Seferijan Metalurgija Zavarivanja 2 Dio

DEO DRUGI
ZA V ARLJIVOST CELIKA

VIII. - PROBE ZA V ARLJIVOSTI

IX. - ZA V ARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA

X. - ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA

~ ~.:. .. ,.

[

·;·-··=-·=-~~~.··-=-·~I~··_~·~·2ZAVAitL]"IV6sTC;"NfsKotiGIRA~l~"cF:!il:;Klf.~;::;·,-:;~~;;c"~.'·.:~=;;~'jL:: .:", ... ~" ... :, KALJIVIH CELIKA

XII. - ZA VARLJIVOST HROM-MOLIBDENOVIH CELIKA

I I

DEFINICIJE

GLAVA VIII

PROBE ZAVARLJIVOSTI

Kompleksna osobina metala i legura, nazvana zavarljivost ima tri sledeca glavna vida:

- operativna zavarljivost, koja odreduje uslove kvalitetnog izvrsenja zavarenog spoja topljenjem iIi bilo kojim drugim postupkom, pritiskom na primer;

- metaiurska ili lokalna zavarljivost, koja karakterise fizicko-hemijske prornene rnetala nastale u procesu zavarivanja;

_" ", _ - konstxuJ.cti.nna__ili-J)psta-.2avarljiw2st)_pomoJ~_u_koje se odredu 'u

"-,,- - -- ---- - osoufrre:::p6j£chri~Kf6pb.v~~onstruRcll~~~lijem=:Cda~s~~usfan0v4~niiliova=~~-€o-~;::'-~~ -

sklonost ka obrazovanju prsIina.

Za odredivanje zavarljivosti predlozen je niz razlicitih proba [1].

Komisija IX Medunarodnog instituta za zavarivanje, koja se bavi pitanjirna zavarljivosti, predlozila je privremenu klasifikaciju proba zavarljivosti (izvestac H. Granzon*), koja je autoru posluzila kao osnov pri izlaganju ove rnaterije [2].

Odredivanje operativne zavarljivosti se vrsi: - na zavarenirn spojevirna;

-. na epruvetarna koje reprodukuju uslove zavarivanja:

- na specijalnim (nezavarenim) epruvetama.

Metalurska Hi lokauu: zavarljivost se odreduje; - na zavarenim spojevima;

- na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja;

- na specijalnim (nezavarenim) epruvetama.

Za odredivanje konstruktivne ili opste zavarljivosti primenjuju se sledeee probe:

- probe koje pokazuju sklonost ka pojavi prslina;

- probe koje pokazuju osetljivost prema zarezu.

* Granjon

202


I - PROBE OPERATIVNE ZAVARLJIVOSTI

Probe operativne zavarljivosti treba da pokazu ponasanje metala pri topljenju i mogucnost dobijanja kvalitetnog zavarenog spoja sa ili bez primene operativnih vestina: upotrebe specijainog topitelja (praha), predgrevanja, heterogenih spojeva, "ohlaganja" ivica zleba koje treba zavariti itd.

A) Probe na zavarenim spojevima

U ove vrste proba, kontrola prelomne povrsine zone rastapanja (materijala-sava), svodi se bilo na vizuelni pregled, bilo pod mikroskopom pri malom uvelicanju, pri kojem se odreduje karakter kristalizacije i otkriva eventualno prisustvo gresaka kompaktnosti (mehurovi, ukljucci).

B) Probe na epruvetama koje reprodukuju us love zavarivanja

Ove epruvete se isecaju iz zavarenog spoja, izvrsenog prema tehnologiji, predvldenoj za datu konstrukciju ili iz limova stavljenih u produzetku sava i zavarenih jednovremeno sa savom ispitivane konstrukcije. Epruvete se zatim isecaju i lome radi ispitivanja prelomne povrsine,

C) Probe na nezavarenim epruvetama

'1"t§~~~~SG~;~;~===~jifiea~~;£~I~V~i~t~i~11~if~1P/~Jlfl~~/lfif~~~t~~:-'~~"--~~-§:.__-Yj1<-;;;--"-~-':::~

skim plamenorn. Ocvrscivanje mesta topljenja treba da je mirno, bez brizganja po povrsini i bez izdvajanja gasova, koje izaziva rohavost na nalie] ulima.

Predlog tehniekih normi za aeronauticke konstrukcije u Francuskoj predvida probu topljivosti, koja se vrsi na brizljivo obrusenoj ili oturpijanoj povrsini limova. Ovako dobro ociscena povrsina, prakticno bez tragova oksida i masti, izlaze se toplotnom dejstvu odgovarajuce regulisanog oksidacetilenskog plamena. 'I'ecni metal treba pri tom da ostane miran bez "kuvanj a" i bez burnog izdvaj anj a gasova i prakticno bez obrazovanja troske.

R. Voaren* [3] je predlozio probu operativne zavarljivosti, koja se izvodi lokalizovanim topljenjem epruvete iz tankih celicnih limova. Buduci da su faktori koji ucestvuju pri ovom ispitivanju mnogobrojni: toplotna provodljivost, kapilarnost, viskoznost, tecljivost itd., a takode i dve sile, sila tezine rastopljenog metala i sila pritisaka oksiacetilenskog plamena, neophodno je prethodno tacno odrediti rezim zavarivanja. Za

ispitivanje se koristi epruveta dimenzija 200 X 200 mm i debljine 0,5 do 4 mm. Zagrevanje se vrsi gorionikom niskog pritiska a jezgro plamena se drzi na rastojanju 2 mm od povrsine lima. R. Voaren* ocenjuje opera-

* Woirin

... -"-".-~-~~-~ .. -."--- ---------------------------

PROBE ZA V ARLJIVOSTI

203

tiv'nu zavarljivost prema precniku utonule rupe i vremenu utonjavanja u funkciji debljine lima.

I~ svojih ispitivanja Voaren izvlaci sledece zakljucke:

- za celicne limove debljine do 2mm vrednost precnika utonule rupe karakterise operativnu zavarljivost; ona je utoliko bolja ukoliko je preenik rupe veci;

2,5

•
L
Loso ,",o'/iI.of Dob,o ,o.o"il.o"
I •
,v-
I -<>- ......

E 2,0 E

'-

o > o

! 1,5

o

:§. :0

CI

Q 1,0

0,5

5

10

15

Precnik utonullh rupa (mm)

S1. VIII-I. - Probe operativne zavarljivosti tankih limova (prema R. Woirinu)

predstavlja vise kriterijum za ocenjivanje operativne zavarljivosti jer u tom slucaju veci znacaj ima viskoznost rastopljenog metala;

- sto je duze vreme nastajanja rupe, to je bolja zavarljivost ispitivanog materijala.

Kriva na slici VIII-l ilustruje dobivene zavisnosti; ona deli dijagram u dve oblasti: levo od krive---oblast lose operativne zavarljivosti i desno~ oblast dobre zavarljivosti.

II - PROBE METALURSKE ZAVARLJIVOSTI

Ove probe treba da pokazu Iizicko-hemijske transformacije osnovnog materijala pod uticajem termickog ciklusa zavarivanja.

A) Probe na zavarenim spojevima

U opstem slucaju ove probe predvidaju odredivanje mehanickih karakteristika suceono zavarenih spojeva pod dejstvom statickih Hi dina-

I

I: i

204


mickih naprezanja pri visokim i niskim temperaturama. Vrse se sledeca ispitivanja: ispitivanje zatezanjem, smicanje, savijanje, udarna zrlavost, tvrdoca i duboko izvlacenje. Odgovarajuci standardi i tehnicki propisi odreduju oblike i dimenzije epruveta a takode i mesta njihovog isecanja iz zavarenog spoja.

Medu probama metalurske zavarljivosti specijalno treba ukazati na mikromehanicka ispitivanja Sevenara," koja dozvoljavaju da se prate 10- kalne transformacije u mikrozapremdnama u zavarenog spoja, otkrivajuci 'najfinije promene. Ovu metodu je posebno koristio profesor Seoenar [4h'

.. zatim u zajednici sa profesorom Portvenom [5], a takode Brilije i Seferian [6] za ispitivanje zavarljivosti razlicitih vrsta celika.

B) Probe na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja

U ovoj vrsti proba najznacajnija je proba ispitivanja raspodele tvrdoce u zoni pod uticajem toplote ispod navara, koja je opisanau glavi VI, u vezi sklonosti zavarenih s,pojeva ka pojavi prslina. Proba se priprema na taj nacin, sto se na ispitivani celik elektrolucnim zavarivanjem nanese jedan navar, uzimajuci pri tome u obzir debljinu materijala (s1. VI-18). Uzorak se preseca upravno na navar, pa se pomocu mikroispitivaca tvrdoce (Vikers sa pritiskom od 10 kp, ili drugom nekom metodom) prati promena ove osobine ispod navara u zoni uticaja toplote osnovnog materijala.

Ako vrednost tvrdoce u poj edinim tackama u. zoni ispod na vara r";i~~~~~~re __ el';r. . •... '~ :',.~. ~;1~ '.'" 02ifllh¥'tad~~e£§p~1·j%~~¥~r.kY;~BJ@.BDc~Jg;hQa.llg~":RJ:2:lJD.e:l.1JJ;l-rg-.~-~~-,,,~-'-c:.E-·,§,--·;";_-·~

I .il .. - .- -mere -predohrane (predgrevanje, povecanje precnika elektrode itd.) ra-

I di snizavanja ove tvrdoce.

i Na s1. VIII-2 prikazani su rezultati jednog takvog ispitivanja, izvr-

! senog pri zavarivanju Mn-MQi celika debljine 110 mm. Familija krivih tvr-

I doce u zoni ispod navara dobivena je kao funkcija precnika eIektrode i

I temperature predgrevanja. Promena nagiba ovih krivih i razmatranje

11 struktumih transformacija omogucili su da se odredi temperatura pred-

·1 grevanja pri zavarivanju ovih celika, na oko 200°C.

. U slucaju drugih celika, proba za odredivanje korozione postojanosti

·1, zavarenog spoja, koja otkriva izlucivanje karbida, prihvacena je u nekim

, zemljama kao proba za odredivanje zavarljivosti ove vrste eelika.

I '

C) Probe .na nezavarenim epruvetama

Najvise raspostranjena iz serije ovih proba jeste proba Dzomini, koja se sastoji u zagrevanju jednog od krajeva cilindricne epruvete precnika 25 mm i duzine 100 mm do temperature 1100°C. Suprotni kraj epruvete, koji se ne zagreva, neprekidno se hladi mlazom vode. Posle toga, ispituje se promena stvorenih struktura i raspodela tvrdoce po duzini epruvete pocev

od netransformisanog dela metala pa do pregrejanog dela.

* Ovaispitivanja su opisana u knjiz! "Les Soudures", izdanje Dunod, Parizo


Brzina zagrevanja i dostignuta temperatura epruvete pri probi Dzomini, daleko su od toga da reproduk.iju termicki ciklus zavarivanja pa usled toga, pri jednakoj tvrdoci, strukture posmatrane u Dzomini epruvetama ne odgovaraju strukturama zavarenog spoj a iz tog istog celika.

U cilju poboljsanja ove probe bilo je predlozeno da se poveca brzina zagrevanja pomocu struja visoke ucestanosti.

Na slici VIII-3 prikazane su Dzomini krive za dva tipa konstrukcionih celika sa 1,45% Mn i 1,700/0 Mn. Krive pokazuju uticaj mangana na prokaljivost celika.

Jedan drugi nacin ispitivanja, nazvan probom lokalizovanog topljenja, sastoji se u mestimicnom zagrevanju ili lokalizovanom topljenju celiene ploce debljine 10 mm oksiacetilenskim plamenom. Termieki ciklus fiksira se u tackama, koje se nalaze na razlicitim rastojanjima od mesta zagrevanja, pomocu osetljivih termoparova. Karakter fizicko-hemijskih transformacija procenjuje se pomocu metalografske analize i promena tvrdoee.

5

en 275
J:
......
Qj
c
-.:
~ 250
0 3.2
·U 4
0
1)
...
:.
._ 225
5
6
200 3.2

4

B - zona rastoponjo

175 t--t------__+_

150~~------~-- __ ~~ __ ~~ J_ -L

a 20 100 150 200 250

300

Temperatura predgrevonjo (Oe)

S1. VIII-2 - Uticaj temperature predgrevanja na promenu tvrdoce pregreiane zone i zone rastapanja a za razltcite precnike bazicnih elektroda. Mangan-moldbdenski ceHk

debljine 110 mm (C = 0,23Q/o; Mn = 1,15010; Mo = 0,500/0) .

205

206

ZA VARLJIVOST CELIKA

U probama, koje je poduzeo H. Granzon* [7] u Institutu za zavarivanje u Parizu, autor tezi da reprodukuje ciklus hladenja sava uklanja-

HB

450

150

J
2- r:3- t-..
~ r-, "
i\
r\. 1\
\ \
1\
1\ 1\
1\
1\
\ .'" I
f\ r-,
I"'-. r--.. 3
r-, ........ ~
I'-.......... i' tf
-
"T1
I ~ 400

350

o

'g 250 "0

... :......

200

100

0,5 2 3 45 10 20 304050 100mm

Rastojanje od zagrevanog kroja epruvete

S1. VIII-3 - DZominL-kri'V€--.za-<!.va-celika . . _. -_ ..... _-_.---'-'

iLt~."'--I .• ~I.l__';;¥::-:';:-;;;.~~:cf-;-'-i;;-.j;-;;:;;t"-;:;;-;;;;__-::::.--;;,;:_-.;:';::'-:.::-.=--=-=::-;;;;-;;;;-;;-;~-7.ii'--:-';~-:.=-·~~-·~~~;";;""";;;i.--:-s;;"-:-';';#"""~5~=;-{'p'r.ema:§n0VOM¥JHS;gGN§35F~~~,~§,g.~·§.'~iii;~;;ii_~~·:§~t§~i~~'§~"="""''''-'O;:'::§;l:l

Kriva 1 : zona rastapanja (C = 0,08; Mn = 0,90)

Kriva 2 : osnovni materijal Ac 52-1 (C = 0,15; Mn = 1,45)

I Kriva 3 : osnovni materijal Ac 52-2 (C = 0,16; Mn = 1,70)

juci izvor zagrevanja kada povrsina lima pocne da se topi. Proueavanje pregrejane zone daje, na taj nacin, dragocene podatke 0 prokaljivosti celika.

III - PROBE KONSTRUKTIVNE ILl OPSTE ZAVARLJIVOSTI

Probe konstruktivne Ili opste zavarljivosti treba da pokazu bilo sklonost zavarenog spoja ka pojavi prslina, bilo njegovu osetljivost prema dejstvu zareza. One mogu da budu razlicite, sto zavisi od debljine i prirode celika.

Probe se vrse na slobodnim epruvetama ili na mehanicki ukljestenirn epruvetama kada se radi 0 tankim Iimovima ili na samoukljestenim epruvetama kada se radi 0 debelim limovima.

* Gramjon


207

A) Probe sklonosti ka pojavi prslina

Ove probe treba da pokazu sklonost celika ka pojavi prslina na 08- novu pojave bilo vecih prslina bilo mikroprslina posle zavarivanja; primenjuju se, uglavnom, pri izucavanju sklonosti ka pojavi prslina konstrukcionih ugljenicnih i niskolegiranih celika.

Ispitivanju se podvrgavaju epruvete razlicitog oblika u zavisnosti od toga da Ii su limovi slobodni iIi uklj estern.

1. Probe sklonosti pojavi prslina na slobodnim limovima Najjednostavnija proba jeste krstasti spoj iz dye celicne trake, debljine 1 do 2 mm i sirine oko 10 em, zavarene oksiacetilenskim plamenom. Epruveta se posle zavarivanja podvrgava naizmenicnom savijanju do pojave prsline u zoni pregrevanja (sl. VIII-4).

I

I

t

Proba FOKER-a* (sl. VIII-5) sastoji se u topljenju dela ispitivanog metala gasnim plamenom, pocev od ivice lima do njegovog centra.

Proba FOKE-VULF-a** (sl. VIII-6) je potpunija od prethodne, posto proces topljenja metala zapocinje iz ugla lima, proteze se skoro do centra, a zavrsava se u sredini j edne od strana.

Ova proba, naizgled jednostavna, predstavlja veoma strogu probu za

.... .... ....

....

....

....

. "

~ ..

~J""'''''.-nt

.. ,

S1. VIII-6 - Proba zavarljivosti prema Foke- Vulfu

S1. VIII-7 - Proba zavarljivosti prema Krupu

* Focker

** Focke- Wulf

208


odredivanje sklonosti ka pojavi prslina. Neki hrom-molibden celici, koji se nalaze na granici zavarljivosti, ne podnose slicna ispitivanja i pri njima se pokazuju kao nezavarljivi celici.

Proba KRUP-a tezi da ukljesti lim debljine 1,2 mm, zavarivanjem jednog ugaonog sava (sl. VIII-7). PrsIine se pri takvim ispitivanjima cesce javljaju na strani, suprotnoj zavarivanju. Ovu probu u Krupovim fabrikama primenjuju pri ispitivanju zavarljivosti visokovrednih celika.

Nemacki istrazivaci su sistematskom primenom razlicitih proba ustanovili uticaj razlicitih faktora na zavarljivost hrom-molibden celika za vazduhoplovstvo, a naroeito uticaj tehnologije njihove proizvodnje i koncentracije ugljenika i sumpora.

2. Probe sklonosti ka pojavi prslina na ukljestenim limovima

a) Proba BOLENRAT-a* sastoji se u suceonom zavarivanju spoja iz dye ploce ukljestene u specijalnom uredaju. AIm u toku hladenja nastanu prsline, tad a se celik smatra da nije zavarljiv. Ako prsline nisu vidljive, tada se kontrola dopunjuje radiografskim ispitivanjem ili jednostavnije, ispitivanjima zatezanjem iIi savij anj em, koja otkrivaju oblasti u kojima je doslo do pojave prsIina pri visim temperaturama, 0 cemu svedoce boje otpustanja u prelomima epruveta. Epruveta za probu koju je preporueio Bolenrat sastoji se iz dye suceono zavarene Iimene trake sirine 6 em, cvrsto stegnute u hvatacima specijalnog uredaja (sl. VIII-8). Zavarivanje se vrs! na ivicama Iimova koje se dodiruju, Ako nema vidljivih prsIina, primenjuje se dopunsko ispitivanje naizmenienim savijanjem.

I ! I

S1. VIII-8 - Uredaj za Ispitivanje sklonosti tankih limova ka poj avi prslina pri zavarivanju prema Bolenratu

b) Proba konstruktivne zavarljivosti RD** razradena je oct strane Naueno-istrazivaeke uprave u Engleskoj. Ona je u Francuskoj prihvaceria od strane nekih drzavnih ustanova (Mornarica, Naoruzanje itd.) za odredivanje sklonosti ka pojavi prslina u toku procesa elektrolucnog zavarivanja ukljestenih limova velikih debljina. Ploce dimenzija 300 X 150 mm (debljina je promenjIiva), sa zakosenjem jedne od ivica na duzini od

* Bollenrath

** Skracenica za Research Departement


209

150 mm, ukljestene su u specijalnom uredaju (s1. VIII-9). Zavrtnji za stezanje sprecavaju popreenu dilataciju, a jaki klinovi za drzanje onemogucavanju vitoperenje. Dodirne povrsine treba da budu brizljivo obradene-poravnane kako bi se obezbedili minimalni zazori u cilju smanjenja mogucnosti slobodnog skupIjanja.

Posle postavljanja ploca u uredaj, nanosi se koreni zavar, a zatim se ostavi da se ohladi, Zavarivanje do popune zIeba izvodi se na taj nacin, tj: svaki se sledeci zavar nanosi tek posto se prethodno naneti za-

C elicno ploco ;oclne 110 kp /mm2

81. VIII-9 - Uredaj RD za ispitivanje sklonosti ka pojavi prslina ukljestenih limova

/I

1/1

IV

. .

@ I !

81. VIII-10 - Dispozicija O'Nejove probe (O'NeilL)

14 Metalurgija zavarivanja

var ohladi. Tako zavarena epruveta ostaje u uredaju dva do tri dana; ako u zavarenorn spoju ne do de do pojave prslina, tada se posle vodenja iz uredaja, epruveta raseca popreeno na sav i traze mikroprsline kako u materijalu sava, tako i u granici rastapanja. Dobra zavarljivost eelika karakterise se potpunim odsustvom prslina.

c) Proba sklonosti ka pojavi prsIina O'NEJ A*, predvidena je takode za ispitivanje zavarljivosti ukljestenih limova. Zavarena epruveta se izvodi u vidu preklopnog spoja iz dva lima, ukljestena u stegama, sa preklopom od 25 mm. Dimenzije epruveta date su na slici VIII-I0. Nanosenje ugaonih savova izvodi se naizmenicno u redosledu 1, 2, 3, 4 (vidi sliku) pri

cemu se sav 4 nanosi tek posto se epruveta potpuno ohladi. Ispitivanje se moze uciniti jos strozijim, .putem povecanja brzine hladenja, sto se postize postavljanjem bakarnih ploca na preklopni spoj. Posle zavarivanja, epruveta se raseca po linijama I, II, III i IV, u cilju otkrivanja eventualnih mikroprslina.

d) Proba SVINDEN-RIV-a.** - Ova se proba vrsi na pomocnom uredaj u (sl. VIII -11) koji se sastoji iz dve ploce cvrstO' stegnute pomocu dva zavrtnja. Gornja debela ploca B izradena je iz istog celika kao i ispitivana

epruveta, dok je donja ploca A jas vece deb-

B ljine. Ispitivani celik u vidu ploce C priteg-

4 ne se parnO'eu cetiri zavrtnja za plocu B.

~,".~co=r" ·".""0 .;c"C~tID4'<le·~Q~"l\l!lit\!l1i,.,~JU\£Yi.;;..(L"",!5ii~)~_"''',",~~'.i

r~ . - ~ I tri strane, posle cega se epruvetaosta:vr-aa--~----_C"

,1 ( C ~. se potpuno ohladi. Na kraju, u vrlo strogim

&\~ . . __ . v. A.. uslovima ukljestenja, nanosi se cetvrti uga-

'f' ~ ~ 31 oni sav. Posle hladenja cetvrtog sava porno-

I ~ + +:;. I cu fizickih metoda kontrole otkriva se pri-

~ ~ sustvo prslina u materijalu savova ili u O'S-

J(lllll ," 2 ,q l'llll' novnarn materijalu.***

e) Ukljesteni ugaoni sav. -Za odredivanje sklonosti ka pojavi prslina ugaonog sava Francuska mornarica .i e razradila pro bu (sl. VIII-12), koja je prihvacena u mnogim zem- 1j ama. Proba se sastoj i iz vertikalnag lima ciji su krajevi zavareni za horizontalni lim ugaonim savovima, eime se obezbeduje jako

ukljestenje spoja. Izmedu ugaonih savova na krajevima ostavlja se duzina 200 mm za elektrolucno zavarivanje ugaonog sava koji se ispituje. Ugaoni sav se nanosi najpre samo s jedne strane. Ako posle hladenja u ovom savu ne dade do pojave prslina, tada se nanosi ugaoni sav sa suprotne strane. Prisustvo eventualnih prslina moze se otkriti bilo metodom kvasenja bilo hidrauliekim ispitivanjem. U

210

:

I

i

T

,

:f

S1. VIII..,l1 - Uredaj za i8- pitivanje sklonosti ka pojavi prslina debelih limova prema

Svinden-Rivu (SwindenReeve)


* O'Neill

** Swinden-Reeve

*** 0 evoluclji ove probe vidi: Zavarivac n02, 1965, str. 2--11.


211

cilju izvrsenja ovog ispitivanja u vertikalnom Iimu, se izbusi odgovarajuci otvor.

Pozeljno bi bilo unificirati uslove zavarivanja (jacinu struje, brzinu zavarivanja, precnik elektrode) jer oni bitno uticu na rezultate ispitivanja.

Sl. VIII-12 - Proba sa ukljestenim ugaonim savom

3. Probe sklonosti ka pojavi prslina na samoukljestenim limovima Ove probe se primenjuju za ispitivanje celika vrlo velikih debljina a naroeito pri ispitivanju zavarljivosti konstrukcionih eelika.

a) Proba KOMERELA*. - Komerel je preporucio probu, koja predvida savijanje epruvete iz velikog komada na kojem je elektrolueno navaren jedan zavar: u takvoj epruveti nastaju naprezanja usled samouklj estenj a.

Prvobitna epruveta ave probe sastojala se iz sipke kvadratnog pre-

seka sa stranom kvadrata 50 mm, na cijim su dvema stranama glodanjem .

,c;~~~5:;=~"2~~~-i~-!}~=R£g~:Z:1~~~,~4rl·~~2'~~4~~i~~.;j;~1PT;~Et~~~~~~~~t~~~~~~~i~'''~~£C~"~,,".~.~~;;~JJ

. . .... Ina erIJ Cllom=e- e.t\.t,ro> ucmm-zavarlvanJ em~ a.t\.(f uUulJ emrepruveLa---p(jUvrga::--~-------~---;-n

va se savijanju pod uslovima prikazanim na slici VIII-13. Epruveta iz vi-

Ispitivanje savijanjem bez novara

Ispitivanje savijanjem posle zavarivanjo

81. VIII-13 - Epruveta i ispifivanje prema Komere1u

* Kommerel

14*

Sistematska ispitivanja izvrsena na takvim epruvetama pokazuju da: - Celik C 52, nezavarljiv, pokazuje grub prelom pri vrlo malim uglovima savijanja 5 do 10° i bez deformacije. Predgrevanje epruvete iz ovog eellka do 300°C znatno povisava vrednost ugla savijanja pri ispitivanju;

- U celiku C 37, posle analognih ispitivanja, dolazi do pojave finih prslina vee pri malom uglu savijanja. Ako se ispitivanje savijanjem nastavi do lorna javlja se grubi 10m sa krupnozrnom strukturom.

Predgrevanje ovih celika do 2000e znatno smzava osetljivost ovih celika prema zavarivanju.

Ova su ispitivanja omogucila da se definisu zavarljivi kvaliteti celika C 52 i pokazala da nacin proizvodnje celika ima prvostepeni uticaj; osim toga pozeljna je sitnozrna primarna kristalizacija.

Geren* je nedavno vrsio slicna ispitivanja na Tomasovom celiku C 52 HS sa visokom granicom razvlacenja, predvidenom za izradu za-

~ - varenih konstrukcij a [8] . ~

iji2'~2~i"~3i";S"~'"~~~~~~5}~Pf&5ci"~ii{t~H~§:~~fff.~'~ov6Rj~"t;1~ail~;Sf~~l~ff!6B~ili~~.§J;§~~;§:s1'St~1;i0:if"~~cHii§i~~g~

sucenom zavarivanju cetiri debela lima na taj nacin, sto se najpre zavare dva sava za ukljestenje AA' i BB' (s1. VIII-14), a posle hladenja poprecni say cc: Ova proba je veoma privlacna

A ""=""""'~":r:>'-'=:;-'m~'''''T"> n,"'''''=>7Y),r>~''_ A' zbog svoje jednostavnosti a takode i

~ VrlOI stroga. Medutim, ona pruza malo

mogucnosti za promenu napona uklj estenja, kao sto je to slucaj u drugim B ~~,,_, _»'"",.....,,,.,,:>.&,,..,-="~'?',.,_..>.> ..... >->. B' slozenijim probama,

c) Proba kruznog sava Hi "Ring Test". Ova proba predlozena je specijalno za odredivanje sklonosti dod atnog materijala ka pojavi prslina. Epru-

81. VIII-14 - Epruveta sa savom u veta je u obliku diska, precnika 100 mm

obliku slova "H" i debljine 25 mm (sl. VIII-15), sa V iIi

X zlebom. Disk se postavlja u odgovarajuce pripremljeni otvor kvadratne ploce sa stranom od 212 mm. Posle izvrsenja kruznog sava, say se poIira i nagriza da bi se otkrile eventualne prsIine.

212


sokokvalitetnog eelika C 52 (bez navara) pri ispitivanju savijanjem treba da da ugao od 1800e.

Komerel smatra, da je metal dobro zavarljiv, ako ugao savijanja epruvete dimenzija 50 X 50 mm, pripremljen pod gore navedenim uslovima, prelazi 50°.

Predlozena je i jedna varijanta ove probe. Epruveta za savijanje izraduje se elektrolucnim zavarivanjem zavara duzine 300 mm u osi velike ploce dimenzija 200 X 50 X 700 mm.

* Guerin


213

Slicno ovoj ideji, Stajnberger* i nj egovi saradnici [9] koristili su epruvetu u obIiku ploce 50 X 50 mm i debljine 12,5 mm koja je imala kruzni zleb dubine 4,7 mm i precnika 25 mm (s1. VIII-16). Topljenje dodatne zice vrsi se pomocu drza~~ za zavarivanj e atomizovanim vodonikom ili

Sl. VIII-15 - Proba "kruznog sava" ("Ring Test") za ispitivanje sklonostj ka pojavi

Sl. VIII-16 - Probasklonosti ka pojavi prslina dodatnog materijala (metoda Arcos)

pomocu pistolja za zavarivanje u zastitnom gasu argonu sa brzim hladenjem vazdusnim mlazom. Ovom probom moze se isto tako.ispitivati sklonost ka pojavi prslina materijala sava nanetog elektrodama bazicnog tipa.

Prisustvo prslina se otkriva nagrizanjem polirane povrsine sava, Istrazivaci su primenili ovu metodu za izbor dodatne zice za zavarivanje vazduhoplovnih konstrukcija i ustanovili su (tablica VIII-I): zavarivanje dodatnom zicom iz celika I dovodi do povisene sklonosti ka pojavi prslina; zavarivanje zicom iz celika II dozvoljava da se dobije zavareni spoj koji je manje sklon pojavi prslina a zavarivanje zicom iz celika III (bez nikla)

TABLICA VIII-l

Elementi Celik I I Celik II Celik III
C 0,27 do 0,35 0,15 do 0,20 0,27 do 0,32
Mn 0,6 do 0,8 0,55 do 0,75 0,7 do 0,9
Si 0,20 do 0,35 0,25 do 0,40 0,25 do 0,45
S < 0,015 < 0,015 < 0,015
P < 0,020 < 0,020 < 0,020
Ni 1,65 do 2 1,85 do 2 -
Cr 0,6 do 0,8 0,8 do 1 0,85 do 1
Mo 0,27 do 0,37 I 0,35 do 0,45 -
Va - I· - 0,20 do 0,25 * Steinberger

214


omogueava dobijanje zavarenih spojeva koji prakticno nisu skloni pojavi prslina.

d) Proba NRL (Naucno-istrazivacka laboratorija Americke mornarice). Na slici VIII-17 prikazana je jedan drug! tip proba u obliku samoukljestene epruvete namenjene za odredivanje sklonosti zone rastapanja (materijala sava) ili osnovnog materijala ka pojavi prslina. Na limu 300 X X 200 mm i debIjine 25 mm izraden je V-zleb sa zatupljenjem 16 mm u

I 25mm.

,...... 300mml-----t- 1 i

r-i----_..-------1

E ¢ 25 mm Pravac vafionjo E o

~

lL.-1 -+- __ -----11

r----225mm_J

----------_._-----------

E E

16mm

f

I !

1 .. duZini-OO'-2.25-mm~~b__s@-Zav-r_Sav_a__k_ruz.Il4m~tv_orom_C.i;ji=Pr-eG.Ili-k---moz@ ... '" di,'f,;~"~it~~~-=~~rcrmefiiJ"i~v:~cfl~pm\7'~ta§J'~'9"TI~(!f~l~mIT~~~f6~§tb:;§cId~vb\Ij"1iv~"13rortt~~gc:~c,i~,;:;.~~~~~~

nu strogosti ispitivanja, bilo povecanjem razmaka u korenu zleba, bilo promenom 'precnika rupe.

S1. VIII-17 - Epruveta N.R.L. za odredivanje sklonosti ka pojavi prslina zone rastapanja. Metoda je primenjena od strane istrazivacke laboratorije Americke

mornarice

B) Probe osetljivosti prema zarezu 1. Probe Ditijela*

Probe Ditijela [10] za ispitivanje osetljivosti prema zarezu pripremaju se putem nanosenja navara postupkom elektrolucnog zavarivanja na

S1. VIII-IS - Nacin pripreme epruvete prema Ditijelu

* Dutilleul

PROBE ZAV ARLJIVOSTI

215

limu debljine 12 mm, sa dubinom uvara od 2 do 3 mm (sl. VIII-18). Navar se nanosi izmedu dye bakarne vodice. Iz lima sa navarom isecaju se epruvete specijalnog oblika i ispituju na udarnu zilavost i savijanje. . . i.: ~

a) Epruvete za ispitivanje udarne zilavosti. Epruvete za ispitivanje udame zilavosti su prizmaticnog oblika sa popreenim presekom 8 X 6 mm i duzinom 55 mm (sl. VIII-19) (normalna UF epruveta za udar ima kvadratni presek 10 X 10 mm).

-: ~ iC7
I IT6 0- ?J:~

.1; }f '1
~I

,) , b) S1. VIII-19a Epruveta za ispitivanje udarne zilavosti SRA (Dutilleul)

SI. VIII-19b - Epruveta za ispitivanje udarne zilaViosU, SRC (Dutilleul)

Ditijel je pokazao, da dubina i polozaj zareza imaju veliki uticaj na osetljivost metode. U stvari, zarez dubine 1 nun postavljen potpuno u zoni rastapanja, dozvoljava da se jasno razlikuju dva tipa celika [acine 50 kp/mm", jedan zavarljiv i drugi nezavarljiv.

• ?" •

K = udarna zilavost osnovnog materijala bez navara; K' = udama zilavost epruvete sa navarom.

TABLICA VIII-2

Celik Epruveta UF Epruveta SRA Epruveta SRC
-
50 kp/mm" K K' K'/K K K' K'/K K I K' K'/K
(kpmjcm") (kpm/cm') (kpm/cm") (kpm/cms) (kpm/cm'') (kpmjcm")
-- - --
Zavarljiv 9,68 8,32 0,86 11,33 6,22 1°,55 9,34 2,99 0,32
Nezavarljiv 5,72 4,69 0,82 6,30 2,71 0,43 6,82 1,16 0,17 b) Epruveta za ispitivanje sav'l.Janjem. Ditijel je, primenjujuci isti tip pripreme, razradio epruvetu za ispitivanje savijanjem sa uslovima koje postavlja Francuska mornarica.

U toku ispitivanja savijanjem registruje se kriva sila - deformacija, koja ima jedan od oblika sa sl. VIII-21.

Vrednosti, koje omogucuju odredivanje zavarljivosti svode se na od-

redivanje sledecih parametara: - maksimalna sila F;

- ugao savijanja koji odgovara maksimalnoj sili;

- ugao savijanja koji odgovara prvoj diskontinualnosti na krivoj;

- ugao savijanja koji odgovara potpunom lomu epruvete;

216


rad potpunog lorna koji se dobija odredivanjem ukupne povrsine ispod krive na dijagramu (sl. VIII-20);

odnos rada loma S? posle dostizanja maksimalnog opterecenja prema ukupnom radu S, tj. S/S.

~--------------------S2------------------~~

~-----------------S3------~----~~

S1. VIII-20 - Dijagram "sila - deformacija" dobijena probom savdjanja prema Ditijelu. Kriv:a pokazuie odredene karakteristike

Ako je diskontinualnost na krivoj sa dijagrama nastala pri pojavi prve prsline, neophodno je odrediti dva odnosa: S2/S i S.jS.

Rezultati ispitivanja. Za nedovoljno zavarljiv celik [acine 50 kp/mmdobija se diskontinualnost u naprezanju sto dovodi do toga, da je rad loma S2 praktieno jednak nuli (s1. VIII-21).

, (a)
\
\
\
Ugao sQvijanja
Q)
c-
Ol (b)
u
Q)
Q;
a.
Q
Ugao savijanjo
(c)
Ol
c:
Ol
u
Ol
Q;
a.
0
Ugao savijanja ! I

~~~-~ -_::____:_ - ~~-~ ... -------~--:----=- _--:..:=:-=-"-=-_-::::_::_:-::_

S1. VIII-21 - Oblik krivih savijanja nedovoljno zavarljivog (a), srednje zavarljivog (b) i dobro zavarljivog (c) celika Ac 50

Za srednje zavarljiv celik jacine 50 kp/mmdobija se ogramcena diskontinualnost naprezanja: rad loma S? posle dostizanja maksimalnog opterecenja je veci,

U slucaju dobro zavarljivog celika jacine 50 kp/mm'' zapaza se odsustvo diskontinualnosti u naprezanju a rad lorna je veliki.

2. Probe Snata*

Medu probama konstruktivne ili opste zavarljivosti, za odredivanje osetljivosti prema zarezu, treba istaci probe Snata; kako se osetljivost prema zarezu odreduje prema izgledu preloma, ove probe nam omogucavaju da pravimo razliku izmedu preloma nastalih dekohezijom i prelorna nastalih smicanjem.

Epruvete za ispitivanje udarne zilavosti prizmaticnog oblika sa uobicajenim poprecnim presekom 10 X 10 mm i 8 X 10 mm razlikuju se po obliku zareza ana suprotnoj strani ad zareza imaju cilindricni otvor. U slucaju uobicajnih epruveta za ispitivanje udarne zilavosti (Sarpi ili UF) dubina zareza iznosi 5 mm, pa je odnos visina/sirina 5/10; za epruvetu Menaze ovaj odnos je 8/10. U Snatovih epruveta ovaj odnos iznosi 3/10 sa ostrim dnom zareza u "Coheracie" (Koheraci) epruveti (s1. VIII-22a) i zaoblje-


Koheracljo 45°

217

1(,

d =1

S1. VIII-22 - Oblik idimenzije epruveta prema Snatu

* Schnadt

218


nim dnom zareza u "Resilacie" epruveti (s1. VIII-22b); epruveta bez zareza sa ukupnom visinom od 8 rom nazvana je "Dynacite" (s1. VIII-22c). U preseku zareza, sa suprotne strane nalazi se cilindricni otvor preenika 5 mm sa izlazom -- otvorom od 3 mm u koji se umece cep od tvrdog metala.

Vrednosti dobivene pomocu ove tri epruvete, izrazene u kilopondmetrima po centimetru kvadratnom, dozvoljavaju da se ustanovi dijagram udarnih zilavosti koji odreduje stepen krtosti ispitivanog celika."

Ako je vrednost udarne zilavosti K ispod 2 kpm/cm- tada nastaje 10m dekohezijom (povrsina prelorna sa sjajnim zrnima). Ako vrednost udarne zilavosti K premasa granicu od 8 kpm/cm", 10m nastaje smicanjem, a povrsina preloma ima mat zrna.

3. Proba sklanasti ka pojavi prsLina univerziteta Lihaj**

Ovu probu razradila jeamericka Skola istrazivaca za izucavanje zavarljivosti celicnlh Iimova vecih debljina. Osobenost ove probe ogleda se u mogucnosti promene stepena krutosti epruvete putem usecanja niza proreza po duzim stranama epruvete do rastoj anj a x ad ivice (s1. VIII-23b).

~ (0)

>c

!....1_

~- 85 do 135 mm ---l f/J 12,5 mm

t L - ~

E E

@

(b:

~--~------300mm---------1~

S1. VIII-23

Epruveta univerziteta Lihaj (Lehight)

U limu pribliznih dimenzija 300 X 200 rnm, po duzoj osi, glodanjem se izradi nesimetricni dvostrani U-zleb, cije su dimenzije pokazane na s1. VIII-23. Duzina zIeba L se menja u zavisnosti od debljine lima e:

-- za e manje od 25 mm, L = 85 mm;

-- za e vece ad 25 mm, L ~ 135.

* Detaljnije vidi Zavarivac 1/1966. str. 2-18 i 2/1966. str. 2-17. ** Lehight

PROBE ZAVARLJIVOSTI

219

Posle elektrolucnog zavarivanja izljebljenog dela, ispituje se eventualno prisustvo prslina bilo vizuelnim pregledom, ili rna kojim drugim metodama kontrole - magnetoskopskom, rendgenografskom itd.

Prema ispitivanjima americkih istrazivaca, pri zavarivanju niskougljenicnih eelika sa sadrzajem ugljenika do 0,300/0 prsline se, ukoliko do de do njihove pojave, nalaze samOi u materijalu sava (zoni rasta,panja), dok pri zavarivanju viskougljenicnih celika ili legiranih celika nedovoljne zavarljivosti, prsline zapocinju u zoni pod uticajem toplote i rasprostiru se u materijal sava (zonu rastapanja).

4. Proba sklonosti ka pojavi prslina Braun-Boveri

Epruveta za ispitivanje sklonosti ka pojavi prslina sastoji se iz niza ploca, cija debljina u principu odgovara debljini upotrebljenog lima u konstrukciji, a dodirne su povrsine fino obradene rendisanjem; sklapanje i stezanje ploca izvodi se pomoeu zavrtnja, koji prolazi kroz osnu Iiniju ploca (s1. VIII-24). Broj i dimenzije ploca odreduje sam istrazivac

S1. VIII-24 - Braun-Boveri epruveta za ispitivanje sklonosti ka pojavi prslina

u zavisnosti od osobina osnovnog materijala i primenjenih elektroda. Na dodirnim ivicama ploca zapoeinju prsline.

Na cetiri bocne povrsine ovog bloka ploca, paralelno sa poduznom osom koju predstavIja zavrtanj za stezanje, izrade se glodacem rzlebovi sa razlicitim radijusima zaobIjenja dna zIeba (r = 2 do 5 mm); u nekim

220


slucajevima radi se zleb sa ostrim uglom. Ispunjavanje zlebova sa zaobljenim dnom, vrsi se elektrolucnim navarivanjem u jednom sloju elektrodom ciji precnik odgovara radijusu zaobljenja dna zIeba. Ispunjavanje zlebova sa ostrim uglom vrsi se zavarivanjem sa vise zavara.

Ispitivanje se vrsi na taj nacin, sto se odabranim elektrodama, koje sasvim prirodno, odgovaraju vrsti osnovnog materijala epruvete, polozi [edan zavar, a zatim se trazt da Ii ima prslina koje bi se mogle javiti u zoni rastapanja na mestima suceljavanja ploca iIi u zoni ispod navara.

Proba Braun-Boveri je stroga, i prvobitno je bila predvidena za izucavanje sklonosti ka pojavi prslina austenitnih celika. Danas se ova proba primenj uj e i za druge vrste celika.

Sastavljajuci blok-epruvetu od ploca iz razlicitih vrsta austenitnih celika, moguce je naci, pri samo jednom ispitivanju, najpogodniju elektrodu za zavarivanje odabranog celika.

5. Proba Kinzela

Poznato je, da se zilavi 10m karakterise vlaknastom-matprelomnom povrsinom, a krti lorn sjajnom - kristalastom prelomnom povrsinom, nekad def'inisan kao 10m bez suzenja u slucaju kidanja pri ispitivanju

zatezanjem, ili bez poprecne kontrakcije u slucaju epruvete za savijanje. ·r

Kinzel [11] je razradio epruvetu za ispitivanje savijanjem koja .

dozvoljava da se razdvoje oblasti zilavog i krtog lorna metala kao i da \

se ustanovi uticaj rezima zavarivanja na zavarljivost celika. n I

'i"1'~53C,~~~~£±t20~~~~~~~~~~~~~ij~;~d~YIJ;~~~:_6l~~~;~~~~~~~~~~~ti~i~;

. . flog liiria~ Po·osiploce, paralelnoj duzo] strani, nanosi se elektrolucnim -~

zavarivanjem navar duzine 100,6 mm. Upravno na navar, ureze se glodacem zarez dubine 1,27 mm po celoj sirini epruvete; radijus zaoblje-

a

b

r = 6,35

c

Sl. VIII-25 - Kinzelova epruveta i nacin izvrsenja ispitivanja

PROBE ZAV ARLJIVOSTI

221

nja dna zareza iznosi O,25mm. Epruveta se lagano savija pomocu pritiskaca (c), pri cemu se povrsina epruvete sa zarezom nalazi u zoni zatezanja.

U ove probe, meri se bocna kontrakcija epruvete posle preloma u nivou zareza i poredi se sa pocetnom sirinom epruvete. OVO' merenje je vrlo osetljivo i zahteva vrlo brizljivu pripremu epruvete. Kinzel uzima, da prelazu metal a iz zilavog stanja u krto stanje odgovara 1°/0 kriticne kontrakcije za datu temperaturu.

Ova ispitivanja, izvrsena pri razlieitim temperaturama izmedu + 20°C i-180°C, omogucavaju da se odredi prelazna temperatura, tj. temperatura pri kojoj celik prelazi iz zilavog stanja u krto stanje (videti u daljem tekstu).

Da bi se izbegao vrlo veliki broj ispitivanja pri razlicitim temperaturama, Kinzel predlaze izvrsenje ispitivanja pri sledecim uslovima:

- za brodske konstrukcije i za konstrukcije, koje rade u zatvorenim prostorijama, dovoljno je odrediti kriticne uslove prelaza iz zilavog stanja u krto stanje, kojom odgovara 10/0 kontrakcije pri temperaturi -20°C;

- za konstrukcije, izlozene uticajima vecih temrperaturnih prome-

na, dovoljno [e odrediti kniticne uslove prelaza iz zilavog stanja u krto stanje pri temperaturi -40°C. Ova kriticna temperatura moze biti razlicita u raznim zemlj ama.

Uporedenje rezultata, dobijenih pri datoj temperaturi, pri ispitivanju epruveta sa navarom i bez njega, dozvoljava da se izvuku zakljucci o uticaju rezima zavarivanja na osobine celika. Navescemo nekoliko interesantnih zakljucaka, koje je dao Kinzel:

e; e se m

teta struj e i velikih brzina zavarivanj a;

- pri jednakoj zateznoj [acini, nastup krtosti posle zavarivanja [e vise u slucaju ugljenickih celika nego u slucaju legiranih celika;

- nastup krtosti posle zavarivanja je, u vecimi slucajeva, visi u spojeva izvrsenih na limu ustanju posle valjanja nego kod spojeva izvrsenih na normalizovanim limovima;

- termicka obrada, prigodno primenjena posle zavarivanja, snizava kritienu temperaturu prelaza u krto stanje do njene pocetne vrednosti pre zavarivanja.

Kinzel je ustanovio, da zavarljivost celika odreduju mnogobrojni faktori:

- uslovi proizvodnje i dezoksidacije celika imaju veliki znacaj;

- kriticna temperatura prelaza u krto stanje zavisi od velicine zrna;

ona se povisava sa uvecanjem dimenzija primarnih zrna;

- kriticna temperatura se, u vecini slucajeva, povisava sa porastom sadrzaja ugljenika u celiku: ona se snizava sa uvodenjem u celik nekih Iegirajucih elemenata;

- kriticna temperatura se nesto povisava ako se celik podvrgne obradi hladne deformacije; proces starenja posle hladne deformacije je u biti funkcija kvaliteta ispitivanog celika.

Kinzelova proba je nasla primenu pri mnogobrojnim istrazivanjima zavarljivosti celika, a narocito u Institutu za zavarivanje u Parizu [21].

222


6. Krstaste epruvete za ispitivanje zatezanjem

Odredivanje sklonosti celika ka krtim Iomovima pomocu ispitivanja krstastihepruveta (s1. VIII-26) nedavno je bilo izucavano u Belgiji od strane profesora Zute-a* [13J. Ove epruvete, sa specijalnim zarezima u uglovima, kidaju se u snaznoj dvoosnoj masini za ispitivanje zatezanjem.

81. VII-26 - Krstasta epruveta za ispitivanje zatezanjem prema Zute-u (Soete)

81. VIII-27 - Krti 10m jedne krstaste epruvete. Glavni lorn se prostire duz jedne od dijagonala

* W. Soete


223

Jedna serija epruveta ispituje se na temperaturi ispod temperature prelaza u krto stanje, a druga serija epruveta - iznad ove temperature. Krti lomovi u krstastim epruvetama nastaju, kao po pravilu, po dijagonali epruvete (sl, VIII-27), dok za zilave prelome, rasprostiranje prsline nastaje popreeno kroz jedan par krakova krstaste epruvete (s1. VIII-28).

S1. VIII-28 - Zilavi lorn krstaste probe sa s1. VIII-26. Lorn se prostire kroz krak krstaste epruvete

Cilj probe Robertsona je odredivanje otpornosti celika prema sirenju krtog lorna. Epruveta se podvrgava ravnomernom zatezanju u za to predvidenoj masini za ispitivanje (s1. VIII-29). U procesu ispitivanja, u epruveti se proizvodi temperaturni gradijent putem hladenja jednog kraja epruvete u tecnom rashladnom sredstvu, dok se drugi kraj zagreva ili ostaje pri sobnoj temperaturi.

Lorn se proizvodi pomoeu udara po ohladenom kraju epruvete, koji se nalazi na temperaturi nizoj od kri ticne temperature pre1aza u krto stanje. Ovaj udar izaziva pojavu krtog loma, koji se rasprostire ka toplorn kraju epruvete; i zadrzava se u nekoj tacki epruvete; temperatura ove taeke se odredi.

Promenom primenjenog optrecenja moze se izraditi dijagram (s1. VIII-30), koji pokazuje promenu napona u funkciji temperature zaustavljanja lorna. Vertikalni deo krive, odgovara kriticnoj temperaturi Tk, pri kojoj dolazi de zaustavljanja rasprostiranja lorna za rna koja primenjena naprezanja. Horizontalna grana krive odgovara kriticnim vrednostima napona Ok' Rasprostiranje lomova ne nastupa pri temperaturama visim od Tk ili ako je napon nizi od (J k'

Ova proba pokazuje, da kriticna temperatura zavisi od kvaliteta celika, njegovog hemijskog sastava, nacina proizvodnje, termicke obrade, velicino zrna, tj. zavisi od osobina za koje su odgovorni celicari (metalur-

224


zi). Kriticni napon je uslovljen pravilnom raspodelom naprezanja, tj. faktorima koji zavise od konstruktora.

Uticaj debljine lima na temperaturu zaustavljanja daljeg sirenja prsline prikazan je na slici VIII-31. Temperatura zaustavljanja vrlo brzo raste sa povecanjem debljine lima. Tako na primer, za debljinu lima

I

'~?'''''''-~:''':''"''''<F"><'~'~'"C'Q;l~'''''lII';l~C~lII!~~jJJ:'''''''J~!)m1!~'''''''''~h~r4ru>1!lli""''''¥",'''''''''''~'''''Y''''''''''~ I

25 rom temperatura zaustavljanja je iznad + IO°C; temperatura zaustavIjanja opada do -20°C za debljinu lima od 5 mm, sto ocigledno dokazuje dominirajuci uticaj debljine lima na obrazovanje kriticnih napona i rasprostiranje prslina.

Zona rasprostiranja krtlh lomova

e

6

Zona u Icojoj se lomovl ne sire

'""

E

.s 25

1 20

o 15' .s

.....

z 10 Ql

o 5

I I

11

-20-.15 -10 -5 0 + 5 + 10 +15 + 20 Temperatura tC)

..__~

- +

Temperatura (OC)

S1. VIII-30 - Robertsonov dijagram.Srafirana zona .razgranicava oblast napona i temperatura pri

kojima dolazi do krtog lorna

S1. VIII-31 - Uticaj debljine na temperaturu zaustavljanja prsline. Dijagram je Izraden dspitivanjem

naepruvetama prema Robertsonu


225

n

IV - TEMPERATURA PRELAZA U KRTO STANJE

J"~.L'G ..... niih godina su izvrsena mriogobrojna istrazivanja 0 ponasanju pri niskim tempe~aturama, a 'po~~bno. zavareni~. spoJ,~va. ~as~d

ispitivanja ne spadaju u tzv. "lsplhvan]a zavarljivosti posta je tura prelaza u krto stanje poglavito kriterijum za procenu kvalicelika.Neke organizacije i ustanove unele su medutim ovaj vid va:nja u svoje tehnicke propise, odredujuci vrednost zilavosti celi-

a udar pri datoj temperaturi za klasifikaciju elektroda ili osnovnog

ala.

U zajednici sa Moneronom*, mi smo rezultate ispitivanja temperature

aza u krto stanje upotrebili kao kriterijum kvaliteta elektroda. Doslo toga, da klasifikacija elektroda prema prelaznoj- temperaturi odgonjihovoj klasifikaciji prema mehanickim osobinama dobivenim pri ,y"vn.J.J.U iIi dinamickim metodama ispitivanja [14].

Zna se, da krtost celika raste kada temperatura okolne sredine opapo kontinualnom zakonu; zatim pri nekoj odredenoj temperaturi meprelaziiz zilavog stanja u krto stanje. Ova temperatura je nazvana rom prelaza u krto stanje. Poznavanje "prelazne" temperature a veliki prakticni interes, posto dozvoljava da se predvide granice, ispod kojih celik prelazi u krto stanje, opasno za

tacionu sigurnost konstrukcij a.

temperature prelaza 'U krto stanje

/

• _. - • .. _,'_ .. .._.- -'- - _.. ...• _. .c_', .. ,,_. - .• ' ... ,,' ... :'_. __ ,_ .,,,'.,, _. : ', __ ._ -" _"" " .: ":_ ,' __ ,' C-'. -,_ "<,'. - :', .. ', - .. _-.'_ :~, ,_ -'., ," ....

moze da pokaze dve zone brze promene udarne zilavosti. anomalija se javlja u oblasti bliskoj soibnim temperaturama i naziva zonom "izmene tipa preloma";** ovde dolazi do prelaza vlaknastog ili ovitog preloma u zrnasti izgled preloma.

Druga zona promene, nalazi se u oblasti niskih temperatura, i naziva "iemperatura,prelaze u krto stanje";*** ova zona oznacava naglu prou energije potrebne za razaranje celika: od visokih vrednosti sa

asticnim deformacij ama pri Iomu, ka niskim vrednostima bez plasticnih eformacija (potpuna krtost).

Prvi prelaz, koji je u vezi sa rasprostiranjem prslina, se lakse odie pri ispitivanju epruveta sa ostrim V-zarezom, pomocu kojih se obijaju kontinualne krive temperatura-udarna zilavost u obliku slova S. S.

Nasuprot tome prelaz u krto stanje se tacnije odreduje epruvetama UF oznacenim velikdm rasipamjem vrednosti energije udarne zilavosti. Shodno ovome, pravilno odredivanje temperature prelaza u krto stanje zavisi od oblika epruvete za ispitivanje udarne zilavosti.

* Moneyron

** "Transition de cassure" u francuskoj i "fracture transition" u engleskoj literaturi.

*** "Transition de fragilite" u francuskoj i "ductility transition" u engleskoj literaturi.

IS Metalurgija zavarivanja

226


Za epruvete sa ostrim zarezom ova temperatura moze biti odredena bilo prevojnom tackom S-krive bilo, prema nekim autorima [15], kritic-

nom temperaturom, koja odgovara konvencialnoj vrednosti udame zilavosti od 2,76 do 4,14 kpm/cm" (20-30 stopa/livra).

U j ednoj lepoj studij i 0 udarnoj zilavosti sa epruvetama tipa UF, radenoj u okviru IRSID*, J. UImo, F. Bastenaire i R. Borione** su pokazali, da se u blizini temperature "prelaza u krto stanje" mogu posmatrati dva tipa prelorna, koji odgovaraju vrlo razlicitim nivoima energije lorna (sl. VIII-32):

- "zilavi" prelomi za visi nivo utrosenog rada; i

- "krti" prelomi za niz! mvo u trosenog rada.

Srazmerna kolicina zilavih preloma progresivno se povecava sa temperaturom i asimptotski se priblizava vrednosti 100%.

S1. VIII-32 - Odredivanje tempe-

rature prelaza u krto stanje. Dvo- U prelaznoj zoni, gde koegzistiraj u

jaka raspodela udarnih energija u dva tipa preloma, "temperatura prela-

prelaznoj zoni za u krto stanje" Tt je data krivom

, srednjih vrednosti udar:ne zilavosti MM',

·-lj···.·~-~~~"~C~~~~~~~~Na~~e;~:fG~;~~t~~=§;~'~~~~:~~~~~~~~~i.c~c:~~~~~!~~~.~~~~~~~~;.~~~!~:;~,:~~Z~;Li ;·.·~·.-' .. "._.c~._._

Ordinata tacke T daje vrednost udarne zilavosti Kt, koja odgovara temperaturi prelaza u krto stamje.

Isti autori [16] su predlozili da se oblast ogranicena temperaturama Kojima odgovara 5% i 95% zilavih preloma, tj. oblast van koje se moze naci sarno jedan tippreloma, zove preuiznom. zonorn.

Gornja granica prelazne temperature 'I', odgovara temperaturi pri kojoj se dobija 95% zilavih preloma.

Polozaj temperature prelaza u krto stanje zavisi od stepena strogosti udarnog ispitivanja, tj. od oblika zareza. Za epruvete sa ostrim zarezima prelazna temperatura se pomera u oblast sobnih temperatura.

"rlva udarne illavast! K - HT ,)

A

_-

_- M

Sredn/. vrednasll tllovlh 'amovo

\,. 8-

./ .,...

.,...

,.

.... C ".

.,

o :o :::

'N

Opfto

o c: ..

o "0 :::>

srednia vr.dnasl

I

II

Ii

i I

I

i "

Sredn;e vredfiusti ...-' .

Icrllh lomovc . -- •

. --

8'

/11' _._.

I _._....

C T,

1

1,

T emperaturo

T.

B) Faktori koji uticu na temperaturu prelaza u krto stanje

1. Uticaj legirajucih elemenata

Elementi koji ulaze u sastav celika razlicito uticu na temperaturu prelaza [17]. Ugljenik i fosfor, neizbezno prisutni u celiku (sl. VIII-33), pomeraju temperaturu prelaza ka visim temperaturama; nasuprot, mangan utice na snizenje temperature prelaza. Silicijum pri koncentraciji do 0,20% takode snizava temperaturu prelaza, a sa povecanjem sadrzaja silicijuma dolazi do njenog povisenja.

* Institut za naucna Istrazivanja u oblasti industrije celika, Parizo ** Ulmo, Bastener i Borion.


227

Medu specijalnim legirajucim elementima samo nikl i titan snizavaju temperaturu prelaza dok hrom, molibden i vanadijum uticu na njeno povisenje, Aluminijum pokazuje povoljan uticaj na temperaturu prelaza pri vrlo malim koncentracijama (do 0,040/0). U literaturi postoje takode podaci 0. uticaju azota [18] i vodonika [19] na temperaturu prelaza.

0.10 015 0,20 U.25 0.30 035 0.4n 045 C
0,20 0,40. 0,60 0.80 1,0 1.2 1,4 1.6 Mn,NI
0 0.0.8 0,16 0.?4 0.32 04() 043 I S;
0.0.10 0020 0.030. O,U40 a.OX O(l6() 1l(l7a p
Heml;skl sostov (%) S1. VIII-33 - Uticaj hemijskog sastava c.elika na pomeranje temperature prelaza u krto stanje

~ itT

f. -, / T

+40~--~!~~5~+~:~O ~

.; / L~~~ I

+20 .1'!./. L

\ 'I- .?~

E i~ ~+ -._ .-_._,

~ 0 v.;',r' 7 • ·7'k.

,.~. ~ AI .' '~. Ti

Q:;' "i--;

a.' - 20 4

E Q)

I--

-80~--~--~~--+---~--~~--+---~~~~~~--~

o 0,10 0,20 0,30 0,40 O,SO 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00

f(oncentroc/jo leglrojutlh elemenoto C, Cr, Mo, TI, V, AI (%)

'I

2 ,~ __ ' '-Cr-

1--,.....---

,--

.

81. VIII-34 - Uticaj legirajucih elemenata u eeliku na pomeranje temperature prelaza u krto stanje

!5*

228


2. Uticaj velicine zrna ceLika

Utica] velicine zma celika na temperaturu prelaza (s1. VIII-35) studirali su mnogi istrazivaci [20]. Temperatura prelaza opada skoro linearno sa smanjenjem velicine zrna od 1 do 5 po skali ASTM; odredivanje velicine zrna vrsi se pO' metodi Mak-Kejd-En.*

- '" o

>

S!

~ 5+--'~-----4--~--+-_K~' __ 4- -+

! 2/'

::>

0+----+-----4r-----T-----4------+

- 75 - 60

-40 -20 0

Temperatura (OC)

+ 20

S1. VIII-35 - Utica] velicine zrna na prelaznu temperaturu sava izradenog bazicnom elektrodom.

Lefevr i Lemoan** [20] su ispitivali uticaj velicine zrna na temperaturu prelaza materijala savova, izvrsenih kiselim i bazicnim elektrodama, a za razlicite oblike zareza (s1. VIII-36).

Nacin proizvodnje celika, metod umirenja, stepen i smer obrade gnjeeenjem bitno uticu na temperaturu prelaza celika. Pozitivan uticaj umirenja celika aluminijumom, na temperaturu ,prelaza ustanovljen je istrazivanja americkog Nacionalnog biroa za standarde*** [21]. Stetan uticaj dispersionog otvrdnjavanja na prelaznu temperaturu izucavao je J. R. Lou**** [22].

C) Primer odredivanja temperature prelaza

Prethodna ispitivanja udarne zilavO'sti rastopljenog dodatnog materijala, nanetog bazicnim elektrodama jacine 50 kp/mm", na epruvetama tipa Ub'.omogueila su da se odredi da temperaturaprelazaleziiza--110°C. Znatno veci broj odredivanja je izvrsen pri temperaturama -- 105 + 15°C. Za svaku ispitivanu temperaturu upotrebljeno je 25 epruveta, da bi se tacnije oderdila temperatura prelaza u krto stanje.

* Me Quaid-Ehn

** Lefevre i Lemoine

*** National Bureau of Standards **** J. R. Low


229

---+----~-----;------~----~------+16

15

Temperatura (Oe)

Sl. VIII-36 - Utica] oblika zareza na prelaznu temperaturu (prema M. Lefevre i J. Lemoine) Epruveta sa U (UF) zarezom (bazicna elektroda, kriva 1; kisela elektroda, kriva 4). Epruveta sa v-zarezom (baztcna elektroda, kriva 2; kisela elektroda, kriva 5). Koheracija (ostar zarez), Snatova epruveta (bazicna

elektroda, krtva 3; kisela elektroda, kriva 6)

TABLICA VIII-3. - Bazuma elektroda (Ispitivanja Seferiana i Monerona)

Broi Broj I Procenat Udarna zilavost (KUF) (Kpm/cm-)
Tempe-
ratura epruveta epruveta zilavih Epruvete Epruvete Srednja
°C za probu sa krtim preloma sa zilavim sa krtim vrednost
udarom pre1omom (%) pre1omom prelomom zilavosti
+ 15 10 0 100 17,10 17,10
- 90 23 2 92 9,12 2,02 8,55
-105 16 9 64 7,75 1,53 6,33
-109 Tt Odredena pomocu
Anrijive prave 50 5
-112,5 9 I 12 43 7,61 7 3,85
-120 3 22 12 6,0 0,78 1,41 ; r

! i

1

,

230


U tablici VIII-3 prikazana je bimodalna raspodela vrednosti udarne zilavosti, koje karakterisu zilavi i krti 10m. Anrijeva* prava omogucuje da se odredi temperatura prelaza u krto stanje; ona iznosi T, - 109°C (s1. VIII-37). S druge strane, moze se pokazati da je prelazna zona obuhvacena temperaturnim intervalom - 109 + 19°C.

T I

I I I I

--t-"""'_-IP,.,o,J '000 --+-_ ..... : -+1-+1 __ -+

-v

I

I

I I

I

T

/1

1/

98
95
90
""'
80 ~
.._.
70 's
0
60 E
.s
50 ">
40 ..2
oN
30
20
C"", ""', ' ,,'--- '"""
10
5
""'
2 ~
0
-..;.
1 -;;
0,5 0
E
J?
....
0,1 c,
::..::
0,05
0,01 II

H

T V

~l 1.

J.

- u u u
'io a '0
~ 0-
- 2 0-
J I I
" " II
,_:.- ,_- ,_'" 1/1

-130 -120 -110 -100 -90 -80

Temperatura (oC)

S1. VIII-37 - Anrijeva prava za odredivanje prelazne temperature sava (stanje posle zavarivanja) izvrsenog bazicnom elektrodom (Henry)

Vrednost udarne zilavosti K, pri temperaturi prelaza iznosi 5 kpm/cm" (s1. VIII-38), dok za gornju granicu prelazne zone (Ts - = _ 90°C) srednja vrednost udarne zilavosti iznosi 8,5 kpm/cm''.

* Henry; metoda u statistickoj analizi (prim. red.)

\ ;

.:...;..=================' ,-,--------,

I I
x opsto sredn/a v,.dnost
0 srednJo "rednast iilovlh lomova
- • nedn,o vr.dnost krtih lam ova
_- ---1?-"85
_- .z:_:..--
-- -
)- ~
._
.... _
...- ...- x/
..,.
L ___ K,
- - ---- !-- - -
/
.:
,/ - _.-
-
t- - _0- . __ 0--
1, rOQue Ts 10 .......

N

E

u

E a_s.

'u, :J ~

6 t; o

5..2

:N

4 0 c

_g

2::>

PROBE ZAVARLJIVOSTI

231

o

- 120 -115 - no - J05 -100 - 95 - 90 - 85

Temperatura (CO)

S1. VIII-38 - Odredivanje temperature prelaza u krto stanje materijala sava izradenog bazicnom e1ektrodom

D) Temperatura prelaza rastopljenog dodatnog materijala u stanju posle zavarivanja

Krive udar.ne zilavosti, na slid VIII-39, pokazuju rezultate ispitivanja I::

~;·~~,#~;;s:r@";~§f;;;'flekn:J,jk:~astQiplje;nih~~oo9:_tit1i.b,.i:.ffi1:l1..egJ .• arac;:.:'Ui¥,$JaijillJ.~.p:cQ:s-l~;.~;z_cl,,'\:,.1:lr.iy:,a:;;0:.,,.,,.,o:'c,,,:.".~~.;", .. ,,,,JM nja.N.!:'o,zese-konstatovati, da krive, koje odgovaraju oksidnim~-'kisel~C-------'-'1

celuloznim elektrodama (krive 1, 2, 3), u prelaznoj zoni pokazuju ostar I

pad pa je time interval temperature prelaza veoma suzen. Nasuprot, kri-

ve, koje odgovaraju rutilnim elektrodama (krive 4 i 5) i elektrodama ba-

zicnog tipa (kriva 6 i 7) mnogo su vise razvucene tako da je i interval temperature prelaza siri.

Temperatura prelaza definisana prevojnom tackom ovih krivih, nalazi se u neposrednoj blizini temperature prelaza 'I', koja odgovara konvencionalnom riivou kriticne vrednosti udarne zilavosti Kl = 5 kpm/cm". Vrednost K; = 3,5 kpm/cm- je prihvacena u vecini slucajeva, kao kriticki nivo udarne zilavosti za uglj enicne konstrukcione celike.

Vrednosti udarne zilavosti za gornju granicu prelazne zone 'I', znatno su vise od 6 kpm/cm'' za elektrode kiselog i celuloznog tipa; za elektrode rutilnog i bazicnog tipa ave vrednosti su znatno iznad 8 kpm/cm".

Uticaj termicke abrade

a) Zagrevanje do 250°C u toku deset casova uz potonje vrlo Iagano hladenje ne utice na prelaznu temperaturu. Ipak, ova obrada smanjuje rasipanje rezultata pri ispitivanju udarne zilavosti, narocito pri temperaturama izvan prelazne zone, sto se moze objasniti odstranjivanjem velikog dela vodonika.

!

i !

II

232


b) Zagrevanja na 6500e ne dovodi do promene sitnozrne feritne strukture, dobivene pri clektrolucnom zavarivanju, vee tezi samo, da olaksa koagulaciji perlita izvesnih slojeva. Ovom obradom se oslobadaju zaostali naponi 1 odstranjuje se rastvoreni vodonik.

1 Oksidna e/ektroda 0,

2 Kiselo elektroda A

3

-

S1. VIII-39 - Krive udarne zilavosti K = f (T) za Say izraden elektrodama razlicitog tipa (bez termicke obrade posle zavarivanja)

.u

,

U slucaju elektroda oksidnog tipa, zagrevanje na 6500e dovodi do izlueivanja velikog dela azota u vidu nitrida zeleza koji su otkriveni metalografskom analizom. U ovom slucaju, tormicka obrada pri 650°C je veoma stetna,

U slucaju ostalih tipovaelektroda, zagrevanje na 650°C utice povoljno na udarnu zilavost, a pri tom ne dolazi do primetnije promene temperature prelaza u krto stanje (sl. VrII-40).

c) 2arenje na gOODe utice nepovoljno na temperaturu prelaza.

Uticaj ove obrade Je promenljiv u zavisnosti od tipa obloge elektroda: pomeranje temperature prelaza T t posebno je izrazeno u slucaju elektroda sa kiselom i celuloznom oblogom. Ova termicka obrada menja sitnozrnu

II' I

iLl

,[.'\

,~,.k.l: 'L~_ ......... _


233

strukturu slojeva rastopljenog dodatnog materijala, doprinoseci cesto izlucivanju druge faze (perlita), a takode olaksava i izlucivanje rastvorenog azota iz cvrstog rastvora sto tezi obrazovanju iglicaste strukture - nitrida zeleza.

1 Rurilno e/shrodo R 1 bel top/orne obrade posl"e lovarlvonjo 2 Rutilno eleCtrodo R 2 o ea toplotne obrod& pode zovarivanjo

3 Rulilno elek"odo R 2. logreVOnte prj 650°C I

4 Rulilno ./skl,odo R2J iorente prj 900°C 5 BOljeno s/ehrodo 81 be. lop/olne I

abrade pas/e ZOVOrfYOO/O I 6 BOlieno elektrodo BI,lOgrevonle ""I 650<C -l-..".~1--'""?"'t-I16

7 801leno elehrodo B1• ioren/e pH 900cC 8 Borteno eleh,odo B3 bel roplolne

obrade posle LOvorivon/o 9 BOlicno elekt,odo B3.-+---«----:"...,c.'-t--+-:.",....-+--+-i 14 ......

iorenle pri 900°C "'I:;

u

-

E

r----+----+---~~-~~~~~----+_--_r;12 ~

.._

18

u, :> ::.c:

r----+---~~-~_.~+---+--~~~~10 ~ o '"

..2

;N

~--+-~~+_--~+--a£r~-___:~~--+--~18 0 c

o

-0

..... -_,H~-t-+-"*-o;--r--I---t---IH6 :::>

2
u
0
:0
+ 0
0 +20 -120 -100 -80

-60

-20

-40

S1. VIII-40 - Krive udarne zilavosti K = f (T) za sav, izraden elektrodama rutilnog i bazicnog tipa, termicki obraden na temperaturi 650 i 900°C

Za elektrode kiselog tipa, temperatura prelaza T t se pomera pr i takvom zarenju sa - 42°C na + 5°C; za elektrode celuloznog tipa, sa - 45°C na - 10°C; ovo pomeranje temperature prelaza je sasvim neznatno U slucaju elektroda bazicnog i rutilnog tipa (sl. VIII-40)

E) Prelazna temperatura zavarenih spojeva

Na osnovu rezultata istrazivanja temperature prelaza zavarenih spojeva izvrsenih na niskougljenicnom celiku (C = 0,160/0; Mn = 0,550/0), bazicnom elektrodom jacine 50 kp/mm", mogu se izvuci sledeci zakljucci:

234


a) temperatura prelaza materijala sava (zone rastapanja) sa sitnozrnom strukturom nalazi se na oko - 80°C (kriva 1, sl. VIII-41). Ova temperatura malo se menja (Tt = - 72°C), kada se uzmu u obzir sve strukture zavarenog spoja, stavljajuci zarez upravno na osu sava (kriva 4). Bazaltna (stubicasta) struktura (kriva 2, s1. VIII-41) pokazuje veoma nepo-

I 0 TOC I
! !
Hemi/s/(I sostov I -10 !
Osnovnt lono I -20 ~ I
I-
materuo! f'ostopon/O 2-30

C 0,16 0,08 j:3--4O
Mn 0,55 0,56
-50
Si u trogovimo 0,48 I
-60
S 0,032 0,024 I -70 7-
P 0,029 o.ote I . I'
-80
I -90 I I.."

?ono

"nstO(}OnfO

81. VIII-41 - Temperatura prelaza u krto stanje zavarenog spoja iz niskougljenicnog celika debljine 16 mm; zavarivanje izvrseno bazicnorn elektrodom

[acine 50 kp/mm"

i. voljno dejstvo na temperaturu prelaza, izazivajuci njeno povisenje do

t~;,";s"~~~~~"~{r.§J:"iKQj;g;;§,~;oiH~ll~,~2l?Ii;~~Ji~:t'~~"t~~=:~~-Z~;~£1~~~~~~~i~!~i§";:~";±~,-;¥i;¥.ok~~

1

j b) Osnovni materijal, koji nije bio podvrgnut uticaju termickog cik-

i lusa zavarivanja, ima temperaturu prelaza reda - 20°C, sto [e u dosta

i dobroj saglasnosti sa vrednostima prikazanim u tehnickoj li tera turi.

11 c) Zona pod uticajem toplote osnovnog materijala ima prelaznu tem-

'111 peraturu priblizno - 35°C, sto predstavlja osetno poboljsanje u poredenju

, sa osnovnimmaterijalom. Snizenje temperature prelaza bi se moglo ob-

I jasniti usitnjivanjima feritnih zrna u ovoj zoni.

Shodno prednjem, moze se doneti opsti zakljucak: pri elektrolucnorn zavarivanju rastopljeni dodatni materijal se razlikuje od kvalitetnog konstrukcionog celika pO' dvema bitnim karakteristikama:

- hemijskom sastavu; i

- strukturi.

1. Rastopljeni dodatni materijal nanet elektrodama sa jezgrorn iz potpuno niskougljenicnog celika, sa izuzetkom oksidnih elektroda, ima veoma mali sadrzaj ugljenika (C ~ 0,100/0) i relativno visok sadrzaj mangana i silicijuma. Odnos Mn/C, za oksidne elektrode, iznosi priblizno 1,

za kisele i celulozne elektrode 4 do 5, za rutilne elektrode 6 do 8, a za bazicne elektrode ovaj odnos je znatno veci od 8.

2. Silicijum, pri sadrzaju od oko 0,30/0, ima povoljan uticaj na mehanieke osobine materijala sava, Ovaj element takode snizava temperaturu prelaza.

PROBE ZAVARLJIVOSTI

235

Moze se pretpostaviti da je, u opstem slucaju, rastopljeni dodatni materijal potpuno umiren, izuzimajuci rastopljeni materijal nanet oksidnim elektrodama.

3. Sadrzaj necistoca, sumpora i fosfora je nizak (S + P< 0,05%) sto proizilazi iz izbora materijala jezgra elektrode i proizvoda koji ulaze u oblogu elektrode. N asuprot, sadrzaji kiseonika i azota su relativno visoki pri zavarivanju oksidnim elektrodama (N = 0,030% do 0,040%); pri zavarivanju kiselim i rutilnim elektrodama koncentracija azota . iznosi oko 0,0250/0, a pri zavarivanju bazicnim elektrodama od 0,010% do 0,015%.

4. Materijal sava ima sitnozrnu strukturu sa izuzetkom poslednjeg sloja, sto proizilazi iz osobenosti toplotnog ciklusa elektrolucnog zavarivanja. Velicina feritnih zrna odgovara oznaci 7 ili 8 po skali ASTM (80 do 90 zrna po kvadratnom incu) , sto je vrlo daleko od velicina zrna koje obieno susrecemo u valj anim celicima.

5. Zagrevanje na 650°C ne dovodi do izmene dimenzija feritnih zrna.

Pri zavarivanju kiselim elektrodama dolazi do izlucivanja nitrida zeleza, sto utice na temperaturu prelaza i povisava je do + 15°C. U materijalu sava, izvrsenom elektrodama ostalih tipova, dolazi do koagulacije perlita, koja je vrlo cesto pracena izlucivanjem tercijalnog cementita u vidu finih ploeica po granicama zrna.

Osim toga, rastvaranje ugljenika u feritu izaziva povisenje granice razvlacenja. U stvari je ustanovljeno, da je granica razvlacenja materijala savova znatno iznad granice razvlacenja valjanih celika istog hemijskog sastava. Odnos granice razvlacenja prema zateznoj [acini za materijal sava cesto prelazi 0,80, dok se za konstrukcione celike ovaj odnos

"j::C~~:;";~"~~~l2e:%o~-O.j5Diii(k;U;O:Oj,g~;",~g;,;;,{,,~~;.~:i2...§;§:§.F;;;:':iii,,,,:f'.~~i'i~-K:;;';;;;;_~d~,ii;;,;;,,,,,;;;;,.¥,,~~=·:,;r::;;;:ti;:E·±~~2.g~",,,~C';,;,~·it"~Ef~~''''i;.}i_'i'&,"~';·¥?!.'dJ

6. Zarenje na 900°C izaziva sasvimnepovoljan uticaj na materijal sava.

Ovaj postupak termicke obrade, s jedne strane dovodi do uvecanja feritnih zrna, a s druge strane, vodi obrazovanju novih faza: perlita, krupnoiglicastog nitrida zeleza i tercijalnog cementita u vidu vrlo sirokih traka.

Promena temperature prelaza materijala sava, nanetog elektrodama kiselog Ili celuloznog tipa, postaje znatna, U ovom slucaju, uticaj hemijskog sastava preovladava nad uticajem strukture.

Za materijal sava, nanet bazicnim ili rutilnim elektrodama, mikrostruktura ostaje jos sitnozrna pri zarenju na 900°C pa je pomeranje temperature prelaza u krto stanje reda velicine 30°C i ona ostaje jos vrlo niska. Za ovu vrstu rastopljenog dodatnog materijala uticaj strukture je predominantan.

7. Pokazali smo, da u slucaju zavarenih spojeva, izradenih bazicnim elektrodama, sitnozrni materijal centralnog dela sava ima skoro istu ternperaturu prelaza u krto stanje, kao .i materijal epruveta, izrezanih potpuno iz rastopljenog dodatnog materijala. Nasuprot, bazaltna struktura dovodi do pomeranja temperature prelaza u krto stanje u oblast sobnih temperatura. Temperatura prelaza ove strukture se moze porediti sa temperaturom prelaza u krto stanje konstrukcionih celika, uprkos einjenici, da je odnos MnlC u slucaju rastopljenog dodatnog materijala visi.

[1] D. Seieruu»: Rev. Soud. Autog., 303 (1939), 702.

J. Bernard: Soud. et Techn. Conn., vol. VI, 7-8 (1952), 153.

(2] H. Granjon: Proposition pour une classification des essais de soudabilite, Docu-

ment 1. 1. S.: IX, 26-53, Soud. et Tech. Conn., vol. VIII, 3-4 (1953).

[3] R. Woirin: Soud. et Tech. Conn., vol I, 3-4 (1947), 48.

[4] Prof. P. Chevenard.: Bull. Soc. Ing. Soudeurs, 35 (1935), 1760.

[5] Prof. P. Chevenard i A. Portevin: Journ. Iron and Steel Inst., vol. II (1935), 333.

[6] J. Brillie i D. Seierur«: XII Congres Int. de I'Acetyl, et de la Soud. Aut. (London 1936), Public., vol. III (1936), 613.

[7] H. Granjon: Soud, et Tech. Conn., vol. I, 11-12 (1947), 230.

(8] J. Guerin: Annales de l'Inst. Tech. du Batiment et des Trav. Publ., n? 27 (octobre 1957), 935.

[9] A. V. Steinberger, B. J. Simone i J. stoop, The Welding Jourm., 9 (1950), 752. [10] H. Dutilleul: Bull. Tech. de Bur. Veritas, vol. 19, 1 (1937), 1.

[11] A. B. Kinzel, Di Swan i H. Biers: Soud. et Tech. Conn., vol, III, 5-6 (1949),

115.

[12] J. P. Videau i R. Quigna: Soud. et Tech. Conn., vol. VII, 3-4 (1953), 69. [13] W. Soete, Rev. Metall., VIOL 54, 1 (1957), 7l.

[14] D. Sejerian i M. Moneyron, C. R. Acad. Sciences, 238 (1954), 2239; Rev. Metall., 52, 3. (1955), 219.

[15] R. W. Vanderbeck i M. Gensamer: Welding Jour. Suppl., 29-1 (1950), 37 s.

P. P. Puzak i W. S. PeUini: Welding Jour. Suppl., 4 (1954), 187 s,

[16] J. Ulmo, F. Bastenaire i R. Borione: C. R. Acad. Sc., Paris, 237 (1953), 59; Rev.

Metall., 50 n? 12 (1953), 868.

[17] H. M. Banta, R. H. Frazier i C. N. Lorig: Welding Jour, Suppl., 2 (1951), 79 s.

i*¥~~~·-~-·~£~~~£~.4~;,;:[~~~~t~~\itrli"~w:,t:r~''"Hil~~~!;;:X;~:§..lE~1t~p~rr¥t;~l3~Ti~§5(fti;:'Eii!.~!;."c.~,"rrjg;:i."';~i2;-§3;;;;_::;4,;S§c!f,,~,'§~~ii:;:f;'~l'§ [18] Enzian i Salvaggio: Welding Journ., Suppl., 11 (1950).

[19] A. L. Schaeffler, M. C. Campbell i H. Tielsch: Welding Journ. Suppl., 31-6 (1952), 293 s.

J. C. Hodge, R. D. Manning i Reichhold: Jour. Metals, 3 (1949). [20] M. Lefevre i J. Lemoine: Rev. Arcos, 125 (1952), 3171.

[21] G. W. Geil, N. L. Carwile i T. Digges: J. Research Nat. Bur. Standards, 48-3 (1952).

[22] J. R. Low: Welding .Iounn. Suppl., 31-3 (1952), 253 s.

236


BIBLIOGRAFIJ A

GLAVA IX

ZAVARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA

I - USLOVI ZA V ARLJIVOSTI

Veliki broj publikacija tretirao je zavarljivost ugljenicnih celika. U cilju proucavanja ovog problema bili su organizovani brojni simpozijumi i savetovanja, i izvan Kongresa; tako su na primer na jednom od poslednjih savetovanja, odrzanom u Lijezu 1956. godinu. ,,0 problemima opreme za rafinerije" metalurzi i konstruktori diskutovalio razlicitim aspektima ovog pi tanj a.

Mada je napredak u ovoj oblasti u toku poslednjih godina bio znaca-

jan zahvaljujuci istrazivanjima i usavrsavanju posebnih proba nazvanih ~~'C;:-"''''#~~~#f~a1'll~Q;]2i~o~~o~tiil_Q,;Jcje?;ilQ~!?£1Q;?s~E~l1ne_CJizlI"~W3n~ki;;JJ?ixr'9lGi~jAY;~""oi!?'-;"ic-:~-~%1'-:io~-'"~-""ik-;':&;"~-.!d;, prslfriakojisuuslovljcni kvalitetom celika, njegovim nacinom prizvodnje, fenomenima starenja, itd.

Medunarodni Institut za Zavarivanje (MIZ) bavi se ovim problemom od svog osnivanja, a publikovao je i Preporuke* saciljem da se definisu minimalni zahtevi, koji ce obezbediti odgovarajuci kvalitet zavarenih spojeva pri elektrolucnom zavarivanju konstrukcionih celika. ave Preporuke se ne mogu uzeti kao definitivan dokumenat; one sluze kao polazna tacka za buduca istrazivanja u okviru IX Komisije MIZa.

ave Preporuke se odnose na Iimove, profile, sipke i lamele, koji se koriste u metalnim konstrukcij ama, a mogu da se prosire i na druge oblasti, na primer, cevi, cevovode itd.**

U Preporukama su izlozeni opsti principi koji se odnose na ogranicenja u pogledu hemijskog sastava celika i debljine celicnih limova u cilju dobijanja odgovarajuceg kvaliteta elektrolucno zavarenih spojeva. U njima su izlozeni minimalni uslovi koji, obzirom na sadasnje stanje poz-

* "Preporuke za izbor i klasifikaciju c'elika za zavarene konsrtukcije" izradila je IX Komisija MIZa: "Ponasanje metal a pri zavarivanju", IIW/IIS-22-59 objavljeno u Zavarivac, broj 1-2, 1960. str. 35-38.

** Ovaj deo teksta je inspirisan publikacijom W. Bonhomme: "Razmatranje 0 klasifikaciji vrsta celika, prigodnih za zavarene metalne konstrukcije". Izdavac: Belgijski komitet za metalne konstrukcije i opremu za rafinerije nafte, Brisel (maj, 1956), 91, 21 rue des Drapiers.

238

ZAV ARLJIVOST CELIKA

I

Ii

I

I

I

j

I

navanja oblasti - materije zavarivanja, mogu racionalno da se postave za definiciju i prijem ugljenicnih konstrukcionih celika.

Ne uzimajuci u obzir nacine proizvodnje, preporuke predvidaju cetiri kvali teta celika:

Kvalitet A. Obican kvalitet koji se koristi za manje vazne konstrukcije koje su izlozene niskim naprezanjima.

Kvalitet B. Normalan kvalitet koji se koristi za uobicajne konstrukcije i delove konstrukcija, izlozene normalnim naprezanjima Pod naprezanjem treba podrazumevati sve sile kojima je konstrukcija izlozena, ukljucujuci i zaostale napone zavarivanja. Ovaj kvalitet celika ce se dakle opravdano primeniti za sve konstrukcije gde celik kvaliteta A ne bi bio dovoljan, ali u kojih ipak naprezanja ne mogu da budu veoma visoka. Upotreba ovog kvaliteta celika je opravdana za konstrukcije u kojih ne postoji bojazan da ce doci do krtih lomova kao posledica nastalih napona ili neodgovarajucih oblika konstrukcije.

Kvalitet C. Poboljsani kvalitet celika sa smanjenom osetljivoscu prema zarezu. On se moze upotrebiti za konstrukcije ih delove konstrukcija u kojih opasnost od krtog lorna postaje znacajna.

Smatra se da su konstrukcije izlozene krtim lomovima kada usled svog konstruktivnog oblika ili usled uslova izvodenja i up otrebe, predstavljaju veliku krutost i mogucnost diskontinuiteta, tako da ti uslovi pri radnim temperaturama mogu da dovedu do krtih lomova.

Kvalitet D. Visoko kvalitetni celik sa povisenom otpornoscu prema zarezu, koji se koristi za konstrukcije ili delove konstrukcija u kojih je

-0 asnost od krtih lomova neu'Obicajeno velika.; __ ~. _

.' " , __ .. _,-. _ . _ .. ' _ .. _ . _ .. , __ ;~ ~,.~. . ",,< __ .,~ ' •• _ _ ~ ..... _ __._,,~_ ... ;- __ '_'''''''~'_'' __ '_0, _0_ •.••. ----' __ •. · _ .• _ ... _,,~ .•. _~, •.. ~ __ . .. __ .• , __ • _._ , • .,_. . __ ._ •..• _",. .~_~_. __ ,~ ,~ ...... , ",_' __ ,' ','. __ ,'_._ • __ , .... _ >"_,',_, _

~t;ic;-,§:~~~"",,~:§,~~,_ .. -- ,,-.~~;,-~~:,,:..;:::;~:,;,,~:-;~:~~.:-.~;;_".-"'~;"';-~""-":::':'f-~~;""'::;'''':;~~3-:t-~~~~~5:3:'tit'-~7~.,_'=t.dm~:?:S:.2;?§?E:?:~~~::,'O~:?~~{~~.a::tf~~'"ijE·=~E~"'§~~~-,-~~~~~6£~~~~-:~~E.::£-T~~2,'¥.g~~

TABLICA IX-l

Hemijski sastav zavarljivih ugljenicnih celika

- .
Elementi Kvalitet A Kvalitet B Kvalitet C Kvalitet D
C 0,25 0,20 0,20 0,20
Mn - 1,5 1,5 1,5
Si - 0,6 0,6 0,6
S 0,06 0,05 0,05 I 0,05
P 0,08 0,06 0,06 I 0,05
t U tablici IX-l date su granicne vrednosti dopustenog hemijskog sastava za gore opisane razlicite kvalitete celika: sve vrednosti oznacene u ovoj tablici predstavljaju maksimalno dopustene vrednosti.

Na ovu tablicu ipak treba staviti izvesne primedbe. Za celike kvaliteta A, granicne vrednosti hemijskog sastava date su sarno informativno; sve vrednosti hemijskog sastava odnose se na analize pri livenju.

Pri razmatranju ovih eelika neophodno je primetiti jos i sledece:

a) maksimalne vrednosti sadrzaja mangana, za celike kvaliteta B, C i D, mogu biti u izvesnim slucajevima korigovane u zavisnosti od sadrzaja ugljenika;

ZAVARLJIVOST UGLJENICNIH L:ELIKA

239

b) maksimalne vrednosti sadrzaja silicijuma date su informativno.

Ove vrednosti nisu nezavisne od vrste upotrebljenih elektroda;

c) maksimalne vrednosti sadrzaja fosfora ne odnose se na celike u kojih je fosfor legirajuci element, pa kao takav povecava mehanicku otpornost ili poboljsava druga svojstva (na primer, celik Cor-Ten na bazi hroma i fosfora);

d) odnos Mn/C u celiku, ocevidno, igra znacajnu ulogu, ali nivo savremenog poznavanja materije ne dozvoljava da se fiksira minimalna vrednost za ovaj odnos.

U tablici IX-2 su navedene granicne vrednosti debljine celika koje se mogu zavarivati bez primene specijalnih mera predcstroznosti. Ove granice debljina limova su u preporukama MIZa date samo informativno.

TABLICA IX-2
Zatezna iacina Granicne
V rsta celika debljine limo va
(kpjmm-) (mm)
37 37 do 44
42 42 do 50 40 do 60
50 50 do 60 30 do 50
52 52 do 60 30 do 40
56 56 do 65 30 do 40 - usporavanje brzine hladenja zavarenog spoja;

- ogranicenje znacaja zaostalih napona zavarivanja;

- ogranicenje sirenja prslina.

Prakticni nacini za postizanje ovih rezultata su sledeci: predgrevanje, upotreba elektroda velikih precnika, redosled zavarivanja, itd.

Predlazu se sledece temperature predgrevanja:

za celike 50 i 52 100 do 200°C,

za celik 56 200 do 350°C.

II - PROBA ZA KVALIFIKACIJU OSNOVNOG MATERIJALA

Za celike kvaliteta A ne zahtevaju se probe za kvalifikaciju. Za celike kvaliteta B, C i D zahteva se:

a) odsustvo gasnih mehurova i prekomernih segregacija;

b) odredivanje tvrodce u zoni pod uticajem toplote ispod navara (vidi glavu VIII).

240


Zavar se nanosi u horizontalnom polozaju odozgo, po uzduznoj osi elektrodom koja je iste vrste a najmanjeg precnika koji ce se kasnije upotrebiti pri izradi konstrukcije. Intenzitet struje i brzina zavarivanja se podesavaju prema debIjini uzorka. Uzorak se ohladi na mirnom vazduhu a zatim se rasece upravo po sredini sava; polirani presek se nagriza i ispituje tvrdoca metodom Vikers sa opterecenjem od 10 kp iIi nekom drugom metodom sa malim opterecenjem. Celik se moze primiti ako ni u jednoj tacki zone pod uticajem toplote ispod zavara tvrdoca ne prelazi vrednost od 350 Vikersa iIi 330 Brinela.

U slucaju da ova granica tvrdoce bude prekoracena, pri zavarivanju treba preduzeti specij alne mere predostroznosti, vodeci svakako racuna o debljinama koje se zavaruju.

SPECIJALNE PROBE ZA KV ALIFIKACIJU

Pri sadasnjem stanju poznavanja stvari nije moguce preporuciti bilo kakvu posebnu probu, a jos manje fiksirati vrednost koju treba dobiti za razlicite vrste celika pomocu onih proba koje se sada koriste. Ipak, za ceIike kvaIiteta D, metalurg i korisnik treba zajednicki da odluce da Ii je potrebna specijalna proba za kvaIifikaciju.

Rad koji je objavio Granzon pod naslovom "Predlog za klasifikaciju proba zavarljivosti" na inicijativu Komisije IX MIZa (dokument lIS, IX, 26-53) predstavIja pokusaj klasifikacije proba zavarljivosti predlozenih iIi koriscenih u mnogim zemlj ama.

Pored ovah perporuka autor posebno obraca paznju na fenomen

Tt~~~~~~~~tf!r;~~~!!f'f~!~~_-;;~-'~-":fo-;;:~-~.:?-;;~-:~.~,

navedenim hemijskim analizama celika.

I

,

~

III - UTICAJ UGLJENIKA NA STRUKTURNE TRANSFORMACIJE OSNOVNOG MATERIJALA

U VIse navrata u ovom deIu, autor jepokazao uticaj ugljenika na sklonost ceIika ka pojavi prslina u zoni ispod zavara (glava VI) i strukture koje su rezultat toplotnog cikIusa zavarivanja (glava III).

U delu autora "Savovi" rezimirani su rezultati rada raznih autora koji se odnose na uticaj ugIjenika na strukturne transformacije u zoni ispod zavara; taj rezime dat je dijagramom na s1. IX-I. Autor je pokazao da razIika u tvrdoci izmedu naponski zarenog celika (kriva I) i zavarenog ceIika (kriva II) raste sa koncentracijom ugIjenika. Ta razlika, koja iznosi 30 do 40 Brinela za niskougljenicni ceIik sa 0,10 do 0,150/0 ugIjenika, prelazi 250 Brinela za celik sa 0,500/0 ugIjenika. Predgrevanje znatno smanjuje ovu razIiku u tvrdoci i usled toga poboljsava zavarIjivost ceIika. U rezultatima uzetim iz radova americkih autora nije

* Les Soudures, izdanje Dunod. Paris.

ZA V ARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA

241

vodeno racuna ni 0 unetoj toplotnoj energiji elektroluenim zavarivanjem, ni 0 debljini zavarenih limova, faktorima koji su od presudnog znacaja za proucavanje strukturnih transformacija u zoni ispod zavara.

500

II.

200

I

400

......

III :r:

ai c

J5 300

o "U o

~

> ,_

0,40

0,50

Sadri:ai ug/jenlleo u eel/leu (')'())

S1. IX-l -Uticaj sadrzaja ugljenika 'U celilmI na strukturne transformacije prielektroJ.ucnomzavacivanju. Kriva I pokazuje promenu tvrdoce ugljenicnogcelika u zarenom stanju. Kriva II pokazuje promenu tv,rdoce sava. Dr:ug~ dve

~""~i~*~¥.k~,,~c~_.;;q~~~ve.~ok~Jl.j.\J.~!lti_Qg.j;;.mhl~qgr~yE-Il.j1=t3~<1().:,,~Q;;,~3.W]"Q~~c;.."'~-ic~-=·'·-"i"-f."-'E:'-£:.c-~-;E:-c!§"-",=--;.:C_--';,~-"~c"-"~±-;l'-"",·';;05"E

U novijim istrazivanjima autora, koja su vrsena na nizu obicnih eelika sa promenljivim sadrzajem ugljenika (tablica IX-3) navarivanje je vrseno automatom, kako bi so s jedne strane ukazalo na uticaj brzine zavarivanja za limove konstantne debljine (d '. 20 mm), a s druge strane, na uticaj promene debljine za istu vrstu celika (C = 0,450/0).

Navari na limovima debljine 20 mm, dobijeni su na taj nacin sto su vrednosti precnika elektroda i intenziteti struje odrzavani konstantnim (precnik. elektrode: 5 mm, I = 375 A); mapon zayarivanja luka se kretao izmedu 23 i 25 V. Brzine zavarivanjasu iznosile. 10, 20, 30 i 45 em/min.

~ .

TABLICA IX-3

Hemijski sastav proucavanih celika

Oznake C Mn Si S I p
ce1ika
1 0,18 0,42 0,12 0,028 0,019
2 0,24 0,50 0,15 0,024 0,021
3 0,34 , 0,53 0,18 0,031 0,022
4 0;45 0,62 0,25 0,027 0,018
5 I 0,54 0,65 0,25 0,032 0,027 16 Metalurgija zavarivanja

~
-: Y
/ / ~0
.,./ 4
... /
V ~/"'I
~,....
.> ......-
--,. .... f--1- I
f---. . .,.
~ ...-1- --
0 110-- Y- »-: 0
___ '" .....-t---
_"
0 ~-,.-.,. __ - I
__ - I CD
- »-«: ! :-~
@= C.O/54 _- 1---
_- --- ------0
f->t c.~~ --- _- r---
@a~ _-
--
1'----- _.", __ -
~ -----
C· 0,34
2"1<-- -------- c.' 0,24
I 0 C .. 0,18 242

400

350

300

.!Xl

::r:

'-"

o

'U 250 o .

"tl

.. ~ 1-.

200

150

100

'0


20

30

40

45

Brzina zovorivanja (em/min)

S1. IX-2 - Uticaj brzine zavarivanja na tvrdocu pregrejane zone razli- ,

. citih ugljenicnih celika (d = 20 mm). Pocetne tvrdoce celika prikazane su ~

L..;c),'''*;o~~:;:~i~~;:;,:"~..;;~ . .;,c",;;;;;~_;;;:~~",-",,J!.9ItR!!E!!n~gm:g~tt:£tc?~jf~.k:£;;""0~§.fp,~l'~-i,,,cki"'::i{"c";;;'"'."]!'·'';'~'';~'5.''''i.?:~~4'i~~i~~~;

S1. IX-3 - U = 120 - Mikrostruktura zone najintenzivnijeg uticaja toplote; Vidmanstetenova struktura sa sorbitnim agregatom; sadrzaj ugljenika u celiku

O,24°/(); tvrdoca 200 HB

ka strukturama kalj enj a kada 45 em/min (s1. IX':'6).

Familije krivih na s1. IX-2 prikazuju promenu maksimalne tvrdoce u zoni pod uticajem toplote ispod zavara u funkciji brzine zavarivanja. Uticaj brzine zavarivanja je utoliko znacajniji ukoliko je sadrzaj ugljenika u celiku veci. U stvari, mikrostrukture celika 1, 2 i 3 odgovaraju transformaciji Ar' (sl. IX-3), cak i pri dosta velikim brzinama zavarivanja (30 ern/min), a celik 4 sa 0,450/0 ugljenika, narocito pri velikim brzinama navarivanja ima trustitno-bejnitnu strukturu (s1. IX-4).

Pri zavarivanju celika sa vecim sadrzajem ugljenika strukture su trustitno-martenzitne pri malim brzinarna (10 do 30 ern/min), s1. IX-5, i teze

brzine zavarivanja dostignu vrednost od

ZAV ARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA

243

2. U drugoj seriji proba menjana je debljina limova od 10 do 50 mm za celik sa 0,45% ugljenika, kako bi se definisao uticaj debljine materi-

S1. IX-4 - U = 1500 - Mikrostruktura zone najintenzivnijeg utieaja toplote; nodularni trust it u osnovi gornjeg bejnita: tvrdoca 320 HB; sadrzai ugljenika a

eeliku 0,45%

16*

51. IX-5- U = 1 000 -- 'I'rustitno-bejnitna struktura zone najin-. tenzivnijeg utieaja toplote (V = = 30 om/min; HB = 330 Brinela) ; sadrza] ugljenbka u celiku 0,54%'

S1. IX-6 - U = 1 800 - Kompleksna bejnitno-martenzitna strukutra zone pod uticajem toplote, (V = 45 em/min; HB = 420); sadrza] ugljenika u celiku 0,54%

[ala na promenu tvrdoce u zoni ispod zavara. Brzine navarivanja su iznosile 20 ern/min i 40 em/min; rezultati proba su prikazani na dijagramu, sl. IX-7.

244

ZAVARLJIVOST CELIKA

Promena debljine celika od 10 do 50 rom dovodi do povecanja tvrdoce u posmatranoj zoni sa 250 na 320 Brinela, tj, skoro za 30%. Pri dvostruko vecoj brzini zavarivanja tvrdoca se povecava za 50 Brinela. Ako se oslonimo ria preporuke, koje je izradila Komisija IX Medu-

400r----r----.----r--------~

~ 350 t----t-----t----P_.c..--t-'---:I:

Qj

c -.:

co 300 o

1.)

o

'"0

...

> I--

v = 20cm/mln

I

2000~---~~---2~O----30~---4~O----50~-

Debljino (mm)

S1. IX-7 - Zavisnost tvrdoce u zoni pod uticajem toplote celtka sa 0,450/0 ugljenika od njegove debljine za dve razlicite brzine

narodnog Instituta za zavarivanje, kojima se dopusta da tvrdoca u zoni ispod zavara bude 330 Brinela, mozemo konstatovati da za celik sa 0,450/0 ugljenika, pri brzini zavarivanja od 20 ern/min nije potrebno preduzimati specijalne mere predostroznosti; nasuprot tome, za savove izvrsene dvostrukom brzinom zavarivanja lim treba predgrevati pocev od debljine od 20 mm.

,~ .. - : '3:

·'I.y - TEHNOLOSKI FAKTORI KOJI UTleU NA ZAVARLJIVOST

Zavarljivost - sustastvena osobina celika -'" je, s jedne strane, funkcija njegovog hemijskog sastava i njegovih metalurskih osobina (odsustvo segregacija, gresaka dvoplatnosti -'. raslojavanja, itd.) , a s druge strane, debljine zavarivanog lima i velicine sopstvenih napona koji nastaju tokom zavarivanja, dakle, koncepcije konstrukcije.

Nedovoljna zavarljivost se ogleda u pojavi prslina na strani osnovnog materijala u neposrednoj blizini sava, Kako je ranije bilo .. pokazano, pojava prslina moze se smanjiti ili potpuno izbeci primenom nekih specijalnih mera koje su dobro poznate zavarivacima:

ZA VARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA

245

A) Izbor elektrode

Izbor elektrode je znacajan tehnoloski faktor. U stvari, sa poveeanjem sadrzaja ugljenika, u zonama pod uticajem toplote postoji tendencija ka obrazovanju metastabilnih struktura koje doprinose obrazovanju vise ili manje znacajnih Iokalnih napona u zavisnosti od prirode i, obima strukturnih transformacija. Primena elektroda koje pri zavarivanju oslobadaju mnogo vodonika, kao sto su celulozne,kisele i rutilne elektrode, moze da bude uzrok pojavi prslina. Iz ovog sledi da je za zavarivanje ugljenienih ili niskolegiranih celika neophodno predvideti bazicne elektrode sa niskim sadrzaj em vodonika,

S druge strane, pri [ednoj te istoj vrsti elektroda, primena elektroda veceg precnika, i samim tim povecanih intenziteta struje zavarivanja, doprinosi poboljsanju zavarljivosti usled vece kolieine unete toplotne energije.

B) N.acin zavarivanja

Prvi zavari u korenu zIeba su najosetljiviji prema pojavi prslina usled male zapremine dodatog materijala zavarenog sa hladnim osnovnim materijalom, U ovom slueaju preporucljivo je izbegavati male zavare i, ako je moguce, zavarivati koren sava elektrodama velikog precnika, naroeito pri zavarivanju odozgo,

d=h

e

H=7

d=h

h;::.d

SI. IX-8 - Razliciti oblici zlebova sa zatupljenjem

246


Osim toga, preporucuje seda zavar bude debeo i neprekidan, kako bi se izbegao znatan gubitak toplote. Zbog ovog treba predvideti dovoljan razmak izmedu limova u korenu zIeba kako bi provar bio bolji, naroeito pri zavarivanju elektrodama velikih preenika uz primenu velikih j acina struj e.

Pri pripremi zavarenih spojeva u korenu V ili Ll-zleba ili u centru X-ZIeba (sl, IX-B) naroeito se preporucuje primena zatupljenja, koja omogucavaju primenu elektroda sa vecim intenzitetima struje,

S druge strane, bilo je pokazano da razmak izmedu limova koji je veei od 4 do 5 mm, olaksava obrazovanje prslina u krateru; u tom slucaju preporucuje se bilo da se elektroda vrati unazad da bi se popunila lokalna usahlina, bilo da se sav zavrsi na limu koji je postavljen u produzenju spoja, cime se sto vise udaljuje krater od sava,

Pod uslovom da drugi faktori ostanu identicni, ugaoni savovi su osetljiviji prema pojavi prslina. Nasuprot tome, savovi zavareni u vertikalnom polozaju su manje skloni pojavi prslina, nego savovi zavareni u polozaju odozgo ili u horizontalno-vertikalnom polozaju. Shodno tome pri zavarivanju ugaonih zavarenih spojeva treba predvideti zavare sto je moguce deblje za ispunjavanje datog preseka zIeba.

C) "Oblaganje" zlebova

Pri zavarivanju slabo zavarljivih celika moze se primeniti iskustveni

. metod - nacin "oblaganja",koji sesastoji u tome da se povrsine stra-

. t c' .....••.•. oo~J}i.Q.~._~!~:5l,~~~~~~J::rld!~~i~orn_za4o.:¥()~J:B-:~ajuee-zav:arljiVDstLu~deh -~ ~

~:··E';'Z"~""",,,"·.,··,,p.'="'1JImK:1IDJa-ottg{f\T!tr1t'"'Slrml~ane~poa"l1ti~aj'em~top'1.Orte~c:a@Ko·J~~O;or~n"6i2'cizn5sF.c·"c.,,,j"!.;c¥l~.,,@iF

! 5 do 10 nun (s1. IX-g). Ako se ova operacija vrsi na slobodnim (neukljestenim) limovima, dakle, bez obrazovanja sopstvenih napona, u principu, ne bi trebalo da dode dO' pojave prslina; zavarivanje se zatim izvrsava na mekom ·celiku "oblozenog" sloja, elektrodama vece mehanicke jacine. Ocevidno je da se ovim metodom stvara jedan navareni sloj od mekseg celika da bi se izbegla pojava prslina, ali se u zavarenom spoju istovremeno pojavljuje i oslabljena zona.

Mikrostruktura savova

Metalografska ispitivanja savova iz ugljenicnih celika omogucavaju da se izvuce jedan opsti zakljucak. Ugljenicni celici, cak i oni sa srednjom vrednosti ekvivalentnog ugljenika, retko pokazuju medustrukture bejnitnog tipa. Mikrostrukture takvih celika vise odgovaraju gornjim transformacijama Ar' (trustit, fini sorbit), a mikrostrukture visoko-ugljenienih celika transformacijiAr/".

U poglavlju II videIi smo da "IRA-krive" ugljenicnih celika klase A imaju manje nagovestenu tendenciju ka obrazovanju bejnitnih struktura pri kontinualnom hladenju. Ovo proistice iz cinjenice sto se transfermacije Ar', Ar" i Ar,/f preklapaju, sto ce reci, da tri oblasti transformacije nisu jasno razdeljene, kao sto je to slucaj kod celika klase C i D.

ZA V ARLJIVOST UGLJENICNIH CELIKA

2.47

Ako se uporede krive anizotermnog razlaganja austenita u celiku sa 0,150/0 ugljenika (s1. IX-g) sa ARA-krivom eutektoidnog celika (s1. IX-I0), moze se konstatovati da se bejnitna oblast suzava kada sadrzaj ugljenika raste. Isto tako, feritna oblast, koja je veoma siroka u slucaju celika sa 0,15% ugljenika, primetno se suzava u eutektoidnom celiku u korist perlitne oblasti, koja tada ispunjava celo zrno.

Austen;t

1~r--------------------------------------------------~

800

--------------------------------------

900

700

G 600

o '-'

C = 0.1510

20:)

100

o ~------L_ L_ L_ ~ _J~

0,1

10

100

1000

10000

Vreme (sec)

S1. IX-9 - Kriva anizotermnog razlaganja austenita niskougljenicnog celdka (ARA)

Na s1. IX-I0 prikazana je IRA-kriva izotermnog razlaganja eutektoidnog celika (kriva prikazana isprekidanim crtama) prema krivama anizotermnog razlaganja (oblasti osencene crticama). Bejnitnaoblast, naznacena u dijagramu, odnosi se na izotermnu krivu.

Metalografska analiza pokazuje da zavareni spojevi iz obicnih niskougljenicnih celika treba da imaju mikrostrukturu trustitnog ili sorb itnog tipa s feritnom mrezom (sl. IX-3), i li finog lamelarnog trustita, u

I

I

I

248


nekim slucajevima sa gornjim bejnitom (sl. IX-4) pri uslovima manjih brzina hladenja. Pri zavarivanju celika sa visim sadrzajem ugljenika naporedo sa trustitnom strukturom javlja se i martenzit (s1. IX'-5 i

s1. IX-6).

BOO Austenit

G 500

o .....

e Z400

o

...

QJ

a. E

~ 300

700

600

_,-

Ac 3 = Ac I ,," ,,'"

. .....__,--.~ ..

\ ,

"

, Bejnlt

"

......

.....

....

O~-L -L ~ ~ _L ~

10

100

1000

10000

100000

Vreme (sec)

81. IX-IO - Kriva anizotermnog razlagania austenita celika sa 0,70% uglJenika (srn!fi["ane zone). Tackasto je nameta IRA-ikl'iva.

Bejnitno podrueje pripada ovoj poslednjoj krivoj

GLAVA X

ZA VARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA

Zavarljivost austenitnih hrom-niklovih celika odreduju tri osnovna faktora:

1. Sklonost ka pojavi prslina u zoni rastopljenog materijala sava ili u osnovnom materijalu; ova sklonost u znatnoj meri zavisi od strukturnih osobenosti metala.

2. Izlucivanje karbida hroma, koje uslovljava medukristalitnu koroziju .

......... ". .. ... .._ 3, ... phrazo12anje intermetalidneo-:----!-azepri odretienim. __ koncentraci- __ --:--: _

~'-~y~"'''Z_f~!?~~Jmrr~itf~~1nperataTmm~sf0vlma~~D;va%~:PojJava~a(jprinosi,ihpovi.senju~0c\".@','C;i.§."'di;"g~

krtosti ceIika.

U ovoj glavi. razmotreni su razliciti vidovi zavarljivosti austenitnih hrom-niklovih celika, uzimajuci u obzir namenu zavarenih konstrukcija.

KLASIFIKACIJA AUSTENITNIH CELIKA

Medu nerdajucim austenitnim hrom-niklovim celicima koji se primenjuju za izradu zavarenih konstrukcija, razlikujemo sledece rezlicite grupe:

1. Austenitni ceLici tipa 18 Cr-8 Hi (180/0 Cr, 8% Ni) sa Hi bez dodataka drugih specijalnih legirajucih elemenata, kao sto su molibden, titan, kolumbijum i dr.

2. Austenitni celici tipa 20 Cr-10 Ni (200/0 Cr, 10% Ni) sa dodacima Iegirajucih elemenata iIi bez dodataka.

3. Austenitni celici tipa 16 Cr-13 Ni sa dodacima legirajucih elemenata ili bez njih.

4. Austenitni vatrootporni celici,hemijski postojani pri visokim ternperaturama, izmedu kojih su najrasprostranjeniji austenitni eelici tipa

I

250


24 Cr-12 Ni i 25 Cr-20 Ni sa ili bez dodataka mangana, molibdena, niobijuma itd.

Uticaj razlicitlh Iegirajucih elemenata

Hrom je osnovni element koji karakterise nerdajuce i vatrostalne celike; on poboljsava njegovu otpornost prema koroziji. Vee pri sadrzaju 50/0 hroma celik ,pokazuje povisenu postojanost prema hemijskoj koroziji, ali da bi eelik zaista postao nerdajuci, treba povecati koncentraciju hrom na 12 do 13%. Ova osobina suprotstavljanja hernijskom dejstvu ostvarena je obrazovanjem tanke povrsinske opne oksida horma, koja stiti metal od dalje oksidacije.

Na s1. X-I prikazan je dijagram stanja sistema zelezo-hrom. Hrom, kao "alfageni" element, tj. stabilizator a-faze, suzava y-oblast, koja se prostire u temperaturnom intervalu izmedu 1400°C i 900°C. Tacka A!{

1000~-1---+--~--+---~~---r--'_--+-~

/b4

1700 r--~--+-'_-+--I---+--+---booo'''::'''''''¥--+

V .1/

../ ..... v

1600 123 {O

1500~t-f--

( 10l~

A

1400 ~4~_-+_+ __ +- __ 1---+_-+_--I-_+--+

;-' f\

: '''''VI __ ,

I--"I_~ ...... '" -~I---r\

. a: f+- lozo 1---+-+

~ 1200r-~~· __ -+ __ ~_+-~r-~_tv_or-+_~_~-+

~ J"a. r

t 1100 I- ~t-l--l--I--+--+-

..... v %

loo0~--+~~-4--+---I---4--~-4--+--+

A3 900~

000 . ~

~ '-,:,~ J V " ..

700r--~~~-44---~~~~~~~-1--4--+--+

600 t-·l' I Hi II (1 if% + t1~

o 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Sodrioj hromo (%>

Sl. X-I - Dijagram stanja sistema zelezo-hrom

-

snizava se najpre sa 910 na 850°C pri po.vecanju koncentracije hroma od 0 do 80/0, a zatim ponovo raste do 1000°C pri 12 do 13% Cr. Tacka transformacije A.j. (transformacija y -+ 0) koja se nalazi pri 1400°C za cisto zelezo, sa uvodenjem hroma postepeno se snizava, i poklapa se sa taekom A!{ pri temperaturi 1000°C i sadrzaju hroma od 12%.

ZAV ARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA

251

Celokupna oblast dijagrama stanja, koja odgovara koncentraciji hroma iznad 130/0, predstavlja oblast legura, koje zadrzavaju strukturu afaze bez ikakve strukturne transformacije. Prema tome, legure ove oblasti nisu podlozne kaljenju. Pri zagrevanju takve legure iznad odredene temperature, zrno pravilno povecava dimenzije usled pregrevanja, ali predstavlja nepovratan proces pri hladenju, usled nepostojanja tacke transformacije. Prema tome, posle takve termicke obrade legura zadrzava krupnozrnastu strukturu, sto izaziva povecanje njene krtosti, Unutar r: petlje sa temperaturnim intervalom gOO do 1400°C legura ima austenitnu strukturu, a pri koncentraciji hroma 12 do 13% legura ima dvofaznu strukturu, a + y.

Ova koncentraciona granica od 13% hroma karakteristicna je samo za legure bez ugljenika. U prisustvu ugljenika - "gamagenog" elementa, y-petlja se siri pri jednovremenom sirenju dvofazne oblasti a + )' (s1. X-2).

-

-

-

1500 /

lj + retno fOlO

G

I(_ 1100

.!

6 + retno fozo

1300 \\.~ ....... ,

1200 '\ i' ".... ,

«r \1\ c=ocy,· __

• ~'vOI\

lj - gvoic1e

, '.

a - gvoir1e

AC3
700
600
13 Vo
500 I
a 5 to 15 20 25 30 35 40

Sodrioi hromo (%)

23% 27% I I

Sl. X-2 - Utica] ugljenika na sirenje r - petlje (prema C.E. Bain)

Pri visim koncentracijama hroma pojavljuje se nova, a-faza, u oblasti ako 45% hroma, dajuci cvrsti rastvor u koncetracionom intervalu 42 do 48% hroma, ili dvofaznu strukturu a + a pri sadrzaju hroma ispod iIi iznad navedenog intervala. Ovaj deo dijagrama veoma je znacajan, posto obrazovanje a-faze izaziva povecanje krtosti legura zelezo-hrom.

252


Kao rezime moze se reci, da legure sistema zelezo-hrom sa sadrzajem do 12% hroma imaju jednofaznu feritnu strukturu pri temperaturama ispod tacke Ag, zatim u oblasti ogranicenoj petljom A3-A4 obrazuje se austenit. Ovakve legure Sil osetljive prema termickoj obradi, a posebno, mogu se kaliti na temperaturama od 950 do, 1200°C. U koncentracionom intervalu 12 do 13% hroma, legura dobija dvofaznu strukturu .i j~novremeno je podlozna strukturnim transformacijama; ovakve legure imaju vrlo finu martenzitnu strukturu. Pri koncentracijama hroma iznad 130(0, legura je sa jednofaznom feritnom strukturom bez taeke transformacije. Dodavanje "gamagenih" elemenata, kao sto su ugljenik, nikl, mangan, itd. siri gama-petlju.

U gljenik, kao "gamageni" element, siri gama-oblast u legurama zelezo-hrom i stvara, s druge strane, sa ostalim sastojcima legure zelezo-hrom vise kompleksnih karbida. Karbid hroma (Fe, Cr)gC, obrazuju se u ovim legurama pri malim koncentracijama hroma (Cr < 10%); povecanje njegove koncentracije u legurama dovodi do obrazovanja hromom obogacenih karbida tipa (Cr, Fe)7 c, i (Cr, Fe)4 C4.

Dijagram na s1. X-2 pokazuje uticaj ugljenika na sirenje gama-petlje. Dijagrami na sl. X-3 omogucavaju pracenje izmena linija transfermacije dijagrama stanja sistema zelezo~ugljenik u zavisnosti Old sadrzaja

c,::: 0

C.= 6

c. = 12

C,-= IB

81. X-3 - Uticaj hroma na pomeranje linija dijagrama stanja sistema zelezo-ugljenik; oznaka em znaci karbid

o 0.2 0.4 0.6 0.8 1 0 0.2 0.4 0.6 O.B 1

Sod.iol C C%> Sod.iol C (%)

hroma. Tacke GiN priblizavaju se, tezeci zatvaranju gama-oblasti i sirenju oblasti a i r + o.

Pocev od 6% Cr pojavljuje se trofazna oblast a + r + karbidi, koja se siri sa uvecanjem sadrzaja hroma.

Takode je znacajna cinjenica da se eutektoidna tacka S pomera ulevo pri povecanju koncentracije hroma. Pri sadrzavaju 120/0 hroma eutektoidna taeka se nalazi pri 0,48% ugljenika, dok u ugljenicnim celicima eutektoidni sadrzaj ugljenika iznosi 0,850/0. Uz to granica rastvor-

ZA V ARLJIVOST A USTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA

253

ljivost ugljenika u gama-fazi pomera se u oblasti visokih temperatura kuda se jednovremeno pomera i tacka S.

Pri sadrzaju 18% hroma, y-oblast nestaje sve do koncentracije ugljenika manje od 0,30%. Kada je koncentracija ugljenika manja ad 0,150/0, legura ima jednofaznu strukturu 0, a pri visem sadrzaju ugljenika - dvofaznu strukturu r + o. Eutektoidna tacka S pomera se ka temperaturi 1030°C pri sadrzaju ugljenika ne vecem od 0,300/0. Trofazna oblast a + y + karbidi pri tome j e veoma razvij ena.

Nikl, slicno ugljeniku, jeste "gamageni" element, tj. stabilizator y-faze, koji tezi povisenju prokaljivosti celika i snizava kritienu brzinu kaljenja.

Uvodenje nikla u sistem zelezo-ugljenik pri 180/0 Cr siri gama-oblast i dovodi do nestajanja oblasti a ia + karbidi, pomerajuci eutektoidnu taeku nanize (s1. X-4).

Cr= f8cto Ni= 2"10

Cr=18% NI= .. %

Cr=18% Ni=8%

Cr=18% NI=12%

0.2 0," 0,6 0,8 1 0 0.2 0,4 0,6 0,8 1 0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 0 0,2 0," 0,6 0,8 1

Sad rial C (%> Sadria; C (%) Sadrio, C C%> Sadria; C (%)

S1. X-4 - Uticaj nikla na sirenje y- oblasti u celiku sa 18010 hroma; oznaka em znaci karbid

Celici sa sadrzajem 18% Cr i 2% nikla osetljivi su prema kaljenju usled prisustva nikla i dobijaju osobine nerdajucih celika zahvaljujuci prisustvu hroma. Oni pripadaju eelicima martenzitnog tipa, isto kao i eelici koji sadrze 13% Cr ali bez nikla. Celik sa sadrzajem 4% nikla poole kaljenja sa 900°C ima martenzitnu strukturu, a ako temperatura kaljenja nije rnanja od lIoooe, onda austenitnu strukturu; medutim, oval austenit je nepostojan i razlaze se pri termickoj obradi otpustanja. Pocev ad 5% Ni oblasti a i a + karbidi nestaju, a pri 8% nikla prakticno sa zapaza samo struktura austenita i y + karbidi.

Siroko rasprostranjeni (klasicni) celici sa .sadriajem 18% hroma i 8% nikla pri vrlo niskom sadrzaju ugljenika imaju stabilnu jednofaznu austenitnustrukturu. Prisustvo ugljenika dovodi do izlucivanja kompleksnih karbida sa y-fazom. Austenitna oblast se siri sa povecanjem koncentracije nikla, narocito pri temperaturama pocev od 1000°C, sto svedoci 0 povisenju rastvorljivosti karbida sa povecanjem koncentracije

254


nikla. Na primer, pocev od temperature 1200°C gramcna rastvorljivost ugljenika iznosi 0,400/0 za celik tipa 18 Cr - 8 Ni, i 0,600/0 za celik tipa 18 Cr - 12 Ni.

Dijagram stanja trojnog sistema zelezo-hrom-nikl (s1. X-5) daje predstavu 0 raspodeli razlicitih strukturnih sastojaka pri brzom hladenju celika sa sadrzajem 0,100/0 ugljenika (prema Metal Handbook).

S1. X-5 - Strukturni sastojci legura trojnog sistema zelezo-nikl-hrom (C ~ 0,100/0) pri brzom hladenju sa temperature tecnog stanja. Celici tipa 18 Cr-8 Ni nalaze se na granici oblasti metastabilnog austenita

Termicki ciklus pri zavarivanju nerdajucih celika tipa 18 Cr - 8 Ni treba da dovede do pojave rnetastabilnog austenita u neposrednoj blizini oblasti Am + marten zit. Dovoljno je medutim, uvesti u takav celik bilo kakav "alfageni" element (hrom, titan, silicijum, niobijum), da bi se ova oblast pomerila prema oblasti sa dvofaznom strukturom: austenit i ferit.

Pri analizi Seflerovog dijagrama ove transformacije ce biti detaljnij e razmotrene.

Rezimirano, nikl stabilizuje austenit, dajuci klasicni nerdajuci celik tipa 18 Cr - 8 Ni. Austenitna struktura ovih celika nema tacke transformacije i, shodnotome, sklona je ka porastu zrna pri pregrevanju. Modificirajuci dejstvo nikla znatno smanjuje ovu tendenciju rasta zrna,

koja bi se mogla ocekivati pri zavarivanju. .

ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA

255

I

! f

,

Mangan, koji je takode "gamageni" element, povisava stabilnost austenita u austenitnim hrom-niklovim celicima. Mangan moze delimicno

Hi potpuno da zameni nikl. Postoje austenitni hrom-manganovi i hromnikl-manganovi celici koji u vecini slucajeva imaju dvofaznu strukturu.

Ovi celici se odlikuju dobrom zavarljivoscu slicno hrom-niklovim ce-

licima.

Silicijum, je "alfageni" element, koji povisava postojanost prema oksidaciji austenitnih hrom-niklovih celika pri dejstvu agresivnih gasova u uslovima povisenih temperatura. Ovaj element, slicno hromu, doprinosi obrazovanju feritne faze. Suvise visoka koncentracija silicijuma povecava sklonost ka pojavi prslina austenitnih celika pri povisenim ternperaturama. Usled toga, treba ograniciti sadrzaj silicijuma u austenitnim celicima da bi se sprecilo obrazovanje prslina u procesu zavarivanja. Narocito je veliki znacaj silicijuma u celicima sa visokim sadrzajem nikla.

Aluminijum, kao "alfageni" element, slicno silicijumu, stiti metal od oksidacije pri visokim temperaturama. Preporucuje se ogranicen]e njegovog sadrzaja u celicimn, predvidenim za zavarivanje, da bi se izbegla povisena sklonost ka pojavi prslina.

MoIibden, kao "alfageni" element, stabilizuje a-fazu. On utice ne samo kao element koji odreduje strukturno stanje celika, vee i kao element koji doprinosi hemijskoj postojanosti ce1ika u nekim korozionim sredinama, na primer, u nekim kiselinama, ili sredinama zasicenim jonima Cl+, prema kojima je postojanost hroma nedovoljna.

·U opstem slucaju, sadrzaj molibdena u austenitnim celicima iznosi

-c"c"~-~" .. ' ... _,, __ ~.~4,Q ... ~lc-Q~.{Qd~L_Q1tj.~lc~o'Il~tr:acijam a molihden pokazuj e bi tan utica ._ ,

"~~'~-"~na~trliKt\'Y~emrK~pa"'''g1t~tr~1J~ze'tcl~{i:~~bZ:W~;;u~eFl~ro'v6:riF'0diija~tamti::§-!g"",,;,,;,,y~:~{,,,,~"?~i~,,,,g~

koji ce biti opisan, Molibdenu se takode pripisuje povisenje plasticnosti

austenita pri visokim temperaturama, pa prema tome snizavanje njegove

sklonosti ka pojavi toplih prslina.

Volfram, kao "alfageni" element nerna neposrednog uticaja na korozionu postojanost celika. On se uvodi u sastav celika u cilju povisenja mehaniekih osobina pri visokim i niskim temperaturama.

Titan, se uvodi u austenitne celike u cilju suzbijanja stetnog uticaja ugljenika. Ovaj element irna veci afinitet ka ugljeniku od hroma i obrazuje karbide titana koji prethode obrazovanju i izlucivanju karbida hroma u oblasti' temperature oko 700°C. Prema tome, uticaj titana se svodi na obrazovanje karbida titan a i sprecavanje osiromasenja austenita hromorn u oblasti izlucivanja (po granicama zrna) - sto se smatra osnovnim uzrokom medukristalitne korozije.

Titan je snazan "alfageni" element a njegov sadrzaj u ovim cclicima iznosi 0,4 do 0,50/0, tj. oko cetiri puta veci od sadrzaja ugljenika.

Titan doprinosi takode usitnjavanju zrna niskougljenicnih celika; medutim, ova njegova osobina u austenitnim hrom-niklovim celacima je znatno slabije izrazena.

Niobijum u austenitnim celicima ima istu ulogu kao titan, tj. niobijum sprecava obrazovanje i izlucivanje karbida hroma zahvaljujuci svom visokom afinitetu prema ugljeniku. Niobijum na taj nacin sprecava osiromasenje hromom granica austenitnih zrna.

256


Niobijum, slieno titanu, jeste .snazan "a.lfageni" element; dopusteni sadrzaj niobijuma u celtcima je deset puta veci od sadrzaja ugljenika; medutim, u austenitnim eelicima tipa 18 Cr - 8 Ni ne preporucuje se veca koncetracija niobijuma od 10/0.

Zahvaljujuci svome "alfagenom" dejstvu niobijuma pokazuje pozitivan uticaj na osobine vatrostalnih legura sa visokim sadzajem hroma i nikla, . (na primer, legura 25 Cr-20 Ni i 25 Cr-I2 Ni), pomazuci sirenje

oblasti feritne faze. .

Azot utiee na austenitne eelike slicno ugljeniku i niklu i ima snazno "gamageno" dejstvo kao i ovi elementi. Azotom se moze potpuno ili delimicno zameniti nikl u nerdajucim eelicima u slucaju nestasice ovog metala (10/0 azota ekvivalentan je 10% nikla). Dobra je poznato da azot utice na usitnjavanje feritnih zrna.

Bakar ima slabo izrazene "gamagene" osobine i prakticno ne pokazuje primetnog uticaja na strukturu nerdajucih eelika. On se uvodi u ove celike u cilju poboljsanja hemijske postojanosti u nekim korodivnim sredinama.

OPSTE OSOBINE AUSTENITNIH CELIKA

I'

Temperatura topljenja austenitnih celika tipa 18 Cr-8 Ni (i njemu

J __ . __ c.,=:.,_;._~H~B:Hl : tlJai~~!~~:i~~~:~~t~~~~:j~~Q<l;~~1~§~~9c~¥~<mt;~~J--:~"--,~,,C-5E!-'2~:rCC;';.;: .

_. sa ja-ug jem a.=Doaavanje-neJ.a:lie.Jemen~afu dovodi. do snizenja tem-

perature topljenja. Tako na primer, legure koje sadrze 2 do 3% silicijuma, imaju temperaturu topljenja oko 1380°C, a u slucaju nerdajucih eelika sa 3% molibdena ova se temperatura snizav na 1 370°C.

Srednja gustina eelika tipa 18 Cr-8 Ni iznosi 7,93 + 0,02; uvodenjem u eelik 2 do 30/0 molibdena njegova gustina se nesto povecava, Srednja gustina vatrostalnih eelika sa visim sadrzajem nikla (20 do 25%) iznosi 8,04 + 0,02 .

. ,

Koeficijent .linearnog sirenja austenitnih eelika je znatno visi od onog U obicnim eelicifua. Ovaj se koeficijent unekoliko menja u zavisnosti od vrste austenitnih eelika. U tablici X-I navedeni su srednji koeficijenti Iinearnog sirenja nekih vrsta austenitnih eelika pri razlicitim temperaturama.

A) Fizicke osobine

r

TABLICA X-I

Tipovi celika Koeficijenti linearnog sirenia
o do 100°C o db 300°C o do 650°C
18 Cr-8Ni ........................ 16,9 X 10-6 17,8 X 10-6 18,7 X 10-6
18 Cr- 8 Ni- 3 Mo .0 •••• 0 ••••••• " • 16,0 X 10-6 16,2 X 10-6 18,5 X 10-6
25 Cr - 12 Niili 25 Cr - 20 Ni " ...... 14,4 X 10-6 16,2 X 10-6 17,4 X 10-6 ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIK.'\

257

ModuL eLasticnosti austenitnih celika skoro je isti kao i u nisko - ugljenicnih celika cija srednja vrednost iznosi 20000 kp/rnm". Vrednost modula elasticnosti se veoma brzo smanjuje sa povisenjem temperature:

Temperatura 20°C

Modul elasticnosti 20 000

800°C

12 000 kp/mm''

B) Mehanicke osobine

Staticke mehanicke osobine razlicitih tipova austenitnih celika se malo razlikuju za odredenu vrstu celika. Kao srednje vrednosti osnovnih mehanickih karakteristika mogu se navesti:

zatezna jacina 55 do 65 kp/mm" granica razvlacenja 20 do 30 kp/mm"

izduzenje (l = 5d) 40 do 60%

Ugljenik i azot imaju veliki utica] na mehanicke osobine celika pri statickim naprezanjima; ovi elementi povisavaju jacinu austenitnih celika. U tablici X-2, koja je sastavljena na osnovu podataka L. Colom.bier-a i J. Hochmann-a [1] navedene su vrednosti zatezne jacine i granice razvlalacenja u zavisnosti od povecanja sadrzaja ugljenika i azota u celicima sledeceg hemijskog sastava: 15,5 do 19,50/0 hroma i 8 do 10°/0 nikla.

0,020 0,04 18,0 60,1
0,020 0,14 30,0 67,7
0,065 - 25,5 64,0
0,065 0,075 25,5 64,0
0,060 0,210 37,0 74,5
0,140 - 31,0 72,0
I
0,200 I 0,040 31,0 72,0
0,200 0,200 43,5 83,0
0.i210 I - 34,0 76,0
0,305 - 36,5 81,3 TABLICA X-2

Epruvete su bile podvrgnute ispitivanju posle austenitizacije pri 1150°C i kaljenja u vodi.

Molibden nema bitnog uticaja na mehanicke-osobine; njegova uloga, medutim, raste sa povecanjem koncentracije ugljenika. Uvodenje titan a, koji lako obrazuje nitride (TiN), neutralise uticaj azota. Na taj nacin, celik tipa 18 Cr-8 Ni sa 0,06% ugljenika i 0,210/0 azota ima staticku zateznu jaciriu 74 kp/mm", 'a uvodenje u ovaj celik 0,5% titan a snizava zateznu jacinu na 64 kp/mrn'', tj. do polaznih vrednosti, karakteristicnih za celike koji ne sadrze azot.

Mehanicke osobine austenitnih celika menjaju se naravno sa postojanjem iIi riepostojanjem razlicitih faza. Za celik sa cisto austenitnom fa-


258


zorn (s1. X-6) sa sadrzajem izmedu 10 do 13% nikla, zatezna jacina eelika se neznatno menj a dok se u isto vreme granica razvlacenj a znatno smanjuje, a izduzenja se povecavaju. U dvofaznoj oblasti, austenit + ferit, zatezne jacine i granica razvlacenja se povisavaju sa uvecanjem ko ... lieine feritne faze, dok se osobine koje karakterisu deformacionu sposobnost metala neznatno menjaju.

c- 80 .,/ 40
E /' ~ .. ~~o._) . ;,.-- .>
E
-.
a. /
->< crt
'-
~60 I -
r-. 30
, X
t:> .... .( """
\1v . ~
QJ /
c [;x ..... "c5 (]'o I I
g 40 "'- ...... <0
VI / '. / 20
0 <, '-....~v
QJ '-.....d
-"< .....
·U r- ...........
c
_g 20 " 10
Q)
z
Ferit Ferlt ... Ferit + austenit
Austenit
0 marten zit
5 10 I~ r-~",-ct~,.i§; .;;.~;;;;;.i§· .. ;.;.,~::.;~;;:_~ •.. ':t!!i,.:?o",;,:~x "__~;~ .. §:;;§~··'§···I"~§;1:1~~~·¥····.:I2·~~·g·2 ·2~",~§·~7··~~".2~I~,,-Sgoi:ci,~ ····~·=§ci""'···~,,~····~··~ ·"~J~¥~'~c':""i"·2·~,,~,~~""-';2;'c",c

I ·210r---------~---------h------------·-+------~

Q) ·U 'Vi o N

0
c
~ 5
01
0
z
00 2 3 4 Sl. X-6 - Uticaj mikrostrukture na mehanicke osobine hrom-niklovih celika (C = 0,05%) pri razlicitirn sadrzajima nikla (prema Houdremont-u).

Sl. X-7 - Uticaj mikrostrukture na velicinu magnetnog zasicenja

Srednje vrednosti mehanickih osobina celika sa austenitno- feritnom strukturom (kolicina feritne faze 20 do 25%) pri niskoj koncentraciji uglj enika su sledece:


259

zatezna jacina .. . . . . . . . . . . . . . . . . 70 kp/mm''

granica razvlacenja 40 kp/mm"

izduzenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 30%

udarna zilavost (epruveta UF) .. 20 kp/cm"

tvrdoca 210 HB

Zatezna jacina i granica razvlacenja dostizu maksimalne vrednosti u legurama sa feritno-martenzitnom strukturom pri 50% martenzita; pri tome izduzenj e naglo opada. Mehanieke osobine legura u feri tnoj oblasti takode se smanjuju. Na s1. X-6 pokazana je promena mehaniekih osobina nerdajucih celika sledeceg hemijskog sastava:

ugljenik .

hrom .

titan .

nikl .

0,05% 20,0 % 0,5 %

2 do 13%

Maksimalna vrednost magnetnog zasicenja (s1. X-7) karakteristicna je za celike sa feritnom strukturom; ona se nesto smanjuje pri pojavi martenzita u strukturi. Vrednost magnetnog zasicenja cisto austenitnih legura jednaka je nuli. Prema tome, prisustvo feritne faze u austenitnim eellcima daje im magnetne osobine.

C) Osobine austenitnih celika pri povisenim temperaturama

Austenitni eelici imaju visoke mehanieke osobine pri povisenim =-te---cmc==- ---t

~~~~~~~~Fa'~elie;h":;sa~dsim§is~aj;emgl1TI:j0mai§i§J)·tk]a;'E"'(c25~~Gr..;1,2,~:Nj~62f.~s.;;~iilg'i.42;;;i";1

,- i - 25Cr~20Nlr pripadaju klasi vatrootpornih celika, posto oni zadrzavaju visoke mehanicke osobine sve do temperature od 1 ooooe. Na bazi ovih srednjih hemijskih sastava proizvedene su i druge vrste austenitnih eelika sa povisenom otpornoscu prema puzanju. U ovom delu nije moguce razmotriti celokupnu problematiku koja se odnosi na osobine vatrootpornih austenitnih eelika pri povisenim temperaturama, kao ni metode ispitivanja za ocenjivanje ovih osobina. Autor preporucuje citaocima, koji se interesuju za pomenuta pitanja, da se upoznaju sa radom L. Colombier-a i J. Hochmann-a [1], u kojem su detaljno odradeni problemi puzanja vatrootpornih eelika i celika postojanih pri povisenim temperaturama.

Pri daljoj analizi hrom-niklovih eelika ukratko cemo razmotriti uticaj nekih legirajucih elemenata ria osobine puzanja.

U gljenik u austenitnim jielicima tipa 18 Cr-8 Ni veoma jako utice na njihove osobine pri povisenim temperaturama. :N a sl. X-8 prikazane su vrednosti naprezanja, koja prouzrokuju izduzenje 5 X 10-4 (J/o pri ispitivanju izmedu 25-og i 35-og easa (koeficijent Veritas).

Ovakav uticaj ugljenika moze se objasniti jedino obrazovanjem karbid a po granicama zrna austenita i u ravnima klizanja, te se na taj nacin suprotstavljaju deformacijama.

Azot jasno povisava otpornost prema puzanju celika tipa 18 Cr- 8 Ni sa 0,07'0/0 C; ako se U ovaj eelik uvede 0,20/0 azota njegova otpornost prema puzanju 'se znatno povisava. Obrazovanje nitrida aluminijuma pri uvodcniu aluminijuma u austenitne celike, ublazava uticaj azota.

17*

260


Uticaj molibdena na puzanje austenitnih celika je veoma osetljiv; molibden vrsi analogan uticaj na osobine puzanja i drugih legiranih celika, na primer, hrom-molibdenovih celika postojanih pri povisenim temperaturama.

Vanadijum takode doprinosi povisenju otpornosti celika prema puzanju, ali njegov uticaj je narocito efikasan u prisustvu malih kolicina rnolibdena. Sadrzaj molibdena treba da bude u granicama 0,5-1%, a vanadijuma 0,4%•

17,5·r---r----,---,---------,

15 t--+----t---1--~/;---+-I/

/~/

12.51:-. -+1- __.....-~-+

~ ~ oG

! ~

2 10 f--+-~--+---v'-------_i

j /v_--+ -;

c. 7,5 o

c

:u o -..

o~~~~~~~~~~~~~

o 0,02 0.07 0.10 0.15 0,20

Sodrio; ugljeniko (% )

S1. X-8 - Uticaj ugljenika na otpornost prema puzanju austenitnog celtka tipa 18 Cr - 8 Ni (prema Binder)

Titan i niobijum pozitivno uticu na povecavanje zatezne jacine celika pri povisenim temperaturama, narocito u intervalu 550 - 700°C. Dodavanje celiku titan a i niobijuma (od svakog po 0,50/0) pozitivno utice na sprecavanje puzanja sve do temperature od 700°C (s1. X-g). Pri visim temperaturarna, povisenje otpornosti prema puzanju postize se povecanjem koncetracije l~ celiku titana i niobijuma do lJ50/0.

Volfram takode poboljsava mehanicke osobine celika kako pri .nis-

kim tako i pri povisenim temperaturama. .

Nize su navedeni neki rezultati ispitivanja klasicnih austenitnihfielika. Na s1. X-I0 prikazane su vrednosti jacine lorna pri trajanju ispitivanja 30 minuta, a ~?- razlicite austenitne celike (tipova 18Cr-8 Ni, . 25 Cr-12 Ni i 25 Cr-20 Ni),u zavisnosti od temperature.

.. _


261

5

0
\
, "'" 18C, eNi + Nb
\' '\, :1
,,\~i8C~. 8Ni + 1010
\ ,
\
\\
1\ \ ,\
"C'.'N~ \
I \ \
\
I'. '
18C,· 8NI+ 1; • .\ \
\r~\ ,
\\ '\
,
:\ . \.
" .. "
~~,
..... 3

25

o '2 15 o N ::l Q.

o c:

:u 10 o

-..

400

500

600

700

800

900

Temperatura (OC)

81. X-9 - Uticaj dodatka molibdena, titana i niobijuma na puzanje austenitnog celika tipa 18 Cr-8 Ni (na-

,",, . __ . __ ;_,_ ." .. _ ' pr..e.z.anjima po ·ordinatnoj osi odgovara '

.r"""~""":C";='==!E~j;_?'""",;.;;~· .. ;"-c ::;--=,~:,~,~:';;:'~:':~:'::::f';;tiZlduzenje"';;;;OOi'1o~~i,;~r~r~:;p~tly,atrtJl±;,~.,;.ll.;;.c,··~;.:;·",·':·;;s~~::i:~""~:;'Sc§.i:,'?'~Ci,,,,-~§;:,,,,gE';;';'=;''''''''.g¥

60

- .. -
<,
' .... .
<, \ 25Cr-20NI
"- 1'/
". \
I \~ \,
~kcr-'2NI
18C, -8NI.L
'l\\
~ l\
~ .
~ ~
~ ..... 50

••

E

E

-

240

'-'

c

E

g 30

o

N

~ 20 .2

o c:

:g1O

-.

o 200 400

600

800

1000

Temperatura (Oe)

81. X-10 - .racine loma pri ispitivanju (u toku 30 min) tri najvise rasprostranjena tipa austenitnih celika u zavis-

nosti od temperature

262


Treba primetiti da je vrednost jacine loma za ove austenitne celike pri 800°C jos veoma visoka i iznosi 20 do 25 kp/mm".

D) Osobine austenitnih celika pri niskim temperaturama

Austenitni celici imaju veoma dobre osobine pri niskim temperaturama. Ovi celici nemaju temperaturu preZaza u krto stanje ("preZaznu" temperaturu). Sa snizenjem temperature udarna zilavost se postepeno smanjuje bez pojave bi-modaliteta u raspodeli udarnih osobina. Nikl poboljsava osobine celika pri niskim temperaturama; ova osobina kako je to pokazao Bastien [2], moze se dovesti u vezu sa einjenicom da kriticna tack a martenzitne transformacije Ar" opada sa povecanjem sadrzaja nikla (sl.X-ll).

G+300

o '-'

~ t200

Q)

.~

u

~ + 100

...

J?

V) c

e 0

....

o

5 10

Sodrioi nikla (%)

12

S1. X-ll - Uticaj nikla na pomeranje temperature martenzitne transformacije (prema

P. Bastien i Dedieu)

Hrom je u tom pogledu izgleda manje gogodan jer, na primer, udarna zilavost feritnih celika sa 15 do 18% hroma pri temperaturama oko - 20°C prakticno je jednaka nuli.

Molibden i niobijum izgleda, podjednako nepovoljno uticu na mehanicke osobine austenitnih celika pri niskim temperaturama.

U tablici X-3 dati su rezultati ispitivanja udarne zilavost izvrsenih od autora, pri - 160°C za dodatni rastopljen materijal nanet sa tri vrste elektroda bazickog tipa ito: 18 Cr-8 Ni (bez molibdena i niobijuma) 18 Cr-8 Ni sa 3% molibdena i 18 Cr-8 Ni, sa 1% Nb; u tablici je dat i hemijski sastav ovih materijala.

Rezultati ispitivanja pokazuju nepovoljan uticaj alfagenih elemenata (molibdena i niobijuma) na udarnu zilavost rastopljenog dodatnog materijala pri niskim temperaturama.


263

TABLlCA X-3

Ispitivanja udarne zilavosti pri - 160°C.

Rastopljeni dodatni materijal nanet elektrodama bazicnog tipa

Hemiiski sastav KUF srednja Rasipanje
Tipovi rastopljenog dodatnog materijala C%) vrednost iz vrednosti
elektroda 10 proba udarne :lilavo-
C Mn I Si Ni Cr Mo I Nb (kpm/cm'') sti (kpm/cm'')
18Cr-8Ni .... 0,06 1,83 0,51 8,87 18,91 - - I 5,2 4,6-5,9
18Cr-8Ni-3Mo 0,07 1,72 0,48 9,08 18,75 2,85 - 4,0 4,1-5,0
18 Cr-8 Ni-1 Nb 0,10 2,00 0,57 8,95 19,35 - 1,08 I 1,3 0,8-2,1 I - SKLONOST MATERIJALA SAVA KA POJAVI PRSLINA

Mnogi istrazivaci, a narocito americka skola Tielsche* [3], Zapffe [4], Schaeffler [5] itd. proucavali su sklonost elektrolucno nanetog rastopljenog dodatnog materijala ka pojavi prslina. Kao rezultat ovih istrazivanja konstruisan je Seff'lerov dijagram, 0 uzrocima pojave prslina u materijalu sava i osnovnom materijalu postoje razlicite hipoteze. Najverovatnija od ovih je hipoteza Capfea [4], koja objasnjava sklonost ka pojavi toplih prslina jednofaznih austenitnih legura prisustvom tanke silikatne opne po granicama austenitnih zrna. Stetan uticaj silikatne opne se moze umanjiti ako se stvore uslovi koji doprinose izlucivanju druge jedne faze po granicama zrna austenita, na primer, a-ferita. Medutim, treba izbegavati pre-

~);tf~~~~~;E~-~-tti!m~~~~~:pf:~t~n~!ft~~~~~~lIiilT~!f~~eJ~t~~tfrf;~~r~;t~~~?~?i~~SS?C~~~"¥

fea moze da posluzi cinjenica da povecanje koncentracije silicijuma (Si :2:: 0,600/0) u nanetom materijalu sava doprinosi povisenju osetljivosti austenitnog rastopljenog dodatnogmaterijala ka ,pojavi prslina. Poznato je takode da austenitne elektrode sa oblogom ruti1nog tip a, daju rastopljeni dodatni materijal vece sklonosti ka pojavi prslina ncgo elektrode bazicnog tipa; ovo se objasnjava povisenim sadrzajem silicijuma u rastopljenom dodatnom materijalu nanetom rutilnim elektrodama.

Iako se Seitero» dijagram koristio uglavnom za analizu uslova zavarivanja raznorodnih spojeva (zavarivanje feritnih celika austenitnim elektrodama),on takode moze biti od velike pomoci pri izboru sastava dodatnog materijala za zavarivanje austenitnih hrom-niklovih celika.

Seflerov dijagram

Seflerov dijagram ima vrlo veliki znacaj pri zavarivanju hrorn-niklovih celika posto on omogucava da se razgranice uslovi zavarivanja raznorodnih i jednorodnih spojeva elektrodama austenitnog tipa.

Sef~erov dijagram proizilazi iz Maurerovog dijagrama (s1. X-12) koji razgranicava oblasti razlicitih strukuturnih sastojaka hrom-niklovih celika u zavisnosti od stvarnih koncentracija nikla i hroma, t

* 'I'ilse, Capte, Sefler

264

.' ZA V ARLJIVOST CELIKA

Iz analize ovog dijagrama vidi se da koncentracija 12% hroma predstavlja granicnu taeku dveju znacajnih oblasti strukturnog stanja legura: ferit + perlit i ferit + martenzit. Koncentracija 12% hroma predstavlja takode i donju granicu korozione postojanosti hromovih celika. Za obrazovanje austenitne faze pri ovoj koncentraciji hroma, u metalu je neophodno uvesti 10% nikla. Vidi se takode odmah, da celici sa sadrzajem 13 do 14% hroma imaju dvofaznu strukturu: ferit + martenzit.

Niklovi celici imaju martenzitnu strukturu pocev od 12% nikla; austenitna faze u takvim celicima javlja se pri sadrzaju nikla iznad 20%• 'I'acka A na dijagramu sa s1. X-12, koja odgovara sastavu klasicnog celika

S1. X-12 - Dijagram Maurera

tipa 18 Cr-8 Ni, nalazi se u austenitnoj oblasti. Tacka B, koja odgovara sastavu nerdajuceg celika tipa 20 Cr-10 Ni, takode se nalazi u jednofaznoj austenitnoj oblasti. Prema Maurerovom dijagramu vatrostalni celik tipa 25 Cr-12 Ni, (predstavljen tackom C) nalazi se u dvofaznoj oblasti, dok legura tipa 25 Cr-20 Ni ima austenitnu strukturu (tacka D).

Velika zasluga Seflera je u tome sto je pri izradi dijagrama uzeo u obzir "gamageni" i "alfageni" uticaj razlicitih elemenata koji ulaze u sastav legura. Dijagram ima sledece koordinatne ose: na ordinatnoj osi nanosi se ekvivalent (Nij >= Ni" + 30% C + 0,5 Mnv/o, a na apscisnoj osi ekvivalent (Cr) - Cr" + MoP/o + 1,5 Si% + 0,5 Nbv/c.

U ovim izrazima Niv/o, Crv/o, COlo itd. predstavljaju stvarne koncentracije ovih elemenata u leguri.

Klasicna predstava Seflerovog dijagram prikazana je na s1. X-13, gde su oblasti postojanja razlicitih struktura legura razgranicene pravim

:

I:

I

!'

,


265

linijama. Primena ovog dijagrama pri izucavanju zavarivanja raznorodnih zavarenih spojeva, na primer, feritnih zakaljivih i austenitnih celika, pri kazana je u mnogobrojnim publikacijama. Ova istrazivanja a .posebno ona koja je izvrsio Sefler pokazala su, da se osetljivost ka pojavi prslina austenitnog rastopljenog materijala smanjuje pri prelazu od cisto austenitne strukture ka dvofaznoj austenitno-feritnoj strukturi.

8 _Martenzit ""~, A' '-c':I--' //

I Ii "'-- usterut '"' V

1---f--+--+"'/~.j_;--l.I- "'''--+--4- + marten zit "-../

~, Martenzi! ""'-.... . + fer;t ~ ....

n I lorit I I' ,"'-

_'

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

.30

Elcvlva/ent c- (%)

S1. X-I3 - Dijagram Seflera

Tacke A, B, C, D, E odgovaraju hemijskom sastavu osnovnog materijala (tabIica X-3); tacke 1, 2, 3, 4 hemijskom sastavu rastopljenog dodatnog materijala (tablica X-4)

Za odredivanje sadrzaja ferita bez primene dijagrama u austenitnoferitnim celicima bili su predlozeni razliciti obrasci. Izmedu ostalih, R. Thomas [6] predlozio je obrazac za odredivanje maksimalne koncentracije nikla (Ni) max U zavisnostiod drugih elemenata u celiku:

(Nl')max ~ _ (Cr + 2 Mo - 16)2 _ Mn

+ 30 (0,10 - C) + 12.

12 2

Tada j e sadrzaj feri ta u cehku:

FO/o = (Ni)max- Niv/o.

Kao primer uzmimo restopljeni dodatni materijal sledeceg hemijskog sastava:

C

0,05%

Ni 10%

Cr 20%

Mo 3%

Mn 1,2 %

Si 0,60%

266


Koordinate tacke X za ovaj celik na Seflerovom dijagramu (81. X-13) nalaze se iz izraza:

(Ni) = 10 + (30 X 0,05) + (0,5 X 1,2) = 12 (Cr) = 20 + 3 + (1,5 X 0,6) = 24

tj. legura se nalazi u dvofaznoj oblasti sa sadrzajem priblizno 18% ferita u strukturi.

Ako se primeni obrazac R. Thomasa 'za analizu ovoga materijala sava, dobijamo:

. (20 + 6 - 16)2 1,20

(Nl)max = -----.--.~---.- .. -- - - + (30 x 0,05) + 12

12 2

odakle je

(Ni)max = 21,3

a kolicina feritne faze je

F = (Ni)max - Ni" = 21,3 - 10 = 11,3%

Saglasno ovome izrazu, sadrzaj ferita treba da bude oko 11% dok, prema Seflerovom dijagramu, on treba da bude 18%• Ova se razlika ne moze objasniti sarno uporoscivanjem Seflerovog dijagrama, u kojem su oblasti razlicitog strukturnog stanja legura razgranicene pravim linijama umesto krivim.

Autor je predlozio de se procentualna kolicina ferita odreduje polazeci od granicnih uslova postojanja legura sa jednofaznom cisto austenitnom i dvof'aznom austenitno-feritnom strukturorn. Ovi se uslovi mogu izraziti u obliku linearne zavisnosti:

sto odgovara pravoj 0 = 00/0.

S1. X-14 - U = 1700 - Mikrostruktura sava izradenog austenitnom elektrodom tipa 20 Cr - 10 Ni - 3 Mo. Elektrolitsko nagrizanje u vodenom rastvor:u oksalne kiseline. Po granicama auste:nitnih zrna

feritna mreza (oko 15010 o-ferita)

81. X-15 - U = 1200 - Mikrostruktura sava izradenog austenitnom elektrodom tipa 20 Cr - 10 Ni - 3 Mo ; 0 - faza slabo obojena

. prl nagrizanju fericijanidnim reaktivom sa zagrevanjem


267

Ako je ekvivalent hrom (Cr) veci od sracunatog (Cr), znaci da se legura nalazi u austenitno-feritnoj oblasti i u tom slucaju

00/0 = 3 [(Cr) - (Cr)c]

predstavlja kolicinu ferita u rastopljenorn dodatnom materijalu.

Ako je ekvivalent (Cr) manji od sracunatog (Cr), tada se ispitivana legura nalazi u austenitnoj oblasti.

Vratimo se sada ka proracunu kolieine ferita u leguri za koju je (Ni) = 12 i (Cr) = 24; prema predlogu autora (Cr), = 17,8 znatno je manji od ekvivalenta (Cr) i prema tome, kolicina ferita treba da iznosi:

I

f

00/0 = 3 [24 - 18] = 180/0

Delta-ferit se lako raspoznaje pri metalografskoj analizi izbrusaka posle nagrizanja. Elektroliticko nagrizanje u 10'°/0-tnom vodenom rastvoru oksalne kise1ine omogucava otkrivanje granica ferita bez njegovog -bojenja (sl. X-14). Alka1no toplo nagrizanje (fericijanid + KMn04 + natrijum karbonat) pokazuje lako obojeni ferit (sl. X-15). Na taj nacin metalografski je lako razdvojiti dve

faze 'Y i O. Isti reaktivi (kiseli ili bazicni) jasno boje karbide hroma (s1. X-16).

Veci broj istrazivanja, izvrsenih u oblasti zavarivanja austenitnih celika austenitnim elektrodama, bio je usmeren ka odredivanju .kolicine ferita,

toga, sprecavanju obrazovanja a-faze. Rezultati ovih istrazivanja veoma su vazni pri konstruisanju opreme, predvidene za eksploataciju pri visokim temperaturama i pritiscima.

U tom cilju P. Puzak i njegovi saradnici [7] izucavali su dve elektrode bazicnog tipa sa oznakama 347 i 304 prema americkim standardima. Hemijski sastav osnovnog i dodatnog materij ala prikazan j e u tablicama X-4 i X-5. Tacke, koje predstavljaju hemijski sastav posmatranog osnovnog i dodatnog materijala, nanete su na

Seflerevom dijagramu (s1. X-13). Prema ovim tackama moze se odrediti kolicina ferita u metalu. Osim toga prema gore navedenom obrascu autora sracunata je kolicina ove faze. Moze se primetiti dobro slaganje kolicine feritne faze, odredene prema Seflerovom dijagramu i racunskim putem.

U istrazivanjima P. Puzaka s jedne strane je vrseno navarivanje ria jako ukljestenim limo virna debljine 25 mm, a s druge strane je vrseno zavarivanje debelih Iimova sa samoukljestenjem. U prvoj seriji ispitivanja odredivana je sklonost ka pojavi prslina uosnovnom materijalu, a

S1. X-16 - U = 1700 - Mikrostruktura sava izradenog austenitnom elektrodom tipa 20 Cr-IO Ni- 3 Mo-l Nb (C = 0,08%). Pojava kompleksnih karbida. Nagrizanj e reaktivom Murakami sa zagreva-

njem

;!


268

u drugoj - u materijalu sava. Rezultati ispitivanja koja je izvrsio P. Puzok, prikazani su u tablicama X-6 i X-7.

TABLICA X-4

Hemijski sastav osnovnog materijala

Tipovi celika

Stan- 347 sa niskim 347 sa niskim 304 sa nis-
dardni sadrzaiern C i sadrzaiem C i Standardni kim sadr-
visokim sadr- niskim sadr- 304
347 zajem Nb zajem Nb CD) I zajem C
(A) (B) (C) (E) Karakteristike osnovnog mateniala

0,03 1,44 0,74 0,014 0,025

17,9 13,5 0,21 0,98

0,09 1,01 0,52 0,024 0,027

18,8 9,7 0,30

C

Mn

Si

S

P

Cr

Ni

Mo Nb+Ta

0,04 1,40 0,52 0,017 0,022

18,1 13,9 0,22 0,50

0,09 1,46 0,53 0,012 0,021

18,2 10,6 0.26

I 1,15

0,03 1,07 ,~Q,50 0,013 0,031 18,6

10,4 0,43

14 I

19,60

Ekvivalentni (Ni) Ekvivalentni (Cr) <5 % (prema

Sefleru)

15,12 19,5

15,8 19,2

12,9 19,6

11,80 19,5

Cisti

cisti

austenit

austenit

°

4

7

TABLICA X-5

Hemijski sastav dodatnog materijala

Karakteristike dodatnog Probe rastopljenog dodatnog materijala
materijala 1 2 3 4
C 0,10 0,08 0,07 0,07
Mn I 2,5 1,29 1,33 1,33
Si 0,29 0,34 0,24 0,30
Cr I 19,3 19,4 20,2 21,9
Ni I 11,3 11,0 10,4 9,9
Mo 0,13 0,11 0,12 0,12
Nb+ Ta 0,81 0,67 0,67 1,16
(Ni) 15,55 14,05 13,17 12,67
(Cr) i 20,35 20,24 20,90 22,90
0% (prema Sefleru) austenit 2 I 7 13
(Cr)c (prema Seferianu) 21,2 19,7 I 18,95 I 18,50
0% I austenit 1,5 6 13 ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA

269

.

,-

;

Ispitivanja sa elektrolucnim zavarivanjem na jake ukljestenim limovirna (tablica X-6), pokazuju da su celici koji sadrze 4-7% feritne faze, prakticno neosetljivi prema pojavi prslina, dok pri odsustvu ferita sklonost ka obrazovanju prslina raste (tacka A do C), tj. kada metal ima cisto austenitnu strukturu (s1. X-13). Metal nanet elektrodama koje daju dvofaznu strukturu odlikuje se smanjenom osetljivoscu prema pojavi prslina; pri zavarivanju elektrodama, ciji rastopljeni dodatni materijal irna 7% ferita, broj prslina je dvaput manji, a sa 13% ferita osetljivost prema pojavi prslina iznosi svega 80/0.

TABLICA X-6

Ispitivanja rastopljenog dodatnog materijala nanetog elektrolucnim zavarivanjem (Puzak)

Tacke na Seflerovom dijagramu (sl. X-l3)

D

E

A

c

B

Osnovni materijal

Kolicina ferita u osnovnom materijalu prema

Seflerovom dijagramu

Kolicina prslina u

% (zavarivanje bez dodatnog materijala)

Prsline u rastopljenom dodatnom materijalu sa sadrzaiem 7% a-faze

Prsline u rastopljenom dodatnom materijalu sa sadrzaiem 13% a-faze

304 7 % tragovi -

pi

g:c£g-","C~C'~"'~""'§"'" .. ~.c~, .. c"~'~~~~§p~r ;~~~c7~e~1 ~~~~'i§,o'~~':~i,'E'" ~'§f~;g§:"':tr=;:S"'~ .g'!.;':,,§~4cQ;:ji;2~0".':"'§" §§-§g::.ic=:,;';±i,,~~,. :;::::;:.i':'!l:;:'§''3o."" ••. c~ •.. S' .. ,:.·g'§'~-''~~~§'3.C'''''"'''':''''iL~''2;t;,~!~ ugljenika)

304 (standardni)

tragovi

(3%)

tragovi

(1%)

mnogo

(46%)

malo

(8%)

tragovi

(1 %)

malo

(8%)

347
(standardni)
347
(nizak
procent
ugljenika
i Niobijuma)
347
(nizak
procent
ugljenika
i visok
I procent
Niobijuma) I 4%

tragovi

(2%)

o

srednia kolicina (14%)

Rezultati ispitivanja zavarenih spojeva potvrduju vrednosti predvidene na osnovu analize Seflerovog dijagrama (tablica X-7). Cisto austenitni celici B (nizak, .sadrzaj ugljenika i 10/0 Nb) i C (nizak sadrZaj ugljenika i nizak sadrzaj Nb) veoma su skloni ka pojavi prslima; u celiku A (0 = 0) dolazi do obrazovanja prslina pri krupnozrnoj 1 orijentisanoj strukturi. U celicirna DiE sa kolicinom feritne faze 4 i 7% obrazovanje prslina se ne opaza.

o

vrlo velika kolicina (90%)

o

vrlo velika kolicina (89%)

270 ZAVARLJIVOST CELIKA
L
!\
" d)
it N
!i c~ _..
CIl ~ '" '"
fl d) , ..... r-. U <.> ~ <.>
'j "" "0 ... ell <.> '-" '-./ '-./
II ... v ;;. CIl ell <::» '-"
! ~~ ..... eIl 8 S ~ ~ :'~
ell "" ~ ~
" I ..... r-- ::;s v d) ..... \0 o. ('f)
,! C C ~ ...., .\C1 .: ......
!II · .. -ctt
o (/)
I I ~('f)
'8 8 ·a~ r-. r-, '" '" r---
I d) 0 <.> <.> <.> <.> <.>
... -0 ;;. ..... <;:» '-' '-./ '-' '-./
CIl 0 o ... ell ell
;;. ... c2 S S ~ ~ ~ ~ ~
ell ..... (/) CIl
N~ 0 S d) d) \0 V) 0 r-- trI
V C I=: ..... '7 r-- '7 '7 ~-~ .... '_ ~_:_-----~~--~-_~---_ .~~--

,::--0 0'

---.
~
c.'
N
;::s
Q..
'--
ClS
S II
......
:> "
ilJ I ~
.,....... H
t- o
I 0..
~ to
~ S
......
o ~
1-1 ilJ
~ H
... .'-' ... -~ .. l· .. ··· ,.~ .
~ -:.~ec.-
ClS
~ r
ClS
.,....... I
~
ClS
:>
......
~
......
0..
tn
H 0 ......

.E 8

'u 0

c:"O d) 8

"" ..... ... ..;.:

;> d) N~ ..... d)

,

:

/"'. '"
'" <.> <.>
<.> '-./ '-'
CIl CIl '-'
S 8 ,::--0 ~
~ 0'
d) d) \0 V)
C I=: ..... N N
--~---~------- ,.-...
<.>
'-"
CIl CIl ~
S S
d) v 0\
C C .....
rr--:
..c
'-./
CIl ell CIl
8 S ~ 8
d) v 0 d)
I=: I=: ..... c: --~---.- - -_.

I I

II

I

o I=: .;:!

rJ)

o C .;:!

rJ)

»<: ~
<.> <.>
'-./ '-./
~ ~
.-< r--
'7 ('f)
- -------_.-
/"'. ~ /"'. r---/"'.
-o <.> ..ctj
'-" '-./ <:» '-"'-'
~ ~ ~ ~
0
00 ..... 0\ V)
('f) trI \0 N o

.E

rJ)

o c .;:!

rJ)

o C CIl co

'p

c 0

:g. e

... N o

o c .;:!

rJ)

,


II - IZLUCIVANJE KARBIDA

Medukristalitna korozija

Ako se zavareni spoj iz austenitnog celika cak i sa niskim sadrzajem ugljenika (0,060/0) podvrgne ispitivanju protiv korozije, u vrijucem reaktivu Monipenija* moze se primetiti pojava dye nagrizene zone, koje se prostiru simetricno u odnosu na osu sava. Ove zone su sire i na vecem rastojanju od materijala sava pri oksiacetilenskom zavarivanju, nego pri elektrolucnom zavarivanju (s1. X-17).

S1. X-17 - Makrostruktura sava izvrsenog oksiacetilenskim zavarivanjem. U osnovnom materijalu pri nagrizanju reaktivom Monnypenny (strauss) pojavlju-

ju se zone izlucivanja karbida

Ove oblasti, koje se otkrivaju gore ukazanim nacinom, predstavljaju zone u kojima se razvija medukristalitna korozija, koja prodire najradije po granicama austenitnih zrna i razara kompaktnost metala. Ovaj tip korozije je narocito vezan za austenitne celike i predstavlja jedan od uzroka nedovoljne zavarljivosti celika, namenjenih za izradu opreme, kod koje se postavlja zahtev visoke korozione postojanosti.

Zahvaljujuci detaljnim istrazivanjima Straus-Bejna** Eborna i Raderforda** [8], Krivoboka i Hudrernona** (9] definisana je oblast kriticnih temperatura "osetljivosti" celika prema koroziji, koja se nalazi u intervalu 480--470°C. Ova osetljivost zavisi od velikog broja faktora a narocito ad hemijskog sastava celika i trajanja njegovog zadrzavanja pri kriticnim temperaturama.

* Reaktiv Monnypennya ili reaktiv Strauss a ima sledeci sastav: kristalni bakar sulfat 100 g, sumporna kiselina (y = 1,84) 100 g, destilisana voda 1 000 ern". Reaktiv se upotrebljava u vrijucem stanju,

** Strauss-Bain, Aborn i Rutherfort; Krivobok i Houdremont.

271

272

ZA V ARL.JIVOST CELIKA

o

1000 60S,

O,0360s.

o m ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ T emtxeroturo (OC)

S1. X-I8 _:_ Uticaj vremena zagrevanja na polozai zone kritlcne temperature.

Sastav ispitivanog eelika: C = 0,08%Cr = 18,1%; Ni = 8,9% (prema Bain i Aborn)

~20~--------------r-------------~~----------~~--------------~

-s:

8 Q

...._

E E 15r-------------r-------------~------~--~~----------~

.......

Ts = 650°C C = 0,08%

103

Trojonje zadriavonio (mIn)

Period Iz/uclvonjo korblda hromo

b)

Period uspostov/jonjo korozlone postojonostl

C)

81. X-19 Promena osetljivosti prema medukristalitnoj koroziji u zavisnosti od trajanja zadrzavanja pri .ispitivanju austenitnog celika tipa 18 Cr -- 9 Ni (C = 0,08%) pri 650°C


273

Iz dijagrama na s1. X-18, koji pokazuje promenu osetljivosti prema medukristalnoj koroziji celika sa 0,080/0 C u zavisnosti od temperature (prema rezultatima Bejna i Eborna), vidi se da se kriticna zona osetljivosti pomera ka strani niskih temperatura sa uvecanjem vremena zadrzavanja sa 20 min na 1000 casova. Jednovremeno sa uvecanjem vremena zagrevanja povisava se osetljivost prema modukristalitnoj. koroziji.

Ispitivanjem "osetljivosti" nerdajucih celika prema koroziji, koja se ocenjuje prema dubini korozije u zavisnosti od trajanja zadrzavanja pri datoj temperaturi, ustanovljeno je da osetljivost prema koroziji prolazi kroz maksimum, a zatim se ponovo smanjuje. Na sl. X-19 prikazan je karakter promene "osetljivosti" prema medukristalitnoj koroziji celika sa 0,080/0 pri 650°C.

Najpre se primecuje povisena sklonost ka izlucivanju karbida pri trajanju zadrzavanja oko sto casova, a zatim iza perioda maksimalne osetIjivosti nastupa period obnavljanja antikorozionih svojstva (regeneracija strukture) zadrzavanjem u tokuhiljadu casova.

°o~~'_~--'_~~~--~~~~--'_~-

0,04 0.08 0,12 0,16 0,20

Sadria; ugljenlka u cellku Cr 18 - 8 N! ('Yo)

S1. X-20 - Utica] sadrzaja ugljenik a na intenzitet izlucivanja karbida u austenitnom celiku pr.i 650°C u toku 1 000 h (prema Bain i Aborn)

Uticaj ugljenika na koroziona svojstva ovih celika pocinje da se pojavljuje kad koncentracija prede 0,020/0. Medutim, ova kriticna koncentracija moze biti i visa pri smanjenju vremena zadrzavanja ili pak pri velikoj brzini zagrevanja i hladenja, sto je slucaj sa zavarivanjem.

Na s1. X-20 prikazana je promena intenziteta izlucivanja karbida u zavisnosti ad koncentracije ugljenika u eeliku pri dugotrajnom zagrevanju. Iz dijagrama se moze zakljuciti da je sklonost ka Izlucivanjukarbida prakticno jednaka nuli pri koncentraciji ugljenika manjoj od 0,020/0.

18 Metalurgija zavarivania

274


1. Uzroci meaukristalitne korozije

Postoji VIse teorija, koje objasnjavaju mehanizam medukristalitne korozije. Najverodostojnija je teorija 0 izlucivanju karbida hroma po granicama austenitnih zrna, koje je praceno osiromasenjem onih delova metala hromom, koji se nalaze neposredno uz oblasti izlucivanja (s1. X-21).

Rendgensko-strukturne analize elektroliticki izlucenih karbida* pokazale su da karbidi izluceni iz cvrstog rastvora pri dugotrajnom zagrevanju sadrze oko 90% Cr i 5% C; ovaj sadrzaj priblizno odgovara karbidu Cr 4 C.

Saglasno istrazivanjima Bejna moguee je prikazati sledecu shemu ovih procesa. Brzina obrazovanja karbida veoma je

. mala pri niskim temperaturama i naglo raste u temperaturnom intervelu 600 do BOODC. Karbid stvoren na taj nacin, izlucuje se - kao sto je to u najvecem broju slienih slucajeva - po granicama zrna,

Za obrazovanje karbida, obogacenog 81. X-21 _ U = 1200 _ Mikro- hromom, ugljenik mora da apsorbuje struktura austenitnog celika ti- hromiz mikro-zapremina, koje se nalaze pa 18 Cr-8 Ni (C = 0,100/0) u neposredno uz granice zrna, sto izaziva zoni medukristaldtne korozije. lokalno osiromasenje hromom (s1. X-19b). Elektrolitsko nagrizanje u oks al- Ako koncentracija hroma u ovim mikro ...

i, .....u.c.~ •. __ ~j~k~l~~: .. y~~e _s.e_izl~G.en.i ... u~?pr:~miIlama._c_post:an@-man~a-od-12Q./o--(mi------- .. -- .. .. r'=-±""-'=""""""'~-:'!S!'*"':'.ka:l"bldl~lp~'r~nT~am~r","zrna"Caus"'l''''§TIim1l1na"':4Koocentra'ciJ'a·gz£'.'§Ko,rozionu:",p'o,s~!~:",i-:§""""t~"]" "

, tenita tojanost), onda ee u njima nastupiti he-

mijska korozija. Prema tome, koroziji nisu podlozni sami karbidi, vee delovi metala neposredno uz njih koji su osiromaseni hromom. Ova hipoteza

uspesno objasnjava prvi rastuci deo krive sa sl. X-19a.

Ako se produzi trajanje zadrzavanja pri kriticnoj temperaturi onda dolazi do izvesne homogenizacije austenita. Srednji sadrzaj hroma se moze smanjiti, a sadrzaj hroma u ranije osiromasenim delovima moze iznositi vise od 12%. Ova homogenizacija (s1. X-19c) dovodi do dovoljnog po>vecanja sadrzaja hroma u osiromasenim deloyima, da bi se smanjila i cak sprecila osetljivost prema izlucivanju karbida. Ovim procesima se objasnjava drugi padajuci deo krive na dijagramu sa s1. X-19a, koji odgovara periodu uspostavljanja korozione postojanosti (regeneracije strukture).

Sjajnu proveru ove teorije izvrsio je P. Sevenar [11] pomocu termomagnetne analize celika sa 11% Cr, 36% Ni i 0,1% C (magnetna legura ATV). Seoenar je utvrdio stepen heterogenosti sastava austenita prema temperaturama Kirijeve tacke.

* G. Pomey je nedavno ispitao sastav karbida pomocu rendgenostrukturne

analize i utvrdio da oni odgovaraju formuli Me23C6, gde je Me - zbir kompleksne smese metala (63% Cr + 25°/0. Fe + 3% Ni).


275

Za homogeni austenitni celik kriva J ,= f(T) naglo pada te se temperatura T; Kirijeve tacke jasno ispoljava (s1. X-22, kriva a). Aka pri ter-

. ,

mickoj obradi dolazi da izlucivanja karbida pa usled toga nastaje hetero-

genost austenita, onda kriva J = f (T) ima blazi nagib. Kirijeva taeka se udvaja i povrsina S izmedu ovih Kirijevih tacka u temperaturnom intervalu Tz-T1 (s1. X-22, krive b i c), se povecavavU periodu uspostavljanja korozione postojanosti udvajanje Kirijevih tacaka na krivama iscezava, a jedina tacka Tl se pomera ka strani visih temperatura (s1. X-22, kriva d).

a)

Kaljeno so J2000C

J

bex ofpuitanlo

b) Koljeno so 1200DC

Irojanle olpuitonjo 15 min prl 850°C

1

o

. 100 200 300 0

Temperatura (OC)

100

200 300

Temperatura (DC)

.J

. C)

Kaljeno SO 1200DC

Ira janie olpuiton/o 2 " prl 850cC

d) Kaljeno so 1200°C

frojanje olpusfonjo 100 " pr1850°C

o

100 200 300 a

Temperatura ("C)

100

200 300

Temperatura (DC)

Sl. X-22 - Odredivanje heterogenosti sastava austenitau hrom-molibdenovo] Iegurr Cr = 11010, Ni = 36%, C = 0,10010 (legura ATV) pomocu

termomagnetne analize (prema P. Chevenard)

18*

Mada se termomagnetna analiza ne moze primeniti za izucavanje austenitnih celika tipa 18 Cr-8Ni, jer su nemagnetni, izglada da je zbog zakonomernosti pojava opravdano dase rezultati Sevenarovih opita ekstrapoliraju i na ovaj tip hrom-niklovih celika.

Medutim, gore izlozena teorija medukristalitne korozije ipak ne objasnjava intenzitet porasta sklonosti ka medukristalitnoj koroziji, tj. brzinu obrazovanja karbida hroma. Tako, na primer, u slucaju zavarivanja "osetljivost" se stvara u delu minuta, kada prolazi oblast kriticnc temperature.

Za objasnjenje ove pojave sluze neke druge hipoteze: - obrazovanje karbida zeleza (hipoteza Millera);

- obrazovanjemedukristalitnog ferita, Izazvano porastom napre-

zanja po granicama austenitnih zrna (hipoteza Becketta);

I

!j

I I

I

276


a) Utica} hemijskog sastava celika. Uticaj ugljenika dominira celokupnim problemom, posto smo prihvatili da u procesu medukristali tne korozije odlucujuci uticaj ima izlucivanje karbida po granicama zrna. Zbog toga, radikalno sredstvo za smanjenje osetljivosti celika prema koroziji treba da bude snizenje sadrzaja ugljenika, ispod granice rastvorljivostiu austenitu. U stvarnosti, bilo je primeceno da nerdajuci celici tipa 18 Cr-8 Ni sa sadrzajem ugljenika ispod 0,020/0 nisu podlozni medukristalitnoj koroziji pri rna kojim rezimlma zagrevanja i hladenja u intervalu kriticnih temperatura. Za zavarene spojeve, koji se odlikuju

velikim brzinama termlckog ciklusa, moze se dopustiti maksimalna kon-

II centracija ugljenika do 0,050/0.

ltFdi~o€~~£~~,#g11-!::;;:~.e~~:!~~~ii~i~;~:1!Sl~l1C:~~~~~;~~~~i~~~~~~~1tr~~;0>~cc,;~-;;:

, neophodnoscu topljenja i livenja u vakuumu. S druge strane, ako se vratimo dijagramu raspodele faza pri velikim brzinama hladenja (sl, X-4), onda se tacka na ovom dijagramu, koja odgovara celiku tip a 18 Cr- 8 Ni sa veoma niskim sadrzajem ugljenika, nalazi u oblasti metastabilnog austenita, skoro na granici dvofazne oblasti austenit + martenzit. Ako u procesu zavarivanja dode do izvesne oksidacije hroma, to se posmatrana tacka, koja predstavlja doticni celik, pomera u oblast martenzitnih struktura, i cini spoj krtim. Prema tome, za niskougljenicne hrom-niklove celike potrebno je povecati koncentraciju hroma u cilju dobijanja metal a sa dvofaznom austenitnom-feritnom strukturom,

Uticaj hroma bio je veoma detaljno proucen u radu Bastiena i De-

dijea* [2], koji su ustanovili neophodan odnos izmedu koncentracije ugljenika i hroma u austenitnim cellcima u cilju sprecavanja medukristalitne korozije (sa stepenom tacnosti 99,8%); ispitivane epruvete bile su podvrgnute austenitizaciji pri 1050°C a zatim otpustanju pri 650°C u toku

j ednog casa. .

Za austenitni celik sa koncentracijom nikla priblizno 100/0, odnos izmedu maksimalne koncentracije hroma i ugljenika dat je izrazom

I

II I

I

I

I

i

!

I

- segregacija ugljenika po granicama zrna austenita pri zagrevanju na visokim temperaturama (iznad 950°C) povisavajuci temperaturu krltiene osetljivosti (hipoteza L. Colombier).

2. Povisenje postojanosti protiv meaukristalitne korozije Izlucivanje karbida hroma iz cvrstog rastvora, koje doprinosi me-

dukristalitnoj koroziji, zavisi od mnogih faktora od kojih su najvazniji:

a) uticaj hemijskog sastava celika;

b) uticaj trajanja zadrzavanja u oblasti kriticnih temperatura;

c) uticaj stabilizirajucih elemenata;

d) uticaj mikrostrukture;

e) uticaj termicke i mehanicke obrade,

Cr > 80 C + 16,8

* Dedieu

ZA V ARLJIVOST AUSTENITNIH HROM-NIKLOVIH CELIKA

277

Saglasno ovom izrazu u klasicnom celiku sa 18% hroma, koncentracija ugljenika treba da budemanja od 0,0150/0; pri vee em sadrzaju hroma, prirodno, moze se dopustiti izvesno povecanje koncentracije ugljenika, bez opasnosti da dode do, smanj enj a postoj anosti celika prema medukristalitnoj koroziji. Na primer, pri 22% hroma moze se dopustiti sadrzaj ugljenika do 0,065%.

Nikl, za razliku od hroma, povisava osetljivost austenitnih celika prema medukristalitnoj koroziji, Usled toga, pri povisenju koncentracije nikla u celicima ovoga tipa neophodno je smanjiti koncentraciju ugljenika da bi se izbegla medukristalitna korozija usled izlucivanja karbida. Ako se za celik klasicnog tipa 18 Cr-8 Ni sa gornjom granicom dopustive kolicine ugljenika od 0,05% u slucaju zavarivanja, predvida povecanje koncentracije nikla u materijalu sava sa 9 na 130/0, onda je neophodno smanjiti sadrzaj ugljenika na 0,021%, ako se zeli da obezbedi dovoljna postojanost prema medukristalitnoj koroziji.

Medu ostalim elementima, koji uticu na medukristalitnu koroziju hrom-niklovih celika, treba spomenuti uticaj azota, koji se lako rastvara u ovim celicima. U materijalu sava izradenom elektrolucnim zavarivanjem, koncentracija azota moze da dostigne 0,06 do 0,100/0. Uticaj ovog elementa na mehanizam izlucivanja karbida iz cvrstog rastvora jos nije dovoljno proucen. Prema podacima Bindera [12], negativan uticaj azota je najveci pri koncentraciji oko 0,040/0, za termicku obradu pri 550°C u toku 100 casova. Prema podacima Sheridana i Kieffera [13] nepovoljan uticaj azota se povisava sa povecanjem njegove koncentracije,

Molibden, kao alfageni element, slicno hromu, pokazuje povoljan

-~----,~l..,...lt~caj . .J)o<iErn_an.j emJOg~~~lem_ent~me~talll_usp<Qr_a_y_a_12roces~_j.zJ_1l_Gi'l:;!:nj a .. .'

-igc~i~~~rif~##"·::I{~rl)tda'=i:::'iaop.i1S~1f~viSi:l'~4{:ofiCerit.pa-elju"~ITglj e-nika-ow"celiku~~Na~"'taj"nacinf':,§c~§§~§"sr0i.;§ti

pri uvodenju 3% molibdena u celik tipa 18 Cr-10 Ni moze se dopustiti koncentracija ugljenika do 0,036%, bez opasnosti od obrazovanja karbid a hroma, . cak i pri dugotrajnom zagrevanju u oblasti kriticnih temperatura.

b) Uticaj trajanja zadrzavanja u oblasti kriticnih temperatura. Prema podacima Bejna i Eborna [8], sa povecanjem trajanja zadrzavanja kriticna oblast temperatura povisene osetljivosti prema medukristalitnoj koroziji neznatno se pomera ka strani nizih temperatura (s1. X-18). Medutim, sa prakticne tacke gledista neophodno je poznavati brzinu obrazovanja karbida hrom u intervalu kriticnih temperatura.

Prema podacima Bindera [12], trajanje zadrzavanja, neophodno za pocetak procesa medukristalitne korozije, koja se otkriva metalografskom analizom izbrusaka posle nagrizanja reaktivom Straussa, za celike hemijskog sastava:

Hrom

18,2 do 18,5% 10,6 dO' 11% 0,043 do 0,050%

Nikl Azot

Promenljivi sadrzaj ugljenika 10,05 do 0,027 do 0,021%

zagrevane do temperature od 750°C, treba daiznosi (s1. X-23):

278


37 sec za eelike sa 0,05 % ugljenika: 3 min za celike sa 0,027% ugljenika; 5 min za eelike sa 0,021% ugljenika.

Temperatura 750°C izgleda da odgovara maksimalnoj osetljivosti celika prema medukristalitnoj koroziji; pri temperaturama iznad i ispod 750°C trajanje kritienih zadrzavanja je mnogo vece (sl. X-23).

Binder je takode ispitao usporavanje procesa medukristalitne korozije u austenitnom celiku pomocu molibdena. Ispitana su dva celika: jedan sa sadrzajem 18% Cr - 150/0 Ni i 0,03% C bez molibdena, i drugi,

ro' I
qj t- ~ to.
I
... i cas
I" I
L 30 min
103
.......
u 10m,"
Q)
....
'-'
Ql
E
Q)
~ 102 0,01 0.02 0,03 0.04

Sodrio; ug/jenlko (0/0)

0,05

S1. X-~3 - Uticaj ugljenika na osetljivost celika prema medukristalltnoj .koroziji u zavisnosti od temperature j trajania zadrzavanja (krive kon-

struisane prema ispitivanjima Bindera)

istog takvog sastava, ali sa 20/0 molibdena, oba celika bila su podvrgnuta austenitizaciji pri 10500/0, a zatim otpustanju pri razlicitim temperaturama sa zadrzavanjem u toku 700 casova. Posle nagrizanja uzoraka rcaktivom Strausa bilo je ustanovljeno (sl. X-24) da maksimalna osetljivost prema medukristalitnoj koroziji odgovara temperaturi ad 750°C pri trajanju nagrizanja u reaktivu:

oko 40 sekundi za celike bez molibdena i 6 do 7 minuta za celike sa 2% molibdena.

c) Uticaj stabilizirajuCih elemenata. Tehnoloske poteskoce, koje su povezane sa proizvodnjom celika sa koncentracijom ugljenika manjom od 0,020/0, prinudile su metalurge da uvedu u austenitne celikc legirajuce elemente - stabilizatore, na primer, titan i niobijum, koji imaju veci afinitet prema ugljeniku od hroma. Izlucivanje karbida titana (TiC) i

~ ; e :

"I ~

j l __ ._ ----~-_-_~:~_------:::_:_.:.:.-._:::,:::====_=_


279

niobijuma (NbC) zaustavlja proces obrazovanja karbida hroma (Cr4C), pa prema tome, sprecava osiromasenje hromom cvrstog rastvora po granicarna zrna.

Kolicina stabilizirajucih elemenata odreduje se, s jedne strane, kolicinom potrebnom za obrazovanje jedino karbida titana, sto odgovara odnosu TilC = 4, a s druge strane, gubicima ovog elementa usled obrazovanja nitrida titana. Zbog toga, u opstem slucaju, uzima se da sadrzaj stabilizirajuceg titana u celiku treba da bude sest puta veci od sadrzaja ugljenika. Za obrazovanje karbida niobijuma dovoljan je odnos Nb/C = 8, ali iz istih razloga on se uzima jednakim 10.

900
•
2
G800
c
'-'
0
...
2 700
0
...
III
a.
E
..! 600
500 Vreme (sec)

S1. X-24 - Uticaj molibdena na osetljivost celika prema medukristalitnoj koroziji (prema Binderu).

Celik 1: C = 0,26; Cr = 18; Ni = 15; Nz = 0,027; Mo = 0. Celik 2 : C = 0,30; Cr = 17,8; Ni = 14,4; N. = 0,024; Mo = 2.

Uvodenje titana u sastav dodatnog materijala pri oksiacetilenskom zavarivanju i u elektrode pri elektrolucnom zavarivanju veorna je necelishodno, jer titan lako oksidise i prelazi u obliku oksida u trosku, Niobijum je manje podlozan oksidaciji i usled toga se uvodi u svojstvu stabilizirajuceg elementa U oblogu elektroda za elektrolucno zavarivanje.

d) Uticaj mikrostrukture. Prisustvo o-ferita snizava temperaturu korozione osetljivosti austenitnih cellka. Tako na primer, ako austenitni celik sa sadrzajem ugljenika, 0,05% ima kriticnu temperaturu 750°C, onda se pri povecanju kolicine ferita u njegovoj strukturi do 250/0, kriticna temperatura snizava na 500°C.

Razmotrimo tri vrste celika sa oznakom 1, 2 i 3 (tablica X-8), od kojih prvi sadrzi 3% Ierita, a drugi i treci oko 25%; osim toga celik sa oznakom 3 legiran je sa oko 2,50/0 molibdena.

280


'Ce/ik ,

TABLICA X-8

Karakteristicni elementi ce1ika

0,070 I 0,070
1,10 1,07
0,70 0,65
17,5 22
10,3 7,2
19,2 23,6
12,75 9,7
3 28
18,6 15,7
2 ! 24 Celik 3 (Ofo)

0,080 0,98 0,80

21,0 8,80 2,5

25,0 11,6 25 17,5 23

Celik 1 (Ofo)

800~~~~-=~=========+--------~

__ 0'0.1 jok.

U korOli,B

~700r---~-------+-------------r----------~

o "".

~ <, ~~

~ 600 I----------"-.d----r- ObI"., joke -------1

~ ~ \. -~~:~ .• .; (_s\ik 3

~ I ~ ~3110k.

spO r----------t------"'o.....;:;:~;;;;:;_--...'___;::- kO_'OZIIB -

-r-.::::- ---

1 don

8dano 300000

C .

Si " .. , .

Mn Cr

Ni .

Mo

(Cr) .

(Ni) .

a-ferit (prema Seflerovom dijagramu) (Cr), prema obrascu Seferiana

a-ferit u Ofo

Celik sa oznakom 1 ima kriticni temperaturni interval 500 do 800°C sa maksimalnom osetljivoscu prema medukristalitnoj koroziji pri 750°C; izlucivanje karbida zapocinje posle dvocasovnog zadrzavanja (s1. X-25). Za celik sa oznakom 2 kriticni temperaturni interval za izlucivanje iznosi 480 do 650°C sa maksimalnom osetljivoscu prema medukristalitnoj koroziji pri 580°C; izlucivanje karbida zapocinje tek posle zadrzavanja od 24 casa.

400r---~r-~~~-~~~-~~-~~~~~

1 2 3 4 5 10 2 2 3 4 5 10 3

T rojonje zadriovarua (h)

81. X-25 - Uticaj mikrostrukture na osetljivost celika prema medukristalitnoj koroziji

Za celik za oznakom 3, malo primetno izlucivanje karbida otkriva se nagrizanjem uzoraka u reaktivu Strausa u vremenu posle 8 dana. Na taj nacin, uvodenje 2 do 3% molibdena, koji olaksava obrazovanju feritne faze, povisava korozionu postoj anost metala.

ZA V ARLJIVOST A USTENITNIH HROM-NIKLOVIH eEL IKA

281

Ulogu ferita u procesu usporavanja medukristalitne korozije, objasnjava nekoliko hipoteza:

1. U prisustvu ferita ugljenik se koncentrise u obema fazama, a takode po granicama feritnih ostrvaca, koja okruzuju austenitno zrno. Otpustanje u kriticnom temperaturnom intervalu, doprinosi izlucivanju pocev od feritnih polja, ili u unutrasnjosti ovih ostrvaca, ogranicavajuci samim tim osiromasenje austenita hromom.

2. Koncentracija hroma je visa u feritu nego u austenitu, i nalazi se u ravnotezi sa feritom. Ferit, obogacen hromom, bolje se suprotstavlja rnedukristalitnoj koroziji.

3. Kristalna resetka ferita je manje kompaktna od resetke austenita pa je brzina difuzije hroma u njoj veta; prema tome do regeneracije treba da dode pre pocetka korozij e.

4. U prisustvu ferita gustina Izlucenih karbida tj. njihova kolicina, u odnosu na ukupnu povrsinu zrna ferita i austenita, je manja, posto je ukupna povrsina dveju faza znatno veta.

5. Ako pojedini delovi granica austenitnih zrna msu posednuti feritom, onda izluceni karbidi ne obrazuju neprekidnu mrezu pa ce usled toga napredovanje medukristalitne korozije biti ograniceno,

e) Uticaj termicke i mehanicke obrade:

1. Termicka obrada zavarenih spojeva. Austenitni celik zagrejan iznad 750°C u stanju je da sporo rastvara izlucene karbide, pa prema tome mO'ze da se zadrzi austenitna struktura pri brzom hladenju sa ove tempe-

~~~~c,~~;~~.~.'~t~~,:~~e6~~~~Ee,~~~=~f~~~~;;r!t~I'~~~;i~~'\~N;~~!~~~~fi}~~~~~~§£~~~~;i~~¥

vazduhu sprecava izlucivanje karbida. U ovom slucaju zavareni spoj postaje neosetljiv prema medukristalitnoj koroziji.

2. Mehanicka obrada. Dugotrajno zadrzavanje austenitnih celika preko 1 000 casova pri 650 do 700°C doprinosi regeneraciji strukture usled difuzije hrorna i ugljenika. Prethodna hladna deformacija metala ubrzava proces regeneracije. Pri hladnoj deformaciji oblast sklonosti ka izlucivanju karbida se suzava.

Prema podacima VialZea i Van den Boscha (14] oblast osetljivosti zarenog austenitnog celika prema medukristalitnoj koroziji karakterise se povrsinorn ABC (sl. X-26), a za hladno deformisani celik ova oblast ogranicena je krivama A' B' ct. Prerna tome, mehanickom obradom trajanje regeneracije se bitno smanjuje. Na primer, pri 650°C period regeneracije za hladno deformisani metal pocinje posle zadrzavanja t/ - t2" a za zareni metal ovaj period je mnogo duzi: t, - t2• Medutim, ovakva obrada je efikasna samo u slucaju ravnornernog hladnog kovanja.

U saglasnosti sa ranije prikazanim metalurskim pregledom moze se izvuci nekoliko zakljucaka za izbor celika zavarljivih i otpornih prema koroziji:

1. Pri izboru osnovnog rnaterijala za zavarivanje treba se orijentisati na austenitne celike sa niskirn sadrzajem ugljenika (manjim od 0,030/0) ill na celike stabilizirane titanom ili niobijumorn.

r I I

282


2. Elektrode treba da obezbede rastopljeni dodatni materijal sa veoma niskim sadrzajern ugljenika (C ~ 0,050/0), ili rastopljeni dodatni materijal stabiliziran niobijumorn.

3. Vecu prednost treba dati elektrodama koje obezbeduju sto vise sadrzaj hroma u rastopljenom dodatnom materijalu, koji jos dozvoljava obrazovanje izvesnog procenta ferita da bi se izbegla pojava prslina. Vee je bilo spomenuto da povisenje koncentracije hroma dozvoljava da se poveca sadrzaj uglj enika u celiku, bez opasnosti da se povisi sklonost ka izlucivanju karbida.

e' B c:

o

S1. X-26 - Uticaj hladne deformacije na osetljivost prema medukristalitnoj koroziji (celika tipa 18 Cr-8 Ni), (prema Vialle iVan den Bosch)

4. Za zavarivanje treba birati takve elektrode koje daju rastopljeni dodatni materijal sa sto nizim sadrzajem nikla (prirodno, u skladu sa vrstom zavarivanog celika). Povecanje koncentracije nikla treba kompenzovati smanjenjem sadrzaja ugljenika da bi se izbeglo izlucivanje karbida.

5. Ako nisu postavljeni nikakvi posebni uslovi preporucuje se da se zavarivanje izvodi elektrodama, koje obezbeduju u rastopljenom dodatnom materijalu 2,5 do 3% molibdena; ovaj element povisava jednovremeno korozionu postojanost i vatrostalnost austenitnih celika.

6. Preporucljivije je primenjivati elektrode ciji rastopljeni dodatni materijal odgovara celiku tipa 20 Cr-l0 Ni sa IIi bez takvih elemenata, kao sto su molibden i niobijum; takve elektrode su pozeljnije s tacke gledista korozione postojanostimaterijala sava, jer su elektrode klasicnog tipa 18 Cr-8 Ni na ivici oblasti y i a + y.


283

III - OBRAZOVANJE SIGMA-FAZE

Pri razmatranju dijagrama stanja sistema Fe - Cr (sl. X-I) vee Je bilo ukazano na postojanje a-faze pri ekviatomnom hemijskom sastavu zeleza i hroma.

Ova tvrdo i krto intermetalidno jedinjenje predstavlja jedan ad uzroka povisene krtosti visokohromnih legura, kao i austenitnih celika na bazi zelezo + nikl + hrom,

U daljem izlaganju proucavacemo uslove obrazovanja i fizicke osobine ove nove faze.

Najpre treba ukazati da je ova faza bila vee otkrivena i pri proucavanju razlicitih drugih legura, koje predstavljaju binarne sisteme prelaznih metal a prve, duze periode Mendeljejeve tabliee: zelezo-vanadijum, nikl-vanadijum, kobalt-hrom, kobalt-molibden, mangan-hrom, mangan-vanadijum, a takode u trojnim sistemima: zelezo-nikl-hrom, nikl-hrom-

-molibden. S druge strane u nikl-hrom legurama do danasnjeg vremena

nije otkrivena a-faza.

Iz velikog broja radova, posvecenih o-fazi, treba pre svega spomenuti rad G. Pameya [15], koji veoma iscrpno obraduje ovo pitanje. U daljem izlaganju autor ce se cesto pozivati na ovu publikaciju,

Oblast a-faze na dijagramu zelezc-hrom prvi put je bila tacnije odredena od strane A. Cooka i F. Joneso: [16] 1943. gadine; po njima, temperatura maksimalne postojanosti ove faze pri 470/0 Cr, iznosi 820°C. Pri 600°C postoje oblasti razlicitih faza, koje imaju sledece koncentraeione granice:

."~.;,,c':;'~;";;;::;;:"~c,;;:-:;~,"-:;:;:2~~~~Qma~_za&"9.¥Qfaznu"QID9:-§1""g0!~~{:Lg-"-'~€;c~;co:;'0";;;;';'''''-;'3-,~"£",,-,,,",_ggii:i~t;-"i'""~2'2---;i'i.".'.""'-;-i·:.e;;;~~ 41 do 500/0 hroma za jednofaznu oblast a

50 do 710/0 hroma za dvofaznu oblast a +a.

BOO

1
o a-+ 0 I •
• 0 -+ a a:
. .... . • • •
C) o-+a+o o 8~_g-3~~
oo-+ato •
0 0-+0 • ~./. II 0 ~
-. (I-ioa -: 7l-§~ 0 ...."
V , o 8 0 C ~
°
I :
L 0-<>,-0-0 v
0 I 0 ° C 0
1 0 0 J
o---<>-o-o-{»-
ct+d L~o "(" J
L-.o 850

.......

o U

'-

o

.2 750

o

._

Q) Q.

E Q) ....

650 30

35

40

45

50

55

60

700

A tomni sodrioj hroma (%)

S1. X-27 - Dijagram stanja sistema zelezo-hrom u oblasti a-faze

284


G. Pomey (s1. X-27) je u svome radu utvrdio koncentracione intervale a-faze pri 650°C: 42,88% d. 50,58% Cr; ova faza transformise se u a-fazu pri 825°C sa veoma malom brzinom.

Nepreciznost dijagrama stanja sistema Fe - Cr ispod 600°C objasnjava se vrlo malom brzinom transformacije a -+ a. Isto tako pri 800°C ova reakcija se odvija tako sporo, da su uslovi transformacije a -+ a do danasnjeg dana ostali nerazjasnjeni, Goldschmidt [17] pretpostavlja da se maksimalna brzina transformacije a -+ a nalazi oko temperature 720°C. Kinetiku izotermne transformacije a-faze izucavali su Bastien i Pomey [18] (s1. X-28a). Pri 750°C transfomacija nastaje vee posle desetak minuta, a pri 820°C kraj transformacije se zapaza tek posle sto casova. S drugs strane, brzina transformacije a -+ [J pri 820°C jos je veoma mala, a zatim brzo raste sa snizenjem temperature i maksimalna je pri 740°C (s1. X-28b).

8rz/no tronslormocije (iji cosovo)

10 J 0,1 0,01

1000

"

a)

b)

"

--

- .

-_

0.1

10 100

T rajanja zodriovanja (h)

1000 0,01 0,1 10

Brzlno fransf (1 t cas)

S1. X-28 - Kinetika izotermnih transformacija legure sa 46,5% hroma (prema P. Bastien i G. Pomey)

S1. X-28a - Krive izotermnog razlaganja,

S1. X-28b - Srednje brzine transformacije.

(pune linije : a-faza u zarenim uzorcima: isprekidane linije a-faza

u hladno deformisanim uzorcima)

A) Fizickc osobine sigma-faze

o-faza je znatno tvrda ad pocetnog ferita. Ferit u leguri, koja sadrzi 48% Cr, ima tvrdocu od 250 Vikersa (97 HRB) a posle transformacije a -t a tvrdoca dostize 900 Vikersa (67 HRC).

Na s1. X-29 ucrtana je kriva promene tvrdoce u procesu strukturnih transformacija pri razlicitim temperaturama (prema rezultatima Pomeya):

)

I


285

- pri 820°C (kriva 1) a-faza je stabilna i tvrdoca legure iznosi oko 260 Vikersa. Ova vrednost tvrdoce ostaje konstantna, nezavisno od trajanja zadrzavanja;

- pri 8000e (kriva 2) tvrdoca legure se povecava sa napredovanjem transformacije a ~ a i dostize maksimum od 850 Vikersa (66 HRC) posle zadrzavanja od 300 casova;

- pri 7800e (kriva 3), kada transformacijaa --t a protice za 20 casova, tvrdoca dostize relativno brzo maksimlnu vrednost;

Sastojak o-faza ima veeu gustinu (ga = 7.600) od pocetnog ferita.

1000

o (j
f .'
/~ CD ---
I ,I ~ zadriavanJe prl 820"C
zadriavan/e prl 8ocoe
o zadriavanle prl 780"e
i
'/ a
I .....

:> l:750

250

100

300

400

500

200

81. X-29 - Promena tvrdoce Iegure sistema Fe-Or sa sadrzajern 49,7% hroma kao rezultat strukturnih transformacija ("sigmatizacija") pri razlicitirn temperaturama .i u zavisnosti od tra-

janja (prema G. Pomey)

B) Sigma-faza u legurama zelezo-hrom-nikl

Da bi se bolje razumela transformacija a --t a U austenitnim celicima, neophodno je razmotriti trojni dijagram zelezo-nikl-hrom, pri razlicitim temperaturama:

- pri 1100°C obrazuju se samo tri stabilne strukturne oblasti (sl. X-30): a-faza na strani bogatijoj hromom (Ieritni celik): y-faza na strani bogatijoj niklom (austenitni celik) i dvofazna oblast a + y izmedu dveju jednofaznih oblasti (austenitno-feritni celik).

Uvodenje cetvrtog alfagenog elementa (Ti, Nb, Mo, V, itd.) pomera granice svih faznih oblasti nanize (ka strani trougla "zelezo nikl"), sireci time feritnu oblast. Nasuprot, dodavanje gamagenog elementa pomera krive navise, sireci austenitnu oblast.

Pri temperaturi 800°C, na trojnom dijagramu (s1. X-31) opazaju se sledece faze:

286

ZAVARLJIVOST CELIKA

mom;

jedna c-faza obogacena zelezom, i drufa a-faza obogacena hro-

y-faza, obogacena niklom;

a-faza oko dvojnog sistema zelezo-hrom pri 50 do 60% Cr.

Pri 600°C na dijagramu se opazaju iste ove faze pri neznatnom pomeranju njihovih granica u poredenju sa prethodnim dijagramom.

Cr

81. X-3D - Trojni dijagram sistema zelezc-hrom-nfkl pri 11ODoe

Cr

60 %

Ni

80

81. X-31 - Trojni dijagram sistema zelezo-hrom-rdkl pri 8DDae

!"'/j',M ",;c2c~'~~~~""~~~i£u~Biy~~~~tttlfa',j'tra:fiSf(jffif~'~iJ<e~~'~~5'3i~'y;C'~CC"~~~tl~~ponlr:aJ'~g'arJ'~g~!E7§~"'cccz,"'"

III ramrtrojnog .sistema pri .. 1 IOOaC sa dijagramom pri 800aC (s1. X-32) i

"1 izvrsnno analizu novog dijagrama. a) Feritni celik. Nastajanje i

j, c. !~:!~n~~~;~!ocJiia~:~~i:::~~~~

Ii. zuje da ce se a-faza lako obrazo-

JI: vati u feritnim celicima i to pri

1'1' relativno niskim temperaturama.

III Q ~;j~i~:~~~f.::3~ri~p~~~of:l;~

tl austenit, bogatiji hromom od ma-

.":.f"ij.,,t, ticnog rastvora, doprinosi obrazo-

, ,I vanju neznatne kolicine a-faze.

,.:,1 Ako u procesu hladenja hrom di-

n Fe Ni funduje u granice austenitnih

II 20 zrna, usled cega u nekim mikro-

ii,' zapreminama njegova koncentracij a skoro dvostruko prernasa

Ii, 81. X-32 - Tumacenje transformacije koncentraciju hroma u maticnorn

a -+ (J i y -+ (J cvrstom rastvoru, u ovim zapre-

I r

I! I

,HJ

11m'

lill,;

1tilllb


287

minama ce se obrazovati c-faza, istina, sa veoma malom brzinom.

c) Austenitno-feritni celik. Pretpostavimo da hemijski sastav dvofaznog (a + y) celika odgovara tacki B u dvofaznoj oblasti pri temperaturi 1 100°C (s1. X-32). Pri 800°C legura ce imati strukturu a + y. Sigmafaza je nesto bogatija hromom od maticnog ferita, a novoobrazovani austenit je bogatiji niklom od maticnog austenita. Ovaj austenitno-feritni celik pretrpece fazu transformaciju ako se zadrzava na 800°C, kada se s jedne strane obrazuje o-faza iz ferita do potpuno njegovog nestajanja, a s druge strane se obrazuju nova zrna austenita obogacena riiklom.

Iz razmatranja dijagrama sledi da se a-faza moze vrlo lako obrazovati iza-faze cak i pri relativno niskim koncentracijama hroma. Za dvofazne legure najkarakteristicnija je fazna transformacijacr++ 9, koja je pracena obogacenjem austenita niklom. Obrazovanje a-faze iz y-faze protice znatno manjom brzinom i u vecini slucajeva za odvijanje ove transformacije potrebno je lokalno obogacenje mikrozapremina hromom, putem difuzije (s1. X-33).

Sl. X-33 - U = 1000 - Mikrostruktura celika tipa 25 Cr-20 Ni. Zagrevanje na 825°C u toku 400 h. Vide se kristali a-faze obrazovani pri transformaciji y -* a (mikrografija iz radova G. Pomey). Nagrizanje rastvorom glicerina

u carskoj vodi

i

ill ill

Transformacijaa + y u y + a je reverzibilna. U stvari, ako se celik sa dvof'aznom strukturom y + a zagreje sa 800° do 1100°C, onda se a-faza brzo transf'ormise u ferit istog hemijskog sastava;ako je trajanje zadrzavanja pri temperaturi zagrevanja veliko, onda se opaza homogenizacija austenita i ferita. Ovo objasnjava mogucnost pojave intermedijarnog fe-

288


rita u procesu razlaganja a-faze pri visokotemperaturnom zagrevanju austeni tnih celika.

Na proces obrazovanja a-faze uticu sledeci faktori:

a) Alfageni legirajuci elementi (Si, AI, Ti, Mo, Nb) doprinose obrazovanju a-faze obogacene hromom i olaksavaju transformaciju a-faze usled prisustva ferita.

b) Elementi koji obrazuju karbide. Ako legirajuci elementi, koji se dodaju celiku, obrazuju karbide (Ti, Nb, Zr), onda se obrazovanje karbida hroma izbegava. Pri tome tacka na dijagramu, koja odgovara hemijskom sastavu legure, pomera se ka strani povisenih koncentarija hroma, sto olaksava obrazovanje a-faze.

Najpouzdanije sredstvo za spreeavanje obrazovanja a-faze je povecanje koncentracije nikla, posto je prakticno nemoguce smanjiti koncentraciju hroma iz razloga korozione postojanosti i suprotstavljanja oksidaciji. Na primer, celika tipa 25 Cr-20 Ni moze se zameniti celikom tipa 23 Cr-28 Ni, koji nije sklon obrazovanju a-faze. Isto tako, celik sa povisenim sadrzajem nikla tipa 16 Cr-13 Ni moze uspesno da zameni klasieni celik tipa 18 Cr-8 Ni. Medutim, pri zavarivanju, ovi cisto austenitni celici su vise skloni pojavi prslina nego dvofazni celicl, kao sto je to vee ranij e bilo naglaseno.

c) Heterogenost razlicitih sadi livenih celika moze da bude uzrok transformacije a ~ a, koja protice tim brze ukoliko je a-faza bogatija hromom.

Na obrazovanje a-faze mogu uticati i drugi faktori.

... .•. .. . .__c__ qLFI'e?:?§j~-!1_(,)st C-V~f~tQg~ast¥9~~h~()il:rl9Jll-:-pl'k-brzom--hladell4-u--moze---~----

···=-"?~"'='=C::.~··a.w=aU-~~(l'o~nlIS1a]anJa~8;!raze'~caK"'·i~n~usustVu"'u~faze~",;e'··i.(£::-c2""'"2"''~'2~:'''"'':~·''''0C'·"''1!"'''"".o,·""c·c

e) Velicine zrna uticu na karakter izlueivanja a-faze. Ako legura ima sitnozrnu strukturu, a-faza se izlucuje po granicama zrna; postoje mnogobrojne nakupine bez medusobne veze; takva je struktura najmanje sklona krtosti. U legurama sa krupnozrnom strukturom, migracija a-faze po obimu zrna je otezana, pa se ona skuplja po duzim stranicama; ovim se objasnjava njen dominantni uticaj na medukristalitnu krtost.

f) Utica] zagrevanja u oblasti kriticnih temperatura takode ima veliki znacaj. Povisenje temperature u ovoj oblasti doprinosi ubrzanju difuzije elemenata, pa prema tome, jednovremeno i povecanju kolicine izlucene a-faze (s1. X-34).

g) Intenzivna hladna deformacijametala olaksava izlucivanje a-faze.

h) Pojava zamora pri povisenim temperaturama Ili, na primer, puzanje, olaksavaju obrazovanje a-faze; ali u isto vreme se otpornost prerna puzanju cellka 18 Cr-8 Ni-Nb, postojanjem a-faze povisava ako se ana javlja u obliku sitnih cestica jer blokira granice zrna. Ova se pojava moze javiti pri srednjim temperaturama, nizim od 600°C i za ograniceno vreme.

i) Pojava krtosti hrornnih feritnih celika pri 4750 C - cak i onih sa 130/0 - pri veoma dugom zadrzavanju na ovoj temperaturi, mogla bi se objasniti izlucivanje a-faze, iako ovaj strukturni sastojak nikad nije

otkriven metalografskim posmatranjem. .


289

81. X-34 - :,u = 1 000 - Mikrostruktura celika tipa 25 Cr-20 Ni. Zagrevanje na 825°C u toku 400 h. U austenitnoj osnovi svetli kristali karbida; o-faza se vidi u obliku obojenih kristala i iglica (mikrografija iz radova G. Pomey). Nagrizanje rastvorom glicerina u carskoj vodi. Hemijski sastav osnove: 600f0Fe-190/()Cr-22°/oNi; sastav u blizini a-faze:

650/oFe-l0%Cr-250/~i.

Podvlacili smo cinjenicu da su medukristalitno i pojava a-faze dve vrlo razlicite pojave.

Krtost, izazvana a-fazom, ispoljava se u temperatumom intervalu 650 do BOO°C i zavisi uglavnom od duzine zadrzavanja pri ovim temperaturama, Kriticna temperatura, tj. temperatura koja odgovara maksirnalnoj brzini transformacije a -r a, iznosi oko 720°C. Krtost se rnoze ograniciti pri niskoj kolic;ini a-faze (2 do 3%) i kada «-faza ne obrazuje mrezu po granicama austenitnih zma (s1. X-35). Nasuprot, udarna zilavost se brzo smanjuje kada kolicina ferita premasa 12%.

Ispitivanje krtosti [19] zavarenih savova, izazvane transformacijom a-'>-(j, prikazano [e na s1. X-36. Izradeno je pet epruveta sa razlicitim sadrzajem ferita (od 3do 12% a) u rastopljenom dodatnom materijalu, elektrodama tipa

izlucivanjo karbida

81. X-35 - U = 1 700 - Mikrostruktura celika tipa 20 Cr-lO Ni sa 30/0 o-ferita. Elektrolitsko na-

grizanje u oksalnoj kiselini


290


....... 3
..
E
u
-
E
o,
-><
'--
~
~ 2
VI
0
).
.g
'N
0
I c
L.
a
II "U
II .::J 4

o..........._ "", -+- I

-._ ~
-~ c
. r--. -04'0 ~
e •• ''lao
" ,C
'. <,
+, '. I ~ .
,.,. '0 '.
~, r
.. , ,~ -, .
\ .. '\"
+~
.,
.- ~,,,
, '" 0'00 .
"'" ....... c
j'.
;0-+ .. - ........ " ......
r-.a.. 980ec
a
-
o

2

4 6 8

Sodr io; a·fer/to ('Yo)

10

12

I

1

r

I

S1. X-37 - U = 1 600 - LIikrostruktura sava izvrsenog austenitnom elektrodom tipa 25 Cr - 20 Ni (C = 0,10010). Zagreva.nje na 780°C u toku 100 h. U osnovi austenitnih zrna vidi S2 nekoliko iglica a-faze i svetli kristali karbida. Nagrizanje rastvorom glicerina u carskoj vodi

S1. X-38 - U = 1600 - Mikrostruktura sava sa slike X-37. Zagrevanje . na 780°C u toku 500 h. Struktura a-faze je kompaktnija i razvijenija. Nagrizanje rastvorom glicerina u carskoj

vodi

I

L


291

20 Cr-IO Ni-1Nb. Epruvete su bile podvrgnute austenitizaciji pri razlicitim temperaturama u intervalu izmedu 980 i 1100°C u cilju rastvaranja karbida, a zatim su bile izlozene procesu uvecanja krtosti pri

730°C u toku 300 casova. Iz rezultata ispitivanja (sl. X-36) izvucen je

sledeci zakljucak:

- povisenje temperature austenitizacije ima pozitivan uticaj pri bilo kojem sadrzaju ferita;

- udarna zilav'Ost ravnomerno se smanjuje sa povecanjern sadrzaja ferita.

Uticaj vremena zadrzavanja na transformaciju y -t a U zavarenim savovima moze se pratiti na primeru dveju mikrostruktura (s1. X-37 i X-38), koje su uzete iz tekucih istrazivanja raznorodnih spojeva zavarenih elektrodama, koje obezbeduju dobijanje vatrostalnog rastopljenog

dodatnog materijala tipa 25 Cr-20 Ni.

Zadrzavanje u toku 100 casova pri 780°C dovodi do nastajanja iglica a-faze (s1. X-37). Povecanje vremena zadrzavanja do 500 casova pri istoj temperaturi doprinosi razvoju iglicaste strukture i intenzivnijem izlucivanju a-faze (sl. X-38).

Transformacija y -t a moze se objasniti hemijskom heterogenoscu materijala sava, pri ce,mu se u zonama najbogatijim hromom stvaraju zaceci a-faze.

IV - TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA AUSTENITNIH CELIKA

,;~';";.":;;;;;;:;;;,;.";.;,;:;;_,~~:,;;~o~·~,;;~;,;;.=~;.:;;;;";;;,,;,;;~~~;;~,,,,.;;',.,,,.,.,,;.=",,,,, .. =-_,,;,,,,,,,,,~~,,, __ ,,,,~~.,,,.~,,,,,,,",.,,,,,,,,";.,,,=,;,,":."""",,,,"",,,,2,,,""''"'';~''''''3'"c:n-sc:"~";,~".,·",,,,,.o~'''''='~'''~''''''~0'""';~l""'."T.".?'i'';;;~

'=~-~--"--"-'--"aspaJanie neTIlalucihCeIIKa mogu":se'l{oiiSfitCsvCp()stupclzavari::' - ,"

vanja:

_ oksiacetilenski postupak, koji se uglavnom .primenjuje za zavarivanje limova malih debljina (d < 3 mm); ovaj postupak zahteva upotrebu specijalnog topitelja;

_ postupak elektrolucnog zavarivanja oblozenim elektrodama za spajanje metal a bilo kojih debljina;

_. postupak elektrolucnog zavarivanja u zastitnoj atmosferi argona primenjuje se uglavnom za izradu zavarenih spojeva malih i srednjih debljina; prednost je u tome sto primena topitelja pri ovom postupku zavarivanja nije potrebna;

_ postupak zavarivanja atomizovanjem vodonika, koji se u poslednje vreme relativno malo koristi, ne zahteva primenu topitelja;

·_·postu.pak zavarivanja elektricnim otporom; da bi se sprecilo nastajanje pojava u vezi sa medukristalitnim izlucivanjem karbida zavariva.nje treba izvoditi sa kratkim rezimima topljenja i hladenja,

A) Oksiacetilensko zavarivanje

S 'prakticne tacke gledista, najveca teskoca ikoja se javlja pri oksiacetilenskom zavarivanju ovih celika je obrazovanje teskotopljivog oksid a hroma; ovo uslovljava neophodnost brizljivog regulisanja plamena

19*

292


za zavarivanje i primenu, u toku zavarivanja, topitelja sposobnog da prevede u trosku obrazovani oksid. Nize je dat sastav jednog topitelja na bazi kaIcijum-fluorida, koji se primenjuje pri oksiacetilenskom zavarivanju austenitnih hrom-niklovih celika [20]:

kaIcijum-fluorid

10%

anhidrid borne kiseline 25%

kalcijum-karbonat 25%

natrijum silikat-vodeno staklo, (35° Be) 40%

Celik debijine do 2 mm zavaruje se bez zakosenja ivica, a iznad 3 mm sa zakosenjem ivica pod uglom od 45° (ugao otvora zIeba 90°). Usled povisenog koeficijenta toplotnog sirenja austenitnih celika, pripajanje ovih Iimova se mora izvoditi sa posebnom paznjom; pripoje treba izvrsiti na manjim rastojanjima i nesto [ace, nego sto je to slucaj u obicnih celika. Primenjeni dodatni materijal mora biti hemijski homogen: medutim, preporucuje se primena dodatnog materijaia bogatijeg legirajucim elementima, da bi se kompenzirao njihov gubitak usled oksidacije.

B) Elektrolucno zavarivanje

Elektrolucno zavarivanje austenitnih celika ne stvara nikakve tehnoloske teskoce. Ovim postupkom se moze zavarivati celik bilo kojih debijina.

Izbor elektrode uglavnom zavisi od krajnje namene zavarenog spoja;

po pravilu, treba teziti da se dobije heroijski homogen zavareni spoj. ;,;~··,;;;,:·~;;·~~~··~,·c,~;*;;';£"'~~·;;·'~'R'ftrt1-~~15110'cistaKhltto~~;da"£j'e"cisto~a1iste:n.itni~~rastoplj··eni"dodatTII;ma-""" ... ::::;:~.~:;;~~::::;1

. terijal vise skion pojavi prslina, pa se stoga preporucuje, ako to' dozvo ....

Ijavaju postojeci uslovi, primena elektroda, koje daju rastopljeni dodatni materijal sa 5 do 8% sadrzaja ferita. Primena elektroda bazicnog tipa povezana je sa nekim tehnoloskim teskocama i iziskuje zavarivanje jednosmernom strujom. Medutim, ove elektrode omogucavaju da se sa vecom sigurnoscu dobije rastopljeni dodatni materijal trazenog hemijskog sastava i, posebno, omogucavaju da se ogranici sadrzaj silicijuma. Elektrode sa ferolegurama u oblozi omogucavaju da se kompenzira oksidacija potrebnih elemenata, a takode da se legira rastopljeni dodatni materijal. S druge strane, bazicne troske, dobij ene iz obloga bazicnog tipa, efikasno prevode u trosku oksid hroma.

Izbor elekroda odreduje se prema nameni zavarenog spoj a:

a) ako se postavija zahtev da zavareni s;poj bude otporan prema hemijskoj koroziji, tada osnovni materijal treba birati tako da sadrzi vrlo nisku kolicinu ugljenika (C < 0,03%) ili da bude stabilizovan niobijumom ili titanom. Sastav elektrode treba da bude istog tipa kao osnovni materijal, ili jos bolje, stabilizovan niobijumom. Stabilizacija dodatnog materijaia titanom je necelishodna usled njegove lake oksidacije u elektricnom luku.

Rastopljeni dodatni materijal treba da ima dvof'aznu strukturu sa malo ferita (5 do 10% o-ferita); feritna faza ne utice negativno na hemij sku korozij u.


293

b) ako zavareni komadi treba da se suprotstave dejstvu visokih temperatura, kao na primer, u slucaju pregrejaca pare, izmenjivaca toplote, onda materijal sava treba stabilizovati, sa niskim sadrzajem feritne faze (2 do 4% 0), kako bi se sprecilo obrazovanje a-faze u toku eksploatacije ove opreme u oblasti kriticnih temperatura;

c) ako su elektrode predvidene za zavarivanje zakaljivih feritnih eelika ill platiranih celika (zavarivanje raznorodnih metal a) , to je pre svega, neophodno preduzeti mere da se spreci pojava prslina, jer se ovde vise ne javlja pojavamedukristalitnih izlucevina i obrazovanja a-faze. Shodno tome, elektroda treba da obezbedi dvofazni rastopljeni dodatni materijal u kojem je dopusten sadrzaj Ierita do 10%; pri svem tom neophodno je ograniciti u rastopljenom dodatnom materijalu sadrzaj ugljenika (C manji ill jednak 0,060/0).

Pri elektrolucnom zavarivanju nerdajueih celika neophodna je vrlo brizljiva priprema ivica limova; oblik zIeba zavisi od debljine zavarivanih Iimova,

C) Zavarivanje u zastitno] atmosferi argona

Pri ovom postupku zavarivanja, argon kao inertni gas, stiti rastopljen metal od oksidacije legirajucih elemenata, posebno hroma, usled cega otpada primena specijalnih topitelja,

Drugo preimucstvo ovog postupka je visoka proizvodnost. U tablici X-9 dati su parametri rucnog zavarivanja celika 18 Cr - 8 Ni topljivim i netopljivim volframovim elektrodama u funkciji debljine zavarivanih limova a za razlicite polozaje zavarivanja. U slucaju zavarivanja toplji-

. '" iz ne-

izrazaja pri zavarivanju limova debljine vece ad 4 mm, Pri tome se kao dodatni materijal koristi zica precnika 1,2 do 1,6 mm [21].

D) Zavarivanje atomizovanjem vodonika

Ovaj postupak je bio koriscen za zavarivanje tankih limova iz nerdajuceg celika pri cemu se priprema limova vrsi povrtanjem ivica. U izvesnim prinudnim polozajima zavarivanja postupkom atomizovanjem vodonika, neophodna je primena specijalnog topitelja.

Posle pojave postupka elektrolucnog zavarivanja u zastitnoj atmosferi argona, zavarivanje atomizovanjem vodonika nerdajucih celika je skoro potpuno napusteno,

E) Zavarivanje elektricnim otporom

Pri zavarivanju nerdajucih celika ovim postupkom ne nastaju nikakve tehnoloske teskoce. Za zavarivanje nerdajucih celika primenjuju se prakticno sve podvrste zavarivanja elektricnim otporom (tackasto, savno i suceono).

J edini faktor koji nepovoljno utice na metalurske procese pri ovom postupku zavarivanja, jeste Izlueivanje karbida - hrorna usled vise ill

294


II~I

' .....

Q o

~

I
C .... o 0
o 0 O~r--- M 0 0 0 0 I/") I/") 0 0
........ ::l<r:! I
c· .... I-< M "¢ r- 0\ 0 N t"- o 0
N .... '--"
H en N ....... ....... ....... M "¢
" rn r---
-£.S.§ § \0 00 \r)
0 0 ., N "¢ \0
....... ....... M N
Qo~.-< .......
.-< '-' cd
.,....
~
cd
:>
OM
H
cd
:>
eel
N
Q.O >
rn
0 )1Zl
~ '8
)CJ
e 0
0
)U
oM ::I
.b (IJ
(!)
s
cd
~
~ \0 \0 \0 I/") I/") C'i.
., ., ., N N
....... ....... ....... M "¢
_,_.---
I/") 0 0 0 I/") 0 0
t"- O ....... M 00 ....... .......
....... ...... ...... .-< M "¢
-------- -_._----
-:
....... .-< N M "¢ \0 N
.-<
N \O\O\OI/")I/")N

~~~NNM~

0 0 I/") 0 I/") I/") I/")
00 .-< .-< "¢ 0\ N N
.-< .-< .-< .-< M "¢
I/")
., "¢ \0
.-< ...... N M N
.-< oj
.S
.....
Q)
0- .. .5
. ~
Q) Q) .....
~ .: .0
.,-1 ....... Q)
-r-s or"') '0
..........
.0 .0 S
Q) Q)
'0 '0 S
S S 0
S S ....
'" <0 '0
ro
0 0 .:
'0 '0 .;:j
.: .: .:
~ '''; ]
_§
...... ......
... U".l <0
'-'.-'
ro
.:
0
b.O
S-<
ro
ro
"2
va
0
S-<
+-'
0
n, I
I
I N., N \0 1.0 \0 on I/") N

~ ~~~~NC"'rM"'=t


manje dugog dejstva termickog ciklusa zavarivanja na metal. Da bi se izbeglo izlucivanje karbida, neophodno je da se vrlo brizljivo regulise period pritiska elektroda i vreme propustanja struje, koje treba da bude znatno krace nego pri zavarivanju niskougljenicnih celika. Isto tako intcnziteti struje zavarivanja treba da budu nizi nego pri zavarivanju niskougljenicnih celika. Preporucuje se primena visih pritisaka usled povisene krutosti limova iz nerdajucih eelika.

Elektronsko upravljanje masinama za zavarivanje posebno je interesantno pri zavarivanju nerdajucih celika.

Nerdajuci celici nemaju tacaka transformacije; makrostrukture zavarenih tacaka u nerdajucim celiclma, za razliku od niskougljenicni celika, ne pokazuju zone transformacije. Ispitivanje makroizbrusaka posle nagrizanja moze da pokaze difuziju elemenata u celiku ka periferiji zavarene tacke (s1. X-39).

S1. X-39 - Makrostruktura zavarenog spojaaustenitnog hrom-niklovog celika, izvrsenog taekastim zavarivanjem

BIBLIOGRAFIJ A

[lJ L. Colombier i J. Hochmann: Aciers inoxudables et aciers ref'ractaires (1955), Dunod, edit. Paris.

[2] P. Bastien i J. Dedieu: C. R. Acad. Sciences, 231 (1950), 862:. Metaux et Corrosion, 11 (1951), 423.

[3] H. 'I'ielsche: Welding Journ. Supp1., vol. 30, 5 (1951), 209s; Welding Journ.

Research. Suppl., 8 (1950), 361s.

[4] C. A. Zapjfe: Journ. Iron and Steel. Inst., 154 (1946), 123. [5] A. L. Schaeffler: Welding Journ. Suppl., 10 (1947), 601s. [6] R. D. Thomas: Metal Progress, 9 (1946), 474.

[7] P. Puzak, W. R. Apblett i W. S. Pellini: Welding Journ. Suppl., 1 (1956), 9s.

[8] E. C. Bain, T. N. Aborn i J. J. B. Rutherfort: Trans, Amer. Soc. Steel Treat, XXI (1933), 481.

[9] Houdremont: Arch. fUr d. Eisenhirtt, 34 (1933), 187.

[10] P. Schafmeister: Arch. fUr d. Eisenhirtt (1936), 405; (1937), 13.

[11] P. Chevenard: Congres Intern. des Mines, de la Metall. et de Geologie appliquee (1935), 321.

[12] Binder, Brown i Franks: Trans. A. S. M. (1942), 1301. [13] Sheridan i Kieffer: Trans. A. S. M. (1949), 1347.

295

296


[14] J. M. ViaHe i Van den Bosch: Metaux, vol, X, 115 (1935).

[15] G. Pomey: Etude des alliages ~fer-chrome voisins de la composition equiatomique, publication IRSID, serie A, n? 117, nov. 1955.

U ovoj publikaciji moze se naci obimna bibliografija 0 a -fazi.

[16] A. J. Cook i F. W. Jones: Journ. Iron and Steel Inst. (1943), 148. [17] H. J. Goldschmidt: Research, 2 (1949), 243; 4 (1951), 343.

[18] P. Bastien i G. Pomeu: C. R. Acad. Sciences, 239 (1954), 1636. [19] A. M. Curran i A. W Rankin: Weld. Jour., 3 (1955), 205.

L. K. Poole: Weld. Jour. Suppl., 32-8 (1953), 403s. A. L. Schaeftler: Trans. A. S. M., 42 (1950), 978.

[20] A. Boutte: Publ. A 14, Centre d'Informatlon du Nickel, Paris. [21] R. Arnaud: Soud. et Tech. Conn, vol IV, 11-12 (1950), 259 .

. _------ ~-~~- .... ~------ -~-- --~-- ---~

Glava XI

ZAVARLJIVOST NISKOLEGIRANIH CELIKA

I - UTICAJ GLAVNIH LEGIRAJUCIH ELEMENATA

Ugljenik je i u celicima ove vrste osnvni element koji odreduje njihovu pogodnost za zavarivanje. U slucaju feritnih celika on doprinosi bilo povisenju zakaljivosti ovih celika u zoni pod uticajem toplote (prsline u zoni ispod navara), bilo obrazovanju karbida pri termickoj obradi hrom-molibdenovih celika.

U . enika na mehanicke karakteristike elektrolucno zavarenih

SadrZaj ugljenika u legiranim zavarljivim celicima treba da bude ogranieen; sadrzaj je retko veci od 0,25'0/0• Pocev od izvesne odredene vrednosti sadrzaja ugljenika, kako cemo videti malo dalje, treba preduzeti specijalne mere predostroznosti da bi se umanjio stetan utica] ovog elementa.

Mangan je gamageni element, povisava zakaljivost celika, te njegov sadrzaj treba ograniciti, izuzev u nekim posebnim slucajevima kada presudno znacenje imaju povisena tvrdoca celika i otpornost prema habanju (austenitni celici sa 13/14% mangana). U zavarljivim celicima sadrzaj mangana retko prelazi 2'0/0.

Osirn toga, mangan je snazem dezoksidirajuci element i kao sastojak oblozenih elektroda ili sipki za zavarivanje doprinosi svojim reakcijama sa tecnim metal om dezoksidaciji i legiranju materijala sava,

Krive sa slike XI-1 prikazuju uticaj mangana na tvrdocu zone pregrevanja jednog sava i shodno tome, i na metalursku zavarljivost, Ovaj dijagram pokazuje da zakaljivost celika veoma brzo raste cak i pri malim koncentracijama mangana (1,25 do 1,5'0/0), kada se sadrzaj ugljenika u celiku J?oveeava.

Izraz za ekvivalentni ugljenik, koji su definisali neki autori,

(C] = C% + Mn% + Si %

4 4

298


pokazuje, s tacke gledista metalurske zavarljivosti, da je uticaj mangana na zavarljivost celika cetiri puta slabiji od uticaja ugljenika. U slucaju celika sa povisenim sadrzajem mangana, u prisustvu ugljenika, treba uglavnom pribeci predgrevanju kada vrednost ekvivalentnog ugljenika pre-

Mn

lazi 0,450/0. Odnos -- moze da bude i kriterijum za kvalitet celika a C

takode i kriterijum za njegovo ponasanje pri zavarivanju. Medutim, do

500

Uticoj mongono

....... a::l

2:. 400 Q;

c .;:

a::l

o

'U o

~ 300

::. ......

200

0.10

0.20

0,30

040

SodriOI uglieniko (%)

Sl. XI-l - Uticaj sadrZaja mangana u osnovnom rnaterijalu na karakter transformacija prj, elektrolucnom zavarivanju u zavisnosti od sadrzaja ugljenika

danas tacna vrednost ovog odnosa nije ustanovljena; moze se samo pretpostavljati da ona treba da bude bar jednaka 4, da bi mangan u potpunosti odigrao svoju ulogu.

Silicijum, kao alfageni element, je snazno redukujuce sredstvo slicno manganu. Njegov sadrzaj u celiku treba da bude ogranicen, jer povecava sklonost materijala sava ka pojavi prslina. Sadrzaj silicijuma, koji se menja 11 zavisnosti ad vrste celika, nacina proizvodnje, sadrzaja ugljenika i mangana, u konstrukcionih celika tre:ba da bude ogranicen na 0,15 do 0,300/0. U istopljenom materijalu elektroda sadrzaj silicijuma moze da dostigne vrednost i 0,40 do 0,500/0.

Nikl, gamageni element, povisava zakaljivost kao i ugljenik i mangan. U niskougljenicnim cehcima (C < 0,150/0), pri odsustvu drugih legirajucih elemenata, dozvoljava se sadrzaj od 3 do 5% nikla, bez velikog dejstva na krtost materijala sava, Pri malim koncentracijama, nikl poboljsava deformacionu sposobnost materijala sava, usitnjava zrno i ,povoljno deluje na temperaturu prelaza u krto stanje.

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 2 Dio

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 2 Dio

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DEO DRUGI

You might also like

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 2 Dio

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 2 Dio

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

﻿DEO DRUGI

You might also like

DEO DRUGI