TALES I PIRAMIDE

Dragica Halavanja1, Jasmina Arsenijević2, Marija Nikolić3

1
Osnovna škola „Slobodan Savković“
2
Fakultet za menadžment u Novom Sadu
3
Poljoprivredni fakultet u Zemunu

1. ICT U NASTAVI
Ono što čuješ – zaboraviš,
Ono što čuješ i vidiš – zapamtiš.
Samo ono što uradiš – naučiš!
Kineska mudrost
Informatičko doba i doba znanja koje je zahvatilo razvijene zemlje i polako zahvata i ostatak
sveta impliciralo je da ljudsko društvo evoluira u društvo znanja gde se znanje smatra kao najvredniji
resurs ljudskog roda. Budućnost će svakako biti određena čovekovom sposobnošću da ovo znanje
efektivno upotrebi. Tehnološki napredak prouzrokuje različita i rastuća očekivanja od onih koji ih
koriste, izlažući tako obrazovanje sve većim pritiscima i zahtevima od okruženja. Sada je za obrazovne
institucije imperativ da kod svojih učenika razvija takva znanja, sposobnosti, veštine i umeća kakvi se u
okruženju traže. Jedni od fundamentalnih u informatičkom društvu jesu naravno i ona iz oblasti ICT
(Informatičko-komunikacione tehnologije, eng. Information Communication Technology). Iz tog
razloga za kvalitet rada škola i njen direktan proizvod – kvalitet znanja učenika – je esencijalno aktivno
i kontinualno korišćenje ICT-a u nastavnom procesu.
Kao i u svim drugim oblastima ljudske delatnosti, ICT u nastavnom procesu, ali i šire, u
obrazovanju, značajno povećava kvalitet i efektivnost nastavnog procesa i učenja a time i standarde. Pri
tom se podrazumeva i njegova fundamentalna uloga – edukacija učenika od malih nogu za korišćenje
ICT-a, a time iniciranje i razvoj informatičke pismenosti kompletnog društva. Prednosti i inovacije koje
ICT u nastavnom procesu donose su:
• Pojačavanje pristupa učenju gde je učenik u centru procesa učenja,
• Pomeranje na formu učenja koja je više interaktivna i koja više uključuje učenike više od
tradicionalnih formi,
• Povećanje komunikacije na svim nivoima,
• Povećavanje motivacije za učenjem,
• Povećavanje pristupa raznim izvorima i resursima potrebnim za učenje,
• Olakšavanje i pojednostavljivanje procesa učenja uključujući audio, vizuelne, grafičke,
tekstualne i prostorne komponente,
• Pomeranje učenja u kontekst zabavnog i igranja, a ne memorisanja informacija i napornog
učenja.
U svetu postoje brojni subjekti (regionalni, nacionalni i internacionalni) koji se bave
iniciranjem, implementacijom, razvojem, podrškom ili praćenjem ICT-a u obrazovanju, od kojih je
neke osnovala Evropska komisija za razvoj 1 , zatim su tu Savet za učenje i veštine (LSC) 2 ,
Internacionalna mreža za obrazovanje i resurse (IEARN) 3 i mnogi drugi. Konkretno IEARN je
svetska najveća neprofitna mreža koja omogućava nastavnicima, učenicima i mladim ljudima da
koriste Internet i ostale nove tehnologije radi sarađivanja na projektima koji poboljšavaju nastavu i
učenje. U našoj zemlji Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja 4 ima svoju inicijaciju i u
skladu sa tim otvorenu bazu znanja u kojoj su raspoloživi za sve zainteresovane dobro ocenjeni primeri
nastavnih časova.
U svakom slučaju, implementacija ICT u obrazovanju može pozitivno da utiče na sledeća
područja obrazovnog sistema: novi metodološki pristupi u tehnološko-zasnovanom učenju, povećana
efikasnost na institucionalnom i organizacionom nivou, kao i doprinos razvoja i održivosti koncepta
doživotnog učenja (polazeći od najmlađih generacija).

2. POMERANJE NASTAVNIH PRINCIPA U TRANSFERU OBRAZOVANJA

Koncept nastave u obrazovanju u dobu znanja zasnivamo na ideji da nastavnik ne treba da
bude samo izvor i prenosilac informacija, već pre svega ORGANIZATOR PROCESA UČENJA.

1
http://scholar.google.com/scholar
2
http://www.lsc.gov.uk/
3
http://www.iearn.org/
4
http://www.zuov.sr.gov.yu/
Učenje treba da se tretira kao AKTIVNA KONSTRUKCIJA I REKONSTRUKCIJA ZNANJA, a ne
kao memorisanje informacija.
Prilikom učenja, mora se insistirati na poštovanju iskustva, predznanja, interesovanja i potreba
učenika. Učenje, stoga, treba da inkorporira i aktivira sva znanja učenika, dakle i iskustvena, i teorijska
i praktična koja su stekli u životu, da probudi motivaciju za učenjem i jasno definiše svrhu i cilj
saznajnog procesa.
Nastava treba da bude organizovana tako da učenici iniciraju sopstveno učenje i to kroz
AKTIVNO ISTRAŽIVANJE, REŠAVANJE PROBLEMA i SARADNJU SA DRUGIMA. Kako bi se
učenici osposobili za buduće aktivno učešće u dobu znanja, na nastavnom procesu je potrebno
kontinuirano insistiranje na rešavanju konkretnih problema u vidu projekata – kao načina u kome bi se
predočila PRIMENJIVOST ZNANJA U PRAKTIČNE SVRHE, sa jedne strane, odnosno povećala
SARADNJA I DELJENJE ZNANJA među učenicima sa druge.
U nastavi je dalje potrebno da učenici sami ZAUZIMAJU STAV PREMA SOPSTVENOM
UČENJU I DA PRATE PROCES SVOG UČENJA. Analogno navedenim pojavama u savremenoj i
uspešnoj radnoj organizaciji, u obrazovnoj instituciji akteri (koje prvenstveno predstavljaju predavači i
učenici) treba da upravljaju sopstvenim razvojem, radom i prioritetima. Kao što učenici treba da
koordiniraju sopstveno učenje, tako i nastavnici treba da PRATE I PREISPITUJU SOPSTVENI RAD i
rad škole, razmenjuju iskustva i sarađuju sa kolegama, unose promene u svoju praksu.
Uzajamno ocenjivanje obezbeđuje neophodni feedback (povratnu informaciju) u cilju
permanentnog korigovanja i modifikovanja.
Nastava treba da bude zasnovana na komunikaciji, odnosno na dijalogu između nastavnika i
učenika i samo između učenika. Komunikacija predstavlja odnos između onoliko logika koliko ima
učesnika u njoj. Učesnici komunikacijom rekonstruišu logiku prenosioca i prevode u sopstvenu logiku.
Rezultati su nova kreacija, nove ideje, stavovi učenika o tim temama, primeri, pitanja i odgovori.
Kao primer prilažemo program nastave „Čitanjem i pisanjem do kritičkog mišljenja“ 5 Centra
za interaktivnu pedagogiju pod nazivom ERR struktura, za koji smatramo da svojom koncepcijom
potpuno obuhvata navedene principe. Po datom programu, savremena nastava treba da sadrži tri
stepena strukture učenja i podučavanja:
1. faza EVOKACIJE, gde se podstiču učenici na prisećanje odnosno „dozivanje“ svojih
iskustava, osvešćivanje svojih predznanja i stavova o određenoj temi, kao i predviđanju ili u
opštim crtama određivanju ciljeva učenja. Na taj način se postiže aktiviranje učenika i njihovo
interesovanje za datu temu; takođe im se pomaže da izgrade sopstveni odnos prema njoj.
Shvatanje svrhe učenja i sposobnost integracije i povezivanja sa ranijim iskustvima od
krucijalne je važnosti za učenje, u suprotnom se novostečene informacije zaboravljaju.
2. faza RAZUMEVANJA ZNAČENJA, koja obezbeđuje da učenici istražuju i preispituju nova
znanja, proveravaju hipoteze, rešavaju probleme, a rezultat tih aktivnosti je zaključivanje ili
razumevanje značenja, usvajanje znanja, praćenje vlastitog razumevanja, povezivanje novog i
starog.
3. faza REFLEKSIJE, koja omogućava da učenici rasuđuju o naučenoj materiji, preuređuju svoje
saznanje i stavove, aktivno rekonstruišu svoje saznajne šeme da bi uklopili nove pojmove,
interpretiraju, raspravljaju, proveravaju, proširuju, modifikuju saznanje i stavove, primenjuju
saznanje u novim područjima. Menjajući svoje znanje i uviđajući nastale promene, učenici
osvešćuju odnos prema svom znanju i uspostavljaju lični odnos prema problemu kojim se
bave. Refleksija stoga nije kraj, već početak novog procesa učenja.
Ovakav vid nastave kod učenika razvija ne samo sposobnost percipiranja i usvajanja date
materije, već i ulogu organizatora sopstvenog učenja i znanja, agilnost permanentnog učenja i
usavršavanja, sposobnost istraživanja i postavljanja pitanja, kao i traženja ključnih problema i
nalaženje njihovih rešenja. Drugim rečima, ovaj vid nastave sprema učenike za njihovo aktivno
participiranje u dobu znanja, čineći od njih buduće radnike znanja, što je i osnovni motiv za koji se
ovaj rad zalaže. Ovaj program je rezultat međunarodnog projekta u koji je uključeno preko dvadeset
zemalja jugoistočne Evrope i Azije. Projekat je otpočeo 1997. godine u organizaciji Međunarodnog
udruženja čitaoca i uz finansijsku pomoć Instituta za otvoreno društvo. Prva generacija nastavnika iz
Jugoslavije uključena je u projekat 2000. godine, među njima i prvi autor ovog rada koji je i realizovao
projekat Tales i piramide, opisan u ovom radu.

5
Ova struktura proizvod je programa RWCT – Reading and Writing to Crithical Thinking, pod okriljem Open
Society Institute (OSI, Institut za otvoreno društvo), sajt: www.uni.edu/coe/rwct/project/about.html
 3. PROJEKAT
Ovaj projekat predstavlja primenu informaciono komunikacionih tehnologija na nastavi u
osnovnoj školi, na sekciji matematike. Matematika je u korelaciji sa informatikom, geografijom,
književnosti, likovnom kulturom i istorijom. Oblast koja se na projektu obrađuje je geometrija,
piramida. Tema „TALES I PIRAMIDE“. Časovi se realizuju u VI razredu, ima ih četiri u projektu.
Tematska celina, kao proširena nastavna jedinica, obrađuje nekoliko aspekata jedne teme, sa
stanovišta više disciplina pri tom insistirajući na razvoju disciplina vezanih za informatičke
tehnologije i razvoj informatičke pismenosti kod dece. Prevazilazi uobičajena predavanja i
udžbenik, koristi resurse za učenje šireg obima od uobičajenog. Istovremeno motiviše učenike da vrše
različita istraživanja i da sami odaberu oblast koju će proučavati unutar zadate teme.
Tehnike rada koje se na projektu koriste zahtevaju prevashodno primenu informaciono-
komunikacionih tehnologija i približavanje koncepta i instrumenata informatičkog društva
učenicima. U projektu se insistira na razvoju veština i kompetentnosti učenika za korišćenje
pogodnosti koje pruža računar i Internet. Kod učenika se jačaju sposobnosti pretraživanja Interneta,
istraživanja uz pomoć Interneta, pismenog i grafičkog izražavanja i koncipiranja prezentacija tj.
korišćenja programa Microsoft word, Paint, Internet Explorer i Power Point. Projekat je
organizovan tako da omogućuje slobodno kretanje učenika po učionici, grupno i samostalno
istraživanje, drugačiji odnos prema čitanju (ne kao prema usputnoj delatnosti), kooperativno učenje,
evaluaciju i samoevaluacija i druge vidove modernog obrazovanja.
Projekat uključuje dopunjavanje nastavnih sadržaja sa interesantnim temama koje nisu prisutne
u redovnoj nastavi. Pored Talesovog naučnog doprinosa, obrađuje se i njegova biografija, kao i neke
tajne koje su ga okruživale kao osobu i naučnika. U matematici su u velikoj meri prisutni sadržaji koje
učenici moraju da nauče i uvežbaju tradicionalnim metodama. Stoga je potrebno iskoristiti priliku da se
oblasti, koje se mogu otkriti neposrednim iskustvom ili istraživanjem, obrade kao što je prikazano na
ovim časovima. Zbog toga smo mišljenja da su ovakve ideje dobrodošle.
Ovakav pristup u projektu uveden je u cilju pripreme učenika za sučeljavanje sa realnim
problemima i efikasnim načinom njihovog rešavanja. Ako pripremamo učenike za doba znanja,
moramo se u nastavi služiti tematskim jedinicama, jer su one osnov za realna istraživanja. Ova
tematska celina upravo predstavlja adekvatan primer mogućnosti korelacije više naučnih disciplina.
3.1 CILJEVI PROJEKTA
Osnovni ciljevi projekta:
• edukacija učenika o Talesovim otkrićima i teoremama, njihovom značaju i
implikacijama i tadašnjem okruženju koje je uticalo na njegov rad i život,
• Prioritetno osposobljavanje učenika za korišćenje it tehnologija
• u Internet pretraživačima,
• za konstrukciju i izradu šema u obliku grozdova
• koncipiranje i izrada PPT prezentacija i
• za likovno izražavanje u Paint programu.
Specifični ciljevi projekta:
• usvajanje znanja pomoću multidisciplinarnog pristupa izučavanja Talesovog dela i
njegovog doprinosa celokupnoj nauci,
• razmatranje istog problema sa više različitih aspekata i sticanje holističke slike i
celokupnog sagledavanja problema,
• kroz integraciju znanja iz raspoloživih podataka i informacija i pronalaženja uzročno-
posledičnih veza,
• aktivno istraživanje i eksperimentisanje od strane učenika,
• sinergija znanja, kreativnosti, istraživanja i inovativnosti u svrhu osvetljavanja zadatog
problema,
• rešavanje konkretnih problema kroz interakciju sa drugima, odnosno kroz deljenje znanja i
sticanje holističke slike i celokupnog sagledavanja istorijskih procesa,
• angažovanje svih učenika sa često neujednačenim afinitetima i postizanje njihove
zainteresovanosti i posvećenosti.
3.2 TOK PROJEKTA
Predviđeno je da se projekat realizuje kroz tri izdvojene celine koje stoje u korelaciji:
• I faza – sticanje osnovnih znanja u uvodnom delu;
 • II faza – prikupljanje informacija i znanja vezanih za Talesa i njegovo delo sa Interneta i
iz pisane literature;
• III faza – sumiranje i prezentovanje stečenih znanja tehnikom grozd korišćenjem PPT
prezentacije.
Prvi deo se odnosi na sticanje osnovnih znanja vezanih za Talesa, njegovo delo, vreme u
kojem je živeo, kreiranje okvira u kojem se razvijala njegova misao. Učenici prvo tehnikom T tabele
preispituju, sumiraju i kategorizuju znanja koja su već u životu stekli o ovoj temi, a zatim koncipiraju
pitanja o pojmovima koji ih u okviru ove teme interesuju. Uvodno predavanje koncipirano je na ppt
prezentaciji pod nazivom „Istorija matematike kroz vreme“.
Drugi deo projekta sprovodi se aktivnim istraživanjem tj., prikupljanjem informacija i znanja
vezanih za Talesa i njegovo delo sa Interneta i iz pisane literature. Ovi se materijali koriste kao osnov
za sledeću fazu – kreiranje pojedinačnih grozdova i zajedničkog grozda – mape sumiranog i
kategorizovanog znanja stečenih kod učenika tokom ovog projekta. Učenici se sučeljavaju sa idejom
primenljivosti i neophodnosti Talesovih matematičkih ideja u praktičnom i kreativnom stvaralaštvu.
Treći deo projekta predstavlja sumiranje i prezentovanje stečenih znanja tehnikom grozd
korišćenjem ppt prezentacije. Grozd je tehnika strukturirana tako da podstakne razmišljanje o vezama
između pojmova. To je nelinearni oblik mišljenja, koji je u bliskoj vezi sa načinom na koji naš mozak
funkcioniše. Timovi učenika prethodno podeljenih još u prvoj fazi projekta kreiraju grozdove
pojedinačno, u okviru svog opusa – geografije, književnosti, istorije i matematike. Istovremeno, tim
učenika „umetnici“ na osnovu saznanja koje su stekli tokom istraživanja ilustruju Talesove teoreme.
Prethodno stečena znanja se obogaćuju i materijalizuju kroz likovno izražavanje Talesovih teorema.
Tim koga čine „matematičari“ vrše demonstraciju na maketi o tome kako je Tales izmerio piramidu i
izrađuju grozd u okviru svog tima. Za kraj, koncipira se zajednički grozd, kao zaključak celom
projektu, mapa celokupno stečenog znanja, koja objedinjuje elemente svih grozdova pojedinačno i
čijem se konstituisanju priključuju i umetnici i matematičari sa svojim saznanjima. Učenici sagledavaju
izučavane pojmove sa daleko šireg gledišta, stvarajući time holističku sliku problema svog istraživanja,
rada i učenja.
Čitav projekat realizovan je kroz četiri sledeća časa sekcije matematike:
1. UVODNO PREDAVANJE – slušanje ppt prezentacije o istoriji matematike
2. PRETRAŽIVANJE LITERATURE
3. POJEDINAČNA IZRADA grozda u ppt prezentaciji
4. IZRADA ZAJEDNIČKOG GROZDA
Analogno strukturi projekta u tri faze korišćene su metode ERR strukture. Iako je po izvoru
(program RWCT) predviđeno da se ova struktura koristi na manjim jedinicama (od jedan do dva časa),
u našem projektu tri faze podeljene su u četiri časa, jer predstavljaju zasebnu celinu koja se izučava na
sekciji matematike, a po konsultacijama sa ovlašćenim sertifikatorom, mr. Tatjanom Pavlovski. 6 Tri
elementa ERR strukture odgovaraju trima fazama, pa se za evokaciju podrazumeva I faza sa uvodnim
delom i T-tabelom u kojima učenici preispituju i kategorizuju svoja postojeća znanja o temi i stiču
nova; razumevanje značenja odgovara II fazi, tj. daljem istraživanju o ovoj temi i dolaze do odgovora
postavljenih u prethodnoj fazi; konačno i refleksija koja je analogna III fazi i tehnikom grozd u kojima
se sumiraju, rekonstruišu i prezentuju stečena znanja.
U okviru ERR strukture korišćene su tehnike: radionica za čitanje, grozd, brejnstorming, mini
predavanje, eksperiment, ilustracija, zid ćutanja i T-tabela.

6
Mr. Tatjana Pavlovski, Sertifikator programa „Čitanjem i pisanjem do kritičkog mišljenja“, Asistent na odeljenju
za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
 3.3 PLANIRANE AKTIVNOSTI
U sledećoj tabeli dati su časovi projekta po redosledu realizacije i opisano je njihovo
planiranje.
PLANIRANI
SADRŽAJ
AKTIVNOST AKTIVNOST OČEKIVANI
RADA
NASTAVNIKA UČENIKA EFEKTI
I METOD
RADA
Prvi čas – ZID ĆUTANJA
Učenici flomasterima
upisuju u levu
Nastavnik postavlja rubriku sve što im je
na zidove T tabele poznato, a u desnoj
za svaku grupu. postavljaju pitanja
Obilazi rad grupa. vezana za ovu temu.
Priprema odgovore Povezivanje i
Misli dopisuju
Tales i piramide. aktiviranje
na postavljena slobodno kako im
pitanja. postojećih znanja.
ideje nadolaze.
Zid ćutanja Razvijanje
Svaka grupa
T tabela- interesovanja kod
Izgled T-tabele: izveštava o sadržaju
Slobodno učenika za datu
Tales i piramide svoje T tabele, o
pisanje. temu.
Poznato Želim poznatim
mi je da činjenicama i
saznam pitanjima.
Naredna grupa čita
samo podatke koji
nisu bili izneti do
tada.
Prvi čas – UVODNO PREDAVANJE
Život i delo
Talesa iz Mileta Nastavnik drži
Povezivanje
i piramide. uvodno predavanje Usvajanje
postojećih znanja.
u PPT prezentaciji informacija. Učenici
Usvajanje novih
Dijaloška „Istorija pažljivo prate
sadržaja i veća
metoda. Učenici matematike kroz izlaganje
zainteresovanost
aktivno slušaju i vreme” uz upotrebu nastavnika.
učenika.
gledaju fotografija.
prezentaciju.
 Drugi čas – ISTRAŽIVANJE LITERATURE
GRUPISANJE I INFORMACIJE O DALJEM TOKU RADA
Život i delo
Učenici aktivno
Talesa iz Mileta
slušaju.
i istraživanje ove
FORMIRAN
teme sa različitih Nastavnik upoznaje
JE pet timova
aspekata. učenike sa
učenika:
strukturom časa,
MATEMATIČARI, Poimanje
Mini delatnostima po
GEOGRAFI, strukture časa i
predavanje- fazama i ulogama,
KNJIŽEVNICI, snalaženje u
Dijaloška zadacima i
ISTORIČARI I pripremljenim
metoda mogućnostima
UMETNICI. materijalima.
Grupisanje učenika u realizaciji
Učenici se
učenika u pojedinih elemenata
svrstavaju u timove
timove, tj. časa.
u skladu sa
formiranje
sopstvenim
interdisciplinarni
interesovanjima.
h timova.
INTERNET RADIONICA
Aktivno istraživanje
kroz literaturu sa
Interneta o svim
temama koje ih
interesuju u okviru
Označavanje njihovog polja Od učenika se
Upoznavanje sa
stolova za grupni istraživanja očekuje da budu
Talesovim
rad. (matematika, odgovorni za
biografskim
Nastavnik ukazuje istorija, geografija, praćenje svog
podacima,
na preporučljive umetnost ili procesa čitanja.
matematičkim
Internet adrese. književnost). Učenici Jačanje
dostignućima kao
Obilazi timove, uče i vežbaju kako da samopouzdanja
i istorijskim i
nadgleda tok ISTRAŽUJU KROZ učenika svi članovi
geografskim
istraživanja, pomaže INTERNET I DA grupe lakše
podacima tog
u izboru tema i AKTIVNO prihvataju
vremena.
povezivanju KORISTE zajednički zadatak,
pojmova. Analizira NJEGOVE niko nije u situaciji
Interaktivni
brzinu istraživanja i RESURSE. da ga grupa
pristup učenju.
zainteresovanost Snalaženje kroz odbacuje,
učenika. literaturu, zajednički cilj tima.
pretraživanje,
organizacija,
memorisanje i
sistematizacija
informacija.
 Nastavnik vrši
ulogu nadgledanja
Upoznavanje sa procesa čitanja i po
Talesovim potrebi ulogu
Shodno svojim
biografskim savetnika.
intelektualnim
podacima, Za ovu fazu
mogućnostima
matematičkim nastavnik je dužan Snalaženje kroz
učenici biraju
dostignućima kao i da pre časa tekst i
pogodan tekst.
istorijskim i obezbedi adekvatne razumevanje
U miru i bez
geografskim materijale iz stručne istog.
razgovora čitaju
podacima tog literature i sa
pronađeni tekst.
vremena. Interneta. Nastavnik
prati tok ovog procesa
Čitanje u sebi. kao i stepen
razumevanja
pročitanog teksta.
Nastavnik
procenjuje brzinu
čitanja i Učenici odgovaraju
Dalja analiza
razumevanje teksta, na pitanja
Talesovih
zainteresovanost nastavnika o
biografskih
učenika za čitanje. eventualnim
podataka,
Obilazi grupe kako i nejasnoćama u Eliminisanje
matematičkih
pomaže u tekstu, kako da reše atmosfere
dostignuća i
istraživanju teme. problem nepoznatih ispitivanja i
istorijskih i
Savetuje šta raditi reči, kako da koriste stvaranje osećaja
geografskih
kad su informacije materijal sa partnerstva
podataka tog
kontradiktorne. Interneta. Učenici iz izmeću učenika i
vremena.
Ukoliko primeti iste grupe menjaju nastavnika.
zastoj u radu može informacije među
Radni dogovori-
da dodeli uloge sobom i izlažu svoje
Dijaloška
članovima grupe: impresije na
metoda.
sažimač, izvestilac, pročitane materijale.
merač vremena i
slično.
 Treći čas – POJEDINAČNA IZRADA GROZDOVA
Zatim grupe
VEŽBANJE
istoričari, geografi i
IZRADE ŠEMA
matematičari
Upoređivanje Nastavnik U OBLIKU
PRISTUPAJU
informacija o proverava da li GROZDA NA
IZRADI
Talesu dobijenih svaki učenik ima RAČUNARU.
GROZDA. Početna
sa različitih odgovarajuću ulogu Lateralno
tema je TALES.
izvora. u poslu, vodi razmišljanje
Matematičari osim
Reagovanje na evidenciju o tome učenika, dublje
izrade grozda vrše i
čitanje i formiranje kako se učenici povezivanje
demonstraciju
grupnog grozda. služe veštinama pojmova.
Talesovog merenja
saradnje. Bolji uspeh i
piramide na maketi.
Dijaloška metoda. pamćenje, dublje
Umetnici ilustruju
razumevanje i
Talesove teoreme.
kritičko
razmišljanje.
KAKO JE TALES IZMERIO PIRAMIDU?
Popuno
razumevanje
Talesovo rešenja datog
Tim matematičari
merenje Nastavnik pažljivo problema od
vrši demonstraciju
piramide. sluša i prati strane učenika.
na maketi o tome
izlaganje. Vežbanje
kako je Tales
Demonstracija. prezentovanja
izmerio piramidu.
kroz jačanje
samopouzdanja i
samouverenosti.
Treći čas – ILUSTRACIJA TALESOVIH TEOREMA
Talesove
teoreme:
Nastavnik deli
1. UGAO NAD
učenicima
PREČNIKOM JE
prethodno
PRAV. Na osnovu dobijenih
pripremljen Vežbanje crtanja
2. PREČNIK teorema, tim
materijal. Za svaku na računaru u
POLOVI KRUG. „umetnici“ imaju
grupu učenika, programu
3. UNAKRSNI zadatak da ilustruju
pripremljen je po PAINT (U
UGLOVI SU (u koloru) datu
jedan papir koji na FORMATU BIT
JEDNAKI. teoremu u PAINT
sebi sadrži jednu od MAPA). Veća
4. U PROGRAMU, a
četiri teoreme motivisanost za
JEDNAKOKRAKO zatim ih odštampaju
elementarne umetnost i
M TROUGLU i pripreme izložbu
matematike koje se razvijanje
UGLOVI NA radova na zidovima
pripisuju Talesu. estetike.
OSNOVICI SU učionice.
Nastavnik pomaže u
JEDNAKI.
izložbi radova.
Umetničko
izražavanje.
 Svaki tim učenika
Nastavnik pažljivo
nakon završetka
prati izlaganja
crtanja svog grozda
učenika i
u Paint programu ih
zainteresovanost
štampa u pet
drugih učenika, kao
primeraka i deli
i njihovu aktivnost u
svakom timu po
vidu postavljanja
Prezentacija jedan. Peti primerak
pitanja. Veća sposobnost
usvojenih kači na zidove
Interveniše ukoliko da se situacija
znanja. učionice u vidu
je neophodno po sagleda iz
izložbe učeničkih
pitanju tempa perspektive
Usmena radova – grozdova.
izlaganja, drugoga,
prezentacija Po jedan ili više
svrsishodnosti razmišljanje višeg
grupa pred celim učenika svakog tima
postavljenih pitanja, reda.
razredom. demonstriraju
sam postavlja
produkt svog
pitanja ukoliko je
istraživanja ostatku
neophodno.
razreda. Druge
Komentariše dobra
grupe pažljivo
izlaganja i dobro
slušaju i nakon
koncipirane
prezentacije
grozdove.
postavljaju pitanja.
Četvrti čas – IZRADA ZAJEDNIČKOG GROZDA
Učenici sugerišu
grananje grozda na
tabli i dopunjuju svoje
Nastavnik na sredini
timske grozdove
table napiše
saznanjima do kojih
centralnu temu
Timska provera su došle druge grupe.
TALES i na osnovu
znanja. Tim umetnika je Pozitivniji stav
sugestija učenika
takođe uključena u prema predmetu,
formira zajednički
Formiranje koncipiranje procesu učenja i
grozd svih timova.
zajedničkog centralnog grozda. školi.
Nastavnik prati
grozda-Timski i Na kraju odabrani
aktivnost učenika i
frontalni rad. učenici konstruišu
njihov doprinos
grozd na računaru i
formiranju
štampaju rad u više
zajedničkog grozda.
primeraka – za svaki
tim po jedan i za
izložbu u školi.
OCENJIVANJE I EVALUACIJA
Tajne koje su
okruživale Učenici uviđaju
Talesa kao Nastavnik sluša Učenici popunjavaju da su potrebni
osobu i kao učenike i evidentira listiće za jedni drugima
naučnika. aktivnost pojedinih samopraćenje i kako bi obavili
učenika. listiće za evaluaciju neki timski
Brejnstorming zadatak.
(Mozgalica).
 3.4 CILJEVI REALIZOVANI PROJEKTOM
Sa stanovišta osnovnog problema projekta, učenici su povećali svoje interesovanje prema
Internetu i sa naučnog stanovišta, na njega sada gledajući kao nezamenjiv i efikasan razvojni resurs.
Shvatili su da je moguće pribaviti vrlo korisne informacije o temama koje se obrađuju u školi ili koje ih
interesuju, i to van nastavnih aktivnosti. Pri tom su ovo učenje doživeli kao igru, a ne napor, što
obećava dalji rad i kontinuitet u njihovom radu van škole. Vežbali su rad na programima Paint i Word,
Internet Explorer i Power Point, obrazujući individualne grozdove i ilustrujući Talesove teoreme,
istražujući kroz Internet i slušajući predavanja prezentovana Power Point-om.
Ostvarena je i sposobnost sagledavanja pojava iz različitih uglova, mogućnost adaptacije na
prestruktuiranje. Posebni rezultati iz oblasti timskog rada su ostvareni kroz vrednovanje rezultata tima
u celini, gde su učenici sebe kao individuu poistovećivali sa timom, a svoj uspeh sa uspehom tima.
Stoga se gubila negativna konotacija takmičarskog duha između učenika, a oni usmeravali na
međusobnu komunikaciju, deljenje, a ne skrivanje informacija i znanja, sticala sigurnost i podsticala
želja za uspehom na nivou tima.
Važno je naglasiti da su učenici bili motivisani za rad, da su imali jasne ciljeve, razmišljali su,
imali plodne diskusije, postavljali pitanja, obrađivali informacije, aktivno se uključili u procesu učenja,
a bili su podstaknuti i na pravilno samoizražavanje, kod prezentacije svojih grupnih radova. Ovakav
način prezentovanja materije i učenja omogućava učenicima koji su u tradicionalnom pristupu nastavi
zapostavljeni, da izraze svoje mogućnosti. Komunikacija u smislu razmena ideja kao i konstruktivna
klima i demokratska kultura na času predstavljaju povoljno tle za iniciranje novih ideja i kreacija.
Uzeći sve ovo u obzir, možemo zaključiti da je projekat omogućio kod učenika razvoj
radoznalosti, smisla za eksperimentisanjem i inovativnost, pokrenuli proces informatičkog
opismenjavanja, holistički pogled na probleme istraživanja, motivisanost, sposobnost za timski rad i
kritičko mišljenje, odnosno sve navedene ciljeve projekta. Nasuprot pređašnjem, unificiranom,
rigidnom, ukalupljenom modelu obrazovanja, koji nije dozvoljavao razvoj i gajenje nikakvog drugog
razmišljanja osim linearnog i gde je kreativnost potiskivana zahtevanjem nametnutog specifičnog i
izričitog načina rada.
Sve ovo daje dodatnu dimenziju ovakvog načina rada: omogućava da se učenici vide u novom
svetlu, nakon uklanjanja stereotipa klasične nastave. Tada je moguće ostvariti i bolji kontakt između
nastavnika koji dobija ulogu katalizatora procesa učenja i učenika koji poprimaju ulogu nosilaca
nastavnog procesa.

4. UMESTO ZAKLJUČKA – KOMENTARI UČENIKA

Nakon finalnog časa u okviru ovog projekta sprovedena je evaluacija časova. Učenici su imali
priliku da svojim rečima iskažu mišljenje o proteklim časovima, kao i da upute eventualne predloge.
Zapaženo je da su svi komentari bili pozitivni i uglavnom su sadržali predlog o povećanju stepena
prisutnosti ovakvog modela nastave u ukupnom fondu časova.
Dajemo prepis jednog od listića sprovedene evaluacije:
1. Ovaj način rada je najbolji i mislim da bi u svim predmetima trebalo da ga uvedu.
2. Odlično je. Što više ovakve nastave, to bolje.
3. Sviđa mi se ovaj način rada jer radimo u grupi i nisam sama.
4. Dopada mi se međusobno sporazumevanje sa članovima grupe, učenje novih korisnih stvari na
različite načine iz različitih uglova gledišta, dopada mi se što sami istražujemo. Sve mi se
dopada. Stvarno je super.

5. LITERATURA
1. Dirk J. Strojk, „Kratak pregled istorije matematike“, Nolit, Beograd
2. Dr V. Korać, dr. B. Pavlović, „Istorija filozofije“, Udžbenik za IV razred gimnazije
3. Enciklopedija elementarne matematike, Zavod za izdavanje udžbenika SRS, Beograd, 1968.
4. Geđ Deni, „Papagajeva teorema“, Geopoetika, Beograd, 2000. godine
5. Jasmina Arsenijević, „Ocena zastupljenosti koncepta upravljanja znanjem u osnovnim
školama u Novom Sadu“, magistarska teza, Fakultet za menadžment, Novi Sad, 2006.
6. Jasmina Arsenijević, „Upravljanje znanjem u školama“, Fakultet za menadžment, Novi Sad,
2004. godine
7. Lanselot Hogben, „Stvaranje matematike“, Enciklopedija, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1972.
8. Leonard Mlodinov, „Euklidov prozor“, Laguna, Beograd, 2005. godine
9. Prof. dr R. Tošić, Odabrane teme iz geometrije za osnovnu školu, društvo matematičara Srbije,
Beograd, 2004.
10. Prof. N. H. Rozov, „Problemi modernizacije školskog kursa matematike“, KMM Arhimedes,
Beograd
11. Dr Đorđe Kadijević, „Stavovi o matematici i uspeh učenika“, KMM Arhimedes, Beograd
12. Mr Tatjana Pavlovski, „Partnerski odnos u vaspitanju“, CIP u publikaciji Narodne biblioteke
Srbije, Beograd, 2000. godine
13. Mr Tatjana Pavlovski, „Timski rad u vaspitnoj praksi“, CIP u publikaciji Narodne biblioteke
Srbije, Beograd, 2000. godine
14. Naučno popularni matematički list ARHIMEDES, god ll, broj 1, tekst B. Marinkovića i drugi
15. Ranko Risojević, „Veliki matematičari“, Nolit, Beograd, 1981. godine
16. http://www.bs.Wikipedia.org/Tales
17. http://www.laguna.co.yu
18. http://www.znanje.org
19. http://www.scholar.google.com/scholar
20. http://www.iearn.org/
21. http://www.lsc.gov.uk/
22. http://www.uni.edu/coe/rwct/project/about.html
23. http://www.zuov.sr.gov.yu/