P. 1
D) Mikelandjelo

D) Mikelandjelo

5.0

|Views: 3,470|Likes:
Published by Jovana Čolić

More info:

Published by: Jovana Čolić on Jan 18, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/22/2015

pdf

text

original

Sections

M I K E L A N Đ E L O

1.Mikelandjelo-pregled
2.Mikelanjelo i neoplatonizam
3.Sikstinska kapela
4.Kapela Paolina
5.Kapela Medici
6.Grobnica Julija II
7.Strasni sud
8.Kasna Mikelanjelova skulptura.

Mikelandjelo-pregled 1475-1564
Od 1488 pohadja skolu Domenika i Davida Girlandaja.Uskoro odlazi kod Lorenca Medicija, koji je
u vrtu Svetog Marka drzao vrstu umetnicke Akademije.Tu su bile izlozene anticke i nove skulpture, a
mladi vajari radili su pod nadzorom Bertolda di Djovanija-konzervator i restaurator antickih
spomenika koje su prikupili Medici.Tu je M bila dostupna sva kultura kvatrocenta /nauka,umetnost i
literatura/.
Mikelandjelo shvata svet plasticki-u svim oblastima umetnosti on je samo skulptor..................
Borac je za politicke ideje.Njegova umetnost je posvecena postavljanju coveka-gradjanina......
Kod Lorenca izucava spomenike i fragmente anticke mermerne skul.Cesto je posmatrao Mazacova
dela u santa Maria dela Karmine.M bio okruzen duhovnom atmosferom humanizma i
neoplatonicarskim idejama i Danteovom misli.Ovde radi glinene statue i glavu Fauna1

od
mermera.Interesuje se za antiku, a u crtezima prelazi na monumentalni stil Djota i Mazaca,vidljivi su i
uticaju severnih gravera.
Radovi u Firenci 1475-1494
Vecina njegovih ranih radova sakupljjena je u Casa Buonarotti i pripojenoj Galeriji.U njima se vidi
teznja ka prevazilazenju kvatrocenta.
Bitka kentaura/pogledaj neoplatonizam/
Duboki reljef pun pokreta i plasticne smelosti, zgusnuta masa nagih figura izvijenih tela.Osecaj
herojske velicine.Najveca paznja je na diferenciranju Kentaura i Lapita2

daje izrazajnu bitku, ljudsku

moc, dramatiku.
Tehnika nezavrsenosti dominira celinom, ali to je ovde jos na intuitivnom nivou.M je od pocetka
osecao moc koja se razvija iz nedovrsene povrsine i naznacenih figura.Mozda je podsticaj dobio od
Bertodove Bitke kentaura.M interesuje samo ljudsko telo, a ne prostor i pejzaz.Vazari i Kondivi
pominju Policijana kao izvora inspiracije za ovu klasicnu temu.
Ovo je reljf izuzetne tehnicke i ekspresivne zrelosti.Umetnik je zainteresovan za raznovrsnost forme
koju nudi zapletenost golih figura.Podseca na prednje strane rimskih sarkofaga.Postoji hipoteza o
uticaju dela klasicne inspiracije umetnika iz druge polovine XIII veka, a narocito Nikole Pizana.
Madona della scala-pogledaj predhodno u neoplatonizmu
Ovde je meko razradjena povrsina, reljef je zasnovan na nijansama skiocato bareljef Donatela, ali
jedva naznacen, gotovo ravan.Madona je data u profilu, mladenac je smiren.Preuvelicane proporcije
sumorno naznacenih puta pri vrhu stepenica, i prisutna nedovrsenost-najpoeticnija manifestacija
duhovnosti koja se razvija iz svakog njegovog dela.
Madonino lice je nesumnjivo klasicne inspiracije i figura dominira pravougaonim poljem.Jedino ruke
nisu dobro proporcionisane.Na njenom licu prisutna je melanholija-osamljenost sto je cesto u M
stvaralastvu.Drugi problem koji resava je draperja.Vazari za njega kaze da nastoji da oponasa
Donatelov manir, i to je uradio tako dobro da reljef izgleda kao da je Donatelovo delo, s tim sto ima
vise ljupkosti i sigurniji crtez.Ovo delo je briljantna interpretacija ne samo Donatelove umetnosti, vec i
figurativne tradicije rane renesanse, a narocito slikarstva Mazaca.

1

Bozanstvo prirode, zastitnik pastira i seljaka. Kasnije je izjednačen sa grčkim panom. On je proročko
bozanstvo. Fauni – sumski i poljski demoni, imaju rogove i noge jarca.

2

Vitesko pleme/grcko/,najvece junastvo pokazali su u borbi sa kentaurima,uvek se istice njihova izuzetna snaga
I vitestvo.Tek iz kasnijih predanja poznata je prica o porazu,koji im je naneo Herakle.

1

U figurama putti-ja koji se penju na stepenice M je primenio non finito.verovatno nastala od Donatela,
pa ipak interpretisna na veoma razlicit nacin, cisto skulptoralni nacin, bez namere da imitira ili
integrise ekspresivne mogucnosti slikarstva, sto je karakteristicno za delo Donatela.

1492 umire Lorenco Velicanstveni/1449-1492/, M se vraca u svoj dom.Dela iz tog perioda su
nestala.Zna se o velikom mermernom Herkulu, koji se ne moze identifikovati/zaobilaznim putem
stigao na dvor Fransoa I/.
Drveno Raspece izradjeno za crkvu San Spirito, po modelu mladica koji je zaista umro u tom
manastiru.To je mladalacka forma bez zrelih formi/nesigurna identifikacija/.Datuje se u 1494 godinu,
pre M odlaska u Bolonju.To je najranija puna skulptura Mikelandjela.Na tabli na krstu je natpis iz
Jovanovog jevandjelja-Isus iz Nazareta kralj Judeja.Napisan je na hebrejskom, Grckom i
latinskom.Rec je napisana sa desna na levo/objasnjava se cinjenicom da je M bio levak/.U blagim
krivinama tela, sto se veoma razlikuje od njegovog poznog stila, kriticari su videli Leonardov uticaj.

1494 odlazi u Veneciju/na vlast u F dolazi Savonarola/, pa u Bolonju, gde radi tri statue za grobnicu
Svetog Dominika po narudzbini Djovani Franceska Aldovardinija.Radi ih 1494/5.Ovde ostaje samo
godinu dana.Sveti Prokul, Petronije i Andjeo sa svecnjakom pokazuju klasicnu ravnotezu, glatkost
povrsine i plasticnu modelaciju draperje.3
Mikelandjelo uspostavlja izuzetan interpretivan odnos sa umetnickom kulturom proslosti, koja
karakterise njegova rana dela.Figura svetg Prokula, namrsteni mladi svetitelj je dragoceno
predvidjanje lika kolosa iz galerije Akademije u Firenci-David.U Prokulovom liku su neki prepoznali
autoportret 15-godisnjeg M.Figura Petronija je pozivanje, podsecanje na skulpturu ranog XV veka od
Donatela do Jakoba dela Kverce.Andjeo koji drzi svecnjak-meko modelovane forme ukazuju na
delikatnu cistotu Luke dela Robija.
U Bolonji se upoznao sa radovima Kverce, sa njegovim snaznim pateticnim stilom sa goticko-
klasicnim uticajima.Pod njegovim uticajem M figure postaju nepokretne i nezgrapne-imaju
primitivnost starohriscanske skulpture.M ne moze da nadje ravnotezu izmedju kvatrocenta i klasike.

1495 vraca se u Firencu.Za brata Lorenca Medicija-Lorenca di Pjerfranceska radi Zaspalog Amora.Ta
skulptura je kasnije prodata kao anticki original kardinalu Riariju di San Djordjo.

Rim 1496-1501
U Rimu dolazi u kontakt sa antickim delima.Usmerava svoju umetnost ka ravnotezi ,harmoniji i
dubljoj lepoti.To je njegov najklasicniji period./tumacenje neoplatonicarsko/.
Bahus je prva statua koju je izradio u Rimu u mermeru, po porudzbini bankara Jakopa Galija.To je
delo sa mozda najvise klasicistickih uticaja-i u temi i u materijalu i tehnici.Tada je bila omiljena
bronza.Uspostavlja klasicnu ravnotezu u stavu ruku i nogu, leva ruka potisnuta je unazad, pa je u
ravnotezi sa desnom izbacenom nogom.Formalna lepota tela, savrsenstvo lica.Pored nogu mu je mali
satir koji mu krade grozdje.
Ova statua je zavrsena u svakom detalju, nasuprot njegovom principu nedovrsenosti.Prisutni su uticaji
pozne antike, rimsko-helenisticke umetnosti, vide se u vijugavosti linije i izpoliranim povrsinama.
Bahus ima pijani izraz lica, istaknut jos vise grimasom satira.Statua ima tihu, unutrasnju, skrivenu
melanholiju, poetsku napetost.Ova skulptura nema jedinstvenu tacku posmatranja., ali ce kasnije svoje
skulpture pokusati da svede na jedinstvo prednje povrsine.To vec pokusava u sledecem delu.

Pieta

Ovim delom zavrsava svoj Rimski period.Ovde je dostigao zrelost i perfekciju.Ova gurpa je prvobitno
bila namenjena kapeli francuskog kralja pri Svetom Petru.To je prva statuarna grupa nove evropske
umetnosti-ona je ovaplodjenje duha zrele renesanse-klasika cinkvecenta.
Ova tema u figurativnim umetnostima predstavlja najdublju manifestaciju unutrasnjeg bola, ali je M
po prvi put drugacije obradjuje.On daje suzdrzani, nemi, sustinski, materinski bol, skriven u neznom
obliku Madone i mrtvog Hrista.Neiskazana neznost obasjava njeno lice.Ona je ovde mlada zena, cija
je tuga jedino naznacena pokretom ruku.

3

Ove figure su uklopljene u kompleks spomenika koji je zapoceo fra Guljetino iz Pize 1267,po projektu
N.pizana,dva veka kasnije na spomeniku radi Nikola del arka-1 andjela sa svecnjakom

2

M resava problem ranorenesansne skulpture-spajanja u celinu zene u cijem krilu lezi odrastao
muskarac.Hristovo telo je nesto umanjio, a istakao je draperju Madonine haljine, koja ujedno cini
kontrast prema Hristovom nagom telu.Kompozicija je piramidalnog oblika, sto nije karakteristicno za
to vreme, osim kod Leonarda.Ovo je vrhunac ravnoteze kod M-harmonija osecanja i stavova i
klasican zavrsetak, prefinjen i savrsen u celini i u svakom detalju.Celom grupom vlada bezgranicna
ljupkost i osecaj patnje izrazen krhkoscu stavova.

II Firentinski period 1501-1505
U Firencu se vraca ovencan slavom.Medici su proterani i zavedena je republikanska vlast.Invazija
Sarla VIII, nespretna vladavina Pjera di Medicija, Firenca gubi nezavisnost-I republika 1494, II
republika 1498.
David 1501-1504
Po nekim kriticarima izrada ove skulpture je razlog njegovog povratka u Firencu, kada je saznao da je
njegov zeljeni blok najzad dobio namenu od firentinske Sinjorije-da predstavi simbolicno oslobadjanje
Firence od tirenije.Prvobitno je David bio smesten ispred ulaza u Palaco Vekio, po odluci posebno za
to sakupljene komisije.
Na njoj se vidi poslednji odraz realizma kvatrocenta, ali i klasicne tendencije,a novo je napregnutost i
uznemirenost/od tada osobeno za M/.Ovaj David se razlikuje od predhodnih, koji predstavljaju
trenutak trijumfa.M bira dramatican momenat-koncentracija volje i snage pred napad.Zato je ovaj
David drugaciji-njegovi misici su napregnuti, on je siguran u sebe, ali i uznemiren.Ovde nema
tradicionalnih atributa.Proporcije su gigantske.
To je lik renesansnog coveka,svesnog svoje snage i mogucnosti.M ide i van ove herojske koncepcije
ka necemu humanijem, intimnijem.
Iako se David cini kao produzetak anticnih stremljena/kod Bahusa preko Piete/, u obradi tela, studije
akta i ravnotezi kompozicije, celina ipak cini novu sintezu profila glave sa frontalnoscu tela, duboka
igra senki na grudima, kriva linija desne ruke, su novi elementi u tradicionalnoj klasicnoj formi.Postoji
izvesna nasavrsenost proporcija.-previse je razvijen gornji deo u odnosu na nize delove.Prevelika
paznja je posvecenja obradi desne ruke na ustrb ostalih delova uopstenije obradjenjih.Izuzetna je
izrazajnost samog lika odlucnost, usresredjenos, herojska odredjenost.
Iz istog perioda postoji i mali model Davida u bronzi radjen za Piera de Ruena/danas u Napulju/, ali ga
svi kriticari ne pripisuju M.
Skulptura je uradjena u bloku kamena na kome je vec radjeno, ali bezuspesno, od strane dva
firntinska skulptora Agostina di Duca 1462-5 i Antonia Roselina 1476.M na njoj radi preko dve
godine.Kada je skulptura bila gotova komisija u kojoj su bili i Leonardo, Boticeli, Filipino Lipi i
Perudjino, odlucuje da je smesti kao simbol slobode i nezavisnosti ispred ulaza u Palatu Vekio, koja je
sediste firentinske civilne vlade.1875 on je premesten u galeriju Akademije u F,a na njegovo mesto je
postavljena mermerna kopija.

Madona iz Briza

Danas je u Notr Dam u Brizu.Piramidalna linija Piete, sada postaje vertikalna.Duhovni intenzitet je
uzdignut nepokretnom kontemplacijom, a lepota Madoninog lika postaje »svetija«.Oseca se ljudska
neznost koja omeksava kompoziciju.Mladi Hrist je izmedju njenih kolena/originalan detalj/, majcina
ruka sa ljubavlju drzi sina.Osnovni utisak-svecana uzvisenost .
Mladenac je prevelik u odnosu na Madonu, narocito glava.Ova skulptura je verovatno uradjena za ?
oltar u Sijenskoj katedrali, 1506 odneta je u Briz.Precizna identifikacija ovog dela je nesigurna, jer i
Kondivi i Vazari govore o takvoj skulpturi u bronzi.Po prvi put se ova skulptura pominje u Dnevniku
putovanja
1521 Albert Direra.Po cistoti koja podseca na alabaster, izradi lica i izradi draperje bliska
je Madoni iz Vatikanske Piete.

Tondo Taddei

To je mermerni reljef.Predstavljeni su Madona, mali Hrist i Jovan.To je omiljena tema u XV veku, ali
je M drugacije interpretira.Daje jak kontrast plasticnih masa, u suprotnom pravcu postavlja tela
Madone i Hrista.Daje kruzni aranzman grupe.Neki detalji su potpuno nezavisni, a kompozicija je time
dobila izrazitu ekspresiju./pogledaj neoplatonizam/.

Tondo Pitti

To je mermerni reljef nastao oko 1504-5, za Bartolomea Pitija.Predstavljena je Bogorodica sa malim
Hristom.Tehnika izrade slicna je predhodnom tondu, kao i tema.Figure izrastaju iz pozadine skoro kao

3

skulpture, kao da prerastaju ram.Njeno telo je tako postavio da ulazi u kruzni ram-donji deo je gotovo
u profilu, bista frontalna, a glava okrenuta u suprotnom pravcu.Ostvario je snazan kontrast plasticnih
povrsina i prostornu realnost.Tu je prvi put nasao izraz za novi tip zene-novi ideal heroine.Bg je
snazna zena, otkrivenog snaznog vrata, pravog nosa, dugackih ruku.

Doni Tondo

Krajem boravka u F eksperimentise i sa slikarstvom.Slika je kruznog oblika.Predstavljena je
Sv.Porodica sa Sv. Jovanom.Izgleda kao skulptura, reljef.Figure su povezane snaznim antitezama i
mocnim predstavama elasticnih masa.
M je predstavio izvijenu Madonu, od desnog stopala do ruku i glave-u kontinuiranoj spirali.Ta spirala
se nastavlja Hrista i Josifa.
Nisu svi kriticari pozitivno ocenili ovaj rad zbog nesto misicavije Madone obnazenih ruku i nogu i
zbog nedostatka mirnije i spiritualnije atmosfere i nepovezanosti boja.M ovde resava problem-na
malom prostoru razvija sto vece kretanje, koncentrise plasticni i duhovni sadrzaj tesnije grupise figure,
a izbegava nejasnost i prenatrpanost.To je naslikana plasticnost, a boje su stroge i oskudne.Slika je
zamisljena kao plasticna grupa, kao klupko tela.Izraz moralne snage i energije kojom su ozivljene
figure.
Centralna grupa-Bg, Hrist i Josif je deo sireg univerzalnog prostora.Pozadina ostvaruje osecaj sire,
univerzalnije atmosfere.Madona je novi tip zene-Heroina/covek je oslobodjen okova
religije,predstavljaju se misli i osecaji herojskog coveka/.Ovaj tondo uradjen je povodom vencanja
Andjela Donija i Madalene Stroci.Mali Hrist postavljen je iznad majcine glave, kao znak njegove
bozanske nadmocnosti.Aktovi u pozadini su simboli paganske proslosti od koje je hriscanstvo
odvojeno i koju je nadvladalo.Neki u ovim aktovima vide andjele.To je izraz M koncentracije na
coveka kao najvisu kreaciju kosmosa.Boja je kod ovih aktova razlicita-zemaljana braon, bledjih
gradacija.
Neki ovu sliku datuju u vreme oslikavanja tavanice Sikstine 1508-12.Inspiracija je potekla od
helenistickih skulptura, narocito u misterioznim golim figurama u pozadini.Ekstremna formalna
strogost kritikovana je krajem XIX-Burkhard.Majstorstvo u izvodjenju kompozicije,boje/restauriran
1984/.Ova slika je odlican primer M teorije slikarstva-smatrao je da je slika bolja sto vise ide ka
reljefu.

Polaganje Hrista u grob

Slika je nedovrsena, nepouzdano atribuisana./London/.Prvi put se spominje kao M 1697 u rimskom
inventaru poseda porodice Farneze.Bila je u Fes kolekciji u Rimu u XIX veku, a zatim je prodata
nacionalnoj Galeriji u Londonu.
Na njoj su predstavljene-Marija Magdalena, Nikodim, Hrist, koga od pozadi pridrzava Josif iz
Arimateje, Jovan/drugo se smatralo da je to M.Magdalena/, obrisi Bogorodice na zemlji i iza Soloma
ili Marija, Martina sestra.
I pored nedovrsenosti, to je jedna slika koja se stilski moze porediti sa Doni Tondom, slika verovatno
zapoceta 1506, namenjena kapeli koju je M planirao u I projektu za grob Julija II ili po drugoj
hipotezi, mozda je to slika koju je M zapoceo 1501 za oceve avgustince u Rimu.

Figure Apostola

1503 je poceo da izradjuje 12 figura apostola, koji su trebali da budu postavljeni na fasadi katedrale
Santa Maria del Fiore u Firnci, ali taj projekat nikada nije izveden.Zapoceo je samo sv.Mateja.Izuzetna
snaga statue potice iz njene nedovrsenosti-to je jos uvek mermerni blok i figura se bori da se
oslobodi.Duboko dramaticni kontrasti i izvijanje udova-brojni svetlosni kontrasti isticu latentnu
energiju oblih povrsina.Radi na statui 1505/6.Ona je inspirisana helenistickom statuom poznatom kao
Pasquino.Matej je prikazan u trenutku kada ga Hrist poziva da podje sa njim-konflikt osecanja i volje
duha i tela.Razbijena je forma mermernog bloka-ova skulptura izgleda blize reljefu nego slobodnoj
skulpturi.U osobenom kontrapostu planova ramena i glave, upucuje na cuveni fragment rimske
skulpture helenistickog perioda poznate kao Pasquino.

Bitka kod Kasine

Crtez na kartonu, studija za veliku sliku.Radi je za salu Pet Statua, tj Salu Velikog veca u Palaco dela
Sinjoria, sa Leonardom-tema je pobeda firentinske vojske.To je pobeda nad Pizom, a bitku pocinje da
crta 1504.Uradio je samo karton, ali i on je izgubljen i poznat je samo po nekim studijama i
kopijama./Sangalo/.

4

To je istinski zar, nema uzvisenog sadrzaja, bez rata ili uzasa, van vremena i prostora.Tema je za njega
bila samo povod da prikaze muski akt, kao i u skulpturi.Nema glavnih i sporednih likova sve je
podredjeno njegovoj individualnoj koncepciji sveta:pokret, plasticnost, dinamicnost, uzbudjenje pred
bitku.Ovaj karton je odmah postao predmet studija citave generacije umetnika.Nestao je posle
prenosenja u P. Medici, gde je verovatno iscepkan na nekoliko delova.Glavna namena:prikazivanje
isprepletanih muskih aktova sa fino iscrtanim anatomijama.

II Rimski period 1508-1513
1506 papa Julije II ga poziva u Rim.M slava se vec procula.Dobio je zadatak da izradi nacrt i izvede
grobnicu Pape Julija II /pogledaj kao odvojeno pitanje/.Mikelandjelo je za grobnicu uradio samo
Mojsija, Leju i Rahilju, ostalo je rad pomocnika.Mojsije je uradjen 1513-16, a neki delovi su zavrseni
1542-5.Stilski se vezuje za freske proroka i sibila u Sikstinskoj kapeli.Kondivi istice anticki uticaj na
ovu skulpturu, Vazari istice tehnicku virtuoznost, narocito u obradi kose i brade »kao da je dleto
zamenio cetkicom«.Ovom periodu pripada i oslikavanje svoda Sikstinske kapele.

III Firentinski period 1513-1534
Projekat za fasadu San Loreco-porodicnu crkvu Medicijevih, potice iz 1520 za Lava X.Fasada nikada
nije izvedena, sacuvani su crtezi.Plasticna koncepcija i ovde je prisutna-intenzivni pokret fasade
ostvaren putem pilastara, slepih prozora, dubokih nisa, elementi koje kombinuje kako bi dobio jasan i
organizovan prostor uz efekte svetla i senke.Ovom periodu pripada Kapela Medici i Vestibil
biblioteke Laurencijane
, koji je zavrsen tek 1559-60.
Vaskrsli Hrist

U crkvi Santa Maria sopra Minerva.Narucen je 1514.Prvu verziju, sada izgubljenu je odbacio zato sto
se u mermeru pojavila crna crta.Drugu verziju je uradio u Firenci 1519-20.Neke detalje dovrsili su
njegovi pomocnici.hrist stoji drzi krst
III Rimski period 1534-1564

Stasni sud, Kapitol, Kapela Paolina, Bista Bruta.

Mikelandjelova religiozna misao pred kraj zivota iskazana je i u poslednje dve grupe Pieta.Obe su
nedovrsene.Obe izrazavaju misao o Bozijem stvaranju coveka, koji trijumfuje ne dostojanstvom ili
snagom boga, vec prihvatanjem patnje i zrtve sto je sredstvo sjedinjavanja sa Bogom.

Pieta Duomo

Zapoceo je sredinom 40-ih, radeci naporedo na velikim projektima, a 1555 je ostavio, pmocnici su je
dovrsili, te je dobila formu prividno zavrsene skulpture.Po Vazariju, M je zeleo da bude postavljena
pod oltarom Santa Maria del Fiore.
Grupu cine Hrist, Madona, Marija Magdalena i Josif iz Arimateje, ili, po Vazariju Nikodim.Ostecenje
na Hristovoj desnoj ruci.Skulpturu je dovrsio njegov pomicnik Tiberi Kalkani.Iznenadjujuci je
kontrast potpuno uglacanih delova i grube obrade, narocito Bogorodice i Josifa.Marija Magdalena u
celini je rad pomocnika.I ovde je prisutan problem non finito.M je pod skulpturom smatra sve sto
nastaje oduzimanjem materijala, a slikarstvom sve sto nastaje dodavanjem materijala.Postoji problem
Hristove leve noge/njegov necak Leonardo je dobio jednu slomljenu nogu/.Po nekim gravirama zna se
da je leva noga isla preko Bogorodicinog levog bedra.Postoje tumacenja ove poze kao mistickog
sjedinjavanja sa Bogom preko vrste erotske ekstaze.Postoji ideja popularna u XVI veku, po kojoj se
Bogorodica velica kao Hristova verenica.Pocetkom 40-ih godina Mikelandjelo je tako zamislio
skulpturu, ali presudan je bio dugacak period njene izrade.U deceniji posle smrti pape Pavla III
promenjena je atmosfera-tada je verovatno M. Odstaranio tu nogu, i zato je verovatno napustio rad na
njoj.Vazari kaze da je napustio rad na njoj zbog pukotine u kamenom bloku.On kaze da kada je blok
pukao, M je ostale delove dao svom prijatelju Francesku Bandiniju-firentinski skulptor i arhitekta.M
ucenik je ponovo satavio grupu.
_____ karakterise pozni M period, koji je pod intenzivnim duhovnim uticajem, bio obuzet strascu za
prikazivanjem smrti i razmisljanjem o njoj.To postaje vrsta njegove opsesije.

Crtezi

U kasnim godinama narocito radi crteze, vezane za odredjene licnosti-Tomasa Kavalijerija i Vitoriu
Kolona.U kasnim crtezima obuzet je Raspecem sa Jovanom i Bogorodicom.Na crtezima se cesto
pojavljuju prepravljanja.

5

Opet crta temu smrti, ali te teme dobijaju posebnu, licnu M interpretaciju.Svako raspece ima po neku
osobenost/nekarakteristicnu/.Na crtezima ima partija razlicitog stepena dovrsenosti, kao sto u skulpturi
ima dva sasvim razlicita koriscenja dleta.Ovi crtezi su vrhunac spiritualizacije tipicne za M kasni opus.

Palestrina Pieta

Nalazi se u Galeriji Akademije u Firenci, mozda nije Mikelandjelova.Statua potice iz kapele porodice
Basterini u Palestrini.Za razliku od ostalih dela njegovih dela, u dokumentima i kod onovremenih
pisaca ovo delo se uopste ne spominje.U prvoj polovini XVIII veka je atribuirano M.To je
najproblematicnije delo.
Mermer je anticki blok koji je vec bio upotrebljen kao deo arhitektonske dekoracije.Bez obzira na
ocigledne naskladnosti proporcija, ovo delo je previse ocigledno mikelandjelovsko da bi bilo potpuno
autenticno.

Pieta Rondanini

Ne zna se pouzdano datum njenog nastanka.Sacinjena je samo od Bogorodice i Hrista, dati kao stojece
figure.Postoji nedoumica u istoriji umetnosti o statusu ovog dela.Delo je zapoceto 50-ih godina, onda
je u jednom trenutku bio nezadovoljan ili je imao tehnickih problema, pa je delo unistio.Taj blok je
ostao u Rimskom ateljeu, radi na njemu pet dana pred smrt.
Ovo delo je vrhunac spiritualnosti u njegovom opusu-po jedinama, a po drugim misljenjima uopste
nije umetnicko delo.verovatno je rad na ovom delu predstavljao vrstu terapije u poslednjim danima
njegovog zivota.Istarzivaci ovde vide i ideal blizi srednjem veku i po spiritualizaciji i po formi/to je
tendencija prisutna u umetnost XVI veka/.
Doradjeni su delovi prve varijante-noge Hristove i odvojena ruka.Tu se radi o dve varijante jednog
dela sa istom temom, i to je problem vecine njegovih kasnih dela.Ovde je jedinstvo majke i sina jos
intimnije.Tesko je reci ko tu koga pridrzava.Bogorodica je svladana ocajanjem.

2.M i k e l a n d j e l o i n e o p l a t o n i z a m 4
Krajem XV i pocetkom XVI veka mnoge stvari se menjaju.Gilda Lana raspisuje konkurs za novu
skulpturalnu dekoraciju Duoma, i to vise nije kao pocetkom XV veka-ziri vise ne cine humanisti i
drzavnici, vec Lorenco Velicanstveni.Stvar prestiza za firentinske skulptore vise nije da postave javni
spomenik, vec da on bude postavljen u galeriji u jednoj od palata Medicijevih.Promenjen je sistem
patronaze.U pozadini je neoplatonizam.
Za mnoge umetnike taj filozofski sistem je samo dodatak, opsta moda, ali je za Mikelandjela od
sustinskog znacaja-»metafizicko opravdanje njegovog bica«5
.
Sada, pod uticajem neoplatonizma, dolazi do promene koncepcije lepog.Do tada se isticalo da je
lepota zasnovana na proporcijama/empirijsko shvatanje/, a u poslednjim decenijama XV veka javlja se
otpor prema umetnosti zasnovanoj na matematici.Narocito je taj otpor izrazen kod Mikelandjela./On
gaji prezir prema umetnosti Direra/.Mikelandjelo se sa filozofskog stanovista opire tome da umetnost
moze biti merljiva i da zavisi od cula.
Po neoplatonicarskoj teoriji na vrhu je mens-kosmicki um.Zatim ide anima-kosmicka dusa, pa
natura-priroda i oblast ciste materije.Oblast prirode je pod stalnim patronatom visih oblasti-anima se
ogleda u prirodi i priroda je ogledalo anemos, ali je pod uticajem ciste materije i odatle proistice
sukob.
Covek u sebi ima bozansku dusu, cije je poreklo u svetu ideja, a sa druge strane je smrtno telo.Otud je
kljucan pojam anamneza –sposobnost duse da se zauvek seca neizrecivog sjaja u kome je zivela, sveta
ideja, bozanskog sjaja kome pripada po hriscanstvu.Posto je zatocena u telu ona pati.
Lepota je emanacija bozanske ideja, sjaj sa lica bozijeg.Lepota je nesto sto je dusa donela sa onog
sveta i iskazala u smrtnoj materiji.Isto je i sa ljubavlju-ona nije stvar cula, vec stvar duse, bozanska
stvar.Ljubav prema ovozemaljskoj lepoti je put ka moralnoj lepoti.To je filozofski
eros.Mikelandjelova ljubav prema Tomazu Kavalijeriju i Vitoriji Koloni je u skladu sa filozofskim
erosom.

4

Ovo pitanje delimicno uklucije I odgovor na pitanje Rani Mikelandjelo,kao I odgovor na Poznu skulpturu.

5

Panofski-Ikonoloske studije.

6

Neoplatonicari su nasledje antickog perida i kasnog srednjeg veka tumacili po neoplatonicarskom
kljucu.Kristiforo Landino tumaci Eneidu6

kao traganje duse, put i uspinjanje duse-ekstazis-odvajanje

duse od tela i njen povratak bogu.Divina comedia7

se tumaci isto.Petrarka i Gvido Kavalkanti-u
svome delu sadrze elemente platonizma, i to se sada jako istice.Teorija je ucinila neoplatonizam opste
prihvacenim.
Normativ XV veka je natura-precizan opis prirode, a sada se stvari menjaju.Glavni normativ XVI vek
je ideja ili concetto bozanskog porekla i to umetnost treba da izrazi .Po Platonu, nas svet je imitacija
sveta ideja, a umetnost je imitacija imitacije.Sada umetnost ne treba da imitira prirodu, vec bozansku
sliku.
Neoplatonizam je u jednom trenutku doveo skulpturu u pitanje-kao skulpturu i kao nesto
materijalno.M.Ficino u artes liberales ne ukljucuje skulpturu.Artifex divinus –bozanski umetnik-kod
njega ne podrazumeva skulptora.Ideja da covek koji voli, iseca lik voljene osobe u svojoj dusi-je ideja
vodilja Mikelandjelu8

.Emanacija lepote je najintenzivnija u ljudskom liku, ali i u telu-Covek je statua

Boga9

.To se odrazilo i na pisanje o skulpturi.Ponponio Gaurico u De sculptura ne govori o javnom
funkcionisanju skulpture, vec govori kao filozof.Uvodi podelu na procese stvaranja
skulpture.Najvazniji proces je crtanje /disegno-segno di Dio/.On kaze da je to graphie-kao osnovna
intelektualna kreacija skulpture.Zatim ide animacija-udahnjivanje duse u skulpturu-psychine kao
najmanje vazan proces....On najvise istice Gulia Lombarda, Venecijanca, koji pravi veliku grobnu
konstrukciju za grob duzda Andrea Vendramina.Radi figuru Adama, kojoj mnogo pre manirizma,
unosi akademsku hladnoci i artificijelnost.
1490 Mikelandjelo dolazi kod Lorenca Velicanstvenog/1449-1492/.Do tada je u Gibertijevoj
radionici.Tada dolazi u Giardino Mediceo/vrt/, koji je neka vrsta slobodne skole/tu je i mala kuca
casino/.Ne zna se kako je ta skola funkcionisala.To je bila sasvim drugacija umetnicka skola nego
zanatska, tradicionalna bothega.Tu su se nalazile anticke skulpture-rimske kopije grckih
originala.Tutor je bio Bertoldo, on je ucio djake da kopiraju te statue.Razvijana je
kreativnost.Mikelandjelo u to vreme ima 15 godina.Zivi u Palazzo Medici.Tutor dece Lorenca
Velicanstvenog je M.Ficino10

i pesnici Poliziano11

i Benvieni.Za Mikelandjela je najznacajnija
Policiano.Tu je i Pico della Mirandola-komentator Starog zaveta i najveci poznavalac
Orjenta.Mikelandjelo nije znao grcki, latinski delimicno, Divinu comediu samo preko komentara, a
mitologiju preko Bokacove Theologie Deonum.1492 Lorenco umire, a Mikelandjelo odlazi u Bolonju
i Rim.
Dva najranija rada sa pocetka 90-ih Madona della scala i Bitka kentaura/reljefi u mermeru/, proricu
celokupnu njegovu i slikarsku i skulptosku buducnost.
Madona della scala je radjena u plitkom reljefu, ali efekat nije slikarski kao kod Donatela.Madona je
daleki ikonografski tip vizantijske Bogorodice Mlekopitatelnice, ili Madone del latte.Ova Bogorodica
ne gleda nezno na posmatraca, ona je kontemplativna, udaljena, nema nekog odnosa izmedju nje i
deteta.Mozda je uzor anticka stela, gde zena meditira o smrti.Ova Bogorodica ima demetrijski
karakter.Kod Mikelandjela je prisutna stalna prozetost cxosa/hipnos-san/ i tanatosa/smrt/.Bogorodica
ovde duboko oseca neizbeznot tragedije.Ona najavljuje Sibile sa Sikstinskog svoda, ona ima
sibilijanski karakter.U XV veku, u misticnoj literaturi, ali i u propovedima se istice da je Bogorodica
imala jak prorocki dar, jaci nego Proroci, a i Sibile.Dete je vrlo muskulozno-to je nova Mikelandjelova
herojska rasa-herkulijanski tip, ali je u isto vreme bezivotan, uspavan i u skladu sa kontemplativnom
Bogorodicom.Jedna figura kao da navlaci zavesu-njome se ukazuje na prorostvo i neizbeznost smrti.

6

Vergilije 70-19pne-spev homerovskog stila u kome pripoveda kako su Eneja I Trojanci zasnovali rasu.Eneja je
mitski predak Julijevaca.Podeljen je u 12 pevanja-prvih 6 cine odiseju,drugih 6 Ilijadu.U delo je uneo dosta
filozofije,prestavivsi silazak u pakao koji podseca na platonicarske mitove,I tumaceci slavu Rima voljom
bozanskog providjenja.

7

Dante 1265-1321.

8

Amans amati figuram sculpist in anima

9

est in homine statua dei

10

preveo I komentarisao anticke filozofe-Platona,Plotina.pokusava da saobrazi platonisticku filozofiju
hriscanskom ucenju.dela:”O Nasladi,O hriscansoj religiji,O zivotu,Platonisticka teorija o besmrtnosti dusa”

11

Predavac na firentinskom univerzitetu,jedan od najvecih pesnika XV veka,pise stihove na italijanskom I

latinskom jeziku

7

Reljef nije dovrsen, kod Mikelandjela postoji otpor prema zavrsetku dela-non finito/kasnije ce se to
dogoditi sa sv Matejom i Robovima, Pieta R./.Ovaj reljef je nastao 1491-2 godine.
Bitka kentaura-/1491-2/Sam Policiano je insistirao da Mikelandjelo napravi ovaj reljef/mezzo
rilievo/.Istorijski predlozak za ovu kompoziciju je Bokacova12

Geneologia Deonum i Ovidijeve13
Metamorfoze.Ali, Mikelandjelo nije precizno prikazao tekst.U kompoziciji kruzni pokret polazi od
Tezejeve14

ruke.Koncept kruznog pokreta-kosmickog vrtloga, ostvaren je vec ovde, a posle ga vidimo
u Bitka kod Kasine i na Strasnom sudu.Duboki reljef je preuzet iz antike, ali niko nije imao snagu kao
Mikelandjelo, da da skulpture koje kao da su zatocene i prozete pozadinom.To je neoplatonicarski
koncept stradanja duse univerzalnog sukoba.
Nakon smrti Lorenca Velicanstvenog, Mikelandjelo ide u Bolonju.Tu je video reljefe Jakopa della
Quercie
.On je jedan od najemocionalnijih, najekspresivnijih umetnika, a to je upravo ono sto je
Mikelandjelu nedostajalo u Firenci.Bitan je uticaj sa portala San Petronia-neke slike sa Sikstinskog
svoda su pod uticajem ovih reljefa.Mikelandjelo radio ovde na grobu Sv.Dominika15

-figuru Andjela i

statuu Svetog Petronia i Svetog Prokula.
1496 odlazi u Rim.Bitan je kontakt sa Jakopom Galijem, koji poseduje kolekciju rimske
skulpture.On porucuje Bahusa, koga su u XVI veku otkupili Medici.
Bahus/1496-7/ je jedno od najkompleksnijih bozanstava16

.On je bozanstvo vegetacije /koje se kao i
sve rastinje u prirodi stalno obnavlja / i stoga vezano za podzemlje/gospodar mrtvih, kao i ostala
bozanstva vegetacije/.Renesansa se interesovala za kult Kosmickog Bahusa-on je neka vrsta
kosmicke sile, koja utice na coveka.Bokaco kaze da je Zevs oplodio Semelu, ali da je to bilo misticno
zacece-toplota koja se spojila sa vinovom lozom i u jesen proizvela eksploziju vina, a onda se
dogodila smrt.Mikelandjelo je preko Policiana morao da zna, da Bahus izrazava tri faze zivota.To
izrazava i ovom skulpturom-iza je maska lava, koja je povezana sa idejom smrti jos od Egipta.Iza je
figura satira koji drzi grozdje-on je inkarnacija budnosti, zivota, radosti, a sam bog je inkarnacija
ponovnog odumiranja zivota.On ima tupi, nesvesni, pripiti izraz lica i lelujavi stav.Po neoplatonizmu
pijanstvo/Landino, Karmaldeležanske rasprave/ simbolise porobljenost duse u smrtnom telu.Ista
simbolika zraci sa Nojevog pijanstva u Sikstini.Cela figura Bahusa korespondira sa idejom o tri faze
zivota.Oko nje mora da se kruzi i po tome pripada visokoj renesansi-uspostavljena je ravnoteza
sadrzaja i forme.Statua je jako ispolirana, sto govori da je Mikelandjelo jako polagao na dovrsetak
dela.Ovo delo je troppo finito-previse dovrseno.
Covek za koga je radio Bahusa, povezao ga je sa kardinalom Jean Villerom.Mikelandjelo rano ulazi u
vatikanski krug.Sacuvan je ugovor za Pietu/1497-8/.Jakopo Galli je bio posrednik prilikom sklapanja
ugovora.Trazena je Bogorodica sa Hristom na krilu, a Galli je dodao da ce to da bude najlepsa
skulptura.Nalazila se u Svetom Petru.
Tema je iz XIV veka, sa Severa Evrope, ali je koren vizantijsko oplakivanje Hrista-deo Hristovih
muka, dok je Pieta bezvremenska predstava.Puno cini misticna franjevacka literatura za popularnost
ove teme.Asocijaja je Bogorodica koja drzi dete.Na Severu, on jeste odrastao covek, ali su forme
decije.Ova tema, jako je popularna u Italiji XV veka.Postoji ovakva varijanta:Hrist je u horizontali,
preko krila, a noge i glavu mu pridrzavaju Jovan Jevandjelist i Marija Magdalena.Ovakvu postavku ce
M. raditi u poznim delima.Ovde se vraca severu XIV veka-Hrist je sasvim u krilu, ali je dat u punoj
velicini.Prvi put sprovodi ovako sigurnu piramidalnu grupu.Od presudnog znacaja, za ovu semu je
Leonardova Tajna vecera.Kod Mikelandjela postoji i fascinacija i otpor prema Leonrdu.Ipak, tretman
Hristovog lica je ono sto Mikelandjelo duguje Leonardu-ono je senzualno.Bogorodica je mlada i lepa,
umesto zrela i starija.M su napadali zbog toga.On je govorio da je ona precista i bezgresna i da je zato
ocuvala mladost.Do tada je glavna tema bila Compassio Marie.Ovde njeno lice ne izrazava takav bol-

12

1313-1375.u delu “O genalogiji paganskih bogova” klasifikovao je,izlozio I pokusao da protumaci niz antickih
mitova.Autor je biografije “Danteov zivot” I nezavrsenog komentara uz Bozanstvenu komediju.

13

43 pne-17 pne,pesnik Avgustovskog doba.Pristalica Pitagorstva u opsirnom epu opisuje “metarmofose”,koje
su svetu dale vid sto ga poznajemo.”Metarmofoze”ili “Preobrazenja” cine 15 knjiga u kojima je
“transformisticka”Pitagorina filozofija okvir za zbir najrazlicitijih legendi.

14

Tezej I Piritoj,lapitski kralj su bili nerazdvojni prijatelji.Tezej mu pomaze da savlada kentaure.

15

Kovceg svetog Dominika izradili su Djovani Pizano I Nikolo del Arka,na kovcegu je nedostajao andjeo koji
drzi svecnjak-to radi M,kao I Prokula I Petronia.

16

Dionis ili Bah.Simbol:vinova loza,vino I pijanstvo.U Rimu symbol:plodnosti,oplodjenje.Artibut:stap obavijen
vinovom lozom,pantera,falus.

8

nema grimasu, ona je tiha.Samo gest njene ruke oznacava prihvatanje sudbine.Nakon Mikelandjelove
smrti javile su se kritike Piete.U jednom anonimnom pismu stoji da je Pieta luteranska i priziva bozije
sile da je uniste.M je u poznim godinama bio pod uticajem reformatora u Italiji, ali ne i u vreme kada
je radio Pietu.Smatralo se da je luteranska zbog nemog prihvatanja sudbine/doktrina protestanata je da
samo vera spasava i nista drugo/.
Lepota se tumaci povezanoscu sa neoplatonizmom i neporice se njeno hriscanstvo i emocionalnost, ali
je bitno njegovo dosezanje lepote.Lepota materijalnog sveta je emanacija ideje ili odsaj sa lica
Gospodnjeg.U tumacenju lepote, neoplatonicari se ugledaju Plotina17

.U Eneidama u V knjizi govori o
koncepciji lepote i apsolutnoj lepoti, koja je samo u kosmickom umu, a ona u svetu materije je njen
odjek.On tvrdi da lepota nije zbir detalja u celini/tako se razlikuje od Aristotela/,vec ogledanje celine u
detalju.Mikelandjelo vise neslusa savete Albertija, koji kaze da svaki detalj treba predstaviti
savrseno.Za M ideja lepote je u misli umetnikovoj.Lepota postoji u materijalnom svetu i M ima
strastveni stav prema njoj.U njegovim ranim sonetima vidi se njegov zivot, njegova shvatanja o
umetnosti i odusevljenje prema lepoti coveka.
Da bi se stvorila lepota, ona mora da se posmatra i M zeli da je stvori.Leonardo je naucnik i pokusava
da prodre u zakone prirode.M ima drugi put.U ranim godinama nema klasicnih anatomskih
studija.Lepota je celina, a ne skup detalja.Njega ne zanima priroda, vec lepota kao nesto
transcedentalno.U jedom sonetu, u formi dijaloga, on pita Ljubav sta je Lepota-da li ono sto vidi ili
unutarsnji lik?Lepota postoji, ali ono sto vide tvoje smrtne oci proistice iz tvoje duse, gde lepota
postaje bozanska, cista i savrsena.M cesto koristi reci kao occhi mortalis –smrtne oci, njima vidimo
lepotu, koja je mortal velo-smrtni veo, ali ona ulazi u srce i tu postoje slika srca-imagine del cor, i tek
tu postaje prava, istinska lepota-l ver dell belta i postaje forma universale.Mikelandjelo nije napisao
traktat, to je ucinio jedam njegov ucenik i sledbenik-Danti, u kome pise o savrsenim proporcijama i
gde je sabrao M stavove o umetnosti.18

Kod mladog Mikelandjela nista nece unistiti lepotu.
Briška Madona-nastaje prvih godina XVI veka, kada se vraca u Firencu.Verovatno je video
Leonardov karton sa Svetom Anom, dugo niko nije mogao da ga ponovi, tek ce to uciniti Rafael.
Ova je Madona vrlo muzevna, herojska i cvrsta kompoziciono, ali nema prave emocionalne veze
izmedju nje i Hrista.Hrist je medju njenim kolenima-kao u utrobi, sto je opet bitno za
neoplatonizam.Metaforicno se tumaci kao zatvor/Dzon Don, Za kim zvona zvone-utroba je tamnica,u
utrobi nasih majki svi smo zatvorenici, a zivot je put od utrobe majke do utrobe groba/.U Vizantiji
postoji tip Bogorodica Platitera.Hrist, dat ovako, aludirajuci na utrobu, ukazuje na neumitnost sudbine
svakog coveka, pa i Hrista.
Po povratku u Firencu, Mikelandjelo je grublji u obradi/realizam/, herojska rasa se radja.To je
povezano sa istorijskim okolnostima-Medici su prognani, dolaze Francuzi i radja se ideal
republike.Menja se ustav.Firenca ponovo trazi skulpturu, kao sa pocetka XV veka.Briska madona i
David su statua virile.
David-covek ponovo postaje gospodar sopstvene sudbine, za razliku od neoplatonizma.On je
gospodar, mocan, vlada svojim emocionalnim i fizickim zivotom.Nista ne govori da je to David-nema
Golijatove glave, kamen i pracka se ne vide.Umesto da bude decak, on je zreo, mlad covek.Prica
postaje univerzalna, nije zatvorena temom, on je vanvremenski.Ovde je Mikelandjelo dao univerzalan
pojam sile, ali kontrolisane-kao u antici.Pricalo se da on tek treba da krene, ali je malo verovatno da bi
iz ove poze mogao da napravi nagli pokret.
Porucila ga je gilda lana za katedralu.Donatelov David je otkupljen od signorie i postavljen kao javni
spomenik, a isto je i sa M.Uradjen je u bloku, koji je vec bio klesan-bocno je malo uzi nego sto
treba.Oko 1504 je organizovana skupstina na kojoj se raspravljalo gde ce biti postavljen-da li pri
katedrali ili ispred Palazzo Vecchio?/sad je u Akademiji u Firenci/.
U njemu je prepoznata herojska dimenzija. U kompoziciji je primenjen kontraposto,desna strana je
mirna, a leva otvorena, sa podignutom rukom.Kontrast levo-desno jos od antike se primenjuje-desna je
muzevna i aktivna, a leva pasivna.U hriscanstvu desna je pod zastitom boga.
David je i vizija Herakla kao antickog junaka, on ima i herkulijanski karakter-oni se povezuju od
ranog hriscanstva i olicavaju fortitudo -snagu .Dante kaze da je Davidova pobeda nad Golijatom, slicna
Heraklovoj pobedi nad Antejem.David je od pocetka shvatan kao zastitnik grada.Signoria porucuje i

17

Plotin 205-271,neoplatonicar,svoja predavanja objavljuje 255.Ona su do nas dosla kao “eneide”-sest knjiga po
devet predavanja.Njegovo delo je osnova za svaku misticnu teologiju,sve do nasih dana.

18

V.Danti,Trattato delle perfette proporzioni,Firenca 1567

9

Herakla od Mikelandjela, ali to nece on uraditi vec Bandinelli.David je porucen ubrzo nakon promene
ustava u Firenci.Volumetrijski sistem je veoma strog, skoro egipatski, ali se taj sistem namece zivoj,
organskoj formi i dolazi do stalnog sukoba/Panofski/.Koliko god da je miran, u njemu nema
smirenosti vec napregnutosti.David je nastao 1501-4.
Tonda su jako popularna u Firenci.19
Bargello tondo/Tondo Pitti/-Mikelandjelo radi za Bartolomea Pittia.Mikelandjelo strukturu
kompozicije prilagodjava strukturi tonda.Konveksni oblici kao da apsorbuju kamen iz koga se
vade.Kompozicija je piramidalna/veza sa Leonardom/.Dok je Briska madona tvrdo rezana, ovde je
forma organskija, a odnos Bogorodice i Hrista emocionalniji, ali bez neznosti kao kod
Leonarda.Tondo Piti nastao je 1504.
Tondo Taddei iz 1505-dijagonalni smer Hristovog tela, opet preuzet sa kartona Svete Ane, ali je ovde
veca zestina.Javlja se motiv cesljugara-Jovan ga pokazuje Hristu.To je aluzija na Hristova stradanja,
zrtvu, patnje, smrt, ali i vaskrsenje.Hrist se boji i bezi.Kod Rafaela isti motiv je miran i
ljubak.Kompozicije ova dva tonda objedinjuju se u Tondo Donni20
Sveti Matej, radjen je na kraju ranog perioda, za katedralu.M je trebao da napravi 12 apostola, ali je
uradio samo ovog i nije ga dovrsio-koncept non finito.Po neoplatonizmu dusa u telu je u grobnici-
carcer terreno-zemaljski grob.Jos je Plotin pisao da dusa vecito pamti blazenstvo dok nije bacena u
telo i zato pati i »stalno se baca gore-dole«.Sveti Matej je zatocen u mermeru kao nasa dusa u telu.Nije
tipicno da se jevandjelist prikazuje u takvoj vrsti patnje .Dovodi se u vezu sa Laokonom, koji je
otkriven 1506, ali tu se zna uzrok muke i tu se energija oslobadja, a kod Mikelandjela patnja je
unutarnja, i spasa i oslobodjenja nema,uzrok se ne vidi. Non finito se vezuje za taj koncept carcer
terreno
.M je stalno prekidan u radu, i to je razlog zasto nije dovrsio ovu skulpturu.Glavni razlog je,
ipak, duhovne prirode.Dovodi se u vezu sa filozofijom Djordana Bruna , radi se o posebnom duhu
otvorenog univerzuma-skulptura koja se kao nedovrsena stalno otvara sa novom energijom, ona je
nedovrsena jer je i svet nedovrsen.Ideja non finito, javlja se i u sonetima.Ideja Semplice modello-
zamisao da se umetnicko delo prvo ostvari u malom modelu.Tako je M i pravio skulpturu/a ne model
u velikoj velicini/.Drugi deo je kad se u zivom kamenu izvlaci koncept, ideja dela.On je kamenu
prilazio i napadao ga samo s preda, kopao je i tada je strast za stvaranjem bila zavrsena.Jedina prava
skulptura je Per forza di leva-stvorena snagom vidjenja, kopanja, a ne modelovana.Zamisao postoji u
intelektu, ali i u samom kamenu i samo kada se njegova ruka podredi intelektu, tako stize do
koncepta.21

Grobnica Julija II-Rim/1505-1545/
Mikelandjelo je dao sest ili sedam projekata za grobnicu.Koncepcija prvog projekta iz 1505 nije
izvedena.On je ovo njegovo delo okarakterisao kao La tragedia della sepultura-trgedija
grobnice
.Shvatio je da je utamnicen ovim delom izgubio celu svoju mladost.Obicno se predstavlja
kako je Mikelandjelo bio zrtva cetiri pape za 40 godina, i to je tacno.On nije bio slobodan, iako su ga
zvali Il Divino.Sa druge strane, on sam nije zeleo da okonca tu »tragediju grobnice«, iako je mogao
sasvim da prekine sa radom.Prica se vezuje za Julija II /1503-13/, coveka sjajne enrgije i moci, koji
zeli od Rima da napravi centar umetnosti.Izabrao je stil visoke renesanse, koji je stvoren u Firenci,
Rafael , Leonardo i Mikelandjelo dolaze u Rim.Mikelandjelo i papa imaju slicne karaktere i moc.M
nije zeleo da postane dvorski umetnik i zato dolazi do sukoba.On je nadziveo papu,ali sve do 40-ih
godina XVI vezan je za njega.
1505 potpisan je ugovor sa kompletnom dokumentacijom kako je grobnica trebala da izgleda, ali to je
izgubljeno.Najznacajniji je Vazarijev opis-na osnovu modela i skica.Finalna verzija je u crkvi San
Pietro in Vincoli
, i to je reducirana verzija pocetnih ideja iz 1505.Samo su tri figure Mikelandjelovo
originalno delo.Vazari kaze da je grobnica trebala da bude slobodno postavljena u prostoru, kako bi se
mogla videti sa sve cetiri strane.Grobnice XV veka radjene su uz zid, a M radi
slobodnostojecu.Inspiracija je preuzeta iz antike-Hadrijanov mauzolej.To je trospratna konstrukcija,
sve ceiri fasade su podeljene pilastrima/hermama,pilastri govore da poznaje Vitruvija-imaju oblik
ljudske forme/na cetiri dela.Ispred je trebalo da budu Figure Robova/prigioni/, opet preuzete iz

19

Porodilji se nosi tanjir sa likom Bogorodice I hrista.

20

On se vise vezuje za pitanje Mikelandjelo I manirizam

21

M.Hajder govori oo non finito-spoj razumnog I nesvesnog.

10

antike.Pored Robova, izmedju pilastara u nisama su trebale da budu Viktorije.Ispod nogu su im figure
pokorenih neprijatelja-uzor antika.
Iznad prvog sprata je platforma-na cetiri ugla je trebalo da budu cetiri sedece figure
Mojsije,Pavle,Personifikacije Aktivnog i Kontemplativnog zivota-vita activa i vita contemplativa.Tu
su i reljefi sa istorijskim kompozicijama.
Iznad platforme trebala je da bude stepenasta piramida, na cijem je vrhu figura pape Julija II, u
sedecem stavu na sedeljci koju su nosila dva Andjela.
U okviru ove konstrukcije je kapela sa kupolom, gde je trebalo da bude sarkofag sa telom
pape.Konstrukcija je trebala da stoji, najverovatnije, u Svetom Petru.U vreme Nikole V sredinom XV
veka, crkvi se dodaje novi hor, po projektu Roselina.Izgleda da je grobnica Julija II trebala da bude tu,
iznad mesta gde je i martirij i grob Svetog Petra.Tako bi se Julije II istakao kao novi Sveti Petar, kao
veciti papa, a grobnica bi imala dvostruku komemorativnu funkciju.Julije II je zeleo Rim kao novi
centar, sto je zeleo da sprovede kroz izgradnju nove crkve Svetog Petra.U to vreme rusi se stara
bazilika/Bramante/.Kamen temeljac je polozen 1506.Pre toga, papa je prihvatio prvo Mikelandjelov
projekat-centralne gradjevine sa kupolom.Potom je izabran Bramanteov grandiozniji projekat.To je
razlog spora M i pape.Tradicionalana istorija umetnosti tvrdi da je centralni plan izraz sekularnog
duha renesanse, ali to nije tacno.Renesansa je harmonija antickog nasledja i hriscanstva.Rec je o
funeralnoj tradiciji-anticki hramovi centralne osnove su imali funkciju grobnica, a isto je i u ranom
hriscanstvu.Novi Sveti Petar je trebao da bude mauzolej pape Julija II.1512 odustaje se od ideje da se
njegov grob tu postavi, jer se crkva tada gradi, a i grob ne moze tu da se nadje zbog koncepcije
prostora.
Grobnica sadrzi/idejno/nekoliko slojeva.I je hriscanski a tri zone su koncipovane kao ante legem,sub
legem i sub gratia.
Robovi i Viktorije oznacavaju paganski svet, Mojsije i Sveti Pavle-sub gratia, Stari
i Novi Zavet-donose spoznaju Boga.Od Platona se veruje da ljudska dusa ima dva krila, koja je vode
do spoznaje, to su Akcija i Kontemplacija.To bi bila pobeda nad paganstvom.III zona simbolise
trijumf hriscanstva kao zavrsetka drevne mudrosti, finalnog obelezja otkrovenja, za kojim se traga od
Hermesa Trismegistusa., ali i trijumf pape.
II sloj tumacenja se mora vezati neoplatonizam , koji je tih godina sazdan na ideji harmonije anticke
misli i hriscanstva, to je jedna te ista poruka.Trebalo je da se iskaze Scala Platonica-patnja, borba,
oslobodjenje i trijumf duse i koncept uspona duse.Picco della Mirandola22

kaze da se dusa sastoji iz tri

dela:

1.Prvi nivo je natura corporale-telesna priroda.To je smrtno telo, puno fizioloskih prohteva.
2.Drugi nivo je anima razionale-racio, koji je privilegija samo coveka, njime covek kroti strasti.
3.treci nivo je anima intelectuale-inteligencija.Covek koji to razvije moze da kontemplira ideju
tj. Boga i postaje deo univerzalnog uma.
Robovi oznacavaju natura corporale, njihova dusa je bacena u okove ljudskog tela i zato pati.Robovi
su simboli beznadezne borbe.Viktorije bi oznacavale ljudsku dusu koja pomocu razuma uspeva da se
bori sa strastima i pobedjuje ih.One su imale nesvesni izraz pobede.Bez obzira koliko je trijumf vredan
hvale, to je ipak domen zemaljskog, smrtnog, grobnice.Mojsije, Pavle i Vita Activa & Vita
Contemplativa odnose se na Anima intelectuale.Do toga se stize objedinjavanjem V.c. & V.a.Vita
contemlativa je uvek znacajniji, ali pravi covek mora da kombinuje oba-Mojsije i Pavle su tako
spoznali Boga.
III zona je mimo mikrokosmosa coveka, iznad zemaljskog, ona je univerzalna, veciti trijumf
hriscanstva kao spoznaje, otkrovenje mudrosti i Boga i preseljene u Formu universale.Tu su papa i
andjeli.To je vaznesenje duse u smislu neoplatonicarskog povratka u svet u kome pripada.Ovo je
umetnicka inkarnacija Ficinove Theologia Platonica.

Julije II je umro 1513 i njegovo mesto je zauzeo Lav X Medici, kojeg vise zanima Rafael, a
Mikelandjelo je slobodan.Drugi projekat nastaje 1513, po zahtevu sprovodioca testamenta Julija
II.Menja se ideja da grobnica bude u crkvi.Iznad figure pape treba da bude Bogorodica sa
Hristom
/jaca hriscanski element/.Ostale zone se ne menjaju.Iste godine, M pravi dva roba i
Mojsija.Robovi stizu u Francusku, zahvaljujuci Fransoa I, a pre toga su bili kod Stozzia koji se brinuo
o Mikelandjelu dok je bio bolestan.Mojsije je i danas u grobnici Julija II u San Pietro in Vincoli.

22

1463-1496,humanista I filozof.Papa ga je izopstio zbog njegove filozofije.Najpoznatije delo”Beseda o

dostojanstvu coveka”

11

Robovi-Umiruci i Pobunjeni.Umiruci rob sadrzi, jos uvek, veru u materijalnu lepotu kao emanaciju
bozanske ideje.Naglasena je elegantnija varijanta nego kod drugog roba.Njegov stav odrazava
nesvesno stanje.Energija uvek ostaje zatvorena-uzlazni pravac energije ide od jedne noge,penje se i
spusta, da bi se uzemljio.Kaze se da je robove inspirisao Laokon, ali kod njega energija izlazi spolja i
postoji spoljasnji uzrok patnje, a toga ovde nema.Dole je lik majmuna, koji je znacajan za analizu.Oni
su simboli najnizeg u coveku./1513-16/.
Nedovrsenost izuzetno ekspresivna, istice dramaticnu tenziju tela.Mozemo da uhvatimo kreativan
trenutak, kada umetnik iz samog kamena vadi ideju, koja se bori unutar njega.
Pobunjeni rob kao da se penje i kao da zeli da raskine okove koji ga sputavaju.I ovde je
majmun.Vazari je tvrdio da su robovi simboli provincija koje je Julije II pokorio,povrati pod
jurisdikciju katolicke crkve, Condivi da su to personifikacije atres liberales23

, sto nije tacno.Jos je

Heraklit pisao da je razlika izmedju majmuna i coveka ista kao izmedju coveka i bogova.Majmun24

je
simbol onog najnizeg u coveku, a u neoplatonizmu simbol Amor bestiale, a robovi su simbol natura
corporale.Robova je trebalo da bude 20-tak, a njihov stil proizilazi iz Sikstine-ignudi su i stilski i
ikonografski ekvivalent robovima.
Mojsije je spona zemaljskog i translunarnog sveta.Bukhart smatra da je on upravo sisao sa Sinaja sa
tablicama i zatekao svoj narod u idolatriji i spreman je da kaznjava.Ali, to nije tako.Jasno je da ce
Mojsije zauvek tu ostati, on jeste u tenziji, ali zbog svoje misije ume da iskontrolise svoj bes i
srdzbu.Mikelandjelu nije bila namera da da istorijsku licnost u odredjenom istorijskom trenutku.On je
simbol anima intelectuale.Sposoban je da kontemplira Boga, a zahvaljujuci ravnotezi akcije i
kon.Leva strana se cini kao da ce se pomeriti, a desna kojom drzi ploce zakona je mirna, staticna.Leva
je otvorena ka zlu, besna, a u desnoj je zakon boziji, sigurno, stabilno i na njoj pociva cela
figura.Mojsije vidi Furor divinus-bozansku mrznju, gnev, isto stanje prozima Proroke u
Sikstini.Platon u Fedonu govori o Uznosenju duse.Furor divinus je manija koja obuzima retke ljude i
oni su sposobni da spoznaju boga.Iako je snazan/furor/ da unistava telo, on ushicuje dusu.Mojsije ima
rogove zbog gresaka u Vulgati, ali oni su bili pozitivan simbol.U projektu iz 1516 se gubi
monumentalnost, to je ozidana grobnica sa manjim brojem figura/treci/.
Projekat iz 1533, cetvrti -Mikelandjelo je u Firenci i stvara neke figure/naziva se najherojskijom
epizodom/.Nastaju Boboli robovi/4/.Nije stran stav da je materijalna lepota znacajna i da je izraz
bozanskog, ali je znacajna i ideja o patnji duse.Koncept non finito-otvorenog svemira, stici ce do
poricanja forme.Mladi rob-rane 1530-te,pre definitivnog odlaska u Rim 1534.Ovi robovi dati su
Medicima od strane M necaka.1564 bili su smesteni u Boboli vtrovima.Rob koji se budi-ne zan se
tacno mesto koje je bilo namenjeno ovim robovima na grobnici.najverovatnije su bili planirani za nizi
deo grobnice,sa ulogom da pridrzavaju gornje delove.Ova skulptura najjace sugerise borbu figure da
se olobodi kamena koji izgleda kao da je pritiska.Neobicna snaga muskulature torza.Rob sa bradom-je
najdovrseniji.To je stariji covek, melanholicni izgled figure cesto se poredi sa personifikacijom
Sumraka iz Kapele Medici.Rob tzv Atlas jedva da je skiciran u bloku kamena, jedino je leva starna
dobila nesto dubine.
Pobeda je trebalo da budu zene sa krilima, a sada su to mladici dati u figuri serpentinati.Taj spiralni
pokret tela nema lakocu kao u manirizmu.Mikelandjelo je imao tragicnu ljubav prema mladicu
Tomazu Kavaleriju i smatra se da je ova skulptura odraz toga.Mladic stoji na starcu »Resto prigon
d'un cavalier armato
«.
Izuzetna napetost prozima delo, gde brojni kontrasti isticu fini akt na dramatican nacin.Postoji
misljenje da je Pobeda prvobitno bila namenjena fasadi crkve San Lorenco u Firenci.Neki ovo delo
vide kao politicku alegoriju, aludira na gubitak slobode Firence ili kao predstavu platonske ljubavi.
Lea i Rahilja-izvedene 1542.Vazari eksplicitno identifikuje ove figure kao Labanove kceri.One su
Jakovljeve zene.One predstavljaju kontemplativni i aktivni zivot.Figura Rahilje radjena je po uzoru na
Bg koja pati-Pieta iz 1515 godine venecijanskog slikara Sebastijana del Pjomba.M se verovatno
posebno divio toj slici.

23

artes liberales jer je julije II bio veliki postovalac umetnosti.

24

Veovalo se da su majmuni to jer simolicno oznacavaju slikarstvo kao “imitiranje”koje je nastupilo u umetnosti

posle Julijeve smrti.

12

Kapela Medici/1519-1534/
Od 1520 pocinju projekti, radi sve do 1534 kada konacno napusta Firencu i odlazi u Rim.To je period
najvece kreativnosti.Soneti iz tog perioda posveceni su temi smrti.Poznanstvo sa Tomazom
Kavalijerijem odrazilo se i na njegove crteze.U njemu je video inkarnaciju neoplatonicarskih ideja-
svetlost sa lica bozijeg najbolje se vidi na muskom telu
Kapela se nalzi u crkvi San Lorenco, u staroj sakristiji sahranjen je Kozimo, a Lav X koji glorifikuje
vise vlastitu porodicu nego papsku drzavu, patron je ovog projekta.Concetto odrazava uticaj dvorske
atmosfere, kruga oko pape, uticaj od Kardinala Djulia Medicija, koji je papin rodjek, ali i sam
Mikelandjelo je uticao na koncepciju.
Projektovao je unutrasnju arhitekturu i skulpturalnu dekoraciju.Za razliku od Bruneleskijeve stare
sakristije, koja je jednostavna, ozbiljna, jasna, renesansna konstrukcija, i M je jasna ali je modelovana
na intenzivniji nacin.To je bela soba, ukrasena nizom korintskih pilastara od crne pietra serena, u
kontrastu sa detaljno rasclanjenom arhitekturom od belog mermera/od koga su i nadgrobni spomenici/,
sa lanternom na kupoli i sa malim prozorima gore.Svetlo je difuzno, oseca se mir, izolacija od
svakodnevnog sveta.Prvi put je zokruzena arhitektura i skulptura i ceo prostor u funerarnoj
prostoriji.Nikada pre nije data takva slika smrti.Ponovice je tek Bernini za papu Urbana VIII i
Aleksandra VII.Kod Mikelandjela je sve mnogo umnije, a kod Berninija trijumfalnije.
Lav X je zeleo da tu bude grob njegovog oca Lorenca Velicanstvenog i strica Djulijana-
Magnifici/njihovi grobovi su bili u staroj sakristiji/, ubijenog u zaveri Paci.Druga dvojica su mladji-
Lorenco II je unuk Lorenca i vojvoda od Urbina, a Djulijano je najmladji sin Lorenca Velicanstvenog i
vojvoda od Nemura.Trebalo je dodati i grobove papa Lava X i Klementa VII.
Prva zamisao bila je da grobnica bude spomenik u prostoru.Ova zamisao je redukovana i na kraju je
ostvarena polovina zamisli-projekat je ostao nedovrsen, grobnice za Magnifice/starije/ nisu uradjene,
ali je izvedena Bogorodica sa Hristom i Svet Kuzman i Damjan25

.Prekoputa je oltar, a bocno su

grobovi vojvoda/na bocnim zidovima/.
Prostorija grobnice ima puno otvora-vrata, rec je o osam slepih otvora, a samo jedna uvode-ideja ?
hoda.Mikelandjelo je promenio koncept anticke i srednjovekovne koncepcije gobnice, gde pokojnik
lezi na sarkofagu.Pokojnik ovde sedi u nisi.Ispo figura, na stranama sarkofaga su personifikacije
Cetiri dela dana /ispod Lorenca-zora i sumrak, a Djuliana-noc i dan/, koje olicavaju apstraktne
ideje.Predpostavlja se da je ispod trebalo da budu Cetiri Recna boga, koja se dovode u vezu sa Cetiri
Reke Podzemlja
.Platon ih tumaci u Fedonu-kosmoloska sema-govori o Sokratovoj poslednjoj noci,
kada se okupljaju ucenici, zatim sledi dijalog o postojanju dve supstance26

-dusa i telo.Telo je grobnica

duse, na padu dusa je presla Cetiri reke Hada:
1.Aheron /onaj koji ne moze da se raduje/-dusa gubi sposobnost radovanja
2.Stiks-tuga,dusa je obuzeta tugom
3.Flegeton-vatreni, dusa obuzeta srdzbom i besom
4.Kokit-u koju se ulivaju sve reke, jecanje ridanje, dusa biva ispunjena vecnim jadom.
To su cetiri vrste pada duse.Ovo je ocuvano u hriscanstvu i ponovljeno kod Dantea u Inferno/prolazi
ih sa Vergilijem i stize do Koknita, tu je Juda potopljen/.Dusa ne pada sa neba, nego ispasta-
hristijanizovano kod Dantea.Neoplatonizam pravi spoj ova dva tumacenja/Landino/-Cetiri reke su
cetiri vrste tuge koje prozimaju ljudsku dusu.Panofski kaze da su cetiri reke simboli Materije-najnizeg
stupnja u neoplatonicarskom univerzumu/mondo sotteraneo/.
Cetiri dela Dana oznacavaju protok vremena koje ubija, sto je u skladu sa Mikelandjelovom
preokupacijom o smrti.Sacuvan je crtez Djulijanove grobnice sa dijalogom Noci i Dana.Ta II zona je
oblast Prirode-natura, ona je sacinjena od forme i materije.Ta oblast je podlozna vremenu.Razmak
izmedju figura nad grobom-poput pukotine, kao da simbolicno pruza mogucnost za bekstvo duse.
U III zoni su Lorenco i Djuliano-oznacavaju oblast animae-dusa koja je oslobodjena materije i
prirode i sposobna da kontemplira Ideju/Boga/.
Lorenco je sa figurama Zore i Veceri nad sarkofagom, a Djulijano sa figurama Dana i Noci.Lorenco je
sa slemom,zamisljen,lice mu je u senci.
Bitan je problem numerologije i ucenje o cetiri temperamenta./Galen,vezan za dvor Marka Aurelija,
proucavao je krvotok.Jetra je po njemu centar.Njeno funkcionisanje odredjuju toplota i

25

Ove figure su trebale da upotpune spomenik Lorenca Velicanstvenog,figure Vraca su dovrsili M pomagaci.

26

Platon 428 pne-347pne,ucenik Sokratov,mnogobrojne knjige u formi dijaloga,u kojima je glavna licnost je

Sokrat

13

vlaznost.Smatra da dusa biva odredjena sokovima tj. vrstom krvi, koju prouzrokuje jetra.Cetiri vrste
krvi daju odredjeni temperament.To su sacuvali Arabljani.Od antike se to vezuje za Cetiri godisnja
doba, Cetiri strane sveta.Numerologija je bitna za umetnost XVI veka,kao i Pitagora.Svet je stvoren
na osnovu numerickih principa,u hriscanstvu se veruje da je Bog stvorio svet na osnovu numerickih
principa.To je vazno za umetnost,jer umetnost imitira kreaciju boziju.I sveto pismo je prozeto
numerologijom-4 jevanjelja,12 apostola-vezano za Pitagoru.-tetrada/.I kod Mikelandjela broj cetiri
ima veze sa ovim razmisljanjima.Znanje je univerzalno, a ne podvojeno-tako je i ova dekoracija
sveobuhvatna.
Sangvinik je najidealniji.Formiraju ga toplota i vlaznost, odgovara mu vazduh, a planeta je
Jupiter.Doba dana je zora.Njegova dusa je presla samo Aheront.
Dusa Melanholika je proizvedena u odsustvu toplog i vlaznog, dakle formira ga hladno i suvo, element
Zemlja, a planeta Saturn/crne misli i moc kontemplacije/, on prelazi Aheront i Stiks.Doba dana je
Suton.
Lorenco je simbol ova dva karaktera.U renesansi se smatralo da je melanholik genije, a Galen je
smatrao da je to najgori tip karaktera.Furor Divinus postaje Furor melancolicus.U Antici, Demokrit je
iskopao sam sebi oci da ga spoljni svet nebi ometao u kontemplaciji.Rafael je smatran genijem
melanholicarem.Engleska misao u XVI veku je obojena melanholijom.Ficino u De vita 1489 govori o
konceptu melanholije, koja je prirodjena svim karakterima, ali samo pojedincima?
Kolerik-formiraju ga toplo i suvo,element je vatra,a planeta Mars.Doba dana-podne, dan.Reka
Flegeton.
Flegmatik-hladno i vlazno, element-voda, planeta-Mesec, doba dana-Noc, reka-koknit.

Panofski kaze da je Djulijano jupiterovac, ali Jupitera ovde nema.On predstavlja vita activa, a Lorenco
vita contemplativa.Njihova dusa kontemplira Boga.Oni gledaju pravo u Bogorodicu.Bitni su zbornici
amblema.Zbornik Cesara Rippe sadrzi ilustrovan pojam Ideje-prikazan je identicno ovoj
Mikelandjelovoj Bogorodici sa detetom.To dete je priroda koja sisa mleko od majke, koja je Ideja/kod
Ripe/.kod Bogorodice, Mikelandjelo je podrazumevao i Ideju u neoplatonicarskom smislu i ideju koja
je inkarnacija Boga-Hrista.
IV zona predstavlja Um-divinus intellectus-toj zoni pripada Bogorodica.Madona nije potpuno
zavrsena, njen pogled usmeren je prema tlu, a dete se okrece prema njenim grudima.Panofski kaze da
su trebalo da stoje prazni prestoli,/ koji su u antici vezani za obred ociscenja, u hriscanstvu-hetimasija/,
kao i figure zgrcene dece, koje oznacavaju nerodjene duse, koje treba da padnu/stalno kruzenje uspon i
pad duse/.Trebalo je da tu bude i slikana dekoracija.Iznad u lunetama-freske iz knjige Mojsijeve-
Bakarna zmija.Dok je Mojsijev narod bio u pustinji 40 dana,oni hule na Boga, koji salje zmije da ih
kazne, a spasava jedino one koji veruju/Spas kroz veru/.Picco della Mirandola tumaci Stari zavet
numeroloski-Heptareus-7 dana stvaranja-bitno za Sikstinski svod.Panofski pominje Juditu.U trecoj
luneti iznad Bogorodice-Vaskrsenje hristovo, kome je kapela i posvecena.Ovde je spojeno
neoplatonicarsko verovanje uspona duse sa hriscanskim verovanjem vasrsenja u Hristu.
Pored Djulijana je trebalo da budu Nebo i Zemlja/la Terra/.U Fedonu se kaze da covek ima dusu
sacinjenu od kontrasta-kontrast budjenja i padanja u san, dusa se budi i pada.Ljudska dusa je sa jedne
strane intelektualna i poreklo joj je nebesko, a sa druge strane je culna i poreklo joj je zemaljsko/U
Siktini iza proroka nalaze se dva genija duse/.
Lorencu je posvecen Il principe Makijavelija.On je bio aktivan, militantan, a dat je
kontemplativno.Okrenut je Sutonu i Stiksu, on je predstavnik Vita contemplativa.Lorenco je nalakcen
na saku-Melanholik.Sve do rodjenja kontemplacija je u misli, tisini.Zato stoji prst na ustima.Cesto
umesto prsta moze da stoji povez preko usana/Rippa/, ali takva figura moze da znaci i alegoriju
slikarstva./tada ima i stafelaj i kicicu/
Djulijanov stav je napet, izrazava potrebu za akcijom, ali i mir.Jedna njegova noga je uvucena, a druga
je izbacena.On je capitano della chiesa-vodi racuna o crkvi, on je i darezljiv-drzi dva novcica i nudi
ih.Obojica su u odelu antickih vojnika.Oni kao da su i gole koze i odeveni/sto je odlika
manirizma/.Telo im je snazno, a glava mala i nezna, sake prefinjene-odlike manirizma.Maniristi uticu
na Mikelandjela, kao i on na njih.Kada se bude vratio u Rim, Mikelandjelo ce se vratiti zdepastim
formama.Zna se da je Djulijano bio melanholik i posvecen kontemplaciji.On je jedan od ucesnika
dijaloga u Dvorjaninu od Kastiljonea.Pjetro Bembo ga pominje u tekstu Il vulgar lingus.

14

Panofski kaze da to nisu njihovi pravi portreti vec otelotvrenje duse.Mikelandjelo nije hteo da uradi
prave portrete,interesovala ga je samo opsta ideja-zamislio ih je uopsteno u neraskidivoj vezi sa
ansamblom kapele-arhitekturom i svetloscu koja ih okruzuje.Statue nisu izrazene samo formama,vec i
cisto slikarskim elementima svetla i senke.

Brut-1542
To je njegova jedina sacuvana bista.Ideja da Brut nije krvnik, nego onaj ko je pokusao da spase
republiku.Rim nikada ne bi propao da je ostao republika.Po tome je Brut heroj,a ne krvnik.U Firenci je
ta ideja ozivela i Mikelandjelo u Rimu pati za sudbinom Firence koja je postao monarhija i za
emigrante iz Firence je napravio ovu Bistu u Rimu.Sira forma, bez maniristickih izduzenosti, ova
figura vrca od energije.Patron je bio Rudolfi, Brut ima fibulu sa njegovim portretom.Nije zavrsen-non
finito.
Poslednji deset godina M zivota nastala je za firentinsku katedralu Pieta Rondanini/ime dobila po
palati u kojo se dugo nalazila/.Sudeci po njegovim sonetima i pismima zaokupljaju ga dve misli:o
smrti i problem spasenja duse.M je pripadao krugu humanista koji su delili ideje luteranskog
protestantizma/spasenje se postize samo verom/.Tu je M usao preko Vitorie Kolone.On menja svoj
ideoloski, filozofski religiozni koncept.Uopste to je vreme krize u crkvi-reformacija se siri na severu,a
katolicanstvo je obezglavljeno.Dolazi do promene u pravcu misticnog hriscanstva.Ignacio Lojola pise
Duhovne vezbe-koje su propovedale vrstu ekstaticnog misticizma i kontemplaciju fizickih muka
Hristovih.Eksaticki misticizam nije svojstven M, ali mnogo ljudi razmislja o smrti i fizickim
mukama.On je opsednut Hristovim stradanjem i patnjom,ali bez ekstaticne Lojoline varijante, kod
njega postoji nesto spansko-kada dusa primi fizicku patnju dolazi do spoznaje patnje po sebi.M vlastiti
zivot dozivljava kao patnju,mucenje.
Dolazi je do promene prema idealu lepote, ljubavi i koncepta umetnosti.Nekada je za M, fizicka lepota
bila odsjaj bozanske lepote, koja je najefektnije izrazena u telu muskarca.Sada, on ove ideje odbacuje,
pojam svega onoga sto je smrtno, ogradjuje se od neoplatonicarskog erosa,za njega je sada ljubav
jedino ljubav prema bogu tj. Hristu.On je smatrao da je citav njegov zivot protracen, sto nije retorska
fraza kao u manirizmu, vec je iskrena/Soneti/.U sonetima kaze kako pristize na kraj zivota, dolazi u
poslednju luku na olujnom moru u krhkoj barci, da je vodjem talasima fatazije i da mu je umetnost
bila idol i vladar, da na kraju to smatra velikom greskom i ljubavne misli koje je imao cine mu se
ispraznim i dalekim.Dusa stize do bozanske ljubavi, do onog koji nas ceka sa rukama na krstu.Odrice
se i ljubavavnih misli i smatra da je jedina ljubav, ljubav prema bogu.Umetnost je vazna jedino ako
sluzi religioznosti.Jos kao mlad, bio je pod uticajem Savonarole i sada mu se, pedeset godina
kasnije,misli o korisnosti umetnickog dela kao kontemplaciji religioznoj vracaju.

Pieta za firentinsku katedralu

Mikelandjelo je zeleo da ona bude u njegovoj grobnoj kapeli.Na vrhu piramide je Josif iz
Arimateje,kao neka vrsta autoportreta.Zavrsena je oko 1555.M je ovde dao fizicki dozivljaj bola i
patnje u trenutku kada se Hristov Passio zavrsava i kad Marija Magdalena i Josif iz Aritmeje donose
Hristovo telo Bogorodici.
Vazari kaze da je m bio besan sto su ga pozurivali da zavrsi i on je bukvalno napao svoju skulpturu
cekicem i dletom, da bi pomocniku naredio da spoji fragmente, ali ne i da restaurira levu nogu Hrista-
ona nije vracena.Realiticnoscu bi ostetio njen ekspresivni naboj.Ostala je non finito.Mariju M je
zavrsio pomocnik.Svetlost klizi preko uglacanih delova, a tamo gde su brazde od dleta, efekat je
svetlo-tamno, ekspresivnost.naznaceno je odustajanje od lepote, realisticnosti, racionalnosti.

Pieta Rondanini

Ona je univerzalna i razumljiva svim epohama, ona je esencija patnje i bola.Na predhodnoj skulpturi
glave Hrista i Bogorodice su spojene/neznost/, a ovde su te dve skulpture apsolutno spojene i prozete.I
ovu je skulpturu napao, polomljena je jedna ruka i ostala je rupa-ekspresivni naboj praznine pre
Henrija Mura.U Sonetu pominje rak, koji sve izjeda i unistava ljudsko telo.Napad kao da je bio na
sopstveno telesno bice-u jednom sonetu svoje telo opisuje nesnosnim izrazima:crknuto, razjedeno,
preumorno, rastoceno.Dzon Don/melanholicni genije formiran u duhu neoplatonizma/kaze«imam
previse tela za sopstvenu dusu«.Kod Mikelandjela nema nista od renesanse/realizam,racionalizam
lepote,ni imitacija prirode,ni ideje/.Govori gotovo apstraktnim jezikom.Pravi se paralela izmedju

15

Mikelandjela i Djordana Bruna27

.Covek kada pokusava sa spozna sustinu mora da odbaci sve spoljno i
iskustveno i da se posveti unutarnjem vidu-pomak prema nevidljivom/Dj.Bruno/.Mikelandjelovo
zanemarivanje telesnosti je teznja da se prikaze to unutarnje.U ranim delima Mikelandjela imamo
ideju Hrista u utrobi,on kao da pokusava da izmakne od utrobe.To je beg koji nije ostvaren,ovde je to
apsolutno prepustanje, ove figure nemaju nikakvu snagu, tacku oslonca.Bitna je ideja o smrti,
stradanju, patnji, ali i misao o spasenju duse.Ovo se dovodi u vezu sa Jevandjeljem po Jovanu-
razgovor Hrista sa Nikodimom-hrist govori o ponovnom rodjenju, a Nikodim se cudi kako star covek
moze biti ponovo rodjen, a Hrist kaze da je to rodjenje duhom, preko svetog Duha.Ova skulptura je
lisena renesansne retoricnosti o patnji, ali je nema moliva, prihvatanje, pomirenje i iscekivanje
vaskrsenja.Ovu skulpturu je radio nekoliko dana pred smrt.

D e k o r a c i j a S v o d a S i k s t i n e/1508-1512/
F.Hart,History of Italian Renaissance Art,New York 1987

Mikelandjelo je sa I projektom grobnice Julija II/1503-1512/ posejao seme resenja svoda sikstine.
Dekorativni i istorijski program Siksta IV/strica Julija II/ zaustavljen je u nivou prozora.Spljosteni
svod bio je obojen u plavo i posut zvezdama.Papa je najpre zeleo da bude naslikano 12 apostola, po
jedan u svakom odeljku /spandrul-trouaono polje izmedju lukova/ izmedju lukova koji nose svod.U
centralnom delu nalazili bi se ornamenti.M se ovome usprotivio.Julije II je imao teoloskog savetnika u
koncipovanju programa Sikstine.Po Hartu, to je bio Marko Vigerio dela Rovere, franjevac kao i Julije
II.«Hriscanski dekakord?«/Rim 1507/-sadrzi indikacije da je dela Rovera pozvan da savetuje M u
pripremanju programa.
Umesto 12 apostola, postavljena je alternacija Starozavetnih Proroka i Antickih Sibila.Proroci preko
svoda gledaju u Sibile, a na krajevima svoda nalazi se po jedan prorok.Tronovi-deo ogromne
simulirane arhitekture citavog svoda, njihove vertikale su produzene u trake, koje se pruzaju preko
svoda i sastaju se sa tronovima na suprotnoj strani28

.Sa leve i desne strane svakog trona, osim onih na
krajevima, sede dve nage figure/ukupno 20 figura-injudi/, koje drze dve tkanine koje prolaze kroz
razreze na rubovima medaljona iznad glava proroka i sibila.Izmedju deset transferzalnih traka je devet
scena iz Geneze-pet malih i cetiri velike.Kontinuirane kornise iznad tronova oblikuju okvir oko
centralnog dela.
Na uglovima okvira oko centralnog dela i iznad svodnih odeljaka koji nadvisuju bocne prozore,
kornisu nose okviri 12 ovnovskih lobanja.24 preostala prostora izmedju svodnih odeljaka, kornisa i
tronova ispunjena su aktovima u boji bronze.U cetiri ugla spandiula nalaze se cetiri Starozavetne
scene.U 8 svodnih odeljaka i prvobitno 16 luneta iznad prozora nalaze se figure koje predstavljaju
generacije Hristovih predaka /2 lunete M je unistio zbog Strasnog suda/.
Tumacenje
Proproci i Sibile-oni u scenama Geneze vide veliko otkrovenje Novog Zaveta, dolazak Hrista.Zbog
toga su Hristovi preci prikazani u lunetama oko prozora? kao fizicki nosioci onoga sto proroci i sibile
vide.
Giralnde hrastovog lisca, koje nose nage figure oznacavaju simbol Rovena-hrast/.Sest od sedam
proroka su u vezi sa vizijom Drveta Zivota, na koje se odnose i poetski tekstovi Sibila.Sest od devet
scena Geneze ukljucuju prikaze drveca, a dve su prikrivene liscem i zirovima
Ceo rad je trajao skoro cetiri i po godine.Izgleda da je M nedostajalo znaje u tehnici intonaco koju je
primenjivao uprkos savetima prijatelja Djulija da Sangala.
Potop je prva od vecih scena.kompozicija je ponesto razbacana u poredjenju sa jedinstvom ostalih
scena.U centru je Nojeva barka-koja je prefiguracija Hrista kao instrumenta spasenja.U prednjem
planu otac nosi telo udavljenog sina.
Isaija prorok Hristovog rodjenja i njegovih muka.
Prvi deo svoda zavrsen je 1510, ali je i tu primetna promena stila.Figure postaju vece i snaznije.

27

1548-1600.bruno je autor mnogih filozofskih,teoloskih I mnemotehnickih spisa.za istoriju knjizevnosti vazan
je njegov dijalog “O herojskim zanosima”iz 1585

28

Kvadratura slikarstvo

16

Covekov pad-Iskusenje i izgon iz Raja-M ovde ujedinjuje jednim velikim drvetom/Mazaco i
Mazolino,kapela Brankaci, ove dve scene su odvojene/.Vigerio dela Rovera opisao je Iskusenje
Adama kao antitip Poslednjoj veceri, a plodove Drveta Saznanja kao suprotnost Evharistiji
Kumejska Sibila-nalazi se tacno iznad mesta gde je nekad stajala mermerna barijera koja je odvajala
deo kapele za papski dvor, ambasadora i dve visoke licnosti, od onog dela u koji su primani ostali
vernici.Ona je sibila rimskih misterija, jer se verovalo da se njena knjiga sacuvala na
Kapitolu.Simbolisala je dugovecnost i snagu Rimske crkve.Ona stoji uz Stvaranje Eve, sto dela
Rovera poredi sa stvaranjem Crkve iz Hrista.
Stvaranje Eve-Bog, po prvi put na Sikstinskom svodu stoji na zemlji u ljubicastom ogrtacu.
U posledjem delu svoda, unutar scena broj figura je smanjen, ali su njihove dimenzije postale
kolosalne/tesni okviri/.U poslednje cetiri scene Bog lebdi na nebu.
Stvaranje Adama-bog pruza ruku i kaziprst kako bi dotakao Adama/cije ime znaci
Zemlja/.Objasnjenje sadrzaja nalazi se u III i IV stavci himne Veni creator spiritus.Njen bukvalan
prevod otkriva izuzetnu povezanost teksta sa slikom.
Stvaranje sunca ,meseca, biljaka-cetiri dana stvaranja sveta.Scena je tacno iznad Boticelijevog
Mojsijevog detinjstva i papskog trona.Sunce i Mesec su potamneli kada je Hrist raspet i cesto se
prikazuju na dva kraja krsta.Bog rasirenih ruku lebdi na nebu stvarajuci Sunce i Mesec.
Odvajanje svetlosti od tame je direktno nad oltarom.Ova vizija arhetipske poruke katolickog
hriscanstva prosvetljena je u Dekakordu-dijalogom preko vekova koji vode Mojsije i Jovan
Jevandjelist.
Libijska sibila-sacuvana je studija crvenom kredom.Ova, kao i druge zenske figure na svodu, radjena
je po muskom modelu.
20 figura aktova drze medaljone sa scenama uglavnom iz knjige o Carevima, i girlande hrastovog
lisca, polozaj u alternaciji sa ovnovskim lobanjama antickih zrtava-njihovo ucesce u Zrtvenom
simbolizmu cele kompozicije.Velika je raznovrsnost tipova, poza i izraza.Za M ovi aktovi su vizija
novog, probracenog covecanstva.
Spandruli na cetiri ugla-starozavetne scene kao prefiguracije dolaska spasitelja kroz nasilje i smrt.
Zmija /valjda bronzana/ je prefiguracija raspeca/predmet studija manirista cak i Tintoreta/.
16 luneta sa 40 generacija Hristovih predaka...

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->