Godina Januar-Mart Broj

LVIII 1
Year January-March No.

Strana
Sadr`aj Content
Page

Radmilo Ivankovi}
Uvod: 150 godina od ro|enja Nikole Tesle Introduction: 150TH anniversary of Nikola Tesla’s
[TA JE ELEKTRICITET? 3 WHAT IS ELECTRICITY?
Dragan P. Popovi}
JEDNA METODA UPRAVLJANJA TOKOVIMA A REACTIVE POWER FLOW CONTROL METHOD
REAKTIVNIH SNAGA U NORMALNIM I HAVARIJSKIM 7 IN NORMAL AND EMERGENCY STATES
STANJIMA ELEKTROENERGETSKIH INTERKONEKCIJA OF ELECTRIC POWER INTERCONNECTIONS
Goran S. [venda i Radojica M. Bibi}
UNAPRE\EN MATEMATI^KI MODEL ZA REGULACIJU ADVANCED MATHEMATIC MODEL FOR VOLTAGE
NAPONA U DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA 25 CONTROL IN DISTRIBUTION NETWORKS
Branislav V. \or|evi}
SOCIJALNI PREDUSLOVI POTREBNI SOCIOLOGICAL ASPECTS FOR SUCCESSFUL
36
ZA REALIZACIJU PROJEKATA HIDROELEKTRANA LAUNCHING OF HYDRO POWER PROJECTS
Sa{a Stojkovi}
UTICAJ MIKRO HIDROELEKTRANA NA STRUJE INFLUENCE OF MICRO POWER PLANTS ON SHORT-
54 CIRCUIT CURRENTS IN DISTRIBUTION NETWORK
KRATKIH SPOJEVA U DISTRIBUTIVNOJ MRE@I
Jordan Radosavljevi},
Miroljub Jevti} i Dardan Klimenta
ODRE\IVANJE OPTIMALNE LOKACIJE MALIH DETERMINING OPTIMAL LOCATION OF GENERATORS
63
ELEKTRANA U RADIJALNIM DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA IN RADIAL DISTRIBUTION NETWORKS
Bo`o Kolonja,
Dragan Ignjatovi}, Dinko Kne`evi} i Ranka Stankovi}
KONCEPCIJA UPRAVLJANJA KVALITETOM UGLJA THE CONCEPT OF COAL QUALITY MANAGEMENT
72
NA PRIMERU POVR[INSKIH KOPOVA „TAMNAVA” SYSTEM FOR „TAMNAVA” OPEN PIT MINES
Vojislav Bo`ani}
UPRAVLJANJE KVALITETOM QUALITY MANAGEMENT
87
ENDOSKOPSKIH ISPITIVANJA IN ENDOSCOPIC TESTING
Ivan Nikoli}
RESTRUKTURIRANJE JAVNIH PREDUZE]A PUBLIC ENTERPRISE RESTRUCTURING
94
– POLITI^KI MARKETING ILI NA[A STVARNOST – POLITICAL MARKETING VS. REALITY
Branislav A. Bo{kovi}
OSTVARENJE ELEKTROENERGETSKOG BILANSA REALIZATION OF THE POWER BALANCE
DR@AVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA 100 OF THE STATE COMMUNITY SERBIA & MONTENEGRO
U 2005. GODINI IN 2005
Branislav \or|evi}
Se}anje In memoriam
Prof. dr VUJICA JEV\EVI] 113 Prof. dr VUJICA JEV\EVI]
(1913-2006) (1913-2006)

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 1

IZDAVA^:
CIP – Katalogizacija u publikaciji
PUBLISHER: Narodna biblioteka Srbije, Beograd
ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKE ELEKTROPRIVREDE
UNION OF YUGOSLAV ELECTRIC POWER INDUSTRY 620.9
11 000 Beograd, Balkanska 13 621.31
Telefon: 2686-633, 2643-823, 2688-092, 2687-199 (centrala) ELEKTROPRIVREDA : ~asopis Zajednice
Telefaks: 686-398 jugoslovenske elektroprivrede / glavni i
Internet strana: www.eps.co.yu; www.epcg.cg.yu; odgovorni urednik Branislav A. Bo{kovi}. –
Elektronska po{ta: jugel@sezampro.yu; jugel@beocity.net God. 1, br. 1 (1948)– . – Beograd
(Balkanska 13) : Zajednica jugoslovenske
DIREKTOR I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK elektroprivrede, 1948– (Beograd :
DIRECTOR AND CHIEF EDITOR Kultura). – 28 cm
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. ing. el.
IZDAVA^KI SAVET Tromese~no
ISSN 0013-5755 = Elektroprivreda
PUBLISHING COUNCIL COBISS.SR-ID 32023
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. ing. el., predsednik,
Zajednica jugoslovenske elektroprivrede, Beograd;
Prof. dr Jeroslav @ivani}, dipl. ing. el., ~lan, predsednik Upravnog odbora JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd;
Dr Du{ko Tubi}, dipl. ing. el., ~lan, JP „Elektromre`a Srbije”, Beograd;
Dr Slobodan Ru`i}, dipl. ing. el., ~lan, Agencija za energetsku efikasnost, in`enjering i konsalting
„Energy Saving Group”, Beograd;
Vladimir Vujovi}, dipl. ing. el., ~lan, „Elektroprivreda Crne Gore” AD, Nik{i};
Dragutin Martinovi}, dipl. ing. el., ~lan, „Elektroprivreda Crne Gore” AD, Nik{i};
REDAKCIONI ODBOR
EDITORIAL BOARD
Prof. dr Miroslav Beni{ek, dipl. ing. ma{., ~lan, Ma{inski fakultet, Beograd;
Prof. dr Ilija Vujo{evi}, dipl. ing. el., ~lan, Elektrotehni~ki fakultet, Podgorica;
Prof. dr Branislav \or|evi}, dipl. ing. gra|., ~lan, Gra|evinski fakultet, Beograd;
Prof. dr Jovan Nahman, dipl. ing. el., ~lan, Elektrotehni~ki fakultet, Beograd;
Prof. dr Dragan Popovi}, dipl. ing. el., ~lan, Elektrotehni~ki institut „Nikola Tesla”, Beograd;
Prof. dr Dragutin Salamon, dipl. ing. el., ~lan, Elektrotehni~ki fakultet, Beograd;
Dr Petar Vukelja, dipl. ing. el., ~lan, Elektrotehni~ki institut „Nikola Tesla”, Beograd;
Dr Veselin Ili}, dipl. ing. el., ~lan, „Elektroprivreda Crne Gore”, AD, Mojkovac;
Dr Branko Stojkovi}, dipl. ing. el., ~lan, „Elektroprivreda Crne Gore”, AD, Nik{i};
Dr Du{ko Tubi}, dipl. ing. el., predsednik, JP „Elektromre`a Srbije”, Beograd;
Dr Rade Filipovi}, dipl. ing. el., ~lan, Beograd;
Mr Dragan Vlaisavljevi}, dipl. ing. el., ~lan, JP „Elektromre`a Srbije”, Beograd;
Mr Gojko Dotli}, dipl. ing. el., ~lan, JP „Elektromre`a Srbije”, Beograd;
Mr Radmilo Ivankovi}, dipl. ing. el., ~lan, Beograd;
Mr Miroslav Markovi}, dipl. ing. el., ~lan, „Elektroprivreda Crne Gore”, AD, Nik{i};
Gojko Vlaisavljevi}, dipl. ing. el., ~lan, JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd;
Aleksandar Vlaj~i}, dipl. ing. el., ~lan, pomo}nik ministra za rudarstvo i energetiku u Vladi Republike Srbije, Beograd;
Mihajlo Gavri}, dipl. ing. gra|., ~lan, JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd;
Milan Jakovljevi}, dipl. ing. rud., ~lan, JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd;
Mladen Serventi, dipl. ek., ~lan, JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd;
Vojislav [kundri}, dipl. ing. el., ~lan, JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd;
Mom~ilo Gojgi}, dipl. pravnik, ~lan, Zajednica jugoslovenske elektroprivrede, Beograd;
Lela Lon~ar, dipl. filolog, ~lan, Beograd.
^asopis „Elektroprivreda” izlazi kvartalno.
TEHNI^KI UREDNIK The „Elektroprivreda” journal is issued quarterly.
TECHNICAL EDITOR ^asopis „Elektroprivreda” se izdaje u 2006. godini uz finansijsku pomo}
Jovo Todorovi} dipl. teh. Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije
The „Elektroprivreda” journal is published in 2006 with financial support of
Ministry for Science, Technology and Development of the Republic of Serbia
LEKTOR I PREVODILAC [tampa: „Kultura”, Beograd, Mar{ala Birjuzova 28
LINGUISTIC REVIEW
Printed by: „Kultura”, Beograd, Mar{ala Birjuzova 28
&TRANSLATION
Zlata Milinovi}, Tira`: 1 000 primeraka
dipl. filolog Circulation: 1,000 copies

2 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Radmilo Ivankovi}

[ta je What is
elektricitet? electricity?

Tesla je sebi ~esto postavljao to pitanje iz na- Tesla has often asked himself the question in
slova. Jo{ od prvog susreta sa tom ~udnom poja- the title. Ever since his first encounter with that
vom, koju je zapazio kao dete dok je milovao strange phenomenon that he noticed when he, as a
ma~ku. Miluju}i je, formirao se stati~ki elektrici- child, stroked a cat. The stroking produced static
tet koji se praznio u obliku bezbrojnih, malih var- electricity that discharged itself into countless
nica za koje je Teslin otac rekao da je elektri- small sparks that Tesla’s father called electri-
citet. Ali, {ta je to? Nije li cela priroda jed- city. But what is it exactly? Perhaps, natu-
na velika ma~ka puna tog elektriciteta re as a whole is a big cat full of electri-
koji se povremeno prazni stvaraju}i city discharging sometimes into thun-
prodorne munje koje paraju obla~no derbolts slashing the cloudy sky - tho-
nebo - razmi{ljao je Tesla. ught Tesla.
Interesovanje za pojavu elektrici- His interest in the phenomenon of
teta nije se smanjilo ni u poznijim go- electricity did not diminish with the
dinama. U gimnaziji u Gospi}u i Kar- years. In the Real Gymnasium (Secon-
lovcu to interesovanje se jo{ pove}alo, dary School) in Gospic and Karlovac
mo`da pod uticajem profesora fizike that interest has even increased. Perhaps
Martina Sekuli}a poja~ala se `elja da na|e influenced by his professor of Physics
odgovor na pitanje {ta je elektricitet. Martin Sekulic, Tesla did persist in
Ta `elja ga je pratila celog `ivota pa je Slika 1. Nikola Tesla finding out what electricity was. He
izu~avanju pojava u vezi elektriciteta even dedicated the whole of his life to
posvetio ceo svoj `ivot. On je tragao za otkriva- studying phenomena related to electricity. He
njem tajni prirode da bi ih ukrotio i stavio na ras- wanted to reveal the secrets of nature in order to
polaganje ~oveku, jer po njemu „ni{ta nije prima- tame them and put them at man’s disposal for, ac-
mljivije i va`nije za prou~avanje od pririode. cording to him, „nature is the most attractive and
Shvatiti taj veliki mehanizam, prona}i sile koje u the most important subject of study. To understand
njemu rade i zakone koji njime upravljaju, jeste that great mechanism, to discover the forces that
najuzvi{eniji zadatak uma ~ove~ijeg”. work within it and the laws that govern it is the su-
Savremena civilizacija, na{ svakodnevni `i- preme task of man’s intellect.”
vot, na{e okru`enje bazira na elektri~noj energiji i Modern civilization, our everyday life, our
na mogu}nostima njenog kori{}enja. Koristimo je environment are based on electricity and on ways
za osvetljenje kako bi produ`ili dan, koristimo je and capacities of its exploration. We use it for lig-
radi zamene ljudskog rada kako bi nam `ivot bio hting to make the day longer, we use it to replace
lak{i, koristimo je u svrhe telekomunikacija kako human effort and thus make our life easier. We use
bi se medjusobno lak{e sporazumevali, jedan dru- it in telecommunications in order to communicate
gom pribli`ili i me|usobno se bolje upoznali. Ali more easily, to get closer together, to know more

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 3

od kada je tako? Kako je po~ela ta divna pri~a, ta of one another. But when did it all start? How did
bajka? 0 tome je jednom sam Tesla napisao tu baj- that wonderful story begin, that fairy tale? Tesla
ku. Evo kako je on vidi: himself wrote once that fairy tale. Here it is:

BAJKA O ELEKTRICITETU THE FAIRY TALE OF ELECTRICITY

by Nikola Tesla
Ko istinski `eli da shvati svu veli~inu na{eg
doba treba da prou~i istoriju razvoja elektriciteta. Whoever wishes to get a true appreciation of
Tu }e na}i pri~u kakve nema ni me|u bajkama iz the greatness of our age should study the history
„Hiljadu i jedne no}i”. of electrical development. There he
Pri~a po~inje daleko pre po~etka will find a story more wonderful then
na{e ere, u doba kada su Tales, Teo- any tale from Arabian Nights. It begins
frast i Plinije govorili o magi~nim long before the Christian era when
svojstvima „elektrona” (}ilibara), dra- Thales, Theophrastus and Pliny tell of
gocene tvari koja je postala od suza iz the magic properties of electron - the
o~iju Heliada, sestara onog nesre}nog precious substance we call amber -
mladi}a Faetona koji je poku{ao da that came from the pure tears of the
ovlada Febovim ko~ijama i skoro spr- Hellades, sisters of Phaeton, the unfor-
`io ~itavu zemlju. Tu tajanstvenu poja- tunate youth who attempted to run the
vu `ivahna ma{ta starih Grka pripisala blazing chariot of Phoebus and nearly
je, naravno, nekim nadzemaljskim burned up the earth. It was but natural
uzrocima, i udahnula }ilibaru `ivot i Slika 2. Thales iz Mileta for the vivid imagination of the Greeks
du{u. Je li to bilo stvarno verovanje ili to ascribe the mysterious manifestati-
vi{e pesni~ko tuma~enje - jo{ uvek je pitanje. I ons to a hyperphysical cause, to endow the amber
dan danas ima vrlo prosve}enih ljudi koji misle da with life and with a soul. Whether this was actual
je biser `iv, da u dodiru sa toplim ljudskim telom belief or merely poetic interpretation is still a qu-
postaje sve lep{i, sve sjajniji; a mnogi nau~nici estion. Even at this very day many of the most en-
misle da je i kristal `ivo bi}e, pa se takvo mi{lje- lightened people think that the pearl is alive, that
nje ~ak pro{irilo i na ~itav svemir otkako je D`a- it grows more lustrous and beautiful in the warm
gadis ^andra Boze pokazao nizom zna~ajnih eks- contact of the human body. So too, it is the opini-
perimenata da i takozvana be`ivotna materija od- on of men of science that a crystal is a living be-
govara na spoljne nadra`aje na potpuno isti na~in ing and this view is being extended to embrace the
na koji reaguje biljno ili `ivotinjsko tkivo. entire physical universe since Prof. Jagadis Chun-
Zna~i da se ova praznoverica starih o }iliba- der Bose has demonstrated, in a series of remarka-
ru, ukoliko je uop{te postojala, ne mo`e uzeti kao ble experiments, that inanimate matter responds to
dokaz o njihovom neznanju, i da se o njihovom the stimuli in exactly the same manner as plant fi-
poznavanju elektriciteta mo`e samo naga|ati. Za- ber and animal tissue.
nimljiva je ~injenica da su oni ribu ra`u i upotre- The superstitious belief of the ancients, if it
bljavali kao neku vrstu elektroterapije. Na nekim existed at all, can therefore not be taken as a reli-
primercima starog novca nalazimo dvostruke able proof of their ignorance, but just how much
zvezdice, nalik na varnice, sli~ne onima koje pro- they knew about electricity can only be conjectu-
izvodi galvanska baterija. A i nekoliko drugih: sa-
red. A curious fact is that the ray or torpedo fish,
~uvanih podataka, mada vrlo mr{avih, govore u
prilog uverenju da je bilo izabranih koji su imali was used by them in electro-therapy. Some old co-
mnogo dublje znanje o prirodi one pojave zapa`e- ins show twin stars, or sparks, such as might be
ne na }ilibaru. Tako se Mojsije, na primer, nesum- produced by a galvanic battery. The records, tho-
njivo slu`io elektricitetom daleko ve{tije nego ma ugh scanty, are of a nature to fill us with convicti-
ko u njegovo vreme. U Bibliji se na jednom me- on that a few initiated, at least, had a deeper
stu u detalje, s velikom precizno{}u, opisuje u knowledge of amber - phenomena. To mention
stvari ma{ina u kojoj se elektricitet stvarao tre- one, Moses was undoubtedly a practical and skil-
njem vazduha o svilene zavese i gomilao u kutiju lful electrician far in advance of his time. The Bi-
konstruisanu kao kondenzator. Vrlo je verovatno ble describes precisely and minutely arrange-
da je Aronove sinove ubila struja visokog napona ments constituting a machine in which electricity

4 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

i da je Vestalska vatra kod Rimljana bila elektri~- was generated by friction of air against silk curta-
ne prirode. In`enjerima tog vremena je morao bi- ins and stored in a box constructed like a conden-
ti poznat pogon kai{evima, te se ne mo`e pretpo- ser. It is very plausible to assume that the sons of
staviti da nisu opazili obilno razvija- Aaron were killed by a high tension
nje stati~kog elektriciteta. Uz pogodne discharge and that the vestal fires of
atmosferske prilike kai{ se mo`e pre- the Romans were electrical. The belt
tvoriti u pravi dinami~ki generator drive must have been known to engi-
sposoban da izazove mnoga vrlo zani- neers of that epoch and it is difficult to
mljiva dejstva. Ja sam palio elektri~ne see how the abundant evolution of sta-
sijalice, pokretao motore, i izvodio ra- tic electricity could have escaped their
zne druge ne manje zanimljive ekspe-
notice. Under favorable atmospheric
rimente - sve pomo}u elektriciteta,
dobijenog kai{evima i nagomilanog u conditions a belt can be transformed in
limene kutije. a real dynamic generator capable of
Mo`e se sa sigurno{}u zaklju~iti producing many striking actions. I ha-
da su starim filozofima bile poznate ve lighted incandescent lamps, opera-
mnoge ~injenice u vezi s ovom neu- ted motors and performed numerous
hvatljivom silom, te je ~udnovato da je Slika 3. William Gilbert other equally interesting experiments
bilo potrebno da pro|u dve hiljade go- with electricity drawn from belts and
dina do pojave prve nau~ne rasprave o elektricite- stored in tin cans.
tu (i magnetizmu, do ~uvenog Gilbertovog dela That many facts in regard to the subtle force
objavljenog 1600. godine). Ovako dugi period ne- were known to the philosophers of old can be sa-
aktivnosti mo`e se ipak donekle, objasniti. U~e- fely concluded, the wonder is, why two thousand
nost je bila privilegija izabranih koji su svako no- years elapsed before Gilbert in 1600 published his
vo saznanje ljubomorno ~uvali u svom krugu. Ve- famous work, the first scientific treatise on electri-
ze nije bilo lako odr`avati, pa je te{ko dolazilo do city and magnetism. To an extent this long period
saradnje izme|u geografski razdvojenih istra`iva- of unproductiveness can by explained. Learning
~a. A uzrok je donekle bila i sklonost ljudi tih vre- was the privilege of a few and all information was
mena da zapostave prakti~ne probleme i da se bo- jealously guarded. Communication was difficult
re i `ive za apstraktne principe, za dogme, preda- and slow and a mutual understanding between wi-
nja, ideale. ^ove~anstvo se u Gilbertovo vreme dely separated investigators hard to reach. Then
jo{ nije bilo mnogo promenilo, ali su njegova ja-
again, men of those times had no thought of the
sna u~enja sna`no delovala na u~ene duhove. Po-
practical; they lived and fought for abstract prin-
~ele su se brzo, jedna za drugom, pojavljivati ra-
zne ma{ine na principu trenja, pa je rastao i broj ciples, creeds, traditions and ideals. Humanity did
eksperimenata i posmatranja. Praznoverni strah je not change much in Gilbert’s time but his clear te-
postepeno ustupio mesto nau~noj pronicljivosti, te achings had a telling effect on the minds of the le-
je 1745. godine svet s uzbu|enjem primio vest da arned. Friction machines were produced in rapid
su Klajst i Mu{enbrok uspeli da u jednu posudu succession and experiments and observations
uhvate neku tajanstvenu silu koja je multiplied. Gradually fear and super-
zatim pokazala svoju razornu snagu stition gave way to scientific in-sight
oslobodiv{i se uz `estok prasak. Tako and in 1745 the world was thrilled
se rodio kondenzator, mo`da najve}i with the news that Kleist and Leyden
izum i u istoriji razvitka nauke o elek- had succeeded in imprisoning the un-
tricitetu. canny agent in a phial from which it
Za slede}ih ~etrdeset godina ~ove- escaped with an angry snap and de-
~anstvo je na~inilo dva ogromna skoka structive force. This was the birth of
napred: Franklin je pokazao identi~- the condenser, perhaps the most mar-
nost one blage }ilibarove du{e i stra- velous electrical device ever invented.
vi~nog Jupiterovog pojasa, a Galvani i Two tremendous leaps were made
Volta su prona{li elektrohemijski izvor in the succeeding forty years. One was
struje iz koga se magi~ni fluid mo`e when Franklin demonstrated the iden-
dobijati u neograni~enim koli~inama. tity between the gentle soul of amber
A onda je za daljih ~etrdeset godina
Slika 4. Michael Faraday and the awe-inspiring belt of Jupiter;
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
5
postignut jo{ krupniji uspeh: Oersted je postigao
zna~ajan napredak time {to je elektri~nom strujom
uspeo da uti~e na magnetnu iglu. Arago je stvorio
elektromagnet, Sibek - termostub, a Faradej je
1831. godine sve te uspehe krunisao izjavom da je
uspeo da iz magneta dobije elektricitet, ~ime je u
stvari otkrio princip one divne ma{ine - dinama, i
zapo~eo novu eru, ne samo nau~nog istra`ivanja,
nego i prakti~ne primene elektriciteta.
Otada se pronalasci neprocenjive vrednosti
ni`u vrtoglavom brzinom. Telegraf, telefon, fono-
graf, sijalica, indukcioni motor, oscilatorni (tran-
sformator, rentgenski zraci, radium, radio) - sve je
to, uz mnoge druge revolucionarne pronalaske,
duboko izmenilo `ivotne uslove ~ove~anstva. Za
osamdeset i ~etiri godine neuhvatljiva sila iz `i-
vog }ilibara i magnetne rude pretvorena je u ki-
klopsku snagu koja sve br`e i br`e okre}e to~ko-
ve progresa. To je ukratko bajka o elektricitetu od
Talesa do danas. Dogodilo se nemogu}e: nadma-
{eni su i najlu|i snovi, a za~u|eni svet se pita: [ta
je sad na redu?
*********
Pro{ao je skoro ceo vek od kada je Tesla na-
pisao tu bajku. Odgovor na njegovo poslednje pi-
tanje bio bi ogroman spisak pronalazaka koji su
na{li primenu u svakodnevnom `ivotu - pomenimo
samo neke - televizija, mobilni telefon, teledirigo-
vane letilice, istra`ivanje Vasione itd. Svi ti prona-
lasci i jo{ mnogi drugi sna`no su uticali na lagod-
nost `ivljenja savremenog ~oveka, savremenog
ljudskog dru{tva, ali su uticali i na prirodno okru-
`enje koje je antropogenim faktorom u fazi degra-
dacije. Razumnim pristupom i racionalnim `ivlje-
njem ~ovek mo`e da zaustavi negativan trend pri-
rodnog okru`enja. Sve sna`niji su pokreti za uspo-
stavljanje odr`ivog razvoja ~ime ~ove~anstvo pru-
`a {ansu i budu}im pokolenjima za normalan `i-
vot. Tesla je verovao da um ~ove~ji mo`e organi-
zovati upravo takav `ivot.
Pripremio
Radmilo Ivankovi}
6 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
the other when Galvany and Volta brought out the
contact and chemical battery, from which the ma-
gic fluid could be drawn in unlimited quantities.
The succeeding forty years bore still greater fruit.
Oersted made a significant advance in deflecting a
magnetic needle by an electric current, Arago pro-
duced the electro-magnet, Seebeck the thermo-pi-
le and in 1831, as the crowning achievement of
all, Faraday announced that he had obtained elec-
tricity from a magnet, thus discovering the princi-
ple of that wonderful engine - the dynamo, and
inaugurating a new era both in scientific research
and practical application. From that time on in-
ventions of inestimable value have followed one
another at a bewildering rate. The telegraph, telep-
hone, phonograph and incandescent lamp, the in-
duction motor, oscillatory transformer, Roentgen
ray, Radium, wireless and numerous other revolu-
tionary advances have been made and all conditi-
ons of existence. During eighty-four years which
have since elapsed, the subtle agents dwelling in
the living amber and loadstone have been tran-
sformed into cyclopean forces turning the wheels
of human progress with ever increasing speed.
This, in brief, is the fairy tale of electricity from
Thales to the present day. The impossible has hap-
pened, the wildest dreams have been surpassed
and the astounded world is asking: What is co-
ming next?
*********
Nearly a whole century has elapsed since Te-
sla wrote this fairy tale. An answer to his last qu-
estion would be the long list of inventions that fo-
und application in everyday life - to mention some
of them - television, cellular phone, remote-con-
trolled flying objects, space research etc. All the-
se inventions have made human life more comfor-
table but they have also had an impact on natural
environment which is, through the anthropogenic
factor, in the phase of degradation. By rational
approach and rational way of life the man could
stop further deterioration of his environment. We
are witnessing lately ever more powerful worldwi-
de movements for establishing a safe and sustai-
nable economic progress, whereby the mankind
offers a chance to future generations, too, for a
normal life. Tesla believed that man’s mind is able
to assure and organize just such a life.
 Dragan P. Popovi}

Jedna metoda
upravljanja tokovima reaktivnih snaga
u normalnim i havarijskim stanjima
elektroenergetskih interkonekcija
Originalni nau~ni rad
UDK: 621.05; 621.3.02.5; 621.3.016.25

Rezime:

U radu se izla`e jedna metoda za upravljanje tokovima reaktivnih snaga na izabranim elementima,
uvo|enjem kompenzacije u odgovaraju}e ~vorove, koji prirodno gravitiraju tome elementu. Ova metoda je
bazirana na nestandardnim modelima tokova snaga u karakteristi~nim stanjima, {to obezbe|uje precizniju
kvantifikaciju relevantnih tehni~kih efekata uvedene kompenzacije reaktivne snage. Karakteristike i mogu}-
nosti razvijene metode utvr|ene su na primeru realne elektroenergetske interkonekcije.
Klju~ne re~i: metoda, upravljanje, tokovi reaktivnih snaga, kompenzacija, realna interkonekcija

Abstract:

A REACTIVE POWER FLOW CONTROL METHOD IN NORMAL

AND EMERGENCY STATES OF ELECTRIC POWER INTERCONNECTIONS

This paper presents a reactive power flow control method by introducing the compensation in correspon-
ding nodes. This method is based on nonstandard load-flow models in characteristic states, which enables
more accurate evaluation of the relevant technical effects of the compensation installed. The characteristics
and possibilities of the developed method have been established on the example of real interconnection.
Key words: method, control, reactive power flow, compensation, real interconnection

1. UVOD reaktivne problematike, odnosno kompenzacijom

O aktuelnosti i zna~aju obezbe|ivanja povolj-
nih naponsko-reaktivnih prilika u savremenim elek-
troenergetskim interkonekcijama svedo~i izuzetno
veliki broj publikovanih radova, koje je nemogu}e
citirati u okviru raspolo`ivog prostora za rad ove vr-
ste. Umesto toga, navodi se samo jedna od karakte-
risti~nih referenci novijeg datuma [1], u kojoj su, uz
citiranje 45 relevantnih referenci, dati pregled i si-
stematizacija (uz kra}i kriti~ki osvrt) niza optimiza-
cionih metoda koje se bave re{avanjem naponsko-
Prof. dr Dragan P. Popovi}, nau~ni savetnik Instituta „Nikola Tesla”,
11 000 Beograd, Koste Glavini}a 9, email: dpopovic@ieent.org
reaktivne snage.
Ova problematika je veoma va`na i za EES Sr-
bije, posebno imaju}i u vidu skora{nja iskustva ve-
zana za radna stanja EPS-a koja su se dogodila dana
18. maja i 6. jula 2004. godine, kada je usled defici-
ta reaktivne snage i energije u prenosnoj mre`i, do-
{lo do zna~ajnih problema u radu sistema EPS-a u
domenu naponskih prilika. Pomenuti kriti~ni defici-
ti nastali su usled neraspolo`ivosti ili ispada iz pogo-
na agregata u TE Nikola Tesla A i B, kada je bila
neophodna primena havarijskog isklju~enja dela po-

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 7

tro{nje, kako bi se izbegle najte`e posledice (napon-
ska nestabilnost, odnosno „raspadi” delova EES)
[2].
Analize sprovedene u uslovima pre ponovnog
povezivanja sistema EPS-a na glavni deo UCTE in-
terkonekcije su pokazale da nedostatak potrebne
proizvodnje reaktivne snage i energije u agregatima
u TE Nikola Tesla A i B dovodi do ozbiljnih napon-
sko-reaktivnih problema u prenosnoj mre`i EPS-a
[3]. Op{te je poznata ~injenica da su agregati u ovim
elektranama najzna~ajniji proizvodni kapaciteti u si-
stemu EPS-a i najbli`i centrima sa najve}im kon-
zumnim podru~jima (Beograd i podru~je Vojvodi-
ne). Ako se na to doda poznata ~injenica da preno-
sna mre`a EPS-a nije u potpunosti kompenzovana,
kao i ~injenica da u sistemu postoji veliki broj potro-
{a~a koji preuzimaju elektri~nu energiju sa faktorom
snage koji je ni`i od dozvoljenog, sasvim je jasno da
trajno i kvalitetno re{enje problema nedostatka reak-
tivne snage i energije ima izuzetan zna~aj i veoma
visok prioritet.
S druge strane, nakon povezivanja sa glavnim
delom UCTE mre`e, koje je uspe{no obavljeno 10.
oktobra 2004. godine [4], EPS }e (uostalom, kao i
ostale elektroprivrede, ~lanice interkonekcije UC-
TE) biti u obavezi da striktno po{tuje zahteve, krite-
rijume i standarde rada definisane u dokumentu [5].
U njemu se, u delu koji se odnosi na naponsko-reak-
tivna stanja, preporu~uje da tokovi reaktivnih snaga
po interkonektivnim dalekovodima budu minimizo-
vani, kako bi se prenosni kapaciteti „oslobodili” za
prenos aktivne snage, odnosno da svaki Operator Si-
stema (kod nas je to EMS – Elektromre`a Srbije)
treba da obezbedi „pokrivanje” svoga konzuma re-
aktivne snage i energije.
Konsekventno prethodno navedenom, ako bi
tokovi reaktivnih snaga po interkonektivnim daleko-
vodima u pojedinim stanjima te`ili da naru{e vred-
nosti, koje su bile definisane odgovaraju}im bilate-
ralnim sporazumom izme|u dva susedna EES-a, bi-
lo bi potrebno da se izvr{i kompenzacija reaktivne
snage ugradnjom odgovaraju}ih kompenzacionih
ure|aja u grani~nim transformatorskim stanicama.
Me|utim, specificirana vrednost toka reaktivne sna-
ge (odnosno faktora snage) po interkonektivnom da-
lekovodu se mo`e dogovorno korigovati, kada su iz-
uzetno te{ka pogonska stanja, koja ugro`avaju rad
nekog od povezanih EES-a. Tada, ostavljena je mo-
gu}nost da se u bilateralnim sporazumima izme|u
zainteresovanih EES-a, za kriti~na stanja, mo`e po-
sebno da specificira veli~ina reaktivne energije koja
}e se razmenjivati po interkonektivnim dalekovodi-
ma.
Dakle, imaju}i u vidu probleme u radu EES Sr-
bije i slede}i osnovni postulat vezan za reaktivnu
8 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
energiju da bi ona, po pravilu, trebalo da bude pro-
izvedena {to bli`e mestima njene potro{nje, jasno je
da je u sistemu EPS-a potrebno da se pobolj{a kom-
penzacija reaktivne energije i to, selektivno, na svim
naponskim nivoima. Najpre u distributivnim predu-
ze}ima, obezbe|enjem uslova za merenje i kompen-
zaciju reaktivne energije u transformatorskim stani-
cama na distributivnom naponskom nivou.
Zatim, striktnom i doslednom primenom odgo-
varaju}e tarifne politike treba uticati na industrijske
potro{a~e, priklju~ene na distributivni ili prenosni
naponski nivo, da prona|u interes za ulaganje u na-
bavku kompenzacionih ure|aja, njihovo kori{}enje i
odr`avanje.
Nakon toga, uz pretpostavku da je na ni`im na-
ponima kompenzacija ostvarena, analizom tokova
snaga i naponskih prilika u prenosnoj mre`i EES-a
Srbije treba utvrditi da li postoje i koja su to postro-
jenja gde bi priklju~enje odgovaraju}ih kompenza-
cionih ure|aja najvi{e doprinelo pobolj{anju op{teg
stanja u sistemu u pogledu napona, kako je to istak-
nuto u referenci [3].
Na taj na~in, kao {to je to ve} re~eno, generato-
ri ~ija je primarna uloga proizvodnja aktivne energi-
je u sistemu, ne bi se dodatno optere}ivali proizvod-
njom reaktivne energije, a konsekventno tome, sma-
njili bi se gubici u prenosnoj i distributivnoj mre`i.
Imaju}i u vidu ve} istaknutu veliku aktuelnost i
izuzetan prakti~an zna~aj problematike naponsko-
reaktivnih prilika EES-a Srbije, u Elektroprivredi
Srbije je, sredinom 2004. godine, formiran Stru~ni
tim za reaktivnu energiju, koji je sa~inio plan krat-
koro~nih i srednjero~nih mera za re{avanje proble-
ma sa reaktivnim optere}enjima [6], a sve u cilju da
se na|u najpovoljnija tehno-ekonomska re{enja.
Jedna od najzna~ajnijih po~etnih aktivnosti, u
kontekstu pomenutog plana i njegovog ostvarenja,
je izrada Elaborata [7], koji se bavio izborom opti-
malnog na~ina smanjenja reaktivnog optere}enja u
elektrodistributivnoj mre`i Srbije za 200 Mvar. Kao
neposredni rezultat ovoga Elaborata, koji je revido-
van maja meseca 2005. godine, je ugradnja, u rela-
tivno kratkom vremenskom periodu (do kraja okto-
bra 2005 godine), baterija kondenzatora u ukupnom
iznosu od 200 Mvar u elektrodistributivnu mre`u Sr-
bije. U pitanju su bile baterije kondenzatora snaga
25, 50, 75 i 100 kvar, koje su ugra|ene u ormare ili
na table u TS x/0,4 kV/kV razli~itog tipa, a koje je
izradila doma}a elektroindustrija, {to svakako ima
veliki zna~aj, koji ne bi trebalo posebno da se obra-
zla`e.
U toku pisanja ovoga rada, obavlja se analiza i
kvantifikacija niza korisnih efektata ove ugradnje
baterija kondenzatora, ~iji }e rezultati biti saop{teni
{iroj stru~noj javnosti.
 Naredna aktivnost je izrada Studije „Izbor opti-
malnog na~ina smanjenja reaktivnog optere}enja s
gledi{ta prenosne mre`e po TS 110/x kV/kV u mre`i
EMS-a, u ukupnom iznosu od dodatnih 200 Mvar
(100 Mvar na niskom naponu i 100 Mvar na sred-
njem naponu)”. Re~ je od dodatnih 200 Mvar u od-
nosu na ve} realizovanu kompenzaciju na niskom
naponu u iznosu od 200 Mvar.
Tako|e, kada je re~ o aktivnostima na ovoj ve-
oma va`noj i zna~ajnoj problematici, treba pomenu-
ti Studiju „Planiranje izvora reaktivne snage u pre-
nosnoj mre`i EES Srbije – II faza”, ~ija je izrada u
toku.
Ovaj rad predstavlja jedan od rezultata dosada-
{njeg rada na pomenutoj Studiji. U njemu se izla`e
jedna metoda, karakteristike i mogu}nosti ra~unar-
skog programa koji je baziran na njoj, upravljanja
tokovima reaktivnih snaga u elektroenergetskim in-
terkonekcijama.
Su{tina metode sastoji se u specificiranju toko-
va reaktivne snage na po~etku odabranih elementa
prenosne mre`e (posredstvom unapred zadatog fak-
tora snage na po~etku posmatranog elementa), a re-
alizacija zadatih faktora snaga, odnosno odgovaraju-
}ih tokova reaktivnih snaga, posti`e se uvo|enjem
kompenzacije u pogodno odabranim ~vorovima. Ti
~vorovi, po pravilu se biraju iz skupa ~vorova koji
prirodno gravitiraju odabranom elementu, s tim da
to mogu da budu i ~vorovi koji nisu direktno pove-
zani sa krajnjim ~vorovima odabranih elemenata.
Kako }e se to videti u narednom izlaganju, na~ini iz-
bora tih ~vorova i veli~ina njihovog u~e{}a u dobi-
jenoj ukupnoj vrednosti `eljene snage kompenzaci-
onih ure|aja, imaju posebnu te`inu i delikatnost, a s
tim, i posebno mesto u razvijenoj metodi.
^injenica, da se u uslovima otvorenog tr`i{ta
elektri~ne energije i utvr|ivanja energetske efika-
snosti u prenosu, u kojima (uslovima) se sve kvanti-
fikuje, a zatim i valorizuje, otvara pitanje kako da se
izvr{i preciznija kvantifikacija relevantnih tehi~kih
efekata ugradnje kompenzacionih ure|aja, koja bi
zatim omogu}ila adekvatnu tehno-ekonomsku anali-
zu opravdanosti te ugradnje. Drugim re~ima, neop-
hodno je, izme|u ostalog, da se preciznije kvantifi-
kuju nastale promene u gubicima snage i promene u
rezervi reaktivne snage generatora. Tako|e, neop-
hodno je da se izvr{e i ta~nije analize sigurnosti, po-
sebno u slu~ajevima gubitaka ve}ih injektiranja (od-
nosno ispada generatora ve}ih snaga), koji, sude}i
po dosada{njim iskustvima, mogu da budu veoma
kriti~ni sa aspekta naponsko-reaktivnih prilika.
Evidentno je da za te svrhe klasi~ni model toko-
va snaga (prisustvo jednog referentnog ~vora, koji
istovremeno ima i ulogu balansnog ~vora), nije po-
godan, a pogotovo u slu~ajevima gubitaka ve}ih
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
injektiranja. Razlog za to le`i u ~injenici da se sve
promene (uklju~uju}i i promene u gubicima aktivne
snage u odnosu na „polazno” stanje, kada te kom-
penzacije nije bilo) lociraju samo na jedan genara-
torski (balansni) ~vor, a {to ne odgovara realnoj po-
gonskoj praksi.
Stoga, metoda izlo`ena u ovom radu, bazirana
je na nestandardnim modelima tokova snaga [8], u
kojima, za razliku od klasi~nog modela tokova sna-
ga, svi ~vorovi u razmatranoj interkonekciji imaju
karakter balansnog. To prakti~no zna~i da u uspo-
stavljanju novog kvazistacionarnog stanja nastalog
kao rezultat efekata uvedene kompenzacije, odno-
sno analiziranog poreme}aja, u~estvuju svi genera-
torski ~vorovi, srazmerno svojim primarnim regula-
cionim konstantama (i sekundarnim, za regulacione
generatore) i statizmima primarne regulacije napona
i svi potro{a~ki ~vorovi, u skladu sa svojim zavisno-
stima od napona i u~estanosti.
Na bazi izlo`enog matemati~kog modela upra-
vljanja tokovima reaktivnih snaga i razvijene tehni-
ke njegovog re{avanja, u Institutu „Nikola Tesla”
razvijen je ra~unarski program UCOSFI (Upravlja-
nje COSFI – faktorom snage). Karakteristike i mo-
gu}nosti ovoga ra~unarskog programa utvr|ene su
na primeru realne elektroenergetske interkonekcije,
koju sa~injavaju EES Srbije i Crne Gore, Bosne i
Hercegovine (isto~ni deo), Makedonije, Rumunije,
Bugarske, Gr~ke i Albanije.
Metoda, izlo`ena u ovom radu, dakle nema pre-
tenzija da se „ume{a’’ me|u sofisticiranije, optimi-
zacione metode [1], kori{}ene za re{avanje pitanja
povoljnih naponsko-reaktivnih prilika, odnosno
kompenzacije reaktivne snage. Me|utim, ako je to
potrebno posebno da se nagla{ava, ova metoda, od-
nosno ra~unarski program UCOSFI, predstavljaju
samo jedan od segmenata jedne veoma {iroke i kom-
pleksne celine koja se bavi re{avanjem naponsko-re-
aktivne problematike u savremenim elektroenerget-
skim interkonekcijama. U ovom segmentu, kako }e
to biti pokazano u narednom izlaganju, izme|u osta-
log, mogu}e je:
– da se najpre izvr{i dobra dijagnostika naponsko-
reaktivnih prilika;
– zatim i dobra indikacija potreba za kompenzaci-
jom reaktivne snage u normalnim i havarijskim
stanjima;
– i najzad, da se do|e do potencijalnih lokacija i ve-
li~ina potrebne kompenzacije, uz evaluaciju rele-
vantnih tehni~kih i ekonomskih efekata.
Sa ovako dobijenim rezultatima, dalje se ide na
jedan od najva`nijih segmenata, a to je komplemen-
tarna primena ekplicitne optimizacione procedure,
9
sa kojom se dolazi do finalnih rezultata i formulisa-
nja konkretnih lokacija i snaga potrebne kompenza-
cije. Karakteristike i mogu}nosti ove celine bi}e
predmet posebnog rada, koji se nalazi u pripremi.
2. MODEL UPRAVLJANJA
TOKOVIMA REAKTIVNIH SNAGA
2.1. Generalno
Generalna matemati~ka formulacija problema
upravljanja tokovima reaktivnih snaga je odre|iva-
nje vektora upravlja~kih varijabli u, koji }e zadovo-
ljiti slede}a dva sistema jedna~ina:
F(x, u) = FSP (1)
G(x, u, d) = 0 (2)
uz simultano zadovoljenje uslova:
u∈ U (3)
Veli~ina x je vektor stanja, a veli~ina u, je kako
je to ve} re~eno, vektor upravlja~kih varijabli. U
konkretnom slu~aju elementi vektora upravlja~kih
varijabli u su iznosi ukupne snage kompenzacije re-
aktivne snage (koji se lociraju na unapred odabrane
~vorove, sa tako|e unapred definisanim u~e{}em u
toj snazi), potrebnih za ostvarenje zadatih faktora
snage na po~etku izabranih elemenata u razmatranoj
interkonekciji.
Upravljanje tokovima reaktivnih snaga modelu-
je se posredstvom sistema jedna~ina oblika (1). U
njima, veli~ina FSP je vektor tokova reaktivnih sna-
ga, za unapred zadate vrednosti faktora snaga na po-
~etku odabranih elemenata prenosne mre`e.
Obzirom da su predmet pa`nje naponsko-reak-
tivne prilike u prenosnoj mre`i, elementi koji se fo-
kusiraju su TS 400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV, kao
i interkonektivni dalekovodi, na kojima je, kako je
to ve} nagla{eno, imperativ da se odr`ava zadata
vrednost faktora snage, u skladu sa UCTE doku-
mentom [5], odnosno odgovaraju}im bilateralnim
ugovorima izme|u zainteresovanih EES-a. Narav-
no, razvijena metoda omogu}uje da su ti elementi i
transformatori 110/x kV/kV, a da se potrebna snaga
kompenzacije utvr|uje na naponskom nivou x kV,
{to zahteva kompletno modelovanje mre`e na tom
naponskom nivou.
Veli~ina d je vektor tzv. zadatih („demand”) va-
rijabli, odnosno sistem jedna~ina oblika (2) je mero-
davan za uspostavljena nova ravnote`na stanja na-
kon izvr{ene kompenzacije reaktivne snage, kao i
nakon razmatranih poreme}aja. To su zapravo je-
10
dna~ine balansa snaga u ~vori{tima razmatrane in-
terkonekcije, za pomenuta stanja.
U ovom radu, nova stacionarna (ili preciznije-
kvazistacionarna) stanja su, iz ve} prethodno iznetih
razloga i motiva, modelovana posredstvom nestan-
dardnih modela tokova snaga (modela tokova snaga
u karakteristi~nim postdinami~kim kvazistacionar-
nim stanjima) prisutnih u metodologiji, odnosno ra-
~unarskom programu STATIC [8].
Naravno, da bi formulisani problem upravljanja
imao smisla, neophodno je da se ispuni uslov (3),
odnosno da se vektor uvedenih upravlja~kih varija-
bli u nalazi u propisanim granicama U. Kako }e to
biti pokazano u narednom izlaganju, definisanjem
maksimalno dozvoljenih vrednosti za snagu kom-
penzacije reaktivne snage omogu}eno je da se, po
njenom prevazila`enju tokom iterativne procedure,
ova procedura zaustavi, jer je to ujedno bila dobra
indikacija da problem upravljanja tokovima reaktiv-
nih snaga nije bio adekvatno formulisan. Tako|e, u
ova ograni~enja spada i uslov da ukupna vrednost
injektiranja reaktivne snage u ~vorovima u kojima
se vr{i kompenzacija ne bude manja od nulte vred-
nosti, ~ime se izbegavaju slu~ajevi „prekompenzaci-
je’’.
2.2. Formulacija modela
upravljanja tokovima reaktivnih snaga
Saglasno prethodno datoj generalnoj formi mo-
dela upravljanja tokovima reaktivnih snaga, sistem
jedna~ina (1), u slu~aju prisustva elemenata na koji-
ma se zadaje faktor snage cosϕizi, odnosno vr{i upra-
vljanje tokovima reaktivne snage, imaju slede}i ob-
lik:
ΔQci=QciSP-Qckm=0; i∈NQU; k,m∈NC (4)
gde je:
NQU – ukupan broj, odnosno oznaka skupa eleme-
nata na ~ijem po~etku se zadaje faktor snage
cosϕizi, odnosno vr{i upravljanje tokovima
reaktivne snage i
NC – ukupan broj, odnosno oznaka skupa po~etnog
i krajnjeg ~vora elemenata na kojima se vr{i
upravljanje tokovima reaktivne snage.
Veli~ina QciSP, koja predstavlja specificirani tok
reaktivne snage na po~etku elementa „k-m”, ima
slede}i oblik:
QciSP=Pkmtangϕizi (5)
u kome veli~ina Pkm predstavlja aktuelni tok aktivne
snage „kroz” elemenat „k-m”, a veli~ina tangϕizi je
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
trigonometriska funkcija tg, koji odgovara zadatom
faktoru snage cosϕizi.
Saglasno ovoj relaciji, specificirani tok reaktiv-
ne snage QciSP nije konstantna veli~ina (za razliku od
veli~ina cosϕizi, odnosno tangϕizi, koje su konstant-
ne, unapred zadate veli~ine), ve} se menja u skladu
sa promenama toka aktivne snage Pkm. Te promene
toka aktivne snage (koje nisu velike, ali nisu ni za-
nemarljive) su logi~na posledica uvo|enja kompen-
zacije, koja zatim uti~e na promene napona a time i
gubitaka aktivne snage, {to dovodi i do promena u
tokovima aktivnih snaga.
Veli~ina Qckm predstavlja aktuelni tok reaktivne
snage „kroz” elemenat „k-m”, koja se odre|uje po-
sredstvom slede}e relacije:
Qckm=-(bkm+bko)Vk2-VkVm(gkmsinθkm-bkmcosθkm),
k,m∈NC (6)
gde je:
gkm, bkm – konduktansa i susceptansa elemenata
„k-m”;
bko – oto~na susceptansa u ~voru „k”;
θkm – razlika uglova fazora napona na po~etku (Vk) i
kraju (Vm) elemenata „k-m”.
Prethodno date jedna~ine upravljanja tokovima
reaktivnih snaga trebalo bi da budu simultano zado-
voljene sa odgovaraju}im jedna~inama balansa sna-
ga, ~ija je generalna forma data preko sistema jedna-
~ina oblika (2).
Kako je to ve} nagla{eno, za te svrhe kori{}eni
su nestandardni modeli tokova snaga, odnosno mo-
deli tokova snaga u karakteristi~nim postdinami~-
kim kvazistacionarnim stanjima [8].
Za stanje nastalo nakon dejstva primarne regu-
lacije napona i u~estanosti, jedna~ine balansa za ge-
neratorske ~vorove imaju slede}i oblik:
ΔPi = PGOi − k pi Δf − Pi = , i∈NG (7)
VGOi − VGi
ΔQi = QGOi + QG Oi − Qi = 0 , i∈NSV (8)
sViVGOi
gde je:
NG – ukupan broj, odnosno oznaka skupa genera-
torskih ~vorova;
NSV – ukupan broj, odnosno oznaka skupa genera-
tora koji imaju stati~ku karakteristiku napon
– reaktivna snaga;
PGO, QGO – aktivna i reaktivna snaga generatora u
polaznom ustaljenom stanju;
VGO – napon na krajevima generatora u polaznom
ustaljenom stanju;
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
kp – primarna regulaciona konstanta u~estanosti
agregata;
sV – statizam primarne regulacije napona generato-
ra;
Δf=f - f0 – odstupanje kvazistacionarne vrednosti
jedinstvene u~estanosti razmatrane inter-
konekcije ƒ od svoje vrednosti iz pola-
znog ustaljenog stanja ƒ0;
P, Q – injektirana aktivna i reaktivna snaga.
Prethodno date jedna~ine balansa (7) i (8) mo-
raju da striktno zadovolje slede}a, tzv. ”tvrda” ogra-
ni~enja:
PGmini ≤ PGi ≤ PGmaxi , ∈ NG (9)
QGmini ≤ QGi ≤ QGmaxi , ∈ NG (10)
U prisutnim i raspolo`ivim modelima tokova
snaga u postdinami~kim kvazistacionarnim stanjima
[9−14], analogno konvencionalnim modelima, ge-
neratorima se naj~e{}e specificira napon na njiho-
vim krajevima, koji se odr`ava regulacijom pobude.
Pri tome, reaktivna snaga je nepoznata veli~ina, od-
nosno pretpostavka o konstantnom naponu genera-
tora va`i sve dok je ispunjen dati uslov (10), pri ~e-
mu su QGmin i QGmax unapred zadate, konstantne ve-
li~ine.
Me|utim, kako je maksimalno dozvoljena stru-
ja rotora stvarno fizi~ko ograni~enje (tzv. „tvrdo”
ograni~enje), njoj korespondira niz vrednosti QrGmax
(uveden gornji indeks „r”-rotor), odnosno [15]:
( EQmV )2 − ( PG fr xq )2 − V 2
Q r
G max = (11)
fr xq
gde je:
EQm – maksimalno dozvoljena vrednost elektromo-
torne sile generatora „iza” sinhrone popre~ne
reaktanse xq koja odgovara maksimalno do-
zvoljenoj struji rotora;
V – napon na krajevima generatora;
PG – anga`ovana aktivna snaga generatora;
fr – relativna vrednost u~estanosti.
U slu~aju generatora sa cilindri~nim rotorom
(turbogeneratori), vrednost ove elektromotorne sile
iznosi:
EQm = Eqm = Eqmo fr p (12)
a u slu~aju ma{ine sa istaknutim polovima (hidroge-
neratori):
11
 xq xd − xq
EQm = Eqmo fr p +V cos δ G (13)
xd xd
gde je Eqmo elektromotorna sila koja odgovara mak-
simalno dozvoljenoj struji rotora pri nominalnoj
u~estanosti, p je faktor koji zavisi od tipa pobudnog
sistema (npr. p=1, ako pobudna struja ne zavisi od
brzine obrtanja), δG je tzv. „unutra{nji” ugao genera-
tora, a xd je podu`na sinhrona reaktansa.
Elektromotorna sila Eqmo odre|uje se preko sle-
de}eg izraza [15]:
I fn
Eqmo = m Vn (14)
I fo
gde je Ifo pobudna struja koja u praznom hodu pri
nominalnoj brzini obrtanja obezbe|uje nominalni
napon na krajevima Vn, a Ifn je pobudna struja koja
obezbe|uje tu istu vrednost napona, pri nominalnom
optere}enju. Preko faktora m ozna~ena je mogu}-
nost preoptere}enja pobudnog namotaja, koja je za-
visna od vremena trajanja preoptere}enja. Prema
[15], vrednost ovog faktora kre}e se od 1,05 do 2, za
vreme trajanja preoptere}enja od 3 600 s do 20 s.
Dakle, pomo}u izraza (14) odre|uju se veli~ine
elektromotorne sile Eqmo, a posredstvom izraza (12)
i (13) veli~ina EQm, da bi se kona~no, preko izraza
(11), odredila tra`ena maksimalno dozvoljena reak-
tivna snaga koja odgovara maksimalno dozvoljenoj
struji rotora, koja je stvarno fizi~ko ograni~enje.
Naravno da nije potrebno posebno da se nagla-
{ava koliko ovakav prilaz utvr|ivanju grani~nih re-
aktivnih snaga generatora doprinosi ta~nijoj evalu-
aciji relevantnih tehni~kih efekata uvedene kompen-
zacije reaktivne snage.
Za postdinami~ka kvazistacionarna stanja na-
stala nakon dejstva sistema automatske sekundarne
regulacije u~estanosti i snaga razmene, i dalje su ak-
tuelne jedna~ine balansa oblika (7), ali samo za ge-
neratore koji nisu uklju~eni u tu vrstu regulacije, kao
i jedna~ine (8). Efekti sekundarne regulacije u~esta-
nosti i snaga razmene obuhvataju se preko slede}ih
jedna~ina:
ΔPi = PGOi − k pi Δf + k sij DEB j − Pi =  ,i ∈ NSR (15)
RGSj = PRj – PRPj + Bj Δf = 0 , j∈M (16)
gde je :
NSR – ukupan broj, odnosno oznaka skupa genera-
tora koji u~estvuju u sekundarnoj regulaciji
u~estanosti i snaga razmene;
M – broj, odnosno oznaka skupa regulacionih base-
na u zajedni~kom sinhronom paralelnom radu;
kjsi – koeficijent participacije i-tog generatora u se-
kundarnoj regulaciji u~estanosti i snaga razme-
ne j-tog regulacionog basena;
12
PRj, PRPj – stvarni i programirani total razmene sna-
ga j-tog regulacionog basena;
Bj – sekundarna regulaciona energija j-tog basena;
DEBj – debalans aktivne snage j-tog regulacionog
basena u kome je generator „i’’;
RGSj – regulaciona gre{ka j-tog basena.
Jedna~ine (15) se odnose na generatore u regu-
lacionim elektranama, a jedna~ine (16) defini{u re-
gulacione gre{ke u posmatranim regulacionim base-
nima.
Dakle, slede}i logiku i tok funkcionisanja siste-
ma za automatsku sekundarnu regulaciju, potrebno
je na}i takvo stanje u kome se regulaciona gre{ka
RGSj anulira (naravno, ako u regulacionom basenu,
gde je nastao debalans postoji dovoljna regulaciona
rezerva). Me|utim, ako te rezerve nema u dovoljnom
iznosu za nastali debalans aktivne snage DEBj ({to
nije redak slu~aj u praksi), dobi}e se ostvareno post-
dinami~ko kvazistacionarno stanje, u kome je realno
preslikana (ne)mogu}nost sekundarne regulacije da
u potpunosti elimini{e nastalu regulacionu gre{ku.
Jedna~ine balansa za potro{a~ke ~vorove, koji
nisu obuhva}eni neposrednim u~e{}em uvedene re-
locirane kompenzacije reaktivne snage, imaju slede-
}i oblik:
ΔPi= PLi (Vi,f) – Pi = 0 (17)
ΔQi=QLi(Vi,f)-Qi=0; i∈NL (18)
gde je :
NL – ukupan broj, odnosno oznaka skupa svih „ne-
proizvodnih” ~vorova (NL=N-NG);
N – ukupan broj, odnosno oznaka skupa svih ~voro-
va EES-a;
PL(V,f), QL(V,f) – aktivna i reaktivna snaga potro{a-
~a kao slo`ene nelinearne funkcije
od napona i u~estanosti.
Od niza postoje}ih prilaza modelovanju potro-
{a~a, odabran je prilaz, izlo`en u [9], obzirom na
njegovu fleksibilnost i {iroke mogu}nosti uva`ava-
nja razli~itih vrsta uticaja napona i u~estanosti. U
pomenutom prilazu. aktivna i reaktivna snaga potro-
{a~a, kao slo`ene nelinearne funkcije od napona i
u~estanosti, defini{u se na slede}i na~in:
PLi (Vi , f ) = PLOi (1 + klai
′ Δf ) •
[
• ) p1i + p2 i (Vi / Voi ) N1i + p3i (Vi / Voi )2 ] (19)
QLi (Vi , f ) = QLOi (1 + klri′ Δf ) •
(20)
[
• q1i + q2 i (Vi / Voi ) N 2 i + q3i (Vi / Voi )2 ]
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
gde je:
PLOi, QLOi – aktivna i reaktivna snaga potro{a~a u
polaznom ustaljenom stanju za Vi=Voi i
f=f0;
kla, klr – koeficijenti samoregulacije po u~estanosti
aktivnih, odnosno reaktivnih snaga potro-
{a~a;
p1i, q1i – deo aktivne, odnosno reaktivne snage po-
tro{a~a koji ima konstantnu vrednost;
p2i, q2i – deo ukupne aktivne, odnosno reaktivne
snage potro{a~a proporcionalan N1i-tom,
odnosno N2i-tom stepenu napona na njego-
vim krajevima;
p3i, q3i – deo ukupne aktivne, odnosno reaktivne
snage potro{a~a koji ima karakter kon-
stantne impedanse.
Upravlja~ke varijable, koje su definisane na
eksplicitni na~in preko uvedenih snaga kompenzaci-
je reaktivne snage QOCi, (i∈NQU), potrebnih da
obezbede zadati faktor snage cosϕizi na po~etku iza-
branih elementa, relociraju se na NOCi (i∈NQU)
unapred definisanih ~vorova u iznosima QOC^ik, na
slede}i na~in:
QOC^ik=kQikQOCi, i∈NQU; k∈NOCi (21)
gde je kQik koeficijenat u~e{}a ~vora „k’’ u snazi
kompenzacije QOCi.
Porebno je napomenuti, da sam izbor ovih ~vo-
rova, na koji se relociraju dobijeni iznosi kompenza-
cije reaktivne snage, asocirani izabranim elementi-
ma, predstavlja delikatniji deo razvijene metode
upravljanja. Naravno, istu takvu delikatnost ima i
definisanje koeficijenta u~e{}a kQik izabranih ~voro-
va.
Relociranje potrebne snage kompenzacije na
NOCi unapred definisanih ~vorova dovodi do slede-
}ih, novih jedna~ina balansa:
ΔQikC=QLk(Vk,f)-Qk-QOC^i=0,
i∈NQU; k∈NOCi (22)
Na taj na~in, matemati~ki model za upravljanje
tokovima reaktivnih snaga na po~etku NQU odabra-
nih elemenata, relociranjem potrebne kompenzacije
reaktivne snage QOCi, kao eksplicitne upravlja~ke
varijable, na NOCi (i∈NQU) unapred definisanih
~vorova saglasno relaciji (21), svodi se na jedinstve-
ni sistem simultanih nelinearnih algebarskih jedna-
~ina.
Taj sistem jedna~ina za stanje nastalo dejstvom
primarne regulacije napona i u~estanosti sa~injavaju
jedna~ine balansa oblika (4), (7), (8), (17), (18) i
(22), uz striktno zadovoljenje uslova (9) i (10). Za
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
postdinami~ka kvazistacionarna stanja nastala na-
kon dejstva sistema automatske sekundarne regula-
cije u~estanosti i snaga razmene, ovim jedna~inama
pridru`uju se jedna~ine balansa oblika (15), i to sa-
mo za generatore koji su uklju~eni u sekundarnu re-
gulaciju, kao i jedna~ine (16).
U ovim sistemima jedna~ina figuri{u slede}e
dve grupe nepoznatih varijabli:
– vektor upravlja~kih varijabli QOC, dimenzije
NQU, koji se relocira na odgovaraju}a, unapred
selektivno izabrana ~vori{ta NOCi (i∈NQU), sa-
glasno relaciji (21) ;
– vektor stanja, koji sadr`i subvektor θ, dimenzije
(N-1), skalar f i subvektor V, dimenzije (NSV +
NL).
Za stanje nastalo nakon sekundarne regulacije,
vektoru stanja pridru`uje se:
– subvektor DEB, dimenzije M, ~iji su elementi iz-
nosi debalansa aktivnih snaga u razmatranim regu-
lacionim basenima, nastalih kao posledica nastalih
promena u odnosu na polazno, ravnote`no stanje.
Na taj na~in, definisani matemati~ki model
upravljanja tokovima reaktivnih snaga svodi se na
odre|ivanje vektora upravlja~kih varijabli, odnosno
ukupnog iznosa snaga kompenzacije (QOCi, i∈NQU),
relocirane na unapred zadate ~vorove NOCi,
(i∈NQU)), a koje su potrebne za ostvarenje zadatih
faktora snaga cosϕizi na po~etku odabranih eleme-
nata, simultano sa jedna~inama balansa oblika (4),
(7), (8), (15), (16), (17), (18) i (22)), striktno respek-
tuju}i ograni~enja (3), (9) i (10).
3. METODA RE[AVANJA
FORMIRANOG MODELA UPRAVLJANJA
TOKOVIMA REAKTIVNIH SNAGA
3.1. Uvedene predpostavke i upro{}enja
Sasvim je jasno da prethodno formirani mate-
mati~ki model upravljanja tokovima reaktivnih sna-
ga mo`e uspe{no da se re{ava primenom metode
Newton-Raphson-a [16], imaju}i u vidu op{te po-
znate njene dobre osobine, prvenstveno vezane za
pouzdane karakteristike kvadratne konvergencije.
Me|utim, posebni izazov u pogledu traganja za
jednostavnijim, ali i dalje efikasnim tehnikama re{a-
vanja, pru`ao je sam na~in modelovanja kompenza-
cije, pri kome elementi matrice admitansi ~vorova
EES-a ostaju nepromenjeni po ugradnji potrebnih
vrednosti snaga kompenzacije, uz o~uvanje njene
po~etne simetrije. U pomenutom kontekstu, inspira-
ciju za postavljeni cilj dao je op{te poznati brzi ras-
pregnuti postupak Stott-Alsac-a [17], koji je u osno-
13
vi bio razvijen za re{avanje tzv.konvencionalnog
modela tokova snaga.
Dakle, razvoj tehnike re{avanja formiranog mo-
dela upravljanja tokovima reaktivnih snaga, po{ao je
od oblika re{enja koji daje primena metode Newton-
Rhapson-a [16] na prethodno date jedna~ine balansa
snaga (jedna~ine (4), (7), (8), (15), (16) i (22)), koje
su merodavne za stanja nakon dejstva primarne re-
gulacije napona i u~estanosti.
Dalje, polaze}i od tako dobijenog oblika re{e-
nja, uvodi se niz opravdanih upro{}enja i pretpo-
stavki kod formiranja odgovaraju}ih submatrica ko-
eficijenata. Pri tom, trebalo bi posebno da se nagla-
si, da su uvedena upro{}enja i pretpostavke bili sa-
mo u cilju pojednostavljenja same tehnike re{avanja
(jer re~ je samo o odgovaraju}im modifikacijama
matrice Jakobijana, koju daje metoda Newton-
Rhapson-a), a ne samog formiranog modela upra-
vljanja tokovima reaktivnih snaga, koji je sa~uvao
svoju autenti~nost.
Za formirani model upravljanja, a sve u pome-
nutom cilju pojednostavljenja njegove tehnike re{a-
vanja, najpre se zanemaruje, tokom pojedine iteraci-
je, uticaj promene napona na aktivne snage, kao i
uticaj promene ugla na reaktivne snage. Time odgo-
varaju}e submatrice u matrici Jakobijana postaju
nula matrice, odnosno izvr{eno je rasprezanje vari-
jabli tokom pojedine iteracije. Tako|e, zanemaruje
se uticaj karakteristika potro{a~a na odgovaraju}e
elemente Jakobijana, odnosno sada ve} submatrica
koeficijenata.
Slede}a uvedena upro{}enja, koja su detaljno
prikazana i obrazlo`ena u [8, 18], proiza{la su iz uo-
bi~ajenog odnosa konduktansi i susceptansi u real-
nim visokonaponskim mre`ama. Zatim, u submatri-
cama koeficijenata za aktivnu snagu za module na-
pona se usvaja nominalna vrednost, odnosno Vn =1
p.u.
Novi momenat u, odnosu na prethodno re~eno,
je u tzv. „Q-V’’ konturi, odnosno prisustvo jedna~i-
na balansa oblika (4), i pro{irenih jedna~ina balansa,
oblika (22).
Imaju}i u vidu strukturu jedna~ina (21) i (22), u
submatrici koeficijenata koja se odnosi na reaktivne
snage javi}e se novi elementi koji se odnose na uve-
deno upravljanje i koji imaju vrednosti kQik,
(i∈NQU; k∈NOCi).
Dalje, javljaju se novi elementi, koji su posledi-
ca prisustva jedna~ina balansa oblika (4), odnosno
jedna~ina (6). Imaju}i u vidu strukturu jedna~ina
(6), novi elementi koji su asocirani modulima napo-
na, ima}e konstantne vrednosti, kako }e to biti poka-
zano u narednom izlaganju. Na kraju, novi elemen-
ti, vezani za uvedenu vrednost upravljanja, ima}e
nultu vrednost.
14
3.2. Brzi postupak sa razdvajanjem varijabli
Uz sve prethodno ura|eno, iskori{}ena je ideja
izlo`ena u [17], da se formiraju koli~nici elemenata
vektora debalansa sa aktuelnim vrednostima napo-
na, kao i ideja da se u submatrici koeficijenata koja
se odnosi na aktivne snage zanemaruju rezistanse, a
u submatrici koja se odnosi na reaktivne snage, da se
dupliraju {antovi.
Na taj na~in, za odre|ivanje kvazistacionarnog
stanja nakon dejstva primarne regulacije napona i
u~estanosti, aktuelna su slede}a dva sistema ras-
pregnutih jedna~ina, koja se sukcesivno iterativno
re{avaju (smisao uvedenih subiteracionih indeksa k
i l):
k k+1
ÄP/V B' F Äθ (23)
=
ÄPr/V Br Fr Ä(Äf)
l l+1
c
ÄQ /V B "
Bq ÄV
(24)
=
ÄQc/V Bv Bc ÄQOC
U dobijenom sistemu jedna~ina (23), koji se od-
nosi na aktivne snage, subvektor debalansa („mi-
smatch”) ΔP/V, dimenzije N-1, odre|uje se saglasno
relacijama (7) za generatorske ~vorove i relacijama
(17), za ostale ~vorove.
Skalar ΔPr/V odgovara referentnom ~voru, koji
se bira proizvoljno i koji ima fiksnu vrednost ugla
(uobi~ajeno je da je to nulta vrednost), a uveden je
radi eliminacije singulariteta.
U sistemu jedna~ina (24), koji se odnosi na re-
aktivne snage, subvektor debalansa ΔQc/V, dimenzi-
je NSV + NL, odre|uje se saglasno prethodno datim
relacijama (8) i (18), odnosno relacijama (22) za
NOCi unapred definisana ~vori{ta u kojima se, sa-
glasno tako|e unapred zadatom faktoru u~e{}a, relo-
ciraju dobijene potrebne snage kompenzacije reak-
tivne snage.
Subvektor ΔQc/V, koji se odnosi na elemente na
~ijem po~etku se `eli ostvarenje takvog toka reaktiv-
ne snage, koji odgovara zadatoj vrednosti faktora
snage, odre|uje se posredstvom relacije (4).
Na taj na~in, do tra`enih vrednosti snaga kom-
penzacije QOCi (i∈NQU), relocirane na NOCi una-
pred specificiranih ~vorova, saglasno relaciji (21), a
koje obezbe|uju zadate tokove reaktivnih snaga na
po~etku odabranih elemenata i tra`enih vrednosti
vektora stanja, koji sadr`i subvektor θ, dimenzije
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
(N-1), skalar f i subvektor V, dimenzije (NSV + NL),
dolazi se sukcesivnim iterativnim re{avanjem dva
raspregnuta sistema jedna~ina (23) i (24).
U njima, {to se posebno nagla{ava, elementi
svih prisutnih submatrica koeficijenata B′, B’r, F, Fr,
B”, Bq, Bv i Bc imaju konstantne vrednosti, za nepro-
menjenu topologiju.
Kvadratna submatrica B′, dimenzije (N-1) je
identi~na odgovaraju}oj submatrici u poznatoj brzoj
dekuplovanoj metodi [17], a submatrica F, dimenzi-
je (N-1) x 1 ima slede}e elemente:
⎧k pi i ∈ NG
Fi = ⎨ (25)
⎩ i ∈ NL
Tako|e, kvadratna submatrica B”, dimenzije
(NSV+NL), je identi~na odgovaraju}oj submatrici u
pomenutoj metodi. Jedina razlika je u uve}anoj di-
menziji submatrice B” (sada je NSV+NL), i pro{ire-
nju dijagonalnih elemenata vezanih za generatore
koji imaju stati~ku karakteristiku napon – reaktivna
snaga (pro{irenje za veli~inu QGoi / (sViVGoi2)).
Submatrica Bq, dimenzije (NSV + NL) x NQU
ima samo elemente koji su asocirani ~vorovima u
kojima se relociraju dobijeni iznosi snaga kompen-
zacije, ~iji je oblik:
bqik = kQik/Vn, i∈NQU; k∈NOCi (26)
Dalje, submatrica Bv, dimenzije NQU x (NSV+
NL), asocirana modulima napona, saglasno jedna~i-
ni (4), odnosno jedna~ini (6), ima}e elemente:
bvk = bkm+2bko, k ∈ NC (27)
bvm = bkm, m ∈ NC (28)
Na kraju, submatrica Bc, je kvadratna, reda
NQU, i ima samo dijagonalne elemente, koji imaju
nultu vrednost.
Za stanja nastala nakon dejstva sekundarne re-
gulacije u~estanosti i snaga razmene, uz jedna~ine
(4), (7), (8), (15), (16) i (22), aktuelne su jedna~ine
(15), koje se odnose na generatore koji su uklju~eni
u sekundarnu regulaciju u~estanosti i snaga razmene
i jedna~ine (16), koje defini{u iznose regulacionih
gre{aka u posmatranim regulacionim basenima.
U [8, 18] je pokazano da se analognim postup-
kom (primena metode Newton-Raphson-a metoda i
uvo|enje opravdanih pretpostavki i upro{}enja) do-
bijaju odgovaraju}a dva sistema raspregnutih jedna-
~ina. Tako|e, u [8, 18] je pokazano da se tako dobi-
jeni, ina~e jednostavan model odre|ivanja tokova
snaga, mo`e dalje uprostiti, {to se posti`e odvojenim
ra~unanjem regulacionih gre{aka, odnosno debalan-
sa podsistema.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
Prakti~no je re~ o jo{ jednom rasprezanju to-
kom iterativne procedure, koje omogu}uju osobine
procesa sekundarne regulacije. Opravdanost tog ras-
prezanja proizilazi iz same „fizike” tretiranog feno-
mena, odnosno iz ~injenice da se automatska sekun-
darna regulacija u~estanosti i snaga razmene (narav-
no, uz ispunjenje svih uslova za njeno normalno
funkcionisanje), obavlja mirno, sporo i, {to je naj-
zna~ajnije, u uslovima srazmerno malih promena
veli~ina stanja.
Na taj na~in i dalje su aktuelni raspregnuti pod-
sistemi jedna~ina (23) i (24), s tim da su sada u vek-
toru DP/V prisutne, u skladu sa (15), koordinate ve-
zane za regulacione elektrane, odnosno tokom itera-
tivne procedure vr{e se korekcije vektora DP/V, ko-
je bi trebalo prakti~no da elimini{u nastale regulaci-
one gre{ke.
Kao {to se iz prikazanog modela odre|ivanja
tokova snaga uo~ava, on je formiran za najop{tiji
slu~aj pojave regulacionih gre{aka u svim regulaci-
onim basenima, odnosno obuhva}eni su slu~ajevi
(koji se izbegavaju u praksi) njihovih neuskla|enih
primarnih i sekundarnih regulacionih konstanti.
Ina~e, sa tog modela veoma se lako prelazi na slu-
~aj kada je poznati Darieusov princip neintervenci-
ja [11] obezbe|en (potpuna uskla|enost primarnih i
sekundarnih regulacionih konstanti), odnosno kada
figuri{e samo regulaciona gre{ka podsistema u ko-
me se desio poreme}aj, a koja treba da se elimini{e
dejstvom regulacionih elektrana samo toga podsi-
stema.
Tako|e, potrebno je napomenuti da prikazani
model tokova snaga omogu}uje odre|ivanje i stanja
u kojima nije bilo dovoljne regulacione rezerve
(proces ra~unanja se zaustavlja kada prakti~no nema
vi{e promena regulacione gre{ke-indikacija da se
ustalila, zbog nedostatka potrebne regulacione re-
zerve).
Na kraju, potrebno je posebno da se naglasi i is-
takne, da se u odnosu na prilaz koji bi bio baziran na
klasi~nom modelu tokova snaga, sada javljaju sub-
matrice F i Fr, koje su asocirane kvazistacionarnoj
vrednosti jedinstvene u~estanosti f. Indeks „r”, kako
je to ve} re~eno, govori da se radi o referentnom
~voru.
Me|utim, za razliku od klasi~nog modela toko-
va snaga, u kome referentni ~vor (uveden iz istih
razloga – eliminacija singulariteta) je istovremeno i
balansni, sada svi ~vorovi imaju karakter balansnog.
Odnosno, u uspostavljanju novih kvazistacionarnih
stanja, dobijenih u~inkom uvedene kompenzacije
reaktivne snage (i poreme}aja, ako se oni razmatra-
ju), u~estvuju svi generatorski ~vorovi (srazmerno
svojim primarnim, odnosno sekundarnim regulacio-
nim konstantama) i svi potro{a~ki ~vorovi (u skladu
15
sa svojim zavisnostima od napona i u~estanosti).
Ova osobina razvijene metode je krucijalna, jer evi-
dentno omogu~uje ta~niju evaluaciju relevantnih
tehni~kih efekata uvedene kompenzacije reaktivne
snage (i efekata poreme}aja, kada se razmatraju), a
time omogu}uje i ta~niju tehno-ekonomsku analizu
njene opravdanosti.
4.TEHNO-EKONOMSKA
ANALIZA OPRAVDANOSTI UVEDENE
KOMPENZACIJE REAKTIVNE SNAGE
Prakti~na primena prethodno izlo`ene metode
upravljanja tokovima reaktivnih snaga, uvo|enjem
potrebnih vrednosti kompenzacije u pogodno oda-
brane lokacije, mo`e da daje niz korisnih pokazate-
lja, koji govore o neposrednim tehni~kim efektima
toga uvo|enja. To se u prvom redu odnosi na:
– pobolj{anje naponskih prilika u analiziranom
EES;
– smanjenje reaktivnog optere}enja generatora u
analiziranom EES, odnosno pove}anje njihove re-
zerve u reaktivnoj snazi;
– smanjenje gubitaka aktivne i reaktivne snage u
analiziranom EES;
– promene stanja na interkonektivnim dalekovodi-
ma razmatrane interkonekcije.
Uklju~ivanjem karakteristi~nih poreme}aja u
kontekst razvijene metode, dobijaju se slede}i poka-
zatelji:
– ocena kriti~nosti analiziranog poreme}aja, u po-
gledu naponsko-reaktivnih prilika, sa posebnim
osvrtom na indikaciju mogu}nosti nastanka na-
ponskog sloma;
– ocena pobolj{anja stati~ke sigurnosti rada analizi-
ranog EES i njegovog okru`enja, koje je nastalo
kao posledica uvedene kompenzacije reaktivne
snage;
– neophodnost uvo|enja dodatne kompenzacije re-
aktivne snage u cilju minimizacije rizika od poja-
ve naponskog sloma, problematike koja je danas
posebno aktuelna [19], imaju}i u vidu poznata, ve-
oma neprijatna iskustva savremenih EES u bliskoj
pro{losti.
Naravno, sada se postavlja su{tinsko pitanje
kako sve ovo vrednovati, odnosno izvr{iti valjanu
tehno-ekonomsku analizu opravdanosti dobijenih iz-
nosa za snage kompenzacionih ure|aja.
U pomenutom cilju, za sada se fokusira samo
efekat smanjenja gubitaka aktivne snage, odnosno
energije u analiziranom EES-u, za koji je omogu}e-
na eksplicitnija valorizacija, a {to ne bi bio slu~aj sa
16
ostalim, prethodno pomenutim, nesumnjivo korisnim
efektima.
Kad je re~ o problematici gubitaka, i za nju va-
`i konstatacija o izuzetno velikom broju publikova-
nih radova, koje je nemogu}e citirati u okviru raspo-
lo`ivog prostora za rad ove vrste. Dakle, dilema je
bila kako to, u mno{tvu razli}itih prilaza razli~ite
slo`enosti, uraditi na racionalan i efikasan na~in,
imaju}i u vidu svu komleksnost problematike gubi-
taka, a da se u dobijene rezultate mo`e verovati?
Autor ovoga rada se opredelio za jedan, relativ-
no jednostavan ali i dovoljno indikativan prilaz, ko-
ji, uz odgovaraju}e analize osetljivosti, mo`e da do-
vede do `eljenog rezultata. Zapravo, re~ je o prilazu,
koji je ve} bio kori{}en u Elaboratu [7], ~iji rezulta-
ti su ve} implementirani u praksi, sa nizom pozitiv-
nih efekata za rad EES Srbije.
U tom prilazu, efekti uvedene snage kompenza-
cije reaktivne snage, sagledavaju se preko promena
(odnosno smanjenja – jer tada jedino kompenzacija
ima prakti~nog smisla) godi{njih tro{kova gubitaka
elektri~ne energije ΔTg, koji se odre|uju preko sle-
de}e relacije:
ΔTg = ΔPg ⋅τ ⋅ c g (29)
gde je:
ΔPg – iznos smanjenja maksimalnih gubitaka aktiv-
ne snage usled uvedene kompenzacije reak-
tivne snage;
τ – ekvivalentno vreme trajanja maksimalnih gubi-
taka aktivne snage;
cg – cena gubitaka elektri~ne energije.
Dakle, postavlja se pitanje kako do}i do ade-
kvatnih vrednosti za veli~ine ΔPg, τ i cg.
Veli~ina ΔPg se odnosi na vr{no stanje, i ona }e di-
rektno proizilaziti iz rezultata primene razvijene meto-
de za to vr{no stanje, obzirom da se raspola`e sa vred-
nostima i strukturom gubitaka aktivne snage u pola-
znom stanju i stanju nakon izvr{ene kompenzacije.
Na~ini odre|ivanja vrednosti τ, tako|e su pri-
sutni u izuzetno velikom broju publikovanih radova,
od kojih se navodi referenca [20], koja, na jedan ja-
san i pregledan na~in, vr{i elaboraciju razmatranog
problema. Tako|e, i autor ovoga rada imao je odgo-
varaju}ih iskustava sa ovom problematikom, deo
kojih je izlo`en u [21, 22].
U Elaboratu [7] se operisalo sa vredno{}u
τ = 3 500 h (za Tm=5 000 h – ekvivalentno vreme
trajanja maksimalnog optere}enja), a za cenu gubi-
taka elektri~ne energije je uzeto da iznosi
0,05 €/kWh.
Ostaju}i kod ovakvog prilaza, mogu}e je izvr{i-
ti estimaciju broja godina ng za koji se isplati ulo`e-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
na investicija za kompenzaciju reaktivne snage u iz-
nosu IOC, sa aspekta u{teda u gubicima elektri~ne
energije, na slede}i na~in:
ng = IOC/ΔTg (30)
Do veli~ine IOC se dolazi na slede}i na~in:
NQU
IOC = ∑
i =
QOC ni coc (31)
gde je:
QOCni – ukupan iznos potrebne snage kompenzaci-
onih ure|aja reaktivne snage, prera~unatih
na nominalni napon (i∈NQU);
coc – jedini~na cena kompenzacionih ure|aja.
Razvijena metoda upravljanja daje kao rezultat
veli~ine QOCi (i∈NQU), koje va`e za dobijene
vrednosti napona, pa se stoga, za dalju prakti~nu
upotrebu, one prera~unavaju na nominalni napon.
Prethodno izlo`eno je samo jedna od niza mo-
gu}ih opcija re{avanja postavljenog tehno-ekonom-
skog problema. Ta opcija, naravno da ne spada u so-
fisticiranije prilaze, jer je bazirana na odgovaraju-
}im aprokcimacijama (a neke od kojih su prisutne i
u stro`im prilazima), koje su omogu}ile njenu jed-
nostavanost. Me|utim, kako }e to biti pokazano u
delu ovoga rada, koji se bavi primerima prakti~ne
primene razvijene metode, ova izabrana opcija, uz
odgovaraju}e analize osetljivosti, mo`e da dovede
do `eljenog rezultata, kao {to je to bilo u slu~aju re-
zultata Elaborata [7].
5. RA^UNARSKI PROGRAM UCOSFI
Na bazi izlo`enog matemati~kog modela upra-
vljanja tokovima reaktivnih snaga, razvijene tehnike
njegovog re{avanja i izabranog na~ina tehno-eko-
nomske analize opravdanosti uvedene kompenzaci-
je, u Institutu „Nikola Tesla” razvijen je ra~unarski
program UCOSFI (Upravljanje COSFI – faktorom
snage).
Ovaj ra~unarski program, koji pored glavnog
programa ima 45 potprograma tipa subroutine, omo-
gu}uje tretiranje interkonekcija sa 10 000 ~vorova,
30 000 grana, 2 000 generatora, 4 000 transformato-
ra, 200 regulacionih basena, 100 elemenata na ~ijem
po~etku se zadaje faktor snage i 500 ~vorova na ko-
jima se relociraju dobijeni iznosi snaga kompenzaci-
je. Sve ulazne datoteke, preko kojih se defini{e po-
lazno stanje, u potpunosti su kompatibilne sa odgo-
varaju}im datotekama koje koristi najnovija, una-
pre|ena verzija ra~unarskog programa STATIC [23]
i PRIMCONT [24].
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
Ta ~injenica je posebno apostrofirana, jer govo-
ri o prakti~noj mogu}nosti udobne komplementarne
primene ra~unarskih programa STATIC, PRIM-
CONT i UCOSFI, koji su organski delovi jedne ve-
oma {iroke i kompleksne celine koja se bavi re{ava-
njem naponsko-reaktivne problematike u prenosnim
mre`ama savremenih elektroenergetskih interko-
nekcija. Kako je to ve} re~eno, karakteristike i mo-
gu}nosti ove celine bi}e predmet posebnog rada, ko-
ji se nalazi u pripremi.
Na slici 1 daje se upro{}eni dijagram toka odvi-
janja programa UCOSFI, odnosno toka i na~ina
upravljanja tokovima reaktivnih snaga u normalnim
i poreme}enim stanjima elektroenergetskih interko-
nekcija.
Prora~uni po~inju formiranjem i sre|ivanjem
svih potrebnih ulaznih podataka razmatrane interko-
nekcije (blok 1). U takve podatke spadaju i podaci
sa kojima se vr{e prethodno opisane tehno-ekonom-
ske analize opravdanosti uvedene kompenzacije.
Po sre|ivanju ulaznih podataka, vr{i se prora-
~un polaznog stanja, odnosno prora~un tokova sna-
ga i naponskih prilika primenom procedure („samo-
pokretanje’’), koja je detaljno opisana u [18, 25]
(blok 2). To spada u veoma va`nu fazu odvijanja
programa, jer se omogu}uje otklanjanje uo~enih
gre{aka u ulaznim podacima (koje na`alost nisu ret-
ke, kada je „ljudski faktor’’ u pitanju). Za ovo pola-
zno stanje se utvr|uju oni pokazatelji (veli~ina i
struktura gubitaka aktivne i reaktivne snage, veli~i-
ne i struktura generisanja reaktivne snage od strane
dalekovoda i veli~ine reaktivne rezerve generatora),
~ije se promene dalje prate, a koje su veoma indika-
tivne u pogledu utvr|ivanja relevantnih tehi~kih efe-
kata uvedene kompenzacije reaktivne snage.
U daljem odvijanju ovog ra~unarskog progra-
ma, njegovom Korisniku stoje na raspolaganju opci-
je I, II i III.
Izborom opcije I, po odre|ivanju tokova snaga
u polaznom stanju, dalje se obavljaja specifikacija
potencijalno „kriti~nih regiona’’, sa aspekta napon-
sko-reaktivnih prilika (blok 3). Na osnovu zadate
vrednosti za faktor snage, registruju se svi elementi
(prakti~no se radi o TS 400/110 kV/kV i 220/110
kV/kV kada je re~ o naponsko- reaktivnim prilikama
u prenosnoj mre`i, kao i TS 110/x kV/kV, kada je
neophodno i modelovanje relevantnih delova mre`a
na x naponskom nivou), koji imaju manju vrednost
faktora snage od zadatog.
Ujedno, formira se odgovaraju}a izlazna dato-
teka, u kojoj se registruju svi ti elementi, ~ija je po-
tencijalna „kriti~nost’’ utvr|ena na ovakav na~in,
kao i sva ~vori{ta koja su povezana sa krajem tih
elemenata. Uz sve to, sra~unavaju se i faktori u~e{}a
tih ~vorista u potrebnoj snazi kompenzacije, na bazi
17
vrednosti svoga tangesa. Ova izlazna datoteka for-
matizovana je na identi~an na~in kao ulazna datote-
ka, u kojoj se defini{u svi relevantni podaci vezani
za utvr|ivanje potrebne snage kompenzacije i njene
relokacije na odabrane ~vorove. Time je Korisniku
zna~ajno olak{an dalji rad oko definisanja razli~itih
mogu}ih scenarija upravljanja tokovima reaktivnih
snaga.
Ako je izabrana ova opcija, po izvr{enoj global-
noj dijagnostici naponsko-reaktivnih prilika, pro-
gram se zaustavlja, ~ime se Korisniku omogu}uje
mali predah u okviru koga ima mogu}nost da racio-
nalno osmisli dalji rad.
Izborom opcije II, po odre|ivanju tokova snaga
u polaznom stanju, tako|e se registruju svi ~vorovi
(prakti~no je re~ o TS 110/x kV/kV), koji imaju ma-
nju vrednost faktora snage od zadatog, a zatim se vr-
{i, tamo gde je to potrebno, korekcija reaktivnog op-
tere}enja za zadati faktor snage (blok 4). Sa tako ko-
rigovanom reaktivnom potro{njom, vr{i se odre|i-
vanje tokova snaga (blok 5), posredstvom ve} po-
menute procedure [18, 25].
Po odre|ivanju novog ravnote`nog stanja, na-
stalog nakon izvr{ene redukcije reaktivnog optere-
}enja u ~vorovima koja su imala manju vrednost
faktora snage od zadatog, utvr|uju se promene svih
relevantnih pokazatelja u odnosu na polazno stanje,
a zatim se obavlja odgovaraju}a tehno-ekonomska
analiza, na na~in opisan u prethodnom poglavlju
ovoga rada (blok 6). Nakon toga, program se zausta-
vlja, ~ime se Korisniku tako|e omogu}uje mali pre-
dah, koji }e sigurno racionalno da upotrebi.
Dakle, primenom opcija I i II, uz odgovaraju}u
dijagnostiku, sagledavaju se globalni (prete`no)
aspekti naponsko-reaktivnih prilika u analiziranom
EES.
Izborom opcije III, za niz formulisanih scenari-
ja (blok 7), vr{i se upravljanje tokovima reaktivnih
snaga, odnosno utvr|ivanje snaga kompenzacionih
ure|aja, relociranih na unapred zadate ~vorove, po-
trebnih da se ostvari zadati faktor snage na po~etku
posmatranih elemenata. To je mogu}e uraditi za nor-
malno stanje razmatrane interkonekcije i za stanja
nakon poreme}aja.
Postoje slede}e opcije izbora, odnosno formira-
nja liste poreme}aja (blok 8):
– ispadi samo generatora (jednostruki i vi{estruki);
– ispadi samo elemenata (transformatora i daleko-
voda);
– kombinovani ispadi (generatora i elemenata);
– automatsko formiranje liste poreme}aja u razma-
tranoj interkonekciji (obuhvataju se ispadi, u EES-
u od interesa, svih elektrana i svih elemenata koji
su optere}eni iznad unapred zadatog procenta od
svog termi~kog limita);
18
– simultana promena ukupne snage potro{a~a u
EES-u od interesa.
Prva grupa poreme}aja (ispadi samo generato-
ra), kao zasebna celina, uvedena je da bi se prezicno
sagledali efekti poreme}aja, koji, sude}i prema do-
sada{njim, ne samo na{im iskustvima, mogu da bu-
du kriti~ni u pogledu naponsko-reaktivnih prilika.
Automatsko formiranje liste poreme}aja pru`a
veliku udobnost Korisniku, jer su selektovani poten-
cijalno kriti~ni ispadi elemenata, a „poreme}aji’’ ti-
pa simultane promene (pove}anja) ukupne snage
potro{a~a u analiziranom EES-u, mogu biti intere-
santni u kontekstu utvr|ivanja, komplementarno sa
stro`ijim prilazima, me|u kojima spada i prilaz izlo-
`en u [24], pojave naponske (ne)stabilnosti.
Za svaki od uvr{}enih scenarija, vr{i se odre|i-
vanje novih stanja (blok 9), koja su rezultat uvedene
kompenzacije u selektivno odabranim ~vorovima,
neophodne za ostvarenje zadatih faktora snage na
posmatranim elementima. Za stanje nastalo nakon
primarne regulacije napona i u~estanosti, aktuelne
su raspregnute jedna~ine (23) i (24), uz striktno re-
spektovanje ograni~enja (3), (9) i (19).
Za stanje, nastalo nakon sekundarne regulacije
u~estanosti i snaga razmene, koje se odre|uje u pri-
rodnom kontinuitetu sa prethodnim, uz pomenute
jedna~ine i ograni~enja, aktuelne su jedna~ine (15),
koje se odnose na generatore koji su uklju~eni u se-
kundarnu regulaciju u~estanosti i snaga razmene i
jedna~ine (16), koje defini{u iznose regulacionih
gre{aka u posmatranim regulacionim basenima.
Za sva dobijena nova kvazistacionarna stanja
odre|uju se relevantni pokazatelji (veli~ina i struk-
tura gubitaka aktivne i reaktivne snage, veli~ine i
struktura generisanja reaktivne snage od strane dale-
kovoda i veli~ine reaktivne rezerve generatora) i nji-
hove promene u odnosu na polazno, referentno sta-
nje. Zatim se obavlja odgovaraju}a tehno-ekonom-
ska analiza, na na~in opisan u prethodnom poglavlju
ovoga rada (blok10), ~iji je jedan od indikativnih re-
zultata estimirani broj godina za koji se isplati ulo-
`ena investicija za kompenzaciju reaktivne snage, sa
aspekta u{teda u gubicima elektri~ne energije.
Po „obradi’’ svih, unapred pripremljenih scena-
rija, odvijanje ra~unarskog programa UCOSFI se
zaustavlja, a njegovom Korisniku tada ostaje na ras-
polaganju veliki broj korisnih rezultata, koji }e mu,
izme|u ostalog, omogu}iti da olak{a primenu neke
sofisticiranije, optimizacione procedure.
6. PRIMERI PRAKTI^NE PRIMENE
RAZVIJENOG PROGRAMA UCOSFI
Prva prakti~na iskustva u primeni razvijenog ra-
~unarskiog programa UCOSFI sticana su na prime-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
 Uèitavanje
U~itavanje ulaznih
ulaznih
1
podataka
podataka

Odreðivanje
Odre|ivanje tokova
tokova snaga
snaga uu
2 polaznom stanju
stanju
polaznom

Izabrana opcija I ?

Izabrana opcija II ?
Identifikacija
Identifikacija potencijalno
potencijalno da da Korekcija reaktivnog
3 kriti~nih regiona
regiona 4 optereæenja za zadati
kritiènih
faktor snage
da Izabrana opcija III ?

Definisanje scenarija
7 upravljanja tokovima Odreðivanje tokova
STOP reaktivnih snaga 5 snaga za korigovanu
reaktivnu potrošnju
Uva avanje poremeæaja ?

da Uèitavanje
U~itavanje ii “obrada”
„obrada”
8 poreme}aja Analiza globaln ih
poremeæaja 6 efekata korekcije
reaktivnog optereæenja
ne

Upravljanje
Upravljanje tokovima
tokovima
9 reaktivnih snaga
snaga
reaktivnih
STOP

Tehno – ekonomska
10 analiza dobijenih
rezultata

Da li su svi predviðeni ne
poremeæaji razm atrani?
da
ne
Da li su sva predviðena
scenarija obuhvaæena?
da

Sumarni prilaz i
11 komentar dobijenih
rezultata

STOP

Slika 1. Upro{}eni dijagram toka upravljanja tokovima reaktivnih snaga u normalnim

i poreme}enim stanjima elektroenergetskih interkonekcija

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 19

ru Druge UCTE sinhrone zone, koji je formirala
Elektroprivreda Srbije za potrebe funkcionalnog te-
stiranja programske celine za analize sigurnosti i au-
tomatizovanog prora~una grani~nih prenosnih kapa-
citeta [23]. U pitanju je realna interkonekcija sa
1 059 ~vorova (175 generatora i 1 413 grana), koju
sa~injavaju EES Srbije i Crne Gore (SCG), Bosne i
Hercegovine (isto~ni deo) (BH), Makedonije (MK),
Rumunije (RO), Bugarske (BG), Gr~ke (GR) i Alba-
nije (AL). Modelovane su kompletne viskonaponske
mre`e 220 i 400 kV u pomenutim EES (u EES Gr~-
ke, relevantni delovi mre`e 150 kV), uz napomenu
da je kompetno modelovana mre`a 110 kV u EES
Srbije i Crne Gore.
Dakle, sasvim odgovaraju}a „dimenzija proble-
ma” za potrebe sagledavanja karakteristika i mogu}-
nosti razvijene metode, odnosno ra~unarskog pro-
grama UCOSFI. Pri tome, potrebno je napomenuti
da prakti~ni primeri nisu bili u funkciji neposrednog
i celovitog re{avanja problema naponsko-reaktivnih
prilika u prenosnoj mre`i Srbije, jer je to predmet
pomenute Studije „Planiranje izvora reaktivne sna-
ge u prenosnoj mre`i EES Srbije – II faza”, ~ija je
izrada u toku i sa ~ijim rezultatima }e biti upoznata
stu~na javnost. Primeri su, dakle u prvom redu tako
birani da ilustruju karakteristike i mogu}nosti pred-
lo`ene metode, dovode}i je do velikih isku{enja u
pogledu konvergencije razvijenog iterativnog po-
stupka, a da se ujedno sagleda i njena upotrebna
vrednost, u kontekstu {ire celine, sa kojom }e se re-
{avati postavljeni problem.
S obzirom na na~in modelovanja EES Srbije
(modelovane su kompletne viskonaponske mre`e
110, 220 i 400 kV) predmet opservacije bile su TS
400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV, koje su, za razma-
trano stanje, na naponskom nivou 110 kV imale
vrednosti faktora snage manje od zadate u iznosu
0,95.
Razvijena metoda, odnosno ra~unarski program
omogu}uje simultano prisustvo vi{e elemenata na
~ijem po~etku se zadaje `eljena vrednost faktora
snage, ~ije bi ostvarenje bilo postignuto uvo|enjem
kompenzacije u selektivno odabrane ~vorove, {to je
vi{estruko provereno. Naravno, radilo se o elemen-
tima, koji se nalaze na odgovaraju}oj „me|usobnoj
udaljenosti’’, koja i dalje garantuje postojanje lokal-
nog karaktera naponsko reaktivne problematike.
Me|utim, iz prakti~nih razloga, povoljnije je da
se analizira region po region, i da se kvantifikuju po-
jedina~ni efekti, da bi se, nakon toga, vr{ila analiza
za EES u celini.
Jedan od takvih ilustrativnih, odnosno indika-
tivnih primera je TS 400/110 kV/kV Pan~evo 2, 2 x
300 MVA. U analiziranom stanju, tok aktivne i reak-
tivne snage na 110 kV naponskom nivou iznosio je
2 x 144,1 MW i 2x 59,9 Mvar, odnosno vrednost
faktora snage je bila 0,923. Od razvijene metode se
zahtevalo da omogu}i da taj faktor snage bude
0,950, a da se to postigne uvo|enjem potrebne kom-
penzacije u ~vorove 110 kV, navedene u tabeli 1. U
njoj se daju faktori u~e{}a navedenih ~vorova (for-
miranih, srazmerno svojim reaktivnim optere}enji-
ma), dobijeni iznosi snaga kompenzacije(Qc i Qcn –
prera~unata na nominalni napon) i promene napona
u njima (ΔV), nakon izvr{ene kompenzacije. Kako
se to iz ove tabele mo`e uo~iti, izabrani ~vorovi ne
moraju da budu direktno povezani sa sabirnicama
110 kV TS Pan~evo 2 (Bela Crkva, Debelja~a, Vr{ac
1 i Vr{ac 2), ali moraju biti u prirodnoj i logi~noj ve-
zi sa definisanim ciljem.
Dalje, tabela 2 pokazuje kako je to postignuto,
odnosno daje kretanje maksimalnog odstupanja sna-
ga („the maximum power mismatches”) tokom ite-
rativne procedure re{avanja sistema jedna~ina (23) i
(24), korekcije potrebnih snaga kompenzacije i ko-
rekcije odstupanja jedinstvene u~estanosti (Δ(Δf)).

Tabela 1.
Dobijeni iznosi snaga kompenzacije i promene napona nakon izvr{ene kompenzacije

Qc Qcn ΔV
Redni broj Naziv ~vora Faktor u~e{}a
(Mvar) (Mvar) (kV)
1 Bela Crkva 0,051 1,2 1,4 2,06
2 Beograd 7 0,259 6,2 6,6 1,20
3 Pan~evo 3 0,150 3,6 3,7 0,95
4 Pan~evo 4 0,146 3,5 3,6 0,92
5 Alibunar 0,079 1,9 2,1 1,53
6 Debelja~a 0,055 1,3 1,4 1,33
7 Kovin 0,067 1,6 1,7 1,05
8 Vr{ac 1 0,039 0,9 1,1 1,89
9 Pan{evo 1 0,053 1,3 1,3 0,91
10 Vr{ac 2 0,101 2,4 2,8 1,90
Ukupno 1,000 24,1 25,8

20 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Tabela 2.
Maksimalne vrednosti debalansa snaga, vrednosti korekcija potrebnih snaga kompenzacije
i vrednosti korekcija odstupanja jedinstvene u~estanosti tokom iterativne
procedure re{avanja sistema jedna~ina (23) i (24)

max |ΔP| max |ΔQ| max |ΔQc| ΔQoc Δ(Δf)

Broj iteracije
(MW) (Mvar) (Mvar) (Mvar) (Mvar)
1 0,010 0,010 12,535 25,50 0,000 01
2 15,375 0,523 -0,045 -2,65 0,000 05
3 0,609 0,465 0,565 1,27 -0,000 03
4 0,656 0,400 -0,010 -0,12 0,000 03
5 0,186 0,250 0,025 0,05 0,000 00
6 0,056 0,092 -0,005 0,00 0,000 00

Dakle, uo~avaju se veoma dobre karakteristike
konvergencije iterativne procedure re{avanja siste-
ma raspregnutih jedna~ina (23) i (24), jer je bilo po-
trebno svega {est iteracija za zahtevanu ta~nost od
0,1 MW, odnosno Mvar. Pri tome, potrebno je napo-
menuti da je iterativna procedura startovala od utvr-
|enog stanja interkonekcije pre ugradnje kompenza-
cije. Me|utim, mogu} je i tzv. „flat’’(„miran’’) start
(naponi neproizvodnih ~vorova imaju nominalne
vrednosti, a uglovi, nulte vrednosti), koji tako|e si-
gurno dovodi do re{enja, ali je potrebno nekoliko
iteracija vi{e.
Uvo|enjem kompenzacije u navedenim ~voro-
vima u ukupnom iznosu od 24,1 Mvar, odnosno 25,8
Mvar, do{lo bi do smanjenja gubitaka u iznosu od
0,74 MW. Ako bi se za τ usvojila vrednost 3 500 h,
za cenu gubitaka elektri~ne energije vrednost 0,05
€/kWh i za cenu 1 kvar stati~ke baterije kondezato-
ra vrednost 10 €, relacija (30) daje estimirani broj
godina ng = 2. Dakle, za samo dve godine bi se is-
platila ulo`ena investicija za kompenzaciju reaktiv-
ne snage, sa aspekta u{teda u gubicima elektri~ne
energije. Naravno, ovo je samo aproksimacija, ali
veoma indikativna u pogledu potrebe daljeg traganja
za optimalnim re{enjem.
Sastavni deo analiza naponsko-reaktivnih prili-
ka su odgovaraju}e analize sigurnosti. Primenom ra-
~unarskog programa UCOSFI, izvr{ene su analize
stati~ke sigurnosti, uz respektovanje kriterijuma
(n-1), a neki od karakteristi~nih rezultata se daje u
narednim tabelama 3 i 4.
Tabela 3 daje promene gubitaka aktivne snage
za slu~ajeve tretiranih ispada, odnosno neraspolo`i-
vosti, dalekovoda 110 kV. U njoj, uvedene oznake
imaju slede}a zna~enja:
Pij, Qij – tokovi aktivnih i reaktivnih snaga u pola-
znom stanju, pre uvo|enja kompenzacije;
ΔPgo – promene gubitaka aktivne snage u odnosu na
polazno stanje, nakon ispada, bez uvo|enja
kompenzacije;
ΔPgc – promene gubitaka aktivne snage u odnosu na
polazno stanje, nakon ispada, sa uvedenom
kompenzacijom u ukupnom iznosu od 25,8
Mvar;
ΔQc, ΔQcn – ukupno potrebne snage kompenzacije,
koje, za razmatrani ispad, obezbe|uju
zadati faktor snage u iznosu 0,950 na
110 kV strani TS Pan~evo 2;
ΔPgu – promene gubitaka aktivne snage u odnosu na
polazno stanje, nakon ispada i uvo|enja pret-
hodno pomenutih potrebnih snaga kompen-
zacije;
ΔPgoc = ΔPgc – ΔPgo – razlike promena gubitaka u
stanjima, nakon ispada, bez
uvo|enja kompenzacije i
stanjima sa uvedenom kom-
penzacijom u ukupnom iz-
nosu od 25,8 Mvar;
ΔPguc = ΔPgu – ΔPgo – razlike promena gubitaka u
stanjima nakon ispada, bez
uvo|enja kompenzacije i
stanjima sa uvedenom kom-
penzacijom, koja obezbe|u-
ju zadati faktor snage u iz-
nosu 0,950 na 110 kV strani
TS Pan~evo 2.
Dakle, izneti pokazatelji u ovoj tabeli na evi-
dentan na~in pokazuju zna~ajne efekte uvedene
kompenzacije, u slu~ajevima neraspolo`ivosti rele-
vantnih dalekovoda 110 kV, koji gravitiraju TS
400/110 kV/kV Pan~evo 2. Ti efekti su jo{ vidniji u
tabeli 4, koja se odnosi na ispad, odnosno neraspo-
lo`ivost dalekovoda 110 kV Alibunar- Pan~evo. Ona
daje vrednosti napona u relevantnim ~vorovima za
razli~ita normalna i havarijska stanja, u kojoj, uve-
dene oznake imaju slede}a zna~enja:
0 – polazno stanje, pre uvo|enja kompenzacije;
1 – polazno stanje, sa uvedenom kompenzacijom u
ukupnom iznosu od 25,8 Mvar;
2 – stanje nakon razmatranog ispada, pre uvo|enja
kompenzacije;

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 21

 Tabela 3.
Promene gubitaka aktivne snage za slu~ajeve tretiranih ispada

Redni
Ispad elementa
broj
1 Alibunar-Pan~evo
2 Alibunar-Vr{ac 1
3 Debelja~a-Vr{ac 2
4 Ka~arevo-Debalja~a
5 Ka~arevo-Pan~evo
Pij Qij ΔPgo ΔPgc ΔQc ΔQcn ΔPgu ΔPgoc ΔPgoc
(MW) (Mvar) (MW) (MW) (Mvar) (Mvar) (MW) (MW) (MW)
-50,7 -18,2 10,85 8,40 45,7 54,4 5,84 -2,45 -5,01
29,4 9,1 2,02 1,58 31,2 34,6 0,81 -0,44 -1,21
23,2 11,9 3,02 2,65 29,9 33,1 1,81 -0,37 -1,21
38,3 18,6 7,24 6,21 34,7 40,3 4,84 -1,03 -2,40
-38,3 -18,6 7,38 6,21 34,9 40,5 4,88 -1,17 -2,50

Tabela 4.
Naponi u relevantnim ~vorovima za razli~ita normalna i havarijska stanja
(ispad, odnosno neraspolo`ivost dalekovoda 110 kV Alibunar- Pan~evo)
V (kV)
Redni broj Naziv ~vora
0 1 2 3 4
1 Bela Crkva 103,74 105,48 79,40 86,73 91,97
2 Alibunar 107,87 109,14 77,54 85,18 90,64
3 Vr{ac 1 104,97 106,86 80,58 87,66 92,73
4 Vr{ac 2 104,89 106,79 80,88 87,90 92,92

3 – stanje nakon razmatranog ispada, sa uvedenom odgovaraju}ih kompenzacionih ure|aja u pogodno

kompenzacijom u ukupnom iznosu od
25,8 Mvar;
4 – stanje nakon razmatranog ispada, sa uvedenom
kompenzacijom koja obezbe|uju zadati faktor
snage u iznosu 0,950 na 110 kV strani TS Pan-
~evo 2.
Analiziraju}i pokazatelje iz tabele 4, sasvim je
evidentno da bi uvedena kompenzacija spre~ila veo-
ma negativne posledice ispada dalekovoda 110 kV
Alibunar-Pan~evo u pogledu potencijalne mogu}no-
sti pojave naponskog sloma. Na to ukazuju dobijene
veoma niske vrednosti napona u kriti~nim ~vorovi-
ma (79,4, 77,54, 80,58 i 80,88 kV), kada ne bi bilo
kompenzacije.
Naravno, ovakav fenomen (analiza mogu}nosti
pojave naponskog sloma) zahteva stro`iji prilaz, ko-
ji je sastavni deo ve} pomenute jedne veoma {iroke
i kompleksne celine koja se bavi re{avanjem napon-
sko-reaktivne problematike u savremenim elektroe-
nergetskim interkonekcijama. Sastavni deo ove celi-
ne je i, prikazana u ovom radu, metoda, odnosno ra-
~unarski program UCOSFI, koji je u po~etnoj fazi
prakti~ne primene pokazao svoju veliku upotrebnu
vrednost.
7. ZAKLJU^CI
U radu je prikazana jedna nova metoda (i od-
govaraju}i ra~unarski program UCOSFI) upravlja-
nja tokovima reaktivnih snaga, za zadati faktor sna-
ge, na po~etku posmatranih elemenata, uvo|enjem
odabrane ~vorove.
Ova metoda je bazirana na nestandardnim mo-
delima tokova snaga, u kojima, za razliku od klasi~-
nog modela tokova snaga, svi ~vorovi u razmatranoj
interkonekciji imaju karakter balansnog, odnosno, u
uspostavljanju novog kvazistacionarnog stanja kao
rezultat uvedene kompenzacije (i nastalog poreme-
}aja, ako se razmatra), u~estvuju svi generatorski
~vorovi (srazmerno svojim primarnim regulacionim
konstantama i statizmima primarne regulacije napo-
na) i svi potro{a~ki ~vorovi (u skladu sa svojim zavi-
snostima od napona i u~estanosti). Ova osobina raz-
vijene metode je krucijalna, jer omogu}uje ta~niju
evaluaciju relevantnih tehni~kih efekata upravljanja
tokovima reaktivnih snaga, odnosno uvedene kom-
penzacije.
Integralni deo razvijene metode je tehno-eko-
nomska analiza opravdanosti dobijenih tehni~kih
re{enja, odnosno procena broja godina za koji se is-
plati ulo`ena investicija za kompenzaciju reaktivne
snage, sa aspekta u{teda u gubicima elektri~ne
energije.
Karakteristike i mogu}nosti razvijenog ra~u-
narskog programa UCOSFI, baziranog na izlo`enoj
metodi, utvr|ivane su na primeru realne elektroe-
nergetske interkonekcije. Njega tek ~ekaju velika is-
ku{enja i izazovi kroz prakti~nu primenu, komple-
mentarno sa drugim relevantnim metodama i ra~u-
narskim programima, na studiji koja se bavi napon-
sko-reaktivnom problematikom prenosne mre`e Sr-
bije i njenog okru`enja.

22 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

8. LITERATURA
[1] Zhang W., Tolbert L.M., SURVEY OF REACTIVE
POWER PLANNING METHODS’, IEEE Power
Engeneering Society General Meeting, June 12-16,
2005, San Francisco
[2] ZVANI^NI IZVE[TAJI KOMISIJA ELEKTRO-
PRIVREDE SRBIJE FORMIRANIH POVODOM
POREME]AJA U RADU SISTEMA 18. 05. I 6.
07. 2004. GODINE
[3] Marinkovi} M., Ivanovi} B., Balkoski D., Markovi}
A., Miju{kovi} N. Cvijeti} I., Suboti} S., REKON-
STRUKCIJA I ANALIZA DVA KARAKTERI-
STI^NA RADNA RE@IMA EES EPS-A SA DEFI-
CITOM REAKTIVNE ENERGIJE OSTVARENA
U 2004. GODINI I NJIHOVE POSLEDICE NA
RAD SISTEMA EPS-A, 27 savetovanje JUKO CI-
GRE, Zlatibor, 29 maj-3 juni 2005 godine, referat
C2
[4] Tubi} D., Stojkovi} B., PONOVNO POVEZIVA-
NJE SA GLAVNIM DELOM UCTE MRE@E, ~a-
sopis „Elektroprivreda”, br. 3, 2004, str. 3-8
[5] UCTE Operation Handbook, Policy 3: Operational
Security; B.Voltage Control and Reactive Power
Management, final draft,18 june 2004.
[6] IZVE[TAJ STRU^NOG TIMA ZA PROBLEMA-
TIKU REAKTIVNE SNAGE I ENERGIJE U EES
EPS-A, Beograd, oktobar, 2004
[7] IZBOR NA^INA SMANJENJA REAKTIVNOG
OPTERE]ENJA U ELEKTRODISTRIBUTIVNOJ
MRE@I ZA 200 MVAR, Institut „Nikola Tesla”,
Beograd, 2005
[8] Popovi} D.P., AN EFFICIENT METHODOLOGY
FOR STEADY-STATE SECURITY ASSES-
SMENT OF POWER SYSTEMS, Int. Journal of
Electrical Power and Energy Systems, Vol. 10, No.
2, April 1988, pp. 110-116.
[9] Okamura M. et al., A NEW POWER MODEL AND
SOLUTION METHOD INCLUDING LOAD AND
GENERATOR CHARACTERISTICS AND EF-
FECTS OF SYSTEM CONTROL DEVICES, IEEE
Transaction, Vol. PAS-94, No. 3, May/June 1975.,
pp. 1072-1049.
[10] Saadat M.H., STEADY STATE ANALYSIS OF
POWER SYSTEMS INCLUDING THE EFFECTS
OF CONTROL DEVICES, Electric and Power
System Research, Vol. 2, No. 2, June 1979, pp. 111-
118.
[11] ]alovi} M.S., Strezoski V.C., CALCULATION OF
STEADY-STATE LOAD FLOWS INCORPORA-
TING SYSTEMS CONTROL EFFECTS AND
CONSUMER SELF-REGULATION CHARAC-
TERISTICS, International Journal of Electric
Power and Energy Systems, Vol. 2, No. 2, April
1981, pp- 65-74.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
[12] Strezoski V.C., Viktor L.A., JEDAN MATEMA-
TI^KI MODEL ZA PRORA^UN STACIONAR-
NIH RE@IMA POVEZANIH ELEKTROENER-
GETSKIH SISTEMA, ~asopis „Elektroprivreda’’
br. 7-8, 1984., str. 308-317.
[13] Strezoski V.C., ]alovi} M.S., STEADY-STATE
SECURITY ANALYSIS ASSUMING LARGE GE-
NERATION/LOAD DISTURBANCES, Proc. of
9th Congress of IFAC, Budapest, July 1984, pp. 7-
12.
[14] Liseev M.S. i dr., METODIKA PRORA^UNA
POSTHAVARIJSKIH RE@IMA ELEKTROENER-
GETSKIH SISTEMA (~lanak na ruskom), Elektri-
~evstvo No. 11, 1983, str. 18-23.
[15] Luka{ov E.S. i dr. DUGOTRAJNI PRELAZNI
PROCESI U ELEKTROENERGETSKIM SISTE-
MIMA (knjiga na ruskom), Izd. „Nauka”, Novosi-
birsk, 1985.
[16] Tinney W.F.and Hart C.E., POWER FLOW SOLU-
TION BY NEWTON’S METHOD, IEEE Trans. on
PAS, Vol. PAS-86, No.11, November 1967, pp.
1449-1467.
[17] Stott B. and Alsac O., FAST DECOUPLED LOAD
FLOW, IEEE Trans. on PAS, Vol. PAS-93, no.3,
May/June 1974, pp. 856-869.
[18] Popovi} D.P., STATI^KA SIGURNOST ELEK-
TROENERGETSKIH INTERKONEKCIJA, mo-
nografija, Institut „Nikola Tesla”, Beograd, juni
2004.
[19] Chattopadhyay D., Chakrabarti B.B., REACTIVE
POWER PLANNING INCORPORATING VOLTA-
GE STABILITY, Int. Journal of Electrical Power
and Energy Systems, Vol. 24, 2002, pp. 185-200.
[20] Tasi} D., Stojanovi} M., ANALIZA FORMULA
ZA PROCENU GUBITAKA ELEKTRI^NE
ENERGIJE, ~asopis „Elektroprivreda”, br. 2, 2002,
str. 26-38.
[21] ANALIZA TEHNI^KO-EKONOMSKE OPRAV-
DANOSTI RADA, REKONSTRUKCIJE I EVEN-
TUALNE DISLOKACIJE POSTROJENJA ZA
KOMPENZACIJU REAKTIVNE SNAGE U TS SR-
BOBRAN, Institut „Nikola Tesla’’, Beograd 1989.
[22] Popovi} D.P., \ukanovi} M., Radi} M., Radovi} B.,
ANALIZA TEHNI~KO-EKONOMSKE OPRAV-
DANOSTI REKONSTRUKCIJE, ODNOSNO DA-
LJEG RADA POSTROJENJA ZA KOMPENZACI-
JU REAKTIVNE SNAGE U TS SRBOBRAN, ~a-
sopis „Elektroprivreda”, br. 5-6, 1990, str. 181-189.
[23] Popovi} D.P., Dobrijevi} \., Mini} S., Marinkovi}
M., Petri} A., Ivanovi} B., A UNIFIED APPLICA-
TION SOFTWER FOR STEADY-STATE
SECURITY AND AUTOMATIC CROSS-BOR-
DER TRANSMISSION CAPACITY ASSES-
SMENTS, EUROCON 2005, Serbia & Montene-
gro, Belgrade, November 22-24, 2005.
23
[24] Popovi} D.P., Mijailovi} S., AN EFFICIENT
METHODOLOGY FOR THE ANALYSIS OF
PRIMARY FREQUENCY CONTROL OF ELEC-
TRIC POWER SYSTEM Int. Journal of Electrical
Power and Energy Systems, 22(2000), pp 331-341.
[25] Popovi} D.P., ODRE\IVANJE TOKOVA SNAGA
U POLAZNIM USTALJENIM STANJIMA U
ANALIZAMA SIGURNOSTI ELEKTROENER-
GETSKIH SISTEMA, ~asopis „Elektroprivreda”,
br. 2, 2000, str. 13-26.

Dragan P. Popovi} ro|en je 1943. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1965. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1981. godine na
smeru Elektroenergetski sistemi, a doktorsku tezu odbranio maja 1984. godine, sve na Elek-
trotehni~kom fakultetu u Beogradu. Po diplomiranju, zaposlio se u Elektrotehni~kom Institu-
tu „Nikola Tesla”, gde se i sada nalazi na radnom mestu vi{eg savetnika u centru „Elektro-
energetski sistemi”. Godine 1997. izabran je u najvi{e nau~no-istra`iva~ko zvanje nau~ni sa-
vetnik. Maja meseca 2005. godine izabran je za dopisnog ~lana Jugoslovenske in`enjerske
akademije u Odeljenju za elektrotehniku. Kao autor (prete`no) ili koautor do sada je objavio jednu mono-
grafiju, preko 170 nau~nih i stru~nih radova i razvio je ve}i broj ra~unarskih programa za analizu relevan-
tnih sasti~kih stanja elektroenergetskih interkonekcija.

24 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Goran S. [venda i Radojica M. Bibi}

Unapre|en
matemati~ki model za regulaciju
napona u distributivnim mre`ama

Originalni nau~ni rad

UDK: 621.31; 621.3.05; 621.31.072.2

Rezime:

U radu je prikazan unapre|en matemati~ki model za regulaciju napona u vi{enaponskim distributivnim

mre`ama. Posebne prednosti predlo`enog modela su te {to se uzima u obzir uticaj optere}enja potro{a~a
napajanih sa tercijera tronamotajnih transformatora, kao i ~injenica da vrednost pada napona transforma-
tora zavisi od pozicije njegove regulacione sklopke. Rezultat unapre|enog matemati~kog modela je jedin-
stveno optimalno re{enje. U cilju isticanja mogu}nosti i prednosti modela njegova verifikacija je izvr{ena
na jednostavnom test primeru i realnom primeru dela distributivne mre`e ED Novi Sad.
Klju~ne re~i: distributivne mre`e, regulacija napona

Abstract:

ADVANCED MATHEMATIC MODEL FOR VOLTAGE CONTROL IN DISTRIBUTION NETWORKS

In this paper an advanced mathematic model for voltage control in multiple voltage distribution networks is
shown. Special advantage of the suggested model is taking into consideration the influence of consumer load sup-
plied from tertiary side of three-winding transformer, as well as the fact that the value of transformer voltage drop
depends on the position of its tape changer. The result of the advanced mathematic model is a comprehensive op-
timal solution. For the purpose of emphasizing possibilities and advantages of the model, the latter has been ve-
rified by both a simple test example and a real example in a part of distribution network ED Novi Sad.
Key words: distribution networks, volt control

1. UVOD njene nabavke i isporuke. Iz ovoga proisti~e motiva-

cija za dalje unapre|enje automatizacije distributiv-
Dana{nja deregulacija, restrukturiranje i priva- nih mre`a (DM). U skladu sa tim, u zadnjih desetak
tizacija elektroprivrede kao i otvoreno tr`i{te elek- godina, za vo|enje tehni~kih poslova distributivnih
tri~ne energije, podsti~u distributivna preduze}a i preduze}a, sve vi{e se name}u distributivni menad-
preduze}a za prodaju elektri~ne energije na malo, da `ment sistemi (DMS) [1,2] koji se sastoje od: SCA-
distribuiraju i prodaju {to vi{e elektri~ne energije, DA sistema (Supervisory Control and Data Acquisi-
{to boljeg kvaliteta, a da pri tome smanje tro{kove tion System), distributivne baze podataka (sa uklju-
Doc. dr Goran S. [venda, dipl. ing. el.; Fakultet tehni~kih nauka
– Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, 21 000 Novi Sad, Fru{kogorska 11; e-mail: svenda@uns.ns.ac.yu
Radojica M. Bibi}, dipl. ing. el.; DMS Grupa,
– DOO elektroenergetski in`injering, Pu{kinova 9A, 21 000 Novi Sad; e-mail: radojica.bibic@dmsgroup.co.yu

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 25

~enim grafi~kim okru`enjem) i sistema energetskih
funkcija za analizu, upravljanje i planiranje pogona
i razvoja DM [3]. Upravo tema ovog rada je unapre-
|enje mogu}nosti jedne od DMS funkcija za pobolj-
{anje kvaliteta elektri~ne energije - funkcije za regu-
laciju napona.
Kako funkcija regulacije napona predstavlja
centralizovanu funkciju, svedenu na optimizacionu
proceduru, re{avanje problema regulacije napona se
svodi na re{avanje optimizacionog zadatka sa ogra-
ni~enjima. Pri tome, u postavci problema regulacije
napona izvr{ena je prostorna i vremenska dekompo-
zicija problema, pri ~emu je kriterijum {tete [4,5]
postavljen kao osnovni motiv za regulaciju napona.
Nakon uvodnog izlaganja i prikaza osnovnih
pojmova u drugom delu, u tre}em delu ovog rada
ukratko je prikazan osnovni matemati~ki model
(OMM) za regulaciju napona u srednjenaponskim
distributivnim mre`ama (SN DM). Njegov detaljan
prikaz dat je u [6]. Kao posledica vi{egodi{njeg is-
kustva, primene OMM na prakti~nim problemima
regulacije napona u SN DM [7], formiran je unapre-
|eni matemati~ki model (UMM).
UMM, kao prakti~na nadogradnja OMM,
osnovni je predmet ovog rada i predstavljen je u ~e-
tvrtom delu rada. Kao i osnovni, i unapre|eni mate-
mati~ki model mo`e da se primeni u mre`ama sa i
bez SCADA sistema, u realnom vremenu, odnosno
za planiranje pogona. U cilju isticanja mogu}nosti i
prednosti UMM u odnosu na OMM, u petom delu je
na jednostavnom test primeru i realnom primeru de-
la distributivne mre`e ED Novi Sad izvr{ena njego-
va verifikacija. U okviru tih primera dati su odgovo-
ri na niz prakti~nih problema karakteristi~nih za re-
gulaciju napona u SN DM, uo~enih u toku realizaci-
je [7]. Nakon zaklju~ka prikazanog u {estoj, u sed-
moj glavi referentno je navedena kori{}ena literatura.
2. OSNOVNI POJMOVI
Matemati~ki model za regulaciju napona SN
DM zasniva se na dva klju~na momenta [6,8]:
– saglasno sa prirodom osnovnih regulacionih resur-
sa, utvr|ena je dvojna dekompozicija regulacije
napona: 1 - prostorna i 2 - vremenska;
– profil napona SN DM kvantifikovan je {tetom ko-
ju potro{a~i trpe usled odstupanja na njima reali-
zovanog u odnosu na optimalni napon.
Prostorna dekompozicija omogu}ava re{avanje
problema regulacije napona posebno za mre`u sva-
kog napojnog transformatora, ali ne i posebno za sva-
ki njegov namotaj. Vremenska dekompozicija omo-
gu}ava re{avanje problema regulacije napona poseb-
no u realnom vremenu i posebno u modu planiranja
pogona na sezonskom, odnosno godi{njem nivou.
26
Ograni~enja optimizacionog zadatka su donje i
gornje tehni~ke granice napona na svim nivoima.
2.1. Kvantifikacija
naponskog profila mre`e – [teta
Svaki elementarni potro{a~ (elektri~ni aparat),
bez obzira na naponski nivo, kad se napaja elektri~-
nom energijom s naponom razli~itim od nominalnog
trpi {tetu [4,5].
Zavisnost {tete [ koju elementarni potro{a~ trpi,
u okolini optimalne vrednosti napona uopt, predstav-
ljena je parabolom, slika 1. Teme parabole je na ap-
cisi. Napomena: Po potrebi ta zavisnost mo`e biti
definisana i drugim oblicima [8].
Š[[n.j.]
(n.j.)
E=const.
E=const.
0 uopt u(%)
Slika 1. Zavisnost {tete potro{a~a od modula napona
Kako se naponi u DM mogu kontrolisati (regu-
lisati), sledi da se mo`e kontrolisati i {teta na ele-
mentarnom, ali i na grupi potro{a~a. [teta koju po-
tro{a~i trpe usled odstupanja napona od optimalne
vrednosti, predstavlja klju~ni momenat ideje o regu-
laciji napona u DM. U tu svrhu, {teta elementarnog
potro{a~a [, definisana je izrazom [4,5]:
Š = C (u − uopt ) 2 E ( n.j.) , (1)
gde je:
C – konstanta {tete (n.j./%2kWh);
E – elektri~na energija potro{a~a (kWh);
u – modul napona ostvaren na potro{a~u (%) i
uopt – optimalni napon (%) (za elementarni potro{a~
jednak je nominalnom naponu).
Naravno, postavlja se pitanje kako definisati je-
dinstvenu vrednost optimalnog napona za grupu po-
tro{a~a, npr. na napojnim niskonaponskim (NN) sa-
birnicama. Jedan od na~ina, kori{}en u ovom radu,
prikazan je u nastavku.
2.2. Optimalni napon grupe potro{a~a
Optimalni napon grupe potro{a~a predstavlja
optimalni napon na napojnim NN sabirnica, sa kojih
se ti potro{a~i napajaju (sabirnice sekundara tran-
sformatora Tr SN/NN). To je napon za koji je suma
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
pojedina~nih odstupanja napona elementarnih po- 3. OSNOVNI MATEMATI^KI MODEL
tro{a~a od nominalnog napona, minimalna.
Naravno, optimalni (nominalni) napon svakog Razmatranja koja slede zasnivaju se na vi{ena-
od elementarnih potro{a~a NN mre`e nije optimalni ponskoj DM prikazanoj na slici 3. DM se napaja
napon i na napojnim NN sabirnicama. Odnosno, op- preko trofaznog tronamotajnog regulacionog tran-
timalna vrednost napona na NN sabirnicama nije sformatora Tr VN/SN1/SN2. Sa njegovog sekundara
unapred poznata vrednost i zavisi od strukture i re- se napaja DM SN1 (sa L1 SN i N1 NN ~vorova), a sa
`ima celokupne NN mre`e. Kako su ti podaci uobi- tercijera DM SN2 (sa L2 SN i N2 NN ~vorova). Ge-
~ajeno nedostupni, optimalnu vrednost nije mogu}e neralno: L1≠N1 i L2≠N2. Mre`a ima ukupno
izra~unati. Zato je nu`no izvr{iti njenu procenu. L=L1+L2 SN i N=N1+N2 NN ~vorova.
Procena optimalne vrednosti napona napojne
NN sabirnice se zasniva na relativnom optere}enju
Tr SN/NN. Pritom smatra se da: VN mre a SN1 mre a
1
– slabo optere}ena NN mre`a implicira u njoj male TrVN/SN1/SN2 2 3
padove napona, te je dovoljno da optimalni napon 0 iSN1 4 uNNl
na NN sabirnicama bude uopt=umin (uobi~ajeno je Tr SN1/NN
uj, ∇uj l-ta
da je umin=unom=1,00 (r.j.)) i uVN
il
NN
cosö l
– veliko optere}enje NN mre`e, izaziva velike pado- uSN1 j mre a
L1 Äul, bl(tl)
ve napona, pa je za o~ekivati da potro{a~i daleko
od napojnih NN sabirnica imaju nizak napon, te je SN2 mre a
L1+1 L1+2
na NN sabirnicama optimalno dr`ati napon visoko L1+3

onoliko koliko je to tehni~kim granicama maksi- iSN2 L1+4 uNNk

malno dozvoljeno, uopt=umax (npr. umax=1,05 (r.j.)). Tr SN2/NN
k-ta
Pretpostavka je da }e na ovaj na~in najve}em ik
NN
uSN2 cosö k mre a
broju potro{a~a biti dostupan napon u dozvoljenim L1+j
L1+L2 Äuk, bk(tk)
tehni~kim granicama i blizak nominalnom naponu.
U skladu sa tim, vrednost optimalnog napona
uopt na NN sabirnica regulacionog Tr SN/NN, kojeg
optere}uje grupa NN potro{a~a ukupnom radnom Slika 3. Vi{enaponska distributivna mre`a
strujom Irad, definisana je dijagramom sa slike 2.
Za OMM bitna je samo DM SN1, dok su za raz-
matranja vezana za UMM od interesa obe SN mre`e.
uu[r.j.]
(n.j.) OMM za regulaciju napona [6,8] zasniva se na
ure|enim dijagramima trajanja potro{nje za godinu,
sezonu, mesec, sedmicu, odnosno jedan dan. Pritom,
umax
umax
dnevni hronolo{ki dijagram potro{nje aproksimiran
je sa M diskretnih vrednosti - reprezentativnih sta-
nja. Svako reprezentativno stanje asocirano je jed-
uopt
uopt nom vremenskom intervalu m, m=1,2,...,M, du`ine
trajanja Tm (iskustva sa regulacijom napona ukazuju
da je za prikaz potro{nje u razmatranom periodu do-
umin
umin voljno uzeti od 5 do 7 reprezentativnih stanja [8]).
0 Irad Inom Itr(A) Prvo i M-to stanje odnose se na maksimalnu i mini-
malnu potro{nju razmatranog perioda, respektivno.
Za OMM smatra se da je L1=N1 (odnosno l=j).
Itr – struja sekundara transformatora, u (A) U skladu sa tim, {teta koju trpi N1 NN potro{a-
Inom – nominalna struja sekundara, u (A) ~a, u DM SN1, za vremenski interval m, trajanja Tm,
mo`e se iskazati izrazom [6,8]:
Slika 2. Izbor optimalnog napona grupe potro{a~a
N1
Š m = T m ∑ C j [u m − uopt
m 2 m
] Ej , (2)
Napomena: Ukoliko postoje kvalitetnije informacije o j =1
strukturi i raspodeli potro{a~a u razmatranoj NN mre`i odnosno: N1
mogu}e je izvr{iti kvalitetniju procenu (prora~un) njiho-
Š m = T m ∑ C 'j [uSN
m
− ∇u mj − Δu mj
vog optimalnog napona. Izlaganja koja slede ne zavise od j =1
1
(3)
kvaliteta procena optimalnog napona NN sabirnica.
+ b j (t j ) − (u mj )' ]2 i mj ϕ ,m
j

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 27


C 'j = 3C jU SN
n
Ib ,
1 SN1
(4)
gde je:
Cj – konstanta {tete (n.j./%2kWh);
n
USN1 – nominalni napon DM SN1 (V);
b
I SN1 – bazna struja (A) na naponskom nivou DM
SN1 [9];
umSN1 – napon na napojnim sabirnicama SN1 (r.j.);
∇umj – pad napona na deonicama, od sabirnica SN1
do j-tog SN ~vora (r.j.);
Δuml – pad napona na l-tom Tr SN1/NN (r.j.);
bl(tl)– naponska podr{ka na l-tom Tr SN1/NN funk-
ciji pozicije regulacione sklopke tl (r.j.);
(umj)– optimalni napon na j-tom SN1 ~voru (r.j.);
iml – optere}enje l-tog Tr SN1/NN (r.j.) i
cosϕ ml – faktor snage l-tog Tr SN1/NN (smatra se da
su vrednosti sa primara i sekundara me|u-
sobno jednake).
[teta za ceo vremenski interval ima vrednost:
M
Š = ∑ Š m. (5)
m =1
[to je {teta [, definisana izrazom (5), manja to
je globalni naponski profil mre`e kvalitetniji. Mo-
gu}nost da se ta {teta kontroli{e (minimizira), pred-
stavlja osnovu za utvr|ivanje regulacije napona, kao
jedne od osnovnih centralizovanih analiti~kih funk-
cija DMS [7].
U toku primene prikazanog OMM za regulaciju
napona u SN DM, uo~ene su njegove slede}e osobi-
ne (mane):
– nezavisno se razmatraju mre`e SN1 i SN2, napaja-
ne sa sekundara i tercijera regulacionog transfor-
matora;
– modeluje se i razmatra mre`a od napojnih SN1 do
sabirnica primara Tr SN1/NN, dakle samo jedan
naponski nivo; u skladu sa tim, smatra se da je Tr
VN/SN1/SN2 s regulacijom pod optere}enjem s
kontinualnim odnosom transformacije i da u DM
nema regulacionih transformatora Tr SN1/SN2;
– smatra se da vrednosti impedanse kratkog spoja, a
samim tim i vrednosti pada napona transformatora
ne zavise od pozicije regulacione sklopke;
– zasniva se na pretpostavci da se svi potro{a~i mo-
gu predstaviti jednim jedinstvenim tipom potro-
{nje – sli~ni potro{a~i1), odnosno smatra se da se
optere}enja svih potro{a~a „sinhrono” menjaju u
vremenu; u skladu sa tim, u transformatorskoj sta-
nici (TS) SN/NN mo`e da se modeluje samo jedan
1)
Sli~ni potro{a~i – grupa potro{a~a ~ije se funkcije dnevnih hronolo{kih
dijagrama optere}enja (struje, aktivne i reaktivne snage) mogu dobiti
na osnovu dijagrama bilo kog od potro{a~a iz te grupe, mno`enjem od-
govaraju}om konstantom. Hronolo{ki dijagrami faktora snaga sli~nih
potro{a~a me|usobno su jednaki.
28
Tr SN/NN; ako TS ima vi{e transformatora njena
ukupna potro{nja predstavlja se sinteti~kim SN
potro{a~em (postavlja se pitanje {ta ako ih je vi{e,
razli~ito optere}enih, sa razli~itim tipovima potro-
{nje - kako tada odrediti jedinstveni optimalni na-
pon (u mj)’) i
– za optimalnu vrednost napona SN sabirnica i opti-
malne pozicije regulacionih sklopki Tr SN/NN do-
bija se vi{ezna~no re{enje.
4. UNAPRE\EN MATEMATI^KI MODEL
U skladu sa navedenim osobinama (manama) i
zahtevima proisteklim na osnovu prakti~ne primene,
OMM za regulaciju napona u SN DM [7] nadogra-
|en je da pri prora~unu omogu}i:
– jedinstven tretman SN mre`a na sekundaru i terci-
jeru tronamotajnog regulacionog Tr i
– da se uzme u obzir uticaj pozicije regulacione
sklopke na vrednost impedanse kratkog spoja, od-
nosno vrednost pada napona transformatora.
Da bi se to postiglo:
– mre`a je modelovana od VN do NN sabirnica;
– Tr VN/SN1/SN2 sa regulacijom pod optere}enjem
modelovan je sa diskretnim odnosom trasformaci-
ja;
– za mod realnog vremena, vrednost napona na VN
sabirnicama je jedinstvena i poznata vrednost;
– za planiranje pogona, granice pretra`ivanja napo-
na korena su minimalna i maksimalna o~ekivana
vrednost napona na VN sabirnicama, dakle ne kru-
tih 1,00 do 1,05;
– za TS SN/NN sa vi{e transformatora (potro{a~a)
svaki od njih se modeluje u originalu i
– razvijen je iterativni matemati~ki model.
4.1. Jedinstven tretman srednjenaponskih mre`a
na sekundaru i tercijeru tronamotajnog
regulacionog transformatora
U zavisnosti od optere}enja, strukture i karakte-
ristika, DM SN1 i DM SN2 imaju razli~ite optimal-
ne vrednosti napona na svojim napojnim SN1, odno-
sno SN2 sabirnicama. Kako je njihov izvor napaja-
nja jedinstven (postoji samo jedna VN sabirnica) i
kako regulacioni transformator ima samo jednu re-
gulacionu sklopku, nemogu}e je istovremeno ostva-
riti optimalne vrednosti napona na SN1 i SN2 sabir-
nicama.
Ako se pri re{avanju problema regulacije napo-
na tretira samo jedna SN mre`a (npr. mre`a napaja-
na sa sekundara), postoji mogu}nost da naponske
prilike na drugom kraju (u mre`i tercijera) budu da-
leko od optimalnih vrednosti. Generalno, minimalne
vrednosti {teta u DM SN1 i DM SN2 posti`u se sa
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
razli~itim vrednostima pozicija regulacione sklopke
Tr VN/SN1/SN2. Ipak, mo`e se pokazati da uvek po-
stoji pozicija regulacione sklopke za koju je ukupna
{teta minimalna.
4.2. Uticaj promene pozicije regulacione sklopke
na vrednost pada napona transformatora
OMM se zasniva na pretpostavci da pad napona
od izvora napajanja do potro{a~a zavisi samo od op-
tere}enja SN DM. Ako se za deonice ova pretpo-
stavka mo`e smatrati dovoljno ta~nom, za regulaci-
one transformatore ista mo`e dovesti do pogre{nih
rezultata. Razlog je ~injenica da se vrednost impe-
danse kratkog spoja transformatora, pa samim tim i
vrednost pada napona na njemu, menja sa prome-
nom pozicije regulacione sklopke.
U Prilogu rada, na primeru realnog dvonamo-
tajnog regulacionog transformatora, izvr{ena je
kvantifikacija promene vrednosti impedanse krat-
kog spoja, odnosno pada napona transformatora, u
zavisnosti od promene pozicije regulacione sklopke.
4.3. Algoritam
Radi prevazila`enja prethodno navedenih ma-
na, direktna procedura (algoritam) za re{enje OMM
zamenjena je iterativnim procedurom (algoritmom)
za re{enje UMM. Pritom, modifikovan je izraz (3)
koji sada za vremenski interval m, trajanja Tm, glasi:
N
Š m = T m ∑ C 'j {uVN
m
− ∇u mj −
j =1
∑[ Δ uim (ti ) m
− bi (t i )] − uopt
. j} i j
i ∈α j
gde je:
N – ukupan broj NN sabirnica DM SN1 i DM SN2
(N=N1+N2);
αj – skup regulacionih transformatora od j-tih NN
sabirnica do VN sabirnica;
u mVN – napon VN sabirnice (r.j.);
u mop.j – optimalni napon j-tih NN sabirnica (r.j.);
u teh. teh.
lmin, u lmax – donja i gornja tehni~ka granica l-tog
~vora DM, l∈(svi ~vorovi DM) i
ti min, ti max – maksimalna i minimalna vrednost pozi-
cije regulacione sklopke i-tog Tr SN/NN
(diskretne celobrojne vrednosti).
Vrednost ukupne {tete za razmatran period, de-
finisana je, kao i za OMM, izrazom (6).
Algoritam iterativnog postupka, za vremenski
interval m, prikazan na slici 4, zasniva se na pozna-
tim vrednostima napona VN sabirnica i optere}enja
svih potro{a~a. U zavisnosti od moda rada, te vred-
nosti se mogu dobiti na osnovu estimacije stanja
[10] (mod realnog vremena), odnosno kratkoro~ne
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
prognoze [11] (mod planiranja pogona). Za definisa-
na optere}enja i vrednost napona VN sabirnica, za
teku}e vrednosti pozicija regulacionih sklopki ttek. (u
prvom koraku to su aktuelne vrednosti takt., a u osta-
lima teku}e optimalne vrednosti ttek.opt.) ra~una se
re`im razmatrane SN mre`e [12]. Na ovaj na~in uzet
je u obzir uticaj promene vrednosti impedanse krat-
kog spoja transformatora, a samim tim i re`ima raz-
matrane mre`e u zavisnosti od vrednosti pozicija re-
gulacionih sklopki. Za izra~unat re`im sledi sprovo-
|enje optimizacione procedure – izraz (6). Re{enje
su nove trenutne optimalne vrednosti: pozicije regu-
lacionih sklopki ttek.opt., {tete [tek.opt. i (optimalnog)
napona na SN sabirnicama VSN tek.opt.. Treba naglasi-
ti da se do kona~nog optimalnog re{enja dolazi ve}
nakon 3-4 iteracije.
m
uVN , i mj i cos ϕ mj ttek.opt. ← takt
ttek. ← ttek.opt.
proraèun TS [12]: ∇u mj , Δuim (t tek . ) i i mj
tekuæe optimalno rešenje (6):
Štek opt.; ttek.opt.; VSN tek.opt.
NE
(6) ttek. = ttek.opt.
2 m
m
ϕ ,
j
DA
topt. ← ttek
VSN opt. = VSN tek.opt.
Slika 4. Algoritam UMM
5. VERIFIKACIJA
MATEMATI^KOG MODELA
Verifikacija UMM izvr{ena je u slede}a ~etiri
koraka:
– analizom rezultata optimizacione procedure, kada
se pri prora~unu SN mre`e na sekundaru i tercije-
ru razmatraju me|usobno (ne)zavisno;
– kvantifikacijom gre{ke koja se pri prora~unu opti-
malnog re{enja regulacije napona ~ini primenom:
OMM i UMM, u odnosu na „ta~an prora~un”;
– isticanjem doprinosa primene prostorne dekompozi-
cije, na brzinu re{avanja optimizacionog problema;
29
– prikazom sumarnih efekata UMM na primeru de- gona su optimalna vrednost napona na SN sabirnica-
la realne DM ED Novi Sad. ma i optimalne pozicije regulacionih sklopki svih re-
U svim primerima, osim posledenjeg, razmatra gulacionih transformatora. (Napomena: ako se raz-
se test mre`a prikazana na slici 5. Vi{enaponska matra minimalan/maksimalan re`im mre`e, optimal-
mre`a se sastoji od Tr VN/SN1/SN2 (Tr) koji ima op- na vrednost napona predstavlja minimalnu/maksi-
tere}enje na sekundaru (transformatori SN1/NN: tr1, malnu vrednost zakona regulacije napona sekundara
tr2, tr3 i tr4) i/ili na tercijeru (transformatori SN2/NN: Tr VN/SN.) Rezultat primene moda realnog vreme-
tr5, tr6, tr7 i tr8). Transformatori su povezani deoni- na su komande da se aktuelne pozicije regulacionih
cama jednakih du`ina (l=2 km) i jednakih vrednosti sklopki transformatora sa mogu}no{}u regulacije
podu`nih parametara (r=0,32 Ω/km, x=0,33 Ω/km, pod optere}enjem promene za jednu poziciju ka op-
b=1,0 μS/km). Parametri transformatora prikazani timalnoj poziciji. Dakle, za razmatrani re`im, rezul-
su u tabeli 1. Njihova procentualna opere}enja (u tat moda planiranja pogona je optimalni naponski
odnosu na nominalnu snagu) istaknuta su na slici. profil mre`e, dok je za mod realnog vremena rezul-
tat samo naponski profil najbli`i optimalnom.
U nastavku se razmatraju tri primera, kada je Tr
Pr1
l l l l
optere}en:
P1 – samo sa DM SN1 (Pr1 uklju~en, Pr2 isklju~en),
sekundar tr1 t1 tr2 t2 tr3 t3 tr4 t4 P2 – samo sa DM SN2 (Pr1 isklju~en, Pr2 uklju~en),
Tr
T
65% 70% 75% 80% P3 – sa obe DM (Pr1 uklju~en, Pr2 uklju~en).
Primeri P1 i P2 usmereni su ka OMM, a primer
30% 25% 20% 15%
P3 ka UMM.
tercijer tr5 t5 tr6 t6 tr7 t7 tr8 t8
Pr2
5.1.1. Mod planiranja pogona
l l l l

Razmatra se test mre`a sa slike 5. Za zadato op-

Slika 5. Test mre`a tere}enje i o~ekivane minimalne i maksimalne vred-
nosti napona na SN sabirmicama (za primere P1 i
Tabela 1. P2), odnosno VN sabirnicama (za primer P3) tra`eno
Parametri transformatora je optimalno re{enje regulacije napona. O~ekivane
minimalne i maksimalne granice napona imaju
Tr
tr1- tr4 vrednosti 0,95 i 1,00 (r.j.) nominalnog napona, re-
tr5- tr8 spektivno.
Sn (MVA) 31,5/31,5/10,5 1 Za primer P1, u tabeli 2, prikazane su optimalne
(20±2×2,5%)/0,4 vrednosti napona (VSN1) na sabirnicama SN1 i ukup-
N (kV/kV) (110±10×1,64%)/21/10,5 na {teta na svim potro{a~ima napajanih sa sekunda-
(10±2×2,5%)/0,4
uk (%) 14,8/8,3/2,7 6,2 ra ([1), a u tabeli 3 optimalne pozicije regulacionih
sklopki Tr SN1/NN (t1, t2, t3 i t4). Vrednosti vezane
5.1. Jedinstven tretman srednjenaponskih mre`a za primer P2, prikazane u tabelama 2 i 3 odnose se
na sekundaru i tercijeru tronamotajnog na tercijer transformatora (VSN2, [2, t5, t6, t7 i t8) i u
regulacionog transformatora skladu su sa komentarima za primer P1.
Za primer P3, u tabeli 2, prikazane su optimalne
U ovom delu prikazane su vrednosti optimalnih vrednosti napona na VN sabirnicama, pozicije regu-
pozicija regulacionih sklopki, napona na napojnim
SN sabirnicama i {tete na potro{a~ima, dobijene kao Tabela 2.
rezultat re{avanja optimizacione procedure, kada se Rezultati regulacije napona za OMM i UMM
pri prora~unu SN mre`e na sekundaru i tercijeru raz-
matraju me|usobno (ne)zavisno. Pritom, razmatrani VVN VSN VSN [1 [2 [
su primeri vezani za: T 1 2
(kV) (kV) (kV) (n.j.) (n.j.) (n.j.)
– mod planiranja pogona (poznata je minimalna i ? ? 20,96 ? 41,24 ? ?
maksimalna o~ekivana vrednost napona VN sabir- P1
? ? 20,43 ? 41,22 ? ?
nica) i ? ? ? 10,29 ? 0,89 ?
– mod realnog vremena (poznata je aktuelna vred- P2
? ? ? 10,04 ? 0,91 ?
nost napona VN sabirnica). 110,0 13 20,98 10,48 41,57 5,37 46,94
Su{tinska razlika ova dva moda je u njihovim P3 108,1 14 20,98 10,48 41,60 5,39 47,00
rezultatima. Rezultat primene moda planiranja po- 106,3 15 20,98 10,48 41,66 5,41 47,08

30 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

lacione sklopke Tr VN/SN1/SN2 (T), napona sabir- Za razmatrani primer i dva pode{enja regulaci-
nica SN1 i SN2, {tete na potro{a~ima napajanih sa tih onih sklopki Tr SN/NN, razli~ite su vrednosti opti-
sabirnica, kao i ukupne {tete [. U tabeli 3 prikazane malne pozicije T: za OMM T=11, a za UMM T=13.
su optimalne pozicije regulacionih sklopki svih Tr Ukoliko je aktuelna pozicija T=12, u cilju da se ak-
SN1/NN i SN2/NN. tuelne naponske prilike poprave, „pomere” ka opti-
Napomena: u tabelama su sa „?” nazna~ene malnim, ka automatskom regulatoru napona usledi-
vrednosti koje se na osnovu teku}eg primera i mo- le bi razli~ite komande. U prvom slu~aju da se regu-
dela ne mogu odrediti! laciona sklopka spusti za jednu vrednost, a u dru-
gom da se podigne za jednu vrednost. Osim optimal-
Tabela 3. nih vrednosti pozicija T u tabeli 4, prikazane su i
Optimalne pozicije regulacionih sklopki vrednosti {tete na svakom od potro{a~a, kao i ukup-
na {teta u test mre`i. [teta na potro{a~ima u realnom
VVN t1 t2 t3 t4 t5 t6 t7 t8 vremenu znatno je ve}a (vi{e od tri puta) ako se pri
? 3 4 4 4 ? ? ? ? izboru optimalnog re{enja u modu planiranja pogo-
P1 na DM SN1 i SN2 tretiraju nezavisno i ako se pri
? 4 5 5 5 ? ? ? ?
prora~unu zanemari uticaj pozicije regulacione
? ? ? ? ? 3 3 3 3
P2 sklopke na vrednost impedanse kratkog spoja tran-
? ? ? ? ? 4 4 4 4
sformatora.
110,0 2 3 3 3 1 1 1 1
P3 108,1 2 3 3 3 1 1 1 1 Tabela 4.
106,3 2 3 3 3 1 1 1 1 Mod realnog vremena

tr1 tr2 tr3 tr4 tr5 tr6 tr7 tr8 Tr

U okviru razmatranog opsega mogu}ih napona,
za jedan nivo optere}enja, na osnovu vrednosti pri- t1 t2 t3 t4 t5 t6 t7 t8 T
kazanih u tabela 2 i 3, za OMM i UMM mogu}e je 3 4 4 4 3 3 3 3 11
OMM
uo~iti slede}e razlike: [1 [2 [3 [4 [5 [6 [7 [8 [
– na osnovu OMM dobija se vi{e razli~itih optimal- 11,2 27,9 3,5 0,8 42,3 27,4 22,9 22,2 158,48
nih vrednosti napona SN sabirnica i u skladu sa t1 t2 t3 t4 t5 t6 t7 t8 T
njima vi{e razli~itih optimalnih pozicija regulaci- UMM
2 3 3 3 1 1 1 1 13
onih sklopki Tr SN/NN; [1 [2 [3 [4 [5 [6 [7 [8 [
– na osnovu UMM dobija se jedinstvena optimalna 10,7 26,6 3,3 0,9 0,4 2,6 2,1 0,3 46,9
vrednost napona SN sabirnica i jedinstvene opti-
malne pozicije regulacionih sklopki Tr SN/NN; 5.2. Ta~nost metode
– optimalna re{enja dobijena nezavisno za sekundar
(primer P1) i tercijer (P2) me|usobno su isklju~iva, Na slici 6 je za SN DM prikazanu na slici 5,
tako da na osnovu OMM nije mogu}e definisati kvantifikovana gre{ka koja se pri prora~unu optimal-
jedinstvenu optimalnu poziciju T, odnosno, u ova-
kvim situacijama re{enje OMM je prakti~no ne- 60
60
primenljivo; Š [[n.j.]
(n.j.)

– jedinstvena vrednost optimalne pozicije T dobija 58

58
se na osnovu UMM, primer P3 i
56
– na osnovu UMM za mre`e sekundara i tercijera 56
dobija se me|usobno zavisno optimalno re{enje
54
54
~ija je vrednost {tete ve}a od zbira {teta za pojedi-
na~na optimalna re{enja. 52
52
5.1.2. Mod realnog vremena 50
50

Razmatra se test mre`a prikazana na slici 5, u 48

48
skladu sa prethodnom ta~kom, pozicije regulacionih
uVN
uVN[r.j.]
(r.j.)
sklopki Tr SN/NN postavljene su na optimalne vred- 46
46
0,95 0,96 0,97 0,98 0,99 1,00 1,01
nosti dobijene na osnovu OMM, odnosno UMM (ta-
bela 3). Analizira se primer kada je za zadato opte- Slika 6. [teta na osnovu UMM i ta~nog prora~una2)
re}enje vrednost napona na VN sabirnicama 2)
Vrednosti odgovaraju trofaznom regulacionom transformatoru; proiz-
VVN=110,0 kV.
vo|a~ Rade Kon~ar, Zagreb.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 31

nog re{enja regulacije napona, ~ini primenom UMM 5.4. Realna distributivna mre`a
(ta~kasta linija), u odnosu na „ta~an prora~un” (puna
linija). Na slici su prikazane vrednosti {tete koje od- Mogu}nosti UMM za regulaciju napona u SN
govaraju optimalnom re{enju regulacije napona, u DM prikazane su na primeru dela realne DM ED
funkciji od vrednosti napona VN sabirnica. Novi Sad sa 2 Tr VN/SN1/SN2 i 169 Tr SN/NN.
Pod ta~nim prora~unom se smatra pretra`ivanje Na slici 7 prikazana je procentualna vrednost
svih kombinacija pozicija regulacionih sklopki svih odnosa ostvarenog uo i optimalnog uopt. napona na
regulacionih transformatora. Za svaku kombinaciju svim NN sabirnicama:
izvr{en je prora~un tokova snaga [12]. Pri tome, uzet 1. za zate~eno stanje (ta~kasta linija),
je u obzir uticaj promene vrednosti impedanse krat- 2. nakon korekcija pozicija regulacionih sklopki
kog spoja i re`ima DM u zavisnosti od promene po- transformatora sa mogu}no{}u regulacije pod op-
zicija regulacionih sklopki. tere}enjem (ima ih 2) ka optimalnoj vrednosti sa-
Treba naglasiti da nema prakti~ne razlike u re- mo za jednu poziciju (isprekidana linija) i
zultatima prora~una regulacije napona dobijenih na 3. nakon korekcije pozicija regulacionih sklopki
osnovu UMM i ta~nog prora~una. svih transformatora VN/SN1/SN2, SN1/SN2 i
SN/NN na optimalne vrednosti (puna linija).
5.3. Optimizacija pretra`ivanja
45
45
uou/u
o/uopt. [%]
opt. (%)
U predhodnom delu rada, za DM sa slike 5 (je- 40
40
dan Tr VN/SN1/SN2 sa 21 pozicijom i osam Tr 3
SN/NN sa po 5 pozicija regulacione sklopke), za 35
35
jednu vrednost napona korena, za ta~an prora~un bi- 30
30
lo je potrebno izvr{iti:
21·58=8 203 125 25
25
prora~una tokova snaga [12]. Na klasi~nom PC ra- 20
20
~unaru, sa 1,7 GHz, ovaj prora~un traje dva sata (za 2 1
jedan prora~un tokova snaga potrebno je 0,004 sec.). 15
15
Kada bi se ta~an prora~un primenio na primeru DM, 10
10
sa vi{e stotina regulacionih transformatora, prora~un
bi trajao vi{e godina! 55
Na osnovu prostorne dekompozicije pri re{a-
0090
vanju problema regulacije napona potrebno je raz- 95 100 105 110 115
matrati znatno manji broj kombinacija. Me|usoban
uticaja na re{enje optimizacionog problema imaju Slika 7. Dijagram procentualnog udela uo/uopt
samo regulacioni transformatori koji se nalaze na li-
niji od potro{a~a do izvora napajanja. Odnosno, op- Za tri razmatrana slu~aja u tabeli 5 su prikazane
timalno re{enje regulacionog Tr SN/NN, napajanog o~ekivane (srednje), minimalne, maksimalne i vred-
preko regulacionog Tr VN/SN, zavisi samo od vred- nosti standardne devijacije (σ) odnosa uo/uopt.. U
nosti pozicije napojnog transformatora, ali ne i od slede}e tri kolone dat je broj potro{a~a (procentual-
vrednosti pozicija svih preostalih regulacionih Tr no od ukupnog broja), za koje ostvareni napon od-
SN/NN koji se tako|e napajaju preko tog napojnog stupa za ±1 %, ±2 % i ±5 % od optimalnog napona.
transformatora. Prva vrsta odgovara zate~enom stanju, druga nakon
Za primer sa slike 5, u toku optimizacione pro- korekcije pozicija regulacionih sklopki za jednu po-
cedure potrebno je izvr{iti svega dva-tri prora~una ziciju i tre}a nakon korekcije svih pozicija regulaci-
tokova snaga (algoritam UMM prikazan na slici 4). onih transformatora na optimalne vrednosti.
Pritom, za teku}e optimalno re{enje, izraz (6), nu- Tabela 5.
`no je razmatrati maksimalno: Odstupanje napona na NN sabirnicama
8·(21·5) = 840 od optimalne vrednosti
kombinacija. Dakle broj kombinacija koji je potreb-
no razmatrati je 10 000 puta manji, a broj prora~una U naponskim
uo/uopt.
tokova snaga zanemarivo mali. granicama (%) [ (n.j.)
Na osnovu prostorne dekompozicije, prora~un srednja min max σ ±1 ±2 ±5
optimalnog re{enja za mre`u veli~ine ED Novi Sad 1 1,100 0 1,041 9 1,144 4 0,041 2 37 53 84 62 324,9
sa 54 Tr VN/SN i SN1/SN2 i 1547 Tr SN/NN traje 2 1,081 7 1,023 9 1,125 7 0,033 9 48 63 89 41 842,3
manje od 2 sekunde. 3 0,997 7 0,951 9 1,012 3 0,005 6 96 99 100 357,5

32 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Na osnovu slike 7 i tabele 5 mo`e se uo~iti da:
– nakon korekcija pozicija regulacionih sklopki
transformatora sa mogu}no{}u regulacije pod op-
tere}enjem ka optimalnoj vrednosti samo za jednu
poziciju {teta na NN potro{a~ima se smanjuje za
tre}inu i
– korekcijom pozicija regulacionih sklopki svih
transformatora na optimalne vrednosti mogu}e je
{tetu svesti na zanemarivo male vrednosti.
6. ZAKLJU^AK
Prikazani matemati~ki model za regulaciju na-
pona u distributivnim mre`ama omogu}ava:
– jedinstven tretman SN mre`a na sekundaru i terci-
jeru tronamotajnog regulacionog Tr;
– da se pri prora~unu uzme u obzir uticaj pozicije
regulacione sklopke na vrednost impedanse krat-
kog spoja, odnosno vrednost pada napona i
– jedinstveno optimalno re{enje.
Pri tom, iterativni postupak zna~ajno popravlja
ta~nost prora~una i ne zavisi od broja naponskih ni-
voa. Brzina prikazanog modela zasniva se na ideji
prostorne dekompozicije ~ime je radikalno reduko-
van broj kombinacija pozicija regulacione sklopke,
a broj prora~una tokova snaga sveden na minimum.
7. PRILOG
UTICAJ POZICIJE REGULACIONE
SKLOPKE NA VREDNOST IMPEDANSE
KRATKOG SPOJA TRANSFORMATORA
(Napomena: Vrednosti optere}enja su izabrane tako
da transformatori, za dva modela potro{nje, za t=11,
imaju bliske re`ime.)
Karakteristi~ne vrednosti reaktanse kratkog
spoja Xk(t) za srednju i grani~ne vrednosti pozicije
regulacione sklopke su: 38,569 (t=21); 60,308
(t=11) i 88,335 (t=1) Ω (u primeru su zanemarene
vrednosti aktivnih gubitaka i struje magne}enja
transformatora). Promena vrednosti Xk(t), u zavi-
snosti od pozicije regulacione sklopke, prikazana je
na slici 9.
Funkcionalna zavisnost promene Xk(t), mo`e se
predstaviti sa slede}e dve relacije (prave):
⎧2,174 ⋅ t + 60,308 21 ≤ t ≤ 11
X k (t ) = ⎨
⎩ 2,802 ⋅ t + 60,308 11 ≤ t ≤ 1
Za Vkor=110 kV i optere}enje na sekundaru
modelovano kao konstantna snaga, odnosno kon-
stantna struja, u tabeli 6 prikazan je, u zavisnosti od
promene Xk(t), re`im na transformatoru. Vrednosti
pada napona u funkciji vrednosti pozicije regulacio-
ne sklopke prikazane su na slici 10.
11
Xk (t) (Ω) Xk(max)
10
9
8
Xk(sr)
7

Razmatra se dvonamotajni regulacioni Tr 6

VN/SN, prikazan na slici 8. U cilju isticanja uticaja
vrednosti pozicije regulacione sklopke na vrednosti 5
Xk(min)
impedanse kratkog, spoja, pada napona na transfor- t
matoru, odnosno optimalnog re{enja regulacije na- 4
21 16 11 6 1
pona, potro{nja je modelovana na dva na~ina, kao:
P-Q – konstantna snaga (20-j10) (MVA), odnosno Slika 9. Zavisnost reaktanse kratkog spoja
I-cosϕ – konstantna struja 653 (A) i faktor snage od vrednosti pozicije regulacione sklopke
0,894 ind.
Kako je promena vrednosti pada napona na
P22=20
= 20 (kV)
[MW]
Xk(t) srazmerna vrednosti t (za male vrednosti t ima
Q
Q22=10
= 10 (kV)
[MVAr] se ve}i pad napona), srazmerna je i gre{ka koja se
Tr
Tr
VVVN=110
= 110 (kV)
[kV] pri prora~unu ~ini. Npr. ako se za napon kratkog
II22=653
= 653 (A)
[A]
EES
EES
cosϕϕ=0.8944
cos =0,894 ind.
4 ind.
spoja usvoji vrednost koja odgovara srednjoj pozici-
N(t)=(110±10•1,6 (%))/21
N(t)=(110±10⋅1.6 [%])/21 (kV/kV)
[kV/kV] ji regulacione sklopke uk(t=11), za sve ostale pozi-
SSn=31.5 [MVA]
n=31,5 (MVA)
cije se pri prora~unu ~ini gre{ka. Kvantifikacija te
uk(min)
uk(min)=u
=uk(t=21)=14,23 (%) VV1n(min) =92,4 (kV) za
za t=21 gre{ke prikazana je na slici 10 i u tabeli 7.
k(t=21)=14.23 [%] 1n(min)=92.4 [kV] t=21
uk(sr)=u
uk(sr) =uk(t=11)=15,70
k
(t=11)=15.70 (%)
[%] VV1n(sr)=110 [kV]
1n(sr) =110 (kV)
za t=11
za t=11 Na osnovu prikazanih rezultata mo`e se uo~iti:
uk(max) =uk(t=1)=17,09
uk(max)=u
k
(t=1)=17.09 [%]
(%) VV1n(max)
1n(max)=127.6 [kV]
127,6 (kV) za t=11
za t= – gre{ka pri malim vrednostima t (koje „spu{taju” na-
pon na sekundaru) pozitivne su i znatno ve}e od gre-
{aka pri velikim vrednostima t (koje „podi`u” napon
Slika 8. Dvonamotajni regulacioni transformator na sekundaru);

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 33

 Tabela 6. – ako se zanemari uticaj pozicije regulacione
Re`im regulacionog transformatora sklopke na vrednost Xk(t), najve}a gre{ka je u
najte`im re`imima sa naponima daleko od no-
t 21 11 1 minalnog (upravo u tim re`imima se pred
uk(t) (%) 14,23 15,7 17,09 funkciju regulacije napona postavljaju najo-
Xk(t) (O) 38,56 60,30 88,33 zbiljniji zahtevi) i
model potro{nje P-Q I-cosϕ P-Q I-cosϕ P-Q I-cosϕ – ako je potro{nja modelovana kao konstantna
ΔU110 (kV) 4,69 5,72 7,52 7,52 11,43 9,49 snaga, gre{ka pri prora~unu pada napona na
Duk (%) 4,25 5,2 6,8 6,8 10,4 8,6 transformatoru za t=1, od 6,156 (%), odgova-
V1 (kV) 110,0 110,0 110,0 110,0 110,0 110,0 ra opsegu od skoro ~etiri pozicije regulacione
V2 (kV) 24,1 23,9 19,7 19,7 16,4 23,9 sklopke (6,156:1,6=3,85).
I1 (A) 121 148 124 124 129 107
U skladu sa navedenim, pri prora~unima
I2 (A) 535 653 653 653 786 653
optimalnog re{enja regulacije napona, bez obzi-
cosϕ1
ra na model potro{nje, nu`no je uzeti u obzir
0,862 0,855 0,842 0,842 0,810 0,826
cosϕ2
uticaj promene pozicije regulacione sklopke.
0,894 0,894 0,894 0,894 0,894 0,894
P1 (MW) 20,0 24,2 20,0 20,0 20,0 16,9
8. LITERATURA
P2 (MW) 20,0 24,2 20,0 20,0 20,0 16,9
Q1 (MW) 11,7 14,6 12,8 12,8 14,4 11,5 [1] Roytelman I.: POWER FLOW, OPTIMIZATION
Q2 (MW) 10,0 12,1 10,0 10,0 10,0 8,5 AND FAULT CALCULATION METHODS; Pro-
ceedings of IEEE Winter Meeting 1999, New York,
11
11 N.Y., pp. 370-373.
Äu
Δuk(t) [%]
k (t) (%) [2] Celik M. K., Liu W. H. E.: A PRACTICAL DI-
10
10 STRIBUTION STATE CALCULATION ALGO-
P-Q
P-Q
RITHM; Proceedings of IEEE Winter Meeting
99
1999, New York, N.Y., pp. 442-447.
88
[3] Popovi} D. S.: POWER APPLICATION - A CHE-
RRY ON THE TOP OF THE DMS CAKE,
I-cosϕ
I-cosϕ
DA/DSM DistribuTECH Europe 2000, Vienna, Au-
77
Äu
Δu(sr) stria, October 10-12, 2000, Specialist Track 3, Ses-
(sr) sion 3, Paper 2.
66
[4] Sacher Y., Le Gal G., Battaglia B.: VOLTAGE QU-
55 ALITY AND REGULATION POLICY IN DISTRI-
BUTION NETWORKS; Revue Generale de l’Elec-
tt tricite R.G.E., July, 1980., pp 49-63.
44
21 19 17 15 13 11 9 7 5 3 1 [5] Pelisser R.: LÉS RÉSEAUX D’ÉNERGIE ELEC-
Slika 10. Zavisnost pada napona transformatora od TRIQUE (TOME 1), Dunod, Paris, France, 1971.
vrednosti pozicije regulacione sklopke [6] Strezoski V., Janji} D.: SISTEMI REGULACIJE
NAPONA RADIJALNIH DISTRIBUTIVNIH MRE-
Tabela 7. @A; Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, 1997.
Gre{ka pri prora~unu pada napona [7] Strezoski V., Popovi} D., Bekut D., [venda G., Go-
re~an Z.; ENERGETSKE APLIKACIJE ZA OPE-
ΔU110(t) √3×[ΔU (t)-ΔU (t=11)]100/110(%) RATIVNO UPRAVLJANJE I PLANIRANJE PO-
t 110 110
(kV) GONA SREDNJENAPONSKIH DISTRIBUTIV-
21 4,69 √3×(4,69-7,52)×100/110= -4,455 NIH MRE@A, projekat za Javno preduze}e za distri-
16 6,08 √3×(6,08-7,52)×100/110= -2,267 buciju elektri~ne energije „Elektrovojvodina”, Fa-
P-Q 11 7,52 0 kultet tehni~kih nauka - Institut za energetiku, elek-
troniku i telekominukacije, Novi Sad, 1995-2005.
6 9,40 √3×(9,40-7,52)×100/110= 2,960
[8] Strezoski V., Kati} N., Janji} D.: VOLTAGE CON-
1 11,43 √3×(11,43-7,52)×100/110= 6,156
TROL INTEGRATED IN DISTRIBUTION MA-
21 5,72 √3×(5,72-7,52)×100/110= -2,834
NAGEMENT SYSTEMS, Electric Power Systems
16 6,59 √3×(6,59-7,52)×100/110= -1,464
Research, USA, 60 (2001) 85-97.
I-cosϕ 11 7,52 0 [9] Strezoski V.: A NEW SCALING CONCEPT IN
16 8,47 √3×(8,47-7,52)×100/110= 1,496 POWER SYSTEM ANALYSIS; IEE Proc.-Gener.
1 9,49 √3×(9,49-7,52)×100/110= 3,101 Transm. Distrib. 143 (5), 1996, pp. 399-406.

34 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

[10] Simendi} Z. J., Strezoski V. C., [venda G. S.: IN-
FIELD VERIFICATION OF THE REAL-TIME
DISTRIBUTION STATE ESTIMATION, 18-th In-
ternational Conference on electricity Distribution,
Turin, 6-9 June 2005, Session No.3
[11] Chow J. H., Wu F. F., Momoh J. A.: APPLIED
MATHEMATICS FOR RESTRUCTURED ELEC-
TRIC POWER SYSTEMS: Optimization, Control,
and Computational Intelligence, Springer, 2005.
[12] Sirmohammadi D., Hong H. W., Semlyen A., Luo
G. X.; A COMPENSATION-BASED POWER
FLOW METHOD FOR WEAKLY MESHED DI-
STRIBUTION AND TRANSMISSION NET-
WORKS, IEEE Trans. on Power Systems, Vol. 3,
No. 2, May 1988., pp. 753-762.

Rad je primljen u uredni{tvo 14. 12. 2005. godine

Goran S. [venda ro|en je 1962. godine u Somboru gde je zavr{io osnovnu i srednju {ko-
lu. Diplomirao je 1988. god. na Elektrotehni~kom odseku na Fakultetu tehni~kih nauka u No-
vom Sadu. Magistarstrirao je 1994. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, smer
Elektroenergetski sistemi, gde je 2001. godine odbranio doktorsku tezu. Zaposlen je na Fa-
kultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu, gde je izabran u zvanje docenta. Od osnivanja ~lan
je DMS Grupe gde je anga`ovan na vo|enju i izradi doma}ih i me|unarodnih projekata i
energetskih aplikacija za analizu, operativno upravljanje i planiranje pogona srednjenapon-
skih distributivnih mre`a. Do sada autor je i koautor vi{e od 40 nau~nih radova u me|unarodnim i doma-
}im ~asopisima i konferencijama.

Radojica M. Bibi} ro|en je 1971. godine u Somboru. Zaposlen je kao diplomirani in`e-
njer elektrotehnike u DMS Grupi u Novom Sadu. Trenutno radi na razvoju programskog pa-
keta za analizu, operativno upravljanje i planiranje pogona srednjenaponskih distributivnih
mre`a na problemima vezanim za naponsku regulaciju, kratkoro~nu prognozu optere}enja.
Istovremeno radi i na razvoju programskog paketa za estimaciju stanja i prora~une optimal-
nih tokova snaga prenosnih sistema. Do sada je koautor jednog univerzitetskog ud`benika i
dva rada u doma}im ~asopisima.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 35

 Branislav V. \or|evi}

Socijalni preduslovi potrebni

za realizaciju projekata hidroelektrana

Prethodno saop{tenje
UDK: 621.311.21; 627.43; 627.8; 556.1; 351.793

U~ini{ li ne{to za {to si siguran da }e nai}i na

op{te odobravanje, nekome se to ne}e svideti.
Predloge }e drugi uvek proceniti druk~ije no
{to ih shvata predlaga~.
(^i{olnov zakon, Marfijevi zakoni,1987)

Rezime:

Ve} par decenija se suo~avamo sa jednom zakonito{}u: odli~ni projekti hidroelektrana dovode se u pi-
tanje, pa se i sasvim zaustavljaju (nedavni slu~aj sa projektom „Buk Bijela”) - zbog suprostavljanja javnog
mnjenja. Taj fenomen zavre|uje temeljito izu~avanje, jer sada predstavlja klju~ni problem za realizaciju hi-
droelektrana i niza objekata vodne infrastrukture. U par radova, od kojih je ovaj zami{ljen kao uvodni, au-
tor `eli da uka`e na neke socijalne i ekolo{ke zakonitosti koje se moraju imati u vidu pri planiranju hidro-
elektrana. Klju~ni uzroci nesporazuma sa javno{}u pri realizaciji projekata hidroelektrana su dvojaki: (1)
veliki integralni razvojni projekti, sa veoma {irokom lepezom razvojnih ciljeva, sasvim nepotrebno i vrlo
{tetno i nazivom i na~inom prikaza su`avaju se samo na oblast voda - na hidroenergetske ili vodoprivred-
ne ciljeve; (2) prikaz projekata javnosti nije na profesionalnom nivou, i uvek se sa tim veoma va`nim po-
slom kasni. Veliki razvojni projekat mora da nosi naziv u skladu sa ciljem najvi{eg reda, npr. - „integralno
kori{}enje, za{tita i ure|enje prostora / sliva ...”, ili, „integralni razvojni projekat... „, a zatim se mora ve}
na samom po~etku da podrobno defini{e ciljna struktura tipa granatog stabla, u kojoj obavezno moraju bi-
ti ciljevi iz slede}ih grupa: socijalni, privredno / razvojni, ekolo{ki, saobra}ajni, urbani, kulturolo{ki, vodo-
privredni, energetski. Daje se primer na slu~aju „Integralni razvojni projekat ure|enja, kori{}enja i za{tite
prostora gornjeg toka Drine u zoni sastavnica”. Autor razra|uje metodolo{ki pristup za na~in prezentaci-
je projekata javnosti, na bazi zakonitosti Socijalne psihologije.
Klju~ne re~i: integralni razvojni projekti, hidroelektrane, vodoprivredni sistemi, socijalni aspekti planiranja,
socijalna stabilnost projekata, ciljna struktura, prezentacija projekta

Prof. dr Branislav V. \or|evi}, dipl. ing. gra|. – Gra|evinski fakultet, 11 000 Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 73

36 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

Abstract:

SOCIOLOGICAL ASPECTS FOR SUCCESSFUL LAUNCHING OF HYDRO POWER PROJECTS

Water resources development projects are often misunderstood by the public by two causes mainly: (1)
large scale integrated development projects with multiple objectives are often quite unnecessarily interpre-
ted as only pertinent for water resources and water power development; (2) the project is presented to the
pubic rather non-professionally, and often belatedly. In order to ensure proper understanding by the public,
large scale development projects should be named so as to reflect their highest-level objectives, for instan-
ce „integrated use, protection, and development of the given region / river basin…” or „integrated deve-
lopment project…” Then, the ramification of the objective structure should be defined at a very early sta-
ge, with clear statement of goals such as social and economic progress, environmental protection, upgra-
ding of communications, urban improvements, cultural aspects, water resources development, water power
production, etc. The paper contains also practical suggestions for how best to present such projects.
Key words: integral development, hydropower plants, water resources systems, sociological approach to planning,
structure of objectives, public opinion, presenting a project

1. OSPORAVANJE OBJEKATA socijalnih grupa koje poku{avaju da ga onemogu}e.

U OBLASTI VODA
Pri razmatranju uslova za realizaciju integral-
nog upravljanja vodnim resursima (IUVR), koje je
preduslov za realizaciju preostalog hidroenerget-
skog potencijala SCG, mora se ozbiljno istra`iti po-
java koja ve} par decenija prati projekte razvoja
vodne infrastukture. Ta pojava je – suprotstavljanje
projektima u oblasti voda, posebno projektima koji
u svojoj konfiguraciji sadr`e brane, akumulacije i
hidroelektrane. Najpre je sredinom osamdesetih go-
dina potpuno iracionalno, bez ikakve valjane argu-
mentacije onemogu}ena izgradnja Vodoprivredno-
hidroenergetskog sistema (VHS) „Studenica” na
istoimenoj reci. Nedavno je zaustavljen razvojni
projekat ure|enja vodnih re`ima Toplodolske reke i
Tem{tice u slivu Ni{ave i pobolj{anja radnih perfor-
mansi hidroelektrane (HE) Zavoj. Taj projekat je
razvojno, ekolo{ki i energetski izvanredno ocenjen,
dobijen je za njega kredit pod najpovoljnijim uslovi-
ma, ali je iskop tunela zaustavljen manipulacijama
sa javnim mnjenjem. Osporava se izvanredan inte-
gralni razvojni projekat ure|enja, kori{}enja i za{ti-
te voda gornjih horizonata u slivu Trebi{njice. Kul-
minaciju tog zabrinjavaju}eg trenda suprotstavljanja
svim projektima u oblasti voda – ~ine de{avanja oko
najve}eg integralnog razvojnog projekta na Gornjoj
Drini, sasvim nepotrebno veoma su`eno nazvanog
„HE Buk Bijela”. Deklaracijom koja je usvojena o
navodno ugro`enoj reci Tari, ru{i se ~itav razvojni
koncept ure|enja, kori{}enja i za{tite re~nih slivova
u Crnoj Gori, koji bi omogu}io da ta republika oko
80% svojih elektroenergetskih potreba u budu}nosti
podmiruje iz hidroelektrana. ^im su zapo~eti poslo-
vi na integralnom razvojnom projektu na reci Vrba-
su, po~inje formiranje i konsolidacija neformalnih
Veoma zna~ajni projekti na srednjoj i donjoj Drini se
osporavaju pre no {to je i zapo~ela njihova ozbiljni-
ja projektna razrada.
Nastupila je i ve} du`e vreme traje dru{tvena i
medijska klima u kojoj je osporavanje razvojnih in-
tegralnih hidrotehni~kih projekata dokaz pripadnosti
elitisti~kom intelektualnom krugu. I kako to ve} bi-
va na na{im prostorima, upravo ekstremisti~ki sta-
vovi, oni koji su krajnje neodmereni u lai~kom i ep-
skom preterivanju („Ne}emo baru, ho}emo Taru”,
„Nasta}e Sahara u isto~noj Hercegovini”) dobijaju
najve}u prohodnost i publicitet u medijima, koji i ne
poku{avaju da postave jedno osnovno pitanje: a ka-
kva }e biti energetska i vodoprivredna budu}nost ze-
mlje, kakva }e biti opskrbljenost vodom i energijom
ljudi i privrede – ukoliko se ne dozvoljava gra|enje
brana i akumulacija, koje su drevne civilizacije bile
prisiljene da grade i pre tri, ~etiri milenijuma. I tada
su akumulacije i veliki hidrotehni~ki sistemi gra|e-
ni iz istih razloga zbog kojih ih moramo graditi i sa-
da – da razumnim kori{}enjem, ure|enjem i za{ti-
tom voda omogu}imo dalji opstanak i razvoj na{e
civilizacije.
Pravilno shvatanje i prihvatanje razvojnih pro-
jekata postalo je klju~ni problem za njihovu realiza-
ciju. Zbog toga se moraju bri`ljivo razmotriti soci-
jalne dimenzije tih procesa. Najpre se treba oslobo-
diti zabluda da dru{tvo u celini apriorno shvata isti-
nu da mu opstanak i razvoj bukvalno zavise od raz-
voja vodne infrastukure, te da }e samo zbog toga
prema hidrotehni~kim objektima imati blagonaklon
stav. Pona{anje socijalnih sistema je mnogo slo`eni-
je, te se na stvaranju kooperativnosti socijalnog
okru`enja prema projektu mora strpljivo raditi od
samog po~etka planiranja sistema. Kao {to se tokom
planiranja nekog velikog sistema ostvaruju i anali-

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 37

ti~ki dokazuju hidrolo{ka, hidrauli~ka, geotehni~ka,
konstrukcijska, seizmi~ka, ekonomska stabilnost
projektnog re{enja, po istoj analogiji planer je du`an
da ostvari i doka`e jo{ dve veoma va`ne stabilnosti
projekta, od kojih u novije vreme odlu~uju}e zavisi
njegova ostvarljivost – socijalna i ekolo{ka stabil-
nost integralnog sistema.
Rad se bavi isklju~ivo problemima socijalne
stabilnosti projekata. Integralni razvojni projekat u
oblasti voda mo`e se oceniti kao socijalno stabilan
ukoliko su:
– re{eni socijalni i svi ostali ciljevi projekta u okvi-
ru slo`ene ciljne strukture,
– izvr{ene pripreme socijalnog okru`enja da svojim
kooperativnim (ili bar neutralnim) stavom omogu-
}e njegovu realizaciju. Sa`eto re~eno: socijalno
stabilan projekat je onaj koji je tako pripremljen,
najavljen i predstavljen – da ve}ina javnosti sa ne-
strpljenjem o~ekuje da se krene sa njegovom rea-
lizacijom. Razmotrimo pristup kojim se to ostva-
ruje.
2. NAJVA@NIJI PO^ETAK
– SVEOBUHVATNA CILJNA STRUKTURA
Dosada{nja iskustva pokazuju da klicu neuspe-
ha poseju investitor i planer ve} na samom po~etku,
prilikom izbora – naziva projekta. Za~u|uju}e upor-
no i kratkovido ponavljamo istu gre{ku. Velike raz-
vojne projekte, ~iji bi naziv po najvi{em cilju u cilj-
noj strukturi trebalo da glasi: „Integralno ure|enje,
kori{}enje i za{tita sliva ... (ili prostora ...)”, za~u|u-
ju}e uporno nazivamo sasvim su`eno, i sasvim ne-
ta~no – „Hidroelektrana ...” , ili „Vodoprivredni si-
stem ...”, ponekad kombinuju}i te dve re~i, kao {to je
u~injeno u slu~aju VHS „Studenica”. Takav pristup
ve} na samom po~etku u~ini podozrivim i zabrinu-
tim sve ostale korisnike tog prostora, koji ve} u sa-
mom nazivu projekta vide opasnosti za svoje intere-
se na tom prostoru. Su`eno formulisanim nazivom
projekta stvara se prvi, veoma opasan „halo efekat”1)
– ostali korisnici prostora sti~u nepovoljan sud o va-
ljanosti projekta, jer ne vide sebe u svemu tome. Sli-
kovito – nazvav{i projekat samo po ciljevima iz hi-
droenergetike i/ili vodoprivrede investitor i njegov
projektant su na~inili strate{ku gre{ku, koja se u o~i-
ma javnosti odmah prenosi na sve ostale delove pro-
jekta. Kasnije tvrdnje planera da su uva`eni interesi
ostalih korisnika prostora izazivaju samo jo{ ve}e
njihovo podozrenje, jer ta tvrdnja nije potkrepljena
odgovaraju}om jasnom ciljnom strukturom projekta.
1) Vrlo va`an sociolo{ki fenomen, po kome se samo jedan negativan sud o nekom projektu prenosi u vidu lan~ane reakcije i na sve ostale atribute
tog projekta – ~ak i na one za koje bi se o~ekivala nesporna pozitivna ocena.
38
Integralno uredenje, korišcenje i zaštita prostora / sliva ...
Socijalni ciljevi
Privredni / razvojni ciljevi
Ekološki ciljevi
Saobracajni ciljevi
Ciljevi urbanog razvoja
Kulturološki ciljevi
Vodoprivredni ciljevi
Energetski ciljevi
Slika 1. Okvirna {ema polaznih grana ciljne strukture
integralnog razvojnog projekta
Uspeh projekta po~iva na podrobno, sveobu-
hvatno, mudro i jasno definisanoj ciljnoj strukturi
sistema koji se planira. Vi{e atributa koji su namer-
no upotrebljeni ozna~avaju:
podrobno – shvatiti da je izrada ciljne strukture naj-
va`nija aktivnost planera, od koje odlu~uju}e zavisi
uspeh projekta;
sveobuhvatno – ciljnom strukturom treba obuhvatiti
sve korisnike prostora, sa svim njihovim ciljevima
koje treba dovesti u sklad u okviru integralnog re{e-
nja sistema;
mudro – unapred predvideti neformalne grupe koje
}e se javiti kao oponencija projektu, kako bi se na
vreme, jo{ tokom formiranja ciljne strukture, za njih
na{li ubedljivi projektni odgovori;
jasno – ciljna struktura mora da bude eksplicitna, ja-
sna, i sa njom mora da bude upoznata ~itava javnost,
na samom po~etku prezentacije projekta.
^ak bi se mogla formulisati i pravila za prezen-
taciju projekta javnosti:
– prezentaciju uvek po~eti sa prikazom kompletne
ciljne strukture, obavezno nasloviv{i projekat pre-
ma razvojnom cilju prvog reda („Integralno ure|e-
nje, kori{}enje i za{tita prostora ...”);
– ciljeve u oblasti hidroenergetike i vodoprivrede u
ciljnoj strukturi nikako ne treba stavljati na prvo
mesto, i na}i im pravu meru – da ne {tr~e po ste-
penu pridavane zna~ajnosti u odnosu na ciljeve
drugih korisnika prostora;
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
– ciljnu strukturu zapo~eti sa socijalnim, razvojnim,
urbanim, ekolo{kim ciljevima, u skladu sa zakoni-
tostima formiranja stavova ljudi (Teorija stavova);
– dobro obraditi ciljnu granu koja se odnosi na eko-
lo{ke aspekte ure|enja i za{tite prostora, ne samo
zbog toga {to }e ona biti pa`ljivo razmatrana od
strane neformalnih ekolo{kih grupa koje }e se si-
gurno formirati, ve} zbog toga {to je valjano re{e-
nje svih aspekata ure|enja i za{tite prostora i delo-
tvorno upravljanje ekosistemima – na{ veliki civi-
lizacijski dug.
Po~etni deo granatog stabla jedne ciljne struktu-
re prikazan je na slici 1. Treba zapaziti va`nu ~inje-
nicu: cilj najvi{eg reda mora da bude tako formuli-
san da svaki korisnik prostora mo`e u njemu da sa-
gleda sebe – i svoje ciljeve. Najbolje je ukoliko se
projekat nazove, kao {to je to u~injeno na slici 1 „In-
tegralno ure|enje, kori{}enje i za{tita prostora / sli-
va ...”, ili „Projekat integralnog razvoja podru~ja
...”. To je sasvim suprotno od dosada{nje na{e prak-
se, po kojoj su u su{tini veliki razvojni projekti pot-
puno nepotrebno i veoma {tetno su`avani u samom
nazivu samo na hidroelektranu ili vodoprivredni si-
stem, sa svim negativnim efektima koji su pratili ta-
ko jednostranu najavu projekta.
U skladu sa prethodnim, ciljnu strukturu treba
zapo~eti sa grupama socijalnih, privrednih / razvoj-
nih, ekolo{kih, saobra}ajnih i drugih ciljeva koji su
veoma bitni za stvaranje utiska o stvarnoj komplek-
snosti projekta, pa tek nakon njih i}i na ciljeve u
oblasti hidroenergetike i vodoprivrede. Ciljna struk-
tura se postepeno razvija na ciljeve ni`eg reda (stre-
lice koje su ostavljene sa desne strane svake grupe
ciljeva), sve dok se ne formira kompletna struktura
ciljeva, sve do onih naizgled manjih ciljeva, koji su
veoma bitni za neke socijalne grupe, kako bi i one
stekle pozitivan stav o projektu i zauzele kooperati-
van stav2).
Svaka grana ciljne strukture razgranava se dalje
u odgovaraju}e detaljnije hijerarhijske strukture ci-
ljeva, pri ~emu se eksplicitiraju svi ciljevi koji su re-
levantni sa stanovi{ta integralnog razvoja razmatra-
nog podru~ja. Ciljeve istog nivoa dekompozicije (ci-
ljeve navedene na slici 1) treba smatrati ravnoprav-
nim – podjednako zna~ajnim, jer bi se svaka diskri-
minacija na tom planu, npr. da se kulturolo{ki ili
ekolo{ki ciljevi smatraju usputnim, marginalnim,
mo`e kasnije da vrati kao bumerang, jer bi sigurno
dovela do formiranja neformalnih grupa3) iz tih obla-
sti koje }e o{tro osporavati projekat, nastoje}i po
svaku cenu da ga onemogu}e.
U grani socijalnih ciljeva moraju se obuhvatiti
ciljevi usmeravanja demografskog razvoja u `elje-
nom pravcu, migracione politike, zapo{ljavanja i za-
dr`avanja radno sposobnog stanovni{tva u zonama
iz kojih su se do tada ljudi iseljavali, itd. Privredni
ciljevi bi trebalo da uo~e mogu}nosti aktiviranja
ostalih privrednih potencijala i resursa tog podru~ja.
Posebno treba sagledati ciljeve razvoja tercijalnih
delatnosti (sektori usluga, turizma, ugostiteljstva,
itd), jer se preko njih najbolje ostvaruju `eljeni soci-
jalni cilj zadr`avanja radno sposobnog stanovni{tva
na tom podru~ju. Ciljevi iz domena saobra}aja slede
iz prostornih planova i ostalih planskih dokumenta.
Ciljevi u tom domenu, oni koje treba da plati onaj ko
prvi zapo~inje projekat – hidroenergetika ili vodo-
privreda – ~esto su veoma skupi, a mi ih ne iskazu-
jemo kao deo ciljne strukture, nego kao ne{to {to se
podrazumeva4).
Ciljevi za{tite `ivotne sredine treba da obuhva-
te ekolo{ke, ali i sve druge ciljeve za{tite sredine.
Pritom se moraju obuhvatiti svi relevantni aspekti

2) Da bi bilo jasno na {ta autor misli, u ciljnoj strukturi za „Razvojni projekat ure|enja, kori{}enja i za{tite sliva Studenice”, u grupi kulturolo{kih
ciljeva bilo bi vrlo delotvorno da su se na{li slede}i konkretni ciljevi kao {to su: prikladno ure|enje {ireg prostora oko manastira „Studenica”, re-
{enje grejanja manastirskih objekata, itd., a u grupi ekolo{kih ciljeva: pobolj{anje re`ima malih voda Studenice, revitalizacija ribnjaka u slivu
(Pridvorica) za proizvodnju riblje mla|i salmonidnih vrsta, spasavanje populacije evropskog lipljena (riblje vrste) koja je bila ozbiljno ugro`ena
znatno pre planiranja tog sistema, itd.
3) Projekat sistema „Studenica” su onemogu}ile neformalne grupe (NFG) iz oblasti kulture (slikari, konzervatori, istori~ari umetnosti), kojima su
se naknadno priklju~ili i nedovoljno obave{teni predstavnici Crkve, neargumentovanom tvrdnjom da }e freske biti u opasnosti zbog gra|enja aku-
mulacije ~ija je brana 10 km uzvodno, potpuno zaklonjena iza planine ^emerno. Akcenat je bio na promeni mikroklime, pa je u polemiku uve-
den ~ak i izraz „nano klima” - klima na samoj povr{ini freske. Kasnije, kada je odbojan stav prema projektu ve} formiran i konsolidovan, nisu
pomogli matemati~ki modeli, ura|eni od strane vrhunskih svetskih meteorologa, koji su nedvojbeno pokazivali da se svaki uticaj nove akvatori-
je na promenu temperature i vla`nosti gubi na rastojanju od oko 600÷800 m od akumulacije, {to je prisutno i u knjigama niza autora koji su is-
tra`ivali taj fenomen. I jo{ ne{to, va`no kao sociolo{ki fenomen: nedavno je neposredno kraj manastira Mile{eve, ne dalje od 100 m od ~uvene
freska „Belog an|ela” sam manastir napravio veliki ribnjak, i niko ne dovodi u pitanje mikroklimu, odnosno - „nanoklimu” neposredno na po-
vr{ini freske. Planeri iz toga mogu izvu}i dobru poruku o tome kako treba pametno formirati slo`ene ciljne strukture integralnih razvojnih pro-
jekata - vode}i ra~una o NFG koje }e ih osporavati.
4) Samo dva primera nespretnosti investitora i planera na tom planu: Pri izgradnji HE Vi{egrad (upravo tako je su`eno nazvan i taj u su{tini inte-
gralni razvojni projekat) realizacija magistralnog puta du` akumulacije ko{tala je isti red veli~ine kao i sam objekat hidroelektrane. Put je izgra-
dila i platila energetika kao nosilac projekta, ali on nigde nije eksplicitno unesen u ciljnu strukturu, ve} se podrazumevao kao neka usputna oba-
veza energetike. Energetika je platila i saniranje stubova nizvodnog drevnog mosta u Vi{egradu, ali to nigde nije u{lo u ciljnu strukturu kao cilj
projekta, ve} je taj vrlo zna~ajan posao tretiran kao obaveza koja se obavlja - usput. Sli~na je situacija sa akumulacijom „Stuborovni” na reci Ja-
blanici iznad Valjeva. Radi njene realizacije izgra|ena je deonica novog magistralnog puta, koja je korenito pobolj{ala saobra}ajne uslove na tom
magistralnom putnom pravcu (izvedeni su veliki mostovi i vijadukti kako bi put dobio elemente magistralnog puta), ali to nigde nije ekspliciti-
rano u ciljnoj strukturi tog zaista integralnog razvojnog projekta.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 39

`ivotnog okru`enja: zahtevani vodni re`imi i klase
kvaliteta vode vodotoka, zahtevi o~uvanja `ivotne
sredine u zoni naselja, ciljevi o~uvanja biocenoza
vodenih ekosistema i priobalja, zone rezervata i dru-
gih prostora posebnih ekolo{kih namena, itd. Ekolo-
{ki ciljevi se ne bi smeli da postave usko, samo sa
gledi{ta vodenih ekosistema. Uvek se mora razma-
trati i varijanta „ne graditi sistem”, i u skladu sa
njom moraju se definisati ciljevi koji obuhvataju i
varijantna re{enja bez razmatranih hidroelektrana
(problemi aerozaga|enja, kiselih ki{a, radijacionih
rizika, pobolj{anje `ivotnih uslova u naseljima ugro-
`enim povr{inskim kopovima ili termoelektranama,
itd). Hidroenergetska re{enja se moraju sagledavati
u svetlu alternativnih izvora energije. Mora se napu-
stiti sada{nja praksa da se pri ocenjivanju hidroener-
getskih re{enja posmatraju samo neki negativni
efekti u naju`oj zoni sistema, a da se potpuno zane-
maruje ~injenica da je hidroenergija ekolo{ki naj~i-
stiji vid obnovljive energije – koji je najpovoljniji sa
gledi{ta naj{ireg okru`enja, ukoliko se poredi sa
drugim vidovima energije, posebno onim do kojih
se dolazi kori{}enjem fosilnih goriva.
Varijanta „ne graditi sistem” („do nothing”)
mora se obavezno ekolo{ki upore|ivati sa integral-
nim razvojnim projektom koji u sebi sadr`i i hidro-
elektrane. To upore|ivanje mora se obaviti po svim
relevantnim ekolo{kim kategorijama:
– voda kao resurs i osnovni biotop;
– tlo/ zemlji{te kao sredina i resurs;
– vazduh kao sredina koju treba {tititi;
– zaga|enje ~vrstim otpacima;
– zaga|enje te~nim otpacima;
– termi~ko zaga|enje `ivotne sredine;
– buka kao zaga|enje;
– rizici od radijacionog zaga|enja;
– uticaj na biocenoze pri promeni stanja u nekom bi-
otopu izgradnjom objekta;
– estetski ugo|aj kao kategorija `ivotne sredine.
Da je primenjen taj pristup upore|ivanja varijanti
u slu~aju Sistema Gornje Drine (Sistem sa HE
Buk Bijela i alternativa – nov blok TE Pljevlja II)
– sasvim u drugom svetlu bi se sagledavali ekolo-
{ki parametri akumulacije „Buk Bijela”.
Ekolo{ki ciljevi treba obavezno da obuhvate i
ciljeve u domenu antierozione za{tite i konzervacije
slivova. Ti va`ni ciljevi do sada nisu uop{te iskazi-
vani kao cilj projekta, ve} kao neka propratna oba-
veza koju treba re{iti zbog za{tite akumulacije. Me-
5) Ve} je zaboravljeno, zbog nespremnosti investitora i planera da sistematski komuniciraju sa javno{}u, da je naj~uveniji evropski arheolo{ki
objekat - Lepenski Vir - otkriven i konzerviran u okviru projekta HE \erdap, da je ~uvena „Trajanova tabla” spasena i u~injena pristupa~nom u
okviru tog istog projekta, da je veoma ugro`en manastir „Piva” spasen od destrukcije preno{enjem i obnovom na novoj lokaciji u okviru projekta
„Piva”, da se na isti na~in postupilo i u slu~aju manastira Dobri~evo, Arslanagi}a mosta, itd., koji su ne samo preseljeni, ve} i potpuno obnovljeni,
tako da sada graditeljski spaseni mogu mirno da sa~ekaju naredne vekove.
40
|utim, biolo{ke mere za{tite i konzervacije slivova
(melioracija pa{njaka, obnova degradiranih {uma i
zasnivanje novih produktivno-za{titnih {uma na ze-
mlji{tima najni`ih bonitetnih klasa) imaju veliki i
privredno – ekonomski zna~aj, jer u dugoro~nom
smislu stvaraju osnovu da se ti prostori kasnije {tite
i razvojno unapre|uju upravo kroz ekolo{ki ume{nu
eksploataciju tako kultivisanih, za{ti}enih povr{ina.
Va`an segment ciljne strukture su kulturolo{ki
ciljevi. Oni do sada nisu eksplicitno definisani u raz-
vojnim projektima, {to je i bio jedan od klju~nih
uzroka su~eljavanja sa neformalnim grupama iz te
oblasti. ^ak ni najvrednija ostvarenja u sferi za{tite
i revitalizacije spomenika kulture nikada nisu eks-
plicite tretirana kao cilj projekta, pa time i velika ne-
materijalna dobit od njega, ve} se dopu{talo da se
stvara pogre{na slika o negativnom uticaju vodnih
sistema na spomenike kulture5). Zbog toga je va`no
ciljnom strukturom eksplicitno obuhvatiti: (a) sve
ciljeve u oblasti trajne za{tite i obnove kulturno –
istorijskih dobara, (b) izgradnju novih objekata za
potrebe kulture i obrazovanja – izvedenih u okviru
razmatranog projekta. U svetu je uobi~ajeno da se
veliki sistemi tretiraju kao mecene odre|enih kultur-
nih i obrazovnih institucija. Kod nas se to tako|e ~i-
ni, ali kroz davanja koje nisu javno iskazana, te se ne
tretiraju kao udeo razvojnog projekta u realizaciji
kulturolo{kih ciljeva. Stav javnosti prema nekim ve-
likim projektima bio bi znatno kooperativniji kada
bi se unapred znalo, kroz definisane ciljne strukture
integralnog ure|enja prostora, da }e se u okviru pro-
jekta obnoviti odre|eni spomenici kulture, da }e se
neki objekti naselja za graditelje preurediti nakon iz-
gradnje u {kolu ili dom kulture, a samo naselje u tu-
risti~ki kompleks koji }e poslu`iti kao baza za akti-
viranje turisti~kih potencijala tog podru~ja, da }e bi-
ti ura|eni pristupni putevi do pojedinih do tada za-
ba~enih spomenika kulture, itd.
Iz navedenog se mo`e izvu}i va`an zaklju~ak.
Po{to svi drugi ciljevi nisu jasno iskazani od samog
po~etka u jedinstvenoj ciljnoj strukturi, javnost ne
uo~ava vi{eciljni karakter planiranog sistema, nje-
gov zna~aj za integralni razvoj, ure|enje i za{titu
prostora sliva, ve} se njegova uloga su`ava samo na
hidroenergetske ili vodoprivredne ciljeve. Po{to se
ostali efekti ne iskazuju na vreme, eksplicitno i ja-
sno, naj~e{}e se tretiraju kao „cena” po kojoj drugi
korisnici prostora dozvoljavaju elektroprivredi da
svoj sistem sagradi na „njihovom” prostoru. Ta
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
krupna metodolo{ka manjkavost – veoma su`eno
prikazivanje ciljeva integralnog ure|enja i kori{}e-
nja prostora – ima vrlo nepovoljnu socijalnu dimen-
ziju: konfrontiranje subjekata koji u su{tini imaju
iste ciljeve. To }e se ilustrovati prikazom kako je bi-
lo potrebno prikazati neke segmente ciljnih struktu-
ra nekih sistema koji se osporavaju.
2.1. Sistem na gornjem toku Drine
Umesto nespretno i neta~no odabranog naziva
projekta – „HE Buk Bijela”, projekat je od samog
po~etka trebalo da bude predstavljan kao „Integral-
ni razvojni projekat ure|enja, kori{}enja i za{tite
prostora gornjeg toka Drine u zoni sastavnica”. U
okviru tog cilja najvi{eg reda, treba izdvojiti grupe
ciljeva, u skladu sa ciljnom matricom definisanom
na slici 1.
– Socijalni ciljevi. Nakon konstatacije da je sada{nje
socijalno i demografsko stanje na ~itavom {iro-
kom potezu sliva Pive i Tare vrlo nepovoljno zbog
delovanja procesa depopulacije (izazavanog po-
manjkanjem uslova za privre|ivanje na tom pro-
storu), detaljno bi se definisali socijalni ciljevi:
pobolj{anje socijalnog i demografskog stanja u
naj{irim socijalnim granicama delovanja projekta
(podru~je na potezu od Fo~e, do pribli`no Nik{i}a,
[avnika, sa ~itavim gornjim platoima Pivske pla-
nine, Bio~a, Treskavca i Durmitora); stvaranje
uslova za vra}anje radno sposobnog stanovni{tva,
itd.
– Ekonomsko / razvojni ciljevi, vrlo tesno spregnuti
sa socijalnim ciljevima, podrazumevaju stvaranje
uslova za privre|ivanje u ~itavoj zoni socijalnih
granica projekta. Ti ciljevi bi se razlo`ili na cilje-
ve obnove i revitalizacije sto~arstva u planinskim
podru~jima (spregnut sa ciljevima u oblasti turi-
zma), ciljeve u tercijalnim delatnostima (turizam,
ugostiteljstvo, servisne usluge), kao deo novog
ekonomskog ambijenta koji je najte{nje povezan
sa socijalnim i saobra}ajnim ciljevima. Deo tih ci-
ljeva bi se ostvarivao – {to je trebalo nagla{eno is-
ta}i u ciljnoj strukturi – iz resursne rente, koju dr-
`ava treba da usmerava prema op{tinama na ~ijim
se teritorijama grade akumulacije i energetska po-
strojenja. Voda je njihov primarni razvojni resurs,
te je i logi~no da se vodna renta, kao vid naknade
za kori{}enje voda, mora usmeravati u podru~ja na
kojima se koriste vodni potencijali. Samo na taj
na~in }e op{tine biti zainteresovane za o~uvanje i
za{titu potencijala od obezvre|ivanja.
– Saobra}ajni ciljevi, vrlo tesno povezani sa pret-
hodna dva cilja, podrazumevaju uspostavljanje
magistralnog putnog pravca u ~itavoj {iroj zoni
uticaja integralnog projekta (realizacija magistral-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
nog puta Fo~a – Plu`ine – Nik{i}, i mre`e lokalnih
puteva, koji su vrlo bitni za stabilizaciju socijalnih
prilika na tom podru~ju (naveli bi se lokalni pute-
vi koji se revitalizuju ili grade). Magistralni put
Fo~a – Plu`ine – Nik{i}, koji bi bio najatraktivni-
ji putni pravac iz Srbije prema moru, postaje
klju~na razvojna poluga podru~ja, jer omogu}ava
razvoj tercijalnih privrednih aktivnosti u {iroj zoni
uticaja (porodi~ni pansioni, hoteli i restorani,
pumpne stanice, servisi, itd).
– Ekolo{ki ciljevi: za{tita svih vodenih i priobalnih
ekosistema u zoni uticaja. Ta grana ciljeva bi se
razvila i po hidrografskim sistemima (Tara, Piva,
Drina), i po abioti~kim i bioti~kim faktorima
(upravljanje re`imima voda, biodiverziteti, ihtio-
fauna, itd). Primer cilja u domenu ihtiofaune:
ostvariti re`ime voda na reci Tari kojima se obez-
be|uje opstanak svih sada{njih ribljih populacija
(uz nabrajanje dominantnih vrsta), reobionita, i
stvaraju uslovi za razvoj za pove}anje biolo{ke ra-
znovrsnosti (isklinjavanje usporne zone, sa nizom
pritoka koje ostaju u prirodnom stanju {to omogu-
}ava vrlo povoljne uslove za razvoj plemenitih re-
ofilnih i reoksenih vrsta). U toj ciljnoj strukturi se
predvi|aju i ciljevi u domenu vrlo operativnog
ekolo{kog monitoringa, kako bi se ekolo{ka stanja
u sistemu stalno pratila i pobolj{avala odgovaraju-
}im upravljanjem sistemom.
– Urbani ciljevi: detaljna sistematizacija ciljeva za
urbanizaciju i sanitaciju naselja, od Fo~e pa uz-
vodno, sa detaljnim prikazom ciljeva u svim grad-
skim i seoskim naseljima u zoni uticaja. U Fo~i se
defini{u ciljevi ure|enja vodnih re`ima, kao i ci-
ljevi povezivanja grada sa budu}om ure|enom
obalom du` akvatorije Drine. Kao ciljeve predvi-
deti ure|enje, sanitaciju i revitalizaciju seoskih na-
selja u blizini nove akvatorije (nabrojati konkret-
no: Paprati{te, Brabino Brdo, Donje Kru{evo, itd),
koja se mogu uspe{no uklopiti u koncept turisti~-
kog razvoja tog podru~ja).
– Kulturolo{ki ciljevi – vrlo konkretna razrada cilj-
ne grane, u okviru koje bi se definisali ciljevi: pre-
seljenje crkve [}epanice sa izgradnjom prate}ih
objekata (parohijski dom, itd), revitalizacija ma-
nastira Svetog Jovana Prete~e i izgradnja puta do
njega, preseljenje nekropole ste}aka, za{tita {ehit-
skih spomenika u Pustom Polju, itd. Vrlo va`na
grana ciljne strukture, zbog stvaranja kooperativ-
nog odnosa prema projektu.
– Ciljevi turisti~kog razvoja podrazumevaju stvara-
nje uslova za najintenzivniji turisti~ki razvoj naj{i-
re zone projekta. Razradili bi se ciljevi koji poka-
zuju ~itav spektar turisti~ke ponude u uslovima
postojanja magistralnog puta i novih kanjonskih
akvatorija: kombinacija splavarenja Tarom sa kru-
41
 `nom turom brodi}ima du` akumulacije do brane
na Pivi, nastavak akumulacijom du` Pive i Ko-
marnice, obilazak budu}e brane na Komarnici, i
nastavak plovidbe du` akumulacije u kanjonima
Komarnice i Pridvorice do [avnika; organizovane
planinarske ture po Bio~u, Magli}u, Pivskoj plani-
ni, Durmitoru; organizovani obalasci nacionalnih
parkova, obilazak sakralnih objekata, itd.
– Hidroenergetski ciljevi: specifikacija ciljeva u
okviru realizacije HE Buk Bijela (snaga, energija,
vr{na uloga u sistemu, operativna rezerva u EES),
HE Fo~a, HE Komarnica, manje HE u izvori{nom
delu Pive, itd.
– Vodoprivredni ciljevi: ciljevi ure|enja vodnih re-
`ima u akumulacijama „Buk Bijela”, „Piva”, „Ko-
marnica” (ubla`avanje poplavnih talasa, pove}a-
nje protoka u malovo|u, itd).
Sasvim je izvesno da bi tako podrobno definisa-
na ciljna struktura (ovde su dati samo okviri za nje-
no formiranje), uz njeno blagovremeno predstavlja-
nje javnosti, eliminisala prakti~no sve razloga koji
su doveli do formiranja neformalnih grupa koje
osporavaju izgradnju sistema. Hidroenergetika bi se
pojavljivala u toj ciljnoj strukturi samo kao jedan od
korisnika tog razvojnog projekta. Ona je sistem koji
po~etnim investiranjem i obavezama u okviru svog
dela projekta (realizacija saobra}ajnica, kao i najve-
}eg dela kulturolo{kih, urbanih i privredno / razvoj-
nih ciljeva i zbrinjavanja stanovni{tva) stvara inici-
jalne uslove za realizuju i svih ostalih ciljeva iz cilj-
ne strukture. Slikovito – hidroenergetika je u ovom
razvojnom projektu samo jedna od „lokomotiva”
koja vu~e kompoziciju mno{tva ciljeva integralnog
razvoja, socijalnog i ekonomskog preporoda ~itavog
tog podru~ja.
2.2. Razvojni projekat „Studenica”
I u slu~aju tog projekta neuspeh je nastao ve} na
samom po~etku, kada je sasvim nepotrebno su`en
ciljni prostor, te je sistem najavljen samo kao hidro-
energetski i vodoprivredni, pa je kao takav i naslo-
vljen (VHS „Studenica”). Izostavljena je ~itava le-
peza razvojnih ciljeva, koji su implicitno podrazu-
mevani, ali nisu nigde decidno istaknuti. Navode se
samo neki od njih. Socijalni ciljevi: socijalna obno-
va sada demografski veoma ugro`enog gravitiraju-
}eg planinskog podru~ja tog rubnog dela Starog
Vlaha, koje bi sa novim putevima koji su bili pred-
vi|eni projektom dobio veliku razvojnu {ansu u ter-
cijalnim delatnostima; socijalni boljitak u velikom
gravitiraju}em konzumnom podru~ju sistema ([u-
madija, Pomoravlje) koje je ugro`eno zbog kori{}e-
nja nekvalitetnih lokalnih izvori{ta (dovo|enje ~iste
vode u zone koje su sada ugro`ene endemskim ne-
42
fritisom). Saobra}ajni ciljevi – izgradnja puteva ko-
ji bi udahnuli `ivot u taj sada potpuno izolovan pla-
ninski kraj; ekonomski / razvojni ciljevi – korenit
preporod tog veoma pasivnog kraja; ekolo{ki ciljevi
– pobolj{anje re`ima malih voda na Studenici i Ibru,
za{tita i kultivacija sliva, u okviru planiranih mera
antierozione za{tite, pobolj{anje ihtiolo{kih uslova
na Studenici i Ibru (vra}anje populacije Lipljana u
Studenicu); urbani ciljevi – sanitacija i ure|enje se-
oskih naselja. Bilo je neophodno posebno detaljno
razraditi granu kulturolo{kih ciljeva, jer se moralo
predvideti formiranje neformalnih grupa upravo iz
kulturolo{ke oblasti koje }e se suprotstavljati pro-
jektu, ukoliko se ne predvide odgovaraju}i atraktiv-
ni ciljevi upravo u toj oblasti. Tu granu ciljne struk-
ture je trebalo pro{iriti na na~in kako je to obja{nje-
no, uvo|enjem novih ciljnih sadr`aja (npr. obnova
priprate manastira Sopo}ani, predaja naselja za gra-
ditelje nakon zavr{etka gradnje manastiru na kori-
{}enje, itd). Sa tako definisanom i jasno obrazlo`e-
nom ciljnom strukturom, koja bi bila obrazlo`ena
prema principima prikazanim u ta~ki 4, dobio bi se
sasvim drugi ishod – projekat bi bio o~ekivan sa ne-
strpljenjem, kao razvojna {ansa za taj veoma zapo-
stavljen pasivan kraj Srbije. Druk~iji bi bio i stav
Crkve, da su ciljevi revitalizacije sakralnih spomeni-
ka na{e pro{losti adekvatno obra|eni i na vreme ob-
ja{njeni.
3. POSEBNO RELEVANTNI
SOCIJALNI PARAMETRI PROJEKATA
Najve}u strate{ku te`inu u projektu ima socijal-
na grana ciljne strukture. Nivo njene razrade iskazu-
je ozbiljnost planera da mu projekat bude prihva}en.
Ti ciljevi se ne smeju odnositi samo na otklanjanje
socijalnih posledica, ve} moraju da obuhvate sva so-
cijalna pobolj{anja koja se projektom `ele ostvariti.
Klju~ni socijalni fenomeni koji moraju da budu
tretirani pri definisanju te grane ciljne strukture su:
– pobolj{anje demografske strukture u socijalnim
granicama projekta,
– pozitivno (pre)usmeravanje migracionih tokova,
– pobolj{anje standarda stanovni{tva,
– smanjenje nivoa nezaposlenosti, posebno u mla-
|im radno sposobnim populacijama,
– pobolj{anje zdravstvenih uslova `ivota stanovni-
{tva,
– pove}anje socijalne sigurnosti stanovni{tva zbog
stabilizacije uslova privre|ivanja,
– pobolj{anje socijalnih uslova `ivljenja zbog re{e-
nja u oblasti voda (snabdevanje vodom, pove}anje
stepena za{tite od poplava, pobolj{anje sanitacije
naselja),
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
– pobolj{anje socijalne sigurnosti zbog realizacije
novih saobra}ajnica u okviru razvojnog projekta,
– ostvarenje povoljnijih uslova za obrazovanje i za-
dovoljenje kulturnih potreba,
– pobolj{anje uslova za rekreaciju na ure|enim
akvatorijama i obalama,
– pobolj{anje op{teg zadovoljstva ljudi u socijalnim
granicama projekta.
Bitno pitanje je – mogu li se sociolo{ki ciljevi
kvantificirati? Odgovor je decidan – da, mogu se
kvantificirati. Demografska struktura se kvantificira
demografskim pokazateljima (brojem stanovnika po
starosnim grupama, polu, itd); migracija pokazate-
ljima migracije; ekonomski i dru{tveni standard po-
kazateljima dohotka i/ili potro{nje pojedinih dobara
po stanovniku; zaposlenost pokazateljima zaposle-
nosti; zdravstveni nivo pokazateljima broja obolje-
nja i javnim zdravstvenim standardom (broj lekara
na 1 000 stanovnika, pokazatelji stopa oboljenja i
smrtnosti, itd.); sanitarni standard merilima kao {to
su broj stanovnika obuhva}enih javnim vodovodima
i savremenim kanalizacionim sistemima, procentom
stanovnika koji imaju kupatilo u ku}i; socijalna si-
gurnost se meri utro{kom pojedinih vitalnih pre-
hrambenih i drugih dobara, procentom porodica sa
potpuno re{enim stambenim pitanjem, prose~nom
povr{inom stana po ~lanu porodice; uslovi za obra-
zovanje pokazateljima {kolskog prostora po u~eni-
ku, udaljeno{}u {kola od sela, obrazovnom struktu-
rom stanovni{tva; uslovi za negovanje kulturnih i
duhovnih potreba odgovaraju}im specifi~nim poka-
zateljima gustine i pose}enosti kulturnih institucija;
uslovi za rekreaciju pokazateljima povr{ina rekrea-
cionih objekata po stanovniku, povr{inom akvatori-
ja koje slu`e za tu svrhu. ^ak se i zadovoljstvo ljudi
svojim socijalnim statusom kvantifikuje procentom
zadovoljnog stanovni{tva na osnovu objektivnih so-
ciolo{kih anketa. Drugim re~ima, svi se pokazatelji
obuhva}eni socijalnim ciljevima mogu kvantifiko-
vati objektivnim merilima, {to omogu}ava verifika-
ciju tih ciljeva i kontrolu u kojoj su meri oni realizo-
vani u okviru projekta ure|enja prostora.
3.1. Socijalne granice projekta
Socijalne granice projekta su klju~no pitanje
koje se mora razmatrati ve} tokom izrade ciljne
strukture. Te granice su znatno {ire od neposrednog
podru~ja na kome se projekat realizuje i obuhvataju
ukupnu teritoriju na kojoj }e se dugoro~no ose}ati
relevantni pozitivni i negativni socijalni i ekonom-
6) Deo ~lanka koji sledi - o socijalnim aspektima razvojnih projekata - ne odnosi se samo na hidroelektrane, ve} i na termoelektrane, koje se sre}u
sa velikim problemima raseljavanja stanovni{tva zbog realizacije povr{inskih kopova.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
ski efekti projekta. Treba ukazati na lo{u praksu da
se granice projekta tretiraju su`eno, svedene }esto
samo na usku zonu realizacije sistema. Kod akumu-
lacija koje slu`e i za snabdevanje vodom granice
projekta su kompletan sliv izvori{ta, u kome se oba-
vljaju mere za{tite izvori{ta, ~itava zona sistema, i
konzumno podru~je u koje se voda dovodi. Ukoliko
su akumulacije u ulozi aktivne odbrane od poplava i
ure|enje vodnih re`ima, {to je ~est slu~aj kod aku-
mulacionih hidroelektrana, socijalne granice projek-
ta su jo{ {ire, jer obuhvataju i ~itavu nizvodnu doli-
nu, u kojoj se ose}aju efekti za{tite. Granice projek-
ta velikih hidroelektrana se prote`u na ~itavo pod-
ru~je EES-a, u kome }e se ose}ati pozitivno delova-
nje tog postrojenja, {to ~esto obuhvata podru~je ce-
le republike6).
U okviru socijalnih granica projekta razlikuju
se:
– zona raseljavanja,
– zona neposredno oko zone raseljavanja (zona ja-
kih uticaja objekata sistema),
– zona doseljavanja raseljenih (vrlo bitna za re{enje
problema sociolo{kih odnosa na relaciji „starose-
deoci – doseljeni”),
– zona u kojoj su nesumnjivi i merljivi pozitivni uti-
caji sistema (podru~je koje se snabdeva vodom,
~itava zona koja se {titi od poplava, zona meliora-
cionih sistema u koju se dovodi voda, itd),
– naj{ira zona socijalnih uticaja, u kojoj se de{avaju
socijalne i ekonomske posledice realizacije ili ne-
realizacije razvojnog projekta. Te naj{ire granice
kod velikih projekata, onih koji se stalno fazno do-
punjavaju, obuhvataju i zone u kojima se nalaze
proizvodni kapaciteti industrija materijala i kon-
strukcija, onih koje su anga`ovane na realizaciji
projekta, zone iz kojih se radnom snagom popu-
njavaju izvo|a~ke firme, itd.
3.2. Identifikacija socijalnih grupa
Socijalne grupe su vrlo bitan segment analize.
Razlikuju se slede}e socijalne grupe:
– koje nesumnjivo dobijaju projektom;
– koje bi gubile projektom, ukoliko se ne preduzmu
mere za neutralisanje negativnih efekata merama
predvi|enih projektom (prekvalifikacija, preselje-
nje i obezbe|enje sredstava za porodi~ni posao,
itd),
– grupe koje nisu tangirane projektom, ali koje }e se
na osnovu drugih motiva (npr. stale{kih) suprot-
stavljati projektu, formiraju}i neformalne grupe
43
 (videti kasnije), te za koje treba na}i valjane pro-
jektne odgovore na osnovu ciljne strukture.
3.3. Identifikacija relevantnih procesa
Identifikacija relevantnih procesa u socijalnim
granicama projekta:
– utvr|ivanje migracionih tokova – zone iseljavanja
i doseljavanja, {to je bitno za projektna re{enja;
– dinamizam bitnih socijalnih pokazatelja na nivou
naselja u zoni raseljavanja, oko te zone i u zoni do-
seljavanja;
– izrada modela za prognozu socijalnih promena ko-
je }e se odvijati na prostoru u okviru socijalnih
granica promena. To je bitno za strategiju razvoj-
nog projekta, jer je jedna situacija ukoliko je pod-
ru~je obuhva}eno projektom ve} ozbiljno ispra-
`njeno migracijom – odlaskom radno sposobnog
stanovni{tva, a sasvim druga ukoliko to nije slu-
~aj, ako postoje mla|e populacije, kojima treba
ponuditi odgovaraju}e razvojne programe, pre
svega kao porodi~ne poslove i u tercijalnim delat-
nostima. Moraju se raditi dva scenarija razvoja so-
cijalnih procesa: (a) ukoliko se realizuje razmatra-
ni razvojni sistem, (b) u slu~aju alternative „ne
graditi ni{ta”.
3.4. Prognoza mogu}ih socijalnih konflikta
Socijalna analiza obavezno mora da se pozaba-
vi prognozom mogu}ih konflikta u socijalnim grani-
cama projekta, i da za sve te potencialne konflikte
na|e re{enja koja ih otklanjaju i/ili ubla`avaju. Neki
od naj~e{}ih potencijalnih konflikta:
– stanovnici na slivu u zoni planiranih objekata i si-
stema (koji trpe zbog raznih ograni~enja kori{}e-
nja prostora) – `itelji u zoni isporuke vode i ener-
gije;
– `itelji sa uzvodnog dela sliva – nizvodni `itelji
(posebno bitno sa gledi{ta zaga|ivanja i za{tite vo-
da);
– stanovnici koji se zbog dislociranja iz zone obje-
kata sistema doseljavaju u neko podru~je – staro-
sedeoci;
– `itelji iz plavnih zona – `itelji koji nisu ugro`eni
plavljenjem.
Da bi projekat bio sociolo{ki stabilan, bitno je
da se na vreme determini{u svi potencijalno mogu-
}i konflikti izme|u socijalnih grupa, i da se za njih
na|e valjano re{enje. Jedan od klju~nih instrumena-
ta za re{enje tih konflikta je – usmeravanje resursne
rente. Voda je dragocen obnovljiv resurs, te onaj ko
je koristi za to treba da plati resursnu – vodnu ren-
tu. Ta renta se na odre|en na~in ve} i sada pla}a (na-
knada za kori{}enje voda), ali je u pitanju njeno
44
(pre)usmeravanje. Deo resursne rente treba da bude
usmeren upravo prema onima koji trpe odre|ena
prostorna ograni~enja zbog o~uvanja vodnog poten-
cijala, kao vid kompenzacije za to. Pravilno usme-
ravanje vodne rente je jedini pravi instrument za{ti-
te vode kao resursa, ~ak i u fazama kada se ona jo{
ne koristi, kada treba samo {tititi prostor na kome }e
se nekad graditi objekti sistema. Bitan je princip:
nijedna od socijalnih grupa ne sme da gubi projek-
tom, jer tada projekat sasvim sigurno nije sociolo{ki
stabilan i bi}e onemogu}en – bilo direktnim suprot-
stvaljanjem te socijalne grupe, bilo putem formira-
nja neformalne grupe, u koju }e u}i i svi ostali opo-
nentni.
3.5. Prevazila`enje konflikta
Uzroci konflikta oko razvojnih projekata su
dvojaki: (a) konflikti interesa, (b) konflikti vrednosti
i uverenja. Vrlo ~esto se oni i prepli}u. Jedini delo-
tvorni na~in za njihovo prevazila`enje, shodno Soci-
jalnoj psihologiji, jeste – pregovaranja (bargaining).
Istra`ivanja su pokazala [11] da se kroz pregovara-
nje mo`e da re{i sama su{tina izvora konflikta. To-
kom pregovaranja mogu}i su razni pristupi. Jedan
od najefikasnijih pristupa zasniva se na prevazila`e-
nju suprotnosti putem recipro~nih ustupaka [10,13].
Drugi na~in je uvo|enje novih ciljeva, ~ija bi reali-
zacija mirila interese u~esnika u konfliktu. Za dogo-
varanja je potrebno znati neke va`ne socijalne zako-
nitosti.
– Odre|eni oblik pona{anja (kooperacija, kompeti-
cija) jedne strane izaziva isti takav tip pona{anja
druge strane. Zna~i, ako se jedna strana opredelila
za kompetitivni na~in pona{anja tokom pregovora
(strategija mo}i, prisile, obmane, zastra{ivanja),
izazva}e odgovaraju}e kompetitivno pona{anje
druge strane. I suprotno, taktika otvorenosti, uva-
`avanja i razumevanja pobudi}e sli~an odgovor
druge strane i ja~a}e kooperativni odnos tokom
pregovora.
– Ne valja zapo~injati pregovore sa pozicije snage,
~ak i kada se poseduje socijalna mo}. To }e stvo-
riti odbojnost druge strane, ote`ati pa i onemogu-
}iti dogovaranje. Agresivnost, bezobzirnost, `elja
za dominacijom, autoritarnost – sve su to osobine
koje ote`avaju, ~esto i onemogu}avaju pregovara-
nje.
– Najja~e dejstvo imaju valjani argumenti koji se iz-
nose odmah na samom po~etku pregovora (formi-
raju odre|eni stav), ili se pak ostavljaju za sam
kraj. Zato klju~ne argumente treba mudro raspore-
diti: jedne upotrebiti na po~etku, radi formiranja
odre|enog stava i stvaranja duha saradnje, druge
ostaviti za kraj, kada imaju karakter presudnih ~i-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
 njenica. Time se, uz izvesne ustupke koji se pritom
u~ine, drugoj strani pru`a mogu}nost da svoje
ustupke ne tretira kao poraz.
– Izno{enje i slabosti vlastite pozicije (one koja je
poznata drugoj strani) daje ve}u uverljivost dru-
gim argumentima koji se u tom kontekstu saop{ta-
vaju i ja~a atmosferu poverenja i kooperativnosti.
– Za pregovore sa socijalnim grupama kojima treba
re{iti neke va`ne egzistencijalne probleme u okvi-
ru projekta (raseljavanje, zamenu vrednosti, itd)
posebno je va`no znati:
– ne sme se i}i na ucenu; treba ponuditi odmah real-
ne kompenzacije i druge atraktivne ciljeve koji }e
ih u~initi zainteresovanim za realizaciju projekta;
nu|enje malih naknada i kompenzacija stvori}e
blok otpora, koji se kasnije te{ko mo`e savladati i
sa znatno ve}om ponudom;
– ako se pregovara sa predstavnicima grupa, treba
predhodno utvrditi ko su u njoj stvarni lideri, te
pregovarati sa njima, a ne sa formalnim predstav-
nicima, ukoliko oni nemaju stvarnu socijalnu mo}
u grupi.
3.6. Re{avanje zbrinjavanja stanovni{tva
– test kompetentnosti planera
Razvojni projekti sa velikim akumulacijama ~e-
sto zahtevaju raseljavanje ve}ih grupa `itelja na sli-
vu, pa i ~itavih naselja. To je sociolo{ki jedan od naj-
delikatnijih poslova, kome treba pri}i sa najve}om
studiozno{}u. ^esto uspeh ~itavog projekta, ~ak i
ako je energetski i ekonomski najatraktivniji, zavisi
isklju~ivo od kvaliteta re{enja problema preseljava-
nja stanovni{tva.
Sa stanovi{ta migracije stanovni{tva u zoni si-
stema razlikuju se ~etiri sociolo{ke grupe: 〈1〉 `itelji
koji se moraju preseliti iz zone potapanja; 〈2〉 sta-
novnici podru~ja koji }e se na}i u ulozi doma}ina tu
doseljenog stanovni{tva; 〈3〉 imigranti koji se u zonu
ome|enu socijalnim granicama gra|enog sistema
doseljavaju u potrazi za poslom, slede}i ubrzanije
aktiviranje prirodnih i ekonomskih potencijala tog
podru~ja; 〈4〉 prolaznici, koji na podru~je sistema
dolaze kao turisti, ili prolaze novim putevima sagra-
|enim u okviru integralnog razvoja sliva, itd. Sa gle-
di{ta socijalnih planiranja za potrebe projekta, po-
sebno su va`na prva i druga grupa. Za njih treba
imati u vidu slede}e sociolo{ke zakonitosti.
(A) Zakonitosti pona{anja grupa stanovni{tva koja
mora da se iseli iz zone gradnje objekata siste-
ma.
– Raseljavanje ljudi do`ivljavaju kao veliku traumu
koja dovodi do stresova. U tim ljudima raste otpor,
koji se, ukoliko se blagovremeno ne na|u za njih
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
prihvatljiva re{enja, mo`e da pretvori u vrlo sna-
`nu i organizovanu oponenciju projektu, koja mo-
`e da onemogu}i i najatraktivnije sisteme.
– Planer ne sme dozvoliti da se u ljudima koje treba
iseliti javi i ja~a ose}anje da su njihovi vlastiti in-
teresi ravnodu{no `rtvovani zbog interesa drugih,
bogatijih ljudi iz razvijenijih sredina. Ukoliko i ti
ljudi ne na|u u projektu i svoj vlastiti `ivotni inte-
res, sve kasnije akcije do`ivljava}e kao svojevrsne
socijalne pritiske, {to }e sve vi{e uve}avati njiho-
vo protivljenje realizaciji tog sistema.
– Ljudi koje treba raseliti ima}e kooperativan stav u
odnosu na integralni projekat samo ukoliko im se
odgovaraju}im razvojnim projektima obezbedi
bolja ekonomska i socijalna perspektiva od one
koju bi imali da se taj integralni sistem ne realizu-
je. To se mo`e uspe{no ostvariti ukoliko se odre-
|ena sredstva, namenjena podsticaju razvoja ma-
nje razvijenih delova zemlje, usmere upravo u raz-
voj onih podru~ja gde }e se naseljavati stanovni-
{tvo iseljeno iz zona potapanja.
– Pri planiranju na~ina raseljavanja treba uzeti u ob-
zir sve relevantne socijalne ~injenice: zanimanje,
mogu}nost prekvalifikacije, starosnu i polnu
strukturu, stepen srodstva ljudi, susedske odnose,
konfesionalnu pripadnost, ekonomski polo`aj do-
ma}instava, dotada{nji dru{tveni standard, itd. U
tom domenu nema nebitnih pitanja. Projekat mo`e
da propadne samo zbog nespretno odabrane loka-
cije sa gledi{ta konfesionalne pripadnosti raselje-
nih i doma}ina, zbog zanemarivanja dotada{njeg
dru{tvenog standarda u naselju koje se raseljava,
itd. Ukoliko se iseljavanjem obuhvataju ~itava na-
selja ili ve}i njihovi delovi, po`eljno je sociolo-
{kim istra`ivanjima utvrditi stepen me|usobne po-
vezanosti i navika takvih zajednica, pa u skladu sa
tim i}i na plansku gradnju novih naselja, u kojima
}e se zadr`ati svi `eljeni susedski i drugi odnosi,
kako bi trauma zbog napu{tanja starih domova bi-
la {to manja. Jasno je da i komunalni standard tih
novih naselja mora da bude bolji od onog koji su
ti ljudi imali do tada, uklju~iv tu i izgradnju svih
onih objekata na koje su `itelji navikli (religijski
objekti, mesta sastajanja i dru`enja – dom kulture,
kafane, itd). Delikatna du`nost je preseljavanje i
grobalja i sakralnih objekata.
– Vrlo su bitni – blagovremenost i pravi~nost – bez
taktiziranja i poga|anja (videti o Teoriji stavova u
narednoj ta~ki). @iteljima koji se raseljavaju treba
odmah ponuditi dovoljno privla~ne ekonomske
programe kao kompenzaciju. Investitori gre{e ka-
da `iteljima koje `ele da rasele ponude malo, u na-
meri da kroz poga|anje pro|u jeftinije. Sociolo{ki
– to je pogre{an pristup. Nehuman, potcenjiva~ki
pristup u prvim kontaktima dove{}e do formiranja
45
 odbojnog stava `itelja koji treba da se isele, koji se
kasnije ne menja ni sve atraktivnijim ponudama.
Kada se takav odbojan stav konsoliduje i organi-
zuje, dove{}e do obaranja projekta, {to se vrlo ~e-
sto doga|alo. I to sve zbog investitora koji ne
shvata sociolo{ke zakonitosti formiranja stava lju-
di, kao i kasniju veliku postojanost tih stavova.
– [to ranije zapo~eti pripreme za raseljavanje – to
bolje. Odmah celovito i za stanovnike prihvatljivo
re{iti problem raseljavanja, uz odgovaraju}e raz-
vojne programe kao kompenzaciju i za njih i za
njihove doma}ine na podru~ju doseljavanja. Zapo-
~eti {to pre programe prekvalifikacije i obu~ava-
nja. Otvoriti se za sve korisne inicijative koje do-
laze od `itelja, stvaraju}i duh saradnje i potpoma-
`u}i sve procese njihove konstruktivne samoorga-
nizacije na novim lokacijama `ivljenja.
– Krupni socijalni doga|aji dovode do uo~ljivih
promena na planu socijalne mo}i. ^esto ti doga|a-
ji dovode do radikalnog smanjivanja uticaja i au-
toriteta lokalnih vlasti i do pojave stvarnih lidera i
autoriteta koje narod po{tuje i sledi. Treba pratiti
takve procese pomeranja te`i{ta socijalne mo}i i
na vreme uspostaviti kooperativne odnose sa onim
ljudima ~ije mi{ljenje ima veliku te`inu pri zauzi-
manju stavova o projektu i na~inima re{avanja
problema raseljavanja. Njima podrobno obrazlo`i-
ti planove preseljavanja i podsta}i ih na aktivnu
saradnju, uva`avaju}i njihove sugestije.
– Pa`ljivo odabrati vreme raseljavanja. Kod sistema
koji se dugo grade to mo`e da bude i postupan
proces, uz maksimalno uva`avanje `elja `itelja.
Zemljoradnicima svakako ostaviti mogu}nost da
obave `etvu, ~ak i ako je to zemlji{te ve} ispla}e-
no. Ni{ta tako ne iritira zemljoradnike kao nepo-
trebno uni{tavanje nedozrele letine. Ulazak ma{i-
na u neobrane njive re~ito svedo~i da je investitor
vrlo trapavo obavio svoj zadatak.
– Dosta je rasprostranjeno lo{e pravilo da investitor
isplati zemlji{te i imovinu porodicama koje se ra-
seljavaju, skidaju}i sa sebe svaku dalju obavezu za
njihovu egzistenciju. Dugoro~no gledano to je lo{
pristup. Pokazalo se, na objektima koji su izvede-
ni takvim na~inom obe{te}enja raseljenih, da na
taj na~in bogatije porodice obi~no pro|u zadovo-
ljavaju}e, jer znaju da brzo i pametno investiraju,
dok siroma{ni pro|u vrlo lo{e. Novac koji dobiju
najpre im se u~ini golemim, ali ga ne investiraju
brzo i mudro, te ubrzo postanu socijalni slu~ajevi,
jer su ostali bez ikakve imovine i zanimanja. Pri
slede}im projektima upravo }e takvi lo{i primeri
imati neuporedivo ve}u te`inu pri formiranju sta-
va ljudi u odnosu na raseljavanje7). U zemljama
koje masovno grade akumulacije, investitor pravi
i realizuje veoma detaljne socijalne programe, ~iji
je cilj da se za svaku konkretnu porodicu izna|u
sasvim prihvatljiva socijalna i ekonomska re{enja
(porodi~ni posao, prekvalifikacija i promena zani-
manja), kako se ne bi desilo da nakon iseljavanja i
potro{enog novca ostanu nezbrinuti8).
– Investitor koji je „dobro pro{ao” na jednom siste-
mu, raseljavaju}i ljude povr{no, uz nepravi~nu i
zakasnelu nadoknadu, naneo je neprocenjivu {tetu
sistemima koji }e se kasnije graditi, jer }e se od-
mah nakon takvog slu~aja formirati ~vrst odbojni
stav prema svim sli~nim projektima.
(B) Zakonitosti pona{anja grupa stanovnika koja }e
se na}i u ulozi doma}ina raseljenom stanovni-
{tvu.
– Naseljavanje na nekom podru~ju ve}e skupine lju-
di sa strane stvara, po pravilu, rezervisan, pa i od-
bojan stav starosedelaca. To je posledica odre|e-
nih socijalnih i ekonomskih zakonitosti koje prate
takve procese: rastu cene nekih proizvoda {to ne
odgovara nekim grupama starosedelaca, javljaju
se podele pri izboru lokalnih vlasti, razli~iti su
obi~aji, navike, nekada dolazi i do naru{avanja
ravnote`e u polnoj strukturi, itd. U seoskim sredi-
nama mogu da se jave o{tri sukobi zbog zemlje:
zemlju na koju su ra~unali neki me{tani kupuju
ljudi sa strane, koji imaju vi{e novca; na op{tinske
pa{njake ulazi stoka „do|o{a”, itd. Zbog toga se
mora posvetiti velika pa`nja odnosima izme|u do-
ma}ina i prido{lica.
– Pravi na~in da se prevazi|u konflikti izme|u sta-
rosedelaca i prido{lica le`i u razvojnim projektima
koji donose boljitak i jednima i drugima. Koope-
rativan stav doma}ina se mo`e ostvariti samo uko-
liko i oni na|u svoj vrlo jasno iskazan interes u toj
akciji raseljavanja, koja donosi njihovom kraju
nove razvojne i ekonomske mogu}nosti.
– Posebnu pa`nju treba posvetiti ure|enju i urbani-
zaciji naselja u koja se doseljavaju prido{lice, da

7) I sada se pri~a o lo{im primerima reseljavanja jo{ od pre pet decenija, iz vremena objekata „Prve petoljetke”, kada su skromnim nadoknadama
„na ruke” uklonjeni ljudi iz njihovih domova i stvorene mnoge socijalno razorene porodice, bez zanimanja i stabilnih izvora prihoda. Ti r|avi
primeri svete nam se i sada, jer lo{e primere ljudi pamte - veoma postojano.
8) Obilaze}i nova naselja u [paniji, u kojima su sme{teni `itelji podru~ja koja se potapaju, autor se uverio koliko je savesno i studiozno taj posao
obavljan. Nakon podrobnih anketa (vodilo se ra~una ko `eli sa kim da bude sused u novim naseljima!) ljudima je omogu}eno da u okviru pro-
jekta raseljavanja pokrenu porodi~ne poslove, pre svega u zanatskoj radinosti, tercijalnim delatnostima i malim porodi~nim preduze}ima. Zahva-
ljuju}i takvom pristupu ljudi su nestrpljivo i{~ekivali da projekat bude realizovan, jer su njime ostvarivali li~ni boljitak. Upravo zahvaljuju}i ta-
kvoj mudroj politici [panija je bez ve}ih socijalnih tenzija sagradila oko 1300 brana koje spadaju u kategoriju „visokih brana”.

46 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 to ne bi bio izvor konflikata. Investitor ne sme da
dopusti da zbog doseljavanja bude smanjen nivo
dru{tvenog i komunalnog standarda koji su ve}
imali strosedeoci (optere}enje {kolskog prostora,
nivo zdravstvenih usluga, opskrbljenost prodavni-
cama, itd). Pri dogradnji postoje}ih naselja za pri-
do{lice, mora se izgraditi i sva prate}a nova komu-
nalna infrastuktura koja }e ne samo odr`ati, ve} i
pobolj{ati ve} dostignut dru{tveni standard i nivo
komunalnih usluga tog naselja. U protivnom, to }e
biti izvor stalnih konflikata starosedelaca i prido-
{lica.
– Zapo{ljavanje u novim objektima mora da bude
smi{ljeno dozirano radnom snagom iz obe socijal-
ne grupe – prido{lica i starosedelaca. Favorizova-
nje prido{lica bi}e uzro~nik stalnih socijalnih kon-
flikata, koji }e `ivot u tom prostoru u~initi nesno-
{ljivim. Treba voditi ra~una i o starosnoj dobi i po-
lu nezaposlenih, te razvojne programe planirati u
skladu sa tim (sklad izme|u „mu{kih” i „`enskih”
preduze}a, kako bi se stvorile {anse za brak i zadr-
`avanje na tom prostoru mla|eg stanovni{tva).
– Objektima u sferi kulture, sporta, razonode i dru-
`enja i promi{ljenim akcijama na tom planu, treba
podsticati {to lagodnije komuniciranje izme|u sta-
rosedelaca i prido{lica, kako bi se premostio jaz
koji postoji izme|u tih grupa. Dobar investitor }e
donacijama sportskim klubovima, izgradnjom lo-
kalnih igrali{ta i drugim sli~nim potezima pomo}i
proces integracije tih dveju socijalnih grupa.
4. VA@NOST VALJANE
PREZENTACIJE PROJEKATA
Investitori i in`enjeri – planeri integralnih raz-
vojnih projekata – do sada su pravili velike gre{ke
upravo zato {to nisu nisu shvatali jednu vrlo va`nu
dru{tvenu ~injenicu. Njihov posao nije da samo do-
|u do najpovoljnijeg re{enja i razrade ga da bude
stabilno po svim neophodnim vidovima stabilnosti
(hidrolo{ka, hidrauli~ka, geotehni~ka, konstrukcij-
ska, ekonomska, ekolo{ka i sociolo{ka stabilnost
projekta), ve} je njihov veoma va`an posao, koji ni-
ko drugi ne mo`e obaviti – da projekat jasno, sa`eto
i vizuelno pregledno pripreme za prezentaciju jav-
nosti. I da tokom prezentacije projekta donosiocima
odluka i javnosti primene klju~ne zakonitosti soci-
jalne psihologije. Ovde }e se navesti samo neke od
najva`nijih zakonitosti, u vidu postulata, koje se mo-
raju imati u vidu pri prezentiranju projekata.
4.1. Prvi iza|i sa ~injenicama o projektu
Taj postulat proisti~e iz Teorije stavova. U pri-
rodi ~oveka je da o svakom pitanju `eli da ima stav
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
[12,13]. Na formiranje stava odlu~uju}e uti~u prve
informacije i na~in njihove prezentacije. Prva infor-
macija o nekom pitanju formira impresiju kao „smer
mi{ljenja”, druga, ako je u saglasnosti sa prvom pr-
odubi taj smer mi{ljenja, a tre}a, ako je u saglasno-
sti sa prve dve u~ini da ta li~nost zauzme – stav. Sve
~injenice koje se kasnije saznaju – nakon formiranja
stava – prilago|avaju se tom stavu, te kao takve go-
tovo da nisu ni bitne. Zato, pri delovanju na javnost
zaista doslovno va`i na~elo „prvi saop{ti ~injenice”,
„prvi iza|i u javnost”. Taj postulat, proveren mno-
gim opitima „in vivo”, ~esto se ne shvata. Planeri ne
koriste prednost „vu~enja prvog poteza”. U slu~aju
VHS „Studenica” bilo je nu`no da planer prvi iza|e
u javnost sa stvarnim ~injenicama: da u [umadiji i
Pomoravlju hara endemski nefritis zbog kori{}enja
nekvalitetne vode, da lokalna izvori{ta vi{e ne zado-
voljavaju potrebe, te da se re{enje mo`e na}i samo u
integralnom projektu koji bi re{io brojne socijalne,
razvojne i druge probleme na {irem potezu Srbije –
od veoma pasivne zone Starovla{kih planina, pa sve
do [umadije. Umesto toga, mi smo sa~ekali da prve
(dez)informacije, vrlo bitne za formiranje stava jav-
nosti, do|u iz grupe osoba li~no zainteresovanih da
se zaustavi projekat. Njihove prve informacije su bi-
le perfidno izvitoperene, la`ne („Brana na rubu ma-
nastirske porte”, „Kiperi }e tutnjati kroz dvori{te
manastira”, apokalipti~ke slike o podzemnim voda-
ma koje uni{tavaju crkve, promeni mikroklime koja
}e uni{titi freske, itd). Te dezinformacije su u~inile
da javnost zauzme odbojan stav, tako da su se sve
kasnije analiti~ke ~injenice – rezultati matemati~kih
i fizi~kih modela i studija – tretirale sa podozrenjem.
Ve} formiran stav ljudi je vrlo tvrdokorna kategori-
ja, jer se od njega „odbijaju” naknadno pristigle in-
formacije.
Potpuno ista se ista stvar desila i sa „Sistemom
Gornje Drine”. Umesto da mi prvi krenemo sa infor-
macijama da u taj veoma pasivan kraj, ugro`en pro-
cesima depopulacije i ekonomskog bezna|a treba
uneti jedan veliki razvojni projekat, koji }e doneti
radikalan ekonomski i socijalni preokret i boljitak,
mi smo pasivno sa~ekali da se prvi oglasi lobi koji
je vrlo smi{ljeno prvi krenuo sa dezinfomacijama.
Postoje pouzdane informacije da su neki od u~esni-
ka prvog mitinga kod [}epan Polja, koji je imao za-
datak da detonira „medijsku kapislu”, dobili nov~a-
nu naknadu za svoje prisustvo, jer je bilo bitno da se
sa {to vi{e medijske pompe sru{i „prva domina” ko-
ja }e izazvati poznati „domino efekat” – koji je zai-
sta ubrzo usledio. Usledio je zahvaljuju}i na{em na-
ivnom i pogre{nom uverenju da trenutno najbolji
razvojni projekat u Evropi – ne mo`e biti sporan.
Sli~na je stvar i sa drugim razvojnim projektima
koji su postali „slu~ajevi” prevashodno zbog nepoi-
47
manja ovog veoma va`nog sociolo{kog postulata da
investitor i planer moraju prvi da krenu u visoko
profesionalno pripremljenu akciju prezentacije pro-
jekta.
4.2. Edukacija o realnoj situaciji
u oblasti vode i energije
Jedan od glavnih uzro~nika nesporazuma na re-
laciji „javnost – razvojni projekti” le`i u zabrinjava-
ju}oj neobave{tenosti najve}eg dela javnosti o sve
te`oj situaciji u domenu vode i energije i o re{enji-
ma koja se moraju realizovati kako bi se izbegla
ozbiljna kriza u obezbe|ivanju tih za ljude najvital-
nijih resursa. Kod ljudi koji se ne bave poslom pla-
niranja u oblasti energije i vode stvorena je pogre{na
i opasna iluzija da smo bogati energetskim i vodnim
i resursima, koje samo treba aktivirati, te da se lako
mogu na}i alternative za objekte na koje se stavlja
embargo. Upravo taj slogan: „Na|ite drugo re{enje”,
koji se ~uje kada se grupe intelektualaca suprotsta-
vljaju pojedinim sistemima, re~ito govori o toj iluzi-
ji o energetskom i vodnom bogatstvu koje omogu}a-
va mnoge opcije. Me|utim, planeri ne smeju da kri-
vicu za to prebacuju na druge. Zagledani u svoje
planove i prora~une i komuniciraju}i uglavnom me-
|usobno, planeri su zaboravili da je njihov zadatak
dvojak: (1) da utvrde dugoro~ne perspektive razvo-
ja i da na|u re{enja kojima se obezbe|uje kontinui-
tet u podmirivanju potreba za energijom i vodom u
budu}nosti; (2) da sa tim sumornim perspektivama
upoznaju narod, pripremaju}i ga da shvati da se
snabdevanje tim najdragocenijim resursima u bu-
du}nosti mo`e ostvariti samo slo`enim, skupim i sa
gledi{ta `ivotne sredine ne uvek bezbolnim re{enji-
ma. Valja priznati da je do sada uspe{no re{avan sa-
mo prvi zadatak, dok je drugi bio potpuno zanema-
ren, zbog ~ega je javnost, ~ak i ona najobrazovanija
(netehni~ka inteligencija, novinari) potpuno neoba-
ve{tena o pravom stanju stvari u domenu energije i
vode, {to je jedan od osnovnih uzro~nika o{tre opo-
nencije prema planiranim razvojnim projektima.
4.3. Delovanje javnog mnjenja
Nijedan graditeljski poduhvat na svetu nije sam
po sebi dobar i lo{, ve} to postaje tek kada se spoji
sa ljudskim interesima. Treba imati u vidu tu ~inje-
nicu, da }e odnos ljudi prema razvojnim projektima
zavisiti od toga u kojoj meri im se na vreme, jasno i
plasti~no objasni projekat sa stanovi{ta ljudskih po-
treba – materijalnih i spiritualnih. Va`no je podseti-
ti i na veoma bitnu istinu: nije dovoljno ~initi dobro,
potrebno je da i oni za koje se to ~ini budu u to uve-
reni! A mo`emo ih uveriti samo ume{nim komunici-
48
ranjem, vode}i ra~una o zakonitostima pri formira-
nju javnog mnjenja.
Ma da poseduje izvesnu vlastitu otpornost na
spoljne uticaje, pre svega zbog delovanja konvenci-
onalnih na~ina mi{ljenja, javno mnjenje se ne svodi
na rezultantu individulanih mi{ljenja, niti na mi{lje-
nje ve}ine u pogledu nekog doga|aja, te se na njega
dobro organizovanom akcijom mo`e vrlo efikasno
uticati. Bitno je znati da „javno mnjenje ima osobi-
nu da se {iri kao mrlja ulja” [14], da reaguje po prin-
cipu „domino efekta”, zbog ~ega i jeste izuzetno va-
`no ko prvi po~inje da na njega deluje organizova-
nim prezentiranjem informacija.
U javnom mnjenju razlikuju se trajnija mi{lje-
nja i mi{ljenja koja se tek formiraju. Mora se znati
da mi{ljenja o razvojnim projektima spadaju u ovu
drugu kategoriju: prednost ima onaj informator koji
smislenije i br`e nastupi sa informacijama – u nasto-
janju da on uti~e na formiranje javnog mnjenja. [to
je ~ovek o nekom problemu manje obave{ten, utoli-
ko mu je mi{ljenje o tome manje postojano, to je
podlo`niji da potpadne pod uticaj stavova koji mu se
po odre|enim propagandnim zakonitostima prvi ser-
viraju. Doga|anja u vezi sa velikim razvojnim pro-
jektima koji su dovedeni u pitanje odigravala su se
po {emi koja je vrlo poznata u Socijalnoj psihologi-
ji [13,15]: dovoljno je organizovanim nastupom ma-
nje neformalne grupe formirati izvesnu „kriti~nu
masu” negativnih ocena nekih projekata, o kojima
javnost ni{ta ne zna, nakon ~ega }e nastupiti lan~a-
na reakcija, koja se mo`e ve{to kanalisati poznava-
njem odre|enih zakonitosti delovanja na javno
mnjenje. Valja znati: javno mnjenje deluje kao filter
koji propu{ta samo one elemente koji odgovaraju
ve} postoje}em raspolo`enju [14]. Zato treba na vre-
me stvarati u javnosti blagonaklono raspolo`enje za
razvojne projekte, isklju~ivo dobro argumentovanim
i pravovremeno saop{tenim informacijama, ~ime se
formiraju stavovi ljudi o zna~aju i neophodnosti gra-
|enja njima neophodnih objekata. Treba znati zako-
nitosti bitne za delovanje na javno mnjenje.
– Stavovi ljudi imaju spoznajnu, emocionalnu i volj-
nu komponentu. Informacije treba tako plasirati da
deluju na sve tri komponente: spoznajnu – predo~a-
vanjem jasno formulisanih ~injenica, emocionalnu
– delovanjem na emocije ljudi (oponenti razvojnih
projekata, po{to nemaju argumente, deluju prevas-
hodno na tu komponentu, {to se vidi i u sloganu
lansiranom iz neke marketin{ke agencije o „Tari i
bari”) i voljnu – mobilizatorskim delovanjem na
volju (ljudi iz pasivnih krajeva `ele da se uklju~e u
projekte koji ih izvode na put razvoja). Gre{ka je
ako se na profesionalno ve{to delovanje na emotiv-
nu komponentu ljudi odgovara sa gomilom cifara i
nejasnim stru~nim `argonom, {to produbljuje stere-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
 otip o in`enjerima kao suvoparnim ljudima koji ne
vode ra~una o ekolo{kom i kulturolo{kom okru`e-
nju. Delovanje i na emocionalnu komponetnu je va-
`no kada se susre}emo sa predrasudama, koje po
Socijalnoj psihologiji predstavljaju stav koji nije
zasnovan na ~injenicama [11], ve} je prevashodno
formiran delovanjem na emocionalnu komponentu.
Predrasude se mogu postupno razbijati samo na sli-
~an na~in kako je do njih i do{lo – delovanjem na
emocije, ali sa suprotnim usmerenjem.
– Pristrasna filtracija informacija. Da bi smanjio
vrednost informacija koje su u suprotnosti sa nje-
govim ve} zauzetim stavom, ~ovek nesvesno
uklju~uje za{titne mehanizme pristrasne filtracije
~injenica koje mu se predo~avaju. To delovanje ni-
je vremenski neograni~eno, tako da ljudi ~ak i sa
jakim filtrima pristrasne filtracije menjaju stav
pod navalom dobro plasiranih novih informacija i
delovanjem i na emocionalnu komponentu. Za-
klju~ak je jasan: (a) pravovremenim delovanjem ti
formiraj stav o projektu umesto da ga kasnije me-
nja{; (b) ako je stav ve} formiran, mo`e{ ga pro-
meniti samo profesionalno plasiranim infomacija-
ma koje uti~u na sve tri komponente stava.
– Treba ra~unati sa zakonitostima izobli~avanja
smisla ~injenica. Kada su u pitanju socijalni i eko-
nomski interesi – izvrtanje smisla je uvek u smeru
koji najvi{e odgovara za{titi tih interesa. [tete ko-
je ljudi imaju od neke gradnje bi}e preuveli~ava-
ne, koristi, ako ih treba platiti, bi}e umanjivane.
– Socijalne grupe (formalne i neformalne) menja}e
smisao informacija na na~in koji odgovara interesi-
ma grupe, koji ja~a poziciju i ugled njihove grupe.
– Izobli~avanje ~injenica je spontan proces – ne tre-
tira se kao obmana! Neutralizacija efekata izobli-
~avanja ~injenica mo`e se ostvariti samo blago-
vremenom i svima razumljivom argumentacijom.
4.4. Pojava i delovanje neformalnih grupa
Svi veliki projekti su propra}eni formiranjem
neformalnih grupa (NFG) koje im se suprotstavlja-
ju. U Socijalnoj psihologiji (SP) postoji podrobno
razra|ena teorija NFG [13,15], pri ~emu je za reali-
zatore projekata bitno da znaju slede}e:
– NFG mogu da nastanu i spontano, ali se naj~e{}e
generi{u formiranjem kriti~ne mase po~etnog jav-
nog delovanja, koga detonira – klika. Prema SP
klika je neka manja NFG ~ije li~ne interese ugro-
`ava projekat, zbog ~ega ona koristi NFG da bi ga
onemogu}ila.
– NFG se naj~e{}e okuplja oko razli~itih kratkoro~-
nih interesa. Nema formalnog vo|u, ali se brzo na-
me}u privremeni lideri. ^lanovi NFG nisu ni sve-
sni da su uloge podeljene bez ikakvog dogovora.
Po{to se okuplja zbog kratkoro~nih interesa, u njoj
se, po pravilu, nalaze predstavnici sasvim razli~i-
tih interesnih grupa. Tako su se u svim do sada for-
miranim NFG koje su se formirale protiv gra|enja
hidroelektrana (kod nas i u svetu) nalazili i pred-
stavnici „zelenih”, ali i nuklearni i termo lobi. [e-
ma delovanja je ista: ekolo{kim pokretima se po-
verava da budu udarna pesnica NFG, dok lobisti
akciju finansijski poma`u iz senke. Nakon ostva-
renja cilja – zaustavljanja projekta, NFG se raspa-
da.Planer mora da predvidi pojavu NFG i da bla-
govremeno u ciljnoj strukturi na|e ciljeve koje }e
im suziti manevarski prostor za delovanje9).
4.5. Izbe}i „halo efekat” pri oceni projekta
Va`an efekat po kome se na osnovu lo{e ocene
samo jednog segmenta koji je u projektu lo{e obra-
|en, takav lo{ sud prenosi na ceo projekat. Zato, u
integralnom projektu ne postoje va`ni i manje va`ni
segementi, a jo{ manje segmenti koje smemo zane-
mariti u fazi planiranja. Ukoliko lo{e uradimo eko-
lo{ki deo, ili sociolo{ki deo projekta raseljavanja i
zbrinjavanja stanovni{tva, mo`emo biti sigurni da }e
se po zakonitostima „halo efekta” taj negativni sud
preneti na ceo projekat, bez obzira na njegovu per-
fekciju. Zna~i, sve delove projekta treba obraditi va-
ljano!
4.6. Ra~unati sa selektivnom percepcijom ljudi
Ljudi najpre i najbolje zapa`aju ono {to `ele da
vide, ono {to ih posebno interesuje, {to je u njiho-
vom najbli`em okru`enju. Zato izlaganje prilagoditi
tome, zadr`avaju}i se i na detaljima koji su bliski
ljudima koji vas slu{aju. To je jedan od najdelikatni-
jih momenata sa gledi{ta „halo efekta”, jer potcenji-
vanje neke lokalne naizgled sitne vrednosti mo`e
imati veoma negativan efekat10).

9) U projektu VHS „Studenica”, u kome oponenti zaista nisu u rukama imali ni jedan argument „protiv”, te su forsirali isklju~ivo emocionalnu kom-
ponentu, rezultat bi, najverovatnije, bio sasvim druk~iji da su u ciljnu strukturu uneti odgovaraju}i kulturolo{ki ciljevi, koji bi bili atraktivni upra-
vo za oponente koji su se kasnije na{li u NFG koja se suprostavljala sistemu. U to vreme je priprata manastira „Sopo}ani” bila bez krova, i za ta-
kav veliki projekat bi bila sitnica da njegovu obnovu unese u svoju ciljnu strukturu, isto kao {to je moglo da bude u ciljeve uvr{teno i to da }e se
graditeljsko naselje nakon zavr{etka gra|enja obnoviti i predati manastiru na trajno kori{}enje. To bi podrazumevalo i da se sa crkvenim vlasti-
ma unapred utvrdi lokacija tog naselja, u skladu sa njegovim kasnijim funkcijama.
10) Jedan veoma va`an projekat je dospeo u veliku krizu zbog jednog - drveta. Samouvereni i dosta osion projektant je liniju regulacije reke niz-
vodno od brane vukao kako ga je vodio krivuljar, te je pod udar trase regulacije do{lo i drvo – „zapis” na obali, koje je selo decenijama tretira-

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 49

4.7. Pravo vreme za prikaz projekta |iva~ iz projekta izvadi tabele od po stotinak cifa-
ra i prikazuje ih nekoliko sekundi, sa napomenom
Ve} je istaknuta prednost vu~enja prvog poteza da su tu prikazane potrebe za energijom ili vodom.
u informisanju o projektu. Zato je pravo vreme – on- To kod slu{alaca izaziva najpre dosadu, koja brzo
da kada Investitor dobro pripremljen prvi krene da prerasta u nervozu i animozitet i prema prikaziva-
prika`e projekat. Najava razvojnog projekta je po- ~u, ali, i prema celom razmatranom projektu.
sebno delotvorna ako se odvija u vreme nekih ne-
podmirenih ljudskih potreba, kada je percepcija lju-
di posebno usmerena ka informacijama koje im pru- a)
`aju nadu. Energetski ciljevi }e najbolje biti shva}e-
ni u vreme energetske krize, o potrebi realizacije re-
gionalnih vodovoda informator }e biti najpa`ljivije
saslu{an u vreme redukcija vode, u~inke akumulaci-
ja na ubla`avanje povodnja ljudi }e najbolje prihva- a)
titi nakon poplava, ulogu sistema u za{titi ekosiste-
ma obja{njavati pozivaju}i se na krizne periode ka-
da su reke do`ivljavale ekolo{ku agoniju zbog siner-
getskog11) delovanja malih protoka, visokih tempe-
rature vode i malog sadr`aja kiseonika, ukazuju}i na b)
prednosti pobolj{anja vodnih re`ima ispu{tanjem
vode iz ~eonih akumulacija. b)

4.8. Prezentacija projekta – posebno ume}e c)

Prezentacija integralnih projekata je posebno
ume}e, koje ne le`i svima. Velika gra{ka se ~ini ka-
da se prezentacija projekta poverava formalno najvi-
{em po rangu u obra|iva~kom timu, te ta du`nost
~esto zapadne sposobnim in`enjerima, koji nisu vi~-
ni tom veoma delikatnom poslu. Prikaz projekta, na-
ro~ito u njegovim po~etnim fazama (setimo se zako-
nitosti Teorije stavova!) zahteva posebno bri`ljive
pripreme, i ima neke va`ne metodske zakonitosti.
– Odabrati pravilan redosled prezentacije. Treba
krenuti sa sa`etim, udarnim atributima projekta
(„Predstavljamo vam integralni projekat koji mno-
{tvom razvojnih ciljeva treba da donese prosperi-
tet do sada zaostalom podru~ju ...”), a zatim se sa-
`eto i pregledno iznose klju~ni ciljevi iz ciljne
strukture i klju~ne performanse projekta, prema
redosledu iz ciljne strukture.12)
– Informacije treba sa`imati tako da deluju udarno,
ubedljivo, sa jasnom vizuelizacijom i za manje
obave{tene. Na tom planu se ~esto prave velike
gre{ke. Primer je kada neinventivni i prilenj obra-
c)
Slika 2. Popre~ni profil VHS „Studenica” u zoni brane
i istoimenog manastira. (a) vrlo karikirana razmera,
(b) bez karikiranja, (c) srednje re{enje.
Zapaziti nepovoljan efekat karikiranja!
Rastojanje od manastira od brane je 9,75 km.
– Pri grafi~kim prikazima voditi ra~una o „dvose-
klom ma~u” pri karikiranju razmera. Mo`e se de-
siti da karikirana razmera kod neobave{tenih stvo-
ri pogre{an utisak u odnosu na stvarno stanje. Na
slici 2 se prikazuje takav primer za VHS „Studeni-
ca”. Projektant je u prvim izlaganjima vrlo nepro-
mi{ljeno prikazao sistem u jako karikiranoj raz-
meri – sabijene du`ine, razvu~ene visine (slika a),
~ime je veoma uzbudio neupu}ene (autor je bio na
tom skupu u SANU), jer je u takvoj razmeri izgle-
dalo da se brana nestvarno nadnosi nad manasti-
rom.

lo kao sveto drvo, za{titiv{i ga i ogradom da ga ne bi „skrnavila” stoka. Projektant je sve to bagatelisao (~ak je me{tane „pou~avao” da ne za-
keraju „zbog jednog drveta”), umesto da se munjevito izvini, zahvali se na tome {to su ga upozorili na njegov veliki previd i odmah obe}a da
}e gre{ka biti ispravljena, tim pre {to nije bilo zaista nikakvog razloga da se insistira ba{ na takvoj trasi regulacije. A drvo je i bez toga bilo za-
ista unikalno, te je zahtevalo i ekolo{ku za{titu. Ta osionost i tvrdoglavost je izazvala „halo efekat” koji je ozbiljno ugrozio ceo projekat.
11) Zdru`eno delovanje vi{e uticaja, kojim se zna~ajno pove}ava efekat tog delovanja u odnosu na sumu pojedina~nih uticaja.
12) Postoji lo{a praksa da se u komuniciranju sa javno{}u primenjuje isti pristup kao kada se projekti izla`u pred stru~nim savetima. Krene se sa
monotonim izlaganjima o podlogama (hidrolo{kim, hidrogeolo{kim, geotehni~kim, ...) uz uobi~ajeno samosa`aljevanje obra|iva~a tih delova
zbog oskudnih podataka. Na stru~nom savetu se to jo{ i mo`e razumeti, jer tim `alopojkama obra|iva~i svojim {efovima i ostalom stale`u `ele
da poka`u koliko su se mnogo trudili, pa su i pored svih te{ko}a nekako obavili posao. Me|utim, takav isti pristup pri javnoj prezentaciji - da
najpre pri~amo o podlogama, vajkaju}i se zbog nepotunosti polaznih podataka, pa da tek nakon toga krenemo sa prikazom sistema - pogibeljan
je sa stanovi{ta Teorije stavova na sticanje utiska javnosti o valjanosti projekta. Takav pristup stvori}e odbojan stav prema projektu.

50 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

– Obra}anje javnosti uvek ima dve komponente: in-
formacionu, kojom saop{tavamo `eljene informa-
cije – one kojima `elimo da uti~emo na formiranje
stava, komunikacionu, kojom se odr`ava pa`nja
slu{aoca. Ve{t prezentator stalno prepli}e te dve
komponetne, oprezno doziraju}i obim novih infor-
macija. Jedno je sigurno: prikaziva~ projekta koji
je svoje slu{aoce zasuo bujicom cifara, govore}i u
nerazumljivom esnafskom `argonu – stvori}e pot-
puno suprotan, odbojan efekat.
– Prezentacija projekta se ne sme ponavljati na isti
na~in, ve} se mora prilago|avati sistemu vrednosti
auditorijuma. Zemljoradnicima ne treba pri~ati o
procentima ekonomskog rasta, MW snage, ve} o
tome koliko ih taj sistem {titi od poplava, ili jo{
bolje, kako se zami{lja otkup njegovih proizvoda
(ukoliko ste pokrenuli pitanje pove}anja prinosa u
melioracionom sistemu budite sigurni da }e vas
upravo to pitati – sa velikim pravom), zdravstvene
radnike podsetiti na hidi~ne epidemije koje se ot-
klanjaju projektom, a ribolovcima znala~ki obja-
sniti sa`etke ihtolo{kog elaborata o upravljanju
vodnim re`imima u cilju pobolj{anja kvaliteta ri-
bljih stani{ta u akvatorijama.
4.9. Ne zadr`avati se u pasivnoj odbrani
Jedna od velikih slabosti jeste – pasivno }utanje
~ak i u situaciji kada je osporavanje projekta tek za-
po~elo. Jedno od na~ela SP je veoma jasno: na akci-
ju oponenta mora{ {to pre odgovoriti sa daleko vi{e
argumenata, deluju}i na sve tri ve} navedene kom-
ponente – spoznajnu, emocionalnu i voljnu. Ako se
na osporavanja projekta ne odgovori brzo i sa ube-
dljivim argumentima, sti~e se utisak o nesigurnosti
planera. Zato za projekte integralnih sistema u Pro-
jektnom zadatku treba zahtevati i profesionalnu pri-
premu za njegov prikaz donosiocima odluke i medij-
sku prezentaciju. Pritom se treba ~uvati nerazumlji-
vih, tehnokratski obrazlo`enih re{enja! Mnogo gre-
{e planeri koji se u `elji da zvu~e „nau~nije” koriste
ljudima nejasnu esnafsku terminologiju. Takav pri-
stup odmah otvara „pukotinu poverenja” („credibili-
ty gap”), koja se postepeno {iri i izaziva sasvim su-
protan efekat od `eljenog.
5. ZAKLJU^CI
– Klju~ni razlog nesporazuma sa javno{}u u ve-
zi sa hidroenergetskim projektima je taj {to se ve} u
samom po~etku planiranja ciljevi tih u su{tini inte-
gralnih razvojnih projekata sasvim nepotrebno su-
`avaju samo na oblast voda – na hidroenergetske i
vodoprivredne namene. Zbog toga je potreban radi-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
kalan zaokret na tom planu – ve} pri izboru naziva
projekta i pri formiranju ciljne strukture.
– Naziv projekta treba da jasno ozna~ava njego-
vu integralnu i razvojnu komponentu. Naj~e{}e je to
cilj najvi{eg reda u okviru slo`ene ciljne strukture,
koja treba da obuhvati sve ciljeve – socijalne, pri-
vredno / razvojne, ekolo{ke, saobra}ajne, urbane,
kulturolo{ke, vodoprivredne, energetske. U toj ciljnoj
strukturi svi korisnici prostora treba eksplicitno da
vide svoj interes i ulogu u realizaciji projekta.
– Da bi integralni razvojni projekat u oblasti
voda bio prihva}en on mora pored uobi~ajenih sta-
bilnosti koje se u projektu analiti~ki dokazuju (hi-
drolo{ka, hidrauli~ka, geotehni~ka, konstrukcijska,
ekonomska stabilnost) da bude i – sociolo{ki i eko-
lo{ki stabilan. To se posti`e valjanom razradom i
prikazom socijalne i ekolo{ke grane u okviru ciljne
strukture.
– Pri razmatranju opcija obavezno treba obu-
hvatiti i varijantu „ne graditi ni{ta”, po svih deset
relevantnih ekolo{ko-resursnih kategorija (voda,
tlo, vazduh, ~vrsti otpaci, te~ni efluenti, termi~ko za-
ga|enje, buka, radijaciono zaga|enje, uticaj na bio-
cenoze, estetski ugo|aj kao kategorija `ivotne sredi-
ne). Opciju odustajanja od realizacije projekta treba
obavezno proveriti i po uticaju na sociolo{ko okru-
`enje. Ta opcija je uvek znatno nepovoljnija po soci-
jalno okru`enje, a po pravilu je nepovoljnija i po
ekolo{ko okru`enje. Naime, opcija „do nothing”
uvek vodi u stagnaciju, nazadovanje i produbljenje
siroma{tva ~itavog kraja kome je zbog zabrane rea-
lizacije uskra}en veliki razvojni projekat. A upravo
je siroma{tvo – najve}i neprijatelj `ivotne sredine!
– U okviru sociolo{kih analiza posebnu pa`nju
posvetiti: definisanju socijalnih granica projekta;
identifikaciji socijalnih grupa koje dobijaju projek-
tom i koje bi gubile ukoliko se valjano ne re{i pro-
blem njihovog zbrinjavanja; analizi relevantnih so-
ciolo{kih procesa i prognozi mogu}ih konflikata,
predvi|anju neformalnih grupa koje }e se formirati
da bi se suprotstavljale projektu.
– Uspeh projekta zavisi od valjanog re{avanja
problema zbrinjavanja stanovni{tva iz zona raseljava-
nja. Projekat se mo`e tretirati kao integralni, razvoj-
ni i sociolo{ki stabilan samo ukoliko su sve socijalne
grupe na{le u njemu svoj interes. Oblast tercijalnih
delatnosti je najpogodnija za ekonomsko i socijalno
zbrinjavanje stanovni{tva. Punu pa`nju posvetiti i zo-
ni doseljavanja raseljenih, da ne bi nastupile socijal-
ne tenzije zbog pogor{anja ekonomskih, socijalnih,
urbanih i drugih uslova na tim podru~jima.
– Integralni razvoji projekat treba da ima i po-
seban deo koji se odnosi na prezentaciju projekta
donosiocima odluke i javnosti. U okviru toga su po-
sebno bitni slede}i principi. (a) Pojaviti se prvi sa
51
informacijama o projektu! (b) U skladu sa Teorijom
stavova treba odabrati valjan redosled i na~in saop-
{tavanja ~injenica o razvojnim komponentama i
efektima projekta. (c) Voditi ra~una o zakonitostima
formiranja i delovanja javnog mnjenja. (d) Siste-
matski raditi na edukaciji ljudi o stvarnom stanju u
oblasti vode i energije. (e) Voditi ra~una o zakonito-
stima valjanog komuniciranja sa javno{}u. (f) Pra-
vovremenim i valjano raspore|enim i plasiranim in-
formacijama treba formirati utisak i stav o projektu,
umesto da se kasnije energija tro{i na ispravljanje i
demantovanje dezinformacija. (g) Treba na vreme
predvideti pojavu neformalnih grupa i za neutralisa-
nje njihovog delovanja treba pravovremeno na}i
ubedljiva re{enja. (h) Pri prikazu i obrazlaganju
projekta treba ra~unati sa selektivnom percepcijom
ljudi. (i) Jasnim, sa`etim i svima razumljivim infor-
macijama treba izbe}i mogu}nosti pojave „jaza ne-
poverenja”, koji se uvek javlja kada se ljudima ne-
jasnim esnafskim jezikom i gomilom cifara i podata-
ka poku{ava da obrazlo`i projekat.
6. LITERATURA
[1] Bloch, A.: Marphy’s Law, Price / Stern / Sloan
Publishers, Inc.L.A., 1977
[2] \or|evi},B.: UPRAVLJANJE VODAMA I URE-
\ENJE VODA. Uvodni referat na II Kongresu o
vodama Jugoslavije, Ljubljana, 1986.
[3] \or|evi}, B.: VODOPRIVREDNI SISTEMI, Na-
u~na knjiga, Beograd, 1990.
[4] \or|evi}, B.: O SOCIOLO[KOJ STABILNOSTI
VODOPRIVREDNIH PROJEKATA, Vodoprivre-
da, No 129-130, 1991.
[5] \or|evi}, B.: CYBERNETICS IN WATER RESO-
URCES MANAGEMENT, WRP, Fort Colins,
1993.
[6] \or|evi}, B.: O PROCEDURI PROJEKTOVANJA
HIDROTEHNI^KIH SISTEMA, Vodoprivreda,
169 – 170, 1997.
[7] \or|evi}, B.: DO ODR@IVOG RAZVOJA –
KROZ RAZVOJ INTEGRALNIH SISTEMA I AK-
TIVNO UPRAVLJANJE VODAMA. GLAVA 2 U:
KORI[]ENJE RESURSA, ODR@IV RAZVOJ I
URE\ENJE PROSTORA (GRUPA AUTORA),
IAUS, Beograd, ISBN 86-803329-26-6, 1999.
[8] Fiedler, F.E.: A THEORY OF LEADERSHIP EF-
FECTIVENESS, McGraw-Hill, New York, 1967.
[9] Jezernik, D.: GRUPE I GRUPNA DINAMIKA,
Rad, Beograd, 1972.
[10] Katz D. and Kahn, R.L.: THE SOCIAL
PSYCHOLOGY OF ORGANIZATIONS, Wiley,
New York, 1966.
[11] Per{i}, B. (1974): STAVOVI I PREDRASUDE,
Rad, Beograd, 1974.
[12] Raven,B.H. and J.Z.Rubin: SOCIAL PSYCHOLO-
GY: PEOPLE IN GROUPS, Wiley, New York,
1976.
[13] Rot, N.: OSNOVI SOCIJALNE PSIHOLOGIJE,
ZIUS, Beograd, 1988.
[14] Supek, R.: MASOVNE KOMUNIKACIJE I PRO-
PAGANDA, [kolska knjiga, 1972, Zagreb.
[15] Shaw, M.E.: GROUP DYNAMICS, McGraw Hill,
1996, New York.
[16] Zvonarevi}, M.: SOCIJALNA PSIHOLOGIJA,
[kolska knjiga, 1985, Zagreb.
[17] Watson, R.M.: SOCIAL PSYCHOLOGY, Lippin-
cott, 1976.

Rad je primljen u uredni{tvo 09. 02. 2006. godine

Branislav V. \or|evi} ro|en je 1938. godine u Skoplju. Maturirao je 1956. godine u gim-
naziji u Kru{evcu. Na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1961., magistrirao
1967. i doktorirao 1974. Od 1962. do 1971. radio je u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav
^erni” ({ef Odseka za hidroenergetiku). Godine 1971. prelazi na Gra|evinski fakultet u Be-
ogradu, na kome je 1984. izabran za redovnog profesora. Na tom fakultetu predavao je pred-
mete „Kori{}enje vodnih snaga”, „Vodoprivredni sistemi” i „Ekolo{ki in`enjering”. Redov-
ni je ~lan Akademije in`enjerskih nauka Srbije i Crne Gore, ~lan Nau~nog dru{tva Srbije, a
na Univerzitetu „Sv. Kiril i Metodije” u Skoplju izabran je i promovisan u najvi{e zvanje - professor hono-
ris causae, kao jedini profesor iz oblasti gra|evinarstva. Kao jedan je od utemeljiva~a Teorije vodoprivred-
nih sistema, kao nove grane Tehni~ke kibernetike, predavao na redovnim i magistarskim studijama na vi{e
drugih univerziteta. Niz godina je bio {ef Katedre za hidrotehniku. Bio je mentor za 23 magistarske teze i
12 doktorata na svim univerzitetima u SFRJ. Njegova specijalnost su slo`eni hidrotehni~ki sistemi sa hidro-
elektranama, vi{enamensko kori{}enje, ure|enje i za{tita voda, kao i ekolo{ki aspekti realizacije slo`enih si-
stema. Autor je preko 290 bibliografskih jedinica iz {ireg spektra hidrotehnike. Od toga 8 knjiga kao jedini
autor (jedna izdata u SAD), dve kao prvi autor, u tri strane knjige autor poglavlja, u 12 knjiga autor delo-
va i poglavlja. Za knjige „Kori{}enje vodnih snaga I i II” nagra|en 1984. Oktobarskom nagradom Beogra-
da. Njegovo kapitalno delo iz oblasti teorije vodoprivrednih sistema, objavljeno u SAD (1993) - Cybernetics
in Water Resources Management - bazna je monografija u svetu iz te oblasti i citira se u tom svojstvu. Dru-

52 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

ge ~esto citirane knjige: Vodoprivredni sistemi, Objekti hidroelektrana, Hidroenergetsko kori{}enje voda.
Kao u~esniku na mnogim me|unarodnim i nacionalnim nau~nim skupovima ~esto mu je poveravana uloga
generalnog izvestioca ili uvodnog predava~a. Bio je delegat SFRJ u Komitetu za vode EEK UN, sada je ~lan
Komiteta za vodne resurse Me|unarodne asocijacije za hidrolo{ke nauke i ekspert za vodne resurse Evrop-
skog saveta. Urednik je ~asopisa „Vodoprivreda”. Radio je na planiranju svih ve}ih hidroelektrana i vodo-
privrednih sistema u SFRJ, kao i na izradi najva`nijih strate{kih dokumenata u SFRJ: Prostorni plan Srbi-
je, Vodoprivredna osnova Srbije, Vodoprivredna osnova Crne Gore, vodoprivredne osnove vi{e velikih sli-
vova u biv{oj SFRJ, Strategija dugoro~nog razvoja vodoprivrede Srbije, Strategija razvoja vodoprivrede
Republike Srpske. Bio je konsultant za vi{e projekata kompleksnih sistema u Aziji, Africi, Ju`noj Americi.
Dobitnik je vi{e nagrada za nau~ni rad i Ordena rada sa zlatnim vencem.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 53

 Sa{a Stojkovi}

Uticaj mikro hidroelektrana

na struje kratkih spojeva
u distributivnoj mre`i

Stru~ni rad
UDK: 621.311.212; 627.8; 621.313.12; 621.313.3.32; 621.316

Rezime:

U ovom radu analiziran je uticaj mikro hidroelektrane snage do 100 kW, priklju~ene na niskonaponsku
distributivnu mre`u, na struje kratkih spojeva u distributivnoj mre`i. Prikazan je simulacioni model, zasno-
van na realnim podacima o elementima mre`e, kao i na upotrebi programa Alternative Transients Program
(ATP - EMTP).
Analiziran je uticaj asinhronih mikro generatora na udarnu struju kratkog spoja. Osim toga, simulaci-
jom kratkog spoja pokazano je da ure|aji relejne za{tite, zbog prirode asinhronih generatora, mogu biti u
nepovoljnim uslovima, kada se radi o detekciji kvarova na osnovu struje kvara.
Klju~ne re~i: distribuirana proizvodnja, mikroelektrana, hidroelektrana, kratak spoj,
udarna struja kratkog spoja, ATP-EMTP

Abstract:

INFLUENCE OF MICRO POWER PLANTS ON SHORT-CIRCUIT CURRENTS

IN DISTRIBUTION NETWORK

In this paper the influence of micro power plant up to 100 kW on the short-circuit currents in distribu-
tion network is analyzed. The micro power plant is connected to the low voltage part of distribution network.
Simulation model based on real network element data is presented. The analysis is made by Alternative
Transients Program (ATP-EMTP).
Influence of induction generators on the peak short-circuit currents is analyzed. It is shown by simula-
tions of short circuits that relay protection may, due to the nature of induction generators, be in unfavoura-
ble conditions when detection of fault is based on fault current.
Key words: embedded generation, micro power plant, hydropower plant, short circuit,
peak short-circuit current, ATP-EMTP

1. UVOD izvora energije na planeti, ekolo{ki aspekt zaga|enja

~ovekove okoline i te`nja za daljim pobolj{anjem
Pojam distribuirane proizvodnje ozna~ava pro- kvaliteta `ivota doveli su do razvoja malih, efikasni-
izvodne jedinice priklju~ene direktno na distributiv- jih i nezaga|uju}ih elektrana. Indukcioni generatori
nu mre`u, kako na niskom, tako i na srednjem napo- kori{}eni su za proizvodnju elektri~ne energije
nu. Op{ta saglasnost o ograni~enosti neobnovljivih uglavnom do {ezdesetih godina. Me|utim, zahvalju-
Dr Sa{a Stojkovi}, docent, – Tehni~ki fakultet, 32000 ^a~ak, Svetog Save 65

54 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

ju}i robusnosti, jednostavnosti konstrukcije, pojed-
nostavljenom upravljanju i malim dimenzijama po
proizvedenom kilovatu, postaju veoma atraktivni na
polju distribuirane proizvodnje u mikro i mini hidro-
elektranama i elektranama na vetar. Razvoj energet-
ske elektronike i mikroprocesorskog upravljanja do-
veo je do toga da se u velikoj ve}ini mikro i mini hi-
droelektrana i elektrana na vetar snage do 500 kW
koriste indukcioni (asinhroni) generatori [1].
U ve}ini zemalja smatra se da su male elektra-
ne one ~ija je snaga do 10 MW. Kod nas je ta grani-
ca 16 MVA. Me|utim, u poslednje vreme, precizni-
je su definisane male elektrane kao mikro, mini i
male elektrane. Mikroelektrane su one ~ija je snaga
do 100 kW. Njihova osnovna karakteristika je da se
od ostalih elektrana razlikuju po jednostavnosti u
tehni~kom i zakonskom smislu. Mini elektrane ima-
ju generatore ~ija je snaga 100-1 000 kW, a male
elektrane 1 000 - 10 000 kW. Snaga preko 10 000
kW svrstava elektranu u tzv. velike elektrane [1]. U
ovom radu tema su mikro hidroelektrane (snage do
100 kW), koje imaju asinhrone generatore kao izvo-
re.
Postoji vi{e razloga za masovno uvo|enje di-
stribuirane proizvodnje u celom svetu [2]:
– sni`enje emisije {tenih gasova,
– energetska efikasnost i racionalno kori{}enje ener-
gije,
– deregulacija tr`i{ta elektri~ne energije,
– iskori{}avanje razli~itih vidova raspolo`ive ener-
gije,
– sve ve}e potrebe za elektri~nom energijom,
– lak{e pronala`enje raspolo`ive lokacije za distri-
buiranu proizvodnju elektri~ne energije nego {to
je to za velike elektrane,
– mogu}nost modularne i tipske izvedbe proizvod-
nih postrojenja,
– kratko vreme za projektovanje i izgradnju malih
elektrana uz niske investicione i eksploatacione
tro{kove, i
– blizina distribuirane proizvodnje u odnosu na po-
tro{nju, ~ime se izbegavaju tro{kovi prenosa.
Me|utim, poznato je da je distribuirana proiz-
vodnja elektri~ne energije donela i izvesne tehni~ke
probleme, kao i probleme vezane za upravljanje.
Naime, klasi~ne distributivne mre`e su radijalne i sa
jasnim tokom energije od prenosne mre`e prema po-
tro{a~ima. Projektovanje, eksploatacija i relejna za-
{tita takvih mre`a potpuno su uhodane i poznate ak-
tivnosti. Uvo|enje distribuirane proizvodnje u tu
mre`u (na srednjem i niskom naponu) menja u izve-
snim slu~ajevima smer tokova snaga i struja kratkih
spojeva u pojedinim elementima mre`e, zbog ~ega
pristup projektovanju i eksploataciji ovakve mre`e
mora biti temeljno analiziran.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
Ma{ine za proizvodnju elektri~ne energije ana-
lizirane u ovom radu su niskonaponski asinhroni ge-
neratori koji se priklju~uju na niskonaponsku mre`u.
Jedna od ve}ih prednosti upotrebe asinhronih gene-
ratora je da su to, ustvari, asinhroni motori, ~ija je
proizvodnja dobro organizovana i u na{oj zemlji.
Asinhroni generator svojim radom uti~e na napon-
ske prilike i tokove snaga u niskonaponskoj mre`i,
gde je priklju~en, pa tome treba posvetiti odgovara-
ju}u pa`nju. U Tehni~koj preporuci TP 16 Osnovni
tehni~ki zahtevi za priklju~enje malih elektrana na
mre`u Elektrodistribucije Srbije [3] dato je uputstvo
o izboru snage generatora, kako oni ne bi kvarili na-
ponske prilike u mre`i. Ovaj problem je, za na{e
uslove, detaljnije analiziran u okviru nacionalnog
projekta u okviru energetske efikasnosti pod nazi-
vom “Razvoj modela mikro hidroelektrane na brani
sistema za navodnjavanje sa ispitivanjem i analizom
rada u distributivnom i izolovanom sistemu”, a re-
zultati analize prikazani su u [4]. Analiza prikazana
u ovom radu tako|e se odnosi na taj projekat.
Generatori u okviru distribuirane proizvodnje
uti~u i na kvalitet elektri~ne energije, najvi{e na fli-
kere i vi{e harmonike. U [3] su date preporuke za br-
zu proveru ovog uticaja na distributivnu mre`u.
^etvrti, veoma va`an uticaj, je uticaj distribui-
ranih generatora na pove}anje struje kratkih spojeva
u distributivnoj mre`i. Taj uticaj va`an je, kako za
proveru elektrodinami~kih naprezanja opreme, tako
i za izbor i pode{avanje ure|aja relejne za{tite.
Asinhroni generatori u izvesnoj meri pove}ava-
ju udarnu struju kratkog spoja, ~ime pove}avaju di-
nami~ko naprezanje postoje}e opreme. U slu~ajevi-
ma kada se struja trofaznog kratkog spoja u niskona-
ponskoj mre`i pribli`ava grani~noj vrednosti, po-
trebno je obratiti pa`nju na ovu ~injenicu. To je naj-
~e{}e slu~aj kada se mre`a brzo razvija, uz rast vred-
nosti struja kvarova.
Zna~aj analiza struja kratkih spojeva u mre`a-
ma sa distribuiranom proizvodnjom danas je veoma
veliki, ne samo zbog dinami~kih naprezanja opre-
me, ve} i zbog koncepcije i pode{avanja relejne za-
{tite. Relejna za{tita ovakvih mre`a veoma se razli-
kuje od za{tite radijalne mre`e bez izvora, i to iz vi-
{e razloga. Distributivna mre`a vi{e nije radijalna i
struje kratkih spojeva u delovima mre`e ne moraju
imati samo jedan smer. Kada se mesto kratkog spo-
ja na|e izme|u izvora u velikim elektranama i distri-
buiranog generatora, napajanje mesta kvara je dvo-
strano. To menja koncepciju relejne za{tite. Dakle,
osim {to treba asinhroni (ili neki drugi distribuirani)
generator isklju~iti pri kvarovima u njemu samom,
treba ga isklju~iti i pri bilo kojem kvaru u distribu-
tivnoj mre`i. Delovanje za{tite zavisi i od mesta i vr-
ste kvara. U nekim slu~ajevima postoje problemi sa
55
ostvarivanjem selektivnosti za{tite, a posebno je in- kog spoja na sabirnicama 110 kV transformatorske
teresantna tzv. „za{tita od gubitka mre`e”, tj. za{tita stanice (TS) 110/35 kV/kV je 5 000 MVA (najve}a
od ostrvskog rada. Ostrvski rad bi, zbog primene mogu}a prema Tehni~kim preporukama Elektrodi-
tehnike automatskog ponovnog uklju~enja u sred- stribucija Srbije). Transformatorska stanica 110/35
njenaponskoj mre`i, mogao da dovede do dovo|enja kV/kV ima dva transformatora snage po 31,5 MVA,
pod napon asinhronog generatora u uslovima opozi- prenosnog odnosa 110/36,75 kV/kV, sprege Yy0.
cije faza, {to je veoma opasno i za njega i za potro- Napon kratkog spoja iznosi 11,6 %.
{a~e. Do transformatorske stanice 35/10 kV/kV „Po-
Poja~ane struje kratkih spojeva uti~u i na pre- `arevac 4” vode dva paralelna nadzemna voda, na
kidnu mo} opreme koja se od ranije nalazi u mre`i i koje se nastavlja kabl. U [4, tabela I] dati su podaci
nije predvi|ena za nove uslove sa asinhronim gene- o ovim vodovima, kao i o 10 kV-nom izvodu sa 26
ratorima. deonica, koji je jedini od 10 kV-nih izvoda analizi-
Zbog svega toga, analiza struja kratkih spojeva ran u ovom radu. U TS 35/10 kV/kV „Po`arevac 4”
u mre`i sa distribuiranom proizvodnjom veoma je paralelno rade dva transformatora snage po 8 MVA,
zna~ajna. U ovom radu prikazani su rezultati anali- prenosnog odnosa 35/10,5 kV/kV, sprege Dy5 i na-
ze struja svih vrsta kratkih spojeva na karakteristi~- pona kratkog spoja 7,20 %. Za sve transformatore
nim mestima priklju~enja generatora. Dva asinhrona pretpostavljeno je da im omska otpornost namota iz-
generatora snage po 55 kW priklju~ena su zajedno nosi 10 % reaktanse istog namota. Na slici 1 prika-
(u isti ~vor mre`e) i rade sa nazna~enom strujom. zan je analizirani 10 kV-ni izvod br. 4.
Analizira se uticaj asinhronog generatora na udarnu
struju kratkog spoja, kao i na rasklopnu struju nisko-
naponskih prekida~a. Cilj je da se za razli~itu vrstu
kvara (trofazni, dvofazni sa zemljom i jednofazni
kratak spoj) analizira pona{anje generatora jer je
praksa pokazala da ponekad struja kvara ne mo`e bi-
ti kriterijum za detekciju kvara u mre`i, ve} su to na-
pon ili frekvencija.
Mogu} broj kombinacija mesta kvara i mesta
priklju~enja generatora je veliki. Zbog toga su za
analizu odabrani karakteristi~ni slu~ajevi. Me|utim,
simulacioni model je takav da se, zahvaljuju}i gra-
fi~kom pretprocesoru, promena izbora mesta kvara
ili mesta gde je priklju~en generator izvodi krajnje
jednostavno. To pru`a velike mogu}nosti za analizu.
[to se ti~e zakonske regulative, najva`niji do-
kument je ve} pomenuta Tehni~ka preporuka br. 16
[3]. U njoj se ukazuje na ~etiri osnovna kriterijuma
za priklju~enje malih elektrana, od kojih je jedan
kriterijum snage (struje) kratkog spoja. Me|utim,
provera ovog kriterijuma zahteva se samo za slu~aj
da je instalisana snaga male elektrane iznad 1 MVA.
Za manje snage elektrane smatra se da distribuirani
generatori ne mogu znatnije da pove}aju struju (sna-
gu) kratkog spoja u distributivnoj mre`i.
Prikazan je simulacioni model, zasnovan na re-
alnim podacima o elementima mre`e, kao i na upo-
trebi programa za elektromagnetne i elektromeha- Slika 1. Izvod br. 4 u TS 35/10,5 kV/kV
ni~ke prelazne procese Alternative Transients Pro-
gram (ATP - EMTP) [5]. Na slici 2 prikazan je simulacioni model, defi-
nisan pomo}u programa ATP-EMTP [5].
2. SIMULACIONI MODEL Sa slike 1 mo`e se videti da je najve}i broj tran-
sformatora 10/0,42 kV/kV snage 250 kVA. Sprega je
Simulacioni model je zasnovan na realnim 110 Dyn5, a struja praznog hoda iznosi 3 %. Relativni
kV, 35 kV i 10 kV elementima dela distributivne napon kratkog spoja je 4 %. Svi podaci, osim snage,
mre`e u Po`arevcu [6]. Pretpostavljena snaga krat- isti su i za transformatore snage 100 kVA i 400 kVA.

56 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.


Slika 2 Simulacioni model dela distributivne mre`e
Za sve transformatore 10/0,42 kV/kV pretpostavlje-
no je da u svakoj simulaciji imaju isti prenosni od-
nos, {to, naravno, u praksi nije slu~aj, budu}i da se
on pode{ava prema naponskim prilikama. Na slici 1
nisu prikazani asinhroni generatori. Oni }e biti pri-
kazani na slici 3.
Podaci o niskonaponskoj mre`i pretpostavljeni
su u skladu sa potrebama analize, a i zbog toga {to
autoru rada realni podaci nisu poznati. Pretposta-
vljen je cosϕ, ~ija je vrednost 0,9. Za potro{a~e je
primenjen model konstantne impedanse. Pretposta-
vljeno je da su svi transformatori 10/0,42 kV/kV op-
tere}eni nazna~enim optere}enjem. Raspored potro-
{a~a, za koje je pretpostavljeno da su jednaki, prika-
zan je na sl. 2. Pretpostavljeno je i da je niskonapon-
ski kabl tipa NKBA 3x70/35 mm2 Cu svuda isti, sa
parametrima: du`ina: 200 m, r1=0,271 Ω/km,
x1=0,074 Ω/km, r0=3,97r1 i x0=7,36x1 [7, str. 417].
Asinhroni generator definisan je snagom, brzi-
nom i uobi~ajenim parametrima ekvivalentne {eme -
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
omskim otpornostima i reaktansama rasipanja stato-
ra i rotora (svedeno na stator), kao i reaktansom
magne}enja. Podaci o generatoru su: Pn=55 kW,
Un=400 V, sn=1,466 7 %, nn=739 o/min, cosφn=0,81,
ηn=92,5 %, In=106 A, Mn=710 Nm, J=2,56 kg×m2.
Zahvaljuju}i ljubaznosti tehni~kog direktora Kom-
panije Sever - Subotica mr Jovana Radakovi}a i in-
`enjera Jovana Milovanovi}a dobijeni su i podaci o
parametrima ekvivalentne {ema generatora, koji su
sastavni deo dinami~kog modela generatora. Autor
ovog rada im je na tome veoma zahvalan jer analiza
ovim znatno dobija na realnosti.
U svim simulacijama reaktivna snaga asinhro-
nog generatora kompenzovana je, prema preporuci
proizvo|a~a generatora, kondenzatorom kapaciteta
po fazi C=697 μF. U svakoj simulaciji sa generato-
rima pretpostavljeno je da su dva generatora priklju-
~ena na iste sabirnice i da proizvode istu snagu (jed-
nako negativno klizanje).
Analiza struja kratkih spojeva u ovom radu za-
snovana je na modelovanju elektromagnetnih i elek-
tromehani~kih prelaznih procesa koji nastaju pri
kratkom spoju. To je najrealniji model i on ne zahte-
va bilo kakve pojednostavljuju}e pretpostavke o za-
nemarivanju oprere}enja ili naponskom profilu, ve}
se procesi modeluju diferencijalnim jedna~inama.
Re{enje se dobija programom ATP-EMTP [5]. Osim
ta~nosti, prednost je i {to se ovim softverskim ala-
tom mogu simulisati razli~ite vrste kratkih spojeva,
i to na razli~itim mestima u distributivnoj mre`i.
3. REZULTATI NUMERI^KIH SIMULACIJA
3.1 Uticaj mikrogeneratora
na udarnu struju kratkog spoja
Spojni vod je vod kojim je mikroelektrana po-
vezana na niskonaponsku stranu transformatora
10/0,42 kV/kV. Tehni~kom preporukom 16 (TP 16)
definisani su tip i za{tita ovog voda. U ovom radu
pretpostavljeno je da je tip niskonaponskog (NN)
spojnog voda isti kao {to su ostali kablovi u nisko-
naponskoj mre`i i da je duga~ak 200 m (ve} pome-
nuti kabl NKBA 3x70/35 mm2 Cu). Tako|e se pret-
postavlja da pri kvaru ne reaguje nikakva za{tita.
Na slici 3 prikazan je poslednji transformator
10/0,42 kV/kV na analiziranom 10 kV-nom izvodu
(krajnje desno na sl. 1). On je snage 400 kVA i na-
paja ~etiri odvoda sa podjednakim potro{a~ima, pri
~emu je optere}enje nazivno. Na NN sabirnice tran-
sformatora 10/0,42 kV priklju~ena su preko spojnog
voda dva asinhrona generatora snage po 55 kW, ko-
ji rade u podjednakim uslovima, tj. sa jednakim kli-
zanjem. Moment inercije jednog generatora je, pre-
ma prospektu proizvo|a~a, J=2,5 kgm2. Turbina ima
57
svoj moment inercije, koji obi~no nije ve}i od onog
za generator, pa je pretpostavljeno da je i njen mo-
ment inercije J=2,5 kgm2. Spojni vod je izme|u ~vo-
rova SV-1 i SV-2. Mesto kratkog spoja prikazano je
prekida~em prema zemlji.
kvara trenutna vrednost napona jednaka nuli, pa je
asimetrija struje kvara iz generatora najve}a mogu-
}a.
Slika 4 pokazuje da, kao i kod asinhronih moto-
ra, u trenutku kvara struja naglo poraste, tako da je
njena udarna vrednost u ovom slu~aju 2 076 A. Stru-
ja kvara se brzo prigu{uje jer ma{ine usled trofaznog
kvara nemaju pobudu. Ova struja kvara sabira se sa
strujom kvara sa strane mre`e, pa je ukupna udarna
struja pove}ana. To mo`e da dovede do pove}anih
dinami~kih naprezanja opreme, za koje oprema mo-
`da nije dimenzionisana. To je potrebno proveriti.
Na slici 5 prikazane su struje kvara iz oba generato-
ra i sa strane mre`e.
Struja iz mre`e konstantne amplitude 112-1A-SV-1A
Struja iz oba
Struja generatora PREK-A-SV-2A
iz oba generatora PREK-A - SV-2A
5 000
5000
(A)
[A]
3 750
3750

2 500
2500

1 250
1250

00
-1 250
-1250

-2 -2500
500
-3 -3750
750
-5 -5000
0000.00
0,00 0,05
0.05 0,10
0.10 0,15
0.15 0,20
0.20 0,25
0.25 (s)
[s] 0,30
0.30

Slika 5. Struja sa strane mre`e 112-1A -SV-1A

i iz oba generatora PREK-A - SV-2A
Slika 3. Deo simulacionog modela
koji prikazuje priklju~enje dva asinhrona generatora Slika pokazuje da, zbog opadanja brzine rotora,
na distributivnu mre`u maksimumi obe struje nisu u istom trenutku. Zbog
toga je analiza struja kratkih spojeva programom za
Najpre je analiziran trofazni kratak spoj sa ze- elektromehani~ke procese, kakav je ATP-EMTP,
mljom na sabirnicama gde je u mikroelektrani pri- ta~nija od postupka prema standardu IEC 909 [8].
klju~en generator. Jasno je da je u tom slu~aju uticaj Amplituda struje kvara sa strane mre`e iznosi 4 326
asinhronog generatora na udarnu struju kratkog spo- A. Na slici 6 posebno je, radi preglednosti, prikaza-
ja najja~i. Na slici 4 prikazana je ukupna struja kva- na ukupna struja kvara, koja napre`e opremu.
ra u fazi A koju daju oba motora. Kvar nastaje u tre- Udarna struja iznosi Iud=6 251 A. Dakle, u slu-
nutku t=100 ms. On je u trenutku kada je na mestu ~aju trofaznog kratkog spoja na sabirnicama u mi-
Struja kvara iz oba
Struja kvara motora
iz oba motora u u (A)
[A]
Ukupna struja kvara
400
400
5 000
5000
Ukupna struja kvara

(A)
[A]
(A)[A]
-120
-120 3 000
3000

1 000
1000
-640
-640

-1 -1000
000
-1 -1160
160
-3 -3000
000
-1 -1680
680
-5 -5000
000

-2 -2200
200
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 [] 0,40 -7 -7000
000
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 (s)
[] 0,30
(s)
Slika 4. Ukupna struja kvara oba motora u fazi A Slika 6. Ukupna struja kvara na sabirnicama

58 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

kroelektrani gde su priklju~eni asinhroni generatori
udarna struja kvara, za kvar na prikazanom mestu,
pove}ana je za 50,7 %. To je relativno veliki uticaj,
pa treba proveriti postoje}u opremu u pogledu dina-
mi~kih naprezanja, koja zavise od kvadrata trenutne
vrednosti struje.
Ura|ena je i simulacija trofaznog kvara u slu~a-
ju da je mikroelektrana priklju~ena na prvi transfor-
mator 10/0,42 kV/kV du` izvoda. Naravno, amplitu-
da struje sa strane mre`e je ne{to ve}a (4 713 A)
zbog manje impedanse do mesta kvara. Struja iz oba
generatora je ne{to ve}a (2 435 A) zbog toga {to je
napon na priklju~cima generatora vi{i jer je mikroe-
lektrana bli`a transformatoru, a pretpostavljeno je
isto klizanje. Ukupna udarna struja u tom slu~aju je
6 992 A i ve}a je od one kada ne bi bilo mikroelek-
trane za 48,3 %.
Vratimo se na slu~aj kada je mikroelektrana pri-
klju~ena na poslednji transformator du` izvoda.
Na slici 7 prikazana je struja koju pri dvofa-
znom kratkom spoju sa zemljom daje mre`a, kao i
struja iz oba generatora.
Struja iz mre`e konstantne amplitude 112-1A-SV-2A
4 000
4000
Struja iz oba
Struja generatora PREK-A-SV-2A
iz oba generatora PREK-A - SV-2A
(A)
[A]
3 000
3000
2 000
2000
1 000
1000
00
-1 000
-1000
-2 -2000
000
-3 -3000
000
-4 -4000
000
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30
Slika 7. Struja iz mre`e 112-1 A - SV-2A
i ukupna struja iz oba generatora PREK-A - SV-2A
Vidi se da, za razliku od trofaznog spoja, struja
iz oba generatora ne pada na nulu, ve} se usposta-
vlja. Udarna struja iz generatora iznosi 2 187 A, a
udarna struja iz mre`e je 3 875 A. Ukupna udarna
struja je 6 000 A, {to zna~i je ona ve}a od vrednosti
udarne struje iz mre`e za 55 %. Struja u fazi B sli~-
na je struji faze A (slika 7), pa nije prikazana.
Dakle, na osnovu krivih prikazanih na slikama,
kao i na osnovu brojnih vrednosti komponenti udar-
ne struje, mo`e se re}i da je pri dvofaznom kratkom
spoju sa zemljom situacija sa udarnom strujom sli~-
na onoj kod trofaznog spoja, za ovo mesto kvara.
Generalizacija nije mogu}a, ve} treba analizirati
konkretnu situaciju. Udarna struja u fazi A iz mre`e
je ovde za 10 % ni`a, ali je udarna struja iz genera-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
tora za 5 % vi{a, pa je ukupna udarna struja za 4 %
ni`a u odnosu na vrednosti pri trofaznom kvaru.
Analiziran je i jednofazni kratak spoj na istom
mestu. Slika sa krivama nije prikazana zbog ograni-
~enog prostora, a sli~na je prethodnim slikama.
Udarna struja u fazi A koja dolazi iz oba motora za-
jedno iznosi 710 A. Amplituda struje iz mre`e je
2 274 A, a udarna vrednost ukupne struje na mestu
kvara je 2 810 A. U odnosu na slu~aj bez priklju~e-
ne mikroelektrane udarna vrednost struje kvara po-
ve}ana je za 23 %, {to je relativno veliki uticaj. Me-
|utim, treba napomenuti da struja kratkog spoja iz
mre`e mo`e, zavisno od parametara mre`e i snage
kratkog spoja mre`e, da ima manje ili ve}e vredno-
sti, dok struja kratkog spoja iz generatora zavisi od
vrste kvara, parametara generatora i rastojanja gene-
ratora od mesta kvara. Zbog toga je potrebno anali-
zirati konkretan slu~aj, a procenti pove}anja udarne
struje va`e samo za konkretan slu~aj. Ipak, va`no je
da relativan uticaj mikroelektrane na udarnu struju
kratkog spoja mo`e da bude veoma jak, {to je slu~aj
u ovom radu. Slu~aj koji je bio analiziran najnepo-
voljniji je jer se radi o kratkom spoju na mestu gde
je priklju~ena mikroelektrana.
Analizirani su i kvarovi na niskonaponskim sa-
birnicama transformatora 10/0,42 kV/kV. Mikroe-
lektrana je od njih razdvojena niskonaponskim spoj-
nim vodom, u ovom primeru, duga~kim 200 m.
Udarna vrednost struje kvara sa strane mre`e iznosi
15 289 A. Dva generatora daju udarnu struju od
1 664 A, pa je ukupna udarna struja 16 953 A. Udar-
na struja je pove}ana za 10,8 % u odnosu na slu~aj
kada mikroelektrane nema. Za dvofazni spoj sa ze-
mljom pove}anje je 7,6 %, a pri jednofaznom krat-
0,30 0,40
[]
(s)
kom spoju 6,6 %. Me|utim, prema Tehni~kim pre-
porukama Elektrodistribucije Srbije, oprema u stani-
cama na strani niskog napona dimenzioni{e se na
vrednost od 22 kA ustaljene struje trofaznog kvara.
Njena udarna vrednost iznosi oko 2,55×22=56 kA, pa
je o~igledno da je pove}anje udarne struje za 10,8 %
bezna~ajno jer je struja sa strane mre`e znatno ma-
nja od 22 kA. Problem sa udarnom strujom i sa pre-
kidnom strujom rasklopne opreme mo`e nastati je-
dino u slu~aju kada se struja kvara iz mre`e po vred-
nosti pribli`ava grani~noj struji za dimenzionisanje
opreme u stanici. U tehni~koj preporuci 16 se i na-
vodi da generatori male snage te{ko da mogu bitni-
je da uti~u na ovu pojavu, pa se provera koja je opi-
sana u ovom radu zahteva samo za elektrane snage
ve}e od 1 MVA.
Za kvarove koji su jo{ dalji od mikroelektrane
situacija u smislu udarne struje je povoljnija, ali mo-
gu nastati problemi sa pode{avanjem za{tite. Takav
primer prikazan je u slede}em delu rada.
59
3.2. Uticaj struja kvarova
iz mikroelektrane na rad relejne za{tite
Generatori u okviru distribuirane proizvodnje
veoma uti~u na koncepciju relejne za{tite jer distri-
butivna mre`a u tom slu~aju nije vi{e sa jednim sme-
rom aktivne snage. Prema TP 16, spojni vod u distri-
butivnoj stanici ima osigura~ ili, u ovom analizira-
nom slu~aju, niskonaponski prekida~. U mikroelek-
trani na po~etku spojnog voda tako|e je prekida~, za
ovu snagu mikroelektrane, nazna~ene struje 250 A.
Prekida~i imaju elektromagnetni i termi~ki okida~,
kojima se {titi spojni vod. U mikroelektrani postoji i
sistemska za{tita, koja reaguje na poreme}aj ravno-
te`e izme|u proizvodnje i potro{nje reaktivne (na-
ponska) ili aktivne energije (frekventna za{tita). To
su vremenski stepenovane prenaponska, podnapon-
ska, nadfrekventna i podfrekventna za{tita. Osnovni
problem koji nastaje su mogu}a nedovoljna selek-
tivnost za{tite, kao i neselektivno isklju~enje gene-
ratora, pa analizi uslova za rad za{tite treba posveti-
ti znatno ve}u pa`nju. Ovde se samo ukazuje na pro-
blem. Osim ovih za{tita, generator ima i za{titu od
slici 8. Kvar nastaje u takvom trenutku da je asime-
trija struje u fazi A najmanja.
U ovoj struji nema jednosmerne komponente.
Njena efektivna vrednost je 950 A. U drugim dvema
fazama struja je malo ve}a - 1 184 A u fazi B i 1 020
A u fazi C. Jasno je da su te struje na granici da iza-
zovu delovanje okida~a, pa je osetljivost neprihva-
tljivo mala, a reagovanje nepouzdano. Zbog toga {to
u ovakvim slu~ajevima sa asinhronim generatorima
struja brzo nestaje, posebnu pa`nju treba posvetiti
pode{avanju okida~a. Slika 8 pokazuje da okida~
eventualno mo`e, u ovom slu~aju, da reaguje samo
u prvoj periodi, posle ~ega struja naglo opada, pa su
uslovi za rad strujne za{tite realativno nepovoljni.
Me|utim, re{enja se, prema podacima iz strane lite-
rature, tra`e tzv. odlo`enim delovanjem za{tite, koje
se zasniva na detekciji neke druge elektri~ne veli~i-
ne - napona, frekvencije ili broja obrtaja. Naprimer,
na slici 9 prikazan je napon u fazi A posle nastanka
kvara.
Napon faze A na sabirnici mikroelektrane
400
400
(V)
[V]

300
300
unutra{njih kvarova.
Pretpostavlja se da su niskonaponski prekida~i 200
200

na obe strane spojnog niskonaponskog voda odabra- 100

100

ni u skladu sa TP 16. Niskonaponski prekida~ na- 00

zna~ene struje 250 A ima elektromagnetni okida~
-100
koji mo`e da se podesi na ~etiri do deset puta ve}u -100

struju od nazna~ene. Neka je, naprimer, okida~ po- -200

-200

de{en na najmanju struju, tj. 1 000 A. Pretpostavlja -300

-300

se trofazni kvar na spojnom vodu na samom po~et-

-400
ku voda, na strani transformatora 10/0,420 kV/kV, u
-400
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40
~voru SV-1 na slici 3. Struja sa strane mre`e je do- (s)
voljno jaka da bez problema izazove reagovanje pre- Slika 9. Napon faze A na sabirnici mikroelektrane
kida~a izme|u ~vorova 112-1 SV-1 na slici 3. Pret-
postavlja se da trajanje prekidanja iznosi 20 ms (pre- Slika jasno pokazuje da napon naglo opada i ne-
ma prospektu 15-25 ms). Isklju~enje struje kvara sa staje u toku nekoliko oscilacija, pa to mo`e detekto-
strane mre`e simulisano je jer bi se bez toga dobila vati podnaponska za{tita generatora, a tako|e i si-
pogre{na predstava o daljem toku prelaznog proce- stemska naponska za{tita. Brzina rotora naglo raste,
sa. Struja trofaznog kvara u fazi A prikazana je na
Brzina rotora generatora u (rad/s)
Struja trofaznog kvara
Struja trofaznog kvara -faza
faza A(A) 125
125
2 000
2000

(A)
[A]

1 500
1500
115
115

1 000
1000
105
105

500
500

95
95

00
85
85
-500
-500

-2 -1000
000 75
75
0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40 0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 []
0,40
(s) (s)
Slika 8. Struja trofaznog kvara - faza A Slika 10. Brzina rotora u (rad/s)

60 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

{to je poznata ~injenica, jer se sva kineti~ka energi-
ja turbine predaje rotoru generatora. Zbog toga treba
da reaguje za{tita od previsokog broja obrtaja.
Slike pokazuju da je, zbog slo`ene prirode prela-
znih procesa u asinhronom generatoru, za izbor i po-
de{avanje za{tite potrebno izvr{iti ve}i broj simulaci-
ja razli~itih kvarova i na razli~itim mestima u mre`i.
^esto struja kao elektri~na veli~ina nije pogodna za
detekciju kvarova, pa je potrebno detaljno analizirati
pona{anje sistema za{tite u mikroelektrani.
Drugi ~est problem je znatno ve}i broj pogre-
{nih delovanja za{titom jer se te`e posti`e selektiv-
nost. Pretpostavimo, naprimer, kvar na po~etku jed-
nog od niskonaponskih odvoda, koji su u stanici {ti-
}eni visokou~inskim osigura~ima. Oni su brza za{ti-
ta, ali i okida~i u niskonaponskim prekida~ima spoj-
nog voda tako|e reaguju veoma brzo (15-25 ms). Pri
kvaru, naprimer, iza osigura~a NN voda na njego-
vom po~etku struja kvara dolazi ne samo sa strane
mre`e, ve} i iz generatora. Zbog toga struje kvara
prolaze i kroz osigura~ voda, ali i kroz okida~e pre-
kida~a u spojnom vodu, koji su neusmereni. Zbog
toga se mo`e desiti da prikida~ spojnog voda reagu-
je prvi i nepotrebno isklju~i generator, pa tek onda
osigura~ NN voda prekine struju kvara. Ovakvo ne-
selektivno isklju~enje je mogu}e, ali su posledice
neselektivnog isklju~enja generatora naj~e{}e od
malog zna~aja jer se radi o maloj snazi. Me|utim, to
mo`e da dovede do zabune jer se mo`e pomisliti da
je spojni vod u kvaru. I ovakve situacije se efikasno
mogu analizirati programima za elektromehani~ke i
elektromagnetne procese, kakav je ATP-EMTP.
3.3. Uticaj mikroelektrane
na prekidnu mo} rasklopne opreme
Ovaj uticaj mo`e biti od zna~aja jedino ukoliko
se radi o priklju~enju generatora na srednjenapon-
sku mre`u, i to samo u slu~ajevima gde struje krat-
kih spojeva dosti`u grani~ne vrednosti. U tim slu~a-
jevima generator pove}ava asimetriju struje koja se
prekida. Problem se tu analizira izra~unavanjem tzv.
asimetri~ne struje prekidanja u trenutku razdvajanja
kontakata.
Kod mikroelektrana priklju~enih na niskona-
ponsku mre`u ova opasnost prakti~no ne postoji
zbog male snage elektrane (do 100 kW), a i zbog ~i-
njenice da je prekidna mo} visokou~inskih osigura-
~a izuzetno velika, mnogo ve}a od dozvoljenih stru-
ja trofaznog kratkog spoja u distributivnim mre`ama
u Srbiji. Ina~e, ovaj uticaj mogao bi se uzeti u obzir
preko tzv. D`ulovog integrala osigura~a i prekida~a,
jer se radi o niskonaponskoj opremi ~iju mo} preki-
danja odre|uje upravo ovaj integral. To je integral
kvadrata struje za vreme prekidanja i predstavlja
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
oslobo|enu toplotu po jednom Ω. Postupak bi bio
relativno slo`en jer podaci o ovom integralu naj~e-
{}e nisu poznati korisnicima.
4. ZAKLJU^CI
Mikroelektrana sa asinhronim generatorima
koji se priklju~uju na niskonaponsku mre`u mo`e,
kao i distribuirani generatori ve}ih snaga, da dove-
de do tehni~kih problema.
Prvi problem je uticaj generatora na pove}anje
udarne struje kratkog spoja. Pri kvaru generator
kratkotrajno daje struju kratkog spoja, ali je ona u
odnosu na struju iz mre`e naj~e{}e mala. Iako uticaj
generatora izra`en procentima mo`e biti veliki za
kvarove u blizini, taj uticaj naj~e{}e nije od zna~aja,
~ime je potvr|en pravilan stav iz TP 16. Razlog je
znatno ve}a snaga kratkog spoja mre`e od snage
kratkog spoja generatora. Me|utim, ukoliko je stru-
ja kratkog spoja iz mre`e bliska grani~noj, uticaj
asinhronog generatora mo`e biti va`an i mo`e se iz-
ra~unati kao u ovom radu.
Uticaj generatora na rad niskonaponske ras-
klopne opreme (prekida~a) i osigura~a od malog je
zna~aja iz istog razloga. U na{im mre`ama koriste
se visokou~inski osigura~i velike prekidne mo}i, pa
ne treba o~ekivati problem ove prirode.
Posebnu pa`nju treba posvetiti izboru i pode{a-
vanju relejne za{tite. Kada su asinhroni generatori
priklju~eni na mre`u, prelazni procesi imaju znatno
druga~iju prirodu. Zavisno od mesta i vrste kvara
menjaju se ne samo struje, ve} i naponi, frekvencija,
brzina rotora. Ovde je detaljnija analiza uslova ra-
da za{tite od velikog zna~aja. ^esto struja generato-
ra pri kvaru nije pogodan kriterijum za detekciju
kvara, pa se oslanjamo na druge elemente za{tite,
koji se zasnivaju na kori{}enju napona, frekvencije
ili broja obrtaja. To je takozvani princip odlo`ene
za{tite.
Selektivnost se ponekad te{ko posti`e jer su
uslovi rada za{tite veoma raznoliki. Pri ve}em broju
kvarova dalje u mre`i asinhroni generator se pona-
{a relativno normalno, {to stvara probleme, jer se
zahteva isklju~enje generatora pri bilo kojem kvaru
u mre`i.
ZAHVALNOST
Rad je nastao kao jedan od rezultata rada na projektu „Nacional-
nog programa energetske efikasnosti” pod nazivom „Razvoj modela mi-
kro hidroelektrane na brani sistema za navodnjavanje sa ispitivanjem i
analizom rada u distributivnom i izolovanom sistemu”, evidencioni broj
EE791-1032B. Autor se najljubaznije zahvaljuje Ministarstvu za nauku,
tehnologiju i razvoj Republike Srbije za obezbe|ivanje finansijskih
sredstava za ostvarenje projekta.
Tako|e, autor se zahvaljuje i mr Jovanu Radakovi}u i in`. Jovanu
Milovanovi}u iz kompanije SEVER Subotica za podatke o asinhronom
generatoru.
61
5 LITERATURA
[1] Simoes M. G., Farret F. A.: RENEWABLE
ENERGY SYSTEMS - DESIGN AND ANALYSIS
WITH INDUCTION GENERATORS, CRC Press,
2004. USA
[2] Jenkins N., Allan R., Crossley P., D. Kirscher, G.
Strbac: EMBEDDED GENERATION, The Institu-
tion of Electrical Engineers, 2000., United King-
dom
[3] JP Elektroprivreda Srbije: TEHNI^KA PREPORU-
KA BR. 16 - OSNOVNI TEHNI^KI ZAHTEVI ZA
PRIKLJU^ENJE MALIH ELEKTRANA NA
MRE@U ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE, I iz-
danje, 2003.
[4] S. Stojkovi}: UTICAJ MIKRO HIDROELEKTRA-
NE NA TOKOVE SNAGA I NAPONSKE PRILI-
KE U DISTRIBUTIVNOJ MRE@I, 27. Savetova-
nje JUKO CIGRE, 29. maj-03. jun 2005, Zlatibor,
referat R C6-07
[5] ALTERNATIVE TRANSIENTS PROGRAM
(ATP) RULE BOOK, Canadian/American EMTP
User Group 1987-92
[6] Vu~kovi} V.: RELEJNA ZA[TITA U DISTRIBU-
TIVNOJ TRANSFORMATORSKOJ STANICI
„PO@AREVAC 4”, diplomski rad, Tehni~ki fakul-
tet, ^a~ak, 2004.
[7] ]alovi} M., Sari} A.: OSNOVI ANALIZE ELEK-
TROENERGETSKIH MRE@A I SISTEMA, Aka-
demska misao, Beograd i Tehni~ki fakultet, ^a~ak,
2004.
[8] IEC 60909-0 SHORT-CIRCUIT CURRENTS IN
THREE PHASE A.C. SYSTEMS - PART 0: Calcu-
lation of currents

Rad je primljen u uredni{tvo 30. 01. 2006. godine

Sa{a Stojkovi} je ro|en 1958. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fa-

kultetu u Beogradu 1982. godine, a magistrirao 1989. godine na istom fakultetu. Doktorirao
je 1997. godine na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku.
Zaposlen je na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku, gde predaje Tehniku visokog napona i Re-
lejnu za{titu. Autor je dva pomo}na ud`benika, 10 radova u ~asopisima i 30 na konferencija-
ma. U~estvovao je na dva projekta koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju i na jed-
nom projektu Evropske unije. Elektronska adresa je sasa@vets.edu.yu

62 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Jordan Radosavljevi},
Miroljub Jevti} i Dardan Klimenta

Odre|ivanje
optimalne lokacije malih elektrana
u radijalnim distributivnim mre`ama
Stru~ni rad
UDK: 621.311.1; 621.3.05; 621.316.11

Rezime:

U ovom radu je razvijen postupak za odre|ivanje optimalne ta~ke priklju~enja distribuiranih genera-
tora u radijalnoj distributivnoj mre`i a u cilju minimizacije gubitaka snage. Postupak se zasniva na odre|i-
vanju promene ukupne snage gubitaka u distributivnoj mre`i sa promenom snage injektiranja u ~vorovima
sistema. Mera povoljnosti za priklju~enje distribuiranog generatora je iskazana preko koeficijenta lokacije
~vora. Tako|e, razmotrena su ograni~enja distributivnog sistema u smislu maksimalne snage distribuiranih
generatora. Razvijeni algoritam je primenjen na dva realna test sistema.
Klju~ne re~i: distributivna mre`a, distibuirani generator, gubici snage, koeficijent lokacije.

Abstract:

DETERMINING OPTIMAL LOCATION OF GENERATORS IN RADIAL DISTRIBUTION NETWORKS

In order to minimize the power losses, a determining procedure of the optimal coupling point for distri-
buted generators in a radial distribution network is developed in this paper. The procedure is based on de-
termining of the total power loss variation in distribution network related to injection power exchange in
the system nodes. The convenience rate for the distributed generatoror coupling is manifested through a no-
dal location coefficient. Also, the distribution system limitations in the sense of the distributed generators
maximal power are considered herein. The developed algorithm is applied to the two real test systems.
Key words: distribution network, distributed generator, power losses, location coefficient.

1. UVOD cije na rad distributivne mre`e, u smislu smanjenja

gubitaka, pobolj{anja naponskih prilika, pove}anja
Poslednjih godina se ve}a pa`nja posve}uje di- pouzdanosti napajanja potro{a~a i sl., ali mo`e do}i
stribuiranoj proizvodnji elektri~ne energije. [ira pri- i do negativnih uticaja. Stepen i kvalitet uticaja na
mena distribuiranih izvora je, sa ekonomske ta~ke rad sistema pre svega zavise od snage, tipa i lokaci-
gledi{ta dobrodo{la u cilju dalje liberalizacije tr`i{ta je distribuiranih generatora [1].
elektri~ne energije, a sa tehni~kog stanovi{ta, zbog U praksi je lokacija ve}ine distribuiranih gene-
ograni~enosti klasi~nih energetskih izvora i preno- ratora, zavisno od tipa, uglavnom odre|ena meteo-
snih kapaciteta sistema. Generalno, primena distri- rolo{kim i geografskim faktorima (kao minihidroe-
buirane proizvodnje ima pozitivne tehni~ke implika- lektrane, vetrenja~e). Me|utim, izvori distribuirane
Mr Jordan Radosavljevi}, dipl. ing. el., prof. dr Miroljub Jevti}, dipl. ing. el., mr Dardan Klimenta, dipl. ing. el.
– Fakultet tehni~kih nauka Kosovska Mitrovica, 38 220 Kosovska Mitrovica, Kneza Milo{a 7

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 63

proizvodnje sa predvidljivom izlaznom snagom
(kao {to su gorive }elije i mikroturbine), mogu se
postaviti u bilo kojoj ta~ki distributivne mre`e. Pra-
vilnim izborom ta~ke priklju~enja i snage, mogu se
posti}i optimalni parametri rada mre`e prema odre-
|enim kriterijumima, koji se mogu po volji uzeti.
Naj~e{}e, cilj je minimizacija gubitaka snage u di-
stributivnoj mre`i, uz odr`avanje unutar propisanih
granica osnovnih parametara kvaliteta elektri~ne
energije (napon, struja, frekvencija).
Problem optimalne lokacije i snage distribuira-
ne proizvodnje tretiran je u stranoj stru~noj literatu-
ri. Tako, na primer, u referenci [2], za prost radijalni
sistem iskori{}en je metod momenta struje, dok je za
slo`eniji sistem razvijen metod koji se bazira na mo-
difikaciji matrice impedansi nezavisnih ~vorova pri
dodavanju distribuiranog generatora u neki ~vor. Na
bazi vrednosti objektivne funkcije za razli~ite loka-
cije distribuiranog generatora odre|uje se koji je
~vor optimalan. U referenci [3] se optimalna snaga i
lokacija distribuirane proizvodnje odre|uju na osno-
vu faktora osetljivosti napona i faktora osetljivosti
gubitaka aktivne snage, koji se odre|uju kao prome-
ne napona i gubitaka sa promenama aktivne i reak-
tivne snage u ~vorovima sistema. Metod se zasniva
na modifikaciji algoritma za izbor lokacije i veli~ine
kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne
snage u radijalnim distributivnim mre`ama [4,5].
U ovom radu je izlo`en jedan postupak za odre-
|ivanje optimalnog anga`ovanja distribuirane proiz-
vodnje u radijalnim distributivnim mre`ama rural-
nih podru~ja. Cilj optimizacije je minimizacija gubi-
taka aktivne snage u mre`i. Pri tome su postavljena
ograni~enja da ukupna snaga distribuirane proizvod-
nje u datoj mre`i nije ve}a od tre}ine ukupne potro-
{nje, da naponi u svim ~vorovima moraju biti u pro-
pisanim granicama i da struje elemenata sistema
(vodovi i transformatori) ne pre|u maksimalno do-
zvoljene vrednosti. Primenom razvijenog postupka
dobijaju se optimalne lokacije za priklju~enje distri-
buiranih generatora u posmatranoj mre`i.
2. OPTIMALNA LOKACIJA
DISTRIBUIRANE PROIZVODNJE
Dakle, jasno je da je za ocenu stepena i kvalite-
ta uticaja DG na rad distributivne mre`e potrebno pre
svega imati ili razviti efikasan algoritam za prora~un
tokova snaga i naponskih stanja u mre`i. Upotreba
klasi~nih algoritama, koji se koriste za re{avanje to-
kova snaga i naponskih stanja u visokonaponskim
mre`ama (npr. Gaussov, Newton-Raphsonov i dru-
gih) je vrlo te{ka ili skoro nemogu}a. Razlog je u sla-
boj povezanosti mre`e (radijalne mre`e), tako da je
stepen interkonekcije ~vorova mali. Zatim, odnos ot-
pornosti i reaktanse (R/X) vodova i transformatora je
veliki, {to vodi slaboj konvergenciji [6,7,8]. Dodatni
problem za primenu ovih metoda je veoma veliki
broj ~vorova u distributivnim mre`ama, a time i jed-
na~ina koje treba simultano re{iti, pa se postavlja pi-
tanje brzine prora~una. Iz ovih razloga su za prora-
~un radijalnih distributivnih mre`a razvijeni posebni
iterativni metodi koji se zasnivaju na direktnoj pri-
meni Kirchhoffovih zakona. U praksi se za prora~un
tokova snaga i napona u radijalnim distributivnim
mre`ama naj~e{}e koriste algoritmi zasnovani na
metodi Shirmohammadijeva [8].
Gubici aktivne i reaktivne snage u mre`i su ne-
izbe`na posledica proticanja aktivne i reaktivne
energije snagama P i Q, respektivno. Tokovi snaga,
a time i gubici snage u sistemu su funkcija napona.
Shodno tome, promena snage gubitaka Pgub sa pro-
menom snage injektiranja P i Q se mo`e napisati na
slede}i na~in [3]:
⎡ ∂Pgub ⎤ ⎡ ∂Pgub ⎤
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ ∂P ⎥ = [J ]−1 ⋅ ⎢ ∂θ ⎥ (1)
∂P
⎢ gub ⎥ ⎢ ∂Pgub ⎥
⎢⎣ ∂Q ⎥⎦ ⎢⎣ ∂V ⎥⎦
gde je J matrica Jakobijana,
⎡ ∂P
∂P ⎤
∂V ⎥
⎢
J = ⎢ ∂θ (2)
∂Q ⎥ ∂Q
⎥
⎢
⎣ ∂θ
∂V ⎦
Ukupni gubici snage u sistemu se mogu odredi-
ti kao suma injektiranih aktivnih snaga Pi u svim
~vorovima mre`e

Da bi se odredila ta~ka u distributivnoj mre`i u

i=n i=n
[
Pgub = ∑ Pi = ∑ ∑ ViV j Gij cosθ ij + Bij sin θ ij ; (3)
i =1 i =1 j ∈α i
]
kojoj je najbolje postaviti distribuirani generator Iz jedna~ine (3), mogu se odrediti izvodi snage
(DG), tako da se dobiju najbolji efekti, potrebno je gubitaka po uglu i modulu napona ~vora i:
prona}i ili uo~iti vezu izme|u snage koju u datoj
ta~ki injektira DG i promene veli~ine ~iju vrednost ∂Pgub
treba optimizirati. Najprostiji (trivijalni) na~in je po- ∂θ i
i=n
[
= ∑ ∑ ViV j − Gij sin θ ij + Bij cosθ ij
i =1 j ∈α i
]
stavljati DG u svaki ~vor i vr{titi prora~un zadate
∂Pgub
veli~ine (gubitaka). Broj potrebnih prora~una je jed-
∂Vi
i=n
[
= ∑ ∑ V j Gij cos θ ij + Bij sin θ ij ] (4)
nak ukupnom broju ~vorova. i =1 j ∈α i

64 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

gde su: pena povoljnosti za priklju~enje distribuirane proiz-
Pi, Qi – aktivna i reaktivna snaga injektiranja u ~vo- vodnje uvodi se koeficijent lokacije (KL) ~vora:
ru i, 1 ⎛ ∂Pgub ∂Pgub ⎞
Vi, θi – moduo i ugao fazora napona ~vora i, KLi = ⎜ + ⎟⎟ (13)
Vj, θj – moduo i ugao fazora napona ~vora j, 2 ⎜⎝ ∂Pi ∂Qi ⎠
θij = θi - θj, Gubici aktivne snage u distributivnoj mre`i su
αi – skup ~vorova koji su povezani sa ~vorom i manji kada se DG priklju~i u ~vor sa ve}om vredno-
Bij, Gij – susceptansa i konduktansa elementa matri- {}u KL. Pore|enjem vrednosti KL ~vorova, koji pri-
ce admitansi nezavisnih ~vorova mre`e padaju definisanom skupu ~vorova u koje je mogu-
(Yij = Gij + jBij). }e priklju~iti DG, mo`e se napraviti rang lista ~vo-
rova u koje treba priklju~iti DG da bi gubici aktivne
Osnovni problem je odre|ivanje matrice Jako- snage u mre`i bili {to manji.
bijana, iz napred pomenutih razloga (veliki odnos
R/X mre`e, slaba povezanost ili interkonekcija, veli- 3. OPTIMIZACIJA SNAGE
ki broj ~vorova). Me|utim, ako se uzmu u obzir ne- DISTRIBUIRANE PROIZVODNJE
ke specifi~nosti radijalne distributivne mre`e, a to
su: Odre|ivanje optimalne snage distribuirane pro-
– da je razlika napona izme|u susednih ~vorova ma- izvodnje u postoje}oj radijalnoj distributivnoj mre`i,
la i, za koju u fazi planiranja i projektovanja nije predvi-
– da nema oto~nih grana, odnosno da se oto~ne ka- |en rad distribuiranih generatora, svodi se na maksi-
pacitivnosti kondenzatora za kompenzaciju reak- mizaciju snage distribuirane proizvodnje uz zado-
tivne snage mogu predstaviti preko injektiranja voljenje kriterijuma tipa nejednakosti, kojima se de-
snage. fini{u osnovna pogonska ograni~enja mre`e. [to se
Elementi Jakobijeve matrice se mogu izraziti u ti~e snage potro{a~a u datoj mre`i, pretpostavlja se
obliku [6,7]: da se optere}enje pojedinih ~vorova, na osnovu ana-
∂Pi lize rada iz prethodnog perioda, nalazi u okviru od-
≈ ViV j Bij cos θ ij j≠ (5) re|enih granica min-max, koje su poznate. Prema
∂θ j tome, optimizacioni problem se u ovom slu~aju mo-
∂Pi `e predstaviti na slede}i na~in:
≈ −Vi ∑ V j Bij cos θ ij (6)
∂θ i j ∈I , j ≠ i
max(PGi + jQGi ) (14)
∂Pi
≈ −ViV j Gij cos θ ij j≠ (7) pod ograni~enjima:
∂V j
∂Pi tipa nejednakosti:
≈ Vi ∑ V j Gij cos θ ij (8)
∂Vi j ∈I , j ≠ i
Vi min ≤ Vi ≤ Vi max (15)
∂Qi
≈ ViV j Gij cos θ ij j≠ (9)
∂θ j PgubG ≤ Pgub (16)
∂Qi
≈ −Vi ∑ V j Gij cos θ ij (10)
∂θ i j ∈I , j ≠ i
I ij ≤ I ij max (17)
∂Qi
≈ ViV j Bij cos θ ij j≠ (11) ograni~enja tipa jednakosti:
∂V j Jedna~ine modela za prora~un napona ~vorova i
∂Qi tokova snaga u distibutivnoj mre`i [1].
≈ −Vi ∑ V j Bij cos θ ij (12)
∂Vi j ∈I , j ≠ i
gde su:
PGi, QGi – aktivna i reaktivna snaga distribuiranog
Na ovaj na~in, odre|ivanjem matrice J i izvoda generatora u ~voru i,
snage gubitaka po modulu i fazi napona ~vorova, mo- Vi – moduo napona ~vora i,
gu se prema jedna~ini (1) odrediti promene gubitaka Vimin, Vimax – minimalna i maksimalna dozvoljena
aktivne snage u sistemu sa promenom snaga injekti- vrednost modula napona u ~voru i, re-
ranja u pojedinim ~vorovima. U cilju utvr|ivanja ste- spektivno,

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 65

PgubG, Pgub – ukupni gubici aktivne snage u distri- voe i strukture potro{nje (npr. u drugom periodu
butivnoj mre`i, sa i bez distribuirane godine).
proizvodnje, respektivno, 9. Analiza dobijenih rezultata i dono{enje odluke.
Iij – moduo struje koja te~e po elementu mre`e iz-
me|u i ~vorova i i j, 4. TESTIRANJE ALGORITMA
Iijmax – maksimalno trajno dozvoljena struja ele-
menta izme|u ~vorova i i j. 4.1. Test sistem 1

Optimizacija lokacije i veli~ine snage distribui- Iskori{}en je realni sistem iz reference [9]. Iz-
rane proizvodnje je iterativni proces u kome se za gled sistema je prikazan na slici 1.
odabranu lokaciju odre|uje snaga DG tako da se po-
stignu minimalni gubici snage uz zadovoljenje po-
stavljenih pogonskih ograni~enja. Algoritam po ko-
me se sprovodi postupak utvr|ivanja optimalne lo-
kacije i snage distribuiranih generatora u radijalnoj
distributivnoj mre`i, mo`e se izlo`iti u nekoliko ko-
raka:
1. Definisanje strukture (konfiguracije) mre`e i pa-
rametara elemenata. Mre`a se defini{e numeri-
sanjem ~vorova po ograncima, tj. prvo se ozna~e
~vorovi najdu`eg ogranka, a zatim se nastavi
ozna~avanje ~vorova po ostalim ograncima, po-
~ev od ogranka koji je najudaljeniji od izvornog
~vora,
2. Odre|ivanje snaga potro{a~a u datoj distributiv-
noj mre`i. Ta~ne vrednosti je te{ko odrediti, ali se
u praksi mogu poznavati minimalna i maksimalna
snaga svakog ~vora za odre|eni period. U ovom
radu, snaga potro{nje svakog ~vora je odre|ena
kao vrednost koja se nalazi u opsegu izme|u mi-
nimalne i maksimalne vrednosti, po metodi slu-
~ajnog izbora:
PPi = PPi min + ( PPi max − PPi min ) ⋅ r

QPi = QPi min + (QPi max − QPi min ) ⋅ r

gde r uzima vrednost izme|u 0 i 1 po metodu slu~aj-
nog izbora (ra~unar bira).
3. Preliminarni prora~un tokova snaga i napona ~vo-
rova kori{}enjem metode napred-nazad [1,8].
4. Na bazi izra~unatih vrednosti modula i uglova fa-
zora napona ~vorova sistema u koraku 3, odre|u-
ju se elementi matrice Jakobijana (jedna~ine 5-12)
i izvodi funkcije gubitaka snage (jedna~ina 4),
5. Izra~unavanje koeficijenata lokacije KL za sve
~vorove mre`e (jedna~ina 13). Izbor optimalnog
~vora za priklju~enje distribuiranog generatora,
6. Definisanje tipa i po~etne snage distribuiranog
generatora,
7. Prora~un tokova snaga i napona ~vorova i ispiti-
vanje ograni~enja po naponu ~vorova, strujama
elemenata, gubicima snage sistema,
8. Ako nijedno ograni~enje nije naru{eno, vratiti se
na korak 6 i pove}ati snagu DG, u suprotnom po-
noviti ceo postupak (i}i na korak 2) za druge ni- Slika 1. Test sistem 1

66 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Parametri vodova i transformatora, kao i poda- Ako se pretpostavi da postoji skup ~vorova za
ci o snazi potro{nje dati su u dodatku. koje postoji realna mogu}nost za priklju~enje DG, i
Vrednosti koeficijenta lokacije ~vorova test si- ako su u ovom slu~aju to NN sabirnice distributiv-
stema 1, za vrednost faktora potro{nje r = 0,606 8 nih transformatora, tada je izbor optimalne lokacije
prikazani su grafi~ki na slici 2. DG su`en na razmatranje vrednosti koeficijenata lo-
kacije ~vorova iz tog skupa. Na slici 3 su prikazane
KL (r.j.)
0,7
r=0,606 8 vrednosti KL za definisani skup ~vorova. Provere ra-
di, na slici 4 su date vrednosti gubitaka aktivne sna-
0,6 ge u test sitemu 1 u slu~ajevima priklju~enja DG
snage 100 kW u razmatrane ~vorove. Jasno se mo`e
uo~iti da priklju~enje DG u ~vor sa maksimalnom
0,5

0,4 vredno{}u KL dovodi do minimalnih gubitaka snage

u odnosu na ostale ~vorove. Iz skupa ~vorova u ko-
0,3 je je mogu}e priklju~iti DG treba izabrati onaj ili
one ~vorove sa maksimalnom vredno{}u KL.
0,2
Na slici 5 su prikazani naponski profili test si-
0,1 stema 1 za slu~aj bez DG i sa DG u optimalnom
~voru (~vor 13).
0 KL (r.j.)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 r=0,606 8
1,05

Slika 2. Vrednosti koeficijenta lokacije ~vorova 1,04

u test sistemu 1 1,03

KL (r.j.) 1,02
r=0,606 8
0,7
1,01

0,6 1,00

0,99
0,5
0,98

0,4 0,97

0,96
0,3
0,95
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
0,2

Slika 5. Naponski profil test sistema 1

0,1
4.2. Test sistem 2
0
11 13 15 17 19 21 23 25 27 29

Test sistem 2, na slici 6, je deo 10 kV distribu-

Slika 3. Vrednosti koeficijenta lokacije tivne mre`e ED Zaje~ar na podru~ju Zvezdan-Gam-
definisanog skupa ~vorova u test sistemu 1 zigrad [1]. U mre`i ve} postoji jedan DG u ~voru 14.
To je sinhroni generator snage 160 kVA, cos ϕ = 0,7.
KL (r.j.)
0,085
r=0,606 8
Na ovom podru~ju postoje povoljni uslovi za izgrad-
0,084
nju mikro i mini hidroelektrana, tako da rezultati ko-
0,083
0,082
ji slede mogu biti od koristi za izbor optimalne ta~-
0,081 ke priklju~enja, kao i sagledavanje uticaja na rad di-
0,080 stributivne mre`e.
0,079
0,078
Podaci o elementima sistema kao i snagama po-
0,077 tro{nje dati su u dodatku.
0,076 Za test sistem 2 postupak je sproveden za dve
0,075
vrednosti faktora r, kojim se defini{e nivo snage po-
0,074
0,073
tro{a~a u sistemu. Na slici 7 su prikazane vrednosti
0,072 KL ~vorova za r = 0,410 3.
0,071 Na slici 8 je prikazan deo dijagrama sa slike 7,
0,070
11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 koji se odnosi na ~vorove koji su kandidati za pri-
klju~enje DG. To su NN ~vorovi distributivnih tran-
Slika 4. Vrednosti gubitaka aktivne snage priklju~enjem sformatora (15,18,21,23,25,28,30,32,34,36,37 i 39).
DG 100 kW u razli~ite ~vorove definisanog skupa

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 67

 KL (r.j.) r=0,410 3
1

0,9

0,8

0,7

0,6

0,5

0,4

0,3

0,2

0,1

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

Slika 7. Vrednosti KL

KL (r.j.)
r=0,410 3
1

0,9

0,8

0,7

0,6

0,5

0,4

0,3

0,2

0,1

0
15 18 19 21 23 25 29 30 32 34 36 37 39

Slika 8. Vrednosti KL u definisanim ~vorovima

KL (r.j.)
r=0,410 3
0,044

0,043

0,042

0,041

0,040

0,039

0,038
15 18 19 21 23 25 29 30 32 34 36 37 39

Slika 6. Test sistem 2 Slika 9. Gubici aktivne snage pri priklju~enju

Po{to je u datom sistemu minimalna snaga tran-
sformatora 100 kVA, to je snaga DG ograni~ena na
vrednost 100 kW. Smatra se da je generator asinhro-
ni i da se potrebna reaktivna snaga obezbe|uje kom-
penzacijom na mestu ugradnje u punom iznosu, ta-
ko da DG niti uzima niti daje reaktivnu snagu mre-
`i.
DG 100 kW u definisane ~vorove
Vrednosti gubitaka aktivne snage pri pojedina~-
nom priklju~enju DG u navedene ~vorove predstav-
ljeni su grafi~ki na slici 9.
Na slikama 10, 11 i 12 su prikazani rezultati za
drugi nivo optere}enja, r = 0,893 6.

68 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 KL (r.j.) r=0,893 6 KL (r.j.) r=0,893 6
1 1,04

0,9
1,02
0,8

1,00
0,7

0,6
0,98

0,5
0,96
0,4

0,3 0,94

0,2
0,92
0,1

0,90
0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

Slika 10. Vrednosti KL Slika 13. Naponski profil test sistema 2

5. DODATAK
KL (r.j.)
1
r=0,893 6 PODACI O TEST SISTEMIMA
0,9
5.1. Test sistem 1
0,8

0,7 Tabela 1.
0,6 Podaci o mre`i
0,5
R X
Deonica
0,4
(Ω) (Ω)
0,3 0-1 1,000 0 0,490 0
0,2 1-2 0,400 0 0,234 3
0,1
2-3 0,081 8 0,047 9
3-4 0,187 9 0,110 1
0
15 18 19 21 23 25 29 30 32 34 36 37 39 4-5 1,018 1 0,596 4
5-6 0,509 0 0,298 2
Slika 11. Vrednosti KL u definisanim ~vorovima 6-7 0,293 9 0,172 2
7-8 0,372 7 0,218 3
8-9 0,666 7 0,390 5
9-10 0,030 3 0,017 7
KL (r.j.)
0,158
r=0,893 6
10-11 3,437 0 13,570 0
0,157 9-12 0,381 8 0,223 6
0,156 12-13 6,880 0 15,326 0
0,155 8-14 0,030 5 0,010 0
0,154 14-15 6,880 0 15,326 0
0,153 7-16 0,190 9 0,111 8
0,152 16-17 6,880 0 15,326 0
0,151
6-18 0,048 5 0,028 4
0,150
18-19 6,880 0 15,326 0
0,149
5-20 0,006 1 0,003 5
0,148
20-21 6,880 0 15,326 0
0,147
4-22 0,030 3 0,017 7
0,146
22-23 6,880 0 15,326 0
0,145 15 18 19 21 23 25 29 30 32 34 36 37 39
3-24 0,303 0 0,177 5
Slika 12. Gubici aktivne snage pri priklju~enju 24-25 6,880 0 15,326 0
DG 100 kW u definisane ~vorove 2-26 0,003 0 0,001 8
26-27 20,000 0 34,640 0
1-28 0,181 8 0,106 5
Na slici 13 se mo`e videti pobolj{anje napon- 28-29 6,880 0 15,326 0
skih prilika u mre`i nakon priklju~enja DG u ~vor sa
maksimalnom vrednos{}u KL (~vor 19). NAPOMENA: Vrednosti otpora i reaktansi transformatora su svedene
na naponski nivo 10 kV.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 69

 Tabela 2. Tabela 4.
Podaci o snagama potro{nje Transformatori

PPmin + jQPmin PPmax + jQPmax Sn mT uk PCun

^vor T
(MVA) (MVA) (kVA) (kV/kV) (%) (kW)
11 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 0-1 4000 35/10,5 6 33
13 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 13-14 400 10/6 5,6 5,5
15 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 12-15 400 10/0,4 5,6 5,5
17 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 24-25 400 10/0,4 5,6 5,5
19 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 3-37 400 10/0,4 5,6 5,5
21 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 38-39 400 10/0,4 5,6 5,5
23 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 16-19 250 10/0,4 4,2 4,3
25 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 17-18 160 10/0,4 4 3
27 0,020+j0,006 0,120 +j 0,036 20-21 100 10/0,4 4 2
29 0,040+j0,020 0,240 +j 0,120 22-23 100 10/0,4 4 2
27-28 100 10/0,4 4 2
29-30 100 10/0,4 4 2
5.2. Test sistem 2 31-32 100 10/0,4 4 2
33-34 100 10/0,4 4 1,2
PODACI O MRE@I 35-36 100 10/0,4 4 2

Tabela 3. Tabela 5.
Vodovi Podaci o snagama potro{nje

Vod Tip Du`ina (m) PPmin + jQPmin PPmax + jQPmax

^vor
1-2 AlFe-50mm 2
170 (MVA) (MVA)
2 14 -0,022 4 - j0,022 8 -0,134 4 - j0,136 8
2-3 AlFe-50mm 180
15 0,072 0 + j0,034 0 0,432 0 + j0,204 0
3-4 AlFe-50mm2 460 18 0,028 8 + j0,014 0 0,172 8 + j0,084 0
2
4-5 AlFe-50mm 720 19 0,045 0 + j0,021 8 0,270 0 + j0,130 8
5-6 AlFe-50mm 2
180 21 0,018 0 + j0,008 6 0,108 0 + j0,051 6
2 23 0,018 0 + j0,008 6 0,108 0 + j0,051 6
6-7 AlFe-50mm 680
25 0,072 0 +j 0,034 0 0,432 0 + j0,204 0
7-8 AlFe-50mm2 1 390 28 0,018 0 +j 0,008 6 0,108 0 + j0,051 6
8-9 AlFe-50mm2 490 30 0,018 0 +j 0,008 6 0,108 0 + j0,051 6
9-10 AlFe-50mm 2
300 32 0,018 0 +j 0,008 6 0,108 0 + j0,051 6
2 34 0,018 0 +j 0,008 6 0,108 0 + j0,051 6
10-11 AlFe-50mm 100
36 0,018 0 +j 0,008 6 0,108 0 + j0,051 6
2
11-12 AlFe-50mm 150 37 0,072 0 +j 0,034 0 0,432 0 + j0,204 0
2 39 0,072 0 +j 0,034 0 0,432 0 + j0,204 0
12-13 AlFe-50mm 330
2
11-16 AlFe-35mm 230
16-17 XHE49A350 253 6. ZAKLJU^AK
10-20 AlFe-50mm2 60
Izvedeni postupak primenjen na realnim mre`a-
2
9-22 AlFe-50mm 200 ma mo`e poslu`iti za re{avanje dileme u koji ~vor iz
8-24 AlFe-50mm2 250 ograni~enog skupa mogu}ih, priklju~iti DG tako da
7-26 AlFe-25mm 2
900 se dobiju najbolji tehni~ki parametri rada sistema.
2
Pretpostavlja se da su, sa ekonomske strane, sve
26-27 AlFe-25mm 50
mogu}e ta~ke priklju~enja DG ravnopravne. Veli~i-
26-29 AlFe-35mm2 920 na DG u distributivnoj mre`i je u najve}oj meri od-
6-31 AlFe-25mm2 600 re|ena propusnim mogu}nostima elemenata mre`e u
5-33 AlFe-50mm 2
180 okolini DG tj. trajno dozvoljenim strujama vodova i
2
transformatora, odnosno, maksimalna snaga DG je-
4-35 AlFe-25mm 400
dnaka je minimalnoj nominalnoj snazi transforma-
2
2-38 AlFe-50mm 350 tora u datom sistemu.

70 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

7. LITERATURA
[1] Radosavljevi} J., Jevti} M., UTICAJ DISTRIBUI-
RANE PROIZVODNJE NA PADOVE NAPONA,
TOKOVE SNAGA I GUBITKE SNAGE U RADI-
JALNOJ DISTRIBUTIVNOJ MRE@I, ^asopis
“Elektroprivreda”, br. 1, 2005.
[2] Wang C., Hashem M., ANALYTICAL APPROAC-
HES FOR OPTIMAL PLACEMENT OF DISTRI-
BUTED GENERATION SOURCES IN POWER
SYSTEMS, IEEE Trans. Power Syst. , vol. 19, pp.
2068-2076, Nov. 2004.
[3] Greatbanks J. A., Popovi} D. H., Begovi} M., Pre-
gelj A., Green T. C., ON OPTIMIZATION FOR SE-
CURITY AND RELIABILITY OF POWER
SYSTEMS WITH DISTRIBUTED GENERATI-
ON, IEEE Bologna Power Tech Conference, June
2003.
[4] Baran M. E., Wu F. F., OPTIMAL CAPACITOR
PLACEMENT ON RADIAL DISTRIBUTION
SYSTEMS, IEEE Trans. Power Del., vol. 4, pp.
725-734, Jan. 1989.
[5] Baran M. E., Wu F. F., OPTIMAL SIZING OF CA-
PACITORS PLACED ON A RADIAL DISTRIBU-
TION SYSTEM, IEEE Trans. Power Del. , vol. 4,
pp. 735-743, Jan. 1989.
[6] Zhang F., Cheng C. S., A MODIFIED NEWTON
METHOD FOR RADIAL DISTRIBUTION SYS-
TEM POWER FLOW ANALYSIS, M.E. Baran,
F.F. Wu, OPTIMAL CAPACITOR PLACEMENT
ON RADIAL DISTRIBUTION SYSTEMS, IEEE
Trans. Power Syst., vol. 12, pp. 389-397, Feb. 1997.
[7] Rajakovi} N., Tasi} D., Savanovi} G., DISTRIBU-
TIVNE I INDUSTRIJSKE MRE@E, ETF, Akadem-
ska misao, Beograd, 2004.
[8] ]alovi} M., Sari} A., OSNOVI ANALIZE ELEK-
TROENERGETSKIH MRE@A I SISTEMA, Aka-
demska misao, Beograd, 2004.
[9] Stojkovi} S., UTICAJ MIKRO-HIDROELEKTRA-
NA NA TOKOVE SNAGA I NAPONSKE PRILI-
KE U DISTRIBUTIVNOJ MRE@I, 27. Savetova-
nje JUKO-SIGRE, R C6-07, Zlatibor, 2005.

Rad je primljen u uredni{tvo 16. 09. 2005. godine

Jordan Radosavljevi} (1973) je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Pri{tini

1998. godine, a magistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu 2003. godine.
Zaposlen je na Fakultetu tehni~kih nauka u Kosovskoj Mitrovici, u zvanju asistenta. Oblast
njegovog interesovanja je analiza prenosnih i distributivnih mre`a i distribuirana proizvod-
nja.

Miroljub Jevti} je diplomirao 1980. godine, magistrirao 1987. godine, a doktorirao

1991. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Skoplju na smeru za elektroenergetske sisteme.
Doktorirao je, tako|e, na Sankt Peterbur{kom tehni~kom univerzitetu 1989. godine na
katedri za elektri~nu izolaciju, kablove i kondenzatore. Bio je zaposlen u Fabrici kablova
Zaje~ar (1981-1991) kao rukovodilac razvoja i kao organizator kontrole kablova, na Tehni~-
kom Fakultetu u Boru (1991-1997) kao docent i vanredni profesor i na Elektrotehni~kom fa-
kultetu u Pri{tini (sada Fakultet tehni~kih nauka Kosovska Mitrovica) kao vanredni i redovni
profesor na smeru za elektroenergetske sisteme. Objavio je 70 nau~nih i stru~nih radova, me|u kojima je i
ve}i broj u vode}im me|unarodnim i doma}im ~asopisima.

Dardan Klimenta ro|en je 1975. godine u Pe}i, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnazi-
ju. Diplomirao je 1998. godine na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Pri{tini
i magistrirao 2001. godine na smeru Elektroe4nergetske mre`e i sistemi Elektrotehni~kog fa-
kulteta u Beogradu. Tokom postdiplomskih studija radio je kao asistent pripravnik na Elek-
trotehni~kom fakultetu u Pri{tini, dok je danas asistent Fakulteta tehni~kih nauka u Kosov-
skoj Mitrovici na odseku Elektrotehnike.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 71

 Bo`o Kolonja,
Dragan Ignjatovi}, Dinko Kne`evi} i Ranka Stankovi}

Koncepcija upravljanja kvalitetom uglja

na primeru povr{inskih kopova
„Tamnava”
Originalni nau~ni rad
UDK: 622.332; 550.8.13

Rezime:

Osnovna energetska sirovina u Srbiji je ugalj - lignit. Me|utim, ni na jednom kopu uglja jo{ nije uspo-
stavljen sistem kontrole i upravljanja kvalitetom uglja koji se otkopava i isporu~uje termoelektranama. Ru-
darsko-geolo{ki fakultet je, saglasno pozitivnim iskustvima sa sli~nih evropskih rudnika, izradio koncept
upravljanja ugljem na primeru kopova „Tamnava”. Predvi|ena je kompleksna homogenizacija koja po~i-
va na planiranju i kontroli kvaliteta uglja koji se otkopava, potom je predvi|eno me{anje, u fazi transpor-
ta, ugljeva sa vi{e mesta otkopavanja i, po potrebi, uklju~ivanje uglja sa kopovske deponije. Za upravljanje
je razvijen originalni softver.
Klju~ne re~i: povr{inski kopovi „Tamnava”, homogenizacija uglja, modeli

Abstract:

THE CONCEPT OF COAL QUALITY MANAGEMENT SYSTEM FOR „TAMNAVA” OPEN PIT MINES

Basic energy resource in Serbia is coal-lignite. However, there are no control or management systems
for quality of coal delivered to power plants established at open pit mines. Concept of coal quality mana-
gement system for „Tamnava” open pits was developed at the Faculty of Mining and Geology, based on af-
firmative experiences at similar European mines. This concept includes complex homogenization based on
planning and quality control of excavated coal, followed by mixing during transportation of coal from dif-
ferent mining locations and if necessary intervening with coal from open pit’s stockyard. Original software
was also developed, for managerial purposes.
Key words: „Tamnava” open pit mines, coal homogenization, models

1. UVOD nadzor tokom procesa eksploatacije uz odr`avanje

kvaliteta lignita u zadanim (potrebnim) granicama.
Osnovni zadatak povr{inskih kopova lignita je Obezbe|enje kvaliteta uglja u granicama koje
da obezbede dovoljne koli~ine uglja, potrebnog kva- tra`i termoelektrana mogu}e je tra`iti u sveobuhvat-
liteta i uz minimalne tro{kove eksploatacije. Kako se noj primeni selektivnog otkopavanja i homogeniza-
uslovi eksploatacije pogor{avaju, a zahtevi elektrana cije uglja. Me|utim, zbog skoro redovne pojave da
i ekologa postaju sve stro`i, uvodi se sistem uprav- se kod le`i{ta lignita u ugljenoj seriji nalazi veliki
ljanja kvalitetom uglja koji omogu}ava planiranje i broj proslojaka jalovine (~esto male mo}nosti i raz-
Prof. dr Bo`o Kolonja, dipl. ing. rud., vanredni prof. dr Dragan Ignjatovi}, dipl. ing. rud., vanredni prof. dr Dinko Kne`evi}, dipl. ing. rud.,
mr Ranka Stankovi}, dipl. ing. mat., – Rudarsko-geolo{ki fakultet, 11 000 Beograd, \u{ina 7

72 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

li~itog polo`aja) s jedne strane, i krupnih ma{ina
kontinuiranog dejstva za masovnu proizvodnju
(uglavnom rotornih bagera sa velikim pre~nicima
radnog to~ka) sa druge strane, dometi selektivnog
rada su ~esto ograni~eni, pa homogenizacija uglja tj.
me{anje uglja boljeg i lo{ijeg kvaliteta u cilju dobi-
janja zadovoljavaju}eg izlaznog kvaliteta predstav-
lja naj~e{}e i jedinu mogu}nost za usagla{avanje in-
teresa kopova i termoelektrana.
2. OP[TE O HOMOGENIZACIJI UGLJA
Homogenizacija (engleski izraz: homogenizati-
on) predstavlja preradu jedne vrste materijala tako
da se nepo`eljne razlike u pogledu kvaliteta ili gra-
nulometrijskog sastava ubla`e (ujedna~e), dok me-
{anje (engleski: blending) predstavlja formiranje
krajnjeg proizvoda potrebnog i poznatog kvaliteta
od dva ili vi{e tipova istog materijala tako da se po-
sle me{anja ne mo`e identifikovati ni jedan od mate-
rijala pojedina~no, a me{anje ili miksovanje (engle-
ski: mixing) predstavlja me{anje razli~itih kompo-
nenata, ali tako da se tragovi pojedina~nih kompone-
nata i posle me{anja mogu identifikovati. [2, 13]
Prema tome, ako se vr{i me{anje ugljeva iz jed-
nog le`i{ta mo`e se konstatovati da se radi o me{a-
nju samo jednog materijala radi ujedna~avanja kva-
liteta ili sadr`aja sumpora, {to dobro korespondira sa
pojmom „homogenizacija”.
Uspe{nost homogenizacije najbolje se sagleda-
va ekonomskim parametrima u integrisanom siste-
mu rudnik-termoelektrana. S tehni~kog aspekta us-
pe{nost homogenizacije se sagledava odnosom stan-
dardne devijacije izabranog parametra pre i posle
me{anja, pri verovatno}i od 95 % [13]. Na slici 1.
grafi~ki je prikazana definicija uspe{nosti homoge-
nizacije [11].
Procesom homogenizacije te`i se dobijanju
supstance potrebnih, odnosno unapred zadatih ka-
rakteristika. Unapred zadati kvalitet ili karakteristi-
ka supstance predstavlja novi kvalitet koji se fizi~ki
mo`e ostvariti me{anjem dve supstance. Ovde se
uglavnom radi, ne o jednoj fiksnoj brojnoj vrednosti
koja karakteri{e novi kvalitet, ve} ~esto o dijapazo-
x(t)
y(t) μx
Slika 1. Grafi~ki prikaz efikasnosti homogenizacija
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
nu mogu}ih kvaliteta koji zadovoljavaju odre|eni
proces zbog kojeg se i vr{i homogenizacija. Nekad
je potrebno procesom me{anja ugljeva ostvariti zah-
tevani donji toplotni efekat (DTE), odre|eni sadr`aj
sumpora i/ili odre|eni sadr`aj pepela. Koji parame-
tar }e slu`iti kao vode}i u procesu homogenizacije
odre|uje se u svakom slu~aju ponaosob.
Homogenizacija uglja mo`e se vr{iti na samom
kopu, na deponijama i kombinovano.
2.1. Homogenizacija na samom kopu
Proces homogenizacije uglja na samom kopu mo-
`e se obavljati ujedna~avanjem kvaliteta uglja u okvi-
ru otkopnog bloka, odnosno eta`e, i ujedna~avanjem
kvaliteta uglja na zbirnim transporterima za ugalj.
Ujedna~avanje kvaliteta uglja u okviru otkop-
nog bloka mo`e se vr{iti kako rotornim, tako i bage-
rima vedri~arima [12]. Kod rada rotornog bagera
homogenizacija uglja u okviru otkopnog bloka se
vr{i za slu~ajeve kada se u otkopnom bloku nalazi
vi{e slojeva uglja razli~itog kvaliteta i kada se izme-
|u slojeva uglja nalaze proslojci jalovine, {to je u
praksi naj~e{}i slu~aj.
Homogenizacija uglja u okviru otkopnog bloka
se u su{tini svodi na princip vertikalne podele bloka
na podeta`e tako da se u okviru same podeta`e vr{i
ujedna~avanje kvaliteta. Ovo je mogu}e kada se u
bloku nalaze delovi uglja razli~itih kvaliteta i takve
mo}nosti da se bar dva, po kvalitetu razli~ita dela
sloja, obuhvate jednom podeta`om. Pri ovome je, sa
aspekta kapacitetnog iskori{}enja bagera veoma va-
`no ispo{tovati op{ti princip vertikalne podele bloka
na podeta`e.
Kvalitet uglja (naj~e{}e iskazan preko DTE)
dobijen procesom homogenizacije u okviru otkop-
nog bloka predstavlja ponderisanu sredinu kvaliteta
i mo}nosti slojeva.
Mada je rotorni bager savr{enija i daleko zastu-
pljenija ma{ina na povr{inskim kopovima uglja, ba-
ger vedri~ar, sa aspekta selektivnog rada i homoge-
nizacije uglja u okviru otkopne eta`e, ima mogu}-
nost otkopavanja slojeva male mo}nosti, prakti~no
bez smanjenja kapaciteta bagera, i istovremenog ot-
kopavanja materijala du` cele eta`ne kosine. Prva
mogu}nost proizilazi iz vi{esegmentne konstrukcije
nose}eg rama lanaca sa vedricama, pri ~emu se za-
tezanjem ili otpu{tanjem u`adi za ve{anje nose}eg
rama mo`e po `elji menjati uzajamni polo`aj segme-
nata rama. Mogu}nost istovremenog otkopavanja
materijala du` cele eta`ne kosine proizilazi iz kon-
strukcione mogu}nosti paralelnog pomeranja nose-
}eg rama lanaca sa vedricama, odnosno rada bagera
sa paralelnim rezovima, pri ~emu je du`ina reza jed-
naka du`ini eta`ne kosine.
73
2.2. Homogenizacija na transporterima
Ukoliko je kvalitet otkopanog uglja u rezu ta-
kav da mo`e zadovoljavati kriterijume sagorevanja
u termoelektrani, mo`e se smatrati da je proces ho-
mogenizacije ostvaren u prvom koraku tj. na otkop-
noj eta`i. Ukoliko se pak kvalitet razlikuje od po-
trebnog, otkopani ugalj treba pome{ati sa ugljem,
koji se otkopava nekim drugim bagerom, kako bi se
dobio ugalj potrebnog kvaliteta. Zna~i, u ovom slu-
~aju se proces homogenizacije obavlja u dva koraka,
prvo na bageru, a zatim na nekom od transportera.
Kvalitet ovako dobijene me{avine predstavlja pon-
derisanu sredinu kvaliteta uglja i kapaciteta bagera
koji se nalaze u radu.
Homogenizacija uglja na transporterima vr{i se
na presipnim mestima, gde se ugalj sa eta`nih ili ve-
znih transportera presipa na zajedni~ki izvozni tran-
sporter ka deponiji ili direktno ka potro{a~u.
Ukoliko u ugljenom basenu postoje dva ili vi{e
kopova koji su tehnolo{ki povezani, koristi se mo-
gu}nost me{anja uglja sa dva ili vi{e kopova ili uglja
sa kopova i deponije.
2.3. Homogenizacija na deponiji
Dodatno mesto gde se mo`e vr{iti homogeniza-
cija je deponija uglja. Kori{}enje deponije u sistemu
homogenizacije mogu}e je na dva na~ina: kao deo
kompleksne metode deponovanja i izuzimanja i kao
metod separatnog deponovanja [9].
U prvom slu~aju se ugalj deponuje po odre|e-
nom sistemu (metodi) koji omogu}ava me{anje vi{e
slojeva uglja razli~itog kvaliteta, a potom se izuzima
po odre|enom sistemu (metodom) koji omogu}ava
izuzimanje vi{e slojeva u jednom prolazu riklajme-
ra.
U drugom slu~aju se unutar deponije uglja for-
mira vi{e mini deponija tako da se unutar svake od
njih deponuje ugalj sli~nih karaketristika. Ukoliko je
ugalj koji dolazi sa kopova lo{ijeg kvaliteta od po-
trebnog, mogu}e je izvr{iti homogenizaciju ugljem
sa deponije. Za to je potrebno da se na deponiji na-
lazi ugalj dobrog kvaliteta. Me|utim, mogu}e je i
obrnuto, da se lo{ ugalj sa deponije homogenizuje
dobrim ugljem sa kopova. Homogenizacija bi se u
oba slu~aja vr{ila tako {to bi se ugalj koji otkopava
deponijska ma{ina me{ao ugljem sa kopova.
3. RAZLOZI ZA UVO\ENJE PROCESA
HOMOGENIZACIJE NA POVR[INSKIM
KOPOVIMA LIGNITA SRBIJE
Razlozi za uvo|enje procesa homogenizacije su
mnogostruki, a dobiti koje se ostvaruju uvo|enjem
74
ovog procesa mogu se podeliti na one koje se nala-
ze na strani proizvo|a~a uglja povr{inskih kopova
(PK), na strani prera|iva~a termoelektrana (TE),
kao i na strani op{te dru{tvene zajednice iskazani
kao povoljnosti u odnosu na `ivotnu sredinu.
Generalno, najve}i dobitnik je dr`ava jer se
ovim procesom omogu}ava ve}e iskori{}enje le`i-
{ta, jeftinija proizvodnja elektri~ne energije uz po-
ve}anu za{titu `ivotne sredine.
3.1. Doprinos na strani kopova
Prilikom razmatranja doprinosa na strani kopo-
va osnovni parametri koji se moraju imati u vidu su:
ograni~avanje velike varijacije kvaliteta i maksimal-
no iskori{}enje le`i{ta.
Osnovni problem koji se javlja kod na{ih rudni-
ka je velika i ~esta varijacija kvaliteta, i to kako po
vertikali otkopnog bloka, tako i du` eta`a. Kvalitet
uglja na povr{inskom kopu „Tamnava” varira od
1 000 kJ/kg pa do 9 700 kJ/kg. Javljaju se i velike
koli~ine „vanbilansnog” uglja kod kojeg je toplotna
mo} ispod 5 230 kJ/kg.
Ako se uzme u obzir da se ugalj na povr{inskim
kopovima „Tamnava” (isto~no i zapadno polje) ot-
kopava sa tri bagera na razli~itim pozicijama du` ot-
kopnih eta`a (dakle trenutno u veoma razli~itim
kvalitetima) neophodno je sinhronizovati njihov rad
(varijacijom kapaciteta i mesta otkopavanja) kako bi
se kao rezultat uvek dobio ugalj potrebnog kvaliteta.
Upravljanjem kvalitetom uglja mogu}e je po-
meriti granicu koja defini{e bilansne rezerve uglja u
le`i{tu i time aktivnim kopovima produ`iti vek i po-
ve}ati ekonomske efekte. U rudarskom basenu „Ko-
lubara” pod kategorijom „bilansni ugalj” posmatra-
na je supstanca kod koje bi donji toplotni efekat
(DTE) bio iznad 5 230 kJ/kg. Saglasno tome je raz-
ra|ena i ugovorena relativna cena uglja. Po tom do-
kumentu rudniku uglja se „ne isplati” da termoelek-
trani isporu~uje ugalj koji ima DTE ispod 5 230
kJ/kg (ne pla}a se!), odnosno iznad 8 000 kJ/kg (ne
premira se!). Primenom sistema upravljanja kvalite-
tom uglja, odnosno me{anjem uglja lo{ijeg kvaliteta
sa ugljem boljeg kvaliteta, pomeri}e se granica iz-
me|u bilansnog i vanbilansnog uglja.
Kako bi se izbegle velike varijacije u kvalitetu
na na{im kopovima, partije uglja sa kvalitetom is-
pod 5 000 kJ/kg sada se naj~e{}e prebacuju u otko-
pani prostor (kao {to je slu~aj sa prvom podeta`om
na povr{inskim kopovima „Tamnava”) ili se ostav-
ljaju neotkopane. Tokom 2004. godine na povr{in-
skom kopu „Tamnava-Isto~no polje” odlo`eno je
oko 100 000 m3 masa iz prve podeta`e mimo redov-
nih proslojaka. U okviru ovih masa oko 50 % je
ugalj prose~nog kvaliteta oko 4 000 kJ/kg. Ako bi se
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
taj ugalj homogenizovao sa ugljem veoma dobrog
kvaliteta mogla bi se dobiti me{avina kvaliteta oko
6 700 kJ/kg. Na povr{inskom kopu „Tamnava-Za-
padno polje” odlo`eno je pribli`no 70 000 m3 uglja
kvaliteta sli~nog kao i na povr{inskom kopu „Tam-
nava-Isto~no polje”.
Posebno je za kopove zna~ajno da se uvo|e-
njem procesa homogenizacije smanjuje potreba za
selektivnim radom. Naravno, upravljanje kvalitetom
u odre|enim intervalima zahteva redukovanje kapa-
citeta odre|enih bagera, ali se smanjivanjem potrebe
za selektivnim radom taj gubitak kompenzuje.
3.2. Doprinos u termoelektranama
Presudan uticaj na pouzdan i ekonomi~an rad
svakog parnog bloka u termoelektranama ima kvali-
tet goriva koje se koristi. U dosada{njoj praksi po-
stoje periodi oscilacija toplotne mo}i i ostalih karak-
teristika kolubarskog lignita. Statisti~ki gledano, ti
periodi ne traju dugo, pa je prose~an ugalj koji u du-
`em periodu dolazi u blokove termoelektrana dobar
i uglavnom bolji od garantovanog (6 700 kJ/kg) za
koji su postrojenja projektovana (slika 2.). Po pravi-
lu pojava lignita izuzetno pogor{anog kvaliteta se
de{ava ba{ u periodima kada su potrebe za toplot-
nom i elektri~nom energijom najve}e. Ovo dodatno
komplikuje situaciju i izaziva negativne efekte i po-
sledice. Uz to, ta pojava unosi nesigurnost, nervozu
i me|usobna nepoverenja izme|u u~esnika u jedin-
Slika 2. Histogram raspodele donje toplotne mo}i uglja koji se sagoreo u TENT B
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
stvenom tehnolo{kom procesu proizvodnje elektri~-
ne energije iz lignita.
U odnosu na gorivo regularnost procesa sagore-
vanja bazirana je na striktnom po{tovanju parameta-
ra kvaliteta uglja i njihovom odr`avanju u projekto-
vanim granicama. Svako iskakanje iz projektovanih
granica remeti proces sagorevanja i uti~e na efika-
snost rada termoelektrane. Osnovni poreme}aji u
procesu sagorevanja i radu termoelektrane izazvani
promenom parametara goriva i negativni efekti dati
su u tabeli 1. [1, 9]
Iz pregleda datog u tabeli 1. vidi se da sagore-
vanje uglja ~iji kvalitet ne odgovara projektovanom
ima vi{estruke negativne efekte, i tehni~ke i eko-
nomske. Pri tome se samo kod toplotnog efekta ne-
gativne posledice pojavljuju kada se sagoreva ugalj
boljeg i lo{ijeg kvaliteta od projektovanog, dok kod
ostalih parametara negativne posledice izaziva samo
poreme}aj iskazan u smislu pove}anja (krupno}a,
vlaga, pepeo), odnosno smanjenja (volatili, Har-
dgrov indeks, po~etna temperatura topljenja) projek-
tovane vrednosti.
Jedan od tehnolo{ki najnegativnijih uticaja po-
gor{anog kvaliteta uglja na rad termoelektrane od-
nosi se na proces pripreme uglja za sagorevanje.
Sem problema sa zaglavljivanjem presipnih mesta i
traka dolazi do ote`anog isticanja iz kotlovskih bun-
kera, preoptere}enja dozatora i dodava~a, kidanja
lanaca transportera i sl.
75
 Tabela 1.
Poreme}aji u procesu sagorevanja i radu termoelektrane
izazvani promenama kvaliteta uglja i negativni efekti

Parametar Devijacija Efekat

Pregrevanje i o{te}enje gorionika
Suvi{e visoka
Pove}ano za{ljakivanje
Toplotna vrednost Pove}ana potro{nja uglja
Suvi{e niska Pove}ani transportni tro{kovi
Mo`e usloviti ispad termoelektrane
Pove}ano u~e{}e sitne`i u proizvodu mlevenja
Pove}ano erozija delova mlina, cevi i gorionika
U~e{}e pepela Suvi{e visoko
Pove}ano za{ljakivanje
Pove}ana emisija ~vrstih ~estica
Nestabilan plamen
Volatili Suvi{e niski (<10 %)
Pove}ana potro{nja te~nih goriva
Te~enje uglja postaje problemati~no
U~e{}e vlage Suvi{e visoko Meljivost uglja mo`e biti slabija
Smanjenje efikasnosti sagorevanja
Pove}ano Promene karakteristika elektrofiltera
U~e{}e sumpora
Smanjeno Promene rezistentnosti i karakteristika pepela
Hardgrov indeks Suvi{e nizak Uti~e na kapacitet i fino}u mlevenja
Po~etne temperatura topljenja Suvi{e niska Pove}ano za{ljakivanje
Smanjena efikasnost i stabilnost sagorevanja
Krupno}a uglja Suvi{e visoka (>150 mm)
Ote`ava rad mlinova

Mlinovi koji su u radu u trenutku nailaska „lo-
{eg” uglja nisu u stanju da zadr`e zahtevani kapaci-
tet zbog potrebe za pove}anjem koli~ine ugljenog
praha, smanjenja kapaciteta mlinova i pogor{anje fi-
no}e mlevenja zbog neodgovaraju}ih uslova su{en-
ja u mlinskom postrojenju i promenjenih osobina
uglja. Zbog toga dolazi do neophodnosti uklju~iva-
nja slede}eg mlina, ukoliko u tom trenutku za to ima
mogu}nosti.
Sem poreme}aja u sistemu automatskog vo|e-
nja bloka i prelaska na ru~no vo|enje, to dovodi do
poreme}aja stabilnosti sagorevanja, pada toplotnog
optere}enja kotlovskog lo`i{ta, potrebe uklju~ivanja
gorionika te~nog goriva u cilju stabilizacije sagore-
vanja i spre~avanja ga{enja vatre, odnosno ispada
bloka.
Osim navedenih tehnolo{kih problema uklju~i-
Potro{nja mazuta (t)
je neophodnost kori{}enja te~nog goriva za stabili-
zaciju procesa sagorevanja u lo`i{tu. Naime, svako
gorivo, sem svojih fizi~ko-hemijskih i energetskih
karakteristika, ima i definisana kineti~ka i aerodina-
mi~ka svojstva koja mu omogu}avaju efikasno sa-
gorevanje u lo`i{tu koje je za njega projektovano.
Poreme}aji koji nastaju pri pogor{anju kvaliteta
uglja neminovno dovode do promene tih karakteri-
stika i svojstava, pa je neophodno u lo`i{te dovoditi
kvalitetno te~no gorivo u cilju spre~avanja ga{enja
vatre, ispada bloka i eventualnih kvarova i havarija.
Na slici 3 data je potro{nja mazuta za podr{ku
vatre na TE „Nikola Tesla” tokom 2004. godine
zbog kori{}enja uglja lo{eg kvaliteta.
20 000
18 534 18 042
TENT A
18 000 TENT B
16 000

vanje dodatnog mlina dovodi do znatnog pove}anja 14 000

sopstvene potro{nje elektri~ne energije (procenjuje 12 000
12 376 11 741
11 104 10 950
se za oko 10 %), ~ime se direktno smanjuje koli~ina 10 000
10 215
elektri~ne energije koja se isporu~uje elektro-ener- 8 000
8 161 8 379

getskom sistemu. 6 000

4 383
Mo`e se bez dvoumljenja zaklju~iti da je nemo- 4 000
gu}nost odr`avanja nominalne snage blokova ~esto 2 000
posledica rada sa pogor{anim kvalitetom uglja. Na 0
2000. 2001. 2002. 2003. 2004.
TE „Nikola Tesla B”, kori{}enje uglja pogor{anog
Godina
kvaliteta uslovljava smanjenje snage za preko 10 %.
Direktna posledica kori{}enja lignita pogor{a- Slika 3. Potro{nja mazuta za podr{ku vatre
nog i promenljivog kvaliteta u odnosu na projektni zbog lo{eg kvaliteta uglja u TENT A i B

76 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Godi{nje se u TENT-u za podr{ku vatri zbog lo- 3.3. Doprinos za{titi `ivotne sredine
{eg kvaliteta uglja potro{i 15 000-29 000 tona mazuta.
Jedna od izra`enih negativnih posledica kori- Uticaj eksploatacije i prerade uglja na `ivotnu
{}enja uglja pogor{anog kvaliteta je sni`enje stepena sredinu iskazuje se ne samo u fazi otkopavanja i
korisnosti kotlovskog postrojenja. Naime, projektan- transporta na povr{inskom kopu ve} i u fazi depono-
ti, konstruktori i proizvo|a~i koncipiraju i izvode ko- vanja, na kopu i termoelektrani, fazi sagorevanja i
tlovsko postrojenje tako da radi sa optimalnim stepe- fazi deponovanja nusproizvoda sagorevanja. Pri
nom korisnosti pri radu na nominalnoj produkciji pa- svim tim fazama uticaj je negativan, a parametar ko-
re (snazi bloka) i sa ugljem garantovanog kvaliteta. ji te probleme implicira se menja u zavisnosti od fa-
Za te tehni~ke uslove se i daju odgovaraju}e tehni~- ze prerade.
ke garancije. Pri odstupanju bilo kog od garantova- U odnosu na okru`enje homogenizacijom i
nih uslova i parametara, a pogotovu pri odstupanju upravljanjem kvalitetom uglja ostvaruje se optimal-
vi{e njih ({to je slu~aj pri radu sa pogor{anim kvali- na preraspodela emisija i emisija zaga|enja. Ova
tetom uglja), kotlovsko postrojenje radi sa sni`enim ujedna~ena i ravnomerna emisija zaga|enja mo`e
stepenom korisnosti. Veza izme|u promena stepena imati veoma pozitivan efekat na stanovni{tvo u okru-
korisnosti i toplotne mo}i uglja je kompleksna i za- `enju jer doprinosi ekolo{ki povoljnijoj situaciji i
visi od velikog broja parametara. Primera radi, za ko- omogu}ava ispunjavanje zakonom propisanih i do-
tlovska postrojenja koja koriste na{e lignite prema zvoljenih normi zaga|enja. Ovo se naro~ito odnosi
garancijama proizvo|a~a pri sni`enju toplotne mo}i na ravnomernije u~e{}e sumpora u uglju koji se sa-
za oko 1 000 kJ/kg dolazi do sni`enja stepena kori- goreva. Jedan od efekata ~iji zna~aj se ne mo`e zane-
snosti za pribli`no 2 %. U svakodnevnoj praksi te mariti proisti~e iz bolje organizovanosti i nu`nosti
promene su jo{ ve}e jer se uslovi pogona u standard- uspostavljanja bolje kontrole {to samo po sebi nosi
nim uslovima eksploatacije znatno razlikuju od uslo- pozitivne efekte i na neke parametre zaga|enja. Ovo
va koji vladaju u toku garancijskih ispitivanja. se posebno odnosi na probleme samozapaljenja uglja
Kori{}enje uglja pogor{anog kvaliteta znatno na deponijama i izdvajanje pra{ine sa deponija.
doprinosi pove}anju broja kvarova i zastoja glavne i
pomo}ne opreme kotlovskog postrojenja. Uz ranije 4. PREDLOG KONCEPCIJE UPRAVLJANJA
navedene probleme pri radu u tim uslovima dolazi do KVALITETOM UGLJA NA PRIMERU
preoptere}enja sistema za dopremu i pripremu gori- POVR[INSKIH KOPOVA „TAMNAVA”
va, kotlovskog lo`i{ta i ostalih grejnih povr{ina, siste-
ma za otpremu {ljake i pepela, kao i ventilatora dim- Homogenizacija je, dakle, tehni~ko-tehnolo{ki i
nih gasova. Pri tome, zbog pove}ane potro{nje uglja organizacioni proces me{anja ugljeva otkopanih raz-
i pove}anog sadr`aja pepela u njemu dolazi do pove- li~itom opremom sa razli~itih, me|usobno bliskih,
}anja brzina ugljenog praha i produkata sagorevanja, lokacija i transportovanih u jednom integrisanom si-
a ovo dovodi do pove}anja habanja
i erozije du` celog kotlovskog trak-
ta. To dovodi do pove}anog tro{e-
nja metala, do ~e{}ih zastoja i do
produ`enja vremena za sanaciju na-
vedenih problema. Ne mo`e se jed-
nozna~no re}i za koliko se zbog to-
ga pove}avaju tro{kovi odr`avanja.
Do pove}anja koli~ine {ljake i
pepela pri radu bloka sa pogor{a-
nim kvalitetom uglja dolazi kako
zbog pove}ane mase utro{enog
uglja, tako i zbog pove}anog sadr-
`aja pepela u njemu. Koli~ine uglja
i pepela se dodatno uve}avaju i
zbog rada kotla sa sni`enim stepe-
nom korisnosti. Pove}anjem koli-
~ine {ljake i pepela dodatno se op-
tere}uje sistem za njihovu otpre-
mu, {to pove}ava tro{kove i skra- Slika 4. Mesta na kojima je mogu}a homogenizacija uglja
}uje aktivni radni vek deponije [8]. na povr{inskom kopu „Tamnava”
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
77
stemu koji omogu}ava da se pre faze utovara u tran- kotla odre|uju se na osnovu izmerenih parametara
sportna sredstva kojima se ugalj usmerava ka termo- kvaliteta uglja (DTE, pepeo, sumpor, itd.), s obzi-
elektranama izvr{i ujedna~avanje kvaliteta uglja, rom da je le`i{te prirodna tvorevina koja je prakti~-
prema zadanom ili usvojenom parametru. no nepromenljiva u eksploatacionom veku le`i{ta.
Na slici 4. prikazana su mesta na kojima je mo- Na osnovu istih istra`ivanja pravi se geolo{ki model
gu}e vr{iti homogenizaciju uglja na P.K. „Tamna- le`i{ta, defini{e eksploataciono polje, oprema za ot-
va”. Na slici su posebnim simbolima nazna~ena me- kopavanje i transport. Defini{e se i tehnologija rada.
sta bitna za homogenizaciju, odnosno mesta na koji- Dakle, istra`ni radovi pre po~etka rada povr{inskog
ma se ne mogu na~initi zna~ajnija tehnolo{ka pobolj- kopa imaju izuzetnu va`nost.
{anja u procesu homogenizacije. Raspolo`iva geolo{ka baza o le`i{tu „Tamnava”
Nakon analize uslova eksploatacije na le`i{tu je kori{}ena za izradu geolo{kog modela kvaliteta
„Tamnava”, usvojen je koncept da se homogenizaci- uglja u le`i{tu primenom „ Surpac” paketa za mode-
ja vr{i kombinovano na samom kopu i na deponiji liranje le`i{ta mineralnih sirovina
kopa (sa mogu}no{}u ograni~ene korekcije kvalite- Analizom raspolo`ivih parametara u bazi poda-
ta i na deponiji termoelektrane). Na slici 5. prikazan taka o kvalitetu uglja, konstatovano je da su oni od-
je konceptualni model sistema upravljanja kvalite- re|eni laboratorijski standardizovanim metodama na
tom uglja na povr{inskim kopovi-
ma „Tamnava” baziran na izradi
geolo{kog modela le`i{ta, izradi
tehnolo{kog modela le`i{ta, opera-
tivnom planiranju i analizi rada ba-
gera, operativnoj kontroli rada ba-
gera uz kori{}enje on-line analiza-
tora, kori{}enju deponije (po potre-
bi) i isporuci uglja TENT-u potreb-
nog kvaliteta i koli~ine sa izve{ta-
vanjem (automatskim slanjem ser-
tifikata voza odmah po utovaru).
Ovaj konceptualni model
predvi|a kompleksno softversko
upravljanje procesom proizvodnje
uglja uz kontinualnu kontrolu po-
stignutih rezultata i uspostavljanje
vi{e mesta na kojima se mo`e in-
tervenisati kako bi isporu~eni ugalj
bio uvek u ugovorenim (zahteva-
nim) granicama. Za tu namenu raz-
vijen je softver nazvan Sistem za
Upravljanje Kvalitetom Uglja
(SUKU). Sistem je razvijen u MS
Visual Studio .NET 2003 razvoj-
nom okru`enju. Baza podataka je
razvijena u MS SQL Server-u, ver-
zija 2000.

4.1. Geolo{ki model le`i{ta

Uzimanje uzoraka za potrebe

odre|ivanja kvaliteta uglja obavlja
se tokom geolo{kih istra`nih rado-
va. Na osnovu ovih ispitivanja
utvr|uje se kvalitet uglja u celom
eksploatacionom polju, koji slu`i
za projektovanje termoelektrane.
Odnosno, karakteristike lo`i{ta i Slika 5. Konceptualni model upravljanja kvalitetom uglja

78 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

jezgru du`ine 5 m, tako da su izolinije kvaliteta uglja
prakti~no davane za celu mo}nost ugljenog sloja. In-
terpretacija parametara kvaliteta uglja na ovaj na~in
svakako nije dovoljno pouzdana za potrebe homoge-
nizacije uglja pogotovo kada se radi o delovima le`i-
{ta gde postoji velika raslojenost (prisustvo ve}eg
broja proslojaka gline manje debljine) i slabijem
kvalitetu uglja. Iz navedenih razloga pristupa se do-
datnim - operativnim geolo{kim istra`ivanjima na te-
renu, odnosno uzimanju uzoraka sa otvorenih eta`a
na mestu rada otkopne mehanizacije, na oba povr{in-
ska kopa „Tamnava - Istok” i „Tamnava - Zapad”,
kako bi se verodostojno mogao definisati operativni
geolo{ki model. Kori{}ena je metoda uzorkovanja na
svakom intervalu promene kvaliteta uglja, tako da su
uzorci uzimani u intervalima 0,2 do 1 metra, posle
~ega je odmah ura|ena laboratorijska analiza ~ime
su dobijeni pouzdani podaci o kvalitetu.
Raspored proslojaka i rezultati laboratorijskih
analiza kvaliteta uglja na mestu kopanja bagera na
povr{inskom kopu „Tamnava - Istok” dati su na sli-
Slika 6. Visinski blok bagera SchRs 630
Slika 7. Visinski i dubinski blok bagera SchRs 630
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
ci 6. (visinski blok bagera), dok je na slici 7. prika-
zano stanje u visinskom i dubinskom bloku uglja na
kopu „Tamnava - Zapad”.
Naredna faza je kreiranje operativnog geolo-
{kog modela le`i{ta. Pod operativnim geolo{kim
modelom, u kontekstu homogenizacije uglja, podra-
zumeva se blok model kod koga su dimenzije i ori-
jentacija bloka u XY ravni prilago|ene osnovnoj ot-
kopnoj mehanizaciji koja se koristi na odre|enom
kopu, dok se po visini eta`e te`i {to vernijem repro-
dukovanju slojevitosti promene kvaliteta uglja u slo-
ju. Formira se na bazi rezultata operativnih geolo-
{kih istra`ivanja tako {to se novi podaci unose u ba-
zu podataka softvera SUKU i nadalje se koriste kao
osnova za izradu operativnih planova i tehnolo{kih
modela rada osnovne mehanizacije.
Izgled panela za unos podataka o otkopnom
bloku je prikazan na slici 8. Unos podataka zapo~i-
nje definisanjem prostornog polo`aja otkopnog blo-
ka, tako da ovi podaci omogu}avaju integrisanje no-
vodefinisanog bloka u ve} postoje}i geolo{ki model.
Polo`aj bloka u XY ravni je dat izmerenim ko-
ordinatama mesta uzimanja uzoraka, dok kota krovi-
ne i podine eta`e defini{e polo`aj ugljenog sloja po
visini. Ovi podaci su neophodni kako bi se mesto
uzorkovanja ispravno lociralo u modelu i kako bi
uneti podaci mogli biti ispravno interpretirani. Kada
je sam blok kreiran, unose se karakteristike svih uo-
~enih slojeva (kote, DTE, sadr`aj pepela, vlage,
sumpora itd.)
4.2. Kreiranje tehnolo{kog modela
Na osnovu podataka o operativnim geolo{kim
blokovima vr{i se kreiranje tehnolo{kog modela ra-
da osnovne mehanizacije koja se koristi za otkopa-
vanje uglja. Prvi korak predstavlja pozicioniranje
eta`nih ravni, kako bi se ugljeni sloj podelio na ot-
kopne eta`e. Eta`ne ravni se defini{u kao povr{i, pri
~emu je mogu}e da nagib povr{i u razli~itim delovi-
ma le`i{ta bude razli~it u skladu sa primenjenom
mehanizacijom i potrebnim kapacitetom. Eta`ne po-
vr{i se diskretizuju na sli~an na~in kao i samo le`i-
{te, pri ~emu se koriste ve} definisane dimenzije -
du`ina, {irina i orijentacija bloka.
Obzirom da geolo{ki model sadr`i i ve} otkopa-
ne blokove, on mo`e biti veoma glomazan za kom-
pjutersku obradu i manipulisanje, pa softver omogu-
}ava da se defini{e operativni tehnolo{ki model za
kratkoro~no otkopavanje samo delova le`i{ta. Ovim
se pove}ava brzina rada. Osim kreiranja novog,
omogu}eno je i pregledanje postoje}ih modela, ali
ne i njihova modifikacija. Umesto toga, oni se mogu
koristiti kao osnova za kreiranje novog modela kod
koga }e pojedini blokovi biti korigovani.
79
 se o~itati tako {to se mi{em izabere
konkretan sloj. U slede}em koraku
se vr{i izbor konkretnog bagera koji
}e otkopavati dati blok, posle ~ega
se vr{i podela bloka na podeta`e. Pri
prvom prolasku kroz blok softver
vr{i izdvajanje eventualnih jalovih
proslojaka koji }e se otkopavati se-
lektivno. Od ovakvih proslojaka se
odmah formiraju posebne podeta`e,
a zatim se pristupa podeli preostalog
dela ugljenog sloja na podeta`e. Pri
deljenju se vodi ra~una o tehnolo-
{kim karakteristikama izabranog ba-
gera, pri ~emu se te`i da broj pode-
ta`a bude maksimalno racionalan.
Za svaku podeta`u vr{i se prera~u-
navanje parametara kvaliteta (DTE,
A, S, W itd.). Proslojci ~ija je deblji-
na manja od granice selektivnog ko-
panja otkopavaju se zajedno sa
ugljem. Kod tih proslojaka za pesak
Slika 8. Panel za unos podataka o operativnom geolo{kom bloku i {ljunak se uzima da je DTE nula, a
kod gline vrednost je negativna.
Definisanje tehnolo{ke podele se mo`e izvesti Vrednost razbla`enja kvaliteta uglja u slu~aju otkopa-
za bilo koji broj izabranih blokova (ili za sve bloko- vanja proslojaka gline sa ugljem je utvr|ena laborato-
ve le`i{ta) odjednom, a postoji i mogu}nost njenog rijskim ispitivanjima i krive zavisnosti su ugra|ene u
definisanja za svaki operativni blok pojedina~no. softver. Na ovaj na~in se uvek te`i da ponderisani
Primenjena metodologija kreiranja podeta`a u funk- kvalitet uglja u okviru podeta`e bude u granicama
ciji homogenizacije za otkopni blok visinske eta`e kvaliteta koji zahteva termoelektrana.
bagera SchRs630, koji je ograni~en koordinatama Program automatski, na bazi prethodno defini-
sanih kriterijuma, daje predlog optimalne tehnolo-
XY na povr{inskom kopu „Tamnava - Zapadno po- {ke podele. Planer tehnolo{ku podelu koju daje ra-
lje” prikazana je na slici 9. ~unar mo`e korigovati (visinu i/ili broj podeta`a)
Procedura zapo~inje o~itavanjem odgovaraju}eg ukoliko postoje operativni razlozi za to, slika 9 - ko-
operativnog geolo{kog bloka iz baze podataka. Bloku rigovana podela. Izabrana varijanta tehnolo{ke po-
je mogu}e pristupiti navo|enjem njegovog broja ili dele se na kraju snima u bazu.
koordinata. Izabrani otkopni blok uglja se sastoji od
niza slojeva sa razli~itim kvalitetom (vrednostima 4.3. Model deponije uglja
DTE). Ostali parametri, bilo kog sloja u bloku mogu
Integralni deo sistema za
upravljanje kvalitetom uglja svaka-
ko predstavlja i deponija uglja. Zna-
~aj koji deponija ima u sistemu ho-
mogenizacije uglja zavisi od kon-
cepcije njene upotrebe. Struktuirana
upotreba rudni~ke deponije omogu-
}ava samo ograni~ene intervencije u
kvalitativnom i kvantativnom smi-
slu. Ovakva upotreba podrazumeva
koncepciju deponije sa tri jasno de-
finisana segmenta deponije sa „ni-
skokvalitetnim”, „visokokvalitet-
nim” i „homogenizovanim” ugljem.
Ugalj se u ovim segmentima odla`e
kontrolisano na pozicije prema kla-
Slika 9. Izgled panela za kreiranje tehnolo{kog bloka sama kvaliteta, slika 10.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
80
 Prilikom odlaganja vodi se ra~una o tome da se `ina i {irina deponije, ugao nagiba kosine deponova-
ugalj sipa na delu predvi|enom za prihvat datog nog uglja, koli~ina koja se odla`e ili uzima u jedini-
kvaliteta. S obzirom da sa kopova dolazi ugalj po- ci vremena, broj slojeva za odlaganje i metoda odla-
znatog kvaliteta, za ovakvo sortiranje potrebno je ganja i uzimanja.
ostvariti minimum kontrole: pra}enje kvaliteta uglja Prilikom uzimanja uglja, deponijska ma{ina ra-
koji se odla`e i pra}enje odlo`enih koli~ina date kla- di kao rotorni bager. Tokom uzimanja uglja sa depo-
se kvaliteta. Ovako formirana deponija omogu}ava nije, rotorni to~ak uzima materijal iz vi{e odlo`enih
korigovanje kvaliteta uglja koji ide ka termoelektra- slojeva istovremeno, ~ime se obezbe|uje ujedna~en
nama u mnogo {irim granicama. Deo deponije sa kvalitet uglja po celom segmentu.
homogenizovanim ugljem se ne deli na segmente, U programskom sistemu za upravljanje kvalite-
budu}i da se odlaganje planira na takav na~in da se tom uglja (SUKU) operateru se nudi potpun uvid u
po celoj du`ini ostvari kvalitet uglja u potrebnom di- stanje deponije, kako po pitanju ponderisanog kvali-
japazonu. teta u svakom segmentu, tako i po pitanju koli~ina
Razume se, Rudnik ima interesa da ugalj {alje koje su na raspolaganju po segmentima deponije. U
direktno sa kopova u termoelektranu, bez prethod- zavisnosti od raspolo`ivog stanja operater donosi
nog deponovanja. Saglasno tome, deponovanje ug- odluku sa kog dela deponije }e se uzeti ugalj i vr{i
lja treba posmatrati kao nu`nu potrebu koja se kori- pozicioniranje deponijske ma{ine, u zavisnosti od
sti radi izbegavanja ekscesnih situacija. toga da li je potrebno podi}i ili oboriti kvalitet me-
{avine uglja koji se isporu~uje ter-
moelektranama. Osim toga, u slu-
~aju zastoja nekog od bagera i ne-
mogu}nosti da se postigne projek-
tovani kapacitet, vr{i se dopuna ka-
paciteta sa dela deponije sa homo-
genizovanim ugljem.
Da bi se umanjila mogu}nost
da deponija ostane bez uglja odre-
|enog kvaliteta, sistem automatski
upozorava operatera da je koli~ina
Slika 10. [ema deponije sa odlaganjem po klasama kvaliteta uglja odre|enog kvaliteta pala is-
pod definisanog minimuma i da je
Danas se na ve}ini povr{inskih kopova deponije potrebno izvr{iti dopunu. Dopunjavanje deponije se
uglja formiraju [evron metodom budu}i da se ovom vr{i tako {to se deponijska ma{ina pozicionira na od-
tehnologijom posti`u najbolji efekti homogenizacije. govaraju}i segment i vr{i odlaganje. Koli~ina mate-
Ona podrazumeva odlaganje uglja
du` centralne ose deponije na takav
na~in da se formira trougaoni oblik
popre~nog profila. Budu}i da se de-
ponijska ma{ina kre}e du` ose prili-
kom odlaganja, ugalj se ravnomerno
raspore|uje ~ime se prakti~no stvara
kompozit ujedna~enog kvaliteta po
celoj du`ini segmenta deponije
predvi|enog za odlaganje uglja kon-
kretne klase kvaliteta. Zbog toga je
unutar svakog segmenta dovoljno
izra~unati ponderisan DTE na osno-
vu poznatih koli~ina i kvaliteta, a za
poznate dimenzije segmenta deponi-
je (poznatu zapreminu segmenta),
da bi se omogu}ila njegova upotreba
za homogenizaciju sa zadovoljava-
ju}om ta~no{}u.
Parametri deponije neophodni
za simulaciju rada deponije su: du- Slika 11. Izgled panela za kontrolu rada deponije
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
81
rijala na segmentu deponije se uve}ava za odlo`enu
koli~inu i vr{i se ponderisanje vrednosti DTE. Vred-
nosti prikazane na displeju operatera (slika 11.) se
a`uriraju u skladu sa novonastalim promenama.
5. PLANIRANJE PROIZVODNJE
I KONTROLA KVALITETA UGLJA
Fundamentalni problem dugoro~nog planiranja
povr{inskog kopa se svodi na odre|ivanje optimalne
konture otkopavanja mineralne sirovine. Ona se de-
fini{e preko one konture kopa koja daje definisanu
koli~inu uglja uz ostvarivanje maksimalnog profita i
bezbedan rad kopa. Ova kontura je obi~no prilago-
|ena tako da predstavlja obris zavr{nog izgleda po-
vr{inskog kopa.
U svim fazama razvoja postoji potreba za stal-
nim monitoringom optimalnog kopa kako bi se
olak{alo dugoro~no, srednjero~no i kratkoro~no pla-
niranje i eksploatacija raspolo`ivih rezervi. Optimi-
ziranje kopa i planiranje su dinami~ki koncepti koji
zahtevaju stalno preispitivanje, tako da se problem
planiranja proizvodnje mo`e definisati kao proces
specificiranja redosleda kojim „blokovi” treba da
budu otkopani kako bi bio maksimiziran ukupan dis-
kontovani profit kopa na kojem figuri{u brojna fizi~-
ka i ekonomska ograni~enja. Obi~no se ograni~enja
odnose na redosled otkopavanja blokova, kapacitete
opreme za otkopavanje, transport i deponovanje
uglja itd. Planiranje kopa se deli na ~etiri kategorije:
dugoro~no (za ceo radni vek kopa), srednjero~no
(do pet godina), kratkoro~no (godi{nji planovi) i
operativno (dnevno, nedeljno i/ili mese~no).
Dugoro~no planiranje defini{e krajnje ekonom-
ske konture povr{inskog kopa. Primarni cilj dugo-
ro~nog planiranja je ustanoviti redosled rudarskih
operacija koje odre|uju ekonomski limit rudnika.
Kako se planiranje obi~no radi sa oskudnim infor-
macijama, efektivna kontrola upravljanja kvalitetom
mineralne sirovine prakti~no nije mogu}a.
Srednjero~no planiranje se odnosi na vremenski
raspon od jedne do pet godina. Ono obezbe|uje neo-
phodne informacije za predvi|anje budu}e proiz-
vodnje i tro{kova. Postoje prakti~na ograni~enja u
kontrolisanju kvaliteta uglja u okviru srednjero~nog
planiranja, zbog limitiranih informacija o parametri-
ma kvaliteta uglja.
Kratkoro~no planiranje se odnosi na sve aktiv-
nosti koje treba planirati u periodu od jednog do
dvanaest meseci. Ovaj plan defini{e zahteve sa
aspekta preciznije prognoze kvaliteta uglja, kapaci-
teta otkopavanja i tro{kova proizvodnje. Za realiza-
ciju ovog planiranja su potrebne preciznije informa-
cije o parametrima kvaliteta uglja i raspolo`ivoj
opremi. Problemi kontrole kvaliteta uglja su obi~no
82
inkorporirani u kratkoro~no planiranje ~ime su
obezbe|ene neophodne detaljne informacije una-
pred. Ovo se radi tako {to se godi{nji plan napredo-
vanja radova preklapa sa blok modelom rezervi i
uzimaju se koli~ine po visini jedne eta`e za svako
mesto otkopavanja, zahva}ene jednonedeljnim, a
potom i mese~nim planom. U praksi se retko ide sa
planiranjem preko onoga {to se sa pouzdano{}u mo-
`e otkopati prema planu, po{to bi prilago|avanja di-
namike zahtevala reprojektovanje ve} definisanog
plana.
Operativno planiranje se odnosi na dnevne ili
nedeljne zahteve rudnika i treba da bude u skladu sa
kratkoro~nim planovima i detaljno{}u na nivou
smene. Operativni plan uklju~uje a`uriranje infor-
macija o kvalitetu lignita sa mesta otkopavanja na
osnovu uzorkovanja sa otvorene eta`e ili bu{otina sa
krovine uglja. Cilj operativnog planiranja na kopo-
vima lignita varira od rudnika do rudnika ali je naj-
~e{}i maksimizacija ili minimizacija odre|enog pa-
rametra kvaliteta uglja uz ispunjenje zahteva koji
proizilaze iz fizi~kih i geolo{kih ograni~enja, pravi-
la i metode otkopavanja.
5.1. Model za operativno planiranje
proizvodnje i kontrolu kvaliteta uglja
Primarni cilj ovog modela je da pomogne pla-
neru u kontrolisanju kvaliteta uglja koji se otkopava
na svim otkopnim mestima u planskom periodu. Ovi
modeli optimiziraju proizvodnu koli~inu uglja, obi~-
no odre|enu kao funkciju cilja za koju va`i skup
ograni~enja koja defini{u izvodljivost re{enja. Funk-
cija cilja i ograni~enja su matemati~ke funkcije va-
rijabli i parametara odlu~ivanja. Varijable odlu~i-
vanja su aspekti sistema koji mogu biti kontrolisani,
dok parametri ne mogu biti kontrolisani od strane
donosioca odluke.
Ciljevi modela operativnog planiranja rada ba-
gera su dvostruki. Prvo, moraju biti zadovoljeni zah-
tevi vezani za kvalitet uglja u odre|enom planskom
periodu pri ~emu va`e neka fizi~ka i geolo{ka ogra-
ni~enja i koriste se odre|ena pravila i metode otko-
pavanja. Drugo, zahtevi vezani za koli~inu moraju
osiguravati projektovanu smensku (dnevnu) proiz-
vodnju uglja. Ova dva cilja imaju najvi{i prioritet u
operativnom planiranju jer izostanak kvaliteta i ko-
li~ine uglja imaju neizostavno nepovoljan ekonom-
ski efekat za rudnik.
Upravljanje kvalitetom uglja sa gledi{ta re{a-
vanja problema homogenizacije se mo`e svesti na
problem pronala`enja optimalnog kapaciteta sa ko-
jim treba da rade bageri u proizvodnom sistemu (na
jednom ili vi{e kopova) tako da pri poznatom kvali-
tetu uglja na otkopnom bloku (podeta`i) i tehnolo-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
{kim ograni~enjima ostvari optimalanu isporuku Da bi se korisniku pru`ila mogu}nost sistemat-
uglja potro{a~u. ske analize napravljenog operativnog plana, odno-
Jedna od metoda kojom se uspe{no re{avaju sno ura|ene simulacije, razvijen je deo softvera ko-
sli~ni problemi je Simpleks metoda (algoritam). jim se vr{i animacija rada bagera. Nakon ura|ene si-
Simpleks algoritam pronalazi maksimum (ili mini- mulacije, osim animacije rada bagera mogu}e je
mum) linearne funkcije vi{e promenljivih pri defini- analizirati dobijene izve{taje u grafi~kom i tekstual-
sanim linearnim ograni~enjima. nom obliku. Na panelu se dinami~ki, u funkciji vre-
Integrisanje „simpleks metode” u Sistem za mena, prikazuju kapacitet i kvalitet uglja koji se is-
upravljanje kvalitetom uglja (SUKU) je ura|eno u poru~uje termoelektrani. Animaciju je mogu}e radi-
okviru dela softvera kojim se pravi operativni plan ti za `eljeni vremenski period, a mo`e se varirati i
rada bagera. Simulaciju rada bagera, odnosno krei- korak prikaza parametara sistema. Korisnik mo`e da
ranje (predloga) operativnog plana rada je mogu}e prilagodi i brzinu izvr{avanja animacije.
vr{iti za razli~ite vremenske periode: nekoliko sati, Ukoliko korisnik nije zadovoljan ura|enim ope-
jednu ili vi{e smena ili dana. Na po~etku simulacije rativnim planom, mo`e ponoviti simulaciju sa kori-
bageri se pozicioniraju u prostoru, odnosno za svaki govanim parametrima, ponovo izvr{iti animaciju i
bager se unose blok i podeta`a na kojoj se oni nala- tako ponavljati proceduru sve dok se ne izna|e opti-
ze, a softver na osnovu te pozicije iz baze podataka malno re{enje operativnog plana.
i ranije definisanog tehnolo{kog modela o~itava
kvalitet uglja koji bageri otkopavaju i ostale parame-
5.2. Upravljenje procesom homogenizacije
tre potrebne za re{avanje simpleks metode. Kao re-
zultat linearnog programiranja (LP) program vra}a
Da bi se moglo upravljati procesom homogeni-
operativni kapacitet kojim svaki bager treba da radi.
Sve dok su polazni parametri modela va`e}i, tj. zacije uglja neophodna je nabavka i ugradnja opre-
dok su isti bageri raspolo`ivi i dok rade u istom kva- me i ure|aja za merenje mase i kvaliteta uglja (tra~-
litetu, va`e dobijeni operativni kapaciteti. ^im se ne vage i on-line analizatori za DTE, pepeo, vlagu,
neki od uslova promeni, tj. ~im neki od bagera pro- sumpor, itd.), kao i odgovaraju}eg sistema za akvi-
meni podeta`u ili se desi zastoj na nekom od bage- ziciju informacija.
ra, menjaju se uslovi rada i LP procedura se auto- U sistemu kopova „Tamnava” je ukupno pred-
matski ponovo startuje za novonastalu situaciju. Na vi|eno instalisanje {est vaga na transporterima i pet
osnovu tehnologije rada evidentirane u bazi kroz on-line analizatora kvaliteta uglja. Prvi on-line ana-
tehnolo{ke parametre bagera i bloka prati se njihovo lizator se nalazi na bageru SchRs 630 i slu`i za kon-
napredovanje u prostoru i shodno tome se uzima od- trolu kvaliteta uglja koji se otkopava tim bagerom.
govaraju}i kvalitet uglja iz modela le`i{ta. Drugi je montiran na transporteru SU-5. Namenjen
Pri svakom pozivu LP modela je za kontrolu uglja koji na kopu „Tamnava-Istok”
mogu da se dese dve situacije: da
problem ima re{enje bez uklju~enja
deponije, ili da ne postoji re{enje
ciljne funkcije pod zadatim ograni-
~enjima bez uglja sa deponije. Uko-
liko se na|e re{enje, korisnik se in-
formi{e i simulacija se nastavlja.
Ukoliko LP procedura ne mo`e
da na|e re{enja, problem se re{ava
uklju~enjem deponije radi iznala-
`enja re{enja, slika 12. Razlog zbog
kog nema re{enja mo`e biti otkopa-
vanje uglja kvalitetnijeg ili lo{ijeg
od potreba ili smanjen kapacitet ot-
kopavanja. Pretpostavka za ove ope-
racije je da se u datom trenutku na
deponiji nalazi ugalj potrebnog kva-
liteta. Ukoliko ga nema, korisnik
mo`e da bira, u zavisnosti od ostalih
zahteva proizvodnje, da odla`e na Slika 12. Panel sa primerom re{enja problema
deponiju ili da uzima sa deponije. uklju~ivanjem uglja sa deponije
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
83
otkopavaju bageri ERs-1000 i SchRS 630. S obzi-
rom da se ka termoelektranama uvek upu}uje me{a-
vina ugljeva, interesantan je samo kvalitet te me{a-
vine, a ne i pojedina~ni kvalitet uglja koji otkopava
svaki bager. Me|utim, ako do|e do nekog poreme-
}aja u kvalitetu uglja koji se otkopava, ovaj analiza-
tor }e poslu`iti da se utvrdi koji bager je to uzroko-
vao. Tre}i on-line analizator prati rad bagera locira-
nog na P.K. „Tamnava-Zapad”, dok je ~etvrti monti-
ran na transporteru SU-1 posle me{anja ugljeva sa
oba kopa. Prakti~no, ovaj analizator pokazuje skup-
ni kvalitet uglja koji se upu}uje ka drobilani i depo-
niji, odnosno ka termoelektranama. Peti on-line ana-
lizator je montiran na mestu utovara uglja u vagone.
Ugra|eni on-line analizatori slu`e za posredno
pra}enje kvaliteta uglja, ali se proces ne vodi preko
njih ve} preko operativnog geolo{kog modela le`i-
{ta. On-line analizatori su razvijeni za rad sa kvali-
tetnim ugljevima. Osnovni problem primene on-line
analizatora na lignitu le`i u njihovoj nepouzdanosti
usled velikih varijacija toplotnog efekta, vlage, pe-
pela i krupno}e tokom eksploatacije i merenja. Zbog
toga se predlo`eni sistem upravljanja ne bazira na
merenjima sa on-line analizatora. Rezultati dobijeni
na prva ~etriri analizatora tretiraju se samo kao indi-
kativni zbog o~ekivanih velikih varijacija parameta-
ra uglja. Kada se me{anjem parametri kvaliteta ujed-
na~e, nailazi se u zonu merenja petog analizatora za
koji se o~ekuje da ima uslove da daje ta~ne i preci-
zne rezultate te se koristi za izradu sertifikata o kva-
litetu uglja koji se otprema ka termoelektranama.
U okviru sistema za upravljanje kvalitetom uglja
potrebno je obezbediti prenos podataka od mesta me-
renja do dispe~erskog centra (DC). Neke od ta~aka
merenja se nalaze na stabilnim objektima (stacionar-
nim transporterima, utovarnom mestu itd), ~iji se po-
lo`aj u odnosu na dispe~erski centar ne}e menjati,
dok se neke od ta~aka merenja nalaze na ma{inama
koje se u toku rada ~esto (bageri), ili povremeno (eta-
`ni trakasti transporteri) pomeraju. Zbog ove druge
grupe mernih mesta neophodno je da se koristi mobil-
ni ili be`i~ni sistem prenosa podataka.
Raspored merne opreme i konfiguracija sistema
za akviziciju podataka prikazana je na slici 13.

Vaga
DTE
Pepeo
Sumpor

DEPONIJA UGLJA
UTOVAR
TENT U
VOZOVE RS-35

Vaga
SUP 1

L6 DTE L7
TAMNAVA - ZAPAD
L5

L1
SU 1

SchRS 630 DC
SU 2

Vaga
DTE
SU 3
SU 4

TAMNAVA - ISTOK
L0

Vaga

SU
5
L4

Vaga
DTE L2 ERs-1000
R
L3 SchRS 630

Vaga
DTE

Slika 13. [ematski prikaz mesta merenja i konfiguracije sistema za akviziciju podataka

84 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Dakle, na svim mestima na kojima se predvi|a
homogenizacija (na bagerima, zbirnim transporteri-
ma i deponiji) kontinuirano se prati trenutni kvalitet
i kapacitet. ^itav proces nadgleda operativni in`e-
njer za upravljanje kvalitetom koji po potrebi mo`e
da reaguje na odgovaraju}i na~in, odnosno vr{i ko-
rekciju kapaciteta odgovaraju}ih bagera, uklju~uje
deponijsku ma{inu i dr.
6. ZAKLJU^AK
Date analize pokazuju da je tehni~ki i ekonom-
ski [15,16] opravdano i neophodno pri}i realizaciji
procesa homogenizacije ugljeva na povr{inskim ko-
povima Elektroprivrede Srbije. Saglasno iskustvima
sa povr{inskih kopova iz okru`enja mogu}e je imple-
mentirati sistem upravljanja kvalitetom uglja koji
zapo~inje na le`i{tu, potom traje u fazama otkopa-
vanja, transporta, deponovanja i izuzimanja uglja
sa deponija. Uspostavljanjem ovako kompleksnog
sistema mogu}e je ispuniti zahteve termoelektrana u
pogledu kontinualnog obezbe|enja uglja ugovore-
nih i garantovanih parametara. Tim postupkom bi
se, s rudarskog aspekta, obezbedile zna~ajne pred-
nosti iskazane kroz ve}u iskoristivost raspolo`ivih
rezervi uglja u le`i{tu i tehni~ki povoljnije uslove
eksploatacije. Sa aspekta termoelektrana snabde-
vanje ugljem ustaljenog i unapred poznatog kvalite-
ta bitno bi doprinelo regularnosti i stabilnosti pro-
cesa sagorevanja, smanjila bi se sopstvena potro-
{nja elektri~ne energije na bloku, smanjilo habanje
opreme i tro{kovi odr`avanja, dok bi se sa aspekta
{ire dru{tvene zajednice pozitivni efekti osetili u
smanjenju i preraspodeli zaga|enja u okru`enju ter-
moelektrane. Posebno zna~ajni ekolo{ki i finansijski
efekti bi se postigli u prestanku kori{}enja te~nih go-
riva radi podr{ke sagorevanju u termoelektranama.
Posmatrano sa {ireg aspekta najve}i interes da se
insistira na uvo|enju sistema homogenizacije uglja
na povr{inskim kopovima ima dr`ava jer obezbe|u-
je efikasnije energetsko kori{}enje raspolo`ivog mi-
neralnog potencijala.
7. LITERATURA
[1] Bhattacharya J., 2001, QUALITY CONTROL AND
MANAGEMENT: METHODS AND PRACTICE
IN THE MINERAL INDUSTRY, Allied publishers
limited, New Delhi
[2] Carpenter M.A., 1995, COAL BLENDING FOR
POWER STATIONS, IEA Coal Research, London
[3] Carpenter M.A., 1999, MANAGEMENT OF CO-
AL STOCKPILES, IEA Coal Research, London
[4] Hofmann et al., 1999, ON LINE DETERMINATI-
ON OF LIGNITE QUALITY IN RHEINBRAUN
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
OPENCAST MINES, NEW TECHNOLOGIES
FOR COAL QUALITY AND HOMOGENIZATI-
ON, workshop, Athens
[5] Kavourides K., Pavloudakis F., 1999, DETERMI-
NATION OF PTOLEMAIS (GREECE) LIGNITE
QUALITY VARIATIONS - SUPPORTIVE FUELS
AND HOMOGENIZATION METHODS TO IM-
PROVE LIGNITE QUALITY FOR POWER GE-
NERATION PURPOSES, NEW TECHNOLOGIES
FOR COAL QUALITY AND HOMOGENIZATI-
ON, workshop, Athens,
[6] Kirchner A., Maude C., 1994, ON-LINE
ANALYSIS OF COAL - SYMPOSIUM REVIEW,
IEA Coal Research, London
[7] Kolonja B. et al, 2004, PRIMENA PROCESA HO-
MOGENIZACIJE U CILJU ISKORI[]ENJA NI-
SKOKALORI^NIH LIGNITE, Zbornik radova na-
u~nog skupa Electra III, Herceg Novi, pp.
[8] Konsultacije sa dr. Borislavom Perkovi}em
[9] Pavloudakis F., Agioutantis Z., 1999, COMPUTER
AIDED COAL QUALITY CONTROL AND HO-
MOGENIZATION - A STATE-OF-THE-ART-RE-
VIEW, NEW TECHNOLOGIES FOR COAL QU-
ALITY AND HOMOGENIZATION, workshop,
Athens,
[10] Schofield G.C., 1980, HOMOGENIZATI-
ON/BLENDING SYSTEMS DESIGN AND CON-
TROL FOR MINERAL PROCESSING, Trans tech
publication, Clausthal-Yellerfeld, Gulf publishing
company, Houston
[11] Schott et al., 2003, LARGE-SCALE HOMOGENI-
ZATION IN MAMMOTH SILOS: CALCULATI-
ON HOMOGENIZATION EFFICIENCY AND
MODELING INPUT PROPERTIES, Int. Journal of
mineral processing, No. 71, Elsevier, Amsterdam,
pp. 179-199
[12] Stojakovi} M., 1999, METODIKA UPRAVLJA-
NJA PROCESOM HOMOGENIZACIJE UGLJA
NA POVR[INSKIM KOPOVIMA „TAMNAVA”,
magistarski rad, Beograd
[13] Wall T. et al., 2001, A REVIEW OF THE STATE-
OF-THE-ART IN COAL BLENDING FOR PO-
WER GENERATION FINAL REPORT, Cooperati-
ve research centre for black coal utilisation, Callag-
han
[14] xxx, 2000, STACKING, BLENDING, RECLAI-
MING, Trans Tech Publications, Claustehall
[15] xxx, 2004/05, UPRAVLJANJE PROCESOM HO-
MOGENIZACIJE UGLJA U CILJU POVE]ANJA
ISKORI[]ENJA NISKOKVALITETNIH UGLJE-
VA I U[TEDE MAZUTA U TERMOELEKTRA-
NAMA, RGF, Projekat EE101-189 B, finansiran od
strane MNT R. Srbije, Rudarsko-geolo{ki fakultet,
Beograd
85
[16] xxx, 2005, Uspostavljanje kontinuiranog merenja, skim kopovima Elektroprivrede Srbije, Rudarsko-
pra}enja i upravljanja kvalitetom uglja na povr{in- geolo{ki fakultet, Beograd

Rad je primljen u uredni{tvo 12. 10. 2005. godine

Bo`o Kolonja, ro|en 1954. godine u D. Malovanu (Kupres, BiH). Diplomirao 1979. go-
dine na Smeru za povr{insku eksploataciju mineralnih sirovina Rudarsko-geolo{kog fakulte-
ta u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao 1984, godine i doktorirao 1993. godine Na po-
~etku radio u Rudniku `eljezne rude Vare{, a od 1983. godine radi na Rudarsko-geolo{kom
fakultetu u Beogradu. Danas u zvanju redovnog profesora. Bavi se istra`ivanjima i projekto-
vanjima sistema za povr{insku eksploataciju mineralnih sirovina. U~estvovao je u izradi vi-
{e desetina projekata, studija i elaborata, objavio 2 knjige i preko 100 nau~nih i stru~nih ra-
dova.
Dragan Ignjatovi}, ro|en 1962. godine u Aran|elovcu. Srednju {kolu zavr{io u Lazarev-
cu, a diplomirao 1986. godine na Smeru za mehanizaciju Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Be-
ogradu. Na istom fakultetu magistrirao 1993. godine i doktorirao 1998. godine. Po diplomi-
ranju zaposlio se u Obrazovnom centru Lazarevcu, a zatim u REIK Kolubara - Tamnava-is-
to~no polje. Od 1990. godine je nastavnik na Rudarsko-geolo{kom fakultetu - danas u zvan-
ju vanrednog profesora. Bavi se istra`ivanjima, projektovanjem i re{avanjem problema u do-
menu mehanizacije za povr{insku eksploataciju i transport. U~estvovao u izradi vi{e deseti-
na projekata, studija, analiza, elaborata, softvera i ekspertiza. Objavio je 1 knjigu i preko 100 stru~nih i
nau~nih radova.
Dinko Kne`evi}, ro|en 1955. godine u Otonu (Knin, Hrvatska). Diplomirao 1978. godi-
ne na Smeru za pripremu mineralnih sirovina Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu. Na
istom fakultetu magistrirao 1991. godine i doktorirao 1995. godine. Po diplomiranju zapo-
slio se u „Rudarskom institutu - Beograd” gde je radio 16 godina, potom jednu godinu u pri-
vatnoj firmi „Dunav-hydro”, a od 1997. godine je nastavnik na Rudarsko-geolo{kom fakul-
tetu. Bavi se istra`ivanjima, projektovanjem i re{avanjem problema u domenu pripreme mi-
neralnih sirovina. U~estvovao u izradi vi{e desetina projekata, studija, analiza, elaborata i
ekspertiza. Objavio je 4 knjige i preko 130 stru~nih i nau~nih radova.

Ranka Stankovi}, ro|ena 1964. godine u Nik{i}u. Diplomirala 1988. godine na Smeru
za ra~unarstvo i informatiku Matemati~kog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu magi-
strirala 2000. godine. Zvanje Microsoft Certified Solution Developer je stekla 2002. godine,
a Microsoft Certified Trainer 2003. godine. Po diplomiranju zaposlila se na Rudarsko-geo-
lo{kom fakultetu, kao stru~ni saradnik u Ra~unarskom centru, a od 2001. godine je u zvanju
asistenta. Bavi se softverskim in`injeringom, ve{ta~kom inteligencijom i projektovanjem in-
formacionih sistema i baza podataka. U~estvovala je u izradi vi{e desetina projekata i studi-
ja, koautor 3 monografije, preko 60 nau~nih i stru~nih radova. Autor je vi{e od 20 softverskih re{enja.

86 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Vojislav Bo`ani}

Upravljanje kvalitetom
endoskopskih ispitivanja

Prethodno saop{tenje
UDK: 621; 616-072.1

Rezime:

Vizuelno ispitivanje je dijagnosti~ka metoda koja predstavlja vrlo zna~ajan izvor informacija u oblasti
odr`avanja i ~esto se koristi radi utvr|ivanja uzroka i karakteristika neispravnosti kao i analize neisprav-
nosti.
Endoskopi su ure|aji koji se koriste za vizuelni pregled nepristupa~nih mesta bez demonta`e ili raza-
ranja. Va`na odlika endoskopa je da imaju sopstveni izvor jakog svetla tako da se mogu koristiti za pregle-
de delova koji se nalaze u neosvetljenim prostorima kao {to su turbine, parni kotlovi, generatori, cevovodi,
zup~anici u prenosnicima, cilindri i ventili motora i klipnih kompresora, sudovi pod pritiskom, transforma-
tori, aksijalni kompresori, reaktivni motori itd.
Industrijska endoskopija je po~ela kao metoda kontrole i pregleda, sa odre|enom dozom subjektivi-
zma. Razvojem hardvera, a naro~ito razvojem softvera koji se koristi kod savremenih endoskopa, prerasla
je u egzaktnu metodu merenja na koju se mogu primeniti svi objektivni kriterijumi i zahtevi definisani u
standardu JUS ISO IEC 17025.
Stoga se mo`e re}i da su, zahvaljuju}i razvoju primenjenog hardvera i softvera, endoskopska ispitiva-
nja dostigla svoju punu zrelost i tehni~ku ravnopravnost me|u drugim egzaktnim metodama.
U radu je dat kriti~ki osvrt na postoje}e standarde, pre svega sa stanovi{ta zahteva vezanih za upravljan-
je kvalitetom. Poseban deo je posve}en aspektu ponovljivosti i reproduktivnosti endoskopskih ispitivanja u cil-
ju smanjenja merne nesigurnosti metode. U zaklju~ku se navode preporuke vezane za upravljanje rizikom.
Klju~ne re~i: upravljanje kvalitetom, endoskopija, ispitivanje, standard ISO IEC 17025

Abstract:

QUALITY MANAGEMENT IN ENDOSCOPIC TESTING

Visual examination is a diagnostic method that represent very significant choice of informations in ma-
intenance and is often used for identification of failure causes and characteristics as well as for failure
analysis.
Endoscopes are devices that are used for visual examination of inaccessible places without de-assem-
bling and destruction. Important feature of endoscope is that they have their own source of light so that it
is possible to use endoscopes in dark or poorly lightened places, like turbines, steam boilers, generators,
pipelines, gears in transmission mechanisms, cylinder and valves of motors and compressors, pressure ves-
sels, transformators axial compressors, ramjets etc.

Dr Vojislav Bo`ani}, dipl. ing. ma{. – Mir In`enjering, 11 000 Beograd, Mis Irbijeve 50
Adresa: e-mail: vbozanic@eunet.yu, tel: 011/3563106, fax: 011/2562562, mob: 063/8328 425

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 87

 Industrial endoscopy, has started as a control and review method with a dose of subjectivity. With the
development of hardware and especially the development of software, utilized in new generation of endo-
scopes, this method grew up to exact measurement method, on which it is possible to apply all relevant cri-
teria and requirements defined in standard JUS ISO IEC 17025.
Therefore, it is possible to say that, thanks to development of hardware and software, endoscope testing
reaches it’s full maturity and technical authority among others exact methods.
This paper presents the critical review of existing standards, mostly in relation to quality management
requirements. Special part of this paper will be devoted to repeatability and reproducibility of endoscope
testing with the aim to diminish measurement uncertainty. In conclusion will be presented recommendati-
ons related to risk management.
Key words: quality management, endoscopy, testing, standard ISO IEC 17025

1. UVOD – sistem analogija (upore|enje vizuelnog izgleda

Vizuelni pregled je metoda dijagnostike koja se
~esto koristi u svim oblastima in`enjerske prakse.
Ova metoda predstavlja va`an izvor informacija za
stvaranje polazne osnove znanja o stanju delova
sklopova i agregata.
Utvr|ivanje stanja delova se sprovodi sa ciljem
preduzimanja blagovremenih i adekvatnih radnji
odr`avanja ili radi utvr|ivanja uzroka i karakteristi-
ka neke neispravnosti koja se desila. Ovo poslednje
se u praksi naj~e{}e naziva defekta`a i ekspertiza.
Defekta`a i ekspertiza skoro uvek po~inju vizu-
elnim pregledom, ali se vrlo ~esto sa tim ne zavr{a-
vaju. U smislu utvr|ivanja tehni~ke istine ili radi po-
tvr|ivanja pretpostavke o uzro~niku neispravnosti
primenjuju se i razne druge metode dijagnostiko-
vanja stanja kao {to je {iroki spektar metoda ispiti-
vanja materijala bez razaranja i metode sa razara-
njem .
S obzirom na dominantnu ulogu koju ima ~ulo
vida u formiranju fonda informacija kod ~oveka, na
osnovu kojih se, uz pomo} intelektualne obrade i is-
kustva dolazi do saznanja, te{ko je ukratko i uop{te-
no re}i {ta se sve mo`e utvrditi vizuelnim pregle-
dom. Me|utim, kod uobi~ajenih in`enjerskih vizuel-
nih pregleda delova u ma{instvu i elektrotehnici mo-
gu se, generalno, uo~iti slede}e promene na delovi-
ma:
– promene oblika;
– mehani~ka o{te}enja;
– naslage;
– promena boje metala;
– koroziona o{te}enja; i
– pukotine i lomovi.
U smislu dobijanja {to upotrebljivijih rezultata
vizuelnog pregleda, a na osnovu posrednog i nepo-
srednog opa`anja, koriste se slede}i osnovni logi~ki
prilazi i „logi~ki alati”:
predmeta sa iskustvom i ranije ste~enim saznanji-
ma);
– sistem indukcije (izvo|enje zaklju~ka na osnovu
pojedina~nih neposrednih ~injenica koje su me|u-
sobno saglasne);
– sistem dedukcije (polaze}i od kompletnog reper-
toara op{tih pretpostavki o mogu}em uzroku, si-
stemom redne eliminacije dolazi se do pretpostav-
ki koje se ne mogu odbaciti - zna~i koje se usvaja-
ju da bi se u daljem postupku dokazale ili odbaci-
le); i
– isklju~ivanje putem sistema premisa svrstanih po
logi~kom prioritetu.
2. INDUSTRIJSKA ENDOSKOPIJA
Endoskopi su ure|aji koji se koriste za vizuelni
pregled nepristupa~nih mesta bez demonta`e ili ra-
zaranja. Va`na odlika endoskopa je da imaju sop-
stveni izvor jakog svetla tako da se mogu koristiti za
preglede delova koji se nalaze u neosvetljenim pro-
storima kao {to su turbine, parni kotlovi, generatori,
cevovodi, zup~anici u prenosnicima, cilindri i venti-
li motora SUS i klipnih kompresora, sudovi pod pri-
tiskom, unutra{njost transformatora sa uljem, aksi-
jalni kompresori, reaktivni motori kao i mnogi dru-
gi prostori ~ija je konstrukcija takva da ih, bez de-
monta`e, sakriva od pogleda.
Endoskopi koji su se u svetu koristili do 1970 -
tih godina su bili kruti endoskopi - boroskopi i peri-
skopi. Ovi endoskopi su imali nedostatke zbog veli-
kog nivoa gubitaka svetla {to im je ograni~avalo du-
`inu na najvi{e 1m, kao i zbog sferne aberacije slike
{to je onemogu}avalo kori{}enja boroskopa kao in-
strumenta za merenje.
Otkrivanje mogu}nosti prenosa svetla i slike
pomo}u snopova savitljivih staklenih vlakana omo-
gu}ilo je otklanjanje nedostataka boroskopa, tako da
su danas naj~e{}e kori{}eni endoskopi, fleksibilni
endoskopi - fiberskopi, slika 1.

88 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 a)
Slika 1. Tipi~an izgled: a) boroskopa; b) endoskopa
Fleksibilna staklena sonda ima savitljivu ~eli~-
nu oblogu preko koje je prevu~eno visoko otporno
teflonsko crevo. Ukupna du`ina endoskopa je od 1,5
do ~ak 400 m od ~ega je aktivna du`ina (deo koji se
mo`e zavu}i u skriveni prostor) 90 do 95 % ukupne
du`ine endoskopa, a preostala du`ina od 5 % se od-
nosi na okular i rukohvat sa komandama za uprav-
ljanje vrhom. Minimalni pre~nik otvora kroz koji se
pristupa skrivenom prostoru je kod kratkih endosko-
pa ~ak ∅1,5 mm, dok je do 15 mm kod dugih endo-
skopa.
Izvor hladnog svetla je obi~no snabdeven halo-
genom lampom od 300 W (220 V), a du`ina svetlo-
snog kabla koji povezuje izvor i endoskop je 1 do
1,5 m. Distalni kraj (vrh koji se ubacuje u skriveni
prostor) omogu}ava gledanje u pravcu ose endosko-
pa, a uz pomo} specijalnog dodatka sa opti~kom pri-
zmom omogu}eno je, ukoliko je to potrebno, i gle-
danje upravno na osu. Distalni kraj se mo`e savijati
komandama iz rukohvata do ugla od 120° u odnosu
na osu cevi endoskopa.
Posebnu pogodnost pru`aju savremeni endo-
skopi zbog „hladnog” izvora svetla (izvor se nalazi
van prostora koji se pregleda), {to naro~ito dolazi do
izra`aja kada se vr{i pregled unutra{njih povr{ina re-
zervoara za gorivo (benzin, nafta, kerozin, petrolej i
sli~no), jer ovakvi unutra{nji prostori zadr`avaju za-
paljiva isparenja i posle vi{estrukih ispiranja {to ~i-
Intenzitet (μW/cm2)
ni rizi~nim pregled na neki drugi na~in.
U opremu endoskopa je, do skoro, spadao i fo-
to-aparat sa specijalnim adapterom koji ga opti~ki i
elektronski povezuje sa endoskopom. Time je omo-
gu}ena foto registracija na|enih stanja.
Za razliku od medicinske endoskopije, koja je
starijeg datuma, gde postoji izvestan broj standarda
(ASTM F1518-00 Standard Practice for Cleaning
and Disinfection of Flexible Fiberoptic and Video
Endoscopes Used in the Examination of the Hollow
Viscera i ASTM F1992-99 Standard Practice for Re-
processing of Reusable, Heat-Stable Endoscopic
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
b)
Accessory Instruments (EAI) Used with Flexible
Endoscopes), oblast industrijske endoskopije nije
pokrivena odgovaraju}im standardima. Prema sa-
znanjima autora ovog rada, osnova za mnogobrojne
fabri~ke norme koje ujedno predstavljaju i industrij-
ske tajne, posebno u avio industriji, predstavlja stan-
dard MIL-STD-45662A: Calibration Systems Requ-
irements, iz daleke 1980 godine. Posebno je zna~aj-
no, {to je ovaj standard, iako je po karakteru op{ti,
zasebno definisao zahteve za odgovaraju}im na~ini-
ma za proveravanje merila, na~inima proveravanja
merila, zapisima o proveravanju merila i trenutnom
statusu merila u radu u odnosu na rezultate periodi~-
nog proveravanja. Treba imati na umu, da su svi ovi
zahtevi bili ispred odgovora tehnike iz tog doba i da
su u potpunosti primenljivi i danas.
Osnovni zahtev, koji je va`io i kod starih i kod
savremenih endoskopa, je kvalitet osvetljenja, kao
{to je to prikazano na slici 2. Na slici se vidi direkt-
na veza izme|u intenziteta svetla i rastojanja od so-
~iva do objekta koji se ispituje. Posebno je nazna~e-
na optimalna vrednost izme|u intenziteta svetlosti i
optimalnog rastojanja.
Intenzitet crne svetlosti kori{}enjem 200 W `ivine lampe
2 000
1 000
50 100 150 200
Rastojanje od so~iva do objekta (mm)
Slika 2. Veza izme|u intenziteta svetlosti
i rastojanja od so~iva do objekta koji se ispituje
89
 Zahvaljuju}i razvoju hardvera, a naro~ito razvo- preko odgovaraju}ih elektri~nih, merljivih i upore-
ju softvera koji se koristi kod savremenih endoskopa, divih veli~ina.
endoskopija je prerasla u egzaktnu metodu merenja.
Na slici 3 su prikazani „opti~ki” zahtevi za kvalite- 3. VA@NI ZAHTEVI STANDARDA
tom slike, a na slici 4 zahtevi za kvalitetom opto- JUS ISO IEC 17025 PRI PRIMENI
elektronskih komponenata savremenih endoskopa. ENDOSKOPSKE METODE ISPITIVANJA
U AKREDITOVANOJ LABORATORIJI

Akreditovana laboratorija u ~ijem se obimu

akreditacije nalazi endoskopska metoda ispitivanja
mora da zadovoljava zahteve standarda JUS ISO
IEC 17025: 2001 Op{ti zahtevi za kompetentnost la-
boratorija za ispitivanje i laboratorija za etalonira-
nje.
Pored zadovoljenja grupe zahteva iz poglavlja 4
ovog standarda: Zahtevi koji se odnose na menad`-
ment {to predstavlja dokaz da laboratorija ima si-
stem kvaliteta, laboratorija mora da zadovolji i zah-
teve iz grupe 5 Tehni~ki zahtevi {to predstavlja do-
kaz o tehni~koj kompetentnosti laboratorije.
Kada je re~ o endoskopskim ispitivanjima, spe-
cifi~nosti naro~ito dolaze do izra`aja u na~inu na ko-
ji laboratorija zadovoljava zahteve 5.2 Osoblje,
5.4.6 Procena merne nesigurnosti i 5.9 Obezbe|enje
poverenja u kvalitet rezultata ispitivanja.

3.1. Zahtevi za osoblje

u standardu JUS ISO IEC 17025
Slika 3. Zahtevi za kvalitetom slike
sa stanovi{ta optike endoskopskih sistema Zahtevi za osoblje, (zahtev 5.2) pored visoke
stru~ne spreme odgovaraju}e struke i iskustva na
poslovima ispitivanja bez razaranja, u koja spada i
Efikasnost
Propustljivost
endoskopsko ispitivanje, obuhvataju i odre|ene fi-
polja zi~ko-zdravstvene osobine osoblja. Me|utim, pod
Kvalitet elektronskih
komponenti vezan iskustvom jedne osobe se ne podrazumeva samo niz
za kvalitet slike ranijih tehni~kih doga|aja u kojima je osoblje uzelo
Veli~ina Ugaona u~e{}a, ve} pre svega, intelektualna obrada ranijih
ta~ke rezolucija
doga|aja, uz kori{}enje prethodno ste~enih znanja i
postupaka logike. Tek tako obra|eno iskustvo prera-
sta u novo znanje oboga}uju}i i pro{iruju}i fond po-
Slika 4. Zahtevi za kvalitetom slike sa stanovi{ta laznih znanja. Logi~ki alati koje u tu svrhu koristi
opto-elektronskih komponenti endoskopskih sistema osoblje su:
– sistem analogija (upore|enje vizuelnog izgleda
Na slici 3, se uo~ava da su svi opti~ki parame- predmeta sa iskustvom i ranije ste~enim saznanji-
tri, neophodni u proveri ponovljivosti ispitivanja: ma);
– rezolucija – sistem indukcije (izvo|enje zaklju~ka na osnovu
– talasna du`ina pojedina~nih neposrednih ~injenica koje su me|u-
– dubina polja sobno saglasne);
– kontrast i – sistem dedukcije (polaze}i od kompletnog reperto-
– distorzija, ara op{tih pretpostavki o mogu}em uzroku, siste-
direktno merljivi uz pomo} odgovaraju}ih opti~kih mom redne eliminacije dolazi se do pretpostavki
(namenskih) etalona. Ovi opti~ki etaloni predstav- koje se ne mogu odbaciti - zna~i koje se usvajaju
ljaju prvi korak u proveri endoskopskih sistema dok da bi se u daljem postupku dokazale ili odbacile) i
se drugi korak, prema skici sa slike 4, izvodi prove- – isklju~ivanje putem sistema premisa svrstanih po
rom elektri~nih, odnosno, opto-elektronskih veli~ina logi~kom prioritetu.

90 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Li~ne reference osoblja kao i reference labora-
torije u smislu stalno zaposlenog ili povremeno an-
ga`ovanog referentnog osoblja su osnova za ocenu
kompetentnosti od strane naru~ioca ispitivanja.
3.2. Zahtev za procenu merne nesigurnosti
u standardu JUS ISO IEC 17025
Zahtev za procenu merne nesigurnosti (zahtev
5.4.6) je ranije, u slu~aju endoskopskih ispitivanja,
obezbe|ivan kroz izuzetno visoke i svestrane krite-
rijume koji su se tada postavljali pred osoblje u smi-
slu obaveznih treninga u pogledu ve{tine ocenjiva-
nja na uporednim modelima.
Tokom vremena, razvojem endoskopskog har-
dvera, a naro~ito softvera, endoskopska ispitivanja
su zna~ajno uznapredovala tako da je endoskopsko
ispitivanje, pored vizuelnog pregleda skrivenog pro-
stora, postalo metoda za egzaktna unutra{nja mere-
nja.
Sada se prilikom endoskopskih ispitivanja mo-
gu da identifikuju i dr`e pod kontrolom sve kompo-
nente merne nesigurnosti ove metode, i da se proce-
na u~ini prihvatljivom, ~ime se u potpunosti zado-
voljava tra`ena ili o~ekivana ponovljivost i repro-
duktivnost metode merenja.
I dalje prihvatljiva procena mora da se zasniva
na poznavanju performansi metode i podru~ja me-
renja, a tako|e mora da uklju~i i, gore pomenuto,
prethodno iskustvo i podatke o validaciji. Prilikom
procene merne nesigurnosti, kod endoskopskih ispi-
tivanja se uzima u obzir prognoza dugotrajnog pona-
{anja uzorka/sklopa koji se ispituje.
3.3. Zahtev obezbe|enja poverenja
u kvalitet rezultata ispitivanja
u standardu JUS ISO IEC 17025
Obezbe|enje poverenja u kvalitet rezultata ispi-
tivanja (ta~ka 5.9) kod endoskopskih ispitivanja
obezbe|uje se sistemati~no{}u u planiranju ispiti-
vanja, adekvatnom organizacijom rada, i komplet-
no{}u zapisa (tekstualnih, foto i elektronskih), tako
da se prema potrebi ispitivanje mo`e ponoviti na isti
na~in odnosno da se rezultati mogu na adekvatan na-
~in uporediti.
S obzirom da su predmet endoskopskih ispiti-
vanja ~esto sklopovi i ure|aji ~iji je vek nekad veo-
ma dug, ~ak i vi{e desetina godina (kao {to su ure-
|aji u hidro i termo elektranama, lokomotive, brodo-
vi itd), istorija i baza podataka o ispitivanjima u ci-
lju pore|enja stanja istog sklopa u toku perioda vre-
mena daje posebno velike mogu}nosti u smislu pra-
}enja brzine i trenda degradacije performansi, {to
stvara priliku za tehni~ke ekstrapolacije i evaluacije,
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
a kao najva`nije, za prognozu veka i preostalog re-
sursa zasnovanu na ~injenicama.
Primena savremenih softvera za objektivizaciju
analize toplote boja, kao i analizu dimenzija i oblika
ispitivanih predmeta i prostora, omogu}ava kori-
{}enje statisti~kih tehnika za preispitivanje rezultata,
{to omogu}ava posebno poverenje u kvalitet rezul-
tata ispitivanja.
4. ZAHTEVI PRECIZNOSTI
(PONOVLJIVOST I REPRODUKTIVNOST
METODE) U STANDARDU
JUS ISO 5725 : 2004
Preciznost je u na~elu, izraz za varijabilnost iz-
me|u rezultata ponovljenih ispitivanja. Dve mere za
preciznost, nazvane ponovljivost i reproduktivnost
smatraju se neophodnim i iz mnogih prakti~nih raz-
loga bitnim za opisivanje varijabilnosti metoda ispi-
tivanja.
Ponovljivost se odnosi na ispitivanja izvedena u
uslovima koji su konstantni i mogu}i, sa ispitivanji-
ma izvedenim u toku kratkog vremenskog intervala,
od strane jednog izvr{ioca, koji koristi istu opremu.
Reproduktivnost se na drugoj strani odnosi na
ispitivanja koja su izvedena u {iroko variraju}im
uslovima, u razli~itim laboratorijama, sa razli~itim
izvr{iocima i razli~itom opremom.
Ponovljivost i reproduktivnost su dva ekstrema
od kojih prvi predstavlja minimum, a drugi maksi-
mum varijabilnosti rezultata.
Primena zahteva serije standarda JUS ISO
5725:2004, Ta~nost (istinitost i preciznost) metoda
merenja i rezultata - naro~ito Deo 2. Osnovna meto-
da odre|ivanja ponovljivosti standardne metode me-
renja, i Deo 4: Osnovne metode za odre|ivanje isti-
nitosti standardne merne metode, je kod dana{njih
endoskopskih ispitivanja ne samo mogu}a i prime-
njiva, ve} i obavezna. Endoskopske metode obezbe-
|uju pouzdanost i ponovljivost procesa merenja uz
ponovljivost ili reproduktivnost metode.
Pravila za interpretaciju i primenu ocenjivanja
ponovljivosti „r” i reproduktivnosti „R” u prakti~-
nim situacijama i u zavisnosti od cilja data su u stan-
dardu JUS ISO 5725 - Deo 2.
5. UPRAVLJANJE RIZIKOM
KADA SE PRIMENJUJE
ENDOSKOPSKO ISPITIVANJE
Naj~e{}i slu~aj je da endoskopsko ispitivanje
predstavlja metodu koja se primenjuje za pregled i
unutra{nja merenja vrlo skupih (kapitalnih) sklopo-
va i ure|aja.
91
 Skriveni prostori koji se pregledaju endosko-
pom su ili vrlo slo`eni za demonta`u, ili im je de-
monta`a dugotrajna i skupa ili im je prema njihovoj
prirodi nemogu}e pri}i na drugi na~in osim endo-
skopom (centralni otvori osovina rotora turbina, ka-
nali u velikim odlivcima i sli~no).
Vrlo je ~est slu~aj da je endoskopsko ispitivanje
i merenje jedini mogu}i ispitni rezultat na osnovu
kojeg vlasnik sklopa treba da donese vrlo va`nu i
skupu investicionu odluku u pogledu remonta i dalje
eksploatacije.
Zbog sva tri napred navedena razloga kod endo-
skopskih ispitivanja je potrebno i po`eljno primeni-
ti na~ela upravljanja rizikom, koja su definisana u
JUS ISO/IEC Uputstvo 73:2003 Menad`ment rizi-
kom - Re~nik - Smernice za kori{}enje u standardi-
ma, kao i Standardima iz oblasti „Bezbednost ma{i-
na” (JUS EN 1050, Principi ocene rizika i JUS EN
292-2, Tehni~ki principi i specifikacije) i standardu
IEC 60300:1995 - Deo 3, Odeljak 9 - Menad`ment
sigurnosti funkcionisanja - Analiza rizika tehnolo-
{kih sistema.
Pomenute analize rizika se mogu sprovoditi in-
dividualno ili kao ekspertske metode.
Tehni~ka pobolj{anja koja pru`a:
– razvoj endoskopskog hardvera (osvetljenost, di-
menzije endoskopa, pobolj{anja endoskopa u
oblasti daljinskog upravljanja i sli~no) kao i
– mogu}nosti endoskopskog softvera (novi statisti~-
ki alati, analize toplote boja, mogu}nosti uno{enja
„lejera” sa geometrijom i softverskih - virtuelnih
merila)
daju mogu}nost definisanja kriterijuma rizika oce-
njivanja i analize rizika, kao i procenu i vrednovanje
rizika.
Ovo su ujedno i dalji pravci razvoja i primene
endoskopskih ispitnih metoda.
Savremene endoskopske metode ispitivanja se,
na osnovu svojih karakteristika egzaktnosti, ponov-
ljivosti i reproduktivnosti lako uklapaju u zahteve za
akreditovane laboratorije JUS ISO IEC 17025. Me-
|utim, tom prilikom je potrebno obratiti posebnu pa-
`nju na ispunjenost zahteva za osoblje, procenu
merne nesigurnosti i obezbe|enje poverenja u kvali-
tet rezultata ispitivanja. Primenjuju}i postoje}e stan-
darde MIL, ASTM i DIN kao i odgovaraju}e stan-
darde za upravljanje rizikom, ova metoda postaje
kompletna ispitna metoda, i to ne samo za pregled
izgleda i sadr`aja skrivenih prostora ve} i za egzakt-
na i ponovljiva unutra{nja merenja.
92
6. ZAKLJU^AK
Subjektivizam kod industrijske endoskopije ka-
da je ova metoda slu`ila samo za kontrolu i pregled,
je, tokom vremena, razvojem hardvera, a naro~ito
razvojem softvera koji se koristi kod savremenih en-
doskopa, zamenjen mogu}nostima egzaktnog me-
renja pri ~emu se mogu primeniti svi objektivni kri-
terijumi i zahtevi definisani u standardu JUS ISO
IEC 17025.
Razvojem elektronike, endoskopska ispitivanja
odnosno endoskopska dijagnostika je dostigla svoju
punu tehni~ku ravnopravnost pre svega u pogledu
ponovljivosti i reproduktivnosti, a tako|e i u pogle-
du definisane merne nesigurnosti metode koja se
mo`e dr`ati pod kontrolom.
Pri kori{}enju endoskopskih ispitivanja mogu
se primeniti sve preporuke i metode za ocenu rizika
i upravljanje rizikom. Ovo ima poseban zna~aj kod
ispitivanja nepristupa~nih mesta visoko odgovornih
i skupih delova, gde je ova metoda jedina koja se
mo`e primeniti, a na osnovu koje se donose zna~aj-
ne investicione odluke.
7. LITERATURA
[1] ASTM F1518-2000 Standard Practice for Cleaning
and Disinfection of Flexible Fiberoptic and Video
Endoscopes Used in the Examination of the Hollow
Viscera iz 2000 godine
[2] ASTM F1992-1999 Standard Practice for Repro-
cessing of Reusable, Heat-Stable Endoscopic Ac-
cessory Instruments (EAI) Used with Flexible En-
doscopes iz 1999 godine
[3] MIL-STD-45662A: Calibration Systems Require-
ments, iz 1980 godine
[4] Mr Vojislav Bo`ani}, dipl. in`. INDUSTRIJSKI
ENDOSKOP - URE\AJ ZA PREGLED NEPRI-
STUPA^NIH PROSTORA objavljen u ~asopisu
„@ELEZNICA” 486 UDK 658.581:625.23.24. 282.
286:620.170. 179.1.6
[5] Autorizovana predavanja Mr Vojislav Bo`ani}a,
dipl. in`. na kursu „VIZUELNE KONTROLE” I i II
nivo - odr`ano u Centru za permanentno obrazovan-
je INSTITUTA ZA NUKLEARNE NAUKE „VIN-
^A” maj .1989
[6] Autorizovana predavanja Mr Vojislav Bo`ani}a,
dipl. in`. na kursu „VIZUELNO ISPITIVANJE
MATERIJALA” I i II nivo - odr`ano u Centru za
permanentno obrazovanje INSTITUTA ZA NU-
KLEARNE NAUKE „VIN^A” 25.09 - 06.10 .1995
[7] OLYMPUS CLV - Izvor hladnog svetla velikog in-
teziteta (Uputstvo za rad) Prevod Mr Vojislav Bo`a-
ni}, dipl. in`.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
[8] OLYMPUS IF - 8D3/11D3 Industrijski fiberskop
(Uputstvo za rad) Prevod Mr Vojislav Bo`ani}, dipl.
in`.
[9] Dr @ivoslav Adamovi} ODR@AVANJE PREMA
STANJU U MA[INSTVU , Pronalaza{tvo, Beo-
grad 1990
[10] Asturio Baldin - Luciano Furlanetto LA MANU-
TENZIONE SECONDO CONDIZIONE, Editore:
Franco Angeli, Milano, 1980
[11] Serija standarda JUS ISO 5725:2004, Ta~nost (isti-
nitost i preciznost) metoda merenja i rezultata: Deo
1: Op{ti principi i definicije, Deo 2. Osnovna meto-
da odre|ivanja ponovljivosti standardne metode
merenja, Deo 3: Srednje mere preciznosti standard-
ne merne metode, Deo 4: Osnovne metode za odre-
|ivanje istinitosti standardne merne metode. Deo 5:
Alternativne metode za odre|ivanje preciznosti
standardne merne metode, Deo 6: Kori{}enje u
praksi ta~nih vrednosti,
[12] Standard JUS ISO IEC 17025:2001 Op{ti zahtevi za
kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laborato-
rija za etaloniranje
[13] Standard JUS EN 1050 - Bezbednost ma{ina - Prin-
cipi ocene rizika,
[14] Standard JUS EN 292-1, Bezbednost ma{ina -
Osnovna terminologija i metodologija
[15] Standard JUS EN 292-2, Bezbednost ma{ina - Teh-
ni~ki principi i specifikacije
[16] Standard IEC 60300:1995 - Deo 3, Odeljak 9 - Me-
nad`ment sigurnosti funkcionisanja - Analiza rizika
tehnolo{kih sistema

Rad je primljen u uredni{tvo 01. 12. 2005. godine

Autor ovog teksta, dr Vojislav Bo`ani}, je diplomirao na Ma{inskom fakultetu u Beogra-

du 1971. godine, smer za motore i vozila, i magistrirao na grupi za vozila 1977. i doktorirao
1997. godine na sistemu upravljanja kvalitetom na Fakultetu organizacionih nauka u Beo-
gradu.
Raspola`e velikim iskustvom u razli~itim oblastima ma{inske prakse od ideje i konstruk-
cije i proizvodnje, preko ispitivanja do eksploatacije i odr`avanja, zavr{no sa kasacijom.
Iskustvo u ma{inskoj praksi je stekao rade}i kao konstruktor u fabrici motora „21 maj”
Beograd, kao samostalni istra`iva~ u Tehni~kom opitnom centru kopnene vojske, kao in`enjer za defekta`e
i ekspertize u `elezni~kom depou u Maki{u, a tako|e i kao Rukovodilac biroa za metode odr`avanja i kao
Rukovodilac slu`be rezervnih delova @TO.
Iskustvo u oblasti upravljanja kvalitetom ispitivanja materijala i sklopova dopunio je kroz 13 godina
rada u Institutu za ispitivanje materijala republike Srbije kao pomo}nik generalnog direktora za kvalitet i
Direktor Sertifikacionog tela Instituta.
Dr Vojislav Bo`ani} vr{i ispitivanja industrijskim endoskopom od 1984 godine tako da do sada ima
obavljenih preko 80 vi{ednevnih endoskopskih ispitivanja (preko 13.000 konkretnih izvr{enih merenja)
kompleksnih industrijskih i saobra}ajnih objekata kao {to su termo i hidrocentrale, lokomotivski i brodski
motori, rashladna i energetska postrojenja i sli~no. Od posebnog zna~aja su ispitivanja centralnih otvora
rotora turbina i cevovoda za paru i vodu, sa procenom stanja, pra}eno fotografijama karakteristi~nih de-
fekata i procenom rizika i bezbednosti daljeg rada postrojenja.
Dr Vojislav Bo`ani} je zaposlen u preduze}u MIR IN@ENJERING na mestu pomo}nika direktora za or-
ganizaciju i kvalitet, a tako|e ve} 6 godina predaje na Fakultetu organizacionih nauka na smeru uprav-
ljanje kvalitetom, predmet „Sistem kvaliteta”.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 93

 Ivan Nikoli}

Restrukturiranje javnih preduze}a

– politi~ki marketing
ili na{a stvarnost

Stru~ni rad
UDK: 005.591.4; 330.341.4

Rezime:

Cilj istra`ivanja je da se analizom dodate vrednosti i njene dinamike u periodu 2001-2004. godine utvrde
promene produktivnosti, zaposlenosti i tro{kova rada u osam najve}ih javnih preduze}a u Srbiji. Ova preduze-
}a su u neposrednoj ingerenciji Republike, a u navedenom periodu njihovo poslovanje je kontrolisao i Me-
|unarodni monetarni fond. Analiza dodate vrednosti nam je omogu}ila da identifikujemo njihovu veli~inu, upo-
redimo ih sa grupom ostalih javnih preduze}a i odredimo njihov doprinos ukupnom privrednom razvoju Srbije.
Klju~ne re~i: javna preduze}a, restrukturiranje, dodata vrednost, privredni razvoj

Abstract:

PUBLIC ENTERPRISE RESTRUCTURING – POLITICAL MARKETING VS. REALITY

The aim of the research whose results are presented in this article is to determine changes in producti-
vity, employment and operation costs in eight largest public companies in Serbia, by the analysis of value
added and its dynamics in the period 2001-2004. These companies are directly controlled by the Republic,
and within the indicated period, their operations were supervised by IMF, too. The analysis of value added
has allowed us to identify their size, compare them with the group of other public companies and determine
their contribution to the total economic development of Serbia.
Key words: public enterprises, restructuring, value added, economic development

1. UVOD identifikujemo njihovu veli~inu, uporedimo ih sa

Cilj istra`ivanja je da se analizom dodate vred-
nosti i njene dinamike u periodu 2001-2004. godine
ukratko osvrnemo na promene koje su se dogodile u
osam najve}ih javnih preduze}a u pogledu produk-
tivnosti, zaposlenosti i tro{kova rada. Ova preduze-
}a su u neposrednoj ingerenciji Republike, a u nave-
denom periodu njihovo poslovanje je kontrolisao i
Me|unarodni monetarni fond (MMF). S druge stra-
ne, analiza dodate vrednosti nam omogu}ava da
Ivan Nikoli}, dipl. ek. – Ekonomski institut, 11 000 Beograd, Kralja Milana 16
grupom ostalih javnih preduze}a, ali i odredimo nji-
hov doprinos ukupnom privrednom razvoju.
Osnovni izvor podataka su zavr{ni ra~uni, od-
nosno finansijski izve{taji za godine 2001-2004. Fi-
nansijski izve{taji za 2004. godinu ura|eni su po
MRS (me|unarodni ra~unovodstveni standardi) i
uporedivost sa 2003. godinom morala je biti uspo-
stavljena preko klju~eva. Pri tome moramo voditi
ra~una da je za slu~aj odre|enih pokazatelja upore-
divost 2004. godinom sa ranijim godinama verovat-

94 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

no ostala ne sasvim potpuna. Godine 2001. i 2002.
su uporedive i po obuhvatu, jer su rezultati 2001.
godine prikazani radi upore|enja u zavr{nim ra~uni-
ma za 2002. godinu.
Problem uporedivosti je naro~ito izra`en kod
zarada. Tako, na zna~ajniji rast mase bruto i neto
plata u 2004. godini uticali su razlozi metodolo{ke
prirode, tj. primena novog kontnog okvira sa sadr-
`inski pro{irenom grupom ra~una 52 (tro{kovi zara-
da, naknada zarada i ostali li~ni rashodi) tako {to je
u nju iz grupe ra~una 55 po starom kontnom okviru
(Nematerijalni tro{kovi) preba~en deo koji se odno-
si na tro{kove doprinosa na teret poslodavca i na tro-
{kove naknada (po autorskim ugovorima, ugovori-
ma o privremenim i povremenim poslovima, autor-
skim ugovorima). Osim toga, ve}a masa plata mo`e
se objasniti i velikim iznosom otpremnina u 2004.
godini koje takodje ulaze u vrednost bruto plata a
nemogu}e ih je izdvojiti kao posebnu stavku. Upo-
redivost iskazanih podataka o platama sa 2003. go-
dinom stoga nije potpuna, jer iako je u ra~unici bilo
mogu}e isklju~iti tro{kove doprinosa na teret poslo-
davca, to ne va`i i za tro{kove naknada po raznim
osnovama (budu}i da za njih ne postoje posebne po-
zicije u zavr{nom ra~unu).
Istra`ivanjem su obuhva}ena sva javna preduze-
}a koja su predala finansijske izve{taje. U okviru sku-
pa svih javnih preduze}a izvr{ena je segregacija na:
– osam javnih preduze}a pod monitoringom MMF-a
(republi~ka, u koje spadaju: EPS, NIS, PTT, RTS,
JAT, @TP, Aerodrom Beograd i Telekom Srbija) i
– ostala javna preduze}a (lokalna).
Osnovni pokazatelj koji }e se u istra`ivanju ko-
ristiti je bruto dodata vrednost, ozna~ena je sa VA, i
po definiciji je jednaka razlici izme|u vrednosti pro-
izvodnje, odnosno output-a (P) i vrednosti me|ufa-
zne potro{nje (MF):
VA = P - MF,
gde su sa P ozna~eni poslovni prihodi (PP) umanje-
ni za nabavnu vrednost prodate robe (NV). Iz ovoga
sledi da je
VA = PP - NV - MF.
Preko zavr{nih ra~una VA izra~unavamo kao
razliku izme|u poslovnih prihoda i dela poslovnih
rashoda (poslovni rashodi umanjeni za tro{kove za-
rada, tro{kove amortizacije i rezervisanja, tro{kove
poreza i doprinosa). Ovako umanjeni poslovni ras-
hodi predstavljaju zbir tro{kova materijala, tro{kova
goriva i energije (najve}a stavka), tro{kova proiz-
vodnih usluga i nematerijalnih tro{kova i nabavne
vrednosti prodate robe.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
U poslovne prihode ulaze prihodi od prodaje ro-
be i usluga na doma}em i stranom tr`i{tu, prihodi od
premija i subvencija, prihodi od aktiviranja u~inaka
i robe, pove}anje vrednosti zaliha u~inaka minus
smanjenje vrednosti zaliha i ostali poslovni prihodi.
PP = PRU + PS + PA + PZ - SZ + OP
PRU – prodaja roba, proizvoda i usluga na doma-
}em i stranom tr`i{tu
PS – prihodi od subvencija
PA – prihodi od aktiviranja u~inaka i robe
PZ – pove}anje vrednosti zaliha u~inaka
SZ – smanjenje vrednosti zaliha u~inaka
OP – ostali prihodi
Me|ufazna potro{nja (MF) obuhvata tro{kove
materijala i ostale poslovne rashode (bez tro{kova po-
reza i doprinosa), a preko zavr{nih ra~una do nje do-
lazimo kada od poslovnih rashoda (PR) oduzmemo
tro{kove zarada i naknada (TZ), tro{kove amortizaci-
je i rezervisanja (AM) i deo drugih poslovnih rashoda
koji se odnosi na tro{kove poreza i doprinosa (DD).
MF = PR - (AM + TZ + DD)
Ovako dobijen VA predstavlja dodatu vrednost
u baznim cenama {to zna~i da su uklju~ene sve sub-
vencije, a isklju~eni svi porezi na proizvode. Radi
ocene uticaja subvencija posebno }e se analizirati
VA posmatrane grupe, umanjena za subvencije toj
grupi preduze}a. Oznaka je: VAs.
Bruto doma}i proizvod (GDP) u tr`i{nim cena-
ma za nivo ukupne ekonomije je zbir svih dodatih
vrednosti (koje su u baznim cenama) uve}an za sve
poreze na proizvode (uklju~uju}i carine) i umanjen
za sve subvencije na proizvode.
VA po zaposlenom dobijamo kao koli~nik VA i
broja zaposlenih po osnovu stanja na kraju meseca.
Ostali pokazatelji koje }emo koristiti su:
– broj zaposlenih (NI)
– masa bruto zarada (WS)
– produktivnost (P), definisana kao dodata vrednost
VA
po zaposlenom (P = )
NI
– tro{kovi rada (LC), definisani koeficijentom koji
predstavlja odnos mase bruto zarada prema
WS
VA ( LC = )
VA
2. REZULTATI ISTRA@IVANJA
Osam republi~kih javnih preduze}a koja su u
perodu 2001-2004. godine bila pod monitoringom
95
MMF-a pribli`no su polovinom VA svrstana u dr- %
`avni sektor svojine; ostatak je ve}im delom raspo- 1 000
1.000
4% 4
re|en na dru{tveni i, manjim delom, na me{oviti 00 1% 1

TELEKOM

Aerodrom Beograd
TP
PTT
EPS

RTS
JAT
NIS
sektor svojine. -1 000
-1.000 -2%-2

U 2004. godini je u njima radilo 9,2 % ukupnog -2 000

-2.000 -5%-5

broja zaposlenih u preduze}ima koja su te godine pre- -8%-8

-3 000
-3.000

dala zavr{ne ra~une. U periodu 2001-2004. godine broj -11

-11%

-4 000
-4.000

zaposlenih je u ovoj grupi preduze}a smanjen za oko -14

-14%

14 hiljada, odnosno 11,4 %. Usled sporijeg pada zapo- -5 000

-5.000
-17
-17%
Broj zaposlenih

slenosti u celom skupu javnih preduze}a za oko 3,4 po- -6 000

-6.000 Dinamika u %, desna skala
Broj zaposlenih -20
-20%

ena, u~e{}e broja zaposlenih pomenutih osam preduze- -7 000

-7.000
Dinamika u %, desna skala -23
-23%

}a u njima je tako|e smanjeno sa 57 % na 55 %. -8 000

-8.000 -26
-26%

%
125
125 57
57% Slika 2. Promena broja zaposlenih
Broj zaposlenih u izabranim preduze}ima u periodu 2001-2004. godine
Broj zaposlenih
57
57%

120
120
Uèešæe (desna skala)
U~e{}e (desna skala) 56%
56 Kada se uporede stope rasta bruto dodate vred-
115
115 56
56%
nosti u koju su uklju~ene subvencije (VA) i vredno-
55
55% sti bez subvencija (VAs), na nivou ove grupe javnih
110
110
55
55% preduze}a zapa`a se da je indeks VAs u 2002. godini
bio manji od indeksa VA. U 2003. i 2004. godini od-
54
54%
105
105
nos je obrnut: VAs raste br`e nego VA i to zahvalju-
54
54%
ju}i usporavanju rasta subvencija, koje su u ove dve
100
100
53
53%
godine bile i apsolutno ni`e nego u 2002. godini.
2001.
2001 2002.
2002 2003.
2003 2004.
2004

Unutar grupe, osim EPS-a i NIS-a, ostala pred-

Slika 1. Kretanje broja zaposlenih u osam javnih
preduze}a (u hiljadama), i njegovo u~e{}e u ukupnom
broju zaposlenih u javnim preduze}ima u Srbiji
Posmatrano po preduze}ima ubedljivo najvi{e
radnih mesta je uga{eno u @TP-u, 6 802, slede EPS i
NIS sa 1 962 i 1 679, respektivno (sa napomenom da
se i u 2005. godini nastavio trend smanjenja broja za-
poslenih). U preduze}u Aerodrom Beograd broj za-
poslenih se ~ak i pove}ao. Redosled je ne{to druga~i-
ji ukoliko posmatramo relativne promene. Prvi je JAT
uze}a nisu bitnije promenila svoj udeo u ukupnoj
vrednosti VA javnih preduze}a. Deo kola~a VA koji
pripada EPS-u se u~etvorostru~io, sa 5,4 % u 2001.
godini na 22,2 % u 2004. godini a pove}anje se du-
guje najvi{e pove}anju vrednosti autputa i to za vi{e
od 40 % (posledica otklanjanja dispariteta cena). S
druge strane, udeo NIS-a u vrednosti VA svih javnih
preduze}a u Srbiji je smanjen sa 34,5 % na 12,2 %.
%
100
100%

sa oko 25 % manje zaposlenih, drugi RTS sa 23 %, 90

90%
Ostalo
TP
a tek tre}i @TP sa oko 20 % manje zaposlenih u 80
80%
TELEKOM
PTT
2004. godini u odnosu na 2001. godinu. Aerodrom 70
70%
NIS
EPS
Beograd je pove}ao broj zaposlenih za ne{to vi{e od 60
60%
4 %, ali ovo pove}anje nije moglo imati ve}eg efek-
50
50%
ta na ukupnu dinamiku broja zaposlenih u ovim
40
40%
preduze}ima budu}i da u~e{}e broja zaposlenih u
30
30%
Aerodromu Beograd u ukupnom broju ni u jednoj
20
20%
godini ne prelazi 1 %.
10
10%
2001. 2002. 2003. 2004.
Uzeti zajedno, osam javnih preduze}a, u perio-
0
0%
du 2001-2004. godine bele`e kumulativno pove}a- 2001 2002 2003 2004

nje VA za 83 %; 2002. godine rast je iznosio 36 %, a

Slika 3. Udeo izabranih preduze}a
2003. i 2004. godine oko 16 %. Na nivou svih pred- u vrednosti VA svih javnih preduze}a
uze}a obuhva}enih zavr{nim ra~unima indeks VA u
2002. godini je iznosio 127,7, u 2003. godini 112,9,
Na narednoj slici je prikazan procentualni do-
a u 2004. godini 135,4. Ukoliko uzmemo da je od-
prinos svakog od preduze}a porastu ukupnog VA
govaraju}i deflator u ovom sektoru pribli`no jednak
ove grupe javnih preduze}a. Vidimo da se gotovo
deflatoru bruto doma}eg proizvoda lako bismo do-
2/3 porasta VA u 2004. godini duguje EPS-u koji, za-
bili da je VA u pomenutom razdoblju realno pove}a-
jedno sa Telekomom, stvara vi{e od 90 % ukupne
na za ne{to vi{e od 15%.

96 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

VA u javnim preduze}ima koja su pod ingerencijom
Republike. Osim u 2003. godini NIS je i u 2001. i u
2004. godini u~estvovao sa oko 20 % u pove}anju
VA ali sa negativnim predznakom.
@TP je, kao {to se i vidi pro{le godine doprineo
porastu VA sa 10,6 %, me|utim ovo preduze}e ipak
ne doprinosi porastu bruto doma}eg proizvoda
(GDP). Tajna je u subvencijama koje su u @TP-u u
periodu 2001-2004. godine bile za oko 15 % ve}e od
novostvorene vrednost; u 2004. godini subvencije
`eleznici su ~inile dve tre}ine ukupnih subvencija
koje je dr`ava namenila ovim preduze}ima. Dobar
rezultat PPT-a u 2004. godini posledica je pre svega
rasta autputa od 18,9 % i smanjenja me|ufazne po-
tro{nje od 15,2 % u odnosu na 2003. godinu. Ostva-
rene u{tede u me|ufaznoj potro{nji su tolike da je
zabele`eni nivo u 2004. godini ~ak i u apsolutnom
izrazu bio ni`i od onog u 2002. godini. Za ostale tri
firme (JAT, RTS i Aerodrom Beograd) mo`e se re}i
da imaju minoran efekat na ukupan privredni rast.
%
80
80%
70
70%
i 2002. godini subvencije su u~estvovale sa 21 %-22 %,
u 2003. godini se u~e{}e smanjilo na oko 17 %, da
bi se u 2004. godini redukovalo na ne{to ispod 15 %.
U~e{}e subvencija u VA je manje u preduze}i-
ma koja su pod monitoringom MMF-a nego u osta-
lim javnim preduze}ima, {to je i razumljivo. U peri-
odu 2001-2004. godine prose~no u~e{}e subvencija
u VA je u prvoj grupi preduze}a iznosilo 17,2 %, a u
drugoj 22,9 %.
Ako se kao merilo produktivnosti uzme bruto
dodata vrednost u baznim cenama po zaposlenom
(VA/NI), uo~ljivo je da je na nivou osam javnih pred-
uze}a u 2002. godini ista rasla br`e ne samo od bru-
to i neto zarada po zaposlenom (za 6 % do 8 %), ne-
go i od masa bruto zarada i neto zarada ali, istini za
volju i pri padu broja zaposlenosti od 4,8 %. Koefi-
cijent tro{kova rada - definisan kao odnos bruto za-
rada i bruto dodate vrednosti (LC=WS/VA) - na taj
na~in je sa 0,38 u 2001. godini smanjen na 0,36 u
2002. godini. U slede}e dve godine odnosi ovih ko-
eficijenata }e biti obrnuti - u 2003. godini produktiv-
nost po~inje lagano da zaostaje za rastom bruto pla-
02/'01 ta po zaposlenom, da bi ve} naredne godine zaosta-
tak izneo ~itavih 13 %. Koeficijent tro{kova rada je
03/'02

60
60% 04/'03

50
50% u 2003. godini ostao nepromenjen, a u 2004. godini
40
40% je, usled br`eg rasta bruto zarada u odnosu na VA,
30
30% pove}an na 0,4.
20
20%

10
10%

160
160
0
0%
EPS NIS PTT TELEKOM TP JAT RTS Aerodrom B. 02/'01
-10
-10% 140
140 03/'02
04/'03
-20
-20%
120
120

-30
-30%

100
100

Slika 4. Doprinos preduze}a pove}anju VA

osam najve}ih javnih preduze}a u Srbiji 80
80

Produktivnost Koeficijent Produktivnost/bruto

60
60
tro{kova rada plata po zaposlenom
Ukupno uzev{i, posle 2002. godine smanjuje se re- 40
40

lativni uticaj subvencija u VA javnih preduze}a. U 2001. 20

20

00 Produktivnost Keoficijent troškova rada Produktivnost/bruto plata po

% zaposlenom

35
35%
2001
2002 Slika 6. Promena produktivnosti i koeficijenta tro{kova
30
30%
2003
2004
rada u periodu 2001-2004. godine
25
25%

20
20%
U perodu 2001-2004. godine dolazi do brzog
15
15%
porasta produktivnosti u svim preduze}ima osim
10
10% NIS-a, kod koga je produktivnost redukovana za
18 %. Koeficijent tro{kova rada je najni`i u Teleko-
5
5%

mu i EPS-u pro{le godine je iznosio 0,24, odnosno

0
0%
Ukupno Preduze}a pod mo- Ostala javna 0,27, respektivno, pri ~emu EPS od 2001. bele`i naj-
Ukupno Preduzeca pod monitoringom Ostala javna preduzeca
nitoringom MMF-a
MMF-a preduze}a o{triji pad ovog koeficijenta (sa 1,76 na 0,27). Koe-
ficijent tro{kova rada je najve}i u JAT-u 1,03 i RTS-u
Slika 5. U~e{}e subvencija u VA javnih preduze}a 1,0.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 97

3. ZAKLJU^AK
Mada pomalo stihijski i bez ozbiljnog plana, od
2001. godine prime}uju se ozbiljni pomaci u re-
strukturiranju republi~kih javnih preduze}a. Videli
smo da je broj zaposlenih smanjen za oko 11 %, od-
nosno za 14 hiljada. VA je kumulativno za tri godi-
ne pove}ana za 83 %, VAs (dodata vrednost bez sub-
vencija) za ~ak 95 %, {to svedo~i o smanjenju zna-
~aja i udela subvencija u VA i njenom rastu. Produk-
tivnost je udvostru~ena a koeficijent tro{kova rada
je neznatno pove}an (sa 0,38 na 0,40), na {ta su pre-
sudno uticali smanjenje broja zaposlenih i umeren
rast zarada koji je bio pod kontrolom MMF-a. Kao
kuriozitet zvu~i podatak da je pomenuti koeficijent
ostao ni`i ~ak i od onog u privatnom sektoru.
S druge strane, odvijale su se strukturne refor-
me. Donet je ~itav set novih zakonskih re{enja koji je
podupro statusne, tj. organizacione promene u ovim
preduze}ima. Tako je (prema Memorandumu o bu-
d`etu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2006. godi-
nu sa projekcijama za 2007. i 2008. godinu, Mini-
starstvo finansija Republike Srbije), na primer, no-
vim Zakonom o energetici ceo sistem EPS-a pode-
ljen na proizvodnju, prenos i distribuciju elektri~ne
energije, i rudnike sa povr{inskom eksproloataci-
jom. Saglasno zahtevima EU i Atinskog sporazuma,
prenosna mre`a je izdvojena u posebno preduze}e
{to je prvi preduslov za otvaranje tr`i{ta elektri~ne
energije u Republici, a reduciran je i broj distribu-
tivnih preduze}a u okviru nove organizacije EPS-a
usvojene u toku 2005. godine. Novim Zakonom o `e-
leznici formirano je Javno preduze}e za upravljanje
javnom `elezni~kom infrastrukturom i obavljanje
javnog prevoza u `elezni~kom saobra}aju i uvodi se
novi koncept u funkcionisanju `eleznice; Zakonom o
po{tanskim uslugama predvi|eno je do 2009. godi-
ne ukidanje po{tanskog monopola, odnosno sprovo-
|enje strukturnih reformi celokupnog PTT sistema i
transformacije po{tanskog sektora.
Dono{enjem Zakona o prestanku va`enja Zako-
na o osnivanju NIS-a u avgustu 2005. godine otpo-
~ela je funkcionisanje nova nacionalna naftna kom-
panija koju }e ~initi dva javna preduze}a (Transnaf-
ta - Pan~evo i Srbijagas - Novi Sad) i jedno akcio-
narsko dru{tvo NIS -Novi Sad. Podse}amo da je sre-
dinom 2005. godine (formalno) ukinut monopol Te-
lekoma Srbije na pru`anje usluga fiksne telefonije.
Me|utim, utisak je da su barem u ovom organi-
zacionom delu izostale kvalitativne promene. Nai-
me, i pored intenziviranih procesa restrukturiranja
radne snage, nivo zaposlenih se optimizira na po-
gre{an na~in. Preovla|uje linearno smanjenje zapo-
slenih koje ~esto ne prati i izmena organizacione
stukture. Izostaje modifikacija poslovnih procesa ili
98
funkcija koje bi trebalo da dovedu do njihovog una-
pre|enja, odnosno do pove}anja efikasnosti i sma-
njenja tro{kova za njihovo izvo|enje.
Drugi, ujedno i najva`niji zaklju~ak ove analize
ti~e se subvencija i njihovog neprimerenog udela u
VA javnih preduze}a. Iz rezultata analize o~igledno
je da je gro preraspodele fiskalnim putem usmeren
na javna preduze}a i njihov sistem monopola. Za
sva preduze}a udeo subvencija u VA je u celom pe-
riodu 7,2 %, a neuporedivo je najve}i u dr`avnom
sektoru, gde je izneo 30 %. Mo`e se izra~unati da je
u celom posmatranom periodu putem subvencija
preraspodeljeno oko 4,5 % ukupne VA u korist pred-
uze}a u dr`avnoj svojini (i znatno manji iznos u ko-
rist dru{tvene svojine). Vremenom, ta se preraspode-
la smanjivala, ali je i u 2004. godini ostala na nivou
4 % ukupne VA. Pri tome se 85 % ove preraspodele
u dr`avnom i 71 % u dru{tvenom sektoru odnosi na
velika preduze}a. Zaista, 99,9 % ukupnih subvenci-
ja u 2004. godini i{lo je u korist javnih preduze}a
(od toga blizu dve tre}ine u korist 8 republi~kih), a
njihova VA sa oko dve tre}ine pripada sektoru dr-
`avne svojine, kod lokalnih preduze}a oko 95 %.
Odavde bi mogla da sledi poruka o urgentnoj
potrebi ubrzane privatizacije javnih preduze}a, kao
pretpostavci za smanjivanje javne potro{nje. Isto-
vremeno ova preduze}a imaju i monopolski polo`aj
na tr`i{tu {to se, ako izostavimo efikasnost, kosi i sa
principima EU kojoj te`imo. Rezultati analize ne-
dvosmisleno su pokazali da dr`ava nema razloga da
bude ve}inski vlasnik NIS-a.
Jedini izuzetak ovde treba da bude EPS. Ovo
preduze}e je specifi~no po mnogo ~emu, ali dovolj-
no je re}i samo da je njegov doprinos ukupnom pri-
vrednom rastu oko 5 %.
4. LITERATURA
[1] FINANSIJSKI IZVE[TAJI (BILANSI USPEHA) I
ANEKSI FINANSIJSKIH IZVE[TAJA JAVNIH
PREDUZE]A U SRBIJI U PERIODU 2001-2004,
Centar za bonitet NBS;
[2] Handbook of National Accounting: USE OF THE
SYSTEM OF NATIONAL ACCOUNTS IN ECO-
NOMICS IN TRANSITION, UNITED NATIONS,
New York, 1996, p. 295;
[3] Eurostat, „EUROPEAN SYSTEM OF ACCO-
UNTS - ESA 1995”, Office for Official Publications
of the European Communities, Luxembourg, 1996,
p. 435.;
[4] LINKS BETWEEN BUSINESS ACCOUNTING
AND NATIONAL ACCOUNTING, United Nati-
ons, New York, 2000., pp. 270.;
[5] Lum, S., Moyer, B. (2001): „GROSS DOMESTIC
PRODUCT BY INDUSTRY FOR 1998-2000”, US
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
 Department of Commerce - Bureau of Economic
Analysis, Survey of Current Business, November
2001., pp. 17-33.;
[6] MEMORANDUM O BUD@ETU I EKONOM-
SKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2006. GODI-
NU SA PROJEKCIJAMA ZA 2007. I 2008. GODI-
NU, Ministarstvo finansija Republike Srbije;
[7] Miloji}, A. (1997). „OSNOVE SISTEMA NACIO-
NALNIH RA^UNA”, Savezni zavod za statistiku,
Beograd,str. 109.;
[8] NATIONAL ACCOUNTS: A PRACTICAL IN-
TRODUCTION, United Nations, New York, 2003.,
pp. 139.;
[9] Strassner, E., Moyer, B. (2002): „AN ANALYSIS
OF THE COMPOSITION OF INTERMEDIATE
INPUTS BY INDUSTRY”, US Department of
Commerce - Bureau of Economic Analysis,
WP2002-05, pp. 47.;
[10] SUSTAV NACIONALNIH RA^UNA 1993, Za-
greb - Dr`avni zavod za statistiku Republike Hrvat-
ske, 1997. - 785. str.

Rad je primljen u uredni{tvo 22. 12. 2005. godine

Ivan Nikoli} je ro|en 1975. godine u Beogradu. Diplomirao je 2001. godine na Ekonom-
skom fakultetu i trenutno je na posledipolomskim studijama. Zaposlen je u Ekonomskom in-
stitutu, u centru za makroekonomska istra`ivanja. Autor je ve}eg broja nau~nih i stru~nih ra-
dova, i sekretar i koautor mese~nog biltena „Makroekonomske analize i trendovi-MAT”.

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 99

 Branislav A. Bo{kovi}

Ostvarenje elektroenergetskog bilansa

Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora
u 2005. godini

Stru~ni rad
UDK: 621.3.05

Rezime:
Rad prezentira realizaciju elektroenergetskog bilansa za 2005. godinu u Dr`avnoj zajednici Srbija i
Crna Gora kroz prikaz slede}eg: proizvodnje i potrošnje elektri~ne energije, republi~ke razmjene elektri~ne
energije, nabavke i isporuke elektri~ne energije drugim elektroenergetskim sistemima, stanja akumulacija
hidroelektrana, otkrivke uglja, deponija uglja za termoelektrane, i upore|uje ove veli~ine sa ostvarenjem u
2004. godini.
Klju~ne rije~i: elektroenergetski bilans Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora

Abstract:

REALIZATION OF THE POWER BALANCE

OF THE STATE COMMUNITY SERBIA & MONTENEGRO IN 2005

The paper deals with the realization of the electric power balance for 2005 in the State community
Serbia and Montenegro, such as: electric power production and consumption, republican electric power in-
terchange, electric power supply from and delivery to other electric power systems, hydro plant reservoirs,
coal overburden layers removal, coal deposits for thermal power plants, with a review of the realization in
2004.
Key words: Electric power balance of the State community Serbia and Montenegro

1. UVOD „Elektroprivreda Srbije” sa potpunom odgovor-

Elektroenergetski sistem (EES) Dr`avne zajed-
nice Srbija i Crna Gora (SCG) ~ine elektroenerget-
ski sistemi Srbije i Crne Gore.
Elektroprivrednu delatnost u republikama obav-
ljaju:
Javno preduze}e za proizvodnju elektri~ne
energije, distribuciju elektri~ne energije i upravlja-
nje distributivnim sistemom i trgovinu elektri~ne
energije, koje posluje pod firmom Javno Preduze}e
noš}u i sedištem u Beogradu, ~iji je skra}eni naziv
JP „EPS”sa p.o. (u daljem tekstu: EPS) i Javno
preduze}e „Elektromre`a Srbije”sa potpunom od-
govornoš}u i sedištem u Beogradu, ~iji je skra}eni
naziv JP „EMS”sa p.o. (u daljem tekstu: EMS). Jav-
na preduze}a su osnovana zakonom o elektroprivre-
di („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br.
94/2004) sa izmenama i dopunama.
Javno elektroprivredno preduze}e za proizvod-
nju, prenos, nabavku i distribuciju elektri~ne energi-

Branislav A. Boškovi}, dipl. ing. el. – Zajednica jugoslovenske elektroprivrede, 11 000 Beograd, Balkanska 13

100 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

je, koje posluje pod firmom „Elektroprivreda Crne
Gore” sa sedištem u Nikši}u (u daljem tekstu:
EPCG) osnovano Zakonom o energetici („Slu`beni
list SRCG” br. 16/90) sa izmenama i dopunama. Od-
lukom Upravnog odbora ovog preduze}a, 18. marta
1998. godine ovo preduze}e je transformisano u
Elektroprivredu Crne Gore A.D.
Saradnja izme|u ove dve elektroprivrede regu-
lisana je Ugovorom o dugoro~noj poslovnotehni~-
koj saradnji, koji je zaklju~en marta 1991. godine,
uz uva`avanje normativnih akata: Zajednice jugo-
slovenske elektroprivrede, Elektroprivrede Srbije i
Elektroprivrede Crne Gore.
Do donošenja novog zakona o EES-u Dr`avne
zajednice Srbija i Crna Gora, koordiniraju}u ulogu u
radu ova dva elektroenergetska sistema, u odre|e-
nom obimu, vrši Stru~na slu`ba Zajednice jugoslo-
venske elektroprivrede (JUGEL), sa Koordinacio-
nim odborom Zajednice jugoslovenske elektropri-
vrede u sastavu: direktor JUGEL-a, generalni direk-
tor EPS-a i izvršni direktor EPCG AD.
2. PROIZVODNJA ELEKTRI^NE ENERGIJE
U 2005. godini, energetskim bilansima elektro-
privreda Srbije i Crne Gore predvi|ena je:
– proizvodnja iz sopstvenih izvora 38 410 GWh (HE
12 086 GWh, TE 26 324 GWh) i
– nabavka od EES-a izvan SCG 2 038 GWh.
Ukupna proizvodnja elektri~ne energije u SCG
je iznosila 41 355,6 GWh (33,6 % iz HE a 66,4 % iz
TE), dok su nabavke elektri~ne energije od drugih
EES-a izvan SCG iznosile 2 611,5 GWh.
Plan proizvodnje iz sopstvenih izvora je ve}i za
7,7 %. HE su svoj plan ostvarile sa 115,0 % a TE su
ostvarile sa 104,3 % plana.
Nabavka elektri~ne energije od EES-a izvan
SCG je ve}a za 28,1% od plana.
Ukupno raspolo`iva elektri~na energija je bila
za 8,7 % ve}a od plana za 2005. godinu.
Kada se prave pore|enja proizvodnje elektri~ne
energije u 2005. godini u odnosu na 2004. godinu,
onda su odnosi slede}i:
– sopstvena proizvodnja je ve}a za 7,7 %, pri ~emu
je proizvodnja HE ve}a za 4,0 % a TE tako|e ve-
}a za 9,7 %;
– nabavka elektri~ne energije od EES-a izvan SCG
je manja za 5,9 %;
– raspolo`iva elektri~na energija je ve}a za 6,8 %.
Svi gore navedeni podaci dati su u tabeli 1 i na
slici 1.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
Karakteristi~ne proizvodnje na pragu elektrana:
a.) U EPS-u:
– najve}a mese~na proizvodnja je bila 3 880,5 GWh
i to u decembru 2005. godine , tog meseca HE su
proizvele 1 075,8 GWh, a TE 2 804,8 GWh (naj-
ve}a mese~na proizvodnja u 2004. godini je bila
3 641,2 GWh);
– najve}a mese~na proizvodnja HE je bila u maju
2005. godine i iznosila je 1 260,5 GWh (najve}a
mese~na proizvodnja HE u 2004. godini je bila
1 287,6 GWh);
– najve}a mese~na proizvodnja TE je bila u decem-
bru 2005. godine i iznosila je 2 804,8 GWh (naj-
ve}a mese~na proizvodnja TE u 2004. godini je bi-
la 2 700,3 GWh);
– najve}a dnevna proizvodnja je bila 01. marta
2005. godine i iznosila je 144,9 GWh , tog dana
HE su proizvele 46,9 GWh, a TE 98,0 GWh (naj-
ve}a dnevna proizvodnja u 2004. godini je bila
129,8 GWh);
– najve}a dnevna proizvodnja HE je bila 9. februa-
ra 2005. godine i iznosila je 51,5 GWh (najve}a
dnevna proizvodnja HE u 2004. godini je bila 50,2
GWh);
– najve}a dnevna proizvodnja TE je bila 20. februa-
ra 2005. godine i iznosila je 103,6 GWh (najve}a
dnevna proizvodnja TE u 2004. godini 96,8 GWh);
– prose~na dnevna proizvodnja na godišnjem nivou
u 2005. godini je iznosila 105,8 GWh (planirana
97,7 GWh), (dok je u 2004. godini ostvarena pro-
se~na dnevna proizvodnja iznosila 96,3 GWh).
b.) U EPCG:
– najve}a mese~na proizvodnja je bila u januaru
2005. godine i iznosila je 353,0 GWh (najve}a
mese~na proizvodnja u 2004. godini je bila 427,9
GWh), tog meseca HE su proizvele 235,3 GWh, a
TE 117,7 GWh;
– najve}a mese~na proizvodnja HE je bila u janua-
ru 2005. godine i iznosila je 235,3 GWh (najve}a
mese~na proizvodnja HE u 2004. godini je bila
339,9 GWh);
– najve}a mese~na proizvodnja TE je bila u janua-
ru 2005. godine i iznosila je 117,7 GWh (najve}a
mese~na proizvodnja TE u 2004. godini je bila
132,6 GWh);
– najve}a dnevna proizvodnja je bila 19. januara
2005. godine i iznosila je 15,3 GWh (najve}a
dnevna proizvodnja u 2004. godini 17,8 GWh) tog
dana HE su proizvele 11,2, a TE 4,1 GWh;
– prose~na dnevna proizvodnja na godišnjem nivou
u 2005. godini je iznosila 7,5 GWh (planirana 7,7
GWh, dok je u 2004. godini ostvarena prose~na
dnevna proizvodnja bila je tako|e 8,8 GWh).
101
 Tabela 1.
Ostvarenje bilansa proizvodnje (na pragu elektrana) i nabavki elektri~ne energije EES-a SCG
2005. godina Ostvareno 2005/
Planirano Ostvareno Planirano 2005.
Raspolo`ivo (GWh) (GWh) (%)
SCG EPS EPCG SCG EPS EPCG (4/1) (5/2) (6/3)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9)
Proizvodnja HE 12 086 10 413 1 673 13 900,4 12 043,0 1 857,4 115,0 115,7 111,0
Proizvodnja TE 26 324 25 251 1 073 27 455,2 26 564,8 890,4 104,3 105,2 83,0
Sopstvena proizvodnja 38 410 35 664 2 746 41 355,6 38 607,8 2 747,8 107,7 108,3 100,1
Me|urepubli~ka razmena 762 1 066 1 024,5 1 285,4 134,4 120,6
Nabavka od drugih EES izvan SCG 2 038 454 1 584 2 611,5 1 032,4 1 579,0 128,1 227,4 99,7
Ukupno raspolo`ivo 40 448 36 880 5 396 43 967,0 40 664,7 5 612,3 108,7 1 110,3 104,0

Tabele 1. - nastavak
2004. godina Ostvareno 2005/
Ostvareno Ostvareno 2004.
Raspolo`ivo (GWh) (%)
SCG EPS EPCG (4/10) (5/11) (6/12)
(10) (11) (12) (13) 14) 15)
Proizvodnja HE 13 366,6 11 135,4 2 231,2 104,0 108,2 83,2
Proizvodnja TE 25 021,4 24 066,9 954,5 109,7 110,4 93,3
Sopstvena proizvodnja 38 388,0 35 202,3 3 185,7 107,7 109,7 86,3
Me|urepubli~ka razmena 1 308,0 1 218,1 78,3 105,5
Nabavka od drugih EES izvan SCG 2 758,9 1 326,2 1 447,7 94,1 77,8 109,1
Ukupno raspolo`ivo 41 146,9 37 837,5 5 851,4 106,8 107,5 95,9

(GWh)
60 000
Plan 2005.
Ostvareno 2005.
Ostvareno 2004

43 967,0
45 000 41 355,6

30 000 27 455,2

13 900,4
15 000

2 611,5

0
Proizvodnja HE Proizvodnja TE Sopstvena proizvodnja Nabavka od drugih Ukupno raspolo`ivo
EES van SCG

Slika 1. Ostvarenje EEB EES SCG

102 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

3. POTROŠNJA ELEKTRI^NE ENERGIJE
Ukupne potrebe potroša~a elektri~ne energije u
SCG su iznosile 42 604,7 GWh, dok su isporuke
drugim EES izvan SCG iznosile 1 362,3 GWh.
Plan potrošnje doma}ih potroša~a elektri~ne
energije je ostvaren sa 105,3 %, a isporuke elektri~-
ne energije drugim EES izvan SCG je iznosio
1 362,3 GWh, tako da je ukupan plasman izno-
sio 108,7 % plana. U tabeli 3 i na slici 2 se vidi ka-
kvo je u~eš}e potroša~a elektri~ne energije. Vidi se
da nam direktni potroša~i nisu ispunili plan za 0,3 %
(potrošili su elektri~ne energije vi{e nego 2004. go-
dine za 2,4 %). Distributivna potrošnja je 104,5 %
od plana, i ista ima rast od 5,5 % u odnosu na 2004.
godinu. Gubici elektri~ne energije u prenosu su ve}i
od planiranih, za 5,5 % ali su i u odnosu na 2004.
godinu ve}i za 2,8 %. Na slici 2, prikazana je pro-
se~na potrošnja elektri~ne energije bruto konzuma
(bez pumpanja).
Bez upore|ivanja sa prethodnom godinom, da-
ju se neki rezultati potrošnje elektri~ne energije u
2005. godini:
5,000
5 000
4,000
4 000
3,000
3 000
Minimalni konzum u 2005
2 776,0
(GWh)
2 000
2,000
1 000
1,000
00
I II III IV V VI
(Meseci)
Slika 2. Mese~ni bruto konzum EES SCG
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
a.) U EPS-u:
– najve}a mese~na potrošnja je bila u decembru
2005. godine i iznosila je 3 992,8 GWh, bez pumpa-
nja (najve}a u 2004. godini je bila 3 860,0 GWh);
– najve}a dnevna potrošnja je bila 09. februara
2005. godine i iznosila je 148,0 GWh, pri minimal-
noj dnevnoj temperaturi tog dana u Beogradu od mi-
nus 13,0 stepena Celzijusa (najve}a dnevna potro-
{nja 13. februara u 2004. godini je bila 137,5 GWh,
pri temperaturi od minus 9,9 stepena Celzijusa;
– najve}a srednja satna snaga je bila 09. febru-
ara 6 867 MW u 20 h (najve}a u 2004. godini je bi-
la 6 448 MW);
– prose~na dnevna potrošnja na godišnjem ni-
vou u 2005. godini, bez energije za pumpanje je iz-
nosila 100,4 GWh (planirana 96,9 GWh), (prose~na
dnevna potrošnja na godišnjem nivou u 2004. godi-
ni 95,9 GWh).
Interesantno je pomenuti kako su se kretale mi-
nimalne i maksimalne snage sistema EPS-a tokom
kvartala 2005.godine u odnosu na planovima tih pe-
rioda (bez pumpanja):
Maksimalni konzum u 2005
4 452,2
Plan 2005.
Plan 2005.
Ostvareno 2005.
Ostvareno 2005.
Ostvareno 2004.
Ostvareno 2004.
VII VIII IX X XI XII
103
 4 800
4,800.0
Maksimum proizvodnje u 2005. Maksimum konzuma u 2005.
4 158,8 4 452,2

4 000
4,000.0

Minimum proizvodnje u 2005.

3 200
3,200.0
2 865,8

Minimum konzuma u 2005.

(GWh)

2 400
2,400.0 2 726,2

1 600
1,600.0

800
800.0
Bruto konzum
konzum
Neto proizvodnja
proizvodnja
0.00
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

(Meseci)
Slika 3. Mese~ni proizvodnje i bruto konzum u SCG

RHE Bajina Ba{ta

1,7 % Isporuka drugim EES
RHE Bajina Bašta
1,8 %
PAP Lisine 1,7 % Isporuka drugim EES
0,2 % 1,8 %
PAP Lisine Direktni potro{a~i
0,2 % 8,3 %
Direktni potrošaèi
Gubici u prenosu
8,3 %
4,2 %
Gubici u prenosu
4,2 %

Distribucije (bruto)
83,7 %

Slika 4. U~eš}e potroša~a elektri~ne energije

u ukupnom plasmanu elektri~ne energije u EES SCG u 2005. godini

104 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

 Tabela 2.
Ostvarenje bilansa potro{nje i isporuka elektri~ne energije EES SCG

2005. godina Ostvareno 2005/

Planirano 2005.
Planirano Ostvareno
(GWh) (GWh) (%)
Plasman
SCG EPS EPCG SCG EPS EPCG (4/1) (5/2) (6/3)

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9)

Direktni potroša~i 3 542 1 352 2 190 3 530,7 1 472,4 2 058,3 99,7 108,9 94,0

Distribucije (bruto) 34 752 32 496 2 256 36 315,5 34 005,7 2 309,8 104,5 104,6 102,4

Gubici u prenosu 1 703 1 515 188 1 796,2 1 620,8 175,4 105,5 107,0 93,3

Pumpanje PAP Lisine 74 74 97,9 97,9 132,3 132,3

Pumpanje RHE Bajina Bašta 377 377 864,5 864,5 229,3 229,3

Sopstvena potrošnja 40 448 35 814 4 634 42 604,7 38 061,3 4 543,4 105,3 106,3 98,0

Me|urepubli~ka razmena 1 066 762 1 285,4 1 024,5 120,6 134,4

Isporuka drugim EES izvan SCG 0 0 0 1 362,3 1 317,9 44,4

Ukupan plasman 40 448 36 880 5 396 43 967,0 40 664,7 5 612,3 108,7 110,3 104,0

Tabele 2. - nastavak

Ostvareno Ostvareno 2005/

2004. godina Ostvareno 2004.
(GWh) (%)
Plasman
SCG EPS EPCG (4/10) (5/11) (6/12)

(10) (11) (12) (13) (14) (15)

Direktni potroša~i 3 447,1 1 342,3 2 104,8 102,4 109,7 97,8

Distribucije (bruto) 34 430,9 32 218,9 2 212,1 105,5 105,5 104,4

Gubici u prenosu 1 747,7 1 542,8 204.9,0 102,8 105,1 85,6

Pumpanje PAP Lisine 96,8 96,8 101,1 101,1

Pumpanje RHE Bajina Bašta 695,6 695,6 124,3 124,3

Sopstvena potrošnja 40 418,2 35 896,4 4 509,9 105,4 106,0 100,5

Me|urepubli~ka razmena 1 218,1 1 308,0 105,5 78,3

Isporuka drugim EES izvan SCG 744,6 722,9 21,6 183,0 182,3 205,2

Ukupan plasman 41 162,8 37 837,4 5 851,4 106,8 107,5 95,9

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 105

 – prose~na minimalna snaga bruto konzuma za
period I – III je bila 4 172 MW (bilansom predvi|e-
na manja 44,8 %);
– prose~na minimalna snaga bruto konzuma za
period IV – VI je bila 2 567 MW (bilansom predvi-
|ena manja 25,7 %);
– prose~na minimalna snaga bruto konzuma za
period VII – IX je bila 2 373 MW (bilansom predvi-
|ena manja 22,3 %);
– prose~na minimalna snaga bruto konzuma za
period X – XII je bila 3 647 MW (bilansom predvi-
|ena manja 43,0 %);
– prose~na minimalna snaga bruto konzuma za
period I – XII je bila 3 190 MW (bilansom predvi-
|ena manja 35,5 %W);
– prose~na maksimalna snaga bruto konzuma
za period I – III je bila 5 965 MW (bilansom predvi-
|ena manja 7,3 %);
– prose~na maksimalna snaga bruto konzuma
za period IV – VI je bila 4 539 MW (bilansom pred-
vi|ena manja 5,5 %);
– prose~na maksimalna snaga bruto konzuma
za period VII – IX je bila 4 197 MW (bilansom pred-
vi|ena manja 7,3 %);
– prose~na maksimalna snaga bruto konzuma
za period X – XII je bila 5 680 MW (bilansom pred-
vi|ena manja 5,5 %);
– prose~na maksimalna snaga bruto konzuma
za period I – XII je bila 5 095 MW (bilansom pred-
vi|ena manja 6,4 %).
Kao što se vidi iz gornjih podataka, postoji ve-
lika razlika kod minimalnih optere}enja (od 125 do
145 %) a kod maksimalnih optere}enja planirana
snaga je manja od ostvarene cca od 5,5 % do 7,3 %.
U pojedinim trenucima zimskih optre}enja nedo-
stajalo je cca 778 MW snage, a zimi i do 15,6 GWh
elektri~ne energije dnevno.
b.) U EPCG:
– najve}a mese~na bruto potrošnja je bila u ja-
nuaru 2005. godine i iznosila je 441,1 GWh (najve-
}a mese~na bruto potrošnja u 2004. godini je bila
442,9 GWh);
– najve}a dnevna potrošnja je bila 09. februara
2005. godine i iznosila je 16,8 GWh (najve}a dnev-
na potrošnja u 2004. godini je bila 15,9 GWh);
106
– najve}a srednja satna snaga je bila 06. febru-
ara 799 MW u 20 ~asova (najve}a srednja satna sna-
ga u 2004. godini je bila 742 MW ) i
– prose~na dnevna potrošnja na godišnjem ni-
vou u 2005. godini je iznosila 11,9 GWh (planirana
12,2 GWh dok je u 2004. godini ostvarena prose~na
dnevna potrošnja bila 11,9 GWh).
4. ME\USOBNA RAZMENA ELEKTRI^NE
ENERGIJE DVE ELEKTROPRIVREDE
Razmena elektri~ne energije izme|u dva siste-
ma u 2005. godini je na visokom nivou.
EPS je tokom prošle godine EPCG isporu~io
elektri~ne energije 1 285,4 GWh ili 120,6 % od pla-
na, što je u odnosu na isporu~enu elektri~nu energi-
ju u 2004. godini za 5,6 % vi{e (tabela 5 i slika 5).
EPCG je tokom 2005. godine EPS–u isporu~io
elektri~ne energije 1 024,5 GWh ili 134,4 % plana,
što je u odnosu na 2004. godinu manje 21,6 % .
5. RAZMJENA ELEKTRI^NE ENERGIJE
SA EES IZVAN SCG
Elektroprivredna preduze}a koja sa~injavaju
EES SCG, su tokom 2005. godine isporu~ila elek-
tri~ne energije 1 362,3 GWh, (2004. godine 744,6
GWh ) dok su u trenucima potreba, prete`no u zim-
skim mesecima, nabavila elektri~ne energije 2 611,5
GWh (2004. godine 2 773,8 GWh). Tabele 1 i 3, pri-
kazuju podatke o toj isporuci i nabavci. Kada se ana-
liziraju ti podaci u odnosu na bilans u 2005. godini,
onda su odnosi slede}i:
– nabavka elektri~ne energije u 2005. godini bi-
la je ve}a od plana za 28,1 %, odnosno za 5,9%
manja od nabavke elektri~ne energije u 2004. godi-
ni,
– isporuka elektri~ne energije (što je prete`no
vra}anje elektri~ne energije zadu`ene ranijih godi-
na) je bila 1 362,3 GWh, a ve}a nego 2004. godine
za 83,0 %.
Glavni deo isporuka elektri~ne energije je
ostvario EPS (96,7 % od ukupne isporuke elektri~ne
energije), dok je kod uvoza elektri~ne energije
EPCG uvezla elektri~ne energije 60,5 % (od ukup-
nog uvoza SCG).
Na slikama 6 i 7 prikazano je kako se kretala
(mese~no) isporuka i nabavka elektri~ne energije
EES SCG tokom 2005. godine.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
 Tabela 3.
Razmena elektri~ne energije izme|u republi~kih elektroprivreda

Razmena elektri~ne energije Plan za Ostvareno Ostvareno u 2005/ Ostvareno u 2004. Ostvareno
izme|u 2005. u 2005. Plan u 2005. 2005/2004
EPS-a i EPCG (GWh) (GWh) (%) (GWh) (%)

EPS isporu~io EPCG 1 066 1 285,4 120,6 1 218,1 105,5

EPCG isporu~io EPS-u 762 1 024,5 134,4 1 308,0 78,3

Napomena: pomenutim ugovorom je definisan odnos izme|u vršne energije koju EPCG isporu~uje EPS–u i energije u bandu koju EPS isporu~uje
EPCG u : 1,415 : 1.

Plan 2005.
Ostvareno 2005.
0
1 600 Ostvareno 2004.

1 285,4 1 024,5

0
1 200
(GWh)

0
800

400
0

00
EPS za EPCG EPCG za EPS

Slika 5. Razmena elektri~ne energije izme|u dve elektroprivrede

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 107

(GWh)
300
Plan 2005.
Maksimalna isporuka u 2005.
254,1
Ostvareno2005.
Ostvareno 2005.
225

150

75

Minimalna isporuka u 2005.

36,4
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

(Meseci)

Slika 6. Isporuka elektri~ne energije EES SCG drugim EES sistemima

(GWh)
500
Plan 2005.
Plan 2005.
Maksimalna nabavka u 2005.
417,1 Ostvareno
Ostvareno2005.
2004.
400

300

200 Minimalna nabavka u 2005.

117,2

100

0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII.
(Meseci)
( i)

Slika 7. Nabavka EES SCG (plan SCG kao zbir planova elektroprivreda)

108 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

6. STANJE AKUMULACIJA
U tabeli 4 i pripadaju}em dijagramu na slici 8
prikazano je stanje akumulacija u EES SCG tokom
2005. godine, sa pore|enjem u odnosu na 2004.
Stanje je bilo tako da je 31.12.2005. godine do-
~ekan sa 109,6 % plana akumulacija (zbirnog plana
republi~kih bilansa), a to je 73,3% maksimalno mo-
gu}ih akumulacija EES SCG.

Tabela 4.
Stanje akumulacija za HE

Akumulacije 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 31.XII

Plan 2005.
994 796 593 749 1 005 1 277 1 365 1 370 1 239 1 126 970 1 025 1 058
(GWh)
Ostvareno 2005
1 280,5 985,8 713,2 974,1 1 281,2 1 346,7 1 268,9 1 206,7 1 240,6 1 227,1 1 149,0 991,0 1 159,1
(GWh)
Ostvareno 2005/
128,8 123,8 120,2 130,1 127,6 105,5 92,9 88,1 100,2 109,0 118,4 96,7 109,6
Planirano 2005. (%)
Ostvareno 2004.
993,8 1 057,3 1 065,9 1 207.5 1 343,4 1 389,9 1 348,2 1 274,1 1 255,6 1 203,8 1 198,4 1 206,4 1 263,9
(GWh)
Ostvareno 2005/
128,8 93,2 166,9 80,7 95,4 96,9 94,1 94,7 98,8 101,9 95,9 82,1 91,7
Ostvareno 2004. (%)
Ostvareno 2005/
81,0 62,4 45,1 61,6 81,1 85,2 80,3 76,3 78,5 77,6 72,7 67,2 73,3
Maksimum (%)

Napomena:
Maksimalne akumulacije EPS-a sa uticajem Uvca iznose: 995,6 GWh.
Maksimalne akumulacije EPCG sa Pivom iznose: 585,0 GWh.
Maksimalne akumulacije SCG sa uticajem Uvca iznose: 1 580,6 GWh.

(GWh)
1 500
Maksimalna akumulacija u 2005.
1 346,7
Stanje akumulacija 31. 12. 2005.
1 200 1 159,1

900

600
Minimalna akumulacije u 2005.
713,2

300
Plan za 2005.
Plan za 2005.

Ostvarenje za
Ostvarenje za 2005.
2005.
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 31. XII
(Meseci)
Slika 8. Akumulacije za HE EES SCG

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 109

 7. OTKRIVKA UGLJA
Pošto od veli~ine otkrivke uglja zavisi proiz-
vodnja uglja, a samim tim i popunjenost deponija
uglja i rad TE, to }e se u ovom poglavlju kao i na sli-
ci 9 i u tabeli 5 dati i ova problematika, jer njena
uspešnost itekako uti~e na ostale rezultate ostvare-
nja EB zemlje.
Na nivou zemlje otkrivka uglja, kao prost zbir
otkrivki uglja u Republikama, ostvarena sa 116,0 %
plana (sa isklju~enjem podataka za plan i proizvod-
nju na Kosovu i Metohiji, koji nam nisu dostupni).
Ostvarenje plana otkrivke uglja u EPS–u u
2004. godini (bez podataka za plan i proizvodnju na
Kosovu i Metohiji) je iznosilo 114,4 % i ve}a je od
ostvarene u 2004. godini 2,0 %.
Otkrivka uglja u RCG u 2005. godini je iznosi-
la 50,9 % od plana. Ista je manja u odnosu na ostva-
reno u 2004. godini 17,8 %.

Tabela 5.
Otkrivka uglja u republikama Srbiji i Crnoj Gori

Plan Ostvareno Ostvareno 2005/ Ostvareno Ostvareno 2005/

2005. 2005. Planirano 2005. 2004. Ostvareno 2004.
Otkrivka
(m3 ~vrste (m3 ~vrste (m3 ~vrste
mase) mase) (%) mase) (%)

Otkrivka u rudnicima EPS-a 80 900 92 517,3 114,4 90 682,6 102,0

Otkrivka u rudniku „Pljevlja” 5 800 2 950,1 50,9 3 587,2 82,2

Ukupna otkrivka uglja u SCG 86 700 94 269,8 116,0 94 269,8 101,3

10 000
00
Maksimum otkrivke u 2005.
8 861,4

8 000
00
m3 ~vrste mase

Min otkrivke u 2005.

6 000
00
6 860,5

4 000
00

2 000
00
Plan 2005.
Plan 2005.

Ostvareno
Ostvareno2005.
2005.
0
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
(Meseci)

Slika 9. Mese~ne otkrivke uglja u SCG

110 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

8. DEPONIJE UGLJA ne prikazano je na slici 10 i u tabeli 6, sa pore|e-
njem: stanja deponija u odnosu na ostvareno u 2004.
U energetskim bilansima Republika, plan depo-
nija uglja za TE i njihovo stanje tokom 2005. godi- godini.

Tabela 6.
Deponije uglja TE u SCG bez TE na Kosovu i Metohiji
Mt
01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI 01. XII 31. XII

Plan 2005. (Mt) 1 890,0 1 641,0 1 460,0 1 405,0 1 565,0 1 396,0 1 192,0 1 442,0 1 369,0 1 743,0 1 967,0 1 858,0 1 715,0

Stanje 2005. (Mt) 2 077,5 1 726,7 1 245,8 1 273,2 1 628,7 1 608,4 1 496,1 1 410,2 1 864,8 2 067,6 2 001,8 1 866,6 1 739,3

Stanje 2004/Plan 2004. (%) 109,9 105,2 85,3 90,6 104,1 115,2 125,5 97,8 136,8 118,6 101,8 100,5 101,4

Stanje 2004. (Mt) 1 586,7 797,0 916,4 1 258,9 1 942,0 1 966,2 1 963,3 2 025,5 2 273,3 2 195,4 2 224,1 2 035,8 2 083,5

Stanje 2005/Stane 2004. (%) 130,9 216,6 135,9 101,1 83,9 81,8 76,2 69,6 82,0 94,2 90,0 91,7 83,5

Stanje 2005/Maksimum (%) 89,5 74,4 53,7 54,9 70,2 69,3 64,5 60,8 80,4 89,1 86,3 80,5 75,0

Napomena: Deponije u EPS-u su bez deponija za Kosovo i Metohiju (max 2 160 Mt) EPCG (max 160 Mt)
Napomena: Podaci za EPS su bez Kosova i Metohije

(Mt)
3 000

2 500
Stanje deponija 31. 12. 2005.
Maksimum deponija u 2005. 1 739,3
2 077,5
2 000

1 500

1 000 Minimum deponija u 2005.

1 245,8

500
Plan 2005.
Plan 2005.
Stanje 2005.
Stanje 2005.
0
01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 31. XII

(Meseci)

Slika 10. Deponije uglja za TE EES SCG

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 111

9. ZAKLJU^AK jednu decimalu, jer su podaci dati, recimo u kWh,
a u tabelama su prikazivani u GWh, pa otuda i raz-
Kada se analiziraju proizvodnja i potro{nja lika. Isto va`i i kada su procenti (%) u pitanju.
elektri~ne energije u 2005. godini, kao i ostali as-
pekti vezani za tu vrstu problematike, mo`e se kon- 10. LITERATURA
statovati slede}e:
– kao posledica kvalitetnijih remonata i odr`a- [1] UGOVOR O DUGORO^NOJ POSLOVNO–TEH-
vanja, evidentni su i bolji rezultati u radu i proizvod- NI^KOJ SARADNJI, mart 1991. godine.
nji ~itavog EES; [2] EEB REPUBLIKE SRBIJE (aktuelizovani) U
– tarifni sistem i netr`i{na cijena elektri~ne 2004, i 2005. GODINI.
energije (u EPS-u), posustaju u smanjenje maksi- [3] EB REPUBLIKE CRNE GORE U 2004, I 2005.
malnog dnevnog optere}enja u mre`i EPS-a, kao i u GODINI.
eventualnom rastu minimalnog dnevnog optere}en- [4] KOMERCIJALNI PODACI EPS-a O OSTVARE-
ja, zbog neuskla|enosti-disparitetu cena energena- NJU EEB u 2005, Beograd, 25. 01. 2006. godine.
ta, {to dovodi do ne{to manje ravnomerosti dnevnog [5] IZVEŠTAJ EPS-a O OSTVARENJU PROIZVOD-
dijagrama optere}enja na nivou SCG; NJE UGLJA, Beograd, br. II-13/3 12.01. 2006. go-
– delimi~no se popravlja i tehni~ka efikasnost dine.
izvora elektri~ne energije; [6] IZVEŠTAJ RUDNIKA UGLJA PLJEVLJA O OS-
–– potrebno je stvoriti uslove za što racionalni- TVARENJU PROIZVODNJE UGLJA, Pljevlja, ja-
je koriš}enje elektri~ne energije; nuar 2006. godine.
– potrebno je nastaviti sa intenzivnim ulagan- [7] ELEKTROPRIVREDA SRBIJE 2004. GODINA,
jem u remonte na svim nivoima, pripremom revitali- Beograd, 2005. godine.
zacije, kao i novim investicijama; [8] ELEKTROPRIVREDA CRNE GORE 2004. GO-
Generalna napomena ~itaocima: ukoliko bi ~i- DINA, Nikši}, 2005. godine.
talac proveravao zbirove u tabelama, na{ao bi ma- [9] ELEKTROPRIVREDA SRBIJE 2005. GODINA,
la neslaganja, {to je posledica zaokru`ivanja na Beograd, 2006. godine.

Rad je primljen u uredni{tvo 10. 02. 2006. godine

Branislav A. Boškovi} je ro|en 1946. godine u Kolašinu. Srednju tehni~ku školu i prvi
stepen elektrotehni~kog fakulteta završio u Titogradu (danas Podgorica), a drugi stepen u
Beogradu. Po završetku studija, radio u „Minelu” i „Elektronu”, kao i za strane kompanije,
na izgradnji elektroenergetskih i industrijskih postrojenja u zemlji i inostranstvu. Od 1996.
godine zaposlen u Zajednici jugoslovenske elektroprivrede. Oblast rada u ZJE je bio EEB
SRJ.

112 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.

In memoriam
Prof. dr Vujica Jev|evi}
(1913-2006)
Dana 26. marta 2006. godine u SAD (Kolorado)
preminuo je prof. dr Vujica Jev|evi}, dipl.in`.gra|.
-najpoznatiji svetski nau~nik u oblasti voda, inostra-
ni ~lan Akademije in`enjerskih nauka SCG. Kao
svetski priznat stvaralac, rodoljub i dobro~initelj po
`elji SPC sahranjen je na groblju „Sveta gora” u ma-
nastiru kraj ^ikaga, na kome po~ivaju najznameni-
tiji Srbi preminuli u SAD.
Vujica Jev|evi} je ro|en 1913. u selu Kasidoli-
ma kraj Priboja na Limu, u porodici seoskog sve{te-
nika. Zavr{io je Gra|evinski fakultet (1936.) u Beo-
gradu, i studije hidrotehnike na izuzetno uglednoj
visokoj {koli u Grenoblu (1938.). Slu`bu zapo~inje
u Skoplju, kao hidrotehni~ki in`enjer u Banskoj
upravi Vardarske banovine, rade}i na planiranju i re-
alizaciji hidrotehni~kih sistema u Makedoniji. Ve}
tada je dao koncepciju za realizaciju vi{e hidroteh-
ni~kih sistema, koji su dosta kasnije sa sli~nim dis-
pozicijama i realizovani. Kao in`enjerijski oficir za-
robljen je nakon kapitulacije Jugoslavije i rat je pro-
veo u Italiji, najpre u oficirskom zarobljeni~kom lo-
goru (u kome je zapo~eo pisanje knjige iz Hidrolo-
gije!), a kasnije u italijanskom pokretu otpora. Od-
mah nakon rata povereno mu je da formira Hidroe-
nergetski zavod (tada ~uveni HEZ, sa svetski glaso-
vitom hidrauli~kom laboratorijom), koji je na sebe
primio sve stru~ne aktivnosti na realizaciji hidroe-
nergetskih objekata u zemlji. [est godina se nalazio
na ~elu tog Zavoda, iz koga su kasnijim reorganiza-
cijama potekle svetski glasovite firme „Energopro-
jekt” i Institut za vodoprivredu. Radio je na projek-
tima najve}ih hidrotehni~kih objekata u biv{oj Jugo-
slaviji: HE Mavrovo, Vlasinski sistem, HE Jablani-
ca, HE Jajce II, HE Rama,... Uradio je prvu baznu
studiju „Vodne snage Jugoslavije”, koja je dugo bila
polazi{te za sva strate{ka planiranja u oblasti voda.
U toj kapitalnoj studiji, objavljenoj na srpskom i en-
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
gleskom jeziku, dao je metodologiju za odre|ivanje
vodnih potencijala, koja je kasnije postala {iroko
prihva}ena u svetu. U toj studiji je dao okvirne stra-
te{ke koncepcije za iskori{}enje vodnih potencijala
pojedinih slivova Jugoslavije.
Godine 1955. odbranio je doktorsku disertaciju
pred posebnom komisijom SANU i postao prvi dok-
tor tehni~kih nauka u oblasti hidrotehnike. Kao pro-
fesor Gra|evinskog fakulteta u Beogradu predavao
je Hidrologiju i Kori{}enje vodnih snaga, obaviv{i
pionirsku ulogu formiranja tih struka kao egzaktnih
nau~nih disciplina. Objavio je (1956.) prvi ud`benik
iz Hidrologije, koji je bio prva takva knjiga u svetu,
kojom je napu{ten do tada uobi~ajeni deskriptivni
pristup, ve} je definisana egzaktna nau~na discipli-
na, zasnovana na savremenim matemati~kim na~eli-
ma Teorije verovatno}e i Matemati~ke statistike.
Bio je veoma omiljen me|u studentima, te se i sada
me|u njegovim tada{njim studentima pripoveda o
veoma zanimljivoj nastavi, koja je iskakala iz uobi-
~ajene stereotipije, kao i o stru~nim ekskurzijama
koje je li~no organizovao, dr`e}i na objektima hi-
droelektrana u gradnji, pa i u fabrici „Litostroj” - is-
pred turbina na monta`nom platou - izvanredna pre-
davanja. Bio je stalni savetnik Elektroprivrede Jugo-
slavije, i kao takav, klju~ni ekspert koji je odlu~uju-
}e uticao na usvajanje strate{kih koncepcija i plani-
ranje hidroenergetskih objekata i sistema.
Godine 1958. prelazi u SAD, na poznati Uni-
verzitet dr`ave Kolorada (CSU) u Fort Kolinsu. Nje-
govim dolaskom na mesto rukovodioca istra`iva~-
kog i postdiplomskog programa, Departman za hi-
drotehni~ko in`enjerstvo tog univerziteta postao je,
zahvaljuju}i prof. Jev|evi}u, najpoznatija svetska
visoka {kola hidrotehnike. Tu su sa svih strana sve-
ta dolazili najsposobniji mladi in`enjeri, da upravo
kod njega, kao mentora uvek najaktuelnijih tema,
113
urade svoje teze i disertacije. Ti nau~ni radovi, obja-
vljivani u posebnom serijalu pod redakcijom prof.
Jav|evi}a (Hydrology Papers i Hydraulic Papers),
bili su poznati kao rasadnik novih ideja u oblasti hi-
drotehnike.
Od 1979. do 1987. radi kao profesor-istra`iva~
i direktor vodoprivrdnog instituta na Univerzitetu
„D`ord` Va{ington” (Washington D.C.), i dalje te-
sno sara|uju}i sa CSU. Krajem 1987. odlazi u pen-
ziju (sa 74 godine, i 49 godina neprekidnog rada!) i
vra}a se u Kolorado, nastavljaju}i veoma `ivu aktiv-
nost u svim va`nijim svetskim zbivanjima u oblasti
nauke o vodama. Rukovodi nizom me|unarodnih
seminara i kurseva, a po pozivu najpoznatijih uni-
verziteta i nau~nih instituta {irom sveta odr`ava pre-
davanja iz hidrologije i vodoprivrede. Bio je ekspert
Odelenja za nau~ne probleme `ivotne sredine ASI
(Advanced Study Institute), u~estvuju}i do duboke
starosti u veoma zna~ajnim nau~nim projektima.
Profesor Vujica Jev|evi} (desno) u razgovoru
sa akademikom prof. Miomirom Vukobratovi}em,
predsednikom Akademije in`enjerskih nauka SCG,
na sve~anosti koja je uprili~ena na Gra|evinskom
fakultetu u Beogradu, povodom progla{enja prof.
Jev|evi}a sa po~asnog doktora Beogradskog uni-
verziteta
114
Mnogo je putovao po svetu i u svojstvu konsul-
tanta je u~estvovao u velikim projektima u oblasti
voda u preko 60 zemalja. Zbog svega toga, po nepo-
deljenom mi{ljenju svetske javnosti, bio je vode}i
svetski autoritet u oblasti voda. Smatra se utemelji-
va~em savremena stohasti~ke hidrologije, koja sada
predstavlja jednu od baznih nauka o vodama. Kao
vizionar je utirao nove pravce u nauci, {to je poseb-
no istaknuto u obrazlo`enju odluke kojom mu je
Ameri~ko dru{tvo gra|evinskih in`enjera dodelilo -
kao prvom laureatu - tek ustanovljenu najvi{u naci-
onalnu, ali i svetsku nagradu za dostignu}a u oblasti
hidrotehnike. Dobio je i druge najvi{e svetske na-
grade (Me|unarodne asocijacije za vodne resurse,
Me|unarodnog dru{tva za hidrolo{ka istra`ivanja,
prvi je dobitnik nagrade „University Award for
Excellence in Reserch”, itd.). Godine 1995. odr`an
je poseban skup Ameri~ke geofizi~ke unije, posve-
}en nau~nom delu prof. Jev|evi}a, {to je najve}e
priznanje koje mo`e da dobije neki nau~nik. Po~asni
je doktor nauka na vi{e stranih univerziteta, i bio je
po~asni predsednik vi{e me|unarodnih i nacionalnih
stru~nih asocijacija. Pored ostalog, po~asni je doktor
(doctor honoris causae) i Univerziteta u Beogradu, a
Jugoslovensko dru{tvo za hidrologiju izabralo ga je
za svog po~asnog predsednika.
Za sobom je ostavio izvanredan bibliografski
opus, u kome se nalaze i 24 knjige, i oko 220 nau~-
nih radova najvi{eg nivoa zna~ajnosti. Jedan je od
najvi{e citiranih nau~nika u svetu u oblasti voda.
No, prof. Jev|evi} je za sobom ostavio najve}u dra-
gocenost - najbolje obrazovane hidrotehni~ke ka-
drove na svim kontinentima, koji su iz kabineta prof.
Jev|evi}a odnosili u svoje zemlje izvanredna stru~-
na znanja i duh najsavremenijeg gledanja na re{ava-
nje sve ozbiljnijih problema u oblasti voda. Sada su
oni na najodgovornijim mestima (u nekim zemljama
vode nacionalne vodoprivrede), ili su cenjeni uni-
verzitetski profesori. Ti odli~no obrazovani, agilni
kadrovi - najtrajniji su spomenik njegovom delu.
Po{to su svi ljudi u svetu znali odakle je prof. Jev|e-
vi} potekao, jer je on to ponosno isticao, njegova li~-
na afirmacija je bila i velika afirmacija na{e zemlje
i njene nauke. Prema informacijama kojima raspola-
`emo, prigodne nekrologe o `ivotnom putu profeso-
ra Vujice Jev|evi}a napisali su mnogi vode}i svetski
eksperti, i oni su objavljeni u nizu uglednih svetskih
listova. Nama ostaje da ~uvamo uspomenu na veli-
ko `ivotno delo profesora Jev|evi}a.
Branislav \or|evi}
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.
 Kriterijumi
za kategorizaciju radova
u stru~nom ~asopisu „Elektroprivreda”

ORIGINALNI NAU^NI RAD

U ovu kategoriju svrstavaju se radovi, koji sadr`e originalne rezultate istra`ivanja, interesantne za {i-
ri krug stru~njaka u podru~ju koje je predmet rada. Primena dobijenih rezultata treba da bude prikazana
na realnim primerima iz in`enjerske prakse. Ovi radovi treba da su napisani tako, da je na osnovu izlo`e-
nih sadr`aja i informacija, mogu}e prakti~no primeniti saop{tene rezultate i proveriti ura|ene primere.

PRETHODNO SAOP[TENJE

Kao prethodno saop{tenje svrstava se rad koji sadr`i elemente originalnosti, ali koji nisu dovoljni da
bi se rad mogao smatrati u potpunosti originalnim nau~nim radom iz jednog ili vi{e navedenih razloga:
– doprinosi su manjeg zna~aja
– nisu obuhva}eni neki od zna~ajnih ~inilaca
– nema primene na realnom primeru
– re{enje nije realizovano (kada je re~ o novom ure|aju, mernoj metodi ili objektu)

PREGLEDNI RAD

Ovi radovi sadr`e celoviti prikaz stanja i tendencija razvoja pojedinih oblasti nauke i tehnologije. Ra-
dovi ove kategorije obavezno sadr`e kriti~ki osvrt i ocenu onoga {to je razmatrano. Citirana literatura u
radu treba da bude dovoljno obuhvatna, kako bi se na osnovu nje omogu}io {to {iri i bolji uvid u predmet-
ne sadr`aja. Obavezno je citiranje relevantnih referenci autora, koje se odnose na razmatranu problemati-
ku, ~ime se potvr|uje kompetentnost sa pisanje radova iz ove kategorije. Ukupan broj razmatranih citata
ne bi trebalo da bude manji od 15 i trebalo bi prete`no da bude iz vode}ih svetskih publikacija.

STRU^NI RAD

Ovi radovi mogu da sadr`e prikaz re{enja nekog ure|aja, sklopa ili instrumenta koje je originalno u
doma}im uslovima, kao i prikaz zna~ajnih prakti~nih realizacija, projekata, studijskih analiza i sl. Radovi
ove kategorije mogu da sadr`e doprinose primeni poznatih metoda i nau~nih rezultata i njihovom prilago-
|enju potrebama aktuelne prakse.

REDAKCIJA
~asopisa „Elektroprivreda”

ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006. 115

 Uputstvo
autorima za saradnju
u stru~nom glasilu „Elektroprivreda”
U stru~nom glasilu se objavljuju kategorisani ~lanci:
originalni nau~ni radovi, prethodna saopštenja, pregledni radovi i stru~ni radovi
iz oblasti elektroprivrede, odnosno energetike.
Pismo: }irilica ili latinica. Na po~etku se na-
vode imena autora sa zvanjima i akademskim ti-
tulama, naziv preduze}a, odnosno dela preduze-
}a ili ustanove sa adresom, kao i naslov rada
(na srpskom i engleskom jeziku). Rezime rada
(na srpskom i engleskom jeziku) sadr`i kratko
izlo`enu osnovnu strukturu i sadr`aj rada, i ne
treba da sadr`i više od 200 re~i. Klju~ne re~i se
tako|e navode na srpskom i engleskom jeziku.
Treba izbegavati celovita matemati~ka izvo-
|enja vezana za relacije koje optere}uju pra-
}enje rada. Neophodna matemati~ka izvo|enja
mogu se dati, po potrebi, kao celine u vidu jed-
nog ili više priloga. Treba obavezno koristiti SI
sistem jedinica i opšte prihva}ene pojmove.
Jedna~ine treba numerisati uz desnu marginu
teksta, u malim (okruglim) zagradama. Pozivan-
je na jedna~ine u tekstu vrši se pomo}u malih
zagrada, a pozivanje na literaturu pomo}u sred-
njih (uglastih) zagrada. Zna~enje skra}enice ob-
jasniti pri njenom prvom koriš}enju u tekstu.
Strane re~i se prevode na srpski, a original se
piše u zagradi iza prevoda. Napomena u tekstu
treba da bude što manje, a ukoliko ih ima, treba
da budu kratke. Napomene se ozna~avaju red-
nim arapskim brojevima i navode se na dnu
stranice, kao fusnote. Napomene u tabelama
ozna~avaju se malim slovima i navode se odmah
ispod tabele. Na kraju rada prila`e se spisak ko-
riš}ene literature. Za ~lanke, navode se prezime-
na i po~etna slova imena svih autora, naslov ra-
116
da, pun naziv ~asopisa, broj i godina publiko-
vanja i prvi i poslednji broj stranice. Za knjige,
navode se prezimena i po~etna slova imena svih
autora, naslov knjige, izdava~ i godina izdanja.
Za referate sa konferencija, navode se prezime-
na i po~etna slova imena svih autora, naziv refe-
rata, pun naziv konferencije, broj referata, me-
sto i vreme odr`avanja konferencije.
Rad ne treba da prelazi 15 kucanih strana
formata A4 sa marginama od 3 cm. Tabele, sli-
ke i fotografije treba obele`iti po redosledu i
uklju~iti u tekst.
Autor mo`e dati predlog kategorizacije rada
u skladu sa Uputstvom za ure|ivanje ~asopisa
(orginalni nau~ni rad, prethodno sopštenje, pre-
gledni ~lanak i stru~ni ~lanak). Autor ne mo`e
istu ili sli~nu verziju rada istovremeno ponuditi
drugim ~asopisima radi objavljivanja.
Autor dostavlja rad u elektronskom obliku na
disketi i na papiru, u tri primerka. Za elektron-
ski oblik rada, preporu~uje se autoru da koristi
program za pisanje teksta Word i tip slova Ti-
mes New Roman (font 12, a razmak 1,5).
Rad se šalje na adresu:
ZAJEDNICA
JUGOSLOVENSKE
ELEKTROPRIVREDE
Balkanska 13/II, 11000 Beograd
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2006.