P. 1
Matematika 3. Razred Srednje Skole

Matematika 3. Razred Srednje Skole

4.83

|Views: 62,085|Likes:
Published by Nikola Curcic
Zbirka resenih zadaka iz matematike za 3. razred srednje skole
Zbirka resenih zadaka iz matematike za 3. razred srednje skole

More info:

Published by: Nikola Curcic on Feb 18, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/17/2015

pdf

text

original

1

PLANIMETRIJA
Mnogouglovi



Za pravilne mnogouglove sa n stranica važi:


- On ima n osa simetrije

- Ako je broj stranica paran on je ujedno centralno simetričan

- Oko svakog pravilnog mnogougla se može opisati kružnica čiji se centri
poklapaju

- Može se podeliti na n karakterističnih jednakokrakih trouglova čija su dva
temena bilo koja dva susedna temena mnogougla a treće je u centru opisane tj
upisane kružnice.

- Zbir svih unutrašnjih uglova sa računa po formuli
o
n
n S 180 ) 2 ( ⋅ − =
- Jedan unutrašnji ugao je onda
n
S
n
= α
- Jedan spoljašnji ugao je
n
o
360
1
= α ) 180 (
1
o
= +α α
- Zbir svih spoljašnjih uglova je
o
360

- Iz svakog temena mnogougla mogu se povući 3 − = n d
n
dijagonala

- Ukupan broj dijagonala je
2
) 3 ( −
=
n n
D
n


- Ako je dužina stranice a onda je obim mnogougla O=na

- Površina se računa po formuli
2
ah
n P = , gde je h visina karakterističnog
trougla

- Centralni ugao je
o
n
360
1
= ϕ
2
1) Koji pravilan mnogougao ima tri puta veći ugao od spoljašnjeg?

Ako sa α - obeležimo unutrašnji ugao, a sa
1
α - spoljašnji ugao traženog mnogougla onda
je:
1
3α α = i važi
o
180
1
= +α α

Dakle imamo sistem:


o
o
o
o
45
4
180
180 4
180
3
1 1 1
________ __________
1
1
= ⇒ = ⇒ =
= +
=
α α α
α α
α α

Kako je
1
360
α
o
n = to je:
o
o
n
45
360
= , 8 = n Radi se o osmouglu!!!

2) Izračunati unutrašnji ugao pravilnog mnogougla, ako je razlika broja dijagonala
i stranica 25.

Pošto broj dijagonala obeležavamo sa 25 = − ⇒ n D D
n n


→ = −

25
2
) 3 (
n
n n
sve pomnožimo sa 2

50 2 3
50 2 ) 3 (
2
= − −
= − −
n n n
n n n

→ = − − 0 50 5
2
n n Dobili smo kvadratnu jednačunu po n
10
1
= n
→ − = 5
2
n Nemoguće

Znači, 10 = n , pa se radi o 10-touglu. Spoljašnji ugao je
o
o
o o
n
36
10
360 360
1
= = = α
Sada ćemo naći unutrašnji ugao:


o
o o
o
o
144
36 180
180
180
1
1
=
− =
− =
= +
α
α
α α
α α


3) Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveća za 2, tada se centralni ugao
smanji za
o
6 . Odrediti broj dijagonala mnogougla.

3
Neka je n-broj stranica tog mnogougla i − ϕ centralni mnogougao.








=
n
o
360
ϕ
→ Ako se broj stranica poveća za 2 tada je centralni ugao
2
360
1
+
=
n
o
ϕ
6
1
= −ϕ ϕ
→ =
+
− 6
2
360 360
n n
o o
Sve pomnožimo sa ) 2 ( + n n
→ + = − + ) 2 ( 6 360 ) 2 ( 360 n n n n
o o
Sredimo i dobijamo kvadratnu:
0 120 2
2
= − + n n

10
2
22 2
1
2 , 1
=
± −
=
n
n

→ − = 12
2
n Nemoguće
Dakle, broj stranica je n=10

2
) 3 ( −
=
n n
D
n

35
2
7 10
2
) 3 10 ( 10
10
=

=

= D

4) Za koliko se povećava zbir unutrašnjih uglova mnogougla, ako se broj stranica
poveća za 5?

Zbir unutrašnjih uglova se nalazi po formuli
o
n
n S 180 ) 2 ( ⋅ − =


o o
n n
n n S S 180 ) 2 ( 180 ) 2 5 (
5
⋅ − − ⋅ − + = −
+


o
o o
o o o o
o o
n n
n n
900
360 540
180 2 180 180 3 180
180 ) 2 ( 180 ) 3 (
=
+ =
⋅ + ⋅ − ⋅ + ⋅ =
⋅ − − ⋅ + =


dakle, zbir unutrašnjih uglova se poveća za
o
900

5) Ako se broj stranica mnogougla poveća za 11, onda se broj njegovih dijagonala
poveća za 1991. Odrediti zbir unutrašnjih uglova tog mnogougla.

n→ Broj stranica



=
2
) 3 (n n
D
n
Broj dijagonala
→ +11 n Novi broj stranica
4

2
) 8 )( 11 (
2
) 3 11 )( 11 (
11
+ +
=
− + +
=
+
n n n n
D
n
→ Novi broj dijagonala
1991
11
= −
+ n n
D D
→ =


+ +
1991
2
) 3 (
2
) 8 )( 11 ( n n n n
Sve pomnožimo sa 2
3982 3 88 11 8
2 2
= + − + + + n n n n n

177
3894 22
88 3982 22
=
=
− =
n
n
n



o
o
o
n
S
S
n S
31500
180 ) 2 177 (
180 ) 2 (
177
177
=
⋅ − =
⋅ − =


6) Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveća za dva njegov se ugao poveća
za
o
9 . Odrediti broj stranica mnogougla .

Neka je n-broj stranica i α unutrašnji ugao tog mnogougla.
n
n
n
S
o
n
180 ) 2 ( ⋅ −
= = α

Ako se broj stranica poveća za 2, biće ih n+2 i
2
180
2
180 ) 2 2 (
2
2
+

=
+
⋅ + −
=
+
=
+
n
n
n
n
n
S
o o
n
α

Tada je:

→ =
⋅ −

+
9
180 ) 2 (
2
180
n
n
n
n
o o
Pomnožimo sve sa ) 2 ( − n n

) 2 ( 9 180 4 180 180
) 2 ( 9 180 ) 2 )( 2 ( 180
2 2
2
+ = ⋅ + −
+ = ⋅ + − −
n n n n
n n n n n
o o o
o o

→ = + 720 ) 2 ( 9 n n Podelimo sa 9

0 80 2
80 ) 2 (
2
= − +
= +
n n
n n


8
2
18 2
1
2 , 1
=
± −
=
n
n

→ − = 10
2
n Nemoguće

Dakle n=8 , mnogougao ima ima 8 stranica.

5
7) Broj dijagonala konveksnog mnogougla u ravni jednak je petostrukom broju
njegovih stranica. Izračunati broj stranica mnogougla.

Rešenje:

Kako je
2
) 3 ( −
=
n n
D
n
to će biti:
n D
n
5 =
→ =

n
n n
5
2
) 3 (
pomnožimo sa 2

0 ) 13 (
0 13
0 10 3
10 ) 3 (
2
2
= −
= −
= − −
= −
n n
n n
n n n
n n n


nemoguće
n 0 = v 13 = n

Dakle 13 = n

8) Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?

Rešenje:
2
) 3 ( −
=
n n
D
n

44
2
) 3 (
=
− n n


0 88 2
88 ) 3 (
2
= − +
= −
n n
n n


11
2
19 3
1
2 , 1
=
±
=
n
n

→ − = 8
2
n Nemoguće

Dakle n=11

9) Oko kruga poluprečnika 2 1+ = r opisan je pravilan osmougao. Nadji
površinu tog osmougla.

Rešenje:

Pravilan osmougao se sastoji iz 8 podudarhih jednakih trouglova. Izvučemo jedan taj
karakteristični trougao.

6
r h = ( visina je ista kao i poluprečnik upisane kružnice)
Njegov centralni ugao je ⇒ = = =
o
o o
n
45
8
360 360
ϕ
Pošto nama treba pola ovog ugla, imamo:
'
30 22
2
o
=
ϕ







Iz ovog trougla je:

r
a
tg
o 2
30 22
'
= pa je odatle

'
30 22 2
o
rtg a =

' 2
'
30 22 8
30 22 2 4 4
2
8
o
o
tg r P
tg r r ah
h a
P
=
⋅ ⋅ ⋅ = =

⋅ =

2
2
1
2
2
1
45 cos 1
45 cos 1
2
45
30 22
'
+

=
+

= =
o
o o
o
tg tg
2 2
2 2
2
2 2
2
2 2
30 22
'
+

=
+

=
o
tg Racionališemo…

2
) 2 2 ( 2
2
2
2
2 2
30 22
2 4
) 2 2 (
2 2
2 2
2 2
2 2
30 22
'
'

= ⋅

=


=



+

=
o
o
tg
tg




Tako da je sad:

7
( )
( )
( )
( )( )
( )
8
2 4
2 2 4
2 2 2 2 2 2 4
2 2 2 1 2 4
2
2 2 2
2 1 8
2
2 2 2
2 1 8
30 22 8
2
' 2
=
⋅ =
⋅ =
− + − =
− + =

⋅ + ⋅ =

⋅ ⎟





+ ⋅ =
=
P
P
P
P
P
P
P
tg r P
o
“skratimo” 8 i 2 sa 2

1
TROUGAO

Mnogougao koji ima tri stranice zove se trougao. Osnovni elementi trougla su :

- Temena A,B,C

- Stranice a,b,c ( po dogovoru stranice se obeležavaju nasuprot temenu, npr naspram temena A je stranica a, itd)

- Uglovi , unutrašnji γ β α , , i spoljašnji
1
α ,
1
β ,
1
γ



β
1
γ
1
α
1
β
A
B
C
a
b
c


Osnovne relacije za uglove i stranice trougla su:

1) Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je 180
0
tj. α +β +γ = 180
0


2) Zbir spoljašnjih uglova je 360
0
tj.
1
α +
1
β +
1
γ =360
0


3) Spoljašnji i njemu susedni unutrašnji ugao su uporedni,tj.

α +
1
α =β +
1
β =γ +
1
γ =180
0

4) Spoljašnji ugao trougla jednak je zbiru dva nesusedna unutrašnja ugla, tj


1
α =β +γ
1
β =α +γ
1
γ =α +β

5) Svaka stranica trougla manja je od zbira a veća od razlike druge dve stranice, tj


c a b c a
b a c b a
+ < < −
+ < < −

c b a c b + < < −

6) Naspram većeg ugla nalazi se veća stranica i obrnuto.

Ako je α =β onda je a = b
Ako je a = b onda je α =β www.matematiranje.com

2
Četiri značajne tačke trougla su:

1) Ortocentar (H)

2) Težiste (T)

3) Centar upisane kružnice (S)

4) Centar opisane kružnice (O)


Ortocentar se nalazi u preseku visina trougla h
a
,h
b,
h
c.
( Visina je najkraće rastojanje od temena do naspramne

stranice). Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod pravouglog u temenu pravog ugla a kod tupouglog van

trougla.

A
B
C
A
B
C
1
1
1
a b
c
h
h h
H


h
a ∩
h
b ∩
h
c
= H Ortocentar



Težišna duž trougla je duž koja spaja teme sa sredinom naspramne stranice. Težišne duži seku se u jednoj tački ,

a to je TEŽIŠTE TROUGLA. Težište deli težišnu duž u razmeri 2:1.


A
B
C
A B
C
1 1
1
T
t
t
t
a
b
c



1 : 2 :
1 : 2 :
1 : 2 :
1
1
1
=
=
=
TC CT
TB BT
TA AT
www.matematiranje.com

T t t t
c b a
= ∩ ∩
3

Centar upisane kružnice je tačka preseka simetrala uglova i kod svih trouglova je u oblasti trougla.




A
B
C
β
S
S
S
S
r



S s s s = ∩ ∩
γ β α




Centar opisane kružnice je tačka preseka simetrala stranica. Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod

pravouglog na sredini hipotenuze i kod tupouglog van trougla.





A
B
C
s
s
s
AC
AB
BC
o
r




O s s s
BC AC AB
= ∩ ∩

www.matematiranje.com


4


Vrste trouglova:


Trouglovi se dele prema “stranicama” i prema “uglovima”.


Prema stranicama: Prema uglovima:

1) jednakostranični 1) oštrougli

2) jednakokraki 2) pravougli

3) nejednakostranični 3) tupougli





Nejednakostranični




β
A
B
C
a
b
c



O = a + b + c


P=
2 2 2
c b a
ch bh ah
= = ili P = ) )( )( ( c s b s a s s − − − ili P= r s ili P=
R
abc
4


gde je:
s poluobim s =
2
c b a + +
,
r-poluprečnik upisane kružnice i

R-poluprečnik opisane kružnice.

www.matematiranje.com

5
Pravougli:



C
A
B
a
b
h
c
q
p
c



O = a + b + c

P=
2
ab
ili P=
2
c
ch
odavde je:
c
b a
h
c

=

a
2
+ b
2
= c
2
Pitagorina teorema

R =
2
c
; r =
2
c b a − +
; h
c
= pq ; a = pc ; b = qc ; c= p+q


Jednakokraki :



A
B
C
a
b
b
h
a
a_
2
h
b


Ovde je a osnova i b krak ( kraci)

O = a + 2b P=
2 2
b a
bh ah
= Primena Pitagorine teoreme: h
a
2
+(
2
a
)
2
= b
2
www.matematiranje.com


6
Jednakostranični:




A
B
C
a
a
a h
r
r
y
o



O = 3a i P =
4
3
2
a


Visina h =
2
3 a
;
6
3
3
1 a
h r
y
= = ;
3
3
3
2 a
h r
o
= =


Kod ovog trougla sve četiri značajne tačke se nalaze u jednoj tački.




Srednja linija trougla (m) je duž koja spaja sredine dve stranice i uvek je jednaka polovini

paralelne stranice.

a
b
c A
B
C
m=c/2

a
b
c A
B
C
m
=
a
/
2


a
b
c A
B
C
m
=
b
/
2
www.matematiranje.com
7

Podudarnost

⇔ Δ ≅ Δ
1 1 1
C B A ABC
(SSS) Ako su sve stranice jednog trougla jednake odgovarajućim stranicama drugog trougla.

(SUS) Ako su dve stranice i zahvaćeni ugao jednog trougla jednaki dvema stranicama i zahvaćenom uglu drugog
trougla.

(USU) Ako su stranica i na nju nalegli uglovi jednog trougla jednaki sa stranicom i na nju naleglim uglovima
drugog trougla.

(SSU) Ako su dve stranice i ugao naspram veće od njih jednog trougla jednaki dvema stranicama i uglu naspram
veće od njih drugog trougla.

Sličnost
⇔ Δ Δ
1 1 1
~ C B A ABC
1 1 1
, , C C B B A A ∠ = ∠ ∠ = ∠ ∠ = ∠
, :
1 1
B A AB , :
1 1
C B BC
1 1
: A C CA
- Ako su dva ugla jednog trougla jednaka sa dva ugla drugog trougla.
- Ako su tri stranice jednog trougla proporcionalne trima stranicama drugog trougla.
- Ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne dvema stranicama drugog trougla i uglovi izmedju tih
stranica jednaki.
- Ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne sa odgovarajućim stranicama drugog trougla, uglovi
naspram dveju od tih odgovarajućih stranica su uglovi iste vrste (ili oštri, ili pravi, ili tupi).

ZADACI

1) Dat je pravougli trougao. Poluprečnik opisanog kruga je R=15,a poluprečnik upisanog kruga je r=6.
Odrediti osnovice.

Pošto se radi o pravouglom trouglu, važe formule:

2
c
R = i
2
c b a
r
− +
=

a b
b a
b a
c b a
− =
= +
= − +
− +
=
42
42
12 30
2
6

Sada ćemo iskoristiti Pitagorinu teoremu.
0 864 84 2
0 900 84 1764
30 ) 42 (
2
2 2
2 2 2
2 2 2
= + −
= − + − +
= − +
= +
a a
a a a
a a
c b a

18
24
2
6 42
2 , 1
=
=
±
=
a
a
a

za 18 24 42 24 = − = ⇒ = b a
za 24 18 42 18 = − = ⇒ = b a
→ + − 432 42
2
a a Kvadratna ‘’po a’’ Dakle stranice trougla su 18,24,30
?
?
?
6
15
_______
=
=
=
=
=
c
b
a
r
R
30
15 2
2
=
⋅ =
=
c
c
R c
8
2) Poluprečnik kruga upisanog u jednokraki trougao osnovice 12 = a je 3 = r . Izračunati
površinu i obim trougla.

A B
C
M
a
b b
r
r
O
D
x

Obeležavamo sa M podnožje visine iz A sa O centar upisane kružnice i sa D podnožje poluprečnika na
stranicu b

Trouglovi BMC i CDO su slični.Okrenućemo ih da bi uočili tu sličnost.

M
C
C
D
O
2
a
x+r
b
r
x
B

Iz sličnosti trouglova sledi proporcionalnost odgovarajućih stranica,






Sada primenjujemo Pitagorinu teoremu na trougao AMC








Podelimo sa 3 i rešavamo kao kvadratnu jednačinu...
10 5
2
8 2
2 , 1
= ⇒ =
±
=
b x
x

→ − = 3 x Nemoguće
8 8 3 5 = ⇒ = + = + = h r x h






______ __________
? ?,
3
12
= =
=
=
O P
r
a
x b x b
x b
r
a
x b
2 6 3
3 : 6 :
:
2
:
= ⇒ =
=
=
0 45 6 3
4 9 6 36
) 2 ( ) 3 ( 6
) (
2
2
2 2
2 2 2
2 2
2
= − −
= + + +
= + +
= + +






x x
x x x
x x
b r x
a
32
10 2 12
2
=
⋅ + =
+ =
O
O
b a O
48
2
8 12
2
=

=

=
P
P
h a
P
9

3) Uglovi trougla se odnose kao 2:3:7. Dužina najmanje stranice je a . Odrediti poluprečnik
R opisane kružnice.








A
B C
B
1
45 45
30
a
b
c
60


Povučemo visinu
1
BB


→→ Stranice
1
BB i C B
1
su jednake

















Da sklopimo sada rezultate:

a BC =
( ) b
a a a
C B AB AC
c a AB
= + = + = + =
= =
1 3
2
2
2
2
2
6
2
1 1


Površina trougla je:

7 : 3 : 2 : : = je β α
2
3
7
k
k
k
α
β
γ
= ⎫

=


=


15
12
180
180 12
180 7 3 2
=
=
=
= + +
k
k
k
k k k
o
o
o
2
2
2
2
45 sin 45 sin
1
1
1
1
a
C B
a
BB
a BB
a
BB
o o
=
=
⋅ = ⇒ =
2
6
3
2
2
60 60
2
2
1
2
2
60 cos
60 cos
1
1 1
1
1
1 1
a a
AB
tg BB AB
BB
AB
tg
a
a
AB
BB
AB
AB
BB
o o
o
o
= ⋅ =
= ⇒ =
= =
= ⇒ =
0
0
0
30
45
105
α
β
γ
⎫ =

=


=

10
( )
( )
( )
( )
4
1 3
4
2 1 3
2
2
4
4
4
1 3
2
2
2
1 3
2
2
2
2
2
1
+

⋅ + ⋅
= =
=
+
=
⋅ +
=

=
a
a
a
a
P
abc
R
R
abc
P
a
a a
BB AC
P

2
3
a
a
R = skratimo…
R a =


4) Dužina luka izmedju dva susedna temena jednakostraničnog trougla upisanog u krug
poluprečnika r je
3

= l . Odrediti površinu trougla.








Pošto se obim ovog kruga sastoji iz tri ovakva luka:







Poluprečnik opisane kružnice je:

3
6
2
3
3
=
=
a
a
(racionališemo)

3 2
3
3 6
3
3
3
6
= =
⋅ =
a
a

2
4 2
4
3
4
3
=
=
=
⋅ =
r
r
O
O
π π
π
π

3
3 a
r =
11

( )
2
2
3
4
2 3 3
4 3 3
3 3
4 4
a
P
P
=
⋅ ⋅
= = =


5) Površina oštrouglog trougla čije dve stranice su 5 = a i 3 = b je 6 = P . Odredi obim
trougla.

I NAČIN

Jedan od obrazaca za površinu je:









?
6
3
5
_______
=
=
=
=
O
P
b
a
sin
2
5 3
6 sin
2
12 4
sin
15 5
a b
P γ
γ
γ

=

=
= =
12
Pošto je:









Sad ćemo iskoristiti kosinusnu teoremu:

Moramo ovde menjati obe vrednosti za cos…

ili





Pošto je trougao oštrougli uzećemo 13 2 = c jer bi u suprotnom sa stranicama 3,4,5 bio pravougli.
8 2 13 O = +


II NAČIN

Jedan od obrazaca za površinu trougla je


) 2 )( 2 )( 8 )( 8 ( 16 36
2
8
2
2
2
2
2
8
36
2
8
3
2
8
5
2
8
2
8
6
) )( )( (
+ − − + = ⋅


+



+
=







+







+







+ +
=
− − − =
c c c c
c c c c
c
c c c c
c s b s a s s P

→ − − = ) 4 )( 64 ( 576
2 2
c c Smena t c =
2


t t t
t t
4 256 64 576
) 4 )( 64 ( 576
2
+ − − =
− − =

→ = + − 0 832 68
2
t t Kvadratna ‘’po t’’

16
52
2
36 68
2
1
2 , 1
=
=
±
=
t
t
t
2 2
2 2
2
sin cos 1
cos 1 sin
16
cos 1
25
9
cos
25
3
cos
5
γ γ
γ γ
γ
γ
γ
+ =
= −
= −
= ±
= ±
2 2 2
2 2 2
2
2
2 cos
3
5 3 2 5 3
5
25 9 18
16
4
c a b ab
c
c
c
c
γ = + −
= + − ⋅ ⋅ ⋅
= + −
=
=
13 2
52
18 3 5
2
2 2 2
=
=
+ + =
c
c
c
6
3
5
=
=
=
P
b
a
13
Dakle: ili




A ovo su ista rešenja kao kod prvog načina...

6) Obim pravouglog trougla je 36 = O , a poluprečnik upisanog kruga je 3 = r . Odrediti obim
opisanog kruga.









Pazi: BC AC AB C B A C B A 2 2 2 ) (
2 2 2 2
+ + + + + = + +





2
2
2 12 12 36......../ : 2
6 6 18
(21 ) 6 6(21 ) 18 0
21 6 126 6 18 0
21 108 0
ab a b
ab a b
a a a a
a a a a
a a
− − = −
− − = −
− − − − + =
− − − + + =
− + − =

→ = + − 0 108 21
2
a a Kvadratna ‘’po a’’
12 9
9 12
2
3 21
2
1
2 , 1
= ⇒ =
= ⇒ =
±
=
b a
b a
a

15 6 9 12 6 = − + = − + = b a c

Pošto je: 15 2 2 = ⇒ = R R c

Obim opisanog kruga je: π π 15 2 = = R O









13 2
52
52
2
=
=
=
c
c
c
4
16
2
=
=
c
c
?
3
36
_________
=
=
=
kr
O
r
O
36
O a b c
a b c
= + +
+ + =
2
3
2
6 odavde izrazimo c
6
a b c
r
a b c
a b c
c a b
+ −
=
+ −
=
+ − =
= + −
2 2 2
2 2 2
2 2 2 2
( 6)
36 2 12 12
a b c
a b a b
a b a b ab a b
+ =
+ = + −
+ = + + + − −
a b
b a
b a
c b a
c b a
− =
= +
= +
= − +
= + +
21
21
42 2 2
6
36
14






























1



ČETVOROUGAO

Mnogougao koji ima četiri stranice naziva se četvorougao.


A
B
C
D
1
α
1
β β
1
γ
1
δ
δ


Za svaki četvorougao važi da im je zbir unutrašnjih i spoljašnjih uglova isti i iznosi 360
0

α +β +γ +δ =360
0
1
α +
1
β +
1
γ +
1
δ = 360
0


Najpre da kažemo da četvorouglovi mogu biti : konveksni i nekonveksni.

Četvorougao je konveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti ostaje unutar četvorougla.



A
B
C
D



Četvorougao je nekonveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti izlazi iz nje.


A
B
C
D

www.matematiranje.com
2
Podela četvorouglova može se izvršiti na više načina.Prvu podelu izvršio je još Euklid.

On ih je podelio u pet grupa: kvadrati, pravougaonici,rombovi,romboidi i trapezi.

Međutim, danas je podela izvršena na sledeći način:

1) Paralelogrami (imaju po dva para paralelnih stranica)

2) Trapezi (imaju jedan par paralelnih stranica)

3) Trapezoidi (nemaju paralelne stranice)


Paralelogram je četvorougao čije su naspramne stranice paralelne.


KVADRAT


- Sva četiri ugla su mu prava
- Sve stranice su jednake
- Dijagonale su jednake i međusobno se polove pod pravim uglom
- Centralno simetrična je figura
- Ima 4 ose simetrije




a
a
d
r
r
y
o


O= 4a


P = a
2
ili
2
2
d
P = ,

2
a
r
y
= i
2
2
2
a d
r
o
= =


d=a 2 i ako nam treba dužina stranice a imamo dužinu dijagonale



2
2 d
a =
3
PRAVOUGAONIK


- Sva četiri ugla su mu prava

- Paralelne stranice su jednake

- Dijagonale su jednake i međusobno se polove

- Centralnosimetrična figura

- Ima 2 ose simetrije





a
b d
r
o



O = 2a + 2b

P = ab

2
d
r
o
= a dijagonalu nalazimo iz Pitagorine teoreme: d
2
= a
2
+ b
2




ROMB


- Sve četiri stanice su jednake

- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni

- Dijagonale se međusobno polove pod pravim uglom

- Centralnosimetrična figura

- Ima dve ose simetrije

www.matematiranje.com
4

a
a
d
d
2
1
h


O = 4a

P=
2
2 1
d d ⋅
ili P = ah
Može se upisati kružnica čiji je poluprečnik
2
h
r
y
=

Pitagorina teorema se primenjuje na osenčeni trougao: a
2
= (
2 2 2 1
)
2
( )
2
d d
+


ROMBOID

- Paralelne stranice su jednake
- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni
- Dijagonale se međusobno polove
- Centralnosimetrična figura



a
b
h
h
a
b



O = 2a + 2b

P= ah
a
ili P= bh
b


Ne može da se upiše niti da se opiše kružnica .


Četvorougao čije su samo dve naspramne stranice paralelne zove se TRAPEZ.
5

Paralelne stranice se zovu osnovice, a druge dve kraci.



a
b
c
d m
h



Stranice a i b su osnovice, c i d kraci. Duž koja spaja središta krakova je srednja linija

trapeza m =
2
b a +
. Naravno m je paralelna i sa a i sa b.

O = a+b+c+d ; P= ⋅
+
2
b a
h ili P = mh

JEDNAKOKRAKI TRAPEZ



a
b
c c
a-b
2
d
a+b
2
h


O = a + b + 2c

P= ⋅
+
2
b a
h ili P = mh

Primena Pitagorine teoreme:
2 2 2
)
2
( c h
b a
= +

( na zeleni trougao)


2 2 2
)
2
( d h
b a
= +
+
( na crveni trougao)


www.matematiranje.com
6
PRAVOUGLI TRAPEZ


a
b
c
h d=h
a-b


O = a + b + c + h

P= ⋅
+
2
b a
h ili P = mh
Primena Pitagorine teoreme:
2 2 2
) ( c h b a = + −



Najpoznatiji trapezoid je deltoid.

DELTOID

-Deltoid je trapezoid koji ima dva para jednakih uzastopnih stranica.

-Dijagonale deltoida su među sobom normalne.

-Simetrala deltoida je simetrala i njegovih uglova koje obrazuju jednake stranice

-Uglovi koje obrazuju nejednake stranice su među sobom jednaki.

-Dijagonale su istovremeno i simetrale uglova.

a
a
b b
d
d
1
2

O = 2a + 2b P=
2
2 1
d d ⋅


www.matematiranje.com
7

Tetivni četvorougao

To je četvorougao oko koga može da se opiše kružnica.
Uslov je:
o
je 180 = + = + δ β α


α
β
γ
δ
1
d
2
d


+
+ +
=
cd ab
bc ad bd ac
d
) )( (
1
Jedna dijagonala

+
+ +
=
ad bc
cd ab bd ac
d
) )( (
2
Druga dijagonala
→ ⋅ = ϕ sin
2
2 1
d d
P (ϕ je ugao izmedju dijagonala)


Tetivni četvorougao

To je četvorougao u koji može da se upiše kružnica.
Uslov je: d b c a + = +

r c a P ) ( + = ili

_______ __________
) ( r d b P + =
) ( 2 c a O + = ili
) ( 2 d b O + =



ZADACI:

1) Trapez osnovica a i b podeljen je odsečkom EF koji je paralelan osnovicama na dva dela
jednakih površina. Odrediti EF.


h y x = +




www.matematiranje.com
8

1 2
2 2
a EF EF b
P P y x
+ +
= ⇒ ⋅ = ⋅

(površine su jednake)
b EF
EF a y
x b EF x EF a y
+
+
= ⇒ + = +
) (
) ( ) (
_____ __________
2 1
P P P = + (zbir ove dve površine daje površinu celog trapeza)

( ) sve podelimo sa 2 i zamenimo x
2 2 2
( ) ( )
( ) ( ) ( ) y je zajednički...
( )
a EF EF b a b
y x x y
y a EF y a EF
a EF y EF b a b y
EF b EF b
a EF y
+ + +
⋅ + ⋅ = + →
+ + ⎛ ⎞
+ + + = + + →
⎜ ⎟
+ +
⎝ ⎠
+ ( )
y
EF b + +
( )
( )
a EF y
a b
EF b
+
= +
+
[ ]
[ ]
2
2
( ) ( )
sve pomnozimo sa
( )( ) ( )( ) ( ) ( ) ( )
2( )( ) ( )( 2 )
2( ) ( )( ) 2 ( )
2 ( ) 2 ( ) ( ) 2
2 ( )
a EF b EF
EF b
EF b
a EF EF b EF b a EF a b a EF b EF
a EF EF b a b a b EF
aEF ab EF bEF a b a b EF a b
EF a b EF EF a b a b ab
EF a b
+ + +
→ +
+
+ + + + + = + + + +
+ + = + + +
+ + + = + + + +
+ + − + = + −
+
2
2 2 ( ) EF EF a b + − +
2
2 a ab = +
2
2 b ab + −
2 2 2
2 2
2
2
EF a b
a b
EF
= +
+
=


2) U jednakom trapezu površine P=32 i visine 4 = h , razlika osnovica je 6. Odrediti dužinu
dijagonale .










Sa ova dva podatka pravimo sistem






www.matematiranje.com

?
6
4
32
__ __________
=
= −
=
=
d
b a
h
P
2
32 4
2
32 ( ) 2
16
a b
P h
a b
a b
a b
+
= ⋅
+
= ⋅
= + ⋅
+ =
5 11
22 2
6
16
_____ __________
= ⇒ =
=




= −
= +
b a
a
b a
b a
9
Primenimo Pitagorinu teoremu:

2
2 2
2
2 2
2
2
2
11 5
4
2
64 16
80
80 16 5
4 5
a b
d h
d
d
d
d
d
+ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
+ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
=
= = ⋅
=



3) U krugu obima π 10 = O upisan je pravougaonik čije se stranice odnose kao 3:4. Odrediti
površinu pravougaonika


a
b
r




?
4 : 3 :
10
____ __________
=
=
=
P
b a
O π



Primenimo Pitagorinu teoremu:

Pošto je 4 : 3 : = b a

Onda je:



=
=
k b
k a
4
3


48
8 6
8 2 4
6 2 3
_____ __________
=
⋅ =
⋅ =
= ⋅ =
= ⋅ =
P
P
b a P
b
a


www.matematiranje.com

10 5
2 10
2
2
2
= ⇒ =
=
=
= ⇒ =
d r
r
r O
r d
d
r
π π
π
2
4
100 25
100 16 9
10 ) 4 ( ) 3 (
2
2
2 2
2 2 2
2 2 2
=
=
=
= +
= +
= +
k
k
k
k k
k k
d b a
10

4) Stranica romba je 5 = a a manja dijagonala 6
1
= d . Odrediti površinu upisanog kruga.

Najpre ćemo naći drugu dijagonalu
2
d .











Kako imamo 2 obrasca za P romba, to ćemo iskoristiti da nadjemo visinu:

π
π
π
76 , 5
) 4 , 2 (
4 , 2
2
8 , 4
2
8 , 4
5
24
24
2
8 6
2
2
2
2 1
=
=
=
= = ⇒ =
= = = ⇒ =
=

=

=
kr
kr
kr
P
P
r P
r
h
r
a
P
h ah P
d d
P


5) Kraće stranice deltoida obrazuju prav ugao. Ako je obim deltoida 17 2 6 + = O , a dužina
dijagonala 2 4
2
= d , odrediti površinu.













a b b a
b a
b a O
− + = ⇒ + = +
+ = +
+ =
17 3 17 3
2 2 17 2 6
2 2


Primenimo kosinusnu teoremu na trougao ABC pošto je ∠
o
BAC 45 =
?
6
5
________
1
=
=
=
kr
P
d
a
8 4
2
16
2
5
2 2
6
2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
= ⇒ =
=






= ⎟





+ ⎟





=






+






d
d
d
d
a
d d
?
2 4
17 2 6
____ __________
2
=
=
+ =
P
d
O
11

2
2
2 4 2 ) 2 4 ( ) 17 3 (
45 cos 2
2 2 2
2
2
2
2 2
⋅ − + = − +
− + =
a a a
ad d a b
o


PAZI: BC AC AB C B A C B A 2 2 2 ) (
2 2 2 2
+ + + + + = + +
a a a a a 8 32 17 2 6 17 6 17 9
2 2
− + = − − + + +
Sredimo

( ) ( )
17 3
6 2
17 1 6 17 1 2
= ⇒ =
=
− = −
b a
a
a

12
2
2 4 2 3
2
2 3 2
2 1
1
=

=

= ⇒ = =
d d
P a d



6) Oko kruga poluprečnika
2
3
= r je opisan jednakokraki trapez površine 15 = P . Izračunati
dužinu dijagonale trapeza.


Ovo je tangentni četvorougao!!!

c b a 2 = + (ali nam sada neće trebati)




?
15 ,
2
3
________ __________
=
= =
d
P r














www.matematiranje.com

10
5
2
3
2
15
2
= +
=
+

+
=

+
=
b a
b a
b a
h
b a
P
34
34
9 25
3
2
10
2
3
2
3
2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
=
=
+ =
+






=
+





⎛ +
=
= ⋅ = =
d
d
d
d
h
b a
d
r h
12
7) Jedna dijagonala romba je za 20% kraća od druge. Ako je visina romba
41
2 40
= h , odrediti
površinu romba.








Zapišimo najpre podatke:


2
2
1
2
1
2
2
2
2
1
2
5
4
2
2 2
a
d
d
a
d d
=












+






=






+








10
41
100
41
100 41
100 16 25
25
4
4
1
2
1 2
2 2
1
2 2
1
2
1
2
2
1
2
1
d
a
d
a
a d
a d d
a
d d
=
=
=
= +
= +


1 2
2
41
d d
P a h

= ⋅ =
1
d ⋅
10
4 0

2
41
1
d
=
1
1
1 2
2
1 2
4
5
2
2
4 2
5
4
10 2 10 2
5
8 2
10 2 8 2
80
2 2
80
d
d
d d
d
d d
P
P

=
= ⇒ =
=
⋅ ⋅
= = =
=


www.matematiranje.com

1 2
1 2
1 2
5
4
100
80
% 80
d d
d d
d d
=
=
=
13



















































14

1
PRIZME



Najpre da kažemo nešto o obeležavanjima i o tekstu zadataka:



- sa a obeležavamo dužinu osnovne ivice


- sa H obeležavamo dužinu visine prizme


- sa B obeležavamo površinu osnove (baze)


- sa M obeležavamo površinu omotača


- omotač se sastoji od bočnih strana , naravno trostrana prizma u omotaču ima 3 takve strane, četvorostrana 4
itd.


- sa D obeležavamo dužinu dijagonale prizme



- ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična prizma, to nam govori da su osnovna ivica i visina jednake , to jest :

a = H

- ako u tekstu zadatka ima reč prava – to znači da je visina prizme normalna na ravan osnove ili ti ,

jednostavnije rečeno , prizma nije kriva


- ako u tekstu zadatka ima reč pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:

jednakostraničan trougao, kvadrat, itd.




Dve najpoznatije prizme su kocka i kvadar, pa vam predlažemo da najpre njih proučite:




www.matematiranje.com


2
KOCKA



a
a
a
2 d a =
3 D a =
a
a
a




2 3
6 V P a a = =



Kocka ima 12 ivica dužine a .

Mala dijagonala ( dijagonala osnove) je 2 d a = .

Velika ( telesna) dijagonala je 3 D a =


a
a
a
a
2 d a =
dijagonalni presek


Površina dijagonalnog preseka se računa po formuli:
2
2
DP
P a =


www.matematiranje.com

3

KVADAR





a
b
c=H
a
b
c=H
c
2 2
d a b = +
2 2 2
D a b c = + +
dijagonalni presek
d




2( ) P ab ac bc
V abc
= + +
=



Mala dijagonala ( dijagonala osnove) se računa
2 2 2 2 2
to jest d a b d a b = + = +


Velika dijagonala se računa
2 2 2 2 2 2 2
+c to jest D D a b a b c = + = + +


Dijagonalni presek je pravougaonik površine
DP
P d c = ⋅





Površina svake prizme se izražava formulom:


2 P B M = +



Zapremina svake prizme se izračunava formulom:


V B H = ⋅

www.matematiranje.com
4



PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PRIZMA








2
3
je površina osnove(baze)
4
3 je površina omotača
a
B
M aH
=
=






2
2
2
3
2 3
4
3
3
2
P B M
a
P aH
a
P aH
= +
= +
= +

2
3
4
V B H
a
V H
= ⋅
= ⋅


www.matematiranje.com


5


PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA PRIZMA



a
a
H
H
a
a



2
M 4 B a aH = =


2 2
2
2 4
P B M V B H
P a aH V a H
= + = ⋅
= + = ⋅




dijagonalni presek
H D
dijagonalni presek
2 2 2
) 2 ( H a D + =
2 a d =
a
a
H
H
a
a
d
D


Površina dijagonalnog preseka se izračunava:

2
P d H
P aH
= ⋅
=

www.matematiranje.com

6


PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA PRIZMA



a
a
a
H
H
H
H



2 2
3 3
6 3 6
4 2
a a
B M aH = ⋅ = ⋅ =



2 2
2
2
2
3 3
2 3 6 3
2 2
3 3
3 3 6
2
P B M V B H
a a
P aH V H
a H
P a aH V
= + = ⋅
= ⋅ ⋅ + = ⋅ ⋅
= + =



a
a
a
H
a d 2
1
=
3
2
a d =
D
BS
d
a
H
Bočna strana
2 2 2
a H d
BS
+ =
D
H
a d 2
1
=
Veći dijagonalni
presek
BS
d
3
2
a d =
D
Manji dijagonalni
presek
BS
d
a


www.matematiranje.com
7


Još samo da vam napomenemo da primena Pitagorine teoreme na bočnu stranu :


BS
d
a
H
Bočna strana
2 2 2
a H d
BS
+ =


važi kod svake od navedenih pravilnih prizmi!


ZADACI


1) Ako se ivica kocke produži za 3cm, površina joj se poveća za 198
2
cm . Izračunati
površinu i zapeminu kocke.


Obeležimo ivicu kocke sa a . Njena površina je
2
6a P =
Ako se ivica kocke poveća za 3cm, njena ivica će biti (a+3) a površina
2
1
) 3 ( 6 + = a P
Prema tekstu zadatka će biti:


2
1
198 P P cm − =
→ = − + 198 6 ) 3 ( 6
2 2
a a Sve podelimo sa 6









3
3
3
216
6
cm V
V
a V
=
=
=



WWW.MATEMATIRANJE.COM
2 2
2
( 3) 33 a a
a
+ − =
2
6 9 a a + + − 33
6 33 9
6 24
6
a
a
a cm
=
= −
=
=
2
2
2
216
36 6
6 6
6
cm P
P
P
a P
=
⋅ =
⋅ =
=
8

2) Ivice dve kocke stoje u razmeri 4:3. Kolike su im površine i zapremine ako im se
površine razlikuju za 168
2
cm ?

Obeležimo sa a stranicu jedne kocke a sa
1
a stranicu druge kocke.

k a a a 4 3 : 4 :
1
= ⇒ = i k a 3
1
=

168
1
= − P P
→ = − 168 6 6
2
1
2
a a Delimo sve sa 6










Sada nije teško naći P i V.

2 2 2
3 3 3
2 2 2
1
3 3 3
1
6 6 8 6 64 384
8 512
6 6 6 6 36 216
6 216
P a cm
V a cm
P a cm
V a cm
= = ⋅ = ⋅ =
= = =
= = ⋅ = ⋅ =
= = =


3) Dimenzije kvadra su tri uzastopna cela broja, a dijagonala je cm 149 . Izračunati
površinu i zapreminu kvadra.

Tri uzastopna cela broja možemo obeležiti sa , 1 − x , x 1 + x















3
6 7 8 336 V abc cm = = ⋅ ⋅ =
WWW.MATEMATIRANJE.COM
⇒ =
=
=
= −
= −
= −
2
4
28 7
28 9 16
28 ) 3 ( ) 4 (
28
2
2
2 2
2
2
1
2
k
k
k
k k
k k
a a
cm k a
cm k a
6 2 3 3
8 2 4 4
1
= ⋅ = =
= ⋅ = ⋅ =
2 2 2 2
2
2 2 2
2
( 1) ( 1) 149
2
a b c D
x x x
x x
+ + =
− + + + =

2 2
1 2 x x x + + + +
2
2
2
1 149
3 149 1 1
147
3
49
7
x
x
x
x cm
+ =
= − −
=
=
=
1
1
+ =
=
− =
x c
x b
x a
cm x c
cm x b
cm x a
8 1
7
6 1
= + =
= =
= − =
cm P
bc ac ab P
292
146 2 ) 8 7 8 6 7 6 ( 2 ) ( 2
=
⋅ = ⋅ + ⋅ + ⋅ = + + =
9


4) Dužine osnovnih ivica prave trostrane prizme odnose se kao 17:10:9, dužina
bočne ivice je 16cm, a površina 1440
2
cm . Odrediti dužine osnovnih ivica.


a
b
c
H
a
b
c

2
1440
16
9 : 10 : 17 : :
cm P
cm H
c b a
=
=
=

___ __________ __________
? ?, ?, = = = c b a

Iz 9 : 10 : 17 : : = c b a ⇒ k c k b k a 9 , 10 , 17 = = =

M B P + = 2

Bazu ćemo izraziti preko Heronovog obrasca

( )( )( ) B s s a s b s c = − − −

2
4
36
1296
9 8 1 18
k B
k B
k k k k B
=
=
⋅ ⋅ ⋅ =



k M
k M
c b a H cH bH aH M
576
38 16
) (
=
⋅ =
+ + = + + =


2
2
1440 2 36 576
P B M
k k
= +
= ⋅ +

→ = − + 0 1440 576 72
2
k k Podelimo sve sa 72
→ = − + 0 20 8
2
k k kvadratna po ‘’k’’

1,2
8 12
2
2
k k
− ±
= → = ⇒

17 2 34
10 2 20
9 2 18
a cm
b cm
c cm
= ⋅ =
= ⋅ =
= ⋅ =

2
17 10 9
2
18
a b c
s
k k k
s
s k
+ +
=
+ +
=
=
10

5) Prava pravilna četvorostrana prizma ima visinu 16cm i površinu 370
2
cm .

Izračunati osnovnu ivicu.

a
a
H
H
a
a



















Dakle osnovna ivica je 5 a cm =


NAPOMENA:


Neispravno je reći osnovna ivica je… već bi trebalo dužina osnovne ivice je…

Ako Vaš profesor insistira na ovome ispoštujte ga, jer je svakako u pravu.

Sve je stvar dogovora….


WWW.MATEMATIRANJE.COM

?
370
16
______ __________
2
=
=
=
a
cm P
cm H
5
38
5
2
42 32
0 185 32
0 370 64 2
64 2 370
16 4 2 370
4 2
2
2
1
2 , 1
2
2
2
2
2
=
→ − =
=
± −
=
= − +
= − +
+ =
⋅ + =
+ =
+ =
a
Nemoguće a
a
a
a a
a a
a a
a a
aH a P
M B P
11
6) Izračunati površinu i zapreminu prave trostrane jednakoivične prizme ivice
cm a 8 =

Podatak da je u pitanju jednakoivična prizma nam govori da je osnovna ivica jednaka
visini. To jest, omotač se ovde sastoji iz 3 kvadrata stranice a

3 64
2
3 64
8 3
4
3 8
2
3
4
3
2
2
8
2
2
2
2
⋅ + =
⋅ + =
+ =
+ =
=
P
P
a
a
P
M B P
a

( ) → + =
2
192 3 32 cm P Ovde ne bi bilo loše da se izvuče zajednički ispred zagrade!
( )
2
6 3 32 cm P + =

3
3
3 2
3 128
4
3 512
4
3 8
4
3
4
3
cm V
V
a
a
a
V
H B V
=
= =
= ⋅ =
⋅ =

7) Pravilna četvorostrana prizma ima omotač 8
2
m i dijagonalu 3m . Izračunati
njenu zapreminu.
H


Pošto je aH M 4 = ⇒ 2 8 4 = ⇒ = aH aH

Iz trougla:


je





WWW.MATEMATIRANJE.COM
( )
9 2
2
2 2
2
2
2
= +
= +
a H
D a H
12
Napravimo sistem:

2 = aH ⇒
a
H
2
= → Zamenimo u drugu jednačinu

9 2
2 2
= + a H
9 2
2
2
2
= + ⎟





a
a

→ = + 9 2
4
2
2
a
a
Smena: t a =
2


9 2
4
= + t
t



2
1
4
4
7 9
0 4 9 2
2
1
2 , 1
2
=
=
±
=
= + −
t
t
t
t t


Vratimo se u smenu:

ili





















Pazi: Ovde imamo 2 moguća rešenja, i oba su ''dobra'' jer zadovoljavaju zadate početne
uslove!!!

WWW.MATEMATIRANJE.COM
3
2
2
2
4
1 2
1
2
2
4
m V
V
H a V
m H
a
H
m a
a
=
⋅ =
⋅ =
=
=
=
=
3
2
2
2
2
2 2
4
2
2 2
2
2
2 2
2
2
2
2
2
1
2
1
2
1
m V
V
V
H a V
m H
m a
a
a
a
=
⋅ =









=
⋅ =
=
=
⋅ =
=
=
13

8) Odrediti površinu i zapreminu kocke u funkciji površine dijagonalnog preseka.

Površina dijagonalnog preseka je:












Pazi (na sredjivanje):



9) Osnova prava prizme je jednakostranični trougao osnovice 10dm, a visina tog
trougla jednaka je visini prizme. Ako je zapremina prizme
3
720dm , izračunati
površinu prizme.


















Primenimo Pitagorinu teoremu na jednakokraki trougao:









2
8
2
2
2
2 2
2
2
4
4 3
4 3
4
4
2
2
Q Q
a
emo Racionališ
Q Q
a
Q
a
a Q
= ⋅ =
→ = =
=
=
2
3 3
3 4 4
3
3 3
4 4 4
3
4
4
6 2
6 6 3 2
2 2 2
8 6 8
6 6
2 8
6 4 2 6 4 2
3 2
8 8
3 2
Q Q
P a Q
Q Q
V a
Q Q
V Q
V Q Q
= = ⋅ = ⋅ =
⎛ ⎞

= = ⋅ =
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⋅ ⋅ ⋅ ⋅
= = =
=
4 4 2
4 4 8 4 9
4
3 3 4 3
2 4 2 2
2 2 2 ) 2 ( 8
⋅ = ⋅ =
⋅ = = =
dm h
dm H
H
H
H
H
H
h a
V
H B V
dm V
H h
dm a
a
a
a
12
12
144
5 720
2
10
720
2
720
10
2
2
______ __________
3
=
=
=
=


=


=
⋅ =
=
=
=
dm b
b
b
b
h
a
b
a
13
169
12 5
12
2
10
2
2
2 2 2
2
2
2
2
2
2
=
=
+ =
+






=
+






=
2
552
432 120
) 26 10 ( 12 12 10
) 2 (
2
2
2
2
dm P
P
P
b a H ah P
bH aH
ah
P
M B P
a
a
=
+ =
+ ⋅ + ⋅ =
+ + =
+ + ⋅ =
+ =
14



10) Osnova prave prizme je romb čije su dijagonale , 24 , 18
2 1
cm d cm d = = dok je
dijagonala bočne stranice prizme cm d 39 = . Izračunati površinu prizme.


Najpre primenimo Pitagorinu teoremu na romb.















Pogledajmo jednu bočnu stranu:
























WWW.MATEMATIRANJE.COM


cm a
a
a
a
d d
a
15
255
144 81
2
24
2
18
2 2
2
2
2 2
2
2
2
2
1 2
=
=
+ =






+






=






+






=
cm H
H
H
H
a d H
36
1296
225 1521
15 39
2
2
2 2 2
2 2 2
=
=
− =
− =
− =
2
2 1
2592
2160 432
36 15 4 24 18
4
2
2
2
cm P
P
P
aH
d d
P
M B P
=
+ =
⋅ ⋅ + ⋅ =
+

⋅ =
+ =
15



11) Osnova prizme je trapez čije su osnove 24cm i 10cm, a kraci 13cm i 15cm.
Izračunati površinu i zapreminu ako je njena visina jednaka visini trapeza.

h
h
x y
a=24cm
c=15cm
b=10cm
d=13cm

→ Spustimo visine i obeležimo ‘’deliće’’ sa x i y









Kako je
Imamo




Sada imamo sistem:




Vratimo se u:








PAZI: M se sastaju iz četiri različita pravougaonika:








WWW.MATEMATIRANJE.COM






− =
− =
2 2 2
2 2 2
y c h
x d h
56 ) )( (
56
169 225
225 169
2 2
2 2
2 2
2 2 2 2
= + −
= −
− = −
− = −
− = −
x y x y
x y
x y
y x
y c x d
14 = +
− = +
y x
b a y x
4
56 14 ) (
= −
= ⋅ −
x y
x y




= −
= +
4
14
x y
x y
cm y
y
9
18 2
=
=
M B P
cm H
cm h
h
h
y c h
+ =
=
=
− =
− =
− =
2
12
12
81 225
9 15
2
2 2 2
2 2 2
2
204
12 17
12
2
10 24
2
cm B
B
B
h
b a
B
=
⋅ =

+
=

+
=
2
2
1152
744 204 2
744
62 12
) 15 13 10 24 ( 12
) (
cm P
P
cm M
M
M
d c b a H M
=
+ ⋅ =
=
⋅ =
+ + + ⋅ =
+ + + =
3
2448
12 204
cm V
V
H B V
=
⋅ =
⋅ =
16
12) Osnova prizme je jednakokraki trougao osnovice 30cm i poluprečnik upisane
kružnice je 10cm. Izračunati zapreminu prizme ako je njena visina jednaka visini
trougla koja odgovara osnovici.


r
r
A
B
C
O
M
D
h-r
a=30cm
b
b



?
10
30
__________
=
=
=
=
V
H ha
cm r
cm a

I Način

Iz sličnosti trouglova trougla ADC i trougla AMO








2
2 2
2
2 2
2
2
2 2
2
2
1,2
1
2
2
2 30
15
3
4 120 900
225 ....... / 9
9
2025 4 120 900 9
5 120 2925 0
24 585 0
24 54
2
39
15
39
a
h b
b
b
b b
b
b b b
b b
b b
b
b cm
b Nemoguće
b cm
⎛ ⎞
+ =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
+ ⎛ ⎞
+ =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞ + +
+ = ⋅
⎜ ⎟
⎝ ⎠
+ + + =
− − =
− − =
±
=
=
= − →
=

WWW.MATEMATIRANJE.COM

3
30 2
2 30 3
10 150 15
10 ) 10 ( 15
) 10 ( : 10 : 15
+
=
= −
= −
= −
− =
b
h
b h
b h
b h
h b
17

2 2 2
2 2 2
2 2 2
2
2
( )
2
( )
2
30
39 ( )
2
1521 225
1296
36
a
a
a
a
a
a
a
h b
a
h b
h
h
h
h cm
+ =
= −
= −
= −
=
=

Sada je H cm h
a
= = 36


Ovaj zadatak smo mogli rešiti i na drugi način.

II Način

Znamo obrasce za površinu:

S r P ⋅ = i ) )( )( ( c S b S a S S P − − − =

2
c b a
S
+ +
=

to jest:
2 30 2 2
2 2 2
a b c a b b
S
+ + + +
= = = =
(15 )
2
b +

b S + =15

225 15 15 15
15 ) 15 )( 15 (
) 15 )( 15 )( 30 15 )( 15 (
2 2 2
2
− = − =
⋅ − + =
− + − + − + + =
b b P
b b P
b b b b b b P


S druge strane je


2 2
10 (15 )
10(15 ) 15 ( 15)( 15)
100(15 ) 15 ( 15)( 15)
100(15 ) 225( 15)
1500 100 225 3375
100 225 3375 1500
125 4875
39
P r s b
P P
b b b
b b b
b b
b b
b b
b
b cm
= ⋅ = ⋅ +
=
+ = − +
+ = − +
+ = −
+ = −
− = − −
− = −
=

WWW.MATEMATIRANJE.COM

3
19440
36 540
540
2
36 30
2
cm V
V
BH V
h a
B
a
=
⋅ =
=
=

=

=
18




1
PIRAMIDA I ZARUBLJENA PIRAMIDA

Slično kao i kod prizme i ovde ćemo najpre objasniti oznake ...


- sa a obeležavamo dužinu osnovne ivice


- sa H obeležavamo dužinu visine piramide


- sa h obeležavamo dužinu visine bočne strane ( apotema)


- sa s obeležavamo dužinu bočne ivice


- sa B obeležavamo površinu osnove (baze)


- sa M obeležavamo površinu omotača


- omotač se sastoji od bočnih strana(najčešće jednakokraki trouglovi) , naravno trostrana piramida u omotaču

ima 3 takve strane, četvorostrana - 4 itd.



- ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična piramida, to nam govori da su osnovna ivica i bočna ivica jednake , to

jest : a = s


- ako u tekstu zadatka ima reč prava – to znači da je visina piramide normalna na ravan osnove ili ti ,

jednostavnije rečeno , piramida nije kriva


- ako u tekstu zadatka ima reč pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:

jednakostraničan trougao, kvadrat, itd.


Dve najvažnije formule za izračunavanje površine i zapremine su:

za površinu i
1
B H za zapreminu
3
P B M
V
= +
= ⋅

www.matematiranje.com
2


PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PIRAMIDA

a
a
s
s h H
r
r
o
u


Kako je u bazi jednakostraničan trougao, to će površina baze biti:
2
3
4
a
B =


U omotaču se nalaze tri jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je

2
bočne strane
a h
P

= ) , a kako ih ima 3 u
omotaču, to je:
3
2
a h
M

=

2
3
3
4 2
P B M
a a h
P
= +

= +

2
2
1
3
1 3
3 4
3
12
V B H
a
V H
a
V H
= ⋅
= ⋅
= ⋅


Dalje nam trebaju primene Pitagorine teoreme . Kod svake piramide postoje po tri trougla na kojima možemo

primeniti Pitagorinu teoremu:
a
a
s
s
h H
a/2
2
2 2
2
a
s h
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
www.matematiranje.com
3
a
a
s
s H
r
r
o
u
h
2 2 2
2
2 2
to jest
3
6
u
h H r
a
h H
= +
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠

a
s
s h
r
r
o
u
H
2 2 2
2
2 2
to jest
3
3
o
s H r
a
s H
= +
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠



PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA PIRAMIDA


a
a
h
H
s
s

U bazi je kvadrat, pa je površina baze
2
B a =


U omotaču se nalaze četiri jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je

2
bočne strane
a h
P

= ), pa je površina
omotača
4 odnosno 2
2
a h
M M ah

= =


2
2
P B M
P a ah
= +
= +

2
1
3
1
3
V B H
V a H
= ⋅
= ⋅


Primena Pitagorine teoreme:

a
h H
s
s
a/2
2
2 2
2
a
s h
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
a
a
h H
s
s
a/2
2
2 2
2
a
h H
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
a
a
h
H
s
s
d/2
2
2 2
2
2 2
2
2 2
odn osno
2
2
to jest
2
2
d
s H
a
s H
a
s H
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= + ⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +


www.matematiranje.com


4


a
a
h
H
s
s
h
H
d
dijagonalni presek
P odnosno
2
2
P
2
DP
DP
d H
a H

=

=



PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA PIRAMIDA


a
a
H
h
a a
s
s


U bazi je šestougao, pa je površina baze
2 2
3 3
6 3
4 2
a a
B = =

U omotaču se nalaze šest jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je

2
bočne strane
a h
P

= ), pa je površina
omotača jednaka
6 3
2
ah
M ah = =

2
3
3 3
2
P B M
a
P ah
= +
= +

2
2
1
3
1 3
3
3 2
3
2
V BH
a
V H
a
V H
=
= ⋅
=

a
H
h
a a
s
s
a/2
2
2 2
2
a
s h
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠

a
a
H
h
a
a
s
s
H
2 2 2
s H a = +

a
a
H
h
a
s
s
3
2
a
2
2 2
3
2
a
h H
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠



www.matematiranje.com
5

a
a
s
s
a
2a
H
veći dijagonalni presek
P ovog dijagonalnog preseka je :
2
to jest
2
vdp vdp
a H
P P a H

= = ⋅

a
a
H
h
a a
s
s
s
manji dijagonalni presek
3 a
hpreseka
P ovog dijagonalnog preseka je :
3
2
preseka
mdp
a h
P

=



Četvorostrana piramida (u osnovi romb):

P= B+M B=
2
2 1
d d
= ah M=4
2
ah
=2ah V=
3
BH
a
2
=(
2 2 2 1
)
2
( )
2
d d
+

Formulice:

1) nejednakostranicni trougao: P=
2 2 2
c b a
ch bh ah
= = P= ) )( )( ( c s b s a s s − − − P= r s P=
R
abc
4


gde je s poluobim s=
2
c b a + +
, r-poluprečnik upisane kruznice i R-poluprečnik opisane kružnice.
2) pravougli trougao: P=
2
ab
ili P=
2
c
ch
a
2
+b
2
=c
2
R=
2
c
; r =
2
c b a − +
; h
c
= pq ; a= pc ; b= qc c=p+q
3) jednakokraki trougao
P=
2 2
b a
bh ah
= h
a
2
+(
2
a
)
2
= b
2

Pogledajte formulice iz oblasti mnogougao i četvorouglovi....


PRAVA PRAVILNA TROSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA


a
a
s s
h
H
a
1
a
1
a
1
a

P = B+B
1
+ M B=
4
3
2
a
B
1
=
4
3
2
1
a
M = 3 h
a a
2
1
+


V=
3
H
(B+B
1
+
1
BB ) ili V =
12
3H
( a
2
+a
1
2
+ aa
1
)
www.matematiranje.com
6

r
u
a
a
s
h
H
a
1
a
1
a
a
s
h
a
1
a
1
a
a
a
s
h
H
a
1
a
1
a
1
a
s
a
-
2
a
-
2
H
H
r
o
r
o
1
r
u
1
2
1
2





⎛ −a a
+ h
2
= s
2
2 2 2 1
( ) 3
( )
6
a a
H h

+ =
2 2 2 1
( ) 3
( )
3
a a
H s

+ =


Visina dopunske piramide je: x=
1
1
B B
H B


a
a
s s
h
H
a
a
a
a
x






PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA



a
a
h
H
s
s
a
1
a
1



P = B+B
1
+ M B=a
2
B
1
= a
1
2
M = 4 h
a a
2
1
+
= 2(a+a
1
)h

V=
3
H
(B+B
1
+
1
BB ) V=
3
H
(a
2
+a
1
2
+ aa
1
)

www.matematiranje.com

7

a
h
H
s
s
a
1
a
a
h
H
s
s
a
1
a
a
h
H
s
s
a
1
a
-
2
a
-
2
a
-
2
a
-
2
d
-
2
d
-
2
1
2 2 2
1
( )
2
a a
H h

+ =
2 2 2
1
( )
2
a a
h s

+ =
2 2 2 1
( )
2
d d
H s

+ =

osni presek: a
1



h H h


a

dijagonalni presek:
d
1


D
H s

d


2
1
d d +

Ako sa x obeležimo visinu dopunske piramide , onda je x=
1
1
B B
H B

=
1
1
a a
H a



PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA ZARUBLJENA PIRAMIDA

a
a a
a
1
a
1
a
1
H
s
s
h

P = B+B
1
+ M B=
4
3 6
2
a
B
1
=
4
3 6
2
1
a
M = 6 h
a a
2
1
+
=3(a+a
1
)h

V=
3
H
(B+B
1
+
1
BB ) ili V=
3
2
H
( a
2
+a
1
2
+ aa
1
)
www.matematiranje.com

8


a
a
a
1
a
1
a
1
H
s s
h
a
a a
a
1
a
1
a
1
H
s s
h
a
a a
a
1
a
1
a
1
H
s
s
h
a
-
2
a
-
2
h
a
1
a
3
2
a
3
2
a
1
2 2 2
1
( )
2
a a
h s

+ =
2 2 2
1
( ) a a H s − + =
2 2 2 1
( ) 3
( )
2
a a
H h

+ =



Visina dopunske piramide je i ovde: x=
1
1
B B
H B



Zadaci

1) Date su osnovna ivica cm a 10 = i visina cm H 12 = pravilne četvorostrane
piramide. Odrediti njenu površinu i zapreminu.



a
a
H
h
a/2
s


Prvo ćemo naći visinu h :


2
2 2
2 2 2
2
2
12 5
169
13
a
h H
h
h
h cm
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
=
=








www.matematiranje.com
?
?
12
10
___ __________
=
=
=
=
V
P
cm H
cm a
2
2
2
2
10 2 10 13
100 260
360
P B M
P a ah
P
P
P cm
= +
= +
= + ⋅ ⋅
= +
=
2
2
3
3
3
10 12
3
100 4
400
BH
V
a H
V
V
V
V cm
=
=

=
= ⋅
=
9



2) Osnova prave piramide je pravougaonik, sa stranicama 12cm i 9cm. Odrediti
zapreminu piramide, ako je njena bočna ivica 12,5cm.
d/2
b





?
5 , 12
9
12
_____ __________
=
=
=
=
V
cm s
cm b
cm a


Najpre nadjemo dijagonalu osnove (baze)










Sada ćemo naći visinu H iz trougla.













www.matematiranje.com
cm d
d
d
d
b a d
15
225
81 144
9 12
2
2
2 2 2
2 2 2
=
=
+ =
+ =
+ =
2
2 2
2 2 2
2
2
12, 5 7, 5
100
10
d
H s
H
H
H cm
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= −
=
=
2
360
10 9 12
3
1
3
1
3
1
cm V
V
abH V
BH V
=
⋅ ⋅ =
=
=
10



3) Osnova prizme je trougao čije su stranice 13cm, 14cm i 15cm. Bočna ivica
naspram srednje po veličini osnovne ivice normalna je na ravan osnove i jednaka je
16cm. Izračunati površinu i zapreminu piramide.

Nadjimo najpre površinu baze preko Heronovog obrasca.


21
2
15 14 13
2
=
+ +
=
+ +
=
c b a
s

2
84 6 8 7 21 ) )( )( ( cm c S b S a S S B = ⋅ ⋅ ⋅ = − − − =

nama treba dužina srednje po veličini visine (
b
h ) osnove.












Naći ćemo dalje visinu bočne strane h .










Površina je jednaka zbiru površina ova četiri trougla!!!









www.matematiranje.com

cm c
cm b
cm a
15
14
13
=
=
=

A B
C
b
h


=
2
b
h b
P
cm h
h
h
b
b
b
12
7 84
2
14
84
=
=

=
H=16cm
a
b
c
h
hb
cm h
h
h
h
h H h
b
20
400
144 256
12 16
2
2
2 2 2
2 2
=
=
+ =
+ =
+ =
2
448
140 120 104 84
2
20 14
2
16 15
2
16 13
84
2 2 2
cm P
P
P
bh H c H a
B P
=
+ + + =

+

+

+ =
+

+

+ =
3
448
16 84
3
1
3
1
cm V
V
BH V
=
⋅ =
=
11





4) Izračunati zapreminu pravilnog tetraedra u funkciji ivice a



Tetraedar je pravilna jednakoivična trostrana piramida.



















Izvucimo trougao:



9
6
9
3 9
9
3
3
3
2 2 2 2
2
2
2 2
a a a a
a
a
a H =

=

− =








− =

Dakle:








PAZI:




www.matematiranje.com
a
a
a
a
H
r
0
BH V
3
1
=
a
H
3
3 a
r
o
=
12
2
36
2 3
36
18
3
6
4
3
3
1
3
6
3
3
3
2

=

=
=
⋅ =
=
a
V
a
V
a
V
a a
V
a
H
2 3 2 9 18 = ⋅ =
12




5) Izraziti visinu pravilnog tetraedra u funkciji zapremine V.


Iskoristićemo rezultat prethodnog zadatka

12
2
3
a
V = i izraziti a
3 6 3
3
3
3
3
2 6
2 6
2 6
2
2
2
12
2
12
V a
V a
V a
V
a
V
a
=
=
=
⋅ =
=



Kako je
3
6 a
H = to je


6 3 3
6 6 2 3 6 3
6 6 5 5 5 3 3
6 5 3
6 2 6
3
6 6 2
3
6 2 2 3 2
3 3
2 3
3
V
H
V
H
V V
H
V
H
=
⋅ ⋅ ⋅
=
⋅ ⋅ ⋅
= =
=




www.matematiranje.com
13


6) Izračunati zapreminu pravilne četvorostrane zarubljene piramide ako su osnovne
ivice 7m i 5m i dijagonala 9m.
















Da bi našli visinu H moramo uočiti dijagonalni presek.


D
H
x 2
1
a
2
1
a


















www.matematiranje.com
a
a
H
a
a
1
1
D
1
____________
7
5
9
?
a m
a m
D m
V
=
=
=
=
m x
x
a a
x
2 6
2
2 5 2 7
2
2 2
1
=
+
=
+
=
( )
2 2 2
2
2 2
2
2
9 6 2
81 72
9
3
H D x
H
H
H
H m
= −
= −
= −
=
=
2 2 2
x H D + =
( )
( )
( )
3
2 2
1
2
1
2
1 1
109
5 7 5 7
3
3
3
3
m V
V
aa a a
H
V
BB B B
H
V
=
⋅ + + =
+ + =
+ + =
14

7) Izračunati zapreminu pravilne šestostrane zarubljene piramide ako su osnovne ivice
2m i 1m i bočna ivica 2m


























8) Osnovne ivice pravilne trostrane zarubljene piramide su 2cm i 6cm. Bočna strana
nagnuta je prema većoj osnovi pod uglom od
o
60 . Izračunati zapreminu te piramide.








PAZI: Kad se u zadatku kaže bočna strana pod
nekim uglom, to je ugao izmedju visina bočne
strane i visine osnove!!!






Izvucimo ''na stranu'' trapez (pravougli)
www.matematiranje.com

_________
1
2
1
2
m s
m a
m a
=
=
=
H H
a
1
a
1
a a −
3
3
1 2
) (
2
2 2 2
2
1
2 2
=
=
− =
− − =
H
H
H
a a s H
( )
( )
1 1
2 2
1 1
2 2
3
3
6 3 6 3 6 3
3 4 4 4
3 6 3
2 1 2 1
3 4
3
7
2
21
2
10, 5
H
V B B BB
a aa H a
V
V
V
V
V m
= + +
⎛ ⎞
= + +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= ⋅ + + ⋅
= ⋅
=
=
a
a
H
a
1
a
1
r
r
u
u
1
cm a
cm a
2
6
1
=
=
15

H H
6
3
1
a
6
3 a
o
60
x


( )
( )
3
2 2
1
3
3 26
52
6
3
12 4 36
6
3
2 6 2 6
4
3
3
2
2 3
3
3 2
60 60
3
3 2
6
3 4
6
3 2
6
3 6
6
3
6
3
m V
V
V
V
cm tg x H
x
H
tg
a a
x
o o
=
⋅ =
+ + =
⋅ + + =
= ⋅ = ⋅ = ⇒ =
= = − = − =



9) Bočne ivice pravilne trostrane zarubljene piramide nagnute su prema ravni osnove pod
uglom α. Osnovne ivice piramide su a i b ) ( b a > . Odrediti zapreminu piramide.


Izvucimo obeleženi trapez, iz njega ćemo naći visinu!

















www.matematiranje.com

a
a
H
s
H
3
3 a
H
3
3 b
x
α
16


) (
12
) (
) (
4
3
3
3 ) (
3
1
4
3
4
3
4
3
3
3
3 ) (
3
3 ) (
3
3
3
3
2 2
2 2
2 2
ab b a
tg b a
V
ab b a tg
b a
V
ab b a H
V
tg
b a
xtg H
x
H
tg
b a b a
x
+ +

=
+ + ⋅ ⋅

=








+ + =


= =

=

= − =
α
α
α α
α


Kako je







10) Data je prava pravilna četvorostrana piramida osnovne ivice cm a 2 5 = i bočne
ivice s=13cm. Izračunati ivicu kocke koja je upisana u tu piramidu tako da se njena četiri
gornja temena nalaze na bočnim ivicama piramide.





cm s
cm a
13
2 5
=
=


Nadjimo najpre visinu piramide.










www.matematiranje.com


a
a
H
s
A
B
C
x
x
x
cm H
H
H
a
s H
12
144
2
2 2 5
13
2
2
2
2
2 2
2
2 2
=
=








− =








− =
2 2 3 3
3 3
( )( )
( )
12
a b a b ab a b
a b tg
V
α
− + + = −

=
17



Izvucimo ‘’na stranu’’ dijagonalni presek:


Dobili smo 2 slična trougla: MNC ABC Δ Δ ~

PAZI:
→ AB je dijagonalna osnove cm a AB 10 2 2 5 2 = = =
→ MN je dijagonala stranice kvadrata 2 x MN =
→ Visina CD=H=12cm
→ Visina CQ=H-x=12-x

Dakle:


: :
10: 2 12: (12 )
10(12 ) 12 2
120 10 12 2
AB MN CD CQ
x x
x x
x x
=
= −
− = ⋅
− =

→ = + 120 10 2 12 x x Podelimo sa 2

60 ) 5 2 6 (
60 5 2 6
= +
= +
x
x x


+
=
5 2 6
60
x Racionališemo

60 6 2 5
6 2 5 6 2 5
60(6 2 5)
72 25
60(6 2 5)
47
x
x
x

= ⋅
+ −
+
=

+
=
Ovo je tražena ivica kocke.




11) Osnova piramide je tangentni poligon sa n stranica opisan oko kruga poluprečnika r.
Obim poligona je 2p, bočne stranice piramide nagnute su prema ravni osnovne pod
uglom ϕ . Odrediti zapreminu piramide.



Baza ove piramide je sastavljena iz n-trouglova. Ako stranice poligona obeležimo sa
n
a a a .... ,
2 1
, onda će površina svakog od tih n-trouglova biti ,
2
r a
P
i
i

= odnosno
www.matematiranje.com

A
B
C
M
N
Q
D
18


1 2
1 2
1 2 1 2
...
... ( ... ) gde je ... obim poligona
2 2 2 2
2
2
n
n
n n
B P P P
a r a r a r r
B a a a a a a
r
B p rp
= + +
= + + + = + + → + +
= ⋅ =




Pošto kaže da su bočne stranice nagnute pod uglom ϕ , to je:








2
1
3
1
3
3
V BH
V rp rtg
r p tg
V
ϕ
ϕ
=
= ⋅

=


www.matematiranje.com
H
r
ϕ
ϕ ϕ rtg H
r
H
tg = ⇒ =
19






1
VALJAK

Valjak je geometrijsko telo ograničeno sa dva kruga u paralelnim ravnima i delom cilindrične površi čije su

izvodnice normalne na ravan tih krugova.

Osa valjka je prava koja prolazi kroz centre baza.


Naravno kao i do sada oznake su:

- P je površina valjka
- V je zapremina valjka
- B je površina baze
- M je površina omotača
- H je visina valjka
- r je poluprečnik osnove ( baze ), onda je 2r prečnik




O
O
1
2
osa valjka




Početne formule za površinu i zapreminu valjka iste su kao i formule za P i V prizme:





2 i P B M V B H = + = ⋅



www.matematiranje.com


2

Pre nego li sklopimo formule za P i V pogledajmo mrežu valjka:




2
B r π =
2
B r π =
2 M r H π =
2rπ
H



Baze su očigledno krugovi čija je površina :


2
B r π =
.


Omotač je pravougaonik čije su stranice visina H i obim kruga 2 O rπ = , pa je površina omotača jednaka

2 M r H π =





2 2
2
2 2
2 ( )
P B M V B H
P r r H V r H
P r r H
π π π
π
= + = ⋅
= + =
= +





www.matematiranje.com

3
Pogledajmo sada kako izgleda osni presek valjka:




H
2r
D
osni presek



Ovde primenjujemo Pitagorinu teoremu:
2 2 2
(2 ) D r H = +


Površina osnog preseka je
2
op
P rH =




Ako u tekstu zadatka kaže da je valjak RAVNOSTRAN, to znači da mu je osni presek kvadrat i da je 2 H r =

Napomenimo još da valjak može nastati obrtanjem kvadrata ili pravougaonika oko jedne stranice ili simetrale
stranice.




osa rotacije(stranica)
a
b
r=a
H=b
a
b
r=a/2
H=b
osa rotacije (simetrala stranice)




www.matematiranje.com
4
1) Izračunati zapreminu pravog valjka ako je data površina
3
324 cm P π = i odnos
visine prema poluprečniku 2 : 7 : = r H .

?
2 : 7 :
324
______ __________
3
=
=
=
V
r H
cm P π


Kako imamo datu razmeru, upotrebićemo “trik sa k”



=
=
⇒ =
k r
k H
r H
2
7
2 : 7 :

Obrazac za površinu je:










2) Površina pravog valjka je 84
2
cm π , a visina mu je za 5cm veća od prečnika
osnove. Izračunati zapreminu valjka.


?
5 2
84
_____ __________
2
=
+ =
=
V
r H
cm P π

Nemoguće r
r
r
r r
r r
r r
r r
r r r
H r r P

− −
=
= =
+ −
=
± −
=
− +
= − +
+ =
+ =
+ + =
+ =
6
23 5
3
6
18
6
23 5
6
23 5
42 5 3
0 84 10 6
10 6 84
) 5 3 ( 2 84
) 5 2 ( 2 84
) ( 2
2
1
2 , 1
2
2
2
π π
π

Dakle cm r 3 =



www.matematiranje.com

2 ( )
324
P r r H π
π
= +
2 2k π = ⋅ ⋅
2
2
(2 7 )
324 4 9
324 36
9
3
k k
k k
k
k
k
+
= ⋅
=
=
=
cm r
cm H
6 3 2
21 3 7
= ⋅ =
= ⋅ =
3
2
2
756
21 6
cm V
V
H r V
π
π
π
=
⋅ ⋅ =
=
cm H
H
r H
11
5 3 2
5 2
=
+ ⋅ =
+ =
3
2
2
99
11 3
cm V
V
H r V
π
π
π
=
⋅ =
=
5

3) Od drvenog valjka poluprečnika osnove cm r 9 = , visine cm H 12 = istesana je
najveća moguća pravilna trostrana prizma. Kolika je zapremina odpadaka?

→ Najveća prizma je ona koja je upisana u valjak
→ Visine prizme i valjka su jednake
→ Zapreminu odpadaka ćemo dobiti kad od zapremine
valjka oduzmemo zapreminu prizme!

cm H
cm r
12
9
=
=


P v OD
V V V − =

Nadjimo najpre stranicu prizme.
3
3
3
9
3
3 27
27
3
27 3
3 3
27 3
3
9 3
o
a
r
a
a
a
a
a
a cm
=
=
=
=
= ⋅
=
=






4) Izračunati površinu šupljeg valjka čija je visina cm H 25 = , poluprečnik
spoljašnjeg omotača cm R 15 = , a unutrašnjeg je cm r 6 =



?
6
15
25
_ __________
=
=
=
=
P
cm r
cm R
cm H





www.matematiranje.com
( )
2
2
2
2
2
2
3
4
3
4
9 3 3
12 9
4
243 3
81 12
4
12
OD v P
OD
OD
OD
OD
OD
V V V
a
V r H H
a
V H r
V
V
V
π
π
π
π
= −
= − ⋅
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
⎜ ⎟
= −
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
− =
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
=
324 243 3
4
π −
( )
( )
3
3 81 4 3 3
243 4 3 3
OD
OD
V
V cm
π
π
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= ⋅ −
= −
6
Razmišljamo:

→ Površina šupljeg valjka se sastoji iz omotača većeg valjka, omotača manjeg valjka i
dve baze koje čine kružni prsteni.

Dakle: B M M P 2
2 1
+ + =

1
M → Omotač većeg valjka
2
1
750 25 15 2 2 cm H R M π π π = ⋅ ⋅ ⋅ = =
2
M → Omotač manjeg valjka
2
2
300 25 6 2 2 cm H r M π π π = ⋅ ⋅ ⋅ = =
( ) ( )
2 2 2 2 2
2
15 6 189
750 300 2 189
1428
B R r cm
P
P cm
π π π
π π π
π
= − = − =
= + + ⋅
=


5) Kvadrat stranice a rotira oko ose koja je od centra kvadrata udaljena za






>
2
a
p p . Odrediti zapreminu obrtnog tela ako je osa paralelna stranici kvadrata i
leži u njegovoj ravni.











Razmišljamo:

→ Na ovaj način smo ustvari dobili šuplji valjak.
→ Poluprečnik osnove većeg valjka je
2
a
p R + =
→ Poluprečnik osnove manjeg valjka je
2
a
p r − =
→ Visine oba valjka su iste ako i stranica kvadrata, tj. a H =
→ Zapreminu šupljeg valjka ćemo dobiti kad od zapremine većeg oduzmemo zapreminu
manjeg valjka!!!





www.matematiranje.com

( )














− − ⎟





+ =
− =
− =
− =
2 2
2 2
2 2
2 1
2 2
a
p
a
p H V
r R H V
H r H R V
V V V
π
π
π π
2
V H p π =
2
4
a
pa + +
2
p −
2
4
a
pa + −
2
2
2
2
2
V H pa
V paH
V pa a
V a p
π
π
π
π
⎡ ⎤
⎢ ⎥
⎢ ⎥
⎣ ⎦
= ⋅
=
= ⋅
=
7


6) Osnova prizme je jednakokraki trapez osnovica 8cm i 2cm. U trapez je upisan
valjak. Izračunati razmeru zapremine valjka i zapremine prizme ako je njegova
visina jednaka kraku trapeza.




? :
2
8
_________
=
=
=
=
P V
V V
C H
cm b
cm a










Ako pogledamo bazu vidimo da je trapez tangentni
četvorougao (može da se upiše krug) pa je:



Primenom Pitagorine teoreme na trapez:



Površina kruga je:
π
2
r P = gde je

2
4
2
2
cm P
cm
h
r
π =
= =






Površina trapeza je:
2
20
4
2
2 8
2
cm P
h
b a
P
=

+
= ⋅
+
=


www.matematiranje.com

cm H cm c
c
c
c b a
5 5
2 10
2 2 8
2
= ⇒ =
=
= +
= +
cm h
h
h
h
b a
c h
4
16
9 25
2
2 8
5
2
2
2
2
2 2
2
2 2
=
=
− =





⎛ −
− =





⎛ −
− =
: :
:
20: 4
5:
: 5:
V P V P
V P
V P
V V B H B H
B B
V V
π
π
π
=
=
=
=
=
8
7) Ravan prolazi kroz centar donje osnove kružnog valjka i nagnuta je prema ravni
osnove pod uglom α. Ta ravan seče gornju osnovu po tetivi b, kojoj odgovara
centralni ugao β. Izračunati zapreminu valjka.


Kod ovog zadatka slika je neophodna i sa nje ćemo uočiti zavisnost izmedju elemenata.
Pošto se zapremina valjka računa H r V π
2
= , naš “posao” je da r i H izrazimo preko datih
elemenata α, β i b.


Proučimo najpre gornju bazu!!






Onda je:

r
b
2
2
sin =
β


2sin
2
b
r
β
=
i
x
b
tg
2
2
=
β


2
2
b
x
tg
β
=

Dalje ćemo izvući polovinu osnog preseka (onu desnu, naravno)


→ odavde je



H







Konačno, zapremina je:
www.matematiranje.com

2
2
2
2
H b
tg H xtg tg
x
tg
btg
H
tg
α α α
β
α
β
= ⇒ = = ⋅
=
9
2
2
2
2
3
2
2sin 2
2 2
4sin 2
2 2
8sin
2 2
V r H
b btg
V
tg
b btg
V
tg
b tg
V
tg
π
α
π
β β
α
π
β β
π α
β β
=
⎛ ⎞
⎜ ⎟
= ⋅
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= ⋅
=


8) Zapremina kosog valjka kod koga izvodnica zaklapa ugao
o
60 = α sa ravni
osnove je 3 8π = V . Odrediti poluprečnik osnove ako se zna da je osni presek
romb.




?
3 8
___ __________
=
=
r
V π





Izvucimo osni presek ‘’na stranu’’



Odavde je:


a
H
o
= 60 sin
→ =
o
a H 60 sin I pošto je r a 2 = onda je


Upakujemo ovde dve dobijene jednakosti:


2
2
8 3
3
r H
r r
=
⋅ 8 3 =
3
3 3
8
2
2
r
r
r
=
=
=

www.matematiranje.com

a
a=2r
a
a=2r
a
2
8
V r H π
π
=
2
3 r π =
2
8 3
H
r H =
3
2
3
2
r H
r H
=
⋅ =
1
TAČKA i PRAVA

Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.

1. Rastojanje između dve tačke

Ako su nam date tačke
1 1 2 2
( , ) i ( , ) A x y B x y , onda rastojanje između njih računamo po formuli

2 2
2 1 2 1
( , ) ( ) ( ) d A B x x y y = − + −

Primer1.

Odrediti dužine stranica trougla čija su temena A(1,1) , B(4,1) i C(1,5)

A(1,1)
B(4,1)
C(1,5)
d(A,B)
d(B,C)
d(A,C)


Da vas ne zbuni, nema veze da li ćete obeležiti d(A,B) ili d(B,A) jer je rešenje isto.

2 2
2 1 2 1
2 2
2 2
2 2
( , ) ( ) ( )
( , ) (4 1) (1 1) 9 0 3
( , ) (1 1) (5 1) 0 16 4
( , ) (1 4) (5 1) 9 16 5
d A B x x y y
d A B
d A C
d B C
= − + −
= − + − = + =
= − + − = + =
= − + − = + =


2. Deljenje duži u datoj razmeri

Ako je tačka ( , ) M x y
λ λ
unutrašnja tačka duži AB, gde je
1 1
( , ) A x y i
2 2
( , ) B x y i ako je data razmera
: to jest ( )
AM
AM MB
MB
λ λ = = , u kojoj tačka M deli duž AB , onda se koordinate tačke M računaju po
obrascima


1 2 1 2
( , ) i y
1 1
x x y y
M x y x
λ λ λ λ
λ λ
λ λ
+ +
→ = =
+ +


( , ) M x y
λ λ
1 1
( , ) A x y
2 2
( , ) B x y


www.matematiranje.com

2

3. Sredina duži

Ako je tačka ( , )
s s
M x y sredina duži AB (
1 1
( , ) A x y i
2 2
( , ) B x y ) onda se njene koordinate računaju po formuli



1 2 1 2
( , ) i y
2 2
s s s s
x x y y
M x y x
+ +
→ = =

1 1
( , ) A x y
2 2
( , ) B x y
( , )
s s
M x y


Primer 2.

Izvesti formule za koordinate težišta trougla!

Da se podsetimo, težište se nalazi u preseku težišnih duži i težište deli težišnu duž u odnosu 2 : 1.
2 2
( , ) B x y
3 3
( , ) C x y
*( *, *) A x y
1 1
( , ) A x y


Najpre ćemo naći koordinate tačke *( *, *) A x y kao sredinu duži BC.

2 3 2 3
*( *, *) * i y*
2 2
x x y y
A x y x
+ +
→ = =

2 2
( , ) B x y
3 3
( , ) C x y
2 3 2 3
*( , )
2 2
x x y y
A
+ +
( , )
T T
T x y
2
1
1 1
( , ) A x y


Dalje ćemo iskoristiti formulu za deljenje duži u datoj razmeri , gde je AT : TA* = 2 : 1 = 2

www.matematiranje.com
2 3 2 3
1 1
1 2 3 1 2 3
2( ) 2( )
2 2
( , ) = i y =
1 2 3 1 2 3
T T T T
x x y y
x y
x x x y y y
T x y x
+ +
+ +
+ + + +
→ = =
+ +


3

4. Površina trougla preko koordinata temena


Neka su
1 1
( , ) A x y ,
2 2
( , ) B x y i
3 3
( , ) C x y temena datog trougla ABC određena pomoću naznačenih koordinata u
odnosu na pravougli koordinatni sistem xOy, tada je površina trougla data obrascem


1 2 3 2 3 1 3 1 2
1
( ) ( ) ( )
2
P x y y x y y x y y = − + − + −



može i preko determinante( naravno, ko je upoznat sa njihovim izračunavanjem)


1 1
2 2
3 3
1
1
1
2
1
x y
P x y
x y
=

Apsolutna vrednost je tu da nam obezbedi da rešenje ne bude negativno, jer površina ne može biti negativan broj.


Primer 3.



Izračunati površinu trougla ABC ako je A(-2,3) ; B(8,-2) i C( 3,8)



1 2 3 2 3 1 3 1 2
1
( ) ( ) ( )
2
1
2( 2 8) 8(8 3) 3(3 ( 2))
2
1
2( 10) 8 5 3(3 2)
2
1
20 40 15
2
1
75
2
37, 5
P x y y x y y x y y
P
P
P
P
P
= − + − + −
= − − − + − + − −
= − − + ⋅ + +
= + +
=
=

www.matematiranje.com



4
PRAVA

i) opšti ( implicitni oblik) je 0 ax by c + + =

ii) eksplicitni oblik je y kx n = +

Ovaj oblik nam je najbitniji jer se koristi u mnogim formulama. U njemu je :

k- koeficijent pravca ( k tgα = , gde je α ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x – ose)

n - je odsečak na y - osi

Kako preći iz opšteg u eksplicitni oblik?

0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno
sad sve podelimo sa b
Odavde je i
ax by c
by ax c
a c
y x
b b
a c
k n
b b
+ + = →
= − − →
= − −
= − = −

Primer 4.

Pravu 7x+3y + 23=0 prebaciti u eksplicitni oblik i naći k i n

7 3 23 0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno
3 7 23 sad sve podelimo sa 3
7 23
3 3
7 23
Odavde je i
3 3
x y
y x
y x
k n
+ + = →
= − − →
= − −
= − = −


iii) 1
x y
m n
+ = je segmentni oblik

m – je odsečak na x osi

n – je odsečak na y osi

x
y
O
m
n

www.matematiranje.com
5
Primer 5.

U jednačini ( 1) 8 0 px p y + + − = odrediti parametar p , tako da prava gradi dva puta veći odsečak na apscisnoj
osi nego na ordinatnoj osi.

Prava gradi dva puta veći odsečak na apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi , znači
2 m n =


Sredimo datu jednačinu prave da bi iz nje mogli da pročitamo m i n.

( 1) 8 0
( 1) 8 sve podelimo sa 8
( 1)
1 oslobodimo x i y
8 8
8 8
1 odavde je i
8 8
1
1
px p y
px p y
px p y
x y
m n
p p
p p
+ + − =
+ + =
+
+ =
+ = → = =
+
+


Sad ovo zamenimo u
2 m n =



2
8 8
2
1
8 16
1
16 8( 1)
16 8 8
16 8 8
8 8
1
m n
p p
p p
p p
p p
p p
p
p
=
= ⋅
+
=
+
= +
= +
− =
=
=


iv) cos sin x y p ϕ ϕ + = je normalni oblik jednačine prave

O
p
ϕ
x
y

U ovoj jednačini je :

p je normalno rastojanje od koordinatnog početka (0,0) do naše prave

ϕ je ugao koji rastojanje p gradi sa pozitivnim smerom x ose www.matematiranje.com
6

Formula za prelazak iz opšteg u normalni oblik je :

2 2
0 0
ax by c
ax by c
a b
+ +
+ + = → =
± +


ali pazimo, ispred korena uzimamo znak suprotan od znaka broja c .


Primer 6.

Svedi jednačinu 4x – 3y +5 = 0 na normalni oblik.

2 2
4 3 5
4 3 5 0 0 ( minus ispred korena jer je c=5)
4 3
4 3 5 4 3 5 4 3
0 0 1 0 a odavde je :
5 5 5 25
4 3
p=1, cos = , sin =
5 5
x y
x y
x y x y
x y
ϕ ϕ
− +
− + = → =
− +
− + − +
= → = →− + − =
− −




v) Prava kroz tačku
1 1
( , ) A x y sa koeficijentom pravca k je :
1 1
( ) y y k x x − = −

vi) Prava kroz tačke
1 1
( , ) A x y i
2 2
( , ) B x y je :
2 1
1 1
2 1
( )
y y
y y x x
x x

− = −


Primećujete da je onda
2 1
2 1
y y
k
x x

=



Kakav može biti međusoban položaj dve prave u ravni?

1) Mogu da se seku

Tačku preseka nalazimo rešavajući sistem od te dve jednačine !

Ako posmatramo prave
1 1
y k x n = + i
2 2
y k x n = + onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:

2 1
1 2
1
k k
tg
k k
α

=
+ ⋅


Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je
1 2
1 k k ⋅ = − ( uslov normalnosti)

2) Mogu da budu paralelne

Prave
1 1
y k x n = + i
2 2
y k x n = + su paralelne ako je
1 2
k k = ( uslov paralelnosti)


www.matematiranje.com
7
Primer 7.

Data su temena trougla A(-5,-2), B(7,6), C(5,4). Odrediti:

a) jednačinu stranice AB
b) jednačinu visine
c
h
c) ugao kod temena A


a) Upotrebićemo formulu za jednačinu prave kroz dve tačke( A i B)

A(-5,2) B(7,6)
C(5,4)


2 1
1 1
2 1
( )
6 ( 2)
( 2) ( ( 5))
7 ( 5)
y y
y y x x
x x
y x

− = −

− −
− − = − −
− −

6 2
2 ( 5)
7 5
8
2 ( 5)
12
2
2 ( 5)
3
2 2
5 2
3 3
2 10 6
3 3 2
2 4
3 3
y x
y x
y x
y x
y x
y x
+
+ = +
+
+ = +
+ = +
= + ⋅ −
= + −
= +

b)
A(-5,2) B(7,6)
C(5,4)
c
h

www.matematiranje.com
8
Jednačinu visine
c
h ćemo naći kao jednačinu prave kroz jednu tačku C( 5,4) a njen koeficijent pravca mora da
zadovoljava uslov normalnosti sa pravom AB.

Koeficijent pravca prave AB :
2 4
3 3
y x = + je
1
2
3
k = . Naša prava je normalna na AB, pa je :


2
1
2
2
1
1
2
3
3
2
k
k
k
k
= −
= −
= −

1 1
( )
3
4 ( 5)
2
3 15
4
2 2
3 23
2 2
y y k x x
y x
y x
y x
− = −
− = − −
= − + +
= − +



c) Ugao kod temena A je ustvari ugao između pravih AB i AC. Čim nam traže neki ugao koristimo obrazac


2 1
1 2
1
k k
tg
k k
α

=
+ ⋅


A(-5,2) B(7,6)
C(5,4)
α



Iz prave AB već imamo koeficijent pravca
1
2
3
k = .
Ne moramo tražiti celu jednačinu prave AC već samo njen koeficijent pravca.

A(-5,-2), C(5,4) menjamo u
2 1
2 1
y y
k
x x

=



2 1
2
2 1
2
2
2
4 ( 2)
5 ( 5)
6
10
3
5
y y
k
x x
k
k
k

=

− −
=
− −
=
=

www.matematiranje.com
9
2 1
1 2
1
3 2
5 3
3 2
1
5 3
1
15
6
1
15
1
15
21
15
1
21
1
21
k k
tg
k k
tg
tg
tg
tg
arctg
α
α
α
α
α
α

=
+ ⋅

=
+ ⋅

=
+

=
=
=





Pramen pravih


Ako su
1 1 1
0 A x B y C + + = i
2 2 2
0 A x B y C + + = jednačine dveju pravih koje se seku u tački O, tada je :

1 1 1 2 2 2
( ) 0 A x B y C A x B y C λ + + + + + =

jednačina pramena pravih sa centrom u tački O.

O
1 1 1
0 A x B y C + + =
2 2 2
0 A x B y C + + =


Znači, da bi opisali pramen pravih , potrebne su nam dve prave iz tog pramena.


www.matematiranje.com
10
Odstojanje tačke
1 1
( , ) A x y od prave 0 ax by c + + = dato je formulom:

2 2
ax by c
d
a b
+ +
=
+



Primer 8.


U pramenu pravih 2 4 ( 2 3) 0 x y x y λ + + + − − = odrediti pravu čije odstojanje od tačke P(2,-3) iznosi 10 .



Najpre prepakujemo jednačinu pramena:

2 4 ( 2 3) 0
2 4 2 3 0 upakujemo one uz x, pa uz y, pa slobodne ...
(2 ) (1 2 ) 4 3 0
Odavde možemo videti da je 2 , 1 2
x y x y
x y x y
x y
a b
λ
λ λ λ
λ λ λ
λ λ
+ + + − − =
+ + + − − =
+ + − + − =
= + = −



Sad uzimamo formulu za rastojanje tačke od prave

2 2
ax by c
d
a b
+ +
=
+


2 2
2 2
2
(2 ) 2 (1 2 ) ( 3) 4 3
(2 ) (1 2 )
4 2 3 6 4 3
10
4 4 1 4 4
5 5
10
5 5
d
λ λ λ
λ λ
λ λ λ
λ λ λ λ
λ
λ
+ ⋅ + − ⋅ − + −
=
+ + −
+ − + + −
=
+ + + − +
+
=
+


Odavde sredjivanjem dobijamo dva rešenja:
1
2
1
9
10
λ
λ
=
= −


Kad ova rešenja vratimo u pramen 2 4 ( 2 3) 0 x y x y λ + + + − − = dobijamo tražene prave:


3x – y + 1 = 0

11x + 28 y +67 = 0

www.matematiranje.com

11


























1
KRUŽNICA

Kružnica (kružna linija) je skup tačaka u ravni sa osobinom da su sve tačke tog skupa na jednakom

rastojanju (r) od jedne stalne tačke (C, centar) te ravni.

Kružnica je dakle određena tačkom C i pozitivnim brojem r ( poluprečnikom).

p
q
C(p,q)
r
x
y


Opšta jednačina kružnice je:
2 2 2
( ) ( ) x p y q r − + − =

Odakle ona?

Posmatrajmo sliku:

p
q
M(x,y)
x
y
C
r
x-p
y-q
x
y
2 2 2
( ) ( ) x p y q r − + − =

Tačka M(x,y) je na kružnici. Uočimo pravougli trougao na slici. Primena Pitagorine teoreme nam daje traženu

jednačinu kružnice.


Ako je p = 0 i q = 0 onda se radi o centralnoj kružnici.

x
y
r

2 2 2
x y r + =
Kako “ spakovati” kružnicu ako je data u drugom obliku ? www.matematiranje.com
2

Ima dva načina.

I način

Ako je kružnica data u obliku
2 2
0 x y dx ey f + + + + = možemo koristiti formulice
2 2 2
2
2
d
p
e
q
r p q f
= −
= −
= + −


Primer 1.

Odrediti koordinate centra i poluprečnik kružnice
2 2
6 4 12 0 x y x y + + − − =

Uporedimo
2 2
6 4 12 0 x y x y + + − − = sa
2 2
0 x y dx ey f + + + + = i imamo d = 6, e = - 4 i f = - 12

Dalje koristimo formule


2 2 2 2 2
6
3
2 2
4
2
2 2
( 3) 2 ( 12) 25
d
p
e
q
r p q f
= − = − = −

= − = − =
= + − = − + − − =


Ovo zamenimo u jednačinu kružnice
2 2 2
( ) ( ) x p y q r − + − = i dobijamo

2 2 2
2 2
2 2
( ) ( )
( ( 3)) ( 2) 25
( 3) ( 2) 25
x p y q r
x y
x y
− + − =
− − + − =
+ + − =


II način

Vršimo dopunu do punog kvadrata!

2 2
6 4 12 0 x y x y + + − − = Najpre pretumbamo , svi sa x, pa sa y, pa brojevi...

2 2
6 4 12 0 x x y y + + − − = Pazi, uvek dodajemo
2
onaj uz x
( )
2
i to isto oduzmemo , pa tako i za y.
2
onaj uz y
( )
2

2 2 2 2 2 2
6 6 4 4
6 ( ) ( ) 4 ( ) ( ) 12 0
2 2 2 2
x x y y + + − + − + − − =
2 2
6 9 9 4 4 4 12 0 x x y y + + − + − + − − = Sad sklopimo pune kvadrate a brojke prebacimo na desnu stranu...
2 2
( 3) ( 2) 25 x y + + − =

Vi odaberite sami šta vam je lakše… www.matematiranje.com
3
Primer2.

Napisati jednačinu kružnice koja sadrži tačke A(5,6), B(-3,2) i C(-2,-1).

I ovaj tip zadatka možete rešavati na dva načina.

I način

Koristimo “ rasklopljeni” oblik kružnice
2 2
0 x y dx ey f + + + + = i umesto x i y menjamo koordinate datih
tačaka, oformimo sistem tri jednačine sa tri nepoznate i rešimo ga...

2 2
2 2
(5, 6) 0
5 6 5 6 0
5 6 25 36
5 6 61
A x y dx ey f
d e f
d e f
d e f
→ + + + + =
+ + ⋅ + ⋅ + =
+ + = − −
+ + = −

2 2
2 2
( 3, 2) 0
( 3) 2 ( 3) 2 0
3 2 9 4
3 2 13
B x y dx ey f
d e f
d e f
d e f
− → + + + + =
− + + ⋅ − + ⋅ + =
− + + = − −
− + + = −

2 2
2 2
( 2, 1) 0
( 2) ( 1) ( 2) ( 1) 0
2 4 1
2 5
C x y dx ey f
d e f
d e f
d e f
− − → + + + + =
− + − + ⋅ − + ⋅ − + =
− − + = − −
− − + = −


Evo tri jednačina, prelazimo u sistem…

5 6 61
3 2 13
2 5
d e f
d e f
d e f
+ + = −
− + + = −
− − + = −


Sistem rešite na način koji obožavate ...( imate u I godini fajl sistemi pa se podsetite...)

Dobijamo rešenja 4, 4, 17 d e f = − = − = − i to zamenimo u
2 2
0 x y dx ey f + + + + =

2 2
4 4 17 0 x y x y + − − − =

2 2 2 2 2 2
4 4 4 4
4 ( ) ( ) 4 ( ) ( ) 17 0
2 2 2 2
x x y y − + − + − + − − =

2 2
4 4 4 4 4 4 17 0 x x y y − + − + − + − − =

2 2
( 2) ( 2) 25 x y − + − =

II način

Date tačke A(5,6), B(-3,2) i C(-2,-1) direktno menjamo u jednačinu kružnice :
2 2 2
( ) ( ) x p y q r − + − =


( )
2 2 2
2 2 2
A 5, 6 ( ) ( )
(5 ) (6 )
x p y q r
p q r
→ − + − =
− + − =

( )
2 2 2
2 2 2
3, 2 ( ) ( )
( 3 ) (2 )
B x p y q r
p q r
− → − + − =
− − + − =

( )
2 2 2
2 2 2
2, 1 ( ) ( )
( 2 ) ( 1 )
C x p y q r
p q r
− − → − + − =
− − + − − =



Dobili smo dakle sistem:

www.matematiranje.com
4

2 2 2
2 2 2
2 2 2
(5 ) (6 )
( 3 ) (2 )
( 2 ) ( 1 )
p q r
p q r
p q r
− + − =
− − + − =
− − + − − =


Kako je kod sve tri jednačine desna strana ista, uporedimo leve strane, recimo prve i druge , pa prve i treće
jednačine.

2 2 2 2
2 2 2 2
(5 ) (6 ) ( 3 ) (2 )
25 10 36 12 9 6 4 4
25 10 36 12 9 6 4 4
16 8 48
2 6
p q p q
p p q q p p q q
p q p q
p q
p q
− + − = − − + −
− + + − + = + + + − +
− + − = + + −
− − = −
+ =


2 2 2 2
2 2 2 2
(5 ) (6 ) ( 2 ) ( 1 )
25 10 36 12 4 4 1 2
25 10 36 12 4 4 1 2
14 14 56
4
p q p q
p p q q p p q q
p q p q
p q
p q
− + − = − − + − −
− + + − + = + + + + +
− + − = + + +
− − = −
+ =


Sad oformimi sistem od dve jednačine sa dve nepoznate

2 6
4
2
2
p q
p q
p
q
+ =
+ =
=
=


Vratimo se u jednu od prve tri jednačine da nadjemo poluprečnik r

2 2 2
2 2 2
2
2
(5 ) (6 )
(5 2) (6 2)
9 16
25
5
p q r
r
r
r
r
− + − =
− + − =
+ =
=
=



I dobili smo jednačinu tražene kružnice

2 2
( 2) ( 2) 25 x y − + − =


Vi odaberite koji vam je način jasniji i radite po njemu ili onako kako vaš profesor zahteva…


www.matematiranje.com
5
Prava i kružnica

Za uzajamni položaj prave i kružnice u ravni postoje tri mogućnosti:

i)
Prava i kružnica imaju dve zajedničke tačke. Ovo je situacija kada je rastojanje od centra kružnice do prave manje

od poluprečnika kružnice.

d
r


ii)
Prava i kružnica nemaju zajedničkih tačaka. Ovde je rastojanje od centra kružnice do prave veće od poluprečnika

kružnice.

r
d


iii)

Prava i kružnica imaju jednu zajedničku tačku. Ovde je rastojanje od centra kružnice do prave jednako sa

poluprečnikom i tada se prava zove TANGENTA .

tangenta
d=r


Ispitivanje odnosa prave i kružnice svodi se na rešavanje sistema od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine.

Posmatrajmo pravu y kx n = + i kružnicu
2 2 2
( ) ( ) x p y q r − + − =

Umesto y u jednačini kružnice zamenimo kx n + i posle sredjivanja izvodimo sledeći zaključak:

i) Ako je
2 2 2
( 1) ( ) 0 r k kp q n + − − + > prava i kružnica imaju dve zajedničke tačke
ii) Ako je
2 2 2
( 1) ( ) 0 r k kp q n + − − + < prava i kružnica nemaju zajedničkih tačaka
iii) Ako je
2 2 2
( 1) ( ) 0 r k kp q n + − − + = prava i kružnica imaju jednu zajedničku tačku
www.matematiranje.com
6
Situacija kad prava i kružnica imaju jednu zajedničku tačku se još naziva i

USLOV DODIRA :
2 2 2
( 1) ( ) r k kp q n + = − +

Napomena :

Ako tražimo tangentu iz neke tačke VAN kružnice neophodno je koristiti uslov dodira. Ali ako trebamo naći

tangentu baš u tački dodira čije koordinate znamo možemo koristiti gotovu formulicu:

2
0 0
( )( ) ( )( ) x p x p y q y q r − − + − − =


(x ,y )
2
0 0
( )( ) ( )( ) x p x p y q y q r − − + − − =


Primer 3.

Iz koordinatnog početka povučene su tangente na kružnicu
2 2
6 4 9 0 x y x y + − − + = . Naći njihove jednačine i
ugao između njih.

Najpre sredimo kružnica da možemo pročitati p,q i r.

2 2
2 2
2 2
2 2
6 4 9 0
6 4 9 0
6 9 9 4 4 4 9 0
( 3) ( 2) 4
x y x y
x x y y
x x y y
x y
+ − − + =
− + − + =
− + − + − + − + =
− + − =


p = 3, q = 2 , r = 2
Skicirajmo sada problem kada znamo kako izgleda kružnica:

x
y
1 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0 2
1
C(3,2)
α


Sa skice možemo zaključiti da je jedna tangenta sama x osa, dakle prava y = 0.

Ali , ajde da do toga dodjemo i računski. www.matematiranje.com
7


Neka je prava( prave) koju tražimo y kx n = + . Ovde menjamo koordinate tačke iz koje postavljamo tangentu,
dakle O(0,0).

0 0
0
y kx n
k n
n
= +
= ⋅ +
=



Dobili smo da je n = 0.


k tražimo iz uslova dodira.

2 2 2
2 2
2 2
2
( 1) ( )
4( 1) (3 2 0)
4 4 9 12 4
5 12 0
(5 12) 0
12
0
5
r k kp q n
k k
k k k
k k
k k
k k
+ = − +
+ = − +
+ = − +
− =
− =
= ∨ =



Dakle tražene tangente su :

1
2
: 0
12
:
5
t y
t y x
=
=


Ugao tražimo preko poznate formule za ugao između dve prave


2 1
1 2
1
12
0
5
12
1 0
5
12
5
12
5
k k
tg
k k
tg
tg
arctg
α
α
α
α

=
+ ⋅

=
+ ⋅
=
=



www.matematiranje.com
8














1
ELIPSA
www.matematiranje.com

Elipsa je skup tačaka u ravni s osobinom da je zbir rastojanja ma koje tačke od dveju datih tačaka(žiža) stalan broj.


y
x a
-a
b
-b
F(c,0) F(-c,0)
1 2
2 2
2 2
1
x y
a b
+ =
M(x,y)
r
r
1
2

1 2
, r r su potezi ( radijus vektori) elipse i važi za bilo koju tačku na elipsi
1 2
2 ( konstantan broj) r r a + =

1 2
( , 0), ( , 0) F c F c − su žiže elipse , gde je
2 2 2
c a b = −

a - je velika poluosa , odnosno 2a je velika osa

b - je mala poluosa, odnosno 2b je mala osa

c
e
a
= je ekscentricitet ( još kod elipse važi da je e<1)

Glavna jednačina elipse je
2 2
2 2
1
x y
a b
+ =
ili
2 2 2 2 2 2
b x a y a b + =
Primer 1.

Odrediti jednačinu elipse , ako žiže imaju koordinate ( 3, 0) ± , a dužina veće ose jednaka je 12.

Najpre iz podatka o žižama zaključimo da je c = 3.

Kako je 2a = 12 to mora biti a = 6. ( odnosno
2
36 a = )

Iskoristimo da je
2 2 2
c a b = −

2 2 2
2 2 2
2
2
2
3 6
9 36
36 9
27
c a b
b
b
b
b
= −
= −
= −
= −
=
Zamenimo u jednačinu elipse i
2 2
1
36 27
x y
+ =
evo rešenja.
2
Primer 2.

Odrediti jednačinu elipse koja sadrži tačke M( 6,4 ) i N (- 8, 3)

Koordinate datih tačaka ćemo zameniti u jednačinu elipse, ali je bolje da koristimo oblik
2 2 2 2 2 2
b x a y a b + =

2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
(6, 4)
6 4
36 16
M b x a y a b
b a a b
b a a b
→ + =
+ =
+ =



2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
( 8, 3)
( 8) 3
64 9
N b x a y a b
b a a b
b a a b
− → + =
− + =
+ =


Sad uporedimo leve strane ove dve jednakosti jer su im desne iste!

2 2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 2
36 16 64 9
16 9 64 36
7 28
4
b a b a
a a b b
a b
a b
+ = +
− = −
=
=


Sada se vratimo u jednu od ove dve jednakosti i zamenimo dobijenu vrednost.

2 2
2 2 2 2
2 2 2 2
2 4
4 2
2 2
2 2 2
4
64 9
64 9 4 4
100 4
4 100 0
4 ( 25) 0
25 4 25 100
a b
b a a b
b b b b
b b
b b
b b
b a a
=
+ =
+ ⋅ =
=
− =
− =
= → = ⋅ → =



Zamenimo ovo u jednačinu elipse

2 2
2 2
2 2
1
1
100 25
x y
a b
x y
+ =
+ =



i evo rešenja.
www.matematiranje.com

3
Elipsa i prava

Slično kao kod kružnice, da bi odredili međusobni položaj prave i elipse, rešavamo sistem jednačina:

y kx n = + i
2 2 2 2 2 2
b x a y a b + =

- Ako sistem nema rešenja , onda se prava i elipsa ne seku, to jest
2 2 2 2
a k b n + <

- Ako sistem ima dva rešenja, onda prava seče elipsu u dvema tačkama
2 2 2 2
a k b n + >

- Ako sistem ima jedno rešenje, prava je tangenta elipse i zadovoljava USLOV DODIRA:

2 2 2 2
a k b n + =


Napomena

Ako nam traže tangentu elipse u datoj tački
0 0
( , ) x y na elipsi ( koja pripada elipsi), onda imamo gotovu formulu:

0 0
2 2
: 1
x x y y
t
a b
⋅ ⋅
+ =



Primer 3.

U presečnim tačkama prave 5 3 14 0 x y − − = i elipse
2 2
3 28 x y + = konstruisane su tangente na elipsu.Odrediti
jednačine tangenata.

Ovde najpre moramo rešiti sistem jednačina i naći tačke preseka.

2 2
2 2
2
2
2 2
2
2
5 3 14 0 odavde izrazimo x...
3 28
3 14
ovo zamenimo u drugu jednačinu
5
3 14
( ) 3 28
5
9 84 196
3 28
25
9 84 196 75 700
84 84 504 0 sve podelimo sa 84
6 0
x y
x y
y
x
y
y
y y
y
y y y
y y
y y
− − =
+ =
+
= →
+
+ =
+ +
+ =
+ + + =
+ − =
+ − =

2
1,2
1
2
4
2
2
3
b b ac
y
a
y
y
− ± −
=
=
= −
odavde je
1 1 1
2 2 2
3 2 14
2 4
5
3 ( 3) 14
3 1
5
y x x
y x x
⋅ +
= → = → =
⋅ − +
= − → = → =
www.matematiranje.com
4

Dobili smo da se prava i elipsa seku u tačkama ( 4, 2) i ( 1,-3).

Pošto su to tačke na elipsi upotrebićemo gotovu formulu:
0 0
2 2
: 1
x x y y
t
a b
⋅ ⋅
+ =


Najpre da elipsu prebacimo u drugi oblik:

2 2
2 2
2 2
3 28 celu jednačinu podelimo sa 28
3
1 Kad se desi da nema skraćivanja, prebacimo taj broj " ispod"...
28 28
1
28
28
3
x y
x y
x y
+ =
+ =
+ =



1
1
4 2
(4, 2) : 1
28
28
3
Kad malo sredimo...
: 2 3 14 0
x y
za t
t x y
⋅ ⋅
→ + =
+ − =



2
2
1 ( 3)
(1, 3) : 1
28
28
3
Kad malo sredimo...
: 9 28 0
x y
za t
t x y
⋅ ⋅ −
− → + =
− − =




Primer 4.

Odrediti parametar p tako da prava y + x + p = 0 predstavlja tangentu elipse
2 2
2 3 30 x y + =

E ovde već moramo koristiti uslov dodira. Najpre sredimo pravu i elipsu da iz njih možemo pročitati šta nam treba

za uslov dodira.

0
Odavde je 1 i
y x p
y x p
k n p
+ + =
= − −
= − = −

2 2
2 2
2 2
2 2
2 3 30 sve podelimo sa 30
2 3
1
30 30
1 15 i 10
15 10
x y
x y
x y
a b
+ =
+ =
+ = → = =


Dalje koristimo uslov dodira: www.matematiranje.com
5
2 2 2 2
2 2
2
1
2
15( 1) 10 ( )
25
5
5
a k b n
p
p
p
p
+ =
− + = −
=
=
= −



Primer 5.

U elipsu
2 2
4 36 x y + = upisan je kvadrat. Odrediti njegovu površinu.


Ovde je neophodno nacrtati sliku i postaviti problem.




Šta možemo uočiti?

Prave y = x i y = - x u preseku sa elipsom daju temena tog upisanog kvadrata!

Dakle rešavamo sistem y = x i
2 2
4 36 x y + =

2 2
2 2
2
2
1 2
4 36
4 36
5 36
36 6 6
,
5 5 5
x y
y x
x x
x
x x x
+ =
=
+ =
=
= → = = −


Kako je y = x i y = - x

Koordinate temena su
6 6 6 6 6 6 6 6
( , ); ( , ); ( , ); ( , )
5 5 5 5 5 5 5 5
A B C D − − − −

Obeležimo stranicu kvadrata sa a. Njenu dužinu dobijamo kao rastojanje između tačaka , recimo A i B .
x
y
3
-3
0 6 -6
y=x y=-x
6

2 2
2 1 2 1
2 2
2
2
2
( , ) ( ) ( )
6 6 6 6
( ) ( )
5 5 5 5
12
0 ( ) kvadriramo
5
144
5
A znamo da je P=
144
5
d A B x x y y
a
a
a
a
P
= − + −
= − + − −
= + −
=
=




www.matematiranje.com













1
HIPERBOLA


Hiperbola je skup tačaka u ravni s osobinom da je razlika rastojanja ma koje tačke od dveju datih tačaka stalan broj.


x
y
a -a
F(-c,0) F(c,0)
1 2
b
y x
a
=
b
y x
a
= −
2 2
2 2
1
x y
a b
− =
r
r
1
2
(x,y)



a je realna poluosa ( 2a je realna osa)

b je imaginarna poluosa ( 2b je imaginarna osa)

1 2
, r r su potezi ( radijus vektori) i za njih važi
1 2
2 r r a − =

1 2
( , 0), ( , 0) F c F c − su žiže hiperbole , gde je
2 2 2
c a b = +

c
e
a
= je ekscentricitet ( još kod hiperbole važi da je e >1)

prave i
b b
y x y x
a a
= = − su asimptote hiperbole

Glavna jednačina hiperbole je
2 2
2 2
1
x y
a b
− =
ili
2 2 2 2 2 2
b x a y a b − =

Primer 1.

Odrediti jednačinu hiperbole ako je razmera njenih poluosa 3 : 4 i c = 15

Upotrebićemo trik sa k

: 3: 4
3
4
b a
b k
a k
=
=
=
i
2 2 2
c a b = + pa je www.matematiranje.com
2
2 2 2
2 2 2
2 2 2
2
2
2
(4 ) (3 )
15 16 9
225 25
225
25
9
3
c a b
c k k
k k
k
k
k
k
= +
= +
= +
=
=
=
=


Vratimo se da nađemo a i b.

2
2
2 2
3 3 3 9 81
4 4 3 12 144
Pa je hiperbola:
1
144 81
b k b
a k a
x y
= = ⋅ = → =
= = ⋅ = → =
− =




Primer 2.


Odrediti jednačinu hiperbole ako je rastojanje između žiža jednako 10 2 , a jednačine njenih asimptota su
3
4
y x = ±


Rastojanje između žiža je 2 10 2 c = pa je 5 2 c = .

3
4
y x = ± uporedimo sa
b
y x
a
= ± i dobijamo
3 3
4 4
b
b a
a
= → =

Ovo zamenimo u
2 2 2
c a b = +
2 2 2
2 2
2
2
3
(5 2) ( )
4
9
50
16
25
50
16
32
a a
a a
a
a
= +
= +
=
=
onda je
2 2 2
2
2
50 32
18
b c a
b
b
= −
= −
=


Jednačina tražene hiperbole je
2 2
1
32 18
x y
− =
www.matematiranje.com
3

Prava i hiperbola

Slično kao kod kružnice i elipse , da bi odredili međusobni položaj prave i hiperbole, rešavamo sistem jednačina:

y kx n = + i
2 2 2 2 2 2
b x a y a b − =

- Ako sistem nema rešenja , onda se prava i hiperbola ne seku, to jest
2 2 2 2
a k b n − <

- Ako sistem ima dva rešenja, onda prava seče hoperbolu u dvema tačkama
2 2 2 2
a k b n − >

- Ako sistem ima jedno rešenje, prava je tangenta hiperbole i zadovoljava USLOV DODIRA:

2 2 2 2
a k b n − =


Napomena

Ako nam traže tangentu hiperbole u datoj tački
0 0
( , ) x y na hiperboli , onda imamo gotovu formulu:

0 0
2 2
: 1
x x y y
t
a b
⋅ ⋅
− =




Primer 3.

Napisati jednačinu tangente hiperbole
2 2
40 x y − = u tački M(x,9) koja je na hiperboli.


Najpre ćemo odrediti koordinatu x tačke M tako što u jednačini hiperbole zamenimo y sa 9.

2 2
2 2
2
2
40
9 40
40 81
141
11 11
x y
x
x
x
x x
− =
− =
= +
=
= ∨ = −


Dakle imamo dve tačke koje zadovoljavaju (-11,9) i (11,9)

2 2
2 2
40 sve podelimo sa 40
1
40 40
x y
x y
− =
− =



Koristimo dalje gotovu formulicu
0 0
2 2
: 1
x x y y
t
a b
⋅ ⋅
− =
www.matematiranje.com
4










Primer 4.

Napisati jednačinu hiperbole ako su poznate jednačine njenih tangenti : 5x-7y-1=0 i x-y-1=0

Tangente moraju da zadovoljavaju uslov dodira. Zato ćemo obe prave prebaciti u eksplicitni oblik da bi mogli

pročitati njihove k i n koje menjamo u uslov dodira.

5 7 1 0
7 5 1......./ : ( 7)
5 1
7 7
5
7
1
7
x y
y x
y x
k
n
− − =
− = − + −
= −
=
= −
i
1 0
1
1
1
1
x y
y x
y x
k
n
− − =
− = − +
= −
=
= −


2 2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 2
5 1
( ) ( )
7 7
25 1
49 49
25 49 1
a k b n
a b
a b
a b
− =
− = −
− =
− =
i
2 2 2 2
2 2 2 2
2 2
1 ( 1)
1
a k b n
a b
a b
− =
− = −
− =


Sad napravimo sistem :
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2
2 2 2 2
1
25 49 1
1
25( 1) 49 1
25 25 49 1
24 24
1 1 2
a b
a b
a b
b b
b b
b
b a b a
− =
− =
= +
+ − =
+ − =
− = −
= → = + → =

pa je tražena hiperbola
2 2
1
2 1
x y
− =
www.matematiranje.com

1
1
1
( 11) 9
: 1
40 40
: 11 9 40
: 11 9 40 0
x y
t
t x y
t x y
⋅ − ⋅
− =
− − =
− − − =
2
2
2
11 9
: 1
40 40
:11 9 40
:11 9 40 0
x y
t
t x y
t x y
⋅ ⋅
− =
− =
− − =
5
Primer 5.

Odrediti ugao pod kojim se seku krive
2 2
3 4 84 x y + = i
2 2
3 4 12 x y − = .

Najpre nađemo tačke preseka rešavajući sistem jednačina

2 2
2 2
2
2
2 2 2 2 2
1
2 2 2 2 2
2
3 4 84
3 4 12
6 96
16
4 3 4 4 84 4 84 48 4 16 4 2
4 3 ( 4) 4 84 4 84 48 4 16 4 2
Preseci su u :
(4, 2); (4, 2); ( 4, 2); ( 4, 2)
x y
x y
x
x
x y y y y y
x y y y y y
+ =
− =
=
=
= → ⋅ + = → = − → = → = → = ±
= − → ⋅ − + = → = − → = → = → = ±
− − − −


Ugao pod kojim se seku krive je ustvari ugao između tangenata u jednoj od tačaka preseka!

Uzećemo tačku (4,2) i u njoj postaviti tangente na elipsu i na hiperbolu...

0 0
2 2
: 1
e
x x y y
t
a b
⋅ ⋅
+ = i
0 0
2 2
: 1
h
x x y y
t
a b
⋅ ⋅
− =


2 2
2 2
2 2
1
3 4 84 sve podelimo sa 84
3 4
1
84 84
1
28 21
4 3
1
28 21
1
7 7
7
7
1
x y
x y
x y
x y
x y
x y
y x
k
+ =
+ =
+ =
⋅ ⋅
+ =
+ =
+ =
= − +
= −

2 2
2 2
2 2
2
3 4 12 sve podelimo sa 12
3 4
1
12 12
1
4 3
4 3
1
4 3
1
1
1
x y
x y
x y
x y
x y
y x
k
− =
− =
− =
⋅ ⋅
− =
− =
= −
=



Možemo upotrebiti formulu za ugao između dve prave, ali možemo i odmah zaključiti da se seku pod uglom
od
0
90 .

Kako?

Pa znamo da je uslov normalnosti
1 2
1 k k ⋅ = − a to je očigledno zadovoljeno!
www.matematiranje.com

6

1
PARABOLA


Parabola je skup tačaka u ravni sa osobinom da je rastojanje svake tačke od jedne stalne tačke (žiže) jednako

odstojanju te tačke od jedne stalne prave (direktrise).


x
y
2
p
x = −
( , 0)
2
p
F
2
2 y px =



( , 0)
2
p
F je žiža parabole.
Prava
2
p
x = − je direktrisa parabole ili 0
2
p
x + = .
Odstojanje tačke F od direktrise obeležava se sa p i naziva se parametar parabole.

Koordinatni početak je teme parabole.

Jednačina parabole je
2
2 y px =



Naravno, ova parabola se najviše proučava , a da vas ne iznenadi evo i ostalih parabola:



x
y
2
p
x =
( , 0)
2
p
F −
2
2 y px = −
x
y
2
p
y = −
(0, )
2
p
F
2
2 x py =
x
y
2
2 x py = −
2
p
y =
(0, )
2
p
F −


www.matematiranje.com

2
Primer 1.

Data je parabola
2
4 y x = − . Kroz njenu tačku M(-2,-1) postaviti tetivu koja je tom tačkom prepolovljena.

Postavimo najpre problem, skicirajući ga...

x
y
2
4 y x = −
-2
-1 M
(x ,y )
(x ,y )
A
B



Neka je AB tražena tetiva. Tačka M je sredina duži AB pa mora da važi:


1 2
1 2
1 2
1 2
2 4
2
1 2
2
x x
x x
y y
y y
+
= − → + = −
+
= − → + = −

Tačke A i B pripadaju paraboli , pa njihove koordinate možemo menjati umesto x i y u jednačini parabole:

2 2
1 1 1 1
2 2
2 2 2 2
( , ) 4 4
( , ) 4 4
A x y y x y x
B x y y x y x
∈ = − → = −
∈ = − → = −


Na ovaj način smo dobili 4 jednačine sa 4 nepoznate. Možemo tražiti koordinate tačaka A i B ali je pametnije samo
naći koeficijent pravca prave koja prolazi kroz AB i onda upotrbiti jednačinu prave kroz jednu tačku.
2 1
2 1
y y
k
x x

=


2
1 1
2
2 2
2 2
2 1 2 1
2 1 2 1 2 1 2 1
2 1 2 1
2 1
2 1
4
4 oduzmemo od druge prvu jednačinu
4 ( 4 )
( )( ) 4 4 znamo da je 2
( )( 2) 4( )
2
y x
y x
y y x x
y y y y x x y y
y y x x
y y
x x
= −
= −
− = − − −
− + = − + + = −
− − = − −

=


Sada jednačina prave kroz jednu tačku M(-2,-1)
0 0
( )
( 1) 2( ( 2))
1 2 4
2 3
y y k x x
y x
y x
y x
− = −
− − = − −
+ = +
= +

Evo jednačine tražene tetive!
www.matematiranje.com
3
Prava i parabola

Slično kao kod kružnice , elipse i hiperbole da bi odredili međusobni položaj prave i parabole, rešavamo sistem
jednačina:

y kx n = + i
2
2 y px =

- Ako sistem nema rešenja , onda se prava i parabola ne seku, to jest 2 p kn <

- Ako sistem ima dva rešenja, onda prava seče parabolu u dvema tačkama 2 p kn >

- Ako sistem ima jedno rešenje, prava je tangenta parabole i zadovoljava USLOV DODIRA:
2 p kn =


Napomena

Ako nam traže tangentu pararbole u datoj tački
0 0
( , ) x y na pararboli , onda imamo gotovu formulu:

0 0
( ) y y p x x ⋅ = +

Primer 2.
U kojoj tački parabole
2
16 y x = je tangenta nagnuta pod uglom od
0
135 prema x-osi.

Obeležimo tu tačku sa
0 0
( , ) x y . Tangenta će biti
0 0
( ) y y p x x ⋅ = + , odnosno ,iz jednačine parabole je

2p = 16

p = 8

0 0
0 0
0
0 0
0
8( )
8 8
8 8
8
y y x x
y y x x
x
y x
y y
k
y
⋅ = +
⋅ = +
= +
=


Našli smo koeficijent pravca te prave , a kako je

0
135
1
k tg
k tg
k
α =
=
= −

Onda je
0
0
0
8
8
1 8
k
y
y
y
=
− = → = −

Ovu vrednost zamenimo u jednačinu parabole i imamo: www.matematiranje.com
4

2
2
16
( 8) 16
16 64
4
y x
x
x
x
=
− =
=
=


Dakle, tražena tačka na paraboli je ( 4, -8)


Primer 3.


Napisati jednačinu tangente parabole
2
12 y x = ako je poznato da je paralelna sa pravom 3x – y– 4 = 0


y=3x-4
tražena
prava



Kako je naša prava paralelna sa datom , one imaju isto k (uslov paralelnosti)

3 4 0
3 4
3
x y
y x
k
− − =
= −
=



Naša tražena prava je dakle y = 3x + n , a n ćemo naći pomoću uslova dodira

Iz parabole je
2
12 2 12 6 y x p p = → = → =

2
6 2 3
6 6
1
p kn
n
n
n
=
= ⋅
=
=



Rešenje je y = 3x + 1


www.matematiranje.com
5

Primer 4.
Napisati jednačine zajedničkih tangenti krivih
2
4 y x = i
2 2
2 9 0 x y x + − − =

Da najpre sredimo kružnicu

2 2
2 2
2 2
2 2 2
2 9 0
2 9 0
2 1 1 9 0
( 1) 10 1, 0, 10
x y x
x x y
x x y
x y p q r
+ − − =
− + − =
− + − + − =
− + = → = = =


Neka je tražena tangenta y = kx + n .

Ona mora da zadovoljava i uslov dodira sa parabolom i sa kružnicom .

Iz jednačine parabole
2
4 y x = je 2p = 4 , pa je p = 2
Ovo zamenimo u uslov dodira
2
2 2
1
p kn
kn
kn
=
=
=


Sada uslov dodira za kružnicu

2 2 2
2 2
2 2
( 1) ( )
10( 1) (1 )
10( 1) ( )
r k kp q n
k k n
k k n
+ = − +
+ = ⋅ +
+ = +


Dobili smo dve jednačine sa po dve nepoznate,pa rešavamo sistem


2 2
2 2
2
2 2
2 2
2
2
2 2
2
2
1 2
10( 1) ( )
1
1
1
10( 1) ( )
1
10( 1) ( )
( 1)
10( 1)
10 1
9 1
1 1 1
,
9 3 3
k k n
kn
n
k
k k
k
k
k
k
k
k
k
k k
k
k k k
+ = +
=
=
+ = +
+
+ =
+
+ =
= +
=
= → = = −
www.matematiranje.com
6
Vratimo se da nađemo n
1 1
2 2
1
1
3
3
1
3
3
kn
k n
k n
=
= → =
= − → = −


Jednačine tangenti su


1
2
1
: 3
3
1
: 3
3
t y x
t y x
= +
= − −


Zašto nam se javljaju dva rešenja?

Pa ako skiciramo problem, vidimo da je to očigledno...





www.matematiranje.com










1
MATEMATIČKA INDUKCIJA



Princip matematičke indukcije glasi:
Ako za neko tvrdjenje ) (n T , N n∈ važi:

1) ) 1 ( T je tačno
2) ) 1 ( ) ( + ⇒ n T n T je tačno za ,... 2 , 1 = ∀
n
tada je tvrdjenje ) (n T tačno za N
n
∈ ∀

Može se desiti da tvrdjenje Tn nije tačno za svako N n∈ već počev od nekog prirodnog
broja 1
0
> n pa , tj. da je Tn tačno za ,... 2 , 1 ,
0 0 0
+ + = n n n n

Tada se dokazivanje metodom matematičke indukcije radi na sledeći način:

1) Proverimo tačnost tvrdjenja
0
Tn
2) Dokazujemo da za bilo koje
0
n n > iz tačnosti tvrdjenja Tn sledi tačnost
tvrdjenja 1 + Tn

Postupak


Praktično, mi ćemo indukciju sprovoditi:

i) Proverimo da li je tvrdjenje tačno za n=1
ii) Predpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k
iii) Dokazujemo da je tvrdjenje tačno za n=k+1

Zadaci:


1) Dokazati da je :
2
) 1 (
... 3 2 1
+
= + + + +
n n
n

i) Najpre proverimo dali je tvrdjenje tačno za n=1.(to jest gde vidimo n stavimo 1)
1 1
2
) 1 1 ( 1
1 = ⇒
+
= tačno

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k (to nam je indukcijska hipoteza)
Gde vidimo n stavimo k

2
) 1 (
... 3 2 1
+
= + + + +
k k
k
www.matematiranje.com
2
iii) Da dokažemo da je tvrdjenje tačno za n=k+1
Najpre vidimo šta treba da dokažemo, u početnoj formuli n zamenimo sa k+1 ali
uvek na levoj strani napišemo i predposlednji član.


2
) 1 1 )( 1 (
) 1 ( ... 2 1
+ + +
= + + + + +

k k
k k
Pretposlednji član
odnosno:
2
) 2 )( 1 (
) 1 ( ... 2 1
+ +
= + + + + +
k k
k k
Znači , ovo treba da dokažemo!!!

Uvek krenemo od indukcijske hipoteze za koju smo pretpostavili da je uvek tačna


2
) 1 (
... 3 2 1
+
= + + +
k k
k

Zastanemo malo i uporedimo leve strane hipoteze i onoga šta treba da dokažemo. Vidimo
da u hipotezi ‘’fali’’ (k+1). To je TRIK, da na obe strane hipoteze dodamo izraz (k+1).

) 1 (
2
) 1 (
) 1 ( ... 3 2 1 + +
+
= + + + + + k
k k
k k

Sad nam preostaje da ‘’sredimo’’ desnu stranu i iz nje dobijemo
2
) 2 )( 1 ( + + k k


Dakle:



2
) 1 ( 2 ) 1 (
1
1
2
) 1 ( + + +
=
+
+
+ k k k k k k

= Izvučemo zajednički ) 1 ( + k
=
2
) 2 )( 1 ( + + k k


Ovim je dokaz završen.

2) Dokazati da je:
6
) 1 2 )( 1 (
... 3 2 1
2 2 2 2
+ +
= + + + +
n n n
n

i) Proverimo da li je tvrdjenje tačno za 1 = n
1 1
6
) 1 1 2 )( 1 1 ( 1
1
2
= ⇒
+ ⋅ +
= tačno

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za k n =
3
6
) 1 2 )( 1 (
... 2 1
2 2 2
+ +
= + + +
k k k
k


iii) Da dokažemo tvrdjenje za 1 + = k n Uvek prvo vidimo šta treba
dokazati!!!
6
) 1 ) 1 ( 2 )( 1 1 )( 1 (
) 1 ( ... 2 1
2 2 2 2
+ + + + +
= + + + + +
k k k
k k
tj.
6
) 3 2 )( 2 )( 1 (
) 1 ( ... 2 1
2 2 2 2
+ + +
= + + + + +
k k k
k k

Krenimo od indukcijske hipoteze i na obe strane dodamo
2
) 1 ( + k

2 2 2 2 2
) 1 (
6
) 2 )( 1 (
) 1 ( ... 2 1 + +
+ +
= + + + + + k
k k k
k k

Leva strana onog što Ovo kad ‘’sredimo’’ treba da
treba da dokažemo. nam da
6
) 3 2 )( 2 )( 1 ( + + + k k k


Dakle:


6
) 1 ( 6 ) 1 2 )( 1 (
1
) 1 (
6
) 1 2 )( 1 (
2 2
+ + + +
=
+
+
+ + k k k k k k k k


[Izvučemo ‘’zajednički’’ ) 1 ( + k ]








Izraz 6 7 2
2
+ + k k ćemo rastaviti na činioce upotrebom znanja iz kvadratne jednačine:
) )( ( ......... .......... .......... 0
2 1
2
k k k k a c bk ak − − = + +


2
2
3
4
1 7
0 6 7 2
2
1
2 , 1
2
− =
− =
± −
=
= + +
k
k
k
k k

www.matematiranje.com
[ ]
[ ]
[ ]
6
6 7 2 ) 1 (
6
6 6 2 ) 1 (
6
) 1 ( 6 ) 1 2 ( ) 1 (
2
2
+ + +
=
+ + + +
=
+ + + +
=
k k k
k k k k
k k k k
4
Dakle:
) 2 )( 3 2 ( ) 2 (
2
3
2 6 7 2
2
+ + = + ⎟





+ = + + k k k k k k

Vratimo se u zadatak:


6
] 6 7 2 )[ 1 (
2
+ + +
=
k k k
6
) 2 )( 3 2 )( 1 ( + + +
=
k k k




3) Dokazati da je:
1 2 ) 1 2 )( 1 2 (
1
...
5 3
1
3 1
1
+
=
+ −
+ +

+
⋅ n
n
n n


i) Proverimo da li je tvrdjenje tačno za n=1
3
1
3
1
1 1 2
1
) 1 1 2 )( 1 1 2 (
1
= ⇒
+ ⋅
=
+ ⋅ − ⋅
tačno!!!

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k
1 2 ) 1 2 )( 1 2 (
1
...
5 3
1
3 1
1
+
=
+ −
+ +

+
⋅ k
k
k k


iii) Dokažemo da tvrdjenje važi za n=k+1. Prvo da vidimo šta treba da
dokažemo!
3 2
1
) 3 2 )( 1 2 (
1
) 1 2 )( 1 2 (
1
...
5 3
1
3 1
1
+
+
=
+ +
+
+ −
+ +

+
⋅ k
k
k k k k


Dokaz ćemo kao i obično početi od indukcijske hipoteze

1 2 ) 1 2 )( 1 2 (
1
...
5 3
1
3 1
1
+
=
+ −
+ +

+
⋅ k
k
k k


na obe strane ćemo dodati
) 3 2 )( 1 2 (
1
+ + k k

) 3 2 )( 1 2 (
1
1 2 ) 3 2 )( 1 2 (
1
) 1 2 )( 1 2 (
1
...
5 3
1
3 1
1
+ +
+
+
=
+ +
+
+ −
+ +

+
⋅ k k k
k
k k k k



ovo treba da se ‘’sredi’’ na
3 2
1
+
+
k
k

5
) 3 2 )( 1 2 (
1 3 2
) 3 2 )( 1 2 (
1 ) 3 2 (
) 3 2 )( 1 2 (
1
1 2
2
+ +
+ +
=
+ +
+ +
=
+ +
+
+
k k
k k
k k
k k
k k k
k



) 1 )( 1 2 (
) 1 (
2
1
2
) )( ( 1 3 2
2 1
2
+ + =
+ ⎟





+ =
− − = + +
k k
k k
k k k k a k k





Vratimo se u zadatak:

3 2
1
) 3 2 )( 1 2 (
) 1 )( 1 2 (
+
+
=
+ +
+ +
=
k
k
k k
k k



4) Dokazati da je
n n
2 5
1
+

deljiv sa 3

i) Za n=1
3 2 1
2 5 2 5 2 5
1 1 1 1
= + =
+ = + = +
− − o n n

Tačno

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k

to jest da je
k k
2 5
1
+

deljivo sa 3

iii) Dokažimo da je za n=k+1 izraz deljiv sa 3:


k k
k k
k k
k k n n
2 2 5 5
2 2 5 5
2 2 5
2 5 2 5
1
1 1
1 1 1
1 1 1 1
⋅ + ⋅ =
⋅ + ⋅ =
⋅ + =
+ = +


+ −
+ − + −
Važi:
n m n m
a a a ⋅ =
+



Napišimo kao ‘’trik’’:
1 1 1
5 2 5 3 5 5
− − −
⋅ + ⋅ = ⋅
k k k
to jest 5 = 3 + 2
www.matematiranje.com
1
2
1
4
1 3
0 1 3 2
2
1
2 , 1
2
− =
− =
± −
=
= + +
k
k
k
k k
6

) 2 5 ( 2 5 3
2 2 5 2 5 3
1 1
1 1
k k k
k k k
+ + ⋅ =
⋅ + ⋅ + ⋅ =
− −
− −


Ovde je sigurno deljivo sa 3. Zašto? Izraz
1
5 3


k
je deljiv sa 3 zbog činioca trojke.
Izraz ) 2 5 ( 2
1 k k
+

je deljiv sa 3 zbog naše pretpostavke da je
k k
2 5
1
+

deljiv sa 3.
Ovim je dokaz završen.

5) Dokazati da je broj
n n n
3 3 6
2 2
+ +
+
deljiv sa 11

Rešenje:

i) za n=1 je
1 3 2 2 2
3 3 6 3 3 6 + + = + +
+ n n n


11 6 66
3 27 36
⋅ = =
+ + =

tačno

ii) pretpostavimo da je broj
k k k
3 3 6
2 2
+ +
+
deljiv sa 11

iii) “odradimo” dokaz za n = k+1


= ⋅ + ⋅ + ⋅
= ⋅ + ⋅ + ⋅
= + +
= + +
+
+
+ + + +
+ + + +
k k k
k k k
k k k
k k k
3 3 3 3 6 36
3 3 3 3 6 6
3 3 6
3 3 6
2 2
1 1 2 2 2
1 1 2 2 2
1 2 1 ) 1 ( 2
) (
n m n m
a a a ⋅ =
+


Sad treba neka ideja!!!
Pošto uz
k 2
6 imamo 36 trojke uz
2
3
+ k
i
k
3 ćemo napisati kao 36-33

Dakle:

) 3 3 ( 33 ) 3 3 6 ( 36
3 33 3 36 3 33 3 36 6 36
2 2 2
2 2 2
k k k k k
k k k k k
+ − + + =
= ⋅ − ⋅ + ⋅ − ⋅ + ⋅
+ +
− − − − −
+

+



Izraz ) 3 3 6 ( 36
2 2 k k k
+ +
+
je deljiv sa 11 zbog indukcijske pretpostavke, a izraz
) 3 3 ( 33
2 k k
+
+
zbog broja 33=3·11
Ovim je dokaz završen.

6) Dokazati da za ma koji prirodni broj 1 > n važi nejednakost:
24
13
2
1
...
2
1
1
1
> + +
+
+
+ n n n


Pazi, pošto kaže 1 > n prva stavka će biti da ispitamo da li je tvrdjenje tačno za n=2
7

i) n=2
24
14
12
7
4
1
3
1
= = +
24
13
24
14
> tačno tvrdjenje

ii) pretpostavimo da je tačno za n=k
24
13
2
1
...
2
1
1
1
> + +
+
+
+ k k k


iii) da dokažemo da je tvrdjenje tačno za n=k+1
dakle treba da dokažemo:


24
13
) 1 ( 2
1
2
1
...
3
1
2
1
>
+
+ + +
+
+
+ k k k k


Moramo upotrebiti novi ‘’trik’’!!!

Obeležimo sa:


k k k
S
k
2
1
...
2
1
1
1
+ +
+
+
+
= (
24
13
>
k
S , po pretpostavci)
i
) 1 ( 2
1
1 2
1
2
1
...
3
1
2
1
1
+
+
+
+ + +
+
+
+
=
+
k k k k k
S
k


Odredimo razliku
k k
S S −
+1
!!!







+ +
+
+
+









+
+
+
+ +
+
+
+
= −
+
k k k k k k k
S S
k k
2
1
...
2
1
1
1
) 1 ( 2
1
1 2
1
...
3
1
2
1
1


k k k k k k k k 2
1
...
2
1
1
1
) 1 ( 2
1
1 2
1
2
1
...
3
1
2
1
− −
+

+

+
+
+
+ + +
+
+
+
=
= svi se skrate sem:

0
) 1 )( 1 2 ( 2
1
) 1 )( 1 2 ( 2
2 4 1 2 2 2
) 1 ( 2 ) 1 2 (
) 1 ( 2 ) 1 2 ( 1 ) 1 ( 2 1
1
1
) 1 ( 2
1
1 2
1
>
+ +
=
+ +
− − + + +
=
+ ⋅ ⋅ +
+ − + ⋅ + + ⋅
=
+

+
+
+
=
k k
k k
k k k
k k
k k k
k k k

Ovo je sigurno pozitivno jer je 0 > k 0 1 2 > + k i 0 1> + k
www.matematiranje.com

8
Dakle: 0
1
> −
+ k k
S S odnosno:

24
13
1
> >
+ k k
S S
indukcijska hipoteza

pa je
24
13
1
>
+ k
S

Ovim je dokaz završen!!!

7) Dokazati da je:


2
2 n
n
> za svako 5 ≥ n

Rešenje: Dokaz počinjemo za 5 = n


i)
5 = n
2 5
5 2 >
25 36 > tačno

ii) Pretpostavimo da je tvrdjenje tačno za n=k
dakle
2
2 k
k
>

iii) Dokažimo da je tvrdjenje tačno za n=k+1
znači, treba da dokažemo:

2 1
) 1 ( 2 + >
+
k
k

I ovde je potrebna nova ideja!!! Posmatrajmo izraz
2
1
1






+
n
.

2
2
2
2
1 2
1
1 1
1 2 1
1
1
n n n n n
+ + = ⎟





+ ⋅ ⋅ + = ⎟





+
pošto je
5
1 1
5 ≤ ⇒ ≥
n
n i
25
1 1
2

n

onda je
25
1
5
2
1
1 2
1
1
1
2
2
+ + ≤ + + =






+
n n n

2
) 1 (
2
1 1
1
2
25
11
1
25
1
5
2
1
2
2
2 2
<
+
<





⎛ +
=






+
< + = + +
n
n
n
n
n


9
onda je i 2
) 1 (
2
2
<
+
k
k
a hipoteza je
2
2 k
k
> . Napišimo ove dve nejednakosti jednu ispred
druge.






+
>
>
2
2
2
) 1 (
2
2
k
k
k
k
pomnožimo ih! (levu sa levom i desnu sa desnom stranom)


2
2
2
) 1 (
2 2 k
k
k
k

+
> ⋅
→ + >
+ 2 1
) 1 ( 2 k
k
a ovo smo i trebali da dokažemo



www.matematiranje.com
1
Aritmetički niz:

Podjimo od dva primera:
Primer 1: ,... 11 , 9 , 7 , 5 , 3
Primer 2: ,... 40 , 45 , 50 , 55
Nije teško zaključiti da će u prvom primeru nekoliko sledećih članova biti 13,15,17,… jer
se svaki sledeći član povećava za dva. U drugom primeru će nekoliko sledećih članova
biti 35,30,25,… jer se svaki sledeći smanjuje za 5. Kako vidimo , niz može biti rastući ili
opadajući.
Ovakvi nizovi u kojima je razlika ma koja dva uzastopna člana konstantna nazivaju se
Aritmetički nizovi ili aritmetičke progresije.
Vrlo je važno od kog broja počinje niz, pa se on zove prvi član niza i obeležava se sa
1
a .
Za primer ,... 11 , 9 , 7 , 5 , 3 →prvi član niza je 3
1
= a
Za primer ,... 40 , 45 , 50 , 55 → prvi član niza 55
1
= a
Razlika (diferencija) niza je broj za koji se niz povećava (smanjuje) i obeležava se
slovom d .
1 2 3 1 2
...

− = = − = − =
n n
a a a a a a d
Za primer ,... 11 , 9 , 7 , 5 , 3 → 2 = d (raste niz)
Za primer ,... 40 , 45 , 50 , 55 → 5 − = d (opada niz)
Nekad će nam biti potrebno da nadjemo stoti, hiljaditi ili bilo koji drugi član niza. Slažete
se da je naporno pisati ih redom. Tu nam pomaže formula za n-ti član niza:
1
( 1)
n
a a n d = + −
Ako trebamo sabrati prvih n-članova niza,tu važi formula:
[ ]
1
2 ( 1)
2
n
n
S a n d = + − ili
2
) (
1 n
n
a a n
S
+
=
Za svaki aritmetički niz još važi ( aritmetička sredina) :
1 1
2
n n
n
a a
a
− +
+
= ili
2
j n j n
n
a a
a
+ −
+
= 1 ,..., 2 − = n j www.matematiranje.com
2
Ako izmedju brojeva a i b treba umetnuti (interpolirati) k-brojeva tako da zajedno sa a i
b čine aritmetički niz, onda razliku d tog niza tražimo po formuli
1 +

=
k
a b
d
Zadaci:

1) Peti član aritmetičkog niza je 19 a deseti član niza je 39. Odrediti niz.
Rešenje:
39
19
10
5
=
=
a
a


Aritmetički niz je potpuno odredjen ako znamo prvi član
1
a i razliku d. Da bi našli
ove 2 nepoznate primenićemo formulu za n-ti član niza:
d n a a
n
) 1 (
1
− + = za 19 4 5
1 5
= + = ⇒ = d a a n
za 39 9 10
1 10
= + = ⇒ = d a a n
Sastavićemo sistem jednačina:
_______ __________
1
1
39 9
) 1 ( / 19 4
= +
− ⋅ = +
d a
d a

_______ __________
1
1
39 9
19 4
= + +
− = − −
d a
d a

→ =
=
4
20 5
d
d
vratimo se u jednu od jednačina
3
19 16
19 4
1
1
1
=
= +
= +
a
a
d a

Znači prvi član niza je 3 a povećava se za 4 pa je niz: 3,7,11,15,19,…
Njegov opšti član će biti:
1 4
4 ) 1 ( 3
) 1 (
1
− =
⋅ − + =
− + =
n a
n a
d n a a
n
n
n

3
2) Nadji prvi član
1
a i diferenciju d aritmetičkom nizu ako je :
10
3 5 2
= − + a a a i 17
9 2
= + a a

Rešenje: Ovakav tip zadatka rešavamo pomoću opšteg člana:
→ − + = d n a a
n
) 1 (
1
d a a
d a a
d a a
d a a
8
2
4
1 9
1 3
1 5
1 2
+ =
+ =
+ =
+ =


Zamenimo ovo u 2 date jednačine:
10
3 5 2
= − + a a a
2 9
17 a a + =
___ __________ __________ __________
1 1
1 1 1
17 ) 8 ( ) (
10 ) 2 ( ) 4 ( ) (
= + + +
= + − + + +
d a d a
d a d a d a

________ __________ __________
1 1
1 1 1
17 8
10 2 4
= + + +
= − − + + +
d a d a
d a d a d a

1
1
__________________
1
1
3 10 sa -2
2 9 17
2 6 20
2 9 17
a d pomnožimo
a d
a d
a d
+ = →
+ =
− − = −
+ =

1
3 3
− =
− =
d
d

13
10 3
10 3
1
1
1
=
= −
= +
a
a
d a

Znači niz je opadajući I glasi 13,12,11,10,9,8,7,…
www.matematiranje.com
4
3) Odrediti aritmetički niz ako je: 0 10 5
5 1
= + a a i
4
14 S =
Rešenje:

1
5 1
1 1
1 1
1
1
( 1)
4
5 10( 4 ) 0
5 10 40 0
15 40 0
3 8 0
n
a a n d
a a d
a a d
a a d
a d
a d
= + −
= +
+ + =
+ + =
+ =
+ =

[ ]
[ ]
[ ]
4
1
4 1
1
1
14
2 ( 1)
2
4
2 (4 1)
2
14 2 2 3
2 3 7
n
S
n
S a n d
S a d
a d
a d
=
= + −
= + −
= +
+ =


Sad ove dve jednačine “upakujemo” :

______ __________ __________
1
1
) 3 ( / 7 3 2
2 / 0 8 3
− ⋅ = +
⋅ = +
d a
d a

__ __________ __________
1
1
21 9 6
0 16 6
− = − −
= +
d a
d a

0 24 3 0 8 3
3
21 7
1 1
= − ⇒ = +
− =
− =
a d a
d
d


8
24 3
1
1
=
=
a
a


Znači niz je : 8,5,2,-1,-4,…

4) Izračunati n i
n
a u aritmetičkoj progresiji za koje su:
245
5
2
1
=
=
=
n
S
d
a

Znači ovde nam treba n… www.matematiranje.com

5
[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
0 490 5
5 490
1 5 490
5 5 4
2
245
5 ) 1 ( 2 2
2
245
) 1 ( 2
2
2
2
1
= − −
− =
− =
− + =
⋅ − + ⋅ =
− + =
n n
n n
n n
n
n
n
n
d n a
n
S
n

Dobili smo kvadratnu jednačinu “po n”.
490 , 1 , 5 − = − = = c b a
2
1,2
1,2
1 2
4
2
1 99
10
98
10,
10
b b ac
n
a
n
n n
− ± −
=
±
=
= = −

Nemoguće
Znači : 10 = n je jedino rešenje
1
10
10
10
( 1)
2 (10 1) 5
2 45
47
n
a a n d
a
a
a
= + −
= + − ⋅
= +
=


5) Zbir prva tri člana aritmetičkog niza je 36, a zbir kvadrata prva tri člana je 482.
Odrediti niz.
Da postavimo problem:
________ __________ __________
2
3
2
2
2
1
3 2 1
482
36
= + +
= + +
a a a
a a a
Iskoristićemo da je
d a a
d a a
d n a a
n
2
) 1 (
1 3
1 2
___ __________ __________
1
+ =
+ =
− + =

www.matematiranje.com
6
______ __________ __________ __________ __________
2
1
2
1
2
1
1 1 1
482 ) 2 ( ) (
36 ) 2 ( ) (
= + + + +
= + + + +
d a d a a
d a d a a


1 1
1
1
3 3 36 Odavde ćemo izraziti i zameniti u drugu jednačinu sistema
12
12
a d a
a d
a d
+ =
+ =
= −
.

2 2 2
2 2 2
2 2
2
2
2
1
1
(12 ) (12 ) (12 2 ) 482
(12 ) 12 (12 ) 482
144 24 144 144 24 482
2 432 482
2 50
25
25 5
5
12 5
7
d d d d d
d d
d d d d
d
d
d
d d
Za d
a
a
− + − + + − + =
− + + + =
− + + + + + =
+ =
=
=
= ± → = ±
=
= −
=

Ili
1
1
5
12 5
17
Za d
a
a
= −
= +
=


Dakle, postoje 2 takva niza:
7,12,17,22,27,…
17,12,7,2,-3,…

www.matematiranje.com


7

6) Rešiti jednačinu: 210 ... 11 7 3 = + + + + x
Uočimo najpre da se ovde radi o zbiru prvih n članova aritmetičkog niza i da je :
210
7
3
2
1
=
=
=
=
n
n
S
x a
a
a

?
210
4
3
__ __________
1
= =
=
=
=
n
n
a x
S
d
a

Dakle:
[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
0 210 2
2 210
2 4
2
210
4 4 6
2
210
4 ) 1 ( 3 2
2
210
) 1 ( 2
2
2
2
1
= − +
+ =
+ =
− + =
⋅ − + ⋅ =
− + =
n n
n n
n
n
n
n
n
n
d n a
n
S
n

Kvadratna “po n”

1,2
1
2
1 41
4
10
42
4
n
n
n
− ±
=
=
= −

Dakle 10 = n
10 1
9 3 9 4 3 36 39
39
x a a d
x
= = + = + ⋅ = + =
=

www.matematiranje.com
8
7) Aritmetički niz ima 20 članova. Zbir članova koji su na parnim mestima je 250, a zbir
članova na neparnim mestima 220. Naći dva srednja člana.
Postavimo prvo problem:
220 ...
250 ...
19 3 1
20 6 4 2
= + + +
= + + + +
a a a
a a a a

Na ovaj način smo ustvari dobili 2 niza sa po 10 članova čiji su zbirovi : za prvi 250 i za
drugi 220, a kod oba dva niza je razlika 2d.
Primenićemo formula za [ ] d n a
n
S
n
) 1 ( 2
2
1
− + =
Za prvi niz ⇒
[ ]
[ ]
10 2
2
2
2 2 1
1
10
2 (10 1) 2
2
250 5 2 18
2 18 50
9 25
10 25
S a d
a d
a d
a d a a d
a d
= + − ⋅
= +
+ =
+ = → = + →
+ =

Za drugi niz ⇒
[ ]
[ ]
10 1
1
1
1
10
2 (10 1) 2
2
220 5 2 18
2 18 44
9 22
S a d
a d
a d
a d
= + − ⋅
= +
+ =
+ =

Sad pravimo sistem:
______ __________ __________
1
1
) 1 ( / 22 9
25 10
− ⋅ = +
= +
d a
d a

_ __________ __________
1
1
22 9
25 10
− = − −
= +
d a
d a
Pa je 5 25 30 3
1 1
− = ⇒ = + ⇒ = a a d
Znači niz je : -5,-2,1,4,7,…
Srednji članovi su
10
a i
11
a
25 30 5 10
22 27 5 9
1 11
1 10
= + − = + =
= + − = + =
d a a
d a a

9
8) Izmedju brojeva -5 i 30 umetnuti aritmetički niz od šest članova. Koliki je zbir svih osam
članova?
U ovom zadatku ćemo iskoristiti formulu :
1 +

=
k
a b
d
6
30
5
=
=
− =
k
b
a
5
7
35
1 6
) 5 ( 30
= =
+
− −
= d
Niz je -5,0,5,10,15,20,25,30 pa je 5
1
− = a i 30
8
= a
100 25 4
2
) 30 5 ( 8
2
) (
8
1
= ⋅ =
+ −
=
+
=
S
a a n
S
n
n
Dakle 100
8
= S


9) Stranice pravouglog trougla su uzastopni članovi aritmetičkog niza za koji je d=3.
Odredi dužine tih stranica.
Važi pitagorina teorema:
2 2 2
c b a = +



Pošto je 3 = d
6 2
3
+ = + =
+ = + =
=
a d a c
a d a b
a a

Zamenimo ovo u Pitagorinu teremu:
2 2 2
c b a = +
10
0 27 6
0 36 12 9 6
36 12 9 6
) 6 ( ) 3 (
2
2
2 2 2
2 2 2
= − −
= − − + +
+ + = + + +
+ = + +
a a
a a a
a a a a a
a a a

1,2
1
2
6 12
2
9,
3
a
a
a
±
=
=
= −

Dakle stranice su:
15 6 9 6
12 3 9 3
9
= + = + =
= + = + =
=
a c
a b
a


10) Odrediti x tako da brojevi log2, log(
x
2 -1), log(
x
2 +3) budu uzastopni članovi
aritmetičkog niza.

Upotrebićemo
2
1 1 + −
+
=
n n
n
a a
a tj,
2
3 1
2
a a
a
+
=
2
2
2
2
2
1,2
1
2
log 2, log(2 1), log(2 3)
log 2 log(2 3)
log(2 1)
2
2log(2 1) log 2 (2 3)
log(2 1) log 2 (2 3)
(2 1) 2 (2 3)..... 2
( 1) 2( 3)
2 1 2 6
4 5 0
4 6
2
5
1
x x
x
x
x x
x x
x x x
smena t
t t
t t t
t t
t
t
t
− +
+ +
− =
− = ⋅ +
− = ⋅ +
− = ⋅ + =
− = +
− + = +
− − =
±
=
=
= −

www.matematiranje.com
11
Vratimo se u smenu:
5 2 =
x
ili 1 2 − =
x

2
log 5 x = nemoguće
www.matematiranje.com





1
Geometrijski niz
Podjimo od dva primera:
Primer 1: 3,6,12,24,48 ...
Primer 2: 81,27,9,3, ...

Pažljivim posmatranjem možemo zaključiti da je svaki sledeći član niza u
primeru 1. 3,6,12,24,48 ... 2 puta veći od predhodnog člana , pa će sledeći
članovi biti, 48 2 96, 96 2 192,... ⋅ = ⋅ =
U primeru 2. 81,27,9,3, ... primećujemo da je svaki sledeći član tri puta manji od
predhodnog, pa bi sledeći članovi bili
1 1 1
3: 3 1, 1: 3 , : 3 ,...
3 3 9
= = =
Ovakvi nizovi zovu se geometrijski i kao što vidimo , mogu biti rastući (primer 1.) i
opadajući (primer 2.)

Dakle: Niz brojeva u kome je količnik ma koja dva uzastopna člana niza stalan zove se
geometrijski niz ili progresija. Naravno i ovde je važno od kog broja počinje niz, pa se
taj broj zove “prvi” član niza I obeležava se sa
1
b .
→za primer 1. 3
1
= b , 6
2
= b , ,... 12
3
= b
→za primer 2. 81
1
= b , 27
2
= b , ,... 9
3
= b
→ = = = =

q
b
b
b
b
b
b
n
n
1 2
3
1
2
... količnik niza

→za primer 1. 2 = q (rastući niz)
→za primer 2.
3
1
= q (opadajući niz)
Ako znamo
1
b (prvi član niza) i q (količnik niza) niz je potpuno odredjen , odnosno
možemo da ga zapišemo.

Bilo koji član niza ( n-ti član ) se traži po formuli :

1
1
n
n
b b q

= ⋅

Zbir prvih n-članova niza se traži
i) 1 > q ii) 1 < q


1
) 1 (
1


=
q
q b
S
n
n

q
q b
S
n
n


=
1
) 1 (
1


Za svaki član niza važi:
1 1
geometrijska sredina
n n n
b b b
− +
= ⋅ →

www.matematiranje.com

2
primer 1

Odrediti geometrijsku progresiju kod koje je 30 15
4 2 3 1
= + ∧ = + b b b b

30
15
4 2
3 1
= +
= +
b b
b b
Iskoristimo formulu :
1
1
n
n
b b q

= ⋅ po njoj je:

2
3 1
2 1
3
4 1
b b q
b b q
b b q
= ⋅
= ⋅
= ⋅


Zamenimo ovo u postavljeni sistem:

2
1 1
3
1 1
____________________
15
30
b b q
b q b q
+ =
+ =
→ Izvučemo “zajednički” iz obe jednačine:
_ __________ __________
2
1
2
1
30 ) 1 (
15 ) 1 (
= +
= +
q q b
q b
→ Ovde je “trik” da se jednačine podele.
1
b
2
(1 ) q +
1
b
2
(1 ) q q +
15
30
= →Skratimo šta može !

2
2
1 1
= ⇒ = q
q


Vratimo se u jednu od jednačina: (naravno biramo lakšu).

3 15 ) 4 1 (
15 ) 1 (
1 1
2
1
= ⇒ = +
= +
b b
q b


Traženi niz je : 3,6,12,24,48,…


Ako izmedju brojeva a i b treba umetnuti (interpolirati) k brojeva tako da zajedno sa a i

b čine geometrijski niz, onda količnik q tog niza tražimo po formuli :

1 +
=
k
a
b
q



www.matematiranje.com
3
Zadaci:

1) Izračunati deseti član geometrijskog niza 1,3,9,27...
,... 27 , 9 , 3 , 1
4 3 2 1
b b b b
↓ ↓ ↓ ↓
Iz tog niza zaključujemo da je: 1
1
= b i 3 = q

Pošto se bilo koji član niza računa po formuli
1
1
n
n
b b q

= ⋅ to će deseti član biti :


10 1
10 1
9
10 1
9
10
9
10
10
1 3
3
19683
b b q
b b q
b
b
b

= ⋅
= ⋅
= ⋅
=
=

2) U geometrijskom nizu je : 40 8 216
1 3 4 6
= ∧ = + ∧ = −
n
S b b b b
Izračunati
1
a ,q i n
6 4
3 1
__________
1
1
216
8
40
n
n
n
b b
b b
S
b b q

− =
− =
=
= ⋅

5
6 1
3
4 1
2
3 1
b b q
b b q
b b q
= ⋅
= ⋅
= ⋅
Zamenimo u prve dve jednačine!





= −
= ⋅ − ⋅
______ __________
1
2
1
3
1
5
1
8
216
b q b
q b q b
izvučemo zajednički





= −
= −
________ __________
2
1
2 3
1
8 ) 1 (
216 ) 1 (
q b
q q b
podelimo ih
1
b
3 2
( 1) q q −
1
b
2
( 1) q −
3 3 3
2
1
2
1 1 1
216
8
27 3 3
( 1) 8
(3 1) 8 8 8 1
q q q
b q
b b b
=
= ⇒ = ⇒ =
− =
− = ⇒ ⋅ = ⇒ =

4
Pošto je 1 3 > = q koristimo formulu
1
) 1 (
1


=
q
q b
S
n
n

4
1 (3 1)
40
3 1
3 1
40
2
3 1 80
3 81
3 3 4
n
n
n
n
n
n
⋅ −
=


=
− =
=
= ⇒ =



3) Tri broja, čiji je zbir 26, obrazuju geometrijski niz. Ako se im brojevima doda redom
1,6 i 3, dobijaju se tri broja koja obrazuju aritmetički niz. Odrediti te brojeve.

Neka su tri broja :
2 , 1
b b i
3
b I važi : 26
3 2 1
= + + b b b a kako je
2
1 3 1 2
q b b q b b = ∧ =
26
2
1 1 1
= + + q b q b b tj. 26 ) 1 (
2
1
= + + q q b
Ako im dodamo redom 1,6 i 3 dobićemo :
3 3
6 6
1
2
1 3 3
1 2 2
1 1
+ = + =
+ = + =
+ =
q b b a
q b b a
b a

Pošto oni čine aritmetičku progresiju, mora biti :
2
3 1
2
a a
a
+
= tj,
1 3 1
2a a a = +
→ + = + + + ) 6 ( 2 ) 3 ( ) 1 (
1
2
1 1
q b q b b ”sredimo”
8 ) 1 2 (
3 1 12 2
12 2 3 1
2
1
1 1
2
1
1
2
1 1
= + −
− − = + −
+ = + + +
q q b
b q b q b
q b q b b

Napravimo sada sistem:





= + −
= + +
____ __________ __________
2
1
2
1
8 ) 1 2 (
26 ) 1 (
q q b
q q b
podelimo ih
www.matematiranje.com

5
0 9 30 9
4 4 4 13 26 13
) 1 ( 4 ) 1 2 ( 13
2 : / ) 1 ( 8 ) 1 2 ( 26
8
26
1 2
1
2
2 2
2 2
2 2
2
2
= + −
+ + = + −
+ + = + −
+ + = + −
=
+ −
+ +
q q
q q q q
q q q q
q q q q
q q
q q

→ = + − 0 3 10 3
2
q q kvadratna “po q”
3
1
3
6
8 10
2 3
8 10
2 1
2 , 1
= ∧ =
±
=

±
=
q q
q

1 2
3
26 26
2
1 13
Za q
b
q q
=
= = =
+ +

1
1

3
26 26
18
1 1 13
1
9 3 9
Za q
b
=
= = =
+ +

Rešenja Rešenja
2,6,18 →Geometrijski niz 18,6,2 →Geometrijski niz
3,12,21 →Aritm. Niz 19,12,5 →Aritm. Niz

4) Izračunati zbir n brojeva oblika 1, 11, 111, 1111…

1, 11, 111, 1111, …
Trik je napisati brojeve drugačije:
9
1 10
9
1 1000
111
9
1 10
9
1 100
11
9
1 10
1
3
2

=

=

=

=

=

…….itd. www.matematiranje.com
6
... 111 11 1 + + + =
n
S =

2 3
2 3
2 2
10 1 10 1 10 1 10 1
...
9 9 9 9
1
10 1 10 1 10 1 ... 10 1 Pazi: ima n jedinica...
9
1
[10 10 ... 10 ] ovde je 10 10 ... 10 geometrijski niz
9
n
n
n n
n
− − − −
= + + + +
⎡ ⎤ = − + − + − + + −
⎣ ⎦
= + + + − + + + →

Geometrijski niz → 10
1
= b 10 = ∧q

1
( 1)
1
n
b q
S
q

=

ovo je za geometrijski niz, pa je :
1 10 (10 1)
9 10 1
1 10(10 1) 1
10(10 1) 9
9 9 81
n
n
n
n
n
S n
S n n
⎡ ⎤ ⋅ −
= −
⎢ ⎥

⎣ ⎦
⎡ ⎤ −
⎡ ⎤ = − = − −
⎢ ⎥
⎣ ⎦
⎣ ⎦


5) Izračunati zbir n brojeva oblika ...
48
47
,
24
23
,
12
11
,
6
5

Sličan trik kao malopre!
24
1
1
24
1 24
24
23
12
1
1
12
1 12
12
11
6
1
1
6
1 6
6
5
− =

=
− =

=
− =

=

…….itd.

...
24
1
1
12
1
1
6
1
1 ...
24
23
12
11
6
5
+ − + − + − = + + + =
n
S

1 1 1
( ...)
6 12 24
n = − + + +
geometrijski niz www.matematiranje.com
7
6
1
1
= b
2
1
= q
1
(1 )
1
1 1
(1 ( ) )
6 2
1
1
2
1 1
(1 ( ) )
3 2
n
n
n
b q
S
q
S
S

=


=

= −

Dakle :
1 1
1 ( )
3 2
1 1
1
3 2
n
n
n n
S n
S n
⎡ ⎤
= − −
⎢ ⎥
⎣ ⎦
⎡ ⎤
= − −
⎢ ⎥
⎣ ⎦

6) Ako su , , a b c k-ti , n-ti i p-ti članovi jedne geometrijske progresije tada je
1 = ⋅ ⋅
− − − n k k p p n
c b a . Dokazati.
Koristićemo formulu
1
1

⋅ =
n
n
q b b
Pošto je a k-ti član
1
1

⋅ = ⇒
k
q b a
Pošto je b n-ti član
1
1

⋅ = ⇒
n
q b b
Pošto je c p-ti član
1
1

⋅ = ⇒
p
q b c
1 1 1
1 1 1
( 1)( ) ( 1)( ) ( 1)( )
1 1 1
[ ] [ ] [ ]
n p p k k n k n p n p k p k n
n p k n p p k n p k k n p k n
a b c b q b q b q
b q b q b q
− − − − − − − − −
− − − − − − − − −
⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ =
⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅

Izračunajmo posebno “izložilac” za
1
b :
0 = − + − + − n k k p p n
Sada ćemo izračunati “izložilac” za q:
0
) )( 1 ( ) )( 1 ( ) )( 1 (
= + − − + + − − + + − −
= − − + − − + − −
n k pn pk k p kn np p n kp kn
n k p k p n p n k

Kao što primećujete sve se potire! www.matematiranje.com
8
Pa je : 1
1
= ⋅ = ⋅ ⋅
− − − o o n k k p p n
q b c b a
Kraj dokaza.


7) Odrediti paralelogram tako da merni brojevi osnovice, visine i površine čine
geometrijski niz.


a
a
b
b
h
P=ah


→ P h a , , čine g. niz
→ ⋅ = h a P formula za površinu


A pošto P h a , , čine geometrijski niz , to mora biti:
3 2 2
2
2
2
a a a P a h
a
h
ah
a
h
P aP h aP h
= ⋅ = ⇒ = ⇒ =
= ⇒ = ⇒ =


Dakle:
2
, a h a a = = i
3
a P =

www.matematiranje.com

9

Beskonačni red

Neka je dat beskonačni niz realnih brojeva ,... ,..., ,
2 1 n
a a a
Izraz oblika


=
= + + + +
1
2 1
... ...
n
n n
a a a a zove se beskonačni red.
Geometrijskom nizu ,... ,..., , ,
2 n
aq aq aq a odgovara red:


=
= + + + + +
0
2
...) ... 1 (
n
n n
q a q q q a
Zbir (suma)beskonačno opadajućeg reda (geometrijskog) je
1
a
S
q
=

za 1 < q

Zadaci:

1) Decimalni broj 0,7777777… prebaciti u razlomak

2 3
7 7 7
0, 7777... ...
10 100 1000
7 1 1 1
(1 ...)
10 10 100 1000
7 1 1 1
(1 ...)
10 10 10 10
= + + +
= + + + +
= + + + +


Ovde imamo geometrijski red ,
10
1
,
10
7
= = q a

Njegova suma je
9
7
10
9
10
7
10
1
1
10
7
1
= =

=

=
q
a
S
www.matematiranje.com
10
2) Izračunati vrednost mešovito periodičnog razlomka 0,3444….
3 4 4 4
0, 3444... ...
10 100 1000 10000
3 4 1 1
(1 ...)
10 100 10 100
= + + + +
= + ⋅ + + +

Pazi:
4 1 1
(1 ...)
100 10 100
⋅ + + + je geometrijski red :
10
1
,
100
4
= = q a

4
3
100
1
10
1
10
4
3
100
9
10
10
3 4 31
10 90 90
= +

= +
= + =


3) Nadji red ako je
x
S

=
3
3

Mi znamo da je formula :
q
a
S

=
1

Znači gde je 3 - x treba da je 1-q. Izvršićemo “sredjivanje” izraza :
3
, 1
3
1
1
)
3
1 ( 3
3
3
3 x
q a
x x
x
S = = ⇒

=

=

=
Pa će traženi red biti:
...
3 3 3
1 ...) )
3
( )
3
(
3
1 ( 1
...) 1 (
3
3
2
2
3 2
3 2
+ + + + = + + + + ⋅
= + + + +
x x x x x x
q q q a

www.matematiranje.com

11
4) Nadji red ako je
x
S
2 3
6

=
6 6
3 2
S
x
= =

3
2 2
2,
2 2
3
(1 ) 1
3 3
x
a q
x x
= ⇒ = =
− −


Pa će red biti :
...
27
16
9
8
3
4
2
...) )
3
2
( )
3
2
(
3
2
1 ( 2
) ... 1 (
3 2
3 2
3 2
+ + + +
= + + + +
= + + + + +
x x x
x x x
q q q a


5) Sledeći periodični razlomak pretvoriti u običan razlomak 2,717171….

7 1 7 1
2, 717171... 2 ...
10 100 1000 10000
= + + + + +
Ovde ćemo uočiti 2 geometrijska reda:
...)
100
1
1 (
100
1
...
1000000
1
10000
1
100
1
...)
100
1
1 (
10
7
...
100000
7
1000
7
10
7
+ + = + + +
+ + = + + +

Zbir prvog reda je
99
70
100
99
10
7
100
1
1
10
7
1
= =

= S
Zbir drugog reda je
99
1
100
99
100
1
100
1
1
100
1
2
= =

= S
Vratimo se “na zadatak”:
www.matematiranje.com

12
70 1 269
2, 717171... 2
99 99 99
269
99
S
= + + =
=


6) U jednakostraničnom trouglu stranice a upisan je novi jednakostranični trougao
spajanjem sredinama datog trougla . U dobijenom trouglu je upisan drugi trougao
na isti način, itd. Odrediti zbir obima svih trouglova.
a
a
a 2
a
2
a
2
a
4
a
4
a
4
a
itd.


Stranica 1. trougla je a
Stranica 2. trougla je
2
a

Stranica 3. trougla je
4
a

Stranica 4. trougla je
8
a

……. Itd.
Njihovi obimi će biti : a O ⋅ = 3
Znači:
www.matematiranje.com
13

1
2
3
4
3
3
3
2 2
3
3
4 4
3
3
8 8
....... .
O a
a a
O
a a
O
a a
O
itd
=
= ⋅ =
= ⋅ =
= ⋅ =

A njihov zbir je :

1 2 3 4
2 3
...
3 3 3
3 ...
2 4 8
1 1 1
3 (1 ...)
2 4 8
1 1 1
3 (1 ...)
2 2 2
O O O O
a a a
a
a
a
+ + + + =
= + + + +
= + + + +
= + + + +

Ovde je A=3a i
1
2
q =
po formuli :
1
A
S
q
=


a
a a
6
2
1
3
2
1
1
3
= =

= Znači zbir obima je 6a.
www.matematiranje.com

1
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja

Da se podsetimo:
Kompleksni broj je oblika yi x z + =
x je realni deo, y je imaginarni deo kompleksnog broja, i- je imaginarna jedinica
1 − = i , ) 1 (
2
− = i
Dva kompleksna broja i y x z
1 1 1
+ = i i y x z
2 2 2
+ = su jednaka ako je
2 1
x x = i
2 1
y y =
Za yi x z + = broj yi x z − =
_
je konjugovano kompleksan broj.
Modul kompleksnog broja yi x z + = je :
2 2
y x z + =
Kompleksni brojevi se predstavljaju u kompleksnoj ravni, gde je x-osa realna osa, a y-osa
imaginarna osa.
Primer:
Tački A odgovara kompleksni broj 3+2i.
Tačka B odgovara kompleksnom broju -3+i.



Ako je dat kompleksan broj yi x z + = onda se njegov realni deo može zapisati kao:
ϕ cos r x = a imaginarni ϕ sin r y = . To možemo videti I sa slike:
ϕ
x
y
r
x
y
z=x+yi

x
y
arctg
x
y
tg
r x
r
x
r y
r
y
= ⇒ =
= ⇒ =
= ⇒ =
ϕ ϕ
ϕ ϕ
ϕ ϕ
cos cos
sin sin

www.matematiranje.com
2
Dakle, kompleksni broj je:

cos sin , .
(cos sin )
z r r i tj
z r i
ϕ ϕ
ϕ ϕ
= +
= +

Ovaj oblik se zove trigonometrijski. Ovde je r- modul, odnosno:
2 2
r x y = + , ugao ϕ
se zove argument kompleksnog broja. Kako su sinx i cosx periodične funkcije
kompleksni broj se može zapisati I kao :
Z k
k i k r z

+ + + = )) 2 sin( ) 2 (cos( π ϕ π ϕ


Primer: Pretvoriti sledeće kompleksne brojeve u trigonometrijski oblik:
a) i z + =1
b) 3 1 i z + =
v) 1 − = z
g) i z =
Rešenje: a) i z + =1
Šta radimo?
Najpre odredimo x i y, nadjemo
2 2
y x r + = zatim
x
y
tg = ϕ i to zamenimo u
trigonometriski oblik: ) sin (cos ϕ ϕ i r z + =
Dakle: 1 , 1 = = y x 2 1 1
2 2
= + = r
4
45 1
1
1
π
ϕ ϕ
ϕ
ϕ
= = ⇒ =
=
=
o
tg
tg
x
y
tg

) sin (cos ϕ ϕ i r z + =
)
4
sin
4
(cos 2
π π
i z + =
www.matematiranje.com
3
b) 3 1 i z + =
3
1
=
=
y
x

2 2
y x r + = 2 4 3 1 = = + =
3
60
3
1
3
π
ϕ
ϕ
ϕ
= =
=
= =
o
tg
x
y
tg

) sin (cos ϕ ϕ i r z + =
)
3
sin
3
(cos 2
π π
i z + =


v) 1 − = z Pazi: Ovo možemo zapisati i kao i z 0 1+ − =
Dakle:

π ϕ
ϕ
ϕ
=
=
=

= =
= − =
o
x
y
tg
y x
180
0
1
0
0 , 1

2 2
( 1) 0 1
(cos sin )
1 (cos sin )
cos sin
r
z r i
z i
z i
ϕ ϕ
π π
π π
= − + =
= +
= ⋅ +
= +



g) i z = ili 1 , 0 1 0 = = ⇒ + = y x i z
2
0
1
1 1 0
2 2
π
ϕ
ϕ
=
∞ = =
= + =
tg
r

2
sin
2
cos
) sin (cos
π π
ϕ ϕ
i z
i r z
+ =
+ =


www.matematiranje.com
4
Često se u zadacima radi lakšeg rešavanja koristi Ojlerova formula:
cos sin
xi
e x i x = +
Primer: Napisati brojeve:
a) 1
b) i
v) -2
preko Ojlerove formule.
Rešenje:
Savet: Ovde uvek dodajte periodičnost!
a) 1 = z tj, 0 , 1 = = y x
)) 2 0 sin( ) 2 0 (cos( 1
)) 2 sin( ) 2 (cos(
0 0
1 0 1
2 2
π π
π ϕ π ϕ
ϕ ϕ
k i k z
k i k r z
x
y
tg
r
o
+ + + ⋅ =
+ + + =
= ⇒ = =
= + =

Dakle: π π k i k 2 sin 2 cos 1 + = , pa je zamenom u cos sin
xi
e x i x = + gde je 2 x kπ =

2
1
k i
e
k Z
π
=


b) i z = ⇒ i z 1 0 + = ⇒ 1 , 0 = = y x
) 2
2
sin( ) 2
2
cos(
)) 2 sin( ) 2 (cos(
2 0
1
1 1 1 0
2 2 2 2
π
π
π
π
π ϕ π ϕ
π
ϕ ϕ
k i k z
k i k r z
x
y
tg
y x r
+ + + =
+ + + =
= ⇒ ∞ = = =
= = + = + =

Dakle ) 2
2
sin( ) 2
2
cos( π
π
π
π
k i k i + + + =
Pa je
Z k
e i
i k

=
+ ) 2
2
( π
π

5
v) = − ⋅ = − = ) 1 ( 2 2 z
-1 smo našli u prošlom primeru:
[ ] ) 2 sin( ) 2 cos( 2 2
) 2 sin( ) 2 cos( 1
π π π π
π π π π
k i k
k i k
+ + + = −
+ + + = −

Znači

( 2 )
(2 1)
2 2
2 2
k i
k i
e
e
k Z
π π
π
+
+
− =
− =


Profesori često vole da pitaju decu da nadju vrednosti
i
i
.
Kada znamo Ojlerov zapis, to nije teško.
U jednom prethodnom primeru smo našli:
Z k
e i
i k

=
+ ) 2
2
( π
π


Onda je:

i
i k
i
e i ) (
) 2
2
( π
π
+
=
Znamo pravilo za stepenovanje
mn n m
a a = ) (
Z k
e i
e i
k
i
i k
i

=
=
+ −
+
) 2
2
(
) 2
2
(
2
π
π
π
π
Znamo da je
2
1 i = −
Ako uzmemo k=0, biće:
2
i
i e
π

=

www.matematiranje.com

6

Množenje I deljenje kompleksnih brojeva u
trigonometrijskom obliku


Neka su data dva kompleksna broja u trigonometrijskom obliku:
1 1 1 1
2 2 2 2
(cos sin )
(cos sin )
z r i
z r i
ϕ ϕ
ϕ ϕ
= +
= +

Onda je :
[ ]
[ ] ) sin( ) cos(
) sin( ) cos(
2 1 2 1
2
1
2
1
2 1 2 1 2 1 2 1
ϕ ϕ ϕ ϕ
ϕ ϕ ϕ ϕ
− + − =
+ + + ⋅ = ⋅
i
r
r
z
z
i r r z z

Primer: Dati su kompleksni brojevi:
)
4
3
sin
4
3
(cos
2
2
)
4
sin
4
(cos 2 4
2
1
π π
π π
i z
i z
+ =
+ =

Nadji:
a)
2 1
z z ⋅
b)
2
1
z
z

Rešenje:
a)

[ ]
[ ]
4
0 1 4
sin cos 4
)
4
3
4
sin( )
4
3
4
cos(
2
2
2 4
2 1
− =
+ − =
+ =






+ + + ⋅ = ⋅
π π
π π π π
i
i z z

www.matematiranje.com

7
b)

[ ]
1
2
4 2 3 3
cos( ) sin( )
4 4 4 4 2
2
8 cos( ) sin( ) 8 cos( ) sin( )
2 2 2 2
8 0 1
8
z
i
z
i i
i
i
π π π π
π π π π
⎡ ⎤
= − + −
⎢ ⎥
⎣ ⎦
⎡ ⎤ ⎡ ⎤
= − + − = −
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎣ ⎦
= − ⋅
= −


Stepenovanje kompleksnog broja

Neka je dat kompleksni broj ) sin (cos ϕ ϕ i r z + = . Onda je (cos sin )
n n
z r n i n ϕ ϕ = +
Ako kompleksni broj ima modul 1, tj. ako je r=1 onda je:
ϕ ϕ sin cos i z + =
→ + = ϕ ϕ n i n z
n
sin cos Moavrov obrazac
Primer:
a) Nadji
6
z ako je )
18
sin
18
(cos 2
π π
i z + =
b) Nadji
20
z ako je i z
2
3
2
1
− =
Rešenja:
a)

) 3 1 ( 32 )
2
3
2
1
( 64
)
3
sin
3
(cos 2
)
18
6 sin
18
6 (cos 2
)
18
sin
18
(cos 2
6
6 6
6 6
i i z
i z
i z
i z
+ = + =
+ =
⋅ + ⋅ =
+ =
π π
π π
π π

8


b) i z
2
3
2
1
− =

Ovde moramo najpre prebaciti kompleksni broj u trigonometrijski oblik.


2 2
20
20
1
1 3 1 3 2
( ) ( ) 1
2 2 4 4
3
2
3
2
3 60
1
3
2
(cos sin )
1(cos( ) sin( ))
3 3
cos sin
3 3
20 20 20 18 2 2 2
cos sin 6
3 3 3 3 3 3 3
2 2
cos sin
3
o
x
r
y
y
tg
x
tg tg
z r i
z i
z i
z i pazi
z i
φ
π
φ φ φ
φ φ
π π
π π
π π π π π π π
π
π π

=


⇒ = + − = + =


= −


=

= ⇒ = − ⇒ = − = −
= +
= − + −
= −
= − → = + = + =
= −
20
20
3
1 3
2 2
1
(1 3)
2
z i
z i
= − −
= − +


www.matematiranje.com

9
Korenovanje kompleksnih brojeva:

Neka je dat:

(cos sin )
2 2
(cos sin )
n n
z r i
k k
z w r i
n n
ϕ ϕ
ϕ π ϕ π
= +
+ +
= = +
k- uzima vrednosti od 0 do n-1.

Sve vrednosti n-tog korena broja z, nalaze se na kružnici poluprečnika
n
r . Argumenti tih
brojeva (vrednosti korena) čine aritmetički niz sa razlikom
n
d
π 2
= .
Primer: Izračunati:
a)
3
i
b)
6
1 −

Rešenja:
a) Kao što smo već videli :

2
sin
2
cos
π π
i i + =
Pa je:
3
2
2
sin
3
2
2
cos
3
π
π
π
π
k
i
k
i
+
+
+
= gde k uzima vrednosti: 2 , 1 , 0 = k
Za k=0

2
1
2
3
6
sin
6
cos
3
0
2
sin
3
0
2
cos
i w
i w
i w
o
o
o
+ =
+ =
+
+
+
=
π π
π π

10
Za k=1

2
1
2
3
6
5
sin
6
5
cos
3
2
2
sin
3
2
2
cos
1
1
1
i w
i w
i w
+ − =
+ =
+
+
+
=
π π
π
π
π
π

Za k=2

i w
i w
i w
− =
+ =
+
+
+
=
2
2
2
6
9
sin
6
9
cos
3
4
2
sin
3
4
2
cos
π π
π
π
π
π


Geometrijski gledano ,
2 1
, , w w w
o
su temena jednakostraničnog trougla na kružnici
poluprečnika 1 1
3
= = r sa centrom u 0 kompleksne ravni!

x
y
W
W
W
-i
i
1
-1
0
1
2


www.matematiranje.com
11

b) π π sin cos 1 i + = − π ϕ = = , 1 r


5 , 4 , 3 , 2 , 1 , 0
6
2
sin
6
2
cos 1
6
=
+
+
+
= −
k
k
i
k π π π π


Za k=0

2
1
2
3
6
sin
6
cos i i w
o
+ = + =
π π

Za k=1

i i w
i w
= + =
+
+
+
=
2
sin
2
cos
6
2
sin
6
2
cos
1
1
π π
π π π π

Za k=2

2
1
2
3
6
5
sin
6
5
cos
6
4
sin
6
4
cos
2
2
⋅ + − = + =
+
+
+
=
i i w
i w
π π
π π π π

Za k=3

2
1
2
3
6
7
sin
6
7
cos
6
6
sin
6
6
cos
3
3
i i w
i w
− − = + =
+
+
+
=
π π
π π π π

Za k=4

i i w
i w
− = + =
+
+
+
=
6
9
sin
6
9
cos
6
8
sin
6
8
cos
4
4
π π
π π π π

www.matematiranje.com
12
Za k=5

2
1
2
3
6
11
sin
6
11
cos
6
10
sin
6
10
cos
5
5
i i w
i w
− = + =
+
+
+
=
π π
π π π π

Geometrijski gledano,
5
,..., w w
o
su temena pravilnog šestougla!

x
y
W
W
W
-i
i
1
-1
0
1
2
W
W
W
3
4
5


www.matematiranje.com

1
POLINOMI NAD POLJEM KOMPLEKSNIH BROJEVA I
JEDNAČINE



Najprostije rečeno, polinom P je funkcija preslikavanja C u C a definisana je sa:

o
n
n
n
n
a z a z a z a z P + + + + =

− 1
1
1
... ) (

Ako je , 0 ≠ a kazemo da je − n stepen polinoma ) (z P .

Dva polinoma − n tog stepena:

o
n
n
n
n
o
n
n
n
n
B Z B Z B Z B z Q
A Z A Z A Z A z P
+ + + + =
+ + + + =




1
1
1
1
1
1
... ) (
... ) (


Su indentički jednaki onda i samo onda ako je:
o o n n n n
B A B A B A = = =
− −
,..., ,
1 1


Naravno i ovde važi Bezuova teorema koju smo već objasnili u običnim polinomima:
Pri deljenju polinoma ) (z P sa ) ( a z − dobija se ostatak ) (a P . Ako je a-koren polinoma,
tj. ) (a P =0 onda je polinom ) (z P deljiv bez ostatka sa ) ( a z −


Osnovna teorema algebra je:

Svaki polinom P nad poljem kompleksnih brojeva ima bar jednu nulu.

→ Prva od posledica ove veoma bitne teoreme odnosi se na faktorizaciju polinoma.

Primer:

) 1 ( 1
2 2
− − = + z z
) )( (
2 2
i z i z i z + − = − =

.

→ Svaki polinom − n tog stepena može se napisati u obliku

) )...( )( ( ) (
2 1 n n
z z z a z P α α α − − − =

gde su
n
α α α ,..., ,
2 1
koreni polinoma i
n
a koeficijenat uz
n
z .
2
→ Ako je polinom P deljiv polinomom
k
a z z Q ) ( ) ( − = , a nije deljiv polinomom
1
) ( ) (
+
− =
k
a z z S , kažemo da je a nula reda k polinoma P.

→ Polinom P stepena n ne može se anulirati za više od n različitih vrednosti

Primer:

Ako su a,b i c medjusobno različiti brojevi, dokazati da je:

1
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
=
− −
− −
+
− −
− −
+
− −
− −
b c a c
b x a x
a b c b
a x c x
c a b a
c x b x


Rešenje:

Prebacićemo sve na levu stranu i napraviti polinom koji je očigledno stepena 2 (pa ne
može imati više od 2 rešenja)

1
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) ( −
− −
− −
+
− −
− −
+
− −
− −
=
b c a c
b x a x
a b c b
a x c x
c a b a
c x b x
x P

Ako stavimo a x = dobijamo

1
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) )( (
) ( −
− −
− −
+
− −
− −
+
− −
− −
=
b c a c
b a a a
a b c b
a a c a
c a b a
c a b a
a P
0 1 0 0 1 ) ( = − + + = a P


Dakle a je rešenje (nula, koren) ovog polinoma.
Slično je 0 ) ( = b P i 0 ) ( = c P
Ovo znači da se polinom anulira za tri različite vrednosti i P(x) je zato nula polinom, tj.
0 ) ( = x P a odavde direktno ‘’izlazi’’ traženo tvrdjenje.


→ Polinom sa realnim koeficijentima neparnog stepena uvek ima bar jednu realnu
nulu


Vietove formule

One predstavljaju vezu izmedju koeficijenta i nula polinoma. Pomoću njih se često mogu
rešavati jednačine 0 ) ( = x P . Neka je dat polinom :


o
n
n
n
n
a x a x a x a x P + + + + =

− 1
1
1
... ) (
3
I neka su
n
α α α ,..., ,
2 1
koreni (nule, rešenja) date jednačine, tada je:

n
n
n
a
a
1
2 1
...

− = + + + α α α
n
o n
n
n
n
n n n
n
n
n n n
a
a
a
a
a
a
) 1 ( ...
...
... ...
3 2 1
3
1 2 4 2 1 3 2 1
2
1 3 2 1 3 1 2 1
− = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
− = + + +
= + + + + + +

− −


α α α α
α α α α α α α α α
α α α α α α α α α α


NAPOMENA:

Već smo pominjali Vietove formule za kvadratnu jednačinu:

0
2
= + + c bx ax



to jest:


0
1
2
2
= + +
o
a x a x a






Zadaci:

1) Odrediti parameter m i n tako da polinom n mx x x x P + + − =
2 4
3 ) ( bude deljiv sa
polinomom 4 2 ) (
2
1
+ − = x x x P

__________ __________
2
) (
3
) (
4
) (
2 2 2 4
4 2
2 ) 4 2 ( : ) 3 (
x x x
x x x x n mx x x
− +

+ −
+ = + − + + −

n x m x
n mx x x
+ − +
+ + +
) 8 ( 2
7 2
3
2 3
→ Ovo sad malo sredimo

a
c
x x
a
b
x x
= ⋅
− = +
2 1
2 1
2
2 1
2
2
2 1
2
1
2 1
) 1 (
a
a
x x
a
a
x x
a
a
x x
o
o
= ⋅
⋅ − = ⋅
− = +
4
___ __________ __________
) ( ) (
2
) (
2 2
12 6 3
3 ) 4 2 ( : ) ) 8 ( 3 (
+ − +
− + −
− = + − + − + −
x x
x x n x m x

→ + + − − 12 6 ) 8 ( n x x m I ovo sredimo
0 12 ) 14 (
12 ) 6 8 (
= + + −
= + + − −
n x m
n x m

Ovo mora biti nula da ne bi bilo ostatka pri deljenju.

0 14 = − m ∧ 0 12 = + n
14 = m 12 − = n

2) Odrediti koeficijente b a, i c u polinomu c bx ax x x P + + + =
2 3
) ( tako da polinom
bude deljiv binomima 1 − x i x+2 a da podeljen sa 4 − x daje ostatak 18.

Ako može da je polinom P(x) deljiv polinomom 1 − x to znači da je 0 ) 1 ( = P , slično je i
0 ) 2 ( = − P a pošto je pri deljenju sa 4 − x ostatak 18, to je 18 ) 4 ( = P


18 64 4 16 4 4 4 ) 4 (
0 8 2 4 ) 2 ( ) 2 ( ) 2 ( ) 2 (
0 1 1 1 1 ) 1 (
) (
2 3
2 3
2 3
2 3
= + + + = + ⋅ + ⋅ + =
= − + − = + − ⋅ + − ⋅ + − = −
= + + + = + ⋅ + ⋅ + =
+ + + =
c b a c b a P
c b a c b a P
c b a c b a P
c bx ax x x P


Dobili smo sistem jednačina:


_____ __________ __________
46 4 16
8 2 4
1
− = + +
= + −
− = + +
c b a
c b a
c b a


Rešenja ovog sistema su:

2 − = a 5 − = b 6 = c

pa je traženi polinom: 6 5 2 ) (
2 3
+ − + = x x x x P

3) Odrediti realne parameter b a, i c tako da polinom c bx ax x − + +
2 3
bude deljiv
sa i x − a da podeljen sa 1 + x daje ostatak -5

Pošto je polinom deljiv sa i x − onda je on deljiv i sa i x + pa i sa

1 ) )( (
2 2 2
+ = − = + − x i x i x i x

5
__ __________
) (
3
) (
2 2 3
) 1 ( : ) (
x x
a x x c bx ax x


+
+ = + − + +


____ __________
) (
2
) (
2
) 1 (
a ax
c x b ax


+
+ − +

→ − + − a c x b ) 1 ( Ostatak koji mora biti nula!!!

Dakle
1
0 1
=
= −
b
b
i
a c
a c
=
= − 0


Drugi podatak da polinom deljen sa 1 + x daje ostatak -5 nam govori da je 5 ) 1 ( − = − P


2
3
3
4 1
4
5 1
5 ) 1 ( ) 1 ( ) 1 ( ) 1 (
) (
2 3
2 3
− = =
− = +
− = + −
− = + −
− = + − + −
− = + − + − + − = −
+ + + =
c a
c a
c a
c b a
c b a
c b a P
c bx ax x x P


4) Znajući da je zbir dva korena 1
2 1
= + x x jednačine 0 7 2
2 3
= + − − λ x x x , nadji
parametar λ

0 7 2
2 3
= + − − λ x x x

Upotrebićemo Vietove formule za jednačinu trećeg stepena:


3
3 2 1
3
1
3 2 3 1 2 1
3
2
3 2 1
0 1
2
2
3
3
0
a
a
x x x
a
a
x x x x x x
a
a
x x x
a x a x a x a
o
− = ⋅ ⋅
= + +
− = + +
= + + +


Kod nas je:

6
λ = − = − = =
o
a a a a , 7 , 1 , 2
1 2 3


pa je


2
2
7
2
7
2
1
2
1
3 2 1
3 2 3 1 2 1
3 2 1
λ
− = ⋅ ⋅
− =

= + +
=

− = + +
x x x
x x x x x x
x x x


U zadatku kaže da je 1
2 1
= + x x pa je
2
1
1
2
1
3
− = − = x


3
2
1
2
7
2
7
1
2
1
2
7
) (
2
1
2
7
2
1
2
1
2
7
2 1
2 1
2 1
2 1 2 1
2 1 2 1
3 2 3 1 2 1
− =
+ − =
− = ⋅ −
− = + −
− = ⎟





− + ⎟





− ⋅ +
− = + +
x x
x x
x x
x x x x
x x x x
x x x x x x


Kako je:
3
2 2
3
2 2
1
3
2
3 2 1
− =
− =
− =






− ⋅ −
− =
λ
λ
λ
λ
x x x
www.matematiranje.com


DETERMINANTE

Najprostije rečeno determinante su kvadratne šeme. Mogu biti drugog, trećeg,
četvrtog,...n-tog reda.

DRUGOG REDA

d c
b a
= ad – bc Znači računaju se tako što pomnožimo elemente na takozvanoj glavnoj

dijagonali, pa od toga oduzmemo pomnožene elemente na sporednoj dijagonali.

Primer:

7 5
4 3
= 3o 7 - 4o 5 = 21-20 = 1
12 5
3 1


= (-1) o 12- (-5) o 3=-12+15=3

TREĆEG REDA

Determinante trećeg reda možemo razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni. Najpre svakom
elementu dodelimo predznak + ili -, i to radimo neizmenično:
+ − +
− + −
+ − +
Samo da vas podsetimo: vrste su , a kolone

3 3 3
2 2 2
1 1 1
c b a
c b a
c b a
= Ako recimo hoćemo da razvijemo po prvoj vrsti=

=
3 3
2 2
1
c b
c b
a +
3 3
2 2
1
3 3
2 2
1
b a
b a
c
c a
c a
b + − , ili ako recimo razvijamo po drugoj koloni:

=
2 2
1 1
3
3 3
1 1
2
3 3
2 2
1
c a
c a
b
c a
c a
b
c a
c a
b − + −


Najbolje je ,naravno, da razvijamo po onoj koloni ili vrsti gde ima najviše nula !





www.matematiranje.com


Primer: Izračunaj vrednost determinante

2 3 2
0 7 1
1 3 5
= Najpre iznad svakog broja napišite predznake:
+ − +
− + −
+ − +
, ili ako vam je
lakše samo iznad brojeva u vrsti ili koloni po kojoj ste rešili da razvijete determinantu. Mi
smo rešili po drugoj vrsti jer ima jedna nula (moglo je i po trećoj koloni, sve jedno).

Dakle:


2 3 2
0 7 1
1 3 5
=
2 3 2
0 7 1
1 3 5
− + −
=
3 2
3 5
0
2 2
1 5
7
2 3
1 3
1 − + − =-1(3o 2 - 1o 3)+7(5o 2-2o 1)= -3 +56=
= 53


Drugi način za računanje determinanti trećeg reda, medju učenicima vrlo popularan, je
SARUSOVO pravilo.

Pored date determinante dopišu se prve dve kolone , pa se elementi množe dajući im
znake kao na slici:


3 3 3
2 2 2
1 1 1
c b a
c b a
c b a

3
2
1
a
a
a

3
2
1
b
b
b
=
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 2 1
a b c b c a c a b b a c a c b c b a − − − + +
- - -

+ + +

Primer: Izračunaj vrednost determinante


2 3 2
0 7 1
1 3 5

2
1
5

3
7
3
= 5o 7o 2 + 3o 0o 2 + 1o 1o 3 - 3o 1o 2 - 5o 0o 3 - 1o 7o 2 =
= 70 + 0 +3 –6 – 0 – 14 = 53

Dakle, na oba načina smo dobili isti rezultat,pa vi odaberite sami šta vam je lakše.


www.matematiranje.com


ČETVRTOG REDA

4 4 4 4
3 3 3 3
2 2 2 2
1 1 1 1
d c b a
d c b a
d c b a
d c b a
= Možemo je razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni! I ovde slično kao za

determinante trećeg reda prvo napišemo predznake svima ili samo onoj vrsti ili koloni po
kojoj ćemo da razvijamo determinantu.

+ − + −
− + − +
+ − + −
− + − +
Mi ćemo , recimo, da razvijemo determinantu po prvoj koloni:

4 4 4 4
3 3 3 3
2 2 2
2
1 1 1 1
d c b a
d c b a
d c b a
d c b a

+

+
=

=
1
a +
4 4 4
3 3 3
2 2 2
d c b
d c b
d c b
2
a −
4 4 4
3 3 3
1 1 1
d c b
d c b
d c b
3
a +
4 4 4
2 2 2
1 1 1
d c b
d c b
d c b
4
a −
3 3 3
2 2 2
1 1 1
d c b
d c b
d c b


Naravno, sad bi trebalo da razvijemo svaku od ove četiri determinante trećeg reda....

Složićete se da ovo nije baš lako.

Naučimo zato osobine determinanata koje će nam pomoći u rešavanju zadataka.



OSOBINE DETERMINANATA

1. Determinanta menja znak ako dve vrste ili kolone izmenjaju svoja mesta.


2. Vrednost determinante se ne menja ako sve vrste i kolone promene svoje
uloge.

www.matematiranje.com



3. Determinanta se množi brojem, kad se tim brojem pomnože svi elementi ma
koje (ali samo jedne) vrste ili kolone.
Obrnuto, zajednički faktor elemenata jedne vrste ili kolone može se izvući
ispred determinante
.
Na primer:

k
3 3 3
2 2 2
1 1 1
c b a
c b a
c b a
=
3 3 3
2 2 2
1 1 1
c b a
c b a
k c k b k a
=
3 3 3
2 2 2
1 1 1
c b k a
c b k a
c b k a
itd ili


3 3 3
2 2 2
1 1 1
c mb a
c mb a
c mb a
= m
3 3 3
2 2 2
1 1 1
c b a
c b a
c b a


4. Ako je u determinanti svaki element neke k-te vrste (kolone) zbir dva ili više
sabiraka, onda je ona jednaka zbiru dve ili više determinanata, koje imaju
iste elemente kao i data determinanta, osim elemenata k-te vrste (kolone).

Na primer:




3 3 3 3
2 2 2 2
1 1 1 1
c m b a
c m b a
c m b a
+
+
+
=
3 3 3
2 2 2
1 1 1
c b a
c b a
c b a
+
3 3 3
2 2 2
1 1 1
c m a
c m a
c m a



5. Ako su svi elementi jedne vrste(kolone) jednaki nuli, vrednost determinante
je nula.




0 0 0
4 2 1
55 9 3 −
= 0 ili 0
8 9 5 4
4 7 5 8
80 34 68 77
0 0 0 0
=




www.matematiranje.com






6. Ako elementi u dve vrste ili kolone imaju iste vrednosti, vrednost
determinante je opet nula.

Primer:

3 7 12
6 4 9
3 7 12
− = 0 jer su elementi prve i treće vrste jednaki

7. Ako su dve vrste ( kolone ) proporcionalne među sobom , vrednost
determinante je opet nula.


Primer:

20 15 10
56 5 9
4 3 2
− = 0 jer su prva i treća vrsta proporcionalne, tj. prva puta 3 daje treću
vrstu.



8. Vrednost neke determinante ostaje nepromenjena ako se elementima jedne
vrste(kolone) dodaju odgovarajući elementi neke druge vrste(kolone)
pomnoženi istim brojem!


Ova osma osobina će nam pomoći da lakše rešimo determinante
četvrtog i višeg reda.











www.matematiranje.com


Primer :

Izračunaj vrednost determinante:
2 1 2 4
2 1 1 3
5 3 2 2
1 4 2 1

− −



Rešenje:

2 1 2 4
2 1 1 3
5 3 2 2
1 4 2 1

− −


Ideja je da se ispod jedinice u prvoj koloni naprave sve nule, koristeći
osobinu determinanti broj 8.
Prvo ćemo napraviti nulu gde je 4. Prvu vrstu ćemo pomnožiti sa – 4 i to sabrati sa
četvrtom vrstom i rešenja upisati umesto četvrte vrste.Prve tri vrste se prepisuju!

1o (-4)+4=0
2o (-4)+2= -6
4o (-4)+1= -15
(-1)(-4)+(-2)=2

2 1 2 4
2 1 1 3
5 3 2 2
1 4 2 1

− −


=
2 15 6 0
2 1 1 3
5 3 2 2
1 4 2 1
− −
− −




Dalje pravimo nulu gde je trojka. Prvu vrstu ćemo pomnožiti sa 3 i to sabrati sa trećom
vrstom , pa rešenja upisati umesto treće vrste. Prvu, drugu i četvrtu vrstu prepisujemo.

1o 3+(-3)=0
2o 3+1 = 7
4o 3+1 =13
(-1) o 3+(-2)= -5

2 15 6 0
2 1 1 3
5 3 2 2
1 4 2 1
− −
− −


=
2 15 6 0
5 13 7 0
5 3 2 2
1 4 2 1
− −








www.matematiranje.com


Još nam preostaje da gde je 2 napravimo nulu.Prvu vrstu ćemo pomnožiti sa –2 i to
sabrati sa drugom vrstom. Dakle

(-2) o 1+2= 0
(-2) o 2+2= -2
(-2) o 4+(-3)=-11
(-2)(-1)+5=7

2 15 6 0
5 13 7 0
5 3 2 2
1 4 2 1
− −



=
2 15 6 0
5 13 7 0
7 11 2 0
1 4 2 1
− −

− −



Ako ovu determinantu razvijemo po prvoj koloni, imaćemo samo jedan član , jer se svi
ostali množe sa nulom, pa imaju vrednost nula!

2 15 6 0
5 13 7 0
7 11 2 0
1 4 2 1
− −

− −

=
2 15 6
5 13 7
7 11 2
− −

− −
Upotrebimo Sarusovo pravilo:

2 15 6
5 13 7
7 11 2
− −

− −

6
7
2



15
13
11


= -52-330-735+154+150+546 = -267
- - -
+ + +

Vi naravno ne morate da idete korak po korak, već odmah napravite sve tri nule!















www.matematiranje.com


Primer:
Izračunaj determinantu:
d c b a
c c b a
b b b a
a a a a


Rešenje:

Napravićemo nule po prvoj koloni i to:

- Od četvrte vrste oduzmemo prvu pa to upišemo umesto četvrte vrste
- Od treće vrste oduzmemo prvu pa to upišemo umesto treće vrste
- Od druge vrste oduzmemo prvu pa to upišemo umesto druge vrste

d c b a
c c b a
b b b a
a a a a
=
a d a c a b
a c a c a b
a b a b a b
a a a a
− − −
− − −
− − −
0
0
0


Iz prve vrste možemo izvući zajedničko a. Pa je:

a d a c a b
a c a c a b
a b a b a b
a a a a
− − −
− − −
− − −
0
0
0
= a
a d a c a b
a c a c a b
a b a b a b
− − −
− − −
− − −
0
0
0
1 1 1 1


Ovu novu determinantu naravno razvijamo po prvoj koloni:

a
a d a c a b
a c a c a b
a b a b a b
− − −
− − −
− − −
= I ovde iz prve kolone možemo izvući zajednički (a-b)

a(a-b)
a d a c
a c a c
a b a b
− −
− −
− −
1
1
1
= Ajde opet da napravimo one nule u prvoj koloni!


- od druge vrste oduzmemo prvu : c-a-b+a=c-b


- od treće vrste oduzmemo prvu : c-a-b+a=c-b i d-a-b+a=d-b
www.matematiranje.com


a(a-b)
b d b c
b c b c
a b a b
− −
− −
− −
0
0
1
= a(a-b)
b d b c
b c b c
− −
− −
= a(a-b)(c-b)(d-c)

Dakle rešenje početne determinante je:



d c b a
c c b a
b b b a
a a a a
= a(a-b)(c-b)(d-c)
















1
REŠAVANJE SISTEMA JEDNAČINA ( METODA DETERMINANTI)

U prethodnim fajlovima smo govorili kako se rešavaju sistemi upotrebom matrica. U ovom fajlu ćemo pokušati da vam

objasnimo kako se primenjuju determinante na rešavanje sistema linearnih jednačina.

Važno je napomenuti da ćemo ovde posmatrati samo kvadratne sisteme
n n
S
×
, to jest sisteme koji imaju jednak broj

nepoznatih i jednačina. Profesori najčešće zadaju sisteme
3 3
S
×
ili
4 4
S
×
, pa ćemo njima posvetiti pažnju.

Govorili smo već da sistem može biti homogen i nehomogen.

Pogledajmo najpre nehomogen sistem
3 3
S
×
( tri jednačine , tri nepoznate):

1 1 1 1
2 2 2 2
3 3 3 3
a x b y c z t
a x b y c z t
a x b y c z t
+ + =
+ + =
+ + =


Odavde najpre formiramo determinantu sistema uzimajući brojeve ispred nepoznatih:
1 1 1
2 2 2
3 3 3

a b c
D a b c
a b c
=
Zatim članove uz x zamenimo slobodnim članovima ( sa desne strane jednakosti):
1 1 1
2 2 2
3 3 3

x
t b c
D t b c
t b c
=

Članove uz y zamenimo slobodnim članovima:
1 1 1
2 2 2
3 3 3

y
a t c
D a t c
a t c
=


Članove uz z zamenimo slobodnim članovima:
1 1 1
2 2 2
3 3 3

z
a b t
D a b t
a b t
=


Na ovaj način smo dobili četiri determinante :

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

x y z
a b c t b c a t c a b t
D a b c D t b c D a t c D a b t
a b c t b c a t c a b t
= = = =


U svakom zadatku nam je prvi posao da nadjemo vrednosti za ove determinante.

www.matematiranje.com

2



Dalje rešenja tražimo koristeći Kramerovu teoremu:


i) Ako je determinanta sistema
1 1 1
2 2 2
3 3 3

a b c
D a b c
a b c
= različita od nule , onda sistem ima jedinstveno rešenje koje
tražimo preko: ; ;
y
x z
D
D D
x y z
D D D
= = =

ii) Ako je determinanta sistema 0 D = i 0
x y z
D D D = = = sistem ima beskonačno mnogo rešenja
( neodredjen je)


iii) Ako je determinanta sistema 0 D = i 0 0 0
x y z
D D D = v = v = ( znači, bar jedna od ove tri determinante

da je različita od nule) sistem je nemoguć, to jest nema rešenja.



Pazite, sve ovo važi za nehomogen sistem.



Šta ako imamo homogen sistem?


Ako posmatramo homogen sistem :
1 1 1
2 2 2
3 3 3
0
0
0
a x b y c z
a x b y c z
a x b y c z
+ + =
+ + =
+ + =



Jasno je da on uvek ima trivijalna rešenja ( , , ) (0, 0, 0) x y z =


Kvadratni homogen sistem ima netrivijalna rešenja ako i samo ako je 0 D =


Znači, da bi naš homogen sistem imao netrivijalna rešenja, mora biti
1 1 1
2 2 2
3 3 3
0
a b c
D a b c
a b c
= =

www.matematiranje.com



3


Razmišljanje za sisteme
4 4
S
×
( 4 jednačine, 4 nepoznate) je potpuno analogno sa ovim, s tim da nas ovde čeka mnogo

veći posao kod nalaženja vrednosti determinanata:

Posmatrajmo sistem :
1 1 1 1 1
2 2 2 2 2
3 3 3 3 3
4 4 4 4 4
a x b y c z d t u
a x b y c z d t u
a x b y c z d t u
a x b y c z d t u
+ + + =
+ + + =
+ + + =
+ + + =
. Ovde tražimo sledeće determinante:

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

x y z t
a b c d u b c d a u c d a b u d a b c u
a b c d u b c d a u c d a b u d a b c u
D D D D D
a b c d u b c d a u c d a b u d a b c u
a b c d u b c d a u c d a b u d a b c u
= = = = =
4


Rešenja tražimo:

; ; ;
y
x t z
D
D D D
x y z t
D D D D
= = = = , naravno sve po Kramerovoj teoremi...

Ako je homogen sistem:


1 1 1 1
2 2 2 2
3 3 3 3
4 4 4 4
0
0
0
0
a x b y c z d t
a x b y c z d t
a x b y c z d t
a x b y c z d t
+ + + =
+ + + =
+ + + =
+ + + =


za njega isto važi da ima netrivijalna rešenja ako je 0 D = .

ZADACI


1. Rešiti sistem jednačina:

2 5 6
2 2 5
3 3 4 8
x y z
x y z
x y z
+ ÷ =
+ + =
÷ + ÷ =

Rešenje:

Naravno, ovaj sistem je mnogo lakše rešiti Gausovom metodom ili nekom drugom, ali pošto proučavamo determinante,

ovom prilikom ćemo ići težim putem:

Izračunavamo vrednosti sledećih determinanti( mi ćemo koristiti Sarusovo pravilo sa dopisivanjem prve dve kolone a

vi možete i razvijati determinantu…kako vam je lakše…) www.matematiranje.com
4

1 2 5
2 1 2
3 3 4
1 2 5 1 2
2 1 2 2 1 4 12 30 16 6 15 51 51
3 3 4 3 3
D
D
÷
=
÷ ÷
÷
= ÷ ÷ ÷ + ÷ ÷ = ÷ ÷ = ÷
÷ ÷ ÷


Pošto je determinanta sistema različita od nule, odmah znamo da će sistem imati jedinstveno rešenje.

Idemo dalje:

6 2 5
5 1 2
8 3 4
6 2 5 6 2
5 1 2 5 1 24 32 75 40 36 40 23 23
8 3 4 8 3
x
x
D
D
÷
=
÷
÷
= ÷ + ÷ + ÷ + = ÷ ÷ = ÷
÷


1 6 5
2 5 2
3 8 4
1 6 5 1 6
2 5 2 2 5 20 36 80 48 16 75 179 179
3 8 4 3 8
y
y
D
D
÷
=
÷ ÷
÷
= ÷ ÷ ÷ + ÷ ÷ = ÷ ÷ = ÷
÷ ÷ ÷


1 2 6
2 1 5
3 3 8
1 2 6 1 2
2 1 5 2 1 8 30 36 32 15 18 15 15
3 3 8 3 3
z
z
D
D
=
÷
= ÷ + ÷ ÷ + = ÷ ÷ = ÷
÷ ÷


Kramerova teorema nam daje sledeće rešenje:

15 5
51 17
179 179
51 51
23 23
51 51
x
y
z
D
x
D
D
y
D
D
z
D
÷
= = =
÷
÷
= = =
÷
÷
= = =
÷


www.matematiranje.com

5

2. U zavisnosti od parametra a , diskutovati i rešiti sistem:

2
1 ax y z
x ay z a
x y az a
+ + =
+ + =
+ + =


Rešenje:

3 3
3 3 2 2
2
2
1 1
1 1
1 1
1 1 1
1 1 1 1 1 3 2
1 1 1 1
3 2 2 2 ( 1) 2( 1) ( 1)( 1) 2( 1) ( 1)( 2)
( 1)( 1)( 2) ( 1) ( 2)
( 1) ( 2)
a
D a
a
a a
a a a a a a a a
a
a a a a a a a a a a a a a a a
a a a a a
D a a
=
= + + ÷ ÷ ÷ = ÷ +
÷ + = ÷ ÷ + = ÷ ÷ ÷ = ÷ + ÷ ÷ = ÷ + ÷ =
= ÷ ÷ + = ÷ +
= ÷ +


Ovde nije dovoljno samo naći vrednost determinante, već to rešenje moramo spakovati u proizvod.

2
2 2 2 3 3 2 2
2 2
2 2
2
1 1 1
1
1
1 1 1 1 1
1 1 1 ( 1) 1( 1)
1 1
( 1)( 1) ( 1)(1 )(1 ) ( 1)( 1)(1 ) ( 1) ( 1)
( 1) ( 1)
x
x
D a a
a a
a a a a a a a a a a a a a a a
a a a
a a a a a a a a a a
D a a
=
= + + ÷ ÷ ÷ = ÷ + + ÷ = ÷ ÷ + ÷ =
÷ ÷ + = ÷ ÷ + = ÷ ÷ ÷ + = ÷ ÷ +
= ÷ ÷ +


2
3 2 3 2 2
2 2
2
1 1
1 1
1
1 1 1
1 1 1 1 2 1 ( 1)
1 1
( 1)
y
y
a
D a
a a
a a
a a a a a a a a a a
a a a
D a
=
= + + ÷ ÷ ÷ = ÷ + = ÷
= ÷

6

2
4 2 2 4 2 2 2 2 2
2
2 2
1 1
1
1 1
1 1 1
1 1 1 2 1 ( 1) ( 1) ( 1)
1 1 1 1
( 1) ( 1)
z
z
a
D a a
a
a a
a a a a a a a a a a a a a
a
D a a
=
= + + ÷ ÷ ÷ = ÷ + = ÷ = ÷ +
= ÷ +



Završili smo tehnički deo posla, našli rešenja i spakovali ih. Naš savet je da ih sada prepišete, jer sledi diskusija:


2
2
2
2 2
( 1) ( 2)
( 1) ( 1)
( 1)
( 1) ( 1)
x
y
z
D a a
D a a
D a
D a a
= ÷ +
= ÷ ÷ +
= ÷
= ÷ +



Kramer kaže da sistem ima jedinstveno rešenje ako je 0 D = .

U ovom slučaju mora biti:

2
0 ( 1) ( 2) 0 1 2 D a a a a = ÷ ÷ + = ÷ = . = ÷


Ako je 1 2 a a = . = ÷ sistem ima jedinstveno rešenje:


2
( 1)
x
a
D
x
D
÷ ÷
= =
2
( 1)
( 1)
a
a
+
÷
2
1 1
2 2
( 2)
( 1)
y
a a
x
a a
a
a D
y
D
+ +
= ÷ ÷ = ÷
+ +
+
÷
= =
2
( 1) a ÷
2
1 1
2 2
( 2)
( 1)
z
y
a a
a
a
D
z
D
= ÷ =
+ +
+
÷
= =
2
2
( 1)
( 1)
a
a
+
÷
2 2
( 1) ( 1)
2 2
( 2)
a a
z
a a
a
+ +
= ÷ =
+ +
+



Ali ovde posao nije gotov, jer moramo ispitati šta se dešava ako je 1 a = , pa ako je 2 a = ÷ .

www.matematiranje.com
7

2 2
2 2
2 2
2 2 2 2
1
( 1) ( 2) (1 1) (1 2) 0
( 1) ( 1) (1 1) (1 1) 0
( 1) (1 1) 0
( 1) ( 1) (1 1) (1 1) 0
x
y
z
za a
D a a
D a a
D a
D a a
=
= ÷ + = ÷ + =
= ÷ ÷ + = ÷ ÷ + =
= ÷ = ÷ =
= ÷ + = ÷ + =


Po Krameru ovde sistem ima beskonačno mnogo rešenja, vraćamo se u početni sistem i zamenjujemo 1 a = .

2 2
1 1 1 1
1 1 1
1
1 1
1 1
ax y z x y z x y z
x ay z a x y z x y z
x y z
x y az a x y z
x y z z x y
+ + = + + = + + =
+ + = ÷ + + = ÷ + + =
+ + =
+ + = + + =
+ + = ÷ = ÷ ÷


Sistem je neodredjen a rešenja opisujemo sa ( , , ) ( , ,1 ) x R,y R x y z x y x y = ÷ ÷ e e

Napomena: Neki profesori zahtevaju da se uvede neko novo slovo(slova) kod opisivanja rešenja, recimo:

( , ,1 ) p R,q R p q p q ÷ ÷ e e

Naš savet je kao i uvek isti: radite kako zahteva vaš profesor…ne talasajte…

2 2
2 2
2
( 1) ( 2) ( 2 1) ( 2 2) 0
( 1) ( 1) ( 2 1) ( 2 1) 9 ( 1) 9 0
x x
za a
D a a
D a a D
= ÷
= ÷ + = ÷ ÷ ÷ + =
= ÷ ÷ + = ÷ ÷ ÷ ÷ + = ÷ · ÷ = ÷ =


Ne moramo menjati dalje, po Krameru, ovde je sistem nemoguć.



3. U zavisnosti od parametra a , diskutovati i rešiti sistem:


0
4 0
6 ( 2) 2 0
x y z
ax y z
x a y z
+ + =
+ + =
+ + + =



Rešenje:

Najpre uočimo da je sistem homogen, to jest da uvek ima rešenje (0,0,0).

www.matematiranje.com

8

Da bi ovaj sistem imao i netrivijalna rešenja determinanta sistema mora biti baš jednaka nula.

2 2
2
1,2 1 2
1 1 1
4 1
6 2 2
1 1 1 1 1
4 1 4 8 6 ( 2) 2 ( 2) 24 14 2 2 2 24 12
6 2 2 6 2
1 49 1 7
12 0 4; 3
2 2
D a
a
a a a a a a a a a a a a
a a
a a a a a
=
+
= + + + ÷ ÷ + ÷ = + + ÷ ÷ ÷ ÷ = ÷ ÷
+ +
± ±
÷ ÷ = ÷ = = ÷ = = ÷


Sad moramo ispitati za oba rešenja šta se dešava. Vraćamo ove vrednosti u početni sistem :

4
0
4 4 0
6 (4 2) 2 0
0
4 4 0
6 6 2 0......./ : 2
0
4 4 0
3 3 0
0 0 0
Rešenja su: ( , , ) ( , , 0)
za a
x y z
x y z
x y z
x y z
x y z
x y z
x y z
x y z
x y z
II III x y y x x y z z
x y z x x x R
=
+ + =
+ + =
+ + + =
+ + =
+ + =
+ + =
+ + =
+ + =
+ + =
÷ ÷ + = ÷ = ÷ ÷ + + = ÷ =
= ÷ e

3
0
3 4 0
6 ( 3 2) 2 0
0
3 4 0
6 2 0
3
7 3 0
7
3 3 4
0 0
7 7 7
3 4
Rešenja su: ( , , ) ( , , ) z R
7 7
za a
x y z
x y z
x y z
x y z
x y z
x y z
z
III I x z x
z z z
x y z y z y z y
z z
x y z z
= ÷
+ + =
÷ + + =
+ ÷ + + =
+ + =
÷ + + =
÷ + =
÷
+ ÷ + = ÷ =
÷ ÷
+ + = ÷ + + = ÷ = ÷ + ÷ =
÷ ÷
= e

www.matematiranje.com
9

4. U zavisnosti od parametra m , diskutovati i rešiti sistem:

0
0
5 3 0
5 11 8 0
x y mz t
x y z t
mx y z t
x y z t
+ + + =
÷ ÷ ÷ =
+ + + =
+ + + =



Rešenje:

1 1 1
1 1 1 1
1 5 3
1 5 11 8
m
D
m
÷ ÷ ÷
=

Osobine determinante ( pogledaj istoimeni fajl iz III godine) će nam pomoći da ovu determinantu lakše rešimo.

Nemojte juriti i odmah pokušati da pravite nule radeći sa vrstama, nekad je lakše raditi sa kolonama…

1 1 1 1 2 1 2
1 1 1 1 1 0 0 0
1 5 3 1 5 3
1 5 11 8 1 6 12 9
1 2 1 2
2 1 2
1 0 0 0
Razvijamo po drugoj vrsti: 1 1 5 3
1 5 3
6 1
1 6 12 9
m m
IIkolona Ikolona IIkolona
D IIIkolona Ikolona IIIkolona
m m m m m
IVkolona Ikolona IVkolona
m
m
m m m
m m m m
÷ + ÷ +
+
+ ÷
÷ ÷ ÷
= + ÷
+ + +
+ ÷
+
+
= ÷ + + +
+ + +

2
2
2 9
2 1 2 2 1 2
1 1 5 3 0 1 5 3 0
6 12 9 6 12 9
2 1 2 2 1
1 5 3 1 5 18( 5) 6( 1)( 3) 24( 1) 9( 1) 24( 3) 12( 5)
6 12 9 6 12
18 90 6( 4 3) 24
m m
m m m m m m
m m
m m m m m m m m m m m m
m m m m
+ +
÷ + + + = ÷ + + + =
+ +
+ + + + + = + + + + + + ÷ + ÷ + ÷ +
= + + + + +
2
24 9( 2 1) 24 m m m + ÷ + + ÷ 72 12 60
18
m
m
÷ ÷ ÷
=
2 2
90 6 24 18 24 9 18 m m m m + + + + + ÷ ÷
2
2
2
1 2
9 72 12 60
3 12 9
0 3 12 9 0......./ : ( 3)
4 3 0 3; 1
m
m m
D m m
m m m m
÷ ÷ ÷ ÷
= ÷ + ÷
= ÷÷ + ÷ = ÷
÷ + = ÷ = =


www.matematiranje.com
10

3
3 0
0
3 5 3 0
5 11 8 0
( , , , ) ( , 2 , , 0) z R
za m
x y z t
x y z t
x y z t
x y z t
x y z t z z z
=
+ + + =
÷ ÷ ÷ =
+ + + =
+ + + =
= ÷ ÷ e

1
0
0
5 3 0
5 11 8 0
( , , , ) (0, , , 2 ) y R
za m
x y z t
x y z t
x y z t
x y z t
x y z t y y y
=
+ + + =
÷ ÷ ÷ =
+ + + =
+ + + =
= ÷ e



I da ne bude nekih iznenadjenja, evo jednog primera i sa sistemom dve jednačine, dve nepoznate.


5. U zavisnosti od parametara n i m , diskutovati i rešiti sistem:

x my m
x ny n
÷ =
+ =



Rešenje:

2
1
1
2
1
1
0 0
2 2

0
2 2
2
x
y
x
y
x
y
x my m
x ny n
m
D n m
n
m m
D mn mn mn
n n
m
D n m
n
D n m n m
D mn mn
x x
D n m n m
D
n m n m
y y
D n m n m
za n m
D
D mn m
D n m m
÷ =
+ =
÷
= = +
÷
= = + =
= = ÷
= ÷ + = ÷ = ÷
= = ÷ =
+ +
÷ ÷
= = ÷ =
+ +
= ÷
=
= = ÷
= ÷ = ÷


Ako je vrednost za m baš nula, sistem će imati beskonačno mnogo rešenja, a ako je m različito od nule sistem je

nemoguć.

www.matematiranje.com
11

0 0
Vratimo ove vrednosti u sistem:
0 0
0 0
za m n
x my m
x ny n
x y
x y
= ÷ =
÷ =
+ =
÷ · =
+ · =


Odavde zaključujemo da x mora biti jednak nula, a y je proizvoljan broj.

Rešenja zapisujemo: ( , ) (0, ) x y y y R = e

www.matematiranje.com



1
VEKTORI U PROSTORU (I deo)

Najbolje je da pre nego što počnete da proučavate vektore u prostoru pogledate fajl
“vektori u ravni” jer se mnoge stvari “prenose” i u prostor.

Pogledajmo najpre kako nastaje Dekartov pravougli trijedar.

Kroz jednu tačku O postavimo tri numeričke prave (brojne ose) normalne jedna na drugu.



X-osa → Apscisna osa
Y-osa → Ordinatna osa
Z-osa → Aplikatna osa
Tačka O → kordinatni početak






Po dve koordinatne ose čine koordinatne ravni (xOy, xOz i yOz) normalne jedna na
drugu.

Na x,y i z osi uočimo jedinične vektore (ortove) ,

i

j i

k





) 1 , 0 , 0 (
) 0 , 1 , 0 (
) 0 , 0 , 1 (
=
=
=



k
j
i

1 = = =
→ → →
k j i



Svaki vektor

a u prostoru predstavljamo:

→ → → →
+ + = k a j a i a a
3 2 1
ili
) , , (
3 2 1
a a a a =

uredjena trojka

x
y
z
x
y
z
I
j
k
2
x
y
z
I
j
k
a
a
1
2
3
a
.


Intezitet vektora

a je
2
3
2
2
2
1
a a a a + + =


Jedinični vektor vektora a je vektor
a
a
a = 0
Ako imamo dve tačke A i B u prostoru, vektor

AB se pravi:


) , , (
1 1 1
z y x A ) , , (
2 2 2
z y x B

) , , (
1 2 1 2 1 2
z z y y x x AB − − − =


2
1 2
2
1 2
2
1 2
) ( ) ( ) ( z z y y x x AB − + − + − =




Skalarni proizvod ( • )

Neka su dati vektori


) , , (
) , , (
3 2 1
3 2 1
b b b b
a a a a
=
=



Tada je:

) , ( cos
→ → → → → →
∠ ⋅ ⋅ = ⋅ b a b a b a

Ako nemamo dat ugao izmedju vektora:
3 3 2 2 1 1
b a b a b a b a + + = ⋅
→ →


Ugao izmedju dva vektora:
www.matematiranje.com
3

2
3
2
2
2
1
2
3
2
2
2
1
3 3 2 2 1 1
) , ( cos
b b b a a a
b a b a b a
b a
b a
b a
+ + ⋅ + +
+ +
=


= ∠
→ →
→ →
→ →



Uslov normalnosti:

0 = ⋅ ⇔ ⊥
→ → → →
b a b a


Projekcija vektora : b P
a
R
je projekcija vektora b na pravac vektora a i obrnuto :
a P
b
R
je projekcija vektora a na b

b
a
b P
a R


b P
a
R
=
a
b a o
i a P
b
R
=
b
b a o



1) Odrediti skalarni proizvod vektora:


) 3 , 2 , 5 (
) 1 , 3 , 4 (
− − =
− =


b
a



23 ) 3 ( 6 20
) 3 , 2 , 5 ( ) 1 , 3 , 4 (
= − + + =
− − ⋅ − = ⋅
→ →
b a




2) Dati su vektori ) 2 , 1 , 1 ( − =

a i ). 1 , 2 , 0 ( =

b Odrediti ugao izmedju vektora
→ →
+ b a i
→ →
− b a .


) 1 , 2 , 0 (
) 2 , 1 , 1 (
=
− =


b
a
www.matematiranje.com

4
Nadjimo najpre vektore
→ →
+ b a i
→ →
− b a

) 1 , 3 , 1 ( ) 1 , 2 , 0 ( ) 2 , 1 , 1 (
) 3 , 1 , 1 ( ) 1 , 2 , 0 ( ) 2 , 1 , 1 (
− = − − = −
= + − = +
→ →
→ →
b a
b a



Radi lakšeg rada nazovimo:



Dakle: ) 3 , 1 , 1 ( =

x i ) 1 , 3 , 1 ( − =

y



11 1 ) 3 ( 1
11 3 1 1
1 3 3 1 ) 1 , 3 , 1 ( ) 3 , 1 , 1 (
2 2 2
2 2 2
= + − + =
= + + =
= + − = − ⋅ = ⋅


→ →
y
x
y x




11
1
arccos ) , (
11
1
) , ( cos
11 11
1
) , ( cos
= ∠
= ∠

=

= ∠
→ →
→ →
→ →
→ →
→ →
y x
y x
y x
y x
y x






3) Odredi projekcije vektora ) 5 , 2 , 5 ( =

a na vektor ) 2 , 1 , 2 ( − =

b



6 ) (
3
18
) (
) (
=
=

=



→ →




a P
a P
b
b a
a P
b
b
b
R
R
R
www.matematiranje.com
→ → →
→ → →
= −
= +
y b a
x b a
? ) (
) 2 , 1 , 2 (
) 5 , 2 , 5 (
______ __________
=
− =
=




a P
b
a
b
R
5


3 9 2 ) 1 ( 2
18 10 2 10 ) 2 , 1 , 2 ( ) 5 , 2 , 5 (
2 2 2
= = + − + =
= + − = − ⋅ = ⋅

→ →
b
b a


4) Date su koordinate temena trougla ABC (A(-1,3,1),B(3,4,-2), C(5,2,-1)). Odrediti

ugao ABC.


Nadjimo najpre vektore

BA i

BC

→ →
→ →


=
BC BA
BC BA
β cos





3 3 2 8 ) 1 , 2 , 2 ( ) 3 , 1 , 4 (
3 9 1 ) 2 ( 2
26 16 1 9 3 ) 1 ( ) 4 (
) 1 , 2 , 2 ( ) 2 , 4 , 3 ( ) 1 , 2 , 5 (
) 3 , 1 , 4 ( ) 2 , 4 , 3 ( ) 1 , 3 , 1 (
2 2
2 2 2
− = + + − = − ⋅ − − = ⋅
= = + − + =
= + + = + + =
− = − − − =
− − = − − − =
→ →




BC BA
BC
BA
BC
BA



→ →
→ →


=
BC BA
BC BA
β cos







− =
− =


=
26
1
arccos
26
1
cos
26 3
3
cos
β
β
β



www.matematiranje.com


A(-1,3,1)
B(3,4,-2)
C(5,2,-1)
β
6

Vektorski proizvod (x)


Neka su dati vektori







a
b
c
.
.
b a × = c Pazi: a b× = - c


1) Vektor c je normalan i na vektor a i na vektor b

2) Intenzitet vektora c je brojno jednak površini paralelograma nad vektorima a i b


3) Vektor c se odredjuje pravilom desnog triedra(desnog zavrtnja)



Intenzitet vektora b a × je: ) , ( sin b a b a c b a ∠ = = ×

Vektori a i b su kolinearni ako i samo ako je njihov vektorski proizvod jednak 0 .

Konkretno:

b a × =
3 2 1
3 2 1
b b b
a a a
k j i
= razvijemo ovu determinantu i (na primer) dobijemo = #i + $ j + &k gde su

#, $, & neki brojevi.


Tada je
2 2 2
& $ # + + = ×b a
→ → → →
→ → → →
+ + = =
+ + = =
k b j b i b b b b b
k a j a i a a a a a
3 2 1 3 2 1
3 2 1 3 2 1
) , , (
) , , (
7
Površina paralelograma nad vektorima a i b je P = b a × www.matematiranje.com
Dok površinu trougla računamo ( logično) kao polovinu površine paralelograma:

Δ
P =
2
1
b a ×

5. Izračunati površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima:

a =(1,1,-1) i b (2,-1,2)

Rešenje: P = b a × Najpre tražimo b a × .


b a × =
2 1 2
1 1 1


k j i
= i (2-1) - j (2+2) + k (-1-2) = 1 i - 4 j - 3 k =(1, -4, -3)

b a × =
2 2 2
) 3 ( ) 4 ( 1 − + − + = 26 dakle P= 26




6. Izračunati površinu trougla ako su date koordinate njegovih temena: A(2, -3, 4), B(1,2,-1), C(3,-2,1)


Rešenje: Najpre oformimo vektore AB i AC


A(2,-3,4)
B(1,2,-1)
C(3,-2,1)



AB = (1 – 2, 2-(-3), -1 – 4) = (-1,5,-5)

AC = (3-2, -2 – (-3), 1 – 4) = (1,1, -3)


8
Δ
P =
2
1
b a ×

AB × AC =
3 2 1
3 2 1
b b b
a a a
k j i
=
3 1 1
5 5 1

− −
k j i
= -10 i - 8 j - 6 k

2 2 2
) 6 ( ) 8 ( ) 10 ( − + − + − = × AC AB = 2 10 200 =

Δ
P =
2
1
b a × =
2
1
2 10 = 5 2 i evo rešenja!


www.matematiranje.com













1
VEKTORI U RAVNI – II DEO



Primer 1.


Tačka M je središte stranice BC trougla ABC. Dokazati da je 2 AB AC AM + =
uuur uuur uuuur



Rešenje:


Nacrtajmo najpre sliku i postavimo problem...


A B
C
M
A B
C
M
A B
C
M
slika 1. slika 2.
slika 3.



Na slici 1. su obeleženi vektori koji su dati u zadatku.

Šta je ideja?

Kod ovakvog tipa zadataka vektor u sredini izrazimo na obe strane!

Na slici 2. je vektor AM izražen ( plavom putanjom) preko: AM AB BM = +
uuuur uuur uuuur
.

Na slici 3. je vekor AM izražen ( žuta putanja) preko: AM AC CM = +
uuuur uuur uuuur


Dalje ćemo ove dve jednakosti napisati jednu ispod druge i sabrati ih:


2 pretumbamo malo
2 pogledajmo zadnja dva vektora na slici...suprotni su
AM AB BM
AM AC CM
AM AB BM AC CM
AM AB AC CM BM
= +
= +
= + + +
= + + +
uuuur uuur uuuur
uuuur uuur uuuur
uuuur uuur uuuur uuur uuuur
uuuur uuur uuur uuuur uuuur
, pa je 0
2
CM BM
AM AB AC
+ =
= +
uuuur uuuur
uuuur uuur uuur


Dobili smo traženu jednakost.

WWW.MATEMATIRANJE.COM
2

Primer 2.

U trouglu ABC tačke M i K su središta stranica AB i BC. Dokazati da je 2 AC MK =
uuur uuuur


Rešenje:

Opet mora slika:

A B
C
M
K
A B
C
M
K
A B
C
M
K
slika 1.
slika 2.
slika 3.


Slično kao u prethodnom zadatku, vektor u sredini MK, izražavamo na obe strane.

Na slici 2. idemo ulevo: KM MA AC CK = + +
uuuur uuur uuur uuur


Na slici 3. idemo udesno: KM MB BK = +
uuuur uuur uuur


Napišemo jednakosti jednu ispod druge i saberemo ih:

2
KM MA AC CK
KM MB BK
KM MA AC CK MB BK
= + +
= +
= + + + +
uuuur uuur uuur uuur
uuuur uuur uuur
uuuuuuuuuuuuuuuuu
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur


Sad pogledamo sliku i uočimo suprotne vektore ( istog pravca i intenziteta a suproznog smera).

2
Uokvireni su nula vektori, pa je:
2
KM AC MA MB BK CK
KM AC
= + + + +
=
uuuur uuur uuur uuur uuur uuur
uuuur uuur



Primer 3.

Dat je trapez ABCD. Ako je M središte stranice AD, a N središte stranice BC, tada je
( )
1
2
MN AB CD = +
uuuur uuur uuur

Dokazati.

Rešenje:

Ovo je ustvari dokaz činjenice da je srednja linija trapeza jednaka polovini zbira osnovica
2
a b
m
+
=
3

A B
C
D
M
N
A B
C
D
M
N
A B
C
D
M
N
slika 1.
slika 2.
slika 3.


Najpre ćemo vektor MN izraziti odozdo ( slika 2.) pa odozgo ( slika 3.), pa to sabrati…

MN MA =
uuuur uuur
AB BN + +
uuur uuur
MN MD =
uuuur uuuur
DC CN + +
uuur uuur
2 suprotni vektori se potiru, to jest daju nula vektor MN AB DC = +
uuuur uuur uuur

Još da celu jednakost podelimo sa 2 i dobijamo
( )
1
2
MN AB CD = +
uuuur uuur uuur
.

Primer 4.

Neka su M i N središta neparalelnih stranica BC i AD trapeza ABCD, a E i F presečne tačke duži MN i
dijagonala AC i BD. Tada je
( )
1
2
EF AB DC = −
uuur uuur uuur

Rešenje:

I u ovom zadatku se koristi isti trik, al je putanja izražavanja vektora u sredini malo čudna , da vidimo:

A B
C
D
slika 1.
E F
A B
C
D
E F
A B
C
D
E F
slika 2.
slika 3.


Na slici 2. vektor EF izražavamo preko: EF EA AB BF = + +
uuur uuur uuur uuuv
.

Na slici 3. vektor EF izražavamo preko: EF EC CD DF = + +
uuur uuur uuur uuuv


Napišemo ove dve jednakosti jednu ispod druge, saberemo ih i potremo suprotne vektore…

EF EA =
uuur uuur
AB BF + +
uuur uuuv
EF EC =
uuur uuur
CD DF + +
uuur uuuv
2EF AB CD = +
uuur uuur uuur




WWW.MATEMATIRANJE.COM
4

Znamo da važi : CD DC = −
uuur uuuv
, ubacimo ovo u dobijenu jednakost i evo rešenja: 2EF AB DC = −
uuur uuur uuur
.

Naravno ,ovo sve podelimo sa 2 i dobijamo:
( )
1
2
EF AB DC = −
uuur uuur uuur
.


Primer 5.


Ako je M proizvoljna tačka u ravni paralelograma ABCD , tada je 4MO MA MB MC MD = + + +
uuuur uuur uuur uuuur uuuur
, gde je O

tačka preseka dijagonala paralelograma. Dokazati.


Rešenje:


A B
C
D
O
M


Vektor MO ćemo izraziti na 4 načina pa te jednakosti sabrati:

4
MO MA AO
MO MB BO
MO MC CO
MO MD DO
MO MA AO MB BO MC CO MD DO
= +
= +
= +
= +
= + + + + + + +
uuur uuur uuuuv
uuur uuur uuuuv
uuuur uuur uuuuv
uuuur uuur uuuuv
uuur uuur uuur uuur uuuur uuur uuuur uuur uuuuv


Pretumbajmo malo ovu jednakost u smislu da uočimo suprotne vektore:

4MO MA MB MC MD AO CO BO DO = + + + + + + +
uuur uuur uuuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuuuv
( pogledajte na slici, ovo su suprotni vektori)

4MO MA MB MC MD = + + +
uuur uuur uuuur uuuur uuuuv


5

Primer 6.

Ako je T težište trougla ABC, tada je 0 TA TB TC + + =
uur uur uuur
. Dokazati.

Rešenje:

Da se podsetimo: težišna duž spaja teme i sredinu naspramne stranice; sve tri težišne duži seku se u jednoj tački T koja

je težište trougla; težište deli težišnu duž u odnosu 2:1.

Da nacrtamo sliku:

A B
C
T
A
B
C
1
1
1


Krenućemo od TA TB TC + + =
uur uur uuur
i dokazati da je ovaj zbir nula.

Rekosmo da težište deli težišnu duž u odnosu 2:1, pa je:

1
1
1
2
3
2
3
2
3
TA A A
TB B B
TC C C
=
=
=
uur uuur
uur uuur
uuur uuuur
Saberemo ove tri jednakosti i dobijamo:
1 1 1
2
( )
3
TA TB TC A A B B C C + + = + +
uur uur uuur uuur uuur uuuur


Dalje ćemo izraziti svaki od ovih vektora ( pogledaj na slici, to su isprekidano nacrtani vektori):

A B
C
T
A
B
C
1
1
1
A B
C
T
A
B
C
1
1
1
A B
C
T
A
B
C
1
1
1
1 1
A A AC CA = +
uuur uuur uuur
1 1
B B B A AB = +
uuur uuur uuur
1 1
C C C B BC = +
uuuur uuur uuur

Saberemo ove tri jednakosti:
6

1 1
1 1
1 1
1 1 1 1 1 1
A A AC CA
B B B A AB
C C C B BC
A A B B C C AC CA B A AB C B BC
= +
= +
= +
+ + = + + + + +
uuur uuur uuur
uuur uuur uuur
uuuur uuur uuur
uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur


Pretumbajmo malo desnu stranu jednakosti:

1 1 1 1 1 1
A A B B C C CA AB BC AC B A C B + + = + + + + + +
uuur uuur uuuur uuur uuur uuur uuur uuur uuur


Zaokruženi vektori imaju zbir nula, jer se zadnji vektor završava gde počinje prvi...

Pogledajmo sada preostali zbir
1 1 1
AC B A C B + +
uuur uuur uuur
, i on je nula, jer je:

1
1
1
1 1 1
1
2
1
2
1
2
1 1
( ) 0 0
2 2
AC BC
B A CA
C B AB
AC B A C B BC CA AB
=
=
=
+ + = + + = ⋅ =
uuur uuur
uuur uuur
uuur uuur
uuur uuur uuur uuur uuur uuur


E, ovim je dokaz konačno završen.

Primer 7.

Ako je M proizvoljna tačka u ravni trougla ABC , tada je
( )
1
3
MT MA MB MC = + +
uuur uuur uuur uuuur
, gde je T težište trougla.
Dokazati.

Rešenje:

Najpre moramo vektor MT izraziti preko vektora MA,MB i MC.
A B
C
T
A
B
C
1
1
1
M

7
MT MA AT
MT MB BT
MT MC CT
= +
= +
= +
uuur uuur uuur
uuur uuur uuur
uuur uuuur uuur
saberemo ove tri jednakosti...

3
MT MA AT
MT MB BT
MT MC CT
MT MA MB MC AT BT CT
= +
= +
= +
= + + + + +
uuur uuur uuur
uuur uuur uuur
uuur uuuur uuur
uuur uuur uuur uuuur uuur uuur uuur


U prethodnom primeru smo videli da ovo uokvireno daje nula vektor, pa je: 3MT MA MB MC = + +
uuur uuur uuur uuuur
, a to smo i trebali

dokazati.


WWW.MATEMATIRANJE.COM











VEKTORI U PROSTORU ( II deo)


Mešoviti proizvod tri vektora


Mešoviti proizvod je c b a o ) ( × . Najčešće se obeležava sa [ ] c b a , , . Dakle : c b a o ) ( × =[ ] c b a , ,


Kako se on izračunava?


Ako su vektori zadati sa: ) , , (
3 2 1
a a a a = , ) , , (
3 2 1
b b b b = i ) , , (
3 2 1
c c c c = onda je:


c b a o ) ( × =
3 2 1
3 2 1
3 2 1
c c c
b b b
a a a



A dobijenu determinantu rešavamo ili razvijanjem po nekoj vrsti (koloni) ili pomoću Sarusovog pravila.


Čemu služi mešoviti proizvod?


i) Apsolutna vrednost mešovitog proizvoda tri nekomplanarna vektora jednaka je zapremini paralelopipeda

konstruisanog nad njima, to jest : V ) , , ( c b a = c b a o ) ( ×


a
b
c



ii) Zapremina trostrane piramide (tetraedra) konstruisane nad nekomplanarnim vektorima a,b,c,je:


V=
6
1
c b a o ) ( ×
www.matematiranje.com

a
b
c


Zašto
6
1
u formuli ?

Još od ranije znamo da se zapremina piramide računa po formuli:

V=
3
1
B H

Kako je baza trougao , njegovu površinu računamo kao : B =
2
1
b a × , pa je onda:


V=
3
1
B H =
3
1
2
1
b a × H=
6
1
c b a o ) ( ×


Napomena: Često se u zadacima traži visina H neke piramide. Nju ćemo naći tako što najpre nađemo zapreminu
preko formule
6
1
c b a o ) ( × =
6
1
3 2 1
3 2 1
3 2 1
c c c
b b b
a a a
, zatim nadjemo bazu B=
2
1
b a × pa to zamenimo u H =
B
V 3
.


iii) Uslov komplanarnosti


Vektori c b a , , su komplanarni ako i samo ako je njihov mešoviti proizvod jednak nuli.


Dakle uslov komplanarnosti je :
3 2 1
3 2 1
3 2 1
c c c
b b b
a a a
= 0

www.matematiranje.com



Zadaci


1. Izračunati zapreminu paralelopipeda konstruisanog nad vektorima: ) 0 , 1 , 1 ( ), 1 , 0 , 1 ( ), 1 , 1 , 0 ( c b a

Rešenje:


V ) , , ( c b a = c b a o ) ( × =
3 2 1
3 2 1
3 2 1
c c c
b b b
a a a
=
0 1 1
1 0 1
1 1 0
= ajmo da upotrebimo Sarusovo pravilo=
0 1 1
1 0 1
1 1 0
1
1
0
1
0
1
=

(0 + 1 + 1) – (0+0+0)= 2 [pogledaj fajl determinante]

Dakle : V = 2


2. Dati su vektori ) 3 , 1 , 0 ( ), 5 , 2 , ( ), 6 , 2 ), 2 (ln( − − − − c p b p a . Odrediti realan broj p , tako da vektori budu

komplanarni.

Rešenje:

Kao što rekosmo, uslov komplanarnosti je :
3 2 1
3 2 1
3 2 1
c c c
b b b
a a a
= 0 , pa je


3 1 0
5 2
6 2 ) 2 ln(


− −
p
p
= razvijemo je po prvoj koloni...= ln(p-2)[-6+5] – p [-6+6] = - ln(p-2)


Mora biti - ln(p-2) = 0 [ pogledaj logaritmi ,fajl iz druge godine]

p – 2 = 1, pa je p = 3 traženo rešenje.




3. Dati su vektori ) 2 , 1 , 1 ( ), 2 , 1 , 2 ( ), 1 , 1 , 1 ( − − − − c b a

Rastaviti vektor c po pravcima vektora b a, i b a ×


Rešenje: Najpre ćemo naći b a × . www.matematiranje.com
b a × =
3 2 1
3 2 1
b b b
a a a
k j i
=
2 1 2
1 1 1
− −

k j i
= Razvijamo po prvoj vrsti...= 1i - 0 j + 1k = (1,0,1)

Postavimo sada razlaganje:

c = ma + nb + p ( b a × ) , gde su m,n i p konstante koje moramo naći.

(1,-1,2) = m (1,1,-1) + n (-2,-1,2) + p (1,0,1) prelazimo u sistem jednačina:

1 = 1m – 2n +1p m – 2n +p = 1

-1 = 1m – 1n +0p m – n = -1 saberemo prvu i treću...pa je p=
2
3


2 = -1m +2n +1p -m +2n +p = 2



Vratimo p =
2
3
u ostale dve jednačine i dobijamo : m =
2
3
− i n =
2
1


Vratimo se sada u :


c = ma + nb + p ( b a × )

c =
2
3
− a
2
1
− b +
2
3
( b a × ) je konačno rešenje


4. Dati su vektori ) 1 , 2 , ( ), 0 , 1 , 1 ( ), 1 , 1 , 1 ( m c m b m a + − − . Odrediti parametar m tako da vektori c b a , ,
budu komplanarni a zatim razložiti a na komponente u pravcu druga dva.

Rešenje:

Najpre ćemo iskoristiti uslov komplanarnosti:


3 2 1
3 2 1
3 2 1
c c c
b b b
a a a
= 0 , to jest
1 2
0 1 1
1 1 1
m
m
m
+ −

= 0 , Ovu determinantu razvijemo po trećoj koloni...=

= -2 – m(m+1) + (m-1)(m+1) +1 = 0

= - 2 –m
2
– m + m
2
– 1 +1 = 0 pa je odavde m = - 2 www.matematiranje.com

Dakle vektori su ( kad zamenimo da je m= -2):

) 1 , 1 , 3 (− = a

) 0 , 1 , 1 ( − − = b

) 1 , 2 , 2 (− = c

Idemo na razlaganje:

a = m b + n c

) 1 , 1 , 3 (− = m ) 0 , 1 , 1 ( − − + n ) 1 , 2 , 2 (− prelazimo u sistem jednačina

-3 = - m – 2n

1 = - m + 2n

1 = 0m + n odavde je n = 1 pa to menjamo u gornje dve jednačine...m = 1

Dakle a = m b + n c pa je a = b + c konačno rešenje



5. Data su temena tetraedra A (2,3,1), B(4,1,-2), C(6,3,7) i D(-5,-4,8).

Odrediti zapreminu tetraedra i dužinu visine spuštene iz temena D na stranu ABC.



Rešenje:


Najpre nacrtamo sliku i postavimo problem:


A(2,3,1) B(4,1,-2)
C(6,3,7)
D(-5,-4,8)
H


www.matematiranje.com

Oformimo najpre vektore AD AC AB , ,

AB = (4-2,1-3,-2-1) = (2, -2, -3)

AC = (6-2,3-3,7-1) = (4, 0, 6)

AD= (-5-2,-4-3,8-1) = (-7,-7,7)

Možemo naći zapreminu tetraedra po formuli:
6
1
c b a o ) ( × =
6
1
3 2 1
3 2 1
3 2 1
c c c
b b b
a a a
=
6
1
7 7 7
6 0 4
3 2 2
− −
− −
=
6
308



Dalje tražimo površinu baze ABC : B=
2
1
b a ×

AC AB× =
3 2 1
3 2 1
b b b
a a a
k j i
=
6 0 4
3 2 2 − −
k j i
= -12 i +24 j +8k = (-12, 24, 8)

B=
2
1
2 2 2
8 24 ) 12 ( + + − = 14

Iskoristićemo da je H =
B
V 3
.

H =
14
6
308
3
= 11 Dakle, tražena visina je H =11




www.matematiranje.com

Napomena :

Ako vam traže neku drugu visinu, recimo iz temena C, postupak je analogan.

Nađete zapreminu, zatim bazu preko AD AB× i zamenite u H =
B
V 3
.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->