DRAMSKO STVARALASTVO DECE PREDSKOLSKOG

UZRASTA
IGRA ULOGA
Podrazumeva imitaciju. Sadrzaji ove igre predstavljaju poznati I dozivljeni momenti.
Najpre je igra individualna zatim u parovima, a onda se prosiruje na kolektiv. Sadrzaj
moze biti I delimicno izmisljen. Uloge su podeljene, a radnja ima fabulu. Nekada su vrlo
intenzivne . unosenjem dramskih elemenata igre se obogacuju I po oblicima izrazavanja I
po sadrzaju. Vaspitac podstice decu, ohrabruje ih, trazi da govore glasnije, razgovetnije,
daje im ideje, moze sam da ucestvuje ( nesto odpeva, odsvira, odigra ).
DRAMSKE IGRE
Sluze se sredstvima pozorisne umetnosti. Izvode se jednostavni komadi, specijalno
napisani ili adaptirani tekstovi. Pogodni su oni koji imaju stihove. Najbolja su dela koja
deca od ranije znaju, jer tako srecu omiljene junake u materijalizovanom obliku.tekst za
dramsku igru treba da sadrzi dovoljnozbivanja, likova, dijaloga ( Macak, petao I lisica,
Deda I repa, Jezeva kucica).
1.) Pre svake dramatizacije deca treba da cuju tekst, da dobro analiziraju fabulu,
likove I njihove postupke, karakteristike I sl. Na taj nacin usvajaju tekst.
2.) U dramatizaciju tek treba ukljucivati svu decu ( neki su glumci,neki publika,
razvodnici). Svaku repliku uvezbava nekoliko dece I trazi se najbolji izgovor.
3.) Replike zahtevajunajvise kreativnosti I promenu intonacije kako bi
seizrazilaslozena osecanja.
4.) Prelazi se na mizanscen. To su pokreti na pozornici. Najjednostanija scena je
sredina radne sobe. Deca sede okolo publika - stim sto ostavljaju razmak na dve
strane kruga za ulazak I izlazak glumaca.
5.) Zavrsna etapa I podela uloga . svaka uloga ima nekoliko alternacija I tako imamo
vise glumackih postavki. Predstava pocinje na zvuk zvona, deca imaju ulaznice,
sedaju na svoje mesto, aplaudira se glumcima svi ucestvuju.
6.) Posle predstave razgovara se o njoj, da bi sledece izvodjenje bilo jos bolje. Deci
ne treba davati uloge nepotrebnih stvari.
7.) Uspehu dramske igre doprinose jednostavni kostimi. Posebna dekoracija nije
neophodna jer je deca nadomeste svojom mastom. Dovoljno je markirati delove
namestaja I krupnije igracke. Muzika se moze lepo utkati u ove igre na pocetku,
na kraju, a moze biti cela pratnja, a I sama deca mogu nesto otpevati
POZORISTE SENKI
Biraju se tekstovi sa manjim brojem likova. Prave se ekrani od letava 100 x 60 , zateze se
platno ili paus papir, iza njega je jaci izvor svetlosti. Vaspitac ga ne sme zaklanjati dok
manipulise lutkama siluetama - koje seizrezuju po konturama I boje u crno, zalepi se
stapic pomocu koga se vode, priljubljene uz platno na kome je zakacen najosnovniji
dekor. Lutke su u najkarakteristicnijim pozama I pomera se ona ciji tekst se govori. Kad
se uklanja to se cini brzo da ne odvlaci paznju. Najpogodnije su basne malo
likovajednostavna fibula I prostor. Deca rado ucestvuju u pozoristu senki. Deca to sama
prave prsticima na zidu.

LUTKARSKO POZORISTE
Tokom izvodjenja deca se osecaju kao ucesnici dogadjaja u cuju istinitost veruju I koje
skoro mogu menjati. Neke lutke su im omiljene I sa njima identifikuju, druge ne
prihvataju jer su model nepozeljnog ponasanja. Vaspitac je scenarist, reziser, creator
lutaka, voditelj lutaka, sam resava rasvetu, muziku. Prvi korak je izbor odgovarajuceg
teksta ( da ima umetnicku vrednost, da odgovara uzrastu,, razumljiv kratak, dinamican,
da ima dijaloga, da su junaci bliski deci). To mogu biti price, pesme, cak I sadrzaji
nonsensnog karaktera posebno napisani ili adaptirani. Za mladju grupu traju do 20
minuta, za stariju30. Kad se prouci tekst odredju se lutke, kostimi, dekor, rekviziti,
mizanscen I muzicka pratnja. Posebno je vazan govor. Pripremaju se nove lutke ili se
adaptiraju postojece, ali lutke moraju biti stilski ujednacene. Najcesce su ginjol lutke
velicine 30 cm. glava moze biti tvrda, ruke meke,savitljive, sto doprinosi izrazajnosti.
Moraju biti pogodne za vodjenje I jedna lutka moze da igra samo jednu ulogu. One na
sceni ozive. Prilikom vodjenja vaspitac na sceni ne sme da se nateze. Drzi lutku u istoj
visini ne savijajuci lakat. Lutka se pojavljuje postepeno iz daljine. Najpre glava, ramena,
grudi I na samoj ivici pozornice pokazuje se nesto iznad kolena. Ne krece se pravlinijski,
nego jedva primetno poskakuje, da se ne bi imao utisak da klizi. Uvek je neka blize
publici, reaguju na dolazak drugih lutaka I na njihov razgovor okrecu glavu kao sto se
okrecu I prema publici. Kada se zaustavi, lutka postaje bezzivotna, neprivlacna I njena
funkcija na sceni je gotova. Sa kretanjem lutaka ne treba preterivati, nego ga uskladiti sa
tekstom.
DECIJE POZORISTE LUTAKA
Posle gledane pozorisne predstave deca pozele da se igraju pozorista. Trebaju im rucne
lutke I mala lutka scena. Najbolje su ginjol, ali da odgovaraju njihovoj ruci. Mogu ih
praviti samo deca uz pomoc vaspitaca. Svaka lutka dobija ime I postaje ucesnik. Mogu se
koristiti lutke od varjace, od metle, plasticne case I sl. Ovo se priprema slicno kao
pozoroste lutaka. U ovom pozoristu deca su spontana , ukljucuju se cak cutljivi jer
seosecaju sakrivenima iza lutke. Pogodna je I lutka na prstu ( kaziprst - iscrtamo lice,
sesiric, suknjica ili pantalone).
STONO POZORISTE
Je najjednostavnije. Scena je na stolu sa ramom I zavesom ili bez toga. Elementi scene I
likovi mogu biti stone lutke od prirodnog materijala I sekundarnihsirovina, konstruktorski
materijali Sto je nizak, a publika udaljena 1.5 2 m. Biraju se tekstovi sa
jednostavnom radnjom I pokretima , jer lutke imaju ograniceno kretanje. Lutka se drzi za
ledja ispod miske. Voditelj ih lako okrece , a ako ih brze okrece cini se datrce. Voditelj
nekada koristi obe ruke ( lutka moze dab rise suze, pljeska, drhti od zime). Tekst se mora
znati napamet, govoriti izrazajno, lutke dovoljno velike, a proporcije likova nisu bitne. Za
svaku predstavu treba novi dekor, narocito ako se ukljucuju deca, ali ne sme da ometa
kretanje lutaka. Pored stola su dve kutije iz jedne se uzimaju, a u drugu odlazu lutke.
Lutka koja govori ne miruje. Kad su u dijalogu okrenute su jedna prema drugoj, kad
zavrse dijalog umire se. Kad odlaze sa scene vaspitac ih dovodi do ivice stola I brzo
sklanja u kutiju. Kad vaspitac govori o lutki, gleda u nju, popravlja joj odecu I sl. Lice
mu je mirno bez mimike

OIGLEDNOST U LITERARNOJ KOMUNIKACIJI

Osim knjiga sa ilustracijama I posebno slikovnica, koristi se slika, serija slika,dijafilm,
dijapozitiv, film I televizija.
ILUSTRACIJE U KNJIZI
One su vrsta knjizevnog stvaralastva I inspirisane su knjizevnim tekstom. Vaznije su za
decu, a posebno da su u boji, starija deca prihvataju I crteze. Ilustruju se dela koja
pripadaju svim knjizevnim rodovima I vrstama ( epika, lirika, drama). Moze se ilustrovati
lik, pojedini prizori I scene. Za mladju decu ilustracija je vizuelni oslonac, tesko je naci
knjigu bez ilustracije. Ilustracije se mogu pokazivati kao uvod u tekst, posle I paralelno sa
citanjem. Ako je svaka stranica ilustrovana moze se pokazivati slika po slika I citati tekst.
U slikovnici su bitnije ilustracije nego tekst. Duzi tekst ne treba prekidati da bi prikazali
ilustracije. Sitne ilustracije tesko mogu videti deca od jednom pa se koristi apiprojektor.
SLIKOVNICE
To su prve knjige za decu, bez teksta ili sa tekstom koji objasnjava sliku. Vise su igracka
nego knjiga. Mogu biti neobicnih oblika, od razlicitih materijala, pa I vodootporne.
Ukoliko zadovoljavaju estetske, pedagoske I tehnicke zahteve uz njih ce deca bolje I
kvalitetnije povezatielemente kompozicije I imati bolji dozivljaj. Za malu decu biraju se
cvrsce, koje se rastavljaju I sklapaju( trodimenzionalne, od plastike, koje se mogu prati,
mogu plivati, koje se sniraju I sl. ). Ucimo ih kako se okrecu stranice. Ilustracije treba da
su jasne, prepoznatljive, lepe, privlacne, cistih, jakih boja.. Sadrzaj se tumaci pocev od
toga sta je nacrtano, pa u medjusobnim odnosima likova, zatim redosled zbivanja
dogadjaja. Razgledaju se obicno u manjim grupama I cita se uporedo sa sa gledanjem,
strana po strana. Zatim deca sama razgledaju prisecaju se teksta. Uz pomoc epiprojektora
u zamracenoj prostoriji slike se mogu pokazivati celoj grupi.
APLIKACIJE
Postoji flanelski, od stiropora I magnetni aplikator po kojima se krecu figure aplikacije.
Uz aplikator se moze I citati I pricati. Velicine je 100 x 60 cm, flanelsko platno mora biti
dobro zategnuto. U donjem delu nacrte se linija ili zategne konac da se stvori iluzija tla,
da figure ne vise u vazduhu. Aplikacije se izrezuju iz novena, knjiga ili pravi sam
vaspitac. Sa zadnje strane se zalepi karton I ispresuju se I na njih se zalepi parce flanela
ili parce smirgl papira za flanelski aplikator, za magnetni listic metala, a na stiropor se
kace ciodama. Pre pocetka interpretacije teksta aplikacije su ispred aplikatora, poredjane
redom mogu biti I brojem obelezene I okrenute licem na dole. Biraju se dela ciji likovi
ne obavljaju slizene radnje( stoje, sede, pricaju Posla koka na Pazar). Aplikator stoji
pod uglom da aplikacije ne bi skliznule. Ne sme biti prenatrpan niti aplikacije presitne.
Kao dekor se stavljaju samo nuzni elementi. Deca mogu da ucestvuju u izradi aplikacija I
rado ga sama koriste, pri cemu jedno dete prica a dvoje manipulisu aplikacijama.

POZORITE SLICICA
Slicice se isecaju po konturama I u ovom pozoristu ozive, dekor se takodje izrezuje po
konturama. Slicice se boje obostrano, lepe na karton stavljaju na stapic zalepe koji se
radi cvrstine utakne u polovinu kalema koji se zalepi na kartonski krug. Mogu imati
pokretne udove ( pricvrscuju se nitnom). Dobrim rasporedom lutaka I rekvizita dobija se
utisak trodimenzionalnosti. Za ovo pozoriste se koristi veci, nizi sto, moze da se napravi
pozornica sa zavesom 100 x 50cm. Lutke mogu biti u razlicitim polozajima I u razlicitim
kostimima. Sklanjaju se tako sto se tako sto se jedna figura sakrije iza druge ili iza nekog
rekvizita I kulisa, a onda moze da se pojavi u nekom drugom kostimu. One su staticne sto
se tice pokreta tela , ali to nadoknadjuju kretnjama na sceni. Treba pazljivo birati tekst.
SLIKA I SERIJA LUTAKA
Treba voditi racuna pri odabiru slika I zadrzavati ih dovoljno pred decijim ocima. Serija
slika, dijafilm, dijapozitiv ima 10-15 slicica u zavisnosti od sadrzaja I uzrasta. Slika mora
biti dovoljno velika u protivnom koristiti dijaprojektor. Vaspitaci sami prave slike ili
prikupljaju na razne nacine.
DIJAFILM, DIJAPOZITIV, GRAFOFOLIJA
Dijafilm se prikazuje slicica po slicica I uporedo se cita tekst. Moze se koristiti muzika I
drugi zvucni efekti. Redosled slicica se ne moze menjati jer su one na celuloidnoj traci.
Nakon gledanja se prica o filmu zatim ga vaspitac moze pokazivati a deca pricati,
prostorija je zamracena. Dijafilm moze posluziti za igre dramatizacije.
Dijapozitiv je prakticniji jer se moze menjati redosled I broj slicica.
Grafofolija je prakticna jer se ne prikazuje u zamracenoj prostoriji. Pred decom se moze
crtati, docrtavati, crtez prikazivati slojevito. Moze se brisati ono sto ne treba, a sto je
najvaznije vaspitac je okrenut prema deci I prati njihove reakcije.
AUDITIVNA SREDSTVA
Misli se na radio emisiju I fono zapis. Decu treba navikavati na ova sredstva, dobro ih
pripremiti jer su manje razumljiva nego ziv glas (vaspitaca). Audio snimci su pogodni za
skretanje paznje ( grmljavina, zubor potoka,cvrkut ptica). Korisno je snimiti decu,
reprodukovati i analizirati snimljeno. Audio snimci se koriste u svakom pogodnom
trenutku, na aktivnostima, pre I posle spavanja, na izletu I slicno. Atmosferu mozemo
postici prigusenim svetlom, ili snopom svetlosti usmerenih u pravcu zvuka. Vodimo
racuna da obezbedimo stero produkciju. Na ovaj nacin deci mozemo pribliziti izvodjenje
znacajnih umetnika I ljudi kojih vise nema. Posle produkcije se razgovara sa decom.
Mogu da podrazavaju glasove, da crtaju I sl.
AUDIOVIZUELNA SREDSTVA, TELEVIZIJA I FILM
Predstavljaju organsko jedinstvo slike , govora I zvuka. Imaju svoja sredstva izrazavanja :
kompoziciju, kadar, prikazivanje iz raznih uglova I planova, montazu, kombinovanje
igranih I animiranih materijala, specificno koriscenje boje, svetla I sl. Na ovaj nacin deci
se priblizavaju egzoticni krajevi, daleki predeli I svet u njima, neke licnosti. Posle
odgledanog filma I emisije sa decom se vodi razgovor o njihovim utiscim, zapazanjima ,
pri cemu ozivljavaju sopstvena iskustva, a mogu da se izraze slikom, pokretom,
dramskom igrom.

BIBLIOTEKA U PREDSKPLSKOJ USTANOVI

Postoje dve vrste biblioteke u predskolskoj ustanovi jedna je prirucna , a druga

centralna.
Pod prirucnom se podrazumeva 1.) kutak biblioteke u svakoj radnoj sobi
2.) biblioteka za vaspitace
Biblioteka za vaspitace se nalazi u prostoriji u kojoj se okupljaju vaspitaci I u kojoj
postoji citaonicki prostor za pripremu vaspitaca. U ovoj biblioteci je smestena pedagoska,
psiholoska, metodicka I beletristicka literature neophodna vaspitacu za rad. Odavde se
gotovo nista ne daje deci. Ove se knjige nabavljaju u malom broju, po naslovu 1 2
primerka I bilo bi dobro da u njoj radi bibliotekar ili vaspitac specijalno osposobljen I
oslobodjen drugih obaveza. On nabavlja knjige I obavestava vaspitace o novim knjigama,
eventualno casopisima.
Kutak biblioteke spada u stalne kutkove u radnoj sobi. U njemu deca borave u
vreme izbornih aktivnosti I opredeljuju se za knjigu, mogu da slusaju muziku, pricu sa
cd-a, razglrdaju slike, albume I sl. To je najmirnije mesto u sobi, odvojeno paravanom ili
policama. Na zidu se nalaze reprodukcije decijih pisaca, omiljenih junaka uz sve ostalo
( knjige, slikovnice, fotografije, radio projector, aplikator aplikacije). Sadrzaj ovog kutka
se menja u zavisnosti od aktuelnosti I decijih interesovanja. Ovaj fond se stalno
dopunjava novim knjigama I novim naslovima, a ostecene se sklanjaju. Knjige stoje na
policama ili u dzepovima na paravanu. Okrenute su prednjom stranom da deca vide
ilustraciju. Na polici preko knjiga zategnuta je gumica da knjige ne bi pale, a dzepovi na
zavesi su plici da deca vide naslovnu stranu. Najmladju decu moramo uciti da cuvaju
knjigu, kako da okrecu stranice, a kasnije se uce nekim drugim terminima : korice,
poglavlje, sadrzaj I nauciti ih da uvek vrate knjigu na svoje mesto.
Centralna biblioteka ova je biblioteka neophodna velikim ili vecim ustanovama.
Ima funkciju kulturnog centra. Iz nje se preuzimaju knjige za prirucnu biblioteku. Za nju
je potreban poseban prostor, odvojen od drugih delova zgrade I dobro zvucno izolovan.
Bilo bi dobro da ima poseban ulaz. Tu se mogu organizovati razne izlozbe, projekcije
filmova, predstave lutkarskog I drugih pozorista. Bibliotecki fond treba da bude
raznovrstan : slikovnice , bajke, pripovetke, pesme, dela iz nauke, fantastike, casopisi za
decu I sl. Grupisu se prema interesovanjima dece , a ne prema biblioteckim
klasifikacijama I standardima. Svaka grupa slika obelezava se posebnim slikovnim
simbolom, koji deca prepoznaju, brzo zapamte I znaju gde ce traziti( npr. bajke).
Biblioteka treba da ima dva kataloga.
1.) Namenjen bibliotekaru, vaspitacima I roditeljima ( azbucki - po naslovima I
autorima).
2.) Namenjen deci
Deciji catalog je ilustrovan, cine ga kataloski listici, veceg formata , od cvrstog
kartona na kome je nalepljen ilustrovani knjiski omot ili decija ilustracija knjige, a
ispod njega u najkracem sadrzaj knjige namenjen pre svega roditeljima. Listici se
drze u kutijama, obelezen simbolima koji upucuju na tematiku . na ovaj nacin se deca
pripremaju da se samostalno snalaze u decijem odeljenju narodne biblioteke I kasnije
u bibliotekama za odrasle. Deca dolaze u biblioteku samostalno, sa roditeljima I
grupno sa vaspitacima. Po izdatim knjigama vaspitac void samo najnuzniju
evidenciju.

DECIJE GOVORNO STVARALASTVO

Detetu jezik sluzi kao material kojim se igra I stvara. Najpre se igra glasovima tj.
njihovom zvukovnom I znacenjskom vrednoscu. Zatim pocinje da stvara stihove koji
nemaju neki smisao, koje je Kornej Cukovski nazvao smislenim besmislicama, a kad
potpuno postanu svesni znacenja reci onda se igraju znacenjima. U ovim tvorevinama
moguce je prepoznati asonancu, aliteraciju, anaforu, epiforu, metaforu. Ovi prvi deciji
stihovi cine vrstu pesama koje je Kornej Cukovski nazvao EKIKIKI . stvaraju ih deca od
2 4 godine u trenucima radosti, pa su to melodicne izvikivalice ili usklici, odnosno
kratke ritmicke pesmice. Prelazni oblik od EKIKIKI stihova predstavlja LANAC
MONOLOG ( niz stihova jedan za drugim) koje izgovaraju usamljena deca. Oni su znak
egocentricnog govora. Celokupan rad sa decom treba da bude zasnovan na igrikoja je
deci najdraza aktivnost.
Govorne igre su: igre glasovima (fonoloske), igre recima (leksicke), znacenjima reci
( semanticke), igre recenicama (sintaksicke), igre pricanja I stihovanja, stvaranja
zagonetki I poslovica, brojalica, igre improvizacije, dramatizacije, pokretne igre, govorne
igre.
Da bi se vaspitac posluzio igrom mora dobro poznavati njenu struktutu:
- zamisao ( zadatke koje treba ostvariti ),
- sadrzinu ( ona je vec u nazivu naglasena )
- radnju ( ono sto izaziva deciju intelektualnu I fizicku aktivnost)
- pravila igre ( nacin I elementi po kojima se igra )
- organizaciju igre ( vreme I mesto gde se igra izvodi )

VERBALNE IGRE
Ovo su pre svega igre glasovima (fonoloske), zatim igre slogovima. Igre glasovima su
pre svega motoricke igre , jer se dete igra nacinima artikulacije glasova. Kao samostalne
javljaju se samo u najranijem detinjstvu ( aaaa). Kasnije dete samo namerno trazi
sazvucja sto void ka rimovanju I stihotvorstvu. U ovim igrama udruzuje se muzicka
znacenjska vrednost glasova I dete na taj nacin izrazava svoje sve bogatije I slozenije
dozivljaje.
IGRE GRAMATICKIM FORMAMA I PRAVILIMA (PARADIGMATSKE IGRE)
Da bi dete ovladalo maternjim jezikom, mora ovladati mnogim gramatickim formama I
pravilima I naravno usvojiti recnik ( u Srpskom jeziku ima vise od 4700 paradigmi
primera za ugled). Deca rano savladaju I gotovo ih automatski primenjuju oko 4 ili 5
godine, pa se pocinju igrati deklinacijom, konjugacijom, sufiksima, prefiksima,
jedninom, mnozinom,veznicima, brojevima, raznim tipovima recenica I sl. Moze se
igrati u okviru jedne lingvisticke paradigme, tako sto zamenjuje reci prema njihovim
ascijacijama ( ovo je sesir, evo sesira, evo drugog sesira).

IGRE ZNAENJIMA REI ( SEMANTIKE IGRE)

Ove se igre provlae kroz gotovo sve vrste jezikih igara. Kod starije dece su samostalne
I predstavljaju odstupanje od semantike norme I istovremeno su igre inteligencije.
Glavna im je osobina obrnuta kordinacija stvari osobine predmeta A pripisuju se
predmetu B I obrnuto. Predmet igranja je semantika klasifikacija pri emu dete dovodi u
vezu vrlo udaljene semantike kategorije ili koje se ak iskljuuju. ukovski ih je nazvao
smisljene besmislice a one su ustvari preokretaljke I dete se njima igra tek kad je
nauilo pravu kordinaciju stvari ( buba mara leti, leptir mili).
LEKSIKE IGRE ( LEKSEMA RE)
To su igre reima loginog ili nonsensnog karaktera. Slue za bogaenje renika. To su
brojalice, realice, brzalice, poslovice, zagonetke, imenice, glagoli,, pribevi, sinonimi,
homonimi itd.
- Imenicama traimo ime za zeca, macu
- pridevima
- kakve je ta boje sneg, potok, sta je crveno u sobi
- glagolima
- ta radi mama, vaspitaica
- sinonimi
- kako se drugaije kae plakati, govoriti
- deminutivima zec zei
- antonimima - dan no
- igre poreenjima mirisan kao cvet, beo kao sneg
- kalendar rei - uestvuje cela grupa I pravi kalendar prema odreenom
kriterijumu ( prolee, zima, radovi u vrtu)
- izmisljanje smenih rei, poslovica, posle interpretacije nekog teksta

ISPITIVANJE RAZVIJENOSTI FONETSKE STRUKTURE GOVORA

Deci se pokazuju sliice ija imena sadre odreene glasove u sve tri pozicije u rei
inicijalna, medijalna i finalna . Svaki dobro artikulisani glas nosi 1 poen, a pogreno
izgovoren O. ukupan broj poena moze biti 90 ( 30 x 3 pozicije). Rezultat koji smo dobili
predstavlja fonematski kapacitet deteta. Bilo bi dobro ovo ispitivanje uiniti na poetku I
na kraju godine, proveriti I lini I deiji uinak.
ISPITIVANJE DISKRIMINACIJE GLASOVA
Diskriminacija je temelj dobrog govora, a podrazumeva previlno opaanjeglasova
sluhom. Ispituje se pomou 20 pari sliica tipa ak dak, kosa koza i sl. ( ostvaruje se
40 poena). Vaspitac imenuje pojam, a dete koje osea razliku glasova pokazuje na sliicu
na kojoj je predstavljen taj pojam. Ovo je najvanije za najmlau decu.

Kad treba da vebamo artikulaciju i diskriminaciju glasova moramo znati da to treba

initi u
- prirodnoj atmosferi kroz igru
- glas se nikada ne veba izolovano ve u reima
- tokom vebanja treba koristiti tekstove koji su zasieni glasovima koji se vebaju
- treba koristiti vizuelnu stranu glasa, sto znai da dete gleda u govorne organe
drugog ( vaspitaa) pri artikulaciji
- treba stimulisati dete da kroz pesmu, priu, naravno u recima izgovara te glasove
- za ovo su pogodne kratke forme : bryalice brojalice, taunaljke, cupaljke ... jer to
deca vole
LEKSIKO - SEMANTIKI ASPEKT RAZVOJA GOVORA
Prve rei se javljaju kod dece krajem prve i poetkom druge godine ivota. Ove rei su
sline govornim igrama iz perioda posle vokalizacije. Prve rei su dvoslone (ma ma ) i
vrlo znaajne za dete, s obzirom na pojam na koji upuuju. Najpre se javljaju imenice
mama, tata, baba i sl. , a krajem druge godine ovaj razvoj se naglo ubrzava. Prve rei
imaju jaku emocionalnu, odnosno afektivnu vrednost za dete, jer manje imenuju, a vie
izraavaju odnos deteta prema predmetima i biima. Redosled usvajanja rei je razliit
kod dece, ali uslovno je sledei :
- prva polovina druge godine _____ imenice i uzvici
- druga polovina druge godine _____ pridevi i prilozi
- sredina druge godine
_____ glagoli
- poetak tree godine
_____ zamenice
- u treoj godini rece
_____ rece, predlozi i veznici i reca NE
Do 18 mesecipreovladavaju imenice, uzvici se javljaju spontano kao izraz emotivnog
stanja.
Glagoli su najpre u obliku imperativa, ali se ubrzo poveava broj glagolskih oblika( daj).
Pridevi se ree javljaju u oblicima komparativa i superlativa. Upotreba veynika je vezana
za pojavu reenice i komplikovana je jer podrazumeva upotrebu padea.tada deca
polagano koriste recu NE pa i neke druge rece. Oko etvrte godine koriste brojeve i
mogu izbrojati nekoliko predmeta . zamenice se javljaju kasnije i dete sebe u poetku
naziva imenom ( daj Milanu), onako kako ga naziva okolina sebe ne izdvaja iz te
okoline. Kad se pojavi zamenica JA dete je postalo svesno sebe. Do kraja predkolskog
perioda dete treba da ovlada artikulacijom i svim vrstama rei i tada se njegov govor
pribliio govoru odraslih.
LEKSIKA KOMPETENCIJA I LEKSIKA PERFORMANSA
Kada dete prepoznaje rei , ali ih samo ne uptrebljava, ta pojava u jeziku se zove leksika
kompetencija ( pasivni renik).
Korienje rei u govoru , odnosno njihova prakticna primena jeste leksika performansa,
sinonim je aktivni renik.
Zadatak razvoja govora jeste da smanji razliku izmeu leksike kompetencije i
performanse tj da pretvara pasivni u aktivni renik. Kad je re o reniku dece moe se
govoriti o reima opte uptrebe ( rei koje se koriste svakodnevno ) i posebnom reniku
koji ine rei koje se ipak ree koriste ( boje, vreme, emocije ).