P. 1
Prirucnik Za Pripremu Vozackog Ispita - PUTOKAZ

Prirucnik Za Pripremu Vozackog Ispita - PUTOKAZ

5.0

|Views: 34,612|Likes:
Published by YugoslovenkaBL

More info:

Published by: YugoslovenkaBL on Jul 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/26/2014

pdf

text

original

JANKO PAROSKAJ

PUTOKAZ

Prirucnik za pripremu vozackog ispita za sve kategorije, kao i za vozace koji imaju vozacku dozvolu radi upoznavanja sa novim Zakonom 0 bezbednosti saobracaja na putevima.

NOVI SAD

Autor teksta i ilustracija JANKO PAROSKAJ

Recenzenti

Prof. dr DRAGAN GOLUBOVIC Prof. dr SLOBODAN POPOV

Graficki urednik

MIROSLAV PAROSKAJ, dipL graf. ing.

lzdavac

PROMETEJ, Novi Sad

Stampa

PROMETEJ, Novi Sad

656.13.052.8(035)

CIP - Karanorrrsatraja Y rry6JTHKaW'ljJl DJl6JTJ10TeKa MaTlIT(e cprrcxe, HOBJI Call

nAPOIIIKAJ, JaHKO

Putokaz : prirucnik za pripremu vozackog ispita za sve

kategorije, kao i za vozace koji imaju vozacku dozvolu radi upoznavanja sa novim Zakonom 0 bezbednosti saobracaja na putevima / [autor teksta i ilustracija] Janko Paroskaj, - 2. dopunjeno

i izmenjeno izd. - Novi Sad: Prometej, 2009 (Novi Sad:

Prometej). - 232 str. : ilustr. ; 22 cm

Tiraz 500.

ISBN 978-86-515-0438-2

a) B03aQKJI JlCTlJlTJI - IIpJlPYTfRlIT(JI

COBISS.SR-ID 245284615

© Paroskaj Janko. All rights reserved.

Zabranjeno je prestampavanje, fotokopiranje i koriscenje teksta i ilustracija bez pismene dozvole autora.

Prirucnik .Putokaz" mozete naruciti na: 021/6215-275

UVOD

Saobracajno-bezbednosna situacija u Republici Srbiji je veoma nepovoljna zbog mnogih sao-

bracajnih nezgoda. Razlozi takvog stanja su brojni, a najcesci su:

- nepotpuno i neredovno odrzavanje puteva i saobracaine signalizacije

- veliki broj tehnicki neispravnih vozila

- relativno nizak nivo tehnicke i saobracajne kulture vozaca motornih vozila i drugih ucesnika

u saobracaju

- nepoznavanje iii nepostovanie saobracajnih znakova i propisa 0 bezbednosti saobracaja

Buduci vozaci moraju dobro savladati gradivo predvideno za polaganje vozackog ispita da bi bili bezbedni ucesnici u saobracaju. Gradivo za polaganje vozackog ispita je iz Zakona 0 bezbednosti saobracaja na putevima, u daljem izlaganju - zakon.

Zakonom se ureduju pravila saobracaja, ponasanje ucesnika u saobracaju na putu, ogranicenja saobracaja, saobracajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju pridrzavati ucesnici u saobracaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozaci za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozace, polaganje vozackih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozackih dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehnicki pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i ovlascenja koji se primenjuju u saobracaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobracaja na putevima (u daljem tekstu: bezbednost saobracaja).

Zakonom se ureduju i osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobracaja,

Prirucnik PUTOKAZ sluzi za pripremu i polaganje vozackog ispita ucenika auto skola. Napisan je prema programu osposobljavanja kandidata za vozace svih kategorija vozila i obezbeduje potrebno znanje za polaganje vozackog ispita kao i bezbedno upravljanje vozilom u saobracaju na putu po polozenom vozackom ispitu. Pored auto skola prirucnik PUTOKAZ mogu koristiti i druge vaspitno obrazovne ustanove koje obrazuju ucenike iz oblasti bezbednosti saobracaja na putevima.

AUTOR

Napamena karisniku:

Priruinik abuhvata gradiva iz programa za aspasabijavanje kandidata za vozaia svih kategarija vazila. Gradiva nije ista za sve kategarije vazila, zata je ana obradeno tematski. Auto skala daje infarmaciju kaje teme iz prirucnika abuhvata program aspasabijavanja za Vasu kategariju vazila.

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaja na putevima

Izrazi upotrebljeni u zakonu imaju sledece znacenje:

1. Kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila (na slid broj 1 oznacen je brojem 1).

2. Kolovozna traka je uzduzni deo kolovoza namenjen za saobracaj vozila u jednom smeru (na slid broj 1 oznacena je brojem2).

3. Saobracajna traka je obelezeni uzduzni deo kolovozne trake namenjen za saobracaj jedne kolone vozila (oznacena brojem 3 na slid broj 1).

4. Vozilo je sredstvo koje je po konstrukeiji, uredajirna, sklopovirna i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu (vozila su prikazana na slikama broj 2, 3, 4 i broj 5).

5. Motorno vozilo je vozilo koje se pokrece snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, uredajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz liea, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vucu prikliucnog vozila, osim sinskih vozila (motorna vozila, prikazana su na slikama broj 2, 3 i broj 4).

6. Motocikl je motorno vozilo sa dva tocka iii sa tri tocka asimetricno rasporedena u odnosu na srednju poduznu ravan vozila (motoeikl sa bocnim sedistem), Cija najveca konstruktivna brzina, bez obzira na nacin prenosa, prelazi 45 km/h, iii sa motorom Cija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem prelazi 50 ern', iii sa motorom Cija najveca trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektricni pogon.

7. Teski tricikl je motorno vozilo sa tri tocka, simetricno rasporedenih u odnosu na srednju poduznu ravan vozila, Cija najveca konstruktivna brzina, bez obzira na nacin prenosa, prelazi 45 km/h, iii sa motorom Cija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrasniim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 ern', iii cija najveca efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva iii Cija najveca trajna nominalna snaga motora prelazi 4 k W kada vozilo ima elektricni pogon.

2~ ~

4~ ~

1" ~ 1

J~~I

5

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaja na putevima

8. Teski cetvoroclkl je motorno vozilo sa cetiri tocka, osim lakog cetvorocikla, cija masa ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretna vozila, sto ne ukljucuje masu baterija vozila sa elektricnim pogonom, i cija najveca efektivna snaga, odnosno najveca trajna nominalna snaga motora ne prelazi 15 kW

9. Moped je motorno vozilo sa dva tocka cija najveca konstruktivna brzina, bez obzira na nacin prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri cernu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem ne prelazi 50 ern', iii sa motorom cija najveca trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektricni pogon.

10. Laki tricikl je motorno vozilo sa tri tocka cija najveca konstruktivna brzina, bez obzira na nacin prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri cemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 em', ili cija najveca efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili cija najveca trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektricni pogon.

11. Laki cervorocikl je motorno vozilo sa cetiri tocka, Cija mas a ne prelazi 350 kg, sto ne ukljucuje masu baterija vozila sa elektricnim pogonom, cija najveca konstruktivna brzina, bez obzira na nacin prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri cemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 em', ili Cija najveca efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrasnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva iii Cija najveca trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektricni pogon.

12. Putnicko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najvise devet mesta za sedenje ukljucujuci i mesto za sedenje vozaca,

13. Vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz liea, clja je masa veca od 400 kg, i cija najveca efektivna snaga, odnosno najveca trajna nominalna snaga motor a je veca od 15kW

14. Teretno vozilo je motorno vozilo sa najmanje cetiri tocka, koje je namenjeno za prevoz tereta, odnosno vrsenje rada na nacin da se vozilom ne moze prevoziti nikakav drugi teret, odnosno vucu prikljucnih vozila, Cija je masa veca od 550 kg, i cija najveca efektivna snaga, odnosno najveca trajna nominalna snaga motora je veca od 15 kW

15. Autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima vise od devet mesta za sedenje ukljucujuci i mesto za sedenje vozaca,

16. Trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja elektricnom energijom.

17. Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dye osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vucenje, guranje, nosenje iii pogon izmenjivih prikljucaka za izvodenje prvenstveno poljoprivrednih, sumskih ili drugih radova i za vucu prikljucnih vozila za traktor.

18. Radna masina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvodenje odredenih radova

6

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaia na putevima

(kombajn, valjak, grejder, utovarivac, rovokopac, buldozer, viljuskar i sl.) i cija najveca konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h.

19. Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljackog i tovarnog del a, koji su konstruktivno razdvojivi, a u saobracaju na putu ucestvuju iskljudvo kao jedna celina, Ciji pogonski deo prema konstrukciji, uredajima, sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje, vucenje, nosenje iii pogon izmenljivih prikljucaka za izvodenje poljoprivrednih radova, Cija najveca konstrukcijska brzina nije veca od 30 km/h i cija snaga motor a nije veca od 12 kW

20. Bicikl je vozilo sa najmanje dva tocka koje se pokrece snagom vozaca, odnosno putnika, koja se pomocu pedala iii rucica prenosi na tocak, odnosno tockove,

21. Zaprezno vozilo je vozilo koje je namenjeno i osposobljeno da ga vuce upregnuta Zivotinja.

22. Vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je registrovano po posebnim propisima ministarstva nadleznog za poslove odbrane, kao i svako drugo propisno obelezeno vozilo dok se, po osnovu izvrsavanja materijalne obaveze, nalazi na koriscenju u jedinicama i ustanovama ministarstva nadleznog za poslove odbrane i Vojske Srbije.

23. Tramvaj je sinsko vozilo namenjeno prvenstveno za prevoz putnika, koje se krece po sinama, i koje je radi napajanja elektricnom energijom povezano na elektricni vod.

24. 'Iuristicki voz je skup vozila koji Cine vucno vozilo i prikljucna vozila, namenjen za prevoz putnika u parkovima, hotelsko-turistickim i slicnim naseljima, na povrsini na kojoj se ne obavlja saobracaj i putu na kome se saobracaj obavlja u turisticke svrhe i cija najveca konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 25 km/h.

25. Prikljucno vozilo je vozilo koje je po konstrukciji, uredajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno da bude vuceno od drugog vozila, a sluzi za prevoz putnika, odnosno stvari, odnosno za obavljanje radova.

26. Prikljucno vozilo za traktor je prikljucno vozilo koje je namenjeno da bude vuceno iskljucivo od strane traktora.

27. Prikljucak za izvodenje radova je izmenljivo orude koje sluzi obavljanju poljoprivrednih, sumskih ili drugih radova, i koje se u svrhu izvodenja radova postavlja ili prikljucuje na motorno vozilo.

28. Skup vozila je sastav vucnog vozila i prikljucnog, odnosno prikljucnih vozila, koji u saobracaju na putu ucestvuje kao jedna celina.

29. Registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je izdata saobracajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica.

30. Prepravka vozila je promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena iii vrsta vozila iii deklarisane tehnicke karakteristike vozila iii deklarisane karakteristike uredaja i sklopova vozila.

7

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaia na putevima

31. Popravka vozila je dovodenje vozila, odnosno uredaja i sklopova vozila u ispravno stanje.

32. Masa vozila je masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom.

33. Nosivost vozila je masa do koje se vozilo moze opteretiti prema deklaraciji proizvodaca, pri cemu se u tu masu racuna i vertikalno opterecenje koje vozilo prima od prikljucnog vozila.

34. Najveca dozvoljena masa vozila je zbir mase vozila i nosivosti vozila.

35. Ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo optereceno (lica i teret).

36. Najveca dozvoljena ukupna masa vozila, odnosno skupa vozila je najveca masa opterecenog vozila, odnosno skupa vozila, koji je nadlezni drzavni organ propisao kao najvecu dozvoljenu.

37. Najveca dozvoljena masa skupa vozila je zbir najvecih dozvoljenih masa vozila koja cine skup, umanjen za vertikalno opterecenje koje vozilo prima od prikljucnog vozila.

38. Ukupna masa skupa vozila je masa opterecenog skupa vozila (lica i teret).

39. Osovinsko opterecenje je deo ukupne mase vozila u horizontalnom polozaju kojim njegova osovina opterecuje kolovoz u stanju mirovanja vozila.

40. Vozilo od istorijskog znacaja (oldtajmer) je motorno ili pnkljucno vozilo koje predstavlja materijalni spomenik tehnicke kulture, tradicije i drustvenog nasleda.

41. Odbaceno vozilo je vozilo na putu koje je vidno zapusteno i koje nije registrovano.

42. Mesto za sedenje je sediste ili prostor bez sedista sa dostupnim elementima za montazu sedista iii prostor bez sedista sa dostupnim prikljuccima sigurnosnih pojaseva, pri cemu se dostupnim elementima za rnontazu sedista i prikljuccima sigurnosnih pojaseva smatraju oni elementi i prikljucci koji nisu mehanicki onesposobljeni.

43. Vozac je lice koje na putu upravlja vozilom.

44. Pesak je lice koje se krece po putu, odnosno koje po putu sopstvenom snagom vuce ili gura vozilo, rucna kolica, decje prevozno sredstvo, kolica za nernocna lica iii lice u decjern prevoznom sredstvu iii lice u kolicima za nemocna lica koje pokrece sopstvenom snagom iii snagom motora ili lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl.

45. Ucesnik u saobracaju je lice koje na bilo koji nacin ucestvuje u saobracaju.

46. Saobracaj je kretanje vozila i lica na putevima, cije je ponasanje uredeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja.

47. Put je izgradena, odnosno utvrdena povrsina koju kao saobracajnu povrsinu mogu da koriste svi iii odredeni ucesnici u saobracaju, pod uslovima odredenim zakonom i drugim propisima.

8

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaja na putevima

48. Iavni put je put od opsteg znacaja koji mogu da pod jednakim uslovima koriste svi iii odredeni ucesnici u saobracaju i koji je nadlezni organ proglasio kao takav.

49. Nekategorisani put je put koji moze pod jednakim uslovima da koristi veci broj korisnika (seoski, poljski, sumski putevi i sl.).

50. Autoput je drzavni put namenjen iskljucivo za saobracaj motocikala, putnickih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa iii bez prikljucnih vozila, sa fizicki odvojenim kolovoznim trakama za saobracaj iz suprotnih smerova, sa najmanje dye saobracajne trake po smeru i jednom zaustavnom trakom za svaki smer, bez ukrstanja u nivou sa drugim putevima i zeleznickim iii tramvajskim prugama, sa potpunom kontrolorn pristupa, na koji se moze ukljuciti iii iskljuciti sarno odredenim i posebno izgradenim javnim putem i kao takav obelezen propisanim saobracajnim znakom.

51. Motoput je drzavni put namenjen iskljuCivo za saobracaj motocikala, putnickih vozila, teretnih vozila i auto bus a, sa iii bez prikljucnih vozila i kao takav obelezen propisanim saobracajnim znakom.

52. Protivpozarni put je posebno obelezni uzduzni deo oko stambenih objekata, garaznih prostora, sportskih i drugih poslovnih objekata na kojima je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila.

53. Zemljani put je put bez izgradenog kolovoznog zastora, pa i kada na prikljucku na drugi put ima izgraden kolovozni zastor.

54. Saobracajna traka za ukljucivanje je saobracajna traka namenjena za ukljucivanje vozila na put.

55. Saobracajna traka za iskljuCivanje je saobracajna traka namenjena za iskljucivanje vozila sa puta.

56. Saobracajna traka za spora vozila je saobracajna traka kojom se moraju kretati spora vozila koja se krecu brzinom manjom od odredene da ne bi ometala saobracaj drugih vozila.

57. Zaustavna traka je obelezeni uzduzni deo puta namenjen iskljucivo za zaustavljanje vozila koja se zbog nepredvidivih razloga moraju zaustaviti (neispravnost, iznenadna nesposobnost vozaca za upravljanje vozilom i sl.).

58. Saobracajna traka za vozila javnog prevoza putnika je saobracajna traka namenjena iskljucivo za kretanje vozila javnog prevoza putnika i koja moze biti izgradena tako da se po njoj mogu kretati tramvaji.

59. Biciklisticka traka je saobracajna traka namenjena iskljucivo za saobracaj bicikala, mopeda i lakih tricikala.

60. Biciklisticka staza je put namenjen iskljucivo za kretanje bicikala.

61. Pesacka staza je put koji je namenjen iskljucivo za kretanje pesaka,

62. Trotoar je posebno ureden deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pesaka.

63. Pesacki prelaz je oznaceni deo kolovoza namenjen za prelazak pesaka preko kolovoza.

9

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaia na putevima

64. Pesacko ostrvo je obelezeni iii uzdignuti deo kolovoza koji je odreden za privremeno zadrzavanje pesaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze iii izlaze iz vozila za javni prevoz putnika.

65. Naselje je izgraden, funkcionalno objedinjen prostor, koji je namenjen za Zivot i rad stanovnika.

66. Ulica je javni put u naselju koji saobracajno povezuje delove naselja.

67. Trg je poseban plato namenjen kretanju i okupljanju pesaka koji je definisan urbanistickirn planovirna i proglasen od strane organa lokalne samouprave.

6S. Raskrsnica je deo kolovoza na kome se ukrstaju, spajaju iii razdvajaju putevi u istom nivou.

69. Tramvajska bastica je posebno ureden deo put a namenjen iskljucivo za kretanje tramvaja.

70. Prelaz puta preko pruge je mesto na kojem se u istom nivou ukrstaju put i zeleznicka iii tramvajska pruga.

71. Parkiraliste je deo puta namenjen, ureden i oznacen prvenstveno za parkiranje vozila, koji se sastoji od jednog iii vise parking mesta.

72. Parking mesto je oznaceni deo parkiralista iskljucivo namenjen za parkiranje jednog vozila.

73. Saobracajna signalizacija je sistem sredstava, uredaja i oznaka za regulisanje i vodenje saobracaja.

74. Saobracajni znak je znak kojim se upotrebom grafickih iii svetlosnih iii brojcanih iii slovnih oznaka iii drugih simbola, ucesnici u saobracaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do znanja ogranicenje, zabrane i obaveze, odnosno daju obavestenja potrebna za bezbedno kretanje po putu.

75. Srednja (prosecna) brzina kretanja vozila, na odredenoj deonici puta, predstavlja kolicnik izmedu duzine te deonice i vremena za koje vozilo tu duzinu prede.

76. Odstojanje je najkraca uzduzna udaljenost izmedu najisturenijih tacaka vozila, lica, odnosno objekata.

77. Rastojanje je najkraca bocna udaljenost izmedu najisturenijih tacaka vozila, lica, odnosno objekata.

7S. Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri cernu vozac ne napusta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku iii pravilu kojim se regulise saobracaj.

79. Parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku iii pravilu kojim se regulise saobracaj, koje se ne smatra zaustavljanjem.

SO. Mimoilazenje je prolazenje ucesnika u saobracaju pored drugog ucesnika u saobracaju koji dolazi iz suprotnog smera.

S1. Preticanje je prolazenje ucesnika u saobracaju pored drugog ucesnika u saobracaju koji se krece

10

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaia na putevima

kolovozom u istom smeru.

82. Obilazenje je prolazenje ucesnika u saobracaju pored drugog ucesnika u saobracaju koji se ne pomera, objekta ili prepreke na kolovozu.

83. Propustan]e je radnja koju ucesnik u saobracaju preduzima kako bi omogucio kretanje drugog ucesnika u saobracaju koji ima prvenstvo prolaza, tako da ne do de do promene dotadasnjeg nacina kretanja ucesnika u saobracaju koji ima prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog kontakta.

84. Kolona vozila je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena iii se krecu jedno iza drugog istom saobracajnom trakom u istom smeru, ciji je nacin kretanja medusobno uslovljen i izmedu kojih ne moze bez ometanja uci drugo vozilo.

85. Vidljivost je odstojanje na kome ucesnik u saobracaju moze jasno videti kolovoz.

86. Preglednost je odstojanje na kome ucesnik u saobracaju, s obzirom na fizkke prepreke, moze u uslovirna normalne vidljivosti jasno videti drugog ucesnika u saobracaju, odnosno drugu mogucu prepreku na putu.

87. Uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200 m na putu izvan naselja, odnosno 100 m na putu u naselju (magla, sneg, kisa i sl.).

88. Svetloodbojni prsluk je prsluk koji reflektuje svetlost.

89. Saobracajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu iii je zapoceta na putu, u kojoj je ucestvovaIn najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo iii povredeno iii je nastala materijalna steta.

90. Evropski izvestaj 0 saobracajnoj nezgodi je propisani obrazae koji ucesnici u saobracajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobracajne nezgode sa manjom materijalnom stetom,

91. "Psihoaktivna supstanca" je vrsta droge, leka na kome je naznaceno da se ne sme upotrebljavati pre i za vreme voznje, kao i druga hemijska materija koja moze utieati na psihofizicku sposobnost ucesnika u saobracaju (osim alkohola).

92. Saobracajna dozvola je javna isprava (resenje) koja sa registraeionom nalepnieom daje pravo na koriscenje vozila u saobracaju za vreme vazenja registraeione nalepniee.

93. Registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se oznacava da je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila.

94. Registraciona nalepnica je oznaka kojom se odreduje da vozilo moze da ucestvuje u saobracaju u odredenom vremenskom roku.

95. Vozacka dozvola je javna isprava (resenje) nadleznog organa kojim se nekom lieu daje pravo da u

11

1. Znacenje pojedinih izraza u propisima 0 bezbednosti saobracaia na putevima

saobracaju na putu upravlja vozilom odredene kategorije na odredeno vreme.

96. Dozvola (licenca) za instruktora iii predavaca iii ispitivaca je javna isprava (resenje) koja licima daje pravo da vrse prakticnu obuku ili obavljaju teoretsku nastavu iii poslove ispitivaca na odredeno vreme.

97. Dozvola (licenca) za kontrolora tehnickog pregleda je javna isprava (resenje) koja licima daje pravo da obavljaju tehnicki pregled vozila na odredeno vreme.

98. Instruktor voznje je vozac motornog vozila koji je ovlascen da obavlja prakticnu obuku kandidata za vozaca,

99. Ispitivac je lice koje u ispitnoj komisiji za vozacki ispit utvrduje da Ii je kandidat stekao potrebna znanja i vestine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobracaju na putu.

Nabrojane definicije izraza sluze za pravilno tumacenje i razumevanje odredbi zakona.

12

II. Saobracama signalizacija - opite odredbe

1. [avni putevi moraju da se obeleze propisanom saobracajnom signalizacijom, kojom se ucesnici u saobracaju upozoravaju na opasnost koja im preti na putu, odnosno delu puta, stavljaju do znanja ogranicenja, zabrane i obaveze kojih se ucesnici u saobracaju moraju pridrzavati i daju potrebna obavestenja za bezbedno i nesmetano odvijanje saobracaja.

2. Saobracajnu signalizaciju Cine saobracajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru, uredaji za davanje svetlosnih saobracajnih znakova (u daljem tekstu: semafori), svetlosne i druge oznake na putu.

3. Saobracajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi izricitih naredbi, znakovi obavestenja. Uz saobracajni znak moze biti postavljena dopunska tabla koja je sastavni deo saobracajnog znaka i koja blize odreduje njegovo znacenje,

4. Saobracajna signalizacija mora da bude osvetljena iii izradena od svetloodbojnih materijala.

5. Ukoliko bezbednost saobracaja iii saobracajno - tehnicki uslovi to zahtevaju ucesnicima u saobracaju odredeni saobracajni znakovi, odnosno poruke mogu biti preneti putem znakova koji u celini iii delimicno mogu da menjaju sadrzaj.

6. Na znakovima sa izmenljivim sadrzajem poruka, odnosno saobracajni znak mogu biti stalno aktivirane iii se aktiviraju prema potrebi i uslovima saobracaja na putu.

7. Upravljac puta (preduzece za postavljanje i odrzavanje signalizacije), koji je ovlascen za upravljanje saobracajem, obavlja promenu sadrzaja na znaku.

8. Saobracajni znakovi postavljaju se na stubove. Na istom stubu ne sme se postavljati vise od dva saobracajna znaka.

9. Znakovi kojima se oznacavaju privremeni radovi i sl. mogu da budu postavljeni na postoljima.

10. Saobracajni znak, izuzetno, moze biti postavljen na konzolni nosac - ako je tako postavljen znak bolje uocljiv za ucesnike u saobracaju.

11. Neki znakovi mogu biti postavljeni i na stub svetlosnog saobracajnog znaka (semafora) - oni su pomenuti kod naziva i znacenja znakova.

12. Saobracajni znakovi se postavljaju s desne strane puta pored kolovoza, u smeru kretanja vozila.

13. Ako na mestu na kome se postavlja saobracajni znak, zbog gustine saobracaja iii iz drugih razloga, preti opasnost da znak nece na vreme primetiti ucesnici u saobracaju, saobracajni znak se mora postaviti ina suprotnoj levoj strani puta iii iznad povrsine kolovoza.

14. Ako su na saobracajnom znaku natpisi upisani cirilicorn, ispisuju se i latinicom.

15. Na saobracajni znak i na stub na koji je znak postavljen zabranjeno je da se stavlja bilo sta sto nije u vezi sa znacenjem samog saobracajnog znaka.

16. Zabranjeno je neovlasceno uklanjanje i ostecivanje saobracajnih znakova i opreme puta iii izmena znacenja saobracajnih znakova.

17. Na javnom putu ne smeju da se postavljaju table, znakovi, svetla, stubovi iii drugi slicni predmeti kojima se zaklanja iii umanjuje vidljivost postavljenih saobracajnih znakova iii koji svojim oblikom, bojom, izgledom iii mestom postavljanja podrzavaju iii lice na neki saobracajni znak, iii zaslepljuju ucesnike u saobracaju iii odvracaju njihovu paznju u meri koja moze biti opasna za bezbednost saobracaja.

13

II. Saobracajna signalizacija - znakovi opasnosti, izriCitih naredbi, obavestenja i dopunske table

18. Znakovi opasnosti sluze da se ucesnici u saobracaju na putu upozore na opasnost koja preti na odredenorn mestu, odnosno delu puta i da se obaveste 0 prirodi te opasnosti. Nazivi, znacenja, napomene i crtezi znakova opasnosti oznaceni su rimskim brojevima I.

19. Znakovi opasnosti imaju oblik ravnostranog trougla cija se jedna strana nalazi u horizontalnom polozaju sa suprotnim vrhom okrenutim navise, Odstupanje je kod znakova 1-46 i 1-47. (Andrej in krst) koji imaju oblik jednog, odnosno dva ukrstena kraka, a znakovi 1-48 (priblizavanje prelazu puta preko zeleznicke pruge sa branieima iii polubranieima) i 1-49 (priblizavane prelazu puta preko zeleznicke pruge bez branika iii polubranika), su pravougaonog oblika ciju osnovu cini kraca strana.

20. Osnovna boja znakova opasnosti je bela, a iviee trougla su ervene. Ukoliko se znakovi opasnosti odnose na privremenu signalizaeiju prilikom izvodenja radova na putu njihova osnovna boja je zuta.

21. Simboli na znakovima opasnosti su erne boje, osim na znakovima 1-23 i 1-24 (nailazenje na svetlosne saobracajne znakove), koji imaju po vertikalnoj osi erveno svetlo gore, zuto u sredini, zeleno dole, a po horizontalnoj osi crveno svetlo levo, zuto u sredini i zeleno desno.

22. Znakovi opasnosti postavljaju se, po pravilu, izvan naselja, na udaljenosti od 150 do 250 m ispred opasnog mesta na putu.

23. Znakovi opasnosti na putevima u naselju mogu se postaviti i na udaljenosti manjoj od 150 m ispred opasnog mesta.

24. Znakovi opasnosti izvan naselja mogu se postavljati ina udaljenosti manjoj od 150 m ispred opasnog mesta na putu ako to zahtevaju okolnosti na delu puta na kome se znak postavlja. Ako razlozi bezbednosti saobracaja zahtevaju, a narocito brzina kojom se vozila krecu iii nepreglednost puta, ti znakovi opasnosti postavice se i na udaljenosti vecoj od 250 m ispred opasnog mesta na putu.

25. Znakovima opasnosti koji se postavljaju na udaljenosti manjoj od 150 m iii vecoj od 250 m moraju biti dodate i dopunske table na kojima se naznacuje udaljenost od opasnog mesta zbog koga se ti znakovi postavljaju.

26. Na putevima koji nisu pregledni iii na kojima se saobracaj odvija vecim brzinama, kao i u drugim slucajevima u kojima postoji opasnost da vozac iznenada i nepripremljen naide na opasno mesto na putu, postavice se izmedu znaka opasnosti, postavljenog na udaljenosti od 150 do 250 m, i samog opasnog mesta na putu jedan iii vise istih znakova, uz koje ce se postaviti i dopunske table sa naznacenorn udaljenoscu od opasnog mesta.

27. Kod nekih znakova opasnosti odstupanje je u vezi sa postavljanjem u odnosu na pomenuta pravila, sto je napomenuto kod njihovih naziva i znacenja.

28. Znakovi izricitih naredbi stavljaju do znanja ucesnicima u saobracaju na putu - zabrane, ogranicenja i obaveze kojih se moraju pridrzavati. Rimskim brojevima II oznaceni su nazivi, znacenja, napomene i crtezi znakova izricitih naredbi.

29. Znakovi izricitih naredbi su znakovi zabrane, odnosno ogranicenja i znakovi obaveze.

30. Znakovi izricitih naredbi imaju oblik kruga osim znaka II -1 (ukrstanje sa putem sa prvenstvom pro-

14

II. Saobracajna signalizacija - znakovi opasnosti, izriCitih naredbi, obavestenja i dopunske table

laza) i II-2 (obavezno zaustavljanje).

- Znak II -1 (ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza) ima oblik ravnostranog trougla cija je jedna strana postavljena horizontalno sa suprotnim vrhom okrenutim namze,

- Znak II-2 (obavezno zaustavljanje) ima oblik pravilnog osmougaonika.

31. Osnovna boja znakova zabrane, odnosno ogranicenja je bela, a osnovna boja znakova obaveze je plava. Iviee kruga, kao i kose trake na znakovima izricitih naredbi na kojima postoje, su ervene boje. Ukoliko se znakovi zabrane odnosno ogranicenja odnose na privremenu signalizaeiju prilikom izvodenja radova na putu njihova osnovna boja je zuta,

32. Simboli i natpisi na znakovima zabrane, odnosno ogranicenja su erne boje - osim kod nekih znakova, ana znakovima obaveze su bele boje.

33. Znakovi izricitih naredbi postavljaju se neposredno ispred mesta odakle za ucesnike u saobracaju nastaje obaveza da se pridrzavaju naredbe izrazene saobracajnim znakom.

34. Ako je potrebno da zbog slabe preglednosti puta ili iz drugih razloga bezbednosti ucesnici u saobracaju budu unapred obavesteni 0 izricitoj naredbi, znak izricite naredbe moze biti postavljen ina odgovarajucoj udaljenosti od mesta odakle naredba vazi,

35. Znakovima izricitih naredbi koji se postavljaju na odredenoj udaljenosti ispred mesta na kome je postavljen znak izricite naredbe i odakle naredba vazi, moraju se dodati dopunske table sa naznacenjem udaljenosti do mesta odakle naredba vazi,

36. Znakovi izricitih naredbi moraju se ponovo postaviti posle svakog ukrstanja puta na kome je takav znak postavljen sa drugim putem ako izricita naredba vazi i posle takvog ukrstanja.

37. Izricita naredba izrazena znakom zabrane i ogranicenja ili znakom obaveze istaknutim na ulazu u naselje na istom stubu na kome je istaknut i znak za obelezavanje naseljenog mesta (sa imenom mesta), vafi na podrucju Citavog naselja, ako na pojedinim putevima iii delovima puta u naselju nije drugim saobracajnim znakom izrazena druga naredba.

38. Za oznacavanje izricitih naredbi koje vaze sarno za odredeno vreme u toku dana ili sarno u odredene dane, mogu se na putu postavljati i saobracajni znakovi izradeni tako da su simboli i dopunske table kojima je odredeno njihovo znacenje vidljivi sarno u vreme za koje vazi izricita naredba izrazena znakom.

39. Znakovi obavestenja pruzaju ucesnicima u saobracaju potrebna obavestenja 0 putu kojim se krecu, nazivima mesta kroz koja put prolazi i udaljenosti do tih mesta, prestanku vazenja znakova izricitih naredbi, kao i druga obavestenja koja im mogu biti korisna. Rimskim brojevima III oznaceni su nazivi, znacenja, napomene i crtezi znakova obavestenja.

40. Znakovi obavestenja imaju oblik kvadrata, pravougaonika ili kruga.

41. Osnovna boja znakova obavestenja je bela, sa simbolima i natpisima erne boje, odnosno plava, sa simbolima i natpisima bele i erne boje. Neki znakovi su promenljive boje sto zavisi na kom putu su postavljeni; na auto-putu su zelene boje na mota putu su plave boje a na ostalim putevima su zute boje.

42. Znakovi obavestenja postavljaju se tako da ucesnicima u saobracaju pruze prethodna obavestenja,

15

II. Saobracajna signalizacija - znakovi opasnosti, izriCitih naredbi, obaveStenja i dopunske table

obavestenja 0 prestrojavanju, obavestenja 0 skretanju, potvrdno obavestenje 0 pravcu kretanja, kao i da oznace objekt, teren, ulicu iii delove puta na koje se odnose.

Ako se objekt iii teren na koji se znak obavestenja odnosi ne nalazi na putu na kome je znak postavljen, potrebno obavestenje moze biti postavljeno na dopunskoj tabli iii samom znaku tako da se ucesnicima u saobracaju omoguci lako i brzo pronalazenje objekta, odnosno terena na koji se znak odnosi.

Kod nekih znakova obavestenja odstupa se pri postavljanju u odnosu na pomenuta pravila, sto je napomenuto kod njihovih naziva i znacenja,

43. Uz znakove opasnosti, znakove izricitih naredbi i znakove obavestenja mogu biti istaknute i dopunske table. Rimskim brojevima IV oznacena su znacenja, napomene i crtezi dopunskih tabli.

44. Dopunske table isticu se zajedno sa saobracajnim znakovima na koje se odnose, ito ispod donje ivice saobracajnih znakova.

45. Uz znak III-43 (bolnica), znak III-44 (stanica za prvu pomoc) i znak III-46 (telefon) obavezna je dopunska tabla ako blizina tih objekata nije ispisana na samom znaku.

46. Osnovna boja dopunske table mora biti ista kao i osnovna boja znaka uz koji se dopunska tabla postavlja, a boja natpisa i simbola na dopunskoj tabli mora biti ista kao i boja natpisa i simbola na znaku uz koji se dopunska tabla postavlja.

47. Sirina dopunske table postavljene uz znak na putu ne sme biti veta od duzine one strane znaka uz koji se dopunska tabla postavlja, odnosno od precnika znaka, ako je znak u obliku kruga, uz koji se dopunska tabla postavlja, izuzev kada se postavlja uz znak II -1. (ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza).

48. Visina dopunske table ne sme, po pravilu, da iznosi vise od polovine njene duzine, izuzev dopunskih tabli broj IV-I8, IV-I9 i IV-20.

16

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova opasnosti sa napomenama

Nazivi i znacenja znakova opasnosti sa napomenama 1 -1 Krivina nalevo

Oznacava pribliiavanje krivini nalevo (koja je opasna po svojim fizickirn karakteristikarna iii zbog nedostatka vidljivosti).

1-2 Krivina nadesno

Oznacava priblizavanje krivini nadesno (koja je opasna po svojim fizickim karakteristikama iii zbog nedostatka vidljivosti).

1-3 Dvostruka krivina iii vise uzastopnih krivina od kojih je prva nalevo

Oznacava priblizavanje dvostrukoj krivini iii vise uzastopnih krivina, od kojih je prva nalevo (koje su opasne po svojim fizickim karakteristikama iii zbog nedostatka vidljivosti).

1 -4 Dvostruka krivina iii vise uzastopnih krivina od kojih je prva nadesno Oznacava priblizavanje dvostrukoj krivini ili vise uzastopnih krivina, od kojih je prva nadesno (koje su opasne po svojim fizickim karakteristikama iii zbog nedostatka vidljivosti).

1-5 Opasna krivina

Oznacava priblizavanje opasnoj krivini (koja je opasna po svojim fizickim karakteristikama iIi zbog nedostatka vidljivosti).

Napomena: simbol na znaku broj 1-5 slican je simbolu na znaku broj 1-4.

1 -6 Opasna nizbrdica

Oznacava priblizavanje opasnoj nizbrdici, ako razlika u visini predstavlja neku opasnost koja proistice iz tih uslova (pad puta na znaku izrazen je u procentima).

1-7 Opasan uspon

Oznacava priblizavanje opasnom usponu, ako razlika u visini predstavlja neku opasnost koja proistice iz tih uslova (uspon put a na znaku izrazen je u procentima).

Napomena: znak broj 1-7 slican je znaku broj 1-6; razlikuju se po upisanom broju: na znaku "opasna nizbrdica" broj je napisan nadole a na znaku "opasan uspon" nagore.

1 -8 Suzenje puta

Oznacava priblizavanje suzenju kolovoza (koje moze da predstavlja izvesnu opasnost).

1 -9 Suzenje puta s desne strane

Oznacava priblizavanje suzenju kolovoza s desne strane (koje moze da predstavlja izvesnu opasnost).

1 -1 0 Suzenje puta sieve strane

Oznacava priblizavanje suzenju kolovoza sIeve strane (koje moze da predstavlja izvesnu opasnost).

[L§J

1-1

~

1-2

C&J

1-3

[&]

1-4

[&J

1-5

[£J

1-6

~

1-7

IAI

1-8

1&1

1-9

1&1

1-10

17

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znaienia znakova opasnosti sa napomenama

1-11 Pokretni most

Oznacava blizinu mesta na kome se na putu nalazi pokretni most.

1-12 Blizina obale

Oznacava blizinu mesta na kome put nailazi na obalu.

1-13 Neravan kolovoz

Oznacava blizinu dela puta na kome je put neravan zbog postojanja opasnih izbocina i ulegnuca kolovoza.

1-14 Neravan kolovoz

Oznacava blizinu dela puta na kome je put neravan zbog postojanja opasnih ulegnuca na kolovozu.

1-15 Neravan kolovoz

Oznacava blizinu dela puta na kome je put neravan zbog blizine opasnog prevoja iii vece grbine na putu.

1-16 Odronjavanje kamenja

Oznacava blizinu dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put (ili od kamenja koje se nalazi na putu).

Napomena: na desnoj strani znaka erna povrsina oznacava planinu sa koje preti opasnost odronjavanja kamenja (odronjavanje kamenja s desne strane).

1-17 Odronjavanje kamenja

Oznacava blizinu dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put (ili od kamenja koje se nalazi na putu).

Napomena: na levoj strani znaka erna povrsina oznacava planinu sa koje preti opasnost odronjavanja kamenja (odronjavanje kamenja sieve strane).

1-18 Kamenje prsti

Oznacava blizinu dela puta na kome kamenje prsti (vozac nailazi na deo puta na kome se nalazi nevaljani tucanik iii koji je posut sitnim kamenjem na tvrdoj povrsini i na kome za ucesnike u saobracaju postoji povecana opasnost od prskanja kamenja).

1-19 Klizav kolovoz

Oznacava blizinu dela puta na kome kolovoz pod odredenim atmosferskim uslovima iii slicnim okolnostima ima klizavu povrsinu,

1-20 Tunel

Oznacava blizinu tunela na putu.

18

[AJ

1·11

CiJ

1·12

~

1·13

~

1·14

[AJ

1-15

GiJ

1-16

[AJ

1-17

[£J

1-18

[E

1-19

[&]

1-20

II. Saobracaina signalizacija - nazivi i znacenja znakova opasnosti sa napomenama

1-21 Bocni vetar

Oznacava blizinu dela puta na kome cesto duva jak bocni vetar (najcesce s desne strane nepovoljno utice na stabilnost vozila).

1-22 Bocni vetar

Oznacava blizinu dela puta na kome cesto duva jak bocni vetar (najcesce sieve strane nepovoljno utice na stabilnost vozila).

1-23 Nailazenje na svetlosne saobracajne znakove

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj je saobracaj regulisan pomocu uredaja za davanje svetlosnih saobracajnih znakova (svetla su postavljena po vertikalnoj osi jedno ispod drugog).

1-24 Nailazenje na svetlosne saobracajne znakove

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj je saobracaj regulisan pornocu uredaja za davanje svetlosnih saobracajnih znakova (ako je uredaj postavljen iznad saobracajne trake, svetla mogu biti postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog).

1-25 Radovi na putu

Oznacava blizinu mesta na kome se izvode radovi.

Napomena: postavlja se na propisanoj udaljenosti ispred mesta na kom se izvode radovi, kao i neposredno ispred mesta na kome se izvode radovi.

1-26 Obelezeni pesacki prelaz

Oznacava blizinu mesta na putu na kome se nalazi obelezeni pesacki prelaz.

1-27 Deca na putu

Oznacava blizinu mesta na putu na kome se deca cesce, i u vecem broju, krecu (na primer ispred skola, obdanista, igralista i sl.).

1 - 28 Biciklisti na putu

Oznacava blizinu mesta na kome biciklisti cesce nailaze na put sa bocnog puta iii sa biciklisticke staze.

1-29 Zivotinje na putu

Oznacava mesto na kome dornace zivotinje pod nadzorom prelaze preko puta (iii prolaze duz puta).

1-30 Divljac na putu

Oznacava posebno opasna mesta na kojima divljac (papkari) cesto prelazi preko puta.

[AJ

]·21

[AJ

]·22

[2f;J

]·23

GQJ

]-24

[_&]

]-25

[&J

]-26

[AJ

]-27

~

]-28

[AJ

]-29

[&J

]-30

19

II. Saobraiajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova opasnosti sa napomenama

1 - 31 Blizina avionske piste

Oznacava deo puta preko koga avioni prelecu u niskom letu prilikom sletanja, odnosno poletanja.

1-32 Saobracaj u oba smera

Oznacava blizinu mesta na kome se saobracaj odvija u oba smera.

Napomena: postavlja se na samom mestu odakle pocinje saobracaj u oba smera a, po potrebi, postavlja se i na delu put a na kome se saobracaj odvija u oba smera.

1-33 Opasnost na putu

Oznacava blizinu dela puta ili mesto na putu, na kome ucesnicima u saobracaju preti opasnost (za koju zakonom nije predviden poseban znak opasnosti).

1 - 34 Raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se saobracaj odvija u kruznom toku.

1-35 Ukrstanje puteva iste vaznosti

Oznacava blizinu raskrsnice puteva od kojih nijedan put nije put sa prvenstvom prolaza. Napomena: postavlja se, po pravilu, na putevima van naselja.

1 - 36 Ukrstanje sa sporednim putem pod pravim uglom

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza ukrsta sa sporednim putem pod pravim uglom.

Napomena: sarno na znaku broj 1-36 put sa prvenstvom prolaza se ukrsta sa sporednim putem a na znakovima broj 1-37,1-38,1-39 i 1-40 put sa prvenstvom prolaza se spaja sa sporednim putem.

1-37 Spajanje sa sporednim putem pod pravim uglom sieve strane

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom sIeve strane.

1 - 38 Spajanje sa sporednim putem pod pravim uglom s desne strane

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom s desne strane.

1-39 Spajanje sa sporednim putem pod ostrim uglom sieve strane

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod ostrim uglom sIeve strane.

1-40 Spajanje sa sporednim putem pod ostrim uglom s desne strane

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod ostrim uglom s desne strane.

Napomena: simboli na navedenim znakovima mogu i drukcije da izgledaju, sto zavisi od konkretne situacije na putu, kao na znakovima broj 1-41 i broj 1-42.

20

[&J

1-31

[AJ

1-32

[2!5J

1-33

[&J

1-34

[£J

1-35

[&J

1-36

[&J

1-37

[&]

1-38

[_&]

1-39

[&J

1-40

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova opasnosti sa napomenama

1-41 Spajanje pod ostrim uglom sieve strane

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod ostrim uglom sieve strane.

1-42 Spajanje pod ostrim uglom s desne strane

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod ostrim uglom s desne strane.

1-43 Tramvajska pruga

Oznacava blizinu mesta na kome put prelazi preko tramvajske pruge u nivou. Napomena: simbol na znaku broj 1-43 slican je simbolu na znaku broj 1 -45.

1-44 Prelaz puta preko zeleznicke pruge sa branicima ill polubranicima

Oznacava blizinu prelaza puta preko zeleznieke pruge u nivou, koji je obezbeden branicima iii polubranicima.

Napomena: ovaj znak ima drugo znacenje u kombinaciji sa tri table (vidi znak broj 1-48).

1-45 Prelaz puta preko zeleznieke pruge bez branika ill polubranika

Oznacava blizinu prelaza puta preko zcleznicke pruge u nivou, koji nije obezbeden branicima iii polubranicima.

Napomena: ovaj znak ima drugo znacenje u kombinaciji sa tri table (vidi znak broj 1-49).

1-46 Andrejin krst

Oznacava mesto na kome put prelazi preko zeleznicke pruge u nivou bez branika iii polubranika sa jednim kolosekom.

1-47 Andrejin krst

Oznacava mesto na kome put prelazi preko zeleznicke pruge u nivou bez branika iii polubranika sa dva iii vise koloseka.

1-48 Priblizavanje prelazu puta preko zeleznicke pruge sa branicima ill polubranicima

Oznacava udaljenost do prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, koji je obezbeden branicima iii polubranicima.

1-49 Priblizavanje prelazu puta preko zeleznicke pruge bez branika ill polubranika Oznacava udaljenost do prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, koji nije obezbeden branicima iii polubranicima.

I-50 Crna tacka

Oznacava blizinu dela puta iii mesto na putu na kome se cesto desavaju saobracajne nezgode.

Napomena: ovaj znak postavlja se na putevima u Srbiji iako zakonom nije predviden.

[&J

1-41

~

1-42

[AJ

1-43

[£J

1-44

[&J

1-45

I~I

1-46

I~I

1-47

~ U1J

1-48

1-49

I-50

21

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znaienia znakova izriCitih naredbi sa napomenama

Nazivi i znacenja znakova zabrane, odnosno ogranicenja sa napomenama II -1 !Jkrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza

Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj vozac mora da ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja se krecu po putu na koji on nailazi.

11-2 Obavezno zaustavljanje

Oznacava mesto pred ulazom u raskrsnicu na kome je vozac duzan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja se krecu putem na koji on nailazi.

Napomena: znakII-l i II-2 moze biti postavljen i na stub semafora, na kome ima znacenje kad semafor ne radi iii kad je na njemu ukljuceno zuto trepcuce svetlo.

II -3 Zabrana saobracaja u oba smera

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj svim vozilima u oba smera.

II -4 Zabrana saobracaja u jednom smeru

Oznacavaput na kome je zabranjen saobracaj vozila u jednom smeru (iz smera prema kome je okrenut znak).

Napomena: znak moze biti postavljen i na stub semafora, na kome ima znacenje kad semafor radi kao i kad ne radio

11-5 Zabrana saobracaja za sva motora vozila, osim za motocikl bez prikolice Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za sva motora vozila osim za motocikle i mopede na dva tocka.

11-6 Zabrana saobracaja za autobuse

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za autobuse.

II -7 Zabrana saobracaja za teretna vozila

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za teretna vozila.

II -8 Zabrana saobracaja za cisterne

Oznacava put na kome je zabranjen saobraca] za cisterne u kojima se prevoze materije iznad odredene kolicine, koja moze da izazove zagadenje vode.

II -9 Zabrana saobracaja vozilima koja prevoze eksploziv iii neke lako zapaljive materije iznad odredene kolicine

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj vozilima koja prevoze vise od odredene kolicine eksploziva iii neke lako zapaljive materije.

II -10 Zabrana saobracaja vozilima koja prevoze opasne materije iznad odredene kolicine

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj vozilima koja prevoze vise od odredene

kolicine opasnih materija. .

Napomena: znacenje ovog znaka je slicno znacenju znaka broj II-9.

22

[SZJ

II·)

[IJ

II·2

[QJ

11·3

~

11·4

[®J

11·5

[eJ

11·6

ceJ

II·?

[®]

11·8

[reLJ

1I·9

[@]

[1·10

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova izriCitih naredbi sa napomenama

II -11 Zabrana saobracaja za motorna vozila koja vuku prikljucno vozilo, osim poluprikolice

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za motorna vozila koja vuku prikljucno vozilo, osim poluprikolice.

11-12 Zabrana saobracaja za motorna vozila koja vuku prikljucno vozilo iii poluprikolicu

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za motorna vozila koja vuku prikliucno vozilo iii poluprikolicu.

11-13 Zabrana saobraca]a za traktore

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za traktore.

II -14 Zabrana saobracaja za motocikle

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za motocikle (i za motorna vozila na tri tocka),

11-15 Zabrana saobracaja za mopede

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za mopede (sa dva iii tri tocka). Napomena: ovaj znak je slican znaku broj II -14.

II -16 Zabrana saobracaja za bicikle

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za bicikle.

II -17 Zabrana saobracaja za zaprezna vozila

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za zaprezna vozila.

11-18 Zabrana saobracaja za rucna kolica

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za rucna kolica.

II -19 Zabrana saobracaja za pesake

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za pesake.

11-20 Zabrana saobracaja za sva motorna vozila

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za sva motorna vozila.

[BJ

II·11

[BJ

II·12

[®]

II·l3

[@J

II·14

[BJ

II·IS

ceJ

II·16

[BJ

II· 17

[B_J

II·IS

[®]

II·19

[®J

II·20

23

II. Saobracaina signalizacija - nazivi i znacenja znakova izriCitih naredbi sa napomenama

11-21 Zabrana saobracaja za sva motorna vozila i za zaprema vozila

Oznai'ava put na kome je zabranjen saobracaj za sva motorna vozila i za zaprezna vozila.

II - 22 Zabrana saobracaja za vozila cija ukupna sirina prelazi odredenu sirinu Oznai'ava put na kome je zabranjen saobracaj za vozila i'ija ukupna sirina prelazi odredenu sirinu, oznacenu na znaku.

II - 23 Zabrana saobracaja za vozila cija ukupna visina prelazi odredenu visinu Oznai'ava put na kome je zabranjen saobracaj za vozila i'ija ukupna visina prelazi visinu oznacenu na znaku.

11-24 Zabrana saobracaja za vozila Cija ukupna masa (teiina) prelazi odredenu masu Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za vozila i'ija ukupna mas a (tezina) prelazi masu oznai'enu na znaku.

11-25 Zabrana saobracaja za vozila koja prekoracuju odredeno osovinsko opterecenje

Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za vozila sa osovinskim opterecenjem vecim od opterecenja oznai'enog na znaku.

11-26 Zabrana saobracaja za vozila koja prekoracuju odredenu duzinu

Oznai'ava put na kome je zabranjen saobracaj za vozila i'ija ukupna duzina prelazi duzinu oznacenu na znaku.

11-27 Najmanje odstojanje izmedu vozila

Oznai'ava najmanje odstojanje izmedu vozila u kretanju, kojeg se vozaci moraju pridrzavati.

II - 28 Zabrana skretanja ulevo

Oznai'ava raskrsnicu na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno.

11-29 Zabrana skretanja udesno

Oznai'ava raskrsnicu na kojoj je skretanje udesno zabranjeno.

11-30 Zabrana polukruznog okretanja

Oznai'ava mesto na kome je zabranjeno polukruzno okretanje.

Napomena: kada je ovaj znak postavljen ispred raskrsnice, oznacava zabranu polukruznog okretanja na raskrsnici; na istoj raskrsnici skretanje ulevo je dozvoljeno.

24

[®J

1l-21

[BJ

1I-22

~

1I-23

[BJ

1I-24

~

1I-25

~ ~

1I-26

[fi]

1I-27

[®J

1I-28

[®J

1I-29

[®]

1I-30

II. Saobracama signalizacija - nazivi i znacenja znakova izriCitih naredbi sa napomenama

11-31 Zabrana preticanja svih motornih vozila, osim motocikla bez prikolice Oznacava put na kome je zabranjeno preticanje svih motornih vozila, osim motocikla bez prikolice i mopeda na dva tocka.

11-32 Zabrana preticanja za teretna vozila

Oznacava put na kome je zabranjeno da teretna vozila cija najveca dozvoljena masa (tezina) prelazi 3,5 t preticu druga motorna vozila osim motocikla bez prikolice i mopeda na dva tocka,

11-33 Ako je znaku "zabrana preticanja za teretna vozila" pridodata dopunska tabla na kojoj je oznacena druga najveca dozvoljena masa (na primer 5 t), zabrana vazi sarno za ona teretna motorna vozila Cija najveca dozvoljena masa prelazi oznacenu masu.

II - 34 Ogranicenje brzine

Oznacava put na kome se vozila ne smeju kretati brzinom (u km/cas) vecorn od brzine koja je oznacena na znaku.

11-35 Ako je znaku 'ogranicenje brzine" pridodata dopunska tabla sa naznakom mase (tezine) vozila (na primer 5 t), oznaceno ogranicenje brzine odnosi se sarno na vozila Cija najveca dozvoljena masa prelazi oznacenu masu.

11-36 Zabrana davanja zvucnih signala

Oznacava put na kome se uredajern na vozilu ne smeju davati zvucni znakovi, osim u slucaju neposredne opasnosti.

11-37 Zabrana prolaza bez zaustavljanja - carinarnica Oznacava blizinu carinarnice, gde se vozilo mora zaustaviti.

11-38 Zabrana prolaza bez zaustavljanja - policija

Oznacava blizinu kontrolnog mesta policije, gde se vozilo mora zaustaviti.

11-39 Zabrana prolaza bez zaustavljanja - putarina

Oznacava blizinu mesta na kome se vrsi nap lata putarine, gde se vozilo mora zaustaviti.

II -40 Prvenstvo prolaza za vozila iz suprotnog smera

Oznacava zabranu stupanja vozila na uski deo puta pre nego sto tim delom predu vozila iz suprotnog smera.

[EJ

IJ.31

~

11·32

11·33

i®i

11·34

i~i

11·35

[SJ

11·36

[@]

11·40

25

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znaeenja znakova izriCitih naredbi sa napomenama

II -41 Zabrana zaustavljanja i parkiranja

Oznacava stranu puta na kojoj je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila.

Il-42 Zabrana parkiranja

Oznacava stranu puta na kojoj je zabranjeno parkiranje vozila.

11-43 Naizmenicno parkiranje

Oznacava deo puta na koji se zabrana parkiranja odnosi u neparne dane (1, 3, 5, 7 itd.).

II-44 Naizmenicno parkiranje

Oznacava deo puta na koji se zabrana parkiranja odnosi u parne dane (2, 4, 6, 8 itd.).

Nazivi i znacenja znakova obaveze sa napomenama:

II -45 Najmanje dozvoljena brzina

Oznacava put na kome se vozila u normalnim uslovima moraju kretati najmanje onom brzinom (u krn/cas) koja je oznacena na znaku.

II-46 Land za sneg

Oznacava deo puta na kome motorna vozila, osim motocikla, moraju na pogonskim tockovirna imati propisanu zimsku opremu kad je na kolovozu sneg.

II-47 Staza za bicikliste

Oznacavastazu kojom se moraju kretati bicikli i moped (a po kojoj je zabranjeno kretanje drugim vozilima).

II -48 Staza za pesake

Oznacava posebno izgradenu pesacku stazu kojom se pesaci moraju kretati (a zabranjeno je kretanje drugim ucesnicima u saobracaju).

11-49 Staza za jahace

Oznacava stazu kojom se moraju kretati jahaci (a zabranjeno je kretanje drugim ucesnicima u saobracaju).

II-50 Obavezan smer

Oznacava obavezan smer kojim se vozila moraju kretati (sarno pravo).

26

[DJ

11-43

[II]

11-44

[J!J

11-45

[1IJ

11-46

[II]

11-47

[fI]

11-48

[OJ

11-49

[OJ

II-50

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova izricitih naredbi sa napomenama

II-51 Obavezan smer

Oznacava obavezan smer kojim se vozila moraju kretati (sarno desno).

II-52 Obavezan smer

Oznacava obavezan smer kojim se vozila moraju kretati (sarno desno).

II -53 Obavezan smer

Oznacava obavezan smer kojim se vozila moraju kretati (sarno levo). II-54 Obavezan smer

Oznacava obavezan smer kojim se vozila moraju kretati (sarno levo). Napomena: znakovi sa jednom strelicom pokazuju obavezne smerove.

II-55 Dozvoljeni smerovi

Oznacava dozvoljene smerove u kojima se vozila smeju kretati (dozvoljeno je kretanje pravo ili skretanje ulevo).

II-56 Dozvoljeni smerovi

Oznacava dozvoljene smerove u kojima se vozila smeju kretati (dozvoljeno je kretanje pravo ili skretanje udesno).

II-57 Dozvoljeni smerovi

Oznacava dozvoljene smerove u kojima se vozila smeju kretati (dozvoljeno je skretanje ulevo i udesno, kretanje pravo je zabranjeno).

Napomena: znakovi sa obaveznim smerovima i sa dozvoljenim smerovima mogu biti postavljeni i na stub semafora; imaju znacenje kad semafori rade, kao i kad ne rade.

II-58 Obavezno obilazenje s desne strane

Oznacava kolovoz na kome je obavezno obilazenje s desne strane (pesackih ostrva, ostrva za usmeravanje saobracaja i drugih objekata na kolovozu).

II -59 Obavezno obilazenje sieve strane

Oznacava kolovoz na kome je obavezno obilazenje s leve strane (pesackih ostrva, ostrva za usmeravanje saobracaja i drugih objekata na kolovozu).

Napomena: znak broj II-58 i znak broj II-59 imaju jednu strelicu ali to nisu obavezni smerovi jer su strelice zakosene.

11-60 Kruzni tok saobracaja

Oznacava kolovoz sa kruznim tokom saobracaja kojim se vozila moraju kretati (pri obilazenju ostrva na sredistu raskrsnice).

Napomena: moze biti postavljen i na stub semafora, na kom ima znacenje kad semafor radi kao i kad ne radio

[II]

[[-51

[GJ

II-52

c=J

[[-53

[QJ

II-54

[DJ

[[-55

[]I]

[[-56

[OJ

[[-57

ceJ

[[-58

[&J

II-59

[?iJ

11-60

27

II. Saobracaina signalizacija - nazivi i znacenja znakova obaveitenja sa napomenama

Nazivi i znacenja znakova obavestenja sa napomenama

III -1 Prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera

Obavestava vozaca da na uskom prolazu ima pravo prvenstva u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Napomena: kad se upotrebi znak III-I mora na prilazu uzanom prolazu iz suprotnog smera da bude postavljen znak II -40.

III-2 - III-3 Put sa jednosmernim saobracajem Obavestavaju ucesnike u saobracaju 0 jednosmernom putu.

Napomena: znak broj III-2 postavljen je upravno na osu kolovoza, a znak III-3 postavljen je paralelno sa osom kolovoza. Na strelici znaka III-3 mogu biti ispisane reci "jedan smer" Znak broj III-2 i znak broj III-3 mogu biti postavljeni i na stub semafora i imaju znacenje i kad semafor radi i kad ne radio

III-4 Put sa prvenstvom prolaza

Oznacava put na kome vozila imaju prvenstvo prolaza u odnosu na vozila koja se krecu putevima koji se ukrstaju s tim putem.

Napomena: moze biti postavljen i na stub semafora na kom ima znacenje kad semafor ne radi i kad je na njemu ukljuceno zuto trepcuce svetlo.

III-5 Zavrsetak puta sa prvenstvom prolaza

Oznacava mesto na kome se zavrsava put sa prvenstvom prolaza.

III-6 Pruianje puta sa pravom prvenstva prolaza

Oznacava pruzanje puta sa pravom prvenstva prolaza.

Polozaj simbola na znaku broj III -6 treba da odgovara konkretnom polozaju puta sa prvenstvom prolaza.

Napomena: na znaku broj III-6 debela linija oznacava pruzanje puta sa pravom prvenstva prolaza, a tanke linije oznacavaju sporedne puteve.

III -7 Obelezeni pesackl prelaz

Oznacava mesto na kome se nalazi obelezeni pesacki prelaz.

III -8 Podzemni iIi nadzemni pesacki prolaz

Oznacava mesto na kome se nalazi podzemni iii nadzemni pesacki prolaz.

III -9 Raskrsnica

Oznacava raskrsnicu (medusobni polozaj, pravce puteva i nazive mesta do kojih vode putevi koji se ukrstaju),

Napomena: postavlja se na udaljenosti od najmanje 150 m ispred raskrsnice koju oznacava.

III-lO Slepi put

Oznacava blizinu i poloza] puta koji nema izlaz (slepi put).

Polozaj simbola u znaku treba da odgovara polozaju slepog puta u odnosu na put na kome se postavlja taj znak.

28

Zajecar

~

I1I-9

[IIJ

I1I-IO

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znaienja znakova obaveStenja sa napomenama

III-II Smer kretanja vozila koje namerava da skrene ulevo na raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno

Oznacava put kojim se vozilo mora kretati, ako namerava da skrene ulevo na sledecoj raskrsnici, na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno.

III-I2 Prestrojavanje vozila

Oznacava prethodno obavestenje vozacu radi prestrojavanja na raskrsnici na putevima sa vise saobracajnih traka.

III -13 Prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih mesta

Oznacava prethodno obavestenje vozacu radi prestrojavanja na raskrsnici na putevima sa vise saobracajnih traka.

III -14 Strelasti putokaz

Oznacava pravac puta za mesto iii karakteristican objekat Ciji je naziv ispisan na putokazu.

III-IS Putokazna tabla

Oznacava pravac puta za naseljeno mesto ispisano na znaku.

III -16 Strelasti putokaz za aerodrom Oznacava pravac puta za aerodrom.

III -17 Strelasti putokaz za teren za kampovanje Oznacava pravac i udaljenost terena za kampovanje.

III -18 Strelasti putokaz za planinarski dom

Oznacava pravac i udaljenost mesta na kome se nalazi planinarski dom.

III -19 Broj puta

Oznacava broj puta i stacionazu puta.

I1I-20 Kilometraza puta Oznacava kilometrazu puta.

EJ

III· I I

[][]

III·12

[Et]

III·13

!larrrMii> !

1lI·14

5miii1

~i

m.is

!I +s,,"" > I

III· 16

!Ium>!

lll·l?

!Inom>!

1ll·18

D

1ll·19

1ll·20

29

II. Saobracaina signalizacija - nazivi i znaienja znakova obavdtenja sa napomenama

III-21 Broj medunarodnog puta Oznacava broj medunarodnog puta.

III-22 Autoput

Oznacava mesto odakle pocinje autoput.

III - 23 Zavrsetak autoputa

Oznacava mesto na kome se zavrsava autoput.

III - 24 Motoput

Oznacava mesto odakle pocinje motoput.

III-25 Zavrsetak motoputa

Oznacava mesto na kome se zavrsava motoput.

III - 26 Naziv naseljenog mesta

Oznacava naziv mesta (naselja) u koje ulazi put i granicu od koje pocinje to mesto.

III-27 Zavrsetak naseljenog mesta

Oznacava mesto na kome se zavrsava naselje kroz koje prolazi put.

II1-28 Prestanak zabrane preticanja svih motornih vozila, osim motocikla bez prikolice

Oznacava mesto odakle prestaje zabrana preticanja svih motornih vozila osim rnotocikla bez prikolice i mopeda na dva tocka,

III - 29 Prestanak zabrane preticanja za teska teretna vozila

Oznacava mesto odakle prestaje zabrana preticanja za teska teretna vozila.

III -30 Prestanak zabrane davanja zvucnih znakova

Oznacava mesto odakle prestaje zabrana davanja zvucnih znakova.

30

[][]

m-22

[I]

m-23

[I]

m-24

[I]

IIl-25

11'11'1,1,1,·1

IIl-26

[,,181,. [

m-27

, -

IIl-28

IJl ~

IIl-29

~

m-30

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znaienja znakova obaveStenja sa napomenama

III - 31 Prestanak ogranicenja brzine

Oznacava mesto odakle prestaje ogranicenje brzine.

III - 32 Prestanak najmanje dozvoljene brzine

Oznacava mesto odakle prestaje propisana najmanja dozvoljena brzina.

III - 33 Prestanak svih zabrana

Oznacava mesto na putu odakle prestaju da vaze odgovarajuce zabrane koje su pre tog mesta uspostavljene saobracajnim znakovima postavljenim na tom putu.

III - 34 Prestanak obaveze nosenja lanaca za sneg

Oznacava mesto na putu na kome prestaje obaveza nosenja lanaca za sneg.

III - 35 Zavrsetak staze za bicikliste

Oznacava mesto na kome je zavrsetak staze za bicikliste.

III - 36 Zavrsetak staze za pesake

Oznacava mesto na kome je zavrsetak staze za pesake.

III-37 Zavrsetak staze za jahace

Oznacava mesto na kome je zavrsetak staze za jahace,

III-38 Zona u kojoj je ograniceno trajanje parkiranja

Oznacava mesto u naselju odakle se ulazi u zonu u kojoj je sprovedeno opste ogranicenje trajanja parkiranja na odredeno vreme, bez obzira dali se za parkiranje na odredeno vreme placa naknada iii se ne placa,

III-39 Izlaz iz zone u kojoj je ograniceno trajanje parkiranja

Oznacava mesto u naselju na kome se izlazi iz zone u kojoj je sprovedeno opste ogranicenje trajanja parkiranja na odredeno vreme.

III-40 Deca na putu

Oznacava mesto u Cijoj se blizini nalazi skola i pesacki prelazi koje deca cesto koriste. Napomena: znak III-40 slican je znaku 1-27.

I®I

1II-3l

[Ii]

Ill-32

[2J

Ill-33

,

,

Ill-34

[JI]

1I1-35

[DJ

1I1-36

[I)]

III-3?

IT!IJ

III-38

[1!1J

III-39

I~I

III-40

31

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova obaveStenja sa napomenama

III-41 Parkiraliste

Oznacava prostor izvan kolovoza puta koji je odreden, iii posebno ureden, za parkiranje vozila.

III-42 Vremenski ograniceno parkiranje

Oznacava mesto na kome je parkiranje vozila vremenski ogrankeno,

III -43 Bolnica

Oznacava blizinu bolnice (i upozorenje vozacu da svojim vozilom ne stvara suvisnu buku).

III-44 Stanica za prvu pomoc

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, na kome se nalazi stanica za prvu pomoc, Napomena: ovaj znak je slican znaku broj III -43.

III -45 Radionica za opravku vozila

Oznacava blizinu mesta na kome se nalazi radionica za opravku vozila.

III-46 Telefon

Oznacava blizinu mesta iii mesto na kome se nalazi telefonska govornica.

III -47 Benzinska stanica

Oznacava blizinu mesta na kome se nalazi benzinska stanica.

III -48 Hotel iIi motel

Oznacava blizinu mesta iii mesto na kome se nalazi hotel, odnosno motel.

III -49 Restoran

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, na kome se nalazi restoran.

III-50 Kafana

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, na kome se nalazi kafana.

32

[II]

III-41

[]l]

III-42

[]I]

III-43

[I]

III-44

[1iJ

III-45

[]I]

III-46

[i]

III-47

~

1I1-48

[_l[]

III-49

[liJ

III-50

II. Saobracajna signalizacija • nazivi i znaienja znakova obaveStenja sa napomenama

III-51 Planinarski dom

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, na kame se nalazi planinarski dam.

III -52 Teren ureden za izletnike

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, na kame se nalazi teren ureden za izletnike.

III-53 Teren za kampovanje pod satorima

Oznacava blizinu terena, iii teren, ureden za kampavanje pad satorima,

III -54 Teren za kampovanje u prikolicama

Oznacava blizinu terena, iii teren, za boravak u prikolicama.

III-55 Teren za kampovanje pod satorima i u prikolicama

Oznacava blizinu terena, iii teren, za kampavanje pad satorima i u prikolicarna,

III-56 Vozilo za pomoc na putu

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, u kame se nalazi sluzba za pruzanje pornoci u slucaju kvara na vozilu.

III-57 Vatrogasna sluzba

Oznacava blizinu mesta, iii rnesto, u kame se nalazi sluzba za gasenje pozara.

III-58 Autobusko stajaliste

Oznacava mesto na kame se nalazi autobusko stajaliste.

III -59 Tramvajska stanica

Oznacava mesto na kame se nalazi tramvajska stanica.

III -60 Aerodrom

Oznacava blizinu aerodroma iii mesto aerodrorna.

[i]

III·51

[i]

III-52

[iJ

III-53

[li]

III-54

[IJ

III-55

[i]

III-56

[]I]

III-57

[li]

III-58

[liJ

III-59

[1iJ

III-60

33

II. Saobraiajna signalizacija - nazivi i znaienia znakova obaveStenja sa napomenama

III-61 Luka - pristaniste

Oznacava blizinu luke, pristanista, odnosno trajekta iii mesto u kome se nalazi luka, pristaniste, odnosno trajekt.

-, III -62 Informacije

,

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, u kome se mogu dobiti turisticke informacije.

III -63 Broj serpentine

Oznacava broj serpentine sa nadmorskom visinom.

III -64 Putni objekt

Oznacava naziv putnog objekta od posebnog znacaja (vijadukt, tunel i sl.),

III -65 Planinski prevoj

Oznacava planinski prevoj sa nadmorskom visinom.

III-66 Reka

Oznacava naziv reke preko koje put prelazi.

III-67 Stanica policije

Oznacava blizinu mesta, iii mesto, na kome se nalazi stanica polieije.

III-68 Brzina koja se preporucuje

Oznacava brzinu koja se preporucuje na odredenom delu puta.

III-69 i III-70 Prohodnost puta

Oznacava da je planinski put, odnosno prelaz preko planinskog vrha otvoren iii zatvoren (naziv mesta upisan je primera radi).

Ako je prolaz zatvoren tabla 1 je ervene boje i ima natpis "zatvoren' (znak broj III-69). Ako je prolaz otvoren, tabla 1 je zelene boje i ima natpis "otvoren' (znak broj III-70). Natpisi na tabli 1 su bele boje.

Ako je prolaz otvoren, tabla 3, zavisno od stanja puta, sadrzi znak "lanci za sneg" iii simbol "lanci iii gume za sneg"

Ako je prolaz zatvoren, tabla 2 sadrzi naziv mesta do kog je put otvoren. Tabla 2 i 3 imaju belu osnovu, a simboli i natpisi na njima su erne boje.

34

II. Saobraiajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova obavcitenja sa napomenama

III -71 Tabla za oznacavanje naziva ulica

Oznacava vozacima i pesacima naziv ulice kojom prolaze iii u koju ulaze. Napomena: rnoze biti postavljen i na stub semafora.

III -72 i III -73 Tabla za usmeravanje

Oznacava mesto gde se nailazi na ostru krivinu.

Napomena: znakovi broj III-n, III-73 postavljaju se na mestu odakle pocinje ostra krivina, kao i u samoj krivini.

III -74 Saobracajna traka za vozilo javnog prevoza putnika

Oznacava saobracajnu traku na kojoj se moraju kretati vozila javnog prevoza putnika .

III -75 Zavrsetak saobracajne trake za vozila javnog prevoza putnika

Oznacava mesto na kome se zavrsava saobracajna traka za kretanje vozila javnog prevoza putnika.

III-76 Saobracajna traka za spora vozila

Oznacava pocetak saobracajne trake u kojoj se mora kretati sporo vozilo koje se krece brzinom manjom od brzine odredene umetnutim znakom.

III-77 Zavrsetak saobracajne trake za spora vozila

Oznacava mesto na kome se zavrsava saobracajna traka za kretanje sporih vozila.

III -7S Ogranicenje najvece dozvoljene brzine na putevima u Republici Srbiji Oznacava opste ogranicenje najvece dozvoljene brzine u Republici Srbiji prema vrsti puta (na "autoputu" 120 krn/h, na "motoputu" 100 km/h a na ostalim putevima sa mesovitim saobracajem 80 km/h).

III-79 Potvrda pravca

Oznacava potvrdu pravca kretanja posle prolaska raskrsnice.

Napomena: postavlja se na udaljenosti od najvise 500 m od poslednjeg prikljucka,

III-SO Tabla za oznacavanje izlaza Oznacava mesto izlaska sa autoputa.

I B~jBoAe CTen~

III·71

~

III-72

I~I

III-73

III-74

II]

III-75

[JJ

III-76

[JJ

III-77

Ii

100

120

III-78

35

II. Saobracajna signalizacija - nazivi i znacenja znakova obavestenja sa napomenama

III-81 Predputokaz za izlaz

Na autoputu i putu sa raskrsnicama u vise nivoa oznacava pravac kretanja do naseljenih mesta ispisanih na znaku.

III -82, III -83 i III -84 Putokaz iznad kolovoza na portaiu

Na autoputu i putu sa raskrsnicama u vise nivoa, oznacava pravac kretanja do naseljenih mesta ispisanih na znakovima.

Napomena: Znakovi I1I-82 i I1I-83 postavljaju se iznad kolovoza, a znak I1I-84 na bankini.

III-85 Putokaz za prestrojavanje iznad saobracajnih traka

Obavestava vozace 0 koriscenju saobracajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na znaku.

III-86 Predputokazna tabla za izlaz

Na autoputu i raskrsnicama u vise nivoa oznacava poloza] putnih pravaca do naseljenih mesta ispisanih na znaku.

III-87 Visenamenski objekat

Oznacava nailazak na visenamenski objekat na putu ciji se sadrzaj oznacava piktogramima.

III -88 Izlazak na visenamenski objekat

Oznacava direktno mesto izlaska sa puta do visenamenskog objekta.

III-89 Turisticka informaciona tabla

Oznacava odrediste iii objekat turistickog znacaja. Sadrzi naziv turistickog odredista, simbol (graficki prikaz) i udaljenost do odredista,

III -90 Naziv petlje

Oznacava petlju na koju se nailazi. Postavlja se na putevima sa raskrsnicama u vise nivoa.

36

III-Sl

IU4+.11

III-S2

~

III-S4

.

III-SS

1"'-1

III-SS

II. Saobraiajna signalizacija - slirni znakovi

1-32 Saobracaj u oba smera - znak opasnosti

Oznacava blizinu mesta na kome se saobracaj odvija u oba smera.

11-40 Prvenstvo prolaza za vozila iz suprotnog smera - znak zabrane

Oznacava zabranu stupanja vozila na uski deo puta pre nego sto tim delom predu vozila iz suprotnog smera.

III -1 Prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera - znak obavestenja Obavestava vozaca da na uskom prolazu ima pravo prvenstva, u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

1 - 28 Biciklisti na putu - znak opasnosti

Oznacava blizinu mesta na kome biciklisti cesce nailaze na put sa bocnog puta ili sa biciklisticke staze.

II -16 Zabrana saobracaja za bieikle - znak zabrane Oznacava put na kome je zabranjen saobracaj za bicikle.

1-34 Raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja - znak opasnosti Oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se saobracaj odvija u kruznorn toku.

11-60 Kruzni tok saobracaja - znak obaveze

Oznacava kolovoz sa kruznirn tokom saobracaja kojim se vozila moraju kretati (pri obilazenju ostrva na sredistu raskrsnice).

II-50 Obavezan smer - znak obaveze

Oznacava obavezan smer kojim se vozila moraju kretati (sarno pravo).

III-2 Put sa jednosmemim saobracajem - znak obavestenja Obavestava ucesnike u saobracaju 0 jednosmernom putu.

III-3 Put sa jednosmernim saobracajem - znak obavestenja Obavestava ucesnike u saobracaju 0 jednosmernom putu.

Napomena: znak broj III-3 ima isto znacenje kao i znak broj III-2.

~

1-32

[®_]

11-40

[II]

III-I

~

1-28

~

11-16

~

1-34

~

11-60

[]I]

II-50

[OJ

III-2

EJ

1JI-3

37

II. Saobracaina signaUzacija - sUcni znakovi

1-31 Blizina avionske piste - znak opasnosti

Oznacava deo puta preko koga avioni prelecu u niskom letu prilikom sletanja, odnosno poletanja.

III -60 Aerodrom - znak obavestenja

Oznacava blizinu aerodroma iii mesto aerodroma.

11-34 Ogranicenje brzine - znak ogranicenja

Oznacava put na kome se vozila ne smeju kretati brzinom (u km/ cas) vecom od brzine koja je oznacena na znaku.

II -45 Najmanje dozvoljena brzina - znak obaveze

Oznacava put na kome se vozila u normalnim uslovima moraju kretati najmanje onom brzinom (u krn/cas) koja je oznacena na znaku.

III -68 Brzina koja se preporucuje - znak obavestenja Oznacava brzinu koja se preporucuje na odredenom delu puta.

1-1 Krivina nalevo - znak opasnosti

Oznacava pribliiavanje krivini nalevo (koja je opasna po svojim fizickim karakteristikama iii zbog nedostatka vidljivosti).

II-54 Obavezan smer - znak obaveze

Oznacava obavezan smer kojim se vozila moraju kretati (sarno levo).

III -73 Tabla za usmeravanje - znak obavestenja Oznacava mesto gde se nailazi na ostru krivinu nalevo.

1-26 Obelezeni pesacki prelaz - znak opasnosti

Oznacava blizinu mesta na putu na kome se nalazi obelezeni pesacki prelaz.

III -7 Obelezeni pesacki prelaz - znak obavestenja Oznacava mesto na kome se nalazi obelezeni pesacki prelaz.

38

[&J

1-31

[i]

III-60

I@I

II-34

[II]

II-45

[1m]

III-68

[&J

I-I

[QJ

II-54

I«-~I

III-73

[&J

1-26

[Jl]

III-7

II. Saohracajna signaUzacija - znacenja dopunskih tabU

Dopunske table IV-I, IV-2 i IV-3

Oznacavaju udaljenost izmedu znaka, uz koji je postavljena dopunska tabla, i pocetak dela puta, odnosno mesta na koje se znak odnosi.

Dopunske table IV-4 i IV-S

Oznacavaju duzinu dela puta na kome preti opasnost oznacena znakom, odnosno na kome se primenjuje izricita naredba oznacena znakom, odnosno na koji se odnosi sadrzaj znaka uz koji se istice dopunska tabla.

Dopunske table IV-6, IV-7 i IV-8

Oznacavaju udaljenost izmedu znaka uz koji je postavljena dopunska tabla i objekta, terena iii dela puta na koji se obavestenje odnosi.

Dopunska tabla IV-9

Oznacava vreme za koje izricita naredba vazi, ako ne vazi neprekidno.

Dopunska tabla IV-IO

Sadrzi blite objasnjenje znaka recima iii na drugi nacin ako to nije jasno odredeno simbolom znaka (isto znacenje ima i dopunska tabla IV-ll).

~

IV-I

[I]

IV-2

[I]

IV-3

t 300 m t

IV-4

@

It 200 m t

IV-S

[]]

IV-6

[j]

IV-7

[[]

IV-8

[]I]

IV-9

~

IV-1O

39

II. Saobracaina signaUzacija - znacenja dopunskih tabU

Dopunska tabla IV-II

Sadrzi blize objasnjenje znaka recima iii na drugi nacin ako to nije jasno odredeno simbolom znaka.

Dopunske table IV-I2 i IV-13

Sadrze simbol koji blize odreduje znacenje znaka uz koji se isticu,

Dopunska tabla IV-I4

Oznacava pocetak dela puta, odnosno mesta na kome postoji opasnost od neocekivanog nastanka poledice.

Dopunske table IV-IS, IV-I6, IV-I?, IV-IS, IV-I9 i IV-20 oznacavaju primenu zabrane parkiranja iii zaustavljanja vozila do znaka, od znaka, odnosno s jedne iii druge strane znaka.

Dopunska tabla IV-IS

Oznacava zabranu zaustavljanja i parkiranja vozila na delu povrsine od znaka (levo) sa naznacenim rastojanjem.

Kad je ta dopunska tabla istaknuta paralelno sa uzduznorn osom puta, oznacava zabranu zaustavljanja i parkiranja vozila od znaka u pravcu koji pokazuje strelica (iza znaka).

Dopunska tabla IV-I6

Oznacava zabranu zaustavljanja i parkiranja vozila na delu povrsine s jedne i druge strane znaka (levo i desno) sa naznacenim rastojanjem.

Kad je ta dopunska tabla istaknuta paralelno sa uzduznorn osom puta, oznacava zabranu zaustavljanja i parkiranja vozila s jedne i druge strane znaka (ispred i iza znaka).

Dopunska tabla IV-I?

Oznacava zabranu zaustavljanja i parkiranja vozila na delu povrsine od znaka (desno) sa naznacenim rastojanjem.

Kad je ta dopunska tabla istaknuta paralelno sa uzduznom osom puta, oznacava zabranu zaustavljanja i parkiranja vozila do znaka u pravcu koji pokazuje strelica (ispred znaka).

Dopunska tabla IV-IS

Oznacava zabranu parkiranja vozila od znaka (iza znaka).

Dopunska tabla IV-I9

Oznacava zabranu parkiranja vozila s jedne i druge strane znaka (ispred i iza znaka).

Dopunska tabla IV-20

Oznacava zabranu parkiranja vozila do znaka (ispred znaka).

40

[I]

IV·II

[!]

IV-12

[]I]

IV-13

IAl L1:DJ

IV-14

[I]

IV-IS

[!]

IV-17

rr

IV-IS

rn

IV-19

rn

IV-20

II. Saobraiajna signalizacija - oznake na kolovozu - podela

1. Oznakama na kolovozu ucesnicima u saobracaju stavljaju se do znanja ogranicenja, zabrane i obaveze i daju obavestenja, odnosno vrsi se usmeravanje kretanja ucesnika u saobracaju.

2. Oznake na kolovozu mogu biti izvedene samostalno ili uz druge saobracajne znakove, pri cemu njihovo znacenie mora biti medusobno usaglaseno,

3. Oznake na kolovozu Cine linije, strelice, natpisi i druge oznake.

4. Oznake na kolovozu mogu imati i reflektujuca svojstva.

5. Oznake na kolovozu postavljaju se na putevima sa savremenim kolovozom.

6. Na javnom putu van naselja, sa savremenim kolovozom za saobracaj u oba smera na kome postoje sarno dye saobracajne trake, te trake moraju da budu odvojene odgovarajucom uzduznom linijom na kolovozu, ana magistralnom putu - obelezene i ivicnim linijama.

7. Oznake na kolovozu su bele boje, a izuzetno zutom bojom obelezavaju se:

a) oznake mesta na kolovozu i trotoaru na kojima je zabranjeno parkiranje;

b) ivicna linija;

e) isprekidana linija za odvajanje trake za kretanje vozila linijskog prevoza putnika i taksi vozila za prevoz putnika;

d) oznake kojima se obelezavaju mesta za odredene namene (autobuska stajalista, taksi vozila, policija i dr.),

e) kosnici.

8. Oznake na kolovozu uertavaju se, odnosno ugraduju iii utiskuju u kolovozni zastor na putevima sa savremenim kolovozom.

9. Oznake na kolovozu ne smeju povecavati klizavost kolovoza. Oznake na kolovozu ne smeju biti vise od 0,6 em iznad nivoa kolovoza, a ako su kao oznake na kolovozu upotrebljene metalne glave, one ne smeju biti vise od 1,5 em iznad nivoa kolovoza.

10. Oznake na kolovozu su:

a) uzduzne oznake;

b) poprecne oznake;

e) ostale oznake na kolovozu i predmetima uz ivieu kolovoza.

41

II. Saobracajna signalizacija - oznake na kolovozu - uzduine

11. Uzduzne oznake na kolovozu su neisprekidane Iinije, isprekidane Iinije i udvojene Iinije.

12. Neisprekidana uzduzna Iinija oznacava zabranu prelazenja vozila preko te Iinije i zabranu kretanja vozila po toj liniji (slika broj O.

13. Neisprekidana uzduzna linija moze biti razdelna i ivicna.

14. Razdelna linija sluzi za razdvajanje dvosmernih kolovoznih povrsina po smerovima kretanja (slika broj 1 i broj 2).

15. Ivicna Iinija je zute boje, sluzi da istakne ivicu vozne povrsine kolovoza i mora biti obelezena na magistralnom putu (slika broj 1).

16. Ivicnom Iinijom mogu se izdvojiti kolovozne povrsine sa posebnom namenom:

a) traka za kretanje vozila javnog prevoza putnika po kojoj se ne smeju kretati vozila koja nisu namenjena za javni prevoz putnika (slika broj 2);

b) biciklisticka traka po kojoj se smeju kretati sarno vozaci bicikla i mopeda (ista slika);

c) traka za prinudno zaustavljanje vozila, vozac moze zaustaviti vozilo na toj traci sarno kad dode do kvara na vozilu - kretanje vozila po toj traci nije dozvoljeno (slika broj 3).

17. Isprekidana uzduzna linija moze da bude obicna, linija upozorenja, kratka i siroka,

18. Preko isprekidane linije vozac sme da prelazi vozilom (slika broj 4).

19. Obicna isprekidana Iinija sluzi za razdvajanje kolovoznih povrsina na saobracajne trake (slika broj 3 i broj 4).

20. Linija upozorenja sluzi za najavljivanje blizine neisprekidane linije (slika broj 5).

42

II. Saobracajna signalizacija - oznake na kolovozu - uzduine

21. Kratka isprekidana linija sluzi za razdvajanje jednosmernih kolovoznih povrsina na saobracajne trake na prilazima kracima raskrsnice, kao linija vodilja u samoj raskrsnici (slika broj 7) i za odvajanje trake za vozila javnog prevoza putnika kada se koristi sarno u odredenim vremenskim intervalima u toku dana (slika broj 6). Vozila koja nisu namenjena za javni prevoz putnika mogu se kretati tom trakom sarno u vreme kad ona nije namenjena za vozila javnog prevoza putnika, 0 cemu su obavesteni saobracajnim znakom.

22. Siroka isprekidana linija sluzi kao ivicna linija za razdvajanje tokova u raskrsnici na putevima van naselja i kao ivicna linija za izdvajanje nisa za skretanje i izlivanje, odnosno ulivanje na autoputevima i motoputevima.

23. Udvojena uzduzna linija moze da bude udvojena neisprekidana, udvojena isprekidana i udvojena kombinovana.

24. Udvojena neisprekidana Iinija sluzi za razdvajanje dvosmernih kolovoznih povrsina po smerovima kretanja (deli kolovoz na kolovozne trake slika broj8).

25. Preko udvojene neisprekidane linije vozac ne sme prelaziti niti se kretati po njoj vozilom.

26. Udvojena kombinovana linija (neisprekidana i isprekidana) sluzi za razdvajanje saobracainih traka na mestima gde su uslovi preglednosti takvi da dopustaju preticanje sarno u jednom smeru kretanja. Vozac moze vozilom preci preko te linije kad je sa njegove leve strane vozila ona isprekidana (slika broj 9).

27. Udvojena isprekidana linija sluzi za obelezavanje saobracajnih traka sa izmenjenim smerom kretanja na kojima je saobracaj regulisan uredajima za davanje svetlosnih saobracajnih znakova (slika broj 10).

43

II. Saobracama signalizacija - oznake na kolovozu - popreene

28. Poprecne oznake na kolovozu obelezavaju se neisprekidanim iii isprekidanim linijama i mogu biti povucene na kolovozu tako da zahvataju jednu iii vise saobracajnih traka.

29. Poprecne oznake su, s obzirom na ugao pod kojim ih vozac vidi, sire od uzduznih oznaka.

30. Poprecne oznake su: linija zaustavljanja, linije kojima se obelezavaju mesta na kojima vozaci moraju ustupiti prvenstvo prolaza, kosnici, granicnici, pesacki prelazi i prelazi biciklisticke staze preko kolovoza.

31. Linija zaustavljanja rnoze da bude neisprekidana i isprekidana.

32. Isprekidana linija zaustavljanja oznacava mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo ako je potrebno da propusti vozila koja se krecu putem sa pravom prvenstva prolaza. Mesto ispred linije zaustavljanja moze se ubeleziti trouglom upozorenja (slika broj l l ).

33. Umesto isprekidane linije zaustavljanja, mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo, ako je potrebno da propusti vozila koja se krecu putem sa pravom prvenstva prolaza moze se obeleziti trouglovima sa vrhom okrenutim prema vozilu. Ispred tih trouglova moze se ubeleziti trougao upozorenja (slika broj 12).

34. Neisprekidana linija zaustavljanja oznacava mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo. Ispred linije zaustavljanja moze se na kolovozu ispisati rec "STOP" (slika broj 13).

35. Neisprekidana linija zaustavljanja ispred svetlosnog znaka (semafora) oznacava mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo kad je na semaforu upaljeno crveno svetlo, a kad je na semaforu upaljeno zeleno svetlo vozac nije duzan da zaustavi vozilo ispred te linije (slika broj 14).

36. Pesacki prelaz oznacava deo povrsine kolovoza namenjenog za prelaz pesaka (slika broj 15).

37. Na kolovozu pored pesackog prelaza koji se nalazi u blizini skole mora da stoji natpis "SKOLA" (slika broj 15).

38. U blizini skola, zabavista i obdanista izgraduju se polukruzna uzvisenja na kolovozu koja su obojena naizmenicno crno zutom bojom (lezeci policajci koji primoravaju vozace da smanje brzinu kretanja vozila).

44

II. Saobracajna signalizacija - oznake na kolovozu - popreine

39. Na mestima na kojima pesacki prelaz nije rnoguce obeleziti bojorn, prelaz se moze obeleziti celicnim elementima, k1inovima i nekim reflektujuCim materijalima (slika broj 16).

40. Prelaz biciklisticke staze preko kolovoza je deo povrsine kolovoza namenjen iskljucivo za prelaz bicikla (slika broj 17).

41. Granicnik oznacava mesto ulivanja gde je potrebno odvojiti deo kolovoza na kome je zabranjen saobracaj (slika broj 18).

42. Kosnik oznacava mesto zatvaranja saobracajne trake rezervisane za vozila javnog prevoza putnika (slika broj 19).

43. Na slici broj 20 kosnik oznacava mesto zatvaranja ulivne trake i mesto otvaranja izlivne trake.

45

II. Saobracaina signalizacija - oznake na kolovozu - ostale

44. Ostale oznake na kolovozu i predmetima uz ivicu kolovoza su: strelice, polja za usmeravanje saobracaja, linije usmeravanja, natpisi, oznake za oznacavanje saobracajnih povrsina za posebne namene, obelezavanje mesta za parkiranje i vertikalne oznake (oznake na predmetima uz ivicu kolovoza).

45. Strelica na kolovozu sluzi za obelezavanje obaveznog smera kretanja vozila ako je ubelezena u saobracajnoj traci oivicenoj neisprekidanom linijom (na slici broj 21 iza vozila broj 1).

46. Strelice na kolovozu sluze i za obavestavanje vozaca 0 nameni saobracajnih traka, ako su ubelezene u trakama oivicenim isprekidanim linijama (na slici broj 21 iza vozila broj 2).

47. Strelicama se moze oznaciti jedan smer iii dva smera (slika

broj 21). '

48. Strelice na kolovozu mogu da sluze za skretanje saobracaja

(slika broj 22). .

49. Strelicama se moze oznaciti prestrojavanje na dye bliske raskrsnice, gde prestrojavanje mora da se izvede pre prve raskrsnice (slika broj 23).

50. Strelice sluze i za oznacavanje smera kretanja u garazama (slika broj 24).

51. Uska strelica za skretanje saobracaja rnoze se primeniti umesto linije upozorenja.

52. Polja za usmeravanje saobracaja oznacavaju povrsinu na kojoj je zabranjen saobracaj ina kojoj nije dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje: izmedu dye trake sa suprotnim smerovima (slika broj 25), izmedu dye trake sa istim smerovima (slika broj 20).

46

II. Saobracajna signalizacija - oznake na kolovozu - ostale

53. Linija usmeravanja oznacava mesto promene slobodne povrsine kolovoza ispred fiksnih prepreka koje se nalaze na putu iii na njegovim ivicama. Linije usmeravanja mogu da budu ispred ostrva za prestrojavanje vozila javnog prevoza putnika, za oblikovanje prepreke na ivici puta i za oznacavanje promene korisne povrsine kolovoza (slika broj 26).

54. Natpisi na kolovozu pruzaju ucesnicirna u saobracaju potrebna obavestenja: to su na primer reci: "STOP", "BUS", "TAXI", kao i nazivi mesta, brojevi puteva itd. (slika broj 27).

55. Oznacavanje saobracajnih povrsina za posebne namene, obelezavanje mesta rezervisanih za autobuska stajalista kao i mesta rezervisanih za taksi vozila (slika broj 27) i mesta gde je zabranjeno zaustavljanje - parkiranje (slika broj 28).

56. Obelezavanje mesta za parkiranje sluzi za oznacavanje prostora za parkiranje. Parkiranje moze biti: poduzno (na slici broj 29 oznaceno je brojem 1), koso (na istoj slici oznaceno je brojem 2) i upravno (na istoj slici oznaceno brojem 3).

57. Elementi konstrukcije i opreme javnih puteva i drugih predmeta koji predstavljaju stalne prepreke unutar gabarita slobodnog profila puta obelezavaju se oznakom crno-bele boje (na slici broj 30).

47

II. Saobracaina signalizacija - svetlosni saobracajni znakovi i svetlosne oznake

1. Svetlosni saobracajni znakovi su: svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja, svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja namenjeni pesacima, svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bieikla, svetlosni znakovi za oznacavanje prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, svetlosni znakovi za tramvaje, svetlosni znakovi za oznacavanje radova na putu, drugih prepreka i ostecenja kolovoza koji predstavljaju opasnost za ucesnike u saobracaiu.

2. Svetlo upotrebljeno kao svetlosni saobracajni znak moze biti postojano (neprekidno) iii trepcuce (prekidajuce),

3. Svetlosne oznake su: smerokazi sa refleksnim staklima ili reflektujudm materijama, metalni elementi sa ugradenim reflektujucirn materijama, svetlosni stubovi i druge slicne svetlosne saobracajne oznake.

Svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja (Semafori)

4. Za regulisanje saobracaja upotrebljavaju se uredaji kojima se daju svetlosni saobracajni znakovi trobojnim svetlima ervene, zute i zelene boje. Na tim uredajima erveno svetlo moze biti sarno postojano (neprekidno) a zuto i zeleno svetlo moze biti i trepcuce (prekidajuce).

5. Na uredajima za davanje svetlosnih saobracajnih znakova trobojnim svetlima, svetla se postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, ito: erveno gore, zuto u sredini, a zeleno dole (slika broj 1).

Ako je uredaj za davanje svetlosnih saobracajnih znakova postavljen i iznad saobracajne trake, svetla mogu biti postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, ito: crveno levo, zuto u sredini, a zeleno desno (slika broj 2). Svetla na slid broj 2 imaju isto znacenje kao na slid broj 1.

6. Na uredaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova trobojnim svetlima svetla su u obliku kruga, a zeleno svetlo moze da bude u obliku jedne iii vise strelica smestenih u krugu erne boje (slika broj 3, broj 4 i broj 5).

7. Ako zeleno svetlo na uredaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova ima oblik streliee, vozac vozila sme da se krece sarno u praveu koji pokazuje ta strelica (prikazano je na slikama broj 3, broj 4 i broj 5).

48

II. Saobracajna signalizacija - svetlosni saobracaini znakovi i svetlosne oznake

8. Na raskrsniei i na drugom mestu na kome je saobracaj posebno regulisan uredajima za davanje svetlosnih saobracajnih znakova, svetlosni saobracajni znakovi imaju za ucesnike u saobracaju sledeca znacenja:

a) zeleno svetlo - slobodan prolaz (slika broj 6);

b) zuto svetlo - zabrana prolaza, osim za vozila koja se, u casu kad se zuto svetlo pojavi, nalaze na tolikoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu na bezbedan nacin zaustaviti a da ne predu taj znak, a za ostale ucesnike - zabrana prolaza, osim za pesake koji su vee poceli da prelaze kolovoz (slika broj 7 i broj 8);

e) erveno svetlo - zabrana prolaza (slika broj 9);

d) zuto svetlo upaljeno istovremeno sa ervenim svetlom sluzi za upozorenje ucesnika u saobracaju na skori prestanak zabrane prolaza i na pojavu zelenog svetla (slika broj 10).

9. Na uredajima za davanje svetlosnih saobracajnih znakova trobojnim svetlima:

a) crveno i zeleno svetlo ne smeju da budu upaljena istovremeno;

b) zuto svetlo moze da bude upaljeno kao samostalno svetlo u vremenskom razmaku od prestanka zelenog do pojave ervenog svetla (slika broj 7) iii istovremeno sa ervenim svetlom - pre pojave zelenog svetla (slika broj 10).

Uredaji za davanje trobojnih svetlosnih znakova postavljaju se sa desne strane kolovoza (slika broj 6 i broj 7). Na putevima sa vise od jedne saobracajne trake, za svaki smer kretanja, moraju biti ponovljeni, radi uocavanja svetala za vozace koji se krecu saobracajnim trakama koje nisu uz desnu ivicu kolovoza (slika broj 8, broj 9 i broj 10). Svetla na ponovljenim uredajima imaju isto znacenje kao i svetla na uredajima postavljenim sa desne strane kolovoza.

10. Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila odredenorn brzinom preporucuju brzinu kojom vozila treba da se krecu da bi na narednom signalu prosli raskrsnicu, a koriste se u sistemu linijske koordinacije (zelenom talasu). Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila odredenom brzinom mogu biti sa vise svetala gde broj preporucene brzine svetli belom bojom i smesten je u krugu erne boje.

49

II. Saobracajna signalizacija - svetlosni saobracaini znakovi i svetlosne oznake

11. Za regulisanje pristupa vozila upotrebljavaju se semafori sa dvobojnim svetlima. Svetla moraju biti postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, ito: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo dole, odnosno po horizontalnoj osi, jedno pored drugog: crveno svetlo levo, a zeleno svetlo desno.

Svetla na takvim semaforima, imaju znacenje: crveno svetlo - zabranjen pristup, a zeleno svetlo - dozvoljen pristup. Ta svetla ne smeju dabudu ukljucena istovremeno.

12. Zeleno trepcuce svetlo sluzi za upozoravanje ucesnika u saobracaju na skori prestanak slobodnog prolaza i na pojavu zutog, odnosno crvenog svetla. Zeleno trepcuce svetlo nemaju svi uredaji za davanje trobojnih svetlosnih saobracajnih znakova, a ako ga imaju, ono pocinje da trepce pre gasenja zelenog neprekidnog svetla (slika broj 11).

13. Zuto trepcuce svetlo obavezuje sve ucesnike u saobracaju da

se krecu uz povecanu opreznost. 12 L- L-.L._ ---'

Na uredaju za davanje trobojnih svetlosnih saobracajnih znakova ispred raskrsnice, moze biti ukljuceno sarno zuto trepcuce svetlo, najcesce kad je smanjena frekvencija saobracaja (slika broj 12). Uredaj sarno sa zutim trepcucim svetlom postavlja se na jako opasnim delovima puta (slika 13).

14. Zuta trepcuca strelica usmerena koso nadole ima znacenje obavezne promene saobracajne trake iznad, odnosno u kojoj se ovaj znak nalazi i obavezuje vozaca da se krece saobracajnom trakom na koju upucuje strelica,

15. Uredaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova trobojnim svetlima moze da se doda dopunski svetlosni znak u obliku zelene svetlece strelice ili vise takvih znakova (uslovno), Ti dopunski svetlosni znakovi smestaju se sa odgovarajuce strane svetlosnog saobracajnog znaka, i to na visini na kojoj se nalazi zeleno svetlo (slika broj 14 i slika broj 15).

16. Ako je uredaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova za regulisanje saobracaja na raskrsnici dodat jedan iii vise dopunskih znakova u obliku zelene svetlece strelice, vozac moze vozilorn da prode svetlosni znak i da krene u pravcu oznacenom zelenom svetlecorn strelicom i za vreme dok je upaljeno crveno ili zuto svetlo, pri cernu ne sme da ometa saobracaj vozila koja se krecu po putu na koji ulazi i mora da propusti pesake koji prelaze preko kolovoza (prikazano je na slikama broj 14 i broj 15).

50

II. Saobracajna signalizacija - svetlosni saobracajni znakovi i svetlosne oznake

17. U slucaju kad se uredajima za davanje svetlosnih saobracajnih znakova trobojnim svetlima regulise saobracaj na svakoj saobracajnoj traci posebno, svetlosni saobracajni znakovi su postavljeni iznad saobracajne trake na koju se odnose (slika broj 16 i broj 17).

18. Na uredajima za davanje svetlosnih saobracajnih znakova, kojima se na kolovozu sa vise od dye saobracajne trake obelezene uzduznirn linijama saobracaj regulise za svaku saobracajnu traku posebno, i koji se nalazi iznad saobracajne trake - erveno svetlo znaci zabranu saobracaja duz saobracajne trake iznad koje je postavljeno, a zeleno svetlo - slobodan prolaz odnosnom saobracajnorn trakom. Crveno svetlo na tim uredajima ima oblik ukrstenih linija, a zeleno svetlo - oblik strelice sa vrhom okrenutim nadole (slika broj 18).

Svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja namenjeni pesacima 19. Za regulisanje saobracaja pesaka mogu da se upotrebljavaju i posebni uredaji za davanje svetlosnih saobracajnih znakova dvobojnim svetlima crvene i zelene boje i uredaji za davanje zvucnih signala.

Ta svetla moraju da budu postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, ito: erveno svetlo gore (pokazuje pesaka u stavu mirovanja, znaci da je pesacima prelaz preko kolovoza zabranjen - slika 19), a zeleno svetlo dole (pokazuje pesaka u hodu, znaci da je prelaz pesaka preko kolovoza dozvoljen - slika broj 20). Svetla na tim uredajima sastoje se od svetlece povrsine ervene iii zelene boje na kojoj se nalazi tamna silueta pesaka iii od tamne povrsine na kojoj se nalazi svetleca silueta pesaka ervene iii zelene boje. Ta svetla ne smeju da budu upaljena istovremeno. Na uredajima za davanje svetlosnih znakova za regulisanje saobracaja pesaka, zeleno svetlo moze biti podeseno tako da se u odredenom vremenskom razmaku, pre nego sto se ugasi, pojavljuje i kao trepcuce zeleno svetlo (sluzi da upozori pesake na skori prestanak slobodnog prelaza). 20. Kretanje bicikala na raskrsnici moze biti regulisano zajedno sa kretanjem pesaka iii se kretanje bieikala moze regulisati posebno. Ako se kretanje bicikala vrsi zajedno sa kretanjem pesaka koriste se isti signali ako se biciklisticka staza nalazi uz obelezen pesacki prelaz. Ako je biciklisticka staza izvan lokacije obelezenog pesackog prelaza iii bicikli imaju drugacije elemente svetlosnog signalisanja koriste se svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala. Za regulisanje kretanja bicikala upotrebljavaju se uredaji kojima se daju svetlosni saobracajni znakovi trobojnim svetlima ervene, zute i zelene boje, na kojima se svetla postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, ito: erveno gore, zuto u sredini, a zeleno dole. Crveno i zuto svetlo su u obliku kruga sa simbolom bicikla erne boje, dok je zeleno svetlo sa simbolom bieikla smesteno u krugu erne boje.

51

II. Saobraiajna signalizacija - svetlosni saobraiajni znakovi i svetlosne oznake

Svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja tramvaja

21. Za regulisanje saobracaja tramvaja mogu da se upotrebljavaju i posebni uredaji za davanje jednobojnih svetala bele boje. Svetla bele boje mogu biti u obliku polozene, uspravne iii kose erte. Polozena erta znaCi zabranu saobracaja tramvajem, a uspravna i kosa - slobodan prolaz tramvaju u odgovarajucem smeru (slika broj 21).

Obeleiavanje prelaza puta preko zeleznicke pruge

22. Na delu puta ispred prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou moraju da budu postavljeni odgovarajuci saobracajni znakovi.

23. Znak Andrejin krst postavlja se sarno na prelazima puta preko zeleznicke pruge u nivou, koji su potpuno nezasticeni iii koji su zasticeni sarno uredajima za davanje svetlosnih i zvucnih znakova bez branika iii polubranika, ito: na odstojanju od 5 m od najblize zeleznicke sine, a ako okolnosti to zahtevaju - i na manjem, odnosno vecern odstojanju, ali ne blize od 3 m, odnosno ne dalje od 10 m od zeleznicke sine (slika broj 22).

24. Ako je prelaz puta preko zeleznicke pruge u nivou zasticen uredajem za davanje svetlosnih znakova, znak Andrejin krst postavlja se na istom stubu, i to iznad svetlosnih znakova (slika broj 26).

25. Znak Andrejin krst mora biti vidljiv na putu na kome je postavljen na udaljenosti od najmanje 50 m.

26. Znak na slici broj 23 (priblizavanje prelazu puta preko zeleznicke pruge sa branicima iii polubranieima) i znak na slici broj 22 (priblizavanje prelazu puta preko zeleznicke pruge bez branika iii polubranika) postavljaju se tako sto se znak u obliku pravouganika sa tri kose trake, i odgovaraiucim znakom opasnosti, postavlja na 240 m ispred mesta ukrstanja puta i zcleznicke pruge u nivou, znak sa dye kose trake na 160 m, a znak sa jednom kosom trakom na 80 m ispred mesta ukrstanja (vrednost svake kose trake je 80 m).

27. Na prelazima puta preko zeleznicke pruge u istom nivou braniei iii polubraniei moraju biti naizmenicno obojeni ervenom i zutom bojom (slika broj 24 i broj 25).

Svetlosni znakovi za oznacavanje prelaza puta preko zeleznicke prugeunivou

28. Na branicima uredaj za davanje svetlosnih znakova trepcucim crvenim svetlom postavlja se na sredini branika, a na polubranicima na kraju polubranika (slika broj 24 i broj 25).

29. Branici kojima se na prelazima puta preko zeleznicke pruge u nivou zatvara saobracaj citavom sirinorn puta, moraju biti oznaceni sa najmanje tri ervena refleksna stakIa, od kojih je jedno smesteno na sredini branika, a druga dva blize krajevima branika, iii prevuceni refleksnom materijom duz eelog branika (slika broj 24). 30. Polubranici kojima se na prelazu puta preko zeleznicke pruge u nivou zatvara saobracaj samo do polovine sirine puta, moraju biti oznaceni sa najmanje tri ervene refleksna stakla postavljena na odgovarajucim razrnaeima po citavoj duzini polubranika, od kojih je jedno srnesteno na samom kraju polubranika (slika broj 25). 31. Braniei i polubraniei rnoraju biti obelezeni ervenim refleksnim staklima, odnosno ervenim refleksnim materijama i u slucaju kad su obelezeni posebnim postojanim iii trepcucim ervenim svetlima.

52

o

2

~

4

e

,

e

21 3

II. Saobracajna signalizacija - svetlosni saobracajni znakovi i svetlosne oznake

32. Svetlosni znakovi kojima se najavljuje priblizavanje voza na prelazu puta preko zeleznicke pruge u istom nivou daju se naizmenicnim paljenjem dva crvena trepcuca svetla koja su u obliku kruga (slika broj 26).

33. Na prelazu puta preko zeleznicke pruge u nivou na kome se prilikom nailaska voza branici ili polubranici automatski spustaju, kao i na prelazu puta preko zeleznicke pruge u nivou na kome se sa branicima ili polubranicima rukuje rucno, i to sa mesta sa koga se oni ne vide, mora se postaviti uredaj za davanje svetlosnih znakova ili uredaj za davanje zvucnih znakova kojima se ucesnici u saobracaju obavestavaju 0 spustanju branika ili polubranika (slika broj 27).

34. Ako se svetlosnim znakovima na prelazu puta preko zeleznicke pruge u nivou bez branika ili polubranika najavljuje priblizavanje voza, odnosno spustanje branika ili polubranika na prelazu puta preko zcleznicke pruge sa branikom iii polubranikom, kao i ako se tim znakovima ucesnici u saobracaju obavestavaju da se branik ili polubranik nalazi u zatvorenom polozaju - ti svetlosni znakovi daju se naizmenicnim paIjenjem dva crvena svetla kruznog oblika. Ta svetla moraju se nalaziti jedno pored drugog u horizontalnoj osi, na tabli koja ima oblik ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim navise, eije boje i dimenzije odgovaraju boji i dimenzijama znaka opasnosti (slika broj 26 i broj 27).

Obelezavanje radova i prepreka na putu

35. Na udaljenosti od 150 do 250 m ispred radova na putu postavlja se znak opasnosti "radovi na putu', koji oznacava blizinu mesta na kome se izvode radovi. Isti takav znak postavlja se i neposredno ispred mesta na kome se izvode radovi koji moze da bude postavljen na postolje i izdignut najmanje 0,30 m iznad zemlje (slika broj 28), a pored njega redovno se postavIjaju i posebni branici radi obczbedenja ucesnika u saobracaju,

36. Branici moraju biti obojeni naizmenicno crvenom i belom bojom, snabdeveni refleksnim staklima iii prevuceni reflektujucim materijama odgovarajuce boje, a nocu, kao i danju u slucaju smanjene vidljivosti, na njima moraju biti postavljena i trepcuca svetla narandzaste boje,

37. Prema polozaju svetala (slika broj 28) put je slobodan sa leve strane; na braniku je postavIjeno jedno svetlo. Kad su radovi na sredini kolovoza na branik se postavljaju dva svetla; put je slobodan sa obe strane (slika broj 29). Ako se branikom zatvara saobracaj na citavoj sirini kolovoza na braniku moraju biti po-

stavljena tri svetla (slika broj 30). 30

53

II. Saobracama signalizacija - svetlosni saobracaini znakovi i svetlosne oznake

Ostale oznake za oznacavanje ivice kolovoza

38. Svetlosne oznake su: smerokazi sa refleksnim staklima Hi reflektujucim materijama, metalni elementi sa ugradenim reflektujucim materijama, svetlosni stubovi i druge slicne svetlosne saobracajne oznake.

39. Ako se ivice kolovoza na javnom putu obelezavaju svetlosnim saobracajnim oznakama, one se obelezavaju svetlima, refleksnim staklima ili reflektujucim materijama, i to desna strana kolovoza oznakom ervene boje, a leva strana - oznakom bele boje (slika broj 31, broj 32, broj 33).

40. Pored magistralnih puteva, kao i ostalih puteva sa savremenim kolovozom, postavljaju se smerokazi koji sluze za obelezavanje iviee kolovoza. Smerokazi moraju imati reflektujuce materije odredene povrsine (folije ili druga reflektujuca tela), i to ervene boje s desne strane, a bele boje sieve strane u smeru kretanja vozila (slika broj 31).

41. Ivica kolovoza na delu puta kroz tunel mora biti obelezena svetlosnim oznakama refleksnim staklima ili refleksnim materijama, i to desna strana kolovoza oznakama ervene boje, a leva strana oznakama bele boje (slika broj 32).

42. Na metalnim elementima (zastitnim ogradama) moraju biti ugradene reflektujuce materije, sa desne strane kolovoza ervene boje, a sa leve strane bele boje (slika broj 33).

43. Ako vrhovi pesackih ostrva, ostrva za usmeravanje saobracaja i drugi objekti na kolovozu nisu nocu dovoljno osvetljeni, moraju se obeleziti svetlima, refleksnim staklima iii reflektujucim materijama zute boje (slika broj 34).

44. Pored magistralnih puteva, kao i ostalih puteva sa savremenim kolovozom, van naseljenih mesta postavljaju se znacke koje sluze za obelezavanje ivice kolovoza kad su velike snezne padavine. Pod znackama za obelezavanje puta podrazumevaju se stapovi obojeni naizrnenicno poljima ervene i zute boje, stirn sto su polja siroka po 30 em (slika broj 35).

54

III. Znaci i naredbe koje daju ovlasiena lica, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa iutim rotacionim svetlom

1. Ucesnici u saobracaju moraju postupati po znacima i naredbama koje daje policijski sluzbenik ili zakonom ovlasceno drugo lice za neposredno regulisanje ili kontrolu saobracaja,

2. Znaci se daju rukama, odnosno polozajern tela ovlascenog lica, uredajima za davanje svetlosnih i zvucnih znakova, tablicom iii zastavicom za regulisanje saobracaja, a naredbe usmeno.

3. Znaci i naredbe mogu se davati i iz vozila.

4. Kontrolu i neposredno regulisanje saobracaja na putevima vrsi Ministarstvo unutrasnjih poslova - Uprava saobracajne policije i podrucne policijske uprave.

Izuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobracaja vojnih vozila na putevima mogu da vrse i nadlezni vojni organi.

Neposredno regulisanje saobracaja u zoni skole mogu vrsiti skolske saobracajne patrole i saobracajne patrole gradana.

5. Na delu puta na kome se izvode radovi i gde je nastala prepreka koja se ne moze odmah ukloniti, regulisanje saobracaja mogu da obavljaju najmanje dva, za to odredena radnika izvodaca radova, odnosno upravljaca puta.

Regulisanje saobracaja pri izvodenju radova vrs: se zastavicarna crvene i zelene boje, koje imaju sledece znacenje:

1) podignuta zelena zastavica - slobodan prolaz za vozila iz smera gde je ta zastavica podignuta,

2) podignuta crvena zastavica - zabranjen prolaz za vozila iz smera gde je ta zastavica podignuta.

6. Znaci koje ovlascena lica daju rukama i polozajem tela imaju za ucesnike u saobracaju sledeca znacenja:

a) telo u normalnom stojecern stavu iii telo u istom stavu sa rukama horizontalno odrucenim - oznacava da se vozila koja dolaze iz pravca u kome su okrenuta lena, odnosno prsa ovlascenog lica moraju zaustaviti, a da vozila koja dolaze sa bocnih strana tog lica imaju pravo prolaza na raskrsnici (slika broj 1).

b) ruka horizontalno predrucena sa otvorenom sakorn - 4'-- --'

znaci zabranu prolaza za sve ucesnike u saobracaju ciji smer kretanja sece smer ispruzene ruke (slika broj 2). Za davanje toga znaka ovlasceno lice moze upotrebljavati tablicu (slika broj 3).

c) horizontalno odrucena ruka sa dlanom otvorene sake usmerene prema odredenom vozilu - znaci da je vozac tog vozila obavezan da zaustavi vozilo kojim upravlja (slika broj 4). Za davanje toga znaka ovlasceno lice rnoze

upotrebljavati tablicu (slika broj 5). 5 L- ---"'=- ---'

55

III. Znaci i naredbe koje daju ovlaiiena lica, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa zutim rotacionim svetlom

9. Ako se na jednoj raskrsnici nalazi vise ovlascenih lica koja 9'-- ----'

pomazu u regulisanju saobracaja, znaci koje daju ta lica moraju biti uskladeni sa znacima koje daje ovlasceno lice koje se nalazi u sredistu raskrsnice.

d) lagano mahanje horizontalno odrucenom rukom goredole sa otvorenom sakorn okrenutom nadole - znaci da vozac u cijern smeru se daje taj znak treba da smanji brzinu kretanja vozila (slika broj 6). Za davanje toga znaka ovlasceno lice moze upotrebljavati tablicu (slika broj 7).

e) horizontalno predrucena ruka sa otvorenom sakorn i kruzno kretanje podlaktice i sake od desna u leva - znaci da vozac u cijem se smeru daje ovaj znak, treba da ubrza kretanje vozila (slika broj 8). Za davanje toga znaka ovlasceno lice moze upotrebljavati tablicu (slika broj 9).

f) ruka podignuta vertikalno sa otvorenom sakom - znaci obavezno zaustavljanje za sva vozila. Ako je taj znak dat na raskrsnici, znaci zabranu prolaza za vozila, osim za ona vozila koja se, u momentu kad ovlasceno lice podigne ruku, ne mogu na bezbedan nacin zaustaviti, a za pesake - zabranu da prelaze kolovoz. Ako je znak dat na otvorenom putu, on ima navedeno znacenje sarno kad se ovlasceno lice nalazi na kolovozu (slika broj 10). Za davanje toga znaka ovlasceno lice moze upotrebljavati tablicu (slika broj 11).

7. Kad je saobracaj zaustavljen znacima kojima se nareduje zaustavljanje vozila pojedinim ucesnicima u saobracaju, ovlasceno lice moze dati znak da ubrzaju kretanje svog vozila, ako to obezbeduje brze odvijanje saobracaja,

8. Ako ovlasceno lice regulise saobracaj na raskrsnici, znake kojima se nareduje zaustavljanje svih vozila i zabrana prolaza za odredene ucesnike u saobracaju, rnoze davati sarno ako se nalazi u sredistu raskrsnice.

10. Ako se na raskrsnici nalazi vise ovlascenih lica, znaci koje daju ta lica moraju biti medusobno uskladeni.

56

III. Znaci i naredbe koje daju ovlascena liea, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa zutim rotacionim svetlom

11. Tablica za regulisanje saobracaja ima oblik kruga precnika najmanje 12 cm. Osnova tablice je zute boje, sa crvenom ivicom sirine najmanje 2 cm (slika broj 11).

12. Tablica za regulisanje saobracaja mora biti prevucena reflektujucom materijom, a moze biti podesena i tako da se moze osvetliti vlastitim izvorom svetlosti.

l3. Znake kojima se nareduje smanjenje brzine kretanja, ubrzanje kretanja i zaustavljanje odredenog vozila, ovlascena lica mogu davati i iz vozila (slika broj 12, broj 13 i broj 14).

14. Zvucni znaci daju se posebnim uredajima za davanje zvucnih znakova na motornom vozilu iii pistaljkorn.

15. Zvucni znak koji se daje posebnim uredajem na motornom vozilu je promenjive frekvendje.

16. Zvucni znaci koji se daju posebnim uredajem za davanje zvucnih znakova na motornom vozilu upotrebljavaju se sarno u kombinaciji sa svetlosnim znacima, trepcucim iii rotacionim svetlima i imaju znacenje odgovarajuceg svetlosnog znaka koji se daje.

17. Zvucni znaci pistaljkom primenjuju se sarno u kombinaciji sa znacima koji se daju rukama i to sarno kad se ovlasceno lice

nalazi van vozila. 13 L-_--==-- ---==-- __ ---I

18. Zvucni znaci koji se daju pistaljkorn imaju sledeca znacenja:

a) jedan zvizduk - znaci poziv ucesnicima u saobracaju koji ga cuju da obrate paznju na ovlasceno lice koje ce pornocu odgovarajuceg znaka izraziti odredeni zahtev. Daje se sarno pri regulisanju saobracaja na raskrsnici (slika broj 15).

b) vise uzastopnih zvizduka - znaci da je neki od ucesnika u

saobracaju postupio protivno zahtevu izrazenorn pomocu 14 '--_-==--- ---=:::.... __ ---I

datog znaka, pravilima saobracaja iii postavljenim saobracajnim znakovima (ista slika). Ako se znak sastoji od vise uzastopnih zvizduka, svi ucesnici u saobracaju koji cuju ovakav znak duzni su da se osmatranjem ovlascenog lica obaveste da Ii se taj znak odnosi na njih. Uporedo sa davanjem tog znaka, ovlasceno lice je duzno da pokaze na kog se ucesnika u saobracaju dati znak odnosi i sta je on duzan uciniti.

57

III. Znaci i naredbe koje daju ovlascena lica, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa iutim rotacionim svetlom

19. U vrsenju kontrole i regulisanja saobracaja, ovlascena lica mogu da daju svetlosne znake. Svetlosni znaci daju se posebnim uredajirna za davanje svetlosnih znakova na motornom vozilu iii sredstvirna koja se rucno koriste (fenjer, baterijska lampa i sl.).

20. Svetlosni znaci koji se daju posebnim uredajima za davanje svetlosnih znakova na motornom vozilu imaju sledeca znacenja:

a) dva trepcuca svetla, od kojih je plave boje na desnoj, a crvene boje na levoj strani vozila, kad se naizrnenicno pale na posebnim motornim vozilima - znace obavezu za vozaca koji susretne ta motorna vozila iii vozila koja su pod pratnjom, iii koga sustignu ta vozila - da se zaustavi, da se strogo pridrzava naredaba koje mu daju lica iz pratnje, a da kretanje nastavi tek posto sva vozila pod pratnjom produ, da ustupi prvenstvo prolaza tim vozilima i da ih ne pretice, kao i obavezu za pesake da se, radi propustanja tih motornih vozila, sklone sa kolovoza (slika broj 16);

b) dva trepcuca iii rotaciona svetla plave boje na vozilu policije i Vojske Srbije koje obezbeduje prolaz jednom vozilu iii koloni vozila koja se krecu iza njega - znace obavezu za vozaca da obrati paznju i na vozila kojima se obezbeduje prolaz, da ih propusti i, po potrebi, da zaustavi svoje vozilo dok ta vozila produ, a za pesake obavezu da se sklone sa kolovoza dok ta vozila iii kolona vozila ne produ (slika broj 17);

c) jedno trepcuce iii rotaciono svetlo plave boje na vozilu sa prvenstvom prolaza (sluzbe hitne pornoci, vatrogasne sluzbe, policije i Vojske Srbije) - oznacava obavezu za vozaca koji vidi to svetlo, osim za vozaca vozila pod pratnjom, da ustupi prvenstvo prolaza vozilu sa kog se taj znak daje i da po potrebi, zaustavi svoje vozilo dok to vozilo ne prode, a za pesake - obavezu da se, radi propustanja tog vozila, sklone sa kolovoza (slika broj 18); Kad se svetlosni znak trepcucim iii rotaeionim svetlom plave boje daje na vozilu koje stoji na kolovozu, znaci obavezu za vozace da smanje brzinu kretanja svog vozila, a po potrebi ida ga zaustavei da postupaju po naredbama ovlascenog liea.

d) svetlosni znak "Stop-policija' koji se nalazi na vozilu polieije - oznacava obavezu za vozaca vozila, koje se nalazi neposredno iza vozila koje daje svetlosni znak, da zaustavi svoje vozilo. Svetlosni znak "Stop-policija" nalazi se na zadnjoj levoj strani vozila, na tabli ervene boje, i'ije su dimenzije 35 x 15 em (slika broj 19).

21. Svetlosni znak koji se daje sredstvima koja se rucno koriste (fenjer, baterijska Iampa i sl.) je postojano erveno svetlo, kojim ovlasceno lice mase uspravno na uzduznu osu puta. Taj znak znaci obavezu za vozaca da zaustavi vozilo koje se krece na delu puta gde se taj svetlosni znak daje (slika broj 20).

58

18

Ill. Znaci i naredbe koje daju ovlascena lica, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa iutim rotacionim svetlom

22. Vozilo pod pratnjom je vozilo kome je dodeljena pratnja vozila policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije, odnosno Vojno-bezbednosne agencije, kada daju posebne zvucne i svetlosne znake. Kao vozilo pod pratnjom smatra se i sarno vozilo policije, Vojske Srbije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije, kada daje posebne zvucne i svetlosne znake.

23. Posebni svetlosni i zvucni znaci vozila pod pratnjom su crveno i plavo trepcuce svetlo koja se naizmenicno pale (u daljem tekstu: crveno i plavo svetlo) i zvucni znak promenljive frekvencije (u daljem tekstu: sirena, slika broj 16).

24. Uredaji za davanje posebnih zvucnih i svetlosnih znakova smeju se ugradivati i postavljati sarno na vozilima pod pratnjom.

25. Izuzetno, vozilo pod pratnjom sme davati sarno posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omogucena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost ucesnika u saobracaju, osim kada se vozilo pod pratnjom krece brzinom vecom od dozvoljene na tom delu puta.

26. Radi bolje vidljivosti, vozilo pod pratnjom moze pored trepcucih svetala davati i svetlosni znak upozorenja uzastopnim ili naizmenicnim paljenjem dugih svetala.

27. Vozila pod pratnjom imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila koja se krecu raskrsnicom na kojoj je saobracaj regulisan svetlosnim saobracajnim znakovima (nemaju prvenstvo prolaza kad je na semaforu upaljeno crveno svetlo) ili znakovima policijskog sluzbenika kada im je tim znakovirna zabranjen prolaz (kad nailaze na leda ili prsa policajca) i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona 0 ogranicenju brzine, 0 propustanju pesaka, 0 zabrani presecanja kolone pesaka, 0 zabrani preticanja i obilazenja vozila, pod uslovom da ne ugrozavaju bezbednost drugih ucesnika u saobracaju.

28. Pesaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno duzni su da se sklone sa kolovoza da bi omogucili nesmetan prolaz vozilima pod pratnjom.

29. Vozac koji na putu susretne iii ga sustigne vozilo, odnosno vozila pod pratnjom, duzan je da propusti ta vozila, da im omoguCi mimoilazenje i preticanje, odnosno obilazenje i, po potrebi, da ukloni vozilo sa kolovoza ili da se zaustavi, kao i da se pridrzava naredbi koje mu daju lica iz pratnje, odnosno da kretanje nastavi tek posto produ sva vozila pod pratnjom.

30. U pogledu medusobnog prava prvenstva prolaza vozila, za vozace vozila pod pratnjom vaze opste odredbe zakona 0 prvenstvu prolaza (objasnjeno je u temi XII Saobracai na raskrsnici i prvenstvo prolaza).

31. Vozilo sa prvenstvom prolaza je vozilo policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije, Vojno-bezbednosne agencije, hitne medicinske pomoci, odnosno vatrogasne sluzbe, kada daju posebne zvucne i svetlosne znake.

32. Vozila sa prvenstvom prolaza su i vozila ministarstva nadleznog za izvrsenje zavodskih sankcija kada prevoze lica lisena slobode, kada daju posebne zvucne i svetlosne znake.

33. Posebni svetlosni i zvucni znaci vozila sa prvenstvom prolaza su najmanje jedno plavo trepcuce iii rotaciono svetlo (u daljem tekstu: plavo svetlo) i zvucni znak promenljive frekvencije (u daljem tekstu: sirena).

34. Izuzetno, vozilo sa prvenstvom prolaza sme davati sarno posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omogu-

59

III. Znaci i naredbe koje daju ovlascena lica, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa iuttm rotacionim svetlom

cena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost ucesnika u saobracaju, i ako bi upotreba sirene onemogucila ili omela uspesno izvrsenje sluzbenog zadatka.

35. Uredaji za davanje posebnih zvucnih i svetlosnih znakova smeju se upotrebljavati samo na vozilima sa prvenstvom prolaza, kada je to neophodno za efikasno i bezbedno izvrsenje sluzbene radnje koja ne trpi odlaganje.

36. Uredaji za davanje posebnih zvucnih i svetlosnih znakova smeju se ugradivati i postavljati samo na vozilima sa prvenstvom prolaza.

37. Vozila sa prvenstvom prolaza imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila pod pratnjom i vozila koja se krecu raskrsnicom na kojoj je saobracaj regulisan svetlosnim saobracajnim znacima ili znacima policijskog sluzbenika (nemaju prvenstvo prolaza kad je na semaforu upaljeno crveno svetlo ni kad nailaze na prsa iii leda policijskog sluzbenika na raskrsnici), kada im je tim znacima zabranjen prolaz i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona 0 ogranicenju brzine, 0 propustanju pesaka, 0 zabrani presecanja kolone pesaka i 0 zabrani preticanja i obilazenja vozila, pod uslovom da ne ugrozavaju bezbednost drugih ucesnika u saobracaju.

38. Vozac koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila sa prvenstvom prolaza, duzan je da propusti ta vozila, da im omoguCi mimoilazenje i preticanje, odnosno obilazenje, i po potrebi da ukloni vozilo sa kolovoza ili se zaustavi, kao i da se pridrzava naredbi koje mu daju lica iz pratnje, odnosno da kretanje nastavi tek posto ova vozila produ

39. Kada policijsko vozilo sa prvenstvom prolaza daje istovremeno i svetlosni znak upozorenja, uzastopnim iii naizmenicnim paljenjem dugih svetala, vozac vozila koje se krece neposredno ispred policijskog vozila koje daje te znake, mora odmah bezbedno da zaustavi svoje vozilo uz desnu ivicu kolovoza, a po mogucnosti van kolovoza.

40. Vozac vozila koje se krece neposredno iza policijskog vozila koje daje posebne zvucne i svetlosne znake, duzan je da postupi po znacima i naredbama policajca, odnosno da prati policijsko vozilo do pogodnog mesta ida se bezbedno zaustavi iza policijskog vozila.

41. Kada vozilo sa prvenstvom prolaza obezbeduje prolaz vozilima koja se krecu iza njega, ostali ucesnici u saobracaju imaju obavezu postupanja prema tim vozilima kao prema vozilima sa prvenstvom prolaza.

42. Lice koje upravlja vozilom sa prvenstvom prolaza duzno je da vodi racuna 0 bezbednosti ostalih ucesnika u saobracaju.

43. Pesaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno duzni su da se sklone sa kolovoza da bi omogucili nesmetan prolaz vozilima sa prvenstvom prolaza.

44. U pogledu medusobnog prava prvenstva prolaza vozila sa prvenstvom prolaza, vaze opste odredbe ovog zakona 0 prvenstvu prolaza (objasnjeno je u temi XII Saobracaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza).

45. Vozilo koje se upotrebljava prilikom izvodenja radova, odnosno aktivnosti na putu, a narocito za gradnju, odrzavanje puteva, elektricnih, postanskih i drugih uredaja i instalacija, pruzanje pomoci na putu, za odnosenje ostecenih, neispravnih i na nedozvoljenom mestu parkiranih vozila, kao i za odrzavanje komunalnog reda,

60

Ill. Znaci i naredbe koje daju ovlascena lica, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila sa iutim rotacionim svetlom

mora da ima ukljuceno zuto rotaciono iii trepcuce svetlo, dok se ti radovi, odnosno aktivnosti, obavljaju na kolovozu iii u blizini kolovoza.

46. U saobracaju na putu, ukljuceno zuto rotaciono iii trepcuce svetlo mora da ima:

1) vozilo koje prelazi propisane dimenzije, odnosno vozilo na kome teret prekoracuje dozvoljene dimenzije i vozilo koje prati takav prevoz kada je to odredeno u dozvoli za vanredni prevoz,

2) traktor nocu, u uslovima smanjene vidljivosti i kada ima prikljucke za izvodenje radova na najisturenijoj tacki tih uredaja,

3) radna masina nocu i u uslovima smanjene vidljivosti.

47. Zuto trepcuce iii rotaciono svetlo moze da se upotrebljava na vozilu kao upozorenje za prinudno zaustavIjeno vozilo, saobracajnu nezgodu, priredbu na putu iii drugu prepreku na putu.

48. Vozac koji se susretne sa vozilom na kome su ukljucena zuta rotaciona iii trepcuca svetla, duzan je da poveca opreznost i prilagodi brzinu i nacin kretanja svog vozila.

61

IV. Opste odredbe 0 ponaSanju uiesnika u saobracaju na putevima

1. Ucesnici u saobracaju duzni su da postupaju u skladu sa propisima 0 pravilima saobracaja, saobracajno] signalizaciji (sabracajnu signalizaciju cine: saobracajni znakovi, semafori i oznake na kolovozu) i znacima i naredbama koje daje ovlasceno sluzbeno lice nadleznog organa.

2. Postupanje u skladu sa propisima 0 pravilima saobracaja prikazano je na slici broj 1. Vozac vozila broj 2, duzan je da propusti vozilo broj 1, koje dolazi sa njegove desne strane. To je sarno jedno od brojnih zakonom propisanih pravila saobracaja,

3. Ucesnici u saobracaju duzni su da postupaju u skladu sa sao bracajnom signalizacijom (saobracajnim znakovima) i kada time odstupaju od propisa 0 pravilima saobracaja (saobracajni znakovi koji odreduju prvenstvo prolaza na raskrsnici imaju jacu snagu od propisanih pravila saobracaja. Na slici broj 2 vozac vozila broj 1 krece se putem sa prvenstvom prolaza i nije duzan da propusti vozilo broj 2 koje dolazi sa njegove desne strane). Ucesnici u saobracaju su duzni da postupaju po saobracajnim znakovima i kada se njihovo znacenje razlikuje od znacenja oznaka na kolovozu i trotoaru.

4. Ucesnici u saobracaju duzni su da postupaju u skladu sa svetlosnim saobracajnim znakom i kad se znacenje tog znaka razlikuje od znacenja ostalih saobracajnih znakova ili pravila saobracajatsemafori imaju jacu snagu od saobracajnih znakova koji odreduju prvenstvo prolaza - slika broj 4, semafori imaju jacu snagu i od propisanih pravila saobracaja - na slici broj 3 vozacu vozila broj 1 upaljeno je zeleno svetlo pa nije duzan da propusti vozilo broj 2 koje mu dolazi sa desne strane), Medusobno prvenstvo prolaza ucesnika u saobracaiu, koji na raskrsnici svetlosnim saobracajnim znakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulise se pravilima saobracaja (vozac je duzan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane).

5. Ucesnici u saobracaju duzni su da postupaju prema znacima, odnosno naredbama koja daju ovlascena lica (u daljem tekstu: policijski sluzbenici) i kad time odstupaju od svetlosnog saobracajnog znaka, ili drugog saobracajnog znaka ili pravila saobracaja (znaci i naredbe ovlascenog lica irnaju jacu snagu od svetlosnih saobracajnih znakova, saobracajnih znakova i od propisanih pravila saobracaja - na slici broj 5 vozac vozila broj 2 duzan je da se zaustavi i da propusti vozaca vozila broj 1 koji na znak ovlascenog lica ima prvenstvo prolaza).

6. Ucesnici u saobracaju duzni su da postupaju po sledecirn prioritetima:

a) znacima i naredbama ovlascenog lica,

b) svetlosnim saobracajnim znakovima - semaforima,

c) saobracajnim znakovima,

d) pravilima saobracaja.

62

IV. Opste odredbe 0 ponasaniu uiesnika u saobracaju na putevima

7. Ucesnici u saobracaju ne smeju da preduzimaju radnje koje mogu izazvati ili izazivaju ugrozavanje zivotne sredine.

8. Vozilo u saobracaju ne sme da prouzrokuje prekomernu buku.

9. Vozac motornog vozila je duzan da iskljuci motor:

1) na zahtev policajca ili drugog sluzbenog lica,

2) kada je to odredeno saobracajnom signalizacijom,

3) kada jevozilo zaustavljeno u tunelu duze od jednog minuta,

4) kada vozilo stoji duze od tri minuta.

10. Ucesnici u saobracaju ne smeju, na putu ili pored njega, da ispustaju, odnosno odlazu materije, otpad kojim se ugrozava zivot i zdravlje ljudi, zivotinja, biljaka ili zagaduje zivotna sredina.

11. Ministarstvo ili nadlezni organ opstine, odnosno grada za poslove saobracaja moze, na predlog ministarstva ili nadleznog organa opstine, odnosno grada za zastitu zivotne sredine, ograniCiti ili zabraniti saobracaj odredenih ili svih vrsta motornih vozila na odredenoj deonici puta, u vreme kada je zagadenje vazduha prekoracilo propisane normative.

12. Predmet, odnosno materija koja moze da ugrozi, odnosno ometa bezbednost saobracaja, ne sme se nalaziti na putu.

13. Ucesnik u saobracaju je duzan da, bez odlaganja, sa puta ukloni predmet, odnosno materiju koja se na kolovozu nasla njegovim cinjenjem, kao i predmet, odnosno materiju koja potice sa vozila kojim upravlja (slika broj 6 i broj 7).

14. Ukoliko je u rnogucnosti i ako time ne ometa bezbednost saobracaja, ucesnik u saobracaju je duzan, u cilju bezbednosti saobracaja, da ukloni predmete i prepreke koji ugrozavaiu bezbednost saobracaja sa kolovoza, a ako nije u mogucnosti, duzan je da 0 tome, bez odlaganja, obavesti policiju ili preduzece koje se stara 0 odrzavanju puta.

15. Ucesnik u saobracaju je duzan da, bez odlaganja, obavesti policiju 0 svakom dogadaju, odnosno pojavi, koja moze ugroziti ili ugrozava bezbednost saobracaja,

16. Vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbaceno vozilo nalazi na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje vozila.

17. Vozac je duzan da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobracaja, vozilo drz: na takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila, odnosno ucesnika u saobracaju, da ne izaziva opasnost i ne ometa druge ucesnike u saobracaju (slika broj 8 i broj 9).

18. Vozac je duzan da obrati paznju na pesake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da ce stupiti na kolovoz (slika broj 10).

63

IV. Opste odredbe 0 ponaSanju uiesnika u saobracaju na putevima

19. Kada prilazi pesackom prelazu, vozac mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi iii ima razloga da predvidi, moze bezbedno da zaustavi vozilo ispred pesackog prelaza (slika broj l l ).

20. Na delu puta na kome se krecu deca, odnosno su postavljeni saobracajni znakovi 0 ucescu dece u saobracaju, vozac je duzan da vozi sa narocitom opreznoscu, tako da moze blagovremeno da zaustavi vozilo. Kad vozac ugleda decu u blizini kolovoza moze da ocekuje da ce neko od njih, iznenada, istrcati na kolovoz. Deca se ne plase vozila i nisu svesna opasnosti koje im prete u saobracaju, Prema njima kao i prema starim, nernocnim licima i invalidima, treba biti izuzetno pazljiv (slika broj 12 i broj 13).

21. Vozac ne sme naglo da menja nacin voznje, osim u slucaju izbegavanja neposredne opasnosti (slika broj 12).

22. Slepa osoba koja samostalno ucestvuje u saobracaju kao pesak, treba da se krece uz pomoc belog stapa i/ili obucenog psa vodica (slika broj 14).

23. Vozilo koje je podeseno da njime upravlja osoba sa invaliditetom rnoze, na zahtev te osobe, biti oznaceno nalepnicom (slika broj 15). Nalepnicu izdaje nadlezni organ jedinice lokalne samouprave.

64

IV, Opste odredbe 0 ponaSanju uiesnika u saobracai« na putevima

24. Vozac vozila koje obilazi vozilo za javni prevoz putnika, odnosno autobus kojim se obavlja prevoz putnika za sopstvene potrebe, koje se nalazi na stajalistu, mora da upravlja vozilom tako da ne ugrozava lice koje u to vozilo ulazi ili izlazi (slika broj 16).

25. Lice, koje zbog ulaska, odnosno izlaska iz autobusa treba da stupi na kolovoz, duzno je da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne ometa saobracaj i ne ugrozava bezbednost saobracaja (slikabroj 16).

26. Vozac vozila mora da se zaustavi iza vozila javnog prevoza putnika (tramvaja), koji se nalazi na staniei, kada lica koja ulaze, odnosno izlaze iz tramvaja, moraju da predu preko saobracajne trake kojom se vozilo krece (slika broj 17).

27. Vozaci bicikla i vozaci mopeda moraju da se zaustave iza vozila javnog prevoza putnika koje se nalazi na stajalistu, kada lica koja ulaze, odnosno izlaze iz tog vozila, moraju da predu preko biciklisticke staze ili trake kojom se vozaci bicikla i vozaci mopeda krecu (slika broj 18).

28. Ukoliko se vozilo za organizovan prevoz dece zaustavlja radi ulaska ili izlaska dece, na putu sa po jednom saobracajnorn trakom po smeru, vozaci ostalih vozila su duzni da se zaustave dok deca ulaze ili izlaze iz vozila (slika broj 19).

Za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila za ogranizovan prevoz dece, vozac tog vozila mora ukljuciti sve pokazivace pravca (prikazano na istoj sliei).

Vozilo kojim se vrsi organizovan prevoz dece mora biti obelezeno posebnim znakom (slika broj 20).

prevoz dece

20~ ~

65

IV. Opste odredbe 0 ponaSanju ucesnika u saobracaiu na putevirna

29. Vozac je duzan da, u naselju, ornoguci ukljucivanje u saobracaj autobusu koji se propisno ukljucuje u saobracaj sa stajalista (slika broj 21). Takvu obavezu vozac nema na putu van naselja (slika broj 22).

30. Vozac ne sme da koristi telefon, odnosno druge uredaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogucava telefoniranje bez angazovanja ruku za vreme voznje. Zabrana koriscenja uredaja za komunikaciju ne primenjuje se na vozace vozila sa prvenstvom prolaza, vozace vozila pod pratnjom i vozace auto taksi prevoza u obavljanju sluzbene duznosti,

31. Vozac ne sme da koristi audio, odnosno video uredaje na nacin da ne cuje zvucne signale drugih ucesnika u saobracaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu paznju pri upravljanju vozilom.

32. U vozilu se u saobracaju na putu ne sme koristiti, niti nalaziti, uredaj odnosno sredstvo, kojim se moze otkrivati iii ometati rad uredaja za merenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uredaja namenjenih za otkrivanje i dokumentovanje prekrsaja, Zabranjeno je stavljati u promet i reklamirati takve uredaje i predmete.

33. Vozac i putnici u motornom vozilu u kome su ugradeni, odnosno postoje mesta za ugradnju sigurnosnih pojaseva, duzni su da u saobracaju na putu koriste sigurnosni pojas na nacin koji je predvideo proizvodac vozila (slika broj 23).

34. Kada vozilo ucestvuje u saobracaju na putu, u putnickom, teretnom vozilu i autobusu se mora nalaziti odgovarajuCi svetloodbojni prsluk. Svetloodbojni prsluk je prsluk koji reflektuje svetlost:

35. Lice kojese prevozi vozilom ne sme da ometa vozaca u upravljanju vozilom, niti da utice na njega da upravlja vozilom na nacin kojim se umanjuje bezbednost saobracaja.

36. U motornom vozilu na prednjem sedistu ne sme da se pre- 24 L- _.J

vozi dete rnlade od 12 godina, kao ni lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci iii iz drugih razloga nije sposobno da upravljasvojim postupcima (slika broj 24 i 25).

Detedo tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedistu, odnosno korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika.

Izuzetno; dete do tri godine, moze se prevoziti na prednjem sedistu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedistu - korpi, koja je okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili

je iskljucen bezbednosni vazdusni jastuk. 25 L- _.J

66

V. Radnje vozilom u saobracaju

1. Vozac koji namerava da pomeri vozilo udesno iii ulevo, menja saobracajnu traku, prestrojava se, skrece udesno iii ulevo, pretice, obilazi, zaustavlja, okrece se polukruzno, iii vozi unazad (slika broj 1,2,3,4 i broj 5), sme da otpocne takvu radnju sarno ako se uverio da to moze da ucini na bezbedan nacin (mora osmatrati saobracaj ispred i iza svog vozila preko vozackih ogledala iii okretanjem glave unazad ako ogledala ne postoje na vozilu).

2. Nakon uveravanja da sme da otpocne zeljenu radnju vozac je duzan da druge ucesnike u saobracaju jasno i blagovremeno obavesti 0 tome, dajuci im znak pornocu pokazivaca pravca iii, ako oni ne postoje, odgovarajuci znak rukom. Vozac koji pokazivacem pravca daje propisani znak, mora davati znak za sve vreme vrsenja radnje vozilom, a po izvrsenoj radnji mora prestati sa davanjem tog znaka.

Kad vozac znak daje odrucenom rukom daje ga sarno pre odpocinjanja radnje, jer jednom rukom ne moze bezbedno upravljati vozilom.

3. Vozac je duzan da postupi po odredbama pod brojem 1 i 2 i kada se ukljucuje u saobracaj (izlazak vozilom iz garaze, dvorista iii sa drugih slicnih povrsina).

67

VI. UkljuCivanje vozila u saobraca]

1. UkljuCivanje u saobracaj je radnja vozilom kojom vozac izlazi sa povrsine na kojoj se ne vrsi saobracaj (garaza, dvoriste, parkiraliste i slicno slika broj 1, broj 2 i broj 3) na povrsinu na kojoj se vrsi saobracaj (trotoar i put prikazano na istim slikama).

2. Pre ukljucivanja u saobracaj vozac je duzan da se uveri da nece ometati, ugroziti i dovoditi u opasnost druge ucesnike u saobracaju, mora propustiti pesake i vozila (slika broj 1 i slika broj 2).

3. Pri ukljucivanju u saobracaj vozac je duzan da druge ucesnike u saobracaju jasno i blagovremeno obavesti 0 svojoj nameri dajuci im znak pomocu pokazivaca pravca iii odgovarajuCim znakom ruke kad vozilo nema pokazivace pravca.

4. Za ukljucivanje u saobracaj smatra se i kretanje sa mesta kad je vozilo zaustavljeno iii parkirano uz ivicu kolovoza (slika broj 4) vozac tog vozila mora postupiti po odredbi pod brojem 1, brojem 2 i brojem 3.

5. Pri ukljuCivanju u saobracaj sa povrsina na kojima se ne vrsi saobracaj vozac moze skrenuti udesno (slika broj 1, broj 2 i broj 3) iii ulevo kad mu je to dozvoljeno oznakom na kolovozu kao sto je prikazano na slid broj 1. Na slid broj 3 vozac ne sme skrenuti ulevo jer mu je to zabranjeno oznakom na kolovozu.

6. Kada se vozac ukljucuje u saobracaj iz dvorista, garaze iii druge povrsine, ako mu je vidik zaklonjen drugim vozilom, objektom iii predmetom iii mu je vidljivost znatno smanjenja zbog vremenskih iii drugih prilika (magla, sneg iii kisa), duzan je da bezbedno ukljucenje izvede uz pomoc lica koje se nalazi na pogodnom mestu van kolovoza i koje mu daje odgovarajuce znake (slika broj 3).

7. Pri ukljucivanju u saobracaj sa zemljanog puta kao i sa povrsina na kojima se ne vrsi saobracaj, vozac ne sme na tockovirna vozila iznositi blato na put sa savremenim kolovozom (naneto blato povecava klizavost kolovoza, sto moze izazvati saobracajnu nezgodu - slika broj 5). Zato vozac pre ukljuCivanja u saobracaj mora ocistiti tockove,

68

VII. Kretanje vozila po putu

1. Za kretanje vozila vozac mora da koristi povrsinu namenjenu za saobracaj one vrste vozila kojim upravlja (slika broj 1 i broj 2), osim u slucajevima predvidenim ovim zakonom.

Za voznju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u sirini od najvise jedan metar od desne ivice kolovoza.

Tramvajskom basticom, odnosno saobracajnom trakom namenjenom za kretanje vozila za javni prevoz putnika, dozvoljen je saobracaj vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom.

2. Kad se vozac krece vozilom po putu, treba da vozi bezbedno. Voznja je bezbedna kad vozac postupa prema postavljenim saobracajnim znakovima na putu i prema propisanim pravilima saobracaja, kao i kad izbegava saobracajnu nezgodu sa vozacima koji ne postuju pravila saobracaja iii saobracajne znakove.

3. Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja (slika broj 3).

4. Vozac je duzan da vozilo u kretanju drz; sto blize desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobracaja i na stanje i osobine puta, ne ugrozava druge ucesnike u saobracaju i ne izlate sebe opasnosti (slika broj 4).

Odredbu pod brojem 4 ne treba shvatiti da vozac apsolutno mora da se krece sa vozilom pored desne ivice kolovoza. To zavisi da li se krece u naselju i na delu puta po kome se po kolovozu krecu pesaci, da Ii ima na kolovozu parkiranih vozila, da Ii je ivica puta ostecena i dr.

5. Izvan naselja, na primer auto-putem, motorna vozila moraju da se krecu krajnjom desnom saobracajnorn trakom, leva saobracajna traka sluz! za preticanje i obilazenje, Sarno kad je desna saobracajna traka zakrcena vozilima u koloni, dozvoljeno je kretanje vozila levom saobracajnom trakom. Tako se formiraju uporedne kolone vozila (slika broj 5).

6. Ukoliko je na putu sa vise saobracajnih traka za kretanje u istom smeru onemogucen saobracaj na jednoj od traka iii se traka zavrsava, vozac koji se krece u istom smeru, u saobracajnoj traci pored, duzan je da ornoguci ukljucivanje jednog vozila u traku kojom se on krece,

69

VII. Kretanje vozila po putu

7. Na putu u naselju sa najmanje dye saobracajne trake za isti smer, vozac moze da se krece vozilom saobracajnorn trakom koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila koja se krecu iza njegovog vozila (slika broj 6 i broj 7).

Ova odredba, ne odnosi se na vozaca teretnog vozila cija je najveca dozvoljena masa veca od 3.500 kg, vozaca vozila koje na ravnom putu ne moze razviti brzinu vecu od 40 km/h i na vozaca vozila koje nije motorno vozilo, osim na delu puta ispred raskrsnice iii drugog mesta na kome vozilo skrece ulevo, odnosno kada vrsi preticanje iii obilazenje (slika broj 8, 9 i broj 10).

Vozac teretnog vozila Cija je najveca dozvoljena masa vozila veca od 3.500 kg, vozac vozila koje na ravnom putu ne moze razviti brzinu vecu od 40 km/h, kao i vozac vozila koje nije motorno (bicikl, zaprezno vozilo) mora se kretati desnorn saobracajnom trakom (slika broj 8 i 9), osim na delu puta ispred raskrsnice iii drugog mesta na kome vozilo skrece ulevo (slika broj 10), odnosno kada vrsi preticanje iii obilazenje.

Na slici broj 10 znak obavestenja "prestrojavanje vozila" oznacava prethodno obavestenie vozacu radi prestrojavanja (promene saobracajne trake) na raskrsnici na putevima sa vise saobracainih traka. Simboli na znaku treba da odgovaraju stvarnom stanju broja saobracainih traka i nacinu prestrojavanja na njima. Taj znak je veoma koristan vozacima nocu, kad se oznake na kolovozu teze uocavaju, kao i zimi kad je kolovoz prekriven snegom.

70

VII. Kretanje vozila po putu

8. Na putu za saobracaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje cetiri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da se krece, odnosno prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobracaj vozila iz suprotnog smera (slika broj 11). Na istoj slici udvojena neisprekidana linija sluzi za razdvajanje dvosmernih kolovoznih povrsina po smerovima kretanja.

9. Na putu na korne su kolovozne trake fizicki odvojene jedna od druge, vozac ne sme vozilom da se krece kolovoznom trakom namenjenom za saobracaj vozila iz suprotnog smera (slika broj 12). Na istoj slici, znak izricite naredbe, odnosno obaveze "obavezno obilazenje s desne strane" oznacava kolovoz na kome je obavezno obilazenje razdelnog ostrva s desne strane.

10. Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da se krece saobracajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila (ta saobracajna traka namenjena je za saobracaj vozila iz suprotnog smera - slika broj 13). Na istoj slici srednja saobracajna traka sluzi za preticanje iii obilazenje, vozilima iz oba smera.

11. Na putu za saobracaj vozila u jednom smeru, vozac ne sme vozilom da se krece u zabranjenom smeru (slika broj 14). Na istoj slici znak obavestenja "put sa jednosmernim saobracajem" obavestava ucesnike u saobracaju 0 jednosmernom putu.

12. Vozac ne sme naglo da uspori vozilo, osim u slucaju izbegavanja neposredne opasnosti (slika broj 15).

13. Vozac koji znatno usporava vozilo duzan je da to ucini na natin kojim nece ugroziti, odnosno ometati vozace koji se krecu iza njega, kao ida te vozace 0 svojoj nameri upozore ukljucivanjem stop svetala (slika broj 15).

14. Nasilnicka voznja je postupanje vozaca koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobracaja, odnosno, prilikom koje vozac ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih ucesnika u saobracaju.

Pod nasilnickom voznjom smatra se i:

1) kada vozac dva iii vise puta pro de svetlosni saobracajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako izmedu dva uzastopna prolaska nije proslo vise od 10 minuta,

2) kada vozac izvrsi preticanje kolone vozila pri cernu svojim vozilom prelazi ili se krece po neisprekidanoj uzduznoj liniji koja : razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja.

71

VIII. Brzina kretanja vozila

1. Na putu u naselju vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od 50 krn na cas, odnosno brzinom vecom od brzine dozvoljene postavljenim saobracajnun znakom za celo naselje ili njegovdeo.

2. Kad je na putu u naselju brzina kretanja vozila ogranicena na 50 krn na cas uz znak "naziv naseljenog mesta" najcesce je postavljen i saobracajni znak sa takvim ogranicenjem brzine kretanja vozila (slika broj 1), iako on ne mora biti postavljen jer to proizilazi iz prvog dela odredbe pod brojem 1 (slika broj 2).

3. Kad se za celo naselje ogranicava brzina kretanja vozila ispod 50 krn na cas, znak sa ogranicenjem brzine mora biti postavljen uz znak "naziv naseljenog mesta" (slika broj 3). Tako postavljen znak vazi na podrucju citavog naselja, ako na pojedinim putevirna ili delovima puta u naselju nije drugim znakom izrazeno drugo ogranicenie (slika broj 4). Saobracajni znak na istoj slid mora se ponovo postaviti posle svakog ukrstanja puta na kome je znak postavljen sa drugim putem, ako ogranicenje vazi i posle takvog ukrstanja,

4. Izuzetno od odrede pod brojem 1, na putu u naselju, ciji saobracajno-tehnicki elementi to omogucavaju, rnoze se saobracajnim znakom dozvoliti kretanje vozilom brzinom i do 80 krn na cas - slika broj 5. (Primer na istoj slid dat je radi razumevanja ove odredbe)

5. Na prikazanim slikama broj 1,2,3, i 5 znak obavestenja "naziv naseljenog mesta" oznacava naziv mesta (naselja) u koje ulazi put i granicu od koje pocinje to mesto.

72

VIII. Brzina kretanja vozila

6. Zona usporenog saobracaja vozila je deo puta, ulice iii deo naselja u kome kolovoz koriste pesaci i vozila.

7. Vozac je obavezan da se u zoni usporenog saobracaja krece tako da ne ometa kretanje pesaka i biciklista, brzinom kretanja pesaka, a najvise 10 km/h.

8. Zona usporenog saobracaja mora biti obelezena propisanom saobracajnom signalizacijom.

9. Zona "30" je deo puta, ulice iii naselja u kojoj je brzina kretanja vozila ogranicena do 30 km/h,

10. Zona "30" mora biti obelezena propisanom saobracainom signalizacijom.

11. Zona skole je deo puta iii ulice koja se nalazi u neposrednoj blizini skole, i kao takva obelezena je odgovarajucorn saobracajnom signalizacijom.

12. Brzina kretanja vozila u zoni skole u naselju je ogranicena do 30 km/h, a van naselja do 50 km/h, u vremenu od 7,00 do 21,00 sat, osim ako saobracajnom znakom vreme zabrane nije drugacije odredeno.

13. U zoni skole nadlezni organ za saobracaj nalozice upravljacu puta primenu posebnih tehnickih sredstava za zastitu bezbednosti dece.

14. Tehnickim sredstvima za usporavanje saobracaja ucesnicirna u saobracaju se fizick; ograniCava brzina kretanja vozila, odnosno dodatno se upozoravaju da brzina kojom se krecu nije bezbedna.

15. Tehnicka sredstva za usporavanje saobracaja su fizicke prepreke, vibracione i sustece trake.

16. Tehnicka sredstva za usporavanje saobracaja moraju biti obelezena propisanom saobracajnom signalizacijom.

17. Pizicke prepreke za usporavanje saobracaja dozvoljeno je postavljati sarno na opstinskirn putevima u naselju. Izuzetno, fizicke prepreke za usporavanje saobracaja mogu se postavljati na drzavnim putevima u zonama skola, vrtica i drugih objekata pored kojih je radi bezbednosti svih ucesnika u saobracaju dodatno ogranicena dozvoljena brzina u naselju.

73

VIII. Brzina kretanja vozila

18. Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od 120 krn na cas, na autoputu (slika broj 6).

19. Na slici broj 6 znak obavestenja "autoput" oznacava mesto odakle pocinje autoput.

20. Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecorn od 100 krn na cas, na motoputu (slika broj 7).

2l. Na slici broj 7 znak obavestenja "motoput" oznacava mesto odakle pocinje motoput.

22. Na ostalim putevima (sa rnesovitim saobracajem) van naselja, vozac ne sme da se krece vozilom brzinom vecom od 80 krn na cas (slika broj 8).

23. Na slici broj 8 znak "zavrsetak naseljenog mesta" oznacava mesto na kome se zavrsava naselje kroz koje prolazi put. Na istoj slici znak "prestanak ogranicenja brzine" oznacava mesto odakle prestaje ogranicenje brzine. Oba znaka su znakovi obavestenja,

24. Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od brzine odredene saobracajnim znakom postavljenim na putu (slika broj 9).

25. Brzina kretanja vozila na putevima prema vrsti vozila ogranicava se na:

1) 80 km/h - za autobuse i autobuse sa prikljucnim vozilom za prevoz tereta kao i za teretna motorna vozila cija najveca dozvoljena masa nije veca od 7.500 kg, osim na autoputu gde je najveca dozvoljena brzina 100 km/h,

2) 80 krn/h - za motorna vozila koja vuku prikljucno vozilo za stanovanje (karavan),

3) 70 km/h - za autobuse kada se vrsi organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila cija je najveca dozvoljena masa veca od 7.500 kg i za teretna motorna vozila sa prikljucnim vozilom, osim na autoputu gde je najveca dozvoljena brzina 90 km/h,

4) 50 km/h - za autobuse sa prikljucnim vozilom za prevoz

lica, za gradske autobuse, autobuse koji, pored ugradenih 9 '-- __ ......>....1.- __ .-. -'>.---1

sedista imaju i odredena mesta za stajanje,

5) 40 krn/h - za traktore, odnosno 30 krn/h kada se u prikljucnorn vozilu koje vuce traktor prevozi najmanje jedno lice,

6) 20 krn/h - za turisticki voz i radnu masinu na kojoj se prevoze lica.

26. Autobusi i teretna vozila najvece dozvoljene mase preko 7.500 kg, koja su proizvedcna, odnosno prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon stupanja na snagu novog zakona, moraju imati uredaj za ogranicavanje brzine kretanja koji ne dozvoljava kretanje brzinom vecom od 10 km/h od ogranicenja predvidenog za tu vrstu vozila.

27. Kada vozilo iz odredbe pod brojem 26, ucestvuje u saobracaju na putu, duzno ja da ima ugraden ispravan granicnik brzine i da ga koristi shodno njegovoj nameni.

74

VIII. Brzina kretanja vozila

28. Odredbe zakona 0 brzini kretanja u naselju, izvan naselja, kao i ogranicenja brzine kretanja za pojedine vrste vozila, ne odnose se na vozila sa prvenstvom prolaza (slika broj 10) kao ni na vozila pod pratnjom (slika broj 11).

29. Ako vozac vozi sporo u meri u kojoj ometa normal an saobracaj, duzan je da na prvom odgovarajucern mestu omoguci da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obide iii prode (slika broj 12).

30. Vozac je duzan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinarna i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikarna, stanju vozila i tereta, gustini saobracaja i drugim saobracajnim uslovima, tako da vozilo moze blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima moze da vidi iii ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na nacin kojim ne ugrozava bezbednost saobracaja (slika broj 13).

31. Prekoracenje ogranicene brzine kretanja vozila je cest uzrok saobracajnih nezgoda jer vozac ne moze, u slucaju opasnosti, blagovremeno usporiti ili zaustaviti vozilo. Pored prekoracene brzine kretanja vozila, za bezbednost saobracaja nepovoljno je i smanjenje brzine kretanja do te mere, da vozilo pricinjava smetnju normalnom odvijanju saobracaja, jer zbog sporog vozila drugi vozaci vrse preticanje, sto remeti ritam saobracaja, a moze izazvati i saobracajnu nezgodu. Za bezbednost saobracaja

od izuzetnog znacaja je postovanje odredbe po kojoj je vozac duzan da prilagodi brzinu kretanja vozila osobinama i stanju puta (udarne rupe, klizav kolovoz zbog blata, snega iii leda), vidljivosti (noc, magla), preglednosti (prevoji, krivine), atmosferskim prilikama (vetar, kisa, sneg), stanju vozila i tereta, gustini saobracaja i drugim saobracajnim uslovima, tako da vozilo moze blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju, pod datim uslovima, rnoze da predvidi. Narocito je vazno voziti prilagodenom brzinom u uslovima smanjene vidljivosti i kad je kolovoz klizav, jer je u tim uslovima zaustavni put vozila duzi (put koji vozac prede od momenta kada je uocio prepreku i odlucio da koci, do momenta kada se vozilo kocenjem zaustavi, zove se zaustavni put. Sastoji se iz puta reagovanja i puta kocenja).

75

IX. Kretanje vozila unazad

1. Kretanje vozilom unazad dozvoljeno je iskljucivo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza kojom se do tada vozilo kretalo unapred ako se time ne ugrozavaju niti ometaju drugi ucesnici u saobracaju, Za vreme kretanja vozila unazad na vozilu moraju biti ukljuceni svi pokazivaci pravca (slika broj 1).

2. Za sve vreme kretanja vozila unazad, vozac treba da osmatra saobracaj iza vozila, kroz zadnje vetrobransko staklo, okrenutom glavom unazad. Pogresno je osmatrati saobracaj iza vozila preko vozackog ogledala, jer ono ne daje preciznu udaljenost drugih ucesnika u saobracaju - izuzetno saobracaj iza vozila mora se osmatrati preko vozackog ogledala kod vozila koja nernaju zadnje vetrobransko staklo.

3. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno pri smanjenoj vidljivosti. Smanjena vidljivost postoji ako zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika (magla, sneg, kisa, prasina, dim i sl.) vozac ne moze jasno da uoci druge ucesnike u saobracaju na udaljenosti od najmanje 200 m na putu izvan naselja, odnosno najmanje 100 m u naselju.

4. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na autoputu (slika broj 3).

5. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na motoputu (slika broj 4).

6. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno u tunelu (slika broj 5).

76

IX. Kretanje vozila unazad

7. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta (slika broj 6, broj 7 i broj 8).

Preglednost je odstojanje na kome ucesnik u saobracaju, s obzirom na fizicke prepreke, moze u uslovima normalne vidljivosti jasno videti drugog ucesnika u saobracaju, odnosno drugu mogucu prepreku na putu.

Na slici broj 6 znak opasnosti "krivina nadesno" oznacava priblizavanje krivini koja je opasna po svojim fizickim karakteristikama iii zbog nedostatka vidljivosti.

Znak opasnosti na slici broj 7 "neravan kolovoz" oznacava blizinu dela puta na kome je put neravan, zbog blizine opasnog prevoja puta.

Na slici broj 8 znak zabrane "ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza" oznacava blizinu raskrsnice na kojoj vozac mora da ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja se krecu po putu na koji on nailazi.

8. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na prelazima preko zeleznicke pruge (slika broj 9).

Na slici broj 9 znak opasnosti "Andrej in krst" oznacava mesto na kome put prelazi preko zeleznicke pruge u nivou.

9. Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na delu puta gde je zabranjeno zaustavljanje zakonom iii saobracajnim znakom (slika broj 10).

Na slici broj 10 znak "Zabrana parkiranja" oznacava stranu puta na kojoj je zabranjeno parkiranje vozila.

77

X. Polukruino okretanje vozila

1. Polukruzno okretanje vozila je radnja vozilom u saobracaju kojom vozac vozilom prelazi iz jednog smera saobracaja u suprotan smer saobracaja (slika broj 1).

2. Vozac koji namerava da na putu izvrsi polukruzno okretanje vozila sme da otpocne tu radnju sarno ako se prethodno uverio da je rnoze izvrsiti bez opasnosti za druge ucesnike u saobracaju, vodeci pri tom racuna 0 polozaju vozila i 0 pravcu i brzini kretanja vozila.

3. Pre vrsenja polukruznog okretanja vozila, vozac je duzan da druge ucesnike u saobracaju jasno i blagovremeno obavesti 0 svojoj nameri, dajuci im znak pornocu levog pokazivac pravca, koji mora biti ukljucen za sve vreme vrsenje polukruznog okretanja vozila (slika broj 1), a po izvrsenom polukruznorn okretanju vozila mora iskljuciti levi pokazivac pravca. Ako na vozilu ne postoje pokazivaci pravca, vozac znak daje odrucenom levom rukom i to sarno pre otpocinjanja polukruznog okretanja vozila, da bi mogao bezbedno upravljati vozilom.

4. Vozac sme da vrsi polukruzno okretanje vozila preko isprekidane uzduzne linije (slika broj 1) kao i preko udvojene uzduzne linije kad je sa njegove leve strane vozila isprekidana linija (slika broj 2).

5. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozila preko udvojene uzduzne linije kad je sa njegove leve strane vozila neisprekidana linija (slika broj 3).

6. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozilom iz jednog smera saobracaja u suprotni smer preko udvojene neisprekidane linije (slika broj 4), kao ni preko neisprekidane uzduzne linije koja znaci zabranu prelazenja preko te linije (slika broj 5).

78

X. Polukruino okretanje vozila

7. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozila na delu puta koji nema dovoljnu sirinu za polukruzno okretanje tog vozila, kao i u uslovima smanjene vidljivosti (magla, sneg, kisa is!.), odnosno na mestu gde je nedovoljna preglednost (slika broj 6 i broj 7).

8. Vozac ne sme da vrs; polukruzno okretanje vozila na putu sa jednosmernim saobracajem jer ce se kretati u zabranjenom smeru (slika broj 8).

Znak obavestenjatput sa jednosmernim saohracajem', prikazan na slici broj 8, obavestava ucesnike u saobracaju 0 jednosmernom putu.

9. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozila na autoputu (slika broj 9).

10. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozila na motoputu (slika broj 10).

79

X. Polukruino okretanje vozila

11. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozila u tunelu (slika broj 11), na mostu, vijaduktu, podvoznjaku i nadvoznjaku,

12. Znak "zabrana polukruznog okretanja" oznacava mesto na kome je zabranjeno polukruzno okretanje (slika broj 12).

13. Vozac sme vrsiti polukruzno okretanje vozila na raskrsnici koja je regulisana trobojnim svetlosnim saobracajnim znakovirna, kad mu je upaljeno zeleno svetlo, pod uslovom da propusti vozila iz suprotnog smera koja imaju prvenstvo prolaza u odnosu na njegovo vozilo (slika broj 13).

14. Kad se vozac krece putem sa prvenstvom prolaza (kao na slid broj 14), sme da vrsi polukruzno okretanje vozila na raskrsnici posto propusti vozila iz suprotnog smera, koja imaju prvenstvo prolaza U odnosu na njegovo vozilo.

15. Na slid broj 14, sa desne strane vozila, znak obavestenja "put sa prvenstvom prolaza" oznacava put na kome vozila imaju prvenstvo prolaza, u odnosu na vozila koja se krecu putevima koji se ukrstaju stirn putem.

16. Vozac sme da vrsi polukruzno okretanje vozila na raskrsnici i kad sa sporednog puta nailazi na put sa prvenstvom prolaza (slika broj 15), pod uslovom da propusti vozila koja se krecu putern sa prvenstvom prolaza, kao i vozila iz suprotnog smera koja imaju prvenstvo prolaza u odnosu na njegovo vozilo.

17. Na slid broj 15, sa desne strane vozila, znak zabrane "ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza" oznacava blizinu raskrsnice, na kojoj vozac mora da ustupi prvenstvo prolaza svim vozilirna koja se krecu putem na koji on nailazi.

80

X. Polukruino okretanje vozila

18. Znak zabrane "obavezno zaustavljanje" na slid broj 16 oznacava mesto pred ulazom u raskrsnicu, na kome je vozac duzan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja se krecu putem na koji on nailazi. U situaciji na istoj slici vozac sme da vrsi polukruzno okretanje vozila na raskrsnici, posto zaustavi vozilo i propusti sva vozila koja imaju prvenstvo prolaza.

19. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozila na raskrsnici ispred koje je postavljen saobracajni znak "zabrana polukruznog okretanja" (slika broj 17). Na istoj slid skretanje ulevo nije zabranjeno.

20. Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje vozila ni na raskrsnici ispred koje je postavljen saobracajni znak "obavezan smer pravo" koji oznacava smer kojim se vozila moraju kretati (slika broj 18). Na istoj slid zabranjeno je i skretanje ulevo i udesno.

21. Kad vozac ne rnoze da izvrsi polukruzno okretanje vozila bez manevrisanja, koje je prikazano na prethodnim slikama, vrsi polukruzno okretanje vozila sa manervisanjem koje je prikazano na slid broj 19. Putanja broj 1 - okretati upravljac nalevo, sa prethodno ukljucenim levim pokazivacern pravca. Stati blizu leve ivice kolovoza. Putanja broj 2 - voziti unazad nadesno, sa prethodno ukljucenim desnim pokazivacem pravca. Stati sto blize desnoj ivici kolovoza. Putanja broj 3 - okretati upravljac nalevo, sa prethodno ukljucenim levim pokazivacem pravca, koji se iskljucuje po izvrsenorn polukruznom okretanju vozila.

22. Vozac moze da vrsi polukruzno okretanje vozila pomocu bocnog puta sa desne strane (slika broj 20). Putanja broj 1 - treba prod bocni put, pa stati, sa prethodno ukljucenim desnim pokazivacem pravca. Putanja broj 2 - voznjorn unazad, sa ukljucenim desnim pokazivacern pravca, skrenuti u bocni put, pa statio Putanja broj 3 - ukljuciti levi pokazivac pravca i skrenuti nalevo.

81

Xl. Skretanje j prestrojavanje vozilom

1. Vozac vozila koje skrece udesno duzan je da skretanje izvrsi krecuci se krajnjom saobracajnorn trakom koja se proteze uz desnu ivicu kolovoza (slika broj 1), osim ako saobracajnim znakom na putu nije drukcije odredeno (slika broj 5).

2. Pre skretanja vozilom udesno, vozac je duzan da druge ucesnike u saobracaju jasno i blagovremeno obavesti 0 svojoj nameri, dajuciim znak pomocu desnog pokazivaca pravca (slika broj 1) koji mora davati za sve vreme skretanja, a po izvrsenom skretanju mora prestati da ga daje. Ako na vozilu ne postoje pokazivaci pravca, vozac daje znak odrucenom desnom rukom (slika broj 3) i to sarno pre skretanja, a ne i za sve vreme skretanja, jer ne bi mogao bezbedno upravljati vozilom.

3. Radnja koja prethodi skretanju udesno je prestrojavanje (promena saobracajne trake, slika broj 1). Tu radnju vozac mora preduzeti kada se kretao saobracajnom trakom koja se ne proteze uz desnu ivicu kolovoza. Pre otpocinjanja prestrojavanja, i za sve vreme prestrojavanja, vozac mora davati znak ukljucenim desnim pokazivacem pravca. Po izvrsenom prestrojavanju mora ga iskljuciti, osim ako se prestrojio neposredno ispred mesta skretanja kao na istoj slici. Ako na vozilu ne postoje pokazivaci pravca, vozac daje znak odrucenom desnom rukom sarno pre otpocinjanja prestrojavanja - da bimogao bezbedno upravljati vozilom.

4. Strelice na kolovozu sluze za obelezavanje obaveznih smerova kretanja vozila, ako su obelezene u saobracajnim trakama oivicenim neisprekidanim linijama i za obavestavanje vozaca 0 nameni saobracajnih traka, ako su obelezene u trakama oivicenim isprekidanim linijama, na tom mestu prestrojavanje vozila je dozvoljeno (slika broj 1).

5. Vozac ne sme skrenuti udesno iz saobracajne trake koja je namenjena za skretanje ulevo ili za kretanje vozila pravo (slika broj 2). Vozac koji skrece udesno mora skrenuti u desnu saobracajnu traku (prikazano je na istoj slici).

6. U situaciji prikazanoj na slici broj 3, vozac motocikla skrece udesno propisno, uz desnu ivicu kolovoza, a vozac putnickog automobila nepropisno, jer se prestrojio uz razdelnu liniju.

7. Na putu sa jednosmernim saobracajern, vozac skrece udesno kao i na putu sa dvosmernim saobracajem - saobracajnom trakom koja se proteze uz desnu ivicu kolovoza (slika broj 4).

8. Vozac moze da skrene udesno saobracajnom trakom koja se ne proteze uz desnu ivicu kolovoza kad je to odredeno saobracajnirn znakorn, odnosno oznakama na kolovozu (slika broj 5).

82

Xl. Skretanje i prestrojavanje vozilom

9. Vozac vozila koje skrece ulevo duzan je da skretanje izvrsi krecud se krajnjom levom saobracajnom trakom koja se proteze uz razdelnu liniju (slika broj 6, 7, 8 i broj 9), osim ako saobracajnim znakom na putu nije drukcije odredeno (slika broj 14).

10. Iz leve saobracajne trake vozac mora skrenuti u levu saobracajnu traku (slika broj 7). Vozac ne sme skrenuti ulevo iz saobracajne trake za pravo (prikazano je na istoj slici).

11. U raskrsnici vozac skrece ulevo uz zamisljeni luk koji spaja dye razdelne linije bocnih kolovoza (slika broj 8), iii uz obelezeni luk (liniju vodilju) koji spaja dye razdelne linije bocnih kolovoza (slika br. 9). Vozac je duzan da skrece po zarnisljenom iii obelezenom luku i kad je u sredistu raskrsnice ovlasceno lice koje regulise saobracaj, osim kad ovlasceno lice naredi vozacu da postupi na drugi nacin (suprotno pravilu saobracaja).

12. Vo,?ac vozila koje skrece ulevo duzan je da pre otpocinjanja skretanja ukljuci levi pokazivac pravca koji mora biti ukljucen za sve vreme skretanja, a po izvrsenom skretanju vozac ga mora iskljuCiti. Ako na vozilu ne postoje pokazivaci pravca vozac je duzan da odruci levu ruku sarno pre otpocinjanja skretanja.

13. Radnja koja prethodi skretanju ulevo je prestrojavanje na levu saobracajnu traku koja se proteze uz razdelnu liniju odnosno uz razdelno ostrvo. Pre otpocinjanja prestrojavanja vozac je duzan daukljuCi levi pokazivac pravca, koji mora biti ukljucen za sve vreme prestrojavanja a po izvrsenom prestrojavanju mora ga iskljuciti osim ako se prestrojio u neposrednoj blizini mesta skretanja. Ako na vozilu ne postoje pokazivaci pravca, vozac odrucuje levu ruku sarno pre otpocirijanja prestrojavanja.

14. Pri prestrojavanju ulevo ili udesno, kao i pri skretanju ulevo ili udesno, vozac ne sme da ometa i ugrozava druge ucesnike u saobracaju,

15. Vozac vozila koje skrece ulevo duzan je da skretanje izvrsi krecuci se krajnjom levom saobracajnorn trakom koja se proteze uz levu ivicuputa sa jednosmernim saobracanjem, osim ako saobracainim znakom na putu nije drukcije odredeno. (Na slici broj 10 prikazano je skretanje ulevo sa jednosmernog puta na dvosmerni put, gledano sa jednosmernog puta).

83

XI. Skretanje i prestrojavanje vozilom

16. Na slid broj 11 prikazano je skretanje vozila ulevo sa jednosmernog puta na put sa dvosmernim saobracajem, gledano sa dvosmernog puta na put sa jednosmernim saobracajem, Na istoj slid, znak pored putnickog automobila plave boje "zabrana saobracaja u jednom smeru", oznacava put na kome je zabranjen saobracaj vozila iz smera prema kome je okrenut znak. Sa druge strane tog puta postavljen je znak "put sa jednosmernim saobracajern"

17. Na slid broj 12 prikazano je skretanje vozila ulevo sa jednosmernog puta na jednosmeran put. Po izvrsenom skretanju vozac je duzan da se prestroji u desnu saobracajnu traku.

18. Znak "put sa jednosmernim saobracajem' u obliku kvadrata postavljen je upravno na osu kolovoza a isti znak u obliku pravougaonika postavljen je skoro paralelno sa osom kolovoza (prikazano je na slid broj 12).

19. Na slid broj 13 prikazano je skretanje vozila ulevo sa dvosmernog puta na jednosmerni put. Po izvrsenom skretanju vozac je duzan da se prestroji u desnu saobracajnu traku.

20. Vozac vozila rnoze skrenuti ulevo saobracajnorn trakom koja se ne proteze uz razdelnu liniju iii razdelno ostrvo, kad je to saobracajnim znakom iii oznakom na kolovozu odredeno (slika broj 14).

21. Na putu sa jednosmernim saobracajem vozac moze skrenuti ulevo saobracajnom trakom koja se proteze uz desnu ivicu kolovoza ukoliko je ona odredena za skretanje ulevo saobracajnim znakom, odnosno oznakom na kolovozu (slika broj 15).

84

XI. Skretanje i prestrojavanje vozilom

22. Vozac ne sme skrenuti ulevo kad je ispred raskrsnice postavIjen saobracajni znak "zabrana skretanja ulevo" kao ni udesno kad je ispred raskrsnice postavljen saobracajni znak "zabrana skretanja udesno" Ako je uz te saobracajne znake istaknuta dopunska tabla, kao na slid broj 16, zabrana skretanja odnosi se sarno za vozace Cija su vozila naznacena na dopunskoj tabli (na istoj slid, sarno vozac teretnog vozila ne sme skrenuti udesno).

23. Znak obavestenja "smer kretanja vozila koje namerava da skrene ulevo na raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno" pored putnickog automobila na slid broj 17, oznacava put kojim se vozilo mora kretati ako namerava da skrene ulevo na sledecoj raskrsnici, na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno. Ispred te raskrsnice postavljen je znak "dozvoljeni smerovi" (pravo i udesno). To je znak obaveze.

24. Saobracajni znak obaveze "dozvoljeni smerovi" (ulevo i udesno) na slid broj 18, postavljen pored vozaca motocikla oznacava smerove u kojima se vozila smeju kretati. Saobracajni znak "zabrana saobracaja u oba smera" na istoj slid, naspram putnickog automobila oznacava put, odnosno deo puta, na kome je zabranjen saobracaj u oba smera.

25. Na raskrsnici sa kruznim tokom saobracaja zabranjeno je skretanje ulevo - slika broj 19. Na istoj slid, znak opasnosti "raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja" iza putnickog automobila, oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se saobracaj odvija u kruznom toku. Na slid broj 19, znak obaveze ispred putnickog automobila "kruzni tok saobracaja' oznacava deo kolovoza, kojim se vozaci moraju kretati prilikom obilazenja ostrva.

26. Saobracajni znak izricite naredbe odnosno zabrane "zabrana polukruznog okretanja" na slid broj 20, oznacava raskrsnicu na kojoj je zabranjeno polukruzno okretanje vozilom - isti znak ne zabranjuje skretanje ulevo ni udesno (vozac teretnog vozila sme skrenuti ulevo).

85

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

l. Raskrsnica je deo kolovoza na kome se ukrstaju, spajaju iii razdvajaju putevi u istom nivou (slika broj 1).

2. Vozac koji se priblizava raskrsnici duzan je da prilagodi voznju uslovima saobracaja na raskrsnici, anarocito da vozi brzinom pri kojoj moze da se zaustavi i propusti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.

3. Vozac je duzan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozi- 10m izvrsi prestrojavanje i zauzme polozaj na saobracajnoj traci predvidenoj za prolazak kroz raskrsnicu u smeru u kojem zeli nastaviti kretanje (slika broj 1).

4. Vozac ne sme vozilomda ude u raskrsnicu, iako ima prvenstvo prolaza iii mu je semaforom to dozvoljeno, ako ce se zbog gustine saobracaja zaustaviti na raskrsnici ili pesackom prelazu, i time ometati ili onemoguciti saobracaj vozila, odnosno pesaka,

5. Pri koriscenju prvenstva prolaza, kao i pri ustupanju prvenstva prolaza na raskrsnici, vozac je duzan da postupa u skladu sa:

a) Pravilima saobracaja kojima se odreduje prvenstvo prolaza;

b) Saobracajnirn znakovima postavljenim ispred raskrsnice;

c) Svetlosnim saobracajnim znakovima (semaforima) ispred raskrsnice;

d) Znacima i naredbama ovlascenog lica na raskrsnici.

6. Pravila kojima se odreduje prvenstvo prolaza su:

a) Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, vozac je duzan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane;

b) Vozac vozila koji na raskrsnici skrece ulevo, duzan je da propusti vozilo koje, dolazeci iz suprotnog smera na raskrsnici zadrzava pravac kretanja ili skrece udesno, ako saobracajnim znakom nije

drukcije odredeno:

c) Pravila pod slovom a) i slovom b) ne odnose se na tramvaj, tramvaj u svim slucajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobracajnim znakom nije drukcije odredeno:

d) Vozac koji ulazi vozilom na put sa prvenstvom prolaza duzan je da propusti sva vozila koja se krecu tim putem;

e) Vozac jeduzan da propusti sva vozila koja se krecu putem na koji se ukljucuje i kada taj put nije saobracajnim znakom oznacen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa savremenim kolovoznim zastorom iii ako na put ulazi sa povrsine na kojoj se ne vrsi javni saobracaj:

f) Vozac koji pri skretanju vozila preseca biciklisticku stazu iii traku,

duzan je da propusti vozila koja se krecu stazom, odnosno trakom; 7. Saobracajni znakovi koji odreduju prvenstvo prolaza na raskrsnici

prikazani su na slici broj 2. 5

8. Saobracajni znakovi sa obaveznim smerovima kretanja vozila na raskrsnici prikazani su na slici broj 3.

9. Saobracajni znakovi sa dozvoljenim smerovima kretanja vozila na raskrsnici prikazani su na slici broj 4. 10. Saobracajni znakovi sa zabranjenim smerovima kretanja vozila na raskrsnici prikazani su na slici broj 5.

86

\l

1

~

3

2

LiJ

2

4

3

G

3

2

4

®

1

e

3

®

2

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

11. Na raskrsnici na kojoj se ukrstaju putevi iste vaznosti (raskrsnica iste vaznosti), prvenstvo prolaza odreduje se pravilima saobracaja,

12. Raskrsnica puteva iste vaznosti je raskrsnica, ispred koje nisu postavljeni saobracajni znakovi koji odreduju prvenstvo prolaza - prikazani su na slid broj 2, atakva raskrsnica prikazana je na slid broj 6.

13. Raskrsnica puteva iste vaznosti moze biti obelezena znakom opasnosti "ukrstanje puteva iste vaznosti" koji oznacava blizinu raskrsnice puteva od kojih nijedan put nije put sa prvenstvom prolaza. Po pravilu taj znak se postavlja na putu izvan naselja (slika broj 7).

14. Kao raskrsnicu iste vaznosti treba smatrati i raskrsnicu ispred koje su postavljeni znakovi koji ne odreduju prvenstvo prolaza vozila (slika broj 8). Znakovi koji ne odreduju prvenstvo prolaza vozila prikazani su na slid broj 3 obavezni smerovi, na slici broj 4 dozvoljeni smerovi i na slid broj 5 zabranjeni smerovi kretanja vozilima.

15. Za raskrsnicu puteva iste vaznosti smatra se i raskrsnica koja je regulisana svetlosnim saobracajnim znakovima (semaforima), kad oni ne rade, iii kad je na njima ukljuceno zuto trepcuce svetlo a na stubu semafora nisu postavljeni saobracajni znakovi koji odreduju prvenstvo prolaza (slika broj 9). Zuto trepcuce svetlo na istoj slid obavezuje sve ucesnike u saobracaja da se krecu uz povecanu opreznost i postupe po pravilima saobracaja na raskrsnici.

16. Na raskrsnici puteva iste vaznosti vozac je duzan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane - u praksi medu vozacima ovo pravilo se naziva "Pravilo desne strane" Po ovom pravilu, na slid broj 6, vozac vozila broj 2 duzan je da propusti vozaca vozila broj 1 koji dolazi sa njegove desne strane. Prvenstvo prolaza ima vozac vozila broj 1, jer tom vozacu ne dolazi vozilo sa njegove desne strane.

17. Pored pravila desne strane, na raskrsnici puteva iste vaznosti primenjuje se i pravilo koje glasi: vozac vozila koje na raskrsnici skrece ulevo, duzan je da propustivozilo koje, dolazeci iz suprotnog smera, na raskrsnici zadrzava pravac svog kretanja ili skrece udesno (jer mu ta vozila dolaze sa desne strane slike broj 7, 8 i 9).

18. Pomenutim pravilima sprecava se nailazak vozila u istu tacku - izbegava se sudar vozila kad im se linije kretanja seku, kao na slid

broj 6 i broj 7 iii spajaju slika broj 8 i broj 9. Vozaci se mogu kretati 9

raskrsnicom istovremeno kad im se linije kretanja vozila ne seku i ne ,--......"------....,,,.---,

spajaju (slika broj 10).

19. Na raskrsnici puteva iste vaznosti vozac zaustavlja vozilo ispred raskrsnice kad treba da propusti vozila koja imaju prvenstvo prolaza, odnosno ispredlinije zaustavljanja, kao vozac vozila broj 2 na slid broj 9. Vozac istog vozila ne sme vozilom uti u srediste raskrsnice pa stati radi propustanja vozila broj 1, jer rnoze naici vozilo sa njegove desne strane, koje je on duzan da propusti.

6

7

8

lO

87

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

20. Pravila 0 prvenstvu prolaza na raskrsnici puteva iste vaznosti sa kruznim tokom saobracaja nisu posebno propisana. Prvenstvo prolaza odreduje se pravilom desne strane, kao i na do sada objasnjenim primerima. Na slici broj 11 vozac vozila broj 2 iako je u kruznom toku saobracaja, duzan je da propusti putnicki automobil broj 1 koji dolazi sa njegove desne strane.

21. Na raskrsnici puteva iste vaznosti (slika broj 12) vozac vozila broj 2 koji vrsi polukruzno okretanje vozila duzan je da propusti vozilo broj 1, jer mu to vozilo dolazi sa desne strane. Prvenstvo prolaza ima vozac vozila broj 1 jer sa njegove desne strane ne dolazi vozilo.

22. Na raskrsnici puteva iste vaznosti (slika broj 13) vozac vozila broj 2 duzan je da propusti vozilo broj 1 koje skrece ulevo, jer mu to vozilo dolazi sa desne strane. Prvenstvo prolaza ima vozac vozila broj 1, iako skrece ulevo, jer sa njegove desne strane ne dolaze vozila.

23. Na vozilo koje se krece po sinarna (tramvaj) ne primenjuju se pravila 0 prvenstvu prolaza. Vozilo koje se krece po sinarna na raskrsnici puteva iste vaznosti ima prvenstvo prolaza u odnosu na drugo vozilo, bez obzira na to sa koje mu strane ono dolazi, osim u odnosu na vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom.

24. Na raskrsnici puteva iste vaznosti vozac vozila koje se krece po sinama (vozac tramvaja) nema obavezu da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane (slika broj 14).

25. Kad vozac tramvaja skrece ulevo na raskrsnici puteva iste vaznosti nema obavezu da propusti vozilo koje dolazcci iz suprotnog smera naraskrsnici zadrzava pravac svog kretanja (slika broj 15).

88

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

26. Na vozila sa prvenstvom prolaza a to su: vozila sluzbe hitne pomoci, vatrogasne sluzbe, policije i vojske, kad posebnim uredajima daju svetlosne i zvucne znake (jedno trepcuce ili rotaciono svetlo plave boje i zvucni znak promenjive frekvencije, slika broj 16 i broj 17) na raskrsnici puteva iste vaznosti ne primenjuju se pravila 0 prvenstvu prolaza. Ta vozila imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila osim u odnosu na vozila pod pratnjom. Na slici broj 16 i broj 17 vozaci vozila broj 2, da bi omogucili prolaz vozilima sa prvenstvom prolaza broj 1, duzni su da ih propuste i da se po potrebi, zaustave dok ta vozila ne produ.

27. Iedno trepcuce iii rotaciono svetlo plave boje na vozilu sa prvenstvom prolaza - oznacava obavezu za vozaca koji vidi to svetlo, osim za vozaca vozila pod pratnjom, da ustupi prvenstvo prolaza vozilu sa kog se taj znak daje ida, po potrebi, zaustavi svoje vozilo dok to vozilo ne pro de.

28. Zvucni znak promenjive frekvencije upotrebljava se sarno u kombinaciji sa svetlosnim znakom i ima znacenje svetlosnog znaka.

29. Pod vozilima pod pratnjom, podrazumevaju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika policije ili vojnih Iica na posebnim motornim vozilima snabdevenim uredajima za davanje posebnih svetlosnih i zvucnih znakova (dva trepcuca svetla, od kojih je plave boje na desnoj a crvene boje na levoj strani vozila - zvucni znak promenjive frekvencije). Za vreme dok se ti znakovi daju, na ta vozila ne primenjuju se pravila 0 prvenstvu prolaza na raskrsnici puteva iste vaznosti slika broj 18 i broj 19. Vozaci tih vozila imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva vozila pa i u odnosu na vozila sa prvenstvom prolaza slika broj 20.

30. Dva trepcuca svetla od kojih je jedno plave a drugo crvene boje kad se naizmenicno pale, znace - obavezu za vozaca koji susretne ta motorna vozila ili vozila koja su pod pratnjom, ili koga sustignu ta vozila - da se zaustavi, da se strogo pridrzava naredaba koje mu daju lica iz pratnje, a da kretanje nastavi tek posto sva vozila pod pratnjom produ, da ustupi prvenstvo prolaza tim vozilima.

31. Zvucni znak promenjive frekvencije upotrebljava se sarno u kombinaciji sa svetlosnim znakovima i ima znacenje svetlosnih znakova.

32. Vozaci vozila broj 2 na raskrsnici puteva iste vaznosti na slici broj 18 i broj 19 duzni su da zaustave svoje vozilo i da propuste vozilo pod pratnjom broj 1.

33. Na raskrsnici iste vaznosti na slici broj 20, vozac vozila broj 4 duzan je da propusti sva vozila, vozac trarnvaja broj 3 duzan je da propusti vozilo sa prvenstvom prolaza broj 2 i vozilo pod pratnjom broj 1, vozac vozila sa prvenstvom prolaza broj 2 duzan je da propusti sarno vozilo pod pratnjom broj 1, a vozac vozila pod pratnjom broj 1 ima prvenstvo prolaza u odnosu na sva vozila. Redosled prolaza vozila na toj raskrsnici je: 1,2,3,4.

89

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

34. U pogledu medusobnog prava prvenstva prolaza vozila koja se krecu po sinama (tramvaji), na raskrsnici puteva isle vaznosti, vaze pravila 0 prvenstvu prolaza kao i za obicna vozila (vozila koja nisu sinska i koja ne daju posebnim uredajima svetlosne i zvucne znake). Na slici broj 21, vozac tramvaja broj 2 duzan je da propusti tramvaj broj 1 zato sto mu dolazi sa desne strane.

35. U pogledu medusobnog prava prvenstva prolaza vozila sa prvenstvom prolaza, na raskrsnici puteva iste vaznosti, vaze pravila 0 prvenstvu prolaza kao i za obicna vozila. Na slici broj 22 vozac vozila sa prvenstvom prolaza broj 2, duzan je da propusti vozilo sa prvenstvom prolaza broj 1, jer mu to vozilo dolazi sa desne strane.

36. U pogledu medusobnog prava prvenstva prolaza vozila pod pratnjom, na raskrsnici puteva iste vaznost, vaze pravila 0 prvenstvu prolaza kao i za obicna vozila. Na slici broj 23 vozac vozila pod pratnjom broj 2 duzan je da propusti vozilo pod pratnjom broj 1, jer mu to vozilo dolazi sa desne strane.

37. Dva trepcuca iii rotaciona svetla plave boje, u kombinaciji sa zvucnim znakom promenjive frekvencije na vozilu sa prvenstvom prolaza - policije ili vojske kad obezbeduje prolaz jednom vozilu iii koloni vozila koja se krecu iza njega - znace obavezu za vozaca da obrati paznju i na vozila kojima se obezbeduje prolaz, da ih propusti i po potrebi da zaustavi svoje vozilo dok ta vozila produ (na raskrsnici puteva iste vaznosti na slici broj 24 redosled prolaza vozila je: 1,2,3).

38. Na raskrsnici puteva iste vaznosti slika broj 25, vozac vozila pod pratnjom (broj 1) ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo sa prvenstvom prolaza sa dva rotaciona iii trepcuca svetla plave boje broj 2, kao i u odnosu na vozilo broj 3 kome se obezbeduje prolaz. Redosled prolaza na toj raskrsnici je: 1, 2, 3.

90

25~ ~

XII. Saobracaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza

39. Vozac vozila pod pratnjom, na raskrsnici puteva iste vaznosti, duzan je da postupa po pravilima saobracaja kojima se odreduje prvenstvo prolaza kad posebnim uredajima na vozilu ne daje svetlosne i zvucne znakove. Na slici broj 26 vozac vozila broj 2 duzan je da propusti vozilo broj 1 koje mu dolazi sa desne strane.

40. Na vozila sa prvenstvom prolaza, kad posebnim uredajima na vozilu ne daju svetlosne i zvucne znake, na raskrsnici puteva iste vaznosti, primenjuju se pravila kojima se odreduje prvenstvo prolaza. Na slici broj 27 vozac vozila broj 2 koji skrece ulevo duzan je da propusti vozilo broj 1 koje dolazeci iz suprotnog smera na raskrsnici zadrzava pravac svog kretanja.

41. Trolejbus je, radi napajanja motora elektricnom energijom, vezan za elektricni provodnik kao i tramvaj, ali se ne krece po sinama (nije sinsko vozilo). Na raskrsnici puteva iste vaznosti, vozac trolejbusa, duzan je da postupa po pravilima kojima se odreduje prvenstvo prolaza - na slici broj 28 vozac trolejbusa broj 2 duzan je da propusti vozilo broj 1 koje mu dolazi sa desne strane.

42. Na vozila namenjena za odrzavanje puta, za pruzanje pomoci na putu i vozila namenjena za pratnju vozila kojima se prevoze predimenzionirani tereti, ugraduje se rotaciono ili trepcuce svetlo zute boje. Na raskrsnici puteva iste vaznosti ta vozila nemaju prvenstvo prolaza, na njih se primenjuju pravila kojima se odreduje prvenstvo prolaza. Na slici broj 29 vozac vozila broj 2 duzan je da propusti vozilo broj 1 koje mu dolazi sa desne strane.

43. Raskrsnice puteva iste vaznosti su retke, zato sto moze doci 29

~--------~------------~

do situacije da se pravilima saobracaja ne moze odrediti prven-

stvo prolaza. Na slici broj 30 sva cetiri vozaca imaju obavezu da propuste vozilo koje im dolazi sa desne strane. Takva situacija u praksi resava se dogovorom - tako sto jedan od vozaca propusti vozilo koje rnu dolazi sa desne strane, a zatim on moze prod kroz raskrsnicu, ili skretanjem udesno.

44. Na svim do sada prikazanim slikama vozaci se krecu preko raskrsnice na kojoj se ukrstaiu putevi iste vaznosti, odnosno nailaze na takvu raskrsnicu.

91

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

45. U susretu sa drugim vozilom vozac je duzan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane. Na slici broj 31 vozac vozila broj 2 pri skretanju u objekat duzan je da propusti vozilo broj 1.

46. Na slici broj 32 vozac vozila broj 2 koji skrece u objekat duzan je da propusti vozilo broj 1 koje takode skrece u objekat jer mu to vozilo dolazi sa desne strane.

47. Na slici broj 33 vozac putnickog automobila sme izvrsiti polukruzno okretanje vozila tek posto propusti vozilo broj 1 koje mu dolazi sa desne strane.

48. U susretu sa drugim vozilom vozac tramvaja nema obavezu da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane - slika broj 34.

49. Na istoj slici, pored putnickog automobila polje za usmeravanje saobracaja oznacava povrsinu na kojoj je zabranjen saobracaj i na kojoj nije dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila.

so. U susretu sa drugim vozilom, vozac vozila sa prvenstvom prolaza nije duzan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane. Na slici broj 35 redosled prolaza vozila je - vozilo sluzbe hitne pomoci broj 1 pa vozilo broj 2.

92

XlI. Saobracaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza

51. U susretu sa drugim vozilom vozac vozila pod pratnjom nije duzan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane (slika broj 36).

52. U susretu sa tramvajem vozac vozila pod pratnjom i vozac vozila sa prvenstvom prolaza nemaju obavezu da propuste tramvaj koji im dolazi sa desne strane (slika broj 37).

53. Vozac vozila pod pratnjom nema obavezu da propusti vozilo sa prvenstvom prolaza kad mu ono dolazi sa desne strane pri susretu (slika broj 38).

54. U pogledu medusobnog prava prvenstva prolaza dva tramvaja, dva vozila sa prvenstvom prolaza iii dva vozila pod pratnjom u susretu, vaz; pravilo po kome je vozac duzan da propusti vozilo sa desne strane.

Na slici broj 39 vozac vozila sa prvenstvom prolaza broj 2 duzan je da propusti vozilo sa prvenstvom prolaza broj 1, jer mu to vozilo dolazi sa desne strane.

Na slici broj 40 vozac vozila pod pratnjom broj 2 duzan je da propusti vozilo pod pratnjom broj 1, jer mu to vozilo dolazi sa desne strane.

55. Zakljucak: kad dode do susreta sa drugim vozilom (na putu van raskrsnice), prvenstvo prolaza odreduje se na isti nacin kao i na raskrsnici puteva iste vaznosti, vozac je duzan da propusti vozilo koje mu dolazi sa desne strane.

93

XII. Saobracaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza

56. Vozac je duzan da propusti sva vozila koja se krecu putem na koji ulazi, i kad taj put nije saobracajnim znakom oznacen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom izlazi sa zemljanog puta na put sa kolovoznim zastorom (slika broj 41) iii ako na put izlazi sa povrsine na kojoj se ne vrsi saobracaj (benzinske stanice, parkiralista i slicno slika broj 42).

Na slid broj 41 vozac traktora ukljucuje se u saobracaj sa zemljanog puta. Pri tome je duzan da propusti putnicki automobil koji se krece putem sa kolovoznim zastorom.

Na slid broj 42 vozac putnickog automobila broj 2 ukljucuje se u saobracaj, pri (emu je duzan da propusti vozaca putnickog automobila broj 1 koji se krece putem.

57. Pravilo pod brojem 56 ne odnosi se na vozace vozila sa prvenstvom prolaza.

Na slid broj 43 vozac vozila sa prvenstvom prolaza broj 1, iako vozilom izlazi sa zemljanog puta na put sa kolovoznim zastorom, ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo broj 2 koje se krece putem sa kolovoznim zastorom.

Na slid broj 44, vozac vozila sa prvenstvom prolaza broj 1 ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo broj 2, iako se ukljueuje u saobracaj sa povrsine na kojoj se ne vrsi saobracaj.

58. Na slici broj 42 i broj 44 znak obavestenja "parkiraliste" oznacava prostor izvan kolovoza puta koji je odreden ili posebno ureden za parkiranje vozila.

59. Na slikama broj 42 i broj 44, oznakama na kolovozu odredeno je upravno parkiranje vozila.

60. Pravilo pod brojem 56 ne odnosi se ni na vozila pod pratnjom.

Na slid broj 45, vozac vozila pod pratnjom broj 1, iako vozilom izlazi sa zemljanog puta na put sa kolovoznim zastorom, ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo broj 2 koje se krece tim putem.

94

XII. Saobracaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza

Na slici broj 46, vozac vozila pod pratnjom broj 1 ukljucuje se u saobracaj sa povrsine na kojoj se ne vrsi saobracaj, pri cernu nije duzan da propusti vozilo broj 2 koje se krece putem.

61. Vozac, koji pri skretanju vozila (udesno iii ulevo) preseca biciklisticku stazu iii traku, duzan je da propusti vozila koja se krecu po biciklistickoj stazi iii traci (slika broj 47 i 48).

62. Po biciklistickoj stazi iii traci krecu se vozaci bicikla i moped a slika broj 47 i broj 48. Na obe slike vozaci vozila broj 2 duzni su da propuste vozace vozila broj 1.

63. Na slikama broj 47 i broj 48 poprecnim oznakama na kolovozu obelezen je prelaz biciklisticke staze preko kolovoza.

64. Pravilo pod brojem 61 ne odnosi se na vozila sa prvenstvom prolaza. Na slici 49 vozac vozila sa prvenstvom prolaza preseca biciklisticku stazu i nije duzan da propusti vozaca bicikla broj 2.

65. Pravilo pod brojem 61 ne odnosi se ni na vozila pod pratnjom. Na slici broj50, vozac vozila pod pratnjom broj 1 ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozaca mopeda broj 2.

95

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

66. Pri koriscenju, odnosno ustupanju prvenstva prolaza na raskrsnici, vozaci su duzni da postupaju u skladu sa postavljenim saobracajnim znakovima koji odreduju prvenstvo prolaza na raskrsnici. Ti saobracajni znakovi imaju jacu snagu od pravila saobracaja kojima se odreduje prvenstvo prolaza na raskrsnici.

67. Vozac koji ulazi vozilom na put koji je saobracajnim znakom oznacen kao put sa prvenstvom prolaza, duzan je da propusti sva

vozila koja se krecu tim putem. 51 L- -'"

68. Na slikama broj 51, 52, 53, 54 i 55, vozaci cija su vozila oznacena brojem 2, prema postavljenim saobracajnim znakovima, krecu se putem koji se ukrsta sa putem sa prvenstvom prolaza (krecu se sporednim putem) i duzni su da propuste vozila oznacena brojem 1,

koja se prema postavljenim saobracajnim znakovima krecu putem

na kome vozila imaju prvenstvo prolaza.

69. Na slici broj 51, ispred vozila broj 2 znak zabrane "ukrstanje

sa putem sa prvenstvom prolaza" oznacava blizinu raskrsnice na 52 L- ...L.J~ -'--'

kojoj vozac mora da ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja

se krecu po putu na koji on nailazi. Na istoj slici iza istog vozila,

znak obavestenja "zavrsetak puta sa prvenstvom prolaza" oznacava mesto na kome se zavrsava put sa prvenstvom prolaza. Vozac vozila

broj 2 duzan je da propusti vozilo broj 1.

70. Na slici broj 52 pored vozila broj 2, znak zabrane "obavczno zaustavljanje" oznacava mesto pred ulazom u raskrsnicu, na kome

je vozac duzan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza svim 53

vozilima koja se krecu putem na koji on nailazi. Vozac vozila broj L-...::..-"- ~

2 sme izvrsiti polukruzno okretanje vozilom, kada propusti vozilo broj 1.

71. Na slici broj 53 prikazana je raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja na kojoj nisu posebno propisana pravila 0 prvenstvu prolaza. Vozaci postupaju po saobracajnim znakovima. Vozac vozila broj 2 duzan je da propusti vozaca vozila broj 1 kome je ispred raskrsnice postavljen znak obavestenja "put sa prvenstvom prolaza', koji oznacava put na kome vozila imaju prvenstvo prolaza, u odnosu na vozila koja se krecu putevima koji se ukrstaju s tim putem.

72. Na slici broj 54 znak obavestenja u obliku kvadrata "pruzanje puta sa pravom prvenstva prolaza" oznacava pruzanje puta sa pravom prvenstva prolaza, taj put oznacen je debelom linijom na znaku, a sporedni putevi oznaceni su tankim linijama. Na istoj slid vozac vozila broj 2 duzan je da propusti vozilo broj 1, koje se krece putem sa prvenstvom prolaza.

73. Na slid broj 55 (iza vozila broj 1) znak opasnosti "ukrstanje sa 55'-- --" __ -->_,

sporednim putem pod pravim uglorn" oznacava blizinu raskrsnice

na kojoj se put sa prvenstvom prolaza, ukrsta sa sporednim putem. Na istoj slici vozac vozila broj 1 ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo broj 2, jer se krece putem sa prvenstvom prolaza.

96

XII. Saobraca] na raskrsnici i prvenstvo prolaza

74. Na slikama broj 56,57,58 i 59 vozaci Cija su vozila oznacena brojem 2 krecu se putem koji se ukrsta sa putem sa prvenstvom prolaza i duzni su da propuste vozila koja su oznacena brojem 1, jer se vozaci tih vozila krecu putem na kome vozila imaju prvenstvo prolaza.

75. Na slid broj 56, znak opasnosti "spajanje sa sporednim putern pod pravim uglom sieve strane" (iza vozila broj 1) oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem.

76. Na slid broj 57 (iza vozila broj 1) znak opasnosti "spajanje sa sporednim putem pod pravim uglom s desne strane" oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem.

77. Na slid broj 58 (iza vozila broj 1) znak opasnosti "spajanje sa sporednim putem pod ostrirn uglom sieve strane', oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem.

78. Na slid broj 59 (iza vozila broj 1) znak opasnosti "spajanje sa sporednim putem pod ostrim uglom s desne strane" oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem.

79. Znakovi opasnosti (iza vozila broj 1 na slikama broj 55, 56, 57,58 i 59) postavljaju se, po pravilu, izvan naselja na udaljenosti od 150 do 250 m ispred raskrsnice. Mogu se postaviti sarno ako je na sporednom putu, koji se ukrsta sa putem s prvenstvom prolaza, ispred raskrsnice postavljen znak "ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza" (na istim slikama kod vozila broj 2) iii znak "obavezno zaustavljanje" (koji je prikazan na slici broj 52).

80. Pravilo po kome je vozac duzan da propusti sva vozila koja se krecu putem sa prvenstvom prolaza kad vozilom ulazi na taj put, ne odnosi se na vozila sa prvenstvom prolaza (slika broj 60). Vozac vozila sa prvenstvom prolaza broj 1 ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo broj 2 iako se ono krece putem sa prvenstvom prolaza.

57~ ~ __ ~

97

XII. Saobracaj na raskrsnici i prvenstvo prolaza

81. Pravilo po kome je vozac duzan da propusti sva vozila koja se krecu putem sa prvenstvom prolaza kad vozilom ulazi na taj put ne odnosi se ni na vozila pod pratnjom (slika broj 61). Vozac vozila pod pratnjom.broj 1 ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo broj 2 iako se ono krece putem sa prvenstvom prolaza.

82. Kad prelazi raskrsnicu krecuci se putem sa prvenstvom prolaza, vozac treba da obrati paznju na ucesnike u saobracaju na pravcu kojim se krece, kao i na pravce prema sporednim putevirna (levo-desno), jer vozaci vozila sa prvenstvom prolaza, i vozaci vozila pod pratnjom, imaju prvenstvo prolaza i kad se krecu sporednim putem(slika broj 60 i broj 61).

83. Slika broj 62 - vozac vozila pod pratnjom broj 1 ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozaca vozila sa pravom prvenstva prolaza broj 2 i kad se vozac tog vozila krece putem sa prvenstvom prolaza.

84. U pogledu medusobnih prava prvenstva prolaza vozila koja pripadaju istoj grupi, dva vozila pod pratnjom, dva vozila sa prvenstvom prolaza, na raskrsnici koja je regulisana znakovima koji odreduju prvenstvo prolaza - vaze ti znakovi. Vozac, koji ulazi vozilom na put koji je saobracajnim znakom oznacen kao put sa prvenstvom prolaza, duzan je da propusti vozilo koje se krece tim putem (slika 63). Na isti nacin medusobno odreduju prvenstvo prolaza dva vozaca tramvaja,

85. Vozac smskog vozila - tramvaja koji ulazi na put koji je saobracajnim znakom oznacen kao put sa prvenstvom prolaza, duzan je da propusti sva vozila koja se krecu tim putem (slika broj 64).Yozac tramvaja broj 2 nema prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo broj 1 koje se krece putem sa prvenstvom prolaza.

86. Kad na raskrsnici sa znakovima koji odreduju prvenstvo prolaza ima vise vozila (kao na slici broj 65), prvo se odreduje prvenstvo prolaza na putu sa prvenstvom prolaza. Na putu sa prvenstvom prolaza vozac vozila broj 2 pri skretanju ulevo duzan je da propusti vozilo broj 1, jer mu to vozilo dolazi sa desne strane.

Zatim se na isti nacin odreduje prvenstvo prolaza na sporednom putu gde je vozac vozila broj 4, pri skretanju ulevo, duzan da propusti vozilo broj 3, koje mu dolazi sa desne strane. Redosled prolaza vozila na toj raskrsnici je 1,2,3,4.

98

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->