SEMINARSKI RAD

Vrsta rada:

Kulturni turizam
Nastavni
predmet:
KULTURNE RUTE – „PUTEVIMA MOCARTA KROZ EVROPU”
Tema:

1
Uvod......................................................................................................................................................4

PROJEKAT “PUTEVIMA MOCARTA”.......................................................................................................5

EVROPSKE RUTE - MOCARTOVIM TRAGOVIMA.....................................................................................6

Austrijska ruta...................................................................................................................................6

Alpska ruta.........................................................................................................................................6

Ruta čuvenih gradova u srcu Evrope..................................................................................................7

Italijanske rute...................................................................................................................................7

Italia Grande..................................................................................................................................7

Severna Italija................................................................................................................................7

Habzburška carska ruta.....................................................................................................................8

Ruta nemačkih reka...........................................................................................................................8

Francuska ruta...................................................................................................................................8

Kraljevska ruta...................................................................................................................................9

Tragom Mocartovog boravka u Holandiji..........................................................................................9

Flandrijska ruta..................................................................................................................................9

SALCBURG – MESTO MOCARTOVOG ROĐENJA...................................................................................10

“Mocartovski” obilazak....................................................................................................................10

Mocartova rodna kuća.................................................................................................................10

Arhivski podaci u sklopu muzeja..................................................................................................10

Mocartova kuća...........................................................................................................................11

Kolekcija Mocartove muzike i filmova o Mocartu (Mocartova kuća)...........................................12

Internacionalna fondacija Mozarteum – Bibilioteka Mozartiana.................................................12

Kuća Čarobne frule......................................................................................................................12

Palata arhibiskupa Londrona.......................................................................................................13

2
 Crkva hodočašća u Plajnbergu.....................................................................................................13

Mocartov spomenik.....................................................................................................................13

Salcburška katedrala....................................................................................................................14

Pozorište u zgradi starog univerziteta..........................................................................................14

Projekti kulturnog turizma u Austriji............................................................................................15

GRAD SALCBURG – STATISTIČKI PODACI O TURIZMU..........................................................................16

Generalne informacije.................................................................................................................16

Dolasci gostiju i smeštaj za 2006. godinu.....................................................................................16

Smeštaj........................................................................................................................................18

Gradske ture................................................................................................................................18

Salcburška kartica........................................................................................................................18

Internet........................................................................................................................................18

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................20

Literatura:........................................................................................................................................21

3
 Uvod

Autentična turistička iskustva predstavljaju najtraženiji proizvod u turističkoj privredi

sadašnjice. Danas se kulturni turizam prepoznaje kao jedan od najjačih tržišnih segmenata u
okviru turističkih iskustava širom sveta.

“Novi”, po svemu sudeći, sve sofisticiraniji i zahtevniji turisti žele da nauče, razumeju i
dožive autentična iskustva koja kulturni turizam pruža u izobilju.

Naime, “kulturni turizam predstavlja žanr specijalnih interesa u turizmu zasnovanih na

istraživanju i učestvovanju u novim i dubokim kulturnim doživljajima, bilo da su ona
estetske, intelektualne, emocionalne ili psihološke prirode”. 1

Predmet istraživanja ovog seminarskog rada bila je ponuda turističkih ruta na temu
“Mocartova putovanja širom Evrope”, uz poseban osvrt na grad Salcburg, kao mesto
rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta.

Cilj ovog seminarskog rada bio je da ukaže na značaj započetog poduhvata da se ožive
autentične rute putovanja Volfganga Amadeusa Mocarta kroz umetničke, akademske i
turističke projekte, te na taj način privuče turistička poseta velikom broju destinacija koje su
deo najvrednijeg kulturnog nasleđa Evrope.

1
Stebbins, 1996; www.culturalheritagetourism.org

4
 PROJEKAT “PUTEVIMA MOCARTA”

Osnovni cilj programa “Putevima Mocarta”, proglašenim od strane Evropskog saveta za

najznačajniju kulturnu rutu, i koji se sprovodi pod njegovim pokroviteljstvom, jeste da podrži
evropsku kulturnu saradnju u promovisanju evropskog identiteta, njegovog jedinstva i
raznolikosti kroz podsticanje interkulturalnog dijaloga.

Deset evropskih zemalja (Belgija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Holandija,
Austrija, Švajcarska, Slovačka i Češka republika), sa 75 partnerskih gradova, regiona i
organizacija kroz prezentaciju svoje autentične povezanosti sa Mocartom - čine objedinjenu
ponudu pod nazivom “Mocartova putovanja kroz Evropu”.

U kulturne, turističke i promotivne svrhe, publikovane su mape Mocartovih putovanja (maj,

2008). Na prvoj strani mape prikazani su svi gradovi koje je Mocart posetio, na osnovu
autentičnih dokaza. Pomenuti gradovi i regioni posebno su naznačeni i ilustrovani slikama uz
priložene internet linkove odgovarajućih turističkih organizacija. Na poleđini mape prikazana
su istorijska mesta Evrope Mocartovog doba uz hronološke informacije o njegovim
posetama, kompozicijama, koncertima, ljudima koje je upoznavao...

Dalje, na interaktivnom veb portalu internet sajta www.mozartways.com priloženi su opisi

deset najatraktivnijih ruta, čiji itinereri predlažu nekoliko tematskih putovanja namenjenih
kako individualnim putnicima tako i svima onima koji putuju u grupama.

Bitno je napomenuti da je Ministarstvo Austrije za evropsku i međunarodnu saradnju

odobrilo gradovima koji su deo kulturne rute “Mocartovih putovanja” korišćenje pojedinih
predmeta iz autentične austrijske muzejske postavke.

5
 EVROPSKE RUTE - MOCARTOVIM TRAGOVIMA
Austrijska ruta

Današnja Austrija bila je mesto u kojem se V. A. Mozart rodio (Salcburg, 1756) i preminuo
(Beč, 1791). Skoro dve trećine svog života, on je boravio u Austriji, dok je tokom preostalog
vremena putovao kroz Evropu.

Na putovanjima od Salcburga do Beča, i obratno, Mocart se uvek zaustavljao u Lincu. Ovom

gradu je posvetio i čuvenu Lincersku simfoniju, K. 425. Takođe, u društvu svoje supruge
Konstance, posećivao je i njeno omiljeno banjsko lečilište Baden u blizini Beča.

U arhivama manastira nadomak Lambaha, čuvaju se kopije njegovog rukopisa tzv. Lambaške
simfonije u g- duru KV 45a. Ruta Mocartovog putovanja od Salcburga do Italije, obuhvatala
je i tranzit kroz današnju salcburšku i tirolsku provinciju, sa glavnim gradom Inzbrukom.

Slika 1: Austrijska ruta. Izvor:

www.mozartways.com

Alpska ruta

Alpska ruta kombinuje prirodne i kulturne atraktivnosti i

obuhvata sledeće gradove: Salcburg, Bad Rajhenhal,
Augzburg, Minhen, Nojburg na Dunavu, Strazburg, Cirih,
Lojzan. Turisti su u prilici da otkriju plava jezera, zelena
polja i snegom prekrivene planinske predele precizno
prateći putanju kojom je nekada prolazio Mocart –
čovek čiji je talenat nenadmašiv kroz celu istoriju
čovečanstva.

Slika 2: Alpska ruta. Izvor:

www.mozartways.com

6
Ruta čuvenih gradova u srcu Evrope

Mocartovim tragovima od Berlina, preko Lajpciga do Praga, Olomuka, Brna i Beča. Turisti
imaju mogućnost da uživaju u prelepim pejzažima Prusije, Moravske, Češke, i istočne
Austrije.

Proleća 1789., V.A. Mozart pridružio se princu

Karlu Ličnovskom u poseti njegovih poseda u
Prusiji. U Berlinu, Mocart je održao koncert za
kraljicu. Lajpcig je grad u kojem je komponovao K.
574, nastupivši zajedno sa čuvenim orkestrom
"Gewandhausorchester".

Mocart je u Pragu boravio tri puta. Ovaj grad ga je

Slika 3: Ruta gradova u srcu Evrope. Izvor:
bukvalno obožavao. Tamo je komponovao sledeće
www.mozartways.com kompozicije: K. 527, 528, 529, 530, kao i čuvenu
Prašku simfoniju K. 504.

Italijanske rute

Italia Grande

Tokom tri posete Italiji, Mozart i njegov otac,

boravili su u sledećim gradovima: Lodi, Modena,
Bolonja, Imola, Ankona i Rim; zatim Florenca,
Napulj i Turin.

Slika 4: Ruta Italia Grande. Izvor:

www.mozartways.com

Severna Italija

Na području severne Italije, Mocart se zadržavao u

Milanu (tri milanske opere: Ascanio, Mitridate Re
di Ponto, i Lucio Silla) i Veroni (u kojoj je naslikan
čuveni Mocartov portret).

Slika 5: Severna Italija. Izvor:

www.mozartways.com

7
Habzburška carska ruta

Carski grad Beč sa jednodnevnim obilascima Olomuka,

Brna, Švehata, Bratislave, Badena i Linca. U Mocartovo
vreme, obilazak pomenutih gradova podrazumevao je
naporno putovanje i prelaženje ogromnih prostranstava
koja se, danas, lako savlađuju automobilom, autobusom
ili vozom.

Oktrivanje izvanrednih pejzaža nekadašnje Monarhije. Slika 6: Habzburška carska ruta. Izvor:
www.mozartways.com

Ruta nemačkih reka

Rajna, Majn i Mozel. Tura počinje u Frankfurtu i

Ofenbahu, nastavlja do Bona, a zatim se proteže ka jugu
do Koblenca, Majnca, preko Kirhajmbolandena i
Švetcingena do Majnhajma. Između ostalog, boravak u
gradu Manhajmu, predstavljao je sudbinsku prekretnicu
u Mocartovom životu. Tamo je upoznao i zaljubio se u
Alojziju Veber, da bi kasnije oženio njenu mlađu sestru
Konstancu.
Slika 7: Ruta nemačkih reka. Izvor:
www.mozartways.com

Francuska ruta

Mocart je dva puta posetio Francusku, u kojoj je

ukupno boravio 12 meseci. Obilazak Pariza, Versaja,
Lijona, Strazburga i Nensija…

Slika 8: Francuska ruta. Izvor:

www.mozartways.com

8
Kraljevska ruta

Putovanje od Londona, preko južne Engleske i

kanala do Holandije: Čelzi, Kenterburi, Dover,
Brisel, Utreht, Hag.

Tokom 1763-65., Volfgang i njegova sestra Nanerl

izveli su koncert za engleskog kralja Dordža III i
kraljicu. U londonu Mocart je upoznao čuvenog
kompozitora Johana Kristijana Baha.
Slika 9: Kraljevska ruta. Izvor:
www.mozartways.com
Tragom Mocartovog boravka u Holandiji

Po pozivu princeze Karoline, porodica Mocart je u periodu između septembra 1765. i aprila
1766. godine, boravila u Holandiji u koju su stigli iz Francuske, preko Engleske i Belgije.

Flandrijska ruta

Prati Mocartove tragove duž nekadašnje Flandrije i današnje Belgije. Brisel, Hent, Utreht,
Hag, Amsterdam, Lig, Brisel.

Tokom dugih putovanja zapadnom Evropom,

porodica Mocart nekoliko puta je prolazila
predelima Belgije i Holandije, što je ostalo i
zabeleženo u pismima Wolfgangovog oca, Leopolda
Mocarta.

Slika 10: Flandrijska ruta. Izvor:

www.mozartways.com

9
 SALCBURG – MESTO MOCARTOVOG ROĐENJA

Grad Salcburg u srednjem veku prozvan je Severnim Rimom, njegove kasnijie epohe ostavile
su za sobom veličanstvene katedrale izgrađene u gotskom i baroknom stilu. Međutim,
Salcburg je najpoznatiji po tome jer se u njemu 1756. godine rodio kompozitorski genije
Volfganag Amadeus Mocart. Njegova rodna kuća (Geburtshaus) koja je danas pretvorena u
muzej, nalazi se u ulici Getreidegasse i povod je dolazaka mnogih turista širom sveta, kojih,
na godišnjem nivou, bude i preko šest miliona. Mocart je proveo u Salcburgu duže od dve
trećine svog života. Sa svega šest godina tamo je napisao svoje prve kompozicije, takođe i
prvu operu "Apollo et Hyacinthus" - već u 11. godini.

“Mocartovski” obilazak

“Bez putovanja, osobito ljudi umetnosti i nauke, čovek je jadno biće osiromašene duše.”

Wolfgang Amadeus Mozart, 1778.

Mocartova rodna kuća

Getreidegasse 9

Volfgang Amadeus Mocart rođen je u kući Hagenauer Haus

(videti sliku 11) - 27. januara 1756. godine. Davne 1880.,
stan porodice Mocart pretvoren je u muzej. U najpoznatije
muzejske postavke ubrajaju se: Mocartova dečja violina,
koncertna violina, viola, njegov klavikord, pianoforte,
originalni porodični portreti, uljučujući i nedovršen
Mocartov portret, kao i pisma u sklopu porodične prepiske
porodice Mocart.2

Arhivski podaci u sklopu muzeja

Arhivski podaci o Mocartu, izvori koji su od izuzetnog

značaja za kulturnu i muzičku istoriju Salcburga, locirani su
Slika 11: Mocartova rodna kuća,
na prvom spratu rodne kuće. S tim u vezi, arhiva sadrži: Getreidegasse 9. Izvor:
www.gasthofschorn.at
• hronike Internacionalne fondacije Mozarteum u
Salcburgu;

• slike Mocarta i njegovih savremenika;

• istorijsku pozorišnu kolekciju, pozorišne kostime, programe, radne skice;

• postere i objave u novinama.

2
Cena ulaznice: odrasli €6; deca €1,50; porodične ulaznice – €14. Radno vreme muzeja: svakim danom 9-18h
(septembar-jun) i 9-19h (juli-avgust).

10
Zadnji deo Mocartovove kuće, koji gleda na Universitätsplatz, preuređen je tako da uverljivo
oslikava “tipičan Salcburški dom iz Mocartovog doba”.

Drugi sprat posvećen je Mocartu i njegovoj vezi sa pozorištem. Mnogobrojne diorame

(minijaturne scenske postavke) ilustruju različita raegovanja na Mocartove opere, kroz
vreme. Ove postavke pružaju uvid u različite interpretacije Mocartovih dela od kasnog 18.
do 20. veka.

Počev od 1981., Internacionalna fondacija Mozarteum svake godine postavlja nove izložbe
na prvom spratu.

Mocartova kuća

Makartplatz 8

Godine 1773., tada već proširena, porodica Mocart se preselila iz stana na trećem spratu u
ulici Getreidegasse 9 na novu adresu - tadašnji Hannibalplatz (sadašnji Makartplatz 8).

U ovoj kući, Wolfgang je napisao brojne simfonije,

divertimente, serenade, koncerte za klavir i violinu,
končerto za fagot, arije, mise, i ostalu duhovnu
muziku u periodu između 1773-1780. Upravo na
ovom mestu on je komponovao Il Re Pastore, K 208, i
započeo La Finta Giardiniera K 196 kao i Idomeneo, K
366.

Rekonstruisana, kuća porodice Mocart, ponovo je

otvorena za javnost 26. januara 1996. Danas je prvi
sprat rezidencije pretvoren u muzej 3 koji
dokumentuje istoriju i život porodice Mocart,
fokusirajući se na život i delo samog Volfganga
Amadeusa Mocarta. Specijalni laserski sistem na šest Slika 12: Mocartova kuća, Makartplatz 8.
stranih jezika, posetiocima muzeja pruža dodatne Izvor: www.mytravelguide.com
informacije o Mocartovim delima. Muzej posebno
ističe značaj i maršute putovanja (prikazanih na
zidnim mapama) Wolfganga Amadeusa Mocarta i njegove sestre Marije Ane (“Nanerl”).

Kolekcija Mocartove muzike i filmova o Mocartu (Mocartova kuća)

Između ostalog, sadrži najveću bazu podataka o Mocartovoj muzici. Posetiocima je na

raspolaganju 14.000 audio i 2.000 video zapisa in situ. Postoje 16 pultova za individualno
preslušavanje muzike, ali i veliki ekran za grupne posete.
3
Cena ulaznice: €6, €4 za studente. U kombinaciji sa posetom muzeja u Mocartovoj rodnoj kući , Getreidegasse
9, cena ulaznica: €9 za odrasle i €7 za studente. Radno vreme: svakim danom od 9h-17.30.

11
Internacionalna fondacija Mozarteum – Bibilioteka Mozartiana

Schwarzstrasse 26/28

Bibilioteka Mozartiana osnovana je 20. septembra 1880. sa ciljem da neguje i promoviše

muzičku umetnost i neponovljivu genijalnost Wolfganga Amadeusa Mocarta. Sadrži oko
35.000 naslova i obuhvata mnogobrojne učionice, kancelarije, dve koncertne dvorane i
Centralni institut za istraživanje Mocartovih besmrtnih dela.

Osim specijalizovane literature o Mocartu i 18. veku, ova biblioteka izgrađena u Salcburškom
Jugend stilu (art nouveau) takođe sadrži rukopise iz muzičke prepiske i pisama porodice
Mocart, ali i ostalih kompozitora 18. i 19. veka.

Svake godine, povodom obeležavanja Mocartovog rođendana (27. januar) Mozarteum

fondacija organizuje manifestaciju sa kojom bi se retko koja druga svečanost na evropskoj
koncertnoj sceni mogla uporediti: u pitanju je – Mocartova nedelja.

Vrhunski internacionalni orkestri, ansambli, dirigenti, pevači i solisti nastupali su poslednjih

50 godina tokom trajanja ove manifestacije.

Kuća Čarobne frule

U vrtu pored Mozarteuma nalazi se

Zauberflötenhäuschen ("Kuća čarobne frule") -
drvena kućica u kojoj je, prema priči, Mozart
komponovao delove iz Magične frule (K.620).
Kuća čarobne frule je otvorena za posete tokom
letnjih meseci kada se u Velikoj dvorani
Mozarteum-a održavaju muzički programi.

Slika 13: Kuća čarbone frule. Izvor:

www.mozart2006.net
Palata arhibiskupa Londrona

Mirabellplatz 1

Godine 1631., arhibiskup Pariz Lodron

sagradio je baroknu palatu za svoje
rođake na adresi Mirabellplatz 1. Ovde
je Mocart provodio vreme svirajući
muziku koju je komponovao za
Londronove rođake. Danas je ova palata
pretvorena u muzičku i dramsku
akademiju - Mozarteum.
Slika 14: Bašta Londronove palate.Izvor:
www.virtualtourist.com
12
Crkva hodočašća u Plajnbergu

Plainbergweg

Crkva u mestu Plajnberg, posvećena Svetoj Mariji, bila je mesto čestog

religioznog okupljanja porodice Mocart. Volfgang je komponovao za ovo
mesto hodočašća (kako ga popularno nazivaju svi Salcburžani) Misu u F
duru, K. 192.

Ne samo što predstavlja značajan kulturno-istorijski spomenik, već ovo

mesto pruža i predivan panoramski pogled na Salcburg.
Slika 15: Crkva hodočašća
u Plajnbergu. Izvor:
www.mozartways.com

Mocartov spomenik

Mozartplatz

Spomenik, delo autora Ludviga fon

Švanthalera, zvanično je otkriven 4.
Septembra 1842. godine u prisustvu
dvojice Mocartovih sinova.

Godine 1997, pri dnu Mocartovog

spomenika dopisano je da je stari deo
Salcburga priljučen UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine.
Slika 16: Mocartov spomenik, Mocartplatz. Izvor :
www.salzburgerland.com

Salcburška katedrala

Domplatz

Wolfgangovi roditelji, Leopold i Ana Maria, venčali su se u Salcburškoj katedrali 21.

Novembra 1747. Godine.

Ovde je i kršten Volfgang Amadeus Mozart - 28 januara 1756., a kasnije zaposlen kao vođa
crkvenog orkestra 1779., da bi u tom periodu skoro svu svoju crkvenu muziku – mise,
litanije, horske pesme i crkvene sonate – posvetio ovoj katedrali.

Salcburška katedrala je verovatno najznačajnija crkvena zgrada u Salcburgu. Njena

veličanstvena fasada i ogromna kupola čine najimpresivniji spomenik arhitekture u ranom
baroknom stilu severno od Alpa. Nakon što je izgorela, ponovo je izgrađena, uvećana i
proširena, što svedoči o moći i nezavisnosti Salcburške arhibiskupije.

13
 Slika 16: Salcburška katedrala. Izvor:
www.visit-salzburg.net

Pozorište u zgradi starog univerziteta

Furtwänglerpark

Sa pet godina, Mozart je učestvovao u školskoj predstavi pod nazivom Sigismundus

Hungariae Rex, u Velikoj dvorani (pozorište) starog univerziteta (sadašnji Teološki fakultet).
Velika dvorana je otvorena za posete isključivo tokom trajanja određenih umetničkih
programa.

Projekti kulturnog turizma u Austriji

Godine 2006., Austrija je, osim Volfganga Amadeusa Mocarta slavila i jubilej Zigmunda Frojda,
poznatog začetnika psihoanalize. Više od 100.000 ljudi bilo je aktivno uključeno u pomenute i slične
projekte koji su bili ili inicirani ili podržani od strane austrijanske internacionalne kulturne politike.
Danas je u toku sprovođenje plana za obeležavanje godine slavnog kompozitora Jozefa Hajdna –
2009. u okviru koje će biti organizovane i kulturne rute “Tragovima Hajdna”.

Tokom 2006. godine, u sklopu promocije Mocartove godine, širom sveta organizovano je
ukupno 1.375 kulturnih dešavanja, između ostalog:

 55 svetskih premijera;
 341 operska produkcija;
 275 koncerata;
 55 misa;
 55 projekata iz oblasti umetničkog stvaralaštva/finih umetnosti;
 12 kongresa;
 14 izložbi; i

14
 335 projekata za decu i omladinu.

15
 GRAD SALCBURG – STATISTIČKI PODACI O TURIZMU
Generalne informacije

U gradu Salcburgu godišnje se održava oko 4.000 kulturnih događaja, broj posetilaca (na
godišnjem nivou) iznosi 6,9 miliona. Pored Beča, glavnog grada Austrije, Salcburg je
najznačajnija destinacija sa aspekta gradskog turizma.

Godine 2006. Salcburg je proslavio 250. godišnjicu rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta.
Turistički odbor grada Salcburga, počeo je promotivnu kampanju 250. godišnjice
Mocartovog rođenja, tri godine unapred. U tom periodu organizovane su novinske
konferencije u Japanu, SAD-u i širom Evrope.

Dolasci gostiju i smeštaj za 2006. godinu

Tabela 1: Dolasci i broj noćenja, Salcburg, 2006. Izvor: Izvor: www.salzburg.info.

1.197,291  (2005. - 1.047,139)

Ukupno dolazaka:

+14.3 % u poređenju sa 2005.

Dolasci:

2.232,076  (2005. - 1.884,850)

Ukupan broj noćenja:

+18.4% u poređenju sa 2005

Smeštaj:

Godina 2006. zabeležila je velik broj noćenja u Salcburgu, čije cifre su premašile
predviđanja stručnjaka u oblasti turizma. Zabeleženo je 2,232,076 noćenja u
smeštajnim kapacitetima, što iznosi porast od 18.4% u odnosu na 2005. Broj
dolazaka povećan je za 150.152, sa ukupnim brojem od 1.197,291 (+14.3%).

Ovi podaci govore o povišenom kvalitetu tuurzma i trendu turista ka istraživanju ovog grada
i njeogovih kulturnih znamenitosti.

Prosečna dužina boravka: 1,86 dana (2005. - 1,80 dana)

16
Tabela 2: Najveći broj zabeleženih noćenja prema zemlji porekla. Izvor:
www.salzburg.info.

 2006 Ukupno       Udeo u %

1.   Austrija
2.   Nemačka 557,142 24.9%
3.   SAD 393,108 17.6%
4.   Italija 213,669 9.6%
5.   Velika Britanija 161,391 7.2%
6.   Japan 152,662 6.8%
7.   Švajcarska. Lihtenštajn        86,499 3.9%
72,726 3.3%
8.   Francuska. Monako 54,795 2.5%
9.   Španija 53,365 2.4%
10. Holandija 35,861 1.6%

 2005  Ukupno Udeo u %

1. Austrija
 486,710 25.8%
2. Nemačka
352,428 18.6%
3. SAD
173,563 9.2%
4. Italija
163,806 8.6%
5. Velika Britanija
116,625 6.1%
6. Japan
66,131 3.5%
7. Švajcarska. Lihtenštajn       
51,032 2.7%
8. Francuska. Monako
39,553 2.0%
9. Španija
38,711 2.0%
10. Kina
37,801 2.0%

Preko 100.000 gostiju, koji su prenoćili u Salcburgu 2006., došlo je iz sledećih zemalja:
Austrija, Nemačka, SAD, Italija i Velika Britanija.

Premda broj posetilaca iz Japana beleži ravnomeran porast, broj posetilaca iz ostalih azijskih
zemalja je u blagom padu.

Jednodnevni posetioci

Prisutan je trend jednodnevnih poseta gradu Salcburgu - 5,5 miiona posetilaca zadržava se u
Salcburgu jedan dan (54 % - radnim danima, 46 % vikendom), pri čemu, ponaosob, svako od
njih potroši u proseku 30 evra, što na godišnjem nivou, donosi zaradu od turizma u iznosu
od 83 miliona evra i 1.800 novih radnih mesta. Najveći profit ostvaruje se u oblasti

17
gastronomije, prodaji nekretnina, kulturnim ustanovama i turističkom prevozu - 31% svih
troškova ostvaren je u trgovini, 28 % u gastronomiji, i 10 % u turističke svrhe.

18
Smeštaj

Godine 2006., 31. Avgusta, u gradu Salcburgu registrovano je:

134 registrovanih hotela sa ukupnim brojem od 9,922 ležajeva.

Kategorije: 7 hotela od 5 zvezdica (1.349 ležajeva), 50 hotela od 4 zvezdice (5.143 ležajeva),

51 hotel od 3 zvezdice (2.609), 22 hotela sa 2 zvezdice (655), i 4 hotela sa 1 zvezdicom (166
ležajeva). Takođe, u ponudi je bilo i 5 omladinskih hostela, 4 kampa i 65 privatnih soba.

Gradske ture

U februaru 2006. registrovano je 186 sertifikovanih gradskih vodiča.

Organizovani obilasci grada: pešačenje – vožnja biciklom – vožnja kočijom – tramvajska

vožnja.
Specijalne tematske ture.

Mesto Mocartovog rođenja i Mocartovu drugu kuću posetilo je 656.000 ljudi (2005. –
431.000) Internationalna Fondacija Mozarteum registrovala je porast od 45% poseta muzeju
posvećenom Mocartu, u odnosu na prethodnu godinu.

Salcburška kartica

Čip kartica ne samo da omogućava besplatan ulaz na lokalitetima sa najznačajnijim gradskim

atraktivnostim, već služi i kao karta za gradski prevoz, ali i kao legitimacija za velik broj
popusta za cenu određenih usluga. Godine 2006., prodato je 127.952 pomenutih kartica
(2005. - 90.668)

Internet

Broj posetilaca internet stranice www.salzburg.info nije se smanjio ni nakon 2006. Svakog
meseca u proseku 186.891 ljudi poseti ovaj sajt.

Ukupan boj internet kosisnika koji su posetili veb stranice Tourismus Salzburg GmbH iznosio
je 2,5 milion na engleskom i nemačkom jeziku, dok je 3,8 miliona posetilo stranice koje su
dostupne na druigm jezicima.

Prosečan internet korisnik pročitao je 7 stranica na veb stranici sa informativnim sadržajima

o Salcburgu.

Hotelske rezervacije preko interneta: 5.801 – 2006.; porast za 38 % u odnosu na 2005.

19
Ova cifra samo potvrđuje trend internacionalnih razmera u obavljanju privatnih rezervacija
elektronskim putem.4

4
Izvor: Skupština grada Salcburga i Kancelarija za statisitku; www.salzburg.info.

20
 ZAKLJUČAK

Kulturni turizam, u širem kontekstu, odnosi se na bilo koje putovanje koje zadovoljava
potrebe ljudi za promenom, podiže nivo kulturne svesti pojedinca i vodi ka sticanju novih
saznanja i iskustava.

Kulturna dobra i usluge, u tom slučaju, predstavljaju most između - individualne potrage za
kulturnim vrednostima, s jedne strane, i društva koje, s druge strane, takvoj potrebi izlazi u
susret.

U današnjem, sve integrisanijem i globalizovanom ekonomskom sistemu, javlja se potreba

za definisanjem kulture, na načine kojima će zajednički činioci kulturnog nasleđa i turističke
industrije biti objedinjeni u jedinstvenu celinu kroz međunarodnu kulturnu saradnju i
dijalog, pri čemu se mora voditi računa da ekonomska, politička i kulturna dimenzija razvoja
ne remeti očuvanje kulturnog identiteta.

Projekat Evropskog saveta - kulturne rute “Mocartova putovanja kroz Evropu”, čiji model
može poslužiti za usvajanje novih standarda - ne samo što ispoljava pozitivne efekte na
kulturni život, već i multiplicira razmenu dobara i usluga, pružajući, na taj način potrošaču,
odnosno turisti, širi pristup kulturnim dobrima.

Konačno, imajući u vidu da pristup jednog društva informacijama i uloga novih tehnologija
predstavljaju jedne od najvećih izazova sa kojima se susreće politika kulture, a čije razmere
će tek u budućnosti biti sve izraženije, važno je uvek imati na umu nepohodan preduslov – a
to je planiranje i ostvarivanje turističkih potencijala, jer bi u suprotnom, oni postojali upravo
tek kao nagoveštaj, a ne strateški planirana mogućnost u koju se ulaže, pri čemu je
nemoguće ozbiljno razmišljati o promociji turizma na destinacijama čiji resursi ostaju
neiskorišćeni, a projekti turističkog razvoja ignorisani.

21
Literatura:

1. Hildeshajmer, V., Mocart; Dereta, Beograd, 2006.

2. Ivanković, Ž.; Mocart – Pisma ocu; Novi glas, Banja Luka, 1991.
3. Tomka, D., Turizam i kultura; Tims, Novi Sad, 2008.
www.austria.info
4. www.culturalheritagetourism.org
5. www.faithfullymozart.com
6. www.gasthofschom.at
7. www.mozart.at
8. www.mozarteum.at
9. www.mozartland.com
10. www.mozartproject.org
11. www.mozartways.com
12. www.mytravelguide.com
13. www.rz-berlin.mpg.de
14. www.salzburg.info
15. www.salzburgerland.com
16. www.timelineindex.com
17. www.visit-salzburg.net

22