P. 1
Licnost, Percepcija i Ucenje

Licnost, Percepcija i Ucenje

|Views: 1,691|Likes:
Published by pedjiko

More info:

Published by: pedjiko on Jun 01, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/06/2013

pdf

text

original

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

UVODNA DISKUSIJA

U kojoj meri na ličnost i ponašanje čoveka utiče:
⇒ ⇒

Nasledje (geni) Okolina (učenje, vaspitanje, socijalna i kulturna sredina) Okolina

Nasledje (geni) 1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE
Ljudi se različito ponašaju na poslu jednostavno zato što su različite ličnosti  Ličnost: jedinstvena kombinacija karakteristika osobe koja proizilazi iz načina na koji se pojedinac ponaša i stupa u interakcije sa drugima

Nasleđe: Genetska struktura Fizičke predispozicije Okruženje: Porodica Socijalne grupe Kultura

Ličnost i lične karakteristik e Situaciona ograničenja

5 VELIKIH DIMENZIJA LIČNOSTI
1.

Ekstrovertnost – introvertnost, društvenost ili otvorenost Prijatnost ili saglasnost Savesnost Emocionalna stabilnost, prilagođenost ili neurotičnost Otvorenost

2. 3. 4.

5.

5 OSNOVNIH DIMENZIJA LIČNOSTI
Stabilan, samouveren, efikasan, smiren, bezbedan, opušten Društven, eneregičan, dramatičan, pričljiv, aktivan, samouveren Uredan, odgovoran, temeljit, organizovan,ambiciozan Topao, taktičan, pažljiv, kooperativan, tolerantan, poverljiv, uslužan, brižan Maštovit, radoznao, originalan, inteligentan, razuman, kreativan

Prilagođenost

Nervozan, nepoverljiv, zabrinut, depresivan, nesiguran, zbunjen Stidljiv, povučen, rezervisan, tih, zatvoren

Društvenost

Savesnost

Impulsivan, bezbrižan, neodgovoran, neoprezan, neefikasan Nezavistan, hladan, neučtiv, nepristojan, neprijatan Dosadan, nemaštovit, konvencionalan

Saglasnost (prijatnost)

Intelektualna otvorenost

MBTI KLASIFIKACIJA LIČNOSTI
Ekstravertnost (E) Aktivan, otvoren Interaktivan Govori pa misli Društven Senzacija (S) Praktičan Detalji Konkretno Specifično Mišljenje (T) Analitičan Glava Pravila Pravda Prosuđivanje (J) Strukturiran Vremenski orijentisan Odlučnost Organizovan Na šta fokusurate vašu energiju? Introvertnost (I) Tih, povučen Koncentrisan Misli pa govori Reflektivan

Na šta obraćate pažnju i Intuicija (N) odakle skupljate Generalan informacije? Mogućnosti Teorijsko Apstraktno Kako proocenjujete i donosite odluke? Osećanje (F) Subjektivan Srce Okolnosti Milosrđe

Kako se odnosite prema Posmatranje (P) spoljnom svetu? Fleksibilan Otvorenost za diskusiju Istraživanje mogućnosti Spontan

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

Lokus kontrole: stepen do koga čovek kontroliše sopstvenu sudbinu

Eksterni lokus kontrole – manje zadovoljstvo poslom, veće odsustavovanje sa posla, manja posvećenost poslu, veća sklonost prihvatanju naredjenja Interni lokus kontrole – veće zadovoljstvo poslom, manje odsustvovanje sa posla, bolje za složene poslove

Makijavelizam – stepen do koga je pojedinac pragmatičan, ima emocionalnu distancu i veruje da cilj opravdava sredstvo

Ljudi sa visokim Mach više ulaze u političke procese, više pregovaraju i više pobedjuju, bolji su u poslovima u kojima ima pregovaranja i nisu važne emocije

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

Autoritarizam/ dogmatizam - stepen rigidnosti ličnih uverenja

Autoritarna osoba poštuje autoritet, ljude ceni kroz moć, voli izvesnost

Samopoštovanje, samo-efikasnost – stepen do koga čovek poštuje i uvažava samog sebe i svoje sposobnosti

Visoko samopoštovanje – veće preduzimanje rizika, veće zadovoljstvo poslom, bolje obavljanje složenijih poslova, veća motivacija Nisko samopoštovanje – veća zavisnost od drugih, manje zadovoljstvo poslom, manja motivacija

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

Samo-posmatranje (self-monitoring) – stepen do koga je pojedinac svestan svojih osobina i sposoban da svoje osobine i svoje ponašanje prilagođava situaciji

Visoko samoposmatranje – više obraćaju pažnje na ponašanje drugih, više dobijaju promocija i više menjaju radna mesta

Sklonost riziku – stepen do koga pojedinac prihvata rizik i kako donosi odluke

Osobe više sklone riziku donose odluke brže, na osnovu manje informacija

LIČNOST I TIP POSLA
Tip ličnosti Realističan: preferira fizičke akitvnosti koje traže snagu, veštinu i koordinaciju Istraživač: preferira aktivnosti koje traže razmišljanje, razumevanje i istraživanje Socijalni: preferira akitvnosti pomaganja i razvoja drugih Lične karakteristike Stabilan, uporen, stidljiv, praktičan Pogodno zanimanje Radnik na liniji, farmer, mehaničar

Analitičan, originalan, Ekonomist, novinar, radoznao, nezavistan matematičar Prijateljski, druželjubiv, Socijalni radnik, učitelj empatičan Računovodja, menadžer, šalter. radnik Pravnik, preduzetnik, prodavac nekretnina

Konvencionalan: preferira red, Efikasan, praktičan, pravila, jasne aktivnosti nefleksibilan Preduzetnički: preferira verbalne akitvnosti u kojima možed a ubedjuje druge i stiče moć Umetnički: preferira nejasne, nesistematičke aktivnosti i kreativnost Samopouzdan, ambiciozan, dominantan Imaginativan, emocionalna, nepraktičan

Slikar, muzičar, pisac, dekorater

BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Starost – sa starenjem zaposlenog
⇒ ⇒ ⇒ ⇒

Produktivnost opada / raste? Zadovoljstvo poslom se povećava Smanjuje se verovatnoća odlaska iz organizacije Smanjuje se neopravdano odsustvovanje Ne utiče na produktivnost i performanse Žene se više povinuju autoritetu Muškarci imaju viša očekivanja Žene više odsustvuju sa posla Ne utiče na fluktuaciju

Pol
⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒

BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Bračno stanje
⇒ ⇒

Oženjeni / udate su više zadovoljni poslom Oženjeni / udate manje odsustvuju sa posla i redje odlaze Pozitivno utiče na produktivnost Pozitivno utiče na zadovoljstvo poslom Negtivno utiče na odsustvovanje sa posla Negoativno utiče na fluktuaciju

Radni staž – vreme provedeno na jednoj poziciji
⇒ ⇒ ⇒ ⇒

SPOSOBNOSTI

Intelektualne sposobnosti ili inteligencija: kognitivna, socijalna, emocionalna, kulturna
⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒

Sposobnost rada sa brojevima Verbalna sposobnost Brzina percepcije Induktivno rezonovanje Deduktivno rezonovanje Prostorna vizualizacija Memorija

Potrebna uskladjivanja sposobnosti pojedinca i njegovog posla

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI
VRSTA OBJAŠNJENJE SPOSOBNOSTI Verbalna sposobnost Numerička sposobnost POGODNI POSLOVI Sposobnost razumevanja iNastavnici korišćenja pisanog i govornogAdvokati jezika Pisci Sposobnost rešavanja aritmetičkihKonobari problema i korišćenja brojeva Investicioni bankari Inženjeri Računovođe Sposobnost da se nađu rešenja zaTerapeuti probleme i razumeju principi naDizajneri enterijera bazi kojih se različiti problemiMehaničari mogu rešavati. Dizajneri kompjuterskih softvera Sposobnost da se izveduIstraživači odgovarajući zaključci na osnovu medicinskim niza posmatranja ili da se naukama ocenjuju implikacije serijeDetektivi činjenica Naučnici u

Sposobnost rezonovanja

Sposobnost dedukcije

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI
Sposobnost uočavanja relacija Sposobnost da se vidi kako su dve stvari povezane jedna s drugom i da se onda to znanje primeni na druge odnose i alternative. Antrpolozi Turistički agenti Konsultanti Planeri venčanja

Sposobnost pamćenja

Sposobnost da da se “prizovu”Prevodioci stvari od običnih asocijacija doProdajno osoblje složenih grupa tvrđenja iliMenadžeri rečenica. Istraživači Sposobnost da se odrediAstronauti lociranost određenog objekta uArhitekte odnosu na sopstvenu poziciju iliKontrolori leta da se zamisli kako bi nekiDizajneri odeće objekat izgledao iz druge perspektive. Sposobnost da se vidi ispodProfesionalni površine i da se uoče odnosi fotografi Piloti

Sposobnost snalaženja u prostoru

Sposobnost percepcije

FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Motorne sposobnosti: sposobnost da se fizički manipuliše stvarima u okruženju i u njih se ubrajaju sledeće: reakcija, brzina pomeranja ruku itd.

Fizičke sposobnosti se odnose na individualnu fizičku formu i snagu kao što su: statička snaga - sposobnost dizanja određene težine

PERCEPCIJA

Jedan mali dečko nije ništ' uživ'o Sve je shvat'o tužno, sve je shvat'o krivo Mučila ga često i ta mis'o crna: ''Zašt' nijedna ruža da nije bez trna?''. A taj dečko je im'o veseloga druga Koga nije lako obarala tuga A zašto ga nije, verujte mi zato što je svašta lepše, veselije shvat'o Pa on njemu kaže: ''Radujem se druže, Što se i na trnu mogu naći ruže'' Jovan Jovanović Zmaj

VAŽNOST PERCEPCIJE
Prodavci cipela u Africi  Ljudi razumeju svet oko sebe, ne onako kakav on jeste, nego onako kako ga oni vide  Ljudi se ponašaju, ne na osnovu onoga što se stvarno dešava, nego na osnovu sopstvene interpretacije onoga što se dešava  Kada ljudi situaciju označe realnom, ona postaje realna po svojim posledicama  Verujem u ono što vidim ili vidim ono u šta verujem  Čaša do pola puna ili do pola prazna

DEFINISANJE PERCEPCIJE

Percepcija se definiše kao proces senzacije, organizacije i interpretacije stimulansa u cilju određivanja njihovog značenja

Stimulans

Senzacija stimulansa

Organizacija stimulansa

Interpretacija stimulansa

Reakcija
•Sudovi •Emocije •Ponašanje •Odluke

PERCEPCIJA

PROCES PERCEPCIJE
Senzacija, konfrontacija i registrovanje stimulansa putem 5 čula: vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa  Organizacija stimulansa - principi

⇒ ⇒ ⇒ ⇒

Blizina Sličnost Zatvaranje Figura i pozadina

Interpretacija stimulansa – dodeljivanje značenja

PROCES PERCEPCIJE
OOOOOOOOO XXXXXXXXX OOOOOOOOO XXXXXXXXX OOOOOOOOO XXXXXXXXX

FAKTORI PERCEPCIJE

Posmatrač
⇒ ⇒ ⇒

Znanje i iskustvo (interpretativna šema) Motivacija – deprivirane potrebe (seks ili Nektar marmelada) Interesi (lov) Internzitet stimulansa: veličina, buka, miris, boje (pakovanja proizvoda, enterijer prodavnica) Kretanje stimulansa (reklame na vetar, neonske reklame) Ponavljanje stimulansa (fok muzika) Kontrast stimulansa u odnosu na okolinu (oblačenje)

Objekat posmatranja

⇒ ⇒ ⇒

Situacija

FAKTORI PERCEPCIJE

INTERPRETATIVNE ŠEME
“Kognitivna struktura koja predstavlja organizovano znanje o određenoj vrsti stimulansa“  Sadržaj šeme: atributi stimulansa i relacije izmedju njih  Funkcija šeme: olakšavanje i ubrzavanje interpretacije realnosti u cilju ekonomisanja vremenom i smanjenja nesigurnosti  Interpretativna šema kao ‘’mentalni softver’’  Vrste intepretativnih šema
⇒ ⇒ ⇒ ⇒

Šeme Šeme Šeme Samo

ličnosti dogadjaja (skripte) uloga koncept

INTERPRETATIVNE ŠEME

Negativne implikacije interpretativnih šema
⇒ ⇒ ⇒ ⇒

Filtriranje informacija Pojednostavljivanje realnosti Dopunjavanje realnosti Popunjavanje praznina u memoriji

SOCIJALNA PERCEPCIJA

Osnovna pravila socijalne percepcije

Poznavanje sopstvene ličnosti doprinosi tačnijem ocenjivanju drugih ljudi i njihovih postupaka Naše sopstvene karakteristike i osobine utiču na ocenu ponašanja i motiva drugih ljudi Ljudi koji pihvataju sebe onakvim kakvi oni stvarno jesu imaju tačnije predstave o drugima i uzrocima njihovog ponašanja i više su skloni da imaju pozitivan stav o drugima

‘’Upoznaj samoga sebe’’

SOCIJALNA PERCEPCIJA
Kelly –jeva teorija atribucije: da li je ponašanje pojedinca uzrokovano internim ili eksternim faktorima?  Tri karakteristike ponašanja odredjuju njegove uzroke

⇒ ⇒ ⇒

Konsenzus: da li se i drugi ponašaju u istoj situaciji na isti način? Konzistentnost: da li se pojedinac ponaša slično u dužem vremenskom periodu? Distinktivnost: da li se pojedinac ponaša slično i u drugim situacijama?

SOCIJALNA PERCEPCIJA
Posmatrate osobu koja se žali na hranu, usluge, dekor u restoranu. Da bi ste odgovorili na pitanje ''Zašto?'' vi primećujete...
Niko drugi se ne žali (nizak stepen konsenzusa) Ova osoba se već više puta žalila u ovom restoranu (visok stepen konzistentno sti) Ova osoba se do sada nikada nije žalila u ovom restoranu (nizak stepen konzistentno sti) Ova osoba se žali i u drugim restoranima (nizak stepen distinkcije) Ova osoba se ne žali u drugim restoranima (visok stepen distinkcije)

i zaključujete...
Ona se žalila jer je nju teško zadovoljiti (interna atribucija)

+

+

=

Više drugih osoba se takodje žali (visok stepen konsenzusa)

+

+

=

Ona se žalila jer je restoran stvarno loš (eksterna atribucija)

RAZLIKE U PERCEPCIJAMA
Vrsta priznanja Frekvencija davanja Frekvencija davanja priznanja prema priznanja prema menadžerima zaposlenima 52% 48 82 80 64 51 14 10 13 14 9 3

Privilegije Više odgovornosti Pohvala Iskreno priznanje Bolji posao Intersantniji posao

DVE BAZIČNE GREŠKE SOCIJALNE PERCEPCIJE

Fundamentalna greška atribucije: ljudi imaju tendenciju da, kada ocenjuju druge, precenjuju značaj internih a potcenjuju značaj eksternih faktora

Samopodržavajuća predrasuda: ljudi imaju tendenciju da uspeh pripisuju internim faktorima (sebi) a neuspeh eksternim faktorima (situacija)

GREŠKE SOCIJALNE PERCEPCIJE
Selektivna percepcija – filtriranje stimulansa kroz interpretativnu šemu  Stereotipi- generalizacija prilikom koje svakom pojedincu pripadniku određene grupe pridajemo sve karakteristike koje ta grupa, po našem mišljenju, ima  Halo efekat - generalnu impresiju o nekome donesemo na osnovu poznavanja samo jedne njegove karakteristike

OSTALE GREŠKE SOCIJALNE PERCEPCIJE
      

Greška ekstremizma u ocenjivanju Greška centralne tendencije Greška egocentrizma (neko-sličan-meni) Greška prvog utiska Greška poslednjeg utiska Greška kontrasta Greška neopravdanog pripisivanja

GREŠKA EKSTREMIZMA U OCENJIVANJU
Idealan ocenjivač
15 35 35 15

Beljička Mihal

4

34

Petković Vukašin

1

20

Majkić Spasojka
0%

1

26

20%

40%

60%

80%

100%

od -2 do -1

od -1 do 0

od 0 do +1

od +1 do +2

GREŠKA CENTRALNE TENDENCIJE U OCENJIVANJU
Idealan ocenjivač Bogdanović Milorad Suvara Branko Čović Pero Jekić Jovan Dragosavljević Mladen
0%
3 42 15 35 35 15 13

4

58

5

1

34

4

19

1

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

od -2 do -1

od -1 do 0

od 0 do +1

od+1 do +2

FREKVENCIJA POJAVLJIVANJA OCENE

GREŠKA PREBLAGOG OCENJIVANJA
20 0

10 0

0
75 -. 0 .0 -1 5 .2 -1 0 .5 -1 5 .7 -1 0 .0 -2 0 5 -. 25 -. 5 .2 0 0 0. 0 .5 5 .7 0 0 2. 5 .7 1 0 5 1. 5 2 1. 0 0 1.

U U N P O E N O E EUP R D I / V K P E R S C E C N E IO U II

‘’HALO’’ GREŠKA
0,90 0,85 0,80 0,75 Prosečna ocena 0,70 0,65 0,60 0,55 0,50 0,45 0,40 1 2 3 4 Meseci 5 6 7

Kvantitet Kvalitet Efikasnost Disciplina Razvoj, učenje Interpersonalni uticaj Prosečna ocena

GREŠKA PRVOG UTISKA
JA N U A F E B R U A R A R T R M JA N U A R 1 0 ,7 6 0 ,6 4 F E B R U A R 0 ,7 6 1 ,0 0 0 ,6 7 MART 0 ,6 4 0 ,6 7 1 ,0 0 A P R IL 0 ,6 0 0 ,7 0 0 ,7 2 MAJ 0 ,5 6 0 ,5 8 0 ,6 9 JU N 0 ,3 6 0 ,3 4 0 ,4 3 JU L 0 ,3 6 0 ,3 6 0 ,4 1 A P R IL 0 ,6 0 0 ,7 0 0 ,7 2 1 ,0 0 0 ,6 0 0 ,4 0 0 ,5 0 MAJ 0 ,5 6 0 ,5 8 0 ,6 9 0 ,6 0 1 ,0 0 0 ,5 1 0 ,3 8 JU N 0 ,3 6 0 ,3 4 0 ,4 3 0 ,4 0 0 ,5 1 1 ,0 0 0 ,6 2 JU L 0,3 6 0,3 6 0,4 1 0,5 0 0,3 8 0,6 2 1,0 0

INDIVIDUALNO UČENJE

INDIVIDUALNO UČENJE
Učenje je ''relativno stabilna promena ponašanja pojedinca kao rezultat njegovog iskustva''.  Klasično uslovljavanje

⇒ ⇒ ⇒

Pavlovljevi eksperimenti sa psom Neuslovljeni stimulans (meso) izaziva neuslovljeni refleks (lučenje pljuvačke) Sparivanje neuslovljenog sa uslovljenim stimulansom (zvono) izaziva uslovni refleks (lučenje pljuvačke) – klasično uslovljavanje Moguće je kalsično uslovljavanje drugog reda

Umesto Stimulans – Response, Consequences – Response  Ponašanje je posledica prisustva ili odsustva nagrade ili kazne za prethodono ponašanje a ne prostog delovanja stimulansa Stimulans ne mora biti prisutan svaki put da bi se proizvelo ponašanje kao u klasičnom uslovljavanju

INDIVIDUALNO UČENJE INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE

CILJ UČENJA Postići pozitivne posledice Izbeći negativne posledice Pojačavanje ponašanja SREDSTVO Slabljenje UČENJA ponašanja Pozitivno pojačavanje Negativno pojačavanje Kažnjavanje

Gašenje

INDIVIDUALNO UČENJE SOCIJALNO UČENJE ILI UČENJE PO MODELU
 

Dete uči po modelu roditelja Proces učenja po modelu
⇒ ⇒ ⇒ ⇒

Proces pažnje Proces retencije Proces reprodukcije Proces pojačavanja

OBLIKOVANJE PONAŠANJA
Uvek treba prvo odrediti poželjno ponašanje zaposlenih  Treba postaviti standarde dobrog ponašanja i utvrditi merila  Zaposleni treba da dobiju potrebnu obuku za poželjno ponašanje  Menadžer treba da izabere model uslovljavanja ponašanja  Treba uvek dati povratnu informaciju (feedback) zaposlenima

DISCIPLINA I KAZNE U ORGANIZACIJI
Disciplina se može definisati kao sistematsko izricanje kazni za nepoželjno ponašanje  Dimenziuje discipline: koje ponašanje se kažnjava a koje ne, koliko se raznih oblika ponašanja kažnjava, kakve su kazne, kolike su kazne, koliko se kazne često primenjuju  Ograničenje kažnjavanja: kaznama menadžer samo pokazuje šta se ne sme raditi a ne i kakvo se ponašanje od zaposlenog očekuje

PRAVILA KAŽNJAVANJA U ORGANIZACIJI
     

Kazna treba da sledi odmah po učinjenom postupku. Kazna treba da bude umerena Treba kazniti nepoželjno ponašanje a ne osobu Kazne treba primenjivati dosledno Treba javno saopštiti razloge kažnjavanja Posle kažnjavanja ne smeju se davati nagrade

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->