P. 1
Poslovne finansije

Poslovne finansije

|Views: 8,294|Likes:
Published by radaVuk

More info:

Published by: radaVuk on Jan 11, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/15/2013

pdf

text

original

NASTANAK I RAZVOJ NAUKE O FINANSIJAMA ≡ srednji vek – novolatinska rec „finare”, „financie” – odredjeno placanje ≡ - rec „finansije „ prihvacena

je kod vecine jezika sa istim znacenjem ≡ U pocetku finansije su oznacavale drzavne prihode i rashode, a tek kasnije su se prosirile na celokupno novcano poslovanje drzave. ≡ Pojava finansija vezana je za novac i novcana placanja za razliku od dotadasnjih naturalnih placanja. Nestankom robno – novcanih odnosa, delovanjem zakona vrednosti nestace i finansije. ≡ - XV i XVI vek – Nemacka i Francuska ≡ 1830. god. – Malkus , prvi koristi pojam nauke o finansijama i odvaja je od politicke ekonomije ≡ 1832. god. – Fon Rau , oblikuje finansije kao novu naucnu disciplinu. ≡ 1903. god. – Bastejbl , prvi koristi pojam javne finansije. Pod javnim finansijama se podrazumevala aktivnost drzave na planu prikupljanja finansijskih sredstava i njihovog trosenja za zadovoljenje javnih potreba. ≡ 1936. god. - Kejnz – fiskalna politika ≡ sredina 50- ih Hansen, Samuelson razvijaju fiskalnu politiku u smislu javnog trosenja, oporezivanja, javnog zaduzivanja i sl. ≡ 1951. god. Lernen – funkcionalne finansije, koje pored poreza, zaduzivanja, obuhvataju emisiju novca za uravnotezenje platnog bilansa zemlje, eliminisanja nezaposlenosti, eliminisanja inflacije i privredne recesije. ≡ 30 – ih u Jugoslaviji koristi se termin javne finansije, da bi se promenom drzavnog uredjenja 50-ih sve vise koristio termin drzavne finansije. ≡ pocetkom 60-ih koristi se termin drustvene finansije, da bi se 1974. ustalio termin fiskalna politika i termin sistem drustvenog finansiranja. PREDMET IZUCAVANJA NAUKE O FINANSIJAMA Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makrofinansije. Mikrofinansije se pretezno bave izucavanjem strateskih finansijskih problema jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansije bave izucavanjem problema finansiranja razvoja drzave kao celine. Savremene finansije obuhvataju ukupne novcane odnose, dakle sve poslovne aktivnosti koje se izucavaju putem novca. Finansije kao pojam znace novcanu stranu svakog privrednog posla i novcanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Predmet izucavanja nauke o finansijama odnosi se na :

1. novcana placanja 2. kreditne odnose 3. politiku prikupljanja i ulaganja novcanih sredstava 4. emisiju novca 5. monetarno-kreditnu i deviznu politiku 6. drustvene ( fiskalne ) finansije 7. finansijsku politiku i planiranje novcanih tokova 8. organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja 9. finansijsko osiguranje itd. Nauka o finansijama u svom predmetu istrazivanja posebno posvecuje paznju blagovremenom pribavljanju novcanih sredstava za zadovoljenje opstedrustvenih i zajednickih potreba u delokrugu aktivnosti drzavnih organa i drzavnih delatnosti. Za finansije je karakteristicno da se izucavaju kao integralni privrednog sistema. 1. deo jednog

PODELA FINANSIJA, FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI

Sa aspekta finansijske aktivnosti, finansije kao naucna disciplina se deli na : 1.
2.

3. 4. 5. 6.

javne ( fiskalne ) finansije monetarne finansije bankarstvo poslovne finansije medjunarodne finansije osiguranje.

Sredinom 70-ih god. Termin fiskalnih finansija, javnih finansija , drustvenih finansija, zamenjuje se terminom sistem drustvenog finansiranja. Drustveno finansiranje se posmatra sa aspekta : zajednicke potrosnje, opste potrosnje i fondovske potrosnje. Svaki od ovih oblika potrosnje finansiran je iz posebnih izvora. Npr. ≡ Zajednicka potrosnja je finansirana na principima slobodne razmene rada, ≡ opsta potrosnja je finansirana fiskalnim ( poreskim ) instrumentima , carinama i taksama, a ≡ fondovska potrosnja sa zajmovima, kreditima, udruzenim sredstvima, namenskim porezima, doprinosima i taksama. Nauka o monetarno – kreditnim finansijama izucava dve znacajne oblasti :

≡ Monetarno – kreditni sistem se odnosi na metode, nacela i instrumente putem kojih se kreira i ponistava novac. ≡ Monetarno-kreditna politika predstavlja skup mera i instrumenata za regulisanje obima, strukture i dinamike novcane mase, kreditnih plasmana i likvidnosti privrednih subjekata. Nauka o bankarstvu predstavlja deo nauke o finansijama i izucava : 1. 2. 3. 4. 5. 6. ciljeve i zadatke bankarskog sistema organizaciju bankarskog sistema i bankarskog poslovanja nacela bankarskog poslovanja snabdevenost poslovnih procesa kolicinom novca i kredita mobilicaciju i koncentraciju slobodnih kratkorocnih i dugorocnih sredstava organizaciju platnog prometa u zemlji i inostranstvu itd.

U domenu bankarskih organizacija posebno je naglasena uloga, znacaj i funkcija Centralne banke u emitovanju primarnog novca. Kreiranje primarnog novca je vezano za stvaranje monetarne baze i za kreiranje likvidnosti bankarskog sistema. Za pojam nauke o bankarstvu vezuju se poslovi : 1. 2. 3. 4. kreiranje novca prikupljanje depozita odobravanje kredita obavljanje platnog prometa.

Nauka o poslovnim finansijama izucava : 1. zadatke finansijske funkcije 2. oblike finansiranja 3. likvidnost i solventnost 4. strategiju finansiranja 5. upravljanje poslovnim finansijama 6. finansijsku ravnotezu i neravnotezu 7. planiranje novcanih tokova 8. planiranje i analizu obrtnih sredstava 9. instrumente i hov 10. bankarske finansije 11. korporativne finansije. Predmet njenog proucavanja su i finansijski odnosi izmedju privrednih subjekata u zemlji, u inostranstvu, bankarskih organizacija i drugh finansijskih institucija.

Medjunarodne finansije se bave problematikom : 1. 2. 3. 4. medjunarodnih finansijskih ugovora medjunarodnih finansijskih institucija medjunarodnih instrumenata i oblika placanja obezbedjenja medjunarodnih izvora finansiranja i sl.

Osiguranje svoja istrazivanja bazira na ulozenim sredstvima fizickih i pravnih lica u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanja od moguceg nastanka steta, osiguranja akcionarske, javne, mesovite, privatne, kooperativne, zadruzne imovine i zivota lica. Poseban segment osiguranja je finansijsko osiguranje koje se bavi problematikom osiguranja kredita i drugim oblicima finansijskih plasmana. FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI Finansijski sistem predstavlja sastavni deo privredno-ekonomskog sistema jedne zemlje. Njegov stepen razvoja je u direktnoj zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga i stanja produkcionih odnosa u odredjenom privrednom i ekonomskom uredjenju zemlje. Finansijski sistem čine : finansijske mere i finansijski instrumenti putem kojih se reguliše način ponašanja u finansijskim organima i finansijskom poslovanju. Osnovu finansijskog sistema čine propisi sa kojima se reguliše finansijski sistem. Finansijski organi i institucije nosioci su finansijske prakse. Početkom 50-ih naš finansijski sistem je imao zadatak da usmeri društvenu akumulaciju u razvojne privredne grane i delatnosti. On je to uspevao raspodelom nacionalnog dohotka i prisustvom države kao arbitra u tim odnosima. Karakteristike našeg finansijskog sistema su : obezbedjenje jedinstvenog nacionalnog trzista obezbedjenje sredstava za pokrice drzavnih i zajedničkih potreba saglasno privrednim i finansijskim mogucnostima. U savremenim uslovima privredjivanja finansijski sistem pokazuje svu svoju složenost zbog različitosti finansijkih odnosa, obima svoje delatnosti i stepena obuhvatnosti finansija. Upravo , zbog složenosti fin sistema, nauka o finansijama je decentralizovana ( razgraničena ) po oblastima od javnih preko poslovnih i monetarnih finansija do medjunarodnih finansija, bankarstva i osiguranja.
1. 2.

Finansijski odnosi su nastajali po osnovu : prometa robe i usluga, isplate zarada, izdavanja akcija i obveznica, odobravanja kredita i sl. U okviru finansijskog sistema najčesce se pojavljuju sledeci finansijski podstistemi :
1.

budžetski

2.

poreski

carinski 4. novčani 5. devizni 6. bankarski 7. kreditni 8. poslovno-finansijski 9. sistem stednje i osiguranja 10. sistem platnog prometa 11. sistem drzavnih dugova i drzavnih zajmova.

3.

Savremeni finansijski sistem nase zemlje obuhvata : 1. finansijske institucije 2. finansijske tokove 3. finansijske mehanizme 4. finansijske instrumente u finansiranju privrednih i vanprivrednih potreba procesa reprodukcije. 2. GENEZA POSLOVNIH FINANSIJA PREDUZECA,

POSLOVNE FINANSIJE I DRUGE NAUCNE DISCIPLINE Poslovne finansije predstavljaju relativno mladu naucnu disciplinu. Njihov razvoj je bio neravnomeran, sa promenljivom dinamikom. Poslovne finansije se kao naucna disciplina javljaju pocetkom XX veka. U pocetku je naglasak stavljan na pravni ( juristicki ) pristup izucavanju poslovnih finansija. Naziva se i neupravljackim pristupom. Njime su obuhvacena pitanja oko eventualnih sporova u vezi sa emisijom hov , njihovim vlasnistvom, njihovom prodajom i zamenom. Isto tako, naglasak stavlja na tumacenje ugovorenih obaveza u vezi izdatih menica, akcija, obveznica i sl. Investitorski pristup – stavlja naglasak na instrumente finansiranja ( akcije i obveznice ) sa aspekta njihove kupovine i prodaje na finansijskom trzistu. Svrha – stvoriti ekonomske uslove za profitersko upravljanje investicijama. Konacan uspeh ili neuspeh ovog pristupa merio se stepenom oplodnje kapitala na finansijkom trzistu. Javni pristup – stavlja naglasak na javnu kontrolu hov i to od momenta njihove pripreme za emisiju, preko emisije, pa sve do njihove prodaje i distribucije na finansijskom trzistu. Ukljucuje i kontrolu primene propisa o porezu na ostvarenu dobit ( fiskalne finansije ). Pocetkom 50-ih poslovne finansije su i dalje deskriptivna disciplina koja se usmerava ka analizi novcanih tokova, planiranju novcanih tokova, budzetiranju kapitala i unutrasnjoj kontroli preduzeca. Krajem 50-ih sve vise se koristi finansijski model zaliha, gotovine , potrazivanja i fiksnih ( osnovnih ) sredstava. Centralno pitanje cine odluke koje se donose unutar firme. Ovo je period upravljackog pristupa izucavanju poslovnih finansija. Ovaj pristup se naziva i internim pristupom jer posmatra sredstva sa gledista krajnjih korisnika novcanih sredstava. Karakteristika ovog pristupa je upravljanje finansijskim sredstvima u cilju sto veceg povecanja profita putem cirkulacije novcanih sredstava.

Pocetkom 60-ih u poslovne finansije se sve vise uplicu statisticki i ekonometrijski modeli. Dominira teorija portfelja i njena primena na finansijsko upravljanje. Naglasava se teorija poslovnih rizika i njihov uticaj na investitore i akcionare preduzeca. Tokom 70-ih se naglasava vrednovanje finansijskih potrazivanja uz primenu trzisnih opcija uz akcije putem kojih se eliminisao poslovni rizik. Tokom 80-ih poslovne finansije u velikoj meri primenjuju racunarsku tehnologiju pri donosenju poslovnih odluka. Buduci razvoj poslovnih finansija ce biti dinamican uz isticanje : 1. procesa donosenja finansijskih odluka 2. procesa upravljanja finansijama 3. procesa kupovine, prodaje, spajanja, razdvajanja preduzeca posredstvom berzanskih tokova 4. procesa zajednickih ulaganja sa inostranstvom 5. procesa primenljivosti poslovnih finansija na medjunarodne tokove preduzetnickog kapitala ( uz naglasavanje deviznih kurseva, rizika ulaganja i medjunarodnog bankarstva ).

Period Pre 1930. god 1930. i 1940. god 1950. god 1960. god.

Geneza poslovnih finansija Predmet izucavanja poslovnih finansija deskriptivni naglasak na finansijskim trzistima i hov. Malo je paznje posveceno upravljanju sa sredstvima. dominantan javni pristup, reorganizacija firmi, bankrotstvo firmi, investiciona ulaganja upravljanje sa sredstvima, hov, zalihama, potrazivanjima i fiskalnim finansijama Aplikacija matematickih modela u upravljanju obrtnim sredstvima. Modeli vrednovanja firmi, primena teorije portfelja, upravljanje kapitalom i politikom dividende. Teorija merenja rizika i vrednovanje finansijskih potrazivanja. Razvoj finansijskih trzista ( novcano, devizno i trziste kapitala) i zajednicka ulaganja primena racunarske tehnologije pri donosenju finansijskih odluka. Efikasno upravljanje korporacijama. Fuzija, razdvajanje, stecaj i sanacija korporacija. informaciona tehnologija u funkciji upravljanja finansijskim tokovima. Razvoj akcionarsktva, primena hov, rad na finansijskoj berzi. Upravjanje korporativnim kapitalom

1970. god.

1980. god

1990. god

4. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZECA 1. 2. 3. pribavljanje novcanih sredstava za “normalan” tok reprodukcije koriscenje novcanih sredstava

4. uskladjivanje dinamike priliva novcanih sredstava sa rokovima dospeca obaveza placanja prema njihovim izvorima. 5. 6. regulisanje novcanih tokova i pracenje finansijskih odnosa u preduzecu kontrola upotrebe novcanih sredstava u kruznom toku preduzeca.

I Pribavljanje novcanih sredstava – polazi od zahteva da se obezbede novcana sredstva iz sopstvenih sredstava ( samofinansiranjem ) a da se samo dodatna sredstva obezbede iz tudjih izvora. Pri tome treba voditi racuna o :
1. 2. 3. 4.

5. 6.

kolicini novcanih sredstava koja se pribavlja dinamici pribavljanja novcanih sredstava dinamici vracanja novcanih sredstava uslovima pribavljanja novcanih sredstava ( visina naknade ) potencijalnim izvorima vracanja novcanih sredstava izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava i sl.

II Koriscenje novcanih sredstava – isplata se vrsi po osnovu : 1. 2. 3. 4. 5. 6. nabavke sredstava za proizvodnju isplata akontacije zarada isplate anuiteta na kredite za trajne potrebe devizna placanja kreditiranje kupaca orocavanje sredstava kod poslovnih banaka itd.

U preduzecu jedan deo sredstava moze ostati neiskoriscen ( preterana likvidnost, neutrosena sredstva izdvojena za investicije i sl. ) zadatak finansijske funkcije je da utvrdi : 1. 2. 3. 4. 5. obim raspolozivih viskova novcanih sredstava alternativne mogucnosti ulaganja tih novcanih sredstava stepen rizika ulaganja novcanih sredstava uslove ulaganja novcanih sredstava najpovoljniju kombinaciju ulaganja novcanih sredstava.

III Likvidnost prduzeca – uspesnost rada finansijske funkcije meri se stepenom likvidnosti / nelikvidnosti preduzeca. Nelikvidnost se moze otkloniti sledecim merama : 1. ubrzanom cirkulacijom sredstava ( vecim koeficijentom obrta ) 2. prestruktuiranjem sredstava 3. kompenzacijom delova sredstava i obaveza prema izvorima ( kompenzacija potrazivanja od kupaca sa obavezama prema dobavljacima ) 4. promenom rokova dospeca placanja obaveza prema izvorima 5. ukljucivanje dodatnih novcanih sredstava u tokove reprodukcije. IV Regulisanje ( uspostavljanje ) finansijskih tokova i pracenje izvrsenja finansijskih odnosa u preduzecu - Finansijski odnosi su posledica kretanja robnih ili novcanih sredstaa. Ovaj zadatak se odnosi na : 1. 2. 3. ulaganje viska kratkorocnih i dugorocnih slobodnih novcanih sredstava podmirivanje kratkorocnih i dugorocnih potreba za novcanim sredstvima koriscenje sredstava iz zajednickih fondova formiranih na nivou preduzeca.

V Kontrola racionalne upotrebe novcanih sredstava – naglasak treba staviti na sledece cinjenice : 1. da li se koriste novcana sredstva u poslovanju preduzeca u smislu zakonskih propisa i akata poslovne politike preduzeca 2. da li se koriste novcana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije. Jovan Rodic, zadatke finansijske funkcije deli u dve osnovne grupe: 1. primarni zadaci • Pribavljanje novcanih sredstava • Upotreba ( ulaganje ) novcanih sredstava • Uskladjivanje rokova imobilizacije sredstava i rokova raspolozivosti izvora 2. sekundarni zadaci • Disponiranje novca • Kontrola novcanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe novcanih sredstava • Uvodjenje operatiivne evidencije • Finansijsko planiranje • Finansijska analiza • Finansijsko informisanje. 5. i 6. FINANSIJSKI MENADZMENT PREDUZECA

Upravljanje finansijama preduzeca se odnosi na upravljanje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. finansijskom politikom preduzeca finansijskim planiranjem preduzeca finansijskom organizacijom preduzeca finansijskom analizom preduzeca finansijskom politikom preduzeca finansijskom kontrolom preduzeca finansijskim informacijama preduzeca.

1. Finansijska politika – svesno i stvaralacko odlucivanje o finansijskim ciljevima preduzeca. Nezamisliva je bez : • finansijske strategije – odnosi se na : dugorocne plasmane, dugorocne izvore sredstava, kratkorocna potrazivanja, kratkorocne izvore sredstava, zalihe, novcana sredstva i sl. • finansijske strukture – obuhvata kombinaciju sredstava iz sopstvenih izvora, udruzenih, tudjih sredstava i bespovratnih izvora finansiranja. Cilj finansijske politike preduzeca je jacanje njegove finansijske snage. Pod finansijskom snagom podrazumeva se :
1. Trajna sposobnost placanja obaveza preduzeca - izmirenje obaveza u momentu

njihovog dospeca. 2. Trajna sposobnost finansiranja preduzeca – sposobnost prikupljanja i ulaganja sopstvenog ulaganja. Prikupljanje sopstvenog kapitala vrsi se putem : akumuliranja netodobitka, emisijom akcija, pribavljanjem sredstava iz tudjih izvora. 3. Trajna sposobnost investiranja preduzeca – efikasno i rentabilno ulaganje sredstava u reprodukcioni tok i razvoj ( rast ) preduzeca. 4. Trajna sposobnost povecanja imovine akcionara preduzeca – prirast ( uvecanje ) kako vlasnika, tako i suvlasnika preduzeca. 5. Trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa ucesnika doticnog preduzeca – odnosi se na zadovoljavanje finansijskih interesa vlasnika preduzeca, menadzmenta preduzeca, radnika i poverilaca preduzeca. 2. Finansijsko planiranje preduzeca – oblik iskazivanja raznih vrsta planova u vrednosnim pokazateljima. U okviru upravljanja finansijama preduzeca javljaju se kratkorocni finansijski planovi ( planovi likvidnosti ), srednjorocni finansijski planovi, dugorocni finansijski planovi ( planovi investiranja ). Putem finansijskog plana predvidja se uskladjivanje: • priliva i odliva novcanih sredstava,

• • •

neto tokova novca, neto tokova obrtnog fonda i neto tokova ukupnih obrtnih sredstava.

3. Organizacija finansijske funkcije – organizacioni oblik u kojem egzistira finansijska funkcija. Oblik organizacije finansijske funkcije zavisi od institucionalnog oblika privrednog subjekta, kao i njegove dalje organizacione povezanosti ( spojeno vise preduzeca u kompaniju ). Na organizovanje fin. funkcije uticu : • vrsta delatnosti, • struktura poslovnih programa preduzeca, • raspolozivi izvori finansiranja, • troskovi organizacije i rada finansijske funkcije, • raspolozivi kadrovski i tehnicki potencijal preduzeca za obavljanje finansijskih poslova. 4. Finansijska evidencija – odnosi se na novcano iskazivanje privrednih aktivnosti. Finansijski menadzment ima obavezu da brine o tacnosti i azurnosti fin. evidencije unutar preduzeca i o fin. odnosima sa drugim preduzecima. Evidencija se vodi preko : 1. tekucih racuna kod banaka – privredni subjekt moze da ima vise tekucih racuna 2. internih racuna – za rasclanjavanje platnog prometa ( uplate i isplate ), za interno kreditiranje izmedju preduzeca. 3. deviznog racuna – je u f-ji platnog prometa sa inostranstvom i vodi se kod ovlascenih banaka. Na njemu se evidentiraju samo devizna sredstva ostvarena u inostranstvu. 4. racuna izdvojenih novcanih sredstava – za evidentiranje sredstava sa posebnom namenom. 5. Finansijska analiza – odnosi se na ispitivanje fin. rezultata i unutrasnjih rezervi u oblasti finansiranja preduzeca. Posebno je znacajna fin. analiza : strukture i rasporeda ukupnog prihoda rizika ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata 3. dugorocne i kratkorocne fin. ravnoteze 4. realnosti bilansa 5. reproduktivne sposobnosti 6. zaduzenosti preduzeca 7. sposobnosti odrzavanja realne vrednsoti vlastitih izvora sredstava ( vrednost neto aktive ). 1. 2.

Finansijska analiza predstavlja tzv. Racio analizu, putem koje se u obliku kvantitativne jednacine uspostavlja odnos izmedju jedne bilansne pozicije i neke druge bilansne pozicije. Znaci, racio brojevi predstavljaju fin. pokazatelje ( likvidnosti, rentabilnosti i sl. ) u vezi izmirenja dospelih novcanih obaveza i ocuvanja obima i strukture obrtnog kapitala. Najvazniji racio brojevi likvidnosti su :
1.

opsta racio likvidnost ( odnos ukupnih obrtnih sredstava i ukupnih krat.

obaveza ) posebna racio likvidnost (gotovina + relativno likvidna sr. + potr. od kupaca + kratkorocni plasmani u hov / kratkorocne obaveze ) 3. neto obrtni fond (obrtna sredstva - kratkorocne obaveze ).
2.

Pored pokazatelja likvidnosti znacajni su pokazatelji aktivnosti koji se odnose na :
1. 2. 3. 4.

koeficijent obrta kupaca koeficijent obrta dobavljaca koeficijent obrta zaliha koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.

Pokazatelji finansijske strukture sredstava obuhvataju : 1. 2. 3. odnos pozajmljenih sredstava prema ukupnim i sopstvenim izvorima koeficijent pokrica fiksnih rashoda po osnovu kamata koeficijent pokrica ukupnog duga.

Od pokazatelja rentabilnosti vazno je pomenuti :
1. 2.

stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Sa aspekta finansijskog menadzmeta vazno je pomenuti i finansijski leveridz, putem koga se procenjuju efekti poslovanja i kvantificiraju rizici u poslovanju preduzeca.  Finansijski leveridz = poslovni dobitak / dobitak pre oporezivanja.  Poslovni leveridz = % promena poslovnog dobitka / % promena obima prodaje. 6. Finansijska kontrola – predstavlja planski i strucni pregled finansijskog poslovanja. Zadaci fin. Kontrole su :
1.

2.

kontrola fin. poslovanja kontrola materijalnog poslovanja

3. 4. 5. 6.

kontrola nabavke kontrola prodaje kontrola osnovnih sredstava kontrola sredstava zajednicke potrosnje.

Da bi se ostvarili ovi zadaci, neophodno je izvrsiti i kontrolu : ≡ zavrsnog racuna i periodicnog racuna ≡ kontrolu sredstava i izvora sredstava ≡ kontrolu blagajnickog poslovanja ≡ kontrolu placanja ( zakonskih i ugovornih obaveza, zarada, obaveza prema dobavljacima i sl. ) Fin. Kontrola moze biti : 1. 2. 3. 4. 5. unutrasnja i spoljasnja kontrola po ucestalosti i intenzitetu ( stalna i permanentna ) kontrola zakonitosti poslovanja kontrola zavrsnog racuna prethodna i naknadna.

7. Finansijske informacije – mogu se selektirati : ≡ prema poreklu ( od koga poticu u preduzecu , od koga poticu izvan preduzeca ) ≡ prema funkciji ( koji je rang dostavljaca, koji je rang primaoca informacije ) ≡ prema sadrzini (sta je njena sadrzina, kada je poslata, iz kog podrucja potice informacija ) Sa aspekta finansijskog menadzmenta govori se o informacijama koje su u funkciji : ≡ ≡ o: 1. privrednoj sposobnosti preduzeca koje zeli zameniti ili prosiriti kapacitet ( udeo sopstvenih i tudjih izvora sredstava ) 2. apsorbcionoj moci trzista ( mogucnosti plasmana povecanog obima proizvodnje ) finansiranja poslovnog procesa – reprodukcije finansiranja razvoja preduzeca

Finansijske informacije koje se odnose na razvoj preduzeca treba da daju odgovor

3. 4. 5.

finansijskim efektima koji se ocekuju od nove investicije ( stopa dobiti ) koeficijentu obrta koji se ocekuje od nove investicije vremenu dospeca i velicini anuiteta i sl.

Sadrzina finansijskog menadzmenta je nedeljiva sa oblicima finansiranja pocev od samofinansiranja ( dobiti i akumulacije ) pa preko kreditiranja ( razlicitih vrsta kredita i kamata ), bespovratnog i medjusobnog finansiranja ( regresa, premija, dotacija, orocavanja sredstava ), zajednickih ulaganja sa stranim licima, pa sve do specificnih oblika finansiranja ( autonomnih izvora, lizinga i faktoringa kao oblika finansiranja ). 7. FINANSIJSKI MARKETING PREDUZECA Preko fin. marketinga vrsi se prikupljanje ( mobilizacija ), koncentracija i distribucija novcanih sredstava. Treba ga shvatiti kao integralni deo fin. funkcije preduzeca. Dobro organizovan finansijski marketing pored iznalazenja jeftinijih izvora sredstava iz okruzenja usredsredjen je na iznalazenje sopstvenih izvora sredstava vecom realizacijom zaliha gotovih proizvoda, smanjenjem ulaganja putem smanjenja nedovrsene proizvodnje i poluproizvodnje. Od uspostavljenog odnosa izmedju sopstvenih i tudjih izvora finansiranja u velikoj meri zavisi i realizacija ciljeva fin. Politike preduzeca, politika likvidnosti i strategija dugorocnog razvoja preduzeca. U nestabilnim uslovima privredjivanja fin. marketing treba da ima respekta ka tudjim izvorima sredstava, iz razloga sto se ista tesko pribavljaju, sto je doticni sa vremenskim rokom raspolaganja limitiran i sto se izdaju pod visokim kamatama. U cilju eliminisanja preduzetnickog rizika, fin. marketing ima zadatak : ≡ ≡ ≡ institucije. stvaranja rezervnog fonda za pokrice rizika, pretvaranje rizika u troskove poslovanja i prevodjenje rizika ( placanjem premije osiguranja ) na osiguravajuce

U uslovima restriktivne monetarno-kreditne politike ( smanjene ponude novca na trzistu ), finansijski marketing ima zadatak : 1. 2. 3. uskladjivanja tokova nabavke i prodaje uskladjivanja priliva i odliva novcanih sredstava uskladjivanja robnih i finansijskih tokova preduzeca.

Fin. marketing treba da stavi naglasak na kontrolu upravljanja zalihama, racionalno vodjenje politike nabavke u cilju obezbedjenja ekonomije sredstava i

kontinuiteta procesa proizvodnje. U tom smislu, fin. marketing treba da se bavi analizom : ≡ izvora sredstava ( trajni kapital, krediti za obrtna sredstva, devizni krediti ) ≡ postojecih obaveza ( obaveze po izdatim menicama, obaveze prema inostranim partnerima ) ≡ postojecih potrazivanja (ziro-racun, cekovi, menice, kupci, ostala potrazivanja ) ≡ zalihama ( materijal, sirovine, poluproizvodnja, gotovi proizvodi i sl. ). Na osnovu ovih analiza fin. marketing se suprotstavlja pojavama : • da raspoloziva i koriscena obrtna sredstva ne dostignu nivo ukupnog prihoda • da kratkorocni krediti ne budu dominantan oblik angazovanja sredstava • da se izlaz iz nelikvidnosti ostvaruje permanentnim nekontrolisanim zaduzivanjem. Za fin. marketing je karakteristicno da prati nove metode kupovine, prodaje i finansiranja. Finanskijskom marketingu ne odgovara decentralizovani model fin. menadzmenta, vec centralizovani model sa: • • •

izrazajnom koncentracijom fin. sredstava, visokim koeficijentom obrta novcanih sredstava, niskim troskovima finansiranja i smanjenim finansijskim rizikom.

Ovakvom pristupu fin. marketingu potrebni su savremeni finansijski kadrovi u vidu tzv. fin. menadzera. 8. POJAM I KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE Fin. politka predstavlja... koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike upravljanja finansijama u preduzecu.1 Pod fin. politikom se podrazumeva finansijska aktivnost preduzeca ... na iznalazenju najpovoljnijih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzeca. 2 Pod fin. politikom se podrazumeva .. odlucivanje o osnovnim fin. ciljevima; izboru strategije i taktike i pravaca akcije s namerom da se ostvare osnovni fin. ciljevi;
1 2

Dr Vojislav Zeremski Mr Milos Simovic

uspostave i odrzavaju optimalni fin. odnosi u strukturi sredstava ( aktiva ) i izvora sredstava ( pasiva ) kao i optimalni odnosi medju delovima sredstava i delovima obaveza, kao i nacela finansijskog odlucivanja pri ostvarivanju osnovnih fin. ciljeva.3 Neki autori finansijske politike polaze od njene decentralizacije na uze parcijalne segmenta ( parcijalne politike ). Pod parcijalnim finansijskim politikama se podrazumeva : 1. 2. 3. 4. 5. politika pribavljanja finansijskih sredstava politika finansiranja ( ulaganja ) tokova reprodukcije politika plasmana viska finansijskih sredstava politika finansiranja investicija politika zajednickih ulaganja i sl.

Ciljevi finansijske politike preduzeca proizilaze iz ciljeva poslovne politike preduzeca. Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na : 1. 2. 3. 4. pribavljanje i koriscenje finansijskih sredstava finansijsku stabilnost likvidnost preduzeca ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzecu.

Finansijska politika predstavlja sastavni deo poslovne politike preduzeca te je bez segmenta finansijske politike nezamislivo realizovati poslovnu politiku preduzeca. Prema tome, finansijska politika predstavlja samo novcani izraz poslovne politike preduzeca. U odredjenim slucajevima finansijska situacija odstupa od poslovne situacije sto ima direktan uticaj na fin. pogorsanje ili poboljsanje procesa poslovanja. Klasifikacija – sa dinamickog aspekta, segmenti finansijske politike su : 1. osnovna finansijska politika 1.1. politika osnovnih nacela finansijskog poslovanja ( likvidnost, rentabilnost, racionalnost, sigurnost finansiranja ) 1.2. politika finansijske snage ( strukture finansijskih sredstava i izvora i njihove efikasnosti ) 1.3. Politika upravljanja finansijskim sredstvima ( struktura finansijskog odlucivanja ) 2. poslovna ( tekuca ) finansijska politika 2.1. politika tekuceg finansiranja ( likvidnost ) 2.2. politika raspolaganja sredstvima i izvorima sredstava
3

Dr Janko Kralj

2.3. aspekta

politika sticanja prihoda , dobiti i njihove raspodele s finansijskog

3. razvojna finansijska politika 3.1. politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava 3.2. politika finansiranja trzisnog razvoja 3.3. politika finansiranja tehnickog razvoja 3.4. politika finansiranja kadrovskog razvoja 3.5. politika investicionog ulaganja. Zajednicka karakteristika vecine modela klasifikacije finansijske politike odnosi se na nacela finansiranja. 9. i 10. NACELA FINANSIJSKE POLITIKE - Usmerena su ka ostvarivanju ciljeva finansijske snage preduzeca. - Nacela se mogu klasifikovati kao : nacelo finansijske stabilnosti 2. nacelo rentabilnosti 3. nacelo likvidnosti 4. nacelo finansijske elasticnosti 5. nacelo nezavisnosti 6. nacelo finansijske snage ( racionalnog-ekonomicnog finansiranja, finansijalnosti, akumulacije i mobilizacije sredstava ). Zajednicka karakteristika svih nacela je da su medjusobno povezana, uz cinjenicu da ona medjusobno konkurisu, te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno usaglasavanje. 9. NACELO FINANSIJSKE STABILNOSTI polazi od odnosa izmedju dugorocno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvecanog za tudji ( dugorocno pozajmljen kapital ). Taj odnos treba da je najvise 1 ili manje od 1. • Ako se ovaj odnos krece na relaciji 1 to znaci da su dugornocno vezana sredstva pokrivena sopstvenim i tudjim kapitalom ( egzistira dugorocna fin. ) • Ako je odnos manji od 1 to znaci da su dugorocno vezana sredstva manja od sopstvenog i tudjeg kapitala, te da je dugorocna fin. Ravnoteza pomerena ka izvorima sredstava sa cim je stvorena i sigurnost za odrzavanje likvidnosti preduzeca u oblasti finansiranja i obrnuto.

1.

Sigurnost za odrzavanje likvidnosti je prisutna iz razloga sto se visak dugorocnih izvora ( sopstvenih i tudjih ) nad dugorocnim sredstvima upotrebljava za finansiranje kratkorocno vezanih sredstava. Taj dugorocni izvor ce vremenski biti duze raspoloziv nego sto je duzina vremena mobilizacije kratkorocno vezanih sredstava u gotovini. Npr. ako bi mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava bila jednaka dospelim kratkorocnim obavezama i po roku i po obimu, tada bi visak dugornocnih izvora nad dugorocno vezanim sredstvima predstavljao likvidnu rezervu. Likvidna rezerva se moze upotrebiti za placanje obaveza preduzeca, u slucaju kada mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava ne bi odgovarala dospelim kratkorocnim obavezama po roku i po obimu. Da bi se uspostavila fin. ravnoteza u preduzecu neophodno je : 1. definisati dugorocno vezana sredstva 2. definisati odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. Dugorocno vezana sredstva obuhvataju : 1. osnovna sredstva ( materijalna ulaganja ) 2. dugorocne plasmane ( finansijska ulaganja ) 3. trajno vezana sredstva : • trajna obrtna sredstva, • zemljiste jer se ne amortizuje, • trajne uloge trecih lica, • kupljene akcije drugih preduzeca . Finansijsku stabilnost je lakse odrzati ako su trajno vezana sredstva pokrivena trajnim ( sopstvenim ) kapitalom. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tudjim ( dugorocno pozajmljenim ) kapitalom , odrzavanje fin. Stabilnosti je jedino moguce pod uslovom da se dospela glavnica dugorocno pozajmljenog kapitala u potpunosti pokrije ( supstituise ) prirastom sopstvenog kapitala iz fin. rezultata preduzeca. Kada su u pitanju osnovna sredstva i dugorocni plasmani ( ulaganja ) treba istaci da se isti obnavljaju ili istekom njihovog veka trajanja ili ako su nastali po osnovu prodaja robe na kredit ( brodogradnja, masinogradnja i sl. ). Rokovi mobilizacije osnovnih sredstava i dugorocnih plasmana = rokovi raspolozivosti dugorocnog pozajmljenog kapitala ⇒ finansijska stabilnost u preduzecu je odrziva. Medjutim, veoma cesto su rokovi dugorocno pozajmljenog kapitala kraci od rokova dugorocno vezanih sredstava, sto izaziva finansijsku nestabilnost preduzeca ili pak stabilnost uz supstituciju pozajmljenog kapitala sa prirastom sopstvenog kapitala.

Odnos izmedju sopstvenog i dugorocno pozajmljenog kapitala treba definisati u pravcu dominacije sopstvenog kapitala u izvorima preduzeca. Za sopstveni kapital je karakteristicno da je trajno raspoloziv, sem u slucajevima kada preduzece iskazuje gubitak. 9. NACELO LIKVIDNOSTI - sposobnost preduzeca da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. Izmedju nacela likvidnosti i nacela fin. stabilnosti postoji medjusobna uslovljenost. Ako je koef. fin. stabilnosti preduzeca jednak 1, likvidnost preduzeca ( uvecana za KVS i kratkorocne obaveze ) jednaka je 1 ( 1 : 1 ). U takvim okolnostima odrzavanje likvidnosti ne zavisi samo od fin. Stabilnosti preduzeca, vec od uskladjenosti rokova vezivanja kratkorocno vezanih sredstava i rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza. Kada je koef. finansijske stabilnosti jednak 1, a preduzece se nalazi u nelikvidnosti ( nema likvidne rezerve ), preduzece moze da stvori likvidnu rezervu u sferi kratk. finansiranja, ako postigne da rokovi KVS budu kraci od rokova raspolozivosti kratk. obaveza. Kada je koef. finansijske stabilnosti manji od 1, proporcija izmedju likvidnih , KVS ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) bice pomerena u korist prve strane. ( KVS > K.O. ) Ako su rokovi vezivanja KVS jednaki rokovima raspolozivosti krat. Obaveza, tada ce se pojaviti i likvidna rezerva koja potice iz sopstvenog i tudjeg kapitala. Likvidna rezerva predstavlja razliku izmedju sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozajmljeni kapital i dugorocno vezana sredstva ( razlika izmedju priliva i odliva na kraju radnog dana doticnog preduzeca ). Kada je koef. finansijske stabilnosti veci od 1, DVS > sopstvenog kapitala + dugorocno pozajmljeni kapital. Proporcija izmedju likvidnosti i kratkorocno vezanih sredstava ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) pomerena je u korist kraktorocnih obaveza, cime je direktno ugrozena likvidnost preduzeca ( osim ako su rokovi vezivanja kratkorocno vezanih sredstava manji od rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza ). Iako se likvidnom rezervom ( s jedne strane ) stvara uslov za sigurnost u odrzavanju likvidnosti preduzeca, ona ( s druge strane ) umanjuje rentabilnost preduzeca jer ne donosi kamatu po osnovu sredstava po vidjenju. 9. NACELO RENTABILNOSTI

- polazi od maksimiranja dobitka u kracem i duzem roku poslovanja preduzeca. Maksimiranje dobitka u duzem roku, nije moguce ostvariti ako se ne maksimizira dobitak u kracem vremenskom roku. - pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital, zahteva i jacanje dugorocno pozajmljenog kapitala. Ovi zahtevi se posebno favorizuju kada je prosecna kamatna stopa niza od prinosa na ukupni kapital. Opasnost u prenaglasavanju znacaja ovog nacela jeste u cinjenici, da stopa prinosa na ukupni kapital bude niza od kamatne stope, pri cemu ce i stopa prinosa na sopstveni kapital i neto dobitak preduzeca biti manji uz prisustvo u znacajnom obimu pozajmljenog dugorocnog kapitala ( tudjih izvora ). U ovakvoj situaciji preduzece tezi prevremenoj otplati pozajmljenog kapitala. 10 NACELO FINANSIJSKE ELASTICNOSTI - Polazi od pretpostavke da preduzece u fin. poslovanju treba da pribavlja dopunske izvore finansiranja ( tudji kapital ) i treba da prevremeno otplacuje pozajmljeni kapital, u uslovima kada nije vise potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje isuvise skup za doticno preduzece. Elasticnost menadzmenta preduzeca upravo je na ralaciji sposobnosti iznalazenja jeftinih izvora u pravo vreme, u potrebnom obimu i njihovom povratu kreditorima, bez kratkorocnih ili dugorocnih posledica na likvidnost i kontinuirano poslovanje preduzeca. Mogucnost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od: 1. stanja ponude i traznje kapitala na finansijskom trzistu 2. kreditne sposobnosti preduzeca. U uslovima dominantne ponude nad traznjom, cena ( kamata ) dopunskim izvorima pada . Ocena kreditne sposobnosti zavisi od finansijskog polozaja, rentabilnosti, buduce likvidnosti preduzeca, njegove konkurentnosti sa preduzecima u istoj delatnosti i sl. Ocenom kreditne sposobnosti treba utvrditi : da svako dodatno zaduzenje treba da odbacuje povecani neto dobitak jer u protivnom nema nikakvog ekonomskog osnova da se odbobri dodatno ulaganje ( kredit ) i preduzece proglasi kreditno sposobnim. S obzirom da kreditori obezbedjuju svoje potrazivanje putem upisa hipoteke na nekretnine, putem lombarda na pokretne stvari, to u velikoj meri umanjuje elasticnost menadzmenta preduzeca jer taj deo imovine ne moze da se otudji dok se dodatno ulaganje ( kredit ) ne otplati.

10. NACELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI Nacelo polazi od zahteva da menadzment preduzeca bude ( sto je moguce u vecoj meri ) nezavisan od svojih poverilaca. Nacelo nezavisnosti je u direktnoj sprezi sa nacelom fin. Stabilnosti, rentabilnosti, likvidnosti, strukture kapitala i elasticnosti vodjenja finansijske politike. Njihova veca medjuzavisnost ima kao rezultat vecu nezavisnost menadzmenta preduzeca i obrnuto. U takvim uslovima se i poverioci preduzeca opredeljuju da se ne „uplicu” u poslovnu i finansijsku politiku duznika. Razlog ovakvog ponasanja poverilaca ( banke ) je u tome da je rizik naplate potrazivanja sveden na minimum. Situacija je drugacija kod preduzeca koje se finansira na osnovu ucesca u raspodeli neto dobitka: 1. na temelju akcionarskog kapitala i 2. na temelju uloga trecih lica. U ovim slucajevima nezavisnost menadzmenta zavisi od velicine otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu. Sto je velicina otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu veca, to je i nezavisnost odlucivanja menadzmenta preduzeca veca. Pri proceni skrivenih rezervi preduzece polazi od : 1. rezervnog kapitala preduzeca 2. dugorocnog rezervisanja u preduzecu 3. stepena potcenjenosti aktive ( veci otpis zaliha, procena zaliha po nizim cenama i sl. ) Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od: • • nacina dobijanja kredita i instrumenata obezbedjenja istog obaveza preduzeca prema dobavljacima. 10. NACELO FINANSIJSKE SNAGE - predstavlja skup nacela :
1. racionalnog ( ekonomicnog ) finansiranja – polazi od najpovoljnije kombinacije

izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije ( koef. Obrta ) finansijskih sredstava.
2. rentabilnosti – predstavlja znak uspesnog poslovnog preduzeca i optimalne

kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izrazajnom sigurnoscu povrata ulozenih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima.

3. finansijalnosti – polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na

smanjenim finansijskim troskovima i koriscenju najpovoljnije kombinacije fin. Izvora.
4. akumulacije i mobilizacije sredstava – izvodi se iz nacela racionalnog

finansiranja, rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja teznju povecanja sopstvenih nad tudjim izvorima sredstava putem : povecane stope akumulacije, veceg koef. Obrta sredstava, veceg udruzivanja sredsava i veceg obima zajednickih domacih i inostranih ulaganja. - nastoji da se unutar preduzeca obezbede optimalna potrebna novcana sredstva za izmirenje dospelih obaveza.
6. sigurnosti poslovanja – obezbedjuje u odredjenom vremenskom periodu 5. likvidnosti

nesmetano finansijsko poslovanje preduzeca. Pociva na izdvojenim finansijskim sredstvima u obliku finansijskih rezervi i smanjenom riziku finansijskih ulaganja. 11. FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE PREDUZECA 1. spoljni - faktori na koje preuzece ne moze direktno uticati 2. unutrasnji – ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzeca. Spoljni faktori :
1. 2.

Trzisni uslovi privredjivanja privredno – finansijski sistem ( monetarni, kreditni i fiskalni )

Stabilnost fin. Politike preduzeca je u direktnoj zavisnosti od od postojanosti i stabilnosti mera privredno-finansijskog sistema. Njihove ceste i znacajne promene negativno uticu na odrzavanje trajnije i stabilnije finansijske politike preduzeca. Npr. Restriktivna politika kreditiranja ima za posledicu sasvim drugacije finansiranje nego sto je to slucaj u uslovima ofanzivne politike kreditiranja. Unutrasnji faktori se grupisu kao : 1. 2. faktori izazvani poslovnom politikom faktori izazvani organizacionom strukturom

12. POJAM, PREDMET I METODE FINANSIJSKOG PLANIRANJA Finansijsko planiranje jeste oblik iskazivanja raznih vrsta planova putem finansijskih pokazatelja. Ti planovi se odnose na : funkciju nabavke, funkciju

proizvodnje, funkciju prodaje i razvojnu funkciju. Ove funkcije treba da su medjusobno povezane uz vrednosno iskazivanje njihove povezanosti. Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike preduzeca neophodno je pored planiranja finansijskih tokova i strukture sredstava i izvora sredstava , predvideti i dinamiku nabavke finansijskih sredstava, dinamiku usmeravanja i rasporedjivanja raspolozivih novcanih sredstava kao i dinamiku vracanja tih sredstava njihovim izvorima. Finansijsko planiranje poslovnog procesa u preduzecu nezamislivo je bez sagledavanja sledecih elemenata : 1. 2. 3. 4. plana bilansa uspeha plana bilansa stanja plana novcanih tokova plana dugorocnih ulaganja.

Planom bilansa uspeha treba definisati ocekivani rentabilitet u poslovanju preduzeca, kao i cinioce ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca, odrzavanja njegove tekuce i perspektivne likvidnosti. Planom bilansa stanja neophodno je obuhvatiti obim i strukturu sredstava kao i njihove izvore. Planom novcanih tokova definisu se investiciona ulaganja, izvori i uslovi finansiranja kao i rentabiliteta procesa ulaganja. Finansijskim planom se : ≡ Programiraju i kvantificiraju potrebna fin. sredstva po strukturi ≡ Utvrdjuju novcani tokovi primanja i izdavanja ≡ Kreiraju novcani tokovi u preduzecu ≡ Definisu raspoloziva sredstva, potrebna dodatna sredstva i prenosenje sredstava drugim preduzecima. Metode : Klasicne : metodi indukcije – polaze od analitickih predracuna pojedinih kategorija finansijskog plana, te se uvazavanjem optimalnih ciljeva vrsi izrada i donosenje finansijskih planova od pojedinacnog ka opstem. 2. metodi dedukcije – polazi od opsteg ka pojedinacnom definisanju finansijskih tokova i transakcija.
• 1. •

Ekonometrijske :

bilansni metod – osnovni metod finansijskog planiranja jer se zasniva na cinjenicama da se svi prihodi i rashodi, primanja i izdavanja, investiciona sredstva i kreditni poslovi medjusobno usaglasavaju i bilansiraju. 2. metod trenda – (metod ekstrapolacije trenda ) pri predvidjanju dugorocnih i srednjorocni finansijskih tokova i finansijskih transakcija . sustina metoda je u tome da se na osnovu finansijskih promena u prethodnom periodu determinisu buduca kretanja. 3. metod visestruke korelacije i regresije – koristi se u uslovima kada su bilansne stavke medjusobno zavisne u fin. Planiranju. 4. mrezno planiranje 5. komparativni metod – koristi se za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata dobijenih na osnovu prethodnih metoda.
1.

13. PRINCIPI I METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA Pri izradi fin. plana neophodno je voditi racuna o medjusobnoj povezanosti naturalnih planova i finansijskog plana preduzeca. U postupku izrade fin. Plana treba sastaviti neophodne predracune dinamike kretanja direktnih i opstih troskova, nakon cega se pristupa sastavljanju planiskih kalkulacija po vrstama proizvoda, po organizacionim jedinicama i za preduzece kao celinu. Na osnovu predracuna troskova planskih kalkulacija utvrdjuje se planska cena kostanja i prodajna cena odredjenog proizvoda. Na osnovu prethodnih finansijsko – planskih velicina sastavlja se plan realizacije, plan raspodele ukupnog prihoda, bruto dobiti i neto-dobiti preduzeca. Planom nabavke treba predvideti za celu poslovnu godinu sve elemente koji ce se ugraditi u proizvodni proces. Proizvodna f-ja planira obim proizvodnje u fizickim jedinicama, potrebnu poluproizvodnju i to iskazuje putem mesecnih planova i zbirno za celu poslovnu godinu.. Prometna funkcija planira u fizickim jedinicama obim realizacije, planira realizaciju na domacem i inostranom trzistu da bi kvantitativni obim prometa prevela u vrednosne jedinice. Sluzba za investicije planira nuznu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila planirana proizvodnja, izgradili i dogradili proizvodni pogoni. Kadrovska sluzba putem plana iskazuje neophodan broj radnika za izvrsenje planirane proizvodnje i realizacije, pocevsi od proizvodnih radnika preko radnika u komercijali, radnika u pripremi proizvodnje, pa do broja radnika u sluzbama racunovodstva, finansija, plana i analize, opstih i pravnih poslova.

Finansijska sluzba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima kako bi se izvrsili postavljeni planski zadaci, iskazale potrebe za stranim sredstvima placanja, uz naglasavanje znacaja koeficijenta obrta novca, i dana vezivanja novca u svim fazama reprodukcije. Posto dobije planske velicine od svih poslovnih f-ja, sluzba plana i analize:

 prevodi planirane velicine na vrednosne velicine, i  utvrdjuje velicinu planiranih prihoda, rashoda, planiranog dobitka ili gubitka,
iskazano mesecno i za celu poslovnu godinu. Plan treba da predstavlja vodilju menadzmentu preduzeca u vodjenju konkretne poslovne politike. Finansijski plan preduzeca se sastavlja da bi se osigurala likvidnost poslovnog sistema. On treba da proizilazi iz parcijalnih planova celokupnog poslovnog sistema. Osnovni principi izrade finansijskog plana se temelje na : 1. naucnoj osnovi – plan se zasniva na svestrano proucenim podacima i dokumentaciji 2. direktivnosti plana – plan treba da bude direktivan i svesno stavljen u odredjene okvire, s unapred projektovanim konkretnim zadacima. 3. sveobuhvatnosti ( kompleksnosti ) plana – polazi od obuhvatanja svih faktora koji uslovljavaju odredjenu privrednu aktivnost u preduzecu. 4. konkrentosti plana – polazi od preciziranja prava i duznosti subjekata planiranja koji su njime obuhvaceni. 5. realnosti finansijskog plana – zasniva se na izvrsavanju planiranih zadataka iz prethodnog perioda.

Em t l ei e n pn l a a

fnniso i as k g j p dz c r uea e

Pn l a lki ns i v ot d i , s l et ot o n s v n i i nvai t kv ooa 14.oc nFINANSIJSKIH PLANOVA VRSTEh

Pn l a sc n t aj i a r s o dv n apr j aj ei a

i

Najcesca je podela prema : 1. Nacinu sastavljanja a. Izolovani – podrazumevaju planiranje obima primanja i izdavanja b. Kombinovani – obuhvataju tokove primanja i izdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha c. Pojedinacni – donose se za preduzeca i u njima se planira njihova ukupna finansijska aktivnost d. Svodni – donose se za kompanije na osnovu pojedinacnih planova njihovih clanica. 2. Stepenu vaznosti a. Primarni – kada je teziste na finansijskom planu prodaje, odnosno nabavke b. Sekundarni – ostali 3. Redovnosti sastavljanja a. Tekuci : i. redovni – vrsi se predvidjanje novcanih tokova u odredjenom vremenskom periodu s ciljem odrzavanja finansijske likvidnosti preduzeca. ii. vanredni - dugorocnog su karaktera u kojima se prikazuju uslovi finansiranja tekucih investicija i nacin njihovog odrzavanja. b. Specijalni ( jednokratni ) – izradjuju se neredovno, samo u posebnim prilikama i posebnim zadacima ( osnivanje preduzeca, integracija, dezintegracija, likvidacija i poslovanje s gubitkom ). 4. Duzini vremenskog perioda a. Kratkorocni i mesecni – njima se kvalitativno kontrolise likvidnost planova. Donose se na osnovu godisnjeg plana i sadrze : i. Stanje gotovine na kraju prethodnog meseca ii. Plan uplata po mesecima iii. Plan isplata po istim mesecima iv. Stanje novcanih srestava na kraju planskog perioda. b. Srednjorocni – preko jedne godine, na osnovu njih se mogu pouzdano pratiti sve ocekivane promene po osnovu primanja i izdavanja u preduzecu. c. Dugorocni - sagledavaju se potrebna dugorocna novcana sredstva i nacin njhovog obezbedjivanja. Sadrzi : i. Plan priliva po elementima finansijskog plana ii. Plan odliva po elementima sa minimalnim rezervama

iii.

Stanje na kraju planskog intervala.

5. Ritmu finansijskog poslovanja a. Osnovni – sastoje se s jedne strane od ukupnog prihoda i rashoda, a s druge strane od dobiti i raspodele dobiti. b. Operativni – sastavlja se u cilju se sa sto manje finansijskih sredstava i uz sto vecu njihovu cirkulaciju izvrse planski zadaci. Obuhvata sva primanja i izdavanja i to najcesce mesecno iskazano. 15. Karakteristike elemenata biznis plana (naslovna strana, rezime, profil firme, analiza trzista, proizvodni, prodajni i marketing plan ). Biznis plan predstavlja napisani rezime proslih, sadasnjih i buducih biznis aktivnosti doticnog preduzeca, firme, kompanije, odnosno korporacije. Njime se trasira put : kako iz proslosti, preko sadasnjosti stici do zeljene buducnosti uz promene performansi doticnog preduzeca. Postupak izrade biznis plana predstavlja razvojni proces koji evoluira od biznis ideje, preko realnih biznis sansi u okruzenju i sveobuhvatne projekcije ostvarenja biznis plana. Elementi biznis plana: 1. naslovna strana, 2. rezime, 3. profil firme, 4. analiza trzista, 5. proizvodni, 6. prodajni 7. 8.
9.

10. 11.

marketing biznis plan finansijski, razvojni plan plan kadrova dodatak biznis plana.

Naslovna strana biznis plana treba da sadrzi : 1. 2. 3. 4. naziv firme blizi naziv biznis plana vremenski period na koji se donosi biznis plan autora i konsultante biznis plana.

Rezime biznis plana se sastavlja na kraju izrade plana, mada ga treba staviti na sam pocetak plana kako bi se bolje mogli uociti kljucni rezultati projektovani u biznis planu. Rezime treba da je : pregledan, jasan, sazet i razumljiv, sa obimom najvise do dve strane.

Znacajan elemenat rezimea su kljucni detalji koji se odnose na proizvodni proces i finansijske konstrukcije. U rezimeu je posebno vazno istaci kljucne detalje u vezi : 1. predloga programa i programske delatnosti 2. tehnologije, opreme i proizvodnog procesa 3. konkurentnosti proizvoda ili usluga na trzistu 4. trzisnog prostora i potencijalnih marketing aktivnosti 5. finansijskih konstrukcija radi sagledavanja obima i dinamike potrebnih ulaganja, nacina i vremenskog roka povrata investicionih sredstava. U okviriu opisa ( profila ) preduzeca ( firme ) treba navesti osnovne informacije o: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. poslovnom sedistu preduzeca ( firme ) obliku organizovanja preduzeca vlasnistvu preduzeca ( akcionarska, ortacka, drzavna preduzeca ) strukturi i visini kapitala preduzeca raspolozivim sredstvima i obavezama preduzeca poslovnim referencama ( prednostima ) preduzeca kadrovskom potencijalu i rukovodnom menadzmentu preduzeca.

Analiza trzista se odnosi na opis sopstvenih proizvoda ili usluga, zbog kojih je i projektovan biznis plan. Projektovani proizvod se posmatra sa aspekta : 1. ukupne proizvodnje u zemlji i na nivou regiona 2. obima prodaje i trendova rasta prodaje 3. postojece konkurencije, i prednosti biznis plana u odnosu na postojecu konkurenciju 4. karakteristikama funkcionalnosti, kvaliteta, inovativnosti i cenovnog rangiranja. Proizvodni ( operativni ) deo biznis plana treba da obuhvati : 1. identifikovanje proizvodnog programa ( glavne karakteristike ) 2. identifikovanje objekata, opreme i lokacije za realizaciju programa 3. identifikovanje potencijalnih dobavljaca 4. identifikovanje samostalnog ili kooperativnog obavljanja proizvodnog programa 5. identifikovanje troskova proizvodnog programa 6. identifikovanje potencijalnih investicionih ulaganja u tehnologiju i opremu.

Prodajni deo biznis plana polazi od analize prodaje koji je moguce ostvariti u narednom vremenskom periodu. U ovom delu biznis plana treba dati odgovore koji se odnose na: 1. prodajnu mrezu preduzeca 2. nivo zaliha i stanje asortimana u prodaji 3. kvalitet dostave i isporuke robe 4. pokrivenost trzista i kupaca na trzistu 5. instrumente prodaje 6. cenovnu politiku 7. projekciju prodaje sa vise mogucih scenarija ( maloprodaja, veleprodaja, domace, inotrziste i sl. ). Marketinski deo biznis plana je od posebne vaznosti da bi se realizovala poslovna ideja u buducem vremenu. U prvom redu treba dati odgovore na sledeca pitanja : 1. ko su buduci potrosaci vasih proizvoda 2. kako cete izvrsiti promociju vasih proizvoda 3. kakvu cete marketing strategiju zauzeti u postupku oglasavanja 4. koje cete instrumente koristiti pri javnom oglasavanju ( licni kontakt, faks poruke, pisma, katalozi, plakate, bilbordove, oglase u novinama, na radiju i televiziji, sajamske nastupe, sponzorstva i sl. ) 5. koliki su troskovi primene predlozene marketing strategije. 16. Karakteristike elemenata biznis plana (finansijski, razvojni plan i plan kadrova ) Finansijski deo biznis plana predstavlja najznacajniji i najslozeniji deo projektovanog plana. Putem njega se pokazuje finansijska opravdanost ulaska u doticni biznis projekat. Treba da obuhvati sve potrebe za finansiranjem u preduzecu, zatim odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava ( kapital ) i dividendnu politiku preduzeca. Pociva na analizi :
1) 2) 3) 4) 5)

bilansa uspeha preduzeca bilansu stanja preduzeca bilansu tokova sredstava preduzeca stanju kredita ( zaduzenosti ) preduzeca finansijskih indikatora poslovanja preduzeca.

Bilans uspeha preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama :

poslovni prihodi ( prihodi od prodaje, ostali prihodi ) poslovni rashodi ( materijal za izradu, gorivo i energija, nabavna vrednost prodate robe, zarade i naknade zarada, amortizacija, proizvodne usluge ), 3. poslovni dobitak ( gubitak ) 4. finansijski prihodi ( kamate po osnovu orocavanja sredstava i sl. ), 5. finansijski rashodi ( kamate po dugorocnim i kratkorocnim kreditima, kamate po kreditu za invsticioni projekat), 6. finansijski dobitiak ( gubitak) 7. neposlovni i vanredni prihodi 8. neposlovni i vanredni rashodi 9. neposlovni i vanredni dobitak ( gubitak ) 10. dobitak ( gubitak ) ( 3 ± 6 ± 9 ) 11. porezi i doprinosi iz dobitka 12. neto – dobitak ( gubitak ).
1. 2.

Bilans stanja preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama : neuplaceni upisani kapital stalna sredstva ( nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugorocni finansijski plasmani ) 3. obrtna sredstva ( zalihe, kratkorocna potrazivanja i plasmani, gotovina ) 4. aktvina vremenska razgranicenja 5. poslovna sredstva 6. gubitak 7. poslovna aktiva 8. vanposlovna aktiva 9. ukupna aktiva 10. kapital ( akcijski kapital, rezerve, nerasporedjeni dobitak ) 11. dugorocna rezervisanja 12. dugorocne obaveze 13. kratkorocne obaveze 14. pasivna vremenska razgranicenja 15. nerasporedjena dobit 16. poslovna pasiva 17. vanposlovna pasiva 18. ukupna pasiva.
1. 2.

Neto novcani tok preduzeca ( projektovan po kvartalima i godisnje ) treba da prikaze sledece pozicije:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

neto dobitak ( + ) ili gubitak ( - ) amortizacija (+) zalihe : smanjenje ( + ) , povecanje (-) potrazivanje od kupaca : smanjenje ( + ) , povecanje (-) obaveze prema dobavljacima : povecanje ( +), smanjenje (-) ostale obaveze iz poslovanja : povecanje ( +), smanjenje (-) I Novcani tok iz poslovnih aktivnosti ( 1+2+3+4+5+6 ) prodaja osnovnih sredstava ( + ) povecanje obaveza ( kratkorocne i dugorocne ) ( + ) emitovanje akcija, povecanje udela ( + ) II Ukupni priliv iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 7+8+9 )

nabavka osnovnog sredstva ( - ) otplata kredita ( kratkorocni, dugorocni ) ( - ) isplacena dividenda ( - ) III Ukupni odlivi iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 10+11+12 ) IV Neto novcani tok ( I+II+III ) Pri izradi finansijskog dela biznis plana posebno treba naglasiti finansijske indikatore koji se odnose na :
1.

likvidnost ( naplatu potrazivanja i izmirenje obaveza, koeficijenti

likvidnosti ) profitabilnost ( bruto i neto marza, stopa povrata na sopstveni kapital i stopa povrata na ukupna sredstva ) 3. koeficijenti obrta novcanih sredstava 4. vreme vezivanja novcanih sredstava ( dani vezivanja ) 5. koeficijent obrta zaliha.
2.

Da bi se kreditor ubedio u ispravnost svog investicionog ulaganja potrebno je prikazati ( projektovati ) sledece pokazatelje : opsta likvidnost ( obrtna sredstva/ kratkorocne obaveze ) > 1 neto obrtni fond ( obrtna sredstva - kratkorocne obaveze ) > 0 finansijska sigurnost ( trajni kapital / ukupna pasiva ) > 0.5 koeficijent obrta sredstava ( ukupni prihodi / obrtna sredstva ) > 3 rentabilnost ( bruto dobit / ukupna pasiva ) > 10 % ekonomicnost ( ukupni prihod / ukupni rashod ) > 1 pokrice stalnih sredstava sopstvenim kapitalom ( trajni kapital / stalna sredstva ) > 1
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

pokrice osnovni sredstava i zaliha dugorocnim kapitalom ( trajni kapital + dugorocne obaveze/osnovna sredstva + zalihe ) ≈ 1
8.

Razvojni biznis plan treba da ukaze na osnovne ciljeve i pravce razvoja firme u narednom periodu. Ovaj deo je povezan sa ostalim delovima biznis plana. Treba da sadrzi plan investicija, vodeci pri tome racuna da se investicione potrebe ( obnavljanje osnovnih sredstava ) finansiraju iz planirane amortizacije. Kadrovski biznis plan treba da se odnosi na definisanje kadrovske politike preduzeca u delu realizacije predlozenog biznis plana. U ovom delu biznis plana neophodno je definisati : obim izvrsilaca ( broj kadrova ) strucnost ( kvalifikaciju ) izvrsilaca biznis plana menadzment tim biznis plana ( najvisi menadzment i ostale nivoe rukovodjenja ) 4. obuku kadrova za realizaciju biznis plana 5. strucne kadrove 6. medjusobnu povezanost kadrova predvidjenih za realizaciju biznis plana ( timski rad ) 7. stimulativnu naknadu za kvalitetno i efikasno izvrsenje postavljenog biznis plana ( zarada sa mogucim posebnim stimulacijama ).
1. 2. 3.

17. Karakteristike elemenata biznis plana ( dodatak plana, realizacija plana, revizija plana ) Dodatak biznis plana obuhvata sve neophodne materijale i dokumentaciju do koje se doslo u postupku izrade biznis plana. U toku izrade biznis plana neophodno je ukljuciti sto vise saradnika kako bi se krajnje kriticno odnosili prema ideji postavljenoj i razradjenoj u biznis planu. Veci deo biznis planova podleze reviziji od strane investitora kako bi se izbegli :
1. 2. 3.

suvise ambiciozno postavljeni ciljevi nedovoljno jasno obradjene stavke u biznis planu propusti u metodologiji pri izradi biznis plana i sl.

Uspesnu realizaciju biznis plana podrazumeva da se isti ne daje kompletno svim potencijalnim partnerima u toku vodjenja pregovora. Proces realizacije treba sprovoditi putem tri faze.

U prvoj fazi potencijalnim partnerima treba dostaviti rezime biznis plana sa pismom o namerma. U drugoj fazi se biznis plan dostavlja samo selektivno, odabranim zainteresovanim potencijalnim partnerima ili kreditorima. U trecoj fazi se dostavlja dodatak uz biznis plan i to samo onim eksternim partnerima koji su usli u zavrsnu fazu pregovora i koji su izrazili spremnost da udju u realizaciju ponudjenog biznis plana. Velicina biznis plana se krece od 30- 60 strana stampanog materijala, sa konciznim i jasno napisanim elementima. Naziv biznis plan se najcesce koristi kod preduzetnickih poslovnih aktivnosti koje ne zahtevaju velika investiciona ulaganja. Karakteristicno je , da formu i sadrzaj biznis plana definisu kreditori ( banke, fondovi, vece kompanije ) i to prema svom nahodjenju. Ukoliko se investitor unapred obraca poznatom kreditoru, tada bi on trebao da uvazi i njegovu metodologiju pri izradi biznis plana. Zakonom nije propisano ko moze, odnosno ko ne moze da radi biznis plan. Zato bisnis planove treba da rade strucne konsultantske kuce koje imaju strucne ljude iz oblasti finansija, knjigovodstva, ekonomike, trgovine, proizvodnje, organizacije rada i sl. Na osnovu biznis plana, preduzetnik ( investitor) moze da sazna : da li treba realizovati doticnu poslovnu ideju i krenuti ili ne krenuti u doticni biznis. Ako je poslovna banka kreditor, tada ona obicno ima nameru da sazna sledece informacije o biznis planu : 1) koliki je promet preduzetnik ostvario preko racuna u prethodne 3 godine 2) da li ce preduzetnik biti u likvidnom stanju da vraca doticni kredit 3) koliki ce biti promet preduzetnika preko racuna nakon realizacije doticnog biznis plana 4) sta preduzetnik nudi kao garanciju za odobreni kredit. Ako se potencijalni kreditor ( banka ) opredeli za poslovnu saradnju sa preduzetnikom, tada je isti duzan da podnese : biznis plan, blanko menice sa ovlascenjem za popunu, da po odobrenju kredita osigura nekretninu i vinkulira polisu osiguranja u korist doticne banke. Biznis plan treba shvatiti kao metodolosku obradu poslovne ideje sa kojom se dokazuje opravdanost realizacije doticne ideje. 18. Nacela i faktori organizacije finansijske funkcije

U globalu posmatrano moze se govoriti o : 1) centralizovanom, 2) decentralizovanom i 3) kombinovanom nacelu organizovanja finansijske funkcije. Nacelo centralizacije ima sledece specificnosti : 1) samo jedna finansijska sluzba izvrsava zadatke finansijske funkcije 2) finansijska sluzba deluje na jednom mestu za sva preduzeca 3) vodi se jedinstvena finansijska politika prema poslovnim bankama, i poslovnim partnerima 4) vrsi se nivo specijalizacije unutar finansijske funkcije 5) vrsi se nivo kadrovskog objedinjavanja 6) vrsi se nivo centralizacije finansijskih sredstava i ostala oprema 7) efikasnije i racionalnije se izvrsavaju finansijski zadaci 8) visi je stepen uvida nad izvrsavanjem zadataka finansijske funkcije ( likvidnost, rentabilnost, cirkulacija novcanih sredstava ) 9) manji je broj administrativnog aparata u finansijskoj funkciji 10) na visem nivou je poslovna saradnja sa drugim poslovnim funkcijama 11) efikasnija je saradnja u delu razvojne politike i pokrica gubitka ( solidarna odgovornost ) i sl. Nacelo decentralizacije ima sledece specificnosti : 1) veci je broj finansijkih odeljenja ili sluzbi koji obavlja zadatke finansijske funkcije za jednog privrednog subjekta. 2) Izvrsavanje finansijskog zadatka rasporedjuje se na veci broj finansijskih odeljenja pa se tako postize i efikasnost u radu ( izvrsavaju se finansijski zadaci na licu mesta ) 3) Uprosceno je izvrsavanje postavljenih finansijskih zadataka 4) Prisutan je veci broj nezavisnih ( samostalnih ) finansijskih rukovodilaca 5) Prisutan je veci stepen individualne odgovornosti u izvrsavanju finansijskog zadatka ( zbog decentralizacije poslova i zadataka ) 6) Visi administrativni troskovi ( decentralizacija poslova ) 7) Nerealna konkurencija izmedju izvrsioca finansijskih zadataka ( dupliraju se isti poslovi ). Kombinovani nacin organizovanja finansijske funkcije predstavalja spoj centralizovanog i decentralizovanog nacina organizovanja a primena istog zavisi od postojecih privrednih okolnosti.

Npr, na centralizovan nacin se obavljaju zadaci od opsteg interesa za vise preduzeca, dok se ostali zadaci obavljaju decentralizovano po pojedinim preduzecima. Faktori od kojih zavisi organizovanje finansijske funkcije su : 1) Pristustvo profitnih centara u preduzecu,, velicina preduzeca, slozenost posla i dislociranost uzih organizacionih delova preduzeca ( stovarista, predstavnistva ) 2) Privredna delatnost kao i struktura programa doticnog preduzeca ( trgovinsko, industrijsko, poljoprivredno... ) 3) Finansijski zadaci koji se stavljaju p red preduzece 4) Povezanost preduzeca u zemlji ili sa preduzecima u inostranstvu 5) Vazeci zakonski propisi koje usmeravaju aktivnost finansijske funkcije 6) Troskovi rada i organizovanja nove finansijske funkcije 7) Raspolozivi strucni potencijal 8) Nivo tehnicke opremljenosti projektovane organizacije finansijske funkcije 9) Postojeci izvori sopstvenih sredstava i zastupljenost tudjih izvora sredstava u poslovanju preduzeca. 19. Finansijsko odeljenje kao oblik organizovanja finansijske funkcije Oblik organizovanja finansijske funkcije zavisi od niza organizaciono – tehnickih i ekonomsko – finansijskih faktora konkretnog preduzeca. U uslovima gde nisu razvijeni finansijski odnosi nije ni razvijena finansijska sluzba, odnosno njene referade. Ukoliko je organizacija finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja tada ona najcesce broji pet referada :

Finansijsko odeljenje

1. Referada pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava 2. Referada likvidature finansijske dokumentacije 3. Referada bezgotovinskog placanja ( poslovnih – tekucih racuna ) 4. Referada gotovinskog placanja ( blagajna ) 5. Referada finansijskog planiranja, analize, evidencije , kontrole I informisanja

U referadi pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava obavljaju se poslovi koji se odnose na nabavku finansijskih sredstava i ulaganje finansijskih sredstava. Karakteristicni poslovi za ovu referadu su : 1. ispitivanje finansijskih mogucnosti preduzeca iz finansijskog okruzenja 2. sastavljanje predloga o pribavljanju i ulaganju finansijskih sredstava ( finansijske konstrukcije ) 3. sastavljanje i podnosenje kreditnih zahteva ( kratkorocni, dugorocni kredit ) 4. zakljucivanje ugovora o kreditu sa bankom 5. obracun dobiti ( raspodela dobiti i isplata dividende ) 6. obracun kreditnih anuiteta i kamata po dugorocnim i kratkorocnim kreditima, kao i njihova kontrola 7. zatvaranje kreditnog odnosa ( povrat kredita putem anuiteta ili u celini ). Referada likvidature finansijske dokumentacije obuhvata poslove kontrole dokumenata sa kojima se vrsi bezgotovinsko ili gotovinsko placanje. Ta kontrola se obavlja u obliku sustinske, racunske i formalne kontrole. Kontrola se sprovodi na nacin sto se dokumenta pre uplate i isplate pregledaju. Dokumenta koja se koriste pri finansijskom poslovanju i radu finansijskog odeljenja su : 1. ulazne fakture, 2. putni nalozi, 3. dokumenta u vezi obracuna zarada, 4. dokumenta u vezi obracuna doprinosa, poreza, carina i sl. Referada bezgotovinskog placanja obavlja sve poslove koji se odnose na platni promet, a to su poslovi u vezi placanja obaveza i naplate potrazivanja. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi :

1. kontrola izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna 2. ispostavljanje naloga za isplatu 3. ispostavljanje instrumenata placanja 4. dostavljanje dokumenata o izvrsenim placanjima sluzbi racunovodstva na knjizenje 5. vodjenje evidencije o izdatim instrumentima placanja ( dobavljacima, bankama i sl. ) 6. naplata potrazivanja od kupaca 7. ispostavljanje opomena duznicima 8. prijem instrumenata placanja od kupaca 9. obracun zateznih kamata duznicima i sl. Referada gotovinskog placanja ( blagajne ) obavlja poslove koji se odnose na gotovinske isplate i uplate. Ti poslovi su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. isplata putnih akontacija isplata putnih naloga isplata zarada obustave zarada po osnovu administrativnih i sudskih zabrana prijem uplata od duznika povrat neutrosenih putnih akontacija ispostavljanje gotovinskih cekova podizanje gotovine sa tekuceg racuna povrat gotovine na tekuci – racun ( na kraju radnog dana )

Referada finansijskog planiranja, analize, evidencije , kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za podrsku finansijskog poslovanja prduzeca. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. izrada finansijskog plana, bilansa stanja, bilansa uspeha izrada plana tokova novcanih sredstava ( cash flow) izrada plana likvidnosti i finansijskih konstrukcija analiza finansijske situacije preduzeca analiza izvrenja finansijskih planova analiza finansijske evidencije ( izmirenje obaveza i naplata potrazivanja ) kontrola finansijskog poslovanja izrada informacija o finansijskom poslovanju preduzeca i sl. 20. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije

Organizacioni oblik finansijske sluzbe nalazi se u neposrednoj funkciji zahteva i zadataka koji se postavljaju pred finansijsku sluzbu. Stoga su zahtevi znacajni za oblik organizovanja finansijske sluzbe i odnose se na njihovu : 1. 2. 3. 4. prilagodjenost poslovanju racionalnost ( ekonomicnost ) u poslovanju jednostavnost u poslovanju efikasnost ( profitabilnost ) u poslovanju.

Organizaciona struktura finansijske sluzbe nije u svim preduzecima ista, ona zavisi od velicine preduzeca, vrste delatnosti preduzeca, nacina finansiranja i obima poslovanja preduzeca. I Odeljenje pribavljanja i ulaganja finansijskih sredstava obavlja poslove koji se odnose na : 1. 2. 3. 4. Ovaj politike. pribavljanje finansijskih sredstava odrzavanje likvidnosti povrat finansijskih sredstava njihovim izvorima ulaganje viska slobodnih finansijskih sredstava. odsek se najcesce zaduzuje u preduzecu za kreiranje i realizaciju finansijske

U okviru referade finansiranja i finansijskih konstrukcija obavljaju se sledeci poslovi : 1. iznalazenje oblika finansiranja ( direktno finansiranje, zajednicka ulaganja ) 2. iznalazenje potencijalnih izvora finansiranja ( samofinansiranje, kreditiranje ) 3. izrada predloga ugovora o ulaganju finansijskih sredstava ( obrtna i osnovna sredstva ) 4. predlaganje prioriteta finansiranja ( zalihe sirovina, poluproizvodnja, gotovi proizvodi ) 5. predlaganje kombinacija izvora finansiranja ( tzv. Finansijske konstrukcije sopstvenih i tudjih izvora finansiranja ) 6. predlaganje mera za odrzavanje likvidnosti, obavljanje poslova upotrebom sredstava rezerve i sredstava zajednicke potrosnje. U okviru referade dugorocnih i kratkorocnih kredita obavljaju se sledeci poslovi : 1. 2. 3. 4. sastavljanje zahteva za dugorocne i kratkorocne kredite podnosenje kreditnog zahteva banci i drugim kreditorima zakljucivanje ugovora o dugorocnim kreditima sa kreditorima realizacija kredita za osnovna i obrtna sredstva na osnovu dokumentacije

5. kontrola obracuna anuiteta i kamata ( dugorocni krediti ), obracuna kamata ( kratkorocni krediti ) 6. ispostavljanje naloga za placanje dospelih anuiteta po dugorocnim kreditima 7. evidencija dugorocnih i kratkorocnih kredita 8. povrat kratkorocnih i dugorocnih kredita o roku njihovog dospeca 9. izrada izvestaja i dokumenata koji sluze za knjizenje kreditia, kamata i sl. U okviru referade osiguranja sredstava i lizing aranzmana obavljaju se sledeci poslovi : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. osiguranje osnovnih, obrtnih sredstava i sredstava zajednicke namene analiza uslova osiguranja i formiranje predloga o vrsti i obimu osiguranja obracun i placanje premije po zakljucenom osiguranju podnosenje odstetnog zahteva osiguravajucem drustvu naplata nastale stete analiza ponudjenih oblika lizing aranzmana zakljucivanje ugovora u vezi lizing aranzmana obracun i placanje lizing aranzmana donosenje odluke o produzenju, povratu ili otkupu lizing aranzmana.

Referada ulaganja u osnovna i obrtna sredstva : 1. analiza obima i oblika ulaganja u obrtna i osnovna sredstva 2. izrada elaborata o investicionom ulaganju ( osnovna sredstva ) 3. dinamika ulaganja u obrtna sredstva 4. izrada i ocena projekcije profitabilnosti ulaganja u obrtna i osnovna sr. 5. kontrola finansijskog ulaganja u obrtna i osnovna sr. II Odeljenje platnog prometa obavlja sve fin. poslove koji se odnose na placanja ( dinarska ili devizna ) radi izmirenja obaveza na vreme, saglasno ugovorenim rokovima i uslovima placanja. 1. referada poslovnih ( tekucih ) racuna i drugih racuna sredstava - poslovi : 1. 2. 3. obaveza 4. sredstava 5. 6. prijem dnevnih izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna sastavljanje izvestaja o prometu i stanjima na poslovnim racunima kontrola naplacenih i nenaplacenih potrazivanja, izmirenih i neizmirenih kontrola dokumentacije uz izvode poslovnog racuna i drugih racuna pracenje izvrsenja plana likvidnosti ( tekuce, buduce i optimalne ) sastavljanje izvestaja za potrebe knjizenja i sl.

2. referada likvidature duznickih i poverilackih odnosa - poslovi : 1. likvidiranje dospelih obaveza i naplate potrazivanja od duznika 2. dostavljanje naloga za placanje poslovnim bankama 3. kontrola obracunatih kamata od strane poverilaca 4. primanje instrumenata placanja od strane duznika 5. ispostavljanje opomena duznicima 6. obracunavanje zateznih kamata duznicima 7. pripremanje dokumenata za prinudnu naplatu dospelih potrazivanja od strane duznika. 8. odlaganje izmirenja obaveza prema poveriocima 9. vodjenje operativne evidencije o izdatim i primljenim instrumentima placanja itd. 3. referada likvidature finansijske dokumentacije - poslovi : 1. primanje, evidentiranje i kompletiranje potrebnih dokumenata za placanja, 2. rasporedjivanje i likvidiranje svih ulaznih i izlaznoh racuna 3. dostavljanje navedenih dokumenata na knjizenje knjigovodstva 4. likvidatura putnih naloga 5. ispostavljanje naloga za gotovinske isplate i uplate 6. evidentiranje isplacenih akontacija po putnim nalozima 7. vodjenje racuna o ispravnosti finansijskih dokumenata ( zakonitosti, racunska ispravnost, formalna ispravnost i kompletnost dokumentacije ) 4. Referada blagajne: 1. zaprimanje gotovine 2. gotovinske isplate 3. ispostavljanje cekova ( gotovinskih i bariranih ) 4. cuvanje hartija od vrednosti i polisa osiguranja 5. vodjenje blagajnickog dnevnika 6. povrat viska gotovine na poslovni racun 7. odrzavanje propisanog blagajnickog maksimuma. 5. Referada trgovanja sa hartijama od vrednosti obavlja poslove : 1. 2. 3. 4. vodjenje portfelja hartija od vrednosti priprema hartija od vrednosti za trgovanje na berzi brokersko – dilerske poslove u vezi hartija od vrednosti pripremu dokumentacija za knjizenje u racunovodstvu.

III Odeljenje finansijskog planiranja, finansijske analize, evidencije, finansijske kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za finansijsko poslovanje preduzeca posmatrano kao celinu. Radi sagledavanja celine finansijskog poslovanja preduzeca, odeljenje se deli na pet referada. 1. Referada finansijskog planiranja : 1. sastavljaju se planovi priliva i odliva novcanih sredstava sa poslovnog racuna i novcanih sredstava izdvojenih za posebne namene ( izrada finansijskog plana ) 2. sastavljaju se planovi izvora sredstava namenjenih za finansiranje 3. sastavljaju se planovi finansijske stabilnosti ( planski bilans stanja ), finansijske profitabilnosti ( bilans uspeha ) i finansijske likvidnosti ( plan likvidnosti, plan cash flowa ). 2. Referada finansijske evidencije : 1. evidencija priliva i odliva finansijskih sredstava 2. evidencija naplate potrazivanja od kupaca 3. evidencija kreditne zaduzenosti 4. evidencija izmirenja obaveza prema dobavljacima, bankama i drugim kreditorima 5. evidencija izdatih i primljenih instrumenata placanja i obezbedjenja placanja 6. evidencija gotovinskog placanja i gotovinske naplate ( preko maloprodajnih objekata ) 3. Referada finansijske analize: 1. analiza bilansa stanja i bilansa uspeha 2. analiza finansijske stabilnosti i likvidnosti 3. analiza stepena zaduzenosti 4. analiza brzine obrta novcanih sredstava 5. analiza novcanog toka 6. analiza realizacije biznis plana 7. analiza finansijskih pokazatelja poslovanja preduzeca. 4. Referada finansijske kontrole: 1. kontrola racionalnosti pribavljanja i upotrebe novcanih sredstava 2. kontrola raspodele dobiti i izmirenja dividende akcionarima preduzeca 3. prethodna, tekuca i naknadna interna i eksterna kontrola finansijskog poslovanja.

5. Referada finansijskog izvestavanja i informisanja: 1. sastavljanje izvetaja i informacija o finansiranju i finansijskom poslovanju preduzeca 2. dostvljanje finansijskih informacija korisnicima 3. sastavljanje izvestaja i informacija o finansijskoj situaciji u preduzecu 4. sastavljanje internih finansijskih izvestaja za menadzment 5. sastavljanje ekosternih finansijskih izvestaja za drzavne organe i finansijske organizacije ( poslovne banke ). Finansijska sluzba
Odeljenje finansijskog planiranja, evidencije, analize, kontrole i informisanja

Odeljenje pribavljanja i ulaganja fin. sredstava

Odeljenje platnog prometa

Finansiranje i finansijske konstrukcije Pribavljanje dugorocnih i kratkorocnih kredita Osiguranje sredstava i lizing aranzmani Ulaganje u obrtna sredstva
Ulaganje u osnovna sredstva

Poslovni racuni ( dinarski, devizni )

Finansijsko planiranje

Finansijska evidencija Likvidatura duznickih i poverilackih odnosa Likvidature fin. dokumenata blagajna
Trgovina sa HOV Finansijsko izvestavanje i informisanje

Finansijska analiza

Finansijska kontrola

21. KARAKTERISTIKE BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA PREDUZECA

Bilans stanja predstavlja trenutnu sliku velicine i strukture sredstava i velicine i strukture izvora sredstava. U svakom preduzecu struktura sredstava ukazuje na materijalno stanje, a struktura izvora sredstava na finansijsko stanje doticnog preduzeca. Ukoliko postoji optimalna struktura sredstava u preduzecu tada to znaci da obrtna sredstva omogucavaju optimalno iskoriscavanje instaliranih kapaciteta ( osnovnih sredstava ). • Ukoliko postoji optimalna struktura izvora sredstava u preduzecu, tada to znaci da su u finansiranju preduzeca prisutni sopstveni izvori sredstava.

Bilans stanja sredstava se iskazuje na levoj strani u aktivi, a izvori sredstava na desnoj strani u pasivi. U aktivi su sredstva grupisana prema funkciji koju vrse u poslovnom procesu. U okviru svake grupe sredstva se iskazuju prema pojavnim oblicima, odnosno vrstama. Bilans stanja = sredstva ( aktiva ) + izvori sredstava ( pasiva )
Nematerijalna ulaganja ( zasticena i nezasticena )

U k u p n a Poslovna aktiva a k t i Uv ka u p n a Poslovna sredstva

Materijalna ulaganja ( osnovna sredstva )

Stalna sredstva

Dugorocna fin. ulaganja Obavezna dugorocna ulaganja Zalihe ( sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi ) Kratkorocna fin. ulaganja

Obrtna sredstva

Kratkor. potraz. Iz poslovanja ( kupci) Ostala kratkor. potrazivanja Nominirani kapital ( akcije , ulozi )

Vanposlovna Sredstva zajednicke sredstva Dugorocna rezervisanja Ostala vanposlovna potrosnje sredstva Dugorocne obaveze

Trajni kapital HOV i novcana sredstva ( trajni izvori sred. ) Nenominirani kapital ( rezerve ) Aktivna vremenska razgranicenja

Kratkorocne obaveze iz poslovanja ( dobavljaci )

Poslovna pasiva p a s i v a

Kratkorocne obaveze

Kratkorocne fin. Obaveze ( banke ) Ostale kratkor. obaveze

Pasivna vremenska razgranicenja Nerasporedjena dobit tekuce godine Vanposlovni izvori sredstava Izvori sredstava zajednicke potrosnje Izvori ostalih vanposlovnih sredstava

Bilans uspeha : • • • • • Prihodi Rashodi Poslovni rezultat Prihodi > Rashodi = bruto dobit poslovne godine Rashodi > Prihoda = gubitak poslovne godine

Prihodi i rashodi : • • • Poslovni Finansijski Vanredni

U momentu bilansiranja preduzeca, bilans stanja ukazuje na kvantitet sredstava i izvora sredstava ( putem zbira aktive i pasive ) i kvalitet sredstava i izvora sredstava ( putem strukture aktive i pasive ). Aktiva i pasiva bilansa stanja treba da su u ravnotezi. Ukoliko je zbir pozicija aktive veci od zbira pozicija pasive, tada njihova razlika predstavlja neobezbedjene izvore finansiranja preduzeca. Ukoliko je zbir pozicija pasive veci od zbira pozicija aktive, tada njihova razlika predstavlja visak likvidnih sredstava u preduzecu.

Bilans uspeha ( racun gubitka i dobitka ) predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu. Suceljavanjem prihoda i rashoda definise se finansijski rezultat preduzeca. Ukoliko je fin. rezultat pozitivan ( prihodi veci od rashoda) tada su povecani i sopstveni izvori sredstava. Ukoliko je fin. Rezultat negativan (rashodi veci od prihoda ), tada su sopstveni izvori smanjeni. Razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda ( prihodi veci od rashoda ) predstavlja bruto dobit poslovne godine datog preduzeca. Razlika izmedju ukupnih rashoda i ukupnih prihoda ( rashodi veci od prihoda ) predstavlja gubitak poslovne godine datog preduzeca.

Mate

Nem rashodi

Poslovni rashodi

Uka

Pove proiz

Ukupni

Nab

Poslovni prihodi
Komponente svakog bilansa uspeha preduzeca jesu : 1.prihodi , 2. rashodi i 3. poslovni rezultat. Prihodi i rashodi po svom svom karakteru se mogu deliti na : 1. poslovne – rezultat osnovne delatnosti; stalnog su karaktera; postoji uzajamna veza izmedju prihoda i rashoda ( povecanje poslovnih rashoda ima kao rezultat povecanje poslovnih prihoda ) 2. finansijske – promenljivog su karaktera; nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzeca sa okruzenjem; ne postoji uzajamna veza kao kod poslovnih. 3. vanredne prihode i rashode – rezultat vanrednih aktivnosti preduzeca; promenljivog su karaktera Ukupni prihodi - U realnim uslovima trzisnog privredjivanja udeo poslovnih prihoda u ukupnim prihodima treba da bude dominantan. Ako je ujednacen nivo njihovog ostvarenja, onda je to znak stabilnosti poslovanja preduzeca. Ako je neujednacen nivo njihovog ostvarenja, onda je to znak nestabilnosti poslovanja preduzeca. Poslovni prihodi – Formiraju se na osnovu realizacije proizvoda i usluga. Njihov obracun se vrsi ili po osnovu fakturisane ili po osnovu naplacene realizacije. Faktori koji odredjuju svaki poslovni prihod su :1. kolicina proizvoda i 2. prodajna cena. Pp=Q*Pc Faktori koji opredeljuju obim proizvodnje jesu : 1. velicina proizvodnog kapaciteta, 2. broj zaposlenih radnika i 3. stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta.

U kupan prihod

( oro

( naplacena

Faktori realizacije gotovih proizvoda odredjeni su :1. kvalitetom proizvoda, 2. cenom proizvoda, 3. saobracajnim uslovima ( transportni trosak i sl. ). Finansijski prihodi – Njihov udeo u ukupnom prihodu treba da se planira u skromnom iznosu jer se transakcijama novca obavljaju osnovne poslovne aktivnosti, ciji je rezultat poslovni prihod a ne rashod od finansiranja. Rast prihoda od finansiranja je rezultat rada finansijske funkcije i njene umesnosti da uveca „slobodni „ kapital po najvisoj mogucoj ceni. Vanredni prihodi – promenljivi karakter, rezultat su vanrednih aktivnosti preduzeca ili neurednog poslovanja preduzeca ( preneseni – naknadno utvrdjeni prihodi ). Njih treba planirati na izuzetno niskom nivou. Analiza ukupnih rashoda treba da pokaze ucesce pojedinih vrsta rashoda u ukupnim rahodima preduzeca. Smanjenje ucesca poslovnih rashoda u ukupnim rashodima jeste znak ekonomicnosti poslovanja preduzeca. Poseban naglasak kod planiranja poslovnih rashoda treba staviti na rashode po osnovu materijalnih troskova, amortizacije, zarada i ostalih kalkulativnih troskova ( poreza, doprinosa, clanarina i sl. ). Plan finansijskih rashoda zavisice od stepena zaduzenosti preduzeca, visine cene kapitala ( kamate ), potrebe za dodatnim sredstvima i novim investicionim ulaganjima. Veci stepen zaduzenosti imace za posledicu veci planirani finansijski rashod i obrnuto. Posto se moze izvrsiti komparacija finansijskih rashoda koji nastaju po osnovu pasivnih kamatnih stopa ( mi placamo ) , sa finansijskim rashodima koji nastaju po osnovu aktivnih kamatnih stopa ( mi naplacujemo ), finansijskim planom treba izvesti saldo finansiranja koji moze biti pozitivan, odnosno negativan. Finansijskim planom treba predvideti ucesce vanrednih rahoda u ukupnim rashodima preduzeca. Svodjenje vanrednih rashoda na nulu predstavlja znak pozitivnog trenda u ekonomiji doticnog preduzeca. Analiza finansijskog rezulata preduzeca ukazuje da isti moze biti pozitivan ili negativan. Pozitivan fin. rezultat je prisutan u slucajevima kada su prihodi preduzeca veci od rashoda preduzeca i obrnuto. Pozitivan fin. rezultat se izrazava putem dobitka, a negativan putem gubitka. Finansijskim planom je moguce predvideti pozitivan fin. rezultat i planski predvideti njegovu raspodelu. Moguce je finansijskim planom predvideti i negativan finansijski rezultat ( gubitak ), koji moze biti : ≡ gubitak u supstanci i

gubitak u dobitku preduzeca ( nema dobitka ).

Ako se finansijskim planom iskazuje gubitak u supstanci, tada doticno preduzece nema poslovnu perspektivu i predodredjeno je za stecaj, a u krajnjem slucaju i za likvidaciju. Ako se finansijskim planom iskaze gubitak u dobitku, tada treba utvrditi da li je gubitak rezultat poslovnog, finansijskog ili vanrednog karaktera. Preduzimanjem odgovarajucih poslovnih i finansijskih mera moguce je gubitak do kraja poslovne godine transformisati u pozitivan finansijski rezultat. 22. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI U BILANSU STANJA Latentne rezerve najcesce nastaju potcenjivanjem aktive ( sredstava ) ili precenjivanjem pasive ( obaveza ) u bilansu stanja preduzeca. I jedan i drugi oblik latentnih rezervi ima za krajnju posledicu povecanje tekucih rashoda u bilansu uspeha preduzeca. U uslovima prisustva latentnih rezervi preduzece iskazuje manji periodicni finansijski rezultat u svom bilansu uspeha. Preduzece najcesce svoje latentne rezerve iskazuje nakon nekoliko obracunskih perioda. Analiza strukture aktive bilansa stanja, ukazuje da se Latentne rezerve se mogu pojaviti kod : osnovnih sredstava – nastaju kada je amortizacioni period kraci od veka trajanja osnovnog sredstva. Npr. Ako je nabavna vrednost osnovnog sredstva 100 din., vek trajanja 10 god.,a amortizacioni period 5 godina, tada ce na kraju prve godine koriscenja osnovnog sredstva bilansirana sadasnja vrednost iznositi 80 dinara ( 4/5 od 100 dinara) dok ce stvarna vrednost iznositi 90 dinara ( 9/10 od 100 dinara ). Razlika izmedju sadasnje stvarne vrednosti ( ubrzane ) i vrednosti osnovnog sredstva koja iznosi 10 dinara predstavlja latentnu rezervu preduzeca.
1.

zaliha repromaterijala – iskazuju latentne rezerve u uslovima kada se iste u bilansu stanja bilansiraju po nabavnim cenama – FIFO metod ( iskazani po prvim ulaznim cenama) nizim od poslednjih nabavnih cena ( poslednje ulazne cene ).
2.

sitnog inventara – kada se otpis vrsi u 100 % iznosu, a stvarna potreba postoji za 50 % otpisom iznosa. Razlika u otpisu stvara za preduzece znacajne latentne rezerve.
3.

nedovrsene proizvodnje, gotovih proizvoda – kada se zalihe obracunavaju po punoj ceni kostanja, a ne po ceni kostanja utvrdjenoj na bazi varijabilnih troskova ( ova cena je veca od prethodne ). Ukoliko je razlika izmedju cene kostanja po varijabilnim troskovima i pune cene kostanja veca u korist prve, utoliko su i latentne rezerve preduzeca vece i obrnuto.
4.

dinarskih i deviznih potrazivanja ≡ Kod dinarskih potrazivanja nastaju kada je indirektan otpis (npr. 100 din. ) iznad stvarnog otpisa potrazivanja ( 80 din ). Latentne rezerve iznose 20 dinara u preduzecu. ≡ Kod deviznih potrazivanja latentne rezerve nastaju ako se ista bilansiraju po nizem kursu od zvanicnog kursa na deviznom trzistu. Hov stvaraju latentne rezerve preduzecu, ako se bilansiraju po nizoj vrednosti nego sto je njihova trzisna vrednost na finansijskom trzistu.
5.

Analiza strukture pasive ukazuje da latentne rezerve nastaju precenjivanjem obaveza preduzeca. Uslov za pojavu latentnih rezervi preduzeca jeste da se precenjene obaveze stvarno i naplate od strane poveriloca. Skriveni gubici nastaju zbog precenjene aktive i potcenjivanja pasive. Najcesce se obaveze potcenjuju, sredstva precenjuju sto utice na formiranje manje visine rashoda u bilansu uspeha i povecanje obracunatog kratkorocnog finansijskog rezultata. Svaki skriveni gubitak u bilansu stanja razotkriva se u bilansu uspeha u narednim obracunskim periodima. ≡ Kod neadekvatne procene kursa inovalute ( na nize ) po odobrenim inokreditima obaveze se potcenjuju i iskazuje se povoljniji finansijski rezultat od stvarnog. ≡ zbog neadekvatne procene veka amortizacije osnovnog sredstva ( visi od stvarnog) ≡ kod neadekvatne procene prodajne cene gotovog proizvoda i njegove vrednosti iskazane po ceni kostanja ( niza prodajna cena od cene kostanja ) Iskazivanje gotovih proizvoda u aktivi bilansa stanja po prodajnim cenama ( nizim od cene kostanja ) povecace se rashodi u bilansu uspeha preduzeca uz posledicu umanjenja pozitivnog finansijskog rezultata i iskazivanja gubitka u narednom obracunskom periodu.

Skriveni gubici preduzeca poboljsavaju njegov finansijski rezultat u tekucem obracunskom periodu, umanjuju negativan finansijski rezultat, pretvaraju isti u pozitivan finansijski rezultat, uvecavaju “vestacki” pozitivan finansijski rezultat, da bi u narednim obracunskim periodima isti pogorsavali i dovodili na nivo realnosti. 23. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKTURE AKTIVE Finansijsku strukturu preduzeca moguce je sagledati na osnovu bilansa stanja doticnog preduzeca. Finansijska struktura je determinisana :
1. 2.

finansijskom strukturom aktive ( imovina, odnosno sredstva preduzeca ) finansijskom strukturom pasive ( kapital, odnosno obaveze preduzeca ).

Sa stanovista finansiranja preduzeca najbolje je strukturu aktive prikazati odnosom izmedju kratkorocno i dugorocno vezanih sredstava. Zatim odnosom izmedju fluktuirajucih obrtnih sredstava i zbira trajnih obrtnih sredstava i osnovnih sredstava. Dugorocna vezana sredstva ( osnovna i trajna obrtna sredstva ) prikazana su pravom linijom koja ima trend rasta u duzem vremenskom periodu ( linije „A” i „B” ). Fluktuirajuca obrtna sredstva ( mala rocnost ) prikazana su sinusoidom koja ima takodje trend rasta u duzem vremenskom periodu. Rocna struktura izmedju dugorocno vezanih sredstava i kratkorocno vezanih sredstava definisana je na najnizoj tacki prikazane sinusoide ( krivulje ) fluktuirajucih obrtnih sredstava i predstavlja osnovu horizontalne finansijske strukture preduzeca.

Po re e v m no fina si n R cna o struktu ra K SI D V VS

TVA

Fluktuirajuca likvidna sredstva bi se mogla finansirati iz privremenih kreditnih sredstava. Povremeno fluktuiranje za obrtnim sredstvima pirkazano je na svakom vrhu krivulje. Prednosti ovakvog nacina finansiranja su ocigledne, jer bi u protivnom umest privremenih kredita, preduzece koristilo za finansiranje kratkorocnih ( sezonskih ) potreba dugorocna kreditna sredstva. Preduzece bi u takvim slucajevima placalo kamate za koriscenje kredita i u vremenu kada kreditna sredstva nisu potrebna ( linija A). Da bi se eliminisao suvisan trosak ( placanje kamata ), neophodno je primeniti princip podesavanja u procesu finansiranja. Princip finansijskog podesavanja podrazumeva angazovanje privremenih kreditnih sredstava i otplatu doticnog kredita saglasno ocekivanom kretanju likvidnih sredstava za otplatu doticnih obaveza. Fiksna sredstva, kao i trajna obrtna sredstva ( gvozdene zalihe, zemljiste, pogon, brod i sl. ), finansirala bi se iz dugorocnih kredita i trajnog kapitala ( X ). Dakle, preduzece bi u prvom slucaju imalo obavezu da uredno isplacuje rate po dugorocnom kreditu ( linija X ), dok bi u drugom slucaju kratkorocne pozajmice otplacivalo iz viska likvidnih sredstava ( linija L ). Dugorocno finansiranje odnosilo bi se na trajne potrebe za obrtnim sredstvima i na trajna likvidna sredstva ( linija X ). Ukupne potrebe za sredstvima obuhvatale bi potrebe iskazane kao zbir linije X i F. Finansijska struktura aktive moze se posmatrati sa aspekta rastuce, odnosno opadajuce likvidnosti preduzeca. Ako se finansijska struktura preduzeca posmatra sa aspekta rastuce likvidnosti , tada je to znak da menadzment preduzeca stavlja naglasak na trenutnu likvidnost preduzeca i njeno perspektivno odrzavanje. Kod principa opadajuce likvidnosti, aktiva se rangira od novcanih sredstava pa do dugorocno vezanih sredstava ( najsporija unovcljivost ). Kako se vrsi pomeranje od novcanih sredstava, tako se stepen unovcljivosti smanjuje ( usporava ). Stavljanjem naglaska na princip rastuce likvidnosti menadzment preduzeca daje poseban znacaj unovcljivim delovima aktive, radi njihovog sto brzeg prevodjenja u likvidni novcani oblik. Aktiva se rangira od dugorocno vezanih sredstava do novcanih sredstava. Koji ce princip rangiranja delova aktive prihvatiti menadzment preduzeca zavisi od stanja trenutne i perspektivne likvidnosti preduzeca, kao i od stepena njegove profitabilnosti.

≡ Ako je dominantna likvidnost, u okviru finansijske politike preduzeca, tada menadzment preduzeca stavlja naglasak na princip rastuce likvidnosti. ≡ Ako je dominantna profitabilnost preduzeca, tada menadzment preduzeca stavlja naglasak na princip opadajuce likvidnosti.

Likvidni aspe I Dugorocno vezana sr. Struktura rangiranja delova aktive
( princip rastuce likvidnosti ) 1. Osnovna sredstva ( materijalna Ulaganja )

S

2. Dugorocni plasmani

Likvidni asp

S I
24. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKTURE PASIVE Finansijska struktura preduzeca se moze analizirati sa vise aspekata.

1. U prvom redu prema poreklu i prema rocnosti. Ovaj aspekt polazi od vertikalnog pravila finansiranja koje pociva na nacelu sigurnosti ulaganja, posmatrano sa aspekta poverioca.

Hov i novcana sredstva
1. Blagajna 2. Devizni racun

2. Drugi aspekt polazi od odnosa ulaganja sredstava i izvora sredstava ( horizontalno pravilo finansiranja ) i isti pociva na nacelu likvidnosti. Polazeci od vlasnickog odnosa pasive preduzeca, isti je moguce posmatrati sa aspekta drzavnog preduzeca, inokosnog ili ortackog preduzeca i akcionarskog preduzeca.

Finansijska struktura preduzeca sa drzavnim kapitalom je dosta jednostavna iz razloga sto se iz malog broja izvora sredstava pribavlja znacajna suma kapitala za finansijska ulaganja.

Struktura rangiranja delova aktive
( princip opadajuce likvidnosti )

r

3. Poslovni Racun

3

Ps a a iv

d ang rz v o

Za razliku od drzavnog preduzeca, inokosno ili ortacko preduzece ima slozeniju finansijsku strukturu pasive. Karakteristika inokosnog preduzeca jeste da pripada vlasnistvu jednog lica, koje je pored vlasnika istovremeno i preduzetnik. Vrednost ulaganja u preduzece odredjena je : 1. 2. 3. 4. saldom pocetnog stanja periodicnim dobitkom ( uvecano ulaganje ) periodicnim gubitkom ( umanjeno ulaganje ) novcanim sredstvima za zadovoljenje licnih potreba ( umanjeno ulaganje ).

Td uj i

kp a ai l t

Karakteristika ortackog preduzeca jeste da pripada vecem broju vlanika ( prisutno je vise ortaka ) .Vrednosti ulaganja u preduzecu predstavljena je u pasivi bilansa stanja na racunu svakog ortaka posebnim pozicijama ( npr. Racun ortaka A i racun ortaka B ). Od izuzetne je vaznosti kakav je odnos u strukturi pasive izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala. Teznja treba da bude, da u strukturi pasive primat ima inokosni ili ortacki kapital nad tudjim kapitalom ( zbog manjih troskova kapitala i sigurnosti poslovanja ). Sva prava i obaveze otraka treba da su jasno i precizno putem ugovora regulisane.

K a oon rt r ci k U slucaju stecaja preduzeca i nedovoljnosti stecajne mase da pokrije obaveze iz inokosni, odnosno ortacki kapital. Zbog ovih vr i prema tudjem kapitalu, u potpunosti se gubio
razloga je neophodno voditi racuna prvenstveno o likvidnosti takvog preduzeca, a tek potom o njegovoj profitabilnosti. Akcionarsko preduzece ( korporativno preduzece ) ima najslozeniju finansijsku strukturu pasive, jer se u okviru nje nalazi i eksterni i interni kapital. Fakticki, vlasnici

preduzeca nisu klasicni vlasnici, vec akcionari koji raspolazu i sa obicnim ili preferencijalnim akcijama.

Pasiva inokosno

In

Postoji ne samo pojmovna vec i sustinska razlika izmedju akcionarskog i sopstvenog kapitala. ≡ ≡ Sopstveni kapital ( inokosni ili ortacki ) se nalazi na racunima vlasnika, a akcionarski kapital je u obliku hov koje imaju tretman eksternog kapitala.

Ta razlika izmedju sopstvenog i akcionarskog kapitala je posebno izrazajna u postupku likvidacije preduzeca jer se pored podmirivanja interesa poverilaca, treba od strane menadzmenta preduzeca podneti racun eksternim vlasnicima kapitala ( akcionarima ). To znaci da vlasnici akcija imaju pravo na raspodelu stecajne mase kao i svaki drugi poverioci ( dobavljaci, banke, drzava i sl. ). Bez obzira sto je akcionarski kapital eksternog karaktera, on predstavlja trajni kapital u preduzecu. Kod rocne strukture izvora finansiranja dilema je prisutna na relaciji : a.
b.

Tudji kapital

ucesca kratkorocne pasive u ukupnoj pasivi i ucesca kratkorocno vezanih sredstava u ukupnoj aktivi bilansa stanja preduzeca.

M

K ratkorocni izvori

D ugoroc izvor

aksimum rocne strukture – utvrdjuje se stavljanjem u odnos kratkorocne pasive prema ukupnoj pasivi,odnosno kratkorocno vezanih sredstava ( potrazivanja, AVR, HOV i novcana sredstva ) prema ukupnoj aktivi, pri cemu njihovi kolicnici moraju biti identicni : max Pk / Pu = Ak / Au Pk – kratkorocna pasiva , Pu – ukupna pasiva, Ak – kratkorocna vezana sredstva , Au – ukupna aktiva. Maksimum rocne strukture je moguce postici ukoliko se kratkorocne obaveze izjednacavaju se kratkorocnim potrazivanjima. Analiza strukture pasive ukazuje da je njen najzanimljiviji deo upravo analiza vlasnicke strukture kapitala, odnosno relacija izmedju vlastitog ( sopstvenog ) i tudjeg kapitala. Karakteristike vlastitog kapitala ( izvora kapitala ) jesu u cinjenici: ≡ da se doticni ulaze u poslovanje preduzeca na neodredjeno vreme, ≡ da njegovi vlasnici upravljaju poslovanjem preduzeca i sticu pravo na ucesce u ostvarenoj dobiti preduzeca. Karakteristike tudjeg kapitala ( izvora sredstava ) odnose se na: ≡ fiksno utvrdjene rokove povratka tih sredstava i ≡ fiksno utvrdjene naknade za ustupljena sredstva (kamate ). ≡ Vlasnici ovog kapitala nemaju pravo upravljanja poslovanjem preduzeca, medjutim mogu ograniciti upotrebu tudjih sredstava, a na taj nacin i samostalnost doticnog preduzeca. Navedene karakteristike ukazuju na prednosti finansiranja preduzeca iz vlastitih izvora u odnosu na pozajmljene. Te prednosti iskazuju se na podrucju : a. b. c. d. e. solventnosti preduzeca obimu neto dobiti ( finansijskog rezultata ) riziku ulaganja zavisnosti preduzeca od finansijskog trzista zavisnosti preduzeca od monetarno- kreditne politike i sl.

Obim finansiranja iz vlastitih izvora zavisi od: ≡ velicine akumulacije preduzeca i ≡ njegove sposobnosti privlacenja kapitala od strane novih vlasnika ( akcionara ).

25. PLANIRANJE MINIMALNO I MAKSIMALNO POTREBNE AKUMULACIJE Minimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju sa kojom se obezbedjuje u preduzecu dogorocna finansijska ravnoteza iz prethodne godine. Planiranjem minimalno potrebne akumulacije, ostvaruju se uslovi za odrzavanje likvidnosti u prostoru dugorocnog finansiranja. ≡ Moze se utvrditi na sledeci nacin :
Elementi u 000 din. 2.000 2.200 200 2.100 2.400 300 100

Red. Br.

1. Dugorocni izvori sredstava ( sopstveni kapital i dugorocne obaveze ) na kraju prethodne godine 2. Dugorocno vezana sredstva ( osnovna sr. I dugorocni plasmani ) na kraju prethodne godine 3. Nedostatak dugorocnih izvora finansiranja na kraju prethodne godine ( 2 – 1 ) 4. Planirani dugorocni izvori sredstava iskazani u pasivi 5. Planirana dugorocno vezana sredstva i gubitak iskazan u aktivi 6. Planirani nedostatak dugorocnih izvora finansiranja na kraju planske godine ( 5-4) 7. Potrebna minimalna akumulacija za odrzavanje nepromenjene Dugorocne finansijske ravnoteze ( 6-3), odnosno ( 300-200=100 )

Dugorocno vezana sredstva obuhvataju : 1) Osnovna sredstva 2) Dugorocne plasmane

3) Gubitak iskazan u aktivi 4) Stalne zalihe.

Maksimalno potrebna akumulacija predstavlja akumulaciju sa kojom se uspostavlja narusena dugorocna finansijska ravnosteza. Ukoliko je u preduzecu prisutna maksimalno potrebna akumulacija, tada su dugorocno vezana sredstva jednaka dugorocnim izvorima finansiranja, uz prisustvo uvecane akumulacije za potrebe finansiranja novih investicionih programa, i to iz sopstvenog kapitala u narednom ( buducem poslovnom ) periodu.  Moze se utvrditi na sledeci nacin :
Red. Br. Elementi u 000 din. 2.100 2.400 300 100 400 1. Planirani dugorocni izvori sredstava ( sopstveni kapital i dugorocne obaveze ) iskazani u pasivi 2. Planirana dugorocno vezana sredstva i gubitak iskazan u aktivi 3. Planirani nedostatak dugorocnih izvora finansiranja ( 2-1 ) 4. Planirani sopstveni kapital za ulaganja u nove investicione Programe u narednim godinama 5. Potrebna maksimalna akumulacija za uspostavljanje narusene dugorocne finansijske ravnoteze ( 3+4),

Sustina analize jeste da se istovremeno vrsi ispitivanje realnih mogucnosti i za minimalnu i za maksimalno potrebnu akumulaciju. Prvi korak kod ispitivanja mogucnosti odnosi se na marzu pokrica. Proverava se sta sve utice na marzu pokrica u planiranom bilansu uspeha. Na marzu pokrica uticu : 1) Planirani pretezno fiksni rashodi ( varijabilni) 2) Planirani neto rashodi finansiranja ( razlika izmedju aktivnih i pasivnih kamata ) 3) Planirani porezi iz finansijskog rezultata 4) Dodatni porezi iz finansijskog rezultata. Planirana akumulacija, odnosno neto dobitak preduzeca, dobija se korekcijom planskih kategorija koje blize definisu mogucnost ostvarenja minimalne i maksimalne akumulacije. Korekciju prvo treba napraviti kod prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda.

Treba utvrditi i marzu pokrica koja predstavlja razliku izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. Razlika izmedju marze pokrica i rashoda perioda baz kamata predstavlja poslovni dobitak. Bruto finansijski dobitak se projektuje kao razlika izmedju poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja. Ako se bruto finansijski dobitak umanji za iznos poreza iz finansijskog rezultata, kao rezultat se dobija neto dobitak, koji sadrzi planiranu akumulaciju preduzeca. 26. PLAN NETO OBRTNOG FONDA Neto obrtni fond predstavlja deo sopstvenog kapitala i dugorocnih obaveza koje su iskoriscene za finansiranje obrtnih sredstava. Utvrdjuje se na bazi bilansa stanja poslovnih sredstava pri cemu bilans mora biti uravnotezen. Ukoliko bilans stanja nije uravnotezen, tada se prvo mora uspostaviti bilansna ravnoteza u podbilansu poslovnih sredstava. Ako je zbir pasive veci od zbira aktive, tada se razlika upisuje na stranu aktive podbilansa poslovnih sredstava i to kao pozicija „potrazivanja iz podbilansa poslovnih sredstava”. Ako je zbir aktive veci od zbira pasive, tada se razlika upisuje na stranu pasive podbilansa poslovnih sredstava i to kao pozicija „obaveze prema podbilansu poslovnih sredstava”.

Razlika izmedju podbilansa pasive i aktive poslovnih sredstava prisutna je jer pasiva pokazuje koliko treba preduzece da ima poslovnih sredstava, a aktiva koliko stvarno preduzece ima poslovnih sredstava . Karakteristike podbilansa stanja poslovnih sredstava ukuazuju da su pozicije poredjanje u aktivi po principu rastuce likvidinosti, a u pasivi po principu opadajuce dospelosti ( rocnosti ).

Neto obrtni fond ( NOF ) = [ Trajni ( sopstveni ) kapital + dugorocne obaveze + dugorocna rezervisanja ] - [ osnovna sredstva + dugorocni plasmani ] NOF = ( Za + Po + Hov + Ns ) – ( Ko ) NOF se moze definisati kao deo ukupnih sredstava koja su finansirana iz dugorocnih izvora ( sopstveni izvori + dugorocne obaveze + dugorocna rezervisanja ). Neto obrtna sredstva ( NOS ) = obrtna sredstva – kratkorocne obaveze NOS = ( Si + Dr + Do ) – ( Os + Dp )

Aktiva A. Stalnasredstva( I – V ) I. Nematerijalnaulaganja II. Materijalnaulaganja( osno sredstva) III. Dugorocna fin.ulaganja(pl IV. Obaveznadugorocnaulagan B. Obrtnasredstva( I – V ) I. Zalihe II. Kratk. potraz. iz poslovanja III. Kratk. finansijskaulaganja IV. Ostalakratk. potrazivanja V. HOV i novcanasredstva C. AVR D. Poslovnasredstva( A + B +

NOF moze biti manji od iznosa obrtnih sredstava , odnosno moze biti i negativan. Ako je prisustno takvo stanje , tada je to znak da je u preduzecu narusena finansijska ravnoteza iz razloga sto se stalna obrtna sredstva finansiraju iz kratkorocnih obaveza. Obim neto obrtnog fonda zavisi od sledecih faktora : 1. vrsta ( delatnost ) preduzeca 2. efikasnost preduzeca 3. polozaj na trzistu preduzeca 4. obim i struktura i uslovi zaduzenosti preduzeca 5. vestina finansijskog upravljanja preduzecem. Faktori povecanja NOF se odnose na : 1. prodaju osnovnih sredstava ( materijalnih ulaganja ) 2. smanjenje dugorocnih plasmana 3. povecanje neto akumulacije 4. povecanje dugorocnih kredita 5. emisija obveznica. Faktori smanjenja NOF se odnose na : Pre servisiranja obaveza Novcani tok Posle servisiranja 1. nabavku osnovnih sredstava obaveza prihodi 1. 2. ukupni povecanje dugorocnih ulaganja 1. ukupni prihodi ( bez finansijskih prihoda ) (-) 3. otplate dugorocnih kredita ( deo2. ukupni rashodi kredita ili otplatu u celini ) (-) 4. ukupni rashodi gubitke preduzeca. iskazane 2. =
( bez finansijskih rashoda ) 3. dobit = (-) 27. PLAN NETO NOVCANOG TOKA ( CASH FLOW ) 3. dobit 4. Troskovi finansiranja ( kamate ) (-) = Cash flowdobit novcani tok ) u jednom preduzecu. 4. porez na predstavlja tok gotovine ( 5. Dobit za oporezivanje = (-) literaturi se dvojako upotrebljava i to kao : bruto cash flow i neto cash flow. 5. neto dobit ( bez rezultata 6. Porez na dobit finansiranja ) = (+) 7. Neto dobit 6. Amortizacija (+) (-) 8. Amortizacija 7. Povecanje trajnih obrtnih sredstava ( (+) zalihe ) 9. Povecanje dugorocnih kredita (-) (-) 8. Investicije u osnovna sredstva 10. Povecanje trajnih obrtnih sredstava ( = zalihe ) 9. Neto novcani tok (-) 10. Diskontna stopa / ponderisana 11. Investicije u osnovna sredstva prosecna cena kapitala (-) = 12. Otplata ( smanjenje ) dugorocnih kredita 11. VREDNOST UKUPNOG = ( SOPSTVENOG I TUDJEG ) 13. Neto novcani tok KAPITALA 14. Diskontna stopa / cena sopstvenog kapitala = 15. VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA

U siroj

Bruto cash flow predstavlja novcani tok primanja i izdavanja novca u prduzecu; protok primanja i izdavanja koja proticu kroz preduzece. Putem njega se prati dinamika primanja i izdavanja novcanih sredstava. Neto cash flow predstavlja razliku izmedju primanja i izdavanja novcanih sredstava u preduzecu. Koristi se da bi se utvrdila raspoloziva novcana sredstva u preduzecu . Struktura novcanog toka zavisi i od toga da li novcani tok obuhvata ili ne obuhvata prilive i odlive po osnovu finansiranja. U zavisnosti od toga, struktura novcanog toka se moze projektovati “pre servisiranja obaveza“ ili “posle servisiranja obaveza “. Novcani tok “pre servisiranja obaveza “ ne obuhvata prilive i odlive novcanih sredstava iz finansijskog poslovanja prduzeca, dok novcani tok “posle servisiranja obaveza “ obuhvata iste. Novcanim tokom “posle servisiranja obaveza “ obuhvata se vrednost sopstvenog kapitala, a novcanim tokom “pre servisiranja obaveza “ obuhvata se vrednost ukupnog kapitala.

Cash flow predstavlja visak prihoda nad rashodima preduzeca po umanjenju poreza na dobit preduzeca . Ovaj deo viska prihoda je “slobodan “ za upotrebu u preduzecu. Cash flow se moze koristiti za : ≡ ≡ ≡ ≡ isplatu dividende isplatu ucesca u dobiti investiranje u osnovna sredstva refinansiranje dospelih dugorocnih obaveza.

Ukupan prihod > Ukupan rashod = slobodna novcana sredstva = Cash flow umanjena za porez Neto ( cist ) novcani tok se moze iskazati i na sledeci nacin : I. Primanja ( priliv ) iz tekuceg poslovanja 1. Prihodi od prodaje + 2. Neto smanjenje potrazivanja od kupaca ( naplacena potrazivanja ) 3. Neto povecanje potrazivanja od kupaca ( nenaplacena potrazivanja ) II. Izdvajanje ( odliv ) iz tekuceg poslovanja 4. Rashodi bez amortizacije 5. Neto smanjenje kratkorocnih obaveza ( isplata obaveza ) 6. Neto povecanje obrtnih sredstava ( bez novca i potrazivanja od kupaca ) ( odliv zbog ulaganja u zalihe ) + 7. Neto povecanje kratkorocnih obaveza ( povecani priliv ) + 8. Neto smanjenje obrtnih sredstava ( smanjena ulaganja u zalihe ).

Sastavljanje plana neto novcanog toka treba da uvazava sledece zakonitosti : 1) Da u svojoj strukturi sadrzi sva primanja i izdavanja koja predodredjuju promene pozicija aktive i pasive bilansa stanja 2) Da sva primanja u neto novcanom toku predstavljanju smanjenje pozicija aktive i povecanje pozicije pasive bilansa stanja 3) Da sva izdavanja u neto novcanom toku predstavljanju povecanje pozicija aktive i smanjenje pozicije pasive bilansa stanja

4) Da se neto novcani tok moze iskljucivo projektovati na osnovu pozicija bilansa

stanja i bilansa uspeha preduzeca 5) Da su odredjene pozicije bilansa stanja ( neto dobitak, gubitak, amortizacija ) direkto posledica bilansa uspeha preduzeca, jer se na kraju poslovne godine ukljucuju u bilans stanja preduzeca. Cist novcani tok se oslanja na dinamicku metodu planiranja priliva i odliva novcanih sredstava u preduzecu. Sustina dinamicke metode je u cinjenici, da se za dati vremenski interval projektuje priliv i odliv novcanih sredstava po svim osnovama. Finansijski tok u preduzecu naziva se „Funds Flow” ili tok izvora sredstava preduzeca. Svaki Founds Flow pociva na bilansu stanja preduzeca posmatanom u dva ili vise obracunskih perioda. Putem FF prate se sva povecanja ili smanjenja ( neto-razlike ) bilansnih pozicija ( bilansa stanja ) preduzeca. FF kompanije izracunava se na sledeci nacin : 1. Neto dobit ( nakon oporezivanja ) + 2. Amortizacija 3. Porast neto obrtnih sredstava ( zaliha ) + 4. Ulozeni tudji kapital ( u kompaniju ) = 5. Raspolozivi finansijski tok. 28. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE RAVNOTEZE I NERAVNOTEZE Finansijska ravnoteza predstavlja odnos izmedju sredstava i izvora sredstava. Polazi od cinjenice da sredstva po obimu i vremenu za koji su imobilisana ( neunovcljiva ) odgovaraju obimu i vremenu raspolozivosti izvora sredstava. Globalno posmatrano analiza finansijske ravnoteze svodi se na dve analize : 1. 2. dugorocnu finansijsku ravnotezu kratkorocnu finansijsku ravnotezu.

Dugorocna finansijska ravnoteza obuhvata, s jedne strane DVS, a s druge strane DIS (obaveze i sopstvene izvore ) . Kratkorocna finansijska ravnoteza obuhvata , s jedne strane KVS, a s druge strane, KIS ( dospele obaveze i obaveze koje dospevaju u kratkom vremenskom roku ) .

Da bi se finansijska ravnoteza u preduzecu mogla identifikovati prvi preduslov jeste uspostavljanje paralelnosti rokova u kojima ce se pojedini delovi aktive transformisati u novac, a pojedini delovi pasive u obaveze dospele za placanja. Cinjenica je , da svako grupisanje pozicija u aktivi po pirncipu rastuce likvidnosti odgovara grupisanju pozicija u pasivi po principu opadajuce dospelosti. U uslovima kada je presek bilansa stanja sacinjen po principu rastuce likvidnosti i principu opadajuce dospelosti, ≡ prioritet u aktivi se daje DVS (osnovnim sredstvima i dugorocnim plasmanima ) koja predstavljaju najnelikvidniji deo aktive, a tek nakog toga : zalihama i potrazivanjima i novcanim sredstvima. ≡ Prioritet u pasivi daje se sopstvenim izvorima sredstava kao trajnim izvorima ( trajni kapital ), a tek potom dugorocnim i kratkorocnim obavezama.

Bilansstanja po principurastucelik fina

( RASTUCA LIK VIDNOST AK TIVA

1. Osnovnas Dugorocno vezana sredstva

2. Dugorocn plasman 3. Zalihe

Ako se u bilansu stanja vrsi grupisanje pozicija u aktivi po principu opadajuce likvidnosti, a u pasivi po principu rastuce dospelosti tada je u pitanju ocena kratkorocne finansijske ravnoteze. U ovom slucaju u : ≡ aktivi se na prvom mestu upisuje novac, hov, potrazivanja i AVR , zatim DVS, ≡ pasivi se na prvo mesto stavljaju kratkorocne obaveze, PVR, a tek potom DIS. Sema – pokazuje ocenu kratkorocne finansijske ravnoteze, treba posmatrati globalno odnos izmedju kratkorocnih izvora i kratkorocno vezanih sredstava. Medjutim, treba u prvom redu posmatrati ravnotezu izmedju kratkorocnih obaveza i likvidnih novcanih sredstava, kao i sredstava koja ce u kratkom vremenskom roku preci u likvidni oblik ( hov i potrazivanja ).

Bilans stanja po principu opa kratkoroc
AK TIVA 1. . Novac

( OPADAJUCA LIKVIDNOST )

2. HOV K ratkocno 29. MEDJUZAVISNOST KRATKOROCNE I DUGOROCNE vezana FINANSIJSKE RAVNOTEZE I NERAVNOTEZE 3. Potrazivan sredstva

Dosadasnja prakticna iskustva pokazuju, da: ≡ kontrola kratkorocne finansijske ravnoteze predstavlja kontrolu likvidnosti, a kontrola dugorocne finansijske ravnoteze predstavlja kontrolu uslova za odrzavanje likvidnosti.

Ukoliko bilans stanja preduzeca pokazuje kratkorocnu finansijsku ravnotezu, tada je sigurno da on pokazuje i dugorocnu finansijsku ravnotezu. Najcesce se preko dugorocne finansijske ravnoteze obezbedjuju uslovi za permanentno odrzavanje likvidnosti, a samo odrzavanje likvidnosti je zavisno s jedne strane od paralelnosti rokova unovcljivosti KVS, i s druge strane od rokova dospeca kratkorocnih obaveza. Cinjenica je da su ravnoteze medjusobno uslovljene te da postojanje jedne pretpostavlja postojanje i druge finansijske ravnoteze. Njihova medjuzavisnost se ogleda u cinjenici da pomeranje dugorocne fin. ravnoteze ka izvorima sredstava izaziva pomeranje kratkorocne fin. ravnoteze ka sredstvima i obrnuto.

M edjuzavisnost
A ktiva

kratkoroc

Ukoliko su DVS < DIF i tada sa aspekta dugorocnog finansiranja postoji uslov za kontinuelno odrzavanje likvidnosti. Ovo je moguce ostvariti iz razloga sto se razlika izmedju DVS i DIF pokriva kratkorocno vezanim sredstvima koja se finansiraju iz dugorocnih izvora finansiranja.

K ratkorocno

vezana

sredstva

Uslov za odrzavanje kontinuelne likvidnosti jeste da u bilansu stanja preduzeca postoji paralelnost izmedju rokova mobilizacije, KVS i rokova dospeca kratkorocnih obaveza ( KIS ). Ako postoji ovaj uslov tada razlika izmedju DIS I DVS iskazuje se u novcanom obliku putem kojeg se odrzava kontinuelna likvidnost preduzeca.
Aktiva Kratkorocno vezana sredstva Pasiva Kratkorocni izvori sredstava Dugorocni izvori sredstava ( trajni kapital, dugorocna rezervisanja i dugorocne obaveze )

Novcana sredstva ( uslov za odrzavanje kontinuelne likvidnosti )

Dugorocno vezana sredstva

Sledeca sema ukazuje da poremecaj koji je nastao izmedju mobilizacije KVS i dospeca KIS moguce je prevazici u cilju odrzavanja likvidnosti i to novcanim sredstvima koja predstavljaju razliku izmedju DIS i DVS. Ukoliko su DVS > DIS tada sa aspekta dugorocnog finansiranja ne postoje realni uslovi za odrzavanje kontinuelne likvidnosti preduzeca. Likvidnost preduzeca je neodrziva iz rasloga sto se razlika izmedju DVS I DIS finansira iz kratkorocnih izvora , a to ima uticaja na desinhronizaciju rokova mobilizacije sredstava i rokova dospeca obaveza. Likvidnost preduzeca je moguce jedino odrzati ako se mobilizacija KVS vrsi daleko brze nego sto dospevaju kratkorocne obaveze.

Kratkorocno vezana sredstva

Kratkorocni izvori sredstava Pasiva Dugorocni izvori sredstava

Dugorocno vezana Aktiva sredstva

Uzrok nelikvidnosti ( prevazilazi se ubrzanom mobilizacijom KVS

Ovaj primer pokazuje da u uslovima kada su DVS > DIS, da su i KIS > KVS za tu razliku. Dakle , razlika izmedju DVS i DIS se finansira iz kratkorocnih izvora, te ona negativno utice na tekucu i na permanentnu likvidnost preduzeca.

30. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA 1. ODNOS SOPSTVENOG I POZAJMLJENOG ( TUDJEG ) KAPITALA PREDUZECA Sopstveni kapital preduzeca obuhvata sve vrste imovine u preduzecu, dok pozajmljeni ( tudji ) kapital obuhvata sve vrste obaveza preduzeca. Analizom odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala stavlja se naglasak na pasivu doticnog preduzeca ( posebno sa stanovista vlasnistva ) i daje odgovor o stepenu obezbedjenosti principa rentabilnosti , nezavisnosti i elasticnosti u preduzecu. 1. Princip rentabilnosti ukupnog kapitala preduzeca izrazava se odnosom izmedju poslovnog dobitka i ukupnog kapitala preduzeca. Na ovaj nacni se definise stopa prinosa na ukupni kapital . Ukoliko se zeli definisati stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala, tada se stavlja u odnos : neto dobitak i sopstveni kapital. Postoji medjusobna uslovljenost izmedju stope rentabilnosti sopstvenog kapitala, cene pozajmljenog kapitala i stope prinosa na ukupni kapital. Dakle , ukoliko preduzece nabavlja tudji kapital po nizoj kamatnoj stopi nego sto je stopa prinosa na ukupni kapital, isto ima opravdanje i dalje nabavljati tudji kapital iz razloga sto preduzece i dalje ostvaruje visoku stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala.

Suprotna gledista oko odnosa rentabilnosti i strukture kapitala imaju akcionari i menadzemnt preduzeca : ≡ akcionari - teze maksimiranju prinosa na sopstveni kapital, i to u vise preduzeca, kako bi taj prinos bio na najvisem mogucem nivou, uz privlacenje tudjeg kapital i po osnovu ≡ menadzment preduzeca tezi suprotno, maksimiranju neto dobitka u apsolutnom iznosu, uz jacanje kapitala preduzeca nastalog akumuliranjem neto dobitka i ostvarenjem rezervnog kapitala. 4 2. Princip sigurnosti finansiranja i strukture kapitala preduzeca odnosi se na poverioce preduzeca i realnu mogucnost naplate njihovog potrazivanja. Princip sigurnosti nije ugrozen u uslovima kada preduzece posluje sa dobitkom. Medjutim sasvim je durgaciji slucaj kada preduzece posluje sa gubitkom. U zavisnosti od velicine gubitka i strukture kapitala zavisi stepen sigurnosti naplate potrazivanja od poverilaca. Povecanjem iznosa gubitka u preduzecu , rizik poverilaca se povecava, ako je struktura kapital vise pomerena u korist pozajmljenog kapitala. Sigurnost poverilaca je utoliko veca, ukoliko je sopstveni kapital veci. Zbog toga menadzment preduzeca projektuje takvu strukturu kapitala da sopstveni kapital pokriva sve obaveze prema poveriocima i da cini sigurnost poverilaca. Svako odstupanje od principa sigurnosti poverilaca, imace za posledicu proglasavanje duznika kreditno nesposobnim. 3. Princip nezavisnosti se odnosi na autonomiju duznika i njihov odnos prema poveriocima. Ukoliko je garantna supstanca ( sopstveni kapital ) nedovoljan za pokrice potrazivanja poverilaca, tada se oni u principu opredeljuju na upis hipoteke, zaloge, cediranog potrazivanja, kako bi na taj nacin ogranicili duznika u pogledu disponibiliteta zalozenih stvari i prava. Na ovaj nacin se indirektno utice i na vodjenje poslovne – finansijske politike duznika kao i na njegovu autonomiju. Zaloga pokretne ili nepokretne stvari uzima se u dvostrukoj vrednosti u odnosu na vrednost potrazivanja, odredjuje se rok povrata potrazivanja, kao i mogucnost prodaje zaloge po isteku toka izmirenja obaveeza od strane duznika. PRIMER : Nivo ugrozenosti i princip nezavisnosti kod preduzeca duznika , putem cediranog potrazivanja , moze se uociti i na sledecem primeru : Preduzece A je duznik po
4

Dobitak po osnovu tudjeg kapitala izracunava se mnozenjem pozajmljenog kapitala i razlike izmedju stope stvarnog ukamacenja ulozenog kapitala i kamatne stope na pozajmljeni kapital. Stvarna stopa ukamacenja ulozenog kapitala izracunava se stavljanjem u odnos zbira troskova finansiranja i neto dobitka s jedne strane, i ukupnog ulozenog kapitala, s druge strane.

kratkorocnom kreditu prema poslovnoj banci X, a s obzirom da je zapalo u tezu nelikvidnost ima nameru izvrsiti kod poslovne banke konverziju kratkorocnog u dugorocni kredit. Posto garantna supstanca preduzeca A nije bila dovoljna, poslovna banka X nije prihvatila konverziju kredita, vec je umesto toga odobrila kratkorocni kredit preduzecima B, C i D u visini kratkorocnog kredita preduzeca A. Preduzeca B, C i D su kupci repromaterijala od preduzeca A i to u iznosu visine kratkorocnog kredita preduzeca A. U cilju sigurnosti naplate kratkorocnog potrazivanja od preduzeca A, poslovna banka je primorala preduzece Ada cedira svoja potrazivanja od preduzeca B,C i D na banku. Po prihvatanju cesije 5 preduzece A je kompenziralo cedirana potrazivanja i dug prema poslonovj banci. Poslovna banka je izvrsila transformaciju prenetih potrazivanja u odobreni kratk. Kredit preduzecima B,C i D. Ova preduzeca su izvrsila konverziju obaveze prema preduzecu A u obavezu po kratkorocnom kreditu koju ima prema banci. Na ovaj nacin poslovna banka je izvrsila prenosenje potrazivanja po kratk. Kreditu, sa kreditno nesposobnog preduzeca A na kreditno sposobna preduzeca B, C i D. Poslovna banka X je zastitila rizicnost svog potrazivanja naplatom istog, a preduzece A je ostalo bez mogucnosti konverzije kratkorocnog u dugorocni krediti i naplate potrazivanja po prodatom repromaterijalu svojim kupcima. 4. Princip elasticnosti se odnosi na mogucnost pribavljanja kapitala i vracanja pozajmljenog kapitala. Ukoliko se struktura kapitala pomera u korist pozajmljenog , utoliko i opada finansijska elasticnost, kako u pogledu pribavljanja tako i u pogledu vracanja kapitala: ≡ Finansijska elasticnost u pogledu pribavljanja kapitala opada sa rastom tudjeg kapitala iz razloga sto preduzece duznik najcesce prihvata sve ponudjene uslove pribavljanja kapitala zbog poremecenog odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. ≡ Povrat pozajmljenog kapitala ima za posledicu opadanje finansijske elasticnosti u uslovima rasta tudjeg kapitala. Razlog je u nemogucnosti odrzavanja rocne strukture povrata pozajmljenog kapitala. Princip rentabilnosti dakle, tezi pomeranju strukture kapitala u pravcu pozajmljenog kapitala, dok principi sigurnosti, nezavisnosti i elasticnosti teze pomeranju ka sopstvenom kapitalu. Prema tradicionalnom pravilu finansiranja minimalni odnos sopstvenog i tudjeg kapitala treba da bude 1 : 1 .
5

Cesija – dvostrani pravni posao u kojem poverilac ( cedent ) ugovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika ( cesusa ) trecem licu ( cesionaru ).

Savremena teorija finansiranja smatra , da se struktura kapitala ne moze odrediti kvantitativno vec da ona zavisi od : 1. organskog sastava sredstava, 2. tekuce inflacione stope, 3. tekuce rentabilnosti i 4. likvidnosti preduzeca. Organski sastav sredstava predstavlja odnos izmedju osnovnih i obrtnih sredstava. Ako je struktura sredstava vise pomerena ka osnovnim sredstvima, tada struktura kapitala treba da bude vise pomerena ka sopstvenom kapitalu. Visoka ulaganja u osnovna sredstva su uzrocnik visokih fiksnih troskova izazvanih po osnovu amortizacije, kao i visokog nivoa poslovnog rizika. Ako je u finansiranju preduzeca prisutan visok nivo tudjeg kapitala tada je visok ukupan rizik ostvarenja bruto dobitka. Svaki manji poremecaj na trzistu moze vrlo lako dovesti doticno preduzece u zonu gubitka. Visoka stopa inflacije pomera strukturu ukupnog kapitala ka sopstvenom kapitalu. U uslovima realno negativnih kamatnih stopa ( kamatna stopa niza od stope inflacije ) poverioci izbegavaju da pozajmljuju novac ( zbog inflatornog gubitka ) i opredeljuju se da sva slobodna nocana sredstva ulazu u realnu imovinu te na taj nacin povecaju sopstveni kapital. Za organski sastav sredstava i visoku stopu inflacije je karakteristicno da teze pomeranju strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu. Dok je za visoku stopu rentabilnosti i kontinuelne likvidnosti preduzeca karakteristicno pomeranje strukture kapitala ka tudjem kapitalu. Primarno opredeljenje preduzeca traba da ide u pravcu organskog sastava kapitala i stope inflacije, odnosno jacanja sopstvenog kapitala. Sekundarno opredeljenje treba da ide u pravcu rentabilnosti i likvidnosti preduzeca, uz manje pomeranje kapitala ka pozajmljenom kapitalu. Dominantno pomeranje kapitala treba da ide ka sopstvenom kapitalu.

ODNOS REZERVNOG I SOPSTVENOG KAPITALA
Kvantitativno odredjenje sopstvenog i rezervnog kapitala nije sire prihvaceno iz razloga sto se u razlicit polozaj stavljaju „starija” i ”mladja” preduzeca. Starija preduzeca najcesce imaju rezervni kapital koji je godinama akumuliran i koji potice iz raspodele neto dobitka, sto nije slucaj i kod mladjih preduzeca. Rezervni kapital se stvara akumulacijom neto dobitka za rezerve ( pri raspodeli neto dobitka ) preduzeca. Moze biti u obliku : 1. zakonskih rezervi ( rezerve uslovljene zakonskim obavezama )

2. 3.

statutarnih rezervi ( uslovljene statutarnim i ugovornim obavezama ) namenskih rezervi ( za pokrice eventualniih rizika po osnovu gubitka )

Motiv preduzeca treba da bude sto veci ostvareni neto dobitak, ne samo da bi se od gubitka zastitili akcionari, ortaci i inokosni vlasnici, vec da bi od ostvarenog neto dobitka sto vise ostalo u preduzecu za supstituciju dugorocno pozajmljenog kapitala. S obzirom da se pri raspodeli ostvarenog neto dobitka prisutni razliciti interesi vlasnika kapitala ( teznja da se izvuce sto veci deo prihoda za sebe ) i menadzmenta preduzeca ( teznja za sto vecom akumulacijom neto dobitka ), u preduzecu se cesto nerealno iskazuje neto dobitak i primenjuje princip latentnih rezervi putem podcenjivanja aktive i precenjivanja pasive. 31. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA - obuhvataju: 1. a. b. 2. a. b. c. zlatna pravila finansiranja zlatna bankarska pravila finansiranja zlatna bilansna pravila finansiranja ostala pravila finansiranja pravilo finansiranja 2 : 1 ( curent ratio ) pravilo finansiranja 1 : 1 ( acid test ) pravilo o odnosu gotovine i kratkorocnih obaveza.

ZLATNO BANKARSKO PRAVILO FINANSIRANJA Tvorac ovog pravila je nemacki naucnik Hubner, koji je radi odrzavanja likvidnosti bnake 1854. godine definisao pravilo : „kredit koji moze neka banka dati a da pri tome ne dodje u opasnost u pogledu ispunjavanja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uziva i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu ( tj. Rokovima dospeca ) kredita.” Ovo pravilo polazi od paralelnog odnosa ( jednakosti ) izmedju mobilizacije sredstava ( kratkorocnih ) i raspolozivosti izvora ( kratkorocnih ). Paritet polazi od dvostruke jednakosti sredstava i izvora sredstava kako po obimu ( vrednosti ), tako i po njihovoj rocnosti. Dosadasnja bankarska praksa je u mnogo slucajeva pokazala da se pravilo moze i osporiti iz razloga sto se banke ne pridrazvavaju zlatnog bankarskog pravila, a da su istovremeno pri tome visoko likvidne. Poslovne banke to uspevaju, u prvom redu, stalnim obnavljanjem kratkorocnih izvora finansiranja, pribavljajuci depozite po vidjenju i kredite od Centralne banke i drugih poslovnih banaka.

Poslovne banke veoma cesto u poslovnoj politici koriste depozite po vidjenju za pokrice datih kredita, vodeci pri tome racuna da se depoziti po vidjenju stalno obnavljaju, odnosno da se nece smanjiti ispod nivoa datih kratkorocnih kredita. U cilju odrzavanja depozita po vidjenju na odredjenom nivou, poslovne banke medjusobno povezuju svoje komitente, tako da placanja izmedju njih predstavljaju premestanje novca sa racuna duznika na racun poverioca, a da se pri tome ne umanjuje depozit po vidjenju kod poslovnih banaka. Sto se tice depozita po vidjenju po osnovu stednje , poslovne banke preduzimaju niz poslovnih aktivnosti kako bi zadobile i odrzale poverenje kod svojih stedisa. Odrzavanjem i povecanjem stednje, poslovne banke polaze od zakona velikih brojeva , da sve stedise nece odjednom povuci svoje uloge i ugroziti likvidnost doticne poslovne banke. Nivo stednih uloga se povecava nudjenjem klijentima novih oblika stednje, kao sto su : namenska i premijska stednja, renta stednja, zlatni stedni racuni i sl. Odstupajuci od zlatnog bankarskog pravila finansiranja, poslovne banke se oslanjaju i na instituciju medjubankarskog kreditiranja ukljucujuci i mogucnost povlacenja od strane Centralne banke kreditnih sredstava ( kredit za odrzavanje likvidnosti ). Sustina zlatnog bankarskog pravila jeste da se usaglasi rocnost i obim kredita i njihovih izvora u banci. ZLATNA BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA - pojavljuju se posle zlatnog bankarskog pravila finansiranja. - polaze od zahteva : ≡ da izvori finansrianja po roku raspolozivosti i po obimu treba da su jednaki ulozenim ( vezanim ) sredstvima. Za sredstva u aktivi bilansa stanja karakteristicno je da se stalno krecu iz oblika u oblik i da se pri tome menja njihova rocna struktura. Npr. Sredstva ulozena u osnovna sredstva su dugorocno vezana, medjutim kada se deo tih sredstava putem amortizacije stavi u funkciju nedovrsene prozivodnje, onda je taj deo osnovni sredstava vezan na kratak rok. Proizvodnjom gotovih proizvoda, deo sonovnih sredstava sadrzan u njima po osnovu amortizacije, vezan je za jos kraci rok. Dakle, dugorocno ulozena sredstva cesto zavise od kratke rocnosti, posmatrajuci njihove podoblike. Za izvore finansiranja u pasivi bilansa stanja je karakteristicno, da imaju slican trend kretanja kao i sredstva u aktivi. Npr. Dugorocni kredit se postepeno vremenski transformise u kratkorocni kredit. Ako je neka poslovna banka odobrila dugorocni kredit na 5 godina, tada svake godine jedna petina toda dugorocnog kredita se pretvara u kratkorocni kredit.

Veoma je tesko napraviti kontrolu, da svaki izvor finansiranja po obimu i roku raspolozivosti odgovara obimu i roku vezivanja sredstava. Iz tih razloga su sredstva i izvori finansiranja podeljeni u dve grupe u okviru bilansa stanja : 1. grupa dugorocno ulozenih ( imobilisanih ) sredstava i dugorocnih izvora finansiranja 2. grupa kratkrocno ulozenih sredstava i kratkorocnih izvora finansiranja. Ova podela sredstava predstavlja pretecu zlatnih bilansnih pravila finansiranja. Zlatna bilansna pravila finansiranja obuhvataju samo dugorocno ulozena sredstva ( aktiva ) i dugorocne izvore finansiranja ( pasiva ). Iako se kratkrocno ulozena sredstva i gotovina (aktiva ) i kratkorocni izvori finansiranja ( pasiva ) izricito ne definisu zlatnim bilansnim pravilom to ne znaci da se ista zanemaruju jer predstavljaju rezidualnu velicinu. Postojanje dugorocne finansijske ravnoteze automatizmom postoji kratkorocna finansijska ravnoteza. Zlatno bilansno pravilo moze se posmatrati i uzem i sirem smislu. U uzem smislu obuhvata, pod dugorocnim ulozenim sredstvima samo osnovna sredstva. Savremeni uslovi privredjivanja, prosirili su definiciju dugorocno imobilisanih sredstava, tako da ona obuhvataju :  dugorocne finansijske plasmane  date dugorocne robne kredite ( prodaja opreme i brodova na kredit dciji je rok naplate duzi od godinu dana )  trajne i dugorocne uloge u druga preduzeca  kupljene akcije drugih preduzeca i banaka  gubitak iskazan u aktivi. Zlatno bilansno pravilo u sirem smislu ne pravi razliku na strani pasive vec to cini na strani aktive, kod dugorocno ulozenih sredstava. Ovo pravilo ukljucuje u sredstva pored dugorocno vezanih sredstava i trajna obrtna sredstva . Trajna obrtna sredstva mogu se definisati kao minimalne ili gvozdene zalihe preduzeca. Minimalne zalihe preduzeca obuhvataju zalihe materijala, poluproizvoda, sitnog inventara ciji se nivo ne sme spustiti ispod minimuma, iz razloga sto ce se u protivnom smanjiti obim proizvodnje. Ovde spadaju i zalihe gotovih proizvoda ciji nivo ne sme pasti ispod minimuma, kako se ne bi smanjio obim p-nje. Za minimalne zalihe je karakteristicno da se finansiraju iz dugorocnih izvora finansiranja, da se u ukupnom vrednosnom izrazu nikada ne smanjuju sem u slucajevima smanjenja obima p-nje i da se finansiraju iz sopstvenog kapitala.

Za sve zalihe koje prelaze nivo minimalnih zaliha je karakteristicno, a to su u prvom redu sezonske zalihe kao i kratkorocni finansijski plasmani, da se mogu finansirati iz kratkorocnih izvora a da pri tome ne ugroze likvidnost preduzeca. Ostala kratkorocna obrtna sredstva ( hov, potrazivanja od kupaca, ostala promptna potrazivanja ) mogu se finansirati iz autonomnih izvora ( obaveze prema dobavljacima, obaveze prema radnicima, obaveze za poreze i doprinose ). NEDORECENOST ZLATNIH BILANSNIH PRAVILA FINANSIRANJA ogleda se u njihovoj neznatnoj prakticnoj vrednosti pri odrzavanju likvidnosti preduzeca ( likvidnost preduzeca se moze odrzati i bez njihove primene ). Najveci pobornih nedorecenosti je Dr Dietrich Härle, koji navodi da „ likvidnost ne zahteva samo mogucnost za ispunjenje svih obaveza prema poveriocima nego osim toga i uspesan tok proizvodnje.” Po njemu nije dovoljno izvrsiti oslobadjanje DVS i njihovo pretvaranje u novcana sredstva radi izmirenja dospelih obavza po osnovu dugorocnih kredita, vec istovremeno supstituisati vracena sredstva ( zalihe pretvoriti u novac, novac u hov, hov u potrazivanja i sl. ). Prema Härleu neophodna je stalna uskladjenost izmedju priliva i odliva novcanih sredstava , kako vrednosna tako i vremenska uskladjenost. Ovakvi stavovi nisu celovito odrzivi iz razloga sto ne postoji takva finansijska institucija koja bi mogla svakog dana odobravati nove kredite velikom broju klijenata. Nemoguce je svim komitentima po svim njihovim zagtevima u celini udovoljiti. S druge strane poslovne banke, na celu sa Centralnom bankom nisu „ bunar bez dna” koje su us tanju da neiscrpno emituju nove finansijske izvore. Isto tako, nemoguce je veliki obim dospelih obaveza uspesno prolongirati i preneti likvidni teret jo jedan vremenski period na poverioce. Upravo iz tih razloga, ne moze se odbaciti zlatno bilansno pravilo u sirem smislu kao princip finansiranja, jer bi sva nastojanja duznika da odrze likvidnost novim zaduzenjima ili prolongiranjem dospelih obaveza izazvala haoticno stanje u doticnoj nacionalnoj privredi. Primenljivost zlatnog bilansnog pravila u sirem smislu imace direktnog uticaja i na proces odrzavanja likvidnosti preduzeca pod uslovom da se DVS finansiraju iz sopstvenod kapitala, a da se uskladjivanje priliva i odliva fin. Sredstava vrsi samo u domenu kratkorocnih izvora i kratkorocno vezanih sredstava. 32. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA („ CURRENT RATIO”, „ACID TEST”, „GOTOVINA I OBAVEZE” )

1. Pravilo finansiranja 2 : 1 ( „Current ratio” ili „Bankers – ratio ) polazi od zahteva da odnos izmedju obrtnih sredstava i kratkorocnih izvora finansiranja mora biti 2:1. Dakle, neophodno je da svaki dinar KIF bude pokriven sa 2 dinara obrtnih sredstava. Ovo pravilo se cesto naziva koeficijentom opste likvidnosti ili koeficijentom drugog stepena likvidnosti. Primenljivost ovog pravila finansiranja ukazuje, da preduzece ½ obrtnih sredstava finansira iz dugorocnih izvora finansiranja , dok drugu polovini obrtnih sredstava finansira iz kratkorocnih izvora. Nedostatak ovog pravila jeste da zanemaruje strukturu izvora finansiranja. 2. Pravilo finansiranja 1 : 1 ( „acid – test ” ) polazi od cinjenice da je zbir NS, HOV I kratkorocnih potrazivanja jednak zbiru kratkorocnih izvora finansiranja ( NS + HOV + KP = KIF ). Neophodno je da svaki dinar kratkorocnih obazveza bude pokriven dinarom kratkorocnih sredstava u obliku novcanih sredstava, hov i kratkorocnih potrazivanja. Naziva se i koeficijent prvog stepena likvidnosti. Ako se pod trajnim obrtnim sredstvima podrazumevaju ukupne zalihe tada je ovo pravilo komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu ( DVS + trajna obrtna sredstva ). Dakle, ukoliko se ukupne zalihe preduzeca finansiraju iz dugorocnih izvora, tada je zbir NS, HOV i KP jednak KO ( 1 : 1 ). Pravilo nije prihvatljivo ukoliko se u ukupnim zalihama nalaze minimalne zalihe i sezonske zalihe. Osnovni problem je u sezonskim zalihama iz razloga sto se iste mogu finansirati iz kratkorocnih izvora a da pri tome ne ugroze likvidnost preduzeca. 3. Pravilo odnosa izmedju novcanih sredstava ( gotovine ) i kratkorocnih obaveza – ukazuje na postojanje neophodnog minimalnog iznosa gotovine u odnosu na KO , a sve u cilju obezbedjenja likvidnosti preduzeca. Sira strucna literatura istice dva predloga odnosa NS i KO : a. 20 % gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza b. 12 % gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza. Primenom prvog predloga, preduzece bi bilo u obavezi da svakog dana drzi 20 % gotovine u odnosu na KO, sto znaci da bi se KO izmirivale u proseku 5-to dnevno. Primena drugog predloga, znacila bi da preduzece iste izmiruje u proseku za 8.3 dana. Ukoliko bi se primenilo ovo pravilo finansiranja, fakticki bi kratkorocni krediti bili izmirivani za 5 ili 8.3 dana, sto predstavlja nedopustivo malu rocnost za kratkorocne izvore finansiranja i odrzavanje kontinuelne likvidnosti preduzeca.

Odnos NS i KO treba definisati, ali za svako preduzece posebno, u zavisnosti od : a. Njegove d elatnosti b. Uspostavljenih odnosa sa dobavljacima i kupcima c. Kratkorocne i dugorocne Finansijske ravnoteze d. Njegove kratkorocne i dugorocne likvidnosti. S obzirom da se veci deo kratkorocnih sredstava odobrava na rok od 30 do 45 dana, odnos NS I KO treba da se krece na relacijama od 2.2 do 3.3 % , sto znaci da bi se isti mogli o roku njihovog dospeca redovno servisirati. 33. PRAVILO FINANSIJSKE POLUGE - polazi od cinjenice da je isplativo koristiti tudje izvore ( kredit ) u finansiranju poslovanja preduzeca sve do momenta dok se tim poslovanjem ostvaruje stopa rentabilnosti ( prinosa ) koja je veca od ponderisane ( prosecne ) kamatne stope po kojoj se placaju kamate na preuzeti kredit. - temelji se na cinjenici da vlasnike preduzeca ne interesuje rentabilnost ukupnog poslovanja preduzeca vec prvenstveno prinos na sopstvena ulaganja u preduzece ( rentabilnost sopstvenog kapitala ) . Rentabilnost poslovanja preduzeca meri se odnosom poslovnog dobitka i ukupno ulozenog kapitala ( Pd / Σ Uk ) u preduzece. Rentabilnost sopstvenog kapitala se meri odnosom neto dobitka ( ukupan finansijski rezultat umanjen za kamate i poreze ) i sopstvenog kapitala ( Nd / Sk ). Grafik : Tacka indiferencije – predstavlja prelomnu tacku finansiranja preduzeca na kojoj se stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva izjednacava sa prosecnom cenom tudjih sredstava ( prosecnom kamatom ). Prinos na sopstvena sredstva je veci sa vecim ucescem tudjih sredstava u ukupnom kapitalu. Dakle, jeftiniji kapital ( prosecna kamata ) na tudja sredstva ulaganjem u poslovni proces donosi veci prinos, a taj prinos po podmirenju kamate ostaje u preduzecu i uvecava sopstveni kapital. Tako da u narednom ciklusu ulaganja, preduzece nema potrebu za povlacenjem veceg tudjeg kapitala. Ispod tacke indiferencije situacija je suprotna, jer preduzece vise placa po osnovu kamata na pozajmljena sredstva nego sto je prinos od ulaganja. Rentabilnost sopstvenog kapitala zavisi od rentabilnosti ukupnog poslovanja i finansijske strukture preduzeca. ◙ Ako je stopa rentabilnosti poslovanja preduzeca veca od kamatne stope, tada je rentabilnost sopstvenog kapitala veca kod struktura kapitala sa vecom upotrebom finansijske poluge ( vece ucesce tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca ).

Ako je stopa rentabilnosti poslovanja preduzeca manja od kamatne stope, tada je rentabilnost sopstvenog kapitala veca kod struktura kapitala sa manjom upotrebom finansijske poluge ( manje ucesce tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca ).

Grafikon : Progresija kamatne stope u odnosu na porast ucesca tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca. Progresija kamatne stope izazvana je vecim ucescem tudjeg kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca. Upotreba finansijske poluge ima i svoje ogranicenje. Povecanjem odnosa izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala povecava se i rizik pa ce interesi poverilaca u preduzecu biti ugrozeni. Zato poverioci cesto traze vecu kamatnu stopu sa povecanjem ucesca tudjeg kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca. U literaturi je poznat termin optimalne finansijske poluge, koji je izrazajan u uslovima kada je prisutan optimalan odnos izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca uz ostvarenje rentabilnosti sopstvenog kapitala na najvisem nivou. 34. POJAM I ISKAZIVANJE LIKVIDNOSTI PREDUZECA Prema jednoj grupi autora likvidnost predstavlja sposobnost nekog nenovcanog oblika sredstava da se transformise u novac ( gotovinu ). Prema drugoj grupi autora, likvidnost predstavlja sposobnost preduzeca da izmiri dospele obaveze prema poveriocima. Postoje tri stepen likvidnosti preduzeca : prvi stepen – obuhvata : 1. gotovinu ( poslovni racun ) 2. potrazivanja po depozitnim racunima po vidjenju 3. hov koje su trenutno unovcljive drugi stepen : 1. hov koje se mogu unovciti u roku od 30 dana 2. potrazivanja od kupaca i ostala potrazivanja naplativa za 30 dana treci stepen : 1. kratkorocna potrazivanja sa rokom naplate duzim od 30 dana 2. zalihe naplative sa rokom duzim od 30 dana.

Determinante koje odredjuju likvidnost : 1. dospele obaveze 2. vremenski rokovi 3. sredstva placanja. Razlikujemo : 1. sadasnju ( trenutnu ) likvidnost 2. perspektivnu ( buducu ) likvidnost 3. optimalnu likvidnost 4. opstu ( tekucu ) likvidnost 1. Ako je preduzece posmatranog dana likvidno, onda se radi o stepenu sadasnje likvidnosti. Koeficijent sadasnje likvidnosti pokazuje trenutnu mogucnost isplate dospelih obaveza prema poveriocima ( likvidnost se ocenjuje na odredjeni dan ) Iznos raspolozivih sredstava Koeficijent sadasnje ( tekuce ) ( Gb + Dv + Hv ) Likvidnosti = ------------------------------------------------------------Iznos kratkorocno dospelih obaveza ( Ko ) Koeficijent sadasnje likvidnosti moze biti veci, jednak ili manji od jedan. Da bi nelikvidni privredni subjekt postao likvidan, prinudjen je da povecava novcana sredstva : 1. ubrzanjem mobilizacije imobilisanih sredstava 2. dodatnim zaduzenjem od drugih privrednih subjekata , odnosno finansijskih institucija 3. produzenjem rokova placanja obaveza. 2. Stepen perspektivne ( buduce ) likvidnosti pokazuje mogucnost preduzeca da plati obaveze koje ce dospeti za isplatu u odredjenom vremenskom intervalu. Izrazava se na sledeci nacin :
Iznos raspolozivih n.s. + ( Gb + Dv + Do + Hv + Kp ) Koef.perspektivne = -----------------------------------------------------------------------------likvidnosti iznos dospelih obaveza + iznos obaveza ( Ko ) koje na dan merenja likvidnosti dospevaju za placanje tokom posmatranog perioda

Koeficijent perspektivne likvidnosti treba da je jednak ili veci od jedan, jer ce samo u takvim uslovima preduzece moci u toku posmatranog perioda izmiriti dospele obaveze prema poveriocima. 3. Koliki treba da bude koeficijent perspektivne likvidnosti pokazuje koeficijent optimalne likvidnosti :
Koeficijent optimalne Likvidnosti 100 = -----------------------------------------------------------------------procenat rizika naplate kratk. potr. i naplate hov 100 koje treba da se unovce u posmatranom vremenskom periodu

Rizici unovcenja hov i naplate kratkorocnih potrazivanja su u prvom redu zbog toga sto je nepoznanica : 1. da li ce se sve hov unovciti zbog nelikvidnih duznika 2. da li ce se sva kratkorocna potrazivanja naplatiti zbog nelikvidnosti duznika. I u uslovima kada je koeficijent buduce likvidnosti jednak ili visi od koeficijenta optimalne likvidnosti, to ne znaci da ce preduzece svakog dana u posmatranom periodu biti likvidno. To u prvom redu zavisi od dnevno raspolozivih novcanih sredstava, njihovog dnevnog priliva i odliva. Isto tako, ako je period za koji se meri buduca i optimalna likvidnost duzi, utoliko je i ovaj nacin merenja likvidnosti manje pouzdan. Prema tome, zakljucak je da navedeni nacin merenja likvidnosti moze biti prihvatljiv samo za kraci vremenski period ( od 7 do 30 dana ). 4. Koeficijent opste likvidnosti : Ukupna obrtna sredstva ( Σ Os ) ------------------------------------------------------------ = 2 Ukupne kratkorocne obaveze ( Σ Ko ) Ovaj koeficijent treba da je jednak broju dva , jer samo tada je preduzece likvidno. Medjutim , ovakvo polaziste je ispravno iz razloga sto bi preduzece trebalo da od ukupnog iznosa obrtnih sredstava 50 % finansira putem dugorocnih izvora sredstava. To znaci da bi trajna obrtna sredstva trebala iznositi 50 % od ukupnih obrtnih sredstava. U realnom zivotu prisutna je pojava da su trajna obrtna sredstva veca ili manja od 50 % od ukupnih obrtnih sredstava. 35. PLANIRANJE LIKVIDNOSTI PREDUZECA

Plan priliva i odliva novcanih sredstava predstavlja instrument politike likvidnosti preduzeca. Sacinjava se za duzi vremenski interval ( godinu dana, jedan kvartal ) i za kraci vremenski interval ( nedelju dana, dekadu, mesec dana ). Osnovna uloga ovog plana jeste da se blagovremeno preduzmu mere koje ce obezbeiti likvidnost preduzeca. Planiranje priliva i odliva n. s. se vrsi bilansnim i dinamickim metodima. Bilansni metod se zasniva na bilansu uspeha gde su prihodi priliv, a rashodi bez amortizacije odliv novca. Ovaj metod ima niz nedostataka ako se koristi za planiranje priliva i odliva na kraci rok. Karakteristika dinamickog metoda je u analitickom definisanju svih mogucih netopriliva i odliva novca uvazavajuci prim tome period dospeca naplate potrazivanja i isplate obaveza. Prakticni primeri ukazuju da je u uslovima sezonskog i faznog karaktera proizvodnje neophodno definisati interval pocetka i zavretka faze finansijskog naprezanja i finansijskog popustanja. Interval naprezanja nastaje kada se povecavaju robna obrtna sredstva, a interval popustanja nastaje kada se povecavaju sredstva u prelaznom i novcanom obliku. Plan priliva i odliva : A. PRILIV SREDSTAVA I. preneta novcana sredstva iz prethodnog meseca II. priliv novca u toku meseca ( 1-7 ) 1. unovcavanje hov 2. naplata potrazivanja od kupaca 3. naplata potrazivanja po osnovu prodaje deviza 4. naplata ostalih potrazivanja 5. naplata finansijskih plasmana 6. priliv novca po osnovu povecanja izvora finansiranja 7. priliv novca po osnovu vanposlovnih sredstava ( zajednicka potrosnja ) III. Svega priliv novcanih sredstava ( I+II ) B. ODLIV SREDSTAVA IV. prenete neizmirene obaveze iz prethodnog meseca V. odliv novcanih sredstava u toku meseca 1. obaveze po izdatim hov 2. obaveze prema budzetu i fondovima ( doprinosi, takse, carine, porezi i sl. ) 3. obaveze po osnovu poreza na dobit preduzeca 4. isplata zarada zaposlednih u preduzecu

5. obaveze prema dobavljacima 6. ostale obaveze ( ptt, struja, zakup, gorivi, grejanje i sl.) 7. obaveze po osnovu koriscenja garancija ( naknade ) 8. obaveze po osnovu kupovine deviza ( promptno i terminski ) 9. obaveze po dospelim kreditima 10. dospele obaveze po dividendi ( kraj godine – isplata akcionarima ) 11. odliv novca u vanposlovna sredstva ( zajednicka potrosnja ) VI. Svega odliv novcanih sredstava C. 1. 2. 3. 4. REKAPITULACIJA UKUPAN PRILIV NOVCA ( A ) UKUPAN ODLIV NOVCA (B) SLOBODNA NOVCANA SREDSTVA ( A – B) NEDOSTATAK NOVCANIH SREDSTAVA ( B- A)

Redosled mera putem kojih ce se obezbediti potrebna likvidna sredstva : 1. ubrzano pretvaranje nelikvidne imovine u likvidni oblik a. rasprodaja zaliha gotove robe uz snizenje cena ( popust) b. prodaja sirovina koje su iznad minimalnih zaliha c. prodaja nedovoljno iskoriscenih osnovnih sredstava 2. promena uslova uplate potrazivanja od kupaca a. skracenjem roka kreditiranja kupcaca b. naplata potrazivanja u kratkom roku 3. odlaganje odredjenih izdataka ( obaveza ) za kraci vremenski rok a. izdaci po osnovu odrzavanja osnovnih sredstava b. nepotputna isplata zarada c. prolongiranje obaveza prema dobavljacima 4. odlaganje odredjenih izdataka ( obaveza ) za duzi vremenski rok a. prolongiranje anuiteta i kamata po osnovu dugorocnih i kratkorocnih kredita, rata po osnovu lizinga i sl. b. Odlaganje obaveza ulaganja u osnovna sredstva 5. promene u politici cena ( nabavna niza, prodajna visa ) 6. prodaja akicja na trzistu kapitala 7. emitovanje novih obveznica i akcija 8. konvertovanje kratkorocnih u dugorocne kredite 9. nova zaduzenja kod poslovnih banaka ( dugorocno zaduzivanje i delom kratkorocno zaduzivanje) 36. OPTIMALNA LIKVIDNOST PREDUZECA

ZALIHE KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI Optimalnu likvidnost preduzeca karakterise: 1. 2. 3. obezbedjena apsolutna platezna sposobnost preduzeca maksimalno angazovanje sredstava od strane preduzeca obezbedjen minimalni rizik nelikvidnosti preduzeca.

Obim zaliha – optimalan kada su postignuti najnizi troskovi drzanja zaliha. Kvalitet zaliha – stepen udaljenosti od njihovog novcanog oblika Osnovni pokazatelji putem kojih se utvrdjuje stepen likvidnosti zaliha su : 1. 2. udeo zaliha u ukupnim obrtnim sredstvima koeficijent obrtanja zaliha.

POTRAZIVANJA OD KUPACA KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI Faktori koji uticu na obim optimalnog potrazivanja od kupaca su: obim prodaje na kredit – veliki obim prodaje direktno utice na veliki obim potrazivanja od kupaca. 2. rokovi prodaje na kredit – likvidnost preduzeca se smanjuje sa porastom roka naplate potrazivanja. 3. politika kasa – skonta – dobavljac nudi kupcu popust u odredjenom iznosu ako ovaj svoju obavezu izmiri pre odredjenog vremenskog roka. 4. politika naplate potrazivanja  sigurnost naplate – ukoliko raste , raste i likvidnost preduzeca.  Rizik ulaganja u potrazivanja od kupaca – treba da bude sto manji, ispitivanje kreditne sposobnosti kupca.
1.

LIKVIDNE REZERVE KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI - novcani iznos koji drzi preduzece na poslovnom racunu u datom vremenskom trenutku iznad potrebe za izmirenje dospelih obaveza.
I Motivi stvaranja i drzanja likvidne rezerve su :

1. 2. 3. 1.

poslovne prirode sigurnosne prirode spekulativne prirode. finansijskom strukturom preduzeca

II Velicina likvidne rezerve je determinisana sa :

2. 3. 4. 1. 2. 3.

planiranjem proizvodnje, prodaje i ostvarenom dobiti. planiranjem novcanih tokova realnim mogucnostima za nabavku kredita i sl. primarna - Novac sekundarna – kratkorocne hov koje imaju visok stepen unovcavanja. tercijalna – dugorocne hov i druga manje likvidna sredstva 37. UZROCI NELIKVIDNOSTI PREDUZECA I NACINI NJEGOVOG PREVAZILAZENJE

III Sredstva likvidne rezerve dele se na :

EKSTERNI UZROCI 1. monetarno – kreditni sistem i politika Narodne banke Srbije  kada porast novcane mase ne odgovara dinamici porasta drustvenog bruto-proizvoda. 2. bankarsko – kreditni sistem i kreditna politika poslovnih banaka  ako su kratkorocni krediti previsoki ili nedovoljni, tada je najcesce neadekvatna i dinamika finansiranja tokova poslovnog procesa preduzeca  selektivnom kreditnom politikom moze se vrsiti favorizovanje ulaganja u osnovna , u odnosu na trajna obrtna sredstva, sto smanjuje finansijsku mogucnost ulaganja u preduzece. 3. spoljnotrgovinski sistem, devizni rezim i politika  u uslovima nekonvertibilnosti domace valute i nepostojanja deviznog trzista, vlasnici cuvaju devize na racunima i koriste ih kao sredstva placanja sa inostranstvom, sto negativno utice na likvidnost i kontinualnost ulaganja u tokove poslovnog procesa preduzeca 4. sistem i politika platnog prometa  tok poslovnog procesa moze biti jednim delom blokiran u uslovima kada je spora cirkulacija novcanih sredstava kanalima platnog prometa.  Zbog nedovoljne razvijenosti i primenljivosti oblika i instrumenata placanja. 5. sistem i politika primarne i sekundarne raspodele dohotka  smanjuje se akumulativna sposobnost preduzeca i njegova mogucnost da stvara sopstvene izvore za finansiranje reprodukcije. 6. inflacija  zbog porasta cena vrednost zaliha se povecava za stopu inflacije, a povecana vrednost zaliha stvara i potrebu povecanja izvora sredstava kod preduzeca.

INTERNI UZROCI 1. investicije u osnovna sredstva  ukoliko su prisutna investiciona ulaganja a da pri tome nisu obezbedjeni adekvatni izvori finansiranja dolazi do prelivanja obrtnih sredstava u osnovna sredstva sto se negativno odrazava na likvidnost preduzeca. 2. zalihe ( prevelike )  posebno su negativne zalihe nekurentnih proizvoda jer izazivaju zastoj u prilivu novcanih sredstava. 3. naplata potrazivanja ( spora )  ako preduzece nije u stanju da pravovremeno izvrsi naplatu potrazivanja, tada nece biti u stanju ni da pravovremeno izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Takav lanac neizmirenja obaveza stvara i lanac nelikvidnosti sirih privrednih razmera. 4. interna raspodela ostvarene dobiti ( neadekvatna )  sa zapostavljanjem akumulacije i prenaglasavanje licne potrosnje, 5. gubici  ako gubitak u poslovanju nema pokrice u dugorocnim izvorima.  Poslovanje s gubitkom smanjuje izvore sredstava i finansijski potencijal preduzeca sto ima za posledicu smanjenje sposobnosti placanja obaveza, kao i neredovno sopstvene snabdevanje sirovinama i repromaterijalom. 6. ispadanje osnovnih i obrtnih sredstava iz funkcije. MOGUCNOSTI ZA OTKLANJANJE UZROKA NELIKVIDNOSTI : 1. ubrzana cirkulacija sredstava  skracuje vremenski interval u kojem se novcana sredstva ulozena u kruzni tok reprodukcije ponovo vracaju u novcani oblik.Tako se povecava masa raspolozivih novanih sredstava kao i likvnidnost preduzeca. 2. prestruktuiranje sredstava  jedan od nacina povecanja mase raspolozivih novcanih sredstava. 3. kompenzacija delova sredstava ( aktive ) i obaveza prema izvorima ( pasive )  postize se sklad izmedju priliva sredstava i i rokova dospeca obaveza za placanje 4. promena rokova dospeca obaveza placanja prema izvorima  najcesce se vrsi prolongiranje dospelih obaveza po anuitetima i transformisanjem kratkoorcnih kredita u srednjorocne ili dugorocne kredite. 5. angazovanje dodatnih novanih sredstava u poslovnom procesu i sl.

38. UPRAVLJANJE POSLOVNIM RACUNIMA PREDUZECA Poslovni racuni preduzeca predstavljaju najvitalnije delove u njegovom poslovanju. Poslovni ( tekuci ) racun se otvara kod poslovne banke gde se i sklapa ugovor o procentualnom ukljucenju depozita u depozitni racun poslovne banke. Racun klijenta koji se otvara kod poslovne banke jedinstveno se oznacava putem numerickog oblika. Numericku oznaku racuna cine tri odvojene celine : 1. fiksni broj racuna poslovne banke 2. broj tekuceg racuna klijenta 3. kontrolni broj racuna klijenta Fiksni broj racuna poslovne banke zauzima tri numericka mesta ( karaktera ) i predstavlja jedinstveni identifikacioni broj poslovne banke za obavljanje poslova platnog prometa u zemlji, a isti je odredjen od strane centralne banke. Broj racuna klijenta ima 8 ili 13 numerickih mesta i iste odredjuje poslovna banka. Ako je korisnik tekuceg racuna pravno lice koje obavlja delatnost ili fizicko lice koje obavlja delatnost i ima maticni broj tada se za broj tekuceg racuna ostavlja 8 mesta. Ako je korisnik tekuceg racuna fizicko lice koje obavlja delatnost i nema maticni broj, tada se za broj racuna ostavlja 13 mesta ( karaktera ). Kontrolni broj racuna klijenta zauzima 2 numericka mesta . on se izracunava po medjunarodnom standardu ISO 7064, model 97. kontrolni broj se dobija tako, sto se niz od 16 ili 11 cifara pomnozi sa brojem 100, da bi se dobijeni broj podelio sa brojem 97, a ostatak oduzeo od broja 98. Dobijeni rezultat se iskazuje putem dve cifre i on predstavlja kontrolni broj. Npr, putem numerickih oznaka broj racuna klijenta banke bi mogao da glasi : AAABBBBBBBBBBBBBCC. U svakom preduzecu finansijski menadzer treba da vodi racuna da dnevni priliv novcanih sredstava bude veci od dnevnog odliva novcanih sredstava, kako bi odrzao kontinuitet likvidnosti preduzeca. Projekcija dnevnog priliva novcanih sredstava trebala bi biti barem za 10 % veca od projekcije dnvenog odliva novcanih sredstava. Argument za primenu predlozene dnevne likvidne rezerve pociva na cinjenici da je moguce od strae drugih poslovnih funkcija u preduzecu, napraviti nekontrolisan odliv novcanih sredstava koji moze izazvati trenutnu ili trajnu blokadu tekuceg racuna preduzeca. Finansijska funkcija treba da vodi racuna o izdatim instrumentima obezbedjenja placanja, njihovom iznosu i rocnosti, kako se ne bi narusila dnevna projektovana likvidnost preduzeca. Stanje na tekucem racunu treba da se dnevno prati preko izvoda uz proveru:

da li su prosli svi nalozi za placanje koji su upuceni poslovnoj banci prethodnog dana o da li je stigao priliv na tekuci racun preduzeca od strane duznika onako kako je to i projektovano.
o

Putem projekcije plana priliva i odliva novcanih sredstava neophodno je odrediti „špiceve” veceg odliva novcanih sredstava ( isplate zarada, placanje poreza i sl. ) kako preduzece ne bi doslo u zonu nelikvidnosti. Blagajna treba da ima propisanj dnevni blagajnicki maksimum o mogucem zadrzavanju novcanih sredstava u gotovinskom obliku. Svaka nedovoljna sinhronizacija izmedju priliva i odliva novcanih sredstava dovodi tekuci racun preduzeca u nelikvidnost i blokadu. Ako je tekuci racun preduzeca u 45 radnih dana 45 puta bez prekida blokiran, tada banka (poverilac ) ima obavezu da podnese zahtev za pokretanje postupka stecaja pred nadleznim Trgovinskim sudom protiv doticnog preduzeca. U dosadasnjoj praksi bili su cesti slucajevi, da su preduzeca u totalnoj insolventnosti ( neprekidnoj blokadi tekuceg racuna ) te da se poseglo za promenom postojece organizacije i formiranjem tzv. „kompanije „ sa dva ili vise novih preduzeca. Preduzecima su proglasavani bivsi pogoni koji su dobijali status pravnog lica. Svako od njih je imao svoj ziro racun neblokiran, pri cemu se isti koristio za tekuce poslovanje, dok su stare obaveze i dalje ostajale u blokadi na centralnom ziro racunu novoformirane kompanije. Poznati su i slucajevi disponiranja ( prenosenja ) novcanih sredstava ( radi kapitalisanja ) sa ziro racuna jednog preduzeca na ziro-racun drugog preduzeca, iako je isto bilo zakonskim propisima zabranjeno. Preduzeca su izmedju sebe pravila ugovore I „fiktivne” fakture ( svrha je bila : avans za robu ) , vrsila je prenos novcanih sredstava, najcesce na 30 ili 60 dana sa klauzulom da je dobavljac duzan ukoliko ne isplati robu da vrati glavnicu i plati izgubljenu dobit kupcu robe. Slobodna novcana sredstva na svom tekucem racunu preduzece moze efikasno uposliti, ne samo ulaganjem u sopstvenu reprodukciju, vec i orocavanjem kod poslovnih banaka. Na orocena sredstva preduzece ugovara kamatu koja predstavlja finansijski prihod preduzeca u sklopu tekuceg perioda. Blokada tekuceg racuna preduzeca moze biti izazvana i nekontrolisanim izdavanjem instrumenata obezbedjenja placanja ( blanko izdate menice, cekove i sl. ) od strane pojedinih poslovnih funckija u preduzecu. U slucajevima kada preduzecu preti opasnost od ozbiljne blokade tekuceg racuna, cesto se pribegava meri privremenog sklanjanja novcanih sredstava sa jednog na drugi tekuci racun.

Pored dinarsko tekucih racuna, preduzec moze otvoriti i devizni racun kod poslovne banke, na koji je duzno usmeravati devizne prilive iz inostranstva i vrsiti sva devizna placanja prema inostranstvu. Visak slobodnih deviznih sredstava moze iskoristiti za pokrice nedostatka dinarskih sredstava na dinarskim tekucim racunima preduzeca. U takvim slucajevima, finansijski menadzeri treba da se opredele da izvrse prodaju „slobodnih” deviznih sredstava ( po „sticovanom-uvecanom kursu”) i obezbede dinarske prilive na tekucim racunima preduzeca. Visak „slobodnih” dinarskih sredstava na tekucem racunu preduzeca moze se usmeriti i u terminsku kupovinu buduceg deviznog priliva na finansijskom trzistu, i to od preduzeca izvoznika. Nije isto upravljati tekucim racunima preduzeca kada se ona nalaze u razlicitim privrednim granama i delatnostima. Razlike su izrazajne, zbog razlicitog koeficijenta obrta novcanih sredstava u pojedinim privrednim granama i delatnostima. Tamo gde je, koeficijent obrta robe i novca izrazito visok, prisutne su dnevne oscilacije priliva i odliva novcanih sredstava. Kod preduzeca koja se nalaze u delatnostima sa izrazito niskim koeficijentom obrta novcanih sredstava, svaki promasaj pri upravljanju tekucim racunom moze imati dalekosezne negativne finanskijske posledice. Posebna umesnost finansijskih menadzera preduzeca jeste upravljanje tekucim racunom preduzeca u uslovima povecane inflacije, pri cemu se najcesce “bezi” od viska slobodnih dinarskih sredstava u devizna sredstva, zatim u profitabilnu robu ili profitabilnu nekretninu. Pravilno upravljanje tekucim racunima preduzeca potrazumeva : objektivno definisanje vremenskog roka koriscenja tudjih izvora, definisanje realne cene kapitala i realne mogucnosti povrata izvora o roku njhovog dospeca. Priliv novcanih sredstava na tekuce racune preduzeca se ostvaruje zasnivanjem duznicko-poverilacnkog odnosa, ispostavljanjem racuna ( fakture ) i defiisanjem vremenskog roka placanja obaveze od strane duznika. Zato je bitno da se sve fakture na vreme ispostave kupcu i da se prati tok njihove naplate. Pored ovog , redovnog puta, priliv novcanih sredstava na tekuce racune preduzeca, sredstva se mogu usmeravati blokadom tekucih racuna duznika kao i sudskim izvrsenjima na osnovu donetih sudskih resenja. 39. ASIGNACIJA, CESIJA I KOMPENZACIJA KAO OBLICI MEDJUSOBNIH PLACANJA

ASIGNACIJA predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzece ( asignant ) daje nalog drugom preduzecu ( asignatu ) da za njegov racun izvrsi isplatu odnosno neku drugu cinidbu , nekom trecem preduzecu ( asignatoru ) , pri cemu se trece preduzece ovlascuje da to primi u svoje ime. Obligacioni odnos se zasniva izmedju tri pravna lica : 1. asignant - uputioc ( mlekara ) 2. asignat - upucenik ( banka ) 3. asignator - primalac uputa ( agrokombinat ). Upucenik ( asignat – banka ) je duzan da podnese banci koja vodi platni promet Nalog za placanje po Obrascu br. 40 i Nalog za obracun na obrascu br. 42. On daje nalog na teret svog racuna a u korist racuna asignatora. Nalozi se podnose odeljenju za platni promet banke kod koje asignat ( upucenik ) ima poslovni racun. Ako se utvrdi da asignant ( uputioc – mlekara ) ima neizmirenih obaveza koje su zavedene u odeljenju za platni promet doticne banke, tada ona nece dozvoliti izvrsenje Naloga za placanje i Naloga za obracun. Za asignaciju kao oblik izmirenja medjusobnih obaveza je karakteristicno da asignator ima pravo da trazi izmirenje obaveze od asignanta, ako ovu obavezu ne izmiri asignat u ugovorenom i predvidjenom vremenskom roku. Upravo tu se asignacija i razlikuje od cesije kao oblika izmirenja medjusobnih obaveza ucesnika u platnom prometu. CESIJA – kao oblik medjusobnog placanja se identifikuje sa ustupanjem potrazivanja. Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac ( cedent ) ugoovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika ( cesusa ) trecem licu ( cesionaru ) . ucesnici u cesiji su : 1. cedent , koji ima potrazivanje od odredjenog lica ( cesusa ) i koji to svoje potrazivanje prenosi na drugo lice ( cesionara ) 2. cesionar , lice na koje se prenosi potrazivanje 3. cesus , duznik cija se obaveza ustupa trecem licu ( cesionaru ) bez obaveze da se o tome pismeno izjasnjava. Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potrazivanja u slucajevima : ◙ ako cedent i cesus imaju neizmirene obaveze koje su evidentirane u banci preko koje se obavlja platni promet ◙ u slucajevima naknade stete u obliku novcane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela, odnosno ostecenja zdravlja ◙ po osnovu naknade nematerijalne stete ◙ ako potrazivanja poticu iz zabranjenih ugovora ◙ ako su potrazivanja u vezi sa licnostima

ne mogu se cesijom prenositi potrazivanja ako je ugovorom izmedju poverioca i duznika iskljucena mogucnost ustupanja potrazivanja trecem licu. Da bi se sprovela cesija neophodan je uslov da izmedju va pravna lica postoji duznicko-poverilacki odnos. Za cesiju je karakteristicno da se putem nje moze izmiriti veca nastala obaveza za kupovinu robe, proizvoda ili usluga, ili kao uplata avansa za robu – usluge koje cesionar treba da isporuci cedentu. Za razliku od asignaicje , u cesiji iz obligacionog odnosa ispada cedent ( stari poverilac ) iz razloga sto je cesus duzan da izmiri obavezu prema cesionaru ( novom poveriocu ). Tehnika sprovodjenja cesije zapocinje podnosenjem naloga odeljenju za platni promet doticne banke. Cesus ( duznik ) podnosi Nalog za prenos sa kojim se vrsi prenos sredstvava sa njegovog racuna na racun cesionara. Cedent ( stari poverilac ) istovremeno podnosi i Nalog za obracun u korist i na teret njegovog racuna. KOMPENZACIJA – Oblik izmirenja obaveza putem medjusobnog prebijanja. Duznik ima pravo da prebije potrazivanje koje ima prema poveriocu sa onim sto poverilac potrazuje od njega, pod uslovom da oba potrazivanja glase : ◙ na novac ◙ na stvari istog kvaliteta i ◙ da su oba potrazivanja dospela. Za kompenzaciju je karakteristicno da su i duznik i poverilac u istom nivou ( jednakost lica ) te da je iskljucen rizik od svake moguce insolventnosti i duznika i poverioca. Kompenzacija nastaje po tri osnova : 1. putem zakona 2. puem sudskih odluka 3. putem ugovora. Zakonska kompenzacija se moze sprovesti ako su potrazivanja izmedju duznika i poverioca uzajamna, istorodna i dospela. Ispunjavanjem ova tri uslova, dovoljna je samo jednostrana izjava za sprovodjenje kompenzacije. Sudska kompenzacija se sprovodi na osnovu Odluke Suda u slucajevima kada poverilac tuzi svog duznika za neuredno izmirenje obaveze, a duznik dokaze na sudu da mu poverilac duguje odredjenu vrednost. Ugovorna kompenzacija sprovodi se na osnovu potpisanog ugovora izmedju duznika i poverioca. Karakteristika ugovorne kompenzacije jeste da su medjusobne obaveze uzajamne dok je sasvim nevazno da li su one istorodne i da li su dospele. Kompenzacija se nece izvrsiti u slucajevima ako jedan od ucesnika ili oba ucesnika imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke preko koje se obavlja platni promet.

40. POJAVNI OBLICI I ELEMENTI PLANA OBRTNIH SREDSTAVA Pojam obrtnih sredstava podrazumeva poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama trose u poslovnom procesu, pri cemu se njihova vrednost najmanje jednom obrne u toku godine. Dakle, pojam obrtnih sredstava je determinisan : 1. koeficijentom obrta ( godisnji koeficijent obrta veci od 1 ) 2. brzinom obrta njihove vrednosti. Pri objasnjavanju kruznog kretanja obrtnih sredstava treba poci od Marksovog obrasca kruznog kretanja kapitala N – R... P ... R’ – N’. Ako obrtna sredstva kruze po obrascu N-R-N tada obrtna sredstva u odredjenom vremenskom trenutku mogu biti u obliku novca, odnosno robe. Relacija N-R predstavlja slucaj u kome je novac izdat a roba primljena. Relacija R-N predstavlja slucaj u kome je roba izdata a novac primljen. Praksa pokazuje da se proces izdavanja novca i primanja robe cesto ne poklapa pa se zato uvode prelazni oblici obrtnih sredstava. Svaki prelazni oblik tezi da bude osnovni oblik nekog obrtnog sredstva. Prelazni oblici mogu biti u obliku robe, odnosno novca. Obrazac kruznog kretanja kapitala uvodjenjem prelaznih oblika robe i novca treba da ima sledecu sadrzinu : N – Rp – R ... P ... R’ – N’p – N’ Novac (N) u osnovnom obliku egzistira u uslovima ako potice iz realizacije, odnosno njegovog prelaznog oblika, a ima svrhu da se pretvori u robni oblik ili njen prelazni oblik. Najcesce se u osnovnom obliku novca i surogata novca pojavljuju : ◙ gotovina u blagajni i banci, ◙ ziralni novac i ◙ devize ( devizni racun ). Prelazni oblik novcanih sredstava odnosi se na : menice, cekove, obveznice, akcije, komercijalne i blagajnicke zapise i druge hov ( surogate novca ). Osnovni oblik robe (R) se pojavljuje : 1. u procesu pripreme proizvodnje ( zaliha sirovina, materijala i sitnog inventara ) 2. kao angazovano sredstvo u procesu proizvodnje ( proizvodnja u toku i poluproizvodi ) 3. kao gotov proizvod ( zalihe gotovih proizvoda i robe ). Prelazni oblik novca u robu ( Rp ) egzistira na relaciji ( N – Rp – R ) i to u uslovima kada je novac izdat a roba nije primljena. Determinante koje odredjuju prelazni oblik robe jesu : a ) da taj oblik potice iz osnovnog oblika novca, b) da tezi pretvaranju u osnovni oblik robe. Najcesce se u prelaznom obliku robe pojavljuju pozicije : akontacije

za sluzbena putovanja, avansi dobavljacima za obrtna sredstva, avansi za zajednicka ulaganja obrtnih sredstava, akontacije za zarade i sl. Prelazni oblik robe u novac ( N’p) egzistira na relaciji R’ – N’p – N’ u uslovima kada je roba izdata a novac nije primljen. Determinante koje odredjuju prelazni oblik novca su : da taj prelazni oblik potice iz robe, da tezi ponovnom pretvaranju u osnovni oblik novca . najcesce se u prelaznom obliku novca pojavljuju : potrazivanja od kupaca preduzecima za prodatu robu, kreditnu odnosi s neposrednim potrosacima za prodatu robu i sl. Elementi plana obrtnih sredstava Osnovni zadatak planiranja obrtnih sredstava jeste definisanje obima, strukture i izvora obrtnih sredstava, saglasno potrebama poslovnog procesa utvrdjenih u godisnjem planu preduzeca. Ovaj osnovni zadatak treba da obezbedi kontinuitet poslovnog procesa u smislu kruznog kretanja u uslovima date proizvodno – tehnoloske strukture preduzeca. Pri definisanju plana obrtnih sredstava treba posebno staviti naglasak na : 1. planiranje potrebe za obrtnim sredstvima po oblicima, ukupno za planski period 2. planiranje izvora obrtnih sredstava po vrstama i ukupno 3. planiranje obrtnih sredstava staticki – u smislu stanja, i dinamicki – u smislu njihove transformacije, 4. planiranje neto – obrtnih sredstava i neto – obrtnog fonda, 5. definisanje pokazatelja efikasnosti za ukupna obrtna sredstva i parcijalno po oblicima i podoblicima, 6. izbora metoda vezanih za kvantifikaciju potreba za obrtnim sredstvima, 7. prikupljanja podataka i izvora podataka koji ce se koristiti u planiranju obrtnih sredstava. Definicija sadrzaja plana obrtnih sredstava mora da obuhvati minimum koji je neophodan za ostvarivanje toka poslovanja u planskom periodu. Taj minimum treba da obuhvati : 1. nabavku materijala za reprodukciju 2. zalihe sirovina i materijala 3. proizvodnju i poluproizvode 4. gotove proizvode i robu na zalihama 5. prodaju gotovih proizvoda.

Sadrzaj obrtnih sredstava se moze posmatrati sa vise aspekata. Sadrzaj se u planiranju treba svesti na pojam ukupnih obrtnih sredstava koja sadrze robna i novcana sredstva kao osnovne pojavne oblike obrtnih sredstava. 41. MEDJUZAVISNOST OBLIKA I PODOBLIKA OBRTNIH SREDSTAVA Kod utvrdjivanja obrtnih sredstava vazno je uociti sledecu medjuzavisnost : novcana sredstva ( Sn) + robna sredstva ( Sr ) = potrebna ukupna obrtna sredstva ( Su ) = redovni izvori obrtnih sredstva ( Si ). Izmedju Sn i Sr je medjuzavisnost takva da Sn > Sr ali uz uslov Sn+Sr=Su. Izmedju Su i Si je medjuzavisnost takva da je Su = Si, jer ako je svako Su ≠ Si, tada ne zadovoljava uslov bilansne ravnoteze i finansijskog legaliteta. Pri utvrdjivanju potrebnih obrtnih sredstava uzima se u obzir „bruto masa” i „vreme trajanja obrta”, sto ukazuje da se pod obrtnim sredstvima podrazumeva njihov prosecan iznos. U praksi je problem znatno slozeniji, jer se moraju utvrditi obrtna sredstva po osnovnim oblicima i njima odgovarajucim podoblicima, pri cemu su razlicite i „brutomase” u smislu vrednosti i vremena trajanja obrta, odnosno broja dana vezivanja („d”) u datom obliku ili podobliku. Treba uvaziti kriterijum da izmedju dve iste „bruto – mase „ po vrednosti , prednost ima ona „bruto-masa” koja ima krace vreme trajanja obrta. Ako , je isto vreme trajanja obrta, tada je prednost na strani onog oblika obrtnih sredstava koji ima manju vrednost „bruto-mase”. Metod za rasclanjavanje medjuzavisnosti oblika i podoblika obrtnih sredstava, moze se prikazati putem sledecih relacija : 1. ( za ukupna obrtna sredstva ) Su = Si, 2. ( za novcani oblik ) Sn = Snv + Snh ; uz uslov Snv >< Snh 3. ( za robni oblik) Sr = Srm + Srp + Srg ; uz uslov Srm > < Srp > < Srg 4. ( za prelazni oblik novac – roba ) Sn / r = Sna + Snk + Snr ; Snk >< Snr 5. ( za prelazni oblik roba – novac ) Sr / n = Srpo + Srk ; uz uslov Srpo><Srk Svaka promena „bruto-mase” ili promena njegovog vremena obrta, izaziva promenu prosecne mase potrebnih obrtnih sredstava. Masa ukupno potrebnih obrtnih sredstava predstavlja zbir pojedinacnih prosecnih masa u pojedinim oblicima, podoblicima i vrstama ( ukoliko se analiticki rasclanjavaju podoblici ). Opsti obrazac za izracunavanje prosecne mase obrtnih sredstava glasi :

M*d bruto masa * vreme obrta Sm = --------------- = ---------------------------------------365 broj dana u godini Sa aspekta finansijskog upravljanja obrtnim sredstvima, znacajno je utvrditi i najpovoljniju strukturu izvora ovih sredstava. Medjuzavisnost se moze definisati putem sledecih relacija : Si = Si t + Si ko + Si kd + Si kt + Si fo + Si o 42. BRUTO – MASA, KOEFICIJENT OBRTA I PRELOMNE TACKE OBRTNIH SREDSTAVA Bruto masa i koeficijent obrta spadaju u faktore koji u godisnjem planu najneposrednije uticu na definisanje potrebnih obrtnih sredstava. Bruto-masa predstavlja vrednosno iskazani obim odgovarajuceg oblika, podoblika i vrste obrtnih sredstava koji se odnosi na odredjeni vremenski interval kruznog toka poslovnog procesa. Za bruto-masu je uobicajeno da se iskazuje u podoblicima i vrstama. Zato brutomasa predstavlja : 1. u novcanom obliku ( N ) predstavlja zbir svih isplata koje dospevaju u datom vremenskom intervalu koje treba na vreme izmiriti. 2. u prelaznom obliku novac/roba ( N / R ) predstavlja zbir potrebnih avansa dobavljacima, akontacije radnicima, avr i sl. Rec je o vrednostima koje odredjeno vreme provedu u novcanom obliku. 3. u prelaznom oliku roba / novac ( R / N ) predstavlja zbir svih potrazivanja za prodate proizvode i usluge ( ukljucujuci i kreditne odnose po tom osnovu ) 4. u robnom obliku zaliha za reprodukciju ( R ) predstavlja zbir vrednosti sirovina, materijala, sitnog inventara i ambalaze. 5. u robnom obliku za proizvodnju toku ( P ), predstavlja zbir svih troskova koji se iskazuju cenom kostanja gotovih proizvoda. Vreme obrta predstavlja pokazatelj vremenskog trajanja jednog obrta u toku kruznog toka poslovnog procesa, i to po pravilu, u toku jedne godine. To je vreme angazovanja obrtnih sredstava u nekom od oblika i podoblika. Stoga se moze reci, da ono iskazuje vreme u danima u kojima su obrtna sredstva „vezana” u pojedinim oblicima i podoblicima kruzenja u poslovnom procesu.

Ukolko je vreme proizvodnje duze, duze je i vreme kruzenja obrtnih sredstava. Najcesce se to vreme naziva „stvarni ciklus proizvodnje”, podrazumevajuci vreme u danima koja su protekla od pocetka rada na proizvodu ( pripreme proizvodnje ) pa do njegove predaje u skladiste gotovih proizvoda. Upravo to predstavlja ekonomsko poimanje vremena, koje obuhvata ne samo norma-casove procesa rada vec i casove zastoja, cekanja, gubitaka i sl.6 Broj obrta novcanih sredstava u toku godine predstavlja kolicnik konstante 365 i zbir pojedinacnog vremena obrta obrtnih sredstava izrazenog u podoblicima : Bo = 365 / d Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja pokazatelj uspesnosti upravljanja obrtnim sredstvima. On pokazuje koliko su obrtna sredstva koriscena u toku godine za placanje rashoda i troskova. To je izvedena velicina i posebno je pogodna za procene u paralelnom i kombinovanom nacinu proizvodnje. Ukupno potrebna obrtna sredstva za dati tok poslovnog procesa ( Σ m) predstavljaju zbir .... m1, m2,... mn. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava ( Σ m) izracunava se na sledeci nacin : „bruto-mase” ( M iskazan po prodajnoj ceni ). Σ Ko = Mp / Σ m Prosecno vreme kruznog toka poslovnog procesa ili dani vezivanja ( d) : Σ d = 365 / Ko Proces kruznog kretanja obrtnih sredstava istice i granicne vrednosti maksimalnog i minimalnog finansijskog angazovanja. Ovi oblici finansijskog angazovanja definisu se preko dve prelomne tacke ( maksimalne i minimalne ). Prva prelomna tacka je prisutna kada je proces angazovanja novcanih sredstava u maksimumu, a prosec prodaje robnog oblika obrtnih sredstava u minimumu. U ovoj tacki je prisutna minimalna transformacija robnih obrtnih sredstava u novcana sredstva. Druga prelomna tacka je prisutna kada je proces angazovanja novcanih sredstava u minimumu , a proces prodaje robnih obrtnih sredstava u maksimumu. U ovoj prelomnoj tacki prisutna je minimalna transformacija novcanih u robna obrtna sredstva. 43. PLAN NOVCANIH OBRTNIH SREDSTAVA

6

Potrebno je razlikovati ekonomsko od tehnickog poimanja vremena, jer se ovo drugo svodi na norma casove rada, odnosno trajanje tehnoloskih postupaka, a ne obuhvata organizacione gubitke koji proteknu izmedju dva tehnoloska postupka. Za ekonomsko poimanje vremena se kaze „vreme izmedju dva skladista“ , podrazumevajuci izlaznicu repromaterijala iz skladista gotovih proizvoda.

Planiranje obrtnih sredstava obuhvata predracune svih isplata i uplata u planskom periodu. Pri tome se podrazumeva da se novcana sredstva sastoje iz osnovnog i prelaznog oblika. Ukoliko se u planu ne uspostavi odgovarajuci odnos izmedju osnovnih i prelaznih oblika, stvaraju se uslovi za moguce prekide procesa proizvodnje. U planu novcanih obrtnih sredstava, obim i struktura se projektuju dinamicki, s tim da se u okviru kvartalnih planova razradjuju operativni planovi ( mesecni, sedmicni i dnevni ). Oblici novcanih sredstava su : ziro-racun, blagajna i devizni racun. Podoblici novcanih sredstava su : cekovi,menice, obveznice, akcije i ostale hov, ostala novcana sredstva ( potrazivanja od kupaca ). Plan novcanih obrtnih sredstava treba da cine dva dela : 1. plan stanja sredstava – ukazuje na prosecan saldo u podoblicima novcanih obrtnih sredstava po kvalitetu 2. plan tokova ( promena ) sredstava – otkrivaju prilive i odlive novcanih sredstava koji nisu bez uticaja na finansijsku sigurnost, a posebno likvidnost. Zato je neophodno izrsiti temeljne analize plana novcanih sredstava u smislu otkrivanja uzroka koji opredeljuju takva stanja i promene. Ukoliko se analiziraju moguci uzroci takvih promena, tada plan novcanih obrtnih sredstava ukazuje na odnose koji pospesuju, odnosno otezavaju transformaciju novca, narocito kada je ona u obliku „roba/novac” i kada mogu da uspore priliv novca na tekuci – racun doticnog preduzeca. Ukoliko su planom prodaje vise naglaseni kupci koji placanje vrse putem instrumenata placanja, tada je opravdano vrsiti takvo planiranje osnovnih i prelaznih oblika novanih sredstava posto je sigurno da ce priliv na tekuci racun biti usporen. 44. TROSKOVI PRIBAVLJANJA ZALIHA Zalihe predstavljaju znacajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i one za sebe vezu veliki deo novcanih sredstava. Zalihe mogu biti u obliku : sirovina i materijala, nedovrsene proizvodnje, poluproizvodnje i gotovih proizvoda. Zalihe predstavljaju sponu izmedju nabavne, proizvodne, prodajne i finansijske funkcije preduzeca. Za proizvodna preduzeca je karakteristicno da odrzavaju odredjeni nivo zaliha tokom cele proizvodnje a takve zalihe se nazivaju zalihama proizvodnje u toku. Ostali oblici zaliha su u funkciji fleksibilnosti poslovanja preduzeca.

Za zalihe poluproizvoda je karakteristicno da su iste nuzne izmedju razlicitih etapa proizvodnje jer se putem njih omogucava efikasnije realizovanje proizvodnih programa. Ove zalihe se drze da bi se izbegli zastoji ( prazni hodovi ) u proizvodnji. Zalihe sirovina i repromaterijala stvaraju uslove za fleksibilniji rad preduzeca, posebno u delu njihove nabavke. Zalihe gotovih proizvoda omogucavaju preduzecu fleksibilnost u delu njegovog proizvodnog programa, prodajne funkcije, marketing funkcije i likvidnosti preduzeca. Odrzavanjem povecanog nivoa zaliha u preduzecu, stvaraju se uslovi za ekonomicniju nabavku i profitabilniju prodaju. Nivo zaliha u preduzecu zavisi od: 1. troskova pribavljanja zaliha 2. troskova drzanja zaliha 3. manipulativnih troskova zalihama 4. vremena povrata kapitala vezanog u zalihama. Povecanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale ustede premasuju ukupne troskove drzanja dodatnih zaliha. Finansijska funkcija ima obavezu da kontinuelno preispituje neophodnost ulaganja poslovnih sredstava, a posebno vezivanja sredstava u sve oblike zaliha. Menadzment preduzeca ne treba da izgubi iz vida poznatu krilaticu : „ kada vam je potreban novac, pogledajte vase zalihe pre nego sto potrazite vaseg bankara „. Zadatak je finansijskog menadzmenta da kontrolise pojedinacne odluke o zalihama kako ne bi doslo do suvisnih ulaganja u zalihe i nepotrebne imobilizacije novcanih sredstava. Zadatak finansijkog menadzmenta jeste da analizira rizike koji se odnose na odrzavanje zaliha. Analize treba da ukazu : da li ce trzisna vrednost odredjenih zaliha biti manja od vrednosti po kojoj su iste nabavljene. Troskovi zaliha obuhvataju : 1. troskove pribavljanja zaliha 2. troskove drzanja zaliha 3. troskove nedostatka zaliha. 1. Troskovi pribavljanja zaliha obuhvataju :  troskove ispostavljanja porudzbina  troskove pripreme, istovara, smestaja i kontrole zaliha

propustene kolicinske rabate i ostale popuste.

Troskovi pribavljanja zaliha cesto se identifikuju sa troskovima porudzbine i predstavljaju troskove koji su nastali u procesu njihove nabavke. Ovi troskovi su najcesce prisutni u vezi sa : 1. 2. 3. 4. istrazivanjem trzista nabavke, preliminarnim pregovorima sa dobavljacima, smestajem sirovina, evidencijom i isplatom ulaznih faktura i sl.

Ukupni troskovi odredjenih porudzbina sirovina i materijala mogu se podeliti na :
1. fiksne troskove – rezultat su rada nabavnog, prijemnog, fakturnog, skladisnog i

drugih odeljenja u preduzecu. To su konstantne velicine; nezavisni su od broja izvrsenja porudzbina. 2. dodatne troskove – nastaju iznad fiksnih troskova i menjaju se na vise ili na nize u zavisnosti od broja porudzbina. Njihovo kretanje je u obliku stepenaste krivulje.

Fiks I doda ni tn
60 0 50 0 40 0 30 0

nitroskovi

2. Troskovi drzanja zaliha jednim delom imaju karakteristike fiksnih troskova, a drugim delom varijabilnih troskova u odnosu na promenu obima zaliha.

Stvarni dodatni troskovi

Fiksni karakter imaju troskovi magacinskog prostora i opreme (amortizacija, odrzavanje, grejanje, zakupnina...). Nazivaju se i troskovima kapitala ili oportunitetnim troskovima ( propustenim prinosom da nisu bila ogranicena finansijska sredstva pri ulaganju u najbolje druge alternative ). Varijabilni dodatni troskovi prouzrokovani su dejstvom rizika pri drzanju zaliha. Ovi troskovi se odnose na : gubitke nastale u vrednosti zaliha, izlozenosti zaliha ostecenju, kvaru, pronevera i sl. Dodatni troskovi cesto nastaju u postupku rukovanja sa zalihama ( prenosenjem zaliha sa jednog mesta na drugo ) i uskladistenjem zaliha. 3.Troskovi nedostatka zaliha nastaju u slucajevima kada je prisutan nedostatak zaliha sirovina, materijala i nedostatak zaliha gotovih proizvoda. U prvom slucaju se povecavaju ukupni troskovi jer se smanjuje obim proizvodnje zbog nedostatka zaliha. U drugom slucaju gube se prispele porudzbine od kupaca, imidz preduzeca i umanjuje se finansijski rezultat preduzeca. 45. OPTIMALNA VELICINA PORUDZBINE ZALIHA - odnosi se na kolicine jednokratno nabavljenih sirovina i materijala koja ce obezbediti najnize ukupne troskove pribavljanja i drzanja zaliha. - podrazumeva opredeljenje preduzeca : 1. da li ce pribaviti materijal i sirovine pod strogim rezimom kontrole jednom u toku godine – preduzece formira godisnje zalihe, sukcesivno ih trosi i dovodi zalihe na nulti nivo, po isteku godine, uz pristizanje novih isporuka zaliha. 2. ili ce isti nabavljati jednom mesecno – porudzbina zaliha jednaka je njihovoj procenjenoj mesecnoj potrosnji. Da bi menadzment preduzeca doneo odluku, koja je povoljnija alternativa optimalne velicine porudzbina, neophodno je izracunati ukupne troskove porudzbina. ◙ Troskovi porudzbina- menjaju se obrnuto proporcionalno sa velicinom porudzbina zaliha. Povecanjem troskova porudzbina smanjuje se velicina porudzbine zaliha. ◙ troskovi drzanja zaliha - menjaju proporcionalno sa velicinom porudzbina. Povecanjem ili smanjenjem troskova drzanja zaliha povecavaju se ili smanjuju troskovi velicine porudzbina zaliha. Ukupni troskovi zaliha u pocetku opadaju zbog fiksnih troskova narucivanja koji se rasporedjuju na veci broja jedinica. Kada je smanjenje prosecnih troskova vece od smanjenja troskova drzanja zaliha , kriva ukupnih troskova pocinje da raste. Tacka „x” predstavlja optimalnu kolicinu porudzbine , jer se u toj tacki seku troskovi drzanja i

troskovi porudzbine zaliha. Troskovi drzanja zaliha se odnose na : troskove skladistenja, manipulacije i osiguranja i oni su konstantni po jedinici zaliha u jedinici vremena. Ukupni troskovi porucivanja zaliha predstavljaju troskove porucivanja po jednoj porudzbini pomnozene sa brojem porudzbina. Veca porudzbina (kolicina ) zaliha nosi sa sobom vece troskove drzanja zaliha, uz manje ukupne troskove porucivanja zaliha ( ne stvara se pojedinacni trosak vise puta ). Optimalna velicina porudzbina zaliha je prisutna kada su minimalni ukupni troskovi zaliha. 46. SIGURNOSNE ZALIHE U uslovima prisutne fluktuacije vremenskih rokova kod porucivanja zaliha, preduzece se cesto opredeljuje za drzanje jednog dela sigurnosnih zaliha. Njihova velicina zavisi od nekoliko faktora : Sto je veca neizvesnost oko uredne nabavke zalha ( na vreme ) to je i prisutnije opredeljenje u preduzecu da drzi vece sigurnosne zalihe.  Trosak odrzavanja zaliha – sigurnosne zalihe izazivaju dodatni trosak, ali je pitanje sta je manji trosak : drzati sigurnosne zalihe ili prekinuti proizvodnju.

Grafikon pokazuje da je na trzistu prisutna velika potraznja za zalihama materijala ( nema ga dovoljno ), te da je nestabilno vreme isporuke zaliha materijala ( isporucuje se u duzim intervalima ), pa se stoga preduzece opredelilo da koristi sigurnosne zalihe, kako bi odrzalo kontinuitet svoje proizvodnje.

Tacka porudzbin

Tacke porud 300

Brojjedinica

200

100
”Just in time” sistem – karakteristika ovog sistema jeste da isporuka materijala stize “tacno na vreme” i da pri tome ne postoje zalihe materijala u preduzecu.

30 2

30 2

Pretpostavkla za primenu ovog sistema jeste, da se proizvodni proces odvija kontinuelno od pocetka do kraja bez zastoja. Uvodjenjem ovog sistema eliminise se trosak drzanja zaliha, odnosno minimizira se ukupni trosak zaliha u preduzecu. Pretpostavka za efikasnu primenu ovog sistema, jeste razvijen integralni informacioni sistem. Primena „just in time „ sistema podrazumeva dobro razvijene odnose sa dobavljacima. Sistem „just in time” moze biti neuspesan , samo onda ako se od strane dobavljaca prekine kontinuitet snabdevanja sirovinama i materijalom procesa proizvodnje. 47. OBRT NOVCANIH SREDSTAVA ( GOTOVINSKI CIKLUS U PREDUZECU ) Obrt novcanih sredstava predstavlja vremenski period od izdavanja novcanih sredstava za nabavku ( repromaterijala) , pa do naplate prodate robe ili usluga. Duzina ciklusa obrtna novcanih sredstava za nabavku osnovnih sredstava pocinje placanjem njihove nabavke, a zavrsava se nakon naplate prihoda ( ucesce osnovnih sredstava u ukupnom prihodu ), odnosno na kraju veka trajanja osnovnog sredstva. Duzina ciklusa obrtna novcanih sredstava za nabavku obrtnih sredstava pocinje njihovom kupovinom a zavrsava se prodajom i naplatom gotovih proizvoda i trgovacke robe. Da bi se izračunao jedan ciklus novčanih sredstava neophodni su podaci o : 1. zalihama - Zalihe kao deo realne aktive preduzeċa u fizičkom obliku se menjaju ( iz repromaterijala u poluproizvodnju, gotove proizvode ) , dok je ulaganje u zalihe finansijski posmatrano, permanentno i relativno konstantno.
2. 3.

kupcima dobavljačima.

Finansijsko ulaganje u potraživanja od kupaca nastaje kao realnost zbog vremenskog intervala izmedju “čina prodaje” i “čina naplate”. Preduzeċe se često nalazi u ulozi i kupca ( kreditiranog ) i prodavca ( kreditora ). U slučajevima kada preduzeċe nabavlja sirovine i materijal, ono je kupac koji se kreditira od svoga dobavljača. U slučajevima kada preduzeċe prodaje gotove proizvode , ono je prodavac ( dobavljač ) koji kreditira svog kupca.

Novcani ( g 1. 2. 3. 4. Zalihe Kupci Ukupno ( 1+2) Dobavljaci

Ako se preduzeċe nalazi u istom položaju prema dobavljačima i kupcima, da isti vremenski period kreditira svog kupca koliko je i ono samo kreditirano od svoga dobavljača, tada gotovinski ciklus iznosi :

Gotovincki (novani
Zalihe 90 dana( drzanje ) Dobavljaci (kreditiraju)

K

Novcani ( g 1. Zalihe Koeficijent obrta gotovinskog ciklusa – za izračunavanje se uzimaju : 2. Kupci 1. broj dana u godini ( 360 dana ) 2. vremensko trajanje svakog od ciklusa. 3. Ukupno ( 1+2) Koeficijenti obrta iznose : 4. Dobavljaci koeficijent plaċanja dobavljača = 360 / 30 = 12
Novčani ciklus je identičan vremenskom periodu zaliha.
1. 3. 4.

2.

Gotovinski Pri obezbedjenju gotovine nastaju troškovi :
1.

koeficijent obrta zaliha = 360 / 90 = 4 koeficijent naplate potraživanja od kupaca = 360 / 40 = 9 gotovinski ( novčani ) ciklus = 360 / 100 = 3.6

(novani

troškovi držanja gotovine – nastaju zbog tezaurisanja gotovine i nemoguċnosti ulaganja u neki drugi program koji bi doneo preduzeċu odredjeni prinos. 2. troškovi nedostatka gotovine – produkt su : a. propuštenog kasa-skonta b. slabije pozicije likvidnosti preduzeċa c. gubljenja stečenih uslova i bonifikacija kod dobavljača d. neredovnog izmirivanja obaveza od strane preduzeċa i sl. 3. troškovi transakcija gotovinom – produkt su :

Zalihe 90 dana ( drzanje )

K

Dobavljaci (kreditiraju ) 30 dana = Izdavanje gotovine

Go

administrativno-manipulativnih troškova kao i troškova vezanih za provizije, koje su nastale u transakcijama kupovine i prodaje hov.
a. b.

Minimalni iznos gotovine koji treba da drži preduzeċe, jeste prosecan nivo gotovine :
Minimalni iznos Ukupni godisnji novcani izdaci gotovine = ---------------------------------------------------Koeficijent obrta gotovine

Strategija upravljanja gotovinom počiva na tri bitna faktora : produženju rokova plaċanja dobavljačima – znači smanjenje nivoa novčanih sredstava putem veceg učesca dobavljača u procesu finansiranja preduzeca. Ovo je značajan eksterni kratkoročni izvor sredstava. 2. smanjenju zaliha ( skracenje roka drzanja) - Kada su u preduzecu dobro povezane poslovne f-je ( nabavna, proizvodna, prodajna i finansijska ), smanjuje se ulaganje novčanih sredstava u zalihe, uz istovremeno povecanje njihovog obrta. Svako ubrzanje obrta zaliha direktno utiče na smanjenje ciklusa gotovine i smanjenje troškova preduzeca. 3. skracenje rokova naplate potraživanja od kupaca – Vremenski rok naplate potraživanja od kupaca identifikuje se sa procesom njihovog „kreditiranja”. Duzina kreditiranja kupaca zavisi od : a. odnosa ponude i traznje b. usluga koje su predmet poslovanja c. trzisne pozicije dobavljača i kupaca d. uslova konkurencije e. kvaliteta i cene proizvoda f. stanja likvidnosti preduzeca i sl. Svako skracenje prosečnog vremena “kreditiranja” kupaca direktno utiče na smanjenje salda gotovine.
1.

Baumolov model upravljanja novcanim sredstvima sluzi za definisanje optimalnog odnosa izmedju oblika i podoblika novcanih obrtnih sredstava u njihovim prelaznim fazama. Teznja je da se putem ovog modela definiše optimalan odnos izmedju novcanih sredstava i hov, kako bi se periodicni viškovi gotovine transformisali u hov. Transformacija gotovine u hov treba da poveca efikasnost sredstava, odnosno da stvori uslove za ostvarenje neto dobiti preduzeca.

Da bi se utvrdio optimalan odnos izmedju gotovine i hov neophodno je poznavati :
1. 2.

3.

viškove gotovine vreme za koje mogu biti viškovi vezani u podoblik hov cenu kupovine i prodaje hov.
Transfer hov u Gotovinu 2*F*T Thg (opt) = koren -------------------------------k

48. UPRAVLJANJE KRATKOROCNIM IZVORIMA FINANSIRANJA – KOMERCIJALNI PAPIRI, UKALKULISANE OBAVEZE, JEDNOKRATNI KREDITI, OSTALI IZVORI FINANSIRANJA KOMERCIJALNI PAPIRI Komercijalni papiri predstavljaju kratkorocne hov , kao sto su neosigurane menice koje emituju preduzeca sa visokim kreditnim bonitetom. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju na naplatu nakon nekoliko dana, a najduze do devet meseci. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont ( popust ) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost. Rizik kupovine komercijalnog papira, zavisi od preduzeca koje ih emituje, odnosno prodaje. Karakteristike komercijalnih papira jesu, da su njihove prinosne stope po pravilu, nize od primarne kamatne stope ( koja se obracunava na kratkorocne kredite ). Iz tih razloga preduzece koje emituje komercijalne papire moze da pribavi kratkorocne izvore finansiranja po nizoj ceni nego sto bi bila cena zaduzivanja kod poslovnih banaka. Prinos od prodaje komercijalnih papira zaracunava se i placa u procentu od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeca, bez obzira da li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzecu. Primer. Preduzece X treba da emituje kom. papire u nominalnoj vrednosti od 1 mil. din. sa rokom dospeca od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980.000 din. Po isteku 90 dana donosilac kom. papira naplacuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od 1 mil. dinara. Trosak finansiranja komercijalnog papira predstavlja razliku izmedju nominalne vrednosti i njihove prodate vrednosti ( 1.000.000 – 980.000 = 20.000 din. ) . To znaci, da troskovi finansiranja preduzeca iz doticnog izvora iznose 8.16 % na godisnjem nivou. ( 20.000 / 980.000) * ( 360 / 90 dana)

Komercijalni papiri cesto mogu da zamene ziralni novac kod preduzeca i mogu biti u funkciji placanja obaveza doticnog preduzeca, pod uslovom da su isti prihvaceni od strane partnera u poslovnom odnosu, da su legalno emitovani i legalno prodavani na finansijskom trzistu. UKALKULISANE OBAVEZE - akumulirani troskovi preduzeca koji se jedan vremenski period ne placaju. Najveci deo tih troskova je iz zarada radnika i placenih poreza i doprinosa. - Ukoliko se racionalno isplacuju ( u duzem vremenskom intervalu ) one mogu biti besplatan izvor kratkorocnog finansiranja preduzeca. PRIMER Preduzece X isplacuje zarade dvonedeljno u priblizno istom bruto iznosu od po 200.000 din ( 150.000 din. neto iznos zarada i 50.000 din. doprinosa), uz pomoc poslovne banke, uz kamatu od 12 % na godisnjem nivou, a ima objektivnu mogucnost da isplatu izvrsi na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din. ( zarade se isplacuju dva puta mesecno po 200.000 ili jednom na kraju meseca 400.000 , sta je povoljnije ?) Pri dvonedeljnom nacinu isplata zarada preduzece X ima likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 , a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din. ( 50.000 + 150.000 ). Ako se menadzment opredeli da se zarade isplacuju jednom mesecno, stvorice se besplatni kratkorocni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godisnje ustede pri promeni intervala isplate neto zarada ( jednom umesto dva puta) iznosice 200.000. Posto su ustede mesecne ( 30 – to dnevne ) neophodno je dati iznos pomnoziti sa 12 meseci sto iznosi godisnje 2.400.000. Zbog usteda u isplati ukalkulisanih obaveza ( poreza i doprinosa ) na iznos 50.000 , godisnje ustede bi iznosile 600.000 ( 50.000 * 12 ). Ako se pretpostavi da je doticno preduzece ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbedjivalo po godisnjoj stopi od 12 % , tada su prisutne ustede i po ovom osnovu od 288.000 ( 2.400.000 * 12 % ) JEDNOKRATNI KREDITI - krediti kratkorocnog karaktera koje odobravaju poslovne banke svojim komitentima, ciji je kreditni bonitet pouzdan.

Odobravaju se onim preduzeċima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u “spicevima” finansijskog ulaganja radi obezbedjenja neophodnih zaliha materijala, odnosno odrzavanja tekuċe likvidnosti.
-

PRIMER Preduzeċe “Fidelinka a.d.” otkupljuje godisnji rod merkantilne psenice u kolicini od 10.000 tona, po ceni 10 din./kg u kreditnom odnosu od 100 mil. dinara, sa rokom dospeċa kredita na 90 dana. Kreditom se otkupljuje kolicina psenice potrebna za godisnju proizvodnju doticnog preduzeċa i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje, kao i obezbedjenja trzista sa prehrambenim proizvodima. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice ( koju avalira poslovna banka) koju potpisuje konkretno preduzeċe i prodaje nekom drugom preduzeċu – dobavljacu sirovina. Karakteristika jednokratnog kredita jeste da se kamata na odobreni kredit ugovara u fiksnom procentu i ima nivo kretanja primarne kamatne stope. Pod primarnom kamatnom stopom podrazumeva se najniža kamatna stopa koju poslovna banka ugovara za kratkoročne kredite svojim najboljim komitentima. Ti komitenti treba da imaju visok dinarski depozit po vidjenju, da su devizni aktivci, da imaju upisan značajan iznos akcija, te da je rizik plasmana kod njih zanemarljiv i sl. 49. KREDITNA LINIJA I REVOLVING KREDITI KREDITNA LINIJA - ugovor izmedju poslovne banke i privrednog subjekta kojim se utvrdjuje iznos neosiguranih kratkoročnih fin. sredstava, koja ċe biti stavljena jedan vremenski period na raspolaganje komitentu poslovne banke. Ugovor o kreditnoj liniji ne garantuje kredit buducem duzniku, vec nagovestava da ce poslovna banka, ako bude u finansijskoj mogucnosti , odobriti kredit komitentu ( preduzecu ) kako bi doticni koristio kredit do odredjenog limita. Ugovor se sklapa najcesce na period od godinu dana i podlozan je jednogodisnjem obnavljanju. Odobravanjem kreditne linije poslovne banke eliminisu podrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta, kada isti trazi kredit. Pre otvaranja kreditne linije komitent je duzan podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta. Na osnovu dobijenih finansijskih dokumenata poslovna banka izvodi ocenu o

stvarnoj potrebi komitenata za kreditnom linijom i njegovoj sposobnosti da otplati kredit pod dogovorenim uslovima. Kreditna stopa za kreditnu liniju ugovara se na nivou primarne kamatne stope. Svaka promena primarne kamatne stope ima direktan uticaj na poskupljenje ( rast stope ) ili pojeftinjenje ( pad stope ) kreditne linije. Ako se kamata placa po dospecu kredita, tada je efektivna ( stvarna ) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. Ako se kamata placa unapred, tada je efektivna kamatna stopa veca od ugovorene kamatne stope. Krediti po kojima se kamata placa unapred nazivaju se u teoriji diskontnim kreditima. Kreditnom linijom poslovna banka odredjuje maksimalan iznos kredita koji komitent moze da koristi u bilo kom trenutku. Ugovorom o kredinoj liniji izmedju poslovne banke i komitenta ( preduzeca ) treba predvideti odredbe kojih se mora pridrzavati komitent dok traje doticni ugovor . Najznacajnije odredbe su : 1. zadrzavanje postojece poslovne orijentacije preduzeca 2. drzanje kompenzacionog salda gotovine 3. povremena otplata ukupnog duga 4. zadrzavanje ( nemenjanje ) menadzerske strukture korisnika kreditne linije 5. namensko trosenje sredstava kreditne linije. Da bi se poslovna banka zastitila od mogucih negativnih finansijskih promena kod korisnika kredita, ono u vecini slucajeva uslovljava preduzece da drzi kompenzacioni saldo gotovine na racunu depozita po vidjenju u utvrdjenom procentu od ukupnog iznosa kredita. Prakticna iskustva pokazuju da se kompenzacioni saldo krede od 10 -20 % od iznosa kredita. Obnavljanje kreditne linije vrsi se nakon toga sto poslovna banka analizira godisnji izvestaj o poslovanju duznika. Visina odobrene kreditne linije zavisi od : - procene kredibiliteta dužnika i - kreditnih potreba dužnika. REVOLVING KREDITI Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Poslovna banka potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe obavezu da ċe svom

komitentu staviti na raspolaganje iznos finansijskih sredstava, bez obzira na trenutni nedostatak novčanih sredstava i njenu nelikvidnost. - Odobravaju se na period duzi od godinu dana. - predstavlja zakonsku obavezu banke da produzi kredit do maksimalnog iznosa. Ukupan iznos kredita ne moze biti visi od maksimalno odredjenog revolving kredita. S obzirom da na ovaj nacin kratkorocni kredit prelazi u srednjorocni kredit, obracunava se uvecana kamatna stopa od 25 – 50 % u odnosu na kamatu na katkorocni kredit u okviru kreditne linije. Odobrava se preduzecu kada isto nije sigurno kolika ca biti njegova potreba za novcanim sredstvima u buducem periodu. Ugovor o revolving kreditu, pored redovne kamatne stope predvidja i posebnu proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa garantovanog kredita . Smisao ugovaranja posebne provizije je da se stimulise komitent da pazljivo planira svoje potrebe za finansijskim sredstvima. Revolving kredit je skuplji izvor od kreditne linije. On je daleko manje rizican izvor finansiranja za preduzece s obzirom da njegovu tekucu raspolozivost garantuje poslovna banka. 50. UPRAVLJANJE KRATKOROČNIM IZVORIMA FINANSIRANJA – POTRAŽIVANJA OD KUPACA I ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEDJENJE POTRAŽIVANJA OD KUPACA Potraživanja od kupaca mogu se ili založiti ili prodati radi obezbedjenja kratkoročnih izvora za finansiranje preduzeċa. Kod zaloge potraživanja od kupaca, poverilac ima pravo odobriti ( selektirati ) potraživanja i zahtevati da ista predstavljaju zalogu za odobreni kratkoročni kredit. S obzirom da poverilac sam vrši proveru boniteta buduċeg dužnika, on u zavisnosti od boniteta odredjuje i iznos kredita ( od 70 % do 90 % od realne vrednosti založenog potraživanja ). Ako se preduzeċe obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj odobri kratkoročni kredit nudeċi pri tome potraživanja od kupaca kao zalogu, banka je u obavezi da utvrdi, da li pojedinačni iznosi na računima kupaca založno pokrivaju iznos traženog kratkoročnog kredita. Banka je takodje dužna, da proveri kreditni bonitet svakog kupca.

Ako se preduzeċe obrati poslovnoj banci za kratkoročni kredit u fiksnom iznosu, tada ce poslovna banka izvrsiti selekciju potrazivanja od kupaca i odobriti ono potrazivanje koje moze posluziti kao najbolja zaloga za trazeni fiksni iznos kredita. Primer

ZALIHE Zalihe kao instrument obezbedjenja u uslovima kratkorocnog finansiranja preduzeca siroko su primenljive u praksi. Njihova atraktivnost pociva u cinjenici da im je trzisna vrednost veoma cesto veca od knjigovodstvene vrednosti. S obzirom da se zalihe procenjuju po knjigovodstvenoj vrednosti, one predstavljaju atraktivan oblik kolateralne zaloge. Preduzece koje uzima kratkorocni kredit ponudice kreditoru ( poslovnoj banci ) sve vrste zalihe, dok se kreditor opredeljuje za one zalihe koje su najbrze naplative a to su zalihe gotovih proizvoda i robe. Poslovna banka kao kreditor izbegavace zalihe lako pokvarljive robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladistenja. Pravo poverioca na raspolaganje zalihama moze biti po pojedinacnim ili ukupnim zalihama. Pojedinacne zalihe kao kolateralna zaloga sastoje se od skupocenih predmeta koji ostaju na raspolaganju preduzecu radi obavljanja njihove redovne poslovne aktivnosti. U praksi ove zalihe kupuje preduzece duznik, lageruje u skladiste, a poverilac vrsi njihovo placanje dobavljacu i sa svojim duznikom ( kupcem zaliha ) potpisuje ugovor o kreditu i osiguranju kredita. Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada preduzece kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha, ciji pojedinacni primerci nemaju visoke cene. S obzirom da su ogranicene mogucnosti poslovne banke da provere sve zalihe, visina kratkorocnog kredita se odobrava do 50 % od knjigovodstvene vrednosti prosecnih godisnjih zaliha. Kamata na takve kratkorocne kredite krece se od 1 % do 5% iznad pirmarne kamatne stope7. Kratkorocni krediti na osnovu potvrde o uskladistenju zaliha ( skladisnice ) pruzaju poveriocu maksimalnu sigurnost u vezi obezbedjenja povrata kreditnih sredstava. Poverilac je duzan selektirati zalihe, izdvojiti zalihe i iste poveriti na cuvanje javnom skladistu u mestu ili van mesta duznika. Obaveza skladistara je da ne dozvoli otudjenje zaliha.
7

Primarna kamatna stopa – najniza kamatna stopa koju poslovna banka ugovara za kratkorocne kredite svojim najboljim komitentima.

Na takve zalihe poverilac moze odobrit duzniku kratkorocni kredit do 90 % od knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentiranih u skladisnici. Po otplati dela kredita poverilac je duzan da izuzme svoje pravo na raspolaganje jednim delom zaliha i omoguci duzniku da te zalihe otudji ili koristi u svoje redovne poslovne aktivnosti. Karakteristika ovih zaliha jeste da su prenosive. 55. PORESKI SISTEM, PORESKA POLITIKA I AKCIZE Porezi su oblik javnih prihoda koje država i druga javno-pravna lica naplaćuju od pravnih i fizičkih lica u formi obaveznih, prinudnih i nepovratnih davanja bez neposredne i odgovarajuće nadoknade. Poreski sistem predstavlja skup svih poreza uvedenih u jednoj zemlji, kojom se omogućava sprovođenje poreske politike. Poreska politika je deo ekonomske politike zasnovan na upotrebi poreza za ostvarivanje ekonomskih, socijalnih, finansijskih i drugih ciljeva. Osnovni cilj poreske politike je obezbeđenje potrebnih sredstava za finansiranje javne potrošnje i realizaciju ciljeva javne regulacije u socio-ekonomskoj sferi. Poreska politika pociva na poreskim načelima kao sto su : (1) ekonomska načela (porezi ne smeju da deluju destimulativno na poreske obveznike; Nacelo ravnopravnosti stavlja naglasak na jednakost u podnosenju poreskih obaveza i protivno je dvostrukom oporezivanju.), (2) finansijska načela (opstosti i elasticnosti; Porez treba da placaju svi gradjani. Polazi se od stalnog prilagodjavanja poreske politike svim promenama u privrednom sistemu), (3) socijalno-politička načela (poreske obaveze treba da budu raspoređene srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika;) i (4) finanijsko - tehnička načela ( nacelo ugodnosti i jeftinoce; Nacelo jednakosti polazi od stava da porez treba naplatiti u momentu kada poreski obveznik ima dovoljno sredstava . Nacelo jeftinoce polazi od racionalnog organizovanja poreske administracije ( smanjenja troskova )) . Poreska obaveza se moze delimicno ili u celini preneti na neko drugo lice. Poreska evazija označava izbegavanje plaćanja poreza u celosti ili delimično. Poreska evazija nastaje ili zbog nejasnog tumacenja zakonskih propisa ili zbog netacnog prikazivanja knjigovodstvenog stanja poreskog obveznika. Nezakonito izbegavanje obracunavanja i placanja poreza naziva se kontrabandom. AKCIZA – specificna vrsta dodatnog poreza na neke vrste proizvoda, koja se uvodi radi popune drzavnog budzeta. 1. derivati nafte

2. 3. 4. 5. 6. 7.

duvanske preradjevine alkoholna pica etil-alkohol kafa, sirovine, przena, mlevena i ekstrakt kafa so za ishranu luksuzni proizvodi – proizvodi viseg standarda.

Osnovica za obracun akciza jeste jedinica mere ili prodajna cena proizvoda. Pod prodajnom cenom treba podrazumevati ukupnu naknadu koju kupac placa prodavcu za nabavljenu robu. U prodajnu cenu se uracunavaju i svi zavisni troskovi, koje je prodavac obracunao kupcu proizvoda. Pri uvozu robe osnovicu za obracun akcize predstavlja vrednost doticne robe koja je utvrdjena po carinskim propisima i uvecana za iznos carine i drugih uvoznih dazbina. Osnovica za obracun akcize kod duvanskih preradjevina i kafe jeste jedinica mere, dok je kod svih ostalih proizvoda prodajna vrednost ili vrednost uvezene robe. Na neke vrste proizvoda se ne primenjuje obracun i placanje akcize. Akciza se ne placa na : 1. proizvode koje izvozi proizvodjac 2. proizvode koji se uvoze radi prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama 3. proizvode koji su pod uslovom reciprociteta 4. uvoz humanitarne pomoci. Obracunata akciza se moze umanjiti u iznosu vec placene akcize za proizvode koji su ugradjeni kao repromaterijal u proizvode koji podlezu placanju akcize. Za akcizu je karakteristicno, da obaveza njenog obracunavanja nastaje u momentu pustanja u promet proizvoda na koje se placa akciza. Obracun akcize ne treba vrsiti jedino u slucajevima : 1. kada proizvodjac otpremi proizvode iz fabrike radi izvoza 2. kada vrsi smestaj proizvoda u akcizno skladiste. Ukupna prodajna vrednost robe sadrzi u sebi prodajnu cenu ( kolicina * cena po jedinici proizvoda ), akcizu, porez i posebnu republicku taksu. Ako ce preduzece otpremiti robu u akcizno skladiste, tada prodajna vrednost otpremljenih proizvoda sadrzi samo prodajnu cenu. Ako preduzece isporuci robu u sopstvenu prodavnicu, ukupna prodajna vrednost sadrzi pored prodajne vrednosti proizvoda , iznos akcize i poreza bez ukljucenja posebne republicke takse . 56. POREZ NA DODATU VREDNOST

„Porez na dodatu vrednost – oblik poreza na promet , čija je realizacija podeljena u parcijalna plaćanja koja se obavljaju na osnovu dodatne vrednosti u svakoj fazi proizvodnje i distribucije proizvoda. Porez na dodatu vrednost se obračunava i naplaćuje sukcesivno, prilikom svake prodaje, ali samo na na neto-vrednost ostvarenu u nekoj fazi prometa – tako što poreski obveznici odbijaju od poreske osnovice iznos poreza koji su platili za kupljene proizvode i usluge. Porez na dodatu vrednost je višefazni u pogledu obračuna, a jednofazni u pogledu rezultata naplate. Svrha poreza na dodatu vrednost je pravično oprezivanje prihoda od prodaje.“8 Ideja o oporezivanju prometa proizvoda primenom PDV –a pojavila se prvi put 1918. god u Nemackoj. Prvi su PDV uveli Francuzi 1954. U evropskoj zajednici skoro sve zemlje su uvele od 1962. godine PDV na predlog Nojmarkovog komiteta, jer isto predstavlja jedan od uslova ulaska u Evropsku uniju. U Srbiji I Bosni i Hercegovini PDV je uveden od 2005. godine, Prema VI – oj Direktivi Evropske unije, ne moze se propisati vise od dve poreske stope, od kojih je jedna opsta i ne moze biti ispod 15 % i druga je posebna stopa i ne moze biti ispod 5 % ( sluzi za oporezovanje prometa proizvoda i usluga koje su bile do sada oslobodjene placanja poreza ). Stopa PDV – a u Srbiji iznosi 18 %. PDV predstavlja neto svefazni porez jer se putem njega oporezuje svaka faza prometnog ciklusa. Za PDV je karakteristicno da se ne obracunava porez koji je u prethodnoj fazi vec naplacen. Obracun poreza putem PDV – a nema velikog uticaja na promenu maloprodajnih cena, jer se poreska obaveza rasporedjuje na veci broj trzisnih ucesnika. U sistemu PDV – a naplata poreza se vrsi kroz ceo „lanac transakcija” od proizvodjaca pa do krajnjeg korisnika. Na primer : ◙ proizvodjac prodaje svoj proizvod veletrgovini sa ukalkulisanim PDV – om, s tim da proizvodjac upacuje PDV u budzet. ◙ Veletrgovina koja je uplatila proizvodjacu robe PDV, ugradjuje svoju marzu na osnovnu cenu proizvoda, ( bez poreza ). ◙ Na tako formiranu cenu ona obracunava PDV i tako dalje formira cenu prema sledecem kupcu. ◙ Veletrgovina je u obavezi da obavesti poresku upravu da je proizvodjacu robe platila PDV, pa se na osnovu toga njena poreska obaveza umanjuje za taj iznos novcanih sredstava. Isto tako kod trgovine na malo odbija se deo poreza koji su ranije platili ucesnici u „lancu finansijskih transakcija”.
8

“Privredni sistem i ekonomska politika “ Sofija Adzic

U praksi je najcesce prisutna indirektna metoda ( metoda racuna ili kreditna metoda ) PDV – a. Po ovoj metodi poreska obaveza se utvrdjuje kao razlika izmedju poreske obaveze na prodaju robe ( izlazni PDV ) i prethodnog poreza na nabavku robe ( ulazni PDV ). Obracun poreza se vrsi na osnovu ulaznih i izlaznih racuna ( faktura ). Faktura ( racun ) predstavlja osnovni dokaz o postojanju PDV – a i kontrolni dokument u vezi ubiranja poreza. Putem ove obracunske metode svi ucesnici ce biti zainteresovani da regulisu svoje racune za ulazni PDV jer se isti moze odbiti od izlaznog PDV – a. Karakteristicno je da se obracun PDV – a ne vrsi za svaki ostvareni promet posebno, nego za poreski period. Poreski period moze biti jedan mesec, jedan kvartal ili jedna godina. Obracun PDV – a ce se vrsiti mesecno ukoliko je ukupni promet u proteklih 12 meseci bio veci od 20 mil. dinara. Obracun PDV – a ce se vrsiti kvartalno, ukoliko je ukupni promet u proteklih 12 meseci bio manji od 20 mil. dinara. Iznos poreza po PDV isti je kao i kod poreza na promet s tim sto se PDV placa u svim fazama. Najveci porez se placa u prvoj fazi, da bi se isti u sledecim fazama smanjivao. Predmet oporezivanja PDV – a su : 1. isporuka robe ( proizvoda ) i pruzanje usluga koje poreski obveznik vrsi uz naplatu naknade 2. uvoz robe ( proizvoda ) iz inostranstva. Predmet oporezivanja ne moze biti roba ili usluga iz internog prenosa, vec njihov promet. Sopstvena potrosnja poslovne imovine koja se koristi za licne potrebe predstavlja predmet oporezivanja po PDV – u. Sto se tice agrara treba istaci da se poljoprivrednici mogu opredeliti : da li ce biti stalni ili povremeni obveznici PDV – a. Uslov za ovakvo opredeljenje jeste : da su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan prihod veci od 1 mil. dinara. Zakonom je regulisano da svi poljoprivrednici koji placaju porez na dohodak, na osnovu katastarskog prihoda, imaju pravo na nadoknadu po osnovu PDV –a. Sto se tice prometa usluga treba istaci da su predmet oporezivanja usluge u vezi „lon poslova” i razmene usluga za robu ili druge usluge. Upotreba robe za licne potrebe smatra se prometom usluga, tako da se na te usluge placa PDV. Pokloni manje vrednosti su oslobodjeni placanja PDV - a, pod uslovom da se povremeno daju razlicitim licima.

Za promet izvrsen u inostranstvu karakteristicno je da ne podleze PDV – u. Izvoz robe se oporezuje sa nultom stopom, uz pravo odbitka prethodnog poreza. Uvoz robe podleze PDV – u. Obveznici koji utvrde veci iznos prethodnog poreza od poreske obaveze imaju pravo na povracaj PDV- a ili pravo na poreski kredit. Drzava je duzna da izvrsi povrat viska uplacenog PDV-a najduze u periodu od 55 dana. Taj period povratka kod izvoznika iznosi 15 dana. Za PDV se moze reci da ima znacajne prednosti : 1. ostvaruje se veci obrt poreskih prihoda 2. PDV ima siri obuhvat robe i usluga, kao i siru poresku osnovicu 3. lakse se prate robe u svim fazama prometnog ciklusa 4. uspostavlja se automatska kontrola finansijskog poslovanja 5. smanjuje se prostor za izbegavanje izmirenja poreskih obaveza, kao i spekulativne radnje oko vrednosti obavljenog prometa 6. svaki kupac je zainteresovan za ispravnost podataka na fakturama jer na osnovu njih ostvaruje pravo na odbitak poreza 7. nabavka kapitalne opreme i investicija oslobadja se oporezivanja. Kriticari primene metoda PDV – a navode nedostatke : 1. visok stepen slozenosti u administriranju 2. posedovanje doze regresivnosti 3. teret poreza podjednako podnose svi ucesnici bez obzira na njihovu ekonomsku snagu 4. mogucnost pojave inflacije primenom nekonzistentnih mera monetarne politike i sl. 57. POREZ NA DOBIT KORPORACIJE Porez na dobit korporacije odnosi se samo na ona preduzeca koja imaju status pravnog lica ( korporacije, kompanije, preduzeca sa akcionarskim kapitalom, javna preduzeca koja posluju na principima profita ). Porez na dobit korporacije, ne odnosi se na akcionare kao vlasnike kapitala. Kod poreza na dobit korporacije poreska obaveza se utvrdjuje na osnovu ekonomske snage pravnog lica, nezavisno od personalne ( licne ) finansijske snage vlasnika kapitala. Dobit kao osnovica za oporezivanje dobija se ako se od poslovne dobiti oduzmu neto rashodi finansiranja ( Pdb – Nrf ). Poreske stope koje se primenjuju na dobit korporacije po pravilu su proporcionalne a u nekim slucajevima i blago progresivne.

Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeca kod nas je u primeni proporcionalna stopa, jednoobrazna i iznosi 10 %. Veoma je vazno da fiskalno opterecenje preduzeca bude priblizno jednako. Na ovaj nacin se moze izbeci situacija da poresko opterecenje direktno utice na izbor oblika organizovanja preduzeca ( zbog nize poreske stope vrsi se seljenje iz jednog u drugi organizacioni oblik ). Kod nas je prisutna situacija dvostrukog oporezivanja , kako dela dobiti koji se raspodeljuje akcionarima, tako i ostvarene dobiti ( profita ) preduzeca. Sistem oporezovanja dobiti korporacije moze imati direktni i indirektni uticaj na : 1. profitabilnost ulaganja 2. neto dobit 3. strukturu, pravce i varijante finansiranja preduzeca 4. oblik organizovanja preduzeca 5. trgovinu hov i sl. Prisutne razlike u stvarnom fiskalnom opterecenju izmedju pojedinih zemalja uticale su na : stvaranje „poreskih pristanista” ( podrucja sa nizim porezima na dobit ), otvaranja velikog broja preduzeca i privlacenje sire poreske klijentele iz drugih zemalja ( npr. Kipar, Lihtenstajn, Sejseli i sl. ). Sto se tice ekonomskog dejstva poreza na dobit korporacije treba istaci da ubrzana amortizacija direktno utice na odlaganje poreske obaveze i ima tretman beskamatnog poreskog kredita. Dobit kao osnovica za oporezivanje moze se umanjiti iskazivanjem manjih prihoda ili povecanjem rashoda, posebno finansijskih rashoda po osnovu koriscenja tudjeg kapitala ( kreditni odnosi ). 58. ZAKONSKA REGULATIVA POREZA NA DOBIT PREDUZECA Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeca, poreski obveznici su : 1. akcionarska drustva 2. drustva sa ogranicenom odgovornoscu 3. komanditno drustvo 4. javna preduzeca 5. ortacka drustva 6. zadruge 7. rezidenti i nerezidenti.

Osnovicu poreza na dobit preduzeca cini oporezovana dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na osnovu njenog iskazivanja u bilansu uspeha preduzeca. Kapitalna dobit se ukljucuje u oporezivu dobit. Pod kapitalnom dobiti treba obuhvatiti prihode koje je obveznik ostvario prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu. Ti prihodi se odnose na : 1. nepokretnosti, 2. prava industrijske svojine, 3. udela u dobiti pravnih lica, akcija i ostalih hov. Kapitalna dobit predstavlja razliku izmedju prodajne cene imovine i njene nabavne cene. Oporezivanju podleze i dobit ostvarena u postupku likvidacije. Poreski podsticaji: 1. primena ubrzane amortizacije kod stalnih sredstava po stopama koje mogu biti do 25 % vise od propisanih. 2. poreska oslobadjanja – onaj poreski obveznik koji ostvari visak prihoda nad rashodima do 300.000 dinara ( nedobitna organizacija ) stice pravo na poresko oslobadjanje 3. odobravanje poreskih kredita – poreski obveznik koji je u prethodnoj godini ulagao u osnovna sredstva, ima pravo na poreski kredit i to uvisini od 20 % izvrsenog ulaganja. Takodje, poreski obveznik koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike ima pravo da obracunati porez na dobit preduzeca umanji za iznos isplacenih bruto zarada. U cilju eliminisanja dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarene u drugim Republikama i drzavama, zakonom je regulisano da svako placanje poreza na dobit preduzeca u drugoj Drzavi ili Republici ima tretman poreskog kredita. Ako poreski obveznik u vidu akontacije plati vise poreza nego sto je bilo obracunato u poreskoj prijavi, njegovo je pravo da povuce visak placenog poreza ili da se vise placeni porez uracuna kao akontacija za naredni vremenski period. 59. FINANSIJSKA STRATEGIJA DUGOROCNIH PLASMANA Dugorocni plasmani se najcesce pojavljuju u novcanom i robnom obliku. Novcani oblik predstavlja plasman novca na dugi rok, dok robni oblik plasmana predstavlja prodaju robe na dugi rok. Za svako preduzece je vazno da sa aspekta finansijske strategije plasmana utice na : 1.
 

smanjenje rizika naplate dugorocnih plasmana analiza kreditne sposobnosti duznika opredeljenjem za duznika koji ima solidarnu odgovornost sa drugim postojanjem garancije za povrat plasmana od strane treceg lica.

preduzecem

maksimiranje prinosa po osnovu dugorocnih plasmana  ako su dugorocni plasmani u obliku kredita – prihod se ostvaruje po osnovu kamata  ako su dugorocni plasmani u obliku zajednickog ulaganja – po osnovu zajednicki ostvarene dobiti. 3. ocuvanje vrednosti ulozene u dugorocne plasmane - sredstva ulozena u dugorocne plasmane podlozna su obezvredjivanju u uslovima inflacije. Rezultat ovakvog kretanja predstavljen je inflatornim gubitkom( godisnja stopa inflacije > godisnja racunovodstvena stopa prinosa na dugorocne plasmane ). Da bi se ublazilo dejstvo inflacije na dugorocne plasmane neophodno je : 1. maksimirati stopu prinosa na dugorocne plasmane 2. ugovoriti revalorizaciju dugorocnih plasmana 3. sredstva plasirati u valuti cija je stopa inflacije mala ( beznacajna ) 4. skratiti rokove dugorocnih plasmana i ubrzati mobilizaciju dugorocnih sredstava 5. prestati sa novim dugorocnim plasmanima u uslovima izvesnosti visoke stope inflacije. 60. FINANSIJSKA STRATEGIJA DUGOROCNIH IZVORA Dugorocni izvori sredstava mogu biti sopstveni ( trajni) i tudji. Osnovu finansijske stabilnosti i finansijske snage svakog preduzeca cine dugorocni izvori i dugorocna ulaganja. Finansijska strategija dugorocnih izvora tezi da : 1. smanji finansijske rashode o jacanjem sopstvenih izvora o koriscenjem tudjih izvora sredstava pod uslovom da su isti pribavljeni po nizim kamatama. Ako se preduzece opredeli za tudje izvore ( kreditne izvore ) tada treba da uzme kao cenu pozajmljenih sredstava stvarnu a ne nominalnu kamatnu stopu. U uslovima kada poslovna banka trazi od korisnika kredita da oroci odredjenu sumu novca ili drzi iznos depozita na svakom poslovnom racunu , tada je stvarna kamatna stopa veca od nominalne kamatne stope. Bez obzira na razliku izmedju stvarne i nominalne kamatne stope, preduzece treba da se opredeli za kredit cija je stvarna kamatna stopa najniza. 2. uskladi dugor. Izvore ( po obimu i strukturi ) sa dugor. Ulaganjima ( po obimu i strukturi ) o odnos izmedju dug. izvora i dug. ulaganja moze biti trojak : 1. dugorocni izvori = dugorocna ulaganja

2.

dugorocni izvori > dugorocnih ulaganja → novcana sredstva prevazilaze rezervna likvidna sredstva 3. dugorocni izvori < dugorocna ulaganja
2.

Povecanje dugorocnih izvora moguce je ostvariti : 1. produzenjem rokova otplate tudjih dugorocnih izvora 2. koriscenjem ( uzimanjem ) novog dugorocnog izvora ( kredita ) 3. konverzijom kratkorocnih kredita u dugorocne kredite 4. povecanjem sopstvenih izvora. 61. FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH POTRAZIVANJA Kratkorocna potrazivanja su sva potrazivanja ciji je rok naplate kraci od godinu dana. Obuhvataju : 1) potrazivanja po osnovu datih avansa dobavljacima 2) potrazivanja od radnika po osnovu putnih akontacija i manjkova 3) potrazivanja od eksternih ucesnika u raspodeli dobiti ( preplacene obaveze iz dobiti ) 4) potrazivanja po osnovu kratkorocno udruzenih ( ulozenih ) sredstava 5) potrazivanja po osnovu datih kratkorocnih finansijskih kredita 6) potrazivanja po osnovu prodate robe kupcima ( kratkorocnim robnim kreditima ) 7) potrazivanja od kupaca. Stepen rizika naplate potrazivanja zavisi u prvom redu od duzine roka naplate potrazivanja. Potrazivanja po osnovu prodate robe putem kratkorocnog robnog kredita cesto predstavlja jedini oblik prodaje robe . Takva potrazivanja negativno uticu na finansijsku snagu ( jer su neizvesna ) i na likvidnost preduzeca ( jer je kredit nelikvidan oblik sredstava ). Za ovaj oblik potrazivanja je karakteristicno da izaziva troskove koji se odnose na : ◙ ispitivanje kreditne sposobnosti kupca ◙ naplatu potrazivanja ◙ gubitak zbog nenaplativih potrazivanja i sl. Rok naplate potrazivanja za jednu grupu proizvoda predstavlja prosecan rok placanja te privredne grane ili delatnosti. Da bi se doslo do najpovoljnijeg roka placanja potrebno je napraviti nekoliko varijantnih resenja sa razlicitim rokovima potrazivanja i

utvrditi koje varijantno resenje doprinosi najvecem povecanju finansijskog rezultata u preduzecu. Pri oceni varijantinih resenja uzimaju se u obzir sledeci elementi : 1. troskovi zaliha ( prosecne zalihe * zbirna stopa troskova zaliha ) 2. troskovi finansiranja potrazivanja od kupaca ( prosecna ulaganja u potrazivanja od kupaca * stopa troskova finansiranja zaliha ) Za kupce su privlacni oni dobavljaci koji daju robu na duzi rok placanja, kao i procavci koji snize cenu ( odobre kasa – skonto ) uz prihvatanje od strane kupaca da plate robu u utvrdjenom vremenskom roku. Za kasa-skonto je karakteristicno da svi kupci nece koristiti prednosti kasa – skonta jer im to ne dozvoljava njihova nelikvidnost. Kod opredeljenja za uslove prodaje neophodno je voditi racuna da se prihvati ono resenje kojim ce se ostvariti najveca rentabilnost uz odrzavanje likvidnosti i mogucnosti pribavljanja sredstava za finansiranje. Stepen rizika naplate kratkorocnog potrazivanja moguce je smanjiti : 1) limitiranjem gornjeg iznosa kratkorocnog potrazivanja 2) ugovaranjem zatezne kamate9 3) izborom najpovoljnijeg oblika naplate potrazivanja 4) osiguranjem kratkorocnog potrazivanja. Za kratkorocna potrazivanja je karakteristicno, da u uslovima inflacije izaziva inflatorni gubitak. Gubitak moze biti dvojak : 1. inflatorni gubitak nastao zbog domace inflacije i potrazivanjima koja se nalaze u domacoj valuti 2. inflatorni gubitak nastao zbog inflacije u stranoj zemlji i potrazivanjima koja se nalaze u stranoj valuti ( te zemlje ). Negativno dejstvo inflatornih gubitaka se umanjuje putem: 1) svodjenja roka naplate na minimum 2) uskladjivanjem i zaracunavanjem kamata na kratkorocna potrazivanja 3) stalnom kontrolom blagovremene naplate potrazivanja 4) smanjenjem prodaje na kredit 5) davanjem kasa – skonta za brze placanje 6) brzim ispostavljanjem faktura. 62. FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH IZVORA
9

Zatezna kamata predstavlja obracunatu kamatu kupcu po isteku roka naplate potrazivanja, pod uslovom da kupac potrazivanje nije na vreme izmirio prema poveriocu.

- Odnosi se na : 1) kratkorocne orocene izvore 2) kratkorocne autonomne izvore. Kratkorocni oroceni izvori su izvori sredstava do godinu dana i odnose se na: 1. kratkorocne kredite 2. obaveze nastale po kratkorocnim udruzenim ( ulozenim ) sredstvima. Kratkorocni autonomni izvori raspolozivi su na odredjeni vremenski period i odnose se na: 1. obaveze prema dobavljacima 2. obaveze po primljenim avansima od kupaca 3. obaveze po porezima i doprinosima 4. obaveze po raspodeli ostatka dohotka ( zarade ) 5. obaveze po osnovu kamata 6. obracunati, a nenaplaceni prihodi ( pvr ) 7. obaveze prema sredstvima posebne namene. Kratkorocni oroceni izvori izazivaju finansijske rashode, a kratkorocni autonomni izvori ne izazivaju finansijske rashode. Finansijskom strategijom kratkorocnih izvora uspostavljaju se sledece relacije : 1. uskladjuju se obim i struktura kratkorocnih izvora sa obimom i strukturom kratkorocno ulozenih sredstava 2. smanjuju se finansijski rashodi, uz povecanje prihoda po osnovu kratkorocnih izvora 3. eliminisu se dodatni rashodi izazvani inflacijom. Kratkorocni izvori ( oroceni i autonomni ) treba da su jednaki zbiru sezonskih zaliha, kratkorocnih potrazivanja i raspolozive rezerve likvidnosti. Ki (o,a ) = Zsz + Kp + Rln Ki (o,a ) > Zsz + Kp, iz N kao njihove razlike finansiraju se Zst ( stalne zalihe koje se finansiraju iz dugorocnih izvora). U ovakvoj konstelaciji finansiranja,problemi proizilaze iz cinjenice da su kratkorocni izvori raspolozivi na kratak vremenski rok, dok su stalne zalihe raspolozive na dugi rok, jer predstavljaju dugorocna ulaganja. Upravo iz ovih razloga je prakticno neodrziva cinjenica da se stalne zalihe finansiraju iz kratkorocnih izvora. Rezultat ovakvog finansijskog ponasanja bila bi permanentna nelikvidnost preduzeca. Teznja svakog privrednog subjekta je da njegovi Ki premase iznos Zsz i Kp pri cemu visak Ki prestavlja rezervna likvidna novcana sredstva.

Oroceni Ki treba da se izjednace sa Zsz i Kp po osnovu prodaje na kredit i kratkorocno udruzenih ( ulozenih ) sredstava : Ki ( o ) = Zsz + Kp (k, us ) Autonomni Ki treba da su veci od Kp jer bi u protivnom rezervna likvidna novcana sredstva ( koja poticu iz kratkorocnih izvora ) izazvala finansijske rashode kod preduzeca : Ki (a ) > Kp U uslovima inflacije, kada je stvarna kamatna stopa niza od stope inflacije, kratkorocno oroceni izvori stvaraju inflatorni dobitak ( vise se obezvredjuje vrednost kratkorocnog kredita nego sto je naknada za njegovo koriscenje ) i obrnuto. U uslovima inflatornih kretanja, kratkorocni autonomni izvori koji poticu iz obaveza prema trecim licima stvaraju inflatorni dobitak. Zato je teznja da se u inflatornim uslovima povecaju promptne obaveze prema trecima 63. FINANSIJSKA STRATEGIJA NOVCANIH SREDSTAVA Finansijska strategija novcanih sredstava u direktnoj je vezi sa finansijskom strategijom kratkorocnih i dugorocnih izvora sredstava, kratkorocnih i dugorocnih plasmana i finansijskog rezultata ( dobitka ). Finansijska strategija novcanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti oblika finansiranja preduzeca, a indirektno od rentabilnosti poslovanja preduzeca. Finansijska strategija novcanih sredstava treba da vodi racuna o : 1. rokovima raspolozivosti novcanih sredstava Raspolozivost novcanih sredstava moze biti na duzi i kraci rok. Karakteristicno je da su novcana sredstva koja poticu iz dugorocnih izvora raspoloziva na duzi rok, i obrnuto. Ulaganja u osnovna sredstva i dugorocne plasmane kao i ulaganja u deo obrtnih sredstava u stalne ( gvozdene ) zalihe predstavljaju dugorocna ulaganja. Pod stalnim ( gvozdenim ) zalihama se podrazumeva najnizi nivo zaliha u proizvodnji pri kojima se koriste instalirani ( ugradjeni ) kapaciteti na planiranom nivou za ostvarenje planiranog obima prodaje. Kod preduzeca koja imaju kontinuelan proces proizvodnje i prodaje, stalne zalihe su ravne nivou optimalnih zaliha. Sezonske zalihe predstavljaju razliku izmedju optimalnih zaliha i najnizih zaliha ciklusa proizvodnje i prodaje. Zbir sezonskih i stalnih zaliha cini ukupne zalihe preduzeca. Raspolozivost novcanih sredstava je moguce prikazati uporedjivanjem s jedne strane, dugorocnih i kratkorocnih izvora, i s druge strane, osnovnih sredstava, obrtnih sredstava, zaliha i kratkorocnih potrazivanja.

N= ( Di +Ki ) – ( Sos + Dpl + Z + Kp)  dugorocna novcana sredstva Di – ( Sos + Dpl ) = obrtni fond ( Of ) – Zst = Nd  kratkorocna novcana sredstva Ki – ( Zsz + Kp ) = Nk Moguce su sledece opcije : Of > Zst → + Nd Of < Zst → - Nd N > Nd → + Nk N < Nd → - Nk
2.

Of = Zst → Nd = 0 N = Nd → Nk = 0

potrebnoj kolicini novcanih sredstava za odrzavanje likvidnosti - predstavlja rezervu likvidnih sredstava putem koje se uspostavlja finansijska ravnoteza izmedju priliva i odliva novcanih sredstava. Rezerva likvidnosti sredstava zavisi od sledecih faktora : 1. stepen sinhronizacije priliva i odliva novcaniih sredstava u kratkim rokovima 2. nacina sankcionisanja nelikvidnosti preduzeca ( blokada racuna, reprogram obaveza ) 3. nacin obavljanja novcanog poslovanja ( putem poslovnog racuna, asignacije, cesije, menice, kompenzacijom i sl. ) Manji stepen rizika naplate potrazivanja izazvan sinhronizacijom priliva i odliva novcanih sredstava u kracim vremenskim rokovima znaci i drzanje manje rezerve likvidnih sredstava i obrnuto. Nelikvidnost preduzeca moze se sankcionisati sa zakonskog i trzisnog aspekta. Zakonski aspekt sankcionisanja podrazumeva : 1. ogranicenje ulaganja, 2. ogranicenje koriscenja novih kratkorocnih kredita, 3. ogranicenje isplate zarada, 4. suzavanje prava jemstva, 5. saniranje nelikvidnosti otplatom potrazivanja od poverilaca. Trzisne sankcije preduzimaju poverioci protiv nelikvidnih duznika s ciljem da se : 1. zaracunaju zatezne kamate po vecim stopama od postojecih 2. obustavi dalja isporuka robe od strane dobavljaca 3. obustavi dalje odobravanje kredita 4. izvrsi uslovljavanje placanja novih obaveza putem avansa, akreditiva i sl. 3. upotrebi viska novcanih sredstava

- pojavljuje se kada raspolozivi novac N prevazilazi po obimu rezervu likvidnih sredstava. - visak raspolozivih novcanih sredstava moze se dugorocno upotrebiti za : 1. pribavljanje osnovnih sredstava 2. prevremenu otplatu dugorocno pozajmljenih izvora 3. zajednicka ulaganja u zemlji i inostranstvu 4. dugorocno plasiranje 5. prevremenu otplatu kredita prema inostranstvu i sl. - visak raspolozivih novcanih sredstava moze se kratkorocno upotrebiti za : 1. prevremenu otplatu kratkorocno pozajmljenih izvora 2. kratkorocna ulaganja u obliku robnih i finansijskih kredita 3. povecanu nabavku sirovina i materijala i sl. Ocuvanje vrednosti novcanih sredstava ( vrednost ulozenih novcanih sredstava uvecana za iznos ostvarenog prinosa ) moguce je ostvariti : 1. drzanjem novca na poslovnom računu - odnosi se na obračun aktivnih i pasivnih kamata, na aktivnom saldu ( depoziti vlasnika poslovnog racuna ) i pasivnom saldu ( konto-korentni račun ). Drzanje novčanih sredstava na poslovnom računu podrazumeva da su aktivne kamate uvek vece od pasivnih kamata. 2. ulaganjem novca na depozit sa otkaznim rokom - podrazumeva deponovana novčana sredstva preduzeca kod poslovne banke, koja se mogu bez vremenskog ogranicenja povuci ( svakodnevno ) uz najavu poslovnoj banci da ce depozit biti povucen. Rok najave povlačenja depozita se krece izmedju 3 i 7 dana. 3. kupovinom hov ( dugorocne i kratkorocne ) Rezervna likvidna sredstva se ulazu u kratkoročne hov pod uslovom da se iste u svakom momentu bez ograničenja mogu prodati, odnosno kupiti. Ulaganje viska novčanih sredstava u dugoročne hov znači da su iste unovčljive na odredjeni termin – dan. Ulaganja u hov ostvaruju prinos u visini pasivnih kamata poslovnih banaka. 64. FINANSIJSKA STRATEGIJA OSNOVNIH SREDSTAVA Za osnovna sredstva je karakteristično da odredjuju kapacitet proizvodnog preduzeca, te predstavljaju dugoročni oblik ulaganja sredstava od strane preduzeca. Strategija osnovnih sredstava treba da bude usmerena na stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta koji je iznad donje tacke rentabilnosti preduzeca. To znaci, da ce marza pokrica biti iznad fiksnih troskova preduzeca. Ako je marza pokrica jednaka

fiksnim troskovima tada se obim proizvodnje ostvaruje na donjoj tački rentabilnosti preduzeca. Ft Dt ( r ) = --------------------------NPcg - Vtjg Prodajna cena i varijabilni troskovi su veličine na koje preduzece ne moze uticati ( objektivno date ), dok na fiksne troskove moze da utiče jer ovi troskovi zavise od veličine ulaganja u osnovna sredstva i od načina njihovog finansiranja ( lizing, kredit ). Prema tome moze se izvesti zakljucak : da je sa manjim fiksnim troskovima potreban manji obim proizvdonje za ostvarenje donje tačke rentabilnosti . Pozitivno udaljavanje stepena iskoriscena kapacitea od donje tacke rentabiliteta ( ostvarivanje dobiti) moguce je postici : 1. smanjivanjem obima ulaganja u osnovna sredstva 2. stavljanjem u prvi plan ulaganja u osnovna sredstva koja direktno učestvuju u procesu proizvodnje 3. stavljanjem u drugi plan ulaganja u osnovna sredstva koja stvaraju uslove za proces proizvodnje. Povecanja ciklusa ulaganja u osnovna sredstva zavisi od : 1. tudjih izvora 2. troskova osnivačkog ulaganja 3. visine stope inflacije. Ubrzanom mobilizacijom ulozenih sredstava u osnovna sredstva ostvaruje se skracenje amortizacionog perioda ispod veka trajanja osnovnog sredstva, sto pozitivno utiče na finansijsku snagu preduzeca, njenu likvidnost, nova ulaganja iz sopstvenih izvora i smanjenje rizika od ekonomske zastarelosti ( otpisa ) osnovnih sredstava . 65) FINANSIJSKA STRATEGIJA SOPSTVENOG KAPITALA, TUDJEG KAPITALA I DUGOROCNOG REZERVISANJA Sopstveni kapital : 1. nominirani kapital ( akcionarski, ortački, inokosni kapital, trajni ulozi drugih lica , akumulirani dobici preduzeca ) 2. nenominirani kapital ( rezerve, nerasporedjena dobit iz ranijeg perioda. ) Tudji kapital – kapital pribavljen putem : 1. dugoročnih kredita 2. emisije obveznica

dugoročno oročenih uloga trecih lica. Dugoročna rezervisanja predstavljaju rezervisanja za garancije da ce se o roku i kvalitetno izvrsiti poslovni zadaci.
3.

Cilj finansijske strategije je da : 1. uskladi sopstveni obim i strukturu sa obimom i strukturom dug. ulaganja Du ako je : Du > Sk + Tk + Dr =› Ns < Rls , ravnoteza se uspostavlja: a. povecanjem dugorocnih rezervisanja b. odlaganjem raspodele dobiti iz prethodnih godina c. emisijom nove serije akcija, obveznica, dodatnim zaduzenjem
-

a. b. c. preduzeca.

ako je : Du < Sk + Tk + Dr =› Ns > Rls , ravnoteza se uspostavlja: povecanjem iznosa dugorocnih ulaganja smanjenjem iznosa tudjeg kapitala smanjenjem ili ukidanjem dugorocnog rezervisanja u korist prihoda

2.smanji finansijske rashode a. jačanjem sopstvenog kapitala b. pribavljanjem dugoročno pozajmljenog kapitala po nizim cenama i povoljnijim rokovima vracanja. 3.zaustavi dodatne finansijske rashode u inflatornim uslovima ≡ kada stvarna kamatna stopa brze raste od stope inflacije = kamatna stopa je realno pozitivna, ne preporučuje se uzimanje dugoročnih kredita ≡ kada je stvarna kamatna stopa manja od stope inflacije = kamatna stopa je realno negativna , preduzece putem dugoročnih kredita ostvaruje inflatorni dobitak.
4. odrzi realnu vrednost kapitala.

- postoje tri slučaja: ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala > stopa inflacije ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala < stopa inflacije ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala = stopa inflacije 66. FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH PLASMANA Pod kratkorocnim finansijskim plasmanom podrazumevaju se „slobodna” novcana sredstva iznad likvidne rezerve preduzeca koja se plasiraju na period kraci od godinu

dana. Presudan uticaj na opredeljenje menadzmenta preduzeca, da li ce staviti u prvi plan ( svoje finansijske strategije ) kratkorocni finansijski plasman, zavisi od : 1. rizika naplate kratkorocnih finanijskih plasmana 2. ocuvanja vrednosti uloazene u kratkorocni finansijski plasman. Pre svakog aktiviranja kratkorocnog fin. plasmana neophodno je izvesti ocenu o kreditnoj sposobnosti buduceg duznika. Preduzece koje vrsi kratkorocni finansijski plasman opredeljuje se za onog buduceg potencijalnog duznika koji ima zadovoljavajucu kreditnu sposobnost. Pored toga neophodno je izvesti i ocenu da li se kratkorocni finansijski plasman moze obezbediti garancijom treceg lica, odnosno da li potencijalni duznik raspolaze sa kurentnim zalihama koje se mogu staviti u zalogu kao instrument obezbedjenja naplate potrazivanja. Prihvatanjem zaloge potrazivanja neophodno je proveriti bonitet zaloznog potrazivanja uz cinjenicu da vrednost zaloznog potrazivanja bude jednaka vrednosti kratkorocnog finansijskog plasmana i sumi kamate na taj plasman. Menadzment preduzeca u uslovima kada moze birati izmedju garancije treceg lica i zaloge potrazivanja, pre se opredeljuje za garanciju treceg lica. 67. FINANSIJSKA STRATEGIJA RASPODELE NETO DOBITI Neto dobit se izrazava na sledeci nacin: 1. prihodi od prodaje u zemlji 2. prihodi od prodaje u inostranstvu 3. REDOVNI PRIHODI ( 1+2) 4. PRIHODI OD FINANSIRANJA 5. VANREDNI PRIHODI 6. UKUPNI PRIHODI ( 3+4+5 ) 7. Rashodi materijala, energije i sl. 8. Zarade proizvodnih radnika 9. Vanredni rashodi 10. VARIJABILNI RASHODI ( 7+8+9 ) 11. Amortizacija 12. pretezno fiksni troskovi 13. zarade i zajednicka potrosnja iz finansijskog rezultata ( neproizvodni radnici ) 14. fiksni i pretezno fiksni rashodi – RASHODI PERIODA ( 11+12+13 ) 15. rashodi finansiranja 16. UKUPNI RASHODI ( 7+8+9+10+11+12+13+14+15 ) 17. MARZA POKRICA (3-10 ) Pr - Vr 18. NETO RASHODI FINANSIRANJA ( 4-15) 19. POSLOVNI DOBITAK ( 17 – 14)

20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.

BRUTO DOBITAK ( 6-16 ) ILI ( 19-18) porezi i doprinosi iz rezultata ( dobiti ) ucesce ulagaca u zajednickom rezultatu NETO DOBITAK – AKUMULACIJA ( 20 – 21 – 22 ) BRUTO AKUMULACIJA ( 23 – 18 ) Nd - Nrf FAKTOR POSLOVNOG LEVERIDŽA ( 17/19 ) Mp / Pd FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDŽA ( 19/20) Pd / Bd FAKTOR SLOŽENOG LEVERIDŽA ( 25*26) Pl / Fl

Ucesnici u raspodeli neto dobiti su : ≡ Akcionari ( ulagaci ) ≡ Zaposleni radnici u preduzecu ≡ Menadzment preduzeca koji stiti akumulaciju doticnog preduzeca. Interesi akcionara: ≡ Izdvajanje dela neto dobitka za dividendu radi povecanja njihovog ulozenog kapitala ≡ Izdvajanje veceg dela neto dobitka u pravcu akumulacija jer ċe ona imati utcaja da bilansna vrednost akcija bude visa od njihove nominalne vrednosti. Interesi radnika i menadžmenta se sukobljavaju na relaciji : da li u vecem delu iz neto-dobitka pokriti zarade ili izdvojiti veci deo neto dobitka za akumulaciju ( razvoj preduzeća ). Ekonomska težnja menadžmenta je da: 1. dugorocno pozajmljeni kapital vrati u ugovorenom roku, te da nakon toga isti kapital supstituiše sopstvenim kapitalom. 2. Prostu reprodukciju finansira iz sopstvenih izvora, a da finansiranje proširene reprodukcije obezbedi emisijom nove serije akcija. Finansijska strategija raspodele neto dobitka u preduzeću je dobro postavljena ako ista obezbedjuje : 1. finansiranje proste reprodukcije i dela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora 2. rezerve preduzeća sa kojim će se pokrivati mogući rizici u poslovanju 3. saglasnost učesnika ( s minimalnim konfliktom interesa ) u raspodeli neto dobitka.

Pri raspodeli neto dobitka na preduzeće i akcionare, potrebno je realno oceniti koji akumulirani deo neto dobitka (minimum ili maksimum ) obezbedjuje prostu ili deo proširene reprodukcije, a koji deo zadovoljava akcionare putem dividende. ≡ Minimum akumuliranog neto dobitka se utvrdjuje tako sto se iz te veličine zadovoljavaju potrebe proste reprodukcije i uspostavlja dugoročna finansijska ravnoteža. ≡ Maksimum akumuliranog neto dobitka se utvrdjuje, tako što se iz te veličine zadovoljavaju ulaganjem u prostu i deo proširene reprodukcije uz uspostavljanje dugoročne finansijske ravnoteže u preduzeću. Utvrdjivanjem iznosa neto dobitka koji pripada akcionarima, prvo se obezbedjuje fiksni iznos dividende a nakon toga iznosi dividende namenjene za vlasnike običnih akcija i to srazmerno njihovom akcionarskom kapitalu. Menadžment preduzeća se često opredeljuje da se neto dobitak usmeri u rezerve preduzeća sa svrhom obezbedjenja od mogućih rizika u poslovanju. Sredstva rezervi se mogu koristiti za : 1. razvojne programe preduzeća 2. retroaktivno povećanje zarada u preduzeću 3. naknade po izgubljenim sudskim sporovima 4. očekivani pad cena gotovih proizvoda na tržistu 5. prevremenu otplatu dugoročnih kredita 6. otkup ranije emitovanih prioritetnih akcija 7. pokriće gubitka izazvanog nekomercijalnim rizikom i sl. 68. VRSTE I KRITERIJUMI FINANSIJSKIH ULAGANJA Finansijska ulaganja predstavljaju ulaganja u potraživanja putem kojih se stvara finansijska aktiva ( imovina ) preduzeća. Tako stvorenu finansijsku aktivu treba razlikovati od stvarne aktive preduzeća, jer stvarna aktiva preduzeća nastaje ulaganjem sredstava u osnovna sredstva i zalihe preduzeća. Finansijskim ulaganjem stvara se u jednom preduzeću aktiva zbog potraživanja, a u drugom preduzeću pasiva zbog obaveza. Karakteristika svakog finansijskog ulaganja u preduzeće jeste fiksni iznos u obliku kamate koji u osnovi privlači investitora da udje u proces finansijskog ulaganja. Iznos finansijskog ulaganja je finansijski suficit koji nastaje kao višak novčane akumulacije nad ulaganjima u osnovna sredstva i zalihe. Po zvanicnoj metodologiji Centralne banke novčana akumulacija predstavlja razliku izmedju primanja za prodatu robu i usluge i izdavanja za troškove poslovanja ( bez izdavanja za amortizaciju, za doprinose, poreze, zarade i zajedničku potrošnju ).

Finansijska štednja predstavlja razliku izmedju novčane akumulacije i izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva. Visina finansijske štednje determinisana je sledecim elementima: 1. obimom Na 2. obimom izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva 3. stepenom stabilnosti privrednih kretanja ( stopom inflacije ) 4. stepenom razvijenosti trzišta finansijskih sredstava 5. visinom kamatne stope 6. namenom slobodnih finansijskih sredstava i sl. Svaki višak Na identičan je sa iznosom finansijske investicije ( Fi ), odnosno iznosom finansijske štednje ( Fš ). Dakle, Na = Fi = Fš. Finansijska ulaganja mogu biti u obliku : 1. novca (depozitni novac i gotovina ) 2. kredita ( kratkorocni i dugorocni ) 3. depozita ( dinarskih i deviznih depozita kod banaka ) 4. hov ( obveznica, akcija, komercijalnih zapisa itd. ). Opšte prihvaceni kriterijumi finansijskih ulaganja se odnose na : 1. sigurnost ulaganja – stepen obezbedjenosti ulaganja od rizika. 2. korisnost ulaganja ≡ ekonomska korist ( finansijski rezultat – dobit ) ≡ dodatne koristi : 1) povecanje proizvodnosti rada 2) smanjivanje troskova poslovanja 3) sigurnost nabavke i dopreme sirovina i materijala 4) usavrsavanje ( tehnoloske ) postojecih osnovnih sredstava 5) podizanje kvaliteta asortimana na visi nivo od postojeceg 6) povecanje obima i strukture obrtnih sredstava 7) smanjenje stepena zavisnosti proizvodnog procesa od uvoznih sirovina i repromaterijala 8) veci stepen izvoza gotovih proizvoda 9) ostvarivanje veceg stepena zaposlenosti 10) eliminisanje „uskih grla „ u proizvodnom procesu 11) funkcionalna povezanost nabavne, proizvodne, prodajne, finansijske i razvojne sluzbe i sl.

trzisnost ulaganja – istice hov jer se iste mogu veoma brzo pretvoriti u novcani oblik ( najlikvidniji oblik imovine preduzeca )
3.

vremenski rok – treba da je usaglašen sa obimom potrebnih finansijskih sredstava za data ulaganja.
4.

prilagodljivost ulaganja – koliko je preduzece ( investitor ) sposobno da svoja finansijska ulaganja u što kracem vremenskom roku prilagodi promenama privredne situacije. ◙ Stepen prilagodljivosti je najviši u uslovima kada se ugovorena ulaganja bez negativnih ekonomskih posledica mogu prekinuti. ◙ Stepen prilagodljivosti je negativan ako je investitoru potreban duzi vremenski period da se prilagodi novonastaloj trzišnoj situaciji.
5.

69. IZVORI FINANSIJSKIH ULAGANJA ( EKSTERNI I INTERNI ) Eksterni izvori : ≡ Dugorocno finansiranje o Sopstveni kapital : 1. obicne akcije 2. prioritetne akcije 3. trajni ulozi 4. drzavni kapital 5. nominirani kapital o 1. 2. 3. 4. ≡ 1. a. b. c. 2. a. b. dugorocne obaveze : obveznice investicioni krediti krediti razvojnih fondova hipotekarni krediti Kratkorocno finansiranje bankarski kredit menicni kredit kontokorentni kredit klasicni bankarski kredit lombardni kredit zaloga ptrazivanja zaloga zaliha sirovina i gotovih proizvoda

3. a. b. 4. a. b. 5.
a.

b.

emisija hov blagajnicki zapisi komercijalni zapisi trgovacki krediti avansi od kupaca neplacene fakture od dobavljaca faktoring prodaja kratkorocnih potrazivanja ( prevremena ) prodaja usluga uskladistenja robe

Interno i prikriveno finansiranje ≡ interno 1. amortizacija 2. nerasporedjena dobit ≡ prikriveno 1. razlika realizacije ( neiskazana dobit ) 2. unapred naplaceni prihodi 3. neplacene dospele obaveze 4. pvr 5. precenjivanje pasive 6. potcenjivanje aktive Dugorocno imobilisana sredstva : 1. osnovna sredstva u upotrebi po sadasnjoj vrednosti 2. osnovna sredstva u pripremi 3. osnovna sredstva izvan uptrebe 4. trajna obrtna sredstva 5. dugorocni plasmani 6. sumnjiva i sporna potrazivanja 7. gubitak. Kratkorocno imobilisana sredstva : 1. hov 2. avr 3. kratkoročna potrazivanja iz poslovanja ( kupci ) 4. dati avansi dobavljačima 5. pretplata dobavljačima i drzavi po osnovu poreza 6. potrazivanja od radnika 7. sezonske zalihe 8. kratkoročni plasmani.

70. METODE OCENE I RANGIRANJA INVESTICIONIH PROJEKATA ( METOD POVRATA ULOZENIH SREDSTAVA, METOD NETO SADASNJE VREDNOSTI ) Statičke metode – zanemaruju faktor vreme, te svoju procenu temelje na nekom stanju bez obzira kolika je dužina trajanja uloženih sredstava. Obuhvataju metod povrata uloženih sredstava. Dinamičke metode – uzimaju u obzir vreme kao bitan faktor pri izračunavanju ekonomske efikasnosti ulaganja u razvoj preduzeća. Zajednička karakteristika svim ovim metodama jeste da se putem kamate sve buduće veličine svode na sadašnju vrednost. Odnose se na : 1) metoda neto sadašnjih vrednosti 2) metoda interne stope rentabiliteta 3) MAPI metoda METOD POVRATA ULOZENIH SREDSTAVA ≡ putem nje se vrši procena vremena u kojem bi trebao budući prihod od odgovarajućih ulaganja da dostigne obim uloženih sredstava. Ukoliko je vremenski period povrata ulaganja veći, utoliko su ulaganja manje rentabilna ( zbog mogućeg rizika ). t=I/(P–T) ≡ u praksi se daje prednost odnoj alternativi kod koje je vreme povrata uloženih sredstava kraće. ≡ Predstavlja korisnu informaciju za izvodjenje računa oko prihvatanja ili odbacivanja investicionog predloga. ≡ Nedostaci metode : 1) Zasniva se na obračunatim prihodima, umesto na tokovima novca 2) Iz obračuna se izostavlja vremensko razgraničenje izmedju primanja i izdavanja novčanih srdstava. 3) Jednako se vrednuju efekti investicija u prvoj i u poslednjoj godini ulaganja. METODA NETO SADASNJE VREDNOSTI ≡ Polazi od budućeg ( očekivanog ) prihoda, koji se putem odredjene diskontne stope svodi na sadašnju vrednost, kako bi se utvrdilo da li će očekivana sredstva biti dovoljna za podmirenje iznosa ukupno uloženih sredstava i ostvarivanje planirane dobiti. k = Pr / ( 1+d)n

≡ pri izračunavanju NSV potrebno je izračunati posebno diskont za prihod, a posebno diskont za rashod. Ako je NSV ( “k”) veća kada se diskontuje prihod nego kada se diskontuje rashod, tada se moze reći da je sadašnja vrednost ulaganja pozitivna i obrnuto. ≡ Ako se vrši izbor izmedju dve alternative tada je najpovoljnija ona koja daje najvišu NSV. ≡ Simbol „d“ predstavlja traženu stopu povrata. Ako je zbir diskontovanih tokova novčanih sredstava jednak nuli ili veći od nule, tada se predlog investicionog projekta prihvata. ≡ Investicioni projekat ce biti prihvacen i ako je sadasnja vrednost priliva veca od sadasnje vrednosti odliva novcanih sredstava. ≡ Faktori koji uticu na primenu ove metode su : 1) Vremenski period trajanja efekata ulaganja 2) Godisnji iznos prihoda i rashoda 3) Diskontna stopa. 71. METODE OCENE I RANGIRANJA INVESTICIONIH PROJEKATA ( METOD INTERNE STOPE RENTABILITETA I MEDJUSOBNA USLOVLJENOST METODA PROCENE INVESTICIONIH PROJEKATA ) METODA INTERNE STOPE RENTABILITETA ≡ Identicna je sa diskontnom stopom, ciji je zadatak da izjednaci ukupna ulaganja u razvoj sa sadasnjom vrednoscu buducih neto-prihoda. ≡ ISP bice prisutna ukoliko je suma godisnjeg prihoda > sume godisnjih rashoda. ≡ R = Is - ∑ Np / ( 1+d)n Odluka o ulaganjima se donosi na osnovu uporedjenja izracunate ISP sa nekom odredjenom minimalnom stopom rentabiliteta ( rezultat prethodnih investicionih aktivnosti ) ≡ Ako je stopa rentabiliteta veca od odredjene minimalne stope , tada se investiciono ulaganje prihvata i donosi se pozitivna odluka o istom ≡ Nedostatak : postoji vise resenja pa je relativno tesko doneti odluku o pravom resenju. MEDJUSOBNA USLOVLJENOST METODA PROCENE INVESTICIONIH PROJEKATA ≡ Metode ISR ( povrata ) i metode NSV daju isti predlog odluke : prihvatiti ili odbaciti investicioni projekat.

≡ Kada je d = 0, NSV= ukupna novcana primanja – ukupna novcana izdavanja doticnog investicionog projekta. ≡ Kada je d > 0, tada je pristutan pad sadašnje vrednosti buducih novcanih primanja i rast sadašnje vrednosti novcanih izdavanja. ≡ Grafikon str. 243. ≡ Ako je trazena stopa rentabiliteta manja od interne stope rentabiliteta, prihvata se predloženi projekat po metodi ISR. ≡ Za razliku od metode ISR, metoda NSV stvara uslove za ispravno rangiranje medjusobno isključivih projekata. ≡ Visoka ISP pretpostavlja visoku stopu reinvestiranja. Kod metode NSV stopa reinvestiranja biće ista za sve predložene investicione projekte. ≡ Stopa reinvestiranja = minimalni povrat sredstava u odnosu na raspoložive mogućnosti preduzeća. 72. METOD MAPI ≡ Postavio je američki ekonomista Džordž Terborg. A ime je dobila po institutu The Machinery and Allied Product Institute of America ( Mašinski i proizvodni institut iz Amerike ). ≡ Putem ove metode treba dati odgovor na pitanje o mogućnostima ( opravdanosti ) zamene starog sa novim ( superiornim ) osnovnim sredstvom, odnosno tehnologijom. ≡ Polazi od činjenice da na investicione odluke ne smeju uticati samo podaci o knjigovodstvenoj vrednosti i otpisu osnovnih sredstava. ≡ Pošto se staro ( inferiorno ) osnovno sredstvo zamenjuje pre isteka njegovog eksploatacionog perioda ( amortizacionog veka ), nužno je da se za taj iznos neamortizovane vrednosti povećavaju investicioni troškovi novog „superiornijeg“ osnovnog sredstva. ≡ Da bi se mogla doneti investiciona odluka , Terborg predlaže projektovanje faktora „ suprotnog minimuma“ i za staro i za novo osnovno sredstvo. Faktor „suprotan minimum“ utvrdjuje se na osnovu: 1) Korisnog veka eksploatacije osnovnog sredstva 2) Prosečnog nivoa inferiornosti osnovnog sredstva 3) Godišnjeg iznosa troškova investicija. Uporedjivanjem starog i novog osnovnog sredstva prema sva tri kriterijuma, zatim utvrdjivanjem prednosti jednoga nad drugim, dolazi se do zaključka o mogućoj investicionoj aktivnosti.

Da bi se izračunao godišnji iznos likvidacione vrednosti starog osnovnog sredstva, neophodno je znati njegovu: 1. likvidacionu vrednost, 2. njegov eksploatacioni vek i 3. vremenski period eksploatacije. Da bi se izracunao godišnji iznos kamate na ukupnu likvidacionu vrednost starog osnovnog sredstva, neophodno je važecu kamatnu stopu primeniti na likvidacionu vrednost. ≡ Veličina „suprotni minimum“ starog osnovnog sredstva se dobija kada se saberu : 1) Operativna inferiornost 2) Godišnji iznos likvidacione vrednosti 3) Godišnji iznos kamate na ukupnu likvidacionu vrednost. ≡ Po MAPI metodu potrebno je izračunati i „suprotni minimum“ novog osnovnog sredstva Smn i izvršiti njegovo uporedjenje sa Sms. Pri tome se polazi od formule: Smn = sve pod koren 2ig + (ki – g)/2 Godišnji stepen inferiornosti novog osnovnog sredstva se dobija ako se stave u odnos operativna inferiornost postojećeg osnovnog sredstva i dosadašnji period eksploatacije postojećeg osnovnog sredstva. Sinv (os. sr. ) = Oist (os.sr) / Epst (os.sr) Ako je Sms > Smn , zamena starog inferiornog os.sr moze se izvršiti sa novim superiornijim os.sr. 73. DIVERZIFIKACIJA INVESTICIONOG PORTFOLIA I MERENJE RIZIKA INVESTICIONOG PORTFOLIA Portfolio podrazumeva kombinaciju dve ili više hov ili nekih drugih delova aktive, koji su u vlasništvu kompanija, preduzeca, pojedinaca ili institucionalnih investitora. Pod portfoliom hov podrazumeva se skup finansijskih instrumenata razlicitih vrsta i razlicitih karakteristika. Cilj svakog portfolia : minimiziranje rizika putem diverzifikacije plasmana ( više plasmana sa malim iznosima ). Za investicionu strategiju se kaze da je dobro postavljena ako se putem nje optimira investiranje, diverzifikuju plasmani i minimiziraju rizici. Prinos po osnovu portfolia hov ostvaruje se na dva nacina : 1. prihod po osnovu promene vrednosti hov 2. prihod po osnovu svih novcanih primanja ostvarenih posedovanjem aktive hov ( npr. dividenda ).

Prihod po osnovu portfolia hov izracunava se na sledeci nacin : Ppft = (V1 – V0 + D1 ) / V0 Ocekivani prinos po osnovu potrfolia predstavlja srednju ( ocekivanu ) vrednost ili najverovatniju vrednost.. Svi rizici koji uticu na manje ostvarenje prihoda od ocekivanog mogu se svrstati u: 1. sistemske rizike – podjednako uticu na sve vrste aktive i vezani su za funkcionisanje trzišta kapitala. Poticu iz ekonomskog i politickog okruzenja investitora. 2. nesistemske rizike – vezani su za pojedinacne hov i pojedinacne kompanije koje ih emituju. Prednost portfolio investiranja pociva na cinjenici, da je moguce maksimirati efekte investiranja ( maksimirati prinos ) uz istovremeno minimiziranje rizika po osnovu diverzifikacije portfolia. Diverzifikacijom portfolia vrši se kombinacija dve ili više hov, ciji se prinos krece u razlicitim smerovima ( jedni rastu, drugi opadaju ), tako da se pojedinacni prinosi kompenziraju drzanjem portfolia. Diverzifikacijom portfolia smanjuje se ukupan obim rizika i izlozenost investitora doticnom riziku. Efekat diverzifikacije zavisi od korelacije ( medjusobne uslovljenosti ) hov koje su ukljucene u portfolio. Ukoliko je manja korelacija izmedju hov u portfoliu, tada je moguc i veci uticaj diversifikacije na smanjenje rizika ocekivanog prinosa. MERENJE RIZIKA INVESTICIONOG PORTFOLIA Rizik investicionog portfolia se moze meriti na dva načina : 1. standardnom devijacijom 2. relativnim indeksom sistematskog rizika beta. Standardna devijacija predstavlja ukupni ( totalni ) rizik portfolia. Putem nje se utvrdjuje disperzija prinosa oko očekivane vrednsoti. Kada je veċa standardna devijacija, tada je veċa i mogućnost disperzije budućih prinosa od očekivane vrednosti, odnosno veća je i nesigurnost investitora po pitanju portfolia. Beta ( β ) predstavlja meru sistematskog rizika koji se ne može diverzifikovati. To je stepen osetljivosti prinosa portfolia hov u odnosu na prinose svih hov na tržistu. Primena modela prinosa hov podrazumeva razdvajanje ukupnih prihoda na sistematski i nesistematski deo prihoda. Dakle: Tp ( hov ) = α + β * Stp + ε

Rizik budućeg prinosa meri se disperzijom verovatnoće prinosa u odnosu na očekivani prinos . S obzirom da se kao statistički izraz disperzije koristi standardna devijacija, zaključak je da se rizik investiranja meri sa standardnom devijacijom budućeg prinosa u odnosu na očekivani prinos ulaganja. Ako je standardna devijacija = 0 , tada je reč o nerizičnom ulaganju. 74. MODELI VREDNOVANJA HOV ( CAPM I APT MODEL ) Najčešće primenjivi modeli vrednovanja hov su : 1. CAPM model ( odredjivanje cene uloženog kapitala u hov ) 2. multiplikator CAPM 3. APT model ( teorija arbitraznog odredjivanja cene ). Model vrednovanja kapitalne aktive ( CAPM model ) spada u najstarije modele odredjivanja cene akcija. Modelom CAPM meri se odnos izmedju sistemskog rizika i stope prinosa na hov. Osnovni princip ovog modela jeste, da aktiva ( hov ) sa istim sistemskim rizikom treba da imaju istu očekivanu stopu prinosa. Model CAPM je poznat kao „zakon jedinstvene cene“, što znači da hov koje su izložene istom nivou rizika treba da imaju isti prinos. Ako su prinosi razliciti, tada se uravnotežavanje postiže trgovanjem sa hov na tržistu kapitala, sve dok se cene ovih hov ne ujednače. CAPM model se može postaviti i u obliku premije rizika ( viška prinosa ). Premija rizika = očekivana stope prinosa portfolia - stopa prinosa na nerizične transakcije. Na osnovu CAPM modela moguće je predvideti : 1. sigurno investiranje u hov ( očekivani prinos je u visini nerizične stope, β =
2.

0)

investiranje u rizične hov ( očekivana stopa prinosa je proporcionalno veća za faktor tržišne osetljivosti portfolia , β > 0 ) 3. investiranje u hov ispod prosečne trzišne osetljivosti ( obezbedjuju manji očekivani prinos od tržišnog prinosa, β < 0 ). Pretpostavke pravilne primene CAPM modela odnose se na ponašanje investitora i uslove koji vladaju na tržištu kapitala. Prema tim pretpostavkama: 1. tržište treba da čine investitori koji nisu skloni riziku 2. rizik se treba meriti standardnom devijacijom portfolio prihoda 3. investitori treba da imaju zajednički vremenski period za odluku o ulaganju 4. investitori treba da imaju ista očekivanja o budućim prihodima i rizicima na hov 5. tržište kapitala treba da bude perfektno.

Model CAPM multiplikatora polazi od pretpostavke da je investitor izlozen jedino riziku buduce cene hov. S obzirom da su investitori izlozeni i drugim rizicima, kao sto su rizici buducih prihoda od rada, rizici inflacije, rizici o mogucem investiranju u buducnost, postojala je neophodnost korekcije CAPM modela. Model pretpostavlja da se sa premijom rizika ( viskom prinosa) kompenizraju pored opsteg trzisnog rizika i svaki pojednicni „ekstra trzisni „ rizik. Model APT ( arbitrazno odredjivanje cene aktive ) bazira se na arbitraznim dokazima, odnosno da na ocekivani prinos od hov ne utice samo jedan faktor vec vise faktora. Arbitraza u modelu znaci iznalazenje dve ili vise hov koje su sustinski iste, njihovu kupovinu po nizoj ceni i kratkorocnu prodaju po visoj ceni. Model se zasniva na pretpostavci da investitor menja cenu u potrazi za vecim profitom. Ekonomski faktori koji uticu na portfolio hov: 1. nepredvidjene promene u industrijskoj proizvodnji 2. ---------------------------- u razlici prinosa na nisko i visoko kvalitetne obveznice 3. --------------------------- stope prinosa i oblik krive prinosa 4. ---------------------------- inflacije. 75. AUKCIJSKA PRODAJA PREDUZECA – POJAM I KARAKTERISTIKE I FAZE JAVNE AUKCIJE Javna aukcija – metod privatizacije preduzeca i to javnim nadmetanjem kupaca preduzeca, a sve u skladu sa unapred utvrdjenim pravilima prodaje. Sprovodi se samo u slucajevima kada je velicina preduzeca na nivou malih i srednjih preduzeca i kada postoje za kupovinu preduzeca zainteresovani kupci. ≡ Aukcijska prodaja – karakteristicna je kriterijalnost, odnosno samo prisustvo cene koja se nudi pri kupovini doticnog kapitala, odnosno imovine. Na aukciji ce biti proglasen kupcem onaj ucesnik koji ponudi najvisu cenu. ≡ Tenderska prodaja – posmatra se vise kriterijuma : ≡ visina novcanih sredstava koji se nudi za kupovinu kapitala, ≡ iznos novcanih sredstava koji ce se investirati u kupljeno preduzece ≡ uslovi socijalnog programa i sl.

Javnost aukcijske prodaje podrazumeva da se pre sprovodjenja aukcije upucuje javni poziv na ucesce na aukciji, navode se uslovi ucesca na aukciji, pocetna prodajna cena preduzeca i rezultati po zavrsetku prodaje. Javna aukcija ima definisan predmet prodaje, a to je drzavni kapital preduzeca u visini do 70% njegove vrednosti. Zaposleni imaju pravo na 30 % vrednosti kapitala bez ikakve naknade ( isti se privatizuje u korist radnika ) kao i na pravo kupovine 70% kapitala preduzeca koje se privatizuje. Kod nas se javna aukcija odrzava u prostorijama Beogradske berze. Postupak sprovodjenje javne aukcije je u nadleznosti Agencije za privatizaciju i Beogradske berze koje : 1. kontrolisu ispravnost programa privatizacije i isti odobravaju za javnu aukciju 2. vrse sve pripreme za sprovodjenje javne aukcije 3. upucuju javni poziv 4. imenuju komisiju za aukciju 5. organizuju obilazakk preduzeca. Komisija za aukciju : ◙ vrsi kontrolu prodaje preduzeca putem javne aukcije, ◙ registruje sva zainteresovana lica , ◙ imenuje aukcionara i njegovog pomocnika, ◙ odrzava red dok tece aukcija, ◙ donosi mere za one ucesnike koji ometaju tok javne aukcije, ◙ proglasava da je aukcija uspela/neuspela, ◙ potpisuje zapisnik o toku odvijanja javne aukcije. Direktni ucesnici aukcije : ◙ aukcionar koji vodi postupak aukcije, ◙ predstavnik preduzeca koje se privatizuje, ◙ zastupnik kupca koji ucestvuje na aukciji, ◙ komisija za sprovodjenje aukcije. Kupci na aukciji mogu biti : domaca fizicka i pravna lica, kao i strana fizicka i pravna lica. Pravo ucesca na aukciji nemaju : 1. domaca pravna i fizicka lica koja nisu izmirila poreske obaveze

domaca pravna i fizicka lica koja su u duznickom odnosu prema preduzecu koje se privatizuje 3. clanovi komisije kao i pravna lica u vlasnistvu clanova komisije.
2.

FAZE : 1. pokretanje procesa privatizacije a. iniciranje postupka aukcije b. oglasavanje prospekta o aukciji c. prikupljanje ponuda zainteresovanih kupaca d. definisanje metoda koji ce se primeniti u postupku aukcije. 2. priprema javne aukcije a. procena vrednosti preduzeca b. izrada programa aukcije c. imenovanje komisije za sprovodjenje aukcije d. objavljivanje javnog poziva za aukciju e. kupovina aukcijske dokumentacije f. potpisivanje Ugovora o cuvanju poverljivih podataka doticnog preduzeca g. stvaranje uslova za obilazak preduzeca h. podnosenje prijave i uplata depozita od strane zainteresovanih kupaca i. odobravanje prijave ucesnika na javnoj aukciji. 3. sam postupak sprovodjenja javne aukcije Utvrdjenim datumom i vremenom odrzavanja aukcije, aukcionar zapocinje postupak aukcije. Aukcionar prvo javno istice pocetnu cenu aukcije preduzeca, a isto predstavlja donju cenu procenjene vrednosti doticnog preduzeca. Aukcionar poziva sve prisutne potencijalne kupce da zapocnu medjusobno nadmetanje. Putem nadmetanja potencijalni kupci uvecavaju pocetnu cenu i formiraju prodajnu cenu preduzeca. To je ustvari najvisa ponudjena cena toga dana na aukciji za doticno preduzece. 76. AUKCIJSKA PODELA PREDUZECA – SPECIJALNA JAVNA AUKCIJA I SREDSTVA JAVNE AUKCIJE Na specijalnoj javnoj aukciji , aukcionar polazi od nove pocetne cene koja predstavlja gornju granicu raspona procenjene vrednosti preduzeca. Aukcionar poziva potencijalne kupce da istaknu svoju ponudu kako bi mogla zapoceti aukcija. Ovim putem se umanjuje pocetna cena sve do nivoa vrednosti uplacenog depozita. Aukcija se sprovodi tako da se pocetna cena umanjuje sve do isticanja ponude prvog potencijalnog kupca. Nakon isticanja ponude oglasava se prodaja preduzeca na aukciji. Aukcionar tri puta javno oglasava svaku ponudu i ako nema novih ponuda , preduzece je prodato i aukcija je zavrsena.

Ugovor o prodaji preduzeca putem javne aukcije zakljucuje se posle okoncanja postupka aukcije i javnog proglasavanja kupca preduzeca. Upisivanjem prodajne cene u pripremljen nacrt ugovora, isti ima vaznost o prodaji preduzeca i potpisuje se od strane Agencije i ovlascenog predstavnika preduzeca. Za javnu aukciju se kaze da je uspela ako je prisutno javno nadmetanje potencijalnih kupaca i ukoliko se u nadmetanju postigne najvisa moguca prodajna cena doticnog preduzeca. Za javnu aukciju se kaze da je neuspela : 1. ako se na aukciji ne pojavi ni jedan kupac 2. ako na aukciji prisustvuje samo jedan kupac i ne prihvati pocetnu cenu 3. ako na specijalnoj aukciji ni jedan potencijalni kupac ne ponudi barem prodajnu cenu koja je u visini polozenog depozita. Sredstva dobijena od javne aukcije preduzeca uplacuju se na racun budzeta Republike Srbije. Od ostvarenih sredstava javne aukcije : 1. 10 % se uplacuje u republicki fond za penziono i socijalno osiguranje zaposlenih 2. 5 % za finansiranje razvoja infrastrukture teritorije gde je sediste prodatog preduzeca 3. 5% za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave gde je sediste prodatog preduzeca 4. 5 % za naknadu nacionalizovane imovine 5. 5% za finansiranje programa ekologije, vracanje dugova po republickim garancijama i pokrice troskova prodaje vezanih za postupak privatizacije itd. 77. AUKCIJSKA PODELA PREDUZECA – ZAVRSNA PROCEDURA AUKCIJE I POSTAUKCIJSKI POSTUPAK Prema zakonskoj regulativi nadgledanje celokupnog toka aukcije , povereno je Komisiji za aukciju. Zapisnik o toku aukcije vodi lice koje je odredila Komisija za aukciju. To lice je zaduzeno da svojim potpisom potvrdi verodostojnost podataka o aukciji. Zapisnik o aukciji treba da sadrzi podatke : 1. podatke o ucesnicima aukcije 2. podatke o kupcima na aukciji 3. pocetnu aukcijsku cenu 4. poslednju cenu postignutu na aukciji 5. tri poslednje ponude na aukciji 6. prigovore podnete od strane ucesnika aukcije 7. izrecene mere ucesnicima aukcije od strane Komisije 8. sastav Komisije za aukciju

9. 10.

vreme pocetka i zavrsetka aukcije podatke o licu koje je vodilo zapisnik o aukciji.

Zapisnik o aukciji potpisuju predsednik i clanovi komisije za aukciju. Sastavlja se u 4 primerka. Dva primerka idu Agenciji za privatizaciju, jedan prodavcu i jedan kupcu. Kupoprodajna cena predstavlja poslednju cenu koja je utvrdjena aukcijskim nadmetanjem. Ona se umanjuje za iznos depozita koji je uplatio kupac. Svi ucesnici aukcije koji nisu stekli svojstvo kupca imaju pravo na povrat depozitnih sredstava i to u roku od 15 dana od dana odrzavanja aukcije. Ako se depozitna sredstva ne vrate u tom roku , tada ucesnici aukcije imaju pravo da pored glavnice naplate i zateznu kamatu. Depozitna sredstva nece biti vracena u slucajevima: 1. ako se zainteresovani kupac kome je odobrena prijava nije registrovao za ucesce na aukciji 2. ako ucesnik aukcije ne zeli da prihvati prodajnu cenu 3. ako je ucesniku auckije izrecena mera udaljenja sa aukcije od strane Komisije 4. ako kupac nije prihvatio da potpise zapisnik o aukciji 5. ako kupac nije platio kupoprodajnu cenu u predvidjenom vremenskom roku. Aukciju je moguce otkazati samo u izuzetnim slucajevima, kada se utvrdi da bi se kupovinom narusio princip slobodne trzisne konkurencije. Znacajan posleaukcijski postupak odnosi se na objavljivanje rezultata aukcijske prodaje.. Agencija za privatizaciju obavestava : 1. centralni registar hov u roku od 3 dana od dana zakljucenja ugovora o prodaji 2. najsiru javnost putem sredstava javnog informisanja i objavljivanja aukcijske prodaje u Sluzbenom glasniku Republike Srbije 3. zaposlene u preduzecu i menadzment preduzeca o rezultatima aukcije, putem oglasne table u doticnom preduzecu. 78. IZVORI SAMOFINANSIRANJA – NETO DOBITAK ( AKUMULACIJA ) Pod pojmom samofinansiranja podrazumeva se onaj oblik finansiranja procesa reprodukcije koji se vrsi iz vlastitih sredstava preduzeca. Izvori samofinansiranja se u globalu dele na : 1. interne a. amortizacija b. naplata glavnice dugorocnih plasmana c. akumulirani neto dobitak d. efekte revalorizacije koji se nadoknadjuju iz ukupnog prihoda.

2. a. b. c. d.

eksterne emisije akcija novih trajnih uloga trecih lica ulaganja kapitala inokosnog vlasnika prodaje dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti.

Naplatom glavnice dugorocnih plasmana vrsi se njihova mobilizacija u novcana sredstva ( gotovinu ), pa zato ona i predstavlja interni izvor samofinansiranja. Neophodno je voditi racuna da kamate i dividende kao prinosi koj se ostvaruju po osnovu dugorocnih plasmana ne predstavljaju izvor samofinansiranja iz razloga sto su one sastavni deo ukupnog prihoda preduzeca. Akumulirani neto dobitak, odnosno neto finansijski rezultat koji je preduzece ostvarilo u toku poslovne godine. Neto dobitak se dobija kada se od ukupnog prihoda oduzmu svi rashodi, te ako se tako ostvareni dobitak umanji za obaveze po osnovu tudjih izvora ( kamate ) i poreza na dobit preduzeca. Ne predstavlja ceo neto dobitak ( akumulacija ) interni izvor, jer se neto dobitak raspodeljuje na radnike, akcionare, vlasnike trajnih uloga i preduzece kao celinu. Samo deo neto dobitka koji preduzece akumulira radi finansiranja razvoja ili obezbedjenja rezervnog kapitala predstavlja interni izvor. Ukoliko preduzece odlaze placanje dividende na povlascene akcije za odredjeni vremenski period, tada i to predstavlja interni izvor samofinansiranja preduzeca. U uslovima inflacije propisuje se revalorizacija aktive i pasive preduzeca. ≡ Efekti revalorizovane pasive povecavaju vrednost pasive i predstavljaju negativan efekat revalorizacije. ≡ Efekti revalorizovane aktive povecavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivan efekat revalorizacije. Ako su efekti rev. Pasive > efekata rev. Aktive , tada njihova negativna razlika povecava rashode preduzeca i pokriva se iz ukupnog prihoda. Taj deo ukupnog prihoda koji sluzi za pokrice negativnih efekata revalorizacije predstavlja interni izvor samofinansiranja preduzeca. Preduzece emisijom akcija formira akcionarski kapital preduzeca i to u visini nominalne vrednosti prodatih akcija. U praksi se cesto ostvaruje visa prodajna cena akcija od njene nominalne vrednosti, tada njihova razlika predstavlja emisioni dobitak koji se iskazuje na pasivi bilansa stanja. Ako se dividenda konvertuje u dividendnu akciju tada se u preduzecu povecava akcionarski kapital i izvor eksternog samofinansiranja.

Svaki novi trajni ulog treceg lica i ulaganje kapitala inokosnog vlasnika predstavljaju povecanje akcionarskog kapitala, a potom osnovu i eksternog izvora samofinansiranja preduzeca. Prodaja dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti predstavlja izvor samofinansiranja. Momentom dospeca dugorocnih obveznica vrsi se njihova isplata po nominalnim vrednostima pri cemu premija predstavlja izvor samofinansiranja, a diskont ( zbog prevremene njihove isplate ) predstavlja smanjenje sopstvenih izvora preduzeca kao i proces samofinansiranja. 79. AMORTIZACIJA KAO IZVOR SAMOFINANSIRANJA Polazna osnovica svakog sistema amortizacije jeste nabavna cena osnovnog sredstva. Ta vrednsost mora biti ocuvana u celini, jer se putem nje omogucava zamena starog za novo osnovno sredstvo u uslovima kada su ona funkcionalno dotrajala. Kontinuelnim uskladjivanjem osnovice amortizacije s nastalim kretanjima cena ukupan iznos obracunate amortizacije se pribilizava prvobitnoj nabavnoj vrednosti. Osnovna svrha amortizacije jeste reprodukovanje vrednosti osnovnih sredstava. Pitanje je : koju vrednost osnovnih sredstava treba reprodukovati ? vrednost osnovnog sredstva mora se prilagoditi onoj vrednosti ( a ne ulozenom kapitalu ) koja ce predstavljati njegovu reproduktivnu vrednost. Utvrdjivanje vrednosti osnovnog sredstva se moze vrsiti po : 1. nabavnoj vrednosti 2. dnevnoj ceni 3. konacnoj reprodukcionoj ceni. Nabavna vrednost os.sr. – stvarni izdaci koji su nastali pri nabavci os.sr. Obuhvata nabavnu cenu koja je uvecana za troskove dopreme, montaze, kao i ostale izdatke neophodne da bi os.sr. osposobilo za svoje funkciju. Nabavna cena – cena iskazana u fakturi ili u nekom drugom dokumentu ( u nabavci ) koja je dobavljacu placena kao kupoprodajna cena. Osnovicu za obracunavanje amortizacije predstavlja nabavna cena os.sr. uvecana za troskove dopreme i montaze. Utvrdjivanje vrednosti os.sr. prema dnevnoj ceni polazi od procene osnovnog sr. po ceni na dan bilansiranja. Utvrdjivanje vrednosti os.sr. prema konacnoj reprodukcionoj ceni polazi od cene novog nabavljenog osnovnog sredstva. Amortizacija predstavlja specifican oblik samofinansiranja. Ta specificnost se ogleda u tome da ona ne povecava obim sredstava, vec vrsi transformaciju sredstava iz materijalnog oblika u novcani oblik.

Amortizaciju treba transformisati u novcani oblik nakon realizacije gotovih proizvoda ( naplatom tih proizvoda ) na trzistu. To je vazno jer se jedan deo obracunate amortizacije nalazi u zalihama nedovrsene p-nje, zalihama gotovih proizvoda i u potrazivanjima od kupaca. Uslov da bi amortizacija bila izvor samofinansiranja jeste da je pokrivena prihodom od naplacene realizacije, sto znaci da je stalno sadrzana u prodajnoj ceni proizvoda. Obim amortizacije, koji se koristi za samofinansiranje zavisi od : ≡ metoda obracuna ≡ duzine amortizacionog perioda. Ako je vek trajanja osnovnih sredstava duzi od amortizacionog perioda, sredstva amortizacije se vise koriste za potrebe prosirene reprodukcije. Metodi obracuna amortizacije : 1. metod vremenske amortizacije 2. metod funkcionalne amortizacije 3. kombinovani metod obracuna amortizacije. Ovi metodi polaze od postavke da je moguce utvrditi prosecan vek upotrebe osnovnih sredstava i njihovo ekonomsko zastarevanje. Ako se u prvi plan istice dinamika reprodukovanja osnovnih sredstava, moze se govoriti o: 1. progresivnom metodu obracuna amortizacije – polazi od pretpostavke da se u pocetnim periodima izdvaja manje sredstava amortizacije, da bi se ta sredstva iz perioda u period povecavala. Kada se za nabavku os.sr. ne koriste krediti. 2. degresivnom metodu obracuna amortizacije – u pocetku se izdvaja veci iznos sredstava amortizacije, da bi se taj iznos sredstava iz perioda u period smanjivao. 3. proporcionalnom metodu obracuna amortizacije – polazi od utvrdjene vrednosti koja cini osnovicu za obracun amortizacije i realno procenjenog veka trajana os.sr. Utvrdjeni amortizacioni Iznos se svake godine ravnomerno ukalkulise u cenu proizvda. 4. kombinovanom metodu obracuna amortizacije – polazi od pozitivnih karakteristika napred iznetih metoda. Samo obracunata amortizacija se uzima kao izvor samofinansiranja, jer je u likvidnom obliku i predstavlja mobilizaciju osnovnih sredstava u gotovinu. Amortizacija os.sr. se prvo transformise u robni oblik obrtnih sredstava jer je ista sadrzana u zalihama nedovrsene p-nje, i gotovih proizvoda. Nakon toga, amortizacija se transformise u potrazivanja od kupaca jer je sadrzana u prodajnoj ceni realizovanih gotoivh proizvoda. Amortizacija je sadrzana i u gotovini, pri naplati potrazivanja od kupaca. Posto da je

amortizacija u ovom trecem obliku likvidna, ona zato i predstavlja interni izvor samofinanisranja. Revalorizacija osnovnih sredstava – postupak uskladivanja knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava s tekucim trzisnim vrednostima. Mora se sprovoditi ako cene osnovnih sredstava porastu godisnje najmanje za 5 %. 80. POJAM, ULOGA I VRSTE KREDITA Pojam kredita kao oblika finansijskog ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od najvaznijih momenata. Naziv kredit potice od lat reci credium, sto znaci kredit ili zajam, odnosno od reci credo, credere sto znaci verovati. U sirem smislu reci pojam kredita se vezuje za pojam uzivati kredit u smislu uzivanja poslovnog uspeha u odredjenoj sredini. Kreditni odnos se zasniva izmedju poverioca ( davaoca kredita ) i duznika ( trazioca kredita ) u uslovima kada poverilac zeli svoja raspoloziva sredstva najcelishodnije iskoristiti, a duznik ima potrebu za sredstvima da bi finansirao odredjenu privrednu aktivnost. U literaturi se često navodi, umesto pojama kredita, pojam zajma. Sa teorijskog gledsta : kredit predstavlja imovinsko – pravni odnos izmedju poverioca i duznika u kojem poverilac svoja novcana sredstva ustupa duzniku na odredjen vremenski period i pod odredjenim uslovima. Zajam predstavlja pogodbu po kojoj je jedna ugovorna strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasništvo odredjeni iznos novčanih sredstava, a mogu pozajmiti i pokretne stvari . Često se pojam finansiranja poistovećuje sa pojmom kreditiranja. Pojam finansiranja je šira ekonomska kategorija koja se odnosi na aktivnost obezbedjenja novčanih sredstava iz različitih izvora za finansiranje tokova reprodukcije. Kreditni odnos je objektivno uslovljen postojanjem robne proizvodnje, trzista novca i realizacijom robe. Kreditni odnos kao ekonomska kategorija obavlja sledece vazne funkcije: 1. funkciju prikupljanja ( mobilizacije ) sredstava 2. funkciju likvidnosti i stablinosti proizvodnog procesa 3. funkciju razvoja medjunarodnih privrednih odnosa 4. funkciju kontrole privrednih tokova. Funkcija prikupljanja ( mobilizacije ) sredstava - odnosi se na mobilizaciju svih novčanih sredstava koja su usitnjena i privremeno van proizvodne i prometne funkcije. Ova funkcija je prepustena bankarskim organizacijama koje vrse prikupljanje slobodnih novčanih sredstava :

• • •

otvaranjem racuna svojim klijentima obavljanjem finansijskih poslova u ime klijenata prihvatanjem njihove štednje uz obezbedjenje naknade ( kamate) za isto.

Funkcija likvidnosti i stablinosti proizvodnog procesa – putem kreditnog odnosa u procesu reprodukcije održava se permanentna likvidnost privrednih preduzeca, kontinuitet proizvodnje, regulišu tržišni odnosi, reguliše ponuda i tražnja i ubrzava razvoj poslovnih procesa. Kreditni odnos predstavlja regulator ponude i traznje novčanih sredstava na trzistu novca. Zahvaljujuci kreditu kupci se na trzistu pojavljuju kao potrosači i u onim slučajevima kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. Funkcija razvoja medjunarodnih privrednih odnosa – putem kredita daje se bankarska podrška izvoznicima u delu obrtnih sredstava, kako bi premostili vremenski period odgodjenih plaćanja ( od ulaganja u privredni proces do realizacije i naplate istog deviznim prilivom iz inostranstva ). Funkcija kontrole privrednih tokova – preko kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom kolicinom novca, emisionom politikom Centralne banke. Kontrola se ostvaruje stalnom kontrolom poslovanja preduzeca koja se kreditiraju. Ovu kontrolu spovode bankarske organizacije. PODELA I. Prema obliku : 1. naturalni – najstariji oblik kredita putem kojeg su davani i vraćani krediti u naturalnim dobrima 2. robni krediti – ili komercijalni, daju se u robi, a vracaju u novcu. 3. novčani - daju se i vracaju u novcu. II. Prema ekonomskoj nameni: 1. proizvodni 2. potrošački 3. izvozni 4. uvozni 5. otkupni 6. sanacioni III.Prema upotrebi 1. krediti za obrtna sredstva – u funkciji su obezbedjenja novcanih sredstava za potrebe nabavke koje su u f-ji procesa proizvodnje 2. krediti za osnovna sredstva – investicionog su karaktera i u f-ji nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava.

IV. Prema roku trajanja

1. kratkorocni – odobravaju se sa rokom vracanja od jedne godine, a u izuzetnim slucajevima i do dve godine. 2. srednjorocni- odobravaju se na period od jedne do pet godina i sluze za finansiranje odredjene proizvodne aktivnosti ciji je period izgradnje duzi od poslovne godine. 3. dugorocni – odobravaju se na period od 5-20 godina i investicionog su karaktera. Koriste se za nabavku investicione opreme, masina, izgradnju fabrika i sl. V. Prema poveriocima 1. bankarske - odobravaju bankarske organizacije i najvise su zastupljeni u obliku kratkorocnih kredita za finansiranje obrtnih sredstava u sferi tekuce reprodukcije. 2. javne – odobravaju drzavne ili javne finansijske institucije. Oni su budzetskog karaktera i cilj im je da se putem njih potpomogne odredjena budzetska aktivnost. 3. domace - odobravaju poverioci koji imaju domicil u istoj zemlji u kojoj je domiciliran i duznik. 4. inostrane – odobrava poverilac, duzniku koji je domiciliran u drugoj zemlji. 5. zadruzne – odobravaju zadruge u cilju finansijskog potpomaganja svojih clanova u periodu kada im nedostaju novcana sredstva. VI. Prema duzniku 1. industrijske 4. komunalne 2. trgovinske 5. zanatske 3. drzavne 6. agrarne VII. Prema vrsti obezbedjenja kredita 1. licne ( personalne ) – davalac kredita se oslanja iskljucivo na poverenje duznika. Nrp. Odobreni kredit uz dostavljanje menice. 2. pokrivene ( realne ) – davalac kredita obezbedjuje se pokricem iz kojega se moze naplatiti ukoliko se kredit od strane duznika na vreme ne vrati poveriocu. Kao pokrice za poverilac uzima : lombard, hipoteku, cesiju potrazivanja, garanciju i hov. VIII. Prema nacinu vracanja 1. jednokratne – vracaju se u celini u ugovorenom roku 2. obrocne ( u ratama ) – vracaju se prema ugovorenim rokoiima otplate pojedinih delova kredita ( obroka ). 3. amortizacione ( anuitetne )- njegova otplata se vrsi ravnomerno godisnje ili polugodisnje. a. Redovna kamata b. Interkalarna kamata IX. Prema placanju kamate 1. kamatne – nose sa sobom odredjeni iznos ugovorene kamate 2. beskamatne – ne nose kamatu,nego simbolicnu proviziju kao naknadu za koriscenje kredita.

X. Prema upotrebi kredita 1. opsti – imaju siri krug namene, odobravaju se preduzecima a da se pri tome ne definise njihova striktna namena vec samo delatnost doticnog korisnika kredita. 2. namenski – pri odobravanju se striktno namenjuju za odredjenu poslovnu aktivnost tako da se ne mogu upotrebiti za neku drugu namenu. XI. Prema statistici 1. odobrene – predstavljaju gornji limit do kojeg duznik moze da koristi kredit u odredjenom vremenskom periodu 2. iskoriscenje – stvarno iskorisceni iznos kredita u odredjenom vremenskom periodu. XII. Ostale vrste kredita 1. postanski – kratkorocni krediti cija se rocnost krece od 3-5 dana, i sluze za pokrice novcanih sredstava koja su poslata postom u vremenskom periodu dok ne stignu u banku. 2. manipulativni – karakteristicni su za medjunarodni platni promet. Kod njih je neophodno definisati ugovornu visinu kredita, rokove koriscenja kredita i slucajeve kada se manipulativni kredit ne moze koristiti. 81. KAMATNA STOPA KAO CENA KAPITALA Kamata predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili koriscnjenje novcanih sredstava. Poznato je marksisticko shvatanje kamate kao dela viska vrednosti, koji kapitalista oduzima od radnika. Prema tome, kamatna stopa se javlja kao izraz cene kredita, odnosno iskazana je procentualno na 100 novcanih jedinica za vreme od jedne godine. Kako se cena kredita u koriscenju naziva kamatom, kamatna stopa predstavlja odnos velicine godisnje kamate i visine bankarskog kredita. K’ = Kg / Bk * 100 Kamatnu stopu odredjuju dve determinante : 1. kamata kao izraz nivoa cene za odredjenu vrednost kapitala 2. bankarski kredit odnosno njegova visina kao stanje odnosa ponude i traznje na finansijskom trzistu. Samo se u teorijskoj pretpostavci moze staviti znak jednakosti izmedju potrebnog kapitala u industriji i raspolozivog bankarskog kapitala. Kamatna stopa moze da varira izmedju nule i profitne stope. Ako bi prosecna kamatna stopa dostigla nivo opste profitne stope, prestao bi interes kapitaliste za bankarskim kapitalom. Profitna stopa je maksimalna granica kamatne stope. Pojavni oblici kamatnih stopa su : 1. nominalna ( ugovorna ) kamatna stopa

2. 3. 4. 5. 6.

stvarna kamatna stopa realno pozitivna k’ realno negativna k’ relativna ( proporcionalna ) k’ komforna k’

Nominalna ( ugovorna ) kamatna stopa – ugovorena k’ izmedju davaoca i trazioca kredita po kojoj se vrsi obračun kamata na dati ( plasirani ) kredit. Postoje dve vrste nominalne k’: ≡ fiksna nominalna k’ – upisana je u ugovor o kreditu, po njoj se vrsi obracun kamate sve do momenta konacnog povratka kredita. ≡ varijabilna nominalna k’ – promenljiva je u vremenskom periodu otplate kredita. Njena visina se moze utvrditi preko : 1. vazece k’ na finansijskom trzistu u momentu obracuna kamata, 2. vazece stope inflacije u momentu obracuna kamata. Stvarna kamatna stopa je visa od nominalne k’. Uslov za njenu primenu jeste da se korisnik kredita obavezuje da u periodu dok koristi kredit oroci odredjeni iznos novcanih sredstava ili da na svom racunu drzi avista ( po vidjenju ) novcana sredstva. Ks= [ ( Kp – Knp ) / ( K – Od ) ] X 100 Realno pozitivna k’ egzistira u uslovima kada je nominalna k’ odnosno stvarna k’ veca od stope inflacije. Krp = Ks – Si Realno negativna k’ egzistira u uslovima kada je stopa inflacije veca od nominalne i stvarne k’. Krn = Si – Ks Relativna k’ – proporcionalni deo od godisnje k’ za obracunski period na koji se primenjuje. Ako je iznos godisnje k’=12%, tada je iznos polugodisnje k’= 6%, iznos kvartalne k’=3% ( 12/4) ili iznos mesecne k’ = 1%. Komforna k’ = diskontovana godisnja k’ na obracunski period ( mesec, dva meseca, sest meseci ), na koji se primenjuje u toku godine. Putem nje se obezbedjuje da se godisnja k’ ne menja pri obracunu kamate u toku godine. Njenom primenom se obezbedjuje jednakost izmedju nominalne i stvarne k’ u toku godine. ( 1 + Nk ) d/365 Kk = 100 * ( -1)

100 82. POJAM, MOTIVI I CILJEVI ZAJEDNICKIH ULAGANJA Inostrane investicije u kojima postoji zajdnicko preduzetnistvo, zajednicka dobit i zajednicki rizik, a iste su u funkciji ulaganja kapitala u odredjenu zemlju fizickog ili pravnog lica nazivaju se joint business ventures ili zajednicko poslovno ulaganje. U jednom delu Zapadne Evrope preovladjuje misljenje nemackih ekonomista prema kojima pod ulganjem kapitala u stranu zemlju treba podrazumevati i odobrene kredite inostranim preduzecima, a ne samo ulaganja u proizvodna i trgovinska preduzeca. • Stanoviste francuskih ekonomista obuhvata poslove kojima se preuzima kontrola u inostranom preduzecu, koja se bave ne samo industrijskom i poljoprivrednom , vec i trgovinskom i bankarskom delatnoscu. • U ekonomiji Engleske postoje gledista da uz pojam zajednickih ulaganja treba obavezno ukljuciti i sve oblike interesa i vlasnistva kapitala. • U SAD postoje gledista da se u zajednicka ulaganja uvrste i multinacionalne kompanije, isticuci da u pogledu svojine i poslovnog odlucivanja tu preovladjuje nacionalni kapital date zemlje i njeni drzavljani.

U neka uslovno opredeljujuca obelezja zajednickih ulaganja spadaju:
1. da su u pitanju medjunarodne investicije različitih deviznih rezidenata ( u

različitim zemljama se nalaze investitori ) 2. da su to ulaganja na duzi vremenski rok 3. podrazumevaju investiciona ulaganja u osnovna i obrtna sredstva 4. da vlasnistvo nad kapitalom i upravljačka kontrola kapitala nisu opredeljujuci faktori kao kod klasičnih direktnih investicija. 5. da joint venture poduhvati podrazumevaju ulaganja kapitala i ulaganje tehnologije. U nasoj ekonomskoj teoriji ne postoji celovito obrazlozenje inostranih ulaganja u domicilna preduzeca. Naglasava se i ucesce u dobiti koja je ostvarena ucescem u zajednickom poslovanju, uz iskljucenje vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju. Istice se znacaj ubrzanog prodora tehnoloskog progresa putem zajednickih ulaganja, tako da se najveci broj ekonomista slaze da su u pitanju visi oblici ekonomske saradnje sa inostranstvom, u osnovi kojih je opredeljenje ulaganja stranog kapitala u domicilne poslovne tokove preduzeca.

Prema tome, ekonomske odrednice pojma zajednickih ulaganja trebale bi da sadrze sledece elemente : 1. zajednicka ulaganja u nasim uslovima nastaju ulaganjem sredstava stranih pravnih i fizickih lica u domicilna preduzeca 2.podrazumevaju zajednistvo poslovnih ciljeva i ekonomskih interesa, kao i aktivan odnos domaceg i stranog ulagaca 3.ne predstavlja svojinski odnos privatnog i drzavnog vlasnistva, vec pravo na koriscenje sredstava, na povracaj svojih ulozenih sredstava i efekte ostvarene iz zajednickog ulaganja ( poslovanja ) 4. zajednicko ulaganje je po pravilu dugorocan posao usmeren ka ulaganju sredstava u proizvodne tokove reprodukcije. Osnovni cilj zajednickih ulaganja je pozitivan finansijski rezultat ( dobit ) iz kojeg ce strani partner kao i domace preduzece ostvariti neto – dobit ( profit ) i izvrsiti njenu raspodelu. Ako bilans uspeha zajednickog ulaganja ne iskaze pozitivan rezultat tada zajednicko poslovanje nema ekonomskog smisla zato sto izostaje realna mogucnost da se ulozena sredstva stranog lica vrate doticnom ulagacu, u istom ili uvecanom obimu. Ako bi finansijski rezultat bio marginalan ( odnos cena kostanja = prodajna cena ), strani ulagac ne bi ostvarivao naknadu za koriscenje ulozenih sredstava, a tokom zajednickog poslovanja ne bi dolazilo ni do povrata tih sredstava. Ako bi finansijski rezultat bio negativan ( cena kostanja > prodajna cena ), strani ulagac bi bio ne samo uskracen za naknadu za privredjivanje tim sredstvima, vec bi njegov ulog bio umanjen i za ucesce u pokricu gubitka srazmerno ucescu u finansijskom rezultatu ( neto dobiti ). Pri ostvarivanju dobiti, moguca su dva modaliteta : 1. direktni i 2. indirektni modalitet. Ovi modaliteti daju osnovno obelezje ekonomskog odnosa u zajednickim ulaganjima.
Shema - Raspodela dobiti zajednickih ulaganja Cjv > Tjv = ∆ Frjv – kt(jv) - po(jv) = NBb(jv) ∆Dbdu ∆ Dbsu Tdu (m + i + r ) Tsu (m +i + r + p ) + ∑Dbsu

Za razliku od ciljeva treba razlikovati motive kako na strani domacih ulagaca tako i na strani inostranih partnera. Na strani domacih ulagaca, kao korisnika stranih sredstava, motivi se grupisu u dve grupe : 1. motivi okruzenja 2. motivi preduzeca. Motivi okruzenja se odnose na :
1. unosi se inostrana akumulacija, koja povecava investicioni potencijal zemlje i

ubrzava investicione cikluse 2. Povecava se izvoz, najmanje u visini deviznih sredstava neophodnih za transfer dobiti stranog partnera. 3. ukljucuje se domicilno preduzece u medjunarodnu podelu rada i medjunarodnu tehnolosku kooperaciju, sto ubrzava unosenje savremene i visokoproduktivne tehnologije u privredne procese 4. ubrzava se struktura promena u privredi doticne zemlje. Motivi domicilnog preduzeca su veoma razliciti i ne moraju u celini biti zastupljeni u jednom ugovoru tipa joint venture. Grupisu se na sledeci nacin: 1. izgradnja novog pogona 2. uvodjenje nove procesne tehnologije sa koriscenjem inostranih licenci, patenata, know – how i slicno. 3. obezbedjenje deviznih sredstava i repromaterijala za kontinuelno odvijanje procesa proizvodnje. 4. ukljucivanje faktora naucno-tehnickog progresa u proizvodne procese radi snizavanja troskova proizvodnje, troskova prodaje i povecanja proizvodnosti rada. 5. razvijanje sistema marketinga radi povecanja proizvodnje i prodaje...... Za razliku od motiva okruzenja, motivi domicilnih preduzeca su uvek individualizovani i vazeci samo za dato preduzece u datom ugovoru zajednickog poslovanja. Zato je neophodno da oni budu prepoznatljivi i medjusobno dopunjujuci. Motivi ulaganja stranih partnera se odnose na :
1. plasman „ slobodnog” dela kapitala i to najčesce u kombinaciji sa tehnologijom

( know-how, oprema i novac ) 2. mogucnost trajnog plasmana svojih proizvoda i usluga u joint venture aranzmanima cime se produzava prisustvo na trzistu korisnika investicionih sredstava 3. mogucnost podmirivanja sopstvenih potreba iz joint venture proizvodnje 4. specijalizacija proizvodnje u sopstvenom preduzecu

5. koriscenje komparativnih prednosti zemlje u kojoj je sediste joint venture

( jeftina radna snaga, niza osnivacka ulaganja, poreske olaksice i sl.). 6. osvajanje trzista zemalja u razvoju putem zemlje u kojoj je sediste joint venture i sl. U motivacijama stranog partnera uvek polazi bar od dve pretpostavke : 1. da se radi o relativno nizim tehnoloskim znanjima u zemlji u kojoj se ostvaruju zajednicka ulaganja 2. da u toj zemlji postoji trajan nedostatak kapitala. Pri oceni motivacije stranog partnera treba imati u vidu cinjenicu da on uglavnom racuna na trziste zemlje u kojoj ulaze kapital. 83. OBLICI ZAJEDNICKIH ULAGANJA

Ulozi stranih partnera mogu se iskazivati u svim oblicima imovinske vrednosti, od deviza preko stvari, sve do zasticenih i nezasticenih prava.

oblici sadrzaji 1 Novcana Konvertibilne valute od znacaja za finansiranje : opreme, sredstva reprodukcionog materijala i usluga. Ucesce u osnivackom kapitalu preduzeca ( kupovina akcija, udela, konverzija potrazivanja po inostranim kreditima, trajni ulozi u domaca preduzeca i sl. ) 2 Osnovna Zemljiste, zgrade, infrastruktura, objekti drustvenog standarda, sredstva procesna oprema, transportna sredstva, ostala oprema, masine i uredjaji. Ulaganje radi koriscenja dobijene koncesije, izgradnja i koriscenje objekata na odredjeno vreme „tajm sering” Obrnta Sirovine, reprodukcioni materijal, sredstva zajednickih sklopova, proizvodne usluge i sl. 3 polufabrikati, delovi

4 Zasticena Patenti, licence, trgovacka marka, zig, industrijski model i sl. Iz prava grupe zasticene industrijske svojine. Nezasticena Know-how, inovacije, trajno unapredjenje uslova prava 5 marketing i drugi sadrzaji nezasticene industrijske svojine. rada,

Tabela – Oblici zajednickih ulaganja Novcana sredstva podrazumevaju uplatu odredjenog novcanog iznosa ( u stranoj valuti ) u korist zajednickog poslovanja , po pravilu, to je obligacija stranog partnera. Ovakvu novcanu obavezu je bitno dvostrano odrediti : ≡ u valuti ugovora ( moze biti podcenjena ) kako je obaveza iskazana investicionim predracunom, i ≡ u valuti uplate ( moze biti precenjena ) odnosno devizama kojima ce strani partner izvrsiti obavezu. Ukoliko se ne uoci ovakvo razlikovanje valuta, mogu se pojaviti problemi vezani za promenu kursa, uz stetne posledice devalvacije za inostrano i domicilno preduzece. Materijalna dobra obuhvataju veoma siroku grupu sredstava, odnosno pokretnih i nepokretnih dobara, obrtnih sredstava, uglavnom sadrzajno poznatih i jasno odredjenih u propisima o zajednickim ulaganjima. Nekretnine jesu oblici i sadrzaji koje unosi preduzece bilo da raspolaze takvim aktivnim osnovnim sredstvima, bilo da raspolaze izvorima sredstava za njihovo pribavljanje i aktiviranje u zajednicko poslovanje. Moguce je da se i deo novcanih sredstava upotrebi za pribavljanje nekretnina, iako je to u prakci izuzetak i javlja se pretezno u reinvestiranju, u uslovima kada je u pitanju uspesno visegodisnje poslovanje. Pokretna dobra obuhvataju sve vrste i sadrzaje opreme za vrsenje delatnosti u oblasti : elektroprivrede, industrije, poljoprivrede, sumarstva, saobracaja i sl. Kao i opreme za trgovinu, ugostiteljstvo i turizam, ako su ista u funkciji proizvodnih investicija. Kod pokretnih dobara treba uociti i dva uslovna obelezja : • Strani partner direktno ulaze opremu iz investicione specifikacije

• Oprema se nabavlja uvozom iz deviznih sredstava koje je strani partner ulozio u zajednicko poslovanje. Pokretna dobra, koja se odnose na stvari, sirovine i repromaterijal najcesce su u obliku trajnih obrtnih sredstava. Predvidja se da za takva pokretna sredstva treba da postoji i posebno odobrenje Saveznog sekretarijata za spoljnu trgovinu, jer bi bilo vise nego stetno da takva specifikacija sirovina i materijala sadrzi supstancu koja se proizvodi u domicilnoj privredi. Nematerijalna dobra, bilo da se odnose na zasticena prava industrijske svojine, bilo da obuhvataju nezasticena prava, znacajna su i slozena kategorija zajednickih ulaganja. S jedne strane, to je oblik akumuliranog minulog rada u kapitalu stranog partnera koji ga sada likvidno ne kosta gotovo nista, ali koji poprima vrednost kapitala u nesrazmeri sa stvarnim troskovima. S druge strane, primalac takvog oblika ulaganja stranih sredstava upravo u tome ocekuje relativno brz i pouzdan razvoj. Za njega je to najkraci put do privrednog uspeha zahvaljujuci koriscenju tudjih znanja, iskustava, pronalazaka, procesnih metoda i organizacionih tehnika. Materijalna prava, kao oblici i sadrzaji industrijske svojine, najneposrednije su vezana za definiciju Pariske konvencije, u cijoj osnovi stoji nacelo da se prava industrijske svojine odredjuju nacionalnim zakonodavstvom svake drzave, uz uslov da su potpisnicima konvencije garantovana posebna minimalna prava. Know – how, znanje i iskustvo, postaje novi oblik transfera tehnickog, strucnog i poslovnog znanja, narocito izmedju razvijenih industrijskih sistema i preduzeca zemalja u razvoju. Osnovno tehno-ekonomsko obelezje know-how je njegova sposobnost neogranicenog prenosenja izmedju davaoca i primaoca usluga. Moze da se sastoji od tehnoloskih formula, tehnickih specifikacija, nacrta, prirucnika, nacina koriscenja masina, organizacije procesa rada i metode prodaje, tako da se najcesce govori o upravljackom, tehnickom i komercijalnom know-how. Prenosi se na primaoca licencnim ugovorom, a takav ugovor se obradjuje u slozenije ugovore medju koje spada i ugovor o ulaganju sredstava stranih lica u domaca preduzeca. Know-how nema granica jer se odnosi na svako znanje i iskustvo potrebno za racionalnu proizvodnju i uspesno poslovanje. 84. PROCENA VREDNOSTI ZAJEDNICKIH ULAGANJA

Procene materijalnih i nematerijalnih dobara se najcesce grupisu oko dva elementa : inicijalne procene, koja se odnosi na predracunske vrednosti u momentu otpocinjanja zajednickog poslovanja.
1.

Rec je o proceni vrednosti na osnovu kojih se donose investicione odluke i otvaraju poslovne knjige ,

likvidacione procene, koja se odnosi na konacne vrednosti u momentu povracaja uloga, bilo da je u pitanju redovno ili povremeno okoncanje zajednickog poslovanja. • Rec je o proceni diskontnih vrednosti kojima rok placanja dospeva redovnim ili prevremenim zakljucivanjem poslovnih knjiga.
2.

Inicijalne procene uticu na ukupnost ekonomskih odnosa time sto se preko ovih vrednosti uspostavljaju odnosi u raspodeli dobiti iz zajednickog poslovanja. Sve ove vrednosti su izvedene dogovorom te se one svode na tri moguce procene : 1. trzisne vrednosti 2. knjigovodstvene vrednosti 3. procenjene vrednosti. Trzisne vrednosti predstavljaju relativno jednostavan slucaj, kada se pojedina dobra ( ulozi ) vrednuju po cenama dobavljaca, uzimajuci u obzir i uslove konkurencije. Knjigovodstvene vrednosti uloga su izvedene iz stanja u knjigama osnovnih sredstava. Najcesce su to nabavne vrednosti umanjene za izvrsene otpise. Kada je u pitanju koriscena procesna oprema moze se desiti da se, preuzimanjem knjigovodstvenih vrednosti preceni strani ulog i stvore uslovi za neravnopravno ucesce u dobiti joint venture jedinice. Da bi se za takvu opremu utvrdila realna vrednost , potrebno je u procenu uneti :
a.

b.

faktor trzisnog dispariteta faktor tehnicke korisnosti.

Likvidacione procene vrednosti uloga na dan povrata uloga izvode se iz opstih obelezja dugorocnih ulaganja. Ona se izvode iz pojave : “da je sadasnja vrednost novcane jedinice manja nego juce, a jos manja sutra nego sto je danas”. Ako je u zajednicko ulaganje ulozeno danas 100 $, strani ulagac treba da primi kroz N godina ( na ime povracaja ) 100+ x $, kako bi sadasnja vrednost njegovog uloga u momentu povracaja bila priblizna vrednosti na pocetku investiranja. Povrat stranog uloga podrazumeva povrat nominalne vrednosti uloga bez ikakvih promena po osnovu inflacije i ostalih monetarnih depresijacija. Povrat uloga nastaje iz cetiri razloga : 1) zbog isteka vazenja ugovora o zajednickom ulaganju (redovan povracaj) 2) zbog raskida ugovora ( prevremen povracaj )

3) zbog prestanka funkcionisanja domaceg preduzeca 4) zbog prenosa uloga na trece lice. Pozicija dana osnov 1. ulog u stranoj valuti - input,decembar 2004, kurs 80.00 - saldo,decembar 2005, kurs 100.00 Likvidacioni zakljucak ( razlika ) 2. Ulog u domacoj valuti input,decembar 2004. kurs 80.00 saldo,decembar 2005. kurs 100.00 Likvidacioni zakljucak ( razlika ) 1.000$ 1.000$ 80.000 din. 80.000 din. protuvrednost 80.000 din 100.000 din -20.000 din 1.000 $ 800 $ -200 $ Stanje kriticnog

Kada se nominalna vrednost stranog uloga vodi u odredjenoj stranoj valuti, njena dinarska protuvrednost je razlicita u raznim periodima i to zavisno od dnevnog kursa.

Tabela - Promena nominalne vrednosti uloga u zavisnosti od izvora valute U prvom slucaju strani partner povlaci ulog koji je ulozio ( nominalnu vrednost ), medjutim domace preduzece za tu vrednost ostvaruje negativnu kursnu razliku koja umanjuje ukupan prihod, odnosno dobit. U drugom slucaju strani partner je ostecen zbog devalvacije, tako da ce primiti manje od nominalne vrednosti uloga koji je ulozio. U nasoj privrednoj praksi postoje dvojaka gledista na povracaj uloga. Tako, strani ulog treba tretirati onako kako je materijalno zastupljen : novcane uloge vratiti u valuti u

kojoj su uneti, materijalna dobra vratiti u stanje tehnicke sposobnosti, a nematerijalne investicije vratiti kao dokumentaciju, odnosno nadoknaditi samo neamortizovani deo. Povracaj uloga plus dobit predstavlja drugi nacin povrata uloga stranog partnera. Ne moze se ocekivati da ce strani ulagac pristati na povracaj samo nominalne vrednosti uloga, kada je njemu poznato da ulog opada s vremenom trajanja ugovora. Kod povrata ulog+dobit, strani partner povlaci nominalnu vrednost uloga kao i neku sumu naknade za vremensko obezbredjivanje uloga. Procena uloga in fine (fajn) predstavlja treci nacin povrata uloga stranog partnera. Ovaj nacin podrazumeva neku vrstu revalorizacije salda ( preostalog dela uloga ) “kriticnog dana”. 85. DOBIT I GUBITAK ZAJEDNICKIH ULAGANJA Zajedničko ulaganje ima posebna obeležja u dobiti, gubicima i rizicima. Ova obeležja opredeljuju ekonomsku suštinu odnosa koji se uspostavljaju izmedju domaćeg preduzeća i stranog lica. Najvažnija zakonska stanovista ove vrste su :
1) pravo stranog lica da srazmerno svom doprinosu učestvuje u dobiti ostvarenoj

zajedničkim poslovanjem 2) prava stranog lica na povrat uloga 3) rizici zajedničkih ulaganja koji se uredjuju ugovorom o zajedničkom poslovanju ( partneri zajednički snose rizike ) 4) pravo stranog partnera da sredstva po osnovu učešća u dobiti transferiše u inostranstvo ili da ih ponovo uloži u zajednička ulaganja sa domaćim partnerom 5) obaveze partnera da gubitak nastao u zajedničkom poslovanju pokriju srazmerno učešću u dobiti iz zajedničkog poslovanja. Realizacijom proizvoda i usluga zajedničkog poslovanja ostvaruje se prihod putem koga treba nadoknaditi materijalne troškove i amortizaciju sredstava, kao i ukalkulisane bruto zarade radnika. Bruto dobitak ( kao razlika izmedju ukupnog prihoda, materijalnih troskova, amortizacije i ukalkulisanih zarada ) ne deli se na ulagace, iz razloga sto je obaveza domaceg partnera kao nosioca zajednickog poslovanja da nadoknadi institucionalne obaveze ( poreze i doprinose ). Izdvajanjem poreza i doprinosa iz bruto finansijskog dobitka, dolazi se do kategorije neto dobitka iz zajednickog ulaganja. Neto dobitak se deli na deo koji pripada domacem ulagacu i na deo koji pripada stranom ulagacu i to srazmerno ulozenim sredstvima i drugim ugovorenim kriterijumima.

Parametri za utvrdjivanje relativnih odnosa ili apsolutnih iznosa u ostvarenoj dobiti mogu biti : iznos vrednosti ulozenih sredstava iskazan prema vrsti valute vrednost ulozenog rada na stvaranju predmetnog proizvoda 3. vrednost cene ulozenog rada u procesu stvaranja i plasiranja predmetnog proizvoda i usluge. Tabela - Raspodela ostvarenog rezultata iz zajednickih ulaganja 1. ukupan prihod joint venture 2. ukupni troskovi joint venture 3. dobit joint venture ( 1- 2 ) 4. kamata na tudji kapital joint venture 5. dobit za oporezivanje joint venture ( 3 – 4 ) 6. porez na dobit joint venture 7. neto dobit joint venture ( 5 – 6 ) 8. udeo ulaganja partnera u joint venture ∑ P (j.v) - ∑ T (j.v) = S(j.v) = Db (j.v) – kt (j.v) = Dbo (j.v) – po (j.v)Ndb (j.v) ∑ P (j.v) - ukupan prihod zajednickih ulaganja. ∑ T (j.v) – ukupni troskovi zajednickih ulaganja. S(j.v) – finansijski rezultat zajednickih ulaganja. Db (j.v) – dobit zajednickih ulaganja. kt (j.v) – kamate na tudja sredstva iz zajednickih ulaganja. Dbo (j.v) – dobit za oporezivanje zajednickih ulaganja.po (j.v) – porez na dobit zajednickih ulaganja. Ndb (j.v) – neto dobit zajednickih ulaganja. Sredstva u zajednickim ulaganjima mogu biti ulozena u vidu : -

1. 2.

trajnog uloga ( kupovinom akcija investitora ) dugorocnih ulaganja kombinacijom trajnih uloga i dugorocnih ulaganja.

Ako je zajednicko ulaganje samo u obliku trajnog kapitala: ≡ tada ce ulagaci ucestvovati u raspodeli neto dobiti srazmerno njihovom ucescu u trajnom kapitalu. ≡ Prava ulagaca su trajnog karaktera ≡ ulagac postaje suvlasnik kapitala preduzeca i nema pravo na povrat uloga. On ima pravo ucesca u raspodeli neto dobiti srazmerno ucescu u osnivackom kapitalu, a ne srazmerno ucescu u vrednosti ukupnog kapitala. Ako je zajednicko ulaganje u obiku dugorocnog ulaganja:

≡ tada je ucesce ulagaca u raspodeli srazmerno zbiru trajnog kapitala i iznosa dugorocnog ulaganja. ≡ prava ulagaca vremenski traju dok se ne izvrsi povrat glavnice dugorocnog ulaganja. ≡ Ulagac postaje vlasnik prava da mu se ulog u celini povrati. On ucestvuje u upravljanju preduzecem i ucestvuje u ostvarenoj dobiti srazmerno ucescu u trajnom kapitalu uvecanom za njegov deo uloga koji mu do tada nije povracen. Obaveze su partnera da pri raspodeli neto dobitka deo izdvoje za rezerve opste ili posebne namene, odnosno za rizik koji se sa velikom verovatnocom ocekuje. Ostatak neto dobitka rasporedjuje se izmedju ulagaca srazmerno njihovom ulozenom kapitalu. Ucesce partnera u zajednickoj dobiti : ∑ Db (j.v) * Usu % = Db (j.v) ∑ Db (j.v) - neto dobit joint venture, Usu % - procenat udela uloga stranog partnera , Db (j.v) - dobit koja pripada stranom ulagacu. Raspodeljeni delovi neto dobiti koriguju se subjektivnim odstupanjem stvarnih od standardnih troskova. Ako je odstupanje pozitivno, tada partner koji je isto produkovao ima pravo na povecanje svog dela neto dobiti na teret dela neto dobiti drugog partnera i obrnuto. Isto vazi i za domaceg partnera. Strani partneri imaju pravo da izvrse transfer dobiti ostvaren zajednickim ulaganjem i to u skladu sa deviznim i drugim propisima.Isto tako on moze ostvarenu dobit; ≡ uloziti u zajednicko poslovanje tako da poveca udeo svog poslovanja ≡ ulozena sredstva moze da ulozi i u neko drugo preduzece sklapanjem ugovora o ulaganju sredstava sa doticnim preduzecem. Gubitak nastaje kada se ukupni troskovi poslovanja ne mogu pokriti ukupnim prihodom [ ∑ P(j.v) < ∑ T (j.v) ] Pokrice gubitka snose partneri u zavisnosti od procentualnog ucesca uloga svakog partnera u zajednickom ulaganju. U uslovima kada se javlja prirastaj gubitka ( ∆ G ) zbog gubitaka na supstanci, zajednicka ulaganja ulaze u finansijske teskoce sa negativnim posledicama koje ukazuju da : gubitke moraju nadoknaditi domaci i strani partneri u zakonskom roku, 2. ukoliko strani partner ne pokrije gubitak u zakonskom roku umanjuje mu se ulog srazmerno njegovoj vrednosti
1.

3. ukoliko je ugovoren povracaj vrednosti uloga iz ostvarenog dobitka, tada se povracaj ne vrsi sem ukoliko je ugovoreno da se isti vrsi iz poslovnih sredstava preduzeca. Strani partner ne ucestvuje u dobitku u godini u kojoj je nastao gubitak. On to svoje pravo prenosi u narednu godinu. Ako su tokovi reprodukcije vise godina takvi da je prisutan gubitak, zajednicko ulaganje se moze i prevremeno okoncati. Neophodno je utvrditi uzroke gubitaka i ispitati mogucnosti izlaska iz zone gubitaka. Negativan uticaj na zajednicki dobitak imaju :
1. poremeceni pariteti prodajnih i nabavnih cena. Razlozi narusenih pariteta su :

promena asortimana proizvoda slabljenje konkurentske pozicije proizvoda na trzistu brzi rast nabavnih od prodajnih cena u uslovima inflacije povecanje troskova materijala, energije i sl. 2. neadekvatan stepen iskoriscenja kapaciteta ovaj faktor je prisutan u uslovma manjeg fizickog obima proizvodnje, menje realizacije i nepromenjenih fiksnih troskova. 3. neadekvatni utrosci direktnog materijala, troskova rada i koriscenja usluga ovi fakori su izrazajni u uslovima kada su utrosci direktnog materijala po jedinici proizvoda daleko veci od standardizovanih utrosaka. 4. nizak nivo efikasnosti sredstava ( koeficijenta obrta ). 86. NACELO FINANSIRANJA ZAJEDNICKIH ULAGANJA Nacela finansiranja obuhvataju : 1. nacelo ekonomske efikasnosti 2. ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada 3. zajednistvo u dobiti i riziku 4. dugorocnost i stabilnost privredjivanja 5. pravicni ekonomski odnosi 6. transferi i retransferi I Nacelo ekonomske efikasnosti Kriterijumi : 1. kapitalni koeficijent a. prosecni b. granicni ( min. / max )

-

2. rentabilnost a. ocekivana dobit b. stopa akumulativnosti c. stopa dobiti II Ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada 1. izvoz a. vrednost izvoza ( kvantitativno ) b. procenat izvoza od ukupne realizacije 2. supstitucija uvoza a. vrednost supstituta b. procenat vrednosti supstituta u ukupnom uvozu 3. neto devizni efekti a. prosecna godisnja vrednost svih inputa u devizama i dinarima (uvoz ) b. prosecne godisnje vrednosti svih outputa u devizama i dinarima (izvoz ) c. neto izvozni koeficijent ( 6/5 ) III Zajednistvo u dobiti i riziku 1. udeo ulagaca a. udeo i iznos dobiti domaceg preduzeca b. udeo i iznos dobiti stranog partnera 2. faktori kapitalizacije a. vrednost uloga domaceg partnera i ukupne dobiti b. vrednost uloga stranog partnera i ukupne dobiti 3. koeficijenti kapitalizacije a. odnos dobiti i vrednosti ulozenih sredstava b. odnos amortizacije, akumulacije i ucesca u dobiti prema vrednosti drustvenog proizvoda ( joint venture ) c. ugovoreno vreme trajanja zajednickog ulaganja. IV Dugorocnost i stabilnost privredjivanja 1. koriscenje kapaciteta a. odnos godisnje realizacije i kapaciteta proizvodnje b. produktivnosti ( Q / R )

2. likvidnost i ravnoteza na dugi rok a. koeficijent optimalne likvidnosti b. odnos zaliha i obrtnog fonda c. zbir naknada za privredjivanje i revalorizovanog iznosa. V Pravicni ekonomski odnosi 1. profit izvan dobiti a. udeo stranog partnera kao dobavljaca u materijalu i uslugama b. udeo indirektne dobiti u ukupnoj dobiti 2. cena kapitala a. odnos ugovorene i ostvarene stope dobiti b. odnos ostvarene stope dobiti i investicione kamate c. udeo deviznih sredstava i materijalnih dobara u vrednosti stranog uloga ( u % ) VI Transferi i retransferi 1. Devizni – dinarski obracuni a. Udeo reinvestirane dobiti u ukupnoj transferisanoj dobiti b. Odnos ukupne dobiti u dinarima i ukupne dobiti u devizama c. Odnos deviznog kursa ( red. br. b ) i pocetnog deviznog kursa iz ugovora 2. Transferi a. Udeo deviznih transera dobiti u ukupnoj dobiti b. Udeo dobiti placene u dinarima i isporukom proizvoda c. Likvidacione vrednosti po oblicima 87. SPECIFICNI OBLICI FINANSIRANJA PREDUZECA - UCESCE, AVANSI, PRETPLATE I BESPOVRATNO FINANSIRANJE I UCESCE  Oblik finansiranja poslovnih partnera koji se ostvaruje tako sto preduzece koje ima slobodna novcana sredstva ( finansijer ) ulaze ista u poslovni kapital drugog preduzeca u cilju finansiranja njegnih poslovnih potreba.  Ucescem sopstvenih fin. sredstava u ukupnim sredstvima poslovnog partnera , preduzece ulagac stice pravo na srazmerno ucesce u rezultatu poslovanja korisnika sredstava, te je zainteresovan za sto bolji njegov poslovni rezultat.  Ucesce se javlja u slucaju kada dobavljac pomaze kupcu radi prosirenja njegovih kapaciteta i kupovine robe u jos vecem obimu.

 Takodje, kupac moze putem ucesca da finansira dobavljace, kako bi isti

prosirio svoje proizvodne kapacitete i obezbedio kontinuitet snabdevanja svog kupca. II AVANSI  Primenjuje se kada je u pitanju finansiranje povecanih poslovnih potreba kod preduzeca.  Avans – isplata novcanog iznosa unapred za robu koja ce naknadno biti isporucena ili za uslugu koja ce naknadno biti izvrsena.  Za davaoca avansa to je obezbedjenje da ce kupljenu robu dobiti prema uslovima iz ugovora. To je najcesce roba koja je specificna po svojim karakteristikama.  Za primaoca avansa je znacajno to sto pribavlja finansijska sredstva pre isporuke robe koju koristi za proizvodnju unapred ugovorene robe, uz iskljucenje rizika prodaje. III PRETPLATE  Vrste avansa putem kojih se preduzeca odredjenih delatnosti finansiraju unapred sistemom prikupljanja novcanih sredstava od svojih buducih kupaca u protuvrednosti buduce robe, odnosno usluge.  Predstavljaju finansiranje dobavljaca od strane kupaca  U slucajevima kada prodavac poziva buduce kupce na pretplatu, on im tada pruza i izvesne pogodnosti ( prioritet u isporuci ) kao i snizenu cenu zbog koriscenja finansijskih sredstava. IV BESPOVRATNO FINANSIRANJE  Oblik davanja finansijskih sredstava bez obaveze vracanja.  Izvori fin. sredstava za bespovratno fin. su budzeti i fondovi drzavnih institucija  Danas se pojavljuje samo kao izuzetan oblik finansiranja  Oblici bespovratnog finansiranja su : 1. subvencije  Razni oblici finansijske pomoci koju razni davaoci pruzaju preduzecima.  Razliciti oblici stimulisanja, podrzavanja i potpomaganja odredjenih privrednih i neprivrednih delatnosti kao i njihovog razvoja  Potpomaganje u razvoju poljoprivrede, saobracaja , regionalnog razvoja, spoljne trgovine i sl.  Krajnji cilj – poboljsanje ekonomskog i finansijskog polozaja subjekata privredjivanja.  Subvencije i kompenzacije se najčesce ostvaruju putem : premija, regresa i dotacija. 2. kompenzacije

Oblik fin. pomoci koju drzava pruza proizvodjačima odredjenih proizvoda, a koji su od posebnog interesa za ostvarivanje drzavnog plana ( proizvodnja vestačkih djubriva ) ili radi nadoknadjivanja jednog dela troskova poslovanja.

3. regresi  finansijska naknada koju daju drzavne institucije ( na osnovu propisa ) preduzecima radi korigovanja cena njihovih proizvoda. Isplacuje se prodavcu na osnovu dokumentacije o izvrsenoj prodaji proizvoda po nizim cenama. Isto tako se isplacuje i kupcu ako je isti platio redovnu ( punu ) cenu za proizvode koji se regresiraju.  Osnovni cilj – stimulacija p-nje i veca upotreba odredjenih proizvoda ( npr. Semenski materijal ) . 4. premija  Finansijska naknada koju drzavne institucije daju preduzecima radi stimulacije za obavljanje odredjenih poslovnih delatnosti.  Na ovaj način se obezbedjuje kontinuelno obavljanje takve delatnosti  Npr. Za mleko 5. dotacija  finansijska pomoc koju preduzece dobija bespovratno i to u odredjenom iznosu u uslovima kada posluje nerentabilno.  Javlja se u dva oblika : opsta i kao namenska.  Dotacija je opsteg oblika u uslovima kada davalac fin. sredstava ne odredjuje namenu koriscenja sredstava, pa korisnik sredstava sa njima neograničeno raspolaze  Dotacija je namenskog nivoa u uslovima kada su sredstva strogo usmerena, te se koriste samo za potrebe koje je utvrdio davalac sredstava.  Svrha – prosirenje materijalne osnove rada u preduzecu. 88. POJAM I VRSTE LIZINGA Lizing se pojavljuje pre Drugog svetskog rata u SAD oko 1930. godine kao novi način finansiranja nekretinina. Lizing se u Evropi pojavljuje mnogo kasnije, u periodu izmedju 1950. i 1960. godine. U tom periodu je lizing u SAD prerastao u lizing pokretne opreme. Lizing je vezan za pojam iznajmljivanja ili davanja u zakup, i predstavlja jos jedan specifičan oblik medjunarodne saradnje u finansiranju tokova reprodukcije. U svom izvornom definisanju, lizing predstavlja davanje u zakup pokretnih i nepokretnih dobara, odnosno novi tip ugovora koji je u poslovnoj praksi dobio i svoja posebna ekonomska obelezja. Ovaj metod omogucava preduzecima da nabavljaju opremu, a da pri tome ne moraju angazovati sredstva amortizacije i prazniti račune.

Umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom, preduzeca se obracaju lizing preduzecu iznajmljujuci trazenu opremu na odredjeno vreme, uz odgovarajuce uslove i odgovarajucu naknadu. Lizing aktivnosti se najčesce odvijaju izmedju tri poslovna partnera : 1) Primaoc (korisnik) investicione opreme ( najčesce proizvodno preduzece ) 2) Isporučioc ( proizvodjač ili prodavac ) investicione opreme 3) Lizing društvo ( finansijer ), koji investicionu opremu uzima u zakup od proizvodjača i stavlja istu na raspolaganje primaou ( korisniku ) opreme ( i od njega naplaćuje lizing zakupninu ). Proizvodjači opreme najčešće nisu u stanju da kreditiraju kupovinu opreme, naročito ako je oprema velike vrednosti, pa smatraju korisnim da je ne prodaju potencijalnom kupcu već da je stave na raspolaganje kupcu uz neku primerenu naknadu, koja je obostrano prihvatljiva za poslovne partnere. Za lizing je karakteristicno da proizvodjac pospesuje sopstvenu proizvodnju investicione opreme. Lizing drustvo je posrednik s kapitalom izmedju proizvodjaca i korisnika investicione opreme i ima nameru da kupi opremu od proizvodjaca i stavi je na raspolaganje korisniku ( primaocu ). Za vreme trajanja ovog posla, po neotkazivom ugovoru o koriscenju primalac ima neopozivo pravo upotrebe opreme, a lizing drustvo pravo na naknadu u ratama, s tim da rate obuhvataju: pocetni iznos placen proizvodjacu opreme i sve troskove lizinga ( troskove posredovanja ). Lizing drustvo je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na koriscenje uz naplatu naknadu. Lizing zakupnina se odredjuje u mesecnim ratama, tromesecno, polugodisnje i godisnje, kako to partnerima u lizing poslu najbolje odgovara. Lizing zakupnina obuhvata : 1) Pocetni iznos ulozenih sredstava, koje je lizing drustvo platilo proizvodjacu opreme 2) Troskove lizing transakcije 3) Kamate na ulozena sredstva 4) Naknadu lizing drustva. Istovremeno korisnik lizinga snosi sve troskove osiguranja administrativnih dazbina, poreskih obaveza i sve ostale troskove koji mogu nastati u zemlji korisnika lizinga ukljucujuci i moguce rizike. Podela 1) lizing nekretnine i lizing pokretna dobra. 2) Lizing kompletnih postrojenja 3) Direktni i indirektni lizing. Direktni – u partnerstvu su samo isporucilac i primalac opreme. Indirektni – odnos izmedju sva tri partnera.

Najkarakteristicniji lizing poslovi su : 1) Operativni lizing ili lizing na krace vreme, po pravilu krace od amortizacionog veka investicionog dobra. Zakupnina je manja od vrednosti investicionog dobra. 2) Kapitalni lizing koji predvidja i prenos vlasnistva nad koriscenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu. Vrednost ukupne naknade obicno nije manja od 90 % vrednosti investicionog dobra u momentu zakljucivanja ugovora. 3) Obnavljajuci ( revolting ) lizing podrazumeva i mogucnost zamene koriscene opreme po isteku ugovorenog roka, savremenijom opremom. 4) Lizing prodaje uz povracaj – vrsta lizinga kada je investiciono dobro prodato, s tim da ga bivsi vlasnik uzima ( kupuje ) natrag od kupca na osnovu uslova ugovora o lizingu. 89. KALKULACIJA LIZING ARANZMANA Svaki lizing aranzman treba da poseduje odgovarajucu dokumentaciju. Dokumentacija treba da sadrzi : 1) Tehnicko – tehnoloski deo lizing aranzmana 2) Ekonomsko – finansijski deo lizing aranzmana 3) Ugovor o lizing aranzmanu. Tehnicko – tehnoloski deo elaborata treba da sadrzi : 1) Procenu svrsishodnosti uzimanja i koriscenja opreme na lizing 2) Tehnicko – tehnoloske karakteristike opreme na lizing 3) Proizvodne karakteristike opreme na lizing 4) Uvodjenje i koriscenje opreme na lizing 5) Odrzavanje lizing opreme. Ekonomski deo elaborata treba da sadrzi proizvodne efekte koriscenja lizing opreme. Finansijski deo elaborata treba da sadrzi elemente putem kojih ce se utvrditi vrednost opreme, troskovi zakupa, prihod od lizing zakupa i sl. Ugovor o lizingu predstavlja zavrsni deo elaborata putem kojeg se blize odredjuju svi elementi dati u elaboratu. Svaki ugovor o lizing aranzmanu treba da sadrzi : 1) Ugovorne strane u lizing poslu 4) Ukupnu vrednost zakupljene opreme 2) Detaljan opis predmeta lizing 5) Rok isporuke opreme posla 6) Rok zakupa opreme 3) Naziv i kolicinu opreme ( koja 7) Vreme, nacin i mesto placanja – rata se daje na lizing ) zakupnine

15) Nacin vracanja opreme po isteku zakupodavcu opreme roka lizinga 9) Nacin preuzimanja opreme 16) Pravo zakupodavca da raskine 10) Pravo svojine nad opremom ugovor o lizingu 11) Pravo kontrole nad opremom 17) Arbitrazu u vezi spora oko lizing 12) Osiguranje opreme aranzmana 13) Gubitak i ostecenje opreme 18) Bankarske troskove 14) Kamate pri docnji placanja rata 19) Specifikaciju opreme zakupa 20) Vreme stupanja na snagu ugovora i sl.

8) Garanciju zakupca

Lzn i i g aa z a r nmn

L g aranzm izin an : 1. U cesce je 5% od izn osa finansiranja 2. Z iran nije ob ezan , ako t av klijen sampzadov fin n ira ja t a uslo 5 V mn k . re e s i e d oljav s n rio a ob ren jeza d 2d 5je g d a zm a o od o oaran an in orisnikp je m gan arano u a zmc 63.P½re e i k o u . re plate v mn tk a ese n treb 2 gpokrije visinu m a o a da o in kn d e rate. je je 7 O e b d n PUTEM FAKTORINGAin tra n . b91. FINANSIRANJE ze ( a m is tiv a d a raprotivn 3 mn e b a I k ziran o ik 4.z U n om e ic trazi serisn at liz gplate) zajedn in 1/3a o sa

Pod uticajem bankarske teorije i prakse u SAD se pojavljuje faktoring krajem XIX veka i to u spoljnotrgovinskim poslovima sa Evropom. Prvobitni oblici faktoringa pojavljivali su se u obliku komisione prodaje engleskog proizvodjaca tekstila na americkom trzistu. Americki uvoznici, odnosno faktori ( agenti ) su pored komisione prodaje uvezene robe obezbedjivali ( u svoje ime a za racun prodavca ) i realizaciju potrazivanja . Pored naplate potrazivanja , faktori su : vodili poslovne knjige, slali opomene duznicima, obavljali inkaso poslove, odobravali sve vrste avansa podavcima robe siroke potrosnje i sl. Termin faktoring potice od eng. „factor“ sto znaci agent, zastupnik, poslovodja, komisionar i sl. Smisao faktoring posla odnosi se na obezbedjenje, malim i srednjim preduzecima, sto brze naplate potrazivanja . glavni efekat faktoringa je da smnaji obim potrebnih obrtnih sredstava i da omoguci sigurno planiranje raspolozivih novcanih sredstava. Medju novije oblike finansiranja preduzeca ubraja se i faktoring finansiranje, kao oblik pribavljanja novcanih sredstava putem prodaje kratkorocnog potrazivanja. Klijent ( preduzece ) nudi na prodaju faktoru svoja kratkorocna potrazivanja za isporuke proizvoda i usluga, ali pre njihovog dospeca. Faktor prihvata ponudu, isplacuje odmah deo potrazivanja klijentu ( najcesce 70 % ), a ostatak se izvrsava redovno ili odgovarajucim pravnim postupkom. Taj ostatak potrazivanja stavlja se klijentu na raspolaganje, umanjen za ispravku vrednosti i to kada se izvrsi naplata potrazivanja. Za svoje faktoring usluge, faktor naplacuje proviziju , najcesce 2 – 4 % od iznosa potrazivanja. Ucesnici u faktoring aktivnostima su : 1) Klijent ( prodavac robe ) 2) Kupac 3) Faktor 4) Banka Osnovne privredne funkcije faktoring poslova odnose se na : 1) Funkciju osiguranja kredita 2) Usluznu funkciju ( pruzanja strucnih usluga u pogledu naplate potrazivanja ) 3) Funkciju finansiranja . Prednosti faktoringa su : 1) Klijent ( prodavac, proizvodjac ) u okviru raspolozivih obrtnih sredstava dolazi do realizacije i naplate svojih potrazivanja ( bez zakasnjenja ), sto je od posebnog interesa kod prodaje na kredit u izvoznim poslovima i s odlozenim rokom placanja. 2) Klijent prenosi brigu i rizik naplate potrazivanja na faktoring organizaciju, ubrzavajuci priliv sredstava neophodan za kontinuelan tok reprodukcije

3) Klijent odrzava tekucu likvidnost bez dodatnh kredita jer je od faktora dobio predujam ( deo ) za svoja potrazivanja.

4 6

Faktor
92. PRINCIPI FINANSIJSKE KONSOLIDACIJE ( SANACIJE ) PREDUZECA - ANALIZA FINANSIJSKOG REZULTATA PREDUZECA I ANALIZA FINANSIJSKOG POLOZAJA PREDUZECA Principi finansijske konsolidacije preduzeca primenljivi su u uslovima kada preduzece ostvari negativan finansijski rezultat ( gubitak ) i kada se nalazi pred stecajnim postupkom. Da bi preduzece izbeglo bankrotstvo u okviru stecajnog postupka neophodno je da predlozi program mera finansijske konsolidacije , a sve u pravcu izlaska iz zone gubitka i ulaska u zonu dobitka. Program finansijske konsolidacije ( sanacije ) treba da sadrzi sledece elemente : 1) Analizu ostvarenog finansijskog rezultata a. Analizu strukture ukupnog prihoda b. Analizu raspodele ukupnog prihoda c. Analizu strukture finansijskog rezultata d. Analizu donje tacke rentabilnosti e. Analizu uzroka gubitka:

5

(k

Legenda : 1 . Sklapanje kupoprodajnog 2. Isporuka robe 3. Sklapanje ugovora o faktori 4. Isplata umanjenog iznosa p 5. Naplata potrazivanja od ku

i. Prezaduzenost preduzeca ii. Nizak stepen iskoriscenja instaliranog kapaciteta iii. Smanjenje produktivnosti rada iv. Neuredna naplata potrazivanja v. Promena nacina bilansiranja (precenjenost prihoda i potcenjenost rashoda u prethodnim godinama poslovanja) vi. Povecanje fizickog utroska direktnog materijala, energije i usluga vii. Pogorsana efikasnost koriscenja poslovnih sredstava 2) Analizu finansijskog polozaja preduzeca a. Analizu finansijske ravnoteze b. Analizu zaduzenosti c. Analizu odrzavanja realne vrednosti sopstvenog kapitala d. Analizu reproduktivne sposobnosti preduzeca. 3) Predlog plana finansijske konsolidacije preduzeca 4) Predlog mera za uspesno poslovanje konsolidovanog preduzeca. U procesu finansijske konsolidacije neophodno je : 1) Odrediti amortizacioni period kraci od roka trajanja osnovnih sredstava 2) Racionalno upravljati zalihama ( smanjiti broj dana vezivanja zaliha ) 3) Ostvariti pozitivan finansijski rezultat ( bruto dobit ) 4) Veci deo finansijskog rezultata pripisati sopstvenom kapitalu ( uvecati sopstveni kapital ) 5) Izvrsiti ulaganje povecanog dela sopstvenog kapitala u nova osnovna sredstva i stalne zalihe. 93. PREDLOG PLANA FINANSIJSKE KONSOLIDACIJE ( SANACIJE ) PREDUZECA I PREDLOG MERA ZA USPESNO POSLOVANJE KONSOLIDOVANOG PREDUZECA Predlog plana finansijske konsolidacije preduzeca treba da obuhvati: 1) Poznate ( utvrdjene ) gubitke 2) Latentne rezerve 3) Skrivene gubitke. Poznat ili otvoren gubitak predstavlja iskazan gubitak u aktivi bilansa stanja. Skriveni gubitak se nalazi u :

osnovnim sredstvima – treba definisati sva osnovna sredstva koja nemaju upotrebnu vrednost a nisu u celini otpisana. Za takva osnovna sredstva se smatra da u visini svoje neotpisane vrednosti predstavljaju skriveni gubitak preduzeca.  hov - hov koje su nenaplative u odredjenom vremenskom periodu = skriveni gubici  Zalihama –neophodno je uporediti knjigovodstvenu vrednost sa trzisnom vrednosti. Ako je knjigovodstvena vrednost veca od trzisne vrednosti, razlika predstavlja skriveni gubitak preduzeca.  kratkorocnim i dugorocnim potrazivanjima - Potcenjeni otpisi potrazivanja predstavljaju skrivene gubitke preduzeca.  Avr – ako je unapred placeni trosak proknjizen a nije ukalkulisan on predstavlja skriveni gubitak.  Obavezama – svako potcenjivanje obaveze predstavlja skriveni gubitak.

Pri izradi predloga plana treba uzeti u obzir i mogucnost poboljsanja finansijskog polozaja preduzeca prestruktuiranjem sredstava i izvora sredstava. Predlog plana treba da sadrzi varijante : 1) Smanjenje glavnih oblika obrtnih srestava 2) Smanjenje broja dana vezivanja novcanih sredstava 3) Povecanja raspolozivosti tudjih izvora finansiranja 4) Ispititvanja mogucnosti reprogramiranja kratkorocnih i dugorocnih obaveza 5) Ispitivanja mogucnosti prevremene naplate kratkorocnih i dugorocnih plasmana 6) Ispitivanje mogucnosti prodaje osnovnih sredstava 7) Ispititvanja mogucnosti konverzije kratkorocnih u dugorocne obaveze 8) Ispitivanje mogucnosti prodaje dela preduzeca 9) Ispitivanje mogucnosti pribavljanja akcionarskog kapitala. U praksi se najcesce koriste sledece varijante finansijskog konsolidovanog bilansa preduzeca : Varijanta I , po kojoj se izlazak iz zone gubitka predlaze otpisom obaveza u visini iskazanog gubitka u aktivi preduzeca Varijanta II , po kojoj se pored otpisa obaveza predlaze da se preostali iznos gubitka konvertuje iz kratkorocnih u dugorocne obaveze ( kredite ) Varijanta III, po kojoj se pored otpisa obaveza predlaze da se preostali iznos gubitka transferise u trajne uloge trecih lica. Varijanta IV , po kojoj se pored otpisa obaveza i transformacije dela kratkorocnih i dugorocnih kredita u trajne uloge, predlaze prodaja akcija poslovnoj banci. Koja ce se varijanta prihvatiti zavisi od procene poverioca : da li vise gubi otpisom svojih potrazivanja ili naplatom svojih potrazivanja iz likvidacione mase.

Likvidacionu masu je veoma tesko proceniti iz razloga sto je obicna likvidaciona cena niza od knjigovodstvene vrednsoti imovine preduzeca. PREDLOG MERA ZA USPESNO POSLOVANJE KONSOLIDOVANOG PREDUZECA Prva grupa mera se odnosi na finansijsko planiranje kod preduzeca duznika. Planirani finansijski rezultat treba da obuhvati sva proizvodna i trzisna ogranicenja u kojima posluje preduzece, uz projektovanje minimalnog i maksimalnog iznosa neto – gubitka koga treba pripisati sopstvenom kapitalu. Neophodno je planski utvrditi zadatke funkcije nabavke, proizvodnje i prometa kao i dane vezivanja svih pojavnih oblika obrtnih sredstava. ≡ treba utvrditi sto vece dane raspolozivosti obaveza, neophodna ulaganja u osnovna sredstva, neophodne kratkorocne i dugorocne finansijske plasmane, kao i dodatna kratkorocna i dugorocna zaduzenja. ≡ Sve moguce minimizirane poslovne rizike i kontinuelno planiranje prilive i odliva gotovine. Druga grupa mera se odnosi na upravljanje troskovima kod preduzeca duznika. ≡ Znaci, drzati pod cvrstom kontrolom direktne i rezijske troskove preduzeca. Treca grupa mera se odnosi na upravljanje obrtnim sredstvima. ≡ U aktivi – znaci njihovo drzanje na najnizem mogucem nivou bez da narusi realizaciju zacrtanih planskih zadataka ≡ U pasivi – znaci uskladjivanje trajnih i dugorocnih izvora sa kratkorocnom imobilizacijom srestava. U cilju sagledavanja ostvarenih efekata na planu upravljanja obrtnim sredstvima, neophodno je pratiti kvantificiranje u vezi : 1) Normiranih i stvarno ( prosecno ) angazovanih obrtnih sredstava 2) Normiranog i stvarnog broja dana vezivanja obrtnih sredstava 3) Normiranog i stvarnog broja dana raspolozivosti izvora 4) Normiranih i stvarno prosecnih obaveza prema dobavljacima 5) Normiranih i stvarno prosecno angazovanih obrtnih sredstava u potrazivanjima od kupaca 6) Smanjenja ili povecanja troskova drzanja, osiguranja i finansiranja obrtnih sredstava. 94. ZAKONSKA REGUALATIVA STECAJNOG POSTUPKA

Zakonom o stecajnom postupku definisani su uslovi i nacin pokretanja, kao i nacin sprovodjenja stecajnog postupka. Stecajni postupak obuhvata bankrotstvo, odnosno reorganizaciju pravnog ili fizickog lica. Bankrotstvo stecajnog duznika podrazumeva izmirenje njegovih obaveza prema poveriocima prodajom njegove celokupne imovine. Reorganizacija stecajnog duznika podrazumeva izmirenje njegovih obaveza prema poveriocima na nacin koji je predvidjen planom reorganizacije. Stecajni duznik je nesposoban da placa o roku dospele obaveze : 1) Ako ne moze da izvrsava svoje obaveze u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveza 2) Ako je isti u potpunosti obustavio sva placanja u periodu od 30 dana 3) Ako je prisutna buduca nesposobnost placanja. Stecajni postupak treba da ima sledece organe : 1) Stecajno vece – od 3 sudije od kojih je jedan predsednik. Vece utvrdjuje razloge za pokretanje stecajnog postupka, donosi odluku o istom, imenuje i razresava stecajnog sudiju i stecajnog upravnika, odlucuje o prigovorima protiv odluka stecajnog sudije i stecajnog upravnika i sl. 2) Stecajnog sudiju – ne moze biti clan veca. On odobrava troskove stecajnog postupka, uvodi u duznost stecajnog upravnika, odobrava nacrt plana reorganizacije stecajnog duznika, vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika i sl. 3) Stecajnog upravnika – imenuje se lice koje ima licencu za obavljanje doticnih poslova. To je lice koje je obavezno da preduzme sve mere u vezi zastite imovine stecajnog duznika. On je obavezan da : popise imovinu stecajnog duznika, da sastavi pocetni stecajni bilans, da podnese mesecni izvestaj o toku stecajnog postupka i stanju stecajne mase. On mora da ima status preduzetnika, sto znaci da sa svojom licnom imovinom odgovara za stetu nanetu ucesnicima u stecajnom postupku. 4) Skupstinu poverilaca – cine je svih stecajni poverioci . formira se najkasnije na prvom poverilackom rocistu. Na prvoj skupstini poverilaca bira se predsednik skupstine i clanovi odbora poverilaca. Glasanje na skupstini je srazmerno visini potrazivanja, a skupstina odlucuje vecinom glasova prisutnih poverilaca. 5) Odbor poverilaca – bira se iz redova skupstine poverilaca i moze brojati najvise 9 clanova. Odborom rukovodi predsednik, a clanovi poverilaca mogu biti stecajni poverioci bez obzira na visinu svojih potrazivanja. Odbor daje misljenje stecajnom upravniku o nacinu unovcavanja imovine stecajnog duznika, o nastavljanju zapocetih poslova stecajnog duznika i sl. Stecajni postupak se moze pokrenuti na : predlog poverioca, stecajnog duznika, nadleznog javnog tuzioca i poreske uprave.

Pred stecajnim upravnikom, stecajnim sudijom i stecajnim vecem je izuzetno odgovorna odluka : da li ce predloziti odluku o bankrotstvu i unovcavanju imovine stecajnog duznika ili odluku o planu reorganizacije stecajnog duznika. Stecajni sudija ce se opredeliti za unovcavanje stecajne mase ( bankrotstvo ), ako je nakon prikupljenih potrazivanja i obaveza stecajnog duznika potpuno jasno da nema svrhe sprovoditi plan reorganizacije. Unovcavanje stecajne mase moze biti : u celini ( celokupna imovina ) ili u delovima stecajne mase. I u jednom i u drugom slucaju, stecajni sudija i stecajni upravnik vrse prikupljanje ponuda radi javnog nadmetanja. Javno prikupljanje ponuda vrsi se oglasavanjem u najmanje tri visoko tiraznja dnevna lista. Troskovi stecajnog postupka namiruju se iz stecajne mase. Pod stecajnom masom se podrazumeva ukupna imovina stecajnog duznika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stecajnog postupka, kao i imovina koja je nastala tokom trajanja stecajnog postupka. Zakonodavac je predvideo mere koje je neophodno preduzeti da bi se uspesno realizovao plan reorganizacije (konsolidacije) stecajnog duznika. Mere reorganizacije se odnose na: 1) Prodaju dela imovine iz stecajne mase 2) Zatvaranje neprofitabilnih pogona, odnosno promena delatnosti 3) Odlaganje otplate kredita 4) Promena rokova dospelosti obaveza 5) Otpisivanje dugova 6) Uzimanje novih kredita 7) Smanjenje broja zaposlenih 8) Spajanje ili pripajanje dva ili vise preduzeca. 95. ESKONTNI KREDIT Eskontni kredit spada u grupu najstarijih bankarskih poslova koji se odnose na plasmane sredstava. Iako je smanjena njegova atraktivnost zbog razvoja drugih plasmanskih poslova, on je jos uvek zadrzao svoje mesto, posebno kada se radi o prometu proizvoda u tokovima medjunarodne trgovine. Moze se posmatrati sa uzeg i sireg aspekta. Pri posmatranju sa sireg aspekta, isti predstavlja takav bankarski posao kod koga banke kupuju potrazivanja pre njihovog roka dospeca. Banka je duzna da u vremenskom periodu od momenta kupovine do roka dospelosti menice odbije kamatu ( eskont ili diskont ) i troskove ( eskontne provizije ) od nominalne vrednosti iznosa eskontnog kredita.

Eskontni kredit sa uzeg aspekta podrazumeva odobravanje kredita od strane poslovne banke na osnovu menica ( koje sluze kao pokrice kredita ) i uz odbitak kamate i troskova ( tu je sadrzana i eskontna provizija ) oko izdavanja eskontnog kredita. Eskontovanje menicne sume predstavlja osnovu za eskontni kredit ( isti se umanjuje za visinu eskonta i troskova eskontiranja ). Eskontovanjem menice privredni subjekti unovcavaju ( monetizuju ) svoja potrazivanja po prodatoj a nenaplacenoj robi, dok poslovne banke plasiraju svoja novcana sredstva na kraci vremenski rok. Na ovaj nacin poslovne banke „snabdevaju“ proces reprodukcije sa potrebnom kolicinom novcanih sredstava. Kupovinom menica pre njihovog roka dospeca poslovne banke zamenjuju klasicne kreditne odnose, sa novim oblicima plasmana. Eskontni kredit pruza pogodnosti za sve zainteresovane subjekte: od privrednih preduzeca, preko poslovnih banaka i monetarnih ustanova. Sa aspekta privrednih subjekata, eskontnim kreditom se otklanja neizvesnost oko mogucnosti prodaje menice pre njenog roka dospeca. Sa stanovista poslovnih banaka, eskontni kredit predstavlja jedan od najsigurnijih bankarskih poslova. Sigurnost proizilazi iz garancije koju pruzaju svi ucesnici menicne radne, a to znaci da se sigurnost pruza ne samo od glavnog menicnog duznika, vec i od svih ziranata na menici. Eskontni kredit je kratkorocan i traje 3 meseca, dok je njegova likvidnost obezbedjena reeskontom menicnog portfelja kod drugih poslovnih banaka, odnosno Centralne banke. Reeskontna menicna aktivnost se odnosi na ponovno eskontovanje vec eskontovanih menica. Reeskont omogucuje poslovnim bankama koje obavljaju eskont da dodju do likvidnih sredstava pre vremenskog roka dospeca menica. Operacija koja za Centralnu banku predstavlja eskont, istovremeno predstavlja i reeskont za poslovnu banku. U tehnickom smislu, eskont se obavlja na taj nacin sto banka menice iz svog eskontnog portfelja zirira i prenosi u pravno vlasnistvo Centralnoj banci. Sa stanovista Centralne banke eskontnim kreditom se vrsi usmeravanje emisije novca na one privredne subjekte koji predstavljaju nosioce privredne ekspanzije. Pri obavljanju eskontnih kredita ( eskontna menica ) javljaju se sledeca lica : 1. ponudjac menice – pravno lice koje prodaje, daje menicu u eskont 2. eskonter menice – pravno lice koje kupuje, prima menicu u eskont 3. menicna suma – MS – nominalna vrednost menice 4. eskont E – iznos obracunate kamate za period od momenta prodaje menice do momenta njenog dospeca. 5. eskontovana suma – ES – umanjena menicna suma za iznos eskonta = MS - E

6. eskontna stopa – p – kamatna stopa po kojoj se obracunava eskont 7. kamatni kljuc – Kk – kolicnik izmedju broja 360 ( broj dana u godini ) i

eskontne stope ( p) = 360/p 8. kamatni broj – Kb – kolicnik koji se dobija mnozenjem menicne sume sa danima dospeca ( t ) i isto je podeljeno sa brojem 100 = (MS * t ) / 100 9. broj dana u mesecu, odredjuje se prema kalendaru, pri cemu se uzima da kalendarska godina ima 360 dana 10. dani do dospeca menice ( t) – dan eskonta se ne uzima u obzir vec se uzima dan dospeca menice na naplatu. MS * t * p E = --------------------- ES = MS – E 360 * 100 Kk = 360 / p Kk E = -------Kb

Posto se u toku jednog dana od korisnika sredstava primi vise menica na eskont ciji su rokovi dospeca razliciti, neophodno je pri tome eskont izracunati na osnovu kolicnika izmedju kamatnog broja i kamatnog kljuca. Radi pravilne primene eskontnog kredita potrebno je preduzeti sledece bankarske radnje: 1. podneti zahtev za eskontni kredit 2. utvrditi obostrani ekonomski interes ( ponudjaca menice i eskontera ) 3. utvrditi visinu eskontne stope i datuma eskonta 4. prikupiti podatke o bonitetu ostalih menicnih duznika 5. utvrditi ukupni menicni iznos i broj menica 6. utvrditi sedista banke kod koje je domicilirana menica 7. utvrditi datume dospeca menica 8. utvrditi osnove po kojem su pribavljene menice 9. utvrditi nacin isplate menicne mase. Nakon izracunavanja eskontnog iznosa, strucna sluzba poslovne banke taj iznos odbija od menicne sume podnete na eskont, te tako umanjenu menicnu sumu isplacuje u korist podnosioca menice na eskont. Za poslovnu banku eskontni kredit je pozitivan jer se menicom pokriva celokupan iznos kredita. 96. AKCEPTNI I AVALNI KREDIT AKCEPTNI KREDIT Akceptni kredit predstavlja specifican bankarski kratkorocan kredit. Kod ovog kredita, poslovna banka ne odobrava odmah komitentu kredit vec stavlja svoj potpis na menicu, cime povecava bonitet i kvalitet te menice i omogucuje emitentu menice da dobije kredit eskontovanjem menice ili kredit od neke druge domace odnosno inostrane

banke. Akceptiranjem menice poslovna banka postaje glavni menicni duznik ( trasat ), a emitent menice ( trasant ) stice vecu poslovnu sposobnost i mogucnost da obezbedi kredit jer iza njega stoji neka druga banka koja ima visok bonitet. Poslovne banke akceptiraju menice samo kreditno sposobnim komitentima sa kojima imaju izgradjene komitentske poslove. Potpisivanjem menice poslovna banka se obavezuje da ce sama isplatiti menicni iznos ukoliko to ne ucini emitent menice ( trasant ). Prema nasim pravnim normama poslovna banka akcept stavlja na lice menice i to popreko preko menicnog sloga, sa klauzulom prihvatanja, koja moze da glasi : prihvatam, priznajem, akceptiram, uz potpis banke – akceptanta. Za iznajmljivanje svog ugleda i potpisa na menici poslovna banka dobija odredjenu proviziju. Izdavalac menice se obicno opredeljuje za akceptiranje menice, kada robu moze dobiti na menicni kredit, uz akcept banke pri cemu je provizija daleko manja nego sto bi bila kamata na neki drugi kratkorocni kredit. Akceptni kredit se zakljucuje ugovorom izmedju poslovne banke i komitenta, pri cemu se definisu sledeci uslovi: 1. visina i iznos do koga ce poslovna banka potpisivati menicu 2. vremenski rok trajanja menice 3. oblik pokrica u slucajevima da poslovna banka iskupi menicu 4. visina provizije i ostalih troskova koji se naplacuju od komitenta za odobreni akceptirani kredit i sl. AVALNI KREDIT Avalni kredit predstavlja specifican oblik bankarskog kredita koji se obezbedjuje u obliku avala na menici. Ovaj kredit se ne odobrava u klasicnoj kreditnoj formi, vec u obliku posebne garancije na licu menice. Aval u sustini predstavlja menicno jemstvo jer avalista unosi u menicnu ispravu pismenu izjavu „kao jemac“, „kao garant“, „per aval“ kojom garantuje da ce neko od potpisnika menice (honorati ) ispuniti svoju menicnu obavezu. Avalista spada u red regresionih duznika sto znaci da se poverilac moze njemu neposredno obratiti ako glavni duznik ( akceptant ) odbije da isplati menicu. Davanjem avala poslovna banka se obavezuje da ce u slucaju da menicni duznik ne isplati obavezu menicnom poveriocu istu ona u celini izmiriti. Karakteristika menicnog avala jeste da se aval moze dati samo na ukupan menicni iznos. Iz ovog proizilazi da poslovna banka ne moze delimicno avalirati menicni iznos. U slucajevima kada banka kao avalista isplati dug umesto svoga komitenta, ista ima pravo da trazi povracaj isplacenog iznosa od komitenta. 97. KONTOKORENTNI KREDIT ( KREDIT PO TEKUCEM RACUNU ) ≡ jedan od najrasprostranjenijih oblika kreditiranja.

Preko tekuceg racuna se obavljaju knjizenja tekucih promena koje nastaju svakog dana na osnovu brojnih transakcija izmedju poslovne banke i vlasnika tekuceg racuna. U korist tekuceg racuna polazu se uplate od prodaje roba i usluga, a isti se zaduzuje kada bancin klijent placa kupljenu robu ili placa neke druge obaveze. ≡ Razlika izmedju ziro-racuna i tekuceg racuna, jeste sto se na ziro-racunu vode samo potrazivanja poverioca ( vlasnika ziro-racuna ) u odnosu na poslovnu banku, dok se na tekucem racunu vode i potrazivanja i dugovanja. ≡ Komitenti imaju sledece koristi : 1. poslovna banka vrsi poslove blagajnika za racun njihovih vlasnika – komitenata 2. komitenti se relativno brzo ukljucuju u bezgotovinski platni promet preko cekova 3. komitenti mogu u celini koristiti raspoloziva sredstva sa tekuceg racuna i to prema svojim potrebama ≡ Poslovne banke imaju sledece koristi: 1. mogu koristiti sredstva svojih komitenata na tekucim racunima 2. mogu slobodnim sredstvima svojih komitenata vrsiti kapitalisanje 3. tekuci racuni donose znacajan i stabilan izvor prihoda ( od provizije na ucinjene bankarske usluge ). Kreditiranje po osnovu tekuceg racuna je jednokratno u uslovima kada se kredit od strane banke odobrava za obavljanje samo jednog posla, odnosno jedne grupe poslova. Kreditiranje po osnovu tekuceg racuna moze biti i u obliku revolving kredita, kada se odobravaju krediti za pokrivanje potreba komitenata u jednom odredjenom vremenskom periodu. Izmedju revolving kreditiranja po osnovu tekucih racuna i revolving kredita postoji razlika, u prvom redu, zbog toga sto je kod tekucih racuna ( revolving kreditiranja ) prisutno stalno priticanje i odlivanje sredstava, a kod revolving kredita to nije slucaj. Pre nego sto odobri kredit po tekucem racunu, poslovna banka je duzna da ispita kreditnu sposobnost doticnog komitenta. Ugovor o kreditu po tekucem racunu se zakljucuje na obrascu koji daje poslovna banka, a koji sadrzi sledece elemente : 1. visinu kredita ( iznos preko kojeg tekuci racun ne moze preci u dugorocno stanje ) 2. vrstu i visinu pokrica za odobreni kredit 3. mogucnost otkaza kredita 4. visinu kamate i provizije za neiskorisceni deo kredita 5. namenu koriscenja kredita i sl. Kredit se odobrava privrednom subjektu kao okvirni iznos moguceg zaduzenja na tekucem racunu kod poslovne banke i to za period od sest do dvanaest meseci. Komitent kome je odobren okvirni iznos sam angazuje onoliko kreditnih sredstava koliko mu je

potrebno za tekuce poslovanje. Komitent placa kamatu samo na neiskorisceni deo kredita, dok na neiskoriscecni deo placa umerenu proviziju. Kredit po tekucem racunu posebno je primenljiv kao oblik kreditiranja tamo gde proizvodnja i realizacija nisu dovoljno sinhronizovane. Njegova racionalnost dolazi do izrazaja iz razloga sto komitent nema potrebe da veze znacajne iznose kreditnih sredstava i u periodima sezonske oscilacije, dok se kamata obracunava samo na saldo iskoriscenog kredita. 98. LOMBARDNI KREDIT - predstavlja bankarski kratkorocni kredit koji se duznicima odobrava na osnovu zalaganja trajnih i vrednijih pokretnih stvari na odredjeno vreme uz naplatu kamate. Poslovne banke koje odobravaju kredite po osnovu zaloge uzimaju kao zalogu samo one hov koje su registrovane i upisane na berzama. Poslovne banke mogu umesto robe da kao zalogu prihvate odredjena dokumenta ( konosman, skladisnicu, tovarni list itd. ) - karakteristike po kojima se razlikuje od drugih bankarskih kredita: 1. kod lombardnog kredita banka nije zainteresovana za kreditnu sposobnost duznika, nego za bonitet zaloge 2. lombardni kredit se odobrava u vrednosti zaloge i to u visini 60 % do 80 % vrednosti zaloge. 3. poslovne banke su duzne da sa paznjom dobrog privrednika ( vlasnika ) brinu o zalozenim stvarima. 4. ukoliko duznik na vreme ne vrati kratkorocni kredit, niti nakon poziva banke da isto ucini, tada se banka ovlascuje da zalogu izlozi javnoj prodaji . 5. kod lombardnog kredita kamatna stopa je nesto veca od eskontne stope i od kamate po tekucem racunu, iz razloga sto se od banke zahteva da izvrisi vise aktivnosti. Lombardni krediti su posebno znacajni za vlasnike hov jer se putem njih dobija kratkorocni kredit a da se pri tome hov ne prodaju ispod trzisne vrednosti. 99. RAMBURSNI KREDIT - predstavlja kombinaciju akceptnog kredita, lombardnog kredita i robnog dokumentarnog akreditiva. U odobravanju ovog kredita ucestvuje vise banaka iz zemlje i inostranstva. Rambursni kredit predstavlja akceptni kredit koji banka otvara uvozniku uz pokrice na njeno ime prenesenih robnih dokumenata ( konosman ) i drugih pratecih dokumenata. Osnovni cilj upotrebe rambursnog kredita jeste u podsticanju i olaksavanju razvoja spoljne trgovine. Rambursnim kreditom se otklanjaju nepoverenja na strani izvoznika, na strani uvoznika i poslovne banke. Izvoznik se obezbedjuje da ce mu roba biti placena, dok se

uvoznik obezbedjuje da ce mu roba biti isporucena ta da moze istu i unapred platiti. Poslovna banka se obezbedjuje zalogom da ce njena menicna obaveza biti na vreme isplacena. U praksi postoje tri nacina odobravanja rambursnog kredita. Prema prvom nacinu, ramb. Kredit odobrava banka u zemlji izvoznika ( po njenom nalogu) Prema drugom nacinu, rambursni kredit odobrava banka u zemlji uvoznika Prema trecem nacinu, rambursni kredi se odobrava od strane dobro poznate banke u nekoj trecoj zemlji. To je indirektni ramubursni kredit i on je najvise primenljiv u praksi. Odobravanje rambursnog kredita u zemlji izvoznika i zemlji uvoznika spada u grupu direktnih rambursnih kredita. U indirektnim rambursnim kreditima ucestvuju : 1. kupac – uvoznik 2. banka kupca – uvoznika u zemlji uvoznika 3. rambursna banka u trecoj zemlji 4. banka prodavca – izvoznika u zemlji izvoznika 5. prodavac – izvoznik. Da bi se realizovao rambursni kredit, neophodno je prethodno zakljuciti ugovor izmedju kupca- uvoznika i prodavca – izvoznika, putem kojeg se predvidja da ce se placanje izvrsiti menicom akceptiranom od neke poznate rambursne banke u trecoj zemlji.

Finansijski tok Ram
Urucivanje dokumenata 8 (konosmana ) kupcu -uvozniku
Primer ≡ Kupac – uvoznik ( „Solid“ Subotica ) radi kupovine visoke modne obuce zakljucuje kupoprodajni ugovor sa prodavcem – izvoznikom („ Ledercenter“ – Verona ) . Ugovorom se regulise placanje robe u evrima preko poznate Nemacke banke „eutsche Bank“ u Frakfurtu. ≡ Placanje se vrsi onog momenta kada prodavac – izvoznik dokaze da je robu ukrcao u brod. ≡ Po zakljucivanju kupoprodajnog ugovora, kupac – uvoznik daje nalog svojoj banci „Vojvodjanska banka „, da na teret njegovih sredstava, ili ako ih nema, tada na teret odobrenog kredita, otvori rambursni kredit kod poznate Nemacke banke. ≡ Obaveza domace banke je da zakljuci ugovor o rambursnom kredtu sa bankom u trecoj zemlji, putem kojeg se toj banci dostavlja vucena menica na akcept. ≡ Rambursna banka po dobijanju vucene menice istu akceptira i dostavlja banci prodavca - izvoznika ( banci u Singapuru ) s nalogom da se akceptirana menica uruci prodavcu – izvozniku, tek posto isti ukrca robu na brod i dostavi potrebna dokumenta koja glase na rambursnu banku. ≡ Prodavac –izvoznik po ukrcavanju robe na brod predaje dokumenta svojoj banci u Singapuru pri cemu od nje dobija akceptiranu menicu koju moze koristiti kao sredstvo placanja, moze je eskontovati kod druge banke ili o roku naplatiti kod rambursne banke.

(

Ba n

Urucivanje dokumenata (konosmana ) banci - uvozniku

7

RA

Urucivanje dokumenata (konosmana ) Rambursnoj banci

4

Ba 3

Urucivanje dokumenata (konosmana ) banci izvoznika

≡ Primljena dokumenta banka prodavca – izvoznika dostavlja rambursnoj banci koja nakon indosiranja salje dokumenta banci kupca – uvoznika, odnosno ako nije pokrice primljeno tada ceka da isto stigne pa da se tek potom dokumenta salju banci kupca – uvoznika. ≡ Banka kupca – uvoznika po prijemu dokumenata od rambursne banke ista urucuje kupcu – uvozniku radi preuzimanja prispele robe. Za svoju uslugu posredovanja, banka uvoznika, rambursna banka i banka izvoznika naplacuju proviziju. 100. VINKULACIONI KREDIT Naziv potice od latinske reci vinculare koja znaci spojiti, zdruziti, odnosno obavezati. - nastaje odobravanjem kredita od strane banke, uz obavezu da krajni korisnik kredita toj banci uruci odredjena dokumenta ( tovarni list ) putem kojih ce banka u celosti ili delimicno raspolagati odredjenom vrednosti robe. - najcesce se koristi u veletrgovini pri otkupu odredjene robe na terenu, kako veletrgovina ne bi cekala sa naplatom prodate robe sve dok se roba ne isporuci krajnjem korisniku. - prodavac robe zakljucuje ugovor sa bankom u kojem navodi da ce banci po utovaru robe dostaviti dokumenta ( tovarni list ) a da banka za uzvrat isplati prodavcu protuvrednost robe. Banka po prijemu tovarnog lista i drugih dokumenata od prodavca vrsi naplatu protuvrednosti robe uz pozivanje kupca da njoj izvrsi isplatu vrednosti robe i da preuzme od nje dokumenta.

FINANS KI TO VINK IJS K

uo o gv r To a i v rn

1

101. HIPOTEKARNI KREDIT - predstavlja dugorocni kredit koji se odobrava uz pokrice nepokretne stvari. Predmet hipoteke mogu da budu : industrijski objekt, hale, stanovi, zgrade, poljoprivredno zemljiste, gradiliste itd. To je realan kredit, jer poverioca ( banku ) interesuje samo bonitet nekretnine koja predstavlja predmet zaloge. Pravo zaloge se ostvaruje tako sto se u visini odobrenog kredita uknjizava u zemljisne knjige pravo vlasnistva poverioca nad nepokretnom stvari, uz saglasnost duznika. Pravo vlasnistva na zalozenu nekretninu se ne menja (dok traje hipotekarni kredit ), nego se vlasniku nekretnine ogranicava pravo raspolaganja tom nekretninom (kako se ne bi nekretnina otudjila u vremenu dok traje kredit ). Svaki hipotekarni kredit treba da sadrzi sledece elemente : 1. iznos hipotekarnog kredita 2. visinu kamatne stope po hipotekarnom kreditu 3. rok vracanja hipotekarnog kredita 4. nacin isplate hipotekarnog kredita 5. pravo otkazivanja hipotekarnog kredita. Radi zastite od eventualnog rizika ( zbog smanjenja vrednosti nepokretne imovine ) hipotekarni kredit se odobrava u manjem iznosu nego sto je trzisna vrednost doticne nepokretne imovine. Po pravilu, iznos hipotekarnog kredita odobrava se u visini 50 – 70 % od trzisne vrednosti nepokretne imovine. U vremenskom periodu dok traje pravo zaloge, vlasniku nepokretne imovine se zabranjuje da vrsi aktivnosti koje bi mogle uticati na smanjenje vrednosti zalozene imovine. Visinu kamate za dati hipotekarni kredit odobrava banka i to prema visini vazecih kamata na finansijskom trzistu za dugorocne kredite. Za hipotekarne kredite ne postoji propisan rok vracanja, vec se rok utvrdjuje sporazumno i krece se od 10 do 30 godina. Hipotekarni kredit se otplacuje na dva nacina : 1. fiksnom otplatom – kredit se otplacuje u potpunosti i to na nacin koji je odredjen za njegovu isplatu

anuitetskom otplatom – na osnovu amortizacionog plana u tromesecnim ili polugodisnjim ratama. Sadrzi i kamatu, koja je na pocetku veca od otplate glavnice, da bi se otplatom kredita kamata smanjivala, a otplata povecala.
2.

Hipotekarni duznik ima pravo otkazivanja kredita sa otkaznim rokom najmanje od sest meseci. Za banke, davaoce hipotekarnog kredita je karakteristicno da nemaju pravo otkazivanja kredita. Medjutim, banke mogu to pravo steci u slucajevima : ≡ kada duznik ne vraca na vreme predvidjene rate kredita ≡ kada duznik proda nepokretnu imovinu trecem licu, a to trece lice banka ne zeli da prihvati kao svog duznika. ≡ Kada nastane promena u vrednosti zalozne imovine ( njeno smanjenje ) u odnosu na njenu prvobitnu procenjenu vrednost. Ukoliko duznik na vreme ne isplati odredjene rate, tada banka ima pravo da svoje potrazivanje naplati prisilnim putem ( prodaja na licitaciji ) ili da uvede kod duznika prinudnu upravu. 102. KONZORCIJALNI KREDIT - predstavlja dugorocni bankarski posao kojim se obezbedjuju novcana sredstva ( u zemlji i inostranstvu ) od strane vise banaka za finansiranje izgradnje krupnih investicionih objekata, infrastrukturu i realizaciju odredjenih drugih poslova. Ovaj oblik plasmana dugorocnih sredstava proizilazi iz medjubankarske saradnje. - razlikuje se od drugih bankarskih kredita po tome sto su kod njega ukljuceni kao kreditori dve ili vise banaka. Poslovne banke mogu odobravati, pored dugorocnih i kratkorocne konzorcijalne kredite ( na kraci rok ) za finansiranje potreba u obrtnim sredstvima preduzeca i isporuke robe za izvoz. - banke pribegavaju ovom kreditu kada ulaganje sredstava prevazilazi finansijsku mogucnost jedne poslovne banke. U tim uslovima poslovne banke potpisuju ugovor o povezivanju u konzorcijum uz naznaku cilja i svrhe organizovanja konzorcijuma ( nije pravno lice ). Ugovorom o osnivanju bankarskog konzorcijuma utvrdjuju se: 1. ciljevi osnivanja konzorcijuma 2. banke i druge specijalizovane finansijske organizacije koje osnivaju konzorcijum ( clanovi konzorcijuma ) 3. gestor banka koja u ime clanova konzorcijuma rukovodi njegovim radom 4. organiz upravljanja poslovima konzorcijuma 5. prava i obaveze clanova konzorcijuma 6. vremenski rok trajanja konzorcijuma i nacin njegovog prestanka 7. nacin snosenja rizika clanova konzorcijuma.

Bankarski konzorcijum moze biti povremenog ili trajnog karaktera. Povremeni konzorcijum se osniva kod „ad hok“ poslova ( izgradnja naftovoda ), dok se trajni osniva kod poslova dugorocne poslovne kooperacije i specijalizacije. Bankarski konzorcijum ima sledece organe : 1. upravni odbor – najvisi organ. Stara se o svim odredbama ugovora, od osnivanja do postojanja konzorcijuma. Svaka banka clanica treba da ima svog predstavnika u upravnom odboru. 2. gestor banka – neposredne poslove konzorcijuma clanovi poveravaju jednom clanu koji se naziva gestor banka. Vodi pregovore u vezi dobijanja kredita iz inostranstva, emituje obveznice, nosilac je ostalih poslovnih aktivnosti konzorcijuma. 3. mesoviti sekretarijat konzorcijuma – izvrsni organ. Sastoji se iz dva nacionalna dela sekretarijata. Zadatak – priprema konkretne predloge za rad upravnog odbora konzorcijuma. Poslovne banke koje zajednicki odobravaju konzorcijalni kredit zakljucuju medjusobni ugovor kojim se blize odredjuje: 1. iznos kredita koji se odobrava 2. pojedinacno ucesce banaka u odobravanju kredita 3. rok vracanja kredita 4. iznos kamate i provizije za odobreni kredit. Bankarski konzorcijumi mogu biti u obliku: 1. konzorcijuma za preuzimanje i plasman hov ( rizik i zarada pripadaju konzorcijumu ) 2. konzorcijuma za plasman dugorocnih kredita ( ucestvuje vise banaka sa kreditnim potencijalom) 3. konzorcijuma za regulisanje kursa hov ( intervenise kada pada kupovni i kada se povecava prodajni kurs ), 4. konzorcijuma za odobravanje garancija 5. konzorcijuma za osnivanje ili saniranje preduzeca. Sto se tice rizika pri odobravanju konzorcijalnog kredita, prisutni su: 1. operativni rizici 4. rizici likvidnosti 2. rizici kamatnih stopa 5. operativni rizici. 3. rizici deviznog kursa U poslednje vreme u praksi su sve vise prisutni regionalni bankarski konzorcijumi ( Retail banke ) koji obuhvataju vodece banke na njihovim domicilnim finansijskim trzistima. „Retail bankarstvo“ polazi od :

1. 2. 3. 4. 5. 6.

performansno orijentisanog korporativnog liderstva izgradjenog marketinga i izgradjene strategije prodaje efikasnih kanala distribucije usluga efikasnog upravljanja troskovima savremene informacione tehnologije superiorne kreditne politike banaka.

103. FORFETING KREDITI Forfeting predstavlja kupovinu obaveza koje dospevaju u narednom vremenskom periodu, a koje poticu po osnovu isporuke robe i usluga ( uglavnom iz izvoza ), bez prava regresa na bilo kog ranijeg vlasnika potrazivanja. Forfeting predstavlja oblik srednjorocnog ili dugorocnog finansiranja izvoznih poslova. Buduci prilivi su u obliku trgovacke menice ili promisori note (duznik istu izdaje u korist kreditora ). Za razliku od faktoringa, koji je pogodan za finansiranje izvoza potrosnih dobara ( sa kreditnim rokom od 90 do 180 dana ), forfeting je pogodan za finansiranje izvoza kapitalnih dobara sa kreditnim rokom od nekoliko godina. Forfeting pokriva : politicki rizik – odnosi se na vanredne drzavne mere i politicke incidente transferni rizik – nastaje kada drzavni organi ne zele da izvrse placanja u ugovorenoj valuti valutni rizik – kada se placanje vrsi u razlicitoj valuti u odnosu na domicilnu valutu izvoznika komercijalni rizik – nespremnost duznika da izvrsi dospelo placanje. Tehnika forfetiranja se sprovodi tako sto banka ( forfeter) otkupljuje potrazivanje koje ima izvoznik prema nekom trecem licu ( menicu, akreditiv sa odlozenim placanjem ) cime ona preuzima rizik naplate tog potrazivanja. Na taj nacin izvoznik neko svoje dugorocno potrazivanje pretvara u gotovinu i odrzava tekucu likvidnost. Banka koja vrsi forfetiranje odobrava kredit iz svog kreditnog potencijala kao i kod drugih poslova, s tim da dobija kamatu i preuzima rizik celokupnog posla ( naplate potrazivanja). 104. CILJEVI KORPORATIVNOG PREDUZECA Misljenja oko osnovnog cilja korp. preduzeca su podeljena. Jedna grupa autora – cilj maksimiranje profita, Druga grupa autora – dobit po emitovanim akcijama. Za prvi cilj se ne moze reci i da je osnovni cilj korp. preduzeca jer je manje sveobuhvatan od drugog cilja. Ova tvrdnja se potkrepljuje cinjenicom da korp. preduzeca

u uslovima nedostatka profita, mogu emitovati nove akcije i iskoristiti doticne prihode za investiranje u drzavne obveznice. Ni drugi cilj ne moze predstavljati prikladan cilj korporativnog preduzeca jer je ogranicen sa dva faktora : 1. vremenskim rasporedom ( distanci ) ocekivanog povrata – ukazuje da je investitor u dilemi : a. da li ocekivanu dobit po akciji vremenski naplatiti nakon vremenske distance ili b. istu naplacivati godisnje u umanjenom iznosu ostvarene dobiti. 2. rizikom (neizvesnoscu ) ocekivane dobiti.- Korporativno preduzece bice manje ili vise rizicno u zavisnosti od odnosa izmedju duga ( kreditne zaduzenosti ) i sopstvenog kapitala. Treca grupa – cilj je da stvori vrednost svojim akcionarima. Vrednost akcije se iskazuje putem trzisne cene obicne ( redovne ) akcije u korp. preduzecu. Zakljucak je da je osnovni cilj korp. preduzeca trzisna cena njegove akcije. Vrednost akcije zavisi od odluke preduzeca: da li ce se opredeliti za : a ) dugorocno investiranje , b) kratkorocno investiranje ili c ) dividendu. Ako je prisutna optimalna kombacija sve tri odluke, tada se moze sa izvesnom sigurnoscu tvrditi da ce akcionarima porasti vrednost njihovog preduzeca. Ako se posmatra tezina pojedine odluke, tada se moze reci da je odluka o investiranju ( dugorocnom ulaganju ) najvaznija od napred navedene tri odluke. Svaka odluka o investiranju sadrzi rizik, jer ce se efekti od iste realizovati u buducnosti. Zato bi efekte trebalo procenjivati u odnosu na njihov ocekivani povrat i rizik. Odluka o investiranju teba da sadrzi promenu namene ulozenog kapitala i to posebno u uslovima kada ne postoji ekonomska opravdanost za ulozeni kapital. Odluka o finansiranju ( kratkorocno ulaganje ) predstavlja determinisanje najbolje kombinacije finansiranja ili strukture kapitala doticnog preduzeca. Odluka o dividendi se odnosi na procenat zarada koji se isplacuju akcionarima : a) u novcanom obliku , b) u obliku datih akcija, c) u obliku iskupa akcija, d) u obliku smanjene vrednosti i e) obliku stabilnosti apsolutne vrednosti dividende. 105. SPAJANJE PREDUZECA I STICANJE VLASNISTVA NAD KORPORATIVNIM PREDUZECEM Spajanje preduzeca u korporaciju predstavlja kombinaciju dva ili vise preduzeca, od kojih je jedno preduzece ostalo nepromenjeno, a drugo ( ili druga) preduzece je prestalo postojati, uz prenos svojih potrazivanja i dugovanja na maticno preduzece u korporaciji.

Za razliku od spajanja preduzeca, konsolidacija predstavlja kombinaciju dva ili vise preduzeca pri cemu nastaje potpuno novo preduzece. Stara preduzeca prestaju da postoje uz zamenu njihovih obicnih akcija sa akcijama novonastalog preduzeca. Konsolidacija je najcesce prisutna kada se udruzuju dva preduzeca koja su priblizno iste velicine. U slucajevima kada su dva preduzeca razlicite velicine umesto konsolidacije prisutno je njihovo spajanje. Vlasnistvo nad preduzecem moze se steci putem kupovine njegovih sredstava ili kupovinom obicnih akcija. U takvim uslovima vrednost novonastalog preduzeca jednaka je zbiru vrednosti pojedinih delova preduzeca uvecanih za sinergetski efekat koji ce se pojaviti u buducem vremenskom periodu. Npr. Spajanjem preduzeca A i preduzeca B, moze se iskazati vrednost novonastalog preduzeca na sledeci nacin: Va,b = Va + Vb + Se Za preduzece koje kupuje neko drugo preduzece karakteristicno je da moze kupiti svu imovinu ili deo imovine drugog preduzeca. Imovina se moze kupiti novcem ili putem akcija. Ukoliko je kupljena cela imovina drugog preduzeca, tada prodato preduzece postaje samo korporacijski deo novonastale korporacije. Preduzece koje se prodaje ( prodaje se deo preduzeca ) moze opstati samo u slucajevima ako zadrzi novac ili akcije koje su rezultat prodaje. U slucajevima kada preduzece kupac kupuje akcije drugog preduzeca, tada prodato preduzece ( preko prodatih akcija ) postaje sastavni deo preduzeca kupca. Kupljeno preduzece prestaje da postoji , a preduzece kupac postaje vlasnik njegove imovine i obaveza. Ako se preduzece kupuje novcanim sredstvima ili nekim drugim instrumentima placanja, tada je nuzno takvu transakciju oporezovati i to na teret preduzeca ili na teret akcionara. Zbog oporezivanja doticne transakcije nuzno je da preduzece koje se prodaje utvrdi povecanje ili smanjenje vrednosti svog kapitala. Prilikom kupovine akicija od preduzeca koje se prodaje, neophodno je da preduzece kupac raspolaze nakon sprovedene transakcije, barem sa 80 % akcija doticnog preduzeca. Sa racunovodstvenog aspekta, preduzece kupac svaku kupovinu drugog preduzeca tretira kao investiciju. Svaka kupovina preduzeca zahteva evidentiranje realne („opipljive“) imovine po trzisnim vrednostima doticnog preduzeca. Ako je placena premija iznad evidentirane vrednosti ( trzisne vrednosti imovine ), ista se odrazava kao neopipljiva imovina u bilansu stanja kupca i ista se mora odbiti od njegovih buducih prihoda.

Da bi se stekla realna slika moguceg poslovnog potencijala preduzeca koje se kupuje, neophodno je pored pocetnog uticaja neto dobiti po akciji, izvesti i projekciju buduceg rasta neto dobiti po akciji. Projektovan rast dobiti po akciji moze biti: - produkt ocekivanog rasta neto dobiti po akiciji preduzeca koje se kupuje, ili - produkt sinergetskih efekata koji su rezultat spajanja dva korporacijska preduzeca. Primera radi, ako se ocekuje da neto dobit po akciji preduzeca B raste po visoj stopi od neto dobiti po akciji preduzeca A, onda je opravdano da dodje do spajanja preduzeca B sa preduzecem A, jer su prisutni zajednicki sinergetski efekti.
Trzisna cena po akciji preduzeca kupca * Broj ponudjenih akicija odnos razmene ------------------------------------------------------------------------------- = akcija po trz. cenama Trzisna cena po akciji preduzeca prodavca Or (a)

Akcionari preduzeca kupca imaju povoljnu situaciju ukoliko je odnos izmedju trzisnih cena akcija i neto dobiti po akciji u njihovom preduzecu veci od tog istog pokazatelja u preduzecu koje se kupuje. Svrha spajanja dva preduzeca moze biti : povecanje prodaje putem dominacije novonastalog preduzeca na trzistu. Kombinacijom dva preduzeca moguce je eliminisati dvostruke masine, smanjiti broj prodajnog osoblja, podici na efikasniji nivo rad marketing sluzbe, racunovodstvene i finansijske sluzbe. Pri takvim efektima poslovanja se kaze : da novonastalo preduzece ima vecu vrednost od zbira vrednosti njegovih delova (matematicki iskazano 2+2= 5 ). Pozitivni efekti spajanja dva preduzeca mogu se ostvariti na najvisem nivou unutar horizontalnog spajanja preduzeca koji pripadaju istoj privrednoj grani, odnosno delatnosti. Vertikalno spajanje dva preduzeca podrazumeva sirenje njihove aktivnosti prema potencijalnom potrosacu, odnosno prema izvorima sredstava. Kod vertikalnog spajanja veca je kontrola i distribucija prodaje. Motivi za spajanje preduzeca cesto su predstavljeni i putem poreza. U slucajevima kada neko preduzece ima poreski gubitak koji je prenosiv u buduci vremenski period, pitanje je da li ce se isti moci iskoristiti ako se doticno preduzece ne spoji sa nekim drugim preduzecem. Spajanjem gubitacnog preduzeca sa profitabilnim preduzecem moguce je, da se prenoseni iznos poreskog gubitka racionalno iskoristi. U visokorazvijenim zemljama trzisnog nacina privredjivanja poreski gubitak se ne anulira, vec se evidentira 3 godine unazad i prenosi se 15 – est godina unapred ( radi isplate pokrica ). Na taj nacin se kompenzira ( smanjuje ) oporezovani prihod tekuce godine sa poreskim gubitkom. 106. UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM PREDUZECEM

U onoj meri u kojoj su vlasnici obicnih akcija i vlasnici korporativnog preduzeca, zavisi i njihovo pravo da biraju upravni odbor, a putem njega i poslovodstvo koje kontrolise poslovanje doticnog preduzeca. Kod manjih korporativnih preduzeca dato je direktno pravo vlasnicima da upravljaju sa preduzecem. U zavisnosti od organizacije korporacije, upravni odbor ( broj direktora ) se moze birati vecinskim ili kumulativnim glasackim sastavom. Ako je prisutan vecinski glasacki sastav ,tada akcionari imaju jedan glas za svaku akciju koju poseduju i u obavezi su da glasaju za svaki direktorski polozaj koji je otvoren. Kod kumulativnog nacina glasanja, akcionar ima mogucnost da kumulira glasove i da ih poveri manjem broju direktora koji se biraju. Kumulativnim nacinom glasanja stvara se mogucnost da i manja interesna grupa akcionara utice na izbor odredjenog broja direktora ( clanova upravnog odbora ). Ukupan broj odredjeni broj Broj akcija za izbor emitovanih akcija * trazenih direktora direktora ( clanova = ------------------------------------------------------- + 1 upravnog odbora ) Ukupan broj direktora koji ce se birati uzvecan za jedan U praksi su prisutni slucajevi gde poslovodstvo korporacije izbegava prisustvo manjinske interesne grupe akcionara u upravnom odboru, i to cini smanjenjem broja direktora u upravnom odboru korporacije. Upravljanje korporativnim preduzecem podrazumeva direktno ucesce akcionara na godisnjoj skupstini korporativnog preduzeca, odnosno putem punomoci za zastupanje akcionara. Potpisivanjem punomoci akcionar prepusta svoje glasacko pravo nekoj drugoj osobi. Pri tome se regulise nacin zastupanja i zahtev od korporativnog preduzeca da obavestava akcionare putem zastupnicke poste. U cilju zadrzavanja kontrole nad poslovodstvom korporacije prisutne su razlicite klase obicnih ( redovnih ) akcija. Sve obicne akcije se mogu klasifikovati u skladu sa prihodom korporacije i glasackom snagom akcionara. ≡ Klasa A – moze imati slabiju glasacku snagu uz prisutno pravo prvenstva kod raspodele dividende. ≡ Klasa B – moze imati superiornu glasacku snagu uz prisutno inferiorno pravo kod raspodele dividende. U vecini slucajeva korporacije zadrzavaju za sebe klasu B obicnih akcija, a klasu A usmeravaju na finansijsko trziste.

Kupovina akcija moze da se realizuje i putem ponude na tenderu. Ponuda na tenderu predstavlja ponudu kupovine akcija drugog preduzeca po fiksnoj ceni. Cena ponude akcije obicno se odredjuje znatno vise iznad trzisne cene akcije. Putem primljene ponude na tenderu preuduzece kupac izbegava susret sa poslovodstvom korporacije i izbegava pregovor oko kupovine preduzeca. Realizacija ponude putem tendera vrsi se u novcu ili akcijama uz prisustvo premije i provizije za akcije koje se nude brokerima za njihovo posredovanje u poslu. Ponuda putem tendera se objavljuje u finansijkim casopisima i novinama. Moguce je umesto jedne ponude na tenderu ponuditi dve diferencijalne ponude. Prva diferencijalna ponuda predstavlja kontrolni paket akcija korporacije koje su atraktivne po ceni ili po oblicima placanja. Druga diferencijalna ponuda je po nizim cenama akcija i slozenijim oblicima placanja. Menazment korporativnog preduzeca preduzima veci niz mera za zastitu maticnog preduzeca od moguceg preuzimanja kontrole ( upravljanja ) od strane drugog preduzeca ( kupca ). Odredba poznata kao „otrovna pilula“ nastoji da uputi potencijalnog kupca preduzeca na direktne pregovore sa upravnim odborom prodavca korporativnog preduzeca. Upravnom odboru se ostavlja mogucnost da u svakom momentu iskupi prava i tako zadrzi kontrolni paket nad korporativnim preduzecem. Odredba „zlatni padobran“ stiti isterese akcionara u preduzecu koje se prodaje. Na ovaj nacin se stvaraju obaveze prema preduzecu kupcu da isplati visu cenu kupljenih akcija, ukoliko zeli vecinski paket akcija. Postoje slucajevi kada preduzeca prodavci ugovaraju vremensko ogranicavanje povecanja paketa akcija sa zainteresovanim kupcima. Na taj nacin se grupa akcionara ( prodavci akcija ) obavezuje da u odredjenom vremenskom periodu nece povecati svoj udeo u kapitalu. Ovaj oblik kupovine akcija naziva se „ucena zelene boje“ ( greenmail ) pri cemu preduzeca prodavci upucuju preduzecu kupcu ponudu, da su voljni ponovo kupiti akcije uz premiju koja je iznad trzisne cene akcija. Na ovaj nacin se preduzece kupac iskljucuje iz posla uz isplacenu premiju. 107. RESTRUKTUIRANJE KORPORATIVNOG PREDUZECA ODVAJANJEM I STVARANJEM NOVOG PREDUZECA Odvajanje preduzeca ili dela preduzeca od korporacije moze biti prisilno i dobrovoljno.

≡ Prisilno odvajanje preduzeca je produkt delovanja antimonopolskih mera koje donosi Vlada doticne drzave. Antimonopolisticke mere se donose kako ne bi doslo do suvisne koncentracije kapitala u odredjenim korporacijama. ≡ Dobrovoljno odvajanje predstavlja dobrovoljnu odluku poslovodstva preduzeca. Razlozi mogu biti : a) dobici na efikasnosti, b)potcenjivanje vrednosti preduzeca, c) transfer kapitala, d) poreska politika i sl. Kao sto su prisutni sinergetski efekti kod spajanja preduzeca, tako su prisutni i sinergetski efekti kod odvajanja preduzeca ( 4 – 2 = 3 ). Odredjena operacija moze biti vise vredna naekom drugompreduzecu, nego sto je ista vredna za doticnu korporaciju. Stoga je to drugo preduzece spremno platiti visu cenu akcija u odnosu na sadasnju vrednost akcija. Poreska politika moze imati uticaj na donosenje odluke pri odvajanju preduzeca. Ako korporacija nije u stanju da upotrebi prenesene stavke gubitka u poreske svrhe tada je sasvim ispravno doneti odluku da se odvoji preduzece ili deo preduzeca, tada se njegovom prodajom realizuje vrednost navedene poreske olaksice. Odluka o prodaji preduzeca ili dela preduzeca temelji se na stvaranju vrednosti za akcionare korp. preduzeca. Bitan element pri donosenju odluke jeste, da aktiva ( imovina ) ima visu vrednost pri prodaji, nego sto je sadasnja vrednost ocekivanog toka novca kojeg ona stvara. Za prodaju korp. Preduzeca nije karakteristicno da se aktiva moze prodati vecem broju kupaca, da bi se po osnovu takve prodaje ostvarila i veca njena vrednost. Ocito je da se ostvaruje manji efekat prodajom korp. preduzeca kao celine ,nego u slucaju kada se vrsi prodaja samo dela korp. preduzeca. Placanje se obavlja u vidu novca ili hov. Stvaranje novih preduzeca iz korporacije nastaje donosenjem odluke o odvajanju dela preduzeca koje postaje samostalni privredni subjekt. Stvaranjem novog preduzeca ne vrsi se prodaja dela prethodnog preduzeca za novac ili hov. Umesto transfera kapitala vrsi se deoba akcija doticnog dela preduzeca akcionarima preudzeca i to proporcionalnim putem. Novonastalo preduzece postaje potpuno odvojeno preduzece sa vlastitim akcijama, koje su podobne za trgovinu na trzistu kapitala. Prilikom stvaranja novog preduzeca akcionari ne placaju porez vec to cine kada se akcije prodaju na trzistu. Motivi za stvaranje novog preduzeca su razliciti. Sa novim preduzecem nece upravljati „roditeljsko“ preduzece vec ce ono samo upravljati sopstvenim poslovnim operacijama. Na taj nacin : 1. povecace se vrednost akcija 2. upotpunice se trgovina akcijama na trzistu

3. ostvarice se fleksibilost prilikom sklapanja ugovora ( eliminisanje podzakonskih i poreskih propisa ) 4. zaobici ce se pravna ogranicenja cija primenljivost nije vise direktna i sl. 108. EBIT – EPS ANALIZA U FUNKCIJI STRUKTURE KAPITALA KORPORATIVNOG PREDUZECA Obaveza menadzmenta u korporativnom preduzecu jeste da uspostavi sto je moguce fleksibilniju strukturu kapitala koja ce se moci prilagoditi alternativnim metodama finansiranja. Fleksibilnu strukturu kapitala je moguce postaviti putem EBIT – EPS analize. Ova analiza polazi od odnosa izmedju dobiti pre odbitka kamata i poreza (EBIT) i dobiti po akciji (EPS). Primena ove analize podrazumeva odredjivanje tacke pokrica ili tacke indiferencije u kojoj se seku linije obicnih i preferencijalnih akcija, odnosno linije obicnih akcija i kreditnog zaduzenja korporativnog preduzeca.
Elementi emitovanje obicnih akcija emitovanje preferencijalnih akcija ( 000 $ ) Kreditno zaduzenje

1. ocekivana dodatna sredstva Za razvoj preduzeca “Apatinska pivara” 5.000 5.000 5.000 2. Dobit pre odbitka Kamata i poreza ( EBIT ) 2.400 2.400 2.400 3. kamate na tudja sredstva ( br. 1 * 12 % ) 600 4. dobit pre odbitka poreza 2.400 2.400 1.800 5. porez na dobit ( br. 4 * 40% ) 960 960 720 6. neto-dobit ( 4 – 5 ) 1.440 1.440 1.080 7. dividenda na Preferencijalne akcije ( – 1 * 11 % ) 550 EBIT br. EPS ANALIZA treba da pruzi odgovor na pitanje da li je buduci novcani 8. Neto- dobit vlasnika tok preduzeca u( stanju da pokrije fiksne troskove. Fiksni troskovi preduzeca se odnose na Akcija 6 – 7 ) 1.440 890 1.080 9. Brojkredita, kamatu placenu po 300 akcija 200 200 : glavnicu osnovu kredita, dividendu na preferencijalne 10. Dobit po akciji ( 8/9 ) EPS 4.8 $ 4.45 $ 5.4 $ akcije.

Nezaobilazan elemenat u izracunavanju pokrica fiksnih troskova je EBIT analiza. EBIT ( dobit pre odbitka kamata i poreza ) stopa pokrica kamate = ----------------------------------------------------------kamata na dug ( kredit ) EBIT (dobit pre odbitka preza i kamata ) Stopa pokrica otplate duga = ------------------------------------------------------------Otplacena galvnica duga (kredit) Kamata + --------------------------------------------

1 – stopa poreza

109. POJAM I VRSTE OBVEZNICA. Obveznice kao hov nastale su zahvaljujuci nedostatku trajnih izvora sredstava kod privrednih subjekata i nemogucnosti da se isti pozajme iz jednog izvora sredstava. U praksi se cesto ne prave razlike izmedju obveznice i menice. Navodi se da je obveznica u osnovi menica jer ona predstavlja pisanu obavezu placanja odredjene sume novca na unapred utvrdjeni datum. Izmedju obveznice i akcije postoji razlika u cinjenici da se emisijom obveznica precizno utvrdjuje vremenski rok dospeca placanja. Vlasnik obveznice ima prioritetno pravo da : ≡ ucestvuje u poslovnom dobitku i to u visini ugovorene kamate, i ≡ ucestvuje u likvidacionoj masi i tu u visni svojih potrazivanja. KLASIFIKACIJA OBVEZNICA Prema osiguranju potrazivanja : 1. neosigurane i 2. osigurane obveznice ( hipotekarne, obveznice po osnovu zaloga opreme, obveznice po osnovu garancije ) Prema nacinu ucestvovanja u dobitku preduzeca : 1. obveznice s finansijskom kamatom 2. dohodovne obveznice ( visina kamate zavisi od dobitka preduzeca ) 3. participirajuce obveznice ( kombinacija prethodna dva oblika ). Prema vremenu otkupa : 1. obveznice po isteku roka i 2. obveznice pre isteka roka. Prema nacinu njihove amortizacije : 1. obveznice sa jednokratnim dospecem i 2. obveznice sa visekratnim ( serijskim dospecem ). Prema vremenu trajanja kreditnog odnosa : 1. kratkorocne, 2. srednjorocne i 3. dugorocne. Osigurane obveznice – garantuju svome vlasniku da ce u slucaju stecaja emitenta obveznica, namiriti svoja potrazivanja i to pre nego sto ce to uraditi vlasnici neosiguranih obveznica. Vrste osiguranih obveznica su:

hipotekarne obveznice – imaju visok stepen sigurnosti povrata ulozenih sredstava i isplatu kamata jer u slucaju insolventnosti emitenta obveznice, potrazivanja se izmiruju prodajom imovine koja se nalazi pod hipotekom. Sa aspekta redosleda emisije, pri izdavanju obveznica, one se dele na : a. prve hipotekarne obvenice – imaju prioritet u isplati iz likvidacione mase b. druge hipotekarne obveznice - veci je rizik naplate potrazivanja, vece kamatne stope za vlasnike. - ako se hipoteka odnosi na celokupnu imovinu njenog emitenta, radi se o opstim hipotekarnim obveznicama. 2. obveznice po osnovu zaloga opreme – odnose se na nabavku opreme, kada kupac ne raspolaze sa novcanim sredstvima za nabavku opreme, a kada prodavac nije u mogucnosti da po istom poslu kreditira kupca opreme. U takvim uslovima pojavljuju se poverenicke kompanije koje u ime kupca isplacuju prodavcu opremu u celosti, pri cemu se oprema imovinski prenosi na kompaniju, a tek potpunim izmirenjem obaveza kupca pema poverenickoj kompaniji, oprema prelazi u vlasnistvo kupca opreme. 3. obveznice po osnovu garancije ( nuzjemstva ) - imaju sigurnost u garancijama banaka, odnosno drugih finansijskih organizacija. Njihova primena je prisutna u slucajevima kada preduzece vrsi finansijsku reorganizaciju izazvanu stecajnim postupkom. Neosigurane obveznice – ne poseduju niti materijalnu niti licnu garanciju za isplatu potrazivanja. Zato je za kupce takvih obveznica od izuzetnog znacaja finansijska stabilnost emitenta obveznica. Kupcima obveznica se kao uslovna garancija nudi mogucnost da ce se u uslovima stecaja zabraniti emitovanje buducih obveznica sa osiguranjem. Karakteristike emitenta neosiguranih obveznica jesu : da ni jedan deo njihove imovine nije opterecen hipotekom.
1.

Specijalni tipovi obveznica : 1. dohodovne obveznice – pruzaju mogucnost vlasniku obveznica da ucestvuje u raspodeli finansijskog rezultata emitenta obveznica. Kamate po ovim obveznicama su promenljive i zavise od kretanja finansijskog rezultata emitenta obveznica. Poseban oblik ovih obveznica su participativne obveznice. 2. konvertibilne ( konverzijske ) obveznice – imaju mogucnost konvertovanja (pretvaranja) u obicne akcije ili neke druge hov i to u odredjenom vremenskom periodu, pod odredjenim uslovima i na zahtev njihovog vlasnika. U momentu njihovog emitovanja konverzijska cena obveznica je veca od trzisne cene tih obveznica. Tokom vremena konverzijska cena se smanjuje, te ove obveznice imaju nizu kamatnu stopu nego sto imaju druge vrste obveznica.

obveznice s opozivom – omogucuju svom emitentu da izvrsi povlacenje obveznica pre isteka njihove potpune amortizacije. To povlacenje obveznica vrsi se po fiksnim cenama.
3.

Za drzaoce obveznica je karakteristicno da nemaju direktno pravo glasa povodom: 1. izdavanja novih obveznica 2. kupovine i prodaje odredjenih osnovnih i obrtnih sredstava 3. kreditnog zaduzenja i sl. U razvijenim zemljama trzisnog tipa privredjivanja, javni sektor emituje sledece vrste obveznica : 1. drzavne obveznice 2. obveznice drzavnih preduzeca 3. obveznice lokalne uprave. Drzava emituje obveznice radi prikupljanja novcanih sredstava i smanjenja budzetskog deficita. Vlasnici dugorocnih obveznica korp. preduzeca imaju tretman poverilaca. Oni ne mogu vrsiti kontrolu nad korp. preduzecem, niti imaju pravo glasa u upravljanju sa korp. preduzecem. S obzirom da ne ucestvuju u deobi dobiti korp. preduzeca njihovo pravo je iskljucivo usmereno na povrat ulozenih novcanih sredsatva i ugovorene fiksne premije. U slucajevima likvidacije korp. preduzeca, imaoci dugorocnih obveznica naplacuju svoja potrazivanja pre imaoca obicnih i pref. akcija. Radi definisanja kvaliteta emitovanih obveznica neophodno je izvrsiti njihovo rangiranje. Emitent je duzan da sacini ugovor sa doticnom agencijom o rangiranju obveznica tokom celokupnog njihovog trajanja.Rangiranje se vrsi tako, da agencija daje svoje misljenje putem slovnih ocena i iste se objavljuju u publikacijama. Najveci rejting imaju obveznice kod kojih je rizik oko placanja kamate i glavnice neznatno prisutan i one se obelezavaju sa rangom „AAA“. Posle ovoga ranga slede obveznice kod kojih je prisutan jednim delom rizik i one se obelezavaju rangom „AA“, zatim “ BA“ itd. Obveznice sa najvisim rizikom se obelezavaju rangom „C“ i rangom „D“. Sve obveznice koje imaju rang „BAA“ ili manji rang, nazivaju se „junk“ obveznice ili obveznice sa niskim rangom i sa visokim prinosom. Karakteristika „junk“ obveznica jeste da se koriste pri sticanju vlasnistva nad nekim drugim kopr. preduzecem. Iskup obveznica moguce je izvrsiti na vise nacina. Iskup obveznica putem fonda za iskup moze se realizovati na dva nacina :

1. preduzece vrsi prenos novcanih sredstava na poverenika fonda koji za uzvrat poziva na iskup imaoce obveznica na njega, radi unosenja istih u fond za iskup obveznica. 2. preduzece kupuje obveznice na otvorenom trzistu, a zatim placa poverenika uz prenosenje kupljenih obveznica na njega radi unosenja istih u fond za iskup obveznica. Obveznice sa fluktuirajucom kamatnom stopom – kratkorocnog su karaktera; gde se sa promenom kamatnih stopa umanjuje potencijalni rizik pri kupovini obveznica. Obveznice koje se temelje na prihodima ( dobiti ) korp. preduzeca – korp. preduzecima se daje mogucnost da plate kamate na obveznice tek kada ostvare dobit. 110. EMISIJA OBVEZNICA Emisija obveznica se vrsi direktnim ili indirektnim putem. Emisija obveznica se moze samo izuzetno vrsiti inteno i to prilikom preuzimanja preduzeca kada isto udje u stecaj. Pre svake emisije obveznica, obaveza emitenta je da pribavi dozvolu za njihovo izdavanje i da javno reklamira prodaju obveznica. Pri javnom oglasavanju neophodno je definisati : 1. nominalnu vrednost obveznica ( sumu novca koja ce biti isplacena donosiocu obveznice u trenutku njenog dospeca ) 2. kamatnu stopu ( utvrdjeni % od nominalne vrednosti koji ce se obracunavati i isplacivati vlasniku obveznice u odredjenim rokovima od dospeca duga ). Rizici po emitovanim obveznicama zavise od : 1. vremena amortizacije obveznice 2. sistema amortizacije obveznice 3. nacina obezbedjivanja interesa vlasnika obveznice 4. formiranja fonda za amortizaciju obveznice 5. mogucnosti konverzije obveznice u druge hov 6. mogucnosti revalorizacije obveznice u inflatornim uslovima i sl. Sto je duzi rok emisije obveznica to je veci rizik ulagaca u pogledu vracanja ulozenih sredstava. Sto je duze vreme amortizacije obveznice, veci je rizik promene njihove trzisne vrednosti. Sto se tice nacina amortizacije obveznica treba istaci , da postoje jednokratni i serijski nacin amortizacije obveznica. Za jednokratni nacin je karakteristicno da se isplata glavnice duga po obveznici vrsi odjednom i to na kraju perioda na koji obveznice glase. Sto se tice kamate za obveznice sa jednokratnim dospecem karakteristicno je da se one isplacuju godisnje ili polugodisnje po jednakim kamatnim stopama (tzv. Kuponske kamatne stope ) na ceo iznos duga.

Za serijski nacin amortizacije obveznica karakteristicno jeda se dospece isplate duga i glavnice vrsi u polugodisnjim ili godisnjim anuitetima. Zakljucak je da je kod jednokratnog nacina am. obveznica rizik povrata ulozenih sredstava daleko veci. Povecanjem stepena osiguranja obveznica smanjuje se rizik ulaganja u iste. Hipotekarne obveznice su te koje nose najmanji stepen rizika. Fondovi za amortizaciju obveznica – putem njih emitent smanjuje teret duga kamate. Rizik ulaganja u obveznica se smanjuje davanjem mogucnosti vlasniku obveznica da iste konvertuje u druge hov. Kamatne stope po obveznicama zavise od kamatnih stopa koje placaju poslovne banke na stedne uloge stanovnistva. Ako su kamate koje nudi poslovna banka na stednju iste kao kamate po emitovanim obveznicama, tada ne postoji realna motivacija od strane kupca za kupovinu obveznica. Zato je teznja emitenta obveznica da njihove kamatne stope budu nesto stimulativnije u odnosu na bankarske kamatene stope na stedne uloge. Zato se u praksi od strane emitenta obveznica pribegava njihovoj prodajiuz diskont po emisionoj ceni nizoj od nominalne cene. Ako je kamatna stopa na obveznice manja od trzisne , one ce se prodavati uz diskont, ako je kamatna stopa na obveznice veca od trzisne one ce se prodavati uz premiju. Ako su kamate koje placaju poslovne banke na stedne uloge vece od kamata koje donose obveznice , tada ce trzisna vrednost tih obveznica biti ispod njihove nominalne vrednosti. Tv (oj) = (1+k)t–1 1 I --------------------- + N (o ) ------------(1+k)t X k (1+k)t (1+k)t–1 Tv (os ) = A X ------------------(1+k)t X k Izmirenje duga po obveznicama nastaje kada se u celosti isplati glavnica i pripadajuca kamata vlasniku obveznice. Dug po obveznicama moze se izmiriti pre njihovog konacnog dospeca , pod uslovom da emitent raspolaze sa suviskom kapitala u odnosu na likvidne potrebe. Prevremeno izmirenje duga po izdatim obveznicama moze se izvrsiti opozivom obveznica ili otkupom obveznica na trzistu kapitala. Ako emitent obveznice ne raspolaze sa dovoljno sredstava za opoziv obveznice, tada on moze izvrsiti refundaciju ( nadoknadjivanje ) duga po emitovanim obveznicama. Refundacija duga se sprovodi tako sto emitent primanjem novcanih sredstava od prodaje nove emisije obveznica, vrsi opoziv stare emisije obveznica.

Otkup duga je karakteristican i za obveznice sa serijskim dospecem. Na ovaj nacin se vrsi otkup pojedinih serija duga. Za ove oblike obveznica je karakteristicno da su emitovane sa diferencijalnim rokovima dospeca. Ovakav pristup je prihvatljiv iz razloga neophodnosti usaglasavanja otplata duga sa prilivom novcanih sredstava. 111. OPOZIV OBVEZNICA Mogucnost opoziva obveznica stvara uslove korp. preduzecu da izvsi otkup obveznica po odredjenoj ceni, pre nego sto su iste dospele. Postoje dve vrste opoziva : 1. neodgodiv opoziv 2. odgodiv opoziv obveznica. Ako je u pitanju neodgodiv opoziv obveznica, to znaci da emitent moze obveznicu otkupiti po pozitivnoj ceni i moze biti odmah novcano izmiren. Ako je opoziv odgodiv, tada emiten moze otkupiti obveznicu za odredjeni vremenski period. Najcesce primenjiv period odgodivog opoziva je 5 godina za javna preduzeca i 10 godina za industrijska preduzeca. Mogucnost opoziva obveznice predstavlja korist za emitenta obveznice i stetu za investitora ( kupca) obveznice. Opoziv obveznice ima svoju cenu. Ako se kamatne stope na emitovane obveznice visoke i ocekuje se njihov pad u buducnosti, tada ce i privilegija opoziva imati svoju vrednost. Emitent je subjekt koji placa cenu opoziva koja je za iznos premije visa od nominalne vrednosti obveznice. Zato se premija jedino moze platiti ako je prisutan pad kamatnih stopa kod emitovanih obveznica. Procenom da ce opasti kamatne stope u buducem vremenu , investitor ( kupac ) ce se suzdrzavati u vezi ulaganja u obveznice koje imaju privilegiju opoziva. Za cenu opoziva je karakteristicno da na njenu visinu uticu : ≡ nominalna cena obveznice ≡ povecanje ili smanjenje opcije opoziva ( premije). Pri buducoj proceni kretanja kamata, svako njihovo smanjenje imace za posledicu povecanje opcije opoziva ( premije ) i obrnuto. Prodaju odnosno kupovinu obveznica ugovaraju emitenti i kupci i pri tome oni ugovorno definisu : da li je u pitanju obveznica sa ili bez opoziva. Za vrednost obveznica bez opcije opoziva karakteristicno je da njihova vrednost opada onako kako se povecavaju kamatne stope. Dok je vrednost obveznica sa opcijom opoziva ogranicena sa cenom opoziva i to do odredjenog nivoa povecanja kamatne stope. Obveznica sa opozivom = obveznica bez opoziva – opcija opoziva ( premija ) Svako povecanje opcije opoziva ( premije ) izaziva smanjenje vrednosti obveznica sa opozivom i obrnuto. Razlika izmedju vrednosti obveznica bez opcije i vrednosti

obveznica sa opcijom opoziva predstavlja opciju opoziva ( premiju ) ili vrednost opcije na dan izvrsenja doticne opcije. U slucaju kada je vrednost obveznica bez opcije opoziva manja od cene opoziva tada korp. preduzece nece opozvati emisiju obveznica jer je ista isuvise skupa za emitenta. Kamatna stopa ( njen pad ili rast ) predstavlja osnovni faktor pri definisanju cene opoziva ( njen pad ili rast ). U praksi je prisutno i nadoknadjivanje emisije obveznica od strane preduzeca emitenta i to pre vremena dospeca doticne emisije obveznica. Nadoknadjivanje emisije obveznica predstavlja opoziv postojece emisije obveznica i zamenu doticne emisije sa novom emisijom obveznica. Emitent ce se odluciti na ovakav korak u slucajevimakada se kamatna stopa naglo smanji u odnosu na dan izdavanja obveznica. 112. PODESAVANJE POZICIJE OBVEZNICA Podesavanje pozicije obveznica na finansijskom trzistu predstavlja zauzimanje pozicije putem futurs ( terminskog ) ugovora, koja je suprotna poziciji na spot ( promptnom) trzistu. Korporativno preduzece podesava poziciju na finansijskom trzistu kako bi smanjilo izlozenost svojih obveznica riziku koji je izazvan neocekivanim promenama cena. Podesavanje pozicije na trzistu moze biti „dugacko“ i „kratko“. Karakteristicno je da isti subjekat ( investitor ) vrsi podesavanje i duge ( kupovne ) i kratke ( prodajne ) pozicije. Korporativno preduzece sklapa terminski ugovor pre nego sto izvrsi stvarnu kupovinu obveznica, jer procenjuje da je postignuta najveca kamata koja se moze dobiti pri kupovini obveznica. Kratko podesavanje pozicije na trzistu predstavlja prodaju futurs ( terminskih ) ugovora. Prodaja ugovora se vrsi promptno kako se ne bi isto vrsilo u momentu porasta kamatnih stopa pri prodaji obveznica. Sadasnje nize kamatne stope manje ce finansijski opteretiti prodavca nego sto bi bilo njegovo opterecenje od visih kamatnih stopa. Invesitor kao kupac kod dugacke pozicije, tezi da kupi obveznicu sa visokom kamatom ( jer istu naplacuje od emitenta obveznice ), a istovremeno trazi da kao prodavac kod kratke pozicije izvrsi njenu prodaju po nizoj kamati ( jer istu on placa svom kupcu ). Dugacko podesavanje je vezano za kupovinu futurs ugovora na spot trzistu u momentu najvise postignute kamate kako bi investitor ( kupac ) ostvario sto vecu kamatu po kupljenoj obveznici. Kratko podesavanje obveznice vezano je za promptnu prodaju obveznice na futurs trzistu i to u uslovima kada je najniza kamata na doticnu obveznicu.

S O P Z IJA I B Z N R IK (D P T O IC A IC I IZ ( ) + dba o it k 50 0
Grafikon – spot pozicija moze kupcu doneti dobitak ili gubitak u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa. Postojeca spot obveznica donosila je korp. Preduzecu dobitak iz razloga sto je obveznica kupljena uz najvecu mogucu kamatnu stopu. S obzirom da se na finansijskom trzistu povecala kamata na obveznice, vrednost doticnog portfelja obveznica se smanjila sa posledicom smanjenja dobitka spot pozicije korp. Preduzeca. Investitor se nasao u opasnosti da ce pri prodaji obveznica biti u situaciji da placa vise kamate i da ce po nizoj ceni prodavati obveznice u odnosu na cenu kupovine doticnih obveznica. Sa vecim rastom kamatnih stopa na obveznice prisutno je drasticno smanjenje dobitka. U tacki „x” spot pozicija zauzima neutralno mesto jer su kamate na nivou sadasnjih kamatnih stopa. Daljim rastom kamatnih stopa prisutan je gubitak na spot poziciji koji se drasticno uvecava.

-R ast kam atne stope - sm anjenje vrednosti

40 0 30 0 20 0 10 0

1

2

3

4

gb a u it k (-)

( ) + dba o it k

F TU S P Z IJAO V Z IC M U R O IC B EN A (K A R T

50 0 40 0 30 0 20 0 10 0 gb a u it k (-)

N eutralna

futu rs

po zicija

Grafikon – radi zaustavljanja pada vrednosti portfelja obveznica, vlasnik ( investitor ) obveznica se opredelio da pri sklapanju futurs ugovora izvrsi zamenu „dugacke „ pozicije na spot trzistu za „kratku” poziciju na futurs trzistu. Vlasnik ce biti manje finansijski opterecen ako promptno proda obveznice, nego ako to ucini u momentu dospeca doticnih obveznica . Vlasnik portfelja obveznica se sa promptnom prodajom futurs ugovora po trenutnoj kamati ( sadasnjoj ) zastitio od daljeg buduceg rasta kamata. Bez obzira sto su kamate imale trend rasta, svaka trenutna prodaja futurs ugovora smanjivala je gubitak i vodila korporativno preduzece u zonu gubitka. U tacki „x” futurs pozicija je neutralna i nalazi se na nivou sadasnjih kamata. Bazicni rizik je i u ovom slucaju prisutan i to kod onih ucesnika koji vrse podesavanje pozicije obveznica.

“x

1

2

3

4

5

-R ast kam atn - po ecanje v v ecu v

P D S A P Z IJAP R FO IA O E EN O IC OT L
( ) + dba o it k

Grafikon medjusobno ponistavaju. Bez obzira na prisutan porast kamatnih stopa ni jedna od ove dve pozicije ne pokazuje iblo kakvu promenu u svom portfelju. Tacka „x|” predstavlja nivo sadasnjih kamatnih stopa. Bazicni rizik je i dalje prisutan. Za podesavanje dugacke pozicije obveznica je karakteristicno da ista nosi fiksni prihod, dok kratka pozicija futurs ugovora nosi promenljivi prihod koji zavisi od rasta ili pada kamatnih stopa.

D uga I 50 0 m edjusob U ovom slucaju se dugacka spod pozicija i kratka futurs pozicija
40 0 30 0 20 0 10 0

1

2

3

4

5

gb a u it k d b -k o( ) ita

(+ )

DUGACKA I KRATK ( SPOT I FUTURS TRZ Dugacka pozicija na spot trzistu

50 0 40 0

Dugacka pozicija sa fiksnim prihodom prevodi se u kratku poziciju sa promenljivim prihodom. Uzrok ovakvog kretanja jesu kamatne stope, odnosno njihov porast koji smanjuje vredsnost spot pozicija i uvecava vrednost futurs pozicija. Dugacka pozicija na spot trzistu u pocetku donosi dobitak da bi se isti kontinuelno smanjivao kako se povecavaju kamatne stope na obveznice. Da ne bi korp. Preduzece preslo u zonu gubitka menadzment preduzeca se opredeljuje za postupak podesavanja pozicije obveznica, napustanjem dugacke pozicije i prelaskom na kratku poziciju. Na ovaj nacin se sprecava ulazak korporativnog preduzeca u zonu gubitka i nastavlja se dalji trend ostvarivanja dobitka. Napustaju se fiksne kamate i umesto njih postaju dominantne promenljive kamate na obveznice ciji su efekti izrazajniji povecanjem kamatnih stopa na obveznice.

P D S V N P Z IJE O E A A JE O IC
( ) + dba o it k 50 0
Grafikon – na futurs trzistu se moze izbeci gubitak ako se primenjuju kamatni futurs ugovori i opcije. Kod opcija gubitak je ogranicen do visine placene premije. Placene premije na opcije su umanjile ( ogranicile ) gubitak te su sa povecanjem kamatnih stopa presle u zonu gubitka.

D acka ug p zicija o na sp t trzistu o

40 0 30 0 20 0 10 0

“x”
4

113. VREDNOVANJE KONVERTIBILNIH OBVEZNICA Za obveznice i prferencijalne akcije je karakteristicno da se veoma cesto emituju kao konvertabilne hov. To im daje mogucnost da se pod odredjenim uslovima mogu konvertovati ( zameniti ) za obicne akcije. Emitovanjem KO emitent moze povecati sopstveni kapital, moze sniziti efektivne troskove finansiranja i poboljsati strukturu kapitala u doticnom preduzecu. Za KO je karakteristicno da svojim vlasnicima nude fiksni prinos ( kamatu ), kao i mogucnost ostvarenja veceg prinosa u obliku dividende i ikapitalnog dobitka.

1

2

3

P lacena

p m re ija

gb a u it k (-)

KO predstavljaju neosigurane hov jer njihovo emitovanje nije uslovljeno zalogom. Odluku o konverziji obveznica u obicne akcije moguce je doneti na osnovu spoznaje : a ) odnosa konverzije, b) cene konverzije, c ) vremena konverzije. Odnos ( racio ) konverzije predstavlja broj obicnih akcija koji ce se primiti po zavrsetku konverzije doticne obveznice. Odnos konverzije = nominalna vrednost KO / cena konverzije U praksi su prisutni najcesce slucajevi, gde je odnos konverzije unapred odredjen i isti je naznacen na KO. Cena konverzije = Nominalna vrednosti KO / odnos konverzije Vreme konverzije – vremenski period u kojem se moze izvrsiti konverzija KO u obicne akcije. Vrednost KO moze se prikazati kao : 1. minimalna vrednost obveznica 2. vrednost konverzije obveznica 3. trzisna vrednost obveznica. KO se , zbog opcije konverzije u obicne akcije, prodaju na trzistu uz nizu kamatnu stopu, nego sto je kamatna stopa na nekonvertibilne obveznice. Ako bi se vrednost KO utvrdila na nacin da se ona prodaje kao nekonvertibilna obveznica tada bi doticna vrednost predstavljala minimalnu vrednost KO. Minimalna vrednost KO predstavljala bi zbir sadasnje vrednosti godisnjeg iznosa kamata i sadasnje vrednosti glavnice duga. Vrednost konverzije = trzisna cena obicne akcije * odnos konverzije

Trzisna vrednost KO Zbog mogucnosti konverzije KO i ocekivanog rasta Tc(a), vlasnik KO moze iste Trzisna prodati po vecoj trzisnoj3000 nego sto su njihove minimalne vrednosti i vrednost vrednosti konverzije. Na ovaj nacin vlasnik KO njihovom prodajom ostvaruje trzisnu (konverzijsku) premiju. ( konverzijska ) Trzisna vrednost KO = Trzisna (konverzijska) premija * Vrednost konverzije Trzisna (konverzijska) premija predstavlja odnos za koji je trzisna vrdnost KO 2500 premija veca od minimalne vrednosti KO i vrednosti konverzije. Kada je M (ko) blizu njene Vk
3500
premija se povecava i obrnuto. Emitent KO cesto je u situaciji da iznudjuje konverziju obveznice u obicne akcije bez obzira sto je Tc ( a) > Ck. U takvim slucajevima bi bilo sasvim ispravno pristupiti konverziji jer se TV(ko) priblizila njihovoj Vk. ( Tc(a) > Ck) i ( TV (ko) > Vk(ko) Da bi se u takvim slucajevima ubrzao proces konverzije vlasnici KO preduzimaju sledece mere : 1. vrse opoziv KO 2. Povecavaju cene konverzije 3. Povecavaju dividende na obicne akcije.

Vrednost onvertibilnih k obveznica

2000 1700 1500 1000

Opoziv KO moguce je sprovesti jer svaka emisija KO sadrzi klauzulu o opozivu. To znaci da emitent KO moze iste povuci pre roka njihovog dospeca. Opoziv se vrsi po ceni opoziva. Cena opoziva je veca od nominalne vrednosti KO i to za iznos premije opoziva : C(op) = Nv (ko) + P (op).

“n”

500

Premija opoziva predstavlja visinu godisnjeg iznosa kamate obracunate po kamatnoj stopi na doticne obveznice. KO bi trebalo opozvati u slucajevima kada je V(k) ≥ C (op) jer je tada Tc (a ) > C (k). Povecanje cene koverzije. Primer Povecanje dividende na obicne akcije u odnosu na kamate po emitovanim konvertibilnim obveznicama, direktno ce uticati na podsticaj konverzije . Dividenda na obicne akcije donosice vlasniku buducih akcija daleko veci prinos nego sto je to prinos u vidu kamata na konvertibilne obveznice. Zamena konvertibilne obveznice sa obicnim akcijama smanjice efektivne troskove kamata jer obicne akcije predstavljaju trajno ulaganje kapitala u korp. preduzece. I smanjice neto dobitak po akciji jer ce ostvareni dobitak deliti na veci broj akcija. Trzisna vrednost KO Tv (ko) zavisi od : 1. fluktuiranja vrednosti korporativnog preduzec 2. rizika neisplacivanja kamata 3. fluktuiranja kamatnih stopa.

REDNOST KO

VREDNOVANJE KO U KAM ATA I PROM

M n flu t a ija a ja ku c K’

117. AKUMULIRANI I KAPITALNI DOBITAK OBICNIH AKCIJA Prava akcionara :

B
M n R ik a ji iz

M

1. 2. 3. 4. 5.

pravo na dividendu pravo prece kupovine na dodatnu emisiju akcija pravo na ucesce u raspodeli ostatka likvidacione vrednosti pravo na ogranicenu odgovornost u slucaju likvidacije pravo glasa o svim vaznim pitanjima egzistencije akcionarskog drustva.

Nominalna vrednost akcije – minimalna suma naovca koju akcionar ulaze za kupovinu jedne akcije. Vlasnicka glavnica – sastoji se od : 1. emitovanih i placenih akcija iskazanih po nominalnoj vrednosti, 2. kapitalnog dobitka, 3. akumuliranog dobitka. Knjigovodstvena vrednost akcije –izracunava se kada se vrednost vlasnicke glavnice podeli sa brojem glavnih akcija. Glavne akcije su emitovane akcije umanjene za trezorske akcije. Trezorske akcije – emitovane i placene akcije koje je a.d. ponovo steklo kupovinom ili poklonom. Autorizovane ( odobrene ) akcije – maksimalan broj akcija koje se mogu emitovati. Dividendne akcije – akumulirani dobitak se transformise u akcijski kapital po trzisnoj vrednosti. 118. CENA PREFERENCIJALNIH AKCIJA Za pref. Akcije se kaze da su hibridne jer objedinjavaju u sebi karakteristike obicnih akcija i obveznica. Njihova slicnost sa obicnim akcijama je u tome sto: 1. nemaju fiksan rok dospeca ( obveznice imaju ) 2. nemogucnost isplate dividende ne utice na likvidaciju akcionarskog drustva 3. izdaci za dividendu ulaze u poresku osnovicu. Njihova slicnost sa obveznicama je u tome sto su njihove dividende limitirane. Pref. Akcije imaju sledece prioritete u odnosu na obicne akcije: 1. pravo na preferencijalnu dividendu 2. pravo na ucesce u raspodeli sredstava iz likvidacione mase znacajna karakteristika pref. Akcija jeste : 1. konvertabilnost 2. opozivost trzisna vrednost pref. akcije = godisnji iznos pref. Dividende / stopa kapitalizacije Tv( pr,a) = Div(pr) / S(k) Nedostaci pref. akcija:

1. ukljucenost troskova pref. dividendi u dobitak pre oporezivanja, cime se troskovi finansiranja uvecavaju za iznos poreza koji se na njih placa 2. kumulativnost isplate dividende u duzem periodu. 119. VREDNOVANJE OPCIJE I ROKOVI NJENOG DOSPECA Opcija predstavlja nacin i pravo koje se daje vlasniku akcije da kupuje ili prodaje obicne akcije korporativnog preduzeca po unapred utvrdjenoj ceni pre roka dospeca ili na dan dospeca opcije. Opcije mogu biti: 1. opcije sa pozivom ( call opcije ) – kupovna opcija 2. opcija ponude ( put opcija ) – prodajna opcija 3. evropska opcija – na dan njihovog dospeca 4. americka opcija – svakog dana do dana dospeca 5. finansijska – kupovina i prodaja hov, devizne opcije, opcije na kamatne stope, opcije na trzisne indekse. 6. robne – kupovina zemljista, gradjevinskih objekata, poljoprivrednih proizvoda i sl. Cena opcije se izracunava na sledeci nacin : C(op) = max [ Tv (a) – Cr (op) ] Za kupca opcije je karakteristicno da pri kupovini opcije placa premiju (cenu opcije) koja sa cenom realizacije opcije moze biti veca ili manja od trzisne vrednosti akcije. Ako je premija sa realizovanom cenom opcije veca od trzisne vrednosti akcije, tada kupac snosi gubitak. I obrnuto. Za prodavca opcije je karakteristicno da prima premiju te da zajedno sa cenom realizacije opcije ostvaruje dobitak . Kupovnom opcijom za obicne akcije, kupac fiksira kupovnu cenu akcije, placa premiju i manje izdvaja nego sto bi to cinio da kupuje obicne akcije trenutno na trzistu po visoj trzisnoj ceni. Kada je u pitanju prodajna opcija, situacija je suprotna jer je bivsi kupac opcije ugovorio prodajnu cenu obicne akcije, tako da svako smanjenje trzisne cene obicne akcije ispod fiksirane prodajne cene donosi kupcu dobitak. I obrnuto. Ako je kupac kupio opciju za prodaju obicnih akcija ( fiksirao je prodajnu cenu), a trzisna cena obicnih akcija se smanji, Razlika smanjenja trzisne cene obicne akcije se umanji za placenu premiju , tako da kupac ostvaruje dobitak. Da kupac nije ugovorio

klauzulu kupovne opcije za prodaju obicne akcije, vec da je ugovorio samo opciju kupovine obicne akcije isti bi ostvario gubitak . Kupac opcije ostvaruje gubitak sve dok je Tv(a) < P(op) + Cr(op). Nakon toga se sa rastom Tv (a) i njenim izjednacavanjem sa zbirom P(op) i Cr(op), gubitak svodi na nulu. Daljim rastom trzisne vrednosti obicne akcije i prevazilazenjem zbira cena realizacije opcije i premije, kupac opcije ostvaruje dobitak. 120. MODEL OPCIJE BLACK – SHOLES Model ravnoteze vrednosti opcije definisali su Fisceher Black i Myron Scholes, istucuci da se koncept odredjivanja cene opcije koristi i pri oceni drugih potrazivanja. Putem ovog modela moguce je vrednovati tudja sredstva u odnosu na trajni kapital korporativnog preduzeca. Modelom se mogu utvrditi potcenjene i precenjene opcije na finansijskom trzistu. Model polazi od sledecih pretpostavki : 1. primenljiv je samo za Evropske opcije 2. Iskljucuje transakcione troskove 3. Opcije i akcije se mogu beskonacno deliti 4. kamatne stope na kratkorocne kredite su konstantne 5. na akcije se ne isplacuje dividenda 6. cene akcija imaju konstantno kretanje 7. distribucija vrednosti prinosa akcija je “normalnog tipa” 8. varijansa prinosa je konstantna sve dok vredi ugovor o opciji. Model polazi od mogucnosti da se akcija moze zameniti za vise opcija. Podesena pozicija (kupovine i prodaje ) akcije i opcija daje mogucnost da se kupi akcija i proda vise opcija. Model polazi od mogucnosti da se akcija moze zameniti za vise opcija. Podesena pozicija ( kupovine i prdaje ) akcije i opcija daje mogucnost da se kupi akcija i proda vise opcija, kako bi se umanjio rizik korporativnog preduzeca. Veca trzisna cena akcije u odnosu na cenu realizacije opicje obicne akcije ima za rezultat manje rizicne opcije. Ako dodje do promene trzisne cene akcija ( padne istoj vrednost ) tada se smanjuje vrednsot akcije koja je sa dugim rokom dospeca, ali se istovremeno povecava vrednost opcija na akcije koje su sa kratkim rokom dospeca. Na ovaj nacin se podesava pozicija akicja u odnosu na potencijalni rizik. Ukoliko menadzment korp. Preduzeca zeli da odrzi nerizicnu podesenu poziciju ( broja akcija i broja opcija ) tada je isti u obavezi da stalno podesava poziciju za nivo promene cena akcije i promene vremena dospeca opcije akcija. Prema modelu BlackScholes, vrednost opcije jeste funkcija : 1. kratkorocne kamatne stope , 2. vremena

dospeca opcije, 3. varijanse prinosa akcija. Model definise neophodan odnos izmedju broja akcija i broja opcija da bi se odrzala njihova podesena pozicija. Ravnotezna cena opcije koja omogucava kupovinu jedne obicne akcije : Rc ( op ) = Tc (a) * N( d1 ) – ( Cr (op) / e kt ) * N (d2) Da bi se primenio model posebno je vazno izracunati odnos izmedju pojedine promene cene akcija i promene kod cene opcije. Ovaj odnos se izracunava putem simbola (Nd). 121. VARANT KAO OPCIJA KUPOVINE OBICNIH AKCIJA Varant predstavlja opciju investitoru (kupcu) da kupi utvrdjeni broj obicnih akicja kroz odredjeni vremenski period, prema unapred odredjenoj ceni tih akcija. Varanti mogu biti sa ogranicenim i neogranicenim vazenjem. Za varant je karakteristicno da se pridruzuje obveznicama ili preferencijalnim akcijama, u cilju povecanja njihove atraktivnosti. Varanti su najcesce odvojeni od pridruzenih hov tako da se mogu shodno tome prodavati na trzistu kapitala. Varant ima trzisnu cenu koja je determinisana cenom prava na kupovinu obicnih akcija. Upravo iz tih razloga se i varant konvertuje u obicne akcije i to u slucajevima kada raste trzisna vrednost (cena) obicnih akcija. Varant se moze emitovati i dalje prodavati kao posebna hov. Ako se varant emituje kao dodatak drugim hov (npr. Obveznicama ) tada se te hov emituju uz nizu stopu prinosa. Prodajom hov sa varantom povecava se prinos investitoru hov. Emitovani varant postaje hov sa kojom se trguje na finansijskom trzistu , sve do vremena njegovog dospeca. U praksi su prisutne varijante odvojivog i neodvojivog varanta. U praksi je vise prisutna varijanta odvojivog varanta, koja daje mogucnost investitoru ( kupcu ) da posebno prodaje hov, a posebno varant, ili istovremeno i hov i varant. Najcesce se varant emituje na vremenski period od 10 godina. Emitovanjem jedne hov moze se emitovati jedan ili vise varanata, a svakim varantom se moze kupiti jedna ili vise obicnih akcija. Cena realizacije opcije varanta predstavlja efektivnu cenu koja se placa za svaku kupljenu akciju koriscenjem varanta. Ugovorom o emisiji akcija unapred se utvrdjuje cena realizacije opcije po kojoj se mogu kupiti akcije uz koriscenje varanta. Za varant je karakteristicno da se odobrava uz zaduzivanje korporativnog preduzeca koje se obavlja izvan zvanicnog trzista kapitala. Varant sadrzi broj akcija koje se mogu kupiti za svaki pojedinacni varant. U praksi, za jedan varant se moze kupiti jedna obicna akcija. Svaki varant ima svoju cenu po kojoj se moze realizovati. Cena varanta moze biti fiksna i promenljiva. Najcesce je fiksna jedan odredjeni period ( godinu dana ), uz mogucnost premene svake naredne godine. Vlasnik varanta nema pravo na dividendu po osnovu obicne akcije i nema pravo upravljanja u korporativnom preduzecu. Teorijska (ocekivana prodajna) vrednost varanta :

Te (v) = [ Tc (a) – Cro(v)] * Ba (v) Cinjenica da se koriscenjem varanta ostvaruje veliki potencijalni dobitak i znatno manji gubitak (nego sto je to slucaj kod direktne kupovine obicnih akcija ) utice na investitora da pri kupovini obicnih akcija na koje je izdat varant plati premiju varanta. Kupac ce u momentu ugovaranja cene realizacije opcije varanta platiti vise ili nizi iznos premije, u zavisnosti da li je prisutan pad ili rast trzisne vrednosti obicne akcije na koju se zeli izdati varant. Ako je prisutan rast trzisne vrednosti obicne akcije tada ce kupac platiti manju premiju zbog prisutstva finansijskog leveridza. Naime, visi rast cene akcije izazvace visi finansijski leveridz i na taj nacin smanjiti potencijalni kapitalni dobitak kupocu kacije pri njenoj daljoj prodaji na finansijskom trzistu. Varant na trzistu se realizuje po cenama (Cro(v)) koje su vise od nivoa njihovih teorijskih vrednosti (Te (v) ). U uslovima kada je Tc (a) < Cro(v), tada je Te (v) = 0 i sa njim se trguje „bez novca” (nema premije varanta ). U uslovima kada je Tc (a) > Cro(v), tada je Te (v) > 0 ( pozitivna je ) i sa njim se trguje „sa novcem”. Ovo je na grafikonu predstavljeno isprekidanom linijom. Grafik – odnos izmedju teorijske ( realizovane ) vrednosti i trzisne ( stvarne ) vrednosti varanta
VREDNOST VARANTA

Tr(v) > Cro(v) Te(v)>0 Tr(v)

Te(v) Tr(v) < Cro (v) Te(v) = 0 Premija varanta P(v) Cena realizacije opcije varanta

Cro(v)

50 40 30 20 10

„x”

Izmedju vrednovanja opcije i vrednovanja varanta postoji znacajna razlika. ≡ Pri realizaciji opcije ne vrsi se 50 60 70 broju akcija ili promena u neto promena u 80 0 10 20 30 40 vrednosti korp. Preduzeca.
VREDNOST AKCIJE NA KOJU JE IZDAT VARANT

≡ Pri realizaciji varanta broj akcija se povecava i dolazi do priliva novca u korporativnom preduzecu. Ukoliko je prisutno povecanje dividende na akcije, tada je varant u trgovini sa konvertibilnim hov manje interesantan. Razlika izmedju konvertibilnih hov i varanta je : 1. kod konvertibilnih hov njihova konverzija predstavlja smanjenje duga i smanjenje fiksnih troskova finansiranja 2. kod konvertibilnih hov ne povecava se novcani priliv preduzeca, dok se kod koriscenja varanta povecava novcani priliv preduzeca. Razlozi emitovanja varanta su dvojaki : 1. putem varanta povecava se atraktivnost hov 2. varant omogucava dodatni novani priliv preduzeca. 122. DIVIDENDNA POLITIKA KORPORATIVNOG PREDUZECA Sustina dividendne politike korporativnog preduzeca odnosi se na raspodelu netodobiti na: 1) dividendu i b) akumulirani dobitak. Neto-dobit preduzeca se dobija kada se od dobiti preduzeca oduzmu : a) kamate na tudji kapital, b) porez na dobit preduzeca. Neto-dobit po akciji se izracunava : Ostvarena neto dobit Ndo (o) ------------------------------------= ------------ = Ndo (a) Neto dobit po akciji Broj emitovanih obicnih akcija Be (a) Procenat ( koeficijent ) ucesca dividende u neto-dobiti korporativnog preduzeca izracunava se stavljanjem u odno : isplacene dividende po obicnoj akciji i neto dobiti po akciji. Div (a) Isplacena dividenda po akciji k div (ndo) = ---------------- = ---------------------------------------------Ndo (a) Neto dobit po akciji Teorijske rasprave o dividendnoj politici iskristalisale su tri pristupa ovoj problematici . ti pristupi se odnose na : 1. Teoriju rezidualne dividende - polazi od dividende kao rezitualne vrednosti.10 Polazi od plana kapitalnih ulaganja a tek potom isplate reziduala u obliku novcane dividende 2. Teoriju irelevantne dividende – pociva na cinjenici da u uslovima delovanja perfektnog trzista, nikakvog uticaja na trzisnu vrednost korporativnog preduzeca nema
10

Rezidualna vrednost podrazumeva ostatak neto dobitka , koji se posle ulaganja korporativnog preduzeca isplacuje akcionarima u obliku dividende.

raspodela neto dobitka, odnosno dividendna politika. Trzisna vrednost korp. Preduzeca zavisi od njegove prinosne snage i rizika ulaganja ( investiranja). U teoriji su ukljuceni i efekti kupaca sa kojima se blize objasnjava da su za akcionare interesantna ona korp. Preduzeca koja isplacuju redovno svoje obaveze, jer ce takva preduzeca redovno isplacujivati i dividendu. 3. Teoriju relevantne dividende – akcionari imaju interes da isplate novcanu dividendu iz razloga sto postoji direktna zavisnost izmejdu dividendne politike i trzisne vrednosti korporativnog preduzeca. Dividenda se posmatra kao aktvna ekonomska kategorija u raspodeli neto dobitka, dok se akumulirani dobitak posmatra kao rezidualna vrednost. Dividendna politika je u direktnoj zavisnosti od finansijske politike korporativnog preduzeca. Na menadzmentu korporativnog preduzeca je da odluci, da li ce u narednom periodu zadrzati ili preneti deo neto dobiti kao dividendu na akcionare. Opredeljenja akcionara ka novim ulaganjima ili ka isplati dividende zavisice od stope prinosa doticnog ulaganja. Sto se tice uticaja poreza na dividendnu politiku, prihodi korp. Preduzeca oporezuju se na nivou korporacije bez obzira da li je dividenda isplacena ili nije isplacena akcionarima. Prakticna iskustva ukazuju da se investitoru isplati zadrzavati neto dobitak sve do nivoa pri kojem je poreska stopa gradjana na kapitalni dobitak manja od poreske stope na prihod od dividende. Ocito je da je porez na kapitalnu dobit manji od poreza koji poticne od dividende. U cilju izbegavanja placanja poreza na dividendu Miller i Scholes su definisali model „poreski trik”, po kojem investitori pozajmljuju novcana sredstva od kreditora11 , u iznosu rasta poreza po osnovu dividendi. Pozajmljena novcana sredstva se ulazu u hov sa jednokratnim placanjem ili u takva ulaganja kod kojih ce biti odlozeno placanje poreza. „Poreskim trikom” se umanjuje osnovica za oporezivanje dobiti po osnovu dividende i poreza po osnovu ostvarene dividende. Poznata su tri tipa (oblika ) dividendne politike : 1. politika konstantnog placanja dividende – polazi od stanja da je korp. Preduzece unapred utvrdilo procenat neto dobitka sa kojim ce se izvrsiti placanje dividende.. svako odstupanje od dogovorene dividende izazvace neizvesnost i smanjenje trzisne vrednosti akcija doticnog preduzeca. 2. regularna dividendna politika – odnosi se na uredno sprovodjenje dividendne politike. Naziva se regularnim jer se isti iznos dividende isplacuje konstantno iz vremenskog perioda u period. 3. ekstra dividendna politika – polazi od regularne isplate dividende ali u manjem iznosu nego sto je to slucaj kod drugog tipa dividendne politike. Kada korp. Preduzece ostvari veci neto dobitak tada se investitor odlucuje za isplatu dodatka na
11

njihova kamata je trosak, to je finansijski rashod koji umanjuje prihod i osnovicu za isplatu poreza

regularnu dividendu. Upravo taj dodatak koji je iznad regularne dividende naziva se ekstra dividendom. Faktori koji uticu na dividendnu politiku: 1. likvidnost preduzeca – u uslovima nelikvidnosti preduzece nije u stanju da isplati dividendu 2. finansijska struktura preduzeca – u uslovima prisutnosti tudjih sredstava u strukturi kapitala preduzeca, javljaju se teskoce oko izmirenja dugorocnih kredita, pri cemu se mora angazovati i znacajan deo ostvarenog neto dobitka. 3. rentabilnost ( profitabilnost ) preduzeca –preduzeca koja ostvaruju visok nivo rentabilnosti, imace mogucnost lakseg pribavljanja dodatnog kapitala i ovecanja neto dobitka, kao i redovne isplate dividende akcionarima. 4. poreska politika – kada je prisutna visa poreska stopa, akcionari ce se opredeliti da se znacajan deo neto dobitka akumulira (investira ). Kada je prisutna niza poreska stopa akcionari ce se opredeliti za dividendnu politiku i kapitalni dobitak. 5. troskovi emisije akcija - cesto su uzrocnik opredeljenja investitora da zadrzi neto dobitak u korporativnom preduzecu. 6. transakcioni troskovi – koji su nastali usitnjavanjem ili ukrupnjavanjem akcija imace uticaja na opredeljenje da akcionari isplate dividendu ili da pretvore dividendu u nove akcije. 7. institucionalna ogranicenja – institucionalni fondovi cesto imaju ogranicenje da kupuju samo odredjene vrste obicnih akcija i da mogu drzati samo odredjene vrste akcija u svom portfoliju. 8. dan eksdividende – znaci da korporativno preduzece placa dividendu na utvrdjeni datum. 123. KARAKTERISTIKE TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Upravljanje novcem podrazumeva maksimiranje sposobnosti korporativnog preduzeca, a sve u cilju izmirenja dospelih obaveza i ostvarenja prihoda od kamata po osnovu kapitalisanja slobodnim novcanim sredstvima. Funkcija upravljanja novcem pocinje u momentu kada kupac ispunjava poslovni cek radi izmirenja obaveza prema preduzecu prodavcu robe ili usluga. Doticna upravljacka funkcija se izvrsava u uslovima kada dobavljac izvrsi naplatu dospelih potrazivanja. Sve finansijske aktivnosti koje se nalaze izmedju ove dve tacke, spadaju u aktivnosti upravljanja novcanim sredstvima. U okviru korporativnog preduzeca, proces upravljanja novcem se poverava finansijskoj funkciji. Plan likvidnosti preduzeca predstavlja instrument upravljanja novcam, jer se putem njega : mesecno, kvartialno i godisnje predvidjaju sva primanaj i sva izdavanja u

preduzecu. Planom likvidnosti se projektuje verovatna raspolozivost novca u odnosu na vreme i velicinu potreba za novcem. Pored plana likvidnosti, korporativno preduzece treba da raspolaze i sa informacijama o poslovanju sa novcem. Menadzmentu preduzeca upucuju se dnevno informacije o : 1. saldima na svim bankarskim racunima preduzeca 2. novcanim placanjima preduzeca 3. prosecnoj dnevnoj naplati potrazivanja 4. polozaju preduzeca u pogledu hov 5. promenama u odnosu na hov. Napori kupaca radi izmirenja poslovnih racuna prema poveriocima spadaju u domen upravljanja sa potrazivanjima od kupaca. Napori korporativnog preduzeca da izmire dospele obaveze spadaju u domen upravljanja sa dospelim i obracunatim obavezama prema poveriocima. Efikasnost upravljanja novcem zavisi od efikasnosti sprovodjenja postupka naplate potrazivanja i izmirenja dospelih obaveza. Postupak ubrzane naplate potrazivanja predstavlja reduciranje kasnjenja izmedju vremena kada kupci izmiruju racune i vremena naplate cekova koji se stavljaju na raspolaganje korporativnom preduzecu. Sve metode putem kojih se ubrzava prosec naplate potrazivanja svode se na : 1. skracenje vremena zadrzavanja novca u platnom prometu 2. skracenje vremena za koje se primljena doznaka tretira kao nenaplaceno potrazivanje korporativnog preduzeca 3. ubrzanje platnog prometa do banke . Promet novca zavisi od vremena koje je potrebno preduzecu da interno obradi primljene cekove i vremena koje je utroseno u realizaciji cekova putem poslovnih banaka. Vremenski interval obrade primljenih cekova obuhvata : vreme kada je cek zaprimljen pa do vremena kada je cek deponovan u banci ( prenet novac na poslovni racun preduzeca ). Zastoj u naplati potrivanja moze nastati pri realizaciji poslovnih cekova kod poslovnih banaka. Poslovni cek predstavlja naplaceno potrazivanje: a. kada je isti prezentiran banci odnosno glavnom duzniku koji je izdao cek b. kada je izvrseno placanje od strane doticne banke. Zato je neophodno odrediti raspored raspolozivosti svih cekova koji su deponovani na naplatu. Raspored raspolozivosti cekova zavisi od vremena koje je potrebno da se realizuju cekovi koji su deponovani u nekoj poslovnoj banci.

Promet ( transfer ) novcanih sredstava predstavlja vazan segment u procesu ubrzane naplate potrazivanja. Transfer se moze izvrsiti : a. putem telefonske mreze – novcana sredstva se direktno prenose sa jedne na drugu poslovnu banku b. putem depozitnih racuna c. putem automatskih klirinskih centara. 124. BANKE U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Proces ubrzanog prometa novcanih sredstava moguce je ostvariti koncentracijom bankarskog poslovanja na odredjenim prostorima. U razvijenim zemljama korporativna preduzeca osnivaju strateske naplatne centre, kako se ne bi gubilo vreme da se sve naplate usmeravaju u jedna naplatni centar. Svrha formiranja naplatnih centara jeste da se skrati vreme izmedju slanja naloga za placanje od strane kupaca putem poste i vreme kada preduzece moze koristiti novcana sredstva sa svog racuna. Kupcima sa doticnog ragiona se daje tacno uputstvo da upute svoje doznake centru na naplatu na tom podrucju. Primljena uplata se deponuje u lokalnu banku naplatnog centra, da bi se potom visak novcanih sredstava preneo sa racuna lokalne banke na maticnu banku u kojoj korporativno preduzece ima poslovni racun. Ubrzani promet novcanih sredstava moguce je ostvariti aranzmanom „zakljucanog pretinca” (pregratka). Svrha – eliminisanje vremena izmedju primanja uplata i njihovog deponovanja u banku. Aranzman pociva na iznajmljivanju „pretinca” od lokalne poste i ovlascenja svoje banke da moze uzimati uplate iz postanskog pretinca. Prednost ovog aranzmana je u cinjenici da se cekovi ranije deponuju u banke i postaju naplativi pre nego sto bi to bilo kada bi ih preduzece samo obradjivalo i slalo na naplatu u doticnu banku. Na ovaj nacin se eliminise vremenski zastoj izmedju zaprimanja cekova u preduzecu i vremena kada su stvarno cekovi deponovani u banci. Nedostatak ovog aranzmana je u stvaranju troskova. Troskovi aranzmana su direktno proporcionalni broju deponovanih cekova, te su ovi aranzmani neisplativi ako su prisutne male uplate putem istih. U procesu ubrzanog prometa novcanih sredstava, korp. preduzece posvecuje posebnu paznju rukovodjenju sa velikim doznakama novcanih sredstava. Ova transakcija se zasniva na sto brzem deponovanju cekova u poslovnu banku. Ako je u pitanju mali broj naloga koji nose sa sobom veliki deo ukupnih depozita tada je racionalno ubrzati deponovanje i naplatu cekova. Cekovi se direktno prenose banci koja je izdala doticne cekove, pa preduzece u kratkom roku raspolaze novcanim sredstvima na svom racunu. Raspolozivost novcanih sredstava moze se predstaviti kao odnos izmedju ubrzane naplate potrazivanja od kupaca i usporene isplate obaveza prema dobavljacima. Raspolozivost novanih sredstava moguce je maksimirati metodom „igranja opticaja”. Opticaj je vezan za isplate preduzeca i predstavlja razliku izmedju ukupnog dolarskog

iznosa ceka vucenog na racun banke i salda koji je iskazan u knjigovodstvu doticne banke. Neslaganje izmedju knjigovodstvenog stanja i cekovnog stanja u banci nastaje zbog toga sto saldo cekova u banci predstavlja cekove koji nisu naplaceni sa racuna duznika, a koji su vuceni na racun banke. 125. ELEKTRONSKI TRANSFER NOVCANIH SREDSTAVA Pored papirnog transfera novcanih sredstava prisutan je i elektronski transfer novcanih sredstava koji se sve vise koristi za naplatu potrazivanja i isplatu dospelih obaveza. U praksi su sve vis pristutne kompjuterske aplikacije za upravljanje novcanim sredstvima. Primenom plasticnih kartica koje imaju magnetne sifre podize se gotovina, vrsi se transfer novcanih sredstava sa jednog racuna na drugi. Finansijske transakcije se obavljeju u finansijskim institucijama na elektronskim aparatima za placanje bez prisustva fizickih lica za izvrsenje usluga i na raspolaganju su klijentima 24 casa dnevno. Pri distribuciji finansijskih usluga najvise su prisutni : a) POS – terminali c) homobenking sistemi b) bankomati d) internet sistemi. POS –sistemi se odnose na razvoj racunarske mreze i brzu realizaciju bankarskih usluga u trgovackoj i usluznoj mrezi. U novije vreme se sve vise pojavljuju EFT – POS – sistemi bezgotovinskog placanja pri cemu su elektronske registar kase ( terminali) direktno povezane sa informatickom mrezom u poslovnim bankama. Primenom ovih sistema, kupac robe ili korisnik usluge, momentom kupovine ili koriscenjem usluge vris placanje. Novcana sredstva se direktno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. Korisnicima EFT-POS- sistema omogucava se : ≡ brza bezgotovinska naplata ≡ smanjuju se troskovi platnog prometa ≡ vrsi se potpuna kontrola finansijskih troskova trgovacke robe ≡ optimiraju se obrtna sredstva. U poslednje vreme se kao standardni uredjaj POS terminala ugradjuje opticki citac BAR-COD sa kojim se ocitavaju sipkasti kodovi utisnuti na ambalazi robe. Rezultati primene BAR-COD-a ukazuju da se ostvaruju brzi promet preko blagajni i azurnija evidencija robe na skladistu. Najnovija dostignuca se odnose na mobilni POS-terminal koji radi na principu terminala povezanog sa maticnom bazom provajdera, preko GMS sistema. Plasticne kartice sa ugradjenim kompjuterskim cipom se nazivaju “mudrim karticama”, putem kojih se uspostavlja trenutna veza sa prodavcima roba. Putem “mudrih kartica” direktno se mogu zaduziti i odobriti racuni kupaca, kao i obavljati druge promene u vezi poslovnih racuna. Elektronski transfer novcanih sredstava (EFT) moze se koristiti za : 1. automatski prenos sredstava

2. prenos zarada i druga placanja na racune zaposlenih 3. placanje poreza 4. placanje dividende i sl. Primenom EFT placanja su sigurna jer se racun jednog klijenta odobrava a drugog zaduzuje. Cvrsta kontrola je moguca jer je definisan datum izmirenja obaveza. 126. POLITIKA UBRZANE NAPLATE POTRAZIVANJA U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Politika naplate potrazivanja pociva na mogucoj kombinaciji postupaka koje preduzima poverilac da bi smanjio rizik i o roku naplatio dospela potrazivanja. Postupci koje najvise primenjuju kopr. preduzeca odnose se na: dopise, telefonske pozive, licne kontakte i pravne radnje. Po isteku roka dospeca potrazivanja preduzeca se opredeljuju da dalju naplatu potrazivanja ustupe specijalizovanim agencijama i faktoring organizacijama. Ustupanje nenaplativih potrazivanja se vrse po isteku 90-og dana od dana dospeca i uz naknadu od 50 % od iznosa naplacenog potrazivanja. Ovde je prisutna zakonomersnost koja ukazuje da se sa povecanjem iznosa troskova za naplatu potrazivanja smanjuje udeo gubitka zbog nenaplativog potrazivanja. Istovremeno se skracuje prosecno vreme naplate potrazivanja i povecava se likvidnost i profitabilnost korporativnog preduzeca. Efekti naplate potrazivanja mogu da imaju sledece dejstvo : ≡ gubici zbog nenaplativih potrazivanja – smanjuju se ≡ prosecan period naplate potrazivanja – smanjenje ≡ obim prodaje – smanjenje ≡ troskovi naplate potrazivanja – povecanje svako intenzivno nastupanje pri naplati potrazivanja moze imati i negativno dejstvo na preorijentaciju kupaca ka drugim dobavljacima. Da se ne bi isto desilo neohpodno je selektirati mere, odnosno treba proede uctivog pisma kao opomene, telefonskim putem kontaktirati kupca, licno ga obici i tek na kraju kao nuznu meru primeniti pravnu sankciju. 127. IZMIRENJE OBAVEZA U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Izmirenje obaveza prema dobavljacima se u korp. preduzecima proceduralno resava tako, da se isplate vrse putem centralizovanog placanja sa jednog racuna i to obicno u sedistu korporativnog preduzeca.

U slucajevima kada korp. Preduzece ima nameru odloziti izmirenje obaveza prema dobavljacima, tada ono placanje vrsi putem menice. Treba praviti razliku izmedju poslovnog ceka i trasirane menice kao instrumenata placanja. Za razliku od obinog ceka (kod gradjana) koji je naplativ po zahtevu imaoca, menica nije naplativa po zahtevu imaoca. Pri podnosenju menice na naplatu banci, ista se mora od strane doticne banke podneti izdavaocu na prihvatanje. Po prihvatanju menice preduzce koje je izdalo menicu je duzno da deponuje novcana sredstva, kako bi se moglo pokriti placanje u obligacionom odnosu. Za preduzece duznika, svako menicno placanje predstavlja prednost, jer se odgadja vreme kada preduzece duznik mora imati novcana sredstva na racunu banke da bi pokrio iznos naznacen u menici. Za banke je karakteristicno da nisu raspolozene da vrse obradu menica jer iste zahtevaju posebnu paznju i najcesce rucnu obradu, te banke zaracunavaju visu naknadu za bankarske usluge. Ako korp. preduzece ima veci broj bankarskih racuna, tada se otvara sira mogucnost za primenu principa „igranja opticajem” (razlika izmedju ukupnog dolarskog iznosa ceka vucenog na racun banke i salda koji je iskazan u knjigovodstvu banke ). Na ovaj nacin korp. preduzece moze jedan vremenski period koristiti novcana sredstva u vecem iznosu nego sto je stanje sredstava na saldu racuna u doticnoj banci. Korp. preduzece moze maksimirati ( produziti) vreme isplate cekova. To se sprovodi tako sto se od strane korp. preduzeca vrsi selekcija isplatnih banaka prema njihovoj prostornoj rasprostranjenosti. Korp. preduzece prvo locira isplatne banke na koje ce “vuci cekove”, tako da se maksimizira vreme za koje cekovi nisu realizovani. Da li ce se preduzece opredeliti za ovakav poslovni poduhvat zavisi od : 1. iznosa faktura sa kojima raspolaze dobavljac 2. vremena obrade cekova u bankama 3. lokacije dobavljaca i banke isplatioca cekova 4. bankarskih troskova za usluge i sl. Za korporativno preduzece je karakteristicno da se maksimiranjem isplatnog opticaja smanjuje iznos novcanih sredstava na racunu u banci sa mogucnoscu da se doticna sredstva racionalnije upotrebe. Maksimiranje isplatnog opticaja ne znaci da preduzece ( kupac ) nece izmiriti svoju obavezu o roku, vec znaci da dobavljac nece raspolagati novcanim sredstvima pre ugovorenog roka. Ovim neki dobavljaci mogu biti „osteceni”. U slucaju da kopr. preduzece intenzivno forsira maksimiranje isplatnog opticaja odlaganje izmirenja obaveze, tada dobavljaci u cilju protesta podizu cene svojih proizvoda i „skidaju” doticnog kupca se liste povlascenih kupaca. Znacajan broj preduzeca drzi poseban racun koji sluzi za isplatu zarada. Da bi se minimizirao saldo na tom racunu, menadzment preduzeca vrsi predvidjanje kada ce se

cekovi predavati na naplatu. Ako je dan isplate zarada petak, to ne znaci da teba sve cekove realizovati samo na taj dan. Deo cekova ce se predati na naplatu i u narednoj nedeli kako bi se sukcesivno opteretio racun korp. Preduzeca. U cilju racionalnihe upotrebe novcanih sredstava menadzment preduzeca treba da iskustvenim metodom projektuje prosecnu distribuciju podnosenja cekova na naplatu. Ovakvim metodom isplate zarada, korp. Preduzece nije u obavezi da u jednom danu ima na racunu novcana sredstva za pokrice celokupnog iznosa zarada. U praksi je prisutan i racun sa saldom nula ( ZBA ). Ovakav racun najcesce nude banke korp. preduzecima jer se putem tih racuna obavlja automatski transfer novcanih sredstava za isplate zarada i dividendi. Tehnologija izgleda tako da na kraju svakog dana poslovna banka automatizmom prenosi onoliko novcanih sredstava koliko je potrebno da se pokriju iznosi cekova koji su podneti na isplatu. 128. KREDITNA POLITIKA I KREDITNI STANDARDI Kreditna politika korp. preduzeca je u direktnoj korelaciji sa politikom naplate potrazivanja doticnog preduzeca. Kreditnom politikom korp. preduzeca, ubrzava se ili usporava proces naplate potrazivanja. Kreditnu politiku je neophodno posmatrati sa aspekta : 1. kvaliteta buducih potrazivanja 2. vremenskog perioda kreditiranja 3. gotovinskih (novcanih) popusta 4. specijalnih uslova kreditiranja. Korp. preduzeca treba posebno da vode racuna o kreditnim standardima koji se mogu povecati ili smanjivati u zavisnosti od odnosa izmedju profitabilnosti prodaje i dodatnih troskova nastalih zbog naplativosti potrazivanja. Dodatni troskovi najcesce nastaju zbog : 1. povecanja broja izvrsilaca u kreditnom odeljenju 2. poslova kontrolisanja dodatnih racuna 3. povecanog obima naplate potrazivanja i sl. Snizavanjem ( ublazavanjem) kreditnih standarda pojavljuju se oportunitetni troskovi koji su izazvani dodatnim potrazivanjem nastalim zbog povecane prodaje i povecanog prosecnog vremena naplate potrazivanja. Oportunitetni troskovi su determinisani izgubljenim prinosom koji bi se ostvario putem ulaganja kapitala, da je na vreme naplaceno potrazivanje od kupaca.

Ublazavanje kreditnih standarda izaziva veci rizik oko moguceg nastanka gubitaka, a istovremeno povecava i broj kupaca koji ne mogu na vreme izmiriti dospele obaveze, i povecava se obim prodaje. Smanjeni standardi dovode nove kupce kod kojih ce naplata potrazivanja biti sporija nego kod postojecih kupaca. Kvalitetno donosenje odluke oko kreditnih standarda u korp. preduzecu podrazumeva : 1. analizu kreditnog ranga kupaca 2. analizu kreditnih referenci ( izvestaja ) 3. analizu prosecnog perioda placanja 4. analizu racio brojeva ( ocenu kreditne sposobnosti kupaca ) Efekti blazih ( nedefinisanih ) kreditnih standarda : 1. troskovi kreditiranja - povecanje ( uticaj na dobitak - ) 2. obim prodaje - povecanje ( uticaj na dobitak +) 3. prosecan saldo kupaca - povecanje ( uticaj na dobitak - ) 4. prosecan period naplate potrazivanja - povecanje ( uticaj na dobitak - ) 5. gubitak zbog nenaplativih potrazivanja - povecanje ( uticaj na dobitak - ) 6. profit preduzeca – smanjenje ( uticaj na dobitak - ) Ukoliko kreditni standardi nisu definisani tada se sve narudzbine od kupaca prihvataju, prodaja se maksimizira, uz prisustvo otpisa i gubitaka zbog velikog neneplacenog potrazivanja, kao i zbog oportunitetnih troskova. Sa uspostavljanjem kreditnih standarda prihodi od prodaje pocinju padati ( jer se odbacuju neke ponude kupaca ) uz smanjenje prosecnog vremena naplate potrazivanja i gubitaka nastalih zbog nenaplativih potrazivanja. Menadzment korp. preduzeca je u obavezi da primenom strozijih kreditnih standarda odredi takve kreditne uslove koji ce voditi ka optimalnoj politici kreditnih standarda. Efekti strozijih kreditnih standarda : 1. troskovi kreditiranja - smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 2. obim prodaje - smanjenje ( uticaj na dobitak - ) 3. prosecan saldo kupaca - smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 4. prosecan period naplate potrazivanja - smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 5. gubitak zbog nenaplativih potrazivanja - smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 6. profit preduzeca – povecanje ( uticaj na dobitak+ ) Primenom strozijih kreditnih standarda sve vise se eliminise rizik nenaplativosti potrazivanja. Ukupan profit korp. Preduzeca ima umeren rast. Ukoliko se profit po jedinici proizvoda smanjuje, tada je to prvi znak da treba menjati kreditnu politiku korp.

Preduzeca. Ovo treba ciniti iz rasloga sto nizi profit ne moze opravdati postojecu politiku naplate potrazivanja. 129. KREDITNI USLOVI I KREDITNI PERIOD Kreditni uslovi predstavljaju uslove placanja koje definise preduzece prodavac sa kupcem pri obavljanju odredjene poslovne ( finansijske ) transakcije. Kreditni uslovi se iskazuju putem skracenica. Npr. Ako je kreditni uslov 2 / 10 neto 30 dana, to znaci da je odobren kasa-skonto ( popust ) od 2 % ukoliko kupac isplati dug u roku od 10 dana od datuma na koji glasi faktura. Ukoliko kupac ne iskoristi pruzene pogodnosti tada je u obavezi da plati nominalni iznos duga (kredita) do kraja kreditnog perioda od 30 dana. Kreditni uslovi definisu tri bitna elementa kreditiranja i placanja . Ti elementi su : 1. kasa-skonto 2. diskontni period 3. kreditni period.
Elementi posmatranja Uvodjenje ili povecanje kasa – skonta Pravac dejstva Uticaj na dobitak + + + -

1. obim prodaje povecanje 2. prosecan period naplate potrazivanja smanjenje 3. gubici zbog nenaplativih potrazivanja smanjenje 130. KREDITNA ANALIZA KUPACA 4. dobitak po jedinici proizvoda smanjenje

Kasa-skonto – procentualno smanjenje nabavne vrednosti robe namenjene kupcu, ukoliko kupac izvrsi placanje pre isteka diskontnog perioda. U praksi se od strane dobavljaca nudi kasa-skonto u rasponu od 1-5%. Kasa- skonto predstavlja stimulans kupcu da svoje obaveze plati pre vremena dospeca. On predstavlja i stimulans dobavljacu da se odrekne jednog dela potrazivanja u cilju prevremene naplate ukupnog potrazivanja. Diskontni period – broj dana koji se nudi kupcu od pocetka kreditnog perioda pa do ostvarenja novcanog popusta. Diskontni period se najcesce krece od 5 – 20 dana. Najkraci diskontni period je onaj period koji kupcu daje pravo na najvece ostvarenje kasa – skonta.
Troskovi propustenog kasa - skonta kasa-skonto (%) broj dana u godini ( 365 ) = ------------------------ * ---------------------------------------------placena nabavna datum dospeca - datum placanja

vrednost (%)

obaveza

obaveza

Pocetak kreditnog perioda moze se utvrditi na nekoliko nacina : 1. datum ispostavljanja fakture za isporucenu robu 2. kraj meseca u kojem je izvrsena isporuka robe 3. sredina svakog meseca 4. datum prijema isporucene robe od strane dobavljaca. Kreditni period predstavlja broj dana od prvog do poslednjeg dana u kojem kupac ima obavezu da izmiri ceo iznos duga dobavljacu. Najcesce se taj period krece od 0 do 120 dana. Ako je kreditni period 0 tada je prisutna promptna prodaja ( prodaja za gotovinu ) i ona se oznacava simbolom COD. Simbol CBD ( cash before delivery ) – ako se placanje obavlja unapred ( pre dana isporuke robe ) Simbol EOM ( End of the month ) - oznacava da se pocetak kreditnog perioda za sve kupovine obavljene u toku jednog meseca pomera na prvi dan sledeceg meseca Simbol MOM ( the midle of the month ) – oznacava da je mesec podeljen na dva jednaka kreditna perioda. Simbol ROG ( receipt of goods ) – oznacava da se uslovi kreditiranja primenjuju na one kupoprodajne poslove kod kojih prijem robe znatno kasni u odnosu na dan kupovine. Ako se odobrava kasa-skonto sa duzim diskontnim periodom, tada su efekti produzenja diskontnog perioda sledeci :

E mn le e ti 1 . 2 . O im b

p tra iv n o z a ja p d ro aje n n lac n e ap e ih

Gb i u ic zo bg p traz a ja o iv n

Efekti produzenja kreditnog perioda mogu biti :

E mn le e ti 1 Oi . bm

p t aiv n or z a ja po ae r dj

130. KREDITNA ANALIZA KUPACA

Kreditna analiza potencijalnih kupaca, odnosno korisnika kredita pociva na kreditnim informacijama, koje se mogu dobiti iz veceg broja izvora. Finansijski izvestaj predstavlja jedan od osnovnih izvora informaicja za ocenu kreditne sposobnosti potencijalnog kupca. Korporativno preduzece cesto odbija da pruzi kreditoru na uvid finansijski izvestaj zbod njegovog loseg finansijskog polozaja. Umesto realnih fin. Izvestaja isti podnose revidirani izvestaj za jedan duzi vremenski period. Kreditnom analiticaru su neophodni pored godisnjih izvestaja i periodicni izvestaji i mesecna kretanja bilansne pozicije doticnih kupaca.

2 Po e a . r scn p ro ei d p tr zv na o ai a j 3 .

n pa a l te

Gbc ui i zo b g n n pa vh e a l ti i Pored finansijskih izvestaja vazne informacije su i kreditna rangiranja koja p tr zv na takva agencija je „Dux & sastavljaju raznovrsne trgovacke o a i a j agencije. Najpoznatija
Brandstreet”, koja pruza analiticarima procenu velicine neto vrednosti i kreditnu ocenu o rangiranju doticnog korporativnog preduzeca. Agencija sastavlja izvestaj o kreditima buduceg kupca, koji sadrzi : 1. kratku proslost ( istoriju ) preduzeca 2. proslost menadzmenta preduzeca 3. poslove sa kojima se bavi preduzece 4. finansijske informacije 5. ocenu boniteta od strane dobavljaca.

Finansijski pokazatelji koji se odnose koriste od strane analiticara najvese se odnose na likvidnost, zaduzenost i profitabilnost korporativnog preduzeca. Stopa likvidnosti se koristi kod procene sposobnosti preduzeca u vezi izmirenja dospelih kratkorocnih obaveza. Analiza profitabilnosti se najcesce iskazuje kao : a) profitabilnost preduzeca u odnosu na prodaju – iskazuje se putem bruto i neto marze b) profitabilnost preduzeca u odnosu na ulaganje – iskazuje se putem : ≡ stope povrata na trajni kapital ( ROE ) ≡ stope povrata na sredstva ( ROA ) ≡ neto operativne profitne stope. Pored fin. izvestaja preduzeca, drugi izvori informacija jesu informacije iz banke koje se odnose na bankarsko poverenje doticnog klijenta banke. Korisnik potencijalne informacije moze se telefonskim putem ili pismenim putem obratiti maticnoj banci kod koje potencijalni kupac ima racun i tako dobiti neophodne informacije. Te informacije se odnose na : 1. prosecno stanje racuna 2. kamatne aranzmane 3. iskustva banke sa potencijalnim kupcima 4. odredjene finansijske informacije. Treci izvor informacija moze biti razmena kreditnih informacija izmedju preduzeca koja posluju sa istim kupcem. Informacije se mogu sakupiti i od drugih dobavljaca koji su imali iskustvo u poslovanju sa doticnim kupce. Informacije takvog tipa se odnose na ; 1. duzinu njihovog poslovnog odnosa 2. visinu odobrenog kredita 3. limit kreditne linije 4. nacine izmirenja obaveza. Cetvrti izvor informacija mogu biti : informacije o kupcu na osnovu sopstvenog iskustva u prethodnom periodu poslovanja.Te informacije se najcesce odnose na redovnost izmirenja obaveza kupca prema dobavljacu. Proces sekvencijalnog istrazivanja temelji se na broju prikupljenih informacija iz prethodnog kreditnog iskustva, analize D & B i analize spoznaje banaka i kreditora.

Send "Baby It's Love" ringtone to your phone (Anna Gaye/Marvin Gaye/Charles Laskey) I should run away boy But I'm satisfied It's your way of loving That's filling my desires Baby when you're gone I wonder why you turn me on Ooh, you must be the only man for me 'Cause you're the only one I see It's love, ooh baby it's love Baby it's love makes me weep for you I love your affection Take me in the right direction For the rest of my life I'm a slave for your love Just like mama said I should be without you But losing you I'm dead Your love is so tough I swear I just can't get enough Speaking to you with all sincerity You don't know what you do to me It's love, ooh baby it's love Baby it's love makes me weep for you I love your affection Take me in the right direction For the rest of my life Thanks a lot for your affection Always wanting your protection For the rest of my life It's love, ooh baby it's love Baby it's love makes me weep for you Thanks a lot for your affection Always wanting your protection For the rest of my life Baby, for the rest of my life

Baby, baby, baby, baby For the rest of my life Baby, always wanting your protection

Send "Touch Me In The Morning" ringtone to your phone (Ron Miller and Michael Masser) Touch me in the morning Then just walk away We don't have tomorrow But we had yesterday Hey, wasn't it me who said That nothin' good's gonna last forever And wasn't it me who said Let's just be glad for the time together Must've been hard to tell me That you've given all you had to give I can understand your feelin' that way Ev'rybody's got their life to live Well, I can say goodbye In the cold morning light But I can't watch love die In the warmth of the night If I've got to be strong don't you know I need to have tonight When you're gone, till you go I need to lie here and Think about the last time You'll touch me in the morning Then just close the door Leave me as you found me Empty like before Hey, wasn't it yesterday We used to laugh at the wind behind us Didn't we run away and hope That time wouldn't try to find us Didn't we take each other To a place where no one's ever been Yeah I realy need you near me tonight 'Cause you'll never take me there again Let me watch you go with the sun in my eyes We've seen how love can grow Now we'll see how it dies If I've got to be strong Don't you know I need to have tonight When you're gone, till you go

I need to hold you until the tie Your hands reach out and Touch me in the morning Then just walk away We don't have tomorrow But we had yesterday We're blue and gold and we could feel one another living We walked with a dream to hold And we could take what the world was giving There's no tomorrow here There's only love and the time to chase it Yesterday's gone my love There's only now and it's time to face it

Send "I Love You (That's All That Really Matters)" ringtone to your phone (Fred White) I love you For who you are And that's all that really matters Together we have come so far And that's all that really matters You know that I will do For you whatever I can And I'll be there beside you To help you to stand When you need a helping hand I love you And that's all that really matters Yes, that's all that really matters I know sometimes we disagree And it really doesn't matter But what happens to you It effects me And it really doesn't matter 'Cause there's nothing you can do That would change my heart 'Cause it's for always I vow to say That even when it's dark Nothing can keep us apart so,

I love you And that's all that really matters Yes, that's all that really matters It's about the love we share The bond can't be denied Flowing strong yet peaceful there's A river deep inside When you love you don't count It's no mystery That love is meant to be shared Yeah and let it be I love you And that's all that really matters Yes that's all that really matters FRANK SINATRA lyrics - Love Is Here To Stay

Send "Love Is Here To Stay" ringtone to your phone It's very clear Our love is here to stay Not for a year, but forever and a day The radio And the telephone And the movies that we know May just be passing fancies and in time may go But oh my dear Our love is here to stay Together we're going a long long way In time the Rockies may crumble Gibraltar may tumble They're only made of clay But our love is here to stay

1Nina Badric

iAko kazes da me ne volis
Sve sad znam sad je kraj tvoje rijeci nisu vise iskrene tuzno je kako sve prolazi kada treba biti najbolje

znam vise nema povratka al' me boli istina da sve sto vrijedi sam izgubila Ref. Jer ako kazes da me ne volis ja necu suzu pustiti i svaka tvoja rijec ce boljeti al' pogled necu sakriti Pusti da vjerujem ma da mi sve jos tvoje pripada jer ako kazes da me ne volis znat' cu da stvarno odlazis Slazi mi ponovo da ti prazan pogled uvijek zapamtim reci da nisi me volio da ti bude lakse otici znam vise nema povratka al' me boli istina da sve sto vrijedi sam izgubila Ref. 2Nina Badric

iBudi mi blizu
Oci gore u zraku pogled klizi niz obraze tijelo tvoje u mraku topi me kao led Ref. Korak njezan u dvoje giba bokove moje vlazne usne su tvoje predale su se da nocas poljube Kroz dah maze se sjene lome svjetlo na zidu ruke okolo mene traze dodire budi mi blizu

3Nina Badric

iJedino moje
Jutrom kad odes ti umrecu od ljubavi ali nek ti ne bude krivo za mnom ne placi najjace me zagrli bar za sve sto je bilo Ref: I zadnji put ostanimo nocas sami nas dvoje sve da bude ko nekad jedino moje Zadnji put sami nas dvoje a sutra sto bude... jedino moje Jutro se blizi znam nek je proklet ovaj dan ali tugu nocas preprodji danas jos ostani sutra me zaboravi I vise nikad ne dodji. Sad kad je sve palo samo na mene Vise mi bas nista ne ide lako Gde ides sad bas u najgore vrjeme Ko da postoji i vrijeme za too Da odes...a ja znam.... umrecu od ljubavi 4Nina Badric

iNajdraze moje
Ako te izgubim, najdraze moje utopit ce se zvijezde u valima tuge ako te izgubim, ako jednom odes nikada vise ljubavi druge, najdraze moje Ako te izgubim jednoga dana

ugasnuti ce sunce i nastat ce tama da ne vidim nikog, ni ptice, ni ljudi kad odem zauvijek, kad zauvijek odem, najdraze moje Ref. Najdraze moje, najdraze moje najdraze moje nikada vise ljubavi nove najdraze moje tama ce odnijet' sve zelje i snove, najdraze moje Hvala elly 5Nina Badric

iOstani
Da li je kraj da li je sve sudbina il' sam samo ruzan san sanjala mislila sam da ces vjecno biti moj da tvoje srce prasta grijehe Dok placem tuga polako ubija ostala sam bez tebe slomljena ne ljuti se na mene, nisam htjela biti zla samo sam voljela Za sve je kriva ova losa godina u nas je neki nemir unijela zbog svega sto smo nekad imali molim te ostani 6Nina Badric

iPoljubi me
Poljubi me i nemoj nista reci samo poljubi me odavno vise rijeci nisu potrebne ti ides znam. Poljubi me k'o prvi put da ljubis i jos njeznije

da zapamtim sto gubim da mi ostane taj osjecaj. Kad odes znam zaboravit ces da smo nekad ti i ja zaustvaljali vrijeme medju zvijezdama ko da me nije bilo ides sad. Kad odes znam zaboravit ces okus mojih usana i neces mi se sjecati ni imena ko da me nije bilo ides sad. Poljubi me, odagnaj bar veceras tamne oblake i zagrli me jako da ne zaplacem ti ides sad. Poljubi me ko prvi put da ljubis i jos njeznije da zapamtim sto gubim da mi ostane taj osjecaj. Kad odes znam, zaboravit ces bol u mojim ocima i da je zivot moj u tvojim rukama k'o da me nije bilo ides sad. Kad odes znam, zaboravit ces okus mojih usana i neces mi se sjecati ni imena ko da me nije bilo sad. Hvala feferon 7Nina Badric

iZbog tebe zivim
Postaje sve sad jasno dolazim znam prekasno srce se odavno predalo Dolazim praznih ruku tisine me uvijek svuku zato, molim te, da kazes mi sve Ako ovo kraj je, reci

predajem se al' prije nego odes jos ti priznajem (da) Ref. Ja jos uvijek zivim samo da dozivim dan u kojem te vise ne krivim Ja jos uvijek zivim samo da dozivim dan u kojem te vise ja ne volim A gdje je tu ljubav Ljubav je dar za druge u nama ostaju bol i tuge sada znam da kriv si mi za sve Osjecam bit' ce bolje al' ne daju ruke tvoje da me neke druge zagrle Ako ovo kraj je, reci predajem se al' prije nego odes jos ti priznajem da Ref. Ref. 8Nina Badric

iTrebam te
Od kada nisi sa mnom ti sve mi je lose krenulo s drugim sam jos po navici greske ponavljam a briga me za to Tuzni su ljudi ko ja zavole kad izgube

da si barem shvatio s njim je bilo nevazno Ref. Trebam te, tako me strah priznati bez tebe ne mogu vise zivjeti nikad te nisam, vjeruj mi namjerno ja povrijedila da smo bili hrabri mi ja bih s tobom trajala zauvijek Daleko od tvog pogleda pravim se da ide nabolje zaplacem kad niko ne gleda jer ne bih htjela da ovakvu vide me Postoji tren istine kad covjek priznaje sve jos uvijek zelim te a znam da ne smijem Ref.

9Nina Badric

iSva tebi pripadam
Na nebu k'o svijece zasjale su zvijezde sreca mi je dok si tu Znala sam od davno da te volim tajno a sad ti dajem istinu Ref. Sva tebi pripadam s tobom sretna sam s tobom sretna sam

Sva tebi pripadam s tobom zena sam Sva tebi pripadam s tobom sretna sam Sva tebi pripadam s tobom zena sam Zastalo je vrijeme usne su nam nijeme a ti me mazis pogledom Od tad znam za tebe moji snovi vrijede jer ne bi nebo padalo Ref. Ref.

10Maja Nikolic

iSvaki sam tren tebi sudjena
Umiru u meni sve ptice, svo cvece sve sto je zivo iz mene nece ne zeli me ruka koja ume da voli pomozi mi Boze da sto manje boli Dan u meni place, ubila me tama necu da kroz zivot idem sama smrti se ne bojim, jaka sam k'o stena jer u meni zivi tako nezna zena Ref. Postoji li svet u kome mogu biti ja smem li da molim dobrog andjela da te sacuva Postoji li tama gde cu svetlost biti ja u meni je jecaj divljeg goluba svaki sam tren tebi sudjena

11Colonia

iDok spava grad
Dok spava grad u krilu svoga svjetla ti si mi u mislima vise si ne mogu lagati da samo si mi prijatelj, o ne Ne, ne mogu jer znam da dovoljan je bio samo tren i bez tebe ne mogu disati o ne, ne, ne, ne mogu izdrzati Ref. Ti si svjetlost u daljini, tihi zvuk u tisini moja java i moj san svaka noc i svaki dan ti si mi sve, vise ne mogu bez tebe I spava grad u krilu svoga svjetla ti si mi u mislima i bez tebe ne mogu disati o ne, ne, ne, ne mogu izdrzati Jer ti si svjetlost u daljini, tihi zvuk u tisini moja java i moj san svaka noc i svaki dan ti si mi sve, vise ne mogu bez tebe i bez tebe, ne mogu disati o ne, ne, ne, ne mogu izdrzati Jer ti si svjetlost u daljini, tihi zvuk u tisini moja java i moj san svaka noc i svaki dan ti si mi sve, vise ne mogu bez tebe i bez tebe, ne mogu disati 12Colonia

iKao pahulja
Veceras je toplo u krilu tvom tiha glazba i nas slatki dom bozicne pjesme i kasni film dok zvjezde padaju ja pozelim

da nam jutro osvane u snijegu i da te njezno poljubim na njemu Ref. Kao pahulja dok se okrenes u trenu prodje godina i sve sto danas tako je stvarno sutra je samo uspomena Veceras je toplo oko srca mog sareno drvce i prepun stol cestit Bozic sad zelim ti hvala na beskrajnoj ljubavi mozda nam jutro osvane u snijegu pa da te njezno poljubim na njemu Ref. Hvala elly 23.01.2005 - 21:10 13Colonia

iKisa
Svijetla su tiho utrnula lice sam rukama sakrila sve je to zbog kise koja pada iz dana u dan snove brise i pada mi u dlan Ref. Nocas sam umrla na tvojim rukama i tek sada kao da znam da ove suze padaju s neba liju samo zbog nas da sam te dovoljno voljela Bog ne bi bio ljut na mene mozes li oprostiti, molim te ostani

Vjetar nosi tiha sjecanja nebom plove glasna saputanja sve je to zbog kise koja pada iz dana u dana snove brise i pada mi u dlan 14Colonia

iKisa, vjetar, oluja
Ti si putnik koji poznaje svijet nema ceste kojom nisi hodio samo da je vjetar u ledja nema mora kojim nisi plovio uvijek se meni vracao kao u luku pristajao ali nikad, nikad nisi ostao Ref. Kisa, vjetar, oluja to je tvoje ime kako prodjes ostavis za sobom samo nemir pustinju u srcu mom Oblak ti si, nebo tvoj je dom nema zvijezde koju nisi pratio samo da je vjetar u ledja nema vala kojeg nisi ulovio uvijek se meni vracao kao u luku pristajao ali nikad, nikad nisi ostao 15Nina Badric

iZa dobre i lose dane
Kada sve ko za inat krene, po zlu Dignem glavu visoko, najvise, ko da su najljepse pjesma za mene pjevane Ne dam se, stisnem zube, 'ko da je sva snaga svijeta u mojim rukama, od srca smijem se

kad je majteze Jer ja se borih ne bojim, jos mogu svjetove lomiti I sve dok postojim, jos mogu ponovo krenuti Tu u meni jos ima snage za sve Dobre i lose dane, jer dok ima jos imalo nade Ja cu vjerovati, da sreca postoji Bila sam sasvim sama bez ikoga svog Na mojoj strani tek posteno srce i Bog Jedini prijatelj, u zivotu mom Sada znam da je dovoljno bilo i to Sve sto je i vrijedilo tu je i ostalo Drugi su bili tek lazna utjeha 16Nina Badric

iAko odes ti
Vjeruj mi, Ja ne znam sto bih da te izgubim Moj cijeli svijet bi stao Da se sama probudim Pogledaj, Tu na mome licu sve ces vidjeti, Samo tebi pripadam, Mene moras voljeti. Kao kap na dlanu drzis me I da bolji postoje Znam da voljela bih tebe Svaki put bas kao prvi je Neka potraje, zauvijek... Ako odes ti

Jos jedan zivot s tobom odlazi Jer u drugima Ni prijatelja necu imati. Ne daj da osjetim strah, Samo me zagrli sad I neka bude tako kao da je Posljednji put. Slucajno, K'o vjetar u tvoj zivot usla sam Ima nesto na tvome licu Kao da te oduvijek znam Kao kap... 17Nina Badric

iBudi tu
Ponekad mislim da o sebi dovoljno znam al' kad te nema moja dusa ne zna za san Lose podnosim dane od kad vise nisi tu u meni k'o da sve stane jos bez tebe ne mogu Ref. Budi tu, kad odu svi sa mnom ostani vjeruj mi, da smo ja i ti za ljubav stvoreni Bojim si rijeci, svega sto smo rekli na glas svega sto boli sto je stalo izmedu nas Lose podnosim dane od kad vise nisi tu u meni k'o da sve stane jos bez tebe ne mogu Hvala feferon

18KRATKO UPUTSTVO ZA IGRAČE – SMS LUTRIJA Igra SMS LUTRIJA se priređuje u više redovnih godišnjih kola. Uplata za drugo kolo igre u 2009. godini traje ukupno 60 dana, od 10.05.2009. godine u 00:00:00 do 08.07.2009. godine u 08:00:00. Za učešće u igri na sreću "SMS Lutrija" korisnik sa mobilnog telefona, na broj 8888, šalje SMS poruku. Poruka je po pravilu prazna (tzv. Blanko SMS poruka), ali se za ravnopravno učešće u igri prihvata i bilo koja druga, neprazna poruka. Slanjem jedne SMS poruke na broj 8888 učesnik u igri ostvaruje minimalno 10 poena. Učesnik skuplja dodatne poene prilikom svakog sledećeg slanja poruke i time uvećava svoju verovatnoću da bude dobitnik u odgovarajućem izvlačenju. U okviru jednog kola SMS igre, učesnik može da pošalje više poruka čime povećava šansu za dobitak. Priređivač u toku trajanja igre određuje bonus periode, tokom kojih se poslate prazne sms poruke, odnosno SMS odgovori na osnovu postavljenih SMS pitanja registruju u centralnom kompjuterskom sistemu priređivača sa više od 10 poena. SMS odgovori su poruke koje predstavljaju odgovore na kviz pitanja, igru pogađanja brojeva i sl. Cena Blanko SMS i SMS odgovora je 45 dinara sa PDV-om. Nakon sto je SMS poslat, učesnik u igri dobija povratnu info SMS poruku kojom se obaveštava o uspešnom učešću u igri. Prilikom prvog slanja poruke, učesnik u igri dobija svoj jedinstveni ID kod kojim se na jednoznačan način identifikuje u centralnom računarskom sistemu Lutrije. Taj ID kod se objavljuje u medijima u slučaju da je na izvlačenju utvrđen kao dobitni. Ukoliko učesnik u igri više ne želi da prima info poruke, potrebno je da pošalje SMS poruku sa sadržajem STOP na 8899. Pritom učesnik nastavlja sa učešćem u pripadajućim izvlačenjima. Priređivač igre na sreću, Državna lutrija Srbije, vrši javno izvlačenje dobitaka u svojim prostorijama i to: Mali dnevni dobici: Svakodnevno izvlačenje po 100 dobitnika koji dobijaju iznos od 3.000,00 din. Dnevni dobitak: Svakodnevno izvlačenje jednog dobitnika koji dobija iznos od 100.000,00 din. Nedeljni dobitak: Izvlačenja se vrše jednom nedeljno (ponedeljkom) jednog dobitnika koji dobija iznos od 500.000 din. JACK POT Izvlačenje glavnog dobitka se vrši nakon završetka SMS kola i garantovani iznos dobitka je 5.000.000 din, a može biti veći u zavisnosti od iznosa uplate za kolo. Ukupan fond dobitaka iznosi 50% od konačne uplate za kolo. Dobitnici će biti obavešteni putem SMS poruke o dobitku, kao i o načinu preuzimanja dobitka. Spisak svih dobitnika će dnevno biti ažuriran na internet stranici Državne lutrije Srbije, a rezultati izvlačenja biće objavljeni svakodnevno na teletekstu RTV Pink stranica 741 (odmah posle Loto stranice 740) i u Beogradskoj hronici na RTS1, radnim danima u 18:00.

Za sva dodatna obaveštenja na raspolaganju Vam je naš INFO centar (broj 011-202.92.92 opcija 4) svakog dana od 09 do 21 h.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->