• je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji;

• predstavlja jedinjenje 2 atoma vodonika i atoma

kiseonika;
• praktično pokriva ¾ zemljine površine;
• za normalan život živih bića, mora imati ispravan
hemijski sastav i prirodne karakteristike;
• najčistije vode u prirodi predstavljaju meteorološke
(atmosferske) vode, koje sadrže najmanje količine
mineralnih materija i po pravilu vrlo kvalitetne su
podzemne vode.
• kada voda usled uticaja čoveka promeni hemijski i
biološki sastav, kažemo da je zagađena.
• Može biti:
1) hemijsko
2) fizičko
3) biološko
• Prema tome postoje i različiti kriterijumi određivanja kvaliteta
(zagađenosti) vode, koji se kontroliše: fizičkim, hemijskim, biološkim,
bakteriološkim, virusološkim i radiološkim postupcima za analizu.
• •U procesu prirodnog kruženja vode mnoge zagađujuće materije
(mineralna đubriva, minerali, organske i neorganske, sedimentne,
radioaktivne materije i otpadna toplota), koje čovek proizvodi u okviru
svojih raznovrsnih aktivnosti, dospevaju u prirodne vode i to na sledeće
načine, koji se ogledaju u IZVORIMA ZAGAĐENJA.
 Mogu biti: direktni i indirektni

• Direktni • Indirektni
1) Industrija (industrijske 1) Poljoprivreda
otpadne vode) 2) Stočarstvo
2) Domaćinstva (komunalne
otpadne vode)
3) Vodeni saobraćaj
4) Havarije i nesreće
 Oblici zagađenja vode

• Pojava značajnih koncentracija novih otrovnih

materija u vodi (soli teških metala, žive i olova, ulja,
pesticidi, deterdženti, deponije otpada...);
• Značajno povećanje koncentracije pojedinih
elemenata, kao npr. NITRATA i FOSFATA iz
veštačkih đubriva;
• Pojava velike količine sitnih lebdećih čestica koje
mute vodu i talože mulj na dno;
• Pojava patogenih organizama, bakterija i virusa,
usled izlivanja velike količine fekalija u vodu;
• Pojava radioaktivnog materijala koji u vodu
dospeva usled havarija ili smišljenog odlaganja
nuklearnog otpada na dno okeana, nafte usled
sudara tankera i kvarova na naftnim platformama;
• Značajno povišenje temperature vode na mestima
izlivanja toplih voda koje su hladile reaktore u
elektranama.
• Toksične materije, hemikalije iz industrijskih
procesa, sedimentne materije itd...
- Posledice koje nastaju usled
procesa EUTROFIKACIJE su i:
 Gušenje vodenih
organizama i njihovog
staništa;
 Oštećenje
respiratornog sistema
riba;
 Smanjenje
produktivnosti biljaka;
 Smanjenje dubine vode.
 Promene sastava živog
sveta
- nastaju usled izlivanja tople
vode koja hladi postrojenja
elektrana.
- Na takvim mestima temperatura
može prevazići 80°C, a živi
svet sačinjavaju jednostavni
organizmi (alge, bakterije i
poneki beskičmenjak).
 “Živina bolest”
- prouzrokavana je zaraženom
ribom, u čijim telima se
nakupila živa, koja je ispuštena
u more iz fabrika.
 Mrtve reke
- trovanje toksičnim materijama i
patogenim organizmima izaziva
velike promene u čitavom
vodenom ekosistemu, remeti
prirodne odnose u biocenozi, a
može uništiti celokupan njihov
svet.
 “Populaciona
eksplozija”
planktonskih algi
- ova pojava se naziva “Cvetanje
vode”.
- Usled velike količine nitrata i
fosfata prenamnožene alge su u
stanju da potroše gotovo sav
kiseonik iz vode, izazivajući
uginuće riba i drugih vodenih
životinja.
 Smanjenje količine  Fini mulj
svetlosti i manjak - može ugroziti zajednicu dna
kiseonika, krupne alge vodenih ekosistema, tako
- nastaje zbog povećanja koncentracija
hranljivih soli (nitrata i fosfata), što
što:prekriva dno, smanjuje
dovodi do uvećanog razvoja prozračnost i sprečava prodor
planktona i algi (koji imaju izraženu svetlosti.
potrebu za kiseonikom).
- mulj najčešće dolazi sa obale na
- -njihovim razvojem dolazi do
blokiranja vodnih tokova i kojoj se izgrađuju putevi, luke
vremenom, njihovim raspadanjem do ili seku šume.
otežanog prolaska svetlosti u dubine
i smanjenja koncentracija O2.
- povećane količine hranljivih
materija, mogu prouzrokovati pojavu
krupnih algi – vodenog korova i
uništiti čitavu zajednicu dna
(npr.zajednicu koralnog grebena).
!!!Sve navedene posledice dovode do pomora
vodenih organizama i trovanja mnogih drugih
organizama koji se, kroz lanac ishrane, hrane
zaraženim mesom životinja!!!
 -Sve mere zaštite mogu se podeliti u 3 grupe:

1. Smanjenje količine štetnih materija;

- podrazumeva postavljanje odgovarajućih filtera i
posebnih sistema taložnika na mestima gde se izlivaju
otpadne vode, kao i obavezno hlađenje toplih voda pre
izlivanja u reku.
- Treba zaštiti vodene tokove i izvorišta, postavljanjem
đubrišta i deponija dalje od vodotokova, smanjenjem
upotrebe pesticida i đubriva u poljoprivredi, kao i
masovnim pošumljavanjem i čuvanjem zemljišta od
erozija.
2. Eliminacija uzroka zagađivanja;
3. Posebne mere čišćenja vode
- mogu biti: 1)hemijske i 2) biološke
1) Hemijske mere podrazumevaju korišćenje hemijskih
sredstava i hemikalija koje se ubacuju u vodu i
neutrališu opasne materije (postupak sterilizacije – da bi
se smanjili infekcijski agensi, neutralizacija – smanjenje
kiselosti, postupak hlađenja – sniženje temperature) .
2) Biološke mere se zasnivaju na korišćenju metabolizma
mikroorganizama, pri čemu oni svojim enzimima
razgrađuju pojedine organske materije.
- ovaj proces može biti: aeroban i anaeroban.
 Postupak prečišćavanja otpadnih voda

• Deli se na: 1)primarno, 2)sekundarno i 3)tercijalno

prečišćavanje.
1) Primarne faze podrazumevaju korišćenje određenih
mehaničkih sredstava (rešetke, sedimentacija,
flotacija) pri čemu se odstranjuje većina
suspendovanih čvrstih čestica iz vode.
2) Sekundarne faze obuhvataju uklanjanje čvrstih
čestica iz neorganske soli.
3) U tercijalnoj fazi se uklanjaju rastvorena neorganska
jedinjenja (nitrati, fosfati) i biološki nerazgradiva
jedinjenja.
 Štednja vode
• Podizanje nivoa opšte ekološke svesti o značaju vode
za opstanak je veoma važno.
• Otvorena slavina u našem domu u minuti potroši 11 -
12 l vode!
• Ako pustimo da voda otiče iz slavine dok peremo
zube, nepotrebno izgubimo oko 40 – 60 l vode.
• Ako voda otiče dok se čovek brije, iz slavine isktekne
oko 40 – 80 l vode.
• Ako automobil peremo polivajući ga vodom iz
gumenog creva potrošimo oko 600 l vode.
 
 Zanimljivosti

• Roboti u obliku ribe, koje su izumeli britanski

stručnjaci, biće naredne godine pušteni u
more uz severnu obalu Španije, da bi otkrili
eventualna zagađenja.