UNIVERZITET U NOVOM SADU – FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA ODSEK ZA RAČUNARSTVO I INFORMATIKU KATEDRA ZA AUTOMATIKU I UPRAVLJANJE SISTEMIMA

VIRTUELNI SIMULATOR I GENERATOR EKG SIGNALA
DIPLOMSKI RAD

KANDIDAT: Dejan Prijević Novi Sad, 2005.

MENTOR: doc. dr. Nikola Jorgovanović

1

Sadržaj

1 2

UVOD .......................................................................................................................................................4 UREĐAJI ZA SIMULIRANJE EKG SIGNALA ...............................................................................6 2.1 2.2 PRIMENA UREĐAJA ZA SIMULIRANJE EKG SIGNALA ...................................................................... 6 POSTOJEĆI TIPOVI EKG SIMULATORA ............................................................................................ 7

3 ELEKTRIČNA AKTIVNOST SRCA, KARAKTERISTIČNI TALASI I NORMALNI INTERVALI EKG ZAPISA..........................................................................................................................10 3.1 3.2 3.3 4 4.1 4.1.1 4.2 4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.3 4.4 4.4.1 4.4.2 4.4.3 4.4.4 4.4.5 4.5 4.6 5 FIZIOLOŠKA POZADINA ZAPISA NA ELEKTROKARDIOGRAMU ....................................................... 10 KARAKTERISTIČNI TALASI EKG SIGNALA .................................................................................... 11 NORMALNI INTERVALI EKG SIGNALA .......................................................................................... 12 VIRTUELNA INSTRUMENTACIJA .................................................................................................... 13 LabVIEW programski alat .......................................................................................................13 MATEMATIČKO MODELOVANJE KARAKTERISTIČNIH TALASA EKG SIGNALA .............................. 14 Matematičko modelovanje P talasa .........................................................................................14 Matematičko modelovanje F (flater ili lepršajućih) talasa.....................................................15 Matematičko modelovanje QRS kompleksa.............................................................................17 GENERISANJE CIKLUSA EKG SIGNALA ......................................................................................... 18 PRIMERI EKG RITMOVA I ARITMIJA SIMULIRANIH POMOĆU VIRTUELNOG EKG SIMULATORA ... 21 Normalan sinusni ritam............................................................................................................21 Sinusna (respiratorna) aritmija ...............................................................................................22 Lepršanje pretkomora ..............................................................................................................22 Atrijalna fibrilacija...................................................................................................................23 Ventrikularna tahikardija.........................................................................................................24 GENERISANJE SIGNALA NA ANALOGNOM IZLAZU AKVIZICIONE KARTICE .................................... 25 KORISNIČKI INTERFEJES VIRTUELNOG EKG SIMULATORA .......................................................... 26

VIRTUELNI SIMULATOR I GENERATOR EKG SIGNALA.....................................................13

TESTIRANJE VIRTUELNOG EKG SIMULATORA....................................................................27 5.1 REZULTATI SNIMANJA SIGNALA EKG SIMULATORA OSCILOSKOPOM .......................................... 27 5.1.1 Normalan sinusni ritam............................................................................................................27 5.1.2 Atrijalna tahikardija.................................................................................................................28 5.1.3 Lepršanje pretkomora (atrijalni flater) ...................................................................................28 5.1.4 Ventrikularna bigeminija .........................................................................................................29 5.1.5 Ventrikularna tahikardija.........................................................................................................30 5.1.6 Ventrikularna fibrilacija ..........................................................................................................31

6 7

ZAKLJUČAK........................................................................................................................................32 PRILOG .................................................................................................................................................34 7.1 SNIMCI SIMULIRANIH EKG RITMOVA I ARITMIJA ......................................................................... 34 7.1.1 Normalan sinusni ritam............................................................................................................34 7.1.2 Nodalna tahikardija .................................................................................................................35 7.1.3 Atrijalna tahikardija.................................................................................................................36 7.1.4 AV blok I stepena......................................................................................................................37 7.1.5 AV blok II stepena tip Mobitz I ...............................................................................................37 7.1.6 AV blok II stepena tip II (Mobitz II).........................................................................................38 7.1.7 AV blok III stepena ...................................................................................................................39 7.1.8 Lepršanje atrija (Atrijalni flater).............................................................................................40 7.1.9 Atrijalna fibrilacija...................................................................................................................41 7.1.10 Preuranjeni atrijalni kompleks (PAC) .....................................................................................42 7.1.11 Preuranjeni ventrikulani kompleks (PVC)...............................................................................43

2

7.1.12 7.1.13 8

Ventrikularna tahikardija.........................................................................................................43 Ventrikularna fibrilacija ..........................................................................................................44

LITERATURA ......................................................................................................................................46

3

1 Uvod
Razvoj uređaja i softverskih aplikacija za praćenje i analizu EKG signala uvek prati i razvoj simulatora EKG signala. EKG simulatori se koriste kako pri samom razvoju opreme i korisničkih programa za snimanje i analizu EKG-a, tako i prilikom evaluacije EKG opreme i dijagnostičkog softvera. Analiziranje EKG snimaka i prepoznavanje simptoma srčanih oboljenja je veoma složen zadatak koji često predstavlja teškoću čak i za vrlo iskusnog lekara. Oblici snimljenih talasa se razlikuju od pacijenta do pacijenta, tako da ih je nekada jako teško prepoznati i razlikovati. Stoga su korisnički programi koji analiziraju EKG signale, prepoznajući aritmije, lekarima od velike koristi. Prilikom razvoja i testiranje korisničkih programa za analizu EKG sigala izbor srčanih ritmova i aritmija je veoma bitan. Pretraživanje dugačkih EKG snimaka (poput onih koji se mogu naći u bazi EKG signala MIT-BIH), tražeći odgovarajuće EKG ritmove i aritmije, često predstavlja mukotrpan posao. Bez obzira koliko je velika baza EKG snimaka, dešava se da ne sadrži u sebi svaku moguću kombinaciju srčanih ritmova i aritmija. Zato je mnogo jednostavnije koristiti simulirane EKG signale. Sam razvoj simulatora EKG signala zahteva saradnju između lekara, inženjera, matematičara i programera radi postizanja što realnijih rezultata prilikom generisanja EKG signala. Simulator EKG signala mora biti u mogućnoti da na izlazu generiše signale što sličnije realnom EKG-u. Ukoliko ovo ne bi bio slučaj moglo bi se desiti da sistem ili uređaj koji je projektovan i testiran pomoću datog simulatora, savršeno funkcioniše sa simuliranim signalom dok se u realnoj situaciji pokazuje neispravnim. Cilj ovog diplomskog rada je razvoj simulatora i generatora EKG signala korišćenjem programskog alata LabVIEW. Uređaj treba da simulira EKG signale i da ih generiše na analognom izlazu akvizicione kartice. U ovom radu je prikazan korisnički program za simuliraciju EKG signala i njihovo generisanje na analognom izlazu akvizicione kartice. Svi simulirani EKG signali se odnose na II odvod EKG-a. Ovaj rad je podeljen po poglavljima. Prvo poglavlje je uvod u rad i daje kratak pregled teme koja je obrađena u ovom radu. U drugom poglavlju je navedena neformalna podela postojećih simulatora EKG signala. Takođe su predstavljeni neki od postojećih simulatora EKG signala sa njihovim osnovnim karakteristikama koje se tiču simuliranih EKG signala, kao i način izvedbe i njihova namena. Treće poglavlje je kratko upoznavanje sa električnom aktivnošću srca karakterističnim talasima i normalnim intervalima EKG signala koji su bitni za modelovanje talasa u ovom radu. Četvrto poglavlje opisuje razvoj virtuelnog EKG uređaja u programskom jeziku LabVIEW. Dat je prikaz funkcija za modelovanje EKG signala i njegovo generisanje na analognom izlazu akvizicione kartice kao i opis korisničkog interfejsa. Takođe je dat prikaz simuliranih EKG signala nekih srčanih ritmova i aritmija.

4

U petom poglavlju su predstavljeni rezultati generisanja simuliranih EKG signala snimljeni osciloskopom. Uz svaki snimak simuliranog EKG signala je prikazan i realni EKG snimak odgovarajućeg srčanog ritma ili aritmije. U šestom poglavlju je izložen zaključak i navedene mogućnosti daljeg razvoja uređaja razvijanog u ovom radu. Sedmo poglavlje je prilog u kom su predstavljeni snimci svih simuliranih EKG signala pomoću simulatora EKG signala razvijanog u ovom radu i upoređeni sa realnim EKG snimcima odgovarajućih srčanih ritmova ili aritmija. Za svaki simulirani EKG signal je priložena tabela sa vrednostima parametara korišćenim za simulaciju.

5

2 Uređaji za simuliranje EKG signala
Simulatori i generatori signala su nezaobilazni deo opreme koja se koristi pri razvoju i evaluaciji aplikacija, bilo da su one hardverske ili softverske. Posebno mesto među simulatorima zauzimaju simulatori EKG signala. Sami simulatori EKG signala su najčešće sastavni delovi opreme koja se koristi za testiranje defibrilatora, monitora vitalnih funkcija, EKG uređaja ...

2.1 Primena uređaja za simuliranje EKG signala
U današnje vreme primena simulatora EKG signala je raznovrsna. Ona se kreće od testiranja opreme za prećenje i snimanje EKG signala, testiranje i evaluaciju ekspertskih sistema za prepoznavanje aritmija, edukativne svrhe. Karakteristike pojedinih EKG simulatora zavise od njihove namene. Primena EKG simulatora može biti: 1. EKG simulatori koji se koriste za testiranje uređaja za praćenje i snimanje električne aktivnosti rada srca (elektrokardiografi i EKG monitori). 2. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i testiranju aplikacija za prepoznavanje aritmija i analizu srčanih ritmova. a. EKG simulatori koji se koriste za testiranje i kalibraciju uređaja koji treba da prepoznaju i tretiraju aritmije sa mogućim smrtnim ishodom (automatskih eksternih defibrilatora, AED defibrilatori, i automatskih implatibilnih defibrilatora, koji se češće nazivaju implatibilni kardioverteri [1]) b. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i evaluaciji aplikacija koje treba da prepoznaju aritmije (npr. ekspertski sistemi ili dijagnostički softver) c. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i testiranju aplikacija koje analiziraju EKG signale (npr. analiza ST segmenta) 3. U edukativne svrhe (obučavanje studenata i medicinskog osoblja) EKG simulatori mogu biti softverski implementirani, kao korisnički programi koji upravljaju hardverom na čijem se izlazu generišu signali ili hardverski implementirani, kao zasebni uređaji ili delovi uređaja, npr. pacijent simulatora, za testiranje monitora vitalnih funkcija. Ova podela nikako ne može biti smatrana striktnom i konačnom.

6

2.2 Postojeći tipovi EKG simulatora
Danas postoje više vrsta EKG simulatora čije karakteristike zavise od njihove namene. Dok su jedni sastavni deo test opreme EKG uređaja, drugi su pak višenamenski i kao takvi mogu da se koriste kao instrumenti za testiranje EKG uređaja, dijagnostičkog softvera, u edukativne svrhe... Neki od postojećih EKG simulatora će biti kratko prikazani dalje u ovom podpoglavlju. Jedan primer softverski realizovanog simulatora EKG signala je simulator iz rada K. Dubovika, Automatska analiza aritmija – ekspertski sistem za odeljenje intenzivne nege [2], a koji je u tom radu poslužio pri razvoju i testiranju ekspertskog sistema za detekciju QRS kompleksa i klasifikaciju oblika QRS kompleksa. Ovaj simulator je takođe poslužio kao osnova ovog rada u delu koji se tiče formula za matematičko modelovanje EKG signala. Na slici 2.1 vidimo EKG simulator kineskog proizvođača Beijing meigaoyi Co., Ltd model MGY-E01 [3], koji je osmišljen kao kombinacija standardne PC konfiguracije i hardverskog dodatka sa izvodima za elektrode EKG uređaja. Uređaj je omogućuje kalibraciju i testiranje EKG opreme, evaluaciju dijagnostičkog softvera EKG opreme, kreiranje baze EKG snimaka i edukaciju. Hardverski deo poseduje implementirane EKG signale 12 odvoda i generator četvrtki. Takođe poseduje implementirane 3-kanalne EKG signale za testiranje Holtera i generator četvrtki. Poseduje mogućnost generisanje bilo kog željenog talasnog oblika korišćenjem korisničkog programa. Korisnički program poseduje implementiranu bazu normalnih i patoloških EKG snimaka. Takođe može da generiše EKG signale gde korisnik zadaje vrednosti parametra koji se koriste za modelovanje signala. Korisnik zadaje trajanja pojedinih intervala, trajanje i amplitudu karakterističnih talasa, RR interval i modeluje ST segment... Korisniku se pruža mogućnost da nacrta izgled talasa koji će biti generisan na hardverskom izlazu ovog uređaja.

Slika 2.1 Simulator EKG signala MGY-E01 firme Beijing meigaoyi Co., Ltd

7

Primer simulatora za testiranje EKG opreme je pacijent simulator (slika 2.2), proizvođača Metron [4], tip PS-410. Ovaj uređaj ima mogućnost simulacije pedijatrijskog sinusnog normalnog ritma, mogućnost definisanja frekvencije normalnog sinusnog ritma, poseduje 35 implementiranih EKG ritmova i aritmija, simulaciju promene nivoa ST segmenata, simulaciju karaktrističnih EKG signala za evaluaciju dijagnostičkog softvera EKG opreme.

Slika 2.2 Pacijent simulator PS – 410 firme Metron

Slika 2.3 Uređaj za testiranje defibrilatora, QA – 40 MK, firme Metron

Kao primer simulatora koji su sastavni deo opreme za testiranje defibrilatora [1] je i MK-II Defibrillator Analyzer, tip QA-40,proizvođača Metron [4] (slika 2.3). QA40 je analizator defibrilatora, razvijen za testiranje eksternih manuelnih i AED defibrilatora. Uređaj može da radi kao samostalni, stand alone, uređaj ili može da radi kao deo daljinski upravljanog automatizovanog sistema zasnovanog na PC-u. Neke od karakteristika EKG simulatora je simuliranje EKG signala sa 12-odvoda, snimanje izlaznog signala i reprodukovanje snimka na izlazu simulatora, definisanje frekvencije simuliranog EKG signala normalanog sinusnog ritma, mogućnost simulacije velikog broja srčanih ritmova ili aritmija kao i 8 implementiranih procedura za testiranje automatskih defibrilatora. Na slici 2.4 možemo videti interaktivni online simulator EKG signala, nazvan The Six Second ECG, Cardiac Rythm Simulator, koji se nalazi na sajtu SkillStat Learning [5]. Ovaj sajt je namenjen obučavanju i usavršavanju medicinskog osoblja pa je s tom idejom napravljen i sam simulator EKG signala. Posetilac sajta ima mogućnost online izbora srčanog ritma ili aritmije čiju simulaciju želi da vidi, kao i kratko objašnjenje svakog simuliranog srčanog ritma i aritmije.

8

Slika 2.4 EKG simulator na sajtu SkillStat Learning

Primer EKG simulatora koji ima edukativnu namenu predstavlja kombinacija lutke fantoma Skilltrainer™ 200 i EKG simulatora Heartsim® 200 proizvođača Laerdal [6] (slika 2.5). Ova kombinacija pruža izuzetne uslove za obučavanje medicinskog osoblja. S obzirom da je ovaj simulator namenjen obučavanju medicinskog osoblja, projektovan je tako da pored mogućnosti simuliranja više vrsta srčanih ritmova ili aritmija, omogućava i simulaciju promene srčanih ritmova prilikom defibrilacije, to jest poseduje mogućnost zadavanja očekivanog ritma nakon defibrilacije ili kardioverzije. Predavač ima potpunu kontrolu nad redosledom i tipom srčanog ritma pre i nakon defibrilatornog šoka. Mogućnost interaktivnog izbora tipa aritmije čini ovaj simulator veoma korisnim edukativnim sredstvom.

Slika 2.5 EKG simulator Heartsim 200 i lutka fantom Skilltrainer proizvođača Laerdal

9

3 Električna aktivnost srca, karakteristični talasi i normalni intervali EKG zapisa 3.1 Fiziološka pozadina zapisa na elektrokardiogramu
U srcu razlikujemo dve vrste muskulature: radnu muskulaturu atrija i ventrikula (srčanih pretkomora i komora) i provodni sistem (neuromuskulaturu). Provodni sistem se sastoji od sinusnog (tačnije: sinoatrijalnog, SA) čvora (slika 3.2), atrioventrikularnog (AV čvora ili nodusa), Hisovog snopa, leve i desne grane koje se dalje granaju sve do mreže Purkinjevih vlakana.

Slika 3.1 Talasi na EKG zapisu

Slika 3.2 Presek i građa srca

Akcijom srca upravlja sinusni čvor, koji ima urođeni automatizam, ali frekvenciju prilagođava potrebama. Sinusni čvor čija se aktivnost na EKG-u ne vidi direktno, prvo aktivira muskulaturu atrija (depolarizacija atrija) što se na EKG-u očitava kao P talas. Impuls iz atrija prelazi u ventrikule putem spoja koji se satoji iz AV čvora i susednih struktura. Impuls prvo uspori u samom spoju da bi zatim jako ubrzao kroz Hisov snop i njegove ogranke koji ga sprovode po čitavoj muskulaturi ventrikula. Aktivacija (depolarizacija) radne muskulature ventrikula se na elektrokardiogramu očitava kao QRS ili inicijalni kompleks. Vremenski razmak između P talasa, koji označava aktivaciju radne muskulature atrija, i QRS kompleksa, koji predstavlja aktivaciju radne muskulature ventrikula, potreban je da bi se pretkomore kontrahovale, dok su ventrikule još uvek opuštene i spremne da u optimalnom trenutku dovrše punjenje komora [7]. Dužina ovog segmenta odgovara kašnjenju impulsa u AV čvoru [8]. T talas predstavlja ponovno uspostavljanje prvobitnog naboja – repolarizaciju ventrikula. Atrije takođe imaju svoj talas repolarizacije ( Ta ), ali njega gotovo uvek prekriva ventrikularni QRST kompleks na elektrokardiogramu snimljenom standardnom metodom [7].

10

Slika 3.3 EKG signal tokom jednog srčanog ciklusa [9]

Na slici 3.3 su označeni svi karakteristični talasi koji se javljaju na normalnom elektrokardiogramu. Jasno su uočljivi P talas, QRS kompleks, T i U talas. Pored karakterističnih talasa na slici 3.3 su označeni i normalni intervali u jednom srčanom ciklusu. Takođe, na slici 3.3 možemo videti standardnu podelu matrice EKG papira. Elektrokardiografski papir je milimetarski papir sa horizontalnim i vertikalnim linijama na odstojanju od 1 mm. Na svakih 5 mm je linija podebljana. Vreme se meri duž horizontalnih linija. Normalna brzina odvijanja papira je 25mm/s, te odgovara podela: 1 mm = 0.04 s; 5 mm = 0.2 s. Menjanjem brzine odvijanja trake menja se i prikaz EKG-a na papiru. Postavljeni su standardi za brzinu kretanja trake, samim tim i ispisa EKG signala. Standardne brzine su 12.5 mm/s, 25 mm/s i 50 mm/s. Neki proizvođači koriste i druge brzine, ali prethodno navedene su najčešće u upotrebi [10].

3.2 Karakteristični talasi EKG signala
P talas je u II odvodu uvek pozitivan, jedini slučaj u kom srećemo negativan P talas u II odvodu je kod nodalnih udaraca i ritmova. Normalan P talas ne traje duže od 0,10 s i nije viši od 2,5 mm u II odvodu [7]. QRS kompleks predstavlja depolarizaciju ventrikula i najvažniji je deo ventrikularnog kompleksa. Normalno trajanje mu je oko 0,10 s. Produžavanje trajanja ovog kompleksa na 0,12 s ili više, najčešće ukazuje na blok grane [7]. 11

T talas je, kod normalnih EKG ritmova, pozitivan u II odvodu i asimetričan. Uzlazni krak se odvaja u blagom luku od spojnice i prelazi u zaobljen vrh, a zatim strmo pada [7]. U talas je talas male, pozitivne amplitude (normalno ne viši od 1 mm) koji sledi nakon T talasa, a koji je prisutan na elektrokardiogramu mnogih zdravih osoba. O genezi ovog talasa ne postoji jedinstveni stav [7].

3.3 Normalni intervali EKG signala
RR interval predstavlja rastojanje između 2 susedna R pika i služi za određivanje komorskog ritma [8]. PP interval predstavlja rastojanje između 2 susedna P talasa i služi za određivanje pretkomorskog ritma [8]. PR interval obuhvata vreme potrebno za depolarizaciju pretkomora, kašnjenje sprovođenja u AV čvoru i prolazak impulsa kroz Hisov snop i njegove grane, sve do nastanka depolarizacije komora. Meri se od početka P talasa do početka QRS kompleksa. Normalne vrednosti su od 0.12-0.20s, najčešće je 0.16s i zavisi od srčane frekvencije (što je frekvencija manja to je PR interval duži) [8]. QRS interval predstavlja vreme depolarizacije komora. Meri se od početka Q talasa (ili R ukoliko Q nije vidljiv) do kraja S talasa. Gornje granice intervala su 0.100.11s [8].

12

4 Virtuelni simulator i generator EKG signala
U ovom poglavlju je ukratko objašnjen pojam virtuelne instrumentacije i programski alat LabVIEW, predstavljene su matematičke funkcije pomoću kojih su modelovani talasi kao i sama izvedba simulatora i generatora EKG signala u LabVIEW-u nazvanog Virtuelni EKG simulator. Svi simulirani EKG signali se odnose na II odvod EKG-a.

4.1 Virtuelna instrumentacija
Virtuelna instrumentacija predstavlja metodologiju za projektovanje mernih instrumenata koja koristi standardni računar opšte namene kao što je PC ili laptop, specijalne harderske komponente za akviziciju i digitalnu konverziju signala i računarske programe koji obezbeđuju prikupljanje, obradu i prikaz signala na računaru [11]. Ovaj pojam je definisan od strane firme National Instruments [12] 80tih godina prošlog veka. Ova kompanija se bavi poizvodnjom komponenata za mernu industriju i automatizaciju. Razvila je specijalni softverski paket LabVIEW (Laboratory Virtual Instrument Engineering Workbench) koji omogućava da se isprogramiraju uređaji koji će vršiti istu ulogu kao i konvencionalni merni i upravljački instrumenti, a da se svaka obrada i analiza odvija na računaru. Uz pomoć ovog alata mogu se isprogramirati instrumenti koji imaju isti interfejs i funkcije kao standardni merni instrumenti. Otuda je inicijalno i nastao pojam Virtuelna instrumentacija – Virtual Instrumentation [10]. Ovakvim pristupom personalni računar - PC preuzima ulogu konvencionalnog instrumenta, dok grafički korisnički interfejs isprogramiran u LabVIEW-u izgledom podseća na sam instrument. Pridodat hardver čine najčešće A/D akvizicione kartice koje poseduju više analognih i digitalnih ulaza i izlaza, i preko njih je omogućen unos signala u računar odnosno prenos upravljačkih signala sa računara.

4.1.1 LabVIEW programski alat Za projektovanje Virtuelnog EKG simulatora u ovom radu korišćen je programski alat LabVIEW firme National Instruments [12]. Specifičnost ovog programskog jezika je da je to grafičko orijentisan jezik. Njegova osnovna namena je da pruži grafički korisnički interfejs za računarski orijentisanu instrumentaciju, i da objedini hardverske uređaje koje firma National Instruments proizvodi sa personalnim računarom i obezbedi programsku podršku. U njemu se nalazi veliki broj grafičkih kontrola, prekidača, displeja, indikatora i grafika koji po izgledu podsećaju na elemente i delove konvencionalnih mernih instrumenta kao što su voltmetri, osciloskopi i drugi. Koristeći ovaj programski alat moguće je projektovati programe nazvane virtuelni instrumenti koji podsećaju na standardne konvencionalne merne i

13

upravljačke instrumente, tako da se sva obrada signala vrši digitalno na računaru, a prikaz na monitoru. Specifičnost programiranja u LabVIEW-u je da se programiranje paralelno vrši u dva prozora. U prvom koji se naziva kontrolni ili front panel (front panel) vrši se projektovanje grafičkog korisničkog interfejsa. Na front panel se postavljaju kontrole, prekidači, indikatori, displeji, grafici i drugi elementi koji se mogu naći na konvecionalnim mernim uređajima kao što su recimo osciloskop ili voltmetar. U drugom prozoru koji se naziva blok dijagram (block diagram) vrši se programiranje. Ovo je grafički orijentisani programski jezik koji koristi tok podataka (data flow), za razliku od tekstualnog programiranja. Svi terminali grafičkih kontrola koje se nalaze na front panelu i funkcije LabVIEW-a se povezuju linijama što simbolično predstavlja tok podataka (data flow), koji po pravilu ide sa leva u desno.

4.2 Matematičko modelovanje karakterističnih talasa EKG signala
Prilikom izbora matematičkih funkcija za modelovanje EKG talasa bilo je bitno da su modelovani karakteristični talasi što sličniji realnim karakterističnim talasima. Za matematičko modelovanje karakterističnih talasa izabrane su matematičke funkcije koje su K. Duboviku poslužile za modelovanje karakterističnih talasa EKG-a u njegovom radu "Automatska analiza aritmija – ekspertski sistem za odeljenje intenzivne nege" [2]. S obzirom na sličnost pojedinih karakterističnih EKG talasa, kao što su P, T i U talasi, koji se razlikuju jedino po amplitudi, trajanju i nagibu, za njihovo modelovanje je korišćena ista funkcija krive. QRS kompleks je takođe bilo moguće modelovati pomoću funkcije za modelovanje P, T i U talasa, kao što je predstavljeno dalje u ovom poglavlju. Jedino je za F talas bilo potrebno uvesti novi oblik funkcije koji u stvari predstavlja prvi izvod funkcije korišćene pri modelovanju P, T i U talasa kao i QRS kompleksa. 4.2.1 Matematičko modelovanje P talasa Svi standardni P, T i U talasi su modelovani pomoću Gausove krive. Jednačina krive je sledeća:
f (t ) = Ae
− ( t − t

σ

0 2

)

2

(1)

Gde je A amplituda talasa, σ predstavlja standardnu devijaciju, a t 0 je trenutak u kom talas dostiže maksimum. Da bi smo omogućili asimetričnost talasa uveli smo takozvani faktor nagiba (slant) ξ. Uvodjenjem novog parametra funkcija (1) dobija sledeći oblik:

f ( t ) = Ae

g 2 (t − t0 )

σ

2

(2)

14

Gde je,
 ξ e t , t > 0 , za t = t- t 0 g (t ) =  −ξ e t , t < 0 

(3)

Primetimo da za slučaj kada je ξ = 0 jednačina (2) dobija oblik jednačine (1). Parametri koji utiču na oblik svakog P, T i U talasa su: A - amplituda talasa σ - standardna devijacija t0 - vremenski trenutak u kom talas dostiže maksimum ξ - faktor nagiba funkcije (slant)

Slika 4.1 Funkcija Wave.vi izvedena u LabVIEW-u, koja realizuje formule 1, 2 i 3

Slika 4.2 Izgled talasa simuliranog pomoću funkcije Wave.vi izvedene u LabVIEW-u. Slika levo je snimak funkcije sa faktorom nagiba ξ= -0,4 dok je na slici desno ξ= 0,4

Na slici 4.1 je prikazana funkcija Wave.vi koja se koristi za modelovanje P, T i U talasa i QRS kompleksa, izvedena u LabVIEW-u, dok na slici 4.2 može da se vidi izgled talasa simuliranog pomoću LabVIEW-a, za različite vrednosti faktora nagiba. 4.2.2 Matematičko modelovanje F (flater ili lepršajućih) talasa Tokom atrijalnog flatera ne postoje P talasi, a električna aktivnost srca se javlja u obliku "testerastih" F talasa ili flater talasa. Ovi talasi su modelovani pomoću jednačine koja predstavlja prvi izvod Gausove jednačine. Jednačina ove krive je sledeća: 15

f (t ) = − A

(t − t0 )

σ

2

e

(t − t0 )

2

σ

2

(4)

Faktor nagiba ξ je uveden analogno faktoru nagiba kod P talasa. Jednačina krive tada postaje:

f (t ) = − A
Gde je,

g (t − t 0 )

σ

2

e

g 2 ( t − t0 )

σ

2

(5)

 ξ e t, t > 0 g (t ) =  −ξ e t, t < 0 

(6)

Ova formula služi za modelovanje takozvanih F talasa (flater ili lepršajućih) koji se javljaju kod atrijalne fibrilacije i atrijalnog flatera. Parametri koji utiču na oblik svakog F talasa su: A - amplituda talasa σ - standardna devijacija t0 - vremenski trenutak maksimuma talasa ξ - faktor nagiba

Slika 4.3 Funkcija F Wave.vi izvedena u LabVIEW-u, koja realizuje formule 4,5 i 6

Slika 4.4 Izgled F talasa simuliranog pomoću funkcije F Wave.vi izvedene u LabVIEW. Slika levo je signal sa faktorom zakrivljenja ξ= -0,4 dok je na slici desno ξ= 0,4

16

Na slici 4.3 je prikazana funkcija F Wave.vi koja se koristi za modelovanje F talasa, izvedena u LabVIEW-u, dok na slici 4.4 može da se vidi izgled F talasa simuliranog u LabVIEW-u, za različite vrednosti faktora nagiba. 4.2.3 Matematičko modelovanje QRS kompleksa Matematičko modelovanje QRS kompleksa je izvedeno pomoću tri talasa modelovana pomoću funkcije (1) gde Q i S talasi imaju negativnu amplitudu, a amplituda R talasa je pozitivna. Parametri koji utiču na izgled svakog QRS kompleksa su:

Qamp - amplituda Q talasa
Ramp - amplituda R talasa S amp - amplituda S talasa
σ t0 ξ - standardna devijacija (za sve tri krive) - trenutak u kom R talas dostiže maksimum (trenuci maksimuma Q i S talasa su ( t 0 -2σ) i ( t 0 +2σ) respektivno) - faktor nagiba

Na slici 4.5 vidimo LabVIEW funkciju QRS.vi koja se koristi za modelovanje QRS kompleksa. Za modelovanje Q, R i S talasa korišćena je LabVIEW funkcija Wave.vi kojom se vrši modelovanje P talasa. Na slici 4.6 je snimak QRS kompleksa simuliranog pomoću LabVIEW-a.

Slika 4.5 Funkcija koja modelira QRS kompleks, QRS.vi, izvedena u LabVIEW-u

17

Slika 4.6 Izgled QRS kompleksa modelovanog pomoću funkcije QRS.vi izvedene u LabVIEW-u

4.3 Generisanje ciklusa EKG signala
Kao što je prikazano u 3. poglavlju, EKG snimak jednog ciklusa normalnog srčanog ritma u sebi sadrži P talas, QRS kompleks, T talas i U talas. Ovo pravilo ne važi kod nekih EKG ritmova i aritmija, čija je specifičnost upravo nedostatak pojedinih talasa ili promena njihove morfologije, kao što je primer pojave testerastih F talasa umesto P talasa kod atrijalnog flatera. Modelovanje EKG signala jednog srčanog ciklusa se vrši pomoću funkcije EKG ciklus.vi (slika 4.7) koja generiše jedan EKG ciklus, sa trajanjem ciklusa koje je jednako vrednosti parametra RRint. U toku modelovanja jednog EKG ciklusa izračunavaju se vrednosti za sve talase u trenutku t i sabiraju se tako da se na izlazu dobija rezultantna vrednost funkcije kojom se modeluje EKG ciklus, da bi zatim, indeksiranjem, ove tačke bile prevedene u niz tačaka koji predstavlja simulirani EKG ciklus.

Slika 4.7 Funkcija EKG ciklus.vi izvedena u LabVIEW-u

18

Na ulaze funkcije EKG ciklus.vi se dovodi vektor podataka, koji je deo matrice parametara i u sebi sadrži parametre za modelovanje jednog EKG ciklusa. Takođe se na ulaz dovodi parametar RRint, prethodno pročitan iz vektora podataka, koji određuje trajanje RR intervala, odnosno trajanje EKG ciklusa koji se modeluje. Ulazni vektor se zatim dovodi do funkcije Modelovanje talasa.vi, koja modeluje talase unutar jednog ciklusa. U zavisnosti koji talas ili kompleks modelujemo, koristi se odgovarajuća LabVIEW funkcija za modelovanje karakterističnih talasa EKG-a. Brojač FOR petlje je iskorišćen za izračunavanje promenljive t. Ova promenljiva predstavlja vremenski trenutak za koji se izračunava vrednost funkcija kojima se modeluju karakteristični EKG talasi. Stanje brojača FOR petlje se množi konstantom koja određuje broj generisanih tačaka u jednoj sekundi, odnosno rezoluciju generisanja. U ovom slučaju to je 0,001, znači da je rezolucija generisanja 1000 tačaka/sekudi. Parametri koji su sadržani unutar vektora podataka, a koji utiču na izgled modelovanog EKG signala su sledeći: • • • • • • • • • • • • • • • • • • Pamp — amplituda P talasa Famp — amplituda F talasa, koji se javlja u slučaju atrijalnog flatera Pwidth — širina P ili F talasa u milisekundama na polovini visine talasa Pslant — parametar nagiba P ili F talasa (videti poglavlja 4.2.1 i 4.2.2) PRint — interval između vrhova P talasa i R talasa QRS kompleksa Qamp — amplituda Q talasa Ramp — amplituda R talasa Samp — amplituda S talasa Rwidth — širina R talasa u milisekundama na polovini visine talasa RRint — interval između vrhova R talasa dva uzastopna srčana ciklusa Tamp — amplituda T talasa Twidth — širina T talasa u milisekundama na polovini visine talasa Tslant — faktor nagiba T talasa RTint — interval izmedju vrhova QRS kompleksa i T talasa Uamp — amplituda U talasa Uwidth — širina U talasa u milisekundama na polovini visine talasa Uslant — faktor nagiba U talasa TUint — interval između maksimuma T i U talasa izražen u milisekundama

U tabeli 4.1 vidimo primer zadavanja vrednosti parametara sadržanih u svim vektorima podataka. Trajanje intervala i širina talasa je izražena u milisekundama.

Tabela 4.1 Primer tabele za simulaciju EKG ritma

19

Pošto su svi parametri u ulaznom vektoru podataka, koji se odnose na intervale i trajanja pojedinih talasa, izraženi u milisekundama, bilo je potrebno konvertovati ih u vrednosti u sekundama. Ovu konverziju vrši funkcija Convert to sec.vi (slika 4.8).

Slika 4. 8 Funkcija Convert to sec.vi

Na slici 4.9 se vidi LabVIEW funkcija Modelovanje talasa.vi, zadužena za izračunavanje vrednosti matematičkih funkcija za modelovanje karakterističnih EKG talasa. Modelovanje P, T i U talasa se vrši pomoću LabVIEW funkcije Wave.vi, F talas se modelira pomoću funkcije F Wave.vi, a za modelovanje QRS kompleksa kao i ventrikularne fibrilacije koristi se LabVIEW funkcija QRS.vi.

Slika 4.9 Funkcija Modelovanje talasa.vi izvedena u LabVIEW-u

20

4.4 Primeri EKG ritmova i aritmija simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora
U ovom poglavlju su prikazani snimci ritmova i aritmija simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora, razvijanog u ovom radu. Na primerima koji slede, prikazana je mogućnost manipulisanja parametrima koji karakterišu EKG ciklus. Takođe su prikazane tabele sa vektorima parametara korišćenih za simulaciju. Parametri koji se odnose na trajanja karakterističnih talasa i intervale su izraženi u milisekundama. Vrednosti amplituda su skalirane tako da amplituda od 1 mV odgovara vrednosti 100 u tabeli.

4.4.1 Normalan sinusni ritam
Kod normalnog sinusnog ritma PR interval ne bi trebalo da traje duže od 0,2 sekunde. Trajanje QRS intervala ne bi trebalo da je duže od 0,12 sekundi. Trajanje P talasa ne bi smelo da prelazi 0.08 sekundi. T talas je širok bar 0,2 sekunde. Brzina otkucaja srca je od 60 do 100 otkucaja u minuti tako da je trajanje RR intervala od 0,6 do 1 sekunde. Svaki P talas je praćen QRS kompleksom [2].

Tabela 4.2 Matrica parametara za simulaciju normalnog sinusnog ritma

Slika 4.10 Normalni sinusni ritam simuliran Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.11 Realni EKG snimak normalnog sinusnog ritma [13]

U Tabeli 4.2 vidimo vrednosti parametara korišćenih za simulaciju normalnog sinusnog ritma. Na slici 4.10 prikazan je snimak normalnog sinusnog ritma simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.11 prikazan je realan snimak normalnog sinusnog ritma. 21

4.4.2 Sinusna (respiratorna) aritmija
Sinusna aritmija postoji kada sinusna frekvencija varira sa respiracijom, sa nižom frekvencijom tokom ekspiracije i višom tokom inspiracije [13]. Postoji pravilna i ujednačena šema ponavljanja, nakon svakog P talasa sledi QRS kompleks, PR interval je normalan [2].

Tabela 4.3 Matrica parametara za simuliranje sinusne aritmije

U Tabeli 4.3 vidimo vrednosti parametara koje su korišćene za simulaciju sinusne aritmije. Na slici 4.12 prikazan je snimak sinusne aritmije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.13 prikazan je realni EKG snimak sinusne aritminje.

Slika 4.12 Sinusna aritmija simulirana Virtuelim EKG simulatorom

Slika 4.13 Realni EKG snimak sinusne aritmije [13]

4.4.3 Lepršanje pretkomora

22

Atrijalna frekvencija je obično 300 otkucaja u minuti sa rasponom od 220 do 350 otkucaja u minuti. Atrijalni ritam je regularan dok ventrikularni ritam može biti neregularan (sa promenljivim odnosom AV sprovođenja) i regularan (sa konstantnim odnosom AV sprovođenja). P talasi su u stvari F talasi [2].

Tabela 4.4 Matrica parametara atrijalnog flatera sa odnosom AV provođenja 2:1

U Tabeli 4.4 vidimo vrednosti parametara koje su korištene za simulaciju atrijalnog flatera. Na slici 4.14 prikazan snimak je atrijalnog flatera simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.15 prikazan je realan snimak atrijalnog flatera.

Slika 4.14 Atrijalni flater (2:1) simuliran Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.15 Realni EKG snimak atrijalnog flatera [17]

4.4.4 Atrijalna fibrilacija
Pri atrijalnoj fibrilaciji frekvencija atrija je od 400 do 700 otkucaja u minutu. Ne postoje P talasi, ali je primetna haotična električna aktivnost F talasa male amplitude. Ventrikularni ritam je nepravilan, a njegova frekvencija je između 160 i 180 otkucaja u minutu [2].

23

Tabela 4.5 Matrica parametara za simuliranje atrijalne fibrilacije

U Tabeli 4.5 vidimo vrednosti parametara koje su korišćene za simulaciji atrijalne fibrilacije. Na slici 4.16 prikazan snimak je atrijalne fibrilacije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.17 prikazan je realni EKG snimak atrijalne fibrilacije.

Slika 4.16 Atrijalna fibrilacija simulirana Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.17 Realni EKG snimak atrijalne fibrilacije [2]

4.4.5 Ventrikularna tahikardija
Kompleksi kod ventrikularne tahikardije su široki i bizarni. Frekvencija je često toliko brza da se ST segmenti i T talasi ne mogu razlikovati od QRS kompleksa, a EKG ima izgled serije širokih, velikih talasa [13].

Slika 4.6 Matrica parametara za simuliranje ventrikularne tahikardije

U Tabeli 4.2 vidimo vrednosti parametara koje su korištene za simulaciju ventrikularne tahikardije. Na slici 4.18 prikazan snimak je ventrikularne tahikardije

24

simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Na slici 4.19 prikazan je realni EKG snimak ventrikularne tahikardije.

Slika 4.18 Ventrikularna tahikardija simulirana Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 4.19 Realni EKG snimak ventrikularne tahikardije [14]

4.5 Generisanje signala na analognom izlazu akvizicione kartice
Generisanje električnih signala na analognom izlazu akvizicione kartice se vrši pomoću kartice DAQ PC-6024E [12]. Dalje u tekstu će biti objašnjena inicijalizacija i generisanje simuliranih EKG signala na analognom izlazu ove kartice pomoću Virtuelnog EKG simulatora. U prvoj iteraciji WHILE petlje se vrši inicijalizacija analognog izlaza na akvizicionoj kartici. Inicijalizacija je obavljena pomoću standardnih LabVIEW funkcija za manipulisanje analognim izlazom akvizicione kartice. Prvi korak prilikom inicijalizacije analognog izlaza akvizicione kartice je njegovo konfigurisanje pomoću funkcije AO Config.vi, na čije ulaze dovodimo podatke o analognom kanalu koji konfigurišemo kao i veličini bafera koji će ovaj analogni kanal koristiti. Potrebno je da je bafer bar dva puta veći od broja tačaka koje će biti generisane na izlazu, tako da prvi deo bafera sadrži tačke koje se generišu na izlazu akvizicione kartice, dok je drugi deo bafera predviđen za prihvat novog niza tačaka koje će biti generisane na analognom izlazu akvizicione kartice. Zatim se upisuje prvi deo niza podataka koji će biti generisan na analognom izlazu kartice, pomoću funkcije AO Write.vi. Ovaj niz podataka je prethodno preveden u waveform tip podataka pomoću funkcije Build Waveform.vi. Zatim je neophodno aktivirati analogni izlaz funkcijom AO Start.vi. Na ulazu ove funkcije definišemo update rate koji je u našem slučaju 1000 osvežavanja u 25

sekundi. Takođe je potrebno da definišemo i parametar koji određuje koliko će puta sadržaj bafera biti generisan na analognom izlazu akvizicione kartice. U našem slučaju vrednost ovog parametra je 0, što znači da će sadržaj bafera biti generisan kontinualno, bez ponavljanja, na analognom izlazu akvizicione kartice, sve dok aplikacija ne bude zaustavljena. Ovim je završena inicijalizacija analognog izlaza i upravljanje analognim izlazom u narednim iteracijama je prepušteno funkciji AO Write.vi koja se nalazi van CASE strukture u kojoj je inicijalizacija izvršena. Na slici 4.12 se vidi deo programskog koda LabVIEW programa Virtuelni EKG simulator koji je zadužen za inicijalizaciju i upravljanje analognim izlazom akvizicione kartice.

Slika 4.20 Programski kod u LabVIEW-u za upravljanje analognim izlazom akvizicione kartice

4.6 Korisnički interfejes Virtuelnog EKG simulatora
Na slikama koje prikazuju simulirane EKG signale, u podpoglavlju 4.4, može se uočiti korisnički interfejs. Korisnički interfejs je osmišljen tako da se sa leve strane nalazi okvir sa listom svih simuliranih EKG ritmova i aritmija. Izbor simuliranog ritma ili aritmije se vrši selekcijom odgovarajućeg naziva željenog EKG ritma ili aritmije unutar prozora. Sa desne strane se nalazi monitor u kom se može pratiti izgled simuliranog EKG ritma ili aritmije, koji se generiše na analognom izlazu akvizicione kartice. Podeoci na matrici prozora za monitoring izlaza imaju standardnu podelu koja odgovara podeli matrice na papiru za EKG zapis (10 mm/mV i 25 mm/sec).

26

5 Testiranje Virtuelnog EKG simulatora
U ovom poglavlju prikazani su snimci nekih srčanih ritmova i aritmija simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Uz svaki snimak simuliranog signala prikazan je i realan snimak istog EKG ritma i aritmije.

5.1 Rezultati snimanja signala EKG simulatora osciloskopom
Za snimanje simuliranih EKG signala izlazu analogno-digitalne akvizicione kartice DAQ PC-6024E [12], na čijem su analognom izlazu generisani simulirani EKG signali, korišćen je osciloskop Tektronix, THD 3112 [15]. Prilikom snimanja signala simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora, podela na osciloskopu je bila podešena na 200 ms/podeoku i 500mV/podeoku, tako da podela matricom na snimku simuliranih signala odgovara standardnoj podeli debljim linijama matrice papira za EKG zapis (uz napomenu da su amplitude simuliranog signala 1V umesto 1mV). Jedan kvadrat na osciloskopu odgovara jednom većem kvadratu na papiru za EKG zapis pri standardnoj podeli 25 mm/sec i 10mm/mV.

5.1.1 Normalan sinusni ritam
Na slici 5.1 vidimo uporedne snimke EKG signala simuliranog pomoću EKG Simulatora, snimljene pomoću osciloskopa Tektronix i realan snimak EKG signala. Može se zapaziti sličnost simuliranog signala sa realnim snimkom, kako po pitanju oblika talasa tako i po pravilnosti intervala.

Slika 5.1 Snimak sinusnog ritma simuliranog Virtuelnim EKG simulatorom

27

Slika 5.2 Realan EKG snimak normalnog sinusnog ritma [2]

5.1.2 Atrijalna tahikardija
Na slici 5.2 vide se uporedni snimak simulirane atrijalne tahikardije i realan snimak EKG zapisa atrijalne tahikardije. Na snimku simuliranog EKG signala jasno se uočava skraćeni R-R interval koji u ovom slučaju iznosi oko 500 milisekundi što znači da je frekvencija srčanog ritma, u ovom slučaju, 120 otkucaja u minuti. Takođe se mogu uočiti T talasi sa skraćenim trajanjem i manjom amplitudom od uobičajene.

Slika 5.3 Snimak atrijalne tahikardije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.4 Realni EKG snimak atrijalne tahikardije [14]

5.1.3 Lepršanje pretkomora (atrijalni flater)

28

Na slici 5.3 vidimo uporedne snimke simuliranog EKG signala i realnog snimka atrijalnog flatera. Na snimku simuliranog signala može se uočiti povećanje frekvencije aktivacije pretkomora koja se očitava u obliku testerastih F talasa koji se pojavljuju umesto P talasa. QRS kompleksi ne prate svaki, nego svaki treći F talas, što odgovara atrijalnom flateru sa odnosom AV sprovođenja 3:1.

Slika 5.5 Snimak atrijalnog flatera simuliranog Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.6 Realni snimak atrijalnog flatera [17]

5.1.4 Ventrikularna bigeminija
Na slici 5.4 vidimo uporedne snimke simuliranog i realnog EKG snimka ventrikularne bigeminije. Kod ventrikularne bigeminije sinusni ritam (ili bilo koji drugi osnovni ritam) alternira sa prevremenim ventrikularnim kompleksima. Obično postoji konstantan interval između sinusnih i prevremenih kompleksa , ukazujući da je mehanizam ponovnog ulaska u osnovi nastanka prevremenih impulsa [13]. Na snimku simuliranog signala jasno su uočljivi prevremeni ventrikularni kompleksi koji alterniraju sa sinusnim ritmom. Takođe se može uočiti konstantan interval nastanka PVC-a nakon sinusnog kompleksa.

29

Slika 5.7 Snimak ventrikularne bigeminje simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.8 Realni snimak ventrikularne bigeminije [13]

5.1.5 Ventrikularna tahikardija
Na slici 5.5 vidimo snimke simulirane ventrikularne tahikardije kao i realni snimak iste. Ventrikularna frekvencija simuliranog EKG signala je 200/min. Sličnost sa snimkom realnog signala je jasno uočljiva.

Slika 5.9 Snimak ventrikularne tahikardije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

30

Slika 5.10 Realni EKG snimak ventrikularne tahikardije [14]

5.1.6 Ventrikularna fibrilacija
Na slici 5.6 su prikazani simulirani i realni EKG snimak ventrikularne fibrilacije. Jasno je uočljiva sličnost simulirane ventrikularne fibrilacije sa realnim snimkom ventrikularne fibrilacije.

Slika 5.11 Snimak ventrikularne fibrilacije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom

Slika 5.12 Realni EKG snimak ventrikularne fibrilacije

31

6 Zaključak

Uvođenjem računara u proces generisanja signala pruža gotovo neograničene mogućnosti u modelovanju talasa koji će biti generisani na izlazu simulatora signala. Na ovaj način izbegnut je dugotrajan proces projektovanja uređaja zasnovanih na hardverskoj implementaciji. Pored toga proširena je funkcionalnost samih uređaja, time što generatori signala nisu više ograničeni na generisanje već implementiranih signala. Cilj ovog diplomskog rada bio je da se projektuje simulator EKG signala sa mogućnošću generisanja simuliranih signala na analognom izlazu akvizicione katrice. Uređaj je trebao da bude baziran na standardnom personalnom računaru (PC-u) i isprogramiran u programskom paketu LabVIEW. Ovako isprojektovan uređaj treba da u sebi sadrži simulirane EKG signale koji će biti generisani na analognom izlazu akvizicione kartice. Simulirani signali treba da su po karakteristikama što sličniji realnim EKG signalima odgovarajućih srčanih ritmova ili aritmija. Pored toga uređaj treba da poseduje intuitivan korisnički interfejs koji će omogućiti jednostavan rad. Ovaj rad je podeljen u sedam poglavlja. U prvom poglavlju je dat uvod u sam rad i u problematiku kojom se rad bavi. Drugo poglavlje predstavlja prikaz nekih postojećih tipova EKG simulatora prisutnih u komercijalnoj upotrebi kao i neformalnu podelu EKG simulatora. Svaki od navedenih tipova EKG simulatora je ukratko opisan i navedene su njegove bitne karakteristike. Izbor i podela EKG simulatora je napravljena prema načinu implementacije i nameni simulatora EKG signala. Treće poglavlje daje kratko objašnjenje električne aktivnosti srca prilikom pojave karakterističnih talasa i intervala EKG zapisa bitnih za modelovanje signala dalje u radu. U četvrtom poglavlju je prikazan originalni simulator i generator EKG signala zasnovan na standardnoj PC konfiguraciji, urađenim u programskom alatu LabVIEW. Opisani su delovi LabVIEW programa koji su zaduženi za modelovanje karakterističnih talasa, njihovo spajanje u EKG signale jednog srčanog ciklusa i samo modelovanje simuliranih EKG signala srčanih ritmova i aritmija. U toku projektovanja Virtuelnog EKG simulatora javila se potreba za posebnim pristupom modelovanju pojedinih aritmija, zbog specifičnosti izgleda talasa i trajanja karakterističnih talasa i intervala. Primer su aritmije u kojima se javljaju F ili flater talasi umesto P talasa, zatim ventrikularna tahikardija i ventikularna fibrilacija. Ovi slučajevi su uspešno prevaziđeni dodavanjem pojedinih delova programskog koda u funkcije za modelovanje EKG signala koji modeluju samo ove specifične slučajeve. Pored ovoga objašnjeno je generisanje simuliranih signala na analognom izlazu akvizivione kartice i korisnički interfejs. Ovim je dobijen simulator EKG signala koji se može koristiti pri razvoju i evaluaciji dijagnostičkog softvera za detekciju QRS kompleksa, ali i dobra osnova za dalju nadogradnju i razvoj u kompleksniji simulator EKG signala.

32

Peto poglavlje prikazuje snimke osciloskopom nekih simuliranih EKG signala i generisanih na analognom izlazu akvizicione kartice. Uz svaki snimak simuliranog EKG signala je prikazan i odgovarajući realni EKG snimak srčanog ritma ili aritmije. U sedmom poglavlju, koje predstavlja prilog, su prikazani svi simulirani EKG signali sa karakteristikama bitnim za simulaciju. Takođe je za svaki simulirani ritam priložena tabela sa parametrima korišćenim za simulaciju kao i realni EKG snimak odgovarajućeg srčanog ritma ili aritmije. Ciljevi budućeg rada su implementacija šumova koji se javljaju prilikom snimanje EKG signala, dodavanje mogućnosti da se utiče na elevaciju, nivo i trajanje ST segmenta i proširenje mogućnosti simulacije EKG signala za 6 i 12 odvoda. Ovim bi se dobio urađaj koji bi mogao biti upotrebljen za razvoj i evaluaciju dijagnostičkog softvera. Dodavanjem mogućnosti zadavanja izgleda simuliranog EKG signala i dodavanje event driven mehanizma koji bi automatski menjao simulirane srčane ritmove ili aritmije nakon određenog događaja, dobio bi se izuzetno fleksibilan EKG simulator koji bi mogao biti korišćen u edukativne svrhe.

33

7 Prilog
7.1 Snimci simuliranih EKG ritmova i aritmija
U ovom poglavlju su prikazani snimci EKG ritmova i aritmija simuliranih pomoću programa Virtuelni EKG simulator. Pored ovih snimaka za svaki EKG ritam je predstavljena tabela korišćena pri simulaciji kao i realni snimci simuliranih EKG ritmova i aritmija.

7.1.1 Normalan sinusni ritam
Kod normalnog sinusnog ritma PR segment ne bi trebalo da traje duže od 0,2 sekunde. Trajanje QRS intervala ne bi trebalo da je duže od 0,12 sekundi. Trajanje P talasa ne bi smelo da prelazi 0.08 sekundi. T talas je širok bar 0,2 sekunde. Brzina otkucaja srca je od 60 do 100 otkucaja u minuti tako da je trajanje RR intervala od 0,6 do 1 sekunde. Ne postoje podaci o QT intervalu, minimalnim vrednostima PR intervala, trajanjau QRS kompleksa, U talasu niti amplitudama talasa u dostupnoj literaturi [2]. Osnovne karakteristike su [2]: • • • • • Svaki P talas je praćen QRS kompleksom P talas je pozitivan u Odvodu II Brzina otkucaja srca je 60 do 100 otkucaja u minuti Nakon svakog T talasa sledi P talas PR interval je normalan

Ukoliko je brzina otkucaja srca manja od 60 u minuti radi se o Sinusnoj bradikadriji, a ako je veća od 100 tada govorimo o Sinusnoj tahikardiji. Ukoliko je varijacija veća od 10% u pitanju je Sinusna aritmija [16].

Tabela 7.1 Matrica parametara za simuliranje normalnog sinusnog ritma

Slika 7.1 Snimak normalnog sinusnog ritma simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora

34

Slika 7.2 Realni EKG snimak normalnog sinusnog ritma, preuzet iz [2]

Sinusna aritmija postoji kada sinusna frekvencija varira sa respiracijom, sa nižom frekvencijom tokom ekspiracije i višom tokom inspiracije. Ovo nije patološki ritam i češći je kod mladih osoba [13].

Tabela 7.2 Matrica parametara za simuliranje sinusne aritmije

Slika 7.3 Snimak sinusne aritmije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora

Slika 7.4 Realni EKG snimak sinusne aritmije [13]

7.1.2 Nodalna tahikardija
Nodalna tahikardija obično nastaje usled pojačanog automatizma AV čvorišta. Dok ubrzani ritam čvorišta ima frekvenciju od 60 do 120/min, kod nodalne tahikardije (čvorišne tahikardije) frekvencija je 120 do 200/min [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • Postoje tri ili više preuranjenih atrijalnih kompleksa (PAC) za redom Atrijalna frekvenca je 120-200 otkucaja u minuti Ritam je regularan, ali kod atrijalne frekvence preko 200 otkucaja/minuti čest je pojava AV bloka

35

• •

PR interval može biti normalan ili produžen QRS kompleks može biti normalan ili proširen

Tabela 7. 3 Matrica parametara za simuliranje nodalne tahikardije

Slika 7. 5 Snimak nodalne tahikardije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora

7.1.3 Atrijalna tahikardija
Automatska atrijalna tahikardija je automatski ritam iz fokusa u pretkomorama. Njena frekvencija je obično od 150 do 200 otkucaja/min i može biti nepravilna. Uobičajeni AV odnos sprovođenja je 1:1. PR interval je često produžen zbog brze frekvencije pretkomora i ponekad zbog patološke depolarizacije pretkomora i puteva AV čvora [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • • • •

Postoje tri ili više preuranjenih atrijalnih kompleksa za redom Atrijalna frekvenca je 150-200 otkucaja u minuti Ritam je regularan, ali kod atrijalne frekvence preko 200 česta je pojava AV bloka P talas može biti «zakopan» u prethodeći T talas PR interval može biti normalan ili produžen QRS kompleks može biti normalan ili proširen

Tabela 7.4 Matrica parametara za simuliranje atrijalne tahikardije

Slika 7. 6 Snimak atrijalne tahikardije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora

36

Slika 7.7 Realni EKG snimak atrijalne tahikardije [14]

7.1.4 AV blok I stepena
AV blok I stepena ukazuje na zastoj u sprovođenju električnog impulsa između pretkomora i komora. Svi pretkomorski impulsi se sprovode. Karakteriše ga dugačak PR interval, koji prelazi 0,2 sekunde. Obično predstavlja zastoj u sprovođenju kroz AV čvor [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • • Ritam je regularan Svaki P talas uzrokuje QRS kompleks PR interval je produžen, duži je od 0,2 sekunde QRS kompleksi su obično normalnog oblika

Tabela 7. 5 Matrica parametara za simuliranje AV bloka I stepena

Slika 7.9 Realni EKG snimak AV bloka II stepena tip Mobitz I [14]

7.1.5 AV blok II stepena tip Mobitz I
AV blokom II stepena se opisuje stanje kada ne dolazi do sprovođena svih pretkomorskih impulsa do komora. AV blok II stepena tip I postoji kada impulsi iz 37

pretkomora nailaze na sve veći zastoj u sprovođenju ka komorama, sa eventualnim izostankom sprovođenja jednog impulsa [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • • • Atrijalna frekvencija je nepromenjana, ali je frekvencija ventikularnih kontrakcija manja od atrijalne zbog neprovedenih impulsa Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam nepravilan Oblik i trajanje P talasa je normalan PR interval s progresivno produžuje sve dok ne dođe do izostanka QRS kompleksa QRS kompleksi su normalni

Tabela 7.6 Matrica parametara za simulaciju AV bloka II stepena tip Mobitz I

Slika 7.10 Snimak AV bloka II stepena tip I simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora

Slika 7.11 Realni EKG snimak AV bloka II stepena tip Mobitz I

7.1.6 AV blok II stepena tip II (Mobitz II)
AV blok II stepena tip II (Mobitz II) postoji kada izostane sprovođenje pretkomorskih impulsa do komora, bez prethodećeg progresivnog zastoja u sprovođenju. Znači, izostanak sprovođenja iz atrija ka ventrikulama je nagao i nepredvidiv [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • • Ne postoji uticaj na atrijalnu frekvenciju , ali je ventrikularna frekvencija manja od atrijalne zbog neprovedenih impulsa Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam neregularan Oblik i trajanje P talasa je normalan Postoje P talasi iza kojih ne sledi QRS kompleks

38

• •

PR interval može biti normalan ili produžen, ali ostaje konstantan. PR interval kompleksa koji sledi nakon pauze može biti skraćen QRS kompleks može biti normalan ili produžen

Tabela 7.7 Matrica parametara za simuliranje AV bloka II stepena tip Mobitz II

7.1.7 AV blok III stepena
Kod AV bloka III stepena do depolarizacije pretkomora dolazi nezavisno. Zbog odmaklog stepena AV bloka ni jedan impuls nastao u pretkomorama se ne sprovodi do komora uprkos postojanju vremenske mogućnosti za to. Frekvencija pretkomora kod AV bloka II stepena je skoro uvek brža od frekvencije komora [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • • • • Ne postoji uticaj na atrijalnu frekvenciju , ali je ventrikularna frekvencija manja od atrijalne Ventrikularna frekvencija je obično 40 do 60 otkucaja u minuti Ritam je regularan P talasi su normalni Ne postoji zavisnost između P talasa i QRS kompleksa QRS kompleksi mogu biti normalni ili prošireni

39

Tabela 7.8 Matrica parametara za simuliranje AV bloka III stepena

7.1.8 Lepršanje atrija (Atrijalni flater)
Lepršanje pretkomora predstavlja pravilni ritam pretkomora koji nastaje mehanizmom intraatrijalnog kruženja ili «kružnog kretanja impulsa». Frekvencija je obično od 220 do 350/min, ali može ići od 175 do 430/min. Najčešće uočena frekvencija pretkomora je 300/min. AV odnos sprovođenja je obično 2:1 ili 4:1, što znači da je frekvencija komora obično pravilna i iznosi 150/min ili 75/min. Međutim, zbog različitih odnosa AV sprovođenja kao i zbog bloka AV čvora tip I, frekvencija komora kod lepršanja pretkomora može biti iregularna [13]. Karakteristične pojave: • • • • • •

Atrijalna učestanost je obično 300 otkucaja u minuti sa rasponom od 220 do 350 otkucaja Atrijalni ritam je regularan Ventrikularni ritam može biti neregularan ili regularan P talasi su zapravo F (Flater) talasi koji obrazuju "testeru" PR interval je obično regularan, ali može varirati QRS kompleks je normalan

40

Tabela 7.9 Matrica parametara za simuliranje atrijalnog flatera

7.1.9 Atrijalna fibrilacija
Fibrilacija pretkomora (atrijalna fibrilacija) predstavlja veoma brzi nepravilni ritam. Većina impulsa nastalih tokom fibrilacije (f talasi) se ne sprovodi kroz AV čvor do Hisovog snopa i ne izaziva stimulaciju komora. Zbog toga je odgovor komora iregularan sa frekvencijom koja može ići od 50 do 200/min [13]. Karakteristične pojave [2]: • • • • •

Atrijalna frekvenca je obično od 400 do 700 otkucaja u minuti Ventrikularna frekvencija je između 160 i 180 otkucaja u minuti Ventrikularni ritam je neregularan Ne postoje P talasi. Primetna je haotična električna aktivnost «f» talasa QRS kompleks je normalan

Tabela 7.10 Deo matrice parametara za simuliranje atrijalne fibrilacije

Slika 7.18 Snimak atrijalne fibrilacije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora

41

Slika 7.19 Realni EKG snimak atrijalne fibrilacije [2]

7.1.10

Preuranjeni atrijalni kompleks (PAC)

Preuranjeni atrijalni kompleks (preuranjena aktivacija pretkomora, PAC) nastaje zbog impulsa koji potiče iz ektopičnog žarišta u pretkomorama. Ukoliko je impuls prevremen do depolarizacije pretkomora dolazi rano u odnosu na sinusnu frekvenciju. Prevremeni pretkomorski impuls obično započinje aktivaciju komora i daje QRS kompleks [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • • • Ritam je nepravilan P' talas nastupa pre sledećeg očekivanog sinusnog otkucaja, P-P' interval je kraći nego P-P interval PR interval može biti normalan ili produžen Kompletan blok može biti bez QRS kompleksa koji bi pratio P' talas QRS kompleks može biti normalan ili proširen

Tabela 7.11 Matrica parametara za simuliranje PAC-a

Slika 7.20 Snimak PAC-a simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora

Slika 7.21 Realni snimak PAC-a [14]

42

7.1.11

Preuranjeni ventrikulani kompleks (PVC)

Preuranjeni ventrikularni kompleks je depolarizacija koja nastaje u ventrikuli pre narednog očekivanog otkucaja. S obzirom da PVC potiče iz jedne od ventrikula one se ne depolarizuju sinhrono već sekvencijalno. Posledica ovoga je proširen (0.12 sec. ili širi) QRS kompleks bizarnog izgleda [2]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • • • • • • Ritam je neregularan P talas se obično ne vidi od QRS kompleksa ili T talasa PR interval može biti normalan ili produžen QRS kompleks nastupa pre sledećeg očekivanog sinusnog otkucaja Širina QRS kompleksa je obično 0,12 sec. ili više Izgled QRS kompleksa je obično bizaran T talas je obično obrnutog polariteta u odnosu na QRS kompleks Ritam sinusnog čvora obično nije narušen

Tabela 7.12 Deo matrice parametara za simuliranje PVC-a

7.1.12

Ventrikularna tahikardija

Frekvencija ventrikularne tahikardije je veća od normalne i obično se kreće od 120 do 220/minuti. Kompleksi kod ventrikularne tahikardije su široki i bizarni i liče na prevremene ventrikularne komplekse (PVC). Frekvencija je često toliko brza da se

43

ST segmenti i T talasi ne mogu razlikovati od QRS kompleksa, a EKG ima izgled serije širokih, velikih talasa [13]. Karakteristike su sledeće [2]: • • • •

Frekvencija je 100 do 220 otkucaja u minuti Ritam je obično regularan, ali može biti i neregularan P talase je teško prepoznati. Ukoliko ih možemo uočiti naječšće ne postoji veza između P talasa i QRS kompleksa Oblik QRS kompleksa je opisan kod PVK. Povremeno se mogu pojaviti uski QRS kompleksi.

Tabela 7.13 Matrica parametara za simuliranje ventrikularne tahikardije

Slika 7.24 Snimak ventrikularne tahikardije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora

7.1.13

Ventrikularna fibrilacija

Ventrikularna fibrilacija je brzi, nepravilni, neorganizovan ritam komora sa gubitkom udarnog volumena srca, pulsa i krvnog pritiska. Na EKG-u se vide bizarni kompleksi različitih veličina i oblika. Električna defibrilacija [1] je jedini način zbrinjavanja, inače dolazi do smrtnog ishoda. Retko se epizoda ventrikularne fibrilacije okončava sama od sebe [13]. Ukoliko je amplituda visoka koristimo izraz “gruba” u protivnom koristi se izraz “fina” ventrikualrna fibrilacija [2]. Karakteristike su sledeće [2]: • • •

Frekvencija srca je jako visoka. Vrlo često je teško odrediti kolika je Ritam je neregularan Talasima varira veličina i oblik, ne postoje P talasi, QRS kompleksi niti T talasi
44

Tabela 7.14 Deo matrice parametara za simuliranje ventrikularne fibrilacije

45

8 LITERATURA
[1] [2]

Free Online Encyclopedia, http://encyclopedia.thefreedictionary.com/Defibrillator
K. Dubovik: Automated arrhythmia analysis – an expert sistem for an intensive care unit, magistarska teza, Institute of Computer Science, Technical university of Lodz, 1999.

[3] [4] [5] [6] [7] [8]

Beijing meigaoyi Co., Ltd., http://www.meigaoyi.com Metron Biomedical Testing Equipement, Metron US, http://www.metronbiomed.com SkillStat Learning, http://www.skillstat.com/ECG_Sim_demo.html Laerdal Medical AS, http://www.laerdal.com
Lj. Barić: Elektrokardiografija u praksi, Libelli Medici, Volumen V, Zagreb 1974. Dubravka Bojanić: Detekcija QRS kompleksa u EKG signalu korišćenjem Dyadic wavelet transformacije, magistarska teza, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2003. J. Malmivuo, R. Plonsey: Bioelectromagnetism, Principles and Applications of Bioelectric and Biomagnetic Fields, New York, Oxford, Oxford university press, 1995. Ratko Petrović: Virtuelni ekg uređaj za telemedicinske primene, magistarska teza, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2004. E. Rosow, J. Adam: Virtual Instrumentation Tools for Real-Time performance Indicators: Using PIVIT™ for Data-Driven Decisions, Biomedical instrumentation & Technology, Volume 34/No 2, March/April 2000.

[9]

[10] [11]

[12] [13] [14] [15] [16] [17]

National Instruments Corporation, http://www.ni.com
Nora Goldschlager, Mervin J. Goldman: Elektrokardiografija – interpretacija EKG-a, Savremena administracija, Beograd, 1986.

Texas Arrhythmia Institute, http://www.txai.org Tektronix, http://www.tektronix.com ECG library, http://www.ecglibrary.com NetPharmacology, The University of Utah, http://lysine.pharm.utah.edu/netpharm/index.html

46

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful