P. 1
ISTORIJA ARHITEKTURE XVIII - XXI vek

ISTORIJA ARHITEKTURE XVIII - XXI vek

|Views: 3,993|Likes:
Published by Aleksandra

More info:

Published by: Aleksandra on Feb 16, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/08/2013

pdf

text

original

ARHITEKTURA XVIII veka Arhitektura i industrijska revolucija - nizom tehnoloških inovacija ind revolucija je zbrisala stari način života

i rada - dolazi do porasta stanovništva u gradovima - pre ind revolucije u arh se javljaju nekoliko tipova građevina: crkve, palate i tvrđave, vile i gradske kuće - sada se javlja i niz drugih objekata: fabrike, skladišta, železničke stanice, mostovi, tržnice i sl. - ali i objekti kao što su sudske palate, parlamenti, pozorišta, opere, hoteli, biblioteke, javni parkovi... - novi materijali – gvožđe i staklo, kao ind materijali uvode i novine u samu tehniku i sistem gradnje – velike visine, rasponi, čvrstina, novi estetski izraz - ind revolucija je započela sredinom XVIII veka u Engleskoj a dalje se proširila na Francusku, Nemačku, zatim i SAD - javlja se najpre tekstilnoj industriji, potom u teškoj ind – proizvodnja gvožđa, da bi se postepeno ti pronalasci počeli koristiti i u svim drugim oblastima rada i života Istoricizam XVIII veka Doba prosvećenosti i intelektualne revolucije – pronalasci u nauci, tehnici, socijalne teorije... Umetnost je u XVIII veku direktan nastavak prosvetiteljstva renesanse – individualizam, misaonost, prosvećenost, osećajnost... Romantizam - iz doba prosvećenosti prelazi se u doba osećajnosti, mašte i oslobođenja “Dekadentna” umetnost rokokoa se ne toleriše Istoricizam kao savršeno arh sredstvo racionalizama barok i rokoko se zamenjuju neoklasicizmom ali koji je sada pročišćen, jer je zasnovan na raciu isto koliko i na umetničkoj samosvesti istoricizam podrazumeva oživljavanje i vraćanje stilovima i romanike, i grčkorimske klasike, i renesanse, i gotike pluralizam pristupa je karakteristika eklektičnih povrataka istorijskim stilovim u doba XVIII veka

stara umetnost i arhitektura se izučava na jednom naučnom principu – otkopavanje Pompeje i Herkulanuma, radovi Vinkelmana, ugledanje na stil Grčke i Italije iz doba klasike Neopaladijanizam – Engleska Najraniji primer neoklasicizma je oživljaj antike posredstvom dela Andrea Paladia i njegovih vila Prezire se barok zbog svoje razuzdanosti i izveštačenosti, smirenost, racionalnost i dostojanstvo antike se javlja kao suprotnost toga Paladijanski stil u Engleskoj uvodi Inigo Džouns Bazira se na izučavanju Vitruvija, na klasici i otmenosti renesansnog stila Paladija Ričard Bojl – lord Barlington je pionir neopaladijanizma pokret će dominirati u Engleskoj u vreme 1720-1760 • Čizik haus, 1725, okolina Londona ugledanje na Vilu Rotondu Paladija, 1550 jednostavnost i organska jasnoća tektonskih masa kupola kao dominantan motiv samo jedno stepenište je monumentalno na način Paladija tako je u suštini ova kuća antiklasična • Zgrada Društvenog doma, 1730, Jork naprednija u odnosu na kuću Čizik oslanja se više na suštinu paldiostila – nego na neko konkretno delo Paladija prati Paladijev opis rekonstrukcije staroegipatske dvorane dugačak pravougaoni centralni prostor okolo kolonada korintskih stubova fadasa je transformisana fasada termi – dijagramsko svođenje motiv je tip thermae prozora Viljem Kent – štićenik Barlingtona u Rimu je proučavao umetnost čitavu deceniju podučava ga potom Barlington Kent eneterijerski ukrašava Kuću Čizik sklonost istraživanju, mašta, začetnik Gotic Revival-a • Holkham Hol, seoska kuća u Norfolku, 1734

1

sa Barlingtonom projektovao oslanjanje na Barlingtonov Društveni dom veličanstveno zdanje dogmatski racionalizam u osnovi 4 kvadrata i simetrija sve to se prenosi i na fasadu – analitičnost, jednostavnost, jasnoća tektonike ulazna dvorana, veoma reprezentativna Arheološki neoklasicizam oslobađanje od ekstravagancije i dekadencije baroka reakcija na dela Brlingtona - strogost, ograničenost, knjiški pristup, bez istraživanja arheološka izučavanja omogućavaju de se prevaziđe stav o antici koji je bio posredan – preko renesanse Rim postaje centar umetničkih istraživanja otkopavanja Pompeje i Herkulanuma pol XVIII veka neoklasicizam postaje materijalan, realan, terenska a ne knjiška arheologije postaje sredstvo neposrednog izučavanja antičkih ostvarenja publikacije donose otkrivene novine Vinkelman Robert Adam obeležava period post–paladijanizma u Engleskoj izučavao je antičke ostatke, iz arh rimskog carstva preuzima izvesne oblike – osnove sa nizom kontrastnih oblika povezanim u nizove (terme), pregrade sastavljene od stubova unutrašnja dekoracija – štukatura stvara lični antički stil, originalnost i maštovitost • Kuća Sion, 1762. preuređenje enterijera srednjevekovni plan transformisan tako da asocira na šeme iz rimskog doba tri dela – ulazna dvorana, predvorje i galerija maštovitost ukrašavanja enterijera – dorski, jonski, korintski rimski red, živo ocrtavanje zeleni stubovi, bogata polihromija, kasetirana tavanica

prepleti, živost linearnih šara – sličnost sa rokokoom Đovani Batista Piranezi inženjer i arhitekta iz Venecije bavio se rekonstrukcijom stvarnih i zamišljenih rimskih ruševina maštovitost – često predimenzioniranje, teatralnost, svetlosni efekti – utisak fantastičnog i fantazmagoričnog tehnika bakropisa, sjajne vizije rimske arhitekture arh Grčke manje ceni, potencira Rim i Etruriju verodostojnost često podređena mašti i imaginaciji Adam se na njega dosta oslanja u svojim delima Oživljavanje gotike – Gothic Revival javlja se u Engleskoj gde gotika skoro da i nije napuštana renesansa i barok su se manje razvili nego u drugim zemljama uzvišenost i slikovitost gotike, verske i nacionalne konotacije nestvarnost snova i legendi postaje ponovo aktuelna polovinom XVIII veka arheološki se i naučno ponovo proučava i srednji vek izučavaju se gotski redovi odn. podstilovi široko se izučavaju vrednosti, ideje i ostvarenja gotike slikovitost i prirodnost – pejzažni vrtovi, okosnica neog Lengli, Volpol, Bentli, Čut – pioniri ovog pokreta Džon Neš predstavnik poznog slikovitog stila neogotike najpre se bavi seoskim kućama • seoce Blejz, 1811 neobičnost, engleska slikarska tradicija iluzija seoske pitoreskne atmosfere krovovi od slame, zabati, opeka, bondručna konstr. • Kraljevski paviljon, Brajton, 1815. moderna egzotika orjentalnog stila maštovite kombinacije gotskih, kineskih i indijskih oblika lukovičaste kupole, minareti, čipkasta dekoracija, raskoš • Ridžents Park, London, 1812-27.

2

najveće Nešovo dostignuće primer urbanističkog planiranja tradicija slikovitog stila gradića Bata, iz XVIII veka, oca i sina Vuda 50 vila, jedno jezero, crkva, kraljevska palata, opasano kućama FRANCUSKA jednoobraznost, istančani jezik klasike neoklasicizam kao dominantan pravac Đovani Nikolo Servandoni • Crkva Sen-Silpis, Pariz, 1732 još dok je rokoro bio u punom zamaku javlja se projekat Servandonija u duhu neoklasicizma fasada monumentalna, jasna i smela kao kontrast lepršavosti rokokoa neusiljena primena klasičnih arh obrazaca slobodno stojeća arhitravna konstrukcija donji red stubova – dorski, gornji – jonski zidovi, luci, stubovi i grede – elementi koji su ujedno i konstruktivni i estetski tipično francusko racionalistički pristup klasici Strukturalni neoklasicizam 50-ih godina XVIII veka U pokušaju približavanja klasici traga se za istorijskim posrednicima Klod Pero – najvažniji teoretičar francuskog arh racionalizma u XVII veku • Velika istočna fasada Luvra, XVII vek Pero zagovara racionalizam konstrukcije antičkih hramova – stub/greda – arhitravna konstrukcija ali se zalaže i za tradiciju francuskih gotskih katedrala U XVIII veku taj grčko-gotski estetski princip ponovo oživljava Ložije ide još i dalje od Peroa – model idealne primitivne kolibe, arhitravna konstrukcija kao konstrukcijski racionalizam Žak-Žermen Suflo • Crkva svete Ženevjeve – Panteon, 1790. po Ložijeu “prvi uzor savršene arhitekture”

u stilu neoklasicizma i neopaladijanizma, glavna ulica Ridžent, raznovrsnost fasada, monumentalne kolonade priličan deo ove šeme je proveden u delo, oko 1830 cilj - ujedinjene “strukturalne lakoće gotskih katedrala sa čistotom i lepotom grčke arh” osnova u obliku grčkog krsta elegantni korintski stilski red, vitki lukovi gornji delovi zdanja imaju lakoću koja asocira na gotiku sem konstrukcije velika pažnja je posvećena i oblikovanju Arheološki neoklasicizam 50-ih i 60-ih godina XVIII veka Razvija se paralelno sa arheološkim ekspedicijama i izučavanjima klasične arh Lična vizija, snaga, veličanstvenost i uzornost klasike sjedinjena sa tradicijom francuskog neoklasicizma Anž-Žak Gabriel • Mali Trijanon, Versaj, 1760 projektovana za madam Pompadur stilski redovi, prozorski okviri, balustrade i ostali elementi se preuzimaju iz francuske klasicističke tradicije strogost, kubična tektonika, suzdržana artikulacija, oskudnost reljefne dekoracije • Trg Luja XV, danas Trg Konkord, Pariz, 1775 njegov najambiciozniji projekat radikalno napuštanje šeme trgova iz doba baroka četvorougaoni prostor sa samo jednom stranom sa fasadom, ostale 3 srane su oivičene isušenim sancima naokolo su balustrade i paviljoni sa malim statuama centralna fontana je vizuelni akcenat miran, nenametljiv, otvoren prostor trga, sa tri slobodne strane okružen prirodom – vrtovi, Jelisejska polja i Sena funkcionalno prožimanje svih elemenata – zidovi, stepeništa, skulpture, fontane, ribnjaci – postavke urbanističkog

3

projektovanja koje je uveo Gabriel u Francuskoj XVIII veka Radikalni neoklasicizam 70-ih i 80-ih godina XVIII veka Bule i Ledu kao glavni predstavnici ove nove struje neoklasicizma Mari-Žozef Pejr i Šarl de Vaji oslanjanje na rastući uticaj Piranezija osnovni izvor je arheološki neoklasicizam • Francusko pozorište, Pariz, 1767 strogost i purizam, max prečišćavanje antičkih oblika foaje podseća na halucinantnu atmosferu Pirenezijevih gravira jednoobrazno rustično obrađeni kameni zidovi strogost oblika i rasporeda arkada i prozora bez ikakvih ulepšavanja, lepo u ogoljenosti Žak Gondoan • Ecole de Chirurgie, Pariz, 1775 jedna jedina ali izuzetno značajna građevina sala za predavanja iz anatomije u vidu antičkog pozorišta i sa polukupolom nalik na Panteonovu prazni zidovi, snažno kasetirana tavanica više funkcija – mala bolnica, učionice, laboratorije, biblioteka... osnova sa monumentalnim dvorištem četvrtastog oblika prefinjenost svedenih detalja, fine proporcije ulična fasada sa elementima trijumfalne kapije i tremom korintskog reda Viktor Luj Revolucionarni - vizionarski neoklasicizam Glavni predstavnici su Ledu i Bule Etjen-Luj Bule vizionar, opsednut snagom geometrijskih oblika, maštovit, simboličan više se zaokupljao slikarstvom nego arhitekturom ostavio je seriju sjajnih vizionarskih crteža – »francuski Piranezi« umetnička i izražajna dimenzija arhitekture za njega je bila presudna

kao najsnažnije oblike vidi one elementarne – piramida, kocka, valjak, kupa, i posebno lopta odnos svetlo/senka postaje nosilac 3D efekta u arh – »arhitektura senki« on spaja englesku slikovitost sa francuskim geometrijskim purizmom neoklasicizma Panteon Sufloa kao čest uzor u transformaciji do niza veličanstvenih oblika česta je upotreba venaca, natpisa, skulpture i dr akcenata antičke stilske redove ne tretira u njihovoj primarnoj suštini već su mu oni sredstvo za postizanje osećaja uzvišenog i velelepnog (formalizam?) niz projekata gde se vidi ta snaga mašte i slikovita imaginacija • kružna zgrada opere, 1781 • Njutnov kenotaf, 1784 • Kenotaf u obliku kupe • Projekat za Metropolitensku katedralu • Nacionalna biblioteka • Muzej sa Hramom svetih ljudi Radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj Džon Soun ekstravagancija, vizionarizam, duh srednjovekovlja uticaj piranezijevskih vizija pristalica francuskog neoklasicizma Nešov savremenik, uticaj »slikovitosti« individualista, inovator u arh ali i eklektičak • Preuređenje Engleske banke, 1788 kompleks više dograđivanih delova, “grad u malom” varijacije prilikom narednih dogradnji kao ta komponenta slikovitog neoklasične fasade i stilski različiti enterijeri unutrašnji delovi zgrade haotično isprepletani, “lavirint”-ska šema • Deoničarska banka, 1792 u enterijeru efekat rimskih kupatila, palata ili bazilika • Staro ministarstvo kolonija, 1818 monumentalni oblik prstena sa jonskim stubovima

4

poporni luci pod zemljom kao inovacija • Muzej ser Džona Souna, London, 1813 najekscentričnije od njegovih ostvarenja rekonstruisane 3 manje zgrade u nizu zbirka arh fragmenata iz antičkog perioda u stilu Piranezija soba za doručak – konveksna ogledala, refleksija, slikovitost i draž, poetika • Projekti i planovi: u Londonu zgrada Parlamenta, Palata pravde, Masonska loža, Umetnička galerija Dalvič 1. ARHITEKTURA XVIII veka teoretske osnove Žan-Luj de Kordemoa - opat, početkom XVIII veka značajan spis u oblasti teorije arhitekture - oslanjanje na delo Kloda Peroa - raspravu zasniva na 3 pojma Vitruvija: red, raspored i prijatan oblik - red je za njega stilski red, obeležje svake pojedinačne građevine - raspored je raspored delova - estetski aspekt obezbeđuje da raspored bude takav da ne narušava prirodu, običaje i funkciju - upotreba i prikladnost su takođe važni za lepotu / preteča modernog funkcionalizma - zalaže se za jednostavne geometrijske oblike, bez oštrih uglova ili zaobljenja - zagovara jedinstvo strukture, ali i nezavisnost pojedinih delova - predlaže da se gotska građevina ostvari sredstvima klasične grčke arh i njenih oblika Sebastijan Le Klerk - estetika pre svega – lepota, dobar ukus, elegancija - ne zanimaju ga obične zgrade već samo one koje su otmene, svečane i veličanstvene - stilski red kao oznaka statusa - proporcije ne vidi kao naučni metod već kao proizvoljnost subjektivnog ukusa

predlaže poseban francuski red sa kapitelom u vidu ljiljana, palminog lišća i petla - friz sa motivom Sunca – aluzija na kralja Luja XIV – kralj Sunce - istančan ukus i uživanje kao merilo lepog - dobar ukus se ostvaruje upotrebom jednostavnih odnosa između delova jer to svest lakše prima pa je i zadovoljstvo veće - kasnije ukus podređuje svrsi, funkciji Žerman Bofran - član »prvog reda« Akademije Arhitekture - glavni nadzornik mostova i puteva - humanista i teoretičar ali i praktičar - u skladu sa tadašnjim tendencijama na Akademiji i on se bavi pre svega »dobrim ukusom« - to je za njega jedan od glavnih principa arh - dobar ukus povezuje sa razvojem civilizacije - to nije subjektivna kategorija, već objektivna - principe smatra promenljivim, i da se oni razvijaju razmišljanjem i iskustvom - koncept funkcije je važan ali ne u preterano naglašenom obliku - zalaže se za srazmernost delova prema celini u pogledu svrhe - smatra da moda truje principe arhitekture - zagovara »otmenu jednostavnost« - građevina treba da izražava karakter – graditelja ali i svoje namene - u svojim projektima se približio paladijanskom klasicizmu (lovačka koliba kružne osnove, preteča Ledua i grada Šoa) Šarl-Etjen Brize - od arhitekte rokokoa do dogmatičara neoklasicizma - značajniji kao teoretičar nego stvaralac - 1728 delo sa prijektima i tehničkim savetima za gradnju kuća - želi da pomogne graditeljima privatnih kuća -

5

udobnost i estetika mogu da se prilagode uslovima koje nameće lokacija i građ propisi - pitanja gradnje i kvaliteta materijala - osnovna tema su kuće u Parizu i za svaku kuću on daje osnovu prizemlja, i jedinstveni projekat za sve spratove - ima i kombinacija sa poslovnim prostorima - projekti su izuzetno funkcionalni - etički princip – za stanare svih društ slojeva - nema mnogo ukrasa - daje pregled geometrije, merenja konstrukcije kao i važeće propise gradnje - 1743 – knjiga sa obrascima za građenje vila koje će u prvoj pol XVIII veka biti vrlo popularan tip zgrade - građevina se tretira kao celina - klasična privlačnost - fasada se ukrašava tako da odražava prirodnu lepotu – otmeno, jednostavno, simetrično - na kraju knjige su i primeri obloga, ukrasa, materijala-kamena, balustrada... - 1752 poslednje delo – normativni klasicizam - proporcija kao postulat – vrhovni izraz lepote - zakoni lepote proističi iz Prirode - čulni doživljaj nije dovoljan, potrebna je racionalna potvrda lepote arhitekture - kao teoretičar je pionir neoklasicizma a kao praktičar je još u stilu rokokoa Žak-Fransoa Blondel - potiče iz porodice arhitekata - 1743 osniva svoju pruvatnu pkolu arhitekture koja je doživela finansijski krah - školovala je Ledua i Bulea - i on se bavio kućama za odmor - zalaže se za prisniju vezu enterijera i eksterijera tj. da ukrašavanje eksterijera treba da odrazi unutr raspored građevine - predstavnik je još uvek rokokoa ali zahteva stravanje »opšteg reda« -

1 tom donosi planove građevine s vrtovima, a 2 tom su projekti unutraš dekoracije - objavljuje i svoja predavanja na arh školi - to će dovršiti učenik Pjer Pat - daje pregled istorije arhitekture, baveći se usput pitanjima njene korisnosti - poznavanje proporcija smatra potrebom - one nisu proizvoljne već proizašle iz Prirode - često proporcije dovodi u vezu sa čovečjim telom – renesansna teorija - razrađuje i Bofranovu teoriju Karaktera / karakter je ekspresija građevine, tipovi različitih zgrada poseduju određene karaktere - korišćenje ornamentike mora biti određeno ekspresivnom funkcijom - uspostavlja ideju Stila koji je proizvod karaktera - stilske razlike su uvek uslovljene nacionalnim i kulturnim okolnostima - označava prelaz od vitruvijanske teorije ka »revolucionarnoj arhitekturi« Pjer Pat - najverniji Blondelov učenik - oslanjanje na Bofrana i Blondela - traktat o spomenicima podignutim u slavu Luja XV - daje obiman pregled istorije spomenika još od antičkih vremena - daje konkursni projekat jednog trga u Parizu - sve smešta na plan Pariza što pokazuje njegov interes za urbani kontekst projekata - kružni tgovi, okruženi zgradama i sa spomenikom u središtu - bavio se temom grada – zamišlja veoma funkcionalan grad sa odgovarajućom prostornom organizacijom ali ne prihvata bilo koju vrstu geometrijske mreže ulica - principi hladne simetrije, kuće oko pravilnih kvadrata i paralelograma – prevaziđeno - protiv je takve monotonije i jednoličnosti -

6

zalaže se za različitost, novinu, raznovrsnost - zastupa i ideje urbanog planiranja u skladu sa klimatskim, geografskim, higijenskim i saobraćajnim uslovima - prevazilazi standardne geometrijske šeme mada je i dalje princip pravilnosti prisutan - u tipologiji ulica prednost daje pitanju saobraćaja, bezbednosti i zdravlja Mark Antoan Ložije - opat, revolucionar, istoričar i diplomata - teoretičar arhitekture mada laik, uzor mu je bio Kordemoa - 1753 - Esej o Arhitekturi – gde daje osnovne principe arhitekture - veruje u slobodnu suštinsku lepotu - sva se lepota nalazi u Prirodi - pravila u arhitekturi su pravila prenesena iz Prirode, ali su ona nastala »pukim slučajem« - primitivnu kolibu smatra pretečom svih mogućih oblika u arhitekturi - ona postaje zakon i merni elemenat celokupne arhitekture - njene arh elemente on smatra prirodnim, racionalnim i funkcionalnim - zid nije više sastavni deo arhitekture - pilaster je loša imitacije stuba - arkade su potpuno isključene - pitanje proporcija je pre za filozofe nego za arhitekte - stilske redove pokušava da prenese i u logiku strukture i ornamenta građevine - koristeći se konstruktivnom logikom teži da smanji broj elemenata u arhitekturi - u gradnji crkava vraća se renesansnom načinu razmišljanja – osnova jednakostraničnog trougla mu se čini idealnom za crkve - geometrijska osnova građevine mora biti racionalna – u skladu sa karakterom građevine - smatra da istine arh leži u nejnoj strikturalnoj logici i time je on preteča i strukturalizma ali ii funkcionalizma koji će obeležiti kraj XIXi XX vek u arhitekturi -

grad kao park, kao šuma, otelovljuje njegove ideje planiranja gradova u skladu sa engleskim vrtovima – prirodni principi simetrije i raznolikosti - odbacuje urbanizam Pariza tog vremena - odbacuje franc klasicizam u potrazi za gotskim stilom u kome vidi praktičnu realizaciju svojih ideja - Blondel Esej preporučuje kao udžbenik svojim studentima Karlo Londoli - arh Egipta i Stounhendž kao vrhunac - statika i priroda materijala kao važno određenje Le Kami de Mezijer - istražuje osnovne koncepte teorije arhitekture sa stanovišta njihovog efekta - smatra da proporcije neposredno deluju na ljudska čula, »pogađaju pravo u dušu« - prihvata teoriju mahinalnog izraza Le Brena - svaki predmet poseduje sopstveni karakter - teoriju o mahinalnom efektu proširuje prenoseći je u sfere zvukova i boja - proporciju i harmoniju u arh dovodi u vezu sa muzikom i slikarstvom - koncept proporcije ne smešta više u domen aritmetike i geometrije već ga povezuje sa harmnojom čvrstih tela, gde karakter građevina dolazi neposredno iz Prirode - definiše i »genre terrible« – stil užasa predstavlja efelat velelepnosti u kombinaciji sa moći – najava Bulea 2. KLOD-NIKOLA LEDU - akademska tradicija i generacija vizionarskih arhitekata – Bule, Gondoan... učenik Blondela - uspešan arhitekta pariskog visokog društva - niz porudžbina i brojni realizovani projekti I period 1760-1771 - šegrtovanje ali i rad na rekontrukcijama i izgradnji hotela i dvoraca

7

1. rekonstrukcija zamka Šato Montereu 2. Hotel d' Halwyll, saradnja sa švajcarskim bankarima i vojnicima 3. Hotel d' Uses 4. Zamak Benuvil, Normandija 5. Gradske rezidencije 6. kuća za gospođicu Gimar, balerinu 7. paviljon di Bari, 1771 II period 1771-1779 - u periodu 1773-79 razrađuje nacrt solane Salin koji će 1804 proširiti u idealni grad Šo - polukružna solana postaje središte tog grada, a u okviru kompleksa projektovaće i druge zgrade: 1. Kuća direktora solane 2. Lovačka kuća 3. Čuvareva koliba • Rezidencija za gđu Telison, 1778 • Pozorište u Bezansonu • Pozorište za Marsej III period 1779-1789 1. Zatvor u Egz-an-Provansu, 1784 2. projekti 40-50 trošarina »propileji«, 1783 3. Palata pravde IV period 1789-1806 - posle revoluje kao rojalista dospeva u zatvor na 2 godine - razrađuje svoj Idealni grad Šo: 1. Bačvarska radionica 2. Kuća za čuvara izvorišta reke Lu 3. Oikema - Hram ljubavi - »kuća zadovoljstva« 4. Kuća ujedinjenja – Palata sloge 5. Kuća drvoseča - Atelje za drvoseču 6. Štale uz kuću direktora 7. Građevine namenjene radnicima 8. Sudnica - »kuća mudrih« 9. Topolivnica 10. Crkva 11. Groblje 12. Javno kupatilo 13. Ekonomska farma 14. Samački hotel 15. Letnjikovci – za oca sa 3 dece,i intelektualce 3. ARHITEKTURA XIX veka – teoretske osnove ENGLESKA Tomas Houp

-

-

-

-

krajem XVIII veka put po Evropi tako je stekao značajno znanje o arhitekturi zalaže se za čisto grčki stil a ne za rimski čistota grčkog stila kao zaloga tog zalaganja rekonstruisao i opremio svoju kuću (a.Adam) eklekticizam po kom svaka soba treba da ima svoj stil ne veruje u mašinu i njenu moć da zameni umne sposobnosti čoveka u tom je smislu preteča Morisa sasvim novi dekorativni stil zasnovan na formi i ornamentici klasike baveći se i istorijom arhitekture, smatra da je tipologija arh produkt klime, materijala, lata, društvenih okolnosti i prilika obradio je i arh srednjeg veka renesansa – imitacija umetnosti a barok – anomalija ukusa pozajmice iz svakog pređašnjeg arh stila sa ciljem da se iskoristi sve što je u njima vredno, korisno, naučno i da se tome doda nov kvalitet ili oblik, doprinese novim potrebama, novim estet zahtevima do originalnog stila Čarls Robert Kokerel arheolog, uspešan arhitekta držao predavanja na Kraljevskoj akademiji eklekticizam intelektualno zasnovan od prošlih stilova ka modernizmu u novoosnovanim arh časopisima objavljivani su odlomci njegovih predavanja tu se raspravljalo o pitanjima savremene arh Tomas Rikman pitanje engleskih korena gotike za faze engleske gotike uvodi standardne pojmove restauracija istorijskih objekata ali i modeli za nove zgrade crkvena arh iskuljučivo u stilu gotike i to u nacionalnim engleskim formama Pjudžin uključuje se polemiku o gotici

8

-

-

-

-

-

jak religiozni uticaj na teoetisanje o arh srednjovekovnu arh vidi kao superiornu to je kombinovao sa teorijom funkcionalizma stil treba da odgovara nameni zgrade velika umetnost može imati korene samo u katolicizmu otvara pitanje materijala kao odlučujućeg faktora u konstrukciji u arh dozvoljava samo klimatske i nacionalne varijacije zalaže se za oživljaj radova hrišćanske umetnosti pa svim starinskim i doslednim principima odbacuje grčku arh kao pagansku za njega je gotika ne stil već princip i to je njegova sličnost sa Viole-le-Dikom osnivaju se udruženja za proučavanje gotske srh na Oksfordu i Kembridžu Džon Raskin najznačajniji pobornik gotskog stila zakoni arh su identični sa zakonima morala ne uvažava pravila izvedena iz arh prošlosti već samo ona proizašla iz prirode čoveka i materijala upozorava na 3 arh prevare: 1. nagoveštaj strukture koja nije prava 2. imitiranje materijala 3. upotreba mašinski napravljenih ukrasa zahteva čitljivost konstruktivnog sistema, verodostojnost materijala i upotrebu ručno izrađenih ornamenata sistem ukrašavanja ide od čistih organskih formi do čistih geometrijskih oblika arh dovodi u vezu sa uslovima vremena u kome nastaje u svom bavljenju ornamentom u seriji ilustracija, apstraktnost linija, elementi preuzeti iz flore i faune bliski su Art Nouveau Viljem Moris za razliku od Raskina delatan je i praktičan

sa Filipom Vebom rad na Morisovoj »crvenoj kući« koju će Moris sam dekorisati - sveobuhvatan svet umetnosti i zanata - to su bile postavke čuvenog engleskog pokreta Arts&Crafts - zalaže se za jednostavnost, življenja i umetnosti podjednako - gotika kao otelovljenje neuništivih principa umetnosti - arh je odraz društvenog uređenja i taj sociološki momenat je jednako važan kao i etički – umetnost od naroda za narod - odbacuje masovnu industrijsku proizvodnju - zalaže se za upotrebljivu – primenjenu umetnost - u »Vesti niotkuda«, njegovom utopističkom romanu, Moris se zalaže za ukidanje fabrika i prelaska sa mašine na zanatski rad - sa Raskinom je pokretač pokreta A&C Džefri Skot - pravda neorenesansni stil - prihvata renije teorije i koncept mase, prostora, vremena i koherentnosti antike i renesanse (Teodor Lips) - otkriva »prevare« u dotadašnjoj teoriji arhitekture - vitruvijanski koncepti »udobnost, čvrstina, zadovoljstvo« - smatra da svaki ima svoju autonomiju i da se jedan nikada ne može i ne sme žrtvovati u korist drugog - 4 vrste »prevara«: 1. »romantičarska« pretrpavanje stavova prema arhitekturi literarnim asocijacijama, sa simboličkim religioznim i političkim implikacijama zamena Umetnosti Prirodom – kritika usmerena na Raskina i Morisa 2. »mehanička« materijalistički stav gde se arh posmatra kao rezultat mehaničkih zakona i definiše kao vidljiva konstrukcija 3. »etička« projekcija socijalnih, političkih ili moralnih vrednosti na istorijske -

9

stilove, koji se potom u skladu sa time prihvataju ili odbacuju – ponovo napad na Raskina i Morisa 4. »biološka« primena evolutivnog koncepta zasnovanog na modelu rasta, zrelosti i opadanja, na arh - sebe svrstava u red vitruvijanaca - zalaže se za autonomnost arhitekture bez uvođenja nearh kriterijuma i vrednosti - kako nije bio arhitekta njegova rešenja nisu mogla biti praktična već samo teorijska ali je doprinos te teorije veoma značajan – kritizerski stav, anticipacija optužbi na koje će u XX veku naići Moderni pokreti u arh NEMAČKA Kristijan Ludvig Štiglic - oslanja se na Vinkelmana i njegovo proučavanje antike - to je jedini način da se dosegne »veličina« - antička arh za štiglica ima istu vrednost kao Priroda za umetnika - vrednovanje arh Egipta i Bliskog istoka prilagođava tako da se istakne veličina Grčke - za opis grčke arh služi se pojmovima kao što su: »uzvišena jednostavnost, oplemenjenost i veličanstvenost« - rane radove karakteriše jasan klasicistički pogled na istoriju arhitekture - rimska arh po njemu je već korak nazad, ali priznaje joj napredak u oblasti tehnologije i ukrašavanja - doba posle cara Konstantina donosi potpuni pad - kasnije će se Štiglic udaljiti od Vinkelmanovih principa i približiti francuskim teoretičarima – oblik arh građevine je uslovljen namenom i svrhom jer u suprotnom nema funkciju - sledi doktrinu »karektera« – kao poslednju kategoriju vidi gotiku - menja stav prema klasicizmu – on je samo podražavanje oblika, konstrukcije i ukrasa... prosto igranje arh oblicima bez poštovanja karaktera zgrade i njene namene - uvodi teoriju 3 stila:

1. grčki – racionalni, horizontalnost 2. vizantijski – slikoviti, sa polukružnim lucima 3. ranogermanski – šiljati luci, romantični stil, vertikalnost - svaki od ovih stilova predlaže za određene građevine tako da on bude u skladu sa njenim karakterom i namenom - renesansu – »italijanski stil« predlaže za palate, stambene zgrade i javne građevine - vizantijski – za pozorišta, gradske većnice, škole, univerzitete i sl - ranogermanski – za crkve - konstrukcija, oblik glavnih delova i telo zgrade kao celina daju lepotu arhitekturi i osnov se te lepote - ukrašavanje je uvek podređeno konstrukciji Alojz Hirt - nastavnik na Akademiji u Berlinu - živeo u Rimu, kontakt sa antičkom arhitekturom - nastojao da razvije »sistem« koji će otelotvoriti sam ideal arh za koji smatra da se nalazi u antici - zavisnost od francuskog koncepta disposition – osnovni cilj bilo kog arh dela definiše kao dispozociju i uređivanje u skladu sa namenom - pritom su trajnost i lepota konstrukcije sporedni - funkcionalistički princip – suština lepog proističe iz konstrukcije i dispozicije koja je prilagođena nameni - ukras, spolja i iznutra, u celini i delovima, daje prijatnost u skladu sa namenom - 6 estetskih kriterijuma, koji poalo podsećaju na Vitruvija 1. Proporcija = organska celina 2. Simetrija 3. Harmonija = skladnost 4. Masa 5. Materija 6. Ukras - za njega arhitektura nije imitacija prirode - Grci su prodrli u samu srž gradnje od svih vrsta materijala - Hirt tako postaje propagator onoga što bi se moglo nazvati funkcionalistički klasicizam

10

slične ideje ima Viole-le-Dik u odnosu na neogotiku Karl Fridrih Šinkel - preokupacija mu je bila da sačini Udžbenik - 1803-05 posećuje Italiju i u tim beležnicama se vidi zaokupljenost tehničkim detaljima, materijalima i konstrukcijom srednjovekovnih objekata - na povratku u Berlin svraća u Pariz i dolazi u kontakt sa idejama Dirana - u radu na “Udžbeniku” prošao je kroz 5 faza: 1. romantična razvija teoriju funkcionalizma zasnovanu na materijalima, rasporedu prostorija, konstrukciji, iz tog proističu i karakter i ukras antiku poistovećuje sa materijom, gotiku sa duhom, udaljava se od klasicizma 2. nacionalromantična slično VioleleDiku nastaće niz nacrta za objekte u duhu pruske gotike • mauzolej kraljice Lujze, Petrova crkva, Memorijalne crkve u Berlinu 3. klasicistička odbacuje romantičnu pobunu odbacuje i gotiku razvija složenu teoriju arh na bazi funkcionalnih, formalnih, društvenih i istorijskih faktora funkc stav - zadatak arh je da nešto korisno i funkcionalno pretvori u nešto lepo struktural stav – svi elementi konstrukscije moraju ostati vidljivi, u tome je lepota građ 4. tehnicistička traži sintezu grčke i srednjevekovne arh pročišćavanje srednjovekovne arh u antičkom duhu kontrukcija i materijal ključni u tome otkrivanje stila našeg doba koristi grčki formalni rečnik kritikuje praznu simetriju 5. legitimistička sadrži idealan projekat Kraljevske rezidencije za Fridriha Vilhelma -

• • • -

• • • • •

napušta probleme tehnologije i zaokuplja se uticajem istorijskih i poetskih ciljeva to je neka vrsta povratka romantizmu suština arh leži u emocijama pod uticajem savremene filozofije i nemačkih idealista – Fihte, Šeling, Hegel – promene ideja pre svega upliv ideja organskih oblika koji se najbolje manifestuje u arh antike Kuća straže Pozorište Altes Museum, 1830 Leo fon Klence karijera u Minhenu slično Šinkelu u Berlinu početkom XIX veka više puta posetio Italiju i jednom Grčku interes za arheologiju, istoriju i religiju rekonstruiše jedan toskanski hram u skladu sa etrurskom arh i postavkama Vitruvija arhitekturu Grčke povezuje sa arh svih vremena, pa i svoga – žestok protivnik oživljaja gotike daje prednost zvaničnoj državnoj arh politici kako bi se ustalio skup određenih pravila i oblika u arh odvaja tu »pravu« od »ekonomske arh« koju ne razmatra crkvena arh igra važno mesto u njegov teorijama lepota je kvalitet u najvišem smislu reči - poštuje se namena građevine, zakoni statike i ekonomije najsavršeniju sintezu statike, materijala i konstrukcije nalazi se u umetnosti Grčke grčke arh je dala čvrste principe za sva vremena regionalni i klimatski uslovi stvaraju lokalne varijacije u crkvenoj arhitekturi Gliptoteka u Minhenu Pinakoteka Propileji Valhala Galerija Ermitaž, Petrograd Gotfrid Zemper

11

1. 2. 3. 4. -

1. 2. 3. 4. -

poznat u svetskim razmerama – pisac i arh karijeru započeo kao matematičar putovanja po Italiji i Grčkoj ga odvode ka bavljenju pitanjima polihromije u antičkoj arh prvo delo koje se time bavi ima kao cilj da pruži savete i korisna obaveštenja jasna veza između arh i društvenog i istorijskog ustrojstva umetnost se razvija samo u slobodi zalaže se da se matarijali iskazuju u svojoj otvorenosti i u oblicima najpogodnijim za njih pokušava da dokaže da je polihromija uvek postojala u arh od antike do renesanse direktno napada klasicizam koji je uveo varvarsku monohromiju u arh polihromija u arh i vajarstvu antike je simboličkog karaktera odbacuje funkcionalizam smatrajući da je svođenje arh samo na strukturu kočnica konstituiše 4 osnovna elementa iz kojih se razvila arh: ognjište krov zidovi koji ih okružuju zemljani radovi – uređenje zemljišta to je relacija 4 osnovna materijala iz kojih proizlaze 4 osnovne tehnike, a iz njih 4 osn elementa arh: glina – keramika – ognjište drvo – tesarstvo – krov tekstil – tkanina – ograda (opna) kamen – zidanje – temelji arh vidi kao potpuno zavisnu od društvene istorije i svevažećeg grčkog modela posle Svetske izložbe 1851 , London zaokuplja se za udeo tehničkih veština u arh koristi metodologiju prirodnih nauka i čak dolazi do formule kojom pokušava da matematički izrazi odnos između umetn dela i svih sastavnih elemenata Y = F (x, y, z...) tj Y – umetničko delo je zavisno direktno od konstante F (šeme funkcije koje one naziva tipovi) kao i od promenljivih (1. materijali, 2. uslovi

- regionalni, etnološki, klimatski, verski, politički, 3. Lični uticaji) Kombinacije promenljivih daju karakteristike Stila - odbacuje gotiku – zbog golog funkciolanizma - odbacuje neogotiku – zbog ideoloških konotacija – obnova katolicizma - opravdanje za primenu čistih geometrijskih oblika vidi u pravilnim oblicima prirode koji su simboli univerzuma - pruhvata neorenesansni stil koji je izraz kosmopolitizma i liberalnog političkog duha - ne priznaje metal kao građ materijal za monumentalnu arh (odbacuje Labrusta i njegove biblioteke sa vidljivom metalnom konstrukcijom) već samo u inženjeriji i saobraćaju (hale, peron nastrešnice, ...) - zalaže se da se konstrukcija zavisna od materijala i statike postane simbolična tj da reprezentuje kreativne sile čoveka • Burgteater, bečki ring – sa Hazenauerom • Prirodnjački muzej, bečki ring, II • Muzej istorije umetnosti, bečki ring, - II FRANCUSKA Žan-Nikola Luj Diran - karijeru počinje 70-ih godina - učesnik takmičenja za Veliku nagradu Rima - u toku svog razvoja prošao je kroz nekoliko faza tokom kojih je znatan broj tradicionalnih elemenata odbacio ali je neke ipak zadržao - racionalista, funkcionalista, graditelj - pobornik klasične arhitekture ali i najava modernog stila - prvi projekat – nacrt za Muzej, 1779 motiv polukružne organizacije prostora sa pridodatim krilima - ovaj formulisani plan će i nadalje razrađivati u svojm »Predavanjima« - prilagođavanje tuđih objekata, prekrajanje gde Diran tradicionalne planove prerađuje u skladu sa svojim idealima i zamislima

12

-

-

-

-

-

-

-

-

tako u pogledu kompozicije sve svodi na standardizovane, elementarne oblike – krug, kvadrat koje ponavlja kao osnovnu jedinicu planove svodi na apstrahovanu geom šemu gde je funkcija često zanemarena istražuje mogućnosti modularnih promena, permutacija i kombinacija jednog oblika plana koji bi se preoblikovao do prikladnijih i ekonomičnijih modela to često nailazi na negodovanje njegovih savremenika zapođljava ga Bule i moguće je da je za njega Diran radio crteže projekata u stilu Bulea, oslanjajući se na njegov projekat Opere, sačinio je niz monumentalnih kružnih zdanja sa kupolama ti kružni hramovi se javljaju u dva oblikovna rešenja: 1. kružno zdanje sa kupolom, neprekinute zidne površine, na 4 strane po jedan trem sa stepenicama 2. hram okružen gigantskom kolonadom 1802 daće svoju kritiku Sufloovog zdanja crkve Sv. Ženevjeve – Panteon, predlažući kao alternativu tolos u kasnijim radovima svešće upotrebu stilskih redova na samo dva – korintski – za velike javne građevine dorski – za privatne zgrade najniže klase 1800 Rimski kapitol prerađuje sličnim metodom, oslanjajući se dosta na Piranezija originalni plan je korz nekoliko transformacija sveo na apstraktan kompozicioni plan gde demonstrira svoje pravile i principe komponovanja odnos prema nasleđenoj tradiciji je dvojan – on tu arh prepravlja u skladu sa svojim teorijskim idealima i idejama, pritom se oslanja na ekonomičnost i pogodnost a pritom gotovo poptuno zapostavlja istorijske i

-

-

-

arheološke autentičnosti, pa i funkciju građevina tako, zapravo zapada u istoricizam međutim u praksi on brani tradiciju, a samo u svojim radikalnim teorijama od nje odstupa Ežen-Emanuel Viole-le-Dik obeležio je period XIX veka tj prelazak romantizma u kriticizam i materijalizam odbio je da pohađa Ecole de Beaux Arts protiv je institucija i ukalupljivanja pojedinca postaje kasnije profesor kompozicije u jednoj maloj nezavisnoj školi u Parizu opčinjava ga arh srednjovekovne Francuske u njoj je video suštinsku logiku graditeljstva i na tome će izgraditi svoju filozofiju arh bavio se restauracijom i rekonstrukcijom niza crkava u Francuskoj, i Bogorodičine kasnije se više posvećuje teorijskim radovima, pisanju i objavljivanju svojih dela Rečnik i Predavanja – prva objavljena dela potencira racionalistički stav – moć analize a potom i i sinteze kao ključni za obrazovanje arhitekata ima akstremno radikalne ideje po pitanju obrazovanja mladih arh i gaji veoma velik prezir prema akademizmi i eklekticizmu Bozara zalaže se za nezavisnost i individualizam gotika je bila primer racionalne arh cilj mu je bio – naučno obrazložiti gotiku a potom stvoriti i modernu paralelu čisto vajarske elemente gotske arh smatra ukrasima cilj arh dela je da ispuni određene funkcije radi postizanja efikasnosti i ekonomičnosti arh često poredi sa muzikom i poezijom svoje ideje je objasnio praktično na osnovu nekoliko svojih projekata koncertna dvorana jedna gradska kuća jedna seoska kuća

13

-

-

-

nacrti novi i fascinantni, geometrija je najvažnija, ornamenti su dozvoljeni u diskretnoj meri racionalnost i prefinjen osećaj za stil otkriće gvožđa kao novog građ materijala ga usmerava ka misli da ga je moguće upotrebiti jednako ekonomično i precizno kao do tada drvo i kemen ipak gvožđe se ne koristi kao isključivi za noseće delove, često deo opterećenja nose i masivni zidovi njegovi crteži su primer kako se može ali ne i mora racionalna teorija konstrukcije primeniti u oblikovanju prostora

4. ARHITEKTURA XIX veka Eklekticizam, arhitektura, tehnologija - period istorijskih obnova stilova - istoricizam, eklekticizam, akademizam - nova otkrića u nauci bacaju novo svetlo na proučavanje istorijskih stilova - arheologija postaje vrlo važan izvor proučavanja dela antičkih vremena Nemačka: Šinkel • Narodno pozorište, Berlin, 1821 • Stari muzej, Altes Meseum, Berlin, 1828 • Arhitektonska škola, Berlin, 1835 • Vila u kompleksu Šarlotenhof, Potsdam, 1827 Leo fon Klence • Valhala, spomenik znamenitim Nemcima, 1842 • Propileji u Minhenu, 1817 • Gliptoteka, 1834 • Ludvig-štrase Engleska: • Robert Smerk–Britanski muzej, London, 1847 • Kokerel – zgrade osiguravajućih društava i filijala Engleska banke • Aleksander Tomson – crkva u Kraljičinom parku, 1867 Glazgovska crkva, 1856 • Beri i Pjudžin – Parlament, London, 1860

Viktorijanska gotika Francuska: • Šarl Garnije – Pariska opera,1875 neobarok • Vinjon - Crkva Madlena, Pariz, 1845 • Osman – rekonstrukcija Pariza, 1853-73 Novi metodi građenja, novi materijali Inženjerstvo Mostovi - pre gvožđa dominirao je kamen kao materijal - prva građevinska inženjerska škola L' Ekol de Pon e de Šose – most na Seni kod Neija - javlja se gvozdeni most sa lukovima - ekonomičnost, upotrebljivost, veličina Abraham Darbi • most na reci Severn, Engleska, 1779 Tomas Telford • most preko reke Temze, novi kolosalni, 1801 jedan jedini luk od 200m, vizionarski projekat Robert Stivenson • Britania bridž, cevasti, 1850 • most preko tesnaca Menai, Gistav Ajfel • Duoro - most, 1875 • vijadukt Garabi, Francuska, 1885 kombinacija pilona sa rešetkastim nosačima • Ajfelov toranj, Svetska izložba Pariz, 1889 Bendžamin Bejker • Most Fort, Škotska, 1889 --------------------------------• Bruklinski most, najveći most XIX veka - viseći most - Finli, Amerikanac, potom Telford Železničke stanice - poptuno novi tip objekata - posle 1830 izgrađeno 100.000 takvih obj - putnička zgrada + nastrešnica za vozove - rešetkasti nisači, konzole, lukovi... - obično prekrivane staklom a konstrukcija od gvožđa

14

• • •

Juston, London, 1839 (13m) Kings Kros, London, 1852 Stanica Sv. Pankracija, London, 1876 (81m) • Lajpcig, 1915 Filip Hardvik Barlou Fransoa Dikene • Istočna stanica u Parizu, 1852 - radi u stilu ital renesanse, dve istovetne palate u stilu činkvečćenta, U-oblika, sa asocijacijom na francuske dvorce ------------------------------------------• Grand Central Stejšn, Nju Jork, 1913 Tržnice - jeftine nadstrešnice od gvožđa i stakla Viktor Baltar • Les Halles Centrales, Pariz, 1853 - u okviru velikog Osmanovog plana - niz gvozdenih hangara Robne kuće Luj-Šarl Boalo i G. Ajfel • Magasins du Bon Marche, Pariz, 1876 - klasičan primer robnih kuća kasnog XIX veka - ogroman prostor ispod krova od gvožđa i stakla kroz koje je svetlost dopirala u centralni prostor oko kog su bili nizovi prodajnih površina sa galerijama Laplanš Religiozni objekti Luj-Ogist Boalo - sredinom XIX veka u Francuskoj je gotika oživljena kao tradicionalni i racionalni stil građenja - gvožđe počinje da se upotrebljava i u gradnji novih crkava • crkva St. Ežen, Pariz, 1855 • crkva St. Deni, 1854 Izložbeni paviljoni na Svetskim Izložbama Džozef Pakston • Kristalna palata, Svet izložba London, 1851 Le Ple Van der Nil i Sikardsburg – Opera, Bečki ring

Karl fon Hazenauer – sa Zemperom BurgTeater, Muzeji na Ringštrase, Berlin Diter • Galerija mašina, Svetska izložba, Pariz, 1889 Anri Labrust • Biblioteka Sv. Ženevjeve, Pariz, 1850 • Nacionalna biblioteka, Pariz, 1868 Anatole de Baudot • Crkva St Jean de Montmartre,1894 (AB) 5. L’ECOLE DES BEAUX ARTS - sama škola – grupa zgrada na levoj obali Sene u Parizu - moćna institucija kulture i obrazovanja - državna institucija, velika konkurencija - nastavlja tradiciju institucija Luja XIV (kraljevska Akademija) - 1819 – posle velike Francuske revolucije se obnavlja pod ovim imenom - obuhvata slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu - apsolutni arbitar na kulturnom polju Francuske pa i šire - vrhunsko otelotvorenje stila viđeno je u umetnosti klasičnih Rimskih i renesansnih građevina - učenje kroz izučavanje 5 redova: 1. PARTI – »zauzimanje stava« – osnovna šema zgrade, temeljno rešenje funkcionalnog programa 2. COMPOSITION – »kompozicija« – razrada dela 1, raspord i poredak elemenata i njihova artikulacija i povezivanje u celinu 3. POINT – »tačka« – osnovni volumen 4. CIRCULATION – »kretanje« - mreža pristupa i šema kretanja 5. MARCHE – imaginarni doživljaj prolaska kroz plan objekta, doživljaj zgrade spolja i iznutra (LC to naziva »promenada«) - arh sistem škole je bio jedinstveni u svetu - moćna pokretačka snaga strujanja u arh toga vremena I. pripremni kurs – matematika, perspektiva

15

-

-

-

-

demokratski, svako je mogao da seprijavi studiranje traje 10,12 pa i 15 godina Grand Prix de Rome – velika nagrada Rima sama srž, svrha studiranja pobednik je 5 godina išao na studije u Rim, u vilu Mediči 3 godine proučavanja, 4 rekonstrukcija i tokom pete godine pravo na sopstveni projekat do 16 godina – pravo na takmičenje za GPR 1824 – pobednik Anri Labrust čitava škola je zapravo zasnovana na seriji pripremnih konkursa za GPR 1819-64 – organizovan kao dvostepeni kurs I – skica (24h) – 30 takmičara II – razrada skice – 8 takmičara Finale – 1 pobednik Ako ima više od 30 studenata radio se probni konkurs od 12h Program je pripremala akademija, svaki profesor daje predlog, glasanjem se svodi na 3 predloga, a žrebom tj izvlađenjem na samo jedan Teme su obično bile neke velike javne zgrade u konteksti toga vremena 1824 – tema Vrhovni Kasacioni sud 1821 – tema Palata pravde zgrade površine oko 35.000m2 II stepen – osnova 1x1m, fasade 1x2m ogromni crteži akvarelom i tešem skica i završni crtež nisu mogli puno da se razlikuju originalnost nije bila uslov za pobedu jer je pristup bio akademski i storicistički tj u duhu obnove ranijih stilova (klasika i renesansa) teoretska razrada koncepta kojom se stiže do više rešenja, problem je izabrati samo jedan, a razlika je samo u detaljima i toj različitoj razradi projekta Toni Garnije je bio dobitnik nagrade GPR za rekonstrukciju antičkog grada Tuskuluma 1899 god

Realizacije u Berlinu: Crkva Fridrih Verder, neogotika Nova straža, na aveniji Pod lipama Pozorište na trgu Stari muzej, Altes Museum Akademija arhitekture U Potsdamu, kraljevska rezidencija • Crkva Sv. Nikole • Mauzolej za kraljicu Lujzu • Adaptacija palate princa Karla • Uređenje trga Potsdamer Platz • Zamak Šarlotenhof Ostala važnija ostvarenja: • Kraljevski zamak na Akropolju • Zamak-letnjikovac Orianda na Krimu • Robna kuća Pod Lipama • • • • • 7. INDUSTRIJSKI GRADOVI – pojava i razvoj 8. VELIKI URB. PODUHVATI XIX VEKA Pariz - vladavina Napoleona III, sestrića cara Nepoleona Bonaparte - Baron Žorž-Ežen Osman, 1853 postaje prefekt senskog okruga – rekonstrukcija Pariza 17 god Beč - vladavina Franje Josifa Ring – Ringštrase, objekti, stil, arhitekte (pravac S-Z-J-I) 1. Kasarna 2. Zavetna crkva, neogotika, Hajnrih fon Ferstel 3. Univerzitet, neorenesansa, ------II ------4. Gradska kuća, gotika, Fridrih fon Šmit 5. BurgTeater, neobarok, Zemper, Karl fon Hazenauer 6. Parlament, grč neoklasicizam, Teofil Hanzen 7. Palata pravde, nemačka renesansa, fon Vilemans 8. Muzeji, Istorije umetnosti i Prirodnjački Zemper, Karl fon Hazenauer

6. KARL FRIDRIH ŠINKEL

16

9. Vojno ministrastvo, secesija, Oto Vagner 10. Poštanska štedionica, secesija, Oto Vagner Barselona - Ildefonso Serda, inženjer, urbanista 9. URBANISTIČKE UTOPIJE XIX VEKA Robert Oven – Idealno selo – Nju Lenark Sen-Simon – teorija javnih radova Šarl Furije – Flansterij, falanga Viktor Konsideran – furijerista Žan-Batist Goden – Familisterij Etjen Kabe 10.EBENIZER HAUARD I VRTNI GRAD - teoretičar, publicista, inovator ali i urbanista - rođen u Londonu polovinom XIX veka - vrtni grad pre kao inovacija – jedinstvena kombinacija predloga, pre kao zamisao i šeme nego kao konkretan predlog urbaniz - radio kao inovator raznih naprava - zaokupljen socijalnim i političkim pitanjima - pripadnik radikala - kritika postojećeg stanja u državi – korumpiranost, nemoral, monopol nad zemljištem, uništena poljoprivreda - zalaganje za demokratizaciju, kooperaciju i radikalnu agrarnu reformu - početkom 90-ih predlozi kooperativnih zajednica na principima volonterstva - koncept H je ''miran put u stvarnu reformu'' - počeo je da kreira model zajednice od nekoliko hiljada ljudi, oslanjajući se na ideje Edvarda Belamija Pogled unazad - prihvatao je njegov koncept po kom je centralizacija bila neminovna - uticaj ideja Kropotkina, ruskog anarhiste - budućnost je u »ind selima« tj manjim naseljima zasnovanim na industriji i polj

H odbacuje centralizaciju i prihvata ideje K-a i decentralizovanu šemu naselja - protiv je koncentracije moći i bogatstva - prednosti grada koje priznaje potrebno je spojiti sa vrednostima sela - zajednice od oko 30.000 zasnovane na poslovanju manjeg obima i na poljoprivredi - šema 3 magneta – selo, grad i grad-selo-VG - 1. Selo - ekonomska zaostalost, nedostatak zabave ali zdravo prirodno okruženje 2. Grad – uzbuđenja, visoke plate, zaposlenje, previsoke cene, loši živ uslovi 3. Grad-selo – kombinacija fizičke, ekonomske, socijalne, kulturne dobiti - 1889-92 H razrađuje plan idealne društvene zajednice »vrtnog grada« Vrtni grad - čvrsto organizovan urbani centar, oko 30.000 stanovnika, opasan pojasom zelenila sa farmama i parkovima - unutar grada su tihe stambene četvrti, komercijalne, ind i kulturne aktivnosti - on planira na nivou regije više stotina VG-a sa malim obimom raznovrsnih funkcija - to je savršeno kružni plan, simetričan - propisi u domenu zdravstva se veoma poštuju – 50 st/ha, nizovi širokih avenija sa drvoredima, javni parkovi, stambene zgrade - fabrike H smešta na periferiju grada ali tako da budu dostupne radnicima čak i peške - od stamb zona ih rzdvaja pojasevima tampon-zona zelenila - kružna rpuga opasava grad i u njenoj blizini su smeštena fabrička postrojenja - ova pruga je povezana sa glavnom prugom kojom se sam VG povezuje sa ostalim gradovima na nivou regije Centri -

17

postoje 2 vrste centara: centri jedinice susedstva i glavni gradski centar - jedinice susedstva – kvartovi imaju oko 5.000 stanovnika, tj grad ima 6 kvartova - vrtni gard se izgradjuje kvart po kvart - centar kvarta bi sačinjavale najvažnije zgrade koje bi se nalazile duž glavne avenije - u blizini su park i šetališta - na velikoj aveniji se smeštaju: škola, biblioteka, dvorana za sastanke, crkva... - centar grada je u stvari centralni park sa terenima za rekreaciju, a park bi okruživala velika zastakljena arkada koju H naziva »kristalna palata« (asocijacija na Paxtona, 1851, Sv Izlož) - to je zapravo glavni trgovački centar, tu bi se vršila razmena roba - u tom centralnom parku se nalaze još i važni objekti kulture i duhovnog života – gradska većnica, biblioteka, muzej, koncertna dvorana, bolnica, teatar, i ostalo... - VG se prostire na površini od 500 ha, unutar šire teritorije od 2.500 ha koja je namenjena farmama i šumama – poljoprivredni pojas - umesto revolucije koja bi izmenila englesko društvo H predlaže svoj VG (slično LC) - ekonomska potpora VG – sam H prdlaže princip ''filantropske špekulacije zemljištem'' - vlasništvo nad zemljom bi bilo kolektivno, ne bi više bilo velikih zemljoposednika, i to bi bilo u korist svakog pojedinca Nivo regije - H je svestan da je grad od 30.000 st premali da bi pružio raznolikost koju ima veliki grad - zato on razmišlja o umrežavanju većeg broja takvih raznorodnih i raznolikih VG-ova u ''grozdove gradova'' koji bi tako simulirali raznovrsnost jednog velikog grada - pritom sam VG ne sme da se povećava ni prostorno ni populaciono jer bi to narušilo -

njegovu prostornu organizaciju i funkcionis - 1902 H u knjizi Sutrašnjica donosi jedan hipotetički dijagram od 6 VG kružno postavljenih oko jednog velikog gradskog centra – princip sateliskih naselja - gradovi su povezani kružnim infrastrukturnim koridorom – struja, voda, žel i drum saobr... Realizacija - H stiče pristalice među radikalima za svoje ideje VG-a - počinje kampanja prikupljanja kapitala za izgradnju prvog VG-a - priključuje se grupi zemljšnih reformista - 1904 prikupljenim novčanim sredstvima je obezbeđeno temljište 1900 ha, za VG – Lečvort, SI od Londona (šemu Hauarda su preradili mladi arhitekti Rejmon Anvin i Bari Perker) - 1909 – Hempsted – vrtno predgrađe, R Anvin 11.ČIKAŠKA ŠKOLA - nakon katrastofalnog požara 1871 Čikago doživljava veliku građevinsku ekspanziju - dolazi i do velikog demografskog ali i ekonomskog rasta - cena zemljište je rasla – to je uslovilo rast zgrada u visinu – pojava oblakodera - patenat liftova tokom 50-ih godina XIX veka - osnivač Čikaške škole je Viljem Le Beron Dženi - vodeći timovi po dvoje – Barnem & Rut, Holaberd & Rouč i Adler & Saliven, McKim, Mead & White - Svetska izložba u Čikagu 1893 – prezentacija prvih dela Čikaške škole - Zgrade visina 6, 8,12 i više spratova Vilijam Le Beron Dženi • 1884-85 – zgrada Osiguravajućeg zavoda • 1890-91 – zgrada Fer Stor, Čikago prvi put upotrebio zid-zavesu – vidljivi čel skelet Barnem i Rut • 1886-87 – zgrada Rukeri, Čikago

18

1889-91 – zgrada Mounadnok, Čikago • 1894-95 – zgrada Rilajans, Čikago Holaberd i Rouč • 1887-89 – zgrada Takoma • 1893-94 – zgrada Market • 1904 – zgrada u Vest Džekson bulevaru Henri Ričardson • 1885-87 – robna kuća Maršal Filds, Čikago Adler&Saliven • 1880 – Borden blok, Čikago • 1886-89 – zgrada Auditorijuma, Čikago • 1888-89 – Voker Haus • 1890-91 – Duli Blok • 1890-92 – Vejnarajt Bilding, Sent Luis • 1891 – Fraterniti Templ • 1891-93 – Transportejšn bilding • 1892-93 – Junion Trast • 1894-95 – Garanti bilding, Bafalo 12.LUJ SALIVEN - kraj XIX veka, Čikago, počeci oblakodera - studirao na Ecole des Beaux Arts i MIT-u - rad u birou Farnesa, potom sa Adlerom - 1871 Čikago zahvata veliki požar, nakon toga velika građevinska aktivnost, razvija se Čikaška Škola – rast u visinu, visoka poslovna zgrada - soliter, konstrukcija lifta, zidana konstrukcija se zamenjuje čeličnom • Auditorijum, 1886, Adler i Saliven - rani stil Salivena se dosta oslanjana na Ričardsona, neoromanika, Maršal Fild, 1885 - prvi Salivenovi objekti su »a la ričardson«: • Trgovačka kuća Walker, 1888 • Dooly Block, 1890 - nadalje se bavi oblakoderima, dekompozicijom, ističe horizontalne međuspratne vence ili pak vertikalne pilastre • Grobnica Getty, 1890 • Fraternity Temple, 1891 • Transportation Building, 1891 • Union Trust, 1893

• • -

National Farmers Bank Wainwright, Sent Luis, 1892 zaokuplja se problemom dekoracije naginje ka bezornamentalnoj arh, ali njegova dekoracija je još uvek secesionistička • Guaranty Building, Buffalo, 1895 - konačna kristalizacija njegovog ornamenta - vrhunac satvaralaštva, jak vertikalizam - veza kontrukcije i ornamenta je prirodna »organska« – uticaj na F.L.W. - »oblik sledi funkciju« - začeci funkcionalizma 1895 Luj Saliven započinje samostalnu karijeru • Bejard Bilding, 1897 • Gejdž Bilding, 1899 • Robna kuća Šlezinger i Mejer (Karson, Piri i Skot, danas), 1904 - ornament primenjen samo u zoni prizemlja, ostali spratovi imaju strogu i pročišćenu strukturiranost sa belim horiz trakama dok se između prozora nalaze tanki vertikal pilastri - vile – Babson i Bredli, 1907 i 1909 - 8 banaka, robne kuće, poslovne zgrade... 13.VIKTOR ORTA - kraj XIX veka, Belgija, Brisel - zaokupljenost nacionalnim identitetom - težnja za stvaranjem jednog istovremeno modernog ali i nacionalnog stila - napuštaju se ideje L'ecole des Beaux Arts, neoklasicizma, istoricizma, eklekticizma - predstavnik belgijskog pokreta Art Nouveau - umetnička grupa Les XX širi ideje pokreta A&C, slikarstvo postimpresionizma - racionalni konstrukc pristup – ideje Viole-le-Dika »neogotika« konstrukcija je ujedno i struktura koja artikuliše arh prostor građevine - oslanjanje na model domaće arh – lokalno graditeljstvo u opeci 16 veka, flamanska arh

19

u gradnji kuća reinterpretira dvojnost konstr i izražajnih svojstava kamen / gvožđe - staklo se dosta primenjuje i to na fasadama - dekoracije enterijera u skladu sa idejama AN-a • 1893 – Palata Tassel / gvožđe u stambenoj arh • kuća Frizon • 1895-96 – zgrada Visinger • 1895 – rezidencija Solve • rezidencija Van Etvelde-a • 1897-1900 – Narodni dom, Brisel • 1900 – kuća Obek, vrhunac stamb kuća • 1906 – kuća Ale, fasada izuzetna, u metalu • Ortina privatna kuća sa ateljeom – sada muzej Viktora Orte 1901– 09 – 5 robnih kuća • 1901 – robna kuća »Kod Inovacije«, Brisel • 1903 – »Voke« – danas muzej stripa • 1903 – Grand Bazar, Frankfurt • 1906 – »Volfers« manje značajni projekti • kuća Diboa – potom odlazak u SAD • 1914 – Palata umetnosti, Brisel • 1938 – glavna stanica • bolnica Bruhman 14.ČARLS RENI MEKINTOŠ - na prelomu vekova u Engleskoj odn u Škotskoj, Glazgov, deluje grupa mladih umetnika – »Glazgovska četvorka« - Čarls Reni Mekintoš, njegova žena Margaret MekDonald, njena sestra Frensis MekNer i muž joj Herbert MekNer - 1896 na izložbi engleskog društva A&C izlažu svoje rane radove – domen unutrašnjeg uređenja: grafike, kovanina, ogledala, satovi, nameštaj, pokućstvo... - stil – spoj linernosti Blejka, Birdzlija, Rosetija (romantizam, prerafaeliti) i motiva nacionaln keltskog odn velškog porekla - preko francuskih slikara impresionista dolaze z kontakt sa umetnošću dalekog Istoka – uticaj

-

• • • • • • -

Japana će biti posebno značajan za M novina u dizajnu koja nailazi i na osude i na oduševljenja sledi narudžba Mekintošu za umetničku školu u Glazgovu u domenu arh Mekintošev stil je racionalniji, zanatskiji, zasnovan na principima pokreta Gotic Revival, uticaj Raskina, primena tradic materijala – kamen, opeka, masivnost ne veruje u gvožđe kao zamenu za ove mat 1897 – Crkva u Glazgovu – jak uticaj GR-a 1896-1909 - Glazgovska umetnička škola 1900 – Mekintošev stan u Glazgovu 1904 – WillowTea Rooms, čajana sa vrbama 190 - Hill-House, kuća na brdu 1901 - Kuća za ljubitelja umetnosti, neizved 1914 više se okreće slikarstvu 1916 rekonstrukcija male kuće u nizu anticipira pojavu avangardnih umet pokreta nakon I sv rata – de Stajl, Art Deco

15.ANTONIO GAUDI - kraj XIX veka, Katalonija, Barselona - jaka želje za oživljajem autohtone katal arh - kontruktivno-racionalistička načela Viole-le-Dika – neogotika koju Gaudi ''popravlja'' - uticaj Raskina ali i Riharda Vagnera - pripadnik pokreta katalonskog nacionalnog preporoda – jak separatistički pokret - duboka religioznost kao izvor stvaralačkog nadahnuća - katalonska secesija - tzv stil modernismo - ''biološki stil'' –samosvojan stil G-a, zasniva se na primeni kamena, drveta i kovanog gvožđa - oslanjanje na konstrukciju sa ciljem da se ujedno dobiju i zanimljiva arh rešenja prostora – često improvizuje i dolazi eksperimentom do rešenja na licu mesta – spoj kontrukcije i expres oblikovanja

20

vajarska a potom i strukturalna plastika - raskošna i maštovita upotreba mozaika i keramike, stakla, islikanih pločica... - u prvo vreme projektuje komunalne strukture, radionice i kuće za radnike • 1882 – projekti za radnička naselja • 188_ – Casa Visens 3 objekta za svog mecenu grofa Eusebia Guelja • 1888 – Palata Guelj – privatna kuća Guelja • 1891 – Kolonija Guelj – radnička komuna tekstilne fabrike čije je vlasnik Guelj • 1900 – Park Guelj - predgrađe za srednju klasu • 1905-07 – Casa Batljo • 1905-10 – Casa Mila »la Pedrera« (kamenolom) • 1906 – Sagrada Familia – preuzima gradnju velike crkve u Barseloni radiće na njoj sve do kraja života crkva u ime svetosti institucije porodice »prava linija je čovečja a kriva božja« upotreba simboličnih formi Hiperboloični Paraboloid koji simboliše Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetog duha – jedna prava linija se kreće preko druge dve i tako uspostavlja vezu među njima 16.OGIST PERE - studira na Ecole des BA – profesor Gode - napušta je i počinje da radi za svog oca - pionir SA sa Garnijeom u Francuskoj - AB kao dominantni materijal koji on po prvi put uvodi u stambenu izgradnju - tradicije francuskog racionalizma – neogotika i neoklasicizam + AB kao novi mat • 1899 – Kazino u Sent Malou • 1902 – stabm zgrada u Av Wagram, Pariz • 1903 – stamb zgrada u Rue Franklin, Pariz

• •

1906 – garaža u Rue de Ponthieu 1910-13 – pozorište Champs Elysees • 1912 – kuća Gode (po nacrtima G-a mlađeg) - zrelu fazu karakteriše visoka zanatska izrada ali je u domenu arh manje revolucionaran nego u svojim ranim delima - istraživanja o industrijalizaciji i standardizaciji građ elemenata – uticaj na LC-a • 1922-24 – crkva Notre Dame du Raincy industrijske zgrade • 1915 – skladište u Kazablanci • 1920 i 1939 – hale valjaonice čelika Montater i Isoare • 1950 – hangari u Marseju pozna ostvarenja - vraćanje neoklasicističkim oblicima - visoka tehnika i tehnologija izdignuta na nivo perfekcije i plemenitosti (slično Misu) • 1931 – Mobilier National, Paris • 1937 – Muzej javnih radova • 1947 – centar za atomska istraživanja 17.TONI GARNIJE • 1901-04-17 – Cite Industrielle realizovani objekti u Lionu • 1909-13 – klanica La Mouche • 1913-16 – olimpijski stadion • 1915-30 – bolnica Grande Blanche • 1924 – spomenik palima • 1927 – telefonska centrala • 1828-35 – stambena četvrt Etats Unis 18.ANRI VAN DE VELDE - kraj XIX veka, Belgija - najpre slikar – neoimpresionista - potom dizajner, teoretičar, arhitekta - dodiri sa belgijskom avangardnom umetničkom grupom Les XX – ideje engleskih prerafaelita, pokreta A&C • 1895 – privatna kuća u Uccleu, kraj Brisela ideja kompletnog umetničkog dela spoj svih umetnosti – arhitektura, nameštaj, prdmeti i oprema, čak i odeća njegove žene

21

zakrivljene, pokrenute, žive linije odlika stila - odbacuje sve oblike arh nastale posle gotike - zalaže se pre za nove oblike nego za uvođenje srednjovekovnih u savremenu arh - odbacuje fantaziju secesije ali i racionalnost klasicizma - teži stvaranju čistog organskog oblika u arh - socijalističko političko ubeđenje i anarhističke ideje Kropotkina - veruje da je arh sredstvo pomoću kog je moguće izmeniti i same društv odnose - daje prednost fizičkom obliku u odnosu na programski sadržaj arh objekta - empatija, apstrakcija, transcendencija - divi se uzvišenosti klasike ali je pre za ostvarenje individualne »volje za oblikom« • 1896 – oprema prodavnicu Art Nouveau-a, Pariz • 1897 – izlaže na izložbi prim umet, Drezden • unutrašnje uređenje Maison Moderne, Pariz 1889 – seli se u Nemačku • 1900 – prodavnica duvana • 1901 – frizerski salon • 1900-02 – uređenje muzeja Folkwagen, Hagen • 1903-06 nekoliko kuća, u i oko Hagena jaka megalitska svojstva neolitske umetnosti - 1901 – profesor Velikovojvodske škole za umetnost i zanatstvo, Vajmar • 1906 – novi objekti za tu školu • Akademija lepih umetnosti(prerašće u Bauh) Javni objekti – pozorišta i muzeji • 1904 – pozorište Dumont, 3-delna pozornica • 1911 – Theatre des Champs Elysees (1913 realizovaće Pere u modifikov obliku) • 1914 – pozorište Verkbudna, Izložba u Kelnu

posleratni period • 1921 – projekat za muzej porodice Kreler-Miler, Oterlo, Holandija (realizacija 1937-54) • nakon I sv rata - privatna kuća skromna, modularna, montažna pitanja nužnog smeštaja nakon ratnih razaranja postaju važnija od onih formalnih 1925 – povratak u Belgiju - u Brislu osniva Insitut za dekorativne umetnosti i upravlja njime sve do 1935 - profesor arh na Univerzitetu u Ganu 19.HENDRIK PETRUS BERLAHE - 2 decenije na prelazu vekova, Holandija - stabilni društveni odnosi, jaka građan klasa - za vreme studija upliv ideja Zempera i leDika - nečela konstruktivnog racionalizma, - pokušaj stvaranja novog nacionalnog stila oslanjanjem na tradicionalni flamanski stil - sinteza ovih načela – neka vrsta »neoflamanskog« stila – opeka i tracionalni konstruktivni sistem – luci, svodovi itd... • 1885 – Rijksmuseum, Amsterdam • 1894 – vila u Groningenu • 1895 – poslovna zgrada, Hag • 1897 – narudžba za Berzu Amsterdama luci i svodovi od opeke– neoromanička konstr razrada projekta kroz 4 faze sa stalnim pojednostavljenjima prostor / zid definiše oblik / matem proporcija spolja – zidovi u njihovoj ogoljenoj lepoti glavni ulaz i toranj kao reprezentat elementi • 1899 – kuća majstora obrađivača dijamanata Amsterdam • 1914 – Holland House, London urbanizam • 1901 – izrada plana za Južni Amsterdam protiv dezurbanizacije gradova

22

tradicionalno tkivo grada – ulice i kuće veći javni prostori na ukrsnicama ulica - Zite sistem masovnog prevoza – tramvajima • 1925 – modifikacija plana ugradnja avenija Osmanovog tipa • 1920 – realizacija plana zajedno sa okolnim područjem – potvrda vrednosti urb ideja - saradnja sa arh amsterdamske škole – De Klerk, De Stal, Kramer slede duh ideja Berlahea - blok, povezanost i sklad su ispred lepote kuće 20.BEČ NA PRELOMU VEKOVA - liberalni duh Austrije – snaga, moć, bogatsvo... - umetnost, lepota, prosvećenost... - 1898 – pokretanje secesionističkog časopisa »sveto proleće« odn. ver Sacrum - 1894 – Vagner postaje profesor arh odseka Umetničke Akedemije u Beču - učio je kod Šinkelovih sledbenika i taj duh racionalizma i klasicizma Šinkela prenosi đacima Jozef Marija Olbrih - osniva zajedno sa Hofmanom jak anti-akademski umetnički pokret - uticaj »glazgovske četvorke«, ali i Gustava Klimta - 1897 – kao pobuna protiv Akademije, uz pristanak Vagnera, osnivaju »Bečku secesiju« - i Vagner će naredne godine pristupiti sececiji • 1898 – paviljon »Secesije«, Beč • 1899 – osnivanje umetničke kolonije, Darmštat • 1899 – kuća Ernsta Ludviga, Darmštat • 1899 – Olbrihova sopstvena kuća, Darmštat • 1908 – Kula za venčanja, Darmštat ''kruna grada'' – ideja koju će preuzeti B Taut • 1908 – robna kuća Tic, Diseldorf • 1908 – vila Fajnhalsa, proizvođača sigara, Keln Jozef Hofman - najbriljantniji student Vagnera

1895 – dobitnik Grande Prix de Rome - postaje vodeći arhitekta secesije • 1901-05 – elitno bečko predgrađe Hoe Varte sa 4 vile koje je tu sagradio • kuća Kolomana Mozerea, slikara secesije • 1900 – trgovačka radnja »Apolon« secesija - 1901 pod uticajem Vagnera više se zaokuplja apstrahovanjem oblika, napušta izrazitu pokrenutost linija karakterističnu na secesiju - kvadrat, upotreba crne i bele (ne)boje - zanimanje za zanatstvo i dela egleskog A&C-a - osniva radionicu za oblikovanje, proizvodnju i prodaju umetničkih predmeta »Hofman-Mozer« • 1902 – postavka za Betovenovu statuu • 1903 – sanatorijum Pukersdorf uticaj na LC-a • 1905 – palata Stokle, Brisel – remek delo Peter Berens - slikar Minhenske secesije - pridružuje se koloniji u Darmštatu • 1901 – sopstvena kuća, Darmštat Oto Vagner 21.OTO VAGNER I VAGNEROVA ŠKOLA Oto Vagner - kraj XIX veka u Beču obeležava jak istoricizam - Ringštrase je od 80-ih godina postala antologija najrazličitijih ranijih oživljenih stilova - gomilanje stilskih redova i svih istorijskih stilova –barok, renesansa, gotika, klasika – - to nailazi na reakcije ostalih arhitekata - Vagner se zalaže za Modernu arhitekturu 1896 - na njega dosta utiču Zemper a ni ideje Šinkela mu nisu strane – klasična pruska arh tradicija I faza - klasika kao inspiracija, uticaji tradicionalista

23

1883-84 – Austrijska zemaljska banka • 1884 – zgrada Berze Amsterdam – projekti • 1886 – Ruska ambasada, Beč • 1886-88 – ''Prva vila Vagner'', Hiteldorf, kraj Beča • 1893 – konkurs generalne regulacije Beča • 1894 – rad na projektu Bečke gradske železnice projekti staničnih zgrada • sistem pristaništa i brana na kanalu Dunava projekti za mostove i brane II faza - na prelomu vekova doći će do prihvatanja ideja Secesije saradnika Olbriha i učenika Hofmana - taj period inspirisan Jugendstilom je bio kratak • 1898-99 – 2 stambene zgrade u Beču • 1898-99 – kuća Majolika, Beč III faza - početkom XX veka nastupa zrela faza stvaranja - dolazi do ''klasicizacije'' secesije, racionalizacije - tehnička osmišljenost i preciznost • 1901 – mreža gradske železnice, Beč • 1902 – Zgrada Telgrafske agencije • 1904 – Poštanska štedionica, Beč • 1904 – crkva Sv Leopolda, Beč • 1906 – brana Kajzerbad • 1911 – paviljon Austrije, izložba u Rimu • 1912 – druga Vagnerova vila, Hitendorf nerealizovani projekti • Akademija lepih umetnosti • Muzej cara Franje Josifa • Univerzitetska biblioteka • Parohijska crkva u Veringu • Crkva primirja • Plan za rekonstrukciju Karlsplatz-a Hubert Gasner • Zgrada Osiguravajućeg zavoda, Beč Jan Kotjera • Vila Lemberger, Beč, 1914

Max Fabiani • Kuća Portois und Fix, 1897 Jože Plečnik • Zgrada »Zacherl«, 1903-05 • Crkva Svetog Duha, 1910-12 • Konkurs za Gutenbergov spomenik • Karlo Boromeo – fontana u čast gradonačelnika Beča - 1911 Vagner ga postavlja za svog zamenika - odlazi u Prag, tu provodi I sv rat, radi u zan školi - Masarik ga imenuje za arhitektu Hradčana • 1921-35 serija vrtova Hradčana, Prag sa skulpturom SvĐorđa/sa jarbolima/sa stepeništ • ulaz u kompleks Hradčana, ''citat'' Plečnika • dvorana Matije Korvina – sa stubovima • crkva Sv Srca Isusovog – konkurs, 1919 Majkl Grejvs reinterpretira elemente portala - Ljubljana - paralelna karijera sa Pragom - 1895 – jak zemljotres razorio baroknu Ljubljanu • GUP Ljubljane – uticaji Vagnera – funkcionalizam Zitea - umetnički pristup, Hauard - vrtni gradovi piramida – elementarni oblik kontrole prostora ograda/zid/paviljon – karakteristični element »markeri« prostora – stub/ograda/stub/klupa ''pešački'' grad, vizelne senzacije, osećaj monumentalizacija pomoću serije objekata • Crkva Uspenja Bogorodičinog • Crkva Sv Franje Asiškog • Crkva Sv Mihajla • Crkva Sv Antona Padovanskog, Beograd • Poštanska štedionica, Ljubljana, kamen,opeka • Univerzitetska biblioteka – inspirac Holajnu/Muru • Trgovačka komora, Ljubljana

24

Spomenici – Napoleonu, pesniku Simonu Gregorčiću i francuskoj revoluciji – jedan trougao • »Križanke« • uređenje reke Ljubljanice • »obućarski most« • Gerberovo stepenište • Šetalište u Tivoliju • Brana – primena arh-umetničkih sredstava - nakon II sv rata socijalni projekti • Projekat za Parlement, 1947 – P Portogezi • Groblje – ulaz sa propilejima • Paviljon na Brionima • Konkurs za Generalštab, Beograd – u 83.g.ž. 22.ADOLF LOS - 1870, Brno, Moravska, otac klesar - školovanje - Visoka tehnička škola Drezden - 1893 odlazak u SAD, 3 god, dela Salivena - zaokuplja se pitanjem ornamenta u arh - protivnik secesije Olbriha - povratak u Beč, delo »Ornament i zločin« - protivnik i istoricizma i eklekticizma – Ring je proglasio »Potemkinovim gradom« - preteča purizma, bezornamentalne arh - zagovara tipizaciju, ind proizvode - zagovara »narodni govor« A&C-a, populističko shvatanje umetnosti - racionalnost, praktičnost, bez suvišnih kitnjastih ornamenata secesije - zalaže se za upotrebu skupocenih materijala - Šinkel, po njemu, poslednji veliki arhitekta - do 1910 bavi se adaptacijom postojećih enterijera 1. rekonstrukcije i adaptacije • niz luksuznih prodavnica Goldmen&Salasch • Američki bar, 1907 - elegancija, svednost, strogost klasicizma, japanska jednostavnost, američka praktičnost

drvo, kamen, beli zidovi, skupoceni materijali - klasični ornamenti – npr. frizovi su u upotrebi Raumplan - na vilama i kućama koje radi u narednom periodu razrađuje koncepciju Raumplan-a/plan volumena - sistem unutrašnjeg oblikovanja prostora, upotreba više nivoa, svedena ali nepravilna osnova i artikulacija prostora koja se više oslanja na presek zgrade i efekte volumena - opredeljuje se ka klasičnoj svedenoj kubičnoj formi ali tako se teže dobija dinamičan raspored masa – zato se kroz presek kompozicija dinamizira - to »iskrivljavanje« plana je namerno kako bi se ostvarila senzacija prostora, u osećaju - slobodna osnova se smešta u kubus, horizontalnim i vertikalnim ravnima unutar samog prostora on se dinamizira, dobija se nepravilan volumen koji je vrlo praktičan – to je ideja koju će L.C. razviti u Vili Savoa, Poasi - u eksterijerima, na fasadama usvaja apstrakciju, slobodan raspored prozora, bezornamentalnost – preteča Internac Stila 2. Individualne zgrade i vile • Vila Karma, 1903-06 • Vila Štajner, Beč, 1910 • Vila Rufer, Beč, 1922 • Vila Štros, Beč, 1922 • Vila na Lidu, Venecija, 1923 • Kuća pesnika Tristana Tzara, Pariz, 1926 • Kuća Žozefine Bejker, Pariz, 1928 • Vila Moler, Beč, 1928 • Vila Miler, Prag, 1930 3. Javne zgrade • Goldman & Salač, Beč, 1909-11 • Konkurs za Čikago Tribune, 1922 4. Spomenici i monumentalne zgrade • Projekat za crkvu Sv Elizabete, Beč,1898 5. Hoteli -

25

• • •

Hotel u Fridrihštrase, Beč, 1906 Grand-hotel »Vavilon«, Nica, 1910 Projekat odmarališta u Austriji, 1913 • Projekat za H na Jelisejskim poljima, 1924 6. Urbanizam - 1920-22, glavni arh urb odseka Beča - problemi masovne stambene izgradnje • Stambeni blok, naselje Heuberg, 1920 - omiljeni oblik – kocku, preobražava kroz stepenasti, terasasti presek – raumplan - kuće u nizu, svaka sa baštom i vrtom 23.DER DEUTSCHE WERKBUND 1898-1927. - početkom XX veka Nemačka postaje centar ind proizvodnje, do tada je to bila Engleska - G Zemper se još 1852 u eseju Nauka, industrija i umetnost bavi proučavanjem odnosa industrijske proizvodnje, primenje umetnosti i arhitekture - tako se pokreću problemi u domenu ind dizajna, pitanje stila, usmerava teorija kulture u Nemačkoj tog vremena - 1870 – od ujedinjanja pod Bizmarkom dolazi do snažnog industrijs razvoja, konkurencija, tržište - 1883 – osnivanje AEG-a, velikog elektro-industrijskog koncerna - 1890 – ostavka Bizmarka, velike promene u kultrunoj klimi Nemačke – neophodnost usavršavanja oblasti ind dizajna - Herman Mutezijus odlazi u Engleski da bi se upoznao sa dostignućima eng arh i dizajna - A&C - 1904 – po povratku u Nemačku on reformiše nacionalni program obrazovanja u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna - osnivaju se nove umentičke škole za umetnost i zanatstvo (Drezden – Šmit, Diseldorf – P Berens Vajmar – van de Velde su direktori tih škola)

-

-

• • • • • • •

• • • • -

kvalitet, ekonomičnost, praktičnost – kvaliteti A&C koje zagovara Mutezijus u Nemačkoj 1907 – osnivanje Deutsche Werkbunda – Šmit, Nauman – osnivači, 12 članova DW-a: Berens, Hofman, Olbrih, Bruno Paul... 1907 Berens postaje umetnički savetnik AEGa – grafika, dizajn proizvoda npr svetiljke, reklamni plakati ali i objekti 1902 – paviljon Vorhalle, Međunar izložba Torino 1905 – paviljon u Oldenburgu 1906 – krematorijum u Hagenu 1908 – paviljon AEGa, izložba u Berlinu 1909 – fabrika turbina AEG, Berlin 1912 – Nemačka ambasada, Petrograd, Mis 1914 – Izložba Verkbunda, Keln Mutezijus – za tipizaciju Van de Velde – Teatar Verkbunda za kreativnost i individualnost Bruno Taut – stakleni paviljon najava ekspresionističkog pokreta u arh Gropius i A Majer – model fabrike za racionalizovanu idn proizvodnju I sv rat, prvi industr rat doneće promenu mišljenja u pogledu upotrebe mašina Berens se okreće srednjovekovnim uzorima 1920 - projekat ind pogona, Frankfurt 1922 – katedralska loža, Izložba Minhen 1925 – staklenik W-a, izložba dek um, Pariz 1927 – Vajsenhof, Štutgart, međunarodna izložba stamb arh (Mis, Gropius, LC, Oud...) DW se otada pretapa u pokret Nova Objekt

24.FRENK LOJD RAJT - krajem XIX veka radi kod Luja Salivena

26

uticaj Ričardsona – simetrija, roman masivnost - prve kuće spoj uticaja Ričardsona i Salivena I period – formiranje stila • 1889 – sopstvena kuća, Oak Park, predgr Čikaga • 1892 – kuća Karnli, centar Čikaga • 1893 – kuća Vinslou, River Forest, kraj Čikaga II period – oformljeni Rajtov stil - iz ovih rešenja dolazi do formiranja tzv ''prerijskog stila'' kuća u predgrađima, uglavnom Čikaga serija »prerijskih kuća« • 1904 – kuća Martin, Bafalo • 1904 – kuća Dejna, Springfild, Ilinois • 1905 – Kuća Hardi • 1910 – kuća Robi – »organska arhitektura« javni objekti • 1906 – Zgrada Larkin, Bafalo – poslovna zgrada • 1908 – crkva Unity, Oak Park, Čikago, Ilinois • 1914 – Midvej Gardens • 1921 – Barensdol ili Slezova kuća, LA • 1922 – Hotel Imperijal, Tokio • 1923 – kuća Milard, Pasadena, Kalifornija • kuća u Tulsi, Oklahoma III period – zrela faza - počinje da projektuje ispitujući mogućnosti AB-a - dotle je koristio betonske blokove (frebel-kocke) • 1924 – Osiguravajući zavod, Čikago • 1932 – Brodejker siti, antiurbanistički koncept • 1935 – projekti »Usonijskih« kuća, Mičigen • 1936-39 – Džonson Veks, Rejsin, Viskonsin administrativna zgrada – pečurkaste tavanice 1950 – kula istraživačke laboratorije • 1937 – kuća Kaufman, Ber Ran, Pensilvanija – kuća na vodopadima, Falling Water vrhunac Organske arhitekture -

IV period – ekspresija novih oblika - već ovi projekti nagoveštavaju kasniju upotrebu pokrenutih, krivih linija, biomorfnih oblika - krug, spirala, kriva linija – osećajnost, egzotika • 1949 – Talijezin Vest, Skotsdejl, Arizona • 1949 – Prodavnica »Moris«, San Francisko, CA • 1956 – Prajs Tower, Bartlesvil, Oklahoma • 195? – kuća Fridmena, (3 valjka), Plezentvil, NY • 1956 – Oblakoder Ilinoj, visok 1.600 m • 1959 – Muzej Gugenhajm, New York • 1962 – Društveni centar okruga Marin, Kalifornija • 1966 – Memorial Auditorium, Tempe, Arizona 25.FUTURIZAM I SANT’ELIJA Marineti – književnost, manifest (1909 – 11 tačaka) Boćoni – slikarstvo i vajarstvo, manifesti 1910 i 1912 Sant 'Elija – arhitektura Stil Floreale futurizam 1914 Ostali – Rusolo, Đino Severini, Đakomo Bala 26.KUBIZAM Češki kubizam Jan Kotjara - učenik Vagnerove škole, sa Plečnikom • zgrada u Pragu, na prelomu vekova - gradi je u stilu secesije i u maniru Vagnera - ubrzo odstupa od tog stila i to se vidi već na narednom projektu • paviljon za izložbu, 1908 - nadalje svoj novi stil još i više pojednostavljuje, svodi na jasne i definisane mase • zgrada za firmu Kotjare, 1909 - Gočar i Janak su bili saradnici Kotjara na paviljonu 1908 - oni postaju nosioci stila kubizma - časopis »Stil« razrađuje ideje kubizma

27

veze sa grupom Most i Plečnikom koji će predavati u školi za industrijski dizajn - Janak je vodeći teoretičar grupe, kritika Vagnera, udaljavanje od racionalizma Beča i Vagnerove škole - Insistiranje na nacionalnim obeležjima, individualnost, kreativnost »arh je umetnost« - Jan Kotjara ubrzo napušta grupu i u njoj ostaju samo mlađi arhitekti - Janak kao 2 ključne stavke vidi tehničko/utilitarno i apstraktno/umetnilčko Jožef Gočar • Robna kuća u Pragu, 1909-10 • Gradska većnica, • Dvojna porodična kuća, 1912-13 • Projekat za srednju školu • Sanatorijum • Baštenski paviljon • Crna bogorodica Pavel Janak - više se bavi teorijom, crtanjem projekata, rekonstrukcijama • kuća doktora Fare – reknstrukcija • skice za spomenike Jozef Kohout • trostambena zgrada, 1912-13 • vila sa vrtom Vlastislav Hofman - projekti za zgrade, enterijeri i nameštaj - linorez – specifična tehnika • Palaski trg Novotni Otokar • Kraljevska palata u Sofiji • Stambena zgrada, 1919 • Zadružna zgrada - Bedžih, Stepanek, Matej Bleka, Jirži Kroha - posle I sv rata raslojavanje u nekoliko struja, Gočar i Janak – monumentalni nacion stil – Masarikov trg - uticaj češkog kubizma: • Njujork University • Ministarstvo građevina, Vašington Francuski kubizam Braća Dišan – grupa »Zlatni presek« -

tri brata Dišan ima sličan smer delovanja – spoj epskog tradicionalizma i kubizma - Jesenji salon 1912, maketa kubističke kuće u 1:1 – La maison Cubiste - uticaj pozorišta Šanzelize, prizmatičnih elemenata dekoracije - narudžba za koledž u Americi Jože Plečnik – u stilu kubizma • projekat za fabriku, oko 1910 • crkva Sv. Duha u Beču, kripta i unutrašnjost 27.EKSPRESIONIZAM / AMSTERDAMSKA ŠKOLA - razvija se kao opozicija D. Verkbundu i državnoj etabliranoj kulturi - vizija nove kulture i arh upotrebom stakla - 1909 začinje se protoekspresionistički pokret, Minhenu, Kandinski na čelu - 1914 izložba Verkbunda – razdor između ideje tipizacije – Mutezijus, klasičnih osnova (Berens Festhalle), individualizma (van der Velde – Verkbund Teater) Bruno Taut • Stakleni paviljon, Izložba Verkbunda 1914 Zidovi i kupola sve od stakla Sveprisustvo svetlosti - »kruna grada« - ideja Tauta kao univerzalna paradigma svih kulturnih građevina - 1918 pristupa Novembergrup-u, Mis - 1919 manifest – narodna umetnost - veza sa grupom »Most«, Berlin, začetak nemačkog ekspresionizma – Emil Nolde, Fajninger, Karl ŠmitRotljuf - 1919 – izložba vizionarskih radova, predgovor Gropijusa - 1919 – uspostavlja se korespondencija poznata kao »stakleni lanac« - Bruno i Max Taut, Gropijus, Finsterlin – učesnici • model kružnog radijalnog poljoprivrednog naselja sa 3 zasebne stambene zone koje su usmerene ka Nebeskoj kući, upravi

28

Izložbena dvorana, Magdeburg, 1922 Pokušaj realizacije ideje »Krune grada« • Jeftine stambene šeme, 1923 Hans Pelcig • Vodotoranj u Plzenju • Poslovna zgrada Bratislava • Hemijska fabrika u Lubanu, 1912 • Pozorište, Berlin, 1919 ostvarenje ideje »krune grada« svetlucava luminoznost, prirodna i veštačka fantastični privesci u obliku visećih stalaktita • Scenografija za film »Golem« po delu Majrinka Erih Mendelson • Opservatorija za Ajnštajna, Potsdam, '17-21 realizacija ideje »kruna grada« uticaj radova arhitekata Berlahea, Kramera, de Klerka – amsterdamska škola, konstruktivistički ekspresionizam uticaj roterdamskih arh racionalističke orjentacije – Oud, Dudok (Rajt, AB) • Fabrika šešira – kosi krovovi – de Klerk • Tekstilna fabrika, Lenjingrad • Niz robnih kuća – Bratislava, Štutgart, Berlin • 1927-31 Hugo Haring - sledi liniju ekspresionizma Mendelsona - strmi krovovi, biomorfni oblici - organski princip geneze oblika • poljoprivredni kompleks, Libek, 1924 • stabm projekat Princ Albreht Garten, 1924 - oko 1920 Haring sarađuje sa Misom u ateljeu u Berlinu, međusobni uticaji (zgrada u Fridrihštrase kao i stakleni oblakoder) - sukob sa L.C.-om na CIAM-u 1928 na liniji njegovog funkcionalizma i purizma 28.DE STIJL - Holandija, umetnički pokret 191731

»tvrdo jezgro« Pit Mondrijan, Gerit Ritveld i Teo van Duzburg - pesnik Antoni Kok, slikari Vantongerlo, arh Van't Hof, Vils, Oud – delimično - časopis »De Stajl« – slikarstvo, skulptura, teorijske rasprave i tekstovi - sinteza 2 idejne struje: 1. matematičke teorije Skumakers 2. arhitektura Berlahea - Vantongerlo – skulptor čije ideje i ostvarenja imaju dosta uticaja na arh objekte - Uticaj El Lisickog – konstruktivizam i elementaristički suprematizam – »proun« - razvoj kroz 3 vremenske faze: 1. formativna, holandski krug 1916-21 2. sazrevanje, internacionalizacija 1921-25 3. transformacija i raspad 1925-31 Van't Hof • Vila Woonhuis, predgrađe Utrehta prvo arh delo koje sledi principe de Stajla uticaj Rajta, plohe... Wils • prvo pionirsko zdanje od AB-a • nekoliko manje uspelih radova u stilu Rajta Peter Oud - gradski arh Roterdama - nije bio potpisnik manifesta - raskida sa izrazitim strukturalizmom de Stajla • 1917 – zgrade u nizu, Scheveningen • 1919 – projekat fabrike Purmerend primena neoplasticizma, dopadljiv sklop masa • 1924-25 – Cafe de Unie, Roterdam funkcionalizam • 1922 – naselje Oud–Mathenesse, Roterdam • 1924 – radničko naselje, Roterdam • 1925-27 – naselje Kiefhoek, Roterdam • 1938 – zgrada Shell, Hag napušta funkcionalizam • 1952-60 – dečje biooporavilište -

29

Gerit Ritveld - najpre unikatni nameštaj – bife ormarić, dečja kolica, i rad na enterijerima - saradnja sa slikarem van der Lekom • crveno/plava stolica, remek delo, 1917 • kabinet doktora Hartoga, 1920 • berlinska stolica, 1924 • kuća Šreder, Utreht, 1924 • dvospratnica, Utreht, 1927 Teo van Duzburg • kuće u nizu • kuća Rozenberg 1923 – za vlasnika galerije u kojoj je sa van Esterenom napravio izložbu niza hipotetičkih arh kompozicija, datih kao aksonometrije na kojima su radili shodno principima de Stajla – asimetrija, plošni elementi, volumetrijsko središte i raspored visećih ili lebdećih ravni oko tog središta anti-kubizam i anti-dekorativnost • kafe l' Aubette, Strazbur, 1928 – redizajn - sa Sofi Tauber Arp i Hansom Arpom - uvođenje dijagonale zbog koje se razilazi sa Mondijanom • privatna kuća T.van Duzburga 29.PURIZAM 30.FUNKCIONALIZAM 31.BAUHAUS I VALTER GROPIUS - 1906 – Škola za umetnost i zanatstvo velikog vojvodstva u Vajmaru, direktor Anri van de Velde (projekat škole) - 1919 – osnivanje Vajmarskog Bauhausa - sjedinjavanje Akademije likovnih umetnosti i Škole za umetnost i zanatstvo - izvesna podvojenost umetnost / zanatstvo će uvek biti prisutna u Bauhausu iako je ideja upravo bila spoj te dve oblasti delovanja - »umetnost i tehnologija idu ruku po ruku« - ideja škole je da obrazuje umetnike-zanatlije

spoj zanata, vajarstva i slikarstva dizajniranje stakla, metala, drveta, grafika... - ali i bavljenje »čistim« umetnostima – vajarstvo, slikarstvo... - arhitektura ima veoma važno mesto kao svojevrstan spoj više različitih aktivnosti spoj umetnosti i tehnike, mašte i zanata - u školi kao predavači rade priznati umetnici - švajc slikar Itn obeležava početke B, vodi pripremni kurs, izrazito duhovni pristup, insistiranje na kreativnosti, neguje poseban istočnjački mistični kult – mazdaizam - Paul Kle, Oskar Šlemer, Fajninger... - Gropius je naklonjeniji racionalizmu - 1921 – Gropius poziva Tea van Duzburga u B kao predavača - ideje de Stajla - racionalizam se odlično nadovezuju na gledišta Gropiusa - 1922 V Kandinski postaje predavač u B-u sa idejama emotivnog, neposrednog, intuitivnog, čak mističnog prilaza umetnosti - 1923 – prva izložba B-u Vajmaru • kuća Sommerfeld – Gropius, Majer kao tradic drvene kuća, totalno umet delo • »eksperimentalna kuća« – Majer zahlih-objekat, »mašina za stanovanje«LC - 1923 – Itn daje ostavku zbog sukoba sa Gropijusom - na njegovo mesto dolazi Laslo Moholji-Nađ sa idejama El Lisickog i Maljeviča – ruski avangardni umetnici – konstruktivizam, suprematizam, elementarizam - Moholji-Nađ i stil »konstruktivnog elementarizma« - 1926 – preseljenje Bauhausa u Desau Gropijusova dela: • 1926 – zgrada novog Bauhausa, Desau • 1926 – rad na projektu serijskih kuća -

30

1927 – osnovan arh odsek, vodi ga Henes Mejer, švajcarski arhitekta (NO) • projekti montažnih kuća, Brojer - 1928 Gropijus daje ostavku, Mejer ga menja - Mejer uvodi rigorozne mere dizajniranja – objektivizam, utilitarizam, tehnologizacija - Brojer i Moholji-Nađ daju ostavke - Mejer zagovara socijalno angažovanu arh - estetika stavljena u drugi plan - proširenje programa sa još 4 odseka - proširenje kadra – Mart Stam, Hilberseimer - jačanje nacizma u Nemačkoj, zatvaranje B-a - Mis preuzima vođstvo B-a, slabog je uspeha - 1932 – preseljenje B-a na periferiju Berlina - 1933 – Bauhaus je definitvno zatvoren Valter Gropius – faze arh delovanja i objekti Bliskost sa idejama DW-a • 1911 – fabrika Fagus, Alfeld • 1914 – model fabrike, Izložba DW, Keln Bauhaus – faza • 1926 – zgrada Bauhausa, Desau • 1926 – projekat serijskih kuća • 1927 – projekat Totalnog pozorišta, Berlin • 1927 – naselje Damerštok • 1928 – naselje Terten – usvajanje načela NO Nova Objektivnost • 1929 – nerealizovani stamb objekti, Berlin • 1931 – predlog višespratnog stamb naselja – Simensov grad Engleska (Nemačku napušta 1934) • 1936 – filmske laboratorije za London Film Production • 1936 – 2 zgrade u Saseksu • 1936 – Koledž Kembridžšajr Američka faza – od 1937 predavač na Harvardu • 1939 – Chamberlain House, Vejland (s Brojerom) -

1939 – paviljon Pensilvanije na Sv Iz, Njujork • 1941 – st naselje New Kensington, Pitsburg • veliki broj serijskih kuća, Kaliforniji, od drveta - 1945 – osniva TAC The Architects Collaborative • više stambenih zgrada • 1949-50 – Junior High School, Masačusets • 1953 – novi centar Bostona • 1953 – projekat poslovne zgrade McCormick&Co. Ing., Čikago • Asocijacija za razvoj nauke, Vašington D.C. • 1957 – Hram Oheb Shalom, Baltimor, 1957 • 1958 – Univerzitetski grad, Bagdad • 1958 – PAN-AM-ova zgrada, sa timom TAC • 1958 – Američka ambasada, Atina 32.LE KORBIZIJE - rođen 1887, La Šo d Fon, Švajcarska u Jurama, nadomak granice sa Francuskom - pravo ime Šarl-Eduar Žanere Prvih 10 godina rada - 1900 - od svoje 13 godine uči za gravera - L'Eplatenije učitelj crtanja LC-a na Umetničkoj školi - usmerava ga sa slikarstva na arhitekturu, Viši kurs, 1906 (LC 19 god) - formiranje umetničkog regionalnog stila - uticaj Art Nouveau-a, savremenih dekorativnih stilova – uzor Gimar - divljenje Raskinu - ideje A&C - interesovanje za prirodu, koncept ornamenta - filozofski koncept mikrokosmosa, univerzalnog, platonizam, čita Ničea - mesijanska uloga umetnika, spas sveta - čistota oblika kao izraz božanske ideje - 1907 – studira kod Hofmana u Beču - 1907 – u Lionu sreće T. Garnijea uticaj ideja njegovog Industrijskog grada - 1907 – posećuje manastir Ema u Toskani

31

• •

• • • -

-

1907, kuća Fale, La Šo d Fon duh regionalnog, dekoracija izvedena u stilu secesije i transponovanih biomorfnih, floralnih motiva 1908 – zapošljava se kod Perea u birou uticaj Perea i AB skeletnog konstr sistema 1908, vile Žakme i Štocer, La Šo... 1910 – rad u studiju Berensa u Berlinu (AEG) uticaj ideja Mutezijusa i DW – odnos mehanizacije, ind proizvodnje i umetnosti ideje standardizacije, tipizacije, serijske proiz 1910, projekat umetničke škole, La Šo... naglašavanje jednostavnih oblika, primarnih – kocka i piramida geometrizovani »klasicizam« 1911 – preduzima putovanje na Istok – Italija, Grčka, Mala Azija, Mediteran... mnogo skicira – kuće Pompeje, Akropolj, džamije Istambula, grčka narodna arh 1912, vila Žanere, kuća za roditelje, La Šo... 1914, kuća Dom-Ino i Ville Pilotis 1916, vila Švob (vila Turk), La Šo... 1917 – odlazak u Pariz otvara sopstveni arhitektonski atelje susret sa Amade-om Ozenfanom, menja ime u LC, L'Esprit nouveau, Purizam 1922 otvara arh biro sa bratićem – P. Žanere 1923 – Ka (novoj) arhitekturi knjiga u kojoj objedinjuje tekstove koji su izlazili u časopisu L'Espri nuvo funkcija/empirija + um/čula/simbolizam razrađuje teme kuće Dom-Ino i Vil pilotisa ideja kuće kao mašine za stanovanje – tipizacija, standardizacija, serijska proizvodnja, (de)montažni postupak 1922 – Maison Sitroen

1922 - Savremeni grad za 3 miliona st • 1924 – naselje Pesak, Liež – sa kućama S • 1925 – Plan Voazen za Pariz • 1925 – »Kuća-vila« – paviljon LespriNuvoa na Pariskoj izložbi dekorativnih umetnosti • 1927 – naselje Vajsenhof, Štutgart – 2 kuće građanske vile • 1923, kuća i atelje Amade-a Ozenfana • 1924, kuća La Roš, Pariz - 1925 vraća se temi građanske vile, neopaladijanizam, formulacija 5 tačaka nove moderne arhitekture: 1. pilotisi 2. slobodna osnova 3. slobodna fasada 4. duge horizontalne trake prozora 5. krovna terasa - noseća konstrukcija je skeletna AB Enebikov sistem - stubovi - pilotisi noseći elementi - oni odižu kuću od nivoa tla - zidovi imaju samo ulogu pregrađivanja - fasada je slobodna, povlačenja - često je unutrašnji konstr raster zasnovan na nekom ritmu slično kao kod Paladija - Losov Raumplan – neformalna osnova i geometrizovani neoklasični oblici • Kuća Kuk, 1927 • Vila Majer,? • Vila Stajn, u Garšu, 1928 (V Malkontenta P) • Vila Savoa, Poasi, 1931 (Vila Rotonda P) urbanizam - 1915 – Ville Pilotis - 1922 – Savremeni grad za 3 miliona stanovnika - 1924 – vrtno naselje Pesak, Lijež - 1925 – plan Voisin za Pariz - 1927 – Vajsenhof, Štutgart – izložba DW-a - 1929 – produžetak Rija, Brazil - 1930 – Ozareni grad - 1933 – plan »Obus« za Alžir - plan za grad Nemours, Sev Afrika - plan za grad Zlin, Čehoslovačka

32

• • • • • • • • • • • • • • • • •

1944 – Les trois etablissements humains 1950 – Čandigar arh ostvarenja do 30-e 1929 – zgrada Centrosojuza (slično našem CK) 1929 – Cite Mondiale–Mundaneum, Ženeva 1930 – kuća Erazuriz, Čile 1931 – projekat za Palatu Sovjeta »monumentalizacija regionalnog« 1931 – vila madam Mandro, Tulon 1935 – vikend kuća, predgrađe Pariza 1937 – paviljon des Temps Nouveaux 1940 – Maison Murondis 1942 – kompleks Šeršel, sev Afrika 1949 – Roq et Rob, stepenaste kuće u nizu 1955 – Maison Jaoul (kuća Žaul), Pariz kasni arh objekti 1947-52 – Unite d'habitation, Marsej 1950 – kapela Ronšan 1960 – manastir La Turet, blizina Liona 1965 – projekat Ambasade FR u Braziliji 1965 – bolnica u Veneciji 1968 – LC Centar, Cirih, Švajcarska

33.MIS VAN DER ROE - rođen u Ahenu, uči u radionici oca klesara - potom pohađa zanatsku školu – za dizajnera štukature - 1905 – preseljava se u Berlin - radi kao crtač za jednog arhitektu (B Paul) - 1908 – rad u ateljeu Berensa (saradnja na izgradnji Ambasade Nemačke u Petrogradu) - 1911 – otvara samostalno svoj arh atelje - oslanjanje na ideje prusku tradicionalnu školu klasicizma Šinkel Rani objekti - nekoliko prvih kuća koje radi do I sv rata su mešavina Berensa i Šinkela • 1911 – kuća Perls, Berlin 33

1911-12 – Ambasada Nemačke u Petrogradu B • 1912 – projekat zdanja Kreler, Hagg – galerija i rezidencija • 1912 – spomenik Bizmarku • 1914 – kuća Urbig 4/5 ključna objekta između dva rata - 1919 pristupa u Novembergrupe – kontak sa idejama B Tauta i »staklenog lanca« - uticaj nemačkog ekspresionizma 1. projekat zgrade u Fridrihštrase, 1919 2. stakleni oblakoder, (zaobljene ivice) 1921 3. poslovna AB zgrada, 1922 4. letnjikovac od betona, 1923 5. letnjikovac od opeke, 1924 - uticaji Berlahea – tradicija opeke i jasna konstrukcija - uticaji F.L.Rajta (1911- izdanje Vazmuta) – slobodna osnova, plohe - uticaji Maljeviča i El Lisickog – suprematizam i elementarizam faza Internacionalnog Stila • 1926 – spomenik Rozi Luksemburg i Karlu Libknehtu • 1926 – kuća Volf, od opeke • 1927 – Vajsenhof, Štutgart – urbanizam + kolektivna zgrada • 1928 – kuća Herman Lange, Krefeld • 1928 – projekat zgrade Adam, Berlin • 1928 – projekat banke, Štutgart • projekat preuređenja Aleksanderplatza,Berlin • 1929 – nemački paviljon, Barselona • 1930 – kuća Tugendhat, Brno,Čehoslovačka • 1931 – eksperimentalna kuća, izložbeni paviljon na izložbi građevinarstva, Berlin • 1933 – projekat Rajhsbanke, Berlin američka faza - 1937 – Mis emigrira u Ameriku - 1937-59 vodi Školu arh na IIT, Čikago - usvaja racionalizaciju visoke tehnike - jednostavna formu kubusa, često velikih dim - simetrija, tehnika je monumentalizovana

• • • • • • • • • • •

strukturalizam – konstrukcija + sklop = arhitektura »kostiju i kože« kostur+anvelopa sentence »Manje je više« i »Skoro ništa« 1940 – kompleks IIT-a, Čikago - Biblioteka - Alumni Memorial Hol - Zgrada istraživanja metala i minerala - Laboratorije 1946 – Fernsvort haus, Plano, Ilinois 1948 – stambeni objekat Promontory,Čikago 1948 – staklena kuća 16x16m 1951 – stamb objekat Lake Shore Drive, Čikago 1952-56 – Crown Hall zgrada Arh odsek IIT-a 1953 – gradsko pozorište, Manhajm 1954 – kongresna hala, Čikago 1955-63 – Lafajet Park,Detroit – kule+dvoriš kuće 1957 – »Komonvelt Promnejd«,Čikago - 4 st obj 1958 – Seagram Building, NY, Menhetn 1962-68 – Nova Galerija, Berlin

34.NOVA OBJEKTIVNOST 19231933. - 1925 – izložba pod tim nazivom, Manhajm - izraz označava zapravo posleratnu školu antiekspresionističkog slikarstva - još se Mutezijus služio ovim izrazom – zahlih – funkcionalistički, tehnički pristup arhitekturi - naglasak na socijalnom aspektu arhitekture - 1922 SSSR i Nemačka posle I sv rata ponovo uspostavljaju diplomatske odnose - El Lisicki – priprema izložbe avangarde SSSR-a u Berlinu - »Proun« - prounovis – škola nove umetnosti, uticaj ideja Maljeviča, suprematizam, elementarizam Lisickog - Nova Objektivnost posteje međunarodni pokret u arhitekturi

zalaganje da se stvari sagledaju realno, objektivno, bezideološki, svesno i savesno... - Mart Stam (Holand) sa Maxom Tautom i El Lisickim odlazi u Cirih (Švajc) - 1925 – osnivaju grupu ABC, Bazel, a ubrzo im se priključuje i švajcarski umetnici: - Hannes Meyer, Hans Wittwer, Hans Šmit Švajcarska - projektovanje društvenih građevina - normativizacija, standardizacija, tipologizacija, primena AB-a, primena ntehnike i tehnologije u građenju Hannes Meyer, Hans Wittver • 1926 – projekat Petersschule, Bazel • 1927 –Liga naroda, Ženeva – konkursni projekat Holandija Brinkman i Van der Vlugt • 1925 – fabrika Van Nelle, Roterdam Mart Stam • 1926 – projekat za četvrt Ronkin, Amsterdam • 1927 – naselje Vajsenhof, Štutgart • 1928 – saradnja sa E Majom, Frankfurt Duiker • 1924 – drvena kuća u Aalsmeeru • 1928 – sanatorijum Zonnenstraal • 1930 – škola na otvorenom, Amsterdam - 1928 na osnivanju CIAM-a doći će do fuzije holandskog ogranka NO sa amsterdamskim funkc krugom (De8) i roterdamskom grupom Opbouv – oni će predstavljati Holandiju - CIAMa Nemačka Oto Hesler - Vajmarska republika i programi radničkih naselja, masovna stambena izgradnja - Hesler se bavi prvenstveno kućama u nizu - pitanja optimalnih rastojanja, visina, šema, osnove stanova, orjentacija prostorija, zelenilo - variranje šema naselja kao i tipskih stanova - razvija osnovni tip stana -

34

1923 – Italienisher Garten, kod Hanovera • 1924 – GeorgsGarten, ------- II ------- dva pionirska naselja sa zajedničkim javnim objektima – praonice, biblioteka, vrtići, sportski tereni, prostorije za sastanke... - unutrašnja oprema u stilu NO – standardizacija, svedeno, jednostavno • 1929 – naselje Rotenberg, Kasel Ernst Maj - 1925 – postaje gradski savetnik za arh u Frankfurtu - izgradnja radničkih stanova (ukupno 15.000) - zatvoreni urbani prostor po uzoru na tradicionalna pruska sela • 1926 – plan za “Novi Frankfurt” izgradnja trajala do 1930 efikasnost, ekonomičnost, principi NO prostorni standardi »životnog minimuma« funkcionalna, praktična kuhinja, nameštaj montažna konstrukcija panelna gradnja »sistem Maj« Valter Gropius • 1926 – nova zgrada Bauhausa, Desau • 1927 – projekat Totalnog pozorišta, Berlin • 1928 – naselje Terten –usvajanje načela NO • 1929 – nerealizovani stamb objekti, Berlin • 1931 – predlog višespratnog stamb naselja 35.SOVJETSKI EKSPERIMENT - krajem XIX veka – kolonije, umetnički i slikarski centri za narodnu radinost, oživljaj zanata - kolonija Teniševe – preteča Proletkulta - 1903 – Bogdanov – organizacija za proletersku kulturu Proletkult – cilj je oživljavanje masovne narodske kulture jedinstvom nauke, industrije i umetnosti - Maljevič je član – formiranje suprematizma

pred I sv rat postoje 2 avangardna pravca: 1. ne-utilitaristička umetnička forma – Maljevič 2. novo jedinstvo života, rada i umetnosti-Bogdanov - 1920 – Inhuk institut za umetničku kulturu i Vhutemas – viši zavod za umetničke i teh nauke - za sveobuhvatno obrazovanje u umetnosti, dizajnu i arhitekturi - izvesna podvojenost u stavovima: Maljevič i Kandinski – pobornici mističnog realizma Braća Pevsner – objektivni umetnici Tatljin, Rodčenko – produktivisti, konstruktivisti - Maljevič osniva svoju školu nove umetnosti – Unovis - El Lisicki prihvata suprematizam Maljeviča • Govornica za Lenjina, 1920 – slikarstvo+arhitekt - Proletkult se bavi umetnošću u službi Agit-propa - konstrukcije(de)montažne,jednosta vne,prenosive - Tarljin i Rodčenko – nameštaj ,kiosci,odeća... • Spomenik III Internacionali, 1920 – Tatljin - podvajanje na 2 tendencije: 1. škola u sklopu Vhutemasa – Ladovski 2. pragmatski pristup – Ginzburg - 1923 – Ladovski osniva grupu ASNOVA – asocijacija novih arhitekata - priključuju se Lisicki i Meljnikov • Viseći restoran – Simbirčev • Rasklopivi kiosci za pijace, 1924 • Paviljon SSSR-a na Izložbi u Parizu,1925,Meljnik • Interijer radničkog kluba, Rodčenko • »vešalica za oblake« – El Lisicki - 1924 – OSA OrganizacijaSavremenihArhitekata - bave se problemima nestašice stanova - Ginzburg,Burov,Komarov,Pasternak ,braćaVesnin - OSA-in časopis Savremena arhitektura -

35

tipski oblici stanovanja, standardizacija, uvođenje tehnike u arh praksu, »dom-komuna« kao novi oblik stanovanja, duplexstanovi – uticaj na LC-a - jedinice »strojkoma« - sa zajedničkim javnim sadržajima (preteča Unite-a LC-a) • 1923 – projekat Zgrade Pravde – braća Vesnin • 1923 – Palata rada – braća Vesnin • 1929 – stam blok Narkomfin, Moskva – Ginzburg • 1928 – Institut Lenjin – Ivan Leonidov • 1930 – Palata kulture – Ivan Leonidov urbanizam - Okitovič – planer i teoretičar OSAe / dezurban - Miljutin zagovara takođe dezurbanizaciju - Uticaj ideja Sorija y Mate – linerni grad • 1930 – plan »zelenog grada«, Moskva– Ginzburg • 1930 – predlog linearnog grada socgorod,Miljutin 6 paralelnih traka 1. železnica 2. industrijska zona 3. zelena zona sa autoputevima 4. stambena zona + škole, vrtići... 5. parkovi sa rekreativnim centrima 6. poljoprivredna zona • 1931 – konkurs za grad Magnitogorsk, u Uralu - prispeli radovi Miljutina, Ginzburga, Leonidova - ocenjeni kao previše apstraktni i atristični - vlada angažuje E Maja i ekipu iz Frankfurta - konačni neuspeh (dez)urbanizma OSA-e 36.INTERNACIONALNI STIL - IS se nadovezuje na stil kubizma a kasnije i purizma koji će zastupati 20-ih godina LC - Hičkog i Džonson, izložba u NY, pod nazivom IS - radovi evropskih i SAD arh u periodu 1922-1932 -

začeci IS nalaze se u delima Losa – stambene zgrade, Perea i Berensa, Gropijusa - to je ''herojsko doba'' moderne arh koji obeležavaju LC, Gropijus, Mis, Oud, Ritveld - ovaj tada zvani »novi stil« je potekao uglavnom iz Nemačke,Francuske i Holandije - tokom 20-ih godina propagiraju ga upravo ovi arh da bi se on 30-ih raširio i poprimio internacionalne razmere - krajem 40-ih jednodušno je pruhvaćen kao dominantan stil u svim zemljama Zapada - 50-ih dolazi do opadanja, nekritičke primene principa IS-a, dolazi i do reakcija i do pojave prvih alternativnih mišljenja – Tim 10 – X CIAM - principi IS-a: 1. arhitektura kao volumen 2. pravilnost a ne simetrija 3. izbegavanje dekorativne aplikacije - funkcionalizam, kubizam, purizam, novi materijali Finska – Alvar Alto • zgrada Turun Sanomat, u Turku, 1928-30 Švedska - Gunar Asplund • paviljoni na Svetskoj izložbi, Stokholm, 1930 Holandija - Brinkman i van der Flugt • fabrika Van Nele, Roterdam, 192830 Peter Oud • radnički stanovi, Holandija, 192427 • Vajsenhof ,Štutgart, niz malih kuća, 1927 • Stamb naselje Kiefek, Roterdam, 1928-30 Mart Štam • Dom staraca, Frankfurt, 1929-30 Francuska - Le Korbizije • Vajsenhof, Štutgart – zasebna i dvojna zgrada, 1927 (sa sestrićem P Žanereom) • Kuća Stajn, Garš, 1928 (sa P Ž-om) • Vila Savoa, Poasi, 1931 (sa P Ž-om) • Vila de Mandro, L' Prade, 1931 (sa P Ž-om) -

36

Krovni apartman de Bestigi, Pariz, 1931 Čehoslovačka - Oto Ajsler • Dvojna kuća, Brno, 1926 Bohuslav Fuks • Paviljon grada Brna na Sv Izlož u Brnu, 1928 Jozef Kranc • Kafe Era, Brno, 1929 Ludvig Kisela • Robna kuča Bata, Prag, 1929 Krejcar, Havliček, Honzik Nemačka - Valter Gropijus • Škola Bauhaus, Desau, 1926 • Gradski biro za zapošljavanje, Desau, 1928 • Stambeno naselje Terten, Desau, 1928 • Stambeno naselje Damerštok, Karlsrue, 1928 Oto Hesler • prostorije firme Kurcag, Brunsvik, 1930 • stambeno naselje Rotenberg, Kasel, 1930 • Starački dom, Kasel, 1931 Erih Mendelson • Robna kuća Šoken, Hemnic, 192830 • Zgrada N sindikata metal radnika, Berlin, '30 Mis van der Roe • Vajsenhof,Štutgart,kolekt stamb zgrada1927 • Kuća Lange, Krefeld, 1928 • Nemački paviljon na SI, Barselona, 1929 • Kuća Tugendhat, Brno, ČHS, 1930 Ernst Maj • Škola Fridrih Ebert, Frankfurt, 1931 SAD Hou i Leskejz • zgrada Štednog Fonda, Filadelfija, 1931 Ričard Nojtra • sanatorijum dr Lovela, Kalifornija, 1927 • kuća dr Lovela, LA, 1929 (sa Šindlerom) • škola na otvorenom, LA • Kaufmanova pustinjska kuća,Kalifornija,1946

Švajcarska - Hans Šmit • ženski samački dom, Bazel • kuća Valdner, nadomak Bazela, 1930 Engleska - Lubetkin (i firma TEKTON) • stamb blok Hajpoint 1, London, 1935 • Hajpoint 2, 1938 • Zoološki vrt, London • Dom zdravlja, London, 1938 Španija - GATEPAC –1929 kao ogranak CIAM-a • Urb plan Barselone (sa LC-om), 1933 • Casa-Bloc, kolektivna zgrada • Španski paviljon za Sv Izlož, Pariz, 1937 Japan - Rejmond • Privatna kuća Rejmondovih, Tokijo, 1923 • Poslov zgrada petrolejske kompanije, 1926 • Golf klub, Tokio, 1930 • Kuća Akaboši, 1933 • Kuća Fukui, 1935 Yamada • Zgrada telegrafskog zavoda, Tokio, 1926 • Električna laboratorija, Tokio, 1929 Yoshida • Zgrada glavne pošte, Tokio, 1931 Sakakura • Japanski paviljon na Sv Izlož Pariz, 1931 • Muzej moderne umetnosti, Kamakura, 1951 Kenzo Tange • Gradska skupština u Šimicu, 1952 • Gradska skupština, Tokio, 1954 • Zgrada prefekture u Kagavi, 195558 • Gradska skupština u Kurašikiju, 1957-60 • Megastruktura za Bostonski zaliv, 1959 • Megastruktura za Tokijski zaliv, 1961 Brazil - Oskar Nimajer • Zgrada Ministarstva obrazovanja i zdravstva, Rio de Žaneiro, 1936 - sa L Kostom i H Moreirom, savetnik LC

37

Brazilski paviljon na Svetskoj Izložbi, NY, 1939 • Pampula - Kazino, Restoran, Jahtklub, 1942 • Urb plan Coste za Braziliju, Nimajer glavni arhitekta, 1950 – trg Triju vlasti • Privatna kuća Nimajera, iznad Rija, 1954 • Muzej moderne umetnosti, Karakas, 1955 SSSR Državni arhitekti – Nikolajev i Fisenko • Elektro-fizička laboratorija, Moskva, 1927 37.ART DECO - u periodu nakon I sv rata u SAD preovlađuje neoklaisizam u stilu Beaux Arts-a kao ''službeni'' stil graditeljstva u Americi tada najznačajnija ostvarenja u tom duhu su: žel stanice – eklekticizam u duhu romanike • 1903-13 – Grand Central Station, NY, • 1906-10 – Pensilvanija Stejšn, MekKim, Mid&Vajt • 1917 – Lincoln Memorial, Henri Bejkon • Univerziteti – ropsko podražavanje gotike Poslovne višespratnice – »soliterski stil« • 1913 – zdanje Woolworth, Cass Gilbert • 1922 – konkurs za zgradu Čikago Tribjuna pobednici na konkursu Hud i Hauel (Los učesnik) • 1924 – American Radiator Building, Hud • 1930 – Rockfeller Center, NY, Hood - tako se razvija stil modernizma u SAD, naklonjenost neoklasičnim oblicima kao i gotici, akademizam sa monumentalnim značenjem ali i primena principa modernog pokreta u arh tog vremena – to je Art Deko - sinteza glavne struje modernističkog pokreta i istoricizma s preloma vekova

-

-

-

-

-

• •

-

stil sintetiše te uzore sa glavnim ciljem da se reprezentuje i veliča tekovina demokratije i kapitalizma Novog Sveta eklekticizam se ogleda u primeni više elem: kubizam, etika mašine, visoka tehnika i tehnologija, nasleđe civilizacije starosedelaca Maja i Indijanaca, bečka secesija, odbacivanje zoninga, jak centralizam velikih gradova... princip demokratije se javlja i u Art Deco-u, slobodne, raznolike koncepcije i otvorene orjentacije u stilu primene kombinacije elem arh program je takođe karakterističan: poslovne zgrade, banke, robne kuće, javne zgrade (novinske, izdavačke kuće, televizija) Hud je glavni predstavnik stamb arh – u ekskluzivnim prigradskim četvrtima grade se privatne kuće i klubovi sa različitim varijacijama engleskog slobodnog stila, sa primesama kolonijalnog stila (npr. trem) 1928-30 – Chrysler Building, Empire State Building, NY, Van Alen 1930 – Rokfeler Centar, NY, Hud & assosiat tipičan primer uklapanja američkog modernog stila u istorijsku i ideološku pozadinu SAD-a grandiozni kompleks na velikom prostoru 8 blokova i 14 reprezantativnih zgrada novo gledalište Metropoliten Opere Radio City – ''grad u gradu'' Radio City Music Hall Center Theater Veliki trg, vrtovi, šetalište sa vodoskokom... Manhattan, NY – beskonačni niz oblakodera u stilu Art Deco-a, vizija »grada oblakodera« kule, dekor, raskoš, bogatstvo, grandioznost Novi Vavilon Novog Sveta II svetski rat prekida Novu Tadiciju u SAD New Deal Ruzvelta i negativan stav prema monumentalizmu Art Deco-a

38

-

-

tokom 30-ih i 40-ih godina jača uticaj moderne arhitekture i IS-a Hičkok i Džonson – izložba IS-a u NY, 1932 Više evropskih arh emigrira u Ameriku (Gropijus, Mis...) ideje funkcionalizma, ekonomičnosti, NO, tehničkog savršenstva... Nova Tradicija nestaje i trijumfuje Moderna kasnije se ponovo obnavlja ideja monumentalizma čiji je zagovornik Gidion reprezentativnost i značenje arh se aktuelizuje – Luj Kan

-

• • • -

38.ARHITEKTURA TOTALITARNIH REŽIMA - Hičkok taj istoricistički i eklektički pristup arh 1929 naziva Nova Tradicija, to su relikti tradicije, istoricizma i konzervatizma u službi ideologije i reprezentativnosti - krajem XIX veka preovlađujući stil establišmenta i vladajućih krugova bio je spoj neogotike i neobaroka - početkom XX-og veka on prerasta u svesno modernizovani istoricistički stil - eklektičnost, izveštačenost, često i pseudo-klasicizam preuzet od Bozara - npr i Berens 1914, na izložbi Verkbunda, Keln (Festhalle) – reprezentativnost i neoklasicizam - povratak na stilsku, duhovnu i formalnu čistoću arh drevnog Rima (imperijalna moć Rimskog Carstva reba da bude pandan moći drugih naprednih zemalja tog doba) - veličanje nacionalnih, političkih, ekonomskih, društvenih, kulturnih preporoda - 1927 – konkurs za zgradu Lige Naroda, Ženeva – dolazi do sukoba te akademske tradicije i modernističkog pokreta (diskvalifikacija LC-a) - nagrađeni projekat u stilu Nove Tradicije – ogoljeni šturi klasicizam koji je najava soc-realizma u SSSRu Italija - razvoj ideologije fašizma nakon I sva rata na polju umetnosti je

-

• -

-

proizašao iz dva aspekta futurističkog pokreta pre I sv rata: veličanje mašine i kult rata »Novecento Italiano« je italijanska avangarda, stoji nasuprot futurizmu racionalistička grupa koja teži reformi na osnovi klasicističke arh – obnova volumena i plastičnih vrednosti grad Milano, Đovani Muzio na čelu pokreta Muzio zastupa antifuturistički stav brani klasičnu tradiciju, racionalizam 1923 – stamb zgrada, Milano, arh Muzio najznačajni arh pokreta je Đuzepe Taranji 1927 – stamb zgrada, Komo 1932 – Casa del Fascista MIAR – MovimentoItalianioperArchRaziona le racionalistički i intelekualistički pristup akademska opozicija na čelu sa Pjaćentinijem vodi polemiku sa mladim arhitektima Piacentini, sa još nekoliko arh odanih fašizmu u periodu do II sve rata izgradili su veliki broj objekata sa kolonadama, rimskim lukovima... fašizam na čelu sa Musolinijem smatra da ovaj stil nema potrebnu ideološku ikonografiju koja bi veličala političke ideje 1931 – uvodi se klasičan stil ali se on često pojednostavljuje i čak vulgarizuje 1942 – EUR, nova prestonica van Rima Palata Italijanske civilizacije postoji i grupa arh i kritičara koji su zastupali modernu arh misao Perisco, urednik časopisa »Casabella« smatra da je ispravna, racionalna i vredna arh po svojoj suštini antinacionalistička Gio Ponti – V trijenale 1933 – poziva grupu racionalista da učestvuje na trijenalu, a njihove stavove populariše u svom časopisu »Domus« (Ponti - zgrada Pirelli ,Milano, 1961)

39

sve do kraja II sv rata modrna arh u Italiji je gušena od strane nesposobnih nazadnih arh - otpori ovoj nadmenoj i neukoj arh koji se javljaju u krugovima pronicljive elite spasli su arh Italije koja se posle II sv rata vraća tokovima savremene arh misli i delanja Nemačka - po dolasku na Nacista na vlast 1933 ugušena je Moderna arh – zatvaranje Bauhausa - Treći Rajh želi stil koji će reprezentovati snagu i moć nemačkog naroda - nacisti se oslanjaju na prusku tradiciju - filozofija Helega i arh Šinkela kao uzori - kult i kultura ''krvi i tla'' - zagovara se povratak zemlji - Darre je najznačajniji za tu antiurbanu rasnu ideologiju nacizma - razvija se narodno graditeljstvo po uzorima na tradicionalno graditeljstvo - oživljava se stil starih zamkova • partijske škole Ordensburgen - dekor u stilu pseudo-rokokoa, raskoš - neujednačenost i pluralizam stilova često je dovodio do hibrida nekoliko nespojivih stilova • 1936 – fabrika Heinkel, Herbert Rimpl trem upravne zgrade - klasicizam radnička naselja – narodno graditeljstvo objekti fabrike – funkcionalizam stambena izgradnja - stil Vajmarske republike, Bauhausa i NO se napušta u potpunosti - arh Paul Šulce-Naumburg kreira novi stil stamb objekata – belo krečeno, kosi krovovi, izvesne ideje A&C-a, odbacuje se funkcionalizam i racionalizam modrne arh - selo postaje idealna naseobina Arijevaca - kuća simbolizuje ideju ''krvi i tla'', ona je simbol domovine, vezanosti za zemlju -

ta nova »nemačka kuća« ipak nije dovoljno reprezentativna za Treći Rajh - lični arh Hitlera Troost i Speer prilagođavaju klasično nasleđe Šinkela u reprezentativni stil države Trećeg Rajha • Troost – ulepšavanje Minhena kao Partijskog sedišta • Speer – Stadion Zeppelinfeld, Nirnberg • Speer – Novo sedište kancelara, Berlin • Speer – »ledena katedrala«, Berlin tribina sa zastavama, reflektorima za govore • Speer – niz drugih javnih objekata - često oslanjanje na Šinkela ali se njegova proporcionalnost i istančanost izvitoperava - romantični klasicizam se pretvara u sterilne verzije toskanskog stila - aluzije na Piranezija i Bulea – grandioznost, megalomanija, fantazmagorija, teatralnost, iluzionizam, monumentalizam... SSSR • 1931 – konkurs za zgradu Palate Sovjeta - sukob Nove Tradicije i Modernizma - radovi LC-a, Perea, Gropijusa, Pelciga - nagrađeni rad Jofana – stil socrealizma - 1933 – u fazi razrade projekta Jofan sarađuje sa Ščukom, projekat postaje još retoričniji - na vrhu je ogromna statua Lenjina - vo je otvorilo put nastajanju niza pseudo-klasicističkih građevina - Nova Tradicija u SSSR-u nastaje kao rezultat apstrakcije moderne estetike konstruktivizma i avangardizma koji nije u stanju da reprezentuje kulturu i umetnost širokih narodnih masa - arh intelektualci iz redova avangardista ne mogu biti nosioci te kulture jer ''samo proleteri mogu stvarati proletersku kulturu'' - elitizam, modernizam, autizam, artizam... - rehabilitacija predratnih akademika, oživljaj akademskog pristupa arh sa jasnim ciljem -

40

-

• • • -

umetnici iz redova avangarde napuštaju SSSR i emigriraju na Zapad – Kandinski, Maljevič, El Lisicki, Mark Šagal... Pozorište Moskva, arh Joltovski 1934 – stamb zgrade, arh Joltovski Lenjinova državna biblioteka, Ščuk 1932 – apsolutna ideološka prevlast komunizma zahvata i umetnost Lunačarski – promoviše novu kulturu, veliča soc-realizam, uzori arh SSSR-a je helenska antička kultura

• • • •

1956 – projekat višespratnog stambenog bloka za Berlinsku izložbu 1955 –58 – Dom kulture, Helsinki 1957-59 – crkva u Imatri, Vuokseniska 1959-62 – Kulturni centar Volfsburg, Nemačka

39.ALVAR ALTO - u drugoj poll XIX veka u Finskoj prisutna dva stila: romantični klasicizam i Gotic Revival - Alto poštuje klasiku – uticaj Šinkela - zanima se i za izvorno narodno graditeljstvo - uticaj dorskog senzibiliteta ali i Gunara Asplunda – Švedska i romantično-klasicistički preporod - 1922 – Alto počinje samostalan rad - 1923-27 – prvi radovi u Ivaskili - uticaj Asplunda, dorski stil, primese lokalnog grad • 2 doma civilne zaštite - Ivaskila i Seinajoki • 1927 – Biblioteka u Vipuriju • 1928 – zgrada Turun-Sanomata u Turku • 1929 – sanatorijum Paimio • 1935 – osniva preduzeće za proizvodnju nameštaja ARTEK (supruga Aino) • 1936 – privatna kuća Altovih, Munkiniemi • 1937 – Finski paviljon za Sv Izložbu Pariz • 1938 – vila Mairea • 1939 – Finski paviljon za Sv Izložbu Njujork • 1946 – Izložba Altovog nameštaja, Cirih • 1947 – studentski paviljon Bejker, MIT Kembridž • 1949-52 – Gradska većnica, Sainatsalo • 1952-56 – Penzioni zavod, Helsinki

40.CIAM I GRUPA 10 CIAM – Congres International d' Arch Moderne CIRPAC– izvršni odbor, priprema tema kongresa Comite International pour la Realisation des Problemes d' Arch Contemporaine I faza / 1928-33 CIAM I – 1928, La Saraz, Švajcarska - povod - izložba Vajsenhof, Štutgart, 1927 - IS - početna faza najdogmatičnija i obeležena u idejnom smislu nemačkim arhitektima i pokretom NO, Gropijus i LC u osnivanju - ciljevi: 1. utvrditi sadašnje probleme arh 2. formulisati ideju moderne arh 3. proširiti ideju moderne arh u sve sfere života 4. budno pratiti problematiku mod arh CIAM II – 1929, Frankfurt na Majni - ustanovljena 3 organa: 1. kongres – glavni skup članova 2. CIRPAC–radna grupa, na čelu E. Maj 3. Radne grupe – posebni problemi i specijalisti - tema Egzistenzminimuma zagovara je NO a LC zagovara temu »maison maximum« CIAM III – 1930, Brisel - tema optimalnih visina i razmaka između blokova II faza / 1933-47 CIAM IV – 1933, Atina - plovidba na brodu »Patris«, Atina Marsej - dominantna ličnost je LC a tema urbanizam - sveobuhvat uporedna analiza 34 evr grada - doneta »Atinska povelja« (objavljena 1943 u Francuskoj) – tema funkcionalni grad

41

111 predloga za poboljšanje stanja u gradovima - 5 funkcionalnih zona grada: 1. stanovanje 2. rad 3. saobraćaj 4. rekreacija 5. kulturno-istorijska jezgra - jedan tip stamb objekata – soliter, visoke zgrade, razmaknute, sa dosta zelenila, velike gustine stanovanja – »otvoreni grad« CIAM V – 1937, Pariz - tema stanovanje i slobodno vreme - uloga istorije i okoline III faza / 1947-56 CIAM VI – 1947, Bridžvoter - napušta se sterilnost i apstrakcija funkcionalnog grada - ide se ka zadovoljenju materijalnih, kulturnih i emotivnih potreba čoveka - grupa MARS – priprema tema CIAM VII – 1949, Bergam CIAM VIII – 1951, Hoddeston - ideje Gidiona i Ležera – reprezentativnost, monumentalnost, emocija, oživljaj ideja Zitea - tema »srce grada«, tj gradski centar CIAM IX – 1954, Ex-an-Provans - pojava mlađih članova koji imaju realniji pristup pokrenutoj temi »Habitat« - osporavaju se 4 funkc zone funkc grada - A&P Smitson, Aldo van Ajk, Bakema, Kandilis, Vuds - simplifikaciji i tipizaciji (L.C., Gropijus, van Esteren) suprotstavljaju identitet, kontekst... CIAM X – 1956, Dubrovnik - mlađi članovi nastavljaju razradu svojih ideja - dolazi do rascepa, konačno gašenje CIAM-a - osniva se Team ten - Tim 10 - nastavljaju samostalni rad - XI Kongres, 1959, Oterlo Tim 10 A&P Smitson - Engleska sredinom 50-ih – brutalizam - reakcija na ideje L.C.-a i funkc grad -

4 funkc zone zamenjuju sa 4 kategorije grada: ulica, kuća, opština, grad • Golden Lane, stambeno naselje, 1952 tema megastrukture i niska stambena gradnja, do max 6 spratova ključne reči - identitet, kontekst, zajednica • Shema Haupstadt – poslovni kompleks Economista, London • Shema Mehringplatz, stambeni blok Robin Hood Gardens, London dve sheme - napuštaju temu magastrukture prelaze na lokalizovane enklave Bakema - antifunkcionalista - sledi ipak ideje N.O. – kuće u nizu, slobodnostojeći blokovi jednakih visina i na optimalnim rastojanjima - uticaj holandskih racionalista – roterdamska škola - tema i problem »susedstva« E. Maja • plan Kennermerland, 1959 • projekat za Tel Aviv, 1963 megastruktura inspirisana L.C.ovim planom »Obus« za Alžir Aldo van Ajk - razvoj »ambijentalnog oblika« - antropologija, proučavanje primitivnih kultura - bezvremenski aspekt građevinskih oblika - suština je istovetna i nepromenljiva - odnosi unutra/spolja i kuća/grad • Dečji dom, Amsterdam pojam »lavirintske jasnoće« niz međusobno spojenih zasvođenih jedinica - kritika funkc grada, koji je uništio stil i ambijent - za tradicionalnost, autohtonost izražavanja Woods - ideje stabla i tkanja • konkursni rad za Frankfurt Remerberg, »grad u malom«, 1963 • Slobodni univerzitet, Berlin, 1973 – realizovana ideja »Tkanja« i date šeme -

42

41.NOVI BRUTALIZAM - Engleska, period nakon II svetskog rata - arh socijalnog karaktera, posleratna obnova, antimonumentalizam, uzor Lečvort – vrt grad 50-ih pojava pokreta Novi Brutalizam Alison&Piter Smitson - protiv jeftinog populizma, narodskog detaljiranja u stilu A&C i Morisa - to je vrsta neopaladijanizma, humanizma - Žan Dibife – slikar antiumetnost, Art Brut - tokom 50-ih niz ostavrenja u duhu neobrutalizma: • projekat za školu, Hunstenton, 1949-54r • katedrala u Koventriju, 1951 • naselje Golden Lejn, London, 1952 • dogradnja Šefidskog univerziteta, 1953 • 2 izložbe brutalista, 1953 i 1956 • »kuća budućnosti« izložba »Idealni dom« za radničku klasu i potrošačko društvo ideali građanske klase uzdignut autoput na stubovima mehanicistički i kontruktivistički prilaz • mala kuća u Sohou normativan, antiestetičan stil opeka, grubo izvedeni interijeri pojava seoskih naselja – Smitsonovi, Stirling Džejms Stirling - preuzima ideje Novog brutalizma - utilitaristička arh – povratak na stil u Engleskoj s kraja XIX veka – opeka - uticaj L.C.-a, kuća Žaul, regionalizam, monumentalizam - populizam u pristupu, ali i formalističke težnje – razni uticaji, de Stajl, Mis, L.C. - tradicija opeke i stakla preuzeta sa ind objekata u Engleskoj, period ind revolucije - saradnja sa arh Gowan-om

• • • • • • • •

konkurs – Šefildski univerzitet, 1953 stambeni kompleks, Ričmond, 1955-58 projekat Studentskih domova,Kembridž,1959 Tehnički fakultet u Leicesteru, 1964 Studentski dom Univerziteta St Andrews, Škotska, 1964-69 Istorijski fakultet u Kembridžu, 1968 Studentski dom, Oksford, 1966-71 Galerija u Štutgartu, 1977-83

42.METABOLIZAM Japan, krajem 50-ih godina slično idejama Arhigrama u Engleskoj oslanjanje na ideje B Fulera problem ''demografske eksplozije'' teritorijalna ograničenost Japana ostrvske zemlje predlozi tzv. ''priključnih'' megastruktura rast, povećanja, promene, prilagođavanja... Kurokawa tornjevima sa montažnim jedinicama, kapsulama koje se pričvršćuju za središnju noseću konstrukc promenljivost, zamene, dodavanja ili oduzimanja pojedinih delova teorija metaboličkih ciklusa ili regenerativnih stepena tri osnovna oblika menjanja: obnavljanje, rast i transformaciju • Nagakin toranj – samački hotel, Tokio, 1971 • Nacionalni muzej Etnologije, Osaka, 1977 • Sony Tower, Osaka, 1976 Kikutake • Projekat »Marine City«-a, 1958 • Sky House, 1958, realizovan • Hotel Tokoen, Banja Kaike, 1963-64 • EXPO ‘ 70 – ‘’kula-simbol’’, Osaka, 1970 Maki i Otaka • projekt Shinjuku 3 različita oblika jasne organizacije: kompoziciona forma, megaforma i grupna forma Arato Isozaki • »Kosmički grad«, 1960

43

»Grozdovi u vazduhu«, 1963 sistem montažno-demontažnih elemenata koji se konzolno kače na fiksne nosače – jezgra oslanjao na tradiciju japanske pagode i njene ''grozdaste'' konzolne konstrukcije “Novi talas” - Arato Isozaki • Fukuoka Mutual Bank, Japan, 1968 • Fukuoka Sogo Bank, 1968-71 • Fukuoka zgrada, 1972-75 • Nagamsami Home Bank, 1971 • Fujimi Country Clubhouse, 1972-74 • Pokrajinski muzej u Gunmi, Takasaki, 1974 • Centralna Biblioteka u Kita, 197275 • Cukoba centar, 1980-83 • Muzej savremene umetnosti, LA, 1984 Kenzo Tange • projekat za Tokijski zaliv u saradnji sa Metabolist team-om tipičan za metabolističku filozofiju urbanog planiranja rast, promena, (pod)ciklusi, stupnjevi... omogućen nesmetan rast grada svakih pet godina mogu dodati novi segmenti a da se pritom ne poremeti već izgrađeno • Olimpijski centar uTokiju, 1964 • Spomenik mira u Hirošimi, 1955 • Gradska većnica, Shimizu, 1952-54 • Gradska većnica, Tokio, 1952-54 • Prefektura u Kagavi, 1955-58 • Gradska većnica u Kurashikiju • Yamanashi Pres centar, Konju, 1967 • Tematski paviljon, EXPO 70, Osaka 43.LUJ KAN - snažan individualista, spoj elemenata antiteze u koegsistentne celine - stabilnost, simetrija – klasičnost - primena naprednih tehnoloških sredstava ali pritom prevazilazi strogost funkcionalizma - stereometrija je racionalizovana ali i spoljnom izrazu – monumentalizacija - uzori – Piranezi i LekoldeBozar

ekonomsko-politička kriza u Evropi 30-ih godina – dolazak više značajnih stvaralaca u arh u Ameriku i širenje njihovih uticaja - New Deal – Ruzvelt, privlačnost SAD-a - Ideje NO prenete u SAD – prilagođavanje, antimonumentalnost, upotreba domaćih materijala, serijska ind proizvodnja, tipizacija, standardizacija – teme koje su se dobro uklapale u tadašnje tokove razvoja tehnike i tehnologije u SADu - Gropijus – Visoka škola za dizajn, Harvard - Mis van der Roe – IIT, Ilinois, Čikago - George Howe – AF na Jejlu - 1945 po završetku II svetskog rata – Amerika se razvija, pobednik u ratu, bez materijalnih razaranja, intelekt elita iz Evrope - orjentacija Nju Dila ustupa mesto potrebi za monumentalnošću – Amerika, svetska sila - Hou i Kan smatraju da je Nju Dil doprineo opadanju kulture, zalažu se za monumentalizam – ideje Gidiona - funkcionalistički, tehnokratski i ekonomični prisup se potiskuje zarad monumentalnosti - početkom 50-ih Kan će se više baviti oživljavanjem oblikovnih sistema iz prošlosti, vraćanje na tradiciju, istoricizam Objekti • Umetnička galerija u Jejlu, 1954 prikrivena kontrukcija zarad monumentalnosti spoljašnjosti simetrija takođe skrivena, čvrstoća opeke funkcionalno – služeni / služeći prostori spoljna obrada pre nego konstr artikuliše obj • Trenton Jewish Community Center, 1954 • Trenton, kupalište, 1956 • projekat Gradske većnice, Filadelfija, sa En Tyng, 1952-57 – uticaj Fulera i geodez konst • Richards Laboratories, Pensilvanija, 1957-64 -

44

• • • • • • • • • • •

Istraživački centar La Jola, Kalifornija, Salkove laboratorije, 1959-65 Prva Unitaristička crkva, Ročester, NY, 1964 Indijski Institut za menadžment, Ahmedabad projekat za Islamabad Zgrada narodne skupštine, Daka, Bangladeš, 1965-74 Biblioteka 1965-72 Muzeji Kimbell Art Museum, Texas, 196672 Centar za Umetnosti, Jejl Venecija, Kongresni centar urbanizam Plan središta Filadelfije, 1956 Predlog »doka« - uticaj Piranezija, megastrukturalizam, gubi se ljudska mera

• • • • • • • •

44.KASNI MODERNIZAM - razvijaju osnovne postavke modrnizma ali u mnogo kompleksnijem vidu, upotrebom obogaćenog arh rečnika - već krajem 50-ih i početkom 60-ih dolazi do uporednog toka ova dva donekle i suprotstavljena pravca savremene arh - kasno-moderna ili neo-moderna ima kao osnovna obeležja sledeće: geometrijski sklopovi naglašena svetlost pa i belina prostorna dinamika funkcija – i dalje naglašena dramatična artikulacija konstrukcija, moderni materijali i tehnika i tehnologija svih vrsta i dalje se obilato koriste (kao i u modernoj) - već ranih 60-ih godina niz alternativ arh pravaca: Novi brutalizam – A&P Smitson, Stirling Tim 10 – Bakema, Vuds, Aldo van Ajk Arhigram – P Kuk, R Heron, J Fridmen

Metabolizam – Kurokava, Kikutake, »Novi talas« – Isozaki, Kenzo Tange... High-tech arhitektura Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija, rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala - nerđajući čelik, emajl, Al...) Filip Džonson staklena kuća, New Canaan, 1949 – Mis Kule Penzoil, 1975 – uticaj MisaSigram Richard Meier Muzej primenjene umetnosti, Frankfurt, 1979-84 Ateneum, New Harmony, Indiana, 1980 Smith House Daglass House Džejms Stirling Galerija u Štutgartu, 1977-83 Proširenje Tate Galery, London

45.DRUGI MODERNIZAM POST-MODERNIZAM - ranih 70-ih godina - nastaje usled promenjenih političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih procesa - Jezik PostModerne arh,Dženks, I izdanje '77 - slobodniji način izražavanja, bogatiji jezik - otvorenost prema istoriji, nasleđu... - pitanja kontinuiteta, konteksta, duha mesta - zasnovana umnogome na kritici izvesnih odlika moderne arh toga vremena: dogmatizam funkcionalistički formalizam radikalizam u oslanjanju na teh sredstva napuštanje ciljeva ''herojske moderne'' masovna proizvodnja sterilnih modela odsustvo smisla za kontekst i nasleđe - neke od ključnih postavki postmoderne:

45

slobodniji odnos prema funkciji istorijske reference – ne istoricizam prisustvo klasicizma – bez kanoničnih oblika, reiterpretiranje, uzori kontekst – regionalnost umesto internacionalnosti semiotika – značenje arh forme simbolizam – arh kao simbol komunikacija – jezik slikovan, dvostruko kodiranje – delimično moderan, delimično uz prisustvo nekih novina pluralistički pristup – uključivanje a ne iskuljučivanje, istovremena prisutnost više različitih izvora i uzora populistički pristur – popularnost, opštenje sa svima kojima je arh upućena Majkl Grejvs • Kuća Crooks, 1976 • Kulturni centar, 1977 • Adam zgrada, Portland, Oregon, 1980-82 • zgrada »Humana«, Kentaki, 1982 • Javna biblioteka, Kalifornija, 1983 Robert Venturi • Kuća Pirson, Česnat Hil, Pensilvanija, 1957 • Projekat kuće na plaži, 1959 • Zgrada sedišta Udruženja medicinskih sestara za kućnu negu, Nort Pen, 1960 • Stambena kuća, Česnat Hil, Pensilvanija,1962 • Guild House, Filadelfija, 1960-63 • Lieb House, Long Bič Ajlend, 1966-69 • Brant House, Konektikat, 1971-73 • Trubeck&Wislocki Houses, Masačusets, 1970 Charles Moore • Piazza d' Italia, Nju Orleans, 1976-79

Aldo van Ajk • Dečji dom, Amsterdam, 1975-77 • Izložbeni paviljon u Arnheimu, 1966 Ricardo Bofill • Les Arcades du Lac, 1974-80 • Blok Abraxas, Marne la Vallee, 1979-83 Aldo Rosi • Stambeni blok u Milanu, 1963-73 • Gradska skupština, Trst, 1973 • Projekat groblja u Modeni, 1971 • Teatro del Mondo, 1979 Otto Frei • EXPO ' 60 Hamburg, šatori • Nemački paviljon Sv izložbi 1967, Montreal • Krov stadiona za OI Minhen, 1972 Ungers • Muzej arhitekture, Frankfurt, 1984 Rob i Leon Krier • Bela kuća, berlin, 197780 • Royal Mint Skver, London, 1974 46. SLICK-TECH ARHITEKTURA - Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija, rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala nerđajući čelik, emajl, Al...) - karakteristična za kasnu modernu - predstavnici ove veoma savremene linije su: Renzo Piano • Muzej u Hjustonu, Teksas, 1981 Richard Rogers • Lloyd's, London, ''hram biznisa'' zajedno • Centar Žorž Pompidu, Bobur, Pariz, 1977 Norman Foster • Willis Faber & Dumas, Ipswich, 1971-75 • Zgrada Renoa, Engleska, 1982-83

46

• • • •

Banka u Hong-Kongu, 1986 Šangajska banka, 1985 Aerodrom, Engleska, 1986 Centar za vizuelne umetnosti, Norvič Hans Hollein • Retti Candle Shop, Beč, 1965 • Juvelirska radnja, Beč, 1974 • Muzej moderne umetn, Menhengladbah '83 James Stirling • Olivetti Traning School, Engleska, 1969-72 Pei • Poslovna kula, Masačusets, 196873 • Staklena piramida u Luvru, Pariz • Muzej rokenrola, Klivlend, USA Cesar Peli • Pacific Design Center, LA, 1975 Moshe Safdie • Habitat, Sv Izložba Montreal, 1967 Richard Meier • Muzej primenjene umetnosti, Frankfurt, 1979-84 • Ateneum, New Harmony, Indiana, 1980 • Smith House • Daglass House 47. HIGH-TECH ARHITEKTURA Bakminster Fuller • Dymaxion House, 1927 • Dymaxion World • Geodezijska kupola nad Menhetnom, NY Arhigram • Jona Fridmen - »Spacijalni grad«, 1961 • Denis Krompton »Kompjuterski grad«, 1964 • Ron Heron - »Hodajući grad«, 1964 • Piter Kuk - »Plug-in City« »Utikački grad« ’65 • Piter Kuk – Kula za Montrealsku izložbu, ‘67 • »Instant grad« - Arhigram, 1969 • Zgrada za zabave, Monte Carlo, 1969 METABOLISTI Kurokava, Kikutake, Isozaki, Tange... Jan Nouvel • Arapski Institut, Pariz, 1985

Renzo Piano Richard Rogers Norman Foster 48.DEKONSTRUKTIVIZAM - preteče El Lisicki, Meljnikov, Rodčenko, braća Vesnin - konstruktivizam preteča dekonstruktivizma - svako delo u sebi sadrži dekonstrukciju - razvio ju je franc filozof Žak Derida 60-ih - ideje se prenose i na teoriju arhitekture - odbacuje se nauka, nepojmljive stvari su i najvažnije, čulna spoznaja a ne racionalna - 1988 – promocija dekonstrukcije u arh - Čumi i Ajzenman se pozivaju na Deridu - Metodi – primena 4 osnovna principa: 1. sudarajući uglovi u horizontalnom planu 2. sudarajući uglovi u vetikalnom planu 3. sudarajući geometrijski sistemi 4. »slučajni metodi« Frank O' Gehry • »Anti-kuća«, Santa Monika, Calif, 1978-79 • Low School, LA, 1981 • California Aerospace Museum, LA, 1982-84 • Fish Restaurant, Japan, 1984 • Kancelarije, Merilend Zaha Hadid • The Peak Club, Hong-Kong, 1983 • Poslovna zgrada, Berlin, 1985 Bernard Tscumi • Park la Vilette, Pariz, 1983 Peter Eisenman • Frank House, Konektikat, 1972 • Fridrihštat, kraj Berlinskog zida, 1982 Daniel Libeskind • City Edge Competision, Berlin, 1987 49.KRITIČKI REGIONALIZAM - nije stil već kritička kategorija sa izvesnim zajedničkim odlikama

47

- stavovi i principi: 1. kritički odnos prema modernizaciji 2. uklapanje objekta u fizičke granice mesta, izbegavanje slobodnostojećih objekata 3. tektonsko – oblikovno ispred scenografskog 4. regionalizam – naglašavanje specifikuma postojećeg prostora – topografija, klima, svetlo, lokalni građevinski materijali... 5. sem vizuelnog naglašava se i taktilno, osećajno – tolpta, vlažnost, strujanja vazduha, mirisi, zvuci... 6. reinterpretacija elemenata reionalnog bez kič pristupa, korišćenje savremene prakse, novih tehnika i tehnologija 7. razbija se kulturni model satelita potčinjenih velikim centrima, razvoj lokalnih kultura Danska – Jorn Utzon • Sidnejska opera, Australija, 1957 • crkva u Kopenhagenu, 1976 Katalonija – Coderach (Koderah) • Stambeni blok ISM-a, Barselona, 1951 • Casa Catasus, Sitges, 1956 Ricardo Bofill • Calle Nicaragua, apartmani, 1964 • Kompleks Xanadu, Calpe, 1967 • Kompleks Walden 7, Barselona, 1970-75 Portugalija – Alvar Siza Vieira • Bazen u Quinta de Conceicao, 1958-65 • Kuća Beires, 1973-76 • Zgrada stamb udruženja u Portu, 1973-77 • Ekspozitura banke Pinto, 1974 Meksiko – Luis Barragan • Kuća sa ateljeom, 1947 • Spomenik Satelite City Towers, 1957 SAD (Kalifornija) – Neutra, Šindler Japan – Todao Ando • Kuća Koshino, Osaka, 1981 Italija – Mario Botta • kuća u Riva san Vitale 1972-73 • projekat - Centro Direzionale, Peruđa, • Predlog - Železnička stanica, Cirih, 1978

Carlo Scarpa • Umetnička galerija, Venecija, 196163 Švajcarska – Atelje 5 – Sartoris, Tami, Carloni • Zgrada kantonalne biblioteke, Lugano, '40 Tami Grčka – Aris Konstantinidis • Kuća Eleusis, 1938 • Vrtna izložba Kifissia, 1940 • Niz jeftinih stambenih šema i hotela za nacionalnu turističku organizaciju Xenia, 1956-66 Pikionis • Park na brdu Filopapus, Atina, 1957 Antonakakis, Dimitris i Susana • Stanovi u ulici Benaki, Atina, 1975

48

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->