Seminarski rad

Finansijska Trzista

Bojan Ugrenic

Br. Indexa 3CL/0091/08

1
 Sadrzaj

1. Primarno trziste I donosenje odluka preduzeca o inicijalnoj javnoj ponudi……….…..3

2. Proces inicijalne javne ponude akcija……………………………………………….....4
3. Potcenjenost I precenjenost cene akcija inicijalne javne ponude…………………...…5
4. Determinante utvrdjivanja cene akcija inicijalne javne ponude…………………...…..5
5. Sekundarno trziste akcija………………………………………………………...….....6
6. Berze, oblici trgovine i berzanski ciklus.........................................................................6
7. Organizacija poslovnih aktivnosti na berzi……………………...……………………..7
8. Proces trgovanja i transakcije na berzama……………………...………………….......8
9. Kotacija trzista akcija i indeksi trzista akcija…………………………….………...…..8
10. Indeksi Beogradske berze……………………………………………………………..9
11. Trzisna mikrostruktura i finansijske strategije trgovanja akcijama………………….10
12. Procena vrednosti akcija: cena – zarada i model dividendnog diskonta….…………10
13. Teorija racionalnih ocekivanja………………………………………………….……11
14. Hipoteza efikasnog finansijskog trzista – primena racionalnih ocekivanja
u funkciji formiranja cene HOV……………………………………………….……11
15. Dokazi, upotreba I znacaj hipoteze efikasnosti finansijskog trzista…………………11
16. Rizik i beta koeficijent akcija………………………………………………………..12
17. Merenje performansi akcije pomocu indeksa………………………………………..12

2
 Primarno trziste i donosenje odluke preduzeca o inicijalnoj
javnoj ponudi akcija

1. Primarno trziste i alokacija kapitala. Na primarnim trzistima korporacije

prikupljaju sredstva putem novih emisija akcija. Nove HOV se prodaju pocetnim
investitorima u zamenu za sredstva koje kompanije i druge ekonomske jedinice koriste za
razvojne projekte. Vecina transakcija primarnog trzista se obavlja pomocu investicionih
banaka.
Primarno trziste je trziste na kojem korporacije prikupljaju sredstva putem novih
emisija HOV.
Investiciona banka organizuje prodaju prvobitno emitovanih akcija na primarnom
trzistu uz pomoc cvrstog garantora – preduzimaca emisje ili na osnovu prodaje po
postignutoj trzisnoj ceni. Kod cvrstg preuzimanja emisije, investiciona banka kupuje
akcije od emitenta po zagarantovanoj ceni i ponovo ih prodaje investitorima po visoj
ceni. Razlika izmedju bruto i neto cene predstavlja raspon, spred ili marzu investicione
banke, kao nadoknadu za troskove i rizik koji je imala oko emisije.
Pravo prioriteta ili prece kupovine je pravo postojecih akcionara, da se prvo njima
moraju ponuditi nove akcije i da pri tome zadrze svoj proporcionalni udeo u korporaciji.
Trziste akcija ima vaznu ulogu pri alokaciji kapitala. Sektori ekonomije u kojima
je prinos od akcija visi, mogu jednostavnije da prikupe novi capital za investiranje.
Imajuci ovo u vidu, trziste akcija ce biti efikasnije u raspodeli kapitala ukoliko trzisne
cene tacno odrazavaju investicione mogucnosti unutar industrije.

2. Donosenje odluke da se izadje u javnost. Mnogi ekonomisti veruju da

relativno likvidna trzista hartijama od vrednosti i aktivna trzista sa novim emisijama
obezbedjuju konkurentnu prednost u odnosu na mlada preduzeca u svakoj nacionalnoj
ekonomiji.
a) Objasnjenje ciklicnosti sa stanovista traznje i ponude. Sa stanovista traznje i
ponude, postoje dve vrste objasnjenja ciklicne prirode inicijalne javne ponude. Sa
stanovista traznje, postoje periodi kada narocito velike broj novih kompanija, kojima nije
svojstveno da mogu da pribave sredstva pod narocito velikim uslovima, imaju
investicione projekte koje je potrebno finansirati.
b) Beneficije od izlaska u javnost. Brojni su razlozi zbog kojih preduzeca izlaze
u javnost. Kompanije moraju biti u stanju da se izbore za povoljnije uslove na javnim
trzistima. Biti javan znaci da vlasnik osnivac, investitori i postojeci i novi menadzeri
mogu da isplate potrazivanja za svoju kompaniju i obezbede diversifikaciju za svoje
portfolije. Dodatna prednost izlaska u javnost je u tome sto cene akcija na javnom trzistu
obezbedjuju menadzerima kompanije vredan izvor informacija.

3
 Proces inicijalne javne ponude akcija

1. Faze procesa inicijalne javne ponude akcija. Proces promovisanja preduzeca

na javnom trzistu HOV je duzi proces, koji obicno zahteva nekoliko meseci rada. Kada
preduzece izlazi u javnost da prikupi sredstva, priprema registracijsku izjavu koja
obuhvata informacije o prirodi poslovanja kompanije. Istovremeno se priprema i
preliminarni prospeckt za javnu ponudu. Zatim SEC, ako nema primedbi na izjavu,
registruje emisiju, a ako ima – emitent to otklanja u vremenu cekanja. Potom se odredjuje
cena akcije, stampa sluzbeni prospect i dostavlja potncijalnim investitorima, kad pocinje
prodaja akcija.

2. Registracijska izjava. Ona obuhvata informcije o prirodi poslovanja kompanije

emitenta akcija, odnosno potpisnici izjave su zakonski obavezani da obezbede da izjava o
registraciji sadrzi sve materijalne dokaze i informacije o preduzecu i HOV koje ce se
izdati javnosti: Podpun opis posla preduzeca, proizvodi, planovi, kljucne odredbe i
karakteristike HOV koje ce se izdati, moguci rizik vezan HOV koje ce se izdavati i
pozadinu menadzmenta. Kada bi se izostavila materijalna informacija to bi znatno
promenilo i uticalo na vrednost preduzeca. Preliminarni prospect je slican registracijskoj
izjavi ali se distribuira potncijalnim kupcima vlasnickih udela. Po zadovoljenju
kriterijuma za registracijsku izjavu, SEC registruje emisiju. U tom trenutku emitent i
njegova investiciona banka odredjuju konacnu cenu akcije i stampaju sluzbeni prospect.
Nakon izdavanja prospekta, obicno dan nakon registracije, akcije se mogu prodavati.

3. Registracija unapred. Registracijom unapred korporacije mogu ispuniti SEC –e

zahteve, podnosenjem jedne registracijske izjave, koja se naziva master registracijska
izjava. Ona omogucava kompanijama da izadju u javnost u uslovima kada planiraju da
ponude vise emisija akcija tokom naredne dve godine. Registracija unapred dozvoljava
korporacijama brz pristup HOV, bez ponovljenog uspostavljanja registracionog procesa.
Ovo je blagotvorno za korporacije, emitente akcija, a potencijalin kupci moraju da znaju
da su informacije odkrivene o odlozenoj registracije uvek azurirane i stoga ne mogu imati
negativne refleksije na status kompanije tokom perioda registracije unapred.

4. IPO HOV u Srbiji. HOV se izdaju javnom ponudom, uz objavljivanje

prospekta za distribuciju HOV i upucivanje javnog poziva za upis i uplatu HOV.
Izdavalac HOV podnosi Komisiji za HOV sledeca dokumenta: zahtev za davanje
odobrenja prospekta za distribuciju HOV, odluku izdavaoca o distribuciji HOV, prospekt,
javni poziv za upis i uplatu HOV, osnivacki akt izdavaoca, resenje o upisu u sudski
registar, finansijske izvestaje i izvestaje o reviziji, potvrdu banke o stanju na racunu,
saglasnost nadleznog organa – ako je to predvidjeno i drugo po potrebi. Prospekt za
izdavanje HOV je pisani javni document koji sadrzi sve relevantne podatke koje
investitoru omogucavaju jasan uvid u ekonomski, pravni i finansijski polozaj izdavaoca
HOV, tj. njegove poslovne mogucnosti, kao i prava i obaveze na koje se prospekt odnosi.

4
 Podcenjenost i precenjenost cene akcije inicijalne javne
ponude

1. Podcenjenost cene akcija. Citav niz cinilaca utice da cene akcija inicijalne
javne ponude budu manje trzisno interesantne. Na primer, odredjivanje cena inicijalne
javne ponude akcija ispod trzisnih cena povecava troskove javne prodaje akcija, sto neke
kompanije moze da odvrati od izdavanja akcija za javnu prodaju.

2. Precenjenost cene akcija. Postoje dve vrste investiotora: informisani i

neinformisani investitori.
- Informisani investitori znaju stvarnu cenu akcija, a do tog saznanja su dosli
verovatno preko veoma skupog istrazivanja. Oni ce, stoga, dati nalog za kupovinu akcija
iz inicijalne javne ponude samo ako je cena tih akcija niza od realne.
- Neinformisani investitori ne poznaju pravu cenu akcija i daju nalog za kupovinu
svih vrsta akcija iz javne ponude. Njima ce, nazalost, pripasti 100% nezeljenih,
precenjenih vrsta akcija, i tek delic atraktivnih udarnih akcija sa cenom nizom od realnih.

Determinante utvrdjivanja cene akcija inicijalne javne ponude

1. Cene ponude akcija pri IPO. Vodeci podpisivac, garantor, mora da odredi cenu
ponude po kojoj ce akcije biti ponudjene (IPO). Cene koju su investitori voljni da plate
po akciji je pod uticajem preovladjujuceg trzista i industrijskog stanja doticne ekonomije.
Pre nego sto preduzece izadje u javnost, ono pokusava da formira cenu akcija koja ce biti
prihvacena. Ako su akcije sustinski ispod trzisne cene, kompanije primaju manji iznos
prihoda od inicijalne javne ponude negosto zasluzuju, i obrnuto.

2. Transakcijski troskovi. Transakcijski troskovi za kompanije – emitente akcija

su razliciti, ali su obicno 7% od kreiranih novcanih sredstava.

3. Uloga i napori garantora da obezbede stabilnost cena. S obzirom na to da

IPO pretpostavlja primenu visokostrucnih i usko specijalizovanih znanja, neophodno je
ostvariti blizu saradnju i specijalizovanih insvesticionih institucija, investicionih banaka.
Banke i berzanski posrednici dobijaju funkicije kao sto su: garancija uspesnog plasmana,
konsalting usluge, marketing itd.

4. Strategija brze kapitalizacije i prodaje akcije. Neki investitori koji znaju za

neobicno visoke inicijalne prinose u IPO-u, pokusavaju da kupe akcije po njihovoj ceni
ponude i prodaju ih ubrzo posle toga. Ova strategija se odnosi na flipping. Investitori koji
se angazuju u flipping nemaju nameru da investiraju u preduzece za duzi vremenski
period. Jednostavno su zainteresovani za kapitalizovanje pocetnog profita, sto se dogadja
u mnogim inicijalnim javnim ponudama.

5
 Sekundarno trziste akcija

Ponuda akcija na sekundarnom trzistu je ponuda akcija neke od kompanija

cijim se akcijama vec jednom izdatim trgovalo, tj. ponovo kupuje i ponovo prodaje.
Prilikom transakcija na sekundarnom trzistu akcija, razmenjuju se sredstva izmedju
prodavca i kupca, obicno uz posredovanje brokera HOV ili kompanija. Sekundarno
trziste akcija je trziste na kojem se jednom izdatim akcijama trguje, ponovo kupuje i
prodaje.

Berze, oblici trgovine i berzanski ciklus

1. Berze su milje na kome se trguje dugorocnim finsijskim instrumentima.

Obicno su u vlasnistvu drzave ili ucesnika u trgovini, i u osnovi obezbedjuju trgovinu
akcijama i dugorocnim obveznicama. Berze omogucavaju kupoprodaju akcija u formi
aukcije. Kupoprodajom akcija one obezbedjuju kontinuitet sredstava. U tom smislu,
isticemo osnovna obelezja berzanskog poslovanja: berze obezbedjuju kontinuitet trzista,
berzama se podstice privredna aktivnost i efikasnost, na berzi se ispituje i utvrdjue
vrednost HOV, prometom akcija se vrsi promet vlasnickih i upravljackih prava nad
korporacijama, kontrola akcionara nad menadzerima, berze omogucavaju seljenje
kapitala u profitabilnije grane i preduzeca, na berzama se trguje anonimno, integracije i
povezivanje velikih berzi. Berza je posrednicka organizacija koja obezbedjuje prostorna,
tehnicka i druga sredstva. Ona daje pregled ponude i traznje dobara i finansijskim
instrumentima.

2. Oblici trgovanja na berzi. Prema obliku trgovine berze mogu biti organizovane
kao aukciono trziste kontinuirano trziste.
- Aukciono trziste. To je oblik trgovine na kome se nalozi klijenata kupovine i
prodaje grupisu i izvrsavaju simultanu uz formiranje jedinstvene cene.
- Kontinuirano trziste. To je oblik kupoprodaje finansijskih instrumenata tokom
citavog radnog dana berze.

3. Berzanski ciklus. Trgovina na berzi obuhvata tri faze: prva faza, koja se
realizuje van berze, a ostvaruje se izmedju investitora i berzanskog posrednika – clana
berze. Druga faza, podrazumeva realizaciju kupoprodajnih naloga na berzi i utvrdjivanje
cene finasijskog instrumenta. Treca faza, predstavlja obracun van berze, tj. u zvanicnoj
instituciji, gde se obavlja saldiranje (obracun) i placanje izvrsene kupoprodaje, uz prenos
novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzaskih posrednika. Objedinjene, ove
tri faze se nazivaju berzanski ciklus.

6
 Organizacija poslovnih aktivnosti na berzi

1. Organizacija berze. Svaka organizovana razmena HOV podrazumeva trgovacki

proctor, parket, elektronski milje, na kome berzanski trgovci izvrsavaju transakcije za
svoje klijente. Njujorska berza je najveca i kontrolise 80% vrednosti svih organizovanih
berzi u Americi. Pojedinacni investitori ili kompanije koje kupuju mesta, sedista ili boks
na berzi, dobijaju prava da trguju HOV. Postoji 1336 sedista u NYSE. Cena sedista u
NYSE je prekoracila 1 milion $, a od 1995- 2004 godine cena je bila 2,3 miliona $.

2. Listing, obracun transakija – depo institucije i dematerijalizacija finansijskih

instrumenata.
a) Listing. NYSE namece odredjene zahteve korporacijama cije su akcije na
njihovoj listi, kao sto su: minimalan broj listiranih akcija, minimalna visina zarada, tok
novca i prihod iz skorasnjeg vremenskog perioda.

b) Realizacija kupoprodajnih operacija je zavrsna faza berzanskog ciklusa.

Obavlja se na berzi van trgovackog podijuma. Obracun ili kliring, odnosno izvrsenje,
predstavlja aktivnosti uporedjivanja i potvrdjivanja zakljucenih kupoprodajnih operacija
na trzistu i njihovo izvrsenje preko transfera finansijskih instrumenata na kupca, a
novcanih sredstava na prodavca.

3. Kasnije trgovanje koje obezbedjuju berze. NYSE, AMEX i NASDAQ danas

imaju kasniju trgovacku sednicu koja se dogadja posle redovnih sati rada.

4. Stalno – 24-casovno trgovanje i on-line trgovanje. Glavna trzista akcija se

otvaraju u 9.30 casova, i zatvaraju 16.30 casova. Alternativne elektronske komunikacione
veze nudi trgovanje nekim akcijama kojima se trgovalo na velikim trzistima akcija.
Velike berze kao sto je NYSE planiraju da produze radno vreme u trajanju od 24 casa
dnevno. Trgovanje on-line putem interneta je postalo najatraktivnije i sa najvecim rastom
u pruzanju finansijskih usluga.

7
 Proces trgovanja i transakcije na berzama

Trgovanje i transakcije na berzama. Svaka akcija ima posebnog staratelja trzista

(market maker), tzv. strucnjaka. Staratelj trzista se ponasa kao i monopolista, jer ima moc
da odredjuje trziste za akcije. Strucnjak mora da stabilizuje uslove narudzbi i cena za
akcije u vreme velikih promena na trzistu. Mesto trgovanja je odredjeno mesto na podu
berze gde se odvijaju transakcije NYSE. Transakcije na berzama i drugim trzistima
izvrsavaju: parketni brokeri i market- mejkeri.
Parketni brokeri. Oni su smesteni na parketu, podijumu, berze. Oni primaju
zahteve od brokerskih kuca da izvrse naloge i da ih u odredjenom vremenu realizuju.
Market – mejkeri. Specijalisti mogu da izvrsavaju brokersku funkciju na berzi
spajanjem kupovnih i prodajnih naloga. Oni cilj postizu prilagodjavanje cena, jer se
njihove kupovne i prodajne cene razlikuju. Kao dodatak, oni zauzimaju pozicije po
odredjenim akcijama na kojima su rasporedjeni i spremni su da kupe ili prodaju ove
akcije. Od njih se zahteva da odrzavaju trziste pravednim i urednim.

Kotacija akcija i indeksi trzista akcija

1. Kotacija akcija. Trgovanje akcijama izmedju investitora na sekundarnom

trzistu moze da inicira promenu u ceni akcija. Investitori mogu da prate cenu akcija u
finansijskim izvestajima.

2. Investiranje u berzanske indekse. Trgovina indeskima je postala veoma

popularna, buduci da kupovina indeksa pruza nize transakcione troskove od kupovine
odredjene akcije. Nekoliko istrazivanja pokazuju da aktivno vodjeni akcijski portfoliji
nenadmasuju berzanske indekse i mogu biti cak i nizi.

3. Indeksi trzista akcija. Indeksi su indikatori trzista, a izracunavaju se kao

ponderisani prosek cena i obim trgovine akcijama. Indeksi akcija su kompozitna vrednost
skupine akcija sekundarnog trzista. Indeksi akcija su tehnicki prefinjeni metodi merenja
promena cena akcija, pre nego metod procene vrednosti akcija. Ponderisani prosek, koji
predstavlja trzisnu kapitalizaciju u odredjenom vremenu, deli se sa odgovarajucim
iznosom kapitalizacije na dan kada je indeks formiran, a dobijeni iznos mnozi sa
arbitraznom utvrdjenom pocetnom vrednoscu indeksa. Neki od najblize pracenih indeksa
su sledeci: Dow Jones, industrijski prosek, S&P 500 indeks, NYSE, kompozitni indeks.

8
 Indeksi Beogradske berze

1. BELEXline. BELEXline je prepoznatljiv naziv Beogradske berze i trend njenih

proizvoda u domacim i medjunarodnim komunikacijama, a oznaka line u indeksu
oznacava indeks 100 odabranih akcija. Cena koja se koristi za izracunavanje BELEXline
je cena akcija na zatvaranju trgovanja, a kojima se trguje metodom preovladjujuce cene.
Inedks akcija Beogradske berze takodje pokazuje razvoj trzista kapitala. BELEXline u
odnosu na 2008 godinu je doprinelo smanjenje domacih i stranih portfolio investitora za
ulaganje u akcije domicilnih preduzeca, cija je trzisna vrednost akcija bila precenjena na
potencijalne i ocekivane poslovne rezlutate, a posebno tome je doprinela svetska
ekonomska kriza.

2. BELEX15. BELEX15, ili novi index, uradjen je radi unapredjenja procesa

informisanja investicione javnosti I poboljsanja trendova prilikom ranije formiranog
indexa BELEXfm, a sada BELEXline. Ovaj index se sastoji od akcija kojima se trguje
metodom kontinuiranog trgovanja. On je prevashodno namenjen unapredjenju
investicionog procesa, kroz merenje perfomansi najlikvidnijeg segmenta srpskog trzista
kapitala.

3. BELEXsentiment. BELEXsentiment je indikator zbivanja na domacem trzistu

kapitala. Od juna 2005. godine, kada je poceo da se objavljuje, BELEXsentiment, je
sticajem okolnosti najvisu istorijsku vrednost od 154,00 poena, dostigao oktobra 2006.
godine. BELEXsentiment je izneverio ocekivanja investitora, naucnika, analiticara I
poslovne javnosti jer se u septembru 2007. godine sunovratio sa 151,25 na 47,29 poena u
novembru 2008. godine.

4. Index SRX. Index SRX je objavila I kreirala Becka berza. Na osnovu ugovora
potpisanog sa Beogradskom berzom, vrednos indexa se izracunava na osnovu kretanja
cena akcija osam emitenata kotiranih na srpskom trzistu. Pojava ovog indexa u regionu
pre drugih zemalja, govori o iskazanom interesu investitora koji zele da ulazu u srpske
kompanije. Ovim indexom se povecava konkurentno srpsko berzansko trziste u odnosu
na ostala trzista u regionu, sa porukom da se privatizuju velike srpske kompanije kao sto
je zapoceto sa: NIS, a trebalo bi nastaviti sa: Telekom, EPS, Aerodrom ”Nikola Tesla”,
JAT i dr. Ovim indexom investitori se informisu o kretanju na berzanskim trzistima u
regionu. S toga I ocekivati da ce one investicione banke koje budu otkupile licencu na
ovaj index kreirati nove berzanske instrumente.

9
 Trzisna mikrostruktura I finansijske strategije trgovanja
akcijama

Neki od uobicajenih aktivnosti na berzanskom trzistu koje investitori cine su:

trzisni I limitirani nalozi, trgovina na margini, prodaja na kratko I nalozi za trgovinu
akcijskim indexima.

1. Izdavanje naloga. Da bi izdao nalog za kupovinu I prodaju odredjene akcije,

investitor kontaktira brokersku firmu. Brokerske firme su finansijski posrednici izmedju
kupaca I prodavaca akcija na sekundarnom trzistu. One primaju naloge klijenata I
prosledjuju ih na berzu putem telekomunikacionih mreza. Nalozi se cesto izvrsavaju par
sekundi kasnije. Potpuni brokeri, ili brokeri sa kompletnom uslugom, nude savete
klijentima da li da prodaju ili da kupe akcije, a diskontni brokeri samo izvrsavaju
transakcije koje klijenti zele. Trzisni nalog je nalog za sprovodjenje transakcije po
najboljoj mogucoj ceni po pristizanju naloga do prodajnog mesta. Limitirani nalog je
nalog za sprovodjenje transakcije po odredjenoj ceni.

2. Trgovina na margini. Kada investitori izdaju nalog, mogu da se odluce da

kupe akcije na margini ili na kredit. Tada oni koriste gotovinu, zajedno sa sredstvima
koje su pozajmljena od brokera da bi se izvrsila kupovina. Da bi kupio akcije na margini,
investitor mora da otvori racun na margini, ili kreditni racun kod svog brokera I da uz to
polozi I gotovinu kao zalog sto mu obezbedjuje likvidnost. Pocetni deposit se naziva
pocetna ili inicijalna margina.

3. Prodaja na kratko. Kod prodaje na kratko, investitori izdaju nalog da prodaju

akciju koju ne poseduju. Oni prodaju akciju na kratko kada predvide da ce njena vrednost
opasti. Kada prodaju na kratko oni u osnovi pozajmljuju akcije od drugih investitora, ali
moraju da obezbede povracaj tih akcija vlasnicima.

Procena vrednosti: cena- zarada I model dividendnog diskonta

1. Metod cena – zarada. Relativno jednostavan metod procene vrednosti akcija

je da se primeni pravi koeficijent cena- zarada.

2. Model dividendnog diskonta. To je izracunavanje cene akcije koje se

analizira sa stanovista stvarne ili unutrasnje vrednosti: metod gotovinskog priliva
dividendi, model promene cene obicnih akcija u jednom periodu, opsti model
odredjivanja vrednosti dividende, vrednovanja akcija sa konstantinim dividendima I
vrednovanje akcija sa konstantnim rastom dividendi.

10
 3. Opsti model dividende. On ukazuje na to da je cena akcije prevashodno
odredjena sadasnjom vrednoscu dividendi.
Teorija racionalnih ocekivanja

Teorija racionalnih ocekivanja. Ona je trenutno u najsiroj primeni I pokazuje kako

se formiraju ocekivanja poslovnih kompanija I investitora. Po teoriji koju je razvio John
Muth, ocekivanja ce biti jednaka optimalnim predvidjanjima na osnovu svih raspolozivih
informacija. Znacaj teorije nas dovodi do dva zakljucka: ako dodje do promene u nacinu
kretanja neke varijable, promenice se I nacin na koji se formiraju ocekivanja u vezi sa
tom varijablom, odnosno njenog uticaja na cenu finansijskog instrumenta.

Hipoteza efikasnosti finansijskog trzista – primena racionalnih

ocekivanja u funkciji formiranja cene HOV

1. Hipoteza efikasnosti finansijskog trzista. Ona je zasnovana na tome da su

ocekivanja na finansijskim trzistima jednaka predvidjanjima na osnuvu raspolozivih
informacija. Ova hipoteza se zasniva na pretpostavci da cena hartija od vrednosti na
finansijskim trzistima potpuno odrazava sve raspolozive informacije.

2. Postoje tri nivoa efikasnosti trzista: slaba verzija efikasnog trzista, sredje
jaka verzija efikasnog trzista, jaka verzija efikasnog trzista.

Dokazi, upotreba i znacaj hipoteze efikasnosti finansijskog

trzista

1. Dokazi u prilog efikasnosti trzista. Dokazi koji idu u prilog su: ucinak
investicionih politicara, savetnika, portfolio menadzera i investicionih fondova.
Stohasticko kretanje cena I tehnicka analiza.

2. Dokazi protiv efikasnosti trzista. Dosadasnje empirijske analize o efikasnosti

trzista su pokazale odredjene nedostatke koje se cesto nazivaju anomalije, kao sto su:
efekat male firme, efekat januara I vikenda, preterana reakcija trzista, nestabilnost cena,
obrnuto kretanje cena i nova informacija nije ukljucena u cenu.

3. Upotreba I znacaj hipoteze efikasnog trzista. Buduci da hipoteza ima siroku

primenu u praksi, postavlja se pitanje: Kako se obogatiti ili barem ne osiromasiti na
trzistu akcija? Buduci da je nemoguce precizno odgovoriti na ovo pitanje dajemo
nekoliko prakticinh informacija za investiranje na trzistu akcija. Informacije koje su

11
objavljene u medijijma su svakako vec uracunate u cenu akcija. Udarne vesti treba najpre
proveriti, treba uvideti da li ste prvi dobili informaciju ili je ta informacija vec procurela.
Rizik i beta koeficijent akcija

1. Rizik akcija. Rizik akcija odrazava nesigurnost oko buducih prinosa, buduci da
stvarni prinos moze biti manji od ocekivanog. Glavni izvor nesigurnosti je cena po kojoj
ce se akcija prodati. Dividende su stabilnije od cena akcija. Dividende doprinose
automatskom prinosu koji dobijaju investitori.

2. Beta koeficijent akcije. Beta koeficijent akcije meri osetljivost prinosa akcije
u odnosu na prinos trzista. Ove mere rizika koriste mnogi investitori koji imaju izdvojena
porofolija akcija I veruju da je nesistematski rizik portfolija izdvojen. Beta I njena
nestabilnost su tipicno povezani. Za akcije visokog beta se ocekuje da budu veoma
nestabilne jer su osetljivije na prinos trzista. Za akcije niskog beta se, ocekuje manja
nestabilnost jer manje reaguju na prinos trzista. Beta portfolija je prosek beta akcija koje
cine portfolio, gde mere odrazavaju kolicinu fondova investiranih u svaku akciju.

Merenje performansi akcije pomocu indeksa

Dve uobicajene metode merenja performansi su: Sharpe indeks i Treynor indeks.
1.Sharpe indeks. Ako se ukupna varijabilnost smatra odgovarajucom merom
rizika, prinosi akcija podesenih prema riziku mogu se odrediti odnosom nagrada prema
varijabilnosti. Sto je veci prosecni prinos na akciju u odnosu na nerizicnu stopu, I sto je
niza standardna devijacija – veci je Sharpe indeks.

2. Treynor indeks. Ako se beta smatra najadekvatinjom vrstom rizika prinosi

akcije podesenog rizika mogu se odrediti Treynor indeksom. Ovaj indeks je slican Sharpe
indeksu, sem sto u merenju rizika akcije koristi beta a ne standardnu devijaciju. Sto je
veci Treynor indeks, veci je prinos u odnosu na nerizicnu stopu, po jedinici rizika. U
nekim slucajevima, indeksi dovode do istih rezlutata. Kao i Sharpe indeks, i Treynor
indeks je negativan za akciju ciji je prosecan prinos manji od prosecne nerizicne stope, i
obrnuto.

12
13