Bitno 15.67. I 70 Strana I Dalje KABVIEW... Get PDF

UNIVERSITY
OF NI
" "
University
Library
"Nikola Tesla"
DIGITAL
REPOSITORY
OF THE UNIVERSITY
OF NI
Ph.D. Theses
UNIVERZITET U NIU
ELEKTRONSKI FAKULTET
Milan M. Simi
METROLOKO OBEZBEENJE MERILA

KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE
- Magistarska teza -
Ni, 2008.
________________________________________________________________________
*
*
Ova magistarska teza uraena je pod mentorstvom

prof. dr Boidara Dimitrijevia, redovnog profesora na
Katedri za merenja Elektronskog fakulteta u Niu, kome
se posebno zahvaljujem, kao i svim ostalim kolegama sa
Katedre za merenja, na podrci datoj pri izradi ove teze.
Autor
Sadraj
__________________________________________________________1
SADRAJ
1. UVOD..............................................................................................................................3
2. PARAMETRI KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE ..........................................7
2.1. Definicije osnovnih parametara kvaliteta elektrine energije ...............................8
2.1.1. Mrena frekvencija ..........................................................................................9
2.1.2. Efektivna vrednost napona .............................................................................10
2.1.3. Spore promene napona napajanja ..................................................................10
2.1.4. Naponsko treperenje (fliker) ...........................................................................12
2.1.5. Propadi napona napajanja .............................................................................13
2.1.6. Prekidi napona napajanja ..............................................................................13
2.1.7. Previsoki naponi (prenaponi) ..........................................................................14
2.1.8. Naponsko-fazna nesimetrija ...........................................................................15
2.1.9. Harmonijske komponente napona ..................................................................16
2.1.10. Signalizacioni upravljaki naponi .................................................................20
3. STANDARDI KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE .........................................21
3.1. Propisi za isporuku elektrine energije u Srbiji...................................................22
3.2. Evropski standard kvaliteta EN 50160.................................................................23
3.2.1. Osnovne karakteristike standarda EN 50160 ..................................................24
3.3. Standard Meunarodne elektrotehnike komisije IEC 61000 ............................27
3.4. IEEE standardi kvaliteta elektrine energije .......................................................31
3.4.1. Ameriki standard kvaliteta IEEE 519-1992 .................................................32
3.5. Uporedne karakteristike standarda......................................................................32
4. MERENJE I ANALIZA PARAMETARA KVALITETA ..........................................34
4.1. Merila parametara kvaliteta elektrine energije ................................................35
4.2. Uporedne karakteristike savremenih analizatora kvaiteta ...............................37
4.3. Merenje parametara kvaliteta na transformatoru 10/0,4kV .............................42
4.3.1. Merenje mrene frekvencije ........................................................................43
4.3.2. Merenje mrenog napona ............................................................................43
4.3.3. Merenje efektivnih vrednosti struje .............................................................46
Sadraj
_______________________________________________2
4.3.4. Merenje ukupnog harmonijskog izoblienja .................................................46

4.3.5. Merenje srednjih vrednosti snage ................................................................47
4.3.6. Merenje utroene energije ...........................................................................49
4.3.7. Merenje faktora snage .................................................................................50
4.3.8. Merenje viih harmonika napona i struja .....................................................50
4.4. Kalibracija merila parametara kvaliteta elektrine energije.............................54

4.4.1. Funkcionalne karakteristike kalibratora Fluke 5520A ...................................57
4.4.1.1. Composite harmonic mode ...................................................................58
4.4.1.2. Flicker simulation mode .......................................................................58
4.4.1.3. Sags and swells simulation mode............................................................59
4.4.1.4. IEC and NRC waves simulation mode ....................................................60
5. DISTRIBUIRANI SISTEM ZA PRAENJE KVALITETA ELEKTRINE
ENERGIJE....................................................................................................................64
5.1. Pristup problematici obezbeenja kvaliteta .........................................................66
5.2. Konfiguracija distribuiranog merno-informacionog sistema ..............................67
5.3. Programska podrka distribuiranog mernog sistema ..........................................70
6. PRIMENA VIRTUELNE INSTRUMENTACIJE ZA MERENJE
PARAMETARA KVALITETA ...................................................................................71
6.1. Softver virtuelnog instrumenta ...........................................................................72
6.2. LabVIEW softver za metroloko obezbeenje parametara kvaliteta................73
6.3. LabVIEW virtuelni instrument za merenje efektivnih vrednosti......................77
6.4. Merenje snage optereenja LabVIEW virtuelnim instrumentom .....................79
6.5. Kalibracija merila kvaliteta podrana LabVIEW softverom ............................81
6.5.1. Procena komponenata nesigurnosti rezultata merenja ...................................84
7. ZAKLJUAK ...............................................................................................................86
8. LITERATURA..............................................................................................................88
Uvod________ _____________________
1. UVOD
Razvoj i odravanje elektroenergetskog sistema (EES) su znaajni i sloeni zadaci, koji su
u prilinoj meri uslovljeni planskim i razvojnim aktivnostima u drugim privrednim delatnostima,
iji je cilj da se prema odreenim energetskim i ekonomskim kriterijumima obezbede neophodni
uslovi za razvoj kompletne privredno-ekonomske infrastrukture. Primarni cilj elektroenergetskog
sistema je obezbeenje neophodnih preduslova za pouzdano snabdevanje potroaa kvalitetnom
elektrinom energijom. To se moe postii planskim razvojem i povezivanjem elektroenergetskih
sistema kako u okviru regionalnog, tako i ireg evropskog trita elektrine energije, ukljuujui
neizbenu harmonizaciju i standardizaciju u okvirima nacionalnog elektrodistributivnog sektora.
Kvalitet elektrine energije odreen je intervalnim vrednostima elektrinih parametara pri
kojima oprema potroaa funkcionie bez znaajnih gubitaka u performansama ili u oekivanom
radnom veku 1,2. Sve izraenija primena ureaja energetske elektronike i snanih komutacionih
komponenata znaajno degradira kvalitet isporuene elektrine energije, to negativno utie kako
na trokove proizvodnje i prenosa elektrine energije, tako i na pouzdanost i sigurnost pri radu
elektrinih ureaja korisnika. Degradacija kvaliteta isporuene elektrine energije predvidivim i
nepredvidivim faktorima direktno utie na znaajno smanjenje efikasnosti proizvodnje, prenosa i
potronje elektrine energije. U cilju zatite od takvih tetnih uticaja i zbog poveanja energetske
efikasnosti, isporuioci elektrine energije su u obavezi da korisnicima obezbede optimalni nivo
kvaliteta i pouzdanosti distributivnog sistema. Radi zatite interesa potroaa, kvalitet isporuene
elektrine energije je i normativno definisan odgovarajuim domaim propisima i meunarodnim
standardima kvaliteta, kakvi su vaei evropski standardi kvaliteta EN 50160 i IEC 61000 3-7.
Generalno, kada se govori o kvalitetu elektrine energije razlikuju se dva relativno srodna
aspekta. Prvi je obezbeenje adekvatnih uslova za proizvodnju i distribuciju kvalitetne elektrine
energije, dok drugi podrazumeva kontrolu kvalitativnih parametara elektrine energije isporuene
krajnjim potroaima. Kvalitet isporuke definie neprekidnost u napajanju potroaa elektrinom
energijom, odnosno pouzdanost pri funkcionisanju samog elektrodistributivnog sistema. Sa druge
strane, kvalitet isporuene elektrine energije odreen je trenutnim vrednostima standardizovanih
parametara mrenog napona na mestima isporuke potroaima, koji su detaljnije proanalizirani u
ovoj magistarskoj tezi. Elektroenergetski sistem Srbije trenutno se suoava sa brojnim stratekim
izazovima i problemima koji e u znaajnoj meri determinisati njegov budui razvoj. Definisanje,
Uvod
_________________________________________________4
merenje i analiza relevantnih parametara kvaliteta elektrine energije, naroito u deregulisanim

elektrodistributivnim sistemima, to je sluaj kod nas, predstavljaju imperativ u cilju obezbeenja
optimalnog nivoa ukupne efikasnosti pri proizvodnji, distribuciji i potronji elektrine energije.
Jedan od elementarnih problema poslovanja u domaem elektroenergetskom sektoru jeste
neusklaenost izmeu mogunosti za proizvodnju i potreba u potronji elektrine energije. Ovaj
vid problema posebno dolazi do izraaja u toku zimskih perioda, kada su potrebe za zagrevanjem
stambenog i poslovnog prostora vrlo esto iznad proizvodnih kapaciteta domae elektroprivrede.
Neprekidni porast potronje elektrine energije, uz nedostatak alternativnih izvora za grejanje i
nepostojanje definisane energetske politike zemlje, uslovili su dugogodinji rad EES-a Srbije na
granici tehnikih mogunosti. Smanjenje proizvodnih kapaciteta i strukture elektrodistributivnog
sistema dovodi do sve uestalijih viestrukih poremeaja, to rezultira deficitom, koji se pokriva
uvozom elektrine energije, sa znaajnim poveanjem prenosnih puteva. Ovakav rad karakterie
smanjena propusna mo elemenata elektrodistributivne mree i pogoranje tehniko-ekonomskih
parametara eksploatacije, to se odraava kroz smanjenje pouzdanosti prenosa elektrine energije
i nemogunost obezbeenja propisanih standarda kvaliteta, sa velikim gubicims prilikom prenosa
od izvora do potroaa. Visok nivo gubitaka elektrine energije u EES-u Srbije, koji predstavlja
znaajan deo bilansa, ukazuje na nisku efikasnost u proizvodnji, distribuciji i potronji elektrine
energije. Ipak, treba naglasiti da se gubici javljaju kao posledica delovanja velikog broja faktora,
pre svega onih koji su vezani za tehniko stanje sistema i principe njegovog eksploatisanja 8.
Konkretno, u okviru ovog rada obuhvaena je analiza svih vanijih segmenata vezanih za
obezbeenje kvaliteta elektrine energije, to podrazumeva sistematsko prouavanje nacionalne i
meunarodne vaee normativne regulative u ovoj oblasti, poznavanje i izbor postojeih mernih
ureaja sa analizom njihovih uporednih karakteristika i sistematizaciju metoda i tehnika merenja
parametara kvaliteta elektrine energije. Kako je za domau elektroprivredu u celini od velikog
znaaja priprema za uvoenje aktuelnih evropskih standarda kvaliteta, poseban znaaj u radu dat
je klasifikaciji i analizi preporuka propisanih trenutno vaeim evropskim standardom kvaliteta
EN 50160, detaljnije analiziranim u treem poglavlju ove magistarske teze. Ovim standardom se
propisuju prihvatljive granine vrednosti, kao i kontrolna vremena merenja parametara mrenog
napona na mestima predaje elektrine energije potroaima u niskonaponskim NN (do 1kV) i
srednjenaponskim SN (1-35kV) distributivnim mreama, pri normalnim radnim uslovima 3-6.
Pod normalnim radnim uslovima podrazumevaju se uslovi pri kojima je obezbeeno normalno
snabdevanje potroaa elektrinoim energijom, pri emu ne postoje negativni spoljanji uticaji na
kvalitet prenosa, a eventualne smetnje se otklanjaju primenom automatskih zatitnih sklopova.
Sa stanovita prava i obaveza definisanih na bazi ugovora izmeu distributera i potroaa
elektrine energije, validni dokazi koji potvruju ispunjenost tehnikih preduslova za nesmetano
funkcionisanje elektrodistributivne mree mogu biti obezbeeni jedino objektivnim kontinualnim
Uvod________ _____________________
nadzorom, primenom metroloki verifikovanih ureaja za merenje i analizu parametara kvaliteta.

Pomenuti standardi kvaliteta elektrine energije mogu da budu ispunjeni samo pod uslovom da i
primenjeni merni instrumenti zadovoljavaju metroloke karakteristike definisane specifikacijama
proizvoaa, to se potvruje postupcima etaloniranja od akreditovanih metrolokih laboratorija.
Savremeni analizatori kvaliteta bazirani na mikroraunarskim reenjima za kontinuirano
merenje kvalitativnih parametara elektrine energije, programirani su za rad prema standardima i
preporukama za kvalitet, kao to je vaei evropski standard EN 50160 9. U etvrtom poglavlju
magistarske teze posebno su analazirane mogunosti za metroloko obezbeenje sledivosti ovog
tipa mernih instrumenata, to podrazumeva kalibraciju u laboratorijskim uslovima, ili direktno na
udaljenim lokacijima mernih stanica korisnikih mrenih grupa. Mogue reenje problema jeste
direktna kalibracija mernih ureaja instaliranih na odabranim lokacijama, prenosnim referentnim
standardima, pri emu se upravljanje tokom kalibracionog postupka moe obezbediti i daljinskim
putem iz kontrolnog centra distributera elektrine energije, preko komunikacione mree 10,11.
Pouzdana i efikasna kontrola procesa prenosa i potronje elektrine energije podrazumeva
kontinualni nadzor kvaliteta elektrine energije, na razliitim lokacijama posmatrane energetske
mree. Savremene elektronske i komunikaciono-informacione tehnologije pruaju mogunosti za
razvoj kompletnih merno-akvizicionih sistema monitoringa kvaliteta elektrine energije 12,13.
U skladu sa tim, u petom poglavlju teze prikazano je reenje savremenog distribuiranog mernoinformacionog sistema za analizu i kontrolu relevantnih parametara kvaliteta elektrine energije,
na razliitim mrenim lokacijama. Prilikom projektovanja distribuiranog sistema za metroloko
obezbeenje parametara kvaliteta elektrine energije, polo se od zadatka da se u okviru domae
elektroprivrede obezbedi globalni sistem menadmenta kvalitetom elektrine energije u skladu sa
aktuelnim evropskim standardima za kvalitet. Obzirom na trenutno stanje domaeg distributivnog
sistema u celini i sve veu potrebu njegovog povezivanja na regionalnom i irem meunarodnom
planu, oigledno je da su sadanje i budue potrebe za takvim kontinualnim nadzorom evidentne.
Reenje distribuiranog merno-informacionog sistema kontrole kvaliteta elektrine energije
predloeno u ovom radu, bazira se na prenosu mernih i kontrolnih podataka izmeu adresibilnih
mernih stanica na razuenim lokacijama distributivne mree i centralnog raunarskog sistema u
kontrolno-distributivnom centru, preko Internet veze ili GPRS mrenom komunikacijom u okviru
postojeih GSM mrea. Kontinualnim merenjem, hronolokim memorisanjem rezultata merenja,
prenosom podataka, statistikom analizom i prezentacijom rezultata obezbeuje se centralizovani
monitoring prenosa i potronje elektrine energije, uz mogunost registrovanja neeljenih pojava
na odreenim mrenim lokacijama. Prikupljanje validnih mernih podataka u distributivnoj mrei
obezbeuje se softverski podranim mernim instrumentima i prateom opremom za memorisanje
podataka o trenutnim vrednostima kontrolisanih parametara kvaliteta, u definisanim vremenskim
intervalima. Kljune komponente za postizanje optimalnog nivoa nesigurnosti merenih vrednosti
Uvod
_________________________________________________6
parametara jesu u bloku metrolokog obezbeenja, koji je funkcionalno baziran na aplikativnom

softveru za projektovanje virtuelnih instrumenata LabVIEW 14. Analizom i korelacijom mernih
informacija prethodno obraenih u kontrolno-distributivnom centru i hronoloki memorisanih u
centralnoj bazi podataka distribuiranog sistema, otvaraju se mogunosti za registrovanje glavnih
uzroka i vremena pojave pojedinih mrenih poremeaja, kao i za predikciju eventualnih buduih
neeljenih uticaja i efekata prilikom dinamikog optereenja elektrodistributivne mree 15,16.
U poslednjem estom poglavlju teze opisane su neke od mogunosti i prikazana konkretna
reenja u primeni softverskog paketa virtuelne instrumentacije LabVIEW za merenje i statistiku
obradu dobijenih rezultata merenja propisanih parametara kvaliteta elektrine energije. Virtuelna
instrumentacija bazira se na primeni softverskih alata za projektovanje viefunkcionalnih mernih
instrumenata, koji koriste standardne personalne raunare, dodatne relativno jeftine hardverske
komponente za akviziciju i digitalnu konverziju podataka, kao i aplikativno-razvojne grafike
programske pakete, koji omoguavaju prikupljanje i obradu velikih koliina mernih podataka u
sistemima kontrole i nadzora. Za razliku od standardnih klasinih tipova instrumenata, softverska
reenja odlikuju se minimalnim trokovima realizacije, pri emu osnovne funkcije projektovanih
instrumenata definiu upravo korisnici u zavisnosti od svojih trenutnih potreba i problema. Pored
ostalog, razvoj koncepta virtuelne instrumentacije nudi izuzetne mogunosti za realizaciju visoko
razvijene tehnike i ureaja za potrebe merenja i kontrole u elektrodistributivnim sistemima 17.
,
Na kraju uvodnog poglavlja treba napomenuti da su neka od reenja predstavljenih u ovoj

magistarskoj tezi rezultat istraivakog rada na tehnikom projektu "Primena savremenih metoda
i ureaja za analizu i kontrolu kvaliteta elektrine energije prema vaeim EU standardima", koji
su realizovali Elektrotehniki institut "Nikola Tesla" iz Beograda, nosilac projekta, i Elektronski
fakultet iz Nia. Pomenuti projekat realizovan je pod okriljem Nacionalnog programa energetske
efikasnosti, finansiranog od strane Ministarstva nauke Vlade Republike Srbije. Korisnik rezultata
istraivanja na projektu i participant pri njegovoj realizaciji bila je Elektrodistribucija Beograd.
Rezultati ostvareni na projektu predstavljaju dobru osnovu za dalji nastavak istraivanja u oblasti
metrolokog obezbeenja standardizovanih parametara kvaliteta elektrine energije, na buduim
projektima planiranim kroz intenzivnu naunu saradnju Elektrotehnikog instituta "Nikola Tesla"
iz Beograda, Fakulteta tehnikih nauka iz Novog Sada i Elektronskog fakulteta iz Nia.
Parametri kvaliteta elektrine energije
2. PARAMETRI KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE
Pored problema u obezbeenju dostupnosti elektrine energije to veem broju potroaa,

segment koji poslednjih godina dobija sve iri znaaj jeste kvalitet elektrine energije isporuene
krajnjim potroaima. Jo sredinom prolog veka postalo je potpuno jasno da kvalitet elektrine
energije usled velikog uticaja na proizvodnju materijalnih i nematerijalnih dobara, ima presudan
uticaj na kvalitet ivota i rada ljudi. Ipak, presudne promene u pogledu znaaja kontrole kvaliteta
elektrine energije nastale su tek sredinom devedesetih godina prolog veka. Elektrina energija
je evropskom Direktivom 85/374/EEC 1985. godine zvanino definisana kao proizvod, koji kako
bi bio prepoznat i prihvaen od potroaa, na konkurentnim tritima mora da zadovolji odreene
kriterijume 18. Danas je pouzdanost snabdevanja potroaa kvalitetnom elektrinom energijom
jedna od osnovnih potreba neophodnih za razvoj savremenih industrijskih drutava. Sa stanovita
prava i interesa samih potroaa elektrine energije, ovaj resurs mora biti konstantno dostupan, pri
emu njihovim elektrinim ureajima mora biti obezbeeno sigurno i kvalitetno funkcionisanje.
Ograniene mogunosti za investiciona ulaganja u adaptaciju postojeih i izgradnju novih
objekata elektroenergetske infrastrukture, uz sve stroija zakonska ogranienja po pitanju zatite
ivotne sredine, neki su od osnovnih uzroka to pojedini elektroenergetski sistemi u uem i irem
okruenju, naroito u tranzicionim zemljama, funkcioniu na granici svojih tehnikih kapaciteta.
Razvoj novih tehnologija, posebno ureaja i sistema komutacije i energetske elektronike, sem niza
svojih tehnolokih prednosti i ekonomske isplativosti, doneo je i neke od veih problema vezanih
za negativne povratne uticaje nelineranih karakteristika ovih ureaja na sigurnost i pouzdanost u
funkcionisanju elektroenergetskog sistema u celinu. Veina trino dostupnih savremenih ureaja
i opreme potroaa prilino su osetljivi na este varijacije vrednosti parametara napona napajanja
na mestima isporuke elektrine energije krajnjim korisnicima. Sa druge strane, upravo ovi ureaji
mogu biti jedni od glavnih uzronika degradacije kvaliteta isporuene elektrine energije 19,20.
Da bi se to jednostavnije shvatio pojam kvaliteta elektrine energije treba prvo definisati
osnovne parametre i pokazatelje kojima je odreen, kao i pojedine posledice koje neodgovarajui
nivo kvaliteta moe prouzrokovati. Kvalitet elektrine energije primarno je definisan vrednostima
karakteristinih parametara mrenog napona, odnosno stepenom njihovog odstupanja u odnosu na
propisane standardizovane referentne vrednosti kvalitativnih parametara. Ove referentne, odnosno
nominalne vrednosti naponskih parametara kvaliteta i njihova maksimalno dozvoljena odstupanja
definisana su kako domaim, tako i meunarodnim normama i standardima za kvalitet elektrine

energije, koji su zakonski obavezujui za sve distributere elektrine energije. Nominalne vrednosti
parametara i pokazatelja kvaliteta elektrine energije odreene su na bazi viegodinjih iskustava
i analiza funkcionisanja elektrodistributivnih sistema u svetu, i rezultat su dogovora i kompromisa
relevantnih organizacija koje se problemima standardizacije bave na irem meunarodnom planu.
2.1. Definicije osnovnih parametara kvaliteta elektrine energije

Parametri kvaliteta elektrine energije koje treba pratiti, analizirati i prikazivati definisani
su propisanom normativno-zakonskom regulativom, nacionalnog ili ireg meunarodnog znaaja.
Standardi i norme kvaliteta elektrine energije usvojeni od relevantnih meunarodnih institucija i
organizacija propisuju nominalne vrednosti parametara i pokazatelja kvaliteta elektrine energije,
ukljuujui prihvatljiva granina odstupanja i propisana vremena merenja i registrovanja njihovih
promena. Neke od prestinih meunarodnih organizacija koje se bave problemima standardizacije
pri merenju parametara kvaliteta su IEC (International Electrotechnical Commission), CENELEC
(European Committee for Electrotechnical Standardisation), UNIPEDE (International Union of
Producers and Distributors of Electrical Energy), IEEE (Institute of Electrical and Electronics
Engineers), CIGRE (Conseil International des Grands Reseaux Electriques - International Council
on Large Electric Systems), ANSI (American National Standards Institute) i druge organizacije.
Prihvatljive granine vrednosti, odnosno dozvoljene tolerancije parametara kvaliteta, tako
su odabrane da njihove promene u okviru specificiranih granica ne mogu negativno uticati na rad
ureaja i opreme potroaa, budui da se projektuju sa odreenim pragom dozvoljene tolerancije
vrednosti napona napajanja. Po pravilu, prilikom projektovanja elektrodistributivnih mrea treba
pretpostaviti neto stroije kriterijume od onih definisanih vaeim preporukama, kako bi ak i za
sluaj da pojedini od tehnikih parametara prekorae dozvoljene granine vrednosti, distributivna
mrea bila u stanju da normalno funkcionie. U skladu sa tim, proizvoaima sredstava i opreme
potroaa se preporuuje da svoje proizvode projektuju sa neto irim dozvoljenim tolerancijama,
u poreenju sa standardima definisanim prihvatljivim vrednostima kvalitativnih parametara 21.
Znaaj pojedinih parametara kvaliteta elektrine energije se vremenom menjao. U poetku
osnovni kriterijum je bila dostupnost elektrine energije potroaima, pri emu je bilo neophodno
da vrednosti napona napajanja i mrene frekvencije variraju u dozvoljenim granicama. Oigledno
da u ovoj prvoj fazi kada je osnovni problem bila dostupnost elektrine energije, propadi napona,
prenaponi, tranzijenti ili sline negativne pojave, nisu bile od presudnog znaaja i uticaja kada se
govorilo o kvalitetu elektrine energije. U uslovima izrazitog industrijskog i ekonomskog razvoja
sem dostupnosti elektrine energije potroaima, vrednosti mrenog napona i mrene frekvencije,
velika panja mora se posvetiti i ostalim pokazateljima, koji se prvenstven tiu negativnih pojava
i kraih ili duih prekida snabdevanja potroaa elektrinom energijom 19,22. Osnovni tehniki
parametri i pokazatelji kvaliteta isporuene elektrine energije propisani standardima i normama,

koji se tiu vrednosti mrene frekvencije, napona napajanja i eventualnih mrenih poremeaja su:
mrena frekvencija;
efektivna vrednost napona;
spore promene napona napajanja;
naponsko treperenje (fliker);
propadi napona napajanja;
kratkotrajni prekidi napona napajanja;
dui prekidi napona napajanja;
privremeni prenaponi izmeu faznih provodnika i zemlje;
impulsni prenaponi izmeu faznih provodnika i zemlje;
naponsko-fazna nesimetrija;
harmonijske komponente napona;
meuharmonijske komponente napona;
signalizacioni upravljaki naponi;
2.1.1. Mrena frekvencija

Mrena frekvencija predstavlja broj punih oscilacija napona napajanja u jedinici vremena.
Propisana nominalna vrednost mrene frekvencije u evropskim elektrodistributivnim mreama je
50Hz. U Americi je usvojena vrednost osnovne frekvencije napona napajanja 60Hz. Po definiciji,
frekvencija signala jednaka je recipronoj vrednosti periode signala, kao u relaciji (2.1), to znai
da nominalnoj vrednosti frekvencije mrenog napona od 50Hz odgovara perioda od T=1/f=20ms.
1
Hz
(2.1)
T
Idealni talasni oblici trofaznih napona distributivne mree, frekvencije 50Hz, generisani
preko virtuelnog instrumenta razvijenog primenom softverskog paketa za projektovanje virtuelne
instrumentacije LabVIEW 14, amerike kompanije National Instruments, dati su na slici 2.1.
f
Slika 2.1. Idealni talasni oblici trofaznih mrenih napona frekvencije 50Hz
10
2.1.2. Efektivna vrednost napona

Efektivna vrednost naizmeninog mrenog napona definie se na osnovu toplotnog efekta
ekvivalentnog jednosmernog napona. Prema klasinoj definiciji, efektivna vrednost napona Veff je
ona vrednost jednosmernog napona pri kojoj se na nekom otporniku tokom jedne periode signala
izvri isti rad, odnosno generie identina koliina toplote, kao i pri posmatranom naizmeninom
naponu 23. Ako je na nekom potroau otpornosti R prikljuen naizmenini napon v(t), onda se
elektrini rad A koji se tokom jedne periode T izvri na otporniku moe dati sledeom relacijom:
Veff2
R
T
0
v(t )2 dt
(2.2)
Iz izraza (2.2) sledi relacija za izraunavanje efektivne vrednosti naizmeninog napona:

T
2
eff
1
2
vt dt
T0
(2.3)
Za sluaj harmonijskog izoblienja talasnog oblika napona napajanja usled prisustva viih
harmonijskih komponenata napona koje se superponiraju osnovnom harmoniku frekvencije 50Hz
formirajui sloenoperiodini signal, efektivna vrednost napona izraunava se pomou realacije:
Veff Veff2 f 0 Veff2 2 f 0 ... Veff2 nf 0
V kf
eff
(2.4)
k 1
Zavisno od efektivnih vrednosti napona, javne elektrodistributivne mree se mogu podeliti

na niskonaponske elektrodistributivne mree NN (mreni napon efektivne vrednosti do 1000V) i
srednjenaponske elektrodistributivne mree SN (mreni napon efektivne vrednosti koja se kree
u granicama od 1kV do 35kV) 24. Nominalna efektivna vrednost napona distributivne mree Vn
pri normalnim radnim uslovima propisana je aktuelnim standardima kvaliteta elektrine energije.
Na podrujima zemalja lanica Evropske Unije prihvaen je standard kvaliteta elektrine
energije EN 50160, koji definie merenje parametara napona na mestu predaje elektrine energije
potroaima u niskonaponskim i srednjenaponskim mreama 3-6. Prema odredbama standarda,
nominalna efektivna vrednost napona kod niskonaponskih elektrodistributivnih mrea iznosi:
za trofazne elektrodistributivne mree sa etiri provodnika Vn = 230V izmeu

pojedinanih faznih i nultog provodnika;
za trofazne elektrodistributivne mree sa etiri provodnika Vn = 400V izmeu
faznih provodnika;
2.1.3. Spore promene napona napajanja

Promene, odnosno varijacije vrednosti napona napajanja su odstupanja trenutnih vrednosti
napona od propisane nominalne vrednosti. To moe biti niz uzastopnih promena mrenog napona
ili neka periodina promena talasnog oblika napona. Varijacije napona su uzrokovane promenom
ukupnog optereenja u elektrodistributivnoj mrei, odnosno kao posledica naglog ukljuivanja ili
iskljuivanja veeg broja ureaja i sredstava potroaa. Drugi najei uzrok naponskih varijacija
11
su mogui kvarovi i poremeaji u normalnom funkcionisanju elektroenergetske mree. Naponske

varijacije mogu biti spore ili brze, za koje je karakteristino to to se promena odvija izmeu dva
susedna nivoa napona kratkog trajanja, kao rezultat nagle promene optereenja. Primer varijacija
merenih efektivnih vrednosti trofaznih napona elektroenergetske mree, memorisanih virtuelnim
instrumentom realizovanim u LabVIEW programskom okruenju, predstavljen je na slici 2.2
Slika 2.2. Primer varijacija izmerenih efektivnih vrednosti trofaznih mrenih napona
Iako se razlikuju spore i brze promene napona, prema standardu EN 50160 generalno vai
da su varijacije napona prihvatljive ako se pri normalnim radnim uslovima, i ne uzimajui u obzir
prekide u napajanju, 95% svih desetominutnih srednjih efektivnih vrednosti napona u toku svake
nedelje nalazi unutar opsega 10% vrednosti nominalnog napona Vn. U preostalih 5% nedeljnog
intervala napon moe varirati u opsegu +10%/-15%. To znai da od ukupno 1008 desetominutnih
srednjih efektivnih vrednosti napona izmerenih tokom jedne nedelje, 958 vrednosti treba, prema
standardu EN 50160, za nominalni napon od 230V da ima vrednosti unutar opsega (207253)V.
Na slici 2.3. prikazani su talasni oblici trofaznih napona i struja u realnom elektrodistributivnom
sistemu, snimljeni analizatorom kvaliteta elektrine energije razvijenim u LabVIEW okruenju.
Slika 2.3. Realni talasni oblici trofaznih napona i struja elektrodistributivne mree
12
2.1.4. Naponsko treperenje (fliker)

Naponsko treperenje (fliker) predstavlja pojavu varijacija vrednosti napona napajanja koje
se ponavljaju, izazivajui uestalu promenu intenziteta svetlosti, odnosno svetlosno treperenje,
koje je primetno golim okom posmatraa. Iznad odreene granice subjektivne prirode ova pojava
poinje ozbiljno da smeta eventualnim posmatraima. Smetnje su sve izraenije to su amplitude
naponskih varijacija vee. Pri odreenom karakteristinom broju ponavljanja u jedinici vremena,
pojava takvih smetnji mogua je ve pri vrlo malim promenama amplitude mrenog napona 19.
Potreba za definisanjem i merenjem treperenja napona posledica je injenice da promene
intenziteta svetlosti u radnoj ili ivotnoj okolini vrlo negativno utiu na zdravlje ljudi (glavobolja,
nervoza, naruavanje vida, itd), znaajno umanjujui njihove normalne radne sposobnosti. Fliker
se moe, kao izrazito subjektivna kategorija, definisati i na sledei nain: ako je u nekoj prostoriji
prisutno stotinu ljudi i pri tome se intenzitet svetlosti u toj prostoriji promeni tako da to registruje
njih pedeset, moe se tvrditi da je intenzitet naponskog treperenja jednak jedininoj vrednosti. Na
sledeoj slici prikazane su varijacije izmerenih efektivnih vrednosti pri pojavi treperenja napona.
Slika 2.4. Primer treperenja napona napajanja (flikera)
Intenzitet smetnji usled svetlosnog treperenja, odnosno jaina flikera prema IEC proceduri
za odmeravanje treperenja procenjuje se i utvruje na bazi sledeih karakteristinih veliina 25:
jaina kratkotrajnog treperenja Pst merena tokom vremenskog intervala od 10 minuta;

jaina dugotrajnog treperenja Plt, koja se na osnovu dvanaest vrednosti za Pst merenih
tokom vremenskog intervala u trajanju od dva sata, rauna prema sledeem obrascu:
12
P
Plt sti
i 1 12
3
(2.5)
Pri normalnim radnim uslovima intenzitet dugotrajnog treperenja napona prema standardu
EN 50160 ne sme tokom bilo koje nedelje u godini da premai maksimalnu graninu vrednost od
Plt =1. Reakcija na pojavu flikera subjektivnog je karaktera i moe biti dosta razliita zavisno od
uzronika flikera i od vremenkog perioda u kome se on javlja. U pojedinim sluajevima smetnje
su mogue pri vrednostima bliskim Plt =1, dok se u nekim sluajevima smetnje ne javljaju ni pri
13
vrednostima znatno veim od vrednosti Plt =1. Ljudskom oku naroito smetaju flikeri frekvencije
od 7 do 10Hz. Intenzitet treperenja meri se flikermetrima, koji se nalaze u sklopu instrumenata za
merenje i analizu kvaliteta elektrine energije. Zapravo, flikermetrima se meri dubina modulacije
amplitudno modulisanog mrenog napona frekvencije 50Hz, signalima frekvencije od 1 do 33Hz.
2.1.5. Propadi napona napajanja

Propad napona je naglo i kratkotrajno smanjenje mrenog napona na vrednost izmeu 1%
i 90% svoje propisane nominalne vrednosti, posle ega se ubrzano uspostavlja prvobitna vrednost
napona. Propadi napona se najee javljaju usled kvarova u postrojenjima potroaa ili u nekom
delu elektroenergetske mree. Njihov prosean broj tokom godine je vrlo razliit, zavisno od tipa
elektroenergetske mree i od konkretne mrene lokacije. Pri normalnim radnim uslovima, njihov
broj kree se od nekoliko desetina pa do preko hiljadu propada tokom godine. Pored toga, njihova
godinja raspodela moe biti prilino neravnomerna u zavisnosti od perioda i vremenskih prilika.
Trajanje naponskih propada propisano standardima moe biti izmeu 10ms i 1min. Dubina
propada napona definisana je kao razlika minimalne efektivne vrednosti napona tokom propada i
nominalne vrednosti napona Vn. Naponske promene pri kojima se napon ne smanjuje ispod 90%
nominalne vrednosti napona Vn ne smatraju se naponskim propadima. Veina propada traje krae
od 1s, a dubine propada su manje od 60% Vn. Ipak, pojedini propadi mogu da budu dueg trajanja
i vee dubine propada. U nekim elektroenergetskim mreama esto se usled promene optereenja
u postrojenjima potroaa mogu javljati propadi napona dubine izmeu 10% i 15% od nominalne
vrednosti napona napajanja. Primer propada napona napajanja ilustrovan je na sledeoj slici 26.
Slika 2.5. Propad napona napajanja
2.1.6. Prekidi napona napajanja

Prekid napajanja nastaje kada je vrednost napona na mestima isporuke potroaima manja
od 1% propisane nominalne vrednosti. Razlikuju se sledee kategorije prekida napona napajanja:
planirani prekidi napajanja o kojima se u cilju omoguavanja obavljanja planiranih

intervencija u elektroenergetskoj mrei, potroai unapred obavetavaju, tako da se
posledice planiranih prekida mogu adekvatnim merama svesti na minimum;
14
sluajni prekidi napona napajanja koji su izazvani trajnim ili prolaznim poremeajima
pri funkcionisanju elektrodistributivne mree. Razlikuju se sledee osnovne kategorije
sluajnih prekida napona napajanja:
-
dugotrajni prekidi napajanja (dui od 3 minuta), izazvani trajnim kvarovima;

kratkotrajni prekidi napajanja (do 3 minuta), izazvani prolaznim kvarovima;
Pri normalnim radnim uslovima kratki prekidi u napajanju pojavljuju se sa uestanou od

nekoliko desetina pa do vie stotina prekida godinje. Trajanje oko 70% kratkih prekida napajanja
mora biti krae od jedne sekunde. U pojedinim publikacijama polazi se od pretpostavke da kratki
prekidi napona napajanja ne traju due od jednog minuta, Meutim, u pojedinim situacijama treba
koristiti zatitne ureaje i sklopove koji sami zahtevaju vreme prekida trajanja do tri minuta 19.
Dugi prekidi napona napajanja veinom su uzrokovani spoljnim ekscesnim dogaajima na
koje isporuilac elektrine energije ne moe uticati. Obzirom na postojee razlike u postrojenjima
i strukturama elektrodistributivnih mrea u razliitim dravama i obzirom na nepredvidive uticaje
treih strana i vremenskih prilika, nije mogue precizno definisati tipine vrednosti uestanosti i
trajanja dugih prekida u napajanju. Zavisno od konkretne mrene lokacije moe se pri normalnim
radnim uslovima tokom godine pojaviti od deset do preko pedeset duih prekida mrenog napona
u trajanja preko tri minuta. Orijentacione vrednosti planiranih prekida u napajanja nisu navedene,
jer se o eventualnim prekidima ove kategorije potroai elektrine energije unapred obavetavaju
od njihovih distributera. Primer pojave prekida napona napajanja grafiki je prikazan na slici 2.6.
Slika 2.6. Prekid napona napajanja
2.1.7. Previsoki naponi (prenaponi)

Prenaponi su stanja koja se javljaju u sluajevima kada vrednost mrenog napona premai
neku graninu unapred definisanu vrednost. Prema svom trajanju prenaponi se mogu podeliti na:
privremeni previsoki naponi;
tranzijentni ili impulsni previsoki naponi;
Privremeni prenaponi su neto dueg trajanja i po pravilu nastaju kao posledica razliitih
poremeaja i problema u elektroenergetskoj mrei ili u postrojenjima potroaa, kao i zbog naglih
promena ukupnog optereenja elektroenergetske mree. Oekivane vrednosti previsokog napona
zavise od metodologije uzemljenja mree. U mreama sa uzemljenim zvezditem previsoki napon
ne premauje vrednost 1,7 Vn. Kod elektrodistributivnih mrea sa neuzemljenim zvezditem ili sa
15
kompenzacijom zemljospoja, previsoki naponi ne prelaze vrednost 2 Vn. Nain uzemljenja mree
definie se od strane distributera elektrine energije. Pod odreenim okolnostima kratak spoj na
vienaponskoj strani mrenog transformatora moe da na nienaponskoj strani izazove previsoki
napon dok tee struja kratkog spoja. Previsoki naponi u proseku ne prelaze vrednost od 1,5kV, ali
mogu imati i znatno vee vrednosti. Pojava prenapona grafiki je prikazana na sledeoj slici 26.
Slika 2.7. Pojava previsokog napona
Tranzijentni previsoki naponi su kratkog trajanja i proseno ne premauju vrnu vrednost

od 6kV, ali nekad mogu imati i veu vrednost. To su visokofrekventne naponske promene trajanja
kraeg od 10ms. Vremena porasta napona kreu se u opsegu od znatno ispod mikrosekunde pa do
nekoliko milisekundi. Energija tranzijentnog prenapona varira i zavisi od konkretnog uzronika.
U odnosu na prenapon uzrokovan povezivanjem potroaa na mreu, previsoki napon uzrokovan
atmosferskim pranjenjem ima veu vrnu vrednost, ali i manju energiju. To je posledica toga to
su prenaponi pri povezivanju potroaa na mreu dueg trajanja. Pri odabiru ureaja za zatitu od
pojave previsokih napona u nekom postrojenju potroaa treba izabrati reenje koje e zadovoljiti
zahteve obe kategorije previsokih napona. Primer naponskog tranzijenta ilustrovan je na slici 2.8.
Slika 2.8. Primer pojave tipinog naponskog tranzijenta
2.1.8. Naponsko-fazna nesimetrija

Nesimetrinost napona je stanje u trofaznoj elektrodistributivnoj mrei pri kome efektivne
vrednosti napona izmeu pojedinanih faznih i nultog provodnika ili fazne razlike izmeu napona
uzastopnih faza nisu meusobno identini. Naponska nesimetrinost se izraava kao odstupanje u
odnosu na idealni trofazni sistem u kome su efektivne vrednosti faznih napona jednake, a njihove
fazne razlike su tano po 120. U realnim uslovima kao posledica raznih poremeaja koji se mogu
16
javiti u funkcionisanju distributivne mree, prisutan je izvestan stepen nesimetrinosti napona koji
treba precizno utvrditii. Na bazi informacija o trenutnim efektivnim vrednostima i fazama napona
dobijenih merenjem moe se proraunati srednje odstupanje ovih naponskih parametara od svojih
nominalnih vrednosti. Prema preporukama standarda kvaliteta EN 50160 srednja vrednost razlike
(odstupanja) u 95% sluajeva ne sme prelaziti 2% nominalnih vrednosti ovih parametara napona.
Srednja odstupanja naponskih parametara izraunavaju se za vremenski interval definisan
programskom podrkom ureaja koji se koristi pri merenju parametara kvaliteta. Najee se radi
o vremenskom intervalu trajanja od deset minuta, to praktino znai da 95% svih desetominutnih
srednjih vrednosti odstupanja tokom intervala od nedelju dana ne sme da premai vrednost od 2%
nominalnih vrednosti parametara napona. Tokom merenja i izraunavanja nesimetrinosti napona
ne sme se greiti u redosledu spajanja naponskih i strujnih mernih kablova i mrenih provodnika.
Primer nesimetrije trofaznih mrenih napona prouzrokovane kvarom prikazan je na slici 2.9. 19.
Slika 2.9. Naponska nesimetrija prouzrokovana kvarom
2.1.9. Harmonijske komponente napona

Napon viih harmonika je prostoperiodini napon ija je frekvencija jednaka celobrojnom
umnoku frekvencije osnovnog harmonika. Vrednosti viih harmonika napona mogu se odrediti:
pojedinano, na bazi njihovih efektivnih vrednosti Vn izraenih u odnosu na vrednost

osnovnog harmonika V1, gde n odgovara rednom broju vieg harmonika napona;
zajedniki, izraeno preko ukupnog naponskog harmonijskog izoblienja THD, koje
predstavlja procentualni odnos efektivnih vrednosti viih harmonijskih komponenti i
osnovnog harmonika mrenog napona. Faktor izoblienja odreuje se prema relaciji:
THD%
1
V1
V 100%
k
(2.6)
k 2
Harmonijske komponente napona najee su posledica viih harmonka struje nelinearnih

optereenja pojedinih potroaa, koji su prikljueni na elektrodistributivnu mreu. Vii harmonici
struje formiraju na mrenim impedansama vie harmonijske komponente napona. Vrednosti viih
17
harmonika struje i mrenih impedansi, a samim tim i vii naponski harmonici na mestima predaje
vremenski su promenljivi. Prema standardu EN 50160, harmonijsko izoblienje napona, koje se
rauna uzimajui u obzir sve vie harmonike do 40. reda ne sme prei vrednost od 8% Vn. Grafici
viih harmonika napona od 2. do 10. reda snimljeni LabVIEW instrumentom dati su na slici 2.10.
Slika 2.10. Parni i neparni vii harmonici mrenog napona od 2. do 10. reda
Frekvencijski spektri osnovnog i viih harmonijskih komponenata napona napajanja od 2.

do 10. reda snimljeni primenom LabVIEW virtuelnog instrumenta, predstavljeni su na slici 2.11.
18
Slika 2.11. Frekvencijski spektri harmonijskih komponenata napona od 2. do 10. reda
Dosta jasnija slika stanja kvaliteta nekog elektroenergetskog sistema moe da se dobije tek
poto se u razmatranje ukljue i faktori koji potiu od karakteristika optereenja potroaa koji su
prikljueni na mreu, a mogu biti jedni od uzroka degradacije kvaliteta elektrine energije. Pored
19
loeg napajanja smetnje pri radu ureaja potroaa mogu nastati i kao posledica elektromagnetnih
uticaja drugih ureaja istovremeno povezanih na posmatranu elektrodistributivnu mreu 27-29.
Kada se radi o ovim meusobnim elektromagnetnim uticajima, razlikuju se dve kategorije
smetnji, ije su prihvatljive maksimalne vrednosti propisane standardima. Prva kategorija vezana
je za nivo dozvoljenih smetnji koji neki ureaj moe emitovati tokom rada, a da pri tome ne utie
negativno na normalno finkcionisanje drugih ureaja spojenih na mreu. Druga kategorija odnosi
se na maksimalni intenzitet smetnji koji neki ureaj moe podneti, a da je pri tome u stanju da jo
uvek normalno funkcionie. Preporuke kojima se propisuju obe kategorije granino dozvoljenih
vrednosti neeljenih elektromagnetnih uticaja, koriste proizvoai tokom proizvodnje elektrinih
ureaja i opreme. Pored toga, ove preporuke se mogu koristiti i kasnije za kontrolu emisije viih
harmonika struje od strane pojedinih elektrinih ureaja potroaa pri normalnim uslovima rada.
Primer realnog harmonijskog izoblienja talasnih oblika trofaznog napona napajanja usled
prisustva harmonika treeg reda prikazan je na slici 2.12. Na slici 2.13 ilustrovano je harmonijsko
izoblienje signala osnovne frekvencije izazvano harmonijskom komponentom petog reda 21.
Slika 2.12. Harmonijsko izoblienje mrenih napona u prisustvu harmonika treeg reda
Slika 2.13. Harmonijsko izoblienje signala izazvano harmonikom petog reda
20
Naponi meuharmonika su prostoperiodini naponi sa frekvencijom unutar opsega izmeu

frekvencija viih harmonijskih komponenata. Frekvencija meuharmonijskih komponenti napona
ne odgovara celobrojnom umnoku frekvencije osnovnog harmonika napona (n50Hz, n = 2,3...).
Istovremeno se mogu pojaviti meuharmonijske komponente napona bliskih frekvencija, to ini
frekvencijski spektar irokopojasnim. Primena pretvaraa frekvencije i slinih kontrolnih ureaja
pojaava prisustvo meuharmonijskih komponenti. U pojedinim sluajevima i meuharmonijske
naponske komponente vrlo malih intenziteta mogu uzrokovati pojavu naponskog treperenja 19.
2.1.10. Signalizacioni upravljaki naponi

Signalizacioni naponi su signali superponirani naponu napajanja koji se koriste za prenos
informacija preko javne elektrodistributivne mree. Upravljake napone treba paljivo i redovno
kontrolisati kako ne bi imali negativan uticaj na rad elektrinih ureaja potroaa prikljuenih na
elektrodistributivnu mreu. Razlikuju se sledee tri osnovne kategorije signalizacionih napona:
signali mrenog tonfrekvencijskog upravljanja (MTU) sinusni signalizacioni naponi

superponirani mrenom naponu, u frekvencijskom opsegu od 110Hz do 3kHz;
signali frekvencije nosioca - sinusni signalizacioni naponi superponirani mrenom
naponu, u frekvencijskom opsegu od 34kHz do 148,5kHz;
signalizacione oznake napona napajanja kratkotrajne promene napona superponirane
mrenom naponu u odabranim vremenskim trenucima;
Za sluaj da distributeri elektrine energije koriste javnu elektroenergetsku mreu za slanje

signalizacionih i upravljakih naponskih signala, u skladu sa preporukama standarda EN 50160,
moraju se drati sledeeg pravila: unutar frekvencijskog opsega od 1kHz do 10kHz, 99% od svih
srednjih vrednosti signalizacionog napona u trajanju od tri sekunde, tokom jednog dana ne smeju
da premae gornju granicu od 5% propisane nominalne vrednosti napona napajanja. Dozvoljene
granine vrednosti signalzacionih napona zavisno od frekvencije, prikazane su na slici 2.14. 19.
Slika 2.14. Propisane granine vrednosti signalizacionih napona u zavisnosti od frekvencije
Standardi kvaliteta elektrine energije
_____________________
21
3. STANDARDI KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE

Poslednjih godina postepeno dolazi do korenitih promena po pitanju drutvenog znaaja i
organizacione strukture elektroenergetskog sektora. Pri tome u prvi plan dolaze procesi vezani za
restrukturiranje i liberalizaciju na tritu elektrine energije. Osnovne karakteristike ovih procesa
jesu ukljuivanje i integracija irih geografskih podruja u poslovanje elektrinom energijom, to
podrazumeva i povean broj uesnika na tritu elektrine energije, vei obim transakcija i znatno
veu koliinu korisnih informacija i podataka koje treba razmeniti i obraditi. U uslovima porasta
potronje elektrine energije i ogranienih resursa za njenu proizvodnju, izuzetno je vano stvoriti
uslove potrebne za poveanje efikasnosti proizvodnje, distribucije i potronje elektrine energije,
uz ukidanje monopola u ovoj privrednoj delatnosti i uz adekvatnu zatitu ivotne sredine. Ovakav
prilaz potiskuje tradicionalni koncept vertikalno i hijerarhijski organizovanih sistema, zasnovanih
na centralizaciji i postepeno uvodi decentralizovani koncept poslovanja sa otrom konkurencijom
i jakim trinim mehanizmima, koji su praeni adekvatnom normativno-zakonskom regulativom.
Standardi kvaliteta elektrine energije usvojeni od ovlaenih meunarodnih organizacija
su dokumenti koji propisuju nominalne referentne vrednosti i maksimalna prihvatljiva odstupanja
relevantnih parametara i pokazatelja kvaliteta elektrine energije 3-7. Obezbeenje i odravanje
optimalnog nivoa kvaliteta elektroenergetskog sistema najvaniji su zadaci distributera elektrine
energije. Bitni pokazatelji degradacije kvaliteta isporuene elektrine energije su eventualne albe
potroaa, kao posledica raznih poremeaja u radu njihovih elektrinih ureaja. Distributerima se
namee potreba i obaveza da radi provere opravdanosti ovih pritubi i brzog otklanjanja moguih
uzronika degradacije kvaliteta elektrine energije, u svakom trenutku imaju detaljne informacije
o kvalitetu svojih distributivnih mrea, uz kontinuirani monitoring parametara elektrine energije
u skladu sa vaeim preporukama i standardima kvaliteta. Na ovaj nain obezbeuju se uslovi za
normalno funkcionisanje kompletnog elektrodistributivnog sistema, za preventivno obezbeenje
sredstava potroaa i ispunjenje svih prava i obaveza ugovorenih izmeu distributera i potroaa.
Proces reorganizacije i restrukturiranja na tritu elektrine energije u zemljama Evropske
Unije zvanino je zapoet usvajanjem Direktive 96/92/EC, kojom je regulisano unutranje trite
elektrine energije na tadanjoj teritoriji Evropske Unije, krajem 1996. godine. Primena direktive
nakon pripreme i harmonizacije meu lanicama poela je 19. februara 1999 godine. Dalji period
se karakterie unapreenjem organizacije elektroenergetskog sektora u okviru Evropske Unije, to
______________________
22
je rezultiralo usvajanjem nove Direktive Evropskog parlamenta 2003/54/EC o unutranjem tritu

elektrine energije, u Briselu 2003. godine. Potpisivanjem Memoranduma o kreiranju regionalnog
trita elektrine energije na teritoriji jugoistone Evrope i njegovom integrisanju u interno trite
Evropske Unije, formiran je Atinski forum 15. novembra 2002. Memorandum je obavezao zemlje
potpisnice, izmeu ostalih i Srbiju, da pored organizovanja institucija potrebnih za funkcionisanje
nacionalnih trita elektrine energije u skladu sa aktuelnom evropskom Direktivom o elektrinoj
energiji 2003/54/EC, implementiraju sve neophodne pravne, organizacione i tehnike procedure i
pravila usvojena poslednjih nekoliko godina u okviru institucija Evropske Unije. Cilj potpisivanja
memoranduma bilo je stvaranje povoljnog okruenja i neophodnih uslova za regionalnu trgovinu
energetskim proizvodima i uslugama. To znai obezbeenje sigurnog snabdevanja svih potroaa
elektrinom energijom i sigurnost investicionih ulaganja u nove proizvodne i prenosne energetske
kapacitete, uz spreavanje nacionalnih ili regionalnih monopola na tritu elektrine energije 30.
3.1. Propisi za isporuku elektrine energije u Srbiji

Elektrina energija se potroaima na teritoriji Republike Srbije isporuuje pod uslovima i
na nain odreen vaeim republikim Zakonom o energetici (Slubeni glasnik Republike Srbije,
broj 84/2004), tehnikim propisima Elektroprivrede Srbije i shodno Odluci o optim uslovima za
isporuku elektrine energije u Srbiji (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 39/2001) 31,32.
lanom 21 u taki 4 Odluke o optim uslovima za isporuku elektrine energije, propisana
je obaveza isporuioca o trajnom i kontinuiranom snabdevanju potroaa elektrinom energijom
odgovarajueg kvaliteta pod uslovima koji su utvreni zakonom, ugovorom o isporuci elektrine
energije i Optim uslovima za isporuku elektrine energije. Pri tome, navedeno je da se prekidi u
snabdevanju elektrinom energijom izazvani ureajima za zatitu elektroenergetskih postrojenja,
ne smatraju prekidima kontinuiranog snabdevanja potroaa. Pri kvantitativnoj proceni kvaliteta
isporuene elektrine energije, pod obavezama isporuioca u lanu 22. navedeno je sledee 32:
dozvoljeno odstupanje od nominalne efektivne vrednosti napona moe biti:

1. na visokom naponu: 110, 35, 20 i 10kV od +10% do -10%;
2. na niskom naponu: 220/380V od +5% do -10% do 31. decembra 1999. godine,
230/400V od +10% do -10% od 1. januara 2000. godine.
Drugi kvantitativni parametar je mrena uestanost, za koju je u lanu 23. propisano:
uestanost u mrei isporuioca elektrine energije je 50Hz + 0,1Hz.
Izuzetak je da ako usled kvara na elektroenergetskim postrojenjima isporuioca elektrine

energije prouzrokovanih viom silom ili nepredvienim preoptereenjem, nije mogue uspostaviti
naponsko stanje iz stava 2 ovog lana, dozvoljena su i vea odstupanja, pri emu je isporuilac u
obavezi da odmah preduzme mere, u najkraem moguem roku eliminie kvar i ponovo uspostavi
propisano naponsko stanje elektroenergetske mree. Pored toga, postoji dodatno ogranienje koje
_____________________
23
kae da su vea odstupanja od propisanog kvaliteta isporuene elektrine energije dozvoljena i na

onim podrujima koja imaju ograniene mogunosti elektroenergetskih objekata kada je u pitanju
obezbeenje normativima propisanih vrednosti napona napajanja i mrene uestanosti 32.
U sluaju kratkotrajnog poremeaja u funkcionisanju elektroenergetskog sistema moe se
tolerisati odstupanje mrene uestanosti od (50+0,2)Hz, u izuzetnim sluajevima i do (50-0,5)Hz,
pri emu ova navedena odstupanja mrene uestanosti ne smeju trajati due od petnaest minuta.
Osim navedenih kvantitativnih podataka, u okviru ovih dokumenata sreu se i kvalitativni
elementi obezbeenja kvaliteta elektrine energije, koji se objektivnim mernim instrumentima ne
mogu verifikovati, budui da spadaju u pravnu regulativu kojom se definiu meusobna prava i
obaveze isporuioca i potroaa elektrine energije. Obzirom na stanje domae elektroenergetske
mree u celini i sve veu potrebu njenog povezivanja na irem regionalnom planu, harmonizacija
nacionalnih normativno-zakonskih regulativa sa aktuelnim evropskim standardima i normama za
kvalitet isporuene elektrine energije, predstavlja jedan od imperativa za Elektroprivredu Srbije.
3.2. Evropski standard kvaliteta EN 50160

lanovi meunarodne organizacije CENELEC (European Committee for Electrotechnical
Standardisation), sa seditem u Briselu, izradili su 1993. godine prednacrt evropskog standarda za
kvalitet elektrine energije EN 50160 (Voltage characteristics of electricity supplied by the public
distribution systems). Glavni zadatak usvajanja dokumenta bilo je otklanjanje unutranjih granica
za elektrotehnike proizvode i usluge u okviru teritorije zemalja lanica Evropske Unije. Standard
EN 50160 propisuje merenje parametara mrenog napona na mestima predaje elektrine energije
potroaima u niskonaponskim i srednjenaponskim mreama pri normalnim uslovima rada 3-6.
CENELEC su tada inili nacionalni elektrotehniki odbori iz osamnaest zemalja lanica:
Belgije, Danske, Finske, Austrije, Francuske, Grke, Irske, Islanda, Italije, Norveke, Portugalije
Holandije, vajcarske, vedske, panije, Luksemburga, Nemake i Engleske. Evropski standard
kvaliteta EN 50160 zvanino je prihvaen 5. aprila 1994. godine. Pri tome, lanice organizacije su
obavezane da najkasnije do 15. aprila 1995. godine izrade svoje nacionalne verzije standarda i da
zvanino povuku iz upotrebe do tada vaee nacionalne norme i standarde za kvalitet. CENELEC
danas ukljuuje 22 stalne lanice iz Evropske Unije i 13 pridruenih zemalja lanica iz okruenja.
Zemlje lanice CENELEC-a su u obavezi da potuju pravilnik organizacije, koji precizno
definie uslove pod kojima se ovom evropskom standardu bez ikakvih promena moe dati status
nacionalnog standarda. Kompletan pregled nacionalnih normi proisteklih iz standarda EN 50160,
zajedno sa njihovim osnovnim bibliografskim podacima, moe se dobiti po posebnom zahtevu od
osnovnih organa CENELEC-a ili od njegovih zemalja lanica. Standard EN 50160 zvanino se na
teritoriji Evropske Unije koristi u slubenim verzijama na engleskom, nemakom ili francuskom
______________________
24
jeziku. Isti status kao i tri slubene verzije imaju i druge verzije nastale prevodom izvornog teksta
standarda EN 50160 na neki od jezika zemalja lanica organizacije, to podrazumeva i obaveznu
proveru verodostojnosti prevedenog materijala od strane odgovarajuih organa organizacije 19.
3.2.1. Osnovne karakteristike standarda EN 50160

Standard kvaliteta elektrine energije EN 50160 definie i propisuje merenje parametara i
pokazatelja kvaliteta mrenog napona na mestu isporuke elektrine energije krajnjim potroaima
u niskonaponskim (do 1kV AC) i srednjenaponskim elektroenergetskim mreama (1 - 35kV AC),
pri normalnim radnim uslovima. Osnovni zadatak primene odredaba propisanih ovim standardom
je opis i utvrivanje relevantnih karakteristika napona napajanja, koje se tiu mrene frekvencije,
trenutnih efektivnih vrednosti i simetrinosti talasnih oblika trofaznih napona elektrodistributivne
mree. Standard kvaliteta elektrine energije EN 50160 propisuje dozvoljene granine vrednosti i
kontrolna vremena merenja sledeih bitnih parametara i pokazatelja kvaliteta napona napajanja:
-
varijacije mrene frekvencije;

spore promene napona napajanja;
padovi i propadi napona napajanja (1min);
kratki prekidi napajanja (3min);
neoekivani, dugi prekidi napajanja (>3min)
privremeni i tranzijentni previsoki naponi;
kratkotrajno Pst i dugotrajno Plt treperenje (fliker);
naponsko-fazna nesimetrinost;
harmonijske i meuharmonijske komponente napona;
naponi za signaliziranje (ripple control);
Naponske karakteristike su tokom vremena podlone manjim ili veim promenama, usled
varijacija optereenja potroaa prikljuenih na mreu ili kao posledica kvarova i poremeaja u
mrei, najee izazvanih spoljanjim uticajima. Obzirom na to moe se zakljuiti da su u pitanju
naponske promene sa izrazito sluajnim karakterom, kako u pogledu vremenske zavisnosti, tako i
zavisno od geografskog poloaja posmatranih mrenih lokacija. Pojedini dogaaji sa negativnim
uticajem na kvalitet napona potpuno su nepredvidivi, pa za neke naponske parametre jednostavno
nije mogue definisati stabilne prihvatljive granine vrednosti. Samim tim, dozvoljene tolerancije
za neke od pokazatelja kvaliteta mrenog napona, definisanih preporukama standarda EN 50160,
kakvi su naponski prekidi ili propadi napona, pre svega treba shvatiti kao orijentacione vrednosti.
Prihvatljive granine vrednosti, vremena merenja, kao i kontrolni periodi parametara i pokazatelja
kvaliteta mrenog napona, propisani prema standardu EN 50160, prikazani su u tabeli 3.1. 4,5.
Standard EN 50160 posebno propisuje prihvatljive granine vrednosti viih harmonijskih
komponenti napona napajanja od 2. do 40. reda. Po pravilu, pri normalnim radnim uslovima 95%
25
_____________________
Pokazatelji kvaliteta
mrenog napona
Prihvatljive granine
vrednosti
Interval
merenja
Kontrolni
period
Varijacije mrene
frekvencije
49.5Hz do 50.5Hz
10 s
1 nedelja
Spore promene napona
230V 10%
10 min
1 nedelja
Padovi i propadi napona

(1min)
10 do 1000 puta godinje (ispod

85% od nominalne vrednosti)
10 ms
1 godina
Kratki prekidi napajanja

(3min)
10 do 100 puta godinje (ispod

1% od nominalne vrednosti)
10 ms
1 godina
Neoekivani, dugi prekidi

(>3min)
10 do 50 puta godinje (ispod 1%

nominalne vrednosti)
10 ms
1 godina
Privremeni prenaponi
(faza-uzemljenje)
proseno < 1.5kV
10 ms
nije
propisano
Tranzijentni prenaponi
(faza-uzemljenje)
proseno < 6kV
nije
propisano
nije
propisano
Kratkotrajno treperenje
Pst (fliker)
nije
propisano
10 min
nije
propisano
Dugotrajno treperenje
Plt (fliker)
Plt < 1
120 min
1 nedelja
Naponsko-fazna
nesimetrija
proseno 2% - 3%
10 min
1 nedelja
Ukupno harmonijsko
izoblienje (THD)
8% ukupnog harmonijskog
izoblienja
10 min
1 nedelja
Naponi signaliziranja
< 5% od nominalne vrednosti

u opsegu 1kHz 10kHz
3s
1 dan
Tabela 3.1. Prihvatljive granine vrednosti i vremena merenja pokazatelja kvaliteta napona
napajanja propisani preporukama standarda EN 50160
desetominutnih srednjih efektivnih vrednosti napona svake pojedinane harmonijske komponente

u toku vremenskog intervala od sedam dana, ne sme da premauje dozvoljene granine vrednosti
prikazane u tabeli 3.2. Dozvoljena vrednost za ukupno naponsko harmonijsko izoblienje THD,
dobijena na bazi vrednosti viih harmonika napona do 40. reda, prikazana je u prethodnoj tabeli i
______________________
26
ne treba da prekorai 8% od nominalne vrednosti napona napajanja. U tabeli 3.2 nisu navedene
granice viih harmonika napona preko 25. reda, budui da su zanemarljivo malih vrednosti.
Neparni vii harmonici
napona
Parni vii harmonici

napona
umnoak od 3
nije umnoak od 3
red
harmonika
dozvoljena
vrednost
red
harmonika
dozvoljena
vrednost
red
harmonika
dozvoljena
vrednost
5.
6%
3.
5%
2.
2%
7.
5%
9.
1.5%
4.
1%
11.
3.5%
15.
0.5%
6.
0.5%
13.
3%
21.
0.5%
8.
0.5%
17.
2%
10.
0.5%
19.
1.5%
12.
0.5%
23.
1.5%
14.
0.5%
25.
1.5%
16. do 24.
0.5%
Tabela 3.2. Prihvatljive granine vrednosti viih harmonika napona napajanja

od 2. do 25. reda propisane standardom EN 50160
Propisana su i sledea ogranienja kada zahtevi definisani odredbama standarda kvaliteta

elektrine energije EN 50160, nisu obavezujui za distributere elektrine energije:
sluaj pojave kvara ili poremeaja u nekom delu elektroenergetske mree ili planskog
prekida napajanja, kada se prelazi na privremene mere u snabdevanju potroaa, kako
bi se vreme trajanja prekida napajanja usled otklanjanja kvarova ili odravanja mree
mogli svesti na najmanju moguu meru;
sluaj pri kome elektrini ureaji ili oprema potroaa ne ispunjavaju potrebne uslove
ili tehnike zahteve neophodne za prikljuenje na elektroenergetsku mreu ili kada su
premaene granine vrednosti smetnji koje se prenose mrenim provodnicima;
sluaj kada fabriki pogon za proizvodnju ili neko postrojenje potroaa ne ispunjava
neophodne tehnike zahteve i uslove za prikljuenje na elektroenergetsku mreu;
kod vanrednih dogaaja na koje distributer elektrine energije ne moe uticati, i to:
-
iznenadnih vremenskih nepogoda ili prirodnih katastrofa;

smetnji i poremeaja koji su prouzrokovani od tree strane;
u sluaju vanrednih mera doneenih od strane organa vlasti;
radnih sporova voenih prema zakonskim odredbama;
ogranienja kapaciteta za napajanje pod uticajem spoljanjih faktora;
_____________________
27
Prihvatljive granine vrednosti parametara kvaliteta elektrine energije, propisane prema

standardu EN 50160, prikazane u tabelama 3.1 i 3.2, dosta su iroke i moraju biti zadovoljene u
95% vremenskog perioda tokom kojeg se parametri kontroliu. Za preostalih 5% od vremenskog
intervala kontrole dozvoljene granice parametara kvaliteta su znatno ire ili ak nisu ni propisane.
Primera radi, nominalna vrednost mrene frekvencije, prema standardu EN 50160, jeste 50Hz. Pri
normalnim uslovima rada, desetsekundna srednja vrednost osnovne frekvencije napona napajanja
elektrodistributivne mree, mora se nalaziti u sledeim graninim opsezima 19:
kod distributivnih mrea koje su u sklopu elektroenergetskog sistema: 50Hz 1% (od

49,5Hz do 50,5Hz ) tokom 95% kontrolnog vremenskog perioda od jedne nedelje, tj.
50Hz +4%/-6% (od 47Hz do 52Hz) tokom preostalih 5% vremenskog intervala;
kod distributivnih mrea koje ne rade u sklopu elektroenergetskog sistema 50Hz 2%

(od 49Hz do 51Hz ) tokom 95% kontrolnog vremenskog perioda od jedne nedelje; tj.
50Hz 15% (od 42,5Hz do 57,5Hz) tokom preostalih 5% vremenskog intervala;
Dozvoljeno odstupanje nominalne efektivne vrednosti napona napajanja, prema standardu

EN 50160, jeste 230V 10% (od 207V do 253V) tokom 95% kontrolnog vremenskog perioda od
nedelju dana, odnosno 230V +10%/-15% (od 195,5V do 253V) tokom preostalih 5% intervala.
Standard EN 50160 je kompromis izmeu distributera i potroaa elektrine energije, koji
definie minimalne uslove koje isporuilac elektrine energije mora da zadovolji da bi obezbedio
pouzdano snabdevanje potroaa kvalitetnom elektrinom energijom. Ukoliko pojedini potroai
imaju stroije zahteve po pitanju kvaliteta isporuene elektrine energije od onih koji su odreeni
standardom EN 50160, mora se napraviti poseban ugovor izmeu distributera i takvih potroaa.
3.3. Standard Meunarodne elektrotehnike komisije IEC 61000

Pored vrednosti parametara mrenog napona, za obezbeenje kvaliteta elektrine energije
od znaaja je i karakter optereenja potroaa prikljuenih na elektroenergetsku mreu. Ogroman
broj poremeaja koji utiu na degradaciju kvaliteta elektrine energije, uzrokovani su elektrinim
ureajima i opremom potroaa. Mnogi ureaji koji se danas koriste nelinearnih su karakteristika,
a pad napona koji se na njima pojavljuje nije linearno srazmeran ulaznoj struji. Nelinearni padovi
napona se superponiraju osnovnom harmoniku napona napajanja frekvencije 50Hz, to uzrokuje
pojavu nelinearnih naponskih izoblienja i naruava kvalitet napajanja ostalih potroaa u mrei.
Preporuke koje razmatraju karakter optereenja u elektroenergetskim mreama propisane
su standardom elektromagnetne kompatibilnosti IEC 61000 (Electromagnetic compatibility EMC
standard), koji je predloen od strane Meunarodne elektrotehnike komisije (IEC International
Electrotechnical Commission). IEC 61000 objedinjuje niz preporuka vezanih za elektromagnetnu
______________________
28
kompatibilnost i u zavisnosti od sadraja, podeljen je na vie podoblasti. Neke od karakteristinih

preporuka standarda, ukljuujui oznake i kratak opis sadraja, prikazane su u tabeli 3.3. 7,33.
Preporuka standarda
IEC 61000
Pun naziv
preporuke
IEC 61000-2-2
Compatibility levels for low-frequency conducted disturbances

and signalling in public LV power supply systems
IEC 61000-3-2
Limits for harmonic current emissions equipment

input current 16A per phase
IEC 61000-3-3
Limitation of voltage changes, voltage fluctuations and flicker

in public low-voltage supply systems, for equipment
with rated current 16A per phase
IEC 61000-3-4
Limitation of emission of harmonic currents in low voltage power

supply systems for equipment with rated current >16A
IEC 61000-3-6
Assessment of emission limits for distorting loads

in MV and HV power systems
IEC 61000-3-7
Assessment of emission limits for fluctuating loads in

MV and HV power systems
IEC 61000-4-5
Testing and measurement techniques - Surge

immunity test
IEC 61000-4-7
General guide on harmonics and interharmonics measurements

and instrumentation, for power supply systems and
equipment connected thereto
IEC 61000-4-11
Voltage dips, short interruptions and voltage

variations immunity tests
IEC 61000-4-15
Flickermeter - functional and design specifications
IEC 61000-4-30
Power quality measurement methods
Tabela 3.3. Pojedine preporuke standarda IEC 61000 sa oznakama i punim nazivima
Preporuke IEC 61000-3-2, IEC 61000-3-4 i IEC 61000-3-6 definiu prihvatljive vrednosti
viih strujnih harmonika koje elektrini ureaji potroaa smeju da emituju u distributivnu mreu
tako da ne uzrokuju poremeaje u normalnom funkcionisanju drugih ureaja povezanih na mreu.
Vrsta ureaja
prikljuenog na mreu
29
_____________________
Tipini talasni oblik struje
Proseno ukupno
harmonijsko izoblienje
(THD)
monofazni ureaj za
napajanje (ispravlja i
kondenzator)
80%
(veliki udeo 3.
harmonika)
ispravlja sa
kondenzatorom bez
induktivnosti
80%
ispravlja sa
kondenzatorom i sa
induktivnou
40%
strujni ispravlja sa
velikom induktivnou
28%
regulator AC napona
promenljiva vrednost
Tabela 3.4. Primeri nekih od tipinih potroaa koji generiu vie strujne harmonike
Slika 3.1. Princip generisanja viih harmonika struje nelinearnih optereenja potroaa
______________________
30
Neki od karakteristinih potroaa kojima se generiu vii harmonici struje prikazani su u

tabeli 3.4. 19. Slika 3.1. prikazuje generisanje viih strujnih harmonika nelinearnih optereenja.
IEC 61000-3-2 (Limits for harmonic current emissions equipment input current 16A per
phase) propisuje granine vrednosti viih strujnih harmonika koje u niskonaponsku distributivnu
mreu emituje oprema potroaa ija nominalna ulazna struja ne prelazi vrednost od 16A po fazi.
Ovo je karakteristika veine potroakih ureaja koji se svakodnevno primenjuju u domainstvu.
IEC 61000-3-4 (Limitation of emission of harmonic currents in low voltage power supply
systems for equipment with rated current >16A) propisuje granice viih strujnih harmonika koje
u javnu niskonaponsku distributivnu mreu smeju da emituju jednofazni potroai ija nominalna
struja premauje vrednost od 16A. Obzirom da ovi potroai imaju znaajan uticaj na energetsku
mreu na koju su povezani, u mnogim situacijama distributeri elektrine energije trae ispunjenje
nekih posebnih uslova, kako bi pomenute potroae povezali na elektrodistributivnu mreu. Ova
preporuka nudi informacije koje mogu biti od koristi distributerima u proceni da li se i pod kojim
uslovima pojedini ureaji i oprema potroaa mogu normalno prikljuiti na distributivnu mreu.
IEC 61000-3-6 (Assessment of emission limits for distorting loads in MV and HV power
systems) propisuje uputstva distributerima elektrine energije kako i pod kojim uslovima treba na
javnu distributivnu mreu prikljuivati postrojenja i opremu potroaa koji su u stanju da izazovu
harmonijska i meuharmonijska izoblienja u srednjenaponskim i visokonaponskim mreama na
koje se prikljuuju. Preporukom su uglavnom definisana naponska harmonijska izoblienja, mada
se navode i neke karakteristine vrednosti za ogranienje viih strujnih harmonijskih komponenti.
Princip prema kome se standardima odreuju dozvoljene granine vrednosti smetnji (nivo
kompatibilnosti), grafiki je predstavljen na slici 3.2. Prilikom projektovanja elektrodistributivnih
mrea treba krenuti od neto stroijih kriterijuma nego to se to standardima propisuje, kako bi za
sluaj prekoraenja specificiranih graninih vrednosti pojedinih parametara kvaliteta distributivni
sistem bio imun na mogue smetnje ili poremeaje pri njegovom normalnom funkcionisanju 34.
Slika 3.2. Granine vrednosti intenziteta smetnji koje se propisuju standardima
_____________________
31
3.4. IEEE standardi kvaliteta elektrine energije

Prestina meunarodna organizacija inenjera iz oblasti elektrotehnike i elektronike IEEE
(Institute of Electrical and Electronics Engineers) obrazovala je nekoliko namenskih radnih gupa,
zaduenih za standardizaciju na polju merenja i analize kvaliteta elektrine energije. Koordinaciju
aktivnosti obavljalo je specijalizovano telo IEEE SCC-22 (Standards Coordinating Committee on
Power Quality). Krajnji rezultat ovih aktivnosti bilo je usvajanje vie standarda u oblasti kontrole
kvaliteta elektrine energije. Neki od karakteristinih IEEE standarda kvaliteta, sa odgovarajuim
oznakama, godinama prihvatanja i punim nazivima standarda, predstavljeni su u tabeli 3.5. 35.
IEEE standard
Pun naziv standarda
IEEE 142-1991
Recommended practice for grounding of industrial and

commercial power systems
IEEE 519-1992
Recommended practices and requirements for harmonic

control in electrical power systems
IEEE 141-1993
Recommended practice for electric power distribution

for industrial plants
IEEE 1159-1995
Recommended practice for monitoring electric power quality
IEEE 1250-1995
Guide for service to equipment sensitive to momentary

voltage disturbances
IEEE 446-1995
Recommended practice for emergency and standby power

systems for industrial and commercial applications
IEEE 493-1997
Recommended practice for the design of reliable industrial

and commercial power systems
IEEE 1346-1998
Recommended practice for evaluating electric power system

compatibility with electronic process equipment
IEEE 1100-1999
Recommended practice for powering and grounding

electronic equipment
IEEE 487-2000
Recommended practice for the protection of wire-line

communication facilities serving electric supply locations
Tabela 3.5. IEEE standardi kvaliteta elektrine energije sa oznakama i punim nazivima
______________________
32
3.4.1. Ameriki standard kvaliteta IEEE 519-1992

IEEE 519 (Recommended practices and requirements for harmonic control in electrical
power systems) je ameriki standard koji definie dozvoljene granine vrednosti viih harmonika
napona i struje, na naponskim nivoima poev od niskog napona pa sve do vrednosti iznad 161kV.
Standard posebno propisuje granine vrednosti viih harmonika struje koje ureaji ili postrojenja
potroaa smeju emitovatu u distributivnu mreu na koju su prikljueni. Dozvoljene granice viih
strujnih harmonika zavise od veliine napona na mestu prikljuenja ureaja na mreu, a vrednosti
su propisane u relativnom odnosu na prosenu maksimalnu struju optereenja potroaa 28,36.
Poreenje prihvatljivih graninih vrednosti viih harmonijskih komponenti napona od 2.
do 25. reda, kao i ukupnog harmonijskog izoblienja, propisanih preporukama standarda kvaliteta
EN 50160, IEC 61000-3-6 i IEEE 519-1992, grafiki je predstavljeno na slici 3.3. 21.
Slika 3.3. Poreenje standarda kvaliteta EN 50160. IEC 61000-3-6 i IEEE 519 obzirom na
propisane dozvoljene vrednosti viih harmonika napona
3.5. Uporedne karakteristike standarda

Uporedni pregled karakteristika meunarodnih standarda kvaliteta elektrine energije EN
50160, IEC 61000 i IEEE 519, obzirom na propisane dozvoljene vrednosti tehnikih parametara i
pokazatelja kvaliteta napona i nivo elektromagnetne kompatibilnosti (EMC), dat je u tabeli 3.6.
33
_____________________
Karakteristika
Kvalitet mrenog
napona
Organizacija
CENELEC
IEC
IEEE
Standard
EN 50160
IEC 61000
IEEE 519
Podruje primene
NN i SN
NN
SN i VN
Promene napona
10%
10%
Nesimetrinost
2% (3%)
2%
Vii harmonici
0,5% do 6%
(tabela)
0,2% do 6%
(tabela)
EMC
3% ( < 69kV)
1,5% ( <161kV)
1% ( >161kV)
5% ( < 69kV)
THD
8%
8%
2,5% ( <161kV)
1,5% ( >161kV)
Meuharmonici
0,2%
Signalizacioni naponi
< 5% u opsegu
1kHz 10kHz
Fliker
Plt < 1
grafiko
ogranienje
grafiko
ogranienje
Kratki prekidi
10 do 100 puta
godinje
Dugi prekidi
10 do 100 puta
godinje
Propadi napona
10 do 1000 puta
godinje
1 do 4 puta
meseno
Mrena frekvencija
1%
(+4% /- 6%)
1Hz
Mreni prenaponi
< 1,5kV (NN)

< 2Vn (SN)
Tranzijentni prenaponi
< 6kV (NN)
Tabela 3.6. Uporedni pregled preporuka standarda EN 50160, IEC 61000 i IEEE 519
Merenje i analiza parametara kvaliteta
____________________
34
4. MERENJE I ANALIZA PARAMETARA KVALITETA

Pouzdana i efikasna kontrola procesa prenosa i potronje elektrine energije podrazumeva
projektovanje i realizaciju merno-informacionog sistema za kontinuirani monitoring i metroloko
obezbeenje kvaliteta isporuene elektrine energije na razliitim lokacijama elektrodistributivne
mree. Dugogodinja praksa pokazuje da se merenja parametara i pokazatelja kvaliteta elektrine
energije najee obavljaju po posebnim zahtevima potroaa, pri ekscesnim uslovima rada usled
eventualnih poremeaja elektrodistributivnog sistema i pri postupcima rekonstrukcije ili remonta
pojedinih delova elektrodistributivne mree. U takvim uslovima, osim ako tokom samog merenja
ne doe do prekida u napajanju potroaa elektrinom energijom, praktino nije mogue precizno
utvrditi prave uzroke nastalih problema. Ovakav pristup u odravanju kvaliteta elektroenergetske
mree koji ne podrazumeva ozbiljnu analizu i obradu informacija i podataka dobijenih merenjem,
ne prua mogunost preventivnog obezbeenja i zatite potroaa elektrine energije i kompletne
elektrodistributivne mree od eventualno moguih poremeaja i problema tokom funkcionisanja.
Degradacija kvaliteta isporuene elektrine energije negativno utie kako na finansijske
trokove tehnolokih procesa proizvodnje, tako i na smanjenje efikasnosti distribucije i potronje
elektrine energije. Najvee probleme izazivaju prekidi u napajanju potroaa i vie harmonijske
komponente mrenog napona. tete usled prekida u napajanju nastaju kao posledica naruavanja
normalnih aktivnosti potroaa ili zbog eventualnog stvaranja karta kada se radi o neplaniranom
prekidu proizvodnje. Kod samih distributiera elektrine energije finansijski trokovi jesu rezultat
neostvarenog profita od prodaje elektrine energije i eventualne finansijske nadoknade pojedinim
kategorijama potroaa, ako se to predvia ugovorom potpisanim izmeu distributera i potroaa.
Ukupna procenjena teta usled prekida napajanja potroaa u Severnoj Americi kree se oko 150
milijardi dolara godinje, dok su trokovi koji su posledica loijeg kvaliteta isporuene elektrine
energije reda 40 milijardi dolara u Americi i 20 do 30 milijardi dolara u Evropi. Veina trokova
vezanih za nekvalitetno napajanje posledica je gubitaka prouzrokovanih viim harmonicima 37.
Veina naponskih prekida i propada napona napajanja javlja se tokom prenosa elektrine
energije izmeu distributera i potroaa, pa odgovornost za ove poremeaje lei na distributivnim
preduzeima. Sa druge strane, za probleme uzrokovane viim harmonicima su u najveem broju
sluajeva odgovorni potroai elektrine energije. Bitni indikatori degradacije kvaliteta elektrine
energije su albe potroaa koji registruju probleme pri funkcionisanju svojih elektrinih aparata.
__________________
__35
Na osnovu tih albu pristupa se merenju na delu elektroenergetske mree gde je potroa uvideo
smetnje. Jedan od razloga za konstantno ili bar povremeno praenje kvaliteta isporuke elektrine
energije jeste upravo eliminacija uzroka moguih pritubi potroaa na lo kvalitet napajanja. Na
bazi rezultata merenja sprovedenih u skladu sa relevantnim preporukama za kvalitet (EN 50160),
utvruje se opravdanost pritube potroaa, kao i mogui uzrok poremeaja. Pri tome posebno je
vano utvrditi ko je odgovoran za nastale probleme, odnosno da li oni potiu iz elektroenergetske
mree ili su posledica emitovanja viih harmonika struje nelinearnih optereenja potroaa 38.
Aktivan pristup problamatici obezbeenja kvaliteta elektrine energije znai kontinualno
merenje standardizovanih parametara i pokazatelja kvaliteta mrenog napona na bazi veeg broja
distribuiranih udaljenih mernih stanica kontrolisanih iz jedinstvenog centra isporuioca elektrine
energije. Uz detaljnu statistiku analizu i obradu mernih informacija, hronoloko memorisanje i
prezentaciju rezultata, obezbeuje se centralizovani monitoring distribucije i potronje elektrine
energije, sa detekcijom tetnih pojava na kritinim mrenim lokacijama. Analizom i korelacijom
mernih podataka primljenih i procesiranih u kontrolnom centru glavni uzroci specifinih mrenih
poremeaja i degradacije kvaliteta elektrine energije mogu se precizno lokalizovati i eventualno
eliminisati. Takoe, ovi podaci su od znaaja za plansko odravanje elektrodistributivnog sistema
ime bi se eventualni mreni poremeaji mogli predvideti i blagovremeno preduprediti 15,16.
4.1. Merila parametara kvaliteta elektrine energije

Validni dokazi koji potvruju ispunjenost tehnikih preduslova potrebnih za obezbeenje
optimalnog kvaliteta elektrodistributivnog sistema, vanih sa stanovita ugovorenih meusobnih
prava i obaveza distributera i potroaa, mogu se obezbediti iskljuivo objektivnim kontinualnim
monitoringom sa odgovarajuim metroloki overenim ureajima za merenje parametara kvaliteta.
Danas je na tritu prisutan veliki broj rezliitih tipova meraa kvaliteta elektrine enerije, kakvi
su analizatori kvaliteta mrenog napajanja tipa Fluke 433/434 ili Chauvin Arnoux CA 8332/8334
Power quality analyzers, bazirani na sofisticiranim mikroraunarskim reenjima za kontinuirano
merenje i analizu rezultata merenja definisanih parametara kvaliteta elektrine energije 39-41.
Veina ovih instrumanata programirana je za rad u skladu sa standardima i preporukama
kvaliteta elektrine energije, najee EN 50160 i IEC 61000, pa se izvetaj o kvalitetu napajanja
na posmatranoj lokaciji distributivne mree, prema pomenutim standardima, uz odgovarajuu PC
programsku podrku, dobija automatski. Direktna dvosmerna komunikacija ovih instrumenata sa
standardnim personalnim raunarom najee se obezbeuje uz pomo optikog komunikacionog
interfejsa IR RS-232. Grafiki kolor displeji prikazuju rezultate merenja u realnom vremenu, dok
memorijski kapaciteti ureaja omoguavaju hronoloko snimanje izmerenih vrednosti parametara
za potrebe naknadne softverske obrade i analize primenom odgovarajuih PC programskih alata.
____________________
36
Uproena blokovska konfiguracija tipinog analizatora kvaliteta elektrine energije, koja

ukljuuje naponske i strujne ulazne merne pretvarae, blok analogno-digitalne konverzije signala
(ADC) i blok za digitalno procesiranje signala napona i struja (DSP), predstavljena je na slici 4.1.
Slika 4.1. Blok konfiguracija tipinog analizatora kvaliteta elektrine energije
Pomou naponskih i strujnih ulaznih mernih pretvaraa obezbeuju se podaci o trenutnim

vrednostima mrenih napona i struja prilagoeni ulazima bloka za analogno-digitalnu konverziju,
i to najee u opsegu od 10V. Istovremeno, merni pretvarai primenjeni na ulazu obezbeuju i
neophodnu izolaciju izmeu elektrodistributivne mree i analizatora kvaliteta elektrine energije.
Veina savremenih meraa kvaliteta saglasno preporukama standarda EN 50160, meri i registruje
sledee osnovne parametre i pokazatelje kvaliteta mrenog napona: promenu mrene frekvencije,
promene efektivnih vrednosti napona, padove napona i previsoke napone, kratke i duge naponske
prekide, tranzijentne prenapone, naponsko-faznu nesimetrinost, harmonijske i meuharmonijske
komponente mrenog napona itd. Analizatori kvaliteta elektrine energije tipa LEM MEMOBOX
800/808, Chauvin Arnoux C.A. 8332/8334 i LEM-QWAVE Power, predstavljeni su na slici 4.2.
Slika 4.2. Savremeni analizatori kvaliteta elektrine energije tipa LEM MEMOBOX 800/808,
Chauvin Arnoux CA 8332/34 (desno) i LEM-QWAVE Power
__________________
__37
Ukoliko su prilikom merenja od znaaja samo pojedini od pokazatelja kvaliteta elektrine

energije, recimo samo analiza stanja viih harmonijskih komponenti napona na odreenoj lokaciji
distributivne mree, treba koristiti ureaje koji se po potrebi podeavanjem mogu prilagoditi ovoj
nameni. Neki analizatori kvaliteta mere i registruju u skladu sa preporukama standarda EN 50160
iskljuivo varijacije napona (trenutne vrednosti napona, granine vrednosti propada i prenapona,
itd), tokom desetominutnog intervala, pri emu se drugi pokazatelji kvaliteta napona zanemaruju.
Veina analizatora kvaliteta koristi se najee za merenje parametara kvaliteta napona po
posebnim zahtevima, pa spadaju u kategoriju off-line mernih instrumenata prenosnog tipa. Pored
ovih ureaja za periodina merenja, postoje specijalno projektovani ureaji hardverski opremljeni
za kontinuirani monitoring propisanih parametara kvaliteta elektrine energije (on-line merenja).
Primer on-line mernog ureaja je analizator kvaliteta LEM-QWAVE Power prikazan na slici 4.2,
koji se na dui period prikljuuje na 10kV strani transformatora u trafo-stanicama 110/10kV 42.
4.2. Uporedne karakteristike savremenih analizatora kvaliteta

Prilikom izbora odgovarajueg ureaja za analizu kvaliteta elektrine energije potrebno je
paljivo izanalizirati i prouiti osnovne karakteristike mernih instrumenata ove namene prisutnih
na dananjem svetskom tritu. Meu prestine svetske proizvoae ovih mernih ureaja spadaju:
austrijski LEM, francuski Chauvin Arnoux, nemaki FLUKE, panski CIRCUTOR itd. Uporedni
pregled karakteristika analizatora Chauvin Arnoux C.A. 8332 i C.A. 8334 dat je u tabeli 4.1. 40.
Karakteristika
C.A. 8332
C.A. 8334
Displej
Kolor LCD 320 x 240
Kolor LCD 320 x 240
Kapacitet memorije
2MB
4MB
Izdrivost baterije
1800mAh
3800mAh
Harmonijska analiza
Da
Da + expert mode
Memorisanje izmerenih vrednosti
Da, uz ogranienja
Da
Alarmiranje
Da
Da
Analiza tranzijentnih pojava
Ne
Da
Napajanje
AC + DC
AC + DC
Digitalni interfejs
RS-232
RS-232
PC programska podrka
DATAVIEWER Pro
DATAVIEWER Pro
Tabela 4.1. Uporedni pregled karakteristika analizatora kvaliteta tipa C.A. 8332 i C.A. 8334
____________________
38
Sledea tabela prikazuje detaljan pregled uporednih funkcionalnih karakteristika nekoliko

savremenih tipova analizatora kvaliteta elektrine energije prestinih svetskih proizvoaa, i to:
CIRCUTOR AR5;
Chauvin Arnoux C.A. 8332/8334;
LEM MEMOBOX 300Smart, P/Q;
LEM MEMOBOX 800/808, P/Q;
LEM TOPAS 1000;
Proizvoa
CIRCUTOR
Chauvin
Arnoux
LEM
LEM
LEM
Tip
AR5
C.A. 8332/34
MEMOBOX
300Smart, P/Q
MEMOBOX
800/808, P/Q
TOPAS 1000
Broj
naponskih
ulaza
3
(trofazni)
4
(trofazni)
1 ili 3
(monofazni ili
trofazni)
3
(trofazni)
4
(trofazni)
Broj
strujnih
ulaza
3
(trofazni)
3
(trofazni)
1 ili 3/4
(monofazni ili
trofazni)
4
(trofazni)
4
(trofazni)
Fiziki
izgled
Merenje napona
RMS fazni i
izbor jednog
meufazni
ili drugog
napon
merenje i
prikaz obe
vrednosti
mogunost izbora merenja sa

vezom tipa trougla ili zvezde
merenje i
prikaz obe
vrednosti
harmonijska analiza do 40.

harmonika
harmonijska
analiza do 50.
harmonika
THD
harmonijska
analiza
harmonijska
analiza do 50.
harmonika
harmonijska
analiza do 50.
harmonika
Crest Faktor
CS
ne
da
Nesimetrija
ne
da
Treperenje
(fliker)
meri Pst
Plt se rauna
softverski
meri Pst
Plt se rauna
softverski
Naponski
dogaaji
Prolazne
pojave
broj dogaaja,
trajanje,
vreme pojave
osciloskopski rezolucija 78s,
prikaz napona naponi i struje
sa rezolucijom za 4 periode,
od 500s
50 dogaaja
ne
da
da
da (merna funkcija Q)
meri Pst
Plt se rauna
softverski
meri Pst
Plt se rauna
softverski
belei broj dogaaja,

trajanje, krajnje vrednosti,
vreme pojave
ne
ne
ne
da
Pst i Plt
broj dogaaja,
trajanje,
vreme pojave
rezol. 156s,
naponi i struje
neogranien
broj pojava
__________________
__39
Proizvoa
CIRCUTOR
Chauvin
Arnoux
LEM
LEM
LEM
Tip
AR5
C.A. 8332/34
MEMOBOX
300Smart, P/Q
MEMOBOX
800/808, P/Q
TOPAS 1000
Signalizacioni
naponi i
meuharmon.
komponente
ne
ne
da
Analiza prema
standardu
EN 50160
statistika
obrada
parametara
statistika
obrada
parametara
statistika obrada merenih

parametara na PC raunaru
statistika
obrada
parametara
Fiziki
izgled
Merenje struje
RMS fazne
struje
da
da
da
da
da
Struja
neutralnog
provodnika
ne
da
da (opcija sa 4
ulaza)
da
da
THD
harmonijska
analiza
harmonijska
analiza do 50.
harmonika
harmonijska
analiza do 50.
harmonika
meri THD struje

(merna funkcija P)
harmonijska
analiza do 50.
harmonika
Crest Faktor
CS
ne
da
ne
Nesimetrija
ne
da
ne
ne
ne
Merenje snage
Aktivna,
reaktivna
i prividna
snaga
da
da
da (merna funkcija P)
da
Faktor snage,
Cos
faktor snage
obe vrednosti
faktor snage (funkcija P)
obe vrednosti
Aktivna,
reaktivna
i prividna
energija
da
(reaktivna
kapacitivna i
induktivna)
da
(reaktivna
kapacitivna i
induktivna)
samo aktivna energija

(merna funkcija P)
samo aktivna
energija
____________________
40
Proizvoa
CIRCUTOR
Chauvin
Arnoux
LEM
LEM
LEM
Tip
AR5
C.A. 8332/34
MEMOBOX
300Smart, P/Q
MEMOBOX
800/808, P/Q
TOPAS 1000
ne
da
Fiziki
izgled
Harmonijska
analiza snage
ne
da
Posebne funkcije
opcija
vektorski
FastCheck daje
prikaz
napona i
brzi prikaz
struja
na
efektivnih
displeju
sa
vrednosti svih
indikacijom
parametara
amplitude i
snage, sa
faznog
rezolucijom od
pomeraja
najmanje 1
Tip posebnih
periode
--------------------funkcija
-------------------opcija
Harmonics
opcija
Expert Mode
CheckMeter
za analizu
koristi se
harmonijskih
za proveru
komponenata
tanosti
napona
i struja
elektrinih
brojila
mogunost
brz i detaljan brz i detaljan
analize
prikaz svih
prikaz svih
razliitih
osnovnih
osnovnih
parametara
parametara
parametara
vezanih za
kvaliteta
kvaliteta
prolazne
elektrine
elektrine
pojave
energije u
energije u
------------------cilju provere
cilju provere
sloene
usklaenosti
usklaenosti
analitike
sa standardom sa standardom
funkcije za
EN 50160
EN 50160
analizu
stanja
(PC softverska (PC softverska
energetske
podrka
podrka
mree i
CODAM plus) CODAM plus)
optereenja
Specijalne karakteristike
Nain
lokalnog
prikaza
Napajanje
LCD displej
160x160,
jednobojan
sa grafikim
prikazom
trenutnih
vrednosti
230V15%
kolor LCD,
320x240, sa
grafikim
prikazom
trenutnih
vrednosti i
analizom
memorisanh
vrednosti
230V20%
LED
indikacija
stanja
LED
ndikacija
stanja plus
LCD prikaz
trenutnih
vrednosti
osnovnih
parametara
LED
indikacija
stanja
88 265V
230V20%
preko
posebnog
ulaza
100 240 V
(100 - 375V)
__________________
__41
Proizvoa
CIRCUTOR
Chauvin
Arnoux
LEM
LEM
LEM
Tip
AR5
C.A. 8332/34
MEMOBOX
300Smart, P/Q
MEMOBOX
800/808, P/Q
TOPAS 1000
Lokalno
napajanje
5 asova
due od 9
asova
Kapacitet
memorije
1MB
Standardni
interfejs
RS-232
Fiziki
izgled
Osnovne
prednosti
5 minuta
2/4MB
4MB
2/4MB
0,5-2GB
RS-232
RS-232
RS-232
Ethernet/
RS-232
optimalan
ubedljivo
idealno reenje
mogunost
univerzalna
odnos
najkompletniji
ako je potrebno
kompletne
mogunosti i
analizator
meriti sve
on-line analize platforma za
P
i
Q
merne
cene; najmanji
kvaliteta
vanije
kvaliteta
funkcije;
trofazni
elektrine
parametre
elektrine
vrsto i
analizator koji
energije na
odjednom,
energije prema
kvalitetno
se nudi; veliki
tritu;
ukljuujui i
standardu
kuite
bez
----------------------------------izbor razliitih prolazne pojave
EN 50160;
nema
elemenata koji
funkcija,
--------------------------------------- ------------------------------------------------------------------------potrebe za
zahtecvaju
veliki izbor
malo vrsto
postavljanjem
mogunost
posebno
mernog pribora
kuite bez
mernih
nadogradnje
napajanje;
i optimalan
elemenata koji
parametara,
osnovne
ve1liki izbor
odnos
zahtecvaju
jer memorie
konfiguracije
mernog
mogunosti i
posebno
sve znaajne
pribora;
opcionim
cene ureaja
napajanje
parametre
paketima
neke merne
opcije se
meusobno
iskljuuju;
-----------------------------------
Osnovni
nedostaci
zavisno od primenjenog
UPS-a
ne postoji
mogunost
analize
izmerenih
vrednosti na
sopstvenom
displeju;
vremenski
ogranieno
trajanje
snimanja brzih
prolaznih
pojava (na 4
periode)
nema svoju
posebnu
jedinicu za
prikazivanje
trenutnih
vrednosti;
ogranien
izbor mernih
parametara u
odnosu na
izabranu
funkciju;
skromna
jedinica za
prikazivanje
trenutnih
vrednosti;
ogranien
izbor mernih
parametara u
odnosu na
izabranu
funkciju;
nema svoju
posebnu
jedinicu za
prikazivanje
izmerenih
trenutnih
vrednosti
Tabela 4.2. Detaljan pregled uporednih funkcionalnih karakteristika nekoliko razliitih tipova
savremenih analizatora kvaliteta elektrine energije
____________________
42
4.3. Merenje parametara kvaliteta na transformatoru 10/0,4kV

Kao ilustracija postupka merenja karakteristinih parametara kvaliteta elektrine energije
bie prikazani eksperimentalni rezultati merenja potronje elektrine energije na transformatoru
10/0,4kV snage 2000kVA. Rezultati su dobijeni analizatorom kvaliteta tipa Chauvin Arnoux CA.
8334 i uz odgovarajuu PC programsku podrku DataViewer Pro softver. Merenja su obavljena
od strane Elektrotehnikog instututa "Nikola Tesla" iz Beograda u okviru istraivanja na projektu
"Primena savremenih metoda i ureaja za analizu i kontrolu kvaliteta elektrine energije prema
vaeim EU standardima", finansiranog sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije 43-46.
Za potrebe merenja potronje i kvaliteta elektrine energije, sa posebnim naglaskom na
sadraj viih harmonika na distributivnom transformatoru 10/0,4kV snage 2000kVA, koriena je
merna oprema francuske kompanije Chauvin Arnoux, odnosno analizator kvaliteta tipa CA. 8334
sa pripadajuim setom strujnih senzora AmpFlex 193 3000A i sledeim bitnim karakteristikama:
merenje napona do 834V (AC True RMS) sa tanou od 0.5%,

merenje struje do 3000A (AC True RMS) sa tanou od 0.5%;
merenje snage sa tanou od 1%;
merenje utroene/proizvedene energije sa tanou od 1%;
merenje faktora snage sa tanou od 0.01%;
merenje vrednosti viih harmonika napona i struja do 50-tog reda;
merenje faktora ukupnog harmonijskog izoblienja sa tanou od 1%,
funkcionalnost prema standardima kvaliteta: EN 50160, IEC 61000-4-7,
IEC 61000-4-15, IEC 61000-4-30 i EN IEC 61010;
PC programska podrka DataViewer Professional koristi se za konfiguraciju instrumenta,

podeavanje parametara merenja i obradu izmerenih memorisanih vrednosti. Komunikacija sa PC
raunarom ostvaruje se posredstvom optiki izolovanog RS-232 komunikacionog interfejsa 47.
Merenja su vrena metodologijom koju propisuje aktuelni evropski standard kvaliteta EN
50160. Ukupno vreme merenja bilo je etiri sata. Frekvencija semplovanja signala je 12,8kHz po
kanalu pri mrenoj frekvenciji od 50Hz, dok su rezultati merenja memorisani ureajem na svakih
5 sekundi. Po obavljenim merenjima, snimljeni su vremenski dijagrami sledeih parametara 44:
mrene frekvencije;
linijskih naponi po svim fazama;
struja po svim fazama plus struje nultog provodnika;
faktora ukupnog harmonijskog izoblienja (THD) napona i struja po fazama;
srednjih vrednosti aktivne, reaktivne i prividne snage po svim fazama;
srednjih vrednosti utroene aktivne, reaktivne i prividne energije po fazama;
faktora snage po svim fazama;
trenutnog sadraja viih naponskih harmonika do 50-tog reda;
trenutnog sadraja viih strujnih harmonika do 50-tog reda;
__________________
__43
4.3.1. Merenje mrene frekvencije

Vremenski dijagram promene izmerenih vrednosti mrene frekvencije na transformatoru
10/0,4kV tokom vremenskog intervala trajanja od sat vremena (12,30h do 13,30h), snimljen dana
09.03.2007. analizatorom kvaliteta elektrine energije tipa C.A. 8334, prikazan je na slici 4.3.
Slika 4.3. Vrednosti mrene frekvencije izmerene analizatorom kvaliteta C.A. 8334
u intervala od sat vremena
4.3.2. Merenje mrenog napona

Srednje efektivne vrednosti napona (RMS Root Mean Square) proraunavaju se tokom
vremenskog intervala definisanog programskom podrkom analizatora kvaliteta. Najee se radi
o intervalu od 10 minuta, kako je i propisano standardom kvaliteta EN 50160. Za kontrolni period
od 7 dana teorijski se mogu memorisati ukupno 1008 desetminutnih srednjih efektivnih vrednosti
napona. Parametri koji se memoriu analizatorom kvaliteta prilikom merenja efektivnih vrednosti
napona metodom usrednjavanja po definisanoj periodi merenja, grafiki su prikazani na slici 4.4.
Slika 4.4. Parametri koji se memoriu pri merenju efektivnih vrednosti napona
____________________
44
Maksimalna i minimalna vrednost napona napajanja mere se tokom vremenskog intervala

koji ne treba da bude krai od 10ms (jedna poluperioda napona napajanja). Parametri signala koji
se memoriu analizatorom kvaliteta pri merenju graninih vrednosti napona, dati su na slici 4.5.
Slika 4.5. Parametri koji se memoriu pri merenju graninih vrednosti
Prema standardu EN 50160, izmerene vrednosti napona manje od 1% vrednosti nazivnog

napona tumae se kao prekidi napona napajanja, pri emu je taj prag mogue korigovati u skladu
sa odgovarajuim lokalnim standardima. Memoriu se vreme pojave i duina trajanja naponskog
prekida, pri emu prekid napona mora trajati najmanje 20ms, kako bi se uopte kao takav mogao
tretirati. Karakteristini parametri prekida napona napajanja grafiki su predstavljeni na slici 4.6.
Slika 4.6. Karakteristini parametri naponskog prekida
Kada se gornja granina vrednost Vn+10% ili donja granina vrednost Vn10% premae,
dolazi do pojave previsokih napona, odnosno propada napona. Dubina propada kree se u opsegu
od 90%Vn do 1%Vn. Granine vrednosti mogu se softverski promeniti, pri emu su preporuene
vrednosti u skladu sa standardom EN 50160. U memoriju analizatora kvaliteta C.A. 8334 upisuju
se vremena nastanka i trajanja dogaaja, kao i granine vrednosti, kako je prikazano na slici 4.7.
Slika 4.7. Karakteristini parametri propada napona i prenapona
__________________
__45
Naponsko treperenje meri se flikermetrom, koji se nalazi u sklopu instrumenata za analizu

kvaliteta elektrine energije. Flikermetri mere dubinu modulacije mrenog napona frekvencije od
50Hz amplitudno modulisanog signalima frekvencije u opsegu 1 do 33Hz. Flikermetar uporeuje
srednju vrednost posmatranog demodulisanog signala, sa vrednou koja je dobijena pri merenju.
Prema standardu EN 50160 granina vrednost treperenja jednaka je jedinici. Vrednosti treperenja
koje su vee od 1 smatraju se neprihvatljivim. Merenje treperenja propisano je i standardom IEC
61000-4-15. Osnovni parametar flikera koji se meri unutar vremenskog intervala od 10 minuta je
kratkotrajno treperenje Pst, pri emu se interval merenja po potrebi moe korigovati. Dugotrajno
treperenje Plt rauna se na bazi dvanaest izmerenih vrednosti kratkotrajnog treperenja. Parametri
koji se memoriu analizatorom kvaliteta pri merenju treperenja napona ilustrovani su na slici 4.8.
Slika 4.8. Parametri koji se memoriu pri merenju naponskog treperenja
Vremenski dijagram promene merenih efektivnih vrednosti linijskih napona po fazama na

transformatoru 10/0,4kV tokom vremenskog intervala u trajanju sat vremena (12,30h do 13,30h),
snimljen dana 09.03.2007. preko analizatora kvaliteta tipa C.A. 8334, predstavljen je na slici 4.9.
Slika 4.9. Efektivne vrednosti napona izmerene analizatorom kvaliteta C.A. 8334
____________________
46
4.3.3. Merenje efektivnih vrednosti struje

Vremenski dijagrami promene merenih efektivnih vrednosti struja po fazama, ukljuujui
i struju nultog provodnika na transformatoru 10/0,4kV tokom vremenskog intervala od 12,30h do
13,30h, memorisani dana 09.03.2007. analizatorom kvaliteta tipa C.A. 8334, dati su na slici 4.10.
Slika 4.10. Efektivne vrednosti struja izmerene analizatorom kvaliteta C.A. 8334
4.3.4. Merenje ukupnog harmonijskog izoblienja

Dijagrami izmerenih vrednosti faktora ukupnog harmonijskog izoblienja napona i struja
po fazama na transformatoru 10/0,4kV tokom intervala u trajanju sat vremena (12,30h do 13,30h)
memorisani 09.03.2007. primenom analizatora kvaliteta tipa CA. 8334, prikazani su na slici 4.11.
Slika 4.11. Ukupno harmonijsko izoblienje mereno analizatorom kvaliteta C.A. 8334
__________________
__47
4.3.5. Merenje srednjih vrednosti snage

Parametri signala elektrodistributivne mree ije se vrednosti memoriu preko analizatora
kvaliteta elektrine energije prilikom merenja srednjih vrednosti snage, metod procene parametra,
kao i obrasci po kojima se izraunavaju njihove konane vrednosti, prikazani su u tabeli 4.3. 19.
obrasci za
izraunavanje
parametri
signala
metod procene vrednosti

parametra
srednja efektivna
vrednost napona po
VRMSi
fazama
na osnovu N uzoraka merenja

dobijenih tokom vremenskog
intervala od 200ms
srednja efektivna
vrednost struje po
fazama
na osnovu N uzoraka merenja

dobijenih tokom vremenskog
intervala od 200ms
I RMSi
aktivna snaga
uzorkovanih
vrednosti
odreuje se za svaki uzorak

posebno tokom vremenskog
intervala od 200ms
aktivna snaga tokom

odabranog intervala
merenja po fazama
odreuje se na bazi aktivne snage

svakog od N uzoraka tokom
intervala merenja od 200ms
Pi
ukupna aktivna
snaga
odreuje se na osnovu vrednosti

aktivne snage za odabrani interval
merenja po svakoj od faza
Pukupno Pi
reaktivna snaga
uzorkovanih
vrednosti
odreuje se za svaki uzorak

posebno tokom vremenskog
intervala od 200ms
Qt V t 90I t
reaktivna snaga tokom

odabranog intervala
merenja po fazama
odreuje se na bazi reaktivne snage

svakog od N uzoraka tokom
intervala merenja od 200ms
Qi
ukupna reaktivna
snaga

reaktivne snage za odabrani
interval merenja po svakoj od faza
Qukupno Qi
ukupna prividna
snaga

ukupne aktivne i reaktivne snage
2
2
S ukupno Pukupno
Qukupno
faktor snage
(power factor)

ukupne aktivne i prividne snage
PF
tangens ugla
gubitaka

ukupne aktivne i reaktivne snage
tan
1
N
2
ij
j 1
1
N
2
ij
j 1
Pt V t I t
1
N
j 1
3
i 1
1
N
j 1
3
i 1
Pukupno
S ukupno
Qukupno
Pukupno
Tabela 4.3. Parametri snage koji se mere analizatorom kvaliteta elektrine energije
____________________
48
Za sluaj prostoperiodinih signala mrenih napona i struja, trenutna vrednost snage moe
se primenom trigonometrijskih pravila izraziti preko sume dva kosinusna signala, pri emu vai:
v t V m cos t i i t I m cos t
(4.1)
p t v t i t V m I m cos V m I m cos 2 t ,
(4.2)
p t V m I m cos 1 cos 2 t V m I m sin cos 2 t
(4.3)
Trenutna vrednost ukupne snage u izrazu (4.3) predstavlja zbir trenutnih vrednosti aktivne
snage, izraene u mernim jedinicama W (Watts) i reaktivne snage, izraene u mernim jedinicama
VAR (Volt Ampere Reactive). Vrednosti aktivne i reaktivne snage odreuju se na bazi relacija:
P V m I m cos i Q V m I m sin
(4.4)
Prividna snaga, izraena u mernim jedinicama VA (Volt Ampere) se iz aktivne i reaktivne

snage rauna preko korena sume hvadrata, pri emu se njena kompleksna vrednost prikazuje kao:
S P jQ V m I m cos iV m I m sin
(4.5)
Dve karakteristine varijante prikljuenja optereenja pojedinih potroaa na distributivnu

mreu, sa vezom u trouglu (delta-connected) i zvezdi (star-connected), prikazane su na slici 4.12.
trougao (delta-connected)
zvezda (star-connected)
Slika 4.12. Dve varijante prikljuenja optereenja potroaa na elektroenergetsku mreu
Kada je u pitanju varijanta sa vezom optereenja potroaa u trouglu (delta), aktivne snage
po fazama koje su meusobno jednake i ukupna aktivna snaga, odreuju se sledeim relacijama:
P1 P2 P3 P V line I phase cos i

Pukupno 3 P 3V line I phase cos
3V line I line cos
(4.6)
(4.7)
Kada je u pitanju varijanta veze optereenja potroaa tipa zvezda (star), vrednosti aktivne
snage po svim fazama i ukupna aktivna i reaktivna snaga, odreuju se pomou sledeih relacija:
P1 P2 P3 P V phase I line cos ,

Pukupno 3 P 3V phase I line cos
Q ukupno 3 Q
3V line I line cos i
3V line I line sin .
(4.8)
(4.9)
(4.10)
__________________
__49
Analiza vrednosti aktivne, reaktivne i prividne snage na transformatoru 10/0,4kV, merenih

tokom intervala trajanja od sat vremena (12,30h do 13,30h), dana 09.03.2007. pomou analizatora
kvaliteta elektrine energije tipa C.A. 8334, ilustrovana je vremenskim dijagramima na slici 4.13.
Slika 4.13. Aktivna, reaktivna i prividna snaga merene analizatorom kvaliteta C.A. 8334
4.3.6. Merenje utroene energije

Grafici merenih vrednosti aktivne, reaktivne i prividne energije utroene na transformatoru
10/0,4kV tokom vremenskog intervala trajanja sat vremena (12,30h do 13,30h), dana 09.03.2007.
memorisani analizatorom kvaliteta elektrine energije tipa C.A. 8334, prikazani su na slici 4.14.
Slika 4.14. Vrednosti aktivne, reaktivne i prividne energije merene analizatorom C.A. 8334
____________________
50
4.3.7. Merenje faktora snage

Analiza vrednosti faktora snage izmerenih na transformatoru 10/0,4kV tokom vremenskog
intervala u trajanju od sat vremena (12,30h do 13,30h), dana 09.03.2007. prenosnim analizatorom
kvaliteta elektrine energije tipa C.A. 8334, ilustrovana je vremenskim dijagramima na slici 4.15.
Slika 4.15. Vrednosti faktora snage izmerene analizatorom kvaliteta C.A. 8334
4.3.8. Merenje viih harmonika napona i struja

Vie harmonijske komponente napona napajanja od 2. do 50. reda posebno su analizirane.
Srednje vrednosti svakog vieg harmonika dobijene tokom definisanog intervala merenja snimaju
se u memoriju analizatora kvaliteta C.A. 8334. Parametri koji se memoriu pri merenju efektivne
vrednosti vie harmonijske komponente napona napajanja 5. reda, predstavljeni su na slici 4.16.
Slika 4.16. Parametri koji se memoriu pri merenju vrednosti harmonika 5. reda
Merene vrednosti viih neparnih naponskih harmonika po sve tri faze od 3. do 49. reda na
transformatoru 10/0,4kV, memorisane dana 09.03.2007 u 12,30h analizatorom kvaliteta CA 8334
date su na slici 4.17. Izmerene vrednosti harmonika izraene su u procentima nominalnog napona.
__________________
__51
Slika 4.17. Vrednosti neparnih harmonika napona merene analizatorom C.A. 8334
Izmerene vrednosti viih neparnih strujnih harmonika od 3. do 49. reda na transformatoru

10/0,4kV, memorisane dana 09.03.2007 u 12,30h analizatorom kvaliteta C.A. 8334, prikazane su
na slici 4.18. Merene vrednosti viih harmonika struje izraene su u procentima nominalne struje.
Slika 4.18. Vrednosti neparnih harmonika struje merene analizatorom C.A. 8334
____________________
52
Sledei rezultati tiu se analize sadraja viih harmonika napona u trafostanici za napajanje
jedne pumpne stanice. Blok ema merenja na distributivnom transformatoru 10/0,4kV koji napaja
pumpnu stanicu, prikazana je na slici 4.19. Glavnu pumpu pokree motor snage 200kW napajan
preko poluprovodnikog soft-startera, koji predstavlja tipian izvor viih harmonika zbog naina
rada na startu i pri zaustavljanju motora, odnosno zbog smanjenja napona napajanja regulacijom
tiristorskog pretvaraa u soft-starteru. Pored toga u postrojenju je instaliran i sistem koji se koristi
za kompenzaciju reaktivne energije preko kondenzatorskih baterija od po 25kVAr, ukupne snage
200kVAr, koje se aktiviraju automatski preko regulatora faktora snage ili manuelnim putem 43.
Slika 4.19. Merenje viih harmonika napona u trafostanici koja napaja pumpnu stanicu
Prvo se analizira sluaj kada su kondenzatorske baterije potpuno iskljuene, nakon ega se
u manuelnom reimu rada segment po segment kondenzatora postepeno ukljuuje, da bi se mogao
uoiti uticaj promene broja ukljuenih segmenata na sadraj viih harmonika napona. Merenja su
obavljena prenosnim analizatorom kvaliteta C.A. 8334, pri emu su izmerene vrednosti snimljene
i obraene na licu mesta primenom PC raunara i programske podrke DataViewer Pro. Sistem za
kompenzaciju ima osam segmenata od po 25kVAr, ali je zbog reima rada pumpe tokom kojeg su
obavljena ova merenja, ukljueno est segmenata, kako ne bi dolo do prekompenzacije, odnosno
do prelaza u kapacitivni reim rada. Izmerene procentualne vrednosti viih harmonika napona do
23. reda u zavisnosti od trenutnog broja ukljuenih segmenata, prikazane su na sledeim slikama.
bez kondenzatorskih baterija
__________________
ukljuen jedan segment
ukljuena dva segmenta
ukljuena tri segmenta
ukljuena etiri segmenta
__53
____________________
54
ukljueno pet segmenata
ukljueno est segmenata

Slika 4.20. Merene vrednosti viih harmonika napona zavisno od broja aktivnih segmenata
Sa prikazanih dijagrama moe se zakljuiti da je posmatrano sa stanovita napajanja i rada

samog postrojenja povoljnije manuelno ukljuiti vei broj segmenata kondenzatorskih baterija za
kompenzaciju, u konkretnom sluaju est, kako bi se vrednosti pojedinih viih harmonika napona
redukovale na nivo dozvoljen standardom EN 50160. Uoava se da je u nominalnom reimu rada
pumpnog postrojenja prilikom ukljuivanja etiri segmenta dolo do znatnog uveanja harmonika
5, 11. i 13. reda iznad dozvoljenih vrednosti, to zahteva ugradnju filtara za spreavanje moguih
pojava rezonancije u sistemu i kvarova opreme. Ako se primeni kontinualno praenje harmonika,
to je znaajno jeftinije od ugradnje skupih filtarskih postrojenja, pravovremenim ukljuivanjem i
iskljuivanjem pojedinih kondenzatorskih segmenata mogu se znatno smanjiti vrednosti nekih od
viih harmonika napona. Time bi se zatitili kako isporuilac, tako i potroai elektrine energije,
obzirom da se pri tome eliminiu mogunosti prenosa poremeaja na vii naponski nivo od 35kV.
4.4. Kalibracija merila parametara kvaliteta elektrine energije

Metroloke karakteristike su kvantitativni i kvalitativni pokazatelji osnovnih mogunosti i
ogranienja mernih ureaja i opreme, propisani specifikacijama proizvoaa. Proces obezbeenja
specificiranih metrolokih karakteristika primenjenih sredstava merenja posredstvom referentnih
mernih standarda, poznat je kao sledivost - traceability. Sledivost predstavlja osobinu sa kojom se
rezultat merenja ili vrednost mernog standarda moe dovesti u relaciju sa referentnim veliinama,
nacionalnim ili meunarodnim standardima, preko neprekidnog lanca komparacija sa definisanim
__________________
__55
vrednostima mernih nesigurnosti. Pod uticajem okruenja, naroito u industrijskim uslovima rada
vremenom dolazi do degradacije propisanih metrolokih karakteristika primenjenih instrumenata,
to zahteva periodinu overu tanosti, odnosno kalibraciju. Redovna periodina kalibracija mernih
instrumenata najvanija je aktivnost u procesu obezbeenja metroloke sledivosti ovih ureaja sa
odgovarajuim standardima i za pouzdanu procenu nesigurnosti primenjenih mernih procedura.
Parametar kojim se garantuje kvalitet mernih instrumenata koji se koriste u industrijskim i
drugim tehnolokim procesima je garantovana tanost merrnog instrumenta izraena preko merne
nesigurnosti ostvarenih rezultata merenja. Po preporuci Meunarodnog komiteta za tegove i mere
(CIPM - International Committee for Weights and Measures) i na predlog vodeih meunarodnih
metrolokih organizacija BIPM, IEC, OIML, IFCC, IUPAC i IUPAP, Meunarodna organizacija
za standardizaciju (ISO - International Organization for Standardization) 1993. izdala je zvanini
dokument Uputstvo za izraavanje merne nesigurnosti (Guide to the Expression of Uncertainty in
Measurement). Po ugledu na taj dokument, ameriki nacionalni institut za standarde i tehnologiju
NIST (National Institute of Standards and Technology) iste godine publikovao je slian dokument
Guidelines for evaluating and expressing the uncertainty of NIST measurement results 48,49.
Postupci badarenja ili kalibracije savremenih mernih sredstava zahtevaju precizne, tane i
stabilne naponske i strujne izvore. Korisnicima mernih instrumenata neophodni su prenosni radni
etaloni za metroloko obezbeenje mernih i tehnolokih procesa. U postupku metroloke overe,
odnosno kalibracije mernih ureaja, neophodni su podaci o metrolokim karakteristikama radnog
standarda i precizno definisani uslovi koje mora da zadovolji svako kalibrisano merno sredstvo.
Prilikom kalibracione procedure korisnik definie poetne uslove rada (merni opseg, broj mernih
taaka na opsegu merenja, interval pouzdanosti pri izraunavanju merne nesigurnosti, itd.), unosi
neophodne informacije iz specifikacija proizvoaa ureaja, prati tok kalibracionog procesa i u
zavisnosti od trenutnih potreba, koristi memorisane rezultate merenja dobijene tokom kalibracije.
Jedna od kalibracionih metoda koja se esto koristi je komparativna kalibracija, gde se referentne
vrednosti zadaju pomou kalibratora i porede sa pokazivanjem mernog ureaja koji se kalibrie.
Za sluaj da su otklonjene eventualne nelinearnosti mernog lanca, rezultat merenja Y jeste
linearna funkcija ulazne merene veliine X, odnosno Y=aX+b. Koeficijenti linearne prave a i b su
pojaanje i ofset mernog sistema. Vrednosti koeficijenata zavise od senzora i ostalih komponenti
mernog lanca i podloni su kratkotrajnim i dugotrajnim nestabilnostima, pre svega usled starenja
i uticaja sredine. Kod digitalnih ureaja dovoljno je kalibrisati merni lanac do A/D konverzije, pri
emu su koeficijenti u daljoj obradi stabilni i digitalno zapameni, dok kod analognih ureaja sva
kola za obradu signala mogu da budu nastabilna, sa promenom karakteristika i prenosne funkcije.
Za proraun koeficijenata a i b optimalne prave kroz dati set kalibracionih mernih taaka, koristi
se metod najmanjih kvadrata, kojim se pokazuje da postoji optimalna prava koja ispunjava uslov
da je suma kvadrata greaka na izlazu minimalna 50. Praktino, od svih aproksimativnih pravih
za dati set kalibracionih mernih taaka, jedino jednaina optimalne prave ispunjava sledei uslov:

n
n
2
j
____________________
2
S y j (ax j b) min ,
j 1
56
(4.11)
j 1
gde y j X predstavlja najverovatniju vrednost m rezultata merenja dobijenih tokom kalibracije

za svaku od n kalibracionih mernih taaka, koja odgovara aritmetikoj sredini rezultata, odnosno:
1 m
xi
n i 1
(4.12)
U cilju dobijanja minimuma zbira iz relacije (4.11), potrebno je odrediti parcijalne izvode
te relacije u odnosu na vrednosti nepoznatih koeficijenata optimalne prave a i b. Parcijalne izvode
treba izjednaiti sa nulom, pri emu se dobijaju dve jednaine sa dve nepoznate sledeih oblika:
n
S
2 x j ( y j ax j b) 0
a
j 1
(4.13)
n
S
2 ( y j ax j b) 0
b
j 1
(4.14)
Reavanjem predstavljenog sistema jednaina dobijaju se reenja nepoznatih koeficijenata

u jednaini optimalne prave a i b, koja se naziva i pravom linearne regresije, u sledeem obliku:
n
j 1
j 1
j 1
2
x j
x
j 1
j 1
n
y x
n x j y j x j y j
i b
j 1
j 1
2
j
xjxjyj
j 1
j 1
n x 2j x j
j 1
j 1
n
(4.15)
Propisani standardi i norme kvaliteta elektrine energije mogu biti zadovoljeni jedino pod
uslovom da primenjena merna instrumentacija ispunjava specificirane metroloke karakteristike,
to se potvruje postupcima etaloniranja od strane akreditovanih metrolokih laboratorija. U cilju
obezbeenja metroloke sledivosti meraa parametara kvaliteta elektrine energije, neophodno je
kalibrisati svaki od korienih instrumenata u laboratorijskim uslovima ili direktno na izdvojenim
lokacijama mernih stanica pojedinih korisnikih mrenih grupa. Jedno od moguih reenja jeste i
metoda direktne kalibracije bazirana na prenosnim referentnim standardima u sastavu izdvojenih
mernih stanica, gde se upravljanje tokom kalibracione procedure moe obavljati i daljinski preko
distributivnog centra isporuioca elektrine energije posredstvom komunikacione mree 10,51.
Referentna merna sredstva, kakva su naponski ili strujni kalibratori, danas su komercijalno
raspoloiva na tritu u razliitim konstruktivnim i funkcionalnim reenjima, od manuelnih preko
delimino automatizovanih, do inteligentnih mernih instrumenata. Naponski i strujni kalibratori su
izvori referentnih napona i struja visoke stabilnosti i tanosti, koji u lancu obezbeenja sledivosti
odgovaraju sekundarnim standardima, odnosno laboratorijskim i industrijskim radnim naponskim
i strujnim standardima. Komercijalni kalibratori projektuju se sa jednosmernim i sa naizmeninim
naponima i strujama, pri emu se vrednosti izlaznih veliina mogu menjati kontinualno u irokom
__________________
__57
opsegu i sa dovoljno velikom rezolucijom indikacije. Stabilizacija jednosmernih napona i struja u

principu se obezbeuje naponskim referencama sa serijskim ili ant regulatorima izlaznih napona
i struja. Naizmenine izlazne veliine generiu se u formi kalibracionih signala prostoperiodinog,
pravougaonog i trouglastog talasnog oblika. Zavisno od konkretnih potreba, postoji vie zahteva
koje kalibratori moraju zadovoljiti. Najvaniji su da zadata vrednost na izlazu mora biti stabilna i
nezavisna od eventualnih promena napajanja, otpornosti optereenja i temperature ambijenta, kao
i obavezna automatska zatita od kratkog spoja izlaznih prikljuaka kalibratora. Treba napomeniti
da postoje i namenski specijalno projektovani kalibratori za poznatije tipove analizatora kvaliteta
elektrine energije, kakvo je reenje multifunkcionalnog kalibratora tipa Fluke 5520A-PQ 52.
4.4.1. Funkcionalne karakteristike kalibratora Fluke 5520A

Kalibracioni ureaj Fluke 5520A Multi-Product Calibrator je viefunkcionalni instrument,
izmeu ostalog opremljen i specijalnom PQ Power Quality opcijom, koja omoguava kalibraciju
instrumentacije realizovane za potrebe merenja i analize parametara kvaliteta elektrine energije.
Generisanje preciznih referentnih trofaznih talasnih oblika koji odgovaraju signalima energetske
mree, uz specijalne funkcije koje simuliraju realno mogue mrene poremeaje (vii harmonici,
fliker, prenaponi i padovi napona), daje mogunost primene ovog ureaja u procesu obezbeenja
sledivosti meraa kvaliteta elektrine energije, analizatora mrenih poremeaja, razliitih ureaja
za nadzor i memorisanje parametara kvaliteta i sline opreme. Fluke 5520A-PQ je projektovan za
kalibraciju merne opreme programirane za rad prema sledeim standardima: IEC 61000-3-2, IEC
61000-3-3, IEC 61000-4-7, IEC 61000-4-11, IEC 61000-4-14, IEC 61000-4-15, IEC 868, IEEE
1159 i IEEE 519. Izgled prednje ploe kalibratora tipa Fluke 5520A predstavljen je na slici 4.21.
Slika 4.21. Prednji panel kalibratora tipa Fluke 5520A
PQ opcija kalibratora 5520A ukljuuje nekoliko razliitih modova generisanja referentnih

trofaznih signala. Karakteristini modovi za simulaciju pojedinih mrenih poremeaja su sledei:
Composite harmonic mode;

Flicker simulation mode;
Sags and swells simulation mode;
IEC and NRC waves simulation mode;
____________________
58
Navedeni simulacioni modovi mogu funkcionisati u varijanti sa jednostrukim naponskim,

odnosno strujnim izlazom (single output mode) ili u varijanti sa dvostrukim izlazom (dual output
mode), naponsko-strujnim ili naponsko-naponskim. Takvi simulacioni signali koriste se prilikom
overe tanosti analizatora kvaliteta elektrine energije, u pogledu opcija za analizu sadraja viih
harmonijskih komponenata, merenje naponskog treperenja, prenapona i propada napona, itd. 52.
4.4.1.1. Composite harmonic mode
Composite harmonic mode kalibratora Fluke 5520A obezbeuje korisnicima generisanje
referentnih trofaznih signala za simulaciju prisustva viih harmonijskih komponenata od 2. do 63.
reda. Pri tome je mogue osnovnom hamoniku signala superponirati do 15 razliitih signala viih
harmonijskih lanova, ukljuujui tano specificiranje vrednosti amplituda i faza svakog od viih
harmonika u relativnom odnosu na nominalnu vrednost osnovnog harmonika. Naponski i strujni
generisani referentni signali meusobno su nezavisni, ali su vremenski sinhronizovani sa faznom
rezolucijom od 0,01 stepena. Dva razliita korisniki definisana simulaciona harmonijska signala
mogu biti istovremeno sauvana u memoriji kalibratora. Primer kompozitnog referentnog signala
generisanog pomou Composite harmonic moda kalibratora 5520A, predstavljen je na slici 4.22.
Slika 4.22. Generisanje signala u Composite harmonic modu kalibratora Fluke 5520A
4.4.1.2. Flicker simulation mode

Flicker simulation mode kalibratora Fluke 5520A omoguava generisanje izlaznih signala
kalibratora u prisustvu naponskog i strujnog treperenja (flikera). Simulacioni signali sa sadrajem
flikera obezbeuju se postupkom amplitudne modulacije prostoperiodinih izlaznih naponskih ili
strujnih signala. Frekvencija izlaznog simulacionog signala moe se korisniki po potrebi menjati
u opsegu od 0,1Hz do 30Hz. Amplitudna vrednost flikera je programabilna i moe se podeavati
u rasponu od 100% nominalne vrednosti amplitude korisnog signala, uz inkrement pri promeni
vrednosti od 0,01%. Mod simulacije flikera koristi se tokom kalibracije flikermetara realizovanih
__________________
__59
u sklopu savremenih analizatora kvaliteta elektrine energije, programiranih za funkcionisanje po

standardu IEC 61000-4-15. Provera kompatibilnosti flikermetara sa IEC 61000-4-15 bazirana je
na merenju vrednosti kratkotrajnog treperenja Pst. Referentni signal kojim se simulira prisustvo
flikera, generisan preko Flicker simulation moda kalibratora 5520A predstavljen je na slici 4.23.
Slika 4.23. Generisanje signala u Flicker simulation modu kalibratora Fluke 5520A
4.4.1.3. Sags and swells simulation mode

Sags and swells simulation mode kalibratora Fluke 5520A daje mogunost korisnicima da
generiu referentne naponske signale sa simulacijom pojave previsokih napona ili padova napona.
Amplitudne vrednosti poremeaja definie korisnik kalibratora, pri emu mogu varirati u rasponu
od 100% nominalne vrednosti amplitude korisnog signala. Trajanje padova i prenapona se moe
podeavati u rasponu od 0,005 do 60 sekundi. Vreme pojave poremeaja napona bira se u rasponu
od 0 do 99,999 sekundi nakon iniciranja generisanja signala. Referentni signal previsokog napona
generisan pomou Sags and swells simulation moda kalibratora 5520A, prikazan je na slici 4.24.
Slika 4.24. Generisanje signala u Sags and swells simulation modu kalibratora Fluke 5520A
____________________
60
4.4.1.4. IEC and NRC waves simulation mode

IEC and NRC waves simulation mode daje mogunost generisanja specijalnih harmonijski
izoblienih referentnih signala, definisanih dokumentima Meunarodne elektrotehnike komisije
(IEC - International Electrotechnical Commission) i kanadskog Nacionalnog istraivakog saveta
(NRC National Research Council of Canada). Simulacioni signali tipa IEC definisani su prema
standardu IEC 61000-3-2 Limits for harmonic current emissions equipment input current 16A
per phase. Kompozitni kalibracioni signali IEC A i IEC D predstavljeni su na slikama 4.25 i 4.26.
Slika 4.25. IEC A kompozitni simulacioni signal kalibratora Fluke 5520A
Slika 4.26. IEC D kompozitni simulacioni signal kalibratora Fluke 5520A
Harmonijski kompozitni simulacioni signali klase NRC definisani su na osnovu normativa

kanadskog Nacionalnog istraivakog saveta vezanih za analizu viih harmonika napona 53,54.
Simulacioni signali tipa NRC 7030, NRC 2, NRC 3, NRC 4 i NRC 5 dati su na sledeim slikama.
Slika 4.27. NRC 7030 kompozitni simulacioni signal kalibratora Fluke 5520A
__________________
__61
Direktna dvosmerna komunikacija kalibratora Fluke 5520A sa standardnim personalnim

raunarom obezbeuje se pomou odgovarajue PC programske podrke MET/CAL, 5500/CAL i
MET/TRACK. Kalibracioni softver omoguava raunarsko upravljanje postupkom kalibracije uz
statistiku obradu i analizu rezultata merenja dobijenih tokom kalibracije. MET/CAL programsko
okruenje sa uproenom ilustracijom eme kalibracionog procesa predstavljeno je na slici 4.32.
____________________
62
Slika 4.32. PC okruenje programske podrke kalibratora Fluke 5520A softvera MET/CAL
Skraeni pregled osnovnih funkcionalnih karakteristika kalibratora Fluke 5520A za svaki

od opisanih simulacionih modova rada, predstavljen je sledeom zajednikom tabelom 4.4. 52.
Izlazna veliina
Opseg vrednosti
Nesigurnost
0 do 1020V
12 ppm
1mV do 1020V
120 ppm
0 do 20.5A
100 ppm
AC struja 10Hz 30kHz
29A do 20.5A
600 ppm
Otpornost
0 do 1100M
28 ppm
0.19nF do 110mF
0.25%
0 do 179,99 stepeni
0.07 stepeni
0.01Hz do 2MHz
25 ppm
DC snaga
10.9W do 20.5kW
0.023%
AC snaga
10.9W do 20.5kW
0.08%
Temperatura
-250C do 2316C
0.14C
DC napon
AC napon 10Hz 500kHz
DC struja
Kapacitivnost
Fazna razlika dva signala
Frekvencija
Composite harmonic mode

maksimalan broj harmonika po signalu
15
specificirane vrednosti osnovne frekvencije
1020Hz, 45-65Hz, 400Hz
frekvencija harmonika najvieg reda
5kHz
rezolucija amplitudne vrednosti harmonika
0,1% amplitude osnovnog harmonika
rezolucija faze viih harmonika
0,1 stepen
__________________
__63
Flicker simulation mode

opseg generisanja naponskih signala
1mV do 1020V
opseg generisanja strujnih signala
29A do 20,5A
50Hz i 60Hz
vrednosti frekvencije modulisanog signala
0,1Hz do 40Hz
tip modulacije izlaznog signala
kvadratna ili sinusna
Sags and swells simulation mode

opseg generisanja naponskih signala
1mV do 1020V
opseg generisanja strujnih signala
29A do 20,5A
45Hz do 65Hz
trajanje propada ili prenapona
0,032 do 60 sekundi
Tabela 4.4. Pregled osnovnih karakteristika kalibratora Fluke 5520A po opisanim modovima rada
Na kraju, isto ilustracije radi, uproena blokovska konfiguracija napred opisanog reenja
multifunkcionalnog kalibracionog ureaja tipa Fluke 5520A, predstavljena je na sledeoj slici.
Slika 4.33. Uproena blokovska konfiguracija multifunkcionalnog kalibratora Fluke 5520A
Distribuirani sistem za praenje kvaliteta elektrine energije
____________
64
5. DISTRIBUIRANI SISTEM ZA PRAENJE KVALITETA

ELEKTRINE ENERGIJE
Razvoj i irenje globalne internet raunarske mree omoguavaju da se pored standardnih
primena za prikupljanje, razmenu i obradu razliitih tipova podataka i informacija, ona iskoristi za
realizaciju kompletnih merno-informacionih sistema nadzora i upravljanja u razliitim procesima..
Ta mogunost posebno dobija na vanosti u sluajevima kada se zahteva prikupljanje podataka iz
veeg broja prostorno udaljenih distribuiranih mernih taaka. Povezivanjem geografski udaljenih
mernih taaka, odnosno mernih stanica primenom globalne raunarske mree u kompletan sistem,
upravljan iz zajednikog kontrolnog centra, formiraju se distribuirani merno-informacioni sistemi.
Generalno, distribuirani merni sistem za prikupljanje i obradu podataka ukljuuje vei broj
mernih ureaja, koji prihvataju signale sa mernih pretvaraa, obrauju ih, memoriu i prenose, uz
podrku softvera za upravljanje akvizicijom, analizu i prezentaciju mernih podataka. Prikupljanje
podataka moe se vriti u ekvidistantnim vremenskim intervalima, ali moe biti inicirano i nekim
dogaajem. Recimo, prilikom promene nekog od parametara koji se kontinualno kontroliu iznad
dozvoljene granine vrednosti, moe se startovati prikupljanje veih koliina mernih podataka, sa
veom frekvencijom uzorkovanja. Zavisno od tipa mrene komunikacije koja se koristi za prenos
mernih informacija, razlikuju se sledee tri osnovne kategorije distribuiranih mernih sistema 55:
distribuirani merni sistemi sa prenosom mernih podataka posredstvom postojeih

mobilnih telekomunikacionih mrea;
distribuirani merni sistemi sa prenosom mernih podataka posredstvom dodeljenih
specijalnih radio kanalnih veza;
distribuirani merni sistemi sa beinim prenosom podataka na kraim rastojanjuma
posredstvom infracrvenog ili radio-frekvencijskog linka;
Neke od osnovnih prednosti distribuiranih u odnosu na klasine merne sisteme su sledee:
vea pouzdanost i sigurnost rada u sluaju otkaza pojedinih komponenata sistema;

obraeni podaci mogu se distribuirati iskljuivo po zahtevu, to znaajno smanjuje
obim mrene komunikacije, vreme odziva na potencijalne alarmne signale, itd;
centralni raunarski sistem koristi se jedino za potrebe memorisanja i prezentacije
prikupljenih mernih podataka, pa moe biti i neto manje procesorske snage;
znatno olakan rad kompletnog merno-informacionog sistema u realnom vremenu;
____________
65
olakana dijagnostika, samotestiranje pretvaraa i decentralizovanih mernih jedinica;

lake izmene, prepravke i kalibracija mernog sistema bez prekida u funkcionisanju;
mogunost lakeg elektrinog izolovanja procesa od raunarskih jedinica sistema;
zahvaljui mogunosti modularnog projektovanja i lake integracije pojedinanih
komponenata u sistem, projektant mernog sistema je rastereen problema u vezi sa
kompenzacijom eventualnih nesavrenosti primenjenih senzorskih komponenata;
Danas na tritu postoji veliki broj razliitih komponenata koje se mogu koristiti prilikom
realizacije distribuiranih mernih sistema. Primenjuju se gotovi merni ureaji koji za komunikaciju
sa standardnim personalnim raunarom koriste RS-232 ili IEEE-488 interfejse. Merna jedinica se
moe formirati pomou veeg broja postojeih I/O kartica za akviziciju podataka, koje ukljuuju
A/D konvertore sa najee 8 do 16 kanala, brojae i digitalne izlaza. Klasian personalni raunar
poseduje vie slobodnih slotova za smetanje akvizicionih kartica, pri emu se pod uslovom da se
zahteva vie ulaza, moe vriti eksterno multipleksiranje ili koristiti ekspanderi interne magistrale
PC raunara, koji daju mogunost dodavanja vie PC kompatibilnih kartica u specijalnom kuitu.
Treba naglasiti da pored standardnog PC raunara postoje i drugi standardi specijalno prilagoeni
primenama za upravljanje u razliitim industrijskim procesima, kakvi su standardi PXI, VXI, itd.
Mnogi programski paketi specijalizovani za realizaciju softverskih aplikacija namenjenih
za akviziciju podataka, komercijalno su raspoloivi na dananjem tritu. Primer razvojnog paketa
ove namene je National Instruments Lookout SCADA programski alat. Alternativno reenje jeste
u korienju programskih jezika opteg karaktera, kakav je grafiki orijentisani softverski jezik za
realizaciju virtuelne merne instrumentacije LabVIEW, amerike kompanije National Instruments.
Programska podrka distribuiranih mernih sistema treba da obezbeuje sledee aktivnosti 56:
komunikaciju sa razliitim tipovima PLC programabilnih logikih kontrolera i

inteligentnim mernim pretvarima i aktuatorima, pri emu treba podrati razliite
tipove mrea procesnog nivoa i ureaje razliitih tipova proizvoaa;
komunikaciju sa drugim raunarima u mrei pomou Ethernet i TCP/IP protokola,
sa ciljem formiranja hijerarhijski organizovanog mernog i kontrolnog sistema, kao i
razvoja klijent-server arhitektura na veem broju raunara;.
dostupnost mernih podataka izvan sistema putem internet veze, preko prezentacije
informacija u HTML formatu za prikazivanje.internet stranica;
memorisanje mernih informacija u robusnu bazu podataka sistema koju je mogue
naknadno pretraivati i obraivati;
prezentaciju mernih podataka u realnom vremenu, sa razvijenim mogunostima za
vizuelizaciju procesa na bazi grafikog prikaza ili preko sinoptikih ema procesa;
laku i brzu dijagnostiku kompletnog distribuiranog sistema, uz mogunost detekcije
i lokalizacije eventualnih otkaza unutar samog mernog sistema;
definisanje uslova poetka i kraja memorisanja mernih podataka, aktiviranje alarma,
iniciranje akcija na aktiviranje alarma, slanje e-mail poruka po detekciji otkaza, itd;
____________
66
5.1. Pristup problematici obezbeenja kvaliteta

Primarni zadatak istraivakog rada na projektu "Primena savremenih metoda i ureaja za
analizu i kontrolu kvaliteta elektrine energije prema vaeim EU standardima", realizovanog od
strane Elektrotehnikog instituta "Nikola Tesla" iz Beograda i Elektronskog fakulteta iz Nia, bilo
je projektovanje i realizacija distribuiranog merno-informacionog sistema za monitoring i analizu
relevantnih parametara kvaliteta elektrine energije na razliitim lokacijama elektrodistributivne
mree. Pri projektovanju distribuiranog sistema za metroloko obezbeenje parametara kvaliteta
elektrine energije krenulo se od injenice da u okviru domaeg elektroenergetskog sektora nema
takvog sistema kontrole kvaliteta elektrine energije u skladu sa vaeim evropskim standardima.
Obzirom na sadanje stanje nacionalne elektroprivrede i sve jau potrebu njenog povezivanja na
irem regionalnom planu, realizacijom sistema obezbedili bi se neophodni tehniki preduslovi na
polju menadmenta kvalitetom elektrine energije, praeni podizanjem energetske efikasnosti i
hamonizacijom standarda nacionalne elektroprivrede sa evropskim standardima kvaliteta 43,44.
Prvi korak u pristupu problemu nadzora tehnikih parametara kvaliteta elektrine energije
je utvrivanje veeg broja test lokacija za postavljanje izdvojenih mernih stanica. U skladu sa tim
treba obezbediti adekvatnu tehniku opremu na bazi savremenih komunikacionih i informacionih
tehnologija i osposobljen tehniki kadar, koji mora biti u stanju da reava predviene zadatke i da
preduzima preventivne i korektivne mere po pitanju obezbeenja i odravanja kvaliteta elektrine
energije. ak i kada je na raspolaganju najbolja oprema za merenje i analizu parametara kvaliteta
neophodan je dobro edukovan personal za njeno pravilno i efikasno korienje. Instalirana merna
oprema na utvrenim mrenim lokacijama koja nije dobro izabrana ne moe obezbediti pouzdane
informacije o vrednostima kvalitativnih parametara elektrine energije koji se mere i analiziraju.
Rezultati merenja parametara kvaliteta elektrine energije pouzdaniji su za sluaj kada se
merenja obavljaju simultano na vie razliitih lokacija. Merni podaci dobijeni na ovaj nain su od
znaaja za detekciju prirode problema degradacije kvaliteta elektrine energije i njegovog uzroka
na najbri mogui nain. Ako ova simultana merenja nisu izvodljiva zbog cene ili drugih razloga,
svaka lokacija mora se individualno kontrolisati, vodei rauna da budu obezbeeni isti referentni
uslovi za funkcionisanje svih mernih stanica, kako bi rezultati merenja bili uporedivi. Ukupni broj
mernih lokacija zavisi od prirode procenjenih moguih poremeaja i od uticaja ureaja potroaa,
prikljuenih na distributivnu mreu. Najbolji pristup problemima obezbeenja kvaliteta elektrine
energije podrazumeva da se najpre kontrolie kvalitet elektrine energije na lokacijama to bliim
uticajnom postrojenju ili ureajima potroaa. Kada se detektuje degradacija parametara kvaliteta
taku ispitivanja treba pomeriti unazad prema distributeru elektrine energije primenom postupka
eliminacije. Praktino, na svim mernim lokacijama mora se pouzdano utvrditi da li je registrovana
degradacija kvaliteta isporuene elektrine energije nastala kao rezultat nelinearnih karakteristika
optereenja pojedinih kategorija potroaa povezanih na elektrodistributivnu mreu, ili potie od
samog isporuioca elektrine energije kao posledica loeg kvaliteta mrenog napajanja potroaa.
____________
67
Postavljanje mernih ureaja za prikupljanje relevantnih podataka najkritiniji je segment u

postupku kontrole kvaliteta. Pre svega, treba ispotovati utvrena pravila za bezbednost ljudstva i
opreme. U veem broju sluajeva napajanu opremu nije mogue iskljuiti sa elektrodistributivne
mree tokom povezivanja mernog instrumenta, obzirom da potroai teko prihvataju bezuslovno
iskljuivanje mrenog napajanja. Uklanjanje zatitnih poklopaca sa rastavljakih i razvodnih tabli
zahteva paljivu proceduru i dobru koncentraciju operatera. Takoe, oprema za zatitu personala
neophodna je komponenta pri kontroli kvaliteta elektrine energije. Potreban minimum propisane
zatitne opreme su: zatitne rukavice, zatitne naoare i protivpoarna odea. Kada se postavljaju
sonde instrumenata vano je obezbediti prisustvo jo nekog lica u okolini radnog prostora. Drugo
lice ne mora biti obueno za merenje parametara kvaliteta, ali mora posedovati osnovna znanja o
moguim opasnostima i neeljenim elektrinim dejstvima, koja se mogu javiti usled nestrunosti,
nepanje i nepotovanja definisanih propisa. Pomenuti zahtevi direktno utiu na visinu potrebnih
materijalnih trokova za obezbeenje poslova oko monitoringa kvaliteta elektrine energije, ali se
eventualne utede ne smeju pronalaziti u smanjenju bezbednosti i zatite angaovanog personala.
5.2. Konfiguracija distribuiranog merno-informacionog sistema

Uproena blokovska konfiguracija reenja distribuiranog merno-informacionog sistema
za merenje i analizu propisanih parametara kvaliteta elektrine energije ilustrovana je na slici 5.1.
Slika 5.1. Distribuirani merno-informacioni sistem za praenje kvaliteta elektrine energije
____________
68
Predstavljeno reenje merno-informacionog sistema za kontinualni monitoring parametara

kvaliteta elektrine energije, koncipirano je za funkcionisanje na bazi distribuirane inteligencije
sa centralnom raunarskom jedinicom u kontrolno-distributivnom centru i adresibilnim mernim
stanicama na razuenim lokacijama elektrodistributivnog sistema, koji meusobno komuniciraju
preko Internet veze ili GPRS ureaja u okviru postojeih GSM mrea. Sistem obuhvata aplikaciju
savremenih ureaja i metoda merenja naponskih parametara kvaliteta elektrodistributivne mree i
softverske alate za funkcionalno obezbeenje sistema i proraun statistikih parametara dobijenih
rezultata merenja. Merenjem standardizovanih parametara kvaliteta napona napajanja, uz pomo
veeg broja prostorno distribuiranih mernih stanica, kontrolisanih iz jedinstvenog distributivnog
centra, obezbeuje se centralizovani monitoring procesa isporuke i potronje elektrine energije,
uz registrovanje svake od neeljenih pojava na odreenoj lokaciji posmatrane elektrodistributivne
mree. Funkcionalna osnova predloenog reenja obezbeuje se primenom aplikativnog softvera
virtuelne instrumentacije LabVIEW 14, za merenje i hronoloko memorisanje mernih podataka.
Lokalne merne stanice opremljene su hadverskim komponentama za obavljanje osnovnih
funkcionalnih aktivnosti savremenih analizatora kvaliteta elektrine energije, ukljuujui strujne i
naponske merne pretvarae, blokove za A/D konverziju signala i digitalno procesiranje podataka.
Na bazi naponskih i strujnih senzora obezbeuju se merne informacije vezane za realne vrednosti
kontrolisanih parametara kvaliteta, koje se prosleuju na blok metrolokog obezbeenja, baziran
na A/D kartici za akviziciju podataka i softverskoj aplikaciji virtuelne instrumentacije LabVIEW,
koja omoguava statistiku analizu i memorisanje rezultata merenja u lokalnoj bazi podataka. U
udaljenim mernim stanicama opciono je mogu pristup i drugim mernim i kontrolnim ureajima,
prema trenutnim potrebama korisnika, kakvi su prenosni analizatori kvaliteta elektrine energije,
ukljuujui i odgovarajuu PC programsku podrku za analizu izmerenih vrednosti parametara.
Sledei segment predstavljenog reenja sistema podrazumeva prenos izmerenih vrednosti
parametara kvaliteta preko Internet ili GPRS mrene komunikacije ka kontrolno-distributivnom
centru na dalju softversku obradu i analizu efektivnih vrednosti, faza, maksimalnih i minimalnih
vrednosti, viih hamonijskih komponenata, nesimetrije i drugih eventualnih mrenih poremeaja.
Korelacijom mernih podataka pristiglih i obraenih u kontrolnom centru vri se procena prirode
uzroka i vremenskih trenutaka nastanka smetnji u mrei i procenjuje se verovatnoa eventualnih
predvidivih smetnji u cilju preduzimanja adekvatnih mera za zatitu i odravanje kvaliteta mree
i sredstava potroaa. Prikupljeni i obraeni merni i kontrolni podaci hronoloki se memoriu u
centralnoj bazi podataka, koja opsluuje rad kompletnog sistema i moe se posredstvom Internet
komunikacije staviti na uvid svim korisnicima usluga konkretnog elektrodistributivnog sistema.
GPRS (General Packet Radio Service) sistem komunikacije uvodi Internet uslune servise
u postojee GSM (Global System for Mobile communications) mobilne mree, dajui mogunost
digitalnog protoka informacija na radio interfejsu do 140kbit/s, pri uslovu da se koriste svih osam
vremenskih kanala. Meutim, u praksi operateri mobilne telefonije dozvoljavaju prenos pomou
____________
69
najee dva do etiri kanala. Pri ovom prenosu uspostavlja se Internet Protocol IP komunikacija
sa kraja na kraj, od mobilnog terminala Mobile Station MS, prema Internet Service Provider ISP
serverima. GPRS sistem mrene komunikacije koristi zajedniki skup resursa na radio interfejsu,
ukljuujui i konvencionalni GSM sistem, ime je obezbeeno istovremeno korienje prenosnih
kanala koji su bazirani na komutaciji kola i kanala za paketni prenos informacija po jednoj eliji.
Prilikom paketnog prenosa na izvoru podataka kompletna informacija deli se na vei broj manjih
paketa. Svaki od paketa alje se preko osam prenosnih kanala, u kojima se nalaze i paketi drugih
poiljalaca. Na odreditu korisnika koji prima informaciju, paketi se ponovo sklapaju u prvobitnu
kompaktnu informaciju. Vie korisnika mogu deliti iste resurse na radio interfejsu, obzirom da se
resursi dodeljuju samo u trenucima kada se podaci alju i primaju, pri emu operateri ne tarifiraju
pretplatnike na osnovu ukupnog trajanja konekcije, ve na bazi prenete koliine informacija 57.
Skraeni pregled osnovnih karakteristika i prednosti implementacije reenja distribuiranog
mernog sistema monitoringa parametara kvaliteta elektrine energije, predstavljen je tabelom 5.1.
Karakteristika sistema
Procedura realizacije
povezivanje udaljenih mernih stanica

u celovit sistem
komunikacija mernih stanica

sa distributivnim centrom preko
GPRS ili Internet veze
automatsko oitavanje podataka
LabVIEW programska podrka

za merenje, memorisanje i prezentaciju
kontrola prenetih mernih podataka
implementiranje zatitnog kodovanja

u procesu prenosa mernih podataka
prozivka udaljenih mernih stanica
iniciranje prenosa mernih podataka iz

odreene merne stanice komandom
iz distributivnog centra
automatska obrada primljenih mernih

podataka u distributivnom centru
softverska analiza izmerenih vrednosti

kvalitativnih parametara sa procenom
korelacionih i statistikih parametara
detekcija prirode uzroka degradacije

kvaliteta isporuene elektrine energije
na bazi analize i korelacije obraenih mernih

podataka procenjuje se priroda uzroka i
vreme nastanka mrenih poremeaja
mogunost pristupa obraenim mernim

podacima od strane potroaa
preko Internet komunikacije
raspoloivost mernih podataka memorisanih

u centralnoj bazi podataka sistema u okviru
standardnog Internet servisa
mogunost implementacije daljinski

upravljane kalibracione procedure
prenos standardnih referentnih vrednosti iz

distributivnog centra ili centralne
kalibracione laboratorije
Tabela 5.1. Pregled osnovnih karakteristika distribuiranog mernog sistema za praenje kvaliteta
____________
70
Sutinski problem na ovaj nain koncipiranog reenja distribuiranog mernog sistema jeste
posledica funkcionisanja Internet ili GSM mobilnih mrea, zahvaljujui moguim prekidima pri
prenosu mernih i kontrolnih podataka. Reenje koje moe obezbediti prenos podataka u realnom
vremenu bazira se na primeni aktivnog sinhronog sistema distribucije vremena i frekvencije. Pri
tome se signali vremena i frekvencije vezuju za standardne signale prenosnog sistema, kakav je
signal nosee frekvencije radiokomunikacionog sistema ili sinhronizacioni signali kod zemaljske
i satelitske TV mree. Mogui pristup pri sinhronizovanju prenosa izmeu distributivnog centra i
lokalnih mernih stanica je GPS sistem sinhronizacije vremena i frekvencije. Alternativno reenje
je primena zatvorenog sistema prenosa standarda vremena i frekvencije, za internu sinhronizaciju
iz distributivnog centra preko sopstvene elektroenergetske mree, sa frekventnim standardom od
50Hz. Time se izbegava direktna zavisnost od spoljanje vremenske reference, odnosno razliitih
uticaja koji dolaze uz otvorene i komercijalne sisteme distribucije vremena i frekvencije 58,59.
5.3. Programska podrka distribuiranog mernog sistema

Programska aplikacija razvijena preko softvera za projektovanje virtuelne instrumentacije
LabVIEW, podrava blok metrolokog obezbeenja u sastavu izdvojenih mernih stanica, formira
lokalnu bazu podataka sa memorisanim rezultatima merenja kontrolisanih parametara kvaliteta i
uspostavlja direktnu komunikaciju izmeu korisnika i sistema. Primer prednjeg panela LabVIEW
virtuelnog instrumenta za monitoring trofaznih mrenih napona, sa rezultatima merenja trenutnih
efektivnih vrednosti, faza i ukupnog harmonijskog izoblienja napona predstavljen je na slici 5.2.
Slika 5.2. LabVIEW virtuelni instrument za merenje parametara trofaznih mrenih napona
Primena virtuelne instrumentacije za merenje parametara kvaliteta
71
6. PRIMENA VIRTUELNE INSTRUMENTACIJE ZA MERENJE

PARAMETARA KVALITETA
Ubrzano prihvatanje personalnih raunara poslednjih godina donosi znaajan napredak na
polju merne nauke i tehnologije, zahvaljujui razvoju sofisticiranih ureaja i opreme za testiranje,
merenje i automatizaciju. Veliki korak napred u savremenim sistemima metrolokog obezbeenja
napravljen je pojavom i razvojem koncepta virtuelne instrumentacije, koja koristi prednosti niske
cene i izuzetnih karakteristika PC raunara. Virtuelna instrumentacija predstavlja metodologiju za
realizaciju mernih instrumenata koja koristi standardne PC raunare ili industrijske radne stanice,
hardverske komponente za akviziciju i digitalnu konverziju signala i specijalizovane programske
pakete koji omoguavaju prikupljanje, obradu i prezentaciju rezultata merenja. Na ovaj nain vri
se sinteza vie razliitih tipova mernih instrumenata u zajedniki instrument na bazi personalnog
raunara. Takav koncept predstavlja sutinski prelazak sa tradicionalnih, hardverski kontrolisanih
mernih instrumenata i sistema na savremene raunarski upravljane merno-informacione sisteme.
Programi virtuelne instrumentacije omoguavaju korisniku projektovanje mernog ureaja
koji najbolje odgovara njegovim aktuelnim potrebama i zahtevima, odnosno specifinoj primeni.
Pri tome, treba napomenuti da osnovne funkcije ureaja definie upravo korisnik, da se virtuelni
instrument odlikuje softverskim reenjem koje minimizira trokove razvoja i odravanja i koje se
za razliku od klasinih tipova instrumenata odlikuje relativno niskom cenom. Hardverski segment
razvijenog virtuelnog instrumenta ine personalni raunar i akviziciona kartica kao spoljni ureaj
za merenje i akviziciju podataka. Softverski deo virtuelnog instrumenta programira se po potrebi,
pri emu korisnik na raspolaganju ima univerzalne funkcionalne module, elemente prednje ploe
ili gotove prednje panele mernih ureaja i druge funkcije korisne u realizaciji merno-akvizicionih
i upravljakih sistema. Virtuelni instrumenti se sastoje od prednjeg panela (grafikog korisnikog
interfejsa) i blok dijagrama (programske sekvence). Grafiki korisniki interfejs GUI (Graphical
User Interface) virtuelnog instrumenta predstavlja softversku zamenu za prednji panel klasinog
instrumenta, pomou koje se obezbeuje komunikacija izmeu korisnika i programske aplikacije.
Primenom raspoloivih funkcionalnih elemenata preko blok dijagrama, koji predstavljaju izvrne
programe, korisnik realizuje odgovarajui virtuelni instrument. Jedna od najznaajnijih prednosti
virtuelnih mernih instrumenata je da se eventualne izmene mogu vriti jednostavnom korekcijom
softverskog algoritma, na osnovu koga se primenom raunara realizuje merna procedura 60,61.
72
6.1. Softver virtuelnog instrumenta

Danas postoji veliki broj komercijalno dostupnih specijalizovanih softverskih paketa, koji
se u kombinaciji sa prateim hardverskim komponentama koriste za projektovanje virtuelne merne
instrumentacije. Funkcionalne mogunosti softverskih alata kreu se od programskih drajvera za
upravljanje specifinim hardverom ili ureajem, pa do aplikacionih programskih paketa za razvoj
kompletnih mernih sistema. Kvalitet i fleksibilnost softvera primenjenog pri projektovanju nekog
instrumenta ili sistema, njegove su osnovne karakteristike. Kao najvanija komponenta virtuelnog
mernog sistema, softversko okruenje mora biti koncipirano tako da zadovoljava sledee osnovne
zahteve: upravljanje akvizicijom podataka, kontinuirano praenje i prikaz mernih signala, analizu
i obradu signala, prezentaciju i snimanje rezultata merenja i pomo korisnicima mernog sistema.
Krai pregled najvanijih karakteristika nekih poznatijih komercijalnih softverskih paketa
za projektovanje virtuelne merne instrumentacije i njihovih proizvoaa, dat je u tabeli 6.1. 61.
Program
Proizvoa
Osnovne karakteristike
National Instruments
(www.ni.com)
grafiki orijentisano programiranje;

analiza i prezentacija mernih podataka;
biblioteke gotovih elemenata za
kreiranje korisnikog interfejsa;
upravljanje akvizicionim karticama i
programabilnim instrumentima;
LabWINDOWS/
CVI
National Instruments
(www.ni.com)
akvizicija, analizu i prezentacija podataka;

rad pod razliitim operativnim sistemima;
biblioteke za akviziciju i analizu podataka;
poseduje ANSI C kompajler;
integracija C koda i DLL-ova u program;
Visual Designer
Intelligent
Instrumentation Inc.
(www.instrument.com)

razvojno okruenje na bazi blok dijagrama;
podrava vei broj akvizicionih kartica;
IEEE-488 i RS-232 komunikacija;
Labtech Control
Laboratory
Technologies Corp.
(www.labtech.com)

namenjen za nadzor i upravljanje u
industrijskim procesima; obrada alarma;
HP VEE
Hewlett Packard Co.

(www.hp.com)
grafiki orijentisano programiranje za

merenje i testiranje;
upravljanje mernim instrumentima;
komunikacija sa drugim programima;
DADiSP/LT
DSP Development Corp.

(www.dadisp.com)
mogunost podeavanja parametara

hardvera za A/D konverziju, akviziciju i
prezentaciju mernih podataka;
LabVIEW
Tabela 6.1. Uporedni pregled osnovnih karakteristika softverskih alata virtuelne instrumentacije
73
Upravljanje akvizicijom podataka podrazumeva obezbeenje kompletnog upravljanja A/D

konverzijom ili drugim funkcijama pomou kojih se vri akvizicija signala, kako bi se na najbolji
nain iskoristile mogunosti raspoloivog hardvera. Ovim se obezbeuje jednostavnost procedure
rekonfiguracije sistema uz minimalne intervencije korisnika u sluaju da se jedan hardver zameni
drugim i omoguava se primena najoptimalnijeg hardvera, pri emu se ne menja procedura rada.
Algoritam merne procedure preko koga se na bazi digitalne obrade dolazi do korisnih informacija
iz kontrolisanih signala, predstavlja centralni deo svakog virtuelnog instrumenta. Virtuelni ureaj
mora da raspolae bibliotekim funkcijama koje omoguavaju neka najuestalija merenja, kao to
su merenja periode i frekvencije ili merenja efektivnih vrednosti signala u vremenskom domenu.
Koncept virtuelne merne instrumentacije se vrlo uspeno primenjuje u razliitim oblastima
industrije kao deo sistema metrolokog obezbeenja u procesima proizvodnje i kontrole kvaliteta.
Instrumenti ove namene moraju da ispune vrlo stroge zahteve u pogledu brzine prenosa podataka,
velikih razdaljina izmeu krajnjih taaka i mogunosti povezivanja sa ureajima koji za transfer
informacija koriste razliite protokole. Kako bi virtuelni merni ureaji bili potpuno funkcionalni i
praktino primenljivi moraju imati mogunosti za brzo i jednostavno integrisanje u ve postojee
merne sisteme. Praktino ovo ne predstavlja vei problem obzirom da virtuelni instrumenti imaju
mogunosti za komunikaciju na bazi razliitih tipova interfejsa (RS-232, GPIB, PXI i VXI) 62.
6.2. LabVIEW softver za metroloko obezbeenje parametara kvaliteta

LabVIEW predstavlja softversko razvojno okruenje za realizaciju programa na bazi blok
dijagrama primenom grafiki orijentisanog programiranja. To je programski jezik opteg tipa koji
ukljuuje veliki broj bibliotekih funkcija namenjenih za reavanje razliitih zadataka. LabVIEW
omoguava projektovanje virtuelne instrumentacije formiranjem grafikog korisnikog interfejsa
na ekranu raunara, koji upravlja instrumentacionim programom i prateim hardverom, analizira
prikupljene merne podatke i prikazuje rezultate 63. Pored ostalog, LabVIEW softver omoguava
realizovanje virtuelnih instrumenata za merenje i analizu parametara kvaliteta elektrine energije.
Kljune komponente za postizanje optimalne nesigurnosti merenih parametara kvaliteta u
distribuiranom merno-informacionom sistemu, opisanom u prethodnom poglavlju, smetene su u
bloku za metroloko obezbeenje, funkcionalno opremljenom LabVIEW aplikativnim softverom.
Metroloko obezbeenje kvalitativnih parametara elektrine energije podrazumeva izbor mernih
ureaja i opreme, metod prikupljanja mernih podataka, mogunost snimanja razliitih dogaaja u
vremenu i metodologiju analize i obrade mernih podataka, to zavisi od konkretnog cilja, odnosno
od parametara koje treba kontrolisati. Cilj moe biti jednostavan ako se radi o proveri stacionarne
naponske regulacije, ali i sloen ako se zahteva analiza viih harmonijskih komponenata i slino.
Primer analizatora parametara kvaliteta elektrine energije baziranog na softveru virtuelne
instrumentacije LabVIEW, predstavlja reenje razvijeno od strane eke kompanije BK-ELCOM.
Hardversku osnovu realizovanog reenja analizatora ine akvizicione kartice kompanije National
74
Instruments, PCI NI 6035 i PCI NI 6023E. Akvizicione kartice obezbeuju po esnaest analognih
ulaznih kanala, sa maksimalnom brzinom uzorkovanja analognih ulaznih signala od 200kS/s 64.
Plug-in moduli za kondicioniranje ulaznih kanala programiraju se preko RS-485 komunikacionog
interfejsa i obezbeeni su kolima za pojaanje i slabljenje signala, filtriranje i galvansku izolaciju.
Mogue varijante za prikljuenje analizatora kvaliteta na distributivnu mreu date su na slici 6.1.
(3 V phase ) /(3 I phase ) /( N )
(3 V phase ) /(3 I phase )
(3 Vline ) /(3 I phase )
(1 V phase ) /(1 I phase )
Slika 6.1. Varijante prikljuenja analizatora kvaliteta BK-ELCOM na distributivnu mreu
Prednji paneli trofaznog analizatora kvaliteta elektrine energije na bazi softvera virtuelne
instrumentacije eke kompanije BK-ELCOM prikazani su na sledeim slikama. Predstavljena je
funkcija trofaznog analizatora kvaliteta u LabVIEW okruenju, kojom se obezbeuje kontinualni
75
monitoring realnih talasnih oblika trofaznih signala napona i struja elektrodistributivnog sistema,
ukljuujui i podatke o izmerenim trenutnim efektivnim vrednostima signala po fazama 64,65.
Slika 6.2. Prednji paneli LabVIEW trofaznog analizatora kvaliteta elektrine energije
76
Prednji paneli analizatora kvaliteta elektrine energije u LabVIEW softverskom okruenju

koji ilustruju mogunosti razvijenog virtuelnog instrumenta u delu vezanom za merenje trenutnih
vrednosti viih harmonijskih kamponenata napona i struja, predstavljeni su na sledeim slikama.
Slika 6.3. Merenje viih harmonika napona i struja u LabVIEW softverskom okruenju
Pored procentualnih vrednosti viih harmonika napona i struja od 2. do 51. reda, prednjim
panelom virtuelnog instrumenta prikazanim na slici 6.3. indiciraju se i trenutne vrednosti aktivne,
reaktivne i prividne snage, faktora snage i ugla gubitaka, izmerene efektivne vrednosti i vrednosti
77
ukupnog naponskog, odnosno strujnog harmonijskog izoblienja. Grafika prezentacija fazorskih

dijagrama realnih signala trofaznih napona i struja posmatrane elektroenergetske mree snimljena
primenom LabVIEW analizatora kvaliteta elektrine energije, predstavljena je sledeim slikama.
Slika 6.4. Fazorski dijagrami trofaznih napona i struja elektrodistributivne mree
6.3. LabVIEW virtuelni instrument za merenje efektivnih vrednosti

U okviru projekta "Primena savremenih metoda i ureaja za analizu i kontrolu kvaliteta
elektrine energije prema vaeim EU standardima", Ministarstva nauke Vlade Republike Srbije,
na Katedri za merenja Elektronskog fakulteta u Niu razvijena su neka reenja u primeni softvera
virtuelne instrumentacije za merenje i analizu propisanih parametara kvaliteta elektrine energije.
78
Prednji panel virtuelnog instrumenta realizovanog u LabVIEW grafiko-programskom okruenju

koji omoguava merenje i prezentaciju rezultata merenja trenutnih efektivnih vrednosti trofaznih
naponskih, odnosno strujnih signala elektrodistributivnog sistema, predstavljen je na slici 6.5.
Slika 6.5. LabVIEW virtuelni instrument za merenje efektivnih vrednosti napona i struja
Uporedo sa kontinualnim praenjem talasnih oblika trofaznih naponskih i strujnih signala,

projektovani virtuelni instrument prikazuje i vremenske dijagrame izmerenih efektivnih vrednosti
mrenih napona i struja, kao i sukcesivne merne podatke o trenutnim vrednostima napona i struja
po svim fazama. Radi bolje preglednosti na prednjem panelu instrumenta prikazano je ukupno po
osamnaest uzastopno izmerenih efektivnih vrednosti trofaznih napona, odnosno struja. Praktino,
implementacijom prikazanog reenja u sastav izdvojenih mernih stanica distribuiranog sistema za
kontrolu kvaliteta opisanog u poglavlju 5, obezbeuje se monitoring promena trenutnih vrednosti
kontrolisanih naponskih i strujnih parametara na razliitim lokacijama elektrodistributivne mree.
79
6.4. Merenje snage optereenja LabVIEW virtuelnim instrumentom

Neke mogunosti softvera virtuelne instrumentacije po pitanju merenja aktivne, reaktivne
i prividne snage optereenja u trofaznim distributivnim mreama, ilustruje reenje laboratorijskog
akvizicionog sistema na bazi LabVIEW softvera kompanije National Instruments 66. Hardverski
deo eksperimentalnog sistema ukljuuje akvizicionu karticu AT-MIO-16E-10 sa 8 diferencijalnih
A/D ulaznih kanala, rezolucijom od 12 bitova, frekvencijom uzorkovanja od 100kHz i 2 digitalna
izlazna kanala. Pratei hardver akvizicione kartice ine I/O konektor SC-2075 i kabl SH6868-EP.
Trofazno optereenje formirano je pomou tri reostata, nominalnih otpornosti od 50 i struje 5A,
povezanih u zvezdi (star-connected). Za obezbeenje pune elektrine izolacije pri merenju struje
i napona primenjuju se strujni pretvara (50A, 100kHz) i izolacioni pojaava (1000V, 50kHz).
Posebno su razmatrane dve mogue varijante za merenje snage na trofaznom optereenju:
merenje snage pomou dva vatmetra (two wattmeter method) i merenje na bazi tri vatmetra (three
wattmeter method). eme merenja primenom dva i tri vatmetra prikazane su na sledeim slikama.
Slika 6.6. Merenje snage optereenja u trofaznoj mrei primenom dva instrumenta
Slika 6.7. Merenje snage optereenja u trofaznoj mrei primenom tri instrumenta
80
Prednji panel LabVIEW virtuelnog instrumenta za merenje komponenata snage trofaznog

optereenja u elektrodistributivnoj mrei metodom primene tri vatmetra, prikazan je na slici 6.8.
Slika 6.8. Prednji panel LabVIEW virtuelnog instrumenta za merenje snage u trofaznoj mrei
Realizovani virtuelni instrument obezbeuje grafiku prezentaciju talasnih oblika napona

izmeu pojedinanih faznih i nultog provodnika V1, V2 i V3, kao i talasnih oblika linijskih napona
izmeu faznih provodnika V12, V23 i V31. Pored toga, na prednjem panelu instrumenta prikazane su
izmerene trenutne efektivne vrednosti faznih, odnosno linijskih napona i proraunate vrednosti za
faktor snage i ukupnu aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu optereenja elektrodistributivne mree.
81
6.5. Kalibracija merila kvaliteta podrana LabVIEW softverom

Alternativan pristup primeni skupih namenski projektovanih reenja kalibratora u procesu
metrolokog obezbeenja sledivosti savremenih analizatora kvaliteta elektrine energije, moe se
bazirati na primeni dosta jeftinih hardverskih komponenata za akviziciju podataka, funkcionalno
podranih softverom za razvoj virtuelne instrumentacije LabVIEW. Hadverska struktura procesa
kalibracije prenosnog analizatora kvaliteta elektrine energije tipa CA 8334, softverski upravljana
primenom virtuelnog instrumenta u LabVIEW softverskom okruenju, prikazana je na slici 6.9.
Slika 6.9. Hardverska konfiguracija procesa kalibracije merila kvaliteta elektrine energije
Hardver za obezbeenje referentnih naponskih signala odgovarajuih efektivnih vrednosti

i faza za kalibraciju meraa kvaliteta, obuhvata 8-kanalnu 12bitnu D/A akvizicionu karticu PCI
NI 6713 sa prateim interfejsom, za generisanje trofaznih napona, pojaavae napona i kalibrator
METRAtop 53 za kontrolno merenje vrednosti parametara generisanih signala. Parametri napona
softverski se koriguju do potrebne tanosti na osnovu vrednosti merenih kontrolnim kalibratorom
putem povratne regulacione sprege, tako to D/A akviziciona kartica u narednoj iteraciji generie
nove korigovane vrednosti parametara. LabVIEW virtuelni instrument obezbeuje algoritam toka
kalibracione procedure, koji ukljuuje poreenje rezultata merenja dobijenih tokom kalibracije sa
standardnim referentnim vrednostima naponskih parametara. Statistika obrada rezultata merenja
dobijenih kalibrisanim analizatorom kvaliteta, bazira se na proceni srednjih efektivnih vrednosti,
grafikih parametara raspodele verovatnoe rezultata merenja i komponenti merne nesugurnosti u
skladu sa vaeim preporukama za procenu i prikazivanje nesigurnosti rezultata merenja 48,49.
82
D/A akviziciona kartica PCI NI 6713 generie trofazne signale napona na bazi prethodno
uitanih vrednosti odmeraka, koji su memorisani u internom baferu. Sinusni talasni oblici napona
digitalno su sintetizovani sa 1000 taaka po periodi.signala. Kartica poseduje mogunost duplog
baferovanja uzoraka za generisanje signala, ime se obezbeuje promena uzoraka tokom rada bez
diskontinuiteta u generisanju signala. Akviziciona kartica ima osam digitalno-analognih izlaznih
kanala sa rezolucijom od 12 bitova i tanou zadavanja vrednosti od 0.5LSB, pri emu su zadate
vrednosti napona na analognim izlazima u opsegu 10V. Kartica se postavlja u neki od slobodnih
slotova standardnog personalnog raunara, pri emu se komunikacija uspostavlja preko PCI/PXI
interfejsa 67. Vrednosti signala napona za generisanje definiu se programskom aplikacijom NI
Measurement & Automation Explorer. Test panel za generisanje napona prikazan je na slici 6.10.
Slika 6.10. Test panel programa Measurement & Automation Explorer za generisanje signala
Analogni izlazi kartice NI 6713 povezuju se na konektor SCB (68-Pin Shielded Connector
Block), preko koga se obezbeuje komunikacija sa ostalim hardverskim ureajima. Specificirane
vrednosti komponenata apsolutne greke napona generisanog D/A karticom, date su u tabeli 6.2.
Apsolutna greka generisanog napona V
Nominalni opseg
izlaznog napona
% oitavanja
p
ofset
Vos
temperaturni drift
T
pozitivna
vrednost
negativna
vrednost
24 asa
(mV)
(% / C)
10V
-10V
0.0177%
5,933
0.0005%
Tabela 6.2. Komponente apsolutne greke napona generisanog D/A karticom NI 6713
83
Prema oznakama komponenata greke navedenim u prethodnoj tabeli, apsolutna vrednost

greke napona generisanog na izlazu D/A kartice, odreuje se primenom sledee relacije 67:
V
V VOS
V
100%
100%
(6.1)
Prednji panel LabVIEW virtuelnog instrumenta, realizovanog za metroloko obezbeenje

procedure kalibracije meraa kvaliteta elektrine energije, koji omoguava grafiku prezentaciju,
hronoloko memorisanje i statistiku obradu efektivnih vrednosti referentnih trofaznih naponskih
signala merenih kalibrisanim analizatorom kvaliteta elektrine energije, prikazan je na slici 6.11.
Slika 6.11. LabVIEW virtuelni instrument za metroloko obezbeenje kalibracione procedure
Paralelno sa kontinualnim monitoringom referentnih trofaznih naponskih signala razvijeni

virtuelni instrument prikazuje vremenske dijagrame, frekvencijske histograme i tabele za ukupno
stotinu uzastopno izmerenih efektivnih vrednosti napona, ukljuujui prikaz izmerenih vrednosti
faza signala i dodatnu informaciju o tanom datumu i vremenu memorisanja izmerenih vrednosti.
Statistika analiza rezultata merenja bazirana je na proceni srednjih efektivnih vrednosti trofaznih
84
napona i odgovarajuih vrednosti standardnih mernih nesigurnosti tipa A i tipa B, kombinovanih,

kao i proirenih nesigurnosti rezultata merenja u odnosu na referentnu efektivnu vrednost napona
od 220V i za odabrani nivo poverenja rezultata merenja od 99%. Odabrana procentualna vrednost
nivoa poverenja od 99% odgovara faktoru pokrivanja pri proceni proirene nesigurnosti od 2,58.
6.5.1. Procena komponenata nesigurnosti rezultata merenja

Merna nesigurnost odreuje se intervalnom procenom eksperimentalno dobijenih rezultata
merenja, tako da predstavlja interval u kome se sa odreenim stepenom verovatnoe nalazi prava
vrednost merene veliine. Rezultat merenja je kompletan samo ako sadri i kvantitativni podatak
o svojoj mernoj nesigurnosti. Prema NIST - ovom uputstvu za procenu i prikazivanje nesigurnosti
rezultata merenja Guidelines for evaluating and expressing the uncertainty of NIST measurement
results, baziranom na preporukama CIPM - a, definisani su sledei tipovi merne nesigurnosti 49:
standardne merne nesigurnosti tipa A i tipa B;
kombinovana merna nesigurnost;
proirena merna nesigurnost;
Vrednosti standardnih mernih nesigurnosti tipa A procenjuju se statistikim postupcima za
obradu rezultata viestruko ponovljenih merenja. Primeri su proraunavanje standardne devijacije
serije nezavisnih rezultata merenja ili fitovanje kalibracione krive po metodu najmanjih kvadrata.
U konkretnom sluaju virtuelnog instrumenta realizovanog za metroloko obezbeenje procedure
kalibracije analizatora kvaliteta elektrine energije, predstavljenog na slici 6.11, srednje efektivne
vrednosti izmerenih napona procenjene su preko aritmetike sredine dobijenih rezultata merenja:
1 n
Vi
n i 1
(6.2)
Standardne nesigurnosti tipa A rezultata merenja efektivnih vrednosti trofaznih referentnih

napona procenjene su preko standardne devijacije srednjih vrednosti izmerenih napona, odnosno:
u A (Vi )
n
1
Vi V
n(n 1) i 1
(6.3)
Standardna merna nesigurnost tipa B procenjuje se na osnovu svih raspoloivih relevantnih

informacija koje ukljuuju predhodne merne podatke, iskustvo ili opte znanje o karakteristikama
i osobinama primenjenih standarda i instrumenata, podatke iz specifikacija proizvoaa sredstava
merenja, podatke dobijene tokom postupaka kalibracije ili iz nekih drugih izvetaja. Za konkretan
sluaj virtuelnog instrumenta, relevantni podaci za procenu standardne merne nesigurnosti tipa B
su tanosti generisanja referentnih trofaznih naponskih signala efektivnih vrednosti od 220V. Ovi
referentni signali za kalibraciju analizatora kvaliteta obezbeuju se preko naponskih pojaavaa i
kalibratora METRAtop 53 koji meri trenutne efektivne vrednosti pojaanih signala, posle ega se
merni podaci alju nazad u raunar RS-232 interfejsom za direktnu dvosmernu komunikaciju. Na
85
osnovu izmerenih efektivnih vrednosti napona vri se proraun novih korigovanih vrednosti, koje
D/A karticom treba generisati u narednom iterativnom ciklusu, u cilju obezbeenja vee tanosti.
Vrednosti kombinovanih mernih nesigurnosti raunaju se preko pojedinanih standardnih
mernih nesigurnosti tipa A i tipa B, primenom metoda koren sume kvadrata, odnosno kao:
uC (Vi ) u A2 u B2
(6.4)
Za zahtevani nivo poverenja rezultata merenja od 99%, vrednosti proirenih nesigurnosti

izmerenih efektivnih vrednosti referentnih signala napona, raunaju se mnoenjem kombinovanih
mernih nesigurnosti sa definisanom vrednou faktora pokrivanja od k=2.58 49, odnosno kao:
U (Vi ) kuC (Vi )
(6.5)
Kako su svi tipovi merne nesigurnosti u osnovi sluajnog karaktera, svakom od njih treba
obavezno pridruiti odgovarajuu funkciju raspodele. LabVIEW virtuelni instrument za grafiki
prikaz procenjenih parametara raspodele verovatnoe izmerenih efektivnih vrednosti, prikazan je
na slici 6.12. Na osnovu grafikih karakteristika gustine i funkcije raspodele verovatnoe rezultata
moe se zakljuiti da parametri raspodele verovatnoe izmerenih efektivnih vrednosti referentnih
napona odgovaraju parametrima normalne raspodele verovatnoe sluajno promenljivih veliina.
Slika 6.12. Grafici parametara raspodele verovatnoe izmerenih efektivnih vrednosti napona
Zakljuak
86
7. ZAKLJUAK
Degradacija kvaliteta isporuene elektrine energije direktno doprinosi smanjenju ukupne
efikasnosti pri proizvodnji, distribuciji i potronji elektrine energije, i neracionalnom korienju
prirodnih energetskih resursa iji se izvorni kapacitetu sve vie iscrpljuju. U uslovima ekspanzije
razliitih kategorija potroaa i ubrzanog porasta potronje elektrine energije, distributeri imaju
potrebu i obavezu da konstantno vre monitoring distribucije i potronje elektrine energije, kako
bi u svakom trenutku posedovali detaljnije podatke o kvalitetu svojih elektrodistributivnih mrea.
Kvalitet elektrine energije, definisan graninim vrednostima parametara mrenog napona koji se
isporuuje krajnjim potroaima, normativno je propisan domaim i meunarodnim standardima.
Shodno tome, u okviru ove magistarske teze obavljena je detaljnija analiza svih vanijih aspekata
koji se tiu metrolokog obezbeenja propisanog nivoa kvaliteta isporuene elektrine energije,
prvenstveno preko analize i pregleda osnovnih mernih parametara i pokazatelja kvaliteta, vaee
normativne regulative, kao i ureaja za merenje i analizu standardizovanih parametara kvaliteta.
Poveanje nivoa efikasnosti prenosa i potronje elektrine energije u elektroenergetskom
sistemu Srbije iziskuje modernizaciju postojeih mernih ureaja i opreme za monitoring i analizu
propisanih parametara kvaliteta, i harmonizaciju nacionalnih regulativa sa meunarodno vaeim
normama i standardima kvaliteta elektrine energije. U uslovima dosta ogranienih mogunosti u
pogledu novih investicionih ulaganja, pootrenih procedura za izgradnju novih dalekovoda u cilju
zatite ivotne sredine i zapoetog procesa restrukturiranja domaeg elektrodistributivnog sektora
poveanje energetske efikasnosti je elementarna potreba. U skladu sa tim, treba obezbediti uslove
za povezivanje domae elektroprivrede na regionalnom i na irem meunarodnom planu, kao i za
uvoenje trenutno vaeeg evropskog standarda kvaliteta elektrine energije EN 50160. Osnovne
odredbe ovog standarda, koji propisuje merenje parametara napona napajanja na mestima predaje
elektrine energije potroaima, opisane su i analizirane u treem poglavlju ove teze. Pored toga,
izvren je pregled osnovnih uporednih karakteristika standarda kvaliteta predloenih od prestinih
meunarodnih organizacija CENELEC (EN 50160), IEC (IEC 61000) i IEEE (IEEE 519-1992).
Pouzdane informacije o realnim vrednostima kvalitativnih parametara elektrine energije
mogu se obezbediti iskljuivo kontinualnim monitoringom procesa prenosa i potronje elektrine
energije, preko odgovarajuih mernih instrumenata i opreme, koji moraju biti metroloki overeni
postupcima kalibracije od akreditovanih metrolokih laboratorija. Vei deo ove teze baziran je na
problematici merenja karakteristinih parametara kvaliteta elektrine energije, to podrazumeva i
upotrebu savremenih analizatora kvaliteta elektrine energije i pratee akvizicione opreme. Date
su najvanije funkcionalne karakteristike i opirniji uporedni pregled nekoliko tipova analizatora
Zakljuak
87
kvaliteta elektrine energije prestinih svetskih proizvoaa ovih ureaja. Kao primer za merenje
karakteristinih parametara kvaliteta predstavljeni su eksperimentalni rezultati merenja potronje
elektrine energije na transformatoru 10/0,4kV snage 2000kVA, ostvareni analizatorom kvaliteta
tipa Chauvin Arnoux CA. 8334. Merenja su obavljena u okviru istraivanja na projektu "Primena
savremenih metoda i ureaja za analizu i kontrolu kvaliteta elektrine energije prema vaeim
EU standardima", finansiranog sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije. Kako primenjeni
analizatori kvaliteta moraju da zadovolje specificirane metroloke karakteristike da bi se rezultati
merenja mogli smatrati validnim, u radu su prikazane neke od mogunosti obezbeenja sledivosti
ovih ureaja, sa posebnim osvrtom na funkcionalne karakteristike kalibratora tipa Fluke 5520A.
Reenje distribuiranog sistema metrolokog obezbeenja distribucije i potronje elektrine
energije, predstavljeno u petom poglavlju teze, bazirano je na principu distribuirane inteligencije
sa centralnim raunarskim sistemom u kontrolno-distributivnom centru i veim brojem izdvojenih
mernih stanica na razuenim lokacijama distributivne mree. Komunikacija se obezbeuje preko
Internet veze ili GPRS ureaja u okviru GSM mrea. Merenjem parametara mrenog napona, uz
pomo veeg broja distribuiranih mernih stanica upravljanih iz distributivnog centra, omoguava
se centralizovani monitoring isporuke i potronje elektrine energije, sa registrovanjem svake od
neeljenih pojava na odreenoj lokaciji elektrodistributivne mree. Funkcionalna osnova reenja
obezbeuje se preko aplikativnog softvera za projektovanje virtuelne instrumentacije LabVIEW,
za merenje, hronoloko memorisanje i prezentaciju izmerenih vrednosti kvalitativnih parametara.
LabVIEW softversko okruenje za projektovanje virtuelne instrumentacije izmeu ostalog
omoguava i razvoj virtuelnih instrumenata za merenje i analizu definisanih parametara kvaliteta
elektrine energije. U ovom radu predstavljena su neka od reenja u primeni programskog paketa
LabVIEW za kontinualni monitoring, merenje i statistiku analizu merenih vrednosti parametara
kvaliteta napona napajanja. Pored ostalog, prikazan je LabVIEW virtuelni instrument za merenje,
memorisanje, softversku analizu i prikaz merenih trenutnih efektivnih vrednosti trofaznih signala
napona i struja elektrodistributivne mree. Sem toga, razvijena je LabVIEW softverska aplikacija
za metroloko obezbeenje procesa kalibracije analizatora kvaliteta elektrine energije. Virtuelni
instrument upravlja algoritmom toka kalibracije, ukljuujui statistiku obradu rezultata merenja
sa procenom srednjih vrednosti, parametara raspodele verovatnoe rezultata i komponenata merne
nesugurnosti u skladu sa preporukama za procenu i predstavljanje nesigurnosti rezultata merenja.
Primena rezultata istraivanja i realizacija reenja distribuiranog sistema kontrole kvaliteta
elektrine energije, bili bi znaajni pri obezbeenju tehnikih preduslova za poveanje energetske
efikasnosti i za harmonizaciju propisa elektrodistributivnog sistema Srbije sa vaeim evropskim
standardima. Time bi se obezbedila automatska kontrola kvalitativnih parametara, na odreenom
podruju distributivne mree, sa registracijom uzronika degradacije kvaliteta elektrine energije
i predikcijom neeljenih pojava. Obezbeenjem realnog dnevnika stanja moguih poremeaja pri
funkcionisanju distributivnog sistema, korisnicima bi bili prueni jednaki uslovi po pitanju prava,
obaveza i odgovornosti definisanih normativno-zakonskom regulativom u okviru ove delatnosti.
Literatura
88
LITERATURA
1 C. Sankaran, Power Quality, CRC Press LLC, New York, 2002.
2 D. Chapman, Introduction to Power Quality, Copper Development Association, London,
UK, March, 2001 (www.cda.org.uk).
3 H. Markiewicz, A. Klajn, Standard EN 50160 Voltage Characteristics in Public Distribution
Systems, Wroclaw University of Technology, July 2002 (www.pwr.wroc.pl).
4 Siemens, Power quality meters and EN50160 power quality standard, Siemens, 2003.
5 Reo, Standard EN 50160:2000 Voltage Characteristics of Electricity Supplied by the Public
Distribution Systems, Reo, UK, 2000 (www.reo.co.uk).
6 K. Sand, K. Samdal, H. Seljeseth, Quality of Supply Regulation Status and Trends,
SINTEF Energy Research, Norway, 2004 (www.sintef.no).
7 Institution of Engineering and Technology, IET Guidance Document on Electromagnetic
Compatibility and Functional Safety, Power quality Annex B1, 2006 (www.theiet.org).
8 Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, Strategija razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine, Beograd, Srbija, decembar 2004.
9 C. Melhorn, M. McGranaghan, Interpretation and analysis of power quality measurements,
IEEE Transactions on Industry Applications, Volume 31, Issue 6, pp. 1363-1370.
10 R.A.Dudley, N.M.Ridler, Internet Calibration Direct to National Measurement Standards
for Automatic Network Analysers, IEEE Instrumentation and Measurement Technology
Conference, Budapest, Hungary, May 21-23, 2001, pp. 255-258.
11 M. Jurevi, R. Malari, M. Bori, Internet-Enabled Calibration Services: Aspects of
Laboratory Information System Security, IMTC 2006 Instrumentation and Measurement
Technology Conference, Sorrento, Italy, April 2006, pp. 1570-1574.
12 L. Cristaldi, A. Ferrero, S. Salicone, A Distributed System for Electric Power Quality
Measurement, IEEE Transactions on Instrumentation and Measurement, Volume 51,
Number 4, 2002, pp. 776-781.
13 S. P. Carullo, C. O. Nwankpa, Experimental Studies and Modeling of an Information
Embedded Power System, Drexel University, Philadelphia, Pennsylvania, USA.
14 National Instruments, LabVIEW User Manual, NI Corporation, 2005 (www.ni.com).
15 B. Dimitrijevi, M. Simi, Metrological Support of the Distributed Power Quality
Monitoring, ICEST 2007, Conference Proceedings, pp.97-100, 24 - 27 June 2007, Ohrid.
Literatura
89
16 M. Simi, B. Dimitrijevi, Distribuirani merno-informacioni sistem za analizu i kontrolu

parametara kvaliteta elektrine energije, ETRAN 2007, Zbornik radova na CD-u, Herceg
Novi - Igalo, Crna Gora, jun 2007.
17 M. Simi, B. Dimitrijevi, Primena virtuelne instrumentacije u metrolokom obezbeenju
sistema kontrole kvaliteta elektrine energije, ETRAN 2006, Zbornik radova, str.373-376,
Sava Centar, Beograd, Srbija, 2006.
18 Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 on the Approximation of the Laws,
Regulations and Administrative Provisions of the Member States Concerning Liability for
Defective Products, Official Journal No L. 210 , 07/08/1985 pp.29 33.
19 . Novinc,Kvaliteta elektrine energije - prirunik, Elektrotehniki fakultet Osijek, 2003.
20 I. Mui, Mjerenje i nadzor kvalitete elektrine energije, Kvalifikacijski doktorski ispit,
Elektroprimorje Rijeka d.o.o, FER Zagreb, Hrvatska, 2006.
21 M. Lasi, Kvaliteta elektrine energije i negativno povratno djelovanje troila na mreu,
Konar Institut za elektrotehniku d.d, FER Zagreb, Hrvatska, 2006.
22 J.F.G. Cobben, J.F.L. van Casteren, Classification Methodologies for Power Quality,
University of Technology, Eindhoven, Holland, February 2006.
23 P. Pravica, I. Bagari, Metrologija elektrinih veliina, Nauka, Beograd, Srbija, 1993.
24 T. A. Short, Electric Power Distribution Handbook, CRC Press LLC, New York, 2004.
25 IEC, IEC 61000-4-15 Electromagnetic Compatibility - Part 4: Testing and Measurement
Techniques - Section 15: Flickermeter - Functional and Design Specifications, 2003.
26 PSL, PQ1 Power Quality Sensor - specifications, Power Standards Lab PSL, USA, 2005.
27 J. Tomi, M. Kuljevi, V. Vujii, A New Power System Digital Harmonic Analyzer,
IEEE Transactions on Power Delivery, Volume 22, Issue 2, pp.772-780, April 2007.
28 S. Halpin, R. Burch, Harmonic Limit Compliance Evaluations Using IEEE 519-1992,
Mississippi State University, Starkville, USA, 2002.
29 W. Mack Grady, R. Gilleskie, Harmonics and how they relate to power factor, Proc. of
the EPRI Power Quality Issues & Opportunities Conference, San Diego, November 1993.
30 S. V. Mijailovi, D. P. Popovi, N. B. Stefanovi Kreiranje trita elektrine energije u
jugoistonoj Evropi, asopis Elektroprivreda, Broj 4 Novembar - Decembar, 2004.
31 Minisrarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije Zakon o energetici, Slubeni
glasnik Republike Srbije, broj 84/2004, Beograd, Srbija, 2004.
32 Odluka o optim uslovima za isporuku elektrine energije u Srbiji, Slubeni glasnik
Republike Srbije, broj 39/2001, Beograd, Srbija, 2001.
33 PSL, IEC Power Quality Standards, Power Standards Lab (www.powerstandards.com).
34 M. McGranaghan,Roadmap for PQ Standards Development with IEEE/IEC Coordination
EPRI Solutions, Dallas, Texas, USA, May, 2006.
35 IEEE,IEEE Power Quality Standards, IEEE PES Power Quality Subcommittee.
36 T. Hoevenaars, K. LeDoux, M. Colosino, Interpreting IEEE Std 519 and Meeting its
Harmonic Limits in VFD Applications, IEEE material, Paper no. PCIC-2003-15.
Literatura
90
37 J. Nahman, D. Peri, D. Salamon, I. Vlaji-Naumovska, tete potroaa u gradskim

distributivnim mreama usled prekida napajanja elektrinom energijom, asopis
Elektroprivreda, Broj 3 Jul - Septembar, Beograd, Srbija, 2006.
38 LEM, Power Quality Measurement more important than ever, LEM NORMA GmbH,
Campus 21, A-2345 Brunn am gebirge, Austria, 2005 (www.lem.com).
39 Fluke, Fluke 430 Series Three Phase Power Quality Analyzers technical data, Fluke
Corporation, Test Equipment Depot, Melrose, USA, 2007 (www.fluke.com).
40 CA, CA 8332/34 Three Phase Power Quality Analyzers - specifications, Chauvin Arnoux
Group, Paris, France, 2006 (www.chauvin-arnoux.com).
41 D. omi, S. Milovanev, V. Vujii, "A New Approach to Voltage Measurements in
Power Systems", 9th International Conference on Electrical Power Quality and Utilisation
EPQU 2007, Barcelona, Spain, October 2007.
42 LEM,QWAVE Power Network Analyser - specifications, LEM NORMA GmbH, Campus
21, A-2345 Brunn am gebirge, Austria, 2005 (www.lem.com).
43 Zavrni izvetaj projekta "Primena savremenih metoda i ureaja za analizu i kontrolu
kvaliteta elektrine energije prema vaeim EU standardima", Energetska efikasnost, broj
223010, Elektrotehniki institut "Nikola Tesla" Beograd i Elektronski fakultet Ni, 2007.
44 Elaborat projekta "Primena savremenih metoda i ureaja za analizu i kontrolu kvaliteta
elektrine energije prema vaeim EU standardima", Energetska efikasnost, broj 223010,
Elektrotehniki institut "Nikola Tesla" Beograd i Elektronski fakultet Ni, 2007.
45 A. Nikoli, D. Naumovi-Vukovi, S. kundri, D. Kovaevi, V. Milenkovi, "Methods
for Power Quality Analysis According to EN 50160", 9th International Conference on
Electrical Power Quality and Utilisation EPQU 2007, Barcelona, Spain, October 2007.
46 A. Nikoli, "Mere za poveanje energetske efikasnosti u industriji papira analizom kvaliteta
elektrine energije", EI "Nikola Tesla" - Zbornik radova 17, str.93-102, Beograd, 2005.
47 CA, DATAVIEWER Pro the PC Processing Software Manual, Chauvin Arnoux Group,
Paris, France, 2006 (www.chauvin-arnoux.com).
48 ISO, BIPM, IEC, IFCC, IUPAC, IUPAP, OIML, Guide to the Expression of Uncertainty
in Measurement, International Organization for Standardization, Geneva, 1993.
49 NIST, Guidelines for Evaluating and Expressing the Uncertainty of NIST Measurement
Results, National Institute of Standards and Technology, Technical note 1297, USA, 1994.
50 MIT, Simple Linear Regression and Method of the Least Squares, Lecture 29, Open
Course Ware, Massachusetts Institute of Technology, Massachusetts, USA, 2006.
51 B. Dimitrijevi, M. Simi, D. Kovaevi, Remote Providing Traceability of the Power
Quality Meters, International Symposium Ee 2007, Conference Proceedings on CD, 7-9
November 2007, Novi Sad, Serbia.
52 Fluke, 5520A-PQ Power Quality Option for the 5520A Calibrator tecnical data, Fluke
Corporation, Test Equipment Depot, Melrose, USA, 2007 (www.fluke.com).
Literatura
91
53 R. Arsenau, P. Filipski,An Efficient Test Method for Harmonic Measurement Equipment,

NRC - National Research Council of Canada, Ottawa, Ontario, Canada, 1998.
54 R. Arsenau, P. Filipski,A Calibration System for Evaluating the Performance of Harmonic
Power Analyzers, IEEE Transactions on Power Delivery, Volume 10, Issue 3,
pp.1177-1182, July 1995.
55 W. Nawrocki, Measurement Systems and Sensors, Chapter 7. Wireless Measurement
Systems, ARTECH HOUSE, INC, Norwood, Massachusetts, USA 2005.
56 D. Deni, I. Ranelovi, D. ivanovi,Raunarski merno-informacioni sistemi u industriji,
Deveta glava: Distribuirani merni sistemi, Elektronski fakultet, Ni, Srbija, 2005.
57 M. Gospi,GPRS sistem za prenos podataka u GSM mrei: pregled, Ericsson, Beograd.
58 M. Lombardi, A. Novick, Remote Time Calibrations via the NIST Time Measurement and
Analysis Services, NIST Techical papers, vol.1, no.4, pp.50-59, USA, December 2006.
59 S. Johansson, D. Coombes, Traceable Calibration of a GPS Disciplined Oscillator, Fluke
Precision Measurements and Pendulum Instruments AB, USA, 2002.
60 S. Tumanski, Principles of Electrical Measurements, Chapter 6. Computer Measuring
Systems, Virtual Measuring Systems, pp.426-456, Taylor & Francis Group, January 2006.
61 D. Deni, I. Ranelovi, D. ivanovi,Raunarski merno-informacioni sistemi u industriji,
Deseta glava: Virtuelna instrumentacija, Elektronski fakultet, Ni, Srbija, 2005.
62 V. Smieko, K. Kova, Virtual Instrumentation and Distributed Measurement Systems,
Journal of Electrical Engineering, Volume 55, Number 1-2, pp.50-56, 2004.
63 J. Travis, J. Kring,LabVIEW for Everyone: Graphical Programming Made Easy and Fun,
Third Edition, Prentice Hall PTR, New Jersey, USA, July 27, 2006.
64 P. Bilik, J. Zidek, D. Kaminsky, J. Hula,, M. Starzyk, Internet-Ready Power Network
Analyzer for Power Quality Measurements and Monitoring, ELCOM, a.s. Division of
Virtual Instrumentation, PC-based instruments group, Prague, Czech Republic, 2004.
65 ELCOM, BK-ELCOM Power Quality Network Analyzer, ELCOM a.s, Division of
Virtual Instrumentation, PC-based instruments group, Prague, Czech Republic, 2004.
66 N. Ertugrul, LabVIEW for Electric Circuits, Machines, Drives, and Laboratories, Chapter
3.8. Powers in Three-Phase AC Circuits, Prentice Hall, New Jersey, USA, May 7, 2002.
67 NI, DAQ 6711/6713/6715 User Manual, Analog Voltage Output Device for PCI/PXI
Compact/PCI/PCMIA/1394 Bus Computers, National Corporation, 2003 (www.ni.com).
University of Ni
University Library

, ,

, .
, .

.
This text is a part of the Digital repository of public domain. Permission is

granted for personal, educational and
scientific use. If you do use the
document, indicate the source.
No
permission
is
granted
for
commercial use.
2011
UBN November 2011

Bitno 15.67. I 70 Strana I Dalje KABVIEW... Get PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bitno 15.67. I 70 Strana I Dalje KABVIEW... Get PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERSITY

METROLOKO OBEZBEENJE MERILA

Ova magistarska teza uraena je pod mentorstvom

4.3.4. Merenje ukupnog harmonijskog izoblienja .................................................46

4.4. Kalibracija merila parametara kvaliteta elektrine energije.............................54

merenje i analiza relevantnih parametara kvaliteta elektrine energije, naroito u deregulisanim

nadzorom, primenom metroloki verifikovanih ureaja za merenje i analizu parametara kvaliteta.

parametara jesu u bloku metrolokog obezbeenja, koji je funkcionalno baziran na aplikativnom

Na kraju uvodnog poglavlja treba napomenuti da su neka od reenja predstavljenih u ovoj

Parametri kvaliteta elektrine energije

2. PARAMETRI KVALITETA ELEKTRINE ENERGIJE

Pored problema u obezbeenju dostupnosti elektrine energije to veem broju potroaa,

Parametri kvaliteta elektrine energije

definisana su kako domaim, tako i meunarodnim normama i standardima za kvalitet elektrine

2.1. Definicije osnovnih parametara kvaliteta elektrine energije

Parametri kvaliteta elektrine energije

parametri i pokazatelji kvaliteta isporuene elektrine energije propisani standardima i normama,

2.1.1. Mrena frekvencija

Parametri kvaliteta elektrine energije

2.1.2. Efektivna vrednost napona

Iz izraza (2.2) sledi relacija za izraunavanje efektivne vrednosti naizmeninog napona:

Veff Veff2 f 0 Veff2 2 f 0 ... Veff2 nf 0

Zavisno od efektivnih vrednosti napona, javne elektrodistributivne mree se mogu podeliti

za trofazne elektrodistributivne mree sa etiri provodnika Vn = 230V izmeu

2.1.3. Spore promene napona napajanja

Parametri kvaliteta elektrine energije

su mogui kvarovi i poremeaji u normalnom funkcionisanju elektroenergetske mree. Naponske

Parametri kvaliteta elektrine energije

2.1.4. Naponsko treperenje (fliker)

Slika 2.4. Primer treperenja napona napajanja (flikera)

jaina kratkotrajnog treperenja Pst merena tokom vremenskog intervala od 10 minuta;

Parametri kvaliteta elektrine energije

2.1.5. Propadi napona napajanja

Slika 2.5. Propad napona napajanja

2.1.6. Prekidi napona napajanja

planirani prekidi napajanja o kojima se u cilju omoguavanja obavljanja planiranih

Parametri kvaliteta elektrine energije

dugotrajni prekidi napajanja (dui od 3 minuta), izazvani trajnim kvarovima;

Pri normalnim radnim uslovima kratki prekidi u napajanju pojavljuju se sa uestanou od

Slika 2.6. Prekid napona napajanja

2.1.7. Previsoki naponi (prenaponi)

Parametri kvaliteta elektrine energije

Slika 2.7. Pojava previsokog napona

Tranzijentni previsoki naponi su kratkog trajanja i proseno ne premauju vrnu vrednost

Slika 2.8. Primer pojave tipinog naponskog tranzijenta

2.1.8. Naponsko-fazna nesimetrija

Parametri kvaliteta elektrine energije

Slika 2.9. Naponska nesimetrija prouzrokovana kvarom

2.1.9. Harmonijske komponente napona

pojedinano, na bazi njihovih efektivnih vrednosti Vn izraenih u odnosu na vrednost

Harmonijske komponente napona najee su posledica viih harmonka struje nelinearnih

Parametri kvaliteta elektrine energije

Frekvencijski spektri osnovnog i viih harmonijskih komponenata napona napajanja od 2.

Parametri kvaliteta elektrine energije

Slika 2.11. Frekvencijski spektri harmonijskih komponenata napona od 2. do 10. reda

Parametri kvaliteta elektrine energije

Slika 2.13. Harmonijsko izoblienje signala izazvano harmonikom petog reda

Parametri kvaliteta elektrine energije

Naponi meuharmonika su prostoperiodini naponi sa frekvencijom unutar opsega izmeu

2.1.10. Signalizacioni upravljaki naponi

signali mrenog tonfrekvencijskog upravljanja (MTU) sinusni signalizacioni naponi

Za sluaj da distributeri elektrine energije koriste javnu elektroenergetsku mreu za slanje

Slika 2.14. Propisane granine vrednosti signalizacionih napona u zavisnosti od frekvencije