog potrosaca,

Sl. 82 - Sema kombinovanog dobijanja elektrtcne energlje ito· plote. 1 - kotao, 2 - turblna, 3 - generator, 4 - dodatni t'azmenjivac, 5 - osnovni razmenjivac, 6 - kondenzator, 7 - kondenzaciona pumpa, 8 - grejac kondenzatora, 9 - cirkulaciona

pumpa u povratnom vodu toplovoda

Postrojenje se tako projektuje i izvodi da petrosae dobija uvek istu, odredenu kolicinu vode iz mreze toplovoda bez obzira na promenu rezima rada, Kolicina vode koja struji kroz postrojenje zavisi od toplotnog kapaciteta toplovoda, a regulisanje se vrsi promenom temperature razvodne vode u toplovodu. Da bi se ostvari1a cirkulacija vode u postrojenju gravitacijom, prikljucak na kucno postrojenje mora biti izveclen dovoljno nisko. Ukoliko je temperatura razvodne vode u toplovodu visa nego sto je potrebno za kucno postrojenje, snizenje temperature se podstice mesanjem dela vode iz povratne mreze potrosaca sa onom iz razvodne mreze toplovoda. Za to sluzi automatski regulator temperature, koji deluje takoda prema zadatoj temperaturi razvodne vode za kucno postrojenje podesava odnos kolicine vode 1Z povratne mreze potrosaca i razvodnog

105

M --I
I
I'
,
,
*
III I
I 1
I ---c>q---j
I
I I
____ J 1
<V I
I Ukoliko se koristi daljinsko parno grejanje onda se uzirna pritisak od 1,5 MPa kao maksirnalno dozvoljen. Pri postavljanju parne mreze mora sc voditi racuna cla se omoguci dobro odvodnjavanje, Prikljucak kucnog .postrojenja naspo1.1ni parovod moze biti direktan iii posredan,

U direktnom pr ikljucku para visokog pr itiska se preko jednog prigusnog ventila prigusuje na potrcban pritisakj unutrasnjorn mrezom razvodi do potrosaca. Direktan prikljucak parnog postrojenja je jeftiniji od inclirektnog i zahteva manje prostora, pa se zato koristi uvek kad je to moguce.

Posredan prikljucak seizvodi na instalaciju putern isparivaca. U jednom razmenjivacu toplote .para iz spoljneg parovoda se koristi za dobijanje pare potrebnog pritiska (sl. 84).

voda spoljne mreze, Na sl, 83 prikazana je sema raznih nacma prikljucivanja potrosaca na daljinski toplovod pregrejanorn vodom.

Ukoliko koristimo grejanje vrelom vodom onda je granicna temperatura 150°C. Zbog povecanja pritiska u tom slucaju se upotrebljava celicna arrnatura.

-

Sto se lice temperature povratnc vodc, ona treba cla bude sto niza, Tako dobijarno vecu razliku temperature vazduha i povratnc vodc, a time manji protok, sto je dvostruko korisno. Cevna mreza ce biti jef'tinija, a utrosak enel'gijeza cirkulacione pumpe manji.

Pri projektovanju j .izvodenju postrojenja sa vrclom v0<.10111 mora se obratiti narocita paznja, S obzirom na visoke temperature i pritiske, znatno jc vcca opasnost od ostecenja rnreze ili nesrece, nego pri radu sa toplorn voelom. U slucaju prskanja nekog dela postrojenja voda visoke temperature dolazi na atmosterski pritisak i naglo isparava sto moze ' da izazove i eksploziju.

_ Spajanjc cevi mora biti izvedeno sa narocitorn paznjom, cak i za male preen ike cevi nije dovoljno spajanje pomocu fazonskih komada, vee iskljucivo varenjem. Varovi moraju biti ispitani i izvedeni sto sigurnije.

SI. 84 - Indirektan pr'ikljucak na instalaciju putem isparivaca. R - razrnenjivac, C - cirkulaciona pumpa, 1 - razvod, 2 - povratni toplovod, E - ekspan-

zioni sud

<ll_..r- J ------.i.~

o b

Sl. 83 - Naeln prtkljucivanja potrosaca 11a daljinski toplovod. a - prfkljucak preko razmenjivaca za zagrevanje, b - prlkljucak preko razmenjivaca za grejanje vode, c - prikljueak preko injektora, 1 i 2 - prima rna smesa, 3 i 4 - razmenjlvaci, 5 -

injektor za mesanje, 6 - radljatorl, 7 sanitarni potrosaci

I

Namena daljinskog grejanja nije sarno grcjanje pojedinih

objekata, vee i njihova snabdevanje toplorn vodorn, parom za perionice il i kuhinje, centralne cistionice. a u sasvim specificnim i ekonomski opravdanim slucajevima i za hladenje putem velikih apsorpcionih postrojenja. U mnogim oel ovih slucajeva ne hi bilo dobra resenje u centralnoj kotlarnici priprerniti sve ove razlicite fluide sa raznirn parametrima, pa ih odvojeno voditi do pojedinih rnesta. vee se izabere jedan nosilac toplote kojirn se toplota prenosi do poelstanica gde se transforrnise u potreban oblik,

Kao nosilac toplote mote sc koristiti para i vrela i topla voda. Nemoguce je dati neko opste pravilo za usvajanje nekog ad navedenih medija (para, voda). I para i voda u rnedusobnom poredenju irnaju izvesnih preimucstava i mana. Preimucstva pare kao nosioca toplote su:

106

107

- mogucnost prikljucka parnog i vodenog grejanja kao i drugih potrosaca (kuhinje, Cistionice, praonice i sl.),

-- jednostavno i sigurno merenje utroska toplote kor-isni-

ka (merenje kondenzata),

- manji utrosak energije za pogon purnpi,

- jednostavnost prikljucka i manje opravke.

Nedostaci su:

- veci problerni pri trasiranju parne rnreze,

- oclvodnjavanje parne rnreze i povratak kondenzata; cevi

za konclenzaciju brze korodiraju; toplotni gubici su nezavisni od rezirna rada.

Dobre osobine su:

-.- mogucnost centralnog regulisanja promenom temperature razvodne vode, lakse polaganje cevi, veca sigurnost u pogonu, rnanji toplotni gubici.

Nedostaci su:

- mogucnost prikljucka sarno vodenog grejanja, merenje potrosnje vode manje je sigurno, veci utrosak energije za pogon cirkulacionih pumpi, opravke, odrzavanje i prosirenjo mreze je skuplje,

Sva ova preimucstva i ncdustaci mogu da irnaju veci ili rnanji uticaj zavisno od pr ilika i konkretnog shrcaja.

Najvaznija primena sistema grejanja sa v~elom. v~d?m .i~ prenos toplote na daljinu. Postrojenje se proJek.tv~Je 1 1ZV0:U tako da petrosae dobija uvek istu, odreaen,!. kolicinu vode l~ mreze toplovoda, bez obzira na pr?~enu r~zlma ra~a. S ob~~. rom na vise temperature vode, bice manji protoci u mrezi, a time i manje dimenzije cevi nego pri radu sa toplom vo~om, pa ce mreza biti jef'tinija .. Por~d tog~: i s~aga. za rad clrku~ lacionih purnpi ce biti manja, tj .. J?aU]l tro~ko:'l pogona. Ova] sistem kod nas je ustaljen za daljinsko grejanje blokova zgrada iii citavog grada,

Na s1. 85 prikazana je sema daljinskog grejanja sa termo: elektricnom centralom (TEC). U kotlovima (K) se proizvodi para pornocu koje se preko turbine (T) i. elektrogen~ratora ~G) proizvodi . elektricna energija. Upotrebljena para lZ turblnc ulazi u razrnenjivac toplote (I) i kao kondenzat preko kondenzatnog rezervoara (R) i crpke (C1) se vraca u kotlove. U raz-

GREJANJE VRELOM VODOM

2

U sis temc grejanja vreJom vodom ubrajamo ana postrojenja koja rade sa temperaturom vade visorn od120°C (srednji pritisak) ili na 150"C (visoki pritisak). U tom slucaju sistern je zatvoren i pritisak na svakoj tacki postrojenja mora biti viSi nego pri tisak pare na 1:0.1 temperaturi. U protivnom, moglo bi dod do isparavanja u mrezi Ili nekorn delu postrojenja,sto bi izazvalo udarce u mrczi i dovelo postrojenje u opasnost. Cirkulacija .ie iskljucivo prinudna a grejanje se ne upotrebljava za zagrevanje stambenih zgrada, jer bi temperatura grejanih tela bila iznad pogodnih u higijenskom pogledu.

Ovaj sistcrn grejanja se upotrebljava za industrijske objekte i daljinsko grejanjc, rede za velike prostorije i to samo indirektno preko razmenjivaca toplote u kojirna se temperatura rcdukuje prema potrebi.

2 SI. 85 - Serna daljinskog grejanja sa termcelektricnom centralom (TEe)

108

menjivacu toplota pare se predaje vreloj .vodi koja se :t0plovodom (1) razvodi u zgrade, a po~ratmm topl?~o~om .(3,> P0l110CU cirkulacione pumpe (C2) vraca u razmenjrvac, Vrela voda se,u prikljucnim stanicama (2) pretvara u toplu vodu, odnosno ako je potrebno, i u 'druge oblike (npr. ponovo u paru za potrebe praonica ili kuhinja). Pri tome jc obicno temperatura vode u razvodnom vodu llO-180°C. Snizenje temperature vode za potrebe grejanja zgrada vrsi se na dva nacina - posredno i neposredno.

Posrednim nacinorn se voda za sistem grcjanja greje u jednom razmenjivacu toplote - obicno protivstrujnom aparatu

109

pomocu vrele vode iz toplovoda (sl, 86), Neposrednim prikljuckom kucnog postrojenja na mrezu toplovoda, snizenje temperature se postize mesanjern razvodne vade iz spoljne rnreze sa povratnorn vodom 1Z kucnog postrojenja.

I I ( I.

_l ..l L ..1-1.. __

"'7;>})7 ?)", ;;/»;")'»))J?7J) ,,;» )j»»» ,

a

I

f I I

____ .L L.. ...... __

77»7?lJ)77/J??),'?»7?!)I77/!l77J77>d7?7?»»?m?77/7l???lh b

SI.86

Svaki od ova dva sistema irna svojih nedostataka: kada se desi kvar velika kolicina vode mora se odstraniti, postoji opasnost od zamrzavanja, povisena temperatura radijatora izaziva vece zagrevanje prasina, kao i povecanu opasnost od prskanja cevi, a razlivanje vrele vode usled veceg pritiska, rnoze izazvati ozbiljne povrede i opekotine. Pored ovih mana ima i prednosti: usled visoke temperature vode i pritiska, potrebna je manja kolicina vrele vode, cirne se smanjuje promer cevi u mrezi, a potrebna je i manja povrsina grejnih tela. Snaga pumpe takode moze biti manja. U odnosu na parno grejanje regulacija temperature je olaksana, jer se moze vrsiti kratkim spojevima iz razvodne i povratne rnreze,

Mora se obratiti narocita paznja na projektovanje i izvo. denje postrojenja sa vrelom vcdom. S obzirom na visoketemperature i pritiske znatno je veca opasnost od ostecenja mreze ill nesreca, nego pri radu sa toplom vodom, U slucaju pucanja nekog dela postrojenja voda visoke temperature dolazi na atrnosferski prltisak i naglo isparava sto moze da izazove i eksploziju.

]]0

TOPLANE

Intenzivna urbanizacija, gradnja velikih javnih objekata i visokih starnbenih zgrada sa velikirn brojemv. stanova~ kao i opsti porast stambenog kom~~ra, ?o,:ode do v~lroke pnme~e centralnog grejanja, kao prakticno jedinog na~l11a _~~g~evanJd, Kotlarnice sa kotlovima rnalog kapaciteta postaju kr ajnje nep?, desno resenje, jer zahtevaju veliki broj kv~lif~kovanog .osob~p za opsluzivanje, prouzrokuju intenzivno prl.1all]ev ~rads~Ihllhca prflikoru doprerne goriva i ,cventualne otpreme .sl.lake 1 pepel.a. povecavaju aeroza~ade~1Jc 1, zbog m~log lcapa~lt~ta :lgradel~l~~ jedinica ne ornogucavaju pn menu 5Vl11 poznatih mel a za pI C

ciScavanje dirnnih gasova, " .. .

Zbog svih navedenih razloga, centralizacija lco.tlarm~a, ,L1 jednu iIi vise gradskih topIal:a, nam~~c se k~o. ,:l~J'pov~l]n~J~ resenje koje ima niz prednostl: 0:[ !m.J1h su na.Jv~tZLUJe sle~ece. - ugraduju se kotlovske jedinice znatno veceg ka~aclteta,

- 10z15ta su projektovana za odredenu ,:rstu goriva. od-

nosno prilagodcna su II potpunosti gorivu koje sc koristi, pa

je njihov stepen iskorisccnja ved;. ,.

ov, , 1 II ego sto je to sluca]

- stepen iskoriscenja \.0· ova .Je veci ne

kod jedinica malog kapaciteta: ' ..

- rnoguc je veci stepen automanzacije, posto relativna cena autornatike znatno opada sa povecanjern kapaciteta pos"

trojenja: . . ., ..

- efikasnost rada kotlovskog postrojenja .1e funkcija po-

gonske kontrole, jer se pogon moze ,voditi is~ravno sam.o ond~ kada je u svakorn momentu rnoguce rnerenje od~e.del1lh velitina. Cena mernib instrumenata veorna malo zavisi od ka~a~ citeta kotla, pa je logicno cla ce U velikim toplanarna ~ltl rnoguce koriscenje potrebnih mernih instrumenata u ,:ec~m obimu a da to bitno ne utice na ukupnu cenu postrojenja;

-' za velika postrojenja moze se obezbediti visokok~~l~~ikovano osoblje odredenog iskustva, koje znatno ekonomicnije

i pouzdanije vodi pogon; . , ,

- toplana moze da se smesti u <:nu.zonu grada u kOJ~J .ce najmanje uticati na ugrozavanje .okolll1ev) grads~og saobracaJ~; - gradnja vecih postrojenja olaksava primenu poznatih

mera za srnanjenje aerozagadenja (filtra); . .

- srnanjuje se broj skladista goriva i eventualnih skla~lsta sljake i pepela, a time se uproscava problem dopreme lOt· prerne,

11 J

Centralizacija top lana i uvodenje sistema daljinskog grejanja uslovljava znatno povisenje temperature vode u mrezi, povecanje radnog pritiska i porast kapaciteta kotlova.

Toplana 0 cijern polozaju treba voditi racuna, sadrzi uglavnom sledece prostorije:

- kotlovnicu sa dva ili vise kotlova,

-- prostor za pumpe sa pripremorn vode i glavnim razvo-

dom,

- prostor za kornandnu tablu sa mernim uredajima i uredajirna za regulisanje,

radionicu,

~ sporedne prostorije za osobljc, - skladiste goriva.

Kod malih postrojenja ad oko 3-5 MW postavljanje sc vrsi u podrumu najvise zgrade da bi se ekspanzioni sud smestio na krovu. Cesto se postrojenje izvodi kao zatvoreno grejanje, pri cemu se ekspanzioni sud moze nisko postaviti. Velike grejne centrale su cesto smestcne II odvojenirn zgradama.

IZBOR GORrV A ZA TOPLANE

Za toplane se u principu mogu koristiti sva goriva koja se prirnenjuju kod stabilnih kotlovskih postrojenja, tj. sve vrste cvrstih, tecnih i gasovitih goriva. Koriscenje uglja za toplane smestene u uzim gradskim reonima donosi odredene probleme vezane za aerozagadivanje i za prljanje grada prilikom dopreme goriva i otpreme sljake i pepela, koji ne mogu efikasno da budu reseni ni znatnim investicijama. Gasovita goriva su idealna u svakorn pogledu, ali je njihova primena ogranicena i vezana ili za postojanje odredenih izvora takvog goriva u blizini objekta, ili za gasovode kojima bi se gorivo transportovalo na vece udaljenosti. Teena goriva imaju odredene prednosti U odnosu na cvrsta.

Razlozi za sve siru primenu tecnih goriva kod toplana leze u cesto tehnickirn prednostima koje ova goriva imaju nad cvrstim, a te prednosti sastoje se, uglavnom, u sledecem:

~ priblizno isti kvalitet goriva u duzem vremenskom periodu:

- visoka toplotna moe goriva;

112

- potreban manji skladisni prostor, a transport i pretoval' goriva ne izazivaju nikakvo zagadivanje okoline;

- ne postoji problem uskladistenja i transporta sljake i

pepela;

- aerozagadenje je znatno rnanje nego kod cvr stih goriva;

- moguce potpuno autornatizovanje pogona;

- lozenje se brzo i lako prilagodava uslovima promene

opterecenja, te jc kotao veoma elastican u pogonu:

- visok stepen iskoriscenja lozista, posto su kod dobrog sagorevanja gubici zanemar.ljivo mali;

~ visok step en .korisnosti kotla:

- visoke temperature u loiistu, te usled toga znatno vece kolicine predate toplote po jedinici povrsine lozista:

- za isti kapacitet kotla i jednake parametre kotao 10ZCl1 tecnim gorivom ima znatno manje gabarite, a to daje nizu cenu kotla, smanjenje gubitka usled spoljnog rashladivanja i zahteva rnanji srnestajni prostor.

Vrclovodni kotlovi mogu se podeliti u dve osnovne grupe to:

1) kotlove sa plamenom cevi i climnim cevima,

2) kotlove sa vodogrejnim cevima, sa i bez dobosa. Kotlovi sa plarnenom cevi i dirnnim cevirna zavrsavaju

se po pravilu u Iabrici i isporucuju sa potrebnom opremom, tako da su posle povezivanja cevovoda spremni za pogon, pa se zbog toga nazivaju i »blok-kotlovi«. Kotiovi ovog tipa veoma su osetljivi na kvalitet vode. Stvaranje izolacionihnaslaga 5:01 spoljne strane cevi dovodido porasta temperatura cevi na ternperaturu spoljnog cilindricnog omotaca. Nastala razlika u dilatacijarna moze da dovedc do pucanja ravnih cevnih zidova, na me stu na korne jeclimnacev zavarena za cevnu plocu, Ako se uzrne u obzir kotao direktno povezan sa celom mrezom i cia obicno predstavlja i njenu najnizu tacku.. jasno je da ce se talozcnje mulja iz instalacije dogadati bas u kotlu, pa se na taj nacin problernpogorsava, jer se ne zahteva sarno pripremIjena voda za punjenje i dopunjavanje mreze, vee i prethodno ispiranje i odrzavanje mreze u cistom stanju. Na vise mesta gde su se dogodile havarije, konstatovano je dauzrok nije bio stvaranje kamenca, vee velike kolicine mulja i necistoce kojc su prekrile donje redove dimnih cevi; tako da uopste nisu bile hladene vodom. To je dovelo do curenja kotla na mestu

g Cenrralno grejanje

113

spoja dirnne cevi sa plocom, usled nastale razlike u dilatacijama,

Osnovna sema toplane prikazana je na sl, 87. Blok-kotlovi (1) su direktno ukljuceni u mrezu i rade sa temperaturarna vode llO~70°C, a Iozeni su teskim tecnim gorivom, tj, rnazutom sa vecim sadrzajem sumpora, Voda 1Z kotla, cija je temperatura konstantno 110°C, mesa se P0l110CU ventila za mesanje

SI.87

(6) sa povratnom vodom iz mreze, tj. sa vodorn koja se vraca od potr'osaca (3), tako da se na razdelniku polaznog voda (2), koji se nalazi u kotlarnici, dobija temperatura vode ad 900C. U kotlarnici .ie postavljen uredaj za hemijsku pripremu vade.

Na sl. 88 data je uproscena scmu cirkulacije vode kroz kotao. Voda se uvodi u razvodni kolektor konvektivnog snopa (R). Posle delirnicnog zagrevanja u konvektivnim grejnim po-

Ifur 1" v

UlAZ

....

II

51. 88

114

vrsinama (5), voda dolazi u sabirnik (6) kaji jepregradom (0) odvojen od prednjeg dela, koji pripada ozracenoj grcjnojpovrsini. Kroz cevi (1) voda se dovodi u donji kolektor ozracenih grejnih povrsina (2) i zagreva u ekranskim cevima '(4), a potom, preko sabirnika (3) i izlaznog prikljucka (V), zagrejana veda odlazi u mrezu, U prednjirn ugaonim vodovima (7) voda ili stagnira, ill se : pri uspostavljanju prirodne cirkulacije krece nadole.

KUCNE STANICE

Sastavni deo daljinskog grejanja- su kucne stanice Hi kako se jos nazivaju toplotne podstanice. U kucnoj stanici grejni uredaji kurisnika se ukljucuju u daljinskugrejnu mrezu, koja se sastoji od prenosne stanice (najcesce vlasnistvo toplane) i kucne centrale (vlasnistvo korisnika). Postoje razlicite vrste izrade kucnih stanica: prema temperaturi u razvodnom vodu, pritisku, nacinu regulisanja, nacinu rukovanja, obracunskom sistemu i dr.

Grejna voda daljinske mreze se direktno dovodi u kucnu rnrezu sto je jeftinije jer nema potrebe zasopstvenim cirkulacionim pumpama. Pri indirektnorn prenosu i koriscenju razmenjivaca toplote, gubitak temperature iznosi oko lOoC, pri cemu su manji troskovi uredaja za regulisanje. Razmenjivae toplote, narocito u veoma visokim zgradama, sprecava suvise velike pritiske u mrezi. Liveni radijatori mogu da prime prjtisak od 5 bara, dok se pri visim prlriscirna koriste grejna tela za visoki pritisak,

Primer prikljucka sistema grejanja u zgradi sa pumpno-toplovodnim pogonom i dovodnim sistemorn dat je na s1. 89, Sistem ima direktan prikljucak grejnih tela i sopstvenu cirkulacionu pumpu za kucno postrojenje.

Pokretanje grejne vode vrSi se pomocu sopstvenih kucnih pumpi, a ogranicenje protoka vode iz daljinske grejne mreze postize se pomocu regulatora protoka iIi ventila za smanjenje (granicnik protoka).

Pocetni pritisci u daljinskoj grejno] rnrezi zavise od udaIjenosti i krecu se do 10 bara i vise. U povratnom vodu, radi slgurnosti.vpovecanje pritiska iznosi do 0,5 bara. Prj prekidu rada pumpe uspostavi se mirni pritisak.

115

U visokimzgradama radi sprccavanja suvise visokih pritisaka potrebnesuposebne mere:

- pumpa za povisenjc pritiska sa prekostrujnim ventilom,

- .razmenjivac toplote (protivstrujni aparat).

SI. 89 - seina grejarija u zgradi sa pumpno-toplovodnim pogonom. 1·- venti! za zatvaranje, 2 - reducir-ventil, 3 - pumpa, 4 - ~rejno postrojenje,5-ventfI za podesavanje, 6 --, brojilo

Toplane obicno ugraduju sledece:

- organe za zatvaranje u razvodnorn i povratnom vodu, za zatvaranje kucnog postrojenja, mcrae kolicine-toplote,

- granicnik protoka vade, koji u razvodnorn i povratnom vodu odrzava konstantan dif'erencijalni pritisak na otvoru, elektricne iii mehanicke vr ste izrade,

- man orne tar i terrnometar,

- sigurnosni ili reducir-ventil koji obezbeduje kucno

postroj enj e.

Koi-isnik ugraduje:

- organe za zatvaranje u razvodnorn i povratnom vodu,

- regulator temperature za mesanje vode iz razvodnog j

povratnog voda (pri pausalnom obracunu i kliznoj ternperaturi u razvodnom vodu nije neophodan),

povratnu klapnu, koja sprecava prelivanje vode, cirkulacionu pumpu za grejanje,

] 16

termornetar i manometar J vazdusni lonac (sud).

Prikljucak pumpnog toplovodnog grejanja i pripreme potrosne v~de sa trocevnorn mrezom dat je na sl, 90. Armature su ovde slicne kao kod dvocevne mreze, Priprema potrosne vode se direktno prikljucuje u daljinsku grejnu mrezu bez voda za mesanje.

Prenoon. st.nlel ---J...-- Kutno centr.t.

SI. 90 _ Prfkljucak pumpnog toplovodnog grejanja i pripreme potroslle vode sa .trocevnom mrezom. 1 - ventil ~a za~varanJe, 2 _ reducir-ventil, 3 - pumpa,:'4 ventH za podesavanJe, 5 .brojilo 6 - regulator temperature za pripremu tople vode, 7 - regulator temperature za grejanje, 8- regulator protoka vode,

9 - rezervoar tople vode

117

Svako postrojenje centralnog grcjanja, parno ili vazdusno obuhvata tri osnovna funkciji ito: za proizvodnju, razvodenje i

bilo uno vodeno, elementa prerna odavanje toplotc.

dok se prvi pune potpuno vodorn, dotle se parni pune samo do izvesnog nivoa koji u njima deli vodeni od parnog prostora) i po materijalu od kojeg su izradeni.

Prerna vrsti goriva koje sagoreva kotlovi mogu biti: na cvrsta, tecna i gasovita goriva, a u odnosu na opsluzivanje kotlovi mogu biti sa rucnim, poluautornatskim i automatskim lozenjem.

Izuzev u velikim postrojenjima, kotlovi za centralno grejanje se ne uziduju, vee se grade iskljucivo od gvozda. Najcesci rnaterijal od koga se pravc kotlovi je liveno gvozde, a primenjuje sc i celik. Kotlovi mogu biti cilindricnog tipa, sa grejnim cevirna ili bez njih, ali najrasprostranjeniji su tzv, clankasti kotlovi. CIanci se postavljaju jedni za drugim, a njihove dodime ivice zaptivaju se narocitim kotlovskim kitom (sl, 91).

Velicina kotla se po pravilu oznacava ogrcvnom povrsinom (m"). Pod ogrevnorn povrsinorn podrazurneva se povrsina na kojoj plamcn i uzareni dirnni gasovi predaju toplotu vodi, odnosno pari. Prerna tome to je povrsina koja je sa jedne strane u dodiru sa vatrom iii dirnorn a sa druge strane Sa vodom i parom. Normalno opterecenje grejne povrsine kotla zavisi od vrste goriva i kotla, i odreduje se ispitivanjem za svaki kotao. Za obicne konstrukcije, npr. Clankastihkotlova ova vrednost iznosi 21.000-33.600 k.I. U posebnim konstruktivnim izvedbama i sa prirnenom jacih goriva ove vredriosti se mogu povecati.

Kotlovi se postavljaju »ledima« prerna dimnjaku na odstoianju dovoljnom za srnestaj povratnih sabirnih cevi i odgo,::,:" rajucih zasuna, i za njihovo rukovanje (40-50 em). Sa prednje strane slobodan prostor treba da bude malo veci od duzine kotla, radi montaze.

Kotlovi su toplotni uredaji u kojima sc toplotna energija (loiiSta) koju sadrzi gorivo sagorevanjem pretvara u toplotu,

Ugalj se sipa u prostor za gorivo dole vatra gori a ispod ognjista se nalazi resetka, Kroz resetku prop ada pepeo u pepeljaru, a u isto vreme kroz nju dolazi odozdo vazduh, potreban za sagorevanje. Plamen, odnosno vruci dimni gasovi prolaze putem (oznacen strelicom) izmedu clanaka ispunjenih

ELEMENTI CENTRALNOG GREJANJA

KOTLOVI ZA CENTRALNO GREJANJE

Topla veda, odnosno vodena para proizvucli se u kotlovima zagrevanjem raznih goriva. Izuzetno, gde su narocito 1'0- voljni uslovi, top iota se dobija iz elektricne cnergije. Prirodni izvori toplote kao sto su razna topla vrela, retki su primed tzv, besplatnog dobijanja toplote. U novije vreme koristi se toplota »nize vrednosti« posredstvom tzv. toplotnih pumpi.

Kotlovi sacinjavaju najvazriiji element (vsrce«) postrojenja centralnog grejanja i kao takvirn treba irn posvetiti izuzetnu paznju, Potrebno je, dakle, da svi, od projektanata pa preko montera do posluzioca centralnog grejanja, u detalje poznaju konstrukciju, funkciju i princip odrzavanja kotlova, kao i sve uslove pod kojimakotao treba da radio Zahtevi koje kotlovi rnoraju ispunjavati su sledeci: da zauzimaju sto rnanje pros to" ra, cia se lako montiraju, odriavaju i eventualno popravljaju, da irnaju malu inerciju racli lakseg pracenja promena opterecenja, da imaju veliku inerciju radi duzeg zagrevanja posle pres tanka lozenja, cia buclu jednostavni za rukovanje, da su u eksploataciji sto ekonornicniji, da s1.1 trajni, sigurni i sl.

Kotlovi se medusobno razlikuju po velicini, vrsti gori va za koja su gradeni, po sisternu i konstrukciji (vodeni i parni

118

119

vodom, odnosno kod parnih kotlova delimicno parorn. Pri dnu kotla su sa abe strane dirnni kanali, koji dalje vode u dimnjak, Potrebno je da su dimni kanali tsto duzi da bi dodir gasova sa ogrevnim povrsinama duze trajao, kako bi se toplota potpunije iskoristila, U ovom slucaju ugalj izgara pri dnu nasutog sloja. Na mestu izgorelog uglja spusra se odozdo sam od sebe 110vi ugalj. Kroz poseban uzan kanal pridolazi odozgo, u smeru strelice, dopunski vazduh, potreban da bi izgoreli i oni gasovi

81. 92 - sema kotla sa donjim sagorevanjem. 1 - pepeljara, 2 - prirnarni vazduh, 3 - gasovi iz uglja, 4 - dopunski sekundarni vazduh, 5 - dimni gasovi, ~ dimni kanall, 7 - ognjiste,

8 - okno za ugalj, 9 - voda ukotlu

81.91

koji su se razvili iz uglja, a koji bi inace presli u dirnnjak ncsagoreli. Danas se, medutim sve vise primenjuju kotlovi za tecna i gasovita goriva, sto daje mogucnost automatskog lozenja i vece regulacije. Takav kotao prikazan je na sl, 93.

Kod sagorevanja odozgo, vazduh i gasovi prolaze kroz celu sariu goriva. Celokupna masa se pretvara u zar, tako da je prostor u koji se gorivo nasipa u stvari loziste, gde se postize vece opterecenje i brze sagorevanje, Na sl. 94 prikazano je loziste sa gornjim i donjim sagorevanjern.

120

121

CLAN KASTl LIVENI KOTLOVI

Prerna velicini, clankasti kotlovi se mogu podeliti na male, srednje i velike. Grcjna povrsina im se krece od ispod 1 do 60 m2. Kod manjih kotlova, rezerva uglja nalazi se obicno u samorn lozisnom prostoru, tako da gasovi prolaze kroz nju, Lozenje se vrsi sa prednje strane. Ovi kotlovi se izraduju od Iivenih celicnih clanaka otpornih na koroziju. CIanci imaju takay oblik da daju ujedno potreban prostor za ognjiste i ugalj. Na njima je odlivena i resetka, tako da odreden broj sastavljenih clanaka sacinjava potpun kotao sa 10ziStem i resetkama. U supljinama clanaka (sl. 95) nalazi se voda iIi para, a oko clanaka struje vreli dirnni gasovi i vazduh, Spajanje clan aka

SI. 9.3 - Kotao na tecna i gasovlta goriva. 1 - telo kotla 2 _ branik plamena, 3 - deonlk vazduha, 4 - vodic dimnih gasova, 5 - oklop kotla, 6 - ukrucenje

122

SI. 95

vrsi se pomocu rukavaca koji se umecu U otvore za komunikaciju napojne vode, a svi clanci se zajedno stegnu gore i dole sipkama sa zavrtnjima. Od broja i velicine clanaka zavisice zagrevna povrsina kotla, a samim tim i njegov kapacitet,

Svaki kotao ima pored potrebnog broja srednjih clanaka, u zavisnosti ad zeljene grejne povrsine, i po jedan prednji j zadnji Clanak Prednji clanak ima vrata za ubacivanje goriva, ciscenje vatre, za pepeljaru i za podesavanjc promaje. Zadnji clanak ima prikljucak za vezu sa dimnjakom. Aka nije potrebno zagrevati prostoriju u kojoj je kotao smesten, onda se postavlja odgovarajuca izolacija. Na sl, 96 prikazan je jcdan

St. 94 - Loziste sa gornjim donjim sagorevanjem

123

Gornja vrota 10 rUriienje

Vortikolni dimn] kllnol

PoklppaC di:nn.;.g kanalc sa czbe storn

Horizontal'nl dimnl kana1

kanal ;to sekundarni vozouh

Pepeljoro

Reselka SI. 96

clankasti kotao. I nasa domaca preduzeca proizvode vise vrsta ovakvih kotlova, cije su karakteristike iz dana u dansve opti-

malnije. . .

Ovakvi kotlavi se obicno upotrebljavaju za grejanje toplorn vodorn do 110°C iIi parom niskog pritiska do 50:000Pa.

Potrcbna prornaja u ovim kotlovima zavisi od kvaliteta goriva. Stepen iskoriscenja kotlova je 0,65-0,85 a koeficijent srnanjenja iskoriscenja kod manjih kot lova .je 5~10!)'-i).

Liveni kotlovi za etazno grejanje se ne razlikuju u principu ad drugih kotlova, Glavna irn je .razlika u spoljasnjern izgledu i u velicini, jer se njima zagreva mali broj prostorija. Takvi su kotlovi obicno srnesteni u predsoblju stana iii drugoj slicnoj sporednoj prostoriji.

Kao opsta prednost livenih clankastih kotlova moze se navesti u prvorn redu otpornost livenog gvozda prcma rdi, sto se ispoljava narocito kod parnog grejanja. U hladnorn postrojenju se nalazi u kotlu vazduh i voda, cime se stvaraju povoljni uslovi za pojavu rae. Druga im je prednost sto se sa dye iii tri velicine clanaka mogu sastavlja"ti kotlovi svih veli-

124

cma, Serijska izrada jednakih clanaka omogucuje nisku Cet111 kotlova. Nedostatak im je sto je liveno gvozde krto i zato lako puca. Liveni kotlovi su zato osetljivi na nagle promene temperature kakve nastaju ako se tl zagrejani kotao pusta hladna voda, iii aka jeugrejan kotao izlozen hladnoj promaji. 0 tom~, dakle, treba voditi racuna kod upotrebe kotla. Zato se kod velikih kotlova, kondenzat pri vracanju u kotao, koji je obicno hladan prethodno zagreva.

ceIicni kotlovi se izvode u veoma razlicitim obJicima konstruktivno veorna slicni i razlicitihikapaciteta. Osnovna tehnologija izrade su varene celicne ploce (51. 97). Upotrebljavaju

51. 97 - Celicni kotlovi

se za visoke pritiske i temperature. Izraduju se za sve kapacitete, od najvecih do najmanjih, a prednost im je u odnosu na Iivene sto su manje osetljivi na hladnu vodu, a tim i na havarije vezane za pucanje zidova. Za vrlo visoke zgrade sa grejanjem vrelom vodom i ujedno sa velikim kapacitetima koriste -se sarno celicni kotlovi. Manji celicni kotlovi dovoze se od vproizvodaca kompletni, jer se ne moraju rastavljati kao Iiveni, Osetljivi su na rdu, jer je celik skloniji rdanju nego liveno gvozde, Zato su ovi kotlovi u prvom redu tamo, gde je lozenje neprekidno, a posebno kod vodenog grejanja. Ked neprekidnog Iozenja kotao je ispunjen samo parom iIi vodom, bez vazduha, radi cega ine dolazi do oksidacije, Na sl. 98 prikazan je presek jednog celicnog kotla. Kotao je konstruktivno izveden za pogon na domaci sitni mrki ugalj, Na donjem delu stepenaste resetke je ognjiste u koje se ugalj spusta niz reo

125

Sethi. U gornjcm delu resetke stvaraju sc iz ugljagasovi koji u prostoru za sagorevanje mogu potpuno da izgore, jer se u kotao dovodi dopunski vazduh, Regulacija dopreme uglja izvedena je ipomocu kulise od debelog lima, koja se dize i spusta pomocu tocka sa zupcanikom i grebenom. Na taj nacin resetka se snabdeva ugljern. Regulacija prornaje vrsi se pomocu pok-: lopea.

Celicni kotlovi za etazno grcjanje grade se 11a slican-nacin kao liveni, Spoljasnji izgled im se prilagodava samom smestaju u stambenim prostorijama, a konstrukcija izvodi, tako da gorivo u njirna sagori sa najvecom ekonomicnoscu (sl. 99).

12.

1

it

SI.99

Prednost celicnih kotlova:

- manje su osetljivi na nedostatak vade, kamenac hlad-

nu vodu,

- manje su mase,

- mogucnost opravke zavarivanjern,

- podesni za vise pritiske i temperature (vece opterecenje

grejne povrsine),

- vece konstrukcione mogucnosti izrade,

- veci kapaciteti po jedinici (oko ]5 MW).

Nedostaci:

- veca opasnost ad korozije,

- ne postoji mogucnost povecanja kotla dodavanjem cia

naka,

- teskoce u transportu velikih jedinica.

6

SI. 98 - Presek celiCllog kntla, 1 - ognjlste, 2 - resetke, 3 - primarnt vazduh, 4 - poklopac za vazduh, - 5 lanac regulatora promaje, 6 - pepeljarnik, 7 - gasovl iz uglja, 8 - dopunski sekundarni vazduh, 9 - plamen i dimni gasovi, 10 ...;_ parni prostor, 11 - ugal], 12 - bunker za ugal], 13 - toeak za ugljeni zastor, J4 - izolacija, 15 - povrat kondenzata, 16 - izlaz .pare,

17 - prfkljucak na dhnnjak

Savrernene tendencije u gradnji kotlova idu za tim da se dobiju sto manji kotlovi sa sto vecirn ogrevnim povrsinama, To se postize duzim putevirna dimnih gas ova. Medutim, to komplikuje donekle izvedbu kotIa i otezava njihovo ciScenjt! i odrzavanje. Specificno opterecenje grejne povrsine moze da bude do 4200 kJ/dm~.

126

127

Na sl. 100 prikazana jc savremena izvcdba jcdnog celicnoc kotla sa duplim lozis tern namenjeno lozenju na cvrsta, tecn~ iii ~asovita goriva. Uz kotao je ugraden i bojler za toplu vodu. Mall kotlovi se isporucujukao kompletna instalaciona [edinica ~a svirn prikljuccima, gori?ni~om sa ventilatorom i isparivaGem, autornatikom za paljenje, cirkulacionom pumporn, komandnom tablorn sa termometrom, terrnostatom i hidrometrorn i cetverosmernirn vcn tilom.

manjih zgrada, gde se drugi kotao pusta urad sumo u izuzctnim slucajevima,

Pravilo je da snaga kotla zavisi od toplotnih gubitaka u sam oj zgradi. Toplotni gubici u prostorijama su najveci k1'02 prozore.

KOTLOVI SA GASNIM I TEcNIM GORIVOM

51. 100 - Celicni kotao sa duo plim loiistem za cvrsta, tecna i gasovita gorlva

Opstirn tehnickim napretkom doslo je do razvoja i model" nizacije kotlova, Savremeni razvoj u tom pravcu ide na uvodenje kotlova na pagan sa gasnirn i tecnim gorivorn. Kod ovih kotlova prostor za sagorevanje je sveden na najmanju meru a terrnicke performanse ovih kotlova u svakom pogledu zadovoljavaju (stepen iskoriscenja je do 90%). Posluzivanje i rukovanje je jednostavno i u vecini slucajeva potpuno automatsko.

Prednosti koje posebno dolaze do izrazaja 1.1 pogonu su: jednostavno rukovanje, brzo razvijanje toplote, brzo prilagodavanje promenarna, cistoca i postrojenja i okoline.

Nedostaci su:

1 - potreba instaliranja povecanog broja sigurnosnih uredaja,

2 - poostrena kontrola ispravnosti sigurnosnih uredaja j njihovo bolje odrzavanje,

3 - veci zahtevi u pogledu kvalifikacija i sposobnosti osoblja koje rukuje postrojenjem.

Dovod goriva u kotao za tecna goriva je jednostavan. Lako se pustaju urad i zaustavljaju. U principu oni se ne razlikuju od kotlova za cvrsta goriva. Da bi se u njirna moglo upotrebiti tecno iii gasovito gorivo umesto lozisnih vrata se postavlja specijalna ploca sa otvorom na koju se pricvrsti gorionik, a 10ziSte s:. ?blozi sam~tnom opekom (s1. 101). Za nase prilike najpogodl1IJl su kotlovi sa kornbinovanim lozistem u kojima se moze koristiti cvrsto i tecno gorivo bez ikakvih izmena.

. Rasprsivanje tecnog goriva postize se pritiskom: samog goo rrva, vazduha, pare ili rotacijorn izlaznog dela gorianika.

Uloga gorionika je da (ako se radi 0 tecnorn gorivu) rasprsuje gorivo u fine kapljice (maglu), da ga dobro pomesa sa potrebnom kolicinom vazduha i ubrizga u lofiste kotla i tog trenutka upali. Sel11a gorionika je prikazana na sl. 102.

Kod parnih kotlova gornja cev nazi va se sabirac pare, a donja sabirac kondenzata. Kod vodenih katlova gornji je razvodni, a donji povratni sahirac vode. Od ovih sabiraca kotlovi su obicno odvojeni organom za zatvaranje. Svaki kotao u bateriji snabdeven je sopstvenom armaturorn i osiguranjem.

Iako se ne sme ici do velikog povecanja broja kotlova (mesto i nadzor su u pitanju) ipak baterijski sklop ima i izvesne prednosti. Aka je broj kotlova veci postrojenje ce moci racionalnije da se iskoriscuje pri prorneni opterecenja i utoliko manic ce se osetiti eventualni kvar jednog kotla. Ove prednosti se narocito ispoljavaju uurec1ajima za centralnogrejanje

128

9 Centralno grejanje

129

11

SI. 101 - Kotao sa kornbinovanim loiistem. 1 - Ionsna komora, 2 - dimne cevl, 3 - odvod dimnih gasova sa zaklopkom, 4 - vodom hladeni rostll], 5 - pepeljara, 6 - otvor za ciscenje, 7 - predgrejavanje povratne vode, 8 - izolacija, 9 - prfkljucak za polazni vod, 10 - prikljucak za povratni vod, 11 - prlkljucak za sigurnosni ventil pri loienju sa cvrstlm gorivom kod uclnka

do 93 kW

130

Rasprsivanje goriva pritiskorn vrsi se na taj nacin sto ga dopremna pumpa ubacuje u gorionik sa pritiskom od 0,2 MPa. Na kraju gorionika, gorivo istice preko jednog puza kroz otvor ad 1-3 mm. Kolicina goriva za sagorevanje regulise se prornenom pritiska ispred gorionika iii promenom kalibrisane plocice na vrhu gorionika.

Rasprsivanje goriva vazdusnirn pritiskom postize se kroz otvor gorionika sir ine 1-3 mm. Oko samog otvora je krug koso izbusenih rupica, kroz koje pod pritiskom struji vazduh i izlaskom Tz gorionika rasprsuje gorivo.

Kod rasprsivanja goriva rotacijom izlaznog dela gorionika, tecno gorivo se kroz cevni prikljucak dovodi u gorionik pod pritiskorn 0,3-0,4 MPa.

Narocitu paznju konstruktori kotlova su posvetili njegovoj sigurnosti, jer u protivnom lako moze doci do eksplozije od nekontrolisanih gasova, Kod vecih kotlova se ugraduje foto-celija, koja stalno kontrolise plamen, U slucaju gasenja plamena f'oto-celija putem releja deluje zaustavljajuci pumpu za dopremu goriva. Potrebno je irnati na umu da se pre potpaljivanja lozisni prostor i dimni kanali moraju dobro provetriti, a da se gorivo ne sme ubacivati II loziste kada u njemu nema plamena.

Na sl. 103 prikazana je instalacija sa kotlom i ugradenim plamenikorn, radijatorom, menjackirn ventilorn, sobnim termostatom i kotlovskim programerom sa cevima i neophodnom armaturom.

Zahtevi koji se postavljaju pred gasne plamenike savremene izvedbe su strogi i raznovrsni:

1 - omoguceno brzo prilagodavanje kolicine gasa na opterecenje kotIa II pogledu ucinka, temperature, pritiska itd.,

2 - postici sto vecu ravnomernost mesavine gas-vazduh za razlicita opterecenja i pri prorneni opterecenja,

3 - ornoguciti sto jednostavnije regulisanje odnosa kolicine gasa i vazduha,

4 - upotrebiti sto kvalitetniji materijal za delove koji su izlozeni visokirn ternperaturama,

5 - svi delovi plamenika treba da budu pristupacnl, 6 - potpuna sigurnost delovanja u pogonu.

9*

131

Plamenici se uglavnom montiraju na jednu rnetalnu plocu koja je ucvrscena sarnirima, tako da se moze zakretati (s1. 103), sto omogucuje pregled i ciScenje gorionika po prestanku rada kotla,

SI. 103

132

133

Na sl. 104 prikazani su element] jedne instalacije sa uljnim plamenikorn, a na sl. lOS je prikazana kompletna instalacija sa gorionikom. Rezervoar za ulje je odvojen u drugoj prestoriji (izvan kotlarnice) radi predostroi.nosti i postavlja se iznad i ispod gorionika (u drugom slucaju dovod goriva obezbeduje pumpa). U rezervoar se ponekad stavlja elektricni grejac radi predzagrevanja goriva. Ovo predzagrevanje se moze izvesti, kod vecih postrojenja iz ekonomskih razloga, tako da se toplotni fluid dovodi iz samog kotla u cevni grejac,

Osnovne prednosti prirodnog gasa u odnosu na cvrsta i tee-

na goriva su:

- niza cena (15-20%) u odnosu na tecna goriva,

- potpunije sagorevanje ~ visok stepen korisnog dejstva,

- nema mehanickih ostataka pri sagorevanju, a samim tim

gubitaka,

- relativno jeftin transport putem gasovoda, lako se kontrolise i nije zavisan od vremenskih prilika,

- nema troskova skladistenja, lokalnog prevoza i pretovara goriva, iznosenja pepela i sl.,

- gorivo je cisto jer se u produktirna sagorevanja ne pojavljuju sumporni i ugljeni cksidi, cad, ugljena prasina, pepeo

i drugo, .

- primenom u industriji i drugim oblastima privrede znatno se smanjuju proizvodni troskovi,

- u slucaju primene u opstoj i sirokoj potrosnji, pored uticaja na smanjenje zagadenosti atmosfere, prirodni gas irna izvanredno povoljnc uslove za uvodenje automatizacije.

KOTLOVI LOzENI GASOM

GAS KAO SA VREMENO GORIVO

Kod gasovitog goriva proces sagorevanja je veoma jednostavan. Pri tom je temperatura i kolicina dopunskog vazduha veoma vaina. Malim pritiskom vazduha od 1-1,2 bara postize se bezdimno i potpuno sagorevanje.

Spoljasnja ogrevna povrsina pri lozenju gasom ostaje duze vreme cista. Radi toga stepen delovanja kotla za ista opterecenja neznatno varira.

Pored pravila koja vaie za sve druge kotlove, kod kotlova Iozenih gasom vazno je sledece:

1. Pre potpaljivanja vatre treba dobro provetriti loziste, da u njernu i dimnirn kanalima nema ostataka gasova.

2. Pri potpaljivanju treba najpre postaviti gorucu baklju ispred gorionika, a zatim otvoriti gas.

3. Pri pojacavanju plamena treba prvo pojacati dovod vazduha, a zatim dovod gasa. Medutim, pri smanjivanju jacine pla mena treba prvo smanjiti kolicinu gasa, a zatim vazduha, Sve ovo mora se narocito kod povecanja kolicine gasa vrsiti postepeno, a ne naglo i odjednorn.

\7

51. 105 :-vo1nst?lacija sa g~lri?nikom. 1 - otvor za slpanje, 2 _ vod za odzi acrvanje, 3 - usrsm vod, 4 - povratni vorl 5 - fiItar

6 - pumpa, 7 - rezervoar, 8 - gorionik' ,

Sa visokorn toplotnom vrednoscu (31.500-37.800 kJ/m3) i izuzetnim osobinarna prirodni gas najvecu prirnenu nalazi kod zagrevanja stambenih i poslovnih prostora, tako da danas u nekim evropskim zernljama ucestvuje sa 50% U ukupnoj potrosnji prirnarne energije.

134

135

4. Radi opasnosti od ekspIozije i trovanja treba za vrerne pogona vrsiti stalni nadzor nad plamenorn, gasovodima, sigurnosnim i drugim automatskim delovima uredaja za sagorevanje.

5. Cesto ispitivati koncentraciju gasa i stalno posmatrati plamen pri rucnom i automatskom podesavanju, jer je boja plamena znak kvaliteta sagorevanja. Ako je plamen slab i iute boje, sa dimom na vrhu, onda to znaci da je mala vazduha i dase pri sagorevanju stvara CO. U tom slucaju treba pavecati prornaju i kolicinu primarnog, a eventualno i sekundarnog vazduha,

Aka je plamen ciste plave boje i ostar, onda to znaci (be) irna previse vazduha, sto je takode vrlo neekonornicno i 8tetno. U tom slucaju treba smanjiti kolicinu vazduha.

Najpovoljniji rezultati kod sagorevanja gasa su onda, kada jc boja plamena pri vrhu plamenika plavicasta, a postepeno prelazi u svetIonarandiastll boju, i kada je plamen toliko pro. ziran, da se kroz njega mogu videti detalji unutrasnjeg zida.

6. Zaposleno osoblje treba s vremena na vrerne podvrgnuti ispitivanju krvi i delovanja gasa na organizam,

prj tome se mora strogo voditi racuna i 0 specijalnirn pro. pisima i raznirn drugim sigurnosnim merama koje se ne smeju zanemariti ni pod kakvim uslovima, pa ni ako je smanjeno koriseenje goriva.

Napomena: Pri Iozenju gasom predvideni su razni automatski i sigurnosni uredaji: osiguranje za slucaj gasenja plamen a i dovoda gasa, nestanka elektricne struje, prekid rada ventilatora za promaju itd. Plamenici mogu delovati potpuno automat ski iIi poluautomatski, iIi rade sa rucnim podesavanjern mcsavine gasa i vazduha.

Na s1. 106 prikazan je poprecni i uzduzni presek gasnog kotla. Posluzivanjs i rukovanje je jednostavno, a dovod goriva II kotao je uproscen, Lako se pusta urad i zaustavlja, veca je cistoca u pogonu, a regulacija je dobra.

Na s1. 107 prikazan je specijalni gorionik. Kotao moze umesto resetke imati gorionik u vidu jedne ili vise cevi sa otvorima za gas.

Rukovanje i posluzivanje gasnih kotIova moze se poveriti samo osoblju koje je prethodno upoznato sa postrojenjern i uredajima, i koje mora biti sposobno za brzo preduzimanje

51. 106 - Poprecnl i uzduznt presek gasnog kot1a potrebnih mera u svim slucajevirna porernecaja koji b~ n~stali u pogonu. Na sl. 108 prikazano je kornpletno postrojenje za grejanje sa gasnim kotlom. Preko brojila koji pokazuju utro-

SI. 107 - Gasni gorionik. D - dovodna cev za gas, il - slavina za otvaranje i zatvaranje, L - ulaz u Iozisna vrata, P - prorez za uzimanje potrebnog

vazduha za sagorevanje

136

137

GORIONICI (PLAMENICI)

U tehnici gasnog grejanja gorionici imaju vrlo znacajnu ulogu. Danas postoji veliki broj tipova gorionika, ali svi su oni zasnovani na principu besprekorne regulacije tj. izjednacavanja brzine strujanja gasno-vazdusne smese i brzine paljenja. Do danas razvijena automatika osigurava potpunu pogonsku sigumost.

Na s1. 109 date su razne izvedbe gorionika.

! Karneni I' . Ulje z;-I-'

ugalj Lignit Iozenje Gas

i.__ =~==== ""'===

8 5,25 I 5,2

89 92 93,5

130 75 I 75

,_' _ ... ~_. __ i _ ",~~,_, _,,_I~, ~ .. _. _

SI. 108

sak, gas iz gasnog voda ide kroz regulator pritiska, da bi dosao u gorionik gde se mesa sa vazduhorn, i konacno sagoreva u loziSnolll prostoru zagrevajuci vodu. Putem sobnog termostata odrzava se zeljena temperatura u prostorijama koje se zagrevaju. Gasni plamenik se ukljucuje u pogon pomocu ukljucivaca isto kao sto moze da se ukljuci preko sobnog iii kotlovskog termostata u slucajevima kada temperatura dostigne odredenu vrednost. Regulator pritiska gasa regulise pritisak u mrezi, ali prekida i dovod gasa u slucaju pada pritiska ispod dozvoljenog.

U tehnickorn pogledu vrsta goriva u velikoj meri utice na izvedbu energetskog objekta u celini, a posebno na kotlovsko postrojenje.

U tehnicko-ekonomskom pugledu gas no gorivo dovoljno utice na investicione troskove za postrojenje, utrosak energije i stepen delovanja kotlovskog postrojenja.

Uporedenje tehnicko-ekonornskih prednosti zavisi od vrste goriva za vece kotlovske jedinice i data je u tabeli.

Utrosak energije (X) Stepen delovanja eX) Investicija za kotlove (X)

51. 109

Vrsta goriva

5,75 92 100

Svaki gasni gorionik predstavlja uredaj u kome se oslobada hemijski vezana top Iota, koja se korisno prenosi na svoju okolinu iii kada je rec 0 kotlovskim postrojenjima na ogrevne povrsine kotla, a prcko njih neposredno na vodu. Zadatak go-

138

139

rionika je da u svojoj funkciji dovede gas kao nosiIac energije u spoj sa vazduhom (kiseonikom) i time omoguci proces paljenja i sagcrevanja u zeljenom obliku,

Tokovi procesa sagorevanja su vrlo razliciti i zavise od tehnoloskih zahteva pogona u kojirna se gas trosi kao gorivo. Zahtevi sagorevanja su sledeci:

- sa clugim i mek im plamenom i sa niskom temperaturom plamena,

-sa kratkim i ukrucenirn, odsecnim plamenom visoke temperature,

- besprekornorn sagorevanju plamena,

- sa jako svetlecirn plamenom i sa velikirn udelorn toplot-

nog zracenja,

- sa nesvctlecirn plarnenom,

- sa velikorn brzinorn sagorevanja,

Iz ovoga se vrlo lako moze zakljuciti da je u svim zahtevima koji se postavljaju pred proces sagorevanja gasa plamen osnovno pitanje. Stoga postoji i jedno opste pravilo, po kome se pri obrazovanju plamena j razvijanju toplote moraju uskla diti potrebne kolicine toplote sa procesorn sagorevanja. Menutim, kako se u praksi cesto postavljaju razliciti zahtevi, to automatska regulacija rada gorionika ima veliki znacaj,

Korisno je napornenuti da pored razlicitih pogonskih zahteva U odnosu na proces sagorevanja dolazi cesto do slucaja cia se preko jednog gorionika vrse i prornene ili prelaz sa jedne vrste gasa na drugu, pri cemu se vr5i sarno izmena zapornih ventila,

Medutim, i pored ovih promena a kojima je rec, a do kojih dolazi us led zahteva tehnoloske prirode proizvodnje iii dru gih pogonskih okolnosti, dosadasnja prakticna iskustva polaze, radi odrzavanja sigurnog pogona, od sledecih principa:

- pridrzavati se tacnog uputstva 0 paljenju,

- odrzavati stabilno sagorevanje sprecavanjern udaljava-

nja plarnena od usca gorionika, kao i sprecavanjern povratnog plamena, sto znaci da se posebna paznja mora poklanjati pravilnoj SJ11eSi gasa i

- voditi brigu 0 potpunom iskoriscenju toplotne moci go"riva,

Medusobno se razlikuju dve vrste gorionika: atmosferski i gorionici sa natpritiskom.

Atmosferski gorionici su oni koji potreban vazduh za sa gorevanje usisavaju iz okolnog vazdu.ha. Ovi gori?!lici se. primenjuju uglavnom na gasnim aparatrma II dornacinstvu 1 zanatstvu, tj. snage do 100 kW.

Za ve'uke kotlove se upotrebljavaju gorionici sa natprrtiskorn tj, sa ventilatorom. Atmosferski gorionici tj. bez ventilatora sastoje se od cevi sa rnnogobrojnim pojedinacnirn plarnenovima, jednostavni su, pogonski sigurni, jeftini i besurnni. Gorionici sa natpritiskorn izvedeni su iskljucivo sa ventilatororn, cij i je zadatak pokretanje vazduha radi obezb edenja sagorevanja. Ovi gorionici su u preteinoj prirneni kod svih kotlovskih postrojenja i industrijskih peci, pa i kod uredaja za cen-

traIn a grejanja. .

Prerna nacinu mesanja gas-vazduh, razlikuju se dve vrste gorionika, Jedna je vrsta onih kod kojih se rnesanje gas/vazd~h vrsi u uscu gorionika, neposredno ispred samag izlaza srnese iz gorionika, a druga u kojoj se jedna i druga komponenta privode u usee gorionika. Za razlikuod ovih imamo i gorronike za industri [ske peci kod kojih se u vecini slucajeva predmesanje uopste ne vrs], nego se potrebni vazduh za sagorevanje privodi u peci prisilnim putem.

Gasni gorlonik sa predmesanjern gasa i vazduha

Ova vrsta gorionika se najcesce primenjuje. On se naziva »Ioptasti gorionik sa mesanjern«. Vee sam naziv gorionika ukazu je da se rnesanje gasa i vazduha vrsi u loptastoj komori (s( 110) u kojoj se vazduh privodi osi gorionika tangencijalno, a gas koncentricno,

..., a :0;-

Jl

Plin -

St. 110 - Loptasti gorionik sa rnesanjem

140

14J

Gorionik sa mesanjem na uscu

Paralelnostrujni gorionici stvaraju takode duge plarnenove.

svetlece

U ovu grupu spadaju sledeci gorionici: - slobodnostrujni (rnlazni),

- paralelnostrujni,

- ukrsnostrujni,

- zavojni.

Ukrsnostru jni gorionici

Na sl. 112 prikazana je sema ukrsnostrujnog gorionika, Iz slike se moze zakljuciti da se dovod gasa i vazduha vriii pod odredenirn uglom. Susretanje struje gasa i vazduha dovodi do

Slobodnostrujni iIi slobodnomlazni gorionik

Plin

Najjednostavniji oblik takvog gorionika se sastoji iz jedne jednostavne cevi kroz koju gas ulazi u mirujuci iii lakostrujeci vazduh. Mesanje gasa i vazduha se vrsi po zakonima turbulentnog slobodnog strujanja.

Ovaj tip gorionika daje dug plamen velike zapremine i podjednako nisku i ravnomerno rasporedenu ternperaturu. Prerna vrsti gasa koji se primenjuje u procesu sagorevanja zavise i plamenovi, ani se javljaju kod grupe gorionika sa relativno visokim koeficijentom strujanja i obicno se prirnenjuju na Siemens-Martinovirn pecima, obrtnocevnim pecima, u pecima staklarske industrije i kod svih onih peci koje zahtevaju dugi plamen sa visokirn stepenorn prenosa strujne (rnlazne) toplote,

st. 111 i 112

Paralelnostrujni (mlazni) gorionici

pojacanog vrtlozenja obe struje, cimc se prakticno skracuje vreme medusobnog mesanja, Izborom ugla izrnedu struje gasa i vazduha moze se uticati kako na sam postupak njihovog medusobnog mesanja, tako i na oblik plamena.

Ukoliko se gorioniku gas i vazduh privode paralelnlm strujanjima ili mlazevima, onda se dobijaju slicni odnosi kao i kod slobodnostrujnih (mlaznih) gorionika. Medutim, kod njih je moguce uticati na tok stvaranja smese, pa prema tome i na oblik plamena stvaranjern razlike u brzini priticanja struje gasa i struje vazduha. Zbog paralelnosti strujanja gasa i vazduha ova grupa gorionika je dobila naziv paralelnostrujni gorionici, ani se najcesce sastoje iz po dve koncentricno ugradene cevi, i to tako da u unutrasnjoj cevi struji gas, a u prostoru izrnedu unutrasnje i spoljne cevi vazduh (sl, 111).

Ukoliko se kod ove vrste gorionika konstruktivnom izvedborn omoguci strujanje vazduha kroz suprotno postavljene pravougle kanale, onda se takvi gorionici nazivaju povrsinskostrujnim gorionicima.

Zavojni iii uvojni gorionici

Utiskivanjem jedne konstruktivno izvedene uvojruce u gorioniku na gasnu iii vazdusnu struju moguce je intenzivirati postupak mesanja gasa i vazduha, Takvo resenje gorionika omogucuje skracivanje plamena. Utiskivanjern uvojnice stvara se komponenta brzine, pa se dobijanjem izduzenog oblika slobodno uvojnog plamena ornogucuje prelaz na plamen u obliku snopa, Ugao sirenja takvog plarnena zavisi od uvojnog stepena. Medutim, regulacija plamena pomocu utiskivanja uvojnica moze se dovesti cak do oblika u korn slucaju strujni ugao iznosi 180D•

Karakteristicno za avu vrstu gorionika je da se uvoji mogu resiti i ugradnjom vodecih lopatica, kako za struju gasa, tako

142

143

i za struju vazduha. Uvojna snaga se moze menjati promenorn polozaja lopatica (sl. 113).

- punjenje tetralinom ili slicnim organskim sredstvom, Pre ciscenja treba razvode odvojiti od kucnih prikljucaka, a slavine ispred gasomera treba zatvoriti. Ukoliko se instalacija cisti produvavanjem, ono se obavlja od Hie prema najsiroj cevi.

Ukoliko se ciscenje vrsi vakuum-aparatom, on se prikljucuje na najsirem delu instalacije.

ZAPTIVNI ORGAN I

CIsCENJE GASNE INSTALACIJE

U svakoj kucnoj gasnoj (niskog pritiska) instalaciji rnoraju biti predvideni sledeci zaptivni organi:

glavni zaptivni organ kucnog prikljucka, - zaptivni organ ispred svakog gasornera,

- zaptivni organ ispred svakog potrosaca.

Kao zaptivni organi niskog pritiska mogu se upotrebiti gasne slavine, gasni zasuni i gasni ventili predvideni za rucno zatvaranje, Materijal kucista zaptivnih organa je mesing Hi specijalni cclik, Zabranjena je upotreba slavina od cinka.

Za vece prccnike preporucuje se umesto gasnih slavina upotreba gasnih zasuna ili vcntila, koji u tom slucaju mogu biti izradeni od celicnog li va Ili livenog gvozda.

Gasne slavine moraju biti taka konstruisane da se mogu okretati samo za 90", tj. ogranicenje polozaja »otvoreno-zatvoreno«. Oba polozaja moraju biti jasno uocljiva, a smer rucice pokazuje polozaj zatvaraca. Rucica mora biti pristupacna i mora se lako skidati,

Zaptivni organ mora imati mogucnost sigurnog plornbiranja (rupice ili usice).

Konstrukcije zaptivnih organa moraju biti u skladu sa standardima na podrucju gasne tehnike i garancijom proizvodaca II tom srnislu (npr. kuglaste, sarnopodrnazujuce slavine i sl.),

Ispred svakog gasnog potrosaca nezavisno od ostalih zaptivnih organa (npr. elekt romagnetski ventil) mora biti predviden zaptivni organ koji se rucno zatvara. Izuzetak od pravila je kod smestaja gasornera. Ako se gasomer nalazi u istoj prostoriji sa glavnim zaptivnim organom, ne mora lmati poseban zaptivni organ.

Glavni zaptivni organ sluzj za iskljucivanje dovoda gasa u slucaju pozara iii druge nezgode i kod rekonstrukcije iii cisce· nja kucne instalacije: Zaptivni organ je povezan razdesenim

STAVLJANJE GASNE INSTALACIJE U POGON

Gasna instalacija se ne sme stavljati u pogon ukoliko nije prethodno preg1edana od nadlezne sluzbe. Tehnicka ispravnost zapisnicki se utvrduje na osnovu cega se izdaje atest. Pre pustanja gasa u instalaciju treba proveriti sve ispuste da nijc koji ostao otvoren. Nakon toga se celokupna instalacija produva gasom kako bi sav vazduh iz nje bio istisnut. U toku pro, duvavanja treba osigurati obavezno intenzivno provetravanje prostorije i zabraniti upotrebu bilo kog izvora toplote iIi otvorenog plamena (elektricno zvonce, upaljeno svetlo, prekidac itd.). Ispustanje vazduha ili rnesavine sa gas om pr ilikom produvavanja ne srne se provoditi u komoru za sagorevanje gasa.

Posta je u instalaciju pus ten gas, treba regulisati sve prikljucne naprave i Iozista, a prerna zahtevima sadrzanirn u uputstvu proizvodaca. Takva uputstva nakon regulisanja ostaju kod korlsnika.

Gasnc instalacije se u toku eksploatacije moraju povrerne-

no cisti ti, CiScenje se moze obaviti na vise nacina: - mehanicki,

- vakuumorn (usisavanjem),

- produvavanjem inertnim gasom (nckomprimovanirn vaz-

duhorn iIi kiseonikom),

144

145

spojem (navojni, prirubnicki) i ugradenim T- iii Kogrankom za ciScenje. Glavni zaptivni organ postavlja se u prostoriji koja se ne mora zakljucavati ili kod objekata drustvene namene u prostoriju pod nadzorom. Ukoliko ne postoji prikladna prostorija, glavni zaptivni organ smesta se u vidljivo oznaceno okno ispred objekta.

Kod kucnih prikljucaka se osim glavnog zaptivnog organa unutar zgrade predvida jos jedan zaptivni organ (zasun) u oknu izvan zgrade. Glavni zaptivni organ ne sme se postavljati u prostoriju namenjenu za skloniste,

Na sl. 114. dat je sematski prikaz gasne peel Ciji su kanali kroz zid direktno spojeni sa atmosferom.

SI. 114 - Serna gasne peel ciji su kanali kroz zid direktno spojenl sa atmosferom

146

GASNI POTROsAcI

Gasne potrosace delimo na gasne naprave i gasna Iozista, Gasne naprave su potrosaci ciji se produkti sagorevanja ne vorle dimovodnom instalacijom u atmosferu, (npr. stednjaei, mali grejaci vode instalisani za kratkotrajnu upotrebu pod odredenirn uslovima, frizideri, rerne, masine za pranje vesa) i cije prikljucne vrednosti ne prelaze 7,5 kW (sl, 114, 115, 116 i 117).

Gasna lozista su potrosaci ciji se produkti sagorevanja vode dimovodnom instalacijorn u atmosferu (npr. peci za grejanje

SI. 115 - Gasni radijator

,C

p

SI. 116 - Gasna reflektorska pee

SI. 117 - Gasul konvektor

prosrorija, aparati u kupatilima, kotlovi za pranje rublja, kotlovi za etazno eentralno grejanje i sl.).

Grejacl vode su potrosaci koji zagrevaju vodu za sanitarne potrebe. Grejaci prema koristrukciji mogu biti:

Protocni grejaci su potrosaci u kojima se voda zagreva prilikorn proticanja. Ti grejaci mogu biti:

10'

147

- mali grejaci vode iii brze grejalice sa nazivnim cpterecenjem do 10,5 kW,

- veliki grejaci vode ili kupaonicki aparati sa nazivnim opterecenjem preko 17,4 kW.

Akumulacioni grejact ili gasni bojleri su potrosaci u kojirna se zagreva kolicina vode odredena velicinorn rezervoara (bojlera). Akumulacione grejace delimo na:

- male bojlere sa sadrzajem vode do 10 litara,

- velike bojlere sa sadrzajern vade vecirn oel 10 litara.

Cirkulacioni kombl-grejacl su dalji razvoj protocnih grejaca i upotrebljavaju se za grejanje prostorija toplum vodorn, a ujedrio sluze i za zagrevanje vode za sanitarne potrebe. Opremljeni su cirkulacionorn pumpolTl i ekspanzionom posuclom, energije do 23 kW. Moguce je paralelno ukopcavanje vise grcjaca, cime sc ucinak povecava,

Zidne kupaonicke grejalice su potrosaci koji sluze za pojedinacno grejanje kupatila, energije do 3,5 kW.

Gasne pecnlce su potrosaci koji osirn plamena za kuvanje i pecnice irnaju i dopunski urcdaj za grejanje prostorija cnergije 3,5-4,5 kW (zahtevaju dirnovodnu instalaciju).

Gasni dodatni gr'ejaci za kuhinjske stednjake su doclatni elernenti, uskladeni sa stednjakorn, a sluze za grejanje kuhinja, ucinka su 3,5-6 kW (dimovoclna instalacija je potrcbna).

Gasne peci za pojedinacno grejanje sluze za neposredno zagrevanje prostorija, mogu biti raznih konstrukcija, a ucinak im je od 3-11,6 leW. Produkti sagorevanja odvode se dimovodnom instalacijorn Hi prikljuckom na otVOT u spoljnom zidu,

Gasni uredaji za kaljeve peci su potrosaci rasprostranjeni u gradskim podrucjirna sa starijim zgradama, ucinka od 8,7-17,5 kW. Zagrevanje peci je vrlo brzo, a zatirn sc koristi akumulaciona sposobnost peci,

Gasni kaloriferi su potrosaci u kojima sc zagrevu vazduh prostorije.

Gasne infra-greJalice su potrosaci gde gas zagrcva grcjna tela na temperaturu od oko 850°C, odakle se provodi zrac'fnje toplote prerna okol ini.

Gasno etazno grejanje se vrs1 cirkulacijom Hi kornbi-grejacirna ili odgovarajucim kotlovima za tu svrhu (51. 118).

Gasno centralno grejanje u zgradama provodi sc posredstvom nekog medija za prenos toplote (para niskog pritiska,

topla ili vreIa veda, topli vazduh) a sagorevanje gasa u kotlu se obavlja posredstvorn atmosferskog iii natpritisnog plamenika sa ventilatorom.

ptiklju{ok pt.n !o'lista I

Sl. 118 - Serna kucne instalaci]e. ] - prlrubnicki spoj, 2 - proIaz voda, 3 - Tvogranak za ciscenje, 4 - glavni zapor, 5 - kucni regulator pritiska (ako je potrebno), 6 - slavlna, 7 - gas omer, 8 - sifoll,'9 - manometar, 10 - filial', 11 - regulator pritiska, 12 - sigurnosna sklopka za gas, 13 - elektromagnetni ventil, 14 - gasno loziste, 15 - prikljucak za gasni dimnjak, 16 -

gasni stednjak, 17 - protocnl grejac

148

149

Toplovodni slstem grejanja

Za ovaj sistern u nas je uobicajen naziv etazno grejanje na ugalj, mazut, loz ulje ili elektricnu energiju, koji svojim sagorevanjem u kotlu proizvode toplu vodu, koja se cevima vodi do grejnih tela - radijatora, gde se ernituje toplota i zagreva prostor,

KOLEKTIVNO CENTRALNO GREJANJE NA GAS

PRIRODNI GAS U SAVREMENOM KONCEPTU GREJANJA STAMBENIH I POSLOVNIH PROSTORA

INDIVIDUALNO GREJANJE NA GAS

Gasovita goriva, narocito prirodni gas, u ovoj oblasti PDstizu brojne efekte kako u racionalnoj energetskoj potrosnji, tako i u 'smanjcnju investicija i troskova eksploatacije kotlarnica centralnog grejanja, koje obezbeduju toplu vodu za centralno kolektivno zagrevanje starnbenih i poslovnih prostora, Prema tome osnovna karakteristika ovug sistema grejanja je u tome da se na jednom (centralnorn mestu) proizvodi topla voda za zagrevanje stambenih i poslovnih jedinica II jednom ili vise kolektivnih objekata - zgrada,

Klasicne kotlarnice na ugalj odnosno na tecna goriva z~htevaju posebne prostore za smestaj kotlova i drugih uredaja, zatim skladisne prostore za gorivo i sljaku (u slucaju potrosnje uglja). Tu su prostori locirani u prizernljima zgrada iIi kao posebni objekti za vise zgrada.

Prirodni gas kao gorivo centralnih kotlarnica daje nebrojene prednosti medu kojima su najvaznije:

- kotlovi $U gabaritno manji pa zahtevaju man]e prostora (manje kotlarnice kao objekte),

- gasne kotlarnice ne zahtevaju skladista goriva ni skladista sljake, sto u urbanirn sredinama, koje oskudevaju na prostoru, daje poseban znacaj,

- kombinacijorn napred navedenih prednosti kao rezultat se javlja prednost gasnih kotlarnica u nizirn investicijama u odnosu na kotlarnice 11a ugalj ili tecna goriva (mazut, Ioz-ulje) ,

- rad je potpuno automatizovan i ne zahteva, narocito

kod manjih kotlarnica, permanentno prisustvo operativnog osoblja,

- zasni kotlovi se izraduju serijski, Time se postize niza cena kao i mogucnost kombinovanog vezivanja potrebnog broja

U sklopu racionalne potrosnje energije prirodnl gas us meTen na proizvodnju tople vode i vazduha za grejanje stambenih i poslovnih prostora, ima sve znacajniju ulogu i u nasoj zernlji.

Da bi se kornpletnije mogli pratiti uticaji i prednosti prirodnog gasa kao goriva koje direktno omogucuje racionalnu potrosnju energije, grejanje stambenih i poslovnih prostora deli se na dva osnovna tipa:

a) individualno grejanje na gas i

b) kolektivno - centralno grejanje na gas.

Ovo grejanje se odnosi na pojedinacne potrosace koji mogu preko meraca protoka gasa pratiti njegovu potrosnju i direktno uticati na nju. Takvi pojedinacni potrosaci mogu biti u posebnim stambenim (iii poslovnim) objektirna ili u kolektivnim objektima - zgradama sa vise starnbenih (ili poslovnih) jedinica.

U oba slucaja prirodni (iii gradski) gas cevima dolazi do potrosaca, koji ima mogucnost izbora izmedu dva sistema za potrosnju gasa u svrhu grejanja prostora ito:

indirektno, preko topIe vode kao nosioca toplote, direktno, sagorevanjem gasa u gasnim pecima.

150

151

kotlova manjeg kapaciteta za jedan il i vise objekata kojima se isporucuje topla voda.

S obzirom na visoki stepen autornatizacije kao i na pas tojanje serijskih kapaciteta kotlova, u slucaju gasnih kotlova, ukoliko to tehnicko-ekonomski razlozi zahtevaju, ne mora se ici na centralne kotlarnice za vise zgrada nego na kotlarnice po objektima. Time se elirninisu nedostaci centralnih kotlarnica (rnanji razvod toplovodnih cevi ~ manji roplotni gubici, bolji aspekti sa stanovista sigurnost.i snabdevanja polTosaca toplorn vodom i drugo).

Prirodni gas omogucuje lociranjc korlarn Lea na krovovc zgrada (umesto u prizemlje), jer nema potrebe za skladistima uglja i rezervoarima tecnih goriva (korlarnica jc cevovodom prikljucena na gasni sistem). Time je i instalisanje citave instaIacije razvoda jeftinije, a potrebni su kraci i rnanji dimnjaci.

Moguce havarije gasne kotlarnice locirane na krovu zgrade mogu da nanesu manje stcte, nego u slucaju Iokacije kotlarrrice u prizernlju zgrade.

Prirodni gas omogucava vrlo preciznu regulaciju potrosnje gasa u kotlarnicarna centralnog grejanja. Prj tom se impulsi dobijaju kod spoljnog terrnostata iIi programatora potrosnjc.

Kada se instalisu urnesto jednog dva toplovodna razvodna kruga, mogu se pogodnim komb inacijarna, postici znacajne ustede u energiji.

Instalisanjem rneraca protoka tuple vode i terrnostata 11 svakom stanu, omogucava se potrosnja toplotnc cnergije po zelji potrosaca, placanje prema potrosnji, a time i znatne ustcde. Dodatak 0 grejnim telima bio bi nepotpun, kada se ne bi osvrnuli i na tzv. visece grejace koji imaju siroku prirnenu u centralnorn grejanju,

prostora. Ako se struje vazduha nasuprot smestenih grejaca medusobno sudaraju, postize se nepovoljan efekat grcjanja.

Temperatura izlaznog vazduha ne sme preci 50°C, jer se kod vecih temperatura gubi ugodan osecaj. Ako je razmak izmedu zidova prostorija toliko mali da mlaz toplog vazduha direktno udara u zid, maze se dornet mlaza skratiti na taj nacin, cia sc Iopatice zahtzina postave u ;polozaj kod kog ce se dobij at i k ratak a sirok mlaz. Kod montiranja grejaca na zid (sl, 119) prcporucuje xe postaviti ill na visinu Gel oko 2,5 11] od poda. Na taj nacin izbegava sc da primarna struja top log

--C.;

-. 0 min (vidi mjernu sklcu L

I[~

E

Cl

M I Ill. N

SI. 119

PREPORUKE ZA PROJEKTOVANJE 1 MONTAZll

vazduha »duva« dircktno na ljude u prostoriji. Smer prirnarne struje vazduha moze se regulisati zaluzinom koja je montirana na grejac. Prirnarna struja toplog vazduha izaziva sekundarno vrtlozenje vazduha u donjoj zoni prostorije, pa se na taj 11acin dobija ravnornerna raspodela temperature u tom prostoru,

Da bi se obezbcdilo intenzivno mesanje toplog vazduha iz grejaca i hladnijeg koji se zadrzava u drugoj zoni prostorije, u neposrednoj blizini poda, preporucuje se upotreba posebne kornore za mesanje vazduha koja se postavlja ispod grejaca (s1. 120).

Visina grejaca koji se montiraju na strop zavisi od velicine grejaca, izlazne temperature vazduha i dodatnih elernenata koji se postavljaju na grejac da bi se povecao ili smanjio dornet mlaza. Proizvodac takvih grejnih tela ("Monting«) u poscbnim

Kod projektovanja grejanja mora sc pokloniti posebna paznja srnestaju i medusobnom rasporedu grejaca. Pravilnim izbororn rnesta postizu se optirnalni rezultati u pogledu koriscenja i jednakog zagrevanja predvidenog prostora, Grejaci se moraju postaviti toliko visoko da na putu zraci grejanja nemaju nikakvu prepreku. Treba koristiti veci broj manjih grejaca u odnosu na snagu, Cimc se postize jednako zagrevanje

152

153

tabelama daje podatke vezane za montazu takvih grejaca u odnosu na visinu, polje mlaza i sl,

U slucaju da se grejaci moraju staviti na vismu vecu od preporucene, a da bi se osigurao potreban dornet mlaza toplog

Svjeii zrnk

optocni ·:zruk

500 -l00Jmm

koristi se na grejacima postavljenirn U us kim prostorijarna (prolazima) a cetvorostrani u sirirn prostorijama, I u ovirn slucajevima se sekundarnim vrtlozenjern, izazvanim primarnom strujom toplog vazduha, postize jednako zagrevanje prostora.

Viseci grejaci se koriste i za vazdusne zavese (sl. 122). Mlaz toplog vazduha koji se izbacuje iz vise grejaca postavljenih iznad i Ll neposrednoj blizini 5p01.111ih vrata sprecava ulaz hladnag vazduha u prostoriju, Grejaci S8 postavljaju 11a minimalnoj medusobnoj udaljenosti od 50~200 mrn. Proizvodac daje posebna uputstva 0 visini i montazi takvih grejaca putem posebnih tabela, nomograrna i sl.

SIGURNOSNE I KONTROLNO-TEHNlcKE MERE

Za upotrcbu gasa kao goriva postoje sigurnosni propisi koji su prilagodeni narneni i nacinu koriscenja, s tim da su osnovne sigurnosne mere strogo odredene, Za nas su, s obzirom na postav1jeni zadatak, interesantni propisi koji se koriste za gasna lozista kotlovskih postrojenja.

Treba irnati na umu da gasovi nisu bezazlena goriva i da su vee pri nabavkarna eksplozivni. Zato mere sigurnosti i predostroznosti pocinju vee u stanici u kojoj se gas prcuzirna iz spoljasnje gasne mrezc, a zavrsavaju u 107.i5110111 prostoru kotlu.

Da bi se gas mogao pravilno koristrti, potrebno je predvideli tehnicka sredstva za sigurnost i rcgulaciju. Gas mora biti pod neprekidnorn kontrolom na nacin koji iskljucuje svaku mogucnost da dode do udesa iii bilo kakvih ostecenja. Sva sigurnosna cprema i automatika 11101'8ju biti potPU110 pouzdane, tako da u slucaju poremecaja trenutno i automatski deluju,

Sigurnosni i koritrolno-tehnicki uslovi za kotlove Iozene gasom razvrstani su 1.1 tri grupc, S obzirorn na mesto na kome deluju:

1 - kontrola dovodcnja i raspodele gasa na putu od rnesta preuzirnanja do redukcione stanice, tj. do plamenika,

2 - kontrola paljenja i proccsa sagorevanja u lo7.istu kotla,

3 - korrtrola preuzirnanja i rcdukcija pri tiska gasa (rcdukciona stanica).

U glavnom davodu gasa izrnedu mesta preuzimanja (redukcione stanice) i kotlarnice spolja treba ostaviti zatvarac

81. 120

vazduha mogu se na grejacu postaviti i strujne mlaznice (s1. 121) pornocu kojih se topli vazduh dovodi u donju zonu prostorije, odnosno u zonu zadrzavanja.

Ako se grejaci rnoraju posta viti 11a ekstrernno maloj visini tada se mozerno korisno posluziti dvostranim iii cetvorostranirn istrujnim prikljuccirna. Dvostrani istrujni prikljucak

SI. 121 122

154

155

koji mora biti uvek pristupacan, tako da se moil' zatvoriti dovod gasa u slucaju opasnosti. Kocl velikih jedinica ovaj zatvarac ima claljinsko upravljanje. Radi postupnog punjenja gao sam treba u vadu predvideti odzracivanje, manornetar ikon. trolni plarnenik (iiza1d.

Odusni vodovi moraju blti postavljcni taka cia ne moze doci do vracanja gasa u kot1arnicu.

Kad se u prostoriji oscti miris gasa. potrebno je predu-

zcti sledece:

1. Odrnah ugasi ti svak i plarnenl

2. Odmah otvori ti prozorc i vrata!

3. Odrnah iskljuciti dovod (slavina na brojilu Hi zaptivni organ na kucnorn prikljuckuj:

4. U prostoriju u kojoj se osetio mir-is gasa 11e dolaziti sa

otvorenim svetlorn!

5. Ne paliti ~lbice i upaljac!

6, Nc ukljucivati clektricne prekidaccl

7. Ne izvlaciti utikace koji su u uticnici:

8. Ne ukljucivati elektricno zvonce!

9. Ne pusitil

10. Nakon zatvaranja glavnug zaptivnog urgana, p rovcrij i da Ii su i drugi zaptivni organi zatvoreni!

11. Svetlo se 11107.C upaliti tek onda kadn sc miris gas a vise DC o,<;cca!

12. Nc treba se osioniti sarno na vlastito misljenjc vee pozvati i drugc osobe radi provere!

13. Ne nade li se rnesto odakle dopire rniri s gasa pored toga slu su armature zatvorene, pozvati nadleznog distributer-a!

14. Dolazi li miris gasa iz prostorije u koje ne mozemo uci, pozvati nadleznc urgane (milicija, vatrogasci) i distr ibutern!

] 5. Ako gas izlazi iz podrurna, otvori ti prozure (ne ulaziti u podrum) i pozvati distributera!

16. Evcn tualna osteccnja na gasnoj mrez! ne smeju se samosta1no popravljatl jer to je nadlcznost distributeral

17. Dezurnoj ck ipi dis tributera trcba ornoguciti pristup do osteceriih mestal

Uzrok Ko~,?entra- ! Posledice ..1 Prva
trovanja cija u pomoc
vazduhu
_.
0,01% vise iIi manje ose- svezi
caj bezvoljnosti. vazduh,
vrtcglavica, zuja- udisanje
nje u usima, ako para
se udise vise ad alkohola
Ugljen- jednog casa
I monoksid O,l°;jJ ozbiljne smetnje davanje
(CO) Ll organizmu, sla- kiseonik
I bost, nesvesttca.llekarska
nakon nekoliko pomoc
sati udisanja na-
stupa trenutna
1% s1111't
- I bez primetnog u-
do 2,5%
ticaja, teskoce u
Ugljen- do 6% disanju, slabost,
dioksid gubljenje svesti. ,
(CO2) 8-10% nakon nekoliko se- svez vaz
kundi nastaje pot- v~sta?ko
20-30% pU11a oduzetost [disanje
. I
_ •• ~_r 'CT~'~~T_~C".~'.'~·C'_~ Maksimalno dozvoIjene koncentracije gasova

Gasovi i pare I ~~~if~- I

I==========~-~~=~-~~

2400 70 19 2000 80 15 1900

2 260 0,2 13 30 560 9000 110 0,1

Aceton Amonijak Anilin

Benzin

Benzol Cinkoksid EtHalkohol Hlor

Metilalk oho 1 O1ovo Sumpordioksid Sumporvodonik Terpentin Ugljendioksid

U gljenmonoksid ziva

U 1abcIi su dati prakticni pokazatelji.

156

! Napomena

a,

laksi od vazduha i

1-------1

I

duh, I

mase vece

od vazduha I

Eksplozivnost gasova u vazduhu

--~G~a~s----~-I-Ko~~i)na

I >2,8 16-27 1-60

5,3 10-20 2-9 15-75 >4,1

Acetilen Amonijak Benzol

Metan

Gradski gas Propan-bu tan Ugljenrnonoksid Vodonik

157

SEMATSKI PRlKAZ POTROsACA

U ovom odeljku su dati prlmeri velikog broja izvedbi grcjanja kod upotrebe gasa kao toplotne energije. Ovaj pregled nam ornogucava da saznamo gde i kako sve gas maze biti upotrebljen kao energetski izvor u domu,

Uz svaku sernu dat je i opis gIavnih del ova kao i vrsta potrosaca.

Na 51. 123 prikazana je gasna instalacija sa svim neophodnim elementima, a na 51. 124 je pojednostavljena serna etaznog grejanja jednocevnirn sistemom. Protocni grejaci irnaju veliko enterijersko preirnucstvo, jer se uklapaju kao den namestaja (sl. 125). Cest je slucaj da se etaznim grejanjem resava i pitanje tople vode. Takvo resenje je dato na sl. 126. U slucaju da resavamo sarno potrebe tople vode posluzice narn za primer resenja data na s1. 127. Nije redak slucaj da se grejanje obavlja individualnim pecirna (s1. 128) koje su prikljucene na zajednicki dimnjak. Pojedinacno grejanje gasnim pecima prikazano je na s1. 129. Na semi se vidida je sama pee postavljena uz dimnjak, pa je ova resenje prihvatljivo za stanove u kojima je gas razveden po svirn prostorijarna, koje se istovremeno ne rnoraju zagrevati. Na taj nacin dolazi do velikih usteda, jer grejemo sarno odrcdene potrebne prostorije. Cesto susrecerno i tzv. fasadne grejalice, gde se otpadni gasovi izbacuju u atrnosferu putem otvora na samoj fasadi (s1. 130). Prakticne su utoliko sto za njih nije potreban dimnjak, a Iasadni otvori se mogu tako oblikovati da Sll nevidljivi iIi u vidu ukrasa 11a fasadi. Otvori su obicno promera oko 9 em i imaju malu resetku, Dvostruka cev (cev sa pregradom) za svezi i otpadni vazduh koji dolazi :u sklopu potrosaca, skracuje se 11a potrebnu duzinu u zavisnosti ad debljine zida. Na sl. 131 su prikazane peci sa dovodnom gasnom cevi i zajednickirn i izdvojenim pokazivacem

158

.Ifil

~

,

@~-@ .. q;

159

]60

·11 CenlTulno J'.l'ejanj"

161

Sl, 129 - Izvedba individualnog grejanja. 1 - gorlonik, 2 - unutrasnjl zid potrosaca, 3 - unutrasnja temperaturaizmettu termoizolacionih zidova, 4 - omotac zagrejan putem vazduha koji struji, 5 - topli vazduh, 6 - ulaz vazduha, 7 -izlaz zagadenog

vazduha, 8 - toplotno isijavanje

utroska (G). Kod izgradnje novih zgrada moze se odabrati izvedba dvojnog dimnjaka prikazana na sl. 132. Celokupan prikaz gasnog dimnjaka sa dimnim kanalom dat je na sl, 133, dok je na sl, 134 prikazana dispozicija gasnc instalacije za centralno grejanje. Moguce je izvesti i grejanje sa centralnorn kontrolom prikazano na sl. ,135. Centralnim tennostatom vrsirno regulaciju gasnih potrosaca u svim prostorijarna. Otvoreni sistem gasnog grejanja dat je 11a sl. 136, dole je .na sl, 137 data dispozicija gasnog grejanja sa kotlovima na tavanu, time postizerno ustedu prostora u donjim etazama zgrade. Grejanje toplirn vazduhom, a putern gasa predstavljeno je na s1. 138. Isti potrosac moze se montirati u podrumu Ili bilo [korn drugom delu zgrade, a sam ventilator sluzi za transport toplog vazduha,

Postoji rnogucnost i iklimatlzacije putem uredaja na gas (sl. 139), gde je rashladni deo apsorpcionog tipa. Ovi rashladni uredaji su dugot rajniji od kompresionih, jer su konstruktivno izvedeni bez obrtnih delova, a utrosak energije im je nesto veci. Postoje rnogucnosti i izvedbe paketnih klirnatizatora za distribuciju klimatizovanog vazduha sa centralnog mesta po prostorrjama (s1. 140).

]62

II'

]63

164

165

166

I

16

~----------~------~~

167

51. 142 - Sema Sllsaca za ves. 1 - prostor za susen]e, 2 - drzaci za ves, 3 - susac sa gasnhn plamenlkom, 4 - dupli ventilator, 5 - gasni gorionik, 6 - kanal top log vazduha, 7 - topli vazduh

do 363 K, 8 - ulaz vazduha, 9 - otpadnl vazduh

168

51. 143 - Serna grejanja bazena putem gasa. 1 - kupalisni objekt, 2 - uredske prostorlje, 3 - kotlarnica, 4 - kotao, 5 - Izlaz to. ple vode, 6 - povratni vod, 7 '- grejno telo, 110 - para iznad bazenske vode, 11 - hidrostat za regulaci]u vlage, 12 - ventilator

za reclrkulaciju vazduha, 13 - pregradni zid

169

testa nam u poscbnim klima-uslovima nije potrebno ni hladenje kao ni grejanje. Da bi u takvim slucajevima obavljaIi sto bolju razrnenu vazduha koristimo tzv. ventilacione kanale prikazane na s1. 141. Gas i u dornacinstvu ima sve vecu primenu. Pocev ad masine za pranje vesa i posuda gde se za toplu vodu i susenje upotrebljava gasna energija, umesto elektricne, do susaca vesa cija je serna prikazana na s1. 142. U mnogim motelima, hotelima i dr., koji se nalaze unutar gasnih sistema, grejanje bazena vrsi se pomocu gasa (sl. 143). Nije redak slucaj da i u nekirn individualnim kucama za odmor ili stanovanje nailazimo na bazene zagrejane gasorn, sto se postize putem obicnih protocnih bojkra za zagrevanjc vodc.

KONTROLA UNUTAR KOTLARNICE

Za rukovanje i pustanje u pogon kotlarnice na mazut potrcbno je:

- Pre paljenja kotla proveriti kolicinu vode u kotlu preko vodokaznog stakla, a u slucaju da nedostaje voda izvrsiti dopunu kotlova vodom, bilo direktno gumenim crevom, iii putem centrifugalnih pumpi. Kod kotlarnica sa kornpletnom autornatikorn napajanje kotlova se vrs! preko nivoa regulatora koji autornatski ukljucuje pumpu i odrzava stalan nivo vode u kotlu.

- Ventile ili zasune na kotlu i razdeljivacu za odvod pare ili tople vode, kao i na povratnom vodu, otvoriri.

- Pustiti urad cirkulacione pumpe (kod toplovodnog grejanja). Ako se gorionici pustc u rad pre ukljucivanja cirkulacionih pumpi, iIi pre otvaranja razdeljivaca moie doci do prskanja kotlova zbog naglih promena temperature, odnosno naglog povecanj a pritiska.

- Ako je postrojenje bilo duze vreme van upotrebe, radi etikasnijeg rada potrebno je u dimnjaku potpaliti malo hartijc,

- Donja vrata za zatvaranje prornaje ili difuzor lead gorionika, i jedan od poklopaca sa strane na kotlu, treba cla su prilikorn paljenja u otvorenorn poloiaju.

- Kada je postrojenje hladno potrebno je pre pustanja gorionika urad ukljuciti elektricni grejac u sezonskom rezervoaru goriva ukoliko postoji. Ukoliko ne postoji elektricni grejac prvo se ukljucuje elekrricni grejac u dnevnom rezervoaru, s tim sto d.nevni rezervoar pre pustanja postrojenja 1.1 rad mora b iti ispunjen gorivom. Kada se gorivo u sezonskom rezervoaru zagreje do 60°C, pusta se u rad jedna od zupcastih purnpi, koje potiskuju gorivo u cevovod do kotlova pod prltiskorn. Ovako zagrejano ulje (na 60°) nema .los dovoljnu temperaturu za paljenje u lozistu, zatim se gorivo pre gorionika dovodi u dnevni rezervoar ili do grejaca goriva, koji ga prema vrsti goriva zagreva ria ternperaturu ad 80-100c,C.

- Posle ukljucivanja gorionika i nakon rada kotla oko jcdan sat, zagrejana veda ili para preuzima dogrevanje mazuta Ll vodu ad kotla do rezervoara, pa je potrebno iskljuciti elektricne pratece grejace, kao i elektricne grejace u sezonskorn i dnevnom rezervoaru (iii dogrejacu).

- Za vreme rada gorionika potrebno je vraiti regulaciju plarnena, sto se postize povecanjern ih smanjcnjem sekundar-

Kontrolni, odnosno sigurnosni organi izrnedu gasno-rcduk cione stanice i izlaza iz gorionika sastoje se od zatvaraca gasa izvan kotlarnice i zatvaraca gasa u kotlarnici. Iza njega jc smestena merna prirubnica i regulacioni ventil koji regulise kolicinu gasa u zavisnosti od opterecenja kotla. Najvazniji organ je automatski sigurnosni zatvarac, iii osigurac protiv izostanaka gasa i vazduha. On ima zadatak da automarski iskljuci dovod gasa kad pritisak gasa iii vazduha opadne ispod dozvoljene granice. Principijelna serna kontrole unutar kotlarnice data je na sl. 144.

SI. 144 - Serna kontrole unutar kotlarnice

170

171

nog vazduha i prrtiska vazduha iz kompresora, kao i pudesavanjern usrneravackih Iimova.

- Za vrerne rada postrojenja potrebno je vrsiti kontrolu stanja vade u kotlovima, U slucaju da postrojenje nerna regulator nivoa, dopunjavanje kotla se vrsi rucno.

- Obustavljanje rada kotla vrs) sc na taj nacin sto se prvo obustavi gorionik a zatirn zupcastc pumpe za mazut, Aka je postrojenje zaustavljeno na duze vrcmc, i aka postoji moguc. nost cia se rnazut stegne u nekim delovima cevovoda, potrebno ga je ispustiti iz cevovoda, Cirkulacione pumpe za toplu vodu

se poslednje iskljucuju, .

y -:- Nijedan elekt~'icni grejac S8 ne sme ukljuciti pre nego sto je sud u kome je on smesten napunjen gorivom. U protiVl1oJ11, moze doci do prcgorevanja elektricnog grejaca. Ovde se izuzirnaju jedino prated elck tricni grejaci koji se moraju ukljuciti nesto ranije da bi donckle zagrejali cevovod za transport goriva.

- Nikada se ne srne dozvoliti da sc ukljuci zupcasta pumpa pre nego sto su ventili otvoreni na cevovodu do potrosaca goriva ili suda u koji se gorivo transportujc, jer moze doci do 'pregorcvanja elektricnog 111ot01'a zupcaste pumpe, ostccenja instalacijc i prskanja Iilrra. Posle pustanja zupcastc pumpe 11 rad potrebno je vrsiti stal L1U kontrolu nivoa mazuta u dnevnom rezervoaru, U slucaju prepunjavanja rezervoara prelivna cev kojorn se gorivo vraca u sezonski rezervoar prirodnim padorn ne rnoze da prirni vecu kolicinu goriva, pa moze doci do prelivanja preko rezervoara i do zapusavanja cevi za odzracivanje rezervoara, sto maze irnati nezeljene posledice.

- Aka se primed tokom rada kod parnih kotlova na vodokaznorn staklu Ili odrnuljnom ventilu da je voda prljava Hi zamascena, potrebno je izvrsiti praznjenjc i punjenje cistorn vodom.

- Praznjenje vode iz kotla je dozvoljeno tek kada je kotao potpuno ohladcn, U protivnorn rnoze dod do pucanja kotla. - Ponovno punjenje kotla hladnorn vodorn odmah posle praznjenja tople vode nije dopusteno, jer maze takode doci do ostecenja kotla.

Na sl. 145 jJrikazan je veci kotao sa pogonom na mazut zajedno sa clodatnom instalacijorn. Sigurnosna i koritrolna oprema prosiruje se prema posebnirn zahtevima, koji se postavIjaju.

Oprcma rnoze biti veorna razlicita u zavisnosti od kapaciteta, broja gorionika, smestaja gorionika, sastava regulacije i automatizacije. Oprerna rnoze biti i kornb inacija za vise wrsta gasa. prj tome se maze na vise gorionika kod vecih kotlova korist.iti zajednicki rcgulaciorn veruil, s tim cla svaka grupa dobije vlastiti sigurnosni zatvarac, iii da svaka grupa gorionika bude opremljena vlastitim regulacionirn ventilom, sigurnosnim zatvaraccm i pojedinacnim zatvaracima (elektrornaznetskim

i s1.) za individual nu regulaciju, ~

SL 145

172

173

PRORACUN OGREVNE POVRsINE KOTLA

Potrebno je predvideti razmak izrnedu kotlova, odnosno baterije radi Iakse montaze i odrzavanja. Kod clankastih kotJova jedna bocna strana mora bid slobodna, pa se ovi povezuju u par (jedan levi i jedan desni).

Proracunati kotao znaci izabrati tip kotla i izracunati njegovu potrebnu ogrevnu povrsinu. Kolicina toplote koju kotao treba da proizvede jednaka je kolicini toplote koju odaju sva tela za zagrevanje (QR) uvecana za toplotne gubitke u mrezi. Za proracun ogrevne povrsine kotla sluz] sledeci obrazac:

PREPRA VKE KOTLOV A RADI PROMENE VRSTE GORIVA

U poslednje vreme naglo je poraslo interesovanje za prelaz sa lozenja cvrstim gorivom na savremenija, uljna i gasovita goriva koja imaju niz prednosti u odnosu na ugalj. To se posebno odnosi na zagrevanje stanova, hotela, kancelarijskih prostorija kao i na kombinaciju grejanja i hladenja - klimatizacije. Danas gotovo svi prolzvodaci kotlova za centralno grejanje proizvode takve kotlove koji mogu cia rade sa svim vrstama goriva. Uslov za avo je da se lozisni prostor prilagodi kako za jednu, tako i za drugu vrstu goriva, da prelazak sa jedne VI'ste goriva na drugu bude sto jednostavniji, i da kotao radi sto ekonornicnije prilikorn upotrebe jedne ili druge vrste goriva.

gcle su:

AK - ogrevna povrsina kotla (ms),

OR - kolicina toplote koju odaju radijatori u kJ/h,

K - specificno opterecenje ogrevne povrsine kotla 11 kJ/hrn~,

Zoo - dodatak us led toplotnih gubitaka u mrezi u procenLima, a iznosi od 0,05-0,15.

Specificno opterecenje ogrevne povrsine zavisi od vrstei tipa kotla i iznosi ad 0,05-0,15. Ono se odreduje ispitivanjern, posebno za svaku vrstu kotla,

U pribliznorn proracunu velicine kotla polazi se od cinjenice ustanovljene iskustvorn da za srednje i velike zgrade, treba pod normalnim uslovima racunati sa otprilike 167 kJ /h po kubnom metru grejnog prostora. Ukupna kolicina toplote 11a cas Q R' potrebna za celu zgradu, dobija se prostim mnozenjem, Ako se pretpostavi da jedan kvadratni metal' grejne povrsine kotla pod nepovoljnim uslovirna, uzimajuci u obzir even" tualna kasnija prosirenja, daje 168.000 kJ /h, onda se potrebna grejna povrsina kotla (AK) aproksirnativno moze dobiti iz izraza:

51. 146 i 147

Pri izboru tip a kotla uzima se specificno opterecenje ogrevne povrsine kotla (K) i odreduje ukupna grejna povrsina. Kada je izracunata grejna povrsina suvise velika za jedan kotao, onda se uzima prema potrebi dva ili vise kotlova. Takav sprcg kotlova nazivamo kotlovskom barerijorn.

Ovaj zahtev najbolje ispunj ava kosa stepenasta resetka koja daje najbolju kornbinaciju za ekonornicno zagrevanje pomocu tecnog, gasovitog i cvrstog goriva. Na sl. 146 i 147 prikazan je jedan isti tip kotla prvo pogonjen ugljem a zatim tecnim gorivom. Ovakvim veorna jednostavnirn prepravkarna povecavamo

]74

175

ujcdno i kapacitct kot la. Prcpravka kotlova sa evrstih na teena goriva je veorna korisna u slucajevima prosirenja iii nadogradnje zgrada grejanih ceritralnim grejanjern, U vecini slucajeva da hi jedan kotao presao sa cvrstog na tecno gorivo pot-

rno za prepravku, potrebno je analizirati svaki slucaj posebno. Pri tome rnogu posluziti sledeca uputstva:

- kotlove starije od 10-15 godina ne bi trebalo prepravljati,

- pre prepravke utvrditi stanje kotla i ukoliko ne postoje tacniji podaci 0 ]ozistu, konsultovati se sa proizvodacern kotlova u vezi sa prepravkama,

- ispitati dimovodnu instalaciju i utvrditi pogodnost za prik ljucak gasnog lozista,

- zavisno od tipa i velicine loziSta odrediti da Ii ce se u kotao ugraditi atrnosferski ili plamenik sa ventilatororn,

- ukoliko bi ugradnja plamenika zahtevala izmene na kotlu koje imaju uticaja ria tok dirnnih gasova, potrebno je kensultovati sc sa proizvodacern kotla.

Razvoj kotlova usmeren je na skracivanje vrernena za montazu, pa se kao montazna jedinica pojavIjuje kotao, koji se oznacava kao »Package-Unit«. To je kotao koji irna montiranu purnpu i uljni grejac, pa tako opremljen svim potrebnirn instrumcntima i sigurnosnim uredajima sacinjava jedinstvenu montaznu jedinicu. Treba ga sarno prikljuciti na dimnjak, zavariti dovodnu i odvodnu cev i ukljuciti u elektricnu mrezu. Na sl. 148 prikazan je jedan takav kotao.

S1. 148

reb no je ukloniti sarnot, izvrsiti izmenu jeclnog dela armature i dopunu autornatike.

U praksi se cesto javlja potreba za prepravkom sta1'i.1ih kotlova konstruisanih za C'vrsto gorivo. Pre ncgo sto se odluci-

176

177

OPREMA KOTLOVA

. U cilju sigurnog, funkcionalnog i ekonornicnog rada, kotloVI su snabdeveni raznim uredajirna. Opremu kotlova za centralno grejanje sacinjavaju:

- oprema za neposrednu poslugu kotla,

- oprema za kontrolu pritiska, temperature vi sine vode

u kotlu,

- oprema za regulaciju izvora grejanja i

- sigurnosni uredaji.

Svaki kotao mora imati odgovarajuca vratanca i otvore za poslugu i ;<'::iscenje. U prvom redu okno za ubacivanje uglja (otvor za gorionik ako je rec 0 kotlovima na mazut, butan Hi slicno), koje treba lako da se otvara, treba da bude zatvoreno i da pe propusta vazduh. Zatim su potrebna vrata zaciscenje vatre, razbijanje zapecene sljake (ako je Iozenje na ugalj, iii eiScenje garezi ako je lozenje na )lecna iii gasovita goriva) i za paljenje vatre (ako nije autornatsko kao kod vecine sayre" menih kotlova). Na pepeljari treba da budu i vratanca za vadenje pepela (sarno kada je lozenje na cvrsta goriva). Obi6no su vrata za ciscenje vatre i pepeljare zajednicka.

Za dovodenje vazduha pod resetku (kod kotlova za ugalj) moraju na podesnom rnestu (na pepeljari) biti cdgovarajuca vratanca sa poklopcem koji'se maze kretati radi podesavanja vazduha za gorenje, a time i: vatre, Ta vratanca se najcesce pritvaraju automatski, pornocu regulatora promaje. Sem toga na dimovodnim nastavcima obicno se stavljaju zasuni (})siberi(() za regulisanje prolaza dima.

Sva vratanca i otvori moraju biti nepropusni kako ne bi ni najmanju kolicinu vazduha propustili. Vazduh sme da ulazi u kotao sarno kroz odgovarajuce otvore (glavni i dopunski - sekundarni vazduh). Vazduh koji ulazi na bilo korn clrugom me-

178

stu, makar i u najmanjoj kolicini, smanjuje promaju, otezava Iozenje i smanjuje iskoriscenje toplotne vrednosti goriva.

Kotlovi za manja postrojenja pune se direktno 1Z vodovodne mreze. Kotao se puni sarno lu hladnom stanju. Na dovoclnu cev za kotao postaviti jedan do clrugog dva ventiIa, kako bi se obezbedili od mogucnosti da usled kvara jednog ventila voda ulazi samo u kotao.

OPREMA ZA KONTROLU RADA

Termometrom se kod vodenog .grejanja meri temperatura vruce vode koja otice i povratne hladne vode. To je vazno pornocno sredstvo za Iozaca, jer podesavanjern temperature vode koja otice, lozac menja stepen zagrevanja prostorija pre" maspoljasnjoj temperaturi, Termometri se obicno stavljaju na kotao ili razvodnu cev za vodu, odnosno za merenje povratne vode na povratnu cev ili sabirnik. Po posebnoj potrebi mogu se termometri postavljati i na poj edine ogranke.

Najcesce se upotrebljava tennometar sa zivom i alkoholom.

Ne stavljaju se neposredno u vodu, nego u male usadene cevcice, koje treba da su napunjene uljern, inace obicno prikazuje nizu temperaturu (sl, 149). Pri merenju temperature treba biti pazljiv, Potrebno je da termometar, odnosno element koji meri

Nepravilno Pravilnije

Pravilno Sl. 149

12'

Pravilno

179

temperaturu bude sto VIse opkoljen medijurnom cija se temperatura meri, Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, grejni element moze biti hladniji od sredine u kojoj se nalaze drugi delovi, tako da ce pokazivati nizu temperaturu nego sto je irna para ili voda ciju temperaturu zelimo izrneriti ..

Pokazivac visine vode (hidrometar) pokazuje dokle je instalacija za vodeno grejanje napunjena vodom. Na hidrometru treba da je ervenom crticom ili crvenorn kazaljkom oznacena normalna visina vode u instalaciji, tj. kad je rastezna posuda napunjena do prelivne cevi. Ta crtiea sc madeira pri zavrsetku monteze celog sistema grejanja.

Vodokazno staklo, U visirii normalnog nivoa vode u parnom kotlu nalaz] se vodokazno staklo sa probnim sIavinama (sl. 150). To je u stvari staklena cev (maze j metalna) sa bazda. renim vcdokaznim staklorn na preclnjoj strani. Jedan kraj cevi spojen je sa parnim, a drugi sa vodenirn prostorom kotla, tako cla se na cevi vidl jasno nivo vade, Na njoj je obicno oznacen norrnalan nivo vode, ispod koje on ne bi trebalo da opadne. Uz sl. 150 je data i tabela sa potrebnim velicinama,

Manometar. Da b i se u svakom trenutku mogla obaviti leontrola pritiska pare u ko tlu, 11<1 sarnom kotlu i to na vidnorn mcstu mora biti postavljen manornejaj-,

Manometar se vezuje llcposreclno sa parnim p rosto rorn kor. la, samo preko kratke trubaste uvijene cevi sa trokrakom slavinom, Skala manomeira za kotlove niskog pritiska mora dozvoljavati citanje stotih delova bara (npr. 0,05 barn). Nominalni pritisak za odredeno postrojenje mora da bude obeleien crvenom crtom, Taj se pritisak ne srne prekoraCivati, jer bi u tom slucaju para probila u cevi za kondenzaciju, rernetila pravilno zagrevanje i izbijala iz sigurnosnc cevi, a time se ne bi osctilo pojacano grejanje,

Regulatori sagorevanja sluze za oclrzavanje potrebne jaCine sagorevanju, tj. regulisu dovod vazcluha u loziste, a timei ternperaturu vode kod vodenih kotlova iIi pritisak pare kod parnih kotlova. Njihove konstrukcije se razUkuju, jer su jedni osetljivi na temperaturu, a drugi na prttisak.

Regulator sagorevanja sastoji se iz jednog diIatacionog tela cija se jedna dimenzija rnenja pod uticajern temperature vode u kotlu. Dilataciono telo je jednimkrajem ucvrsceno za

I I I

i i 1

180

-N -~---_c--H----~.-, ----:-I-;~- 0 Ll ~¥.:

---0 ----._==---1 __ ._ _ I __ .~_ =*"'===='====;

280 120 ]45 105 58 I 75 14 18 86 4

34() 170 145 105 58 j 75 14 18 86 4

430 260 145 105 58 75 14 18 86 4

S1. 150

181

kotao, a sIobodan kraj mu je preko lanca vezan sa regulatorom promaje. Na sl. 151 prikazan je cevni regulator (za vodeno grejanje). Kroz cev regulatora prolazi jedan deo tople vode koja .odlazi u prostorije, Cev je cvrsto vezana 11 tackarna A, B i C, pa ako se usled porasta temperature zagreje istegnut ce se, usled cega se i siljci razmaknu, Medu njima je ukljestena po-

4"-:Q

I ,

I I

I

Sl. 152

SI. 151 - Cevnl regulator

Iuga (S), koja je vezana lancem (Z) za vratanca na pepeljari. Levi kraj se spusta, pritvara vratanca i smanjuje prolaz vazduha (s1. 152).

Na .sl, 153 prikazan je regulator promaje koji se postavlja da bi se odredena temperatura grejne vode mogla autornatski odrzavati, On se sastoji od termostata, poluge sa tegorn (1), lanca i zatezne brave (2). Termostat se sastoji od limene patrone (3) sa uljern i klipom (4). Kod porasta temperature grejne vade specijalno ulje u patroni se siri, pritiskuje klip navise i klipnjaca svojim vrhom dodiruje levi krak poluge. Usled toga se desni krak poluge spusta, a vrata za dovod vazduha u lozistu se pritvaraju. Smanjenjem dovoda vazduha, vatra slabi i voda se hladi, a ulje se skuplja, klip sa klipnjacorn se spusta, desni krak poluge se podize i kolicina vazduha se u lozistu povecava, Mehanizam prikazan na sl. 154 principijelno je lsti, a konstruktivno se malo razlikuje od prethodnog,

-r

----,/-

f,

/1 / I

~~

...... '

- .... _-

kOTAO

--

S1. 153

182

183

Sl. 154

Na s1.156 dat je nacin regulisanja temperature pornocu tzv. mesackog ventila.

Regulator za kotIovc parnog grejanja, Princip rada ovih regularora svodi se na njihovu osetljivost U odnosu na promenu pritiska pare u kotlu. U osnovi imarno tr'i izvedbe ovih regula-

~. ":!~:::~'::':r~::(~}~::1:

:' ::::::

.......

. .

: :::::: 40"(;

~: :~: ::::::~:::~;:,~;:::-:"\ '

~ 55°C

L,ODC

55"C

Na s1. 155 je regulacija temperature obezbedena putern sob· nog terrnostata koji direktno deluje 11a gorionik, tj. kada temperatura prostorije prede dozvoljenu velicinu termostatom se iskljuci rad gorionika.

184

SI. 156

tora: sa mernbranorn, sa plovkorn i sa rasteznim tel0111. Na sl l 57 prikazan je izglcd regulatora sa membranom,dok je 11a sl. 158 dat njegov presek. Ovaj regulator je pricvrscen ria parni kotao. Para ulazi kroz cev u prostor ispod membrane koji je ispunjen vodom. Pr itisak na mernbranu se prenosi posredstvom vode cia bi se zaslitila gumena membrana od neposrednog uticaja vruce pare i time povecala njena trajnosr. Podizanjcm membrane podizc se dodatna poluga koja je jednirn krajern spojena k011ce111 za klapnu za vazduh, a n21 drugorn kraju irna protivtcg Icoji uravnotezuje masu klapne i Janca.

Podesavanje regulatora se vrsi kod prvog pustanja u pogon i to na slcdeci nacin: kotao se nalozi i zagreje se voda do temperature potrebnc za postizanje ugodnosti u svim prostorijama gde Sll srnesteni radijatori. Tada se Ianac, poluga ili sl. podesi tako da vratanca za vazduh budu potpuno zatvorena, jer u tom

sr, 155

185

T

stanju je nepotrebno Iorsirati vatru. Posle toga regulator ]JI"Cuzima svoju ulogu. Povrerneno treba naknadno podesiti reguIaciju, ukoliko se za to ukaze potreba (povecanje spoljasnjih temperatura i sl.).

Regulator 11a parnom kotlu se podesava s1i6110 kao i na vodenom. Razlika je u tome sto se kotao zagreje dole pritisak u njernu malo prede nominalni, i tada vratanca spuste toliko, da skoro sasvirn zatvore prolaz vazduha. Ovako 'podesen regulator vise se ne dint, jer se kod pamog grejanja ne moze lozcnje podesavati srnanjivanjern, udnosno povecavanjem pritisku, kao sto je slucaj kod vodenog grejanja.

Sigurnosni uredaji kotlova sluze : za njihova osiguranje od pucanja, usled porasta pritiska unutrasnjeg medija. Postoji bitna razlika izmedu kotlova za parno i onih za vodeno grejanje.

Obezbedenje vodenog kotIa potrebno je zbog toga sto se voda ;kao i ostala tela Ipri zagrevanju siri. Ukoliko vodi pri zagrevanju ne bi obezbcdili odusak, p ritisak vode u posrrojenju bi porastao i doslo bi do pucanja instalacije na njenom najslabijern mestu. Zato se svako postrojenje obavezno snabdeva 11arocitim sudom za sirenje, tzv.eJssnanzionim SUd0111. Sud po pravilu zauzima najvise mesto li-"inslalaciji j vezuje .se kotlorn, taka da veza buck dovoljnog preseka, stalno obezbcdcna i bez ikakve mogucnosti namernog ili slucajnog zatvaranja il i suzcnja. U svakorn slucaju ne sme nigdc na cevi, kojom je kotao spojen sa rasteznom posudorn postojati makakav ventil i li zatvarac, Glavna ekspanziona cev moze biti ili zasebna cev (sl. 159) vezana za razvodni il i povratni prikljucak kotla, il.i se moze u tu svrhu iskcristiti neka usponska cev u mrezi (razvodna iii povratna) koja inace zadovoljava ove uslove. Ekspanzioni sud sluzi istovremeno i za sabiranje, odnosno ispustanje vazduha iz postrojenja. On se obicno izraduje od pocinkovanog lima i smesta na tavan, na neko p ristupacno rnesto. Ako u kotlarnici ima vise kotlova, mora bib svaki 0<1 njih ' spojen zasebnom cevi sa rasteznorn posudom. Na taj nacin se iskljucuje mogucnost da se iz nepaznje ili neznanja kotao zatvori ventilirna.

Uvek sud i sve veze moraju bib obezbedene protiv zarnrzavanja. U tOI11 cilju sud se postavlja u zastitni sanduk, a meduprostor se ispunjava izolacijorn. Da bi se ekspanziona po sud a sto pouzdanije osigurala protiv mrznjenja, mogu se veze tako izvesti da se obezbedi izvesna cirkulacija tople vade kroz sud.

SI. 157

fu

SI. 158 - Regulator sa membranom. U - pritisak pare u kotlu, V - voda, M - membrana, P - poluga, T - regulacioni protlvteg, L - lanac

186

187

U tom slucaju ccv kcju dovodi toplu vodu vezuje se na oko 1/3 korisne visine suda, a povratna cev na dno. Svejedno je koja je IOd njih ekspanziona, a Jco in sluzi sarno za obezbedcnje cirkulacije (s1. 160).

Obezbedenje parnih kotlova vrs: se da hi se sprecio porast pritiska iznad dozvoljenog. Kocl centralnog grejanja postoje parni kotlovi visokog i niskog pritiskn. Granica izmedu jednih i drugih cini pr itisak od 50.000 Pa. Kotlovi visokog prrtiska (50.000 Pa) podlezu propisima 0 sudovima pod pritiskorn. Parni kotlovi niskog pritiska izvodc sc obicno P0l110CU odusne cevi koja je znatno sigurnija, jednostavnija, osetljivija i cesto jefti nija ocl vcntila sigurnosti. Na donjern kraju treba cia imaju sla vinu za praznjenje i ciScenjc.

Odusna cev mora bib spojena sa parnim prostororn kotla i to JJl"C organa za zatvaranje. Njen zadatak je cia svojim vodenirn stubom promcnlj lve visine uravnotezava pritisak pare u

_____ Mvorza pr/~fup zaSlJnu

S1. 159 - Ekspanzlona posuda. 1 - pr'ikljucak, 2 - prikljucak za kotao, 3 - preliv, 4 - cev i ventil za grejanje, 5 - oduska za vazduh, 6 - Izolacija

Sf. 160

kotlu ida, kad p ritisak prcde dopustcnu granicu da oduska pari.

Odusna cev se sastoji od jedne raznolcrake U ccvi koja sc puni vodorn. Visina te sigurnosne cevi treba da odgovara norninalnorn pr'itisku uz dodatak izvesne rezerve, koja iznosi 0,2-0,5 m. l ..... ko je nominalni pritisak za obicno postrojenje 10.000 Pa, visina sigurnosne cevi treba cia bude 1 +0,2 do 0,5= 1,2 do 1,5 metara, Ovakva cev dozvoljava prekoracenje pritlska u kotlu za 2000-5000 Pa, Ako pritisak pre de tu granicu, para ce

188

189

Vazduh ne dolazi u dodir sa grejnorn vodom. Vazdusni iii azotni jastuci napunjeni su na 0,5-1,5 bara natpritiska. Prillkom isporuke membrana leti na zidu suda.

Pri porastu temperature i pritiska u kotlu, membrana se sir! i sabija azotni jastuk. Manja je mogucnost korozlje, nema sigurnosnih vodova i nema opasnosti od zamrzavanja. Ugraduje se u razvodni iIi povratni vod, u vertikalnorn polozaju (s1. 162 i 163).

cev »probiti«. 'to je i znak za lozaca da smanji lozenje, jer se time sem energije gubi i jedan deo vode iz instalacije.

Kraci krak cevi se veze sa parnim prostorom kotla, direktno preko glavne parne cevi na kotlu, ali pre zatvaraca, Duzi krak zavrsava se u jednom zastitnom sudu cija je uloga da spreci prskanje vade po kotlarnici i da sakupljenu vodu vrati ponovo u odusnu cev. Umesto ovakvih cevi mogu se upotrebiti i ventili sigurnosti, a u nekim konstrukcijama postoje i sigurnosne zvizdaljke. Za manje instalacije (etazna grejanja) se upotrebljavaju rastezna tela koja prihvataju odredene pritiske,

Za postrojenja do 350 leW toplotnog kapaciteta moze se koristrti i ekspanzioni sud pod pritiskom. On se sastoji iz celicnog kucista sa gumenom membranom koja razdvaja deo za vodu od del a za gas. Ova izrada je danas zbog svoje jednosrav .. nosti postal a standardna,

I pn.I<J;.'!.~ak_I." ~~gurn~nl! _, ,ct'"

S1. 163

Za velika grejna postrojenja pod pririskom, koriste se ekspanzioni sudovi u stojecoj iIi lezecoj izvedbi (zapremine 8 m~ i vise). Umesto sa CV1"stO postavljenirn 'polumembranama, pretezno su sa mehurirna ili punim rnembranama koje se mogu izmenlti. Azot je izvan membrane, a pogonski natpritisci iznose do 5 bara (sl. 164).

Osim toga, postojc membranski sudovi kojima upravljaju kornpresori (sl, 165). Upravljacki uredaji i armature cesto su na aparatu postavljeni spolja, take da se postrojenje rnoze instalisati kao jedinica gotova za pogon. Radi povecanja 'kapaciteta

I

I

d-

-_

Sl. 161 - Sigurnosna cev ugradena iza kotla (a) i pored kotla (b)

190

81. 162

Yoda

. OtvarajuCl Jl<IkiopOllC ./

M6mb,ano .~eJ"""":;:L'.;'. ".

1I-'L'I:li'

Azotnl j8$tuk

,v~olll la punje nja azctorn

Alot

o

81. 164

191

rnoze s.e postaviti i nekoliko paralelno ukljucenih sudova. Radi hlac1en.Ja vode, pre ulaska u ekspanzioni sud i radi zastite membrane, kor isti se sue! za predukljuCivanjc (sl, 166). Uredaji

51. 165 i 166

~a odrZavanje pritiska eve vrstc su narocij o podesni ako razlikn izrnedu st?tickog pritiska i najviseg pogonskog pritiska treba :1a bude sto ll1<:nl~1. Por~s~ pritiska rnoze se pri tome preko l,,?mpreSOnl odrzaf U minimalnirn granicama (krovne kotlarrace).

Za zat~orcna k~la h ladue vode u klimaHurcc1ajima takode .su .potrebm ekspanzioni sudovi pod p.ritis korn kao i manornetnj- 1 sl~urnosni. v~ntil. Ekspanzioni sud mora vee u stanju mirovanja da prrrrn vodu (smanjivanj e zaprcmine).

Na sl. 167 prikazana je instalacija zatvorenog sistema Cija

.ie radna temperatura 70-90"C.

Zatvoreni sisterni grejanjr, irnaju skdece prcdnosrt.

-- VOd~l ne. isparava, .la~w sc .odrzava j nerna gubitka toplote,

~ oksidacija j e IsklJuccna 1 vek trajanja produzon, .

v mogucnosi mo.ntaze na bilo kom mesru ~ jednostavn.,

montaza sa minimalnim tro!:ikovima,

- moguca zarnena delova,

- besuman racI,

- instalacijski radovi pOjccinostavljcni,

- redukuje se vrerne rnontaze i broj cevi,

- posuda je u delu kotlarnice, nerna potrebe za izolaci [om

ncma opasnosti od smrzavanja. .

192

7

r----- ........ I r----' \ I I I I I I I I I I I

I ! ! ! I .

I I

I I. I I

I I ) I

/

1

10tx1:=~

/

SI. 167 - Instalacija zatvorenog sistema. 1 - kotao, 2 i 3 re-

gulacija temperature, 4 - termometar, 5 - manometar, 6 sigurnosni ventil, 7 - ekspanzionl sud, 8 - wentll, 9 - ventil, 10 - ventil, 11 '- pumpa, 12 - odvodna cev, 13 - dovodna cev

Ekspanziona posuda se upotrebljava u zatvorenom sistemu centralnog grejanja j mora biti ugradena po postojecim propisima DIN 4751 tu JUS M.E7.202. U sistemu. morapostojati osiguranje od prekoracenja temperature preko 110°C u vodu za napajanje, Kod kotlova lozenih na tvrdo gorivo mora bitl obavezno ugraden regulator temperature.

U posue!i je deo zapremine »korisna zaprernina« (ovo je membrana, koja se napuni vodom), dole je drugi deo zapremine gas azot pod pritiskorn (van membrane).

Pretpritisak azota mora da bude jednak pritisku staticke visine instalacije (kompenzacija statickog pritiska vade na

193

membranu). Kod povisenja temperature, veda povecava svoju zapreminu u kompletnom sistemu. Ovo prouzrokuje povisen]e pritiska, koji potiskuje vodu u membranu, ona se siri i kornprimuje azot koji je oko membrane. Kod snizenja temperature komprirnovani azot polako potiskuje vodu iz membrane natrag u cevi. Ovaj proces ponav1ja se kod svakog povisenja i pada tern pera ture,

Pri montazi voditi racuna 0 sledecern:

- posudu montirati na povratni vod (nib temperatura),

- pumpu montirati u polazni vod,

- posudu i sigurnosni ventil montirati zajedno (sto manji

otpor izmedu njih) na povratni vod,

- pretpritisak azota u posudi mora biti jednak statickoj visini instalacije,

- ako je potrebno, posuclu dopuniti preko ventila azotorn do vrednosti statickog pritiska,

Dimnjak je jedan od veoma vaznih elemenata u sklopu centralnog grejanja. On je sastavni dco kotlarnice i zasluzuje punu paznju pri projektovanju celokupne instalacije. Potrebno ga je izolovati od hladenja, odnosno postaviti u sredini zgrade, a ne spolja. Ako se postavlja spolja, onda njegovi zidovi treba da budu debljine 38 em. Ako su dimnjaci vece mase, veci ad 400x400 mm", rnoraju imati posebne temelje. Ozidan dirnnjakne sme imati supljina, pukotina i s1. (to se proverava kad se nalozi vatra od mokre slame a usee dimnjaka se zatvori, tada ce dim otkriti pukotine),

Kod lozenja sa kamenim ugljem mora se graditi sarnostalni dimnjak nezavisno od ostalih zidova, jer su gasovi koji odlaze znatno vreliji, dimnjak se usled toga vise siri, te da ne bi doslo do pukotina, gradi se odvojeno, Kod izvodenja dimnjaka u unutrasnjosti zgrade treba ga postaviti izmedu sporednih prostorija neosetljivih na povisenu ternperaturu, jer se i pored izoIacije okolina zagreva. Izrnedu zidova dimnjaka i zgrade ostavIja se zazor ad najrnanje 5 em. Visina odzaka ne treba da je manja od 1,5 lTI.

Zadatak dimnjaka je dvostruk:

1) da putem promaje dovede U loziste potrebnu kolicinu vazduha (kiseonika) i

2) da gasove koji nastaju pri sagorevanju odvede u atrnosfern.

194

Prirodna promaja dimnjaka nastaje usled dizanja specificno laksih vrelih gasova. sto su gasovi topliji 'i sto je dirnnjak visi promaja je bolja, tj. dirnnjak bolje »vuce« jer je veca brzlna kretanja vrelih gasova, pa nastaje jace usisavanje hladnog vazduha u 10Ziste. Sto je brzina izlazenja dima iz dimnjaka veta, a dim topliji, to ce biti teze i stvaranje povratne promaje, narecite za vrerne vetra, Povecanje brzine izlazenja dirna iz dimnjaka postize se i suzavanjem izlaznog otvora dimnjaka pomocu celicnog prstena. Povecanje brzine posledica je ne samo suzenog izlaznog otvora, vee i smanjenog trenja pri vrhu, jer na izvesnoj duzini ispod prstena dim prestaje da dodiruje dimnjak.

Na s1. 168 prikazan je proces u dimnjaku,

lz tcz m p lincvi -~. '"

Ulo z vcz duho

E

>

81. 168

Velicina prornaje koju daje dimnjak ne zavisi samo od njegove visine, nego i od razlike temperature dimnih gasova i spoljasnjeg vazduha. Ako je dirnnjak na pocetku lczenja jos 111adan, hladice se i dim pri dodiru sa njegovim zidovirna, pa dirnnjak slabo »vuce«. Zbog toga se pri dnu dimnjakaugraduju vrata da bi se u jesen, kada pocinje lozenje, 'i kada je dimnjak

H"

195

jos hladan, u njegovom dnu mogla zaloziti vatra kojorn ce se zagrejati. Ovo vazi sarno za instalacije pogonjene cvrstim gorivilla (ugljem).

Ovako zagrejan dimnjak daje odmah potrebnu promaju. Iz prednjeg proizilazi da je korisno izbegavati hladenje dirnnjaka, jer ce kod ponovnog lozenja slabo »vuci«. Vazno je napomenuti da ce dimnj ak lose vuci i u slucaju lead dobij a vazduh kroz neke druge otvore a ne kroz vrata pri dnu. Ako ulazi vazduh kroz pukotine, lose zaptivena rnesta i sl, on ce hladiti dim, povecavati njegovu masu i na taj nacin smanjivati prornaju. Takav »sekundarni vazduh« smanjuje i ekonomicnost instalacije, 0 cemu treba voditi racuna kod rnontaze. Na sl, 169 je prikazana pogresna prornaja (a) ob rtna prornaja (b).

ne sagoreva potpuno, odnosno manja kolicina goriva daje manju kolicinu toplote.

Ako je, medutim, promaja suvise jaka, tada dolazi suvise velika kolicina vazduha, sagorevanje je brzo, temperatura odlaznih gasova visoka, toplota odlazi kroz dimnjak u atmosferu

SI. 170 i 171

PROLAZ GASOVA KRDZ DIMN,JAK

PROLAZ GASOVA

KRoZ LCZISTE J KAllAl

-' Ilill

I NEPRAvtLNO IZVODENJ£

- PROLAZ VAZOUHA KROZ RESETJ<U PROlAZ YAZDUHA J~ROZ PEPELlsn:

PfiOLAZ GASOYA KRDZ SlOJ GORIVA

i grejanje je neekonornicno. Nasuprot prornaji dejstvuju otpori u dimnjaku, Otpori nastaju usled trenja cestica gas ova jedne 0 drugu, narocito pri turbulentnorn kretanju gasova (unutrasnje trenje) i trenjern cestica 0 zidove dimnih kanala (spoljnje trenje), Otpori rastu sa duzinorn dimnjaka, neravnoscu zidova dimnih kanala i brzinom, odnosno kolicinorn gasova. Otpori nastaju OSi111 u dirnnjaku i u samoj peci. Na sl. 170 prikazani su graficki u pribliznom odnosu razni otpori u dimnjaku i peci. Ove otpore savladuje promaja.

Promaja moze biti prirodna i vcstacka. Duznost lozaca je da posmatra deprinometar i da podesava prornaju. Potrebna prornaja se stvara ili pomocu dimnjaka - prirodna prornaja, ili mehanickim spravama - vestacka promaja,

Vestacka prornaja se upotrebljava: lead instalacija treba da izdrzi cesto preopterecenje, kad postoji grejac vode i vazduha, kad sc upotrebljava slab iIi sitan ugalj, kada nije pogodno zidati visok dirnnjak, pa je potrebno pojacati prirodnu promaju,

Preimucstva vestacke prornaje su: lako podesavanje prornaje p1'e111a opterecenju kotla i nezavisno od vetra, iskoriscenje toplote dirna je vc(c,jcr put kroz postrojenje moze bid duzi.

PRAVfL 0 IZVGDENJE SI. 169

Prornaju merirno deprinometrom (sl. 171) koja se sastoji od cevi u obliku slova U u kojoj se nalazi obojena voda, da bi se bolje videla kroz staklo. Jedan kraj ove cevi je otvoren i u vezi sa atmosferorn, a drugi je pomocu creva spojen sa mestom gde zelimo meriti depresiju. Razlika u visini (11) daje jacinu prornaje ili potpritisak na t0111 me stu.

Jacini promaje u dirnnjaku, pa prema tome u peci i lozistu, odgovara i kolicina vazduha, koja se iz prostorije dovodi u 10- ziste i koja je potrebna za sagorevanje goriva, Ako je promaja suvise mala tada ne dolazi dovoljna kolicina vazduha i gorivo

196

197

Glavna mana vestacke prornaje je sto je proizvodnja prornaje dosta skupa i sto je uredaj izlozen kvaru. Kod upotrebe vestacke promaje, dirnnjaci su kraci i oblcno gvozdeni, ali i u kornbinaciji sa visokim zidanim dimnjakom, ako to zahteva vrsta uglja, Iozista i kotla, kao i zakonski propisi,

Vestacku prornaju uglavnom proizvodimo pornocu ventilatora. Kod manjih instalacija centralnog grejanja (kucnih) dimnjake treba po mogucnosti ugradivati u unutrasnje zidove i na njih se ne srneju prikljucivati nikakvi drugi vodovi.

Promaja usisavanjem. Na posrednoj promaji usisavanjern, pornocu ventilatora se usisava jedan dec dim nih gasova i izduvava u dimnjak po prmcipu ejektora. U danasnje vrerne cesto izvedene promaje usisavanjem direktno 11e potiskuju ukupnc kolicine climnih gasova u dimnjak.

Potrebna snaga ventilatora za promaju usisavanjern je:

Dimnjaci se zidaju od opekc, betona iii samota cija unutrasnja povrsina mora bid glatka. Kocl velikih instalacija, gcle su temperature odvodnih gasova visoke, potrebno je dimnjake zasebno zidati izvan zgrade.

P=Vlw (W)

~;;=:~~~TlIE. - Aadno ko~

v enUiato(8

gde su:

V = ukupni protok dimnih gasova u pogonu (m3/s), h= potisna visina - promaja (Nzms),

u=-stepen korisncsti ventilatora (0,6-0,8).

Primer: Kolika je potrebna snaga ventilatora koji potiskujc 12000 m,Nh izlaznih gasova pri 250"C za savladivanje radnog pritiska ad 400 Pal

Protok dimnih gasova:

273 + 250

V·~ 12000 -----,~ 23000 111'/11 -~ 6,39 m'is 273

Potrebna snaga:

SI. 172 - Pojacavac prorna]e 51. 173 - Ventilator na glavi dimnjaka

6,39 ·400

P =---- 365 kW.

1000 . 0,7 '

Treba izabrati snagu motora za 25 do 50% vecu, jer je za potiskivanje hladnog vazduha potrebna znatno veca snaga.

Za pojedine dimnjake koji imaju losu promaju, moze se koristiti pojacavac promaje prikazan na sl. 172. Deo dimnih gasova se ventilatorom uduvava u dimnjak po principu injektara. Automatsko ukljucivanje ventilatora vrsi se preko terrnostata u struji dimnih gasova iii preko regulatora za fino regulisanje pritiska (sl, 173).

Odredivanjcrn mesta za kotao, odrcdeno je i mesto za dimnjak. Polozaj dirnnjaka treba da je takav da izbegnc hladenje dimnih gasova. Hladenje se ne moze potpuno izbeci, a norrnalno hladenje je u zavisnosti od debljine zida dirnnjaka i njegovog poloiaja u zgradi, i iznosi 3~8GC po duznorn metru. Najpovoljniji je polozaj dirnnjaka u zidu u sredini zgrade, a da izlazi budu u blizini krovnog slernena. Hladan dimnjak smanjuje promaju i dovocli do vcccg prljanja dimnjaka. Radi ispravnog Iunkcionisanja dimnjaka, II njegovoj blizini ne sme stajati ni kakva prepreka (npr. zid) koja bi zaustavljala strujanje vetra. Ako postoji prepreka stvara se zona povecanog pritiska u kojoj se nalazi dimnjak, pa on tada ne izvlaci dim i dolazi do vracanja dirna kroz kotau i prostoriju kotlarnice. Visina dimnjaka je odredena i visinorn zgrade, Kod centralnog grejanja ova visina ne treba da bucle manja od 8 111.

Povrsina prcseka dimnjaka se izracunava na osnovu kapaciteta kotla i kolicine climnih gas ova. U tab eli je dat pregled visine i preseka dimnjaka U odnosu na kapacitet kotla. Treba teiiti da se dirnnjak izgradi ver'tikalno do iznad krova bez lomljenja i smanjenja preseka.

198

199

0 8 0 x 0
0 0 \D 0
I .~ \D oc; C!
r- -.& 00 \i, 00
I ,.,., \D 'r, cr· 0'-.
r;, "' .. t-_ '-0 V'l
I <'I ,.,.; -.i -I 0 0 I c 0
I
,....., 0 0 I Co r-,
E- o ~ 0 0\
0\ '" I 0 0
Co 0\ \D 00
r-.I r-.I "<t \D
-- -r I I
i
;.T' I
s 0 I 0 0 0
0 '7 rro cc
2.- '<j" or, r-, o
I -
.. "- I I
I 1
m __ n ! ! I
,-., I I !
8 '" i \D 0 i r-,
..:=.. r-.I I N ,.,., I ,.,.,
I ,~~.~~.
I I
1"- ~ t- o
,-, g i !
], N N , ""
0- I ;:::.- --.
0- I I 1"-
N N N <'I
i ~~-. 1 n'~~
I I
I I I I I I
!
! ~~_\~-
I 0 I I
0 0 0 I 0
I 0 0 0 0 0
I ...... i -r- \0 \D r-.I
I ...... "" on \0 1"-
1 I
~--.-.~~ o o \0

o o C/.J N

I~.

~ISIr; ~ ~ ~

------'---

~ -~~ ~ ~ ~

~I~I~_~ ~ __ ~

200

Kotao mora bid prikljucen na dirnnjak sa sto kracirn leanalom (dirnnjaca) u koji se ne sme vezivati nikakvo drugo 10- iiSte, ventilacija i s1. Ako je ukotlovnici sarno jedan kotao, maze se prikljuciti direktno na dirnnjak dimnjacorn, cija duzina iznosi onoliko koliko je potrebno da bi kotao bio pristupacan sa njegove zadnje strane, Na s1. 174 dati su osnovni delovi dimnjaka,

Zidani kanal koji se nastavlja na metalni dirnovodni nastavak kotla, treba da ide prema dirnnjaku malim usponom. Na tom kanalu ili na dimovodnom nastavku treba namestiti zasun za regulisanje prornaje i zatvaranje dirnnjaka. Mora se spreciti potpuno zatvaranje dimnog kanala zbog opasnosti stvaranja CO, koji bi se tada vracao u kotlarnicu, gclc bi mogao da bude opasan. Zato takav zasun trcba da ima na sredini otvor velicine 20-50 mm prema velicini kotla, odnosno kanala, Presek dimnjace treba da je 30% veci od preseka dirnnjaka. Ukoliko sc dirnnjaca vodi pod zemljom, potrebno je da je izolovana sa sve cetiri strane vazduhom od 5-10 em i usponom ad 10% u pravcu kretanja dimnih gasova.

~I

I I~

I

I I

I ~ I

SI. 174

201

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->