P. 1
Priroda rekorda

Priroda rekorda

5.0

|Views: 898|Likes:
Izvod iz knjige „Sport, kapitalizam, destrukcija“, Ljubodrag Simonović, „Lorka“, Beograd, 1995. E-mail:
comrade@sezampro.rs
Ducijev blog: http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/
Izvod iz knjige „Sport, kapitalizam, destrukcija“, Ljubodrag Simonović, „Lorka“, Beograd, 1995. E-mail:
comrade@sezampro.rs
Ducijev blog: http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Неша Из Бор on Aug 20, 2007
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2012

pdf

text

original

Izvod iz knjige ÄSport, kapitalizam, destrukcija³, Ljubodrag Simonovi , ÄLorka³, Beograd, 1995. Email: comrade@sezampro.

rs PRIRODAREKORDA U sportu se, pogotovu u principu u inka (odnosno, rekorda), "manifestuju centralni momenti dru tva" - stav je Vilhelma Hopfa koji je postao jedno od najozbiljnijih polazi ta za sociolo ki utemeljenu kritiku sporta. (1) Konstatuju i da se kapitalizam ne mo e obele avati pojmovima "industrijskog dru tva" ve kapitalom, Hopf dolazi do Marksove odredbe kapitala po kojoj se on svodi na cirkulaciju novca koja je "sama sebi cilj, jer iskori avanje vrednosti postoji samo u okviru tog stalno obnavljanog kretanja", zbog ega je "kretanje kapitala nemerljivo". (2) Analogno tome, name e se misao da je rekord pojam koji u "sportskom shvatanju u inka" odgovara kapitalu. Iz ove analogije jasno proisti e da je ideja o rekordu proizvod modernog dru tva. Da bi ilustrovao razliku izme u u inka i rekorda Hopf se poziva na primere iz Afrike, koje navodi Ajhberg: "Rana evropska istra ivanja su pokazala da u raznim crna kim plemenima postoji u inak u lakoj atletici. Poznati su bili skokovi uvis u plemenu Vatusi, koji su iznosili 2,50 metara (sa upotrebom odsko ne daske). Ali upravo u esnici tih evropskih ekspedicija postavili su kvantitativnu konstataciju u inka i telesnog u inka...U rodovskom dru tvu je ve banje bilo konvencija, npr.da jedan mladi biva smatran mu karcem tek onda kad iz mesta presko i du inu svoga tela (1,90 - 2,00 m). Ajhberg ukazuje na to da je ovaj u inak, utvr en pre mnogo vekova, bio iznad tada njeg svetskog rekorda (1908.on je iznosio 1,90 m). Uprkos njihovim sposobnostima, nije se uspelo da se Vatusi nagovore na bavljenje sportom. Odlu uju i razlog nalazi sam Ajhberg: njima skok uvis nije bio cilj. Radi se vi e o ritualu. Isto tako malu ulogu u ovim aktivnostima je igralo takmi enje, konkurencija. Ajhberg navodi slede i primer: Bu e nisu takmi arsko dru tvo. Jedan ju noafri ki trka , koji je trenirao sa dvojicom Bu a, konstatovao je da uvek kad jedan zaostane, drugi eka. U inak se ovde ne smatra individualnim." (3) Ono to je za nas najva nije, princip u inka, kao i metodi koji su karakteristi ni za industrijski rad nisu sami po sebi doveli do toga da sport postane proizvodnja rekorda. Postajanje sporta delom robno-nov ane privrede, odnosno, pogona za ostvarivanje profita, dolazi do apsolutizacije principa u inka kojem je u potpunosti podre ena sportska delatnost. Radi se o kapitalisti kom u inku koji odbacuje emancipatorske impulse telesne kulture, odnosno, te nju oveka ka li nom usavr avanju polaze i od sopstvenih (individualnih) potreba i mogu nosti. U sportu je izvr ena instrumentalizacija slobodnog telesnog aktivizma (telesne kulture) i njegovo svo enje na sredstvo za oplodnju kapitala. U njemu je do lo do otu enja u inka kao i mehanizama sa kojim se on posti e od oveka. "Borba za progres" postaje ideolo ka maska iza koje se krije sve stravi nije uni tavanje oveka. Umesto iste volje za pobedom, kao to je to bilo u anti koj Gr koj, u modernom sportu dominira zahtev za postizanjem rekorda. On postaje univerzalna i od oveka otu ena mera za odre ivanje uspe nosti (vrednosti), to zna i svojevrsna "vi a sila" kojoj je ovek podre en. Tu se vi e ne radi o borbi izme u ljudi za pobedom, ve o borbi oveka sa "fantomskim" rekordima koji su otelotvoreni u toperici i drugim mernim instrumentima. Pobeda nad protivnicima je bezvredna ukoliko se ne postigne rekord. Istorija anti kih olimpijskih igara je sled pobednika; istorija modernog sporta svodi se na linearni sled brojki kojima su prirdodata imena "rekordera" - rekord ima prvenstvo nad ovekom. U tom kontekstu vr i se "mitologizacija u inka", o kojoj govori an-Mari Brom: "probijanje zidova", istorijski pomaci", "skokovi"; "prvi ovek koji je postigao...", "prva ena koja je ostvarila..." - sportska "dostignu a" dobijaju dimenziju istorijskih grani nika. (4) Istovremeno,

stvaraju se mitovi " ampiona" koji dobijaju "legendarne biografije" i legendarne karakteristike (poput "heroja" iz nacionalnih mitologija) i postaju li nosti koje obele avaju epohu. (5) Ali, i to treba dodati, samo kao simboli vladaju ih vrednosti kapitalizma. Otuda je Brom potpuno u pravu kada zna aj koji za sport imaju principi citius, altius, fortius, poredi sa zna ajem koji principi sloboda, jednakost, bratstvo, ispisani "na palati pravde", imaju za dru tveni poredak. (6) U antici dominira agon koji je otelotvorenje bo anskog (kosmi kog) duha; u (modernom) sportu dominira u inak koji je otelotvorenje duha kapitalizma. Sportisti nisu predstavnici svojih porodica i gradova (dr ava), kao to je to bilo u anti koj Gr koj, ve su oru a politi kih i kapitalisti kih grupacija mo i sa kojima oni nastoje da ostvare svoje posebne interese. Sportisti nisu integralni deo zajednice (gra ani polis-a)), ve su instrumentalizovani juri nici u rukama onih snaga koje predstavljaju otu enu dru tvenu mo u institucionalizovanom obliku. Sve se odvija u skladu s principima kapitalisti kog poslovanja:svaka pobeda, svaki rekord ima svoju cenu. Sportsko takmi enje u potpunosti je degradirano na borbu za novac. Neprestano umno avanje sportskih manifestacija dovodi do sve o trije konkurencije izme u organizatora. Da bi se doveli "najve i asovi", obezbedila publika, TV prenosi, reklame - ostvario profit, sportistima se nude sve ve e sume za u e e, pogotovu za pobedu i obaranje rekorda. To vodi daljem intenziviranju samoubila kog treninga, upotrebi sve razornijih "stimulativnih sredstava"... "Vrhunski sport" za sportistu postaje sve dramati nija igra "ruskog ruleta", a za kapital sve ve a zarada. Jedno je slobodno-voljno opredelenje oveka da postigne vi e razvijanjem svojih ljudskih mo i (ve i rezuiltat), a drugo je kada ovek sveden na sredstvo sa kojim otu eni centri mo i ostvaruju neljudske ciljeve (rekord). Ne radi se, dakle, o kritici u inka, ve o kritici takvog (kapitalisti kog) u inka koji se, posredstvom robno-nov ane privrede (rekord kao prometna vrednost rezultata), posti e porobljavanjem i uni tavanjem oveka. Treba praviti razliku izme u legitimnog ljudskog nastojanja da se postigne vi e kao izraza autenti nih ljudskih potreba i razvoja njegovih ljudskih mo i i rekordomanije, to zna i podre ivanja oveka od njega otu enom egzistencijalnom duhu kapitalisti kog na ina proizvodnje koji postaje simbol "progresa". U tom smislu citius, altius, fortius ne kao razvoj " ivotinjske prirode oveka", odnosno, "borila ke volje" (Kuberten); ne kao podre ivanje oveka efektima njegovog rada, odnosno, profitu; ne kao sumanuto uni tavanje prirodnih osnova ljudske egzistencije (tela) i samog oveka - ve kao sastavni deo nastojanja oveka da razvije svoje univerzalne stvarala ke mo i, da "uve a" svoj ljudski svet. Kapitalisti ki princip u inka treba prevazi i afirmacijom istinskog ljudskog u inka, to zna i u inka koji posti e slobodan ovek na na in koji omogu ava razvoj njegovih stvarala kih mo i i omogu ava zadovoljavanje njegovih autenti nih ljudskih potreba. Te nja ka ve em ima smisla jedino ukoliko je te nja ka ljudskijem. Sve ve a dominacija principa u inka u sportu dovela je do postepene eliminacije borila kog individualizma, kamena temeljca ideologije liberalizma. Uspostavlja se sve ve i jaz izme u "pedago kih" zahteva izvornog kapitalizma (takmi enje kao razvoj i ja anje "borila ke volje" i izgradnje "sna nog karaktera") i pragmati nih zahteva "da se ide dalje". Sport je sve manje prostor na kome dolazi do izra aja "li na inicijativa" i "li no dostignu e", to zna i "borila ka volja" pojedinca, a sve vi e prostor u kome caruju nau ni timovi koji su oru e u rukama politi kih i kapitalisti kih centara mo i. "Razvoj sporta" je neposredno uslovljen daljim razvojem nauke i sve dubljom integracijom "sportskog pogona" u kapitalisti ku ma ineriju. Umesto da je stvaralac sportskih rezultata, ovek postaje oru e sa kojim se posti u rekordi; umesto "volje za pobedom", osnovom na kojoj se razvijao "slobodni svet", u sportu je uspostavljena dominacija tehnokratskog uma za koji "obaranje rekorda" postaje "nau ni projekt". "Rekorderi se ra aju u epruvetama" - je stav koji na najupe atljiviji na in izra ava stanje stvari u dana njem sportu. I dalje se slavi

"pobednik", ali je ovek samo prividno akter pobede. Pravi pobednici su kapitalisti ki koncerni i timovi nau nika i lekara za koje su sportisti isto to i laboratorijski pacovi - sredstvo za isprobavanje medikamenata i ostvarivanje profita. Istovremeno, "prevazila enje horizonata mogu eg" se odnosi isklju ivo na kvantitativne pomake na osnovu i u okviru vladaju ih postulata kapitalisti kog poretka (borba ljudi izme u sebe ili protiv sebe), a ne na otvaranje novog horizonta koji prevazilaze kapitalisti ki svet, a to zna i koji otvara prostor za humaniji svet i istinsku slobodu. Vrednosnu potvrdu dobija samo onaj u inak koji potvr uje razvojnu mo kapitalizma ("Fantasti ni rekord!"). Rekord nije mera oboga ivanja oveka i njegovog sveta, ve mera njegovog uni avanja i uni tavanja. Novi rekordi predstavljaju sve sna nije zaveslaje robova prikovanih za galiju koja, gonjena bi em kapitala, sve br e plovi ka bezdanu. Nastojanje da se postigne rekord sve vi e podse a na Sizifovo prokletstvo. Te nja da se po svaku cenu obori rekord nema nikakve veze sa nastojanjem oveka da "prevazi e horizonte mogu eg" i "dopre do savr enstva" (Vol). Pravi smisao rekordomanije je bezumno i fatalisti ko podre ivanje oveka vladaju oj mo i, s tim to ve i rekord istovremeno zna i i ve i kamen koga je sve te e izgurati do vrha i koji preti da smo di oveka. Kvalitet "kapitalisti kog" Sizifa je u tome da on svojom ropskom delatno u uve ava breme koje mu je vladaju a mo natovarila na ple a - do sopstvenog kraja. Umesto jednobrazne i beskrajne muke, dana nji "Sizifov posao" postaje bespo tedno samouni tenje. Odnos oveka prema sopstvenom telu uslovljen je odnosom kapitalisti kog na ina proizvodnje (reprodukcije) prema prirodi. Sve ve a tehnizacija tog odnosa i stvaranje od prirode (nau no) projektovanog prostora uni tenja vodi ka potpunom i kona nom raskidu oveka sa prirodom, a time i sa svojim prirodnim bi em. Sport je oblast u kojoj su dehumanizacija i denaturalizacija oveka dosegli svoj najvi i nivo. Robotizacija oveka u sportu izraz je ekocidne logike koja dominira u dana njoj "tehni koj civilizaciji". Sistematski se uni tava telo kao prirodni organizam i kao deo ivoga sveta - ono postaje kavez tehni ke racionalnosti. Brzina, snaga, izdr ljivost gube karakter ljudskog i prirodnog i sve vi e dobijaju tehni ki karakter. Telo oveka, kao i njegova psiha, emocije, svedeno je na predmet obrade. Ono postaje sirovina, odnosno, energetski izvor i oru e za postizanje rekorda. Prema njemu se ne odnose kao prema (celovitom) ljudskom telu, ve ga svode na zbir biohemijskih, fiziolo kih, mehani kih "procesa i elemenata" koje treba dovesti u optimalni funkcionalni sklad da bi iz njihove aktivnosti mogao da proistekne projektovani rezultat (rekord). Prevashodna uloga lekara je da umrtve prirodne odbranbene mehanizme organizma, odnosno, da uni te ivot u njemu. Logika dehumanizovanog tehnolo kog uma postaje spiritus movens "istra iva kih procesa" u sportu, iji su neposredni rezultat unaka eni ljudi, moderni Franken tajni. Rekord, pomeranje "granica snova" je cilj, a ovek je samo jedno, jo uvek najva nije, sredstvo da se to postigne. Instrumentalizacijom sporta, postajanjem sporta sredstvom za oplodnju kapitala i dokazivanja da je kapitalizam jo uvek u stanju da ide "napred", instrumentalizovan je sam ovek. Osnovna svrha treninga, pogotovu uzimanja farmaceutskih sredstava, je da se uni te prirodni odbranbeni mehanizmi organizma da bi se bez otpora "povinovao" sve ve im zahtevima koji vode ka njegovom uni tenju. Proizvodnja rekorda temelji se na stvaranju novih oblika destrukcije oveka. Zastoji u obaranju rekorda u sportovima u kojima dominira snaga, brzina, izdr ljivost pre svega su posledica iscrpljenih mogu nosti u primeni "stimulativnih" sredstava i metoda za uni tavanje oveka. Novi skokovi u obaranju rekorda mogu se o ekivati sa pojavom novih "stimulativnih" preparata na kojima, sklonjeni od o iju javnosti, rade dana nji Mengelei - po nalogu i uz obilatu pomo kapitalisti kih koncerna. Njihova primena dove e do jo ve eg razaranja organizma oveka, njegove psihe. Od sportiste treba stvoriti robotizovanog idiota za vi ekratnu, a uskoro za jednokratnu upotrebu. I u sportu vladaju zakoni potro a kog dru tva: sportista, kao roba, ima sve kra i vek trajanja. "Novi" rekordi, "novi" sportisti, "novi" grobovi...

Iz dehumanizovanog odnosa prema oveku u sportu proisti e dehumanizovani odnos oveka prema svome telu. Sam sportista se odnosi prema svome organizmu kao prema oru u sa kojim treba posti i zadati rezultat. Kao to njegovo telo prestaje biti integralni deo njegovog ljudskog (prirodnog) bi a i postaje "materijal" i "oru e" sa kojim treba posti i rekord, tako i on prestaje biti ovek i postaje dehumanizovani "sportista" i kao takav odani "saradnik" raznim "specijalistima" koji sistematski rade na uni tavanju njegovog organizma. Pucanje mi i a na stazi ovek ne do ivljava kao fizi ki bol, nego kao poraz i u tom smislu kao "izdaju" organizma u koji je "toliko ulo io". Ono to je "ljudsko" je fanatizam, ali se on ne temelji na verovanju u odre enu (transcendentalnu) vrednost (jezuitizam, kamikaze), ve na borbi za golu egzistenciju. To je gr opstanka, a ne posve ivanje "nadljudskom". Sve je ve i jaz izme u stvarnih mogu nosti oveka (njegovog organizma) i zahteva koji se pred njega postavljaju. Radi se o "napetosti" koja odgovara odnosu kapitalisti kog na ina proizvodnje prema prirodnim osnovama ljudske egzistencije. Imaju i u vidu da dinamiku "obaranja rekorda" uslovljava dinamika obrta kapitala (posredstvom industrije za proizvodnju rekorda), neznatne su mogu nosti za "pomeranje rekorda" eventualnim podizanjem nivoa zdravlja i prirodnim pobolj anjem telesnih karakteristika. Ovo tim pre, to se ve desetinama godina rekordi posti u upotrebom "stimulativnih sredstava" bez kojih bi se va e i rekordi vratili na rezultate iz ranih ezdesetih. Ovde mo e biti re i o jo jednoj analogiji. Kao to gra anski teoreti ari stvaraju iluziju da se razvojem nauke i tehnike (u okviru kapitalisti kog poretka) mogu "razre iti svi svetski problemi", tako ideolozi sporta nastoje da doka u da su nauka i tehnika klju za dalji razvoj sporta i "re avanja problema u njemu". "Bezgrani ne mogu nosti razvoja nauke" postaju osnov "bezgrani nih mogu nosti razvoja sporta". Prava priroda principa kompeticije i u inka (rekordomanije) postaje jasna kada se ima u vidu dalji razvoj sporta. Radi se, naime, o projektovanju rekorda koje se svodi na projektovanje uni tenja kako tela oveka, tako i njegove psihe. Svaki "juri na rekord" ima svoju, sve stravi niju, cenu. Rekord je sve manje mera vrednovanja oveka,a sve vi e mera njegovog obezvre ivanja i uni tavanja. Proizvodnja rekorda pod zastavom "progresa" u stvari je proizvodnja ubogaljenih ljudi, le eva i masovnog idiotizma s jedne, i proizvodnja profita i tla iteljske mo i s druge strane. Vladaju i duh kapitalisti ke destrukcije ustoli io se u sportu u svom istom obliku. I to treba imati u vidu kada se konstatuje da su "sportsko vreme i prostor u osnovi otvoreni" (Brom). Vreme i prostor u sportu su odre eni kapitalisti kim na inom proizvodnje. Radi se o zatvorenom prostoru i o zatvorenom vremenu - na tim osnovama i u tim okvirima se odvija reprodukcija osnovnih odnosa i vrednosti kapitalisti kog dru tva. Sport ima konzervativni karakter. U sportu se ne otvaraju (novi) prostori budu nosti, ve se reprodukuju kapitalisti ki odnosi na vi em kvantitativnom nivou. Najbolji primer za to je ideja i praksa modernog olimpizma. Sa njim nije trebalo stvoriti novi, ve u vrstiti postoje i (kapitalisti ki) svet. Uspostavljanje anti kog olimpijskog kalendara u modernom dobu, "sveti" etvorogodi nji ritam olimpijskih igara trebalo je da postane potvrda neuni tivosti i nepromenljivosti uspostavljenog sveta, odnosno, beskona na obnova ivotne snage ("festival prole a") kapitalisti kog poretka. Sportski rezultati su sve vi e proizvod od sporta nezavisnih oblasti istra ivanja. U tom smislu, postizanje rekorda sve manje zavisi od rada sportista i trenera, a sve vi e od rada nau nika iz drugih oblasti. Glavna odlika "dobrog" trenera nije vi e trenersko (sportsko) znanje, nego "dobre veze" sa farmaceutskom industrijom i sposobnost da se dokopa najnovijih "stimulativnih sredstava" i primeni ih na svojim " ti enicima" pre nego to to u ine njegove kolege. Istovremeno, njegov "rad" na "proizvodnji rekorda" mora biti koordiniran sa vrhovima svetske sportske birokratije (potkupljivanja,

politi ke igre i intrige) koja u svojim rukama dr i mehanizam doping-kontrole. Dobiti "pravu" informaciju u "pravo" vreme i obratiti se "u pravom trenutku" - "pravom oveku" postaje jedan od osnovnih preduslova da se stigne "do vrha". Sve ve i dru tveni rad se ula e u sve manje pomake.Rekordi se ne mere vi e minutima, ve sekundama a sve e e desetinkama i stotim delovima sekunde. Sa aspekta razvoja ljudskih sposobnosti, takvi su pomaci besmisleni. Ono to je va no je da se po svaku cenu o uva vladavina principa citius, altius, fortius i na taj na in o uva vera u "progresivni" karakter kapitalizma. U sportu je institucionalizovana produktivisti ka logika i uni tena istinska duhovnost oveka, to zna i Eros, ulnost, ma tovitost, spontanost, kreativnost« To se najbolje vidi u estetici sportskog pokreta koji u potpunosti odgovara radu stroja. Putem sporta, kao i kasarnskog drila, izvr ena je tehnizacija kako tela i telesnog pokreta, tako i odnosa oveka prema svome telu i svojim "rivalima". Igra ka ve tina se svodi na instrumentalizovanu i dehumanizovanu igra ku tehniku. Najvi i esteti ki (i prakti ni) izazov postaje postizanje "telesne perfekcije" otelotvorene u preciznom i visoko produktivnom stroju. Stvaranje od ljudskog tela verne kopije stroja, to zna i njegova robotizacija, postaje osnovni zadatak trenera, lekara, nau nih laboratorija, dakle, industrije koja se bavi proizvod njom "rekordera". Nigde monstruozna ideja o " oveku-ma ini" nije do ivela takvu realizaciju kao to je to slu aj u dana njem sportu. Umesto robota sa "ljudskim odlikama", stvara se " ovek" sa odlikama robota. Istovremeno, nigde otu enje oveka od svoje ljudske biti i uni tenje njegovog tela i li nosti nije dobilo takvu "spektakularnu" dimenziju. Prakti no, ovek se izvodi iz ivog, i postaje deo tehni kog sveta. Od "Tarzana", koji je svoju snagu crpeo iz ivotne snage prirode, do lo se do "Terminatora", "Gospodara univerzuma" i drugih robotizovanih nakaza koje samo otelotvoruju destruktivi duh dana njeg kapitalizma. Roboti-monstrumi, koje sve e e vi amo u tzv. "nau nofantasti nim" filmovima, samo su projekcija straha od tehnolo kog razvoja koji je otu en od oveka i nau nika-monstruma koji su spremni da i avolu "prodaju du u" samo da bi se dokopali novca i stekli "slavu". Istovremeno, ovek je sve manje "zadivljen" sve ve im ciframa koje mu nudi "progres" jer one zna e sve ve e uni tenje temelja ljudskog opstanka. Sve razvijenija svest da priroda i sam ovek postaju rtve uspostavljenog "progresa", sve ve a dominacija "stimulativnih sredstava" i sve ve i broj "nesre nih slu ajeva" u sportu, dovodi do toga da se, uprkos propagandnoj ma ineriji sportskog show-business-a, smanjuje entuzijazam za "vrhunskim rezultatima". Pored toga, "obaranje rekorda" se, kao to smo videli, sve e e svodi na takve merne veli ine (deseti, stoti, a uskoro i hiljaditi deo sekunde) da oni za gledaoca sve vi e imaju samo apstraktnu vrednost. U sportu je do lo do bitnih promena na polju "sportske etike". Umesto nekada njeg fair-play-a d entlmena koji se vodi "vite kim manirima", uspostavljena je dominacija profesionalne etike. Kod "pravih profesionalaca" osnovni motiv je zarada. Igra postaje rad. To su ljudi koji na isti na in pristupaju treningu i utakmici - kao ozbiljnom poslu. Umesto takmi arskog, dominira motiv da se "po teno odradi". Zbog toga su kod "pravih profesionalaca" relativno male oscilacije u igri. Gubili ili pobe ivali oni nastavljaju da tr e i do kraja igraju "punom snagom". Dolazimo do prividno apsurdnog zaklju ka da profesionalci "odra uju igru". Otuda su marljivost, disciplinovanost u izvr avanju zadataka, upornost, ozbiljnost, pouzdanost karakteristike koje daleko vi e odgovaraju "pravom profesionalcu" nego to su to spontanost, ma tovitost, lepr avost, nepredvidljivost, individualnost... Na alost, sa tim se stvari ne zavr avaju. Kako se zao trava borba za profit u i oko sveta show-business-a, glavni izazov za sportistu je sve manje te ina napora i kvalitet suparnika,a sve vi e koliko rizikovati, to zna i, u kojoj meri dovesti u pitanje zdravlje i sam ivot - da bi se postigla pobeda i ostvario rekord. Spremnost na samouni tenje postaje glavna odlika "dobrog" sportiste. A to vi e nije radna, ve etika kaskadera i gladijatora. Uni tavanje ljudi u sportu po svojoj prirodi odgovara uni tavanju ljudi u kolonijalnim osvajanjima i

imperijalisti kim ratovima. Zajedni ki imenitelj im je: borba kapitalisti kih koncerna za ovladavanje svetom. U dana njem globalnom ekonomskom ratu upotrebljavaju se sredstva koja se samo naizgled razlikuju od sredstava koja se koriste u klasi nom ratu. Efekti su isti. Uzmimo za primer svest sportista. Od 180 ispitanika koji su u estvovali na Olimpijadi u Los An elesu (prosek starosti 20 godina) vi e od 100 ih se izjasnilo za zlatnu olimpijsku medalju uprkos tome to bi im to donelo smrt u roku od 5 godina! To nije svest razumnih ljudi, nego fanatika koji su postali juri nici kapitalisti kih firmi u njhovoj borbi za svetsku dominaciju. Ovde bismo mogli da se vratimo kritici Rigauera. Za razliku od radnika, sportista ne iznajmljuje samo svoju radnu sposobnost na odre eno vreme, ve i bukvalno prodaje svoje telo i svoju li nost. On ne reklamira firmu iji je najamnik samo rezultatima koje posti e, ve i svojim izgledom, pona anjem, izjavama. Bespogovorna lojalnost svojim gazdama i uspostavljenom poretku osnovni je uslov opstanka u sportskom show-business-u. U sportu ovek nema drugih prava nego ona koja diktira priroda profesionalnog sporta, kapital i politi ki centri mo i. U tim procesima pretvaranja oveka u robota um oveka se svodi na centar preko koga se aktivira, usmerava i kontroli e funkcionisanje telesnog mehanizma sportiste. Uloga svesti se, naravno, ne svodi samo na mehani ko posredovanje izme u komandnog centra (trenera, pre svega) i organizma, ve na primoravanje organizma da "prevazi e" svoje mogu nosti, da prebrodi krizna stanja koja nastaju kao posledica energetske iscrpljenosti, a to zna i da se uspe no suprodstavi odbranbenim mehanizmima organizma i natera ga na napor koji vodi ka raspadu njegovih vitalnih funkcija. Zbog toga se pridaje takav zna aj tzv. "psiholo kom dopingu", to zna i stvaranju fanatizovane samodestruktivne svesti koja je u stanju da, "bez uzbu enja", rizik smrti "ukalkuli e" u rad na postizanju rekorda. Putem njega treba spre iti sportistu da sebe poima kao oveka, da skine nao are koje su mu navukli koje mu ne dozvoljavaju da vidi ni ta drugo osim cilja koji je pred njega postavljen. Trenuci malodu nosti, pitanja o pravom smislu tog samoubila kog poduhvata mogu za as da razbiju "takmi arsku koncentraciju" i da dovedu u pitanje ceo projekt. Jer, velika ulaganja, odgovornost pred "masama" koje javni mediji ve nedeljama dr e u groznici; prekorni pogledi vlasnika, menad era i trenera koji pritiskaju kao nadgorbne plo e; novinari, koji jedva ekaju da se na nekom i ivljavaju i "le e komplekse narodu" koji u tu em porazu tra i lek za sopstveni poraz sve to pada na ple a sportiste koji e, ukoliko "poklekne duhom" i ne stavi "sve na kocku" da bi postigao pobedu, biti progla en "kukavicom", "izdajicom", "bednikom"« Melodramski zavr etak "borbe za svoju zemlju", padanje na stazi, odlazak u kolima hitne pomo i samo je nametnuti i zloupotrebljeni "moralni lik" sportiste. Kada se svemu tome doda egzistencijalna zavisnost sportiste od rezultata na stazi, strah od sutra njice, gubitak dru tvenog statusa - postaje jasnije ta sve sadr i gr na licu sportiste, kuda je usmeren staklasti pogled dugopruga a koji svesno rizikuje ivot da bi pobedio. to se ti e legitimne te nje oveka da postigne "nedosti no" ona se esto upotrebljava kao dokaz da u sportu, i pored svih "lo ih" stvari, dominiraju "pravi" ljudski izazovi. Nema sumnje da je te nja oveka za samopotvrdom postizanjem "nedosti nog" onaj "prirodni" ulog sa kojim ovek ulazi u sport i koji ostaje kao podsticaj tokom itave sportske karijere. Gospodari sporta ne samo da ne nastoje da uni te taj entuzijasti ki motiv kod oveka, ve nastoje da ga razviju da bi postao to sna niji unutra nji pokreta koji e navesti sportistu da "u ini nemogu e". "Ambiciozni momak" koji e sve da u ini da bi se, za to manju nadoknadu, domogao rekorda i "slave", prototip je "dobrog materijala" koji treba samo "obraditi" da bi postao "guska koja nosi zlatna jaja". elja za afirmacijom postizanjem "jo nedostignutog" u sportu predstavlja jednu od osnovnih mogu nosti da se mladi zalude sportom i da izgube interes za druge ivotne oblasti. Podre uju i se zahtevima koji vode "ka vrhu", sport postaje ne samo jedina mogu nost da steknu afirmaciju, ve i da obezbede egzistenciju. Otuda se vi e ne radi o slobodnom anga manu i autenti nim potrebama, ve o radnoj obavezi i

egzistencijalnom imperativu koji deformi u izvorne motive. Na to ukazuje i sve e e postizanje rekorda samo u onoj meri koja je dovoljna da bi se dobila nagrada. Usmeravaju i svu svoju ambiciju da bude "neko" u dru tvu prema sportu ovek neminovno postaje rob sporta, to zna i onih koji sport dr e u svojim rukama - "prodaje du u avolu" i uklapa se u ma ineriju za postizanje "vrhunskih rezultata" koja melje bez milosti izbacuju i, sa jedne strane, medalje, a sa druge ubogaljena tela i le eve. Razvoj (samo)destruktivnog karaktera se temelji na potiskivanju autenti nih ljudskih potreba i njihovoj degeneraciji. Destruktivno pona anje oveka nije posledica njegove "destruktivne prirode", kako to tvrde ideolozi "slobodnog sveta", ve reakcija na uni tavanje ljudskog u oveku, odnosno, oblik nasilni kog iznu ivanja (samo)destrukcije. Sa aspekta dana njeg "vrhunskog sporta" i Herkules bi bio "besperspektivan" ukoliko ne bi bio spreman da prihvati status laboratorijskog pacova. Zloupotrebom nauke i uz "entuzijazam" lekaramonstruma i od telesno sasvim "prose nog" deteta mogu e je "napraviti rekordera" ukoliko se postigne da on svoj ivot u potpunosti podredi sportu i do te mere fanatizuje da je spreman na samouni tenje da bi ostvario zadati rezultat. to je sport destruktivniji, utoliko je vi e "privilegija" onih koji su na dru tvenom dnu i koji nema ta da izgube osim okova bede i nesre e. Na to najbolje upu uje tzv."selekcija u sportu". Klju ni momenat u odabiru "talentovanih" je njihov dru tveni polo aj. Globalizacijom eksploatacije sporta od strane kapitala, svetska sirotinja je postala "prirodno izvori te" za odabir "talenata". Pored sirotinjskih "rezervata" u SAD, Afrika, kontinent sa najve im brojem gladnih i umiru ih, postaje glavni "rasadnik" budu ih " ampiona". Kapitalisti ki koncerni, posredstvom univerziteta i "sponzorstvom", dovode iz Afrike mlade ljude i stvaraju od njih moderne robove. Nekada "telesno inferiorne crn uge" postaju (kakva ironija!) glavna "vu na snaga" u razvoju "vrhunskog sporta" i glavno sredstvo za dokazivanje "razvojne snage" kapitalizama! Da bi mogao da se o uva uspostavljeni "razvoj sporta", na udaru su sve mla i nara taji. Sve ve i broj sve mla e dece postaje rtva tzv. "rane specijalizacije". Ve vi e godina "u igri" su deca koja nisu zakora ila ni u pubertet. Doping testovi su po eli da se primenjuju i na dvanaestogodi njake i njihove vr njakinje. "Rad" sa decom je do ao do pred kolskog uzrasta i do obdani ta. Kao reklamni prostor, sredstvo za proizvodnju masovnog idiotizma i zaradu, sport postaje, u vreme sve dublje krize kapitalizma,sve zna ajniji instrument koji treba da odlo i kona ni raspad kapitalizma. Zbog toga su sportisti izlo eni sve bespo tednijoj destrukciji, a "sportska publika" sve beskrupuloznijoj manipulaciji. "Vrhunski sport" je li en svakog ljudskog smisla. Njegovi efekti nemaju veze ni sa sportom ni sa ovekom. Naravno, na stadionima itava predstava treba da dobije izgled opu tenosti, razdraganosti, spontanosti... Treba po svaku cenu stvoriti utisak da se radi o "nadmetanju slobodnih ljudi", a ne o obra unu kapitalisti kih i politi kih grupacija kojima su sportisti samo sredstvo u borbi. Atmosfera na sportskim borili tima po tome je sli na onoj koja vlada u "javnim ku ama": "gost" mora da stekne utisak da "devojke" rade "to to rade" ne da bi mu izvukle to vi e novca, nego zato " to im se dopada". "Spontanost" i "veliki osmesi" je sigurni pokazatelj da je predstava name tena. Rekord je pro ao putanju od simboli no-razvojne do simboli no-destruktivne pojave. "Rekorderski sport" je jedan od oblika u kome kapitalisti ko dru tvo napu ta istoriju, istovremeno uni tavaju i osnove ljudske egzistencije. Industrija za proizvodnju rekorda definitivno je postala industrija smrti. xxx Fusnote 1)Uporedi:Vilhelm Hopf,"U inak,rad,rekord","Polja",278/1982,174.s. 2)Isto, 3)Isto,fus.175.s

4)Uporedi:Jean-Marie Brohm,Le Mythe olimpique,120.s,Christian Bourgeois Editions,Paris,1981. 5)Isto,102,112.s. 6)Jean-Marie Brohm,Sociologie politique du sport,144.s,Editions universitaires,Paris, 1976. xxx

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->