IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA
Kontinuitet
Najznacajnije podsticaje za razvoj TS predstavljaju:Proizvodno-prakticne
potrebe,naucno saznanje,kontinuitet tehnike,komplemenarnost
tehnike,trzisna konkurancije I eksperimentalna radoznalost.-Proizvodno
prakticne potrebe ljudi predstavljaju najznacajniji izvor razvoja TS. Ljudske
potrebe se stalno menjaju I razvijaju,one svojim dinamickim karakterom
predstavljaju podsticaj za razvoj TS.Primer:Kocije u srednjem veku su
zadovoljavale sve potrebe ljudi,medjutim pocetkom 20 veka njihove
potrebe zadovoljavali su automobile koji su postizali brzinu do 50
km/h.Danas nase potrebe zadovoljavaju automobile sa brzinom od
200km/h I klima uredjajem.- Naucno saznanje u proslosti nije
predstavljalo izvor za razvoj I nastajanje TS.Nauka je imala za cilj da otkrije
sustinu sveta misaonim udubljivanjem bez konkretnog proucavanja
stvarnosti.To nije moglo da bude osnova za nastajanje tehnickih
pronalazaka I TS koji su po svojoj prirodi racionalni.Tehnicki stvaraoci I
naucnici u pocetku nisu zajedno saradjivali. ek u 19 veku oni uspostavljaju
odnose I dolazi do saradnje izmedju naucnog I tehnickog saznanja.Veoma
vazan factor za razvoj TS su naucna saznanja iz oblasti Iz oblasti
fundamentalnih nauka.
POJAM TEHNICKOG SAZNANJA
Rec tehnika potice iz starogrckog jezika od reci TEHNE,koja je imala sirok
spektar znacenja(vestina,zanat,nauka,umetnost).Tehnika oznacava
materijalna sredstva,a tehnologija oznacava materijalna sredstva I
postupke koriscenja tih sredstava.Tehnicko znanje obuhvata razne
ideje,stavove I principe koji objasnjavaju nacin stvaranja I funkcionisanja
materijalnih sredstava,kao I materijalna sredstva zasnovana na tim
principima I idejama,a takodje obuhvata I postupke koriscenja tih
sredstava radi ostvarenja odredjenih prakticnih ciljeva.TS ima dve
dimenzije:teorijsko saznajno I materijalno prakticno.Najbitnije osobine
teorijske dimenzije TS su:opstost,objektivnost ,preciznost I sistematicnost.
Objektivnost TS je nastojanje da se otkriju realne osobine pojava I da njih
adekvatno teorijski izrazimo, a osnovni nacin proveravanja objektivnosti
TS je ekperiment.Opstost se ispoljava u nastojanju da ispitivanjem
osobina nekih pojava otkrijemo zajednicke osobine pojava cele
klase.Precizno saznanje je saznanje koje se adekvatno izrazava do
najsitnijih delova neke pojave.Naucno saznanje ima prevashodno teorijski
karakter a tehnicko saznanje ima materijalni karakter.Teorijsko saznanje
je usmereno na objasnjenje sveta dok je TS usmereno na prakticno
menjanje sveta prema ljudskim potrebama.
NAUCNO TEHNICKI POTENCIJAL
Pod naučno tehničkim potencijalom podrazumeva se broj naučno
straživačkog kadra,sepen osposobljenosti naučno istraživačkog kadra da
relativno brzo usvaja i stvaranova znanja u vidu otkrića i izuma.za
stvaranje novih znanja veoma važan faktor predstavlja broj naučnih
inženjera sa kojima raspolaže jedna zemlja.Početkom 20 veka počeo je
kontinuirano da raste naučno israživački kadar.
Najveći broj inženjera i naučnika radi i živi u razvijenim zemljama.Naučno
tehnički potencijal pokazuje da je najveći broj otkrićai izuma ostvaren u
ekonomski najrazvijeni zemljama.Takodje i najveći roj nobelovih nagrada
za auku dobili su naučnici iz zapadnih zemalja.
I najveći broj patenata se registruje u razvijenim zemljama.Velike
kompanije najčešće ne patentiraju svoje pronalaske sve dok im
omogućuju sticanje profita.
Pokazatelj razvijenosti nauke u jednoj zemlji predstavlja indeks
citiranosti.Ovaj indeks sadrži podatke o broju citiranosti naučnika u svetu
odnosno njihovih objavljenih radova.Veoma važan preduslov za razvoj
naučno istraživačkog rad su materijalna sredstva.Posle drugog svetskog
rata u razvijenim zemljama stalno je rasla visina izdvojenih sredstava za
naučno istraživački rad.
SIRENJE ZNANJA
U društvenom pogledu brzo širenje ideja i znanja je značajno,jer
omogućuje pojedinim društvenim zajednicama da za relativno kratko
vreme ovladaju najnovijim znanjima.U teoriji postoje tri različita shvatanja
o procesu sirenja ideja i znanja.Prvo shvatanje je difuzionističko koje
potpuno razdvaja proces stvaralaštva od procesa širenja ideja i
znanja.Drugo shvatanje je teorisko koje zastupa ideju o postojanju
nezavisnih otkrića i izuma.Prema trećem shvatanju,stvaranje i sirenje
ideja i znanja su međusobno povezani procesi.Prema tehničkim uslovima
širenja znanja razlikuju se dva oblika:neposredno i posredno.Širenje koje
seodvija usmenim putem zove se neposredno širenje.Neposredno širenje
znanja je ograničeno i u obimu i u tempu.Ovaj oblik sirenja znanja postoji i
danas.Posredni oblik sirenja znanja i ideja nastaje zahvaljujući pronalasku
pisma.Do pojave pisma znanje je nestajalo sa smrću njegovog
stvaraoca.Pismo je zamenilo usmenu tradiciju kao nesiguran način
čuvanja znanja.Prepisivanje je bilo jedini način širenja znanja ,sve do
pronalaska štampe.Prepisivači,obično robovi prepisivanjem su umnožavali
pojedine rukopise.Pronalazak pokretnih slova izazvao je revoluciju u
širenju znanja.Kada je počelo štampanje knjiga uslovilo je pojavu
biblioteka.Najpoznatija biblioteka u drevnim društvima je aleksandrijska
biblioteka.
TModerna tehnika kao svoju osnovu ima naucno saznanje.
tehnike:U svom razvoju tehnika poseduje odredjen kontinuitet.Svaki
prvobitno stvoren tehnicki pronalazak kojiko god bio slozen I originalan
predstavlja osnovu za dalja usavrsavanja.Razvijena tehnika u jednoj
oblasti tj.u odredjenom drustvu stvara dobre pretpostavke za jos ubrzaniji
razvoj tehnike I tehnickog saznanja u toj oblasti,odnosno u tom
drustvu.Tehnicko saznanje poseduje osobinu komplementarnosti tj.ima
mogucnost da se tehnicki pronalsci stvoreni za resavanje prakticnih
problema u jednoj oblasti sa odredjenim modifikacijama primene u nekoj
drugoj oblasti.Najznacajniji podsticaj za razvoj TS u modernom drustvu
predstavljaju ekonomski interesi kompanija koje koriste TS kao jedan od
veoma vaznih faktora u povecanju I sticanju bogatstva.U modernism
trzisnim privredama kompanije su primorane na stalno usavrsavanje
tehnologije jer jedino tako mogu da izdrze konkurenciju.Masta je kod
tehnickih stvaraoca bila povezana sa eksperimentalnom
radoznaloscu,tj.sa teznjom da se ekperimentalno provere najsmelije
ideje.Nastajanje raketa predstavlja tipican primer spajanja
ekperimentalne radoznalosti I maste.Tehnicki stvaraoci su realizovali
najmastovitiji covekove zelje I snove npr.da lete u kosmos,putuju ispod
mora…
I STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA
U proslosti najznacajniji stvaraoci tehnickog saznanja bili su
zanatlije,tehnicki pronalazaci I daroviti pojedinci koje mozemo nazvati
prvim inzinjerima.Pored njih veliki doprinos u razvoju TS dali su samouko
obrazovani pronalazaci.Veliki broj pronalazaka otkrili su daroviti pojedinci
kojima tehnicko stvaralastvo nije bilo osnovno zanimanje,ali su uspeli da
svoja zapazanja I iskustvo pretvore u znacajne tehnicke
pronalaske.Zanatlije kao stvaraoci TS.U 19.veku najveci doprinos u
razvoju tehnickog stvaralastva dale su zanatlije,dok su manji doprinos
imali naucnici.Nisu postojale skole za sticanje zanatlijskog znanja,zanatska
znanja su sticana radom u radionicama.Umetnici-zanatlije su dali najveci
doprinos u razvoju znanja.Po Cilselu oni su idejni zacetnici modernih
nauka I realnog nacina misljenja.Izumeli su:kompas,oruzje,visoke
peci,masine za rudarstvo… Nastajanje tehnicke inteligencije.Sve do kraja
19.veka najznacajniji stvaraoci tehnickog I naucnog saznanja bili su
pojedinci,a ne istrazivacke organizacije.Nisu postojale posebne skole u
kojima se moglo steci tehnicko obrazovanje.
Država i privatna industrija predstavljaju dva najvažnija izvora
finansiranja.Država ima posebne fondove za finansiranje istraživačkih
projekata iz oblasti osnovnih tehnologija, inovativnih tehnologija i
tehnološku primenu novih znanja. Visina sredstava koji je trebalo vratiti
zavisila je od stope profita ostvarene na osnovu nove tehnologije.
Novu revoluciju u sirenju znanja izazvala je pojava kompijutera i
interneta.Internet je nastao u pentagonu,a njegov cilj bio je da ubrza
komunikaciju između naučnika koji su ziveli u različitim krajevima
Amerike.
Tehnički uslovi širenja ideja i znanja su izuzetno značajni.Pored tehničkih
uslova za brzo širenje znanja potrebni su i povoljni društveni uslovi.Prema
društvenim uslovima širenja ideja i znanja razlikujemo sledeće
oblike:tajno širenje,nametanje pojedinih znanja,slobodna razmena ideja i
znanja.nasilno nametanje,prodaja znanja.Tokom istorije nova znanja su
predstavljala osnovu za ubrzani razvoj.Međuti ona su predstavljala i
opasnost za vladajuću klasu koja je na sve načine sprečavala širenje
nepoželjnih ideja i znanja.U srednjovekovnim društvima nisu postojale
organizacije za prikupljanje obaveštenja o nepoželjnim idejama,pa je vlast
na osnovu trnutnih potreba i posledica,koje je izazivalo neko delo
preduzimala represivne mere.Kao njšire razvijeni obli zabrane širenja
znanja bila je cenzura.
A razlog tome bila je nezainteresovanost vladajuce klase.Prirodne nauke
uopste nisu bile zastupljene na srednjovekovnim univerzitetima.U 14. I
15.veku na nekim univerzitetima uvode se prirodne nauke,ali su one
imale sporedan znacaj.Tek kasnije pod uticajem prakticnih problema sve
vise pocinju da se izucavaju prirodne nauke koje I dalje ostaju usmerene
na reprodukciju postojeceg znanja,a ne na istrazivacki rad I resavanje
prakticnosti problema.Najpoznatije naucno drustvo u to vreme bilo je
kraljevsko drustvo osnovano 1660.godine.U Francuskoj se 1794. Otvara
prva politehnicka skola.Njen glavni cilj bio je skolovanje tehnickih
strucnjaka,a njihovo obrazovanje bilo je zasnovano na sticanju prakticno-
tehnickih znanja.Najznacajniji stvaralac tehnickog znanja u modernom
drustvu je tehnicka inteligencija.Sto su pronalasci postajali savrseniji I
slozeniji bilo je teze doci do njih na osnovu prakticnog iskustva.Prakticna
iskustva su I danas najznacajniji factor za poboljsanje I usavrsavanje
tehnickih pronalazaka koji se primenjuju u procesu proizvodnje.
ODNOS NAUKE I TEHNIKE
Nauka i tehnika su u savremenim uslovima međusobno razvojno
povezane, a njihova povezanost ogleda se u tome što nauka nemože da
se razvije bez tehnike, niti se tehnika može razvijati bez nauke. Nauka
pretstavlja teorijsku dimenziju saznanja dok tehnika pretstavlja
materijalnu dimenziju. I nauka i tehnika teže za stalnim razvojem. Nauka i
tehnika nisu od uvek bile povezane. Sa stanovišta međusobne
povezanosti nauke i tehnike u istoriji razlikujemo tri perioda: 1.Period do
17 veka, 2.Period od 17 do kraja 19 veka, 3.Period od pred kraj 19 veka. U
prvom periodu tehnika se razvijala na osnovu praktičnog saznanja ljudi,
nezavisno od nauke. Nauka se u ovom periodu bavila proučavanjem
Aristotelovog učenja i ponavljanja njegovih stavova. Najveći broj autora
smatra da je sve do 17 veka tehnika bila razvijenija od nauke. U drugom
periodu nauka i tehnika se razvijaju paralelno. Međutim tehnika je ipak
imala veći uticaj na razvoj nauke nego nauka na tehniku. Ovu tvrdnju
ističe veliki broj autora koji su se bavili istorijom nauke. Ubrzani razvoj
kapitalističkog načina proizvodnje stvara veliki broj proizvodno-tehničkih
problema, koje postojeći inžinjeri ne mogu da reše. S druge strane i sami
naučnici shvataju značaj proučavanja proizvodno-tehničkih problema i
nastoje da ih naučno objasne.
INDUSTRIJSKO DRUSTVO
Industrijska društva nazivaju se modernim ili razvijenim društvima i danas
se u ova društva ubrajaju ekonomski najrazvijenije zemlje. Proces
stvaranja industrijskih društava započet je industrijskom revolucijom u
Britaniji. Industrijska revolucija označava radikalne promene u načinu
proizvodnje, koje su nastale uvođenjem mašina u proces proizvodnje.
Tehnika je izazvala brojne i značajne promene u društvu: 1) razvoj tehnike
omogućio je širenje industrijskog načina proizvodnje; stvoreni su društvo i
ekonomija, koji su bili obeleženi isključivo industrijskom proizvodnjom 2)
stvaranje preduzeća kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i
najamnih radnika, kao nove kategorije zaposlenih 3) porast gradskog
stanovništva 4) stvaranje obrazovnog sistema i uvođenja obaveznog
školovanja 5) stvaranje centralizovanih nacionalnih država sa brojnim i
razgranatim birokratskim aparatom 6) nejednak stepen industrijskog
razvoja uslovio je i talas velikih migracija iz manje industrijski razvijenih
zemalja u razvijene zemlje.
Prilikom rešavanja ovih problema naučnici su dolazili do novih teorijskih
saznanja, koji su u većini slučajeva predstavljali osnovu za svaranje još
savršenijih tehničkih sredstava. Prilikom rešavanja ovih problema
inženjeri su razvijali nova teorijska saznanja. U trećoj fazi dolazi do
spajanja nauke, tehnike i proizvodnje u jedinstven sistem sa sve
izraženijom tendencijom da nauka preuzme primat u tom sistemu i
postane osnova tehnike i proizvodnje. Tokom istorije javljaju se mnoge
naučne i tehničke revolucije, da bi se tek u savremenim uslovima spojile u
jednu. Naučno-tehnička revolucija označava istovremene radikalne
promene u nauci i tehici. Nauka, tehnika i proizvodnja danas čine jednu
organsku celinu međusobno povezanu. Nauka se danas bavi istraživanjem
stvarnosti i usmerena je na istraživanje makro i mikro sveta.Naučna
ostvarenja nastoje da sva saznanja pretvore u tehniku. Sve savremene
tehnlogije zasnovane su na naučnim saznanjima. Sve što društvo uloži u
nauku, tehnika njemu vrati mnogostruko.
INFORMATICKO DRUSTVO
Ključnu ulogu u pretvaranju industrijskog društva u informatičko imala je
informatička revolucija-uvođenje pametnih mašina u proces proizvodnje;
mašina koje su sposobne da primaju informacije, da pretvaraju jedan
oblik informacija u drugi, da se povežu sa drugim mašinama u jedinstven
proizvodni sistem..... Ova revolucija dovela je do promena u svim
oblastima društvenog života. 1) fleksibilni sistem proizvodnje-krajem 20-
og veka u najrazvijenijim zemljama napušta se stari model automatizacije;
potrebe potrošača su raznovrsne i dinamičke i njihovo zadovoljavanje
zahteva tehnologiju koja može brzo da se transformiše sa proizvodnje
jednog proizvoda na proizvodnju drugog ; nov automatizovan sistem
smanjuje izdatke za radnu snagu, garantuje visok kvalitet proizvoda,
obavlja unutrašnji transport, pakovanje i skladištenje gotovih proizvoda 2)
ekonomija znanja-postaje najznačajniji faktor u povećanju produktivnosti
rada i ubrzanog društvenog razvoja ; korišćenje naučnog, tehničkog i
stručnog saznanja; kompanije zasnovane na znanju postaju dominantne
3) globalna ekonomija-multinacionalne kompanije predstavljaju poslovne
mreže velikog broja ekspozitura matičnih kompanija razmeštenih po svetu
DIMENZIJE I FAKTORI GLOBALIZACIJA
Globalizacija se odnosi na međusobnu zavisnost pojedinaca grupa i
nacija.Ona se često predstavlja kao ekonomski fenomen.Spajanjem
političkih,društvenih,kulturnih i ekonomskih faktora nastaje
globalizacija.Informacione i komunikacione tehnologije su povećale brzinu
i obim međuljudskih odnosa i predstavljaju uzrok globalizacije.Tehnološki
izumi i napretci u svetskoj telekomunikacionoj infrastrukturi pomogli su
razvoju globalnih komunikacija.Tradicionalne komunikacije preko telefona
zamenjene su integrisanim sistemima.Kablovska tehnologija postala je
efikasnija i jeftinija.Na razvoj međunarodnih komunikacija uticalo je i
širenje komunikacionih satelita.Sredstvo komunikacija koje se najbrže
razvilo je internet.Sve veca upotreba interneta i mobilnih telefona
ubrzava proces globalizacije.Globalizaciju pojačava integracija svetske
ekonomije.Ranije je globalna ekonomija bila zasnovana na poljoprivredi ili
industriji,dok danas sve vise dominiraju bestežinske i nematerijalne
aktivnosti,što znači da su proizvodi zasnovani na informaciji (ekonomija
znanja).Pojava sve više tehnološki opismenjenih potrošača utiče na razvoj
ekonomije znanja.Danas ekonomija se ne zaustavlja na nacionalnim
granicama nego ih prekoračuje.
TEJLORIZAM I FORDIZAM
Adam Smit,jedan od osnivača moderne ekonomske nauke,ustanovio je
prednosti podele rada u pogledu povećanja produktivnosti. Ove ideje
dostigle su svoj vrhunac u spisima Frederika Tejlora,američkog savetnika
za menadžment. Tejlor je proučavao razlaganje industrijskih procesa na
jednostavne radne operacije. Ovo učenje nazvano je tejlorizam.
Tejlorizam predstavlja sistem proizvodnje stvoren da maksimalno poveća
učinak u industriji.
Industrijalac Henri Ford uočio je da masovna proizvodnja zahteva i
masovna tržišta. Fordizam predstavlja nastavak tejlorizma. On govori o
upotrebi specijalnih mašina u cilju povećanja preciznosti i uprošćavanja
operacija.
Fordizam je primenljiv samo u industriji standardizovanih proizvoda
namenjenih velikim tržištima.
Fordizam i tejlorizam se smatraju sistemima niskog poverenja. Radnici
nemaju pravo da odlučuju o poslu,moraju biti pod stalnim nadzorom,pa
dolazi do kontraefekta – odsustvovanje sa posla,sukobi... U sistemima
visokog poverenja radnicima je dozvoljeno da u nekoj meri odlučuju o
svom radu.
GLOBALIZACIJA I NEJEDNAKOSTI
Razvoj globalizacije je neujednačen. Ta neujednačenost se ogleda u
nejednakosti između društava. U svetu postoje razvijene zemlje i zemlje u
razvoju. U razvijenim zemljama je koncentrisana većina svetskog
bogatstva,dok se zemlje u razvoju suočavaju sa
siromaštvom,prenaseljenošću,dugovima... Razlici između najbogatijih i
najsiromašnijih zemalja doprinelo je to što ekonomski rast zemalja u
razvoju nije pratio porast populacije,dok je kod razvijenih zemalja
ekonomski razvoj premašio porast populacije. Globalna ekonomija raste
velikom brzinom i iz ovog porasta profitiralo je samo nekoliko zemalja u
razvoju.
Mnogi smatraju da je rešenje za ekonomski razvoj i pomoć siromašnima
slobodna trgovina izvan nacionalnih granica. Smatra se da će zemlje u
razvoju dobijanjem pristupa svetskim tržištima imati korist,jer će im
postati dostupni proizvodi razvijenih zemalja.
TIPOVI TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA
Transnacionalne kompanije su globalne korporacije i velike kompanije.
Rad ovih kompanija prelazi državne granice. One imaju pogone u dve ili
više zemalja. Najveća kompanije ovog tipa su gigantske kompanije,od
kojih 600 najvećih obavlja polovinu svih prodaja u svetu. Napredak u
saobraćaju i komunikacijama doprineo je stvaranju transnacionalnih
kompanija. Velike transnacionalne kompanije dominiraju na svetskom
planu. Nekoliko dominantnih korporacija kontroliše svetsku
proizvodnju,pa su mnogi njeni sektori oligopoli. Postoje tri tipa
transnacionalnih kompanija: etnocentrične (način rada određuje centrala
u zemlji porekla),policentrične (firmama u drugim zemljama upravljaju
lokalne kompanije),geocentrične (po strukturi upravljanja su
međunarodne).
GLOBALIZACIJA I RIZIK
Posledice globalizacije dopiru do svih aspekata društvenog sveta i teško ih
je predvideti i kontrolisati. Promene do kojih dovodi globalizacija
uslovljavaju rizik. Rizicima savremenog doba ne može se odrediti
poreklo,niti im se mogu sagledati efekti. Ranije,rizici su bili spoljašnji –
suše,zemljotresi,glad,oluje,a danas rizici nastaju uticajem našeg znanja i
tehnologije na svet prirode (ekološki rizici,rizici po zdravlje).
Ekološki rizik – ljudi utiču na svoju prirodnu okolinu,a primeri za to su:
urbanizacija,veliki poljoprivredni projekti,izgradnja brana i
hidroelektričnih postrojenja,nuklearni programi... Vidovi ekoloških rizika
su: globalno zagrevanje (usled ispuštanja štetnih gasova u
atmosferu),klimatske promene (smatra se da su uzroci velikih poplava).
Rizici po zdravlje – zbog velike količine izduvnih gasova,došlo je do
slabljenja ozonskog omotača,pa je izlaganje suncu postalo rizično i može
dovesti do pojave raka kože. Napredak nauke i tehnologije utiče na sve
masovniju upotrebu “moderne” hrane. Tu se uglavnom misli na genetski
modifikovanu hranu. Kao posledica primene takve hrane u svetu se
pojavila “bolest ludih krava”.
Rizici pred ljude donose nove izbore i izazove u njihovim svakodnevnim
životima. Pojedinac je prisiljen da samostalno donosi odluke u vezi sa
rizicima koje je spreman da prihvati,pošto se ne mogu utvrditi njihovi
konkretni uzroci i ishodi.
UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NAŠE ŽIVOTE
Globalizacija u velikoj meri utiče na naš život posredstvom
medija,interneta,kroz popularnu kulturu i kontakte sa ljudima iz drugih
zemalja. Pošto društvo prolazi kroz transformacije,dolazi do promena u
pogledu porodice,rodnih uloga,seksualnosti,ličnog identiteta,odnosa
prema drugim ljudima i radu. Nekada je pojedinac bio pod uticajem
tradicije pri oblikovanju svog života. Danas je uticaj tradicije na život
pojedinca smanjen i dolazi do stvaranja individualizma,u kome čovek
aktivno gradi svoj život. Globalizacija utiče na ljude da žive na otvoreniji i
refleksivniji način. Takođe utiče i na svakodnevne odluke: šta da
obučemo,kako da organizujemo slobodno vreme,kako da se staramo o
svom zdravlju. Globalizacija utiče i na čovekov rad,koji predstavlja glavni
deo naših života. Pojavom novih tehnoloških izuma,tradicionalne
industrije su zastarele. Danas sve više pojedinaca gradi sopstvene karijere.
Žene su postale deo radne snage,što je uslovilo podelu rada u
domaćinstvu i sve veći učinak muškaraca u podizanju dece. Globalizacija u
sve većoj meri utiče na kulturu,prenoseći je izvan nacionalnih granica. Kao
primer može se uzeti ogromna popularnost filma Titanik,koji je prikazivan
u 55 različitih zemalja sveta. Neki ljudi smatraju da će globalizacija dovesti
do izdizanja najbogatijih i najmoćnijih,a da će tradicija i običaji pasti u
drugi plan. Drugi smatraju da globalizacija omogućava strujanje različitih
kultura i njihovo postojanje u svetu.
TEHNOLOGIJE I MODERNE ORGANIZACIJE
Doskora je bilo nemoguće zamisliti da informaciona tehnologija i
elektronska komunikacija omogućuju vršenje potpune kontrole nad
vremenom i prostorom,međutim danas je i to postignuto. Danas je
moguće pomoću kompjutera i najsloženije podatke proslediti u bilo koji
deo sveta za veoma kratak vremenski period.
Brza promena novih tehnologija (npr. internet,elektronska pošta) veoma
su važne za uspeh organizacija. Većina osnovnih zadataka organizacija
promenjeni su zahvaljujući potencijalu novih tehnologija (npr.
komuniciranje sa poslovnim partnerima,nabavka zaliha,reklamiranje
proizvoda...).
Nekada je za organizaciju bio potreban poslovni prostor,a danas,pojavom
kompjutera i njihovog sve većeg značaja,to više nije slučaj. Te kompanije
jesu registrovane u određenoj zemlji,ali se komunikacija sa dobavljačem i
kupcima odvija putem interneta.
UZROCI GLOBALIZACIJE
Jedan od glavnih uzroka globalizacije je pad komunizma. Bivše
komunističke zemlje usmeravaju svoj politički sistem ka sistemu zapadnih
zemalja. Time one ulaze u globalnu zajednicu. Drugi uzrok globalizacije je
porast međunarodnih i regionalnih mehanizama vladavine (Ujedinjene
nacije i Evropska unija). Globalizaciju podstiču i međuvladine organizacije i
mađunarodne nevladine organizacije. Međuvladina organizacija je telo
uspostavljeno od strane vlada u cilju regulisanja transnacionalne oblasti
aktivnosti. Međunarodne nevladine organizacije su nezavisne organizacije
koje deluju u oblasti politike i rešavaju pitanja od međunarodnog značaja.
Uzrok globalizacije su i mediji,koji nas povezuju sa spoljašnjim svetom.
Kao članovi globalne zajednice,ljudi postaju svesni da društvena
odgovornost prevazilazi nacionalne granice. Nesreće i nepravde koje se
dešavaju ljudima drugih zemalja utiču na pojavu međunarodnih
organizacija,humanitarne i tehničke pomoći. Uzrok globalizacije je i
formiranje ljudske globalne svesti,koja ide dalje od formiranja identiteta
na osnovu nacionalne države. Podsticaj globalizaciji daju i kompanije koje
proizvode robu i usluge u više od jedne zemlje,tzv. transnacionalne
kompanije. One čine dve trećine ukupne svetske trgovine i šire nove
tehnologije po celoj planeti. Elektronska ekonomija
(banke,korporacije,investitori...) takođe utiču na razvoj globalizacije.