P. 1
Kulturni Turizam - Putevima Mocarta

Kulturni Turizam - Putevima Mocarta

|Views: 623|Likes:
Published by orgdiplomski
Vrsta rada: SEMINARSKI RAD

Nastavni predmet: Kulturni turizam

Vrsta rada: SEMINARSKI RAD

Nastavni predmet: Kulturni turizam

More info:

Published by: orgdiplomski on Dec 23, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/11/2012

pdf

text

original

Vrsta rada: Nastavni predmet: Tema

:

SEMINARSKI RAD Kulturni turizam KULTURNE RUTE – „PUTEVIMA MOCARTA KROZ EVROPU”

1

Uvod...................................................................................................................... 4 PROJEKAT “PUTEVIMA MOCARTA”..........................................................................5 EVROPSKE RUTE - MOCARTOVIM TRAGOVIMA.......................................................6 Austrijska ruta.................................................................................................... 6 Alpska ruta ........................................................................................................ 6 Ruta čuvenih gradova u srcu Evrope..................................................................7 Italia Grande....................................................................................................7 Severna Italija .................................................................................................7 Habzburška carska ruta .....................................................................................8 Ruta nemačkih reka ...........................................................................................8 Francuska ruta ...................................................................................................8 Kraljevska ruta ...................................................................................................9 Tragom Mocartovog boravka u Holandiji............................................................9 Flandrijska ruta ..................................................................................................9 SALCBURG – MESTO MOCARTOVOG ROĐENJA.....................................................10 “Mocartovski” obilazak ....................................................................................10 Mocartova rodna kuća...................................................................................10 Slika 11: Mocartova rodna kuća, Getreidegasse 9. Izvor: www.gasthofschorn.at...................................................................................10 Arhivski podaci u sklopu muzeja....................................................................10 Mocartova kuća.............................................................................................11 Slika 12: Mocartova kuća, Makartplatz 8. Izvor: www.mytravelguide.com...11 Kolekcija Mocartove muzike i filmova o Mocartu (Mocartova kuća)...............12 Internacionalna fondacija Mozarteum – Bibilioteka Mozartiana.....................12 Kuća Čarobne frule .......................................................................................12 Palata arhibiskupa Londrona.........................................................................13 2

Crkva hodočašća u Plajnbergu.......................................................................13 Mocartov spomenik.......................................................................................13 Salcburška katedrala ....................................................................................14 Pozorište u zgradi starog univerziteta .........................................................14 Projekti kulturnog turizma u Austriji..............................................................15 GRAD SALCBURG – STATISTIČKI PODACI O TURIZMU...........................................16 Gradske ture..................................................................................................19 ZAKLJUČAK........................................................................................................... 21 Literatura:......................................................................................................... 22

3

Uvod
Autentična turistička iskustva predstavljaju najtraženiji proizvod u turističkoj privredi sadašnjice. Danas se kulturni turizam prepoznaje kao jedan od najjačih tržišnih segmenata u okviru turističkih iskustava širom sveta. “Novi”, po svemu sudeći, sve sofisticiraniji i zahtevniji turisti žele da nauče, razumeju i dožive autentična iskustva koja kulturni turizam pruža u izobilju. Naime, “kulturni turizam predstavlja žanr specijalnih interesa u turizmu zasnovanih na istraživanju i učestvovanju u novim i dubokim kulturnim doživljajima, bilo da su ona estetske, intelektualne, emocionalne ili psihološke prirode”.1 Predmet istraživanja ovog seminarskog rada bila je ponuda turističkih ruta na temu “Mocartova putovanja širom Evrope”, uz poseban osvrt na grad Salcburg, kao mesto rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta. Cilj ovog seminarskog rada bio je da ukaže na značaj započetog poduhvata da se ožive autentične rute putovanja Volfganga Amadeusa Mocarta kroz umetničke, akademske i turističke projekte, te na taj način privuče turistička poseta velikom broju destinacija koje su deo najvrednijeg kulturnog nasleđa Evrope.

1

Stebbins, 1996; www.culturalheritagetourism.org

4

PROJEKAT “PUTEVIMA MOCARTA”
Osnovni cilj programa “Putevima Mocarta”, proglašenim od strane Evropskog saveta za najznačajniju kulturnu rutu, i koji se sprovodi pod njegovim pokroviteljstvom, jeste da podrži evropsku kulturnu saradnju u promovisanju evropskog identiteta, njegovog jedinstva i raznolikosti kroz podsticanje interkulturalnog dijaloga. Deset evropskih zemalja (Belgija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Holandija, Austrija, Švajcarska, Slovačka i Češka republika), sa 75 partnerskih gradova, regiona i organizacija kroz prezentaciju svoje autentične povezanosti sa Mocartom - čine objedinjenu ponudu pod nazivom “Mocartova putovanja kroz Evropu”. U kulturne, turističke i promotivne svrhe, publikovane su mape Mocartovih putovanja (maj, 2008). Na prvoj strani mape prikazani su svi gradovi koje je Mocart posetio, na osnovu autentičnih dokaza. Pomenuti gradovi i regioni posebno su naznačeni i ilustrovani slikama uz priložene internet linkove odgovarajućih turističkih organizacija. Na poleđini mape prikazana su istorijska mesta Evrope Mocartovog doba uz hronološke informacije o njegovim posetama, kompozicijama, koncertima, ljudima koje je upoznavao... Dalje, na interaktivnom veb portalu internet sajta www.mozartways.com priloženi su opisi deset najatraktivnijih ruta, čiji itinereri predlažu nekoliko tematskih putovanja namenjenih kako individualnim putnicima tako i svima onima koji putuju u grupama. Bitno je napomenuti da je Ministarstvo Austrije za evropsku i međunarodnu saradnju odobrilo gradovima koji su deo kulturne rute “Mocartovih putovanja” korišćenje pojedinih predmeta iz autentične austrijske muzejske postavke.

5

EVROPSKE RUTE - MOCARTOVIM TRAGOVIMA
Austrijska ruta
Današnja Austrija bila je mesto u kojem se V. A. Mozart rodio (Salcburg, 1756) i preminuo (Beč, 1791). Skoro dve trećine svog života, on je boravio u Austriji, dok je tokom preostalog vremena putovao kroz Evropu. Na putovanjima od Salcburga do Beča, i obratno, Mocart se uvek zaustavljao u Lincu. Ovom gradu je posvetio i čuvenu Lincersku simfoniju, K. 425. Takođe, u društvu svoje supruge Konstance, posećivao je i njeno omiljeno banjsko lečilište Baden u blizini Beča. U arhivama manastira nadomak Lambaha, čuvaju se kopije njegovog rukopisa tzv. Lambaške simfonije u g- duru KV 45a. Ruta Mocartovog putovanja od Salcburga do Italije, obuhvatala je i tranzit kroz današnju salcburšku i tirolsku provinciju, sa glavnim gradom Inzbrukom.

Slika

1:

Austrijska

ruta.

Izvor:

www.mozartways.com

Alpska ruta
Alpska ruta kombinuje prirodne i kulturne atraktivnosti i obuhvata sledeće gradove: Salcburg, Bad Rajhenhal, Augzburg, Minhen, Nojburg na Dunavu, Strazburg, Cirih, Lojzan. Turisti su u prilici da otkriju plava jezera, zelena polja i snegom prekrivene planinske predele precizno prateći putanju kojom je nekada prolazio Mocart – čovek čiji je talenat nenadmašiv kroz celu istoriju čovečanstva.
Slika 2: Alpska ruta. Izvor:

www.mozartways.com

6

Ruta čuvenih gradova u srcu Evrope
Mocartovim tragovima od Berlina, preko Lajpciga do Praga, Olomuka, Brna i Beča. Turisti imaju mogućnost da uživaju u prelepim pejzažima Prusije, Moravske, Češke, i istočne Austrije. Proleća 1789., V.A. Mozart pridružio se princu Karlu Ličnovskom u poseti njegovih poseda u Prusiji. U Berlinu, Mocart je održao koncert za kraljicu. Lajpcig je grad u kojem je komponovao K. 574, nastupivši zajedno sa čuvenim orkestrom "Gewandhausorchester". Mocart je u Pragu boravio tri puta. Ovaj grad ga je bukvalno obožavao. Tamo je komponovao sledeće kompozicije: K. 527, 528, 529, 530, kao i čuvenu Prašku simfoniju K. 504.
Slika 3: Ruta gradova u srcu Evrope. Izvor: www.mozartways.com

Italijanske rute

Italia Grande

Tokom tri posete Italiji, Mozart i njegov otac, boravili su u sledećim gradovima: Lodi, Modena, Bolonja, Imola, Ankona i Rim; zatim Florenca, Napulj i Turin.
Slika 4: Ruta Italia Grande. Izvor:

www.mozartways.com

Severna Italija

Na području severne Italije, Mocart se zadržavao u Milanu (tri milanske opere: Ascanio, Mitridate Re di Ponto, i Lucio Silla) i Veroni (u kojoj je naslikan čuveni Mocartov portret).

Slika

5:

Severna

Italija.

Izvor:

www.mozartways.com

7

Habzburška carska ruta
Carski grad Beč sa jednodnevnim obilascima Olomuka, Brna, Švehata, Bratislave, Badena i Linca. U Mocartovo vreme, obilazak pomenutih gradova podrazumevao je naporno putovanje i prelaženje ogromnih prostranstava koja se, danas, lako savlađuju automobilom, autobusom ili vozom. Oktrivanje izvanrednih pejzaža nekadašnje Monarhije.
Slika 6: Habzburška carska ruta. Izvor: www.mozartways.com

Ruta nemačkih reka
Rajna, Majn i Mozel. Tura počinje u Frankfurtu i Ofenbahu, nastavlja do Bona, a zatim se proteže ka jugu do Koblenca, Majnca, preko Kirhajmbolandena i Švetcingena do Majnhajma. Između ostalog, boravak u gradu Manhajmu, predstavljao je sudbinsku prekretnicu u Mocartovom životu. Tamo je upoznao i zaljubio se u Alojziju Veber, da bi kasnije oženio njenu mlađu sestru Konstancu.

Slika 7: Ruta nemačkih reka. Izvor:

www.mozartways.com

Francuska ruta
Mocart je dva puta posetio Francusku, u kojoj je ukupno boravio 12 meseci. Obilazak Pariza, Versaja, Lijona, Strazburga i Nensija…

Slika

8:

Francuska

ruta.

Izvor:

www.mozartways.com

8

Kraljevska ruta
Putovanje od Londona, preko južne Engleske i kanala do Holandije: Čelzi, Kenterburi, Dover, Brisel, Utreht, Hag. Tokom 1763-65., Volfgang i njegova sestra Nanerl izveli su koncert za engleskog kralja Dordža III i kraljicu. U londonu Mocart je upoznao čuvenog kompozitora Johana Kristijana Baha.

Slika

9:

Kraljevska

ruta.

Izvor:

www.mozartways.com

Tragom Mocartovog boravka u Holandiji
Po pozivu princeze Karoline, porodica Mocart je u periodu između septembra 1765. i aprila 1766. godine, boravila u Holandiji u koju su stigli iz Francuske, preko Engleske i Belgije.

Flandrijska ruta
Prati Mocartove tragove duž nekadašnje Flandrije i današnje Belgije. Brisel, Hent, Utreht, Hag, Amsterdam, Lig, Brisel. Tokom dugih putovanja zapadnom Evropom, porodica Mocart nekoliko puta je prolazila predelima Belgije i Holandije, što je ostalo i zabeleženo u pismima Wolfgangovog oca, Leopolda Mocarta.

Slika

10:

Flandrijska

ruta.

Izvor:

www.mozartways.com

9

SALCBURG – MESTO MOCARTOVOG ROĐENJA
Grad Salcburg u srednjem veku prozvan je Severnim Rimom, njegove kasnijie epohe ostavile su za sobom veličanstvene katedrale izgrađene u gotskom i baroknom stilu. Međutim, Salcburg je najpoznatiji po tome jer se u njemu 1756. godine rodio kompozitorski genije Volfganag Amadeus Mocart. Njegova rodna kuća (Geburtshaus) koja je danas pretvorena u muzej, nalazi se u ulici Getreidegasse i povod je dolazaka mnogih turista širom sveta, kojih, na godišnjem nivou, bude i preko šest miliona. Mocart je proveo u Salcburgu duže od dve trećine svog života. Sa svega šest godina tamo je napisao svoje prve kompozicije, takođe i prvu operu "Apollo et Hyacinthus" - već u 11. godini.

“Mocartovski” obilazak
“Bez putovanja, osobito ljudi umetnosti i nauke, čovek je jadno biće osiromašene duše.” Wolfgang Amadeus Mozart, 1778.
Mocartova rodna kuća

Getreidegasse 9 Volfgang Amadeus Mocart rođen je u kući Hagenauer Haus (videti sliku 11) - 27. januara 1756. godine. Davne 1880., stan porodice Mocart pretvoren je u muzej. U najpoznatije muzejske postavke ubrajaju se: Mocartova dečja violina, koncertna violina, viola, njegov klavikord, pianoforte, originalni porodični portreti, uljučujući i nedovršen Mocartov portret, kao i pisma u sklopu porodične prepiske porodice Mocart.2
Arhivski podaci u sklopu muzeja

Arhivski podaci o Mocartu, izvori koji su od Slika 11: Mocartova rodna kuća, Getreidegasse 9. izuzetnog značaja za kulturnu i muzičku istoriju Izvor: Salcburga, locirani su na prvom spratu rodne www.gasthofschorn.at kuće. S tim u vezi, arhiva sadrži: • hronike Internacionalne fondacije Mozarteum u Salcburgu; • slike Mocarta i njegovih savremenika;
2

Cena ulaznice: odrasli €6; deca €1,50; porodične ulaznice – €14. Radno vreme muzeja: svakim danom 9-18h (septembar-jun) i 9-19h (juli-avgust).

10

• istorijsku pozorišnu kolekciju, pozorišne kostime, programe, radne skice; • postere i objave u novinama. Zadnji deo Mocartovove kuće, koji gleda na Universitätsplatz, preuređen je tako da uverljivo oslikava “tipičan Salcburški dom iz Mocartovog doba”. Drugi sprat posvećen je Mocartu i njegovoj vezi sa pozorištem. Mnogobrojne diorame (minijaturne scenske postavke) ilustruju različita raegovanja na Mocartove opere, kroz vreme. Ove postavke pružaju uvid u različite interpretacije Mocartovih dela od kasnog 18. do 20. veka. Počev od 1981., Internacionalna fondacija Mozarteum svake godine postavlja nove izložbe na prvom spratu.

Mocartova kuća

Makartplatz 8 Godine 1773., tada već proširena, porodica Mocart se preselila iz stana na trećem spratu u ulici Getreidegasse 9 na novu adresu - tadašnji Hannibalplatz (sadašnji Makartplatz 8). U ovoj kući, Wolfgang je napisao brojne simfonije, divertimente, serenade, koncerte za klavir i violinu, končerto za fagot, arije, mise, i ostalu duhovnu muziku u periodu između 1773-1780. Upravo na ovom mestu on je komponovao Il Re Pastore, K 208, i započeo La Finta Giardiniera K 196 kao i Idomeneo, K 366. Rekonstruisana, kuća porodice Mocart, ponovo je otvorena za javnost 26. januara 1996. Danas je prvi sprat rezidencije pretvoren u muzej3 koji dokumentuje istoriju i život porodice Mocart, fokusirajući Slika 12: Mocartova kuća, Makartplatz 8. Izvor: se na život i delo samog Volfganga www.mytravelguide.com Amadeusa Mocarta. Specijalni laserski sistem na šest stranih jezika, posetiocima muzeja pruža dodatne informacije o Mocartovim delima. Muzej posebno ističe značaj i maršute putovanja (prikazanih na zidnim mapama) Wolfganga Amadeusa Mocarta i njegove sestre Marije Ane (“Nanerl”).
3

Cena ulaznice: €6, €4 za studente. U kombinaciji sa posetom muzeja u Mocartovoj rodnoj kući, Getreidegasse 9, cena ulaznica: €9 za odrasle i €7 za studente. Radno vreme: svakim danom od 9h-17.30.

11

Kolekcija Mocartove muzike i filmova o Mocartu (Mocartova kuća)

Između ostalog, sadrži najveću bazu podataka o Mocartovoj muzici. Posetiocima je na raspolaganju 14.000 audio i 2.000 video zapisa in situ. Postoje 16 pultova za individualno preslušavanje muzike, ali i veliki ekran za grupne posete.

Internacionalna fondacija Mozarteum – Bibilioteka Mozartiana

Schwarzstrasse 26/28 Bibilioteka Mozartiana osnovana je 20. septembra 1880. sa ciljem da neguje i promoviše muzičku umetnost i neponovljivu genijalnost Wolfganga Amadeusa Mocarta. Sadrži oko 35.000 naslova i obuhvata mnogobrojne učionice, kancelarije, dve koncertne dvorane i Centralni institut za istraživanje Mocartovih besmrtnih dela. Osim specijalizovane literature o Mocartu i 18. veku, ova biblioteka izgrađena u Salcburškom Jugend stilu (art nouveau) takođe sadrži rukopise iz muzičke prepiske i pisama porodice Mocart, ali i ostalih kompozitora 18. i 19. veka. Svake godine, povodom obeležavanja Mocartovog rođendana (27. januar) Mozarteum fondacija organizuje manifestaciju sa kojom bi se retko koja druga svečanost na evropskoj koncertnoj sceni mogla uporediti: u pitanju je – Mocartova nedelja. Vrhunski internacionalni orkestri, ansambli, dirigenti, pevači i solisti nastupali su poslednjih 50 godina tokom trajanja ove manifestacije.

Kuća Čarobne frule

U vrtu pored Mozarteuma nalazi se Zauberflötenhäuschen ("Kuća čarobne frule") - drvena kućica u kojoj je, prema priči, Mozart komponovao delove iz Magične frule (K.620). Kuća čarobne frule je otvorena za posete tokom letnjih meseci kada se u Velikoj dvorani Mozarteum-a održavaju muzički programi.
Slika 13: Kuća čarbone frule. Izvor: www.mozart2006.net

12

Palata arhibiskupa Londrona

Mirabellplatz 1 Godine 1631., arhibiskup Pariz Lodron sagradio je baroknu palatu za svoje rođake na adresi Mirabellplatz 1. Ovde je Mocart provodio vreme svirajući muziku koju je komponovao za Londronove rođake. Danas je ova palata pretvorena u muzičku i dramsku akademiju Slika Mozarteum.

14: Bašta Londronove palate.Izvor: www.virtualtourist.com

Crkva hodočašća u Plajnbergu

Plainbergweg Crkva u mestu Plajnberg, posvećena Svetoj Mariji, bila je mesto čestog religioznog okupljanja porodice Mocart. Volfgang je komponovao za ovo mesto hodočašća (kako ga popularno nazivaju svi Salcburžani) Misu u F duru, K. 192. Ne samo što predstavlja značajan kulturno-istorijski spomenik, već ovo mesto pruža i predivan panoramski pogled na Salcburg.

Mocartov spomenik

Slika 15: Crkva hodočašća u Plajnbergu. Izvor: www.mozartways.c om

Mozartplatz Spomenik, delo autora Ludviga fon Švanthalera, zvanično je otkriven 4. Septembra 1842. godine u prisustvu dvojice Mocartovih sinova. Godine 1997, pri dnu Mocartovog spomenika dopisano je da je stari deo Salcburga priljučen UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine.
Slika 16: Mocartov spomenik, Mocartplatz. Izvor: www.salzburgerland.com

13

Salcburška katedrala

Domplatz Wolfgangovi roditelji, Leopold i Ana Maria, venčali su se u Salcburškoj katedrali 21. Novembra 1747. Godine. Ovde je i kršten Volfgang Amadeus Mozart - 28 januara 1756., a kasnije zaposlen kao vođa crkvenog orkestra 1779., da bi u tom periodu skoro svu svoju crkvenu muziku – mise, litanije, horske pesme i crkvene sonate – posvetio ovoj katedrali. Salcburška katedrala je verovatno najznačajnija crkvena zgrada u Salcburgu. Njena veličanstvena fasada i ogromna kupola čine najimpresivniji spomenik arhitekture u ranom baroknom stilu severno od Alpa. Nakon što je izgorela, ponovo je izgrađena, uvećana i proširena, što svedoči o moći i nezavisnosti Salcburške arhibiskupije.

Slika 16: Salcburška katedrala. Izvor: www.visitsalzburg.net

Pozorište u zgradi starog univerziteta

Furtwänglerpark Sa pet godina, Mozart je učestvovao u školskoj predstavi pod nazivom Sigismundus Hungariae Rex, u Velikoj dvorani (pozorište) starog univerziteta (sadašnji Teološki fakultet). Velika dvorana je otvorena za posete isključivo tokom trajanja određenih umetničkih programa.

14

Projekti kulturnog turizma u Austriji

Godine 2006., Austrija je, osim Volfganga Amadeusa Mocarta slavila i jubilej Zigmunda Frojda, poznatog začetnika psihoanalize. Više od 100.000 ljudi bilo je aktivno uključeno u pomenute i slične projekte koji su bili ili inicirani ili podržani od strane austrijanske internacionalne kulturne politike. Danas je u toku sprovođenje plana za obeležavanje godine slavnog kompozitora Jozefa Hajdna – 2009. u okviru koje će biti organizovane i kulturne rute “Tragovima Hajdna”. Tokom 2006. godine, u sklopu promocije Mocartove godine, širom sveta organizovano je ukupno 1.375 kulturnih dešavanja, između ostalog: • • • • • • •

55 svetskih premijera; 341 operska produkcija; 275 koncerata; 55 misa; 55 projekata iz oblasti umetničkog stvaralaštva/finih umetnosti; 12 kongresa; 14 izložbi; i 335 projekata za decu i omladinu.

15

GRAD SALCBURG – STATISTIČKI PODACI O TURIZMU
Generalne informacije

U gradu Salcburgu godišnje se održava oko 4.000 kulturnih događaja, broj posetilaca (na godišnjem nivou) iznosi 6,9 miliona. Pored Beča, glavnog grada Austrije, Salcburg je najznačajnija destinacija sa aspekta gradskog turizma. Godine 2006. Salcburg je proslavio 250. godišnjicu rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta. Turistički odbor grada Salcburga, počeo je promotivnu kampanju 250. godišnjice Mocartovog rođenja, tri godine unapred. U tom periodu organizovane su novinske konferencije u Japanu, SAD-u i širom Evrope.
Dolasci gostiju i smeštaj za 2006. godinu
Tabela 1: Dolasci i broj noćenja, Salcburg, 2006. Izvor: Izvor: www.salzburg.info.

Ukupno dolazaka: Dolasci: Ukupan broj noćenja: Smeštaj:

1.197,291 (2005. - 1.047,139) +14.3 % u poređenju sa 2005. 2.232,076 (2005. - 1.884,850) +18.4% u poređenju sa 2005

Godina 2006. zabeležila je velik cifre su premašile predviđanja Zabeleženo je 2,232,076 noćenja iznosi porast od 18.4% u odnosu je za 150.152, sa ukupnim brojem

broj noćenja u Salcburgu, čije stručnjaka u oblasti turizma. u smeštajnim kapacitetima, što na 2005. Broj dolazaka povećan od 1.197,291 (+14.3%).

Ovi podaci govore o povišenom kvalitetu tuurzma i trendu turista ka istraživanju ovog grada i njeogovih kulturnih znamenitosti. Prosečna dužina boravka: 1,86 dana (2005. - 1,80 dana)

16

Tabela 2: Najveći broj zabeleženih noćenja prema www.salzburg.info.

zemlji porekla. Izvor:

2006 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Austrija Nemačka SAD Italija Velika Britanija Japan Švajcarska. Lihtenštajn 8. Francuska. Monako 9. Španija 10. Holandija

Ukupn Udeo o u%

557,142 393,108 213,669 161,391 152,662 86,499 72,726 54,795 53,365 35,861

24.9% 17.6% 9.6% 7.2% 6.8% 3.9% 3.3% 2.5% 2.4% 1.6%

2005 1. Austrija 2. Nemačka 3. SAD 4. Italija 5. Velika Britanija 6. Japan 7. Švajcarska.
Lihtenštajn 8. Francuska. Monako 9. Španija 10. Kina

Ukupn Udeo u % o

486,710 352,428 173,563 163,806 116,625 66,131 51,032 39,553 38,711 37,801

25.8% 18.6% 9.2% 8.6% 6.1% 3.5% 2.7% 2.0% 2.0% 2.0%

Preko 100.000 gostiju, koji su prenoćili u Salcburgu 2006., došlo je iz sledećih zemalja: Austrija, Nemačka, SAD, Italija i Velika Britanija. Premda broj posetilaca iz Japana beleži ravnomeran porast, broj posetilaca iz ostalih azijskih zemalja je u blagom padu. Jednodnevni posetioci Prisutan je trend jednodnevnih poseta gradu Salcburgu - 5,5 miiona posetilaca zadržava se u Salcburgu jedan dan (54 % - radnim danima, 46 % vikendom), pri čemu, ponaosob, svako od njih potroši u proseku 30 evra, što na godišnjem nivou, donosi zaradu od turizma u iznosu od 83 miliona evra i 1.800 novih radnih mesta. Najveći profit ostvaruje se u oblasti gastronomije, prodaji nekretnina, kulturnim ustanovama i
17

turističkom prevozu - 31% svih troškova ostvaren je u trgovini, 28 % u gastronomiji, i 10 % u turističke svrhe.

18

Smeštaj

Godine 2006., 31. Avgusta, u gradu Salcburgu registrovano je: 134 registrovanih hotela sa ukupnim brojem od 9,922 ležajeva. Kategorije: 7 hotela od 5 zvezdica (1.349 ležajeva), 50 hotela od 4 zvezdice (5.143 ležajeva), 51 hotel od 3 zvezdice (2.609), 22 hotela sa 2 zvezdice (655), i 4 hotela sa 1 zvezdicom (166 ležajeva). Takođe, u ponudi je bilo i 5 omladinskih hostela, 4 kampa i 65 privatnih soba.
Gradske ture

U februaru 2006. registrovano je 186 sertifikovanih gradskih vodiča. Organizovani obilasci grada: pešačenje – vožnja biciklom – vožnja kočijom – tramvajska vožnja. Specijalne tematske ture. Mesto Mocartovog rođenja i Mocartovu drugu kuću posetilo je 656.000 ljudi (2005. – 431.000) Internationalna Fondacija Mozarteum registrovala je porast od 45% poseta muzeju posvećenom Mocartu, u odnosu na prethodnu godinu.
Salcburška kartica

Čip kartica ne samo da omogućava besplatan ulaz na lokalitetima sa najznačajnijim gradskim atraktivnostim, već služi i kao karta za gradski prevoz, ali i kao legitimacija za velik broj popusta za cenu određenih usluga. Godine 2006., prodato je 127.952 pomenutih kartica (2005. 90.668)
Internet

Broj posetilaca internet stranice www.salzburg.info nije se smanjio ni nakon 2006. Svakog meseca u proseku 186.891 ljudi poseti ovaj sajt. Ukupan boj internet kosisnika koji su posetili veb stranice Tourismus Salzburg GmbH iznosio je 2,5 milion na engleskom i nemačkom jeziku, dok je 3,8 miliona posetilo stranice koje su dostupne na druigm jezicima. Prosečan internet korisnik pročitao je 7 stranica na veb stranici sa informativnim sadržajima o Salcburgu. Hotelske rezervacije preko interneta: 5.801 – 2006.; porast za 38 % u odnosu na 2005.

19

Ova cifra samo potvrđuje trend internacionalnih razmera u obavljanju privatnih rezervacija elektronskim putem.4

4

Izvor: Skupština grada Salcburga i Kancelarija za statisitku; www.salzburg.info.

20

ZAKLJUČAK

Kulturni turizam, u širem kontekstu, odnosi se na bilo koje putovanje koje zadovoljava potrebe ljudi za promenom, podiže nivo kulturne svesti pojedinca i vodi ka sticanju novih saznanja i iskustava. Kulturna dobra i usluge, u tom slučaju, predstavljaju most između individualne potrage za kulturnim vrednostima, s jedne strane, i društva koje, s druge strane, takvoj potrebi izlazi u susret. U današnjem, sve integrisanijem i globalizovanom ekonomskom sistemu, javlja se potreba za definisanjem kulture, na načine kojima će zajednički činioci kulturnog nasleđa i turističke industrije biti objedinjeni u jedinstvenu celinu kroz međunarodnu kulturnu saradnju i dijalog, pri čemu se mora voditi računa da ekonomska, politička i kulturna dimenzija razvoja ne remeti očuvanje kulturnog identiteta. Projekat Evropskog saveta - kulturne rute “Mocartova putovanja kroz Evropu”, čiji model može poslužiti za usvajanje novih standarda - ne samo što ispoljava pozitivne efekte na kulturni život, već i multiplicira razmenu dobara i usluga, pružajući, na taj način potrošaču, odnosno turisti, širi pristup kulturnim dobrima. Konačno, imajući u vidu da pristup jednog društva informacijama i uloga novih tehnologija predstavljaju jedne od najvećih izazova sa kojima se susreće politika kulture, a čije razmere će tek u budućnosti biti sve izraženije, važno je uvek imati na umu nepohodan preduslov – a to je planiranje i ostvarivanje turističkih potencijala, jer bi u suprotnom, oni postojali upravo tek kao nagoveštaj, a ne strateški planirana mogućnost u koju se ulaže, pri čemu je nemoguće ozbiljno razmišljati o promociji turizma na destinacijama čiji resursi ostaju neiskorišćeni, a projekti turističkog razvoja ignorisani.

21

Literatura:

1. Hildeshajmer, V., Mocart; Dereta, Beograd, 2006. 2. Ivanković, Ž.; Mocart – Pisma ocu; Novi glas, Banja Luka, 1991. 3. Tomka, D., Turizam i kultura; Tims, Novi Sad, 2008.
www.austria.info 4. www.culturalheritagetourism.org 5. www.faithfullymozart.com 6. www.gasthofschom.at 7. www.mozart.at 8. www.mozarteum.at 9. www.mozartland.com 10.www.mozartproject.org 11. www.mozartways.com 12. www.mytravelguide.com

13. www.rz-berlin.mpg.de 14. www.salzburg.info 15. www.salzburgerland.com
16.www.timelineindex.com 17. www.visit-salzburg.net

22

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->