Tehnologija

gj
izmuljenja
sedimenata
Prezentator: Aleksandar Nikoli
tehniki direktor
JVP Vode Vojvodine

Izmuljenje je neophodna
aktivnost kojom se odravaju
vodotokovi i kanalska mrea,
odnosno uklanja sediment koje
smanjuje proticajni profil
Stvaranje mulja (odnosno
sedimenata) je pojava koja
nastaje usled taloenja estica
kada erozioni tok nije dovoljno
jak da trasportuje nanos i
zamuljenje, a to je najei
sluaj u ravnicama gde je su
tokovi spori
U Vojvodini je izmuljenje
neophodna aktivnost na
odravanju osnovne kanalske
mree (OKM) i detaljne kanalske
mree (DKM)

Osnovna kanalska mrea (OKM)

istorijat i znaaj
Osnovnu kanalsku mreu u Vojvodini
predstavlja Hidrosistem Dunav-TisaDunav
1802. godine izgraen Veliki baki

kanal duine 114 km, i smatra se

preteom HS DTD
1947.g.
1947 otpoela
t l dalja
d lj izgradnja,
i
d j a
1977. g. zavretkom gradnje se
smatra putanje u rad brane na Tisi
960km jje ukupna
p duina kanalske
mree
600 km kanala je plovno

povezuje 80 naselja

na kanalu se nalazi 24 regulacione

ustave, 5 sigurnosnih ustava, 16
brodskih prevodnica, 6 velikih
crpnih stanica, 86 novih mostova
pri izgradnji iskopano je 130
miliona kubika zemlje ( za
Panamski kanalkanal 179 miliona
kubika zemlje), u projektovanju i
izgradnji uestvovalo 400
ininjera, snimljeno je 1,7 miliona
h k
hektara
zemljita
lji i ugradjeno
dj
je
j
pola milona kubika betona.
Procena je da je izgradnja kotala
900 miliona evra

Namena osnovne kanalske mree

- HS DTD
I u dananje vreme Hs DTD je jedan od najveih
svetskih hidrotehnikih objekata. Delovi
tehnikih reenja po prvi put su korieni u
gradnji Hs DTD-a, a kasnije kopirani na mnogim
svetskim objektima.

odvodnjavanje- ukupna koliina prihvaene i evakuisane vode sa

milion ha u Bakoj i Banatu je 250 miliona kubika vode godinje
odbrana od poplava- izgradnjom Hs DTD u Vojvodini je odbrambena
linija skraena sa 502 km na 446 km
navodnjavanje- projektovana mogunost navodnjavanja iz HS DTD je
510.000 ha, a trenutno se navodnjava oko 30.000 ha
snabdevanje
bd
j vodom
d
i d t ij
industrije
plovidba- projektovani potencijal je 7 miliona tona godinje
prijem upotrebljenih voda i zatita kvaliteta vode

umarstvo,
ribarstvo,
ib
turizam
i
i rekreacija
k
ij

HIDROSISTEM DUNAV-TISA-DUNAV

Karakteristike i namena
d t lj kanalske
detaljne
k
l k mree
(DKM)

Na teritoriji Vojvodine izgraeni su

sistemi za odvodnjavanje,
odvodnjavanje a
odvodnjava se oko 1.800.000 ha.
Postoji 303 sistema
Ukupna duina te kanalske mree je
20 094 km
20.094
Prosena gustina kanalske mree u
Vojvodini je 12.5 m1/ha
Na kanalskoj mrei nalazi se 159
crpnih stanica uk
uk.kapaciteta
kapaciteta
437m3/s
Namena DKM je da prikupi vikove
vode sa terena i da prikupljene vode
transportuju u recipijent
U DKM se sliva voda sa
poljoprivrednog zemljita, ali i
atmosferska voda iz stambenih
naselja
j i od ostalih korisnika

DETALJNA KANALSKA MREA (DKM)

Poreklo sedimenata u kanalima

od estica tla koje nastaju spiranjem zemljita

od estica tla koje nastaju u procesu sufozije, abrazije i odronjavanja
kosina kanala
od
d estica
ti eolskog
l k
nanosa koje
k j pod
d dejstvom
d j t
vetra
t dospevaju
d
j u
kanale
od estica koje dospevaju zajedno sa otpadnim vodama iz naselja
od estica koje dospevaju iz industrijskih i drugih zagaivaa
od truljenja akvatine i obalne vegetacije
od vrstog otpada koji se neodgovorno ubacuje u kanale

Zagaenje sedimenata

Sedimenti na pojedinim
l k ij
lokacijama
mogu biti optereeni
t
i
zagaenim i opasnim
materijama. Prisustvo ovih
materija ne doputa uobiajeno
d
deponovanje
j sedimenata
di
t i
uslovljava njihov tretman i
odlaganje na posebno ureene
deponije za tu namenu.
Na podruju Vojvodine
registrovano je 497 zagaivaa
koji u OKM i DKM isputaju
otpadne
p
vode koje
j nose
razliito optereenje

Disperzija sitnih estica prilikom izmuljenja

Prilikom vrenja izmuljenja

neminovno manje ili vie dolazi do
neminovno,
meanja vode i sedimenta
Ukoliko taj sediment sadri
zagadjenje ili toksine materije, tada
moe doi do reakcije tog zagaenja
(koje je do tada moglo biti neaktivno
u sedimentu) sa okolinom:
dolazi do resuspenzije koja
dovodi do oslobaanja
j vezanog
g
zagaenja u okolinu
moe doi do isparavanja
zagaujuih materija koje su
osloboene i pomeane sa
vodom
d

Deponovanje nezagaenog
sedimenta se obino vri na za
to p
posebno predvienim
p
lokacjama kasetama gde se
mulj taloi, ili se mulj razastire
buldozerima po
poljoprivrednom zemljitu
K d iizmuljenja
Kod
lj j zagaenog

sedimenta nije mogue

uobiajeno deponovanje, ve
ukljuuje tretman remedijacije
sedimenta to podrazumeva i
sedimenta,
tretman vode pomeane sa
sedimentim prilikom izmuljenja
pre isputanja u odgovarajue
vodno telo

Izmuljenje kanala plovnim bagerima u XIX veku

Nabavka prvog plovnog bagera za
izmuljenje i iskop kanala, spominje se na
ovim prostorima davne 1819.g. Maina je
bil kapaciteta
bila
k
it t oko
k 30m
30 3/as,
/
a za pogon
koriena je ljudska radna snaga. Sa obe
strane bagera nalazili su se veliki tokovi
koji su se okretali zahvaljujui pritisku
ljudskih nogu, a povezane sa tokovima, u
sredini su se nalazile kofe, koje su ispod
bagera zahvatale mulj, koji se dalje
transportovao na obalu.
Prvi bager
g na parni
p
pogon
p g
nabavljen
j je
j
1846.g za uklanjanje velike koliine
peanog nanosa na ulazu u prevodnicu.
Nakon izgradnje kanala Baja-Bezdan i
kanala Mali Stapar- Novi Sad, tadanje
Akcionarsko Drutvo koje je bilo zadueno
za odravanje kanala raspolagalo je sa dva
parna bagera.

Izmuljenje sedimenata bagerima

Izmuljenje bagerima je
najefikasniji
j fik
iji i najei
j i nain
i
uklanjanja sedimenta

Bageri mogu biti plovni i

suvozemni, a takoe se mogu
podeliti i na hidrauline bagere,
bagere sajlae i bagere refulere.
Pojedini tipovi bagera
upotrebljavaju se zavisno od
mogueg pristupa i mogueg
naina deponovanja uklonjenog
sedimeta, sastava sedimenta i
ostalih faktora na terenu

Tehnologija izmuljenja
suvozemnim
i bagerima
b
i
Vrste i karakteristike suvozemnih bagera:

Uglavnom se dele na hidrauline bagere i

bagere sajlae (dreglajne)
Hidraulini bageri mogu biti sa kratkom
strelom
t l
(duine
(d i do
d 10m)
10 ) i dugom
d
strelom
t l
(duine 15-18m).
Hidraulini bageri sa dugom strelom imaju
sporiji ciklus, manju snagu na kraju strele, a
time i manji radni uinak.
uinak
Bageri sajlai (dreglajni) imaju vei dohvat
od hidraulinih bagera zbog geometrije
upada radne kaike (u glavnom skreperska
kaika) ali imaju sporiji ciklus i manji radni
kaika),
uinak. Vre znatan poremeaj sedimenta
prilikom izmuljenja
Hidraulini bageri mogu vrlo precizno da
e izmuljenje,
u je je, a ta
takoe
oe i minmalno
a o vre
e
vre
poremeaj sedimenta (to je od izuzetnog
znaaja ako je sediment zagaen)

Transport i deponovanje sedimenta pri izmuljenju

suvozemnim bagerima:

Uobiajeno je da se izmuljeni sediment deponuje uz kanal i po

oceivanju razastire buldozerima po okolnom zemljitu
Ukoliko je sedment zagaen, potrebno ga je utovariti u transportno
sredstvo bez oceivanja i preneti ga na obezbeenu lokaciju gde se
moe deponovati bezbedno po okolinu i izvriti remedijacija

Tehnologija izmuljenja
plovnim
l
i bagerima
b
i
Vrste i karakteristike plovnih bagera:
Plovnii bageri
Pl
b
i mogu biti refulerni
f l
i i bageri
b
i
hidrauliari ili sajlai (dreglajni)
postavljeni na plovni objekat

Bageri postavljeni na plovni objekat

To su praktino suvozemni bageri (sa ili

bez donjeg stroja) postavljeni na ponton
ili plovni objekat
Njihove karakteristike, dohvat, radni
uinak isti su kao i kod suvozemnih
bagera, ali plovni objekat dozvoljava
pristup i rad na iroj akvatoriji
P bl
Problem
je
j deponovanje
d
j sedimenta,
di
t koje
k j
se uglavnom vri u drugi plovni objekat i
transportuje do mesta deponovanja, gde
se izmuljeni sediment pretovara na za to
obezbeenu lokaciju

Refulerni Bageri

Refuleri
R
f l i iiskopavaju
k
j sediment
di
t tako
t k to
t frezom
f
ili odgovarajuim
d
j i
prikljukom, stvaraju suspenziju koju potom usisavaju i transportuju
cevovodom do deponije (kasete) gde se mulj taloi
U Vojvodini
j
se za izmuljenje
j j koriste refulerni bageri
g
kapaciteta
p
150-200m3
suve materije na as.
Sastav suspenzije koja se transportuje cevovodom zavisi od vrste
materijala, a u proseku je 1:8
Mogua duina cevovoda kojom se suspenzija transportuje zavisi od
sastava, a kree se do maksimalno 5 Km.

Izvaeni sediment se
cevovodom transportuje do
k
kasete
t predviene
d i
da
d primi
i i
suvu materiju i refulernu vodu,
na iji kapacitet se kaseta
proraunava
Mulj iz suspenzije se taloi u
kaseti, a na najudaljenijem kraju
nalazi se preliv za povraaj
vode u recipijent
pj

U sluaju zagaenog sedimenta

potrebno je izraditi kasetu na
nain da mulj i voda ne dou u
kontakt sa okolinom,
(podzemne vode, okolno
zemljite i sl.)
sl )
Unutar kasete izvriti
remedijaciju i adekvatno
deponovanje mulja
(vodonepropusne kasete),
kasete) a
takoe i izvriti preiavanje
vode koja se preliva u recipijent

Pojedina reenja u sluaju izmuljenja

zagaenog

sedimenta
di
t

Pre izmuljenja zagaenog sedimenta pozicionirati proslojke u kojima

jje koncentrisano zagadjenje:
g j j
Pre izmuljenja sondirati sediment i ispitati sastav
Izvriti identifikaciju i pozicioniranje proslojaka sa koncentrisanim
zagaenjem ili toksinim materijama
Vaan element remedijacije sedimenata je vertikalna i horizontalna
preciznost izmuljivanja, a verikalna kontrola je vana kad je proslojak
sa koncentrisanim zagaenjem tanak i hrapav
I
Izmuljenje
lj j ovih
ih proslojaka
l j k izvriti
i iti precizno
i
i sa izmuljenim
i
lj i
sedimentom postupati na posebno propisan nain
Praenje izmuljenja: satelitski ili transmiterski sistemi pozicioniranja

Izmuljenje je potrebno vriti na nain da to manje doe do

resuspenzije zagaenja u okolinu:

Kod bagera refulera koristiti tzv.ekoloku kaiku koja minimalno vri

poremeaj prilikom izmuljenja, te je vrlo precizna u izmuljenju (nedostatak
jje krai cevovod))
Eventualno koristiti i hidrauline bagere koji precizno vade delove
sedimenta i sa minimalnim poremeajem, a sediment utovaraju u plovne
objekte ili transporuju mulj na drugi nain
Radi to manjeg isparavanja raditi pri niim temperaturama

Za transport sedimenta koristiti to manje vode:

Smanjenjem odnosa suspenzije, odnosno vode i mulja, znatno se

skrauje transport, ali se i smanjuje povrina kasete
U manjoj kaseti je lake vriti remedijaciju
Smanjuje se (ili ak kod specijalizovane mehanizacije anulira) povraaj
vode u recipijent (a time i njeno preiavanje pri tome).

Hvala na panji!