MIKELANĐELO

1. Mikelandjelo-pregled
2. Mikelanjelo i neoplatonizam
3. Sikstinska kapela
4. Kapela Paolina
5. Kapela Medici
6. Grobnica Julija II
7. Strasni sud
8. Kasna Mikelanjelova skulptura.

Mikelandjelo-pregled 1475-1564
Od 1488 pohadja skolu Domenika i Davida Girlandaja.Uskoro odlazi kod Lorenca Medicija, koji je
u vrtu Svetog Marka drzao vrstu umetnicke Akademije.Tu su bile izlozene anticke i nove skulpture, a
mladi vajari radili su pod nadzorom Bertolda di Djovanija-konzervator i restaurator antickih
spomenika koje su prikupili Medici.Tu je M bila dostupna sva kultura kvatrocenta /nauka,umetnost i
literatura/.
Mikelandjelo shvata svet plasticki-u svim oblastima umetnosti on je samo skulptor..................
Borac je za politicke ideje.Njegova umetnost je posvecena postavljanju coveka-gradjanina......
Kod Lorenca izucava spomenike i fragmente anticke mermerne skul.Cesto je posmatrao Mazacova
dela u santa Maria dela Karmine.M bio okruzen duhovnom atmosferom humanizma i
neoplatonicarskim idejama i Danteovom misli.Ovde radi glinene statue i glavu Fauna1 od
mermera.Interesuje se za antiku, a u crtezima prelazi na monumentalni stil Djota i Mazaca,vidljivi su i
uticaju severnih gravera.
Radovi u Firenci 1475-1494
Vecina njegovih ranih radova sakupljjena je u Casa Buonarotti i pripojenoj Galeriji.U njima se vidi
teznja ka prevazilazenju kvatrocenta.
Bitka kentaura/pogledaj neoplatonizam/
Duboki reljef pun pokreta i plasticne smelosti, zgusnuta masa nagih figura izvijenih tela.Osecaj
herojske velicine.Najveca paznja je na diferenciranju Kentaura i Lapita 2 daje izrazajnu bitku, ljudsku
moc, dramatiku.
Tehnika nezavrsenosti dominira celinom, ali to je ovde jos na intuitivnom nivou.M je od pocetka
osecao moc koja se razvija iz nedovrsene povrsine i naznacenih figura.Mozda je podsticaj dobio od
Bertodove Bitke kentaura.M interesuje samo ljudsko telo, a ne prostor i pejzaz.Vazari i Kondivi
pominju Policijana kao izvora inspiracije za ovu klasicnu temu.
Ovo je reljf izuzetne tehnicke i ekspresivne zrelosti.Umetnik je zainteresovan za raznovrsnost forme
koju nudi zapletenost golih figura.Podseca na prednje strane rimskih sarkofaga.Postoji hipoteza o
uticaju dela klasicne inspiracije umetnika iz druge polovine XIII veka, a narocito Nikole Pizana.
Madona della scala-pogledaj predhodno u neoplatonizmu
Ovde je meko razradjena povrsina, reljef je zasnovan na nijansama skiocato bareljef Donatela, ali
jedva naznacen, gotovo ravan.Madona je data u profilu, mladenac je smiren.Preuvelicane proporcije
sumorno naznacenih puta pri vrhu stepenica, i prisutna nedovrsenost-najpoeticnija manifestacija
duhovnosti koja se razvija iz svakog njegovog dela.
Madonino lice je nesumnjivo klasicne inspiracije i figura dominira pravougaonim poljem.Jedino ruke
nisu dobro proporcionisane.Na njenom licu prisutna je melanholija-osamljenost sto je cesto u M
stvaralastvu.Drugi problem koji resava je draperja.Vazari za njega kaze da nastoji da oponasa
Donatelov manir, i to je uradio tako dobro da reljef izgleda kao da je Donatelovo delo, s tim sto ima
vise ljupkosti i sigurniji crtez.Ovo delo je briljantna interpretacija ne samo Donatelove umetnosti, vec i
figurativne tradicije rane renesanse, a narocito slikarstva Mazaca.

1
Bozanstvo prirode, zastitnik pastira i seljaka. Kasnije je izjednačen sa grčkim panom. On je proročko
bozanstvo. Fauni – sumski i poljski demoni, imaju rogove i noge jarca.
2
Vitesko pleme/grcko/,najvece junastvo pokazali su u borbi sa kentaurima,uvek se istice njihova izuzetna snaga
I vitestvo.Tek iz kasnijih predanja poznata je prica o porazu,koji im je naneo Herakle.

1
U figurama putti-ja koji se penju na stepenice M je primenio non finito.verovatno nastala od Donatela,
pa ipak interpretisna na veoma razlicit nacin, cisto skulptoralni nacin, bez namere da imitira ili
integrise ekspresivne mogucnosti slikarstva, sto je karakteristicno za delo Donatela.

1492 umire Lorenco Velicanstveni/1449-1492/, M se vraca u svoj dom.Dela iz tog perioda su

nestala.Zna se o velikom mermernom Herkulu, koji se ne moze identifikovati/zaobilaznim putem
stigao na dvor Fransoa I/.
Drveno Raspece izradjeno za crkvu San Spirito, po modelu mladica koji je zaista umro u tom
manastiru.To je mladalacka forma bez zrelih formi/nesigurna identifikacija/.Datuje se u 1494 godinu,
pre M odlaska u Bolonju.To je najranija puna skulptura Mikelandjela.Na tabli na krstu je natpis iz
Jovanovog jevandjelja-Isus iz Nazareta kralj Judeja.Napisan je na hebrejskom, Grckom i
latinskom.Rec je napisana sa desna na levo/objasnjava se cinjenicom da je M bio levak/.U blagim
krivinama tela, sto se veoma razlikuje od njegovog poznog stila, kriticari su videli Leonardov uticaj.

1494 odlazi u Veneciju/na vlast u F dolazi Savonarola/, pa u Bolonju, gde radi tri statue za grobnicu
Svetog Dominika po narudzbini Djovani Franceska Aldovardinija.Radi ih 1494/5.Ovde ostaje samo
godinu dana.Sveti Prokul, Petronije i Andjeo sa svecnjakom pokazuju klasicnu ravnotezu, glatkost
povrsine i plasticnu modelaciju draperje.3
Mikelandjelo uspostavlja izuzetan interpretivan odnos sa umetnickom kulturom proslosti, koja
karakterise njegova rana dela.Figura svetg Prokula, namrsteni mladi svetitelj je dragoceno
predvidjanje lika kolosa iz galerije Akademije u Firenci-David.U Prokulovom liku su neki prepoznali
autoportret 15-godisnjeg M.Figura Petronija je pozivanje, podsecanje na skulpturu ranog XV veka od
Donatela do Jakoba dela Kverce.Andjeo koji drzi svecnjak-meko modelovane forme ukazuju na
delikatnu cistotu Luke dela Robija.
U Bolonji se upoznao sa radovima Kverce, sa njegovim snaznim pateticnim stilom sa goticko-
klasicnim uticajima.Pod njegovim uticajem M figure postaju nepokretne i nezgrapne-imaju
primitivnost starohriscanske skulpture.M ne moze da nadje ravnotezu izmedju kvatrocenta i klasike.

1495 vraca se u Firencu.Za brata Lorenca Medicija-Lorenca di Pjerfranceska radi Zaspalog Amora.Ta
skulptura je kasnije prodata kao anticki original kardinalu Riariju di San Djordjo.

Rim 1496-1501
U Rimu dolazi u kontakt sa antickim delima.Usmerava svoju umetnost ka ravnotezi ,harmoniji i
dubljoj lepoti.To je njegov najklasicniji period./tumacenje neoplatonicarsko/.
Bahus je prva statua koju je izradio u Rimu u mermeru, po porudzbini bankara Jakopa Galija.To je
delo sa mozda najvise klasicistickih uticaja-i u temi i u materijalu i tehnici.Tada je bila omiljena
bronza.Uspostavlja klasicnu ravnotezu u stavu ruku i nogu, leva ruka potisnuta je unazad, pa je u
ravnotezi sa desnom izbacenom nogom.Formalna lepota tela, savrsenstvo lica.Pored nogu mu je mali
satir koji mu krade grozdje.
Ova statua je zavrsena u svakom detalju, nasuprot njegovom principu nedovrsenosti.Prisutni su uticaji
pozne antike, rimsko-helenisticke umetnosti, vide se u vijugavosti linije i izpoliranim povrsinama.
Bahus ima pijani izraz lica, istaknut jos vise grimasom satira.Statua ima tihu, unutrasnju, skrivenu
melanholiju, poetsku napetost.Ova skulptura nema jedinstvenu tacku posmatranja., ali ce kasnije svoje
skulpture pokusati da svede na jedinstvo prednje povrsine.To vec pokusava u sledecem delu.
Pieta
Ovim delom zavrsava svoj Rimski period.Ovde je dostigao zrelost i perfekciju.Ova gurpa je prvobitno
bila namenjena kapeli francuskog kralja pri Svetom Petru.To je prva statuarna grupa nove evropske
umetnosti-ona je ovaplodjenje duha zrele renesanse-klasika cinkvecenta.
Ova tema u figurativnim umetnostima predstavlja najdublju manifestaciju unutrasnjeg bola, ali je M
po prvi put drugacije obradjuje.On daje suzdrzani, nemi, sustinski, materinski bol, skriven u neznom
obliku Madone i mrtvog Hrista.Neiskazana neznost obasjava njeno lice.Ona je ovde mlada zena, cija
je tuga jedino naznacena pokretom ruku.

3
Ove figure su uklopljene u kompleks spomenika koji je zapoceo fra Guljetino iz Pize 1267,po projektu
N.pizana,dva veka kasnije na spomeniku radi Nikola del arka-1 andjela sa svecnjakom

2
M resava problem ranorenesansne skulpture-spajanja u celinu zene u cijem krilu lezi odrastao
muskarac.Hristovo telo je nesto umanjio, a istakao je draperju Madonine haljine, koja ujedno cini
kontrast prema Hristovom nagom telu.Kompozicija je piramidalnog oblika, sto nije karakteristicno za
to vreme, osim kod Leonarda.Ovo je vrhunac ravnoteze kod M-harmonija osecanja i stavova i
klasican zavrsetak, prefinjen i savrsen u celini i u svakom detalju.Celom grupom vlada bezgranicna
ljupkost i osecaj patnje izrazen krhkoscu stavova.

II Firentinski period 1501-1505

U Firencu se vraca ovencan slavom.Medici su proterani i zavedena je republikanska vlast.Invazija
Sarla VIII, nespretna vladavina Pjera di Medicija, Firenca gubi nezavisnost-I republika 1494, II
republika 1498.
David 1501-1504
Po nekim kriticarima izrada ove skulpture je razlog njegovog povratka u Firencu, kada je saznao da je
njegov zeljeni blok najzad dobio namenu od firentinske Sinjorije-da predstavi simbolicno oslobadjanje
Firence od tirenije.Prvobitno je David bio smesten ispred ulaza u Palaco Vekio, po odluci posebno za
to sakupljene komisije.
Na njoj se vidi poslednji odraz realizma kvatrocenta, ali i klasicne tendencije,a novo je napregnutost i
uznemirenost/od tada osobeno za M/.Ovaj David se razlikuje od predhodnih, koji predstavljaju
trenutak trijumfa.M bira dramatican momenat-koncentracija volje i snage pred napad.Zato je ovaj
David drugaciji-njegovi misici su napregnuti, on je siguran u sebe, ali i uznemiren.Ovde nema
tradicionalnih atributa.Proporcije su gigantske.
To je lik renesansnog coveka,svesnog svoje snage i mogucnosti.M ide i van ove herojske koncepcije
ka necemu humanijem, intimnijem.
Iako se David cini kao produzetak anticnih stremljena/kod Bahusa preko Piete/, u obradi tela, studije
akta i ravnotezi kompozicije, celina ipak cini novu sintezu profila glave sa frontalnoscu tela, duboka
igra senki na grudima, kriva linija desne ruke, su novi elementi u tradicionalnoj klasicnoj formi.Postoji
izvesna nasavrsenost proporcija.-previse je razvijen gornji deo u odnosu na nize delove.Prevelika
paznja je posvecenja obradi desne ruke na ustrb ostalih delova uopstenije obradjenjih.Izuzetna je
izrazajnost samog lika odlucnost, usresredjenos, herojska odredjenost.
Iz istog perioda postoji i mali model Davida u bronzi radjen za Piera de Ruena/danas u Napulju/, ali ga
svi kriticari ne pripisuju M.
Skulptura je uradjena u bloku kamena na kome je vec radjeno, ali bezuspesno, od strane dva
firntinska skulptora Agostina di Duca 1462-5 i Antonia Roselina 1476.M na njoj radi preko dve
godine.Kada je skulptura bila gotova komisija u kojoj su bili i Leonardo, Boticeli, Filipino Lipi i
Perudjino, odlucuje da je smesti kao simbol slobode i nezavisnosti ispred ulaza u Palatu Vekio, koja je
sediste firentinske civilne vlade.1875 on je premesten u galeriju Akademije u F,a na njegovo mesto je
postavljena mermerna kopija.
Madona iz Briza
Danas je u Notr Dam u Brizu.Piramidalna linija Piete, sada postaje vertikalna.Duhovni intenzitet je
uzdignut nepokretnom kontemplacijom, a lepota Madoninog lika postaje »svetija«.Oseca se ljudska
neznost koja omeksava kompoziciju.Mladi Hrist je izmedju njenih kolena/originalan detalj/, majcina
ruka sa ljubavlju drzi sina.Osnovni utisak-svecana uzvisenost .
Mladenac je prevelik u odnosu na Madonu, narocito glava.Ova skulptura je verovatno uradjena za ?
oltar u Sijenskoj katedrali, 1506 odneta je u Briz.Precizna identifikacija ovog dela je nesigurna, jer i
Kondivi i Vazari govore o takvoj skulpturi u bronzi.Po prvi put se ova skulptura pominje u Dnevniku
putovanja 1521 Albert Direra.Po cistoti koja podseca na alabaster, izradi lica i izradi draperje bliska
je Madoni iz Vatikanske Piete.
Tondo Taddei
To je mermerni reljef.Predstavljeni su Madona, mali Hrist i Jovan.To je omiljena tema u XV veku, ali
je M drugacije interpretira.Daje jak kontrast plasticnih masa, u suprotnom pravcu postavlja tela
Madone i Hrista.Daje kruzni aranzman grupe.Neki detalji su potpuno nezavisni, a kompozicija je time
dobila izrazitu ekspresiju./pogledaj neoplatonizam/.
Tondo Pitti
To je mermerni reljef nastao oko 1504-5, za Bartolomea Pitija.Predstavljena je Bogorodica sa malim
Hristom.Tehnika izrade slicna je predhodnom tondu, kao i tema.Figure izrastaju iz pozadine skoro kao

3
skulpture, kao da prerastaju ram.Njeno telo je tako postavio da ulazi u kruzni ram-donji deo je gotovo
u profilu, bista frontalna, a glava okrenuta u suprotnom pravcu.Ostvario je snazan kontrast plasticnih
povrsina i prostornu realnost.Tu je prvi put nasao izraz za novi tip zene-novi ideal heroine.Bg je
snazna zena, otkrivenog snaznog vrata, pravog nosa, dugackih ruku.
Doni Tondo
Krajem boravka u F eksperimentise i sa slikarstvom.Slika je kruznog oblika.Predstavljena je
Sv.Porodica sa Sv. Jovanom.Izgleda kao skulptura, reljef.Figure su povezane snaznim antitezama i
mocnim predstavama elasticnih masa.
M je predstavio izvijenu Madonu, od desnog stopala do ruku i glave-u kontinuiranoj spirali.Ta spirala
se nastavlja Hrista i Josifa.
Nisu svi kriticari pozitivno ocenili ovaj rad zbog nesto misicavije Madone obnazenih ruku i nogu i
zbog nedostatka mirnije i spiritualnije atmosfere i nepovezanosti boja.M ovde resava problem-na
malom prostoru razvija sto vece kretanje, koncentrise plasticni i duhovni sadrzaj tesnije grupise figure,
a izbegava nejasnost i prenatrpanost.To je naslikana plasticnost, a boje su stroge i oskudne. Slika je
zamisljena kao plasticna grupa, kao klupko tela.Izraz moralne snage i energije kojom su ozivljene
figure.
Centralna grupa-Bg, Hrist i Josif je deo sireg univerzalnog prostora.Pozadina ostvaruje osecaj sire,
univerzalnije atmosfere.Madona je novi tip zene-Heroina/covek je oslobodjen okova
religije,predstavljaju se misli i osecaji herojskog coveka/.Ovaj tondo uradjen je povodom vencanja
Andjela Donija i Madalene Stroci.Mali Hrist postavljen je iznad majcine glave, kao znak njegove
bozanske nadmocnosti.Aktovi u pozadini su simboli paganske proslosti od koje je hriscanstvo
odvojeno i koju je nadvladalo.Neki u ovim aktovima vide andjele.To je izraz M koncentracije na
coveka kao najvisu kreaciju kosmosa.Boja je kod ovih aktova razlicita-zemaljana braon, bledjih
gradacija.
Neki ovu sliku datuju u vreme oslikavanja tavanice Sikstine 1508-12.Inspiracija je potekla od
helenistickih skulptura, narocito u misterioznim golim figurama u pozadini.Ekstremna formalna
strogost kritikovana je krajem XIX-Burkhard.Majstorstvo u izvodjenju kompozicije,boje/restauriran
1984/.Ova slika je odlican primer M teorije slikarstva-smatrao je da je slika bolja sto vise ide ka
reljefu.
Polaganje Hrista u grob
Slika je nedovrsena, nepouzdano atribuisana./London/.Prvi put se spominje kao M 1697 u rimskom
inventaru poseda porodice Farneze.Bila je u Fes kolekciji u Rimu u XIX veku, a zatim je prodata
nacionalnoj Galeriji u Londonu.
Na njoj su predstavljene-Marija Magdalena, Nikodim, Hrist, koga od pozadi pridrzava Josif iz
Arimateje, Jovan/drugo se smatralo da je to M.Magdalena/, obrisi Bogorodice na zemlji i iza Soloma
ili Marija, Martina sestra.
I pored nedovrsenosti, to je jedna slika koja se stilski moze porediti sa Doni Tondom, slika verovatno
zapoceta 1506, namenjena kapeli koju je M planirao u I projektu za grob Julija II ili po drugoj
hipotezi, mozda je to slika koju je M zapoceo 1501 za oceve avgustince u Rimu.
Figure Apostola
1503 je poceo da izradjuje 12 figura apostola, koji su trebali da budu postavljeni na fasadi katedrale
Santa Maria del Fiore u Firnci, ali taj projekat nikada nije izveden.Zapoceo je samo sv.Mateja.Izuzetna
snaga statue potice iz njene nedovrsenosti-to je jos uvek mermerni blok i figura se bori da se
oslobodi.Duboko dramaticni kontrasti i izvijanje udova-brojni svetlosni kontrasti isticu latentnu
energiju oblih povrsina.Radi na statui 1505/6.Ona je inspirisana helenistickom statuom poznatom kao
Pasquino.Matej je prikazan u trenutku kada ga Hrist poziva da podje sa njim-konflikt osecanja i volje
duha i tela.Razbijena je forma mermernog bloka-ova skulptura izgleda blize reljefu nego slobodnoj
skulpturi.U osobenom kontrapostu planova ramena i glave, upucuje na cuveni fragment rimske
skulpture helenistickog perioda poznate kao Pasquino.
Bitka kod Kasine
Crtez na kartonu, studija za veliku sliku.Radi je za salu Pet Statua, tj Salu Velikog veca u Palaco dela
Sinjoria, sa Leonardom-tema je pobeda firentinske vojske.To je pobeda nad Pizom, a bitku pocinje da
crta 1504.Uradio je samo karton, ali i on je izgubljen i poznat je samo po nekim studijama i
kopijama./Sangalo/.

4
To je istinski zar, nema uzvisenog sadrzaja, bez rata ili uzasa, van vremena i prostora.Tema je za njega
bila samo povod da prikaze muski akt, kao i u skulpturi.Nema glavnih i sporednih likova sve je
podredjeno njegovoj individualnoj koncepciji sveta:pokret, plasticnost, dinamicnost, uzbudjenje pred
bitku.Ovaj karton je odmah postao predmet studija citave generacije umetnika.Nestao je posle
prenosenja u P. Medici, gde je verovatno iscepkan na nekoliko delova.Glavna namena:prikazivanje
isprepletanih muskih aktova sa fino iscrtanim anatomijama.

II Rimski period 1508-1513

1506 papa Julije II ga poziva u Rim.M slava se vec procula.Dobio je zadatak da izradi nacrt i izvede
grobnicu Pape Julija II /pogledaj kao odvojeno pitanje/.Mikelandjelo je za grobnicu uradio samo
Mojsija, Leju i Rahilju, ostalo je rad pomocnika.Mojsije je uradjen 1513-16, a neki delovi su zavrseni
1542-5.Stilski se vezuje za freske proroka i sibila u Sikstinskoj kapeli.Kondivi istice anticki uticaj na
ovu skulpturu, Vazari istice tehnicku virtuoznost, narocito u obradi kose i brade »kao da je dleto
zamenio cetkicom«.Ovom periodu pripada i oslikavanje svoda Sikstinske kapele.

III Firentinski period 1513-1534

Projekat za fasadu San Loreco-porodicnu crkvu Medicijevih, potice iz 1520 za Lava X.Fasada nikada
nije izvedena, sacuvani su crtezi.Plasticna koncepcija i ovde je prisutna-intenzivni pokret fasade
ostvaren putem pilastara, slepih prozora, dubokih nisa, elementi koje kombinuje kako bi dobio jasan i
organizovan prostor uz efekte svetla i senke.Ovom periodu pripada Kapela Medici i Vestibil
biblioteke Laurencijane, koji je zavrsen tek 1559-60.
Vaskrsli Hrist
U crkvi Santa Maria sopra Minerva.Narucen je 1514.Prvu verziju, sada izgubljenu je odbacio zato sto
se u mermeru pojavila crna crta.Drugu verziju je uradio u Firenci 1519-20.Neke detalje dovrsili su
njegovi pomocnici.hrist stoji drzi krst
III Rimski period 1534-1564
Stasni sud, Kapitol, Kapela Paolina, Bista Bruta.
Mikelandjelova religiozna misao pred kraj zivota iskazana je i u poslednje dve grupe Pieta.Obe su
nedovrsene.Obe izrazavaju misao o Bozijem stvaranju coveka, koji trijumfuje ne dostojanstvom ili
snagom boga, vec prihvatanjem patnje i zrtve sto je sredstvo sjedinjavanja sa Bogom.
Pieta Duomo
Zapoceo je sredinom 40-ih, radeci naporedo na velikim projektima, a 1555 je ostavio, pmocnici su je
dovrsili, te je dobila formu prividno zavrsene skulpture.Po Vazariju, M je zeleo da bude postavljena
pod oltarom Santa Maria del Fiore.
Grupu cine Hrist, Madona, Marija Magdalena i Josif iz Arimateje, ili, po Vazariju Nikodim.Ostecenje
na Hristovoj desnoj ruci.Skulpturu je dovrsio njegov pomicnik Tiberi Kalkani.Iznenadjujuci je
kontrast potpuno uglacanih delova i grube obrade, narocito Bogorodice i Josifa.Marija Magdalena u
celini je rad pomocnika.I ovde je prisutan problem non finito.M je pod skulpturom smatra sve sto
nastaje oduzimanjem materijala, a slikarstvom sve sto nastaje dodavanjem materijala.Postoji problem
Hristove leve noge/njegov necak Leonardo je dobio jednu slomljenu nogu/.Po nekim gravirama zna se
da je leva noga isla preko Bogorodicinog levog bedra.Postoje tumacenja ove poze kao mistickog
sjedinjavanja sa Bogom preko vrste erotske ekstaze.Postoji ideja popularna u XVI veku, po kojoj se
Bogorodica velica kao Hristova verenica.Pocetkom 40-ih godina Mikelandjelo je tako zamislio
skulpturu, ali presudan je bio dugacak period njene izrade.U deceniji posle smrti pape Pavla III
promenjena je atmosfera-tada je verovatno M. Odstaranio tu nogu, i zato je verovatno napustio rad na
njoj.Vazari kaze da je napustio rad na njoj zbog pukotine u kamenom bloku.On kaze da kada je blok
pukao, M je ostale delove dao svom prijatelju Francesku Bandiniju-firentinski skulptor i arhitekta.M
ucenik je ponovo satavio grupu.
_____ karakterise pozni M period, koji je pod intenzivnim duhovnim uticajem, bio obuzet strascu za
prikazivanjem smrti i razmisljanjem o njoj.To postaje vrsta njegove opsesije.
Crtezi
U kasnim godinama narocito radi crteze, vezane za odredjene licnosti-Tomasa Kavalijerija i Vitoriu
Kolona.U kasnim crtezima obuzet je Raspecem sa Jovanom i Bogorodicom.Na crtezima se cesto
pojavljuju prepravljanja.

5
Opet crta temu smrti, ali te teme dobijaju posebnu, licnu M interpretaciju.Svako raspece ima po neku
osobenost/nekarakteristicnu/.Na crtezima ima partija razlicitog stepena dovrsenosti, kao sto u skulpturi
ima dva sasvim razlicita koriscenja dleta.Ovi crtezi su vrhunac spiritualizacije tipicne za M kasni opus.
Palestrina Pieta
Nalazi se u Galeriji Akademije u Firenci, mozda nije Mikelandjelova.Statua potice iz kapele porodice
Basterini u Palestrini.Za razliku od ostalih dela njegovih dela, u dokumentima i kod onovremenih
pisaca ovo delo se uopste ne spominje.U prvoj polovini XVIII veka je atribuirano M.To je
najproblematicnije delo.
Mermer je anticki blok koji je vec bio upotrebljen kao deo arhitektonske dekoracije.Bez obzira na
ocigledne naskladnosti proporcija, ovo delo je previse ocigledno mikelandjelovsko da bi bilo potpuno
autenticno.

Pieta Rondanini
Ne zna se pouzdano datum njenog nastanka.Sacinjena je samo od Bogorodice i Hrista, dati kao stojece
figure.Postoji nedoumica u istoriji umetnosti o statusu ovog dela.Delo je zapoceto 50-ih godina, onda
je u jednom trenutku bio nezadovoljan ili je imao tehnickih problema, pa je delo unistio.Taj blok je
ostao u Rimskom ateljeu, radi na njemu pet dana pred smrt.
Ovo delo je vrhunac spiritualnosti u njegovom opusu-po jedinama, a po drugim misljenjima uopste
nije umetnicko delo.verovatno je rad na ovom delu predstavljao vrstu terapije u poslednjim danima
njegovog zivota.Istarzivaci ovde vide i ideal blizi srednjem veku i po spiritualizaciji i po formi/to je
tendencija prisutna u umetnost XVI veka/.
Doradjeni su delovi prve varijante-noge Hristove i odvojena ruka.Tu se radi o dve varijante jednog
dela sa istom temom, i to je problem vecine njegovih kasnih dela.Ovde je jedinstvo majke i sina jos
intimnije.Tesko je reci ko tu koga pridrzava.Bogorodica je svladana ocajanjem.

2.M i k e l a n d j e l o i n e o p l a t o n i z a m 4
Krajem XV i pocetkom XVI veka mnoge stvari se menjaju.Gilda Lana raspisuje konkurs za novu
skulpturalnu dekoraciju Duoma, i to vise nije kao pocetkom XV veka-ziri vise ne cine humanisti i
drzavnici, vec Lorenco Velicanstveni.Stvar prestiza za firentinske skulptore vise nije da postave javni
spomenik, vec da on bude postavljen u galeriji u jednoj od palata Medicijevih.Promenjen je sistem
patronaze.U pozadini je neoplatonizam.
Za mnoge umetnike taj filozofski sistem je samo dodatak, opsta moda, ali je za Mikelandjela od
sustinskog znacaja-»metafizicko opravdanje njegovog bica«5.
Sada, pod uticajem neoplatonizma, dolazi do promene koncepcije lepog.Do tada se isticalo da je
lepota zasnovana na proporcijama/empirijsko shvatanje/, a u poslednjim decenijama XV veka javlja se
otpor prema umetnosti zasnovanoj na matematici.Narocito je taj otpor izrazen kod Mikelandjela./On
gaji prezir prema umetnosti Direra/.Mikelandjelo se sa filozofskog stanovista opire tome da umetnost
moze biti merljiva i da zavisi od cula.
Po neoplatonicarskoj teoriji na vrhu je mens-kosmicki um.Zatim ide anima-kosmicka dusa, pa
natura-priroda i oblast ciste materije.Oblast prirode je pod stalnim patronatom visih oblasti-anima se
ogleda u prirodi i priroda je ogledalo anemos, ali je pod uticajem ciste materije i odatle proistice
sukob.
Covek u sebi ima bozansku dusu, cije je poreklo u svetu ideja, a sa druge strane je smrtno telo.Otud je
kljucan pojam anamneza –sposobnost duse da se zauvek seca neizrecivog sjaja u kome je zivela, sveta
ideja, bozanskog sjaja kome pripada po hriscanstvu.Posto je zatocena u telu ona pati.
Lepota je emanacija bozanske ideja, sjaj sa lica bozijeg.Lepota je nesto sto je dusa donela sa onog
sveta i iskazala u smrtnoj materiji.Isto je i sa ljubavlju-ona nije stvar cula, vec stvar duse, bozanska
stvar.Ljubav prema ovozemaljskoj lepoti je put ka moralnoj lepoti.To je filozofski
eros.Mikelandjelova ljubav prema Tomazu Kavalijeriju i Vitoriji Koloni je u skladu sa filozofskim
erosom.

4
Ovo pitanje delimicno uklucije I odgovor na pitanje Rani Mikelandjelo,kao I odgovor na Poznu skulpturu.
5
Panofski-Ikonoloske studije.

6
Neoplatonicari su nasledje antickog perida i kasnog srednjeg veka tumacili po neoplatonicarskom
kljucu.Kristiforo Landino tumaci Eneidu6 kao traganje duse, put i uspinjanje duse-ekstazis-odvajanje
duse od tela i njen povratak bogu.Divina comedia7 se tumaci isto.Petrarka i Gvido Kavalkanti-u
svome delu sadrze elemente platonizma, i to se sada jako istice.Teorija je ucinila neoplatonizam opste
prihvacenim.
Normativ XV veka je natura-precizan opis prirode, a sada se stvari menjaju.Glavni normativ XVI vek
je ideja ili concetto bozanskog porekla i to umetnost treba da izrazi .Po Platonu, nas svet je imitacija
sveta ideja, a umetnost je imitacija imitacije.Sada umetnost ne treba da imitira prirodu, vec bozansku
sliku.
Neoplatonizam je u jednom trenutku doveo skulpturu u pitanje-kao skulpturu i kao nesto
materijalno.M.Ficino u artes liberales ne ukljucuje skulpturu.Artifex divinus –bozanski umetnik-kod
njega ne podrazumeva skulptora.Ideja da covek koji voli, iseca lik voljene osobe u svojoj dusi-je ideja
vodilja Mikelandjelu8.Emanacija lepote je najintenzivnija u ljudskom liku, ali i u telu-Covek je statua
Boga9.To se odrazilo i na pisanje o skulpturi.Ponponio Gaurico u De sculptura ne govori o javnom
funkcionisanju skulpture, vec govori kao filozof.Uvodi podelu na procese stvaranja
skulpture.Najvazniji proces je crtanje /disegno-segno di Dio/.On kaze da je to graphie-kao osnovna
intelektualna kreacija skulpture.Zatim ide animacija-udahnjivanje duse u skulpturu-psychine kao
najmanje vazan proces....On najvise istice Gulia Lombarda, Venecijanca, koji pravi veliku grobnu
konstrukciju za grob duzda Andrea Vendramina.Radi figuru Adama, kojoj mnogo pre manirizma,
unosi akademsku hladnoci i artificijelnost.
1490 Mikelandjelo dolazi kod Lorenca Velicanstvenog/1449-1492/.Do tada je u Gibertijevoj
radionici.Tada dolazi u Giardino Mediceo/vrt/, koji je neka vrsta slobodne skole/tu je i mala kuca
casino/.Ne zna se kako je ta skola funkcionisala.To je bila sasvim drugacija umetnicka skola nego
zanatska, tradicionalna bothega.Tu su se nalazile anticke skulpture-rimske kopije grckih
originala.Tutor je bio Bertoldo, on je ucio djake da kopiraju te statue.Razvijana je
kreativnost.Mikelandjelo u to vreme ima 15 godina.Zivi u Palazzo Medici.Tutor dece Lorenca
Velicanstvenog je M.Ficino10 i pesnici Poliziano11 i Benvieni.Za Mikelandjela je najznacajnija
Policiano.Tu je i Pico della Mirandola-komentator Starog zaveta i najveci poznavalac
Orjenta.Mikelandjelo nije znao grcki, latinski delimicno, Divinu comediu samo preko komentara, a
mitologiju preko Bokacove Theologie Deonum.1492 Lorenco umire, a Mikelandjelo odlazi u Bolonju
i Rim.
Dva najranija rada sa pocetka 90-ih Madona della scala i Bitka kentaura/reljefi u mermeru/, proricu
celokupnu njegovu i slikarsku i skulptosku buducnost.
Madona della scala je radjena u plitkom reljefu, ali efekat nije slikarski kao kod Donatela.Madona je
daleki ikonografski tip vizantijske Bogorodice Mlekopitatelnice, ili Madone del latte.Ova Bogorodica
ne gleda nezno na posmatraca, ona je kontemplativna, udaljena, nema nekog odnosa izmedju nje i
deteta.Mozda je uzor anticka stela, gde zena meditira o smrti.Ova Bogorodica ima demetrijski
karakter.Kod Mikelandjela je prisutna stalna prozetost cxosa/hipnos-san/ i tanatosa/smrt/.Bogorodica
ovde duboko oseca neizbeznot tragedije.Ona najavljuje Sibile sa Sikstinskog svoda, ona ima
sibilijanski karakter.U XV veku, u misticnoj literaturi, ali i u propovedima se istice da je Bogorodica
imala jak prorocki dar, jaci nego Proroci, a i Sibile.Dete je vrlo muskulozno-to je nova Mikelandjelova
herojska rasa-herkulijanski tip, ali je u isto vreme bezivotan, uspavan i u skladu sa kontemplativnom
Bogorodicom.Jedna figura kao da navlaci zavesu-njome se ukazuje na prorostvo i neizbeznost smrti.

6
Vergilije 70-19pne-spev homerovskog stila u kome pripoveda kako su Eneja I Trojanci zasnovali rasu.Eneja je
mitski predak Julijevaca.Podeljen je u 12 pevanja-prvih 6 cine odiseju,drugih 6 Ilijadu.U delo je uneo dosta
filozofije,prestavivsi silazak u pakao koji podseca na platonicarske mitove,I tumaceci slavu Rima voljom
bozanskog providjenja.
7
Dante 1265-1321.
8
Amans amati figuram sculpist in anima
9
est in homine statua dei
10
preveo I komentarisao anticke filozofe-Platona,Plotina.pokusava da saobrazi platonisticku filozofiju
hriscanskom ucenju.dela:”O Nasladi,O hriscansoj religiji,O zivotu,Platonisticka teorija o besmrtnosti dusa”
11
Predavac na firentinskom univerzitetu,jedan od najvecih pesnika XV veka,pise stihove na italijanskom I
latinskom jeziku

7
Reljef nije dovrsen, kod Mikelandjela postoji otpor prema zavrsetku dela-non finito/kasnije ce se to
dogoditi sa sv Matejom i Robovima, Pieta R./.Ovaj reljef je nastao 1491-2 godine.
Bitka kentaura-/1491-2/Sam Policiano je insistirao da Mikelandjelo napravi ovaj reljef/mezzo
rilievo/.Istorijski predlozak za ovu kompoziciju je Bokacova12 Geneologia Deonum i Ovidijeve13
Metamorfoze.Ali, Mikelandjelo nije precizno prikazao tekst.U kompoziciji kruzni pokret polazi od
Tezejeve14 ruke.Koncept kruznog pokreta-kosmickog vrtloga, ostvaren je vec ovde, a posle ga vidimo
u Bitka kod Kasine i na Strasnom sudu.Duboki reljef je preuzet iz antike, ali niko nije imao snagu kao
Mikelandjelo, da da skulpture koje kao da su zatocene i prozete pozadinom.To je neoplatonicarski
koncept stradanja duse univerzalnog sukoba.
Nakon smrti Lorenca Velicanstvenog, Mikelandjelo ide u Bolonju.Tu je video reljefe Jakopa della
Quercie.On je jedan od najemocionalnijih, najekspresivnijih umetnika, a to je upravo ono sto je
Mikelandjelu nedostajalo u Firenci.Bitan je uticaj sa portala San Petronia-neke slike sa Sikstinskog
svoda su pod uticajem ovih reljefa.Mikelandjelo radio ovde na grobu Sv.Dominika 15-figuru Andjela i
statuu Svetog Petronia i Svetog Prokula.
1496 odlazi u Rim.Bitan je kontakt sa Jakopom Galijem, koji poseduje kolekciju rimske
skulpture.On porucuje Bahusa, koga su u XVI veku otkupili Medici.
Bahus/1496-7/ je jedno od najkompleksnijih bozanstava 16.On je bozanstvo vegetacije /koje se kao i
sve rastinje u prirodi stalno obnavlja / i stoga vezano za podzemlje/gospodar mrtvih, kao i ostala
bozanstva vegetacije/.Renesansa se interesovala za kult Kosmickog Bahusa-on je neka vrsta
kosmicke sile, koja utice na coveka.Bokaco kaze da je Zevs oplodio Semelu, ali da je to bilo misticno
zacece-toplota koja se spojila sa vinovom lozom i u jesen proizvela eksploziju vina, a onda se
dogodila smrt.Mikelandjelo je preko Policiana morao da zna, da Bahus izrazava tri faze zivota.To
izrazava i ovom skulpturom-iza je maska lava, koja je povezana sa idejom smrti jos od Egipta.Iza je
figura satira koji drzi grozdje-on je inkarnacija budnosti, zivota, radosti, a sam bog je inkarnacija
ponovnog odumiranja zivota.On ima tupi, nesvesni, pripiti izraz lica i lelujavi stav.Po neoplatonizmu
pijanstvo/Landino, Karmaldeležanske rasprave/ simbolise porobljenost duse u smrtnom telu.Ista
simbolika zraci sa Nojevog pijanstva u Sikstini.Cela figura Bahusa korespondira sa idejom o tri faze
zivota.Oko nje mora da se kruzi i po tome pripada visokoj renesansi-uspostavljena je ravnoteza
sadrzaja i forme.Statua je jako ispolirana, sto govori da je Mikelandjelo jako polagao na dovrsetak
dela.Ovo delo je troppo finito-previse dovrseno.
Covek za koga je radio Bahusa, povezao ga je sa kardinalom Jean Villerom.Mikelandjelo rano ulazi u
vatikanski krug.Sacuvan je ugovor za Pietu/1497-8/.Jakopo Galli je bio posrednik prilikom sklapanja
ugovora.Trazena je Bogorodica sa Hristom na krilu, a Galli je dodao da ce to da bude najlepsa
skulptura.Nalazila se u Svetom Petru.
Tema je iz XIV veka, sa Severa Evrope, ali je koren vizantijsko oplakivanje Hrista-deo Hristovih
muka, dok je Pieta bezvremenska predstava.Puno cini misticna franjevacka literatura za popularnost
ove teme.Asocijaja je Bogorodica koja drzi dete.Na Severu, on jeste odrastao covek, ali su forme
decije.Ova tema, jako je popularna u Italiji XV veka.Postoji ovakva varijanta:Hrist je u horizontali,
preko krila, a noge i glavu mu pridrzavaju Jovan Jevandjelist i Marija Magdalena.Ovakvu postavku ce
M. raditi u poznim delima.Ovde se vraca severu XIV veka-Hrist je sasvim u krilu, ali je dat u punoj
velicini.Prvi put sprovodi ovako sigurnu piramidalnu grupu.Od presudnog znacaja, za ovu semu je
Leonardova Tajna vecera.Kod Mikelandjela postoji i fascinacija i otpor prema Leonrdu.Ipak, tretman
Hristovog lica je ono sto Mikelandjelo duguje Leonardu-ono je senzualno.Bogorodica je mlada i lepa,
umesto zrela i starija.M su napadali zbog toga.On je govorio da je ona precista i bezgresna i da je zato
ocuvala mladost.Do tada je glavna tema bila Compassio Marie.Ovde njeno lice ne izrazava takav bol-

12
1313-1375.u delu “O genalogiji paganskih bogova” klasifikovao je,izlozio I pokusao da protumaci niz antickih
mitova.Autor je biografije “Danteov zivot” I nezavrsenog komentara uz Bozanstvenu komediju.
13
43 pne-17 pne,pesnik Avgustovskog doba.Pristalica Pitagorstva u opsirnom epu opisuje “metarmofose”,koje
su svetu dale vid sto ga poznajemo.”Metarmofoze”ili “Preobrazenja” cine 15 knjiga u kojima je
“transformisticka”Pitagorina filozofija okvir za zbir najrazlicitijih legendi.
14
Tezej I Piritoj,lapitski kralj su bili nerazdvojni prijatelji.Tezej mu pomaze da savlada kentaure.
15
Kovceg svetog Dominika izradili su Djovani Pizano I Nikolo del Arka,na kovcegu je nedostajao andjeo koji
drzi svecnjak-to radi M,kao I Prokula I Petronia.
16
Dionis ili Bah.Simbol:vinova loza,vino I pijanstvo.U Rimu symbol:plodnosti,oplodjenje.Artibut:stap obavijen
vinovom lozom,pantera,falus.

8
nema grimasu, ona je tiha.Samo gest njene ruke oznacava prihvatanje sudbine.Nakon Mikelandjelove
smrti javile su se kritike Piete.U jednom anonimnom pismu stoji da je Pieta luteranska i priziva bozije
sile da je uniste.M je u poznim godinama bio pod uticajem reformatora u Italiji, ali ne i u vreme kada
je radio Pietu.Smatralo se da je luteranska zbog nemog prihvatanja sudbine/doktrina protestanata je da
samo vera spasava i nista drugo/.
Lepota se tumaci povezanoscu sa neoplatonizmom i neporice se njeno hriscanstvo i emocionalnost, ali
je bitno njegovo dosezanje lepote.Lepota materijalnog sveta je emanacija ideje ili odsaj sa lica
Gospodnjeg.U tumacenju lepote, neoplatonicari se ugledaju Plotina17.U Eneidama u V knjizi govori o
koncepciji lepote i apsolutnoj lepoti, koja je samo u kosmickom umu, a ona u svetu materije je njen
odjek.On tvrdi da lepota nije zbir detalja u celini/tako se razlikuje od Aristotela/,vec ogledanje celine u
detalju.Mikelandjelo vise neslusa savete Albertija, koji kaze da svaki detalj treba predstaviti
savrseno.Za M ideja lepote je u misli umetnikovoj.Lepota postoji u materijalnom svetu i M ima
strastveni stav prema njoj.U njegovim ranim sonetima vidi se njegov zivot, njegova shvatanja o
umetnosti i odusevljenje prema lepoti coveka.
Da bi se stvorila lepota, ona mora da se posmatra i M zeli da je stvori.Leonardo je naucnik i pokusava
da prodre u zakone prirode.M ima drugi put.U ranim godinama nema klasicnih anatomskih
studija.Lepota je celina, a ne skup detalja.Njega ne zanima priroda, vec lepota kao nesto
transcedentalno.U jedom sonetu, u formi dijaloga, on pita Ljubav sta je Lepota-da li ono sto vidi ili
unutarsnji lik?Lepota postoji, ali ono sto vide tvoje smrtne oci proistice iz tvoje duse, gde lepota
postaje bozanska, cista i savrsena.M cesto koristi reci kao occhi mortalis –smrtne oci, njima vidimo
lepotu, koja je mortal velo-smrtni veo, ali ona ulazi u srce i tu postoje slika srca-imagine del cor, i tek
tu postaje prava, istinska lepota-l ver dell belta i postaje forma universale.Mikelandjelo nije napisao
traktat, to je ucinio jedam njegov ucenik i sledbenik-Danti, u kome pise o savrsenim proporcijama i
gde je sabrao M stavove o umetnosti.18Kod mladog Mikelandjela nista nece unistiti lepotu.
Briška Madona-nastaje prvih godina XVI veka, kada se vraca u Firencu.Verovatno je video
Leonardov karton sa Svetom Anom, dugo niko nije mogao da ga ponovi, tek ce to uciniti Rafael.
Ova je Madona vrlo muzevna, herojska i cvrsta kompoziciono, ali nema prave emocionalne veze
izmedju nje i Hrista.Hrist je medju njenim kolenima-kao u utrobi, sto je opet bitno za
neoplatonizam.Metaforicno se tumaci kao zatvor/Dzon Don, Za kim zvona zvone-utroba je tamnica,u
utrobi nasih majki svi smo zatvorenici, a zivot je put od utrobe majke do utrobe groba/.U Vizantiji
postoji tip Bogorodica Platitera.Hrist, dat ovako, aludirajuci na utrobu, ukazuje na neumitnost sudbine
svakog coveka, pa i Hrista.
Po povratku u Firencu, Mikelandjelo je grublji u obradi/realizam/, herojska rasa se radja.To je
povezano sa istorijskim okolnostima-Medici su prognani, dolaze Francuzi i radja se ideal
republike.Menja se ustav.Firenca ponovo trazi skulpturu, kao sa pocetka XV veka.Briska madona i
David su statua virile.
David-covek ponovo postaje gospodar sopstvene sudbine, za razliku od neoplatonizma.On je
gospodar, mocan, vlada svojim emocionalnim i fizickim zivotom.Nista ne govori da je to David-nema
Golijatove glave, kamen i pracka se ne vide.Umesto da bude decak, on je zreo, mlad covek.Prica
postaje univerzalna, nije zatvorena temom, on je vanvremenski.Ovde je Mikelandjelo dao univerzalan
pojam sile, ali kontrolisane-kao u antici.Pricalo se da on tek treba da krene, ali je malo verovatno da bi
iz ove poze mogao da napravi nagli pokret.
Porucila ga je gilda lana za katedralu.Donatelov David je otkupljen od signorie i postavljen kao javni
spomenik, a isto je i sa M.Uradjen je u bloku, koji je vec bio klesan-bocno je malo uzi nego sto
treba.Oko 1504 je organizovana skupstina na kojoj se raspravljalo gde ce biti postavljen-da li pri
katedrali ili ispred Palazzo Vecchio?/sad je u Akademiji u Firenci/.
U njemu je prepoznata herojska dimenzija. U kompoziciji je primenjen kontraposto,desna strana je
mirna, a leva otvorena, sa podignutom rukom.Kontrast levo-desno jos od antike se primenjuje-desna je
muzevna i aktivna, a leva pasivna.U hriscanstvu desna je pod zastitom boga.
David je i vizija Herakla kao antickog junaka, on ima i herkulijanski karakter-oni se povezuju od
ranog hriscanstva i olicavaju fortitudo-snagu.Dante kaze da je Davidova pobeda nad Golijatom, slicna
Heraklovoj pobedi nad Antejem.David je od pocetka shvatan kao zastitnik grada.Signoria porucuje i
17
Plotin 205-271,neoplatonicar,svoja predavanja objavljuje 255.Ona su do nas dosla kao “eneide”-sest knjiga po
devet predavanja.Njegovo delo je osnova za svaku misticnu teologiju,sve do nasih dana.
18
V.Danti,Trattato delle perfette proporzioni,Firenca 1567

9
Herakla od Mikelandjela, ali to nece on uraditi vec Bandinelli.David je porucen ubrzo nakon promene
ustava u Firenci.Volumetrijski sistem je veoma strog, skoro egipatski, ali se taj sistem namece zivoj,
organskoj formi i dolazi do stalnog sukoba/Panofski/.Koliko god da je miran, u njemu nema
smirenosti vec napregnutosti.David je nastao 1501-4.
Tonda su jako popularna u Firenci.19
Bargello tondo/Tondo Pitti/-Mikelandjelo radi za Bartolomea Pittia.Mikelandjelo strukturu
kompozicije prilagodjava strukturi tonda.Konveksni oblici kao da apsorbuju kamen iz koga se
vade.Kompozicija je piramidalna/veza sa Leonardom/.Dok je Briska madona tvrdo rezana, ovde je
forma organskija, a odnos Bogorodice i Hrista emocionalniji, ali bez neznosti kao kod
Leonarda.Tondo Piti nastao je 1504.
Tondo Taddei iz 1505-dijagonalni smer Hristovog tela, opet preuzet sa kartona Svete Ane, ali je ovde
veca zestina.Javlja se motiv cesljugara-Jovan ga pokazuje Hristu.To je aluzija na Hristova stradanja,
zrtvu, patnje, smrt, ali i vaskrsenje.Hrist se boji i bezi.Kod Rafaela isti motiv je miran i
ljubak.Kompozicije ova dva tonda objedinjuju se u Tondo Donni20
Sveti Matej, radjen je na kraju ranog perioda, za katedralu.M je trebao da napravi 12 apostola, ali je
uradio samo ovog i nije ga dovrsio-koncept non finito.Po neoplatonizmu dusa u telu je u grobnici-
carcer terreno-zemaljski grob.Jos je Plotin pisao da dusa vecito pamti blazenstvo dok nije bacena u
telo i zato pati i »stalno se baca gore-dole«.Sveti Matej je zatocen u mermeru kao nasa dusa u telu.Nije
tipicno da se jevandjelist prikazuje u takvoj vrsti patnje .Dovodi se u vezu sa Laokonom, koji je
otkriven 1506, ali tu se zna uzrok muke i tu se energija oslobadja, a kod Mikelandjela patnja je
unutarnja, i spasa i oslobodjenja nema,uzrok se ne vidi. Non finito se vezuje za taj koncept carcer
terreno.M je stalno prekidan u radu, i to je razlog zasto nije dovrsio ovu skulpturu.Glavni razlog je,
ipak, duhovne prirode.Dovodi se u vezu sa filozofijom Djordana Bruna, radi se o posebnom duhu
otvorenog univerzuma-skulptura koja se kao nedovrsena stalno otvara sa novom energijom, ona je
nedovrsena jer je i svet nedovrsen.Ideja non finito, javlja se i u sonetima.Ideja Semplice modello-
zamisao da se umetnicko delo prvo ostvari u malom modelu.Tako je M i pravio skulpturu/a ne model
u velikoj velicini/.Drugi deo je kad se u zivom kamenu izvlaci koncept, ideja dela.On je kamenu
prilazio i napadao ga samo s preda, kopao je i tada je strast za stvaranjem bila zavrsena.Jedina prava
skulptura je Per forza di leva-stvorena snagom vidjenja, kopanja, a ne modelovana.Zamisao postoji u
intelektu, ali i u samom kamenu i samo kada se njegova ruka podredi intelektu, tako stize do
koncepta.21

Grobnica Julija II-Rim/1505-1545/

Mikelandjelo je dao sest ili sedam projekata za grobnicu.Koncepcija prvog projekta iz 1505 nije
izvedena.On je ovo njegovo delo okarakterisao kao La tragedia della sepultura-trgedija
grobnice.Shvatio je da je utamnicen ovim delom izgubio celu svoju mladost.Obicno se predstavlja
kako je Mikelandjelo bio zrtva cetiri pape za 40 godina, i to je tacno.On nije bio slobodan, iako su ga
zvali Il Divino.Sa druge strane, on sam nije zeleo da okonca tu »tragediju grobnice«, iako je mogao
sasvim da prekine sa radom.Prica se vezuje za Julija II /1503-13/, coveka sjajne enrgije i moci, koji
zeli od Rima da napravi centar umetnosti.Izabrao je stil visoke renesanse, koji je stvoren u Firenci,
Rafael , Leonardo i Mikelandjelo dolaze u Rim.Mikelandjelo i papa imaju slicne karaktere i moc.M
nije zeleo da postane dvorski umetnik i zato dolazi do sukoba.On je nadziveo papu,ali sve do 40-ih
godina XVI vezan je za njega.
1505 potpisan je ugovor sa kompletnom dokumentacijom kako je grobnica trebala da izgleda, ali to je
izgubljeno.Najznacajniji je Vazarijev opis-na osnovu modela i skica.Finalna verzija je u crkvi San
Pietro in Vincoli, i to je reducirana verzija pocetnih ideja iz 1505.Samo su tri figure Mikelandjelovo
originalno delo.Vazari kaze da je grobnica trebala da bude slobodno postavljena u prostoru, kako bi se
mogla videti sa sve cetiri strane.Grobnice XV veka radjene su uz zid, a M radi
slobodnostojecu.Inspiracija je preuzeta iz antike-Hadrijanov mauzolej.To je trospratna konstrukcija,
sve ceiri fasade su podeljene pilastrima/hermama,pilastri govore da poznaje Vitruvija-imaju oblik
ljudske forme/na cetiri dela.Ispred je trebalo da budu Figure Robova/prigioni/, opet preuzete iz

19
Porodilji se nosi tanjir sa likom Bogorodice I hrista.
20
On se vise vezuje za pitanje Mikelandjelo I manirizam
21
M.Hajder govori oo non finito-spoj razumnog I nesvesnog.

10
antike.Pored Robova, izmedju pilastara u nisama su trebale da budu Viktorije.Ispod nogu su im figure
pokorenih neprijatelja-uzor antika.
Iznad prvog sprata je platforma-na cetiri ugla je trebalo da budu cetiri sedece figure
Mojsije,Pavle,Personifikacije Aktivnog i Kontemplativnog zivota-vita activa i vita contemplativa.Tu
su i reljefi sa istorijskim kompozicijama.
Iznad platforme trebala je da bude stepenasta piramida, na cijem je vrhu figura pape Julija II, u
sedecem stavu na sedeljci koju su nosila dva Andjela.
U okviru ove konstrukcije je kapela sa kupolom, gde je trebalo da bude sarkofag sa telom
pape.Konstrukcija je trebala da stoji, najverovatnije, u Svetom Petru.U vreme Nikole V sredinom XV
veka, crkvi se dodaje novi hor, po projektu Roselina.Izgleda da je grobnica Julija II trebala da bude tu,
iznad mesta gde je i martirij i grob Svetog Petra.Tako bi se Julije II istakao kao novi Sveti Petar, kao
veciti papa, a grobnica bi imala dvostruku komemorativnu funkciju.Julije II je zeleo Rim kao novi
centar, sto je zeleo da sprovede kroz izgradnju nove crkve Svetog Petra.U to vreme rusi se stara
bazilika/Bramante/.Kamen temeljac je polozen 1506.Pre toga, papa je prihvatio prvo Mikelandjelov
projekat-centralne gradjevine sa kupolom.Potom je izabran Bramanteov grandiozniji projekat.To je
razlog spora M i pape.Tradicionalana istorija umetnosti tvrdi da je centralni plan izraz sekularnog
duha renesanse, ali to nije tacno.Renesansa je harmonija antickog nasledja i hriscanstva.Rec je o
funeralnoj tradiciji-anticki hramovi centralne osnove su imali funkciju grobnica, a isto je i u ranom
hriscanstvu.Novi Sveti Petar je trebao da bude mauzolej pape Julija II.1512 odustaje se od ideje da se
njegov grob tu postavi, jer se crkva tada gradi, a i grob ne moze tu da se nadje zbog koncepcije
prostora.
Grobnica sadrzi/idejno/nekoliko slojeva.I je hriscanski a tri zone su koncipovane kao ante legem,sub
legem i sub gratia.Robovi i Viktorije oznacavaju paganski svet, Mojsije i Sveti Pavle-sub gratia, Stari
i Novi Zavet-donose spoznaju Boga.Od Platona se veruje da ljudska dusa ima dva krila, koja je vode
do spoznaje, to su Akcija i Kontemplacija.To bi bila pobeda nad paganstvom.III zona simbolise
trijumf hriscanstva kao zavrsetka drevne mudrosti, finalnog obelezja otkrovenja, za kojim se traga od
Hermesa Trismegistusa., ali i trijumf pape.
II sloj tumacenja se mora vezati neoplatonizam, koji je tih godina sazdan na ideji harmonije anticke
misli i hriscanstva, to je jedna te ista poruka.Trebalo je da se iskaze Scala Platonica-patnja, borba,
oslobodjenje i trijumf duse i koncept uspona duse.Picco della Mirandola22 kaze da se dusa sastoji iz tri
dela:
1. Prvi nivo je natura corporale-telesna priroda.To je smrtno telo, puno fizioloskih prohteva.
2. Drugi nivo je anima razionale-racio, koji je privilegija samo coveka, njime covek kroti strasti.
3. treci nivo je anima intelectuale-inteligencija.Covek koji to razvije moze da kontemplira ideju
tj. Boga i postaje deo univerzalnog uma.
Robovi oznacavaju natura corporale, njihova dusa je bacena u okove ljudskog tela i zato pati.Robovi
su simboli beznadezne borbe.Viktorije bi oznacavale ljudsku dusu koja pomocu razuma uspeva da se
bori sa strastima i pobedjuje ih.One su imale nesvesni izraz pobede.Bez obzira koliko je trijumf vredan
hvale, to je ipak domen zemaljskog, smrtnog, grobnice.Mojsije, Pavle i Vita Activa & Vita
Contemplativa odnose se na Anima intelectuale.Do toga se stize objedinjavanjem V.c. & V.a.Vita
contemlativa je uvek znacajniji, ali pravi covek mora da kombinuje oba-Mojsije i Pavle su tako
spoznali Boga.
III zona je mimo mikrokosmosa coveka, iznad zemaljskog, ona je univerzalna, veciti trijumf
hriscanstva kao spoznaje, otkrovenje mudrosti i Boga i preseljene u Formu universale.Tu su papa i
andjeli.To je vaznesenje duse u smislu neoplatonicarskog povratka u svet u kome pripada.Ovo je
umetnicka inkarnacija Ficinove Theologia Platonica.

Julije II je umro 1513 i njegovo mesto je zauzeo Lav X Medici, kojeg vise zanima Rafael, a
Mikelandjelo je slobodan.Drugi projekat nastaje 1513, po zahtevu sprovodioca testamenta Julija
II.Menja se ideja da grobnica bude u crkvi.Iznad figure pape treba da bude Bogorodica sa
Hristom/jaca hriscanski element/.Ostale zone se ne menjaju.Iste godine, M pravi dva roba i
Mojsija.Robovi stizu u Francusku, zahvaljujuci Fransoa I, a pre toga su bili kod Stozzia koji se brinuo
o Mikelandjelu dok je bio bolestan.Mojsije je i danas u grobnici Julija II u San Pietro in Vincoli.
22
1463-1496,humanista I filozof.Papa ga je izopstio zbog njegove filozofije.Najpoznatije delo”Beseda o
dostojanstvu coveka”

11
Robovi-Umiruci i Pobunjeni.Umiruci rob sadrzi, jos uvek, veru u materijalnu lepotu kao emanaciju
bozanske ideje.Naglasena je elegantnija varijanta nego kod drugog roba.Njegov stav odrazava
nesvesno stanje.Energija uvek ostaje zatvorena-uzlazni pravac energije ide od jedne noge,penje se i
spusta, da bi se uzemljio.Kaze se da je robove inspirisao Laokon, ali kod njega energija izlazi spolja i
postoji spoljasnji uzrok patnje, a toga ovde nema.Dole je lik majmuna, koji je znacajan za analizu.Oni
su simboli najnizeg u coveku./1513-16/.
Nedovrsenost izuzetno ekspresivna, istice dramaticnu tenziju tela.Mozemo da uhvatimo kreativan
trenutak, kada umetnik iz samog kamena vadi ideju, koja se bori unutar njega.
Pobunjeni rob kao da se penje i kao da zeli da raskine okove koji ga sputavaju.I ovde je
majmun.Vazari je tvrdio da su robovi simboli provincija koje je Julije II pokorio,povrati pod
jurisdikciju katolicke crkve, Condivi da su to personifikacije atres liberales23, sto nije tacno.Jos je
Heraklit pisao da je razlika izmedju majmuna i coveka ista kao izmedju coveka i bogova.Majmun 24 je
simbol onog najnizeg u coveku, a u neoplatonizmu simbol Amor bestiale, a robovi su simbol natura
corporale.Robova je trebalo da bude 20-tak, a njihov stil proizilazi iz Sikstine-ignudi su i stilski i
ikonografski ekvivalent robovima.
Mojsije je spona zemaljskog i translunarnog sveta.Bukhart smatra da je on upravo sisao sa Sinaja sa
tablicama i zatekao svoj narod u idolatriji i spreman je da kaznjava.Ali, to nije tako.Jasno je da ce
Mojsije zauvek tu ostati, on jeste u tenziji, ali zbog svoje misije ume da iskontrolise svoj bes i
srdzbu.Mikelandjelu nije bila namera da da istorijsku licnost u odredjenom istorijskom trenutku.On je
simbol anima intelectuale.Sposoban je da kontemplira Boga, a zahvaljujuci ravnotezi akcije i
kon.Leva strana se cini kao da ce se pomeriti, a desna kojom drzi ploce zakona je mirna, staticna.Leva
je otvorena ka zlu, besna, a u desnoj je zakon boziji, sigurno, stabilno i na njoj pociva cela
figura.Mojsije vidi Furor divinus-bozansku mrznju, gnev, isto stanje prozima Proroke u
Sikstini.Platon u Fedonu govori o Uznosenju duse.Furor divinus je manija koja obuzima retke ljude i
oni su sposobni da spoznaju boga.Iako je snazan/furor/ da unistava telo, on ushicuje dusu.Mojsije ima
rogove zbog gresaka u Vulgati, ali oni su bili pozitivan simbol.U projektu iz 1516 se gubi
monumentalnost, to je ozidana grobnica sa manjim brojem figura/treci/.
Projekat iz 1533, cetvrti -Mikelandjelo je u Firenci i stvara neke figure/naziva se najherojskijom
epizodom/.Nastaju Boboli robovi/4/.Nije stran stav da je materijalna lepota znacajna i da je izraz
bozanskog, ali je znacajna i ideja o patnji duse.Koncept non finito-otvorenog svemira, stici ce do
poricanja forme.Mladi rob-rane 1530-te,pre definitivnog odlaska u Rim 1534.Ovi robovi dati su
Medicima od strane M necaka.1564 bili su smesteni u Boboli vtrovima.Rob koji se budi-ne zan se
tacno mesto koje je bilo namenjeno ovim robovima na grobnici.najverovatnije su bili planirani za nizi
deo grobnice,sa ulogom da pridrzavaju gornje delove.Ova skulptura najjace sugerise borbu figure da
se olobodi kamena koji izgleda kao da je pritiska.Neobicna snaga muskulature torza.Rob sa bradom-je
najdovrseniji.To je stariji covek, melanholicni izgled figure cesto se poredi sa personifikacijom
Sumraka iz Kapele Medici.Rob tzv Atlas jedva da je skiciran u bloku kamena, jedino je leva starna
dobila nesto dubine.
Pobeda je trebalo da budu zene sa krilima, a sada su to mladici dati u figuri serpentinati.Taj spiralni
pokret tela nema lakocu kao u manirizmu.Mikelandjelo je imao tragicnu ljubav prema mladicu
Tomazu Kavaleriju i smatra se da je ova skulptura odraz toga.Mladic stoji na starcu »Resto prigon
d'un cavalier armato«.
Izuzetna napetost prozima delo, gde brojni kontrasti isticu fini akt na dramatican nacin.Postoji
misljenje da je Pobeda prvobitno bila namenjena fasadi crkve San Lorenco u Firenci.Neki ovo delo
vide kao politicku alegoriju, aludira na gubitak slobode Firence ili kao predstavu platonske ljubavi.
Lea i Rahilja-izvedene 1542.Vazari eksplicitno identifikuje ove figure kao Labanove kceri.One su
Jakovljeve zene.One predstavljaju kontemplativni i aktivni zivot.Figura Rahilje radjena je po uzoru na
Bg koja pati-Pieta iz 1515 godine venecijanskog slikara Sebastijana del Pjomba.M se verovatno
posebno divio toj slici.

23
artes liberales jer je julije II bio veliki postovalac umetnosti.
24
Veovalo se da su majmuni to jer simolicno oznacavaju slikarstvo kao “imitiranje”koje je nastupilo u umetnosti
posle Julijeve smrti.

12
Kapela Medici/1519-1534/
Od 1520 pocinju projekti, radi sve do 1534 kada konacno napusta Firencu i odlazi u Rim.To je period
najvece kreativnosti.Soneti iz tog perioda posveceni su temi smrti.Poznanstvo sa Tomazom
Kavalijerijem odrazilo se i na njegove crteze.U njemu je video inkarnaciju neoplatonicarskih ideja-
svetlost sa lica bozijeg najbolje se vidi na muskom telu
Kapela se nalzi u crkvi San Lorenco, u staroj sakristiji sahranjen je Kozimo, a Lav X koji glorifikuje
vise vlastitu porodicu nego papsku drzavu, patron je ovog projekta.Concetto odrazava uticaj dvorske
atmosfere, kruga oko pape, uticaj od Kardinala Djulia Medicija, koji je papin rodjek, ali i sam
Mikelandjelo je uticao na koncepciju.
Projektovao je unutrasnju arhitekturu i skulpturalnu dekoraciju.Za razliku od Bruneleskijeve stare
sakristije, koja je jednostavna, ozbiljna, jasna, renesansna konstrukcija, i M je jasna ali je modelovana
na intenzivniji nacin.To je bela soba, ukrasena nizom korintskih pilastara od crne pietra serena, u
kontrastu sa detaljno rasclanjenom arhitekturom od belog mermera/od koga su i nadgrobni spomenici/,
sa lanternom na kupoli i sa malim prozorima gore.Svetlo je difuzno, oseca se mir, izolacija od
svakodnevnog sveta.Prvi put je zokruzena arhitektura i skulptura i ceo prostor u funerarnoj
prostoriji.Nikada pre nije data takva slika smrti.Ponovice je tek Bernini za papu Urbana VIII i
Aleksandra VII.Kod Mikelandjela je sve mnogo umnije, a kod Berninija trijumfalnije.
Lav X je zeleo da tu bude grob njegovog oca Lorenca Velicanstvenog i strica Djulijana-
Magnifici/njihovi grobovi su bili u staroj sakristiji/, ubijenog u zaveri Paci.Druga dvojica su mladji-
Lorenco II je unuk Lorenca i vojvoda od Urbina, a Djulijano je najmladji sin Lorenca Velicanstvenog i
vojvoda od Nemura.Trebalo je dodati i grobove papa Lava X i Klementa VII.
Prva zamisao bila je da grobnica bude spomenik u prostoru.Ova zamisao je redukovana i na kraju je
ostvarena polovina zamisli-projekat je ostao nedovrsen, grobnice za Magnifice/starije/ nisu uradjene,
ali je izvedena Bogorodica sa Hristom i Svet Kuzman i Damjan 25.Prekoputa je oltar, a bocno su
grobovi vojvoda/na bocnim zidovima/.
Prostorija grobnice ima puno otvora-vrata, rec je o osam slepih otvora, a samo jedna uvode-ideja ?
hoda.Mikelandjelo je promenio koncept anticke i srednjovekovne koncepcije gobnice, gde pokojnik
lezi na sarkofagu.Pokojnik ovde sedi u nisi.Ispo figura, na stranama sarkofaga su personifikacije
Cetiri dela dana /ispod Lorenca-zora i sumrak, a Djuliana-noc i dan/, koje olicavaju apstraktne
ideje.Predpostavlja se da je ispod trebalo da budu Cetiri Recna boga, koja se dovode u vezu sa Cetiri
Reke Podzemlja.Platon ih tumaci u Fedonu-kosmoloska sema-govori o Sokratovoj poslednjoj noci,
kada se okupljaju ucenici, zatim sledi dijalog o postojanju dve supstance 26-dusa i telo.Telo je grobnica
duse, na padu dusa je presla Cetiri reke Hada:
1. Aheron /onaj koji ne moze da se raduje/-dusa gubi sposobnost radovanja
2. Stiks-tuga,dusa je obuzeta tugom
3. Flegeton-vatreni, dusa obuzeta srdzbom i besom
4. Kokit-u koju se ulivaju sve reke, jecanje ridanje, dusa biva ispunjena vecnim jadom.
To su cetiri vrste pada duse.Ovo je ocuvano u hriscanstvu i ponovljeno kod Dantea u Inferno/prolazi
ih sa Vergilijem i stize do Koknita, tu je Juda potopljen/.Dusa ne pada sa neba, nego ispasta-
hristijanizovano kod Dantea.Neoplatonizam pravi spoj ova dva tumacenja/Landino/-Cetiri reke su
cetiri vrste tuge koje prozimaju ljudsku dusu.Panofski kaze da su cetiri reke simboli Materije-najnizeg
stupnja u neoplatonicarskom univerzumu/mondo sotteraneo/.
Cetiri dela Dana oznacavaju protok vremena koje ubija, sto je u skladu sa Mikelandjelovom
preokupacijom o smrti.Sacuvan je crtez Djulijanove grobnice sa dijalogom Noci i Dana.Ta II zona je
oblast Prirode-natura, ona je sacinjena od forme i materije.Ta oblast je podlozna vremenu.Razmak
izmedju figura nad grobom-poput pukotine, kao da simbolicno pruza mogucnost za bekstvo duse.
U III zoni su Lorenco i Djuliano-oznacavaju oblast animae-dusa koja je oslobodjena materije i
prirode i sposobna da kontemplira Ideju/Boga/.
Lorenco je sa figurama Zore i Veceri nad sarkofagom, a Djulijano sa figurama Dana i Noci.Lorenco je
sa slemom,zamisljen,lice mu je u senci.
Bitan je problem numerologije i ucenje o cetiri temperamenta./Galen,vezan za dvor Marka Aurelija,
proucavao je krvotok.Jetra je po njemu centar.Njeno funkcionisanje odredjuju toplota i
25
Ove figure su trebale da upotpune spomenik Lorenca Velicanstvenog,figure Vraca su dovrsili M pomagaci.
26
Platon 428 pne-347pne,ucenik Sokratov,mnogobrojne knjige u formi dijaloga,u kojima je glavna licnost je
Sokrat

13
vlaznost.Smatra da dusa biva odredjena sokovima tj. vrstom krvi, koju prouzrokuje jetra.Cetiri vrste
krvi daju odredjeni temperament.To su sacuvali Arabljani.Od antike se to vezuje za Cetiri godisnja
doba, Cetiri strane sveta.Numerologija je bitna za umetnost XVI veka,kao i Pitagora.Svet je stvoren
na osnovu numerickih principa,u hriscanstvu se veruje da je Bog stvorio svet na osnovu numerickih
principa.To je vazno za umetnost,jer umetnost imitira kreaciju boziju.I sveto pismo je prozeto
numerologijom-4 jevanjelja,12 apostola-vezano za Pitagoru.-tetrada/.I kod Mikelandjela broj cetiri
ima veze sa ovim razmisljanjima.Znanje je univerzalno, a ne podvojeno-tako je i ova dekoracija
sveobuhvatna.
Sangvinik je najidealniji.Formiraju ga toplota i vlaznost, odgovara mu vazduh, a planeta je
Jupiter.Doba dana je zora.Njegova dusa je presla samo Aheront.
Dusa Melanholika je proizvedena u odsustvu toplog i vlaznog, dakle formira ga hladno i suvo, element
Zemlja, a planeta Saturn/crne misli i moc kontemplacije/, on prelazi Aheront i Stiks.Doba dana je
Suton.
Lorenco je simbol ova dva karaktera.U renesansi se smatralo da je melanholik genije, a Galen je
smatrao da je to najgori tip karaktera.Furor Divinus postaje Furor melancolicus.U Antici, Demokrit je
iskopao sam sebi oci da ga spoljni svet nebi ometao u kontemplaciji.Rafael je smatran genijem
melanholicarem.Engleska misao u XVI veku je obojena melanholijom.Ficino u De vita 1489 govori o
konceptu melanholije, koja je prirodjena svim karakterima, ali samo pojedincima?
Kolerik-formiraju ga toplo i suvo,element je vatra,a planeta Mars.Doba dana-podne, dan.Reka
Flegeton.
Flegmatik-hladno i vlazno, element-voda, planeta-Mesec, doba dana-Noc, reka-koknit.

Panofski kaze da je Djulijano jupiterovac, ali Jupitera ovde nema.On predstavlja vita activa, a Lorenco
vita contemplativa.Njihova dusa kontemplira Boga.Oni gledaju pravo u Bogorodicu.Bitni su zbornici
amblema.Zbornik Cesara Rippe sadrzi ilustrovan pojam Ideje-prikazan je identicno ovoj
Mikelandjelovoj Bogorodici sa detetom.To dete je priroda koja sisa mleko od majke, koja je Ideja/kod
Ripe/.kod Bogorodice, Mikelandjelo je podrazumevao i Ideju u neoplatonicarskom smislu i ideju koja
je inkarnacija Boga-Hrista.
IV zona predstavlja Um-divinus intellectus-toj zoni pripada Bogorodica.Madona nije potpuno
zavrsena, njen pogled usmeren je prema tlu, a dete se okrece prema njenim grudima.Panofski kaze da
su trebalo da stoje prazni prestoli,/ koji su u antici vezani za obred ociscenja, u hriscanstvu-hetimasija/,
kao i figure zgrcene dece, koje oznacavaju nerodjene duse, koje treba da padnu/stalno kruzenje uspon i
pad duse/.Trebalo je da tu bude i slikana dekoracija.Iznad u lunetama-freske iz knjige Mojsijeve-
Bakarna zmija.Dok je Mojsijev narod bio u pustinji 40 dana,oni hule na Boga, koji salje zmije da ih
kazne, a spasava jedino one koji veruju/Spas kroz veru/.Picco della Mirandola tumaci Stari zavet
numeroloski-Heptareus-7 dana stvaranja-bitno za Sikstinski svod.Panofski pominje Juditu.U trecoj
luneti iznad Bogorodice-Vaskrsenje hristovo, kome je kapela i posvecena.Ovde je spojeno
neoplatonicarsko verovanje uspona duse sa hriscanskim verovanjem vasrsenja u Hristu.
Pored Djulijana je trebalo da budu Nebo i Zemlja/la Terra/.U Fedonu se kaze da covek ima dusu
sacinjenu od kontrasta-kontrast budjenja i padanja u san, dusa se budi i pada.Ljudska dusa je sa jedne
strane intelektualna i poreklo joj je nebesko, a sa druge strane je culna i poreklo joj je zemaljsko/U
Siktini iza proroka nalaze se dva genija duse/.
Lorencu je posvecen Il principe Makijavelija.On je bio aktivan, militantan, a dat je
kontemplativno.Okrenut je Sutonu i Stiksu, on je predstavnik Vita contemplativa.Lorenco je nalakcen
na saku-Melanholik.Sve do rodjenja kontemplacija je u misli, tisini.Zato stoji prst na ustima.Cesto
umesto prsta moze da stoji povez preko usana/Rippa/, ali takva figura moze da znaci i alegoriju
slikarstva./tada ima i stafelaj i kicicu/
Djulijanov stav je napet, izrazava potrebu za akcijom, ali i mir.Jedna njegova noga je uvucena, a druga
je izbacena.On je capitano della chiesa-vodi racuna o crkvi, on je i darezljiv-drzi dva novcica i nudi
ih.Obojica su u odelu antickih vojnika.Oni kao da su i gole koze i odeveni/sto je odlika
manirizma/.Telo im je snazno, a glava mala i nezna, sake prefinjene-odlike manirizma.Maniristi uticu
na Mikelandjela, kao i on na njih.Kada se bude vratio u Rim, Mikelandjelo ce se vratiti zdepastim
formama.Zna se da je Djulijano bio melanholik i posvecen kontemplaciji.On je jedan od ucesnika
dijaloga u Dvorjaninu od Kastiljonea.Pjetro Bembo ga pominje u tekstu Il vulgar lingus.

14
Panofski kaze da to nisu njihovi pravi portreti vec otelotvrenje duse.Mikelandjelo nije hteo da uradi
prave portrete,interesovala ga je samo opsta ideja-zamislio ih je uopsteno u neraskidivoj vezi sa
ansamblom kapele-arhitekturom i svetloscu koja ih okruzuje.Statue nisu izrazene samo formama,vec i
cisto slikarskim elementima svetla i senke.

Brut-1542
To je njegova jedina sacuvana bista.Ideja da Brut nije krvnik, nego onaj ko je pokusao da spase
republiku.Rim nikada ne bi propao da je ostao republika.Po tome je Brut heroj,a ne krvnik.U Firenci je
ta ideja ozivela i Mikelandjelo u Rimu pati za sudbinom Firence koja je postao monarhija i za
emigrante iz Firence je napravio ovu Bistu u Rimu.Sira forma, bez maniristickih izduzenosti, ova
figura vrca od energije.Patron je bio Rudolfi, Brut ima fibulu sa njegovim portretom.Nije zavrsen-non
finito.
Poslednji deset godina M zivota nastala je za firentinsku katedralu Pieta Rondanini/ime dobila po
palati u kojo se dugo nalazila/.Sudeci po njegovim sonetima i pismima zaokupljaju ga dve misli:o
smrti i problem spasenja duse.M je pripadao krugu humanista koji su delili ideje luteranskog
protestantizma/spasenje se postize samo verom/.Tu je M usao preko Vitorie Kolone.On menja svoj
ideoloski, filozofski religiozni koncept.Uopste to je vreme krize u crkvi-reformacija se siri na severu,a
katolicanstvo je obezglavljeno.Dolazi do promene u pravcu misticnog hriscanstva.Ignacio Lojola pise
Duhovne vezbe-koje su propovedale vrstu ekstaticnog misticizma i kontemplaciju fizickih muka
Hristovih.Eksaticki misticizam nije svojstven M, ali mnogo ljudi razmislja o smrti i fizickim
mukama.On je opsednut Hristovim stradanjem i patnjom,ali bez ekstaticne Lojoline varijante, kod
njega postoji nesto spansko-kada dusa primi fizicku patnju dolazi do spoznaje patnje po sebi.M vlastiti
zivot dozivljava kao patnju,mucenje.
Dolazi je do promene prema idealu lepote, ljubavi i koncepta umetnosti.Nekada je za M, fizicka lepota
bila odsjaj bozanske lepote, koja je najefektnije izrazena u telu muskarca.Sada, on ove ideje odbacuje,
pojam svega onoga sto je smrtno, ogradjuje se od neoplatonicarskog erosa,za njega je sada ljubav
jedino ljubav prema bogu tj. Hristu.On je smatrao da je citav njegov zivot protracen, sto nije retorska
fraza kao u manirizmu, vec je iskrena/Soneti/.U sonetima kaze kako pristize na kraj zivota, dolazi u
poslednju luku na olujnom moru u krhkoj barci, da je vodjem talasima fatazije i da mu je umetnost
bila idol i vladar, da na kraju to smatra velikom greskom i ljubavne misli koje je imao cine mu se
ispraznim i dalekim.Dusa stize do bozanske ljubavi, do onog koji nas ceka sa rukama na krstu.Odrice
se i ljubavavnih misli i smatra da je jedina ljubav, ljubav prema bogu.Umetnost je vazna jedino ako
sluzi religioznosti.Jos kao mlad, bio je pod uticajem Savonarole i sada mu se, pedeset godina
kasnije,misli o korisnosti umetnickog dela kao kontemplaciji religioznoj vracaju.

Pieta za firentinsku katedralu

Mikelandjelo je zeleo da ona bude u njegovoj grobnoj kapeli.Na vrhu piramide je Josif iz
Arimateje,kao neka vrsta autoportreta.Zavrsena je oko 1555.M je ovde dao fizicki dozivljaj bola i
patnje u trenutku kada se Hristov Passio zavrsava i kad Marija Magdalena i Josif iz Aritmeje donose
Hristovo telo Bogorodici.
Vazari kaze da je m bio besan sto su ga pozurivali da zavrsi i on je bukvalno napao svoju skulpturu
cekicem i dletom, da bi pomocniku naredio da spoji fragmente, ali ne i da restaurira levu nogu Hrista-
ona nije vracena.Realiticnoscu bi ostetio njen ekspresivni naboj.Ostala je non finito.Mariju M je
zavrsio pomocnik.Svetlost klizi preko uglacanih delova, a tamo gde su brazde od dleta, efekat je
svetlo-tamno, ekspresivnost.naznaceno je odustajanje od lepote, realisticnosti, racionalnosti.
Pieta Rondanini
Ona je univerzalna i razumljiva svim epohama, ona je esencija patnje i bola.Na predhodnoj skulpturi
glave Hrista i Bogorodice su spojene/neznost/, a ovde su te dve skulpture apsolutno spojene i prozete.I
ovu je skulpturu napao, polomljena je jedna ruka i ostala je rupa-ekspresivni naboj praznine pre
Henrija Mura.U Sonetu pominje rak, koji sve izjeda i unistava ljudsko telo.Napad kao da je bio na
sopstveno telesno bice-u jednom sonetu svoje telo opisuje nesnosnim izrazima:crknuto, razjedeno,
preumorno, rastoceno.Dzon Don/melanholicni genije formiran u duhu neoplatonizma/kaze«imam
previse tela za sopstvenu dusu«.Kod Mikelandjela nema nista od renesanse/realizam,racionalizam
lepote,ni imitacija prirode,ni ideje/.Govori gotovo apstraktnim jezikom.Pravi se paralela izmedju

15
Mikelandjela i Djordana Bruna27.Covek kada pokusava sa spozna sustinu mora da odbaci sve spoljno i
iskustveno i da se posveti unutarnjem vidu-pomak prema nevidljivom/Dj.Bruno/.Mikelandjelovo
zanemarivanje telesnosti je teznja da se prikaze to unutarnje.U ranim delima Mikelandjela imamo
ideju Hrista u utrobi,on kao da pokusava da izmakne od utrobe.To je beg koji nije ostvaren,ovde je to
apsolutno prepustanje, ove figure nemaju nikakvu snagu, tacku oslonca.Bitna je ideja o smrti,
stradanju, patnji, ali i misao o spasenju duse.Ovo se dovodi u vezu sa Jevandjeljem po Jovanu-
razgovor Hrista sa Nikodimom-hrist govori o ponovnom rodjenju, a Nikodim se cudi kako star covek
moze biti ponovo rodjen, a Hrist kaze da je to rodjenje duhom, preko svetog Duha.Ova skulptura je
lisena renesansne retoricnosti o patnji, ali je nema moliva, prihvatanje, pomirenje i iscekivanje
vaskrsenja.Ovu skulpturu je radio nekoliko dana pred smrt.

D e k o r a c i j a S v o d a S i k s t i n e/1508-1512/
F.Hart,History of Italian Renaissance Art,New York 1987

Mikelandjelo je sa I projektom grobnice Julija II/1503-1512/ posejao seme resenja svoda sikstine.
Dekorativni i istorijski program Siksta IV/strica Julija II/ zaustavljen je u nivou prozora.Spljosteni
svod bio je obojen u plavo i posut zvezdama.Papa je najpre zeleo da bude naslikano 12 apostola, po
jedan u svakom odeljku /spandrul-trouaono polje izmedju lukova/ izmedju lukova koji nose svod.U
centralnom delu nalazili bi se ornamenti.M se ovome usprotivio.Julije II je imao teoloskog savetnika u
koncipovanju programa Sikstine.Po Hartu, to je bio Marko Vigerio dela Rovere, franjevac kao i Julije
II.«Hriscanski dekakord?«/Rim 1507/-sadrzi indikacije da je dela Rovera pozvan da savetuje M u
pripremanju programa.
Umesto 12 apostola, postavljena je alternacija Starozavetnih Proroka i Antickih Sibila.Proroci preko
svoda gledaju u Sibile, a na krajevima svoda nalazi se po jedan prorok.Tronovi-deo ogromne
simulirane arhitekture citavog svoda, njihove vertikale su produzene u trake, koje se pruzaju preko
svoda i sastaju se sa tronovima na suprotnoj strani 28.Sa leve i desne strane svakog trona, osim onih na
krajevima, sede dve nage figure/ukupno 20 figura-injudi/, koje drze dve tkanine koje prolaze kroz
razreze na rubovima medaljona iznad glava proroka i sibila.Izmedju deset transferzalnih traka je devet
scena iz Geneze-pet malih i cetiri velike.Kontinuirane kornise iznad tronova oblikuju okvir oko
centralnog dela.
Na uglovima okvira oko centralnog dela i iznad svodnih odeljaka koji nadvisuju bocne prozore,
kornisu nose okviri 12 ovnovskih lobanja.24 preostala prostora izmedju svodnih odeljaka, kornisa i
tronova ispunjena su aktovima u boji bronze.U cetiri ugla spandiula nalaze se cetiri Starozavetne
scene.U 8 svodnih odeljaka i prvobitno 16 luneta iznad prozora nalaze se figure koje predstavljaju
generacije Hristovih predaka /2 lunete M je unistio zbog Strasnog suda/.
Tumacenje
Proproci i Sibile-oni u scenama Geneze vide veliko otkrovenje Novog Zaveta, dolazak Hrista.Zbog
toga su Hristovi preci prikazani u lunetama oko prozora? kao fizicki nosioci onoga sto proroci i sibile
vide.
Giralnde hrastovog lisca, koje nose nage figure oznacavaju simbol Rovena-hrast/.Sest od sedam
proroka su u vezi sa vizijom Drveta Zivota, na koje se odnose i poetski tekstovi Sibila.Sest od devet
scena Geneze ukljucuju prikaze drveca, a dve su prikrivene liscem i zirovima
Ceo rad je trajao skoro cetiri i po godine.Izgleda da je M nedostajalo znaje u tehnici intonaco koju je
primenjivao uprkos savetima prijatelja Djulija da Sangala.
Potop je prva od vecih scena.kompozicija je ponesto razbacana u poredjenju sa jedinstvom ostalih
scena.U centru je Nojeva barka-koja je prefiguracija Hrista kao instrumenta spasenja.U prednjem
planu otac nosi telo udavljenog sina.
Isaija prorok Hristovog rodjenja i njegovih muka.
Prvi deo svoda zavrsen je 1510, ali je i tu primetna promena stila.Figure postaju vece i snaznije.

27
1548-1600.bruno je autor mnogih filozofskih,teoloskih I mnemotehnickih spisa.za istoriju knjizevnosti vazan
je njegov dijalog “O herojskim zanosima”iz 1585
28
Kvadratura slikarstvo

16
Covekov pad-Iskusenje i izgon iz Raja-M ovde ujedinjuje jednim velikim drvetom/Mazaco i
Mazolino,kapela Brankaci, ove dve scene su odvojene/.Vigerio dela Rovera opisao je Iskusenje
Adama kao antitip Poslednjoj veceri, a plodove Drveta Saznanja kao suprotnost Evharistiji
Kumejska Sibila-nalazi se tacno iznad mesta gde je nekad stajala mermerna barijera koja je odvajala
deo kapele za papski dvor, ambasadora i dve visoke licnosti, od onog dela u koji su primani ostali
vernici.Ona je sibila rimskih misterija, jer se verovalo da se njena knjiga sacuvala na
Kapitolu.Simbolisala je dugovecnost i snagu Rimske crkve.Ona stoji uz Stvaranje Eve, sto dela
Rovera poredi sa stvaranjem Crkve iz Hrista.
Stvaranje Eve-Bog, po prvi put na Sikstinskom svodu stoji na zemlji u ljubicastom ogrtacu.
U posledjem delu svoda, unutar scena broj figura je smanjen, ali su njihove dimenzije postale
kolosalne/tesni okviri/.U poslednje cetiri scene Bog lebdi na nebu.
Stvaranje Adama-bog pruza ruku i kaziprst kako bi dotakao Adama/cije ime znaci
Zemlja/.Objasnjenje sadrzaja nalazi se u III i IV stavci himne Veni creator spiritus.Njen bukvalan
prevod otkriva izuzetnu povezanost teksta sa slikom.
Stvaranje sunca ,meseca, biljaka-cetiri dana stvaranja sveta.Scena je tacno iznad Boticelijevog
Mojsijevog detinjstva i papskog trona.Sunce i Mesec su potamneli kada je Hrist raspet i cesto se
prikazuju na dva kraja krsta.Bog rasirenih ruku lebdi na nebu stvarajuci Sunce i Mesec.
Odvajanje svetlosti od tame je direktno nad oltarom.Ova vizija arhetipske poruke katolickog
hriscanstva prosvetljena je u Dekakordu-dijalogom preko vekova koji vode Mojsije i Jovan
Jevandjelist.
Libijska sibila-sacuvana je studija crvenom kredom.Ova, kao i druge zenske figure na svodu, radjena
je po muskom modelu.
20 figura aktova drze medaljone sa scenama uglavnom iz knjige o Carevima, i girlande hrastovog
lisca, polozaj u alternaciji sa ovnovskim lobanjama antickih zrtava-njihovo ucesce u Zrtvenom
simbolizmu cele kompozicije.Velika je raznovrsnost tipova, poza i izraza.Za M ovi aktovi su vizija
novog, probracenog covecanstva.
Spandruli na cetiri ugla-starozavetne scene kao prefiguracije dolaska spasitelja kroz nasilje i smrt.
Zmija /valjda bronzana/ je prefiguracija raspeca/predmet studija manirista cak i Tintoreta/.
16 luneta sa 40 generacija Hristovih predaka...

Predavanja
To je period njegove pune stvaralacke snage.Zeleo je da izbegne ovu pordzbinu-potpisuje se kao
skulptor.Protivnik i konkurent bio mu je Bramante/1444-1514/, inace blizak prijatelj pape.Izgleda da
je M, tretiran samo kao zanatlija a ne umetnik sa ugledom, ovde imao problema sa papom/penjao mu
se na skele/.Jos od pocetka oslikavanja imao je sukoba sa Bramanteom-insistirao je kod pape da se
ukloni skela koju je B postavio i da se postavi nova koju je sam konstruisao.
Pontifikat Julija II smatra se zlatnim dobom u istoriji umetnosti/kao doba Perikla/:Rafaelo tada radi
Stance, Bramante crkvu Svetog Petra, a Mikelandjelo svod Sikstine.Slike visoke renesanse su potpune
slike, neka vrsta iluzionisticke simfonije.Manifest ovog stila je Rafaelova Atinska skola, kao i
Bramanteov projekat Svetog Petra-monumentalan, ali jedinstven prostor.Mikelandjelo je to od njih
preuzeo, iako sa Bramantom nije bio u sjajnim odnosima.
Na svodu Sikstine, Mikelandjelo napusta firentinske i umbrijske teznje-lokalne osobenosti i stvara
visoku renesansu u Rimu, kroz apsolutno jedinstvo izmedju ideje /price/ i forme/nacina na koji se
prica iskazuje/29.Ipak, kod njega se vise oseca njegovo vlastito prisustvo nego kod Rafaela.Kod
Rafaela postoji slika idealnog sveta, vrsta renesansne vedrine.Kod M toga nema-za njega je od
sustinskog znacaja neoplatonizam, verovanje da je zivot jedno teskobno stanje jer je covek istrgnut iz
sveta ideja.
80-tih godina XV veka podignuta je kapela pape Siksta IV dela Rovere.To je jednobrodna gradjevina
sa poluoblicastim svodom.Arhitekta je Djovanino de Dolci./znalo se da ce biti oslikana/Smatra se da je
Mikelandjelo bio prilicno slobodan u odredjenju teme.U pocetku mu je bilo naredjeno da naslika 12

29
ovo jedinstvo se ubrzo napusta I dolazi do namernog antiklasicnog isticanja forme ili ideje

17
apostola u lunetama.Postoje podatci da je Julije II prepustio ikonografsku semu Mikelandjelu/te se
odustaje od koncepta 12 apostoja, jer je M rekao da bi to onda bila Casa povera jer su i apostoli
siromasni/.
U kapeli je vec postojala dekoracija na dva zida, to su istorijske teme koje su radili Roseli, Boticeli,
Girlandajo-Firentinci i Perudjino i Sinjoreli iz Umbrije.Na levom zidu predstavljene su scene iz
Mojsijevog zivota /kao tipoloska prefiguracija Hrista-sub legem/, a na desnom Hristov zivot/sub
gratia/.Mikelandjelo je izabrao eru Ante legem /pre donosenja zakona/-Mojsijeva I knjiga Postanja-
da interpretira na svodu.Imao je na umu nekadasnju podelu prostora.Kančelata-pregrada je delila
prostor vernika i uvodila u prezviterijum./Tu je tron pape,oltar /.Freske na svodu komunicirale su sa ta
dva prostora .
Prvobitno je ta kapela bila posvecena Vaznesenju Bogorodicinom, cija predstava je bila u
oltaru/Perudjino/.Osnovna ideja neoplatonizma je povratak duse Bogu, uspon u vise sfere, pa i
Vaznesenje ima u tom kontekstu svoj smisao.
Prva knjiga Postanja je osnova-Hriscanska teologija prezentovana je kroz neoplatonicarsko
shvatanje.M ovde objedinjuje hriscansku i neoplatonicarsku misao.Za njega su bitni Ficino i Pico dela
Mirandola.Ovaj svod se poredi sa Danteovom Bozanstvenom komedijom.

Po Vazariju, Mikelandjelo je oterao pomocnike i sve uradio sam, to nije tacno jer su mu pomagali
majstori iz Firence, osrednji umetnici koji su poznavali fresko tehniku.Boje je dobijao iz
Frence.Arhitektonske okvire i intervencije u seko tenici radili su pomocnici.Na pocetku rada
Mikelandjelo je bio nesiguran u al seko tehnici.On je napisao jedan sonet gde je na satirican nacin
opisao sebe - u margini je nacrtao jednu stojecu figuru kako slika na skelama /nije lezao kao u
filmu/.Alfonso d' Este, vojvoda od Ferare bio je jedini covek koji se popeo na skele dok je M radio.

Kada su freske ociscene videlo se da su boje ustvari vrlo svetle i jasne.One su vrlo intenzivne, gotovo
drecave, sto je suprotno idealu visoke renesanse.To su hladne, metalne boje/intenzivna zelena/.Ako je
ovakav kolorit M ostavio 1512, onda celokupni manirizam potice iz Sikstine/Pontorno i Roso su pred
sobom, kao uzor imali M/.To je maniristicki kolorit, koji se moze videti i na Tondo Doni.

Ovakva stuktura pre ove, nikada nije ostvarena.Ranije je dekoracija podeljene na tri sistema.
Jedan sistem je dekorativni-geometrijaska podela prostora-kvadratura slikarstvo.Pre Sikstine,
Pinkturije radi ornamentalizovane slike u Biblioteci Pikolomini u Sijeni, i Rafaelo u Psihinoj sali u
Farnezini u Rimu.
II sistem je takodje preuzet iz Antike.To je plasticni sistem-kaseta-slika se okruzi skulptoralnim
ornamentima.Npr:Djulio da Sangalo u San Spiritu u Firenci.
III sistem je Iluzionisticki.I on ima korene u antici, ali je primenjivan na pejzaze, a tek od Mantenje
se primenjuje na istorijskim kompozicijama u Mantovi/i Melozo da Forli ili Forti u kupoli bazilike u
Loretu/.Preko Koredja u baroku se postize potpuni iluzionizam.
U Sikstini nije primenjen ni jedan od ova tri stila,vec potpuno novi-ovde nema skracenja, sem figure
Boga Oca, nema elemenata od stuka.On tavanicu tretira kao celinu, i aktovi injuda i medaljoni su
sadrzinski ukljuceni u dekoraciju, nisu samo dekorativni elementi.Sve to ostavlja utisak polu-reljefa.M
je postovao zahteve samog zida:scene kompoziciono odgovaraju krivini tavanice.Sam zid je tretiran na
skulptoralni nacin/da se iz kamena oslobadja jedna forma/.Ovo slikarstvo je u osnovi skulptoralne
koncepcije.M uvazava staticne i dinamicne zakone samog zida.

Ulaz u kapelu nalazi se na istocnoj strani, a oltar je na zapadu.Od oltara prema ulazu hronoloski se
nizu freske, ali se one tumace od istoka ka zapadu, sto je u skladu sa neoplatonizmom .-Greh je pad
duse, tegobna sudbina vezana je za materijalno, da bi se na kraju desio povratak duse Bogu.U
poslednjih pet scena je Povratak duse bogu, tu je Stvaranje Eve/tu je pregrada-kancelata/.Ljusko telo
se smatra zatvorom-tamnicom duse.Dusa koja prvobitno boravi u svetu ideja u trenutku rodjenja pada
u telo.Taj pad predstavlja rodjenje.Smrt je vracanje duse u svet ideja-povratak ka Bogu.Covekovo
uzdizanje od telesnog okvira ka bozanskom izvoru, to je put deifikacije-obozenje coveka, borba za
oslobodjenje.
Postavlja se pitanje zasto je Nojevo pijanstvo zavrsna scena, zasto je tu kulminacija?Istorijski redosled
scena ide od oltara ka izlazu, ali tumacenje i smisao idu od ulaza ka oltaru-to je neoplatonicarsko

18
tumacenje knjige postanja, odnosno, simbolican povratak coveka Bogu.Ova dekoracija je
neoplatonicarsko interpretacija hriscanskog uznosenja:
Neoplatonicarsko ucenje o emanaciji-sve nastaje iz uma Jednog, isijvanje iz jednog-Od sveta ideja
kroz svet cula.Rodjenje je silazak duse od visih svera egzistencije na nize.Po neoplatonizmu postoji i
povratni proces-remanacija-od sveta cula ka svetu ideja.To je uspon duse.Smrt je povratak, rodjenje je
nestanak.Neoplatonicarske ideje zauzimaju centralno mesto u M poeziji.Kapela je posvecena Bg
Vaznesenju u skladu sa neoplatonicarskim uznosenjem.Ideja je i da pokaze primat pape, kao i ostali
umetnici u ovoj kapeli, ali M sprovodi ideju tako da hriscanstvo spaja sa paganizmom, za razliku od
strogo politicke ideje donje dekoracije, jer je papastvo sada sigurno i nemora da dokazuje svoj primat.
U centru svoda devet scena iz I knjige Mojsijeve/9 istorija/.U globalu on prati tok starozavetnog
izlaganja, mada nisu ilustrovani svi dani-6 dan je u dve scene-Stvaranje Adama i Eve.One su okruzene
figurama Injuda, koji sede na mermernim postoljima.Izmedju su »bronzano kolorisani« medaljoni.Ne
moze se sve istovremeno posmatrati, ali nista se i ne izdvaja iz celine.Vlada kontrast izmedju
dekorativnih figura u skracenju i glavnih likova bez skracenja.Na ovim figurama javljaju se pretece
figure serpentinate.Postamenti na kojima sede Injudi su zavrseni pilastima, izmedju kojih su proroci i
sibile na prestolima.Table sa imenima proroka nose geniji.Puti imaju funkciju karijatida.U vrhu, sa
obe strane pandantifa su opet injudi.U lunetama i pandantifima su Preci Hristovi, a u nisama ispod su
portreti papa sa kraja XV veka.

Ni jedna figura nije izvan celine.Postoji sugestija kruznog toka, koji kulminira u Bogu Ocu, koji sebe
stvara ni iz cega i povratak na covekov pad na telesno zemaljsko.Gradacija tece od ulaza-na prvim
panoima vidi se stroziji crtez, u tradiciji cinkvecenta, striktno izveden zatvorenih kontura sa velikim
brojem figura.Iduci dalje, umetnicki postupak je slobodniji, gotovo ekspresionisticki u krajnjoj
sceni;smanjuje se broj licnosti, a u zavrsnoj sceni je sam Bog/iz njega je sve stvoreno i bez njega se
nista ne moze stvoriti/.
Svod se moze citati vertikalno-travej po travej, ali i horizontalno.Postoji duhovno i stilsko
jedinstvo.Smenjju se mali i veliki paneli, alternacija malih i velikih istorija.To ranije nije postojalo u
renesansi, vec se javlja u Antici na slavolucima.Tezina svoda i njegov oblik je naglasen figurama
Proroka i Sibila-to su najvece figure, one su na mestu gde se svod obrusava na bocne zidove/istakao je
tu bocnu ekstenziju/.
Freske posecaju na reljefe, imaju trodimenzionalnost, sto je uticaj antike.Istorijske kompozicije su
postojale u renesansi, ali se nikada nisu predstavljale na svodu.Centar svoda u idejnom i duhovnom
smislu su devet panela/I zona/.Ako citamo dekoraciju horizontalno:
 u centru je devet istorija
 II zona svoda su proroci i sibile
 III zona svoda su pandantifi i lunete,koji su u duhovnoj podeli najprizemniji,najblizi zemlji.

U datovanju se krece od istoka/Ulaza/30, gde je data Prica o Noju /patrijarhu/kroz tri scene:
Nojevo Pijanstvo-literarni predozak je I knjiga Mojsijeva.Tu se kaze da je Noje radio u vinogradu, a
potom se napio.Ovde nije predstavljen vinograd, vec pusta zemlja u kojoj Noje kopa.Prvi sin je
ismejavao njegovu golotinju, a druga dva sina ga pokrivaju.Njegovi sinovi se ne stide i nisu pohitali da
ga pokriju.Ovde je izrazena neoplatonicarska teorija da je telo grobnica duse- pijanstvo je metafora
duse zatocene u telu.Tesan prostor ispunjen je figurama.Nojevo pijanstvo je simbol sputane duse,
telesnih strasti.
Potop je radjen iz vise pojadinacnih delova.Mikelandjelo pokazuje niz figura odvojenih u tri
grupe.Deluje skulpturalno.U I planu je grupa koja sedi pored usahlog drveta, u II grupa na steni, a u III
je Nojeva barka.Novina-centalni motiv je pomeren u III plan, i to ce maniristi preuzeti kao svoj
zastitni znak.Barka podseca na Konstantinov sarkofag iz crkve Santa Konstanca.Ova kompozicija nije
objedinjena, figure su smestene u razdvojene grupe.
Nojeva zrtva-I ovde postoji alternacija mladih i starih figura.Noje je star covek koji razmislja, meditira
o potopu, o tagicnoj sudbini covecanstva.Jedino on moze da kontemplatira, dok su mladi ljudi aktivni i
pale vatru.Ovo je ideja o aktivnom i kontemplativnom stavu.Dok je pijanstvo predastava tragicne
sudbine pojedinca, potop je tragicna sudbina cele ljudske rase.Kompoziciono postoje izvori za ovu

30
Prvo su nastale ove tri scene

19
scenu.To je Kvercijevo Zrtvovanje Isaka/reljef/-antropomorfno predstavljane zivotinje/bik/ tipicno je
za Jakopa dela Kvercu.
Nojeva zrtva i potop su izmenjeni.Po prici Noje prinosi zrtvu kada je spasen od potopa, Noje je prvo
bio opomenut.Ovde je prvo data zrtva pa potop-zato sto mu je za potop trebalo veliko polje.
Prvi greh i izgon iz Raja
Ranije su se Adam i Eva zajedno prikazivali u ovoj sceni, kako stoje ili sede pored drveta.Ovde je
Adam onaj koji poseze za jabukom, a Eva je pasivna.U izgonu figure su potisnute na sam kraj
kompozicije, one su u duhovnom i stilskom pogledu objedinjne.Izmenjeni su i izgledi lice i telo
Adamovo, on je jedno neoljudjeno stvorenje, a Eva je i u drugoj slici zadrzala pasivnost.Ovde su
predstavljeni i uzrok i posledica iskusenja-tema neoplatonizma, a andjeo je metafora ljudske
sudbine.U I planu su figure, a iza je naglasen horizont.Adamove ruke, glava zmije i Adamova glava,
sugerisu vrstu slavoluka-tu, ustvari prestaje prostor vernika, a pocinje prezviterijum/pregrada/-
objedinjeno i stilski i idejno.

Sledecih pet fresaka simbolisu uspon duse, vracanje Bogu.

Stvaranje Eve
Scene u kojima se javlja Bog Otac su iskljucivo iznad oltara, a ostale scene predstavljaju istoriju
ljudskog pada.
Scena je predstavljena iznad prezviterijuma.I put se pojavljuje Bog Otac iznad oltarskog prostora.U
srednjem veku ovo je cin kada Bog uzima rebro Adama, u ranoj renesansi on gestom ruke stvara
Evu.Ovde je dat jedan kosmogonijski cin- neoplatonicarska interpretacija u gestu ruke.Mocni starac
zatvoren je u oval, malim naporom ruke drzi Evu uspravnom./Nikada vise,umetnici nisu uspeli tako
lako to da izvedu./Ovo je nadracionalni cin stvaranja-ideja da su svi oblici i stvari postojali u Bozijoj
zamisli pre nego sto su stvoreni na zemlji.Svet ideja je arhetip svega postojeceg na zemlji-to je
Unutrasnji crtez disegno interno-u bozijoj zamisli je kreiranje svih stvari, Eva je kreirana iz njegovog
uma.
Ovde Eva otvara usta da udahne i zavisi od Bozije volje.Tu je i inertno, uspavano telo Adama,
naslonjeno na drvo.Njegove prelomljene sake u zglobu su znak nemoci-to ce kasnije preuzeti
maniristi.
Stvaranje Adama
Postoji razlika u predstavi Boga.Kod stvaranje Eve on je u ljudskom obliku.Ovde je on antropomorfni
oblak.Po neoplatonizmu, on je izvan hijerarhije kosmosa, dok se kosmos nalazi u njemu.Bog je
sveprisutan i u njemu je sve.On je neogranicen prostorom i vremenom.Decija figura podseca na decije
likove Hrista sa tonda, koje je radio.Disegno interno se moze povezati sa Zamisli bozijoj-Eva je iza
njega u ovom antropomorfnom oblaku, zajedno sa Hristom.Oni nisu jos stvoreni, ali se nalaze u
saznanju Boga.Bog stvara Adama dodirom prstiju-minimalnim naporom, to je iskra Bozija, uzrok
stvaranja stvari.Adam je nemocan, oslonjen na zemlju, zavisi od Boga.Apsolutna lepota svojstvena
Bogu ovde je olicena u liku Adama/muskarca/.Opet imamo ikonografsko odstupanje sa dodirom.
Odvajanje neba od zemlje
Ovde je Bog dat u spiralnom pokretu, upolje izbacen prema I planu.Namerno je presecen plast Boga,
jer on nicim nije ogranicen, ni prostorom ni vremenom.Mikelandjelo predststavlja snazni spiritualni
pokreti koji se siri u prostor.Za te poslednje M. kompozicije, ni savremenici nisu bili sigurni kako se
zovu, ali danas je uglavnom prihvaceno ovakvo nazivanje.Nebo zauzima ogroman deo slike, a more
mali.Bog je ogranicen svojim ogrtacem u jedan oval.
Stvarnje sunca i meseca
Tu je prikazano stvaranje vegetacije.Bog Otac u jednom mocnom pokretu, opet obgrljen putima/vise
genima,nego anjdjelcicima/.U srednjem veku i renesansi, jos od ranog hriscanstva, Bog se predstavlja
u sceni stvaranja nebeskih tela/?/.M prihvata ovu tradiciju, ali daje Bogu tu energiju u pokretu:to je
frontalno predstavljena duga figura sa ledja, ali to je objedinjnje dve faze stvaranja/nebeskih tela i
vegetacije/.
Odvajanje svetla od tame
Ovo je poslednja istorija,gde je jedini put primenjeno skracenje i zahteva pogled odozdo.Figura Boga
data je u ostrom skracenju.I dan-bog Otac je dat u zaokretu-bez predhodnika u starijoj ikonografiji.U
drugim scenam postanja Bog otac dobija sve vise ljudske crte i najzad staje na zemlju.Anticka
Kosmogonija-Hesiod ostaje prisutna u hriscanskom shvatanju da je svet nastao iz haosa, tj. Ex

20
Nihilo-ni iz cega, svet je vrsta autokreacije Boga.Tu je i prorok Jona, istorije komuniciraju sa
predstavama proroka.

Proroci i Sibile
Proroci i Sibile se javljaju cesto u srednjem veku i ranorenesansnim ciklusima, javljace se i dalje u
baroknoj umetnosti.Sibile su anticke prorocice i one se javljaju i u istocnoj i u zapadnoj
umetnosti.Vezivale su se za Apolona i proricale su njegovu volju.Od ranhriscanskog doba, one se
shvataju kao prorocice Hristovog dolaska-ante legem.One su deo ante legem, a prorci sub legem.
Prvi koji ih je sjedinio bio je Laktacije, rimski filozof i pisac, koji zivi u vreme Dioklecijana i
Konstantina Velikog.On je primio Hriscanstvo i napisao Divine institucionis .Ovde je I put iskazana
hriscanska teologija na latinskom jeziku.To je neka vrsta »prorocke parodije«-jednoj sibili odgovara
jedan prorok/stvara parove proroka i sibila/.Ova knjiga je stampan u XV veku i dozivljava veliku
popularnost u renesansi31.Moguce da ju je Mikelandjelo poznavao.Marsilio Ficino u O hriscanskoj
religiji-komentarise ovo delo.Orakula Sibilina je zbir pesama u heksametru na grckom,/anticke
pucke, hriscanske i hebrejske/gde se njihova prorocanstva smatraju najavama nastanka sveta i
coveka.Tako je Mikelandjelo sibile pridruzio scenama Geneze, sto je u skladu sa ovim delom, dok je
inace sibilsko prorocanstvo povezivano sa najavom samog Hrista.

31
teznja vracanja izvornim latinskim delima,a ne sholastickim interpretacijama.

21
Mikelandjelo menja tradicionalni prikaz proroka i sibila.One se ranije/srednji vek/ predstavljaju kako
nose svitak ili knjigu, kao mirne figure.Kod M, one su u pokretu, teksta nema na knjizi.Poseduju
snaznu intelektualnost i punu individualnost-i fizicku i duhovnu.Oni su ovaplocenje renesansnog
humanizma-stremljenje ka misli, radu, usavrsavanju i savrsenstvu.Oni su himna stvaralacke misli
trazenja pokusaja nadahnuca.Sedam proroka i pet sibila su u cik-cak postavi.Oni sede na
tronovima.Inspiracija je nadjena u antickim figurama, ali i u trecentu i cinkvecentu.Reljefi Nikole i
Djovana Pizana iz Pize su najblizi sibilama.Proroci su najblizi reljefima Jakoba dela Kverce na portalu
San Antonio u Bolonji.Oni najavljuju dogadjaje i tu su kao teza da je covek preko intelekta blizi Bogu.
Zaharije-/isticni zid, ulaz/
To je mocna figura zatvorena u oval.Teska draperja izoluje figuru u blok, miran je.Figure iza su
geniji.Anticka teorija/Platon/ je da je covek uvek pracen sa dva demona.U hriscanstvu, je to
transponovano u dva andjela, u kojima je sadrzan covekov intelekt.Neoplatonicari preuzimaju ovu
teoriju, Ficino smatra da je jedan genij-genij znanja, drugi-volje.Landino kaze da su geniji vita activa i
vita contemplativa.Mikelandjelo je ovde objedinio oba ova shvatanja-oni su priroda covekovog
intelekta kojom je on sposoban da spozna Boga.
Joil-/I na desnoj strani svoda,bocno/
Ima svitak,teski ogrtac.Velika je razlika u pozi: nogom iskoracuje napred, kao i Mojsije,dat je u
kontrapostu.Deluje kao covek koji je pokrenut.Pokret se ovde vezuje za pojam Furor divinus-pojam
neoplatonizma, a koristi ga Platon.On kaze da je srdzba bozija vrsta moci koju samo neki ljudi imaju, i
tada u tom stanju, primaju poruke od Boga.Taj naboj se kod proroka povecava od ulaza prema
oltaru.Proroci su sve vise uznemireni i sve vise sposobni da proricu Boga./sa Sibilama je obrnuto/.
Od ulaza prema oltaru tece promena-sto su blizi figuri Boga, proroci su uzbudjeniji i zele da sto vise
proreknu.
Isaija
On je jos vise pokrenut-blizi je Bogu.Iznenda je prozet kontemplacijom Boga.Ficino kaze da ta
kontemplacija unistava telo, ali obogacuje dusu.Ova figura je kasnije figura manirizma-figura
serpentinata.I njegovi geniji su sada pokrenuti,a draperja je leprsava i ucestvuje u pokretu.M je u I
knjizi svake prorocke knjige nalazio tekst, koji je u vezi sa scenama iznad.one upozoravaju
covecanstvo o svesti da ne bude zlo, jer su vinogradi osuseni, voda usahla.
Jezekilj, Danilo, Jeremija
Oni su jos vise pokretni.Jeremija je do scene gde se Bog prvi put pojavljuje/stvaranje Eve/.
Jona
On je iznad oltarskog zida, preko puta Zaharija.Tu je riba- simbol njegovog Vaskrsenja, kit.Jona gleda
u Boga koji odvaja svetlo od tame.Rukama pokazuje u bezdan, a glava mu je podignuta direktno ka
Bogu.Po ovoj Jononoj najizvijenijoj figuri znamo da je najblizi Bogu.

Sibile
Defijska
Ona je najpokretnija, rasirenih ociju, otvorenih usta.Ona je najvise inspirisana i najvise je spoznala
Boga.Medjutim, ona je daleko pasivnija, mirnija od Proroka.Platon u Fedaru govori o njoj.Zbog toga
sto su paganke, one imaju manju moc proricanja i proroci su blizi Bogu.Po neoplatonicarskoj teoriji
Sibila je zena bice bliska materiji, sposobna da prorekne tragedije covecanstva i zato je najjaci prikaz
uz scene stradanja.Ona do Nojevog pijanstva, dok su one, koje su blize Bogu mirnije
Eritreja
Po tradiciji ona je prorocica tragicnih dogadjaja-Strasnog suda.To je postovao i Mikelandjelo i ona je
odmah ispod scene Potopa.
Kumeja
Ona se pojavljuje kod Vergilija u Eneidi i u 4 Eklogi.Kumeja prorice novo Saturnovo carstvo, novo
zlatno doba.Decak silazi sa neba i od tada je sve na svetu savrseno-ranohriscanski teolozi to uzimaju
kao najavu Hrista.Tokom srednjeg veka ta lepa prorocica je izmenjena.Dante je opisuje kao staru,
ruznu zenu, pa je i M tako prikazuje, a ne kao vedru, mladu.Kumeja je stara naborana i krupna.Ona ne
pokazuje prozimanje vec ignoraciju, na njenom licu je izraz nerazumevanja teksta u knjizi.Ona vise
nije u stanju da razume bozansku poruku.
Persijka
Ona takodje pokusava da procita tekst u knjizi.Priblizila ga je ocima.

22
Libijka
Njena figura je izvijena u obliku slova S-forma koju maniristi preuzimaju.Da li ona otvara ili zatvara
knjigu?Izgleda da zatvara i silazi sa trona sa rezignacijom zbog nerazumevanja teksta.

Geniji i injudi
Piko dela Mirandola kaze da mikrokosmos coveka cine tri nivoa:
1. Telo-natura corporale
2. Dusa-anima racionale
3. Intelekt-natura intelektuale
1.To je Mikelandjelo na svodu prikazao-Puti koji nose natpise otelotvoruju princip natura
corporale.U pocetku su oni slikani u antickim proporcijama, a ka oltaru su te figure sve manje
klasicne-ruzniji su, cak su i obuceni.Radi se o tome-sto je blizi Bogu covekovo telo je slabije.Ima ih
pet sa svake strane, ispod proroka i sibila i nose table sa njihovom imenima.
2.Figure koje otelotvoruju drugi princip-anima racionale su Injudi.Oni okruzuju istorijske
kompozicije.Injudi ce biti znacajni u manirizmu i u baroku.
3.Treci princip je deo coveka koji kontemplira Boga.Otelotvoruju ih Geniji-uvek ih je po dva i oni
prate proroke.Jedan miruje, a drugi je u akciji.
Postoje jos dve grupe puta-Puti karijatide-oni su na prestolima Proroka i Sibila, kao da izviru iz
mermera-izgledaju kao skulpture.Po neoplatonizmu oni simbolisu ljubav/amori/.
Bronzani Injudi u trouglastim poljima izmedju prestola Sibila i Proroka.to su lezece, zgrcene
figure.Iduci ka oltaru su sve kupniji i veci, izmedju njih su ovnove glave-stari simboli smrti.Povezani
su sa slikama Senke i Smrti.
Sfera senke i smtri prikazana je na pandantifima...
U Medici kapeli u Firenci, figure koje simbolizuju doba dana, a slicne su antickim bogovima,
oznacavaju nistavnost zemaljskog zivota i prolaznost, kao i bronzani Injudi ovde.
U 10 bronzano kolorisanim medaljonima su scene iz II Knjige Kraljeva i Samuilove II Knjige.Radjeni
su u al secco tehnici.To su:Zrtvovanje Avramovo, David pred Natanom, Ubistvo pred Natanom,
Ubistvo Urije, Uspon svIlije na nebo
Injudi su neindividualizovane figure lepog tela, nostalgicnog izraza lica poluotvorenih ociju, figure
izvijene u serpentinatu.Oni su simbol anima racionale.Izraz ceznje se povezuje sa npr. pojmom Desio-
neutoljiva ceznja duse da se povrati u svet iz koga je dosla, beskrajno nesrecna u telu, a srecna u svetu
ideja-po Platonu/da se vrati Bogu-po neoplatonizmu/.
Stilski je Mikelandjelo bio inspirisan Laokonom-koji ima izraz patnje i bola na licu.Injudi su bili
velika inspiracija Anibalu Karaciju u galeriji Farneze, vek kasnije.I ove figure su vrlo muskulozne, ali
u odnosu na Proroke ipak deluju kao reljefi.Jedan nosi rog sa zirom, sto je hriscanski simbol vecnosti,
a ovde je amblem porodice della Rovere/zir-Papa JulijeII/.
Bronzane medaljone izmedju injuda su uradili M pomocnici.
Treca zona-zona obicnog coveka, to je zona senke i smrti.To je generacija koja ostaje izolovana od
svakog priznanja Boga.To je zemni zivot coveka kratkog, prolaznog, nebitnog-I poglavlje Jevandjelja
po Mateju.I ovde je M koristio Bibliju, ali nije predstavio kraljeve, vec obicne muskarce, zene i decu-
Jesejeve roditelje.Zbog toga su mnogi smatrali da su u pitanju zanr-scene.Ti likovi su daleko od
otkrovenja Bozijeg, oni su nesvesni/Solomon i roditelji, Josif i porodica/
U lunetama iznad prozora su table sa imenima Hristovih predaka.
Na zapadnoj strani/oltar/ i na strani ulaza su po dva ugaona pandantifa.Na istocnoj strani su David i
Golijat i Judita i Holoferno.Oni su tipoloski tumaceni-david i Golijat kao Hrist i satana, a Judita kao
Bogorodica sa zmijom.Ovde je ucinjena deheroizacija, koja je postojala u prikazima srednjeg
veka.Oni su ovde prikazani kao obicni, uplaseni ljudi, pa i ove scene pripadaju najnizoj III zoni.David
se uvek prikazuje sa vec isecenom glavom.Ovde je Golijat ziv,a david jos nije trijumfovao.David
zamahuje, a Golijat ceka.Puno je dramatike-barokne odlike.
Judita uplaseno gleda na Holoferna.Ona nije heroina sa macem, vec prikriva glavu/mozda je ovo
Mikelandjelov lik/.Strazar pored spava.
Tri zone slika, koje su nepovezane, takodje ce se pojavljivati u manirizmu.
Na zapadnoj strani je Bakarna zmija i Kaznjavanje Amana.Po tradicija Aman je bio obesen, a Dante
pominje da je bio razapet na drvo, koje je i ovde prikazano.Snazno izvijeno telo-forma manirizma.U
Bakarnoj zmiji nema Mojsija.Zmija je skroz pozadi.Ovde je glavna patnja, teska nagomilana tela.

23
S t r a s n i s u d/1534-41/
Literatura-predavanja (po Fridbergu)
Strasni sud je porudzbina pape Klimenta VII(1523-34), a zavrsen je za vreme Pavla III (1534-49)
Farnezea. Pavle III je bio obrazovan i pobozan, uveo je M u »papas familiares«/prijateljstvo-njihov
odnos/.On je zeleo da zavrsi Svetog Petra i od Kampidolja da nacini centar gradjanskog Rima.Za
njega Mikelandjelo radi Kapelu Paolinu.Rad na ovoj fresci trajao je od 1534 do 1541, na dan Svih
Svetih zvanicno je otkrivena.
Podjednak znacaj se daje i delu i umetniku, a Mikelandjelo je bio postovan kao Divine.Vazari kaze da
je M poslat od bozije promisli kao apsolutno savrsenstvo.Kondivi kaze da je on princ umetnosti
crteza, a papa je princ apostola.Varki u knjizi Due lezioni-prva lekcija je analiza M soneta, a druga je
analiza odnosa skulpture i slikarstva.To su autori koji su doprineli postovanju i slavi Mikelandjela.
M je veoma postovan u ovo vreme/od 30-ih do smrti1564/, ali ne samo u Italiji:francuski kralj Fransoa
I salje svog umetnika da uradi po Pieti istu skulpturu.Katarina Medici zeli da M uradi konjanicku
skulpturu njenog muza, Anrija II.
U njegovoj dusi vlada stanje straha, teskobe, sumnje.On je opsednut pojmom smrti i spasenjem
duse.Sve se to odrazilo na Strasni sud i Sonete.Vazari je to osecanje nazvao teribilita dell arte.
Velika duhovna kriza vlada, izazvana je reformacijom-protenstantizam se siri na Severu Evrope, ljudi
M vremena prihvataju reformaciju.Reformacija predstavlja revitalizaciju hriscanskih dogmi-Biblija i
patristika nasuprot racionalnom pristupu sholastike.Sve je bazirano na Bibliji.U Pavlove dve
poslanice-Rimljanima/III glava/ i Efescima /II glava/-istice se spasenje, koje se postize samo
verom/neki kardinali to prihvataju, I Luter/.To je suprotno humanistickom stavu/Erazmo/ o saradnji
Boga i vernika.
Humanisti i M su verovali da postoji pomirenje izmedju protestanata i papinog primata.Humanisti u
Italiji su prihvatili Lutrovu doktrinu i imali su podrsku Pavla IV (1555-59) Farnezea?/Huan Valdeze/.
30-ih godina u Rimu i Italiji, nastaju krugovi koji isticu bitnost reformisanja crkve, smatraju da crkvu
treba stalno izniva reformisati.Tim krugovima je prisao i Mikelandjelo, preko Vitorie Kolone32.Ona
ga je ukljucila u Valdezov krug/kardinal/ iz koga su mnogi izvodjeni na sa sud inkvizicije i
pogubljeni.On je jedini koji nije bio uznemirivan-posvecen izgradnji Svetog Petra, bio je zasticen/i
zbog starosti/.Vitoria Kolona pripadala je jedoj od najstarijih rimskih porodica, sto ju je povezalo sa
najuticajnijim ljudima.Posle smrti muza povukla se u manastir.Pisala je vrstu duhovne
poezije.Mikelandjelo je verovatno uz njenu pomoc uspeo da prevazidje duhovnu krizu, kroz odnos sa
njom on je ponovo postao kreativan.Vitoria je smatrala da za spasenje nisu potrebni ni sakramenti, ni
svestenstvo.To ucenje se direktno zasnivalo na poslanici Pavla.Takodje je iskljucivala mogucnost
posredovanja-to je razlog Bogorodicinog pomerenog polozaja u Strasnom sudu.
Sve se to odrazilo na M slikarstvo.Kod M sada dolazi do promene shvatanja pojma lepote.Do tad se
umetnost smatrala imitacijom prirode-po Aristotelu mimezis.U XVI veku insistira se na Concetu-
unutrasnja zamisao u svesti umetnika, kome ruka to mora izvesti.On menja odnos prema ljudskoj
figuri-proporciji, nema linearne i vazdusaste perspektive.Taj Mikelandjelov stav najbolje je izrazen u
jednom sonetu: »Ni najbolji umetnik ne poseduje zamisao, koju u sebi vec ne poseduje kamen«.Bitan
je njegov odnos sa Tomazo de Cavaglieri-em.To je platonisticka veza, filozofska inspiracija
Mikelandjelova, produhovljeno prijateljstvo, koje je izazvalo izvanredne crteze.
Savonarola, dominikanac koji je imao veliku ulogu u M formiranju, je govorio da slikarstvo treba da
bude posveceno crkvi i veri.Ta ideja je narocito isticana posle Tridenta.Moguce je da su i njegove
propovedi uticale na Strasni sud.
Klement VII je porucio od M oltarsku sliku Vaskrsenje, a na ulaznom istocnom zidu Pad pobunjenih
andjela.Vec je Kliment VII promenio koncepciju i umestoVaskrsenja naslikan je Strasni sud.Razlog
tome je duhovna kriza, sveopste osecanje straha, sumnje.Sacco di Roma- pljacka Rima 1527 tumacena
je kao bozija kazna/zbog indulgencija.../.
Sacuvani su crtezi u Firenci u Caso di Buonaroti i Uffizzi-ma za Strasni sud.Preko njih se moze videti
koliko je poznanstvo sa Vitoriom Kolone, zapoceto u toku rada na strasnom sudu, uticalo na M
promenu u slikarstvu.
32
Najznacajniji duhovni pokret sredine XVI veka-Oratorio del Divino Amore, isticu direktnu vezu coveka i
boga, nasuprot formalnoj strani vere.Kardinal Karafa postaje papa Pavle IV i zahteva od njih da pristupe
zvanicnoj crkvi, oni koji to odbijaju bivaju pogubljeni.

24
Kompoziciona struktura
Bilo je planirano da na oltarskom zidu naslika Vaskrsenje/ispod predstave Jone/, a na ulaznom zidu
Pad pobunjenih Andjela.To nije izvedeno.Prvi projekat iz Vaznesenja Hristovog, skoro neprimetno je
promenjen u Vaznesenje tela, citavog Hriscanskog sveta tj. Strasni sud.Ova tema nije bila bas u skladu
sa ikonografijom ostatka kapele, ali je odgovarala tadasnjem stanju u Rimu.
Da bi potpuno oslobodio zid za Scenu Strasnog suda, unistio je tri Perudjinove freske u donjem delu, a
takodje i freske u dve lunete naslikane kad i tavanica.
Na desnoj strani pri I traveju je tajna papina odaja, sacuvan je prozor a freska se odatle mogla
videti.Hrist je blago pomeren u stranu-zbog pogleda pape.Kompozicija je podredjena prozoru sa koga
je papa gledao.Hrist je nagnut na levo, a on i glavne figure su na delu gde je najjace prirodno
osvetljenje.Na samoj fresci izvora svetlost nema, vec je ona difuzna.
U korenu predstave je anticki kosmoloski pogled gde je svet hijeratski podeljen na zone .Uvek je
Strasni sud33predstavljen u tim horizontalama, uvek je u centru Rex gloriae-car, krunisani Hrist.Sa
strane su Sv.Jovan i Bogorodica-Deizis.Sve sto je u istocnoj ikonografiji /hetimasija,vaga/ prihvaceno
je i na Zapadu/Djoto,Arena34/.To je vizantijska horizontalna struktura.
Sustinska promena je kod Mikelandjela-Hrist stoji, uspinje se na oblak, oko njega su dva spiralna
pokreta-prvi oko njega, a drugi oko drugih figura, to je spoljni krug.Nije predstavljen dogadjaj koji se
zavrsio-trenutak kada je presuda vec izvrsena/podela na pravedne i gresne/, vec sam trenutak sudjenja,
dolazak Adventus Christi35.M je predstavio eshatolosku dramu, naglasenu snaznim pokretom Hrista, i
sve ostale figure su u dramaticnim pokretima i gestovima.Mikelandjelo napusta strogu podelu po
zonama, stvara jedinstvenu kompoziciju gde je sve povezano i animirano sredisnjom figurom
Hristovom, koja cini i geometrijski i prostorni i duhovni centar kompozicije.
U lunetama, pri vrhu zida su andjeli sa simbolima Hristovog stradanja i odmah ispod centralne
konzole, koja pridrzava pandantife sfoda je Hrist Sudija sa Bogorodicom pored.U centralnom delu su
svi oni koji su prosli kroz bozanski sud.Sa leve strane izabrani se penju ka Raju, a na desnoj strani je
ocajni pad prokletih, dok andjeli duvaju u trube u sredini, ispod hrista.Nizi deo kompozicije je odmah
iznad oltara-sa leve strane je vaskrsenje tela, a sa desne ulazak u pakao.Citava kompozicija stice se u
figuri Hrista Sudije.On je centar drame. Osnovni koncept scene je siroka, pokretna masa figura koje se
uzdizu, padaju sazvane i podstaknute Hristovim gestom.

Ljudska figura sada je teska, kratkih udova, nije kao sa svoda-Bitan je concetto, ne mimezis kao kod
Albertija, Direra i Leonarda.Sa njima je M jos od mladosti u opoziciji.Od 30-ih ta opozicija je postala
beskompromisna/da perspektiva dominira slikom/.Ovde nema perspektive, nema linije horizonta i
tacke u kojoj se sve linije seku.
Ovde je naglasen znacaj akta kao glavnog sredstva M ekspresije.Dolazi do promene u formatu
figure.Gornje figure su vece od donjih.One jesu znacajnije, ali to se u renesansi nije tako predstavljalo,
vec je geometrija postavljla pravila.Figure postaju sve vece ka gornjem delu scene.hrist je okruzen
herojskim titanima.-to je subjektivan pristup pre nego vizuelni.Poze figura ekspresivnog pokreta i
emocija-sadrzanih u subjektu.Postoji namerna izolacija pojedinih figura, koje su zatvorene u svojoj
sopstvenoj sudbini.Koncentrise se na akt, kao jedino sredstvo izrazavanja njegovih misli.Svaka figura
je efektna za sebe, a ne kao deo organske celine.
To nije ni apstraktni prostor manirizma, ni beskonacni prostor barokne slike, ali jeste Univerzum-
prizor sa drugog sveta.Nema arhitektonskog slikarstva koje bi zatvorilo sliku u arhitektonski
okvir.Ovu sliku ne posmatramo, vec smo ucesnici dogadjaja.Osecamo se ukljucenim i zbog snaznog
zamaha Hristovog koji pravi vrtlog oko sebe36.
Za razliku od svoda37, gde je slobodno interpretirao Bibliju, ovde se precizno drzi Biblije/sto je
povezano sa religiozno-politickim promenama,ali i promenama u samom M/.Glavni izvor je Biblija-
Jev. Po Mateju, glava 24.Hristova ruka je u gestu proklinjanja/desna/, a i leva, koja je obicno znak
rane na grudima, ovde je znak odbijanja svih molitvi.Sve figure su uplasene-za teribillitta izvor je
Isaija/glava XIII/.
33
Tema je nastala u Vizantiji od VII veka se siri na Zapad
34
Djotov Sud u Areni u Padovi je prelomna tacka-H pomera glavu prema priznatima
35
slika je iznad stola sa raspecem,gde se obavlja zrtva
36
pogledaj kosmicki vrtlog kod Fridberga
37
za razliku od tavanice, raspolozenje jwe mracnije, kolorit je mracan.

25
Hrist je predstavljen kao Apolon/Zevs/.Ovaj paganizirajuci koncept tretmana forme nije samo
arheoloski pristup, vec je hteo da pokaze mladu, golobradu, snaznu figuru, koja vise odgovara od
tradicionalne predstave Hrista.Apolon-Sunce koje dozvoljava da nesto raste, ali ga i unistava je u
korenu Jev po Jovanu/III glava/.Hrist ovde nije Carski Hrist/kao u Djotovoj kapeli Arena/.To je ljutita,
uzasna figura, to je Hrist koji je patio zbog covecanstva.On zahteva kaznu za ljudsko _ njegove zrtve,
dok pravednici masu instrumentima njihovog mucenja zahtevajuci pravdu.Ovo je i eksplozivni Hrist,
preuzet iz klasicnih izvora-Jupiter Fulmens.
Ispod su Geni /nemaju krila/, sa knjigama-iz apokalipse glava XX /«knjige se otvorise«/, kao i sedam
andjela koji duvaju u trube.Scena Vaskrsenja mrtvih, sa skeletnim figurama, sa samo prevucenom
kozom, koje andjeli uznose na nebo je iz S.zaveta –knjiga Jezekilja.
Lebdeci Pravedni, deluju poput davljenika, jos osamuceni, otvorenih usta u zadivljenju,
cudjenju,strahu, nisu bas srecni, oni lebde bez krila-po Pavlovoj poslanici Koricanima.Ustaju u
uvrtelom, izokrenutom polozaju, ne u grupama, vec u izolaciji svojih individualnih karaktera i
sudbina, svi zajedno, a ipak potpuno odvojeni.Ovde nema Arhandjela Mihajla koji meri ljudske
duse.U ovom konacnom trenutku samospoznaje covek zna svoju sudbinu, zna da je sam tvorac svog
prokletstva.
Prokleti, koji su se pobunili pokusavaju da se probiju do Hrista, koji ih je odbio.demoni ih vuku
nadole, a andjeli ih guraju.Gresnik koji jednim okom gleda na nas, simbol je ocajanja, njega vuku tri
demona.Oni su personifikacije skrtosti, pozude, ljudskih mana.Demoni imaju antropomorfni izgled, ali
podsecaju na majmuna, jarca-rec je o staroj pitagorejskoj teoriji po kojoj gresni nakon smrti bivaju
kazenjeni jednom nizom formom zivota.
Samo Sinjorelijev Strasni Sud u Orvijetu se priblizava Mikelandjelovom po dramaticnom
karakteru.Kod Sinjorelija je izrazeno shvatanje da je covek nehuman i okrutniji od bilo kog
djavola.Njegovi djavoli u predstavi Prokleti u Paklu su ljudi modre boje od raspadanja i trulog mesa,
ali puni energije i nasilja.Mikelandjelo ide korak dalje.Kod njega ima djavola i u ljudskom oblicju,
grotesknih, zastrasujucih, ali oni su dati kao covek, deformisan i iskrivljen od svojih poroka i
grehova.To nisu stvarni mucitelji-oni su samo instrumenti covekovog delovanja protiv samog sebe.
Sa desne strane se odigrava ljutita borba izmedjuandjela i prokletih.prokleti ocajnicki pokusavaju da se
zadrze, dok ih guraju ka otvoru pakla.Demoni se surovo smeju odvlaceci tvrdice, pohotne.
Nekada se smatralo da je Danteova Bozanstvena komedija imala veliki uticaj na Strasni
sud/Vazari,Varki/.Danas se to odbacuje.Zna se da je iz Bozanstvene komedije direktno preuzeo
Paklenu reku i Harona demona u camcu i figuru Minosa/Minos je obmotan zmijama, iz II kruga pakla-
o gresnim ljubavnicima.Oni su u donjem desnom uglu/.

Prva grupa oko Hrista, koji je u zutoj mandorli/iz ranihriscanskih predstava/ su svetitelji-sub gratia-
Sveti Petar sa kljucevima-desno od Hrista,kao i bradati Pavle u crvenoj mantiji, Jovan,
Vartolomej/ispod hrista/38 i Lavrentije-drzi rostilj/ispod Bg nogu/.Vezani su za praznike Sikstinske
kapele-prva misa odrzana u kapeli na dan Sv.Vartolomeja, cija koza odrana ima lik
Mikelandjela.Figura sa velom je V.Kolone, a muska figura uznad Sv.Vartolomeja je Tomazo
Kavalijeri.Kolosalna figura Jovana Krstitelja/smatralo se da je Adam/, ogrnut kozom prilazi Hristu sa
leve strane.Odmah pored krstitelja, prilazi Hristu sveti Andreja sa krstom.Desno od grupe gde su Petar
i Pavle su Sveti Simon sa testerom, sveti Blaz sa cesljevima za vunu, sveta Katarina sa tockom,
Sebastijan sa strelama.Figura koja drzi krst i gleda nadole je mozda Simon iz Cireje/pravedni
razbojnik je tu/.Oko Hrista ima oko 400 figura poredjanih u polukrug, koje daju iluziju dubine.na
licima izabranih vidi se radovanje i slavlje zbog spasenja koje su dobili, oni se grle i ljube.
Bogorodica/do hrista/ je na crtezima tradicionalno predstavljena-sa desne strane, kao posrednica, dok
je na fresci ona uplasena, gleda dole na vernike.Ona nije posrednica-ovde je oziveo duh Vitorie K-
koja je inace predstavljena ispod Bogorodice- dogma o spasenju samo putem vere/protestanti nisu
verovali u posrednistvo Bogorodice/.Grantt more-imaju ga i ostali svetitelji, direktna linija izmedju
duse i Hrista, bez posredovanja Bg. i ostalih svetitelja.
U XVI i XVII veku postoje ugovori sa spiskovima svetitelja koji su morali biti prikazani.Za M se ne
zna da li je postojao takav spisak, ili je to M slobodan izbor.Ovde svetitelji nemaju atibute-ne zna se

38
iza Vartolomeja sa odranom kozom je mozda »Urbino«-umetnikov sluga.

26
tacno ko su.Kasnije su identifikovani.To je jedna univerzalna drama-nisu naznacene ni socijalne ni
etnicke grupe, kako je bilo uobicajeno.
Grupa mucenika-Sveti Sebastijan sa srelom, Katarina/bila je potpuno naga/ sa tockom, Blaz /sa
cesljevima kojima je odran/.Oni su veza pravednika sa prokletima i imaju atribute mucenistva.Sa
desne strane su nage muske figure-proroci, a sa druge su obucene zene-sibile.
Figura eklezije/crkve/ ima zastitnicki pokret-podseca na Niobu-/grupa ,u literaturi se tako zove zbog
istog gesta na jednom antickom reljefu/.Ona rukama zaklanja svoje dete-postaje Eklezija koja prihvata
verne duse.Smatra se za grupu zena koje sede da su Sibile.
Uspon dusa izabranih pravednika-apostol Pavle poslanica Solunjanima, ali i M soneti govore o
tome.Par crnih ljudi okacenih o brojanoce, koje vuce njihov bliznji koji se usppeo.U Antici –je to
lanac kojim Zevs povezuje Olimp sa svetom ljudi.Pominje ga i Homer u Odiseji.Andjeli nose krst i
instrumente za mucenje hrista-stub srama nose dvojica,krst vuce ceo krug blazenih na gore,dok stub
vuce ceo krug do pakla.
Sveti Vartolomej koji drzi kozu sa likom-smatra se da je to Pjetro Aretino, koji je napadao srasni sud.
Ovom freskom je M izrazio i jednu kosmicku viziju.De Tolnej smatra da je Hrist dat kao Apolon, Sol
Invictus-promenjen u srednjem veku u Sol Iustitiae.Astralni mit koji je prihvatio Platon i neoplatonisti
da dusa svakog umrlog ide na zvezdu koja posle kruzi oko Sunca-Hrista.De Tolnej smatra da je ovaj
Strasni sud ustvari Kopernikova vizija39, koju M nije znao.Kopernik je radio sa ogranicenim
prostorom, a M je ovde predstavio neograniceni prostor.Kasnije o tome pise Djordano Bruno40.
Mikelandjelo ovde koristi neobicna resenja koja su zbunjivala savremenike-andjeli su predstavljeni
bez krila, svetitelji su bez oreola, strasni demoni sa rogovima sa rogovima sa grotesknim
grimasama.Stasni sud je upozorenje o prolaznosti stvari i neminovnom kraju na Strasnom sudu.Strasni
sud je summa M licnog iskustva religije.
Sveta slika mora biti pobozna i pristupacna obicnom verniku, a ne samo intelektualcu 41.To je razlog
zasto je ova slika napadana.Pjetro Aretino napada ovu predstavu zbog nagih figura,42 smatra da se M
ogresio o dekorum.Aretino je dao conceto za Strasni sud, ali ga je M odbio, te ga ovaj
napada.Dekorum u doba protivreformacije dobija veci znacaj.Djulijano de Fabrijano najsurovije
napada Strasni s.On kaze da vise ceni umetnost koju umetnik prilagodjava istini.Po njemu, za M je
vaznija njegova umetnost nego vera.Cak su postojale teznje da se ova slika unisti, ali je akademija
Svetog Luke trazila da ona ostane.Godinu dana nakon M smrti, aktovi su prekriveni draperjama,
ukupno je 36 figura zaodenuto, a sveta katarina je prakticno cela ponovo naslikana.Radi se o odnosu
prema samom aktu.On je glavni domen M stvaralastva.Ovde tela vise nisu lepa, vec su ekspresivna.

K a p e l a P a o l i n a/Č.De Tolnej/
Mikelandjelo jos nije dovrsio Strasni sud, kada mu je papa Pavle III porucio 1541 da ukrasi njegovu
privatnu kapelu, koju je podigao Antonio da Sangalo Mladji, sa dve freske na bocnim
zidovima.Kapela nazvana Paolina po imenu papinog svetitelja-zastitnika, nalazila se severno od stare
bazilike Svetog Petra i povezana je sa juznim zidom Sale Redjie, nalazi se u centru Vatikanske palate.
Preobracenje Pavlovo zapoceto je krajem 1542, i verovatno je zavrseno pre jula 1545.Raspece Svetog
Petra zapoceto je 1546 i zavrseno verovatno pocetkom 1550.Dokumenti nepominju koja je freska prva
zapoceta, ali po stilu i kompoziciji nema sumnje da je Preobracenje Savla, na levom zidu, blize
Strasnom sudu, i tako starije od Raspeca, na desnom zidu.
Dve kompozicije su zamisljene dinamicna potpora arhitekture kapele:pokreti koji su u njima sadrzani
usmereni su prema oltaru.Ovakav nacin komponovanja, koji je najpre razvio u kapeli Medici
ostvarice, izmedju ostalih, i Tintoreto u dva velika platna sa desne i leve strane hora u San Djordjo
Madjore u Veneciji, i Karavadjo na dva platna u Kapeli Cerazi u Santa Maria del Popolo u Rimu.

39
1473-1543 osnivac heliocentricnog sistema u kome nasuprot Ptolomejevom geocentricnom sistemu, stoji
sunce a ne zemlja u sredistu naseg planetarnog sistema.
40
1548-1600 dela "O beskonacnom, vasioni i svetovima".Uticao na Spinozu, Getea i Selinga
41
Trident 1563-4 nije odredio kakva bi slika trebala da bude, vec kakva ne sme da bude.Umetnost treba da
podstice poboznost, ona dobija didakticku ulogu, dobija ulogu religiozna propagande.Ona mora biti jasna,
razumljiva, da dosledno ilustruje dogmu, da postuje dekorum, izbegava alegorijaska tumacenja.
42
Pjetro Aretino je pisac lascivnih prica vodio je zivot u tradiciji renesansnih bahanalija. Svi su nagi jer su u
trenutku suda jednaki - to nije on rekao, ali je to napadao.

27
Tema-glorifikacija dva apostola, osnivaca Rimske crkve, idealno je odgovarala dekoraciji privatne
papine kapele.Iznenadjujuce je to da Preobracenje nije nasuprot Predaje kljuceva Svetom Petru, vec
nasuprot njegovom Raspecu, sceni koja ide zajedno sa Odsecanjem glave Svetog Pavla.Vazari 1550, u
svom prvom izdanju pominje Predaju kljuceva, a to ispravlja u drugom izdanju iz 1568.Verovatno je
Mikelandjelo prvobitno nameravao da suprostavi ove dve teme, a kasnije je promenio
plan.Preobracenje i Mucenistvo, kao dve etape zivota posvecene Bogu, zamisljene su ne samo kao
istorija dogadjaja, vec kao umetnikova ispovest.Oni su pruzili Mikelandjelu mogucnost da vizualizuje
svoje sopstveno preobracenje i svesnost o kolektivnoj krivici, koju je delio sa covecanstvom43.
Preobracenje Savla-u Delima apostolskim govori se kako se Savle, neprijatelj hriscana, transformisao
u Pavla, apostola hriscanske vere.U Bibliji nema indikacija da je on bio konjanik i na najstarijim
predstavama ove teme nije prikazivan konj.Ali, od XII veka Preobracenje postaje konjanicka
scena:konj se saplice i pada napred zbacivsi jahaca preko glave.Ovo je bio motiv, koji je prvobitno
koriscen za prikazivanje poroka Oholosti /superbia/, a zatim je transponovan u Preobracenje Savla,
verovatno da bi nagovestio njegov glavni greh.Ovaj tip postojao je jos u XVI i XVII veku/npr kod
Rubensa/.Medjutim, firentinska renesansa stvorila je drugi tip u kome je Sv.Pavle, stariji covek sa
bradom, vec pao sa konja na zemlju, dok sluga pokusava da zadrzi njegovog konja, koji
bezi.Svetiteljeva pratnja postavljena je kruzno oko njega.Tako je scena predstavljena kod Benozzo
Gozzoli-a, kod anonimnog firentinskog graficara iz oko 1460-70 i jos nekih.Ovom tipu pripada i
Rafaelov karton za tapiseriju, koja je prvobitno bila namenjena za Sikstinsku kapelu.Ovoj tradiciji
okrenuo se i Mikelandjelo, ali je on potpuno transformisao scenu.
Oko figure Hrista koji »izlazi« iz neba »plutaju« andjeli bez krila, magicno privuceni, ali ipak
odvojeni od njega.Hrist je dat u skracenju, kako iznenada silazi ka Savlu, sa desnom rukom koja je
ispruzena, i levom koja ukazuje prema Damasku, cija se silueta nazire u pozadini brezuljkastog
pustinjskog pejzaza.Zrak svetlo-zute svetlosti pada od njegove desne ruke na dole, na grupu vojnika i
obara Savla na zemlju.Njegovi uplaseni pratioci pokusavaju da pobegnu u svim pravcima, ne
shvatajuci sta se desava.
Suprotno svetoj literarnoj tradiciji, ali u skladu sa starijim firentinskim
primerima/B.gozzoli,Bartolommeo di Giovanni/, Mikelandjelo je predstavio Savla kao starog coveka
sa dugom belom bradom, koji nije da ne lici na samog umetnika.Sa delimicno otvorenim ustima i
zatvorenim ocima slepog coveka, on ima izraz coveka koji zastrasujuce jasno, shvata u trenutku greske
svog zivota, kao i pravu sudbinu covecanstva.On iznenada postaje vidovit u svom slepilu-ovo je vrsta
idealizovanog Mikelandjelovog autoportreta, inkarnacija momenta u kome se njegova dusa otvara za
preobracenje.Iznad posebnog dogadjaja, oseca se apsolutnost drame izmedju vecnih snaga i ljudskog
bica.Nuznost se javlja u formi velike kruzne linije koja sece prostor.Ipak, konacan efekat nije vise
tragican:boje nemaju zemljane i tuzne tonove, kao na strasnom sudu 44,vec tonove nezne lepote-nezno
ljubicaste i svetlo zelene na Savlovoj odeci, bledo-zute i crvene.Ovaj spektar boja kao da nagovestava
povratak harmoniji sa luneta Sikstinskog svoda.Plasticne figure su obavijene neznim kjaro-
skurom,izrada je nezna i culna.
Sve figure se krecu u ogranicenom prednjem planu, iza koga se pruza prostrana brezuljkasta
pustinja.Figure i efekat praznog prostora stvaraju tenziju kao na Strasnom sudu.Figure su na povrsini
koja je prozeta tim dinamicnim strujama.Nebeska scena je zamisljena kao prefiguracija
zemaljske/figure odgovaraju u vrhu i u dnu/:Savle je »odraz« Hrista,direktno iznad njega, frontalnoj
figuri u vrhu odgovara frontalni vojnik ispod;andjelu prikazanom sa ledja odgovara isto tako prikazani
vojnik.Glavne figure su i ozivljene kruznim pokretom koji polazi od Hrista, ka levoj strani preko
Savla, a zatim se ponovo uzdize preko velike figure vojnika sa desne strane i zavrsava kod andjela.
Pored tog velikog kruznog pokreta, postoji sa leve strane freske-i pokret prema posmatracu,a sa desne-
pokret u suprotnom smeru.Kao rezultat toga-Savle izgleda kao gurnut napred,da bi dominirao donjim
delom slike.Na slici postoji dijagonala koja vodi od dva mlada vojnika/odseceni u donjem delu/,preko
konja do Hrista.
Modele za pojedine poze i figure na ovoj slici M je preuzeo sa nekih starijih skica koje su izvedene za
kapelu Medici:poza Savla podseca, uz male modifikacije, na motiv recnih bogova, projektovanih za
kapelu Medici.
43
tema preobracenja cesta je u njegovoj poeziji toga vremena, a cesto govori I o svom stradanju.
44
Ne znam da li je autor poznavao originalan kolorit Strasnog suda s obzirom da je nedavno ociscen,tako da ove
“tuzne boje” ostaju pod znakom pitanja.

28
U kompoziciji M se drzao simetrije-sa obe strane konja je po 11 vojnika.Ali,ta simetricnost
poremecena je dinamicnom putanjom munje koja polazi od Hrista.
Mikelandjelo je ponovo naglasio analogiju sa prirodnim dogadjajima kroz umetnocke metafore, tako
sto je grupi andjela dao oblik oblaka, a Hristu pokret munje.
Glava konja je 50-ih godina restaurirana i ispod nje se tada pojavila druga konjska glava.Verovatno su
obe verzije Mikelandjelove.Ova druga verzija, u profilu je impresivnija.
U Preobracenju Mikelandjelo dopunjuje tradicionalnu spoljasnju koncepciju ove teme, dodajuci prikaz
unutrasnjeg preobracenja.Kao i ranije, vizija Hrista je prisutna, ali je ona ovde identifikovana sa
kosmickom silom i po prvi put Savlovo lice otkriva preobracenje kao dogadjaj koji se odvija u
njegovoj dusi.On ne gleda na gore, vec izgleda kao da je slep i okrenut /ka/ sebi.Po ovome,
Mikelandjelova obrada postala je prototip Karavadjovom »Preobracenju« u kome, medjutim, umetnik
ide jos dalje i eliminise figure Hrista i andjela.
Predavanja
Ceo dogadjaj je smesten u veoma apstraktnom pejzazu, a veza izmedju likova i prostora je sasvim
neodredjena.Neki likovi su dati kao izolovane grupe, same za sebe.U prvom planu je doslo do secenja
likova, sto je nezamislivo u renesansnoj umetnosti.Kolorit je hladan, game bliske Strasnom sudu, ali je
jos hladniji.

Raspece svetog Petra

Po tradiciji, sveti Petar je raspet kao Hrist, ali sa glavom na dole, na svoj zahtev posto je smatrao da
nije vredan da pati na isti nacin kao Hrist.Mikelandjelo je morao da se prilagodi ovoj tradiciji, ali dok
su je njegovi predhodnici doslovno sledili i predstavljali svetog Petra sa glavom na dole, sto je
smanjivalo efektivnost izraza lica, M je pronasao resenje koje mu je dozvoljavalo da pomiri tradiciju
sa nuznoscu umetnickog izraza.Kod njega krst nema uobicajan verikalan, vec dijagonalan polozaj,
mozda inspirisan ranijim predstavama prikucavanja Hrista na krst.Dzelati se spremaju da uzdignu krst
i postave ga u rupu dole.Ogromno telo sv.Petra, znatno vece od figura oko njega, nije zakucano za krst
u strogo pravom polozaju kao ranije, vec je blago zakrivljeno, uvijeno sa glavom koja je okrenuta
posmatracu i pogledom uperenim u njega.Pogledom, koji je pravi vizuelni i psiholoski fokus citave
kompozicije.Dzelati imaju tuzne izraze dok lagano podizu krst.
Sa obe strane su po dve grupe figura, jedna iza druge.Oni sa leve strane se uzdizu, a sa desne se
spustaju.Ti pokreti su povezani gore, centralnom grupom iza krsta, i dole, desno-grupom zena, tvoreci
tako kruzni pokret koji se i dalje nastavlja u spiralu preko figura koje cine koronu-venac oko
krsta.Individualni pokret svake figure na slici podredjen je formaciji ove spirale.
Ponovo se figuralna scena razvija u prednjem planu kao reljef, ostro odvojena od pejzaza u pozadini.
Kompozicija podseca na M ranu Bitku kentaura:dva trougla koji se preplicu, jedan koji kulminira u
govorniku u vrhu i drugi –obrnuti trougao koji je usmeren ka kopacu.Ova staticka struktura, medjutim,
gotovo da nema efekta, posto je M ubacio tu spiralnu rotaciju sa leva na desno, vrstu vira koji
obuhvata sve elemente.
Sa leve strane su grupe vojnika, sa desne su hodocasnici, a ucenici svetitelja su u sredini gore.Ponovo
je M ubacio grupu, koju cine zene, odsecene u donjem delu, cija je funkcija da priblize posmatraca i
sliku.
Kapetan vojske, u drugom planu levo, desnom rukom indicira mucenistvo, ali u njegovom gestu nema
zapovednicke volje i on se okrece kao da trazi savet od svojih suseda, od kojih onaj najblizi ima crte
mladog M.Mladi ucenik, u centru iznad sv.Petra, obraca se kapetanu i cini gest zaprepascenje i
odbrane;izgleda kao da izrazava osecanje cele grupe.On kao da zeli da posreduje za mucenika, ali ga
njegovi prijatelji u strahu zadrzavaju.U prednjem planu, sa desne strane je »herkulijanska« figura
starog coveka, sa prekrstenim rukama i izrazom duboke rezignacije, koji podseca na izraz starog M.
Apostol Petar koji podseca na okovanog Prometeja, jedini je koji izgleda da je potpuno svestan sta se
dogadja.Njegov pogled uperen u posmatraca otkriva uzaludnost patnji za bedu covecanstva.Kao i u
Preobracenju Savla, freska je vise od predstave istorijske scene.To je licna ispovest umetnikovog
vidjenja ljudske sudbine.
Ali i ovde je umetnik upotrebio harmonicne boje koje su takodje povratak koloritu
Sikstine:narandzasto nebo, plave planine u pozadini, zeleno.vecernje nebo sa suncem koje zalazi je

29
ovde umirujuci element iznad mucenja.Tu su i svetlo-plava, crvenkasta, bledo zuta.Sve one ublazuju
tragican efekat scene.

Stil Preobracenja, sa jos uvek izduzenim figurama sa otvorenim gestovima i time povezan sa Strasnim
sudom, postaje u Raspecu tezi i kompaktniji.Pojedinacne figure sa otvorenim gestovima i uvecane u
odnosu na povrsinu freske, kao i grupe, umetnute su u pravougaone blokove sa pojednostavljenim
konturama.Minimum spoljnjeg pokreta izgleda da sadrzi maksimum psihicke emocije.Ovo je stil koji
se mozda prvi put pojavljuje u Rahilji i Lei sa Grobnice Julija II, i koji ce postati karakteristika M
crteza u sledecoj deceniji.
Razlike izmedju dve freske u Paolini delom se mogu objasniti temama, ali najvise razvojem umetnika
koji ide u pravcu pojednostavljenja i stereometrizacije.U poznom dobu, kod M je pojacana tendencija
da vidi svaki individualni ljudski zivot i dogadjaj kao metaforu ili simbol nepromenjivih zakona
prirode, koji su za njega bili realna esencija postojanja.Sto je vise osecao realnost tih zakona, vise je
individualna egzistencija postajala prazna za njega, i vise se zemaljski pejzaz transformise u kosmicki
prostor.U tom pravcu, freske Paoline su mozda krajnja granica koju je on dosegao.
Strasni sud i dve freske iz Paoline su poslednje monumentalne slike M.Poslednje freske su blisko
povezane sa delima ranih toskanskih manirista poput Pontorma, Rosa, Bekafumija, i cak se smatralo
da su obe ove grupe direktno uticale na Strasni sud i Paolinu.Gomilanje figura u prednjem planu,
svodjenje figuralnih kompozicija na povrsinu slike i tenzija izmedju povrsine i dubine prostora-sve to
je karakteristicno i za dela ranih manirista 45.Ali, postoji i osnovna razlika:kod manirista polozaj figure
je jos uvek uglavnom odredjen tlom na kome stoje, dok kod M tokovi linije sila odredjuju odnos
figura, podizuci ih izvan zemaljskog prostora i premestajuci ih u dinamicki kosmicki prostor.Cak i u
najsmelijim delima ranih manirista svaka figura dela za sebe i uprkos principu ispunjavanja povrsine,
svet slike ostaje konstruisan prema zemaljskim prirodnim zakonima.Njima nedostaju ujedinjuce linije
sile koje kod M odredjuju pokrete.Samo kod Tintoreta, ali pod M uticajem, naci cemo ponovo taj
»planetarni« princip pokreta u prostor primenjen na figuralnim kompozicijama.Medjutim, Tintoreto
koristi ovaj princip, ne kao M, da predstavi tragicnu sudbinu covecanstva u njegovom konfliktu sa
kosmickim silama, vec da otkrije bozanski karakter covecanstva u harmoniji sa tim silama.
Mikelandjelove skice za Izgon iz hrama su blisko povezane sa freskama iz Paoline sa gledista
kompozicije.To je vrsta sinteze kompozicije iz Paoline i verovatno su iz oko 1550.Sacuvane su samo
pripremne skice i kopije.
M se drzao jevandjelja/matej 21;12-13/, ali tema je istovremeno bila aluzija na unutrasnju reformaciju
crkve.
Na drugoj i konacnoj verziji/postoji nekoliko varijanti/, polukruzni pokret podseca na freske u
Paolini.Hrsitov gest ovde/podize ruku da udari trgovca/, poseca na Hristov gest sa Strasnog suda.U
poslednjoj verziji ovaj gest je izgubio svoju dramaticnu zestinu.
Moguce, zbog lucne forme, da je scena bila namenjena za lunetu ulaznog zida kapele
Paoline.Impresivni konceto inspirisao je dve kasnije cuvene slike iste teme, onu od mladog El Greka,
koji je preuzeo i redukovao kruzni pokret oko Hrista, i onu Rembrantovu.

Problem nezavrsenosti-non finito

Vise od polovine njegovih skulptura su nedovrsene.Vecina njih nema spoljnih razloga nedovrsenosti,
kao sto su tehnicka ostecenja,pukotine.Nezavrsenost je Mikelandjelova odlika.
U savremeno doba, nezavrsenost se ne smatra nedostatkom, vec postoje kreativni principi od
Rodena.Koji je to trenutak kada M napusta delo?Ne postoji jedinstveno misljenje o tome.Vec kod
Vazarija nalazimo da se nedovrsenost ne tice same ?.Treba razlikovati unutrasnju i spoljnu
dovrsenost.Delo moze da bude zavrseno, a da ne bude dovedeno u finalni stadijum.Tu se radi o prirodi
M rada i shvatanja umetnickog postupka.M je pre svega skulptor i to furiozni kreator. njegova dela
nastaju u stalnom razvijanju ideje-on prenosi u medijum jednu ? ideju.On je projekte dugo promisljao,
a i stalno menjao-i na freskama se to vidi.
Mermer u sebi ima ideju, a zadatak umetnika je da rukom, koja se pokorava intelektu dopre do ideje
(ideje koja preegzistira - to je platonicarsko shvatanje). U trenutku kada M. smatra da je realizovao

45
Ti elementi ce biti vazni i za pozne maniriste u Rimu.

30
unutrasnju ideju onda on napusta delo. Zato se vecina ovih dela ne smatra nedovrsenim jer je ideja
dovedena do potpune realizacije. M. nije zeleo da predje tacku u kojoj je ideja najace izrazena.

M i k e l a n d j e l o i n e o p l a t o n i z a m -/Panofski-Ikonoloske studije/
M koristi izvesne kompozicione principe, koji su ostali sustinski neizmenjeni/koji su sasvim
njegovi/sve dok njegov stil nije pretrpeo fundamentalnu promenu, primetnu u njegovim poslednjim
delima.
 Zatvaranjem udubljenja i odstranjivanjem izbocina, jedinice, likovi ili skupine kondenzovane
su u jednu kompaktnu masu, koja se strogo izdvaja iz okolnog prostora.
 Sprovodi ostru akcentuaciju onoga sto bi se moglo nazvati »osnovnim pravcima
prostora«.Kose linije teze da budu zamenjene ili horizontalnim ili vertikalnim, a mase
predstavljene u perspektivi teze da se frontalizuju ili ortogonalizuju.Te linije i ravni sluze kao
loci za dve ili vise znacajne tacke date figuri.Kao posledica toga citav raspored, kako na
planu slike tako i u trodimenzionalnom prostoru, izgleda odredjen jednim unutrasnjim
sistemom koordinata.
 Strogost ovog pravouglog sistema deluje ne kao statican, vec kao dinamican princip-to
postize ostrim kontrasiranjem kosih motiva sa osnovnim pravcima, antitezom dveju polovina,
od kojih je jedna »zatvorena« i nepokretna, a druga »otvorena« i pokretna.
Mikelandjelov stil nije ni stil zrele renesanse, ni maniristicki, a kamoli barokni.
Likovi zrele renesanse su, po pravilu, izgradjeni oko jedne sredisnje ose, koja sluzi kao stozer za
slobodan,a ipak uravnotezen pokret glave, ramena, karlice ili udova.Njihova sloboda je obuzdana u
skladu sa onim sto je Adolf Hildebrand nazvao princip Reliefanschauung-a, sto nije opsti zakon
umetnosti, vec samo jedno posebno pravilo, primenjivano na klasican i klasicisticki stil.Masa je
oslobodjena svoje »mucne osobine«, tako da je posmatrac, cak i kad je suocen sa nekom skulpturom,
oslobodjen »vrcenja oko trodimenzionalnog prostora«.Ovo se postize »usavrsavanjem
dvodimenzionalnog obrasca«.On je uoblicen prvo-da pruza harmonican izgled sam po sebi/priblizna
simetrija, predpostavljanje blagih uglova nasuprot ostrim horizontalama, vertikalama i dijagonalama,
naglazavanjem talasastih obrisa/;drugo-tako da osvetljava strukturu trodimenzionalnih tela;od
posmatraca se ne ocekuje da nadoknadi »nepotpunosti«,stavljajuci u pokret sopstvenu
imaginaciju,vec mu se pruza slika oslobodjena preteranih skracivanja,preklapanja koja smetaju. 46
Nasuprot tome, maniristicka figura serpentinata, ne samo sto ne izbegava, vec zapravo istice ono sto
je Hildebrand nazvao das Qualende des Kubischen.Izvijenost i perspektive maniristickih figura bile
bi neshvatljive kada ih ne bi dopunjavala masta posmatraca.Jedna maniristicka statua, ne
dozvoljavajuci oku posmatraca da se zaustavi na jednom preovladjujucem i zadovoljavajucem vidu
stvari,izgleda kao da se postepeno okrece, tako da pruza ne jedan, vec stotinu i vise vidova, kako kaze
Benventura Celini, jedan od glavnih predstavnika ovog stila.S obzirom da je svaki od ovih vidova
podjednako zanimljiv i sa druge strane podjednako »nepotpun«, posmatrac se oseca prinudjenim da
kruzi oko statue.Stoga nije slucajno da maniristicki period obiluje slobodno postavljenim statuama
kakve su fontane i spomenici,dok su statue zrele renesanse radije postavljanje u nise ili prislanjane
uza zid.
Nasuprot maniristickom principu »multi vida« ili »obrtnog vida« skulpture, barokna umetnost tezi da
ponovo uspostavi princip jednog vida, ali na potpuno razlicitoj osnovi od Reliefanschauung, koji
preovladava u doba zrele renesanse.Barok odbacuje maniristicki ukus za zamrsene kompozicije i
izvijene stavove, ne u korist klasicne discipline i ravnoteze, vec u korist na izgled neogranicene
slobodne postavke, osvetljenja i izraza.Barokne statue nas vise ne nagone da kruzimo oko njih zato
sto su stopljene sa okolnim prostorom u jednu koherentnu vizuelnu sliku.Izgled kompozicije se moze
uporediti sa izgledom pozorisne bine,pre nego sa reljefom.Kompozicija je flachenhaft.Cak i slobodno
postavljeni spomenica,kao sto je Berninijeva Fontana cetiri potoka, pruzaja pre mnostvo

46
Otuda je,u estetickom pogledu,neka statua zrele renesanse pre reljef nego “zaobljen”predmet,tako da mozemo
shvatiti zasto je Leonardo poricao sam pojam trodimenzionalne sculpture,govoreci da je jedan kip zapravo
kombinacija dva reljefa-1 koji pikazuje lik spread,a 2 straga.

31
 «jednovidnih« aspekata, nego bogatstvo »obrnovidnih« aspekata, kao sto je to slucaj sa maniristickim
delima slicne vrste.
Zreli stil Mikelandjela, koji je bio protivnik slobodno postavljenih statua, razlikuje se od manirizma
po tome sto njegove figura, nagone posmatraca da se usresredi na na jedan dominantan vid, koji mu
se cini potpun i konacan.On se razlikuje od baroka po tome sto se ovaj dominantan vid ne zasniva na
subjektivnom vizuelnom dozivljaju, vec na objektivnoj frontalizaciji.A od zrele renesanse se razlikuje
po tome sto je estetsko i psiholosko dejstvo ove frontalizacije dijametralno suprotno efektu koji se
postize primenom Hildebrandovog principa reljefa.M muci posmatraca ne nagoneci ga da se okrece
oko figure, vec, sto je mnogo efektnije, zaustavljajuci ga ispred masa koje izgledaju prikovane za zid
ili skoro zarobljene u kakvoj plitkoj nisi i ciji oblici izrazavaju nemu, ogorcenu borbu sila
isprepletanih jedna u drugu.
Maniristicka figura serpentinata kao da se sastoji od jedne meke supstance, ona izaziva utisak jedne
nesigurne, nestabilne situacije.Kod M postoji »kontrolna sila«.Svaka njegova figura podredjena je
strogom volumetrijskom sistemu, skoro egipatske strogosti.Medjutim,cinjenica da je ovaj sistem
nametnut organizmima potpuno ne-egipatske vitalnosti stvara utisak vecnog unutrasnjeg
sukoba.Upravo tu unutasnju borbu, a ne nedostatak spoljne usmerenosti i discipline, izazavaju
»surova grcenja, nepodesne proporcije i neskladna kompozicija« M figura.Njihova nesrecnost je
sustinska i neumitna, dok je kod njihovih maniristickih paralela ona slucajna i uslovna.
Mikelandjelovi likovi ne izrazavaju samo nelagodnost kao rezultat neuskladjenosti srednjovekovnog
hriscanstva i klasicizma, oni pate od samog ljudskog iskustva.Neumitno okovani oni nisu u stanju da
se olobode ropstva,nevidljivog i neuzbeznog.kako se borba zaostrava njihov bunt raste.Cak i tamo
gde nisu prikazane stvarne fizicke zapreke/Robovi,vojnici Kasinske bitke/, njihovi pokreti kao da su
od pocetka priguseni ili paralizovani pre nego sto su do kraja izvedeni, a njihova najgrcevitija
izvijanja i muskularne tenzije izgleda da nikada ne dovode do efektivne akcije, a kamoli do promene
polozaja.Savrseno mirovanje, isto toliko je odsutno iz M sveta, kao i izvrsena akcija/Pobeda, Hrist u
S.Sudu/47
Tako M figure nisu koncipirane u odnosu prema jednoj organskoj osi, vec u odnosu na povrsine
jednog pravougaonog bloka, pri cemu oblici izbijaju iz kamena kao iz vode u jednom sudu koji se
lagano susi.Oni su oblikovani putem karakteristicnih sencenja koja, cak i na crtezu,lice na poteze
dleta.Oni su zatvoreni u granice svoje plasticne mase, umesto da se stapaju sa prostorom, a njihova
energija trosi se u unutrasnjoj borbi sila koje uzajamno stimulisu i paralisu jedna drugu.Svi ovi stilski
i tehnicki principi imaju vise nego formalni znacaj, oni ukazuju na samu sustinu M licnosti i oni
odrazavaju uverenja jednog platoniste.
Obilato prisustvo »platonistickih« koncepcija u M poeziji vec su primetli njegovi savremenici.Veoma
je bitna uloga cistog neoplatonizama, sa kojim je ovaj Policijanov ucenik dosao u dodir jos kao
decak.Njegovo ozbiljno studiranje Danteove Bozanstvene komedije probudilo mu je interesovanje za
ucenje »platonisticke akademije«.Niko tada nije citao Dantea bez nekog komentara.Kristofor
Landino, napiasao je komentare u kojima je svaki pesnikov stih tumacen na neoplatonicarskim
osnovama i povezivan sa teorijama postavljenim u drugim Landinovim spisima.Ovaj komentar je M
bio isto tako dobro poznat kao i sam Danteov tekst, a postoji velika verovatnoca da je poznavao ako
ne Ficinova dela na latinskom, ono Pikov komentar, pisan na italijanskom, Benivenijevog dela
Canzona d' Amore.
Mikelandjelo je od svojih savremenika bio jedini koji je usvojio neoplatonizam ne samo u izvesnim
vidovima vec u celini, i to ne samo kao uverljiv filozofski sistem,a kamoli modu vremena,vec kao
metafizicko opravdanje svog bica/emocionalna iskustva sa Tomazom i Vitoriom/.Dok je
neoplatonicarsko verovanje u »prisutnost duhovnog u materijalnom« davalo filozofsku pozadinu
umetnikovom estetskom i ljubavnom ushicenju lepotom, suprotni vid neoplatonizma, tumacenje
ljudskog zivota kao nestvarnog, sekundarnog i mucnog oblika postojanja,sasvim se slagao sa onim
neizmernim nezadovoljstvom sobom i svetom, koje je sustinsko obelezje m genija.M bi se tako
mogao nazvati jedinim pravim platonistom medju mnogim umetnicima na koje je uticao
neoplatonizam.
Nad-individualna, cak natprirodna lepota njegovih figura, koje ne karakterisu svesne misli ili jasno
odredjene emocije, vec ili maglovitost transa ili ushicenje jednog furor divinus-a, odrazava njegovo

47
To je iscrpljenost,obamrlost,povremena ucmalost.

32
 neoplatonisticko uverenje da ono sto zanesena dusa obozava u »ogledalu« pojedinacnih oblika i
duhovnih osobina predstavlja samo odraz jednog,neiskazivog sjaja bozanske svetlosti,u kojoj je dusa
uzivala pre svog pada na zemlju,koje se posle toga vecno seca sa ceznjom, i koju moze privremeno
ponovo steci »della carne ancorvestita«.
Kada M govori o covecijem telu kao »carear tereno«-zemnoj tamnici besmrtne duse,on ovu metaforu
izvodi u grcevitim postavkama borbe ili poraza.Njegove figure simbolizuju borbu koju vodi dusa,da
pobegne iz okova materije.Medjutim, njihova plasticna izolovanost sugerise neprobojnost zidova
njihove tamnice.48
Ovaj neoplatonisticki stav M dela odrazavaju ne samo formom i motivima,vec i ikonografijom i
sadrzinom, a one nikako nisu proste ilustracije ficinovskog sistema/kao Bandinelijeva Bitka izmedju
razuma i culnosti/.

Ovaj neoplatonisticki simbolizam posebno se uocava u Grobnici Julija II i Kapeli Medici.Naime, jos
od najranijeg doba ljudske istorije, grobnicna umetnost je ispoljavala covekova metafizicka uverenja
direktnije i jasnije od bilo kog drugog oblika umetnickog izrazavanja.Da bi smo u okvirima razvoja
grobne umetnosti mogli odrediti mesto Grobnice Julija II moramo da razmotrimo pocetne projekte.
Prema I projektu iz 1505 grob je bio spomenik u slobodnom prostoru, impresivnih dimenzija, sa
jednom ovalnom prostorijom za pogreb u unutrasnjosti.Donji sprat spomenika bio je sa spoljasnje
strane ukrasen dugim nizom nisa, a u svakoj od njih je bila smestena po jedna skupina Pobeda, i ,
pored nje dva herma, uz koje su bili privezani Robovi/prigioni/ u razlicitim pozama.Na krajevima
platforme stajala su cetiri velika kipa: Mojsije, Pavle, Vita activa i Vita contemplativa.Do druge
platforme uzdizala se jedna stepenasta piramida koja je sluzila kao osnova za dva Andjela koji su
nosili ono sto se razlicito naziva arca /kovceg/ ili bara /mrtvacka nosila ili nosiljka/, a sto je verovatno
sela gestatoria sa likom pape u sedecem stavu.Jedan od anjela se smesi-raduje se sto je papina dusa
primljena medju blagoslovene andjele, a drugi place-tuguje sto je svet ostao bez takvog coveka.Pored
preko cetrdeset mermernih kipova, grob je bio ukrasen mnogim dekorativnim skulpturama i nekoikim
bronzanim reljefima/verovatno sest/, na kojima su predstavljena dela pape/slika 131,132/.
Godine 1513, posle papine smrti, reseno je da se spomenik pretvori u jedan cudan hibrid izmedju
mauzoleja i ozidane grobnice, uzdigut u visunu 7,70 m.Ikonografski program postao je jos
slozeniji.Dok je donja zona ostala prakticno nepromenjena, broj statua na platformi povecan je na sest,
a stajale su jedna prema drugoj pod pravim uglom, umesto dijagonalno kao ranije.Na jednom velikom
katafalku videla se slika pape, koga su podupirala cetiri andjela, dvojica kod glave, a dvojica kod
nogu.Ovu skupinu nadkriljuje jedna visoka apsida-capellatta, koja izlazi iz zida.Ona je zaklanjala pet
jako velikih kipova, jednu Madonu i verovatno cetiri Sveca.Sa druge strane, broj reljefa smanjen je na
tri, po jedan u centru svakog procelja.U vezi sa ovim II planom tokom narednih godina izradjeni su
Mojsije/namenjen desnom prednjem uglu platforme/ i dvojica Robova /namenjena levom prednjen
uglu donjeg sprata,sad su u Luvru/, a arhitektonske delove koji jos uvek sacinjavaju donji sprat groba
u San Pietro u Vinkoli dovrsio je jedan vest zidar u kamenu/slike 135,136,137/.
Godina 1516 oznacava pocetak procesa redukcije.Ono sto je nekada bila trodimenzionalna gradjevina
dobija oblik ozidane grobnice/3 m visine/.Donja zona fasade ostala je nepromenjena, ali se od
komplikovane gornje strukture iz 1513 odustalo u korist drugog sprata u istoj ravni sa donjim.Njegov
sredisnji element bila je nisa sa papom koga nose andjeli, sada ponovo dva.Njegovi bocni delovi imali
su manje nise sa statuama u sedecem stavu, iznad kojih su stajali reljefi u obliku kvadrata.
Godine 1526 ovaj srednji projekat reduciran je na jednostavan, cist i ozidan grob, a u jednom ugovoru
iz 1532 stoji da su obe strane saglasno prihvatile aranzman slican onom zamisljenom 1516,samo sto
sada ne izlazi iz zida,aranzman koji se ocito mnogo nerazlikuje od sadasnje gradjevine.Ne uzimajuci u
obzir sliku pape,sada polozenu na njegov sarkofag,broj statua koje je M trebao da uradi sveden je na
sest:jedna Sibila, jedan Prorok, jedna Madona, Mojsije-sada premesteni u sredinu donje zone-i dva
Roba iz Luvra.Oni su ukljuceni samo zato sto su bili zavrseni i zato sto nije bilo niceg drugog da
ispuni nise oko Mojsija.Medjutim,oni se vise nisu uklapali u program, tako da lako mozemo shvatiti
zasto je, posle deset godina M sam predlozio da ih ukloni i zameni likovima Rahele i Lee,koje
simbolizuju kontemplativan i aktivan zivot.U ovom obliku je grob sagradjen izmedju 1542-45.

48
Leonardova filozofija je dijametralno suprotna neoplatonizmu,njegove figure su slobodne…Telo lezi u ropstvu
duse

33
Medjutim, bas u vreme kada se svodjenje na obicnu ozidanu grobnicu pokazalo neizbezno, negde oko
1532, M je napravio poslednji ocajnicki pokusaj da snagom plasticnosti nadoknadi gubitak
arhitektonke velicanstvenosti.Resio je da potpuno odbaci ono sto je izgradjeno 1513-14, kako bi
napravio mesta za cetiri znatno veca Roba, kojima po snazi, silovitosti pokreta i masivnosti/dubina
veca od sirine/, nema niceg ravnog ni u klasicnoj ni u modernoj umetnosti, kao i za nove skupine
Pobede slicne velicine.Jedino cetiri nedovrsena »Boboli« Roba, koji su sada u firentinskoj akademiji i
skupina Pobeda u palaco Vekio /slika 173/ svedoce o najherojskijoj epizodi onoga sto Kondivi zove la
tragedia della Sepoltura.
Da je grobnica izvedena onako kako je opisuju Vazari i Kondivi, prema projektu iz 1505, papa bi usao
u zagrobni zivot kao triumphator.Reljefi bi cinili njegova dela besmrtnim;Robovi bi personifikovali ili
oblasti koje je osvojio ili slobodne umetnosti, ili i jedno i drugo, a skupine u nisama bile bi Pobede u
bukvalnom, a ne prenosnom smislu.
Pa ipak bi ovu grobnicu bilo pogresno tumaciti, cak i u njenoj prvoj verziji, kao obican trijumfalni
spomenik all' antica.Istina, sama ideja u jednom pravom mauzoleju sa pogrebnom prostorijom u
unutrasnjosti, dostupnom sa spoljne strane, ima u sebi neceg »paganskog«.Plasticna dekorativnost
mozda stoji pod uticajem Svodova Konstantina i Septimija Severa i onih fantasticno klasicistickih
struktura, kakva je ona na fresci Filipina Lipija o svetom Filipu koji isteruje zlog duha iz satane, koja
je upravo bila zavrsena kada je M otputovao iz F za Rim.
Medjutim, postoje jasni dokazi da grobnica nije zamisljena kao spomenik obicne ljudske gordeljivosti
i slave:Andjeli koji nose papu do njegovog vecnog prebivalista 49, i cetiri kipa na platformi-Mojsije,
verovatno Pavle, pored personifikacija Zivota Akcije i Kontemplacije.Svrha ovih motiva bila je da
otvore put viziji o jednoj oblasti koja je iznad obicnih politickih i vojnih borbi i trijumfa.Ove cetiri
figure, s obzirom da su smestene izmedju nize zone sa Robovima i Pobedama i najvise skupine sa dva
Andjela koji nose bara sa papom, sluze kao posrednici izmedju zemaljske i nebeske sfere.Zahvaljujuci
njima apoteoza pape ne izgleda kao iznenadna i cudesna transformacija, nego kao postepeno i
prirodno uzdivanje.Drugim recima, ne kao Vaskrsnuce u smislu ortodoksne hriscanske dogme, nego
kao voznesenje u smislu neoplatonicarske filozofije.
Prema ucenju firentinske Akademije, onako kako ga je formulisao Landino, vita activa i vita
contemplativa su dva puta ka Bogu., mada je aktivna pravicnost samo preduslov za kontemplativno
prosvetljenje.I kada Landino poredi iustitia i religio sa »dva krila na kojima dusa uzlece u nebo«, ova
metafora se sasvim dobro moze primeniti na dva Andjela, jedan oplakuje kraj pravednog zivota akcije,
a drugi se veseli pocetku zivota posvecenog vecnoj kontemplaciji boga.
Firentinski neoplatonisti su stalno zajedno predstavljali Mojsija i Svetog Pavla, kao najistaknutije
primere onih koji su putem prave sinteze akcije i vizije postigli duhovnu besmrtnost jos u toku zivota
na zemlji.Mada je Mojsije bio zakonodavac i vladar, on je takodje bio vizionar, »video je unutrasnjim
okom«, a M ga je prestavio i u svojstvu vodje i u svojstvu nadahnutog proroka.Mojsije vidi ono sto su
neoplatonisti nazivali »sjaj bozanske svetlosti«.On neodaje gnevnu iznenadjenost, nego ono
natprirodno uzbudjenje koje, kako kaze Ficino »skamenjava i skoro unistava telo, a istovremeno
ushicuje dusu«.
Tako cetiri figure na platformi simbolizuju sile koje osiguravaju besmrtnost, delujuci kao posrednici
izmedju zemaljskog i translunarnog sveta.Sledstveno tome, dekoracija na donjem spratu, slaveci
papina licna dostignuca, u isto vreme simbolizuje Zemaljski zivot po sebi. Znacenje Pobeda i
Zarobljenika ni u kom slucaju nije bilo ograniceno na pobednicku simboliku u uzem smislu.Jednom
posmatracu iz XVI veka, kome je bila poznata tradicija Psihomahija, ako ne i neoplatonicarske ideje,
jedna skupina Pobeda bi prvenstveno sugerisala moralnu borbu izmedju dobra i zla, pre nego kakav
ratnicki trijumf.
Okovani Robovi takodje su, kao moralna alegorija, bili poznati renesansi.Korisceni su kao simbol
nepreporodjene ljudske duse, koju drze u ropstvu njene prrodne zelje. 50M.robovi imaju i jedno
posebno znacenje.Umiruceg Roba/Luvr/ prati lik jednog majmuna koji se dize iz bezoblicne kamene
mase, pa se smatra da bi on mogao biti simbol koji Roba karakterise kao Personifikaciju slikarstva.Ali,
ovaj motiv se javlja i uz Pobunjenog Roba/slika 140/.S toga se majmun mora tumaciti
49
sto ocigledno predstavlja razvijanje jednog motiva koji se neprestano srece u grobnicnoj umetnosti srednjeg
veka.
50
oni se u ovom svojstvu pojavljuju na bazencicu sa svetom vodicom u Sijenskoj katedrali,delo Antonia
Federigija,koje se smatra skromnom pretecom Julijevog groba-sl 138

34
drugacije.Njegovo najopstije znacenje bilo je moralne prirode;najblizi coveku po izgledu i ponasanju
od bilo koje druge zivotinje, a ipak lisen razuma i poslovicno pohotan, majmum je koriscen kao
simbol svega niskog u coveku, pozude, pohlepe,prozdrljivosti i besramnosti.Tako bi zajednicki
imenitelj Robova,na koji ukazuje majmun,bila zivotinjska priroda.To je »niza duza«, koja je coveku
zajednicka sa nemustim zivotinjama.Posto su vezani za herme na kojima se izrazava sama materija, R
simbolizuju ljudsku dusu utoliko sto je lisena slobode.sada se mozemo setiti i vekovnih poredjenja
carer terreno i prigon oscura,i neoplatonicarskog izraza za princip koji vezuje bestelesnu dusu za
materijalno telo-vinculum,sto znaci i veza,spona,okovi.Rob je simbol nesrecnog stanja duse u kome se
ona nasla nakon pada u materijalni svet.
Skupine Pobeda persoifikuju anima proprie humana,tj. ljudsku dusu u svom slobodnom
stanju,sposobnu da putem razuma prevladava niska cuvstva.Medjutim, trajna pobeda moze se ostvariti
jedino putem one najvise sile u ljudskoj dusi,koja ne uzima ucesce u ovozemaljskim borbama i koja
pre donosi prosvetljenje nego pobedu.To je mens ili intellectus angelicus,ciji dvostruki vid simbolizuju
likovi Zivota Akcije i Kontemplacije,a personifikuju Mojsije i Pavle.
Na taj nacin sadrzinu grobnice predstavlja trijumf,ne toliko u politickom i vojnickom koliko u
duhovnom smislu.Papa postaje besmrtan ne samo zahvaljujuci zemaljskoj slavi,vec i vecnom
spasenju.U istinskom duhu jedne filozofije,koja je svakoj vidljivoj stvari davala izvesno
transcedentalno znacenje,scenske predstave,alegorije i personifikacije bile su podredjene jednom
programu koji bi se mogao nazvati umetnickom paralelom Ficinovog spisa Theologia Platonica i
Consonatia Moses et Platonis;on se ne pokorava staroj alternativi izmedju izmedju glorifikacije zivota
na zemlji i anticipacije zagrobnog zivota.
Veoma je znacajno da je ova savrsena ravnoteza paganskih i hriscanskih elemenata vec u vreme
papine smrti smatrana pomalo neortodoksnom.U projektu iz 1513/slike 135,136,137/ hriscanski
element bio je dosta pojacan dodavanjem capelletta-e sa Madonom i svecima,sto predstavlja ocigledan
povratak enfeu-tipu51.Godine 1542, kada su izbaceni i Robovi i Pobede,simbolizacija zemaljske sfere
bila je sasvim eliminisana.Konacan rezultat govori ne samo o individualnoj frustraciji umetnika,nego
takodje simbolizuje i nesposobnost neoplatonicarskog sistema da postigne trajnu harmoniju izmedju
divergentnih tendencija post-medievalne kulture;spomenik skladu Mojsija i Platona razvio se u
spomenik kontrareformacije.

Kapela Medici
Drugi veliki projekat na polju grobnicne umetnosti, kapela Medici, nije takodje u potpunosti
ostvaren.U ovom slucaju, medjutim, spomenik kakav sada stoji, ostavljen nedovrsen 1534, kada je
Mikelandjelo zauvek otisao iz Firence, predstavlja jedan nepotpun, ali ne i netacan dokument o
umetnikovim krajnjim namerama.Njegov definitivan program, utvrdjen krajem 1520, moze se nazvati
jednim razradjenim ponovnim postavljanjem ideja olicenih u drugom projektu za grobnicu Julija II.
Kada je 1519 umro Lorenco de Medici Mladji, reseno je da se Nova Sakristija San Lorenca 52, koristi
kao spomen-kapela, isto kao sto se stara sakristija koristila za stariju generaciju.U njoj je trebalo
smestiti dvojice Magnifici-Lorenca Velicanstvenog/+1478/ i Djulijana /ubijen 1478/ i dvojice
Duchi-Lorenca Mladjeg /Vojvode od Urbina/ i Djulijana mladjeg /vojvoda od Nemura +1516/.
Mikelandjelo je prvo planirao da ova cetiri groba objedini u jedno zdanje u slobodnom prostoru,
zamisljeno ili kao jedna masivna zgrada/crtez Fr.48,slika 146/ ili tzv. Janusov svod/arcus
quadrifrons/.Od ovog se odustalo u korist dva dvostruka groba sa svake strane zida, jednog za Duchi,
a drugog za Magnifici, dok je ulazni zid nasuprot oltaru trebalo da bude ukrasen jednom Madonom,
pored koje bi stajali kipovi porodice Medici-Sveti Kuzman i Damjan./crtez fr 47,slika 147;nastao
jednostavno udvajanjem fasade na crtezu fr 48/.
Konacno resenje dobijeno je dodeljivanjem bocnih zidova jedino dvojici Duchi, dok je Sacra
Converzacione na ulaznom zidu spojena sa grobovima dvojice Magnifici u jedinstvenu kompoziciju. 53
Definitivan program sadrzao je sledece karakteristike:
51
monumtalne gotske ozidane grobnice,svrha ovih grobnica bila je da daj vidljivu formu teoriji o spasenju duse-
sarkofag sa gisant-om ,koga oplakuju ,svestenici vrse opelo…
52
sagradio je Bruneleschi 1421-1428,a brod I hor 1442-70-ih.
53
Sacuvane su mnogobrojne skice koje govore o razvoju ove ideje.planirani su reljefi godisnjih doba,8 statua
koje oplakuju pokojnika,recni bogovi,madona sa vecima,delovi dana.Ova gradja pomaze da razumemo razvoj
ikonografskog programa

35
 1. dvostruki grob dvojice Magnifici okrenut prema oltaru-la sepoltura in testa, kako ga je
Mikelandjelo nazvao/slika 153/.Iznad sarkofaga bez ikakvih likova stajala bi Medicijevska
Madona, pored koje bi bili likovi Kuzmana i Damjana, koji vec postoje u San Lorencu a
iznad njih statue manjeg formata, od kojih je jedna identifikovana kao David u Bargelu.
2. Grobove Djulijana i Lorenca de Medici /sklike 144,145/.Pored figura koje vec postoje u San
Lorencu, to jest statua Vojvoda u sedecem stavu i cetiri kipa Delova dana na njima bi bili
prikazani:
 Dva recna boga polozena na osnovicu svakog groba/model jednog od njih cuva se u
firentinskoj akademiji/.
 Sattue uplakane zemlje i nasmejanog neba u nisama pored Djulijanovog kipa, satua
Zemlje iznad Noci, a kip Neba iznad Dana, u skladu sa psalmom LXXXIV:istina ce
siknuti iz zemlje,a pravda ce se spustiti sa neba,ili nesto nalik Landinove Iustitutia i
Religio.
 Slozenu plasticnu dekoraciju entamblature/crtez fr 55/, koja se sastojala od praznih
prestola na vrhu spojenih stubova, koji se jos uvek mogu videti u kapeli Medici,
mada bez svojih bogato ukrasenih naslona; od trofeja u sredini i dva para decaka u
cucecem stavu, od kojih je jedan identifikovan kao Decak koji cuci iz Lenjingrada,
iznad bocnih udubljenja.
 Pored toga, bilo je planirano da se freskama ukrase velike lunete koje natkriljuju tri
groba.Na luneti iznad dvojice M trebalo je da bude naslkano Hristovo
vaskrsenje/crtez fr 19 i 59/, a u luneti iznad grobova D trebalo je da bude prikazana
sa jedne strane Bestidna zmija, a sa druge, verovatno, Prica o Juditi.
Kipovi Djulijana i Lorenca su okrenuti ka Madoni-da bi mogli videti posrednike spasenja.Oba
vojvodska groba prikazuju u isto vrme sliku jedne Apoteoze, onako kako ih zamislja Ficino i njegov
kruzok, uzdizanje duse preko hijerarhija neoplatonicarskog univerzuma.
Firentinski neoplatonicari su oblast materije nazivali il mondo sotterraneo i poredili su zivot ljudske
duse, dok je zarobljena u telu, sa zivotom apud inferos.Otuda nije neosnovano identifikovati Recne
bogove sa Cetiri reke u paklu .To s Aheron, Stiks, Flegeton i Koknit.Ove reke su imale znacajnu ulogu
u Platonovom Fedonu i Danteovom Paklu.Medjutim, firentinski neoplatonicari su ih tumacili na
jedan potpuno drugaciji nacin.Kod Platona i Dantea one oznacavaju cetiri stupnja kazne ispastanja,
koja ceka dusu posle smrti.Kod Landina i Pika one oznacavaju cetvorostruki vid materije, koji
porobljava ljudsku dusu u trenutku posle rodjenja.Cim dusa napusti svoje nebesko prebivaliste i predje
reku Letu, sto cini da zaboravi blazenstvo svog ranijeg postojanja, ona je lisena radosti 54.Tako cetiri
reke pakla predstavljaju »sva ona zla koja izviru iz jednog jedinog izvora-materije i koja razaraju
blazenstvo duse«.Dakle, recini bogovi predstavljaju mondo sotterraneo.

Delovi dana, koji zauzimaju sledecu po visini zonu vojvodskih spomenika, predstavljaju zemaljski
svet, tj.Oblast Prirode, koja se sastoji od materije i oblika.Ova oblast, koja sadrzi covekov zivot na
zemlji, jedina je sfera potcinjena vremenu.Cista materija nije nista manje vecita i neunistiva nego sto
je cista forma, a nebeske sfere stvaraju vreme, a da mu same nisu podcinjene.Jedino prolazno
jedinstvo materije i forme u prirodi neizbezno mora da ima svoj pocetak i kraj.Dokaz da je
prvenstveno svrha figure Zore, Dana, Veceri i Noci bila da predstavi razornu moc vremena nalazimo u
Mikelandjelovim recima/strana 161/.
Medjutim ova ideja ovde nije uoblicena u konvencionalne personifikacije vremena ili alegorije, vec u
cetiri lika, koji bez presedana u ranijoj ikonografiji, izazivaju utisak uzasnog bola. 55
Na taj nacin oni predstavljaju cetvorostruki vid zivota na zemlji kao stanje istinske patnje.Tako se lako
vidi sustinska povezanost ove grupe sa Cetiri recna Boga, koja predstavljaju cetiri oblika materije.Za
renesansnog coveka ta cetiri oblika materije, mogla su biti jedino cetiri elementa-Aheron predstavlja
vazduh, Flegeton-vatru, Stiks-zemlju, a Kokit-vodu.Sa druge strane, bilo je opste prihvaceno misljenje
da ova cetiri elementa imaju istu sustinu kao i cetiri soka od kojih se sastoji covecije telo i koji
odredjuju ljudsku psihologiju.A, ova cetiri telesna soka su, opet povezivana, izmedju ostalog, sa cetiri

54
pogledaj znacenje reka kod bodina
55
Kao robovi na grobnici Julija II oni izgledaju kao da sanjaju,spavaju,boluju I
besne,zgadjeni,zgrceni,iscrpljeni…

36
godisnja doba i sa cetiri dela dana.Vazduh sa sangvinicnim temperamentom, prolecem i jutrom, Vatra
sa kolericnim temperamentom, letom i podnevom, Zemlja sa melanholicnim temperamentom, jeseni i
sutonom, voda sa flegmaticnim temperamentom, zimom i noci.
U skladu sa ovom kosmoloskom shemom, M delovi dana sazimaju ceo zivot prirode, s obzirom da se
on zasniva na ta cetiri elmenta i da se tako moze povezati sa cetiri recna boga na jedan savrseno
dosledan nacin.Aheront »Neveseli«, imao bi svoje mesto pored Zore, jer se smatralo da A i zora
odgovaraju elementu vazduha i sangvinicnoj naravi;Stiks »Tuzni«, ispod sutona, jer se smtaralo da S i
vece odgovaraju elementu zemlje i melanholicnoj naravi; a Kokit, »Bara suza«, ispod Noci, jer se
smatralo da i K i noc odgovaraju elementu vode i flegmaticnoj naravi.
Mikelandjelovi delovi dana ne »personifikuju«, naravno, cetiri vrste temperamenta-oni ilustruju
razlicite uznemirujuce i obeshrabrujuce uticaje kojima je dusa izlozena sve dok zivi u telu
sastavljenom od cetiri »materijalna principa«56.
Likovi Djulijana i Lorenca57 niti su portreti pojedinacnih zivih bica niti personifikacije apstraktnih
ideja.Oni pre daju sliku besmrtne duse pokojnika nego njihove empirijske licnosti.Njihov
kompozicioni odnos prema delovima dana, koji stoje ispod njih, slican je onome na rimskim
sarkofazima, na kojima se lik pokojnika izdize iznad sfere zemaljskog zivota, koju simbolizuju likovi
Okeana i Zemje.
Pa ipak likovi Djulijana i Lorenca, ma koliko probrazeni, sugerisu jedan odredjen kontrast, izrazen ne
samo njihovim polozajem i izrazom vec i njihovim distinktivnim obelezjima, a taj kontast se najbolje
moze opistati putem antiteze izmedju zivota akcije i zivota kontemplacije.Djulijano je okarakterisan
kao vir activus, dok je Lorenco-vir contemplativus.Vir activus je popuno privrzen saturnu 58.U kapeli
Medici ovu antitezu nagovestava, na jedan opsti nacin, kontrast izmedju »otvorene« kompozicije
Djulijanove statue i »zatvorene« kompozicije lika Lorenca., kao i dva para personifikacija sa kojima
su ove dve statue grupisane.Djulijano je smesten iznad muzevnog Dana i plodne Noci 59, a Lorenco
iznad devicanske Zore60i postarijeg Sutona.Saturnovske i jupiterovske konotacije ova dva portreta
naglasene su i u nekim posebnim karakteristikama-lice Pensierosa61zamracuje duboka senka, koja
sugerise Facies nigra saturnovskog melanholicarra.Kaziprstom leve ruke pokriva usta, zauzimajuci
stav saturnovske cutljivosti.Lakat mu pociva na kasici-tipicnom simbolu saturnovske skrtosti,i,da bi
simbolika bila jos eksplicitnija, prednja strana ove kasice ukrasena je glavom slepog misa 62.
Nasuprot Lorencu,Djulijano drzi knezevski skiptar i otvorenom sakom leve ruke nudi dva novcica.Oba
ova motiva, koji simbolicno predstavljaju izmedju onoga koji se »trosi« u spoljasnjoj akciji i onoga
koji se »zatvara« u samosvesnu kontemplaciju, opisuje Ripa. 63Smatra se da je opsti plan Djulijanovog
kipa mozda nastao pod uticajem dva vizantijska reljefa na fasadi crkve Sv.marka, na kojima su
predstavljeni sv.Djordje i sv.Dimitrije/slika 157/.Ako je ova predpostavka-ne sasvim neopravdana, u
svetlu cinjenice da je M ponovo posetio Veneciju upravo pre nego sto je zapoceo Djulijanov kip-tacna,
onda bi bilo utoliko znacajnije da je on karakteristicna oznaka ovih svetaca, mac, zamenio simbolima
jupiterovske velikodusnosti.

Simboli u cetvrtoj, najvisoj zoni vojvodskih grobova-predstavljaju svojevrsnu neoplatonicarsku

apoteozu.Ova zona bi se mogla interpretirati kao nadnebeska sfera, koja se nalazi iznad
nebeske.Trofeji u sredistu oznacavaju konacnu pobedu nad nizim oblicima postojanja.Deca koja se
previjaju od bola i straha verovatno predstavljaju nerodjene duse osudjene na pad u nize sfere, a
prazan prostor je jedan od najstarijih i najvise koriscenih simbola za nevidjeno prisustvo neceg
besmrtnog.Spremnost praznih prestola za dan Strasnog suda verovatno se zasniva na Jevandjelju po
Danilu/VII,9/.Medjutim predstave tog motiva u umetnosti radjene su po paganskim prikazima.U Rimu
su se prazni prestoli pojavljivali u obredima okajavanja u cast nekih boginja i, sto je jos vaznije,

56
M je bio emocionalno nesposoban da napravi ijedan stvarno veseo veseo ili smiren lik.
57
Toliko impersonalni po karakteru da su zbunjivali savremenike
58
Plotin tumaci Saturn kao Nous-kosmicki um,a Jupitera kao Psyche-kosmicku dusu.Ljudska dusa posle pada od
saturna dobija moc razumevanja I misljenja a od Jupitera moc delanja:neoplatonicari-akcija I kontemplacija.
59
Meter Nyx ili Mater Nox iz klasicne poezije.
60
Obrati paznju na njen pojas
61
Lorenco poznat pod tim imenom
62
simblicne zivotinje iz Direrove “Melancolia”
63
“Magnanimita”-jedan od najpopularnijih aastroloskih spisa.

37
prilikom tzv ludi scaenici, kada su svecano donoseni u pozoriste i stavljani na raspolaganje
bogovima.Posle smrti Cezara ova pocast dodeljivana je i njemu, a kasnije i ostalim obogotvorenim
imperatorima.Da je Mikelandjelo ziveo u doba vladavine Adrijana tesko da bi mogao naci recitiji
simbol kojim bi krunisao spomenik jednog Divus caesar.Medjutim u kapeli Medici, iznad praznih
prestola morale bi stajati prestavljene one price iz Starog Zaveta, koje bi citavu sadrzinu vojvodskih
grobova potcinjavale hriscanskoj ideji o spasenju duse, prevedenoj u slike u sepoltura in testa.

Mikelandjelovi crtezi prozeti neoplatonizmom

Za kupolu je,takodje bila planirana jedna freska.To znamo iz pisma koje Sebastijano del Pjombo pise
Mikelanjelu 1533,u kome mu savetuje da naslika Ganimeda64 sa oreolom,tako da deluje kao sveti
Jovan Bogoslov,koga nose na nebo.Bilo ovo sala ili ne, Sebastijana del Pjomba, u Moralizovanom
Ovidiju Ganimed je tumacen kao uzor za svetog Jovan Jevandjelistu, pri cemu je orao predstavljao
Hrista ili vrhunsku Jasnost, koja je omogucila svetom Jovanu da otkrije tajne neba;a na ovu
interpretaciju se jos uvek upucivalo u XVI veku.Mit o Ganimedu tumacen je na razlicite nacine.Platon
je smatrao da su mit izmislili Kricani, da bi opravdali ljubavne odnose sa decacima ili
mladicima.Ksenofon je taj mit objasnjavao kao moralnu alegoriju koja oznacava superirnost duha u
poredjenju sa telom;po njemu samo G. ime, izvedeno od grckog ganysthai-uzivati i medea-
inteligencija, dokazivalo bi da intelektualna, a ne fizicka preimucstva sticu naklonost bogova i
osiguravaju besmrtnost. Renesansa tumaci ovaj mit u povezanosti sa neoplatonistickim ucenjem o
furor divinus.Landino u svom komentaru na Danteov Purgatorio,izricito povlaci granicu izmedju
neoplatonicarske i hriscanske interpretacije.Platon kaze da njegova otmica predstavlja »otcepljenje od
tela i posto zaboravlja materijalne stvari, potpuno se usresredjuje na kontempliranje nebeskih
tajni«.Ovu neoplatonicarsku interpretaciju prihvatili su skoro svi humanisti/Alcati-Emblema IV/.Ova
interpretacija baca svetlo na predmet sale Sebastijana Pjomba-Ganimed koga pominje u pismu je
ocigledno Ganimed sa crteza koji je M uradio za T. Kavalijerija/1532,slika 158/.Na crtezu je
predstavljen G u stanju transa, lisen sopstvene volje i misli, nepomicno pasivan u kandzi orla.Dok
polozaj njegovih ruku sugerse coveka u nesvesti ili mrtvaca, njegova dusa je rimossa dal corpo.
Na taj nacin, ne moze biti sumnje da ovaj crtez simbolicno predstavlja furor divinus, ili precuznije
furor amatorus, i to ne na neki apstraktan nacin, vec kao izraz istinski platonske strasti, snazne i
prodorne, koja je potresala M zivot kada je sreo T.Kavalijerija.

Slucajno znamo da je crtezu sa Ganimedom, datom Kavalijeriju 1532, bio dodat jos jedan i da je
sopstvenik smatrao da ova dva crteza idu zajedno.Rec je o crtezu Titija/fr 6,slika 159/.Titije je jedan
od cetiri velika gresnika koji su stavljeni na muke u paklu. 65Kaznjen je zato sto je napao Latonu 66,
majku Apolona i Dijane, a kazna mu je bila slicna Prometejevoj, samo sto je njegovu »besmrtnu
dzigericu« prozdirao jastreb.S obzirom da se dzigerica smatrala sredistem fizickih strasti, jer se u njoj
stvara krv, lako je shvatiti da je kazna ovom nesrecnom ljubavniku pocela da se tumaci kao alegorija
»muka prouzrokovanih preteranom ljubavlju«67
Tako su ova dva crteza bili dubleti po sadrzini,mada ne i u tehnickom pogledu.Ganimed koji se na
krilima orla uzdize na nebo simbolizuje ekstazu platonske ljubavi,cija silina ide do unistenja,ali koja
oslobadja dusu iz njenog fizickog ropstva i uznosi je u sferu olimpovskog blazenstva.Titije,koga u
paklu muci jastreb,simbolizuje agonije culne strasti,koja porobljava dusu i unizava je.
Uzeta zajedno,ova dva crteza mogla bi se nazvati mikelandjelovom verzijom teme Amor Sacro e
Profano.U obe kompozicije prihvacena je tradicionalna interpretacija jedne mitoloske teme,ali joj je
dato dublje znacenje licne ispovesti,tako da su oba dva oblika ljubavi predstavljena kao dva vida
jednog istog,sustinski tragicnog iskustva.68

64
Jedini Zevsov miljenik koji je ikada dobio pristup na Olimp,on je otet iz suma planine Ide.
65
Ostali su Tantal,Iksion I Sizif
66
grcka Leto – majka Apolona i Afrodite
67
kod Ripe “Muke ljubavi” predstavljene su figurom coveka ciji je grudni kos otvoren I koga razdire jastreb.
68
Ako su “boboli” robovi I Pobeda nastali 1532-43,moglo bi se pomisliti da ovih pet skulptura tkdj.odrazavaju
M strast prema Kavaleriju.Stavljanje jednog pobednika bez krila,rastuzenog nad sopstvenom pobedom,umesto
radosnih krilatih P,kao I tragican kontrast izmedju mladosti I starosti,posecaju na stih:”Resto prigion d’un
Cavalier armato”.

38
Slicna inrepretacija jednog mitoloskog »moraliteta« moze se primetiti na trecoj kompoziciji koju je
Mikelandjelo uradio za T.kavalijerija.To je Pad Faetona.Ona postoji u tri verzije/sl 162,163,164/,od
kojih je poslednju Kavalijeri primio pocetkom septembra 1533,dok je prva uradjena pre toga,mozda i
pre ganimeda i Titijana.
Ako ostavimo po strani neizbeznu euhemeristicku 69 i naturalisticku interpretaciju,postoji samo jedno
alegoricno objasnjenje mita o Faetonut 70:sudbna neustrasivog smrtnika koji je pokusao da prkosi
ljudskim ogranicenjima simbolizuje,smatralo se,sudbinu svakog temerarius,dovoljno drskog da
prekoraci okvire dodeljenog mu »stanja i polozaja«
Ovu kompoziciju,koju M poklanja K na pocetku njihovog druzenja,mozemo shvatiti kao izraz
osecanja krajnje inferiornosti,koje se ogleda u M prvim pismima ovom mladom plemicu/strana
170/.Ovo osecanje bedne poniznosti skoro da je neobjasnjivo sa racionalne tacke gledista/mislilo se da
su namenjena Vitoriji/,medjutim,ono je povezano sa transcedentalnom formom ljubavi.Platonski
ljubavnik,posto poistovecuje konkretan predmet svoje strasti sa izvesnom metafizickom idejom,daje
toj ideji jednu skoro religioznu uzvisenost i oseca sopstvenu bezvrednost pred bogom koga je sam
stvorio.
Tako mozemo razumeti kako je M mogao da poredi svoju imaginarnu »drskost« sa neustrasivoscu
Faetona,i , u isti mah,da poredi kobnu vatru sopstvene strasti sa plamenim munjama od kojih je
stradao Faeton.Da je jedna takva subjektivno erotska interpretacija mita o F bila moguca u XVI veku
moze se zakljuciti ne samo na osnovu M poezije71

Poslednja kompozicija radjena za K jeste Decija bahanalija/slika 165/.U njenom sredistu prikazana su
sedmorica putti kako nose jednog mrtvog jelena.U gornjem delu jedna grupa dece sprema se da kuva
prase,druga pijana grupa igra oko bacve sa vinom.U donjem levom uglu,jedna pastirska boginja doji
dete,a drugo joj se igra u krilu;u donjem desnom uglu cetvoro dece se sale sa jednim pijancem,koji
mozda predstavlja,a mozda i ne Silena.
Ova kompozicija M je vise negi i jedna druga prozeta paganskim duhom.Na jedan opsti nacin ona stoji
u vezi sa reljefima na osnovici Donatelove Judite i sa Ticijanovom Gozbom Venere i Andrija;nekoliko
motiva je preuzeto sa rimskih sarkofaga,a postoji i izvesna veza sa Vespuci panelom Pjera di Kosima-
Otkrivanje meda.
Simbolicnu sadrzinu ove kompozicije,tesko je objasniti.Obicno su se scene bahanalija dovodile u vezu
sa Raskosi,ali bi ova interpretacija bila suvise moralisticka u odnosu na opsti stav M.U svoj
interpretaciji mita o Ganimedu,landino kaze da duh na svom putu u vise sfere ostavlja za sobom nize
sfere duse,tj »culne« i »zivotodavne«.Dakle prizori dati u decijoj bahanaliji odvijaju se u okvirima
ovih najprimitivnijih prirodnih funkcija:jelu,picu,dojenju beba i spavanju u pijanstvu, a sve to vrse ili
bica koja su suvise mlada, ili se suvise malo razlikuju od zivotinja ili su suvise lisena svesti i
dostojanstva da bi bila ljudska u punom smislu te reci.U Decijoj bahanaliji nema nikakave ljubavne
napetosti, i na taj nacin bi mogla biti slika jos jedne nize sfere, sfere cisto vegetativnog zivota koji je
isto toliko ispod specificnog ljudskog dostojanstva koliko je duh iznad specificno ljudskih ogranicenja.

69
Euhemerizam-filoz.ucenje kirenajicara Euhemerosa iz Mesene-oko 300 pne,po kojem mitoloski bogovi
prvobitno nisu bili nista drugo nego heroji I istaknuti ljudi,koje je narodna masta,posle njihove smrti proglasila
bogovima.
70
Sin Helija. Zatrazio da upravlja helijovim kočijama, neoprezno osinuo konje, nije znao kako da zauzda konje,
da bi spasio svet od vatre zevs je munjom osinuo Faetonta.
71
Dokaz je I sonnet Franceska Maria Molca,koji se kretao u M krugu I kome su bile poznate kompozicije
radjene za K.

39
San72-rec je o apstraktnoj personifikaciji/sl 167/.nag mladic naslonjen je na kutiju punu maski,dok mu
je gornji deo tela oslonjen na globus oznacen ekvadorom.On je okruzen jednim polukruznim
vencem,sacinjenim od manjih likova i skupina,skiciranih na jedan nestvaran,maglovit nacin,tako da se
lako moze shvatiti da predstavljaju vizije u snu.Oni nesumnjivo simbolizuju sedam smrtnih
grehova:prozdrljivost, blud, pohlepnost, raskos, jarost, zavist i lenjost.Medjutim,jedan krilati duh ili
andjeo, koji silazi sa neba, budi mladica zvukom trube.Ovaj mladic oznacava ljudski duh,odvracen od
Poroka i vracen vrlini-kaze Hijeronim Tetije 1642, u svom opisu Sna.Ova interpretacija moze se
potkrepiti poznatim znacenjem maski, a narocito onim sto Ripa kaze za lik »Nadmetanja,borca i
pokretaca slave«,opisujuci ga trubom-»truba slave budi duh vrlih, budi ih iz dremeza lenjosti i
podstice ih na vecno bdenje«.
Medjutim, cak i ova moralisticka alegorija je pomalo obojena neoplatonizmom.lopta moze da
oznacava nestabilnost,ali posto je ovde data u obliku globusa,ona oznacava polozaj ljudskog duha koji
se nalazi izmedju varljivog i nestvarnog zivota na zemlji i nebeskog carstva, odakle se spusta
pokretacko nadahnuce da rastera ruzne snove.

Srelci-Saettatori je nista manje zagonetna od decijih bahanalija.na njoj je prikazano devet nagih
figura, od kojih su dve zene, koje ispaljuju strele u mali stit postavljen ispred grudi jedne herme.za
razliku od malog stuko reljefa u Neronovoj zlatnoj palati,koji je verovatno M posluzio kao
model/171/, ovi strelci ne gadjaju smireno i promisljeno.najzagonetnije je sto sami strelci nisu
naoruzani,mada se vide strele zabijene u stit.Lukovi i strele su namerno izostavljeni,ali ne iz estetskih
razloga.Izostavljanje oruzja nosi sa sobom jednu odredjenu ideju.Neki medju strelcima trce,neki
bukvalno lete prema meti,drugi padaju,izgledaju kao da su vodjeni dejstvom neke sile,koja ih tera da
se sami ponasaju kao strele.
U svom pokusaju da objasni definiciju ljubavi kao desiderio della bellezza/zudnja za lepotom/,piko
dela Mirandola pravi razliku izmedju nesvesne i svesne zudnje.jedino zudnja koja je svesno usmerena
ka lepoti jeste ljubav.Zudnja koja nije nije usmerena sposobnoscu saznanja ostaje samo prirodni
nagon/desideri naturale/.Svesna zudnja je ogranicena na racionalna bica i ona automatski usmerava
stvorenja prema izvesnom cilju,koji nije lepota nego sreca.Prirodna zudnja usmerava stvorenja svome
cilju,kao sto se strela strelca usmerava ka meti.

Ako se osvrnemo na ikonografiju M dela u celini mozemo primetiti da se svetovne teme pojavljuju
jedino u njegovim ranim radovima,a zatim ponovo u periodu izmedju 1525 i njegovog konacnog
povratka u Rim 1534,a vrhunac dostizu u vreme pocetnih stupnjeva njegovog poznanastva sa
Kavalijerijem.
Sa izuzetkom Brutove biste,koja je pre politicki dokument nego izraz umetnickih sklonosti, u M
delima nastalim posle 1534. ne nalazimo ni jednu temu svetovnog karaktera.Cak se i njegov stil
razvijao u pravcu suprotnom od klasicnih ideala, dok umetnik konacno nije napustio kompozicione
principe prisutne u ranim delima.Njegovi snazni,ali ipak suspregnuti contrapposti izrazavali su borbu
izmedju prirodnog i spiritualnog elementa.Ova borba se u njegovim kasnim delima stisava,jer je
spiritualni elemenat odneo prevagu.
U strasnom sudu koji poseduje sve oznake jednog prelaznog perioda,koji predhodi razvitku jednog
stvarno »poznog« stila,jos uvek nalazimo reminiscenece na Tirzo Belvedere, skupinu Niobe i druga
helenisticka dela.
Njegova najkasnija dela, od raspeca sv.Petra i soneta,odaju izvesnu nematerijalnu prozracnost i
ledenu jacinu,koje podsecaju na srednjevekovnu umetnost, a u nekoliko slucajeva moze se zapaziti
stvarno koriscenje gotskih prototipova.

Mikelandjelo-Blunt
Nasi izvori o Mikelandjelu su raznoliki.Njegova pisma su uglavnom poslovnog ili privatnog sadrzaja,
namenjena familiji ili patronima, ne sadrze mnogo interesantnog na polju umetnosti.Njegove uglanom
ljubavne poeme, sa druge strane su od velikog znacaja, jer sadrze nekoliko direktnih referenci za
umetnost, iz ljubavne poezije moze se deducirati njegovo shvatanje lepote.Izvori savremenika baziraju

72
uporedi sa Direrovom gravurom “Doktorov san”-slika 168

40
se na Porugalskom slikaru Francisco de Holanda, koji je dosao u Rim 1538, i radio u krugu
Mikelandjela.
Drugi izvor su nam Vazarijevi Zivoti /1550, 1568/.Mnogo znacajniji od njega je Ascanio Condivi,
ucenik Mikelandjelov, koji je objavio njegovu biografiju 1553.On ispravlja neke pogresne izjave
vazarija.
Mikelandjelo je doziveo duboku starost, a njegovi pogledi na umetnost su se konstantno razvijali i
menjali.Rodjen 1475, on je skolovan u duhu Kvatrocenta.Njegova najranija dela u Rimu predstavljaju
pun vrhunac/cvetanje/ Visoke Renesanse, ali pre nego sto ce umreti 1564, manirizam je bio cvrsto
ustanovljen.Blant ne posmatra njegovo delo i ideje u ostro odvojenim delovima, ali predlaze grubu
podelu na tri perioda, ako se zanemari onaj najraniji period iz kojeg nisu sacuvana dokumenta.
U prvom periodu, koji se zavrsava otprilike oko 1530, Mikelandjelov pogled na umetnost je pogled
Visoko Renesansnog humanizma.To je potpuno izrazeno na tavanici Sikstine i na Pieti u Svetom
Petru, kao i u njegovim ranim ljubavnim poemama.U ovim delima razliciti elementi koji su uticali na
njegovo skolovanje su vidljivi.Kao Leonardo, i on je naslednik naucne tradicije florentinskog
slikarstva, ali on je takodje bio zarazen atmosferom neoplatonizma, u kojoj je odrastao.Njegova
potpuna vernost bila je prema lepoti, pre nego naucnoj istini; u isto vreme postizanje lepote zavisi u
velikoj meri od poznavanja prirode, ali on nije osecao potrebu da preduzme investiciju prirodnih
uzroka ?.Kao rezultat toga, studije prirode koje je absorbovao iz studija Girlandaja, mogle su sasvim
lako biti pomesane sa doktrinama lepote sa kojima se upoznao u krugu Lorenca Medicija.Ovde se
nalzi drugi faktor koji je stekao naklonost Mikelandjela, u poredjenju sa Leonardom.Ni Firenca, ni
Milano nisu mogli obezbediti_____.U Rimu, sa druge strane, Mikelandjelo je nasao grad na svom
vrhuncu, koji je imao vodecu i kulturnu i politicku poziciju u Italiji.U ovoj atmosferi on je osecao
spokojnostu u odnosu na svet, koji je mogao da posmatra stalozeno i mirno, sto se moglo direktno
reflektovati na njegovo delo.Ucenje neoplatonizma vodilo ga je verovanju u lepotu vidljivog sveta,
koja je najizrazenija u ljudskoj lepoti, a to verovanje nije vise obojeno nostalgicnim misticizmom
Firence.Velicanstvenost figura na svodu Siktine ne zasniva se na prostoj imitaciji prirodnih formi, ali
je njihova idealizacija zasnovana na znanju i studijama tih formi.
Dva ocigledno suprostavljena sistema-Hriscanskog i Paganskog su savrseno spojena u Rimu u doba
Visoke Renesanse.Ikonografski sistem tavanice baziran je na najucenijoj teologiji, ali su forme u koje
je ona zaodenuta one paganskih bogova.U Rafaelovoj fresko-dekoraciji u Senjaturi, cetiri teme
Teologija, Paganska Filozofija, Poezija i Pravda, komplikovano su smesane.Kod Mikelandjela, dve
vere, su potpuno postovane.
Mikelandjelo je verovao da je lepota materijalnog sveta velika.Njegove rane ljubavne pesme reflektuju
ovo verovanje, na jedan jak emocionalan nacin i cesto psihicki strastan.
Mada njegovi savremenici govore da je proucavao prirodu, perspektivu i anatomiju/Kondivi i Vazari/,
on sam nije verovao u egzaktnu imitaciju prirode.Njegov metod bio je druciji od
Albertijevog.Mikerlandjelo je tezio lepoti.
Za njega, lepota je refleksija boga u materijalnom svetu.Takav stav moze se videti u ranim poemama:

41