P. 1
GRUPE I TIMOVI

GRUPE I TIMOVI

|Views: 625|Likes:
Published by pedjiko

More info:

Published by: pedjiko on Jun 01, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPTX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/03/2012

pdf

text

original

PLAN RADA ZA 02.09.

2005
I. Grupe i timovi 105’
ü ü

ü

Predavanje 60’ Grupna vezba: Subarkticko prezivljavanje 30’ Analiza slučaja iz prakse: Virtuelni tim u T.A.Stearns 15’

III.Pauza 30’ IV.Upravljanje konfliktima 75’
ü ü ü

Test stila rešavanja konflikata 10’ Predavanje 45’ Analiza slucaja iz prakse 20’

GRUPE I TIMOVI

ZNAČAJ GRUPA
n n n n n

Organizacija se sastoji od grupa a ne pojedinaca  Grupe su neizbežne u životu organizacije  Grupe vrše značajne funkcije u organizaciji Menadžeri najveći deo svoga posla obavljaju u grupama Ciljevi grupe mogu biti u skladu sa ciljevima organizacije ali i suprotni njima Zaključak: menadžer mora da uvažava značaj grupa, da poznaje grupe i da

n n

GRUPE I POTREBE
n n
ü ü ü ü ü ü ü

Ljudi u grupama potrebe

zadovoljavaju

Ekonomske (materijalne) Potrebe sigurnosti Potrebe pripadanja i ljubavi Potrebe ostvarivanja statusa uticaja i

DEFINISANJE GRUPA

Grupa je skup dvoje ili više ljudi koji: ü  stupaju u medjusobne interakcije,
ü ü

 dele zajedničke ciljeve i interese,  percipiraju sebe kao grupu

 

 

Kako grupa nastaje:  1) planski i svesno zbog ostvarivanja
nekog cilja  2) spontano i nesvesno zbog zadovoljenja nekih potreba
 

VRSTE GRUPA U ORGANIZACIJI
n

Vrste grupa:
ü ü

Formalne grupe: formalno sankcionisane Neformalne grupe: nisu formalno sankcionisane

n

Formalne grupe mogu biti:
ü

ü

Komandne grupe (command groups): menadžeri i radnici, struktura autoriteta hijerarhijska, stalne Grupe zadatka (task groups): stručnjaci i/ili predstavnici organizacionih jedinica; struktura autoriteta ujednačena
n

Stalne: komisije

VRSTE GRUPA U ORGANIZACIJI
n

Neformalne grupe mogu biti:
ü

ü

Prijateljske grupe: formiraju se na osnovu sličnosti interesovanja članova Interesne grupe: formiraju se na osnovu zajedničkog interesa ili cilja koga treba ostvariti


VRSTE GRUPA
GRUPE

Formalne

Neformalne

Komandne

Grupe zadatka Privremene (Radne grupe)

Prijateljske

Interesne

Trajne (komisije)

VRSTE GRUPA
Preduzeće Komisija za investicije

Proizvodnja

Marketing

Finansije Radna grupa za novi proizvod

‘’Studenti’’

Pecaroši

VRSTE FORMALNIH GRUPA ZADATKA
KOMISIJE TRAJ NOST OSNOVA ČLANSTVA STABILNOST ČLANSTVA IDENTIFIKACI JA ZADATKA TRAJ NE ORGANIZACIONA ULOGA& POZICIJ A ČLANOVI SE NE MENJ U AJ RADNE GRUPE PRIVREMENE EKSPERTIZA & SPECIJ ALNOST PROMENLJ IVOST ČLANOVA U ZAVISNOSTI OD PRIRODE PROBLEMA ZADATAK ODREDJEN OD STRANE SAME RADNE GRUPE

ZADATAK JE ODREDJEN VAN SAME KOMISIJE

FUNKCIJE GRUPA ZADATKA U ORGANIZACIJI
n n

Rešavanje kompleksnih zadataka Generisanje novih ideja ili kreativnih rešenja

n n n n

Koordinacija i povezivanje Rešavanje problema Sprovodjenje složenih odluka Socijalizacija i obuka zaposlenih

NEFORMALNE GRUPE
n

Neformalne grupe u organizaciji su neizbežne Prednosti grupa: 
ü

n

postojanja

neformalnih

Održavaju zajedničke vrednosti i norme ponašanja Obezbedjuju zadovoljenje potreba pripadanja, sigurnosti, statusa i samorealizacije Pomažu komunikaciju u organizaciji Pomažu da se reše neki problemi koje

ü

ü ü

NEDOSTACI NEFORMALNIH GRUPA
n n n n n n n n

Konformizam Konflikt ciljeva grupe i organizacije  Ogovaranja, lažne vesti  Otpor promenama

VELIČINA GRUPE
n

Veličina grupe utiče na:
ü ü ü ü ü

Stepen konfrontacije izmedju članova grupe Stepen oslobadjanja tenzija Stepen solidarnost Intenzitet davanja i primanja informacija i mišljenja Stepen konformizma u grupi

n n n

Parni i neparni broj članova Veličina grupe i broj relacija članova grupe n(n-1):2 Optimalna veličina grupe je od 4 do 7 članova

VELIČINA GRUPE
n

Raspored vremena korišćenog za govor u grupama različite veličine
ü

Dijade: 58% : 42%.

n n n n

Trijade: 42% : 34% : 24%. Četiri člana: 37%:27%:21%:16% Pet članova: glavni 39% - poslednji 9% 8 – 10 članova: glavni oko 50% poslednji 2% vremena

VELIČINA GRUPE
Broj članova Procenat članova grupe koji grupe procenjuju da je broj članova grupe prem ali Preveliki 2 3 4 5 6 7 34 17 11 0 0 0 0 0 0 0 14 13

FAZE U NASTANKU I RAZVOJU GRUPE

I faza: formiranje grupe (forming)
ü ü ü ü ü

Kriterijumi članstva Problem uključenosti Potreba za liderom Uzdržanost od izražavanja osećanja Slaba komunikacija

II faza: oluja (storming)
ü ü ü ü

Otvorena komunikacija Porast poverenja Izazov lideru Borba za moć i status

FAZE U NASTANKU I RAZVOJU GRUPE

III faza: normiranje (norming)
ü ü ü ü

Kreiranje normi Kreiranje grupnih uloga Konformizam raste Kohezivnost raste Koncentracija na ostvarivanje zadatka Podela rada u grupi Prevaga grupnih nad individualnim ciljevima Ostvarivanje ciljeva grupe Promena ciljeva ili prestanak grupe

IV faza: rad grupe (performing)
ü ü ü

 V faza: transformisanje ili raspad grupe
ü ü

GRUPNE ULOGE
n

Grupna uloga: skup očekivanih i prihvaćenih ponašanja vezanih za odredjenu poziciju u grupi  Uloge zadatka:
ü ü ü ü ü ü

n

Uloga razvijanja mišljenja Uloga orijentisanja Uloga ocenjivanja Uloga stimulisanja Uloga pomaganja oko procedure Uloga memorisanja

n

GRUPNE ULOGE
n

Uloge izgradnje i održavanja harmonije u grupi:
ü ü ü ü

Uloga ohrabrivanja Uloga harmoniziranja Uloga traženja kompromisa Uloga održavanja komunikacije

n n

Percipirana i očekivana uloga Konflikt uloga

ULOGE U GRUPI 7 PATULJAKA
n n n n n n n

Uča – najpametniji, neformalni lider Neverko – sumnjalo, traži informacije da bi se proverila svaka odluka Gunđalo – stalno je nezadovoljan i ljuti se, ukazuje na loše strane svega Veselko – uveseljava grupu, ukazuje na dobre strane svega Sanjalica – stalno mu se spava ali i sanja, romantičan Gladnica – uvek je gladan, pragmatičan Kijavko – stalno kija i nazebao je, plašljiv

GRUPNE NORME
n

n

Grupne norme su prihvaćena pravila ponašanja karakteristična za članove odredjene grupe. Norme imaju sledeće funkcije u grupi:
ü ü ü ü

Osiguravaju opstanak ili uspeh grupe Odražavaju preferencije dominantnih članova grupe Pojednostavjuju i čine predvidivim ponašanje članova grupe Pomažu da se izbegnu interpersonalni problemi

  GRUPNE NORME
n

Norme nastaju na tri načina:
ü

Prethodnim planiranjem rada grupe Svesno, dogovorno u toku rada grupe Nesvesno, spontano u toku rada grupe

ü

ü

KONFORMIZAM U GRUPI
n n

Konformiranje je prihvatanje grupnih normi ponašanja Članovi grupe se konformišu grupnim normama zato što:
ü ü ü

Uvidjaju da su one ispravne Ne mogu da odole pritisku grupe Lakše im je da prihvate ponudjeni model ponašanja nego da sami biraju sopstveno ponašanje u nekim situacijama Potpuno - promena mišljenja i ponašanja Praktično - promena ponašanja

n

Oblici konformiranja:
ü ü

FAKTORI KONFORMIZMA
n

Situacioni faktori:
ü ü ü ü ü ü

Privlačnost grupe za pojedinca Stepen jedinstvenosti grupe Broj članova grupe Status onoga na koga se vrši pritisak Jasnoća sadržaja u odnosu na koji se konformira Ocena kompetentnosti grupe

n

Individualni faktori:
ü ü

Opšta obeježja pojednica: uzrast, pol, kultura Crte ličnosri: samopouzdanje,

POSLEDICE KONFORMIZMA
n

Pozitivne posledice konformizma
ü ü ü ü

Predvidivost ponašanja grupe Harmonični odnosi u grupi Efikasniji rad grupe

n

Negativne posledice konformizma:
ü ü ü

Gušenje kretivnosti i inicijative Nezadovoljsstvo najboljih članova Pad performansi grupe ispod objektivno mogućih

POSLEDICE KONFORMIZMA

X

A

B

C

KOHEZIVNOST GRUPE
n n n n n

Kohezivnost grupe predstavlja privlačnost grupe za pojedinca Kohezivnost i konformizam Individualni rezultati i kohezivnost Efekat kohezivnosti na rezultate rada grupe  Izvori kohezivnosti:
ü ü ü ü ü ü

Privlačnost članova grupe Sličnost članova grupe Atraktivnost ciljeva grupe Karakteristike odnosa u grupi Način rukovodjenja u grupi Veličina grupe

KOHEZIVNOST GRUPE

Kohezivnost Visoka Visoke Grupne norme performansi Niske Visoka produktivnost Niska produktivnost Niska Srednja do visoka produktivnost Niska do srednja produktivnost

STRATEGIJE POVEĆAVANJA KOHEZIVNOSTI GRUPE
n n n

n n

n

Inicirati slaganje o ciljevima grupe Stvaranje homogenijeg sastava grupe Povećavanje frekvencije međusobnih interakcija članova grupe Smanjenje veličine grupe Fizičko i/ili socijalno izolovanje grupe od okoline Nagrađivanje grupe umesto njenih članova pojedinačno

n

ZABUŠAVANJE U GRUPI
n

n

n

n

Zabušavanje u grupi: pad individualne produktivnosti u grupnom obavljanju zbirnih zadataka – “Pet putnika sa Istoka” Što je grupa veća veće je zabušavanje, što je kohezivnost manja, veće je zabušavanje Individualizam vs kolektivizam i grupno zabušavanje Mere protiv grupnog zabušavanja
ü

Učiniti pojedinačne doprinose prepoznatljivim

GRUPNO ODLUČIVANJE
n

n

Grupna odluka je bolja od prosečne individualna ali gora od najbolje individualne  Prednosti grupnog odlučivanja:
ü ü ü ü

Veće znanje i više informacija Više pristupa problemu Bolje prihvatanje rešenja Bolje razumevanje odluke Prevremene odluke, prihvatanje prve solucije Idividualna dominacija Stvaranje odnosa tipa "dobitnik -

n

 Nedostaci grupnog odlučivanja:
ü ü ü

UPOTREBA GRUPNOG ODLUČIVANJA
n

Kada koristiti grupno odlučivanje:
ü

ü ü

ü

Kada je problem koji se rešava kompleksan i zahteva multidimenzionalan pristup Kada rešavanje problema zahteva više različitih specijalnosti i znanja Kada se može predvideti problem samotivisanošću ljudi da sprovode rešenja problema Kada ima dovoljno vremena Kada odluka mora da se donese brzo Kada je problem jednostavan i rutinski Kada je potrebna visoka kreativnost u odlučivanju

n

Kada NE koristiti grupno odlučivanje:
ü ü ü

GRUPNO MIŠLJENJE
Grupno mišljenje je pojava smanjivanja individualne sposobnosti rasudjivanja članova grupe usled pritiska grupe   n Izvor: pritisak grupe na članove da se konformiraju grupnim normama i stavu grupe n Uslovi koji pogoduju pojavi grupnog mišljenja:

ü ü ü

Visoka kohezivnost i homogenost članova grupe Izolovanost grupe od spoljnih informacija Nepostojanje sistematskog procesa donošenja odluka u grupi

GRUPNO MIŠLJENJE
n

Simptomi grupnog mišljenja:
ü

ü

ü

ü ü ü ü

Iluzija o neranjivosti i nepogrešivosti grupe Stereotipno gledanje na protivnikove i sopstvene kvalitete Pritisak na članove grupe da ne iznose stavove i činjenice koje govore protiv stava grupe kao celine Autocenzura Iluzija o punoj jedinstvenosti grupe Pojava "čuvara" jedinstva grupe

GRUPNO MIŠLJENJE
n

Proizvod grupnog mišljenja:
ü ü

ü ü

Grupa ograničava svoju diskusiju samo na nekoliko (obično dve) alternativa Grupa razvija pozitivan interes za argumente i podatke koji idu u prilog usvojenom rešenju a prenebregavaju činjenice i mišljenja koja idu protiv toga rešenja Ne uvažavaju se mišljenja stručnjaka iz date oblasti Grupa ne diskutuje sprovodljivost usvojenog rešenja i zanemaruje praktične probleme prilikom njegove implemetacije

GRUPNO MIŠLJENJE
n

Mere protiv mišljenja:
ü ü ü ü ü ü ü ü

pojave

grupnog

Uzdržavanje vodje od davanja mišljenja Vodja treba da ohrabri svakog člana da slobodno kritikuje sve iznete ideje Uloga "djavolovog advokata" Podela grupe na podgrupe o odvojeno doskutovanje problema Ponavljanje sastanka Učešće spoljnih stručnjaci u radu grupe Spoljni kontakti članova grupe Više nezavisnih grupa u organizaciji

n

TIMOVI
n

Posebna vrsta radnih grupa koja ima sledece karakteristike
ü ü

ü

ü ü

ü

ü

Cilj tima je kolektivni rezultat Visok intenzitet interakcija izmedju clanova tima Rezultat rada tima je posledica interakcija unutar njega Pozitivna sinergija Odgovornost tima a ne pojedinacnih clanova Vestine i sposobnosti clanova tima komplementarne Uloga vođe je podeljena

VRSTE TIMOVA
n

Timovi za resavanje problema (problem solving teams) Samoupravljajuci radni timovi (selfmanaged teams) Interfunkcionalni timovi (crossfunctional teams) Virtuelni timovi (virtual teams) Globalni timovi (global teams)

n

n

n n

KREIRANJE EFEKTIVNIH TIMOVA
n

Dizajn tima
ü ü ü ü

Radni zadatak: znacaj i identitet Autonomija Velicina tima: 5 do 7 ili 3 do 9 Struktura tima
n n n n n n

Vođstvo Autoritet Uloge i zadaci Donošenje odluka Rešavanje konflikata Sastanci: tok, vreme i mesto

ü

KREIRANJE EFEKTIVNIH TIMOVA
ü

Izbor članova tima
n

Znanja, veštine, kompetencijekomplementarnost Veštine i sposobnosti:tehnicke, interpersonalne i sposobnosti resavanja problema Licnost clanova tima: § Kooperativnost, ekstravertnost, emocionalna stabilnost § slaganje karaktera § Jedna trula jabuka može da pokvari sve jabuke u korpi § Fleksibilnost clanova tima Preferencije ka timskom radu i

n

n

n

KREIRANJE EFEKTIVNIH TIMOVA
n

Kontekst rada tima
ü

Tim u strukturi:
n

n

Odnos radnih zadataka organizacione jedinice i tima Odnos autoriteta linijskog rukovodiova i vođe tima (dvojno komandovanje, matricna struktura)

ü

ü

Resursi za rad tima: finansijski, materijalni, radno vreme članova tima Sistem nagradjivanja i ocenjivanja performansi
n n n

Definisanje uspeha Kriterijumi merenja uspeha ili neuspeha Nagrade i kazne tima

UTICAJ NACIONALNE KULTURE NA TIMSKI RAD
n

Vrednosti nacionalne kulture koje favorizuju timski rad Kolektivizam (oprez: distinkcija na “in” i “out” grupe) Nisko izbegavanje neizvesnosti Niska distanca moći Ženske vrednosti zbog harmonije i balansa, muške zbog postignuća

n

n n n

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->