ZBORNIK Kulturna Uloga Skole I Obrazovna Uloga Kulture Drama U Obrazovanju

islands
islands
E
L
O
K
A
G
O
L
U
A
KULTURN NA ULOGA
I OBRAZOV
KULTURE BRAZOVANJU
DRAMA U O
ZBORNIK
E KONFERENCIJE SA M
RADOVA SA NACIONALN
EUNARODNIM UEE
15.
BEOGRAD, 19-21. JUN 20
islands
Biblioteka
Dramagogija
BEOGRAD 2015.
Projekat finansira
Evropska unija
islands
Biblioteka
Dramagogija
KNJIGA 4
E
L
O
K
A
G
O
L
U
A
KULTURN NA ULOGA
I OBRAZOV
KULTURE BRAZOVANJU
DRAMA U O
slands
ZBORNIK
E KONFERENCIJE SA M
RADOVA SA NACIONALN
15.
BEOGRAD, 19-21. JUN 20
BEOGRAD 2015.
EUNARODNIM UEE
islands
www.dramagogija.org.rs
Programski savet Konferencije:

dr Vesna uki
Danijela Jovi
Ljubica Beljanski Risti
dr Marina Milivojevi Maarev
mr Sunica Milosavljevi
Nijedan ovek nije ostrvo, sadran u sebi

ceo; svaki je ovek komadi kontinenta,
deli talasa morskih; ako li grumen jednu
otplavi more, Evropa je okrnjena tad, a
tako isto i rt, a tako isto i tvojih priijatelja
dranje, i dranje tvoje isto tako; svaka
ljudska smrt okrnjuje i deli mene, jer
nisam od oveanstva izuzet: i zato nikad
nemoj slati glasnika da sazna za kim
zvono zvoni; jer ono za tobom zvoni.
Don Don
Molitve u tekim asovima
Preveo: Zoran Jani
islands
Sadraj
PREDGOVOR
POVEZIVANJE OSTRVA
Sunica Milosavljevi
UVOD
KREATIVNA DRAMA U VASPITANJU/
OBRAZOVANJU
Milan Maarev
11
I deo: PLENARNA IZLAGANJA

19. jun 2015.
THE AGENCY
Chrissie Tiller
17
POKRETANJE PROMENA
Krisi Tiler
23
KULTURA I UMETNOSTI U STRATEKIM

DOKUMENTIMA U OBLASTI OBRAZOVANJA U
SRBIJI: OD MONODRAME DO DIJALOGA
Ivan Ivi i Ana Peikan
29
4 www.dramagogija.org.rs
STRATEGIJA RAZVOJA MEURESORNIH

PODRUJA
Vesna uki
39
O MEUNARODNOM PROJEKTU DICE

45
POTREBE NASTAVNIKA ZA OBRAZOVANJEM

I OSNAIVANJEM ZA PRIMENU DRAME U
OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU U NAIM
KOLAMA
ivkica orevi
51
KULTURNO OBRAZOVANJE: NOVE
KOMPETENCIJE ZA SADANJOST I
BUDUNOST
Sunica Milosavljevi
57
II deo: PANEL DISKUSIJE

20. jun 2015.
INTERRESORNA I INTERSEKTORSKA SARADNJA
OBRAZOVANJA I KULTURE POTREBE,
DOBROBITI, IZAZOVI
Sunica Milosavljevi
Uesnice: Biljana Stojanovi, Aleksandra
orevi, Ruica Rosandi, Dragana Koruga i
Vesna Danilovi
69
KULTURNA ULOGA KOLE
Vlado Krui
Moderatorka: ivkica orevi
Uesnice: Olivera Todorovi, Ljiljana Kosijer,
Ivana Stevovi i Vesna Dasukidis
87
OBRAZOVNA ULOGA KULTURE
Darko Luki
Moderatorka: Marina Milivojevi-Maarev
Uesnici: Igor Bojovi, Mila Maovi Nikoli,
Tatjana Paska, Dragana Latini i
Ivan Pravdi
103
KULTURNA ULOGA KOLE I

DRAMA U OBRAZOVANJU
III deo: PREPORUKE

(21. jun 2015.)
ANALIZA SITUACIJE I DELOTVORNI PREDLOZI
JAVNIM PRAKTINIM POLITIKAMA
U SRBIJI (POLICY PAPER) INOVATIVNI
PRISTUPI KULTURI I UMETNOSTI DRAMA U
OBRAZOVANJU
Vesna uki
119
Agenda Konferencije
160
Biografije
171
Zahvalnice
177
PRILOZI:
Prilog uz Panel 1:
PROJEKTI KAO KRITIKI PROSTOR UKRTANJA
OBRAZOVANJA I KULTURE, ZNANJA I
KREATIVNOSTI, IMAGINACIJE I INVENCIJE
INTERDISCIPLINARNE OBRAZOVNOUMETNIKE PRAKSE U SRBIJI
Milena Dragievi ei
131
Prilog uz Panel 2:
UMJETNIKI ODGOJ
TO JE TO I EMU SLUI?
Vlado Krui
143
Prilog uz Preporuke:
PLANOVI ZA BUDUNOST NAINI PODRKE
PRIMENI DRAME U OBRAZOVANJU (Seminar:
21. jun 2015.)
Vesna uki
157
islands
I mi uitelji imamo duu, radionica

POD Teatra, voditeljke: Tatjana
Pajovi i Branka Baji

DRAMA U OBRAZOVANJU
Predgovor
POVEZIVANJE OSTRVA
Sunica Milosavljevi
BAZAART, Beograd
onferencija Kulturna uloga kole i

obrazovna uloga kulture Drama
u obrazovanju je zavrni dogaaj
projekta OSTRVA1 koji je od novembra 2013. do avgusta 2015.
godine, uz podrku Evropske unije i sufinansiranje iz budeta Republike Srbije2,
realizovalo sedam partnerskih organizacija iz Srbije3.
Projekat je imao dvostruki fokus: afirmaciju drame kao metoda i sadraja koji obrazovno-vaspitnu praksu aktiviraju i korenito
demokratizuju, kao i osnaivanje nastavnika da ponesu ulogu nosioca demokratske
reforme obrazovanja u naoj zemlji.
OSTRVA
Dramu u obrazovanju i vaspitanju (DuO) u
Srbiji primenjuju brojni nastavnici4 i umetnici, na raznovrsne naine. S obzirom da
ovaj kreativni pristup ni na jednom nivou
nije formalizovan drama je sporedna i
nerazvijena oblast u metodici nastavnih
predmeta, ne postoji fakultetska priprema
za dramske pedagoge, nema radnih mesta

za ovu struku jer drama nije predmet u
kolama, niti priznat metod psihosocijalne
podrke (u radu sa razliitim osetljivim grupama), u strunoj javnosti oblast DuO nije
prepoznata (npr. dramskim umetnicima se
edukativni rad ne priznaje kao umetnika
delatnost na osnovu koje ostvaruju status samostalnog umetnika), niti je iroko
poznata u krugovima struke (istraivanja
pokazuju da najvei broj nastavnika i skoro
stoprocentni broj umetnika ne zna ta je
to DuO), ima svega nekolicina profesora
univerziteta koji mogu biti mentori postdiplomcima za ovu interdisciplinarnu oblast,
nauni radovi u ovoj oblasti kod nas su retki, itd. nastavnici i umetnici su najee
usamljeni u svom radu i deluju kao ostrva u moru sistema obrazovanja i kulture.
Izvanredne inicijative, projekti i prakse pojedinaca ili organizacija zasnovani na DuO
nedovoljno su poznati i uticajni u strunim
krugovima i javnosti, jer ne postoji mrea koja bi omoguila njihovu afirmaciju i
prerastanje u ugledne modele dostupne
irem krugu kolega i praktiara.
S obzirom na ogroman potencijal koji drama kao obrazovno-vaspitni metod ima za

unapreenje i povezivanje obrazovanja i
kulture meusobno i sa drutvenim potrebama, projekat OSTRVA posvetili smo
stvaranju platforme za njen razvoj kod
nas. Strategija projekta bila je da povee
nastavnike, umetnike, strunjake, organizacije i ustanove koji razvijaju, primenjuju
i zastupaju Dramu u obrazovanju na lokalnom, nacionalnom, strukovnom i drugim
nivoima, s ciljem da, u perspektivi, omogui pokretanje nacionalne asocijacije
dramskih edukatora koja e kroz praksu
i dijalog sa donosiocima odluka razvijati ovu oblast i podsticati modernizaciju,
aktualizaciju i umreavanje obrazovanja i
kulture.
Mapa plovidbe
U svom razvoju prema Konferenciji,
projekat OSTRVA obuhvatio je
brojne aktivnosti na vie planova.
islands
Na lokalnom planu, cilj projekta bilo je diNa planu razvoja struke, sproveli smo istrarektno osnaivanje i povezivanje nastavniivanje Potrebe nastavnika za obrazovanjem
ka kroz edukativne seminare za primenu
i osnaivanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu i, povezavi se sa viDrame u obrazovanju, kreativne procese,
sokokolskim ustanovama u Vrcu, Pirotu,
susrete sa strunjacima i druge programe
Uicu i Beogradu, organizovali obuke za
(revije, festivale, klupska druenja i dr.).
budue nastavnike. Na osnovu ovih semiNosioci ovih aktivnosti su Lokalni resurs
nara i iskustava nastavnika, a uz podrku
centri za dramsku edukaciju nastavnika LOTREC, koji deluju dugorono na
evropskih kolega, u pripremi su prirunici
iroj teritoriji partnerskih gradoInterkulturalno uenje kroz dramu,
va Zrenjanina, Smedereva i
prilagoeni potrebema rada
Beograda.
sa razliitim uzrasnim grupaStrategija
ma (za vaspitae, uitelje,
projekta je da
Na nacionalnom planu,
predmetne nastavnike
povee nastavnike,
kako bismo doprli do
i voditelje omladinskih
umetnike, eksperte,
nastavnika u sredinama
grupa).
organizacije i
koje nisu obuhvaene
ustanove koji
Na planu obrazovnih
projektom,
pokrenuli
razvijaju Dramu u
politika,
LOTREC centri su
smo veb-sajt Dramagogija
obrazovanju.
organizovali niz tribina na
(www.dramagogija.org.rs)
aktuelne teme, u kojima su ue prvi namenski portal kod nas
stvovali istaknuti strunjaci iz oblasti
posveen edukaciji u oblasti Drame u
obrazovanja i kulture, kako iz javnog, tako
obrazovanju, ali i afirmaciji inovacija i zagovaranju obrazovne reforme. Dramagogija
i iz civilnog sektora. Na taj nain smo irili
je zamiljena kao prostor gde svi nastavnici
mreu saradnika i saveznika, u skladu sa
mogu objaviti svoja scenarija za as, dramidejom projekta da je kvalitetno, savreske tekstove razvijene procesnim radom sa
meno i ivo obrazovanje interes svakog
uenicima i druge primere dobre prakse,
stanovnika Srbije, kao zalog za budunost
predstaviti svoj rad kroz profile, povezati se
kako graana, tako i drutva i Republike
i diskutovati o zanimljivim temama.
Srbije kao drave.
Povezani sa nastavnicima u timove, to je
posebno vaan segment projekta, razvijali
smo i nove modele primene drame u skladu sa potrebama kole; objavili smo prirunik Tolerantna uionica, koji donosi pet
detaljno opisanih dramskih radionica za
razvoj inkluzivnosti, tolerantnosti i saradnje
(dostupan na Dramagogiji).
Iza projekta su, kao trajna vrednost, ostali

LOTREC centri, veb-portal Dramagogija,
publikacije objavljene onlajn i, to je najvanije, mrea nastavnika i umetnika koji,
povezani, vie ne ine usamljena ostrva,
ve arhipelag unutar kog postoji iva razmena i brojne mogunosti za konkretnu
saradnju.
Konferencija kao destinacija

Interresorna/intersektorska saradnja prirodno se ukazala kao ishodina tema projekta koji je od direktnog rada sa nastavnicima u lokalnim sredinama napredovao
prema planu sistemskih pitanja i nacionalnih obrazovnih politika.
U sklopu ire slike, cilj je da obrazovanje
ne ivi kao izolovano ostrvo u drutvu, ve
da sarauje sutinski i sistemski sa drugim sektorima. Prvenstvo meu njima ima
kultura, kao oblast koja snano podrava
vaspitanje dece i mladih, negovanje drutvenih vrednosti i razvoj svestranih, kreativnih, integritetnih i humanih linosti. Iako je
vaspitanje sastavni deo obrazovanja, ono
je, naalost, u aktuelnom sistemu zapostavljena odgovornost ne samo kole, ve i
drugih drutvenih struktura i ustanova.
Kao zavrna aktivnost, konferencija je bila
prilika da se sretnu nastavnici koji su u razliitim gradovima pohaali obuke i druge
programe, ali i da se ukljue svi koji su zainteresovani za participativnu dramu i pozorite i njihovu primenu u obrazovanju. U
skladu sa interaktivnim pristupom koji afirmiemo, koncept konferencije zasnovan je
na raznolikosti, vrnjakoj razmeni i stvaranju prilika za uenje i dijalog.
Konferencijski program je imao vie segmenata: izlaganja istaknutih strunjaka iz
Srbije, regiona i Evrope, dijaloke platforme
i prezentaciju programa koji su uspeno realizovani sa decom i mladima. Predstavljeni
su asovi u kojima je koriena drama kao

DRAMA U OBRAZOVANJU
metod, primeri primene pozorita u obrazovanju, modeli kreativne pedagogije,

uspeni projekti i predstave razvijene kroz
stvaralaku participaciju dece i mladih.
Tokom dva konferencijska dana, izvedeno je ukupno 40 programa u prostorima Dejeg kulturnog centra Beograda,
Malom pozoritu Duko Radovi i
Tamajdanskom parku.
Zbornik kao dnevnik plovidbe
ralnom uvidu u spregu obrazovanja i kulture i okupila je predstavnike resornih ministarstava, kao i strunjake koji su dugi niz
godina angaovani u istraivanju i kreiranju
programa kulturnog obrazovanja. Druga i
trea diskusija tekle su povezano, poto su
potencijale intersektorske saradnje posmatrale iz dva komplementarna ugla: obrazovanja i kulture. Uesnici u ovim panelima
bili su praktiari koji su govorili o iskustvima
i ulozi svojih kola, organizacija i ustanova
u razvoju kulturnog obrazovanja. Diskusije
su vodili istaknuti strunjaci iz regiona
Vladimir Krui (CDO, Zagreb) i Darko Luki
(Akademija dramske umjetnosti, Zagreb).
Prvog dana, izlaganja su se odravala u

plenumu i bila su fokusirana na dramu u
obrazovanju. Meunarodno uee obezbedila je gospoa Krisi Tiler (Goldsmiths
Zbornik prenosi izlaganja i zakljuke
University, London) koja je otvouesnika Konferencije redoslerila skup izlaganjem o znaadom kako su oni tekli tokom
Saradnika
ju Drame u obrazovanju.
dogaaja. Tekstovi se baplatforma
ziraju na transkriptima
Govor gospoe Tiler prenastavnika i
nosimo u originalu i u
umetnika vremenom koji su ureeni u skladu
srpskom prevodu. O strasa eljom da budu od
e prerasti u
tegijama obrazovanja i
koristi
praktiarima, istraNacionalnu
kulture govorili su njihoasocijaciju dramskih ivaima i studentima
vi tvorci profesori Ivan
koji ele da se upoznaju ili
edukatora Srbije
Ivi, Ana Peikan (Filozofski
bave
temama Konferencije.
NADEDA.
fakultet u Beogradu) i Vesna
U tu svrhu, u Zbornik ukljuujemo
uki (FDU). O znaajnim projektima i konceptima vezanim za dramu u
i priloge tematski srodne lanke Milene
obrazovanju govorile su Ljubica Beljanski
Dragievi ei i Darka Lukia, koji e baciti dodatno svetlo na temu Konferencije.
Risti (CEDEUM), ivkica orevi (PDS) i
Sunica Milosavljevi (BAZAART). Plenarni
Novi kurs
deo vodila je psiholokinja Danijela Jovi.
Drugog dana Konferencije organizovane
su tri panel-diskusije koje su razmatrale pitanja interresorne i intersektorske saradnje.
Uvodna diskusija bila je posveena gene-
Posebno motivisani nastavnici uesnici u

projektu OSTRVA okupili su se i treeg dana
na seminaru koji je vodila Vesna uki. Tema
ovog ueg skupa bili su uvid u postojeu si-
tuaciju i planovi za dalju akciju. Cilj i rezultat

seminara je razvoj preporuka kako pruiti
podrku primeni drame u obrazovanju.
Preporukama koje je napisala Vesna uki
zaokruujemo ovaj Zbornik. One e biti
osnov za osmiljavanje buduih projekata
i daljih koraka u afirmaciji savremenog, kreativnog i uticajnog kulturnog obrazovanja.
Pravac je jasan: na kraju skupa, jednoglasno je prihvaeno da se pokrene saradnika platforma nastavnika i umetnika koja e
vremenom prerasti u Nacionalnu asocijaciju dramskih edukatora Srbije NADEDA.
Jer nijedan ovek nije i ne sme da bude
ostrvo, a naroito ne posveeni i savesni
nastavnici na ijim pleima lei nesaglediva
n
odgovornost za budunost drutva.
1
Projekat OSTRVA: Povezivanje vanih subjekata
u oblasti drame i obrazovanja u Srbiji (ISLANDS:
Interconnecting Stakeholders in Learning and Drama
in Serbia) je nastavak projekta IDEAL (2011-12) koji
je takoe realizovan kroz podrku Evropske unije
i Republike Srbije, kao i drugih meunarodnih
donatora.
2
Projekat je finansirala Evropska unija kroz program
Podrka civilnom drutvu. Sufinansiran je iz
budeta Republike Srbije Kancelarija za saradnju
sa civilnim drutvom, Ministarstvo omladine i sporta
i Ministarstvo kulture i informisanja.
3
BAZAART (nosilac projekta), Pedagoko drutvo
Srbije, Prijatelji dece optine Novi Beograd, Klub
studenata pedagogije Filozofskog fakulteta u
Beogradu, Centar za kreativno odrastanje i
multikulturalnu saradnju CEKOM iz Zrenjanina,
Omladinsko pozorite PATOS i Centar za kulturu
Smederevo, kao i, delimino, Centar za
podsticaj psiholokog rasta i razvoja HRAST
iz Nia.
4
Pod ovim pojmom podrazumevamo
sve koji se bave edukacijom
dece i mladih u formalnom i
neformalnom obrazovanju.
Klavirski kvintet Altro senso,

proba pred nastup na
otvaranju Konferencije

DRAMA U OBRAZOVANJU
Uvod
(KREATIVNA) DRAMA U VASPITANJU/

OBRAZOVANJU
Milan Maarev
Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi
rama i pozorite se decenijama koriste za predavanje i uenje pod razliitim nazivima: kreativna dramatika,
kreativna drama, drama, drama u
vaspitanju/obrazovanju (drama in
education), pozorite u obrazovanju i vaspitanju
(TIE), procesna drama, edukativna drama, drama
za uenje. Najveu tradiciju ima naziv kreativna
dramatika, koji je ustanovila Winifred Ward 1930.
godine. Izraz i definiciju kreativna drama ustanovila je Neli Mek Kaslin (Nellie Mc Caslin) 1980.
godine. Deje teatarsko udruenje Amerike (The
Childrens Theatre Association of America) iste je
godine usvojilo ovu definiciju:
mmadjarev@gmail.com
Kreativna drama je improvizaciona,

nepredstavljaka, procesno usmerena
forma drame u kojoj uesnike
voditelj podstie da mataju, glume i
razotkrivaju ljudska iskustva. Iako se
kreativna drama tradicionalno vezuje za
rad sa decom i omladinom,
proces je prikladan za sve uzraste.1
U Engleskoj se primenjuje drama koja pored
dramske knjievnosti oznaava i dramske igre
za decu. Termin drama in education pojavljuje
se 1921. u Engleskoj u dokumentu Ministarstva
obrazovanja, dok svoju primenu ima od pede11
islands
setih godina XX veka u radu istaknutih
pedagoga kao to su Piter Slejd (Peter
Slade [1910-2004]), Brajan Vej (Brian Way
[1923-2006]), Doroti Hetkot (Dorothy Heathcote [1926-2011]) i Gejvin Bolton (Gavin Bolton [1927-]). U Pozoritu Beograd
(Belgrade Theatre), koje je osnovano 1958.,
primenjivana je TIE metodologija (Theatre
in Education: pozorite u obrazovanju i
vaspitanju) od 1964.
rite, koje je osnovano 1977. u Centru za

kulturu Stari Grad (danas UK Parobrod).
U kasnijem periodu, sa bivim lanovima
kozorita i strunjacima i umetnicima razliitih profila pokrenula je koligricu, da
bi kruna tog delovanja bilo ukljuivanje
u radne grupe za reformu obrazovanja
(zapoeta 2003. a ukinuta godinu dana
kasnije), kada je u oblast Umetnosti uvedena Drama i pokret. Ideja je nastavila da
ivi kroz Strategiju razvoja obrazovanja u
Srbiji, iji je jedan od prvih autora bio prof.
Zastupnica kreativne dramatike u Jugoslaviji je bila Zvjezdana Ladika (1921dr Ivan Ivi, a u njeno stvaranje bile su
2004), koja je radila u Omladinukljuene prof. dr Ana Peikan,
skom studiju Zagrebakog
prof. dr Vesna uki i Ljubica
Izlaganja
kazalita mladih (ZKM) od
Beljanski Risti.
uesnika su
1953. godine. Od 1988.
putokaz kako da
do 2008. voditelj Uidomenu teorijskog
na
kulturu gledamo Upromiljanja,
lita ZKM-a je bio prof.
o kreativkao na permanentnu noj drami odbranjena
su
dr Vlada Krui, koji je
brigu o rastu i
u Srbiji dva magistarska
svojim pedagokim derazvoju pojedinca rada na FDU u Beogradu
lovanjem, ali i teorijskim
i drutva.
tekstovima o alternativnom
(Milan Maarev i Sunica
teatru uticao ne samo na geMilosavljevi mentor za oba
neracije dramskih pedagoga i pozorada je bila prof. dr Milena Dragievi
ritnika u Hrvatskoj ve i na EX YU prostoei) i objavljena je knjiga Kreativna draru. Neophodno je spomenuti i Seada Seju
ma u kozoritu Milana Maareva, koja se
ulia i njegovo delovanje u Mostarskom
koristi na osnovnim i specijalistikim studijama na Visokim kolama za vaspitae u
teatru mladih, kao i festival Dani teatra
Srbiji. Pored toga, objavljeni su prirunici
mladih u Mostaru, koji je vremenom dobio dimenziju alternativne akademije. U
BAZAART-a i drugih organizacija civilnog
Mostaru je ustanovljena i meunarodna
drutva koje se bave ovom problematikom, uz primenu procesnih metoda rada
nagrada za doprinos razvoju dramskog
vaspitaa, uitelja i nastavnika. Ipak, uz
obrazovanja i vaspitanja Grozdanin kikot.
sve uspehe i nastojanja, u neposrednom
Ljubica Beljanski Risti, neformalna naradu sa decom i uenicima u koli kreaslednica Zvjezdane Ladike, promovisala je
tivna drama se tek sporadino pojavljuje.
svoju varijantu kreativne drame u dejem
Razlog za to moda treba traiti u tome
i omladinskom dramskom studiju kozoto se kreativna drama ne predaje budu12 www.dramagogija.org.rs
im vaspitaima, uiteljima, nastavnicima

(izuzimajui VSSOV Kikinda gde je autor
ovog lanka lino uveo kreativnu dramu
kao predmet buduim vaspitaima), iako
se o ovoj temi intenzivno promilja kod
nas, o emu svedoi i ovaj Zbornik.
Konferencija Kulturna uloga kole i obrazovna uloga kulture Drama u obrazovanju
okupila je irok spektar uitelja, nastavnika, ali i domaih i inostranih strunjaka,
sa ciljem da se razmene teorijske i praktine strategije za sutinske promene. Teoretiari i praktiari koji su obeleili razvoj
(kreativne) drame u vaspitanju/obrazovanju kod nas, u regionu i u Evropi, ostae
zabeleeni ne samo u seanju uesnika i
slualaca Konferencije, ve i na stranicama
ovog zbornika. Njihova izlaganja su putokaz kako da na kulturu gledamo kao na
permanentnu brigu o rastu i razvoju pojedinca i drutva. Na tom putu celoivotnog
uenja ne smemo zaboraviti na tradiciju i
kulturu naroda iz koga potiemo i sa kojim
delimo ivotni prostor. U protivnom, ako
se nekritino prilagoavamo drugima, izgubiemo nepovratno sebe.
n
1
Doyle, Clar. Rasing Curtains on Education. Wesport,
Connecticut, London: Bergin & Garvey, 1993, 57.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Pozorite u parku, pripreme:

Aska s vukom i jariima,
Panevo
13
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
15
Pozorite u parku, predstava arene

jabuke, O Aleksa anti i O
Miloje Vasi, Kaluerica, dramska
pedagokinja: Ivana Despotovi

DRAMA U OBRAZOVANJU
I deo: PLENARNA IZLAGANJA

19. jun 2015.
THE AGENCY
Chrissie Tiller
Goldsmiths, University of London
have to start by saying how honoured I am

to be here, after all this time, and to see the
energy and the great projects that are happening here. My relationship with Drama in
Education in Serbia began in 1998, when I
met the inspirational Ljubica Beljanski Risti at
a conference in Greece. We quickly discovered
that we shared all the same values as far as
Drama and its role in education and work with
young people were concerned. And so, when
the European Cultural Foundation asked me
who would be the right person to lead their Art
for Social Change project in this region, in the
times of the very difficult social, political and
economic change post the Balkan conflict, it
C.Tiller@gold.ac.uk
was Ljubica and her team I turned to. Many of

the people who were part of that Play against
Violence project are in the room now, including
Sunica Milosavljevi, who is responsible for this
event, and many other friends and colleagues
and it is therefore an even greater delight and
honour to be speaking here today.
I did have a speech prepared before I came here.
But now, being in this space and at this moment
in time, I want to change it.
While I was wandering around the Market
Space for projects outside, two young people
offered me a check your knowledge questi17
islands
onnaire about Shakespeare. As I come
cause its not actually about having the
from London, which is the place where
correct answers, its not about the tick box
Shakespeares plays were first written
solving everything for you. Its about conversations, its about context and its about
and performed, I expected myself to be
recognising and honouring different
able to answer the questions easily. So
points of view. Its also, very importantly,
I decided to take on the challenge. But
about talking to each other about things,
when it came to Question 3, which was:
about students and teachers worWhat was Juliette like? the possible answers were a) Greedy;
king together to examine the
b) Disobedient; c) Practical.
dilemmas and the issues
Being a mother of two
different characters face:
Drama is one of
young men, my first inabout developing emthe most inclusive
stinct was she was disof educational tools, pathy and understanobedient! She didnt take
because all we need ding of different points
any notice of what her
of view; not only for teeis to be able to use
nagers,
but also parents,
mother and father told
our imagination.
teachers, adults whaher to do, so I very firmly,
tever stage we are at in our
and assuredly, put my circle
lives. It made me realize how
around disobedient. Then when I
important drama is to the curriculum
looked at my scoring later, I discovered
still and why, after all these years, I still vaI hadnt gained any points for that question. The answer was practical! I began to
lue it so much. As Einstein says Imagination is worth more than knowledge. And
think, yes, its true, she is very practical,
Einstein was a scientist, yet he knew that
she sorts things out, finds the place where Romeo is, does exactly what the Friar
even a good scientist needs imagination.
tells her to in order to appear dead, sorts
To imagine what might be the solution to
things out with the Nurse. If I was Juliet, I
a mathematical problem, what possibilities there might be within a new scientific
would definitely think of myself as being
formula or understand more about the
practical. But if I was her mother or father
universe that we live in.
or the Nurse, I might still go with disobedient. If I was Romeo or the Friar, I might
even see her as greedy: greedy for love,
This is why I believe Drama is one of the
greedy for happiness, greedy for having
most inclusive of educational tools, because all we need is to be able to use our
some sort of agency in her own life.
imagination. In fact, Im going to ask you
to imagine something for a moment. To
And then I realised, as I thought more
imagine that instead of a room in Belgraabout this quiz and the possible answers,
de, were in a room in Haiti in 2010 and
that this was the perfect metaphor for
there has just been the most terrible earwhat Drama in Education is about. Be18 www.dramagogija.org.rs
thquake and tsunami: our country has

been devastated. You have come together
here this afternoon not because you are at
a Drama Conference, but because you are
the people running the orphanages here;
the people who know how to take care
of children. I want you to imagine I am
working for the UN and I have asked you
to come here because there are hundreds
and thousands of children who suddenly
have no parents, nowhere to live, no one
to look after them, and as the staff of these
orphanages, I need you to come up with
some solutions for me.
In this role, Id like you all to turn to one or
two people near you and suggest 2 or 3
things that I, as the UN representative thinking about how we might care for these
children, need to think about. Do we need
to think about blankets first? Do we need
to think about calming them down? Do
we need to think about play? Do we need
to think about how many beds we have in
a room? Im going to give you 2 minutes
to do that. Just turn to someone and share your first instinctive idea: what would
these children need after something like
a major earthquake has made them lose
parents, home and everything else?
(After a little time) And now Im going to
ask you to stop talking for the moment.
Its always interesting to see how the
energy in the room changes when we ask
people to speak to each other and to use
their imagination. I wonder if people would be willing to share some of their ideas with the larger group? (People answer)

DRAMA U OBRAZOVANJU
So somebody here thought, They need

comforting first; and then, after thinking
about it, decided, Maybe we should ask
the children what they need. And this is
Drama. Using our imaginations to put
ourselves in other peoples shoes, think of
solutions. Someone else suggested, Dance with them, until they start laughing! Id
like to capture everybodys responses and
Im sure there are some wonderful ones in
the room, but I just wanted you to think
about this and to think about how instinctively, intuitively we know how to provide
solutions. We know how to find knowledge; we know how to do things. And I choose to say that children also know these
same things, and what Drama gives them
is the possibility to do that. That exercise
is the beginning of a Process Drama, that
I sometimes run. Ive done it with investment bankers in the City of London, and
Ive done it with 7 and 8 year olds from a
deprived part of London; children who
would normally be expected not to be
very successful at school. I wonder who
you think made the best response... I
asked my translator earlier and immediately she said, The children! And its true!
Their flip charts, their plans, their ideas of
how everything could be sorted was so
much better and so much more relevant,
and so much more useful than what the
investment bankers came up with.
When I presented them with the
childrens ideas it even began to convince
them that perhaps a rounded education
means more than what we call the STEM
subjects in the UK Science, Technology,
gh Drama. The role of the teacher is not

Engineering, Maths. We really do need subjects that teach children to be creative,
to be an authority figure, but to provide
subjects that teach them how to think, suthe fuel for their students imagination,
bjects that actually bring them to thinking
stimulate their interest to find things out,
about what it is that matters in the world.
encourage a passion for research. And
It seems to me that thinking about the
even if we want to think about it in terms
bankers the old model, what Paulo Freiof employability or entrepreneurship, as
re called the banking model of the educatiwere constantly being told we need to
on, is no longer relevant. We have Google
at a European level, we need to realise
instead! Of course, we dont want to make
many of the young people were working
young people believe they dont need to
with now will have jobs that dont even
do any thinking because they can find out
exist in our imaginations. We cant even
all the answers on the Internet, because
think what those jobs are going to be.
thats not true either. But, for example,
My own sons are doing jobs I never could
I was given a piece of Shakeshave imagined for them: finding
peare text earlier as well as
new ways of working, setting
The role of
my quiz. It was in Serbian,
up their own enterprises.
the teacher is
a line of Shakespeare. I
And that is going to hapno longer being
pen even more for the
cant translate it at the
the fount of all
coming generations. So
moment, but Ill probaknowledge, but
bly ask someone later,
when we talk about peseeking the answers ople being effective enor I might just go back
together with
trepreneurs, innovators, all
to my room and Google
their pupils.
the things Europe says we
Translate it. So much of
need, we are speaking about
the information is out there,
skills like communication, flexibility,
and if it isnt there, we can teach
problem-solving, working in teams, taking
children, through Drama, to research things, to find things out, explore things. And
risks, being creative. And those are all the
so it seems to me that the role of the teskills Drama encourages and develops.
acher is no longer being the fount of all
knowledge with the answers to everytResearch bodies and funders such as
hing, but someone who is seeking the
the Young Foundation1 and the New
answers together with their pupils.
Economics Foundation2 in the UK,
are speaking increasingly about the
In Drama we often start with a circle.
need for well-being in our society;
When we stand in a circle everyone is
especially for our children. Yet
equal, everyone has the same possibility
again, they list many of the
to be seen and to contribute. And for
same skills and qualities
me this is the essence of learning throuthat Drama en19
islands
courages communication with others,
that we find ourselves living through. Taking part in Drama sessions enables them
learning empathy, cooperating, and most
to look to the future and to think about
importantly gaining agency. I had to
the kind of world they want to
look up this word earlier with my
be part of. Importantly, throtranslator, because its something we speak about a lot
ugh the use of metaphor
Drama
in the UK at the moment:
and imagination, Drama
practice helps
young people
in terms of older people
also creates a safe spasee themselves as
ce in which to do this.
as well as children. It
ambassadors for their It enables us not only
means something that
communities and
to learn about our own
gives you the possibility
they call it The
culture, but that of others
to think about yourseAgency.
lf, to think about your life,
and through that to begin
to think about what you are
to explore our identity and
doing in the world and to feel
ensure we become active agents
you have some sort of capacity for main our own lives, whatever our age and
king change. Im evaluating a wonderful
whatever our relationship with education.
project that started in the favelas of BraAfter all, we are all still learning, still trying
zil, that uses Theatre and Drama practice
to make sense of this complex world and
to help young people see themselves as
to understand our role in it. This is why we
social entrepreneurs, ambassadors for
need Drama for everyone. Not just children.
n
their communities and they call it The
Agency. Because this is what it offers
them: the possibility to have some sort of
control over their own lives.
If we look at our lives, one of the ways
we all begin trying to make sense of the
world is through our own dramatic play.
As tiny children we want to understand
the world of grown-ups by pretending to
be them; policemen, or soldiers, or engineers, or ballet dancers in my case. Sadly,
I grew too tall to be able to do it, but I still
dreamed about it. What were doing in
Drama is offering young people the possibility to continue that way of making sense of the world so that we can deal with
the social conflicts, the moral dilemmas
http://youngfoundation.org/
http://www.neweconomics.org/

DRAMA U OBRAZOVANJU

21
islands


DRAMA U OBRAZOVANJU
POKRETANJE PROMENA
(THE AGENCY)
Krisi Tiler
Goldsmits, Univerzitet u Londonu
re svega moram da kaem da sam poastvovana to sam nakon toliko godina ponovo ovde i to vidim energiju i
divne projekte koji se ovde ostvaruju.
Sa Dramom u obrazovanju u Srbiji srela
sam se 1998. godine, kada sam na konferenciji
u Grkoj upoznala inspirativnu Ljubicu Beljanski
Risti. Brzo smo otkrile da delimo iste vrednosti
kada su u pitanju Drama i njena uloga u obrazovanju i radu sa mladim ljudima. Stoga, kada
me je Evropska fondacija za kulturu pitala ko
bi bila prava osoba za sprovoenje programa
Umetnost za drutvene promene u ovom regionu, a to je bilo u vreme veoma tekih socijalnih,
politikih i ekonomskih promena, odmah na-
C.Tiller@gold.ac.uk
kon sukoba na Balkanu, obratila sam se Ljubici

i njenom timu. Mnogi uesnici tog projekta
Igrom protiv nasilja su danas ovde, ukljuujui
i Sunicu Milosavljevi, koja je zasluna za ovu
konferenciju, kao i mnogi drugi prijatelji i kolege; stoga mi je jo vea ast i zadovoljstvo da
danas govorim ovde.
Pre dolaska ovamo, ve sam bila pripremila govor. Ali sada, u ovom trenutku i ovom prostoru,
elim da ga promenim.
Dok sam razgledala Bazar projekata ispred sale,
dvoje mladih ljudi ponudilo mi je da proverim
svoje znanje o ekspiru kroz kratak upitnik. Bu23
islands
niti o odabiru ve ponuenih reenja. Radi
dui da dolazim iz Londona, gde su ekspirove predstave prvobitno napisane i
se o razgovorima, o kontekstu, o prepoznavanju i potovanju razliitih gledita.
izvedene, oekivala sam da u sa lakoom
Takoe, a ovo je veoma vano, radi se o
odgovoriti na pitanja. Stoga sam odluila
razmeni miljenja sa drugima, o tome da
da prihvatim izazov. Ali kada sam stigla do
uenici i nastavnici zajedniki nastoje da
treeg pitanja koje glasi: Kakva je Julija?,
istrae dileme i probleme sa kojima se suponueni odgovori bili su a) Pohlepna;
oavaju razliiti likovi: o razvijanju
b) Neposluna; c) Praktina. Budui
empatije i razumevanju razlida sam majka dva mladia, moj
itih gledita; vano je, ne
prvi nagon bio je da odaDrama
berem neposluna! Uopsamo za tinejdere, ve i
je jedna od
te nije obraala panju
za roditelje, nastavnike,
najinkluzivnijih
na ono to su joj majka
obrazovnih alatki, jer odrasle u svakoj ivoti otac govorili da uradi,
sve to nam je za nju noj fazi u kojoj se nalazimo. Shvatila sam koliko
tako da sam, veoma vrpotrebno jeste da
sto i samouvereno, zaoje
Drama i dalje znaajna
koristimo svoju
kruila neposluna. Kada
za
kolski
program, i zato
matu.
sam kasnije pogledala svoje
je, posle svih ovih godina, i
rezultate, otkrila sam da na tom
dalje izuzetno cenim. Kao to
pitanju nisam dobila poene. Odgovor
je Ajntajn kazao: Mata je vrednija od
je bio praktina! Poela sam da razmiljam:
znanja. Ajntajn je bio naunik i znao je
da, zaista, ona je veoma praktina, ona reda i dobrom nauniku treba mata. Treba,
ava stvari, pronalazi gde je Romeo, radi
da bi se zamislilo reenje matematikog
tano kako joj opat kae da bi izgledalo
problema, predvidele mogunosti nove
kao da je mrtva, zajedno sa dadiljom udenaune formule ili da bi se bolje razumeo
ava situaciju. Da sam ja Julija, sigurno bih
svet u kome ivimo.
sebe smatrala praktinom. Ali da sam njena majka ili otac ili dadilja, verovatno bih
Zbog toga verujem da je Drama jedna
ostala pri tome da je neposluna. Da sam
od najinkluzivnijih obrazovnih alatki, jer
Romeo ili opat, mogla bih ak pomisliti da
sve to nam je za nju potrebno jeste da
je pohlepna: pohlepna za ljubavlju, za srekoristimo svoju matu. Zapravo, sada u
om, za tim da ima agensnost1 izvesnu
vas zamoliti da za trenutak zamislite neto. Zamislite da se, umesto u Beogradu,
mo da pokrene promene u svom ivotu.
nalazimo u sali na Haitiju 2010. godine, da
A onda, dok sam razmiljala o ovom kvizu
se upravo desio straan zemljotres praen
i moguim odgovorima, shvatila sam da
cunamijem: naa zemlja je razorena. Okupili ste se ovog popodneva ne zato to ste
on predstavlja savrenu metaforu za smisao Drame u obrazovanju. Zato to se zana konferenciji o Drami, ve stoga to ste
pravo ne radi o davanju tanih odgovora,
vi ljudi koji ovde upravljaju sirotitima, lju24 www.dramagogija.org.rs
di koji umeju da se brinu o deci. elim da

zamislite da ja radim za Ujedinjene nacije
i pozvala sam vas ovamo zato to imamo
stotine i hiljade dece koja su odjednom
ostala bez roditelja, bez doma, bez ikoga
ko bi se starao o njima i, budui da ste vi
osoblje ovih sirotita, potrebno mi je da mi
predloite neka reenja.
Molim vas da se, u toj ulozi, okrenete osobama pored vas i predloite dve-tri stvari
o kojima ja, kao predstavnica UN koja se
pita kako bismo mogli da se pobrinemo
za ovu decu, treba da razmislim. Da li su
nam prvo potrebna ebad? Treba li da razmiljamo kako da ih umirimo? Ili treba da
se igramo sa njima? Da li je potrebno da
mislimo o tome koliko kreveta imamo u
sobi? Dau vam dva minuta za ovaj zadatak. Prosto se okrenite prema nekome i sa
tom osobom podelite svoju prvu, instinktivnu zamisao. ta bi toj deci bilo potrebno nakon velikog zemljotresa u kome su
izgubili roditelje, dom i sve drugo?
(Posle nekoliko minuta) A sada u vas zamoliti da nakratko prestanete da razgovarate. Uvek je zanimljivo videti kako se menja energija u prostoriji kada traimo od
ljudi da meusobno razgovaraju i koriste
matu. Zanima me da li bi neki od vas hteli
da podele svoje ideje sa veom grupom?
(Ljudi odgovaraju). Dakle, neko ovde je pomislio: Prvo im je potrebna uteha, a zatim,
nakon to je malo razmislio o tome, zakljuio: Moda bi bilo bolje da pitamo decu
ta im je potrebno. To je Drama. Koristimo
svoju matu da se stavimo u poloaj drugih ljudi i razmiljamo o reenjima. Neko

DRAMA U OBRAZOVANJU
drugi je predloio: Pleite s njima. Sve dok

ne ponu da se smeju!. Volela bih da obuhvatim sve odgovore i sigurna sam da ih u
ovoj prostoriji ima divnih; ali ono to sam
htela jeste da promislite o tome kako instinktivno, intuitivno umemo da pronaemo reenja. Umemo da pronaemo znanje; umemo da uradimo stvari. Rei u i da
deca to isto umeju, a Drama im prua mogunost da to i uine. Ova veba je poetak procesne drame koju ponekad vodim.
Vodila sam je sa investicionim bankarima
u Londonu, kao i sa sedmogodinjacima
i osmogodinjacima iz siromane etvrti
Londona; sa decom od koje se obino ne
oekuje da budu veoma uspena u koli.
Zanima me, ta mislite, ko je dao najbolji
odgovor?... Prethodno sam postavila ovo
pitanje mojoj prevoditeljki, a ona je odmah odgovorila deca! I to je tano! Njihovi flip-artovi, planovi, ideje kako bi sve
moglo da se rei bili su daleko bolji, daleko
znaajniji i daleko korisniji od onih koje su
predloili investicioni bankari.
Ideje koje su ponudila deca poele su ak
bankare da uveravaju kako zaokrueno obrazovanje verovatno znai vie od predmeta koji se u Velikoj Britaniji smatraju kljunim
nauka, tehnologija, ininjering, matematika (STEM subjects). Zaista su nam neophodni predmeti koji decu ue da budu kreativna, da razmiljaju, koji ih zapravo navode da
promiljaju o tome ta je stvarno vano u
svetu. ini mi se poto govorismo o bankarima da stari model, koji je Paulo Freire
nazvao bankarski model obrazovanja vie
nije relevantan. Umesto toga imamo Gugl!
Naravno, ne elimo da navedemo mlade da
veruju kako im razmiljanje uopte nije potrebno jer mogu da pronau sve odgovore
na internetu, jer ni to nije istina. Ali, na primer, uz kviz-pitanje dobila sam i ekspirov
citat na srpskom jeziku. Ja ne mogu da ga
prevedem ovog trenutka, ali u verovatno
pitati nekoga kasnije, ili u ga prosto u svojoj sobi prevesti preko Gugla. Toliko mnogo
informacija je dostupno preko Gugla, pa
ak ako neke i nema, kroz Dramu moemo
da nauimo decu da istrauju, ispituju i pronalaze. ini mi se da uloga nastavnika vie
nije da bude izvor svekolikog znanja, neko
ko ima odgovore na sva pitanja, ve neko
ko traga za odgovorima zajedno
sa svojim uenicima.
dolaze. Pa kada govorimo o ljudima kao

uspenim preduzetnicima, inovatorima,
svim onim stvarima za koje Evropa kae
da su nam potrebne, govorimo o vetinama poput komunikacije, fleksibilnosti,
reavanja problema, timskog rada, preuzimanja rizika, kreativnosti. Sve su to vetine
koje Drama podstie i razvija.
Istraivaka tela i donatori kao to su Mlada fondacija (Young Foundation)2 i Fondacija Nova ekonomija (New Economics Foundation)3 u Velikoj Britaniji, sve vie govore o potrebi za napretkom i blagostanjem
u naem drutvu, posebno za nau
decu. I opet, navode iste one
Uloga
vetine i kvalitete koje Dranastavnika vie
U dramskom radu ema podstie komunikacinije da bude izvor
sto poinjemo iz kruga.
ju sa drugima, uenje emsvekolikog znanja,
patije, saradnju, i najvaniKada stojimo u krugu,
ve neko ko traga
je sticanje sposobnosti
svi su jednaki, svako
za odgovorima
za delovanje agensnosti.
ima jednaku moguzajedno sa svojim
nost da bude vien i da
Malopre sam morala da
uenicima.
doprinese. Za mene je to
potraim ovu re sa mojom
sutina uenja kroz Dramu.
prevoditeljkom, jer je to neto o
Uloga nastavnika nije da bude
emu u ovom trenutku mnogo govorimo u Velikoj Britaniji, bilo da mislimo
osoba od autoriteta, ve da pokrene matu svojih uenika, podstie ih da otkrivana starije ljude, ili na decu. To oznaava neju, ohrabruje strast za istraivanjem. ak
to to vam omoguava da aktivno sagledavate sebe, svoj ivot, svoje mesto i ulogu
i ako o tome razmiljamo u svetlu zapoljivosti ili preduzetnitva, na ta nas na
u svetu i osetite da imate sposobnost da
evropskom nivou uvek upuuju, moramo
delujete i pokrenete promene. Upravo
da budemo svesni da e mnogi mladi ljuevaluiram divan projekat koji je poeo
di sa kojima danas radimo imati poslove
u brazilskim favelama, a koristi Dramu
koji ni u naoj mati jo ne postoje. Moji
i Pozorite da pomogne mladim
sinovi imaju poslove kakve nisam mogla
ljudima da sagledaju sebe kao
ni da zamislim: iznalaze nove naine rada,
socijalne preduzetnike, ambasadore svojih zajednica i
osnivaju sopstvena preduzea. A to e se
oni su ga nazvali:
sve vie deavati sa generacijama koje
25
islands
Pokretanje promena (The Agency). Jer to je
ono to im projekat nudi: mogunost da
upravljaju sopstvenim ivotima.
Ako se osvrnemo na svoje ivote, jedan od
naina na koji svi poinjemo da shvatamo
svet jeste kroz linu dramsku igru. Kao sasvim mali, elimo da razumemo svet odraslih pretvarajui se da smo oni; policajci ili
vojnici, ili inenjeri, ili u mom sluaju,
balerine. Naalost, previe sam
Drama
izrasla da bih mogla da popomae
stanem balerina, ali sam
mladim ljudima da
nastavila da sanjam o
sagledaju sebe kao
tome. Kada radimo Draambasadore svojih
mu sa mladima, nudimo
zajednica to je
im mogunost da nastaono to su nazvali
ve da na taj nain razuPokretanje
mevaju svet, kako bismo im
promena.
pomogli da reavaju socijalne
konflikte i moralne dileme koje svi
esto proivljavamo. Uee u dramskim
radionicama omoguava mladima da zamisle budunost i razmiljaju o tome u ka1
Agensnost: neologizam skovan prema engleskom
kvom svetu ele da ive. tavie, uz pomo
izrazu agency, s ciljem da izrazi kapacitet
(sposobnost i mo) osobe ili drutvene grupe
metafore i mate, Drama stvara bezbedan
da deluje kao pokretaka snaga koja proizvodi
prostor da to i uine. Omoguava nam da
odreenu promenu. U sociologiji, odnosi se
na kapacitet za samoopredeljenje, iskazivanje
upoznamo ne samo sopstvenu, ve i kultusopstvene volje, samostalno delovanje i donoenje
ru drugih i da tako otkrivamo svoj identitet
odluka i u tom smislu najee se shvata kao
opozit socijalnim strukturama koje determiniue
i zaista postanemo aktivni pokretai svog
ili ograniavajue utiu na pojedince i drutvene
grupe. Ova opozicija, po uverenju brojnih sociologa,
ivota, bez obzira na to koliko smo stari i
ini vanu dijalektiku osovinu drutvenog
imamo li veze sa obrazovanjem. Na kraju
razvoja (prim. S. Milosavljevi). Sherman, Tan.
Understanding the Structure and the Agency
krajeva, svi mi i dalje uimo, i dalje pokuDebate in the Social Sciences. In: Habitus, Volume
avamo da shvatimo ovaj sloeni svet i da
1, The Forum, pgs. 36-50. USA: Yale Sociology
Department, 2011. http://www.yale.edu/habitus/
razumemo svoju ulogu u njemu. Zato nam
HABITUS_Vol_1_TheForum.pdf
je potrebna Drama, za svakoga. Ne samo
n
za decu.
2
http://youngfoundation.org/
Prevela Anelija Joi
http://www.neweconomics.org/

DRAMA U OBRAZOVANJU
Pozorite u parku, predstava

Golub i pela, O "Radoje
Domanovi", Novi Beograd,
dramska pedagokinja:
Tijana Brati
27
islands
Pozorite u parku,
predstava Aska s
vukom i jariima, O
"Bratstvo-jedinstvo",
Panevo, dramska
pedagokinja:
Danica Vulievi

DRAMA U OBRAZOVANJU
KULTURA I UMETNOST U STRATEKIM

DOKUMENTIMA U OBLASTI
OBRAZOVANJA U SRBIJI:
OD MONODRAME DO DIJALOGA
Ivan Ivi i Ana Peikan
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
azmatranje ove teme poeemo sa

dve kratke napomene. Prva se odnosi
na potrebu da se drama, kao i muzika
i likovna kultura, u koli ne sagledavaju
izdvojeno ve celovito, u duhu koncepcije UNESKO-a o proirenom shvatanju umetnikog obrazovanja. Mi smo to pokuali da uinimo u stratekim obrazovnim dokumentima
Pravci razvoja preduniverzitetskog obrazovanja u
Srbiji (dalje u tekstu: Pravci)1 i Strategija razvoja
obrazovanja u Srbiji do 2020 i dalje (dalje u tekstu:
SROS)2. Proireno shvatanje umetnikog obrazovanja obuhvata i umetnike zanate, moderne vizuelne umetnosti, veb-dizajn, igru u irem
smislu ne samo dramu i pozorite, nego i mo-
ivanivic@eunet.rs
apesikan@f.bg.ac.rs
derni ples, balet i ostalo. Ako fokus ostane samo

na drami, s tim se ne moe prodreti u obrazovni
sistem koji je i dalje organizovan po predmetima (a u koli ga predstavljaju dva predmeta
likovno i muziko koji estoko brane svoje pozicije), niti takav pristup moe dobro reiti ulogu
drame u obrazovanju. To je, dakle, prvi problem:
kako sagledati dramu i pozorite u sklopu celine
obrazovanja i celine umetnikog obrazovanja?
Druga napomena relevantna za ovo nae razmatranje odnosi se na jedno nae skoranje
iskustvo. U Valjevskoj gimnaziji drali smo sastanak Obrazovnog foruma3 o reformi gimnazije,
koja sledi. Na boravak u Valjevu zavren je po29
islands
zorinom predstavom Suenje Nuiu
dramskim kolaom o Nuiu i njegovom stvaralatvu. Predstavu je realizovala
Valjevska gimnazija i u njoj uestvuju direktor kole, nastavnici i uenici; izvedena je za javnost, a prihod je iao za decu
ometenu u razvoju. Ovaj primer nas uvodi u sr drugog problema: koje je mesto
umetnikih predmeta, sa njima i drame, u
jednoj koli kao to je gimnazija i ne samo
u koli, ve u lokalnoj sredini prema kojoj
kola zrai?
Da bismo rasvetlili ova pitanja, funkciju
umetnikih predmeta u koli i njihovo
mesto i ulogu u obrazovanju, prvo treba
pogledati dijagnozu stanja, sagledati gde
smo, a zatim reenja koja su planirana i doneta u stratekim dokumentima Pravcima
i SROS-u.
Kada se kae strateki dokument obino
je prva asocijacija neto dosadno, suvoparno, papirno, beivotno, ispoeno i
udaljeno od ivota. Meutim, ovde to nije
bio sluaj. Rad na oba dokumenta zaista je
bio drama i to u dva smisla: prvo, prilikom
pravljenja analize stanja, jer ako hoete
da koncipirate razvoj obrazovanja onda
morate rekonstruisati celinu slike i otkriti
slabe i jake strane sistema, postojee resurse i prepreke da se oni na pravi nain
iskoriste. Ovoj drami je doprineo problem
sa obrazovnom statistikom4, sa manjkom
kvalitetnih i pouzdanih podataka. Jo
vea drama je nastala pri koncipiranju buduih reenja kako da potencijale, znanje,
snage i resurse koji nam stoje na raspolaganju najbolje iskoristimo i usmerimo u
dobrom pravcu. Kada se reenja gledaju

holistiki, u kontekstu celine obrazovanja,
onda se investiranje u jednu stranu vidi
kao oduzimanje nekoj drugoj, pa svako
strateko reenje trai jasnu viziju i valjanu
argumentaciju.
Kada analiziramo postojee stanje (v.
Ilustracija 1), prvo se vidi sektorska zatvorenost i izolovanost. U Srbiji je doneto oko
devedeset strategija i one su esto pot-
puno zatvorene svaka u svoj resor, svaka

se bavi svojim pitanjima, bez sagledavanja iroke slike i veza sa drugim poljima.
Analogija je da se bavimo samo dramom,
a ne vidimo ire pitanje umetnosti i kulture u koli, ime upadamo u problem da
teko moemo spojiti reenja iz razliitih
strategija, kao i da istovremeno slabimo
mo svakog pojedinanog reenja jer nije
sistemski podrano. Kada se pogledaju
dosadanja dokumenta u oblastima ob-
ILUSTRACIJA 1.
Obrazovanje i kultura: sektorska izolacija

U dosadanjim dokumentima nema prave povezanosti ova dva resora
Brojni su problemi:
Zanemarena kulturna uloga kole: nema dovolno kulturnih sadraja u koli, a i kulturno delovanje kole u lokalnoj sredini (kola kao agens kulture u
lokalnoj sredini) zanemareno je
Neadekvatan poloaj umetnosti u kolskim programima ne prepoznaje
se prava uloga ovih sadraja u koli
Metode rada i kvalitet udbenika i instruktivnih materijala ne odslikavaju
duh disciplina (umetnike discipline su specifine po sadraju i nainu miljenja i rada, a to se ne vidi u kolskom radu)
Zanemaren veliki vaspitni potencijal umetnosti u koli
Neadekvatni ishodi uenja (ne ostvaruju se planirani ciljevi i ishodi ovih
predmeta u koli)
Nedovolno dobro obrazovanje i usavravanje nastavnika umetnike grupe predmeta (nedovoljno razvijene metodike ovih predmeta, problemi sa
pedagoko-psiholokim obrazovanjem nastavnika, inicijalnim i permanentnim usavravanjem)
Nedovolno razvijena saradnja kole i kulturnih institucija u sredini
Nerazvijena edukativna funkcija kulturnih institucija
Nepostojanje obuke za edukativni rad u kulturi

DRAMA U OBRAZOVANJU
razovanja i kulture vidi se da nema prave

povezanosti ova dva resora. Veoma me je
radovalo to sam prilikom izrade nacrta
strategije kulture (koja je, dodue, jo uvek
u fioci) bila deo tima i jedne potpuno
nove inicijative koju je pokrenula profesorka Vesna uki sa Fakulteta dramskih
umetnosti u Beogradu, a to je da se u okviru strategije kulture poseban deo posveti
intersektorskoj saradnji saradnji kulture
sa drugim resorima. Naravno, deo strategije kulture koji se odnosi na saradnju obrazovanja i kulture treba da bude potpuno
kompatibilan sa delom koji se bavi kulturom i umetnou u obrazovanju u strategiji obrazovanja i pri izradi SROS-a taj deo
smo pisali imajui u vidu ovaj prethodni
rad na izradi nacrta strategije kulture5.
Kada pogledamo dijagnozu stanja, s jedne strane moemo rei da drame nema
u obrazovanju ili je ima veoma malo, i to
uglavnom na nivou sadraja, dok je na
nivou alata (naina, metoda rada, odnosa prema fenomenima) gotovo uopte
nema. Ali, ako se poigramo reima, s druge strane, u obrazovanju postoji ozbiljna
drama. Jedan njen pokazatelj je zanemarena kulturna uloga kole. Postoje pozitivni
primeri u Srbiji, poput primera Valjevske
gimnazije, gde kola ima vanu kulturnu
ulogu u lokalnoj sredini. U okviru rada
na razvoju programa Aktivno uenje6, u
poslednjih dvadeset godina bili smo na
terenu po kolama u Srbiji i sretali sjajne nastavnike i sjajne kole, koji uporno
i kvalitetno rade, iako sistemske mere u
obrazovanju ne podravaju takvu vrstu
rada. Problem je to su oni dobri uprkos
nosti u obrazovanju i vaspitanju (koristili

smo ih u radu na nacrtu strategije kulture)
govore ne samo o vanosti umetnosti kao
sadraja uenja, ve o vanom doprinosu
Pogledajmo poloaj umetnosti u kolskim
koji umetnost prua metodama rada u
programima: umetnost je u koli faktiki
koli. Gospoa Tiler je u svom izlaganju
svedena na dve discipline, likovnu i muzispominjala razliite uenike kompetenciku (pored knjievnosti koja je deo srpskog
je: samostalnost, otvorenost uma, fleksibilnost u miljenju, sposobnost sprovoenja
jezika), to ne nudi dovoljno obrazovanje
istraivanja, kritiko miljenje, preuzimanje
o umetnosti, ne postoji povezivanje umetnikih predmeta sa referentnim delovima
rizika, spremnost i sposobnost da se naprave promene, i druge koje bismo jo
programa drugih predmeta (knjievnost,
mogli da nabrojimo. Takve vrste ponaanja
istorija), umetnost nije deo sadraja koji se
ne mogu se razviti pukim ponavljanjem
polae na maloj maturi. Nain realizacije umetnikih sadraja u koli
odreenih sadraja, lekcija, sa razumevanjem. Umetnost je ideje tradicionalan: metode
alno podruje za izgradnju
rada su dominantno
Umetnost
takvih vrsta kompetencija
predavake, nastava
nas ui da vidimo
koje su potrebne i u nauizgleda skoro isto kao
dublje i dalje, da
nom radu i drugim oblakod drugih predmekada pogledamo istu
ta, mada su priroda i
stima saznanja. Umetnost
sliku ne vidimo samo
ciljevi ovih predmeta
ima
ozbiljan potencijal da
isto ono to vide svi,
drugaiji; ne koriste
nas
ui
i vaspitava da mislive da vidimo ono
mo
fleksibilno,
da mislimo
se u dovoljnoj meri
to je novo i
drugaije, da vidimo dublje,
aktivni i interaktvni oblici
razliito.
dalje i drugaije, da kada poglerada, niti neki oblici umetnosti (npr. dramski izrazi, pokret);
damo istu sliku ne vidimo samo isto
instruktivni materijali i udbenici veoono to vide svi, ve da vidimo ono to je
ma lie na udbenike i materijale ostalih
novo i razliito. Ne bismo se mogli pohvaliti da uenici iz nae kole izlaze sa takvim
predmeta, ne odraavaju drugaiju prirodu ovih predmeta, njihov specifian duh
karakteristikama, sa takvim nainom
i nain miljenja i rada, na osnovu njih se
miljenja, odnosno da su nam ishodi
ne vidi da je epistemoloka priroda ovih
uenja adekvatni. Obrazovanje u Srbiji,
disciplina drugaija.
ovakvo kakvo je, ne uspeva da realizuje ciljeve umetnike grupe predmeta,
ne uspevaju da se razviju stvaDakle, umetniki sadraji nisu adekvatno
ralake sposobnosti i obrasci
predstavljeni u naoj koli i ne ispunjavaju
ponaanja kod uenisvoju misiju. Brojna inostrana dokumenta
ka; uenici se ne
koja se bave poloajem i ulogom umet-
sistemu, a ne kao rezultat planskog napora da imamo kvalitetno obrazovanje i

vaspitanje.
31
islands
uvode u umetniko stvaranje (primereno
mehanizme za njenu realizaciju (obuka i
Nisu adekvatni postojei programi inicijalnog obrazovanja i usavravanja nastavnika
njihovim mogunostima); predvieni nausavravanje kadra, razvoj programa, urestavni sadraji ne deluju kao agens socijaenje prostora, priprema materijala itd.).
za oblast kulture i umetnosti. Nedostaju
lizacije i vaspitanja, ne podstiu i ne razviproverene metodike obuke za oblast
Kulturne institucije nisu spremne za sajaju opte ljudske humanistike i estetske
umetnosti, pedagoko-psiholoko obrazovanje nastavnika koje bi omoguilo kvaradnju sa kolama, jer je nerazvijena eduvrednosti, estetski doivljaj, afinitet prema
litetno posredovanje ovih sadraja uenikativna funkcija kulturnih institucija: nema
umetnosti kod uenika; kola ne uspeva
cima. U kolskim planovima postoje
edukativnih programa namenjenih razlida razvije kulturne potrebe i navike
itim ciljnim grupama, nema prostora i
posete nekoj od kulturnih inkod uenika7 i da ponudi kulturu
stitucija, ali ne postoji planiuenicima na takav nain da
materijalnih resursa, a ni obuenog kadra
ta
rana, osmiljena saradnja
ona bude protivtea kiu,
za realizaciju takvih edukativnih aktivnosti.
je uloga
kole i kulturnih institucija
neukusu, primitivizmu, baDirektori u muzejima, na primer, proceobrazovanja u
nalnosti i komercijalizaciji,
njuju da im nedostaju specifini kadrovi,
sa utvrenim programom,
razvoju drutva
koje uenici svakodnevno
izmeu ostalih kustosi-pedagozi i kustociljevima i nainima rada.
i kako da se
si-edukatori. Kada se govori o edukaciji
sreu u medijima i sredini u
Naravno, za ovo je potrebrealizuje ta
no da ustanove kulture imaju
za zaposlene u ustanovama kulture, oni
kojoj ive.
uloga?
razvijenu edukativnu funkciju
najee istiu da im je potrebna obuka iz
i obuen kadar za njenu realizaciju.
Kada govorimo o ishodima uenja
strunih oblasti, informacionih tehnologija, stranih jezika, marketinga, meutim, ne
Rezultati istraivanja Zavoda za prouavapotrebno je pomenuti problem sa evaluacijom uenikih postignua u domenu
nje kulturnog razvitka pokazuju da lokalne
prepoznaju potrebu za osposobljenou
umetnosti. Sa orijentacijom na ishode
samouprave ne prepoznaju mogunosti
za edukativni rad u kulturi. Na univerzitetu
uenja i uvoenjem standarda uenisaradnje kola i institucija kulture, to goumetnosti ne postoje mogunosti za dve
kih postignua iz razliitih predmeta ravori koliko je neophodno elaborirati oblike
vane vrste obuke: specifinu obuku buzvila se, veinom, test-provera znanja, tj.
duih nastavnika umetnikih predmeta i
i vrste saradnje, kao i razviti sve potporne
ostvarenosti planiranih ishoda. Meutim,
obrazovne i vaspitne efekte umetnikog
ILUSTRACIJA 2.
obrazovanja i vaspitanja nije mogue
pretoiti u provere testom i razrada kriKljune karakteristike novih stratekih dokumenata u obrazovanju
terijuma postignua u ovim oblastima je
(Pravci i SROS)
izazovan segment koji ne bi dozvolio da
celo kolovanje sklizne u testomaniju i
Nisu usko sektorska (na obrazovanje gledaju iz ugla odnosa sa drugim resorima
obrazovanje se svede na ue segmente
i njihove funkcije u razvoju drutva)
poznavanja sadraja koji se mogu proveriti objektiviziranim testovima, a time i
Dugorono postavljaju stvari
Obuhvataju celinu obrazovanja, sa doktorskim studijama i doivotnim obrazoozbiljno ugrozi drutveno-humanistiko
vanjem
obrazovanje uenika (v. brojne naune
Svako reenje je doneto uz razmatranje misije i funkcije obrazovnog nivoa na
rasprave povodom pokreta No child left
kome se primenjuje
behind u SAD).

DRAMA U OBRAZOVANJU
obuka za kulturne radnike za edukativni

rad u irem smislu (ne samo za kolske
potrebe). Ne postoje ni planovi ni mere
za razvoj umetnike pedagogije na nivou
univerziteta.
Verovatno svaka kola odvede uenike
u pozorite, na neku izlobu, ili neko kulturno-umetniko deavanje. Meutim, u
koli je oigledan problem sistematina
veza izmeu svih vrsta aktivnosti nastavnih, vannastavnih i vankolskih, gde
sve nenastavne aktivnosti treba da doprinose izgradnji i realizaciji ciljeva kole
kao vaspitno-obrazovne institucije. Da
bi se uspeno realizovala saradnja kulturnih institucija i kole, moraju biti ispunjeni preduslovi na obe strane (a trenutno
nisu): kola mora da ima jasnu ideju ta e
sa tim aktivnostima, ta je njihova svrha, a
kulturne institucije moraju biti pripremljene za svoju edukativnu ulogu sa razliitim
grupama stanovnitva, pre svega, moraju
imati obuen kadar za saradnju u oblasti
obrazovanja i kulture.
Ovo su kljuni problemi koje smo imali u vidu kada smo radili na stratekim
obrazovnim dokumentima. Pre nego
kratko pomenemo neka od reenja koja
su u njima doneta, samo nekoliko rei o
prirodi ovih stratekih dokumenata (v.
Ilustracija 2), jer je to, takoe, vaan element pristupa i naina reavanja ovih
pitanja.
Prvo i veoma vano, a provlai se kao crvena nit i kroz ovo dananje izlaganje, jeste da se u izradi stratekih dokumenata
ILUSTRACIJA 3.
Koncepcijska reenja za realizovanje potencijala kulturno-umetnikih
predmeta u koli:

kola kao obrazovna, vaspitna i kulturna institucija + proirena uloga kole

Proireno shvatanje funkcije umetnike grupe predmeta (UNESKO)
Proirivanje i obogaivanje palete umetnikih predmeta u koli (drama, pokret,
digitalne umetnosti, itd.)
Vaspitni potencijal umetnike grupe predmeta na svim obrazovnim nivoima
(ukljuujui i fakultet)
Korienje umetnosti kao metode rada, potencijal umetnike grupe predmeta
za razvoj miljenja kod uenika
Razvoj metodika umetnike grupe predmeta
Adekvatno obrazovanje nastavnika (inicijalno i kroz sistem usavravanja) za posredovanje ove grupe predmeta uenicima
Interdisciplinarna nauna istraivanja
na obrazovanje nije gledalo iznutra, samo

u okviru samog sistema obrazovanja, ve
se obrazovanje (i sva relevantna pitanja)
razmatralo u odnosu na sve druge resore
(kulturu, socijalu, poljoprivredu, zdravlje,
bezbednost, ekonomiju itd.), uz stalno
krovno pitanje: ta je uloga obrazovanja
u razvoju drutva i kako da se realizuje ta
uloga, to je velika novina8.
Drugo, takoe vano odlije, jeste da je
SROS-om obuhvaena celina obrazovnog
sistema: ne samo preduniverzitetski nivo
(dok je ranije bila praksa da se reforma
obrazovanja odnosi samo na preduniverzitetski nivo), nego i visoko obrazovanje (gde se formiraju nastavnici), doktorske studije i celoivotno obrazovanje.
Primenjeno na ovu oblast to znai da je
u Strategiji povuena vertikala od poetka umetnikog vaspitanja i obrazovanja

predkolske dece, pa kroz nastavu umetnikih predmeta, umetnikih delatnosti
u kolama, srednjih umetnikih kola, sve
do formiranja umetnika na univerzitetima
umetnosti.
I trea vana karakteristika koju bismo danas eleli da istaknemo jeste da je svako
reenje razmatrano u odnosu na funkciju i misiju nivoa obrazovanja na kome
se donosi (npr. osnovne kole, srednje
kole, fakultet). U odnosu na datu
funkciju i misiju analizirana su i donoena pojedina reenja.
Evo krokija nekih kljunih reenja u stra33
islands
tekim dokumentima koja se odnose na
je grupa umetnikih predmeta prepoznata kao mesto za intersektorsku saradnju
kulturu i umetnost u obrazovanju. Ako se
obrazovanja i kulture. Naveemo kako se
ponovo poigramo reima, moemo slobodno rei da je drama masovno zastuu Pravcima i SROS vidi mesto umetnike
pljena u kolama, na svim nivoima, u vidu
grupe predmeta u koli.
monodrame koju izvodi nastavnik kada
dri iskljuivo predavaku, ex-cathedra
U Pravcima i u SROS definisana je funkcija kole. U dokumentima se ona naziva
nastavu. To je jedno zabrinjavajue pozorite, uprkos brojnim dobrim i korisnim
vaspitno-obrazovnom ili obrazovno-vaspitnom ustanovom, mada je danas ona u
predavanjima kojih ima u naim kolama.
osnovi samo obrazovna (a ni tu svoju
Pomenuli smo program Aktivno uenje, iji smo mi autori. U tom prifunkciju ne ispunjava valjano,
stupu uenju/nastavi nastojer uenici izlaze iz kole bez
jali smo da tu nastavniku
kvalitetnih znanja i umeU realizaciji
nja). kola mora da bude
monodramu promenimo
vaspitne uloge
vaspitno-obrazovnotako da glavni akteri u
kole mesto
procesu uenja (ne naukupnog umetnikog kulturna institucija. To
stave, nego uenja, jer
smo pokuali da definiobrazovanja
emo
celinom koncepnastave je bilo samo ukoapsolutno je
liko je dolo do promene
cije
kole,
pre svega kroz
nezamenjivo.
uenja) budu uenici, a da
razgranat sistem razliitih
nastavnik bude u ulozi reisera,
slobodnih, stvaralakih, umetnikih aktivnosti kole, to u samoj
onoga ko na osnovu zadatog programa (teksta) kreira nastavnu situaciju
koli, to kole u lokalnoj sredini.
(scenario, scenografiju) u kojoj su uenici
U SROS-u pie da se insistira na razvoju
(glavni akteri glumci) uvueni u relevantne aktivnosti uenja. Zato iz teorije
kole kao institucije. Mnogi itaoci su prevideli ovaj deo, ne shvativi na ta se on
drame koristimo pojmove scenario, uloge,
odnosi i zato je vaan, a deo ovog konnastavna situacija analogno dramskoj
cepta upravo se temelji na kulturnim i
situaciji jer ti termini veoma dobro alju
umetnikim aktivnostima i njihovoj ulozi
kljunu poruku o ovoj modernoj koncepciji uenja/nastave koja je usmerena na
u izgradnji pozitivne kolske klime koja
onoga ko ui i na uenje.
vremenom stvara kolsku kulturu koja
snano utie na oblikovanje linosti uenika i njihov sistem vrednosti. Ne samo
Nasuprot postojeoj, naalost dominirajuoj, looj praksi (oslonac za ovu grubu
da umetnost i kultura treba da se sreu
ocenu jesu rezultati naih uenika na nau okviru nastavnih predmeta, ili u okviru
cionalnim i meunarodnim proverama
vannastavnih aktivnosti, ve itav ivot u
postignua), u stratekim dokumentima
koli treba da izgrauje jednu specifinu
klimu koja promovie kulturne i umetnike vrednosti. Tako, umetnost moe da

bude deo kolskih sadraja, moe kulturna
institucija sa nekim sadrajem da gostuje
u koli, moe kola da ide u posetu kulturnoj instituciji da pogleda deo njenog
redovnog programa, ali je potrebno i da
kola i kulturna institucija zajedniki kreiraju neku aktivnost, proizvod, da kulturni
poslenici, deca razliitog uzrasta i nastavnici razliitih profila zajedniki rade u
koli na tome. To je samo jedna ilustracija
razvijanja kole kao institucije, gde dete,
od trenutka kada ue u kolu, nuno biva
ukljueno u neku od takvih aktivnosti
nije mu doputeno da proe neoeano
ovim uticajima, ono mora da iz takve kole
izae drugaije nego to je ulo u nju.
Pored toga, mora se voditi rauna o mogunosti proirene uloge kole, posebno u
malim i nerazvijenim sredinama, pogotovo seoskim, gde bi kola morala da bude i
drutvena i obrazovna i vaspitna i kulturna
i socijalna institucija, sve to zajedno9.
Druga stavka je vaspitna funkcija kole. U
realizaciji vaspitne uloge kole mesto ukupnog umetnikog obrazovanja apsolutno
je nezamenjivo. Pored fizikog, muzikog i
likovnog, koji u nazivu esto imaju termin
vaspitanje, ili ak kultura, vaspitna funkcija
se manje pominje u redovnoj nastavi i podrazumeva se da je to zadatak vannastavnih, vankolskih aktivnosti, sekcija, slobodnih i drugih aktivnosti uenika. Nastavnici
esto ne uviaju vaspitne potencijale redovne nastave i kako nain na koji obrazuju vaspitno deluje na uenike10. Kada se

DRAMA U OBRAZOVANJU
govori o vaspitnom delovanju umetnike

grupe predmeta esto se misli samo na
vaspitavanje kreativnosti. Meutim, ne
razmilja se koliko je umetnost vana za
redovni nastavni rad, za redovne kolske
aktivnosti. Korienjem umetnosti kao
specifine metode rada moe se vaspitavati izdrljivost, istrajnost, saradnja, efikasna komunikacija, razvijati tolerancija na
dvosmislenost, to sve predstavlja kvalitete koji su vani za one aktivnosti koje imaju ak samo jedno tano reenje.
Ovo, dalje, znai da drama ne treba samo
da tei da dobije mesto u umetnikoj grupi
predmeta, nego da realizuje ulogu u vaspitnoj kulturnoj funkciji kole. U situaciji
kakva je sada u koli ne izgleda mogue da
se dobije zaseban predmet kao to su to
likovno i muziko, a koji bi se zvao Drama
(Dramsko obrazovanje i vaspitanje). Mesto
za dramu je u vannastavnim aktivnostima,
u redovnom ivotu kole. Ne vredi ak ni
dobra nastava iz pojedinih umetnikih
predmeta ako kola ne ivi jedan bogat kulturni ivot kroz vannastavne, ak i vankolske aktivnosti. Ne treba pogreno razumeti
da se zalaemo za istiskivanje umetnikih
predmeta sa liste obaveznih predmeta.
Drama moe da bude jedan deo obaveznih
predmeta. Pored toga, treba imati na umu
da su i izborni predmeti obavezni. Trenutno
se vannastavne i vankolske aktivnosti rade
usput, kao neto to nije vano za realizaciju osnovne uloge kole. Naa ideja je
potpuno drugaija: da sve te aktivnosti na
svoj nain budu obavezne, samo to uenik
moe da bira koje e meu njima pohaati, a da sve one skupa doprinose realizaciji
prevoenja iz jednog simbolikog jezika

postavljenih ciljeva kole. Da bi se to realiu druge, sposobnosti produkcije, sposobzovalo, predstoji da se rei jedan izuzetno
nosti komuniciranja i drugo a to su vrste
teak problem, a to je finansiranje kole.
i odlike miljenja koje su vane i za druge
kola se sada finansira po broju nastavnika i
oblasti saznanja (npr. za nauno miljenje
broju asova koje nastavnik ima i u takvom
i reavanje problema u kolskim i ivotnim
sistemu nema prostora za ovo o emu gookolnostima).
vorimo. Vodimo pravi rat da u zakone ue
odredba da se u radno vreme nastavnika,
Jo jedan korak meu reenjima, sem
osim redovne nastave, urauna i voenje
vaspitnog i metodikog potencijala, jeste
sekcije, razliitih vankolskih aktivnosti, prorazvoj metodika umetnike grupe predjekata koji se realizuju i svega ostalog. Onog
meta. Obrazovanje nastavnika je izuzetno
asa kada to ostvarimo, stvorili smo prostor
vano. Izvanredno su vani i udbenici i
za ovakav koncept kolskog rada. U strainstruktivni materijali koji se koriste. Ako
tekim dokumentima predvieno je da u
sagledamo specifinosti naina miumetniko vaspitanje ne ulazi samo broj
ljenja u umetnosti, a pomenuli
asova redovne nastave likovnog
smo glavne, tek onda vidimo
i muzikog, nego i sve druge
Drama ne
koliko je vano da udbekulturne i umetnike aktivtreba samo
nik i nastava odslikavaju
nosti koje nastavnik sproda tei da dobije
specifinost tih disciplivodi, kao i da one ulaze
mesto
u
umetnikoj
na. Dakle, ne moe se
u radno vreme nastavnigrupi
predmeta,
nego
predavakom
nastavom
ka. I zakonska reenja u
da
realizuje
ulogu
u
preneti
i
razviti
umetkrovnom zakonu o obravaspitnoj
i
kulturnoj
niki
duh,
o
kakvom
god
zovanju to na neki nain
funkciji
kole.
umetnikom sadraju se
predviaju kada govore o
radilo. Naravno da se moraju
kolskom planu i razvojnom
stei odreena znanja, nema krekolskom planu gde, sem redovne
ativnosti bez znanja, ali ona su nuan, a ne
nastave, sve druge aktivnosti treba da budu
i dovoljan uslov umetnikog obrazovanja.
sastavni, integralni i vaan deo rada kole.
Prvo se stie dobra osnova, potrebna znaOva reenja nee biti lako sprovesti zbog
nja, a onda se kroz baratanje tim znanjistraha da se ne izgubi broj asova kojima
ma moe razvijati otvorenost i fleksibilse osigurava odreeni broj radnih mesta za
nost miljenja, ili stvaralatvo.
nastavnike odreenog profila.
Veliki je potencijal umetnike grupe predmeta za razvoj miljenja uenika, i to kreativnog i kritikog miljenja, fleksibilnosti
u miljenju, otvorenosti uma, tolerancije
na razliitost i dvosmislenost, sposobnosti
Izuzetno vaan instrument za oblikovanje rada u obrazovanju i

vaspitanju jeste sistem ocenjivanja. A ocenjivanje mora
biti prilagoeno
35
islands
prirodi predmeta. Za ocenjivanje recepcije
umetnikih dela i ocenjivanje umetnike
produkcije uenika (likovnih, dramskih,
literarnih i bilo kojih drugih radova), brojano ocenjivanje nije adekvatno. Vi koji
se bavite tom oblau treba da razradite
metode ocenjivanja primerene ovom sadraju, metode koje e biti jednako, ili ak
vie vrednovane od brojanih ocena.
Da ne zaboravimo jednu vanu stvar koja
se spominje u dokumentima, a to je uloga
umetnike grupe predmeta, pa i drame,
u formiranju nacionalnog i kulturnog identiteta. Umetnika grupa predmeta spada
u one kolske predmete koji imaju za cilj
formiranje, ouvanje i razvoj nacionalnog
i kulturnog identiteta kako dominantnog
veinskog naroda, tako i manjinskih kultura u zemlji, a Srbija je viekulturna zemlja.
To se, opet, ne moe ostvariti priom, nego
doivljajem specifinosti umetnikih dela i
drugih kulturnih iskustava u datoj oblasti.
Pored navedenog, vano je stvoriti prostor
i obezbediti podrku naunim istraivanjima koja veoma nedostaju u ovoj oblasti,
i to posebno istraivanjima koja podrazumevaju interdisciplinarnu (ili multidisciplinarnu) saradnju, posebno u prostoru
preseka kulture i obrazovanja, ali i nekih
drugih resora. Naalost, politika naunog
razvoja u Srbiji ne podrava u dovoljnoj
meri ovu vrstu istraivakih projekata. Za
sada se te vrste projekata realizuju samo
zahvaljujui privatnoj dobroj komunikaciji
meu istraivaima, to u svakom sluaju
n
ne bi trebalo da bude pravilo.
1
O :

, ,
20102020.
Beograd: Nacionalni prosvetni savet, 2011.
2
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. i dalje,
Beograd: Vlada Republike Srbije, 2012.
3
www.eduforum.rs
Peikan, Ana (ur.). Osnovni resursi u preduniverzitetskom obrazovanju u Srbiji Analiza mree kola,
kadrovskih resursa i obrazovne statistike. Beograd:
Filozofski fakultet, 2013.
4
Peikan, Ana i Vesna uki. Kultura i obrazovanje: kako ka efikasnijoj meuresornoj saradnji. U:
Tehnologija, kultura i razvoj, uredio Vlastimir Mateji.
Tematski zbornik radova XVIII naunog skupa meunarodnog znaaja Tehnologija, kultura i razvoj,
Beograd, str. 110-123.
5
6
v. Ivi, Ivan, Ana Peikan i Slobodanka Anti. Aktivno
uenje 2 (drugo izdanje). Beograd: Institut za psihologiju, 2001.
Mr Mra, Slobodan. Kulturni ivot i potrebe studenata u Srbiji. Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog
razvitka, 2011.
7
8
v. zbornik Obrazovanje kao razvojni resurs Srbije.
Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2015.
9
v. Peikan, Ana i Slobodanka Anti. Kada se ukrste
obrazovanje, kulturni turizam i razvoj sela: seoski
obrazovni turizam. U: Zbornik radova Fakulteta
dramskih umetnosti 21: Menadment kulture i medija
u drutvu znanja Beograd, str. 255-274;
Bogojevi, Aleksandar, Ivan Ivi i Raa Karapanda.
Optimalizacija mrea kola u Srbiji. Beograd:
Obrazovni forum, 2003.
Peikan, Ana i Zoran Lalovi. Izvetaj o rezultatima

istraivanja uloge kole u razvoju vrlina, vrijednosti
i vjetina uenika (elaborat projekta). Podgorica:
Zavod za kolstvo i Unicef, 2015.
Anti, Slobodanka i Ana Peikan. Vaspitanje i nastava
prirodnih nauka. 2015 (u tampi).
10

DRAMA U OBRAZOVANJU
Pozorite u parku,
predstava Aska s vukom
i jariima,
O "Bratstvo-jedinstvo",
Panevo, dramska
pedagokinja:
Danica Vulievi
37
islands
Pozorite u parku, predstava ta se zgodi kad se

neko drugaiji rodi, O "Isidora Sekuli", Panevo,
dramski pedagozi: Zoran Kneevi, Slaana
Marinkovi, Dragana Malidan Vinki

DRAMA U OBRAZOVANJU
STRATEGIJA RAZVOJA
MEURESORNIH PODRUJA:
KULTURA, OBRAZOVANJE, NAUKE
Vesna uki
Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
bino posle jedne dobre vesti ide

loa vest. Dobra vest je da je usvojena Strategija obrazovanja u Srbiji
na osnovu Pravaca razvoja koje je
prethodno definisao Nacionalni
prosvetni savet. Loa vest je da Strategija razvoja
kulture nije usvojena, iako smo skoro istovremeno radili na izradi sva tri strateka dokumenta.
Za razliku od prva dva, ovaj poslednji mogu da
predstavim samo kroz njegov zakonski okvir,
tj. intenciju zakonodavca da u Zakon o kulturi
uklui i meuresorna podruja.
kojih danas izdvajam samo podruja preklapanja kulture, obrazovanja i nauk. Poli smo od
toga da je potrebno razviti obrazovanje u kulturi
i kulturu u obrazovanju, a da je neophodno da
se tome pridrue i nauke iz oblasti kulture i obrazovanja. To je mogue samo ako se uspostavi
strateka saradnja izmeu svih zainteresovanih
strana: kulture, obrazovanja i nauk. Profesorka
Peikan je u svom izlaganju ve istakla veliki
znaaj naunih istraivanja koja uvek pomeraju
granice, sumnjaju u postojee i donose nove
naune zakluke i rezultate.
Na osnovu tog okvira razvili smo i na idejni

koncept strategije meuresornih podruja, od
Ali, dozvolite da najpre objasnim znaenje pojma meuresorna saradnja, budui da u javnim
djukic.vesna@gmail.com
39
islands
debatama esto koristimo razliite pojokvir razvoja ovog meuresornog podrumove koji imaju isto ili slino znaenje,
ja trebalo dodati i strategiju razvoja nauke,
kao npr. interresorna i intersektorska sada bismo na osnovu stratekih dokumeradnja. Zapravo, i pored toga to bi bilo
nata sva tri zainteresovana resora mogli
korisno da postignemo konsenzus, mida definiemo zajednike cileve. U daloj
slim da i nije od presudnog znaaja koji
analizi videemo da bi bilo potrebno da
pojam koristimo, ve ta je njegova sutise pridrui i strategija razvoja turizma to
na. Dakle, ta smo podrazumevali
vie nego reito govori o znaaju
pod pojmom meuresorna sameuresorne saradnje.
radnja i o emu, danas, kao i
Formulisanje
U tom smislu, trebalo je
svih ovih meseci i godina,
zajednike
da strateki pravci u kulpriamo? Odgovor je
politike razvoja u
kao i strateki pravci
jednostavan: to je spozakonom definisanim turi,
sobnost formulisanja zau obrazovanju, donesu
meuresornim
jednike politike razvoja
podrujima je nuda analizu postojeeg stanja kulturnih delatnosti.
u zakonom definisanim
i potreba naeg
Ta
ocena aktuelne situacimeuresornim podrujidrutva.
ma. Ta nuda i potreba naeg
je je takoe bila drama: dok
drutva je, kada je posmatramo
smo analizirali aktuelno stanje i
kroz teoriju stejkholdera upravo ono
nastojali da ocenimo aktuelnu kulturnu politiku, i mi smo prolazili kroz dramski
to ne poznajemo, to ne radimo, a morali
proces. A predlog osnovnih postavki, tj.
bismo nekako da ponemo da radimo.
stratekih pravaca trebalo je da predstavla
Dakle, ono to je uraeno u obrazovanju
odgovor na one potrebe i probleme koje
je sjajno, to je stvarno dobra vest. Loa
smo identifikovali u analizi. Radna grupa
vest je da nedostaje strategija razvoja kulza izradu Strategije razvoja kulture, koju je
ture, iako je Zakonom o kulturi (usvojenim
inilo jezgro od dvadesetak ludi i nekoliko
2009) predvieno da ona mora da bude
desetina saradnika, radila je u tri podgrupe: jedna se bavila strategijom razvoja kuldoneta u roku od godinu dana. Meutim,
turnog naslea, druga strategijom razvoja
i da je doneta 2010. kad je trebalo a mi
savremene umetnosti, tj. umetnikog
smo danas u 2015. i jo uvek je nemamo
stvaralatva i kulturne industrije, a trea
to ne bi bilo dovolno za razvoj kulture
podgrupa naa, bavila se problemima
u obrazovanju i obrazovanja u kulturi. Tek
meuresornih podruja. Budui da Strazajedniko formulisanje stratekih pravaca
tegija nije usvojena, naa strateka reenja
i koncepata razvoja obrazovanja, kulture
nikog ne obavezuju i moda se nee ni
i nauke, na osnovu zakona i postojeih
koristiti kada se ponovo bude pristupalo
stratekih dokumenata, moglo bi da doprinese razvoju meuresornog podruja i
izradi Strategije razvoja kulture u Srbiji. Ali,
meuresorne saradnje. Zato bi u strateki
ako bih pokuala da u najkraem kaem
ta je bila intencija naih stratekih reenja

u podruju kulture i obrazovanja koje
smo doivlavali kao komplementarnu
celinu to je naa preporuka da se ustanove kulture poveu sa ustanovama obrazovanja. kolski planovi esto predviaju
posete nekoj od kulturnih institucija, ali ne
postoji planirana, osmilena saradnja sa
utvrenim programom, cilevima i nainima rada. Za to je potrebno da ustanove
kulture imaju razvijenu edukativnu funkciju i dovolno zaposlenih koji su obueni
za kreiranje obrazovnih programa, ali i da
kole imaju razvijenu kulturnu funkciju i
doprinose razvoju kulturnih potreba, navika i interesovanja uenika.
Istina, kultura se ne mora svoditi samo na
ustanove kulture, pa se ni saradnja kulture i obrazovanja ne mora odvijati samo u
ustanovama kulture. Maloas je profesor
Ivi naveo i druge mogunosti: recimo,
ambijentalne radionice koje se odravaju
na otvorenom prostoru. U autentinom
ambijentu arhitektonsko-istorijskog naslea mogu se primenom dramskih metoda
rekonstruisati istorijski dogaaji koji su se
u prolosti odvijali u tom prostoru ili vremenu, a takoe i upoznati linosti koje su
u tom ambijentu stvarale svoja znamenita
dela. Tako mogu nastati brojni obrazovni
sadraji koji se prouavaju u okviru posebnih nastavnih predmeta: istorije, geografije, srpskog jezika i knjievnosti i drugih.
Sutina je da u kulturi ne moramo sve da
posmatramo samo kroz rad ustanova kulture. Postoje i mnoge druge mogunosti
da se i izvan ustanova koriste autentini
kulturni prostori, koji mogu da doprine-

DRAMA U OBRAZOVANJU
su da se kultura uklui u proces obrazovanja. Ali, ono to jeste neophodno je da

ukluivanje kulture prati obrazovne potrebe, tj. da bude naslonjeno na nastavne
planove i programe i da bude u njihovoj
funkciji. Strano je to to se dogodilo sa
predstavom Antigona u Novom Sadu; iako
je namera bila dobra realizacija je bila slaba. Kao menader, to mogu da kaem. Dakle, tu nije bilo upravo onoga to je neophodno za saradnju kulture i obrazovanja:
da nastavnik pripremi decu za gledanje,
sluanje, razumevanje i, pre svega, umetniko doivlavanje grke tradegije. Danas,
kada nam deca odrastaju u svetu kojim
dominira industrija zabave i potroako
drutvo, njima nije lako da tu predstavu razumeju i prihvate bez prethodnog pouavanja i motivisanja. I to je bila velika greka
koja se, nadam se, nikada nee ponoviti.
Dakle, ako ne moemo da uspostavimo
tu vrstu konstruktivne saradnje u kojoj su
oba partnera kultura i obrazovanje, aktivni i, kao stejkholderi, sposobni da definiu zajedniki cil, a potom ga implementiraju bole je da saradnje ne bude, ako
je rezultat slina loe pripremlena aka
poseta nekom drugom, treem ili petom
izvoenju Antigone. Slino bi se moglo
rei i za onaj pokuaj izvoenja nastave u
Beogradskoj tvravi, kada je nastavnik bio
suoen s prijavom turistike inspekcije da
nema licencu turistikog vodia. Sve to
ilustruje probleme meuresorne saradnje
u podruju kulture i obrazovanja.
S druge strane, jasno je da zakonodavac
prepoznaje razliita meuresorna podruja. To su nauno-istraivake i edukativne
delatnosti u kulturi koje su svrstane u kulturne delatnosti, to znai da su potpuno

ravnopravne sa svim drugim delatnostima u kulturi. Zakon takoe predvia da
naunoistraivaki rad i edukacija budu,
kao prioriteti meuresorne saradnje, deo
strategije kulture. To je bila i zakonska
osnova formiranja nae radne grupe posveene razvoju meuresornih podruja
kulture.
u dugorone zajednike cileve i donesu

akcione planove koje e praktino primenjivati. Suprotno tome, nadlena tela dravne uprave i lokalne samouprave neke
probleme u oblasti kulture i obrazovanja
reavaju samo ad hoc. Znai, kad problem
iskrsne i poar izbije, mi vatru gasimo, a
potom nastavlamo po starom. Takvo ponaanje, svedeno samo na krizne situacije,
pokazuje da nije razvijen kapacitet za odgovorno dugorono strateko upravlanje
Ono to nas je inspirisalo u meuresorovim meuresornim podrujem i donoenom domenu kultura-obrazovanje, ve
nje sistemskih strukturnih reenja koja bi
je bilo definisano u stratekom okviru
unapredila postojeu situaciju i efikasnije i
razvoja obrazovanja, tj. u dokuefektivnije odgovarala na postojementu o stratekim pravcie potrebe drutva i zainterema razvoja i unapreenja
sovanih drutvenih grupa. S
Ako se
obrazovanja, od kojeg je
druge strane, civilni sektor,
obrazovni sistem
sve poelo. U njemu se
koji povremeno inicira
ve otvorio ka
navodi i uspostavlanje
aktivnosti i konkurie za
kulturnom, onda
vrstih
dvosmernih
sredstva iz javnog budei kulturni sigurno
ta, takoe nema kapacitet
veza obrazovanja sa
treba da se otvori
za odrivo upravlanje.
drugim sektorima, pa se
ka obrazovnom.
tu nabrajaju i razni sektori,
Ovu situaciju ilustruje finansiraa meu njima, naravno, i kultura. Dakle, i resor obrazovanja
nje kao jedan od najvanijih instrumenata javnih praktinih politika. Tu uoanam je pruio snaan podsticaj da radimo
vamo da vie razliitih resornih ministarna razvoju strategije meuresorne saradnje u oblasti kulture i obrazovanja.
stava finansira razliite projekte u oblasti
kulture i obrazovanja. Analizirajui samo
ta smo identifikovali kao problem saradkonkurs Ministarstva kulture za period
nje? Uoili smo da je najvea prepreka u
od 2008. do 2010, doli smo do podatka
tome to ne postoji ureena, promilena
da je svega oko 5% ukupnih sredstava
i osmilena meuresorna javna praktiusmereno na projekte u oblasti kulna politika u ovoj oblasti. Imajui u vidu
ture i obrazovanja. I to neto znai,
stejkholderski pristup, jasno je da ona i ne
ne mogu da kaem da nita ne
moe da postoji sve dok svi stejkholderi,
znai, budui da konkurs u
tj. zainteresovani akteri u oblasti kulture i
toj oblasti postoji, da se
obrazovanja, ne budu sposobni da definineko svake godi41
islands
ne na njega javla i da se neka finansijska
sredstva u te svrhe odvajaju. Ali, ako Ministarstvo kulture, tj. kulturna politika, zaista
vrednuje meuresornu saradnju u ovoj
oblasti i shvata njenu vrednost i njen znaaj, onda bi to trebalo da se ogleda i kroz
iznos kojim podrava taj oblik saradnje.
I na kraju, dozvolite da
Osnovni
zakluim: ako bi kratko trepreduslov je
balo da formuliemo mouspostavljanje
gunosti dugoronog
kreativnog
razvoja meuresornog
partnerstva razliitih
podruja kulture i obraaktera u javnom,
zovanja, one su sadrane
privatnom i
u otvaranju obrazovnog
civilnom
sistema prema kulturnom
sektoru.
sistemu i vice versa, kulturnog sistema prema obrazovnom i naunom sistemu. Ako se obrazovni sistem ve otvorio ka kulturnom,
onda i kulturni sigurno treba da se otvori
ka obrazovnom. Nauka je integrativni faktor u oba sluaja, jer nema razvoja bez nauke. Osnovni preduslov je uspostavlanje
kreativnog partnerstva razliitih aktera tj.
stejkholdera u javnom, privatnom i civilnom sektoru. Svi ti sektori imaju znaajno
mesto i mogu znatno da doprinesu formulisanju zajednike politike i donoenju
sistemskih mera koje omoguavaju njenu
praktinu primenu u oblasti kulture, obrazovanja i nauke. I konano mi menaderi bismo rekli: A onda evaluacija na kraju
jednog stratekog ciklusa, pa da vidimo
n
ta smo uradili, kuda dale i kako.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Pozorite u parku, predstava ta se zgodi kad se

neko drugaiji rodi, O "Isidora Sekuli", Panevo,
dramski pedagozi: Zoran Kneevi, Slaana
Marinkovi, Dragana Malidan Vinki
43
islands
Pozorite u parku, predstava Rince the

Blood off My Toga, O "Karaore", Raa,
dramska pedagokinja: Mirjana Marui

DRAMA U OBRAZOVANJU
O MEUNARODNOM PROJEKTU
DICE (DRAMA IMPROVES LISBON KEY
COMPETENCES IN EDUCATION)
Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, Beograd
zuzetna mi je ast i privilegija da imam svojih

petnaest minuta na ovoj vanoj konferenciji i
da govorim o neemu to je sutinski kontinuirani interresorni ivot i rad. Ja sam rasla u
pozoritu, a uila sam za kolu. Te dve ljubavi
sam spojila u ivotu, iako je moja profesorka filozofije, kada sam joj predala svoj maturski rad koji
se bavio estetskim vaspitanjem, rekla kako je divan, ali da neu moi u ivotu da se bavim samo
onim to elim. Ipak, ispalo je da celog ivota
radim ba to, a i da je, evo, doao trenutak da
se i u svetu i kod nas sve vie spajaju oblasti pozorita i obrazovanja i upuuje na neophodnost
saradnje. elela bih da svi mi ovde koji smo sada
prisutni, pronaemo takav deli ivota u sebi i
cedeumidea@gmail.com
kaemo: I mi to oseamo, i mi smo u ovom. Pre

jednog sata, neko je reagovao iz sale i glasno
dobacio: Mi to ve radimo!. Naravno. Sve to
ve radimo. Sve o emu se govori, radimo. Ali je
neprocenjivo vano da se to to radimo izmeu
nas i spoji, da se razvija, da bude vidljivije i da
znamo da nismo sami.
Ja u govoriti o meunarodnom projektu DICE1
(Drama Improves Lisbon Key Competences in
Education) Drama unapreuje kljune kompetencije Lisabonske strategije u obrazovanju,
koji je jedan od najznaajnijih projekata CEDEUM-a u kome sam uestovala.
45
islands
Ovako je poelo - Kreativni kapaciteti:
U projekat DICE uli smo po pozivu. Preporuka je bila na rad. Neko je ukazao na
to da u CEDEUM-u imamo kapacitete da
uestvujemo u tom istraivanju i da moemo da iznesemo razvoj novih modela
primene drame u obrazovanju i uinimo
ih dostupnim irem krugu ljudi zaposlenih u prosveti i kulturi. Ti nai kapaciteti
zasnivali su se na dugogodinjem iskustvu i kontinuiranom delovanju u oblastima kulture i obrazovanja, a posebno
stvaralakog vaspitanja i drame/pozorita
u obrazovanju.
ve predkolskog vaspitanja. Godine 1998,

1999. i 2000. obeleio je susret sa Krisi Tiler i
poziv za uestvovanje u projektu Umetnost
za drutvene promene: Igrom protiv nasilja. Sledi osnivanje CEDEUM-a, prva Bitef
Polifonija. Ukljuujemo se u radne grupe
koje oblikuju reformu obrazovanja. Godina 2003. izuzetno je znaajna jer reforma
uvodi u kolski program oblast Umetnosti,
u okviru koje prvi put, uz Muziku i Vizuelne
umetnosti, postoji Drama i pokret. Naalost, lepi su snovi, ali i teka buenja. Dolazi godina 2004. i zaustavljanje reformskih
promena, izbacivanje Drame i pokreta iz
kolskog programa i, uopte, odbacivanje
Poetak je bio davne 1977. godine u Cenpristupa gde se Umetnosti tretiraju kao
tru za kulturu Stari grad u Beogradu, znaoblast o tome su govorili profesor Ivi i
i, u jednoj instituciji kulture gde sam poprofesorka Peikan. I onda, sa 2008. godikrenula dramske aktivnosti s najmlaima i
nom dolazi novi zamah ukljuujemo se
osnovala Deji dramski studio koji se zvao
u projekat DICE, a istovremeno i u radne
kozorite. U pitanju je igra rei, a
grupe koje treba da daju predlog
i pravi interresorni naziv: spoj
za strategije kulture i obrazovanja. Nastupa period
kole i pozorita i uenje
Kroskulturalno
intenzivnog rada na Strakroz pozorite. Teme smo
istraivanje
DICE
tegiji razvoja kulture do
uzimali iz svakodnevnog
ispitivalo je uticaj
2020. godine ona jo
ivota dece kola, igra,
drame i pozorita na nije usvojena, ali u svom
mata... Drama je shvaepet od osam kljunih konceptu daje znaajan
na kao proces gde iz raobrazovnih
dionica nastaju predstave
prostor posveen kulturi u
kompetencija.
pozorita participacije i inobrazovanju i obrazovanju
terakcija sa publikom. Pobudili
u kulturi, kao i drami i pozoritu u obrazovanju. Od naroite je
smo veliko interesovanje, privukli
vanosti i ukljuivanje CEDEUM-a u izradu
panju medija; niu se festivali, kongresi i
Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do
struni skupovi u zemlji i svetu... Sledi 1992.
2020. godine, a jo vanije to se u ovom
godina. U zemlji, poinje teak period krize,
dokumentu istie neophodnost uvoenja
sukoba, izbeglitva, sankcija. Uestvujemo
drame/pozorita u obrazovni sistem i preu kreiranju i realizaciji projekta psihosocijalne podrke a, istovremeno, poinjemo i sa
poruuje DICE kao model dobre prakse. To
radom na uvoenju drame u Nove osnoje posebno znaajno jer nam time zakon46 www.dramagogija.org.rs
ska regulativa otvara vrata tako to, u delu

koji govori o kvalitetu procesa nastave i
uenja, istie sledee:
Korienjem metoda rada iz
umetnosti podstiu se kreativni
i inovativni kapaciteti individua
(v. npr. Primena pozorita i
drame u obrazovanju: projekat
Drama unapreuje kljune
kompetencije u obrazovanju,
DICE, 2010) i, tim putem, razvijaju
kreativni kapaciteti drutva.
Dobro je znati, zar ne mi koji se bavimo
dramom, mi razvijamo kreativne kapacitete drutva i to treba i da koristimo.
Osnove DICE projekta: DICE je bio veliki
projekat Evropske Unije, finansiran preko
Evropske komisije kao multilaterarni program Comenius (Komenius) za oblast
Obrazovanje i obuka i oblast Obrazovanje
i kultura Celoivotno uenje. Srbija tada
nije mogla da ue u projekte Comenius
kao ravnopravan partner, tako da smo bili
pridrueni partneri. U projektu DICE je uestvovalo dvanaest zemalja: est partnerskih organizacija su inile konzorcijum koji
je preko projekta imao obezbeena sredstva (voa projekta iz Maarske, partneri
iz Velike Britanije, Poljske, Holandije, Slovenije i Rumunije), a drugih est meu
kojima i mi iz Srbije ukljuuju se kao pridruene partnerske organizacije, koje nisu
bile finansirane kroz projekat (iz eke Republike, Pojasa Gaze, Norveke, Portugala,
vedske i Srbije). Znai, ceo projekat smo
izneli sopstvenim kapacitetima.

DRAMA U OBRAZOVANJU
DICE je trajao dve godine od novembra

2008. do februara 2011. i sadrao je neposredno izvoenje izabranih aktivnosti
obrazovne drame i pozorita u kolama
(ukupno 111 razliitih vrsta programa) i
kroskulturalno istraivanje koje je ispitivalo uticaj drame i pozorita na pet od osam
kljunih obrazovnih kompetencija. Projekat je obuhvatio 4.475 uenika uzrasta od
13 do 16 godina.
Specifinost i inovativnost projekta
DICE: To je bio prvi projekat u svetu takvog obuhvata i naina istraivanja. Ciljevi
su bili da se uporede pozorine i dramske
aktivnosti u obrazovanju u raznim zemljama i da se meu njima podri transfer
znanja i strunosti, te da se uradi prvo
kroskulturalno kvantitativno i kvalitativno
istraivanje, sa novim mernim sredstvima
i sredstvima za nezavisnu objektivnu opservaciju aktivnosti za uenike, nastavnike, dramske i pozorine praktiare i eksterne evaluatore. Posmatrala se veza izmeu
primene pozorinih i dramskih struktura
i tehnika u obrazovanju i razvoja kljunih
kompetencija. Istraivanje je dokazalo
polaznu hipotezu da su obrazovno pozorite i drama mona orua za unapreivanje pet od osam kljunih kompetencija
Lisabonske strategije u obrazovanju, a one
su: Komunikacija na maternjem jeziku;
Uiti kako se ui; Meuljudske, interkulturalne, socijalne i graanske kompetencije;
Preduzetnitvo i Izraavanje kroz kulturne
aktivnosti. Na kraju, iz projekta je proizala nova kompetencija koje nije bilo u
Lisabonskoj strategiji obrazovanja, a koja
je u ovom trenutku, mislim, najvanija od
svega to je univerzalna kompetencija

ta znai biti human. To je sutinski ono
to Drama i pozorite stvaraju, taj prostor
gde se upoznaje, istrauje i ui znaenje
ovenosti izuzetno znaajne u kulturi,
umetnosti i stvaralatvu, izuzetno vane i
u uenju, ali pre svega, u ivotu i za ivot.
Uestvovanje u ovom projektu bilo je izuzetno teko. To je bio jedan od najnapornijih projekata, sa mnogo anketa i mnogo
rada, ali uspeli smo i vredelo je sveg uloenog truda.
Pokretanje projekta DICE u Srbiji: Iako smo
bili pridrueni partneri, radili smo sve to i
partneri koji su inili konzorcijum. Bili smo
zvanini nosioci projekta u svojim zemljama. CEDEUM je imao podrku Ministarstva
prosvete, ali ne u vidu finansijskih sredstava.
Svi uesnici u projektu uloili su u realizaciju
projekta sopstveni rad i sopstvena sredstva,
posebno CEDEUM kao nosilac projekta i
partnerske institucije Centar za kulturu
Stari grad i Farmaceutsko-fizioterapeutska kola. Tim CEDEUM-a inile su: Ljubica
Beljanski Risti (koordinator projekta), Anelija Joi (koordinator istraivanja) i Sanja
Krsmanovi Tasi. Autori i voditelji radionica
bile su Ljubica Beljanski Risti (CEDEUM) i
Jelena Stojiljkovi (Farmaceutsko-fizioterapeutska kola). Forum grupu i radionicu
vodila je Aleksandra Markovi i RAFT (Realni
artistiki forum teatar, Zemun).
Postavka koncepta i obuhvat uesnika u
projektu DICE u Srbiji: Koncept projekta u
Srbiji bio je istaknut u naslovu, a glasio je
Ka moguem. Znai, ono to se moe. U
Farmaceutsko-fizioterapeutskoj koli radili

smo dramske strukture prema redovnom
kolskom planu i programu, na asu od
45 minuta, s ciljem da obogatimo nastavu
jezika i knjievnosti, osnaimo profesionalnu komunikaciju i otvorimo mogunosti
za obradu strunih sadraja kroz kreativne
pristupe. Ja sam zavrila uiteljsku kolu, pa
pedagoku akademiju, pa fakultet i profesor sam knjievnosti i jezika. Radila sam
kratko u koli, kasnije sam vodila brojne
projekte i obuke, ali ovo je bilo neto ime
sam elela da zaokruim svoj profesionalni
rad: htela sam da istraim mogunosti primene dramskih oblika rada na kolskom
asu sa svim onim zahtevima koji se postavljaju i nastavnicima i uenicima u kolskom programu, u vremenu od 45 minuta
i u prostoru uionice. Kako uraditi taj as, a
da ima dramske strukture, da bude radionica, da uenje uini zanimljivim, aktuelnim,
ivotnim? I moete da zamislite: deset radionica, iz nedelje u nedelju, prema redovnom programu od Banovi Strahinje, Gilgamea, Antigone do Romea i Julije i Ranih
jada, svake nedelje. I uspeli smo. I Jelena i
ja. Pa zamislite as Romea i Julije da ste farmaceut i da ste uenik! ta je to ime vas
delo moe privui, to moete da pronaete u njemu a da to bude vano za vas sada
i ovde, dok se pripremate za farmaceuta?
Naravno, Romeo i Julija nude toliko toga
to je zanimljivo za uenike ove struke.
Ali i knjievnost uopte. Na primer, Jelena je radila Romantizam Lekovitost pesme kao lekovitost bilja i jo
je, pojaavi svoje radionice,
precizirala na koji nain
povezati strune
47
islands
farmaceutske sadraje sa knjievnou.
Razmiljale smo o domenu primenljivosti
dramskih struktura: ta sve moe na ovaj
nain da se obrauje? Recimo, u drvnoj
koli: kako uenici ove kole mogu da itaju lektiru, ta ona ima to bi aci mogli sa
drvnom strukom da poveu?
U Osnovnoj koli Mihailo Petrovi Alas
radili smo forum teatar kao interaktivnu
dramsku tehniku iji je cilj uenje za ivot
neposredno praktikovanje delovanja u
situacijama pritisaka i nasilja.
Projekat je obuhvatio ukupno 285 uenika
uzrasta od 13 do 16 godina i oko 40 nastavnika.
Neposredna realizacija projekta: Posle
pripremnog perioda, od oktobra 2009.
do oktobra 2010, nastupa godina dana
intenzivnog rada u kolama sa nastavnicima i uenicima. Pre poetka, sprovedene
su ankete u obe kole i odrane uvodne
radionice, zatim je izvedeno po deset
radionica u etiri odeljenja Farmaceutsko-fizioterapeutske kole, po nastavnom
planu i programu. Postavljena je forum
predstava praena radionicom za etiri
odeljenja Osnovne kole Mihailo Petrovi Alas. Nakon radionica i rada na forum
predstavi, ponovljene su ankete u obe
kole. Sledi rad na publikacijama. Sveano
finale 25. oktobra sa velikom Konferencijom DICE odvija se u Briselu, u Evropskom
parlamentu. Na kraju, 27. novembra i 4.
decembra projekat zavravamo prezentacijom na Nacionalnoj konferenciji DICE u
Beogradu pod nazivom Kocka ja baena.
Dokazi, oekivanja, preporuke, podrka:

Dvogodinji praktian rad i rezultati istraivanja dokazuju da obrazovno pozorite i
drama imaju znaajan i objektivno merljiv
uticaj na pet od osam kljunih kompetencija, uz neophodnost uvoenja kompetencije: ta to znai biti human. Oekivanja koja
otud proistiu su da e obrazovanje koje
ukljuuje programe obrazovnog pozorita i
drame doprineti podizanju ukupnog kvaliteta svih nivoa obrazovanja i obuke, jaanju
sinergija kulture i umetnosti, razvijanju graanske svesti i prihvatanju kulturnog diverziteta i interkulturalnog dijaloga, kao i veoj
kreativnosti, inovativnosti i kompetentnosti
graana. U preporukama se naglaava da bi
trebalo da sva deca imaju pristup obrazovnom pozoritu i drami tokom svog kolovanja, a nastavnici treba da steknu osnovno
znanje o tome ta je obrazovno pozorite i
drama i kako ova oblast moe da doprinese obogaivanju i jaanju nastave i uenja.
Da bi se pruila podrka, neophodno je da
partnerske organizacije, nacionalne vlasti i
institucije Evropske unije uspostave meusobnu saradnju, razviju strategiju, podre
irenje i unapreivanje obrazovnog pozorita i drame pravnim i finansijskim sredstvima i uzmu uea u aktivnom priznavanju
ove oblasti.
Publikacije Kocka je baena i Za svet koji
se razlikuje: Meu rezultatima projekta
su i dve publikacije nastale zajednikim
radom timova iz dvanaest zemalja uesnica u projektu. To su publikacije Kocka je
baena DICE resursi, koja sadri rezultate
istraivanja i preporuke za dramu i pozorite u obrazovanju, te prirunik Za svet koji
se razlikuje - DICE paket za praktiare drame

i pozorita u obrazovanju. Obe publikacije,
u engleskoj i neto skraenoj srpskoj verziji besplatno se mogu preuzeti sa veb-sajta
projekta DICE2.
CEDEUM-tim je svojim materijalima dao
znaajan doprinos izradi publikacija. Nije
nevano istai da od dvanaest radionica
objavljenih u priruniku Za svet koji se razlikuje, od kojih su po dve primeri za razvoj
svake od navedenih kompetencija, dve su
radionice primeri iz Srbije jedna je raena na temu nae epske poezije i pesme
Banovi Strahinja, a tema druge su Rani
jadi i Danilo Ki.
Rezultati istraivanja: Uenici koji su uestvovali u programima obrazovnog pozorita i drame su, u poreenju sa vrnjacima
koji uopte nisu uestvovali u ovim aktivnostima, uspeniji u koli, prema proceni
njihovih profesora; oseaju vie samopouzdanja u itanju i razumevanju zadataka;
oseaju vie sigurnosti u komunikaciji; verovatnije je da e sebe smatrati kreativnim;
vie vole da idu u kolu; vie uivaju u kolskim aktivnostima; bolji su u reavanju problema; bolje se nose sa stresom; znatno su
tolerantniji prema manjinama i strancima;
daleko su aktivniji graani pokazuju vie
interesovanja za glasanje na svakom nivou
i za uee u javnim pitanjima; pokazuju
poveanu empatiju, brini su prema drugima, spremniji da promene gledite; inovativniji su i iskazuju vie preduzetnikog
duha, posveeniji su budunosti i imaju
vie planova; daleko su vie voljni da uestvuju u svim vidovima umetnosti i kulture

DRAMA U OBRAZOVANJU
ne samo u izvoakim umetnostima, ve

no ukljuivanje u raznovrsne aktivnosti. Na
i u pisanju, stvaranju muzike, filmova, ruinicijativu nastavnika Farmaceutsko-fiziokotvorina i prisustvovanju razliitim vrstaterapeutske kole pokree se Interaktivna
ma umetnikih i kulturnih aktivnosti; vie
nastavnika platforma sa festivalom Kocka
vremena provode u koli, u itanju, obavje baena, koja e povezati zainteresovane
ljanju kunih poslova, igranju, razgovoru,
nastavnike iz cele Srbije kako bi kroz razmenu iskustva istraili i afirmisali razliite
sa lanovima porodice i uvajui mlau
modele drame i pozorita u obrazobrau i sestre; nasuprot tome, manje
vanju od svog neposrednog
vremena provode gledajui TV,
Uenici
rada na redovnim asovima,
surfujui po internetu i igrakoji su
jui kompjuterske igre; vie
preko dramskog rada u
uestvovali
ine za svoje porodice;
odeljenskim zajednicau programima
ma i kolskim sekcijama,
vea je verovatnoa da
obrazovne drame
do raznovrsnih oblika
e imati honorarni posao
sigurniji su u
saradnje sa pozorinim
i provesti vie vremena u
komunikaciji,
umetnicima, udruenjima
kreativnim aktivnostima,
uspeniji u koli i i ustanovama kulture.
bilo sami ili u grupi; ee
kreativniji.
odlaze u pozorite, na izlobe,
Kocka je baena nema pou muzeje i bioskope, idu ee u
vratka: Kada je Gaj Julije Cezar, veliki
etnje i na vonje biciklom; vea je verovatnoa da e biti centralni likovi u odeljerimski vojskovoa i vladar (100-44. p. Hr.),
nju; imaju bolji smisao za humor; bolje se
prelazio reku Rubikon, navodno je rekao:Alea iacta est! -Kocka je baena! To
oseaju kod kue
je znailo da je proao taku s koje vie
Ovako se nastavilo. Novi izazovi i nova
nema povratka ili e pobediti ili umreti.
odrivost: Oni koji su bili obuhvaeni proPrei Rubikon i danas znai doneti neku
jektom nastavili su da rade i ire praksu DIrizinu odluku, a izreka Kocka je baeCE-a. Sledili su seminari u okviru programa
na! oznaava, kao i onda, taku koju smo
strunog usavravanja nastavnog kadra,
proli odluivi da idemo napred taku razvoja Drame u obrazovanju, sa koje
akreditovani kod Zavoda za unapreivanje
nema vraanja.
obrazovanja i vaspitanja, od 2011. do 2014.
godine. Izuzetno je bila uspena realizacija
Da, kocka je baena. Mi dokazujemo da
dvodnevne obuke pod nazivom Od metoda u nastavi do kolskog Forum pozorita
smo preli taj prag Drama jeste u obrazovanju, jeste u kulturi, bez obzira na koji
Drama unapreuje kljune obrazovne kompetencije, kao nastavak i irenje ideje DICEto nain pisalo u strategijama, zakonima,
a. Uesnici seminara postaju pridrueni
kolskim programima. To dokazujemo mi
lanovi CEDEUM-a. Formira se CEDEUMovim to radimo.
mrea pridruenih lanova i njihovo aktiv-
Kocka (DICE) se kotrlja: Za kraj, uz ovu

nau kocku koja se ipak kotrlja, evo preporuke Adama Cibolija, koordinatora DICE-a,
kako igrati:
Kada bacate kocku, ne znate koji
ete broj dobiti. Postoji trenutak
uzbuenja, iekivanja, pa ak i
oekivanja, dok se kocka kotrlja...
Ovom oekivanju, iekivanju
i uzbuenju treba da stremite
kada radite dramu i pozorite u
obrazovanju. Nikada neete tano
znati ta vam donosi sledee
bacanje kocke. Isto vai i za svaku
fazu dramskog ili pozorinog
procesa, zato to uesnici imaju
uticaj na svaki korak puta. Pa ak
i ako ne dobijete najvei broj
svakog puta u svom dramskom
radu, kao i u igri kockicama:
uvek dobijate jo jednu ansu. A
ponekad je broj jedan jednako
koristan kao i broj est. Moete
igrati na osnovu ishoda bilo
kog bacanja kocke. Da, tako je
i u dramskom radu. Koristite
razliite modele, aktivnosti,
metode... svaki je vredan. Gradite
svoj nain, istraujte, stvarajte,
razmenjujte ideje i iskustva
n
igrajte se!
1
Akronim DICE (Dajs) predstavlja i igru
reima: dice [dais] n. kocka za igranje; v.
igrati kockom
2
http://www.dramanetwork.eu/
policy_paper.html i http://www.
dramanetwork.eu/education_resource.html
49
islands
Pozorite u parku, predstava Hajduci

sa druge strane, O "Dr Jovan Cviji",
Smederevo, dramske pedagokinje:
Anelka Vuli, Marina Mii Guberini,
Ivana Stevovi, PATOS, nastavnicasaradnica: Violeta Drakovi

DRAMA U OBRAZOVANJU
POTREBE NASTAVNIKA ZA
OBRAZOVANJEM I OSNAIVANJEM
ZA PRIMENU DRAME U
OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU
U NAIM KOLAMA
ISTRAIVANJE PEDAGOKOG
DRUTVA SRBIJE
ivkica orevi
Pedagoko drutvo Srbije
edagoko drutvo Srbije je kao partner

na projektu OSTRVA bilo zadueno da
realizuje istraivanje uslova koji omoguuju da se u nau pedagoku praksu
ukljui drama u obrazovanju kao pedagoki postupak. Kada sam se kao koordinator ovog istraivanja pre dve godine ukljuila u
projektne aktivnosti, prvi put sam se bavila pitanjem drame u obrazovanju. Za mene je to bila
prilino nepoznata oblast: ono to sam znala o
drami u obrazovanju bilo je neto iz prakse i neto malo iz strune literature. Objanjenje ovog
zizipo77@hotmail.com
pojma moe se nai u pedagokim enciklopedijama i renicima, ali se ozbiljnija pedagoka

literatura ne bavi dramom u obrazovanju kao
pedagokim postupkom. Ono to mi je umnogome pomoglo u pripremi projektnog zadatka bilo je upravo istraivanje sprovedeno kroz
projekat DICE, o kome je Ljubica Beljanski Risti
govorila. Rezultati ovog istraivanja na izvanredan nain upoznaju optu i strunu javnost sa
pojmom drame u obrazovanju: ruei stereotip
da drama u obrazovanju podrazumeva izvoenje pozorine predstave, ue nas da je to jedan
51
islands
poseban metodiki postupak kroz koji se
prolazi tokom nastavnog rada. Prenose
nam iskustvo da se dramski proces moe
sprovesti u razliitim uslovima, na razliitim sadrajima i da je samo pitanje spremnosti nastavnika da to uradi. Podaci ukazuju na povezanost kreativnosti i slobode,
tj. potrebe da u radu sa decom i mladima
nastavnik bude osloboen administrativnih ogranienja koja namee program
i centralizovan kolski sistem. Ovo je dilema sa kojom se susree svako ko radi
u nastavi, gde postoji propisan nastavni
program i kola koja nije autonomna: koliko su nastavnici zaista slobodni u kreiranju
sopstvenog rada?
Ono to je istraivanje projekta DICE pokazalo da drama u obrazovanju ima izuzetan kvalitet i da pomae celokupnom
razvoju deteta kako u aspektima razvoja
miljenja, tako i konstruisanja znanja i unapreivanju ukupnog ponaanja nije bilo
potrebno ponovo dokazivati. Oslonjeno
na ove rezultate, nae istraivanje je trebalo da ode korak dalje: da pomogne da ve
dobijeni rezultati budu implementirani u
nastavnu praksu kako bismo je razvijali i
unapreivali. Postavili smo stoga zadatak
da ispitamo kakvi su uslovi u naim kolama: za primenu drame u obrazovanju, a
posebno, koliko su nastavnici informisani,
obueni i spremni da primene dramu u
obrazovnom procesu.
Vaan cilj u pokretanju istraivanja bio je da
se javnosti priblie pojam i znaaj drame u
obrazovanju. Naime, tokom priprema za
istraivanje razgovarala sam sa kolegama
o mogunostima unapreivanja nastavnog rada i shvatila da oni nisu upoznati

sa dramom u obrazovanju kao pedagokim postupkom, niti imaju saznanja kako
i sa kojim ishodima bi se mogla primeniti.
Upoznavanje javnosti potrebno je da bi se
razvijali uslovi za ukljuivanje dramskog
obrazovanja u nacionalni kurikulum, a
dramske pedagogije u tercijarni obrazovni
sistem, izgradnju mree podrke partnera,
obezbeivanje stabilnog finansiranja i uspostavljanje zasluenog statusa drame u
kolovanju buduih nastavnika.
izuzetno su korisni za dubinsko usvajanje

gradiva i razvoj vrednosti i sloenih linih i
socijalnih kompetencija uenika.
Predmet istraivanja bilo je utvrivanje
koliko je drama u obrazovanju prisutna
u naem kolskom sistemu i koji su uslovi
potrebni za ukljuivanje drame kao metoda rada u pedagoku praksu naih kola.
Cilj istraivanja bio je utvrivanje potrebe
nastavnika za obrazovanjem i osnaivanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu u naim kolama.
U istraivanju smo poli od potrebe za

Polazei od saznanja da su nai nastavnici
sagledavanjem nae obrazovno-vaspitne
nedovoljno informisani o samom pojmu
prakse, tj. nae stvarnosti, pa smo
drame u obrazovanju i da postoje terminoloke nedoumice
se usmerili da saznamo koliDramu u
ko nastavnici poznaju po(da li je to metodiki poobrazovanju
stupak, rad na razvoju
stupak primene drame u
ne poznaje 52%
dramskih
predstava,
obrazovnom radu i kakvo
ispitanika; od onih
pozorino izvoenje),
je njihovo lino iskustvo
koji je poznaju, samo u vezi sa tim. Naredna
nastojali smo da za po18% su obuku stekli pitanja odnosila su se na
trebe istraivanja damo
tokom redovnih
preciznu definiciju ovog
obrazovanje nastavnika
studija.
pojma.
u oblasti drame u obrazovanju, tj. da li su se nastavnici
tokom kolovanja upoznali sa njePrema naem odreenju, Drama u obrazovanju je metod uenja gde
nim potencijalima, da li su obueni da je
uenici aktivno uestvuju u dramskim saprimenjuju, koliko se u naim kolama kodrajima kojima se obrauje gradivo. Naristi, koliko poznaju znaaj korienja drastavnik predlae i inicira dramski proces,
me u obrazovnom procesu. Posebno nas
a uenici samostalno smiljaju dramske
je interesovalo kakva je podrka potrebna
sadraje (u celini ili elemente), odigravaju
nastavnicima da bi primenjivali dramu u
ih i uestvuju u refleksiji o njima. Nastavnik
obrazovanju, da li poznaju mogunosti za
vodi proces, ohrabruje i usmerava kreatiprimenu drame koje pruaju strateka dovan rad uenika kroz podsticaje i sugestije.
kumenta (zakonska regulativa, Strategija
Stvaralaki pristup, celovito angaovanje i
obrazovanja i Lisabonska strategija), kao i
aktivno uee u dramskim strukturama
da li u primeni drame prepoznaju mogu-

DRAMA U OBRAZOVANJU
nosti za ukljuivanje kole u saradnju sa

drugim ustanovama i akterima u drutvu.
Istraivanje je sprovedeno postupkom
anketiranja. Konstruisali smo upitnik koji je
sadrao uvodni deo u kome je objanjen
pojam drame u obrazovanju, to je trebalo da pomogne ispitanicima da ujednae
svoje shvatanje ovog pojma. Nastavnici
su navodili opte podatke o sebi, a oni
su se odnosili na predmet koji realizuju
u kolama, godine radnog staa i pol. Od
ispitanika je traeno da navedu da li su i
na koji nain tokom svog kolovanja bili u
prilici da se susretnu sa pristupom drame
u obrazovanju.
Drugi deo upitnika sadrao je pedeset pitanja razvrstanih u pet kategorija obavetenost o drami u obrazovanju kao pedagokoj metodi, obrazovanje za primenu drame,
primena drame u kolama, mree podrke
koje su potrebne za primenu drame, kao i
poznavanje obrazovne politike i primena
drame u oblasti intersektorske saradnje.
Istraivanjem je obuhvaeno 300 ispitanika i to: 30 predstavnika predkolskih
ustanova vaspitaa, 48 nastavnika razredne nastave uitelja, 103 nastavnika
predmetne nastave koji rade u osnovnim
kolama i 119 iz srednjih kola. Bilo je obuhvaeno 53 kolega (18%) i 247 koleginica
(82%), sa prosenim radnim staem od
priblino 15 godina (14.75).
Nakon obrade podataka u kojoj su pomogli lanovi Kluba studenata pedagogije,
objavili smo rezultate istraivanja.
Podaci pokazuju da dramu u obrazovanju

ne poznaje 52% ispitanika, a da je poznaje
48%. Tokom redovnih studija, 15% ispitanika je imalo priliku da upozna dramu u
obrazovanju u okviru nastavnih predmeta, a 3% ispitanika kroz seminare. U okviru
strunog usavravanja, 22% ispitanika je
prolo kroz razliite obuke koje nisu bile
direktna obuka za primenu drame, ali su
imale nekakav dramski kontekst, a kroz lino angaovanje i linu zainteresovanost
obueno je jo 7%. Znai, iz kategorije od
48% nastavnika koji poznaju dramu, samo
je 18% onih koji su tu obuku stekli kao
mladi i tokom svojih redovnih studija.
Kada se izvri analiza odgovora po nivoima
obrazovanja i oblastima u kojima ispitanici
rade, dolazimo do podataka da je onih koji
poznaju dramu najvie u kategoriji vaspitaa 98%, zatim nastavnika stranih jezika
62% u osnovnim i 48% u srednjim kolama, pa nastavnika srpskog jezika 55%
iz osnovnih i 52% iz srednjih kola; 54%
je uitelja, 33% nastavnika drutvenih nauka je iz osnovnih i 30% iz srednjih kola,
a najmanje je nastavnika prirodnih nauka:
iz osnovnih kola 11%, a iz srednjih samo
4%. Zanimljivo je zapaziti reakciju nastavnika prirodnih nauka na poziv da popune
upitnik: oni su to najee odbijali i vraali
upitnik uz komentar: Pogreili ste, to se u
naim predmetima ne moe primeniti.
Prema saznanjima ispitanika, drama u
obrazovanju se u naim kolama najvie
koristi u nastavi srpskog jezika 78% i u
vannastavnim aktivnostima 75%. Saznanja o primeni drame u nastavi stra-
nih jezika ima 55% ispitanika, o primeni

u drutvenim naukama 23%, a u nastavi
prirodnih nauka 11%. Moram da naglasim
da sam tokom istraivanja i razgovora sa
kolegama naila na izvanredne primere
kreativnosti u nastavi razliitih predmeta, meu kojima i u prirodnim naukama.
Modeli zasnovani na praksi ovih kreativnih
nastavnika mogli bi umnogome da obogate metodiku rada u naim kolama.
Vaspitai i nastavnici saglasni su da drama
u obrazovanju doprinosi tome da uenje
postane zabavno, da se uenici aktivno
ukljuuju u proces uenja i doive ga kao
prijatnu emociju. Govor uenika postaje
jasan i razumljiv, uenici su podstaknuti
da kreiraju svoj nain uenja, teke i nejasne lekcije se bolje pribliavaju, znanja su
trajnija. Ukljuivanje drame ini da celim
procesom dominira holistiki pristup, a
uenici razvijaju line, socijalne i graanske
kompetencije. Tokom rada putem drame
u obrazovanju nastavnik bolje upoznaje
svoje ake i bolje ih procenjuje, a i uenici bolje upoznaju svoje nastavnike i stiu
vee poverenje.
Da bi primenili dramu u obrazovanju, nastavnicima je potrebna podrka od strane
ustanove u kojoj rade, roditelja i uenika.
Treina ispitanika (27%) procenjuje da je
kolska klima za uvoenje drame u pedagoki rad pozitivna, dok je ostali smatraju nepovoljnom ili ne mogu da procene (moe se zakljuiti da ne ele
da probaju bilo ta od novina
to nije od strane uprave
kole propisano).
53
islands
Kao podrku iz ustanove ispitanici oekuaktivnosti kolega koji primenjuju dramu
ju pozitivan stav direktora i strunih saradu obrazovanju kao pedagoki postupak.
nika. Vano im je da ih kolege ne pitaju:
Potrebno je da imaju asopise i broure,
ta vi to sad radite i zato se na vaem
kao i strunu literaturu na stranim jezicima, uz iju pomo e moi, kako teorijski
asu aci smeju, kreu, zabavljaju. Veoma
tako i praktino, dalje da se upoznaju sa
im je vano da ih roditelji podre i shvate
ovim pojmom.
znaaj ovakvog rada. Komentar roditelja:
Ako se vi na asovima igrate i zabavljate, hoe li deca da naIstraivanjem smo doli i do
ue ono to je propisano
podataka o tome koliko nai
i ta e na testovima ponastavnici poznaju savrekazati da znaju deluje
menu meunarodnu i
Ispitanici esto nisu
izuzetno demotiviue.
domau obrazovnu poprepoznavali korisnost litiku. Tako, 46% ispitaIspitanici smatraju da
drame kao "uenja za nika smatra da Zakon o
je vano javno prezenivot".
tovanje i promovisanje
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja prua
aktivnosti. Vano im je
mogunost da se drama koda mogu javno da sagledaju ta i kako njihove kolege
risti u nastavnom i vannastavnom radu. Strategiju obrazovanja
rade i da o tome razgovaraju. Na
istaklo je da poznaje 48% ispitanika, a Lisaovaj nain se, postupkom uenja po modelu, na oglednim i uglednim asovima
bonsku strategiju i druga dokumenta koja
usvajaju ideje i vetine.
se bave kompetencijama oko 38%. Lino
smatram da je pojam kompetencij kao
Ispitanici kao podrku vide organizovanje
ishod obrazovanja koncipiranih prema
novih seminara i rad sa strunim edukatoprimeni nauenog jo uvek nedovoljno
rima i nakon obuke, istiui vanost kontipoznat nastavnom osoblju naih kola, s
nuirane podrke. Za primenu je potrebno
obzirom na to da se koncept obrazovanja
da u udbenicima budu date smernice za
zasniva na predmetima i asovima, a ne
nastavne sadraje koji imaju dramski pona kompetencijama.
tencijal, odnosno, da sadraji budu struno razraeni. Vanim smatraju da se svee
Koncept uenja za ivot proveravali smo
obueni nastavnici poveu sa iskusnim
i kroz pitanja o korisnosti drame u povezivanju kolskog rada sa drugim segmentikolegama koji ve primenjuju dramske
ma drutvenog ivota. Ispitanici smatraju
metode u svom radu, da postoji veb-sajt
da im dramski rad moe pomoi da sa
sa koga mogu preuzimati korisne informacije, da imaju dostupnu strunu liteuenicima obrade teme poput ekologije,
raturu na srpskom jeziku i da povremeno
zdravstvene prevencije, profesionalne orijentacije, etike i potovanja ljudskih prava
poseuju redovne asove i vannastavne
(5865%), a najmanje povezuju primenu

drame sa reavanjem aktuelnih pitanja i
potreba u zajednici (41%). Karakteristino
je da, prema odgovorima, ispitanici esto
nisu prepoznavali pripremu uenika za aktivan i odgovoran ivot nakon kolovanja
kao oblast intervencija u okviru obrazovanja.
Takoe u domenu intersektorske saradnje, ispitivali smo kako nastavnici vide
vezu kole i pozorita. Najvie su rangirani
ponueni odgovori koji pozorite i kolu
ne dovode u direktnu vezu (76%), a najnie (opadanje do 51%) oni odgovori koji
predviaju meanje sektora, interdisciplinarnu saradnju i kros-sektorijalno sticanje
profesionalnih kompetencija (umetnici
stiu pedagoke kompetencije, a nastavnici umetnike). Kako svi odgovori prelaze
50%, zakljuujemo da nije re o odsustvu
volje za saradnjom, ve o nepoznavanju
razliitih, posebno participativnih oblika
kroz koje ova saradnja moe da se odvija.
Nakon sprovedenog istraivanja, obraenih podataka i dalje komunikacije sa kolegama, doli smo do sledeih zakljuaka:

Nastavnici naih kola imaju pozitivan stav o drami u obrazovanju. Moram da napomenem da su se neke
kolege nakon uea u istraivanju
rado ukljuile u organizovani seminar i nastoje da svoj pedagoki rad
obogate dramom u obrazovanju.
Sami trae povoljne nastavne sadraje, sarauju sa kolegama, prate
literaturu.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Potrebno je stvoriti uslove da drama putem formalnog obrazovanja

postane deo obrazovno-vaspitnog
rada u koli, tj. potrebno je da se
budui nastavnici tokom studija
upoznaju sa pozitivnim uinkom
koji drama u obrazovanju postie,
posebno u pogledu razvoja uenikih kompetencija, te da ovladaju vetinama da dramu koriste u
obrazovanju. Primetno je da mnogi
nastavnici, i pored pozitivnog stava i teorijskog poznavanja znaaja
drame u obrazovanju, ne ele da je
ukljue u svoj pedagoki rad, zato
to ne vladaju tom vetinom, nisu
sigurni kako e voditi proces i boje
se da ne ispadnu pomalo trapavi
pred acima.
Neophodne su obuke za struno
usavravanje nastavnika koji ve
rade, posete asovima na kojima
njihove kolege primenjuju dramu,
obogaivanje udbenika sadrajima
i predlozima za dramsku razradu i
praktinim primerima. Kao model
moe da poslui prirunik za vaspitni
rad Tolerantna uionica, koja predstavlja lepo nastojanje BAZAARTA da
odgovori na zahteve iznete u istraivanju.
njem saradnje obrazovnih institucija

sa pozoritem. Intersektorska saradnja je neto to je praktino nuno za
uvoenje novih kvalitetnih metoda.
promovisanje i irenje drame u obrazovanju, doprineti razvijanju slobodnog,

autonomnog nastavnika, koji radi u interesu uenika i na nain koji je obojen
ljubavlju.
n
Verujem da e ovo istraivanje i ukupan

rad BAZAARTA, CEKOMA, PATOSA i drugih organizacija i ustanova ukljuenih u
LITERATURA
Milutinovi, Jovana. Alternativne kole i implementacija konstruktivizma u kolsku praksu. Nastava i vaspitanje 1, Beograd: Pedagoko drutvo Srbije (mart 2014).
Robinson, Ken. Element, otkrijte svoje talente budite kreativni radite ono to volite. Zagreb:
V.B.Z, 2011.
Anderson, Lorin W. i grupa autora. Nastava orijentisana na uenje za nastavnike usmerene
na postignua. Solun: Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistonoj Evropi, 2013.
Pedagoka enciklopedija 1, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva i drugi izdavai, 1989.
Milosavljevi, Sunica: Drama u obrazovanju dece i mladih Iskustva i refleksije. Scena
asopis za pozorinu umetnost 1/2, Novi Sad (januar-jun 2014): 40-47.
Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, Slubeni glasnik RS br. 107 (2012).
Krui, Vlado: Okvir za razliitost Razvoj suvremene dramske pedagogije u Hrvatskoj.
Scena asopis za pozorinu umetnost 1/2, Novi Sad (januar-jun 2014): 56-61.
Vodi kroz kreativni dramski proces, Beograd: BAZAART, 2012.
kola i kolski sistem pruie podrku stvaranjem mrea podrke u

koli, opremanjem prostora za razvoj
dramskog stvaralatva, senzibilisanjem obrazovnih ustanova za uvoenje drame u obrazovanje i razvija-
Kronja, Jasminka i dr. Vodi kroz strategiju Evropa 2020. Beograd: Evropski pokret u
Srbiji i Fond za otvoreno drutvo, 2011.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik RS
br. 72 (2009), 52 (2011) i 55 (2013).
55
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
KULTURNO OBRAZOVANJE:
NOVE KOMPETENCIJE ZA
SADANJOST I BUDUNOST
Sunica Milosavljevi
BAZAART, Beograd
Uio bih decu muzici, fizici i

filozofiji, ali najvie muzici, jer
su muzika i sve umetnosti klju
vetine uenja.
Platon
suncica.bazaart@gmail.com
metnika grupa BAZAART ispred

koje danas govorim, kulturu posmatra kao dinamino i sveobuhvatno
polje akcije i razvoja, koje ne moe
biti zastupljeno u obrazovanju kroz
dve, pa ni tri ili etiri umetnosti, kako su profesor
Ivi i profesorka Paikan ve naglasili. Verujem
da kroz ovu konferenciju i sve to zajedno inimo, budunost kuca na vrata i stoga dozvolite
da, namesto da argumentujem prihvatljiva reenja za ukljuivanje drame u aktuelni sistem,
predstavim viziju gde drama, umetnost i kultura
57
islands
ine stoer kolskog, profesionalnog i celoivotnog uenja.
Re je o kulturnom obrazovanju kao sistemskom nainu razvijanja vitalnih kompetencija.
Zato nam je potrebno kulturno obrazovanje?
Postoji vie razloga zbog kojih smatram
da je ova tema urgentna i nezaobilazna u
naoj agendi :
Marginalizovanost kulture i umetnosti u sadanjem obrazovnom sistemu: U Srbiji je kultura u kolama
prisutna kroz niz nastavnih predmeta
kroz oba ciklusa osnovnog i tokom
srednjeg obrazovanja. Ozbiljan nedostatak, meutim, lei u tome to
se kultura ne sagledava u svoj svojoj
kompleksnosti istovremeno kao
kontekst, sredstvo i ishod obrazovanja, kao npr. maternji jezik koji, kao i
kulturu, svakodnevno koristimo, ve
je kulturna tematika rasuta kroz kolski
plan bez jedinstvenog pristupa i objedinjenog cilja, a u vaspitanju je izmetena meu dodatne i vannastavne
aktivnosti. Termin kultura se u planovima i programima ne koristi dosledno: upotrebljava se as u irem, as u
uem smislu, odnosno, nepravilno se
koristi kao sinonim za umetnosti.
Ni mesto umetnosti u obrazovanju se
ne sagledava jasno; uprkos smernicama koje su navedene u Strategiji ob58 www.dramagogija.org.rs
razovanja, u praksi su nastavni predmeti umetnosti na margini obrazovnog programa, pa time i celokupnog
obrazovanja. Namesto da proimaju
i prokrvljuju celokupan obrazovni i
vaspitni program, umetnosti vegetiraju po strani u odnosu na vane
predmete. Ima se utisak kao da umetniki predmeti tre u kurikulumu, da
su poteeni reforme da opstaju
zato to se niko ne usuuje da ih ukine, to pokazuje da obrazovanje ne
ume da definie funkciju umetnosti i
kulture u drutvu.
Potreba za jaanjem vaspitne uloge
kole i kulture: Istovremeno beleimo zapaanja brojnih polaznika seminara u projektima IDEAL, ISLANDS
i MEDIATE o goruoj potrebi za kulturnim obrazovanjem dece i mladih,
kao to je sledee:
Usvajanje duhovnih i materijalnih
tvorevina drutva je minimizirano
ili potpuno iskljueno iz
intelektualnog razvoja mladih, te je
i proces socijalizacije naih mladih
narataja osakaen. Imamo itave
generacije egocentrinih i iskljuivo
materijalno orijentisanih mladih
ljudi koji, nezadojeni kulturnim
vrednostima oveanstva, mogu u
budunosti i razvijati samo drutvo
zasnovano na materijalistikim
vrednostima.1
Markantno zapaanje Liljane Kosijer,
kulturne poslenice koja u svakodnev-
nom dodiru sa nastavnicima i uenicima nastoji da razvije obrazovne

programe za kole i graanstvo, odnosi se na vanost vaspitne funkcije
drutvenih ustanova u jo uvek svee postkonfliktnom i tranzicijskom
drutvu koje je izrazito optereeno
negativnim vrednosnim modelima
kao to su kriminal, korupcija, nasilje,
konzumerizam i poplava lake zabave.
Neophodnost snanijeg povezivanja
kole i kulture sa potrebama drutva: Prisustvo negativnih vrednosti
meu decom i mladima ukazuje na
slabost sistema i neefikasnost ustanova. S jedne strane, vidimo povlaenje
kole pred regresivnim drutvenim
trendovima, a s druge, nespremnost
umetnika i ustanova kulture da na njih
prue adekvatan odgovor. Ni kole ni
ustanove kulture nisu zbog toga prestale da postoje, ali njihov ugled i kredibilitet u drutvu u velikoj meri jesu.
Ustanove nose kljunu odgovornost
za razvoj drutva i ono od njih s pravom oekuje da reaguju u situacijama
krize. Neprimerena centralizovanost
obrazovnog sistema u Srbiji, osim u
sluaju visokog kolstva, gde je situacija opet sa loim posledicama
upravo obrnuta, u negativnom smislu
oslobaa kolu od odgovornosti za
praenje drutvenih potreba. U kulturi,
centralizovanost nije tako eksplicitna,
ali je i te kako prisutna: njen efekat
vidimo u pristajanju ustanova kulture
na marginalizovanu poziciju u drutvu
i nepreduzimanju namenskih akcija

DRAMA U OBRAZOVANJU
kojima se negativan vrednosni status

u drutvu moe popraviti.
Neadekvatna briga drutva za kulturni razvoj dece i mladih: Briga o
deci i mladima u srpskoj kulturi je
frapantno niska2. Deji kulturni centar imaju samo Beograd i Novi Sad
(osnovan 2010.), a i u tim, najveim
gradovima retko koja ustanova kulture ima odeljenje za razvoj obrazovnih
programa. Ni svi muzeji, za ije potrebe se fakultetski koluju kustosipedagozi, nemaju ovu vrstu slube.
U praksi smo se osvedoili da zaposleni u ustanovama kulture esto rad
sa decom i mladima doivljavaju kao
profesionalnu degradaciju. Pozorita
za decu i mlade se meu kolegama,
dramskim umetnicima, smatraju
nierazrednim pozorinim kuama,
iako su esto zahtevi pozorita za
decu i mlade u strunom smislu znatno sloeniji od produkcije za odraslu
publiku. Isti je sluaj sa filmom, literaturom, vizuelnim, primenjenim i svim
drugim umetnostima.
Potcenjivanje umetnosti namenjene
deci i mladima proizilazi iz odnosa
drutva prema sopstvenoj budunosti. On se, izmeu ostalog, reflektuje
u anahronosti mnogih obrazovnih
programa za budue nastavnike,
odnosno, u domenu kulture i umetnosti, u potpunom odsustvu akademskih programa za obuku umetnika, pedagoga i medijatora za rad sa
decom i mladima kao uesnicima u
kulturi. Osim muzike, nijedna druga

umetnika pedagogija nema svoju
fakultetsku pripremu. Stvaralatvo
namenjeno deci i mladima nema
svoj predmet, a kamoli smer, ni na
jednom umetnikom fakultetu. Mladi umetnici se tokom studija esto
ni ne sretnu sa ovom prebogatom
oblau i nemaju priliku da se za nju
profesionalno opredele. Stoga srpska
kulturna produkcija za decu i mlade
ima ograniene izglede za autentian razvoj i mora da oslukuje iskustva drugih, brinijih i dalekovidijih
sredina.
Mogui odgovor na navedene probleme
i potrebe je jedna vizija koja se na razliite
naine ve uspostavlja kao praksa u razvijenim zemljama3, ali bi se mogla ustanoviti
i kod nas. Vizija koja moe kulturu i umetnost da vrati u centar kolskog programa,
da kulturu i obrazovanje vaspostavi kao
vrednosne paradigme, da ih povee i znaajno priblii drutvu i ivotu. U sutini, re
je o svesnoj, ureenoj i podranoj drutvenoj brizi za razvoj i odrastanje mladih
generacija kroz obrazovanje i kulturu.
obrazovni i kulturni nivo drutva i da se

svi drutveni slojevi ukljue u trendove
progresa. Cilj kulturnog obrazovanja je
osetno vea socijalna ukljuenost mladih:
drutvo eli maksimalno da iskoristi svoje
ljudske resurse, da ne dopusti ispadanje
mladih iz sistema.
Logika intervencije sastoji se u ukljuivanju dece i mladih u obrazovanje kroz
kulturni obuhvat. Svi uenici, bez obzira
na socijalni status, poreklo, kolu koju pohaaju, intenzivno se ukljuuju u kulturne
programe, kako bi stekli kulturno iskustvo,
razvili socijalne i kulturne kompetencije i
na taj nain uveali socijalni i kulturni kapital drutva5.
Kulturno obrazovanje se ostvaruje kroz
strateku sinergiju kulture i obrazovanja.
Kako bi balansirano razvijala znanja, vetine i stavove mladih, kola mora da unapredi sopstvene kompetencije i da se povee
sa vanim akterima u zajednici, pre svega
sa ustanovama kulture. Intersektorska saradnja je preduslov za uspeno kulturno
obrazovanje.
ta je kulturno obrazovanje?
Zato kulturno, a ne umetniko ili estetsko obrazovanje?
Kulturno obrazovanje je savremeni odgovor na potrebu za optim poboljanjem

obrazovanja i to posebno u smislu jaanja
uloge obrazovanja u razvoju drutva. Koncept kulturnog obrazovanja razvile su zemlje u kojima postoji reenost da se sprovede strategija razvoja drutva zasnovanog na znanju4, da se u tu svrhu pobolja
Kulturno obrazovanje nije isto to i

estetsko obrazovanje. Ono ukljuuje umetnike tj. estetske predmete
koji postoje u kurikulumima (muziko, likovno, dramsko, ali i kulturnospecifine predmete:
npr. hodanje na tulama
na Barbadosu i
59
islands
pravljenje frizura u Senegalu) i temelji se
na njima, ali se ne zadrava na granicama
konvencija njihovih programa. Kao to
je umetnost samo jedan od segmenata
kulture, svakako najreprezentativniji, tako
i umetniki predmeti ne mogu initi jedini
sadraj kulturnog obrazovanja.
Kultura je ljudska tekovina sveobuhvatnija
od umetosti. Ona odreuje celokupno razumevanje sveta i ureuje odnos oveka
prema svetu. Svoj izraz nalazi u svakodnevnom ivotu jednako kao i u umetnikim delima visokog dometa. Kultura to
je svako od nas.
Tako i kulturno obrazovanje ne pledira na
uveanje znanja, ve na pripremu za ivot
u savremenom drutvu kroz razvoj svesti o
kulturnim vrednostima i znaaju raznolikosti, kreativnosti i preduzimljivosti.
Kultura nas ui kako da uzdignemo
svoj ivot. Kulturno obrazovanje ima
za cilj da kod svakog uenika razvije potovanje i konstruktivan, aktivan
odnos prema sebi i drugima, prema
sopstvenoj kulturi i drugim kulturama
i ivotnim stilovima, dakle prema ljudima i drutvenim tekovinama, ali i prema
prirodi. Rezultat kulturnog obrazovanja
je bolji kvalitet ivota svakog graanina,
zajednica i drutva u celini.
Kultura je povezana sa stvaralatvom
kao jednom od osnovnih humanih
odlika. Stoga je uloga kulturnog obrazovanja da neguje kreativnost kao naelo da podstie raanje ideja, njihovo
izraavanje, razumevanje i usvajanje, da

ohrabruje originalnost i samosvojnost i
time pomogne ostvarivanje potencijala
svakog pojedinca. Potovanje stvaralatva implicira i smanjenje destruktivnog i
nasilnog ponaanja.
Kultura se oitava u svakom ljudskom
postupku, u svakoj oblasti delovanja
oveka. U savremenom svetu, kulturna komponenta sve vie postaje odluujua i u svetu rada, proizvodnje i
ekonomskog planiranja. Tei se obrazovanju koje e emancipovati strunjake
da pokreu inicijative i da ih odgovorno
sprovode. To znai da od kulture svakog
pojedinca zavisi materijalni prosperitet
drutva.
Kljuni pojmovi kulturnog obrazovanja:
Kroz igru rei, koristei akronim KULTURA,
mogue je izdvojiti sedam postulata na
kojima poiva koncept kulturnog obrazovanja. Da bi se ovaj koncept sproveo,
neophodne su promene u mnogim segmentima kako obrazovnog, tako i kulturnog planiranja i prakse. Poto su elementi
kulturnog obrazovanja ve razvijeni kod
nas, nije nemogue da se njihovi nosioci
orijentiu prema ostvarivanju dugoronih
ciljeva u interakciji sa drugim akterima u
kulturi i obrazovanju.
K OMPETENCIJE
Ishod kulturnog obrazovanja je svakako
razvoj kulturnih kompetencija uenika,
ali i nastavnika i ustanova. Ovu sloenu
sposobnost ine etiri osnovne oblasti

kompetencija: umetnike (estetske), kulturalne, line i socijalne, koje skupa, u meusobnoj interakciji, ine kulturne kompetencije. Svaka od njih je izrazito kompleksna, tako da e ovde biti rei samo o
nekim specifinim odlikama.
1. Umetnika (estetska) kompetencija podrazumeva sposobnost da
se razumeju umetnika dela i izrazi,
procesi njihovog nastanka, strukture
i nain na koji se odnose prema ljudskom iskustvu. Estetska kompetencija podrazumeva ne samo da cenimo
umetniki izraz, ve da umetnika
sredstva koristimo u procesima samoiskazivanja i komunikacije.
2. Kulturalna kompetencija (cultural
competence) podrazumeva poznavanje razliitih kultura, osetljivost za
interkulturalne susrete, sposobnost
vladanja sa vie perspektiva i uopte
spremnost za interakciju u raznovrsnom kulturnom kontekstu. U naem jeziku stoga, analogno terminima multikulturalno i interkulturalno,
termin moemo prevesti kao kulturalna kompetencija.
3. Line kompetencije u domenu kulture su pre svega motivacija, vetine
i samopouzdanje, ali i lina kulturna
samosvest kao osnov za potovanje
kulturnih identiteta drugih ljudi.
4. Socijalna kompetencija se ovde odnosi na sposobnost za razvoj dru-

DRAMA U OBRAZOVANJU
tvenih odnosa (metodoloka kompetencija), u emu je posebno vana

sposobnost da se razume perspektiva druge osobe.
PROMENA: Fokus na kompetencijama zahteva od ustanova obrazovanja i kulture da
znaajno pojaaju participativne programe gde se uenjem kroz iskustvo izgrauju
kulturna znanja, vetine i stavovi, a posebno
vrednosne oblasti etika i ukus, kao vani
kulturni kvaliteti linosti i drutva.
U ESTVOVANJE
Participacija je prepoznata kao jedan od
dva parametra uticajnosti umetnikog
obrazovanja, u studiji koju je za UNESKO
sprovela En Bamford6. Nuno je da opredeljenje za aktivno uenje, koje je kod nas
ve prisutno u obrazovnim politikama i
zakonodavstvu, bude sprovedeno kroz
praktine programe.
PROMENA: Ne samo da participacija
predstavlja snano motiviui nain uenja za uenike-korisnike, ve specifinost
kulturnog obrazovanja zahteva da se u taj
proces ukljue svi akteri-uesnici7.
kontekstu. Razvoj sadraja i metoda

ovih programa zahteva kombinovanu
primenu ekspertize iz oba sektora na
ravnopravan, saradniki i otvoren nain,
uz spremnost da se podele i prilagode
postojea znanja i iskustva, te s ciljem
da se razvije sasvim nova vrednost interdisciplinaran participativan program.
Kulturno obrazovanje je zajednika teritorija gde se ne odlazi u goste, ve se
gradi zajednika kua.
Ukljuivanje korisnika: Decu i mlade
treba ukljuiti ne samo u programe,
ve u proces njihovog planiranja u to
ranijoj fazi. Oekivanje i uvaavanje miljenja korisnika znaajno menja drutvene ustanove: stvara partnerski odnos
meu umetnicima, nastavnicima i acima, snano podrava koncepte kulturne razmene i obrazovanja usmerenog
na uenika, razvija aktivan odnos izmeu umetnika i publike i smanjuje hijerarhiju u obrazovnom procesu i najzad,
trajno transformie kulturni i obrazovni
sistem.
L INI, INSTITUCIONALNI I
DRUTVENI RAZVOJ
Ukljuivanje stejkholdera: Da bi se
razvile kulturne kompetencije (sposobnosti za stvaranje i razmenu kulturnih
vrednosti), potrebno je da programe
osmisle interdisciplinarni timovi sastavljeni od praktiara i strunjaka u
obrazovanju i kulturi (pedagoga, psihologa, nastavnika, umetnika i menadera) u konkretnom kulturnom
Poznato je da participativni programi

ostvaruju dubok i trajan uticaj na razvoj
linosti uesnika, a time i na razvoj okruenja, kroz efekat agensa8. U tom smislu,
da bi delovalo u svojoj sredini i obuhvatilo sve uesnike, kulturno obrazovanje ne
moe imati formulu. Ono prirodno zavisi
od konteksta u kom se sprovodi.
PROMENA: To implicira dve promene u

(samo)orijentaciji kole i kulture:
1. Ka veoj drutvenoj relevantnosti
obrazovanja i kulture,
2. Ka snanijoj autonomiji kole i kulture.
Relevantnost: U studiji WOW faktor, meu
kljunim parametrima uticajnosti umetnikog obrazovanja takoe se navodi relevantnost vanost obrazovnih sadraja
za uesnike u obrazovanju, i to trojako: u
odnosu na drutvenu zajednicu (naciju), u
odnosu na lokalnu zajednicu i u odnosu
na svakog pojedinca.
Kulturno obrazovanje treba da ispuni sva
tri nivoa povezivanja, i to kako u smislu
sadraja, tako i naina uenja. To praktino znai da u planu i programu kulturnog
obrazovanja treba da se nau uenicima
bliski sadraji koji ih inspiriu na aktivno
uenje i motiviu za usvajanje kulturnih
znanja, vetina i vrednosti. Kulturni kontekst e takoe odrediti situacije koje najuspenije podstiu uenje. Kulturno obrazovanje zahteva da se izae iz uionice, ali
i iz galerije, koncertne dvorane, pozorine
sale... i da se uenje odvija u interakciji i
razmeni sa iniocima zajednice i drutva pojedincima, delatnostima, ustanovama, simbolima...
Autonomija: Da bi postigle relevantnost, kole i ustanove
kulture moraju osvojiti
veu autonomiju.
61
islands
Pogreno bi bilo oekivati da donosioci
odluka propiu uniforman plan i program
kulturnog obrazovanja, jer u svakoj konkretnoj sredini sadraji i pristupi treba da
se razvijaju iz konkretnih kulturnih pretpostavki i potreba. U situaciji visoke centralizacije sistema, a da bi povratili ugled i
uticaj u zajednici, nosioci kulturnog obrazovanja moraju da se bore za svoje pravo
da vode kulturni razvoj svoje sredine. Ova
borba e dodatno poveati motivaciju,
jedinstvenost i samostalnost drutvenih
ustanova.
T RANSVERZALNOST
Idiom kulturnog promiljanja i izraavanja
omoguava povezivanje i obradu gradiva kroz kulturno iskustvo. Kulturni doivljaj
daje posebnu dimenziju obrazovno-vaspitnom procesu i snano podrava razvoj
kompetencija. Takoe, sve je prisutniji
koncept tematske interdisciplinarne nastave koja se temelji na korelaciji vie nastavnih oblasti, gde kulturno obrazovanje
prua okvir za procesnu nastavu u ustanovi ili ambijentu, konstruisanje znanja
kroz grupno-istraivaki rad i interakciju
sa zajednicom i druge oblike uenja kroz
kulturnu participaciju9.
Posebno je znaajno to kulturno obrazovanje facilitira pristup osetljivim temama
kao to su istorija ratova, netrpeljivost, holokaust, genocid i dr. Kultura, a posebno
umetnost, razvijaju sposobnost deteta da
poima vie paralelnih realnosti (sopstvenu
realnost i umetniku realnost), ime razvija
kompleksno vie-perspektivno razmilja62 www.dramagogija.org.rs
nje. Uenje o sloenim istorijskim, kulturnim i politikim situacijama iziskuje upravo

takav pogled i sposobnost samostalnog
donoenja zakljuaka bez iskljuivosti10.
sinergijsko delovanje11. Pre svega, nedostaju kapaciteti u samim ustanovama za

osmiljavanje i sprovoenje saradnikih
inicijativa.
PROMENA: Kao to kultura proima svaki

ljudski postupak, tako ni kulturno obrazovanje ne sme biti skrajnut nastavni predmet ili
uzgredna delatnost ustanova kulture.
PROMENA: Uprkos snanoj centralizovanosti, ustanove prosvete i kulture moraju

nai naine da unaprede sopstvene kompetencije. Ukljuivanje u projekte u partnerstvu sa iskusnijim kolegama, ustanovama i udruenjima u zemlji i inostranstvu
ini idealan okvir za uenje i usavravanje,
ali i za umreavanje koje omoguava trajniju razmenu i saradnju.
U optem obrazovanju, ono treba da

bude centralno naelo koje proima
celokupan obrazovni program, kako u
smislu sadraja, tako i u smislu metodike. Transverzalno (kros-kurikularno)
razmiljanje treba da nadahne primenu
razliitih oblika kulturne komunikacije
u nastavi svih predmeta i ukljuivanje
vie nastavnih oblasti u uenje putem
korelacije kroz kulturno iskustvo.
U kulturi, obrazovanje mladih generacija, ali i drugih graana, takoe
treba da postane jedan od kriterijuma
prilikom planiranja i sprovoenja programa; edukativni uticaj je i poeljna
strategija ustanova i drugih aktera u
kulturi za pozicioniranje u javnom ivotu i trendovima razvoja drutva.
U ENJE I USAVRAVANJE
Povezivanje kroz multidisciplinarne projekte podrazumeva da kole i ustanove
kulture ire svoja polja delovanja, ime
se osnauju kako struno, tako i za prisutnost u zajednici i drutvu. Meutim, analiza situacije pokazuje da akteri u sektorima obrazovanja i kulture nisu spremni za
Dugorono gledano, akademski programi za pripremu obrazovnih strunjaka,

nastavnika, umetnika i radnika u kulturi
moraju sagledati ove horizonte i reagovati osnivanjem novih, interdisciplinarnih
studija koje e obrazovati kadrove za kulturno obrazovanje. Operativno kulturno
znanje i kreativni pristupi treba da budu
deo metodikog repertoara svakog nastavnika, dok pedagoka svesnost, znanja
i ideje treba da ine deo kompetencija
svakog umetnika.
R AZNOVRSNOST I UVAAVANJE
Iz postavke kulturnog obrazovanja potpuno je jasno da kulturni pluralizam ini
jedan od osnovnih pojmova koji definiu
ovu oblast, kao i da su razvoj kulturalne
kompetencije i interkulturalnih vetina
meu najbitnijim ishodima koji se ele
ostvariti. Naime, multikulturalna osetljivost (tolerantnost na razliitosti) nije vie
dovoljna u savremenim drutvima, ve se

DRAMA U OBRAZOVANJU
intenzivno moraju razvijati interkulturalne

vetine (uenje kroz razmenu razliitih kulturnih vrednosti), kako bi drutva postigla
koheziju i uveala razvojne kapacitete12.
PROMENA: Interkulturalnost je jo jedna
transverzala koja ubrzo mora nai svoje
mesto u srpskoj obrazovnoj i kulturnoj
praksi, i to najpre kao koncept podran
obukom nastavnika i umetnika (kroz inicijalno obrazovanje i profesionalno usavravanje), a potom i kroz kulturno-obrazovne
programe o kojima je ovde re. Saradnja
izmeu javnog, civilnog i privatnog sektora moe umnogome doprineti ostvarenju ovih ciljeva, pre svega kroz projekte koji
omoguavaju razmenu iskustava i stvaranje praktinih modela za dalje uenje i rad.
A GENSNOST
ili propiu modeli. Ne smemo dopustiti da

odrastu bez vrednosti. Ne smemo ekati
da nam iz sveta doputuju modeli koji e
moda ve biti prevazieni kada ih mi
usvojimo. Treba da stvorimo svoju praksu
sada kada je tome vreme.
Intersektorska saradnja kao vizija
Kao to ovde nije prenet nijedan postojei
model kulturnog obrazovanja, ve vizija
nadahnuta razliitim idejama i praksama
u svetu, tako ni saradnja dva sektora ne
moe imati propisan oblik, ve e nastati
iz drutvenih potreba i vizij nadahnutih
ljudi koji pokreu promene. Ova saradnja
je neminovnost, samo je pitanje vremena
kada e se ostvariti kroz neke od mnogih
moguih oblika kulturnog obrazovanja.
ju i da obrazovne programe osavremene i

uine vanim za uenike i to ne samo za
veinu ili talentovane uenike, ve za svu
decu i mlade obuhvaene obrazovanjem.
Kroz saradnju na kulturnom obrazovanju,
kole razvijaju autonomiju i odgovornost
za svoj rad u zajednici i drutvu i ponovo
postaju kljuni deo mree drutvene brige za zdravo i perspektivno odrastanje
n
mladih generacija.
13
Najzad, tu je i pitanje nae sopstvene inicijative da pokrenemo promene. Svi smo

svesni da promene u Srbiji nisu popularne, delom zato to kao sredina nismo dovoljno otvoreni, a delom i stoga to opredeljenje drave za promene nije dovoljno
izraeno: Srbija jo uvek nema Razvojni
nacionalni plan14, to dovodi do toga da
resorne strategije razvoja nisu meusobno usaglaene; mnogi subjekti koji treba
da ih sprovode ne oseaju da imaju ingerencije da preduzimaju inicijative, niti su
razvili kompetencije da proaktivno deluju
u podruju struke ili zajednice.
PROMENA: Sve to jeste stvarnost, ali ne
sme biti izgovor za odlaganje. Deca i mladi rastu, dok ekamo da se donesu odluke
Mnogo je razloga zato i sektor kulture i

sektor obrazovanja treba pozitivno da gledaju na predloeni koncept.
Kroz sinergiju sa obrazovnim sektorom,
organizacije i ustanove kulture prestaju da
budu zatvoreni i elitni hramovi umetnosti
to pohode samo posveeni, ve postaju
ivi kulturni centri koji imaju sluha za potrebe svoje zajednice i ire drutvene sredine, koji osvajaju vano mesto u drutvu
i znaajno proiruju svoje strune kompetencije kroz multidisciplinarne projekte,
gde ukljuuju decu i mlade u kulturno
iskustvo.
Kroz saradnju sa organizacijama i ustanovama koje se bave umetnou i kulturom,
kole uspevaju da povrate vaspitnu funkci-
1
Navedeno prema pripremnim materijalima
Ljiljane Kosijer iz Gradske biblioteke Novog Sada
za panel-diskusiju Kulturna uloga kole u okviru ove
konferencije.
2
Milivojevi, Ljiljana. Deca i kultura u Srbiji. Kultura:
asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, broj 130. Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka (2011): 183-198: http://zaprokul.org.rs/
pretraga/130_10.pdf *
Videti: Vlada Ujedninjenog raljevstva: A New Direction (AND) and Arts Council England. The Cultural
Education Challenge. London: 2013. http://www.culturaleducation.london/;
3
---. Cultural Education: A summary of programmes

and opportunities. London: 2013. https://www.
gov.uk/government/uploads/system/uploads/
attachment_data/file/226569/Cultural-Education.pdf;
Putz-Plecko, Barbara. Background report
on Cultural education: The promotion of
cultural knowledge, creativity and intercultural understanding through education. Paris: Council of Europe (9.
decembar 2008): http://dieangewandte.at/jart/
63
islands
prj3/angewandte/resources/dbcon_def/uploads/
Universitaet/Berichte/EreportBparis0812.pdf;
U stratekim dokumentima Republike Srbije drutvo znanja i ekonomija zasnovana na znanju definisani su kao skup vetina, sposobnosti i zainteresovanosti (kompetencija) kojima se stvaraju inovacije,
reavaju problemi, sarauje s drugima i deluje u cilju
opte dobrobiti. Vlada Republike Srbije. Nacionalna
strategija odrivog razvoja, 2008.
4
U osnovi ueeg drutva trebalo bi da bude bolji

svet. Radno drutvo ima tendenciju da postane uee drutvo. Ranson upotrebljava termin drutvo koje
ui pod kojim podrazumeva novi moralni i politiki
poredak koji koristi uenje kao glavno sredstvo za
ostvarenje istorijske tranzicije. Arsenijevi, Olja Uee drutvo kao nova obrazovna paradigma. Sa: VII
Meunarodna nauno-struna konferencija Na putu
ka dobu znanja, Split (HR): Fakultet za Menadment
Novi Sad, 2009.
Videti takoe: Poltermann, Andreas. Education for a
Knowledge-Based Society? A Concept Must be Rethought. Beograd: Fondacija Hajnriha Bela (17. april,
2014). http://rs.boell.org/en/2014/04/17/educationknowledge-based-society-concept-must-be-rethought
5
Cvetianin, Predrag (ur.). Social and Cultural Capital
in Serbia. Ni: Centre for Empirical Cultural Studies
of South-East Europe, 2012: http://balkandata.net/
wp-content/uploads/2013/01/Social-and-CulturalCapital-in-Serbia.pdf
Bamford, Anne. The Wow Factor. Global research

compendium on the impact of the arts in education.
Munster: Waxmann Verlag GmbH, 2006.
7
Kao primer videti: Vlada Ujedninjenog raljevstva:
A New Direction (AND) and Arts Council England:
Challenge group members. London: 2015: http://
www.culturaleducation.london/#view/challengegroup-members
8
Agensi (vrioci, posrednici) jesu drutveni inioci
koji predstavljaju zastupnike drutva i kulture, koji
neposredno utiu na proces socijalizacije. Za razliku
od izvora socijalizacije (kulture i drutva), oni su
samo prenosioci socijalizacije, koji su i sami odreeni i kontrolisani izvorima socijalizacije. Oni vre prenos kulturnih normi i obrazaca ponaanja na dijete i
zato se zovu vrioci ili prenosnici socijalizacije. Glavni
agensi jesu: porodica, vrti, kola, vrnjaci, religija,
drutvene organizacije i sredstva masovne komunikacije. Vano je razumjeti da oni ne stvaraju sisteme
vrijednosti, uzore i norme, ve ih samo posreduju,
prenose na dijete. Trebjeanin, arko i Zoran Lalovi.
Pojedinac u grupi. Podgorica: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, 2011, 29.
evkui, Slavica i Jasmina efer. Akciono istraivanje novog pristupa nastavi poznavanja drutva u etvrtom razredu osnovne kole. Nastava i vaspitanje
br. 3, ur. Emina Hebib. Beograd: Pedagoko drutvo
Srbije, 2006: http://www.pedagog.rs/Nastava%20
tekstovi/nastava%20tekst%20akciono%20istrazivanje.php
9
Goethe-Institut Kroatien. Kulturno obrazovanje.

Razgovor s Anjom Schtze. U: Dvostruki teret: uenje
o nacionalizmu i holokaustu (travanj 2014). http://
www.goethe.de/ins/hr/prj/dpl/scp/hrindex.htm
10
uki, Vesna. Meuresorno podruje kulture i

obrazovanja: dijagnoza i terapija. Scena, asopis za
pozorinu umetnost, ur. Zoran eri, br. 1-2. Novi
Sad: Sterijino pozorje (januar-jun 2014): 3-20. http://
www.pozorje.org.rs/scena/scena1412.pdf
11
Kovaevi, Darinka. Interkulturalno uenje. U:

Prirunik za interkulturalno uenje kroz dramu, ur.
Sunica Milosavljevi i Marina Milivojevi Maarev.
13-16. Beograd: BAZAART, 2012. http://bazaart.org.
rs/wp-content/uploads/2012/04/Prirucnik_za_interkulturalno_ucenje_kroz_dramu.pdf
12
Za objanjenje znaenja pojma agensnost pogledati fusnotu (1) u prevodu izlaganja Krisi Tiler u
ovom zborniku.
13
Okrugli sto: Razvojni nacionalni plan. Beograd:

Centar za Evrointegracije Srbije, jun 2014. http://
www.ces.org.rs/latn/okrugli-sto-razvojni-nacionalniplan
14
* Svim navedenim izvorima na internetu pristupljeno je u periodu 15. maj15. jul 2015. Tokom ovog
perioda, u izvorima nije bilo promena.

DRAMA U OBRAZOVANJU
65

DRAMA U OBRAZOVANJU
islands
Kulturama, kreativni pedagoki programi Kluba studenata

pedagogije Filozofskog fakulteta u Beogradu
67

DRAMA U OBRAZOVANJU
PANEL 1:
Uesnici panela:
INTERRESORNA I
INTERSEKTORSKA SARADNJA
OBRAZOVANJA I KULTURE
POTREBE, DOBROBITI, IZAZOVI
Moderatorka: Sunica Milosavljevi
BAZAART, Beograd
Biljana Stojanovi,
Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije
Aleksandra orevi,
Ministarstvo kulture i
informisanja Republike Srbije
Ruica Rosandi,
profesor psihologije u penziji,
Filozofski fakultet i Uiteljski
fakultet Univerziteta u
Beogradu
Dragana Koruga,
CIP Centar za interaktivnu
pedagogiju
Uvod:
Sunica Milosavljevi,
Mr. sc., dramska pedagokinja i rediteljka, programska direktorka BAZAART-a:
Jue smo se na Konferenciji bavili Dramom u
obrazovanju kao oblau umetniko-pedagoke prakse, a danas je sagledavamo ire kao
oblik intersektorske saradnje obrazovanja i kulture. Ovaj panel (prvi u nizu od tri) razmatrae
perspektive razvoja obrazovanja i kulture do
kog moe i treba da dovede njihovo povezivanje putem sistemskih mera (interresorno), kao i
kroz saradnike aktivnosti (intersektorski).
Interresorna saradnja, kao to je profesorka

uki u svom izlaganju navela, podrazumeva
formulisanje zajednike politike razvoja na nivou sistema; stoga su sa nama predstavnice dva
kljuna dravna resora Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja i Ministarstva kulture i informisanja.
Intersektorsku saradnju moemo sagledavati
na dva nivoa: kao saradnju delokruga kulture i
obrazovanja, ali i kao povezivanje svih subjekata u ovim delokruzima onih koji deluju u okviru javnog sektora (ustanove: kole, pozorita,
kulturni centri itd.), civilnog sektora (udruenja
poput CIP-a ili BAZAART-a) i privatnog sektora
(biznis kompanije). Ustanove i udruenja pove-
Vesna Danilovi,
Kulturni centar Beograda
suncica.bazaart@gmail.com
69
islands
zuje zajedniki interes u javnoj, drutvenoj sferi i stoga smo pozvali
istraivaice i autorke kulturno-obrazovih programa iz javnog i civilnog sektora koje imaju bogato iskustvo u intersektorskom radu.
Naime, tema intersektorskog delovanja nipoto nije nova i nepoznata na naim prostorima. Saradnja, pa u pojedinim trenucima i
vrsta sprega kulture i obrazovanja sprovodila se u razliitim modalitetima (spontano, ali i organizovano) od poetka institucionalizacije kako prosvete, tako i kulture u Srbiji, a kasnije se nastavila
u Jugoslaviji. Meutim, kontinuitet ove saradnje se, usled nestabilnog sociopolitikog konteksta, neprestano prekida. Sa svakom
drutvenom promenom gube se (da ne kaemo: eliminiu i otpisuju) iskustva koja su ve osvojena, prakse i resursi koji su ve razvijeni, ljudi koji umeju da rade i u nedostatku te vertikale, stalno
kreemo od poetka.
Vrlo esto navodimo koligricu i kozorite Centra za kulturu Stari
grad1 (danas Ustanova kulture Parobrod) a ne smemo zaboraviti
ni Dramski studio Doma pionira u Beogradu (danas Deji kulturni
centar Beograda), koji je vodila gospoa Zora Bokan kao programe koji su dugi niz godina veoma uspeno koristili dramsku
kreativnost u razvojne, jasno ocrtane obrazovno-vaspitne svrhe
i koji se s punim pravom i danas mogu smatrati modernim. Ali
ta iskustva nikada nisu u potpunosti sistematizovana, niti nauno i praktino promovisana kako bi pruila oslonac za dalji razvoj
praksi, ali i za otvaranje novih, interdisciplinarnih polja u nauci
akademskom obrazovanju i razvoju praktinih politika.
Otud danas, nakon decenij dobrih praksi, zatiemo otru segmentisanost kulture i obrazovanja, tavie, izraen otpor u oba
sektora da se saradnja uspostavi. Ovakvu sliku potvruje i terminologija koju koristimo kada govorimo o intersektorskoj saradnji.
Najee kaemo da je potrebno da se uvede kultura u obrazovanje ili da se uvede obrazovanje u kulturu; meutim, uvoenje
znai da se doda (moda ak: nametne) neka strana oblast u jedan ili drugi sistem. Ukoliko su ciljevi kojima teimo zaista razvojni,
potrebno je da sistemi uspostave sutinsku saradnju da zaista
rade zajedno, da rade na zajednikom cilju i da se taj rad odvija u
zajednikom, novom, interdisciplinarnom polju.
Koliko je dug put od postojeeg stanja do interdisciplinarne prakse, pokazuje i istraivanje koje je u ime Pedagokog drutva Srbije sprovela ivkica orevi2. Na pitanje kako bi saradnja kole i
pozorita trebalo da izgleda, od sedam ponuenih odgovora nastavnici su se uglavnom (76%) odluivali za onaj odgovor koji ne
zahteva nikakvo odstupanje od dosadanje prakse: Uenici treba
da gledaju predstave na redovnom repertoaru u pozoritu.
Meu odgovorima ponueno je i: pozorita razvijaju tematski repertoar povezan sa potrebama kole; uenici uestvuju u radionicama nakon predstave u pozoritu; pozorita igraju predstave u koli,
praene razgovorima i radionicama; dramski umetnici obuavaju
nastavnike da vode dramski rad...
Ovakva struktura odgovora i jeste i nije dobra za na cilj. Vidimo da
nastavnici imaju apriorno poverenje prema ustanovama kulture i
sagledavaju ih kao centralne take kulturnog razvoja u drutvu,
to je odlino polazite za saradnju. Ali s druge strane, otkriva se
niz zabrinjavajuih stavova.
Odsustvo ikakvog kritikog stava o obrazovnoj vrednosti aktuelne pozorine prakse otkriva da nastavnici kulturu doivljavaju kao
oblast veoma udaljenu od njihove sopstvene pozicije, kao oblast
o kojoj oni nisu pozvani da sude. Elitni renome kulture, inae snano prisutan u naem drutvu, reflektuje se kroz stav da decu treba
izlagati uticaju visoke kulture kako bi kroz recepciju redovnih sadraja postala kulturnija. Dakle, kole i ustanove kulture imaju striktnu podelu uloga: posao kulturizacije treba da izvre programi i
ustanove kulture, a posao kole je da to omogui organizacijom
posete. Kultura je za kolu tu posao, i to je prva taka razdvajanja.
Nisko rangiranje odgovora koji predviaju pribliavanje kole i pozorita kroz tematski repertoar, radionice posle predstave, obuke ukazuje da nastavnici ne prepoznaju pozorite (odn. umetnost i kulturu) kao pristup kojim se ostvaruje obrazovno-vaspitna
svrha, odnosno ne sagledava se konkretan pedagoki potencijal
kulturnog stvaralatva, uestvovanja i doivljaja. Drugim reima,
kola kulturi odrie pedagoku kompetentnost i ne vidi je kao
partnera u poslovima obrazovanja. To je druga taka razdvajanja.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Ubedljivo najniu ocenu dobio je predlog da dramski umetnici

dou u kolu da vode radionice sa uenicima. Moemo pretpostaviti da ispitanici nemaju saznanja o takvim mogunostima
(ak 37% nastavnika nije moglo da se opredeli da li pozorite
treba da podri ukljuivanje Drame u obrazovanje), ali injenica
da odbijaju participativne programe (radionice) u koli veoma
je zabrinjavajua. Time poruuju da dramskim umetnicima nije
mesto u koli i da dramska radionica kao aktivnost nije primerena kolskoj sredini. Kreativna participacija se ne sagledava kao
pristup ili metod kolskog obrazovanja, i to je trea taka razdvajanja.
S druge strane, neformalna anketa koju smo sproveli meu dramskim umetnicima pokazuje da ova profesionalna grupacija jo
manje poznaje, tanije, uopte ne poznaje pojam i prakse Drame u obrazovanju. To znai da od dve noge na kojima treba da
stoje intersektorski koncepti i prakse (npr. Drama u obrazovanju),
na jednu u ovom trenutku ne moemo uopte da se oslonimo.
Kultura a pre svega akademsko obrazovanje umetnika ne vidi
obrazovanje kao oblast svog delovanja, ak ni u segmentu negovanja publike, a kamoli u smislu sopstvene odgovornosti za podizanje nivoa prosveenosti i kulturnosti u drutvu. Zatvorenost,
odricanje od drutvene odgovornosti i elitistika zabluda u kojoj
ivi kultura u Srbiji za ta su, naglaavam, posebno odgovorni
umetniki fakulteti etvrta je i posebno ozbiljna taka razdvajanja.
Ako je cilj da obrazovanje i kulturu poveemo meusobno, kao i
da ih pribliimo drutvu i ivotu (emu tee strategije obrazovanja
i kulture, kao to smo jue uli od njihovih kreatora profesora
Ivia, Peikan i uki), odakle poeti? Kako popraviti postojee
stanje? Da li je sve zbilja beznadeno? ili su moda ve uinjeni
odreeni koraci, meu njima i neki vrlo znaajni?
Ve smo saznali da u zakonima i strategijama postoje preduslovi
za razvoj intersektorskih praksi; na koji nain trasirani pravci razvoja obrazovanja i kulture, kao i postojea saznanja i iskustva otvaraju polje saradnje obrazloie nae sagovornice.
Biljana Stojanovi,
rukovoditeljka Grupe za planiranje i pripremu projekata u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomo u Odeljenju za programiranje i praenje projekata pretpristupnih fondova EU, Sektor
za meunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije:
Kompetencije uenika i nastavnika:

ukljuivanjem kulture do uspenijeg uenja
Moja tema su obrazovne politike usmerene na razvoj kompetencij, kako uenika tako i nastavnika. Ona obuhvata upoznavanje
sa dokumentima koji promoviu kompetencije, njihovu primenu
u praksi, kao i sa mogunostima koje pruaju, posebno u smislu
integrisanog pristupa nastavi i uenju.
Aktuelni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definie ciljeve, opte ishode i standarde. Iako zasad u zakonu nema
eksplicitno navedene rei kompetencija, ciljevi obrazovanja i vaspitanja su tako definisani da promoviu znanja, vetine i stavove,
tj. kompetencije. Ishodi su takoe ovim Zakonom definisani u
skladu sa kljunim kompetencijama Lisabonske agende.
Osim toga, u ovom trenutku u Zakonu prepoznajemo vie vanih
oblasti gde razvoj kompetencija ini kljuni pojam: to su obrazovanje nastavnika inicijalno i celoivotno, i usmerenost nastave i
uenja ka razvoju kompetencija.
Obrazovanje nastavnika bi trebalo pre svega da bude usmereno
ka razvoju kompetencija: i kada se odnosi na inicijalno obrazovanje nastavnika na nastavnikim fakultetima, i na struno usavravanje nastavnika kao deo celoivotnog uenja.
Kad je re o inicijalnom obrazovanju nastavnika, u svim
dokumentima koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja trenutno razvija a to su razna strateka dokumenta koja su na nivou intersektorske
saradnje prepoznata je neophodnost
71
islands
promene kurikuluma u visokokolskim ustanovama kako bi se
budue obrazovanje nastavnika ostvarivalo u skladu sa sticanjem
i razvijanjem kompetencija.
U domenu strunog usavravanja nastavnika, usmerenost ka
kompetencijama ve je razvijena. I autori ove konferencije, kada
su je akreditovali, morali su da navedu koje kompetencije ona
razvija. Struno usavravanje nastavnika odvija se putem komercijalnih i nekomercijalnih seminara. Komercijalni seminari su oni
koje akredituje Zavod za unapreenje obrazovanja i vaspitanja, a
struno usavravanje se deava i u okviru nekih projekata koji su
za kole besplatni. Kakvi su istinski efekti strunog usavravanja
to je tema o kojoj moe posebno da se razgovara. Taj proces traje
ve dugi niz godina, a pitanje je ta se promenilo u samom procesu nastave i uenja, dakle koji su efekti svih tih kurseva. O tome je
uraena studija u Zavodu za vrednovanje kvaliteta, u saradnji sa
Timom za socijalno ukljuivanje.
Ishodina oblast je, dakle, sam proces nastave i uenja. Usmerenost na razvoj kompetencija omoguava da se kvalitet nastave i
uenja posmatra, ispituje i da se bolje meri. U tom smislu je posebno znaajna promena kurikuluma: kako treba da razvijamo
kurikulum, ta on treba u sebi da sadri?
Najzad, treba da vidimo kakvo je mesto kole. ta kola kao institucija ini za unapreivanje kvaliteta uenja i nastave? ta ini po
pitanju pravednosti, ta za dostupnost? Naravno, kola ne moe
sama, mora da ima oslonac u dravi; ali ono to moe jeste da
unapredi kvalitet nastave u pogledu naina njenog izvoenja, to
bi verovatno doprinelo smanjenju stope osipanja uenika sa kojom se Srbija u ovom trenutku susree. Ta situacija izgleda sasvim
drugaije kada se posmatra odavde, iz Beograda, ali kada se pogleda Srbija u celini, naroito krajevi koji se smatraju siromanima
(49 optina su meu najsiromanijim optinama u Srbiji), stopa
osipanja uenika je izuzetno velika: obrazovanje se naputa na
prelasku iz etvrtog u peti razred, iz estog u sedmi, da ne govorimo o obrazovanju u srednjim strunim kolama.
Dragana Koruga,
projektna koordinatorka u oblasti obrazovanja u CIP Centru
za interaktivnu pedagogiju, Beograd:
Inovativnost kao kompetencija:

Znaaj kontinuirane kulturne participacije
Tema Panela, rekla bih, najavljuje jednu novu perspektivu saradnje izmeu kulture i obrazovanja, sa boljim povezivanjem ovih
resora i njihovim brim otvaranjem ka civilnom i biznis sektoru.
Govoriu o inovacijama, no pre nego to dublje zaemo u temu,
postavljam pre svega sebi pitanje: gde se izgubila saradnja izmeu obrazovanja i kulture? Zato je ona prestala da funkcionie?
Na koji nain moemo to to je nekada bilo dobro da revitalizujemo i stavimo u funkciju u ovom novom vremenu? Moda na neke
nove naine?
Ono o emu ponajpre treba razmiljati time bih da repliciram
Biljani jeste prekid kontinuiteta u saradnji izmeu obrazovanja
i kulture. Sistemski posmatrano, diskontinuitet nastaje ve na
prvom nivou obrazovanja predkolskom. Inovativno bi bilo
ako bi obrazovni sistem najzad, posle 20 godina od prelaska
iz sistema socijalne zatite prepoznao predkolsko vaspitanje
i obrazovanje i prihvatio ga kao svoj ravnopravni deo (vidim u
publici vaspitae koji klimaju glavom). Tu, ve na samom poetku
obrazovnog procesa, imamo tako veliki gubitak, i to zbog diskontinuiteta u saradnji obrazovanja i kulture, da ga je teko nadoknaditi kasnije. Evo u kom smislu: u Srbiji svega 50% dece pohaa
vrtie, to znai da kod ostalih 50% ve imamo diskontinuitet u
ostvarivanju uticaja kulture i umetnosti na razvoj i uenje malog
deteta. Kako?
U vaspitanju i podrci ranom uenju deteta prosena porodica
(u prosenoj optini u Srbiji) najee je preputena sama sebi.
Dislocirana je od vaspitnih, obrazovih pa i od kulturnih sadraja
za decu. ak i kada oni postoje, porodica je ekonomski onemoguena da ih priuti svom detetu, pa se kontakt deteta sa kulturom i umetnou svodi na gledanje televizije. Na kraju, porodica i

DRAMA U OBRAZOVANJU
sama biva demotivisana da iskorai iz ovog obrasca. U sredinama

u Srbiji u kojima ne postoji deje pozorite kao minimum kulturne ponude za decu (na primer Ljig, koji spada meu devastirane
optine, nema pozorite), obino ni druge ustanove kulture ne
prepoznaju decu ranog uzrasta kao svoju ciljnu grupu (domovi
kulture, muzeji, galerije). Imamo problem, na primer, sa muzejima
direktori muzeja ne doputaju deci predkolskog uzrasta da uu
u muzej i da se u muzeju realizuje radionica.
Pored biblioteke koja uglavnom otvara vrata deci, jedino mesto
gde deca ostvaruju direktan dodir sa sadrajima kulture i umetnosti su vrti i kola (gostujue predstave, odlasci u pozorita, na
koncerte u oblinjim veim gradovima i sl.). Ako propusti i tu priliku (a 50% dece je ve od najranijeg uzrasta proputa jer ne pohaa
vrti), ako ni porodica ne priuti kulturu i umetnost svom detetu,
imamo ogroman diskontinuitet i gubitak u ostvarivanju kulturnog
uticaja na samom poetku obrazovnog procesa. Iz takve polazne
pozicije hoemo posle u osnovnoobrazovnom i srednjoobrazovnom sistemu da postignemo velike rezultate kod mladih: da
razumeju savremene kulturne i umetnike tokove, da razlikuju
umetniki doivljaj od kia i estradne industrije! Zato su nam potrebni novi (inovativni) naini ne samo za posredovanje kulturnih
i umetnikih sadraja deci i mladima, ve i za njihov samostalni
stvaralaki rad. Da bi se to desilo, potrebno je da se oba resora (i
obrazovanje i kultura) otvore za inovativne programe, pre svega za
decu i mlade, ali i za inovativne oblike saradnje i razmene.
Ova konferencija demonstrira kako se to moe uraditi. Sve je tu:
inovativni, za mlade atraktivni programi, saradnja sa civilnim i biznis sektorom, saradnja izmeu kulturnih i obrazovnih radnika i
ustanova. Inovacija nije samo metodoloki i tehnoloki unapreen kreativni/stvaralaki proces kroz koji mladi prolaze i dolaze
do umetnikih ishoda/produkata, ve je to i razvijen kontinuirani
participatorni pristup u radu sa mladima. Tu su oni ravnopravni
uesnici u stvaralakom procesu, a ne izvoai; oni koji imaju
pravo da kau i iskau, pitaju i budu pitani, da budu uvaeni i prihvaeni i da ceo proces zaista doivljavaju kao svoj umetniki in.
Ovaj proces je toliko inovativan u odnosu na nastavni proces sa
kojim su svakodnevno u kontaktu, da to znaajno pojaava kon-
trast izmeu formalnog i neformalnog/informalnog obrazovanja

(kurikularog i vankurikularnog nastavnog procesa) i kako poiva
na pravima i kreativnim potencijalima mladih oni se sve ee i
radije otvaraju i ukljuuju u ovakve procese.
Slini procesi pokreu se ponovo i u oblasti predkolskog vaspitanja, za sada stidljivo i nedovoljno. Vidim Ljubicu Risti Beljanski
u publici, rodonaelnicu ovih i drugih inovativnih, participatornih
praksi u oblasti dramskog vaspitanja najmlaih, koje je pokrenula
davnih sedamdesetih godina prolog veka. Deca i mladi koji se danas ukljuuju u inovativne programe (npr. kulturnih centara), nisu
svoje kompetencije da diskutuju, kritiki promiljaju i razvijaju razliite oblike ponaanja razvili u obrazovnom sistemu, ve u takvim
neformalnim i informalnim obrazovnim procesima. Ostaje otvoreno pitanje kako je dolo do diskontinuiteta? Zato su ove kvalitetne
prakse ukinute i destimulisane, ime je znaajno uruena kompetentnost ne samo sistema obrazovanja, ve i sistema kulture.
Kompetentne sisteme ine kompetentni praktiari. Mi se u oba
sistema jo uvek borimo sa ovim pojmovima, jo uvek nemamo
konsenzus koje kompetencije oekujemo od prosvetnih, a koje
od kulturnih radnika, koje kompetencije u oblasti kulture i umetnosti razvijamo kod dece i uenika. Kada se ovaj proces zavri, nadamo se da e meu kompetencijama vaspitaa i nastavnika na
svim nivoima obrazovanja znaajan prostor dobiti kompetencije
koje se odnose na optu kulturu i informisanost, elektronsku pismenost (bez koje danas nema nijedne oblasti umetnosti, nijednog vida komunikacije), da e deca i mladi kroz formalno obrazovanje razvijati kompetencije ne samo za razumevanje umetnosti,
ve i za sopstveno stvaralatvo i umetniku produkciju.
Da bi se to ostvarilo, potrebno je dosta edukativnog rada koji e
biti sistemski prepoznat i podran. U tom smislu, moja velika
nada je otvaranje obrazovnih ustanova, na svim nivoima, za
inovativne pristupe i programe, ne samo za decu i mlade,
ve i za vaspitae i nastavnike (pre svega, kroz njihovo
inicijalno obrazovanje, a potom i kontinuirano putem obuke kroz rad (in-service treninge) ili programe obaveznog strunog usavravanja.
73
islands
Zato to govorim? Dolazim iz civilnog sektora i imala sam priliku
da radim na svim nivoima obrazovanja, od predkolskog do visokokolskog. Svuda sam se susretala sa rigidnou naeg sistema koji teko otvara vrata inovativnosti. Na najmlaem uzrastu
velika barijera su profesionalci kojima nedostaju kompetencije za
rad sa decom i mladima u oblasti kulture i umetnosti. Kod veine,
kompetencije doseu do praksi koje su bile razvijane sredinom
prolog veka (umetnost kao reproduktivna praksa, neparticipatorna, neinventivna, u funkciji projektovanog ili naruenog produkta priredbe). Jo vea barijera su roditelji koji se plae svih
inovativnih sadraja za decu, od najbanalnije stvari: da li e dete
da se isprlja ako zagnjuri ruke u tempere, do nekih mnogo ozbiljnijih da li e alternativne forme umetnikog rada (participatorni
dramski proces, umetnika igra i sl.) negativno da utiu na dete,
u smislu loijeg kolskog uspeha; odnosno, da li e participacija u
projektima u kojima mladi istrauju svet i okruenje kroz razliite
umetnike izraze i forme (vankurikularno, neformalno/informalno
obrazovanje), toliko zaokupiti njihovu panju, vreme i zainteresovanost, da e oni automatski pokvariti svoj kolski uspeh. Dakle,
roditelji ukljuenost dece i mladih u umetnike procese i projekte,
direktan dodir sa kulturom i umentou esto ne vide kao uenje,
ve samo kao zabavu. Ovaj stav je, naalost, prisutan i kod mnogih
nastavnika.
Sa jedne strane, kod dece i mladih inovativnost uvek ima dobru
perspektivu, jer su deca otvorena za inovacije. S druge strane,
odrasli nisu otvoreni, naprotiv: ne eleda menjaju praksu, skloni
su rutini. Deca i mladi se vrlo rano suoesa spreavanjem njihovih
inovativnih ideja, izmeu ostalog i zato to su radikalne, revolucionarne, zahtevaju promenu. Zavri se tako to odrasli autoritetom
moi izvre pritisak i ugase inovativnost i nametnu svoje ideje.
Vremenom inovativnost presui, mladi vie i ne umeju da iskau svoje originalne ideje, ve ponavljaju ideje odraslih. Na sreu,
ostaju neki odrasli i neka deca i mladi koji se odupru.
Stoga je potrebno napraviti plan delovanja da bi se barijere u
nama prevazile i da bi se deca i mladi otvorili za inovativnost. Za
to je potrebno da se dogode promene ve u inicijalnom obrazovanju vaspitaa, nastavnika, ali i umetnika i kulturnih radnika
podjednako. Umetnicima nedostaju znanja iz oblasti psihologije i pedagogije (kako prii deci i mladima odreenog uzrasta), a
vaspitai i nastavnici nemaju dovoljno znanja o tehnikama i sadrajima rada u pozorinoj, dramskoj, likovnoj i drugim umetnostima. Ovde diskontinuitet podrazumeva strah i nerazumevanje na
obe strane, usled ega se formira jedno prazno polje nesaradnje
izmeu ministarstava, praktiara, profesionalaca. Ova nesaradnja
se reflektuje na decu i mlade, koji vremenom razviju otpor prema tome da se sreu sa umetnou pogotovu sa inovativnim
umetnikim praksama i postaju konzumenti estradne i umetnike industrije (o tome svedoe razliite situacije neprilagoenog ponaanja mladih u susretu sa umetnou koju, u stvari, ne
razumeju; imali smo prilike da o tome itamo komentare na drutvenim mreama).
Moda su moji predlozi suvie radikalni za ovaj trenutak? Ipak mi
se ini da su neophodnost i neminovnost. Ako posmatramo perspektivu buduih generacija, koje, nadamo se, nee nikada vie
biti iskljuene iz evropskog obrazovnog i kulturnog konteksta (to
nam se desilo poslednjih 20 godina); ako elimo da ponovo uspostavimo kontinuitet u kulturnom i umetnikom obrazovanju dece
i mladih kroz formalno obrazovanje, potrebno je da obrazovanje
i kultura, kao vetaki odvojeni resori, ponu to pre da deluju i
delaju zajedno: definisanjem i sprovoenjem jasnih nacionalnih
politika, razvijanjem okvira za razliite oblike saradnje, prihvatanjem inovativnosti kao vane kompetencije vaspitaa i nastavnika, dece i uenika, kulturnih radnika i umetnika koji rade sa decom i mladima. To bi bio najbolji zalog napretka. U tom smislu
uvek je najbolja ona stara strategija i praksa dvojnog zajednikog
delovanja: kako odozdo bottom-up, od nivoa praktiara do nivoa kreatora politika, tako i odozgo top-down u smislu praenja
ostvarenosti definisanih politika u praksi.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Aleksandara orevi,
savetnica i koordinatorka za unapreenje kulturnog stvaralatva i kulturnog izraza nacionalnih manjina i razvoj kulturne
raznolikosti u Sektoru za savremeno stvaralatvo i kreativne
industrije Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije:
Izgradnja kulturnih navika:

negovanje kulture dece i za decu
Ja dolazim iz Sektora za savremeno stvaralatvo i kreativne industrije, ali poto danas predstavljam Ministarstvo kulture i informisanja, opredelila sam se da govorim o izgradnji kulturnih navika.
Prvo bih ukratko opisala nae delanje u ovoj oblasti i ta je, u skladu sa naim mogunostima, do sada uinjeno.
U Ministarstvu kulture i informisanja poslovi su podeljeni po oblastima stvaralatva. Imala sam tu sreu da dobijem oblast drutveno osetljivih grupa; treba rei da ona jo uvek nije zvanino
definisana kao oblast, ali se trudimo da ubudue bude, zato to to
otvara mogunosti da se bavimo pitanjima koja su aktuelna i da
ostvarujemo ciljeve koji su prioritetni i u svim ostalim oblastima
stvaralatva.
U ovom trenutku, raspisuju se godinji konkursi (a naravno pravnici tu imaju glavnu re) za tri oblasti stvaralatva drutveno osetljivih grupa: to su osobe sa invaliditetom, nacionalne manjine i deca
i mladi. Neko moe smatrati da je loe to se deca i mladi nalaze
u ovoj grupi, ali ima to svojih povoljnih strana. Postoje dosta uopteni kriterijumi, jer ne postoji dokument strategije kulturne politike (zapravo, jo uvek nije zavren, iako je u izradi ve neko vreme).
Meutim, postoje ciljevi kulturne politike koje je sadanji ministar,
gospodin Tasovac, javno predoio kada je doao na tu funkciju,
a oni vae za naredne etiri godine i veoma su dobri i korisni za
oblast o kojoj danas govorimo.
Ciljevi su, pre svega, institucionalizacija i profesionalizacija, a posebno, u skladu sa temom kojom se bavimo, participacija. Kada
govorimo o participaciji, moramo pomenuti kulturne potrebe i
navike. esto se zaboravlja da je kulturna participacija zapravo

dvojaka: sami mladi ljudi mogu biti kreatori, direktni uesnici,
stvaraoci kulturnih sadraja; ili, kada je re o kulturnoj recepciji,
poseuju kulturne sadraje razliite programe ustanova kulture.
Do recepcije razliitih kulturnih vrednosti dolazi i u porodici, kao
i kroz medije.
Veoma je vano da kaem kakva je situacija trenutno i ko se najvie bavi razvojem kulturne participacije dece i mladih. Kako se
pokazuje na osnovu konkursnih prijava i prema saznanjima naih
saradnika na terenu, kulturom dece i kulturom za decu i mlade se,
naalost, najvie bavi civilni sektor; ustanove kulture su na sredini
lestvice; i tek na kraju dolaze ustanove obrazovanja. Konkretno
od 76 projekata, 42 su iz civilnog sektora, 22 dolaze od ustanova
kulture i tek 12 iz obrazovnog sistema, i to, uglavnom sa univerziteta. Ovo ne mora da bude apsolutni pokazatelj, zato to je ovde
re o republikom nivou, a moda i neki nii nivoi javne vlasti
svojim konkursima i budetima pomau da se ovakvi programi
realizuju.
Jasno je da bi se kulturne potrebe razvile i da bi se upotpunio
ivot mladih, da bi oni stekli odreene kulturne navike, neophodno je da imaju dobru kulturnu ponudu. injenica je da ustanove
kulture, kakvim god kapacitetima raspolagale, imaju kontinuirano
finansiranje iz budeta, pri emu se moe diskutovati da li je taj
iznos dovoljan ili nije. Direktna veza ustanova kulture sa obrazovnim ustanovama bila bi jedna od ideja koju bismo mi zastupali.
Naravno, daleko od toga da civilni sektor nije vaan. Da ne biste
pogreno razumeli, Ministarstvu civilno drutvo jeste prioritet; mi
radimo godinje izvetaje za Kancelariju za saradnju sa civilnim
drutvom, koji pokazuju da 90% naeg budeta ide u civilni
sektor. Ali se postavlja i pitanje odreenih akreditacija koje bi
pokazale da u organizacijama civilnog sektora zaista rade
kompetentni ljudi, kako obrazovne ustanove ne bi imale
sumnju da saradnja sa njima moe i treba da se ostvari.
Velika je teta to u civilnom drutvu nemate mreu koja se iskljuivo i na visoko profesionalnom
nivou bavi decom i mladima, nemate si75
islands
stem; postoji mrea organizacija koje se bave decom i mladima
(Mrea organizacija za decu Srbije MODS3; prim. SM), ali ona u
ovom trenutku jo uvek nije zaivela.
Jedna od mojih preporuka bila bi da se evaluira rad ustanova kulture naroito u pogledu inovacija, kako bi se ustanove kulture
okrenule deci i mladima kao ciljnoj grupi. Trebalo bi da se izvri
analiza stanja i u civilnom i u javnom sektoru (pre svega: koji su
raspoloivi kapaciteti, kakav je odnos prema ciljnoj grupi, dosadanje i tekue aktivnosti), kao i analiza instrumenata javne
vlasti, sa ciljem da se stvori kvalitetna osnova za ustanovljavanje
sistemske saradnje sa ustanovama prosvete.
Definitivno, postoje dva sistema koji paraleno funkcioniu: prosveta i kultura, meu kojima veza ne postoji, odnosno nije dovoljno
dobra i nije sistemska; veza izmeu kulture i obrazovanja zapravo
se zasniva na pojedincima, odnosno pojedinanom entuzijazmu.
Vesna Danilovi,
glavna i odgovorna urednica programa i pomonica direktora
za program u Kulturnom centru Beograda:
Savremena kultura i umetnost u obrazovanju:

ukljuivanje interdisciplinarnih umetnikih oblasti i savremenih i novih medija
Mislim da je sled nepostojanja sistemske veze izmeu obrazovanja
i kulture doveo do toga da se mi kao drutvo udimo zato imamo
takozvanu kulturu navijaa i razaranja umesto kreativne kulture
mladih ljudi koji misle kreativno i kritiki i koji stvaraju. Mi se stalno
pitamo zato se nama to deava, a deava se upravo zato to obrazovanje nema dovoljan znaaj u drutvu. Uz to, u razvojnoj politici
niko nije pomenuo znaaj kulture i umetnosti, posebno nije istaknut znaaj kulture i umetnosti u obrazovnom procesu.
Kultura i umetnost u obrazovnom procesu postoje na jedan pasivan nain, kao predmeti (npr. likovna ili muzika kultura) iji se
sadraji samo usvajaju i usisavaju. Znamo da obrazovanje tei da
postavi (klasine) osnove, ali se onda mladim ljudima deava da

ne razumeju savremenu, recentnu produkciju, te su time diskvalifikovani ve na prvom koraku kad izau u realan svet kao potroai kulture koju ne shvataju i na koju nisu naviknuti. Znaaj kulture i
umetnosti nije dovoljno istaknut ni u kurikulumu, ni u vaspitnom
delovanju kole, a prisutni nastavnici e mnogo bolje prosuditi o
tome da li je on uopte predvien kao deo njihovog rada i odnosa
s mladim ljudima.
Savremena kultura i umetnost nude ogromne, neograniene mogunosti, ali je veliko pitanje svih nas i u oblasti kulture i u oblasti
obrazovanja da li smo pripremljeni za adekvatno prenoenje/tumaenje savremene kulture i umetnosti mladima (tu je samoinicijativa i samoedukacija beskrajno dragocena, ali nedostaje sistemski predvieno i sistematino usavravanje ljudi i iz obrazovanja i
iz kulture i umetnosti). Savremena kultura i umetnost daju silovit
podsticaj, a kola i obrazovni sistem ne koriste dovoljno to to je
mladima najdostupnije interdisciplinarne umetnike oblasti i
savremene i nove medije.
U obrazovanju se od predkolskog, koje je u razmatranjima o
obrazovanju zanemareno, do univerzitetskog nivoa, ne koristi
film. Film je interdisciplinarna stvaralaka oblast koja je beskrajno
podsticajna i potentna kao sredstvo za usvajanje sadraja, za formiranje sistema vrednosti, za razvijanje kritikog miljenja, kreativnog rasuivanja, stratekog miljenja... Ne koristimo ni ono to je,
u eri vizuelne komunikacije, najprisutnije: fotografiju. Ne postoje
nikakve naznake da se u kolama, ukljuujui i srednjokolsko i
visokokolsko obrazovanje, do specijalistikih studija, ona koristi.
A fotografija je neto to nas okruuje gde god da se okrenemo;
i sa ovog skupa e postojati fotografija kao dokument. ta e ta
fotografija rei? Fotografija uvek govori, slika uvek govori.
Mi proputamo znaajne mogunosti. ta mladima govori animirani film, koliko je to podsticajno sredstvo? ta nudi strip? Stalno
govorimo o kulturi znanja, ali zapravo mislim da o drutvu znanja
ne znamo mnogo. Mi ne razvijamo kompetencije za nove tehnologije: u kole se uvodi obavezno kompjutersko/informatiko
obrazovanje, a nove tehnologije se onda ne koriste na kreativan

DRAMA U OBRAZOVANJU
i deci veoma dostupan i prijemiv nain. Pomenuu jedan mali

pilot projekat CHILDREN MAKE (KCB-a, vedskog instituta i vedske ambasade) koji je pokazao veliki kreativan, saznajni i izraajni
potencijal za decu. Takvih projekata je Kulturni centar Beograda
imao veliki broj, kao to ih ima i u drugim institucijama i vaninstitucionalno, a oni pruaju obilje mogunosti. Kada govorimo o
kulturnoj produkciji, s jedne strane je zapostavljeno savremeno
stvaralatvo, a sa druge se ni kulturnim nasleem ne bavimo na
kreativan nain, a i tu postoje ogromne mogunosti.
Jo 2000. godine smo, uz pomo organizacije Save the Children
(V. Britanija), bili pokrenuli projekat Dete i kultura, upravo vezan
za otvaranje mogunosti da deca uu u institucije kulture i da ih
ne doivljavaju kao strana tela, kao neto elitno, ve kao prirodan
prostor u kom se kreu, igraju, saznaju, u kome rade ivi, obini
ljudi njihovi roditelji, komije, prijatelji i umetnici, koji su takoe
neije komije i prijatelji. Od 2000. do 2015. razvili smo bezbroj
radionica za srednjokolce, pa za decu i odrasle, u kojima je potvreno koliko je edukativno-kulturna sprega snana i motivaciona,
a samo je sporadino koristimo. Dok se ne bude prelo na jedno
sistemsko i sistematino promiljanje o uvoenju kulture i umetnosti u obrazovanje, mi emo biti u mnogim problemima, pre
svega na drutvenom nivou, a onda i na nivou svakog pojedinca.
Volela bih da se na tome radi u narednom periodu, jer za to ne
treba ni strahovito mnogo vremena, ni strahovito mnogo para,
pare se troe pa troe.
Nije me mrzelo da noas izvuem podatke o budetu, odnosno
rezultatima godinjeg konkursa Ministarstva kulture i informisanja. Programima za decu i mlade dodeljeno je osam i po miliona
dinara; ako govorimo da su deca nae bogatstvo i da elimo da
ulaemo u njihovo obrazovanje, ovo je mala suma. Na istom konkursu manje je odvojeno samo za kulturu osoba sa invaliditetom
tano 508 hiljada.
Za publikacije i periodine asopise odvojeno je 10 miliona, za
kapitalne i vredne knjige 12 miliona, za nacionalne manjine priblino 15 miliona, za knjievnost: manifestacije i nagrade priblino
16 miliona, za umetniku igru 23 miliona, za muziku: stvaralatvo i
interpretaciju 30 miliona; za pozorite se odvaja skoro 63 miliona,

za kinematografiju i audiovizuelno stvaralatvo skoro 70 miliona,
za vizuelnu umetnost i multimediju tu je u pitanju jedna ozbiljna suma, nisam sabirala zbog previe stavki.
Nadam se da i u tim drugim oblastima ima projekata namenjenih
deci i mladima, ali sam sigurna da je to izuzetno mali deo.
Aleksandra je potpuno u pravu kada kae da na lokalnom nivou
postoje fondovi za podrku kulturi i obrazovanju, ali je ovo podruje ipak nedovoljno podrano od strane Ministarstva kulture. Pri
tome, najvei broj podranih projekata na konkursu Ministarstva
kulture su smotre i festivali, a samo desetak su platforme i projekti
koji stvaraju programe za razvijanje kreativnog miljenja i kritikog razmiljanja, kao i sposobnosti kreativnog rada i edukatora i
mladih razliitih uzrasta.
Mana drutva u kom ivimo je neshvatanje koliko je vano za
mladog oveka da mu od samih poetaka, od predkolskog obrazovanja i prvog koraka izlaska u socijalnu sredinu, budu prueni
kultura i umetnost, a pruena je samo zabava. Postavlja se pitanje kompetencija svih nas koji delujemo i u kulturi i umetnosti i u
obrazovanju i da li se nai pojmovni sistemi i kategorijalni aparati
podudaraju. Ovde je potrebna edukacija edukatora: ne unificiranje, ali svakako standardizacija kompetencija, referentnog okvira
i pojmovnika.
Ruica Rosandi,
profesorka psihologije u penziji, Filozofski fakultet i Uiteljski
fakultet Univerziteta u Beogradu:
Posveenost razvojnopsiholokim potrebama korisnika: kvalitetna kulturna ponuda za sve generacije

Dogogodinje iskustvo praktinog rada doputa mi jedan, gotovo istorijski pogled na pitanje interresorne
saradnje. Sve to smo uli od koleginica koje su
prethodno govorile samo potvruje moj
77
islands
utisak da izmeu resora nema nikakve saradnje, a i ako je ima,
kroz to vrlo buno sito propadaju pojedinci, ljudi koji ne pripadaju
ovom resoru, ali takoe imaju kulturne i obrazovne potrebe.
Kada sam razmiljala o temi izlaenja iz resornih ili institucionalnih okvira, prvo sam se setila Pozorita Beograd, koje se nalazi u
Koventriju u Velikoj Britaniji i koje e ove godine da slavi 50 godina postojanja. To pozorite se ve 50 godina zove Beograd; nisu
promenili to ime dobijeno zato to je ova zemlja, grad Beograd
(uz Sarajevo), pomogla novcem i drvnom graom da se ovo
pozorite u Velikoj Britaniji posle Drugog svetskog rata obnovi .
To je pozorite koje se prvo okrenulo lokalnoj zajednici: imali su
tzv. acting out programe, radili su sa ljudima ne nudei im gotove predstave, ve radei prema njihovim potrebama, o njihovim
problemima i nudili im dramske alatke da obrade svoje probleme
i artikuliu svoje potrebe.
Ovo se pozorite sjajno razvijalo negde do osamdesetih godina,
kada se promenila drutvenopolitika situacija u zemlji finansiranje je prebaeno na lokalni nivo, to se snano odrazilo na
opadanje njihovih aktivnosti. Ceo pokret community art, koji je
bio pokrenut irom Velike Britanije, doao je u krizu usled diktata
drutvenih okolnosti. Svakako i u naoj situaciji treba videti kako
se kriza odraava na interresornu saradnju.
Kao nekadanji istraiva Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka setila sam se i jednog projekta koji se zvao Kulturna ponuda
za decu Beograda5, gde je jedna od glavnih tema bilo kozorite
i koligrica Ljubice Beljanski Risti koja je veoma uspeno stvarala mostove izmeu grupe subjekata pod resorom obrazovanja i
ljudi iz resora kulture, kako bi oni izgradili plodotvornu kreativnu
vezu. U tom istraivanju Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka, objavljenom poetkom osamdesetih, analizirana je kulturna
ponuda za decu svih tadanjih ustanova kulture pozorita, muzeja, biblioteka, kulturnih centara, bioskopa i to sa stanovita
razvojnopsiholokih potreba dece razliitih uzrasta. Pre toga (krajem sedamdesetih) je ista ustanova, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, organizovala istraivanje na uzorku velikog broja
dece razliitog uzrasta, na celoj teritoriji Republike Srbije (sa repre78 www.dramagogija.org.rs
zentativnom zastupljenou velegradskih, malogradskih i seoskih

sredina)6. Osnovna tema istraivanja bila je dostupnost proizvoda
masovne kulture deci knjiga, deje tampe, pozorinih predstava, muzejskih postavki, filmskih predstava, TV programa, radijskog
programa, cirkuskih predstava, igraaka itd.
Razmiljajui o toj temi, shvatila sam da je ona vana i za generacijsku skupinu kojoj pripadam skupini koja je potpuno na margini drutvene svesti, socijalno veoma osetljivoj (da ne kaem, ugroenoj), a koja je psiholoki veoma zanimljiva uprkos stereotipima
o njoj to su stari ljudi.
Danas ivim u Domu penzionera. Ti ljudi su u socijalnoj instituciji
koja je pod treim resorom socijalne zatite, koji nema nikakve
veze sa ostala dva resora. Tu postoje nekakvi takozvani kulturnozabavni programi koji bi mogli da se zovu Pinkijada priredbice
koje se prave, folkolne grupe koje igraju za pasivnu publiku koja
sedi. I mislim da je to za ljude koji se bave dramom u obrazovanju,
koji pokuavaju da animiraju ljude i da ih ukljue u dramsko deavanje, zanimljiv rudnik. Prosto sam iskoristila poziv za ovaj skup
da kaem: E ljudi, ima jedna marginalizovana grupa koja deklarativno stoji na nekom pijedestalu kao zlatna starost, da sad ne
priam sve te stereotipe, koja vapi za takvim programima. Kao
to sam ula iz statistikih pregleda ministarstva za kulturu, meu
osetljivim drutvenim grupama su deca, mladi, nacionalne manjine; starih nema nigde.
Diskusija:
Dragana Koruga: Nakon istraivanja Kulturna ponuda za decu Beograda, koje je raeno ranih osamdesetih godina, nikada vie nije
raeno istraivanje ponuda za decu i mlade u Srbiji. Sada bi, posle
35 godina, moda bilo interesantno da se ponovo uradi istraivanje kulturne ponude za decu Beograda, ali i Srbije. Nedavno smo
okupili radnu grupu oko prirunika namenjenog za rad sa vaspitaima i nastavnicima sa ciljem uvoenja pozorine umetnosti u
svet dece i uenika. Tada smo se jako muili oko toga ta kao pre-

DRAMA U OBRAZOVANJU
poruku dajemo vaspitaima i nastavnicima ako su programom

predviene radionice u pozoritu, sa namerom da se pozorite
demistifikuje i dekonstruie, priblii deci kao umetnost za sve ta
da radimo sa gradovima i selima u kojima nema pozorita. Kako
toj deci da pribliimo pozorite i na koji nain da sa njima razgovaramo o pozoritu? Smatram da bi u preporuke Panela moglo da
ue jedno istraivanje o tome ta Srbija od kulturnih sadraja nudi
deci od ranog do tinejd-uzrasta.
Vesna Danilovi: Jedan od programa koje Kulturni centar Beograda organizuje, ba u sferi filma (dodue, deava se jednom
godinje, ove godine je to bilo 4. maja) jeste Dan mlade publike
Evropske filmske akademije. To je projekat u kome se od nekoliko
desetina umetnikih ne didaktikih! filmova namenjenih mladima od 13 do 15 godina, u finalnom krugu prikazuju tri najbolja, i
to istovremeno u 26 evropskih gradova; meu njma je uvek prisutan Beograd, iako smo izvan Evropske unije. Organizatori su Filmski centar Srbije i Kulturni centar Beograda. To je participativni vid
programa: deca gledaju filmove i posle svakog filma razgovaraju
sa izuzetno kompetentnim i prema uzrastu publike odabranim
moderatorom, rediteljem mlae generacije, a uvek su tu i gosti,
najpoznatiji stvaraoci domaeg filma. Predrasuda da mladi nisu
spremni da artikuliu svoje stavove neposredno posle estetskosaznajnog ili bilo kakvog doivljaja je potpuno pogrena: oni se,
naprotiv, utrkuju neverovatno lucidnim i artikulisanim opaanjima u pogledu filmske slike, muzike, tona, boje, glume, naracije,
karakterizacije likova.
Festival organizujem ve etiri godine i pratim ta se deava. Dogaaj je celodnevan i besplatan, organizatori obezbeuju hranu,
osveenje i deca su zbrinuta. Program nije akreditovan, zato to
je proces akreditacije neto kao dobijanje graevinske dozvole,
te ne treba u njega da se uputa neko ko hoe da uradi neto
konkretno i konstruktivno. Interesantno je da na ovaj program
nedeljom u devet ujutro stiu kole iz Batajnice, Jajinaca, Kaluerice, Surina..., dok iz centralnih i bliih gradskih optina sa
Starog grada, Vraara, Zvezdare, Palilule nema nikoga (istine radi
treba pomenuti O Skadarlija sa Starog grada kao izuzetak.) Veliki
broj onih koji su decu doveli iz udaljenih kola bili su bibliotekari.
Interesantno je i to da nastavnici iz kola iz centralnih gradskih

optina vode decu na komercijalne filmove u trne centre ili na
neke ad hoc kulturne sadraje koji su rezultat privatne inicijative
ali ne kompetentnog civilnog sektora, ve interesom organizovanog: udruimo se sada moja kominica i ja i napravimo pozorinu
predstavu koja kota po ueniku 600, 700, 900 dinara i za to se d
podrka direktora, kole; svi uestvuju, vadi se novac iz roditeljskih
depova. Dakle, umesto da se kole zainteresuju za neto to, dodue, nije akreditovano, ali ima peat Evropske filmske akademije,
jedne od najkompetentnijih institucija u sferi filma, bira se estradni komercijalni program. I ovde se postavlja pitanje estradizacije i
komercijalizacije kulture i umetnosti u obrazovanju kako mi to
doivljavamo, kao i da li su kultura i umetnost stvarno deo obrazovnog procesa.
Postojala je pre ovog programa ponuda KCB-a jednoj koli sa optine Stari grad, neu da je imenujem, da napravimo pilot-projekat u kome bismo mi kao ljudi kompetentni za oblast filma
u saradnji s nastavnicima, pratili nastavni program filmskim programom; taj program bi mogao da objedini knjievnost, istoriju,
muziku, vizuelnu kulturu, jer u svetu filma ima filmova koji na sve
to mogu da odgovore7. Mi nismo mogli ni eleli da to uradimo
sami, jer nismo kompetentni, ali smo hteli da ponudimo softver
za koji nam je bio potreban input, to jest predlog sadraja ali
ni posle devet meseci ekanja nismo dobili odgovor. Potrebno
je sistemsko reenje, jer manje-vie sve do sada reeno poiva na
naim dobrim voljama i entuzijazmu.
Biljana Stojanovi: Unutar sistema obrazovanja postoji neka vrsta saradnje ali samo sporadino, pojedinci delaju kao izolovana ostrva, a to je ono to nije dobro. Postoje nastavnici u Srbiji,
ima ih u Beogradu i van njega, dodue jako malo, koji sa svojim
uenicima prave filmove. Ti filmovi su sjajni, podstiu uenike
da se ukljuuju u proces snimanja i produkcije, to doprinosi da uenici budu zadovoljni i sreni. Snimanju filmova
prethodi istraivanje koje sprovode uenici, a tokom
samog snimanja ostvaruje se veza izmeu razliitih
predmeta, tako da je rad na pripremi i snimanju
filma dobar primer integrisanog, temat79
islands
skog pristupa nastavi i uenju. Filmovi o kojima govorim bave se
sudbinom i ivotom Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji, no pre svega
na prostorima Srbije. Svi filmovi su uraeni dvojezino, na srpskom i engleskom jeziku, ukljuuju se i nastavnici jezika, istorije,
informatike i ostalih predmeta. Praksa saradnje postoji, samo je
treba razvijati. Ova praksa je razvijena meu nastavnicima koji su
osposobljeni za uenje o Holokaustu i koji su proli veliki broj meunarodnih obuka.
kole su konzervativni sistemi, ali ne zbog zakona i ministarstava,

nego zbog nas samih. Ako priamo o promeni, onda moramo mi
da budemo ta promena.
Drugo to hou da kaem o vezi obrazovanja sa kulturom: ta veza

je uspostavljena opet po modelu posebnih ostrva. Istorijski muzej
Srbije razvija obrazovne programe namenjene deci i uenicima i
za svoj rad je dobilo podrku Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja. U okviru tog programa, preko leta u Konaku
kneza Miloa deca vajaju, i to deca od predkolskog uzrasta pa
nadalje. Sada je u Istorijskom muzeju Srbije izloba Poslednja stanica Auvic, gde se takoe organizuju radionice za uenike. Ali ovo
je jedna sporadina pria koja nije reena na sistemskom nivou.
Kako emo to da prevaziemo, kako emo da napravimo jaku
kopu meu sektorima?
Milka Pajevi, profesorka muzikog u Desetoj beogradskoj gimnaziji: Nije nestala, sistem je zabranio. Imam 30 godina radnog
staa, aktivna sam u Muzikoj omladini, jedan od kreatora nekih
programa za mlade. Imam oko 400 aka i svi su mi doneli elaborate i eseje sa koncerata i pozorinih predstava za ovu godinu. To
radim 30 godina, nisam prestala bila sam predstavnica aktiva
gimnazija i kad je bilo sankcija, i kad nije bilo drave da stane iza
nas. Danas mi doe roditelj da pita zato ja to radim. Ranije taj
problem nisam imala, zato to sam imala podrku sistema. Recimo, vodila sam muziki program u Domu omladine za Dan kole
i blok-nastavu koja se odvija na koncertima, to je sistem zahtevao;
sad je to ukinuto i svrstano je meu vannastavne aktivnosti. Zakon je predviao da kada odvedem decu na koncert, imam etiri
asa dodatne nastave, a profesori koji to sad nemaju, kojima nije
zakonski dozvoljeno, postavljaju pitanje zato bi to radili, kada im
to niko ne rauna zato bi sebi oduzimali slobodno vreme. Tako
da smo formalno i zakonski onemogueni da to radimo legalno.
Postavlja se pitanje zato bi mladi kolega bio stimulisan da radi.
Sreem neke bive uenike koji mi govore da redovno poseuju
koncerte, a to je dragoceno za svakog oveka. Tako da samo treba
formalno dozvoliti odvijanje vannastavnih aktivnosti.
Trea stvar: Mi u ovom tenutku imamo obrazovanje zasnovano

na sadrajima, a u skladu sa zakonom i strategijom treba da razvijamo usmerenost ka kompetencijama. Ne znam koliko nastavnici
to primenjuju u svom svakodnevnom radu, koliko koriste kompetencije, standarde, ishode, alatke koje imamo u dokumentima.
Istini za volju, nama i aktuelni nastavni plan i obrazovanje zasnovano na sadrajima dozvoljava da se povezujemo i da zajedno
radimo, ali problem je to mi ne razgovaramo meu sobom; u
zbornici koristimo vreme za neto drugo, a ne razgovaramo o
tome kako emo da unapredimo svoj rad.
Dragan Kuvelji, uitelj u O Milosav Stikovi, Prijepolje: Mislim da obrazovanje i kultura postaju zatvoreni sistemi jedan za
drugi i da uopte ne sarauju. Naalost moram to da konstatujem i obrazovanje je unutar sebe jedan zatvoren sistem, mi smo
od predmeta napravili feude. Desilo se i to da je na jednom seminaru, kada smo pitali uenika zna li neto o Petru Petroviu Njegou, on samopouzdano pitao: Je li iz istorije ili iz srpskog jezika?
Biljana Stojanovi: S obzirom da sam profesor istorije, pitam se:

nekada smo imali jaku saradnju izmeu sektora na nivou cele
drave, izmeu kulture i obrazovanja. Gde je ona nestala? ta se
dogodilo?
Biljana Stojanovi: Zakon prua mogunosti, ali nastavnici nisu

osposobljeni da ih tumae! Bila sam nastavnik i sama i nisam
umela da itam zakon; kada sam prela u Ministarstvo prosvete,
pravnici su me uili kako se zakon ita. Dakle, kulturna delatnost
kole moe da se razvija, ali pod uslovom da kola to prepozna
kroz svoj razvojni plan i da to pretoi u kolski program. Odlasci
dece u pozorite, na izlobe, postoje kroz vannastavne aktivnosti.
Ako itate nastavni plan, u njemu pie da su pored redovne nasta-

DRAMA U OBRAZOVANJU
ve prisutni i drugi oblici: dodatna nastava, dopunska nastava i drugi oblici rada, gde se nalaze: fizike, sportske, kulturno-umetnike
aktivnosti; to stoji u nastavnom planu, samo je potrebno itati.
Ali evo ta se deava u mnogim kolama: nastavnik esto ne dobija kompletan dokument, nema uvid u celinu nastavnog procesa,
nego samo u svoj predmet, nema pojma kako izgleda nastavni
plan. Nastavnici esto ne znaju razliku izmeu nastavnog plana i
programa, naalost, a kamoli ta su to obavezni, a ta obuhvataju i
drugi oblici nastave. To je veliki problem. Treba traiti od rukovodstva kole koje je kod nas slabo, menadment obrazovanja nije
razvijen traiti veoma precizno da podstiu nastavnike na realizaciju aktivnosti koje su znaajne za celinu nastavnog procesa, jer
sami nastavnici to ne znaju.
Nevenka Kraguljac, pedagokinja u O Filip Filipovi, Beograd: elela bih da kaem da, moda, ovo treba posmatrati na
dva nivoa: jedan je sistem, a drugi su resursi koje imamo na nivou
prakse (kreativni nastavnici, kontakti, prilike...). Mi sopstvene resurse, zakone i mogunosti da kolske programe unapredimo kroz
razvojni plan, ne koristimo dovoljno.
Da bi se sistem menjao, moramo inicijativu pokrenuti odozdo. Mi
sami moramo da damo impuls da elimo da menjamo. Kad radimo iskljuivo zato to sistem tako nalae, umesto da otvaramo
iroko polje razvojnih mogunosti, mi se esto ukalupimo. A ako
hoemo da negujemo svestranu, drutveno odgovornu linost,
nekoga ko e da razvija ovo drutvo, ako su nam to prioriteti, ne
moemo iznad svega da traimo da svako dete zna sve, na primer, iz fizike; nisu svi za sve predmete. Sistem emo menjati tako
to emo mi, koji u sistemu radimo, biti fleksibilniji, to emo se
ujedinjavati, ali i koristiti resurse, traiti od njih da se aktiviraju: ako
se ve edukujemo i plaamo edukacije, da vidimo ta se od toga
koristi u praksi.
Valentina Na, nastavnica srpskog jezika i knjievnosti u O
Sonja Marinkovi, Zrenjanin: Ove godine sam sa svojim osmacima pripremila filmi kao formu kojom smo obeleili zavrnu
sveanost. To smo ukljuujui pripreme i snimanje radili po-
slednja dva meseca, elei da ostavimo jedan dugoroan trag.

Beleili smo sve ono to smo radili na asovima odeljenskog
stareine; prolazili smo kroz proces, od definisanja teme zavrne
sveanosti, koncipirali kako e ona izgledati; uili smo upotrebu
kamere, nismo bili vini tome bilo je tu i promaenih kadrova
patosa i zavese i plafona, ali vidi se sve to smo radili, kako smo
razmenjivali miljenja radei vebe i uivali u tome beskrajno. Prijem je bio fantastian i svi smo bili presreni na kraju.
Dragan Kuvelji: Ministarstvo je pre nekoliko godina snimilo nekoliko istorijskih filmova koje sam prikazao na asovima, meutim
to roditelji esto ne prihvataju. Tada se jedan roditelj alio direktorici reima: ta to onaj puta deci?. Doivljavamo da roditelji i
stariji pruaju otpor prema svakoj vrsti promena.
Jasmina Radovanovi, bibliotekarka u O Vlada Obradovi Kameni, Novi Beograd: Radim kao kolski bibliotekar u koli koja
ima vie od polovine uenika Roma i Albanaca, dakle, to je multietnika osnovna kola. Vai vezni igrai su upravo kolski bibliotekari: oba ministarstva ih pokrivaju, a niko ih ba neto ne ceni, niti
ih vidi. Dakle, kolski bibliotekari potpadaju pod resor Ministarstva
prosvete rade u kolama, fondovi su kolski, platu primamo od
Ministarstva prosvete; ali tamo nemamo nikakvog nadzornika
za kolske bibliotekare, pa tako nadzor i strunu obuku imamo
preko Ministarstva kulture i informisanja u sektoru za biblioteke
grada Beograda. Na primer, ankete i podatke aljemo Biblioteci
grada koja ih prosleuje Narodnoj biblioteci. I obuku dobijamo
od Narodne biblioteke preko biblioteke grada. Mi smo ti koji vas
povezuju, a pri tom smo nekakvi siroii sistema.
Kad smo traili sistemsku nabavku knjiga za kolu koju gradske
biblioteke dobijaju na dva naina od Ministarstva kulture i informisanja i od Ministarstva prosvete i tehnolokog razvoja,
mi knjige nismo dobili ni od jednih ni od drugih, ni od gradskih sekretarijata za obrazovanje i za kulturu, nego smo prinueni da traimo i molimo sredstva za kupovinu knjiga
od direktora. Zavisno od toga na kom je on stupnju
drutvene svesti i koliko je kola bogata, toliko
dobijamo i obogaujemo fond.
81
islands
Osim toga, kolski bibliotekari su sad ovim novim pravilnikom
svedeni na administrativne radnike, sekretare, raunopolagae i
maltene nam se radno vreme smanjuje tako da emo doi u situaciju koja je bila pre pedeset godina da kad ne znaju ta e sa
nekim uiteljem ili nastavnikom koji se ne uklapa ili ne dri dobro
nastavu, oni ga smeste u biblioteku sa 30% radnog vremena. Tada
ta biblioteka nikako ne funkcionie i postaje skladite za izdavanje
i vraanje knjiga. A motivisani i struni bibliotekari kreiraju brojne
programe vezane i za kulturu i za obrazovanje na nivou kola; naalost, to se ne primeuje.
Dragana Koruga: Oigledno je da smo u velikom raskoraku.
Mislim da je vaan uzrok i to to ne otvaramo mogunosti transuniverzitetskog obrazovanja: da budui bibliotekar, uitelj, vaspita, profesor fizike... moe, ako npr. eli da se bavi dramom, da
tokom inicijalnog obrazovanja pohaa izborni predmet na FDU;
ili da znanje stekne kroz obuku na radu (in-service), odnosno kontinuirano struno usavravanje koje bi se formalizovalo dvojnim
sistemom akreditacija: od strane MKI i MPNTR, i uklopilo u sistem
profesionalnog napredovanja nastavnika, tako da se u vankurikularnim aktivnostima sa svojim uenicima moe baviti dramskom
umetnou. Takoe elimo da se umetnici obue tako da kompetentnije (u smislu poznavanja pedagogije i psihologije) pokreu
sa decom i mladima participatorne, inovativne programe i stvaralake procese. To nam je veoma potrebno, jer elimo da kultura i
umetnost postanu deo svakog predmeta, makar kroz nastavnike
kompetencije, ako ne i kroz predmetne kurikulume. To je ono to
kroz strategiju (SROS 2020) nije prolo. Diskutovano je o tome, ali
nije prolo. S obzirom da se sada rade akcioni planovi i reforme
zakona (i univerzitetskog i ostalih), moda je prilika da se o tome
porazmisli i porazgovara. Mislim da bi jedan od predloga ovog Panela trebalo da bude formalizacija transuniverzitetskog inicijalnog
obrazovanja nastavnika i umetnika/radnika u umetnosti i kulturi.
Zakljuak:
Sunica Milosavljevi: Na osnovu izlaganja i diskusije, moemo
da samemo zakljuke.
Svi smo saglasni da intersektorske saradnje u pravom smislu u
ovom trenutku nema, ali da ve postoje odreeni preduslovi za
njeno efikasno uspostavljanje. Biljana Stojanovi je jasno ukazala
na oslonce prisutne u zakonu i stratekim dokumentima ciljeve, standarde i ishode obrazovanja, a posebno mogunosti koje
nastavni plan prua za povezivanje kole sa sektorom kulture.
Obrazloila je vitalni znaaj kompetencij za unapreenje nastave i vannastavnih aktivnosti u koli, to bi doprinelo i smanjenju
osipanja uenika iz kolskog sistema, naglasivi da sami nastavnici
treba bolje da se upoznaju sa zakonskim i stratekim dokumentima i da potom svoj kreativan rad planiraju oslanjajui se na kljune pojmove i mogunosti koje pruaju.
Mnogo puta je isticana neophodnost izgradnje kompetencija
kako nastavnika, tako i umetnika/radnika u kulturi za osmiljavanje i sprovoenje kulturno-obrazovnih programa. Sticanje kompetencija nesumnjivo treba da pone inicijalnim obrazovanjem
buduih profesionalaca u obrazovanju i kulturi, ali i permanentnom edukacijom onih koji sada rade. Dragana Koruga je podsetila
na ve razmatranu inicijativu da se omogui transuniverzitetsko inicijalno obrazovanje nastavnika i umetnika/radnika u kulturi, koje bi
im obezbedilo kompetencije u vie disciplina (pedagogija, psihologija, umetnike oblasti i dr.), a u strunom usavravanju na mogunost da se uspostavi dvojni sistem akreditacija: i u Ministarstvu
kulture i informisanja i u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja, to bi omoguilo sticanje dodatnih disciplinarnih kompetencija i za nastavnike i za umetnike/radnike u kulturi.
Kao nain razvoja kulturnih kompetencija dece i mladih, istaknut
je participatorni pristup. Dragana Koruga je ukazala na znaaj
kontinuirane participacije dece u inovativnim programima od
najranijeg predkolskog uzrasta, a Ruica Rosandi i na potrebu
za ukljuivanjem pripadnika treeg doba u takve programe.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Inovativnost je svojstvena, kako je Vesna Danilovi pokazala, novim medijima i interdisciplinarnim oblastima u savremenim
umetnostima, ali, upozorila je, da bi se oni aktivirali u kulturnom
obrazovanju, neophodno je standardizovati kompetencije i usaglasiti kategorijalni sistem i pojmovnike koje nastavnici i umetnici/radnici u kulturi treba da dele kako bi uspeno saraivali.
Aleksandra orevi je istakla da je saradnja izmeu ustanova
prosvete i kulture ono emu se tei. Prema pokazateljima Ministarstva kulture sa kojima nas je upoznala, negovanjem kulture
dece i za decu u ovom trenutku u Srbiji bave se univerziteti, kole,
ustanove kulture, ali ubedljivo najvie civilni sektor, koji je takoe
vet u razvijanju i sprovoenju participativnih i interdisciplinarnih programa8. Poto postoji sumnja jesu li organizacije civilnog
drutva strune da se bave kulturno-obrazovnim delatnostima, a
nije poznato ni koliko su ustanove kulture strune u ovoj oblasti,
bilo bi potrebno da se evaluiraju kapaciteti i kompetencije svih
subjekata kol, ustanov kulture, organizacij civilnog drutva
i drugih, da bi se dobila realnija slika o postojeim resursima i potrebama za razvoj u oblasti intersektorske saradnje.
Za solidno planiranje, nedostaju savremena istraivanja u oblasti
kulturne ponude za decu i mlade. Kao to je profesorka Rosandi ukazala, kriza uzima svoj danak; srodna istraivanja, statistika i
saznanja sa terena potvruju da se kulturni sistem uruava, zbog
ega kulturna iskustva dece i mladih veoma trpe. Komparativna
analiza koja bi bila uraena nakon 35 godina i to ne samo u
Beogradu, ve na teritoriji Srbije jasno bi pokazala trendove promena i oblasti u kojima su potrebne intervencije, ukazujui, ujedno, na mogunosti koje se otvaraju za kolu kao nosioca kulturnih
aktivnosti u lokalnim sredinama.
Kako smo uli od nastavnika, kole to ve rade kroz biblioteke, filmske, dramske, muzike i brojne druge aktivnosti; postojanje unutranjih resursa je najvaniji preduslov za oivljavanje
kulturno-obrazovnih aktivnosti. Ono to je neophodno da bi se
osnaili i razvili apeluju nastavnici jesu bolji sistemski uslovi i
n
reenja.
orevi, ivkica. Drama u obrazovanju potrebe nastavnika za obrazovanjem i osnaivanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu u naim
kolama. Beograd: Pedagoko drutvo Srbije i BAZAART, 2014: http://www.
dramagogija.org.rs/isrtrazivanja/79-istrazivacki-izvestaj-drama-u-obrazovanjupedagosko-drustvo-srbije
2
http://zadecu.org/o-nama.php
http://www.belgrade.co.uk/about-us/history/
Rosandi, Ruica, Nada Ignjatovi, Nada i Mirjana Mitrovi, Mirjana, Kulturna

ponuda za decu Beograda. Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 1984.
5
6
Rosandi Ruica, Nada Ignjatovi i Ljubomir Stoji. Deca i masovna kultura.
Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 1979.
Joni, Petar, Neki drugi film: filmski vodi kroz slikarstvo, mitologiju, muziku.
Beograd: Laguna, 2014.
8
Cvetianin, Predrag: Vaninstitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori
i Makedoniji. Ni: Centar za empirijske studije kulture jugoistone Evrope, 2010.
http://www.seecult.org/files/Vaninstitucionalni_akteri_kulturne_politike_za_
NKSS.pdf i
Cvetianin, Predrag: Polje kulturne produkcije u Srbiji. Most asopis za kulturu

nevladinih organizacija Vojvodine, broj 2 (Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine,
2014):
1556.
http://www.academia.edu/10025396/Polje_kulturne_
produkcije_u_Srbiji
9
Podaci su preneti iz prezentacije Natae Bucik, Ministrstvo za kulturo
(MK, Ministarstvo kulture), Slovenija i
Nade Poar Matijai, Ministrstvo za izobraevanje, znanost in port

(MIZ, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i sport), Slovenija, odrane
17. septembra 2014. u Kulturnom centru Beograda u okviru
Foruma Velika kola Ljubie Rajia.
83
islands
Vesna Danilovi,
Kulturni centar Beograda
OD LINE INICIJATIVE
DO SISTEMSKIH REENJA
Povezivanje kulture i obrazovanja moe u
poetku poivati na entuzijazmu i linoj
zainteresovanosti pojedinaca, ali se onda
mora sistemski razvijati da bi bilo svrhovito i standardizovano (to ne znai i unificirano). O tome svedoi delatna i dobra
politika i praksa iz ne daleke i ne prebogate Slovenije.
Potrebu o povezivanju kulture i obrazovanja prepoznale su dve prijateljice, koleginice sa studija, Nataa Bucik, tada i sada
zaposlena u Ministarstvu kulture Slovenije
i Nada Poar Matijai, tada i sada zaposlena u Ministarstvu za obrazovanje, nauku i
sport. Svojim uverenjima zarazile su brojne kolege, strunjake, umetnike, kulturne
i obrazovne poslenike i poele temeljno i
sistematino, a potom i sistemski, s njima
da rade na formulisanju ciljeva i strategija,
razvijanju mree uesnika i metoda implementacije u praksi onoga to se danas
zove Kulturno-umetnika edukacija (KUE)
u nacionalnoj i lokalnoj kulturnoj i obrazovnoj politici i praksi Slovenije.
Rezultati, ukratko predstavljeni, su sledei:
Strune osnove za sistematinu Kulturno-umetniku edukaciju (KUE) u Sloveniji nacionalni i lokalni nivo9

Nacionalni programi za kulturu (NPK):
2004-2007, 2008-2012, 2014-2017,

Nacionalni program za decu i omladinu 2006-2016,

Nacionalne smernice za KUE u obrazovanju (2009),

Bela knjiga o obrazovanju u Sloveniji
(2011),

Nacionalni program za omladinu
2012 2021.
Kako postii sistematian razvoj kulturno-umetnikog obrazovanja na nacionalnom nivou?
Meunarodne i nacionalne studije su
pokazale da je za sistematian nacionalni
pristup potrebno sledee:
poveavati svest o znaaju kulture
i umetnosti u obrazovanju, kao i u
drutvu u celini;
obavetavati javnost o prednostima
kvalitetne KUE za decu i mlade;
promovisati i podsticati KUE kao doivotno uenje i obezbediti da bude
dostupna za svu decu i mlade;
usavravati strune kadrove za kvalitetna partnerstva i podsticati saradnju izmeu kulturnih i obrazovnih
institucija, kao i partnerstva izmeu
kulturnih institucija.
Nacionalni program za kulturu (NPK)
ustanovljen 2004.

osnovni strateki dokument slovenake kulturne politike,

njegova realizacija je odgovornost itave vlade,

postavlja prioritete, opte ciljeve,
mere i indikatore u svim oblastima
kulture i umetnosti na nacionalnom
nivou.
KULTURNO-UMETNIKO OBRAZOVANJE u Nacionalnom programu za kulturu (NPK)
NPK 2004-2008:
Cilj: da se uspostavi partnerstvo izmeu kulture i obrazovanja od 2006.
do danas bliska saradnja izmeu Ministarstva kulture (MK), Ministarstva
za obrazovanje, nauku i sport (MIZ)

DRAMA U OBRAZOVANJU
i Zavoda za obrazovanje (Zavod RS za

kolstvo ZRS):
2006. kolska godina kulture;
2006. prvo zajedniko struno usavravanje;
Od 2006. predstavljanje KUE na konferencijama za direktore vrtia, osnovnih i srednjih kola;
2006. poetak nacionalnog projekta
Rastem s knjigom.
NPK 2008-2012:
KUE posebno podruje u NPK;
zajedniki ciljevi MK i MIZ: struno
usavravanje, partnerstvo;
2009. poetak nacionalnog projekta
Kulturni bazar;
2009. Nacionalne smernice za KUE
u obrazovanju.
NPK 2014-2017:
Postavlja KUE kao dugoroni cilj nacionalne kulturne politike posebno
poglavlje;
Zato je sistematska KUE u javnom
interesu?
Prepoznati su njeni efekti na holistiki
razvoj pojedinca i drutva u celini;
Uvodi se u sve oblasti ljudskog delovanja, zbog toga je odgovornost
svih vladinih ministarstava (socialnog,
zdravstvenog, turizma...);
Prepoznato je da je KUE vaan deo razvoja svake umetnike oblasti obrazovanja publike, edukacije umetnika
Na osnovu ovih dokumenata i polazita

razvijena je mrea koordinatora i u obrazovnim i u kulturnim institucijama koja
radi na kreativnom osmiljavanju i realizaciji programa i projekata u oblasti kulturno-umetnike edukacije, meu kojima se
posebno istiu:
ZAJEDNIKI NACIONALNI
PROJEKTI
Od 2006. Ministarstvo kulture, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i sport i Zavod
za obrazovanje u saradnji sa kulturnim institucijama razvili su i organizovali razliite
projekte u oblasti kulturno-umetnikog
obrazovanja:
Kulturni bazar,
Rastem s knjigom,
Prirunik za kulturno-umetniko obrazovanje: primeri dobre prakse iz vrtia, osnovnih i srednjih kola,
Prirunik Razigrana arhitektura,
Nacionalna nedelja kulturnog naslea.
ne institucije;
od 2012. partner: Ministarstvo za poljoprivredu i ivotnu sredinu;
od 2014. partner: Ministarstvo za
zdravlje;
od 2012. pokroviteljstvo Slovenake
nacionalne komisije za UNESCO;
izvodi se u Cankarjevom domu u Ljubljani, najveem kulturnom centru
u Sloveniji, koji je i izvrni producent
manifestacije;
ire otvoreno za javnost besplatno
za sve uesnike/posetioce.
Kulturni centar Beograda je spreman da
uestvuje kao partner u razvijanju regionalnog edukativnog programa za edukatore i donosioce odluka u oblasti kulture i
obrazovanja 2016-2017, u kome e, pored
Cankarjevog doma kao nosioca projekta,
uestvovati i Ministarstvo kulture Republike Srbije i Crnogorsko narodno pozorite
n
iz Podgorice.
Kulturni bazar je dogaaj koji se od 2009.

organizuje jedanput godinje kao nacionalna smotra, a ujedno i berza programa,
proizvoda i ideja o tome ta kultura i obrazovanje mogu ponuditi jedni drugima i
zajedno:
jednodnevni nacionalni dogaaj organizovan kao oblik dodatnog strunog usavravanja;
organizuju ga MK, MIZ, ZRS i kultur85
islands
Kulturama, kreativni pedagoki

programi Kluba studenata
pedagogije Filozofskog
fakulteta u Beogradu

DRAMA U OBRAZOVANJU
PANEL 2:
Uesnice panela:
Olivera Todorovi,
Centar za profesionalni razvoj
zaposlenih u obrazovanju,
Zavod za unapreenje
obrazovanja i vaspitanja
KULTURNA ULOGA KOLE

Voditelj panela: Vlado Krui
Centar za dramski odgoj CDO, Zagreb
Ljiljana Kosijer,
Gradska biblioteka u
Novom Sadu
Ivana Stevovi,
O Branko Radievi u selu
Lugavina kod Smedereva
Moderatorka panela: ivkica orevi

Pedagoko drutvo Srbije
Vesna Dasukidis,
Republika prosvetna
inspekcija
Uvod:
Vlado Krui,
Dr. sc., dramski pedagog i redatelj, pokreta
Hrvatskog centra za dramski odgoj, predava
kolegija Scenska kultura i Dramski odgoj na
Odsjeku u akovcu Uiteljskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu:
Pretpostavljam da naslov nae panel-rasprave
za veinu nas predstavlja paradigmu koju prihvaamo kao neto neupitno; itav na vrijednosni sustav u kojem i za koji smo odgajani i
obrazovani upuuje nas na samorazumljivu kulturnu ulogu kole.
Unutar takvog tradicijom naslijeenog vrijednosnog okvira kultura i umjetnost su jednako tako
samorazumljivo tumaene kao ona privilegirana
polja koja se, osim to se sma po sebi smatraju vrijednou, prihvaaju kao podruja ljudske
prakse u kojima se i sama ljudskost (humanitet)
odgaja i obrazuje, ali i istrauje, propituje.
vladimir.krusic@zg.t-com.hr
Ovakva shvaanja kulture i umjetnosti i njihovih socijalnih funkcija naslijee su europskog

humanizma i renesanse i jedna su od konstitutivnih paradigmi modernog europskog/
zapadnjakog graanskog svijeta i njegovih
raznolikih svjetonazora, pa su i danas upisani u
temeljnim dokumentima i stavovima globalizi87
islands
rane svjetske zajednice oliene u Organizaciji ujedinjenih naroda
i njezinim slubama i agencijama. Za kulturu, znanost te odgoj i
obrazovanje relevantna je dakako Organizacija UN za obrazovanje, znanost i kulturu, poznatija kao UNESCO. Za nau dananju
temu, pak, vani su zakljuci i preporuke dviju UNESCO-vih konferencija o umjetnikom odgoju, jedne odrane u Lisabonu 2006,
i druge, odrane u Seulu 2010. godine, koja je zapravo imala
kontrolnu ulogu provjere to se od zakljuaka prve konferencije
doista i provodi u praksi. S obje konferencije potekla su dva znaajna dokumenta: kao rezultat Lisabonske konferencije imamo
Smjernice za umjetniki odgoj1 (koje su i juer spominjane u kontekstu izrade nacionalne strategije razvoja obrazovanja u Srbiji), a
Seulska konferencija ostavila nam je Agendu za umjetniki odgoj
i obrazovanje. To su dva danas moda najreprezentativnija, dakle, temeljna dokumenta koja sadre osnovna odreenja, teme
i pitanja vezana uz ovo specifino, a iroko podruje u kojem se
umjetnike metode i oblici rada isprepliu s odgojno-obrazovnim zadaama i ciljevima.
Tako su u lisabonskim Smjernicama ciljevi umjetnikog odgoja
utemeljeni u Opoj deklaraciji o ljudskim pravima gdje se u lanku
22 kae: Svako, kao lan drutva, ima pravo... da ostvaruje privredna, drutvena i kulturna prava neophodna za svoj dostojanstvo i
za slobodan razvoj svoje linosti, a u lanku 26: kolovanje treba
da bude usmereno punom razvoju ljudske linosti i jaanju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapreuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meu svim narodima,
rasnim i verskim grupacijama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija
za odravanje mira.2
Lisabonski dokument oslanja se i na Konvenciju o pravima djeteta pa se navodi njezin lanak 29 u kojem se kae: Obrazovanje
deteta (treba da) bude usmereno na: (a) razvoj detetove linosti,
talenta i mentalnih i fizikih sposobnosti do njihovih krajnjih mogunosti, a u lanku 31 se istie da drave priznaju pravo deteta
na odmor i slobodno vreme, na uee u igri i rekreativnim aktivnostima koje odgovaraju uzrastu deteta i na slobodno uee u
kulturnom ivotu i umetnosti.3
Premda, dodue, nikad nisu proglaeni obavezujuima za nacionalne kulturne ili obrazovane politike, ovo su danas temeljni dokumenti koji sadre odrednice osnovnih pojmova, zatim glavne
ciljeve i preporuke o kojima bi zapravo svaka nacionalna kulturna
politika ili strategija u podruju kulture, umjetnosti, odgoja i obrazovanja trebala voditi rauna i na koje bi se svi oni koji se zalau
za humanistiki odgoj i obrazovanje te kulturu mogli pozivati u
svojim nastojanjima, lobiranjima i borbi za, izmeu ostalog, kulturnu ulogu kole.
Nakon ovih naelno deklariranih stavova, koji nam se, gledani iz
konteksta naih odgojno-obrazovnih i kolskih sustava, mogu
danas initi izuzetno idealistikima i nestvarnima, u Smjernicama
slijedi naelni opis stanja obrazovanja u svijetu i to s obzirom na
potivanje i primjenu maloprije opisanih prava, a zatim slijede
preporuke za praktian pristup i rjeavanje problema i izazova koji
se javljaju pri ostvarivanju tih ciljeva, a tu su u neku ruku pretpostavljeni i sugerirani kriteriji vrednovanja ovih praksi, prvenstveno
s obzirom na njihove poeljne i preporuljive kulturne i socijalne
ishode.
Koje su, pak, slabe toke ovakvog naelno postavljenog pristupa
problematici umjetnikih praksi u odgojno-obrazovnim sustavima, pristupa koji je sav zaokupljen temom kojom se sada bavimo,
tj. kulturnom ulogom kole?
Prvu slabu toku predstavljaju zapravo sve one razliite nemogunosti i nedostaci u kadrovima, u kulturnim i prosvjetnim
politikama i strategijama, u opoj educiranosti i senzibiliziranosti
za umjetnike prakse i njihove obrazovne ishode, u loim ili nepostojeim materijalnim uvjetima i dakako u slabim ili nikakvim
financijskim sredstvima naime, slabosti koje onemoguavaju
realizaciju idealno postavljenog modela, no s kojima se u Smjernicama u izvjesnom smislu rauna te moemo rei da su Smjernice
i osmiljene kako bi preporukama i ponuenim kriterijima potaknule razliite razine sustava te ponajvie ljudske resurse a tu
se prije svega misli na uitelje zahvaljujui kojima odgojno-obrazovni sustav funkcionira ili ne funkcionira da samoinicijativno,
kao dio svog neprekidnog profesionalnog usavravanja, pristupe

DRAMA U OBRAZOVANJU
rjeavanju problema i ostvarivanju ciljeva i zadaa nae polazne

paradigme, a to je kulturna uloga kole.
Druga slaba toka, bolje rei razina na kojoj se slabosti modela
iskazuju, mnogo je manje teorijski elaborirana i objanjavana, no
zato je bitno razornija za nau paradigmu, jer osporava njezina osnovna uporita, najprije smo shvaanje kulture i umjetnosti kao
priznatih vrijednosti koje, za koje, i s pomou kojih vrijedi odgajati
i obrazovati, a zatim ili prije svega osporava se univerzalni cilj
humanistike pedagoke tradicije koja u sredite svojih nastojanja stavlja razvoj cjelovite linosti svakog pojedinca, dakle, odgoj
i obrazovanje njegovih/njezinih stvaralakih, intelektualnih, emocionalnih i svih drugih ljudskih potencijala.
Osporavanja ove vrste, rekoh, namjerno izbjegavaju univerzalistike razine promiljanja ciljeva odgoja i obrazovanja, prije svega ono osnovno pitanje to znai biti ljudsko bie?, to znai
biti human?, jer odgovor na nj znai ujedno postaviti glavni cilj
koli i odgojno-obrazovnom sustavu. Umjesto toga, osporavanja uloge kulture i umjetnosti u kolama, bilo kao sadraja ili kao
metodikog pristupa, pa dakle i kulturne uloge kole, mnogo i
sve ee dolaze do izraaja u nekim naoko mnogo banalnijim
i prizemnijim dogaajima i incidentima, npr. u medijskom pozivanju na red kolskog sustava zbog prevelikog broja obrazovanja kadrova za nepotrebna zanimanja, tj. za koja nema posla na postojeem tritu rada. Jednako tako, ona se oituju i u
mjerama prosvjetnih vlasti koje u ime rastereivanja uenika od
nekorisnih znanja najprije ukidaju ili smanjuju tzv. umjetnike
kolske predmete. To su pojave koje se dogaaju u manje-vie
svim kolskim sustavima irom svijeta, od najrazvijenijih do najsiromanijih zemalja, pa tako i u naim tranzicijskim zemljama,
a izraz su onih istih globalistikih i globalizatorskih tendencija
koje smo navikli nazivati neoliberalistikima, i koje danas svim
aspektima i podrujima ljudskog osobnog i drutvenog ivota i
djelovanja, pa dakle i podrujima odgoja i obrazovanja te kulture
i umjetnosti, nastoje odrediti vrijednost ne s obzirom na njihov
doprinos ranije spomenutim humanistikim ciljevima kao temeljnim kriterijima vrednovanja kulturnih, humanih i civilizacijskih dometa jednoga drutva, nego s obzirom na proizvodnu
cijenu i trini uspjeh ne samo kulturnih i umjetnikih djela i dobara, nego i odgojno-obrazovnih usluga i proizvoda potrebnih za odgoj produktivnih, kooperativnih i efikasnih proizvoaa
profita u bilo kojem podruju ljudskoga ivota.4
To su, dakle, idejni i konceptualni okviri i tendencije unutar kojih
se danas odvija ne samo rasprava o kulturnoj ulozi kole, nego i
konkretni oblici takva djelovanja. To su, kazalinim rjenikom reeno, vie ili manje, vre ili slabije, zadane okolnosti u kojima, na
raznim nivoima, ive i djeluju i sudionici ovog panela kao akteri,
zagovornici i realizatori kulturne uloge kole.
Preputam njima rije da ujemo kako to ine, s kojim problemima
se pri tom susreu, kako ih doivljavaju i kako ih rjeavaju. Uz isticanje problema, vjerujem da e biti i prikaza dobre prakse, to uvijek
ohrabruje i daje poticaja svima koji se susreu s naizgled nepremostivim problemima da nastave s radom i trae rjeenja rjeenja.
Olivera Todorovi,
rukovoditeljka Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u
obrazovanju, Zavod za unapreenje obrazovanja i vaspitanja:
Kulturom u koli do kulture kole:

uloga programa strunog usavravanja
Mnogi smatraju da Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja kreira obrazovnu politiku; meutim, poslovi Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja kao i Zavoda za vrednovanje
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja definisani su zakonom tako da ovi
zavodi obrazovnu politiku samo sprovode, a vrlo malo mogu da
utiu na njezino kreiranje. Kreator obrazovne politike je resorno
Ministarstvo.
Ako govorimo o kulturnoj ulozi kole, ja bih prethodno
zavirila za trenutak u kolu i postavila nekoliko pitanja:
kakva je kultura u koli, kako se manifestuje, od ega
zavisi. Rekla bih da ne zavisi od uenika. Uenici
dou u kolu, budu tamo neko odree89
islands
no vreme, pa odu. Kreatori kulture u koli su pre svega nastavnici.
Znai, od njihove kompetentnosti, znanja, vaspitanja, od njihove
kulture zavisi i odnos prema kulturi i sama kultura kole. Dakle,
kljuno pitanje je struno usavravanje nastavnika. A jaanje nastavnikih kompetencija je ono ime se mi u Centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju bavimo. Pre nekoliko godina usvojeni su standardi za nastavnike, zatim i za direktore, koji
imaju posebno vanu ulogu u kreiranju kulture kole. Uraeni su
i standardi za vaspitae i trenutno su u proceduri za odobravanje.
Radimo i na standardima za strune saradnike.
Kompetencije nastavnika a verujem da to veina ovde prisutnih zna podeljene su u etiri oblasti: Kompetencija za nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave (K1); Kompetencija
za poduavanje i uenje (K2); Kompetencija za podrku razvoju
linosti uenika (K3) i Kompetencija za komunikaciju i saradnju
(K4). U naem katalogu nalaze se programi stalnog strunog
usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika. Konkurs
se raspisuje svake druge godine. Na njega mogu da se prijave
razliite ustanove koje se bave obrazovanjem: kole, fakulteti,
struna drutva, organizacije civilnog drutva svi oni koji mogu
da se bave obrazovanjem. Dakle, nije ogranieno samo na kole.
A nastavnici, vaspitai i struni saradnici u obavezi su da u periodu od pet godina sakupe 120 bodova: 100 bodova kroz programe stalnog strunog usavravanja i 20 kroz oblike usavravanja
kao to su konferencije, okrugli stolovi i slino. Komisije Zavoda
odobravaju odreene programe, koji su podeljeni u osamnaest
oblasti, a postoji jo jedna, dodatna oblast, sa programima koje
odobrava Pedagoki zavod Vojvodine. Jedna od tih 18 oblasti je
Umetnost.
Dok sam se pripremala za ovu panel-diskusiju, budui da sam matematiar, brojala sam koliko to ima programa koji se odnose na
umetnost i nala da ih ima 66, to iznosi 7% od ukupnog broja
programa. Analizirala sam koji su programi najee realizovani, te
koliko se programa realizovalo u poslednjih godinu dana i dola
do podatka da je od 1. septembra 2014. do 10. juna 2015. godine
ukupno realizovano 2.583 seminara, od kojih se 101 odnose na
umetnost, to je 4%; na obukama je bilo 64.983 nastavnika, vaspi90 www.dramagogija.org.rs
taa i strunih saradnika, od kojih je 2.394, opet 4%, pohaalo one

koji se odnose na umetnost i to su uglavnom nastavnici muzikog, likovnog i drugih predmeta.
Posmatrajui koji su se programi u oblasti Umetnosti najvie realizovali, odnosno, ta je to to nastavnike najvie interesuje, dola
sam do podatka da su najvie zainteresovani za kompetenciju K2
(pouavanje i uenje), zatim za K3 (podrka razvoju linosti) i najzad, za K4 (komunikacija i saradnja). Zanimljivo je to to se na toj
top-listi najvie realizovanih programa na drugom mestu nalazi
program koji se odnosi na rad sa roditeljima i razvija K4. Zatim,
jedan od programa ima za cilj inovacije metoda i pouavanja, kao
i upravljanje odeljenjem.
U ovoj oblasti, ubedljivo preovlauju programi koji se odnose na
muziko obrazovanje, tavie, u najveem broju su to specijalizovani programi koji se odnose se na specijalizovane, muzike kole
i na rad sa decom koja su talentovana. Meutim, vrlo je malo programa, bolje rei skoro da ih nema, koji se bave vannastavnim
aktivnostima, na primer, horom ili nekim drugim vidovima dodatnih aktivnosti u redovnojkoli. Slina je situacija odnosi se i na
oblast likovnog obrazovanja. Nedostaje nam u kolama ono to je
nekada bilo, bar kad sam ja bila ak sekcije. Nema ni programa
strunog usavravanja koji se bave vannastavnim aktivnostima, ili
bolje reeno, nema ih dovoljno.
to se tie programa vezanih za Dramu, ima ih nekoliko u oblasti
Umetnosti, kao i u oblastima koje se odnose na srpski jezik i knjievnost i strane jezike, gde se dramska umetnost pojavljuje kao
jedan od metoda rada.
U ovom trenutku ne bih znala da kaem kako mi u Zavodu moemo da podstaknemo nastavnike da se vie bave ovim delatnostima. Na na konkurs pod nazivom Saznali na seminaru primenili
u praksi, na koji svi nastavnici koji su sluali neki seminar imaju
mogunost da se prijave i da pokau kako su primenili steena
znanja, odnosno, daju svoj primer dobre prakse, ne dobijamo dovoljno primera koji se odnose na razvijanje vetina i sposobnosti
nastavnika i uenika vezanih za oblast Umetnosti.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Ono to mi u ovom trenutku ne znamo dovoljno dodue, to i

nije na primarni posao jeste ta se deava sa nastavnicima koji
su odsluali neki od seminara da li su i kako nastavnici steena
znanja i vetine implementirali u svojoj koli. Moda je to pravo
pitanje: koliko su time podigli nivo kulture u koli? To nam je jo
uvek nepoznanica.
Ljiljana Kosijer,
rukovoditeljka biblioteke na stranim jezicima Gradske biblioteke u Novom Sadu:
Vaspitanje i obrazovanje za kulturu putem umetnosti:

programi Gradske biblioteke u Novom Sadu
Nakon jueranjih izlaganja u plenumu, u okviru kojih su u tri navrata pominjane ustanove kulture i to, otprilike, ovim redom: pozorita, muzeji i drugi ili ostali jo jednom sam utvrdila svoje zapaanje da biblioteke ne samo da se ne smatraju kljunim akterima
u kultivisanju nacije, nego se, ak, ili samo uzgred pomenu ili se
svrstaju pod druge ili ostale. Iz tog razloga sam veoma srena i zadovoljna to danas imam mogunost da progovorim u ime svoje
profesije, predstavljajui bibliotekare, i drago mi je to meu vama
vidim i neke svoje kolege, koji e, verujem, deliti moje miljenje.
Svoje izlaganje bih podelila u etiri segmenta. Ne bih se toliko fokusirala na na program koji je primer dobre prakse u implementaciji drame u obrazovanju, jer mislim da takve informacije mogu
pruiti u linim kontaktima, nakon panela. Na prvom mestu bih
elela da govorim o tome koliko je uopte opravdano da neko
iz ustanove u kulturi govori o kulturnoj ulozi kole. Zatim, elela
bih da ukaem na vanost kolskih biblioteka i bibliotekara i na
njihov nezavidan poloaj u sistemu vaspitanja i obrazovanja; da
predoim svoje vienje i vienje nas bibliotekara u javnim bibliotekama; da ukaem na postojanje odreenih problema i razloga
zbog kojih oni nastaju. Takoe bih da se osvrnem na koncept obrazovanja i vaspitanja za umetnost i putem umetnosti, koji je kolega
Vlado Krui vrlo lepo obrazloio u svom radu Umjetniki odgoj
to je to i emu slui, koji nam je poslao pre konferencije. Pokuala
bih da ga malo nadogradim i, naravno, na kraju da izloim na koji

nain se Gradska biblioteka u Novom Sadu uklapa u ovaj koncept.
Dakle, prvo: ta bih ja, kao neko ko dolazi iz kulture, kao bibliotekar u javnoj biblioteci, jo i zaposlena u jednom usko specijalizovanom bibliotekom ogranku sa publikacijama na stranim
jezicima (dakle, ne primarno, niti jedino, fokusirana na rad sa decom) dakle, kao neko ko ne radi u prosveti (i samim tim ne zna
iz prve ruke kako ona funkcionie) ta bih ja uopte imala da
kaem o kulturnoj ulozi kole? Verujem da e, naalost, veliki broj
prosvetnih radnika i ne mnogo manji broj onih koji rade u kulturi
razmiljati na ovaj nain i mislim da je upravo to sr problema i
povod za ovu konferenciju, iji je zadatak, onako kako ja to vidim,
da omeka krute podele vezane za polje delovanja prosvetnih poslenika i onih u kulturi i da ukae na neophodnost isprva eih, a
potom i konstantnih interakcija i zajednikog delovanja u razvijanju kulturne uloge kole i obrazovne uloge kulture.
Pravo i privilegiju da govorim o kulturnoj ulozi kole, a ne obrnuto o obrazovnoj ulozi kulture, to je svojstvenije bibliotekoj
delatnosti, daje mi na prvom mestu iskustvo rada u koli, a potom
i organizovanje jednog kvalitetnog programa Gradske biblioteke
u Novom Sadu, kojim je ona uspela da uspostavi saradnju sa velikim brojem kola u Srbiji i da ih animira da otvore ili razviju novo
polje delovanja, a to je obrazovno-vaspitni rad za kulturu putem
umetnosti, to u neto kasnije obrazloiti.
U bibliotekarstvu sam 14 godina. Od toga sam tri godine radila
kao kolski bibliotekar i imam vrlo nepovoljne utiske o poloaju
biblioteka u kolskom sistemu, kao i nita boljem statusu kolskog
bibliotekara unutar kolektiva u kome se esto ne kotira bolje
od spremaice ili kolskog portira. Verujte mi da to nije samo
subjektivni oseaj jer, kao neko ko realizuje akreditovani program strunog usavravanja bibliotekara, imam mnogo kontakata sa bibliotekarima irom Srbije i mogu sa vama da
podelim istovetan utisak vezan za poziciju kolske biblioteke i bibliotekara u itavom regionu. Ovakav status,
svakako, ne ostavlja puno manevarskog prostora
za kolskog bibliotekara, kao jedinog po91
islands
tencijalnog kulturnog poslenika u koli. Razlog tome je, naravno,
na prvom mestu neusaglaenost zakonskih propisa i nepostojea
interresorna saradnja dva ministarstva kulture i prosvete.
U emu je problem? U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja5 bibliotekar se naziva strunim saradnikom i nije
predvieno da mora ili treba da ima odgovarajue obrazovanje u
ovoj struci. Sa druge strane, u Zakonu o biblioteko-informacionoj
delatnosti6 jasno se precizira kojim znanjima i vetinama treba ova
osoba da raspolae i na koji nain stie odreene kompetencije.
Problem je u tome to kolske biblioteke, kao organizacioni deo
kole, potpadaju pod nadletvo Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, a strukovno se nalaze u nadletvu Ministarstva
kulture i informisanja. Upravo iz tog razloga one nisu primarno
polje interesovanja ni jednog ni drugog ministarstva. Panja im se
poklanja samo formalno, a rad biblioteka se zasniva na skromnim
materijalnim mogunostima kola u kojima se nalaze i entuzijazmu
pojedinaca i, naravno, iz tog razloga nastaju problemi. Kadrovska
reenja najee su vrlo nesretna i nespretna. Usled smanjenja broja uenika, nastavno osoblje ostaje bez punog fonda asova, koji
potom dopunjava u biblioteci. Tu preraspodelu posla ovi ljudi shvataju kao degradaciju, te potpuno nemotivisano i nezainteresovano
pristupaju pozivu bibliotekara. Samim tim uvruju odnos itavog
kolektiva prema biblioteci kao umalom mestu na kom neko treba
doslovno samo da figurira i onda tu o kulturi u koli nema ni slova.
Biblioteke, meutim, treba da su mnogo vie od nekog zaguljivog prostora u kome sedi nemotivisan radnik. One treba da budu
sredite kolskog ivota da budu informacioni, obrazovno-vaspitni i kulturni centri unutar kola. Da bi ostvarile tu funkciju,
kolske biblioteke treba da su veoma aktivne da samostalno ili
u saradnji sa javnim bibliotekama osmiljavaju i realizuju mnotvo programa kojima e pojaati kulturnu ulogu kole. Naalost,
vrlo retki su svetli primeri ovakvih kolskih biblioteka, iako je ovo
o emu govorim definisano itavim nizom meunarodnih dokumenata i nacionalnih propisa: manifestima za javne i kolske biblioteke, smernicama za njihov razvoj, smernicama za biblioteke
usluge za decu i mlade i pravilnicima o programu rada strunih
saradnika u osnovnim i srednjim kolama.7
Nasuprot kolskim bibliotekama, javne biblioteke su sve aktivnije

u nastojanju da postanu kljuni akteri u procesu neformalnog i
informalnog obrazovanja, vaspitanja, kultivacije i socijalizacije, odnosno, sveobuhvatnog razvoja linosti svakog mladog oveka, na
putu njegovog odrastanja u drutveno odgovornog i funkcionalnog pojedinca i one to rade mnotvom raznovrsnih programa.
Iz tog razloga, sve vie su upravo one te koje ine prvi korak u
ostvarivanju saradnje sa kolskim bibliotekama, u cilju sprovoenja koncepta vaspitanja/obrazovanja za umetnosti i putem
umetnosti. Mislim da bismo ak mogli govoriti o vaspitanju i obrazovanju za kulturu i putem kulture, imajui u vidu da su umetnost i
njeni razliiti pojavni vidovi samo jedan segment kulture. Tu dolazimo do same definicije kulture. U projektu MEDIATE u realizaciji
BAZAART-a, u ijim sam seminarima uestvovala, jedna od radionica se bavila upravo definisanjem pojmova kulture, interkulturalnosti, multikulturalnosti, kulturnog pluralizma, interkulturalnog
uenja i drugih. Najea asocijacija na pojam kulture jeste umetnost, ime njeno znaenje ograniavamo, zaboravljajui da ona
podrazumeva i skup vrednosti, uverenja i normi kojima se rukovodimo, kao i kulturu svakodnevnog ivljenja (odevanja, ishrane,
komunikacije).
Imajui u vidu ove razliite aspekte kulture, koncept svog delovanja trebalo bi da formuliemo kao vaspitanje/obrazovanje za
kulturu putem umetnosti. To bi, mislim, bio najjasnije definisan i
najpoeljniji koncept, u kome je glavni cilj umetniko-pedagokog rada upotreba umetnikih sadaja, aktivnosti i medija ne samo
radi puke recepcije umetnikih izraaja, ve prvenstveno za postizanje nekih drugih vaspitno-obrazovnih ciljeva: psihorazvojnih, socijalizacijskih, kulturolokih, etikih... (Krui: 2015)8
Iavi u susret ovakvom konceptu, Gradska biblioteka u Novom
Sadu napravila je jedan veoma zapaen model saradnje sa kolama. U pitanju je deji dramski festival na engleskom jeziku Language Drama Lab, koji se organizuje od 2010. godine i okuplja
osnovnokolce iz itave Srbije. Inicijalni impuls za pokretanje ove
manifestacije bila je potreba za povezivanjem i ostvarivanjem
saradnje sa kolama stranih jezika i osnovnim kolama u gradu
i okolini. Meutim, sadrajna inovativnost Festivala doprinela je

DRAMA U OBRAZOVANJU
tome da je on ve u drugoj godini svoga postojanja nadrastao

lokalne okvire. U toku svog petogodinjeg trajanja, Festival je okupio preko hiljadu uesnika iz etrdesetak gradova Srbije, koji su
izveli blizu stotinu predstava.
Cilj festivala je podsticanje dejeg stvaralatva i stvaranje novih
kulturnih sadraja namenjenih deci kroz promociju multikulturalnosti i pruanje podrke kreativnom ispoljavanju znanja, sposobnosti i talenata. Ono to je njegova specifina karakteristika jeste
izvoenje predstava na engleskom jeziku, to potencira i naglaava jeziku kompetenciju ovih osnovnokolaca, ne zanemarujui
pedagoku, odnosno, vaspitno-obrazovnu crtu svake predstave. Pored nezaobilaznih adaptacija bajki Andersena i brae Grim
ili poznatih dejih klasika poput Petra Pana, Olivera Tvista, Malog
princa i arobnjaka iz Oza, na pozornici smo imali priliku da, u izvoenju dece uzrasta 7-15 godina, gledamo obradu antikog mita
o Tezeju i Minotauru, biblijsku priu o princu Egipta, intrige iz antikog Rima i doba Julija Cezara, kao i antike Grke i Trojanskog
rata; potom ekspirove Romea i Juliju i Bogojavljensku no i oovog
Pigmaliona, ali i da se bavimo vrnjakom edukacijom u ekolokim
temama i onim vezanim za vrnjako nasilje. Ovom tematskom
raznovrsnou, prezentovanjem istorijskih dogaaja ili specifinog
duha odreene istorijske ili kulturne epohe, na jedan drugaiji, nenametljiv, interaktivan nain mlde motiviemo z uenje, utiemo n oblikovnje njihovih kulturnih finitet, ohrbrujemo ih z
jvne nstupe kojim vebju svoje smopouzdnje, indirektno
ih i stvljmo u ulogu kretor novih kulturnih sdrj nmenjenih
njihovim vrnjcim. Veoma je vano, kako se istie u lanku Vlade
Kruia i s ime se potpuno slaem, da ovakvi sadraji budu dostupni svoj deci, a ne samo onoj koja ih biraju kao slobodne aktivnosti.
Kad govorimo o potekoama s kojima se susreemo u realizaciji
ovakvog programa, jedan od osnovnih problema jeste to to (za
sada) ne moemo da ispunimo oekivanja nastavnika i uenika
koji uestvuju na Festivalu, a to je da njihov rad bude prepoznat
od strane Ministarstva prosvete. Oni pomenutu manifestaciju
doivljavaju kao republiku dramsku smotru i ele da dete koje
je dobilo diplomu za najbolju muku ili ensku ulugu bude bodovano odreenim brojem bodova koji mnogo mogu znaiti pri
upisu u srednju kolu. Takoe, nastavnici oekuju da njihov rad,

odnosno, nagrada za reiju ili neki drugi angaman, bude priznat
dodelom odreenog broja bodova od istog Ministarstva. Dakle,
svi oni uestvuju iz nekog poetnog entuzijazma, ali i oekuju da
imaju i priznanje svoga rada, jer je uloen ogroman trud u rad sa
decom da bi se izalo sa jednom poluasovnom predstavom na
stranom jeziku.
Kao organizatorka pomenutog festivala, iskustvom potvrujem
da je velika manjkavost obrazovnog sistema Srbije u tome to je
lien dramskog vaspitanja i obrazovanja iako kod nas postoji viedecenijska tradicija negovanja likovnog i muzikog vaspitanja,
koji u postojeoj koncepciji ni izbliza ne mogu imati onu pedagoku primenljivost i uticaj koji obrazovno-vaspitna drama ima.
Kultivacija, odnosno, proces usvajanja civilizacijskih iskustvenih saznanja i duhovnih tvorevina drutva9, bitan je segment potpunog
razvoja linosti. Ona doprinosi obuhvatnijem optem obrazovanju, razvoju kritikog miljenja, formiranju vrednosnih stavova i
uobliavanju ponaanja u socijalno poeljnom smeru. Kultivacija
linosti kroz ovakav vid umetniko-pedagokog rada, uz implementaciju drame i pozorita u obrazovanje, moe itav proces
uiniti delotvornijim u nastojanjima da odgojimo mlade generacije, koje e napredak svoje nacije posmatrati ne samo kroz gomilanje materijalnih bogatstava, ve kroz negovanje i razvijanje
kulturnog kapitala.
Ivana Stevovi,
nastavnica srpskog jezika u O Branko Radievi u selu Lugavina kod Smedereva:
Uloga kole u seoskoj sredini:

nosilac ili pokreta kulture zajedice
elala bih da vam, na temelju vlastitog iskustva, govorim
o poziciji i ulozi kole u kontekstu zajednice u kojoj
postoji i deluje. U seoskoj sredini kola ima jednu nasleenu ulogu nosioca kulturnih
93
islands
aktivnosti. Naalost, nosilac ne znai dinamizator neko ko pokree i menja, ve izvrilac neko ko prihvata nasleem steene
kulturne obrasce i sprovodi ih u praksi. S druge strane, i seoska
kola podlee svim zakonskim normativima i mora da ispuni sve
zahteve koji se postavljaju i pred bilo koju drugu kolu. Izmeu te
dve strane kola je prinuena da balansira, jer mora da ispunjava
zahteve sredine, kao i oekivanja zakona.
U svim tim odnosima, kola preispituje i sopstvene ciljeve, time i
eljenu poziciju. Uloga kole je obrazovanje, ire prosvetiteljski
rad. Da bi se taj cilj postigao, kola ne sme da uzima na sebe samo
lik servisa informacija pred uenicima, ili fabrike za popunjavanje
formulara pred zakonom, niti izvrioca usluga pred sredinom u
kojoj deluje. Moda zakone ne moemo lako da promenimo, ali to
nije ni vano. U tranzicionim fazama zakoni su promenljivi, to ne
bi smelo da menja sutinu prosvete. Nije potreban pravilnik koji
postavlja pred nastavnike kulturu kao obavezu da bi kola kulturno delovala. Zaposleni u obrazovanju ne bi trebalo da troe svoje
snage na borbu protiv administracije, jer u toj borbi nisu na svom
terenu niti je taj teren prioritet.
Sa druge strane je sredina kojoj je kola potrebna. To je prirodni
prostor za njeno pozicioniranje, ali tu joj i prete dve podjednake
opasnosti: ugibanje pred sredinom ili vrenje preteranog kulturnog pritiska na sredinu. Drugim reima, kola ne sme da ostane
pasivna i ispunjava elje, ali ni da grubo namee opte kulturne
ciljeve, jer su oni za svaku sredinu specifini. Ako eli da menja i
prosveuje, kola mora da oseti spremnost sredine za kulturno
napredovanje.
Zgodan primer je Festival deijeg dramskog stvaralatva Teatar
od snova, koji se ve sedam godina organizuje u Osnovnoj koli
Branko Radievi u Lugavini. Na samim poecima, sretali smo
se sa brojnim problemima publika nije bila dovoljno kultivisana,
uenici su bili vrlo stidljivi (budui da su iz seoske sredine), gosti iz
drugih sredina vrlo kritiki nastrojeni, a mi kao odgovorni nosioci
manifestacije vrlo posramljeni i nedovoljno hrabri da razmenimo
iskustva sa ostalima. Vremenom smo se menjali, razmenjivali iskustva, otvoreno govorili o tome gde smo nesigurni, u kojim obla94 www.dramagogija.org.rs
stima, gde se oseamo dobro. Vremenom se i situacija menjala, ali

i dalje postoje brojne tekoe koje treba prevazilaziti. kola mora
da se dokae kao institucija u koju zajednica ima poverenja. Svi
znamo da je to povereno pojedincima koji su entuzijasti, da to
nije sprovedeno sistemski, od poetka do kraja. Ipak, mene vie
brine smisao njenog delovanja i uticaja u okruenju. Ako eli bilo
ta da menja, mora prvo da dobro oslune sredinu u kojoj deluje.
Svaka kola ima svoj osoben domen delovanja kulturni napredak nije jednoobrazan ve zavisi od kulturnog miljea u kojem se
izgrauje. kola tako moe sa zajednicom da obavlja pedagoki
rad kroz osmiljen kulturni proces. Zato mora da bude odgovorna, posveena i istrajna. kola nije na pozornici, ne eka aplauz,
ve je ustanova koja treba da oseti u kojoj meri i na koji nain
moe da deluje i tako povrati danas umnogome poljuljan ugled
u celokupnom drutvu.
Vano je naglasiti da se saradnja sa sektorom kulture ne ostvaruje jedino preko institucija kulture. Podrku kulturnom angaovanju kole pruaju i udruenja u okviru civilnog sektora. U
Smederevu, kole sa kulturom komuniciraju ve nekoliko godina
putem saradnje sa pozoritem PATOS civilnom organizacijom
koja angauje i obrazuje mlade. U svojim ciljevima, dakle, nije
usamljena.
kolski sistem uz obrazovanje podrazumeva i vaspitanje. Ono je i
posebno naglaeni domen delovanja kole, ali i oblast nerazdvojna od razvitka kulture. Kultura je jedina oblast s kojom se obrazovni ciljevi gotovo u potpunosti preklapaju i zato, bez obzira na
zakonska ogranienja, koli je priroen kulturni aktivizam. Da bi se
ostvarili obrazovni ciljevi, vaspitni i kulturni su im preduslov. Ako
preduslovi nisu ispunjeni, dovodi se u pitanje i smisao postojanja
kole. Ako je svrha kole da postane isporuilac informacija, trud
je uzaludan kolu mogu da zamene internet i bolje opremljene
enciklopedije.
Ako obrazovni sistem shvatimo kao neto vie od skupa raznih
cija, -logija i izama, onda kola, kao zakonski nosilac tog sistema,
mora da deluje u kulturi, a samo tako moe da deluje i u obrazovanju.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Vesna Dasukidis,
diplomirana pedagokinja, republika prosvetna inspektorka
Kulturno delovanje kole u zakonskim okvirima:

mogunosti ili ogranienja
Ovde sam, prvenstveno, kao pedagog koji je dosta dugo radio
u predkolskoj delatnosti. Nakon toga sam prela u Ministarstvo
prosvete, gde sam radila na unapreivanju predkolskih programa i programa osnovnog obrazovanja. Evo, vidim ovde neka draga lica s kojima sam tada saraivala pre svega mislim na Ljubicu
Beljanski, pod ijim vostvom smo kreirali kulturno-obrazovne
programe za predkolce, koji su na mene i na sve moje koleginice
koje su tada bile sa nama ostavili jak peat.
Ljubica, njeni saradnici i njeni programi uspeli su da nenametljivo,
u jednom neposrednom kontaktu i kontekstu, sve nas okupe na
zajednikom zadatku, to je u kulturnom smislu bilo izuzetno vano iskustvo za na daljnji ivot i rad. Danas, evo, radim na poslovima prosvetne inspekcije, to ne umanjuje, ini mi se, ono moje
osnovno pedagoko opredeljenje u ovom poslu.
U okvirima ove rasprave htela bih da se osvrnem na neka miljenja i stavove o tome koliko sistem i zakoni omoguuju ili
onemoguuju realizaciju kulturne uloge kole. I koleginica Ivana
pominjala je vie puta zakonsku regulativu, pa bi, posle njenog
izlaganja, moja pria moda mogla da bude otkrivanje mogunosti kulturnog delovanja kole u zakonskim okvirima. Zato elim
da vas podstaknem da malo zavirite u ono to propisi zaista jesu,
ta govore odredbe i lanovi zakona, koji, uveravam vas, zapravo
nisu toliko ograniavajui koliko inae mislimo da jesu. Oni mogu
da deluju ograniavajue kada ih ne poznajemo i kada ne razmiljamo ta zapravo znae za neposrednu praksu. Ivana je pomenula da teko moemo da utiemo na promenu, a ja mislim da
moemo, i te kako, samo treba biti aktivan u trenucima kad se
propisi menjaju.
U naim zakonima, pre svega u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisani su neki osnovni principi i ciljevi
obrazovanja i vaspitanja koji su u potpunosti usaglaeni sa principima i pravima Povelje Ujedinjenih nacija i UNESCO-vim Smernicama, koje je kolega Krui spominjao u uvodu. (ta Zakon sve
sadri opirnije iznosim u posebnom tekstu priloenom uz ovo
izlaganje.) Zakon ne samo da omoguuje nego i obavezuje kolu
na kulturnu delatnost i kulturno vaspitanje.
Takoe, ciljevi obrazovanja naznaeni u pomenutim poveljama
UN i Smernicama nalaze se i u naim dokumentima; nisam sigurna da smo ih paljivo itali, ili ako jesmo, da li smo razmiljali o
tome ta oni zapravo znae. Ciljevi obrazovanja nam, kako su definisani u zakonima, daju potpunu slobodu ali i obavezu da razvijamo kolu kao mesto vaspitanja za kulturu, za razvijanje uverenja,
znanja i vetina, za sticanje svesti o sebi, za samorazvoj, samoinicijativnost, samovrednovanje i izraavanje sopstvenog miljenja.
Jedan od ciljeva doslovce glasi: razvoj stvaralakih sposobnosti,
kreativnosti, estetske percepcije i ukusa. Eto, u Zakonu, za koji veina kae da je krut i da nas ograniava, zapravo se na samom
poetku govori o tome i zahteva se od svih nas da doprinosimo
ostvarenju tih ciljeva.
Sad je pitanje koliko emo mi u okviru praktinih aktivnosti, u okviru svog svakodnevnog ivota u koli, uspeti da se setimo Zakona
i vidimo koliko ima prostora ne samo kroz predmete koji u sebi
nose naziv umetnost i kultura, nego u svim aktivnostima da delujemo na razvitak i izgradnju kulture. Jer, ako kaemo da je kultura
prenoenje nekog naslea, neke grae i u duhovnom i u materijalnom smislu moemo gledati najire, ali i najkonkretnije na
to: na nivou kole to vrlo esto moe, zapravo, da znai stvaranje
uslova da se, u mom odeljenju, mom razredu, na nivou moje
kole, grade takvi odnosi koji daju mogunost da se deca
uenici izgrauju, da menjaju stavove ili da, prosto, doivljavaju lepotu u umetnosti i lepotu u odnosima, u stvaranju, u
svim vrstama izraavanja. Za mene to i jeste kultura.
Prosto reeno, osnovna uloga nae kole i na
zadatak jeste da stvaramo uslove gde e
95
islands
dete imati prilike da se izrazi: da li e to biti vezano za neto to
je prepoznato kao kulturno dobro ili ne, mislim da je trenutno
manje vano; vaan je uenikov doivljaj i vaan je itav proces i
kontekst u kome se to deava.
Na kraju, hou jo jednom da podsetim da zakon o osnovnom, kao
i zakon o srednjem obrazovanju, sada imaju odredbe Programa
kulturnih aktivnosti, u kojima je jasno definisana obaveza kola da
u okviru kolskog programa saine program kulturnih aktivnosti u
koli. Ako paljivije prouimo pomenute zakone, videemo da ima
vie polja za razvijanje kulturnih i umetnikih aktivnosti kako u
okviru vannastavnih aktivnosti tako i u okviru redovnih nastavnih
aktivnosti. Ali se isto tako slaem sa koleginicama koje govore o
tome da je pitanje koliko su ljudi zapravo podrani i podstaknuti
da kreativno rade. Tamo gde imamo dobru klimu, gde je dobra
sredina, gde su dobri aktivi, gdje postoji podrka od direktora,
preko strunih saradnika do roditelja, tamo emo uvek videti te
ljude, tu zajednicu koja je zapravo pokreta i koja vue razvoj u
n
svojoj sredini i postie vredne rezultate.
(Diskusija je usledila nakon narednog panela.)
Videti: http://www.hcdo.hr/wp-content/uploads/2009/09/Smjernice_
UNESCO_o_umjetnickom_odgoju_06.pdf
1
Videti: http://www.ohchr.org/EN/UDHR/Pages/Language.aspx?LangID=src3
Videti: http://www.unicef.org/serbia/Konvencija_o_pravima_deteta_sa_fakultativnim_protokolima(1).pdf
3
4
Najpoznatiju kritiku ocjenu ovih tendencija dala je amerika filozofkinja Martha
Nussbaum u svojoj knjizi Ne profitu, zagovarakom manifestu, kako je sama naziva, podnaslovljenoj Zato demokracija treba humanistiku?, objavljenoj 2012. u
Hrvatskoj (izdava: AGM, Zagreb), a iste godine i u Srbiji pod naslovom Ne za profit - Zato je demokratiji potrebna humanistika? (Izdava: Fabrika knjiga, Beograd).
Autorica na samom poetku svoje rasprave ustvruje: Nalazimo se usred krize
ogromnih razmjera i ozbiljnoga globalnog znaaja. () Mislim na krizu koja se
uglavnom nezamijeeno razvija, poput zloudne bolesti raka... Ako se taj trend
nastavi, nacije diljem svijeta uskoro e stvarati generacije korisnih strojeva umjesto
potpunih graana koji mogu misliti za sebe () Viene od onih koji kroje politiku
kao beskorisne drangulije u vrijeme kada drave moraju odstraniti sve beskorisne
stvari kako bi ostale konkurentne na globalnom tritu, humanistika i umjetnosti
ubrzano gube svoje mjesto u kurikulumima, a takoer i u umovima i srcima roditelja i djece. Doista, ono to bismo mogli nazvati humanistikim aspektima prirodnih
i drutvenih znanosti a to su imaginativni, stvaralaki aspekt te aspekt strogoga
kritikog miljenja biva takoer poljuljano jer drave radije tee kratkoronoj
dobiti kultivirajui korisne i iroko primjenjive vjetine prikladne stvaranju profita.

Martha Nussbaum, (Zagreb: AGM, 2012), 17-18. Svoje uvodne tvrdnje Nussbaum u
nastavku rasprave potkrepljuje nizom primjera uzetih iz odgojno-obrazovnih modela i sustava s raznih strana svijeta, prije svega iz Sjedinjenih Amerikih Drava,
Indije i Ujedinjenog kraljevstva.
4
http://www.belgrade.co.uk/about-us/history/
Rosandi, Ruica, Nada Ignjatovi, Nada i Mirjana Mitrovi, Mirjana, Kulturna

ponuda za decu Beograda. Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 1984.
5
6
Rosandi Ruica, Nada Ignjatovi i Ljubomir Stoji. Deca i masovna kultura.
Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 1979.
Joni, Petar, Neki drugi film: filmski vodi kroz slikarstvo, mitologiju, muziku.
Beograd: Laguna, 2014.
5
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Slubeni glasnik RS, br. 72
(2009), 52 (2011) i 55 (2013).
6
Zakon o biblioteko-informacionoj delatnosti. Slubeni glasnik RS, br. 52 (2011).
IFLA, UNESCO. Meunarodni biblioteki manifesti [Elektronski izvor],

Meunarodna federacija bibliotekarskih udruenja i institucija (Beograd:
Bibliotekarsko drutvo Srbije, 2014).
7
Smernice za javne biblioteke. Meunarodna federacija bibliotekarskih udruenja i institucija (Beograd: Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Grada Beograda,
2005).
Smernice za biblioteke usluge za decu, Sekcija za biblioteke za decu i mlade
(Beograd: Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Grada Beograda, 2005). (https://
www.nb.rs/view_file.php?file_id=1831)
Pravilnik o programu svih oblika rada strunih saradnika. Prosvetni glasnik, br. 5
(2012).
8
Prema pripremnim materijalima za Konferenciju, iz: Krui, Vlado. Umjetniki
odgoj to je i emu slui?, lanak u procesu objavljivanja.
Videti i: Krui, Vlado. Grmljavina iza brda. Izlaganje na 4. meunarodnoj konferenciji kazaline pedagogije Kreativno uenje. Ljubljana, Javna zaklada Republike
Slovenije za kulturne delatnosti i Udruge stvaralaca Taka Tuka, 20. i 21. oujak
2014. Preuzeto sa sajta Hrvatskog centra za dramski odgoj (Internetske stranice o
dramskom odgoju i pedagogiji u Hrvatskoj i svetu): http://www.hcdo.hr/?page_
id=1499;
Krui, Vlado: Prema pojmu dramske nadarenosti (Prvi dio veeg lanka izvorno
objavljenog u asopisu Umjetnost i dijete (5/1992) pod naslovom Dramska nadarenost i njezino provjeravanje). Preuzeto sa sajta Hrvatskog centra za dramski odgoj
(Internetske stranice o dramskom odgoju i pedagogiji u Hrvatskoj i svetu): http://
www.hcdo.hr/?page_id=73;
Krui, Vlado. Ope paradigme dramske pedagogije. Dramski odgoj Glasilo Hrvatskog centra za dramski odgoj god. XIV, br. 18 (Zagreb: srpanj 2014). Preuzeto sa
sajta Hrvatskog centra za dramski odgoj (Internetske stranice o dramskom odgoju i pedagogiji u Hrvatskoj i svetu): http://www.hcdo.hr/wp-content/uploads/
downloads/2014/07/Dramski_odgoj_18.pdf;
9
Gvozdenovi, Slavka. "Obrazovanje i drugi srodni pojmovi". Socioloka lua V/2
(2011).

DRAMA U OBRAZOVANJU
Kulturama, kreativni
pedagoki programi Kluba
studenata pedagogije
Filozofskog fakulteta u
Beogradu
97
islands
Vesna Dasukidis,
diplomirana pedagokinja
KULTURA I KOLA
Ako KULTURU shvatimo kao celokupno
drutveno naslee neke grupe ludi
prihvaene i nauene obrasce ponaanja, milenja, oseanja i delovanja neke
grupe, zajednice ili drutva u celini, kao
i na izraze tih obrazaca u materijalnim
objektima mesto i uloga KOLE je...?
Od obrade zemle do obrade duha:
U traganju za odnosom kole i kulture moda je dobro podsetiti se da
re kultura potie iz latinskog jezika,
od glagola collere, ija su znaenja:
negovati, obraivati, gajiti. Smatra
se da je re kultura prvi upotrebio
rimski filozof Ciceron. Prvobitno je
re znaila delovanje oveka na prirodu, obradu pola, poloprivredu.
Vremenom se znaenje obogauje i
proiruje na svako delovanje oveka
na prirodu; pri tome se podrazumeva
i ovekova priroda, jer ovek delujui, menjajui prirodu, menja i samog
sebe. U antropologiji i sociologiji ovaj
pojam obuhvata ludsko materijalno
i duhovno stvaralatvo, bogatstvo
koje potomci nasleuju u obliku materijalnih dobara, obrazaca delovanja
i ponaanja, vrednosti i normi, uve98 www.dramagogija.org.rs
renja i ubeenja i naina milenja i

ivota.
Kultura je najvii izraz ludskog
stvaralatva i celokupno drutveno
naslee neke grupe ludi: Pod kulturom se podrazumeva i unutranja
izgradnja oveka i njegovog sveta,
posredstvom individualne i grupne
stvaralake aktivnosti odnosno,
celokupnost duhovnih dobara koja
su rezultat ludske aktivnosti. Kultura
je i ovekov nain ivota u zajednici
koji se ogleda u njegovim oseanjima,
verovanjima, milenjima, delanjima,
vrednovanjima i izraavanjima njegovog iskustva steenog u odnosima
sa prirodom, drugim ludima, sobom
i bogom. Kultura se odnosi na nauene obrasce milenja, oseanja i
delovanja neke grupe, zajednice ili
drutva, kao i na izraze tih obrazaca u
materijalnim objektima.
Kultura jedino je ovek poseduje:
Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika oveka i drutva, s obzirom
da nijedna druga vrsta ne poseduje
kulturu, a ona sama moe da doe
do izraaja samo ako se posmatra

u odnosu na drutvenu sredinu i u
uzajamnoj interakciji s njom. S tim u
vezi je neodvojivo i prepoznavanje
razvoja i postojanja kulturnih potreba.
Zahvalujui postojanju i razvijanju
kulturnih potreba, ovek u velikoj
meri razvija svoju linost, svoju autentinost, tako da aktivno deluje,
proizvodi, stvara materijalne i duhovne vrednosti i uiva u postojeim.
Razvoj kulturnih potreba od potreba do interesovanja... i dale: Ljudske
potrebe su po dinamici nastanka i razvoja u velikoj meri usaglaene i komplementarne. Moemo uoiti sledei
redosled u javlanju i ispolavanju:
Potreba za jezikim izraavanjem i
komunikacijom
Potreba za saznavanjem
Potreba za estetskim doivlajem
Potreba za stvaranjem - stvaralaka potreba
U kojoj meri e se razvijati, bogatiti
i iriti zavisi od konteksta odrastanja: da li emo ih u pravo vreme, u
periodu razvoja, podrati i odgovo-

DRAMA U OBRAZOVANJU
riti na njih na pravi nain, razvojno

i autentino... Kako emo doprineti
da se dale razvijaju, obogauju i
prerastaju u kulturna interesovana.
kole su bile prve ustanove za negovanje kulturnih vrednosti: Istorijski
gledano, moemo rei da ve sa samom svojom pojavom, kole postaju
prve ustanove za usvajanje prihvaenih kulturnih vrednosti u zajednici.
Kasnije se pojavluju i razvijaju druge
institucije u kojima se uva, neguje i
razvija kulturno naslee: biblioteke,
arhivi, muzeji, galerije, pozorita, kulturne dvorane, kulturni centri i mediji.
Meutim, postavla se pitanje da li su
i u kojoj meri deca i mladi prisutni u
tim institucijama.
Dakle, potrebno je da se KOLE ne izuzimaju iz pojma kulture, ve da zauzmu
svoje, slobodno moemo rei, CENTRALNO mesto, ako smo saglasni i elimo da
mlade podstaknemo na graenje odnosa sa KULTUROM!
Ako dobro pogledamo Zakon o osnovama
sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i posebne zakone Zakon o osnovnom i Zakon
o srednjem obrazovanju i vaspitanju, uoiemo da ima dosta mest koje moemo
shvatiti ne samo kao mogunost za povezivanje sa kulturom, ve i kao obavezu kole
da se bavi pitanjima kulture u mnogo irem
kontekstu nego to su to sadraji posebnih
predmeta ili nekih tematsklih celina.
Na samom poetku Zakona o osnovama

sistema obrazovanja i vaspitanja, kroz Opte principe sistema obrazovanja i vaspitanja stoji da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, uenike
i odrasle izmeu ostalog:
- jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja;
- obrazovanje i vaspitanje u demokratski ureenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje
otvorenost, saradnja, tolerancija,
svest o kulturnoj i civilizacijskoj
povezanosti u svetu, posveenost
osnovnim moralnim vrednostima,
vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, potenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno
potovanje prava deteta, uenika i
odraslog;
- usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i uenika kroz raznovrsne oblike nastave, uenja i
ocenjivanja kojima se izlazi u susret
razliitim potrebama uenika, razvija motivacija za uenje i podie
kvalitet postignua.
U delu Zakona u kojem se govori o
cilevima obrazovanja i vaspitanja, u lanu
4 stoji:
- Cilevi obrazovanja i vaspitanja jesu:
pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fiziki razvoj svakog
deteta, uenika i odraslog, u skladu
sa njegovim uzrastom, razvojnim
potrebama i interesovanjima;
- Sticanje kvalitetnih znanja, vetina
-
-
-
i stavova koji su svima neophodni

za lino ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje i sticanje i razvijanje
osnovnih kompetencija u pogledu
komunikacije na maternjem jeziku,
komunikacije na stranim jezicima,
matematike pismenosti i osnovnih kompetencija u nauci i tehnologiji, digitalne kompetencije,
kompetencije uenja kako se ui,
meuludske i graanske kompetencije i kulturnog izraavanja;
Razvoj stvaralakih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa;
Razvoj svesti o sebi, samoinicijative,
sposobnosti samovrednovanja i izraavanja svog milenja;
Formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj linog i
nacionalnog identiteta, razvijanje
svesti i oseanja pripadnosti dravi
Srbiji, potovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i
kulture srpskog naroda, nacionalnih
manjina i etnikih zajednica, drugih
naroda, razvijanje multikulturalizma,
potovanje i ouvanje nacionalne i
svetske kulturne batine;
Razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne,
polne i uzrasne ravnopravnosti,
tolerancije i uvaavanja razliitosti.
Meutim, ako ovu odredbu sagledamo u duhu graenja

odnosa sa kulturom svih
aktera -- nastavni99
islands
ka, ostalih zaposlenih i, naravno, uenika
onda se kreiranje i osmiljavanje Programa kulturnih aktivnosti nee svesti samo na
povremeno organizovanje i kreiranje prigodnih kulturnih programa, ve e se oitovati kao svakodnevni ivot sa kulturom.
Kroz posebne zakone, kole su u obavezi
da ostvaruju kulturne aktivnosti kole, na
osnovu Programa kulturnih aktivnosti: proslavu Dana kole, poetka i kraja kolske
godine i zavretka osnovnokolskog obrazovanja i vaspitanja; proslave kolskih i dravnih praznika, priredbe, predstave, izlobe, koncerte, takmienja i smotre, posete
ustanovama kulture, zajednike aktivnosti
kole i jedinica lokalne samouprave, kao i
druge aktivnosti koje doprinose proirenju
uticaja kole na vaspitanje uenika i kulturni razvoj okruenja kole. Proslave kolskih
i dravnih praznika, poetka i kraja kolske
godine i zavretka osnovnokolskog obrazovanja i vaspitanja za uenike organizuju
se u koli ili u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave i ustanovama kulture.
U Optim ishodima i standardima obrazovanja i vaspitanja definie se da su
ishodi rezultat celokupnog procesa obrazovanja i vaspitanja kojim se obezbeuje
da deca, uenici i odrasli steknu znanja,
vetine i vrednosne stavove koji e doprineti njihovom razvoju i uspehu, razvoju i uspehu njihovih porodica, zajednice i
drutva u celini.
Takoe su, kroz standarde kompetencija direktora i standarde kompetencija za
profesiju nastavnika i njihovog profesio-
nalnog razvoja propisane kompetencije

koje omoguuju da se uenici razvijaju
kao autentine i slobodne linosti, dajui
mogunost da se deca i uenici podstiu
da izgrauju odnos sa kulturom u najirem
smislu rei i samim tim da izgrauju sebe.
Na kraju..... kao dali izazov daljem razvoju autentinog i slobodnog pojedinca u zajednici otvaramo sutinsko
pitanje INDIVIDUALIZACIJE u nastavi.n
Literatura:
Petkovi, Vlajko. Sociologija. aak: Visoka
poslovna kola, 2008.
Kolari, Ivan. Filozofsko-teoloki leksikon.
Zlatibor: Autorsko izdanje, 2004.
ei Dragievi, Milena i Branimir Stojkovi. KULTURA - menadment, animacija,
marketing. Beograd: Clio, 2011.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja. Sl. glasnik RS, br. 72 (2009), 52
(2011), 55 (2013).
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Sl. glasnik RS, br. 55 (2013).
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Sl. glasnik RS, br. 55 (2013).
Pravilnik o standardima kompetencija za

profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja. Sl. glasnik RS Prosvetni
glasnik, br. 5 (2011).
Pravilnik o standardima kompetencija
direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja. Sl. glasnik RS, br. 38 (2013).

DRAMA U OBRAZOVANJU
Kulturama, kreativni
pedagoki programi Kluba
studenata pedagogije
Beogradu
101
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
PANEL 3:
Uesnice panela:
Igor Bojovi,
Pozorite lutaka Pinokio,
Beograd;

Voditelj panela: Darko Luki
Akademija dramske umjetnosti Sveuilita u Zagrebu
Moderatorka panela: Marina Milivojevi-Maarev
Akademija umetnosti u Novom Sadu i BAZAART
Uvod:
Darko Luki,
Dr. sc., redovni profesor na Akademiji dramske umjetnosti, predava na brojnim inostranim univerzitetima, autor u oblasti teatrologije, pisac i prevodilac dramskih i proznih dela:
Razgovarali smo na prethodnom panelu o tome
kako kola deluje u kulturnom obrazovanju. Na
posao je sada ovde da istu stvar pogledamo iz
jedne drugaije perspektive: kako institucije kulture, odnosno, ustanove koje se bave proizvodnjom kulturnih sadraja, podiu obrazovni nivo
drutva i kako doprinose obrazovanju kako in-
stitucije koje nisu primarno edukativne prirode

svojim delovanjem, praktino, sprovode obrazovne procese.
Mi smo ovde i jue i jutros veoma esto spominjali pojam intersektorsko delovanje, i mislim da
smo ve dovoljno osvestili injenicu da pitanje
obrazovanja i kulture nipoto nije ogranieno
samo na kole, samo na fakultete, samo na kulturne ustanove, nego da je to posao za sve nas
u svim sektorima i da jedino ozbiljnim intersektorskim pristupom, potujui i uvaavajui jedni
druge, dopunjavajui se i radei komplementarno na istom poslu, moemo postizati eljene
rezultate. Ono to smo uli do sada u iskustvima
Mila Maovi Nikoli,

Malo pozorite Duko
Radovi, Beograd;
Tatjana Paska,
NP Toa Jovanovi, Zrenjanin;
Dragana Latini,
Muzej grada Beograda;
Ivan Pravdi,
Akademija umetnosti, Novi
Sad i Interdisciplinarne studije
Univerziteta umetnosti u
Beogradu Viemedijska
umetnost
darko.lukic@zg.t-com.hr
marinamadjarev@yahoo.com
103
islands
i pozitivnih i negativnih praksi govori nam o tome da tamo gde institucije rade usamljeno, bez intersektorskog povezivanja, sredine
belee slabije ili razoaravajue rezultate u odnosu na one sredine
u kojima je ta intersektorska povezanost vea i ozbiljnija.
Podsetiu vas da postoje vrlo ozbiljna nauna istraivanja koja su
nepobitno dokazala direktne korelacije izmeu kulturnog obrazovanja i drutvenog napretka od ekonomskog, socijalnog,
demografskog, pa do uticaja u sferama kao to su smanjenje nasilnikih oblika ponaanja. Dozvolite da vas podsetim samo na
radove arlsa Landrija, Riarda Floride, Grega Riardsa i Roberta
Palmera. Sagledavanje kulturnog obrazovanja u irokom (pa ako
hoete i najirem moguem) kontekstu podrazumeva, naravno,
vrlo osveeno i razvijeno intersektorsko delovanje, ali pre svega i
duboko razumevanje vanosti saradnikih procesa, integrativnih i
inkluzivnih praksi, otvorenost prema raznovrsnosti delovanja i neprestani rad na podizanju kapaciteta zajednice. U tom segmentu
podseam na vrlo znaajne radove na ovoj konferenciji zastupljenih naunica, a posebno Vesne uki.
Nekoliko puta su se ovde spominjala dva vana dokumenta,
UNESCO-va Lisabonska deklaracija i Seulski akcioni plan koji se esto, s pravom, takoe naziva deklaracijom dva dokumenta koji
su na neki nain odredili ne samo definiciju kulturnog obrazovanja, nego su, ini mi se, dosta duboko posegnuli prema postavljanju mogue svetske definicije kulture i kulturnog obrazovanja.
Suzdrau se ovde od problematizovanja mandata navedenih
skupova da uspostave takvu krovnu definiciju za celi svet, imajui
u vidu da im to zaista nije ni bila namera, iako su se interpretatori
u kasnijim tumaenjima esto ponaali kao da je re upravo o takvim, univerzalno definiuim dokumentima.
Upravo u tom zadanom okviru mi smo se dogovorili, pripremajui se za ovaj panel, da se fokusiramo na tri bitna elementa, tri
bitna segmenta u kojima kulturna proizvodnja i kulturno delovanje podiu obrazovni nivo drutvenih zajednica. Prvi element je,
naravno, podizanje kapaciteta, ili dozvolite mi da se posluim
Burdijeovim terminima stvaranje i odravanje kulturnog i socijalnog kapitala. Ta vrlo vana kategorija, unutar koje deluju i ko104 www.dramagogija.org.rs
le i drugi obrazovni sistemi, predstavlja polje u ijem sastavu se i

obrazovne strategije i prakse posmatraju kao segment ukupnog
intersektorskog kulturnog rada. Kulturni i socijalni kapital u direktnoj korelaciji sa klasinim ekonomskim (materijalnim) kapitalom,
formiraju ukupni drutveni kapital. Nije sluajno da se Burdijeovi
uvidi i danas toliko esto navode u naunim raspravama o kulturi, uprkos svim osporavanjima. Moglo bi se rei, tavie, kako su
najvaniji savremeni mislioci drutva i kulture u kapitalizmu direktno izali ispod Burdijeova injela. Zbog toga ovde smatram
znaajnim da se podsetimo na pojam kulturnog kapitala, pojam
socijalnog kapitala i direktnu vezu izmeu kulturnog obrazovanja
i njihovog stvaranja, odravanja i razvijanja.
Druga vrlo vana taka je stvaranje nove publike, ili da se tanije
izrazim u mnoini novih publika. Kulturne institucije obrazuju
nove publike za sve vrste kulturnih sadraja (muzeje, teatre, koncerte, galerije, knjige, filmove) i bez tog stvaranja novih publika, bez edukacije novih publika, sama kultura, odnosno, kulturna
umetnika proizvodnja, nema nikakvu budunost, jer jednostavno, nee imati za koga da proizvodi nove sadraje. Podsetiu vas
da savremene teorije uvek govore o publikama u mnoini i ta injenica sama po sebi dovoljno istie i diversifikaciju fenomena i
raznovrsnost moguih pristupa. Napominjui vanu literaturu na
koju se oslanjamo u naem razumevanju problema o kome ovde
govorimo, uz seminalno delo o publikama Suzan Benet, svakako
bih dodao i izuzetni doprinos Nikolasa Oberkrombija i Brajana
Longursta.
Trea stvar je jasna svest o tome da kulturne institucije vre, ili bi
bar svakako trebalo da vre, vrlo vaan drutveni uticaj na osveivanje pojedinaca i zajednica. Upravo o tome smo ovde mnogo
govorili jue i danas, o tom radu pojedinaca, ustanova i zajednica
na podizanju drutvene svesti o tome koliko su i kultura i umetnost i obrazovanje meusobno povezani, a istovremeno, posebni
i jednako bitni segmenti. Postoje, dakle, ne samo kao usamljeni
procesi u svojim odvojenim niama tamo gde delujemo mi
profesinalci koji od toga ivimo i time se profesionalno bavimo
nego i kao bitni delovi itavog drutva. Previe je egzaktnih i
nepobitnih naunih dokaza, previe da bi se mogli ignorisati, o

DRAMA U OBRAZOVANJU
tome da su ona drutva koja vie polau na kulturu i obrazovanje

istovremeno i ekonomski prosperitetnija, i turistiki atraktivnija, i
politiki stabilnija, i pokazuju znaajno vie indekse kvaliteta ivota svojih graana. Istovremeno, u svim navedenim elementima, a
posebno u kvalitetu ljudskog ivota, ozbiljno zaostaju ona drutva
koja sve to imaju u manjoj meri. Ako uzmemo u obzir samo ekonomsku vanost kreativnih industrija u razvijenom svetu (setimo
se kapitalnog istraivanja i klasifikacije Riarda Kejvsa), ili fenomen
takozvane kreativne klase (da se opet prisetimo Riarda Floride),
jasno je da nije re samo o lepim eljama i zvunim frazama nas
koji se kulturom i obrazovanjem primarno bavimo.
To su tri fokusa na koja emo pokuati da se na ovom panelu, u
vrlo ogranienom vremenu od jednog sata, koliko je mogue preciznije i konkretnije usmerimo.
Sa nama su ovde i praktiari i umetnici koji proizvode kulturne sadraje, pre svega u domenu primarne socijalizacije, tj. u domenu
obraanja mlaoj publici, to je izuzetno vano po svim istraivanjima kojima raspolaemo. Ako sa obrazovanjem za kulturu ne
ponemo u vrlo ranim godinama ivota, kod vrlo mlade publike,
kasnije je to znatno tee ili gotovo nemogue dovoljno kvalitetno
uiniti. Ovde su i teoretiari kulture, i pedagozi, i akteri na izvrnim
nivoima kulturne politike. Zadovoljstvo mi je zakljuiti da imamo
u punom smislu intersektorski sastav potreban za intersektorsko
razmatranje problema.
Ima jo jedna vrlo vana stvar s kojom u zavriti ovaj uvodni
deo. Sve ove lepe elje koje smo mi pobrojali i jue i jutros i na
prethodnom panelu, sva naa verovanja zapravo u mo kulture i
umetnosti, svakodnevno se sudaraju sa nekim potpuno drugaijim kulturama koje su mnogi skloni politiki nekorektno otvoreno
nazvati i nekulturom. Susreu se, pa i sudaraju i sukobljavaju, s
razliitim kulturama potroakog drutva kulturom konzumerizma, vulgarnog neoliberalizma, novih totalitarizama, novog
anarhizma s kulturama, dakle, koje, praktino, negiraju sve ovo
to sam ja ranije nabrojao, kulturama koje nas postavljaju pred
izazove redefinisanja i ponovnog promiljanja navedenih koncepcija. Mogue je, i potpuno legitimno, u tom svetlu i postaviti
pitanje je li moda vreme da redefiniemo sam pojam kulture i je

li moda vreme da postavimo jednu potpuno drugu paradigmu
u razmiljanju o tome kakvu kulturu te nove generacije donose i
sa kakvom konkurencijom se nae navedene lisabonsko-seulske
definicije kulture u praktinom ivotu, u svakodnevnom ivotu,
u svakodnevnom iskustvu medija, u svetu korporativne kulture,
okruenju konzumerizma i svih drugih izazova danas suoavaju. I
o tome e, mislim, na ovom panelu takoe biti rei.
Marina Milivojevi-Maarev,
Dr. sc., docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, autorka
i urednica asopisa Scena i publikacija o primeni kreativne drame (BAZAART), spisateljica drama za pozorite za decu i mlade:
Kao moderatorka panela moram da primetim da najvie uesnika (estoro od nas sedmoro) dolazi iz domena pozorita. Zato
je to tako? Neko bi mogao da dobaci to je zato to su Darko i
Marina zavrili FDU pa je pozorite njihov domen interesovanja.
Meutim, pozorite i obrazovanje se prepliu jo od kolske drame Traedokomedije koju je profesor Slavensko-latinske kole u
Sremskim Karlovcima Emanuil Kozainski izveo zajedno sa svojim
acima za Vidovdan 1734. godine. Prva kolska predstava i drama u
prvoj srpskoj gimnaziji se u istoriji srpskog teatra smatra poetkom
i drame i teatra kod nas. Nstvnici su iskzivli svoje literrne, rediteljske, scenogrfske, kostimogrfske, rekviziterske i svke druge
tetrske sposobnosti, ci su uili jezik (ltinski i svoj nrodni),
uili istoriju, pomgli profesoru u svkom poslu u vezi s predstojeom igrom, sticli iskustv u pesnikim umeim i ko izvoi
i ko koutori rzvijli i rsuivli usvjne oblike svesti i pripremli
se k i z jvne svetovne i duhovne slube.1
Nadalje, kroz itav XIX vek pozorite svesno i sistematski radi
na irenju prosvetiteljskih i nacionalno-osveujuih ideja.
Odnosno, da se izrazim u duhu u kome je poeo Darko Luki,
pozorite doprinosi uveanju kulturnog kapitala nacije,
predano delajui u pravcu koji trasiraju glavne drutveno-politike ideje. Tokom XX veka pozorite i
obrazovanje se tek povremeno susreu.
105
islands
Najpoznatiji primer tog susreta je period nakon Drugog svetskog
rata, kada se sistematski radilo na omasovljavanju pozorine umetnosti, ali i na ideolokom uniformisanju itavog drutvenog ivota.
Taj zagrljaj ideologije i kulture je poinjao sa namerom da se deluje
na osveivanje pojedinca i zajednice, ali se zavravao uglavnom
minornim estetskim postignuima i brutalnom cenzurom. Od tada
meu kulturnim poslenicima postoji izvesni neartikulisan zazor od
pribliavanja obrazovanju, jer se time umetnost, navodno, sputa
na nivo pounog. Danas smo, praktino, na suprotnoj strani ovog
istorijskog klatna nema ideologije, ali ni konsenzusa o bazinim
pitanjima nae kulture (o tome je Ana Peikan govorila na plenumu).
Opti je utisak da su kultura i obrazovanje marginalizovani i meusobno otueni.
Jedna od preostalih taaka susreta kulture i obrazovanja je deje
pozorite (obuhvata itav spektar pristupa pozoritu u kome pozorite proizvode deca) i pozorite za decu (pozorini profesionalci
pripremaju lutkarske, dramske i druge predstave za deju publiku).
Deje pozorite najee funkcionie vaninstitucionalno (izuzetak
su dramski studiji pri ustanovama, koji su, uglavnom, nasleeni
iz prethodnog perioda), kroz delovanje aktivistikih i umetnikih
grupa (kao to je i BAZAART), zatim dramskih sekcija pri kolama ili
privatnim dramskim studijima. Rad ovih grupa ima u svojoj osnovi
nesumnjivu kulturno-obrazovnu misiju, koja je bila svojstvena srpskom teatru na njegovim poecima.
Drugi, institucionalni tok, ine pozorita za decu koja decu posmatraju kao publiku koju uvode u svet pozorita. Vano je napomenuti
da u naem drutvu jedino pozorina umetnost ima specijalizovane institucije koje se obraaju dejoj publici. Pozorita za decu imaju neposredan kontakt sa obrazovnim ustanovama i porodicom:
deca u pozorite radnim danima dolaze organizovano preko kole i vrtia, a vikendom ih dovode roditelji. Iz ovoga logino proizlazi
zakljuak da odrasli (vaspita, profesor ili roditelj) biraju koju predstavu e deca gledati i na taj nain formiraju njihovo saznanje o
pozorinoj umetnosti i kulturi uopte. Kako to utie na rad institucija
kulture i kako umetnici i strunjaci koji rade u ustanovama kulture
vide obrazovnu ulogu kulture, pitamo nae sagovornike.
Igor Bojovi,
dramski pisac, direktor pozorita lutaka Pinokio u Beogradu:
Bajka u funkciji obrazovanja i vaspitanja:

Igrati nivo znaenja
Jedan engleski komiar poinje svaku diskusiju reenicom sad ja
gnjavim. Ja se nadam, poto je vreme ogranieno, da se to meni
nee dogoditi i trudiu se da budem saet. Moja uloga je dvostruka, ak moda i trostruka, s obzirom da sam vei deo svog
stvaralakog opusa posvetio pisanju za decu, a sa druge strane
sam ve skoro dvadeset godina direktor Pozorita lutaka Pinokio
u Zemunu i na taj nain i kreator repertoara i repertoarske politike
tog pozorita, a sa tree strane obe uloge su simbiotiki vezane
za edukaciju mladih i za kole.
Veliki uticaj na izbor tema koje e se raditi u naim pozoritima za
decu i koje ja sm kao autor radim, vezane su za kolski sistem i
kolsku lektiru. Ono to je najei tematski izbor kada je Pozorite
lutaka Pinokio u pitanju jeste bajka. Mislim da ne postoji tema
koja ne moe da se obrauje u pozoritu za decu, bitan je samo
nain na koji e se ona raditi.
Ja sam imao tu sreu i zadovoljstvo da nakon zavrenog Fakulteta
dramskih umetnosti budem i student The Royal Court Theatre
(Kraljevsko pozorite) u Londonu, internacionalne kole gde se naroito insistiralo na neemu to se zove underline meaning, to bi se
kod nas moglo prevesti kao znaenjski nivo. Time to radimo bajke,
dakle, mi smo se odluili za jedan drugaiji sistem od onog kakav je
u Londonu i u zapadnoj Evropi moda prisutniji, gde se bave angaovanim komadima za decu koji se deavaju u dananje vreme. Mi
se vie bavimo bajkom, izvlaei njen znaenjski nivo u prvi plan.
Smatram da je Batelhajm sasvim u pravu, kao i Erik Bern u svojoj
modernoj psihologiji i psihijatriji, kada kae da nas bajke svojim arhetipskim situacijama ue ivotu. Veina njih jeste napisana u XIX
veku, ali ne i za XIX vek, ve za sva vremena i mogu se primenjivati, po mom miljenju, i u ovom vremenu interneta, digitalizacije.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Pitanje je samo naina. Ja se kao direktor Pozorita Pinokio trudim da ouvamo neke klasine vrednosti, nasuprot svemu onome ime decu zasipaju mediji sa raznih strana i to im je ionako
dostupno. Kada dou u pozorite, deca ipak ele da vide neto
drugaije u odnosu na ono to viaju svakog dana kod kue i na
televiziji. Mi im tu priliku i pruamo, trudei se da to bude u saglasju sa onim to bi kasnije moglo sa tom decom da se razgovara u
kolama, da se izvlae razna tumaenja tih bajki i da se zahvaljujui
njima izgrauju neki novi ljudi.
Jedan od primera koji bih mogao da navedem je upravo bajka
Crvenkapa. Ja sam napravio jednu verziju za pozorite koja ima
prikriveni znaenjski nivo koji je objasnio Bern kroz zapaanje da
oca nema nigde u toj prii. Napravio sam je kao priu o detetu
razvedenih roditelja. Deca koja gledaju tu Crvenkapu gledaju
bajku, gledaju Crvenkapu onako kako su navikli da e je videti.
Istovremeno, ispod toga ide jedna druga pria koja im, moda,
pomae u svakodnevnom ivotu, gde su razvodi sve vie prisutni,
da lake prebrode sve te situacije. To je samo jedan pokuaj da
pojasnim ono to sam prethodno hteo da kaem.
Mila Maovi Nikoli,
dramska spisateljica, dramaturkinja Malog pozorita Duko
Radovi:
Odrastanje publike i odrastanje pozorita:

Dileme repertoarske politike pozorita za decu
Drago mi je to mogu danas da govorim o aktuelnoj repertoarskoj
politici Malog pozorita Duko Radovi. Trenutno je repertoar ove
kue fokusiran na kolsku lektiru. Kada sam kao dramaturg, a izmeu
ostalog i kao dramski pisac, bila informisana o tome na koji nain e
se kreirati repertoar Pozorita, morala sam da se zapitam ta pojam
lektire danas predstavlja. Kao to znamo, u velikoj meri se naslovi koji
e se raditi u koli biraju na osnovu predloga nastavnika: Nacionalni
prosvetni savet daje spisak dela koji je vrlo iroko odreen, tako da
od nastavnika i njihovog izbora pojedinih dela zavisi ta e se raditi u
okviru lektire. Sa druge strane, to jeste lista pisaca klasika.
Savremenom piscu je skoro nemogue da uopte dopre do tog

korpusa lektire. Ovaj raskol izmeu klasine i savremene knjievnosti kljuan je momenat zbog kojeg sam imala linu bojazan da
lektira predstavlja suvie uzak opseg dla za formiranje repertoara.
Postavlja se pitanje: kakve veze lektira/knjievnost ima sa pozoritem/scenom? U lektiru, pre svega, ulaze prozna dela, romani;
ili, kad je re o lektiri za najmlae, to je korpus bajki o kojima je
Igor govorio, gde je obrada ira i moe ak dati podsticaj za moderan pozorini jezik. Svima je poznato da Malo pozorite Duko
Radovi, osim scene za najmlae (tzv. deje scene), ima i veernju
scenu. Ona je kroz istoriju bila humoristika scena, jedno vreme
angaovana scena, a u ovoj sezoni, scena na kojoj se izvodi klasika
upravo kolska lektira adaptirana za pozorite, kao to je sluaj sa
Sremevim delom Pop ira i pop Spira.
Smatram da tu nastaje vie problema, poto pitanje repertoara
pozorita za mlade sagledavam iz dualne pozicije, utoliko to sam
i dramaturg, ali i dramski pisac, to znai da osim profesionalne
estetike kue za koju radim, imam i svoju, subjektivnu estetiku.
Prva dilema sa kojom sam bila suoena kada je trebalo da uradim
jednu od adaptacija iz korpusa lektire je: ima li uopte smisla raditi
klasiku danas? Obrada klasike, to jest njena reinterpretacija je pozorina tendencija osamdesetih godina, inspirisana teoretskim radovima Jana Kota o ekspiru, kao i brojnim radovima o postmodernizmu, koja se, pre svega, mogla videti na veernjim scenama
pozorita za odrasle (ima je i danas). Pozorite za decu i mlade
esto ima potrebu da kopira ono to se radi na scenama ovih velikih kua, to po sebi nije loe, jer podrazumeva veu okrenutost
tendencijama koje se smatraju najprestinijim u kulturi. Meutim,
ta je sa potrebama mlade publike? Ako se radi klasika na sceni
za mlade, pretpostavlja se da ona na neki nain treba da bude
prilagoena kulturi mladih, da ne kaem tinejd-kulturi. Da
li je mogue na bilo koji nain spojiti jedan popularni anr
kao to je tinejd u najirem smislu (romantina komedija,
fantastika, horor) sa onim to pozorite treba da bude?
Ovde treba istai da se tinejd-anr u osnovi vezuje za
odreene filmske podvrste i strip, a tek posredno
za pozorite i druge medije. U tom smi107
islands
slu potrebno je naglasiti da je za formiranje svestrane anrovske
politike potrebna tesna saradnja nastavnika i profesora koji su u
direktnom kontaktu sa decom kolskog uzrasta sa pozorinim
profesionalcima i pozoritima kao institucijama kulture, jer jedino
iz ovakve uske saradnje moe doi do formiranja repertoara koji
zanima decu i mlade.
Sa druge strane, postavlja se pitanje koliko prostora pozorite za
decu i omladinu otvara mladim stvaraocima i estetici novog doba
koju oni donose, naroito ako se repertoarska politika toliko strogo
odredi kao iskljuivo i jedino kolska lektira u najuem smislu.
Naalost, mladi pisci kod nas retko kad imaju priliku da vide svoja
dela izvedena na sceni. Polazei od sopstvenog iskustva, mogu da
kaem da sam ja imala sreu da vidim svoje tekstove na sceni i
onoj za decu, ali i na veernjim scenama, tako da znam koliko to
puno znai ivom piscu i koliko je to korisno i mladim rediteljima
i svim ostalim saradnicima na predstavi, odnosno autorima. Ako
pozorite ukine prostor za mlade umetnike, ono na neki nain, kao
medij, ukida i svoj smisao, jer se okree samo adaptacijama ve
vienih naslova.
Jo jedan problem koji se namee, a koji je i realno pitanje kvaliteta
obrazovanja i kulturnih ustanova u naoj zemlji jeste: da li je i u
kojoj meri mlada publika dosad bila u prilici da vidi neko klasino
delo u dramskoj formi (pozorite, film i sl.)? Mislim da je ovo problem koji se u najveoj meri tie kolskih pedagoga i nastavnih
saradnika, kao i spremnosti nastavnika i profesora da napuste uionice i da pokuaju da nastavu organizuju u drugim prostorima
kulturnim ustanovama kao to su pozorita, bioskopi, kinoteka,
muzej, galerija i sl. Samo na taj nain se moe postaviti pravi balans izmeu onog to nazivamo savremenim i modernim u kulturi
i klasinim obrazovanjem.
Da zakljuim, za celovit repertoar smatram da je vano imati izbalansiran odnos izmeu klasike i modernog stvaralatva, te vas
u tom smislu ovom prilikom molim da vae projekte, ideje i tekstove, odnosno, teme koje razvijate u uionici aljete pozoritu na
itanje i razmatranje.
Tatjana Paska,
rukovoditeljka lutkarske scene Narodnog pozorita Toa
Jovanovi u Zrenjaninu:
Pozorite, kola, ulica, mediji:

Susret ili sudar kulturnih modela
Ja dolazim iz specifinog pozorita koje ima i dramsku i lutkarsku
scenu i funkcionie u gradu koji ima neto manje od 100 000 stanovnika. Lutkarska scena deli prostor sa dramskim teatrom, guramo se na probama. Ipak, tako smo u jedinstvenoj prilici da stvaramo publiku, ne samo za na lutkarski teatar, nego i za dramski.
Mislim da je to naa prednost, jer u malom gradu publika koja dolazi u mali teatar postaje i ostaje naa publika i u dramskom teatru.
Razvojem estetskih kriterijuma, etikih normi, moralnih kategorija
i, uopte, vrednosti naeg drutva doprinosimo razvoju publike u
smislu stvaranja potreba za konzumiranjem kulturnih sadraja.
Tano je da ne postoje dugorone razvojne koncepcije na nivou
drave, naroito ne one koje proizilaze iz nacionalnih programskih
ciljeva i ishoda; ali mi to ne treba da shvatimo kao prepreku. Mi
treba u intersektorskoj komunikaciji sa kolama i civilnim sektorom, ali i sa roditeljima, da se dogovaramo i da planiramo repertoare. Verujem da taj put od pojedinanog ka optem moe da d
rezultate i da nam nije neophodna nacionalna strategija koja e
propisati kako meusobno da komuniciramo. Komunikacija moe
da se ostvari na ovakvim skupovima na kojima se dobijaju dobre
ideje i otvara mogunost da se prevazie nedostatak dugoronog planiranja. Definitivno mislim da resursi postoje. Ne mislim
samo na sredstva koje nam daje EU kada podstie da meusobno
komuniciramo u ova tri sektora, nego mislim na resurse u smislu
novog kvaliteta, razmene, dogovora, ishoda, vaspitanja dece, svega onoga to je vano i to su nai nacionalni ciljevi u situaciji kada
imamo vaspitni problem. Ja sam ovo, iskreno da vam kaem, nauila u civilnom sektoru, ne u instituciji.
Evo mojih predloga kako moemo da saraujemo, da se fokusiramo na kulturne potrebe, navike i standarde dece (pa posredno

DRAMA U OBRAZOVANJU
i roditelja) i podignemo ih na vii nivo. Pre svega, verujem da je

potrebna saradnja pozorita sa kolom i vrtiem u segmentima
odreivanja repertoarske politike pozorita radi proimanja
repertoara i kolskog gradiva. Zatim, kola treba kroz nastavu
da pripremi decu za posetu pozoritu; jedan lep, a zaboravljen
programski model koji priprema decu za recepciju umetnikih
sadraja je i javno itanje dramskih tekstova, bajki i pria u institucijama kulture u pozoritu, ali i u knjiarama. kola ima i mogunost da organizuje eksternu nastavu u pozoritu: da deci priblii odreene nastavne jedinice kroz pozorini doivljaj, ali i da ih
ukljui u kreativne radionice u pozoritu dramske, animatorske,
radionice za izradu lutaka... Pozorite moe pomoi koli da osavremeni nastavu primenom kreativnog dramskog procesa, kroz
ukljuivanje dramskih umetnika kao saradnika u nastavi. Postoje
jo brojni naini kako pozorite i kola mogu da ostvare vrstu
spregu na ovom zadatku od nacionalnog interesa izgradnji fundamentalnih vrednosti kroz negovanje estetike i razvoj etike buduih graana. Znamo da se moralne vrednosti kod dece usvajaju putem internalizacije, dakle, procesom usvajanja drutvenih
normi i standarda ponaanja kao svojih linih stavova. Roditelji
i odrasli, a meu njima u prvom redu prosvetni radnici, ti su koji
odreuju ta je dobro, a ta loe, ko je heroj a ko kukavica, zato je
vano govoriti istinu, boriti se za pravdu, zato je vana sloboda,
zato moramo potovati zakone, zato treba biti vredan, uporan,
pristojan.
Vaspitni aspekti o kojima govorim su veoma vani i vrlo delikatni. Ako vam sada kaem da malu publiku doekujem u foajeu sa
osmehom i dobrodolicom: Dobar dan, dobro doli u pozorite, a uiteljica kae: Tiina, hou da ujem tiinu, nemojte da
mi brujite, ovde sve odjekuje jako. Potom, uu u salu, predstava
pone, a uiteljica ustane i kae: ta je smeno, prestanite da se
smejete, tiina. Ovo to sam vam ispriala zaista tako i izgleda.
Pitanja koja iz ovog proistiu su: kako roditelju skrenuti panju da
ne moe da fotografie na predstavama, a uiteljici da ne treba
tako da se obraa detetu, ve treba da ga pusti da ima spontanu
reakciju? Nije edukacija neophodna samo deci, ve i roditeljima i
prosvetnim radnicima. Svi treba da uimo kako da se ponaamo
u pozoritu.
Pozorite se dogaa sada i ovde, ono je umetnost trenutka isto,

a uvek drugaije i neponovljivo. Fenomen igre i kreativnosti, kao
i neponovljiv oseaj razmene emocija sa dejom publikom, ini
svako igranje predstave jedinstvenim sve drugo biva manje vano. Ako dete doivi radost igre, stvaranja, prepoznavanja, razmene i nadogradnje, mi smo uspeli u svojoj misiji razvoja kulturnih
potreba. Ako se sa zapitanou otvore teme koje osvajaju deju
panju, koje podstiu saznajne potrebe deteta, ako su te potrebe
podrane dobrom komunikacijom u obrazovnim i vaspitnim segmentima drutva, ako intelektualno i emotivno zaokupimo dete
u tih etrdesetak minuta izvoenja predstave, onda moemo rei
da smo angaovani i da obrazujemo i vaspitavamo publiku. Na
nama je odgovornost!
Dragana Latini,
kustoskinja struna saradnica za rad sa publikom i saradnju
sa spolnim saradnicima na osmilavanju edukativnih programa Dejeg kluba u Muzeju grada Beograda:
Muzej kao uionica:

Prostor za istraivanje i uestvovanje
Jedan od preduslova kvalitetne meusobne saradnje resora kulture i obrazovanja je ureenost samih resora i povezanost razliitih oblasti u okviru jednog resora. Samo na taj nain saradnja
kulture i obrazovanja nee ostati na nivou linih kontakata i sporadinih inicijativa i preputena entuzijazmu pojedinaca. Sa druge
strane, zakonske regulative i okviri ne moraju nuno dovesti do
saradnje. Oslanjanje na to da e drava da uredi resore i omogui
njihovu saradnju deluje, u naem sluaju, dosta daleko. Mi smo
ti koji treba da menjamo i da brojnou inicijativa i programa,
a naroito njihovim kvalitetom, delujemo odozdo na gore i
pritiskamo dravu da teme obrazovanja i kulture, a naroito
nunost njihove povezanosti, stavi u fokus. Ukoliko nema
potrebe za promenom unutar nas samih i ukoliko se za
nju ne borimo zajedniki, do promene u sistemu teko da e doi.
109
islands
Da bi meusobna saradnja resora obrazovanja i kulture, kojoj se u
perspektivi svakako tei i koja je nesumnjivo nuna, bila ostvarena
na najbolji mogui nain, potrebno je da se od najranijeg uzrasta
deca vaspitavaju tako da im se nude kulturni sadraji, odnosno da
uestvuju u ve pripremljenim kulturnim programima, kao i da to
vie participiraju u njihovom kreiranju, da sami stvaraju kulturu.
Zbog toga je vano da oba resora ne iskljuuju termin vaspitanje,
jer je on neodvojiv i sutinski povezan i sa jednim i sa drugim.
uenjem i sticanjem razliitih vetina, razumevanje procesa, podsticanje samostalnog i timskog rada, razvijanje kreativnih sposobnosti
i kritikog miljenja kroz razliite forme muzejskih aktivnosti voenja kroz stalne postavke ili tematske izlobe (interaktivni pristup,
kada deca nisu pasivni posmatrai ve uesnici), kreativne radionice
(koje podstiu uenje kroz igru, matanje, razvoj vetina, druenje,
zabavu), edukativni programi (povezani sa kolskim gradivom, jasne
strukture i dinamike, uz korienje razliitih pedagokih metoda).
Muzeji nisu mesta formalnog uenja i upravo ta injenica predstavlja njihovu veliku prednost, pri emu batina ima izuzetan potencijal kao resurs za uenje i sticanje znanja, a muzejske kolekcije
mogu biti koriene, izmeu ostalog, i kao nastavno sredstvo.
Kreiranje raznolikih muzejskih sadraja ima za cilj i omoguava,

izmeu ostalog, promenu odnosa uenika prema znanju uopte
i poveanje motivisanosti za dalje uenje, a posredno se utie i
na formiranje ideja i stavova prema drugima (promovisanjem tolerancije i kulturne raznolikosti), formiranje vrednosnog sistema,
formiranje kulturnog i lokalnog identiteta...
Definicija i praksa muzeja menja se od 50-ih godina XX veka: od

dotadanje gotovo potpune okrenutosti predmetu, muzej se
sve vie okree publici, postajui mesto komunikacije u najirem
smislu te rei. I kustos, umesto uvara predmeta, postaje spona,
most izmeu predmeta muzejskog sadraja i publike. Kreirajui
programe koji su u direktnoj vezi sa nastavnim gradivom muzeji
zauzimaju sve znaajnije mesto u edukaciji.
U muzeju se, pre svega, posetilac sree sa realnim, originalnim
predmetom i u prilici je da doivi neposredno iskustvo. Mogunost
uenja (u najirem smislu te rei) kroz sopstveno iskustvo i aktivno
uestvovanje (participaciju) u programima bitno se razlikuju od uobiajenih kolskih aktivnosti i pasivnog usvajanja i reprodukovanja
znanja. Sa druge strane, u muzeju nema oekivanih ishoda, nema
pritiska ni ocenjivanja, tako da se deca oseaju slobodnije da izraze
svoje misli i da na taj nain, izmeu ostalih, stiu samopouzdanje.
Uloga kustosa u susretu sa publikom, to jest njegova uloga u obrazovanju je s jedne strane veoma odgovorna, a sa druge predstavlja
veliki izazov i prua itav spektar najrazliitijih mogunosti da se
drugaijim pristupom (programi koncipirani tako da se angauje
to vie ula, prilagoavanje muzejskog sadraja odreenoj grupi
posetilaca [prema uzrastu, interesovanjima, stepenu obrazovanja,
pripadnosti bilo kojoj marginalizovanoj grupi i sl.]) omogui voljno usvajanje znanja, probudi radoznalost i istraivaki duh, elja za
Nastavnici kroz posetu muzeju imaju priliku da dobiju inspiraciju

za promenu u sopstvenom radu, kao i da svoje uenike sagledaju
u drugaijem okruenju i uoe potencijale koje moda ne mogu
da primete u uobiajenom kolskom okruenju i rutinskom rasporedu obaveza.
Ono to muzej dobija saradnjom sa sektorom obrazovanja je mogunost stvaranja i negovanja vaspitavanja nove publike (zadovoljni posetioci koji se vraaju u muzej), neposredna promocija
muzejskih zbirki, programa i batine uopte, podsticaj za kreiranje
novih sadraja.
Konano, neophodnost interresorne saradnje obrazovanja i kulture je neupitna, jer kroz partnerstvo ova dva resora zajednica i
drutvo dobijaju generacije sposobne da bolje razumeju razliite
procese i spremne da bre i kvalitetnije menjaju drutvo u kojem
ive.
Ono to muzej prua odmah kad uete je interakcija. Tu deca
poto organizovano dou ne mogu da sednu i ekaju da se
ugase svetla da bi onda gledali u svoje telefone. Meutim, postoji
problem u ljudima koji rade u muzejima: oni moraju, pre svega, da
vole svoj posao i da hoe to da rade. Ja sam zatekla situaciju da

DRAMA U OBRAZOVANJU
kolega decu mlau od petog razreda nije hteo da primi u Konak

kneginje Ljubice, zato to smatra da oni tu postavku ne mogu da
razumeju. Moda oni ne mogu da razumeju ono na ta je kolega
mislio, ali postoji ono to mogu da razumeju na je zadatak da
svakom uzrastu priemo na pravi nain.
Ivan Pravdi,
Dr. Sci., umetnik, aktivista, vanredni profesor na Akademiji
umetnosti u Novom Sadu i predava na interdisciplinarnim
studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu:
Ideologija i aktivizam u obrazovanju i kulturi:

Ustanove su vlasnitvo graana
Posle ovih uglavnom pozitivnih pojedinanih primera koje smo
imali priliku da ujemo, a oni jesu pozitivni jer jo uvek funkcioniu
i uspevaju da preive, hteo bih da skrenem panju na neke ozbiljne kontradiktornosti sa kojima se suoavamo i sa kojima emo se
suoavati sve vie: prva je upravo pitanje intersektorskog povezivanja.
Da li ovde u sali ima ikoga ko nije potroa javnih sredstava za
kulturu? Odnosno, da li ima ljudi koji finansiraju kulturu, a ne samo
onih koji su korisnici kulture? Tih nam ljudi vie treba da bismo pokrenuli ovaj intersektorski dijalog.
Takoe se susreemo sa ozbiljnim ideolokim kontradiktornostima u, kako kae ovaj panel, izgradnji odgovornih graana i funkcionalnog drutva. Ako pogledamo ozbiljno oko sebe, videemo
da ni jedno ni drugo nikome ne treba, osim, moda, nama koji jo
nosimo utopizam javnih institucija, drutva koje se kreira od dole,
od potreba graana, i verujemo u njega, iako vidimo da se sve
vie stvari, to bi marksisti rekli, od gore usmerava i implementira
na pojedinani ivot svakog graanina. Pozitivni primeri koje ovde
navodimo mnogo pre e postati dobri primeri samo za neku vrstu
elitnog kolovanja, nego za javno, otvoreno i slobodno kolovanje
za koje, verujem, svi ovde pokuavamo da radimo i da aktiviramo
ljudske resurse koji postoje jo kod malenih ljudi.
Nalazimo se svi, a pogotovo ljudi koji rade u institucijama kulture,

pred velikim izazovom privatizacije, opet, jer smo, da tako kaemo,
zemlja u poluveitoj tranziciji i jo uvek nismo doli do nivoa stvarnog klasnog razdvajanja institucija, kada prepoznajemo institucije
za skupe toalete i skupe karte, ali i one koje su skvotirane i okupirane i gde ljudi dobrovoljno, aktivistiki i artivistiki zarauju od
sitnog novca ubaenog u eir.
Nismo dovoljno naglasili izuzetno bitan radioniarski pristup radu,
participaciju i uenje kroz praksu, kroz rad, delanje, kroz psihofiziko, korporealno iskustvo mladih i ne samo mladih. Kroz radionice
mise,zapravo, borimo da damo, koliko god je mogue, totalno
iskustvo kreativnosti u zajednici, i to uprkos zarobljavanju dece
ispred kompjutera. Danas se oblici virtuelne zabave - koja deci
odvlai panju od stvarnog psihofizikog i drutvenog delovanja
- ne ograniavaju samo na kompjuter, ve su veoma raznovrsni i
tehnoloki sofisticirani.
Razlog zbog kojeg smo, zapravo, svi ovde jeste da uloimo mentalni, duevni i psihofiziki napor da bismo nali reenje za pomenute kontradikcije kroz sopstvenu praksu. Sva ova pitanja moraemo da reimo da bismo reili mnogo vanija pitanja naeg postojanja i naeg verovanja u kulturne potrebe i u budunost ljudi kao
kulturnih kreativnih bia. I zbog toga, kada govorim o institucijama kulture, obrazovanja i o samoj dravi, bitno je da shvatimo da
li su te institucije i ti materijalni resursi vlasnitvo graana, ili smo
mi, kao graani, zapravo jedno neeljeno vlasnitvo odreenih
vladajuih struktura. To su pitanja na koja nemam odgovore, ali
verujem da svi treba da ih podelimo i da se udruimo ne bi li ih
bolje shvatili i reili.
Darko Luki: Mislim da smo ve i na prethodnom panelu otvorili
jednu izuzetno bitnu stvar - na koju, naalost, tamo nismo dovoljno daleko stigli u raspravi, jer nismo imali vremena - a to je
svima nama poznata injenica da je pojam kulture znatno
iri od pojma umetnosti i da kultura uveliko nadilazi samu
umetniku proizvodnju o kojoj smo mi ovde uglavnom,
ako ne i iskljuivo danas govorili. Takoe, kolega
Pravdi je sad otvorio vrlo vano pitanje
111
islands
izvaninstitucionalnog obrazovanja svih, gotovo bezbrojnih oblika obrazovanja izvan kola, edukacija radioniarskog tipa, okvirnog
modela doivotnog obrazovanja itd. ao mi je da se ovde nismo
dotakli niti jednom reju vanih tema poput nematerijalne kulturne
batine, kulturnih aktivnosti i praksi kao to su folklor, narodni obiaji,
kultura svakodnevice, subkulture Sve ovo, razume se, zajednikim
delovanjem stvara umreenu kulturu jednog drutva, i to je vrlo
vano, sva su ta delovanja izuzetno vana, pogotovo za primarnu
socijalizaciju.
Ako smo neto uspeli danas ovim panelom, to je da smo se, pre
svega, ovako razliiti okupili i izmeu sebe porazgovarali o nekim
zajednikim problemima i donekle naznaili koje sve probleme i
koja sve pitanja zapravo imamo pred sobom. ini mi se da to nije
malo za jedan ovako kratak termin na jednoj konferenciji koja radi
ovako izuzetno ambiciozno i kvalitetno prvi put.
Prema tome, ini mi se da smo mi ovde danas otvorili obilje materijala za neku novu konferenciju i za neki budui susret, a sasvim
sigurno i za razgovore i diskusije koji e sad uslediti. Umesto mog
monolokog rezimea, pozivam vas da zajedniki nastavimo u aktivnom dijalogu i diskusiji.
Diskusija:
Jelena Stojiljkovi, profesorka srpskog jezika i knjievnosti u
Farmaceutsko-fizioterapeutskoj koli, Beograd:Mislim da je dobro da se uje i miljenje prosvetnih radnika kao uesnika u panelu: potrebno je ukazivati Ministarstvu prosvete da treba da vrednuje to to radimo kroz nastavu, javne asove, primere dobre
prakse, uee u smotrama i festivalima, manjim ili republikim.
Ministarstvo prosvete bi trebalo da ima vie sluha, da bude otvorenije za ono to prosvetni radnici, najee iz entuzijazma, rade
na planu kulture u koli i da to vrednuje.
to se tie kulture u koli, koja je ve kulturno-obrazovna institucija,
injenica je da tm koji se bavi kulturnim aktivnostima, koji postoji u
svakoj koli, prvo poinje od biblioteke kao kulturne take u koli koja
moe da napravi vezu sa drugim kulturnim institucijama u sistemu.
Duica Blagojevi, nastavnica srpskog jezika u O Milan Raki,
Novi Beograd: Moj predlog kulturnim institucijama (muzejima i
pozoritima) je da naprave kalendar aktivnosti koje bi bile kompatibilne sa naim kolskim programom. Dobar primer za ovakav vid
saradnje izmeu organizacije civilnog sektora i obrazovnih institucija predstavlja praksa Prijatelja dece Novog Beograda, koji svoj
kalendar kolama dostavi poetkom juna - kada smo mi u obavezi
da predamo godinji izvetaj, a i duni smo da napravimo novi
plan rada po aktivima (aktiv nastavnika drutvenih predmeta, aktiv nastavnika prirodnih predmeta). Naglasite nastavnicima da e
dobiti bod za realizaciju ovih aktivnosti, kako biste ih motivisali da
dovode decu u institucije u kojima radite. Osnovna kola Milan
Raki ima Tim za kulturne aktivnosti, to takoe preporuujem
kao vid dobre prakse drugim kolama. Dostavite nam kalendar
aktivnosti, dakle. Mi emo vama rado dostaviti plan i program pojedinih kolskih predmeta, kako biste mogli da osmislite aktivnosti vezane za njihove sadraje. Sve ovo ne mora da iziskuje velika
budetska sredstva. Para nema, dakle pare nisu problem; hajde da
radimo sa onim ime raspolaemo.
Sanja Bulat, nastavnica fizike i hemije u O Branislav Nui,
Beograd: Ja vodim svoje uenike u muzeje, na festivale i kao uesnike i kao posetioce, volim da izvedem decu iz uionice. Imam
predlog: poto nastavnici vode uenike u svoje slobodno vreme,
a pritom moraju da imaju pismenu saglasnost roditelja svakog deteta, predloila bih predstavnicima razliitih ustanova da oni malo
dou kod nas u kole i naprave prezentacije svojih kulturnih sadraja u njihovo slobodno vreme, pa da vidimo koliko emo uspeti
na taj nain da animiramo decu. U stvari, da ih vi animirate za vae
sadraje, a mi emo ih onda vrlo lako dovesti kod vas.
Dragana Latini: Jedan od konkretnih predloga i modaliteta
saradnje, odnosno, obavetavanja kola o programima muzeja i
drugih ustanova kulture je projekat kolski sajam kulture: Trnica
ideja, zapoet 2011. godine na inicijativu Muzeja grada Beograda.
Trnica je odrana ove godine 24. aprila, poslat je mejlom poziv

DRAMA U OBRAZOVANJU
u dva navrata svim kolama. Ideja Trnice je da se ustanove kulture predstave beogradskim kolama i ponude svoje programe,
tako da nastavnici mogu direktno sa predstavnicima ustanova
kulture da razgovaraju, razmene ideje, kau ta su njihovi problemi. Namera je da taj projekat postane tradicija; kada smo ga
radili prethodni put, vrili smo istraivanje i dobili smo od nastavnika informacije da je idealno vreme za odravanje takvog bazara
upravo u aprilu, da bi oni imali vremena da odaberu ono to im
je zanimljivo za uenike za narednu kolsku godinu i stavili u to
svoj plan godinjih aktivnosti. U ovoj sali imamo jednu koleginicu
i jednu nastavnicu koje su uestvovale u tom projektu.
Sneana Filipovi, profesorka muzike kulture u Prvoj beogradskoj gimnaziji: Ovom izuzetnom skupu nedostaje jedna osoba Tatjana Vojinov, direktor Muzike omladine Beograda. Imam
utisak da je muzika kultura na ovoj konferenciji malo skrajnuta.
Ilustrovau to sledeim primerom: 1973. godine je Hugo avez
bio suoen sa stopom od 80% maloletnike delikvencije i kriminala. Napravio je projekat zajedno sa razliitim linostima iz sveta
psihologije, pedagogije i umetnosti koji je nazvan El Sistema. Svoj
deci su dodelili po jedan muziki instrument i posle deset godina
rezultat je bio da je procenat kriminala spao na 10%. Mislim da bi
muzika kultura morala da nae svoje mesto na buduim konferencijama.
Krisi Tiler, Univerzitet Goldsmits, London: U ovoj oblasti ja sam
neko ko je malo sa strane. Ipak, jedna stvar koja ima socijalni aspekt i koja je ovde dotaknuta veoma je vana. Razmiljam o tome
kako sam jue sluala o arlstonu i mladom oveku koji je ubio devet osoba i pitam se kako mi kao edukatori i poslenici u kulturi moemo da radimo zajedno kako bismo takve incidente predupredili. Trenutno uivam u knjizi Izgradnja zajednica, a ne publik Daga
Borvika2, koji je elnik Nacionalnog saveta za umetnost. Mislim da
ljudi u kolama i ljudi u kulturnim institucijama moraju da rade zajedno, da sarauju i da se meusobno obilaze. Mislim da je pravi
trenutak za izgradnju zajednice koja e doprineti optem boljitku.
Milica ivkovi, nastavnica srpskog jezika i knjievnosti: Ja sam
rodom iz Pirota, radila sam u Beogradu na zameni u koli i pre-
ko raznih projekata vodim radionice glume u saradnji sa mladim

glumcima iz Narodnog pozorita u Pirotu. Mislim da pitanje: ta
deca elepostavlja prave zahteve pred nas. Susretala se sa mnogim predrasudama dok sam, u koli, radila na zameni. Na primer,
starija koleginica mi kae da skratim program jer decu nita ne zanima. Zapravo, to nije istina. Susretala sam se sa koleginicama koje
ne odobravaju internet u koli. Ja sam sa svojim uenicima savreno komunicirala preko mejlova; skype in the classroom je metoda
koja treba da se uvede da bi se kolege povezale, da se svi ujemo;
ako su deo jezika dijalekti, zato da ne pustim svojim uenicima
razliite dijalekte i na taj nain napravim prisniju povezanost ako
ve nemamo dovoljno novca da putujemo i upoznajemo svoju zemlju, zato da ne iskoristimo takav metod? Evo jo jednog primera
kako predrasude funkcioniu: moje mlade kolege koje rade festival
itam, ita obilazile su beogradske kole i pitale uenike da li itaju.
Deca su odgovarala sa ne. Meutim, kada su pitana da li itaju
knjige, ne lektiru, odgovorili su pozitivno. Decu je strah da kau
da itaju ono to nije u programu, jer to u programu nisu knjige.
Sneana Radivoja, uiteljica u O uro Strugar, Novi
Beograd: Veliko je pitanje i veliko otkrie i podstrek sadran u
reenici: ta deca ele. A ta je ono to optereuje, zaustavlja i
sputava nastavnike na putu ispunjavanja tih elja? Evo moga
iskustva: Drutvo Prijatelja dece Novog Beograda, obeleeno izuzetno dobrim vostvom Suzane Ponjavi, organizuje Optinsko
takmienje dramskih grupa. Kakvi mene obziri i brige spreavaju
da se kandidujem? Mislim: nisam odabrala dobru predstavu, tekst
je isuvie interaktivan za etvrti razred, suvie je mek, neubedljiv.
Odluujem da se povuem. Uostalom, ekaju nas testovi, kolski
redovan program, ozbiljne stvari. A onda, doivljavam iznenadnu
spoznaju: ta deca ele? ta zaista ele? I kako je izgledala njihova
reakcija kada sam im saoptila da neemo ii na takmienje?
Tajac i bojkot - nisu hteli da me povrede nijednom runom
reju, ni kripom stolice. Ipak, imali su stav, fin i kulturan, ali
rekli su mi ta ele. Njihova iskrenost, otvorenost i emocionalnost, vaspitala me je za petnaest minuta. ele da glume, svi, celo odeljenje; hoe da pevaju, da skau, imaju potrebu za pokretom, za igrama rei; oni ele
da naue taj dramski tekst, da se pojave,
113
islands
takmie i pokau svoju snagu i sposobnost. Shvatila sam da sam
privilegovana to su mi deca rekla svoje elje. I, premda sam sebi
postavila visoke standarde, a do takmienja je ostalo svega nedelju dana, nisam mogla a da se ne sloim sa njima, da ne prihvatim
izazov. Izali smo na takmienje. Izali i osvojili tree mesto! Oni su
bili ponosni. A ja, ja sam se oseala kao pobednik, jer sam ula i
posluala njihove potrebe. Deca ele dramu u koli, ele pozorite.
Deca ele da budu srena.
Vesna Romevi, psiholokinja, Zrenjanin: Ovde sam u ime
udruenja psihologa i pedagoga naeg okruga, koje sarauje sa
CEKOM-om. Svi ovde razmiljamo kako da spojimo obrazovanje i
kulturu; ali kultura koju ne poznajemo dovoljno opasno nadire, a
deca imaju potrebe koje ne primeujemo. Tanja (Paska) i ja (bile
smo prvo na kulturolokom smeru u srednjoj koli, posle psiholozi) ceo ivot, sticajem okolnosti, povezujemo psihologiju i kulturu.
I ta mislite, gde sam drala lekciju o psihologiji stvaralatva, da
li mi je palo na pamet da to bude uionica? Brojni resursi ostaju
neiskorieni... Ono to bih predloila kao temu sledeeg panela
jeste: Kultura kao uslov opstanka. Niti moe obrazovanje bez kulture, niti kultura bez obrazovanja, zajedno ine neto to je moralna
vertikala jednog drutva i uslov opstanka ljudi. Nema tu velike rasprave, nego u akciju to pre, jer nova kultura opasno nadire.
Smiljana Tucakov, dramska pedagokinja i umetnika voditeljka CEKOM-a, Zrenjanin: Imam komentar vezan za intersektorsku
saradnju. Imali ste prilike jue, imaete i veeras, da vidite predstave koje su raene kroz kreativni dramski proces za koji se svi zalaemo. Meutim, kada u kolu doe ponuda da se nae predstave
prikau uenicima, i to besplatno, odaziv kole je vrlo mali.
Gordana Tasi, glumica iz Beograda: ast mi je to se nalazim u
ovoj prostoriji koja vri od energije. Preko dvadeset godina obilazim
kole i vrtie. Direktori nama zatvaraju vrata. Igore, vrlo dobro zna
kako izgleda kada ti, ili tvoji menaderi, razgovarate sa direktorima, kako skupljamo decu. Pitaju me: Nije valjda da to radi? Opet
pare? Radim zato to to volim, pa ako e neko da mi plati, ja sam
zahvalna jer u moi svoju porodicu da ishranim. Gospodo, svi se
borimo. Sve ove uiteljice i profesori, svi imaju dramske radionice i
decu vode u pozorite. A ja uem u uionicu i pitam kako se zove

deo pozorita gde sedi publika, odgovaraju mi: Tribine. Tako to
izgleda u praksi.
Dijana Sretenovi, profesorka harfe u M Stevan Stojanovi
Mokranjac, Beograd: Ja sam organizatorka festivala Harfa ve
petnaest godina, vodim svoje ake na takmienja u razliite institucije i organizujem koncerte na vie nivoa. Organizovala sam
i protest u kulturi pre godinu dana, elela sam da se uju nae
potrebe i problemi. kole se ne podravaju meusobno, na svim
nivoima. Druge obrazovne institucije treba da koriste muzike
kole, jer one pruaju besplatne koncerte, a deca od dece najbolje ue. Institucije kao to su kulturni centri i muzeji, na neki su
nain zatvorile vrata time to ne odravaju niske cene, a za kole
ove institucije uvek treba da budu otvorene. esto je u manjim
zajednicama, manjim mestima, lake, jer tamo imate podrku svoje okoline, svojih komija. Beograd se gubi u odreivanju svojih
prioriteta. Beograd mora da povrati svoje sadraje. Nekad smo ih
imali - moemo to opet da uradimo.
Zakljuak:
Vlado Krui: Cela konferencija je ostavila na me zaista duboki dojam. Moram rei da, bavei se dvadesetak godina dramskom pedagogijom uglavnom u izvaninstitucionalnim okvirima i razinama,
ja danas ne bih bio u stanju u Hrvatskoj okupiti na jednom mestu
ovakav skup razliitih aktera i protagonista i dramske pedagogije
i kazaline pedagogije i odgoja i kulturnih inilaca i predstavnika
obrazovno-odgojnih institucija, ministarstava, agencija, zavoda,
pa makar se i ne slagali i imali razliita miljenja o zajednikim problemima. Ovo je veliki korak za vas. Veliko priznanje odajem organizatorima koji ste ovo upriliili i mislim da je to vaan korak, prvi,
nadam se, u nastavku ovakvih okupljanja i raiavanja, sa jedne
strane, a sa druge, u davanju poticaja izravnim sudionicima - ljakerima, kako sam rekao, i u profesionalnoj kulturnoj proizvodnji i
vama u obrazovnim institucijama i podruju - da nastavite raditi
ono u ta verujete i za ta se zalaete!

DRAMA U OBRAZOVANJU
Darko Luki: Ja bih se takoe zahvalio organizatorima, ali i svima

vama na tome to sam tokom ova dva dana imao priliku puno
toga nauiti. Rezimirau vrlo kratko ovaj panel Uloga kulture u
obrazovanju. Mislim da smo mi ovde na vrlo razliite naine, s vrlo
razliitim pristupima, s vrlo razliitim iskustvima i idejama, svi ipak
govorili o jednoj istoj stvari kulturnom obrazovanju ili obrazovanju za kulturu. A onda smo, zahvaljujui posebno kolegici Krisi
Tiler, dobili podseanje na zaista izuzetno vanu Borvikovu knjigu
Stvaranje zajednica, a ne publika i tu jednu fantastinu re koja je
sve navedene razliitosti precizno saela. To je re ZAJEDNICA. Ili,
da budem dosledan svom insistiranju na upotrebi mnoine za re
publike, pa da i ovde istaknem mnoinu ZAJEDNICE.
Mi smo kroz ovu konferenciju, kroz sve njene panele i radionice
uspeli od niza pojedinaca, od kojih se dobar deo meusobno
ne poznaje, napraviti male zajednice, a onda i jednu malo veu
zajednicu okupljenu oko zajednikih ciljeva i interesa. Mislim da
je to onaj model kulturnog delovanja koji nam svima moda
treba biti najbolje iskustvo sa ovog skupa, jer upravo zajednice
proizvode resurse. Mi sad, naravno, po naem obiaju i dobro
uvebanim navikama moemo jedni drugima do jutra kukati kako kao pojedinci nemamo novca za ovo ili za ono, kolike
su sve nemogunosti i kakva sve negativna iskustva imamo s
ministarstvima, kolegama, medijima Ali kao zajednica vano
je da prepoznamo pozitivne aspekte problema i ukaemo na
mogunosti. Novac stvaraju ljudi. Mi stvaramo resurse, i to pre
svega tako to od usamljenih, frustriranih, nezadovoljnih pojedinaca, to mi svi jesmo, postanemo funkcionalne zajednice koje
imaju odreenu snagu aktivnosti i kapacitete promene usmerene u odreenom konkretnom pravcu. Ako bar neto od toga
nakon ove konferencije uspemo, biemo zadovoljniji i ohrabreniji za nove aktivnosti.
n
LITERATURA:
Abercrombie, Nicholas. Audiences. London: SAGE Publications,
1998.
Bennett, Susan. Theatre Audiences. London: Routledge, 1997.
Borwick, Doug. Building Communities, not Audiences. WinstonSalem, NC: ArtsEngaged, 2012.
Bourdieu, Pierre. Distinction, A Social Critique of the Judgment of
Taste. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1984.
Bourdieu, Pierre. The Field of Cultural Production. New York:
Columbia University Press, 1993.
Caves, Richard. Creative industries. Cambridge, MA: Harvard
University Press, 2000.
Florida, Richard. The Rise of the Creative Class. New York: Basic
Books, 2002.
Richards, Greg i Palmer, Robert. Uzbudljivi gradovi. Beograd: CLIO,
2013.
Landry, Charles. The Creative City. London: Earthscan, 2008.
Luki, Darko. Kazalite u svom okruenju (Kazalini identiteti). Zagreb:
Leykam, 2011.
Luki, Darko. Uvod u antropologiju izvedbe Kome treba kazalite?
Zagreb: Leykam, 2013.
Marina Milivojevi-Maarev. Pozorite i obrazovanje. Scena asopis za pozorinu umetnost, br. 1-2 (Novi Sad, januarjun 2014): 7-8.
Zoran eri., urednik. Lutkarstvo. Scena asopis za pozorinu
umetnost, br. 4 (Novi Sad, oktobardecembar 2013).
Stojkovi, Branimir i Milena Dragievi ei. KULTURA menadment, animacija, marketing. Beograd: Clio, 2011.
https://sites.google.com/site/karlgimn1/o-skoli/istorijat-skole
1
Navod prema veb-sajtu Karlovake gimnazije (pristupljeno: 20.7.2015):
https://sites.google.com/site/karlgimn1/o-skoli/istorijat-skole
2
Borwick, Doug (ed.). Building Communities, Not Audiences: The
Future of the Arts in the United States. Winston-Salem, NC: Arts
Engaged, 2012.
115

DRAMA U OBRAZOVANJU
islands
BAZAR kreativnih ideja i postignua

117
islands
BAZAR kreativnih
ideja i postignua

DRAMA U OBRAZOVANJU
ANALIZA SITUACIJE I DELOTVORNI

PREDLOZI JAVNIM PRAKTINIM
POLITIKAMA U SRBIJI
(POLICY PAPER)
INOVATIVNI PRISTUPI KULTURI
I UMETNOSTI DRAMA U
OBRAZOVANJU
Vesna uki
Analiza situacije
Kada analiziramo odnos resora obrazovanja i
kulture mogu se uoiti brojne ozbilne slabosti.
Meu njima je prva slabost sadrana u tome da
je kola izgubila kulturnu ulogu i to u dva smisla:
(a) nema ili nema dovolno vannastavnih kulturnih sadraja u ponudi u koli (dodatna nastava,
besplatne izborne aktivnosti za uenike u koli,
kulturni sadraji na ekskurzijama, rekreativnim
nastavama, nastavi u prirodi); i (b) nema kulturnog delovanja kole u lokalnoj zajednici (kola
kao nosilac, realizator raznih kulturnih aktivnosti, ili kulturni agens u lokalnoj sredini). Druga
ozbilna slabost odnosi se na mesto umetni-
djukic.vesna@gmail.com
kih sadraja u nastavnim planovima i programima kola. Kulturni sadraji nisu adekvatno
predstavleni u koli i ne ispunjavaju svoju misiju:
a) Razliite umetnosti nisu podjednako zastuplene
ni vertikalno (na razliitim nivoima obrazovanja)
ni horizontalno: umetnost je svedena na muziku, likovnu umetnost i knjievnost, dok drama,
filmsko obrazovanje, ples i druge umetnike
discipline jo uvek nisu deo obaveznog kolskog programa; ne postoji povezivanje umetnikih predmeta sa referentnim delovima programa drugih predmeta (knjievnost, istorija i
dr.); umetnost nije deo sadraja koji se polae na
maloj maturi;
119
islands
b) Tradicionalan nain realizacije umetnikih sadraja u koli: metode rada su
dominantno predavake, nastava izgleda skoro isto kao kod drugih predmeta,
mada su priroda i cilevi ovih predmeta
drugaiji; ne koriste se aktivni i interaktivni oblici rada, niti neki oblici umetnosti
(npr. kreativna drama i pokret), udbenici
i instruktivni materijali ne odraavaju specifinost predmeta, duh discipline i specifian nain milenja i rada; ne koristi se
potencijal umetnike grupe predmeta za
razvoj milenja kod uenika (da se razvija
kreativno i kritiko milenje, fleksibilnost
u milenju, otvorenost uma, tolerancija
na razliitost i dvosmislenost, sposobnost
prevoenja iz jednog simbolikog jezika
u druge, sposobnost produkcije, itd.), a to
su vrste i odlike milenja koje su vane i
za druge oblasti saznanja (npr. za nauno milenje i reavanje problema u kolskim i ivotnim okolnostima); ne koristi se
dovolno potencijal ovih sadraja za razvoj
sposobnosti komuniciranja;
v) Neadekvatni su ishodi uenja: zbog ovakvog poloaja i naina realizacije umetnikih sadraja u koli ne uspevaju da se
razviju stvaralake sposobnosti i obrasci
ponaanja kod uenika; ne uvode se uenici u umetniko stvaranje (primereno
njihovim mogunostima); ovi sadraji ne
deluju kao agens socijalizacije i vaspitanja,
ne podstiu i ne razvijaju opte ludske
humanistike i estetske vrednosti, estetski doivlaj, afinitet prema umetnosti
kod uenika; kola ne uspeva da razvije
kulturne potrebe i navike kod uenika i
da ponudi kulturu uenicima na takav na120 www.dramagogija.org.rs
in da ona bude protivtea kiu, neukusu,

primitivizmu, banalnosti i komercijalizaciji,
kakve uenici svakodnevno sreu u medijima i sredini u kojoj ive.
Takoe se moe uoiti da nedostaje saradnja kole i razliitih kulturnih institucija: esto postoje u kolskim planovima predviene posete nekoj od kulturnih institucija,
ali ne postoji planirana, osmilena saradnja sa utvrenim programom, cilevima i
nainima rada. Naravno, za ovo je potrebno da ustanove kulture imaju razvijenu
edukativnu funkciju i obuen kadar za
njenu realizaciju. Meutim, rezultati istraivanja pokazuju da lokalne samouprave
ne prepoznaju mogunosti saradnje kola
i institucija kulture. To govori o tome koliko je neophodno elaborirati oblike i vrste
saradnje kao i razviti sve potporne mehanizme za njenu realizaciju (obuka i usavravanje kadra, razvoj programa, ureenje
prostora, priprema materijala itd.).
S druge strane, nerazvijena je i zanemarena edukativna funkcija kulturnih institucija: nema obrazovnih programa namenjenih razliitim cilnim grupama (obrazovni
odnosi s javnou), nema odgovarajuih
prostora ni materijalnih resursa, niti obuenog kadra za realizaciju takvih obrazovnih aktivnosti. Kada se govori o obuci zaposlenih, strunjaci u ustanovama kulture
najee istiu da im je potrebna obuka
iz strunih oblasti, informaciono-komunikacionih tehnologija, stranih jezika, marketinga, ali u nekom optem smislu. Meutim, direktori u muzejima procenjuju
da im nedostaju razliiti kadrovi izmeu
ostalih, kustosi pedagozi i kustosi edukatori. Meutim, nedostatak obrazovnih

programa ustanova kulture je rezultat nepostojanja obuke zaposlenih za edukativni rad u kulturi. Tu treba razlikovati obuku
buduih nastavnika pojedinih umetnikih
predmeta, od obuke radnika u kulturi za
edukativni rad u irem smislu kojim se pobuuju kulturne potrebe, navike i interesovanja (ne samo za kolske potrebe). to
se tie obuke buduih nastavnika, smer
Muzike pedagogije na Fakultetu muzike umetnosti i predmet Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja na Fakultetu
likovnih umetnosti. Meutim, ne postoji
Dramska pedagogija (iako postoji Fakultet dramskih umetnosti i drugi akreditovani privatni fakulteti koji imaju studijske
programe u oblasti dramskih i izvoakih umetnosti), niti baletska pedagogija i
pedagogija u oblasti umetnike igre (ne
postoji ni odgovarjui fakultet), ve je za
nastavnike baleta najvii stepen obrazovanja srednja baletska kola, a rezultat
toga je nedovolno struan rad sa decom
u osnovnim baletskim kolama. Takoe,
ne postoje ni planovi i mere razvoja moderne umetnike pedagogije na nivou
univerziteta koja bi pripremala kompetentne strunjake sposobne da umetnost u
obrazovanju (i ire) realizuju na nain koji
je preporuen u pominjanim evropskim
dokumentima.
U takvoj situaciji, nezanemarliv broj nastavnika osnovnih i srednjih kola u Srbiji
ipak nastoji da unapredi ishode obrazovanja i motivie uenike za aktivno uenje
primenom dramskih metoda u savladava-

DRAMA U OBRAZOVANJU
nju nastavnog plana i programa u okviru

razredne nastave i posebnih predmeta
viih razreda osnovnih i srednjih kola i gimnazija (srpski jezik i knjievnost, engleski,
biologija, matematika, higijena, poznavanje materijala, zatita na radu i dr.).Oni primenjuju dramu u obrazovanju primarno
kao metod uenja, a sekundarno u vannastavnim aktivnostima (dramske i recitatorske sekcije, kolski jubileji i drugi kulturni i
umetniki dogaaji). Iako koriste slobodno
vreme za dodatne pripreme asa, to nije
njihova osnovna radna obaveza, njihov
motiv za dodatne aktivnosti je da podstaknu uenike da se vie zainteresuju za uenje i oslobode svoju kreativnost. Iako nisu
podstaknuti i nagraeni za svoj dodatni
rad, ovi nastavnici vide kolu ne samo
kao obrazovnu, ve i kao kulturnu ustanovu koja omoguava sticanje znanja i
razvoj kreativnosti uenika, a istovremeno
predstavla i arite kulturnog ivota lokalne sredine zahvalujui kulturnim i umetnikim programima koje razvija u okviru
nastavnih i vannastavnih aktivnosti kole.
S druge strane, nastavnici koji primenjuju
dramu kao metod uenja oseaju veliki
nedostatak u oblasti metodike nastave
za koju kau da je zastarela i da ne prepoznaje savremene obrazovne potrebe i
metode uenja, te im ne prua potrebnu
podrku u izvoenju nastave. Pored toga
primeuju sistemski nedostatak podrke
primeni drame u obrazovanju, budui da
je podrka uprave kole i kolega samo deklarativna, te nema praktinih podsticaja
nacionalne obrazovne politike i lokalne
samouprave koje bi uticale na kole da si-
stemski osnae primenu razliitih metoda

uenja, ukluujui i dramu u obrazovanju. Takoe, oseaju nedostatak podrke
strunih saradnika u koli (pedagozi i psiholozi), kao i medija, a naroito televizije
(videti detalnije u prilogu).
U skladu s tim, oni identifikuju i razliite
mogunosti, meu kojima:
1. U formalnom obrazovanju na razliitim
fakultetima na kojima se koluju nastavnici osnovnih i srednjih kola i gimnazija
(Uitelski, Filoki, Prirodno-matematiki,
Matematiki i drugi) vano je ojaati predmete metodike nastave, pedagogije i psihologije;
2. Unaprediti sistem permanetnog strunog usavravanja kroz seminare, letnje
kole, radionice, konferencije i sl.;
3. Unaprediti razliite oblike podrke sredine: na prvom mestu kole kroz vrednovanje uloenog slobodnog vremena
za pripremu nastavnih i vannastavnih
aktivnosti; lokalne samouprave kroz sufinansiranje trokova prevoza i sl. i konano
i resornog Ministarstva prosvete putem
priznanja bodova uenicima za ostvarene
rezultate u vannastavnim aktivnostima,
budetskog sufinansiranja trokova produkcije i difuzije kulturnih i umetnikih
programa kole (izlobe i drugi umetniki
i kulturni dogaaji, internet prezentacije i
sl.);
4. Uspostaviti saradnju, povezivanje i
ukluivanje u rad javih i civilnih organiza-
cija koje pruaju podrku primeni drame

u obrazovanju kao jednom od moguih
metoda uenja i sticanja znanja uenika.
Zakluak: Tek kada se preduzmu strateke
mere i aktivnosti, moi e da se podignu
kapaciteti za strateko povezivanje i saradnju resora kulture i obrazovanja, to e bitno umanjiti postojee strukturne slabosti
sistema i omoguiti efikasniji i efektivniji
individualni i drutveni razvoj u Srbiji. Na
taj nain moe se aktivirati politiki, socijalni, obrazovni i privredni razvojni potencijal
kulture, tako da on u budunosti vie utie
na stvaranje drutveno poelnih vrednosti,
kao i milenja i modela ponaanja kojima
Srbija i tei. U suprotnom e se odravati
postojei sistem vrednosti koji ne podstie ni razvoj kulture, ni razvoj obrazovanja,
ni razvoj nauke, a time ni razvoj drutva.
Ove oblasti e i dale deklarativno biti prioriteti javne politike, ali ne i sutinski, zbog
ega se ni u budue nee prepoznavati
funkcija ovih resora, niti uloga svih strana
zainteresovanih za njihov razvoj, kao i za
razvoj drutva. Obrazovni rad, posredovanje umetnosti i kulture e se u kulturi i
dale nie vrednovati od samih kulturnih
aktivnosti (ludi vide sebe kao umetnike,
poslenike u kulturi, ali ne kao nastavnike,
edukatore ili komunikatore umetnosti i
umetnikih sadraja). Dakle, drutveni je
sistem u celini (a unutar njega kulturni
i obrazovni sistem posebno) pred izborom: ili e menjati svoje strukturne osobenosti i stvarati uslove za
razvoj stratekog partnerstva
kulture i obrazovanja, ili
e kole i ustanove
121
islands
kulture u postojeem socijalnom okruenju nezaposlenosti i siromatva i dale biti
nemone da aktiviraju svoje potencijale
i doprinesu preobraaju drutva u celini i
kretanju ka drutvu znanja, kojem u narednih deset godina tee i Evropa i Srbija.
Delotvorni predlozi javnim
praktinim politikama u Srbiji
Za podsticanje inovativnih pristupa kulturi
u obrazovanju i obrazovanju u kulturi, potrebno je primeniti stejkholderski pristup
definisanju zajednikih cileva svih zainteresovanih aktera u oblasti kulture i umetnosti, obrazovanja i nauke koji deluju u
javnom, privatnom i civilnom sektoru.
S druge strane, delotvorni predlozi javnim
praktinim politikama (policy paper) se odnose samo na ona vladina tela koja imaju
politiki, pravni i finansijski autoritet za
voenje javne praktine politike. Zato su
ovi predlozi usmereni samo na ona tela u
Srbiji koja imaju takav autoritet. Budui da
su ona u domenu izvrne vlasti koju koordinira Vlada RS, svi predlozi za unapreenje
meuresorne (resori: kultura, obrazovanje,
turizam, omladina, socijalni rad i sl.), meuministarske (horizontalna saradnja Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja,
Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i
drugih) i meuvladine saradnje (vertikalna
saradnja republikih ministarstava s pokrajinskim sekretarijatima i lokalnim samoupravama) zasnovane na primeni inovativnih metoda kojima se podstie kreativnost
u formalnom i neformalnom obrazovanju,
treba da budu usvojeni i praktino implementirani na nivou Vlade RS.

U procesu integracije Srbije u Evropsku
uniju, a u skladu s Evropskom agendom za
kulturu u globalizujuem svetu svi predlozi javnim praktinim politikama zagovaraju
ukluivanje drame u obrazovanje s cilem
promovisanja kreativnosti. U tom smislu
kultura i umetnost treba da budu vie
zastupleni. Umetniko obrazovanje direktno doprinosi reavanju drutvenih i kulturnih problema, te zato mora odigrati vanu
ulogu u konstruktivnoj transformaciji obrazovnih sistema, koji se bore da zadovole
potrebe svojih uenika, u svetu koji se
menja velikom brzinom i ije su bitne karakteristike znatan ekonomski i tehnoloki
napredak s jedne strane, ali i ukorenjene
drutvene i kulturne nepravde s druge.
To javne praktine politike kulture, obrazovanja i nauke obavezuje da stvore uslove
za unapreenje kreativnosti u obrazovanju kroz ukluivanje kulture i umetnosti, a
posebno dramskih umetnosti, u obrazovne programe na svim nivoima kolovanja
uenika. Obrazovna politika i politika programiranja rada kola i kulturnih institucija su kompatibilne. Samo zajedno, kroz
viestruke funkcije kulture i umetnosti u
obrazovnom procesu, mogu da doprinesu razvoju dece i formiranju njihovog
identiteta. Zbog takve funkcionalne povezanosti obrazovne i kulturne politike,
potrebno je razvijati inovativne pristupe
razliitim umetnostima (ukluujui dramske umetnosti, balet, savremeni ples i dr.)
na razliitim nivoima obrazovanja, a oni e
inovativnim sadrajima ostvarivati nove

vaspitne i obrazovne efekte i doprinositi
kultivisanju moralnih naela i vrednosnih
sistema savremenih mladih generacija.
To se moe postii sistemskom podrkom
Vlade RS (resorna ministarstva i druga
vladina tela koja imaju politiki, pravni i
finansijski autoritet da vode javne praktine politike): 1. na svim nivoima formalnog
obrazovanja (predkolsko, osnovnokolsko, srednjokolsko, fakultetsko i poslediplomsko); 2. u oblasti nauke i 3. kroz
neformalno obrazovanje (resori: kulture i
medija, omladine i sporta, turizma i sl.).
Preporuke su podelene na 4 grupe:
1. Grupa preporuka adresiranih na
Ministarstvo prosvete i nauke, koje
ima glavnu odgovornost u oblasti
obrazovne politike
Ministarstvo kulture i informisanja,
koje ima glavnu odgovornost u oblasti kulturne i medijske politike
lokalne samouprave, u kojima rade
osnovne i srednje kole i fakulteti
resorno ministarstvo turizma

DRAMA U OBRAZOVANJU
Ministarstvo prosvete i nauke RS

(ukluujui naunoistraivake ustanove, zavode, savete, komisije, radna tela,
kole, fakultete i sl.)
- Podsticati razvoj metodike nastave i
pedagogije, a u okviru njih metodike
i pedagogije umetnikih disciplina; to
se odnosi na: 1. razvoj ovih naunih disciplina i podrku naunoistraivakim
projektima u ovoj oblasti; 2. udbenike
i druga nastavna sredstva u navedenim
oblastima; 3. razvoj kurikuluma na svim
fakultetima na kojima se koluju budui nastavnici (Uitelski fakultet, Filoloki
fakultet, Prirodno-matematiki fakultet,
Matematiki fakultet i dr.) od kojih
neki nemaju predmet metodika nastave; 4. razvoj specijalistikih i/ili master
studija za dramskog edukatora, za koje
su nastavnici veoma zainteresovani, a
koje do sada nisu postojale.
- Podsticati stalna nauna istraivanja u
oblasti kulture u obrazovanju i obrazovanja u kulturi: od identifikovanja problema i potreba, do praenja, analiza
i evaluacije primenjenih reenja. Ova
istraivanja bi trebalo da vrlo iroko
pokrivaju pole saradnje obrazovanja i
kulture: istraivanja u kolama i u ustanovama kulture, ispitivanja korisnika i
pruaoca usluga (publike, zaposlenih),
javnog mnjenja i sl. Trebalo bi ih realizovati interdisciplinarno, tako da u njima
uestvuju timovi strunjaka iz razliitih
resora (obrazovanje, kultura, socijalni
rad, nauka) i potrebno je da ih zajed-
niki realizuju razliite referentne obrazovne i kulturne institucije (vladine ili

nevladine, one koje imaju istraivaku
delatnost). Glavne resurse za izvoenje i evaluiranje takvih istraivanja ve
imamo (fakulteti umetnosti, Fakultet
dramske umetnosti katedra za menadement i produkciju pozorita, radija i kulture, Institut za pozorite, film,
radio i televiziju FDU, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Institut za psihologiju, Institut drutvenih nauka itd.).
Ovakva istraivanja bi imala i praktinu
primenu, poto su studije javne praktine politike (gde su i kulturna i obrazovna politika), primenjene nauke koje
istovremeno prouavaju javne praktine politike, analizirajui aktivnosti koje
sprovode dravni organi uprave i tela
na osnovu zakonskih, politikih i finansijskih ovlaenja (studije usmerene na
strunjake) i formuliu reenja za postojee probleme kulturne i obrazovne
politike (analize usmerene na donosioce odluka). Zbog toga je potrebno razvijati istraivanja koja e sluiti za analize praktine politike i predlaganje delotvornih reenja postojeih problema,
izradu koncepcije praktine politike,
sprovoenje i praenje praktine politike i procenu efikasnosti sprovoenja,
koja slui kao osnova za donoenje
buduih odluka. Da bi to bilo mogue,
neophodno je uspostaviti jedinstveni
sistem prikuplanja i analize podataka i
informacija povezanih sa odluivanjem
koji bi bio usklaen sa meunarodnim
sistemima. U taj sistem treba ukluiti
i rezulate naunih istraivanja, kako bi
oni bili dostupni ukupnoj naunoj zajednici, strunjacima, analitiarima, a

pre svega donosiocima odluka u oblasti kulture i obrazovanja.
- Podsticati razvoj kulturne uloge kole
kroz budetsko finansiranje ili sufinansiranje trokova produkcije i difuzije
kulturnih i umetnikih programa kola
(izlobe, pozorine predstave i drugi
umetniki i kulturni dogaaji, internet
prezentacije, prevoz na takmienja,
smotre i druga izvoenja kolskih programa izvan kole i sl.) u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja.
- Unaprediti sistem strunog usavravanja nastavnika koji primenjuju inovativne metode uenja, a posebno onih
koji primenjuju Dramu u obrazovanju
kao metod uenja razliitih predmeta
(srpski jezik i knjievnost, strani jezici,
matematika, biologija i dr.) i organizuju vannastavne aktivnosti i kulturne i
umetnike dogaaje u kolama; imajui u vidu da umetnika i dramska pedagogija nije zastuplena u studijskim
programima fakulteta na kojima se
koluju nastavnici, potrebno je razviti sistem doivotnog (permanetnog)
strunog usavravanja kroz finansiranje ili sufinansiranje njihovog uea u akreditovanim seminarima,
letnjim kolama, radionicama, na
naunostrunim konferencijama i drugim oblicima strunog usavravanja u zemli
i inostranstvu; naroito
je neophodno
123
islands
struno usavravanje u oblasti metodike nastave, umetnike i dramske pedagogije, ali i menadmenta u kulturi i sl.
(projektni menadment, menadment
kulturnih i umetnikih dogaaja, fandrejzing, marketing i sl.), koji nedostaju
u kurikulumima fakulteta u Srbiji na kojima se koluju nastavnici.
- Priznati uspeh uenika osnovnih kola
postignut na gradskim, pokrajinskim i
republikim takmienjima u vidu boda
koji bi im se dodelio na kraju 8. razreda
kao kvalifikaciona razlika, ime se podstie kreativnost uenika
grama i projekata u oblasti kulture i medija, prevoda strane literature u oblasti

metodike i pedagogije umetnikih
disciplina i sl.); uspostaviti dugoronu
strateku saradnju s drugim resornim
ministarstvima koja imaju odreenu
ulogu u ostvarivanju koncepta kreativnosti u obrazovanju i znaaja kulturne
uloge kole (Ministarstvo omladine i
sporta, Ministarstvo trgovine, turizma i
telekomunikacija i sl.).
Ministarstvo kulture i informisanja RS
- Ustanoviti nagradu ili priznanje za rad

nastavnika koji ulau dodatni rad u
kreiranje i organizovanje kulturnih i
umetnikih programa i time doprinose
razvoju kulturne funkcije kole; izrada
baze podataka, tj. centralizovane evidencije putem softvera koji bi kolama
olakao unoenje relevantnih podataka (izvetaja, zapisnika i sl.), a Ministarstvu uvid u ostvarene rezultate u svim
kolama; softver moe biti obezbeen
u okviru saradnje Ministarstva s Majkrosoftom.
(ukluujui Nacionalni savet za kulturu,

Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Desk Kreativna Evropa, ustanove
kulture, zavode za zatitu kulturne batine, republike agencije i druga tela u
oblasti medijske politike i sl.)
- Javno promovisati savremeni koncept

kreativnosti u obrazovanju i znaaj kulturne uloge kole; uspostaviti dugoronu strateku saradnju s Ministarstvom
kulture i informisanja i definisati zajednike strateke cileve koji e podstai
ostvarivanje ovih funkcija (kroz zajednike javne konkurse i sufinansiranje
naunoistraivakih i obrazovnih pro-
- Podsticati uspostavlanje i razvoj saradnje izmeu kole i kulturnih institucija

na osnovu jasno definisanih i elaboriranih cileva, vidova (oblika) i sadraja saradnje koji e biti zajedniki formulisani,
kao i evaluaciju ostvarenih rezultata. Pozitivni stavovi prema umetnosti i intresovanje za nju ne mogu se ostvariti na
osnovu jednog ili dva kontakta (poseta
- Unaprediti podsticajne mere koje doprinose ostvarivanju opteg interesa

u kulturi: irenje i unapreivanje obrazovanja u kulturi, podsticanje dejeg
stvaralatva i stvaralatva za decu i mlade u kulturi.
kolama ili umetnikoj organizaciji), ve

moraju postojati programi koji se realizuju i ire svakim kontaktom, pa kako
mladi napreduju kroz obrazovni sistem,
tako i njihov doivlaj umetnosti postaje iri, dubli i kompleksniji, a umetnost
postaje nain obogaivanja vlastitog
ivota. Pritom se mogu koristiti razni
modusi saradnje: a) deo nastavnog
programa moe se realizovati u kulturnoj instituciji (operi, muzeju, pozoritu,
galeriji i sl.) ili u kulturnom prostoru
na otvorenom pri emu svi uesnici
moraju biti prethodno pripremleni za
realizaciju takve saradnje; b) uenike
cilano voditi da vide deo programa
kulturne institucije (odreene kulturne
i umetnike programe i manifestacije
koji imaju veze sa sadrajem koji ue u
koli, npr. Ibzenovu dramu postavlenu
kao pozorini komad, ili baletsku predstavu koja simboliki predstavla neki
od motiva koji se izuavaju u knjievnosti); v) planirati programe koji predviaju punu participaciju uenika, a
koje zajedniki razvijaju kola i kulturna
institucija (kao to su programi kojima
bi se uenicima pribliili sadraji razliitih kolskih predmeta npr. izuavati
humanizam i renesansu kroz istoriju,
knjievnost, umetnike predmete, ali
i prirodne, jer oni daju stanje nauke u
tom periodu; ili, angaovati umetnike
koji su obueni za pozorite i dramu u
obrazovanju i uspostaviti iv kontakt sa
trupama obrazovnog pozorita itd.).
- Posebno voditi rauna o ravnomernoj
regionalnoj distribuciji umetnosti iroj

DRAMA U OBRAZOVANJU
populaciji (naroito u ruralnim delovima) uz pomo obrazovnih resursa; naime, ustanovama kulture je potrebna
pomo obrazovanja, jer lokalna kola
iz svog ugla moe pribliiti, kultivisati i
usmeravati prihvatanje i uestvovanje
u ovim promenama kod lokalnog stanovnitva kako dece i mladih, tako i
odraslih. Na selu je pogodan integrisani
pristup, kola se tu javlja kao multifunkcionalni centar u lokalnoj zajednici. To
je nain da se podie obrazovni i kulturni nivo u tim sredinama i razvija ekoloka svest.
- Podsticati struno usavravanje i obuku
zaposlenih u javnim ustanovama kulture koji e biti osposobleni za pripremu i realizaciju obrazovnih umetnikih
programa, pripremu i prilagoavanje
odreenog prostora ustanova u tu
svrhu, pripremu materijala potrebnih
za realizaciju obrazovnih umetnikih
programa, kao i akreditaciju umetnikih programa.
- Podsticati otvaranje elektronskih medija za inovativne projekte umetnikog
obrazovanja o kojima treba informisati
javnost; to se moe postii takvom medijskom politikom koja podstie produkciju novih elektronskih medijskih
sadraja u oblasti obrazovnog, kulturnog i naunog programa, a konkretno
kroz televizijske i radio emisije u kojima bi uenici i nastavnici predstavlali
svoje kulturne i umetnike projekte i
inovativne metode rada ostvarene u
kolama i na fakultetima u Srbiji.
Lokalne samouprave
(ukluujui savete, komisije, radne grupe, lokalne ustanove kulture i kole na
teritoriji lokalne samouprave)
- Razviti sistem podsticajnih mera za kole koje predstavlaju kulturno sredite
lokalnih zajednica, posebno u seoskim
sredinama; to je mogue postii kroz
finansiranje i sufinansiranje javnih kolskih kulturnih i umetnikih programa i
projekata na javnim konkursima gradova
i optina u Srbiji kojima bi se podsticalo:
1. struno usavravanje nastavnika za
primenu inovativnih metoda nastave u
zemli i inostranstvu;2. produkcija kulturnih i umetnikih programa kola; 3. uee (kotizacija i prevoz) na takmienjima,
smotrama i drugim manifestacijama na
kojima kola predstavla svoje rezultate;
4. vrednovanje i nagraivanje nastavnika putem ustanovlavanja nagrade i/ili
priznanja za nastavnike koji primenjuju
inovativne metode nastave i doprinose
kulturnom razvoju lokalne zajednice.
- Posebno voditi rauna o ravnomernoj
regionalnoj distribuciji umetnosti iroj
populaciji na teritoriji lokalne zajednice
(posebno u ruralnim delovima) uz pomo obrazovnih i kulturnih resursa; to
je mogue postii podsticajnim merama za uspostavlanje saradnje izmeu
kola i ustanova kulture iji je osniva
lokalna samouprava (domovi kulture,
biblioteke i sl.); na selu je posebno pogodan integrisani pristup: kola se u lokalnoj zajednici javlja kao multifunkcio-
nalni centar koji inovativnim metodama doprinosi podizanju obrazovnog i

kulturnog nivoa u tim sredinama.
Resorno ministarstvo turizma (ukluujui sva tela u nadlenosti ovog Ministarstva, turistike organizacije i agencije)
- Doneti sistemske mere kako nastavnici ne bi bili suoeni s prijavom turistike
inspekcije zbog primene inovativnih metoda aktivnog uenja u ostvarivanju nastavnog plana i programa u kulturnim i
turistikim prostorima izvan kole zato to
nemaju licencu turistikog vodia ovo
naroito imajui u vidu da je poelno da
se nastava odrava u kulturnim prostorima pogodnim za uenje Prirode i drutva,
Istorije, Geografije, Muzike i Likovne kulture i drugih nastavnih predmeta u osnovnim i srednjim kolama i na fakultetima;
to se moe postii izmenom i dopunom
postojeih pravilnika i drugih podzakonskih i normativnih akata u oblasti turizma
i njihovim usklaivanjem sa posebnim
zakonima u oblasti obrazovanja i kulture.
- Unaprediti turistike ponude kolskih
ekskurzija koje realizuju turistike organizacije i pojedinane turistike agencije.
Osim finansijske dobiti (koju ostvaruju
postojeim programima u koje nije
ukluena muzejska edukacija), njihov interes da pobolaju ponudu
kolskih ekskurzija je razvoj novih
turistikih proizvoda muzejskog i arheolokog turizma koji doprinose
125
islands
razvoju ekonomije doivlaja, unapreenju imida turistike destinacije i porastu
turistike potranje; ovo se moe postii
saradnjom sa optim i specijalizovanim
muzejima u Srbiji (a u oblasti dramske
pedagogije, npr. s muzejima pozorine i
primenjene umetnosti u Beogradu, a nita
manje i s muzejima Vuka i Dositeja, Nikole
Tesle i dr.) koji nude edukativne radionice
i animacione programe koristei razliite
metode umetnike i dramske pedagogije,
ime bi kvalitet turistike ponude osetno
porastao; u tom smislu je potrebno da se
programi muzejske edukacije verifikuju
od strane nadlene slube Ministarstva turizma i preporue turistikim agencijama
koje planiraju i realizuju kolske ekskurzije.
- Uspostaviti strateku saradnju s resornim
Ministarstvom kulture i informisanja kako
bi bio donet akt o obavezi polaganja posebnog dela strunog ispita za muzejske
pedagoge ukluene u kolske ekskurzije
i, po potrebi, sufinansirati njihovo struno
usavravanje i pre/dokvalifikaciju za aktivno ukluivanje u kreiranje i realizaciju
n
kolskih ekskurzija u Srbiji.

DRAMA U OBRAZOVANJU
BAZAR kreativnih
ideja i postignua
127
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
Etika kloniranja, etika abortusa,

etika eutanazije, radionica,
voditeljka: Sonja Antoni,
Zrenjanin
129
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
PROJEKTI KAO KRITIKI PROSTOR

UKRTANJA OBRAZOVANJA I KULTURE,
ZNANJA I KREATIVNOSTI, IMAGINACIJE
I INVENCIJE: OD KOLIGRICE I
KOZORITA DO INTERNESTA
INTERDISCIPLINARNE OBRAZOVNOUMETNIKE PRAKSE U SRBIJI
Milena Dragievi ei
ako doi do promena obrazovnog, a

posebno kolskog sistema? Da li je mogue zagovarati postepenu, projektno
zasnovanu promenu, jer je oito da je
do sistemske promene dug put? I da
li kroz te projekte moe, dugorono, da doe
do meuodnosa koji e omoguiti kvalitativan,
sistemski skok? Koliko graanska matovitost
i kreativnost podrane profesionalnim radom
sektora kulture, a u sprezi sa analitikim i kritikim sposobnostima drutvenih pokreta koji razvijaju inovativne obrazovne prakse, mogu od
kole i od ustanova kulture da stvore prostore
saradnje i eksperimenta prostore-pokretae
sistemskih drutvenih promena? Kakvo mesto
msesic@gmail.com
mogu u tom procesu da imaju uitelji i nastavnici da li su oni samo realizatori ili i kreatori
programa i metoda rada?
Ovo su, dakle, kljuna pitanja na koja u nastojati
da dam odgovor u ovom tekstu. Stoga je vano
da prethodno razmotrimo naine, kako se, i u
obrazovanju i u kulturi, sagledavaju: kreativnost
i kritiko miljenje, inovativnost i grupni rad, te
da ukaemo na znaaj umetnosti, odnosno, ire
razliitih projekata nezavisnog i javnog sektora kulture koji se odvijaju u okviru ili u dodiru sa
obrazovnim sistemom, od predkolskog uzrasta
do treeg doba.
131
islands
Kreativnost
Uprkos tome, veina autora u naunim

istraivanjima kreativnosti istie upravo
To je moda re koja je najvie upotreneophodnost znanja kao osnove kreativbljavana i zloupotrebljavana u poslednjih
nosti, te je stoga preduslov za njen razvoj
dvadesetak godina od novih naunih
uspostavljanje drutva znanja (ee iskazano: ekonomije zasnovane na znanju).
disciplina poput psihologije kreativnosti
Kreativnost zahteva da su prethodno ra(Mandi, Risti 2014), kreativne inteligencije (Rou, 2008) do upotreba tog
zvijene mnoge druge sposobnosti,
termina u praktinim politikaod fluentnosti u iskazivanju
ma poput: Evropske godimiljenja, fleksibilnosti u
Sve vie
ne kreativnosti i inovacije
shvatanjima, originalnose govori o
sti u istraivakim pri 2009, preko kreativnih
kreativnosti kao
stupima, do, na kraju,
klastera, kreativnih graosnovi ekonomije,
dova (Landry), kreativelaboracije
dok se o kreativnosti sposobnosti
nih klasa (Florida), kreiznaenog reenja u
kao principu slobode kreativnom procesu. Ovo
ativne industrije (Hartli,
gotovo uopte ne poslednje e, u svakom
2007; eri et al. ), te na
govori.
kraju i kreativne ekonomisluaju, zahtevati divergenje (John Howkins, 2001) kao
tno nasuprot konvergentnom
panacee za nagomilane drutvenomiljenju onome koje uvek bira sigurno reenje, reenje u zoni oekivanog,
ekonomske probleme...
predvidljivog; a konvergentno miljenje je
Razvijaju se istraivanja kreativnosti, ali
ono koje podrava na kolski sistem.
ona su uglavnom fokusirana na zahteve
Danas se, oekivano, sve vie govori o
neoliberalnog sistema jer se kreativnost
kreativnosti kao osnovi ekonomije i presmatra presudnom osobinom neophodnom za opstanak u kompetitivnom druduzetnikog uspeha, a da kolski sistem
tvu (kljuna sposobnost u slubi adapak ni tome nije prilagoen, dok se o
tacije /.../ jer odgovara datostima koje
kreativnosti kao principu slobode o kreativnosti u funkciji well-being-a, ljudskog
namee duh vremena, Mandi, Risti
zadovoljstva, dobrobiti gotovo uopte
2014: 12). Stoga je, paradoksalno, danas
ne govori. A prvi projekti koji su podravare kreativnost vie vezana za oglaavanje
li kreativno obrazovanje i vaspitanje kod
(advertising) nego za umetnost, a festivali
nas koligrica i kozorite bili su upravo
kreativnosti preplavljuju festivalsko trite, vrednujui dosetke, neobinost, spekto kreativnost u slubi osloboene litakularnost kao kljuno, ne razumevajunosti, linosti koja moe da stvara ta eli
i da je kreativnost mnogo vie od puke
radi oseaja svog sopstvenog zadovoljstva. Tu kreativnost nije bila u funkciji vasigrice u kojoj se nalazi duhovito i zanimljivo reenje nekog problema.
pitanja deteta da bi ono u neoliberalnom
ekonomskom sistemu korporacijama za

koje radi obezbeivalo kreativna reenja
i tako ih inilo kompetitivnim u svetu savremenog biznisa. Sutinski, jeste re o
tome da je kreativnost opta sposobnost
koja se moe ispoljavati u razliitim trenucima ljudskog ivota u razliitim domenima te je stoga upravo i vano da se u
svim fazama obrazovanja, od najranijeg u
predkolskom uzrastu (to sada esto i jeste sluaj), pa preko kolskog sistema (koji
je tako zasnovan da zapravo destimulie
kreativno miljenje, originalna reenja,
drugaije, razliite puteve do rezultata),
do permanentne edukacije adekvatna
panja posveti vetinama i sposobnostima koje oslobaaju linost.
Naravno, treba uvek imati u vidu prilikom uvoenja meusektorskih i nadamo
se, jednog dana i meuresornih sistemskih projekata da kreativnost ima smisla
i znaaja samo ako pored inovativnog rezultata ima i celishodnost, ako je primenjiva bilo u linom ivotu (u najmanju ruku
kao zabava za autora i njegovu porodicu)
ili za dobrobit ire drutvene zajednice, ili
moe ostvarivati druge benefite za autora kreativnog reenja (ekonomske itd.).
Koliko je re kreativnost preplavila svakodnevicu, toliko je sintagma kritiko
miljenje postala prazna floskula i vremenom nestala sa radijusa nosilaca kulturnih i obrazovnih promena. Meutim,
i jednom i drugom terminu preti velika
zloupotreba. Ukoliko se kreativnost u
kolskom sistemu, ali i u drutvu u irem
smislu, podstie kao kljuna osobina koja

DRAMA U OBRAZOVANJU
omoguava adaptabilnost ona postaje

instrument socijalnog inenjeringa. I od
deteta i od odraslih se oekuje kreativnost i kreativno reenje da bi se uklopili
u razred, u kompaniju, da bi uopte dobili
posao...
Stoga je vano da se projekti poput
koligrice nekada i Internesta danas (moda ba i zato to su namenjeni razliitim
ciljnim grupama), vrednuju i prouavaju
kao primeri dobre prakse koja bi mogla
da prui brojne podsticaje meuresornim
javnim politikama, ali i meusektorskoj saradnji otvaranju kola za iskustva i kompetencije civilnog sektora.
Kritiko miljenje
Vano je rei da su kreativno i kritiko miljenje uzajamno povezani, jer kreativnost
treba da omogui odmak od konformizma i rutine a i jedno i drugo su istinski
neprijatelji kritikog miljenja. Kreativnost
je osnova za razvoj kritikog miljenja, i
obrnuto kreativnosti nema bez kritikog
miljenja, bez sposobnosti da se odbaci
ono to nam se namee kao kanon, kao
metodski postupak, nesumnjivo reenje,
formula, drutvena ili porodina, a kasnije
i profesionalna norma.
Tokom devedesetih, najvei broj programom Saveta Evrope i inostranih donatora
na podruju obrazovanja u postsocijalistikim zemaljama bio je usmeren na podrku razvoju kritikog miljenja. Otuda je
i najpopularnija forma bila upravo debatni
klub, u okviru koje su aci ueni da deba-
tuju dodue po veoma strogoj formuli

koja obezbeuje ravnopravnost uesnika
u debati. Naravno, od kulture do kulture,
razliit je bio znaaj koji je davan kreativnim reenjima unutar debata koje su se
mahom odnosile na socijalna i politika
pitanja, pa onda i na pitanja meusobnog
nerazumevanja naroda (razliite politike i
prakse seanja, razliite interpretacije istorijskih dogaaja itd.)
uenje stranog jezika: do 2020, najmanje

50% petnaestogodinjaka stie funkcionalno znanje (danas 42% ) a 75% treba da
ui drugi strani jezik (61% danas).
Investiranje u vokaciono, struno obrazovanje na vrhunskom svetskom nivou i podizanje nivoa uenja zasnovanog na radu.
Prihvatanje kvalifikacija i vetina steenih
izvan formalnog obrazovanja.
I drami u obrazovanju se poklanjala velika

Tehnologija, posebno internet, moraju se
panja, jer je bio prepoznat njen ogromni
u potpunosti koristiti. kole, univerziteti i
potencijal u razvoju slobodne, mislee
trening centri moraju imati otvorelinosti, te su brojne generacije
ni pristup .
uitelja i nastavnika eduKreativnosti
kovane za ovaj metod
nema bez
Reforme sprovode oburada (posebno znaakritikog
miljenja,
jan u ovom domenu u
eni, motivisani i predubez sposobnosti da
zetniki orijentisani proregionu bio je doprise odbaci ono to
nos Britanskog saveta
fesori.
nam se namee
i Fonda za otvoreno
kao kanon,
Finansijska sredstva treba
drutvo).
nesumnjivo
da se planiraju tako da se
reenje.
Meutim, ekonomska kriza
investicije vrate u maksimalnoj meri (maximise the return on
a i mnogi drugi politiki faktori uticali su na to da se i u Evropi prevainvestment) posebno u vokacionom i
ga d uenju za sposobnosti i vetine, a
visokom obrazovanju.
da kritiko miljenje ostane izvan praksi
Partnerstvo je kljuno. I javno i privatno
obrazovnih politika. Paradigmatian primer je vaan dokument Evropske unije:
finansiranje je neophodno da bi se podstakla inovacija i uzajamna korist za poRethinking the education: investing in skills
slovni i akademski sektor.
for better socio-economic outcomes (EU,
November 2012) u kom se kao zadaci obU celom ovom dokumentu nigde
razovanja navode:
se ni ne spominje obrazovanje
fokus na razvoj transverzalnih vetina i
za analitiko i kritiko miljenje (o konceptualnom
osnovnih vetina na svim nivoima (preduzetnike i IT)
da se i ne govori),
133
islands
nema ak ni rei kreativnost, jer je fokus
sve vreme na funkcionalnom, trenutno
upotrebljivom znanju i vetinama. Ipak, na
strani 8 stoji sledea reenica:
Potrebno je da se nastavi sa naporima da
se razvijaju alati za inidividualnu procenu
vetina, posebno u oblastima reavanja
problema, kritikog miljenja, timskog
rada i preduzetnikih inicijativa. (Efforts
should continue to develop tools for individual assessment of skills, particularly in the
areas of problem solving, critical thinking,
collaboration and entrepreneurial initiative.)1
Vidimo da je ovde kritiko miljenje svrstano u vetinu poput reavanja problema,
timskog rada, preduzetnikih inicijativa. To
ukazuje i na zloupotrebu svoenja kritikog miljenja na vetinu kojom emo analizirati odreeni problem i reiti ga u funkciji preduzetnike inicijative. (Da sasvim
pojednostavim, u ovom novom sistemu
vrednosti, kreativni preduzetnici su oni
koji fabriku izmetaju u Indoneziju, jer reavaju problem ostvarenja to veeg profita emu, kako njihova razvijena vetina
analitikog i kritikog miljenja pokazuje,
smeta visoka sindikalna organizovanost
radnika u Evropi, njihova kritika svest, te
transparentne okolnosti poslovanja u kojima nema politikih dogovora koji prethode ugovorima.) Veti ljudi, sposobni,
sve su to eufemizmi za opisivanje uspenosti krajem XX i poetkom XXI veka. Moje
izlaganje svakako je pledoaje za drugaije
vrednovanje uspenosti vrednovanje
koje e uzeti u obzir i etiku dimenziju po134 www.dramagogija.org.rs
slovanja, to jest, moralnost donetih odluka

ne sa stanovita drutvene korporativne
odgovornosti, ve ljudske odgovornosti
za donoenje najboljih odluka u korist zajednice.
Inovativnost
Inovacija kao pojam nema isto znaenje/poimanje u onih koji rade sa decom
i mladima (nastavnici, umetnici, vaspitai,
aktivisti) i za samu decu i mlade. Ovi prvi
vrlo brzo i lako uskau u ablonizovano/
rutinirano znaenje ovog pojma, dok su
deca i mladi uvek sve entitet kako po
pitanju ekspresije (klasine vs. savremene tehnologije/metodologije) tako i po
pitanju filozofije (umetnike/kulturne) i
aktuelne obrazovne/kulturne paradigme
(usvajanje znanja i vetina vs. informisanje o izvorima znanja i vetina). Deca i ne
znaju da su inovativna ona to prosto prirodno jesu ako im se dozvoli da to budu.
To se posebno vidi kad je re o projektima
Drame u obrazovanju, koja, ako nije strogo
voena, omoguava stvaranje neobinih i
uvek razliitih rezultata. Sa druge strane,
primena samog tog metoda omoguava
brojnim nastavnicima razliitih disciplina
da inoviraju metode nastave, da nau sasvim razliite uglove pristupa pojedinim
problemima. Upravo to otvaranje neke
naune discipline ka drami i dramskom
postupku, oslobaa je od rigidnih formi
prenosa i usvajanja znanja, omoguujui
nove oblike uenja.
Meutim, i inovacija danas poinje da se
sagledava iskljuivo sa svog ekonomskog
stanovita. Tako u pomenutom dokumentu Evropske unije, ve na drugoj strani

stoji:
Dugorono gledano, vetine mogu da
pokrenu inovaciju i rast, uine da se proizvodnja vie vrednuje, deluju podsticajno
na koncentraciju vierazrednih vetina u
Evropskoj uniji i oblikuju budue trite
rada.
(In the long-term, skills can trigger innovation and growth, move production up the
value chain, stimulate the concentration of
higher level skills in the EU and shape the future labour market.)
U sklopu ove ideologije, inovacija po prvi
put poinje da se vezuje za strukovnu, zanatsku edukaciju (dualno obrazovanje) i
permanentno struno usavravanje, iako
je do skora ta re vezivana uglavnom za
najvie nivoe akademskih studija:
Namensko ulaganje u struno obrazovanje i obuku, konkretno u inicijalnu i permanentnu obuku, ima vitalan znaaj za
razvoj inovacija, rast i kompetitivnost. (str.
3)
(Targeted investment in VET (vocational
education and training), namely initial and
continuous training, is vital for innovation,
growth and competitiveness.) (p.3)
U tekstu se dalje re inovacija vezuje za
inovativna partnerstva i inovativne metode u razvijanju skills agendas (plan
razvoja vetina) a ne u razvijanju osoba

DRAMA U OBRAZOVANJU
koje bi kao vrednost ili cilj pred sobom

imale ostvarivanje inovativnih, drugaijih
reenja. Korporativni svet eli inovaciju, ali
samo na najviem nivou na niim korporacijskim lestvicama vrednuju se neke
druge osobine i vetine od poslunosti
do multitaskinga i rada pod pritiskom!
Stoga je upravo ova tema meusektorska i meuresorna saradnja obrazovanja i
umetnosti i kulture toliko znaajna. Kako
i na koji nain odgovoriti na potrebu da
se znaenje termina kultura u obrazovanju proiri, tako da obuhvati (eljeni) nain ivota, a pre svega vrednosne norme,
perspektive i horizonte razvoja drutva i
zajednice, a da se ne upadne u jednu od
dve iskljuivosti: moguu ideoloku indoktrinaciju s jedne strane, ili uklapanje u
preovlaujui vrednosni sistem i stil ivota konzumeristiku kulturu spektakla, s
druge.
U ovom trenutku se u koli pod kulturom
prepoznaju iskljuivo umetnosti, ali neoficijelno, konzumeristika kultura je osvojila
i njene prostore (proslava male mature
moe biti paradigma). Stoga mi se ini
da je izuzetno vano u ovom razmatranju
dodati kulturi i pojam umetnosti, da bi bilo
jasno da je re o kulturnoj akciji koja je
deo kreativne, a ne konzumeristike kulture. Dakle, ovde emo govoriti pre svega
o umetnikim praksama i kulturnoj akciji
zasnovanoj na kritikom miljenju (itanje,
debata itd.) kao primerima meuresorne
i meusektorske saradnje iji je cilj razvoj
linosti koja e u svom habitusu biti slobodna, kreativna i kritika.
U svakom sluaju, ako i kada je re o inonjihovih vrednosnih obrazaca (solidarnost

vativnim partnerstvima, posebnu panju
sa deprivilegovanim drutvenim grupama, na primer).
trebalo bi posvetiti i onim (nepostojeim)
aspektima meuresorne i meusektorske
U svom najnovijem tekstu koji je nazvao
saradnje kulture i obrazovanja, usmerenim ka posebnim, zaboravljenim grupaMesto u gradu: prepoznavati kreativnu inma stanovnika, poput pripadnika treeg
kluziju, Fransoa Mataraso analizira brojne primere pozorinih grupa Zapadne
doba (samo u Beogradu ih ima 271.762), a
Evrope koje su svoj umetniki rad vezale
posebno onih koji ive u domovima penzionera, kao i seoskog stanovnitva u udaza edukativne radionice usmerene na reljenim podrujima, bolesnika koji dugo
avanje kljunih socijalnih pitanja, tako da
ostaju u bolnicama, dece ulice, beskuniu njih ukljuuju pre svega one na koje se
ka, manjinskih grupa svih profila dakle,
problem odnosi. Stoga je ovde re o kreativnoj a ne o humanitarnoj, socijalnoj
ka svima onima ka kojima nije usmerena
inkluziji. Poinjui analizu sa hopanja ni javnog i civilnog sektora, ni kulture, ni obrazovanja
landskom trupom Dox, koja
(na privatni sektor, usmeprua ak jednogodinje
U koli se
ren ka elitnim ili plateseminare mladima iz depod kulturom
nim grupama i u kulturi
privilegovanih sredina
prepoznaju
iskljuivo umetnosti,
i u obrazovanju, teko
(ukljuujui i migrante),
ali nezvanino,
da se moe raunati). U
on poseban akcenat
konzumeristika
tom smislu interesantan
stavlja upravo na jednu
kultura je osvojila i
je primer asopisa Lice
posebnu vetinu koju
njene prostore.
ulice, koji po sebi vezuje
ti mladi stiu vetinu
socijalne i kulturne prakse, a
vrnjakog prenosa znanja.
kome bi sigurno pomo obraTime se omoguava da ovaj
zovnog sistema, i distribucija unutar
rad grupe Dox ima i mogunost visoko umnoenih efekata; ali ono to je za
obrazovnog sistema, mogli dati neophodan dopunski impuls i omoguiti veu
Matarasa posebno vano jeste i injenica
efektivnost.
da ova trupa ne odstupa od sopstvenog
umetnikog integriteta, a istovremeno
Nekoliko primera mladih ljudi koji su dadaje mladima platformu za samoiskazinas aktivisti i saradnici Lica ulice, upravo je
vanje (Matarasso, 2014: 127).
ukazalo na znaaj gostovanja ovog asoUkazujui na sve vee razlike izmepisa u kolama2 dakle pokazuje se koliko
u bogatih i siromanih koji ive
profesor i nastavnik koji je spreman da u
u istim, a ipak podeljenim grasvoje delovanje ukljui sve ono to smatra
dovima, Mataraso citira
vanim u drutvu, moe da doprinese irenju horizonata svojih uenika, promeni
izjavu britanskog
135
islands
konzervativnog politiara da su beskunici oni ljudi koje preskaemo kada izaemo sa operske predstave, izjavu koja
je inspirisala muziara Mata Pikoka da
upravo za beskunike kreira program radionica operskog pevanja (Matarasso 2014:
136). Od svog prvog izvoenja, Streetwise
Opera kako je ovaj projekat nazvan
proirila se u devet centara u engleskim
gradovima Notingem, London i Njukasl.
Izvodili su Britna, Malera i svetske premijere novih engleskih opera. Streetwise Opera
je pokazala da i beskunici mogu da doprinesu ivotu kreativnog grada, a da ovi
projekti, iako ne mogu da spree rastue
nejednakosti, mogu da umanje posledice
i da vrate dignitet iskljuenim drutvenim
grupama. Inkluzivna kreativna praksa se,
dakle, realizuje kroz radioniki rad, kroz
procese neformalnog obrazovanja koji
drutvo i sredinu vraaju svojim vrednostima potovanju svakog graanina, bilo
da je re o starosedeocu ili o tek prispelim
migrantima.
kultura i mnogi drugi, upravo pokazuju da

je to, sa manje ili vie uspeha, mogue i u
Srbiji. U tom smislu, bilo bi veoma vano
edukovati nastavnika kao kljunog agenta promene, onoga ijom inicijativom se
kola otvara ka drutvenoj sredini, ka akcijama nevladinih organizacija ili aktivnostima ustanova kulture. (Do sada je uglavnom bilo obrnuto muzeji pozivaju kole,
nevladine organizacije nude projekte...).
Ipak, da bi dolo do sistemskih promena

polja obrazovanja s jedne i kulture sa druge strane neophodna je konzistencija,
sveobuhvatnost, ali pre svega izgradnja
poverenja izmeu dva sektora. To istovremeno ukazuje i na neophodnost da se
vee ekspertsko znanje i graanski angaman, dakle da se uspostavljaju stalni, dugoroni projekti sa civilnim drutvom: projekti koligrica i kozorite, iji su rezultati
jo osamdesetih godina ugraeni u razvoj
sistema predkolskog obrazovanja i vaspitanja, a danas Internest (Biblioteka plus,
Dom omladine, srednje kole), Avantura
Da li je samo efikasnost obrazovanja koje

se sprovodi kroz grupe dovoljan razlog za
osmiljavanje projekata koji podstiu grupni, a ne individualni rad? Dodue, umetniko obrazovanje esto je individualno
(pevanje, izvoaki instrumenti npr.), ali je
nesumnjivo da se i tada umetnici vezuju
za klase, majstorske radionice, u kojima se
oseaju delom jedne specifine umetnike zajednice.
Grupa zbog ega grupni a ne individualni pristup?

Ba kad je re o kreativnosti i inovaciji,
ustaljeno je miljenje o individualnom
umetniku i nauniku koji u usamljenosti
svojih laboratorija i ateljea dolazi do originalnih reenja3.
U svojoj knjizi Psihologija kreativnosti Tijana
Mandi i Irena Risti razmatraju principe
grupne kreativnosti moemo li mi vie
od mene?
Moda je primer Avanture kulture, koja se

svodila na pojedinanog dvanaestogodinjaka i koja je, uprkos poetnom odu-
evljenju, posle nekoliko godina nestala iz

kulturno-obrazovnog vidokruga, upravo
taj primer koji pokazuje koliko je vana
grupna interstimulacija da bi se ostvario
dogaaj koji se pamti. Individualni paso
Avanture kulture trebalo je da bude samo
podsticaj, a na ustanovama kulture je bilo
dalje osmiljavanje dogaaja koji bi decu,
kroz razliite grupe, istinski ukljuivali, a
ne samo tretirali kao posetioce sa pasoem. Oito je da ovde do pravog partnerstva civilnog i javnog sektora nije dolo, te
da puni potencijal projekta Avantura kultura nije ostvaren.
ini se da ima mnogo vie razloga zato
treba podsticati grupni rad zbog njegove imanentne mogunosti da prui
mnogo vie ludikog, istraivakog, kreativnog... da omogui bre dolaenje do
reenja, pre svega inovativnih, zajednikih
reenja onih koja e se pamtiti, ali tako
da u tom kolektivnom seanju vano mesto e imati i emocija kojom e se pamtiti
proces rada i opti doivljaj zajednitva.
Otuda i grupni brainstorming u marketinkim agencijama, projektni timovi u
arhitekturi, nauci pa ak i prelazak nauke
na tampanje radova u asopisima praktino je tu da pospei brzinu dolaenja do
rezultata, jer imaginativni naunik e, itajui o metodama drugih i njihovim rezultatima, lake i bre moi da doe do nove
ideje no da je preputen sam sebi. Stoga,
ak i kad nam se ini da je naunik sam
u svojoj laboratoriji, on je u stvari stalno u
timu svojih kolega iz celog sveta.

DRAMA U OBRAZOVANJU
U tom smislu dramski rad, koji je istinski

grupni rad, prua ogromne mogunosti za
razvoj linosti kroz vrnjaku, pa ak i intergeneracijsku stimulaciju. Dramske radionice u sklopu Drame u obrazovanju nude
ogromne mogunosti vrnjake integracije. A intergeneracijski dijalog je takoe
olakan u onim dramskim radionicama
koje su osmiljene za rad u zajednici (ak
i amaterska pozorita, koja retko primenjuju radioniarske principe, esto su jedina
mogunost intergeneracijskog dijaloga
u nekom malom mestu). Nema mnogo
istraivanja koja se bave ovim pitanjem, jer
je generacijski pristup u analitici kulture,
pa ak i u umetnosti i u analizi umetnikih
trendova, odneo potpunu prevagu.
Naravno da grupa moe i da inhibira pojedinca, posebno onog koji se veoma razlikuje od nje, a nema vrstinu i uverenje da
je na pravom putu. Zato je i neophodno
da postoji velika raznovrsnost u ponudi
kulturnih, pa i dramskih aktivnosti i deci i
graanima, da bi svaki pojedinac mogao
da pronae ambijent i tim u kojem e
se oseati dobro i prihvaeno, i u kojem
e moi slobodno da uestvuje. Ovo je
veoma vano razumeti i unutar kolskog
i unutar kulturnog sistema: sama injenica da postoji npr. jedno pozorite, jedna
dramska sekcija, recitatorska grupa itd.
svakako nije dovoljna, jer nee omoguiti istinski izbor. Stoga esto, kada je re o
gradovima, upravo i govorimo o umetnikoj sceni, jer tamo gde nema umetnike scene, teko da moe da ima i istinskih
rezultata, posebno kad je re o inovativnosti i kreativnosti.
Ovde svakako nije re o kompetitivnosti i konkurenciji na umetnikoj sceni,

ve upravo obrnuto, o interstimulaciji, o
spontanom preuzimanju, razmeni ideja4.
Otuda su i umetniki i kulturoloki najproduktivniji upravo oni periodi drutvenih pokreta od humanizma i renesanse,
romantizma, realizma i naturalizma, avangarde... umetnosti svih grana, teorija, nauka i drutvena debata, gde su se umetnici i
grupe uzajamno stimulisale, ulazei u vrlo
plodne implicitne i eksplicitne dijaloge.
Moda bi se moglo, ranije ili kasnije, doi

do toga da odreene pozorine predstave
budu pogodne za korienje kao sveanj
znakova i poziva za kolektivne akcije, da
publika koja pripada odreenoj socijalnoj
sredini i strukturi bude podstaknuta da
uestvuje u igri glumaca i da je produi
u sopstvenom stvarnom ivotu. Do sada
nisu pronaena sredstva da se ostvari
takav rezultat. Morenove psiho- i sociodrame samo su parodija jednog ovakvog
poduhvata. 5
Pozorina umetnost, obrazovanje i socijalna i distributivna pravda
Ova dva citata preuzeta su iz jednog od

najinteresantnijih tekstova sociologije pozorita (or Gurvi,
Drama u
Veoma je velika aktuel1955.): oni ukazuju na moobrazovanju
nost Pozorita potlaegunost pozorita da se
nudi ogromne
nog Augusta Boala kao
koristi kao prosede socimogunosti
olokog istraivanja, a pre
metoda u razumevanju
vrnjake integracije: svega kao tehnike socioovih kljunih drutvenih
Moemo li mi vie lokih eksperimentisanja.
termina. Pozorite interod mene?
vencije, pozorite socijalNekoliko godina nakon
ne akcije bilo je prvo koje je
toga Augusto Boal, ne znajui za Gurvia, poinje traganje za
svima jasnim jezikom umetnosti
formama pozorinog izraavanja kojipoelo da aktuelizuje pitanja socijalne
ma e najlake ostvariti socijalne ciljeve
nepravde kako na makro, tako i na mikro
koje je sebi postavio. Zadatak: integrisati
planu porodinih zajednica, susedstava,
pozorinu delatnost u pokret narodnih
malih drutvenih grupa.
kulturnih centara tako da ona bude jedan
od osnovnih jezika kojima e ljudi izraaPozorina predstava treba da bude organizovana u okviru odreenih stvarnih gruvati svoje ideoloke i politike stavove i
pa da bi izazvala istinske strasti gledalaca.
ukljuivati se u borbu za ostvarivanje
Publika ne bi trebalo da zna da se radi o
humanijeg i pravednijeg ivota6.
pozorinoj predstavi, ve da veruje da
Uostalom, nije dovoljno samo
prisustvuje autentinom dogaaju. Takve
jednom koristiti takav proprosedee mogue je koristiti u kolama,
sede. Da bi istinski dao
gimnazijama, fakultetima, studentskim
plodove,
treba
organizacijama, fakultetima, klubovima.
137
islands
sjenki (EVOLUCIJA: MASTER CLASS, Atelje
periodino posmatrati reakcije iste grupe
212, 2010), Ana Vujanovi i Saa Asenti
na pozorine predstave koje su skrivene u
(Communitas na ispitu, 2012-14.), Minja
stvarnosti (nevidljivo pozorite, primedba
Bogavac i Vojislav Arsi (Nemaka - prie
M.D..), a da lanovi grupe ne posumnjaju
mladih koji ele da odu iz Srbije, 2014.), te
u ono to se dogaa. Ali, oevidno, ovo e
razni drugi projekti Minje Bogavac u Bitef
se teko ostvariti. Treba ekati da budui
teatru i drugde (Svoj ovek, scenanketari, a moda i pozorini ljudi,
sko itanje u gimnaziji Sveti
svojom dovitljivou pronau
Vano
Sava, 2015.), Aleksandra
sredstva koja e omoguiti
je razumeti
Jeli i organizacija Aps
da se pozorite koristi kao
do koje mere
art i mnogi drugi koji
instrument sociolokog
projekti, nastajali na
su koristili i druge foreksperimentisanja, izbeinicijativu nevladinih
gavajui nepogodnosti
me delovanja, poput
organizacija mogu biti projekta BAZAART-a
na koje smo ukazali.7
viestruko korisni ako Dobar dan, Banjice
uspeju da uu u
Ova Gurvieva predvi(kao deo ireg projekinstitucionalni
ta Art Fora Umetnost za
anja su pre sociologa
sistem.
akciju, 2013.), koji je u beostvarili latinoameriki pozoogradskom soliteru na Banjici,
rini radnici. Nakon njih, u poetku
u Crnotravskoj 11a, razvio seriju parnezavisno, a kasnije umnogome se inspiticipativnih dogaaja kakve je nekada,
risavi i Boalovim teorijskim postavkama
u ulici Luke Vukalovia, a i u okviru proali i praktinom delatnou, i evropski pograma Komunikacije, organizovao svake
slenici pozorita animacije nastoje da kroz
godine beogradski Centar za planiranje
pozorinu aktivnost ostvare takvu akciju i
urbanog razvoja CEP8. (U tom periodu,
rezultate koji su vie u domenu sociolotokom osamdesetih, radilo je i Pijano pokog nego umetnikog eksperimentisanja.
zorite Znaka kulture na Zelenom vencu
Meutim, Boalove forme inkluzivnog poi na okovima ulice Ive Lole Ribara (dazorita su brojne: simultana dramaturgija
nas Svetogorska). Interesantan je i primer
(kada publika izlazi na scenu i igra reenje
projekta omladinskog pozorita PATOS iz
koje predlae), Forum teatar, kada usmeno
Smedereva, koji je pod imenom Ulica sepredlae i debatuje reenja problema koje
anja dao mogunost integracije pridoje predstava iznela na scenu (vezana za
licama, novim stanovnicima Smedereva
porodino nasilje, neravnopravnost ena,
(takoe deo projekta Art Fora).
konzumerizam, razliite oblike socijalne patologije sve do tzv. nemeanja, koje doZato mi se ini da je vano da govorimo
vodi do usamljenosti i samoubistava itd.).
o tome? Kolektivno seanje bledi, a samo
I u naem kontekstu participativnim pogovor moe da odri pamenje i produzoritem su se na svoj nain bavili i Bacai
i efekte koji su odreenom predstavom
i bili nameravani. Predstava Mukarine u

tom smislu moe da bude paradigmatina za razumevanje mogunosti pozorinog rada u kolskom sistemu, ali onoga iji
cilj nije upoznavanje aka sa pozorinom
umetnou i pozorinim konvencijama,
ve pre svega razumevanje sebe samih i
uspostavljanje novih vrednosnih matrica.
To je pozorini dokumentarac o mukosti,
razvijen u okviru veeg projekta Budi muko (koprodukcija Centra E8 i Bitef teatra,
2012. Milena Bogavac i Vojislav Arsi).
Osnovna tema ove predstave je maskulinitet i nain na koji se mukost tretira, odnosno formira u naoj kulturi. Ideja i poruka koju ona treba da prenese jeste poruka
o slobodi, o linom ostvarenju i pokuaju
da se prevaziu kulturoloki nametnute
norme, koje mladie spreavaju da budu
ono to jesu.9
Sam tekst predstave je nastao kolairanjem linih pria, iskustava i stavova koautorskog i izvoakog tima. Autori su
prouavali i literaturu teoretiara mukog
pokreta, tampu, internet... Ukljuili su i
statistike podatke iz istraivanja Mladii i
maskulinitet kao i materijale iz radionica
osmiljenih da podstaknu kolektivno autorstvo.
Ceo proces rada bio je voen tako da upuuje mlade da sami tragaju za reenjima,
da ponu da osveuju rodne matrice
koju preuzimaju (dokazivanje mukosti
pokazivanjem snage, koja ih esto uvodi
u destrukciju i autodestrukciju). Mnogo
bolje i efikasnije od bilo kog asa socio-

DRAMA U OBRAZOVANJU
logije, ova predstava i svojim uesnicima

i kasnije gledaocima, nudi materijal za razmiljanje, nudi preispitivanje vrednosnog
sistema.
Stoga je vano razumeti do koje mere ovi
projekti, nastajali na inicijativu nevladinih
organizacija, angaujui uenike u kreativnom i inovativnom procesu koji vodi ka
razvijanju kritikog miljenja, mogu biti viestruko korisni ako uspeju da uu u institucionalni sistem, da upravo, kao u ovom
sluaju u Bitef teatru, nau svoju pozornicu preko koje mogu da alju svoju poruku
do daleko ireg kruga mladih.
Zakljuak Internest, i kako dalje?
Internest10 je program aktivnosti koji kolsku biblioteku menja u kolsku infoteku,
ini je istinskim informacionim centrom, ali
ne vie samo centrom za sticanje ve i za
proizvodnju znanja. Time se u fokus panje
kole stavljaju zainteresovani i talentovani
uenici i stvaraju uslovi za njihovo vankurikularno, medijsko obrazovanje. Zadaci
Internesta su viestruki: unapreenje obrazovanja, podsticanje kreativnosti, te preobraaj kolskih biblioteka u savremene
infoteke kao centre razvoja izvrsnosti.
Da bi se to postiglo program , Internest
stimulie ake grupe da nakon itanja,
razgovora I istraivanja, realizuju svoje projekte. Tako Internest postaje festival kreativnosti! Drugaiji od onih koji su se do sada
pod tim imenom odvijali u naoj zemlji,
ovaj festival11 koji zajedniki organizuju
Biblioteka plus i Dom omladine Beograda,
jo je jedan primer uspenog meusektorskog partnerstva nevladinog sektora,

ustanova kulture i obrazovnih ustanova.
Festival svake godine ima drugu temu.
Godine 2014. tema je bila Medijska pismenost, a tokom 2014-15. Medijski
monitoring, uz predloene dve konkretne teme: Okupacija bioskopa Zvezda i
Blokada Filozofskog fakulteta.
Kljuno pitanje je: kako vratiti naviku itanja? Jo pre 30 godina Ruica Rosandi i
Boica Videnovi su napravile istraivanje
koje je pokazalo koliko je vano seanje
na prvu deju knjigu koju smo proitali.
Potrebno je da djeca itaju knjige koje
e ih zastraiti, popraviti, uputiti, basne u
kojima su ivotinje kroz ljudske uloge pokazivale svakodnevne djeje nestaluke13.
Sada im Internest nudi neke druge knjige,

U projektu svake godine uestvuje 20 do
ali im nudi i da itajui knjige zarone u
30 srednjih kola iz cele Srbije. Smisao je
svet oko sebe, da se bave stvarnou, proda se srednjokolci navedu da aktivno, dijaloki itaju knjige (edicija Multimedija,
blemima koje nosi tranzicija (privatizacija
CLIO), da ponu da razumevaju
kulture, konzumerizam, komercijalizacija medija, itd.).
naine nastanka medijskih
Samo
poruka, a da zatim i sami
sprega
Stoga, u ovom vremenu
naprave svoje poruke
kola nevladina
razmrvljenog (Fridman) i
multimedijalne priloge
organizacija
distanciranog rada14, ovaj
koji na njima svojstven
ustanova kulture
projekat
nudi mladima da
nain, originalno i kremoe da da dodatu
ativno dalje tumae i
se
upoznaju
sa celinom
vrednost i
vrednuju medijski svet
stvaralakih
procesa,
od
obezbedi trajnost
oko nas.
sticanja
znanja,
razumevanja
inicijative.
pojava, do generisanja ideje,
kole oformljavaju timove mladefinisanja koncepta projekta, izdih koji na projektima rade zajedno, tako
bora formata i metoda, okupljanja tima,
da se i u ovom programu sagledava znaplaniranja i sprovoenja realizacije, te na
aj grupnog rada u podsticanju i kritikog
kraju do predstavljanja projekta i njegove
miljenja i kreativnosti12. aci Loznike
dalje komunikacije u javnosti.
gimnazije prave strip, VI gimnazije Renik
novog vremena i seriju novinarskih priloga,
Time oni ovladavaju i analitikim i kritikim miljenjem, razvijaju sopstvenu
Uika gimnazija i gimnazija u Jagodini
kreativnost, spremnost za inovaciju,
filmove (prva igrani, a druga dokumentarno-edukativni) o istoriji prijateljstva (enempatiju u grupi i meusobno i
ska prijateljstva, meugeneracijska prijaza ira pitanja i probleme zajedteljstva...), gimnazijalci u Kikindi pokreu
nice ukratko, razvijaju svoje
veb-sajt na kojem komentariu knjigu
vrednosne sisteme i sposobnosti koje im
Fama istorija glasina itd.
139
islands
omoguavaju da jednoga dana postanu
oni koji e moi da stvaraju svoja radna
mesta primerena potrebama sredine, a
ipak tako razliita od onoga to ve postoji. Ne idealizujui rezultate koji bi svakako
mogli biti i bolji (rasprostranjenost mree
kola uesnica, vei broj projekata, vei
broj projekata koji su interdisciplinarni i
koji ukljuuju pored, [preteno] vizuelnih
umetnosti, i dramske [pozorite, ples...] i
muziku umetnost, literaturu...) vidimo da
ima jo mnogo prostora da se u kolama
pokrene arite kreativnosti (to ne mora
da bude nuno biblioteka-infoteka), i da
se uz pomo kulturnog sistema koji je u
blizak koli, stvaraju uzbudljivi, razliiti sadraji.
butivna i socijalna pravda i u obrazovanju,

i da e svaki uenik, bez obzira iz kakve
porodice potie, imati jednake anse. n
Samo sprega kola nevladina organizacija ustanova kulture, moe da d onu

dodatu vrednost za kojom tragamo, i da
obezbedi trajnost jedne inicijative. No, da
bi se to desilo, tu spregu moraju prepoznavati i javne politike, relevantna ministarstva i gradske uprave, obezbeujui
im stabilnost finansiranja i odgovarajuu
proveru (garanciju) kvaliteta. Istovremeno,
uitelji i nastavnici moraju imati slobodu
delovanja i povezivanja, otvaranja kole
ka drutvenom kontekstu. Kada jednoga dana budemo iveli u drutvu kulture
mrea (Castels, 2000), onda e biti i logino da akteri, agenti drutvene promene
ne deluju sami, ve uvezujui se u strukture po svojim idejama, vrednostima i ciljevima. Tada kada pozorita i kole postanu
partneri onih organizacija civilnog drutva
koje otvaraju nove horizonte i perspektive,
tada e se moi utvrditi da postoji distri-
http://cep.rs/komunikacije/ pristupljeno 25. jula

2015.
http://teatar.bitef.rs/2014/09/02/muskarcine/ pristupljeno 25. jula 2015.

9
10
http://www.internest.rs/
http://www.domomladine.org/vesti/5-internestfestival-kreativnosti-2014/ pristupljeno 27. 07. 2015.
11
12
https://www.youtube.com/
watch?v=MPGDrxj3ERo pristupljeno 29.07.2015.
http://arhiva.kgz.hr/pagesResults/bibliografskiZapis.aspx?&currentPage=1&searchById=1&sort=0&sp
id0=1&spv0=%C5%BEivotinje+u+dje%C4%8Djoj+k
nji%C5%BEevnosti&xm0=1&selectedId=339000005,
prist. 27.07.2015.
13
Kakve su vetine i kompetencije potrebne mladim

ljudima u Srbiji za koje je gotovo jedina mogunost zaposlenja rad u Call-centrima: Call-centar
Telenora, Prizme, NCR... nabrajam samo nekoliko
njih u kojima su zaposleni brojni mladi ljudi, visokoobrazovana deca sa po nekoliko mastera, iji roditelji, budui zaposleni u javnom sektoru ili penzioneri, nisu imali ni mogli dati im novac da zaponu
biznis, ali su im pruili obrazovanje u kome vladaju
razliitim vetinama od najznaajnije, govor na
stranom jeziku, preko ireg spektra komunikacionih vetina: pregovaranja, ubeivanja, sluanja i
naravno, razumevanja svega onoga to razliiti sagovornici sa svojim akcentima ele da pitaju i trae.
Call-center Agent, Belgrade, Job description: Answer
call center calls; Generate revenue via email, chat
and direct sales activities; Communication with customers and affiliates to provide better service and
by better price; Operations activities for ensuring
company services such as online support and jobs
processing; Work in all three different shifts (Morning,
Afternoon, Night) and be flexible in switching shifts.
14
www.cedefop.europa.eu/files/com669_en.pdf, pristupljeno 3. juna 2015.

1
Na asovima srpskog jezika saznala sam da je u pitanju Lice ulice, i od tada na semaforu vrebam da li je
izaao novi broj, Marijana Nikoli, Sitni talasi buntovnitva, Lice ulice br. 25, str. 18.
3
Do skora se i ismevala praksa, preuzeta iz sveta,
zajednikog potpisivanja naunih radova jer se
originalnost uvek vezivala za individualno autorstvo.
S druge strane, ovde nije ni bilo istinskog naunog
timskog rada, pa je uzajamno potpisivanje ee
bilo deo profesionalne lai u sticanju poena za napredovanje. Da bi se u tom smislu spreavale zloupotrebe, radovi sa vie od tri autora se gotovo ne
boduju. Time sistem, umesto da spreava la i korupciju, spreava istinski timski rad koji moe dovesti do
znaajnih rezultata.
4
Na umetnikoj i kulturnoj sceni ee e tako biti
rei o asocijacijama i lateralnom miljenju, koje e
omoguiti jednoj grupi da podstaknuta radom druge doe do sasvim razliite ideje, a da i oni sami, i
grupa koja je dala ideju, ne vide taj inicijalni zamajac u svom projektu.
5
Gurvich, Georges. Socioloqie du theatre. Les temps
modernes. Paris: 1955, p. 209.
6
Dragievi ei, Milena. Umetnost i alternativa.
Beograd: FDU, 2012, str. 132.
7
Gurvitch, op. cit. str. 208.
Requirements: Excellent English knowledge (spoken,

written and spelling); Must demonstrate Excellent
sales abilities and self-confidence; Excellent
Communication skills; Advanced PC literacy; Ready
to work in a hectic environment; Ready for work in
shifts; Previous working experience is not a must.
We offer: Opportunity to work and learn in an international company; Opportunity to work in an online
environment; Competitive salary.
Za najvei broj konkursa, oglas je preko posrednika
tako da kandidat i ne zna za iji Call-centar konkurie
( u ime svog respektabilnog Klijenta, renomirane
multinacionalne kompanije iz oblasti telekomunikacija, raspisuju konkurs za sledeu poziciju: CALL
CENTAR OPERATER m/).

DRAMA U OBRAZOVANJU
Literatura
Castells, Manuel. Uspon umreenog drutva, trilogija. Zagreb: Golden marketing,
2000.
Dragievi ei, Milena. Umetnost i alternativa. Beograd: Fakultet dramskih umetnosti, 2012.
Dragievi ei, Milena. Global cultural
changes and its impact on curriculum
development. Interference, interculturality, interdisciplinarity: the ethics of living.
pp. 17-34 (English), 149-159 (Rumanian).
Timisoara: Universitatii de Vest, 2007, ISBN
978-973-125-149-3.
Dragievi ei, Milena. Mit kao subverzija: savremena radioniarsko-projektna
praksa kao subverzija kulturalnih i teatarskih kanona i pravila. Most: asopis za nauku, obrazovanje i kulturu godina 12, broj
51-52 (novembar 2009): 232- 238. issn
1512-6773.
uki, Vesna. Drava i kultura. Beograd:
Fakultet dramskih umetnosti, 2012.
Florida, Richard. The Rise of the Creative
Class. New York: Basic Books, 2002.
Friedman, Georges. Razmrvljeni rad: specijalizacija i razonoda. Zagreb: Naprijed,
1959.
Gurvich, Georges. Socioloqie du theatre.
Les temps modernes (Paris: 1955).
Hartli, Don. Kreativne industrije. Beograd:

CLIO, 2007.
Hawkins, John. Kreativna ekonomija: Kako
ljudi zaradjuju na idejama. Zagreb: Binoza
press, 2003.
Hristova, Svetlana, Milena Dragievi
ei and Nancy Duxbury, eds. Cultural
Sustainability in European Cities: Imagining
Europolis (Routledge Studies in Culture
and Sustainable Development). London:
Routledge, 2015.
Commitee of The Regions (Strasburg,

November 2012). www.cedefop.europa.
eu/files/com669_en.pdf, pristupljeno 3.
juna 2015.
Rosandi, Ruica i Boica Vidanovi.
Prva deja knjiga. Beograd: Istraivakoureivaki centar SSO Srbije,1987.
Landry, Charles. The Creative City: A Toolkit

for Urban innovators. London: Comedia
and Earthscan Publications, 2000.
Mandi Tijana i Irena Risti. Psihologija kreativnosti. Beograd: Institut za pozorite,
film, radio i televiziju, Fakultet dramskih
umetnosti, 2014.
Matarasso, Franois. A place in the city:
recognizing creative inclusion. In: Cultural
Sustainability in European Cities: Imagining
Europolis, edited by Hristova, Svetlana,
Milena Dragievi ei & Nancy Duxbury.
pp. 127-140. London: Routledge, 2015.
Rou, D. Alan. Kreativna inteligencija.
Beograd: Clio, 2008.
Europian Comission. Rethinking the education: investing in skills for better socioeconomic outcomes. Communication
from The Commission to The European
Parliament, The Council, The Europian
Economic and Social Commitee and The
141
islands
Pozorite u parku, dramske

animacije, animatorka:
Gordana Tasi, glumica

DRAMA U OBRAZOVANJU
UMJETNIKI ODGOJ
TO JE TO I EMU SLUI?1
Vladimir Krui
Hrvatski centar za dramski odgoj, Zagreb
ve su brojniji primjeri danas u svijetu

koji ukazuju na to da se uvrijeena i
esto samorazumljiva shvaanja umjetnosti i njezinih socijalnih, kulturalnih,
pa dakle i odgojno-obrazovnih funkcija polako ali pouzdano dovode u pitanje, da
se primjerice mijenja sma vrijednosna matrica
koja je umjetnost kao specifino podruje ljudske prakse i iskustva visoko smjetala na ljestvici
humanistikih vrijednosti. Na teorijskoj razini,
o ovom trendu javlja se sve vei broj lanaka i
knjiga, od kojih je moda najpoznatija rasprava Marthe Nussbaum Ne profitu, zagovaraki
manifest, kako ga sama naziva, podnaslovljen
Zato demokracija treba humanistiku, u kojem au-
vladimir.krusic@zg.t-com.hr
torica na samom poetku ustvruje: Nalazimo

se usred krize ogromnih razmjera i ozbiljnoga
globalnog znaaja. () Mislim na krizu koja se
uglavnom nezamijeeno razvija, poput zloudne bolesti raka... Ako se taj trend nastavi, nacije
diljem svijeta uskoro e stvarati generacije korisnih strojeva umjesto potpunih graana koji
mogu misliti za sebe () Viene od onih koji
kroje politiku kao beskorisne drangulije u vrijeme kada drave moraju odstraniti sve beskorisne stvari kako bi ostale konkurentne na globalnom tritu, humanistika i umjetnosti ubrzano
gube svoje mjesto u kurikulumima, a takoer i
u umovima i srcima roditelja i djece. Doista, ono
to bismo mogli nazvati humanistikim aspek143
islands
tima prirodnih i drutvenih znanosti a
to su imaginativni, stvaralaki aspekt te
aspekt strogoga kritikog miljenja biva
takoer poljuljano jer drave radije tee
kratkoronoj dobiti kultivirajui korisne i
iroko primjenjive vjetine prikladne stvaranju profita (Nussbaum, M., 2012, 17-18).
Nussbaum svoje uvodne tvrdnje u nastavku izlaganja potkrepljuje nizom primjera
uzetih iz odgojno-obrazovnih modela i
sustava s raznih strana svijeta, prije svega
iz Sjedinjenih Amerikih Drava, Indije i
Velike Britanije.
Dakako da posljedica ovakvih kretanja ne
moe biti poteen ni umjetniki odgoj,
ope ime pedagokoga podruja pod
kojim se podrazumijevaju razna shvaanja i prakse koje za svoj zajedniki nazivnik imaju umjetnike aktivnosti i sadraje
to se odvijaju i koriste u odgojno-obrazovnom kontekstu. Njihov vrsti status i
neupitna funkcija u mnogim je odgojnoobrazovnim sustavima ugroena, ak i u
onim najrazvijenijima. Danas umjetnika
odgojno-obrazovna podruja u nizu zemalja bivaju suavana, umjetnikim predmetima smanjuje se satnica, kreativne
slobodne aktivnosti izbacuju se iz kolskih
kurikuluma ili se na pojedinim sveuilitima destimulira studij umjetnike pedagogije smanjivanjem vrijednosti obrazovnih
bodova. I na najvioj svjetskoj razini, u
okviru UNESCO-a,2 reduciraju se programi
vezani uz umjetniki odgoj.3 To su naznake dananje situacije koja je naalost bitno
drukija od one prije dvadesetak godina
kad su shvaanja i koncepti suvremene
umjetnike pedagogije poeli dolaziti i
u ovaj dio Europe i kada smo ta svjetska

iskustva optimistiki doivljavali kao uzore
i modele koje moemo preuzimati i ugraivati u vlastite nacionalne odgojno-obrazovne sustave.4
ili umjetnika pedagogija, nije jednoznaan

pojam, jer se, kao to znamo, ne d svesti
tek na jednu djelatnost, struku ili disciplinu. Naziv umjetniki odgoj koristi se danas
kao krovna, skupna i objedinjujua oznaka za fenomene, prakse i koncepte koji
ini se da smo i u Hrvatskoj posljednjih
dakako svi imaju veze s umjetnou i odgodina postali svjesniji kako se ova kretagojem odnosno obrazovanjem, no koji su
meusobno razliiti ne samo po vrstama
nja i mijene ne odvijaju samo u sferama
djelatnosti i izraza, nego i po funkcijama
duha i filozofsko-estetikih rasprava, ve
i ciljevima te konano po oblicima svoga
da se prije svega oituju u podrujima
drutvenoga institucionaliziranja. Ne ulaslabije javne vidljivosti i otpornosti na
idejne i ideoloke potrese i udare, kao to
zei zasad u neku podrobniju strunu rasu, primjerice, upravo umjetniki sadraji
spravu o posebnostima i eventualnim prii djelatnosti unutar odgojno-obrazovnostranostima njegovih razliitih tumaenja
moemo rei da se danas u svijetu u naga sustava. (U tom pogledu ini mi se da
i ovaj skup dolazi kao aktivna reakcija na
elnim shvaanjima umjetnikoga odgoja
zloudne signale koji umjetnikim
openito prihvaa da su njime obuprofesijama i djelatnostima, a
hvaena dva uzajamno bliska i
meu njima i onim umjetpovezana, no ipak posebna
Sloenost
usmjerenja: odgoj/obrazoniko-pedagokima,
u
sveza izmeu
aktualnom stanju trajne
vanje za umjetnost(i) i odumjetnosti i odgoja/
ope financijske, gosgoj/obrazovanje putem
obrazovanja refleks je umjetnosti.6
podarske, socijalne i
sloenih sveza izmeu
duhovno-etike krize
umjetnikih aktivnosti Prvo usmjerenje domine obeavaju nikakvu
i svijeta u kojem se
bolju budunost.) Upranira u onim oblicima i
odvijaju.
konceptima odgoja i obvo u kontekstu ovih kretanja elio bih poneto rei o
razovanja (kolskim i izvanumjetnikom odgoju,5 o razvoju
kolskim, formalnim i neformalnjegovih shvaanja te o problemima odnim) u kojima poznavanje i ovladavanje
razliitim vrstama umjetnikoga izraza i
nosno izazovima, kako ih se eufemistiki
oblikovanja, tj. razliiti umjetniki jezici i
naziva, s kojima se jednako praktiari kao
mediji, predstavljaju sadraj i cilj odgojnoi teoretiari umjetnikoga odgoja danas
obrazovnoga rada. Naglasak je ovdje na
susreu kako na globalnim tako i na lokalodgoju i obrazovanju za razumijevanje,
nim razinama. No prije nego to se pozaprihvaanje te za bavljenje umjetnou.
bavim problemima potrebno je razjasniti
Najizrazitije uzorke ove orijentacije, npr.
o emu raspravljamo. Naime, umjetniki
u nas, predstavljaju razliiti oblici odgoja
odgoj, ba kao ni umjetniko obrazovanje

DRAMA U OBRAZOVANJU
i obrazovanja (profesionalnih) umjetnika,

umjetnike kole prije svega (likovne, glazbene, plesne i sl.) ali i razne vrste umjetniko-pedagokoga rada u izvankolskim ustanovama poput pukih uilita,
kulturno-umjetnikih centara i drutava
te edukativnih programa profesionalnih
kulturno-umjetnikih ustanova (kazalita,
muzeja). Valja rei, osim toga, da veina
teorijskih i metodikih rasprava, kako u
europskim zemljama tako i u Hrvatskoj,
s ovim usmjerenjem poistovjeuje cijelo
polje umjetnikoga odgoja.
Drugu sastavnicu, u suvremenim strunim
raspravama esto manje razvidnu i rjee
ralanjivanu, ine oni oblici i koncepti
odgoja/obrazovanja u kojima glavni cilj
umjetniko-pedagokoga rada nije prvenstveno upoznavanje, ovladavanje i prihvaanje (recepcija) razliitih vrsta umjetnikoga izraavanja i oblikovanja, nego se
umjetniki mediji i jezici upotrebljavaju za
postizanje nekih drugih odgojno-obrazovnih ciljeva i uinaka psihorazvojnih,
socijalizacijskih, kulturolokih, etikih i
svjetonazorskih, kao i neposredno obrazovnih, npr. u nastavi pojedinih kolskih
predmeta. Ovo usmjerenje zapravo je
svojevrstan pedagoko-didaktiki pristup
u kojem uporaba raznovrsnih umjetnikih
medija, aktivnosti, postupaka i djela predstavlja oblik iskustvenoga poduavanja i
uenja najrazliitijih odgojno-obrazovnih
sadraja putem umjetnikih sadraja i aktivnosti.
Naznaavanjem, po mom uvjerenju neophodnim, razlika izmeu ovih dvaju
usmjerenja ne tvrdi se dakako da oblici odgoja/obrazovanja za umjetnost ne

ostvaruju i neke druge, izvanumjetnike,
odgojno-obrazovne funkcije i ciljeve, niti
da odgoj/obrazovanje putem umjetnosti
ne moe ostvarivati i umjetnike odnosno
estetske uinke. Upravo suprotno, cilj mi je
ukazati na njihovu prirodnu povezanost
i meusobnu upuenost, kao i na potrebu, u dananjim nezavidnim okolnostima
izuzetno vanu i poeljnu, njihova uzajamnoga prepoznavanja te osnaivanja i zagovaranja. To je meutim, po mom sudu,
mogue uiniti tek uvaavajui njihove
specifinosti koje se, kao to vidimo, oituju prije svega u razliitim naglaavanjima
nekih ciljeva i naina koritenja izraajnih
medija i postupaka unutar cjelovito shvaanoga umjetnikog odgoja kao kompleksnog odgojno-obrazovnog podruja
koje objedinjuje razliite umjetniko-pedagoke prakse i ciljeve. Neprepoznavanje
ili zanemarivanje spomenutih specifinosti dovodi pak do, esto uzajamnoga, nerazumijevanja funkcija obaju usmjerenja,
kao i do krivoga procjenjivanja njihovih
(oekivanih) uinaka.
Sloenost i mnogostrukost odnosa i sveza izmeu umjetnosti i odgoja/obrazovanja refleks je, dakako, jednako sloenih,
slojevitih i mnogostrukih odnosa i sveza
izmeu umjetnikih aktivnosti i drutva/
svijeta u kojem se odvijaju, u kojem vre
neku funkciju i u kojem im se pripisuje nekakav smisao i zadaa. Posljednjih nekoliko desetljea ovi odnosi i sveze postaju
u svjetskim razmjerima temom brojnih
pozitivno orijentiranih strunih rasprava,
foruma, tumaenja i istraivanja, a ponegdje i ozbiljnih sporenja, ne samo teorijskih

nego i vrlo praktinih, institucionalnih,
oko definiranja drutvenih potreba i funkcija te, u krajnjoj crti, oko smisla i ciljeva
kako umjetnosti tako i odgoja odnosno
obrazovanja u dananjem svijetu. Intenzitet ovih dogaanja, koji je primjerice u
podruju dramskoga odgoja i pedagogije
tijekom posljednjih tridesetak godina bio
naroito izraen, izazvao je irom svijeta
snaan dojam da se radi o pedagokom
novumu i da je na djelu oblikovanje nove
pedagoke paradigme koja umjetnike aktivnosti, metode i iskustva stavlja u
sredite i u temelje odgojno-obrazovnog
procesa. To je dalo vjetar u krila i brojnim
individualnim, skupnim te institucionalnim inicijativama koje su umjetniko-pedagoke prakse i teorijske elaboracije koje
su ih podupirale nastojale iriti i usaivati
u nacionalne i lokalne okvire i sustave. I u
Hrvatskoj, naroito nakon Domovinskoga
rata, dolazi do pojaane aktivnosti brojnih
umjetniko-pedagokih djelatnosti, kako
u tradicionalnim tako i u novim umjetnikim podrujima. No aktivizam, usredotoen uglavnom na razvijanje umjetnikopedagokih praksi, intenzivno je prisutan
prije svega unutar pojedinih umjetnikih
podruja i pripadnih im podsustava (u
umjetniko-pedagokim
udrugama
i pojedinim ustanovama). Usuprot
ovim kretanjima, vrh odgojno-obrazovnog sustava, npr. tadanje Ministarstvo prosvjete kao mjesto
oblikovanja odgojno-obrazovne politike, u prvom
desetljeu posto145
islands
janja samostalne Hrvatske ostaje nedirnuto ovim poticajima. tovie, odlukom
tadanje ministrice prosvjete satnica likovnog i glazbenog odgoja, uz knjievnost
tada glavnih umjetnikih podruja tradicionalno prisutnih u nastavnim planovima
i programima, u osnovnim kolama biva
drastino reducirana, tj. prepolovljena
(Vidi: Turkovi, V.,1999. i Kovaevi, S., 2010).
U sljedeem razdoblju, tj. u prvom desetljeu novoga milenija, Ministarstvo (koje
se odsad naziva Ministarstvo znanosti,
obrazovanja i porta) pokree ili preuzima
neke inicijative u podruju umjetnikog
odgoja, uglavnom u sklopu obuhvatnijih
sistemskih zahvata poput donoenja tzv.
HNOS-a, tj. Hrvatskog nacionalnog odgojnog standarda, 2005. godine, ili NOK-a,
Nacionalnog okvirnog kurikuluma, donesenoga 2010. godine, krovnoga dokumenta
kojim je hrvatski odgojno-obrazovni sustav predkolskoga odgoja i obrazovanja
te opega obveznog i srednjokolskog
obrazovanja trebalo uskladiti sa slinim
kurikulima zemalja Europske unije. Zbivajui se manje-vie u okvirima aktivnosti
ije odvijanje, uza sve skokove i zastoje,
promjene nositelja i izvritelja, prekide i
nove poetke, mislim da ipak treba smatrati jedinstvenim procesom usmjerenim
na donoenje vanih sistemskih rjeenja,
spomenute inicijative pridonijele su tome
da se i u hrvatskoj pedagokoj teoriji fenomeni i problemi umjetnikoga odgoja,
njegove socijalne, kulturne i pedagoke
funkcije te njegov vrijednosni status i ciljevi unutar odgojno-obrazovnoga sustava
temeljitije osvijetle u okvirima i kontekstu
drugih, prije svega europskih, iskustava.
Prikazat u u glavnim crtama tijek i razvoj

ovih promiljanja, kao i njihov krajnji ishod,
a to je poglavlje u Nacionalnom okvirnom
kurikulumu iz 2010. naslovljeno Umjetniko
podruje, u iji su opis, ciljeve i razradu po
mom miljenju unesene glavne spoznaje
i iskustva nastala iz rasprava prethodnih
godina.
Prve lanke o umjetnikom odgoju relevantne za kasnije rasprave nalazimo
u hrvatskoj pedagokoj periodici druge
polovice 1990-ih, a predstavljaju zapravo
ozbiljnu reakciju, potkrijepljenu temeljitom strunom argumentacijom, na ve
spomenuto drastino smanjivanje satnice
glazbenog i likovnog odgoja, dvaju tada
glavnih umjetnikih predmeta u opeobrazovnim kolama. U lanku prikladno
naslovljenom Umjetniko obrazovanje
objavljenom 1997. u Napretku, Naima Bali
podrobno opisuje postojee vrste, ustanove i strukturu umjetnikoga obrazovanja u
Hrvatskoj usredotoujui se prvenstveno
na glazbeno i likovno obrazovanje, naime,
na umjetnika podruja tradicionalno vrsto uklopljena u sve kolske sustave koji su
se u Hrvatskoj smjenjivali tijekom njezine
moderne povijesti, tj. od sredine 19. stoljea do danas. Opisujui osnovnu strukturu,
opseg i vrste umjetnikoga obrazovanja
autorica istie neke ope odnosno temeljne odgojne, kulturne i socijalne ciljeve
utvrene kako dotadanjom pedagokom
tradicijom tako i tada aktualnom praksom
i stanjem umjetnikoga obrazovanja u Hrvatskoj. Tako npr. izlae neka u hrvatskoj
pedagogiji ve odavno uvrijeena naela i
iroko shvaene ciljeve suvremenoga glaz-
benog i likovnog odgoja usmjerene na razvoj cjelovite linosti i svih kreativnih sposobnosti uenika.1 U zakljunom odjeljku
autorica pojanjava svoje vrijednosno polazite: Polazimo od osnovne vrijednosne
pretpostavke da umjetnost ima presudnu
ulogu u razvitku pojedinca. Od rane djeje
dobi pa nadalje obrazovanje za kreativnost
i slobodno izraavanje utemeljuje ostale
ovjekove mogunosti. (Isto, 354) Nakon
toga otvoreno iznosi kritiku tadanjega
statusa i tretmana umjetnikoga obrazovanja u cjelini odgojno-obrazovne politike
te na kraju upuuje snaan zagovor umjetnikoga odgoja, koji u svojoj osnovnoj poruci i danas itekako vrijedi: Kultura nije povlastica nego temeljno nasljedstvo koje je
rezultat rada brojnih narataja i koje najvie
odreuje kakvo e drutvo biti. Hrvatska
prolazi kroz tranzicijsko razdoblje a njezina
kultura, iako najbogatije i najraznorodnije
podruje njezina ivota i produktivnosti, u
razmiljanjima politiara ostaje na margini.
Hoe li Hrvatska, kao i neke druge zemlje
Europe, doivjeti dobru budunost uvelike ovisi o njezinu stavu prema kulturi kao
graevnom elementu znanja i ljudskog
kapitala. Dobra budunost podrazumijeva
dobro obrazovanu naciju, sposobnu da
prihvati kulturu kao sastavni dio ne samo
svojeg prolog nego sadanjeg i budueg
postojanja. (Isto, 355)
U sljedeem lanku koji istiem, autorica
Vera Turkovi dvije godine kasnije takoer vrlo struno i argumentirano elaborira
to jest i kakvih sve vrsta kreativnosti ima,
koje su njezine odgojne, psihorazvojne i
sociokulturne vrijednosti, kao i korisnost

DRAMA U OBRAZOVANJU
proiruje kreativne sposobnosti, onda ni

za poslovni ivot i snalaenje u svijetu brHrvatska ne smije ii ispod ovih europskih
zih promjena te, konano, kako se moe i
standarda. (Isto, 365)
zato se treba poticati razvoj kreativnosti
u kolama. lanak je, dakako, kritiki obojen u odnosu na tadanje stanje i status
U sljedeem desetljeu rasprave o umjetpoglavito likovnoga odgoja u hrvatskom
nikom odgoju intenziviraju se otprilike
kolstvu, no autorica ne zagovara niti svou isto vrijeme s jaanjem procesa priblidi umjetniki odgoj samo na likovnu kultuavanja i pristupanja Hrvatske Europskoj
uniji. Odrano je nekoliko konferencija i
ru, ve naelno i programatski istie da 1)
strunih skupova koji su za svoju temu
obrazovni sadraji iz kulture i umjetnosti
imali umjetnost i odgoj8 te mnotvo drumoraju biti dostupni svoj djeci, a ne samo
onoj koja ih biraju kao slobodne aktivnosti,
gih skupova uprilienih unutar pojedinih
i 2) obrazovanje o kulturnoj batini treba
umjetnikih podruja, o emu meutim
ugraditi u kulturnu, kao i obrazovnu politine postoji zajednika evidencija. Objavljeku Hrvatske.7 (Turkovi, V., 1999, 364)
no je i nekoliko zbornika, uglavnom
U nastavku, oslanjajui se na
sabranih radova sa strunih saKultura
britanskoga estetiara i povjetovanja, u kojima veina
nije povlastica
izlaganja obrauje metovjesniara umjetnosti Hernego temeljno
berta Reada i njegovo zadike teme i priopuje
nasljedstvo koje je
individualna iskustva i
laganje za postavljanje
rezultat rada brojnih primjere odgojno-obraumjetnosti na ono mjenarataja i koje
sto u obrazovanju koje
zovnoga rada u pojenajvie odreuje
joj pripada i na kojemu je
dinim umjetnikim pokakvo e drutvo drujima. Samo se manji
uvijek bila u samo sredibiti."
broj lanaka, esto uvodnici
te stvari (od osnovne kole
i predgovori, u zbornicima kao i
pa nadalje), autorica uzore sociu pedagokoj periodici bavi umjetnijalno i kulturno naprednoga tretmana
i statusa umjetnikoga obrazovanja, ba
kim odgojem kao jedinstvenim podrukao i veina drugih hrvatskih umjetnikih
jem, njegovim razumijevanjem i statusom
pedagoga u to vrijeme, vidi u odgojnou odgojno-obrazovnim sustavima te njeobrazovnim sustavima i politikama razvigovim zagovaranjem kao drutveno, kuljenih europskih zemljama, pa na samom
turno i pedagoki vrijedne prakse.
svretku svoga lanka upuuje poziv na
nadoknadu toga naeg civilizacijskog zaU urednikom uvodu zbornika radova9 s
Meunarodne konferencije Umjetnost i
ostatka: Ako je u Europi opeprihvaeno
odgoj odrane 2004. na Uiteljskoj akademiljenje o odluujuem znaenju umjetnikog obrazovanja u opem obrazovanju
miji Sveuilita u Zagrebu Iva Grui kondjece i adolescenata da razvija njihov senstatira: Tema je stara, pristupi se, kako i
prilii, uvijek i ponovno mijenjaju i preispizibilitet, otvara pogled na svijet i openito
tuju. Meutim, usprkos skoro opem konsenzuzu oko vanosti ove teme, kao i njezinoj snanoj prisutnosti u diskusijama o
odgoju i obrazovanju posljednjih godina
u svijetu, sustavnije problematiziranje dogaa se u naoj sredini rijetko. Zbog toga
je i ova konferencija bila slinija jednom
novom otvaranju teme u suvremenom
kontekstu, nego ciljanom istraivanju
odabranih pitanja vezanih za umjetnost u
odgoju i/ili odgoj u umjetnosti. (Grui, I.
(2004). Uvod. Metodika, 2, 148) Osim novoga otvaranja stare teme novost konferencije sastojala se poglavito u tome to
se veina izlaganja i radionica odnosila na
pedagoke teme i pitanja vezana uz knjievnost te dramski/kazalini rad s djecom
i mladei, naime uz umjetnika podruja
dotada neobuhvaena u onim kritikim
raspravama o statusu i ulozi umjetnikoga
odgoja u hrvatskom kolstvu.
Ve otprije prisutna potreba zajednikoga
promicanja i zagovaranja umjetnikoga
odgoja kao obuhvatnoga okvira mnogih i
raznovrsnih umjetniko-pedagokih praksi u svjetskim je razmjerima dobila svoju
konkretizaciju u prigodi prve UNESCO-ve
Svjetske konferencije o umjetnikom odgoju odrane u Lisabonu u oujku 2006.,
kada tri krovne svjetske umjetniko-pedagoke organizacije Meunarodna
udruga za dramu/kazalite i odgoj
(IDEA), Meunarodno drutvo za obrazovanje putem umjetnost (InSEA)
i Meunarodno drutvo za glazbenu kulturu (ISME) objavljuju Zajedniku deklaraciju o udruivanju
147
islands
u Svjetski savez organizacija umjetnikoga
odgoja (WAAE). Spomenute organizacije,
obznanjuju autori Deklaracije, ujedinile su
se radi oblikovanja zajednike strategije
kojom e odgovoriti na kritini trenutak
ljudske povijesti: drutvenom fragmentiranju, vladajuoj globalnoj natjecateljskoj
kulturi, endemskom urbanom i ekolokom
nasilju te marginalizaciji kljunih odgojnih
i kulturalnih jezika (socijalne) preobrazbe
(Zajednika deklaracija (2007). Dramski odgoj 14-15, 15) Deklaracija je, logikom trenutka i prigode u kojoj je doneena, a to je
Prva svjetska konferencija o umjetnikom
odgoju, izrazito potvrdno sroena; naime,
mogua otrija kritika ocjena stanja i statusa umjetnosti i umjetnikoga odgoja u
spomenutom kritinom trenutku ljudske
povijesti zamijenjena je popisom aktivnosti, uinaka i ishoda koje udruge, lanice
novo ustanovljenoga Saveza, mogu ponuditi UNESCO-u kao krovnoj svjetskoj organizaciji za prosvjetu, znanost i kulturu. Mi
vjerujemo, istiu potpisnici, da dananjim
post-industrijskim drutvima temeljenima
na znanju trebaju graani pouzdanih fleksibilnih inteligencija, vjeti kreativnoj verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, koji misle
kritiki i matovito, imaju interkulturalno
iskustvo i empatijski su posveeni kulturnoj
raznolikosti. Temeljem takvih uvjerenja, ali i
sa svijeu da ne postoji posvuda politika
i profesionalna volja da se umjetnost uvrsti
u uinkovito obrazovanje za sve, kao bitno
sredstvo za uenje ljudskih prava, odgovornoga graanstva i inkluzivne demokracije,
udruge-potpisnice Deklaracije ponudile su
svjetskoj javnosti popis vlastitih moguih
doprinosa unaprjeivanju i sustavnom ra148 www.dramagogija.org.rs
tekstu Seulski program: ciljevi umjetnikog

zvitku pedagogija, didaktika i obrazovnih
odgoja, glavnom dokumentu Druge svjetpolitika koje e, po njihovu miljenju, odgovarati potrebama dananjih post-induske konferencije o umjetnikom odgoju
odrane u Seulu 2010. godine. Oba dokustrijskih drutava. Tako, izmeu ostaloga,
njihova ponuda podrazumijeva naciomenta sluila su narednih godina kao refenalne, regionalne te svjetske forume koji
rentna osnova nizu akcija, foruma, strunih
raspravljaju i razvijaju inovativne odgojnoskupova i nastojanja irom svijeta usmjeobrazovne teorije i prakse, zatim konceprenih prema promicanju i legitimiranju
umjetnikoga odgoja i odgoja putem umtualne i profesionalne strukture koje uvaju
materijalne i nematerijalne umjetnike
jetnosti kao vane sastavnice za, kako se u
kulture (naroito u zemljama u razvoju)
to vrijeme esto retoriki isticalo, odgoj i
ugroene globalizacijom te kritiko proobrazovanje za dvadeset prvo stoljee.
pitivanje odgojno-obrazovnih, socio-ekonomskih i kulturalnih uinaka umjetnosti.
I u Hrvatskoj su daljnja nastojanja oko cjeU nastavku Deklaracije organilovitoga shvaanja i zagovaranja
umjetnikoga odgoja poela
zacije-potpisnice obvezuju
Dobra
uzimati u obzir spoznaje i
se da e zagovarati nove
budunost
opredjeljenja ovih i slinih
i primjerene odgojnopodrazumijeva
svjetskih foruma, a naroobrazovne paradigme,
dobro obrazovanu
temeljene na suradnji a
ito su se pojaala i usrenaciju, sposobnu da dotoila oko izrade none na natjecanju, koje
prihvati kulturu kao
ne samo prenose nego
voga Nacionalnog okvirsastavni dio svojeg nog kurikuluma i obrade
i preobraavaju kulturu
postojanja.
kroz humanizirajue jezike
Umjetnikoga podruja kao
umjetnosti te da, kao odgojednoga od njegovih poglavvor na akutne krize dananjice,
lja. Posebnu inicijativnost pokaprihvaaju izazov da svoje izuzetne resurzala je skupina strunjaka s Filozofskoag
fakulteta Sveuilita u Splitu, okupljena u
se stave na raspolaganje vladama i odgojsplitskom ogranku Hrvatskoga pedagono-obrazovnim zajednicama irom svijeta.
Na kraju, pozivaju UNESCO da izvri zadako-knjievnog zbora, koji izdaju dva zbore radi kojih je osnovan pridruujui im se
nika posveena temama umjetnikoga
u nastojanju da umjetniki odgoj postane
odgoja: Djeca i mlade u svijetu umjetnosti,
sredite programa odrivoga ljudskog raobjavljen 2009. godine, te Umjetniki odgoj
i obrazovanje u kolskom kurikulu, izdan gozvoja i drutvene preobrazbe.
dinu dana kasnije. U prvoj knjizi, vie proOva saeto prikazana programska naela
gramatski usmjerenoj, veina se priloga
podrobno su potom razraena u Smjeruglavnom odnosila na prikaz pozitivnih
odgojno-obrazovnih uinaka scenskonicama za umjetniki odgoj, slubenom
dokumentu lisabonske konferencije, te u
ga (lutkarskoga), likovnoga, glazbenoga,

DRAMA U OBRAZOVANJU
plesnoga i literarnoga stvaralatva djece i

mladei, a pedagoko-teorijski okvir objavljenim prilozima naznaila je u predgovoru urednica Ivon Hicela sljedeim rijeima:
Bliski smo miljenjima da estetska djelatnost prethodi svakoj koherentnoj intelektualnoj djelatnosti, da su osjetilno doivljavanje i imaginacija, osjeanje i miljenje
povezani i da se javljaju u meusobnom
interaktivnom spiralnom odnosu prvo
izaziva drugo, a to opet transformira prvo,
i tako dalje u kontinuiranoj progresiji. S tog
motrita teimo prilagoditi na pedagoki
nauk. (Hicela, I., 2009., 5)
U drugoj knjizi, pak, uz programatski intonirane priloge i primjere dobre prakse
nalazimo i analitike lanke u kojima se
ne izbjegava rasprava o problemima. Tako
u Uvodu urednica konstatira da kole
danas kontinuirano ignoriraju umjetnost
kao dio cjelokupnog kurikula ak i kad
drutvo ocjenjuje umjetnost jednim od
najveih postignua. I u naem se osnovnokolskom kurikulu navodi da su ciljevi
temeljnih umjetnikih podruja (likovnoga i glazbenog), pored ostalih, usmjereni
na kreativnost i razvoj cjelovite linosti
(). Meutim, postavljene ciljeve tih podruja ne prati odgovarajui obim sadraja
(tek jedan kolski sat na tjedan iz svakog
podruja) niti konkretni naputci kako to
artikulirati u precizne odgojno-obrazovne
ciljeve. (Hicela, I., 2010., 7)
Najzanimljiviji prilog u zborniku predstavlja lanak Stjepana Kovaevia naslovljen
Europska iskustva u izradi kurikula umjetnikog podruja, u kojemu autor podrobno i
kritiki analizira tadanje stanje prakse te

aktualna teorijsko-pedagoka promiljanja umjetnikoga odgoja i obrazovanja
u Hrvatskoj unutar ireg meunarodnog
konteksta usporeujui hrvatske dosege
i rjeenja s tretmanom i statusom umjetnikoga odgoja i obrazovanja u drugim
europskim zemljama. Glavnim okvirom i
razlogom rasprave valja smatrati tada ve
uvelike uznapredovale aktivnosti na izradi
novoga Nacionalnog okvirnog kurikuluma,
ije neke osnovne pretpostavke, bolje rei
njihov nedostatak, lanak kritiki propituje. Autor najprije priopuje glavne rezultate nekoliko europskih istraivanja, a zatim
donosi pregledan opis vrsta i shvaanja
umjetnikoga odgoja, kurikulskih ciljeva
i raspoloivih satnica u europskim zemljama. Posebno istie neke ope ciljeve
umjetnikoga odgoja prihvaene u veini
europskih zemalja: Najee su ti ciljevi
usmjereni na razvoj umjetnikih znanja,
vjetina i stavova, na kritiko uvaavanje
razliitosti, kulturnu batinu i vlastiti identitet, kulturne razliitosti i kreativnost, rad
s razliitim umjetnikim formama i razmjenu umjetnikih iskustava. (Kovaevi,
S., 2010., 17) Uz ciljeve, koji kako vidimo
nisu usmjereni samo na razvoj izrazito
umjetnikih kompetencija, autor navodi i
neke ope ishode koji se od umjetnikoga
odgoja oekuju: Sa stajalita formulacije
odgojno-obrazovnih ishoda u veini europskih zemalja od umjetnikog odgoja i
obrazovanja oekuje se: promicanje osobnih, drutvenih i kulturnih kvaliteta te podizanja razine uenikog samopouzdanja
i samopotovanja, individualizma i sklonosti timskom radu, multikulturalne tole-
rantnosti i participiranja u kulturi. (Isto, 17)

U svjetlu ovakva panoramskog pregleda
autor na kraju ocjenjuje i hrvatska nastojanja oko umjetnikoga odgoja. Prije svega
pozdravlja smo opredjeljenje za kurikulski pristup, tj. usmjerenje na definiranje i
ostvarivanje ishoda uenja koji se manifestiraju umjetnikim i socijalno-kulturnim
kompetencijama (Isto, 22). [Istaknuo V. K.],
pa zakljuuje: Uvidom u aktualni nastavni
program umjetnikih predmeta u naoj
osnovnoj koli moe se zakljuiti da ni
Hrvatska u pogledu umjetnike intencije
odgoja i obrazovanja ne zaostaje za Europom. (Isto, 17) No autor zatim, predoavajui usporedno satnice glazbenoga i
likovnoga odgoja u Hrvatskoj s onima u
skandinavskim zemljama (vedska, Norveka, Finska), na kraju pita je li pedagoki, znanstveno-teorijski i uope moralno
pred umjetniko podruje opega, obveznog kolovanja postavljati europske
standarde (ciljeve i uenika postignua)
uz istovremeno zanemarivanje uvjeta za
njihovu neposrednu realizaciju? (Isto, 23)
S ovim pitanjem, koje valja shvatiti prvenstveno kao dilemu sustava, tonije
onih koji promjene sustava pokreu i o
njima odluuju, suoio sam se i sm kad
sam 2009. pozvan da sudjelujem u radnoj skupini za obradu Umjetnikoga
podruja u NOK-u, jo preciznije za
obradu onog njegovog segmenta,
odnosno polja, koje nikada ranije
nije bilo samostalno opisano u
nastavnim planovima i programima hrvatskih kola,
a to je dramski
149
islands
kojem se definiraju sve njegove sastavnice
odnosno polja od kojih se sastoji, a to su
Vizualne umjetnosti i dizajn, Glazbena kultura i umjetnost, Filmska i medijska kultura
i umjetnost, Dramska kultura i umjetnost te
Umjetnost pokreta i plesa. (Kao to vidimo,
knjievnost se ovdje ne spominje; ostala je,
naime, kao i dotad, dijelom jezino-komunikacijskoga podruja i nastave hrvatskoga
odnosno materinskoga jezika.) Slijedi zatim
popis ciljeva cijeloga podruja i nastavlja
se, u svom glavnom dijelu, naznaavanjem
oekivanih odgojno-obrazovnih uenikih
Valja prije svega rei da se u NOK-u, u poishoda u svakom polju i u svakom
glavlju Umjetniko podruje, uope
odgojno-obrazovnom ciklusu
ne govori o umjetnikom odponaosob. Opis Umjetnigoju i obrazovanju, ve se
Zagovaranje
prikladno funkcijama i
koga podruja zapoinje
umjetnikoga
kontekstu kojemu je dosljedeim
isticanjem:
odgoja jednako
Svrha
je
umjetnikokument namijenjen, a to
je vano kao i
je sustav predkolskoga
zagovaranje pojedinih ga podruja osposobiti
odgoja te opega obveuenike za razumijevanje
umjetnikih vrsta,
umjetnosti
i za aktivan odznog i srednjokolskog
aktivnosti i
obrazovanja, upotrebljava
govor
na
umjetnosti
svojim
ostvaraja.
prije svega naziv umjetniko
sudjelovanjem, zatim za ueodgojno-obrazovno podruje kao
nje razliitih umjetnikih sadraja
glavni, a zatim i drugi nazivi umjetnost(i)
i razumijevanje sebe i svijeta pomou
u odgoju i obrazovanju te uenje i odgoj poumjetnikih djela i medija te za izraavanje
osjeaja, iskustava, ideja i stavova umjetnimou umjetnosti i za umjetnost kojima smo
se sluili u opisu i definiranju pojedinih
kim aktivnostima i stvaralatvom. (NOK,
svrha, ciljeva i funkcija. Kao jedan od au2010., 152) Ovako iroko naznaena svrha
dalje se u opisu razrauje obuhvaajui i
tora izrade spomenutoga podruja mogu
isprepliui obje spomenute komponente
rei da smo na taj nain izbjegli bilo kakva
umjetnikoga odgoja: Umjetnosti u odpristrana tumaenja izvornoga termina, jo
tonije, omoguili smo da se u opisu pogoju i obrazovanju doprinose umnomu,
osjetilnomu, osjeajnomu,drutvenomu,
druja te njegovih svrha, ciljeva i ishoda
tjelesnomu, duhovnomu i kreativnomu
obje komponente umjetnikoga odgoja
razvoju uenik, omoguuju povezivanje
odgoj za umjetnost i odgoj putem umjetuenikih individualnih znanja, spoznaja i
nosti ravnopravno spominju. Poglavlje
iskustava s drugim odgojno-obrazovnim
Umjetniko podruje zapoinje opisom u
izraz odnosno dramska kultura i umjetnost,
kako je to polje u konanici nazvano. Bez
namjere da na bilo koji nain ocjenjujem
sm proces pripreme, izrade i donoenja
NOK-a, ovdje u se usredotoiti na ono
ime se moje izlaganje bavi na shvaanja umjetnikoga odgoja, njegove svrhe,
ciljeva i ishoda, kako su upisani u ovaj, po
mom sudu vaan, i sreom jo uvijek vaei dokument hrvatske odgojno-obrazovne politike.
podrujima te njihovo integriranje u ire

drutvene i kulturne vrijednosne sustave i
svjetonazore. Umjetnika djela i stvaralake
aktivnosti doprinose oblikovanju identiteta
uenik, jaanju njihova integriteta i samopotovanja te stvaranju kulturne i ekoloke
svijesti. Odgoj i obrazovanje za umjetnost
i pomou umjetnosti stvara kreativne pojedince koji aktivno sudjeluju u oblikovanju
kulture svoje neposredne i ire okoline.
(Isto, 152-153) Najire socijalno-kulturne
svrhe naglaavaju se u sljedeem odlomku:
Odgoj pomou umjetnosti i za umjetnost
bitno pridonosi oblikovanju osobnih te
drutvenih i kulturnih uvjerenja i svjetonazora, stvaranju osobnoga i drutvenoga,
nacionalnoga i europskoga kulturnoga
identiteta te stjecanju univerzalnih humanistikih vrjednota, potivanju razlika meu
ljudima i kulturama, razvijanju empatije, suradnje, solidarnosti te osobne, drutvene i
kulturne odgovornosti. (Isto, 153) U popisu
ciljeva i oekivanih ishoda u svakom izraajnom polju nastojalo se dosljedno pratiti
ove naelne odrednice svrh Umjetnikoga
podruja kako su naznaene u uvodnom
opisnom dijelu. Smatram stoga da s puno
opravdanja mogu iznijeti uvjerenje koje,
vjerujem, dijele i ostali sudionici izrade
ovoga poglavlja, kako u glavnom nacionalnom kurikularnom dokumentu imamo vrlo
kvalitetan i obuhvatno miljen opis umjetnikoga odgojno-obrazovnog podruja te
njegovih svrha, ciljeva i oekivanih ishoda.
S druge strane, zadovoljstvo uinjenim
nuno nas vraa ranijoj sistemskoj dilemi
koja glasi: Je li pedagoki, znanstveno-teorijski i uope moralno pred umjetniko

DRAMA U OBRAZOVANJU
podruje opega, obveznog kolovanja

postavljati europske standarde () uz
istovremeno zanemarivanje uvjeta za njihovu neposrednu realizaciju? (Kovaevi,
S., 2010., 17) tovie, kako NOK, ini se, postaje, ili bi mogao postati stvar definitivne
prolosti, i kako svjedoimo da novouvoeni odgojno-obrazovni programi mogu
preko noi biti opozvani, odgoeni ili naprosto nezapoeti, spomenutu sistemsku
dilemu, po mom miljenju, ne treba ostaviti na savjesti i u odgovornosti sustava
sve podatnijeg, kako vidimo, na politike
mijene i smjene, i ija nedavno izraena
fleksibilnost, tj. podlonost trenutnim
sklonostima i procjenama onih koji njime
upravljaju, poinje, po mom sudu, predstavljati njegovu novu paradigmatsku
oznaku. Umjesto da je ostavimo kao mrlju na savjesti i kao novi grijeh struktura,
dilemu sustava valja pretvoriti u struna,
strukovna i metodika pitanja koja treba otvoriti u svim umjetnikim odnosno
umjetniko-pedagokim podrujima, pa
se upitati: to je dosad uinjeno te to bi,
tko bi i kako bi trebalo raditi i postupati
da svrhe, ciljevi i ishodi Umjetnikoga podruja i njegovih polja doista budu i ostvareni u odgojno-obrazovnom procesu
i sustavu? Zagovaranje umjetnikoga odgoja jednako je vano kao i zagovaranje
pojedinih umjetnikih vrsta, aktivnosti i
ostvaraja i za svoj uspjeh trai podjednako
sudjelovanje kako umjetnikih pedagoga
tako i profesionalnih umjetnika i ustanova profesionalne umjetnosti. I obratno:
zagovaranje profesionalnih umjetnikih
podruja i aktivnosti kao drutveno i kulturno vrijednih i potrebnih bit e uspje-
no samo uz podrku onih koji u okvirima

i ustanovama kolskoga kao i izvankolskoga umjetniko-pedagokog rada djeci,
mladei i umjetnikim neprofesionalcima
omoguuju aktivno intelektualno, emocionalno i estetsko sudjelovanje u umjetnikim sadrajima i aktivnostima, i to jednako ako te sadraje i aktivnosti koriste za
poduavanje same umjetnosti ili se njima
slue za poduku nekih drugih, neumjetnikih, sadraja i znanja.
n
Literatura:
Bali, Naima. Umjetniko obrazovanje.
Napredak 138, br. 3 (1997): 345-356.
Grui, Iva. Uvod. Metodika: asopis za teoriju i praksu metodik u predkolskom odgoju, kolskoj i visokokolskoj izobrazbi [gl. ur.
Ante Been] 2, br. 9 (2004): 148.
Umjetniki odgoj i obrazovanje u kolskom

kurikulu, 9-25. Split: Filozofski fakultet Sveuilita u Splitu, Hrvatski pedagoko-knjievni zbor Ogranak Split, 2010.
Nussbaum, C. Martha. Ne profitu Zato
demokracija treba humanistiku. Zagreb:
AGM, 2012.
Turkovi, Vera. Obrazovanje za kreativnost
putem umjetnosti. Napredak. asopis za
pedagogijsku teoriju i praksu vol. 140, br. 3
(1999): 356-367.
Zajednika deklaracija Meunarodne
udruge za dramu/kazalite i odgoj (IDEA),
Meunarodnog drutva za odgoj kroz
umjetnost (InSEA) i Meunarodnog drutva za glazbeni odgoj (ISME). Dramski odgoj, 14-15 (2007):15.
Hicela, Ivon (ur.). Predgovor. U: Djeca i

mlade u svijetu umjetnosti, Albinca Pesek.
Split: Filozofski fakultet Sveuilita u Splitu,
Centar za interdisciplinarne studije, Hrvatski pedagoko-knjievni zbor Ogranak
Split, 2009.
Hicela, Ivon (ur.). Uvod. U: Umjetniki odgoj i obrazovanje u kolskom kurikulu, 9-25.
Split: Filozofski fakultet Sveuilita u Splitu, Hrvatski pedagoko-knjievni zbor
Ogranak Split, 2010.
Kovaevi, Stjepan. Europska iskustva u
izradi kurikula umjetnikog podruja. U:
151
islands
1
Naela i shvaanja umjetnikoga odgoja usmjerenoga na razvoj stvaralakih i cjelovitih linosti razvijana su tijekom 1960-ih, 1970-ih i 1980-ih ponajvie
u krugovima pedagoga i umjetnika razliitih umjetnikih podruja okupljenih oko asopisa Umjetnost
i dijete.
1
lanak je izvorno objavljen u Zborniku radova s 1.
meunarodnog simpozija o pedagogiji u umjetnosti odranog 17. i 18. 10. 2014. u organizaciji Umjetnike akademije Sveuilita Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku.
9
Objavljen kao poseban broj asopisa Metodika 2
(2004).
Agencija za obrazovanje, znanost i kulturu Ujedinjenih naroda (United Nations Education, Science
and Culture Agency)
2
To se dodue ne dogaa iz kulturololokih vrijednosnih razloga, nego iz financijskih, budui da su

Sjedinjene Amerike Drave, kao najvei financijer
UN, prestale financirati UNESCO nakon prihvaanja
Palestine kao promatrake lanice UN.
3
Ovdje je zapravo rije o valu pobuenog oduevljenja za razne oblike umjetnike pedagogije koji se
meu hrvatskim uiteljima, pedagozima i edukatorima pojavio neposredno nakon posljednjega rata
na ovim prostorima. Inae, umjetniki odgoj i njegova shvaanja u Hrvatskoj imaju svoju vrlo zanimljivu i
dugovjenu povijest, koju moemo pratiti od samih
poetaka stvaranja moderne hrvatske pedagogije.
4
U duhu aktualne hrvatske pedagoke terminologije valjalo bi koristiti puni naziv fenomena kojim
se bavim, a to je umjetniki odgoj i obrazovanje. No
zbog tenosti izlaganja, kao i zbog meunarodnoga konteksta rasprava o tome na koji e se moje
izlaganje naslanjati, koristit u saetiji naziv koji e u
pravilu podrazumijevati i sadraje obrazovanja. Valja
osim toga primijetiti da u meunarodnim raspravama o umjetnikom odgoju dominiraju engleski jezik
i terminologija, koja pak ne pravi razliku izmeu odgoja i obrazovanja, ve za jedno i drugo ima naziv
education.
5
6
Sve tri odrednice prilagodbe su naziva skovanih u
okvirima foruma i teorijskih rasprava (struni skupovi, asopisi, literatura itd.) preteito na engleskom
jeziku kao globalnom i globalizirajuem jeziku suvremene znanosti. Za umjetniki odgoj kao
obuhvatni pojam upotrebljava se, u pravilu, naziv
art(s) education, a razlika izmeu dvaju spomenutih usmjerenja iskazuje se spacijalnim prijedlozima,
pa tako za odgoj/obrazovanje za umjetnost imamo
education/learning in the arts, a za odgoj/obrazovanje
putem (ili pomou) umjetnosti imamo education/learning through the arts.
7
Turkovi, V. Obrazovanje za kreativnost putem
umjetnosti. Napredak vol. 140, br. 3 (1999).
Meunarodna konferencija Umjetnost i odgoj odrana 21. svibnja 2004. na Uiteljskom fakultetu Sveuilita u Zagrebu; Savjetovanje Umjetniki odgoj i obrazovanje u kolskom kurikulu odrano 2010. godine
u okviru 7. dana osnovne kole Splitsko-dalmatinske
upanije.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Pozorite u parku, dramske

animacije, animatorka:
Gordana Tasi, glumica
153
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
155
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
SEMINAR
PLANOVI ZA BUDUNOST
NAINI PODRKE PRIMENI DRAME
U OBRAZOVANJU
Uesnici: vaspitai, nastavnici i struni saradnici predkolskih ustanova, osnovnih i
srednjih kola i gimnazija u Srbiji zainteresovani za primenu drame u obrazovanju
Deji kulturni centar Beograda
Nedela, 21. jun 2015.
10-14 asova
Drama is a field for which human

interactions, experience, emotional
expression, and attitude are central, with
those in non-arts fields discovering that
understandings emerging from drama
education can provide models and
means for examining the affective and
relational domains which are essential
for understanding learning processes.1
Drama je pole u kom ludska interakcije,

iskustvo, emocionalno izraavanje i stav
zauzimaju centralno mesto, gde oni
koji rade u ne-umetnikim oblastima
otkrivaju da razumevanje i spoznaja
koji proistiu iz dramskog obrazovanja
i vaspitanja mogu da prue modele
i sredstva za ispitivanje afektivnih i
relacionih domena koji su neophodni za
razumevanje procesa uenja.
157
islands
PROGRAM SEMINARA
Prilog br. 1: Preliminarni rezultati ankete
PRVI DEO 10.00-12.15: Fokus grupa

Vodi: Vesna uki
Zapisnik vodi: Aleksandar Elezovi
Cil: da se utvrde neophodni budui koraci unapreenja
drame u obrazovanju i osnaivanja vaspitaa i nastavnika da
dramu prihvate i koriste kao metodiki postupak.
- uvodni deo: saoptenje preliminarnih rezultata i zakljuaka ankete sa 30 vaspitaa, nastavnika i strunih saradnika
predkolskih ustanova, osnovnih i srednjih kola i gimnazija
sprovedene u 5 gradova i optina Srbije: Zrenjanin, Panevo,
Smederevo, Smederevska Palanka, Beograd (u prilogu br. 1)
Motivacija za primenu drame u obrazovanju: vea zainteresovanost uenika (veina nastavnika je lubitel pozorita)
Iskustvo u primeni dramskih metoda i tehnika: viegodinje
Primena: u nastavi i dramskim sekcijama
Podrka: kolega, retko i lokalne samouprave
Obuenost: od samostalnog uenja, preko seminara i radionica BAZAART-a, do licence dramskog edukatora (steene u inostranstvu)
Ulaganje u struno obrazovanje: dosta slobodnog vremena za
dodatnu pripremu (vie vremena od pripreme asa i vannastavnih aktivnosti)
Odrivost: samofinansiranje (retko plaen prevoz).
- pitanja (prilog br. 2) i diskusija fokus grupe (prilog br. 3)
Prilog br.2: Pitanja za fokus grupu
PAUZA 12.15-12.30
1. Obrazovanje nastavnika: Kakvo obrazovanje je potrebno

da bi vaspitai/nastavnici unapredili svoje kompetencije za
primenu drame u obrazovanju (osnovna fakultetska i permanentna edukacija seminari i radionice)
2. Podrka sredine: Kakva podrka je potrebna od kolega,
uprave kole, lokalne samouprave, resornog Ministarstva,
strukovnih i drugih civilnih organizacija (deklarativna i konkretna vrednovanje dodatnog rada, plaen prevoz, dodela nagrada i priznanja...)
3. Uloga kulture: Postojea i poelna uloga medija i kulturnih
institucija
4. Ukupna situacija: Procenite snage i slabosti postojee situacije
5. Mogunosti: Koja karika nedostaje, koju kariku treba ojaati da bi se stvorili potrebni uslovi za primenu drame kao
metoda obrazovno-vaspitnog rada vaspitaa/nastavnika
DRUGI DEO 12.30-14: Savetovanje o moguim buduim koracima

Vode: Sunica Milosavlevi i Danijela Jovi
Cil: Predstavlanje mogunosti udruivanja u asocijacije za
pruanje podrke primeni drame u obrazovanju Krisi Tiler
i Ljubica Belanski Risti
Neformalno izjanjavanje o zainteresovanosti za udruivanje Danijela Jovi i Nataa Milojevi

DRAMA U OBRAZOVANJU
Prilog br. 3: Diskusija fokus grupe i zakljuci: analiza situacije,

identifikacija problema i mogua reenja
1. SNAGE: U Srbiji postoji znatan broj nastavnika viih razreda
osnovnih i srednjih kola i gimnazija koji primenjuje dramu
u obrazovanju primarno kao metod uenja razliitih nastavnih predmeta (srpski jezik i knjievnost, engleski, biologija, matematika, higijena, poznavanje materijala, zatita
na radu i dr.) i u oblasti razredne nastave u niim razredima
osnovnih kola, a sekundarno u vannastavnim aktivnostima
(dramske sekcije i sl.). Iako koriste slobodno vreme za dodatne pripreme asa, to nije njihova osnovna radna obaveza, njihov motiv za dodatne aktivnosti je podsticaj uenicima za veu zainteresovanost za uenje i oslobaanje kreativnosti. Iako nisu podstaknuti i nagraeni za svoj dodatni
rad, ovi nastavnici vide kolu ne samo kao obrazovnu, ve
i kao kulturnu ustanovu koja omoguava sticanje znanja i
razvoj kreativnosti uenika, a istovremeno predstavla i arite kulturnog ivota lokalne sredine zahvalujui kulturnim
i umetnikim programima koje razvija u okviru nastavnih i
vannastavnih aktivnosti kole.
2. SLABOSTI: Nastavnici koji primenjuju dramu kao metod
uenja oseaju veliki nedostatak u oblasti metodike nastave, za koju kau da je zastarela i da ne prepoznaje savremene obrazovne potrebe i metode uenja, te im ne
prua potrebnu podrku u izvoenju nastave. Pored toga,
primeuju sistemski nedostatak podrke primeni drame u
obrazovanju, budui da je podrka uprave kole i kolega
samo deklarativna, te nema praktinih podsticaja nacionalne obrazovne politike ni lokalne samouprave koji bi uticali na kole da sistemski osnae primenu razliitih metoda
uenja, ukluujui i dramu u obrazovanju. Takoe, oseaju
nedostatak podrke strunih saradnika u koli (pedagozi i
psiholozi), kao i medija (naroito televizije).
loki, Prirodno-matematiki i drugi) vano ojaati predmete

metodike nastave, pedagogije i psihologije. Nita manje,
svesni su i potrebe za permanentnim strunim usavravanjem kroz seminare, letnje kole, radionice, konferencije i sl.
Ne zanemaruju ni znaaj podrke sredine, na prvom mestu
kole kroz vrednovanje utroenog slobodnog vremena
za pripremu nastavnih i vannastavnih aktivnosti, lokalne
samouprave kroz sufinansiranje trokova prevoza i sl. i
konano, i resornog Ministarstva prosvete putem priznavanja bodova uenicima za ostvarene rezultate u vannastavnim aktivnostima, budetsko sufinansiranje trokova
produkcije i difuzije kulturnih i umetnikih programa kole
(izlobe i drugi umetniki i kulturni dogaaji, internet prezentacije i sl.). Takoe, veoma su zainteresovani za saradnju,
povezivanje i ukluivanje u rad javnih i civilnih organizacija
koje pruaju podrku primeni drame u obrazovanju kao
jednom od moguih metoda uenja i sticanja znanja uenika.
n
1
Dramatic Interactions in Education, Vygotskian and Sociocultural Approaches
to Drama, Education and Research, Editor(s): Susan Davis, Beth Ferholt,
Hannah Grainger Clemson, Satu-Mari Jansson, Ana Marjanovic-Shane
http://www.bloomsbury.com/uk/dramatic-interactions-in-education9781472576910/#sthash.4F16oAX7.dpuf
3. MOGUNOSTI: Nastavnici istiu da je u formalnom obrazovanju na razliitim fakultetima na kojima se koluju nastavnici osnovnih i srednjih kola i gimnazija (Uitelski, Filo159
islands
KULTURNA ULOGA KOLE I OBRAZOVNA ULOGA KULTURE DRAMA U OBRAZOVANU
islands
Agenda Konferencije
Trajanje
PETAK 19.06.
10.00-11.00
Mala sala
Registracija uesnika i dobrodolica uz kafu
11.00-12.00
VELIKA
SALA
Pozorina predstava za decu i mlade: Plastine bate, PATOS, Smederevo (45)

Onaj ko odlui da se prepusti aroliji, neka se pripremi za put pun iznenaenja u potrazi za maginim svetovima gde
boje, svetlost i zvuci prate njegove elje. Svetovi gde se sreu vanzemaljci, samuraji, vile, aneli... Gde ima mesta za
seanja, snove, oseanja. Velike vizuelne snage, scene impresioniraju i one koji vie nisu deca.
RADIONICE *
* uesnici se prilikom prijavljivanja opredeljuju za radionice koje ele da pohaaju
Atrijum
Mala sala
Dramski studio
Baletski studio
Galerija
BAZAR
Umetnost U OBRAZOVANJU
Pozorite U OBRAZOVANJU
Drama U OBRAZOVANJU
PODRKA za Vas
Stvaralake aktivnosti za
razvijanje grafomotorike i
fine motorike ake: Vukica
Pavlovi, Vesna Kosani,
PU Perka Vientijevi,
Obrenovac
Stvaralake aktivnosti
omoguavaju deci
predkolskog uzrasta da
na zanimljiv nain vebaju
grafomotoriku, motiviu
ih na aktivno uee i
dozvoljavaju da aktivnosti
ostvaruju sopstvenim
tempom.
Srbija danas - zagaenje

vode: Mirjana Unanin i
uenici Osme beogradske
gimnazije
DraMAtematika: Miodrag
Savovi, etvrta beogradska
gimnazija
Jeste li za igru?:
Predstavljanje
prirunika: ApsArt,
Beograd
Predstava edukativnog
karaktera raena u formi
duhovite TV emisije
efikasno ostvaruje svoj cilj:
podizanje svesti o tome
koliko je voda bitna, kako za
ljudski organizam tako i za
celu planetu.
Upotreba razliitih dramskih

formi pri usvajanju,
ponavljanju, povezivanju,
produbljivanju i primeni
matematikih sadraja.
Saznajte ta je matematiki
ples i kako se igra.
Jedinstven praktikum
iz oblasti primenjenog
pozorita, nastao na
osnovu prakse ApsArt
Centra i iskustava
poznatih svetskih
dramskih praktiara.
Crtaonica-igraonica: udesni
svet insekata: Dragana
Vuievi, Prirodnjaki muzej,
Beograd
Dare to Be Different:
Jasmina Milievi i uenici
O Olga Miloevi,
Smederevska Palanka
as higijene - primena drame

u radu sa decom i mladima sa
smetnjama u razvoju: Sonja
Ivanovi Bulj i Bojana Luki,
uvari zanata, Beograd
Prezentacije predstava:
pozorite senki, depno
pozorite, LOTREC
Beograd
Kako kroz crte,

pripovedanje i dramsku
improvizaciju upoznati decu
mlaeg kolskog uzrasta sa
gradjom tela i osobinama
insekata. Korelacija izlobe
Prirodnjakog muzeja Kroz
svet insekata Srbije i kolskih
predmeta (Svet oko nas).
Predstava kao ohrabrenje da

se progovori o vrnjakom
nasilju - na engleskom.
Motiviite uenike da iskau
svoje miljenje o nainima
za prevazilaenje nasilnog
ponaanja, osnae se i
vebaju konverzaciju.
Kako osnaiti decu i mlade

sa smetnjama u razvoju da
se integriu u drutvo bez
straha da e biti izolovani
i etiketirani, da razumeju
i usvoje gradivo, znanja i
vetine i da smanje broj
izostanaka iz kole.
Jednostavne tehnike
za rad sa decom.
Korelacija likovnog,
tehnikog, dramskog
vaspitanja i kulture
govora. Nastavnici
kao autori dramskih
sadraja zadecu.
12.00-13.00
13.00-14.00
Bazar
kreativnih
ideja i
praksi:
tandovi,
izlobe,
video
predstavljanje,
razgovori
sa izlagaima

DRAMA U OBRAZOVANJU
14.00-15.00
15.00-16.00
Bazar
kreativnih
ideja i
praksi:
tandovi,
izlobe,
video
predstavljanje,
razgovori
sa izlagaima
Sa Nadedom kroz vreme:

Dragana Boovi, Umetnika
galerija Nadeda Petrovi,
aak
Voenje
kroz Bazar
Pozorino druenje
Cilj radionice u kojoj se

stvara dramski tekst je
da se uenici edukuju o
odlikama impresionizma,
njegovom nastanku u Srbiji,
ulozi Nadede Petrovi
u njegovom nastajanju i
reagovanju tadanje javnosti.
Podsticanje toletantnosti i
inkluzivnosti kroz dramski
rad.
16.00-16.30
VELIKA
SALA
Je l jasno?! - forum
predstava: Deca bez
roditeljskog staranja, Centar
Drinka Pavlovi i volonteri
udruenja CEPORA, Beograd
Korienje tehnika forum
teatra i bazinih vebi
primenjenog pozorita
za poboljanje verbalne
artikulacije, socijalnih
vetina, ali i odnosa unutar
grupe.
Iza duge: HATOR i uenici

Tehnike kole, Obrenovac
Predstava kao povod za
refleksiju i diskusiju sa
adolescentima o izazovima
sa kojima se njihova
generacija susree.
Madam Drama Connects and

Bounds: Ivona Ranelovi,
Peenjevce, Leskovac, Marina
Kopilovi, Beograd
Dramske tehnike za
usvajanje znanja, ali i za
razvijanje kritikog miljenja.
Polazi se od tradicionalne
engleske prie koja se dalje
razvija zajedno sa uenicima
i kolegama koji predaju fiziku,
geografiju, muziku kulturu...
I mi uitelji imamo
duu: radionica psihosocijalne podrke
uiteljima:
POD Teatar, Beograd
Teatar kao mesto
Komunikacije
- susretanja sa
drugima, sa sobom,
sa sopstvenom
duhovnou; kao
mesto Pitanja,
Miljenja u Akciji;
instrument Linog
razvoja.
Etika kloniranja, etika

abortusa, etika eutanazije:
Sonja Antoni, Zrenjanin
Primene kreativne drame u
nastavi filozofije i bioetikih
tema. Uenje za ivot.
Izdavanje slualica i
lan-paketa
za registrovane
uesnike
Sveano otvaranje:
Predstavnici DKCB,
MOS, KSCD
Umetniki program: Klavirski kvintet Altro senso: P. I. ajkovski: Deji album (odabrane
kompozicije)
PLENUM
16.30-18.00
strategije:
Chrissie Tiller, Goldsmiths University of London: Role of Arts and Drama Education in creating more creative, inclusive
and dynamic societies
Dr Ivan Ivi: Drama u Pravcima razvoja obrazovanja Nacionalnog prosvetnog saveta (zato i kako)
Dr Ana Peikan: Drama u Strategiji obrazovanja (ta i kako)
Dr Vesna uki: Drama u Strategiji kulture u Srbiji
prakse:
Ljubica Belanski Risti: O meunarodnom projektu DICE (Drama Improves Lisbon Key Competences in Education)
ivkica orevi: Potrebe nastavnika za obrazovanjem i osnaivanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu
u naim kolama: O istraivanju Pedagokog drutva Srbije
Mr Sunica Milosavlevi: Kulturno obrazovanje: sticanje novih kompetencija za sadanjost i budunost
18.30-19.00
Osveenje
19.00-20.00
VELIKA
SALA
Pozorina predstava za decu i mlade: Oi, CEKOM, Zrenjanin (55)

Gledanje na ljude oima stereotipa stvara od nas ablonirane pojedince koji ne zakljuuju o drugom putem
sopstvene spoznaje, ve svaku razliitost stavljaju u okvire, dobro i svesno drutveno utemeljene. Mediji svojim
jezikom osuivanja ue mlade ljude ta je dobro, a ta ne, ta je uspeh, koliko kota srea ue ih pogreno.
161
islands
Trajanje
9.15-10.45
SUBOTA 20.06.
Mala sala
Interresorna i intersektorska saradnja obrazovanja i kulture potrebe, dobrobiti, izazovi, panel diskusija
Dr Milena Dragievi ei, FDU, Beograd
Uesnici: Biljana Stojanovi, MPNTR; Aleksandra orevi, MKI; dr Ruica Rosandi; Dragana Koruga, CIP - Centar za
interaktivnu pedagogiju; Vesna Danilovi, Kulturni centar Beograda
Cil diskusije je da utvrdi postojee stanje u domenu saradnikih praksi obrazovanja i kulture (na nivou politika, programa i projekata), kao i da istrai postojee potrebe i nagovesti brojne neiskoriene mogunosti.
INTERAKTIVNI PROGRAMI * **
* uesnici se prilikom prijavljivanja opredeljuju za programe koje ele da pohaaju
** registrovani uesnici uzimaju lan-paket pre odlaska na programe
Atrijum
Malo pozorite Duko

Radovi
BAZAR
Inkluzivno pozorite
11.00-14.00
Bazar kreativnih
ideja i
praksi
Unutranja svetla, pozorina predstava koju nikad

niko nije video, PATOS,
Smederevo 30)
Izvoenja: 11.00; 12:00;
13.00
14.00-15.00
Mala sala
Kulturna uloga kole, panel diskusija

Dr Vlado Krui, Centar za dramski odgoj, Zagreb
Uesnici: Olivera Todorovi, ZUOV; Ljiljana Kosijer, Gradska biblioteka Novog Sada; Vesna Dasukidis, psiholog, Smederevo; Ivana Stevovi, O Branko Radievi, Lugavina
UNESCO shvata kolu kao sastavni i aktivan deo kulture. Panel e nastojati da proveri
koliko se ovo shvatanje ostvaruje u konkretnim vaspitno-obrazovnim praksama i
uslovima,a naroito u kulturno-prosvetnim politikama zemalja u tranziciji.
15.00-16.00
Mala sala
16.00-16.30
Tamajdanski park
Kreativna pedagogija
Kulturama:
Potraga za blagom:
Tim za obrazovanje i kultu- Klub studenata pedagogiru TOK, Beograd
je, Beograd
Uesnici imaju zadatak da
Interaktivni kreativni prootkriju blago pratei kartu gram koji istrauje razliita,
izabranog mesta i reavaa ispreplitana znaenja
kulture, s ciljem da nas
jui zadatke koje dobiju
Publika moe da koristi sva
podseti da svi zajedno
na startu. Sadraj Potrage
ula, osim vida.
povezan je sa kolskim inimo celinu koja stvara i
ivi kulturu.
planom i programom.
Pozorite dece i mladih

Pozorite u parku
Revija kreativnog dramskog stvaralatva dece i
mladih
Nastupaju uesnici i studenti osnovnih, srednjih i
Visokih kola iz Srbije:
Ljiga, Paneva, Smedereva,
Rae, Poarevca, Beograda,
Novog Beograda, Kaluerice, Kruevca i Obrenovca.
* Program je naveden u
nastavku
FLASH MOB
Pozorite zajednice
Kulturnog centra
"ukarica" i POD Teatar,
Beograd
Atrijum
Obrazovna uloga kulture, panel diskusija

Dr Darko Luki, Sveuilite u Zagrebu
Uesnici: Tatjana Paska, NP Toa Jovanovi, Zrenjanin; Dragana Latini, Muzej grada Beograda; dr Ivan Pravdi,
Akademija umetnosti Novi Sad; Milena Depolo, Pozorite Boko Buha; Mila Maovi Nikoli, Malo pozorite Duko
Radovi; Igor Bojovi, Pozorite lutaka Pinokio
Uloga kulture u obrazovanju moe se posmatrati u najmanje tri vana aspekta - stvaranje kulturnog kapitala, stvaranja nove publike i uticaja na drutveni poloaj kulture i umetnosti. Teme panela bie sva ova pitanja i usmereno
formiranje budunosti kulture u drutvu.
Pauza za kafu

DRAMA U OBRAZOVANJU
RADIONICE *
* uesnici se prilikom prijavljivanja opredeljuju za radionicu koju ele da pohaaju
16.30-18.00
Mala sala
VELIKA SALA (scena)
Radionica: Drama u obrazovanju

Chrissie Tiller, UK, dramski pedagog
Radionica: Pozorite u obrazovanju

Dr Paul Murray, UK, pozorini pedagog
Pod dramom u obrazovanju podrazumevamo primenu dramskih

metoda u edukativnom kontekstu. Ova radionica pokazae nam na
koji nain dramske metode moemo prilagoditi svom radu.
18.00-18.30
VELIKA
SALA
Prezentacije i diskusija.
Zatvaranje u plenumu
18.30-19.00
19.00
Pozorite u obrazovanju integrie umetnost i edukaciju i

posveeno je sticanju znanja koja prevazilaze okvire scene. Ova radionica pomoi e nam da razumemo kako
pozorite i pozorine tehnike mogu imati prvenstveno
edukativnu svrhu.
Osveenje
Malo
pozorite
Duko
Radovi
Pozorina predstava za decu i mlade: Lepotica i zver, PATOS, Smederevo (55)

Inspiraciju za nesvakidanju adaptaciju PATOS je potraio u najstarijoj verziji ove bezvremene bajke nastale iz pera
an Mari Leprens de Bomon, kao i u filmskoj verziji ana Koktoa. Predstava stavlja akcenat na zamenu identiteta,
kroz koju ovek jedino stie iskreno razumevanje i saoseanje za druge.
U nastavku:
Pozorini program dece i mladih: Pozorite u parku
BAZAR kreativnih ideja i praksi: Raspored i sadraji
islands
163
islands
Pozorite u parku
PREDSTAVE
AH-pjaceta u Tamajdanskom parku, iza restorana Madera
11.00h
Videete, vredi, vredi!
15
Ekoloka bajka u kojoj likovi iz poznatih bajki i druge

umske ivotinje orgnizuju suenje vuku koji ih sve napada
i kao kaznu mu odreuju ienje ume.
11.20h
Golub i pela
10
Kratak igrokaz o peli, golubu i Lovcu, koji se pripoveda

kroz lutka-igru i baletski izraz, malianima upuuje poruku:
Dobra dela se uvek viestruko vrate.
11.35h
ta se zgodi kad se neko drugaiji rodi
15
Jedan nadaren deak nailazi na nerazumevanje okoline koja

ne ume da prihvati njegovu razliitost. Ipak se nastavnica
iz njegove kole bori da se njegov talenat usmeri na pravi
put. Pria je aljivo predstavljena kroz ivot i odnose jedne
porodice majmuna koja ivi duboko u dungli...
11.55h
arene jabuke
20
etiri jabuke putuju kroz svet; upoznaju mnoge likove, ali

malo primera nesebinosti i ljubavi. Predstava je nastala po
motivima prie Dragana Lukia Jabuka.
12.20h
Hajduci sa druge strane
20
Ko su dananji Hajduci i po emu se razlikuju od svojih

vrnjaka iz Nuievog dela? San ili stvarnost, tek njihove
avanturenasmejae vas do suza.
12.45h
Rince the Blood off My Toga
25
Primer za britanski humor, ova istorijska komedija smetena

je u 44. god. PNE, na dan kada je ubijen Julije Cezar. U
kancelariju uvenog rimskog detektiva Flavijusa Maksimusa
ulazi neobian gost - Brut, koji unajmljuje Flavijusa da
razrei ubistvo.
13.15h
Aska s vukom i jariima
25
Posle neuspeha s Askom, vuk je primoran da se okrene

jariima. Ali jarii vie nisu bespomoni navode vuka
da ih zabavlja glumei, pevajui i igrajui. U duhovitom
nadmudrivanju, i jedna se i druga strana sve vie preputa
arima igre iz koje se nazire poetak prijateljstva...
O Sava Kerkovi, Ljig

Predstava je nastala kao podrka uenicima u unapreenju
meusobnog uvaavanja i saradnje. Uestvuju deca 1. i 2. razreda.iz
produenog boravka.
O Radoje Domanovi, Novi Beograd (lutka-igra)

Predstava je imala za cilj da kroz igru omogui upoznavanje narodnih
pria na zanimljiv nain i da razvije slobodu izraavanja kroz re i
pokret. U predstavi uestvuju uenici uzrasta do 12 godina.
O Isidora Sekuli, Panevo (lutka-igra)

S ciljem da neguje duh tolerantnosti i promovie prihvatanje
razliitosti, predstava govori o tekoama koje uenici sa posebnim
obrazovim potrebama imaju u socijalizaciji u kolskom okruenju i
porodici, ali i sa sistemskim mogunostima za kanalisanje i realizaciju
njihovih potencijala. Uestvuju aci od 8 do 14 godina.
O Aleksa anti, Kaluerica

Predstava je nastala kroz kreativni dramski proces na temu
inkluzivnosti i tolerantnosti u okviru projekta MEDIATE, kroz saradnju
uiteljica i uenika niih razreda iz vie osnovnih kola u naselju.
O Dr Jovan Cviji, Smederevo

Predstava je nastala prvo dramatizacijom literarnog teksta, a potom
kroz kreativni dramski proces sa uesnicima igrokaza. U predstavi
uestvuju uenici 5. razreda.
O Karaore, Raa
Predstava je namenski razvijena za smotru Language Drama Lab u
Novom Sadu, sa decom zainteresovanom za engleski jezik i dramu.
Kroz vebe je podstican humor, izraajnost i spontanost. U predstavi
uestvuje generacijski meovita grupa aka viih razreda.
O Bratstvo-jedinstvo, Panevo
Cilj rada na predstavi bio je da pomogne deci - lanovima dramske
sekcije da unaprede samoekspresiju i da ih, sa druge strane,
podstakne na samostalno i originalno stvaralatvo. Deca su predstavu
u potpunosti doivela kao svoju, i to ne samo u ansamblu, ve i u koli
u kojoj je primetno poraslo interesovanje za dramu.

DRAMA U OBRAZOVANJU
13.45h
Cena uspeha - Ekoloki dnevnik
Osma beogradska gimnazija
25
Aleksa je vlasnik uspene fabrike na Dunavu A & D, koja

se bavi preradom goriva. Usled medijske panje koju je
privukla eksplozija cevi u toj fabrici, Aleksi se sve sruilo
na glavu, i to ba kada je bio na korak od uspeha. Do
kulminacije dolazi u emisiji Ekoloki dnevnik... Da li je
Aleksa nauio neto iz ove situacije i koja je cena uspeha?
14.15h.
Svetski rat Branislava Nuia
20
Kako se prosidba pretvorila u svetski rat, a kako se sve

dobro na kraju zavrilo, ili moda nije?!
14.40h.
Vrati mi moju bajku
25
Saznajte ta se dogaa kada se ispremetaju uloge i

transformiu karakteri junaka tradicionalnih bajki. Ova
razigrana pria podstie dete da stvori i odivi svoju bajku.
15.10h
Nije nego!
25
Kola tekstova iz knjiga Dobro jutro, Beograde! i enski

razgovori / Muki razgovori Duka Radovia. Jedanaest
tinejderki nas podseaju na ivotne mudrolije i jo uvek
aktuelne probelme i dileme kroz vedar i kritian humor sa
merom.
Poto se pred kraj 4. godine gimnazije radi oblast ekologije zagaenje ivotne sredine, na podsticaj nastavnice, uenici su
razraivali zadatu temu: jedan uenik je napisao scenario, ostali su se
ukljuivali, iznosili predloge i uivali u pravljenju predstave. Predstava
je raena na nivou odeljenja (IV-5) kao ugledni as.
Poarevaka gimnazija
Predstava su napravili uenici povodom Nuievog jubileja u okviru
manifestacije Festival mladih, a ona je postala HIT meu svim
generacijama.
Visoka kola strukovnih studija za vaspitae Kruevac

Studenti Visoke kole pozivaju decu da u eri vizuelizacije i ekspanzije
mas-medija koji ih ine pasivnim konzumentima gotovih sadraja,
postanu aktivni uesnici svog detinjstva.
UG HATOR, Obrenovac
Autorski tekst i stavove iskazane u tekstu devojice i devojke
proveravale su na osnovu svog iskustva ili iskustva nekog u svom
okruenju i kroz improvizacije dolazile do reenja za kreiranje likova po
ugledu na stand-up komiare. Predstava je raena u okviru programa
Dani Beograda 2015.
165
islands
Bazar kreativnih ideja i postignua
Naziv programa
Prezentuje
Zanimanje i ustanova/organizacija
1. Aktivno uimo jezik...
Ceo svet je pozornica - izvedimo decu iz klupa
Gorica Kosti
Profesor engleskog jezika, O Marija Bursac, Beograd
Upoznajmo ekspira / Know Shakespeare
Aleksandra Sekuli
Profesor srpskog jezika i knjievnosti, Ekonomskotrgovinska kola, Kula
Sajam engleskog
Ivana olar
Profesor engleskog jezika, O Ivo Lola Ribar, Novi Sad
2.
Moja kola u filmu, pesmi, prii, slici...
Kako unaprediti nastavu filmom?
Aleksandra Nikoli Mati
Profesor, Saobraajno tehnika kola, Zemun
Knjige u ruke
Svetlana Spasi i Olivera Ili
Pedagoki savetnik i struni saradnik - pedagog, O Sveti

Sava, Poarevac
Jednake anse u srednjokolskom obrazovanju,

projekat
Mila Kosti
Koordinator tima za Jednake anse Tehnika kola Pavle

Savi, Novi Sad
3. Ustanova kao uionica...
Galerija u kolama, kole u Galeriji
Dragana Boovi
Istoriar umetnosti, vii kustos, Umetnika galerija

Nadeda Petrovi, aak
Mamutfest i dr. edukativni programi NM

Kikinda
Dragan Kiurski
Profesor razredne nastave, kustos pedagog, Narodni

muzej Kikinda
Deji dramski festival na engleskom jeziku

Language Drama Lab
Ljiljana Kosijer
Bibliotekar, Gradska biblioteka u Novom Sadu
Naune radionice Centra za promociju nauke
Branimir Ackovi
Koordinator programskog segmenta, Centar za promociju

nauke, Beograd
Deji klub Muzeja grada Beograda
Dragana Latini
Kustos za edukaciju i rad sa publikom, Muzej grada

Beograda
4.
Kreativnost u radu s decom ometenom u razvoju...
Analfabeta u izvoenju OSI
Stojanka Tlainac
Psiholog, Udruenje za pomo osobama sa smetnjama u

razvoju ivimo zajedno, Beograd
Seoske i gradske kue
Bojana Luki, Filip Dapevi i

Sonja Ivanovi Bulj
Edukator i praktiar zanatskih tehnika izrade i ukraavanja

tekstila, akademski slikar i vajar, oligofrenolog i logoped,
UG uvari zanata, Beograd
5.
Razvojni i kreativni programi za decu i mlade...
Dnevnik izgubljenog detinjstva, uenika

predstava
Milica Raki, Sara Goli,

Danijela Bojkovi
Diplomirani teolozi, nastavnice verske nastave, O Josif

Pani, Beograd
8.
Dramske metode u nastavi Farmaceutsko

fizioterapeutske kole
Jelena Stijiljkovi
Prof. srpskog jezika i knjievnosti, Farmaceutskofizioterapeutska kola, Beograd

DRAMA U OBRAZOVANJU
Razvojno-preventivni centar
Vesna Popovi
Diplomirani specijalni pedagog, supervizor programa

deje zatite, Centar za pozitivan razvoj dece i omladine,
Beograd
PASCO Projekat Obrenovac
Jelena Lueti
Udruenje graana Pozorina trupa Hator, Obrenovac
Prijatelji dece optine Novi Beograd

KREATIVNA ZONA
Suzana Ponjavi
Udruenje graana Prijatelji dece optine Novi Beograd
6.
Primenjeno, animacija, multimedija...
Kreativne interaktivne radionice
Neda Aleksi
Diplomirani specijalista pijanista, Umetniko udruenje

ARTYSH:LAB, Beograd
Koba Yagi radionice
Tijana Jovanovic Petrovic
Vega omladinski centar, Beograd
175 godina roenja P. I. ajkovskog sublimacija izvoatva i obrazovno-prosvetne

saradnje
Altro senso klavirski kvintet

Nataa paek
Magistar klavira, nastavnik klavira, nastavnik muzike

kulture M Mokranjac, M Marinkovi, Sportska
gimnazija
7.
kolska i deja scena...
Jo samo danas u vaem gradu
Gordana Tasi
Glumica, samostalni dramski umetnik (UDUS), Beograd
Pozorini festival srednjih kola Vojvodine kolsko pozorje
Sandra Anti
Profesor srpskog jezika i knjievnosti, bibliotekar, Gimnazija

Svetozar Markovi, Novi Sad
Zakorai u sebe
Vesna Jevti i Katarina

Markovi
Profesor engleskog jezika, profesor srpskog jezika i

knjievnosti, Hemijsko-prehrambena tehnoloka kola,
Beograd
Pozoritance O Stojan Novakovi
Jasmina irkovi Dragievi
Profesor razredne nastave, O Stojan Novakovi, Blace
Dramska i lutkarska sekcija
Svetlana Andrijani
Profesor razredne nastave, diplomirani geograf, pedagoki

savetnik, O Milutin i Draginja Todorovi, Kragujevac
8. Igra za ivot
1
Teatar u ivotu ivot u Teatru
Tatjana Pajovi
Direktor POD Teatra, pozorini pedagog, balerina i glumica
Mimart putokazi
Nela Antonovi
Osnivaica i predsednica udruenja Teatar Mimart
Jeste li za igru?
Aleksandra jeli
Reditelj, Centar za pozorina istraivanja ApsArt, Beograd
9.
LOTREK centri
LOTREK centar Zrenjanin
Mladi lanovi CEKOM
Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju CEKOM, Zrenjanin
LOTREK centar Smederevo
Mladi lanovi PATOS
Pokretni alternativni teatar omladine Smederevo - PATOS
LOTREK centar Beograd
Mladi lanovi BAZAART
Udruenje umetnika BAZAART, Beograd
167
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
169
islands

DRAMA U OBRAZOVANJU
BIOGRAFIJE
Dr Milan Maarev je teatrolog, kritiar,
dramaturg, pedagog, voditelj psihodrame, pozorini i radio reditelj. Na Odseku
za teatrologiju FDU u Beogradu je prvi
u Srbiji prijavio i odbranio nauni (magistarski) rad na temi kreativne drame. Rad
je pretoen u knjigu Kreativna drama proces stvaralatva u kozoritu. Istrauje
scensku prisutnost, energiju i preduslove
za razvijanje spontanosti i kreativnosti
plesaa, glumaca i neglumaca. Primenjuje kreativnu dramu i psihodramu u radu
sa decom i mladima. Radio je u Sloveniji,
Srbiji, Bosni i Hercegovini i Junoj Koreji.
Predaje scensku umetnost na Visokoj koli
strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Kikindi. Dobio Nagradu za teatarsku
kritiku i publicistiku ,,Marko Kovaevi na
52. MESS-u 2012. za knjigu Teatar pokreta

Joefa Naa.
Prof. Krisi Tiler (Chrissie Tiller) je meunarodna ekspertkinja u polju participativne
umetnosti i inkluzivnih kulturnih praksi.
Nkon obuke i rediteljskog i spisateljskog
rda u oblasti pozorita u obrzovnju,
Krisi je dobil Churchill Fellowship za 1991.
godinu d bi istrila iri uticj umetnosti
u ekonomskim, drutvenim i politikim
promenma u Centrlnoj i Istonoj Evropi.
Od td je njen rd u velikoj meri fokusirn
n ulogu umetnosti u obrazovanju i poloaj umetnosti u trnsncionlnim i drutvenim kontekstim. Intenzivno je rdil
u zemljama centrlne, june i istone
Evrope, zemljama EU, u Plestini i Jpnu.
Radi kao savetnica, spisateljica, kljuna govornica i trenerica u ovom polju, a pored
toga je i efica katedre master programa
Primenjenog pozorita i participativne
obrazovne drame i drame u zajednici na
Univerzitetu Goldsmiths. Neki od njenih
najskorijih radova ukljuuju Participatory
Arts Alphabet za fondaciju Calouste Gulbenkian, The Spectrum of Participation za
CREATE Ireland i Priprema filozofskog praktiara u Hybrid Lives of Teaching Artists.
Njen osnovni domen je dramska edukacija i pozorite za mlade, a inicirala je
i vodila program dramskih treninga
pod nazivom Branching Out, koji
se odrao u 17 zemalja Centralne i Istone Evrope, to
joj je donelo titulu
171
islands
ekspertkinje programa Evropske kulturne
fondacije za drutvene promene na podruju Balkana i Baltika.
Prof. dr Ivan Ivi je svoje nuno istrivnje posvetio intelektulnom rzvoju
i sposobnosti z uenje kod dece. Veliki
doprinos razvoju ove oblasti dao je kao
uprvnik Institut z psihologiju, predsednik Progrmskog komitet Svetske
orgnizcije z predkolsko vspitnje,
rukovodilc meunrodnog projekt
Antologij trdicionlnih dejih igr, koji
je relizovn u okviru Svetske orgnizcije
z predkolsko vspitnje i pomo u UNESKO-u, predstvnik Jugoslvije u Komitetu z obrzovnje u OECD-u u Prizu,
ln Prosvetnog svet Srbije, ministr
z nuku u Pnievoj Vldi Srbije i Crne
Gore... Inicijtor je osnivnj Svet z
prv detet Vlde Srbije i ln tog svet
od osnivnj 2004. do dns, rukovodilc
rdne grupe koj je izrdil Ncionlni pln
kcije z decu, prvi strteki dokument
u Srbiji u kome je definisn dugoron
politik drve prem deci. Viegodinji
je predsednik orgnizcije Prijtelji dece
Srbije. Rukovodilac pri izradi stratekog
dokumenta Pravci razvoja preduniverzitetskog obrazovanja (koji je usvojigo
Nacionalni prosvetni savet 2010. godine).
Koordinator (zajedno sa V. Matejiem) pri
izradi Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (koju je usvojila Vlada
Srbije 2012. godine). Ureivao je biblioteke
Svremen psihologij sznnj o detetu
u Zvodu z udbenike i nstvn sredstv
u Beogrdu, ln je Ureivkog odbor
Psiholoke biblioteke u Nolitu i osni172 www.dramagogija.org.rs
va asopisa Psihologija. Objvio je preko

100 nunih rdov u domim i strnim
nunim sopisim, sedm knjig ko
smostlni ili ko prvi utor i niz prirunik
i uputstv veznih z nstvu.
pisa (domaeg Psiohologija i meunarodnih CEPS Journal i Vaspitanje i obrazovanje).

Objavila je brojne naune i strune radove
i knjige. Dobitnica je vie nagrada i priznanja za svoj rad.
Prof. dr Ana Peikanje vanredna profesorka i upravnica Odeljenja za psihologiju na

Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se
psihologijom obrazovanja i psiholokim
problemima uenja/nastave. Uestvuje u
brojnim domaim i stranim projektima u
oblasti razvojne i pedagoke psihologije.
Znaajan doprinos obrazovanju i nauci u
Srbiji dala je obavljajui irok dijapazon
zadataka i funkcija: konsultantkinja za obrazovanje UNICEF-a, OSCE-a (Organization
for Security and Co-operation in Europe)
i CDRSEE-a (Center for Democracy and
Reconciliation for Southeast Europe); viegodinji saradnik Meunarodnog instituta
za komparativno prouavanje udbenika
Georg Ekart u Braunvajgu, Nemaka;
ministarka nauke i tehnolokog razvoja
Srbije; lanica ekspertskog tima za razvoj
i odranje kvaliteta udbenika; lanica
Nacionalnog saveta za nauku i Nacionalnog prosvetnog saveta; lanica komisije
Fonda za mlade talente Vlade Srbije; jedan
od koautora i koordinatorka ekspertskih
grupa za osnovno i srednje obrazovanje
i vaspitanje u izradi Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji; lanica tima za izradu
Strategije razvoja kulture (koordinatorka
radne grupe za meuresornu saradnju
obrazovanja i kulture); jedan od osnivaa
i lanica Obrazovnog foruma; koautorka
i rukovodilac programa Aktivno uenje i
druge. lanica je urednitva strunih aso-
Prof. dr Vesna uki je redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti (ua

nauna oblast Menadment u kulturi i
kulturna politika). Znaajan doprinos dala
je u razvoju intesektorske saradnje kulture i obrazovanja kao lanica Radne grupe
Ministarstva kulture Republike Srbije za
izradu predloga strategije kulture i radne
grupe Ministarstva prosvete Republike
Srbije za izradu predloga strategije obrazovanja, a unapreenju obrazovanja u
Srbiji kao lanica radne grupe Ministarstva
kulture Republike Srbije za profesionalni
razvoj i permanentnu edukaciju i rukovodilac tima strunih saradnika Pokrajinskog
sekretarijata za kulturu na izradi predloga
strategije razvoja kulture u Pokrajini Vojvodini. Od 2005. do 2011. bila je lanica
Nacionalnog prosvetnog saveta, a u periodu od 2001. do 2003. direktorka Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka.
Uestvovala je u brojnim nacionalnim i
meunarodnim istraivakim projektima
vezanim za institucionalni menadment i
kulturne politike Jugoistone Evrope i Srbije. Osim u pitanjima vezanim za probleme obrazovanja, profesorka uki dala je
znaajan doprinos i u domenu kulturnog
i ekonomskog (turizam) razvoja ruralnih
zajednica u Srbiji. Objavila je veliki broj naunih radova. Dobitnica je Meunarodne
nagrade za doprinos razvoju dramskog

DRAMA U OBRAZOVANJU
Ljubica Beljanski Risti je diplomirala jugoslovensku knjievnost i srpskohrvatski

jezik na Filolokom fakultetu u Beogradu.
Od 1977. godine radi u kulturi (Centar za
kulturu Stari grad), uvodi inovativne, kreativne i interaktivne programe i kreativne
radionice za decu i mlade, okuplja i daje
podrku mladim strunjacima i umetnicima da se edukuju kroz praksu i praktino-istraivake projekte iz kojih se stvara
baza za stvaralako vaspitanje, dramu u
obrazovanju i pozorite za drutvene promene (Dramski studio kozorite, Studio
stvaralakog vaspitanja koligrica, Klub
dramskih komunikacija, Umetnost za drutvene promene, kolsko Forum pozorite
za kolu bez nasilja i dr.). Sa saradnicima
je osnovala Centar za dramu u edukaciji i
umetnosti CEDEUM, koji je Nacionalni centar Meunarodne asocijacije za dramu/pozorite i obrazovanje IDEA. Vodi nacionalne
projekte i uestvuje u evropskim projektima, vodi brojne seminare i radionice edukacije nastavnika i umetnika i angauje se u
okviru reformskih promena u obrazovanju,
strategije obrazovanja i strategije kulture
za oblast intersektorske saradnje kulture i
obrazovanja. Zalae se za uvoenje drame
i pozorita u obrazovni sistem. Urednica je i
osnivaica Bitef Polifonije, prateeg programa Beogradskog Internacionalnog Teatarskog Festivala novih pozorinih tendencija
Bitef. Dobitnica je Meunarodne nagrade
za doprinos razvoju dramskog obrazovanja
i vaspitanja Grozdanin kikot.
ivkica orevi je specijalistkinja kolske
pedagogije i pedagoka savetnica. Radi
kao struna saradnica pedagokinja u
Poarevakoj gimnaziji u Poarevcu. Uestvovala je kao voditeljka u programima

koji su se odnosili na reformu i osavremenjivanje obrazovanja od 2000. godine.
Autorka je akreditovanih programa koji se
tiu unapreenja pedagokog rada u koli, inkluzije, rada sa darovitim uenicima i
decom. Ve deset godina radi na programu Osnaivanje uenika i mladih za vrnjaku medijaciju i aktivan rad u uenikom
parlamentu i lokalnoj sredini. lan je Nacionalnog udruenja medijatora Srbije. U
okviru projekta OSTRVA vodila je istraivanje Drama u obrazovanju Potrebe nastavnika za obrazovanjem i osnaivanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu
u naim kolama, koje su zajedno sproveli
BAZAART i Pedagoko drutvo Srbije.
Mr Sunica Milosavljevi je pozorina
rediteljka sa meunarodnim iskustvom
u oblastima procesnog i primenjenog
pozorita, interdisciplinarnog istraivanja
i menadmenta u kulturi. Doktorantkinja
je Studija pozorita na FDU sa temom
Dramska pedagogija: dramska umetnost u
integrisanom obrazovanju. Usavravala se
u Letnjoj koli ak Lekok u Parizu. Stekla
je Evropsku diplomu za projektni menadment u kulturi. Laureatkinja Aberg
fonda UNESKO-a za Darpana Akademiju
u Ahmedabadu, Indija (2000.). Programska direktorka umetnikog udruenja
BAZAART od 2002. godine (nacionalni i
transnacionalni projekti: MEDIATE, OSTRVA, Art Fora, IDEAL, Mit kao sudbina i dr.)
i odgovorna urednica vie publikacija
objavljenih u okviru ovih projekata. Umetnika direktorka meunarodnih festivala
PATOSoffIRANjE i FAMA. Saradnica CEDEUM-a na programima unapreenja obrazovanja, prevencije i medijacije konflikta,
kao i facilitatorka i koordinatorka projekta Igrom protiv nasilja u okviru programa
Umetnost za drutvene promene. Radila je
i kao koordinatorka prateih programa
i slube gostiju festivala BITEF. lanica
Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna
kulturna scena Srbije. Prevodi sa engleskog jezika. Dobitnica je Meunarodne
nagrade za doprinos razvoju dramskog
Mrs Bilana Stojanovi je master obrazovne politike zaposlena u Ministarstvu
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije. Svoju profesionalnu karijeru
zapoela je kao nastavnica istorije u O
Marija Bursa u Beogradu. Uestvovala
je u radu brojnih strunih skupova, u programima, projektima, strunim timovima
i radnim/ekspertskim grupama. Autor je
vie programa strunog usavravanja nastavnika, kao i nastavnih materijala za uenike i nastavnike. Njena interesovanja su
usmerena na opte obrazovanje, nastavu
istorije i udbenike istorije, obrazovanje
pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji i
metodologiju predavanja Holokausta. Saradnik je mnogobrojnih meunarodnih
organizacija i institucija, a 2006. godine
je dobila nagradu OEBS-a za rad na
obrazovanju nacionalnih manjina.
Aleksandra orevi je diplomirala etnologiju i antropologiju. Zaposlena je u Ministarstvu kulture i
173
islands
informisanja Republike Srbije, Sektor za savremeno stvaralatvo i kreativne industrije. Od 2001. radila je na vie poslova kao:
savetnica za oblast stvaralatva nacionalnih manjina, narodno i amatersko stvaralatvo; savetnica za razvoj kreativnih industrija; savetnica za unapreenje kulturnog
stvaralatva i kulturnog izraza nacionalnih
manjina i razvoj kulturne raznolikosti (stvaralatvo osoba sa invaliditetom i oblast naunoistraivakog rada u kulturi) i drugo.
Uestvovala u izradi stratekih dokumenata i u procesima izvetavanja u oblasti
savremenog stvaralatva. Od 2014. bavi
se svestrano temom drutveno osetlivih
grupa, pa time i decom i mladima. Od iste
godine lanica je Saveta za prava deteta.
Dragana Koruga je zavrila redovne studije psihologije, kolsko-klinikog usmerenja. Nakon 20 godina radnog iskustva
u predkolskom vaspitanju i obrazovanju,
radni angaman nastavla u CIP-u Centru
za interaktivnu pedagogiju u Beogradu
(od 2000. do danas) kao projektni koordinator u oblasti obrazovanja. U poslednjih
15 godina uestvovala u brojnim projektima u obrazovanju sa ciljem zastupanja
prava manjina i inkluzije dece iz romske
zajednice u obrazovanje, razvijanja modela interkulturalnog obrazovanja, unapreivanja obuhvata i kvaliteta vaspitanja i
obrazovanja dece ranog uzrasta i dr. Osam
godina je radila kao koordinator i struni
konsultant UNICEF-a u Srbiji za program
kola bez nasila ka sigurnom i podsticajnom okruenju za decu. Svojim ueem u
radnim telima doprinela je razvijanju brojnih sistemskih akata.
Prof. dr Ruica Rosandi je radila kao

profesorka na Uiteljskom fakultetu u Beogradu, na Filozofskom fakultetu u Beogradu i kao gostujua profesorka na Nova
Southeastern University (SAD). U Zavodu
za prouavanje kulturnog razvitka radila je
na veoma znaajnom istraivakom projektu Kulturna ponuda za decu Beograda.
Koordinatorka je Centra za antiratnu akciju u Beogradu. Oblasti istraivanja: teorije
razreavanja konflikata, prevencija nasilja,
metodologija kvalitativnih istraivanja.
Autorka je i koautorka brojnih publikacija
(izbor): Deca i masovna kultura (koautorka, 1979); Uionica dobre volje (koautorka,
1995); Tei put: mirovne akcije na tlu Jugoslavije (koautorka, Beograd, 2005); Istraivanje istorije detinjstva: upoznavanje i uvaavanje kulturnih razlika (Beograd, 2006) i
mnogih drugih.
Vesna Danilovi je diplomirala na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, novinarski
smer, a stekla je i Evropsku diplomu za
projektni menadment u kulturi. U Kulturnom centru Beograda radi 29 godina
na vie zadataka i funkcija: kao urednica
scensko-muzikih programa, glavna i odgovorna urednica programa/pomonica
direktora za program i zamenica direktora. U periodu 1997-2002. bila je izvrna
direktorka/koordinatorka i lanica Saveta
Beogradskog letnjeg festivala (BELEF),
kao multidisciplinarnog i tada izrazito site
specific profilisanog festivala. Bavila se poslovima voenja i organizovanja festivala:
od koncipiranja, selekcije i promocije programa, preko obezbeivanja sredstava,
do organizacionih i tehnikih detala. Ima
znaajno iskustvo saradnje u izradi nacionalnih i meunarodnih projekata u domenu kulture i obrazovanja.
Prof. dr Vlado Krui je dramski pedagog i
reditelj iz Hrvatske. Od 1988. godine je voditelj Uilita Zagrebakog kazalita mladih, a od 2008. Kazalinog studija mladih
Hrvatskog narodnog kazalita u Varadinu.
Godine 1996. pokree Hrvatski centar za
dramski odgoj, gde vodi brojne projekte,
a trenutno je na funkciji predsednika. Od
2004. do 2010. godine bio je predsednik
generalne skuptine Meunarodne asocijacije za dramu/pozorite i obrazovanje
(IDEA). Vodio je preko 150 seminara, radionica i savetovanja u podruju dramskog
obrazovnog rada. Od 2000. je povremeno predavao dramsku pedagogiju studentima socijalnoga rada i kroatistike na
Sveuilitu u Zagrebu, kao i studentima
pedagoke akademije u Petrinji, a danas
predaje kolegije Scenska kultura i Dramski
odgoj studentima Uiteljskog fakulteta
u Zagrebu Odsjek u akovcu. Godine
2012. obranio je doktorski rad Paradigme
moderne hrvatske dramske pedagogije.
Mrs Olivera Todorovi je rukovoditeljka
Centra za profesionalni razvoj zaposlenih
u obrazovanju Zavoda za unapreivanje
obrazovanja i vaspitanja ZUOV-a. Zavrila
je master i osnovne studije na Matematikom fakultetu u Beogradu. Radila je kao
profesorka matematike i informatike, zatim
kao koordinatorka nekoliko strunih timova koji su imali za cilj unapreenje nastave
matematike. Autorka je i kaoautorka niza
udbenika i zbirki zadataka iz matematike.

DRAMA U OBRAZOVANJU
Ljilana Kosijer je profesorka srpskog jezika i knjievnosti. Radi kao bibliotekarka

u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Od
2013. godine vodi biblioteki ogranak
sa publikacijama na svetskim jezicima, u
okviru kog koordinira saradnju Gradske
biblioteke sa Mreom instituta kulture
zemala Evropske unije (EUNIC), ali i ostalim inostranim kulturnim centrima i ambasadama u Srbiji, organizujui mnogobrojne, raznovrsne programe i aktivnosti u cilu
promocije evropske i svetske kulturne batine, multikulturalnosti i interkulturalnosti.
Poslednjih pet godina naroito je aktivna
na polu promocije saradnje biblioteka i
kola. Autorka je i organizatorka (od 2010.
godine) Dejeg dramskog festivala na engleskom jeziku Language Drama Lab.
Ivana Stevovi je profesorka srpskog jezika i knjievnosti u O Branko Radievi
u selu Lugavina kod Smedereva. Njeno
dramsko iskustvo vezano je za rad u pozoritu PATOS u Smederevu, gde se bavi
dramskom pedagogijom, dramaturgijom, koordinacijom na Multimedijalnom
festivalu PatosOFFiranje i moderiranjem
okruglih stolova. Takoe je bila i glavna
koordinatorka i urednica Festvala dejeg
dramskog stvaralatva Teatar od snova u
Lugavini.
Vesna Dasukidis je diplomirala pedagogiju. Radi kao republika prosvetna inspektorka uMinistarstvu prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, Sektor za inspekcijske
poslove. Ima veliko radno iskustvo u domenu pedagogije i primene inovativnih
pristupa u obrazovnom radu sa decom/
uenicima iz osetljivih grupa, kao i inkluzije i integracije dece i omladine. lan je

Mree inkluzivnog obrazovanja (MIO). Saraivala je na brojnim nacionalnim projektima u ovim oblastima. Koautor je prirunika za nastavnike, vaspitae, strune saradnike, prosvetne inspektore i prosvetne
savetnike u domenu inkluzije i prevencije
diskriminacije.
Prof. dr Darko Luki je redovni profesor
na Akademiji dramske umjetnosti Sveuilita u Zagrebu. Predaje i na doktorskom
studiju knjievnosti, izvedbenih umjetnosti, filma i kulture na Filozofskom fakultetu
u Zagrebu. Predavao je na brojnim fakultetima u inostranstvu. Objavio je teorijske
knjige u podruju teatrologije (Uvod u antropologiju izvedbe kome treba kazalite;
Kazalite u svom okruenju, knjiga 1: Kazalini identiteti i knjiga 2: Kazalina intermedijalnost i interkulturalnost; Kazalite, kultura,
tranzicija; Drama ratne traume; Produkcija
i marketing scenskih umjetnosti i Misliti
igru?), kao i naune tekstove; uestovao
na mnogim meunarodnim teatrolokim
konferencijama i seminarima. Objavljuje i
prozu, dramske tekstove, te prevodi s engleskog i panskog jezika.
Dr Marina Milivojevi Maarev predaje u
zvanju docenta na Akademiji umetnosti u
Novom Sadu. lan je urednitva asopisa
Scena i selektorka festivala Sterijino pozorje. Dvanaest godina bila je dramaturg Jugoslovenskog dramskog pozorita. Dramskom pedagogijom i kreativnom dramom
bavi se od poetka svoje karijere (projekti
Centra za kulturu Stari grad i projekti
BAZAART-a). Urednik je vie publikacija

o primeni kreativne drame iji je izdava
BAZAART. Pie drame i radio drame za pozorite za decu i mlade.
Igor Bojovi je zavrio Fakultet dramskih
umetnosti u Beogradu odsek za dramaturgiju i Internacionalnu kolu za dramske
pisce Kralevskog dvorskog pozorita u
Londonu. Radio je kao direktor drame i
dramaturg Crnogorskog narodnog pozorita u Podgorici, a sada je upravnik Pozorita lutaka Pinokio u Zemunu. Autor je
veeg broja dramskih tekstova, od kojih
su najznaajniji: Izvanjac, Happy End, enidba krala Vukaina, Bajka o caru i slavuju,
Ba elik, Petar Pan, Maor u izmama i dr.
Drame su mu prevoene na bugarski, italijanski, engleski i francuski jezik. Dobitnik
je vie znaajnih nagrada za dramsko stvaralatvo ukljuujui i Sterijinu nagradu.
Mila Maovi Nikoli je dramaturkinja
Malog pozorita Duko Radovi, dramska spisateljica i spisateljica za decu. Ima
zavrene master studije teorije dramskih
umetnosti i medija i u procesu je odbrane doktrata iz oblasti filma. Na Institutu za
pozorite, televiziju, medije i film na FDU u
Beogradu bavila se naunim radom iz teorije dramskih umetnosti, medija i kulture.
Dobitnica je brojnih knjievnih nagrada.
Drame su joj izvoene u pozoritima
za decu i mlade u Srbiji i Crnoj Gori.
Tatjana Paska je diplomirala
na Odelenju za psihologiju
Beogradu. Radila
175
islands
u Razvojnom savetovalitu Doma zdravla
u Zrenjaninu, Centru za socijalni rad, O
Vuk Karadi i Jovan Cviji i u vrtiu Pinokio u Zrenjaninu kao psiholog struni
saradnik. Dva mandata radila je na mestu
direktora Narodnog pozorita Toa Jovanovi u Zrenjaninu. U jednom mandatu
obavlala je poslove narodne poslanice
u Skuptini Republike Srbije i bila aktivna u Odborima za kulturu i obrazovanje.
Trenutno je rukovodilac Lutkarske scene
u Narodnom pozoritu Toa Jovanovi.
Aktivna je u radu u civilnom sektoru u Zrenjaninu.
Dragana Latini je diplomirala arheologiju. Radi kao kustoskinja - struna saradnica za rad sa publikom i saradnju sa
spolnim saradnicima na osmilavanju
edukativnih programa Dejeg kluba u
Muzeju grada Beograda. Organizovala je
i/ili koordinirala i izvela preko 100 kreativnih i edukativnih programa u okviru Dejeg kluba i saraivala na realizaciji brojnih
izlobi i publikacija Muzeja grada Beograda. Izlagala je i prezentovala na strunim
skupovima u zemli i inostranstvu.
Prof. dr Ivan Pravdi je diplomirani dramaturg i doktor viemedijske umetnosti,
vanredni profesor Dramaturgije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i rukovodilac grupe Viemedijska umetnost na
interdisciplinarnim doktorskim studijama
Univerziteta umetnosti u Beogradu. Jedan
od osnivaa umetnikih grupa Magnet i
JustArt. Kreira knjige, performanse, ambijente, akcije, predstave, dramu, poeziju, eseje, participacije publike, radionice,
predavanja, video-instalacije. Sa svojim

radovima uestvovao je na festivalima i
simpozijumima u Kanadi, Rusiji, Holandiji, Portugalu, Nemakoj, Austriji, Sloveniji,
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Maarskoj,
Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji. Aktivan je u
naunim i strunim telima Univerziteta u
Novom Sadu i Univerziteta umetnosti u
Beogradu. Pokree i razvija disciplinu Dizajn vremena.
Prof. dr Milena Dragievi ei je redovna profesorka Menadmenta u kulturi i Teorije medija Fakulteta dramskih umetnosti
u Beogradu. Rektorka Univerziteta umetnosti od 2000. do 2004. efica Katedre
za kulturnu politiku i menadment Univerziteta umetnosti UNESKO-a od 2004.
Profesorka na studiju za Evropsku diplomu kulturnog menadmenta (Brisel, od
1991.) i profesorka po pozivu na brojnim
univerzitetima. Uestvuje u nacionalnim i
meunarodnim istraivakim projektima
u domenu kulturne politike, kulture seanja, urbane kulture, stratekog menadmenta i odrivog razvoja. Ekspertkinja
UNESKO-a (rad na razvoju kulturne politike Kambode), Saveta Evrope (projekti
interkulturalnog dijaloga i dostupnosti
kulture), Evropske fondacije za kulturu (rad
na razvoju kapaciteta nezavisnog sektora
u kulturi arapskih zemalja, Gruzije, Belorusije: Program Istono partnerstvo), British
Council-a, fondacije Pro Helvetia, Nacionalnog centra kulture Poljske i Indijskog
teatarskog foruma. Radila je kao glavna
urednica asopisa Kultura, kao i Zbornika
radova Fakulteta dramskih umetnosti; lanica je redakcija asopisa European Jour-
nal for Cultural Policy (London), asopis

Socioloki pregled i Potkulture; lanica je
Saveta asopisa Teorija koja hoda, redakcija European Journal in Art Education (ELIA,
Amsterdam) i European Journal in cultural
policy and management (Krakow). Objavila
n
18 knjiga i preko 150 radova.

DRAMA U OBRAZOVANJU
ZAHVALNICE
Konferenciju je realizovao veliki tim aktivista, saradnika, kolega i prijatelja. Najsrdanije se zahvaljujemo:
Dejem kulturnom centru Beograda i Malom pozoritu Duko Radovi, za irom
otvorena vrata i svu profesionalnu pomo
pruenu u realizaciji Konferencije.
Kolegama u Centru za promociju nauke,
Kulturnom centru REX, Muzeju grada Beograda, Graanskim inicijativama i Kui
ljudskih prava, za ustupanje mobilijara za
realizaciju programa.
Javnom preduzeu Gradsko zelenilo za
podrku realizaciji aktivnosti u Tamajdanskom parku i JKP Parking servis Beograd
na obezbeivanju parking mesta za uesnike iz drugih gradova.
Emisiji TV Vodi za roditele, za medijsku
promociju ideja Konferencije i projekta.
Kompanijama Coca-Cola Hellenic, MARGO Art i Voda Express, za sponzorsku
podrku koja je deci i odraslima osveila i
upotpunila konferencijsko iskustvo.
Krisi Tiler, za prijateljstvo koje ne poznaje

granice.
Danici Vulievi, za leto koje je poklonila
lektorskom radu na ovom Zborniku.
Vitoslavi Markovi i Magdaleni Petronijevi (JP Gradsko zelenilo), za profesionalnu
i ljudsku irinu.
Ireni Vujovi, pomonici gradonaelnika
Beograda i Tijani Maljkovi, sekretaru za
privredu Gradske uprave grada Beograda,
to su prepoznale znaaj i potencijale konferencijskih programa na otvorenom.
Svim slubenicama i sekretaricama u kancelarijama javnih preduzea, slubi i ustanova, koje su nam, anonimne, pomagale
da otvorimo prava vrata.
Dragoljubu uriiu i mladim bubnjarima
polaznicima njegove kole, za energiju
s kojom su nas vodili kroz Tamajdanski
park.
Ani Vukovi, studentkinji FDU, koja je kao
pravi profesionalac uskoila u tm Pozorita u parku.
Veliku linu zahvalnost upuujemo:

Vesni uki, Ljubici Beljanski Risti i Danijeli Jovi, za navigaciju kroz nau prvu konferencijsku plovidbu.
Glumici Gordani Tasi, to nam se bez

kolebanja prikljuila i svojim vanserijskim
animacijama zadivila i razgalila sve prisutne.
Svim nastavnicima i uenicima kol koje

su nastupile u Pozoritu u parku, to su
omoguili da ostvarimo jedan san.
Igoru i Ani (TOK) i studentima pedagogije (KSP), to su ozarili lica dece i odraslih.
Tanji, Branki i POD Teatru za toplu kolegijalnu podrku, i vie od toga.
CEKOM-ovcima i PATOS-ovcima za podaren pozorini entuzijazam.
Volonterima iz Obrenovca, Zrenjanina,
Smedereva i Beograda, koji su, uvek s
osmehom, pomagali na svakom koraku.
Rastku Vidoviu, Nikoli Kovaeviu, Aleksandru Papajiu i Borivoju Milosavljeviu,
za krasne fotografije i videozapise.
Svim izlagaima, voditeljima i uesnicima
panela i radionica, na punoj saradnji u pripremi Konferencije i Zbornika.
Svima koji su nam uputili rei podrke i
ohrabrenja, a posebno uesnicima koji
su dali dobronamerne sugestije za bolji rad u budunosti, na nadi u dugotrajnu i sve uspeniju saradnju.
Projekat OSTRVA podrali su
brojni pojedinci, organizacije i ustanove.
177
islands
Posebno se zahvaljujemo:
Osnovnim kolama Nadeda Petrovi, Milan Raki, Dragan Luki, Skadarlija, Braa
Baruh i Drinka Pavlovi u Beogradu; Dositej Obradovi i elekula u Niu; Jovan
Cviji i PU Naa radost u Smederevu; Poarevakoj gimnaziji; SKC, Ni, Kulturnom
centru Zrenjanina i kolegama u Centru za
kulturu Smederevo, na podrci za odravanje aktivnosti LOTREC centara.
Bonjak, Sonji Vujakovi, Suzani Kianovi i

Branijeti Kondulovi, na ueu u realizaciji seminara i razradi uzrasno prilagoenih
programa.
Ljiljani Kelemen i Ivani orev (VSSV Mihailo Palov, Vrac), Suzani Vraar (O Aleksa
anti, Kaluerica), Valentini Na (O Sonja
Marinkovi, Zrenjanin), Ani Barbari Kovaevi i Aleksandri Petrainovi (KSP), za struan
doprinos u pisanju uvoda za prirunike.
Nastavnicama Marijani Ajzenkol, Jeleni

Stojiljkovi, Vesni oji i Duici Blagojevi,
dramskoj umetnici Vanji Ejdus i koleginicama i kolegama u organizacijama CEPORA,
REACH, POD Teatar, Hajde da... i ApsArt, za
sjajne susrete sa strunjacima.
Kolegama u Graanskim inicijativama i Kui

ljudskih prava, Beogradskoj otvorenoj koli,
ANKSS-u, kao i Starom mestu, Nautikom
klubu Marina Oasa, Vrtu i Igoru Stankoviu, to su omoguili odravanje obuka i
sastanaka projektnog tima.
UK Parobrod i Centru za promociju nauke

u Beogradu, kao i Regionalnim centrima za
struno usavravanje zaposlenih u obrazovanju u Smederevu i Niu, za viestruku
podrku.
Klubu Tuluz Lotrek u Beogradu, za priliku

da uivamo u kreativnim klupskim druenjima.
Visokim kolama strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa u Vrcu i Pirotu, kao i

Uiteljskom fakultetu u Uicu i Filozofskom
fakultetu u Beogradu, a posebno Jeleni Prtljaga i Ljiljani Kelemen (Vrac), Danijeli Vidanovi i Marini Milanovi Zmajetu (Pirot),
Branku Popoviu (Uice), Katarini Popovi
i Maji Maksimovi (Beograd), na saradnji u
realizaciji seminara za studente.
Vaspitaicama i nastavnicama Danici Sikimi, Svetlani Andrejevi, Svetlani Markovi,
Mariji Glumii, Zdenki Tadi, Sneani Mileti, Suzani Vraar, Ivani Maksimovi, Ivani
Bojani korc, Polu Mareju, Milanu Petroviu,

Dragani Korugi i Vesni Zlatarovi, na dragocenim obukama. Dragani Korugi se posebno zahvaljujemo na bezrezervnoj podrci
koju nam je pruala tokom itavog projekta.
Novinarima Nadi Petronijevi i Darku irkoviu (Radio Studio B) i asopisu Vreme, za
posveenu i kontinuiranu medijsku podrku.
Snjeani uki, Svetlani uki (DEU), Andreji Ton (SIPU), Ivani irkovi, Gordani Beki
Pjei, Sanji Atanaskovi, Jeleni Pajovi
van Reenen, Ani Ajdukovi i drugim kolegama u Kancelariji za saradnju sa civilnim
drutvom, to se u nedovoljno poznatim

vodama administrativnih oekivanja nikada
nismo osetili kao naputeno ostrvo.
Zasluge za uspenu realizaciju projekta najvie nose lanovi i saradnici lokalnih timova:
Saa Radoevi, Valentina Na, Tatjana
Paska, Duan Kalejski, Aleksandar Danguzov, Mia Patarica i Smiljana Tucakov
(Zrenjanin); Bojana Menkovi, Dragoljub
Marti, Ivana Stevovi, Marina Mii Guberini, Duan Vuli i Anelka Vuli (Smederevo); Miroslav Stani i Slavenka Simi
(Smederevska Palanka); Sneana undri,
Mirjana Radojevi, Zorica Jovanovi, Valentina Rani, Tanja ivanevi i Jasmina
Gejo (Ni); ivkica orevi, Biljana Radosavljevi, Nevenka Kraguljac i Bojana
Uroevi (PDS); Nataa Kitanoska, Duica
Blagojevi, Vesna oji i Suzana Ponjavi
(Novi Beograd); Dafina agar Markov, Katarina Uroevi, Ivana Despotovi, Marta
Gaji, Nataa Milojevi, Olivera Milojevi,
Mina Sabli Papaji, Sneana Pavlovi,
Ana Barbara Kovaevi, Aleksandra Petrainovi, Boidar Dimi, Aleksandar
Elezovi, Milo Janji, Sonja iri, Aleksandra Joksimovi, Milan Maarev, Dragana
Pani, Igor Sandi, Zoran Raji, Jelena
Stojanovi, Lazar Jakovljevi, Pol Marej,
Anelija Joi, Ljubica Beljanski Risti, Marina Milivojevi Maarev, Duan trbac,
Darinka Kovaevi i Sunica Milosavljevi
(Beograd) i kolege iz organizacije Roudel
(Karkason, Francuska).
Tokom trajanja projekta OSTRVA, u naem
timu roena su dva deaka i jedna devojicaJ

DRAMA U OBRAZOVANJU
179
islands
Impresum
Izdava
BAZAART
Krunska 33, Beograd
www.bazaart.org.rs
Biblioteka
Dramagogija, knjiga 4
Finansijska podrka
Delegacija Evropske unije u
Republici Srbiji
Kancelarija za saradnju sa
civilnim drutvom Vlade
Republike Srbije
Ministarstvo kulture i
informisanja Republike Srbije
Ministarstvo omladine i
sporta Republike Srbije
Glavna i odgovorna
urednica izdanja
Sunica Milosavljevi
Fotografi
Nikola Kovaevi
Rastko Vidovi
Saradnici
Duan trbac,
Aleksandar Elezovi,
Olivera Milojevi,
Nataa Milojevi,
Milo Janji
Urednica izdanja
Marina Milivojevi-Maarev
Grafiki dizajn
Igor Sandi,
igor.sandic@issstudiodesign.com
Lektorka/korektorka
Danica Vulievi
Tehnika obrada
ISS Studio Design, Beograd
www.dramagogija.org.rs
Beograd, 2015.
ISBN: 978-86-89125-07-8

DRAMA U OBRAZOVANJU
Stvaranje ove publikacije pomogla je Evropska Unija.

Sadraj publikacije je iskljuivo odgovornost BAZAARTa i ne odraava nuno miljenja i stavove Evropske unije.
181
islands
islands
Projekat se sufinansira
iz budeta Republike
Srbije Kancelarija za
saradnju sa civilnim
drutvom i Ministarstvo
kulture i informisanja

ZBORNIK Kulturna Uloga Skole I Obrazovna Uloga Kulture Drama U Obrazovanju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK Kulturna Uloga Skole I Obrazovna Uloga Kulture Drama U Obrazovanju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

islands

Programski savet Konferencije:

Nijedan ovek nije ostrvo, sadran u sebi

I deo: PLENARNA IZLAGANJA

KULTURA I UMETNOSTI U STRATEKIM

STRATEGIJA RAZVOJA MEURESORNIH

O MEUNARODNOM PROJEKTU DICE

POTREBE NASTAVNIKA ZA OBRAZOVANJEM

II deo: PANEL DISKUSIJE

KULTURNA ULOGA KOLE I

III deo: PREPORUKE

I mi uitelji imamo duu, radionica

KULTURNA ULOGA KOLE I

onferencija Kulturna uloga kole i

za dramske pedagoge, nema radnih mesta

S obzirom na ogroman potencijal koji drama kao obrazovno-vaspitni metod ima za

Iza projekta su, kao trajna vrednost, ostali

Konferencija kao destinacija

KULTURNA ULOGA KOLE I

metod, primeri primene pozorita u obrazovanju, modeli kreativne pedagogije,

Prvog dana, izlaganja su se odravala u

Posebno motivisani nastavnici uesnici u

tuaciju i planovi za dalju akciju. Cilj i rezultat

Klavirski kvintet Altro senso,

KULTURNA ULOGA KOLE I

(KREATIVNA) DRAMA U VASPITANJU/

Kreativna drama je improvizaciona,

rite, koje je osnovano 1977. u Centru za

im vaspitaima, uiteljima, nastavnicima

KULTURNA ULOGA KOLE I

Pozorite u parku, pripreme:

KULTURNA ULOGA KOLE I

Pozorite u parku, predstava arene

KULTURNA ULOGA KOLE I

I deo: PLENARNA IZLAGANJA

have to start by saying how honoured I am

was Ljubica and her team I turned to. Many of

thquake and tsunami: our country has

KULTURNA ULOGA KOLE I

So somebody here thought, They need

gh Drama. The role of the teacher is not

KULTURNA ULOGA KOLE I

Pozorite u parku, predstava arene

Pozorite u parku, predstava arene

KULTURNA ULOGA KOLE I

kon sukoba na Balkanu, obratila sam se Ljubici

di koji umeju da se brinu o deci. elim da

KULTURNA ULOGA KOLE I

drugi je predloio: Pleite s njima. Sve dok

dolaze. Pa kada govorimo o ljudima kao

Prevela Anelija Joi

KULTURNA ULOGA KOLE I

Pozorite u parku, predstava

KULTURNA ULOGA KOLE I

KULTURA I UMETNOST U STRATEKIM

azmatranje ove teme poeemo sa

derni ples, balet i ostalo. Ako fokus ostane samo

dobrom pravcu. Kada se reenja gledaju

puno zatvorene svaka u svoj resor, svaka

U dosadanjim dokumentima nema prave povezanosti ova dva resora

KULTURNA ULOGA KOLE I

razovanja i kulture vidi se da nema prave

nosti u obrazovanju i vaspitanju (koristili