Carinsko-Upravni postupak

Carinjenje uvozne robe

Opšte napomene
Carinjenje robe je najvažniji i najsloženiji institut carinskog postupka. Osnovni cilj carinjenja robe jeste
da se utvrdi iznos carine i drugi uvoznih dažbina za robu koja se uvozi i da se naplate te dažbine. Pored
naplate carine i drugih uvoznih dažbina, pri carinjenju robe obezbeđuje se sprovođenje propisa kojima
je regulisan uvoz robe.
Složenost carinjenja robe rezultira iz činjenice da se pri carinjenju primenjuje čitav niz propisa kojim se
reguliše ne samo carinski nego i spoljnotrgovinski, devizni i poreski sistem. Carinjenje robe karakterišu
ne samo brojni i komplikovani materijalno pravni propisi koji se u tom postupku primenjuju nego i
složena procedura.Greške koje podnosioci deklaracije načine mogu biti u nekim slučajevima tretirani
kao prekršaji za koje su propisane visoke novčane kazne. Propusti carinskih organa učinjeni u postupku
carinjenja robe veoma se teško ispravljaju i mogu imati ozbiljne posledice za određene organizacije
rada.

Postupak carinjenja robe po pravilu pokreće se po zahtevu stranke. Roba se carini po službenoj
dužnosti samo u slučaju:
- ako je carinska roba stavljena u slobodan promet pre sprovedenog carinskog postupa i naplate
carine i drugih uvoznih dažbina;
- ako se privremeno uvezena roba otudji, ne vrati u inostranstvo, da drugom na upotrebu ili
upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je privremeno uvezena;
- ako se rešenjem o prekršaju ne oduzme roba, odnosno ako je prekršajni postupak obustavljen ili
se postupak ne može voditi zbog toga što je učinilac nepoznat ili nedostupan nadležnim
organima ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji.

Carinjenje robe po zahtevu stranke sastoji se iz sledećih faza:

- prijem carinske deklaracije
- pregled robe
- svrstavanje robe po carinskoj tarifi i drugim tarifama
- utvrđivanje carinske osnovice;
- utvrđivanje iznosa carine i drugih uvoznih dažbina koje terete robu na uvozu
- naplata carine i drugih dažbina

1) Nadležnost za carinjenje robe koja se uvozi

Stvarna nadležnost. Sve radnje u postupku carinjenja robe sprovode u prvo stepenu unutrašnje
organizacione jedinice carinarnice (carinske ispostave i carinski referenti). Po prigovoru na određene
radnje koje su sprovele ove jedinice odlučuje carinarnica. Savezna uprava carina je drugostepeni organ
i nadležna je da rešava sve sporove po žalbama podnosilaca carinske deklaracije.
Mesna nadležnost. Propisujući da carinjenje robe koja se uvozi vrši po pravilu carinarnica kojoj je
roba prijavljena za carinjenje, zakonodavac je pitanje mesne nadležnosti prepustio izboru podnosioca
deklaracije. Ovo opšte pravilo ima izuzetaka na primer kada se određena roba ne carini zbog visoke
frekvencije putničkog prometa, ili kada nepostoji tehnički uslov za efikasno sprovođenje postupka.
Prema odredbi člana 355 stav 3. Carinskog zakona carinjenje robe koju putni sa sobom nosi kada
dolazi iz inostranstva za potrebe svog domaćinstva obavlja carinarnica.

2) mesta na kojima se carini roba

Carinjenje robe se sprovodi u carinskih magacinima, carinskim stovarištima, carinskim skladištima i
drugim mestima koje odredi carinarnica (u prevoznom sredstvu, na peronu železničke stanice,
carinskom smestilištu itd .)
Na zahtev podnosioca deklaracije, carinarnica može odobriti da se roba carini i van mesta, prostorija
gde se inače obavlja carinjenje robe. Kada se odobri ovakvo carinjenje, podnosilac deklaracije ima
obavezu da plati troškove carinjenja robe ako se obavlja van radnog vremena. Visina troškova se
utvrđuje po tarifi koju propisuje direktor Savezne uprave carina. Takođe mora da plati troškove na ime
dnevnica i troškove prevoza. Podnosilac deklaracije dužan je da pre izlaska carinskog radnika uplati na
depozitni račun carinarnice odgovarajući iznos na ime akontacije troškova. Definitivni obračun
troškova carinjenja robe carinarnica dostavlja po izvršenom carinjenju.

3) rokovi za carinjenje robe

Carinski zakon je obavezao carinarnicu da u određenim rokovima obavi sve radnje u postupku
carinjenja robe. Carinarnica ima obavezu da carini robu smeštenu u železničko-carinskim magacinima,
carinskim skladištima i carinskim zonama u roku od pet radnih dana, računajući od dana prijema
deklaracije. Ovaj rok može se prekoračiti samo:
- ako je to prouzrokovao podnosilac deklaracije
- kada je sačinjen zapisnik, odnosno uzeti uzorci robe, a podnosilac deklaracije ne može podići
robu ispod carinskog nadzora.

Za robu koja se carini u prevoznom sredstvu rokovi su znatno kraći. Carinarnica je dužna da ocarini
robu koja se nalazi u železničkim vagonima, kamionima i kontejnerima, kao i avionske i ekspresne
pošiljke, u roku od pet radnih časova. Roba koja se nalazi na brodu ili šlepovima carinarnica mora da
ocarini u roku od 48 časova. Osim ako prekoračenje roka nije prouzrokovao podnosilac deklaracije, ili
ako carinarnica nije naredila istovar robe.

4) naknada štete podnosiocu deklaracije

Pri carinjenju robe carinski organi mogu naneti štetu podnosiocu deklaracije. Naknada štet normalno se
ostvaruje u redovnom sudskom postupku. Medjutim, arinski zakon u članu 252 propisuje da podnosilac
ima pravo na naknadu štete ako mu je carinarnica pregledom robe nanela materijalnu šteta. Ovau štetu
nadoknađuju carinski organi u skraćenom postupku.
Zahtev za nadoknadu štete podnosi stranka kojoj naneta šteta i to carinarnici koja štetu prouzrokovala.
U zahtevu traba da se navedu sledeći podaci: kada je, na kom mestu, i kakva šteta pričinjna. Posebno se
označava visina štete.
Carinarnica će sprovesti dokayni postupak a zatim dostaviti predmet Saveznoj upravi carina koja će
doneti odluku, a može pre toga dopuniti postupak saslušanjem oštećenog, svedoka ili veštaka i
preduzeti druge ranje.
Postupak za nadoknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana računajući od dana
podnošenja zahteva.

Podnošenje i prijem deklaracije

Opšte napomene
- Deklaracija, kao isprava prolazi kroz nekoliko faza i menja svoja svojstva i značaj. U momentu
podnošenja ona je samo zahtev. Nakon izvršenog pregleda, i overavanja od strane carinarnice,
deklaracija postaje javna isprava. (u toj ispravi je utvrđeno činjenično stanje na osnovu kojeg
carinarnica odlučuje o obavezi podnosioca deklaracije da plati carinu i druge uvozne dažbine)
- Posle izvršenog obračuna carine i drugih uvoznih dažbina, deklaracija postaje rešenje
 carinarnice, u kojem je utvrđena obaveza podnosioca da plati ove dažbine.
- Dan podnošenja carinske deklaracije smatra se dan kada je deklaracija koja ispunjava sve
propisane uslove predata carinarnici.
- U deklaraciji se ne mogu vršiti ispravke podataka posle njenog prijema – registracije, osim u
posebnoj proceduri.

Podnosilac carinske deklaracije

Carinsku deklaraciju podnosi lice na koje glasi prevozna isprava, ili lice na koje su prene prava iz
prevozne isprave, kao i druga lica ovlašćena za podnošenje deklaracije.ova lica mogu ovlastiti špeditera
da obavi sve radnje u postupku carinjenja.
U postupku carinjenja robe koju uvozi organizacija udruženog rada u ulozi podnosioca deklaracije po
pravilu se pojavljuju špediterske organizacije.
Ugovor o špediciji ima dve ugovorne strane: Špediter (otpremnik, ekspeditor), i Komitent
(nalogodavac). Nalogodavac može biti svako pravno i fizičko lice. Ugovor se smatra zaključenim ako
špediter ne odbije odmah komitentov nalog, ili ako primi robu na kojoj je naznačena adresa primaoca.
Špediter nastupa u svoje ima za račun komitenta. Špediter je odgovoran za bilo koje neispunjenje
ugovora što ne uključuje nezakonite radnje koje su kažnjive i po komitenta i po špeditera. Netacni
podaci uneti u deklaraciju mogu proizvesti pokretanje prekršajnog postupka protiv špeditera koji je
podneo deklaraciju.
Punomoćje odnosno ugovor o zastupništvu se predaje carinarnici, koja ga zavodi u svoj delovodnik.
Upisuje se naziv i sediste vlastodrsca, naziv i sediste zastupnika, broj i datum ovlašćenja-punomoćja
predatog carinarnici.

3) obaveze podnosioca u vezi sa predajom isprave za carinjenje

- da deklaraciju podnese na propisano obrascu i određenom broju primerka.
- Da u deklaraciju, pored ostalog upiše i podatke o poreklu, kakvoći, vrsti, količini i vrednosti
robe na osnovu kojih se može: utvrditi carinska osnovica i svrstati roba po carinskoj tarifi,
ostvariti olakšica i naplatiti dažbina pri uvozu.
- da u deklaraciju upiše i tarifni stav Carinske tarife (pri njemu i tarifni broj, naimenovanje robe i
stopa carine)
- deklaracija mora biti popunjena na način propisan odredbama pravilnika, način popunjavanja i
podnošenja isprava u carinskom postupku.
- Da uz deklaraciju podnese: fakturu, prevoznu ispravu, obračun troškova prevoza i obračun
troškova osiguranja, ako ti obračinu nisu uneti u fakturu ili prevoznu ispravu.
- Da podnese prijavo o zaključenom ugovoru koji je overila nadležna narodna banka, uverenje o
poreklu robe, uverenje o kvalitetu robe, veterinarsko uverenje, kao i druga uverenja i isprave
čije je podnošenje predviđeno posebnim propisima ili su potrebni za pravilno vođenje carinskog
postupka
- Da podnese i deklaraciju o carinskoj vrednosti robe ako se carinjenje obavlja uz podnošenje
uvozne carinske deklaracije po obrascu I.
- Ako se carinjenje robe obavlja bez podnošenja carinske deklaracije, uz obavezu da se
deklaracija naknadno podnese, da deklaraciju podnese u određenom roku.

4) prava podnosioca carinske isprave za carinjenje

Podnosilac deklaracije ima pravo da pre njenog podnošenja pod nazorom carinarnice prethodno
pregleda robu. Roba se pregleda da bi se utvrdila njena količina vrsta i kakvoća, kao i vrsta ambalaže.
Kako bi se obezbedili potrebni uslovi da carinska deklaracija bude pravilno popunjena.

Po prijemu deklaracije podnosilac ima pravo da zahteva od carinarnice potvrdu o tome u kojoj se
navodi i vreme kada je predata.
Ako carinarnica odbije da primi deklaraciju, podnosilac ima pravo da zahteva da carinarnica o tome
donese pismeni zaključak. Protiv zaključka kojim se odbija prijem deklaracije podnosilac može podneti
žalbu saveznoj upravi carina. Ako nije zadovoljan rešenjem po žalbi, podnosilac može tužbom
pokrenuti upravni spor kod Saveznog suda protiv tog rešenje Savezne uprave carine.

5) uloga carinarnice po prijemu isprave za carinjenje

Po prijemu deklaracije carinarnica utvrđuje:
- da li je deklaracija pravilno i uredno popunjena
- da li su uz deklaraciju podnete sve isprave potrebne za carinjenje
- da li su isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže potrebne podatke.
- Da li je uvoz robe zabranjen
- Da li se podaci iz priloženih isprava slažu s podacima u deklaraciji.

Ukoliko postoje nedostaci ili neispravnosti carinarnica vraća dokumentaciju podnosiocu pri tome ima
obavezu da naznači na deklaraciji u čemu se sastoje nedostaci, neispravnosti.

Pregled robe
Uvodne napomene
Stanje robe carinarnica utvrđuje delimičnim ili pregledom u celini. Na koji će od ova dva načina
utvrditi stranje robe, zavisi od vrste robe, uslova pod kojima se pregled vrši, tehničkih i kadrovskih
mogućnosti carinarnice i kao i niza drugih okolnosti.
Carinarnica pregleda robu na osnovu primljene dokumentacije da bi utvrdila:
 Dali podaci navedeni u deklaraciji i priloženim ispravama uz nju odgovaraju stvarnom stanju
robu u pogledu količine, vrste, vrednosti i porekla
 Da li se roba prema stvarnom stanju svrstava u tarifni broj koji je podnosilac deklaracije
naznačio
Uvrđivanje količine robe
Količinu robe podnosilac deklaracije, po pravilu utvrđuje na osnovu prevoznih isprava, kao i drugih
isprava (fakture, prijave o zaključenom poslu idr.) ako se ne koristi pravom prethodnog pregleda. U
praksi nije retko da inostrani prodavac isporuči manju ili veću količinu robe od ugovorene. Ako se ove
razlike utvrde u postupku carinjenja robe mogu se izbeći mnoge teškoće do kojih kasnije normalno
dolazi.
Utvrđivanje vrste i kvaliteta robe
Carinarnica da pregledom utvrdi da li podaci navedeni u deklaraciji i priloženim ispravama odgovaraju
stvarnom stanju robe u pogledu vrste i kakvoće i da li se roba prema stvarnom stanju svrstava u tarifni
stav koji je podnosioc deklaracije naznačio.
Uzimanje uzoraka robe
Uzorci se uzimaju ako za utvrđivanje vrste i kvaliteta robe treba obaviti hemijsko-tehnološko ili neko
drugo ispitivanje kao i za utvrđivanje istovetnosti robe. Po službenoj dužnosti uzorci se uzimaju
sledećim slučajevima:
 Ako carinarnica pri pregledu robe nađe da je za utvrđivanje stanja robe potrebno obaviti
hemijsko tehnološko ili drugo ispitivanje
  ako carinarnica po prigovoru na njen nalaz u pogledu vrste i kakvoće robe smatra da treba
obaviti hemijsko-tehnološko i drugo ispitivanje uzoraka robe
 ako podnosilac deklaracije podiže robu pre donošenja rešenja po prigovoru.
Od svake vrste robe uzimaju se po tri primeraka uzoraka u količinama koje su potrebne za ispitivnje.
Ako se istovetna roba nalazi u više koleta, cisterna, vagona ili drugih prevoznih odnosno prenosnih
sredstava, uzima se potreban broj uzoraka iz onih koje odrede carinarnica.
Carinarnica šalje uzorke na ispitivanje sa nalepnicom u kojoj se unose sledeći podaci:
 ime podnosioca deklaracije
 oblik, znak i broj koleta
 broj i datum prijave za uvoz i prevoz
 broj carinske deklaracije
 trgovački naziv robe
 naziv carinarnice
ispitivanje uzoraka
uzorke ispituju carinske laboratorije pri određenim carinarnicama a zavode ih u registar laboratorijskih
nalaza. Po završenom ispitivanju carinska laboratorija je dužna da svoj nalaz formuliše u pismenoj
formi sa sl podacima:
 da je uzorak obeležen obeležjem i kojim
 broj plombe i pečata
 naziv, opis i karakteristike robe
posle završenog ispitivanja uzorke od vrednosti carinska lab vraća carinarnici radi stavljanja u koleta iz
kojih su uzeti.
Utvrđivanje vrednosti robe
Vrednost robe u smislu carinskih propisa obuhvata pored cene uvtvrđene kupoprodajnim ugovorom i
niz drugih elemenata kao što su troškovi prevozna, osiguranja, provizija prevoznika, troškovi utovara i
pretovara. Utvrđivanjem vrenosti robe određuje se osnovica na koju se primenom carinskih stopa
utvrđuje iznos carine, i drugih uvoznih dažbina koje se plaćaju za tu robu.
U spoljno trgovinskom poslovanju zaključuju se ugovori koji sadrže takve odredbe da se u momentu
carinjenja nemože na osnovu raspoloživih isprava utvrditi definitivna vrednost robe.
Takvi su slučajevi kada je vrednost robe vezana za kotaciju na berzi ili kad je ugovorena vrednost po
kliznoj skali. U svim tim slučajevima podnosilac deklaracije je dužan da carinarnici podnese zahtev za
privremeno označavanje podataka o vrenosti robe.
Uvoznu robu po pravilu prati faktura. To je isprava koju je podnosilac deklaracije dužan da podnese uz
deklaraciju.
Poreklo robe
Kao roba proizvedena u jednoj zemlji smatraju se: mineralni proizvodi, biljni proizvodi, žive životinje,
proizvodi dobijenih od živih životinja, proizvodi dobijeni od roba i ribolova, proiz koji su dobijeni od
ribolova, proizvoda iz morskog dna.
Ako su u proizvodnji robe učestvovale dve ili više zemalja postoje različiti metodi za utvrđivanje
njenog porekla. U ovim slučajevima primenjuje se kriterijum suštinske izmene.
Svrstavanje robe po carinskoj tarifi
Podrazumeva se određivanje tarifnog stava u koji određena roba spada. Tarif stav obuhvata
imenovanje robe, tarifni broj i stopu carina.

Prava podnosioca isprava za carinjenje

 prisustvovanje pregledu robe
 uzimanje uzoraka
 podnošenje prigovora
 podizanje robe
 naknada štete

obaveze podnosioca isprava za carinjenje

 pokazivanje robe
 otvaranje koleta
 plaćanje naknade za otvaranje koleta

privremeno utvrđivanje podataka o robi

podnosilac dekalracije ima obavezu da tačno unese podatke o robi. Ta obaveza se izvršava u granicama
realnih mogućnosti.
Da bi se obezbedila mogućnost podizanja robe ispod carinskog nadzora i pre ispunjenja uslova od kojih
zavisi raspolaganje potrebnim podacima o robi, pozitivnim propisima predviđeno je da se može izvršiti
privremeni obračun carine i drugih uvoznih dažbina. Ovaj obračun se vrši na osnovu raspoloživih
podataka
Pošto cainarnica izvrši privremeni obračun carine i drugih dažbina, podnosilac je dužan da u roku od
30 dana od dana kada je nastupila mogućnost raspolaganja potrebnim podacima o robi a najkasnije tri
meseca podnese carinske isprave o tim činjenicama.
Privremeni obračun carine i drugih uvoznih dažbina carinarnica će izvršiti kada su uzeti uzorci robe po
službenoj dužnosti.
Obračun carine za robu koja se uvozi po ugovoru koji predviđa primenu klizne skale
Kupoprpdajni ugovori najčešće sadrže primenu klizne skale kad je prdjet ugovora oprema čija izrada,
odnosno isporuka traje duže vreme. Klizna skala se ugovara baš zbog drugih rokova izrade i isporuke u
kojima može doći do promene cene na tržištu.
Podnosilac dekalracije uz dokumentaciju je obavezan da podnese i certifikat o kvalitativnom i
kvantitativnom vrednovanju robe.
Kada je pri uvozu robe ugovoreno kvalitativno i kvatitaivno preuzimanje robe, takva robe može se
cariniti i na osnovu privremeno utvrđenih podataka i roba podičći ispod carinskog nadzora.
Obračun carine za robu čije se vrednost utvrđuje na bazi kotacije na berzi
Dok se za investicionu opremu pri zakljuičivanju ugovora predviđa klizna skala, za druge proizvode
kao što su olovo, bakar i drugi metali vrlo često se ugovara da se formira prema kotaciji na određenoj
berzi. Dakle carinjenje robe se obavlja pre dobijanja podataka o kotaciji pa je carinjenje privremeno.
Definitivni obračun carine i drugih dažbina može se izvršiti po dobijanju potrebnih podataka u roku od
30 dana a najkasnije od 3 meseca od dana uvoza.
Uzimanje uzoraka i privremeni obračun carine i drugih uvoznih dažbina
Pri carinjenju robe ima slučajeva kada carinarnica nije u mogućnosti da osporava neimenovanje robe
označeno u deklaraciji. Ovo se javlja kada je potrebno izvršiti hemijsko-tehnološko ispitivanje, pa se
uzimaju uzorci.
Da bi se izbeglo zadržavanje robe u navedenim slučajevima, carinarnica može prihvatiti neimenovanje
koje je u deklaraciji označeno i prema njemu izvršti obračun carine i drugih dažbina. U tom slučaju o
uzetim uzorcima stavlja zabelešku u carinskoj deklaraciji: „uzeti su uzorci“- privremeno je izvršen
proračun na podlozi prijave stranke. Po dobijanju izveštaja o ispitivanju uzoraka, izvršiće se naknadna
naplata ili povraćaj.

Sukcesivno carinjenje opreme

Prema instrukciji savezne uprave carina, mašine, aparati, uređaju, elektrotehnička oprema, prevozna
sredstva, instrumenti i drugi predmeti, kompletni ili nekompletni, pod uslovom da imaju bitna svojstva
kompletnih, ako se uvoze u nesastavljenom ili sastavljenom stanju i u pošiljkama koje sukcesivno slede
jedna drugu, carine se kao odgovarajući kompletni predmeti, svi navedeni predmeti imaju zajednički
naziv – oprema.
Pod opremom se podrazumevaju i drugi predmeti pod uslovom da su sastavni deo opreme:
- potršni materijal,
- alat za montažu ili održavanje opreme,
- izmenjivi alat,
- uputstva o radu, kontroli i rukovanju,
- šeme i skice za montažu opreme,
- nedostajući delovi opreme koje inostrana firma šalje naknadno i za koje je komisijskim putem
utvrđeno da nisu isporučeni uz već uvezenu i ocarinjenu pripadajuću opremu.
U uvoznoj carinskoj deklaraciji označava se šifra po carinskoj tarifi i naimenovanje opreme koja se kao
kompletna-sastavljena svrstava u jedan tarifni stavi i napomena „u delovima po priloženoj
specifikaciji“. Na deklaraciji u rubrici „primedba“ naznačava se broj i datum rešenja carinarnice o
odbravanju carinjenja.
Uz uvoznu deklaraciju podnosi se izvod iz specifikacije, koji sadrži:
-broj rešenja carinarnicek ojim je odobreno carinjenje
-Detaljnije podatke o opremi koja se uvozi i carini, po podnetoj deklaraciji (sklop, podsklop,
komponente) i to po vrsti, količini i vrednosti te robe, s pozivom na redni broj iz osnovne specifikacije)
Ako se uvozno carinjenje sukcesivnih pošiljaka vrši preko ciše carinarnica onda je carinska ispostava
koja je robu ocarinila dužna da po izvršenom carinjenju svake pojedinačne pošiljke dostavi izvode iz
specifikacije carinarnici ,koja je određena da vodi evidenciju o toj robi. Podnosilac zahteva obaveštava
carinarnicu o carinjenju poslednje isporuke iz specifikacije u roku od mesec dana od dana izvršenog
carinjenja.

Carinjenje robe bez podnošenja uvozne carinske dekalracije

Zakonom 123 član 7. uredbe o uslovima i načinu carinjenja robe za koju nije podnesena dokumentacija
i o slučajevima u kojima se ne podnosi carinska deklaracija predviđeno je da dek ne podnose:
 putnici – za lični prtljag koji sobom nose ili koji je dat na prevoz prevoznim sredstvima kojima
su doputovali, odnosno koji je dat na prevoz drugim prevozim sredstvom, poštom ili na drugi
način.
 Lica koja uvoze ili primaju iz iznostranstva, odnosno šalju u inostranstvo predmete koji se ne
smatraju carinskom robom.
 Primaoci i pošiljaoci televizijskih, filmskih ili na druginačin snimljenih vesti ili slika i
programskih priloga za direktno emitovanje sredstvima javnog informisanja.
  Primaoci i pošiljaoci štampanog ili snimljenog materijala iz oblasti kulture prosvete i nauke,
kao i državni organi, predzećša, druge organizacij i zajednice koje primaju dokumentaciju na
osnovu međunarodnih ugovora
 Društva za borbu protiv raka, za robu koju primaju a nemenjena je lečenju obolelih od raka.
 Organizacije crvenog krsta, druge organizacije i zajednice koje iz inostranstva primaju
besplatno za humanitarne svrhe lekove, sitne medicinske instrumente, ortopedska pomagala,
sanitetski materijal, hranu i bezalkoholna pića, tekstilne proizvode, obuća i dečije igračke.

Utvrđivanje iznosa carine i drugih uvoznih dažbina

Po izvršenju pregleda robe carinarnica obračunava carinu i druge uvozne dažbine. Na robu koja se
uvozi carinarnica utvrđuje iznos carine koji treba da plati carinski obeznik tako što na utvrđenu
vrednost robe (carinsku osnovicu) primenjuje odgovarjuće stop iz carinske tarife.
U postupku carinjenja pored carine utvrđuje se iznos koji treba da plati obvezni na ime drugih uvoznih
dažbina:
 Dažbina za carinsko evidentiranje
 Posebne takse na uvezenu robu
 Posebne dažbine za izravnanje poreskog opterećenja
 Posebne dažbine za uvoz poljoprivrednih proizvoda.

Naplata carine i drugih uvoznih dažbina

Podnosilac carinske deklaracije nemože podići robu ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih
uvoznih dažbina. Savezna vlada je ovlašćena da može propisati uslove za podizanje robe ispod
carinskog nadzora posle carinskog pregleda pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina.
Podnošenje garancije
Carinski obveznik može podići robu posle izvršenog pregleda a pre uplate carina ako kod nadležne
službe društvenog knjigovodstva i savezne uprave carina podnese garanciju osnovne ili udružene
banke. Ovu garanciju može da se podnese i organizacija udruženog rada koja se u carinskom postupku
pojavljuje kao punomoćnik carinskog obveznika (špediter).
Podizanje robe ispod carinskog nadzora
Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina preko elektronskog računskog centra
ovaj način obračunavanja carine i drugih dažbina vrši se po uvoznim carinskim deklaracijama koje u
rubrici „način plaćanja carinskih dažbina“ imaju oznaku „opšti nalog za prenos“ sa šiframa 1 ili 8
po završenoj elektronskoj obradi podataka i obračunavanju carine za svaki račun po kojem se izvršen
obračun popunjava se virmanski nalog, u koji se upisuje iznos obračunatih dažbina, naziv i broj računa
na koji treba uplatiti proračunate uvozne dažbine, kao i podaci o broju carinske deklaracije, carinskoj
ispostavi kod koje je carinjena roba, broj računa i šifra carinskog obveznika.
Carinski obveznik, dužan je da uplati proračunate dažbine u roku od 3 dana od prijema računa.
Obračun i naplata carine i drugih uvoznih dažbina kod carinarnice odnosno carinske ispostave
Ako se dažbine ne obračunavaju preko elektronskog računskog centra, ova radnja vrši se kod carinske
ispostave. U tom slučaju u carinskoj deklaraciji u rubrici 25 upisuje se oznaka 7.
Naplata carine i drugih uvoznih dažbina od pravnih lica
Uplata dažbina pravnih lica može se izvršiti polaganjem čeka ili uplatom putem opšteg naloga za
prenos (virmanski nalog), koji je overila služba društvenog knjigovotstva. Roba se može podići odmah
posle predaje overenog naloga uz obrazac 20 carinarnici.
Naplata carine i drugih uvoznih dažbina od fizičkih lica
Fizička lica plaćaju dažbine opštom uplatnicom ili čekom može i u gotovm novcu. Pri tom se podnosi
deklaracija (obrazac II).

Posebni postupci carinjenja robe

Carinjenje brodova nabavljenih u inostranstvu
Brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu mogu se privredno iskorišćavati i pre dolaska u
teritorijalne vode naše zemlje. Njihova registracije u tom slučaju sprovodi se na osnovu privremenog
plovidbenog lista koji izdaje diplomatsko tj konzularno predstavništvo u inostranstvu. Dobijanjem tog
lista brod stiče državnu pripadnost a tim i pravo da vije nacionalnu zastavu. Rok za podnošenje
deklaracije o uvozu je 10 dana.

Carinjenje robe prodate s konsignacionog skladišta

Deklaraciju za konačno carinjenje robe podnosi držalac konsignacionog skladišta ili lice koje je on
ovlastio najmanje u 5 primeraka, od kojih dva zadržava carinarnica, jedan se dostavlja narodnoj banci
republike tj autonomne pokrajine, a dva predaje podnosiocu deklaracije.
Uvozna carinska deklaracija za konačno carinjenje konsignacione robe podnosi se carinarnici u roku od
15 dana od dana podizanja robe iz konsignacionog skladišta

Glava 2

Naknadna naplata i povraćaj plaćene carine

Postupak naknadne naplate, odnosno povraćaja plaćene carine i drugih uvoznih dažbina po čalnu 136
carinskog zakona predstavlja reviziju ranije sprovedenog postupka carinjenja robe. Ovaj postupak se
sprovodi samo na osnovu činjenica koje su utvrđene u ranije vođenom postupku carinjenja robe.
Naknadna naplata carine i drugih uvoznih dažbina
Ako carinarnica na osnovu podataka iz dokumentacije utvrdi da je obračun carine i dažbina izvršen u
manjem iznosu, dužna je da po službenoj dužnosti donese rešenje o naknadnoj naplati carine i drugih
uvoznih dažbina. Rok za donošenje rešenja je šest meseci od dana plaćanja carine. Ovaj postupak neće
biti vođen ukoliko je iznos manje plaćenih dažbina manji od 10 USD.
Povraćaj plaćene carine i drugih uvoznih dažbina po članu 136.
U slučaju kada carinarnica utvrdi iz dokumentacije da je obračun dažbina pogrešno izvršen u većem
iznosu u odnosu na stanje robe dužna je da po službenoj dužnosti povrati više plaćenu carinu i dažbine.
Rok za donošenje rešenja je 6 meseci od plaćanja carina.

Glava 3

Prinudna naplata carine

Prinudna naplata vrši se propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova ako je carinski obveznik
preduzeće. Od građana carinskih obveznika prinudna naplata vrši se po propisima o prinudnoj naplati
doprinosa i poreza od građana.
Prinudna naplata sprovodi se na osnovu sledećih odluka:
- izvršno rešenje carinarnice
- deklaracija po kojoj je izvršeno carinjenje ako podnosilac deklaracije nije u propisanom roku
podneo prigovor
 - obračun carinskih i drugih uvoznih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom
izvršenosti.

glava IV

vraćanje u inostranstvo uvezene robe koja nije predata carinskom

obvezniku
u zahtevu koji se podnosi carinarnici za vraćanje uvezene robe u inostranstvo ne moraju se navoditi
razlozi.Zahtev se podnosi u pismenoj formi carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi. Ako je za
robu plaćena carina i druge uvozne dažbine, carinarnica je dužna po vraćanju robe u inostranstvo vrati
podnosiocu zahteva uplaćenu carinu i dažbine.

Vraćanje uvezene robe u inostranstvo koja je bila predata carinskom

obezniku
Roba se može vratiti u sledećim slučajevima:
- ako je za vreme trajanja garantnog roka utvrđeno da ne odgovora ugovorenim uslovima
- ukoliko i bez ugovorenog garantnog roka roba ne odgovara ugovorenim uslovima
- kada strana firma, šalje drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara
vrednosti robe
- ako se mašine, aparti i ostali uređaji vraćaju zbog propisa
- kada se sirovine, reprodukcioni materijal i delovi za ugraćivanje koji su bili uvezeni privremeno
za izvođenje investicionih radova stranom izvođaču.
- Ako strani izlagač iz zemlje u razvoju ne proda predmete koji su bili izloženi na međunarodnom
sajmu.

Glava V

Izvozno carinjenje
U našem carinskom sistemu nije propisana obaveza plaćanja carine za robu koja se izvozi. Logično je
da se izvoz robe stimuliše raznim merama a ne da se dodatno ograničava izvoznim carinama. Svrha
izvoznih carina je da se obezbedi tačnost podataka o nekoj robi koja se prati u spoljnojtrgovinskoj
razmeni, da se osigura sprovođenje propisa kojima se reguliše režim izvoza robe. Posebno treba istaći
da se izvozim carinjenjem obezbeđuje i pouzdana dokumentacija za ostvarivanje određenih prava u
vezi sa izvozom robe.

Glava VI

Prevoz robe
Preko carinskog područja zemlje nemože se prevoziti roba čiji je uvoz zabranjen.
Cigarete, alkoholna pića i drugi proizvodi koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatrajau monopolskim
proizvodima, kao i oružje, municija, eksploziv i opojne droge mogu se prevoziti preko carisnkog
pograničnog pojasa na moru samo brodovima koji saobraćaju na redovnim linijama u međunarodnom
saobraćaju.
Roba u provozu vozar je dužan da preveze do izlazne carinarnice i da toj carinarnici preda prevoznu
ispravu koju je prethodno predao ulaznoj carinarnici odnosno koju mu je izdala ulazna carinarnica.
Izlazna carinarnica je dužna da zadrži robu ako utvrdi da je izmenjena, odnosno da je u pitanju druga
vrsta robe i da je čuva do okončanja postupka.

Prevoz domaće robe iz jednog u drugo domaće mesto u domaćoj zemlji

preko inostranog carinskog područja.
Kao carinska roba smatra se i domaća roba koja se prevozi iz jednog u drugo mesto u našoj zemlji
preko inostranog carinskog područja. Stoga i ova roba mora biti pod carinskim nadzorom.
Izlazna carinarnica stavlja na robu carinska obeležja, roba se po pravilu upućuje propratnicom.
Ulazna carinarnica upoređuje robu koja je na propratnici i ukoliko se slaže dozvoljava podizanje robe
sa carinskog nadzora, a o tome obavestava izlaznu carinarnicu. Ako se utvrdi neslaganje, u prisustvu
vozara se satavlja zapisnik i roba zadržava do okončanja postupka.

Glava VII

Privremeni uvoz i izvoz robe

Roba se može privremeno uvoziti, odnosno izvoziti stim da se vraća u promenjenom ili
nepromenjenom stanju. Ova podela je veoma značajna kako s gledišta pravilnog postupka koji se
sprovodi nad privremeno uvezenom tj izvezenom robom tako i sa stanovišta efekta koji se njom postižu
ako se roba vraća u promenjenom stanju.
Privremeno uvezena roba nalazi se pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do
njenog vraćanja u inostranstvo. Ova roba se po pravilu može vratiti samo preko carinarnice koja je
odbrila privremeni uvoz.

Pravni osnov za privremeni uvoz i izvoz robe

Treba istaći međunarodne konvencije koje regulišu određana pitanja u oblasti privremenog uvoza i
izvoza pojedine robe. Tu naročito treba istaći:
- Carinsku konvenciju o privremenom uvozu ambalaže
- Carinsku konvenciju o privremenom uvozu opreme
- Carinsku konvenciju o olakšicama uvoza robe za izložbe ili za upotrebu na izložbama,
sjmovima kongresima i sličinim manifestacijama
- Carinsku konvenciju o karnetima ATA za privremeni uvoz robe
- Konvenciju o fiskalnom režimu drumskih motornih vozila koja vrši međunarodni transport
putnika
Rok za privremeni uvoz robe određuje uredba o privremenom uvozu i izvozu robe. Za najveći broj
slučajeva taj rok iznosi do šest meseci, uz mogućnost produžetka posla privremenog uvoza, za
produžavanje rokova nadležna je carinarnica.

Polaganje obezbeđenja za privremeno uvezenu robu

Na ime obezbeđenje podnosioci deklaracije su obavezani da plate iznos u vrisini obračunate carine i
drugih dažbin. Umesto toga mogu podneti garanciju ovilašćene banke u visini tog uloga.
Obezbeđenje se neće naplaćivati za:
- Robu radi opravke
 - Robu radi ispitivanja, prikazivanja ili vršenja proba ako je inostrani vlasnik robu dao bez
naknade i na određeno vreme
- Robu radi izlaganja na mešunarodnim sajmovima, izložbama i drugih priredbama, robu koja je
predmet izložbenih prostorija.
- Životinje, instrumente, rekvizite i druge predmete, ako su namenjeni održavanju kulturno-
umetničkih, sportskih i drugih priredba, odnosno za snimanje filmova.
- Ablažu, tovarni i zaštitni pribor isl koji su namenjeni dopremanju ili otpremanju robe po
duslovom da su inostrano vlasništvo.
- Tehnička dokumentacija
- Osnovna sredstva namenjena otklanjanju posledica epidemija i nepogoda.
- Mašine, aprati, uređaji, instrumenti, alat, specijalna prevozna sredstva i plovila kao i za njihove
rezervne delove koji se ne proizvode u našoj zemlji ako su namenjeni za istraživanje nafte i
gasa, uglja i mineralnih i neminrealnih sirovina(metala i nemetala)
- Jahte, jedrilice i druge plovne objekte, s pripadajućim plivajućim vezovima i priborom za
sidrenje ako su namenji sportu i razonodi i ako ih uvozi sportsko društvo registrovno za
obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahti, jedrilica i drugih objekata.
- Robu koju privremeno uvoze fizička lica

Novac od obezbeđenja se vraća uplatiocu pod sledećim uslovima:

- Da je roba vraćena u inostranstvo
- Da je vraćena ista roba koja je uvezena
- Da je robu vratio uvoznik koji je privremeno uvezao ili lice koje je on ovlastio.
Zahtev za vraćanje obezbeđenja može se podneti najkasnije u roku od jedne godine od kad je roba
vraćena u inostranstvo. Po isteku tog roka obezbeđenje se uplaćuje u korist budžeta federacije kao
vanredni prihod.

Carinska konvencija o karnetu ATA za privremeni uvoz robe

Radi sprovođenja jedinstvenog postupka za privremeno oslobađanje od plaćanja carine za robu koja se
privremeno uvozi na osnovu carinske konvencije u privremenom uvozu stručne opreme i druge opreme
svaka država koja je prihvatila carinsku konvenciju o karnetu ATA prima karnete ATA umesto svojih
nacionalnih dokumenata.
Roba koja je namenjena za prerade ili opravku ne može se uvoziti po karnetu ATA. Ovaj karnet nemože
se izdavati na rok duži od jedne godine
Carinske administracije u preko 58 zemalja sveta su prihvatile ATA karnet kao garanciju da će sve
carine i takse biti plaćene ako se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa pravilima za
njeno korištenje.
Uputstvo za primenu konvencije o karnetu ATA
Karnet ATA zamenjuje uvoznu carinsku deklaraciju odnosno prijavu, kao i sva ostala dokumenta
predviđena za izvoz ili uvoz robe ili uzoraka.
Na prednjoj strani navode se:
- Broj karneta
- Udruženje izdavača karneta – naziv međunarodne organizacije garanta
- Rok važnosti
- Naziv i adresa organizacije izdavača karneta
- Ime i adresa nosioca karneta
- Ime zastupnika
- Predviđena namena robe
- Države u kojima karneti važe
- Datum izdavanja
- Potpis nosioca karneta i ovlašćenog službenika udruženja izdavača
- Overa carinskih vlasti zemlje polaska o izvršenoj kontroli i evidentiranju

Na poleđini
- Spisak robe ili uzoraka sa podacima: redni broj, trgovački naziv robe, obeležja i brojeve, broj
koleta ili uzoraka, težinu ili količinu, vrednost, zemlju porekla i carinska obeležja, ukoliko su
stavljena.

Na unutrašnjoj strani zadnje korice

- Objašnjenje o upotrebi karneta
- Znak međunarodnog biroa za informacije trgovinskih komora
U karnet su umotane žute, bele i plave liste.
Žute liste (izlazni list o ponovnom uvozu) namenjene su carinskim organima zemlje iz koje su robaili
uzorci privremeno izvezeni i za koje je uslvljeno da budu u određenom roku vraćeni u zemlju izvoza.
Bele liste (ulazni list i list o ponovnom izvozu) namenjene su za upotrebu u zemljama privremenog
uvoza prilikom uvoza i izvoza iz njih)
Plave liste(provozni list) namenjene su carinskim organima u zemlji provoza.
Sve liste sastoje se od kupona, koji se zadržava nakon izvršenog carinskog pregleda kod izvoza,
provoza, uvoza, ponovnog izvoza i uvoza i od talona koji ostaje u karnetu.

Glava VIII

Carinski postupak u potničkom prometu

Uvodne napomene
potreba za brži i pojednostavljeniji postupak našla je svoj osnov u vleikoj frekvenciji putnika.
Karakteru robe koji sobom nose, kao i svrsi njihovog ulaza, tj izlaza iz zemlje. Putnik je strano ili
domaće fizičko lice koje najčešće putuje u turističke svrhe, a roba koju tom prilikom nose najčešće
nema komercijalni karakter.
Kao stranke u carinskom postupku u putničkom prometu pojavljuju se fizička lica povodom čijih
zahteva se vodi postupak.
Osnovna dužnost putnika jeste da pri prelasku carinske linije prijavi svu robu koju sobom nosi.
Prijavljuje se usmenim putem a na zahtev carinskog radnika pokazuje se sva roba kao i predmeti ličnog
prtljaga. Izuzetno na zahtev carinika putnik upisuje prijavljenu robu u obrazac – prijava robe koju
putnik sa sobom nosi (obrazac 10)
Robu koju putnik unosi iz inostranstva za potrebe svog domaćinstva carini ulazna carinarnica po
skraćenom ili redovnom postupku. Pod predmetima ličnog prtljaga domaćih i stranih putnika smatra se
obuća, odeća, pribor za održavanje higijene, kao i namirnice u količinama koje su potrebne. Kao lični
prtljag smatra se i jedna šteka cigareta, flaša žestokog alkoholnog pića i jedno do tri pakovanja leka u
kom slučaju nije potrebno posedovanje lekarskog recepta.
Predmeti ličnog prtljaga bezuslovno su oslobođeni plaćanja carinskih dažbina.

Carinjenje robe u putničkom prometu

Po skraćenom postupku carini se roba koju putnik unosi iz inostranstva a nemnjena je za korišćenje u
sopstvenom domaćinstvu čija ukupna vrednost ne prelazi protivuvrednost iznosa od 3000 USD ne
rečunajući vrednost robe na koju se primenjuju povalstice.
Obračun uvoznih dažbina
- Ime i prezime putnika, adresa, broj putne isprave
- Vrednost robe
- Iznos carinskih i drugih dažbina
- Mesto i datum izdavanja obračuna
- Potpis carinskog radnika i putnika.

Domaći putnic
Prilikom odlaska u inostranstvo putnik mora da prijavi sve stvari osim ličnog prtljaga kojie privremeno
iznovozi. Putnik dobija obrazac sa popisanim stvarima koji će mu služiti kao dokaz prilikom povratka
iz inostanstva.
Ukoliko se domaći državljanin nalazi u inostranstvu po osnovu rada ili boravka, može prilikom dolaska
da pored ličnog prtljaga unesu i sve druge predmete koji su im potrebni dok se nalaze u domaćoj
zemlji. U putnoj ispravi putnika na strani za zabeleške carinski randik stavlja zabelešku „privremeno
uneo robu“ skraćeno (PUR), upisuje datum uvoza i stavlja potpis. Putnik je dužan da robu vrati u
inostranstvo i da spisak preda izlaznoj carinarnici koja poništava zabelešku PUR u putnoj ispravi
pečatom i potpisom.
Ukoliko putnik ne poseduje sve stvari koje je privremeno uneo, prilikom izlaska iz zemlje sastavlja se
zapisnik o spoljnotrgovinskom prekršaju i pokreće se postupak carinjenja po službenoj dužnosti.

Strani putnici
Strani putnici imaju pravo uvoza predmeta koji nisu namenjenji za preprodaju kao i domaći putnici pod
istim uslovima i u istom vrednostnom limitu. Carinjenje se vrši po skraćenom postupku i redovom
postupku stim što se ne primenjuje stopa od 15%
Ako se uvoze stvari koje će biti korišćene za vreme boravka u našoj zemlji potrebo je prijaviti
carinarnici (obrazac 13)
Strani putnici (naučnici, lekari, inženjeri, snimatelji, monteri i drugi stručnjaci) koji iz inostranstva
sobom unose sprave, instrumente, alat, i slično koji će im za vreme privremenog boravka u zemlji
služiti završenje ugovorenih poslova, dužnisu ukoliko ne poseduju karnet ATA da za takve predmete
sačine spisak u dva primerka koji će sadržati: ime i prezime putnika, prebivalište, broj isprave i vrstu,
količinu, kao i vrednost predmeta koje unose.

Motorna vozila
Drumska teretna vozila s redovnom stranom registracijom evidentiraju se stavljanjem zabeleške u
putnoj ispravi putnika „privremeno uvezao robu – motorno vozilo“ skraćeno PUR-M. Upisuje se datum
i stvalja potpis carinskog radnika. Prilikom odlaska su dužni da izvezu to isto vozilo.
Moguće je ostaviti vozilo pod carinskim nadzorom pod određenim uslovima: opravka vozila, teža
bolest putnika čije je vozilo.
Putnička vozila sa privremenim registracijskim oznakama (ZOOL, IT) kojim domaći putnici ulaze u
našu zemlju podleže propisima o redovnom uvozu. Ova vozila moraju da se prijave carinarnici sa
njihovom deklaracijom. Ukoliko ovakvim vozilima dolaze strani putnici, carinarnica ne evidentira
ulazak u zemlju, a njihovu kontrolu obavljaju organi unutrašnjih poslova.

Postupak sa robom čiji je uvoz zabranjen

Obaveza carinarnice je da rešenjem naredi vraćanje zabranjene robe u inostranstvo u roku od 48 časova
uz naznaku da će se roba oduzeti ukoliko se u predviđenom roku to ne uradi. (diverzioni i propagadni
materijal, pornogafske publikacije, opojne droge, stoka i stočni proizvodi...)
Carinsko-Upravni postupak.......................................................................................................................1
Carinjenje uvozne robe..........................................................................................................................1
Podnošenje i prijem deklaracije.............................................................................................................2
Pregled robe...............................................................................................................................................4
Prava podnosioca isprava za carinjenje.................................................................................................6
obaveze podnosioca isprava za carinjenje.............................................................................................6
privremeno utvrđivanje podataka o robi................................................................................................6
Sukcesivno carinjenje opreme...............................................................................................................7
Carinjenje robe bez podnošenja uvozne carinske dekalracije................................................................7
Utvrđivanje iznosa carine i drugih uvoznih dažbina..........................................................................8
Naplata carine i drugih uvoznih dažbina...........................................................................................8
Posebni postupci carinjenja robe.......................................................................................................9
Glava 2.......................................................................................................................................................9
Naknadna naplata i povraćaj plaćene carine..........................................................................................9
Glava 3.......................................................................................................................................................9
Prinudna naplata carine..........................................................................................................................9
glava IV....................................................................................................................................................10
vraćanje u inostranstvo uvezene robe koja nije predata carinskom obvezniku...................................10
Vraćanje uvezene robe u inostranstvo koja je bila predata carinskom obezniku.................................10
Glava V....................................................................................................................................................10
Izvozno carinjenje................................................................................................................................10
Glava VI...................................................................................................................................................10
Prevoz robe..........................................................................................................................................10
Prevoz domaće robe iz jednog u drugo domaće mesto u domaćoj zemlji preko inostranog carinskog
područja................................................................................................................................................11
Glava VII..................................................................................................................................................11
Privremeni uvoz i izvoz robe...............................................................................................................11
Pravni osnov za privremeni uvoz i izvoz robe.........................................................................................11
Polaganje obezbeđenja za privremeno uvezenu robu..............................................................................11
Carinska konvencija o karnetu ATA za privremeni uvoz robe.............................................................12
Glava VIII................................................................................................................................................13
Carinski postupak u potničkom prometu.............................................................................................13
Carinjenje robe u putničkom prometu.............................................................................................14
Domaći putnic......................................................................................................................................14
Strani putnici........................................................................................................................................14
Motorna vozila.....................................................................................................................................14
Postupak sa robom čiji je uvoz zabranjen............................................................................................15