P. 1
Puskice Sociologija(i Kolokvijum

Puskice Sociologija(i Kolokvijum

|Views: 1,001|Likes:
Published by PST master
I godina
I godina

More info:

Published by: PST master on Feb 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/22/2013

pdf

text

original

IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA Najznacajnije podsticaje za razvoj TS predstavljaju:Proizvodno-prakticne potrebe,naucno saznanje,kontinuitet tehnike,komplemenarnost

tehnike,trzisna konkurancije I eksperimentalna radoznalost.-Proizvodno prakticne potrebe ljudi predstavljaju najznacajniji izvor razvoja TS. Ljudske potrebe se stalno menjaju I razvijaju,one svojim dinamickim karakterom predstavljaju podsticaj za razvoj TS.Primer:Kocije u srednjem veku su zadovoljavale sve potrebe ljudi,medjutim pocetkom 20 veka njihove potrebe zadovoljavali su automobile koji su postizali brzinu do 50 km/h.Danas nase potrebe zadovoljavaju automobile sa brzinom od 200km/h I klima uredjajem.- Naucno saznanje u proslosti nije predstavljalo izvor za razvoj I nastajanje TS.Nauka je imala za cilj da otkrije sustinu sveta misaonim udubljivanjem bez konkretnog proucavanja stvarnosti.To nije moglo da bude osnova za nastajanje tehnickih pronalazaka I TS koji su po svojoj prirodi racionalni.Tehnicki stvaraoci I naucnici u pocetku nisu zajedno saradjivali. ek u 19 veku oni uspostavljaju odnose I dolazi do saradnje izmedju naucnog I tehnickog saznanja.Veoma vazan factor za razvoj TS su naucna saznanja iz oblasti Iz oblasti fundamentalnih nauka.

TModerna tehnika kao svoju osnovu ima naucno saznanje.Kontinuitet tehnike:U svom razvoju tehnika poseduje odredjen kontinuitet.Svaki prvobitno stvoren tehnicki pronalazak kojiko god bio slozen I originalan predstavlja osnovu za dalja usavrsavanja.Razvijena tehnika u jednoj oblasti tj.u odredjenom drustvu stvara dobre pretpostavke za jos ubrzaniji razvoj tehnike I tehnickog saznanja u toj oblasti,odnosno u tom drustvu.Tehnicko saznanje poseduje osobinu komplementarnosti tj.ima mogucnost da se tehnicki pronalsci stvoreni za resavanje prakticnih problema u jednoj oblasti sa odredjenim modifikacijama primene u nekoj drugoj oblasti.Najznacajniji podsticaj za razvoj TS u modernom drustvu predstavljaju ekonomski interesi kompanija koje koriste TS kao jedan od veoma vaznih faktora u povecanju I sticanju bogatstva.U modernism trzisnim privredama kompanije su primorane na stalno usavrsavanje tehnologije jer jedino tako mogu da izdrze konkurenciju.Masta je kod tehnickih stvaraoca bila povezana sa eksperimentalnom radoznaloscu,tj.sa teznjom da se ekperimentalno provere najsmelije ideje.Nastajanje raketa predstavlja tipican primer spajanja ekperimentalne radoznalosti I maste.Tehnicki stvaraoci su realizovali najmastovitiji covekove zelje I snove npr.da lete u kosmos,putuju ispod mora…

POJAM TEHNICKOG SAZNANJA Rec tehnika potice iz starogrckog jezika od reci TEHNE,koja je imala sirok spektar znacenja(vestina,zanat,nauka,umetnost).Tehnika oznacava materijalna sredstva,a tehnologija oznacava materijalna sredstva I postupke koriscenja tih sredstava.Tehnicko znanje obuhvata razne ideje,stavove I principe koji objasnjavaju nacin stvaranja I funkcionisanja materijalnih sredstava,kao I materijalna sredstva zasnovana na tim principima I idejama,a takodje obuhvata I postupke koriscenja tih sredstava radi ostvarenja odredjenih prakticnih ciljeva.TS ima dve dimenzije:teorijsko saznajno I materijalno prakticno.Najbitnije osobine teorijske dimenzije TS su:opstost,objektivnost ,preciznost I sistematicnost. Objektivnost TS je nastojanje da se otkriju realne osobine pojava I da njih adekvatno teorijski izrazimo, a osnovni nacin proveravanja objektivnosti TS je ekperiment.Opstost se ispoljava u nastojanju da ispitivanjem osobina nekih pojava otkrijemo zajednicke osobine pojava cele klase.Precizno saznanje je saznanje koje se adekvatno izrazava do najsitnijih delova neke pojave.Naucno saznanje ima prevashodno teorijski karakter a tehnicko saznanje ima materijalni karakter.Teorijsko saznanje je usmereno na objasnjenje sveta dok je TS usmereno na prakticno menjanje sveta prema ljudskim potrebama.

I STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA U proslosti najznacajniji stvaraoci tehnickog saznanja bili su zanatlije,tehnicki pronalazaci I daroviti pojedinci koje mozemo nazvati prvim inzinjerima.Pored njih veliki doprinos u razvoju TS dali su samouko obrazovani pronalazaci.Veliki broj pronalazaka otkrili su daroviti pojedinci kojima tehnicko stvaralastvo nije bilo osnovno zanimanje,ali su uspeli da svoja zapazanja I iskustvo pretvore u znacajne tehnicke pronalaske.Zanatlije kao stvaraoci TS.U 19.veku najveci doprinos u razvoju tehnickog stvaralastva dale su zanatlije,dok su manji doprinos imali naucnici.Nisu postojale skole za sticanje zanatlijskog znanja,zanatska znanja su sticana radom u radionicama.Umetnici-zanatlije su dali najveci doprinos u razvoju znanja.Po Cilselu oni su idejni zacetnici modernih nauka I realnog nacina misljenja.Izumeli su:kompas,oruzje,visoke peci,masine za rudarstvo… Nastajanje tehnicke inteligencije.Sve do kraja 19.veka najznacajniji stvaraoci tehnickog I naucnog saznanja bili su pojedinci,a ne istrazivacke organizacije.Nisu postojale posebne skole u kojima se moglo steci tehnicko obrazovanje.

A razlog tome bila je nezainteresovanost vladajuce klase.Prirodne nauke uopste nisu bile zastupljene na srednjovekovnim univerzitetima.U 14. I 15.veku na nekim univerzitetima uvode se prirodne nauke,ali su one imale sporedan znacaj.Tek kasnije pod uticajem prakticnih problema sve vise pocinju da se izucavaju prirodne nauke koje I dalje ostaju usmerene na reprodukciju postojeceg znanja,a ne na istrazivacki rad I resavanje prakticnosti problema.Najpoznatije naucno drustvo u to vreme bilo je kraljevsko drustvo osnovano 1660.godine.U Francuskoj se 1794. Otvara prva politehnicka skola.Njen glavni cilj bio je skolovanje tehnickih strucnjaka,a njihovo obrazovanje bilo je zasnovano na sticanju prakticno-tehnickih znanja.Najznacajniji stvaralac tehnickog znanja u modernom drustvu je tehnicka inteligencija.Sto su pronalasci postajali savrseniji I slozeniji bilo je teze doci do njih na osnovu prakticnog iskustva.Prakticna iskustva su I danas najznacajniji factor za poboljsanje I usavrsavanje tehnickih pronalazaka koji se primenjuju u procesu proizvodnje.

NAUCNO TEHNICKI POTENCIJAL Pod naučno tehničkim potencijalom podrazumeva se broj naučno straživačkog kadra,sepen osposobljenosti naučno istraživačkog kadra da relativno brzo usvaja i stvaranova znanja u vidu otkrića i izuma.za stvaranje novih znanja veoma važan faktor predstavlja broj naučnih inženjera sa kojima raspolaže jedna zemlja.Početkom 20 veka počeo je kontinuirano da raste naučno israživački kadar. Najveći broj inženjera i naučnika radi i živi u razvijenim zemljama.Naučno tehnički potencijal pokazuje da je najveći broj otkrićai izuma ostvaren u ekonomski najrazvijeni zemljama.Takodje i najveći roj nobelovih nagrada za auku dobili su naučnici iz zapadnih zemalja. I najveći broj patenata se registruje u razvijenim zemljama.Velike kompanije najčešće ne patentiraju svoje pronalaske sve dok im omogućuju sticanje profita. Pokazatelj razvijenosti nauke u jednoj zemlji predstavlja indeks citiranosti.Ovaj indeks sadrži podatke o broju citiranosti naučnika u svetu odnosno njihovih objavljenih radova.Veoma važan preduslov za razvoj naučno istraživačkog rad su materijalna sredstva.Posle drugog

Država i privatna industrija predstavljaju dva najvažnija izvora finansiranja.Država ima posebne fondove za finansiranje istraživačkih projekata iz oblasti osnovnih tehnologija, inovativnih tehnologija i tehnološku primenu novih znanja. Visina sredstava koji je trebalo vratiti zavisila je od stope profita ostvarene na osnovu nove tehnologije.

ODNOS NAUKE I TEHNIKE Nauka i tehnika su u savremenim uslovima međusobno razvojno povezane, a njihova povezanost ogleda se u tome što nauka nemože da se razvije bez tehnike, niti se tehnika može razvijati bez nauke. Nauka pretstavlja teorijsku dimenziju saznanja dok tehnika pretstavlja materijalnu dimenziju. I nauka i tehnika teže za stalnim razvojem. Nauka i tehnika nisu od uvek bile povezane. Sa stanovišta međusobne povezanosti nauke i tehnike u istoriji razlikujemo tri perioda: 1.Period do 17 veka, 2.Period od 17 do kraja 19 veka, 3.Period od pred kraj 19 veka. U prvom periodu tehnika se razvijala na osnovu praktičnog saznanja ljudi, nezavisno od nauke. Nauka se u ovom periodu bavila proučavanjem Aristotelovog učenja i ponavljanja njegovih stavova. Najveći broj autora smatra da je sve do 17 veka tehnika bila razvijenija od nauke. U drugom periodu nauka i tehnika se razvijaju paralelno. Međutim tehnika je ipak imala veći uticaj na razvoj nauke nego nauka na tehniku. Ovu tvrdnju ističe veliki broj autora koji su se bavili istorijom nauke. Ubrzani razvoj kapitalističkog načina proizvodnje stvara veliki broj proizvodno-tehničkih problema, koje postojeći inžinjeri ne mogu da reše. S druge strane i sami naučnici shvataju značaj proučavanja proizvodno-tehničkih problema i nastoje da ih naučno objasne.

Prilikom rešavanja ovih problema naučnici su dolazili do novih teorijskih saznanja, koji su u većini slučajeva predstavljali osnovu za svaranje još savršenijih tehničkih sredstava. Prilikom rešavanja ovih problema inženjeri su razvijali nova teorijska saznanja. U trećoj fazi dolazi do spajanja nauke, tehnike i proizvodnje u jedinstven sistem sa sve izraženijom tendencijom da nauka preuzme primat u tom sistemu i postane osnova tehnike i proizvodnje. Tokom istorije javljaju se mnoge naučne i tehničke revolucije, da bi se tek u savremenim uslovima spojile u jednu. Naučnotehnička revolucija označava istovremene radikalne promene u nauci i tehici. Nauka, tehnika i proizvodnja danas čine jednu organsku celinu međusobno povezanu. Nauka se danas bavi istraživanjem stvarnosti i usmerena je na istraživanje makro i mikro sveta.Naučna ostvarenja nastoje da sva saznanja pretvore u tehniku. Sve savremene tehnlogije zasnovane su na naučnim saznanjima. Sve što društvo uloži u nauku, tehnika njemu vrati mnogostruko.

svetskog rata u razvijenim zemljama stalno je rasla visina izdvojenih sredstava za naučno istraživački rad.

SIRENJE ZNANJA U društvenom pogledu brzo širenje ideja i znanja je značajno,jer omogućuje pojedinim društvenim zajednicama da za relativno kratko vreme ovladaju najnovijim znanjima.U teoriji postoje tri različita shvatanja o procesu sirenja ideja i znanja.Prvo shvatanje je difuzionističko koje potpuno razdvaja proces stvaralaštva od procesa širenja ideja i znanja.Drugo shvatanje je teorisko koje zastupa ideju o postojanju nezavisnih otkrića i izuma.Prema trećem shvatanju,stvaranje i sirenje ideja i znanja su međusobno povezani procesi.Prema tehničkim uslovima širenja znanja razlikuju se dva oblika:neposredno i posredno.Širenje koje seodvija usmenim putem zove se neposredno širenje.Neposredno širenje znanja je ograničeno i u obimu i u tempu.Ovaj oblik sirenja znanja postoji i danas.Posredni oblik sirenja znanja i ideja nastaje zahvaljujući pronalasku pisma.Do pojave pisma znanje je nestajalo sa smrću njegovog stvaraoca.Pismo je zamenilo usmenu tradiciju kao nesiguran način čuvanja znanja.Prepisivanje je bilo jedini način širenja znanja ,sve do pronalaska štampe.Prepisivači,obično robovi prepisivanjem su umnožavali pojedine rukopise.Pronalazak pokretnih slova izazvao je revoluciju u širenju znanja.Kada je počelo štampanje knjiga uslovilo je pojavu biblioteka.Najpoznatija biblioteka u drevnim društvima je aleksandrijska biblioteka.

Novu revoluciju u sirenju znanja izazvala je pojava kompijutera i interneta.Internet je nastao u pentagonu,a njegov cilj bio je da ubrza komunikaciju između naučnika koji su ziveli u različitim krajevima Amerike. Tehnički uslovi širenja ideja i znanja su izuzetno značajni.Pored tehničkih uslova za brzo širenje znanja potrebni su i povoljni društveni uslovi.Prema društvenim uslovima širenja ideja i znanja razlikujemo sledeće oblike:tajno širenje,nametanje pojedinih znanja,slobodna razmena ideja i znanja.nasilno nametanje,prodaja znanja.Tokom istorije nova znanja su predstavljala osnovu za ubrzani razvoj.Međuti ona su predstavljala i opasnost za vladajuću klasu koja je na sve načine sprečavala širenje nepoželjnih ideja i znanja.U srednjovekovnim društvima nisu postojale organizacije za prikupljanje obaveštenja o nepoželjnim idejama,pa je vlast na osnovu trnutnih potreba i posledica,koje je izazivalo neko delo preduzimala represivne mere.Kao njšire razvijeni obli zabrane širenja znanja bila je cenzura.

INDUSTRIJSKO DRUSTVO Industrijska društva nazivaju se modernim ili razvijenim društvima i danas se u ova društva ubrajaju ekonomski najrazvijenije zemlje. Proces stvaranja industrijskih društava započet je industrijskom revolucijom u Britaniji. Industrijska revolucija označava radikalne promene u načinu proizvodnje, koje su nastale uvođenjem mašina u proces proizvodnje. Tehnika je izazvala brojne i značajne promene u društvu: 1) razvoj tehnike omogućio je širenje industrijskog načina proizvodnje; stvoreni su društvo i ekonomija, koji su bili obeleženi isključivo industrijskom proizvodnjom 2) stvaranje preduzeća kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika, kao nove kategorije zaposlenih 3) porast gradskog stanovništva 4) stvaranje obrazovnog sistema i uvođenja obaveznog školovanja 5) stvaranje centralizovanih nacionalnih država sa brojnim i razgranatim birokratskim aparatom 6) nejednak stepen industrijskog razvoja uslovio je i talas velikih migracija iz manje industrijski razvijenih zemalja u razvijene zemlje.

INFORMATICKO DRUSTVO Ključnu ulogu u pretvaranju industrijskog društva u informatičko imala je informatička revolucija-uvođenje pametnih mašina u proces proizvodnje; mašina koje su sposobne da primaju informacije, da pretvaraju jedan oblik informacija u drugi, da se povežu sa drugim mašinama u jedinstven proizvodni sistem..... Ova revolucija dovela je do promena u svim oblastima društvenog života. 1) fleksibilni sistem proizvodnje-krajem 20-og veka u najrazvijenijim zemljama napušta se stari model automatizacije; potrebe potrošača su raznovrsne i dinamičke i njihovo zadovoljavanje zahteva tehnologiju koja može brzo da se transformiše sa proizvodnje jednog proizvoda na proizvodnju drugog ; nov automatizovan sistem smanjuje izdatke za radnu snagu, garantuje visok kvalitet proizvoda, obavlja unutrašnji transport, pakovanje i skladištenje gotovih proizvoda 2) ekonomija znanja-postaje najznačajniji faktor u povećanju produktivnosti rada i ubrzanog društvenog razvoja ; korišćenje naučnog, tehničkog i stručnog saznanja; kompanije zasnovane na znanju postaju dominantne 3) globalna ekonomija-multinacionalne kompanije predstavljaju poslovne mreže velikog broja ekspozitura matičnih kompanija razmeštenih po svetu

DIMENZIJE I FAKTORI GLOBALIZACIJA Globalizacija se odnosi na međusobnu zavisnost pojedinaca grupa i nacija.Ona se često predstavlja kao ekonomski fenomen.Spajanjem političkih,društvenih,kulturnih i ekonomskih faktora nastaje globalizacija.Informacione i komunikacione tehnologije su povećale brzinu i obim međuljudskih odnosa i predstavljaju uzrok globalizacije.Tehnološki izumi i napretci u svetskoj telekomunikacionoj infrastrukturi pomogli su razvoju globalnih komunikacija.Tradicionalne komunikacije preko telefona zamenjene su integrisanim sistemima.Kablovska tehnologija postala je efikasnija i jeftinija.Na razvoj međunarodnih komunikacija uticalo je i širenje komunikacionih satelita.Sredstvo komunikacija koje se najbrže razvilo je internet.Sve veca upotreba interneta i mobilnih telefona ubrzava proces globalizacije.Globalizaciju pojačava integracija svetske ekonomije.Ranije je globalna ekonomija bila zasnovana na poljoprivredi ili industriji,dok danas sve vise dominiraju bestežinske i nematerijalne aktivnosti,što znači da su proizvodi zasnovani na informaciji (ekonomija znanja).Pojava sve više tehnološki opismenjenih potrošača utiče na razvoj ekonomije znanja.Danas ekonomija se ne zaustavlja na nacionalnim granicama nego ih prekoračuje.

GLOBALIZACIJA I NEJEDNAKOSTI Razvoj globalizacije je neujednačen. Ta neujednačenost se ogleda u nejednakosti između društava. U svetu postoje razvijene zemlje i zemlje u razvoju. U razvijenim zemljama je koncentrisana većina svetskog bogatstva,dok se zemlje u razvoju suočavaju sa siromaštvom,prenaseljenošću,dugovima... Razlici između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja doprinelo je to što ekonomski rast zemalja u razvoju nije pratio porast populacije,dok je kod razvijenih zemalja ekonomski razvoj premašio porast populacije. Globalna ekonomija raste velikom brzinom i iz ovog porasta profitiralo je samo nekoliko zemalja u razvoju. Mnogi smatraju da je rešenje za ekonomski razvoj i pomoć siromašnima slobodna trgovina izvan nacionalnih granica. Smatra se da će zemlje u razvoju dobijanjem pristupa svetskim tržištima imati korist,jer će im postati dostupni proizvodi razvijenih zemalja.

GLOBALIZACIJA I RIZIK Posledice globalizacije dopiru do svih aspekata društvenog sveta i teško ih je predvideti i kontrolisati. Promene do kojih dovodi globalizacija uslovljavaju rizik. Rizicima savremenog doba ne može se odrediti poreklo,niti im se mogu sagledati efekti. Ranije,rizici su bili spoljašnji – suše,zemljotresi,glad,oluje,a danas rizici nastaju uticajem našeg znanja i tehnologije na svet prirode (ekološki rizici,rizici po zdravlje). Ekološki rizik – ljudi utiču na svoju prirodnu okolinu,a primeri za to su: urbanizacija,veliki poljoprivredni projekti,izgradnja brana i hidroelektričnih postrojenja,nuklearni programi... Vidovi ekoloških rizika su: globalno zagrevanje (usled ispuštanja štetnih gasova u atmosferu),klimatske promene (smatra se da su uzroci velikih poplava). Rizici po zdravlje – zbog velike količine izduvnih gasova,došlo je do slabljenja ozonskog omotača,pa je izlaganje suncu postalo rizično i može dovesti do pojave raka kože. Napredak nauke i tehnologije utiče na sve masovniju upotrebu “moderne” hrane. Tu se uglavnom misli na genetski modifikovanu hranu. Kao posledica primene takve hrane u svetu se pojavila “bolest ludih krava”. Rizici pred ljude donose nove izbore i izazove u njihovim svakodnevnim životima. Pojedinac je prisiljen da samostalno donosi odluke u vezi sa rizicima koje je spreman da prihvati,pošto se ne mogu utvrditi njihovi konkretni uzroci i ishodi.

TEHNOLOGIJE I MODERNE ORGANIZACIJE Doskora je bilo nemoguće zamisliti da informaciona tehnologija i elektronska komunikacija omogućuju vršenje potpune kontrole nad vremenom i prostorom,međutim danas je i to postignuto. Danas je moguće pomoću kompjutera i najsloženije podatke proslediti u bilo koji deo sveta za veoma kratak vremenski period. Brza promena novih tehnologija (npr. internet,elektronska pošta) veoma su važne za uspeh organizacija. Većina osnovnih zadataka organizacija promenjeni su zahvaljujući potencijalu novih tehnologija (npr. komuniciranje sa poslovnim partnerima,nabavka zaliha,reklamiranje proizvoda...). Nekada je za organizaciju bio potreban poslovni prostor,a danas,pojavom kompjutera i njihovog sve većeg značaja,to više nije slučaj. Te kompanije jesu registrovane u određenoj zemlji,ali se komunikacija sa dobavljačem i kupcima odvija putem interneta.

TEJLORIZAM I FORDIZAM Adam Smit,jedan od osnivača moderne ekonomske nauke,ustanovio je prednosti podele rada u pogledu povećanja produktivnosti. Ove ideje dostigle su svoj vrhunac u spisima Frederika Tejlora,američkog savetnika za menadžment. Tejlor je proučavao razlaganje industrijskih procesa na jednostavne radne operacije. Ovo učenje nazvano je tejlorizam. Tejlorizam predstavlja sistem proizvodnje stvoren da maksimalno poveća učinak u industriji. Industrijalac Henri Ford uočio je da masovna proizvodnja zahteva i masovna tržišta. Fordizam predstavlja nastavak tejlorizma. On govori o upotrebi specijalnih mašina u cilju povećanja preciznosti i uprošćavanja operacija. Fordizam je primenljiv samo u industriji standardizovanih proizvoda namenjenih velikim tržištima. Fordizam i tejlorizam se smatraju sistemima niskog poverenja. Radnici nemaju pravo da odlučuju o poslu,moraju biti pod stalnim nadzorom,pa dolazi do kontraefekta – odsustvovanje sa posla,sukobi... U sistemima visokog poverenja radnicima je dozvoljeno da u nekoj meri odlučuju o svom radu.

TIPOVI TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA Transnacionalne kompanije su globalne korporacije i velike kompanije. Rad ovih kompanija prelazi državne granice. One imaju pogone u dve ili više zemalja. Najveća kompanije ovog tipa su gigantske kompanije,od kojih 600 najvećih obavlja polovinu svih prodaja u svetu. Napredak u saobraćaju i komunikacijama doprineo je stvaranju transnacionalnih kompanija. Velike transnacionalne kompanije dominiraju na svetskom planu. Nekoliko dominantnih korporacija kontroliše svetsku proizvodnju,pa su mnogi njeni sektori oligopoli. Postoje tri tipa transnacionalnih kompanija: etnocentrične (način rada određuje centrala u zemlji porekla),policentrične (firmama u drugim zemljama upravljaju lokalne kompanije),geocentrične (po strukturi upravljanja su međunarodne).

UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NAŠE ŽIVOTE Globalizacija u velikoj meri utiče na naš život posredstvom medija,interneta,kroz popularnu kulturu i kontakte sa ljudima iz drugih zemalja. Pošto društvo prolazi kroz transformacije,dolazi do promena u pogledu porodice,rodnih uloga,seksualnosti,ličnog identiteta,odnosa prema drugim ljudima i radu. Nekada je pojedinac bio pod uticajem tradicije pri oblikovanju svog života. Danas je uticaj tradicije na život pojedinca smanjen i dolazi do stvaranja individualizma,u kome čovek aktivno gradi svoj život. Globalizacija utiče na ljude da žive na otvoreniji i refleksivniji način. Takođe utiče i na svakodnevne odluke: šta da obučemo,kako da organizujemo slobodno vreme,kako da se staramo o svom zdravlju. Globalizacija utiče i na čovekov rad,koji predstavlja glavni deo naših života. Pojavom novih tehnoloških izuma,tradicionalne industrije su zastarele. Danas sve više pojedinaca gradi sopstvene karijere. Žene su postale deo radne snage,što je uslovilo podelu rada u domaćinstvu i sve veći učinak muškaraca u podizanju dece. Globalizacija u sve većoj meri utiče na kulturu,prenoseći je izvan nacionalnih granica. Kao primer može se uzeti ogromna popularnost filma Titanik,koji je prikazivan u 55 različitih zemalja sveta. Neki ljudi smatraju da će globalizacija dovesti do izdizanja najbogatijih i najmoćnijih,a da će tradicija i običaji pasti u drugi plan. Drugi smatraju da globalizacija omogućava strujanje različitih kultura i njihovo postojanje u svetu.

UZROCI GLOBALIZACIJE Jedan od glavnih uzroka globalizacije je pad komunizma. Bivše komunističke zemlje usmeravaju svoj politički sistem ka sistemu zapadnih zemalja. Time one ulaze u globalnu zajednicu. Drugi uzrok globalizacije je porast međunarodnih i regionalnih mehanizama vladavine (Ujedinjene nacije i Evropska unija). Globalizaciju podstiču i međuvladine organizacije i mađunarodne nevladine organizacije. Međuvladina organizacija je telo uspostavljeno od strane vlada u cilju regulisanja transnacionalne oblasti aktivnosti. Međunarodne nevladine organizacije su nezavisne organizacije koje deluju u oblasti politike i rešavaju pitanja od međunarodnog značaja. Uzrok globalizacije su i mediji,koji nas povezuju sa spoljašnjim svetom. Kao članovi globalne zajednice,ljudi postaju svesni da društvena odgovornost prevazilazi nacionalne granice. Nesreće i nepravde koje se dešavaju ljudima drugih zemalja utiču na pojavu međunarodnih organizacija,humanitarne i tehničke pomoći. Uzrok globalizacije je i formiranje ljudske globalne svesti,koja ide dalje od formiranja identiteta na osnovu nacionalne države. Podsticaj globalizaciji daju i kompanije koje proizvode robu i usluge u više od jedne zemlje,tzv. transnacionalne kompanije. One čine dve trećine ukupne svetske trgovine i šire nove tehnologije po celoj planeti. Elektronska ekonomija (banke,korporacije,investitori...) takođe utiču na razvoj globalizacije.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->