Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Pravni fakultet
Opšte pravo

Seminarski rad

HARTIJE OD VREDNOSTI

Mentor: Student:Štrbac Jelena

Profesor dr Srđa Božović

Novi Pazar
Januar,2010.

1
SADRŽAJ

Uvod....................................................................................................................................3
Sadržina hartija od vrednosti…………………………………………………...................4
Vrste hartija od vrednosti………………………………………………………………....5
Akcije…………………………………………………………………………………...…7
Menica……………………………………………………………………………………..8
Ček………………………………………………………………………………………...8
Obveznica ……………………………………………………………………………..….9
Skladistnica……………………………………………………………………………..10
Blagajnički zapis ……………………………………………………………………….10
Centralni registar hartija od vrednosti…………………………………………………...11
Trgovina hartijama od vrednosti………………………………………………………...12
Bibliografija…………………………………………………………………………...…13

2
 Uvod

Hartije od vrednosti* predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate,

zarade ili dividende. Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu
vrednost. Pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vršiti ni prenositi
bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Hartije od
vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod
kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi
hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati . Ove hartije su izraz ili
vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana.
One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i
predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na
finansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti
kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično. Prema
propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica,
pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.

………………………………………………..
*Član 2. Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS", br. 47/2006)
Hartijom od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatra se akcija, obveznica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, državni zapis,
certifikat o depozitu, kao i finansijski derivat kojim se trguje na berzi.

3
 Sadržina hartija od vrednosti

Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odnosno mora da ispuni
tri uslova :
-da je u pisanoj formi
-da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
-da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od
vrednosti

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave

kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka
hartija od vrednosti mora da sadrži sledece elemente:
-Oznaka vrste hartije od vrednosti
-Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
-Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti
-Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti
-Potpis izdavaoca hartije od vrednosti ili faksimil potpisa

Kod hartije od vrednosti postoje dva prava:

- pravo na hartiji
- pravo iz hartije.

Pravo na hartiji je: pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao
telesnu pokretnu stvar.
Pravo iz hartije je, po svojoj pravnoj prirodi : stvarno pravo (npr. pravo svojine na robi
predatoj brodaru na prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo (npr.
najčešće pravo na isplatu sume novca) ili neko člansko pravo (npr. pravo učešća).
Pravo na hartiji je inkorporisano (utelovnjeno) u samoj hartiji i ne može se ostvariti bez
nje.

4
 Vrste hartija od vrednosti

Svrstavanje i podelu svih hartija od vrednosti moguće je izvršiti na više načina i to

prema: vrsti inkorporiranog prava, prema funkcijama hartija od vrednosti u privredi,
prema vrsti prihoda, prema dospelosti, prema mestu plaćanja, prema valuti, prema
izdavaocu.
Od svih kriterijuma po kojima se vrši podela hartija od vrednosti najvažniji su: način
određivanja imaoca prava i prirode prava koje je sadržano (inkorporirano) u nekoj hartiji.
Prema načinu određivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti može da glasi: na ime
(retka hartija), na donosioca, po naredbi i može da bude mešovita i alternativna kada se,
pored imena naznačenog na hartiji, unosi i klauzula na donosioca.
*Hartija od vrednosti na ime predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom njenog
izdavanja, tačno naznačeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno, vlasnika. Kod
hartije od vrednosti koja se po zakonu smatra hartijom po naredbi (menica), pored imena
mora stajati klauzula "ne po naredbi".Ova hartija ima ograničenu sposobnost cirkulacije
zbog komplikovanosti prenosa prava , mogućnosti prigovora izdavaoca, potrebe
dokazaivanja osnova sticanja i slično.
*Hartija od vrednosti po naredbi je praktično novi oblik hartije od vrednosti
kojim se otklanjaju svi nedostaci izraženi kod hartije od vrednosti na ime. Hartija od
vrednosti po naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom što je kod njenog
izdavanja ugrađena dodatna klauzula "ili po naredbi". Na ovaj način izdavalac hartije se
obavezuje da će svoju obavezu plaćanja izvršiti licu na koje svoja prava iz hartije ono
prenese.
*Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored drugih
bitnih karakteristika i sastojaka, sadrži u sebi označenje da se radi o hartiji na donosioca.
Ova hartija se odlikuje velikom sposobnošću cirkulacije.

5
Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadržanog u hartiji(inkorporiranog), može biti:
*Stvarnopravana hartija od vrednosti: ona sadrži određeno stvarno pravo na
pokretnim ili nepokretnim stvarima (pravo svojine ili založno pravo, takav je na primer,
konosman, koji se izdaje kod pomorskog prevoza robe; prenosom konosmana prenosi se i
pravo svojine na robi koja je u njemu opisana i koja se nalazi na brodu, bez potrebe da se
izvrši i predaja same robe).
*Obligaciona hartija od vrednosti: ona inkorporira određenu obligaciju čiji je
sadržaj neko potraživanje, najčešće izraženo u izvesnoj svoti novca. U obligacione hartije
od vrednosti spadaju: ček, menica, obveznica, blagajnički zapis i drugo.
*Hartija sa pravom učešća: ona sadrži pravo članstva njenog vlasnika u nekom
pravnom licu. Najtipičniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcija ili deonica. Hartije
s pravom učešća (npr. akcije koje izdaju akcionarska društva) sadrže određena članska
prava imaoca (da učestvuju u radu organa društva), koja su po svom karakteru lična i
prava učešća u dobiti društva (pravo na dividendu), koje je imovinske prirode

Hartija od vrednosti prema karakteru potraživanja moze biti:

*Novčane hartija od vrednosti koja moze biti emitovana kao pojedinačna dakle
menica ili ček ili emitovana u seriji kao sto su akcije, obveznice, sertifikati o depozitu,
finansijski derivati, blagajnički+komercijalni+državni zapisi)

*Robne hartije od vrednosti u koje spadaju skladišnica, tovarni list i teretnica

odnosno konosman
 
 
 Hartija od vrednosti prema roku dospelosti moze biti:

* Kratkoročna hartija od vrednosti kod nje je rok dospelosti kraci od jedne godine.

          *Dugoročna hartija od vrednosti kod koje je rok dospelosti duzi od jedne godine
 
 
Hartije od vrednosti prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg su
izdatemogu biti:

* Kauzalne kod kojih se vidi veza sa osnovnim poslom, vidi se povodom kojeg
posla su izdate (npr. konosman, štedna knjižica, obveznice narodnih zajmova

*Apstraktne su one hartije iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su izdate (npr.
menica).

6
 Akcije

Deonice ili akcije su udeo koji svaki učesnik u akcionarskom drušvu ima u imovini
društva i podrazumeva ispravu pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodeli
dobiti akcionarskog društva, to jest ostvarivanju prava na dividendu. U zavisnosti od
veličine sopstvenog učešća ostvaruje se pravo na: dividendu, upravljanje ili likvidacioni
ostatak. Sredstva uložena u akcije nose sa sobom rizik da ne budu vraćena, ukoliko na
primer dođe do likvidacije preduzeća. Sa druge strane, akcije pružaju i veću mogućnost
ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po
osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan
finansijski rezultat. Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža
nominalna vrednost određena zakonskim propisima. Maksimalna vrednost se određuje
statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu. Pod
pojmom akcija najčešće se podrazumeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji
uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo, kako na učešće u organima upravljanja
društva, tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od
vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi.
Akcije se mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen. Prema vremenu izdavanja
dele se na privremene i stalne akcije. Privremene se izdaju prilikom osnivanja društva, i
traju dok vlasnik takve akcije ne uplati određenu svotu na ime svog udela, nakon čega se
privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim. Prema sadržini prava imaoca, akcije
mogu biti obične (statutom garantovana prava) i prioritetne (gde vlasnici imaju određene
privilegije u odnosu na ostale učesnike). Akcijama trguju brokersko-dilerska društva ili
ovlašćene banke, na organizovanom tržištu, berzi. Dividenda je deo profita koji akcionar
naplaćuje na osnovu svoje akcije, a čiju visinu određuje skupština akcionara u zavisnosti
od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva. Obično se utvrđuje u
procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog
poslovnog rezultata. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti
preduzeća. Tržišna cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost. Dnevno kretanje
cena akcija deluje nepredvidivo ali opšti indeks cena akcija (npr. Dou-Džons indeks)
pokazuje uzlazno kretanje na duži rok. Koeficijent koji meri stepen rizičnosti svake
akcije naziva se beta-koeficijent. On predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i
opšteg nivoa rizičnosti celog tržišta akcija i procenjuje se uobičajenim statističkim
metodama.
  

7
 Menica

Menica je hartija od vrednosti po naredni kojom njen izdavalac (trasant) izdaje

bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da zahteva isplatu naznačenog novčanog iznosa
od meničnog dužnika. Svaku menicu karakterišu: pismenost, formalnost, inkorporiranost,
strogost, samostalnost, solidarnost. Menica se ispisuje čitko i pismeno po predviđenom
formatu i javlja se u vidu trasirane i sopstvene menice. Kod sopstvene menice postoji
izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane menice postoji naredba o neopozivoj isplati.
Menice se javljaju u sledećim oblicima: blanko, komisiona, kreditna, operativna ,
cirkulaciona,domicilirana….Ipak razlikujemo dva osnovna tipa menica : trasirana i
sopstvena Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod
sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o
neopozivo isplati.

Ček

Pod čekom, jednom od najčešćih i najznačajnijih hartija od vrednosti u unutrašnjem i

spoljnotrgovinskom robnom prometu, podrazumeva se obligaciono-pravna hartija od
vrednosti kojom izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (najčešće banci) da korisniku čeka
(remitentu), isplati određenu sumu novca iz trasantovog pokrića, i to odmah čim mu se
isprava podnese na isplatu. U savremenom privrednom životu ček se isključivo pojavljuje
kao sredstvo plaćanja. Osnovne oblike čeka nalazimo još u antičkom zemljama, a
naročito u srednjevekovnim trgovačkim gradovima. Ipak, smatra se da se ček razvija od
tzv. blagajničkih pisama, pomoću kojih se u Holandiji i Belgiji u XVI veku obavljala
isplata i promet novca. Na početku XVIII veka u Engleskoj se pojavila isprava koju su
izdavali zlatari, a pomoću koje se imaocu te isprave isplaćivala određena količina zlata.
Ček u savremenom smislu reči definitivno se pojavio u drugoj polovini XVIII veka, kada
su engleski bankari počeli da svojim klijentima izdaju čekovne knjižice, čija je namena
bila ista kao i kod današnjeg čeka. Na brzi razvoj čeka kao sredstva plaćanja uticalo je i
to što se pomoću čeka upotreba gotovog novca svodi na najmanju meru, a podstiče
bezgotovinski platni promet. U pogledu izdavaoca i lica kojem se isplaćuje ček (trasanta i
trasata), razlikujemo bankarske i nebankarske čekove. Za razliku od menice, koja se
izdaje i kada nema novca na računu, ček se izdaje samo uz postojanje novčanog pokrića
jer se novac za isplaćivanje povlači iz deponovanih sredstava izdavaoca čeka. Ček uvek
sadrži: naznaku koja vrsta hartije od vrednosti je u pitanju, bezuslovni nalog za isplatu
naznačene svote, ime lica koje isplaćuje novčanu svotu, datum i mesto izdavanja, kao i
potpis izdavaoca čeka (trasanta). U zavisnosti od namene. Ček može biti gotovinski,
virmanski, obračunski, putnički itd. Ček se ne može izdati blanko i on može biti opoziv.

8
 Obveznica

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da će licu

koje je naznačeno na njoj ili donosiocu iste (zavisno da li se radi o obveznici na ime ili
donosioca) isplatiti iznos koji je naveden na njoj (nominalnu vrednost obveznice) i platiti
kamatu za određeni vremenski period.Vlasništvo nad njima se stiče ispunjenjem obaveza
u novcu. Svaka obveznica se sastoji iz plašta i kamatnih kupona. Prvi deo sadrži osnovne
podatke o obveznici kao što su oznaka da je ta hartija od vrednosti obveznica i koja je
vrsta obveznice, naziv i sedište emitenta, naziv i sedište kupca ili pak oznaku da glasi na
donosioca, iznos na koji glasi obveznica (nominalnu vrednost obveznice), visinu kamatne
stope, datum i mesto plaćanja kamate i glavnice (nominalne vrednosti), mesto i datum
izdavanja, ime garanta (ako je obveznica garantovana, procenat učešća u dobiti (ako je to
učešće predviđeno), oznaku serije i kontrolni broj obveznice, faksimil potpisa ovlašćenog
lica i pečat emitenta. Kamatni kuponi sadrže pak, osnovne podatke o samoj isplati
kamate: oznaku serije i broj kupona, visinu kamate, datum dospeća, mesto, datum i način
plaćanja kamata kao i potpis ovlašćenog lica i pečat emitenta. Ovaj drugi deo obeveznice
je značajan zato što vlasnik odnosno imalac obveznice isti mora pokazati emitentu,
zajedno sa plaštom, kada dođe vreme za naplatu kamate.
U skladu sa postojećom regulativom, emitent može da, umesto štampanja obveznice, izda
potvrdu koja bi sadržala iste elemente kao i plašt obveznice s tim što ona onda mora biti
overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo račun.
Podela obveznica:
Prema roku dospeća, dele se na: kratkoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je
kraći od godinu dana , dugoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je duži od
godinu dana.
Prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na: obveznice na ime – koje na
plaštu imaju navedeno ime kupca. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika
indosiranjem - pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo
lice, obveznice na donosioca – koje na plaštu imaju navedeno da glase na donosioca, one
se na neko drugo lice prenose prostom predajom.
Prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na: obveznice bez kupona –
kod kojih se kamata isplaćuje odjednom – o roku dospeća i koje kao takve nemajU
kamatne kupone, obveznice sa kuponima – kod kojih se kamata isplaćuje peridično i
koje kao takve imaju kamatne kupone koji se moraju prezentirati prilikom njene naplate.
Prema načinu obračuna kamate, dele se na: obveznice sa fiksnom kamatom – kod kojih je
kamata u momentu kupovine poznata i ona je fiksna obveznice sa
promenljivo(varijabilnom) kamatom – kod kojih je kamatna stopa obveznice promenljiva
i vezuje se za kamatnu stopu neke kratkoročne hartije od vrednosti (a to je najčešće ona
koja ima najniži kreditni rizik) , obveznice sa indeksiranom kamatom – kod kojih se
fiksna kamata, u momentu isplate koriguje indeksom rasta cena na malo ili nekim drugim
ugovorenim indeksom.
Prema vremenu u kome se isplaćuje glavnica, dele se na: jednokratne obveznice – kod
kojih se glavnica (nominalna vrednost, vrednost na koju glase) isplaćuje odjednom – o
roku dospeća , anuitetne obveznice – kod kojih se glavnica otplaćuje periodično.

9
Prema načinu obezbeđivanja otplate, dele se na: hipotekarne obveznice – kod kojih
emitent zalaže svoju imovinu kao garanciju da će obaveze po osnovu obveznica biti
isplaćene njihovim imaocima. Ukoliko emitent ne bude sposoban da iste izmiri izvršiće
se prodaja te imovine i tako omogućiti naplata potraživanja koja vlasnik ima prema
izdavaocu obveznice ,garantovane obveznice – za čiju isplatu o roku dospeća garantuje
određeno pravno lice kao što je na primer komercijalna banka, što znači da vlasnik
obveznice može svoja potraživanja iz obveznice da naplati od banke ukoliko emitent
nema sredstava za isplatu svojih obaveza po osnovu obveznica
negarantovane obveznice – kod kojih vlasnik svoja potraživanja po osnovu obveznice
koju poseduje može da naplati jedino od emitenta.
Prema mogućnosti otkupa pre roka dospeća, dele se na: opozive – koje u sebi sadrže
pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospeća, po unapred utvrđenoj ceni koja je, po
pravilu, veća od nominalne vrednosti obveznice , neopozive – koje u sebi ne sadrže pravo
emitenta da ih otkupi pre roka dospeća.
Prema tome ko se javlja kao emitent obveznica, dele se na: državne obveznice – koje
emituje država odn ovlašćeni državni organ, radi obezbeđenja sredstava iz realnih izvora
radi usklađivanja priliva i odliva bužeta odnosno za pokriće trenutnih buđžetskih deficita
kao i anticipativne buđžetske potrošnje. municipalne obveznice (obveznice lokalnih
organa vlasti) – koje emituju gradovi, regioni, škole, univerziteti i sl. radi obezbeđenja
potrebnih sredstava za finansiranje budžetskog deficita lokalnih organa vlasti, za
izgradnju škole, bolnice, uličnog osvetljenja, sportskih objekata korporativne obveznice
– koje emituju preduzaća bilo da su to javna preduzeća, transportna i industrijska
preduzeća, banke ili druge finansijske kompanije.

Skladišnica

Skladišnica je stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlašćena skladišta kao dokaz da je roba
primljena na čuvanje.

Blagajnički zapis

Blagajnički zapis je vrsta hartije od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će njenom

imaocu u roku dospeća platiti nominalnu vrednost naznačenu na hartiji. Blagajnički zapis
izdaje Narodna banka ili poslovna banka. Narodna banka izdaje zapise u cilju regulisanja
novčane mase u opticaju tzv. operacije na otvorenom tržištu. Prodajom blagajničkih
zapisa poslovnim bankama Narodna banka povlači novac sa tržišta. Rokovi dospeća ovih
zapisa su najčešće 15, 30 i 60 dana i imaju kamatnu stopu od 10 do 15 posto na
godišnjem nivou.

10
 Centralni registar hartija od vrednosti

 
 
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti jeste institucija koja vodi
jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih
hartija, kao i o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od
vrednosti obavlja i poslove kliringa i saldiranja* transakcija zaključenih sa hartijama od
vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa
plaćanjem tako da ne može da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartiju od vrednosti
i ne dobije novac. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a. d. Beograd je
institucija na finansijskom tržištu, čiji je osnovni zadatak da vodi evidenciju o vlasnicima
hartija od vrednosti, da vodi evidenciju o pravima koja proizilaze iz hartija od vrednosti
(npr. pravo glasa, pravo na isplatu dividende, pravo na isplatu kamate), kao i da vrši
prenos vlasništva sa prodavca na kupca. Pored toga, zaloga, odnosno založno pravo trećih
lica na hartijama od vrednosti se konstituiše upisom u Centralni registar hartija od
vrednosti. Ovo je veoma dobar način za otklanjanje rizika banaka u procesu kreditiranja,
naročito zbog toga što se u slučaju neblagovremenog izvršenja obaveza dužnika, založene
hartije od vrednosti mogu lako prodati (bez sudske procedure). U Centralnom registru je
napravljen indirektan holding, što znači da svi klijenti otvaraju račune preko članova
Centralnog registra. Svi korisnici prelaze u ruke korporativnih agenata – članova
Centralnog registra koji će im elektronskim putem otvarati račune.
Centralni registar hartija od vrednosti je osnovan kao institucija za potrebe razvoja
finansijskog tržišta u Srbiji. Njegovo poslovanje obuhvata registraciju različitih vrsta
hartija od vrednosti u koje spadaju: obveznice, blagajnički zapisi i akcije koje nastaju iz
procesa privatizacije koji se odvija u Srbiji.

…………………………………………………….
*Kliring i saldiranje – radnje koje se obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje, odnose se na
menusobno poravnavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti sa starog na novog
vlasnika i istovremeno prenos novca sa računa kupca na račun bivšeg vlasnika hartija od vrednosti.

11
 Trgovina hartijama od vrednosti

Trgovina hartijama od vrednosti se vrsi na berzi. Berza je fizički i poslovno organizovan

prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem
i stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi
finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala,
predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu),
članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti
same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu
intermedijarne finansijske institucije. Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i
standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i
efikasna. Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.
Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Prijem u članstvo berze
vrši se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.
Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane državne
vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze.
Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se
zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova
pravila imaju dvostruku funkciju: da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih
pravila trgovanja, i da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.
Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti
utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne
hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući
da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze
omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih
ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti
Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi: zakonito obavljanje trgovine na berzi,
zaštitu interesa učesnika na berzi, poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na
ponašanje učesnika na berzi, i informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za
rad berze.

12
Bibliografija:

Spirovic Jovanovic L.:Trgovinsko pravo:Medjunarodni naucni forum-Dunav reka

saradnje ,Beograd, 2004
Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. glasnik RS",
br. 47/2006)
Zakon o čeku ("Sl. list FNRJ" br. 105/46, "Sl. list SFRJ" br. 12/65, 50/71 i 52/73 i "Sl.
list SRJ" br. 46/96)
Zakon o menici("Sl. list FNRJ" br. 104/46, "Sl. list SFRJ" br. 16/65, 54/70 i 57/89 i "Sl.
list SRJ" br. 46/9

13