P. 1
Odrzavanje Masina i Opreme1

Odrzavanje Masina i Opreme1

|Views: 1,615|Likes:
Published by zolja2
Potrebno za ispit iz: Odrzavanje masina i opreme
Potrebno za ispit iz: Odrzavanje masina i opreme

More info:

Published by: zolja2 on Dec 28, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/12/2013

pdf

text

original

Specijalisti ke studije ma instva Nastavni predmet : Odr avanje ma ina i opreme

Odr avanje ma ina i opreme u Specijalnoj bolnici ÄRusanda³ Melenci

Lazar elar

Sadr aj:

1.UVOD ..................................................................................................................................... 2 1.1 Istorijat firme ................................................................................................................... 2 1.2 Organizaciona, tehnolo ka i proizvodna struktura ............................................................ 3 1.3 Proizvodni program ......................................................................................................... 3 1.4 Finansiski pokazatelji ....................................................................................................... 4 1.5 Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura ........................................................................ 4 2.Opis uo enog problema ............................................................................................................ 6 2.1 Postoje i opis rada i funkcionisanje funkcije odr avanja .................................................. 6 2.2 Vizija rasta i razvoja funkcije odr avanja ......................................................................... 6 2.2.1 Organizacija slu be odr avanja ..................................................................................... 7 2.3 Opis uo enog problema.................................................................................................... 8 2.3.1 Prljanje kotlovskih grejnih povr ina ......................................................................... 8 2.3.1.1 Merenje intenziteta korozije .................................................................................. 9 2.3.1.2 Uslovi kvaliteta napojne vode ............................................................................ 11 2.3.1.3 Ure aji za i enje grejnih povr ina sa gasne strane ............................................ 12 2.3.2 Za monta u, odr avanje i remont ravnog zapornog ventila DN 15 - 200 PN 6 - 16 proizvedenog u MINEL AD FAD BEOGRAD. .............................................................. 14 2.3.2.1 Karakteristike ventila: ...................................................................................... 15 2.3.2.2 Monta a ........................................................................................................... 16 2.3.2.3.Eksplatacija i odr avanje .................................................................................. 17 2.3.2.4. Remont ........................................................................................................... 18 3.Predlog kako re iti uo eni problem ........................................................................................ 19 4.Literatura ............................................................................................................................... 21 5.Prilozi .................................................................................................................................... 22

1

1. UVOD 1.1 Istorijat firme Banja Rusanda se nalazi na istoimenom jezeru, u naselju Melenci, udaljenom 17 km od Zrenjanina, u srednjem Banatu. Ustanova se nalazi na obali jezera, u velikom cvetnom parku i okru ena je umom, prete no lipa, borova i bagrema, na vi e od 100 hektara zemlji ta. Izme tena je izvan naselja i saobra ajnica. Banja je zvani no otvorena 1867.godine, kada je potvr ena lekovitost blata iz jezera Rusanda, koje se vekovima tradicionalno primenjivalo u le enju. Postoje brojne legende o udotvornim isceljenjima reumatskih i ko nih bolesti ovim blatom. Osvedo iv i se o lekovitom dejstvu kupanja u Rusandi, seoski paroh Nikola Bibi je 1866.godine poslao blato i jezersku vodu u Be na analizu profesoru najderu, u carsku akademiju Josif. Rezultati su potvrdili izvanredna svojstva i to je prva analiza i potvrda lekovitosti blata u Srbiji. Osnovano je akcionarsko dru tvo koje je sagradilo drveno kupatilo na splavovima. 1878.godine je izgra ena zgrada kupatila, zave tanjem bogate udovice Ane Klai . Paviljone za sme taj gostiju i restoran je izgradila crkvena op tina i dobrotvori. Ostao je zapis da banja spada u rang naj uvenijih evropskih banja tog vremena. 1933.godine profesor Laza Nenadovi ka e:³ Peloid iz Rusande po svom sastavu i fizi kim osobinama je najbolji i jedva da u svetu ima boljeg³. ezdesetih godina Banja postaje centar za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i prevenciju invalidnosti, a potom Zavod za rehabilitaciju hemiplegija i paraplegija. Danas je Rusanda Specijalna bolnica za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i spada u najpozbatije ustanove ove vrste u na oj zemlji.

2

1.2 Organizaciona, tehnolo ka i proizvodna struktura

1.3 Proizvodni program Specijalna bolnica za rehabilitaciju ''Rusanda'' Melenci obavlja specijalizovanu zdravstvenu delatnost u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije i prevencije invalidnosti, vr i le enje i rahabilitaciju obolelih i povre enih sa o te enjem ko tano-zglobnih i mi i nih struktura, obolenja krvnih sudova, deformacija u de ijem uzrastu i vr i prevenciju invalidnosti radnika sa ugro enih radnih mesta.U okviru delatnosti, bolnica pru a stacionarne i ambulantno poliklini ke usluge. Kapacitet bolnice iznosi 300 postelja prema Aktu o planu mre e zdravstvenih ustanova Republike Srbije. 3

1.4 Finansiski pokazatelji U skladu sa lanom 6. Uredbe o bud etskom ra unovodstvu i lanom 64. Zakona o bud etu, Specijalna bolnica "Rusanda" Melenci sa inila je finansijski izve taj za period januardecembar 2008 god. U periodu januar-decembar 2008 god. ostvaren je suficit u poslovanju koji je nastao kao rezultat razlike izme u ukupnih prihoda i ukupnih tro kova. Ukupni prihodi ostvreni u 2008. godini ve i su u odnosu na 2007 godinu za 7,84%. U ukupnim prihodima, prihodi od Republi kog zavoda za zdravstveno osiguranje zauzimaju najzna ajnije mesto sa procentualnim u e em 67,10%, prihodi od prodaje usluga i dobara ine 29,80%, dok udeo svih ostalih prihoda zbirno iznosi 3,10%. 1.5 Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura Na dan 31.12.2008 god. bilo je ukupno 292 zaposlenih radnika. U slede oj tabeli dat je prikaz strukture kadrova u specijalnoj bolnici «Rusanda» Melenci na dan 31.12.2008 god. Kvalifikaciona struktura 1.Lekari Lekari specijalisti 2. Zdravstveni saradnici 2.1 Sa visokom kolskom spremom 2.2 Sa vi om stu nom spremom. 3.Zdravstvani radnici sa vi om str.spremom 3.1. Medicinske sestre-tehni ari 3.2. Fizioterapeuti 4.Zdravstveni radnici sa srednjom str. spremom 4.1. Medicinske sestre - tehni ari 4.2. Laboratorijski tehni ari 4.3. Fizioterapeuti 4.4 Farmaceutski tehni ar 5. Administrativno finansijski radnici 5.1. Visoka stru na sprema 5.2. Vi a stru na sprema 5.3. Srednja stru na sprema 6. Tehni ki i pomo ni radnici 6.0 Visoka stru na sprema 6.1. Vi a i VKV 6.2. Srednja stru na sprema i KV 6.3. Ostali Ukupno zaposlenih Ukupno zaposlenih u 2008 god. 20 20 4 3 1 44 5 39 105 88 2 14 1 20 7 2 11 99 1 7 24 67 292

4

120 100 80 60 40 20 0

Lekari Specijalisti Zdravstveni radnici sa vi om stru nom spremon Zdravstveni radnici sa srednjom stru nom spremon Administrativni radnici sa visokom stru nom smenom Administrativni radnici sa vi om stru nom smenom Administrativni radnici sa srednjom stru nom smenom Tehni ki i pomo ni radnici sa visokom stru nom spremom Tehni ki i pomo ni radnici sa vi om stru nom spremom Tehni ki i pomo ni radnici sa srednjom stru nom spremom Tehni ki i pomo ni radnici ostali

8% 24% 15%

8% 4% 0% 0% 1% 3% 37%

5

2. Opis uo enog problema Specijalna Bolnica ÄRusanda³ poseduje varjatet raznih ma ina i opreme, kako medecinske tako i ne medicinske. Upravo ta razlika u opremi koja se koristi, iziskuje veoma detaljan i opse an plan ordr avanja, koji do sada nije postojao. 2.1 Postoje i opis rada i funkcionisanje funkcije odr avanja Ma ine i opremu u ÄRusandi³, mo emo podeliti na medicinsku i nemedicinsku. Ne medicinska oprema je sva ona oprema koja nema direktne veze sa pacijentima, kao sto su masine za se enje trave, automobili, kotlovi za zagrevanje ustanove .... Pod licenciranu medicinsku opremu mo emo svrstati svu opremu i ma ine koje su specifi ne za medicinsku struku i koje iziskuju posebne mere odr avanja i popravke. Takve ma ine i oprema ne podle e odr avanju i popravci koja mo e biti realizovana u ustanovi, takva oprema se mora popravljati u servisima koji su za to predvi eni i imaju licencu. Tehni ka slu ba ustanove nema potreban kadar, kao ni znanje za popravku niti za lociranje kvara na takvoj opremi. U ovu grupu licencirane opreme spada: - Stimulator PS - Ultra zvuk - Medio DYN - Medio STZM - Aparat za presoterapiju - Laser - Medio Galvan - Ericsson GF 768 - Osteodenzitometar - Vaskulator - Aspirator - Misiomedigalvan - Elektrostimulator - 6 kanalni ECG - Ekspogal plus - Diadis Ove ma ine i oprema poseduju svoje liste odr avanja koje se nalaze u servisu koji ih odr ava i koji garantuje za njihovu ispravnost. Trenutno ne postoji plan odr avanja ma ina i opreme koji bi obuhvatio ma ine i opremu cele ustanove, nego se po otkazu primenjuje agregatni tip odr avanja. 2.2 Vizija rasta i razvoja funkcije odr avanja U Specijalnoj bolnici ÄRusanda³ ne postoji plan odr avanja ma ina i opreme. Neophodno je uraditi plan odr avanja koji e zadovoljiti raznolikost opreme u bolnici. Ma ine i oprema koja se koristi u medicini svakim danom sve vi e napreduje. Medicinske ma ine postaju sve 6

kompleksnije, te je neophodno dodatno obu avati sve radnike odr avanja i pribli iti im savremene metode odr avanja. 2.2.1 Organizacija slu be odr avanja Zadatak slu be odr avanja je odr avanje radnih sredstava u proizvodnom stanju. Osim toga ova radna jedinica u okviru predize a obavlja izvodi pobolj anja sredstava za rad ili promenu njihove funkcije, izra uje nova radna sredstva i brine se o napajanju elektricnom energijom i drugim energentima (vodom, parom, gasovima itd.) Zavisno od vrste i veli ine preduze a i o vrsti ma ina i postrojenja koja treba odr avati, stepenu automatizacije i kvalifikacionoj strukturi radnika u odr avanju slu ba odr avanja mo e biti organizovana kao: - centralno odr avanje, - pojedinacno odr avanje i - kombinovano odr avanje ili - odr avanje povereno spoljnim saradnicima Kombinovano odr avanje ujedinjuje prednosti centralnog i pojedinacnog odr avanja. Proizvodna odeljenja imaju svoje radionice odr avanja s minimalnim brojem zaposlenih koji vrlo brzo reaguju na iznenadne otkaze i koji dobro poznaju stanje opreme, njihovih sklopova i delova. Oni se istovremeno brinu o svoj ma inskoj dokumentaciji. U slucaju nastanka otkaza koji oni nisu u stanju re iti ure aj se odnosi u radionice spoljnog saradnika.

7

2.3 Opis uo enog problema Najkriticniji pogon u Specijalnoj bolnici ÄRusanda³, je energetski deo. U energetskom delu, najkriticniji sklop je kotao kao celina, i ravni zaporni ventili. 2.3.1 Prljanje kotlovskih grejnih povr ina Prljanje kotlovskih postrojenja je vrlo aktuelan problem u eksploataciji kotlova. Prljanju mogu biti izlo ene grejne povr ine kotla sa strane predajnika ili prijemnika toplote ili sa obe strane istovremeno. Tako e su ovom procesu izlo eni ozid sa gasne strane, dimni kanali, ventilatori i dimnjaci. Naj e e vrste prljanja sa gasne strane su stvaranje a i, talo enje vrstih lete ih estica, lepljenje vrstih lete ih cestica, visokotemperaturska (vanadijumova) korozija i niskotemperaturska korozija (hladan kraj). Iako su visokotemperaturska i niskotemperaturska korozija ustvari hemijski procesi koji se odra avaju agresivnim dejstvom produkata sagorevanja na metalne delove kotlovskog postrojenja, one se u praksi esto identifikuju sa prljanjem kotlovskih postrojenja. Pojava prljanja nastaje u manjoj ili ve oj meri kod svih kotlovskih postrojenja. Na intenzitet prljanja sa gasne strane najve eg uticaja imaju slede i faktori: - vrsta i osobine goriva ( vrsto, te no, gasovito ili otpadno gorivo i veliki procenat lako topljivog pepela, sumpora i vanadijuma), - sistem sagorevanja (sagorevanje te nog ili gasovitog goriva u letu i kombinovano sagorevanje) i - pogonsko eksploatacioni uslovi (neujedna enost kvaliteta goriva, kolebanje optere enja, broj startovanja, vreme neprekidnog rada i tako dalje). Najzna ajnije posledice prljanja sa gasne strane su uticaj na prelaz i provo enje, a time i na prolaz toplote i pogonsko ekonomske posledice. Posledice pogor anog prolaza toplote su smanjenje kapaciteta i stepena korisnosti i tetno dejstvo na materijal. Smanjenje kapaciteta nastaje usled toga to manja koli ina toplote pre e od predajnika na prijemnik. Smanjenje stepena korisnosti nastaje usled povi ene temperature izlaznih gasova koja je posledica ve e razlike izme u unete i predate toplote. Uzro nici prljanja sa gasne strane deluju na materijal mehani ki i hemijski, dok naslage sa vodeno parne strane, pored eventualnog fizi ko hemijskog dejstva, izazivaju povi enje temperature metala ime smanjuju bezbednost i vek trajanja. Pogonsko ekonomske posledice su pove ana sopstvena potro nja usled porasta otpora sa gasne strane koja pogor ava neto i ekonomski stepen korisnosti, skra eno vreme neprekidnog rada kotla, razorno dejstvo na grejne povr ine koje skra uje vek trajanja kotla i pove ava mogu nost nepredvi enih zastoja usled havarija i udesa i opadanje kapaciteta izra eno u masi proizvedene pare ili u njenim veli inama stanja. Indikacije za ustanovljavanje zaprljanosti sa gasne strane su porast temperature gasova iza kotla, opadanje kapaciteta kotla, pove anje otpora sa gasne strane, neznatna promena temperature metala, pove anje vremena starta kotla, smanjenje elasti nosti pogona, povi enje ili sni enje temperature pregrejane pare (temperatura pregrejane pare raste ako su grejne povr ine ispred pregreja a zaprljane, a pregreja ist; akoje pregreja zaprljan temperatura pare opada) i povi enje temperature metala pregreja a u zaprljanom stanju usled smanjene brzine pare i povi ene temperature predajnika toplote. Najsigurniji na in utvr ivanja zaprljanosti sa gasne strane je vizuelni pregled grejnih povr ina koji nije uvek mogu . Najce e vrste prljanja sa vodeno parne strane su stvaranje taloga od soli i ulja, stvaranje kamenca i talo enje ulja iz vode na grejnim povr inama. 8

Prljanju sa vodene strane mo e da bude izlo ena cela grejna povr ina vodenog cevnog sistema i pojedinih njegovih delova i pregreja pare ije prljanje nastaje usled zasoljavanja. Faktori koji uti u na prljanje kotlovskih grejnih povr ina sa vodene strane su kvalitet napojne i kotlovske vode, eventualni prodor te nog goriva ili ulja preko sistema povratnog kondenzata iz stalnih i proto nih zagreja a te nog goriva ili drugih ure aja koji tro e paru, veli ine stanja radnih medijuma i konstrukcija kotla. Posledice prljanja su sli ne kao i kod pojave zaprljanosti sa gasne strane i uti u na intenzitet razmene toplote, kapacitet kotla i stepen korisnosti; uticaj na temperaturu metala je u ovom slu aju drasti an. Karakteristi ne indikacije za ustanovljavanje ove zaprljanosti su povi enje temperature dimnih gasova, opadanje kapaciteta kotla, povi enje temperature metala do granica kriti nih po vrsto u, nepromenjenost otpora sa gasne strane i pove anje otpora u vodenom traktu. Zaprljanost sa gasne i vodeno parne strane ispoljava se istovremenim uticajem pojedinih uzro nika. Ova zaprljanost se utvr uje na osnovu kombinovanja indikacija zaprljanosti sa gasne i vodene strane. Mere za spre avanje zapljanosti mogu biti preventivne, preventivno za titne i za titne, dok se otklanjanje zaprljanosti vr i i enjem grejnih povr ina, ozida, dimnih kanala i drugih elemenata. Usled rasprostranjene primene uglja kod velikih kotlovskih postrojenja i ve eg iskustva sa njegovom upotrebom, obra a se posebna pa nja na prljanje elemenata ovih postrojenja sa gasne strane. Pored obja njenja fenomena zarpljanosti i analiza posledica, bi e razmatrane i metode odre ivanja temperature metala koja je zna ajna za visoko i niskotemperatursku koroziju i za zaprljanost sa vodene strane.

Slika 1. Skica kotla 2.3.1.1 Merenje intenziteta korozije Za odre ivanje intenziteta korozije postoje u principu tri vrste merenja koja se mogu primeniti: - merenje temperature ta ke rose kiseline, - merenje brzine stvaranja filma kondenzata i - direktno merenje korozije metala. Merenje temperature ta ke rose kiseline nije najpogodnija metoda, jer ta ka rose ne ozna ava istovremeno i korozioni maksimum, a pored toga takva metoda ne daje podatke o koli ini stvorenog kondenzata i njegovoj koncentraciji. Zato se danas e e primenjuje postupak zasnovan na principu merenja elektri ne provodljivosti, kojim se utvr uje brzina stvaranja filma kondenzata. Ova metoda mo e se bez posebnih te ko a koristiti i za merenje na izvedenim postrojenjima koja se nalaze u pogonu, pa se u literaturi najce e sre u rezultati merenja dobijeni 9

na ovaj na in. Svakako da bi najkorisnije rezultate davali direktno merenje korozije na probnoj cevi, koja bi bila hla ena medijumom ija se temperatura mo e kontrolisano da menja, ali je takav postupak nepogodan, po to dugo traje i zahteva veoma ta na merenja. Ta nije re eno, direktno merenje korozije je metoda veoma pogodna za laboratorijske uslove, ali prakti no neprimenljiva kod kotlovskih postrojenja koja su u pogonu pa je zbog toga bolje i u laboratorijskim uslovima koristiti metodu koja se mo e da koristi i kod izvedenih postrojenja jer je u tom slu aju komparacija dobijenih rezuliata lako ostvarljiva. Direktno merenje korozije koristi se naj e e u Rusiji, a merenje brzine stvaranja filma kondenzata primenjuje se gotovo u celoj zapadnoj Evropi i u SAD. Na slici 1. dat je dijagram zavisnosti intenziteta korozije od temperature metala grejne povr ine i na njemu se vidi tipi na kriva koja karakteri e promenu intenziteta korozije. Do pojave korozije dolazi kada temperatura metala padne ispod ta ke rose kiseline, ali je u po etku korozija slaba, jer se izdvajaju male koli ine sumporne kiseline visoke koncentracije. Korozioni maksimum dobija se kod temperature koja je, kao to je ve ranije re eno, za 30-40°C ni a od temperature ta ke rose kiseline. Intenzitet korozije dalje opada sa sni avanjem temperature, jer se smanjuje koncentracija izdvojene kiseline, a nagli porast intenziteta korozije nastaje pri temperaturama metala koje su ni e od ta ke rose vodene pare, po to tada dolazi do kondenzacije relativno velikih koli ina vodene pare. Ta ka rose vodene pare funkcija je parcijalnog pritiska vodene pare u produktima sagorevanja i, pod pretpostavkom da je sagorevanje potpuno, mo e prema Daltonovom zakonu da bude odre ena iz jedna ine: VH O PH O ! Puk [bar] V RW gde su: Puk [bar] - ukupni pritisak produkata sagorevanja, PH O [bar] - parcijalni pritisak vodene pare,
2 2 2

« m3 » VH O ¬ ¼ - zapremina vodene pare u dimnim gasovima i ­ kg ½ « m3 » VRW ¬ ¼ - zapremina vla nih produkata sagorevanja. ­ kg ½ S obzirom da je zapremina vodene pare u produktima sagorevanja te nih goriva uglavnom konstantna, jer sastav goriva veoma malo varira, parcijalni pritisak vodene pare i ta ka rose bi e funkcija vi ka vazduha, po to od njega zavisi zapremina vla nih produkata sagorevanja. Kako se i vi ak vazduha kod savremenih kotlova menja u relativno uskim granicama, temperatura ta ke rose vodene pare predstavlja poznatu vrednost koja se kre e od 45-55°C.
2

10

Slika 2. Dijagram zavistnosti intenziteta korozije od temperature metala To je temperatura koja se kod kotlova te ko mo e o ekivati, i ako kod vrelovodnih kotlova nije sasvim isklju ena, ako se kotlovsko postrojenje direktno uklju i u mre u sa kvalitativnom regulacijom. Me utim, prakti no je daleko interesantnije podru je korozije u oblasti vi ih temperatura, to jest, u oblasti korozionog maksimuma koji se obi no kod uljnog lo enja nalazi izme u 100-110°C. 2.3.1.2 Uslovi kvaliteta napojne vode Kvalitet napojne vode odnosno njeno omek anje i priprema zavisi kod kotlova pare o vi e inilaca od kojih su najbitniji: - visina pogonskog pritiska i temperature pregrijanja pare u kotlu, - toplotno optere enje ogrevne povr ine [W/m2], - vrsta, veli ina, tip i izvedba kotla pare. Uop teno kvalitet napojne vode mora odgovarati slede im uslovima: Tabela 1 Uslovi kvaliteta vode ukupna tvrdo a sadr aj kiseonika kremi na kiselina (SiO2) sadr aj trifosfata vrijednost pH minimalna temperatura u nema kim stepenima (° nj.) maksimalno 0,02 mg/1 zavisno od tipa i pritiska kotla pribli no 1 mg/l P2O5 pribli no 9,5 105 °C

Sirova prirodna voda nikad se ne upotrebljava direktno u kotlovima jer sadr i mehani ku ne isto u, rastvorene soli i gasove. Tvrdo a vode odre uje se nema kim stepenima prema sadr aju soli: 1 °nj. = 10 mg CaO/l = 7,14 mg Ca/l = 7,14 mg MgO/l = 4,3 mg Mg/l. Ukupna tvrdo a u °nj. = karbonatna + ostatna tvrdo a. Karbonatnu tvrdo u ine spojevi: - kalcijum bikarbonat, Ca (HCO3)2, - magnezijum bikarbonat, Mg (HCO3)2, Ostatnu tvrdo u ine spojevi: - kalcijum sulfat, CaSO4, 11

- magnezijum sulfat, MgSO4, - kalcijum klorid, CaCl2, - magnezijum klorid, MgCl2. Osim tvrdo e sirove vode, pogonske neprilike uzrokuju: - mehani ka i organska ne isto a, - kremi na kiselina (SiO2), - plinovi: kiseonika (O2) i ugljen dioksid (CO2). 2.3.1.3 Ure aji za i enje grejnih povr ina sa gasne strane Za efikasan, bezbedan i neprekidan rad kotla neophodno je da obe strane njegovih grejnih povr ina ostanu iste u toku planiranog perioda neprekidnog pogona. Na efikasnost rada uti e zaprljanost, ote avaju i prolaz toplote i pove avaju i otpore strujanja. Prvi faktor pove ava gubitke, a drugi potro nju snage, to ima za posledicu opadanje bruto, neto i ekonomskog stepena korisnosti. Posledica zaprljanosti je obi no i poreme aj toplotne eme kotla, to dovodi do toga da se ne mogu odr avati garantovani parametri pare i kapacitet. Naj e i uzrok smanjenju bezbednosti je prekora enje dozvoljenih temperatura metala i agresivno fizi ko i hemijsko dejstvo. Do skra enja vremena neprekidnog pogona uglavnom dolazi iz tehni ko ekonomskih razloga, koji su posledica zaprljanosti. est je slu aj, ali se ne mo e uop titi, da je kvalitet i kvantitet naslaga na pojedinim grejnim povr inama slede i: - u lo i tu se stvaraju velike naslage vrste ljake, koje se te ko odstranjuju i ije obru avanje mo e da izazove razaranje cevi sa te kim posledicama eksplozije, jer te ina pojedinih blokova naslaga velika; - u oblasti povr ina na kojima pregreva pare naslage mogu biti vrste i sastojati se od tvrdih estica ljake; - naslage na konvektivnim povr inama (konvektivne povr ine na kojima mo e do i do pregrevanja, konvektivni snop povr ina na kojima isparava voda, paketi isparavaju eg zagreja a vode sa vi im temperaturama metala) su obi no rastresite i lako se mogu odstraniti opstrujavanjem; - na naknadnim grejnim povr inama sa ni im temperaturama metala (zagreja vazduha i prvi paketi zagreja a vode), gde se mo e o ekivati niskotemperaturska korozija esto se stvaraju lepljive naslage, koje je te ko odstraniti uobi ajenim sredstvima za i enje. Krupne estice pepela se talo e na eonom delu cevi konvektivnih grejnih povr ina samo pri malim brzinama gasova, dok pri ve im imaju abrazivno dejstvo najpre na cev, a zatim na natalo eni rastresiti sloj. Sitnije estice koje imaju malu inerciju dospevaju u vihornu oblast iza cevi, talo e i se na njenoj zadnjoj strani. Rastresite naslage se, dostigav i odre enu veli inu, koja zavisi od geomerijskih, strujnih i re imskih uslova, vi e ne pove avaju, to jest, uspostavlja se dinami ka ravnote a izme u abrazivnog dejstva krupnih i talo enja sitnih estica. Prema tome, sadr aj pepela u gorivu odnosno koncentracija vrstih lete ih estica u gasnoj struji prakti no ne uti e na veli inu rastresitih naslaga. Na broj ugra enih ure aja za i enje rastresitih naslaga ne uti e sadr aj pepela u gorivu, jedina razlika je to kod goriva sa velikim sadr ajem pepela oni treba e e da rade. Te ni re im odvo enja ljake i pepela mo e da dovede do pove ane zaprljanosti, jer su zbog velikog stepena vezivanja (topiono dno, re etke za hvatanje ljake) dimenzije lete ih estica znatno manje. Ako su naslage vrste, kineti ka energija krupne lete e estice nije dovoljna da abrazivno deluje, nego se naslage progresivno pove avaju. U ovom slu aju sadr aj pepela u gorivu e imati uticaja na intenziet prljanja, pa e biti potreban drugi tip 12

ure aja za i enje. Pepeo iz mazuta stvara vrste i lepljive naslage ije su fizi ke osobine sli ne tvrdoj gumi, pa se vrlo te ko odstranjuju. Za odstranjivanje naslaga vrstih lete ih estica (pepeo, ljaka, koks, a ) sa gasne strane grejnih povr ina koriste se ure aji, koji rade na slede im principima: - dinami ko dejstvo struje pare, vazduha ili vode za obduvavanje; - termi ko i hemijsko dejstvo mlake vode za rastvaranje naslaga; - mehani ko dejstvo. Pored ure aja koji slu e za i enje grejnih povr ina sa gasne strane postoje i sredstva i postupci ija je svrha da olak aju i enje. Ure aji za i enje grejnih povr ina mogu se sistematizovati po principu na kome rade, po fluidu koga koriste za i enje i po konstrukciji ure aja ili kombinacijom pojedinih podloga, to je u izlo enoj podeli i kori eno: a) Otresanje grejnih povr ina - Samootresanje - Mehani ko otresanje -Elektromehani ki vibrator -Elektromagnetni vibrator b) Obduvavanje grejnih povr ina - Parni duva i - Vazdu ni duva i - Vodeni duva i c) Dvofazna struja fluida - Peskiranje - Ki a kuglica - Ubrizgavanje kvarca u struju gasova d) Fizi ko hemijski postupci - Pranje mlakom vodom sa blagim rastvorom alkalija - Primena dodatnih sredstava - Primena za titnih sredstava e) Termi ki postupci - Pokretni gorionici - Povremeni prelaz na bolje gorivo f) Ru no i enje pomo u alata.

13

2.3.2 Za monta u, odr avanje i remont ravnog zapornog ventila DN 15 - 200 PN 6 - 16 proizvedenog u MINEL AD FAD BEOGRAD. Osnovni materijal: SL.250-JUS C.J2.020.

14

DN 125 150 200 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 Poz.

D D1 D2 Dt d n L b h H (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) 275 220 188 400 26 8 400 23 3 508 300 250 218 400 26 8 480 25 3 585 375 320 285 500 30 12 600 31 3 698 Plasti ni ep Navrtka Zavrtanj Navrtka T-zavrtanj Vreteno Podlo ka Navrtka To ak ivija Navojna aura Zaptivna aura Poklopac Zaptiva vretena Vodeni prsten Prsten zapornog tela Osigura 2 Zaptiva Osigura 1 Zaporno telo rastere enja Zaporno telo Ku i te Naziv PVC KL-10 (41 Cr4. 42 CrMo4) KL-10,9 (41 Cr4. 42 CrMo4) KL-10 (41 Cr4. 42 CrMo4) KL-10,9 (41 Cr4. 42 CrMo4) .4171 .0146 KL-8 SL-200 (GG-200) .1530 (C 45) CuZn39 Pb2 1330 (C22) l.1330 (GS C25) K 17G .4171 .4171 .4171 TESNIT-40 .4171 .4171 .1331 (Ck 22) l.1330 (GS-C25) Materijal

G (kg) 70 95 181

2.3.2.1 Karakteristike ventila: JUS M. C5.005 - F1 JUS ISO 7005 - 1 (JUS M.B6.051) za PN6 JUS ISO 7005 - 1 (JUS M.B6.053) za PN16 - Ispitivanje ventila prema JUS M. C5.013 - BA, BN - Radni fluid voda, para i neutralni gasovi - Maksimalna radna temperatura je 225 ° C - Odnos pritiska i radne temperature PN6 PN16 t (oC) p (bar) t (oC) p (bar) 20 6 20 16 200 5 200 14 225 4.75 225 12 15 - Ugra ena du ina prema - Priklju ne mere prema

- Pre nici svetlog ovora sedi ta ventila (do) DN do (mm) 15 20 20 20 25 32 32 32 40 50 50 50 65 65 80 80 100 100 125 125 150 150 200 200

Pre nik svetlog otvora glave rastere enja za DN200 je d1 = 35 (mm) - Hodovi zapornog tela do potpunog otvaranja DN h(mm) 15 12.5 20 12.5 25 13.5 32 13.5 40 22.5 50 22.5 65 35.5 80 40.5 100 48 125 59 150 63 200 101.5

Hod zapornog tela rastere enja za DN200 je h1 = 16 (mm) - Pogon ventilaje ru ni to ak 2.3.2.2 Monta a Pre monta e ventil zatvoriti, skinuti za titne poklopce i komprimovanim vazduhom izduvati unutra njost ventila i cevovoda od eventualnih ne istoca, ime se spre ava o te enje zaptivnih povr ina. Treba te iti da se ventil montira na horizontalni deo cevovoda, sa to kom postavljenim na gore. Smer protoka fluida je u smeru strelice na ku i tu. Samo ventil DN 200 PN 6 - 16 ima ugra eno zaporno telo rastere enja, koje slu i za lak e otvaranje ventila, zato fluid dolazi sa gornje strane, a kod ostalih ventila nema zapornog tela rastere enja pa fluid dolazi sa donje strane. Ugra ena du ina je prema JUS M. C5.005 - F1. Cevovod ne sme da optere uje ventil i mora imati ugra ene naprave koje e da anuliraju dinami ka optere enja ventila. Ventil od sivog liva ima ograni enja i kod stati kog optere enja na pritisak - istezanje kao i savijanje. Ventil od sivog liva nije preporu en za dinami ka optere ena izazvana od samog radnog fluida u cevovodu pa u tom smislu treba voditi ra una o primeni istog u eksploatacionim uslovima. Maksimalna dozvoljena aksijalna sila (Fa) koja izaziva istezanje - pritisak i maksimalna dozvoljena radijalna sila (Fr) koja izaziva savijanje:
DN Fa(N) Fr(N) 15 12560 365 20 15700 560 25 18800 690 32 23245 945 40 34680 1560 50 42220 2095 65 63330 3195 80 76525 4485 100 108570 6635 125 133705 8645 150 201060 12865 200 291665 20905

Prirubnice za montiranje ventila moraju biti zavarene za cevovod prema standardu. Osobine vara, kontrola zavarenog spoja i odstranjivanje zaostalih napona treba uraditi u skladu sa va e im propisima, a u zavisnosti od stepena odgovornosti cevovoda. Pre zavarivanja obavezno utvrditi zavarljivost materijala prirubnica i cevovoda, njihovu predhodnu termi ku obradu, te oblik ivica krajeva prirubnica i cevovoda (uputstvo standarda za materijale). Pri ovome obavezno odr ati ugra enu du inu. Voditi ra una o polo aju otvora za zavrtnjeve radi pristupa nosti. Pri monta i ventila s prirubnicama na cevovod neophodno je vr iti unakrsno zatezanje zavrtnjeva, moment - klju em, do polovine maksimalnog momenta, a kada cevovod bude pod pritiskom izvr iti dotezanje do maksimalnog momenta. Maksimalni moment pritezanja 16

zavisi, kako od kvaliteta i veli ine zavrtnjeva, tako i od radnog pritiska. Zaptiva za prirubni ke spojeve bira se u zavisnosti od maksimalne radne temperature, pritiska i vrste radne sredine. Preporu eni momenti pritezanja zavrtnjeva prirubni kih spojeva (Mpr) u Nm za zavrtnjeve kvaliteta 5.8 ( V 50), navrtki kvaliteta 5 ( V 50) i zaptivke od Tesnita 25: DN PN6 PN16 15 5 15 20 5 20 25 10 30 32 10 35 40 15 55 50 15 70 65 20 95 80 35 55 100 40 65 125 30 85 150 30 120 200 45 115

Saosno odstupanje prirubnica za montiranje armature na cevovod je ±0.5mm. Odstupanje pararelnosti prirubnica ne sme da ugrozi preporu enu sti ljivost izabrane zaptivke. Posle monta e ventila na cevovod izvr iti povr insku za titu (u sklopu cevovoda) i podmazivanje ventila. Izbor za tite i podmazivanja odre eni su uslovima eksplatacije. Vreteno treba za tititi od prljav tine, a povr ine navoja podmazati, zatim treba izvr iti dopunsko i enje unutra njih povr ina (u sastavu cevovoda) ispiranjem i produvavanjem, kada ventil mora biti do kraja otvoren. Ventil ne mo e anulirati temperaturna irenja cevovoda, ne sme slu iti za oslanjanje cevovoda i ne podnosi gre ke pri montiranju. Ukoliko postoji opasnost da fluid sa sobom nosi estice, koje mogu o tetiti zaptivne povr ine, preporu uje se ugradnja ispred ventila zadr a a ne isto e. 2.3.2.3.Eksplatacija i odr avanje Za normalno funkcionisanje ventila moraju biti definisani uslovi eksplatacije, radna temperatura, pritisak, vrsta fluida, radna sredina i drugi tehni ki parametri (koji su definisani deklaracijom za ventil i tehni kim uslovima Ugovora). Kori enje odre enog tipa ventila za odre ene uslove, koji nisu predvi eni u tehni koj dokumentaciji, mogu e je samo uz saglasnost proizvo a a ventila. Za zatvaranje i otvaranje ventila u eksplataciji koristi se to ak. Ventil se uvek zatvara okretanjem to ka u smeru kretanja skazaljke na satu. Zaporni ventili ne mogu se koristiti kao regulacioni. Radni polo aj je samo otvoren ili potpuno zatvoren. Radirastere enja ventila, kod otvaranja ventila u smeru suprotnom od skazaljke na satu, ventil otvoriti za 3/4 kruga, sa ekati da se izjedna e pritisci, pa onda izvr iti potpuno otvaranje ventila. Maksimalne obimne sile Fo na to ku ventila u zavisnosti od pre nika to ka (Dt) za zatvaranje ventila: DN Fo(N) Dt(mm) 15 70 100 20 70 100 25 150 120 32 150 120 40 180 140 50 180 140 65 200 160 80 225 180 100 250 200 125 300 250 150 400 320 200 425 400

U procesu eksplatacije mogu a je pojava curenja (na primer na prirubni kim spojevima ili zaptivnim spojevima ventila), radi toga treba periodi no vr iti osmatranje ventila. Curenje se otklanja ravnomernim pritezanjem spojeva ventila ili ravnomernim unakrsnim dotezanjem 17

prirubni kih spojeva, na na in opisan u delu monta e. Po potrebi izvr iti zamenu zaptivki ili dodavanje profilnih azbestnih zaptivnih prstenova na kojima predhodno treba napraviti zarez pod uglom od 45° a postavljati ga pod 120° u odnosu na predhodni. Preporu uje se jedanput u godini (a po potrebi i e e), potpuna zamena zaptivki. Cilindri ni obra eni deo zaptivne aure sme da u e u poklopac pri ravnomernom pritezanju do 1/3 du ine. Preporu eni momenti pritezanja zavrtnjeva poklopca (Mp) i momenat pritezanja T zavrtnjeva (Mt): DN 15-20 Mp(Nm) 5 PN6 Mt(Nm) 5 Mp(Nm) 10 PN16 Mt(Nm) 5 25-32 5 5 15 5 40-50 15 5 35 5 65 15 5 40 5 80 20 5 55 10 100 15 5 40 10 125 25 5 65 10 150 20 5 50 15 200 15 5 35 15

Vreteno ventila treba periodi no podmazivati. Podmazivanje ventila koji se esto otvara i zatvara vr i se svakog meseca, a onaj koji se retko otvara podmazuje se dva puta godi nje. Podmazivanje zavrtnjeva i drugih pozicija preporu uje se prilikom remonta ili za vreme revizije cevovoda. Preporu uje se za ventil koji se otvara i zatvara u periodu du em od tri meseca svaka tri meseca isprobati obavezno funkciju otvaranja i zatvaranja.

2.3.2.4. Remont Osim pomenutog odr avanja, armatura podle e redovnom remontu, kojim se obnavlja kvalitet proizvoda. Pri redovnom remontu zamenjuju se istro eni ili o te eni delovi, izvodi zavarivanje, i enje, pranje, mehani ka obrada i ponovo monta a. Pri remontu zaptivnih povr ina, u ve ini slu ajeva, ventile treba odvojiti od cevovoda. O te enje zaptivnih povr ina, u zavisnosti od veli ine pohabanosti, doteruju se lepovanjem odgovaraju om pastom, dok kod ve ih o te enja predhodno treba izvr iti bru enje zaptivnih povr ina, a kod grubljih o te enja prvo treba izvr iti mehani ku obradu zaptivnih povr ina. Kad se na opisan na in ne mogu popraviti o te enja mogu e je izvr iti popravku zaptivnih povr ina predhodnim zavarivanjem (pri tome pogledati deklaraciju armature radi izbora elektrode). Pri smanjenju debljine zida ku i ta i poklopca treba imati u vidu da je maksimalno smanjenje debljine zida ku i ta i poklopca 15%, od po etne mere, usled korozije, erozije i tome sli no. Kad do e do pove anog smanjenja zida ku i ta i poklopca armaturu treba obavezno zameniti.

18

3. Predlog kako re iti uo eni problem Te nja svakog preduze a je poslovati sa to manjim zastojima proizvodnje i sa to ni im tro kovima. U tome smislu odr avanje radnih sredstava mora biti ekonomi no i u isto vreme kvalitetno pa e preduze e biti konkurentno na tr i tu. Ekonomi nost i kvalitet odr avanja zavise od izbora metoda odr avanja koje se temelje na pet na ela odr avanja: 1. Na elo « ekaj i vidi» (Podrazumeva se popravljanje sredstava rada nakon nastanka otkaza). 2. Na elo «oportunistickog odr avanje» (Nakon po etnih kvarova uvode se periodi ni pregledi pojedinih delova). 3. Na elo «preventivnog odr avanja» (Ovo na elo se zasniva na izreci «bolje spre iti nego le iti», a redovnim pregledima i popravkama prema kalendaru ima za cilj spre avanje nastanka otkaza). 4. Na elo «predskazivanog odr avanja» (Predskazuje se ili predvi a vrjeme nastanka otkaza i reaguje malo pre kriti nog trenutka). 5. Na elo «odr avanja prema stanju» (Ovo na elo nala e stalno pra enje stanja opreme i reaguje prema potrebi) Na temelju ovih na ela nastale su razli ite metode odr avanja u razli itim granama industrije i u razli ito organizovanim preduze ima. Te se metode mogu podeliti prema vi e kriterijuma (tablica 2), a jedan od zna ajnijih kriterijuma je odr avanje prema vremenu popravki o odnosu na napredovanje otkaza. Tablica 3. Jedan od na ina svrstavanja metoda odr avanja Prema izvoru finansijskih sredstava Teku e odr avanje Prema tehnolo koj nameni Prema vremenu u odnosu na nastanak kvara 1. Popravak iznenadnih Korektivno odr avanje otkaza 2. Preventivni pregledi, Preventivno odr avanje i cenje i podmazivanje 3. Tra enje i otklanjanje slabih mesta 4.Kontrolni pregledi 6. Planski popravak (mali, srednji i veliki)

Investiciono odr avanje

Za Specijalnu Bolnicu ÄRusanda³ Melenci, odgovaraju slede i medoti odr avanja. Odr avanje prema vremenu popravki u odnosu na napredovanje otkaza Prema vremenu u odnosu na napredovanje otkaza razlikuju se tri bitna oblika odr avanja radnih sredstava: - korektivno odr avanje, 19

- preventivno plansko odr avanje i - preventivno odr avanje prema stanju Korektivno odr avanje je takav oblik odr avanja koji se obavlja prema na elu otkaz-popravka. Naj e ce je hitnog karaktera pa se otklanja samo otkaz koji spre ava nastavak funkcije. Drugi otkazi koji prate osnovni otkaz ili koji su zbog njega nastali, a koji ne uti u na funkcionisanje otkloni e se kasnije - za vreme mirovanja opreme. Preventivno plansko odr avanje je takav oblik odr avanja kojim se spre ava nastanak otkaza. Ovim se odr avanjem unapred planiraju popravke opreme, uredaja i postrojenja prema veku trajanja pojedinih ma inskih delova delova (slika 3).

Slika 3. Dijagram veka trajanja ma inskih delova; MP-mala popravka, SP-sredina popravka, VP-velika popravka Svi ma inski delovi kojima istice radni vek zamenjuju se novima bez obzira to nisu pokvareni. Na ovaj nacin spre avaju se iznenadni otkazi i iznenadni prekidi funkcionisanja.

20

4. Literatura [1] [2] [3] [4] [5] Dr Drago Soldat: Efikasnost odr avanja, KIZ ³Altera´ Beograd; 1993. Dr Drago Soldat: Bele ke sa predavanja; Zrenjanin; 2009. uri Vojislav: Parni kotlovi, atlas konstrukcija; Beogradski izdava ko-grafi ki zavod; Beograd; 1972. DIN 4751- Sigurnosno-tehni ka oprema vrelovodnih kotlarnica sa temperaturama polazne vode do 120 ºC; KGH 1/1992; SMEITS; Beograd; 1992; 67-74 str. Isprave parnog kotla, SOUR uro akovi , Slavonski Brod.

21

5. Prilozi

22

PRILOG 1. OZNAKE JUS STANDARDA

23

24

25

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->