LIČNOST I LIČNE

KARAKTERISTIKE
 UVODNA DISKUSIJA

 U kojoj meri na ličnost i ponašanje čoveka utiče:

 Nasledje (geni)
 Okolina (učenje, vaspitanje, socijalna i kulturna
sredina)

Nasledje
(geni) 1 Okolina
2 3 4 5 6 7 8 9 10
LIČNOST I LIČNE
KARAKTERISTIKE
 Ljudi se različito ponašaju na poslu jednostavno
zato što su različite ličnosti
 Ličnost: jedinstvena kombinacija karakteristika
osobe koja proizilazi iz načina na koji se pojedinac
ponaša i stupa u interakcije sa drugima

Nasleđe: Okruženje:
Genetska Porodica
struktura Socijalne grupe
Fizičke Kultura
predispozicije Ličnost i lične
karakteristike

Situaciona
ograničenja
5 VELIKIH DIMENZIJA
LIČNOSTI

1. Ekstrovertnost – introvertnost, društvenost ili

otvorenost
2. Prijatnost ili saglasnost
3. Savesnost
4. Emocionalna stabilnost, prilagođenost ili
neurotičnost
5. Otvorenost
5 OSNOVNIH DIMENZIJA
LIČNOSTI
Stabilan, samouveren,
efikasan, smiren,
bezbedan, opušten
Društven, eneregičan,
dramatičan, pričljiv,
aktivan, samouveren
Uredan, odgovoran,
temeljit,
organizovan,ambiciozan
Topao, taktičan, pažljiv,
kooperativan, tolerantan, Saglasnost (prijatnost)
poverljiv, uslužan, brižan
Maštovit, radoznao,
originalan, inteligentan,
razuman, kreativan
Nervozan, nepoverljiv,
Prilagođenost zabrinut, depresivan,
nesiguran, zbunjen
Stidljiv, povučen,
Društvenost
rezervisan, tih, zatvoren
Savesnost Impulsivan, bezbrižan,
neodgovoran, neoprezan,
neefikasan
Nezavistan, hladan,
neučtiv, nepristojan,
neprijatan
Intelektualna Dosadan, nemaštovit,
otvorenost konvencionalan
MBTI KLASIFIKACIJA
LIČNOSTI
Ekstravertnost (E) Na šta fokusurate vašu Introvertnost (I)
Aktivan, otvoren energiju? Tih, povučen
Interaktivan Koncentrisan
Govori pa misli Misli pa govori
Društven Reflektivan
Senzacija (S) Na šta obraćate pažnju i Intuicija (N)
Praktičan odakle skupljate Generalan
Detalji informacije? Mogućnosti
Konkretno Teorijsko
Specifično Apstraktno
Mišljenje (T) Kako proocenjujete i Osećanje (F)
Analitičan donosite odluke? Subjektivan
Glava Srce
Pravila Okolnosti
Pravda Milosrđe
Prosuđivanje (J) Kako se odnosite prema Posmatranje (P)
Strukturiran spoljnom svetu? Fleksibilan
Vremenski orijentisan Otvorenost za diskusiju
Odlučnost Istraživanje mogućnosti
Organizovan Spontan
 LIČNOST I LIČNE
KARAKTERISTIKE
 Lokus kontrole: stepen do koga čovek kontroliše
sopstvenu sudbinu
 Eksterni lokus kontrole – manje zadovoljstvo poslom, veće
odsustavovanje sa posla, manja posvećenost poslu, veća sklonost
prihvatanju naredjenja
 Interni lokus kontrole – veće zadovoljstvo poslom, manje
odsustvovanje sa posla, bolje za složene poslove
 Makijavelizam – stepen do koga je pojedinac pragmatičan,
ima emocionalnu distancu i veruje da cilj opravdava
sredstvo
 Ljudi sa visokim Mach više ulaze u političke procese, više
pregovaraju i više pobedjuju, bolji su u poslovima u kojima ima
pregovaranja i nisu važne emocije
LIČNOST I LIČNE
KARAKTERISTIKE
 Autoritarizam/ dogmatizam - stepen rigidnosti ličnih
uverenja
 Autoritarna osoba poštuje autoritet, ljude ceni kroz moć,
voli izvesnost
 Samopoštovanje, samo-efikasnost – stepen do
koga čovek poštuje i uvažava samog sebe i svoje
sposobnosti
 Visoko samopoštovanje – veće preduzimanje rizika, veće
zadovoljstvo poslom, bolje obavljanje složenijih poslova,
veća motivacija
 Nisko samopoštovanje – veća zavisnost od drugih, manje
zadovoljstvo poslom, manja motivacija
LIČNOST I LIČNE
KARAKTERISTIKE
 Samo-posmatranje (self-monitoring) – stepen do
koga je pojedinac svestan svojih osobina i
sposoban da svoje osobine i svoje ponašanje
prilagođava situaciji
 Visoko samoposmatranje – više obraćaju pažnje na
ponašanje drugih, više dobijaju promocija i više
menjaju radna mesta
• Sklonost riziku – stepen do koga pojedinac
prihvata rizik i kako donosi odluke
• Osobe više sklone riziku donose odluke brže, na
osnovu manje informacija
LIČNOST I TIP POSLA
Tip ličnosti Lične karakteristike Pogodno zanimanje

Realističan: preferira fizičke Stabilan, uporen, Radnik na liniji, farmer,

akitvnosti koje traže snagu, veštinu stidljiv, praktičan mehaničar
i koordinaciju
Istraživač: preferira aktivnosti Analitičan, originalan, Ekonomist, novinar,
koje traže razmišljanje, radoznao, nezavistan matematičar
razumevanje i istraživanje
Socijalni: preferira akitvnosti Prijateljski, druželjubiv, Socijalni radnik, učitelj
pomaganja i razvoja drugih empatičan

Konvencionalan: preferira red, Efikasan, praktičan, Računovodja,

pravila, jasne aktivnosti nefleksibilan menadžer, šalter. radnik

Preduzetnički: preferira verbalne Samopouzdan, Pravnik, preduzetnik,

akitvnosti u kojima možed a ambiciozan, dominantan prodavac nekretnina
ubedjuje druge i stiče moć

Umetnički: preferira nejasne, Imaginativan, Slikar, muzičar, pisac,

nesistematičke aktivnosti i emocionalna, dekorater
kreativnost nepraktičan
BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE
 Starost – sa starenjem zaposlenog
 Produktivnost opada / raste?
 Zadovoljstvo poslom se povećava
 Smanjuje se verovatnoća odlaska iz organizacije
 Smanjuje se neopravdano odsustvovanje
 Pol
 Ne utiče na produktivnost i performanse
 Žene se više povinuju autoritetu
 Muškarci imaju viša očekivanja
 Žene više odsustvuju sa posla
 Ne utiče na fluktuaciju
BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE
 Bračno stanje
 Oženjeni / udate su više zadovoljni poslom
 Oženjeni / udate manje odsustvuju sa posla i redje
odlaze
 Radni staž – vreme provedeno na jednoj poziciji
 Pozitivno utiče na produktivnost
 Pozitivno utiče na zadovoljstvo poslom
 Negtivno utiče na odsustvovanje sa posla
 Negoativno utiče na fluktuaciju
SPOSOBNOSTI
 Intelektualne sposobnosti ili inteligencija: kognitivna,
socijalna, emocionalna, kulturna
 Sposobnost rada sa brojevima
 Verbalna sposobnost
 Brzina percepcije
 Induktivno rezonovanje
 Deduktivno rezonovanje
 Prostorna vizualizacija
 Memorija
 Potrebna uskladjivanja sposobnosti pojedinca i njegovog
posla
INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI
VRSTA OBJAŠNJENJE POGODNI POSLOVI
SPOSOBNOSTI
Verbalna sposobnost Sposobnost razumevanja i korišćenja Nastavnici
pisanog i govornog jezika Advokati
Pisci
Numerička Sposobnost rešavanja aritmetičkih Konobari
sposobnost problema i korišćenja brojeva Investicioni bankari
Inženjeri
Računovođe
Sposobnost Sposobnost da se nađu rešenja za Terapeuti
rezonovanja probleme i razumeju principi na Dizajneri enterijera
bazi kojih se različiti problemi Mehaničari
mogu rešavati. Dizajneri kompjuterskih
softvera
Sposobnost Sposobnost da se izvedu odgovarajući Istraživači u medicinskim
dedukcije zaključci na osnovu niza naukama
posmatranja ili da se ocenjuju Detektivi
implikacije serije činjenica Naučnici
Novinari - istraživači
INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI
Sposobnost Sposobnost da se vidi kako su dve Antrpolozi
uočavanja relacija stvari povezane jedna s drugom i Turistički agenti
da se onda to znanje primeni na Konsultanti
druge odnose i alternative. Planeri venčanja
Sposobnost Sposobnost da da se “prizovu” Prevodioci
pamćenja stvari od običnih asocijacija do Prodajno osoblje
složenih grupa tvrđenja ili Menadžeri
rečenica. Istraživači
Sposobnost Sposobnost da se odredi lociranost Astronauti
snalaženja u određenog objekta u odnosu na Arhitekte
prostoru sopstvenu poziciju ili da se zamisli Kontrolori leta
kako bi neki objekat izgledao iz Dizajneri odeće
druge perspektive.
Sposobnost Sposobnost da se vidi ispod Profesionalni fotografi
percepcije površine i da se uoče odnosi Piloti
Kapetani brodova
FIZIČKE SPOSOBNOSTI
 Motorne sposobnosti: sposobnost da se fizički
manipuliše stvarima u okruženju i u njih se
ubrajaju sledeće: reakcija, brzina pomeranja
ruku itd.

 Fizičke sposobnosti se odnose na individualnu

fizičku formu i snagu kao što su: statička snaga -
sposobnost dizanja određene težine
PERCEPCIJA
 Jedan mali dečko nije ništ' uživ'o
Sve je shvat'o tužno, sve je shvat'o krivo
Mučila ga često i ta mis'o crna:
''Zašt' nijedna ruža da nije bez trna?''.
A taj dečko je im'o veseloga druga
Koga nije lako obarala tuga
A zašto ga nije, verujte mi zato
što je svašta lepše, veselije shvat'o
Pa on njemu kaže: ''Radujem se druže,
Što se i na trnu mogu naći ruže''
Jovan Jovanović Zmaj
VAŽNOST PERCEPCIJE
 Prodavci cipela u Africi
 Ljudi razumeju svet oko sebe, ne onako kakav
on jeste, nego onako kako ga oni vide
 Ljudi se ponašaju, ne na osnovu onoga što se
stvarno dešava, nego na osnovu sopstvene
interpretacije onoga što se dešava
 Kada ljudi situaciju označe realnom, ona postaje
realna po svojim posledicama
 Verujem u ono što vidim ili vidim ono u šta
verujem
 Čaša do pola puna ili do pola prazna
DEFINISANJE PERCEPCIJE
 Percepcija se definiše kao proces senzacije,
organizacije i interpretacije stimulansa u cilju
određivanja njihovog značenja

Reakcija
Senzacija Organizacija Interpretacija •Sudovi
Stimulans stimulansa stimulansa stimulansa •Emocije
•Ponašanje
•Odluke

PERCEPCIJA
PROCES PERCEPCIJE
 Senzacija, konfrontacija i registrovanje
stimulansa putem 5 čula: vida, sluha, dodira,
mirisa i ukusa
 Organizacija stimulansa - principi
 Blizina
 Sličnost
 Zatvaranje
 Figura i pozadina
 Interpretacija stimulansa – dodeljivanje značenja
PROCES PERCEPCIJE
OOOOOOOOO
XXXXXXXXX
OOOOOOOOO
XXXXXXXXX
OOOOOOOOO
XXXXXXXXX
FAKTORI PERCEPCIJE
 Posmatrač
 Znanje i iskustvo (interpretativna šema)
 Motivacija – deprivirane potrebe (seks ili Nektar marmelada)
 Interesi (lov)
 Objekat posmatranja
 Internzitet stimulansa: veličina, buka, miris, boje (pakovanja
proizvoda, enterijer prodavnica)
 Kretanje stimulansa (reklame na vetar, neonske reklame)
 Ponavljanje stimulansa (fok muzika)
 Kontrast stimulansa u odnosu na okolinu (oblačenje)
 Situacija
FAKTORI PERCEPCIJE
INTERPRETATIVNE ŠEME
“Kognitivna struktura koja predstavlja
organizovano znanje o određenoj vrsti
stimulansa“
 Sadržaj šeme: atributi stimulansa i relacije
izmedju njih
 Funkcija šeme: olakšavanje i ubrzavanje
interpretacije realnosti u cilju ekonomisanja
vremenom i smanjenja nesigurnosti
 Interpretativna šema kao ‘’mentalni softver’’
 Vrste intepretativnih šema
 Šeme ličnosti
 Šeme dogadjaja (skripte)
 Šeme uloga
 Samo koncept
INTERPRETATIVNE ŠEME
 Negativne implikacije interpretativnih šema
 Filtriranje informacija
 Pojednostavljivanje realnosti
 Dopunjavanje realnosti
 Popunjavanje praznina u memoriji
SOCIJALNA PERCEPCIJA
 Osnovna pravila socijalne percepcije
 Poznavanje sopstvene ličnosti doprinosi tačnijem ocenjivanju
drugih ljudi i njihovih postupaka
 Naše sopstvene karakteristike i osobine utiču na ocenu
ponašanja i motiva drugih ljudi
 Ljudi koji pihvataju sebe onakvim kakvi oni stvarno jesu imaju
tačnije predstave o drugima i uzrocima njihovog ponašanja i
više su skloni da imaju pozitivan stav o drugima

‘’Upoznaj samoga sebe’’

SOCIJALNA PERCEPCIJA
 Kelly –jeva teorija atribucije: da li je ponašanje
pojedinca uzrokovano internim ili eksternim
faktorima?
 Tri karakteristike ponašanja odredjuju njegove
uzroke
 Konsenzus: da li se i drugi ponašaju u istoj situaciji na isti
način?
 Konzistentnost: da li se pojedinac ponaša slično u dužem
vremenskom periodu?
 Distinktivnost: da li se pojedinac ponaša slično i u drugim
situacijama?
SOCIJALNA PERCEPCIJA

Posmatrate osobu koja se žali na hranu, usluge, dekor u

i zaključujete...
restoranu. Da bi ste odgovorili na pitanje ''Zašto?'' vi
primećujete...

Niko drugi se ne Ova osoba se već Ova osoba se žali Ona se žalila jer je
žali više puta žalila u i u drugim nju teško zadovoljiti
(nizak stepen + ovom restoranu
+ restoranima = (interna atribucija)
konsenzusa) (visok stepen (nizak stepen
konzistentnosti) distinkcije)

Više drugih osoba Ova osoba se do Ova osoba se ne Ona se žalila jer je
se takodje žali sada nikada nije žali u drugim restoran stvarno loš
(visok stepen + žalila u ovom + restoranima (visok = (eksterna atribucija)
konsenzusa) restoranu (nizak stepen
stepen distinkcije)
konzistentnosti)
RAZLIKE U PERCEPCIJAMA
Vrsta priznanja Frekvencija davanja Frekvencija davanja
priznanja prema priznanja prema
menadžerima zaposlenima

Privilegije 52% 14

Više odgovornosti 48 10

Pohvala 82 13

Iskreno priznanje 80 14

Bolji posao 64 9

Intersantniji posao 51 3
DVE BAZIČNE GREŠKE
SOCIJALNE PERCEPCIJE

 Fundamentalna greška atribucije: ljudi imaju

tendenciju da, kada ocenjuju druge, precenjuju
značaj internih a potcenjuju značaj eksternih
faktora

 Samopodržavajuća predrasuda: ljudi imaju

tendenciju da uspeh pripisuju internim faktorima
(sebi) a neuspeh eksternim faktorima (situacija)
GREŠKE SOCIJALNE
PERCEPCIJE
 Selektivna percepcija – filtriranje stimulansa kroz
interpretativnu šemu
 Stereotipi- generalizacija prilikom koje svakom
pojedincu pripadniku određene grupe pridajemo
sve karakteristike koje ta grupa, po našem
mišljenju, ima
 Halo efekat - generalnu impresiju o nekome
donesemo na osnovu poznavanja samo jedne
njegove karakteristike
OSTALE GREŠKE SOCIJALNE
PERCEPCIJE
 Greška ekstremizma u ocenjivanju
 Greška centralne tendencije
 Greška egocentrizma (neko-sličan-meni)
 Greška prvog utiska
 Greška poslednjeg utiska
 Greška kontrasta
 Greška neopravdanog pripisivanja
GREŠKA EKSTREMIZMA U
OCENJIVANJU

Idealan ocenjivač 15 35 35 15

4 34
Beljička Mihal

Petković Vukašin 1 20

1 26
Majkić Spasojka

0% 20% 40% 60% 80% 100%

od -2 do -1 od -1 do 0 od 0 do +1 od +1 do +2
GREŠKA CENTRALNE
TENDENCIJE U OCENJIVANJU
Idealan ocenjivač 15 35 35 15

13
Bogdanović Milorad

42 4
Suvara Branko

3 58 5
Čović Pero

1 34
Jekić Jovan

4 19 1
Dragosavljević Mladen

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

od -2 do -1 od -1 do 0 od 0 do +1 od+1 do +2
GREŠKA PREBLAGOG OCENJIVANJA
F R E K V E N C IJ A P O J AV L J IVA N J A O C E N E

200

100

UKUPNE PROSECNE OCENE U PERIODU I / VII

 ‘’HALO’’ GREŠKA

0,90

0,85
Kvantitet
0,80

0,75
Kvalitet
Prosečna ocena

0,70 Efikasnost
0,65
Disciplina
0,60
Razvoj, učenje
0,55

0,50 Interpersonalni uticaj

0,45 Prosečna ocena
0,40
1 2 3 4 5 6 7
Meseci
GREŠKA PRVOG UTISKA

JANUAR FEBRUAR MART APRIL MAJ JUN JUL

JANUAR 1 0,76 0,64 0,60 0,56 0,36 0,36
FEBRUAR 0,76 1,00 0,67 0,70 0,58 0,34 0,36
MART 0,64 0,67 1,00 0,72 0,69 0,43 0,41
APRIL 0,60 0,70 0,72 1,00 0,60 0,40 0,50
MAJ 0,56 0,58 0,69 0,60 1,00 0,51 0,38
JUN 0,36 0,34 0,43 0,40 0,51 1,00 0,62
JUL 0,36 0,36 0,41 0,50 0,38 0,62 1,00
INDIVIDUALNO
UČENJE
INDIVIDUALNO UČENJE
 Učenje je ''relativno stabilna promena ponašanja
pojedinca kao rezultat njegovog iskustva''.
 Klasično uslovljavanje
 Pavlovljevi eksperimenti sa psom
 Neuslovljeni stimulans (meso) izaziva neuslovljeni refleks
(lučenje pljuvačke)
 Sparivanje neuslovljenog sa uslovljenim stimulansom
(zvono) izaziva uslovni refleks (lučenje pljuvačke) –
klasično uslovljavanje
 Moguće je kalsično uslovljavanje drugog reda
 INDIVIDUALNO UČENJE -
INSTRUMENTALNO
USLOVLJAVANJE
 Umesto Stimulans – Response, Consequences –
Response
 Ponašanje je posledica prisustva ili odsustva
nagrade ili kazne za prethodono ponašanje a ne
prostog delovanja stimulansa
Stimulans ne mora biti prisutan svaki put da bi se
proizvelo ponašanje kao u klasičnom uslovljavanju
CILJ UČENJA
Postići pozitivne posledice Izbeći negativne posledice
Pojačavanje
ponašanja Pozitivno pojačavanje Negativno
SREDSTVO Slabljenje pojačavanje
UČENJA ponašanja
Gašenje Kažnjavanje
INDIVIDUALNO UČENJE -
SOCIJALNO UČENJE ILI UČENJE
PO MODELU
 Dete uči po modelu roditelja
 Proces učenja po modelu
 Proces pažnje
 Proces retencije
 Proces reprodukcije
 Proces pojačavanja
OBLIKOVANJE PONAŠANJA
 Uvek treba prvo odrediti poželjno ponašanje
zaposlenih
 Treba postaviti standarde dobrog ponašanja i
utvrditi merila
 Zaposleni treba da dobiju potrebnu obuku za
poželjno ponašanje
 Menadžer treba da izabere model uslovljavanja
ponašanja
 Treba uvek dati povratnu informaciju (feedback)
zaposlenima
DISCIPLINA I KAZNE U
ORGANIZACIJI
 Disciplina se može definisati kao sistematsko
izricanje kazni za nepoželjno ponašanje
 Dimenziuje discipline: koje ponašanje se
kažnjava a koje ne, koliko se raznih oblika
ponašanja kažnjava, kakve su kazne, kolike su
kazne, koliko se kazne često primenjuju
 Ograničenje kažnjavanja: kaznama menadžer
samo pokazuje šta se ne sme raditi a ne i kakvo
se ponašanje od zaposlenog očekuje
PRAVILA KAŽNJAVANJA U
ORGANIZACIJI

 Kazna treba da sledi odmah po učinjenom postupku.

 Kazna treba da bude umerena
 Treba kazniti nepoželjno ponašanje a ne osobu
 Kazne treba primenjivati dosledno
 Treba javno saopštiti razloge kažnjavanja
 Posle kažnjavanja ne smeju se davati nagrade