FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

Sremska Kamenica
Konsultativni centar Odzaci

SEMINARSKI RAD

PREDMET: PRICIPI MENADŽMENTA

TEMA: PLANIRANJE

Profesor: Student:
Prof. dr Branislav Mašić Verica Gligović
XIII 0478/06
 Maj,2007
SADRŽAJ

Uvod............................................................................................................................... 2

Planiranje........................................................................................................................ 3

Proces planiranja............................................................................................................ 4

Cilevi.............................................................................................................................. 4

Strategije........................................................................................................................ 5

Planovi........................................................................................................................... 6

Odlučivanje.................................................................................................................... 7

Zaključak....................................................................................................................... 8

1
UVOD

PLANIRANJE je posebna vrsta donošenja odluka koja se odnosi na konkretna htenja

menadzera za budućnost organizacije. Planiranje je prva od četri osnovne karakteristike
menadzera-planiranje, organizovanje, vodjenje i kontrolisanje.
Planiranje nije zaokružena aktivnost s jasnim početkom i krajem. To je proces koji
neprekidno traje i koji odražava promene okruženja i prilagođava im se, i kojem deluju
druge organizacije.
Mnogi stavovi o planiranju, ukupno posmatrano mogu da se svrstaju u tvrdnje da se pod
planiranjem treba podrazumevati:
-funkcija menadzmenta
-proces
-naučna disciplina
Planiranje za organizaciju predstavlja proces utvrđivanja ciljeva i iznalaženje načina da
se oni ostvare. Bez plana menadžeri ne mogu efikasno da organizuju ljude i resurse, ne
mogu pouzdano da rukovode niti da očekuju da će ih drugi pratiti. Bez Bez plana
menadžeri i njihovi sledbenici imaju male šanse da ostvare ciljeve ili da shvate gde i kada
su skrenuli sa zacrtanog puta. Pod ovakvim okolnostima ni kontrola ne može da bude od
koristi. Vrlo često neadekvatni planovi negativno deluju na budućnost celokupne
organizacije. Planiranje je od presudnog značaja!

2
1. PLANIRANJE

Mnogi stavovi o planiranju, ukupno posmatrano mogu da se svrstaju u tvrdnje da se pod

planiranjem treba podrazumevati:
-funkcija menadzmenta
-proces
-naučna disciplina

Planiranje kao funkcija menadzmenta

Planiranje je jedna od četiri funkcija menadžmenta i ima posebnu ulogu i značaj u

menadzmentu. Planiranje je prva od funkcija koju menadzeri obavljaju u toku obavljanja
svakog zadatka,pored toga, obavljanje svih ostalih funkcija uslovljeno je
planiranjem,preciznije rečeno: rezultatima planiranja.
Postoje brojni ciljevi planiranja. Osnovna četri razloga zašto su ciljevi važni:
1. Ciljevi nam pružaju osećanje usmerenja
2. Ciljevi usredsređuju naše napore
3. Ciljevi usmeravaju naše planove i odluke
4. Ciljevi nam pomažu da ocenimo naš napredak

Planiranje kao proces

Planiranje je funkcija koju menadžeri vrše obavljanjem raznovrsnih aktivnosti. Zato se

planiranje posmatra kao proces izvršenja aktivnosti koje su neophodne za donošenje
planskih odluka.
Planiranje je proces donošenja odluka o ciljevima, strategijama i planovima kojima se
usmerava funkcionisanje organizacije.
Planiranje je proces koji mora da respektuje uticaje ovih faktora, kako tekuće tako i
očekivane, isto je i kontinuelan proces kojim se funkcionisanje organizacije usmerava
(reaktivno i proaktivno) u skladu sa dinamikom i karakterom postojećih i bududćih
zahteva njenog okruženja.

Planiranje kao naučna disciplina

Višeaspektno i sveobuhvatno istraživanje planiranja rezultiralo je brojnim spoznajama o

njegovim dimenzijama. Te spoznaje predstavljaju svojevrstan skup naučno verifikovanih
principa, postupaka i pravila o efektivnom i efikasnom planiranju. To je i razlog da
planiranje ima tretman naučne discipline.

3
2. PROCES PLANIRANJA

Pod procesom planiranja podrazumeva se obavljanje svih aktivnosti koje su neophodne

da se ostvari svrha, ciljevi planiranja. Uspešno ostvarivanje ciljeva planiranja
podrazumeva donošenje brojnih odluka kojima se definišu ciljevi organizacije i stvaraju
pretpostavke za njihovo ostvarivanje ciljeva.

Svrha procesa planiranja je donošenje planskih odluka - odluke o ciljevima, strategijama i

planovima organizacije. To je i razlog da pod rezultatima procesa planiranja treba
podrazumevati sleeće odluke:
-ciljeve
-strategije
-planove
Ciljevi, strategije, planovi imaju izuzetan značaj kako za funkcionisanje organizacije tako
i za vršenje svih ostalih menasžerskih funkcija (organizovanje, vođenje, kontrolisanje).

3. CILJEVI

Ciljevi predstavljuju stanje ili situacije kojima se teži. Kada je reč o organizacijama, pod
ciljevima organizacija podrazumevaju se planske odluke u kojima je definisano stanje ili
situacije u koje organizacije žele da dođu, odnosno koje žele da realizuju.
Ciljevi organizacije su primarne planske odluke kojima se usmerava funkcionisanje
organizacije. Oni predstavljuju orijentir za funkcionisanje organizacije u celini. Oni su i
orijentir za ponašanje svakog člana organizacije pojedinačno, odnosno svih članova
organizacije sveukupno posmatrano.

Svaka organizacija ima brojne raznovrsne ciljeve. Svi oni se mogu grupisati prema
različitim kriterijumima.
U literaturi se najčešće nalaze sledeće podele ciljeva:
 prema nivou organizacije
-korporativne ciljeve
-ciljeve poslovnih jedinica
-ciljeve poslovnih funkcija
 prema značaju ciljevi se razlikuju na:
-strategijske ciljeve
-taktičke ciljeve
-operativne ciljeve
 prema vremenskoj dimenziji ciljevi se diferenciraju na:
-dugoročne
-srednjoročne
-kratkoročne

4
  prema prioritetu realizacije ciljevi se dele na:
-opstanak
-razvoj organizacije
 prema mogućnosti kvantifikacije ciljevi se mogu podeliti na:
-kvantitativne (opipljive) ciljeve
-kvalitativne (neopipljive) ciljeve
 prema nosiocima u organizaciji ciljevi se dele na:
-organizacijske ciljeve
-grupne ciljeve
-pojedinačne ciljeve

4. STRATEGIJE

Strategije predstavljauju planske odluke kojima se determinišu osnovni pravci i načini

ostvarivanja akcija u ostvarivanju rezultata kojima se doprinosi realizaciji ciljeva i misije
organizacije. Strategija opredeljuje smer akcija i u značajnoj meri opredeljuje i sudbinu
organizacije.
Izrada strategija predstavlja proces determinisanja različitih strategijskih opcija koje su
adekvatne potrebama, odn. koje imaju performanse koje su neophodne da bi bile
prihvatljive.
Stoga menadžeri moraju:
 da izvrše kritičku analizu u cilju dobijanja odgovora na pitanja: koja je svrha i
koji su zadaci organizacije, kuda ide organizacija, u kakvom okruženju
organizacija sada egzistira, šta treba uraditi da bi se zadaci organizacije bolje
ostvarili u budućnosti.
 da izvrši SWOT analizu.
 da izvrši analizu poslovnog portfolija organizacije.
 da izvrši analizu kompetetivnosti organizacije u pripadajućoj industrijskoj grani.

Strategije se obično dele prema nivoima organizacije na:korporativne,poslovne i

funkcionalne strategije.
Opšte,generalne,odn.korporativne strategije je potrebno formulisati u svrhu stvaranja
pretpostavki za realizaciju ciljeva korporacije kao celine,odn.sistema.Obično se formuliše
više strategija,jer je u savremenom poslovanju najčešće treba primenjivati kombinaciju
dve ili više strategija.Pod korporativnim strategijama se najčešće podrazumevaju sledeće
strategije: strategija koncentracije, strategija redukcije i/ili preorijentacije, strategija rasta
i kombinovane strategije.
Poslovne stsrategije moraju biti konzistentne sa korporativnim strategijama.One se
definišu na nižim nivoima korporacije, kao što su strategijske poslovne jedinice.Potreba
za definisanjem ovih strategija postoji jer ove organizacione jedinice posluju kao
posebne, relativno nezavisne celine koje imaju i relevantne ciljeve.
Funkcionalne strategije- Uspešnost ostvarivanja ciljeva korporacije uslovljena je od
uspešnosti obavljanja svih funkcija u organizaciji, a naročito proizvodnje, marketinga,
ljudskih resursa, istraživanja i razvoja i finansija. To je i razlog potrebe definisanja i
sprovođenja relevantnih strategija-funkcionalnih strategija.

5
5. PLANOVI

Pod planovima se podrazumevaju odluke kojima se definišu specifične akcije koje treba
preduzeti da bi se realizovali ciljevi organizacije.
Planovima se:preciziraju akcije koje treba preduzeti da bi se realizovali ciljevi, određuju
nosioci akcija, lociraju mesta obavljanja akcija, propisuju načini izvršenja akcija,
determinišu rokovi i definišu resursi koji će biti korišćeni.
Planovi se donose da bi poslužili uspešnoj realizaciji ciljeva.Oni moraju imati i
relevantne kvalitativne performanse.To je i razlog da menadžđeri moraju da vode računa
da planove koje donose imaju karakterisike koje respektuju određene kriterijume koji
služe za njihovu ocenu.
Postoji više kriterijuma za podelu planova.Jedna od bitnih podela planova je podela na
trajne planove i planove za jednokratnu upotrebu.
Trajni planovi su planovi koji su fokusirani na definisanje akcija koje se permanentno
obavljaju u situacijama koje se ponavljaju.Postoje tri vrste trajnih planova, i to: politike,
procedure i pravila.
Politike su trajni planovi koji su fokusirani na usmeravanje akcija u repetitivnim
uslovima.Politika ustanovljava specifičan pravac akcije koji je prihvaćen kao celishodan
da upravlja poslovanjem organizacije; izražava filozofiju, principe i svrhu organizacije
kao i njene vrednosti; predstavlja deklaraciju o namerama, obavezama organizacije i
odgovornostima; predstavlja bazični stav o onim principima i pravilima koje je postavio
menadžment kao usmeravanje i ograničenje za odluke i akcije u organizaciji.
Procedure predstavljaju planove kojima se definišu koraci koje je potrebno obavljati u
obavljanju određene aktivnosti,odn.posla.Procedure predstavljaju osnov za kontrolisanje
nosilaca relevantnih akcija,što je veoma značajna pretpostavka uspešnosti ostvarivanja
ciljeva.
Pravila su trajni planovi koji precizno propisuju kako se specifične aktivnosti trebaju
obaviti u konkretnoj situaciji.Pravilima se definiše ponašanje koje nosilac određene
aktivnosti mora a šta ne mora da uradi, odn. šta sme a šta ne sme da uradi u konkretnoj
situaciji.U svakoj organizaciji postoje i tzv."nepisana pravila"koja ne spadaju u
planove,nego su deo organizacione kulture.
Planovi za jednokratnu upotrebu su planovi koji su fokusirani na definisanje akcija
koje se obavljaju samo jednom ili nekoliko puta u situacijama koje se ne ponavljaju
često. U planove za jednokratnu upotrebu spadaju program,projekt i budžet.
Program je planska odluka koja se zasniva na ciljevima,politikama i strategijama
organizacije.To je i razlog da se programi definišu kao vremenski dimenzionirana akcija
po fazama sa svrhom da se koordiniraju akcije u ostvarivanju ciljeva ili kao povezana
serija poduhvata koji se preduzimaju u periodu vremena da se ostvare neki osobeni
poslovni ciljevi.
Projekt predstavlja jednokratni plan koji je fokusiran na realizaciju specifičnih ciljeva
poslovanja.Projekt predstavlja plansku odluku koja sadrži odrednice i
elemente(zadatak,nosioce, rokove i resurse) koji su potrebni da bi se preduzela akcija na
rešavanju određenog problema.

6
Budžeti su jednokratni planovi koji sadrže načine alociranja finansijskih resursa i izvore
njihovog obezbeđenja.

6. ODLUČIVANJE

Odlučivanjeje ključna aktivnost planiranja.Cilj odlučivanja je kreiranje odluke koja

predstavlja osnovu usmeravanja organizacije i preduzimanja svih akcija kojima se
reguliše ponašanje organizacije.Donošenje odluka je aktivnost koja se obavlja i u vršenju
svih ostalih funkcija menadžmenta.
Prva podela odlučivanja:
 Reaktivno odlučivanje je takvo odlučivanje koje predstavlja davanje odgovora na
postojeće zahteve,odn. promene u okruženju.
 Proaktivno odlučivanje je odlučivanje u kojem organizacija mora nastojati da
utiče na okruženje,jer samo na taj način može se kreirati ambijent koji odgovara
interesima,odn. ciljevima organizacije.
Druga podela odlučivanja:
 Sistematično odlučivanje podrazumeva organizovan i na podacima
zasnovan,egzaktan proces vršenja svih aktivnosti koje čine proces odlučivanja.
 Intuitivno odlučivanje predstavlja neorganizovano obavljanje procesa
odlučivanja,odn. kada se odluke donose bez dovoljno pouzdanih
podataka,odn.informacija.
Treća podela odlučivanja:
 Individualno odlučivanje u organizacijama podrazumeva donošenje odluka u
kojima sudeluje jedno lice-menadžer, shodno svojim ovlašćenjima.
 Grupno odlučivanje sse zasniva na opštepoznatom stavu da "više ljudi više
zna".Grupno mišljenje je fenomen koji je vezan za ponašanje grupa u kome
grupni pritisak za usklađivanjem odvraća grupu od neuobičajenog kritičkog
ocenjivanja,minorizacije ili nepopularnih pogleda.

Što se tiče stilova odlučivanja,njihova najčešća podela je

na:direktivan,analitički,konceptualni i bihejvioristički.

Proces odlučivanja se sastoji od sledećih koraka:

 identifikovanje problema,
 dijagnosticiranje uzroka problema,
 izrada rešenja,
 evaluacija rešenja,
 izbor rešenja,
 priprema implementacije odluke,
 evaluacija efektivnosti odluke.

7
ZAKLJUČAK

Planiranje u organizaciji podrazumeva određivanje ciljeva i izbor načina i ljudi koji će za

organizaciju te ciljeve realizovati.

Ciljevi su važni zato što:

1. pružaju osećanje usmerenosti,
2. usredsređuju naše napore,
3. prema njima se upravljaju naši planovi i odluke,
4. pomažu nam da procenimo kakav smo napredak ostvarili, tj. koliko smo bili
uspešni.

Iako se planiranje uobičajeno prikazuje kao jedna od četiri funkcije menadžmenta,treba

ga izdvojiti i smatrati lokomotivom koja za sobom vuče kompoziciju sastavljenu od
organizovanja, vođenja i kontrolisanja.

Veoma važan rezultat procesa planiranja jeste strategija organizacije. Termin strategija se
koristi da bi se uokvirilo ono što menadžeri žele da kompanija ostvari.Strategija
organizacije određuje njeno mesto u okviru njenog okruženja.

8
LITERATURA

1. dr Ranko Lončarević , II izdanje Menadžment; Beograd, 2006.

2. Džejms A.F.Stoner , Menadžment ; Beograd,2002.