SKRIPTA

1.
Arhitektura XVIII veka 1
1. Arhitektura XVIII veka
- uvod
* Panteon - stari vek │
* Crkva Sv. Petra - rano hrišćanstvo │ prethodno
* Tempieto - Bramante, renesansa │
* Sv. Karlo sa 4 fontane - Boromini, barok │
- XIX vek - moderno doba (kontroverzna dela: francuska opera, britanski parlament u
Londonu -> nosioci velikih izraza prethodnih epoha)
- Arhitektonski istoricizam (afirmacija ranijih perioda) - početak je teško utvrditi (polovina
XVIII v.)
* kuća Čizik (1725. god.) - početak modernog doba (kopija Paladijeve rotonde)
- 3 bitna momenta: 1. dovedena u pitanje Vitruvijeva pravila
2. dovedeno u pitanje klasična arheologija
3. dovedeno u pitanje tehnologija i i ndustrija
- razlaz 2 struke: arhitektura i inženjerstvo (1847. - građevinska struka se izdvojila
osnivanjem prve inženjerske škole)
- industrijska revolucija -> niz promena (prvo Engleska, pa Francuska, Nemačka, SAD)
- arhitektura XVIII v. - vreme kad je istorija sveta hrabro zakoračila napred, a istorija
arhitekture kao da se u tom trenutku povukla u prošlost
* arhitektura i industrijska revolucija

Najznačajniji istorijski događaj u modernom dobu -> industrijska revolucija -> suštinski je
promenila ljudski život, kao poljoprivredna revolucija u Neolitu kad je čovek od nomadskog
čoveka postao ratar i osnovao naselja.
- promena načina života: - tehnološke inovacije: parna mašina na čvrsto gorivo, -> umesto
pojedinačne zanatske proizvodnje - masovna proizvodnja, gvožđe, čelik, pa i sintetika umesto
prirodnih materijala
- fabrička proizvodnja -> porast gradskog stanovništva - bolji zdravstveni i ekonomski uslovi,
postepeno kretanje ka opštem društvenom blagostanju (poboljšanje poljoprivredne
proizvodnje, zdravstvenih uslova, dohodka, proširila se funkcionalna osnova arhitektonskih
delatnosti)
- novi tipovi građevina: industrijske (fabrike, skladišta), saobraćajne (mostovi, železničke
stanice), javne (poslovne, banke, berze, robne kuće) i reprezentativne (pozorišta, sudovi,
parlamenti, bolnice, hoteli, biblioteke); pre su bile samo crkve, palate i tvrđave; masovna
stambena izgradnja (najintenzivniji razvoj: porodične kuće za srednji stalež umesto
aristokratskih rezidencija)
- novi građevinski materijali (pored tradicionalnih: drvo, kamen; sada su industrijski
materijali: gvožđe, staklo, čelik - proizvodnja u velikim količinama)
- nove metode projektovanja (objekti ogromnih visina i raspona zahvaljujući novim
materijalima); proračuni konstrukcija
- industrijska revolucija je ipak bila usporen proces, čak i u kolevci - Engleskoj kao
najrazvijenijoj zemlji
- hronološki: Engleska od 1750., Francuska od 1830., Nemačka i SAD od 1850.
- uticaj industrijske revolucije na arhitekturu je postepen: prvo se odrazio na program, pa na
gradnju, i na kraju se ispoljio u monumentalnom izgledu
1. Arhitektura XVIII veka 2
* intelektualna revolucija i doba prosvećenosti

- kretanja su potekla iz Italije u dobu renesanse; intelektualna i industrijska revolucija
suštinski doprinose stvaranju novog sveta
- renesansni radikalan koncept duhovne i intelektualne autonomije ličnosti (umetnik nije
anoniman) i ličnog iskustvenog doživljaja sveta, potenciranje snage razuma u shvatanju tog
iskustva -> kumulativno dejstvo postepene transformacije svesti u ovom pravcu; renesansa
stavlja naglasak na individualnu misao i delanje, počev od Kopernikove teorije o kretanju
planeta oko Sunca i da Zemlja nije centar Vasione
- XVIII v. -> otkrića iz oblasti matemetike, fizike, astronomije
- vrhunac intelektualnog uspona - Isak Njutn i preformulacija viđenja prirode; intelektualni
naučni pokret naišao je na topao prijem društva, ovo je bio nastavak puta koji su utrli
renesansni filozofi, a ključna ličnost bio je Džon Lok
- Džon Lok: čovek kao "tabula rasa", nevino biće, čist potencijal izložen iskustvu koje formira
njegov karakter i sposobnosti; Žan Žak Ruso: prvobitni čovek kao "plemeniti divljak"
nasledno proklet zbog prvobitnog greha, nasuprot hrišćanskom poimanju čoveka kao
posrnulog bića - bio je dobar i nevin dok ga civilizacija nije iskvarila i porobila
- doba prosvećenosti -> tako se obično naziva faza intelektualne revolucije u XVIII v.,
čovečanstvo se shvata kao skup potencijalno nevinih razumnih bića; po Rusou: razmno
postupanje trebalo bi da dovede do stanja čistote i blaženstva; politički oblik ovih ideja -
revolucija u SAD i Francuskoj
* romantizam i negovanje kulta osećajnosti

- pored intelektualnog, neguje se i subjektivno i emocionalno (osećanje i mašta) iskustvo, kao
oblik individualnosti koji propagira renesansa, što predstavlja osnovu romantičarskog pokreta.
U tom pogledu ovaj period možemo nazvati i doba osećajnosti
- umetnik je postao glavni junak kulture romantizma
- pojedinac u svojoj jedinstvenosti teži kršenju pravila i odbacivanju aktualnog stanja (status
quo) stvari i bekstvu u svet mašte i idealizovanih vizija starih vremena s jedne strane, dok
druga reakcija romantičarske svesti teži radikalnim promenama
- romantičarska svest podrazumeva težnju za radikalnim promenama "dekadentnog" društva
reformom i revolucijom
* istoricizam XVIII v.
Istoricizam, sam po sebi nije bio ništa novo jer je bio star koliko i arhitektura, oživljavanje i
afirmacija ranijih stilova -> kao suprotnost iskaz savremenih ideja
- arhitektonski izraz ovog romantičarskog doba - doba razma i osećajnosti; racionalisti
otkrivaju kao zamenu za baroknu dekadenciju. Pročišćeni neoklasicizam, romantičari
eskapistički stil koji može imati srednjevekovni (mistični - gotski), egzotično - istočnjački ili
poetsko - klasicistički karakter
- istoricizam ranijih epoha -> izraz apsolutističke težnje za jedinstvenističkim razvojem (u
monolitnim društvima gde je vladao pojam autoriteta)
- u dobu koje je dolazilo i bivalo sve više pluralističko, autoritarnost se povlačila pred
individualnošću
- istoricizam XVIII v. -> izraz pluralizma i složene prirode modernog društva (naime, kako su
svi istorijski stilovi bili na raspolaganju da bi se zadovoljilo mnoštvo ćudi, potreba i ukusa,
istoricizam nije predstavljao paradu stilova, kako su često sa omaložavanjem nazivali, već je
sam po sebi bio jedan prilagodljiv dinamičan stil, promenljivog, ćudljivog društva)
- oživljavanje stilova omogućilo je intenzivnim neophodnim naučnim izučavanjem istorije
arhitekture počevši od sredine XVIII v. sa otkrivanjem Pompeje i Herkulanuma; prvi put
tačno datiranje i poznavanje stilova
- arhitekti - naučnici i graditelji
* ENGLESKA U XVIII V. (Perović obožava Paladija)
Racionalistički neoklasicizam je dominantan u Engleskoj od 1720.-1760.
* oživljavanje paladijanizma
- Najraniji primer neoklasicizma, t.j. istoricizma, predstavlja oživljavanje antike preko
renesansnog posrednika Andrea Paladija (međuzavisnost politike ideja i umetnosti)
- političku pozadinu odražava borba između "torijevaca" i "vigovaca"
- Vigovci, liberalni merkantilisti racionalnih pogleda na svet protive se političkim
konotacijama barokne arhitekture i vraćaju se Paladijevoj smirenosti i racionalnosti. Paladio
je bio ponovo cenjen i zbog velikog broja vila prilagođenih potrebama trgovačke aristokratije
tesno vezane za svoje posede. U Paladiju se treži arhitektonski pandam naučnim dostignućima
XVIII v. kao suštoj suprotnosti barokne izveštačenosti (koju su prezirali), a zaboravili da je
paladijanizam u Engleskoj uveo Inigo Džouns - kao sredstvo za sprovođenje apsolutnih
pretenzija dinastije Stjuart
- Erl od Barlingtona, Ričard Bojl (najznačajniji, III Erl od Barlingtona); društveni položaj,
finansijska sredstva, intelektualni potencijal su mu omogućili da bude zasnivač pokreta koji
dominira od 1720. do 1760.
1. kuća Čizik, okolina Londona, 1725. -> je najpoznatije delo paladijanske arhitekture u
Engleskoj - uzor: rotonda Paladija iz 1550. godine kod Vićence -> rotonda: centralni blok
oblika kocke, unutar koga je cilindrično jezgro koje izlazi spolja kao kupla, nalik na Panteon;
neodlikuje se ortogonalnom jasnoćom originala, umanjen i iskomplikovan ulazni portik sa
komplikovanim stepeništem, asimetrična kompozicija masa (samo sa jedne strane - kod
rotonde je sa 4 strane jonski trem), dvodimenzionalni karakter zidova, kupola kao da lebdi sa
prozorima sličnim kao na rimskim termama (omiljen motiv Paladijevih sledbenika), krov
pretrpan sa dimnjacima; ipak, kuća je u ono doba bila izraz uzdržanosti, jednostavnosti,
discipline, racionalnosti; našim očima ovo delo je otelotvorenje komplikovanosti, koja
proističe iz činjenice da se Barlington ipak nije mogao odupreti tradicionalnom antiklasičnom
duhu
- rotonda: suština 3D, integralne celine i jasnoće karakteristične za italijansku renesansu,
enterijer: Vilijem Kent
2. društveni dom (Assembly Rooms), Jork, 1730. -> (1828. izmenjena fasada)
- za plemstvo iz Jorka
- najzrelije delo: umesto imitiranja Paladija, Barlington se rukovodi Paladijevim
rekonstrukcijama antike (Barlington je bio u posedu zbirke Paladijevih crteža)
- "sala za igranje" duga preko 30 m; Balington je uzeo dužinu od 18 stubova (jer je
nedostajala dužina staroegipatske dvorane u nepotpunom Paladijevom planu, kao u
Paladijevoj rekonstrukciji bazilika (Paladio je napisao da ga staroegipatska dvorana podseća
na baziliku) - elementi: bazilika + terme); po Paladijevom opisu na način kako su dvorane
radili stari Egipćani bez obira na praktične potrebe; izdužen prostor pravougaonog oblika
bazilikalnog tipa, sa gustom korintskom kolonadom i sa uskim bočnim brodovima; praktični
nedostatci (uski razmaci stubova, širina broda jednaka samo 2x prečnik stuba) posledica su
težnje za uspostavljanjem klasičnog standarda
- fasada: nije našao u Paladijevim spisima fasadu staroegipatske dvorane, ali on nije gradio ni
nju; za fasadu - drugi stari izvor: ikonografija rimskih carskih termi (iz Paladijevih crteža) ->
duhovitost -> palata za javnu razonodu, dijagrmaski svedena - dominiraju "thermae" prozori -
karakterističan motiv (Dioklecijanova kupatila - terme)
- ukupno uzevši: šematska geometrija zgrade (teži simetriji rimskih modela), diskretna
nezavisnost sastavnih delova, mesta sučeljavanja neprikrivena i ponavljanje neoklasičnih
motiva (thermae prozori) -> ovo čini osnov neoklasične arhitekture
- Vilijam Kent (William Kent) -> razlike: Barlington - ćutljiv i rezervisan, intelektualno
nastrojen; Kent - društven, rođeni umetnik
- Barlingtonov štićenik i učenik i u svakom pogledu se razlikovao od Barlingtona, skromnog
porekla; bio je sobo-slikar; imućni pokrovitelji su ga poslali u Rim da izučava umetnosti (bio
je 10 godina), gde ga preuzima Barlington; usmerava ga prvo na dekoraciju arhitekture, a
potom na arhitekturu; kasnije je Kent postao jedan od rodonačelnika gotske obnove i tvorac
"engleskog vrta" (bio je pravi umetnik u oblasti pejzažne arhitekture) koju mnogi smatraju
najvećim engleskim doprinosom arhitekture XVIII v.
- odsustvo formalnog, skučenog obrazovanja, omogućilo je Kentovoj mašti istraživanja;
odlično je vladao mnogim oblastima dizajna: moda, nameštaj, ilustrovanje knjiga, arhitektura
i njeni ukrasi
1. Holkham hol (Hollkham Hall), Norfolk, 1734. -> najbolje Kentovo delo (jasnoća,
racionalizam, odsustvo baroknih elemenata
- ogromna seoska kuća za Erla od Lestera ("čovek od ukusa" bio bogataš, vigovac) namenjena
smeštaju umetničke zbirke, smatrase da je Barlington imao dosta uticaja u nastanku ove kuće
- osnova: paviljonska simetrija (4 kvadrata), funkcionalna podeljenost (centralni deo - sobe,
sekundarni uglovi - kapela, kuhinja, biblioteka i krilo za goste)
- fasada: analitička fragmentacija (prenosi se iz osnove), jasnoća, racionalizam, jednostavnost
- ulazna dvorana: velelepna prostorija (razrada Barlingtonove dvorane u Jorku),
najupečatljiviji evropski enterijer XVIII v.; na 2 nivoa -> dodata je apsida ka kojoj vode
stepenice koje se prostiru čitavom dubinom apside; jonska kolonada na mermernoj osnovi,
kasetirani svod; prekršen je funkcionalni klasicizam u ime "rimske" veličanstvenosti;
paladijanizam na granici. Prevladala je Kentova sloboda u projektovanju i unutrašnjem
uređenju
* arheološki neoklasicizam -> 3 centra sa različitom ulogom: Rim, Pariz, London

- paladijanizam je dominirao (inače oduševljeno primljen kao oslobađanje od ekstravagancije
baroka) u Engleskoj do 1760., pa i do početka XIX v. i proširio se na severnu Evropu
(Nemačka i Rusija) i Ameriku (kolonije u Americi u kojima je Tomas Džeferson bio
Paladijev sledbenik u početku)
- sredinom XVIII v. -> reakcija na Barlingtonov stil, kao ograničen, strog, bezizražajan,
knjiški, razmetljiv; i dalje se težilo jasnoći i jednostavnosti, ali na senzualniji način (manje
intelektualan, a više senzualan)
- teži se neposrednom upoznavnjau antike, a ne preko renesanse što je bilo moguće jedino
arheološkim izučavanjem. Arheološki neoklasicizam našao je uporište i van engleskog tla.
Jedan od ključnih ljudi - arheolog Đulijen David Luca - objavio knjigu "Ruševine najlepših
spomenika antičke Grčke" (1758.) - fascinantna knjiga sa velikim brojem crteža. Imala je
ogroman uticaj na arhitekte (knjiga je objavljena pre Engleza, koji su bili prvi u terenskoj
arheologiji). Englezi Džejms Stjuart i Nikolas Rivet objavili su knjigu 1762. godine. Luca je
najpre bio u Atini 1754., a kasnije obilazi i Spartu - grčki dorski red - detaljno
- Rim: posećuju ga: 1. engleska gospoda na putovanju (Grand Tour), 2. francuski stdenti
(Grand Prix) i drugi studenti, 3. značajne ličnosti: Adam, Piranezi, Vinkelman; Rim je
materijalni i emocionalni centar neoklasicizma, verski centar, centar umetničkog hodočašća
tokom XVIII v.; Herkulanum i Pompeja izazivaju ogromno interesovanje (njihovo otkrivanje
je bilo senzualno i možda najzaslužnije za pojavu neoklasicizma; arheološki ostatci iz
antičkog perioda ponovo izazivaju interesovanje (kao u renesansi), a Herkulanum i Pompeja
su najspektakularniji (koji su bili zatrpani erupcijom Vezva 79. god. n. e.) otkriveni skoro
netaknuti 1738. i 1748.)
- Pariz: najveći broj monumentalnih spomenika neoklasicizma; ako je Rim bio materijalni i
emocionalni centar, onda je Pariz intelektualni centar neoklasicizma; kontinuitet tokom XVII
v. (tradicija francuskog klasicizma), jak uticaj kraljevske akademije arhitekture, nije prekinut
aferom rokokoa.
- Engleska: nema tradiciju klasicizma karakterističnu za kontinualni deo; vodeća uloga u
neoklasičnom pokretu -> nije bilo renesansnog klasicizma, pa je okretanje antici brže i
neposrednije; "Društvo prijatelja" umetnosti (osnovano 1732.) - pokrovitelj arhitekata i
arheologa, terenska istraživanja antičkih spomenika. Englezi su najraniji pobornici takozvane
terenske (za razliku od knjiške) arheologije. Prvi su naučno istražili Akropolj; 1751. Palmir,
Balbek, Split, ... u istraživanjim stigli čak do Kine.
- arheološke publikacije - vrlo bitna uloga u neoklasicističkom pokretu, jer su sjsj ruševina
približili potrebama arhitekture.
- Đanbatista Piranezi -> 2 arheologa (Italija - Piranezi i Nemac: Vinkelman), značajni ne po

novinama, već prezentaciji novina.
- inženjer i arhitekta iz Venecije, često boravio u Rimu; malo je gradio, ali od 1743. objavljuje
izglede i rekonstrukcije stvarnih i izmišljenih rimskih ruševina. Niko do tada nije prikazao
antičku arhitekturu na takav način -> njegovi bakrorezi
- bakropisi su u dramatičnom maniru (preuveličane razmere), sa teatralnim uglovima,
svetlosnim efektima, veličanstveni i detljni; njihova vizuelna snaga stvorila je mnogo
pristalica rimske arhitekture. Ali nisu se svi snagali sa Piraniezijevom vizijom nadmoći
rimske arhitekture. Istovemeno se pojavio drugi kult grčke umetnosti (što je bila velika
novina, jer je u renesansi i baroku grčka umetnost bila malo poznata) -> J. J. Vinkelman
- Vinkelman, Johan Joakim -> nemački arheolog, gotovo sam stvorio "grčki pokret". On je
bio u zabludi da su grčke zgrade i spomenici bili bele boje - nikada nije bio u Grčkoj (dugo
boravio u Rimu i Napulju), ali je preko rimskih kopija izvanredno upoznao grčku umetnost i
učestvovao u stvaranju kulta te umetnosti, koja ranije skoro uopšte nije bila poznata
- 1763. publikovana je njegova "Istorija antičke umetnosti", suštinsko delo o grčkoj
umetnosti - zapanjujuće razotkrivanje grčkog dorskog reda koji počinje široko da se
primenjuje
- Vinkelmanovi spisi o grčkoj umetnosti bili su od presudnog značaja za njeno oživljavanje
onoliko koliko su Piranezijevi bakropisi bili presudni za oživljavanje rimske arhitekture (prvi
je bio literarno, a drugi grafički veoma izražajan)
- Grčka obnova u Engleskoj u manjem obimu (plemenita jednostavnost, otmenost, čistota,
mirnoća, Branderburška kapija iz 1788.-91. Karl Langhans)
- Robert Adam
- izučavao antiku kod francuskog profesora Klerisoa u Parizu, a pre puta u Rim (bio je mentor
i Džefersonu); zato se u njegovom delu oseća francuska sveobuhvatnost, preciznost,
detaljnost, sjaj i elegancija; prijateljstvo sa Piranezijem
- elementi arhitekture Roberta Adama (preuzeti iz rimske): osnove sa povezanim prostorijama
kontrastne geometrije (kao kod termi), pregrađivanje stubovima, "rimska" dekoracija (štuko,
obloge), razvijeni renesansni detalji i etrurski motivi; originalna i maštovita interpretacija
(lični stil)
- iako je izveo izvestan broj značajnih fasada, njegova slava leži u radu na enterijerima, često
preuređenje postojećih kuća
1. kuća Sion (Syon House), Midlsens, 1762. - ogromna građevina iz doba kralja Džejmsa I
- jedna prostorna složena rotonda (koja nikada nije izvedena) trebala je da ispuni sumorno
dvorište; stari četvorougaoni omotač oko centralnog dvorišta pretvorio je u niz raskošnih soba
- preuređenje enterijera srednjevekovne zgrade; neutralni zidovi oživljeni su smelo i
sveobuhvatno; osnova je transformisana u "rimskom" maniru; ulazna dvorna -> vertikalna
objedinjenost postignuta vidljivim gredama u obliku dvostrukog X (između glavnog reda i
sekundarnih pilastera oko prozora) - apside, pregrađivanja pomoću stubova; dekoracija:
statue, nameštaj, bogata plastika, smena stilskih redova, monohromnih i polihromnih prostora;
(minijaturni trijumfalni lukovi duž kraće ose ulazne dvorane (glavna osa zgrade); kasetirani
svodovi iznad zidova sa ocrtanim dorskim redom
- galerija: dugačka i uzana (zato je nije mogao transformisati u prostor all'antica kao druge -
ulazna dvorana - dorski, predvorje - jonski red); složena, stepenovana površinska obrada
(ukrasi u štuko tehnici), uz raznovrsnost i lakoću (tzv. "rokoko klasicizam") -> pogled ne
miruje - dao joj je životnost
- izrazio sklonost ka "kretanju" - "usponi i padovi, ispupčenja i udubljenja", arhitektura ≈
"zaleđena muzika"
2. Kedlston Hol, Derbšir, 1760.
- pozvan da završi kuću u paladijanskom maniru (vrlo slična rešenju Holkham Hola Kenta i
Barlingtona u osnovi)
- u enterijeru je dekoraciju uradio u rimskom maniru, izveo salon u maniru Panteona i ulaz sa
baštenske strane pretvorio u verziju rimske trijumfalne kapije
Uopšte, R. Adam nikada nije doslovno kopirao antičke modele, već ih je prilagođavao i
kombinovao po sopstvenom nahođenju. Nikad se nije striktno pridržavao određenog antičkog
kanona. Cilj je bio da pruži vrhunski estetski doživljaj tako što će omogućiti da se nasluti
opipljiva veza sa Rimom
* uzvišenost, slikovitost, asocojativnost - 3 koncepta estetskog sindroma, a ne stil ->

najradikalnija pojava u arhitekturi XVIII v. u Engleskoj. Nije bio ni racionalni paladijanizam,
ni bistavi neoklasicizam R. Adama. To nije bio stilski pokret sam po sebi, već jedan estetski
sindrom koji je stavljao naglasak na lično osećanje (suprotno dobu prosvećenosti).
- pre saznanja o stilovima stizalo se do saznanja o istorijskom kontekstu u kom su nastali; to
znanje, kao misaona i osećajna pozadina primene nekog stila nosilo je odrđeno značenja-
emocionalno i estetsko zadovoljstvo koje je proizilazilo iz "asocijativnih reakcija"
(tendencija arhitekture da bude asocojacija postojala je uvek, a u XVIII v. naročito
naglašena). Suprotno dobu prosvećenosti, asocijatvnost znači skriveni smisao neoklasicizma i
istoricizma
- "uzvišenost" - ovaj termin u XVIII v. nije značio isto što i lepota -> subjektivna reakcija na
estetski stimulans, čiji efekat je bio "kontrolisani strah"; Eduard Berk govori o tome da
građevine koje treba da izgledaju uzvišeno moraju biti u "mračnom i sumornom" stilu. Berk
govori o strahu kao najistinitijem merilu uzvišenosti. U Engleskoj to označava gotika, u
Francuskoj vizionarski neoklasicizam
- "slikovitost" - u XVIII v. ima 2 značenja: 1. u vezi sa italijanskim pejzažnim slikarstvom
XVIII v. i nastankom engleskih pejzažnih vrtova; 2. opšti estetski ideal - efekat nepravilnih,
nesimetričnih, dramatičnih, koloritno i svetlosno neobičnih kompozicija (Zapitaćemo se šta je
iza svega ovoga, jer se zaključuje da se zalagalo za primenu nepravilnih asimetričnih
kompozicija (slikovitost). Pre pojave slikovitosti kao kanon arhitektonske lepote prihvatan je
samo pravilan, simetričan plan.)
- sve ove antiklasične estetske kategorije, paradoksalno, zasnovane su na estetskoj doktrini -
da umetnost podražava prirodu
* oživljavanje gotike - ovi novi koncepti stopili su se u jedan moćan estetski koncept koji je
veoma doprineo pojavi nekoliko arhitektonskih pokreta od kojih je oživljavanje gotike bio
najznačajniji. Oživljavanje gotike prošlo je kroz nekoliko džordžijanskih faza tokom XVIII v.
pre nego što se transformisalo u viktorijansku gotiku sredinom XIX v.
- kontinuitet gotske tradicije u Engleskoj - to nije bilo oživljavanje, jer se gotika u Engleskoj
nikad nije ugasila (6 vekova srednjevekovne kulture); nov zamah na temelju estetskog
koncepta uzvišenosti, slikovitosti i asocojativnosti (gotska arhitektura prepuna je "uzvišenih"
karakteristika: mračna i sumorna, visoka sa uzvišenim prozorima i izlomljene linije ->
prijatan osećaj straha koji je ključan; gotska arhitektura izrazito "slikovita": obilovala je
asimetričnošću i nepravilnostima, naročito na katedralama)
- "uzvišena" i "slikovita" svojstva gotike temelj su i pojave tzv. "gotskog romana"
(melodramski sentimantalan pravac u engleskoj književnosti XVIII v.. Pisci gotiku smatraju
kulisom za dočaravanje nestvarnih svetova. Iz legendi i snova -> aluzije na prolaznost života
(kulminacija u delu V. Igoa "Bogorodičina crkva u Parizu")); srednji vek se arheološki
proučava, pa se postepeno sređuje haotično znanje iz te oblasti sve do konačne istorije koja je
uključivala i poznavanje konstrukcije gotike
- značaj naučne i književne strane oživljavanja gotike bio je ogroman. To je bilo važno za
srednjevekovnu arhitekturu koliko i renesansa za antiku.
- Horas Volpol - rodonačelnik "gotskog romana" ("Zamak Otranto"); govori o gotici kao o
ozbiljnom stilu koji se može meriti sa grčkim
- Stroberi Hil (Strawberry Hill), Tvikenham, 1749.-1777.
- Volpol kupuje ovu kuću sa pogledom na Temzu za svoje mesto boravka po odlasku u
penziju i oko sebe okuplja grupu laika u pogledu arhitekture (prijatelji, ugledni književnici) ->
"odbor", kasnije im se pridružio i Robert Adam, koji su zaslužni za dogradnju kuće tokom 30
godina
- u enterijerima dominira arheološka tačnost i bogatstvo gotskih detalja; teži se utisku
"uzvišenosti"
- spoljašnjist zgrade je izrazito "slikovita", elementi strukture dograđivani su tako da razbiju
svaku simetriju i da izgledaju kao stari. (Zanimljivo je da je upravo R. Adam, jedini arhitekta
među njima dao definitivno asimetrično obeležje - kružna kula na uglu.) Kvalitet slikovitosti
eksterijera leži i u varljivom utisku o prirodnom proširivanju zgrade kroz vekove, što podseća
na slike starih sela i plemićkih imanja. Ova proširenja Volpol nije planirao, ona su se
neočekivano pojavljivala kao rezultat ideja njegovih autora. Volpol se izjasnio kao pristalica
"kineske asimetrije", pa je zgrada imala oblik L sa postepenim dodavanjem novih delova koji
su izgledali kao stari.
- detalji enterijera: ovi detalji nisu samo "lepi i veseli" (kako je Volpol nazivao celu kuću),
već izražavaju i uzvišenost pogrebnog patosa. Rešetkasta pregrada u slavnoj Holbajnovoj sobi
- kopija kapije u Ruanu (grad gde je spaljena Jovanka Orleanka), kamen u istoj sobi po uzoru
na nadgrobni spomenik u Kenterberijskoj katedrali, biblioteka - bakrorezi XVII v. - katedrala
Sv. Pavla -> 1666. izgorela - ova kuća je bila nešto izuzetno za svoje vreme da bi je docnije
nazvali "gotskom mišolovkom" (Vilijem Bekford)
- Vilijem Bekford
- na početku je Bekford 1795. zamislio da na trošnoj zgradi opatije doda nekoliko soba za
stanovanje, gde je mogao danima skriven boraviti u romantičnom ambijentu. Ali kada je
završena predstavljala je prizor od kog "zastaje dah" iza zaštitnog zida okolo (h=4m,
L=13km)
- ekscentrični milioner - sagradio je vilu na ruševinama katedrale (Fonthilska opatija) uz

pomoć arhitekte Džejmsa Vajata (počeo kao sledbenik R. Adama, a na kraju vodeći u
oživljavanju gotike)
- zgrada je imala izgled gotske katedrale sa tornjem od 84 m koji je okupljao sve delove; bila
je ekstremno razuđena, oblikovana slikovitim gomilanjem elemenata; usled nestabilnosti brzo
se urušila
- unutrašnja, centralna dvorana osmougaonog oblika, uzdizala se preko 30 m, otvarajući se u
vrtoglavo okno lanterne, a sumorni tunelasti prolazi koji su se pružali horizontalno kroz
prostor do naizgled beskonačne dubine, stvarali su onaj suptilan osećaj zastrašujuće
uzvišenosti
- enterijer sa zapanjujućim prostornim efektima i realizmom gotskih detalja, teško da deluje
kao Vajatov dom za stanovanje
- prevazišao je Volpola koji je u dnevnoj sobi postavio nadgrobni spomenik (Stroberi Hil): u
Fonthilskoj opatiji cela dnevna soba je pretvorena u katedralu sa svim što se pod njom
podrazumeva
- toranj je bio toliko uzan i visok, konstrukcijski nestabilan, tako da se 1825. godine srušio
porušivši i veći deo objekta. Uzrok ove nestabilnosti zgrade bio je verovatno u tome što su
nepošteni preduzimači iskoristili Bekfordovu užurbanost i zakidali na materijalu za izradu
temelja. Da Bekford nije tako brzo prodao zgradu, dobio bi upravo ono što je u početku i
želeo - gotsku opatiju u ruševinama.
* engleski pejzažni vrtovi

- izgledaju prirodno i bezazleno, sa prostranim travnjacima, grupisanim drvećem, nežnim
obrisima, krivudavim jezerima i umetnički raspoređenim paviljonima
- antiteza evropskoj praksi (iz političkih, filozofskih i estetskih razloga) -> prvo su Italijani u
doba renesanse, pa Francuzi u dvorcima i vilama XVII v. podstakli u Evropi težnju za
oživljavanjem antičke tradicije u uređenju predela kao okvira za arhitekturu. Izveštačeni i
propisani su bili simbolom apsolutizma
- ovi su vrtovi nicali na svakom koraku tokom XIX i XX v.
- većina javnih parkova u mnogim gradovima bila je upravo engleskog tipa (centralni park u
Nju Jorku, u Parizu, Londonu)
- u vreme kada su nastali, u XIII v. bili su nešto izuzetno, ne samo kao novina, već i zbog
izvora nastanka i značenja
- u političkom smislu, evropski vrt je smatran simbolom apsolutizma (primer je Versaj iz
doba apsolutiste Luja XIV)
- u filozofskom smislu, racionalizam je zastupao "prirodni" oblik stvari pre nego što su ih
iskvarile istorijske sile
- u estetskom smislu, engleski vrt je pored "veštačke prirodnosti" trebalo da uključi razne
elemente asocijativnosti da bi uticao na uzdizanje ličnosti; vezanost za raspoloženja u
Vergilijevoj i Ovidijevoj Arkadiji (najdublji koreni i ovde su, kao i u oživljavanju gotike bili
književni), evociranje mitskih pastoralnih svetova, uključivanje slikarskih i poetskih aluzija,
osećajnosti nasuprot geometrizma
- ove vrtove osmislio je i uspešno projektovao Vilijam Kent, koji je u ostvarivanju aluzija u
prostornoj kompoziciji posezao za "prirodnim" materijalima i oblicima, ali i za arhitekturom
(veštačke ruševine) ili skulpturom, aluzijama na svet slikarstva, poezije, mitologije
1. Park Staurhed, 1744.-1765.
- najistaknutiji primer engleskog vrta, projektovao ga je Barlingtonov sledbenik Henri
Flitkroft, a pokrovitelj je bio Henri Hor, bankar, ali vrlo ambiciozan po pitanju kulture
- park je nastao u raskošnoj dolini, oko veštačkog jezera formirana je staza sa sukcesijom
slikovitih i alegoričnih prizora (susreti sa hramovima, statuama, izvorima, pećinom);
asocijativni i slikoviti aspekti ovog vrta nisu ostvareni samo klasičnim arkadijanskim, već i
srednjevekovnim motivima (česta je bila i upotreba "kineskih" ili drugih egzotičnih
elemenata; uopšte, često su umetnici XVIII v. pozajmljivali i prilagođavali elemente iz
vanevropskih, posebno orjentalnih izvora)
- jedan od glavnih slikovitih prizora odražava sliku Kloda Lorena (pejzažist, klasicizam)
"Pogled na obalu Delosa sa Enejom" i sadrži elemente antičke legende o Enejinom iskustvu u
Apolonovom hramu na Delosu (iz Vergilijevog dela)
- krug oko jezera: alegorija o Enejinom putu kroz podzemni svet - pećina na pr. simbolizuje
taj podzemni svet (avernus) da bi tamo posmatrao statue nimfe i plodnu Božiju reku, i td.
2. Kju vrtovi - Vilijem Čejmbers -> ekstremni arhitektonski eklekticizam
3. Blenhajm, Longlit, Četsvort - Lanselot Braun "sposobni"
- rana faza slikovitosti: oživljavanje gotike i pojava pejzažnih vrtova
- do kraja XVIII v. slikovitost je prešla određeni razvojni put - od rane slikovitosti do poznog
slikovitog stila
* pozni slikoviti stil
- Džon Neš (John Nash)

- Nešova karijera se završila skandalom prilikom smrti njegovog pokrovitelja - kralja
Džordža, 1830. god.
-Neš se nalazio na čelu šireg pokreta, koji je sazreo do samosvesnog estetskog programa;
njegov rad odlikovala je koncepcijska odvažnost, sposobnost za improvizaciju, vladanje
stilovima; nije se mnogo bavio detaljima
1. seoske kuće: (nenadmašan)
- Kronkhil, 1802. (italijanizirano delo) - asimetrična masa, kružna kula, "italijanska"
arkada, lođa u italijanskom stilu; podseća na građevinu sa jedne slike Kloda Lorena
- selo (seoce) Blejz, 1811. - umetnički raspoređene rustične kućice sa kombinovanim
krovovima od slame, krovnim prozorima, zabatima, bondrukom, opekom, ...; koncept
zasnovan na engleskoj slikarskoj tradiciji Gejnsboroovim crtežima čudnih starinskih sela
2. Kraljevski paviljon, Brajton, 1815. (maskirana paladijanska kompozicija, izgleda kao
pompezni šator nekog indijskog moćnika; "raskošna kuća zabave" - sl. Tadž Mahalu)
- egzotični orjentalni stil (maštovita kombinacija), mešavina gotskih, kineskih i indijskih
motiva (lukovičaste kupole od livenog gvožđa, minareti) preko, u suštini paladijanske
kompozicije; primenjeno je liveno gvožđe u konstruisanju kupola
3. Ridžents park i ulica Ridžent, London, 1812.-1827.
- sjajan primer urbanističkog planiranja u istoriji Engleske
- najveće dostignuće: pokrovitelj kralj Džrdž IV
- izvori: u retkim ranijim primerima engleskog urbanističkog planiranja -> 1. neostvareni plan
Kristofera Rena za izgradnju Londona posle požara iz 1666. (sa avenijama koje se presecaju,
trgovima i spomenicima - nalik na Italiju i Francusku; 2. projekat za razvoj Bata (mirnog
gradića, Džona Vuda Starijeg (oca) i Džona Vuda Mlađeg (sina) sa kružnim
komponovanjem trgova u paladijanskom maniru
- Nešov projekat uključuje neke od ideja iz gradića Bata (posle ≈ 10 godina), ali i tradiciju
slikovitosti. Plan je razrađivan ≈ 2 decenije.
- I faza: Ridžents park, ogromni engleski vrt sa jezerom, kraljevskom palatom, crkvom,
grupom vila (≈ 50 vila nacionalnom "valhalom"), opasano kućama u neoklasičnom
paladijanskom stilu
- II faza: urđenje ulice Ridžent (koja se pruža od venca parka do danas nepostojeće
prinčevske rezidencije - kuće Karlton) sa raznovrsnim, veličanstvenim fasadama i
monumentalnim kolonadama - rešavanje pristupačnosti, usluge trgovine; (ulica se vijugavo

pružala pravcem koje su diktirale praktične i vizuelne potrebe)
- III faza: Park Sent Džejms - na suprotnom kraju, sa grupama urbanističkih "seoskih kućica"
po obodu (tu su nastupili problemi oko preziđivanja Bakingemske palate (i ne samo nje), koji
su doveli do Nešovog kraha)
- ovaj zamašni projekat velikim delom sproveden je u delo (iako je samo mali broj vila i
ostalih zgrada u parku izgrađen, a čitav severni segment sa pojasom kuća ka jezeru
neizveden); Džordž IV umire 1830., videvši ostvaren ovaj veliki urbanistički poduhvat koji je
trebalo da "pomrači slavu Napoleona"
* radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj

- posle 60-tih godina XVIII v., klasicizam se brže razvijao u Francuskoj nego u Engleskoj;
70-tih i 80-tih dostignut je senzacionalni spoj (najnaprednijih engleskih i uopšte evropskih
strujanja) slikovitosti i uzvišenosti, Piranezijevih ideja i nove arheologije na osnovi
neoklasičnog formalizma
- u Engleskoj je neoklasicizam prešao u vizionarsku fazu postavši eklektičniji (iz više izvora),
za razliku od Ledua i Bulea sa veoma jako izraženim srednjevekovnim duhom
- Džordž Dans II (George Dance II)

- radikalni neoklasicista - oštro reformiše klasične oblike, ukida "razigran" Adamov stil;
prijatelj sa Piranezijem tokom studija u Italiji
1. Tamnica u Njugejtu, 1768.-69. (uništena 1902.)
- racionalna šema - 43 zatvorenička četvorougaona bloka za: zatvorenike, zatvorenice,
dužnike, posebna kuća za upravnika (centralni deo nešto uvučen da bi se obezbedio prostor za
ovu kuću) i dve istovetne stražare (sa obe strane upravnikove kuće); iznenađujuće humani
uslovi za to doba
- sumorna, rustična fasada, tripartitno komponovana; zidovi zatvoreničkih blokova su lišeni
prozora, a oživljeni su samo slepom plastikom koja još pojačava utisak ograničavajuće
funkcije zidova (Dans ju je primenio da bi izbegao monotonost)
- upravnikova kuća otvorena je sa svih strana nizovima prozora (nasuprot klaustrofobičnim
utiskom prethodne zgrade); stražare su oblikovno na pola puta kao zlatna sredina, otvorene
samo sa jedne strane (Čarls Dikens će kasnije reći da izgledaju "kao da su napravljene za to
da puste ljude da uđu unutra i da nikad ne izađu")
- opšti izgled odslikava funkciju; trodelna kompozicija je u paladijanskom - renesansnom
maniru, "renesansa viđena Piranezijevim očima" - fasada odaje utisak jedinstva što je
postignuto sevukupnom rustičnom teksturom, ponavljanjem motiva i pomenutom trodelnom
kompozicijom u dva nivoa na svim delovima fasada
2. Esnafski dom u Londonskom Sitiju i Opštinska uprava, 70-te - 80-te god. XVIII v.
- složena zgrada, sa sudskom i administrativnom funkcijom
- najznačajniji doprinos Esnafskom domu predstavljala je zgrada opštinske uprave iz 1777.
godine, kasnije srušena -> kombinacija naprednih neoklasičnih ideja i ideja srednjeg veka
(odlučujuća kombinacija za vizionarski neoklasicizam u Engleskoj)
- centralni prostor zgrade Opštinske uprave bio je prekriven kupolom sa pandantifima koja se
izdizala iznad jednostavnih stubaca i lukova; jedini detalj bio je srednjevekovni kordonski
venac, ali ono što je najviše podsećalo na srednji vek bio je svod u vizantijskom stilu.
Sumorno, dramatično osvetljenje podsećalo je na Piranezija
- Džon Soun (John Soane) - Nešov savremenik, i kao i on eklektričar

- Dansov učenik, obožavalac francuskog neoklasicizma i Ložijea; od 1806., profesor na
kraljevskoj Akademiji arhitekture - 3 godine pripremao predavanja iz istorije arhitekture
(toliko je bio marljiv)
1. Preuređenje Engleske Banke (Bank of England), London, od 1788. imenovan za
nadzornika radova
- ovo remek delo Souna umnogome je odredilo njegov život; dograđivao je deo po deo 50
god.; odiše osmišljenom heterogenošću -> realizovan je ideal slikovitosti u pogledu varijacija
- nenaglašeni ulazi, neoklasične fasade - niz stilski različitih enterijera (dorski vestibil sa
zapada, dvorište sa severa sa pregradama u Adamovom stilu, elipsasti vestibil sa istoka;
najvežniji enterijeri simetrično grupisani oko rotonde - tu je najviše ispoljen Sounov
samosvojstven stil -> uradio je još nekoliko sličnih enterijera kao u Engleskoj Banci)
- prostorije Deoničarske banke:
- polazna tačka Sounu su bili svodovi na pandantifima Dansovog Esnafskog doma
- Soun je bio još izražajniji u svedenosti i osvetljenju sa vrha
- unutra se ističu visoki centralni brodovi i poluobličasto zasvedeni bočni brodovi
- niz novina u pogledu primanjenih oblika: trodimenzionalnost, odsustvo dekorativne plastike,
pilastri bez kapitela, prozori bez ramova (lake, šuplje amforaste cevi od terakote (Vizantija)),
segmentni svodovi, tanjirasta kupola iznad prostora sa nizom otvora, na pandantifima...
- na krajnjim brodovima svetlost prolazi kroz segmentne thermae - prozore, dok se u centru
prostorije nalazi tanjirasti disk kroz koji snop indirektno usmerene svetlosti prodire u donji
prostor i td.
2. objedinjavanje evropskog neokasicizma i engleske gotike na projektima: Starog
ministarstva Kolonija, Parlamenta, Palate pravde, Masonske lože, Umetnička galerija
Davič, i td. -> senzibilitet i stil epohe
- smatra se da Sounovoj arhitekturi nedostaje "samouverenost"; "njegova arhitektura nikad ne
dominira; ovo je ipak neopravdano negiranje, mada razumljivo s obzirom na Sounovu
ekstravaganciju; on je ipak u potpunosti pratio umetnička strujanja tog doba, iako je pretrpeo
oštre kritike savremenika"
3. sopstvena kuća, London, 1792. - najekscentričniji i najličniji projekat, gradska verzija
Volpolovog Stroberi Hila, snažnog utiska (poklonio ju je Engleskoj kao muzej što ona i jeste
jer je prepuna crteža, slika, skulptura, antičkih i srednjevekovnih fragmenata)
- rekonstrukcija 3 male zgrade u nizu, trajala je preko 30 god.
- složenost i slikovitost unutrašnjih prostora -> kao eksperiment klaustrofobičnog
projektovanja, nema jasnih granica - postoje samo međuprostori
- kupola muzeja je piranezijevski aranžirana
- "soba za doručak" - najjače svedočanstvo Sounove sinteze (engleski i francuski izvori) ->
mala soba sa skromnim detaljima ostavlja brilijantan utisak, u pravougaonij prostoriji
formiran je centralni kvadratni prostor sa svodom na pandantifima i lanternom; konveksna
ogledala po celoj prostoriji izazivaju niz neobičnih optičkih pojava i utiču na opštu
dematerijalitovanost
- kao što Tarnerova dela u slikarstvu najavljuju impresionizam i nove pravce, tako i Sounov
stil u kome je rađena "soba za doručak" ima proročanski značaj
- Soun - pod uticajem francuskih umetnika -> njihove obrasce transformisao je u stil koji je
bio njegov osoben engleski i romantičarski; to transformisanje je imalo specifičnost -Y
sklonost ka sredmnjevekovnim temama, njegov stil je "gotski", koristi srednjevekovne detalje
sa "sablasnim oreolom" -> "gotski neoklasični stil"
- rušeći kanonizovanu klasičnu tradiciju, stvori je kulminaciju slikovitosti i neoklasičnog
pokreta
- stvorio je novo arhitektonsko tlo za nove žetve
* FRANCUSKA U XVIII V.
* racionalistički tokovi u francuskoj teoriji arhitekture

- francuska arhitektura je pokazivala spoljašnju jednoobraznost, služila se samo jednim
jezikom - klasičnim (prenosio se još od XVI i XVII v.)
- početkom XVIII v., rokoko je, mada prolazna pojava u Francuskoj bio ipak veoma snažan;
međutim još tokom XVII v. došlo je do snažne reakcije na sve aspekte barokne arhitekture,
kao "dekadentne", "neiskrene", "pomodarske", najpre u vidu teorijskih spisa zasnovanih na
racionalističko-funkcionalističkom stajalištu, a potom u vidu obnove klasicizma koji je
počivao upravo na tim temeljima;
- Klod Pero (Claude Perrault) -> istočna fasada Luvra -> ogroman uticaj na francusku
arhitekturu (udvojeni stubovi)
- najvažniji teoretičar francuskog arhitektonskog racionalizma XVII v. zalagao se za
arhitekturu sa arhitravnom konstukcijom (stub + greda), kao jasnu i iskrenu; pozivao se na
grčku (grčke hramove) i gotsku (katedrale) arhitekturu, kao primere ispoljene skeletnog
konstruktivnog principa; relativizovao je vrednost Vitruvijanske tradicije uvodeći pojmove
stvarne i proizvoljne lepote (prvi se odnosi na standardizaciju i perfekciju, a drugi na
ekspresivnost vezanu za posebne okolnosti); (za proizvoljnu lepotu)
* početci obnove klasicizma - iako je rokoko u Francuskoj bio donekle površinska pojava,
on je početkom XVIII v. predstavljao dovoljno snažnu modu, da se neoklasicizam koji je
usledio često smatra reakcijom na ovu neozbiljnu dekadentnost i razneženost. Projekat koji
dokumentuje ovu promenu ukusa jeste fasada crkve Sen Silpis u Pariz, koja je predstavljala
suštinu francuskog neoklasicizma, odbacivanja određenih baroknih koncepata i utiranja puta
istoricizmu
- Đovani Nikolo Servandoni (Servandoni)

1. Fasada crkve Sen Silpis, Pariz, 1732.-1777.
- prvi projekat - Servandoni, nastavak - sa nizom promena što njegovih, što drugih
- uzor: istočna fasada Luvra, delo Peroa;
- monumentalna, jasna, smela i stroga kompozicija; umesto barokne formule hijerarhijskog
zgušnjavanja visoko reljefnih skulptoralnih oblika ka centru, ovde je fasada slobodnostojeća,
jasno izražena arhitravna konstrukcija (centar fasade uopšte nije naglašen, već je nenaglašen -
vrlo česta pojava u neoklasicizmu); donji dorski red nosi gornji jonski, kolonada nema
hijerarhiju, venac je kontinualan; stubovi su udvojeni, samo na bočnim kulama; u središnjem
polju, fasada je povučena duboko iza kolonade
- snaga njenih vajarskoh radova, vizuelna čistoća i neusiljena primena klasičnih oblika
- neposrednost i integritet ove fasade ukazuje na racionalni duh francuskog neoklasicizma
(interesovanje za Rim i Grčku: u Rimu su osnovna arhitektonska sredstva bili zidovi i lukovi
na kojima su se primenjivali grčki stilski redovi kao skulptoralni ukrasi; u Grčkoj su sami
stilski redovi bili primarni u otelotvorenju osnovne arhitravne konstrukcije (stub + greda), ali i
kao slobodnostojeće skulpturno sredstvo)
4 faze neoklasicizma u Francuskoj:

* strukturalni neoklasicizam (I faza)
- radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija obezbedio je i teorijsku osnovu za kasniji
modernistički pokret
- radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija poslužio je uglavnom preispitivanju klasičnog
rečnika arhitekture, a ne njegovom odbacivanju, zašta su se ova dva teoretičara zalagala; tako
su postepeno (Ložije je tu imao najveći uticaj) odbacivani pilasteri, postolja, prelomljene

entablature i entablature iznad lukova - težilo se slobodnim stubovima koji polaze direktno sa
tla -> što je više takvih stubova, zgrada je savremenija
- Žak-Žermen Suflo (Soufflot) - prekretnica u istoriji francuskog neoklasicizma; sa 18

godina odlazi u Rim; kasnije se pridružuje Akademiji u Parizu gde proučava crkve (Sv. Petar)
1. Crkva Sent Ženevjev ("Panteon"), Pariz, 1756.-1790. posvećena je Sv. Ženevjevoj -
zaštitnici Pariza, izuzrtna konstrukcijska ekonomičnost crkve i sklonost francuskog
racionalizma ka strukturama na stubovima; 1754. doneta je odlika o izgradnji crkve (nasuprot
crkvi Sv. Petra u Rimu i crkvi Sv. Pavla u Londonu); 1755. Markiz Marinji (kraljev načelnik
za arhitekturu) odlučio se za Sufloa, a ne za kraljevskog arhitektu; tokom vremena se projekat
menjao zbog konstrukcijskih poteškoća
- ovo delo je najbliže otelotvorenju Ložijeovih ideja, što i on sam navodi; Suflo navodi da mu
je cilj bio "da sjedini strukturnu lakoću gotske katedrale i veličanstvenost i čistotu grčke
arhitkture"; ovo mu je naročito pošlo za rukom u unutrašnjosti crkve - petokupolne građevine
u obliku grčkog krsta (vuče koren iz renesanse), sa nizovima široko razmaknutih, vitkih
korintskoh stubova; svodovi su u pozno baroknom maniru, ali odišu lakoćom koja ukazuje na
inspirisanost gotikom; spoljašnjost zgrade je mnogo masivnija i ozbiljnija i teško se dovodi u
vezu sa enterijerom (slično je bilo čak i dok su nafasadi postojali veliki prozori - koji su
unutrašnjost činili vedrijom, kasnije su zazidani)
- "Panteon" je zbog svega ovoga bio više od puke realizacije Ložijeove teorije; ovo zdanje
predstavljalo je prekretnicu u istoriji francuskog neoklasicizma. Zaokupljenost više oblikom
nego konstrukcijom, opsesija za smelijim i strožijim kompozicijama, sada je obuzela
francuske arhitekte
- kontrast između unutrašnjosti i spoljašnjosti: unutrašnjost - klasična elegancija, a
spoljašnjost - teška i masivna
* arheološki neoklasicizam (II faza)

- ova faza neoklasicizma predstavljala je preklapanje konstrukcijskih i racionalističkih
sklonosti
- 50-tih i 60-tih god. XVII v., javlja se tendencija udruživanja veličanstvenosti, jasnoće i
snage antike sa tradicijom francuskog klasicizma; ova tendencija, podstaknuta brojnim
arheološkim ekspedicijama, može se nazvati "arheološkim neoklasicizmom"
-Anž-Žak Gabrijel (Gabriel)

- bio je prvi kraljevski arhitekta, kao i njegov otac; uspešno oživeo francuski klasicizam XVII
v.
1. Mali Trijanon, Versaj, 1761.-1768. - njegova najpoznatija građevina
- ubrajala se u najsavršenije zgrade u Francuskoj; predstavljala jedno od neoliko skromnih
dela koje je podigao za dvor
- građevina podignuta za Madam de Pompadur; osvrtanje na prošlost i francusku klasicističku
tradiciju uočava se u tretmanu stilskog reda (prozorskih otvora, balustrada,...), proporcije,
preciznosti i eleganciji detalja; no, ispoljena je i stroga kubična geometrija i sažet, prečišćeni
rečnik (kao i oskudni akcenti reljefnih skulptura) tipičan za neoklasicizam XVIII v.
- arhitektonska prečišćenost - karakteristika neoklasicizma XVIII v.
- svojim sažetim arhitektonskim rečnikom, Mali Trijanon izražava ono stanovište o
pročišćavanju arhitekture kao kuća Čizik
- deluje pretrpan detaljima: otvori sa elegantnim okvirima, vezujući elementi stvaraju
postepene prelaze, skulpturalna obrada fasade se razlikuje u hijerarhiji, prednja i zadnja
fasada se bitno razlikuju
2. Trg Luja XV, Pariz, 1755.-1775. - predstavlja njegov najambiciozniji projekat

- ovaj veliki Trg, kasnije prerađen i preimenovan u Trg Sloge (Place de la Concorde),
predstavlja radikalno napuštanje zatvorene barokne koncepcije trga (oni su bili kao ogromne
sobe pod otvorenim nebom u kojima su dominirali masivni zidovi kao produžetci snažno
izvajanih oblika fasada crkava i palata (pr. je crkva Sv. Petra u Rimu))
- Trg je samo sa jedne strane ograničen fasadom; sa ostalih strana, četvorougaona površ je
omeđena isušenim šančevima, balustradom i niskim paviljonima sa malim statuama na vrhu
na zakošenim uglovima; kompoziciju upotpunjava centralna fontana, iako podražava Peroovu
fasadu Luvra; umesto grupisanja ka centru, fasada je na tom mestu otvorena za aveniju koja
se uliva u Trg (koja vodi do tad još ne izgrađene crkve Sv. Madlene); kompozicija ovog
nenametljivog otvorenog prostora, odražava racionalistički duh i osećanje za mesto (obod
grada, oivičen parkovima i Senom - s jedne strane su i Jelisejska polja) i istoricističku
sklonost (nalikuje versajskom Luvru)
- Trg odražava i tendencije u urbanističkom projektovanju tog doba: gradski trgovi velikih
dimenzija nisu bili ograđena mesta pravilnog geometrijskog oblika, već su činili skup
složenih funkcionalnih prožimanja; to nisu bili samo zidovi sa stilskim redovima, već i
skulpture, stepeništa, prostori za javne priredbe, voda (fontane, ribnjaci, čak i reke) i pejzažni
elementi. Ova sklonost se razvila iz jedne od glavnih baroknih tema - Berninijeve sinteze
umetnosti - sa 3 strane opasan "prirodnim" okruženjem, zelenilom i vodom
* radikalni neoklasicizam (III faza) - često ga nazivali "stilom Luja XVI" -> manje
arheološki; veća sloboda i smelost u primeni klasičnih detalja; manje se daje realističnim
ponovnim stvaranjem antike - više ih zanima njihova lična vizija
- 60-te i rane 40-te god. XVIII v.; pojavila se nova generacija arhitekata podstaknuta
ponovnim oživljavanjem građevinskih aktivnosti povodom potpisivanja pariskog mira
- izvori: arheološki neoklasicizam i Piranezi; opšte prisutni strasni idealizam koji je podstakao
beskompromisni purizam, strogost i veličinu; polazište, dakle nije bila ni antika, ni XVIII v.,
već novi sloj ovih izvora sa arheološkim neoklasicizmom
- glavni predstavnici: Etjen-Luj Bule i Klod-Nikola Ledu; preostali: Šarl de Vaji, Mari Žozef
Peir i Žak Gondoan
- radikalni neoklasicizam -> pasionirani idealizam + bezornamentalnost + velike dimenzije
- Peir i Vaji (Marie-Joseph Peyre, Charles de Wailly) - bogato i raznovrsno stvaralaštvo

obojce koje se ne može svesti ni na jednu poznatu formulu
1. Francusko pozorište "Odeon", Pariz, 1767.-1770. (danas "Odeon" blizu Sorbone)
- njihov najveći doprinos neoklasicizmu (foaje podseća na halucinantne prizore u
Piranezijevim gravirama, izmišljenih, zlokobnih zatvora)
- zajedničko delo: Piranezijev uticaj -> oskudno osvetljen foaje okružen stubovima strogog
izgleda; cela zgrada je smeštena u pravougaoni gabarit (otvori na jednakom rastojanju),
jednoobrazno rustično obrađenih zidova sa sve 4 strane sa arkadom u prizemlju i prozorima
pravougaonog i kružnog oblika bez okvira; nema uobičajenog masivnog završnog krovnog
venca, glavni horizontalni venac između prvog i drugog sprata predstavlja nastavak
entablature sa isturenog toskansko-dorkog trema; zgrada deluje kao zasebna celina;
- naglašene spojnice zidanih stubova na tremu prate linije rustikacije na glavnom delu zgrade,
naglašavajući jedinstvo celine
- u ovom projektu ništa ne deluje ulepšano, nedorečeno ili granduirano. Sve je na svom mestu,
kao zasebna celina suprotstvaljena susednoj građevini bez ikakvog posrednika koji bi ublažio
utisak
- Mari Žozef Peir - nastavak

- Pošto je dobio Gran-pri Akademije arhitekture, dodeljena mu je stipendija za školovanje u
Rimu. Rezultati njegovog boravka u Rimu publikovani su u obliku velike knjige grafičkih
priloga, a njegov sin je posthumno objavio i drugi tom
- Za Peira je arhitektura Rimskog carstva predstavljala savršenstvo, model; on je svoja dela
smatrao sastavnim delom ove rimske tradicije i priznavao je da je "podražava i prilagođava"
2. Projekat za zgradu u kojoj će se naći "akademije i sve ono što je potrebno za
obrazovanje mladih"; ovde ističe simetriju po uzoru na rimska kupatila; unutrašnja zgrada
služi za intelektualni rad, a spoljne za zabavu, sport, ... Utopijski karakter ove koncepcije
nagoveštava Ledua
3. Mrtvačnica, rađena po uzoru na grob jednog rimskog velikodostojnika
4. Projekat za crkvu, koja obuhvata i 2 palate (jednu za arhiepiskopa i jednu za kanonike)
-> konkursni rad; ovde pozajmljuje Berninijeve kolonade ispred crkve Sv. Petra da bi izdvojio
"posvećenu zonu", po uzoru na antički temenos. Opravdava pribegavanje Berniniju pozivajući
se na antičku tradiciju; zadivljujuća monumentalnost i potpuna simetrija i na prednjoj i na
zadnjoj strani
5. "Vladareva palata" - obuhvata kolonade, pozorište, čak i trijumfalnu kapiju; neka vrsta
"super-Versaja" zasnovanog na antičkim rimskim kupatilima
- Baveći se pojmom "karaktera", za Peira dimenzije i ostvarljivost postaju nevažni.
Monumentalnost i strahopoštovanje koje njegova dela izazivaju, zaista su upadljivi.
Karakter građevine vezuje za emocionalni efekat. Koristi strog klasicistički jezik, bez
ornamentike (nagoveštaj Ledua)
- Njegove knjige - ilustracije -> ključna tačka za revolucionarne arhitekte
- Žak Gondoan (Gondoin) - najsmeliji i najbrilijantniji među ovom trojcom; njegova

reputacija se zasniva na samo jednij zgradi, ali toliko značajnom da su je još za njegovog
života nazvali remek-delom XVIII v.
1. Škola hirurgije, Pariz, 1769.-1775.
- vođen je nadahnutom zamisli da projektuje glavni enterijer škole - salu za predavanja iz
anatomije u obliku antičkog pozorišta, koju je trebalo da pokriva polukupola (nalik na onu na
Panteonu): prazni prostrani zidovi, veoma kasetirana tavanica i ogroman poluokulus koji
snopom svetlosti zasipa sto na kojem se odvija drama časova anatomije, a sve to uz očuvanu
ravnotežu proporcija i prefinjenost malobrojnih detalja
- svestan je moguće kritike zbog obilja stubova; rekao je: "škola čija slava privlači dosta
studenata, pripadnika svih nacija, trebalo bi da deluje otvoreno i pristupačno."
- zgrada koja odražava najnaprednije tendencije doba;
- parcela skučena i nepravilnog oblika, na kojoj su izvanredno organizovane raznovrsne
funkcije (mala bolnica, učionice, laboratorije, biblioteka, ...); kompleks sadrži monumentalno
centralno dvorište i četiri krila oko njega (4 krila fasade -> kod kojih je osnovni element
jonski red prislonjen uz zidove, osim na uličnom krilu gde je on slobodnostojeći); u dvorište
se ulazi kroz četvorostruku jonsku kolonadu u prizemlju uličnog krila, koja svojom
linearnošću i ritmom (nije je prekinuo nagomilavanem na ivicama i sredini) predstavlja
estetsku novinu; obrada fasade sadrži niz antičkih citata koji imaju likovni smisao (sukcesija
klasičnih elemenata - kao "trijumfalna kapija" sa reljefima na uličnoj ili korintski trem, takođe
sa reljefom, na dvorišnoj fasadi -> znaci kraljevskog patronata); pored ulaznih kompozicija,
na glavnoj osi (trijumfalna kapija, trem sa Panteona) smešten je i glavni prostor kompleksa -
sala za predavanja, koja nalikuje rimskim pozorištima i Panteonu istovremeno. Utisak koji su
mogli steći posetioci, lekari i studenti, kada bi, kolonadom od ulice zaklonjenu unutrašnjost,
prolazeći kroz trijumfalnu kapiju pogledom obuhvatili dvorište, fasadu sličnu hramu, da bi
ušli u svetilište nauke koje liči na Panteon, zaista je bio onaj od kog "zastaje dah"
- Sa današnje tačke gledišta, Gondoan je zaista stvorio hram medicinske nauke
* revolucionarni - vizionarski neokalsicizam (IV faza) - krajnja faza; sloboda mašte ide do
kraja, napuštanje lažne odanosti rečniku antičke arhitekture
- strmija putanja francuskog neoklasicizma od 1770., jer su istorijski događaju doveli do
revolucije
- "revolucionaran" - jer oštro raskida sa prošlošću, a "vizionarski" - zbog ciljeva i metoda
- javlja se tendencija da izvori ne budu istorijski modeli, već iz oblasti intelekta/mašte; na ova
dva područja nailazimo u konceptima prirode, ali se oni javljaju i kao izmišljeni, fiktivni
- bez obzira kom se izvoru mašta priklonila, konačni projekat, predstavljao je univerzalne
vizije arhitekata
- javlja se od sredine 70-tih do kraja XVIII v.; to je pravac razvoja koji je zahvatio francuski
neoklsicizam pod uticajem društvenih dešavanja - opšta korupcija i eksploatacija izazvala je
velika nezadovoljstva i nemire; ova faza je bila sastavni deo političkih i kulturnih prilika u
vreme francuske revolucije (1789.); liberalno - reakcionalističko mišljenje poteklo od Rusoa
(delo "Društveni ugovor") - suverenitet počiva na Bogu naroda, a ne na božanskom pravu
kraljeva jača; sve su popularnije i njegove opservacije sentimantalnog života, veze osećanja i
prirode; veri u razum i napredak suprotstavlja se tako, jedna mračnija i romantičnija vizija;
ipak, za pojavu vizionarskog neoklasicizma u arhitekturi najzaslužnija je mašta vodećih
arhitekata toga doba: Ledua i Bulea; bili su pod jakim uticajem Piranezija koji je stvorio seriju
grafika na osnovu noćnih mora i u njima arhitekturu koja izaziva preneraženost i koji je u
svojim delima jače naglasio oslobađanje modernog arhitekte od vernosti antičkim pravilima i
uzorima. Ni Ledu, ni Bule nikad nisu bili u Italiji; oni su antičku umetnost i italijansku
renesansu poznavali iz publikacija, uglavnom Piranezijevih, tako da oni tu umetnost nisu
doživljavali kao stvarnu, opipljivu, već kao slike nastale kao proizvod neograničene mašte.
2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 17
2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove
- Žan-Luj de Kordemoa (Cordemoy) - osnovu za njegovo stvaralaštvo dali su Fremen i

Klod Pero (preko Peroa je upoznao antiku)
- preteča modernog funkcionalizma
- opat de Kordemoa zauzima ključno mesto u francuskoj teoriji arhitekture početkom XVIII
v.; 1706. objavio je raspravu u kojoj Vutruvijansku trijadu korisnosti, čvrstoće i lepote
zamenjuje novom, koju čine: 1. red (ordonnance) (stilski red = dostojanstvo =svrha), 2.
raspored (disposition), 3. prijatan oblik (blenseance); (1. stilski red - svakom
pojedinačnom delu građevine daje dostojanstvo koje odgovara njegovoj svrsi, tj. zavisi od
funkcije; 2. raspored - odnosi se na razmeštaj tih delova; 3. prijatan oblik - dobija se takvim
rasporedom da ne postoji ništa što je u suprotnosti sa Prirodom, običajima ili funkcijom, tj.
upotreba i prikladnost su jedan od preduslova za lepotu građevine); prva dva aspekta se
odnose na upotrebu klasičnih redova, a treći na prikladnost u skladu sa prirodom, običajima i
funkcijom; smatrao je da je simetriju teško uskladiti sa upotrebnim aspektima arhitekture i
prikladnošću (preteča modernog funkcionalizma), ali ipak ne dovodi u pitanje samu
koncepciju simetrije; zagovarao je jedinstvo strukture, ali i odobravao je nezavisnost
odvojenih delova građevine i davao prednost jednostavnim i ortogonalnim formama; zalagao
se za svođenje ornamenata na razumnu meru; cenio je grčku i gotsku arhitekturu zbog
jasno izražene namene i predlagao stvaranje kombinovanog stila (gotska građevina u grčkim
oblicima - ali nije ostavio nijednu ilustraciju); svodnu konstrukciju u crkvama želeo je da
zameni arhitravnom i tako uveo nešto novo u crkvenu arhitekturu - grčko-gotski stil: gotska
građevina izgrađena u klasičnim grčkim oblicima
- od protivnika se branio potkrepljujući svoje stavove, kao teolog, pristrastnim citatima
crkvenih otaca
- Sebastijan Le Klerk (Le Clerc) -> njegova laička teorija ima veliki uticaj na francusku
Akademiju u Parizu i Rimu
- bavi se estetskom stranom arhitekture, koja je samo "lepota, dobar ukus i elegancija".
Arhitektura kao pogodna tema za razgovore u finom društvu -> popularan način razmišljanja
- njega ne zanimaju obične zgrade, već samo "veličanstvene, otmene i svečane"; smatra da je
Peroova relativistička estetika nešto što se podrazumeva; ono što je bitno jeste efekat: stilski
redovi postaju oznake društvenog statusa; dekoracija i nameštaj su odvojeni od same
arhitekture
- o stvarnim oblicima lepote govori sa omalovažavanjem, jer njega zanimaju samo
proizvoljni, one koje utvrđuju "dobar ukus". On praktično ukida nauku o proporcijama, za
njega je proporcija proizvod subjektivnosti (subjektivnog ukusa) i zavisi od tradicija i običaja.
Svaki stilski red ima svoj niz proporcija.
- predlaže, takođe, poseban francuski red sa kapitelom sastavljenim od ljiljana, palminog lišća
i petla, kao simbol Francuske, i friza sa motivima Sunca kao aluzija na slavu Luja XIV
- dobar ukus ravan je zadovoljstvu (čulni doživljaj je merodavan za lepotu). Oba pojma on
smatra subjektivnim. Tako nastaje lični sud zasnovan na ukusu, i kao što je isticao i Blondel,
više nije stvar sporazma postignutog među članovima jedne privilegovane grupe društva.
Najistančaniji ukus stvara najveće lično zadovoljstvo. Zadovoljstvo je kriterijum za lepotu.
- predavači na Akademiji arhitekture u Parizu, stalno su pokretali rasprave o ovim
pojmovima, koje su trebale da dovedu do stvaranja doktrine o korišćenju pravila u arhitekturi
- Šarl Etjen Brize - od arhitekture rokokoa do dogmatičara novog klasicizma

- značajniji kao teoretičar nego arhitekta
- kao arhitekta se vezuje za stilizovani izraz prve polovine XVIII v., a kao teoretičar je pionir
klasicizma
- 1728. - delo u dva toma sa projektima i tehničkim savetima za izgradnju kuća
- 1743. - knjiga za amatere o izgradnji vila (naslovna strana - rokoko)
- 1752. - "Rasprava o suštinskoj lepoti u umetnosti" - vraća se normativnom klasicizmu
- udobnost i estetika se mogu prilagoditi uslovima koje nameću lokacija i građevinski propisi
- radi stambene projekte za sve društvene slojeve i kombinuje polovne prostorije sa
stambenim zgradama; izuzetno funkcionalno, bez mnogo ukrasa
- građevina kao celina mora da poseduje klasičnu privlačnost, a za ukrašavanje se mogu
koristiti samo prikladni ukrasi; ukrašavanje treba da prikaže prirodnu lepotu, otmenu,
jednostavnu, koja zadovoljava već i svojom simetrijom
- lepota je u proporciji, a proporciju ne može da definiše
- Priroda propisuje skladne proporcije, čiji su efekti jednaki za sva ljudska bića jer su osećanja
istinski suštinski identična za sve; rasprava u duhu prosvećenosti; obuhvaćeno naučnim
zaključivanjem - "psihološka estetika"
- Znanje daje sposobnost otkrivanja uzroka lepote i potvrđuje principe iz kojih se ona sastoji
- "racionalna estetika" (čulni doživljaj nije dovoljan)
- ukrasi fasade treba da odgovaraju njenom karakteru, da budu korisni i neophodni, čime
opravdavaju svoje postojanje
- nema mesta za lični ukus
- Nikolas Le Kami de Mezijer

- tvorac istraživanja: "Duh arhitekture ili analogija ove umetnosti sa našim čulima"
- istražuje osnovne koncepte teorije arhitekture sa aspekta njihovog efekta, na teme Le
Klerka, Bofrana, Peira i dr.; svaki predmet poseduje sopstveni karakter
- Karakter građevine je određen osobinama stanara ili namenom, kao kod Brizea, tj. Bofrana
i ostvaruje isti efekat kod svih posmatrača; mahinalni efekat u sferi boja i zvukova;
sintetička analogija između proporcije, harmonije u muzici i boje
- koncept proporcije ne vezuje za aritmetičke i geometrijske oblike, već za harmoniju
čvrstih tela, koju određuje karakter građevine i dolazi neposredno iz prirode
- Stil užasa predstavlja efekat veličanstvenosti u kombinaciji samoće
- Pijer Pat
- Blondelov učenik; stavovi Blondela i Bofrana
- značajan zbog proučavanja oblasti planiranja gradova (originalan)
- 1769. "Memoari"
- daje pregled istorije spomenika podignutih u čast velikih ljudi još od antičkih vremena, kroz
koje se vidi zanimanje za urbani kontekst (kružni trgovi - možda osnova Leduovog
industrijskog grada Šo)
- podstaknut je Ložijeovim stavovima o gradu
- on je protivnik monotonije i preterane jednoličnosti celokupnog gradskog plana, a pristalica
je funkcionalizma
- zadovoljan je trenutnim stanjem arhitekture u Francuskoj
- u "Memoarima" - ideje o planiranju zasniva na klimatskim, geografskim, higijenskim i
saobraćajnim uslovima
- estatika: zauzima mesto između "grčkog ukusa" i "revolucionarnih arhitekata"; za siromahe -
bez ornamentike, za moćne - velelepna zdanja
- bavi se građevinskim materijalima i temeljima
- spomenici i njihov značaj za karakter grada -> uticaj na revolucionarne arhitekte - najviši
izazov
- koristi (za planiranje gradova) šestougaone i osmougaone šeme (naklonost istočnjačkim
bazarima i pijacama)
- Žerman Bofran (Bofrand) - utiče na Bulea, zajedno sa Blondelom -> i on je na Akademiji

izložio svoju "Disertaciju (raspravu) o onom što se naziva dobar ukus u arhitekturi" - on piše
stilom jednog prosvećenog i duhovitog teoretičara, o svim temama koje su tada bile aktuelne
- uspešan, humanistički obrazovan arhitekta -> član I reda Akademije arhitekture; smatrao je
da su principi arhitekture nastali u prirodi i da su se razvijali kroz razmišljanje (put antike =
pravi put) i iskustvo; zalagao se za zaštitu arhitekture od dominacije mode i za "otmenu
jednostavnost"; uveo je pojam karaktera - građevina treba da izražava enterijerom i
eksterijerom karakter onih koji je koriste i karakter svoje namene, tako da izgleda kao da se
obraća posmatraču (ovo je osnov docnije "revolucionarne arhitekture" i "arhitekture parlante")
- dobar ukus je osnovni princip u arhitkturi, ali se protivi potpunom subjektivizmu ukusa Le
Klerka, i definiciju ukusa opisuje kao neodređenu ("ja ne znam šta se dopada")
- smatra da je dobar ukus - posedovanje dara za razlikovanje odličnog od dobrog -> što je
proizvod umovanja prosvećenih ljudi
- predstavu o dobrom ukusu vezuje za osnovne principe arhitekture: proporcije, skladnost,
prikladnost, sigurnost, čvrstoća
- principi arhitekture su se razvijali kroz vekove, i ako njih nema, nema ni dobrog ukusa -> za
njega dobar ukus nije samo kvalitet arhitekte i posmatrača, već i kvalitet same građevine, koja
ima principe arhitekture - principe ne smatra nepromenljivim, već podložnim razvoju
1. Projekt za lovačku kuću Maksa Emanuela 1705. - paladijanski klasicizam; preteča
Leduovog grada Šo (O osnova)
- Žak-Fransoa Blondel (Blondel) - ostavio je ogromnu pisanu zaostavštinu - ključna ličnost

u prelaznoj fazi između stare Vitruvijanske teorije arhitekture i "revolucionarne"
- otvorio je privatnu školu arhitekture 1743., čiji su polaznici bili Bule, Ledu, De Vajn,
Gondoan, Pat, Peir - cela generacija "vizionarskih" arhitekata; ostavio je obimno pisano delo,
a između ostalog, pisao je i odrednice za "Enciklopediju" Didroa i D'Alambera; 1755. član
Akademije, 1762. - profesor arhitekture, 1771. - objavljuje predavanja iz svoje škole (6
tomova teksta + 3 ilustracije)
- zalagao se za čvrstu povezanost eksterijera i enterijera (2 toma o kućama za odmor), tako
da spoljašnjost odražava unutrašnji raspored; posebno se bavio karakterom građevine gde je
svakom tipu pridružio odgovarajući karakter hijerarhijski rangiran na lestvici gde
"uzvišenost" zauzima najviše mesto (hramovi = pristojnost; javne zgrade = veličina;
spomenici = raskoš; šetališta =elegancija); smatrao je da postoji "istinski stil" u arhitekturi,
koji je suštinski od stilskih razlika pojedinih epoha - to je ono što ljude čini zadovoljnim;
postizanju ovog "istinskog stila" vodi oplemenjivanje kroz upoznavanje pravila Umetnosti i
velikih majstora, a kroz posmatranje Prirode i Svemira
- poznavanje proporcija smatra potrebom, kao i Brize
- ornamentika je određena funkcijom (nije proizvoljna)
- stil je proizvod karaktera -> ako karakter izražava funkciju, stil izražava efekat
- uvodi modrno shvatanje stila u arhitekturu; uzima u obzir nasleđeni i stečeni ukus, kao i
pasivni i aktivni ukus
- ukus isključuje modu
- Mark Antoan Ložije (Laugier) (strukturalni neoklasicizam) -> oduševljen crkvom Sv.
Ženevjeve (Sufloova)
- pojava Rusoove teorije kojom on prapočetke čovečanstva postavlja u blaženo, iskonsko
prirodno stanje, sredinom XVIII v. dovodi do izdvajanja težnje u teoriji arhitekture ka
izvođenju načela iz racionalno opravdanih arhetipova; najznačajniji predstavnik "rusoizma"
je jezuitski opat Ložije, laik, ali obrazovan i svestan čovek (uzor u teoriji arhitekture mu je De
Kordemoa, takođe arhitekta laik)
- Ložije 1753. objavljuje "Esej o arhitekturi", u kom objašnjava osnovne principe
arhitekture; on veruje da se "suštinska" lepota nalazi u prirodi, tj. da principi arhitekture
predstavljaju podražavanje prirodnih procesa (primer za svoje "prirodne principe" nalazi u
engleskim vrtovima iz kojih crpi ideje o prirodi koje želi da primeni na planiranje gradova
(grad kao park, istovremeno ispoljava simetriju i raznolikost - zbrku i nered). Verovatno je on
prvi kritičar urbanizma Pariza; zato Ložije primitivnu kolibu smatra pretečom svih oblika u
arhitekturi (njegovo shvatanje primitivne kolibe bilo je podjednako neodoljivo koliko i
Lokova "tabula rasa" i Rusoov "plemeniti divljak", ali je vidi i kao apsolutni ideal;
arhitravna koliba sadrži svu logiku gađenja, deo svojih ideja o strukturalnoj logici on vidi
ostvaren u gotskoj arhitekturi, a odbacuje francuski klasicizam (njegovo oduševljanje gotskim
građevinama, emotivni opisi prodora svetla i promenljivih prizora, uticali su i na Getea)
- otišao je dalje od Perea u potrazi za racionalističkim izvorima u arhitekturi
- njegov model nije bio ni gotski skelet, ni grčki stilski red; on je model našao u istorijskim
funkcijama, koje je uveo Vitruvije
- takođe, on nemisli da stilski redovi, čiji broj ne sme biti ograničen na 5, imaju dekorativnu
funkciju, već da su oni sastavni konstruktivni delovi građevine. U svojim sugestijama
vezanim za "francuski" stilski red, on ističe da jedan takav red treba da bude u saglasnosti sa
karakterom, koji je Evropa pripisivala Francuskoj: "na njih treba gledati kao na naciju sa
izuzetnim umom i vrlo lakim moralom, pa stoga i francuski stilski red treba učiniti lakšim
od svih redova"
- osim toga, on proporcije ne vezuje samo za stilske redove, već za kompletnu strukturu
građevine, uključujući i njenu unutrašnjost. Po njemu važna svrha proporcije je da obezbedi
potvrdu stalno isticane samerljivosti sa stvarnim svetom
- kontradiktornost, koja se opravdava time što je on ipak bio laik; na jednoj strani on se trudi
da smanji broj elemenata u arhitekturi rukovodeći se diktatom konstruktivne logike, a na
drugoj kada je reč o gradnji crkava, on se vraća jednom skoro renesansnom razmišljanju i sve
"geometrijske oblike" smatra pogodnim za projektovanje, a da pri tom ni jednom ne postavi
sebi pitanje da li i na koji način se oni slažu sa principima koje sadrži primitivna koliba. On je
na pr. oduševljen idejom crkve u obliku ravnostranog trougla. Ovakve geometrijske oblike
primenjuje na svetovne građevine (tako na pr. predlaže da i bolnica bude u obliku krsta Sv.
Andrije)
- sličnost u razmišljanju Ložijea i Rusoa može se najbolje osetiti u stavu da je arhitektura
stvar etike (iskrena arhitektura i zločin - to su moralne kategorije). Tvrdnjom da istina
arhitekture leži u njenoj strukturalnoj logici, Ložije stvara nov koncept funkcionalizma, i
pokreće ga kao temu o kojoj će se raspravljati u XIX i XX v. (ove ideje istovremeno, ali
sistemetičnije razvija i K. Lodoli)
- na njegov zahtev odbacivana su postolja, pilasteri, entablature,...
- imao je veliki uticaj (naročito na Sufloov Panteon)
- Karlo Lodoli (strukturalni neoklasicizam - radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija ->

teorijska osnova za kasniji modernistički pokret; njihove ideje su poslužile za ponovno
definisanje i upotrebu klasičnog rečnika, a ne njegovo odbacivanje - za šta su se Ložije i
Lodoli zalagali)
- venecijanski fratar, franjevac, koji razvija istovremeno sa Ložijeom slične ideje (ali ide
dalje); odbacio je istorijske ideje i tvrdio je da bi arhitektura trebalo da počiva na prirodi
materijala i zakonima statike; bio je protivnik rimske i renesansne koncepcije arhitekture
zbog "lažne" i "neiskrene" primene stilskih redova (jer su na strukture od kamena primanjivali
oblike koji su razvijeni u konstrukcijama od drveta); primer poštovanja prirode materijala, on
ističe arhitekturu Starog Egipta i Stounhendža
3. Klod Nikola Ledu 22
3. Klod Nikola Ledu
- Klod Nikola Ledu (Ledoux)

- 4-5. faza razvoja:
1. Karijeru je počeo kao projektant enterijera, gde je iskazao veliku umešnost da primeni
ukras; krajem 60-tih godina XVIII v., projektovao je niz elegantnih pariskih kuća,
zahvaljujući čemu postaje vodeći arhitekta svoje generacije; stekao je uticajne pokrovitelje
Madam di Bari, ljubavnica Luja XV, dvorski arbitar kulture; 1773. Ledu je postao član
kraljevske akademije za arhitekturu i stekao zvanje kraljevskog arhitekte; tada je počeo da širi
svoje polje delovanja i na javne objekte
2. Javni objekti; tipično za ekstravagantnog Ledua bilo je da u svojim projektima premašuje
predviđene troškove
3. Sredinom 70-tih izradio je niz značajnih projekata, od kojih su neki ostali samo na papiru, a
najzančajnija je bila Solana; do 1780. radi objekte na selu
4. Sredinom 80-tih - vruhunac karijere; radi projekat tamnice u trenutku kada razmišlja o
proširenju Solane i idealnom gradu Šo, a već je izgradio trošarine u Parizu
5. Pisanje arhitektonskog traktata tokom 90-tih godina XVIII v.
4. Tamnica, Eks-an-Provans, 1784., je projekat za potrebe opštinskog centra; gradnja je

obustavljena 1790. tako da je centar ostao ne završen; zgrada dočarava svoju mračnu funkciju,
ali i državu koja opskrbljuje jednu ovakvu ustanovu dodiron civilizovane ali autoritativne
vlasti; otstupanje od klasicističkog izraza -> izraz srednjevekovnog utvrđenja sa masivnim
sklopom, kulama na uglovima, horizontalnim prorezima kao prozorima koji nisu vertikalni
kao prozori strelnice na srednjevekovnim utvrđenjima da bi kontrolisali ulaz svetla i vazduha i
"subdorskim" ulaznim portalom; zgrada je lišena svih ukrasa sem osnovnih horizontalnih
venaca; ovakav izgled građevine trebalo je da odaje svrhu kojoj je namenjena -> ovo je jedna
od Leduovih opsesija ("arhitektura koja govori" - "architectura parlante"); prizmatični krovovi
koji deluju klaustrofobično, značajno je da je unutrašnjost odražavala neuobičajen
humanitarni duh prostornim ćelijama i dvorištima sa drvećem što je pokazivalo brigu koja je
tada polanjana reformi zatvorskog sistema. "Subdorski elementi": zdepasti stubovi na malim
razmacima koji podupiru polukružni element nalik na klasični timpanon (kako podseća na
kiklopski blok od kamena sa obojenim primitivizmom - nazvan je subdorski element).
3. Solana, Ark-e-Senan (Bezanson), 1773.; od Leduovih dela iz sredine 70-tih solana je bila
presudna za oslobađanje njegove vizionarske energije; proizvodnja soli bila je jedna od
važnih državnih monopola; stoga je Solana trebalo da bude jako obezbeđena ustanova pod
strogom unutrašnjom kontrolom, tako da čitava celina simboliše kruti sistem koji je vladao u
proizvodnji soli i oporezivanju; konfiguracija zgrade je polukrug, u centru kuća direktora, sa
strane dve zgrade za proces evaporacije; naspram kuće direktora ulaz u kompleks; sa obe
strane duž obima kruga su bila skladišta kao sastavni deo zida oko kompleksa; to je zatvorena
masa sa ogoljenim dimnjacima koji štrče sa krova, prozorima bez okvira i ogromnim ulaznim
tremom sa timpanonom čiji ogromni toskanski stubovi liče na postrojene čuvare totalitarnog
režima; masivna ulazna kapija uzdiže se iznad krovova susednih skladišta i sastoji se od
zidnog bloka sa toskanskim stubovima, centralni ulaz je mali, nalik na špilju, koja asocira na
pozemni izvor vode obilate solju, kada se prođe kroz ovu špilju, dolazi se do direktorove kuće
koja strogo odražava vlast.
4. prjekti za objekte na selu - tokom 80-tih godina; niz projekata, uključujući i lovačku
kuću, čuvarevu kuću - kolibu kao deo projekta za zamak u Mopertiju u obliku lopte, kao
svemirski brod koji miruje u prirodnom okruženju, pristup preko rampi koje se naslanjaju na
sva četiri zida do otvora. Lopta, kao kod Bulea je kopija svemira, ali se kod Bulea (Njutn)
razume, a ovde se može tumačiti kao obezvređivanje značajne ideje.
2. Trošarine oko Pariza (barrieres) 1783. -> najimpresivnije grupno arhitektonsko delo XVIII
v., rad je prekinut izbijanjem revolucije; tumačene su kao bastion monarhije; zadatak za
projektovanje preko 50 trošarina na prilazima Parizu; Ledu je probio troškove, pa je smenjen
ali je najveći deo njegove zamisli; najveći broj ovih barijera srušen je zbog Osmanovog plana,
ali ostale su 4 najbolje; Ledu je trošarine zamislio kao ekvivalent propilejima u Atini;
trošarine su sve različite (ideal slikovitosti); barriere de la Vilette: najimpresivnija sa
cilindričnom nadkonstrukcijom otvorenom sa svih strana odakle se pružao pogled na udaljenu
luku i omogućavao njenu kontrolu. Očito da je ovde zastupljena mnogo više od puke
funkcionalnosti - Ledu je hteo da parira jednom broju istorijskih građevina počev od
Hadrijanovog panteona, preko Bramanteove crkve Sv. Petra..., pa do Sufloovog panteona.
Kao i Šekspirova kuća u gradu Šo i trošarina ima funkciju kapije i simboliše vlast (obe imaju
cilindričnu gornju konstrukciju na kvadratnoj osnovi).
- Posle trošarina broj Leduovih poslova opada; za vreme terora, proveo je godinu i po u
zatvoru; u to vreme se bavi pisanjem teoretskih radova (tekst koji prate sjajne ilustracije
Leduovih projekata otkriva da on nije bio naročito stvoren za pisca).
- Traktat: "Arhitektura razmatrana u odnosu na umetnost, običaje i zakonisti" je delo
posvećeno ruskom caru koji je bio jedan od prvih pretplatnika, govori koliko je Ledu bio
siguran u sebe; zakonodavstvo -> vrlo težak za čitanje, a zbog emotivnog naboja često i
nejasan.
- arhitektonski sistem: arhitektura odražava društveni poredak, a arhitekta je u društvenom
poretku prosvetitelj; za njega je izgradnja kuće siromašnog čoveka i palate bogataša su
podjednaki zadatci ("umetnik ne može uvek da ponudi džinovske proporcije koje ulivaju
strahopoštovanje, ali ako je pravi umetnik, on nije manji umetnik ako sagradi kolibu"); 1771.
postavljen je za inspektora u kraljevskoj solani
- idealni grad Šo: tokom boravka u zatvoru, Ledu je odlučio da razradi projekat Solane;
kompleks preinačuje u eliptično jezgro idealnog grada Šo; idealni grad Šo je nekropola za Šo:
približava se Buleu; velika prazna lopta do pola ukopana, ideja vezana za rimske katakombe;
Inspektorova kuća: simbol državne kontrole nad rekom, tako što on doslovno teče kroz
kuću; lišena svakog ukrasa, potpuno geometrizovana - kubične i cilindrične mase; to je
četvorougaona centralna zgrada od koje sa obe strane bočno polaze dva para dvostrukih
stepenica; kvadratna osnova "izdubljena" da bi služila kao prostor za šuplji cilindar kroz koji
protiče reka; Bačvarska radionica: dva ošupljena cilindra u prodoru sa bizarnom naznakom
bačvaniskih obruča -> granični primer Leduovog futurističkog koncipiranja oblika; postoji i
jedan skriven arhitektonski izraz kao odlika učenog klasicizma, ali i maštovite slikovitosti:
rimski četvorostrani luk. Zapanjujuće kod inspektorove kuće je i njen odnos prema okruženju;
istovremeno pokazuje nadmoć nad prirodom oko sebe, ali i mirnu koegzistenciju sa njom.
Oikema: ovde je još izraženije Leduovo poigravanje arhitektonskom simbolikom
eufemistički naziv za hram posvećen ljubavi ili kući za seksualno podučavanje - javna kuća,
čija je uloga bila da putem neobičnih procesa, porok ponovo dovede do vrline; osnova u
obliku muškog polnog organa; spolja subklasičan izraz; osnova je u obliku muškog polnog
organa, zapravo je inverzija (po nekima perverzija) obrasca primenjenog kod brojnih crkava
oblika latinskog krsta, spoljašnost kuće, pak uopšte nije bila neobična; kao i većina javnih
zgrada u gradu i Oikema je sadržala platformu podignutu od terena sa simetričnim parom
stepeništa, sa geometrijskom gornjom konstrukcijom i subklasičnim prozorima i porticima
kojima je Ledu dodao i nekoliko klasičnih tremova; izdužena raspored mase, jednostavne
linije; prirodno okruženje. Njegov neoklasični rečnik toliko je uznapredovao kod ove zgrade,
da će se slike takvih apstraktnih oblika pojaviti ponovo u XX v. sa modernizmom i arhitekti
kakvi su bili Rajt i Mis.
Oikema, Bačvanska radionica i kuća Inspektora voda su najsajniji primeri Leduovog
poznog stila.
Urbanizam: dualistični geometrizam i slikovitost; racionalna šema centra slabi ka

periferiji; snažan uticaj liberal - utopističkih ideja na koncepciju (arhitektonski program) -> u
gradu Šou, osim u Solani, ne postoji potreba za državnom birokratijom i glomaznim, pravnim
i političkim aparatom, jer u ovom gradu vrhovnu vlast predstavljaju moralnost i vrlina. Ledu
je kao i mnogi liberali tog doba bio mason i pod uticajem društvenog i moralnog utopizma iz
doba prosvećenosti, što je primenio na svoj arhitektonski program. To je najočiglednije u
jednakosti stambenih objekata u Šou (kuća u kojoj stanuje radnik jednostavnija je od kuće
nekog berzanskog službenika, dakle ipak ne postoji svedenost na isti rang; ali kao je Ledu bio
protivnik tradicije postojanja društvenih razlika u arhitekturi, tako ovde ipak ne postoji
suštinska društvena hijerarhija.
Ledu: - dozvoljava ukrase kada je to u skladu sa karakterom građevine, posledica toga je
skoro potpuno odsustvo ornamentike, jasno izražava težnju ka neukrašenim geometrijskim
oblicima i neprekinutim linijama.
- svi funkcionalni elementi u smislu pogodnosti za stanovanje,... žrtvovani su u
simbolici jedne idealne arhitekture
- svođenje arhitekture na čiste geometrijske oblike (osnovne) i skoro potpuno
negiranje dekoracije čine ga pretečom Le Korbijea i Losa
- arhitektura postaje jezik znakova i sama sebe slavi; realizacija bi obezvredila čitavu
ideju, zato nikada nije počinjao da realizuje ove projekte; ideja je postala čista slika, ali nikada
arhitektura
- utiče i na ideje idealnih gradova Ovena, Furijea, Hauarda
Dodatak (predavanje)
- zagonetni arhitekta XVIII v.; elitni francuski arhitekta; svi su ga kritikovali - smatrali ga
slugom krune
- njegova knjiga "Arhitektura" -> sve o njemu znamo iz te knjige
- njegovo delo izaziva stalne kontraverze - ekstremni stavovi; pogrešne interpretacije počinju
još za njegova žiota
- dobar arhitakta, ali - "uništava mušterije" - uvek je premašivao troškove
- negativna mišljenja pojačana su posle rancuske revolucije -> da redukuje arhitekturu na
geometrijske forme = "nedopustiv intelektualni pad", "najgori primer arhitekture" (govorio
Viktor Igo)
- "Mit" - tekst Emila Kaufmana, u kome smatra da je Ledu preteča Le Korbizjea (sve izvan
stvarnih istorijskih činjenica, ali je izbacio Ledua u arhitekturi ranog modernizma) -> u knjizi
"Od Ledua do Korbizjea"
- Drugi mit - da je preteča socijalne arhitekture Engleske, ruske avangarde
- samo spolja - modernističke karakteristike (geometrizam, odsustvo ornamenta); inače - u
dubini stvaralaštva -> arhitekta svog doba (simetrija, nema novih materijala ni ornamenata)
- svaki arhitekta tog doba stvorio je jedno veliko, životno delo; Ledu je bio dugačiji i po tome
što je imao širok spektar projektovanja, velemajstor brojnih žanrova - široka lepeza projektnih
programa
- Paladio, Šinkel, Vagner,... - u delima prikazali objekte onako kako su ih zamislili (ne kako
su izvedeni)
* Ledu - u knjizi o sopstvenom delu (objavljena dve godine pred smrt) - prikazuje dela
izmenjena, onako kako je on to hteo; II tom 1847. - projekti iz životnog doba. Tekst
komplikovan - arhitektura posmatrana kroz umetnost, običaje i zakonodavstvo (1804. I tom;
1847. II tom - posthumna)
- projekti - pretenciozni i u neskladu sa njegovim praktičarskim duhom
- niz neprilika u poznim godinama (raspad porodice, zatvor) - ipak sačuvao prisebnost i bistar
um
- fantastična dezinformacija, preradio projekte iz mladosti da bi ih usaglasio sa svojim

mišljenjem u starosti, t.j. svojim poznim stilom (60 godina je imao) -> Selerije (biograf
Leduov): "Ledu širi intelektualni šarm"
- pripadao je tajnim društvima (mason), okultnim udruženjima; projekat za grad Šo = sedište
masonske lože
- nije rođen u Parizu, već u Šampanji; to je mnogo uticalo, jer je za razliku od Parižana bio
slobodniji; nije odrastao u gustom urbanom okruženju, tako da je imao osećaj za pejzaž,
odnosno za uklapanje objekata. Roditelji - siromašni (otac trgovac). Dobio je stipendiju u
svom mestu i tu ostao do 15 godina
- nije školovan na Akademiji. Nije prošao Grand Tour. Studirao je likovne umetnosti (slično
Buleu, samo se spontano odlučio za arhitekturu). Zaposlio se kod Trčara, a kasnije u direkciji
za šume i puteve: odgovara za lokalne projekte - 12 crkava -> primenio znanja i iskustva
stečena kod Blondela (bio u njegovoj školi)
- 4 perioda života - karijere, jasno diferencirana (po približno 10 godina)
I. 1760. - 1771. -> šegrtovanje, učenje zanata, brojne rekonstrukcije (zamkovi) i adaptacije
starih zgrada (gradske rezidencije = hoteli)
II. 1771. - 1779. -> rad na zgradama - rezidencije Solana, pozorišta
III. 1779. - 1789. -> Palata pravde, Zatvor u Eks-an-Provansu, trošarine
IV. 1789. - 1806. -> polupenzionisani arhitekta, hapšen pod terorom - crtao, pravio gravire,
tekstove za traktat, crtao idealan grad Šo
- klijenti - u prvom periodu - bogati slojevi, plemstvo, carinici,... sa ogromnom društvenom i
finansijskom moći. Celo to društvo bilo je povezano međusobno (brakovi i sl.) i preporučivali
su Ledua jedni drugima. Njihovi ciljevi - da pokažu svoj duh i pedigre (što je Ledu umeo
fantastično da izrazi), dokažu svoju titulu, prestiž. Ledu - vrlo talentovan za to (gigantski
redovi, kroz spratove..., ambelmi) -> formalno laskanje. Baron Tijer - klijent
- 1768. - spisak radova (radi kandidovanja za člana francuske Akademije) -> promenilo se
naše shvatanje o njegovoj karijeri (navodi nekoliko značajnih, a mala dela ne, ne zna se zašto)
- teoretski stav - jezik karaktera arhitekte (za njega jako specifičan) potiče od Blondela; odnos
društvenog ranga, dekoracije i odnosa masa ("zgrada mora da odiše karakterom")
III.
1. Zatvor u Eks-an-Provansu, 1784. -> projekat, objekat započet pa prekinut (obustavljena
gradnja); neprijatan arhitektonski oblik - kao tvrđava (masivni zidovi, kule na uglovima,
horizontalni prozori (prorezi) = limitirana svetlost; proto-dorski = subdorski ulaz - sa sve
četiri strane (klasicistički element); sve je od grubih kamenih elemenata; jedini dekorativni
element je venac; dvoosna simetrija). Ovde je zapravo suština njegove arhitekture =
architecture parlante = "arhitektura govori sama za sebe". Kod njegovih objekata odmah se
prepoznaje namena. (Zatvor treba prepoznati kao zatvor - ovde)
I.
2. Šato de Mopertije - rezidencija, adaptiran stari zamak; de Mopertije an Pier - otmenijeg
porekla od carske porodice; gigantski dorski red - kasnije dodata fantazija, tako nikad nije bila
izgrađena (danas na zamku ne može se prepoznati ništa od Ledua)
3. Nepoznati objekti - rezidencija predsednika Lokara - manje poznata
4. Hotel de Halvil (1766.) - početak dugoročne saradnje sa švajcarskim bankarima i
vojnicima; rezidencija plemića - pukovnik francuskog puka, blizak dvoru (Ledu je preradio
parisku rezidenciju iz XVIII v.) - unutrašnje i spoljašnje dvorište; remodelacija bivše
rezidencije - smanjio vertikalnost zgrade. Stubovi = plemići tog doba hteli; kasnije Ledu u
knjizi preradio; jedan od retkih sačuvanih projekata; koristio scenografske veštine -> na
zabatu objekta (manastir - cilj: produbljivanje prostora) preko puta nacrtao kolonadu (vode
nema u to vreme -> delovi fontane i vode se klešu u kamenu)
5. Hotel de Uzes (1787.) - nije uključio u listu, ali kasnije spominje kao svoje veliko delo
(Blondel ga pominje, ali uvek enterijer). Vlasnik - vojvoda posle revolucije je izbegao.
Objekat ima izrazitu vertikalnost koju Ledu pokušava da smanji - horizontalnost; napred -
kolosalni korintski stubovi; zadnja strana slična, ali pilastri. Enterijer - posebno ponosan na
njega; odražava društvo tog doba; drveni stubovi u enterijeru.
6. Zamak Benouvil u Normandiji - simbol porodice; kolosalni jonski redovi kroz tri sprata
(ulazna fasada) na ulazu su skulpturalne kompozicije (medaljoni); u knjizi se objekat razlikuje
od izvedenog; zadnja fasada - pilastri, napred - stubovi.
7. Gradska rezidencija (hotel) Marensi (1769.) -> projekat; rano remek-delo; nepravilna
parcela (ulaz je sa ugla u kružni foaje, pa onda u eliptični foaje); zgrada se obično smešta u
dubini parcele, a Ledu je smestio na raskrsnici ulica; ulaz je na uglu, duž ulica su kolonade;
prostorije se pretaču jedna u drugu - sistem karakterističan za tadašnju Francusku; ulazi se
kroz dvorište kočijama, pa toplom vezom u vilu.
II.
* Ledu radi pod pokroviteljstvom: madam Gimar i madam di Bari. (obe ljubavnice - pa im
finansirali drugi)
8. kuća za madam Gimar (1770.) - prima balerina -> najpoznatija mala kuća, prilagođena
vlasnici; u zadnjem delu kuće (ili na spratu) je pozorište (20 mesta) za ličnu odabranu publiku
(pokrovitelje); na ulazu - jedna četvrtina lopte - simetričan vestibil; na ulaznom timpanonu -
grčka boginja igre; funkcija stanovanje.
9. kuća (paviljon) za madam di Bari (1773.) -> složen kompleks izvan Pariza; red hramova
spolja; madam di Bari = zvanična kraljeva ljubavnica Luja XV -> arbitar za kulturu; liči na
Mali Trijanon (Gabrijelov) rađen za madam Pompadur (ljubavnica Luja XIV); nije za
stanovanje već kao paviljon za prijeme.
* Pariska rezidencija - zamak za madam di Bari (uvećan paviljon sa vertikalnom i
horizontalnom osovinom) nije izveden.
10. Solana u Ark-e-Senanu (projekat 1773., a izvedena 1775.-79.) -> danas kongresni
(kulturni) centar sa svega 5-10% Leduovog; u delu Francuske sa mnogo slanih izvora soli.
Ledu je imenovan za inspektora solana (koje su inače bile pod jakom državnom upravom)
zahvaljujući madam Bovari; haotičan splet građevina; projekat Solane -> samo preteča
idealnog grada Šo; proizvodnja soli je organizovana po vojnom principu; trgovini solju -
monopol države; od krajnje utilitarne zgrade, Ledu pravi monumentalnu arhitekturu. Ostale
solane - smirene; proces proizvodnje soli - jednostavan: zagrevanje vode i taloženje soli;
krajnja ekstravagancija; poreklo oblika - rimski amfiteatar; potenciranje moći direktora;
veštačka pećina na ulazu (simboličan izvor slane vode) -> da se naglasi egzotičnost mesta (niz
stubova na ulazu). Glavni objekat - direktorova kuća - naglašena moć direktora; u centru;
stubovi u ulaznom portiku: naizmenično kvadratni i okrugli; deo za kovače; zdenac (česma);
skladišta okolo; sa obe strane direktorove kuće zgrade za evaporaciju. U glavnom objektu -
prizemlje: ambulanta, kapela, laboratorija za ispitivanje; sprat: prostor za obedovanje, stanovi
za direktora i više činovnike; Solana -> Šo -> prvi industrijski grad
11. Pozorište u Bezansonu 1778.-84. -> niz polemika tada kako pozorište treba da izgleda;
pokušaj vraćanja rimskoj tradiciji; problem lože (bile su fiksne). Otvoreno je 1784. sa
nezavršenim enterijerom, i društvena i funkcionalna uslovljenost - sedelo se po hijerarhijskoj
lestvici; lože - male sobe za prijem, intrige, navlačenje zavesa - saloni, a ne prostori za
gledanje predstave; pozorišni komad se odvijao na bini, a gledalište galami; ko najviše plaća
-> sedi najbliže bini (to uvodi Ledu); lože do tada -> upijale buku, a vidljivost svedena na
nulu; Ledu to u biti menja -> nema više zavesa, lože više nisu saloni -> usmerava ih na
predstavu; prvi put parter je u nagibu, potopljen orkestarski prostor, lože usmerene ka
predstavi
12. Pozorište u Marseju -> uvećana verzija prethodnog; nerealizovano (projaktovano posle
Bezansona)
13. Gradska rezidencija (hotel za madmoazel de Lison) (izgrađena 1778.-81.) -> najveća
privatna narudžbina. Gospođa de Lison (bogata naslednica muža) - hipohondar (bojala se
bolesti) -> zahtevala da to bude udobna rezidencija u zdravom okruženju, izolovana od
zaraze, od sveta. Umrla pre kraja radova. Izvori: francuski klasicizam + italijanska renesansa
+ antika = sklopljeno u jednu paladijansku formu; ulazna partija - grandiozan luk ("slavoluk")
koji izgleda kao da je do pola ukopan u zemlju; veštačke pećine, imitacija prirode, zelenilo,
piranezijevski motivi ("kao minijaturni grad sa bulevarom"); kompleks čine tri objekta,
saobraćajnice u izdvojenom nivou (izdvojen kolski od pešačkog saobraćaja); veoma skupa
investicija - Ledu nije vodio računa o troškovima (tipično za njega) -> cena sa 400.000
skočila na 2.000.000 livri (suma Viktora Luja za pozorište u Bordou)
III
14. Trošarine u Parizu -> (solane su bile šok, ali to je bilo u provinciji); najkritikovaniji
projekat -> snažne kritike -> "pretenciozne za tako običnu funkciju"; tumačenja -> šašavost
klijenata i arhitekte; smatrali su Ledua za nastranog, ekstravagantnog, ludog. 1670. Luj XIV -
kralj Sunce -> uvideo da zidine ničemu ne služe -> rušenje, a sistem palisada za sprečavanje
šverca (ulaska robe) -> ali zato trošarina je mesto za naplatu ulazne takse na ulaznim
putevima. Kod Ledua obična kućica (naplatna rampa) dobija grandiozne dimanzije, antički
oblici - kao kapije oblika П. Smatrali su ih nepotrebno raskošnim. Za vreme barona Osmana -
srušene su (ostale 4).
(trošarine i krčme su kasnija inspiracija mnogim arhitektima - Lujis Kan)
15. "Krčme" van Pariza -> blizu naplatnih rampi; za one koji nisu uspevali da na vreme
izađu iz grada; grandiozne kao i sve ostalo; veliki doprinos; nikad nisu izgrađene (fantastični
oblici, prstorna organizacija - uzor za američke zatvore)
16. Projekat za ... zgradu (1780-tih) -> nijedna nije izgrađena
17. Parlament i palata pravde u Eksu (1 objekat) - projekat odobren 1786. - kralj; 1,6
miliona livri; 1790. zaustavljena izgradnja zbog revolucije; parlament + zatvor; traganje za
lokacijom; Ledu -> je izgradio 2 m zida i potrošio sav budžet; izuzetno složena zgrada -
najveća (jedna od 12 parlamanata); zgrada je skromno završena 1815. posle pada Napoleona
(inače, Ledu je u početku podržavao revoluciju, a posle ne -> transformisao se od kraljevog
arhitekte do arhitekte revolucije).
Kompaktna zgrada deluje kao uređena direktorova kuća iz Solane. Ulaz naglašen moćnim
portikom sa toskanskim redom. Fasada jednostavna, dorski venac iznad toskanskog reda.
Šo: - Stilske razlike prate promene njegovog likovnog jezika i političke ideologije. Prate
karakter njegovih projekata.
- Nema pozorišta, trgova, ...
- Masonska ideologija -> provejava borba za duhovno i društveno dobro
- Grad je klasičan, ali i najsiromašniji imaju kuće "dostojne čoveka"
- Arhitektonska prezentacija zgrada je neka vrsta arhitektonske stenografije -> samo
najbitnije, bez nepotrebnih detalja - zato i sada izgleda moderno i zaveo je mnoge istoričare
da ga smatraju pretečom modernizma.
Kraj: - Tragičan kraj. Anonimno potkazan; revolucionarne optužbe; rojalistička stremljenja
- Od giljotine ga jedva spasla kći
- Odležao 1 god., ali posle nije dobio nijednu državnu porudžbinu. Sve je imao Luj
David (carev lični slikar)
- Decenija potpune neaktivnosti -> crteži, table i tekstovi za knjigu i projekat idealnog
grada Šo.
IV
18. Idealan grad Šo -> kao i sam Ledu, i ovaj projekat je zagonetan; radio ga je u poslednjoj
trećini života; ideja - još u vreme projekta solana
- Karta bez potpisa u nacionalnoj biblioteci Francuske -> crvenom olovkom oval, elipsa koji
predstavlja idealan grad Šo (solane su bile 1/2 kruga)
- 3 modela:
1. Solane de Chaux
2. U knjizi "Arhitektura" - drugačiji karakter - zatvorena formacija, kao vojni logor.
"Arhitektura" - niz realizovanih i nerealizovanih (idealizovani); realizovani se mogu pratiti u
odnosu na izgrađeno, a nerealizovani su još više idealizovani u skladu sa njegovim ukusom
pred kraj života
~ koreni vrtnih gradova - po nekima
3. sam opis u tekstu knjige - generalni urbanistički plan solana koje su realizovane
- 3 grupacije institucija:
1780.-85. -> crkva, tržnica, berza
1785.-89. -> početak francuske revolucije -> stil sve ekstravagantniji: trošarine u Parizu,
projekat za groblje u Šou, topolivnice u Šou
1793.-1802. -> utopijski program institucija: 12 seoskih zgrada i serija objekata masonskih
institucija
* Crkva za Šo -> (Suflo - pravio crkvu Sv. Ženevjeve, umro - niz polemika kako da se
nastavi)
* Groblje za Šo -> sl. Buleovim kenotafima; tada su mnoga francuska groblja zatvorena zbog
nehigijenskih uslova
* Projekat javnog kupatila -> imao je zdravstvene teškoće, išao je u bolnice, zato predlaže
izgradnju termalnih kupatila (sl. rimskim termama)
* Topolivnice
* Projekat za ekonomsku farmu
* Realan projekat za farmu u Bretanji
- Jedno vreme je bio bez posla i projektovao je svoje idealne projekte za stvari koje su drugi
radili
* Projekat za skromnu farmu
* Projekat pijace -> srednjevekovni koncept; pokrivena, izdignuta na stubove; tipične za
Italiju, Francusku - ekstremno privlačne
* stambena kuća -> dosta simbolizma:
* stanovi za ugljare
* stanovi za drvodelje
* kuća drvoseče
* kuća šumskog stražara (lovočuvara)
* kuća proizvođača (buradi za so) - bačvanska radionica
* stambene zgrade za čuvare poljoprivrednih dobra
* projekti za mostove
* kuća direktora voda i šumskih dobara (F.L.Rajt; Majkl Grejvs)
* serija stambenih zgrada - letnjikovaca:
* letnjikovac za gospodina Ema
* letnjikovac za troje dece
* letnjikovac za berzanskog agenta
* letnjikovac za intelektualca
* letnjikovac za trgovca
* letnjikovac za stolara
* samački hotel, komunalna zgrada
* prihvatilište
* crkva Sv. Vartolomeja 1764. - rekonstrukcija
* kuća Hostein
* Masonski program:
* institut za ispitivanje moralnih vrednosti (umirilište); (slično UN) apstrakcija
Solomonovog hrama u Jerusalimu
* kuća jedinstva ("narodni univerzitet")
* hram sećanja (sa 4 stuba - podsećaju na minarete)
* zgrada za vaspitanje
* muzej jedinstva
- Etjen Luj Bule (Boulle)

Bule i Ledu se često pominju zajedno kao da su bili saradnici. Pripadali su istoj generaciji,
jedno vreme su im karijere tekle uporedo, obojca su bili vizionari, opsednuti strogom
geometrijom ispunjenom simbolikom, ali po talentu, temperamentu, ambicijama i
dostignućima bili su veom arazličiti. Ledu je bio graditelj, a Bule bi se danas smatrao ličnošću
od malog značaja za arhitekturu da nije ostavio svoje vizionarske crteže. Bule nije nikad želeo
da postane arhitekta. Njegova ljubav je bilo slikarstvo koje je izučavao kod istaknutih
umetnika, sve dok ga njegov otac - arhitekta nije primorao da krene njegovim stopama. Tako
je Bule više od trideset godina davao sve od sebe kako bi ispunio očevu želju, sve dok
početkom 80-tih XVIII v., nije zapao u takozvanu kruzu srednjih godina (zakasnelu) i prestao
da sledi arhitektonski poziv, a priklonio se drugom koji nije bio ni arhitektura, ni slikarrski,
već nešto što je obuhvatalo i jedno i drugo. Postao je arhitekta - vizionar. Kao uzor su mu
poslužili Piranezi i njegovi neizvodljivi, ali fascinantni arhitektonski prizori. Postao je, svesno
ili nesvesno francuski Piranezi. Kao i Piranezi bio je jednako dobar i pisac i crtač.
- započeo je karijeru projektima kuća tokom 60-tih godina XVIII v. i bio veoma uspešan; oko
1780., tek što je dobio priliku da gradi javne objekte i stekne uspešnu karijeru, angažovan je
da izgradi nekoliko velikih državnih ustanova; 1782. gotovo sasvim odustaje od rada na
građenju i posvećuje se slikanju (shodno svojoj prvobitnoj želji) arhitektonskih vizija; bio je
isto tako dobar pisac; zanimao se za teoriju slikovitosti i uzvišenosti i došao do zaključka da
je osnovna svrha arhitekture stvaranje "izražajne slike", koja se postiže efektom senki
najsnažnijih elementarnih oblika: piramide, kocke, valjka, kupe i naročito lopte; smatrajući
sebe osnivačem "arhitekture senki"; tvrdio je da najefektnije arhitektonsko sredstvo nisu
trodimenzionalni oblici niti njihove dvodimenzionalne slike, već su to prividni oblici tame
koji ovi oblici stvaraju, svetlo-tamni efekti.
- crteži Bulea bili su dramatično komponovani, bočno svetlo, olujno nebo, melodramska
raspoloženja pomoću prizora mase ljudi ili pojedinca pored ogromnih zgrada ili usamljena
ljudska prilika koja je delovala kao patuljak u odnosu na dimaenzije zgrade.
1. Metropolitenska katedrala, 1781.; jedan od retkih crteža koji ima veze sa stvarnom
arhitekturom na osnovu šeme za crkvu Sv. Madlene u Parizu; Sufloov panteon uzet je kao
uzor osnove, ali je dramatično transformisan -> ogromne geometrijske mase udružene u
centralizovanu šemu: poluloptasta kupola, valjkasti doboš i identično kubično oblikovani
kraci krsta sa kolonadama i korintskim tremovima; vrhunski purizam oblika - prečišćenost;
slobodno tumačenje stilskog reda kao sredstva za stvarenje efekta uzvišenosti: primenio je na
hiljade stubova u enterijeru; na stotine u valjkastom dobošu, a najdirektinije izrugavanje
načinu njihove primene u antici -> dvostruki red od po 16 stubova na tremovima; i ovde:
bočno osvetljenje i oblačno nebo kao pozadina.
2. Njutnov kenotaf, 1783.; je memorijalni spomenik posvećen Njutnu; ovaj projekat je izraz
opsednutosti tog vremena novom kosmologijom i Buleove strasti prema lopti kao savršenoj
formi za iskazivanje slikovitosti, uzvišenosti; kenotaf je šuplja lopta na valjkastoj platformi,
obogaćenoj pejzažnom obradom; svod je unutra bio probijen sitnim otvorima tako da je po
danu stvarao iluziju nebeskog svoda prekrivenog zvezdama, t.j. delovao je kao planetarijum.
Inače Bule kao da je bio predisponiran za dočaravanje zagrobne turobnosti nadgrobnih
spomenika; radio je tako niz revolucionarnih kenotafa u obliku piramide (inspirisan i
oduševljen veličanstvenošću egipatskih koje je upoznao iz ilustracija i usudio se čak da ih
nadmaši veličinom).
Bule je kako je već rečeno voleo sve geometrijske forme, ali naročito loptu, ne samo zbog
njene apsolutne čistote i savršenstva, već i zbog izuzetnih slikarskih kvaliteta -> Bule je tvrdio
da "od svih geometrijskih tela lopta ima najvaću površinu dostupnu našem oku, da se odlikuje
krajnom jednostavnošću, jer je njena površina besprekorna i beskonačna i da ima izuzetno
meke i graciozne obrise". Zato je loptu i primenio za ovaj spomenik Njutnu i njegovim
otkrićima.
- esej: "Arhitektura, esej o umetnosti", 1780.; većina Buleovih crteža su ređeni kao
ilustracije za ovja esej; Bule teži arhitekturi poetskog kapaciteta i smatra proporciju "jednom
od osnovnih lepota u arhitekturi", ali je tumači na svojstven način: kao red koji uspostavljaju
pravilna, simetrična tela i oblici -> blisko današnjem shvatanju pojma simetrije;
monumentalnost nije oblik megalomanije, već način da se izrazi uzvišenost Prirode; s toga je
značajna činjenica da su Buleovi projekti bili samo "slike" i da su samo tome i bili namenjeni
- radikalnoj ekstrapolaciji važećih ideja.
Dela i Ledua i Bulea otelotvoruju slobodu mašte, koja je retko ikad više dostignuta u
arhitekturi. Bule je bio umetnik koji je pripadao mračnoj strani romantičarskog pokreta;
njegova raspoloženja su toliko daleko od utopijskih da se mogu nazvati apokaliptičkim, ali
prerušena u varljivu lucidnost geometrijskog neoklasicizma, baš kao što su mračna
raspoloženja u Francuskoj tog doba našla izraz u racionalističkom žargonu, kad je reč o
jeziku. Njegove megalomanske vizije uzvišenosti bile su u arhitekturi norma totalitarnih
režima (ostvarenja najsličnija njegovim snovima, rađena su u vreme trećeg rajha i Adolfa
Hitlera).
Bule se prvo pripremao za slikara, kasnije postao učenik Blondela. Iza sebe je ostavio mali
broj građevina i nekoliko unutrašnjih dekoracija u privatnim kućama. Bio je na raznim
položajima u građevinskoj administraciji i primljen je na Akademiju arhitekture kao član
prvog reda. To mu je verovatno pružalo materijalnu sigurnost i omogućilo da se 1781. godine
povuče iz prakse u oblasti arhitekture i okrene svojoj pravoj ljubavi. Buleov značaj je zato
uglavnom vezan za njegov Esej i crteže u vezi sa njim u periodu od 1781. do 1793.
Testamentom iz 1793. zaveštao je rukopis i crteže francuskoj naciji. Na početku Eseja nalazi
se maksima: "i ja sam takođe slikar", koja sadrži suštinu njegovog poimanja arhitekture i
slična je Koređovoj rečenici. Na isti način razmišljanja nailazimo i kod Ledua: "Ako želite da
se bavite arhitekturom, počnite kao slikar.". Arhitektura je predstavljena kao slika stvorena od
dejstva čvrstih tela. Sam čin građenja za Bulea je "umetnost drugog reda". Buleovi projekti
nisu bili predviđeni za izvođenje, niti su sami sebi svrha. Oni su neka vrsta zbirke eksponata
koji će stajati u nekom imaginarnom muzeju arhitekture. Minimalizam u formi i izrazu, a
velike dimenzije; teži arhitekturi sa poetskim karakterom, posebno kada se radi o javnim
građevinama (slike kojima su čula izložena treba u nama da probude osećanja koja
odgovaraju nameni tih građevina) -> karakter shvata kao efekat. Bule se naslanja na Peroa i
odbacuje analogiju arhitekture i muzike, dok sa druge strane tvrdi da principi arhitekture
dolaze neposredno iz prirode. Bule uvodi nove principe: pravilnost, simetrija, raznovrsnost,
koji zajedno čine proporciju (lopta je najsavršenije čvrsto telo jer su u njoj objedinjene
savršena simetrija i pravilnost sa najviše raznovrsonsti). Tako proporcija ne predstavlja
aritmetički odnos, već kombinaciju elemenata koji izazivaju određen efekat. On proporciju
smatra "jednom od osnovnih lepota u arhitekturi". Pravilnost i simetriju čvrstih tela posmatra
kao izvod iz prirode. Zato on u svoju definiciju uključuje dejstvo prirode i kroz svoje projekte
želi da stvori zapravo "velike slike prirode.".
1. katedrala povodom praznika tela Hristovog - "građevina treba da ima značajan izgled,
važan izgled i da se nalazi na otmenom i važnom mestu koje dominira gradom; treba da bude
okružena cvećem i drvoredima; priroda i godišnja doba i mesto su deo karaktera građevine;
priroda je najlepša u leto i zato se projekat za podizanje objekta dešava u to doba". Za Bulea
su pojam Prirode i Boga jednaki, otkrovenje se odvija u arhitekturi "slici". Arhitektura postaje
sredstvo za delovanje Prirode, a arhitekta njen "pokretač". Ovim projektom za katedralu, Bule
želi da stvori jedan dominantan prizor u slavu Boga. Treba da bude odraz svemira.
Velelepnost, lepota i simetrija za Bulea su neodvojivi. Svi njegovi projekti teže
monumentalnosti.
2. nadgrobni spomenici; važan deo njegovog rada. Smatra da su egipatske piramide "sa
svojim turobnim izgledom neplodnih vrhova i nepromenljivošću" posebno pogodne za
postizanje željene poetike u arhitekturi. Krunu ovih projekata i opisa čini spomenik - kenotaf
Njutnu (Njtn je sahranjen inače u Vestminsterskoj opatiji. Ogromna lopta predstavlja Zemlju
i Njutnova otkrića. Danju je zvezdano nebo dočarano otvorima u kupoli, a noću se ovaj efekat
postiže pomoću jakog osvetljenja. Kružno zasađenim drvećem oko zgrade oživljava se
tradicija rimske imperije sa Avgustovog i Hadrijanovog mauzoleja.
Bule je znao sigurno da su njegovi projekti prevazilazili granice mogućnog u tadašnjem
građevinarstvu, ali to nije doživljavao kao nešto strašno. Spomenik Njutnu praktično je bez
funkcije - nije čak ni grob, već samo memorijalni objekat ("što manje izrađena svrha
građevine, to veća mogućnost za primenu čistih geometrijskih oblika"). U doba prosvećenosti
Njtn je smatran duhovnom zvezdom vodiljom -> spomenik nije posvećen Njutnovoj ličnosti,
već svemu onome što se vezuje za njegovo ime!
3. Hram razuma (o njemu nema reči u Eseju) -> otišao je još dalje u razmišljanjima o lopti;
nad manjom donjom poluloptom postavljena je druga veća. U središtu se nalazi statua Dijane
iz Efesa (boginje prirode i plodnosti) - tako je Hram razuma istovremeno i Hram prirode.
* Osnovne karakteristike Buleovih projekata: upotreba geometrijskih oblika, ideja ne odaje
praktičnu namenu, monumentalnost, ogromne dimenzije. Bule predstavlja jednu arhitekturu
per se - u kojoj je važan samo prikaz, ne realizacija. Monumentalnost, ne kao oblik
megalomanije, već izražavanje uzvišenosti Prirode.
Bule još:
4. Gradska većnica -> ogoljena forma, skoro bez ornamenata
5. projekat Palate suverena (carska palata)
6. projekat za Palatu pravde -> minimalizam u izrazu, simetričan, jasan (lavirani crtež)
7. projekat za Nacionalnu skupštinu
8. projekat za Nacionalnu biblioteku
9. Muzej - hram Revolucije (vreme promena)
10. projekat rekonstrukcije Versajskog dvorca
4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 32
4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove
- Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove -> Engleska, Nemačka, Francuska
* Engleska:
* viktorijanska gotika
- kraj XVIII v. nije označio prekretnicu u Engleskoj arhitekturi, posebno zato što se posledice
francuske revolucije i Napoleonovih ratova u njoj nisu osetila kao na kontinentu
- Engleska u XIX v. - poprište raznovrsnih interesa i ukusa aristokratije i novih bogataša
(talentovani arhitekti su uvek mogli naći finansijsku podršku za svoj rad u Engleskoj)
- karakteristično je za Englesku da između glavnih predstavnika tzv. grčke i gotske obnove
(započetih u XVIII v.) nije bilo razlike sve do početka XIX v., do 1820. kada ova dva pokreta
kreću različitim pravcima
- teren za viktorijansku gotiku: džordžijanska gotika; nova saznanja o istoriji, konstrukciji i
detaljima gotike
- viktorijanska gotika - najuspešnija od svih srednjevekovnih obnova u XIX v. i najveći
engleski doprinos ovom periodu
- za razliku od Francuske, koja je imala L'Ecole des Beaux-Arts - viktorijanska arhitektura
(Engleska) je sistematizovana i centralizovana (kao i Francuska), isparčana i individualistička.
Obuka arhitekata - lični izbor i šegrtovanje, ali je prednost Engleske bila što je pružala
utočište svim arhitektima talentima i senzibilitetima uz podršku; tako da, dok je osvajač
rimske nagrade u Francuskoj mogao da izradi samo nekoliko zgrada, viktorijanski arhitekti -
na stotine, dakle mogli su da istražuju i da se oplemenjuju u praksi, a ne samo da crtaju
- Pjudžin, August Velbi Nortmor

- tragična ličnost; dva puta udovac; poludeo se i ubio u 40 god.
- rano viktorijanska gotika
- novi zamah gotskoj obnovi daje konkurs za Projekat sedišta Parlamenta, posle požara iz
1834. god., u kom je stradala stara zgrada; zahtev je bio da zgrada bude u nekom od dva
"britanska" stila: gotskom ili elizabetanskom
1. Pobednički projekat: rad Čarlsa Berija i Pjudžina
- Beri, koji je bio sklon klasičnoj strukturi, zgradi je dao simetriju i pravilnost gde god je
mogao; gotsku slikovitost u siluetama unose jedino tornjevi
- u osnovi: prostorije donjeg doma i doma lordova postavljene su levo i desno uz hodnike i
predvorja, a sve je obuhvaćeno ogromnim pravougaonim okvirom koji čine administrativne
prostorije, biblioteka, ... Fasada: glavno pročelje sa pogledom na Temzu; asimetrija tornjeva
doprinosi gotskoj slikovitosti, iako je to suštinski zbijena simetrična masa
- Pjudžin je, nasuprot, bio zadužen za detalje koji su veoma autentični, odvažni, živopisni i
maštoviti, i u eksterijeru i u enterijeru
- zbog ove višeznačnosti, zgradom nije bio zadovoljan ni jedan od autora; ipak, ona je donela
legitimitet gotskoj obnovi i postala nacionalni spomenik
- Pjudžin je znanje o gotici stekao uglavnom pomažući ocu (francuski emigrant, arhitekta)
koji je objavljivao crteže (knjiga "Primerci gotske arhitekture") gotskih detalja za potrebe
graditeljstva i zanatlija
- podigao je veliki broj crkava (kada je projektovao novu crkvu nije bukvalno pravio kopiju
istorijskih modela, već replike), koje međusobno nisu slične (2. crkva Sv. Vilfreda, Hjum,
Mančester) osim u principijalnom pogledu:
- svaki element građevine mora da bude ukomponovan u celinu pravim redosledom; funkcija
-> plan -> unutrašnji volumen -> spoljašnja masa; izgledalo je kao da se težilo efektu
slikovitosti (pseudoslikovitost -> što je njegove objekte činilo neobično privlačnim), ali taj
utisak proizilazio je iz metoda projektovanja
3. Projekat zgrade Srednjevekovnog suda na Velikoj izložbi, 1851.
- teorijski doprinos:
- Pjudžin, 1835. postaje pripadnik Rimokatoličke crkve; pod uticajem religioznog fanatizma
napisao je svoja glavna teorijska dela (ali i poludeo):
1. "Kontrasti", 1836. -> filozofska razmišljanja; preovlađuju nearhitektonski i neestetski
pogled -> ilustracije za naslovnu stranu - kasno gotski oblici, uporedan prikaz
srednjevekovnih i savremenih zgrada
- srednjevekovna arhitektura, po Pjudžinu, je superiorna kao funkcionalna
- pojam funkcionalnosti on ne izvodi iz upotrebnog ili konstruktivnog aspekta, već iz
izražavanja religiozne namene: vertikalne linije kao značenje uskrsnuća i td.
- u usponu i padu srednjevekovne arhitekture, video je odraz uspona i pada "pravih katoličkih
principa". Kod njega su reformacije, protestantizam i paganska misao u tesnoj vezi sa
opadanjem arhitekture; za njega velika umetnost može imati korene samo u katolicizmu ->
put ka dobroj arhitekturi počinje sa povratkom čistom katolicizmu
2. "Pravi principi šiljate ili hrišćanske arhitekture", 1841.
- ideje funkcionalizma ovde su još jasnije (lepota objekta -> lako prepoznavanje svrhe)
- 2 velika pravila: 1. zgrada ne treba da ima ni jedno svojstvo koje nije neophodno za
udobnost, konstrukciju ili prikladnost; 2. ukrasi treba da obogate osnovnu konstrukciju zgrade
- Pjudžin odbacuje grčku arhitekturu, ne samo kao izraz paganskog sujeverja, več i zbog
neprihvatljivog prenošenja drvene konstrukcije u kamen, protivi se i eklektičkoj neogotici
zbog njenog narušavanja istinskih principa gotike, a samim tim i ekstremne skupoće. Ovde
dakle razmatra pitanje materijala, kao odlučujućeg faktora u konstrukciji
- ukrašavanje treba da bude prikladno
- izgled građevine (spoljašnji i unutrašnji) treba da ukazuje na njenu namenu
- proporcije: "ljudska figura je merilo razmere"
- veličanstvenost i impresivnost se može ostvariti samo ogromnim dimenzijama
- u ovim postulatima nalazimo vezu sa francuskom teorijom arhitekture XVIII v.
- veza sa Viole-le-Dikom: Pjudžin gotskim ne naziva stil, već princip -> gotika je univerzalni
koncept, jedino mogući način gradnje (uz to i ekonomična)
3. "Opravdanje za oživljavanje hrišćanske arhitekture u Engleskoj"
- odobrava upotrebu mašina i gvozdene konstrukcije; ipak, nije uspeo sasvim da se prilagodi
tehnološkom procesu
- Pjudžin, pred kraj života, postaje gotovo lud, krajnje netolerantan. Kao i Viole-le-Dik nastoji
da gotskoj arhitekturi da apsolutni status i njegova promena funkcionalističkih kriterijuma
ima značajan uticaj, ali njegovi intelektualni naslednici (Raskin i Moris) nisu to mogli da
prihvate, odbijeni njegovim religioznom fantazijom
- intelektualni naslednici Pjudžina: Džon Raskin, Vilijam Moris
- ekleziološko društvo (nacionalistički duh društva - misionarski elan, pa je osnovano i u Nju
Jorku); 1839. osnovana su udruženja za proučavanje gotske arhitekture u Oksfordu i
Kembridžu; ekleziološko društvo je iz Kembridža i udruživalo je evangeliste naklonjene ka
katolicizmu; naziv ekleziološko (kasnije uzet) -> ukazuje na nauku o crkvenoj arhitekturi i
crkvenom ukrašavanju. Zalažu se za restauraciju postojećih crkava i ustanovljavanje gotike
kao stila za nove crkve. Aktivnosti se nisu odnosile samo na crkve: arhitektura je trebalo da
bude uopšte funkcionalna u katoličko-gotskom smislu
- Džon Raskin (1813., London - 1900., Kimberlend) - istoričar umetnosti, najznačajniji

pobornik gotike u Engleskoj, za koga su umetnost i arhitektura bile samo deo mnogo šireg
društvenog konteksta. Još kao student objavio je seriju članaka u Londonskom
"Arhitektonskom magazinu" pod nazivom "Poezija arhitekture" i pseudonimom "prema
prirodi". Razvio je ideju o nacionalnoj arhitekturi proizašloj iz običaja, pejzaža i klime. Na
njega je uticao Pjudžin koga je kao čoveka inače prezirao
- visoka viktorijanska gotika je značila novi duh - engleskoj gotskoj okosnici pridodati su
kontinentalni, naročito italijanski uticaji (teme kojima se bavi: 1. nacionalna arhitektura, 2.
spajanje etičko-religiozne sfere sa arhitekturom, 3. pravila arhitekture su izvedena iz prirode
čoveka ili su opravdana materijalima, 4. upotreba gvožđa, 5. ukrašavanje, 6. materijali, 7.
vidljivost konstrukcije, 8. protiv restauracije, 9. princip univerzalne gotike)
- italijanski uticaj: kolorit, šare, zidarske tehnike
- život: otac - vinarski trgovac; materijalno dobrostojeći; majčin uticaj najveći; uglavnom
usamljen u mladosti -> još kao mladić sa roditeljima je proputovao Englesku, Francusku,
Italiju, Nemačku i Švajcarsku - lična kultura, izvanredno obrazovanje -> 1854. na Working
Man College: predaje umetnost, a potom modernu proizvodnju i ornament
- Raskinov stil pisanja nije se odlikovao preteranom argumentovanošću, ali zato jeste velikom
vizionarskom poetskom snagom - zahvaljujući pre svega njegovim pisanim delima
istoricizam se u Engleskoj održao do kraja XIX v.
- od njega potiču primenjne umetnosti i umetnički zanati; podela proizvodnje: proizvodnja,
umetnost, lepa umetnost (ruke + glava + srce); on je polemičar, kritičar, inovator, inicijator
kulturnih akcija
- glavna dela:
1. "Sedam svetiljki arhitekture", 1849. (sedam svetljki: žrtva, istina, moć, lepota - estetski
koncept, život, sećanje, poslušnost -> po jedno poglavlje); otkriva moralni ton, karakterističan
za zrele radove. Ono što je za Pjudžina religiozno, ovde je etičko. Cilj mu je, kako sam kaže
da ovom knjigom stvori "izjavu o principima", a ne esej o evropskoj arhitekturi. Izbor zgrada
je ličan ("zgrade koje najviše volim") i plod je njegovih putovanja po Italiji i Francuskoj; ne
veruje u pravila izvedena iz arhitekture prošlosti - prihvata samo ona koja proističu iz prirode
čoveka ili koja opravdavaju materijal ("nema principa iz prošlosti arhitekture koji se ne može
oboriti pojavom novog materijala")
2. "Kamenje Venecije", 1851.
- protivljenje obožavanju novca, fabričkoj proizvodnji, upotrebi gvožđa (kao izrazu korupcije;
gvožđe ne voli, ali shvata da je materijal budućnosti i pritom je njegov estetski stav po pitanju
upotrebe gvožđa neutralan)
- verovao je da dobra arhitektura proističe iz napora posvećenog čoveka u zdravom društvu
(kao što je bilo u srednjem veku, dobra arhitektura je izraz zdravog društva -> zato se u
kasnijim godinama okreće politici)
- koncipirao je i obrnutu ideju (njegova vera u blagostanje neodvojiva je od procvata
umetnosti), da dobra građevina može da doprinese dobroti svojih tvoraca i društva u celini
(docnija modernistička opsesija); savremenom životu suprotstavlja idealizovanu sliku davnih
vremena (to ga je dovelo u raskorak sa njegovim vremenom), Raskin razlikuje arhitekturu od
građevinarstva, pri čemu je građevinarstvo u službi funkcionalnosti
- Raskin je bio antifunkcionalista; suština arhitekture po Raskinu krila se baš u onim
aspektima koji nisu neophodni (model svakog ornamenta je Božija tvorevina, funkcija ukrasa
je da prenese stvaralački napor prirode) - ukras je ono što arhitekturu odvaja od
građevinarstva; zalaže se za čitljivost konstruktivnog sistema, verodostojnost materijala,
upotrebu organskih i ručno rađenih ukrasa, majstorstvo pojedinca (nasuprot mašinskoj
proizvodnji) i konzervaciju - ne restauraciju istorijskih spomenika
- Raskin je u dekoraciji zastupao boju, naizmenične redove kamena i opeke (metafora

slojevitosti Zemljine kore); boja potiče od materijala, a ne od bojenja
- protivi se restauraciji istorijskih građevina, jer to za njega znači njihovo uništenje. Smatra da
je arhitektura mogućna jedino u uslovima vremena u kome je nastala; drugo vreme udahnjuje
drugi duh, a tada nastaje druga građevina
- ova estetika je reinterpretacija slikovitosti
* "Kamenje Venecije" - tu postavlja princip univerzalne gotike - "gotičnost" - "duša gotike"
sastavljena od istorijskih, društvenih i etičkih elemenata, podeljena u 6 kategorija: divljaštvo,
promenljivost, prirodnost, grotesknost, krutost i izlišnost; razlikuje 3 kategorije ornamenata
zasnovane na istorijskim osnovama: 1. "ropski ukrasi" koje prave robovi degradirani na status
mašine (klasična arhitekura + grčka), 2. "urođeni ukrasi" (hrišćanska srednjevekovna
arhitektura), 3. "revolucionarni ukrasi", koji su doveli do emancipacije ornamenata u odnosu
na građevinu
- Raskin se postepeno sve više približava socijalističkim idejama i uzima aktivno učešće u
delatnostima raznih radničkih organizacija, predlagao je zamenu kapitalizma agrarnim
komunizmom (uticaj njegovih socijalističkih ideja osećao se kod Gandija i Mao Ce Tunga)
- ekleziološko društvo
- u XVIII i XIX v. Anglikansku crkvu su oslabili liberalizam, nauka i industrijalizacija; radi
toga su pokrenute reforme koje su najjače uporište imale u Oksfordu i Kembridžu; ponovo se
ističe duhovnost, smisao svetih tajni i liturgije
- posebna pažnja obraća se pitanjima razrade rituala, ukrasnih predmeta koji prate ceremoniju
i njenog arhitektonskog okvira
- 1836. u Kembridžu se osniva društvo Kamden, preimenovano 1845. u ekleziološko društvo
(trajalo do 1878.), koje je izdavalo publikacije sa uputstvima o gradnji Anglikanskih crkava
- u početku, podržavane su Pjudžinove ideje, ali 50-tih počinje traganje za izražajnijim,
životnijim stilom; senzibilitet tih traganja bio je blizak stilu Drugog carstva u Parizu i
tekstovima Raskina
- Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika)

1. crkva Svih Svetih, London, 1849.-59. -> otelotvorenje eklezioloških nastojanja
- prosta crvena opeka kao finalni materijal, u kombinaciji sa kamenom i crnom opekom ->
konstrukcijska polihromija
- ogroman program (crkva, zvonik, trem, dvorište, škola hora, kuća sveštenika) na zgusnutoj
gradskoj parceli -> strme, izdužene proporcije, nagomilavanje površina i volumena sa
zvonikom kao dominantom (spoljašnjost nagoveštava unutrašnjost)
- u unutrašnjosti slična brutalna energija - geometrijska intarzija u podu, pozlata na tavanici,
gusta polihromija, mnoštvo materijala
- kod Baterfilda nema Pjudžinove nostalgije, niti težnje stvaranja iluzije prošlosti - strategija
ekleziologa bila je delovanje na osećanja i maštu vernika
- crkva Svih Svetih započela je i definisala jednu novu epohu, koja je dala značajna dela ne
samo u crkvenoj, već i u svetovnoj arhitekturi (na pr. Gradska većnica u Mančesteru
Alfreda Voterhausa - brilijantno funkcionalno i vizuelno rešenje)
- Tomas Houp (od klasiciste do eklektičara)

- bogati arhitekta amater (sin engleskog trgovca iz Amsterdama)
- 1787.-1795. putuje po Španiji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Egiptu, Siriji, Turskoj, Grčkoj
- zalagao se za grčku obnovu; u antičkim spomenicima se prirodni oblici najbolje
prilagođavaju raznovrsnim umetničkim zahtevima
- 1804. piše esej (u sopstvenom izdanju) u kom kritikuje rimsko-dorski projekat Džejmsa
Vajata (predsednika kraljevske Akademije) za Dauning koledž u Kembridžu i pritom
zahtevao čisto grčki stil. Tako je njegov apel prihvaćen i izveden je projekat Vilijema
Vilkinsa u jonskom stilu. (Jedna od argumentacija za ovu kritiku bila je tvrdanja da grčki
dorski stil koji nema bazu stuba, proizvodi jače vibracije od rimskog dorskog stila)
1. 1804. završava i restauraciju svoje kuće, koju je prvobitno izgradio R. Adam u Ulici
Dačes. Urađena je da bude muzej - za smeštaj Houpove kolekcije; eklekticizam je izražen
stavom da svaka soba treba da ima sopstveni stil. Ovo je u vezi sa njegovim putovanjima, pa
otuda i orjentalni elementi pri čemu odstupa od svog samo antičkog stava. Projekat kuće bio
je uslovljen eksponatima; nameštaj je neudoban; fasada odaje slikovit utisak
- Houp dalekovido opaža da "u doba mehanizacije moć obične mašine ne može zameniti ili
slediti umne sposobnosti čoveka". On uviđa umetničke i ekonomske prednosti procvata
manufakture, koja će "dati hranu sirotinji, ali i novo okruženje za trošenje bogatima"; slični
zaključci o primenjenim umetnostima kao Vilijam Moris posle njega
- u estetiku veruje gotovo na religiozan način (te meša način na koji su ljudi antike gradili
svojim božanstvima sa isticanjem svojih potreba naglašavanja određenih prostorija)
- "sasvim novi dekorativni stil" - izvodi iz kombinacije intelektualne lepote, korisnosti i
podobnosti, uz primenu klasične forme i ornamentike, prilagođene savremenim potrebama i
navikama
2. 1807. seoska kuća u Dipdinu, Dorking, Sari - još izraženija slikovitost
- 1819. izlazi egzotični roman "Anastazijus ili memoari modernog Grka", anonimno
objavljen, te se često mislilo da je Bajronov
- 1815. počinje detaljno da radi na običnoj istoriji arhitekture koja je objavljena posle njegove
smrti. Glavne tipove arhitekture posmatra u odnosu na klimu, materijal, alate i društvene
uslove -> veza između ovog protomaterijalističkog pristupa i dela Zempera (koji je priredio
izbor Houpovih radova)
- Houp se nije ograničio samo na antiku, već je detaljno proučavao i Srednji vek - smatra da
romanika potiče iz Lombardije i da se širila zahvaljujući slobodnim zidarima, što je pokušao
da pripiše i gotici; odbacivao je renesansu kao imitaciju umetnosti i barok kao anomaliju
ukusa
- u njegovoj misli postoji kontradiktornost: s jedne strane se protivi imitiranju neevropskih
stilova i gotike, a sa druge traži novi stil, ali ne u grčkoj obnovi (što bi bilo dosledno), već u
eklekticizmu - izvođenju iz starih - kao Hibš 1828. ili Maksimilijanov konkurs 1850.
- Čarls Robert Kokrel (veći individualista kao i Aleksandar "Grk" Tompson)

- arheolog i uspešan arhitekta; dugo putovanje po Grčkoj -> značajna arheološka otkrića
- predavač na kraljevskoj Akademiji - uticajan profesor od 1841.-1856.
- stiže do intelektualno zasnovanog eklekticizma, od prošlih stilova do modernizma
- od oca je nasledio nadzor nad Katedralom Sv. Pavla
- preuzeo je od Džona Souna mesto nadzornika izgradnje Engleske banke
- instinktivno ga je manje privlačila grčka arhitektura nego izrazito individualne ličnosti
renesanse i baroka, Romano, Paladio, Ledu. Njegov rad je mnogo kitnjastiji od majstora
renesanse i baroka, jer je on bio sklon da složenost zgrade dovede do krajnjih granica
- najkarakterističnija dela: 1. niz zgrada osiguravajućih društava, 2. Filijala engleske
banke - varijacije na temu ustnovljenu još u njegovim prvim inovativnim projektima:
Vestminster Lajf end Britiš Fajr Ofis, London, 1831. (srušena 1908.) - spoljašnjost je
predstavljala spoj dva modela - dorskog hrama i Paladija. Prvi model je upotrebljen za glavni
stilski red, a na osnovu drugog su urađeni zidovi između stubova i sprat u atici koja je bila
izdignuta i nosila timpanon grčkog reda. Umesto dopunjavanja ova dva modela (istoricistička
oblika) su se poništavala: jasna slobodnostojeća dorska kolonada svedena je na plitki reljef, a
jasni i odvažni Paladijevi svetlo-tamno odnosi gušili su se u kombinaciji sa dorskim stilom.

Prisutni su i drugi eklektički elementi
- prema tome, Kokrel je savršeni primer arhitekture XIX v. i njegovih unutrašnjih estetskih
sukoba
- nesklad njegovih građevina posledica je njegove preterane slobode u tumačenju izvora,
stilskih transformacija i posebno eklektičkog ukrašavanja koje je uništilo urođeni kvalitet
oblika
- Aleksandar "Grk" Tompson - Engleska

- u Škotskoj je grčka obnova donela građevine monumentalnog karaktera; Tompson ->
Glazgov
- u vreme gotske obnove uporno se držao antičke tradicije; njegovi radovi ne odlikuju se
čistunstvom, već često idu do krajnje eklektičnosti (korišćenje egipatskih, indijskih i sl.
motiva)
- Robert Smirk (Smirke)

- član "grčkog centra", grupe konzervativnih stilski uniformnih arhitekata
1. Britanski muzej, London, 1824.-47.
- jonska kolonada u "U" formi sa centralnim, uzdignutim tremom - replika Nešovih
"slikovitih" građevina iz Ridžents parka
- Tomas Rikman (pobornik "gotske obnove")

- pitanje nacionalnih engleskih korena gotike, a često i gotike kao stila sadašnjosti nalazi se u
delu Tomasa Rikmana "Pokušaj raspoznavanja stilova engleske arhitekture" gde uvodi
nove standardne pojmove, "ranoengleski", "dekorativni" i "upravan" - za opisivanje faze
engleske gotike
- u isto vreme nastoji da promoviše radove na restauraciji istorijskih objekata i obezbedi
modele za nove zgrade
- mada je povoljno ocenio i ostale stilove, gotovo sve njegove crkve bile su gotske, a i crkva
je bila zainteresovana za gotiku u nacionalnim, engleskim formama
- 1817. utvrdio je arhitektonsku podelu stilova u Engleskoj (koja se i danas primenjuje):
anglo-normanski, rani engleski, dekorativni i perpendikularni okomiti stil
- Džefri Skot (nije bio arhitekta)

- delo "Arhitektura humanizma", 1914. (u to vreme bio je bibliotekar i sekretar B.
Berensona u Firenci) - vrlo inteligentno istraživanje načina na koji je arhitektura dovedena u
službu van arhitektonskih interesa, a on sam je u podnaslovu opisuje kao studiju istorije
ukusa; značaj knjige - ne samo u analizi renesansne arhitekture, već u otkrivanju "prevara" u
teoriji arhitekture
- veliki uticaj teorije empatije Teodora Lipsa -> Skot je prihvatio njegove koncepte mase,
prostora, vremena i koherentnosti, za koje smatra da se pre svega nalaze u antici i renesansi
- ovo njegovo delo oslanja se na Vitruvija; zainteresovan je da ponovo ustanovi normativnu
teoriju i prvi zadatak je da vitruvijanski koncepti "udobnosti, čvrstine i zadovoljstva" budu
autonomni uprkos međuzavisnosti
- kada govori o prevarama u dotadašnjoj teoriji arhitekture (najzapaženiji deo knjige)
razlikuje 4 vrste prevare: romantičarska, mehanička, etička i biološka
- "romantičarska prevara" - leži u pretrpavanju stavova prema arhitekturi, literarnim
asocijacijama, za šta je najbolji primer kult srednjeg veka - romantičarski pokret je pogrešno
protumačio vrednosti Srednjeg veka. Takođe se odnosi i na primenu moralizatorskog
koncepta prirode na arhitekturu - kritika upućena Raskinu i njegovoj zameni Umetnosti

Prirodom (Skot se tome protivi)
- "mehanička prevara" - materijalistički stav, koji arhitekturu posmatra kao rezultat
mehaničkih zakona i definiše oblik kao vidljivu konstrukciju. Kao i Šinkel u poznim
godinama i Skot prodire u srž kritike stava funkcionalista i kaže da je definicija da je lepota
arhitekture u dobroj, istinito izraženoj konstrukciji ne primenjiva na grčku i srednjevekovnu
arhitekturu, ali zato primanljiva na mnoge gvozdene železničke stanice, štamparsek prese i
druge mašine; povlači oštru razliku između funkcionalnosti koju vidi intelekt i direktog
fizičkog iskustva
- "etička prevara" - leži u projekciji političkih ili moralnih vrednosti na istorijske stilove.
Napada Raskina i Morisa i ruga se idealizovanju Srednjeg veka (čiji je tipičan predstavnik
roman "Vesti niotkuda")
- "biološka prevara" - leži u primeni evolutivnog koncepta, zasnovanog na modelu rasta,
zrelosti i opadanja, na arhitekturu. Individualnost umetnika ilustruje određenu fazu evolucije.
Vrednost umetnosti ne leži u redosledu, već u pojedinačnim uslovima
- svrstava sebe u red vitruvijanaca i oživljava autonomnost arhitekture kao estetske forme
- mnogi autori, kritičari XX v., rukovodiće se Skotovim "prevarama"
- činjenica da on sam nije bio arhitekta i da nije mogao ponuditi nikakvo pozitivno rešenje,
nikako ne umanjuje vrednost njegove analize
- Vilijam Moris i Arts and Crafts movement (umetnost i zanati-pokret)

- duhovni oci pokreta - Raskin i Moris
- izvori pokreta: prezir prema materijalističkom dobu (protiv moderne civilizacije - ukidanje
grada -> vraćanje selu), izražen u delima Pjudžina, Karlajla i, naročito, Raskina (smatrao ga
učiteljem; za razliku od Raskina koji je bio stvaralac i voleo arhitekturu, ali za nju nije imao
sposobnosti, Moris je bio književnik, slikar i arhitekta)
- kombinacija socijalnih ideja i spoja umetnosti i zanatstva
- prerafaelitsko bratstvo: 2 faze: 1. 1848. osniva ga slikar Dante Roseji; cilj je ostvarenje
umetnosti koja proizilazi direktno iz prirode, a ne iz konvencija renesanse i koja izražava
duboke ideje i osećanja; glasnik - časopis "The Germ"; nešto kasnije pridružio im se
Raskin, ali 1853. bratstvo se raspada (Moris je za oživljavanje malih praktičnih umetnosti u
interesu širokih narodnih masa); 2. preorjentacija na zanatsku proizvodnju umetničkih
predmeta; na Oksfordu 1853. susreću se Vilijam Moris i Edvard Bern-Džons (piše za "Oxford
& Cambridge magazine"), gde potpadaju pod Raskinov uticaj; upoznaju se sa Rosetijem i
zajednički rade različite narudžbine u oblasti primenjenih umetnosti
- ideje pokreta Arts and Crafts proučavane su sa interesovnjem u Americi i srednjoj Evropi i
prilagođavane potrebama tih kultura, ali se izgubio ideološki sadržaj, proizvod isključivo
engleskih uslova
- 1851., svetske izložbe u Londonu doprinele su da se engleska javnost uveri u visoke
vrednosti tehnoloških dostignuća s jedne strane i zaostalosti umetničkog izraza u odnosu na
druge zemlje, sa druge strane
- Vilijam Moris (William Morris 1834-1896), najznačajniji Raskinov sledbenik

- umesto arhitekturi, kojom se bavio kod Džordža Edmunda Strita, pripadnika gotske
obnove (u čijem ateljeu se upoznao sa Normanom Šoom i Filipom Vebom) preko slikarstva
sve više prelazi u oblast dizajna; proučavajući stare zanate Moris je zaključio da je ispravno
primenjena umetnost organski sklad oblika i materije
- 1859. Filip Veb gradi "Red house" ("crvena kuća") u Kentu za Morisa, koju ovaj
oprema (unutrašnja dekoracija); kuća je suprotnost dominantnoj gradnji klasicističkih štuko-
vila i odlikuje je težnja za strukturalnim identitetom, uklapanje u okolinu, povezivanje sa
lokalnom kulturom, poštovanje prema zanatstvu, napuštanje svake suvišne ornamentacije

(kuća je postala sastajalište njegovih prijatelja i istomišljenika i time postavlja osnove pokreta
"Umetnost i zanati")
- 1861. Moris osniva preduzeće i zadrugu prerafaelističkih umetnika (Roseti, Veb, Bern-
Džons, Braun,...) koje se bavi proizvodnjom predmeta primenjene umetnosti i celokupnim
opremenjem prostora; ovi proizvodi odlikuju se visokim kvalitetom i u estetskom i u
funkcionalnom smislu; Moris smatra da umetnici treba da dizajniraju zanatske proizvode.
Ovim je realizovao svoju viziju sveobuhvatnog sveta umetnosti i zanata. 1862. - izložba
Moris & Co. u Londonu; približno 600 projektata za tapete, štampanu vunu, vunene tkanine,
ćilime... -> zbog cene pristupačno samo imućnima
- od 1864. preduzeće deluje u Londonu, a od 1875. Moris preuzima punu kontrolu (jedini
vlasnik, otvara stalni izložbeni salon i sve se više okreće pisanju i politici (riskantan potez;
1883. član demokratske federacije; 1885. osnivač socijalističke lige))
- teorijska gledišta Vilijama Morisa:
- Moris pod arhitekturom podrazumeva celokupno okruženje oblikovano ljudskom rukom;
smatrao je da je do podele umetnosti na "slobodne" i "dekorativne" došlo usled podele rada;
pledirao (navijao) je za stvaranje "nove umetnosti" koja će se zasnivati na društvenom poretku
slobode, bratstva i jednakosti; u tom smislu, smatrao je da mašine treba koristiti samo za
olakšavanje ljudskog rada i da korektor masovne proizvodnje mora biti ručni rad;
- predavanja: 1887. - dekorativne umetnosti; 1883. - umetnost pod plutokratijom; 1884. -
koristan rad nasuprot uzaludnom trudu
1. esej "Oživljavanje arhitekture", 1888.; protivljenje neogotici i neoklasicizmu; originalni
istorijski stilovi imali su životnost u autentičnim okolnostima, gotika je bila izraz "neuništivih
principa umetnosti" i demokratičnosti srednjeg veka koji je emancipovao individualno
izražavanje; Moris je verovao da drugačije okolnosti mogu omogućiti zasnivanje žive
umetnosti na gotskoj tradiciji
- razlika u odnosu na Viole-le-Dika ogleda se u odnosu prema čuvanju istorijskih spomenika;
pod uticajem Raskina, Moris se kao i Raskin protivi obnavljanju, smatrajući da tragove
istorijskog toka na sopmenicima treba očuvati; ovaj stav je osnov strategije "Društva za
zaštitu starih zgrada" (osnovano 1877.), koje je imalo opozicioni status
2. utopijski roman "Vesti niotkud", 1890; sinteza Morisove misli; vizija socijalističkog
društva XIX v. u Londonu, kombinovana sa srednjevekovnom ikonografijom; ukinute su
razlike grada i sela, stvorio je vrtno okruženje, obrazovanje je besplatno, privreda
postindustrijska - umesto fabrika predložene su kolektivne zadružne radionice, ukinuta je
masovna proizvodnja i ostvareno je jedinstvo rada i umetnosti; kreativne energije usmerene su
na oblikovanje čovekovog okruženja sredstvima primenjene umetnosti
- pod uticajem Morisa, u Engleskoj se formira više zanatsko - umetničkih cehova, preduzeća
čiji su ciljevi bili vezani za podizanje zanatstva i primenjene umetnosti sa komercionalnog
nivoa u rang slikarstva i vajarstva
- Free Architecture Movement:
- 1859., "Red House" ("crvena kuća") Veba i Morisa otvara veoma važnu fazu u razvoju
stambene arhitekture u Engleskoj, počinje gradnja kuća za srednju klasu i radnike, koja je
prilagođena podneblju, primerena lokalnoj stambenoj tradiciji, i otvorena za nova shvatanja
kulture stanovanja; glavni autori: Nešvild, Šo, Mekmerdou, Ešbi, Vojsi, Letbi, ...
- Šo (Norman Shau)
- od 1870. bavi se preradom tradicionalnog porodičnog građevinarstva u Engleskoj i Holandiji
("stil kraljice Ane")
- važan angažman: Uređenje i projekti za prvo vrtno predgrađe Londona - Bedford park
(od 1877.), gde su se okušali i drugi arhitekti pokreta.
1. "Skice za male kuće i druge zgrade", 1878. - delo u kome on prikazuje planove za niz
radničkih kuća različitih dimenzija i predlaže tipologiju javnih građevina za autonomnu
seosku sredinu; ovo delo je snažno uticalo na projektovanje paternalističkih vrtnih gradova i
na približavanje pokreta za vrtni grad E. Hauarda i Arts and Crafts
- Mekmardo (Arthur Mackmurdo)

- osiva "Ceh Vek" ("Century Guild"), 1882.; u radovima iz oblasti primanjenih umetnosti,
oslonjenim na delo Vilijema Blejka, anticipira Art Nouveau estetiku; arhitektonska ostvarenja
- kuće odišu strogom elegancijom
- Ešbi (Charles Rober Ashbee)

- osniva "Ceh zanata", London, 1887., čiji je jedan od ciljeva društvena reforma; iako je
socijalista, protivnik je radikalizma Raskina i Morisa; zalgao se za decentralizaciju urbanih
koncentracija i podržavao ideje E. Hauarda
- Vojsi (Charles Francis Voysey)

- nije delio ambiciozne socijalne ciljeve prethodne generacije; od 1885. stvara stil velike
snage i jednostavnosti, proizašao iz Vebovih načela o poštovanju tradicije i Šoovih
inventivnosti u vladanju prostorom
- elementi stila: prepuštena streha, grubo malterisan beli zid, horizontalni prozori, ritmika
dimnjaka, strogi enterijeri sa uzdržanom ornamentacijom samo pojedinih partija
- najvažnije kuće izašle su iz svih istoricističkih okvira - kuća Forster, kuća Sturdžis, kuća
Bredlis - čime je izvršio veliki uticaj na arhitekte Art Nouveau-a
- Letbi (William Richard Lethaby)

- poslednja faza Arts and Crafts pokreta vezana je za Letbija: 1884. inicira osnivanje "Ceha
umetničkih radnika", a 1887. "izložbeno društvo Arts and Crafts" čime institucionalizuje
pokret
1. knjiga "Arhitektura, misticizam i mit", 1892., povezuje istoriju arhitekture sa
kosmičkim i religioznim paradigmama
- krajem veka zalže se čisti funkcionalizam; 1915. učestvuje u osnivanju "Udruženja za dizajn
i industriju"
* Nemačka:
* Nemačka u XIX v.: podložna brojnim i raznovrsnim uticajima; po razvoju arhitektonske

misli, Nemačka je najbiža Francuskoj, ali su putevi bili manje centralizovani i dogmatski, jer
Nemci nisi imali ništa slično L'Ecole... Pažnju je ranije privlačio samo Vinkelman (XVIII v.)
koji se ipak samo usput bavio arhitekturom. Pod njegovim uticajem grčka antika je postala
apsolutni model za to vreme, dok je istovremeno romantička revolucija pažnju posvećivala
gotici, koja je smatrana nemačkim nacionalnim stilom. Grupa teoretičara koja je pokušala da
kombinuje ova dva stila postala je pionir eklekticizma i istoricizma (najznačajni centar
nemačkog klasicizma bila je Bauakademie u Berlinu (po modelu L'Ecole Polytechnique, a ne
des Beaux Arts), gde je ključna ličnost bio David Gili koji je osnovao privatnu školu
arhitekture. Njega je najviše zanimala tehnička strana gradnje, a njegov sin Fridrih - kritikuje
skučeno obrazovanje arhitekata i predlaže obogaćivanje)
- Kristijan Ludvig Štiglic -> kanonik iz Lajpciga

- tipičan predstavnik prelaznog perioda između strogog klasicizma s jedne i funkcionalnog
eklekticizma, sa druge strane
* dela:
1. "Istorija neimarstva naroda Starog veka" -> "proučavanje antike je jedini način da se
dosegne veličina" (parafraziranje Vinkelmana). Za njega antička arhitektura ima istu ulogu za
arhitekte kao priroda za umetnike. U opisivanju grčke arhitekture koristi pojmove: "uzvišena
jednostavnost, oplemenjenost i veličanstvenost". Vrednovanje arhitekture Egipta i Bliskog
istoka prilagodio je tako da istakne veličinu Grčke (Egipat -> gigantsko -> zapanjujuće;
Persija i Indija -> velelepnost i umešnost -> divljenje). Po njemu, najstariji narodi koji su se
bavili arhitekturom, kao što su Egipćani i drugi, nikada se nisu uzdigli iznad prosečnosti i
dostigli lepotu. Samo Grci polažu pravo na slavu da su arhitekturu uzdigli od najskromnijih
početaka do savršenstva, i podigli na položaj istinite umetnosti, ostavivši umetničke zakone,
neprevaziđene do današnjih dana. Rimska arhitektura je za njega korak unazad, ali joj priznaje
da je donela napredak u oblasti ukrašavanja i tehnologije, a sa druge strane, posle cara
Konstantina, došlo je do potpunog pada
- Štiglicov rad se zasnivao u potpunosti na proučavanju pisanih izvora (sam nije imao
neposrednog iskustva sa arhitekturom)
2. Delo "Istorija neimarstva naroda Starog veka" ilustruje "Arheologija neimarsta", 1801. -
delo u kom produbljuje istu temu i sadrži nekoliko skromnih pravila
3. "Enciklopedija građanskog neimarstva" u 5 tomova, 1792.-98. - kompilacija
4. "Kratka rasprava o lepom" - uvodni esej za značajno delo u nastavcima, čiji je urednik
bio -> ironija jer ilustraciju na naslovnoj strani čini 5 klasičnih stilskih redova postavljenih u
okruženju ruševina na morskoj obali (dorski red je, naime, ovde u svom rimskom obliku). U
ovom eseju se udaljava od Vinkelmana i približava francuskim teoretičarima: "Oblik je
uslovljen svrhom građevine i tome se mora prikloniti, jer u suprotnom nema funkciju.". Vraća
se, po pitanju karaktera, kategorijama: "veličanstvenog, ozbiljnog, uzvišenog, užasavajućeg,
gracioznog i čudesnog" (pod poslednjim posmatra gotiku i arhitekturu koja koristi kineske
ukrase i elemente). Smatra i dalje da se uzvišena lepota nalazi u stilskim redovima
5. "O staronemačkom neimarstvu", 1820.
6. "Istorija neimarstva od najranijeg starog doba do novijeg vremena", 1827.
7. "Prilozi za istoriju usavršavanja neimarstva", 1834. -> udaljava se od prvobitnog stava
da se pravila postavljaju prema antičkoj arhitekturi. Postavlja pitanje koji arhitektonski stil
treba usvojiti? - klasicizam vidi kao "podražavanje oblika, konstrukcije i ukrasa,... prosto
igranje arhitektonskim oblicima, bez poštovanja prema karakteru zgrade i pogodnostima njene
namene", i smatra da pristup klasicizmu treba da bude razuman.
- propoveda "teoriju 3 stila sa jednakim statusom": grčki, vizantijski (polukružni lukovi) i
ranogremanski (šiljati lukovi). Svrstao ih je u kategorije: kao racionalni, slikoviti i romantični
stil. Takođe, grčki je povezao sa horizontalnošću, ranogermanski vertikalnošću, a vizantijski -
kao njihovu kombinaciju. Smatra da se sva 3 stila mogu usvojiti u skladu sa potrebama i
karakterom građevine. Zato više i ne predlaže klasične modele, već renesansu (zove je
"italijanskim stilom" i tumači kao sintezu klasike i gotike) kao model za palate, stambene i
javne zgrade. Vizantijski stil smatra pogodnim za pozorišta, gradske većnice, škole, berze, ...,
a ranogermanski - za crkve
- "ukrašavanje", po njemu, mora biti u skladu sa celinom, a ne proizvoljno -> ranije nije
govorio o "ukrašavanju", tvrdeći da "jedino konstrukcija, oblik, vode do lepote u arhitekture"
- ova promena u Štiglicovom teoretskom stavu je simptom karakterističan za celu teoriju
arhitekture u Nemačkoj u XIX v. Moguće da je to postaknuto nemačkim izdanjem Diranovog
"kratkog pregleda predavanja o građevinarstvu".
- Alojz Hirt -> ima drugačiji pristup autoritetu antičke arhitekture

- arheolog, nastavnik na Bauakademie u Berlinu
- 1782.-96. - živi u Rimu, gde sreće Getea
1. knjiga "Neimarstvo prema načelima naroda Starog veka" -> nastoji da razvije "sistem"
koji će otelotvoriti "sam ideal arhitekture", verujući da ga je našao u antici
- njegovi arhitektonski koncepti uzeti su iz francuske teorije arhitekture XVIII v., a njegova
uvodna rečenica glasi: "Arhitektura je disciplina ili srž takvih znanja i veština pomoću kojih je
pojedincu omogućeno da projektuje i konstruiše bilo koju vrstu građevine na najefikasniji
način"
- Hirtova zavisnost od francuskog koncepta "disposition" -> on osnovni cilj arhitektonskog
dela definiše kao "dispoziciju i uređenje u skladu sa namenom", pri čemu su "trajnost,
konstrukcija i lepota sporedni u odnosu na osnovni cilj"
- razmišljanja na funkcionalistički način: "Suština lepog proističe iz konstrukcije i dispozicije
koja je prilagođena nameni", dok ukras daje "prijatnost primerenu nameni, kako spolja tako i
iznutra, u celini i delovima"
- razvija skup od 6 estetskih kriterijuma, koji podsećaju, pa i aludiraju na Vitruvija, ali su
definisani drugačije: 1. proporcija = organska celina; 2. simetrija; 3. harmonija = sklad; 4.
jednostavnost oblika; 5. masa i materija; 6. ukras
- za njega arhitektura nije imitacija prirode. Čudno je to što kreće od aksioma da se arhitektura
može posmatrati samo u istorijskim okvirima, a ipak samo u antici vidi ispunjenje svojih
ideala: "za sve značajno što zahteva umetnost građenja, pisani i drugi spomenici Grčke i Rima
daju nam neophodna uputstva i modele". "Zato savko ko gradi na pravi način, nužno gradi na
grčki način." Hirtova arhitektonska teorija - istorijska konstrukcija koja je po svojoj suštini
slična složenijim idejama koje su Viole-le-Dika dovele do njegovih neogotskih stavova
- Leo fon Klence

- karijeru proveo u služvi Bavarske
1. Valhala (spomenik znamenitim Nemcima), 1820.-42. -> u unutrašnjosti su gvozdeni
rešetkasti nosači - slično sa enterijerom sale za bankete u Lehbruku (Šinkel)
- dorski hram na brdu sa pogledom na mirnu panoramu Regensburga; romantičan položaj,
oblici hrama (nalik na Partenon) sigurni, jasni, ali tvrdi i hladni; ogromno, dinamično
pristupno stepenište
2. Propileji, Minhen, 1846.-50.
- eklektična postavka dorskog portala između dve kule - pilona (čudna egipatsko-grčka
kombinacija); dobro uklopljen u kontekst - aksijalno obelžavaju ulaz na Kraljev trg, na kom
se nalazi i fon Klenceova Gliptoteka (1816.-30.) -> za Gliptoteku je koristio model - muzej
Diranov
3. Ludwigstrasse, Minhen
- široka, prava avenija, od centra grada - težnja za stvaranjem italijanizovane atmosfere, ali
lišene živosti originala
4. crkva u Minhenu (jedina u tom gradu) - neklasična imitacija crkve Sv. Marka u Veneciji
(po želji kralja Ludviga I)
- njegova karijera u Minhenu bila je u mnogome slična, karijeri tri godine starijeg Šinkela u
Berlinu
- više je putovao od Šinkela; više puta bio u Italiji, jednom u Grčkoj
- 1800.-03., studirao u Berlinu (Bauakademie) - kod Davida Gilija, još više kod Alojza
Hirta, a i kod Fridriha Gilija
- upoznao se sa Šinkelom, a za njegove stavove o arhitekturi zaslužan je Johanes fon Miler
- više nego Šinkel interesovao se za arheologiju, istoriju i religiju, što je pokušao da integriše
u svoj sistem razmišljanja. Za razliku od Šinkela koji nije imao veliku potrebu da crta svoja
zapažanja (u tačnim merama) na putovanjima, fon Klence je načinio i objavio nekoliko

arheoloških crteža (na pr. Zesov hram u Argigentu, dok je zime 1923.-24. boravio tamo i
upoznao se sa polihromijom u antičkoj arhitekturi)
1. obiman rad "Arhitektonska uzvraćanja i raspravljanja o grčkom i neogrčkom" - ostao
je neizdat
2. karakteristično delo "Pokušaj ponovnog obnavljanja toskanskog hrama prema
njegovim istorijskim i tehničkim analogijama" - polazište mu je bio Vitrujev stav o
hramovima u Toskani, pa je sačinio rekonstrukciju Toskanskog hrama na osnovu paralele sa
etrurskom arhitekturom i sa stilom građenja u savremenoj Reciji -> na rekonstrukciji
Etrurskog harama primanjuje tehnička svojstva savremene Tirolske seoske kuće (posebno u
krovnoj konstrukciji)
- imao je stav da je "grčak arhitektura povezana zajedničkim lancem sa arhitekturom svih
vremena"
3. delo "Upućivanje u arhitekturu hrišćanskog kulta" (objavljeno o državnom trošku i
deljeno besplatno); cilj knjige bio je da "postavi osnove opšteg autoritete i vodič za kolebljive
ideje" u kontekstu crkvene arhitekture. Trebalo je da ovo bude prvi u seriji traktata od kojih se
očekivalo da se pozabave i ostalim vrstama građevina (jer podležu pravilima univerzalne
vrednosti), no serija nije nikad ostvarena
- Klence je davao prednost zvaničnoj - državnoj arhitektonskoj politici (kako bi se ukorenio
opšti koncept ustaljenih pravila i oblika u arhitekturi), a u crkvenoj arhitekturi je nastojao da
ostvari "težnju vremena u jednom", i gde je mogućno istom pravcu. Čak ni Kolberova
Kraljevska akademija arhitekture (osnovana pod Lujem XIV) nije postavljala tako
kategorične zahteve
- Klence odvaja "pravu arhitekturu" koju definiše kao "slugu religije, države i društva, te tako
superiorno", od "ekonomske arhitekture" - koju ne razmatra, jer se, kako kaže on bavi,
lepotom i oblikom u arhitekturi u višem smislu
- smatra da "opšte norme u arhitekturi koje previše polažu na potrebe ljudi i čije zadovoljenje
zavisi od tako mnogo privatnih interesa, okolnosti i uslova" retko se pokazuju kao
odgovarajuće
- crkvena arhitektura zauzima, po njemu značajno mesto, kako bi "vratila polomljene stubove
hrišćanske crkve i ponovo uspostavila hrišćanstvo na čvrstim osnovama"
- "u etičkom, pravom smislu reči, arhitektura je umetnost oblikovanja i kombinovanja
materija za potrebe ljudskog društva i njegovih ciljeva i to tako da se obezbeđuje najviši
mogući stepen solidnosti i trajnosti sa najmanjim mogućim utoroškom materijala i snaga" -
izvedeno iz Dirana i blisko Šinkelu
- "lepota = kvalitet, u najvišem smislu te reči, koji proizilazi iz zahteva objekta ili namene
građevine, u kombinaciji sa zakonima statike i ekonomije" -> poklapa se sa Diranovom
funkcionalističkom estetikom. Najpotpuniju i najsavršeniju fuziju statike, materijala i
konstrukcije nalazi u umetnosti Grka (preuzeto od Hirta) -> za to smatra da bi se grčka
arhitektura trebala smatrati arhitekturom svih zemalja i svakog doba, arhitekturom pravog,
suštinskog i pozitivnog hrišćanstva
- smatra da lokalne varijacije crkvene arhitekture, uzrokovane regionalnim, klimatskim
činiocima treba da budu u strogom i lepom maniru antike
- žestoko se protivio tekućoj raspravi o gotici i ideji njenog oživljavanja
4. 1830., započinje svoju "Zbirku arhitektonskih projekata" - u grčkoj arhitekturi
prepoznaje "čvrste principe za sva vremena", ali ih ne podiže na status obrasca
- Gotfrid Zemper (Semper) -> vodeći nemački teoretičar sa sredine XIX v.; prijatelj ga je
opisao kao "detinjasto, hipohondrično stvorenje" - Nemačka -> mada je po razvoju
arhitektonske misli najbliža Francuskoj, putevi su ipak bili različiti, jer Nemci nisu imali ništa
slično L'Ecole des Beaux Arts. Pažnju je jedino privlačio J. J. Vinkelman sa svojom teorijom
(XVIII v.) o apsolutnosti grčke antike kao modela
* biografija:
- rođen je 1803. u Hamburgu u imućnoj porodici i široko se obrazovao
- pre arhitekture, izučavao prava, matematiku i arheologiju (na Univerzitetu u Getingenu) -
bio je i kao čovek, i kao pisac, i kao arhitekta poznat u međunarodnim razmerama
- arhitekturu je učio u Minhenu i Parizu
- 1830.-33. putovao je u Italiju, Grčku i Siciliju, gde se zainteresovao za pitanje polihromije
antičkih građevina (nije postao pobornik klasike, već radeći u raznim stilovima, konačno se
opredelio za renesansnu arhitekturu građevinskih konstrukcija i dekorativne plastike)
- na preporuku Šinkela, 1834. postaje profesor na Akademiji arhitekture u Drezdenu
- zbog učešća u revoluciji 1848. odlazi u izgnanstvo: video je vezu između arhitekture i
društva i rekao da "arhitektura može da se razvija samo u slobodi"
- "arhitektura mora biti u harmoniji sa uslovima u društvu i zato su grčki spomenici odraz
visokih duhovnih zakona države"
- Engleska -> 1851. izložba u Kristalnoj palati; povereno mu je više izložbenih modela
(za Egipat, Kanadu, Švedsku, Dansku)
- Švajcarska, 1853. -> Cirih (na poziv vlasti), postaje profesor politehnike
- Beč, 1869. -> na poziv Franje Josifa, kao savetodavac u vezi podizanja dvorskog muzeja
(dao je urbanistički predlog carskog foruma, koji je odbijen) - vreme izgradnje "ringova"
- umro je u Rimu 1879.
* arhitektura:
- u prvo vreme, bio je sklon romantičarskom podražavanju raznih istorijskih stilova,
smatrajući da treba odrediti kategorizaciju stilova prema nameni; bio je oličenje protivrečnog
eklekticizma, vizionar koji nije mogao u praktičnom radu da se pridržava svojih ideja
- kasnije se okreće neorenesansnom izrazu, zbog svojih liberalističkih ideja i arhitektonskih
argumenata protiv drugih stilova (napada "polupropalu arhitekturu današnjice", Dirana
(imitacija istorijskih silova), Klencea (arhitektura = odgovor na potrebu); veza arhitekture i
društvenog ustrojstva) - protivurečnost u mislima, ali i između pisanih dela i projekata
* glavna dela:
1. Dvorsko pozorište u Drezdenu, 1837.-41., posle požara obnovljeno 1869.
2. Opera u Drezdenu, 1871.-78. (njegov sin Manfred)
3. Zgrada politehnike u Cirihu - Vila Gasasena, 1859.-1870.
4. Burgteatar u Beču (sa Hazenauerom) + (Muzej istorije umetnosti; Prirodnjački
muzej; oba u Ringštrase)
5. Projekat svečanog pozorišta za Vagnera
6. Poslovnica ciriškog veletrgovca, finansijera i političar (kasnije prepravljena za potrebe
Univerziteta)
7. Barokna kraljevska palata u Budimu (bio je savetodavac u projektu)
- Drezden:
- Muzej u Drezdenu
- Sinagoga u Drezdenu
- Nikolina crkva, Hamburg
- Kasarna pešadijskog puka u Bautzenu
- Cirih (neizgrađeno):
- konkurs za železničku stanicu u Cirihu
- javna kuća za Badem
- pozorište u Minhenu
- pozorište za Rio de Žaneiro
* teorija:
- napisao je veliki broj dela različitog obima i tematike:
1. "Prethodna zapažanja o obojenoj arhitekturi i plastici kod naroda Starog veka",
1834., Drezden
2. "Četiri elementa neimarstva", 1851., Engleska (ognjište, krov, zid, temelji - zemljani
radovi)
3. "Nauka, istorija i umetnost", 1851. (napisao u Londonu, kao izgnanik; kritikuje
industrijsku civilizaciju, ali i prerafaelistički stav o povratku predinastičkoj eri; zalaže se za
promenu novih materijala i metoda, njihovu ispravnu obradu i primenu; kritikuje,
omalovažavanje ručnog rada u umetnosti, opšti pad vrednosti; podseća na posvećenost
prirodnom načinu obrade -> osnova Werkbund-a)
4. "Nacrt jednog sistema upornog učenja o stilu", 1853.
5. "Stil u tehničkim i građevinskim (tektonskim) umetnostima", 1860.-63., Frankfurt
(glavno delo - u podnaslovu "Praktična estetika")
6. "Stil" (njegov stav da društvene i političke prilike utiču na stil, biće shvaćen u poslednjoj
četvrtini XIX v. sa jakom industrijskom ekspanzijom Nemačke (osnova Werkbund-a))
- zalaganje za polihromiju (za njega polihromija u arhitekturi i vajarstvu ima simboličan
karakter, argumentovano na prilično proizvoljni istoricistički način; važno: povezuje umetnost
i društveno iskustvo (polihromija kao organski izraz demokratskog ustrojstva); zato on
odbacuje savremenu polihromiju u Nemačkoj kao "stil intenzivno crvene boje", maskiran kao
grčki; pokušava da dokaže da je polihromija uvek postojala u arhitekturi, od antike do
renesanse i da "novina monohromije" počinje tek od Bruneleskija i Mikelanđela. Polihromija
u arhitekturi je odgovor na prirodno okruženje; grčka polihromija je odraz osećanja mase)
- polazeći od idealizovane "primitivne arhitekture", izvodi zaključak da su osnovni
arhitektonski elementi: ognjište, krov, zidovi i zemljani radovi; svaki od ovih elemenata
povezao je sa odgovarajućim materijalom i tehnikom obrade tog materijala, tj. sa primenjenim
umetnostima (korene arhitekture uvek prati do primenjenih umetnosti - na pr. reč "zid" potiče
od reči "odeća" na nemačkom jeziku); arhitektonsko delo, sklopljeno od tih elemenata
posmatra u biologističkom maniru, kao organizam (ističe da su samo Grci uspeli da udahnu
organski život svojim kreacijama; paradoks: on je bio "tragač za novim stilom" i istovremeno
vrhunski istoričar)
materijal glina drvo tekstil kamen

tehnika keramika tesarstvo tkanje zidanje
osnovni element ognjište (kamin) krov ograda (zid) temelji
arhitekture (zemlj. radovi)
- naročito se bavio pitanjem stila, istražujući odnos tehnike i stila, uticaj tipologije i
promenljivih faktora na stil i td. (to je izrazio i formulom Y=F(x,y,z,...) koja zavisi od
promanljivih faktora (x,y,z,...); klimatski, verski i politički uslovi; gde je Y = umetničko delo,
F = konstanta (tipovi): 1. materijali; 2. regionalni, etnološki; 3. lični uticaji (arhitekte ili
pokrovitalja) -> kombinacija promenljivih daje karakteristike "stila")
- suština i značaj:
- uvideo je nužnost da se konstrukcija uzdiže na nivo simbola (u toj viziji leži njegov značaj
za moderno doba - nju je imao i Šinkel pred kraj života)
- težio je da arhitekturu prikaže kao izraz složenog uzajamnog dejstva materijala i kreativnih
sila (slično sa Lodolijem)
- savremene napredne mislioce svrstava u 3 kategorije: materijaliste, istoričare i šematičare.

Materijalisti, za koje je oblik izveden isključivo iz razmišljanja o konstrukciji najbliži su
Zemperu. "Šematsku" gotiku odbacuje zbog njenog golog funkcionalizma (on je inače protiv
funkcionalizma), a neogotiku zbog političkih stavova njenih predstavnika (on je kosmopolita i
liberal)
- eksperimente sa "gotikom u gvožđu" smatra potpunim promašajem, ali nalazi opravdanje za
"jednostavne, vidljive krovne nosače od gvožđa" projektovane za železničke stanice i hale
* Francuska:
- Diran, Žan-Nikola Luj

- rano je počeo da se obrazuje kroz atelje. Karijeru je započeo 70-tih godina XVIII v., a
završio 30-tih XIX v.; Diranov odnos prema tradiciji - klasičnoj grčkoj i rimskoj, akademskoj
arhitekturi, arhitekturi Luja XVI i revolucionarnoj arhitekturi je ambivalentan; osvajao je
nagrade, osporavan je,...; kompleksna delatnost; raznovrsnost
- bio je učenik Akademije arhitekture, kod M. Ž. Peira (manji uticaj od Leroa, jer se više
bavio inženjerskim konstrukcijama: mostovima i kanalima, ali Dirana nije zanimalo
inženjerstvo) i Leroa (više arheolog i istoričar, nego arhitekta i pobornik grčkog stila)
- neko vreme je radio za Bulea (i vrlo ga poštovao, mada čak možda i učestvovao u izradi
crteža) i bio pod njegovim uticajem (kružna forma)
- bio je profesor politehničke škole u Parizu, osnovane 1795., gde je studentima
građevinarstva predavao principe arhitekture; najvažnije njegovo delo je "Pregled
predavanja" sa ove više škole (uradio je svega 20-tak uglavnom monumentalnih projekata,
od toga 7 izvedenih)
- od prvog projekta za koji se zna (drugo učešće za Grand Prix) - Muzej, do izgradnje seoske
kuće u Tijeu, 1825. - prošao je kroz niz faza, odbacujući niz tradicionalnih elemenata (neke
je zadržao)
- Leroov uticaj: grčki ukus i skepticizam prema stilovima uticali su na Diranov rad, a naročito
na Diranov pogled na istoriju arhitekture
- muzej - kopija Peira, uz dodatke
- suštinu njegovog mišljenja o arhitekturi čini svođenje, težnja ka suštini, elimentacija
retoričke raskoši; on teži racionalnom komponovanju, koristeći elementarne forme (krug,
kvadrat), modularnu mrežu, osovine; ovim sistemom Diran je težio da svakog učenika
osposobi za osnovno vladanje arhitektonskom kompozicijom
- Diran smatra da redovi nisu neophodni, ali smo na njih navikli kroz upotrebu
- tako je u svojim kasnim radovima koristio samo 2 reda: korintski - za velike i javne
građevine (Spomenik za Trg u Parizu, 1807.), a dorski - za privatne zgrade najniže klase
(njegova seoska kuća u Tijeu, 1825.)
- izmenio je klasičnu tradiciju ne samo u odnosu na stilske redove, već i kompoziciju; izgled
-> iz osnove i preseka
- značajno delo: "Zbornik i uporedni prikaz građevina svih vrsta", 1800., tipološki
pregled građevina u istoj razmeri - radi kao gravire
- u oba pisana dela, Diran se bavio i utilitarnom arhitekturom, koja je do tada bila
zanemarivana
- Diran se bavio prilagođavanjem, prepravljanjem tuđih i tradicionalnih planova (čak i
pozorišta V. Luja; savremenici su nekad burno reagovali) i njihovim usklađivanjem sa svojim
idealima, svodeći ih na dijagrame (elementarne oblike - krug i kvadrat), kako bi svoja
gledišta približio studentima (Zemper i drugi kritikovali su taj metod)
- Ežen-Emanuel Viole-le-Dik, (1814., Pariz - 1878., Lozana) - poslednji veliki teoretičar u

svetu arhitekture; rođen u Parizu 1814. Otac mu je bio državni službenik, koji je kasnije
uznapredovao, ali prefinjenog smisla za nauku i umetnost (iskoristio je rasipanje mnogih
privatnih biblioteka da napravi svoju zbirku). Majka mu je bila ćerka uspešnog preduzimača,
lepotica, nervozna i melanholična. U Ulici Šabane gde se mladi le-Dik rodio, organizovala je
skupove pametnih ljudi petkom (na pr. Setendal). Obrazovnje svojih sinova, bračni par le-
Dik poverio je njihovom ujaku, tada cenjenom čoveku, koji je organizovao nedeljne skupove.
Njegov ujak je bio Ežen Delakliz, živeo je na 4 spratu iste kuće (a ovi na prvom, do nove
adrese - rezidencije u Tiljerijama; nije bio oženjen i primao je nedeljom od 2 do 5 isključivo
muško društvo. Davidov učenik, ali je više voleo pero -> nego kist (l. kritike). Ujutru je bio
slikar, uveče mislilac, romantičar i liberal
- od malena je osećao prezir prema institucionalnom školovanju (odbio je i da pohađa L'Ecole
des Beaux Arts da ga ne bi "stavili u kalup"); samostalno je čitao (naročito nakon majčine
smrti, koja ga je potresla (imala je 18 godina neuspešnog zaljubljivanja)), putovao, pisao i
crtao (odrastao je u intelektualnoj i umetničkoj sredini, komplikovanom domaćinstvu sa
podeljenim privrženostima; iz društvenih zabava iz svoje klase se povukao užasnut posle
jednog maskenbala)
- učestvovao je u revolucionarnim događanjima iz 1830.
- 1832. postao je profesor na maloj i nezavisnoj Ecole de Dessein, gde je predavao
kompoziciju i ormanent (u to vreme se po dva puta zaljubio, ali ovog puta srećno i oženio
jednom mladom neuglednom ženom koju je još kao dečak obožavao - tada mu je bilo svega
19 god.)
- 1835. odlazi u Italiju (studijsko putovanje sa jednim učenikom), gde se zadržao 17 meseci;
bio je razočaran Paladijem, Sansovinom i Vinjolom, za koje je smatrao da su "renesansu
učinili dosadnom" u pokušaju da je disciplinuju; ali mu se štošta i dopalo, video je sve i
nacrtao
- po povratku u Francusku (godinama radi na jugu Francuske snimajući i crtajući
srednjevekovnu arhitekturu) opčinjava ga francuska srednjevekovna arhitektura; priključuje
se pokretu koji se bavio proučavanjem i zaštitom srednjevekovne kulture; glavni akteri tog
pokreta bili su Ludovik Vite (jedan od posetilaca ujakovih nedeljnih skupova) i Prosper
Merime (danas poznatiji kao autor "carmen", nego kao istraživač starina i državni službenik),
zahvaljujući čijim naporima se 1837. osniva "komisija za istorijske spomenike"
- Viole-le-Dik je bio veoma oštrouman, skroman i iskren
- kako je Vile-le-Dik uopšte došao do osnove za razvoj arhitekture? Odgovor verovatno leži u
njegovom detinjstvu: počev od fanatične mržnje prema zavisnosti. To komplikovano
domaćinstvo u Ulici Šabane sa svojim podeljenim privrženostima pretvorilo je mladog Viole-
le-Dika u budntovnika; zatim je došla škola koju je mrzeo i raspust - najmilije utočište u svetu
minijaturnih kuća koje je pravio, a onda majčina smrt i neuspelo sklapanje braka - to su dva
događaja koja su ga naterala da oslonac potraži u samom sebi i učvrsti svoju nezavisnost koja
mu je, kako priznaje u dnevniku bila apsolutno najvažnija. U nezavisnosti se mnogo više
uživa kada postoji svest o onome od čega ne treba zavisiti, što je stimulans za čovekov um ->
da stalno ima na umu predmet prezira (što je kod njega bila L'Ecole des Beaux Arts); u
svakom slučaju, to njegovo neprijateljstvo preme institucijama, počevši od školskih dana
dovelo ga je dotle da arhitekturu mora da otkriva sam, u obliku jačem i životnijem i sa više
ljubavi nego što su nudile škole
- zbog prezira prema uglednoj instituciji - školi lepih umetnosti (L'Ecole des Beaux Arts),
negiranja načina školovanja budućih arhitekata na njoj, Akademija mu je uzvratila
neprijateljstvom; kada je pozvan da se kandiduje za Institut i velikim šansama da uspe, osećao
je "akademsko trnje u lovorovom vencu"
- uspešan već na prvom zadatku (njegova prva restauracija: zajedno sa Lasisom) - zaštiti
Opatijske crkve u Vezleju; proslavio se kada je pobedio na konkursu za restauraciju
Bogorodičine crkve 1845.; u bogatom restauratorskom opusu Viole-le-Dik je više
crkvenih građevina, zamkova i urbanih celina (više od bilo koga prodro u tajne
srednjevekovnog neimarstva Francuske)
- do 1849. već je bio poznat i tražen, radio u mnogim komisijama i nosio već orden Legije
časti. Ostatak života je vrlo zanimljiv
- projektovao je nekoliko stambenih zgrada u Parizu (umerena gotika)
- bio je demokrata, ali ne potpuno nesklon diktaturi Luja Napoleona (čak je lično imao veze sa
dvorom). Restauracija Pjerfona je izvedena za cara. Vrlo tražen i popularan kada je trebalo
izmisliti sve potrebno za pozorišne predstave i slavlja, u čemu se olično snalazio. Kada je
posle dužeg vremena klimavo carstvo propalo 1870., dobio je ulogu koja mu je bila bliskija:
kao poručnik u inženjeriji imao je ulogu u utvrđivanju centra grada. Tokom Komune se
povukao u Pjerfon, da bi se ponovo pojavio prvih godina Republike
- teorijski opus (literarni): veliki broj pisanih dela (bio je izabran za poslanika za Monmartr.
Do tada je već postao republikanac, protivnik Klera, pisao za levo orjentisane novine; umro je
1879. u kući koju je za sebe izgradio u Lozani)
- srž teorije: obrazovanje arhitekte mora da teče u dve faze (jer po njemu arhitektura ima
najviše veze sa sposobnošću zaključivanja): 1. učenje analiziranja remek-dela iz prošlosti; 2.
učenje stvaranja sopstvene sinteze, poštujući uslove svoga doba
- o ukusu kaže da je to stvar nedovoljnog rasuđivanja. Za umetnika je nedovoljno ako kaže
"lepa zgrada" - on se pita zašto je lepa i analizira elemente koji mu se dopadaju
- iz ovog opšteg stava ne vidi se posebna sklonost ka gotici; međutim gotiku je Viole-le-Dik
poštovao, jer je u noj otkrio racionalnost (strog restauratorski purizam, le-Dika lišavao je
istorijske spomenike spomeničkih vrednosti drugih epoha i stilova, odstranjujući iskonske
(čak) komade, nadoknjađujući ih po sopstvenom nahođenju)
- težio je naučnom obrazloženju gotike i stvaranju moderne paralele (što ga čini suštinski
različitim od savremenika iz Engleske koji su slepo verovali u gotiku, kao što je bio na pr.
Pjudžin)
- bio je svestan da proces projektovanja ne teče samo na svesnom nivou, već da je
ekonomičnost strukture gotske građevine rezultat logične sinteze ka nesvesnom nivou i
evolucije ideja
- kriterijum racionalnosti pokušao je da primeni i u osvetljavanju drugih epoha razvoja
arhitekture, nastojeći da dokaže da je svaka dobra arhitektura - racionalna
- njegovi projekti su verovatno najmanje značajan aspekt delovanja: XIX v. je otkrio gvožđe
kao građevinski materijal, a Viole-le-Dik se potrudio da ga pokaže kao ekonomičan i precizan
(kao što su bili kamen i drvo u Srednjem veku) što čini na ovom projektu koncertne dvorane
(kamen + čelik + opeka)
- pokušaj sinteze: Projekat koncertne dvorane za 3000 ljudi (krov je poliedar konstruisan
od gvozdenih elemenata, premošćen gvozdenim rebrima sa ispunom od opeke -> parafraza
gotskog svoda, krov nose masivni zidovi i gvozdeni stubovi; ornamentika - lišće u livenom
gvožđu); gotski konstruktivni i geometrijski principi, savremeni materijali - rezultat
nedopadljiv, kontroverzan, ali važan jer ukazuje na mogući pravac razmišljanja
* glavna pisana dela:
1. "Dictionaire Raisonnee de l'Architecture Francaise du XI au XVI Siecle ("Rečnik
racionalnosti francuske arhitekture od XI do XVI v.", 1854.-61., 10 knjiga) -> je prvo
veliko delo (imao je 40 god.), ušao u nastavni program svih tehničkih škola u Evropi
2. "Rečnik termina za francuski nameštaj", 1858.-78., 6 knjiga - prilog "Rečniku"
3. "Entretiens sur l'Architecture" ("Razgovori (Predavanja) o arhitekturi"), 1863. (II
dopunjeno izdanje 1872.) -> 20 rasprava na temu: šta je umetnost; pregled grčke arhitekture
i poređenje sa rimskom; srednjevekovna arhitektura Zapada; o konstrukciji; o privatnoj

arhitekturi; o izučavanju arhitekture
* restauracije:
1. stari deo Kakrasona (jedna ulica je nazvana njegovima imenom)
- poznata urbanistička celina sa dvostrukim gradskim bedemom L=1500 m, utvrđenim sa još
53 kule
- najznačajniji delovi: unutrašnja tvrđava iz 1235. i ulazna kapija
- sa mnogo razumevanja obnavlja gotski transept i hor glavne crkve
- koristi i beton (nadprozornici i nadvratnici)
2. 1840.-48.
- crkve -> Mokreal, Boisi, Semur, Vezle, Lion, Amijen, Rems, Notr Dam
- većnice -> Sv. Antoan, Narbona
- srednjevekovni zamak Pjerfon
3. 1845. - Notr Dam u Parizu (sa arhitektom Lasisom) - pobedili na konkursu
4. 1848. - Sent Šapel u Parizu (rukovodilac obnove čuvene bogomolje)
5. 1864.-67. -> obnavlja opatiju St. Denis na Seni (on je arhitekta ove opatije od 1846.)
* 1861. - Konkurs za parisku Operu
- 175 učesnika, pobednik Garnije
- le-Dik je učestvovao; bio je štićenik dvora i same carice
* studijska putovanja
1. 1836.-37. -> Italija (sa svojim učenikom)
2. 1851.-54. -> Nemačka, Engleska, Španija, Alžir
* stručni spisi:
1. "Rečnik termina u francuskoj arhitekturi od XI do XVI v." -> 10 knjiga (1854.-61.)
2. "Rečnik termina za francuski nameštaj" - (epohe Karolinga i renesanse) -> 6 knjiga,
dodatak "Rečniku" (1858.-78.)
3. "Razgovori o arhitekturi" ("Entretiens") - predavanja (1863.; II dopunjeno izdanje
1872.)
4. sećanja na odbranu Pariza; arhitektura za mlade; studija o ruskoj arhitekturi
5. Arhitektura XIX veka 50
5. Arhitektura XIX veka
- XIX v. -> industrijska revolucija -> novi materijali u arhitekturi (metal, armirani beton) i
nova tehnologija (postoji samo par ranijih objekata koji su u mnogo manjoj količini koristili
gvožđe: katedrale iz XIII v. i to kao pojačanje od kovanog gvožđa, sa istim ciljem 1667. u
Peroovom isočnom pročelju Luvra, a 1772. u Sufloovom portiku Crkve Sv. Ženevjeve i
dodatku krova na Luvru 1776.
* novi materijali - zahvaljujući industrijskoj revoluciji:

- od 1800. do 1900. proizvodnja gvožđa porasla je blizu 50 puta (promena nije bilo samo
kvantitativna, već i kvalitativna)
- 3 vrste industrijskog gvožđa: liveno; kovano; čelik; prvo su se koristili kovano i čelik, a
zatim liveno
- tehnologija je omogućila da se metal oslobodi nečistoće koja ga je slabila, a takav napredak
omogućili su Besemerov postupak, koji je ušao u primenu 1860. i visoke peći iz 1864.
1. liveno gvožđe (najsiroviji oblik, dosta nečisto) odlikuje se velikom čvrstoćom, ali je krto i
veoma osetljivo na vatru (počinje da se koristi 1870.-80. i to za mostove)
2. kovano gvožđe gotovo da nema ugljenika; veoma je pogodno za mehaničko oblikovanje
(kovanje), ali je relativno meko
3. čelik - optimalni materijal, kome ograničena količina ugljenika daje jačinu, a termička
obrada dovoljnu kovnost
- beton (sastojci: lomljeni kamen, šljunak, kreč, pesak, voda) njegova masovna upotreba
počinje od 1824. kada je pronađen "portland" cement, koji mu je dao veliku trajnost, čvrstinu
i otpornost na vatru (u odnosu na raniji krečni cement)
- ferobeton (1850.-60.): tipična "sinteza suprotnosti" XIX v.: u beton koji nije otporan na
zatezanje ugrađuju se gvozdene šipke; za uzvrat, beton je štedeo količinu skupog gvožđa koja
bi bila potrebna u čistoj čeličnoj konstrukciji, i štitio ga od rđe i vatre
* nove metode: inženjerstvo i materijali

- tek krajem XVIII v. naučne metode zamenjuju iskustveno saznanje o statici konstrukcija
(statika kao nauka zasnovana je na Njutnovim zakonima kretanja)
- nove metode projektovanja konstruktivnih sklopova razvili su predstavnici nove profesije -
građevinski inženjeri (ova struka razvila se odvajanjem od vojnog inženjerstva, zahvaljujući
javnim radovima tokom XVIII v. - kanali, luke, dokovi, ...) - pre XIX v. -> empirijski
proračuni, a posle -> egzaktno znanje = statički proračuni iz čega se rađa novo zanimanje -
građevinski inženjer
- inženjerima je nedostajala obuka iz oblasti vizuelnosti (jaz između arhitekata i inženjera),
tako da njihovim delima nedostaje razmera, proporcija, čovekomernost, što izaziva ogorčen
otpor estetičara
- neki inženjeri uspešno su se nosili sa arhitekotonskim problemima, a i neki arhitekti su
usvojili inovativne građevinske mogućnosti (posebno Anri Albrust)
- nove metode omogućavali su novi materijali, čija glavna osobina je ujednačen i merljiv
kvalitet, što sa prirodnim materijalima nije slučaj; dalje, moguća je praktično neograničena
produkcija istih profila ili građevinskih elemenata (livenje, kalupljenje, izvlačenje, kovanje)
- čvrstoća na zatezanje važna je karakteristika novih materijala; ona je omogućila izgradnju
integralne građevine, koja se ponaša kao monolitno telo (snažne veze velikih elemenata
(zakivcima, zavrtnjima ili zavarivanjima), nasuprot slabim vezama malih elemenata kod
tradicionalnih zgrada)
- u početku, ozbiljni nedostatak novih materijala bio je vizuelni kvalitet (mnogo "mrtviji"
(monotonija, bezživotnost) od prirodnih materijala - kamena, drveta, opeke, ...)
- problem: "grčki" sistem oblikovanja obezvređen je novim materijalima (uopšte, istorijski

oblici arhitekture počivali su na ideji da oblik i konstrukcija budu u službi materijala i njihove
prirode (u XVIII v. Lodoli, da bi to bio kriterijum za modernu arhitekturu XX v.)); u XIX v.
nije premošćen jaz između poznatih, starih načina oblikovanja i novih materijala
- inženjerska ostvarenja:
1. Bruklinski most, 1867.-83., Vašingtona - Rebliniga
2. Ajfelova kula, izvedena iz malo starijeg vijadukta Garabi
3. 1879. - I filijala u Čikagu (detalji zapostavljeni)
4. 1845. - Džonsonova zgrada u Nju Jorku
5. Kip slobode, Nju Jork, Bartoldi + Ajfel
* oblici arhitekture visoke tehnologije

- oblici prilagođavanja novima materijalima i tehnologiji (3 načina):
1. zamena materijala, nepromenjen oblik (javlja se konflikt)
2. prilagođavanje (modifikovanje) starih oblika kvalitetima novog materijala
3. stvaranje novih konstrukcijskih oblika: 1. čisto inženjerski; 2. smaosvojna formalistička
otkrića; 3. eklektička kombinacija (najčešća)
- kompromis starih oblika i novih materijala nije davao zadovoljavajuće rezultate
- za XIX v. najkarakterističnije je eklektičko kombinovanje novih konstrukcija sa istorijskim
stilovima; konstrukcija je mogla biti potpuno skrivena (Kip slobode u Nju Jorku, Gustava
Ajfela i Frederika Ogista Bartoldija, h=90-100 m; debljina skulpture samo 2,5 mm; od
bakra, potpuno naslonjena na unutrašnju konstrukciju (kao zid zavesa); postolje - eklektičko;
statua - neoklasicizam; najveći betonski temelj to tada; najbolji primer eklektika + klasični
stilovi), ali i otvoreno postavljena u određenom obliku (železničke stanice -> terminali -
istoricistički, nadstrešnice perona - inženjerski)
- najprogresivnija šema: kombinacija u jednistvenoj celini -> gvozdena konstrukcija i zidana
ispuna; ovo je bio uobičajen način u novim tipovima građevina (fabrike, komercijalne zgrade
- tržnice, ...) -> to je koristio i Anri Labrust za svoju izuzetnu Biblioteku Sv. Ženevjeve u
Parizu
* odnos eklekticizma i tehnologije
- Džon i Vašington Rebling (1842. dao je svoju ideju izrade čeličnog užeta - spiralno
upletenog -> koristi ga u svim delima, pa i vijaduktu preko Nijagare (1855.))
1. Vijadukt preko Nijagare, 1855.
2. Bruklinski most, Nju Jork, 1867.-83. (najveći most XIX v., simbol uspona SAD;
Menhetn - Bruklin) - izuzetan primer složenosti odnosa eklekticizma istorijskih stilova i
napredne konstrukcije; most je viseći, sastoji se od kolovoza koji je kablovima, sistemom
dvostruke lančanice obešen o masivne kamene pilone (2 sistema vešanja: vertikalni kablovi
pušteni sa primarnih paraboličnih + kablovi direktno razvučeni do odgovarajućih tačaka na
kolovozu, tako da formiraju trougaone jedinice koje Rebling naziva "žičanim rešetkastim
nosačem")
- granitni piloni: visina iznad vode skoro 80 m; stilski: "gotsko-egipatska verzija rimske
trijumfalne kapije" (Traktenberg); konstrukcijski: predstavljaju jezgra, ali vizuelno deluju kao
da su masivni, sa prosečenim lukovima;
- stilski izraz nije slučajan: gotska duhovna elegancija, egipatska snaga, rimska
veličanstvenost; most je bio i vizuelizacija prelaska sa okeana na američki kontinent, čime je
obuhvaćen američki osvajački etos
* mostovi
- iskorišćena osobina gvožđa (u početku se koristilo liveno) da ima 72 puta veću otpornost na
pritisak od kamena; lučnoj konstrukciji od kamena kod koje je otpornost na pritisak
najvažnija ovo je izvanredno odgovaralo
- pre gvožđa, za izgradnju mostova se koristio kamen. Osnovni delovi su uvek bili isti
(stubovi, lukovi, međurasponi, kolovoz), a u cilju unapređenja (veća stabilnost, manji
troškovi, estetika) mostovi su bivali poboljšani
1. Firenca, rimski sklop mosta na reci Arno: most Sv. Trojice 1567. i susedni stari most
1345. rimski luk više nije polukružan, nema veliku visinu; veći raspon je omogućen manjim
brojem lukova
- Žan Rudolf Perone

1. Most na Seni, kod Neila, 1772. (srušen 1956.) -> stanjio je noseće stubove gradeći most za
manje od godinu dana, dok nema leda - od proleća do kasne jeseni, tako da nije bilo potrebno
da svaki luk nevezano bude nošen stubovima. Na ovome mu je pomogla država, te su radila
1772 radnika i 167 konja. Odnos otvor prema stubu sada je iznosio 1:9 (ranije 1:5); doveo je
kamene mostove do savršenstva; racionalniji je od rimskih mostova; osnivač prve
građevinske inženjerske škole
- Abraham Darbi
1. Most preko reke Severn, Koulbrukdejl, Engleska, 1779.
- jedan od prvih gvozdenih mostova (uz pomoć Vilkinsona), raspona oko 30 m, 5 lukova po
30 m, 5 parova rebara, i strele 15 m, raspon 100 stopa, srednja strela 13 m; ovaj most
predstavlja primer zamene kamena livenim gvožđem, uz zadržavanje konture; ipak, drastično
je smanjena masa; prvi gvozdeni most iz 5 lukova izgrađenih iz delova -> nagoveštava
montažu
- američki pronalazač Tomas Pejn 1783. osmislio je napredan sistem za proizvodnju lukova
od livenog gvožđa, gde se svaki luk sastoji od niza livenih svodnih elemenata, čime se postiže
ogromna čvrstoća i mogućnost velikih raspona; neki uspeli primeri ove konstrukcije naveli su
engleskog graditelja mostova Tomasa Telforda (prema učenju T. Pejna) da 1801. predloži
projekat kolosalnog mosta preko Temze u Londonu, raspona 200 m sa strelom od svega
22,5 m (smanjena strela, veći raspon, gvožđe prima samo pritisak); nije realizovan, ali je
značajan kao vizionarski poduhvat (zasnovan na uspehu Sanderlend mosta, 1793.-96. Tomasa
Vilsona preko reke Ver, L=72 m od govožđa, železnički most; problemi raspona i kinematički
problemi; korišćen Pejnov postupak spajanja)
- Tomas Telford
1. Most Bildves, preko reke Severn, 1795.-96. -> prvi koji je Telford izgradio L=39,5 m,
176 t gvožđa (2 puta manje od Darbijevog); nardnih 30 god. posvetio se gradnji mostova i bio
jedan od naboljih graditelja
2. Dok Sv. Katarine, sa Filipom Haravikom, 1829. -> gvozdeni okvir, ozidan opekom;
uzor: vatrootporne konstrukcije koje su razvijene u Midlandsu tokom poslednjih decenija
XVIII v.
3. Lančani most Runkom, sa Samjuelom Braunom (posle 1820.) -> počinje da se bavi
visećim konstukcijama
4. Most Menai Sreits, kasniji projekat; uticaj prethodnog; L=177 m (1825.)
- nedostatak: koristi se samo otpornost gvožđa na pritisak

- pojava železnice 1830. -> nagla potreba za mostovima otpornim na težinu i dinamički
(kinematički) udar na konstrukciju pri prolasku voza -> potrebna otpornos na pritisak i na
zatezanje -> posle 1830. razvoj mostova je veoma ubrzan (u Engleskoj 1830. - 30000, a 1850.
- 50000, od 1860. - zatišje, jer su potrebe zadovoljene)
- ovim zahtevima odgovara forma grednog (punog ili rešetkastog) nosača od gvožđa; punim
nosačima savladavani su i rasponi veoma velike dužine; ali, mnogo efikasnija forma je
rešetkasti nosač, čija krutost i sposobnost da se ne deformiše se zasniva na geometriji trougla,
a otpornost na osobinama materijala; dobra strana -> laki su, srazmerno su mali preseci
sastavnih elemenata, jednostavno se montiraju; manji su troškovi proizvodnje; neki elementi
rešetkastog nosača opterećeni su na pritisak (-), a neki na zatezanje (+)
- sredinom veka -> matematički instrumenti za proračun rešetkastog nosača koji se može
primeniti na skoro sve konstruktivne element mosta, uključujući tornjeve i lukove (Robert
Stivenson: 1850. Cevasti most, Britania - gredni nosači; železnički mostovi -> tesnac
Menai (rukavac Irskog mora))
- Robert Stivenson
1. Cevasti most Britanija, na tesnacu Menai (rukavac Irskog mora), 1850. -> par
železničkih mostova; D (raspon luka) =150 m, L=70 m (strela); puni nosači: kraće grede (78
m) i dva puta duže grede; kamene kule služe za sidrenje dopunskih visećih elemenata (koji su
i nepotrebni)
- Gustav Ajfel
- genijalni konstruktor rešetkastih sklopova (prvi je iskoristio njihovu prednost) - koristio je:
1. paučinastu formu rešetke (kombinacija pilona sa paučinastom formom rešetke); 2.
polumesečasti lukovi na dva zgloba od rešetkastog nosača - tipično; 3. dugačke kontinualne
rešetkaste nosače
1. Vijadukt Garabi = Trijerski most, južna Francuska preko reke Trijer, 1880.-85. -
najfinije ostvarenje; raspon paraboličnog luka je 180 m, strela 77 m, visina rešetke u središtu
11 m; ukupna dužina 570 m
- bolja koncepcija (konstrukcijski bolja, ali ne i estetski): konzola od rešetkastog nosača;
ubrzo se umesto tornjeva sa kojih se pružaju konzole ceo sklop formira kao jedan rešetkasti
nosač, integralna celina; između dva ovakva elementa moguće je ugraditi dodatne radi
produženja raspona
2. Železnički most na reci Douro, Portugalija, 1875.-78. - iz njega je izvedena konstrukcija
za Ajfelov toranj; najveći raspon je 160 m (dvozglobni srpasti luk), strela je 61 m, ima 5
raspona; konzolni način građenja - prvo su izgrađeni bočni rasponi sa pilonima, a onda
centralni deo; zahvaljujući ovom projektu on dobija porudžbinu za vijadukt Garabi
- ser Bendžamin Bejker (ser - titula zbog ovog mosta)

1. Most Fort, Škotska, 1882.-89., tri konzolne jedinice; visina tornjeva 117 m, konzolni krak
227 m, ukupna dužina 1770 m, težina 38000 t (Vilijam Moris je ovo smatrao vrlo ružnim
primerom, a i inače je govorio "da je svako poboljšanje mašinerije sve ružnije i ružnije)
- alternativa rešetkastom principu: viseći most -> izumeo ih amerikanac Džejm Finli, 1801.;
prednost -> elegancija, dramatična igra različitih konstrukcijskih priroda sastavnih elemenata
(upletena žičana užad bolja su od karika - Bruklinski most)
* železničke stanice (u XVIII v. - 100000 žel. stanica)

- nov tip građevina, od 1830.
- kombinacija suprotstavljenih arhitektonskih formi: putničke zgrade (terminal) i nadstrešnice
za vozove; nadstrešnica je imala veliki gabarit zbog raspona kojim je trebalo premostiti sve
koloseke i zapremine potrebne za razilaženje dima; putnička zgrada - po stilu javna
građevina koja odražava istoricističku formu gradske kapije
- projektovanje: nadstrešnica - inženjeri, putnička zgrada - arhitekti (poslednje na listi

prioriteta)
- nadstrešnica u konstrukcijskom smislu najčešće je bila rešetkasti luk, produžen u svod
povezivanjem rebrima i pokrivanjem staklom; važno - preciznost, korišćenje multipliciranja
(da bi lukovi načinili poluobličast svod -> pretvaranje čiste konstrukcije u prostorni omotač) i
sl.
- Vilijem Henri Barlou

1. Stanica Sv. Pakracija, London, 1863.-76. - dostigla je ogroman gabarit (najveća stanica
sa konstrukcijom od rešetkastih lukova; lučni svodovi, raspona 81 m, visina 30 m, dužina 213
m; nadstrešnica je skrivena iza železničkog Hotela G. G. Skota
- nemačka specifičnost: multiplikovanje više ovakvih paralelnih hala (Glavna stanica
Lajpcig, Lajpcig, 1907.-09. - 8 puta 41 m -> premašila veličinu Sv. Pakracija)
- putničke zgrade: eklekticizam različitog porekla; dve uobičajene forme: kapija (simbol
dolaska, prelaska s jednog mesta na drugo) i kula sa satom (simbol centralizovanosti i moći;
arhitektonski pristupi - 1. sakrivanje nadstrešnice (primer je Stanica Sv. Pakracija, London);
2. potpuno otkrivanje (primer je Stanica Kings Kros u Londonu, Luis Kjubit); 3. uklapanje
sa putničkom zgradom (primer je Istočna stanica, Pariz, Dikene)
2. Stanica u Nju Kastlu, 1868.-69. (sa Džon Dobsonom) -> mešaju se svi stilovi; raspon 80
m
- Dikene
1. Istočna stanica, Pariz, 1847.-52.
- izuzetno prefinjen način integrisanja nadstrešnice u celinu; stil italijanske renesanse, fasada
sa ugaonim kulama, niskim centralnim delom i pročeljem nadstrešnice sa velikom
polurozetom (ikonografija palate i katedrale); dve istovetne palate (nalik na italijanske vile ili
francuske dvorce sa paviljonima) povezane nižom centralnom zgradom; U - oblik; centalni
deo fasade - prozor nalik na gotsku rozetu sa gvozdenom čipkom unutar
- Hitorf
1. Severna stanica u Parizu, 1847. -> stanična zgrada je arhitektonsko delo, a peron -
inženjerska konstrukcija; prijemni deo je u duhu Ecole..., enterijer potpuno drugačiji - koristi
klasičan stub modifikovan za metal (tanak je)
- Filip Haravik
1. Stanica u Londonu, 1835.-39. -> srušena je; rešetkasti nosač dužine 13m; putnička zgrada
je u obliku dorskih Propileja - opredeljenje za ovaj stil ima veze sa snažnom grčkom
obnovom u XIX v.
- Džejms Brevster
1. Stanica Nju Hevn, 1848.-49. -> za ovog autora karakteristična je upotreba različitih stilova
za putničke zgrade; ovde - orjentalni stil
- Brunel
1. Stanica Padington, London -> prilično rudimentarna zgrada železničke stanice nije
adekvatno usklađena sa zasvođenom nadstrešnicom
- Rid, Stem, Voren i Vetmur

1. Velika centralna stanica, Nju Jork, 42. ulica, 1903.-13. -> kombinacija Ecole... i
Amerike (pragmatizam)
- eksterijer u toskansko-dorskom stilu

- sadrži dva obeležja koji ukazuju na namenu: 1. kulu sa satom, skulpturalno obrađenu, iznad
pročelja; 2. trijadu prostranih lukova ispod pročelja
- unutra: 2 nivoa pruga (za prigradski i međugradski saobraćaj); poluobličast svod; skup
usluga za putnike; veze - rampe + stepeništa u nivoima; odlično funkcionalno rešenje
* tržnice (napre se grade u Engleskoj), robne kuće, fabrike

- fabrike - van grada; komercijalne zgrade - u urbanom tkivu - treba im dobro osvetljenje -
zato se koristi gvožđe; više se vodi računa o estetici, razni stilovi, kombinovanje materijala
- u fabrikama i komercijalnim zgradama učestale su skeletne gvozdene konstrukcije (jeftine,
jednostavno za oblikovanje) sa zidanom ispunom i sa svodovima preko gvozdenih nosača; u
gradskim uslovima, javlja se potreba za što većim prosvetljavanjem uskih pročelja -> fasade
od livenog gvožđa
- od 1850., naročito u Americi (komercijalne zgrade, robne kuće) -> istoricističke fasade (sa
klasičnim, ali često i srednjevekovnim i istočnjačkim motivima) od livenog gvožđa
(unutrašnji skelet gvozdene konstrukcije projektovan je direktno na fasadu); njujorški
preduzimač Džejms Bogardus tvrdio je da je ideja njegova, a značajni primerci sačuvani su u
njujorškom kvartu Soho
* fabrike
- Vat i Boulton
1. Fabrika pamuka u Salfordu, Mančester, 1799.-1801. -> osnova, 47 m puta 14 m -> dve
fabrike sa unutrašnjim gvozdenim skeletom, 7 spratova (neuobičajeno za to doba), 2 reda
stubova koji nose rešetkaste grede (debljine 33 cm), a na sve to svod od segmentiranih opeka
2. Fabrika tekstila u Šrusberiju, Engleska, 1796.-97. -> to je prva fabrika sa unutrašnjim
skeletom
* u Evropi, posebno Francuskoj - poseban oblik su robne kuće (sa ambicioznim enterijerima,
koji su na poseban način uobličili američki izum - višespratne robne kuće)
- Džon Gejnor sa Džejmsom Bogardusom

1. Robna kuća "Hejvort", Brodvej, 67. ulica, 1856.-57. -> antički uzori; zasnovana je na
venecijanskom stilu biblioteke Sv. Marka, ali autentična; prva zgrada sa liftom
2. Robna kuća "Proleće", Pariz, 1882.-83. -> spolja u stilu Ecole..., unutra nova tehnologija
(metalna konstrukcija i kupola)
- Gustav Ajfel i Luj-Šarl Boalo

1. Robna kuća "Bon Marche" ("kod jeftinoće"), Pariz, 1876. -> ogroman prostor ispod
krova od gvožđa i stakla (spolja stil Ecole..., unutra nova tehnologija); oko centralnog
prostora - balkoni povezani gvozdenim mostovima; blistav, svetlom okupan hram potrošnje
* tržnice
- Viktor Baltar
1. Tržnica Centralne Hale (forum Bofile, a danas centar Žorž Pompidu), Pariz, 1853. ->
ogromni natkriveni prostor (niz gvozdenih hangara, nadstrešnica od gvožđa i stakla), u okviru
Osmanovog plana koji je naročito bio protiv zidane varijante tržnice (zato što je gvožđe
jeftinije, a ne iz konstruktivnih razloga)
* berze
- Baning
1. Berza uglja, London, 1846.-49. -> polihromni metal; nema zidanih zidova - umesto njih
isprepletani krug rebara koji sežu od poda ka svodu od stakla i gvožđa; 3 niza balkona
oslonjenih na klasične gvozdene konzole
- Velanže
1. Pariska berza
- Berza u Luvru
* galerije -> popularne zbog intenziviranja korišćenja zemljišta i zato što se dobija pasaž
- Galerija Vitorio Emanuel, Milano -> izlazi na dva trga; dobar primer eklekticizma
- Pasaž u Nantu
* objekti kulture i crkve
- Luj Ogist Boalo (otac L. Š. B.-a): (nekoliko gvozdenih "gotskih" bogomolja) "gotika" u
livenom gvožđu - gotski jezik oblika i šema, smanjenje mase konstrukcija: ekstremna vitkost
stubova, tanki lukovi, laki svodovi, ...; otvorilo se pitanje prikladnosti
1. Crkva Sv. Eugene, Pariz, 1854.-55.
2. Crkva Sv. Denis, 1854.
- Anri Labrust - rođen 1801.; zainteresovan i nadaren za umetnost. Sledeći starijeg brata
Teodora (takođe dobitnik Rimske nagrade), priključio se ateljeu Vodoaje - Leba i 1819. bio
primljen u školu i tokom studija dobio brojne medalje i iz 4 pokušaja osvojio Gran-pri.
Uporedo je praksu sticao kod arh. Goda na izgradnji crkve Sv. Petra od Stene. 1867. postaje
član Akademije
- bio je učenik L'Ecole des Beaux Arts i dobitinik Grand Prix du Rome: izazvao je skandal
istraživanjem fenomena polihromije na antičkim spomenicima dok je bio u Italiji (po
povratku osniva atelje u Parizu; radikalna upotreba gvožđa i opor smisao za formu -
nagoveštaj moderne arhitekture)
- na konkursu za Rimsku nagradu (kada je nije dobio) radio je projekat za Kasacioni sud
Francuske, 1824.: u osnovi je skriveni krst koji se povlači; dominira otvoreni prostor
unutrašnjeg dvorišta (kod Leprea taj savršeni grči krst dominira - on je pobedio), centralni
hol, atrijum (u centru), glavna sudnica i dve manje; spolja: glavna fasada velike dužine sa
centralnim ulaznim portikom - nalik tremu - trougaoni timpanon na jonskim stubovima
(simetrija - u osnovi i fasadi), bočne fasade - sporedni ulazi, portici - kao tremovi na sek. osi;
enterijer: kombinacija skulpture i pisane reči koje aludiraju i asociraju na mesto gde se zakon
potvrđuje i podržava (figura Mojsija, tekstovi iz francuske ustavne povelje...)
1. Biblioteka Sent-Ženevjev (zaštitnica Pariza), Pariz, 1842.-50. (krajnji domet škole)
- velika izdužena (92 m puta 23 m) dvospratna građevina; prizemlje - depoi, police sa
knjigama, administracija, predvorje; sprat - velika čitaonica, podeljena u dva broda
kolonadom vitkih "jonskih" stubova od livenog gvožđa, sa otvoreno izloženim gvozdenim
lukovima koji nose poluobličast svod od gipsa (novina - gips direktno preko gvožđa)
- motivacija za upotrebu gvožđa: svesni presedan koji se otkriva analizom cele građevine
- leduovska ideja da se zgradi da "izgled knjige" -> realizovana inskripcijom, ugraviranim

imenima pisaca (810 imena autora čije su knjige tu) u kamene ploče (koje sa druge strane
nose police sa knjigama) i arhitektonskom aluzijom (uzori)
- biblioteka triniti koledža u Kembridžu Rena i biblioteka Sv. Marka u Veneciji Sansovina ->
ideja lukova na stubovima; banka Mediči u Milanu, XV v. -> niske proporcije, zatvoren donji
i otvoren gornji sprat; ikonografske veze sa paganskim i hrišćanskim hramovima (Ptolomejski
hramovi u Egiptu, Aleksandrijska biblioteka - svetilište boginje Hator), "trezor" duhovnog,
svetog bogatstva
- čitaonica: spolja (arkada) - antički izraz; unutra - srednjevekovna šema gotske trpezarije
(prostor sa dva broda i laganim svodom nad centralnom kičmom vitkih stubova) +
ikonografija železničke stanice (gvozdeni elementi) koja simbolizuje, bolje nego išta drugo u
to vreme, modernost, ali i "putovanje" kroz svet knjige (intelekta, mašte)
- oblik parcele je sprečio Labrusta da ispred napravi dvorište sa baštom (prelaz između ulice i
biblioteke), pa je stvarao iluzije vrta pomoću fresaka u predvorju (takođe istorijska tema
zgrade potvrđena kroz biste velikana francuske kulture duž zidova; stubovi i lukovi kao da
prenose izgled savremenih mostova. Opet simbolika: putovanje u carstvo mašte)
- odnos prema idealima Škole: sužene proporcije, spratovi rastavljeni, nedosledni stilski
redovi, nema oblikovne razlike pročelja i bočnih strana (niti naznake ulaza); međutim, radi se
o krstobraznoj šemi Škole (u dva, a ne jednom nivou - domišljatost), donja kratka osa i gornja
duga, modularnost, precizna distribucija, redosled snažnih prikaza od ulaza pa do čitaonice
2. Nacionalna biblioteka, Pariz, 1858.-68.
- važno: delo za 90000 tomova -> 5 spratova u transparentno-rešetkastoj formi ploča od
livenog gvožđa oko centralnog prostora (pod spratova = gvožđe + staklo -> propuštanje
svetla; utisak transparentnosti pojačan je balkonima i mostovima između pregrada);
utilitarističko (bez mnogo ukrasa, ali ne čisto inženjersko, on čak rasporedom zakivaka stvara
šare), no ipak čvrsto vizuelno određeno delo - možda prvo delo moderne arhitekture
3. Bogoslovija u Renu, 50-te god. XIX v.
* izložbene zgrade (paviljoni)

- međunarodne izložbe (London, 1851., Pariz 1889.) - ideja da se na jednom mestu saberu
proizvodi svih nacija radi prezentovanja, prodaje, proučavanja i poboljšavanja - proslava
industrijske civilizacije i nacionalnog ponosa (slavljenički karakter izložbi, kao industrijska
verzija tradicionalnih narodnih svečanosti (karnevala))
- gvozdena konstrukcija - brza montaža i demontaža, semantički pogodna kao industrijski
proizvod, mogući veliki rasponi i vizuelna ekstravagancija
- Žozef Pakston (sa arh. Hendersonom i inž. Foksom) - uvaženi arhitekta vrtova; rad sa
inženjerima preduzimačima Foksom i Hendersonom
1. Kristalna palata, London, 1851. (prva izložba)
- kao džinovska staklena bašta sa staklom u gvozdenim okvirima
- ogromna struktura, ogroman broj sastavnih elemenata; najveća do tada isporuka stakla
(93000 m2) u najvećim komadima (klimatski problem - akumulacija Q); jednostavna osnova
(555 m puta 135 m)
- oblik: jednostavan, modularni raspored (osnovni modul 2,4 m, rasponi 7-22 m) i
konstrukcija (slično srednjevekovnom sistemu traveja - istoricistički momenat); građevina
izgleda kao da je polegla po terenu - izdužena, niska, bez oštrih uglova; masa - stepenasta, sa
poluobličastim poprečnim brodom - koji je simbolizovao ogromna drvo bresta
- boja: naizmenične pruge crvene, žute i plave boje razdvojene belom - zaslepljujući optički
efekat, gubi se predstava o dimenzijama i rastojanjima; futuristički utisak transparentnih
zidova i tavanice, beskonačno ponavljanje istovetnih oblika duž 600 m, dovelo bi do

monotonije da nije boje
- tarnerovska igra svetlosti i boje u kojoj se sva materijalnost stapa sa atmosferom (sličnost sa
Šekspirom u delu "San letnje noći")
- ponavljanje - osnovna karakteristika celog objekta
- projekat urađen za 8 dana, a izveden za 4 meseca (pritom izmenjen da bi se drveće na
lokaciji ubacilo u projekat)
- značaj - celovitost: od ideje, proizvodnje, prevoza, realizacije do demontaže
- građevina je ponovo izgrađena u Sajdenhemu 1852. gde je stajala do 1860. kada je izgorela
- Diter i Kontamen
1. Galerija mašina, Pariz, 1889. (druga izložba) - neprekinut centralni prostor, 113 m puta
413 m, h=44 m
- konstrukcija: niz od 20 povezanih rešetkastih dvozglobnih lukova (prvi put u tu svrhu);
lukovi (povezani gredama i podržani rešetkom) su bili izrazito elegantnih dimenzija, bili su
neobično zanimljivi (ličili na dve spojene konzole), a na spoju sa tlom bio je zglobni oslonac
u jednoj tački koji je vizuelno u enterijeru delovao uznemirujuće - nezemaljski efekat;
železnička nadstrešnica je transformisana u futuristički prikaz, koji se ipak odnosio na
enterijer
- Frederik Le Ple
1. II izložba, Pariz, 1867.
- koloseum (550 m puta 400 m); 7 koncentričnih galerija (svaka je predstavljala jednu vrstu
industrije i od toga je zavisila veličina); po obodu su bile ogromne industrijske mašine i sl., a
ka centru odeća, umetnost, ...
- najmudrije preuzeto od koloseuma - radijalna osnova gde je svaki klinasti sektor bio
posvećen jednoj od 7 privrednih grana određene nacije
- Gustav Ajfel
1. Ajfelova kula, Pariz, 1887.-89. -> konstrukcija izvedena iz nešto starijeg vijadukta Garabi
- h=300 m, osnova 125m puta 125m
- jednostavna konstrukcija: 4 zakošena rešetkasta stupca, spojena asimptotski i na dva nivoa
vezani gredama -> integralna celina velike stabilnosti i velike lakoće (smatralo se da je
nestabilna, pa su radi makar vizuelne stabilnosti dodate čipkaste platforme (uklonjene 1930-
tih) i nefunkcionalni lukovi u podnožju - insinuacija na Napoleonovu neoklasičnu trijumfalnu
kapiju sa druge strane Sene)
- dva puta višlja je od bilo koje dotadašnje konstrukcije
- velike ličnosti kulture bile su energično protiv ovog "monstruoznog" zdanja koje se visoko
izdizalo iznad crkava i dinastičkih građevina, a savršenim sistemom liftova dizalo desetine
hiljada (dnevno) predstavnika radničke klase, visoko iznad svega ostalog (pod nogama im je
bio Pariz, kojim je do nedavno besnela socijalistička revolucija)
- funkcija: ulaz u sajmište (trijumfalna kapija nauke i industrije)
- Pariz:
1. Zidana galerija, Jelisejska polja, 1855. -> oko centralnog prostora sa poluobličastim
svodom raspona 48 m
2. Marsova polja, 1867., Frederik Le Ple -> plan - elipsa; konstrukcija - Kranc i Ajfel
3. Pravougaona centralna zgrada, 1878., inž. De Dion -> monumentalni vestibil
4. Ajfelova kula, 1889., Diter i Kontamen
6. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 59
6. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome
- rađanje novog i posve različitog arhitektonskog duha = arhitektura XIX v. (tako se zove,
nikakvo posebno ime)
- doba puno suprotnosti
- nastavak istoricizma (u arhitekturi i umetnosti) - oživljavanja svih stilova
- kasnije je to reakcija na haos i krvoproliće -> svetska scena, od 1789. do 1815.,
preokupirana terorom, ratovima (Francuska buržoaska revolucija, pad Napoleona)
- konflikt konzervatizma i pravih promena
- pokretač svega je industrijska revolucija
- arhitektura u škripcu - uvek prati društveni razvoj i svi konflikti se odražavaju na nju
- početkom XIX v. - borba stilova (klasicizam ≠ srednji vek); fantastično poznavanje stilova,
ali novi materijali i tehnologije rada, potrebe društva modernog doba -> potpuno du u
suprotnosti sa istoricizmom
- istorijski oblici su izvedeni za preindustrijski način građenja i suprotni su novim
- novi materijali traže ekonomiku, lakoću, ...
- problem: arhitektonski istoricizam u konfliktu sa maštom arhitekte. Nikad kopija objekta iz
prošlosti, u renesansi takođe - uvek originalnost (ali tada nedovoljno poznati stilovi)
- veći problem: nemanje stvarne identifikacije sa antičkim stilovima, poznavanje prošlosti
dovodi do nestanka maštarenja
- arhitekta počinje da ne veruje u ono što radi -> mehanički tretirani redovi, nesigrurne
proporcije; nemaju harmoničnu proporciju prošlosti, ali deluju spektakularno
- projektanti su dakle, ipak uspeli da prevaziđu ove konflikte, pa su nastali izuzetni objekti
(spoj inženjerstva i arhitekture)
* Institucija XIX v. - L'Ecole des Beaux Arts (na levoj obali Sene)
- početkom XX v. Škola je ponižavana
- dugo je umirala, a konačno u studentskom protestu 1968.
- 1975. nekoliko godina posle likvidacije Škole, Muzej savremene umetnosti u Nju Jorku
priređuje izložbu radova iz te Škole -> rehabilitacija Škole (ista institucija - Muzej ju je i
"zakopao" izložbom internacionalnog stila)
- izloženi radovi:
1. Pariska opera - Šarl Garnije (realizovana u okviru Osmanovog Pariza)
2. fasada L'Ecole des Beaux Arts - Dupent
3. crteži studenata - konkursi za Grand Prix - Anri Labrust
- na levoj obali Sene, grupa zgrada namenjena za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu je činila
Školu lepih umetnosti
- to je najmoćnija ustanova za obuku arhitekata koja je ikad postojala
- osnovana 1819., na bogatoj akademskoj tradiciji:
- 1617., ministar Luja XIV Kol Ber je osnovao Kraljevsku akademiju za arhitekturu, koja
je ukinuta tokom Revolucije
- posle niza transformacija, 1819. je osnovana L'Ecole des Beaux Arts, za slikarstvo,
vajarstvo i arhitekturu, u okviru nove Akademije des Beaux Arts koja je bila deo
Francuskog instituta - vrhovne institucije kulture
- cilj Škole: uspostaviti opšte arhitektonske ideale proučavanjem pet stilskih redova, čije je
vrhunsko otelotvorenje bila rimska renesansa (otuda značaj Rimske nagrade i boravka u
Italiji) i francuska klasicistička arhitektura XVII v.
- izučavanje projektovanja: zasnovano je na dva osnovna principa: 1. apstraktno -

konceptualni nivo; stilski red zgrade; 2. funkcionalno - iskustveni nivo; kretanje ljudi kroz
zgradu (estetski doživljaj zgrade)
- sistem projektovanja: obuhvatao je niz metodoloških koraka, od kojih je svaki imao
karakterističan naziv (rečnik - poseban koji se odnosio na: 1. zauzimanje stava; 2.
kompoziciju; 3. raspored elemenata; 4. kretanje; 5. doživljaj zgrade
- projektovanje u Školi imalo je polaznu tačku -> crkvu Sv. Ženevjeve (Suflo)
- odvijanje nastave: -> jedinstven sistem, utisnut u ličnost do kraja života
- piramidalna organizacija, ukupno 10-15 godina traje školovanje
- osnovna obuka (otvorena i demokratska - svako, Francuz ili stranac starosti 15-30 godina
starosti mogao se upisati): 2-4 godine (iz nižeg 2 -> u viši 1 razred), dovoljno za običnu
arhitektonsku praksu
- elitistočko sužavanje ka Rimskoj nagradi (moćna pokretačka snaga), koja je dodeljivana
samo jednom godišnje (1 studentu, i to pošto prođe niz iscrpljujućih takmičenja), i koja je
obezbeđivala uspešnu karijeru nakon završavanja školovanja u Italiji
- znanja iz teorije sticana su na predavanjima u Školi, a tehnika projektovanja i crtanja
postizana je na mesečnim konkursima Škole i ateljeima majstora
- uspesi na mesečnim konkursima su se bodovali (medalje), tako da su se uspešni studenti
kvalifikovali za učešće na konkursu za Rimsku nagradu (kruna, svrha studiranja); naročito
uspešni studenti, koji bi uspeli da dobiju godišnju nagradu odseka, automatski bi se
kvalifikovali za učešće na konkursu za rimsku nagradu
- nosioci Prix de Rome (Rimske nagrade) provodili su pet godina u Italiji, na Francuskoj
akademiji; 3 godine su proučavane antičke građevine, 4-te godine rađena je rekonstrukcija
jedne od njih, a 5-te je rađen projekat u sopstvenom arhitektonskom konceptu (studenti su do
pete godine i dalje crtali umesto da grade), u okviru neoklasičnih redova
- složen pedagoški sistem po mnogo čemu je čak zanimljiviji od građevina koje su proizveli
- arhitektura XIX v. u Francuskoj veoma je složena u svom razvoju, ali se može izdvojiti 5
faza vezanih za klasičnu stranu (nasuprot neogotici): 1. i 2. napoleonski i post-napoleonski
period u prvoj trećini veka; 3. pokreti koje su predvodili Anri Labrust (osvajač Rimske
nagrade) i 4. kasnije Šarl Garnije u drugoj trećini veka, i konačno kasni period Škole koji
zadire u XX v. i teče paralelno sa modernim pokretom
- konkurs za Rimsku nagradu: -> posle 26 godina života student nije imao pravo učešća
- u prostorijama Škole sprovodila ga je akademija; konkurs je bio dvostepen, na osnovu
preliminarnih skica 30 kandidata izdvojilo bi se 8 finalista, koji su, zadržavajući koncepciju,
razrađivali projekat više meseci
- teme konkursa predlagala je Akademija - reprezentativne zgrade u Parizu, najčešći
konkursni program koji je trenutno u žiži stručnih polemika
- Šarl Garnije -> po osvajanju Rimske nagrade oko 3 god. je proveo u Firenci, jer je Rimom
besneo građanski rat
1. Pariska opera, 1861.-75.
- Garnije je ekstravagantni, plastični stil zgrade objašnjavao željom da ostvari "totalno
pozorište" svestan složenosti kulturno - socijalnog fenomena pod njenim krovom; realizovana
u okviru Osmanovog Pariza (žižna tačka)
- zgrada opere, izraz ideala Škole, ali i autentično Garnijeova eklektička mešavina (kao
neobarok), bila je centralna tačka (dominantna) novog Osmanovog plana Pariza (u kontekstu
urbanog razvoja ovog grada, buržoaskog Pariza)
- za Garnijea, opera je bila više od običnog pozorišta: mesto rituala, ceremonijala društvenog
susretenja - ona je preuzela neke od uloga crkve ili sudnice (u kojoj su se ljudi, glumci
posmatrali ili bili posmatrani)
- zgrada ikonografski poseća na katedralu (katedrala + palata), počevši od ogromnih

dimenzija (dužina 180 m, širina 90 m i visina h=60 m), pa sve do skulptoralne obrade (samo
su ovde umesto svetaca biste kompozitora); još više asocira na kraljevsku palatu (Peroov
Luvr)
- veličina zgrade u funkcionalnom smislu ne proizilazi iz auditorijuma (samo 2158 mesta
zbog vizuelnih i akustičkih ograničenja), već iz gabarita pozornice (bočne scene, prostorije za
probe i administracija) i gabarita zone foajea
- kao da su 3 pozorišta u jednom: uobičajena pozornica u sredini, "nevidljiva" pozorišna
akademija iza nje i publika kao treća ispred
- u foajeu: težnja za posmatranjem teatralnih efekata u kretanju kroz prostor (uzor: Viktor
Luj, Bordo (neoklasično pozorište Viktora Luja iz XIX v.)); naročito: razgranato stepenište
("T" sa četri niza balkona); zgrada ima odmorišta i velike foajee, biblioteku, lekarsku
ordinaciju, cvećaru, salon za pušenje za muškarce i salon za prodaju sladoleda za žene i
izuzetan stepenišni hol (mesto susreta); izuzetan enterijer sa ogromnim udvojenim stubovima,
figurama na kandelabrima, reljefnim pozlaćenim ukrasima, ...
- Garnije: primetio je da Operu ljudi posećuju uglavnom u parovima, da pošto kočijama
pristižu uglavnom žene, kružno predvorje imalo je "ženski stil" i obilje ogledala
- upotrebio je i napredna rešenja ventilacije i lift
* Stil Drugog carstva:
- Ektor-Marton Lefijel, 1852., kao predstavnik ovog stila

1. nova krila Luvra (novi paviljoni)
- mansardni krov sa prozorima
- snažna artikulacija zidova: plastična kombinacija italijanske rustike XVI v., francuske
reljefne skulpture XVI v., raspoređivanje stubova iz XVII v., strogi detalji iz XVII v., ... ->
izraz ekspanzionističkog raspoloženja tog vremena
- ovaj stil prihvaćen je u Engleskoj (gradska većnica u Lidsu - sa ogromnim mansardnim
kulama), Americi, Nemačkoj, ...
- naročito: Žozef Pular

1. Palata pravde u Briselu, 1866.-83.
- lavirintska osnova Škole, preterivanje u razmeri na fasadi, napadni ulaz, ...

- Stil Drugog carstva je bio poslednja napredna tvorevina Škole (prihvaćen u mnogim
zemljama)
- od 1870. Škola počinje da opada - nema više naprednih tendencija iako tek tada stiče
ogroman međunarodni ugled; naročito se na njoj obučavaju Amerikanci (između ostalih, H.
H. Ričardson i L. Saliven)
- Viole-le-Dik odbivši da je pohađa, veoma je kritikovao ustrojstvo Škole; no kako je on
dobro stajao sa vladom, ona ga je postavila za profesora istorije umetnosti i estetike na ovoj
školi (vlada se koristila njegovim kritikama za reorganizaciju školskog sistema). Publika ga je
dočekala zvižducima, dobacivanjem i gađanjem, ometala 7 predavanja, koja su uprkos takvim
uslovima održana i on je nakraju dobio svu pažnju publike i aplauz. No, podneo je ostavku i
do kraja života nije propuštao priliku da ospori akademske institucije. Tako je Škola ustvari
samu sebe odsekla od novog pravca, koji je Viole-le-Dik predstavljao i shodno tome od onoga
što je trebalo da bude osnovni tok arhitektonskog modernizma koji je počeo da prikuplja
snagu. Bez pothranjivanja novim idejama, Škola nakon 1870. kreće silaznom putanjom
* konkurs za veliku nagradu - Grand Prix de Rome (1824. A. Labrust je pobedio)

- ova nagrada je bila najviši domet za studente L'Ecole des Beaux Arts
- zanimljivo je kako je organizovan i žiriran
- studije arhitekture na L'Ecole... gotovo su bile zasnovane na mesečnim konkursima, kroz
koje je student sticao znanje i iskustvo, koje bi mu omogućilo da osvoji Veliku nagradu
- posle srednje škole, student počinje studije u Drugom tzv. nižem razredu. Pošto bi osvojio
određeni broj nagrada, bio bi unapređen u Prvi tj. viši razred. Ovde su uslovi konkursa bili
zahtevniji, a pobednici su dobijali medalje koje su nosile određen broj bodova (zavisno od
toga da li je projekat u skici ili razrađenom crtežu), na osnovu kojih su se studenti rangirali i
kvalifikovali za Veliku nagradu. Ma kakav uspeh na tom konkursu dalje je podizao rang.
Svake godine najbolji student dobijao je Nagradu odseka i od tog trenutka izuzet iz svih
konkursa, pa se mogao potpuno usmeriti ka Rimskoj nagradi.
- konkurs za Rimsku nagradu pdržavan je u prostorijama Škole, ali ga je sprovodila
Akademija. Pravila konkursa ustanovljena od Akademije 1810. ostala su nepromenjena tokom
prve polovine veka
- konkurs je bio dvostepen: na osnovu jedne skice početni broj od 30 konkurenata sveden je
na 8 finalista. Oni su, zatim, razrađivali svoje skice u krupnijoj razmeri i na osnovu tih crteža
donosila se konačna odluka
- prijavljivanje na konkurs: pravo da se prijavi imao je svaki student Prvog razreda koji je
prethodno bio finalista ili dobio medalju na nekom od mesečnih konkursa. Prijavljivalo se 15
dana pred zakazan događaj. Prijavljeni su rangirani na spisku i prvih 30 je automatski bivalo
prihvaćeno. Obično se prijavljivalo manje od 30, pa su organizovali probni konkurs 7 dana
pred pravi konkurs, da bi se popunila preostala mesta
- probni konkurs podrazumevao je skicu zasnovanu na programu koji je napisao profesor
teorije arhitekture u Školi, ali su ga ocenjivali članovi arhitektonske sekcije Akademije. Ovaj
je konkurs obično organizovan prvog ili drugog petka u maju. Student je radio 12 sati, a
žiriranje je obavljano sledećeg dana. Programom je obično obrađivana mala građevina, na pr.
gimnastička sala ili kapela na groblju, ili ulaz u crkvu, ili centralno dvorište palate - kao deo
građevine.
- pravi konkurs: prva faza počinjala je sledećeg petka ujutro, malo posle 8 časova. Program je
davala Akademija: u 7:00 se u Školi sastajala arhitektonska sekcija Akademije i svaki od
članova trebalo je da pripremi bar jednu temu. Glasanjem se sužavao broj tema, a do konačne
odluke se dolazilo žrebom. Program je podrazumevao neku veliku vladinu, upravnu ili
reprezentativnu zgradu ili pak kompleks u jednom od velikih gradova - najčešće Pariz, što je
bilo bitno studentima jer su se na licu mesta mogli upoznati sa lokacijom, pošto je
dokumentacija bila oskudna
- program konkursa najčešće je ipak bio vezan za tekuća zbivanja i potrebe. Bio je dugačak
jedna do dve stranice i obično se sastojao iz 3 dela: kratak uvodni pasus (studenti su ga zvali
"šešir"), glavni tekst koji se odnosio na zahteve, i konačno, dimenzije građevine i parcele i
broj i razmeru crteža koji se traži
- za Prvi stepen studenti su trebali da predstave idejnu skicu u razmeri 1:1000, uz presek i
izgled u dva puta većoj razmeri. Za idejno rešenje uvek su traženi: osnove, presek i izgled, a
nekad i situacija u razmeri 1:2000. Skice su bile na formatu 40 cm širine i 50 cm visine, na
jednom listu ili dva spojena. U završnoj fazi, razmera osnove je trebalo da se uveća dva ili
četri puta, a presek i izgled čak pet do deset puta, što je imalo za cilj da pokaže studentovo
poznavanje klasične arhitekture, crtačku veštinu, proporcija i ukrasa
- studenti su imali malo manje od 24 časa da završe radove. Za to vreme niko nije smeo da
izlazi iz Škole, niti da kontaktira sa bilo kim izvan zgrade
- pošto je celokupna karijera studenta mogla zavisiti od ove jedne skice, konkurs je bio koliko
fizički, toliko mentalno naporan, čak razarajuće, naročito noću
- skice su morale biti u tušu i nikako nisu smele biti na peliru. Crtež je obično završavan
laviranjem sive, ružičaste, zelene ili smeđe boje. Projekat se morao predati do 7:00 narednog
jutra. Crteže je sakupljao i parafirao profesor teorije arhitekture u Školi i na poleđini ispisivao
broj ili slovo za identifikaciju (kao šifra jer se studenti nisu potpisivali; važan je princip
anonimnosti). Međutim, dešavalo se da su brojevi bili zapravo redni brojevi sa spiska za
rangiranje, što celu priču o anonimnosti dovodi pod znak pitanja, tj. kompromituje
- skice su subotom u 9:00 izložene u Školi, a redosled izlaganja je takođe bio određen rangom
pri prijavljivanju. Žiri se sastajao u 13:00 da odabere 8 finalista. Sastojao se od 8 članova
Akademije, predsednika, podpredsednika i sekretara. Glasanje je bilo tajno, ali teško da
jemoglo biti nepristrasno (čak je postojao i nepotizam)
- međutim, Akademija je vremenom priznala da postoji suštinska razlika između dve faze
konkursa, jer ako se rad od 24 časa na jednoj skici može smatrati ispitom, onda se trud uložen
u razradu, tj. završni prikaz, može uporediti sa današnjim diplomskim radom. Tako da je od
1845. godine 8 skica birano eliminacijom, a ne vrednovanjem kvaliteta i bez rangiranja.
Konačno, 1864. god. 24-časovna idejna skica postala je poseban konkurs za izbor finalista,
koji su zatim u fazi detaljne razrade obrađivali sasvim drugi program
- razrada je trajala 4 meseca. Dva do tri dana po izboru, finalisti bi se okupili u prostoriji
Škole da bi napravili kopije svojih skica na osnovu kojih su radili dalje. Originali su čuvani
pod ključem sve do dana žiriranja, kako bi se moglo potvrditi da nema suštinskih izmena u
kompoziciji. Dok su skice svi studenti radili u jednoj zajedničkoj prostoriji, razrada se
izvodila u potpunoj izolaciji (svaki student u zasebnoj sobi sa ključem). U sobe, osim domara
i profesora teorije, niko nije smeo ući, a studenti nisu smeli ići u sobe konkurenata. Svi crteži
morali su biti urađeni u toj sobi (loži), a svaki list papira unet u zgradu parafirao je i overavao
profesor
- finalisti su, zbog strogih pravila, imali vrlo malo slobode u razradi projekta. Naročito je bilo
zabranjeno menjati položaj, na pr. stepeništa, broj brodova i stubova (ovo poslednje je kasnije
odobreno). Takođe stilski red naznačen u skici nije smeo da se menja. Bilo je načina da se
neke od zabrana zaobiđu, tako što student ostavi neke stvari nedorečene ili ponudi
alternativno rešenje
- 4-mesečni rad je imao dve faze: 1. produženi period proučavanja projekta i 2. izrada samih
crteža. Savet nastavnika bio je najznačajniji u najranijim fazama proučavanja projekta. Neki
kritičari su tako dobili povod da zaključe da su detalji konačnih projekata mnogo više rad
nastavnika nego rad studenta. Međutim, na studentima je bilo da izaberu: slepo poslušati
savet, naći kompromisno rešenje ili odbaciti savet. Konačni crteži obavezno su bili u tuši i
akvarelu, jasni i precizni, tako da su studenti ogromnu pažnju posvetili vizuelnom efektu, ne
bi li impresionirali žiri. Akademija bi zadržala ove crteže i čuvala ih u školi
- tri dana pred žiriranje održavana je javna izložba konačnih projekata, koja je imala veliki
publicitet (novinari, kritičari). Postavljana je u glavnom holu Škole. Iako nisu bili
identifikovani pred javnošću, nije se moglo govoriti o anonimnosti pred žirijem. Kasnije su
šifre, koje su odgovarale rangu studentove skice, zamenjene punim imenom i prezimenom,
godištem studenta, i da li je ranije osvajao neku nagradu ili priznanje na konkursu za Grand
Prix u ime nastavnika
- žiriranje se vršilo u dve faze: jutarnjem, preliminarnom sastanku prisustvovali su samo
članovi arhitektonske sekcije i zvaničnici Akademije; poslepodne je njihov sud saopštavan
celoj Akademiji i tada se donosila konačna odluka
- kvaliteti koje je Akademija najčešće izdvajala bili su: jednostavnost, otmenost, celovitost,
lepota, prikladnost i prilagođenost
- prvoplasirana idejna skica nije obezbeđivala i pobedu u finalu
- trostruka podela rada propisana na konkursu za Veliku nagradu, bila je direktno zasnovana
na podeli rada u arhitektonskoj praksi: "Arhitekta osmišlja, zatim proučava, potom gradi"
- teme:
1824. - "Vrhovni sud" │ obe treba da odišu strogošću i nagoveštavaju sadržaj
1821. - "Palata pravde" │
- inače, pobednici su mogli raditi samo jedan projekat (potpuna posvećenost) u jednom
periodu (ništa paralelno)
1824. pobednik je Anri Labrust (uradio samo dva projekta u životu) iz 4 pokušaja
- od studenta se nije tražila originalnost, već besprekorna preciznost i presnimavanje antike
- kod nas 1914. - Šabon je radio Generalni plan Beograda (koji je uništen)
7. Karl Fridrih Šinkel 1781.-1841. 65
7. Karl Fridrih Šinkel 1781.-1841. (60 god.)
- jedan od najvećih arhitekata prve polovine XIX v., pruski genije, Nemac - predstavnik
internacionalnog neoklasicizma
- biografija
- rođen u branderburškom gradu Noj-rupingu 1781. u imućnoj porodici (rano je ostao bez oca)
- obrazovanje je stekao kod Fridriha Davida Gilija starijeg (bio je ljučna ličnost klasicizma
na Berlinskoj akademiji, osnovao je privatnu arhitektonsku školu; zanimala ga je više
tehnička strana procesa gradnje; na Akademiji predaje optiku i perspektivu i zalaže se za
proširenje uskog obrazovanja arhitekata nizom predmeta) i u Berlinskoj akademiji
arhitekture (Bauakademie)
- Prvo studijsko putovanje (Grand Tour) 1803.-05.: Italija, Nemačka, Francuska
- po povratku u Berlin, bavi se crtanjem i slikanjem (građevinska aktivnost je zbog posledica
napoleonskog rata zamrla); u sličnim kompozicijama, arhitektura ima dominantnu ulogu
- Šinkelova karijera nadalje je bila u tesnoj vezi sa usponom pruske države tokom 20-tih i 50-
tih godina i podrškom graditeljstvu koja je podrazumevala nadmetanje sa Francuskom i
Engleskom
- neoklasičnu i slikovitu tradiciju ovih zemalja Šinkel je prihvatio i doveo do vrhunskog
izraza; bio je majstor stila (maštovit i inteligentan), koristeći se grčkim, romanski, gotskim,
renesansnim izrazom i eksperimentišući sa sintetizovanjem sopstvenog eklektičkog načina
gradnje; projektovao je skoro sve tipove zgrada
- bio je svestrana umetnička ličnost, što je značajno opredelilo njegovo arhitektonsko delo:
- slikarstvu je ostao veran celog života; slikajući urbane panorame i pejzaže (diorame) stekao
je izuzetan osećaj za povezivanje građevina sa okolinom (predeli sa katedralama su u maniru
Kaspara Fridriha Davida
- bio je pozorišni čovek - uradio je 42 scenografije za pozorišne i operske predstave, dobrim
delom ih lično oslikavajući, što mu je donelo vrsno vladanje iluzionističkim efektima kao
mogućim arhitektonskim sredstvom
- veoma uspešno se bavio ukrasnim detaljima enterijera i projektovanjem nameštaja (dizajn:
nameštaj, porcelan -> u prvoj fazi)
- kao zreo čovek, još dva puta je boraio u Italiji i jednom u Engleskoj (1826., Drugo
studijsko putovanje -> boravak u Engleskoj će ga stimulisati da se oslobodi svog
klasicističkog pristupa i usmeri u novom pravcu (novi materijali, industrijska revolucija))
- značajan doprinos dao je u državnoj službi: najpre je postao (1810. god.) "Tajni građevinski
savetnik" pruskog vrhovnog građevinskog povereništva, a zatim 1830. "Generalni građevinski
direktor" i 1838. "Zemaljski generalni građevinski direktor"; bio je član Akademije umetnosti
- bio je smirena i harmonična, porodično sređena ličnost (kraljevska porodica je bila u povorci
kad je umro)
* arhitektura:
- velike radne sposobnosti (umirao je dugo, 13 meseci paralizovan; zbog preteranog rada);
broj izvedenih radova je oko većine od ukupnog broja projekata
- dao je Berlinu nov oblik, iako pritisnut zahtevima za štednjom, rado je koristio i jeftine
materijale (opeka, malter, ...)
- pripadao je romantičarskoj tradiciji, ali nije se rasplinjavao u sentimentalnosti - težio je
racionalnom postupanju
* najvažnija dela:
- crkve -> 1. neogotičke i 2. klasicističke; ali je izgradio samo gotičke
1. Paviljon "Pod lipama" ("Die neue Wache"), Berlin, 1816.-18.
- prvi rad: dobro raščlanjen i organski povezan sklop sa dorskim portikom
2. Narodno pozorište (Schauspielhaus), Berlin, 1819.-21.
- donosi mu međunarodnu slavu: funkcionalno složen program, rešen podelom na glavni
pozorišni trakt u visokom i dubokom centralnom bloku i niža, plića krila sa obe strane sa
pratećim sadržajima (koncertna sala, sala za probe, kraljevski salon za prijeme, administracija,
skladišta)
- konstrukcija i izraz su arhitravni, "grčki" - nastojao je da se ovom idealu približi koliko god
mu je to složenost zadatka dopuštala
- raščlanjavanje fasadnih površina: skelet od pilastera i venaca u čijem okviru sa nekoliko
sekundarnih članova su gusto smešteni prozori; uticaji mikelanđelovskih fasada sa Kapitola je
vidan, ali ovde je originalni izraz Mikelanđela prelomljen kroz funkcionalističku prizmu i
sveden na apstraktnu stereometriju
- proporcije: iluzionističko pomeranje ka stvaranju utiska asimetrično izbalansiranog napona
masa
- urbanističko rešenje (vodi mnogo računa o uklapanju arhitekture u okolinu): pozorište je
smešteno na trg sa dvema crkvama sa visokim kupolama i sa pročeljima sa tri strane
(francuska i nemačka crkva (Ostrogoti XIV v. ..., francuska prezimena se zadržala -> Ivan)) -
zato Šinkel nastoji da ostvari centralizovan izgled građevine, dajući pročeljima bočnih krila
izgled sličan ulaznom portalu, a centralni blok izrazito izdiže stvarajući iluziju međusobnog
odražavanja tri građevine (pozorište gleda na Trg, flankiran sa dve velike crkve iz XVIII v. sa
osnovama centralnog tipa, pokrivene visokim kupolama i sa hekasastilnim tremovima sa bar
tri strane)
- igra se slikom prednjeg dela hrama tako da se jonski ulazni trem sa 6 stubova (heksastil)
reljefno ponavlja na ostale tri strane građevine, stvarajući efekat centralizovane strukture, dok
je u stvari zgrada samo dvostrano simetrična
- sam je dizajnirao i scenu; kulise za Geteovu grčku dramu (kojom je otvoreno pozorište)
predstavljaju pogled na pozorište u okružju dve crkve (zato što je i sam bio zadovoljan ovim
odličnim urbanističkim rešenjem)
3. Stari muzej (Altes museum), Berlin, 1824.-28. -> u monumentalnom srcu Berlina; za
razliku od ostalih dela koja je sporo projektovao, muzej je brzo
- možda najznačajnije delo; koncentrisana ozbiljnost, karakter svetilišta za kulturno blago
- prostorna organizacija: uzor veštine i funkcionalnosti, naglašeno frankofilska -
centralizovana, simetrično - aksijalna, paradni ulaz; izuzetni izložbeni prostori - fleksibilnost,
dobro bočno svetlo na zidovima za izlaganje
- fasada: izrazito horizontalna, duboka jonska kolonida na visokom podijumu, centralno
stepenište; rafiniranost razmere, proporcije i detalja
- urbanističko rešenje: umirujuće orkestrirana panorama u srcu Berlina; građevina licem
okrenuta ka kraljevskoj palati, smeštena u parku koji je Šinkel rekonstruisao tako da je
drvoredima pokrio okolne građevine mešovitog izgleda; položaj i pristup doprinose karakteru
svetilišta za kulturno blago
4. Kompleks zamka Šarhotenhof, izvan Potsdama, 1826.-27. (sa Ludvigom Persijusom)
-> za kraljevsku porodicu
- glavna vila: paladijanska u izrazu, ali asimetrično komponovana, na strmom terenu, sa
dorskim tremom; slikovitost (elementi slikovitosti su kod Šinkela bili uvek prisutni, a naročito
posle 1826. (projekti ekstravagantnih neizgrađenih vila))
- vrtni kompleks sa bazenima, čajnim paviljonom, "rimskim kupatilom", kućom baštovana -

jednostavno, asimetrično grupisane forme iz folklorne arhitekture u saglasju sa prirodom i
sporadičnim klasičnim detaljima
* ostala važnija dela:

5. Oficirska škola, Potsdam, 1826.
- funkcionalistički, svedeni klasicizam
6. Palata Rendern, Berlin, 1832. -> za grofa Renderna - eklekticizam
7. Akademija arhitekture (Bauakademie), Berlin, 1836. -> moćna skeletna konstrukcija,
čelik, polihromni zidovi od opeke, detalji zidova i prozora - po uzoru na renesansne građevine
severne Italije
- "renesansni" eklekticizam
* važniji neizvedeni projekti:

8. Biblioteka, 1835.
9. Zamak - letnjikovac Orianda, Krim -> za Ruski dvor: vizija nalik akropolju
10. brojni "gotski" nacrti: Mauzolej kraljice Lujze; Pejrova crkva; Zamak Babensberg;...
-> rekonstrukcija akropolja
* teorija:
- nastojao je da napiše udžbenik arhitekture (tekstovi (lekcije iz arhitekture, 28 svezaka crteža
koje je kao i Ledu izmenio)), ali nije ga nikad uobličio; pojavilo se savremeno izdanje
njegovih beležaka, grupisanih prema intelektualnom i umetničkom razvoju u 5 faza:
1. romantična faza (1803.-05.): funkcionalizam zasnovan na materijalima, rasporedu
prostorija i konstrukcija iz koje proističe "karakter"
2. nacionalromantična faza (1810.-15.): Fihteova filozofija nacija i država -> izvođenje
romantične vizije Srednjeg veka; arhitektura (produžena ruka prirode) - sredstvo za
prenošenje ideja sa religioznom dimenzijom
3. klasicistička faza (oko 1825.): složena teorija: funkcionalni, formalni, društveni i istorijski
faktori utiču na arhitekturu; zalaganje za vidljivost strukture
4. tehnicistička faza (oko 1830.): uticaj posete Engleskoj: težnja ka sintezi grčke i gotske
arhitekture, okretanje eksperimentu; pitanje konstrukcije - kapitalna; kritika "prazne" simetrije
5. legitimistička faza (oko 1835.): napuštanje tehnološke problematike, rezignirano kretanje
na raniju opsednutost apstrakcijom, pridavanje vitalnog značaja istorijskoj i poetskoj
kompoziciji
*
* *
Moderna nemačka arhitektura ima početak u Šinkelu; 1841. umire Šinkel, rodio se Oto
Wagner
- Tajni viši građevinski savetnik
- Profesor Akademije, mnogo odlikovan, plodan, najgenijalniji arhitekta XIX v. u Nemačkoj;
proglašen za arhitektu III Rajha (iako mrtav); (M. V. der Roe -> transformisani izdanak
Šinkelove škole)
- Slikar
- Teoretičar
- Scenograf
- jedva trećina radova je izvedena
- Poreklo - iz imućne porodice (porodica imućnog superintendanta - inspektor crkve i škole u
Nj. R.); rano je ostao bez oca; majka - trgovac; 1794. doseljavaju se u Berlin - Šinkel u
gimnaziju (imao je 13 god.)
- 1798. (imao je 17 god.) napušta školu, odlazi u atelje Fridriha Davida Gilija (privatna škola
Bauakademie), (1797. video je skulpturu Fridriha Drugog - rad Gilija u Akademiji u Berlinu i
to ga je inspirisalo da postane arhitekta) i postupno se posvećuje arhitekturi (Altes Museum =
polazište)
- koristio je Gilijevu biblioteku, živeo u njegovoj porodici, studirao kod Gilija i na
Bauakademie (različite ponude za dizajn: nameštaj, porcelan)
- umire Gili, (1800. i Šinkel napušta školu - počinje da projektuje); Berlinska Akademija
(Hajnrik Genc)
- uticaji:
1. filozofi: Fihte, Šeling (susreo se sa njima 1801.-03.): a) želja i moć čoveka u akciji; b)
uloga čoveka u društvu; c) uloga obrazovanja u pruskoj arhitekturi
2. 1803. (imao je 22 god.) - studijsko putovanje (Grand Tour -> Italija, Nemačka, Francuska):
posećuje Drezden, Prag, Beč, Padovu, Istru, Veneciju, Pariz, Trst, Firencu, Rim (od oktobra
do maja - 19 meseci); puno crta, slika pejzaže i antičke spomenike, ali je i zaokupljen
srednjevekovnom arhitekturom i tehničkim detaljima gradnje (konstrukcija, materijalizacija)
-> preko 400 crteža
- 1804.-05. vraća se u Berlin (i izdržava se crtanjem i slikanjem zbog pogoršanih ekonomskih
prilika, ženi se i ima četvoro dece)
- 1809. - ponuda od kraljice Luize za dekorisanje nekih prostorija u palati + mauzolej
- 1811. - član Pruske akademije nauka i umetnosti
- 1821. - početak pisanja "tekstovi - lekcije iz arhitekture" (nenapisan udžbenik arhitekture)
- veoma prijatan, skroman, obrazovan čovek
- 1810. - Tajni građevinski nadsavetnik pruskog vrhovnog građevinskog povereništva
- 1830. - Generalni građevinski direktor
- 1838. - Zemaljski glavni građevinski direktor
- umirao je veoma dugo - paralizovan 13 meseci, u komi od preteranog rada - radna disciplina
karakteristična za Pruse - protestante
- verovao je da živi u doba velikih revolucija i korenitih promena; ubeđen da može da
promeni društvo (smatrao da mora izgraditi nemački ukus, da predstavi prostor humaniji);
tipičan predstavnik nemačkog idealizma; uticao je na artistički kvalitet gradova, posebno
Berlina (tada baroknog) - finalnim dodirima - obeležio grad svojom ličnošću
- sjedinio romantični duh i klasične oblike (predstavnik eklekticizma; "romantičar koji pojave
obrađuje razumom"). U vreme Napoleona je romantičar - složenost Šinkelovog bića:
romantičar i klasičar; graditelj, slikar, dekorater, pedagog, pisac i mislilac
- delo - pokušaj da se u velikoj razmeri da humani karakter, na istorijskim korenima, ali ipak
moderni arhitekta. Berlin je pretvorio u svetsku metropolu
- bio u državnoj službi, brzo napredovao u administrativnoj hijerarhiji, birao prijatelje, radio
puno (12-14 sati, pa i 18 časova)
- uticaj Fihte - "dužnost individue prema društvu; dužnost države da obrazuje"
- Grand Tour - interesovanje za Srednji vek, katedrale, romanske lukove, celine Bolonje,
Ferare, zgrade od opeke
- Pruska, siromašna kamenom, zato on gradi ili u čistoj opeci ili kvalitetnim kamenom,
odbacuje malter
- dobar crtač (400 crteža sa puta), slikar (neki kažu bolji i od Lorena); seoski motiv (seosko
dvorište) -> uticao je na palate u Potsdamu
- 1805. vraća se u Berlin, pomaže Davidu Giliju, slika, bavi se litografijom, scenografijom
(za Mocartovu "Čarobnu frulu")
- istoričar umetnosti - majstor za istorijske pejzaže; pejzaži iz sveta antike i Srednjeg veka
(oživljava na svojim platnima)
- dva uzora - institucije: 1. klasična Atina (klasicizam, kasnije prevagnuo); 2. Srednji vek -
gotika - Nemačka
- vreme buđenja nemačke nacionalne svesti (francuske revolucije, napoleonovske okupacije)
- lomljenje: klasika <-> gotika
* Mauzolej kraljice Lujze Šarlote Sbourg, 1810.; dve varijante, pobedila je gotska
* Spomenik (katedrala) oslobodilačkih ratova, 1815. (Nemačka se oslobodila francuske
okupacije), trebalo je da bude na Potszdamer placu, u blizini Branderburške kapije
- tri ključna Trga Berlina: Pariser plac; Lajpciger plac; Potszdamer plac
- Druga, nacional-romantična faza

- oslobađa se srednjeg veka, antika preovlađuje, društvo = prinčevi, vojska - voleli antiku
* Nova stražara, 1814.-15.
* Narodno pozorište + muzej (Altes museum), Berlin, 1818. - projekat (gradnja - 1819.-
21.); na otvaranju Geteova predstava - uradio je scenografiju
- zahvaljujući ovome, postaje vodeći arhitekt i mnogo je zadužio celu Prusku državu
- dok su se kopali temelji za Stari muzej, 1824.-26., sprovodi Drugi Grand Tour: Italija,
Engleska, Francuska, Škotska
- menadžer, promoter i prijatelj Beota - u pratnji je shvatio šta je industrijska revolucija,
posećivao je livnice, sagledao mogućnosti novih materijala (dvostruki uticaj: plašio ga je
industrijski razvoj, ali i zadivljen je novim materijalima, jer donose novine, a plašio se
ugrožavanja socijalnog mira)
- Treća, klasicistička faza

- počinje da traga za novim izrazom, za modernom arhitekturom
* Fridrich Verder kirhe (akademija pevanja), Berlin, 1824.-30. -> sve je u opeci - prvi put
izvodi čitav objekat; veliki uticaj engleske industrijske arhitekture - neogotika (prozori)
* Bauakademie, 1825.-35. - ne postoji
- kasniji radovi:
* Narudžbe za princa Fridriha (Vilkelmana) -> princ - arhitekta, talentovani amater, odnos
učitelj - učenik u Potsdamu
* Palata princa Fridriha, 1817. -> projekat i realizacija enterijera -> uništen u ratu
- započeo pisanje Traktata o arhitekturi sa zbirkom projekata, koja sjajno odražava
njegovo delo; dugo i naikada završeno; 28 svezaka projekata, koje je menjao kao i Ledu
(pazili su šta će ostati iza njih)
- Šinkel - slikar - upravnik narodnog muzeja smatrao ga je za veoma talentovanog slikara
(rajsdalovo osvetljenje (pejzažnost - kao Kaspar Fridrih David), Lorenovi imaginarni efekti);
pred kraj života planirao je veliku sliku - panoramu - istoriju arhitekture na slici (nije
urađeno)
- Prusija = nedostatak istorije, indentifikovala se sa drugim nacijama
- slike: penjanje na Etnu (ugašeni vulkan); drveće, 100x70; 1813. noć i dan
- ptičija perspektiva (karakteristika za njegovo slikarstvo); skrivena politička poruka protiv
Napoleona -> skrivena grupa ljudi izlazi iz mraka, šume sa srednjevekovnih ruševina na
svetlost - centar, u prvom planu ljiljani, pozadi more; romantičan motiv; budućnost -> izlazak
iz mraka na svetlost
- štafelajske slike, "diorame", scenografije, kasnije freske (sam je dekorisao svoje objekte)
- vešt slikar; svoje objekte je prezentirao na slikarski način - izgledali su kao izvedeni
(klijentima objekte prikazivao slikom). Sve je započinjao olovkom, crtežom, boja na kraju.
Radio je i bakroreze, linoreze - od toga se izdržavao
- islikavao je poslstičarnice za Božić (za jedan izlog - "7 svetskih čuda", slika dužine 30 m)
- serija pejzaža: znamenite građevine sveta; najveća slika 240x620 - pogled na Grčku
(posle pobede nad Persijom, naponi snage - metafora Prusije posle Napoleonovih ratova)
- od 1809. - gotska katedrala - najznačajniji motiv na njegovim slikama do 1817. Shvata
arhitekturu na strukturalni način. Prenosi katedralu iz grada u pejzaž - izdvaja duh
(dominacija duha). Idealizovane slike podsećaju na Kasonea - prikazuju idealni grad. Njegovi
crteži su pouke sa putovanja
- crtež: Milanska katedrala sa terasama na brdu iznad Trsta (implementacija objekta u novi
pejzaž). Retko u gradu - okružena sada zgradama u drugom stilu. Cilj - da se pokaže
superiornost gotskog stila (smatran je za nemački)
- crtež: bazilika na bregu
- crtež: Trg kraj mora; mostovi, Venecije, kompilacije elemenata iz različitih gradova i
objekata (srednjevekovni motivi iz različitih gradova)
- preko Klemensa Montana upoznaje nemačke slikare. Vreme = inspiracija - teme: dan,
jutro, izvor reke, ušće = simbol prolaznosti, godišnja doba
- obožavao je pozorište - najznačajnija institucija Berlina toga doba. Scenografije radi pod
utiskom putovanja i pokušava njima da napravi "total dizajn" sa onim što se zbiva na sceni
- obnova pozorišta koje je izgorelo - omogućuje grandiozne scenografije
- remek-delo: 1815., scenografija za "Čarobnu frulu" (12 scena); kombinuje poznavanje
egipatske arhitekture sa osećajem za Mocartovu muziku
- scenografija za "Jovanku Orleanku"
- do 1928. - preko 100 scenografija za različite opere i predstave (scenografije za
najznačajnije predstave i opere)
- kasnije godine su produktivne za njega kao arhitekte; napušta slikarstvo, bakropis,..., i
konačno se posvećuje arhitekturi posle konačne pobede nad Napoleonom od 1815.
- cilj (slika - panorama): prikazati obnovu Atine posle Persijskih ratova, a simboliše
mogućnost obnove Pruske
- 1815. Napoleon je na Jeleni; otvara se tržište i Šinkel počinje da gradi; realizovano:
* Nova stražara, 1814.-15. (1816.-18.) -> paviljon "Pod lipama", Berlin -> dorski trem;
klasični koncept koji primenjuje kasnije. Daje nekoliko varijanti dok nije pročistio formu;
oblik rimskog kastruma, portik grčkog hrama; lokacija - Branderburška avenija pod lipama;
savršeno poznavanje detalja, autentičnih redova
- istorijska karta Berlina u delima Stari muzej, Kraljevska palata (srušena), placen (trgovi)
- danas najveće gradilište Evrope (Berlin) - 11 poslovnih zgrada
- Fridrih Štadt - grad Fridrih Velikog (barokni) je deo Berlina u kome se to gradi: postoji ulica
Fridrih Štrase
* Projekat restauracije i rekonstrukcije Berlina - shvatio je značaj urbanizma i podneo
plan vladaru; u najužem centru sagradio je velike značajne objekte; klasicistički stil za velike
državne narudžbine; robna kuća Nurela u centru Berlina - danas atrakcija
* Katolička francuska crkva, 1820. -> od kada je rešenje napravio za hugenate, oni su se
doselili tu
* Plac - Policijski trg sa sjajnim objektima Šinkela; gradi između dve velike crkve
(Francuska i Nemačka)
* Most zamka - značajno arhitektonsko skulptoralno delo; avenija pod lipama; tri alternative;
8 udvojenih alegorijskih grupa - teme odnos rat-mir; zamak, parkovsko uređenje
* Narodno pozorište, 1819.-21., projekat - 1818. -> između Francuske i Nekačke katedrale
* Stari muzej - Altes museum, 1824.-28. -> veliki jonski portik - kolosalni red, gigantski
stubovi kroz dva sprata - 11 stubova; prostor sa velikom kupolom; potpuno definisan prostor
ispred kraljevske palate regulisao je za srednju klasu (nova publika); najznačajnija lokacija
tada; sporo je projektovao, mukotrpno tragao za oblicima, a Altes vrlo brzo; kubus sa dva
unutrašnja dvorišta; trem (antička stoa), prototip koji je često reinterpretiran u projektima
muzeja, posebno u SAD; među-nivo -> pogled na Trg i zamak u daljini; kupola je centralno
mesto, ocrtava se u eksterijeru; klasična organizacija prostora; izvanredna harmonija =
vladanje jonskim stilom (dvostruki red stubova, ukupno 18); skulpture na vrhu objekata -
takođe klasična
- značajan projektant crkava, opsednut gotikom - monumentalnost
* Spomenik palima za oslobođenje, 1818.-21.
* Akademija pevanja, 1821.
* Prva crkva - Fridrih Verder, 1824.-30., projekat - 1821. -> engleska gotika
(nelombardijska škola), opeka; imao je različite klasicističke varijante, ali pod uticajem
vladara preovladao je srednjevekovni koncept; jednostavnost, mirnoća
* Crkva Nikola, Potsdam, 1830.-36., projekat - 1826.
* crkve u predgrađima (nikad realizovane) -> Berlin je u to vreme naglo razvijen značajan
grad
* Zamak Šarlotenhof, Potsdam, 1826.
* Rezidencija za Tomasa Felnera, predgrađe, Kepenih, 1828.-32. -> srušeno u II sv. ratu
-> veliki objekat, skladišni prostor; dva manja - sedište carine i uprave; fasade - opeka sa
terakota dekoracijama (opeka je davala istoričnost objektu); dvorište - deo kuće
* Bauakademie, 1831.-36. -> sravnjena, rekonstruisana; ključna tačka Šinkelove prostorne
reorganizacije; značajna lokacija; čelični okvir ispunjen crvenom opekom = u potpunosti
arhitektura opeke = liveni čelični stubovi, tada su bili skupi u Pruskoj; britanski industrijski
objekti su bitno uticali (rad sa opekom)
* Palata grofa Rendern, 1835., Belrin -> srušena 1906.; na istaknutom mestu Parizer placa,
blizu Branderburške kapije
- nerelizovano:
* Kraljevska biblioteka, 1835. -> impozantne razmere; značajna lokacija; likovi utisnuti u
tkivo objekta; Luj Saliven je kasnije koristio ovakav oblik posle industrijske arhitekture
* Rekonstrukcija Skupštine grada -> bio je visoki državni savetnik; glavni arhitekta Pruske
* Palata za princa Fridriha Vilhelma -> letnja rezidencija kraljevske porodice; biblioteka sa
zelenilom; gradski dom za razliku od onih u Potsdamu
* Projektat za bazar, 1827. -> velika robna kuća "Pod lipama" na glavnoj gradskoj aveniji
pod lipama; bankari nisu hteli da uđu u taj projekat, smatali su da nije ekonomično; pokušao
je sa privatnim ulaganjima i nije uspeo (jednospratna zgrada; "U" oblik u osnovi; park između
dva krila; zanimljivo: stilski elementi svedeni na minimum, podređeni nekom novom
funkcionalnom shvatanju; nosivi delovi su svedeni na međuprozorske stupce (utisak kasnijih
skeletnih zgrada) -> kao robna kuća budućnosti (stupci = opeka + staklene površine -> Mis)
- profesor L'Ecole Polytechnique
* Trg ispred Branderburške kapije -> rekonstrukcija
* Zamak "Orianda", Krim, 1835. -> za ruski dvor (za rad je dobio sedefnu kutiju)
- pregled - kako projektovati i sagraditi neoklasičnu zgradu, a ne pogrešiti u likovnom
pogledu, tj. kako projektovanjem objekata ne praviti veliku štetu; objekte hijerarhijski
struktuirao: 1. slikovite vile; 2. tržnice; 3. značajne zgrade
- poređenje sa Diranom (Diranove dve knjige: "Pregled predavanja" i "Zbornik"): ->
Diranova ideja je preko kvadratnog rastera i malog broja elemenata: broj i pozicija: -> zid
-> krov -> stub -> stepenište; razlika Šinkela i Dirana - kvadratni raster i sve u osovinama;
kod Šinkela raster i osovine su malo pomereni
- napraviti objekat -> dva aspekta: 1. značaj osovine; 2. beskonačni broj varijacija
- receptura: -> teško je napraviti remek-delo, ali teško i pogrešiti
* Stari muzej - arheološki pedantno korišćenje jonskog reda, Erehtejon (grčki hram) preneo u
Berlin. Uspeo je da sačuva duh Grčke, prilagodi ga novom dobu i severnom duhu Berlina
(pedantno je proučavao grčku arhitekturu, a nikad nije bio u Grčkoj); hol sa kupolom i
kolonada koja liči na antičku stou - dva elementa koja su česta kod njega (sličnost - hol sa
kupolom - stepenište)
- tačke poređenja:
- Diran -> kvadratni raster i sve je u njegovim osovinama; veličinu, razmeru, program - Diran
ne daje ispod kompozicije - raster (stubovi, zidovi)
- Šinkel -> ritam 18 stubova ne prenosi se u zgradu (pomereno za 1/4, 1/3 rastera); proporcija
zlatnog preseka; sve u pomerenom rasteru
- Diran -> sve modularno je uklopio i dobio možda ne toliko interesantno, ali krajnje čisto
rešenje; prilagođavao je čak i kasetirane tavanice rasteru
- u klasičnoj arhitekturi broj stubova je vrlo značajan:
- Vitruvije -> 11 stubova; bočna fasada uvek ima neparan broj stubova
- Vinsent Skalib -> proučavao antički raster od 6 stubova
- po neko je proučavao raster od 8 stubova, a neko od više -> likovno neshvatljivo, teško se
broji, pretvara se u šumu
- Šinkel je izabrao više - deluje monumentalno
* Stari muzej -> džinovski stubovi; ritam jonskih stubova prekinut; akcenti: središnji stubovi
-> 6 stubova u centru posebno pocrtano, 4 stuba (potencirano rotondom - kupolom);
stepenište koje ograđuje 8 stubova
- naglasak na centru -> postepeno se sužava (11 - 6 - 4); dve dijagonale to naglašavaju
(stepenište)
- to je preuzeo iz renesansnih optičkih varki
- sličnost sa Perucijevim freskama (optičke varke)
- freske - Vilhelm Fridrih 4 -> veliki poznavalac arhitekture, uticao je na Šinkela; razgovori:
vladar - službenik i učitelj - učenik
- Petar Jozef Lene -> pejzažna arhitektura, romantični parkovi; gradi I Veliki zamak; Zoo vrt
- Fridrih II Veliki -> pretvara zimsku rezidenciju u Potsdamu u letnju
- Fridrih Vilhelm 1 (kralj vojnik) -> tereni za lov
- Fridrih I -> prvi Zoo vrt
- Šinkel sve to realizuje
* Mramorna palata -> promena iz baroka u klasicizam; niz kraljevskih rezidencija
(rezidencije su uglavnom bele - kamen)
* Rezidencija u Šarlotenburgu, 1833., kraj Potsdama -> bio je i dizajner nameštaja -
unikati; dizajner enterijera (sa Ludvigom Persijusom -> rimska kupatila, kuća za baštovana,
projekat letnjikovca (čuvena "The tent Room"))
* Zamak Tegel, 1821.-24.
* Apartmani princa
* Rekonstrukcija Akropolja u kraljevsku palatu (utopijski projekat; odnos staro - novo je
usklađen)
* Mauzolej kraljice Lujze, 1810. -> gotski stil
* Gotska katedrala
* Zamak Kurnik (gotsko - feudalni stil) -> isti stil zamak Babelsberg
* Spomenik na Kreuzbergu, Berlin -> gotski stil
* Trg Potsdamer Platz -> klasični stil
* Palata princa Karla -> adaptacija (kasnije Ministarstvo Rajha)
—————————————————————————————————————
I - školovanje kod Galija, putovanja, uticaji, slikarstvo, scenografija -> (romantična faza,
1803.-05.)
II - oko 1810. (Mauzolej kraljoce Lujze) - gotika -> (nacional-romantična faza, 1810.-15.)
III - 1814. (Stražara) - 1821. (počinje pisanje "tekstova i lekcija iz arhitekture") ->
(klasicistička faza, oko 1825.)
IV - 1821. (crkva Fridriha Verdera) - 1831. (Bauakademie) -> (tehnicistička faza, oko 1830.)
V - 1833. (Zamak u Šarlotenhofu) - 1835. (Zamak "Oriando", Krim) -> (legitimistička faza,
oko 1835.)
8. Pojava i razvoj industrijskih gradova 74
8. Pojava i razvoj industrijskih gradova
1. agrarna revolucija - Neolit │

2. urbana revolucija - Bronzano doba │ ključne tačke tehnološkog napredka
3. industrijska revolucija │
- promene izazvane industrijskom revolucijom: -> visoka stopa fertaliteta: XVII i XVIII v.
100 ‰; tokom industrijske revolucije se smanjuje na 35 ‰, a posle par godina na 21 ‰
- 1. porast broja stanovnika (Engleska i Vels: 5500000 stanovnika 1700., 9000000
stanovnika 1801., 14000000 stanovnika 1901.) -> smanjena stopa smrtnosti; mortalitet <
natalitet
- smanjena stopa smrtnosti dece -> povećanje procenta mladih ljudi -> poremećena vekovna
ravnoteža prirode (bilans rođenih i umrlih; nagli porast stanovništva; povećan standard u svim
aspektima: ishrana, higijena, bolji uslovi života, pojava bolnica, bolje odvođenje otpadnih
voda)
- 2. razmeštaj stanovništva (migracije, 1760. - 1830.)
- ekonomske (promene) prilike -> organizacija rada
- nestajanje sistema tzv. "otvorenih polja" oko engleskih sela - pretvaranje sitnih posednika u
najamnike ili industrijske radnike (naročito u tekstilnoj industriji koja je već duže bila
organizovana na selu u obliku porodične proizvodnje, ali je kao takva bila neproduktivna i
nije išla u korak sa zahtevima većeg tržišta)
- promene u tekstilnoj industriji -> zahtevi za povećanjem proizvodnje (javlja se
konkurencija); specijalizacija radnika; uvođenje serije tehničkih izuma ("leteći čunak", nova
predilica, mašina za predenje na vodeni pogon, mehanički razboj, ..., do Vatove parne mašine)
-> stimulacija od strane trgovca (ko da više i bolje -> više novca)
* uticaj tehnološkog razvoja na postanak i razvoj industrijskih gradova (Džon Kej, Hargrivs,
Arkrajt, Krompton, Kartrajt)
- izumi:
1. "leteći čunak" (koji koriste tkači, 1733. -> časovničar Džon Kej - mašina koja je
omogućavala tkaču da sam radi na razboju, bez pomagača koji bi mu postavljao konce, ali
zbog nemogućnosti da se obezbedi predeni konac u dovoljnoj količini, proizvodnja je sve do
1764. bila ograničena, a tada:
2. novi tip predilice, 1764. stolar Hargrivs - pomoću koje je jedan radnik mogao
istovremeno raditi sa više niti
- ovi "izumi" su se počeli koristiti u seoskim domaćinstvima u krajevima bogatim vunom i
pamukom, što je unelo značajne promene u živote članova porodice; no, količina prediva i
tkanine koja se mogla proizvesti ovako, bila je ograničena energijom uloženog fizičkog rada;
da bi se proizvodnja povećala, čovekova snaga se morala zameniti nekom mehaničkom silo,
tako:
3. mašina za predenje na vodeni pogon ("Vodeni ram"), 1771., berberin iz Prestona R.
Arkrajt
4. razvijeniji oblik mašine (kombinacija Hargrivsove predilice i "Vodenog rama"),
1775., tkač S. Krompton
- ovi izumi su privremeno doveli predenje u povoljniji položaj u odnosu na tkanje, što je
trajalo do 1784. Tada:
5. prvi mehanički razboj, 1784., časni E. Kartrajt
- zatim 1785.-90. energija vode je zamenjena Vatovom parnom mašinom, patentiranom
1769.
- pojava Vatove parne mašine 1769. -> novi izvor energije (umesto vode)
- napuštanje disperzione organizacije tekstilne industrije i koncentrisanje u velike radionice uz
vodene tokove i rudnike uglja (kasnije je ugalj bio gorivo za parnu mašinu)
- promene i u metalnoj industriji -> pri topljenju rude gvožđa, Darbijev koks (ugalj)
zamenjuje ćumur (drvo), a 1783. H. Kort otkriva mogućnost primene uglja pri valjanju i
kaljenju -> rekonstrukcija livnica
- visoke peći za topljenje gvožđa se preorjentišu na Darijev koks, pa se livnice takođe sele sa
mesta bogatih šumom u blizinu rudnika uglja
- seosko stanovništvo premešta se ka rudarskim krajevima i bliže fabrikama, radi visoke
koncentracije industrije i potrebe za radnom snagom, pa najstaju novi i dramatično se
uvećavaju stari gradovi (stvaranje industrijskih zona)
- 3. promena mreže komuniciranja (putevi + kanali + pruge -> zahtevi trgovine; transport
teške robe (uglalj i ruda gvožđa))
- zamena starih parohijskih puteva (drumova) novim, koje su gradila privatna preduzeća
- iskopavanje novih plovnih kanala (između reka, posle 1760.)
- pojava privatnih transportnih preduzeća
- prva železnička pruga (pruga od livenog gvožđa za prevoz uglja, 1767.) (sagradio ju je
Rejnolds)
- Stivensonova lokomotiva, 1825. -> počinje široka upotreba železnice
- putevi se stiču (ukrštaju) u gradovima, kao finansijskim i administrativnim centrima, što
utiče na njihov porast (London, kraj XVIII v. - 1000000 stanovnika; 1841. - 2235000
stanovnika)
- pored navedenih fenomena (porast gradskog stanovništva, proizvodni kapaciteti novih
industrijskih i komercijalnih ustanova, razvoj saobraćaja), neviđena je i brzina kojm se stvari
odvijaju
- 4. političke reforme (na političku ekonomsku misao manje utiče izgradnja novih struktura,
a više opadanje i nestajanje tradicionalnih struktura)
- otpor apsolutizmu, privilegijama, društvenoj hijerarhiji, bez jasne ideje o uređenju države
(kako zaštititi građane od eksploatacije) u organizacionom smislu; ekstremna forma
liberalizma (revolucije u Evropi i Americi između 1776. do 1832.; u Engleskoj - ekonomska
kriza -> inflacija je tri puta veća od 1790. do 1813.)
- stambena izgradnja (porast broja stanovništva -> nedostatak kontrole građenja; materijal,
standard) radnički stanovi - monotoni svi isti
- doseljeno stanovništvo najpre popunjava istorijska jezgra gradova, a zatim se u stambenim
anglomeracijama razmešta oko njih
- izgradnju i adaptaciju sprovodili su špekulanti (tzv. "šupo-graditelji"); stanarine su bile
vezane sa veoma niskim nadnicama, pa je i kvalitet kuća bio nizak - profit se ostvarivao
smanjenom površinom, lošim građevinskim kvalitetom i niskim nivoom opremljenosti
stanova
- ove kuće nisu bile lošije (čak i malo bolje) od seoskih u kojima je ova kategorija
stanovništva ranije živela, ali higijenski (sanitarni) problemi su u gradskom prostoru
radikalizovani (otvorena kanalizacija, gomile smeća, nedostatak vazduha zbog guste gradnje i
fabričkog dima, zagađenja voda, ...); 1830.-40. -> serija zaraznih epidemija - kolera
- nedefinisane zone: stambene uz industrijske, na ulici -> saobraćaj i igra dece; bogati
napuštaju centar i grade vile
- loše stanje uskoro ipak izaziva revolt javnog mnjenja, što utiče na postepene reforme (razne
ilustracije života u engleskim gradovima: Šlezinger, Bole, ...)
- način na koji su rešavani problemi: pravnom regulativom, poboljšanjem uslova rada,
zdravstenim zakonodavstvom
* 1845. Fridrih Engels, knjiga "Uslovi života radničke klase" -> bavi se ekstremima, ne
prosekom; opisuje tri tipa izgradnje stambenih objekata: 1. grupisanjem kuća (po principu
slučajnosti); 2. blok se deli na približno pravougaona dvorišta sa okolo naređanim kućama; 3.
blok se deli na tri reda kuća, različite kirije: I red - sopstveno dvorište iza kuća; II red -
najlošiji, zbijen u sredini sa nehigijenskim prilazom -> najniža renta; III red - nema dvorišta, a
ulaz je sa puta (ceo blok gradi preduzimač)
- izgradnja puteva
- neefikasnost parohijske administracije dovodi puteve u stanje propadanja sredinom XVIII v.
u Engleskoj
- Makadam i Telford - tehnička rešenja za poboljšanje i povećanje trajnosti puteva
- u početku: trustovi kontrolišu kratke deonice novih puteva; 1820. država propisuje način
upravljanja putevima, da bi u drugoj polovini XIX v. putevi sa naplatom postepeno bili
ukinuti
- u železničkom saobraćaju država od početka kanališe razvoj - propisi o brzinama, voznom
redu, tarifama, širini koloseka (do Stivensonove lokomotive, koja je 1825. omogućila prvu
liniju javnog prevoza na relaciji Stokton - Darlington (prva važna linija, Mančester -
Birmingen otvorena je 1830.), vagone su vukli konji)
- u Francuskoj je tzv. "stari režim" ostavio dobru mrežu puteva, koju je u potpunosti i posle
revolucije dograđivala i održavala država (vlada je 1831. započela ogroman program
izgradnje puteva i kanala)
- prva železnica (blizu Sen Etjena) u Francuskoj otvorena je 1832., a već sledeće godine
pristupa se izradi nacrta mreže za celu zemlju; pojedine deonice na upravljanje preuzimaju
privatna preduzeća; zbog sve veće potrebe za kontrolom, najvećim privatnim kompanijama
dat je 1842. monopol (1842. - plan železnica za Francusku: 7 linija se ukrštaju u Parizu, ž.
stanice po obodu grada)
- pribavljanje zemljišta za gradnju železnica: u Engleskoj je snažna zaštita zemljoposednika -
visoka cena izgradnje; u Francuskoj - od početka stroga zakonska regulativa (od 1841.)
- urbanistički problemi:
- higijenski uslovi - epidemije kolere posle 1830.; proučavanje uzroka ovih epidemija ukazalo
je da su uzroci složeni i brojni i da mere koje se moraju sprovesti treba da budu sveobuhvatne,
tako da saniterno zakonodavstvo postaje preteča urbanističkog zakonodavstva
- Engleska (1830. - Džejms Kejn; 1832. - zakon o reformama (partija vigovaca); 1834. -
Edvin Čedvig):
- Džejms Kejn, 1830.: "Izveštaj o zdravstvenom stanju radničke klase"
- Edvin Čedvig, 1834.: "Zakon o siromašnima" -> inspektor u komisiji za siromašne -
poboljšanje higijene radničke klase, građenje prihvatilišta za zaposlene, od 1840. obavezna
vakcinacija; Zakon o zdravstvenom stanju stanovnika (smrtnost ≤ 23 ‰) reguliše: gradska
skupština je odgovorna za zdravstveno stanje stanovništva; gradska uprava gradi stanove i
naselja; uticaj društvenih Reformatora (Oven, Furija, Gondoan, Hačard)
- u urbanizmu XIX v. javljaju se dva pravca: 1. utopijski - Oven, Furije, ..., Hauard -> miran
put ka socijalnoj reformi; selo ima brojne prednosti, ali i mane; isto važi i za grad -> sve što je
pozitivno iz sela i iz grada uzeti -> vrtni grad; nordijski model urbanizma, sličan je
utopijskim; 2. pragmatični -> rekonstrukcija: Pariz (Osman), Beč, Barselona
- 1840. formirana je kraljevska komisija za poboljšanje higijenskih uslova u gradovima, koja
1844.-45. iznosi predloge: prenošenje sanitarne kontrole na lokalnu vlast, pod neposrednim
nadzorom krune; pripreme za izgradnju kanalizacije i puteva; utvrđivanje minimuma
higijenskih uslova u zgradama i obaveznost sanitarnih mera; stvaranje fondova za izgradnju
javnih parkova...
- 1848. konačno je donet detljni Zakon vezan za ovu problematiku, pošto je prošao oštro
suprotstavljanje zemljoposednika i liberalnih teoretičara u Parlamentu
- imenovani su lokalni odbori (za zdravstvo), nadležni za sprovođenje Zakona, koji su počeli
sa marljivim i strogim radom, posle čega razvojni tok socijalnog zakonodavstva više nije bilo
moguće zaustaviti
- Francuska: -> u Francuskoj se posledice industrijalizacije nisu odmah osetile, ali od 1840.
higijenski uslovi u gradovima i industrijskim centrima bili su alarmantni kao u Engleskoj
(1840. - Frezije: "Plan izgradnje javnih objekata za siromašne")
- tokom godina vladavine liberalne buržoazije katolička i socijalistička opozicija je glavni
nosilac antivnosti za izmenu higijenskog stanja gradova (odlučujući faktor bila je verovatno
poslednja epidemija kolere 1849.)
- 1850. izglasan je Zakon sažetiji od engleskog, takođe uz ogromne otpore; ipak, strah od
kolere je presudio; Zakon je na sprovođenje propisanih mera obavezao komune, bez nekog
koordinirajućeg tela
- naročit značaj ovog Zakona: u slučaju nesprovođenja Zakona, komuna je mogla
(zahvaljujući prethodnim pravnim instrumentima) da prisvoji posed
- ovo je omogućilo Osmanu da napravi radikalne promene toko narednih 20 godina
9. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 78
9. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka
* Pariz:
- Žorž-Ežen Osman: -> francuski protestant alzaškog porekla; vodio je poreklo od Vojnika I
cara; otac mu je bio mladi oficir u Napoleonovoj vojsci, a deda Baron Denzel - carski general,
vojni zapovednik Beča; Denzel je bio u službi princa Ežena, carevog pastorka i ujaka Luja
Napoleona, u vreme kada mu se ćerka udala za oficira Osmana i kada im se rodio sin,
kumovao mu je princ, pa je po njmu dobio srednje ime (Ežen)
- sredina XIX v.: nagli porast stanovništva, zakrčen srednjevekovni (u zidinama) centar,
sirotinjske četvrti po obodu, katastrofalno stanje kanalizacije i vodovoda, opšta nehigijena,
porast kriminala (1853. -> 130 km podzemne kanalizacije, ali 480 km ulica -> svaka kiša =
poplava), revolucionarno raspoloženje; grad su u pravilnim razmacima pogađale epidemije
kolere (posle dve počinju akcije na rekonstrukciji -> septičke jame, groblja, smrad, buka, voda
-> haos)
- Luj Napoleon Bonaparta: "Želim da budem drugi Avgust, zato što je od Rima stvorio
mermerni grad" (boraveći kao zatočenik u tvrđavi Ham 1842. ovo izjavljuje); tako je nazvao
sebe pobegavši iz zatvora 1846., vraća se u Pariz i postaje predsednik Druge Republike, sa
željom da obnovi carstvo (što je i uradio) i od Pariza načini mermerni grad (veći deo je
preuredio od 1850.-70.)
- Napoleon III (nije bio harizmatski vođa kao njegov deda - ujak, ali jednako ambiciozan i
svojeglav): po dolasku na vlast, pokreće opsežne i javne radove na uređenju Pariza; lično
izrađuje prve skice nove mreže ulica; radi pospešivanja akcija, 1853. na mesto prefekta
senskog okruga postavlja Barona Žorž-Ežen Osmana (visoko obrazovan čovek), pravnika,
energičnog (agresivan i nestrpljiv, smeo, lukav, vešt, pametan, diktatorski) čoveka, kome daje
ogromna ovlašćenja i koji postaje glavni nosilac plana za obnovu grada (Osman je bio u
Engleskoj -> ideje o rekonstrukciji Pariza)
- ovaj plan dao je Parizu današnji izgled (široki bulevari, vizur na javne objekte, kvalitetna
infrastruktura) i uticao je na urbanizam i arhitekturu evropskih gradova (Lion, Marsej, Tuluz,
Ruan, Avinjon, Monpelje, Brisel, Rim, Stokholm, Barselona, Madrid), pa i američkih
- ciljevi Osmanovog plana:
1. raskričiti prostor (prilična rušenja) oko važnih javnih građevina, radi boljeg izgleda, boljeg
pristupa i bolje bezbednosti u slučaju nereda
2. poboljšati (komunalno opremanje je vrlo bitno - kanalizacija, vodovod, elektrika) sanitarne
uslove otklanjanjem izvora zaraze
3. proseći široke bulevare i tranzitne ulice radi rešenja komunikacija, protoka vazduha i
svetlosti i radi veće bezbednosti (red i mir) i obezbediti pristupačnost gradskom centru
železničkom mrežom
4. stvoriti velike parkovske površine radi prečišćavanja vazduha i rekreacije (dva velika parka
na istočnoj i zapadnoj strani: Bulonjska šuma i Vensenska šuma = plućna krila grada;
rekonstrukcija Pariza (Osman) -> bez milosti, ali vodi računa o tehnologiji; Osman prezire
arhitekte, izbacuje ih iz urbanizma; za 20 godina - u Parizu je izvršena urbana revolucija)
- Osmanova mreža prodora:
- prodori su oblikovani jednobrazno (prizemlje - trgovina, prvi i drugi sprat - bogati stanovi,
treći i četvrti - siromašni, mansarde - oni koji opslužuju), sa nizovima neutralnih fasada,
ozelenjavanjem ulica i trgova (skverova - mali javni parkovi), stvarajući utisak
reprezentativnosti u totalitetu; zemljište je obrzbeđivano eksproprijacijom uz visoke
nadoknade; na osnovu načina finansiranja, radovi su podeljeni u tri mreže - sekcije:
1. obuhvatala je najbitnije zahvate koje je država (funkcioner) pojedinačno subvencionisala:
produženje Ulice Rivoli kao ose istok - zapad, formiranje ose sever - jug od Sevastopoljskog i
Sen-Mišel Bulevara, raščišćavanje prostora oko Gradske većnice, uređenje Bulonjske šume sa
paradnim pristupom - Bulevarom carice širokim 120 m; prilična rušenja
2. namenjena zrakastom (veliki bulevari) prosecanju Pariza, polazeći od strategijskih čvorova
i prisajedinjenje prigradskih opština - grad je finansirao 3/4 troškova, a država ostatak
3. dopuna radova iz druge mreže (grade se parkovi (na pr. Jelisejska polja) i avenije) -
finansije su u celosti u nadležnosti grada
- oko celog Pariza, duž linija gradskih utvrđenja predviđeno je stvaranje zelenog pojasa, koji
bi sadržao ogromna zasade sa šetalištima za stanovnike predgrađa i susednih opština; pojas bi
potpuno opasavao grad, spajajući njegova dva velika parka na istoku i zapadu: Bulonjsku i
Vensensku šumu; međutim, državni savet je oborio ovaj projekat iskoristivši Napoleonovo
odsustvo, tako da Pariz nije dobio zeleni pojas
- finansiranje radova: -> izvori finansiranja: lokalni nivo (porezi); eksproprijacija =
zemljište u službi države, kao i ponovna prodaja imovine (ima lica osuđenih na smrt); pomoć
centralne vlasti; specifične metode (stvaranje ekstra profita)
- Osman se rukovodio "Teorijom produktivnih izdataka", čiji je smisao u tome da ulaganja
kao krajnji rezultat imaju opšte povećanje prihoda; osnovao je Fond za javne radove u Parizu
(1858.), u čijem se rukovođenju koristio i nekim finansijskim operacijama koje nisu bile
legalne (manipulacija mehanizmom kredita), pa je pod političkim pritiskom zbog toga morao
da podnese ostavku 1870.
- Parižani su gledali razoren grad - nisu verovali da će se završiti; plašili se proletarijata koji je
dolazio da radi
- dokumentacija o rekonstrukciji Pariza je oskudna (nema je)
- i pored toga, za 17 godina, on je uspeo da rekonstruiše Pariz (Osmanovi problemi pri
realizaciji i planiranju: nepostojanje precizne karte Pariza; nepoznat nivo i tokovi podzemnih
voda; nepostojanje kanalizacione i vodovodne mreže; rušenje velikog broja stanova -
industrijska revolucija je u toku; budžet - procena trođkova (niko nije umeo da uradi))
- grad kao tehnički problem: -> zbog enormne brzine radova, Osman je morao da okupi
ekipu proverenih tehničkih stručnjaka, koje je rasporedio u 3 resora:
1. služba vodovoda i kanalizacije - šef Belgran (inženjer), koji je i autor projekta
kanalizacije i ključnih akvadukta (sagradio je sakralne zgrade, hale, tržnice, operu, škole)
2. služba za šetališta i zasade - šef Alfan (kao pejzažni vrtlar, botaničar, doneo je egzotično
bilje), koji je izmenio stare parkove i zasnovao nove: Bulonjsku šumu, Vensensku šumu,
Jelisejska polja, parkove: Monso, Bit-Šomon, Monsuri, ...
3. direkcija za plan Pariza - šef Dešan (geometar), koji je utvrdio konačnu mrežu ulica i
najneposrednije rukovodio svim aspektima realizacije
- kao izbeglica iz Londona, Luj Napoleon je bio vrlo impresioniran engleskim trgovima i
parkovima, pa je i Parizu želeo da podari nešto slično, ali su pariski trgovi, za razliku od
izolovanih londonskih, bili zapravo proširenja ulica; parkovi su građeni po uzoru na čuvene
engleske vrtove, pa su ih čak i prevazišli ("Boulevard" - znači bukvalno šetnja po zidinama
utvrđenog grada (od nemačke reči Bollwerk - bedem); prvi bulevar u Parizu otvorio je Luj
XIV, 1670. - od kapije Sen Deni do Bastilje na mestu drevnih zidina bulevari su vrlo brzo
izgrađeni, u vidu senovitih avenija)
- ulica:
- težnja za stvaranjem osovina i veličanstvenih vidika; zbog enormnih dužina, motivi u čelu se
ne razaznaju
- tema stanovanja je sporedna; glavni problem - komunikacije i masovni prevoz (anticipacija
motornog saobraćaja - sposobnost vizionarskog sagledavanja urbane problematike)
- sve je podređeno problemu saobraćaja; tokom tih 17 godina izgrađeno je u Parizu
mnoštvo javnih objekata: izložbene hale, crkave, škole, tržnice, nacionalna biblioteka, ... čiji
se istorijski značaj ne može prenebregnuti, ali ulica ipak dominira u slici grada
- blok:
- morfološki: izduženi pravougaoni i trougaoni
- parcelacija: upravno na ulicu, umerene širine i umerene dubine, sa unutrašnjom razdelnom
linijom - simetralom bloka
- značaj Osmanovog plana: zadivljujuć u svojim razmerama, kao nijedan posle; drznuo se da
promeni izgled celog velikog grada, koji je stotinama godina tretiran kao svetilište čitavog
civilizovanog sveta; preduzimljivost i želja da postigne sve ono što se dotad nije moglo
- najamna zgrada (kuća):
- u opštem slučaju "L" osnove ili multipl te forme; najčešće zajedničko dvorište za tri do četiri
zgrade
- prizemlje - dućani; mezanin - radionice, komercijala; tri do četri sprata - stanovi više srednje
klase; jedan do dva sprata u potkrovlju - za poslugu, siromašniji svet; fasada - jednobrazne -
neutralna renesansna šema, sa visokim francuskim prozorima; balkoni od kovanog gvožđa
Beč:
- Franjo Josif -> revolucija u urbanističkom projektovanju - i to u smislu očuvanja (ne
rušenja); 1237. - poslednja izgradnja zidina i od tada nije menjana površina jezgra; zamena na
parceli - srednjevekovne zgrade su zamenjene baroknim; od opsade Turaka zidine se stalno
obnavljaju (Turci odlaze 1683.); oko zidina postojala je površina od 450 m ("glasije") -
zaštićena, a izvan ovog okvira dozvoljeno je građenje (do XVIII v. - hiljade vila izvan); do
sredine XIX v. "glasije" su bile potpuno prazne
- sredinom XIX v. i Beč doživljava, kao i drugi veliki evropski gradovi, ogroman porast
stanovništva; međutim, Beč (višenacionalna heterogena masa) nije bio pravi industrijski
grad (Beč - srednjevekovni barokni grad), niti je industrijska revolucija glavni uzrok
njegovog porasta - mnogo više od toga karakteriše ga uloga metropole velike imperije
(carska i politička (ali ne i nacionalna) prestonica Habsburške monarhije; kosmopolitski duh
-> svetski kulturni centar); Beč je sedište aristokratije, birokratskog aparata, dok ješ iz
Srednjeg veka vuče trgovačko - buržoaski karakter; Beč je i stecište malih zanatskih
pogona za proizvodnju luksuzne robe (ekonomski procvat -> zahvaljujući proizvodnji i
potrošnji luksuzne robe, pre nego trgovini sa drugim zemljama i izvozu) i centar uslužnih
delatnosti
- geografski položaj ovog grada pruža mu kako estetske, tako i ekonomske prednosti; Beč -
klima - kontinentalni položaj, blizina snežnih planinskih venaca -> topla leta i hladne
promenljive zime ("sva godišnja doba, pa tako i Beč -> odišu svetlošću")
- crkva, kruna i aristokratija su trijumfovale; Beč je od pretežno protestantskog grada u XVI v.
postao potpuno katolički, a odraz tog trijumfa na protestantizmom bile su Barokne katedrale i
druga crkvena zdanja
- fizička struktura grada i razmeštaj stanovništva pre 1857.:
- jezgro Beča - srednjevekovno, zgusnuto, povećane spratnosti zbog zidina, uske ulice (ova
stešnjenost je izraz bogatstva, a ne bede, težnje za prisustvom u metropoli)
- predgrađa - industrija (tekstilna, hemijska, mašinska), siromašniji slojevi stanovništva
(beda i siromaštvo su takođe bili vrlo prisutni, ali u predgrađima izvan zidina grada) i
letnjikovci (zbog svoje istrajne odanosti prvobitnom gradu, aristokratija je Beču ulila onaj
kvalitet, koji ga razlikuje od Londona i Pariza - stabilna socijalna - ekonomska geografija,
koja u centar privlači sve što je pomodno, lepo i skupo); ulepšavanje metropole: 1. uklanjanje
starih gradskih kapija; 2. predlozi za mostove preko Dunava; 3. nove ulice u bližim
predgrađima; 4. bolje trasiranje ulica u starom delu (voda iz Dunava se crpi pomoću cevi od
gvožđa, a na vodovod i kanalizaciju se pričekalo još par decenija)
- rušenje zidina i izgradnja "Ringa":

- car Franja Josif 1857. (na Badnje veče svojim čuvenim memorandumom upućenim
Ministru unutrašnjih poslova) nalaže rušenje zidina oko starog grada, a 1859. odobrava plan
za proširenje grada na ovom prostoru (najambiciozniji na konkursu bio je projekat Ludviga
Ferstera)
- Beč je bio živopisan, ali ne i tipičan za XIX v., ako se zna da je to bio vek parne mašine,
trgovine; u njemu nije bilo omnibusa, ni taksi - vozila, već samo skupi fijakeri, a plin se još
uvek nije koristio (osim u užem centru) tako da se teško mogao svrstati u Metropole I reda; ali
je zato u drugom pogledu predstavljao preteču urbanog razvoja: izgradnja masivnih stambenih
blokova -> pretvaranje jednoporodičnih u višeporodične stambene objekte, bila je masovna
pojava; porast stanovništva i cene zemljišta -> širenje grada u visinu
- rešenje priliva novog stanovništva:
- intenziviranje korišćenja postojećih zgrada (dograđivanje) i parcela (popunjavanje zgradama
-> do 1914. 3/4 kuća je zamenjeno novim, zvanični ukus - neoklasicizam)
- širenje u pravcu periferije
- eksploatacija prostora bivših zidina
- promene u fizičkoj strukturi nisu se suštinski odrazile na razmeštaj stanovništva, tj. na
društveni karakter delova grada: tako viša klasa ne napušta svoje palate u prenaseljenom
jezgru, a leti koristi letnjikovce u bližim predgrađima; jezgro Beča je odisalo lepotom i
bogatstvom, a predgrađa kriminalom, bedom i neredom
- predgrađa: izvor kriminala i bede, iako su se tu nalazili letonjikovci aristokratije i rezidencije
uspešnih građana i zanatlija; tu su bile i crkve, javne zgrade, samostani, gostionice i krčme.
To su bila jezgra inače poljprivrednih naselja poluseoskog karaktera da bi krajem XIX v.
primili industrijski i radnički karakter (sa one spoljne strane - eks. zidina)
- finansiranje objekata u Beču: -> nadvojvode i stara aristokratija
- delom i vodeći trgovci i industrijalci
- plan za izgradnju "Ringa" iz 1859. (pri tom stari centar grada ostao je središte trgovačkog,
političkog i društvenog života) -> obuhvatao je (na mestu bedema) pre svega, izgradnju dve
glavne prstenaste saobraćajnice - široki, reprezentativni bulevar Ringštrase (koji pruža
kompletno ambijentalno okruženje za bogati svet) i ulicu za neophodni saobraćaj (ali ne baš
otmen saobraćaj) - Lastenštrase (nije mnogo olakšao saobraćaj predgrađa prema jezgru); ceo
poduhvat trebalo je da obezbedi nedostajući ceremonijalni prostor ("prostor za dokoličarske
rituale bogatih - pompu i spektakle")
- Ringštrase: -> i dan danas služi i predstavlja izraz razlika između jezgra i predgrađa; na
ovom prostoru podignuto je mnogo važnij javnih građevina u sukcesivnom sledu (zgrada
opere među prvimjavnim objektima (bila je hitna potreba jer je Beč bio muzička prestonica);
kulturne i obrazovne institucije smeštene rame uz rame sa prebivalištima više srednje klase;
ovoj ulici nije bilo pandana u drugim prestonicama)
* Beč na prelaz dva veka:
- zbog geometrije ulice nije bilo moguće organizovati široke vidike (različito od barokne
koncepcije po kojoj pozadina treba da istakne zgradu (analiza Karla Šorskog)), već se efekat
postiže serijom senzacionalnih kratkih vidika, tako da projektanti Ringštrase iako nisu u
potpunosti uspeli da iskoriste prostor upražnjen rušenjem zidina, kako bi izolovali javne
zgrade i doveli ih u međusobni odnos simetričnim postavljanjem i majstorski izvedenim
vizijama, ipak su uspeli da ih učine vidljivim na zadovoljavajući način.
- brzina kojom je čitava zona za širenje popunjena zapanjila je stanovnike Beča i strance; kej
F. Josifa koji se pruža duž dela grada okrenutog ka dunavskom kanalu otvoren je 1858., a
preostali deo kružnog bulevara (Ringštrase) 1. maja 1865. Tokom gradnje ove Ulice, došlo je
u jednom trenutku do prekida zbog finansija. Inače Ulica Ringštrase nije bila najpogodnija za
biznis; najbolje prodavnice su se i dalje uglavnom nalazile u Starom jezgru grada, kao i
većina njihovih aristokratskih mušterija
- prvih 15 godina izgradnje Ringštrase - stambena izgradnja, a od 80-tih godina XIX v. -
većina javnih zgrada
- pripajanje spoljašnjeg prstena predgrađa 1890.: izazvalo je preispitivanje politike koju
će dalje voditi Beč, dostojne njemu. Opština je raspisala konkurs za najbolji plan proširenja i
poboljšanja metropole. Ovim planom bila je obuhvaćena izgradnja gradske železnice, zgrada
za stanovanje sa socijalnim i sanitarnim poboljšanjima, zidanje fabrika, tako što će se
razdvojiti zone za stanovanje od zona sa fabrikama (ovakava funkcionalna segregacija bila je
u Beču do tada zapostavljana). Plan je obuhvatao i modernizovanje sistema ulica i to
izgradnjom novih bulevara i otvaranja prostora trgovima i sličnim proširenjima ulica oko
nekih istorijskih spomenika
- I sv. rat, krah Habsburške monarhije i osiromašenje koje je potom usledilo, odložili su
realizaciju takvih planova. Vagnerov generalni plan za širenje grada, sa širokim avenijama i
monumentalnim trgovima, u koje se uspešno uklapaju stambene četvrti nikad nije sproveden
u delo. Nakon rata nije više bilo potrebe za rastom zbog opadanja broja stanovnika i
smanjenja obima ekonomskih i administrativnih funkcija posle 1918. godine. Ono što je
građeno u Beču posle 1890. bilo je više utilitarne nego monumentalne prirode (zbog
hrišćansko - socijalističke administracije) i to uglavnom stmbenog i industrijskog karaktera, a
javne zgrade (škole, bolnice) igrale su manju ulogu nego nikad. Izuzetak su jedino dve zgrade
na kraju Ulice Ring: rušenjem kasarne Franje Josifa, stvorene su lokacije za Vagnerovu
Poštansku štedionicu i Vojno ministarstvo. Vizuelno ove zgrade predstavljale su dva
trenda u godinama pred I sv. rat: prva u secesionističkom duhu i druga u duhu ogoljenog
klasicizma. Inače stoje jedna naspram druge.
- prešavši iz jednog od nazirućih hijerarhijskih društava u Evropi u jedno od klasno
najslobodnijih, Austrija je doživela silne promene od izgradnje Ringa. Grad Beč koji je
projektovan tako da zadovoljava potrebe moćnog dvora i aristokratije, nasledili su slobodni
ljudi
- plan za izgradnju "Ringa" - Ludvig Ferster, 1858.

- građevine na Ringštrase: -> glavne institucije zauzele su položaj duž granica Starog jezgra
Beča (ne jedna naspram druge)
* Opera, Sikardsburg - Van der Nil (dvojca vodećih arhitekata - predstavnici istoricizma ->
opera je obeležila centar ove nove metropole)
- prvo veliko javno zdanje na Ringštrase, "renesansa - barok"
- zbunjujuća mešavina stilova: od francusek renesanse i gotike + firentinska i venecijanska
arhitektura; opera + carska palata + pozorišta + muzeji -> barok
* Stambeni blokovi
- u stilu palata iz XVIII v.
* Zavetna crkva, Ferstel (Hajnrih fon Ferstel)
- neogotika, jedina crkva u ovoj zoni
* Univerzitet, Ferstel
- neorenesansa ("procvat nauke")
* Gradska kuća (Gradska većnica), Šmit (Fridrih fon Šmit)
- neogotika
* Gradsko pozorište (Hofburg teatar), Zemper - Hazenauer
- ranobarokni stil
* Palata pravde, Vilemans
- nemačka renesansa
* Parlament, Hanzen (Teofil Hanzen)
- grčki neoklasicizam
* Muzej istorije umetnosti i Prirodnjački muzej, Zemper - Hazenauer
- raspored (od crkve ka Operi): sa prve strane su: Zavetna crkva, Univerzitet, Gradska kuća,
sa druge strane: Hofburg teatar, sa prve: Parlament, Palata pravde, Muzej istorije umetnosti,
Prirodnjački muzej, sa druge: Opera
* Barselona:
-> najbolji urbanistički plan XIX v. (rast i urbanistički problemi bez presedana u Evropi;
1976. Španija se vratila u akademski svet (Dali, Pikaso, Gaudi, ...); Barselona = umetnički
grad...; Arhitektonski fakultet je jedan od najboljih u svetu
- Ildefonso Serda -> školovan za arhitektu i matemetičara, stekao je diplomu inženjera, a
ubrzo i renome da bi u 34 godini napustio unosnu karijeru građevinskog inženjera, posvetio se
analizi istorijskog razvoja gradova i problema koji su taj razvoj pratili
- "Opšta teorija urbanizacije", 1867. (štampana o državnom trošku, pokazuje evoluciju svih
Serdaovih ideja)
- delo u dva toma: analiza urbanizacije uopšte i statistička analiza posebnog slučaja
urbanizacije
- "urbanizacije" - Serdaova kovanica od izmišljene reči "Urb", izvedeno iz latinskog korena
(pre ovog perioda tih reči nije bilo u evropskim jezicima; reč "urb" označava jedinicu koja
zadovoljava organizacione i društvene potrebe određenih recipročnih odnosa - obuhvata
široko značenje (to mogu biti grupe nastanjenih čamaca u Kini, metropole, ili jednostavno dve
čobanske kolibe, koje su podignute tako da zadovoljavaju pomenute potrebe, zatim pak i
svemirske stanice i podvodne gradove)
- Serda posmatra razvoj urbanizacije kroz istoriju u kontekstu vere u stalni napredak
čoveka; za njega je savršena urbanizacija ona koja može da zadovolji prostorne,
organizacione, simbolične i socijalne potrebe nekog društva i da se prilagodi dinamici tih
potreba (nijemoglo doći do prelaska na urbanizaciju iz prošlosti ukoliko se i samo društvo ne
preobrati u oblik i organizaciju iz prošlosti; od prvih skloništa sa svojim fizičkim i
simboličkim značenjem, preko grupe skloništa usled ljudske potrebe za društvom i td. sve do
grupacije koja se može nazvati gradom (od primitivne individualne pećine preko raznih tipova
lovačkih, zemljoradničkih i čobanskih zajednica, do ratničkog, feudalnog i konačno
industrijskog društva
- u drugom delu Serda daje statističku analizu situacije u Barseloni kroz prikaz uslova
života i rada radničke klase - težnja je da se ustvari prikažu tendencije inherentne
industrijalizacije
- na osnovu ove analize, Serda je mogao da odradi optimalne uslove života stanovništva
gradova
- analize su pokazale da su uslovi u Barseloni katastrofalni (prljavština, smog,
prenaseljenost, bolest, visoka stopa smrtnosti, ...), što je odigralo presudnu ulogu u
ubeđivanju vlade u Madridu da se moraju preduzeti drastične mere za poboljšanje stanja
(analiza kreće od grada, bloka, ulice, kuće, sprata, sobe; podelio je radnike Barselone na 333
kategorije, od kojih je samo 11 zarađivalo neophodni egzistencijalni minimum)
- u principijalnom smislu (kao manifest za izradu GUP-a; protiv / za), Serda je bio protivnik
dominacije centra, preterane zbijenosti, socijalne segregacije, specijalizacije prostornih
funkcija, nejednake distribucije radnih mesta i usluga, hijerarhije puteva, regionalne
nejednakosti, a pristalica humanizovanog stanovanja, ravnomerne distribucije prostornih
sadržaja, dostupnosti javnog saobraćaja, ravnomernog tretiranja svih delova grada...
- treći i četvrti tom "Opšte teorije urbanizacije" u kojima bi prešao sa teorije na konkretne
predloge, nikad nisu štampani, a sadržali bi: (treći tom) predloge za suočavanje sa
problemima urbanizacije i planiranje budućnaosti grada i (četvrti tom) predloge za širenje

Barselone i rehabilitaciju starog gradskog centra
- Serdaova strategija: razvoj pomoću urbanizacije bloka; ortogonalna mreža ulica ->
blokovski sistem, zasecanje uglova, prirodni pad ka moru
- predlozi za Barselonu:
- 1859., posle rušenja zidina, Serda podnosi predlog vladi za proširenje Barselone koji biva
usvojen (elaborat u tri toma)
- ograničenja: prirodna topografija i fizički elementi u prostoru koje je stvorio čovek (ravnica
u priobalju okružena sa tri strane brdima i neki putevi koji su koristili prirodne izlaze)
- ova ograničenja formirala su kostur magistralne ulične mreže i mreže međugradskih puteva
Barselone (dijagonala, meridijana, paralela i Gran Vija)
- Serda je preko toga postavio urbanu matricu (zasnovanu na trgovima) sastavljenu od
ortogonalnih blokova (širenje urbanim blokovima - ortogonalni sa zasečenim uglom), vodeći
računa o orjentaciji (smatrajući osvetljenost i provetrenost vitalnim kategorijama); trebalo je
da 36 % terena bude pod zgradama, a 64 % pod zelenilom; predvideo je visinu zgrada
najviše tri do četri sprata; planirao je ravnomernu distribuciju gradskih usluga; predvideo je i
jednaku širinu pločnika i kolovoza, kao i zelene trake u sredini bulevara; trasirao mrežu ulica,
osnovu infrastrukture
- predviđao je dan kada će svaka porodica imati sopstveni mehanizovani prevoz
- pozicije objekata i distribucija posebnih zgrada u planu su date samo indikativno; više je
voleo da iznese uopštene predloge o mešanju i prožimanju funkcija, jer je verovao u promenu
kao konstantan faktor ljudskig razvoja
- sudbina Serdaovih planova:
- detaljno razrađeni, tako da ih je vlada usvojila u celini
- nikad nije izveden u potpunosti
- izgrađena je: ulična mreža, kanalizacija, instalacije, posađeno je drveće; svega jedna do dve
zgrade izvedene su po njegovim uputstvima
- područje je u opremljenom stanju ponuđeno špekulantima; visina zgrada pela se do 11
spratova, a pokrivale su i do 96 % površine blokova; disperzija usluga nije sprovedena
- većina kasnijih vlada, sa svojim različitim ideologijama, ne samo da nije odobravala
Serdaove ideje, već ih je smatrala politički opasnim
- Serda je umro bolestan i bedan, potrošivši čitavo porodično bogatstvo na promovisanje
svog sveta budućnosti, nikad ne dočekavši da mu se isplati honorar koji su mu mnoge vlade
obećavale
- zbog njegovih metoda rada teško ga je porediti sa bilo kojim od savremenika ili naslednika.
Kontrast u pristupu između njega i Barona Osmana, sličnosti sa Tonijem Garnijeom, Le
Korbizjeom. Sličnost sa idejama Ovena i Furijea, Marksa i Engelsa i drugih društvenih
reformatora čiji je bio savremenik, a njihova dela su se pojavila tek 20 godina posle Serdaovih
10. Urbanističke utopije XIX veka 85
10. Urbanističke utopije XIX veka
- Robert Oven, grof Anri de Sen - Simon, Šarl Furije, Viktor Konsideran, Žan Baptist Goden,
Etjen Kabe
- Robert Oven -> sa 10 godina počinje sam da zarađuje za život kao prodavac u Londonu;
osniva malu tkačnicu koja izuzetno uspešno posluje; dragocena iskustva i kao radnika i kao
kasnije uspešnog industrijalca; 1793. postaje član književnog i filozofskog društva u
Mančesteru
- pokreće niz reformi u svojoj tekstilnoj fabrici u Nju Lanarku (Škotska): povećava plate,
skraćuje radno vreme, obezbeđuje bolji smeštaj
- 1816. osniva Ustanovu za formiranje karaktera (reforme moraju započeti u sredini u
kojoj se jedinka razvija): filantropska institucija za obrazovanje dece radnika i za vršenje
uticaja na život čitave zajednice organizovanjem učenja predmeta iz raznih veština i razonode
- na osnovu iskustva iz Nju Lanarka predlaže široku primenu ovih reformi; plan je 1817.
prezentiran Komitetu za zaštitu prava siromašnih, a 1820. vlastima Lanarka i zasnivao se na
ideji da treba naći pogodna zanimanja za nezaposlene čijem će radu mašine biti podređene
- plan je obuhvatao program školovanja i vaspitavanja dece i usmeravanja zarada radnika na
ostvarenje lične i opšte dobrobiti
- sprovođenje mera moguće je u naselju veličine 500 do 1500 ljudi (javno mnjenje ga je
doživljavalo kao čoveka koji je "uspeo u životu bez tuđe pomoći", a on je smatrao da je to
apstrakcija, jer uslovi sredine uglavnom određuju individualne sudbine)
- forma: zgrade za stanovanje razmeštene u kvadrat, sa tri strane sobe za bračne parove i malu
decu (do 3 god. starosti), a sa četvrte spavaonica za veću decu; domarski stanovi u sredini, sa
njihove jedne strane bolnica, a sa druge zgrada za goste; u središtu je javna zgrada, čiji
centralni deo čini zajednička kuhinja sa trpezarijom, jedno krilo obdanište i sala za predavanja
(na spratu), a drugo krilo škola (decu treba učiniti korisnim članovima zajednice, štititi ih od
loših roditeljskih navika (veća od 3 god.)), prostorije za odrasle, biblioteka (na spratu); prazan
trem trebalo je da služi za rekreaciju; poljoprivredni i prateći objekti su na izdvojenim
lokacijama
- idealno selo prema R. Ovenu (500 - 1500 ljudi) -> zgrade za stanovanje razmeštene u
obliku kvadrata; sa tri strane svakog kvadrata su kuće za porodično stanovanje sa po 4 sobe;
svaka soba je dovolja za smeštaj bračnog para sa dvoje dece do 3 god.; na četvrtoj strani
kvadrata su spavaonice za decu preko 3 godine i decu koja su preko predviđenih dvoje u
porodici. U centru kvadrata su stanovi za domare, sa njihove jedne strane je bolnica, a sa
druge zgrada za smeštaj gostiju. Tu su i stanovi za nadzornike, sveštenike, učitelje, lekare, ...,
tu je i skladište za svu potrebnu robu; dakle, unutar ovih kvadrata su javne zgrade. U
središnjoj zgradi su zajednička kuhinja i trpezarija, jedno krilo u prizemlju ima obdanište, a na
spratu salu za predavanja i mesto za verske obrede, drugo krilo ima školu u prizemlju, a na
spratu biblioteku. Na prostoru između objekata su ograđeni tereni za rekreaciju, a po
njihovom obodu drveće; sa spoljašne strane kvadrata su bašte, a tik uz njih putevi, pored kojih
su manje proizvodni objekti. Poljprivredni i prateći objekti i površine su na izdvojenim
lokacijama
- delatnosti žene u zajednici: briga o odojčadi i održavanje stana; uzgajanje povrća za
zajedničku kuhinju; rad u odgovarajućim proizvodnim granama 4 do 5 časova dnevno; šivenje
odeće za žitelje naselja; deca: osim škole, nekoliko sati dnevno treba da pomažu u bašti i
manufakturi
- Oven detljno kalkuliše troškove izgradnje ovakve zajednice
- ekonomsko opravdanje zajednice: pravilno usmeren ljudski rad predstavlja po Ovenu
izvor opšteg blagostanja, pa je mnogo vredniji od izdataka za bolje uslove življenja, a rešava i
problem porasta stanovništva
- osnovna polazišta Ovenovog ekonomskog programa:

* ljudski rad kao mera vrednosti (upotrebu mašina svesti na minimum i podrediti ih
radniku, jer su mašine i stvorile višak radne snage, tj. nezaposlenost)
* stvaranje unutrašnjeg tržišta
- bogaćenjem radnika omogućilo bi im se da postanu korisnici proizvedenih dobara, a ne
samo instrumenti za proizvodnju
- reakcija javnosti na Ovenov plan bila je, u isto vreme, interesovanje, uznemirenje i
omalovažavanje
- pokušaj realizacije u praksi:
- neuspešni predlozi mnogim državnicima i vladama
- lični pokušaj: 1825. kupuje u Americi (Indijani) od jedne protestantske sekte selo
harmoniju sa pripadajućim zemljištem, preimenujući ga u nova harmonija i oblikujući ga
po svom planu
- eksperiment je izazvao vliko interesovanje, ali je pod pritiskom ekonomskih teškoća i
unutrašnjih sukoba ubrzo propao (umesto poljoprivredne proizvodnje - proizvodnja viskija) i
on je morao da proda imanje
- u to vreme, u Engleskoj je postojao tzv. "Zadružni pokret", koji je vodila grupa
entuzijasta; po povratku iz Amerike, preuzima ga Oven
- Oven nastoji da stvori široki pokret za reformu engleskog društva i ekonomije, i u tome
delimično uspeva stvaranjem više moćnih esnafskih i sindikalnih organizacija 30-tih godina;
ove organizacije ubrzo dolaze u sukobe sa vladom, posle čega se Oven povlači iz javnosti
- neposredni uticaj Ovenovih ideja ogleda se u pojavi raznih sindikalno - zadružnih grupa, čija
je aktivnost postepeno evoluirala ka bavljenju ekonomskih pitanja
- Anri de Sen - Simon
- škola Sen - Simon
- Sen - Simon, frof Francuske, učestvovao je u ranoj fazi revolucije 1789., ali u okviru
revolucionarnih političkih diskusija nije bilo mesta za isticanje socijalnih problema i njihovu
povezanost sa urbanizmom
- osećanje razočaranja je u Francuskoj više bilo političke i ideološke, nego ekonomske
prirode; posledice industrijalizacije i priliv stanovništva u gradove osetile su se tek posle
1830.
- u to vreme Sen - Simon je formulisao svoju teoriju o društvu, koja se zasnivala na principu
"industrijale" što je podrazumevalo da tehnički stručnjaci i radnička klasa zauzmu pozicije na
vlasti i da zbace staru vladajuću klasu
- pole njegove smrti 1825. njegovo učenje je nastavila grupa njegovih učenika, koji su nakon
revolucije iz 1830. postali slobodniji, pokrenuli časopise i udružili se u jednu polumonašku
zajednicu (čak su našli i specijalne uniforme). Vođe grupe su bili "vrhovni oci", ali kada je
jedan od njih izneo teoriju o slobodnoj ljubavi kao zamenu za "tiraniju braka" došlo je do
raskola i konačnog raspuštanja od policije 1832.
- ni Sen - Simon, ni njegovi učenici nisu obratili pažnju na urbanizam bilo kakvim tehničkim
detaljima, ali su izrazili želju za angažovanjem u toj oblasti
- Šarl Furije -> kao i grof Sen - Simon i Oven, Furije je odrastao u atmosferi pred Francusku
revoluciju 1789.; potpuno drugačije od sensimonista - nije imao njihov entuzijazam, ali je
stvorio i vrlo precizno razradio svoju utopiju, u čijoj je osnovi bilo stanje univerzalne
harmonije, koja se ostvaruje kroz 7 perioda (u vreme kada je on o tome pisao, čovečanstvo se
nalazilo u fazi prelaska iz 4 peioda u 5): 4. = varvarizam; 5. = civilizacija; 6. = garantizam; 7.
= savršenstvo (krajnji)
- društvo organizovati tako da se postigne maksimum zadovoljenje ličnog; svaka zona
izdvojena živicom od druge; svaka zgrada je stobodnostojeća i mora imati 1:1 zelene površine
vrta (indeks); slikovitost postići nepravilnošću; vizure se završavaju spomenikom i slično; sve
zgrade su kolektivne; sve ove mere su prelazne - ka idelanom društvu -> sve što je postavio
preteča je moderne urbanističke i građevinske regulative
- Falanga -> idealna zajednica u koju se udružuje približno 1500 ljudi, smeštena je u prirodi
(reka sa čistom vodom, brežuljci, plodno tlo, šuma) i izdržava se poljoprivredom i
manufakturom
- centalni deo Falange ima javne funkcije: trpezarije, biblioteke, administraciju, prostor za
verske obrede, telegraf, pošta,...
- Falansterija -> zgrada u kojoj se odvija život ovakve zajednice (limit 1600 stanovnika;
donekle podseća na Versaj Luja XIV); zamišljena kao palata (od jeftinog materijala) sa
centralnim blokom (fasada širine 600 m) i krilima (širine 300 m); svaki od tri dela ima
dvorište i pokrivene pešačke mostove (zastakljeni, sa grejanjem i ventilacijom, na nivou
prvog sprata) koji spajaju dve strane krila na svakih 100 m (u jednom krilu Falansterije su
radionice koje stvaraju buku, a u drugom krilu hotelske prostorije za kontakte sa onima koji
ne pripadaju zajednici); zgrada je trebalo da ima prizemlje (prostor za parkiranje vozila),
mezanin (dečiji boravak), tri sprata (stanovi) i potkrovlje (gostinske prostorije) i rezervoare sa
vodom za gašenje požara; u visini tri stambena sprata sa jedne strane je unutrašnja ulica -
galerija (ona je jednom stranom priljubljena uz zgradu), sa koje se direktno ili stepeništima
pristupa u stanove; stanovi su različitog tipa i cene; centralni blok sadrži javne namene (u
unutrašnjem dvorištu: štale, ambari, skladišta)
- pokušaj realizacije - bilo je više neuspešnih pokušaja raznih filantropa u Francuskoj, Alžiru,
Novoj Kaledoniji, Rusiji, i svi su propali zbog finansijskih razloga i zabrana (u Rusiji car
zabranio); najpogodnije tlo - Amerika, propagirao Albert Brizbejn (1840.-50. osnovana je
41 zajednica ovog tipa, sa različitim uspehom)
- Viktor Konsideran
- najaktivniji Furijeov sledbenik; vojni inženjer, konstruktor
- U Ameriku došao je posle državnog udara 1851.; sa Albertom Brzbejnom posetio
Severnoameričku Falangu u Novom Meksiku (Furijeovska zajednica); zagovarao taj
model parobroda
- rešen da isproba svoje teorije, kupio je zemljište u Teksasu i vratio se u Francusku da bi
1854. štampao objavu "U Teksas" kojom je stekao 250 sledbenika
- poduhvat je propao zbog nedostatka kapitala
- Konsideran, ostavljen od svih nastavio je da živi sam sa porodicom na farmi La Reunion
- Žan Baptist Goden -> mladi industrijalac, vlasnik livnice u Gizu
- Godenova adaptacija Furijeovih ideja (modifikovao ih je) bila je jedinakoja je doživela
ozbiljan uspeh - posedovao je livnicu u Gizu, gde 1859. zasniva (za 10-tak godina) svoju
Familisteriju (manja verzija Furijeovog modela - koja je izgrađena)
- glavni objekat sastojao se od tri povezana paviljona, umesto unutrašnjih Furijeovih ulica -
galerija, dvorište svakog paviljona bilo je pokriveno staklenim krovom (čelična konstrukcija +
staklo; stambene zajednice: 1000 - 1500 stanovnika)
- sagrađeni su i različiti uslužni objekti, zgrada za dečiji boravak, škola (sa vrlo razrađenim
sistemom), pozorište, javna kupatila i perionice
- 1880. Goden je osnovao zadrugu i upravljanje fabrikom i imanjem prepustio radnicima;
ova zadruga je funkcionisala do 1939.
- Godenova teorija, zasniva se na zadružnom sistemu Furijea, ali ne na poljoprivrednoj, već
na industrijskoj proizvodnji i ne na zajedničkom načinu života, nego na poštovanju
porodične autonomije; na tome se i temelji uspeh ovog eksperimenta
- Etjen Kabe
- aktivno je učestvovao u revoluciji 1830. i bio postavljen za Vrhovnog tužioca na Korzici,
gde se suprotstavljao Orleanističkoj vladi, što je dovelo do njegovog progonstva u Englesku,
gde upoznaje Ovena. Tu je napisao svoj utopijski roman "Putovanje u Ikariju", objavljen
1840. kada mu je posle amnestije bilo omogućeno da se vrati u zemlju
- ovaj roman, najverovatnije inspirisan "Utopijom" Tomasa Mora, opisuje zamišljenu zemlju
Ikariju i njenu prestonicu Ikaru - veliku metropolu podeljenu na dva dela pravilnim rečnim
tokom, sagrađenu prema potpuno geometrijskom planu sa putevima koji se pravilno ukrštaju i
koji su opasani sa dva kružna bulevara
- groblja, bolnice i radionice smeštene su izvan grada. Pešaci koriste specijalne pokrivene
prolaze, dok se automobili kreću kolovozom
- grad je podeljen u 60 zona, od kojih svaka nosi ime jedne od velikih nacija. Sve kuće u
jednoj ulici su identične i oblikovane prema primerima " najprijatnijih kuća viđenih u
inostranstvu"
- Kabe je izneo svoj politički program - totalni komunizam, koji će se dostići ubeđivanjem, a
ne nasiljem i ubrzo je stekao znatan broj sledbenika. 1847., ohrabren svojim uspehom, izdao
je svoj manifest "Hajdemo u Ikariju"
- za sprovođenje svog plana trebalo mu je 10000 do 20000 ljudi. U Teksasu mu je kompanija
"Piters" navodno stavila na raspolaganje preko pola miliona hektara zemlje. 1848.
prethodnica, grupa od 69 naprednih ljudi ukrcala se u Avru, ali je nekoliko dana kasnije izbila
revolucija i većina je odustala od odlaska. I sam Kabe je učestvovao u početnoj fazi
revolucije, čak se kandidovao bezuspešno na izborima za Ustavotvornu skupštinu
- u međuvremenu prethodnica je stigla na odredište, gde su shvatili da se ta zemlja sastoji od
brojnih zasebnih parcela, pa su se posle neuspelog pokušaja naseljavanja preselili u Nju
Orleans, gde im se pridružilo još 400 istomišljenika. Kabe se kasnije pridružio i uneo
ohrabrenje. Pronašao je novo mesto u državi Ilinoj koje je širio kupio od Mormona - selo
Nauvi na obali reke Misuri
- Ikarijanci su tu došli 1849. i sagradili svoj grad iskoristivši zgrade i ruševine koje su ostale
iza Mormona, ali se usled bolesti njihov broj smanjio na 260. Organizovali su zajedničku
trpezariju, školu, biblioteku i pozorište; porodice su živele u zasebnim stanovima, a samci u
dvokrevetnim sobama
- ekonomske poteškoće i unutrašnje razmirice su 1856. dovele do prvog raskola, kada je Kabe
sa malim brojem pristalica prešao u Sen Luj, gde je i umro iste godine. Sledbenici su se
ponovo preselili, da bi se 1864. konačno svi razišli
- većina onih koji su ostali u Nauvu, odlučili su 1860. da prodaju zajedničku imovinu i
emigriraju u Korning (Ajova), gde su pronašli pogodno mesto za svoje aktivnosti na imanju
od približno 1500 ha. Tu je preostalih 35 Ikarijanaca osnovalo svoj idealni grad koji je
postigao napredak (čak se i broj stanovnika povećao na 75). Raspored kuća je podsećao na
Ovenov pravougaonik: u središtu je trpezarija u sred velikog trga. Na tri strane trga su
slobodnostojeće kuće, a prostor između njih popunjen je vrtovima. Četvrta strana je
namenjena javnim uslugama: perionica, pekara i sl.
- ova Ikarija je bila na prijatnoj lokaciji, na brdu ispod kojeg je potok sa vodenicom, dok je sa
druge strane brda šuma; farma i oranice su na susednom brdu (jedini problem je bila voda, tj.
njen transport, pa se moralo štedeti)
- 1879. ova idila je uništena novim raskolom, tako da se izdvojila grupa od 20 ljudi (koja se
preselila u Kaliforniju i osnovala Ikariju - Sperancu, koja je postojala do 1887.), a ostatak se
naselio samo 1,6 km dalje od prvobitnog sela i osnovao Novu Ikariju pokušavajući da
obnovi harmoničnu atmosferu kojoj se od početka težilo (opstala je u skromnijem izdanju do
1895., kada se društvo raspalo, a imovina podelila na 21 preostalog člana)
- tako je Kabeova ambiciozna zamisao doživela neku vrstu "reductio od apsurdum", jer je
ideja o velikoj metropoli dovela do stvaranja još manje seoske zajednice, koja se konačno
svela na veličinu običnog privatnog imanja
11. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 89
11. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada
- Ebenizer Hauard, prorok decentralizacije gradova, rođen je u Londonu 1850.; roditelji su

bili vlasnici male radnje; njegovo školovanje se završilo već sa 14 godina kada je postao niži
pisar u berzanskoj firmi; sam je izučavao stenografsko pismo i otvorio sopstvenu firmu; tako
se izdigao sa dna hijerarhijske lestvice službenika u grupu sitnih preduzetnika koji su se borili
za nezavisnost -> obrazovanje skoro nikakvo (tehničko - građevinska škola)
- nikad sebe nije nazivao urbanistom; sebe je video kao jednog od sanjalica i šeprtlja koji iz
senke izlaze u javnost sa jednom velikom idejom, hrabro se suočavajući sa podsmesima
"praktičnog"sveta; "kreator ideje o Vrtnom gradu"
- počeo kao berzanski pisar - stenograf; bezuspešno pokušavao sa različitim pronalascima (bio
inovator, iskren i skroman, nije isticao sebe (za razliku od na pr. Rajta i Le Korbizjea));
nakratko, kao farmer, boravio u Americi
- po povratku (okrenuo se manje materijalnim stvarima - socijalnim pitanjima), počinje da se
zanima za uzroke bede; kreće se u krugovima radnika (zalažu se za povratak zemljoradnika na
selo), pripadnika srednje klase, koji su se protivili koncentrisanju političke moći i bogatstva,
ali i revolucionarnom delovanju radničke klase; zalagali su se za osnivanje
samoorganizovanih, kooperativnih preduzeća kao način reformisanja društva, a formu
delovanja nalazili su u volonterskoj inicijativi (Hauard -> velik uticaj na nemačke socijaliste)
- važan uticaj na Hauarda: utopijski roman Amerikanca Edvarda Belamija "Pogled
unazad" (1888.) (probudio se 2000. godine u idealnom društvu; reakcija Hauarda na ovaj
roman bila je knjiga "Vrtni gradovi sutrašnjice" (1889.)) - društvo zasnovano na
upravljanju industrijom i raspodelom dobara preko jednog državnog trusta (preduzeća);
konkurencija je zamenjena centralnim planiranjem (siromaštvo i nezaposlenost ne postoje; svi
od 21 do 55 godina imaju određena mesta i svi su podjednako plaćeni - opisuje industrijsku i
postindustrijsku depresiju u Americi i Evropi i njeno rešenje)
- Hauard počinje da kreira model idealne zajednice prerađujući Belamijeve ideje; odbacio je
njegovu sklonost ka centralizaciji, pridružujući paralelno postojanje privatnog i kolektivnog
vlasništva
- pod uticajem ruskog anarhiste Kropotkina koji je predviđao propast velikih koncentracija
političke moći i kapitala i procvat zadrugarskog poslovanja malog obima, on shvata značaj
problema razmere u društvenoj teoriji - stiče uverenje da akcijama malih razmera društvo lako
može da se reformiše i u tom smislu, smatrao je da veliki gradovi nisu okruženje za zadružnu
civilizaciju
- Hauard je cenio društvene kvalitete (zabava, velike plate, zapošljavanje kao pozitivne; loši
uslovi stanovanja, veliki troškovi života kao negativne) velikih gradova, ali je bio protiv
socijalnih kontrasta i devijacija i nezdravosti kojima su se odlikovali; zato počinje da razmatra
integrisanje kvaliteta grada i sela (nema zabave, ekonomska zaostalost) i mogućnost
stvaranja zajednice umerenog broja ljudi koja bi se zasnivala na poslovanju malog obima i
poljoprivredi; ovu ideju Hauard je predstavio šemom "tri magneta" (stenograf ->
komunicira preko dijagrama) gde se ljudi slobodno i racionalno opredeljuju za treću opciju
(grad i selo su upoređeni sa magnetima koji imaju određenu moć privlačenja i koji deluju kao
kombinacija privlačenja i odbijanja: grad, selo, grad - selo (tj. Vrtni grad))
- između 1889. i 1892. tako nastaje plan za Vrtni grad; predviđeno je da ima 30000
stanovnika i površinu približno 3000 hektara; Vrtni grad zamišljen je kao nezavisni entitet, a
ne kao "grad - satelit" (neke metropole "grad - selo" -> pravi kompromis kombinujući
prednosti oba)
- Vrtni grad: opasan neprekidnim zelenim pojasom sa farmama i parkovima; unutra su
stambene četvrti kao i sve komercijalne, industrijske i kulturne aktivnosti
- koncipiranju plana, Hauard se naročito rukovodio principima koje je proklamovao "Pokret

za zaštitu javnog zdravlja" - niska stopa naseljenosti, široke avenije, zelenilo; fizičko i
moralno zdravlje daje zajednica koja se bazira na saradnji, odnosno kooperaciji
- geometrija grada je radijalna (kružan, simetričan plan): 5 koncentričnih avenija i radijalni
bulevari koji grad dele na 6 kvartova stičući se u centru: 1. u svakom kvartu stanovalo bi po 4
do 5 hiljada ljudi u kućama sa baštama; duž široke središne avenije pružale bi se najvažnije
zgrade, a u njenom središtu bila bi škola (koja bi služila i kao biblioteka, crkva (dok se ne
izgradi na Velikoj aveniji)); 2. u centralnom delu bio bi park namenjen rekreaciji, okružen
"kristalnom palatom" (dokolica i potrošnja teraju ljude u centar grada) - mestom za
trgovinu; u samom centru parka nalazile bi se grupisane najvanije javne građevine (biblioteka,
većnica, bolnica, muzej, koncertna dvorana); fabrike su u planu locirane na periferiji, uz
kružnu prugu koja opasuje grad; sve bi bilo u zelenilu; distance bi uglavnom bile pešačke
- grad: vrste centara: 1. centri jedinica susedstva (kvartova); 2. glavni gradski centar (uprkos
različitom geometrijskom obliku, Hauardovi Vrtni gradovi podsećaju na pristup urbanom
planiranju Tomasa Mora i Roberta Ovena)
- sam grad zauzima 500 ha, sa pripadajućim poljoprivrednim (farme i šume) prstenom od
2500 ha; nije predviđeno širenje grada (Hauard poštuje ljudsko pravo na prostor), već bi se
problem porasta stanovništva rešavao gradnjom novih Vrtnih gradova, čime bi se stvorila
mreža povezana tranzitnim i infrastrukturnim sistemima; ova celina naziva se "društveni
grad" (grozd grozdova) i ona treba da integriše sve kvalitete gradskog života; dve sile
kohezije: rekreacija i centar
- grafičke prikaze ovih struktura treba razumeti ne kao konkretizaciju, već kao dijagrame koji
ilustruju osnovne principe
- Hauardova finansijska konstrukcija za izgradnju Vrtnog grada zasniva se na "filantropskoj
špekulaciji" bliskoj reformističkim krugovima još od Ovena: osnovala bi se neprofitna
kompanija, koja bi sakupila novac izdavanjem menica sa uplatom 4 - 5 %, kupila zemljište i
sagradila grad po planu; uvećanjem stanovništva, rasla bi i zemljišna renta, što bi se iskoristilo
za isplatu investitora; stanovnici bi potom nastavili da plaćaju rentu, jer bi vlasništvo nad
zemljom pripadalo kompaniji; ovo bi vodilo ka nestajanju zemljoposedništva, a prihodi od
rente išli bi na subvencionisanje komunalnih usluga
- suštinska vrednost ideje Vrtnog grada: težnja za ostvarenjem minimuma organizacije koji bi
obezbedio korist od planiranja, uz punu autonomiju privatnog života, a mana što je to bila
ideja nepoznatog jedinca, bez preporuka i veza
- Hauard nije mogao propisati svaki detalj; on je bio vizionar, radio sam i tako bio lišen
mišljenja drugih
- Hauard je sa sticanjem pristalica započeo 1892. u krugovima Belamijevih sledbenika; iako
su imali principijalno različite poglede, Hauard je stekao dosta pristalica, ali njihova
finansijska moć bila je slaba
- prvi put je izneo u javnost ideju o Vrtnom gradu 1893. na sastanku Pokreta za
nacionalizaciju radničkog društva, koje se zagrejalo, ali nema para
- sabrao je svoju teoriju u knjizi "Sutrašnjica: miroljubiv put u pravu reformu", čijim
izdavanjem je pokušao da dođe do sredstava, ali knjiga je naišla na mlak prijem i cinizam
zvaničnih medija
- potom se obratio zemljišnim reformistima, koji su želeli da ožive poljoprivredu i smanje
nezaposlenost povratkom radne snage naselo; oni prihvataju Hauardov plan i postaju prvi
relativno uticajni zastupnici ideje Vrtnog grada; 1899., osniva se Udruženje za
promovisanje Vrtnog grada, a Hauardova predavanja po Britaniji počinju da privlače pažnju
(ali ne da mu daju i onu podršku koja mu je trebala) - Hauard i dalje zarađuje baveći se
stenografijom (hvatanjem beležaka)
- za ideje Hauarda zainteresovao se istaknuti londonski advokat Ralf Nevil; kao liberal, u
konceptu Vrtnog grada, video je produžetak ideje o ortakluku, koja se sastojala u uverenju da
se materijalno stanje radnika može poboljšati samo ako bi bili deoničari, tj. ako bi učestvovali
u raspodeli profita; Hauard i Nevil stupaju u vezu i Nevil, kao uticajna ličnost; zauzima
vodeće mesto u pokretu za Vrtni grad; Nevil je okupljao pristalice među industrijalcima i
političarima, a Hauard među radničkim grupama
- Nevil je uspeo da ubedi neke industrijske magnate da sponzorišu Konferenciju za
promovisanje Vrtnog grada, koja je i održana u Burnvilu, 1901.; konferenciji je
prisustvovalo 1500 učesnika koji su se bavili urbanim problemima u raznim sferama i koji su
na Vrtni grad sa svojih elitnih pozicija gledali kao na ekonomičan način rasterećenja velikih
gradova, pa je tako koncept Vrtnog grada odvojen od svoje prvobitne svrhe: umesto da bude
društveni, postao je urbanistički pokret
- osnovana je pionirska kompanija za Vrtni grad koja 1903. kupuje imanje Lečvort, oko 50
km od Londona, gde je i nastao prvi grad koji se zasnivao na konceptima Hauarda; autori:
arh. Anvin i Parke; isti kasnije Hemsted (1905.); 1919. -> Velvin, arh. Soason; ukupno 25
Vrtnih gradova oko Londona; sam Hauard -> zasnovao 2 Vrtna grada blizu Londona
- drugi grad po istom konceptu bio je Velvin, započet od strane samog Hauarda 1919.
- uticaj Hauarda - urbanistički pokret koji još uvek postoji (uglavnom u anglosaksonskom
svetu (američki gradovi 30-tih) i Australiji)
12. Čikaška škola 92
12. Čikaška škola
- postoji nekoliko činilaca zbog kojih je prvi moderni pokret u arhitekturi nastao baš u
Čikagu, od kojih je najznačajnija povoljna kulturna klima. Materijalne i kulturne okolnosti
omogućile su stvaranje ove nove arhitekture; razvoj: 1847. -> 15000 stanovnika; 1850. ->
30000 stanovnika
- materijalne i kulturno okolnosti:
- još od 30-tih godina, Čikago pokazuje tendenciju da postane kulturni centar (1830. - status
grada, 2000 - 3000 stanovnika -> parcelacija, korišćenje drvenih sendvič zidova podložnih
devastaciji): veliko tržište knjiga, osnivanje simfonijskog orkestra, umetničke akademije, ...
(1880. - 1900. Čikaški Univerzitet postaje intelektualni centar)
- grad je postao trgovački i železničko - transportni centar
- posle požara 1871. i dvogodišnje međunarodne depresije (1871. imao je 300000 stanovnika;
1885. godine Čikago doživljava građevinsku ekspanziju), Čikago je pretrpeo veliku
demografsku i ekonomsku ekspanziju u kratkom periodu, pa se pojavila potreba za prostorom
(pre požara uglavnom se gradilo od drveta - senvič zidovi -> razvoj; 1900. - 1700000
stanovnika, 1920. - 2700000 stanovnika); rast cena zemljišta uslovio je rast zgrada u visinu
(doziđivanje na 8, 12, 16 - spratne zgrade), što je omogućeno primenom novih tipova
konstrukcija (skeletnih) i nizom tehničkih izuma, od kojih je najvažniji hidraulični i električni
lift (izmislio ga je Eliša Grejvs Otis, 1853., a prvi ga je primenio njujorški arhitekta Džejms
Bogardus koji je koristio i konstrukcije od livenog gvožđa)
- Čikaški prozor sastoji se iz većeg centralnog fiksnog dela i sa obe strane po dva pokretna
dela
- pojam "Čikaška škola": -> obuhvatila je tri generacije arhitekata; osnivač - Vilijam Le
Baron Dženi -> poslednji Rajt; istomišljenici koji su izgradili koncept izgradnje javnih
objekata
- ovo je oznaka za grupu arhitekata koji su u zadnjoj četvrtini XIX v. delovali u Čikagu
gradeći komercijalne i poslovne zgrade podignute u istom periodu
- nijedan od tih arhitekata nije bio rođen u Čikagu, već su to bili tipični Amerikanci (bez
korena) koji su išli za progresom; obično su delovali u timovima (6 arhitekata u tri para), čiju
okosnicu bi činila po dvojca partnera sa podeljenim dužnostima;
- za zgrade Čikaške škole tipično je sledeće:
1. konstruktivno, funkcionalno i estetsko jedinstvo
2. novi materijali i konstrukcije (čelični skelet, zid - zavesa, staklo, ...)
3. novi način fundiranja (lebdeći temelj), zbog mekog i podvodnog tla Čikaga
4. nov tretman prozora (veliki deo površine fasade, "Čikaški prozor" (centralno fiksirana
okna, vertikalno klizno otvaranje, dvostruki)
5. novi tipovi građevina (poslovni i administrativni oblakoderi)
6. primena tehničkih dostignuća (lift, ...)
- strukturne odlike zgrada Čikaške škole:
- konstrukcije od livenog gvožđa koje su sredinom XIX v. dostigle krajnju tačku u razvoju,
pokazale su se nepostojanim u požaru; zbog toga počinje oblaganje konstruktivnih elemenata
(stubova i greda) vatrootpornim materijalom - šupljim blokovima, opekom, betonom, ...;
umesto istoricističkih fasada od livenog gvožđa, arhitekti se najpre vraćaju na zidane fasade;
problem sa ovom konstrukcionom koncepcijom bio je u tome što su kod visokih zgrada
debljine fasadnih zidova dramatično rasle ka prizemlju i podrumu dosežući i preko 2 m, a
zbog toga se javljao i problem sa osvetljenjem, opterećenjem i smanjenjem korisne površine
- rešenje ovog problema sastojalo se u odvajanju noseće konstrukcije od nošene fasade i
vidljivog elementa koji je mogao biti zidan ili od drugog materijala; tanja fasada, koja je svoje
opterećenje predavala nosećoj konstrukciji na svakom spratu, nazvana je "zid-zavesa";
razvoj takve fasade u konstruktivnom i oblikovnom smislu obeležen je raznovrsnošću, usled

prilagodljivosti koncepta; za građevinare ovo je značilo dosad neviđenu jednostavnost gradnje
- arhitekti Čikaške škole: -> tri generacije arhitekata: prva sa V. L. Baronom Dženijem
osnivačem, preko arhitekata rođenih približno 1850. (Barnem i Rut, Holaberd i Rouč i Adler i
Saliven), a koji su dostigli zrelost približno 1890., pa do treće generacije sa Frank Lojd
Rajtom
- Henri Hobson Ričardson (Henry Hobson Richardson), 1835. - 1886.
- studirao na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu; bio pod uticajem Viole-le-Dika; radio kod Anri
Labrusta; bio je poznavalac istorijskih stilova i pristalica romantizma; oblikovni izraz ->
neoromantika; gradio širom Amerike
- po povratku iz Pariza, živeo je u Nju Jorku, pa u Bostonu, da bi se oko 1880. uključio u rad
čikaških arhitekata
1. Marshal Field wholesale Store, 1885.-87.
- zgrada ima 7 spratova, konzervativnog je konstruktivnog sklopa; monumentalna
neoromanika, racionalno projektovanje, prozori imaju veću površinu nego do tad (Salivenu je
bio izazov da se takmiči sa Ričardsonom (njegova zgrada Auditorijum pod uticajem je ranije
podignute Ričardsonove M. F. Store))
- Vilijam LeBaron Dženi (William Le Baron Jenney), 1832. - 1897. -> osnivač škole -
školovan u Francuskoj
- studirao na L'Ecole Polytechnique i L'Ecole Centrale u Parizu; nije bio pod uticajem L'Ecole
des Beaux Arts formalizma, racionalista; ornamentaciju je prepuštao asistentima, bavio se
inženjerskim problemima (uspešan u inženjerskim poslovima)
1. First Leiter building, 1879. - konzervativni stil
2. Home insurance building (Osiguravajući zavod - 1884.-85.) - prva zgrada sa zid-
zavesom (postojala je samo u gornjim etažama - ali to je početak)
3. Manhattan building, 1889.-90. │
4. Second Leiter building, 1889.-91. │ klasika Čikaške škole
5. Fair Store building, 1890.-91. │ (otkriven čelični sklop + zid-zavesa)
- Barnem i Rut (Daniel H. Burnham & John Wellborn Root)
1. Rookery building, 1886.
- reduciran model H. H. Ričardsona
2. Monadnock bulding, 1889.-91. -> smatrali su da zgrade koje se nalaze usred te uzavrele
košnice užurbanih, poslovnih ljudi ne treba da skreću pažnju svojim istančanim
arhitektonskim izrazom; kićenje je potpuno beskorisno; teže ka pojednostavljenom izgledu
- jedno od najzanimljivijih dela Čikaške škole; investitor - Piter Bruks, preduzimač iz
Bostona, zahtevao je jednostavan izgled bez ukrasa, izraz čvrstoće i snage; projektovanje je
započeto još 1884. za parcelu 20 m puta 30 m i 12 spratova, a završeno je za dužinu od 60 m i
visinu 16 spratova (radni naziv zgrade bio je "Kvamkviset", kasnije Mounadnok (aluzija na
istoimeni vrh u Nju Hempšajru)); oblik kvadra
- konstrukcija (poslednji put se išlo na kombinaciju ramovske konstrukcije i spoljašnjih
nosećih zidova (opeka)): masivni obodni zidovi, ramovi od čelika u sredini; iskorišćenost
površine 68 %; zgrada je spolja od opeke (Rut je planirao prelaz u boji (polihromija -> možda
ekscentrično, ali logično jer je Rut bio opsednut bojom u arhitekturi) od temne ka svetloj, ali
izvedeno je jednobojno (smeđa, a danas izgleda, zavisno od svetla, ljubičasto)); Piter Bruks je
tako odlučio iz estetskih razloga, koji su verovatno bili povezani sa proizvodnjom tako
nijansirane opeke; nema polukružnih prozora (samo pravougaoni i to bez okvira) niti ukrasa,
ima erkere za dodatni spratni prostor; opšti izgled - težio se "egipatskoj" izražajnosti -
zakošeno podnožje (odražava stabilnost), zvonasti "papirus" venac na vrhu - efekat pilona;
granit - u podnožju oko ulaza i izloga; na uglovima (žljeb od trećeg sprata sve dublji ka vrhu)
su izvedena obaranja ivica koja rastu od bazisa ka vrhu; izdužena zgrada, odsustvo
ornamenata
- zastupnik investitora je zahtevao krajnju jednostavnost, odbacujući Rutove skice sa više
ukrasa, dok je Rut bio na moru na dvonedeljnom odmoru, Barnem je naložio jednom od
crtača da uradi projekat kao "kutija od opeke". Rut je bio po povratku ljut, ali se prilagodio
(ali ova priča nije tačna); konstrukcija podrazumeva proporcionalan rast debljine zidova sa
visinom (što bi značilo da je debljina nosećih zidova u osnovi 182 cm, a što bi značilo veliko
smanjenje korisne površine i veliko opterećenje za ionako meko i podvodno čikaško tlo
- zgrada je interesantna i kao pionirski primer spregova protiv vetra, jer pored zidanih
poprečnih ukrućenja postoje portalna ojačanja u vidu čeličnih greda
- uzan teren nije omogućavao izgradnju središnjih staklom prekrivenih dvorišta (inače tipična
za Rutove zgrade), ali je dozvolio obodni raspored kancelarija
- zgrada Mounadnok: visina 61 m, širina 21 m, dužina 60,6 m; h/a=b/a=3:1
- zašto profil papirusa? -> kao i Donji Egipat i Čikago je močvarno područje, gde se reka
uliva u veću vodenu površinu; takođe papirus je sličan divljem luku, a ime grada Čikago bilo
je izvedeno od indijanske reči koja znači "polje divljeg luka"
- Monadnock buliding annex, 1893.
- kombinacija arhitektonskih elemenata prvog dela zgrade i Maršal Fild Ričardsona
3. Reliance building, 1894.-95. -> Barnem i saradnici
- posle Rutove prerane smrti, glavni projektant ove zgrade bio je Čarls Etvud; zgrada
reprezentuje izuzetno razumevanje prirode zid-zavese; 11-tospratna noseća konstrukcija
podignuta je za 15 dana; transparencijom fasade (vrlo elegantna spoljašnjost) dočarana je
njena izuzetna lakoća (horizontalne trake Čikaških prozora); istoricizam - samo u sekundarnoj
plastici; oblikovno - mehanomorfna kombinacija horizontalnog i vertikalnog; fasada ove
zgrade dočarava i estetski potencijal čeličnog rama; dominacija horizontalizma: kontinualni
parapeti, Čikaški prozori (trodelni)
- ostale važnije zgrade D. Barnema:
4. Fischer building, 1896. (Paviljon ribarstva) - pseudogotski istoricizam u sekundarnoj
plastici
5. Railway excange building, 1903.-09.
6. Orchestra hall, 1905.
- bio je glavni arhitekta - planer Čikaške izložbe 1893.
- Holaberd i Rouč (William Holabird & Martin Roche)
1. Tacoma buliding, 1889.
- 12-tospratnica sa skeletnom konstrukcijom - uticaj Dženija
2. Pontiac building, 1891.
- slična, veoma jednostavna 13-tospratnica
3. Old Colony building, 1893.-94.
- elegantna 14-tospratnica, čista forma bez erkera, sa obličastim uglovima - dolazi do izražaja
u suštini klasicistička tripartitna podela mase objekta na bazis, tlo i "kapital", karakteristična
za većinu visokih zgrada Čikaške škole
4. Marquette buliding, 1894.
- za razliku od Barnemove i Etvudove zgrade Rilajans, ovde se zid-zavesa koristi za
izražavanje brutalne snage konstrukcije, a ne njene lakoće
- klasicistički istoricizam u opštoj pojavnosti - kubična forma (pravougaoni raster), rustikacija
prizemlja, venac na vrhu; snažan modularni raster - kontinualne vertikalne i nešto uvučeni
masivni natprozornici
- zgrada je svojim mehanomorfističkim purizmom snažno uticama na Misa van der Roea
5. Zgrada u Vest Džekson bulevaru 325, 1904.
- još intenzivniji i nedvosmisleniji iskaz tema sa Market zgrade; intenzivnija mehanomorfična

interpretacija skeleta koji dominira nad zid-zavesom
6. Chicago savings bank, 1904.-05. │ tipična Čikaška škola
7. Brooks building │ u prečišćenom Holaberd / Rouč maniru
8. Chicago city hall - county building, 1907.-11.
- gigantski neoklasicizam
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 96
13. Luj Saliven, 1856. - 1927.
- Adler i Saliven (Dankmar Adler (inženjerska strana) & Louis Henry Sullivan (estetska
strana)) - "Čikaška škola"
- Luj Saliven, 1856. - 1927. -> "forma sledi konstrukciju" (funkciju)
- uopšte o delu:
- izuzrtno složena figura - čovek čije je delo prožeto sigurnošću odnosa "tradicionalnog" i
"naprednog"
- težio je ostvarenju oblikovnog jedinstva zgrade, nalaženju pravila u odnosima
konstruktivnog sistema i poetike arhitektonske forme, tj. ornamenta (njegove zgrade su
prekrivene ornamentima)
- obrazovanje:
- rođen je 1856. u Bostonu, država Masačusets; protivio se institucionalnom školovanju - zvao
je školu "zatvorom za decu" (majka frnacusko-švajcarskog porekla iz Ženeve i otac Irac, vode
letnju školu igranja u okolini Bostona i tako zarađuju; Luj je kao dete skoro svako leto
provodio kod babe i dede (majčina strana) na farmi u Južnom Redingu), a za arhitekturu se
opredelio još u detinjstvu, impresioniran sa znanjem o procesu prenošenja unapred određene
ideje preko tehnoloških dostignuća u realnost (događaji iz detinjstva: 1. neznajući šta je most,
uplašio se, ali kada mu je otac objasnio svrhu, bio je impresioniran tim delom ljudskih ruku;
2. kada je video gospodina koji sa gradilišta ulazi u fijaker i saznao da je to arhitekta koji je
projektovao zgradu, opredelio se za arhitekturu)
- 1870. (sa 16 godina) se upisao u Engleski koledž u Bostonu gde se upoznao sa delom
Ipolita Tena (francuski kritičar i filozof, istoričar umetnosti) i botaničara Ase Greja, što je
na njega izvršilo veliki uticaj (tu je završio dve godine studija)
- potom se upisao na Masačusetski institut tehnologije (najstariji Arhitektonski fakultet u
Americi), gde ja na kursu arhitekture savladao tehnička znanja i poznavanje stilova, ali već
posle godinu dana napušta studije (jer mu se nije dopao obrazovni sistem)
- 1873. zaposlio se u Filadelfiji kod Frenka Fernesa (Saliven je bio njim očaran, jer je
"pravio zgrade iz svoje glave"), preko kog se upoznao sa savremenim tokovima u Engleskoj i
Francuskoj, Raskinom, Viole-le-Dikom, romantizmom, ..; zbog ekonomske depresije i pada
porudžbina, firma Fernes & Hjučit, bila je primorana da otpusti Salivena nakon nekoliko
meseci
- iste godine, odlazi kod roditelja koji su se preselili u Čikago (Čikago je pre požara privredno
cvetao: najveće svetsko tržište žita, najveći centar drvne industrije i najveća klanica je tu bila);
oduševljen je gradom i euforijom vezanom za obnovu posle požara iz 1871., zapošljava se
kod Dženija, kroz čiji biro su prošli i Barnem, Rut, Holaberd i Rouč (u toj sredini Saliven
upoznaje Džona Edelmana, menadžera Dženijevog biroa koji mu je postao mentor. Ostali su u
vezi i kada je Saliven otišao u Pariz
- 1874. odlazi u Pariz na L'Ecole des Beaux Arts (vodeći intelektualni centar u svetu), gde se
priključuje u "slobodni atelje" Emila Vodrmera, pristalice Viole-le-Dika (koji je bio pristalica
obnavljanja gotike); međutim, posle samo nekoliko meseci napušta studije i odlazi u Italiju
(Rim i Firenca -> na samo tri dana od čega dva provodi u Sikstinskoj kapeli oduševljen
Mikelanđelovim freskama); u Parizu se bolje upoznao sa evolucionističkom teorijom kulture
Tena i tekućim stilskim previranjima (razlog napuštanja L'Ecole... prema Salivenu bio je u
tome što je prednjačila crtačka veština koja je donosila sjajne rezultate, ali bila apstraktna i
van stvarnosti)
- u Čikago, Saliven se vratio 1875. sa iniciranom idejom o ličnom konceptu arhitekture
(značaj L'Ecole... se ipak ne može zanemariti u njegovom delu, a naročito predavanja Ipolita
Tena - istoričara umetnosti, koja je slušao i čitao u Parizu)
- u periodu 1875.-80. radio je kod brojnih arhitekata
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 97
- celog života se borio protiv akademizma i arhitekture koju diktira stil

- Adler i Saliven -> jedna stara sveska koju je počeo da vodi na Tehnološkom institutu govori
koje su sve teme zanimale Salivena, a ta sveska je zapravo izveštaj o aktivnostima atletskog
kluba "Lotos" čiji su osnivači bili i braća Saliven; tu su izveštaji o takmičenjima, rezultati,
telesne mere, obim mišića, skice golih modela, ..., prilozi iz arhitekture i ornamentike; Adler
je zapazio Salivena i poverio mu dekoraciju unutrašnjosti centralnog muzičkog hola
- 1880. Saliven počinje da radi kod Adlera, a 1883. postaje punopravan ortak firme (sa samo
26 godina); ovaj bio je od 1880.-95. imao preko 180 porudžbina, pri čemu je 30 % bilo
privatnih stambenih zgrada, 20 % fabrika i skladišta i skoro isto toliko poslovnih zgrada, 10 %
različitih auditorijuma (pozorišta i raznih vrsta dvorana), a ostalo - pojedinačni projekti
hotela, škola, stanica, crkava, grobnica, biblioteka, klubova, ... Na projektima poslovnih
zgrada i auditorijuma ispoljen je spoj projektnih inovacija i tehnoloških mogućnosti, na
rezidencijama i grobnicama sloboda izraza, dok su fabrike rešavane utilitaristički (mnogo
manja sloboda u izboru oblika)
- u doba najvećeg uspeha Adler & Saliven, zapošljavnali su preko 50 crtača (među kojima je
bio i Rajt, koji je 1888.-93. bio desna ruka vodećeg tandema); od 1889. prostorije firme bile
su na poslednjem spratu tornja zgrade Auditorijum (a u početku su imali kancelarije na
poslednjem spratu prve Adlerove poslovne zgrade)
- Adler se bavio uglavnom tehničkom i administrativnom, a Saliven "umetničkom" stranom
posla; za Salivena je bila tipična dekorativnost istočnjačkog tipa
1. Auditorium building, 1886.-89. -> pozorište, hotel i poslovanje; skup projekat (tri miliona
dolara)
- Adler je postigao velike pionirske rezultate u oblasti akustike dvorana, primenom naučne
teorije škotskog fizičara (inženjera) Rasela; inovacije: smanjenje zapremine primenom
levkaste osnove koja se naglo sužava ka pozornici, postepeno izdizanje partera prema
Raselovom metodu ("izoakustičke krive"), neradne površine (apsorberi - da smanji odjek) u
blizini pozornice i glatke (reflektori - da omoguće odgovarajući odjek), u zadnjem delu sale,
"otvoren" zadnji zid radi sprečavanja nekontrolisanog odbijanja talasa (ali akustički uslovi za
orkestarsko izvođenje i izvođenje na pozornici bitno se razlikuju (a zgrada služi u obe svrhe),
pa je Adler predvideo maksimum 2500 sedišta za pozorišne predstave, a zapremina i broj
sedišta se smanjuju pokretnim elementima na obe galerije)
- Salivenova dekoracija bila je uslovljena ovim mnogobrojnim tehničkim zahtevima (i
nezahvalnim oblikom i dimenzijama), ali uspeo je da objedini prostor; projektnu šemu sa
unutrašnjosti preneo je na fasade (na pr. kod zgrade Transportejšn) pozornica je oivičena
pozlaćenim panelima na plafonu levkastog oblika, sa 100 el. sijalica
- zgrada je imala veliki značaj i u tehničkom i u konstrukcijskom smislu; unutar polovine
bloka trebalo je smestiti varijabilnu dvoranu (2500 - 7000 mesta) sa svim mogućim
prostorima i dva bočna objekta sa poslovnim prostorom i hotelom (kuhinja - prvi put pod
krovom), eksterijer
- reducirana Ričardsonova estetika sa Maršal Fild bildinga, svedena na dijagram (za razliku
od doslednije Rutove primene na Rukeri bildingu)
- poslovne zgrade: -> značaj: 1. ovaploćenje Čikaške škole arhitekture; 2. borba da se
pronađu rešenja koja istinski odgovaraju tehničkim inovacijama
- 3 grupe: "neogrčke"; u Ričardsonovom duhu; oblakoderi
- "neogrčke" zgrade - smeštene u poslovnom centru Čikaga; odlikuje ih isticanje vertikaliteta i
tripartitna podela mase poput klasičnog stuba na bazu, telo i kapitel; ornament je uklonjen sa
nosećih delova i integrisan u nenoseće površine, reljefnog je tipa sa floralnim motivima
(Salivenova sklonost ka egipatskoj i vizantijskoj dekoraciji); primer:
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 98
2. Borden Blok, 1880.

- zgrade inspirisane Ričardsonovom arhitekturom (podignute neposredno posle Auditorijuma)
- glatko polirane kamene fasade sa polukružnim lukovima, pojednostavljena forma i
dekoracija (homogen blok (samo portici neznatno štrče kao paneli postavljeni ispred ravni
zida) sa oštro usečenim otvorima); primeri:
3. Voker haus, 1888.-89., Duli Blok, 1890.-91.; skladište Voker: konstrukcija stub - greda,
jasno je odvojena od arkada koje se iznad njih protežu kroz 4 sprata (u prizemlju i na
poslednjem spratu ih nema) -> ritmičnost; ogoljena rustikacija i ornamenrika
- oblakoderi:
4. Bauard building, New York, 1897.-98.
5. Transportation building
6.Wainwright building, St. Louis, 1890.-91. -> 10-spratnica pravolinijske "oblakoderske"
konstrukcije (skrivene) sa zidanom ispunom; (Saliven nije pristao da primenjuje površni
istoricizam i mehanički tematizam, iako su to činili ostali čikaški arhitekti kombinujući
čeličnu konstrukciju sa zid-zavesom sa istoricističkim detaljima, Saliven je pomešao tradiciju
i Ričardsona)
7. Fraternity Temple, 1891.
8. Union Trust building, 1892.-93.
9. Guaranty building, Buffalo, 1894.-96. -> konstruktivni okvir od čelika sa pričvršćenom
fasadom (prvi put uradio Vilijam Le Baron Dženi, na zgradi Osiguravajućeg zavoda u
Čikagu); keramički elementi; kombinacija stilova; fasada obložena crvenom terakotom, u
donjem delu ornamentisana
- oblikovni problem sa zid-zavesom Saliven nije rešavao otkrivanjem skeletne prirode zgrade;
njegova rešenja su vizuelno masivna, sa izraženom tripartitnom podelom (baza, trup, kapitel)
- izraženija primena ornamentike je prisutna, naročito na zgradi Garanti
- eseji "Ornament u arhitekturi", 1892. i "Umetnički pristup visokim poslovnim
zgradama", 1896., posvećeni su uglavnom ovoj tematici; Saliven smatra da "realno poetsko
jednistvo" oblika i funkcije počiva na primeni ornamentacije primerene vrsti konstrukcije;
utvrdio je zakonitost formule da "oblik uvek prati funkciju", ali treba razumeti Salivenovo
shvatanje pojma funkcije koji obuhvata i fizičke i simboličke aspekte (organsko načelo o
koheziji)
- tako je i na oblakoderima funkcija skrivena, ali se ipak odražava na fasadi - unutrašnjost se
projektuje na spoljašnost slično izrazu ljudskog lica
- 1892. recesija ugrožava poslovanje firme; 1895. Adler se povlači, a kontakti između Adlera i
Salivena zahlađuju zbog Salivenovog brisanja Adlerovog imena sa projekta Garanti bilding;
Frank Lojd Rajt je bezuspešno pokušavao da ih izmiri; iako su imali biroe u istoj zgradi
(Auditorijum), sledeće 4 godine vrlo malo kontaktiraju do smrti Adlera 1900.; broj projekata
je tokom te 4 godine bio isti, ali su Salivenovi veći i značajniji
- samostalni rad:
- Saliven (rođen 1856., a umire 1927.) -> često je radio fasade mnogih objekata
- prvi period, 1889.-90.:
10. Gage building - projekat su započeli Holaberd i Rouč, ali je jedan deo fasade uradio
Saliven; projekat je značajan jer dočarava različitost direktnog koncepta fasade Holaberd /
Rouč i dekorativizma Salivena u potpuno istom rasteru
11. Shlesinger & Mayer Department Store (robna kuća) -> (danas Karson, Piri i Skot) -
jedna od najvažnijih zgrada Čikaške škole; unutrašnjost je konvencionalna, ali spoljašnjost u
čvrstoj mreži horizontala i vertikala odiše izrazitom modernošću
- u to vreme Saliven stiče sve veći ugled, njegove fasade su njegov zaštitni znak (tada Adler
nije imao nikakvog posla)
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 99
- u čast osnivanja Saveza arhitekata Amerike, 1899., Saliven je napisao esej "Savremena
faza arhitekture", čiji je sadržaj postao temelj ove organizacije; međutim, ubrzo je napisao
seriju polemika protiv arhitektonskog obrazovanja, eklekticizma, pri čemu su naročito
napadnuti arhitekti sa Istočne obale, uticajni u Savezu, tako da ostaje bez podrške (ovi članci
izlazili su pod zajedničkim nazivom "Brbljanja iz dečijeg vrtića", u početku u uticajnom
čikaškom časopisu Inland Architect, a docnije su ignorisani)
- ovaj profesionalni preokret ogledao se i na privatnom planu (1899. se oženio 20 godina
mlađom ženom. Za 10 godina bračni par je promenio 7 apartmana luksuznih hotela; po
nekoliko meseci godišnje boravili su u vikendici. Žena ga napušta zbog alkoholičarskih
ispada. On prodaje svoju umetničku zbirku i biblioteku, kao i vikendicu; nastanjuje se u sobi
osrednjeg hotela gde boravi do smrti)
- uprkos poslovnim i privatnim problemima nije se predavao. Radije bi izgubio posao, nego
načinio kompromis u ostvarivanju svojih ideja, čak i u tim i finansijski teškim vremenima
- drugi period, 1895.-1924.:
- Saliven je dobio ukupno 56 narudžbina, u opadajućem ritmu i uz smanjenje veličine
objekata; od 1907. radi samo izvan Čikaga; većim delom, to su poslovne zgrade (od 30
poručenih izgrađeno je oko 15) u tradiciji Adler / Saliven i banke i vile (samo 2 izvedene od
9: Babson i Bredli); Saliven postepeno napušta ukrašavanje celokupne fasade i lokalizuje
dekoraciju, ali primenjuje figuralnu plastiku ponegde
- banke (od 1906.-20. podigao je 8 objekata banaka u provincijskim gradovima srednjeg dela
zapadne Amerike; potpuno drugačiji koncept (jednostavno) pored čuvanja novca simbolišu
neku vrstu ekonomskog svetilišta čiji je oltar - trezor)
- sastoje se uglavnom od središnjeg prostora izdeljenog ugrađenim pregradama i nameštajem;
masa je kubična, deluje kao sef (mali prozori i u nižim delovima deluju kao rupe), ali i kao
svetilište; a veliki otvori na gornjim delovima fasade često polukružni, bogato su
ornamentisani (koristi: crvenu opeku + prefabrkovanu keramiku); primeri:
12. Grinnel, Merchant's National... -> kod ove banke ornament je u vidu isprepletanog rama
koji okružuje prozor iznad glavnog ulaza, skriva mehanizam za kameru ili zaključavanje
- Saliven je jednu od svojih banaka nazvao "kutijom za nakit"; međuodnos unutrašnjeg i
spoljašnjeg: usaglašenost spoljašnjeg ukrasa i vrednosti predmeta koji se unutra čuvaju
- projektovao je, pre ove poslednje faze banaka, porodične grobnice
- knjiga "Sistem arhitektonske ornamentike u skladu sa filozofijom ljudske moći" ->
sadrži 20 službenih crteža sa komentarima, koji razjašnjavaju Salivenov koncept "funkcije" -
funkcije kao univerzalne sile prisutne u svim stvarima koja svoj izraz traži u obliku
- ohrabren prijateljima, Saliven objavljuje i knjigu "Autobiografija jedne ideje" - priču o
svom životu (najpre u časopisu američkog instituta arhitekture, a 1924. i kao knjiga);
autobiografija koju je napisao sa 65 godina je pisana u trećem licu, i samo jedno od 15
poglavlja ("retrospektiva") bavi se zlatnim dobom čikaške arhitekture (i "zlom srećom" na
svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine); međutim, u posrednom smislu, cela knjiga je
posvećena arhitekturi - to je Salivenova filozofija arhitekture prema kojoj se sav njen razvoj
odvija u skladom sa "fundamentalnom energijom umetnika" - oblik zgrade izraz je ove
energije
- autobiografija: više od pola knjige govori o svom detinjstvu, sve do 15 godine, kada se
upisao na Odsek za arhitekturu na tehnološkom institutu države Masačusets. Naglo prekida
svoju životnu priču u trenutku kada postaje partner Adlera i kada mu se otvorila mogućnost
velike karijere
- Svetska izložba u Čikagu iz 1893. (Kolumbijska izložba) -> propuštena prilika Čikaške
škole ("grobnica moderne arhitekture")
- organizator Rut; pozvao je 10 firmi; ograničenja su bili bazeni
13. Luj Saliven, 1856. - 1927. 100
- nacionalna proslava 400 godina Kolumbovog otkrića Amerike (1492.) u obliku

međunarodne izložbe; centralni prostor ("svečano dvorište") trebalo je da bude okruženo
američkim eksponatima
- na izložbi je umesto Čikaške škole, trijumfovao akademizam (klasicizirane zgrade) sa
Istočne obale, označivši početak akademske obnove u Americi; uzroci su veoma složeni, a
jedan od njih je i nepripremljenost čikaških arhitekata za tipološke zahteve izložbe
13. Palata saobraćaja (u osnovi je to rimska bazilika sa glavnim i dva bočna broda,
dvostrukom galerijom i bazilikalnim osvetljenjem; dva srednja sprata ispod bazlikalnog
osvetljenja ne vide se spolja (tako je kod gotskih objekata); eklektički i islamski karakter
zlatne kapije i kupole, koje nemaju ništa slično sa ostalim delom zgrade), orjentalizirana
dekoracija, duhovitiji izraz od akademskih paviljona prepunih visokoparnog kiča, ali ipak
nedovoljno ubedljiva kao zgrada sa izložbenom namenom (u odnosu na impresivne izložbene
prostore u Evropi) -> (izgledalo je kao da Saliven ništa nije naučio o upotrebi metala i stakla u
izgradnji železničkih stanica, tržnica, hala, ...; posle ove izložbe Saliven gubi projekte)
- ova izložba rezultirala je mitom da je Amerika propustila priliku da formuliše autentičan
arhitektonski stil na osnovama naprednog romantizma Čikaške škole; istina je, međutim, da ni
u krilu Čikaške škole nije bilo dovoljno potencijala da se svi postavljeni problemi savladaju;
kao i u biološkom opstanku i ovde je pravilo bilo: "prilagodi se ili izumri", što podrazumeva
ili genijalnost da bi se opstalo i pobedili suparnici, ili fleksibilnost koja omogućuje
prilagođavanje
- posle izložbe -> Salivenovi projekti: (i neki već pomenuti oblakoderi)
14. Čikaška berza, 1895., srušena 1972.
- ostala samo ulazna kapija
- po prvi put korišćeni kesoni za fundiranje poslovne zgrade, dubina 25 m (kesoni - kubus
zvonastog oblika koje se koristi za fundiranje u vodenim sredinama)
- greške Salivena: 1. napad na obrazovanje; 2. napad na sledbenike; 3. ženidba
14. Art Nouveau; Viktor Orta 101
14. Art Nouveau; Viktor Orta
- Art Nouveau = nova umetnost - najuspešniji kao stil unutrašnjeg uređenja; pariški stil
(Svetska izložba, Pariz, 1900. - mnogi nacionalni paviljoni) -> 90-te godine XIX v. donele su
svetu dve novine: bioskop i Art Nouveau, koje su indirektno povezane jer su nastale iz istih
pretpostavki i sa sličnim ciljevima
- pridev nouveau (modern, jugend) = polemičko odbacivanje ravnoteže između tradicionalnog
stilskog repertoara i tehnika građenja na kojim se do tada zasnivala evropska umetnička
kultura
- Art Nouveau je umetnički pokret nastao širom Evrope oko 1890.; vezan je naročito za oblast
primenjenih umetnosti (dekoracija)
- opšte odlike: pokrenutost (kao pokretne slike -> slike sa filmom), dinamizam (uticaj razvoja
saobraćaja, dostignuća, tehnološki napredak), apstrakcija, opsednutost raspoloženjima
vezanim za smenu vekova; veza sa slikarstvom toga perioda (Tuluz Lotrek, Eduard Munk,
Gustav Klimt): dinamična linearnost (igračica Lua Fuler svojim virtuoznim kovitlanjem
haljine bila je inspiracija mnogim umetnicima; Belgija: kralj Leopold II (ekscentrik) i 40
godina mlađa igračica -> spoj lepote i moći)
- najznačajnija uloga u stvaranju pokreta -> Orta, Velde
- dvosmislenost pojave: usled nesklada između umetničkih nastojanja da se predmetima da
izražajan oblik i tehnološkog napretka koji je navodio na funkcionalnost; estetke korektivne
mere, stvorene da se suprotstave tehnologiji, delovale su osvežavajuće
- ručni rad (kao međuprostor između industrije i umetnosti) održao se samo u oblasti skupe,
ekskluzivne robe, a težnja većine anticipatora i aktera pokreta bila je rešavanje društvenih
problema kroz umetničko zanatstvo, što je izrazito kontraverzno (pošto su se smatrali
poslednjom odbranom individualnog zanatstva pred surovim svetom tehnologije, zanatlijama
je lepo pristajao sntimentalno - gubitnički stil
- Vilijam Moris je bio najglasniji zagovornik umetnosti i zanata (Arts and Crafts) pokreta, ali
je isto tako prvi priznao njihovu uzaludnost da budu sredstvo za reformisanje društva
- značaj Art Nouveau: bio je neka vrsta refleksne reakcije umetnika na zalaženje tehnologije
u masovne produkcije na tradicionalnu teritoriju umetnosti; za razliku od istoricizma koji je
prizivao prošlost, Art Nouveau je promovisao interese umetnika pokušajem osvajanja oblasti
proizvodnog dizajna; tj. pokušaja da se od ekonomske potrebe napravi estetsko iskustvo
- u Nemačkoj - "Jugendstil" označava čitav niz namera; nema samo umetničku konotaciju,
već je i sugerisao povratak prirodnom načinu života, prirodi uopšte i mladalačkom idealizmu
(judendstil = mladost)
- u Engleskoj, nazivao se francuskim imenom, možda, zato što tu nije našao plodno tlo; u
Francuskoj - engleskim imenom Modern style, u Italiji - liberty i "cvetni stil"
- u vrhunskim delima ovog pokreta uočava se povezanost funkcionalnog, konstruktivnog i
dekorativnog aspekta
- pristalice Art Nouveau: V. Moris, A. van de Velde (jedini koji je očuvao doslednost), Viktor
Orta
- upotreba metala je bila karakteristična za arhitekturu, pripadnike Art Nouveau 90-tih godina
XIX v., a inicirana Ajfelom i velikim inženjerskim konstrukcijama
- uticaj Viole-le-Dika
- u ilustracijama za delo "Entrentiens..." Viole-le-Dik ukazuje namogućnosti konstrukcijskog
racionalizma; smatra da je glavnonačelo arhitekture iskrenost prema programu i istinitost
konstrukcije; pored toga on zastupa povratak regionalnom građevinarstvu
- Art Nouveau = nova umetnost -> kao prelazni period između "Istoricizma" i "Modernog
pokreta"
* Belgija - najznačajnija uloga u stvaranju ovog pravca -> Orta, van de Velde, ...
* Španija -> Gaudi -> ornamenti u kovanom gvožđu za kapiju parka Guelj, ograde balkona, ...
* Italija ("liberty") -> floreale stil
* Engleska ("Arts and Crafts" - umetnost i zanatstvo) -> Mekintoš
* Francuska -> arh. Gimar - projekti stanica metroa
* Austrija (secesija) -> Vagner, Hofman
* Nemačka (Jugendstil) -> Hans Pelcig
* Holandija -> H. P. Berlage
- zajedničko za sve: primena ornamentalnog stila u arhitektonskom izražavanju
- Belgija -> tu je pokret nastao i dobio naziv Art Nouveau (nova umetnost)
- nova umetnost ima korene u gotskoj arhitekturi i japanskoj umetnosti
- ne oponaša prethodne stilove
- odlikuje se specifičnim senzibilitetom i ekspresivnošću upotrebom ornamenata
- ornamenti inspirisani motivima iz prirode (naročito florom) -> dinamička plastičnost, a u tu
svrhu najpogodniji materijali su: gvožđe, drvo, staklo i kamen
- najviše objekata u ovom stilu u Belgiji nalaze se u Briselu: uglavnom porodične kuće za
stanovanje i privatni hoteli; vlasnici su iz visoke imućne klase
- doprinos u razvoju novih arhitektonskih ideja i obogaćivanju arhitektonskog rečnika; ali nije
dala osnove za stvaranje jedne nove arhitekture jer se isuviše usmerila na ornamentaciju
- Viktor Orta (Victor Horta), 1861. - 1947. -> baron, virtuozan u preplitanju elemenata
konstrukcije i dekoracije
- započeo Art Nouveau u Briselu, a zašto, ne zna se; od 1885.-92. Orta nije podizao zgrade; u
tom periodu proučava teoriju i projekte Viole-le-Dika što ga je ohrabrilo da se odluči za
otvorenu upotrebu gvožđa i kombinaciju sa zidanim elementima, kada je zaista započeo sa
građenjem
- Brisel (Belgija): široki bulevari, elegantni parkovi; bogati žive u gornjem gradu, zanatske
porodice u centru; centar umetnosti krajem XIX v.
- akumulacija industrijskog bogatstva; zaokupljenost identitetom (multietnička zajednica) -
težnja za nacionalnim stilom na temeljima lokalnog graditeljstva u opeci
- uticaji: Viole-le-Dik, železničke konstrukcije; rokoko (uprošćen); V. Blej (slikar); orijent -
Japan; ukrasne šare za tapete i tekstil; V. Moris - anglo-japanska soba; postimpresionisti
- dela Viktora Orte:
1. kuća Tasel, 1892., za neženju (fotograf i profesor nacrtne) sa puno prijatelja za prijeme ->
prvo zrelo doba; početak nove mode -> uveo je engleske tapete između vidljivih metalnih
elemenata na zidovima trpezarije
- trospratna gradska kuća u niz, uskog pročelja; upotreba konstruktivnog gvožđa (prvi put u
stambenoj arhitekturi) kao vidljivog materijala, "vrpčasta" metalna dekoracija (naročito u
stepenišnom holu (nalik na grane i lozu) u skladu sa podnim mozaikom)
- fasada: diskretno iskazivanje skeleta (linearne krivulje); široki erker prozori; zenitno svetlo;
šare na podu i zidu = biljni motivi
- plan: otvoreni plan; pariska formula iz XVII v.
- Art Nouveau je ovde prisutniji (reprezentativni hol) više nego u svim delima Viktora Orte
2. kuća Frizon, 1893.-94. -> za mladog advokata; veoma slična (front 8 m; 3 sprata)
3. kuća Ostrik -> prva stambena zgrada koju je Orta projektovao u novom stilu; detalji
vitraža; ornamentika rudimentarna; 5 nivoa
4. zgrada Misinger -> puno detalja; asimetrična fasada
5. palata Solve, 1895.-96. -> nejkompletnija od svih Ortinih rezidencijalnih zdanja (kasnije
pretvorena u modnu kuću)
- građena za slavnog hemičara Solvea sa laboratorijom; plastična, široka fasada - zidovi se

izvijaju u polje ka bočnim erkerima; erkeri su uglavnom u staklu, sa metalnim rasterom;
dekorativne gvozdene ograde
- unutrašnjost: vidna metalna konstrukcija, razrađeni detalji (luster na pr., ograda, stepeništa),
apstraktni gvozdeni ukrasi koji asociraju na floralni svet; nameštaj - Ortin dizajn
- o životu:
- rođen u Gentu 1861. -> započeo studije arhitekture na Akademiji u Gentu 1876., a nastavio
na Akademiji des Beaux Arts (kasnije postao direktor 1913.) u Briselu; bio pod odlučujućim
uticajem Viole-le-Dika (i gotike - kamenorezačka tradicija, perfekcija u kamenu)
- otac - mali obućar iz Brisela: od njega je nasledio osećaj za umetničku preciznost; učio
muzičku školu, pa napustio -> bio i crtač, slobodni zidar; umetnički živ samo 15 godina; umro
skoro nepoznat
- vodeća figura kontinentalnog Art Nouveau, kreator originalnog rečnika ornamenta; ponudio
je niz novih projektantskih rešenja i pokazao mogućnosti arhitektonske ekspresije za nove
graditeljske programe, u skladu sa socijalnim i kulturnim uslovima doba; razvio je niz
strukturalnih i konstruktivnih rešenja, posebno u oblasti primene (dobro poznaje osobine
materijala) gvožđa, drveta, kamena i stakla
- odlike Ortinih kuća: harmonija u organizaciji prostora; elegantna jednostavnost fasada;
originalna dekoracija; enterijeri - svaka zgrada poseban nameštaj; precizni nacrti - nikad
teškoće u izradi; veliki atelje -> rade odlivke koje nose u kamenolom; upotreba gvožđa u
objektu i na fasadi; veza gradske umetnosti i njegovog dela -> urbana matrica Brisela ih
diktira; objekti: uski, sa uskim pročeljima -> ugrađeni ili na uglu -> simetrična kompozicija;
klijentela: introvertan svet za visoku klasu (najskuplji arhitekta u Briselu - svaka zgrada je
osobena)
6. kuća (hotel) barona van Etveldea, 1895. -> fasada -> niz lučnih erkera
- predvorje (salon - krug čeličnih stubova koji se gore izvijaju u čelične lukovepodupirući
staklenu kupolu): oktagonalna forma (objedinjuje okolne sadržaje) pokrivena plitkom
staklenom kupolom na gvozdenim stubovima
- lusteri - kao vesela metafora cveća; svaka sijalica zasenčena zvoncem od bojenog stakla koje
podseća na lalu; uopšte, elegantna dekorativna primena dekorativnih elemenata
7. vlastita kuća, 1898. -> sa ateljeom kao dve spojene zgrade, funkcionalno podeljene, kao i
fasade, ali dobra unutrašnja povezanost odaje utisak celine
- imao je oko 40 godina; dovoljno bogat da izvede sopstvenu kuću (sada muzej V. O.)
- kao i kod Narodnog doma, i kod svoje uće Orta je imao teškoća da poveže detalje od
klesanog kamena sa radom u metalu; prebogat arhitektonski rečnik -> do perfekcije; detalji:
rukohvati, ograde, nameštaj, vitraž, staklene pregrade
- ova grupa kuća predstavlja razradu sintakse kuće Tasel (i još nekoliko kuća: Viner, dve (u
njima je Orta stanovao) u Američkoj ulici, Obek (sa osmougaonom dnevnom sobom,
iscepao projekat) u stilu Art Nouveau, a one koje su usledile posle, elegantne i uzdržane
kuće za Maksa Alea, bile su suvoparnog i formalnog izgleda - ni traga od Art Nouveau, kuća
Viner (1919.) - poslednja
8. kuća Diboa
9. robna kuća "kod inovacije", 1901. -> uništena u požaru 1967. (tek tad je postala vidljiva
izuzetna metalna konstrukcija)
- prednja strana sasvim u metalu i staklu, samo je okvir od granita; rešenje fasade u ravni
- druge komercijalne zgrade Viktora Orte ("Voke" iz 1903. i "Volfers" iz 1906.), mnogo su
uzdržanije (više konstruktivne prirode sa mnogo manje ornamenata, a metalni delovi nisu
vidljivi)
10. pet robnih kuća, 1901.-09. -> "kod inovacije"; "Grand bazar", Frankfurt; "Grand bazar",
Brisel; "Voke", Brisel (danas muzej slika); "Volfers", 1909. (čuvena zanatska porodica)
- kasnija dela:
11. Palata lepih umetnosti, 1928. -> reduciran budžet (u prizemlju radnje - da se izdržava
objekat)
12. Glavna železnička stanica u Briselu -> banalna, bez detalja; nisu po arhitektonskom
dometu ni bliz zgrada podignutih oko 1900.
13. Bolnica Bruhman -> započeta pred rat, a završena 1923. godine; za srednji, siromašni
sloj, jednostavnost, sve je nisko
14. Muzej umetnosti -> pažljivo, ali bez snage
15. Stanovi za siromašne, 1906. -> ogoljene fasade
16. Narodni dom, 1896.-99. (srušen je 1967. potpuno neopravdano, a 25 miliona franaka je
to moglo da spreči, ali se nije našlo) -> na čudnoj parceli - oblik koji je Orta maksimalno
iskoristio; prvi javni objekat
- ovo je najvažnije delo Viktora Orte; finansijska pomoć od Solvea
- podignut je kao sedište belgijske Radničke partije (više reformatorska nego revolucionarna),
socijalističke reformističke stranke čiji je cilj bio društvena emancipacija radnika; stranka je
osnivala ove domove, ne samo radi sastanaka radničkih organizacija, već i radi raznih drugih
aktivnosti - solidarnosti, kulture, zabave (kupili plac čudnog oblika i angažovali najskupljeg
belgijskog arhitektu - Ortu)
- program je obuhvatao administrativne prostorije, sedište radničke zadruge, kafeteriju, više
manjih i jedna ogromna višenamenska sala (sastenci, proslave, kultura, obrazovanje)
- Orta je radio oko 9 meseci na preliminarnom projektu, a 15 crtača je još godinu i po radilo
izvođačke crteže; projekat je bio veoma detaljan; površina papira na kom je bio nacrtan
projekat jednaka je površini velikog trga u Briselu (1/2 km2 = 75 rolni)
- gradnja je počela krajem 1895., ali je više puta zastajala, pa je projekat doživeo izmene
(nedostatci materijala, proširenje parcele); radove su izvodile radničke zanatske zadruge
(dobrovoljni rad radnika - zanatlija; uprkos znatnoj primeni materijala, cena po m 2 i nije bila
velika
- kada je otvorena na uskrs 1899., zgrada je izazvala senzaciju zbog prosvetljenosti, snažnog
izraza i slično, ali bilo je i negativnih reakcija
- kosnije je zgrada više puta dograđivana prefarbavana i slično, a da autor nije konsultovan;
na kraju je zgrada i pored protesta brojnih eminentnih arhitekata, srušena 1964. (iz
urbanističkih razloga); Orta je u jednom zapisu predskazao njenu sudbinu
- arhitektonska forma:
- nepravilna parcela, maksimalno iskorišćena, delom oko segmenta jednog kružnog trga, a
delom duž dve radijalne ulice; spoljašnji zid - vidni čelični kostur (spajanje konstruktivnog i
dekorativnog) u kombinaciji sa opekom i klesanim kamenom; u unutrašnjosti, takođe,
otvorena konstrukcija, sa fluidnom izražajnošću
- ulaz: gvozdeni ispad, veliko predvorje i mali hol što vodi do stepeništa, stepenište je takođe
interesantno rešeno
- mnoštvo materijala, bez preterivanja u detaljima, odaje utisak uzvišene arhitekture (što se
poklapa sa naprednim humanitarnim duhom zadrugarstva)
- kafeterija (trebala je da služi i kao sala za demonstracije) u prizemlju - veliki nepravilni
oktagon (dubine 22 m, širine 18 m i visine približno 8 m); vidni čelični nosači, vezani sa
kamenim zidovima (najbolje rešenje prožimanja gvožđa i kamena za kojim je neprestano
tragao), koji iskazuju formom statičku ulogu; tavanica (konstrukcija dijagonalnih linija ->
podela na kvadrate 5 m puta 5 m) podseća na gotiku
- velika dvorana (auditorijum - 1500 osoba -> trebala je najpre da bude na drugom spratu, ali
je podignuta na više zbog osvetljenosti i terase) - u potkrovlju; ka njoj su vodila dva
stepeništa; jednim delom je "lebdela" nad dvorištem; dimenzije 56 m puta 16 m, h=10 m; vrlo
smeo enterijer sa vidnim čeličnim elementima krovne konstrukcije (lake krovne rešetke sa
zategama), koja asocira na unutrašnjost svemirskog broda; padom poda obezbeđene su vizure
(zatalasana tavanica) i akustika, a dnevno svetlo visokim bočnim prozorima; bočno su bile
dve konzolne galerije sa dekorativnom ogradom; prostor auditorijuma je zatvoren između
konstruktivnog okvira, staklom ili tankim panelima između metalnih ramova (slično zid-
zavesi)
- jedan inženjer u ekipi napravio je gršku, pa je Orta bio primoran da umetne velike grede u
pod trećeg sprata čime je narušena konstruktivna ravnoteža, ali su ipak ovde konstruktivni
problemi rešeni na efikasniji način nego na bilo kojoj njegovoj kasnijoj zgradi
- završna obrada: manje istančana u poređenju sa projektima bogate klijentele
- Orta je težio jednostavnosti u gradnji, nema one istančanosti kao u privatnim palatama, ali je
zato ostvario aerodinamičnost i utisak snage i suštinske povezanosti sa nacionalnom
arhitektonskom tradicijom. Želeo je da ostvari kontinuitet različitih fasada koje gledaju na trg
i dve bočne ulice, ali i da one odražavaju unutrašnji raspored. Tačke prevoja fasada imale su
odlučujuću ulogu
- izuzetna smelost u detaljima: izbacivanje balkona, gvozdeni stubovi sa lelujavim
dekoracijama na vrhu, rukohvat ograde na krovu ne prati jednostavno spoljašnje ivice zgrade;
dugačak balkon čitavom dužinom fasade - njegova ograda je blago konveksnog oblika, u
kontrastu sa konkavnim konzolama (ograda je od kovanog gvožđa, dinamična, sa
interesantnim spiralama
15. Čarls Reni Mekintoš 106
15. Čarls Reni Mekintoš
- Čarls Reni Mekintoš (Charles Rennie Mackintosh), 1868. - 1928. -> najnedokučiviji
umetnik na prelazu dva veka
- Glazgov (Škotska)
- tipičan razvoj industrijskog grada: postaje važan centar teške industrije (čelik, parne mašine,
železnička oprema, brodogradnja) i trgovački lučki centar; u ekonomskom pogledu, izbio je
na drugo mesto u Velikoj Britaniji, iza Londona (zbog pokretanja pamučne industrije postaje
glavni takmac Mančesteru)
- politički (prihvaćeno je vekovno opiranje poistovećenju sa Engleskom, ali sredinom XIX v.,
javljaju se nove težnje ka autonomiji): snažan nacionalistički pokret sa separatističkim
ciljevima (nacionalno udruženje za odbranu škotskih prava)
- umetnički: grad (tipičan viktorijanski: preduzetnički, živahan, nemilosrdan i ružan) bez
arhitektonskih kvaliteta; važno: veza sa Japanom preko trgovine odakle pristižu (priliv
egzotične robe sa Dalekog istoka) raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu; značajan je
i uticaj francuskog impresionizma i simbolizma
- veza sa Japanom nije se odnosila samo na predmete za svakodnevnu upotrebu - razarači i
krstarice koji su doneli pobedu u rusko - japanskom ratu, bili su sagrađeni u Glazgovu
- grad je doživeo napredak, ali su njegovi bogataši bili skorojevići bez ukusa; siromaštvo sa
druge strane je bilo neminovno, pojava alkoholizma
- "Glazgovska četvorka" -> simbioza japanskog i škotskog
- Čarls Reni Mekintoš (kratka karijera, nemaran u korišćenju talenta (kao Olbrih)) i
Margaret Mekdonald
- Herbert Mekner i Fransis Mekdonald (talentovanija je od Margaret)
- bračni parovi -> žene su bile zadužene za dekorativnu stranu, a muževi za stranu izgradnje
- Margaret Mekdonald i Fransis Mekdonald (sestre) -> njihova dekoracija (razdragana,
maštovita, vesela, lepršava) iako zanimljiva bila bi malo značajna van arhitektonskog
konteksta
- na sebe skreću međunarodnu pažnju kada su 1896. u Londonu izložili svoje rane radove na
izložbi Društva Arts and Craft (negativna kritika službenog kritičara Krejna)
- Mekintoš je bio vodeća ličnost grupe; brzo je razvio osoben kubični stil (formira prostor i
prostorne elemente od pravougaonih oblika; kao u japanskoj umetnosti - koristi površinski
ornament; velikom veštinom povezivao je elemente i pojedinačne delove; često naglašava
samo pojedine elemente arhitektonskog sklopa ili nameštaja; bio je pristalica solidnosti u
građenju (verovao je u kamen, a gvožđe i staklo nije voleo zbog nedostatka masivnosti -
Raskinov tradicionalizam); bio je veoma pod uticajem Vojsijeve arhitekture i Letabijevog
simbolizma, tražeći vezu prakticizma Arts and Craft pokreta i keltskog misticizma
- preplitanje gracioznih i masivnih oblika - karakteristika čitavog opusa Č. R. Mekintoša -
mali prozori u masivnom zidu, tanke ivice širokih ormara, visoki nasloni stolica, jednostavni
zidovi, sićušni detalji koji se gube u velikim površinama
- u mladosti je izgledao kao tipičan umetnik - boem; raskošnog talenta običnih, lepih crta lica
koje pre odaje osobu koja se povlači nego borca. Možda se zato osećao uvek kao deo tima.
Margaret je bila nešto starija i možda zato njegov oslonac, izgledala je energično, suprotno
eteričnim likovima koje je slikala. Tužno je što je Mekintoš posle brilijantnog početka brzo
pao u zaborav i od 1908. gotovo ništa nije radio
- ornamentika sestara Mekdonald figuralnija je od Mekintoševe arhitektonike; karakteriše je
linearnost, bliska Blejku, Berdoliju ili Toropu i simbolizam iz dela Meterlinka i Posetija i
keltskog misticizma; često su motivi izdužene, nežne ljudske figure; primenjeni su na
nameštaju, tapetama, tapiserijama, metalu, mozaiku; dijagramska analogija ovih motiva je
upravo vertikalitet kubične tektonike Mekintoša
- boje: nameštaj beo ili izrazito taman; dekor u pastelnim tonovima (ružičast, siv, svetlo
zelen); enterijeri - beli sa bojenim detaljima
- arhitektonska dela:
1. Glazgovska umetnička škola, 1896. - 1909. -> prva faza 1896.-99.; druga faza 1907.-09.
-> zapadna fasada, biblioteka, enterijer; Frensis Njuberi -> pomogao im da dobiju ovaj posao
- masivna građevina od domaćeg sivog granita (tri strane škole) i opeke (četvrta strana);
gvožđe i staklo veoma su korišćeni radi postizanja bogatog severnog svetla u ateljeima (duž
glavne fasade); uopšte, tehničko-tehnološki aspekt je posebno dobro obrađen (ventilacija,
grejanje, ...)
- zgrada je podignuta na strmom terenu, što je iskorišćeno za vizuelno smanjenje zgrade -
suteren je ukopan, a poslednji sprat je uvučen, tako da se stiče utisak ne četvoro nego
dvoetažne zgrade; prozori su veliki, a zid je ostavljen bez ukrasa; venac pri vrhu upotpunjava
kompoziciju; jedino se ulazna zona (kao parafraza škotskih zamkova) izdvaja skulptoralnom i
maštovitom obradom (namerno kontrastira ostatku zgrade, masivna je); traženo je da ateljei
imaju severnu orjentaciju, a zgrada ima minimum četri sprata
- od jedne uslužne stvari uspeo je da stvori umetničko delo: mreža gvozdenih penjalica (za
perače prozora); službeni pristup (svrsishodnost i poetičnost) i u sopstvenom stanu: svaki
detalj razrađen sa određenom svrhom - elektro kablovi predstavljaju ornamentarnu
karakteristiku tavanice
- glavna masa je sa zadnje strane dopunjena pomoćnim prostorima (muzej i dvoetažna
biblioteka, tako da osnova ima "E" formu; istočna fasada je u nekoj vrsti neogotike, a na
zapadnoj (vrhunac stvaralaštva), nastaloj posle 1906., primenjena je autentična formula sa
erkerima (tri vertikalna erkera sa rešetkastim prozorima - kao cevi orgulja)) na snažnom
volumenu; zgrada prikazuje ceo razvoj Mekintoša, zahvaljujući dugom periodu gradnje (od
vidnog uticaja Vojsija, pa do autohtonog stilskog izraza)
- druga faza (1907.-09.) -> ovde je njegova umetnost koja se odlikovala reljefnim profilima
isturenim u prostor, izraženo jasno, i to na širokim erker - prozorima u obliku cevi na
orguljama i u enterijeru čitaonice, gde mreža konstruktivnih elemenata obuhvata celu
prostoriju (a ne samo ivičnoj poput lijana u džungli)
- enterijer biblioteke (strog i geometrijski) - tamno drvo, "japanska" konstrukciona artikulacija
- anticipacija Art Deco-a
- glazgovski projekti:
2. 3 čajdžinice, 1897. - 1906. (najpoznatija: Willow Tea-rooms) -> vrhunac Art Nouveau;
beli grandiozni enterijeri; plastična bela fasada
3. vlastiti stan, 1900. -> razdoblje ljubičastog i srebrnog sa originalnim ornamentima na beloj
podlozi; elektro kablovi - ornamentalna karakteristika tavanice (verovatno nisu mogli ići
ispod maltera u iznajmljenom stanu + ostali elementi enterijera = bajkovit prizor; stan je
uređen prema projektu za "kuću ljubitelja umetnosti" gde su stolice sa visokim naslonom
trebale stajati naspramno za dugačkim trpezarijskim stolom, krute "kao ljubavnici na prvom
sastanku")
- ovi projekti odlikuju se belim zidovima sa organskom ornamentacijom, gracioznošću,
čuvenim stolicama sa visokim naslonom
4. kružna koncertna hala za 4000 ljudi, 1898. -> neizveden projekat za izložbu 1901.
- Osma izložba secesije u Beču 1900. (uticaj Art Nouveau)
5. soba (dobila priznanje) u sklopu škotskog odeljenja izložbe
6. muzički salon za Frica Verndorfera, 1902., jednog od osnivača "bečke radionice"
(suosnivač J. Hofman)
- Međunarodna izložba u Torinu, 1902. -> početak kraja Art Nouveau
- kuće pod uticajem Vojsija u škotskoj provinciji (stil "baronial", spajanje ornamentalno +
nezgrapno)
7. kuća Hill (kuća na brdu), Helensburg, 1902.-03.

8. kuća Windy Hill, Klimaholm, 1899. - 1901.
- za 7. i 8. -> njihova spoljašnjost je bliska lokalnoj tradiciji, a unutrašnjost je odavala veću
disciplinu; senzualne linije ovde su ustupile mesto nešto oštrijim obrisima što je ukazivalo na
to da Mekintoševe vizije imaju budućnost (primer je druga faza Glazgovske škole)
9. neizvedena "kuća ljubitelja umetnosti" (druga nagrada, ali moralni pobednik)
- najvažniji projekat uz Glazgovsku školu; ovo je bio projekat za zatvoreni konkurs koji je u
Darmštatu 1901. organizovao Aleksandar Koh; nije nagrađen (jer Koh nije odobravao
naklonost bečkom stilu (Mekintoš) jer je umetnička kolonija tek osnovana u Darmštatu), ali je
dalekosežan - premašuje Vojsijev tradicionalni model; ostvaren je gotovo kubički plasticitet;
dve longitudinalne mase čine osnov kompozicije; površine su ravne, sa mestimičnim
ornamentalnim reljefom i fino proporcionisanim prozorima; ovaj projekat je verovatno uticao
na Hofmana i projekat Palais Stocklet u Briselu iz 1905.
- Mekintoš posle 1908. (njegova slava je inače od početka bila veća u Evropi nego na Ostrvu)
dobija sve manje porudžbina i pada u zaborav, delom zbog malog tržišta, delom zbog ličnih
problema u koje je zapao (alkoholizam); neki od retkih njegovih radova u tom periodu
ukazuju da je raspolagao još uvek velikom kreativnom i vizionarskom snagom, koja je na
žalost, ostala neiskorišćena
- "Glazgovska četvorka" -> početak
* 1894. počela se baviti unutrašnjim uređenjem - časopis "The studio"
* 1895. izložba studentskih radova u Lijegu
* 1896. izložili rane radove na izložbi Arts and Craft u Londonu
* 1897. rani sakralni objekti - crkva, Škotska - Kvinskros crkva
- Mekintoš -> kraj
* 1914. sele se u Englesku -> počinje se baviti slikarstvom
* 1914.-18. dizajnira satove, nameštaj i plakate za Baset-Loukea
* 1916. - poslednji rad za Baset-Loukea = Art Deco -> mala kuća u nizu (rekonstrukcija),
Hortempton; raskošni enterijeri
- 1924. odlazi u Francusku (slikarstvo)
- 1927. - bolnica, Engleska (rak jezika)
- 1928. - umire
- 1933. - umire Margaret
- sva zaostavština izložena u Glazgovu
- 1970. - izložbe ga spašavaju od zaborava
16. Antonio Gaudi 109
16. Antonio Gaudi
- Antonio Gaudi y Cornet, 1852. - 1926. -> njegova umetnost ne može se svesti na obim
knjige ili fotografije; ona se mora lično doživeti: 20-tak godina stariji od Plečnika; stvorio
neponovljiva dela, aktivan do smrti, neženja, bez učenika; najkreativniji i najveći Katalonac
- uticaji:
1. katolicizam (crkva je podržavala katalonski separatizam) │ "katalonska renesansa"
2. katalonski nacionalizam │
3. umereni socijalizam
4. gotska graditeljska tradicija
5. mavarsko-islamska graditeljska tradicija │ mediteranski uticaj
6. lokalna narodna arhitektura │
7. klasična tradicija (utemeljena u arhitektonskom obrazovanju u Barseloni)
8. strukturalni racionalizam Viole-le-Dika
9. Raskin, Rihard Vagner
10. Art Nouveau - "Modernismo" (na Katalonskom) - težnja za stvaranjem novih oblika
izražavanja
- Gaudi - prvi postmoderni arhitekta; služio se istovremeno sa pet različitih arhitektonskih
jezika; pokušao da obnovi gotsku arhitekturu - poslednji gotski arhitekta; fantastičan osećaj za
konstrukciju koja nije kruta, razvija se poput stabla ("katalonska gotika" - vrlo kvalitetna)
- sličnost sa Plečnikom: velika sposobnost kreiranja oblika; specifično korišćenje materijala;
osećaj za dekoraciju i boju; neobični konstrukcijski izumi; majstorski koristi prostor, boju,
svetlost
- Barselona -> Gaudi; Berlin -> Šinkel; Ljubljana -> Plečnik
- Katalonija - politička i ekonomska dominacija u Španiji. Ekonomska moć naručilaca je
vidljiva - to Gaudi koristi (bogate mecene); cveta neogotika - ključni likovni izraz koji se
razvio u Art Nouveau (Modernismo)
- život: rođen 1852. u Ruesu, Katalonija u skromnoj zanatlijskoj porodici, otac - kotlar ->
kovač bakra (od oca nasledio finoću obrade); rano ostaje bez majke, a kasnije umiru i brat
lekar i sestra, pa preuzima brigu nad ocem i sestričinom (oboje su živeli sa njim u Barseloni);
ostao je neženja (slabog zdravlja) -> bila mu je uskraćena radost porodičnog života
- školu je pohađao u Ruesu, a arhitekturu u Barseloni 1869. - 1878. (bio je slab student);
studirao je dugo (8 godina) jer se izdržavao projektima van škole, omela ga je i vojna
obaveza, a i interesovao se uglavnom samo za predavanja iz filozofije i estetike
(nekonvencionalan, malo jogunast student -> više je voleo praksu od teorije); ipak,
zahvaljujući radu u ateljeima značajnih barselonskih graditelja, već u trajanju diplomiranja
bio je relativno afirmisan; (po njegovim školskim radovima ne bi se mogla naslutiti ona velika
inventivnost karakteristična za njegovo delo)
- kao dete je oboleo od vrste reumatizma koji nikad nije izlečio. Da bi se borio prihvatio je
režim jednog opata: vegetarijanska ishrana, lekovi, šetnje, zbog čega je bio još usamljeniji.
Duge šetnje, uprkos sve većoj slabosti upražnjava do kraja života. Svuda je išao pešice
- 1878. - vitrina za izlaganje garderobe za Svetsku izložbu u Parizu - privlači pažnju
tekstilnog magnata Eusebia Guelja (Eusebio Guell y Bacigalupi) -> siromašnog porekla -
otmen i bogat, obrazovan, naklonjen siromašnima, fer prema radnicima, koji postaje njegov
glavni mecena; -> od tada se proslavio kao arhitekta i Barselonu napušta samo tri puta: južna
Francuska, Maroko i Kastilja. Govorio je samo na Katalonskom
- od liberala u mladosti (postaje konzervativac); sklonost životnim uživanjima (galantan,
pomodan, dendi), postepeno se sve više preobraća u gotovo isposnika, čoveka predanog veri;
radeći mnogo u verskoj arhitekturi, čitajući i družeći se sa duhovnicima, ušao je u suštinska
pitanja krize
- čak je bio zatvoren i novčano kažnjen kada je javno protestvovao, kad je 1924. policija
zatvorila crkve u Barseloni da bi onemogućila katalonsku proslavu; u zatvoru govori samo
Katalonski (neće na oficijalnom Kastiljskom - Španskom) i plaća kaznu za sebe i jednog
beskućnika; u mladosti je bio lep i tašt na svoj izgled i miljenik večernjih sedeljki porodice
Guelj na kojima su se okupljali umetnici i intelektualci; česte poteškoće na gradilištu - radnici
ga nisu razumevali; inače radi bez crteža na licu mesta
- bio je žestok nacionalista, duhovit i naprasit čovek; nije se ženio, zbog svog dela i
posvećenosti crkvi i naciji, u narodu je tretiran gotovo kao svetac
- život je okončao tragično (1926.), od posledica udara tramvaja; po posebnom odobrenju,
sahranjen je u kripti crkve Sagrada Familia, uz sve počasti
- dela: -> njegovi studentski radovi i najranija dela razlikuju se po stilu - od oživljavanja
srednjevekovlja do obilatog eklekticizma koji je verovatno naučio u školi; rani radovi:
* ulaz u groblje
* fontana - kopija jedne u Maroku
* kandelabr na Rijasa Rojal
- 1878. - ključna godina u izgradnji karijere: -> tada je diplomirao
1. Nacrti nameštaja za Martorelovu gotsku kapelu u Kočiljasu (Martorel je bio jedan od
učitelja Gauidija, čovek koji je u Kataloniju doneo uticaj Viole-le-Dika i Raskina; u ateljeu je
radio i glavni Gaudijev konkurent, Luis Domeneč i Montaner); to mu je otvorilo
pokroviteljstvo porodice Markiza od Komiljasa
2. Rad za Svetsku izložbu -> pokroviteljstvo Guelja, koji je bio oženjen jednom od
Markizovih kćeri
3. Projekat za radničku zadrugu u Mataru, 1878., obuhvatao je mašinsku halu, radničke
stanove i društvene zgrade (izvedena samo hala (danas izgleda kao nova) - jednostavna,
neukrašena, sa konstrukcijom od paraboličnih lukova - koji će postati njegov lajt-motiv)
4. Kuća Visens (Manuel Vicens) (letnja rezidencija), 1878. sagrađena; 1925. dograđena
(arhitekta Martinez po savetima Gaudija) - za proizvodnju keramike -> obeležava početak
jednog novog načina izražavanja u katalonskoj arhitekturi - lokalni lomljeni kamen zemljanih
tonova, u kombinaciji sa keramičkim pločicama i opekom; kuća je izrazito eklektička (trijumf
romantizma nad hladnim klasicizmom španske arhitekture), vezana ponajviše za španski
hibridni islamski stil (Gaudijeva lična mešavina) - koga nema u samoj Kataloniji; postoji priča
da je Gaudi ovde radio bez radnih crteža, dajući neposredna uputstva zidarima, često praveći
izmene, rušeći već gotove zidove i slično; kao projektni modul koristio je jednu keramičku
pločicu (15 cm puta 15 cm - Gaudijev modul); prvi put upotrebljava kasnije omiljeni motiv -
verziju tradicionalnog paraboličkog svoda od tankih slojeva crepa
- podaci kažu da je Visens bio gotovo finansijski upropašćen izgradnjom ove kuće, ali da je
nadoknadio gubitke zahvaljujući "ludilom za keramikom", koje je nastupilo po izgradnji kuće
- eklekticizam kuće se ogleda u obilatim kitnjastim ukrasima enterijera: kitnjaste tavanice,
usečeni slikani paneli u trpezariji, prostorija za pušenje (orijentalna) veranda sa japanskim
prozorskim zastorima
- tokom 80-tih godina, Gaudi je podigao još nekoliko kuća u "islaminiziranom" duhu, ali sve
su međusobno različite; u to vreme intenzivno sarađuje sa Franciskom Berengerom
5. Kuća u Komivasu, 1883. (zbog ekscentričnog plana i razigranih ukrasa nazvana je "El
Capricho" - iskače iz opusa), u grupi koju su za Markiza gradili Martorel i Domeneč; novost
je masivna cilindrična kula na tankim stubićima - kasnije omiljen antiklasični motiv;
razdragana mala kuća za druženje; spoj srednjevekovne Katalonije i mavarskog (orijent) stila;
osnova je od rustično obrađenog kamena različitih tonova, glavni sprat od mrke opeke
povezane trakama pločica sa veselim, cvetnim motivima, serija dimnjaka iznad isturenog
venca i kula
6. Imanje porodice Guelj (Finca Guell), 1882.-87. -> u predgrađu Barselone; izgrađena je
štala, nadzornikova kuća i kapija (kapija sa zmajevima - duhovito) od kovanog gvožđa;
novost - mozaik (na nekoliko kupola) od sitnih delova keramike u fugama opeka (napušteni
su radovi pločica)
- osnova: serija povezanih kvadrata, pravougaonika i šestougaonih elemenata; krov štale je od
poprečnih paraboličnih svodova, a svetlost prodire kroz visoko postavljen prozorski red u
krajevima svodova
- put u Maroko (kao posledica oduševljenosti islamskom umetnošću, prvo je usledio jedan od
retkih izleta van Katalonije: Andaluzija i Tanger, a zatim put u Maroko) sa Markizom od
Komiljasa 1887. - put iz političkih razloga (da po nalogu španske vlade učvrsti interese i
uspostavi versku misiju), na kome se Gaudi upoznao sa arhitekturom berberskih utvrđenja od
blata sa obiljem malih kula:
7. Izložbeni prostori za Markizovu kompaniju u mazarskom stilu, 1887.-88.
8. Projekat katoličke misije za Maroko, 1892.-93. -> kružna višespratnica, oko dvorišta sa
kapelom koja ima mnoštvo tornjeva
- paralelno, Gaudi je uključen i u niz neogotičkih projekata za crkvu: kapele, škole, crkve
9. Preuzima projektovanje crkve posvećene svetoj porodici (Sagrada Familia) - radio je
43 godine; gradnja hrama počela je u slavu Svete Porodice i Svetog Josifa pokrovitelja
radničke klase (finansiranje gradnje -> od dobrotvornih priloga), kao izraz antimaterijalističke
pobune; koncept je obuhvatao sem crkve, niz škola i zanatski centar; originalni projekat
arhitekte Del Viljara (5-brodna bazilika) je čisto neogotički, ali Gaudi ga postepeno radikalno
transformiše; ovo delo postaje životna preokupacija Gaudija; crkva će postati simbol širenja
grada, simbol nove Barselone
- napredovanje gradnje crkve bilo je ometano brojnim projektima koje je Gaudi paralelno
radio; objekat 100 m puta 65 m; izvrnut žičani sistem (opet); prezirao je kontrafore i zamenio
ih paraboličnim lucima
10. Palata Guelj, 1886.-89. (finansije uopšte nisu ograničavale ni Guelja - kasnije postaje
grof, ni Gaudija) -> neverovatna inventivnost na relativno malom gradičištu, originalni oblici,
moderno shvatanje prostora; kuća je rešena podelom na nivoe - pristupni nivo sa
monumentalnim stepeništem (kočije se smeštaju u salu ispod stepeništa, a konji niz spiralnu
rampu u podrumske štale), razvijen sistem stepeništa, podrum sa pomoćnim prostorijama;
glavni prostor na prvom spratu; ovaj prostor visok je nekoliko spratova, ima orgulje, bočnu
kapelu, galerije, niz uzastopnih balkona, krovna terasa uz pejzažno oblikovanje kule
(perforirane kupole) i dimnjaka; dvorište u nivoima; ovo je prva u nizu rezidencija čiji je stil,
mada sasvim osoben, izveden iz gotike
- osvetljenje: duhoviti zastori za glavne prostorije, a nad holom je kupola izbušena malim
prozorima - kao zvezde (danju, a noću je to moderan trik sa ugrađenim sijalicama)
- i ovde: parabolični lukovi, pečurkasti stubovi, zavojiti oblici
11. Biskupska palata u Astorgi (pored Leona), 1886.-93. (pretpostavlja se da je njegov
verski preobražaj nastupio od dugih razovora sa biskupom) -> pošto je tada Gaudi bio zauzet
palatom Guelj, dopisivao se sa biskupom, čitao knjige, uopšte proučavao sa raznih aspekata
objekat gde će biti biskupska palata
- projektovao je za biskupa Graua (on je takođe bio iz Reusa i znao za radove na crkvi
Sagrada Familia), sa kojim je prijateljevao; posle biskupove smrti (Gaudiju je oduzet posao i
poveren lokalnim zidarima), projekat je upropašćen, ali je tokom gradnje Gaudiju veoma
porastao ugled
12. Casa del los Botines, Leon, Astorga -> Gaudi gradi svoju najstrožu zgradu - poslovnu
zgradu za grupu tekstilnih trgovaca - čvrsta, kamena kocka, jednostavan plan poslovnih
prostorija (u prizemlju i suterenu) i stanova (4-ostrani, grupisani oko 6 uskih svetlarnika),
raskoš samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog stana
13. Škola monaškog reda Sv. Tereze, Barselona, 1889.-94. (samostanska škola koja
ispoveda skromnost) -> takođe jednostavna četvrtasta zgrada; neobična ekonomičnost u
upotrebi materijala (svaka opeka konstruktivno do kraja iskorišćena - striktan budžet);
parabolični luk u hodniku sa smicanjem opeka (samo u temenu radijalno) u superpoziciji,
glavni je unutrašnji konstruktivni element; unutrašnjost je razuđena; spolja - ukras u vidu
krovnog venca sa velikim rascvetalim krstovima na uglovima
14. Bell - Esguard, 1900.-02. -> poslednji "neogotski" projekat; visoko iznad grada (na
ostatcima palate vladaoca iz gotskog perioda Katalonije), visoka rezidencijalna građevina sa
vidikovcima ka Barseloni (lavirint stepenište, galerije), ka njenoj luci; smireni hromatizam
zida od lomljenog kamena (mrka + žućkasta + zelenkasta boja); neobično potkrovlje
- verski simbolizam i ovde: veliki rascvetali krst (opet prerađen Viole-le-Dik), zelena zvezda
u prozoru iznad vrata (simbolika dolaska trećeg kralja)
- veliki projekti za Eusebia Guelja posle 1890.:
15. Colonia Guell, 1891. - 1914. (nikad nije završena) -> Guelj je smatrao da se preobražaj
društva može ostvariti vrtnim gradovima, pa je od Gaudija i Berengera naručio projekat
radničke komune za jednu svoju tekstilnu fabriku; najvažniji deo projekta je kapela, koju je
Gaudi projektovao 1898. - 1908., kada počinje gradnja: završena je jedino kripta, jer su oblik i
struktura bili neverovatno složeni; Gaudi je za radnike napravio žičani statički model
(nekonvencionalan - stubovi od opeke zakošeni zbog prenosa sila), gde je zatežući užad koja
simulira lukove (na odgovarajućim tačkama užadi okačeni su tegovi - opterećenje) ostvario
obrnuti dijagram pritisaka; ovaj izum koristi se i danas u projektovanju složenih statičkih
sistema
- prvih 10 godina samo je eksperimentisao sa žičanim modelom; nema dva ista elementa;
kopirao prirodu; zakošeni stubovi - zbog prenosa sila; vitraži - dekorativni elementi
16. Park Guelj, 1900.-14. (danas gradski park sa dva bizarna objekta na ulazu za prodaju
ulaznica, publikacija) -> Guelj kupuje ogledno imanje na severnim obroncima golog brda
iznad Barselone, gde je hteo da ostvari vrtno naselje engleskog tipa; sazidane su smo tri kuće
(a planirano i obezbeđeno približno 60 parcela trougaonog oblika), ali projekat je značajan sa
urbanističkog stanovišta
- ulaz: glavni ulaz sa dve neobične kućice; ulazno stepenište polazi pored dve fontane (koje
predstavljaju zmiju i ogromnog guštera) do nadsvođenog trga ("tržni hol") - trg - pijaca
- park je neobično prožimanje prirodnih brežuljaka i Gaudijevih serpentina (serpentinske
galerije sličnih Plečniku), vijadukata često na više nivoa, nošenih kosim stubovima, koji
ukazuju na Gaudijevo shvatanje arhitekture kao metamorfoze prirodnih oblika ("Božija
arhitektura nema ni jednu pravu liniju", kaže Gaudi); kosi stubovi korišćeni u parku važna su
osobina i kasnijih Gaudijevih dela - njima je prihvatao bočne potiske, izbegavajući gotske
potporne lukove ("štake" - kontrafore je tako zvao, mrzeo ih); u parku se nalazi nadsvođeni
trg na sto pseudodorskih stubova, iznad koga je "grčko" otvoreno pozorište (oko kog se
obavija zmijasta keramička klupa); svod se sastoji od mreže armiranobetonskih greda (jedini
put da ga je Gaudi koristio i tankih pločica koje je u mozaiku obradio Gaudijev pomoćnik
Huhol (krhotine keramike i stakla); stubovi su u sredini šuplji, puštajući vodu ka cisterni za
navodnjavanje; na najvišoj tački "Parka" sa koje se pruža fantastičan pogled na Mediteran,
trebala je biti kapela i džinovski krst (uobičajen glavni naglasak u Gaudijevim delima)
- Gaudi je želeo da sa jedne strane bude neobičan i razigran, a sa druge da stvori arhitekturu
koja se neće suprotstaviti Prirodi, već će je dopunjavati. U parku su uživali na pr. nadrealisti
(Salvador Dali)
- kuće pod uticajem Art Nouveau iz Pariza - katalonski Modernismo i Gaudi:
17. Kuća Kalvet, 1898. - 1904. (u svoje vreme svrstana je u španski kasni barok) -> prilično
konvencionalna građevina, na čijoj fasadi se mešaju fluidni rokoko i Art Nouveau motivi
(puno simbolike); u unutrašnjosti (motivi nalik na vegetaciju i zatalasan kamen -> asocira
bujanje Prirode) - lift i stepenište, nameštaj -> uticaj Art Nouveau je vidniji.
Najkonzervativnija njegova građevina -> dobio je svoju jedinu opštinsku nagradu
- novo za njega je: ugrađena zgrada, zaobljeni zabati, smirena fasada, dva velika + četri velika
stana, "zvekir" na ulazu je vaš koja se udara (simbolika) (vaš koja ubija vaš)
18. Kuća Batlo, 1905.-07. (u glavnoj ulici, remodelovane stare zgrade koja je tu bila (jedna
od najdosadnijih), a nije bila predviđena za rušenje) -> organsko - skeletni izgled donjeg dela
zgrade, gornji deo fasade - sjajne pločice (boja se menja kroz spratove - dijagonalno sa
prelivima duginih boja); balkoni od kovanog gvožđa (kao gnezda) izgledom se vezuju za
donji deo zgrade; zatalasan krov sa (neizostavni krst visoko iznad) kupolastom kulicom; opšti
"vodenast" (pena, fosili, krljušti) utisak podržava je i plavo - belim popločavanjem predvorja
("penušavo more preko kopnenih delova") i unutrašnjost dvorišta (dok su tavan i svetlarnik
strogo organizovani i deluju sablasno); skulptoralan nameštaj
- deluje kao da arhitektura na sve načine izbegava prave linije; sve je pokrenuto; savršenstvo
detalja, izvođenja, oblikovanja, ...
- oslobodio se istoricizma; najkreativniji trenutci; naručilac: Hoze Batlo, Kazanova -
industrijalac; boje enterijera: plavičaste, zelenkaste; krov: praistorijski reptil, riblja krljušt,
noge slona, leđa dinosaurusa, ... asocojacije raznih ljudi
19. Kuća Mila (La Pedrera), 1905.-10. (Casa Mila - poslednji profani objekat = kamenolom)
-> organomorfna (liči na rukom tvorenu planinu), mediteranska, asocijativna arhitektura,
pokrenuta u svim ravnima; podignuta je kao ugaona građevina (tmurne boje od neobičnog i
grubo lomljenog kamena) Serdaovog bloka (dva unutrašnja dvorišta); plan svakog sprata je
veoma složen; materijal na fasadi (zatalasanoj) je posebno obrađen kamen, kombinovan sa
kovanim gvožđem na balkonima; koriste se, međutim, i drugi materijali uključujući i
gvozdene konstruktivne elemente (neki balkoni i nisu od kamena, već od metalnih greda i
staklenog poda (da bi svetlost prodrla u stanove ispod)); krov (ponos zgrade) - zatalasan, sa
skulptoralno obrađenim dimnjacima, ventilacionim otvorima, stepenišnim izlazima; u
unutrašnjosti - ukrasi su različiti u svim prostorijama; najpre je bilo zamišljeno da kuća bude
samo postolje za veliki džinovski kip bogorodice, ali su vlasnici odustali i Gaudi je tad
izgubio interesovanje
- raspored prozora i podupirača kao da je proizvoljan; kada je nakon ustanka u Barseloni
došlo do rušenja verskih spomenika, vlasnik je odustao plašeći se da će neko pomisliti da je
zgrada samostan
- liči na: pirinejske stene, karikaturalne ljudske usne, paštetu, osinjak; mediteranska: balkoni
nalik na morske alge, ulazno dvorište slično morskim špiljama, unutrašnje tavanice nalik na
trag talasa; iako je plan u osnovi prost, svaki sprat je složen i svi se međusobno razlikuju; plan
je u početku ličio na kuću Batlo, ali ju je Gaudi menjao tokom gradnje; izašao 1 m u prostor
(što tada nije bilo dopušteno)
- kuća Batlo i kuća Mila pokazuju izrazito oblikovne i suštinske razlike u odnosu na
evropski Art Nouveau koji se ovde javlja najviše u Huholovim ukrasima; Gaudi se bavi
trodimenzionalnom geometrijom i mehanikom, a ne novom formom dekorativizma, što ga
čini suštinskim modernim arhitektom, anticipatorom ekspresionističke arhitekture; uopšte,
Gaudi se sve više okreće strukturalnim problemima, interesuje se za svojstva pravoizvodnih
površi (koje smatra Božijim čudom), i td.
20. Crkva La Sagrada Familia, 1883. - 1926. (rekao je: "Nemam porodicu, nemam obaveza,
napustio sam svoje klijente, odbio sam poslove, želim samo da radim na crkvi Sagrada
Familia" - crkva 100 m, transept 60 m) -> izvedena je u maloj meri (samo kripta je završena, i
neki portalni delovi sa kulama u kojima su trebali biti izložena cilindrična zvona, kule =
rotirane parabole; 12 kula - 12 apostola (simbolika)); arhitektura koja se ne može podvesti ni
pod kakvu odrednicu - smela statička, akustička, svetlosna rešenja, koja naslućujemo u
izvedenom delu hrama dobila bi puno značenje da je izvedena do kraja (stubovi - astatički i
svi različiti; opeka, vitraž; "kornjače" = optički smanjuje visinu, postiže lakoću;
dematerijalizovanost); floralna, mavarska i gotska onamentika; težio je da projektom
otelotvori teološka načela moderne katoličke crkve i da uspostavi početak jednog novog niza
katedrala
- boja: portali su trebali biti različitih boja (vera = žuto, nada = zeleno, plava = milosrđe)
- teorija: ne postoji u doslovnom smislu (obrazovan, često razgovarao o brojnim temama sa
intelektualcima, poznat po izrekama često zagonetnim) - nije pisao niti držao predavanja,
sačuvane su samo njegove izreke (koje se mogu različito tumačiti, sakupljene i objavljene kao
izreke nekog istočnjačkog mudraca); impresionirala ga je grčka i sredozemna arhitektonska
tradicija, dok je gotskoj arhitekturi nalazio mnoge mane; interesovao se naročito za fenomen
svetla (u odnosu na sever gde je horizontalna ili trope gde je vertikalna, svetlost sredozemlja
je skladna); voleo je zanatstvo, i nije se ustručavao ni od projektovanja najsitnijeg pokućstva;
za razumevanje njegovog dela polazište može biti nameštaj
- retko je intervenisao rukama, više je nadgledao radove vodeći računa o dostojanstvu
profesije
17. Ogist Pere 115
17. Ogist Pere
- Auguste Perret, 1874. (Brisel) - 1954. (Pariz); (prva generacija modernih arhitekata: Ogist
Pere i Toni Garnije) -> naslednik Dirana, Labrusta, Ditera, Ajfela; sa njim je završen
poslednji ciklus francuske akademske kulture; omiljeni materijal: armirani-beton ->
konstrukcija: skeletna (poredi konstruktivni sklop zgrade sa kosturom životinja, koji je
odmeren, uravnotežen, simetričan); žudnja za simetrijom
- uticaji:
- klasična tradicija (L'Ecole des Beaux Arts)
- konstruktivni racionalizam (Šoazi)
- teorija i praksa armiranog-betona (Pol Kristof, Fransoa Enebin)
- simbolizam
- Art Nouveau
- život i delo:
- 1897. napušta L'Ecole des Beaux Arts da bi se posvetio radu u porodičnoj preduzimačkoj
firmi - pomaže ocu; kasnije sa bratom Gistavom osniva firmu "O. i G. Pere arhitekti", a još
kasnije sa bratom Klodom ("Braća Pere preduzimači")
- rani radovi:
1. Kasino u Sen Malou, 1899. -> konstruktivni racionalizam u nacionalno - romantičnom
stilu; ferobetonski nosač od 18 m
2. Stambena zgrada u aveniji Vagram, Pariz, 1902. -> klasicističko modelovanje fasade u
skladu sa tradicijom pariske ulice, simbolističko - Art Nouveau dekorisanje floralnim
motivima
3. Stambena zgrada u ulici Franklin 25A, 1903. (prvi značajniji posao) -> 7-ospratna
zgrada sagrađena od armirano-betonskog skeleta koji po prvi put opredeljuje i spoljni izgled
zgrade; trebalo je iskoristiti "uzidanu" parcelu nedovoljne dubine; braća Pere odlučuju da sve
važne prozore okrenu ka ulici, tako da se simetrična fasada u središtu povlači ka unutra; kako
bi tradicionalno zidanje u ovakvoj geometriji bilo veoma opasno, oni koriste armirano-
betonski skelet; dobijena je vitka struktura i otvoreni plan; na fasadi - jasna distinkcija nosivih
elemenata i ispune; ukupno uzevši, Pereov način upotrebe armiranog-betona liči na Šoazijevu
definiciju gotičkog kao "arhitekture rebra i ispune"; skelet je bitan izraz oblika; na fasadi su
konstruktivni elementi obloženi ravnim kamenom, a ispune reljefnom keramikom,
fosilizacijom Art Nouveau
4. Garaža u ulici Pontije, 1905. -> armirano-betonski ramovi vidljivi na fasadi, samo
omalterisani, uokviruju staklena okna; veza sa klasičnom tradicijom ogleda se samo u
simetričnosti celine
5. Pozorište na Jelisejskim poljima, 1911.-13. -> 1910. posao je naručen od Anri van de
Veldea, koji je shvatio da zbog skučenosti prostora mora da koristi armirani-beton, pa poziva
firmu braće Pere; Pere je osporio Van de Veldeovu koncepciju sa konstruktivnog aspekta i
predložio izmenjeno rešenje, tako da je projekat kompromisni; parcela 37 m puta 95 m,
trebalo je da primi tri sale (1250, 500, 150 mesta) i prateće prostore; Pere domišljato operiše
rešetkastom konstrukcijom, konzolama i slično; pročelje je konvencionalno, ali su i spolja i
iznutra korišćeni simbolistički reljefi i slike
- osobenosti njegove arhitekture (strogost, smelost, jednostavnost i odanost tradicionalnoj
konstrukciji) ogledaju se i u delima koja radi po završetku I sv. rata:
6. Esderova fabrika odeće, 1919. -> pročelje je donekle opterećeno plitkom plastikom i
dekorativnim motivima, ali enterijer velike dvorane predstavlja dinamično svedočanstvo
mogućnosti armiranog-betona (kombinacija velikih lukova i ramova, zastakljen krov)
17. Ogist Pere 116
7. Crkva Notr Dam di Rensi, 1922.-23. -> možda najčistija primena armiranog-betona,
elegantne proporcije, konstruktivna modulacija, prefinjena sintaksa; duhovnost prostora
zasnovana na gotskoj tradiciji
- dva važna privremena objekta:
8. Umetnička galerija, Pale de Boa, 1924. -> drvena struktura
9. Malo pozorište na Izložbi dekorativne umetnosti, 1926. -> kombinacija laganih
materijala, projektovana da izgleda monolitno
10. Crkva Sv. Tereze, Monmanji, 1926.
11. Sala muzičke škole, 1929. -> osnova gledališta liči na Paladija (popreko)
12. Stambena zgrada u ulici Rejnuar, 1932. -> ovde je smestio i svoj atelje; liči na zgradu u
Franklinovoj ulici, manje je dekorativna
13. Muzej javnih radova, 1939. -> trougaoni blok sa unutrašnjim dvorištem; klasicistički
izraz armirano-betonskog skeleta; uzbudljiva "lebdeća" koncepcija glavnog stepeništa;
stubovi malo suženi na dole; raniji "crkveni" motiv - spoljni zid sa malim otvorima koji
ostavlja utisak tkanja (Zemper)
- još neki projekti:
14. Nacionalna ustanova za čuvanje nameštaja
15. Administrativna zgrada Istraživačkih laboratorija
- teorijski doprinos:
- neveliko obimom, teorijsko delo Perea odlikuje se aforističkim, dijalektičkim načinom
razmišljanja, verovao je u univerzalna pravila arhitekture; poslednji važan teoretičar
strukturnog klasicizma
16. Rekonstrukcija Avra, 1944.-54. -> urbanistički rad Perea i učenika; P = 150 ha
opustošenog dela grada (posle bombardovanja)
- Avr - okenaska luka; grad najstravičnije razoren (12500 građevina uništeno, 80000 ljudi
ostalo bez stanova) - bombardovanjem tokom celog rata, da bi krajem 1944. bio srušen do
temelja sa izuzetkom dve crkve (u izveštajima - "tabula rasa") obzirom na obim štete, svaki
pristup je bio moguć
- još tokom 1944. grupa Pereovih učenika se okuplja oko ideje za rekonstrukciju grada;
napisali su manifest i osnovali udruženje, rešeni da pod vođstvom svog učitelja i u skladu sa
njegovim "velikim" principima preuzmu ovaj odgovorni zadatak, umesto da ga prepuštaju
aljkavim državnim komesarijatima; održali su dva sastanka sa ministarstvom, posle čega je
odlučeno da se rekonstrukcija poveri Pereu
- tako je osnovan Atelje za rekonstrukciju Avra; grupu je okupljao duh saglasnosti,
zajedništva i doslednosti po pitanju Pereovog strukturnog klasicizma (kog je već oprobao na
nekim urbanističkim projektima iz 30-tih godina)
- početak rada - interni konkurs čije je polazište bilo u nekoliko opšte prihvaćenih načela -
zadržavanje postojećih osa, odgovarajuća veličina bloka, i td. (razvoj Avra u XVI v. započeo
ja na osnovama racionalnog plana, ali je tokom industrijske revolucije širenje postalo
haotično); izdvojile su se dve grupe projekata - mešoviti i konzervativni; Pere je odabrao
konzervativnu strategiju i od autora tih projekata zatražio je studiju koja je veoma ličila na
konačno rešenje
- konačni plan - ortogonalna mreža ulica zasnovana na pravcu dokova; ceo grad u rasteru 6,24
m puta 6,24 m; plan je prilično konzervativan i nefleksibilan sa nizom nerešenih problema,
čak i u osnovnoj postavci mreže; ipak, iskazano je uvažavanje sećanja na staru prostornu
organizaciju, vrlo važno za stanovnike; loše strane: prenaduvan monumentalizam urbanih
prostora, nedovoljna određenost, premale gustine
- Pere je predlagao i odizanje saobraćajnica 3,5 m iznad nivoa tla -> radi vodovoda,
saobraćaja na dva nivoa, garaža, skladišta, ..., ali je gradski savet to odbio zbog visokih
troškova
18. Toni Garnije 117
18. Toni Garnije
- Toni Garnije (Tony Garnier), 1869. - 1948.

- Lion -> industrijski centar, tehnilogija (kinematografija, automobili, avijacija); radikalni
sindikalizam, socijalizam Prudonovskog tipa; francuski regionalistički pokret - zalaganje za
decentralizaciju i zalaganje za oživljavanje lokalne kulture
- obrazovanje:
- rođe u Lionu (u Lionu su ideali Prudonovskog socijalizma bili dosta prisutni) 1869.; otac
tekstilni diajner; odrastao u radničkoj četvrti
- studije arhitekture započeo 1886. u Lionu; 1889. prelazi na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu;
zainteresovao se za pitanja programske analize i klasifikacije tipova gradnje (profesor Goade
- snažan uticaj i na Perea); 1899. Garnije je osvojio Grand Prix de Rome (ovu nagradu je
osvojio dve godine posle prvog konkurisanja za nju sa svojom omiljenom temom
industrijskog grada u armiranom-betonu, gvožđu i staklu) - Rimsku nagradu za rekonstrukciju
grada Tuskuluma (jako mnogo dorskih, jonskih i korintskih stubova), posle čega 4 godine
provodi u vili Mediči
- u Parizu se nadahnuo Zolinom vizijom novog društveno - ekonomskog poretka u njegovim
utopijskim delima
1. Projekat industrijskog grada (Cite industrielle), 1904. -> vrlo detaljan i argumentovan
- tokom boravka u Rimu, kao obavezan rad uradio je rekonstrukciju rimskog grada
Tuskuluma (dobio Rimsku nagradu), ali se nije odrekao svoje omiljene teme industrijskog
grada
- paralelno je radio i na projektu industrijskog grad (grad budućnosti, opšti slučaj), koji izlaže
1904. po povratku u Pariz
- koncept industrijskog grada - opšti slučaj
- 35000 stanovnika, lociran uz reku, u planinskom kraju, regionalni centar; srednja veličina
grada, teren ravan i brdovit, preseca ga reka, fabrika u dolini na ušću manje u veću reku;
železnica vodi od fabrike do grada koji je na visoravni
- socijalizam (uveo je nove tipove zgrada: agencije za zapošljavanje, besplatni pansioni):
nema ograda, privatnog vlasništva, kasarni, suda, zatvora, policije, crkava
- prostor između dve zgrade u pravcu sever - jug ≥ visini zgrade na južnoj strani
- neizgrađene površine: kontinualni park; izgrađenost do 50 %
- hijerarhija ulica, raznorodna građevinska tipologija, prosek P+2, aksijalnost + ortogonalnost,
30 m puta 150 m
- armirano-betonsko - čelična vizija mediteranske Arkadije
- u ovom projektu (po kom je najpoznatiji) pominje važne pojmove: značaj higijenskih
činilaca (Sunce, vazduh, zelenilo), dobro razmaknute građevine, pešačke staze odvojene od
saobraćaja, Vrtni grad
- zoniranje: srednjevekovno jezgro, novi deo grada, industrijska zona (u dolini), bolnice (dalje
u brdu zaštićene od hladnih vetrova, kao i grad okrenute ka jugu, smeštene na terase,
podignute iznad reke)
- infrastruktura: železnica, hidrocentrala sa branom, auto-put
- plan je razrađe do detalja, sa projektima svih zgrada i sugestivnim perspektivnim crtežima
- u okolini su poljoprivredne površine
- podrazumeva se korišćenje tehničkih novina
- velika veza sa antikom u ovom projektu: auto-put koji premošćava dolinu podseća na rimske
akvadukte, pozorište na otvorenom podseća na grčke amfiteatre, a zgrada kupatila na rimske
terme
- industrijski grad (po stilu vraća se antičkim oblicima, a po filozofiji antičkom duhu) je bio
utopijski koncept sa arkadijskim nagoveštajima; važan je jer ga je sam Garnije kasnije u svom
18. Toni Garnije 118
delu kasnije koristio, a sem toga značajno je uticao na Le Korbizjea i urbanističke postavke
CIAM-a
- lionska delatnost, 1904 - 1914.:
- od 1904. postaje glavni arhitekta Liona, na poziv socijalističke gradske vlasti (važan čovek -
zamenik gradonačelnika Erio)
2. Kompleks klanice i stočne pijace La Mus, 1909.-13. (posle prvog projekta za Erioa -
skromna mlekara sa štalama u parku T. T. 1904.) -> makrourbanistička jedinica (tokom II
sv. rata korišćena kao fabrika projektila; železnički priključak; niz paviljona - najupečatljivija
velika hala (na trozglobnim lukovima raspona 80 m) sa stepenastim krovom idva dimnjaka od
žute opeke koji su dominantni (konstrukcija podeća na "halu mašina"), sve zgrade odlikuju se
svedenom plastikom (skroman ulaz oivičen njegovim osobenim stubovima - svetiljkama),
jednostavnošću forme, ravnotežom horizontalnog i vertikalnog, funkcionalnošću
3. Olimpijski stadion, 1913.-16. -> grčko - rimski duh, bez glomaznosti; horizontalnost,
uklopljenost sa terenom; naglašeni ulazi (4 luka)
- u originalnom planu stadion je trebalo da bude i vrsta sportskog centra sa manjim
igralištima, salama, bazenom i restoranom, ali je gradnju prekinuo I sv. rat i nikad nije
završena
4. Bolnica Granž Blanš, 1915. (dobila je Eriovo ime posle njegove smrti) -> vrtna
paviljonska (2- i 3-spratni paviljon) struktura na padini; zgrade su niske sa ravnim krovovima;
nema pompeznosti
- kao i kod kompleksa klanice, žižna tačka bolnice je postrojenje za grejanje sa dva dimnjaka
5. Četvrt "Sjedninjene države", projekat iz 1920, započeto 1928. -> projektovane su kuće
sa tri do četri sprata, ali su povišene za još dva sprata, pa se izgubila predviđena
proporcionalnost; suptilna podela na blokove, adaptabilne standardne jedinice; brz središnji
saobraćaj odvojen od sporog saobraćaja; prostor između zgrada u zelenilu, bez ograda
- 1917. Garnije je objavio crteže i komentare "Industrijskog grada", a 1919. projekte koje je
uradio u Lionu
- francusko - američki sanatorijum - bolje razrađen od bolnice, 5460 kreveta, paviljonski, 9
zgrada
- uopšte o delu:
- povučen život u Lionu (malo je putovao i malo pisao, izražavao se skoro isključivo kroz
praktičan rad), van razmirica avangarde; estetski zaostaje za Anri van de Veldeom, Losom ili
Rajtom, ali je u mnogo čemu napredniji
- sličnost sa Pereom - vezanost za klasičnu tradiciju (kao vrsta večite arhitekture koja se može
prilagoditi: sklad između arhitektura nasleđa i tehnika gradnje), ideja o univerzalnim
vrednostima arhitekture
- odnos prema društvu: prihvatanje tehničkih, administrativnih, ekonomskih i drugih
uslovnosti društva; plodan odnos sa poslodavcem
- građevine ne posmatra izdvojeno, već u funkciji dobrobiti grada
19. Anri van de Velde 119
19. Anri van de Velde
- Anri van de Velde (Henry van de Velde), 1863. - 1957. -> prva generacija modernih
arhitekata u Belgiji i Holandiji - van de Velde i Berlage; jedna od vodećih ličnosti Art
Nouveau; poenta: ekstremna funkcionalnost usklađena sa prirodnim oblikom; "korisno se
treba učiniti ugodnim", jedan od retkih koji je ostao dosledan svojim ciljevima
(beskompromisan); počeo u okvirima Art Nouveau, ali se početkom veka postepeno, a posle I
sv. rata definitivno priklonio modernom pokretu
- obrazovanje:
- 1863. rođen u Antverpenu, Belgija
- 1881. upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu; nastavio u Parizu;
upoznaje se sa impresionistima i simbolistima; zaokupljen slikarstvom, muzikom i
književnošću
- po povratku u Antverpen 1886. učestvuje u stvaranju više impresionističkih grupa, a od
1889. u Briselu uzima učešće u aktivnostima značajne umetničke avangarde grupe
"dvadeset" ("les vingt"), koja održava veue sa engleskim pokretom "Arts and Craft" i bavi
se sintezom umetnosti (oko 1890. za jedan časopis dizajnira revolucionarni prelom - novu
tipografiju i ukrase u drvorezu nastale pod uticajem Gogena)
- Art Nouveau faza:
- I faza -> romantičarske tendencije, racionalistički interpretirane; pored projektovanja zgrada,
bavi se dizajnom nameštaja i nakita sa istim ornamentalnim karakteristikama
- s obzirom da je od 1900. boravio u Nemačkoj; u Briselu nema mnogo njegovih izvedenih
objekata u stilu Art Nouveau. Poznatiji su hoteli: Brouker, 1894. i Otlet, 1895.
- rani uticaji:
- Arts and Craft (porodična kuća kao sredstvo društvene promene)
- ornamentalna linija Gogena (talasasta linija)
- anarho - reformizam Tolstoja i Kropotkina
- belgijska socijalistička partija (ipak je verovao u promenu društva putem oblikovanja
sredine)
1. Vlastita kuća u Ukleu kod Brisela, 1895. -> prvi arhitektonski projekat (organska celina
kuće); kuća je od opeke na podnožju od lomljenog kamena; naglašen ulaz (liči na Orta ili
Mekintoša) i stepenište (stepenasti prozori); ugaoni prozori; u kući - kompletan dizajn (čak i
odeća žene)
- u uređenju kuće primenio racionalističke predmete nastale kao rezultat industrijskog procesa
rada i prezir prema ukrasima inspirisanim prirodom, posebno prema istorijskom detalju
2. Četri prodavnice "Art Nouveau", Pariz, 1895.
3. Nameštaj, Izložba u Drezdenu, 1897. -> robusni krivolinijski nameštaj; najpoznatiji
komad nameštaja: radni sto iz 1889., bubrežasto - pasuljastog oblika -> zaštitni znak; od
punog drveta i mesinga, sa nekoliko vijugavih linija
- II faza -> uticaji od sredine 90-tih:
- Alojz Rigl - kreativni primat "volje za oblikom"
- Teodor Lips - "uživljavanje" -> mistična projekcija kreativnog ega na umetnički predmet
- Niče - "rađanje tragedije iz duha muzike", gde uočava dvojstvo helenske kulture -> sloboda
u okviru zakona (apolonsko) i preterano obilje (dionizijsko)
- sinteza: u delu Vilhema Vorintera "Apstrakcija i empatija", 1908. - van de Velde je težio
empatijskoj, vitalnoj formi, ali je arhitektura sama po sebi sklona apstrakciji; poštovanje
gotike -> arhitekture vitalne snage oblika koja se transcendira korz konstruktivnu apstrakciju
- težnja za sintezom empatije i apstrakcije, estetska je opsesija van de Veldea (na pr. pisaći
sto iz 1899.)
- 1899. prelazi u Nemačku gde drži predavanja do 1901.; u istom periodu radi veliki broj
enterijera
- 1902. predavanja su štampana u Lajpcigu; usmerenje je u suštini, antidekorativno, premda
govori o "funkcionalnom ornamentu" - liniji, koja je trag ljudske kreativnosti
4. Enterijer Folkvang muzeja (snažno oblikovanje sa izuvijanim ukrasima), Hagen, 1900.-
02. -> označava vrhunac Art Nouveau faze van de Veldea, koja se završava sa sobama za
odmor (projektovane za Izložbu primenjene umetnosti u Drezdenu 1906.)
- putovanje po Grčkoj i Srednjem Istoku; oduševljava se mikenskom i asirskom formom;
posle toga počinje da napušta Art Nouveau i okreće se stvaranju organoskog oblika, koji
nalazi u monumentalnim delima starih civilizacija
- posledica:
5. "Telurske", megalitske forme kuća u Čemnicu i Hagenu, 1903.-06.
6. reakcija na uzvišenost Partenona - klasicizam je prisutan u Projektima porodičnih kuća,
1903.-15.
- III faza (1904.-14.):
7. Škola primenjenih umetnosti u Vajmaru, 1904. -> naimenovan za profesora
- na poziv Velikog vojvode od Saksonije i Vajmara, van de Velde od 1901. preuzima dužnost
umetničkog savetnika za unapređenje industrijskog oblikovanja; od 1902. radi na programu
škole; uveo je sistem nastave koji razvija studentsku invenciju izbegavajući modele iz
prošlosti i proučavanje istorijskih stilova
- školska zgrada - tradicionalne graditeljske metode, osećanje za prostor i volumen; nema
dekoracija; velike staklene površine, naglašen vertikalizam; masivan mansardni krov sa
staklenim partijama (liči na Mekintoša)
8. Pozorišna delatnost
- fasciniran sposobnošću pozorišta da ostvari društveno - kulturnu povezanost; u saradnji sa
Rajnhartom i Krejgom došao do formule "trodelne pozornice", koja se javlja prvi put u
projektu pozorišta Dimon u Vajmaru, 1904., ali i na projektovanju pozorišta za Jelisejska
polja u Parizu, 1911.
- 1911. - spomenik Erneta Abe u Jenu
9. Pozorište Werkbund, Keln, 1914. -> neakademski projekat; najzrelija zgrada u njegovom
nemačkom periodu; projektujući ga prošao je čitav put karijere - od početnika do majstora
- zgrada je sagrađena za Werkbund izložbu
- s jedne strane zgrada je negrapna, a s druge gipka i laka -> zbunjujući kontrast
- I projekat - predviđao je samo bioskop; lokacija između drugih zgrada uslovila je dimenzije
(450 mesta) i donekle formu; smatralo se da je bioskopska zgrada potrebna na izložbi zbog
savremenosti (pre toga bilo ih je samo nekoliko), ali veličina nije bila baš reprezentativna; van
de Velde je projektovao foaje skroz oko sale (jer za bioskop nije potrebna duboka bina, ni
prostor za sprave iza nje), a salu je orjentisao tako da je platno na strani ulaza u zgradu
(okrenuo je unutrašnji prostor za 180°), pa je veliki deo publike pri ulasku u salu, gledao ka
uzdignutim ložama u pozadini; sve linije su meke (gotovo da nema uglova), zaobljene; velika
funkcionalna vrednost
- II projekat - promena raspoloženja, bioskop se pretvara u pozorište i sa pozorišnom binom i
uređajima za bioskopske projekcije; parcela opet izaziva smetnje; najupadljivija promena -
preokrenuta sala (postavljena na tradicionalan način sa istim brojem sedišta), smirena osnova
trakta pozornice; sala se širi u delu ka pozornici, suprotno od tradicije
- tendencija je povezivanje pozornice i gledališta (dva para stubova između glumišta i
gledališta); trodelni portal -> otvor pozornice podeljen stubovima na tri dela: bočni uži od
centralnog koji bi po njegovoj zamisli mogli da se koriste jedan za drugim (bez pauza za
promenu scenografije) istovremeno ili kao celina
- van de Veldeova ideja o povećanju scenske fleksibilnosti (ali ovde je sali nedostajala širina
za to)
- III projekat - proširenje trakta pozornice na račun okolnih zgrada; uvedena je ciklorama
(iza glumišta); još čvršća (manje kitnjasta) arhitektura; kvalitetnija organizacija foajea;
prednji izgled ovog projekta deluje malo provizorno i jeftino: pre odaje utisak bioskopa nego
pozorišta sa ravnim krovom, lanternama i uvučenim ulazom (liči na sajamsku šatru)
- konačni projekat - nova slobodnija parcela; iskorišćen je nasip sa ulazne strane (ulaz
podignut na viši nivo, a pad je dobijen na prirodan način) - za esplanadu i za regulisanje
denivelacija (vestibil i najviša tačka sedišta u parteru sada su na istoj visini); sala je proširena
na 625 mesta, a funkcija bioskopa se eliminiše (izostavljeni su prostori za projekcije); prostor
je čvrsto definisan (manje se otvara ka pozornici - više pravougaonik nego trapezoid) -
zaobljena ortogonalna geometrija; pozornica umesto zadnje, dobija dve bočne bine (sačuvana
početna ideja trodelne pozornice); žiža projekta pomera se na sada netaknuti eksterijer:
plasticitet zaobljavanje građevinskih masa (ovalni prozori), suptilna i harmonična gradacija,
izraz unutrašnjosti na spoljašnjosti, enterijer nije dostigao kvalitet spoljašnjeg izgleda; ovo je
bila zgrada bez viška prostora, bez neiskorišćenog prostora
- ova zgrada je bila samo revolucionarno izvedena opna, koja nije u potpunosti odgovorila
zahtevima pozorišta (zato se van de Velde stalno vraćao projektu pozorišta), jer da su zahtevi
pozorišta bili primarni arhitektura bi trpela, ali se van de Velde "zakleo arhitekturi na vernost"
- ulaz u salu: direktno iz foajea naspram bine i dva bočna ulaza na kraju stepenica koje su
paralelne sa nagibom auditorijuma; bočni foajei su jasniji, ali uži; prostor pozornice iznosi 3/4
kruga za razliku od ranije elipse; enterijer je ipak bio nezgrapan, iako su savremenici hvalili
efekat osvetljenja, veliku platnenu pregradu i dodatne svetlosne izvore iza bojenih umetaka od
stakla, u gornjim partijama zida: tamna obloga doprinosi intimnoj atmosferi
- posleratna faza:
- 1917. odlazi u Švajcarsku
10. 1921.-25., u Holandiji u Hagu započinje Projekat muzeja za porodicu Kreler - Miler
-> izvedeno 1937.-54. u Oterlou (za Hoenderla - prilagođeno); prilagođenost pejzažu;
jednostavnost i skladnost bez retoričkih efekata; horizontalnost
- 1929. se vratio u Belgiju; 1926. učestvuje u osnivanju "Instituta dekorativnih umetnosti", čiji
je direktor do 1935.; 1926.-35. bio je i profesor na Univerzitetu u Ganu
- između dva rata izveo je više projekata u Belgiji i Nemačkoj -> 1938. Belgijski paviljon
za Izložbu u Nju Jorku
- umire u Cirihu 1957. -> inače od 1947. boravi u Švajcarskoj, kod Ciriha
- još neki projekti:
* Kuća ljubitelja umetnika Paula, 1895.
* Uređenje modernog po, 1895.
* Stambena zgrada kod Hamburga, 1928.
* Doma staraca, Hanover, 1929.
* Stambena zgrada za 5 porodica, 1935.
* Univerzitetska biblioteka, Gan, 1936.
20. Hendrik Petrus Berlage 122
20. Hendrik Petrus Berlage
- Hendrik Petrus Berlage, 1856. - 1934. -> najznačajniji pionir moderne arhitekture u
Holandiji; više je bio prorok nego što je u praksi primenjivao načela moderne arhitekture
- obrazovanje:
- rođen u Amsterdamu 1856., u porodici srednje klase; želeo je biti slikar
- kratko vreme učio je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Amsterdamu
- 1878. završava studije arhitekture na građevinskoj školi u Cirihu gde je učio kod
Zemperovih naslednika
- tri godine provodi na putu po Italiji i Nemačkoj
- po povatku u Holandiju, 1881. radi kod inženjera Teodora Sandersa; održava kontakte sa
arhitektom Sajpersom, koji je bio učenik Viole-le-Dika
- jedini iz svoje generacije bio je potpisnik osnivačkog manifesta CIAM-a (međunarodni
kongres moderne arhitekture)
- rani uticaji:
1. Zemperova zaostavština na Školi u Cirihu: poštovanje prema prirodi materijala,
interesovanje za primenjene umetnosti (nameštaj), opsednutost stilom, geometrija osnovnih
formi
- Berlage tvrdi da se arhitektura mora posmatrati kao prostorna umetnost, pre svega
2. Viole-le-Dik: strukturalni racionalizam (konstrukcijski racionalizam), spoljašnjost kao
odraz unutrašnjosti, proporcijski sistemi kao osnov reda
3. socijalizam: vera u društvenu i kulturnu reformu produkcijom kvaliteta - dobrom
arhitekturom
4. građanski individualizam: moto "jedinstvo u mnogostrukosti"
- posle rane faze i potrebe za oživljavanjem prošlosti prošao je kroz tri faze koje sažimaju:
Ričardsona, Salivena i Rajta
- zgrade 1884. - 1903.

1. Konkursni rad za berzu, Amsterdam, 1884.-85. sa Sandersom IV nagrada; "Drugo
carstvo" + viktorijanski stil + flamanska renesansa (lokalni uticaj); složen raspored volumena,
mansardni krovovi, tornjići, cvetni ukrasi, ...
2. Radnička kafana De Hoop, Amsterdam, 1883.-84.; rečnik višebojne holandske renesanse
3. Robna kuća, Amsterdam, 1884.-86. sa Sandersom, italijanska renesansa XVI v.
- 1888. osniva vlastiti biro
4. Zgrada osiguravajućeg društva De Algemeeine (I značajan projekat), Amsterdam,
1892.-94.; arhitektonski rečnik Srednjeg veka
5. Dve zgrade za osiguravajuće društvo De Nederlanden, Amsterdam i Hag, 1894.-96.;
lični izraz zasnovan na romanici i lokalnom materijalu (opeka obložena kamenom)
- ove građevine su samo proba za njegovo remek-delo -> Berzu
- sličnosti robne kuće i osiguravajućeg društva: monohromatizam, organizacija fasade (veliki
prozori u prizemlju), dva sprata sa identičnim rasporedom prozora i potkrovlje sa gušćim
prozorima; razlike: u arhitektonskom rečniku (XVI vek / Srednji vek)
6. Zgrada Berze, 1903. (prva modena zgrada izvedena prema geometrijskom sistemu
monumentalnost i smirenost sa ličnim pečatom) -> remek-delo; Berlage dva puta (1896. i
1897./98.) prepravlja konkursni rad iz 1884./85.; ogromno zdanje (143 m puta 55 m) - smeštaj
žita, berza akcija, PTT, kancelarijski prostor, sale za sastanke, kafana, kotlarnica i dr. Ova
raznolikost vidna je i spolja (tako je kod svih njegovih građevina); osnova - na kvadratnom
proporcionisanom rasteru, fasada - jednakostranični trouglovi (modularna mreža - tzv.
egipatski trougao (a:h = 8:5)) - ove sisteme preuzeo je od mladih istraživača Viole-le-Dika: de
Hrot, Lauvernis, de Bazel - zasnivača matematičke estetike; Berza je kombinacija ozbiljne
racionalnosti i čulnosti; dekoracija - slikari i vajari -> simbolična priča o istoriji Amsterdama;
krov - otvoreno izložene, elegantne gvozdene rešetke; prefinjeno naležu na zidne potporne
stupce; stakleni pokrov; izuzetno vizuelno dejstvo zidova od opeke i živih višebojnih šara
koje osvežavaju uglavnom žute unutrašnje površi
7. Sedište sindikata dijamantskih radnika, 1899. - 1901.; opeka (zid od nepokrivene opeke,
ni unutra, ni spolja), velike zastakljene površine, kula - izraz postignutog smirenog,
"objektivnog" stila
8. Kuća Heni, Hag
- teorijska sinteza:
- Zemper + Viole-le-Dik + "matematička estetika"
- "Razmišljanja o stilu u arhitekturi", 1905.
- "Načela i razvoj arhitekture", 1908.
- u ovim delima, Berlage iznosi svoje viđenje prvenstva prostora, značaja zidova za nastanak
oblika, neophodnost sistematskih proporcija; projektovanje iz središta objekta ka spoljašnjosti
(pristup: monumentalnost; arhitektura zida; nova objektivnost (umereniji pristup); solidnost)
- put u Ameriku 1911.; bolje upoznavanje sa delima Ričardsona, Salivena i Rajta; potvrda
koncepta neoromanike; objavljuje brošuru o delu Salivena i Rajta, što će snažno uticati na
dalji razvoj arhitekture u Holandiji (zahvaljujući njemu Rajt će od svih evropskih zemalja biti
najpopularniji u Holandiji)
- Berlage zastupa i širi ideje "objektivnosti" (funkcionalističko učenje) - učenja o odmerenosti
oblika i ekonomičnosti sredstava
- težio je za monumentalnošću, prostoru zatvorenim teškim masama (arhitektura zida)
- zgrade posle 1910.:

- projekti za porodicu Kreler-Miler (porodica je naručivala projekte i od Mis van der Roea,
Anri van de Veldea, a Berlage se zbog njih (da bi im bio blizu) preselio u Hag)
9. Lovačka kuća, Oterlo, 1915.-19. -> vrhunac stila sa zidom od opeke (prva dela karijere)
10. Kuća Holand, London, 1914. -> čelični skelet koji se ne vidi (umesto nosećeg zida),
spolja obložena sivozelenim pločicama; modulacija, naglašeni pilastri, parapeti (uticaj
Salivena); dinamiziran tretman ugla (izžljebljen ugao prekriven crnim granitom -> utisak
masivnosti, osnova ugla podseća na pramac broda koji seče talase) - uticaj ekspresionizma
- kasniji stil sa zidom od opeke (vraća se masivnom zidu): dva remek-dela:
11. Crkva Hrista naučnika, Hag, 1925.-26. (Rajtov uticaj u relativnoj rastresitosti masa)
12. Gradski muzej, Hag, 1925.-26.; završeno 1935. -> unutrašnji raspored izražen na
masama, rastresitost masa (uspon, pad, ispad, povlačenje masa), humanizovana razmera
ogromne zgrade; betonski ram iza površine u opeci
- u ranoj fazi njegova dela imaju kompaktne osnove, a u poslednjoj kao da su centrifugalno
izbačeni upolje (rastresitost - Rajtov uticaj)
- 1928. učestvuje na kongresu CIAM-a (potpisao manifest) gde se sukobljava sa "anti -
uličnom" urbanističkom strujom
- 1934. umire u Hagu (60 izvedenih objekata, planova za proširenje; nameštaj i idejne
platforme); interesovanje za moć geometrije nasleđuju arhitekti De Stijl-a, a za zid kao
sredstvo određenja prostora arhitekti Amsterdamske škole
13. Južni Amsterdam / Amstellaan -> 1902. (1903.) - prvi plan; 1914. (1915.) - drugi plan,
konačan; 1919. (1930.) - realizovan; Južni Amsterdam - sinteza arhitekture i urbanizma "grad
se sastoji od kuća"; Amsterdam - trgovački i umetnički centar; radio i GUP za Hag
- životno delo:
- 1900. gradski savet Amsterdama odbija plan južnog proširenja koji je podneo direktor javnih
radova; novo rešenje zatraženo je od Berlagea (savet je smatrao da nova naselja treba da budu
privlačnija i da grad mora sačuvati svoj pečat (trgovački i umetnički centar))
I - prvi plan 1902. - osnovne crte kompozicije zasnivaju se na zatečenim kanalima (sistem
koncentričnih kanala iz XVII v.) između kojih Berlage ostvaruje obrasce pojedinih vidova
izgradnje; Berlage koncept zasniva na organizaciji slobodnih gradskih prostora (za njega je
to kamen temeljac organizacije grada), plan je geometrizovan, ali se prilagođava nekim
specifičnostima lokacije i u određenoj meri oslanja se na teorije Zitea i Šibena (centralni
prostori)
II - drugi plan, 1915. - ozbiljna revizija; zadržana je briga za kontinuitet urbane sredine
(suština sukoba sa CIAM-om; površina zahvaćena planom je povećana; potez je snažniji,
javlja se hijerarhija saobraćajnica, uveden je glavni "Y" čvor saobraćajnih bulevara
- strukturom dominiraju ulice sa zidovima - fasadama, praćenim drvoredima
- važna tema plana: izdužen pravougaoni blok niske spratnosti
- razvoj Berlageove urbanističke misli:

- u razmatranjima Ziteovog dela 90-tih godina XIX v., koji za polazišta planiranja grada
uzima trg kao reper, Berlage primećuje da je srž problema u "ispuni" između tih repera, pa
se zalaže za blokovsku gradnju sa jeftinim stanovima i efikasnom parcelacijom
- kritika, njegov plan za Južni Amsterdam dočekuje na nož, pozivajući se na istorijski razvoj
grada nizanjem koncentričnih kanala; Berlage, naprotiv, koncentričnost vidi kao monotonu,
neprimerenu u estetskom smislu (protivi se monumentalizmu (koji nije svojstven
Holanđanima) koji bi taj koncept nalagao)
- u nizu pisanih dela i predavanja, 1905.-08. Berlage uspostavlja 4 elementa stila
arhitekture budućnosti: geometrijski poredak, jasna konstrukcija, odbacivanje
istoricizma i poimanje života; planiranje grada povezuje sa stilom, povezuje lepotu grada i
arhitekture; moderni grad je i umetničko delo i funkcionalni sklop; Berlage se opredeljuje za
geometrijski plan grada ("barokni") nasuprot slobodnom ("srednjevekovnom")
- Predavanje iz 1913./14. u četiri večeri -> sublimacija teorije:
I veče - istorija -> grad je rezultat čovekovog društvenog života; povezuje tip stanovanja sa
karakterom grada; razmatra taj odnos u klasičnoj antici, Srednjem veku i renesansi
II veče - gradski trg -> primećuje da je načelo zatvaranja trga valjano, ali da je sam pojam
zatvorenosti fleksibilan (Ziteovsko zatvaranje - srednjevekovnog tipa ili francuski trg na
preseku ulica) i utisak zatvorenosti stvara uočljiv sklad fasada i jedinstvo vizura
III veče - ulica i blok -> ukazuje na ulogu ritma; organizacija grada podrazumeva kretanje,
dinamizam; ulica ritam može da ostvari samo segmentiranjem; ulica zavisi od bloka; Berlage
pledira za novi tip bloka vezan za kolektivnu stambenu izgradnju
IV veče - jedinstvo urbanističkog plana -> Berlage tvrdi da postoji veza oblika, mesta i
istorije
* 1914. - vrtno predgrađe Roterdama
* 1918.-20. - vrtno predgrađe Utrehta
- Berlage je radio i nacrte za nameštaj, knjige, tekstil, plakate i svoje čuvene svetiljke
21. Beč na prelomu vekova - secesija 125
21. Beč na prelomu vekova - secesija
- sveto proleće: Vagner, Olbrih, Hofman, 1886. - 1912. (Beč -> spisi i stavovi Zempera i
Šinkela; odbacuje Zemperovu italijansku renesansu; prihvata Šinkelovo -> "svaka epoha -
svoj stil")
- Beč, 1898. - 1918. -> odbojnost prema priznatom društvenom uređenju, ali i zapanjujući
konzervativni karakter (arhitektura i slikarstvo); Vagner, Olbrih i Hofman takođe. Jedino
Adolf Los u potrazi za čistotom odaje začetke potpuno novog modernog stila
- Klimt i Vagner u toku života zauzimali kontroverzne pozicije i isticali kao pripadnici
avangarde, a pritom u njihovom radu prisutni su tragovi tradicije
- 1897. - secesija - do 1903. - zlatno doba -> Olbrih, Hofman, Mozer, Klimt (1903. - poslednji
broj "Ver sacrum" -> prestalo je i zlatno doba secesije)
- 1908.-11. -> klasicizacija
- 1912. -> kraj (Vagner - vila)
- Beč -> borba između eklektičke secesije i Losovih teza. Vagner je osetio jačanje
"protivničkih snaga" i pozvao Olbriha da zauzme mesto profesora na Akademiji, što je ovaj
odbio
- secesija: -> novi materijali i ornamentika - spolja, ne iznutra; ne primenjuje tehnička
dostignuća, već istražuje novi, ornamentalni izraz, čime unapređuje primenjenu umetnost
- uvod:
- čitav niz zdanja primer su obrazovnog ideala liberalne Austrije: Univerzitet, muzej,
pozorište i najvelelepnija od svih - Opera; kultura, ranije zatvorena u palatama, sada se razlila
po trgovima - svima dostupna; umetnost više nije samo izraz arhitekture uzvišenosti i crkve,
već postaje ukras i opšte dobro prosvećenog građanstva. Velelepne građevine u Ringštrase
potvriđuju da su u Austriji despotizam i veru smenile ustavna politika i svetovna kultura
- zahvaljujući ekonomskom napretku Austrije, sve više se živi aristokratskim životom. Bogati
građani i uspešni birokrati podigli su gradske i prigradske vile, slične muzejima, koje postaju
središta društvenog života
- engleski prerafaeliti bili su nadahnuće pokretu Art Nouveau, koji se u Austriji krajem XIX v.
naziva secesija. Ali do Austrijskih sledbenika nije prodrla ni njihova duhovnost
(pseudosrednjevekovna) niti nagon za društvenim preobražajem. Austrijske estete nisu bile
otuđene od društva (kao u Francuskoj), niti su bile deo društva (kao u Engleskoj). Nedostajao
im je antiburžoaski duh. Ni angažovane, ni dezangažovane, austrijske estete nisu bile otuđene
od svoje klase, već su zajedno sa njom otuđene od društva koje je odbacilo sopstvene
vrednosti
- Oto Vagner
- predlagao je novi stil koji ne bi imao ni traga od istoricizma i koji bi se osećao u svim
sferama - od urbanizma do unutrašnjeg uređenja
- knjiga "Moderna arhitektura" (obnovljeno izdanje se zove "Neimarstvo našeg
vremena")
- Vagner počinje od Zemperovih ideja, krećući se ka Le Korbizjeu: napada ono što sa
prekorom naziva "arheološki" odnos istoricista i zastupa stav da se na arhitekturu gleda kao
na "izraz modernog života" koji stvara lepe oblike bez traženja uzora u prirodi. Tvrdi "da se u
arhitekturi mora videti superiorni izraz ljudske moći - moći vrlo bliske božanskoj". Le
Korbizje ovakvo shvatanje arhitekte odvodi u još veću krajnost
- Vagner napada praksu da se arhitekte obučavaju kao da su inženjeri, jer je zainteresovan da
umetnički oblik dovede do novih tehnologija, a ne da nove tehnologije ostavi na milost
inženjerskoj struci. Zato savetuje studente arhitekture da neko vreme provedu u Italiji, ne da
21. Beč na prelomu vekova - secesija 126
bi skupili zbirku arhitektonskih motiva (to bi se graničilo sa kriminalom), već da posete velike
gradove i sagledaju potrebe savremenog čoveka
- dakle, Vagner odbacuje istoricizam, jer stil, u pravom smislu, predstavlja proizvod novih
materijala, tehnologije i društvenih promena - "apsolutni izraz ideala lepote, odgovarajućeg za
određeno doba". "Novi čiljevi i nove konstrukcije rađaju nove oblike."
- dalje, smatra da "nepraktično ne može biti lepo"
- materijali i tehnologija su primarni, a sve ostalo, uključujući i kompoziciju, njima podređeni:
"kompozicija mora jasno da otkriva koji su materijali i tehnike primenjeni" i ako se to
postigne "karakteristike i simbolički kvalitet građevine pojaviće se sami od sebe"
- moderna arhitektura, po njemu, mora biti jednostavna, praktična uz simetriju kao imperativ,
da bi izrazila etos doba
- u novim društvenim uslovima, jednočnost stambenih blokova će postati dominirajuća u
urbanoj sredini budućnosti... kao što će dominirati i sve veći broj spratova - do 7 - 8 za
stambene i poslovne objekte sa oblakoderima u centrima gradova. Pri projektovanju fasada
modernih stambenih blokova, arhitekta će biti primoran da prihvati i ravne površine
isprekidane samo velikim brojem istovetnih prozora, sa eventualnim vencem ili frizom i
ulaznim tremom. Nije dao nikakve estetske smernice. Estetski kvalitet moderne arhitekture
čiji je naglasak na materijalima i konstrukciji, moraće da se povinuje uslovima i shvatanjima
modernog čoveka. Jedna od retkih estetskih preporuka, koje Vagner direktno daje jeste
upotreba porcelana, majolike i mozaika kao materijala za fasade (koje je i sam primenio na
nekim fasadama u Beču)
- njegovi radovi "Generalni urbanistički plan regulacije" i "Veliki grad" pokazuju
prihvatanje kao neminovnosti, neograničenog rasta gradova, kojima dominiraju saobraćaj i
komercijalni interesi, gradova podeljenih na kvartove zasnovane na ortogonalnoj mreži ulica
koja ih deli na blokove. U urbanističkom planiranju Vagner je značajan prethodnik Le
Korbizjea
- njegove građevine prešle su razvojni put od istoricizma do funkcionalnog Art Nouveau, i
zajdno sa njegovim pisanim delima i predavanjima na Bečkoj Akademiji, bitno uticale na
arhitekturu XX v.
22. Oto Vagner 127
22. Oto Vagner
- Oto Vagner (Otto Colomon Wagner), 1841. - 1918. -> zvali su ga "ocem savremene bečke
arhitekture" i "učiteljem čitave generacije"; najistaknutiji član secesije; profesor Umetničke
Akademije u Beču; napredne akademska misli; uticao -> na Čehe (Kotjera, Janak, Gočar,...),
na Nemce (Olbrih, Hofman), na Jugoslovene (Fabiani, Kovačević, Plečnik)
- obrazovanje:
- rođen 1841. u Pelcigu kod Beča
- učenje arhitekture započinje 1857. na tehničkoj školi u Beču, nastavlja na Akademiji
(Bauakademie) u Berlinu kod jednog od najboljih Šinkelovih učenika, a završava na
Akademiji u Beču, 1863. kod van der Nila i Sikardsburga, koji su sledili Zempera, pa je i
Vagner krenuo tim stopama, ali na jedan osoben način, da bi na kraju dočekao da stvori svoje
doba; zahvaljujući svom politehničkom obrazovanju, Vagner je bio vrlo svestan društvenih i
tehničkih činilaca svog vremena
- uticaji:
1. uticaji arhitekture visoke renesanse
2. racionalizam Šinkelove škole
3. retoričnost graditelja Ringa: Zempera, Hazenauera, van der Nila i Sikardsburga
- Vagnerov razvoj tekao je logičnim (15 godina radio samostalno), postupnim tokom, uz
saznanje da značaj jedne zgrade ne određuje formalni arhitektonski rečnik, već njen originalni
karakter (zapažanje Hofmana); protivio se istoricizmu - "čelik čovek"
- život i delo:
- rani radovi:
* Berza u Amsterdamu, 1884. │glomazni ornametnti koji deluju vrlo čudno u
* Ruska ambasada u Beču, 1886. │poređenju sa kasnijim delima na polju ind. arh.
- 1892. Vagner je započeo sa objavljivanjem svoje četiri knjige folio-formata "Skice,
projekti i izvedene zgrade"; na osnovu prve sveske, poznati su nam rani radovi Vagnera
(mnogi nisu izvedeni), od kojih su početni u baroknom duhu, sa postupnim prelazom ka
renesansnom izrazu
- rane zgrade: izvrsno manipuliše prostorom, italijanizirane fasade
- prvih 15 godina karijere, Vagner radi samostalno
- 1879. - prva državna narudžba - Dekor za proslavu careve srebrne svadbe (nije mu donelo
širi uspeh)
1. Austrijska Zemaljska banka, 1883.-84. -> remek-delo i sa vizuelnog i sa praktičnog
aspekta; prefinjeno osveljenje - stakleni krovovi na gvozdenim gredama (takvo osvetljenje je
primenio i kod svoje proslavljene zgrade Poštanske štedionice); plan - korekcija ose kretanja
(usled nepravilne parcele) kružnom - zglobnom prostorijom (na ulazu je vestibil "O" oblika sa
statuom u sredini koja personifikuje Austriju; put dalje logično vodi do šaltera) tako vešto da
se to pri kretanju uopšte ne oseća
- na gornjim spratovima su polukružni hodnici koji povezuju kancelarije, osvetljeni pomoću
istog svetlosnog izvora ogromnim prozorima sa polutransparentnim staklima koji sa
unutrašnje strane zgrade gledaju na njen središnji deo
2. Prva vila Vagner (za sebe i svoju porodicu), Hiteldorf kod Beča, 1886.-88. ->
otelotvorenje klasičnog paladijanskog duha
3. Konkursni rad za generalnu regulaciju Beča, 1893. -> istaknuto pitanje saobraćajnih
tokova (izgradnja nove ulice iza, a koncentrične sa Ringom, polukružne -> kojom bi se
formirao pun krug; podzemna železnica), naglašen značaj dugih pravih ulica, preuređivanje
22. Oto Vagner 128
izvesnih delova gradskog jezgra, igradnja nove polukružne ulice koncentrične sa Ringom,
regulisanje Dunavskog kanala i podizanje lučnih skladišta - ovi crteži doprineli su ugledu
Vagnera (iako nisu izvedeni) daleko van granica Austrije
- moto: "neophodnost je jedini gospodar umetnosti"
- 1894., posle smrti Hazenauera, naimenovan je za profesora na Akademiji u Beču; prilikom
inauguracije je istakao da polazište arhitekture mora biti sadržano u potrebama modernog
života i nalaženju njihovih adekvatnih formi
- iste godine je izabran i za umetničkog savetnika pri bečkoj komisiji za saobraćaj, gde se latio
izrade projekata dva najurgentnija tehnološka sistema: gradske železnice (Stadtbahn) i brna
na Dunavskom kanalu (kao regulisanje toka reke); brane su bile samo deo ambicioznijeg
programa za proširenje Dunavskog kanala koji bi se učinio plovnim, bez obzira na vodostaj
4. Izvedene su samo dve od četri planirane brane, ali one su bile revolucionarne i u
tehnološkom i u graditeljskom smislu (novi materijali, temelji na dubini od 24 m - izuzetna
preciznost), a ostvarena je i upečatljiva arhitektura (brana je nadvišena masivnim obalnim
stubovima; na potpornim stubovima su bronzani lavovi)
5. Stadtbahn: železnička mreža (obim zadatka je trebalo ispuniti za samo 7 godina) duga
preko 80 km sa 40 stanica, sa podzemnim deonicama, nadvožnjacima, tunelima; zapanjuje
detaljnost projekta gde je Vagner preuzeo ne samo stanične zgrade (Vagner je sam podneo
odgovornost za projekat i njegovo izvođenje), već i mnoge čisto inženjerske konstrukcije;
izgrađene su 4 od 6 predviđenih linija; stilski: mešavina (hibrid), pre svega arhitekture i
inženjerstva (na kom će se zasnivati dalji rad); u ranijim delovima projekta opstaju klasični
motivi, pomalo neumesni u kombinaciji sa čistim tehnologizmom mreže i upotrebom gvožđa i
stakla, što je bilo radikalno; u kasnijim, vidan je uticaj secesije (jugedstila), mada prigušen -
naime, značajan deo posla oko Stadtbahn preuzeli su Olbrih i Hofman; 1897. - stanica
Karlsplatz - primena francuskih rešenja gvozdenih konstrukcija; Vagner najavljuje upotrebu
neobrađenih materijala; spoljne zidove oblaže tankim mermernim pločama i pričvršćuje ih
vidnim ugaonicima; biljna ornamentacija; rad na Stadtbahn završava se 1901.
- koristi: vidljive gvozdene skeletne konstrukcije sa skrivenim gredama, kod stničnih zgrada
- "iza ovog radikalizma nalazi se klasična predigra genija"
6. Kuća Majolika, Beč, 1898.-99. -> pristupa secesiji 1898.; bogato bojena keramika na
ravnoj fasadi (biljna ornamentacija); osnova zgrade je konvencionalana
- 1899. Vagner se priključio udruženju secesionista čime je stekao brojne moćne protivnike;
do tada on je smatran gotovo institucijom, pa će utoliko i osporavanja biti žešća (oboreni su
neki od njegovih najvažnijih projekata)
7. Poštanska štedionica, Beč, 1904.-12. -> ovo nije secesija; pobednički rad na konkursu u
konkurenciji 36 radova; najnaprednije ostvarenje; 2 faze: I faza - vitalni deo sa trobrodnom
šalter salom; II faza - zadnji deo zgrade (sa odeljenjem za hartije od vrednosti i menice);
fasada prve faze je obložena tankim pločicama od belog mermera, pričvršćenim zavrtnjima
(više od 17000 zavrtnjeva od metala); od aluminijuma (koji je, uopšte, veoma eksploatisan na
projektu) - čuveni ventilacioni otvori za uduvavanje toplog vazduha i td.; bazis, fasada
prizemlja - granitne "nabrane" ploče - odgovor na klasičnu rustikaciju na zgradama banaka i
trezora; upotreba staklenog krova u osvetljenju središnjeg dela šalter - sale (slično i kod
Zemaljske banke); funkcionalna trapezna osnova; Vagner daje nov smisao materijalu - staklu,
mermeru, čeliku, aluminijumu, betonu,...; zapanjujuća pažnja u detalju (na krovu su dve
figure u obliku stubova visoke 4,25 m od aluminijuma, koje gledaju na Ring); tehnologija -
krovno grejanje protiv snega, ventilacija; urabnistička dovitljivost - rad sa strankama uz široke
saobraćajnice (Ring), poslovni delovi duž uskih mirnih ulica
- puno pažnje je posvećeno unutrašnjem uređenju prostora gde se obavljaju bankarske
transakcije
22. Oto Vagner 129
8. Crkva svetog Leopolda ("Am Štajnhof"), 1904.-07. (kamen temeljac u prisustvu cara
Franje Josifa; Vagnerov jedan od izleta na polje crkvene arhitekture) -> jedno od dela koje je
najviše doprinelo njegovoj reputaciji; jednobrodna (jednoprostorna) građevina sa transeptom i
kupolom (na uzanim stubovima od opeke) u preseku; pod u blagom neprimetnom nagibu ka
oltaru; kupola sa unutrašnje strane (kao zasvedena ukrasna tavanica) znatno plića nego spolja
(radi bolje akustike smanjio je zapreminu kupole); spolja na fasadi mermer sa bakarnim
šrafovima (svi vidljivi metalni delovi, čak i gvozdeni prozori presvučeni su bakrom), pozlata
kupole, ravni asfaltirani krovovi i presvučeni šljunkom; higijenski prakticizam (zbog
besramnog pragmatičnog stava prema crkvenoj arhitekturi došlo je do negodovanja) - crkva je
građena za sanatorijum Donje Austrije; unutrašnja dekoracija i mobilijar -> secesijski
umetnici
- Vagner nije voelo fresko tehniku, pa su iznad oltara dva mozaika od mermera, grnčarskog
materijala, emajla i stakla; kupola: unutrašnja tavanica od rabic - panela umetnutih između
vidljivih gvožđa, profila "T" preseka odozdo pozlaćenih; unutrašnjost kupole podeljena na
dva dela betonskom tavanicom sa koje se moglo rukovati lusterima visećim korpama
- prakticizam i higijena -> duhovito Vagnerovo rešenje pristupa svetoj vodici u vidu fontane
iz koje voda neprestano teče tako da pacijenti mogu dotaći mlaz, a ne uobičajeno umakati
prste u posudu; klupe od tamnog drveta namerno su kratke (za 4 do 5 osoba), ako pacijent
dobije napad tokom službe da ne uznemiri ostale; sakristija sa dvojnom funkcijom: kao
ambulanta za hitne slučajeve ili đakonikon sa ispovedaonicom (zbog eventualnih teškoća
vernika sa sluhom)
- posle crkve, Vagnerovi projekti izražavaju izvesnu dvojnost; utilitarni (na pr. za
nerealizovanu Univerzitetsku biblioteku) ili stambeni koncepti odlikuju se redukcijom
ornamenta, ravnim površinama, pravougaonom strogom geometrijom - stambene zgrade
(bisko Losu); nasuprot tome, neki projekti i dalje su puni klasičnih motiva (na pr. poslednji
projekat: "Crkva pobede (primirja)"); u ovom periodu, Vagner sve manje projekatta
izvodi, mnogi projekti su odbijeni (Ministarstvo rata, Akademija lepih umetnosti, "Palata
bečkog društva")
9. Projekat muzeja cara Franje Josifa, Karlsplatz -> naročito je osporavan; Vagner ga
predlaže još 1900. na nepravilnoj lokaciji (kao kod Zemljane banke) uspeo je da osmisli
kompaktnu šemu; vodio je računa o odnosu prema Karlskirche odmah pored nje (trudio se da
izbegne pozajmljivanje motiva sa Karlskirche); 1909. - novi planovi, prekomponovan trg
izgradnjom robne kuće i fontane (naspram robne kuće), 1910. - maketa dela muzeja u
prirodnoj veličini (na lokaciji predviđenoj za muzej) -> ovo izaziva lavinu ogorčenja i
nagoveštava neuspeh projekta bar na ovoj lokaciji (Vagner je ponovo uradio nacrte za drugu
alternativnu lokaciju na kojoj je trebala biti i Akademija lepih umetnosti - od sveg ovoga nije
bilo ništa)
10. Druga vila Vagner u Hiteldorfu, 1912. -> stroga i elegantno proporcionisana arhitektura,
bez stilskih elemenata i ornamentalne plastike; ravni zidovi, usečeni prozori, jednodelni stupci
verande (kraj secesije)
11. Univerzitetska biblioteka -> nerealizovana
- teorijski radovi i urbanizam: (kao teoretičar nastavlja se na Zempera i na Raskina; 4

knjige: skice, projekti i izvedene zgrade (1892.)
- Traktat "Moderna arhitektura", 1896. -> razmatra odnos modernog života, tehnologije,
arhitekture; smatra da moderni oblici moraju odgovarati novim materijalima i savremenim
potrebama da bi bili prihvatljivi; oni moraju biti izraz društvenog i tehnološkog razvoja; ulogu
arhitekte on vidi i kao umetničku i kao inženjersku
- Vagner se priklanja realističnom konceptu arhitekture, a odbacuje dopadljivost, pa stoga i
besmislene aspekte istoricizma
22. Oto Vagner 130
- Studija "Veliki grad", 1911. (realizam protiv Verniedlichung-a (ulepšavanja); 23 stranice

teksta pred svoj 70-ti rođendan) -> najvažniji Vagnerov tekst iz oblasti urbanizma (nastala
tako što je prof. sa Kolumbija Univerziteta tražio od njega tekst za međunarodni kongres o
umetnosti planiranja gradova u Nju Jorku); Vagner se interesovao za gradski centar i za veliki
grad kao izraz logike, ekonomskih i kulturnih procesa, pa odbacuje tada snažne alternativne
koncepte; studiju je podelio na tri dela: slika grada, regulacija, ekonomika (da se prilagodi
stvarnom životu, ne podleže nostalgiji); u prva dva dela Vagner analizira veliki grad i prilaže
sopstvene skice prostorne organizacije, a u trećem delu razmatra modele finansiranja širenja
grada (1. kontrola komunalnih sistema; 2. porez na imovinu; 3. špekulacija nekretninama od
strane gradske vlasti -> pametno ulaganje kapitala kompenzovano naknadnom zaradom, tj.
zaradom stečenom uvećanjem vrednosti zemljišta - Osman: profitabilnost javnih ulaganja);
Vagnerova studija iznenađuje detaljnošću, kako projektnog tako i ekonomskog dela; osnovne
Vagnerove postavke vidimo još u konkursnom radu za Generalni plan Beča iz 1893.; niz
predloga: saobraćaj, urbanistički blokovi, visina zgrada, trgovi, monumentalna zdanja
(insistirao ja na problemu saobraćaja: smatra neophodnom gradsku železnicu (podzemnu ili
nadzemnu), kao i radijalne magistralne i kružne prstenove), gde se sukobljava sa tendencijom
ulepšavanja i "planirane slučajnosti" (ispoljavala se namernim krivudanjem staza, zakošenjem
uglova, izmeštanjem vizura, što po Vagneru ne obogaćuje grad, već skrnavi prave ulice) ->
(koncept Kamila Zitea o "umetničkom oblikovanju gradova"); (isiče dinamičnost grada kao
realnost -> učiniti vidljivim unutrašnju strukturu i procese radi dopadljivosti); tako u
grafičkom delu studije Vagner daje detaljan prikaz "XXII distrikta Beča", sa ortogonalnim
ulicama, monumentalnim javnim prostorima, veoma realističnog duha, nasuprot Zieovom
konceptu punom teatralizma bez stvarnog opravdanja
- inspirisan je bio Osmanovim planom Pariza, koji je smatrao modelom za sve evropske
gradove metropole
- Vagnerova škola, 1894. - 1912. (utiče na: Gaudija, Italijane, Mađare, Ruse,
Skandinavce, ...; ogroman uticaj; do kraja svog postojanja bila je na prvom mestu među
školama za arhitekturu (iako tokom tih 16 godina nije uživala uvek isti ugled) i imala je
veliku podršku sa strane)
- 1894. Vagner zamenjuje fon Hazenauera kao profesor Bečke Akademija arhitekture, na
kojoj su važili klasični kanoni (Vagner ih se držao takođe) i koja je negovala renesansni izraz
- Vagner u inauguracionom govoru dovodi u vezu moderni život sa arhitekturom i pledirajući
za nalaženje adekvatnih formi (arhitektonske forme prilagoditi potrebama i zahtevima
vremena uz poštovanje tradicije)
- atmosfera u školi: gvozdena volja da se nadmaše postignuti rezultati i težnja za isticanjem
- učenici (njih ukupno 191 tokom 20 godina) bili su 50 % iz Beča, a ostali iz drugih krajeva
monarhije; svake godine konkurisalo je 60-tak kandidata, a bilo bi primljeno oko 8; prijem se
odvijao tako što bi kandidati predali 10-tak nacrta, posle čega bi usledio kratak razgovor sa
Vagnerom; presuđivala je obična grafička veština i Vagnerova intuicija (inače su učenici
posedovali izuzetne grafičke sposobnosti, koje bi često potisnule arhitekturu (konkurišu
slikarima)); na školi je učio jedan broj arhitekata koji su ovde bili kao na poslediplomskim
studijama, ponedeljkom ujutru su održavani sastanci posvećeni komentarima aktuelne
arhitekture, kojima je Vagner pridavao osobit značaj; nije dopuštao odsustvovanje, ali je
podržavao kritičku argumentaciju; težište razmatranja je bilo na humanističkim, a ne na
tehnološkim aspektima arhitekture; od utorka do petka pre podne studenti prve dve godine
radili su projekte pod nadzorom maestra i njegovog tima; na trećoj godini, studenti su
slobodno birali temu (prema svom nahođenju), koja bi bila razrađivana kao diplomski rad;
sastavni deo nastave bila su studijska putovanja organizovana prvenstveno leti; Vagnerov
osoben način rada: ako bi sa učenikom počeo da priča o društvenim, političkim, filozofskim
22. Oto Vagner 131
ili pozorišnim dostignućima (ne o muzičkim -> "muziku uopšte nije razumeo", izjava je
jednog učenika) to bi značilo da projekat treba preraditi; mnogi studenti su se izdržavali
radom u ateljeima bečkih arhitekata; na školi su raspisivani konkursi (podsticaj za fer, ali
bespoštedno takmičenje kandidata), gde je nagrađivano novčano ili studijskim putovanjem -
krunaškolske karijera bila je Rimska nagrada (bilo je više nagrada (različito su se zvale) koje
su imale različitu svrhu; Grand Prix de Rome -> besplatan boravak u palati Venecija u Rimu
(tada austrougarska ambasada) uz 3000 kruna stipendista, tj. nagrađeni bi po povratku trebalo
na izložbi Akademije da predstavi svoje skice sa putovanja, a sve ostalo je bilo slobodno;
pravci istraživanja učenika: kritičko preispitivanje regionalne arhitekture i, na drugoj strani,
neobidermajerski stil; kasnije se javlja i eksperimentisanje sa apstrakcijom (punom
simbolizma); istražuje se fenomen boje; novine u obliku i strukturi obično su funkcionalno
opravdane; delatnost škole i arhitekata oko škole praćena je u međunarodno uglednom
časopisu "Der Architekt", direktora fon Feldera; časopis je bio, praktično, "organ"
savremenih tendencija u arhitekturi; treba reći i da su učenici škole uglavnom postajali
uspešni i veoma uticajni arhitekti (Olbrih, Hofman, Jožef Plečnik, Maks Fabijani, Hubert
Gesner, Pavel Janak)
- Hofman (Josef Hoffmann), 1870. - 1956. (1912. postavljen za građevinskog savetnika

Beča; 1927. član žirija za Ligu Naroda (dosledno bio za napredne projekte, za razliku od V.
Orte))
- uticaji:
1. Vagner (pohađao Vagnerovu školu, bio izvanredan student)
2. Mekintoš (izložba u Beču 1900.)
3. belgijski i francuski Art Nouveau
- 1897. učestvuje u stvaranju "Bečke secesije"
- 1899. počinje da predaje na školi primenjene umetnosti pri muzeju u Beču
- dela:
1. Trgovačka ranja "Apolon" u Beču, 1900. -> enterijer, napad na zavojitu secesiju
(prefinjene linearne forme - početak udaljavanja od zavojite secesije na "Apolonu"); već
1901. zaokuplja ga apstraktna forma, kvadrat, igra crnog i belog; kao i ostale secesioniste
interesuje se za zanatsku proizvodnju predmeta primenjene umetnosti (u paviljonu "secesije"
načinio je postavku za Betovenovu statuu (koju je izvajao drugi umetnik) u svom apstraktnom
stilu)
- 1903. osniva sa Mozerom "Bečku radionicu za oblikovanje" koja funkcioniše do 1933.
(radionica je stekla svetsku slavu; Hofman ju je zatvorio brzo i bez obrazloženja) i iz koje su
izašli brojni visoko kvalitetni proizvodi - svetska slava
- 1903. - poslednji broj "Ver Sacrum" ("Sveto proleće"; sa njim je prestalo zlatno doba
"secesije"), 1904. -> učestvuje u izdavanju novog časopisa (kasnije platforme nacional -
socijalističkog pokreta) "Hoe Varte" (prema vrtnom bečkom predgrađu), zaokupljenog
"povatkom prirodi" (platforma nacional - socijalističkog pokreta je u vrednostima Vrtnog
grada)
2. kao projektant Elitnog bečkog predgrađa Hoe Varte, 1901.-05., gradi Četri vile; prva
(za Kolomana Mozera (slikar -secesionista)) je u stilu engleske free architecture (sobodne
arhitekture), ali se 1902., Hofman okreće klasičnijem izrazu zasnovanom na Vagnerovim
kasnijim radovima; do 1900. Hofman je razvio dekorativni stil
3. Pukersdorf sanatorijum, 1903. -> približava se svom učitelju Vagneru; apstraktna
voluminoznost (klasičnost i strogost) i modernost -> uticaj na rana dela Le Korbizjea; liči na
Losa
22. Oto Vagner 132
4. Palata Stokle, Brisel, 1905.-10. -> remek-delo; atektoničnost, odricanje od strukture i

mase, simbolistička estetika (svedena klasična dekoracija); zidovi (tanka mermerna obloga
fasade sa metalnim spojevima -> elegancija), oivičeni horizontalnim i vertikalnim linijama,
deluju kao tanka spojena platna (spojena na uglovima metalnim trakama); toranj, koji podseća
na Darmštat, završava se kipovima (četri muška kipa) koji drže secesijsku lovor - kupolu
(kupolu sa lovorovim motivom); projektom je obuhvaćeno i celokupno unutrašnje uređenje
(Klimtovi mozaici, i td.)
- ostala dela:
* 1911. - Paviljon Austrije na Međunarodnoj izložbi u Rimu -> klasicizam, najavljuje
monumentalnost Musolinijevog "Novog Rima" - kao Berensova ambasada u San Petersburgu
5. Niz međusobno sličnih bečkih vila, 1905.-14.
6. Izložba Werkbund-a, Keln - Austrijski paviljon, 1914. (derivat neoklasicizma)
7. Terasaste kuće u Beču, 1932. (ekstremni purizam)
8. Venecijansko bijenale - Austrijski paviljon, 1934.
- Olbrih (Joseph-Maria Olbrich), 1867. - 1908. (bečki period Olbriha: vile; više enterijera
(Plava soba u kući Spicer); kafe bidermajer (najverniji proizvod Bečke secesije, zasnovan
na bogatstvu ornamenta; ogroman broj planova -> 28000 crteža)
- pohađao Državnu školu umetnosti i zanata, kod Kamila Zitea; radi u Beču i završava
Akademiju arhitekture kod Hazenauera 1893.; dobio je Rimsku nagradu, putuje po Italiji i
Tunisu (Olbrih i Hofman - najdarovitiji Vagnerovi učenici bili su pod uticajem "Glazgovske
četvorke" i omađijani egzotičnim vizijama slikara: Mozera i Klimta
- 1893.-98. radi kod Vagnera
- 1897. osniva, sa Vagnerovim blagoslovom, "Bečku secesiju", zajedno sa Jozefom
Hofmanom, Kolomanom Mozerom (slikar) i Gustavom Klimtom (slikar), radi
suprotstavljanja akademizmu
- dela:
1. Izložbena zgrada Bečke secesije, 1897.-98. (paviljon, sagrađen za 6 meseci, umetnici
radili besplatno - simetričnost, zakošeni zidovi, lovorov motiv posvećen Apolonu); početna
skica je verovatno Klimtova (koji je glavni pokretač); natpis: "Vremenu njegova umetnost,
umetnosti njena sloboda"; kupola sa motivom lovora (oslonjena na četri kratka pilona)
- časopis "Ver Sacrum" ("Sveto proleće") -> glasilo Bečke secesije (na naslovnoj strani
slikarski motiv: ukrasni žbun sa korenjem punim života koje probija drvenu posudu i uranja u
zemlju i ispod, to je Olbrihovo polazište: "Svestan povratak plodnosti nesvesnog")
- Olrih 1899. odlazi u Drmštat, na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, koji
okuplja umetničku koloniju iz svih nemačkih krajeva sa ciljem obnavljanja arhitekture; 1901.
umetnički rezultati Habitata predstavljeni su na izložbi koja je otvorena misticističkom
ceremonijom "Znak" ("prorok" se spušta sa zlatnog portala zgrade i u ruke prima komad
kristala kao simbol običnog materijala pretvorenog u umetničko delo (kao što se ugljenik
nekad menja u dijamant)) na stepeništu Hercogove kuće (stepenište Olbrihove Ernst Ludvig
kuće); u Darmštatu, Olbrih stvara pod uticajem Vojsija, Mekintoša, Klimta, težeći stalno
jedinstvenom načinu izražavanja
2. u Darmštatu je sagradio sopstveni atelje, kuću Ernsta Ludviga (žiža kolonije sa 8
ateljea, ukrašen južni ulaz sa ogromnim statuama) -> najsmelije delo, vrhunska
monumentalizacija; visoka, glatka fasada sa horizontalno postavljenim prozorima (severno
osvetljenje)
3. Svadbena kula, 1901.-08. -> kula za venčanja - ezoterična i smela, koja svojom
skulpturalnošću već najavljuje dela Tauta i Mendelsona
22. Oto Vagner 133
- ceo kompleks u kome je kula sa okolnim izložbenim paviljonima ima piramidalni oblik i
sagrađen je iznad rezervoara za vodu. Bio je "kruna grada". Po Olbrihovom crtežu trebalo je
da liči na planinski lavirint gustog rastinja, čija se boja menja sa godišnjim dobima
4. Robna kuća Tic, Dizeldorf, 1906. -> u klasicističkom maniru (povratak nekom skrivenom
klasicizmu), od armiranog-betona približavanje Pereu
5. Vila "Fajnhals" u Kelnu -> velika vila za proizvođača cigara Fajnhalsa u Kelnu
23. Adolf Los 134
23. Adolf Los
- Adolf Los (Adolf Loos), 1870. - 1933. -> i sam u početku pripadao secesiji, kasnije oštro
kritikovao (jedva se opirao); bezornamentalnost
- o životu:
- Los je veoma složena ličnost i pojava u istoriji moderne arhitekture (na prvi pogled
dvosmislen i kontradiktoran, čak zagonetan; pitanja: (bez odgovora) da li je racionalista,
tradicionalista, sledbenik klasicizma, pionir moderne arhitekture, arhitekta dadaista ili
poslednji izdanak dekadentnog Atn Nouveau; da li je sledio Čikašku školu, ili Le Korbizjea,
ili Gropijusa); često je izučavan jednostrano, a sam sebe je video unutar konteksta istorijskog
kontinuiteta tradicije (smatrali su ga "usamljenim avanturistom u potrazi za arhitekturom
svoga vremena")
- Adolf Franz Karl Viktor Maria Los rođen je 1870. u Brnu (100 km severno od Beča;
trgovačkom industrijskom centru Austrougarske monarhije); otac mu je bio kamenorezac koji
je izučavao slikanje i vajanje, umro 1879., tako da tu veštinu nije mogao učiti od oca, već je to
neka psiho - veza ili odraz tuge za ocem
- skolovanje: započeo u Brnu, 1884. polazi u Benediktinsku gimnaziju koju brzo napušta;
upisuje se u Nacionalnu školu za umetnost i zanatstvo u Rajhenbergu (hteo da uči za
mehaničara) na kurs mehanike, ali i to napušta i prebacuje se na tehnologiju građenja, a na
kraju, 1889. se skrasio na mašinskim konstrukcijama u okviru Nacionalne škole za umetnost i
zanatstvo u Brnu
- arhitekturu je počeo da uči na višoj tehničkoj školi u Drezdenu, da bi po odsluženju vojnog
roka prešao u Beč na akademiju; 1892. vraća se u Drezden, ali ne uspeva da završi studije; bio
je osrednji student, ali je iskazivao veliku sposobnost za rad na gradilištu (umeo je da
kontaktira sa zanatlijama i zidarima i da ceni njihov rad)
- 1893. odlazi u Ameriku (3 godine) da bi posetio svetsku izložbu u Čikagu (na kojoj je "odata
pošta L. Salivenu"), gde se upoznaje sa delom Salivena (i knjigom "Ornament u arhitekturi");
u Americi je bio u Nju Jorku i zadržao se do 1896.; bio je inpresioniran oblakoderima,
stambenom arhitekturom i društvenim uređenjem Amerike (iskustvo koje je stekao u Americi
pomoglo mu je da definiše svoju kritiku upućenu evropskoj kulturi, politici i arhitekturi)
- po povratku iz Amerike stekao je reputaciju kritičara funkcionalnih predmeta i reputaciju
arhitekte enterijeriste. Tako je u početku i radio rekonstrukcije prodavnica, kafeterija i
stanova. Imao je vernu, uglednu, intelektualnu klijentelu, ali su njegove ambicije bile veće
- po povratku 1896., nastanio se u Beču, gde piše polemičke članke iz raznih oblasti kulture,
u atmosferi krize morala i društvenih vrednosti (gušila ga je ta konzervativna i ograničena
atmosfera u monarhiji, a Amerika ga je kao mit privlačila prakticizmom i slobodom); kreće se
u krugu prijatelja (Krausa, Šenberga, Vitenštajna, Trakla i Kokoške) iz raznih oblasti
umetnosti, koji međutim, deluju kao nezavisne ličnosti, a ne kao umetnički pokret; zajednička
crta - spajanje etičkog i estetskog, opredeljenje za ogoljene, stroge forme (bez ornamenta) i
strogost u izboru sredstava (protivnik svih stilova (čak i pojma "stil"); projektovao je uće na
osnovu njihovog funkcionalnog enterijera, dok su fasade izuzetno jednostavne, kod javnih
objekata - fasade ne smeju remetiti urbano tkivo)
- Los počinje da piše paralelno sa nastankom secesije (pisao je o Beču na prelazu dva veka
prepunom očaja i slabosti); ne suprotstavlja se eklekticizmu, već lažnom predstavljanju,
skrivanju realne materijalnosti iza privida istine; pladira za iznalaženje novog oblikovnog
načina izražavanja novih tehnika građenja i materijala
- kritikuje i istoricističku imitaciju antičke dekorativnosti i praksu arhitekata Art Nouveau
(van de Veldea, Olbriha, Hofmana) za koje je smatrao da se bave besmislenim formalnim
aspektima arhitekture i dizajna (doterivanjem oblika predmeta već prilagođenih njihovoj
23. Adolf Los 135
funkciji; divio se prakticizmu Amerikanaca i diskretnosti Engleza; obožavao je estetsku

čistotu automobila, hvalio vodovod zbog funkcionalnosti, struju zbog višestruke primene)
- godine 1903. objavio je dva broja "Das Andere" ("Drugo"), "časopisa za uvođenje
zapadne civilizacije u Austriju", kako je stajalo u zaglavlju; sve članke napisao je sam
- okružen ženama (četri su bile najznačajnije) najlepšim devojkama u Beču ("žena traži jakog
muškarca")
- Los je mnogo putovao - Pariz, London, Prag, Berlin, Venecija, Azurna obala, Madrid,
Grčka, Italija, Alžir, ... raznim povodima; imao je sposobnost učenja na licu mesta
- 1912. na inicijativu Vagnera osniva svoju školu; program je bio obojen klasicizmom, u
nameri da se uspostavi kontinuitet sa tradicijom pre XIX v. ("sadašnjost je izgrađena na
prošlosti, kao što je prošlost na vremenu prethodnom"); kurs je predviđao i dugačka studijska
putovanja u Grčku ili Italiju; rat prekida ovu aktivnost, ali je 1919. Los obnavlja u okviru
svog biroa; poznati učenici: Nojtra, Šindler, Engelman
- 1920. imenovan je za "glavnog arhitektu Stambenog odeljenja Bečke opštine"; uprkos
iskrenom interesovanju za rešavanje stambenog pitanja radnika (niz projekata), 1922. je
morao da napusti položaj zbog neslaganja sa gradskom birokratijom
- seli se u Pariz, gde boravi 6 godina od 1922. do 1928.; tu se upoznao sa ljudima kao što su
Male-Stevan, Lirsa, Le Korbizje, Pit Mondrijan, Tristan Care; 1925. posetio je
"međunarodnu izložbu dekorativne umetnosti i savremene industrije" (organizovao je četri
konferencije na Sorboni; iako je bio među avangardom svog vremena očuvao je svoju
jedinstvenost)
- povodom 60-tog rođendana (na kom je bio okružen brojnim evropskim intelektualcima),
1930., širom Evrope objavljeni su omaži njegovoj ličnosti, iz pera najviđenijih ljudi evropske
kulture toga doba
- narušenog zdravlja, gotovo gluv, radio je sve manje i manje
- Los je umro 1933. u Beču; 1958. grad mu je podigao spomenik (veoma jednostavan) prema
jednoj njegovoj skici iz 1931.
- pisana dela:
- objavio je dve knjige:
- "Izogvoreno u prazno", Pariz, 1921. -> zbirka eseja i članaka nastalih 1897. - 1900.; u
drugom izdanju 1932., dodao je još članak "Potemkinov grad" iz 1898., objavljen u "Ver
Sacrum"
- "Uprkos" ("Trotzdem"), Pariz, 1931. -> zbirka eseja nastalih u periodu 1900.-30.; dva
najvažnija: "Ornament i zločin" i "Arhitektura"
- stil: oštar, opor, brilijantan (često koristi alegorije i simboliku, složenu ironiju); eseji ne
sadrže sistematičnu teoriju arhitekture, čak ima izvesnih kontradiktornosti; eseji se, zapravo,
bave polemikom o prirodi realnosti
- "Ornament i zločin" (esej) -> predavanja održana u Beču 1910., pa ponovljeno 1913. u
Beču i Kopenhagenu; uskoro su prevedena na Francuski i izašla 1913. (i kasnije, 1920., u
drugom broju "L'Esprit Nouveau"); na Nemačkom, tekst se pojavio tek 1929.; Los kritikuje
arhitekte secesije, zalažući se za uklanjanje ornamenta sa svih predmeta za svakodnevnu
upotrebu; gramatika klasičnog ornamenta, kog je i Los koristio, ne podleže ovoj vrsti kritike
(za razliku od kasnije čestih pogrešnih tumačenja da se Los zalaže za potpuno ukidanje
ornamenta - "ornament je zločin"); naime, ornament secesije on vidi kao pokušaj maskiranja
osrednjosti malograđanske kulture, pokušaj "pretvaranja pustinja u bogate zemlje", dok
dekoracija kao skup pravila, koji nastaje iz pravilne upotrebe materijala, arhitekturu može
učiniti rečitom - preneti identitet konstrukcije; drugim rečima, Los se protivi "modnom" (koji
ima prolazni i površni karakter) ornamentu u arhitekturi, kao nečem od velike trajnosti, ali ga
ne osporava, na pr., u sklopu ženskog (povezivao je erotizam sa ulepšavanjem) erotizma
23. Adolf Los 136
kontinuitet klasičnog dekorativnog sistema za Losa je važan pokazatelj šire, kulturne tradicije,
od antike pa do Šinkela
- "Arhitektura" - esej se prvi put pojavio 1910. u Berlinu, kasnije je dopunjavan na nekim
predavanjima (kroz svoju koncepciju modernog, on provlači istoriju); Los se bavi
definisanjem i problemima moderne arhitekture; podelio je celokupnu prošlost, na ono pre
sredine XIX v. i ono posle; drugi period je, po njemu, antiteza prvog i antiteza njegovog
shvatanja arhitekture; tada dolazi do narušavanja temelja kulture - ljudi ne žive sa svojim
dobom, već se okreću prošlosti i budućnosti; arhitekti su svoje delanje sveli na grafičku
umetnost, neutemeljenu u graditeljskoj realnosti doba (isto važi i za istoriciste i za
secesioniste); umetnost, kao logična stvar, ne može se doslovno povezati sa arhitekturom -
kuća zadovoljava praktične potrebe, tu ne treba tragati za inovacijama (umetnost i arhitektura
približavaju se, po Losu, u slučaju spomenika ili groba, kada nema praktičnog sadržaja);
arhitektura treba da komunicira sa osećanjima čoveka vezanim za svoju namenu (u smislu
l'architectura parlante), a arhitekta mora biti u stalnom kontaktu sa svetskim duhom (arhitekta
mora da bude svestan doba, mesta, potreba i klime i mora poštovati tradiciju) mora biti sin
svoga vremena ("arhitektura pobuđuje osećanja u čoveku", kaže Los, zato soba mora biti
udobna, sudnica treba da odražava strahopoštovanje, banka mora govoriti o bezbednosti
novca i sl.)
- enterijeri:
- po povratku iz Amerike, pa sve do 1910., Los se uglavnom bavio adaptacijama enterijera
(radnje, kafeterije, stanovi), najpoznatiji: 1. Kerntner bar; 2. Prodavnica za krojačku
firmu "Goldman i Salač"; u enterijerima privatnih kuća (vešt u korišćenju svetla: odozgo,
bočno, preko pregrada ili slobodno propušta prirodno svetlo) - parapeti od poliranog kamena
ili drveta, beli neukrašeni zidovi (ili klasični friz pri vrhu), ponekad kasetirani plafoni; podovi
od kamena ili parketa, sa orijentalnim tepisima; gipsani zidovi, okvir kamina od opeke;
metalni predmeti, ugrađeni nameštaj kad god je to moguće (kao sastavni deo zidova);
industrijski mobilijar ("tonet", ili slično); vlasniku prepušta kupovinu pokućstva, prema
vlastitom ukusu; Los se prilagođavao zahtevima ljudi koji žive u kući
- privatne kuće:
- najpoznatiji je po svojim individualnim kućama, koje su tretirane kao racionalistički
manifest; svaku kuću je projektovao sa željama naručilaca - prijatelji, ili oni koji će to postati
- podigao je svega oko polovinu kuća koje je isprojektovao (12) - često zbog sukoba sa
lokalnim urbanističkim službama, zbog ogoljenosti i neobičnih konfiguracija; svi projekti deo
su celine, iako je Los svakim projektom prerađivao paletu formi i materijala
- smatrao je da pri izradi projekta kuće treba poći od enterijera ka eksterijeru; volumetrijsko
razmišljanje - "Raumplan" - složeni sistem unutrašnjeg oblikovanja prostora
- duhovit odnos prema zakonskoj regulativi - primena cilindričnih segmenata u rešavanju
krova (kuća Štajner i kuća Horner)
- česta primena ravnog krova (smatrao je ravan betonski krov najvećim arhitektonskim
otkrićem od postanka sveta)
- pravilne mase komponovane po zakonima klasične arhitekture; obično pravougaona masa
(kao kutija), koja teži proporcijama kocke (kuća Rufer, kuća Moler); izbegava oštre uglove,
kada ih uslovljava lokacija, iznad prizemlja ih podvodi pod prav ugao (kuća Džozefine
Bejner); upotreba sekundarnih masa, često veoma istaknutih (njegov "lajt-motiv") - terase i
slično; stepenasto oblikovanje (teškim spoljašnjim zidovima od opeke ili kamena
suprotstavlja lake unutrašnje pregrade od drveta ili gipsa, fleksibilno), veza sa prirodom;
naglašavanje ulaza istaknutim delovima, uvlačenjem (njegove prve kuće (vila Karma blizu
Ženeve i vila Štajner u Beču) primeri su racionalističke arhitekture)
23. Adolf Los 137
- bez obzira na manipulisanje prostorom - kompaktnost; enterijer se nemože shvatiti na

osnovu fasade; protivljenje staklenoj arhitekturi; gruba obrada zidova (štuko, beli, bez
ornamenata) - etički izbor
- fasada: klasičnost (preuzeta iz Nemačke, Šinkelovske tradicije): odnos puno - prazno,
harmonična proporcija, aksijalnost, simetrija (kuća Tristana Care - fasada zlatni presek);
simetriju ponegde remete zahtevi unutrašnjosti; modulacija fasade; kvadratni i pravougaoni
prozori koji poštuju modularni sistem; nekad i stepenište igra važnu ulogu u kompoziciji
fasade
- na nekim projektima - klasična dekoracija (venci, profilisani frizovi, portici sa nekim od
stilskih redova, karijatide, rustična obrada kamena, ... -> elementi koji nisu konstruktivni, već
se pozivaju na antičku arhitekturu; izučavanjem klasičnog ornamenta, on je započeo i kurs
crtanja u svojoj školi), izvedeno samo na kući Rufer
- Losove kuće su naizgled spolja "bez karaktera", ali ovi anonimni eksterijeri su skrivali
brižljivo projektantsko umeće -> "kuća mora da bude diskretna spolja, svo njeno bogatstvo
treba da je skriveno unutra" - govori Los
- "Raumplan" (po Losu prostor ne treba posmatrati kao površinu, već kao zapreminu) ->
plan volumena - osnov Losovog metoda projektovanja; unutrašnjost kuće - slagalica
isprepletnaih masa na više nivoa, sa više stepeništa (projekat vile Konstant - ukupno 14
nivoa)
- zoniranje - "usluženi" i "uslužujući" (za funkcionisanje domaćinstva) prostor (aktivnosti
vlasnika kuće - pravi dom koji se dalje deli na javni (dnevni) i privatni (noćni) deo);
korišćenje tehničkih pomagala (lift, centralno grejanje, električna energija je omogućila
uvođenje osobnih i kuhinjskih liftova); od posebnog značaja je ulazna zona, mesto smene dva
sveta, pristupa svetilištu doma (sadrži obično vestibil i toalet); odatle se ulazi u višenamenski
dnevni boravak (dnevna soba, biblioteka, trpezarija, muzička soba (često)) središte
porodičnog života, gde se nalazi duh i hrani telo; u idealnom slučaju ovaj prostor bi se završio
terasom ka bašti; na najvišem nivou obično su noćne prostorije; podrum i potkrovna etaža
koriste se obično za uslužujuće prostorije (posluga, perionica, kuhinja, ostava, vinski podrum,
podstanica, garaža, soba domara, ... dakle, uslužujući prostor je iznad i ispod usluženog
prostora)
- javne zgrade:
1. Zgrada "Goldman i Salač", Beč ("Loshaus", 1909.-11.) -> koliko savremena toliko
tradicionalna sa obzirom na to koliko pažnje je posvećeno funkcionalnosti; težio je da stvori
skromnu i funkcionalnu građevinu (kao savremenu trgovinsku zgradu sa stanovima u gornjim
etažama; blizina carske palate i srednjevekovne crkve na trgu i najelegantnije trgovačke
ulice); položaj - na susretu starog jezgra i novog dela grada; uklapanje - linije venaca izvodi iz
onih sa crkve; prosvetljavanje relativno velikim prozorima; mermer u bazisu, štuko na
gornjim spratovima, odsustvo dekoracije; raskošan enterijer radnje u prizemlju; konstrukcija
od armiranog-betona ne figuriše na fasadi, naprotiv - na pr., toskanski stubovi samo su
simbolični, nisu noseći iako tako deluju (ulaz obložen mermerom, koji je iskorišćen i za
odvajanje trgovačkog od stambenog dela na fasadi)
2. Crkva svete Elizabete, konkursni rad, 1898. -> eliptična osnova, toranj visok 50 m
(kombinacija mauzoleja u Halikarnasu i profila Ajfelove kule); klasična kompozicija liči na
američki neoklasicizam (teži da stvori jedinstvo iz različitih izvora - više je poznavao rimsku
no grčku antiku) i na Panteon (u enterijeru iako je kružni, ovaj komemorativni spomenik nije
predvideo da bude samostalni entitet, već da zatvori jednu drugu vizuru - da završi dugu
aveniju)
3. Ministarstvo rata, konkursni rad, 1907. -> eliminisan zbog "nepoštovanja propozicija";
Losov odnos prema problemu zgrade u urbanom tkivu (oblik zgrade mora biti podređen
23. Adolf Los 138
okolini); tebalo je sačuvati samo statuu konjanika ispred stare zgrade kojoj se Los inače divio
zbog racionalnosti i odnosa prema klasičnoj tradiciji; nepravilnosti spoljašnjih oblika
apsorbuje unutrašnjost zgrade (pokušavao je da dočara simetriju ("jer ona odgovara
monumentalnoj arhitekturi"); politička moć i čvrstina odražava se kroz pravilnost delova i
izborom boje materijala: zidovi od klesanog žutog kamena i dvostruki stubovi od crnog
poliranog granita na uvučenom ulazu - boje Austrougarske monarhije)
4. Oblakoder za Čikago Tribjun, konkursni rad, 1922. (najsalvniji od Losovih
monumentalnih projekata; konkurs za "najlepšu poslovnu zgradu na svetu"; Los je hteo da
ona bude simbol Čikaga) -> jedan od 260 prispelih radova, i jedan od četri gde je iskorišćena
metafora stuba (trijumfalnih rimskih stubova koji simbolišu rast i moć imperije - list kao stub
demokratskog društva); Losov stub je dorski od uglačanog crnog granita, na osnovi od opeke i
terakote (11 spratova); granit je ponovljen na stubovima i vencu ulaznog portika - jak
koncept, simbolična vrednost, monumentalne dimenzije - suština Losove urbane arhitekture
- projektovao je i više hotela (često je putovao, pa im je pridavao značaj) gde se bavi
funkcijom, društvenim i kuturnim karakterom (Beč, Pariz, Nica)
- zajedničko na hotelima: kompaktan, masivan izgled, simetrija u osnovi i fasadi, ogromni
glatki zidovi sa pravilnim rasporedom prozora, ravan krov, odsustvo ornamenta
24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927. 139
24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927.
- Der deutsche Werkbund -> osnovan 1907.; političari i industrijalci preuzeli su inicijativu
za stvaranje jezgra koje bi polužilo kao polazište za preuređenje odnosa između zanata i
trgovine, a koje će kasnije dobiti naziv Der deutsche Werkbund
- u važnom teorijskom delu "Stil u tehničkim i tektonskim umetnostima ili praktična
estetika", 1863., Zemper veoma rano uočava važan problem industrijske civilizacije:
nepostojanje adekvatnog umetničkog odgovora na industrijski razvoj; umesto
prerafaelističkog sna o povratku predindustrijskom dobu, on se zalaže za iznalaženje
umetničkog načina za ovladavanje novim sredstvima
- izložba u Filadelfiji, 1876. -> nemački proizvodi se, u odnosu na američke i engleske,
izdvajaju kao "jeftini i ružni"; raste svest o potrbi usavršavanja proizvoda u estetskom smislu
- 1870. - 1890. -> industrijska eksplozija u Nemačkoj; naročito važno - preduzeće AEG
(glavne elektronska kompanija), osnovana 1883. na inicijativu Emila Ratenaua; osvaja
široku oblast proizvodnje i razvija veze širom sveta
- posle 1890. (posle smrti Bizmarka) postaje jasno da nemačka industrija (koja ne raspolaže
jeftinim sirovinama - tako ni jeftinim proizvodima) može konkurisati na svetskom tržištu
samo visokim kvalitetom; tezu o sprezi industrije i umetnosti razvija Fridrih Nojman (bavi
se ekonomskom politikom), u eseju "Umetnost u industrijskom dobu", 1904.
- arhitekta Herman Mutezijus -> u svojim projektima: 1. Kuća za ministra fon Zefelda u
Celendorfu; 2. Kuća za porodicu Frojdenberg; pokazuje jednostavnost, praktičnost i
odanost porodičnom životu (koju su posedovale kuće u Engleskoj i koju će razviti u
Nemačkoj (protiv lažne burožoazije, novih bogataša), a za istinske građanske vrednosti)
- provodi izvesno vreme u Londonu (najpre je radio u Japanu, pa onda u Londonu) u
Nemačkoj ambasadi, gde se bavi izučavanjem engleske arhitekture i dizajna; 1904. se vraća i
postaje savetnik u Pruskom Ministarstvu obrazovanja, sa zadatkom reformisanja programa
obrazovanja u oblasti zanata i primenjenih umetnosti; objavljuje i knjigu "Engleska kuća",
gde iznosi iskustva pokreta "Arts and Craft"
- slične ideje šire i Karl Šmit (jedan od najmoćnijih nemačkih industrijalaca iz oblasti drvne
industrije - osnovao "Drezdensku radionicu za umetničku proizvodnju", 1898.) i Peter
Berens (koji je 1903. postao direktor škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu)
- Mutezijus, Nojman i Šmit (ukazuju na nužnost organizovanja zanatlija i industrijalaca)
suprotstavljaju se konzervativnom "Savezu za nemačku primenjenu umetnost",
protekcionističkom društvu industrijalaca i dizajnera, i za svoje ideje nalaze široku podršku u
intelektualnim i naprednim krugovima
- 1907. Mutezijus, Nojman i Šmit osnivaju Werkbund (slične ideje ima i Fric Šumaher -
narod treba da se veže za posao; kvalitet -> spoj rada i uživanja); werk - rad, proizvodnja,
delo, fabrika, ostvariti, pokrenuti; bund - savez, zajednica, liga, svežanj, snop, sklop
- Werkbund je osnovan kao udruženje industrijalaca, zanatilija, arhitekata, dizajnera,
izdavača, prosvetara; u sastavu Werkbunda u početku je bilo 12 firmi i 12 umetnika (među
njima Berens, Hofman, Olbrih, Pol-Šulce Naumburg, Fric Šumaher), a ubrzo mnogo više
(posle 3 godine - 731 pažljivo odabran član)
- cilj: oplemenjivanje nemačke proizvodne delatnosti
- strategija: usavršavanje obrazovanja na području industrijskog dizajna
- Werkbund se nije zalagao za jedan određeni umetnički jezik, već za reformu odnosa
umetnika i industrije (na osnovu koga će se kvalitet i kvantitet dopunjavati); zajednička nit se
ipak ogledala u izvesnoj purističkoj tendenciji opredeljenju za elementarne forme i principe
(Werkbund - kao centar za koordinaciju i razradu eksperimenata industrijalaca i intelektualaca
radi stvaranja ujedinjene nacionalne organizacije za proizvodnju)
- važnija ostvarenja u okviru Werkbunda, 1907.-14.:

1. Fabrike Berensa, Pelciga i Gropijusa │ izložba
2. Kuće Mutezijusa │ u
3. Nameštaj Šmitove fabrike nameštaja u Helerau │ Minhenu
4. Vrtni grad u Helerau (Mutezijus, Rimeršmid i Tesenau) │ 1908.
5. Pozorište Maksa Litmana, Minhen, 1908. │ godine
- sukobi u okviru Werkbund-a:
- postojao je latentni sukob "purističke" i "ekspresionističke" struje; sukobi vrhunac dostižu
1914. kada Mutezijus predlaže da se pomoću Werkbund-a izvrši definsnsiranje tipova i
standardizacija (u arhitekturi i dizajnu), što van de Velde i drugi arhitekti (Gropijus) odlučno
odbijaju u svojoj "težnji za oblikom" (individualnost oblika, kreativnost); ovi sukobi su bili u
suprotnosti zahtevima industrijalaca i političara u Werkbund-u, koji su tražili jedinstven
disciplinovan i afirmativan nastup na inostranom tržištu; u ovakvoj oscilujućoj atmosferi ipak
je pokrenut časopis "Godišnjak", i osnovane su Werkbund organizacije u Austriji i
Švajcarskoj, a i nastup na inostranom tržištu je uspeo u izvesnoj meri (izložba 1908. u
Minhenu; izložba 1912. u Beču)
1. Izložba Werkbund-a u Kelnu, 1914. -> paviljon Valtera Gropijusa i Adolfa Majera
- sintaksa reinterpretiranog neoklasicizma: Mutezijus, Berens, Hofman
- sintaksa ekspresivnosti / misticizma: van de Velde i Bruno Taut
- izložba definitivno skreće pažnju na novu generaciju, posebno na Gropijusa i Majera
(prisutnih sa modelom fabrike cipela Fagus)
- Godišnjak Werkbund-a:
- 1913. -> "Umetnost u industriji i trgovini"
- 1914. -> "Transport"
- bave se oblikovanjem i organizovanjem prostora industrijskih objekata, dizajnom
železničkog voznog parka, brodova, aviona, ...
- 1915. -> "Nemačko oblikovanje u ratnoj godini"
- o izložbi iz 1914.
- 1916./17. -> ratni grobovi koje su članovi Werkbund-a radili po narudžbi
- Werkbund posle rata:
- 1919. Pelcig je održao predavanje u Študgartu u kom je osudio orjentaciju ka biznisu koju su
zastupali Nojman i Mutezijus, i kao cilj Werkbund-a proklamuje okretanje zanatstvu (lisko
ideologiji Vilijema Morisa); zato se deo naklonjen industrijskoj proizvodnji postepeno
okuplja oko Bauhausa kog iste godine u Vajmaru osniva Gropijus
- Stambena naselja Werkbund-a (Študgart, 1927.; Breslau, 1929.; Beč, 1932.);
Weisenhof Siedlung u Študgartu - pod supervizijom Misa, projekte su radili najvažniji
evropski arhitekti epohe
- izložba Werkbund-a 1930. u Parizu - organizovao je Gropijus, bila je više izložba Bauhaus-
a nego Werkbund-a (Gropijus, Brojer, Moholji-Nađ)
- 1934. -> III Rajh - prekid aktivnosti
- 1947. -> obnavljanje
- budućnost Werkbund-a se pretopila u Novu objektivnost
- Nemačka / Austrija
- XVIII v. -> Vinkelman │
- XIX v. -> Zemper, Štiglic │ V
- XIX v. - XX v. -> secesija (Oto Vagner) │
- bečki Ring │ E
- Wekbund (1914. izložba) │
- ekspresionizam │ Z
- Bauhaus - Gropijus │
- Nova objektivnost │ E
- Mis │
- Peter Berens (Peter Behrens), 1868. - 1940. -> najfascinantnija ličnost koja je stasala
unutar Werkbund pokreta
- rođen je 1868. u Hamburgu, od roditelja austrijskog porekla
- u periodu 1886.-91. uči slikarstvo i bavi se primenjenom umetnošću (Karlsrue, Dizeldorf,
Minhen) -> karijeru je počeo kao slikar ekspresionista u okviru Minhenskog secesionističkog
pokreta; preko primenjenih umetnosti -> arhitektura
- 1892. postaje jedan od osnivača minhenskog Jugendstil-a, radi pod uticajem van de Veldea
- 1896. -> put u Italiju
- po povratku iz Italije, sve se više bavi industrijskim dizajnom; tako, kasnije, potpuno
napušta slikarstvo i preorjentiše se na arhitekturu (na kojoj nije vidan uticaj slikarstva); nije se
povinovao pravcima ili grupama, već je razvio arhitekturu sa ličnim pečatom, obeleženu i
logikom, objektivnošću, racionalnošću (kroz Berensov biro prošli su: Mis, Le Korbizje,
Gropijus)
- Darmštat: -> 1899. - 1903. - član i profesor umetničke kolonije u Darmštatu; 1903.-07. -
škola za primenjene umetnosti u Dizeldorfu
- na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga, Berens 1899. odlazi u Darmštat gde se
priključuje "Grupi 7"
- saradnja sa pozorišnim reformatorom Georgom Fuksom u vezi mističnog ceremonijala
"Znak" (kojom je osnovana umetnička kolonija u Darmštatu), kojim je otvorena izložba
Habitata: oblikovanje "Znaka", kristala (empatički, Zaratrustra stil) koji je bio simbol
Novog duha koji se rađa u ovom društvu odabrane, uradio je Berens (ceremonijal (kao ritual)
-> kristal kao svetlost novog duha rađa se iz utrobe zemlje -> prizivanje nove umetničke sile
koja objedinjuje lepotu i dužnost - pokušaj da se predstavi Ničeova volja forme)
1. Vlastita vila u Darmštatu, 1901. -> prvi arhitektonski projekat Berensa, već se vidi težnja
za ličnim stilom; u muzičkoj sobi ponovo se pojavljuje "Znak" (amblem)
2. Izložba u Torinu, 1902., Nemački paviljon (Vorhalle) -> stvorio je jednu nadrealističku
pećinu -> sa prozora iznad hola bogato ukrašenog profilacijom u stilu Olbriha, setlost bi
preplavila enterijer u kome je bila izložena industrijska moć II Rajha (citat "Zaratrustra" se
kreće ka svetlosti); opet izraz Ničeovske "težnje za oblikovanjem" - ekspresivni oblici, efekti
svetla; poistovećivanje nove spiritualnosti i nemačkog industrijskog kapitala (vidimo opet
simboliku kristala, kao geometrizovanog organizovanog univerzuma, simbola razuma ->
nastojanje da se da duhovni izraz industrijskoj moći
- delatnost, 1903.-07.:
- u periodu, 1903-07., direktor je škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu
- 1903. susreće se sa holandskim arhitektom Lauvernksom (koji se pridružio Berensu u
Dizeldorfu 1903., kada je on postao direktor tamošnje škole) koji je bio predstavnik
"beuronske škole" (uticaj na Berlagea) geometrijskih proporcija; ovaj susret bio je od
suštinskog značaja - Berens u geometriji otkriva sistem znakova pogodan da da izraz
industrijskoj umetnosti
3. Izložbeni paviljon, Oldenburg, 1905.
4. Krematorijum, Hagen, 1906.
- ovim projektima Berens napušta vezu sa Jugendstil-om i ekspresionizmom, kombinacija
beuronske geometrije i toskanske romanike; razrada simbolike "Znaka" u zagušljivom
uprošćenom plasticizmu; prisutna je atektoničnost linearne šare koja ritmizira površine
- vile, 1905.-12.:
5. Kuća Kuno, Hagen, 1910.
6. Kuća Šreder, Hagen, 1909.
- i niz drugih vila za pripadnike više srednje klase; dosta, tvrd neoklasični koncept, skromna
dekoracija, masivnost
- industrijske i druge zgrade, 1907.-14.: (1907. - osnivanje Werkbund-a)

7. AEG - paviljon za izložbu brodogradnje u Berlinu, 1908.
- Berensa poziva kompanija AEG (za njihove potrebe radio je reklamne plakate, industrijske
predmete i propagandni materijal) koja drži monopol u oblasti električne energije za celu
Nemačku, da osmisli kompletan vizuelni identitet firme - dizajn električnih uređaja, reklamni
materijal i u oblasti arhitekture; Berens i direktor firme Valter Ratenau našli su se po pitanju
vere u mističnu snagu savremene tehnologije koja može doprineti društvenom oslobađanju,
ali i po pitanju straha od otuđenja koje mogu izazvati iste te sile; Berens svoj rad doživljava
kao mogući spoj duha vremena (Zeit Geist) i duha nacije (Volks Geist); Berens je formirao
atelje kroz koji, su prošli i Mis, Gropijus i Le Korbizje -> veoma važno
7. Fabrika turbina AEG, Hutenštrase, Berlin, 1909. -> sinteza grčkog hrama i savremene
fabrike; umetnosti i rada
- prema ulici - istaknuti noseći pilastri, velike staklene površine između; prema dvorištu -
pridodato dvospratno krilo; pročelje - velika zastakljena površina, uvučeni uglovi, poligonalni
zabat; ni u kom slučaju prosta konstrukcija, eveć arhitektonski promišljena materijalizacija
(kao izraz modernog života) industrije; simbolika hrama, težnja za stvaranjem "tipskog"
izgleda, za uspostavljanjem novog poretka u urbanoj strukturi (čitava urbana struktura bi
trebalo da se oblikuje prema ovom objektu - idealno gledano)
8. Fabrički kompleks, AEG, Berlin, 1909.-13.
- Ziteovska osnova nalik seoskom dvorištu; u kompleks ulazi više zgrada
- Fabrika visokog napona - dvobrodna hala za motažu trostrano uokvirena šestospratnim
krilima (liči na Ledua ili Piranezija - po malo htonska tektoničnost)
- Fabrika velikih mašina - slična kao fabrika turbina
9. Izložbeni paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu 1910.
10. Plinara u Frankfurtu, 1912. - kompleks u kom su najznačajniji vodovodna kula i
rezervoari derivata, gde Berens euklidovski koristi geometriju oblice (vodotoranj; stanovi za
zaposlene; zgrade za mašinski aparat)
11. Stambena naselja oko Berlina za AEG, 1915. - strog izgled, gradnja u nizu; normirane i
tipizirane osnove - uticaj Mutezijusa
- Nacionalna galerija automobila, Dizeldorf, 1915; Prodavnica i veslački klub
12. Upravna zgrada čeličane Manesman, Dizeldorf, 1913. - Berens razvija tip upravne
zgrade - teatralna monumentalnost; svedena stroga forma; u saradnji sa direktorom normirane
kancelarije koordinirane sa konstruktivnim elementima; podela prostora montažnim zidovima
- Kompanija za preradu armature Kontinental, Hanover, 1912. ; Plinara u Frankfurtu,
1912.
13. Nemačka ambasada u Petrogradu, 1912. - interpretacija Šinkela; šef gradilišta Mis
(neoklasicistička građevina)
- Krematorijum -> hladan, proračunat pristup; Hangari aviona i Fabrike lokomotiva
14. Industrijski pogoni preduzeća za proizvodnju boja u Hoehtu, 1920.-25.
- pokušaj reinterpretacije izgubljene sintakse srednjevekovne gradske arhitekture; delo je
blisko ekspresionizmu; glavni motiv u unutrašnjosti je veliki hol (jezgro zgrade) - orkestrirane
površine višebojne opeke, mlečno - stakleni krov, visina kroz 5 spratova - aluzivan, teatralni
prostor, mistika
15. Rudarski industrijski kompleks u Oberhauzenu, 1925.
- moćna kompoziciona celina razvijena po horizontali, prostornost čija snaga nadire iznutra;
napredna konstrukcija (velika nosivost)
- 1922. direktor arhitektonskog odseka na Bečkoj umetničkoj Akademiji
16. Opštinski stanovi u Beču, 1924.-25.; blok, izbegnuti svetlarnici i stanovi u suterenu,
normirana gradnja
17. Terasasto stanovanje za Beč, neizvedeni projekat - pokrenutost masa u svim pravcima;
higijena i monumentalnost
18. Fabrika duvana u Lincu, 1930.-35. -> napredna koncepcija, "Internacionalni stil"
- 1936. -> šef katedre za arhitekturu Pruske Akademije umetnosti u Berlinu
- umire 1940. u Berlinu (64 godine)
- teorija:
- predavanja:
- "Šta je monumentalna umetnost", 1908.
- "Umetnost i tehnika", 1911.
- "Industija kao odraz kulture", 1913.
- odlike Berensovog rada: -> nostalgija poljoprivrednih kompleksa; fasetiran krov sa zabatom;
lagana čelična konstrukcija pročelja sa čvrsto ispunjenim ugaonim elemantima koji daju
utisak masivnosti; arhitektonska formula bočnog učvršćivanja lakih grednih konstrukcija sa
masivnim uglovima -> osnovna karakteristika je svih industrijskih objekata
- druga velika ličnost Werkbund-a je arhitekta Hans Pelcig -> njegove zgrade su primer
autentičnog ekspresionizma -> to su mase projektovane radi podražavanja "negativnih čari"
velikog grada (konkursni rad "Kuća prijateljstva", Istanbul; Vodotoranj, Hamburg;
Hemijska fabrika, Luban - Poljska; skupina kuća i radnji u Breslau
- posleratna aktivnost: -> napustio klasicizam i simbolizam autoritete industrijske moći;

traga za umetnošću graditeljstva koja bi izražavala duh njegovog naroda; vera u
"Kunstwollen"
25. Frank Lojd Rajt 144
25. Frank Lojd Rajt
- Frank Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) 1867. - 1959. -> 1400 projekata, približno 700
izvedenih; voleo emotivno nestabilne žene -> počinje "Frempton"
- obrazovanje:
- rođen 1867. u Ričlendu (Viskonsin); školu pohađa u Vejmutu, često boravi na imanju svog
dede kod Spring Grima, gde je zavoleo prirodu (nije voleo grad; "grad je zlo koje stalno
narasta"; najstarije je dete, otac eksentrik, otišao od kuće, majka ga usmeravala ka arhitekturi
(bila je ubeđena da će postati veliki arhitekta))
- studirao inženjerstvo 1885.-87. na Viskonskinskom Univerzitetu u Medisonu; za vreme
studija, radio je u tri biroa, a u jednom od njih upoznao se sa "šindra-stilom" (prvi posao kod
lokalnog preduzimača, a paralelno završava dve godine građevine - jedino obrazovanje)
- 1888. stupa u biro Adlera i Salivena (u to vreme grade veliku Operu; tu boravi pet godina);
tu je odigrao važnu ulogu u projektovanju privatnih kuća; učeći kod Salivena ("lieber
meister"-a) usvojio je glavninu onih principa kojima će se rukovoditi u svom stvaralaštvu
(kod Adlera i Salivena -> nova demokratska arhitektura; organski koncept; Art Nouveau
rečnik Salivena; Rajt im je bio prvi saradnik, dok su oni radili velike, on je radio male
projekte; dve tačke posmatranja objekta: 1. iz daljine (silueta); 2. iz blizine (bitni detalji)
- uticaji:
1. naivna filozofija "američkih predaka"
2. ultraindividualizam (pisac Toro)
3. naturalizam (Tomas Džeferson)
4. Raskin, Arts and Craft movement
5. Viole-le-Dik, gotika
6. H. H. Ričardson -> dvostruki princip - asimetrični stil porodičnih kuća i neoromantički
monumentalizam javnih građevina
7. arhitekti sa Istočne Obale - autoritet klasicizma
8. japanska arhitektura; Svetska Kolumbijska izložba u Čikagu 1893. u okviru Japanskog
paviljona (tamni crveni stubovi i grede, prepuštene strehe, povezivanje kuće i prirode,
horizontalnost, bela fasada, veće i manje prostorije - kuća Vinslou) - rekonstruisan Ho-o-
den hram (zgrada Arts and Craft -> na Čikaškoj izložbi (Transportejšn bilding) ovom
zgradom i izložbom dolazi do pada Čikaške škole, tako i Arts and Craft movement, Saliven
pada u prosečnost); fleksibilnost prostora; animistička svojstva arhitektonskih elemenata
9. šindra-stil (otvoren plan, zanatstvo)
- posebno važno: ideal "organskog"
- analogija prirode i arhitekture provlači se kroz celu tradiciju ontološkog funkcionalizma
(na pr. francuski teoretičari XVIII v.); Saliven razvija princip jedinstva forme i funkcije;
polazeći od toga, Rajt razvija ideju "organske arhitekture" koja podrazumeva harmoničan
odnos i neodvojivost celine i delova i oponašanje prirodnih procesa u arhitekturi; načelu
"organskog" Rajt pridodaje simboliku američke kulture nezavisnosti, ono je izraz anti-
klasicizma i anti-evropocentrizma; vezanost za topografiju i vegetaciju
- "prerijski stil", 1889. - 1914.: -> klijentela: bankari, poslovni ljudi - srednja i viša klasa,
ljudi spremni na rizik; Rajt je imao standardnu ekipu majstora (kao i Plečnik) i lično
nadgledao
- 1889. vlastita kuća u Oak Parku, zelenoj oazi u predgrađu Čikaga
1. Kuća Čarnli, Čikago, Ilinois, 1892. -> orijentalni - italijanski stil; glatke površine od
opeke; usečeni otvori; simetrija
2. Kuća Vinslou, River Forest, Ilinois, 1893. (elemenat klasičnog stuba u konceptu: stopa +
telo + venac; preteča njegovog "prerijskog stila"; ovde će primeniti klizne i krilne prozore, da
bi ih kasnije napustio i zamenio samo krilnim); snažan uticaj Salivena vidan naročito na
reljefnoj dekoraciji gornje zone fasade (slično kao kod Salivenovih grobnica);
monumentalizacija ulične fasade (simetrija; dva lica zgrade: ulična - gradska i dvorišna fasada
- haotična i ornamentika, bela fasada), asimetrja dvorišnog dela; prvi put prerijski prepušten
četvorovodni krov; naglašen kamin, oko kog se organizuje ceo prostor - ceremonijalno jezgro
kuće
3. Biblioteka, Milvoki, 1893. -> L'Ecole des Beaux Arts; Rajt još nije jasno opredeljen
- 1893. napušta biro Adler / Saliven
4. Studio, Oak Park, 1895. -> proširenje vlastite kuće u šindra-stilu iz 1889.; studio kao da je
nastao pod uticajem geometrijskih froebel-igračaka ("froebel-stil") iz Rajtovog detinjstva
(egzotična ornamentika -> naučno - fantastična dekoracija u prostoru za razonodu ovog
ateljea; mural prikazuje Arapa koji leži ukočen pred nebeskom muzom nove civilizacije)
- 1895. - 1900. Rajt intenzivno traga za vlastitim stilom; javne zgrade su kombinacija
italijanskih uticaja i Ričardsona; porodične kuće - krovovi blagih nagiba, u raznim visinama,
preko asimetričnih osnova; veliki broj kuća u Čikagu i Oak Parku (kuća Kunli; Glester
kuća (na litici); 1901.-10. - najplodnije godine (apsolutno najpoznatiji, 1889. - 1909.))
- 1901. - predavanje "Umetnost i umeće mašine"; suprotstavlja se Igoovoj tezi
("Bogorodičina crkva u Parizu") da će mašine uništiti arhitekturu i izražava uverenje da se
mašine mogu koristiti razumno i da je umetnost ta koja mašinskom dobu treba da udahne dušu
- 1901. objavljuje dva projekta "Prerijska kuća" u "Lejdis houm žurnal"-u - kristalizacija stila
- otvoren plan, horizontalno prostiranje, prepušteni krovovi blagog nagiba, niski zidovi,
organizacija oko kamina, dimnjačka vertikala kao kontrapunkt poletnosti ("Prerija ima
vlastitu lepotu, a mi moramo učiti i isticati baš tu lepotu prirode, spokoj ravnice")
- "Prerijska kuća" (koncept objasnio 1930.: otvoren (tekući) prostor, razaranje sobe - kutije;
horizontalnost, proporcionalnost otvora; kamin, vitraž - prostori za okupljanje) -> nezavisni
tip porodične kuće u zelenom ravničarskom okruženju; Rajt okuplja tim tehničara i zanatlija,
kako bi mogao da ostvari sopstvenu viziju "Gesamtkunstwerk"-a - "celokupnog umetničkog
dela"
5. Kuća Vilits, Hajlend Park, 1902. -> krstata osnova; plan razvijen oko kamina, prostori se
slobodno prelivaju jedan u drugi; horizontalnom razvijenošću kuća se stapa sa okolinom
(naglašena drvena konstrukcija; beli paneli - ako je beton - obojeni)
6. Kuća Martin, Bafalo, 1904. -> osnova u kvadratnom modulu, zrelost stila; horizontalne
trake krilnih prozora - sve se više pretvaraju u oblikovnu dominantu (sve karakteristike
japanske kuće; vitraži)
7. Zgrada kompanije Larkin, Bafalo, 1904.b -> dekomponovanje prostora - karakteristično;
centralni prostor osvetljen odozgo, okolo četvorospratne galerije sa ugaonim stepeništima;
bezornamentalne zidne površine, fiksni prozori, izolovanost od spoljašnjeg sveta - potupna
klimatizacija (jedna od prvih klimatiziranih poslovnih zgrada); dve i dve fasade; dizajn
nameštaja (ceo enterijer sam nacrtao); ulaz - stepenasti vodopad
- 1905. -> avantura "Objekat Luksfer firme" (nije izveden) -> sa staklenom fasadom od
luksfer prizmi
- 1905., Jahora - veslački klub (nije izvedeno) -> redukcija na osnovne elemente
8. Unitaristička crkva, Oak Park, Ilinois, 1904.-06. (po povratku iz Japana) -> dva
odvojena bloka - auditorijum i crkva; betonska konstrukcija obložena opekom; centralni
prostor (plastičan), osvetljenje odozgo i sa strane, total - dizajn enterijera; galerije okolo, na
koje se penje stepenicama sa sva četri ugla
- stilsko jedinstvo kuće Martin, zgrade Larkin i Unitarističke crkve ogleda se u rešetkastoj
artikulaciji nosača, kvadratnoj modulaciji, primeni nadsvetla, monumentalnoj (nalik
egipatskoj) ekspresivnosti
- kroz ova tri objekta, osećanje za sveto: počev od svetinje porodičnog ognjišta (moralno i
duhovno središte), preko svetinje rada do kuće za religiozne skupove
- 1905., prva poseta Japanu, u vezi gradnje hotela "Imperijal"
9. Kuća Robi (proizvođač bicikla), Čikago, 1908.-09. (ogromne strehe, nameštaj sam
postavlja) -> remek-delo; finale serije "prerijskih" kuća; kuća u gradu - aksijalno
komponovanje volumena duž ulice (pešaci na trotoaru ne vide vlasnika na terasi, a on njih
vidi); kompaktnost, athitektoničnost; horizontalni potezi naglašeni dimnjačkim konzolnim
prepustima krova; ritmizacija je ostvarena podelom prozorskih nizova
- 1909. (bio je "zvezda"; u Firenci pravi portfolio) napušta ženu i šestoro dece i odlazi u
Firencu sa ljubavnicom (žena njegovog klijenta - gospođa Čeni) na put po Evropi - Engleska,
Nemačka, Austrija, Italija; u to vreme, u Evropi ga propagiraju Ernst Vasmut i H. P.
Berlage
- 1911. se vraća u SAD; napušta Čikago i kod Spring Grina osniva atelje Talesin; međutim
1914. dolazi do požara u kom gine njegova ljubavnica (ludi sluga ubija gospođu Čeni i njenu
decu i saradnike, pali imanje); Rajt nastoji da ponovo sagradi kuću, ali se suočava sa
finansijskim problemima (kasnije je upoznao skulptorku (psihički opterećenu); finansijski
bankrot -> prodaje buduće projekte, daje ih u zakup i sa akcionarima deli dobit; nije trpeo
talentovane ljude (sujetan) - samo oni koji su otišli od njega su uspeli)
10. Midvej vrtovi, Čikago, 1914. (izgrađeni za tri meseca) -> jedan od poslednjih Rajtovih
pokušaja da ostvari viziju jedinstvene umetničke celine; niz stepenastih terasa, usmerenih ka
orkestarskoj školjci; bočno su arkade, u pozadini restoran sa galerijama i zimskim vrtom;
anticipacija Art Deco-a
11. Imperijal hotel, Tokio, 1915.-22. (njim se završava Rajtova prerijska "podkultura" ->
kompozicija slična Midvej vrtovima (dvorane i predvorje hotela kao restoran i zimski vrt iz
Midveja, a stambena krila hotela - kao arkade iz vrtova; unutra su murali sa Midvejskim
temama, a prilazi sa galerijama - kao terase Midveja); približio se lokalnoj graditeljskoj
tradiciji; napredna konstrukcija - izdržala razorni zemljotres iz 1922. (ali je hotel kasnije
porušen); Rajt je proveo sve vreme izgradnje sa prekidima u Japanu, gde je nastojao da
prevaziđe ličnu i finansijsku krizu
- Imperijal hotel je poslednje delo rane faze Frank Lojd Rajta, koje je Saliven veoma cenio
- delatnost u Kaliforniji: -> 1920., počinje novi stil (masivni, teški objekti)
- grupa kuća masivnog izgleda; upotreba prefabrikovanih betonskih ploča često sa reljefnom
dekoracijom; unutrašnjost komponovana na sličan način kao kod "prerijskih" kuća; izgled
ovih kuća često se dovodi u vezu sa arhitekturom latinoameričkih indijanaca (ornamenti)
12. Kuća Barnsdal, L.A., 1917.-20. (naručilac bogatašica Barnsdal, Holivud) -> tvrđavski
izgled, zatvoreni grupisani volumeni oko unutrašnjeg dvorišta (velike površine, ravni krovovi)
13. Kuća Milard, Pasadena, 1921.-23. -> slični principi; perforirani betonski blokovi
- delatnost između dva rata:

14. Projekat zgrade Nacionalnog životnog osiguranja, Čikago, 1924. (neizvedeno) ->
fasada od stakla i bakra; prenošenje teksture betonskih blokova iz kalifornijske faze u staklo;
nova arhitektura - nova ekonomska realnost (kriza, depresija) navode Rajta da uoči
ograničenja tradicionalnih materijala i načina gradnje; napušta "prerijsku" sintaksu i okreće se
sintetskim elementima
- 1925.-27. -> požari u Telesinu
- 1928. Rajt je skovao izraz "Usonija" kojom označava moguću egalitarističku kulturu u
SAD; ona podrazumeva raspršen oblik civilizacije - između grada i sela
15. Kuća Kaufman (fallingwater, bear run), Pensilvanija, 1936. (letnjikovac za porodicu
Kaufman "kuća na slapovima" - ključni projekat; Kaufman - istoričar umetnosti; otelotvorenje
Rajtovog ideala o životnom prostoru stopljenim sa prirodom) -> projektovana u jednom danu;
izranja iz prirodne stene (Ledu - kuća inspektora voda u Šo-u); dramatični konzolni prepusti;
kamen i beton, veza eksterijera i enterijera (kao pećina); sinteza "organskog" principa i
kubističkih uticaja, usklađenost masa (terase kao da lebde nad pošumljenom okolinom,
centralizovana - sa ognjištem), horizontala i vertikala; remek-delo koje se opire fotografskoj
zabelešci; izraz Rajtove opsednutosti životom u prirodi (zidovi od grubog kamena, a pod
popločan nepravilnim kamenim pločama; stepenice iz unutrašnjeg prostora -> ka vodopadu
(veza sa prirodom); beton od koga je kuća i koji Rajt ne vrednuje naročito, hteo je prvo
obložiti zlatnim listićima, ali ga je od tog kiča odvratila diskrecija vlasnika, pa je pristao da ga
oboji bojom marelice
16. Poslovna zgrada voskarske kompanije Džonson Vaks, Rejsin, Viskonsin, 1936.-39. ->
korišćena geometrija kruga; nema vizuelne veze sa eksterijerom, za osvetljenje se koristi
nadsvetlo i staklene pireks cevi (u zidovima); u glavnom prostoru - slobodni plan (sve je
mekano, zaobljeno, od opeke), pečurkasti stubovi od 9 m; visoka cena izgradnje, dosta
negativnih reakcija; 1944.-50. dodata je laboratorijska kula; zaobljeni uglovi; spratovi se
sužavaju na dole; materijali u kompleksu - opeka, beton, peščar, pireks cevi (betonsko -
gljivasta konstrukcija); klimatizacija; naučno - fantastična atmosfera (Hičkok kaže: "Stvorena
je iluzija neba viđenog sa dna akvarijuma"); poslovni deo + laboratorije; kombinacija
kvadratne i kružne osnove
17. Talesin Vest, Arizona, 1937. -> zimska rezidencija; postepena izgradnja sa dosta izmena;
prirodni materijali; arhitektura u "stalnom nastajanju"
18. "Usonijanske" kuće (za praktičan, ekonomičan i udoban život - doprinos porodičnom
stanovanju) -> od sredine 30-tih godina; male porodične kuće; slobodne osnove, zastakljena
krila, kuhinja (srce kuće) u sklopu dnevnog boravka (štedi se vreme i kretanje; savremeni
enterijer (sedeće garniture uz zidove)), prostor u kontinuitetu; stroga ortogonalnost; obično
ravni krovovi (najvažnije: Santop kuće, četiri porodice, Filad, 1939.)
- knjiga "Grad koji nestaje", 1932. -> Rajt smatra da će se grad budućnosti nalaziti svugde i
nigde; taj grad, čije se nastajanje možda neće ni osetiti, Rajt naziva Brodejker siti; koncept
ovog grada, Rajt razvija do 1958.
19. Zgrada kapital žurnal u Salemu, Oregon, 1931.
- delatnost posle drugog svetskog rata:

20. Muzej Gugenhajm, Nju Jork, 1943.-46.; 1956.-59. (muzej je više nalik hramu nego
poslovnom objektu; vrhunac Rajtove kasnije karijere) -> motiv spirale (5 spirala); skica iz
1925. za Planetarijum u obliku zigurata (naučno-fantastičnom), ovde je preokrenuta;
dinamična pokrenutost plastičnih tela bez "grčeva", širokopotezno rešavanje (mrzeo je
kolekciju Pegi Gugenhajm (žena Maksa Ernsta) iz Firence i želeo je da njegov objekat bude
dominantan)
21. Prajs Tauer, Bartlesvil, pored San Franciska, Oklahoma, 1953.-56.; ukrštanje pravaca
u osnovi -> skulptoralnost u ukupnom izgledu; ornamentacija u betonu
- u poznoj fazi, Rajt je sklon kič - rešenjima (Marin Civic Center, i sl.) -> zgrada u
formalizmu
22. Brodejker siti, projekat, 1932.-58. (Kropotkinove ideje; kontraindikacija u njegovoj
tvrdnji: s jedne strane govori o svesnom, a s druge o spontanom nastanku ovakvih gradova)
- idej grada u prirodi (kao grad budućnosti, idealan grad); osnovu čini individualna kuća
(topla, ekonomična, mala, praktična, udobna; "Usonijske kuće" kao stambeni fond Brodejker
sitija) sa pripadajućim placem (sopstvena poljoprivredna proizvodnja); oblakoder je takođe

deo ovog grada; prostor raščlanjen u kvadratnom rasteru
- Rajt vidi ove poljoprivrednike kako se Fordovim iznajmljenim automobilima voze u seoske
fabrike -> pokretna radna snaga je nužna za ekonomiju Brodejker sitija
- grad će obeležiti i: auto, radio, telefon, TV i industrijska proizvodnja
- parnu mašinu i železnicu je potisnuo, a veličao je električnu struju i automobil
- po njemu su u osnovi zapadne civilizacije: 1. elektrifikacija -> komunikacijsko
poništavanje udaljenosti i osvetljavanje ljudskih boravišta; 2. mehanička mobilizacija ->
prostiranje ljudskih kontakata kao posledica pronalaska automobila i aviona; 3. organska
arhitektura (u skladu sa načelima prirode)
- jedinstveni porezni sistem i društvena pomoć -> popularne mere u doba depresije
- ogledna farma "Walter Davidson", 1932.
- kritike projekta:
1. kvazi - agrarna ekonomija ne garantuje industrijskom društvu masovnu proizvodnju ni
njegovo održanje, jer proizvodnja (masovna), uprkos automatizaciji, zahteva koncentraciju
rada i sredstava
2. nije rešio pitanje ekonomije
3. zanemaruje ekonomske okolnosti koje uslovljavaju slobodu i pristojan život - predviđa
siromaštvo, izbegava probleme klasa i vlasti - ravnodušan je prema vlasničkim odnosima u
društvu
23. Robna kuća "Moris", San Francisko -> rekonstrukcija enterijera

24. Projekat za "Mile High" -> oblakoder
25. Projekti iz "1001 noći", Bagdad -> utopijski projekti, tone u imaginaciju
- nije voleo modernu umetnost i nastojao je da naglasi objekat
- kasni projekti (još neki):
26. Vašingtonov slavoluk, Nju Jork
27. Vatikanski muzej, Rim -> slično Gugenhajm muzeju
28. Projekat garaže
26. Futurizam i Antonio Sant'Elia 149
26. Futurizam i Sant'Elia
- Futurizam (imao je povratan uticaj na: kubizam, nemački ekspresionizam, holandski De

Stijl, ruski konstruktivizam; specifičan pogled na civilizaciju; urbani karakter; najradikalniji
pokret 10-20-tih godina, kratak; brza propaganda ideja; odbacivanje prošlosti, tradicionalnih
vrednosti; jaz reči i stvaralaštva; posete futurista Parizu - značajna (primio ih Severini, a preko
njega veza sa Pikasom i Brakom)
- pojam futurizma:
- "futurum" - budućnost; "futurizam" - umetnički pokret u Italiji, 1909.-15. okrenut viziji
nove civilizacije budućnosti; začetnik i vođa književnik Filipo Tomazo Marineti (pesnik
problematičnog talenta, ali dobar menadžer); pokret je činio malobrojno (ali temperamentno)
jezgro pisaca, slikara, vajara, arhitekata, muzičara, pozorišnih umetnika
- futurizam je bio više impuls nego jasna umetnička strategija; bučna, buntovna retorika
futurizma bila je usmerena protiv celokupnog koncepta savremenog društva, kao
dekadentnog, okoštalog, statičnog, materijalističkog; naročito je oštro napadana
tradicionalistička kultura i umetnost i njihove institucije; futuristi prizivaju rat kao sredstvo
pročišćenja, posle čega je moguć novi početak (mnogi će se pridružiti Musoliniju i otići u rat,
a iz njega se vratiti razočarani, ali probuđene svesti o besmislu istog)
- futuristički manifesti:
- proglas Filipo Tomazo Marinetija (manifest) u "Figaro"-u, 1909. (a napisan jeseni 1908.)
pod nazivom "Futurizam" označava obelodanjivanje ovog pokreta; u okviru ekstatički
napisanog teksta je i "Futuristički manifest" u 11 tačaka; u prve 4, proslavljaju se vrline
hrabrosti, snage, dinamizma (mehanička brzina, zvuk - buka, elektrika; "trkački automobil
lepši je od Nike iz Samotrake"); od 5 do 9 tačke izlaže se da je smisao ljudskog postojanja i
umetnosti samo u krajnjem iskušenju, hvatanju u koštac sa silama vremena; 10 tačka poziva
na rušenje Akademskih institucija; 11 tačka nagoveštava zahuktali kontekst futurističkog
grada; manifest je, u suštini, proglas u slavu kulturne dominacije i trijumfa industrijalizacije,
elektrifikacije i novih prevoznih sredstava (propagira se i patriotizam i glorifikuje rat;
profašistički pokret - mnogi će otići sa Musolinijem u rat iz kog će se vratiti razočarani i sa
svešću da krvoproliće ne može promeniti svet)
- iz istorije umetnosti: oblačenje - crna odela, performansi večere, ... profašizam, odbacivanje
prošlosti, pokretne slike kao izraz dinamizma (mašine, buka, ...)
- ekstravagantna i agresivna ekonomija je glavna karakteristika; žestina u skladu sa nervozom
u Italiji - agresivna retorika
- "antikulturnu" polemiku futurizma na oblast umetnosti proširio je naročito slikar, vajar i
glavni teoretičar pokreta Umberto Boćoni (značajan i Đakomo Bala); 1910., napisao je dva
futuristička manifesta o slikarstvu (zagovara da se sve kreće, stvari ne stoje (konj u trku
ima više od 4 noge), 1912. i o vajarstvu (kinetička umetnost, materijali, elektro-motore
ugrađuje) u njegovom načinu razmišljanja primetan je jak arhitektonski senzibilitet; to se
nedvosmisleno otkriva u predgovoru kataloga prve izložbe futurističkog vajarstva iz 1913.;
tu Boćoni izvorom i krajnjim ciljem slikarstva i vajarstva proglašava arhitekturu, no za njega
je ideal arhitekture (ideal je za njega spiralna arhitektura (dinamična), a ne piramidalna
(statična)) ona arhitektura koja istražuje ritam, akciju tela, dinamična stanja; on poziva na
upotrebu sintetičkih materijala
- Marineti 1914. objavljuje manifest "Raskoš geometrije i mehanike" u kom još jednom
proslavlja mehanicističku raskoš, sintezu snage, volje, brzine, svetlosti, pokreta
- Antonio Sant'Elia -> italijanski arhitekta; ideje prezentira grafički (samo perspektivni
crteži, zamišljene nekropole, ...; utiče na: rusku avangardu, namački ekspresionizam,
holandski De Stijl, kubizam, ...)
- rođen je 1888. u Komu (jedini arhitekta italijanskog futurizma), gde je učio i Tehničku
školu; sa 17 godina zapošljava se u Milanu na izgradnji kanalizacije; 1911. se upisuje na
arhitekturu na Akademiji Brera (te iste godine projektuje malu vilu iznad Koma za
industrijalca)
- studirao arhitekturu u Milanu, diplomirao sa 24 godine u Bolonji; radio za razne arhitekte, a
projektovao i za sebe (Bečka škola Ota Vagnera); zanesenjak, maštovit, impresioniran
severnoameričkom kulturom; pasionirani čitač; čitao je tekstove oko 100 radova studenata
Vagnerove škole
- do 1912. projekti Sant'Elie su u duhu italijansek secesije ("stile floreale"), naročito pod
uticajem milanske grupe arhitekata (Đuzepe Somaruga) u čijem radu su primetni motivi
Vagnerove škole; slike G. Klimta -> uticale na Sant'Eliu -> video ih na bijenalu u Veneciji
- 1912. Sant'Elia osniva grupu Nouve Tendenze (grupa studenata Akademije Brera) sa
grupom istomišljenika (najvažniji - Mario Ćatone i Ugo Nebio)
- 1914. grupa u Milanu priređuje Izložbu novog grada ("Citta Nuova") - "izložba
lombardijskih umetnika"; 12 crteža Sant'Elie nadmašuje 80-tak ostalih, i dalje povezanih sa
secesijom; ne zna se tačno kada je Sant'Elia stupio u vezu sa futurističkim krugom, ali je ova
veza sasvim jasna iz njegovog predgovora izložbi ("Messaggio") - gde govori o strogim
oblicima arhitekture budućnosti, ne spominjući reč futurizam; ovaj tekst je još jednom
prerađen, i 11 jula 1914. izlazi kao "Manifest futurističke arhitekture" (negiranje prošlosti,
stvaranje nove arhitekture; pridružio se Marinetijevom futurističkom pokretu bez
oduševljenja; bio je socijalista, a Marineti je zastupao izraziti nacionalizam, koji je prerastao u
fašizam)
- "Manifest futurističke arhitekture" -> u prvom delu Sant'Elia odbacuje nazovi -
avangardnu i klasičnu arhitekturu, rekonstruisanje antičkih spomenika, statične (horizontalne,
vertikalne, kubične i piramidalne) forme i upotrebu skupih dugo traženih materijala; u drugom
delu, pledira za jednostavnost, upotrebu betona, gvožđa, stakla i sintetičkih materijala, za oblu
i elipsastu dinamičnu liniju, za izražavanje dekorativnosti isključivo samim materijalom, za
nadahnjivanje novim mehanizovanim svetom, za to da arhitektura bude odraz tog sveta, za
promenljivost i obnavljanje arhitekture ("kuće će trajati manje od nas" - svaka generacija će
graditi svoje)
- Projekat futurističkog grada -> uticaji: američki oblakoderi (Čikaška škola); čelične
konstrukcije (Ajfelov toranj), Vagnerova železnica u Beču; vizuelizacije Nju Jorka u
budućnosti - ulice u više nivoa; široke višespratne saobraćajnice, pokretni hodnici i stepeništa
između terasasto postrojenih zgrada, liftovi spolja - grad liči na mehanizam - dinamična
fantazija; u okviru projekta: želaznička stanica, aerodrom, mostovi i td.; pada u oči
neverovatna moć uobrazilje; ne bavi se analizama privrednih, statističkih i sličnih aspekata
grada, tehnicizam koji je predlaže "necelishodan" - utoliko je ova koncepcija neobičnija (skice
za nadgrobne spomenike; skice za glavnu železničku stanicu)
- rat:
- 1915. veća grupa futurista (među njima i Sant'Elia, Marineti, Boćoni, ...) potpisuju
futuristički profašistički manifest "Ponos Italije", i upisuju se u dobrovoljce (dobrovoljački
lombardijski biciklistički bataljon)
- 1916. Sant'Elija gine na frontu na Soči u 28 godini; 2 meseca pre njega poginuo je i Boćoni,
a Marineti je preživeo; time je prekinuta živa aktivnost futurističkog pokreta
- posle rata, futuristički pokret (ili ono što je od njega ostalo) postepeno se uklapa u tokove
fašističke umetnosti Musolinijeve države
- značaj futurizma:
- militantni modernizam Marinetija, Boćonija i Sant'Elie preuzimaju ruski konstruktivisti
- italijanski racionalizam u nekim aspektima se takođe naslanja na futurizam - pripajajući
savremene vrednosti klasičnoj tradiciji italijanske arhitekture
- futurizam je ukazao na izživelost mnogih kulturnih oblika života, na to da institucije društva
i kulture treba da deluju u korist savremenog čoveka, na neuravnoteženost tehničkog napretka
i umetničkog izražavanja, na značaj tehničkog aspekta u arhitekturi i gradu budućnosti
- Marko Moraco -> značajna ličnost futurizma -> preteča, koga Marineti nikada nije
spomenuo; 1907. naglašava značaj automobila i njihov porast - matrica podređena
automobilima; predvideo budućnost tehnikom interpolacije; ulica budućnosti - glavno mesto u
gradu, nije više tradicionalna
- mašinska estetika
- Đuzepe Pagano -> italijanski racionalistički arhitekta; negativno kritikuje Sant'Eliu i
futurizam; smatra da su futuristi zaslepljeni dinamizmom
- Đulio Fargo Argan -> smatra Sant'Eliu glasnikom nečeg novog, koji je sagledao potrebe
budućeg društva; pozitivna kritika
- Sant'Elia -> za njega nova urbanistička realnost i okretanje ka fantaziji su glavni pokretači i
inspiracija
- ostavio je stotine projekata; vrednost je i u grafici
- jedan je posle njegove smrti izveden u Komu (ali deformisan)
- tema koja se ponavlja: "Arhitektura velikog grada koji nastaje iz industrijske
civilizacije":
- visoke zgrade sa spoljnim liftovima │ vizionarski spomenici grada budućnosti
- ulice na više nivoa │ = simboli
- ogromne železničke stanice │
- imaginarne fabrike │
- Đulio Arata -> kritičar koji je pisao o Sant'Elii pozitivno
- Kenet Frampton -> današnji kritičar
27. Kubizam 152
27. Kubizam
- kubizam kao slikarski pokret, 1906.-14.: -> značajan pokret u periodu do prvog svetskog
rata; ostvario je estetiku intelekta i vizuelno izrazio racionalnu svest; odbacuje podražavanje
stvarnosti; traga za suštinom; Pikaso: "slikam predmete onako kako ih zamišljam, a ne onako
kako ih vidim"
- podstaknuti Sezanom i primitivnom umetnošću (crnačka, ritualna maska), kubistički
slikari (Brak, Pikaso, ...) nastoje da realnost predstave na potpuniji način nego što je to bilo u
stanju, tradicionalno slikarstvo; njihov postupak se sastoji u analizi, rastavljanju i ponovnom
sastavljanju posmatranog; predmet se istražuje u totalitetu, prikazuje se iz svih uglova
istovremeno; u formalnom smislu, kompozicije se sastoje od stereometrijskih i ravanskih
elemenata (predstaviti 3D kroz 2D), sa tendencijom sve većeg razlaganja do apstrakcije; u
svakom slučaju, sazreva svest o novom prostoru koji nije euklidovski, uvodi se vreme -
četvrta dimenzija
- implikacije kubizma značajne za arhitekturu:

1. dekompozicija -> razlaganje prostora do elementarnih volumena
2. ukidanje predmetnosti -> eliminisanje figuralnih svojstava arhitekture
3. ukidanje očne tačke -> kao posledica složenog oblikovanja, objekat postaje nesaglediv iz
jedne tačke
- važno: kubizam se u arhitekturi pojavljuje samo u oblasti arhitektonike - koncipiranje forme
(kubizam u arhitekturi teži isticanju matičnih oblika, koji su pod teretom dekoracije bili
izgubili svoj kompozicioni značaj i izražajnu moć; kubizam - ne narušava i ne obuhvata
problematiku arhitekture u celini, već samo njen deo - arhitektoniku)
- neposresni uticaji:
- Češka kubistika grupa
- francuski purizam (Le Korbizje, Ozonfan)
- holandski neoplasticizam (De Stijl)
- ruski suprematizam i konstruktivizam
- mađarski aktivizam (Moholj-Nađ)
- nemački Bauhaus
- funkcionalizam
- Villa Cubiste, Pariz, 1912. -> pročelje jedne inače konvencionalne kuće koje u maniru
kubističog slikarstva oblikuje Rejmon Dišan
- Češka kubistička grupa: -> uglavnom iz Vagnerove škole
- okupljeni oko časopisa "Umeleky Mesičnik" ("Umetnički mesečnik"), 1911.; arhitektura
ove grupe predstavlja bizarnu mešavinu Art Nouveau, ekspresionizma i kubizma (koji ima
uglavnom dekorativnu ulogu)
- važniji članovi: Jozef Čapek, Jozef Gočar, Vlastislav Hofman, Pavel Janak, Otokar Novotni,
Jože Plečnik, Jan Kotjera, Jozef Hohol
- Jan Kotjera:
1. Zgrada Peterka, Prag, 1899.
2. Paviljon jubilarne izložbe u Pragu, 1908.
3. Zgrada Lehter, Prag, 1908.
4. Sopstvena vila, Prag, 1909.
5. Palata Penzijskog osiguranja, na obali Vltave, 1912.
6. Banka "Slavija", na obali Miljacke, Sarajevo, 1911.
7. Vila Lemberger, Beč, 1914.
8. Kuća izdavača Urbanka, 1911.
27. Kubizam 153
- Jože Plečnik:
1. Projekat fabrike Stolverk, 1910. (neizvedeno)
2. Crkva Sv. Duha, Beč, 1910.
3. Kuća Zaherl, Beč, 1903.-05.
- Pavel Janak:
1. Kreditna banka za Bardovice, 1911.-12.
2. Rekonstrukcija gradske kuće, Havličkov grad
3. Kuća doktora Fore - rekonstrukcija fasade, 1913.
4. Skica za spomenik Janu Žiški, 1913.
5. Spomenički kompleksi (posle rata)
6. Spomenik palima, 1917.
7. Nameštaj, Prag, 1923.-25.
8. Enterijer Legiobank u Pragu
9. Osiguravajući zavod, Prag, 1923.-25.
- Jozef Gočar:
1. Robna kuća u Pragu, 1909.-10.
2.Skupština opštine u Pragu (neizvedeno)
3. Studija pozorišta
4. Dvojna porodična kuća, Prag, 1912.-13.
5. Projekat srednje škole u Koterburšu
6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. (slično bioskopu "Jadran")
7. Zgrada "Crna Bogorodica", 1911.-12.
8. Baštenski paviljon
9. Skica paviljona za jubilarnu izložbu (glavni projektant Janak, a učestvuje i Gočar)
10. Projekat za Masarikov trg, 1924.
- Jozef Hohol:
1. Fasada zgrade
2. Skica za fabriku
3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici, Prag, 1912.-13.
4. Libšina vila u Pragu (u Višegradu kod Praga)
- Vlastislav Hofman:
1. Nameštaj i enterijer
2. Ulaz u groblje, 1912.
3. Vrtni paviljon
4. Palaski trg, 1913.
5. Stambene zgrade, 1914.
- Otokar Novotni:
1. Kraljevska palata u Sofiji - konkurs
2. Zgrada zadužbina učitelja, Prag, 1919.
- Matej Bleha:
1. Poslovne i stambene zgrade - dijamant
- Peter Kropaček:
1. Štedionica
- Jozef Štepanek:
1. Crkva za grad "X"
- Juržih Kroha:
1. Noćni klub Monmartr
2 Crkva
- Jozef Čapek
- Jan Kisela
27. Kubizam 154
- Jožef Jože Josip Plečnik, Ljubljana, 1872. - 1957.

- Slovenac, Austrijanac -> zaštitnik postmodernizma; klasik, eklektičar, ... van svog vremena
nasuprot trendovima; neuklapa se ni u jedan pravac; 50 godina -> napušta vode modernizma;
prihvata da je arhitektura umetnost
- obeležja njegovog rada: 1. obeležavanje prostora kamenim kuglama; 2. stub, kapitel ->
slobodni; 3. zid se završava paviljonom
- umro je kao profesor fakulteta u Ljubljani
- poređenje sa Gaudijem (Gaudi 20-tak godina stariji, kao i Plečnik stvorio neponovljiva
dela, aktivan do smrti, neženja, bez učenika)
- Plečnik je imao teškoća sa školom; u Gracu je postao dizajner nameštaja, 1888.-92.
- 1894. -> odlučio da postane arhitekta (izložba Oto Vagnera, koji je tada bio profesor
Univerziteta - škole sa rigoroznim prijemnim ispitom)
- 1895.-98. - pohađa Vagnerovu školu; bio je odličan crtač (kao i svi Vagnerovi učenici)
1. Kuća Zaherl, Beč, 1903.-04. -> ključno delo u Beču, remek-delo Bečke moderne, kuća za
izdavanje, skupi materijali, savršeni detalji i izvođenje; lampe koje podsećaju na insekte
(Zaherl - industrijalac - pesticidi)
2. Fontana za Karla Barnemea, Beč
3. Crkva Sv. Duha, Beč, 1910. -> još jedno remek-delo Bečke moderne; netur-beton sa
tucanom opekom; čiste forme; oblik grčkog hrama - redukovani klasicizam, kubistički
kapiteli
- Praški trenutak:
- Oto Vagner je želeo Plečnika za naslednika, ali ga zbog navodnog nacionalizma car nije
imenovao
- razočaran, odlazi u Prag, na poziv Jana Kotjere, gde postaje profesor srednje škole, 1912.
- po završetku prvog svetskog rata u Češkoj, predsednik mu poverava rekonstrukciju
Hramona -> zid se završava paviljonom; stub u sred prolaza; fontana i skulptura Sv. Đorđa;
karakteristično stepenište; karakteristični ulazi, metalni oblici; dvorana Matije Korvina (ili
Plečnikov dvor); svečana dvorana
4. Crkva Sv. Srca Isusovog -> reduciran izraz (Majkl Grajvs će preuzeti elemente sa ove
crkve u svom delu)
- 1920. - poziv da se vrati u Ljubljanu, da radi na obnovi Arhitektonskog fakulteta
- delovao je na nekoliko nivoa -> kao profesor fakulteta, sve svoje projekte je radio besplatno,
pored projektantskog rada, bio je i urbanista (period do 1895. - dosta razrušena Ljubljana;
1926.-28. -> Plečnik radi skice za ...
- Tri glavna uticaja na Plečnika:

1. funkcionalizam Ota Vagnera i Fabijanija
2. umetnički izraz
3. Vrtni gradovi, engleski pejzažni vrtovi
- Ljubljana:
5. Crkva Vnebohoda (Uspenja) u Bogojini (Ljubljana), 1924.-26.
6. Crkva Sv. Franje Asiškog u Šiški (Ljubljana), 1925.-27. -> zvonik 10 godina kasnije;
gigantski stubovi, opeka u unutašnjosti; plemeniti materijali, vrhunsko zanatsko izvođenje
(imao je svoju standardnu ekipu izvođača kao F. L. Rajt)
7. Crkva Sv. Mihajla u Gariju -> sa dosta slovačkih i mađarskih elemenata
8. Crkva Sv. Antuna u Beogradu (Crveni Krst), 1932. -> crkva je bez kupole
9. Poštanska štedionica u Ljubljani
27. Kubizam 155
10. Narodna Univerzitetska biblioteka -> ogromno stepenište, atrijum, ogroman prozor sa
stubom, kombinacija kamen - beton; slobodna interpretacija jonskog stuba - savršen detalj
- Čarls Mur -> na njega je uticao Plečnik (slobodna interpretacija stubova)
11. Trgovinska komora Slovenije -> enterijer je sam radio
- minimalističko intervenisanje u prostoru:
12. Crkva Sv. Florijana, Ljubljana -> ograđivanje stepeništa
13. Trg ispred crkve Sv. Jakova, Ljubljana -> obeležava prostor kamenim kuglama
14. Plečnikova staza (put) -> uređenje obale reke Ljubljanice na dva nivoa (Tromosovlje,
Ljubljana, 1929.-32.)
15. Obućarski most (jedan koji je uradio Plečnik) -> sa krajnje personalizovanim
stubovima; Terberovo stepenište
- sve se završava u Trivoliju:
16. Ustava na Grdišnici
17. Opštinsi krov, 1944. -> megastruktura; Plečnik predlaže stubove na krov, a onda svako
da gradi svoju kuću
18. Muzička sala, koncertna dvorana
19. Projekat za Slovenački Parlament (nije izvedeno)
20. Kuća zvana "Peglica" u Ljubljani -> peta avenija u Nju Jorku, slično
21. Groblje Žale (Vrt Vseh Svetih) -> sa propilejima, dorskim stubovima, glavna kapela sa
stubovima (desetine raznih stubova); sve je radio: stubove, klupe, kapele, skulpture na kapeli
22. Paviljon za Tita, Brioni
- "Večna arhitektura" (Građevinska knjiga)
- Češki kubizam
- reakcija protiv akademizma, klasicizma; mali pravac, malo izvedeno, uglavnom dekorativni
-> specifični katalozi, knjige
- dekorativni stil -> nastaje pre prvog svetskog rata; talentovane grupacije izdaju publikacije;
kubizam nastaje 1907. godine Pikasovom slikom "Devojke iz Avinjona"
- nema: 1. kasične lepote ljuskog tela; proporcije drugačije; 2. perspektivne iluzije
prostora; kubizam nastaje pod uticajem Pol Sezanovih kupačica i crnačke umetnosti tj.
crnačke ritualne maske
- nekoliko faza kubizma: analitička do 1911.; sintezna, 1911.-14.
- analitička faza:
a) rani formativni period - Sezan; uticaj crnačke umetnosti, 1907.-11.
b) teško očitavanje predmeta - hermetički period -> vidi "violina sa cvećem"
(dekomponovanje)
- cilj analitičke faze: ispitivanje suštine - razlaganje sadržaja na elementarne oblike; slika
treba da ima sopstveno postojenje; razlaganje forme na fasete - površine kao kod kristala, zato
se još naziva fasetni kubizam; gubi se potreba za dubokim prostorima, oblik se razvija kao
površina u prvom planu, kao reljef; predmet nema volumen, težinu; sabiraju se sve tačke
posmatranja; dekompozicija, bespredmetnost, uklanjanje očne tačke
- sintezna faza:
- u sinteznoj fazi nema razlaganja; kolažni kubizam; umesto ekspresije istražuje realnost; Le
Korbizje će takođe dekomponovati grad i ponovo ga sintetizovati (likovni kubistički postupak
u urbanizmu)
- osnovna snaga kubizma u eksperimentu - nova vrsta realnosti, novi pogled na svet
27. Kubizam 156
- kubizam u Češkoj (I)

- Češka, 1910. - raste nacionalizam; odvajanje od Austrougarske (fizičko) i težnja da se i
duhovno odvoji od Beča
- 1890. generacija mladih arhitekata iz Vagnerove škole - secesija, Art Nouveau, dekorativan
stil -> zadržava klasičnu osnovu, a menja dekoraciju, nema dovoljno snage da se odrekne
tradicije (ornament secesije zamenjen stereometrijskim motivima)
- tri teorije Ota Vagnera: 1. osnova zgrade funkcionalna -> u skladu sa potrebama socijalne
strukture koja je koristi; 2. razvijena tehnologija; 3. opšti progres
- češki arhitekti uglavnom iz Vagnerove škole:
- Jan Kotjera, 1871. - 1923. -> u početku je radio secesionistički; rodonačelnik češke
moderne arhitekture; 1899. - 1900. zgrada "Peterna" u Pragu - uviđa nedostatke stila,
napušta antičku tradiciju pod uticajem Art Nouveau-a; 1908. paviljon - težnja za stvaranjem
funkcionalne arhitekture, težnja ka socijalizmu; 1908.-09. zgrada "Lehter" i projekat
sopstvene vile u Pragu -> čisti oblici bez dekoracija, snažan ispad za to doba, jednostavnost,
veliki uticaj na nove generacije čeških arhitekata
- kubizam u Francuskoj
- bežeći od Beča, češki arhitekti se okreću zapadu, prvenstveno Francuskoj (u potrazi za
nacionalnim izrazom)
- širenje kubizma na druge umetnike: u Pitou (mesto u Francuskoj) deluje grupa: slikari -
kubisti pod imenom "Zlatni piesak", članovi Dišamp - Vilon i dr. -> oni uspostavljaju vezu
između epske tradicije i kubizma
- Pikaso i Brak su samo za stilske elemente "kakav je likovni izraz potreban modernom
dobu", a grupa "Zlatni piesak" sa Dišampom koristi epske teme
- 1912. godine "Zlatni piesak" izdaje Katalog jesenjeg salona i daju nacrt "Kubističke
kuće", za koji je napravljena i maketa 1:1, odlikuje je čista dekoracija; ne uspevaju da prodru
u suštinu; ispred postojeće zgrade postavljena je maketa 1:1; dekoracija fasade - kubistički
elementi; inspiracija: zraci sunca, energija, zlatni presek (1:1,618)
- Zgrada pozorišta Champselyse (Šanzelize - Jelisejska polja) uticala na V. Dišampa
(nemoć da se pobegne od postojećeg); projekat van de Veldea, a nastavio Pere
- rad kubističkih arhitekata se uglavnom svodi na projekte, publikacije i slično
- ujedinjujući elemnat je zlatni presek
- 1914. godine naručena maketa za jedan neogotički koledž u Americi (skulpturalna
dekoracija - ponuda odbijena); kubistički elemenat može da se unese u sve priče neogotike,
klasicizma i sl.
- kubizam u Češkoj (II)

- nastao pod uticajem Pariza; Prag -> velike veze sa svetom; delovanje kroz publikacije i
časopise; traganje za nacionalnim identitetom
- Jože Plečnik -> Slovenac iz Vagnerove škole
- 1910., Projekat fabrike u češkom časopisu (neizveden)
- Crkva Sv. Duha u Beču sa donjom kriptom, 1910.
- trebalo je da nasledi profesorsko mesto Ota Vagnera, ali car nije hteo da potpiše njegovo
neimenovanje zbog navodnog slovenačkog nacionalizma, pa Plečnik ide u Češku na poziv
Jana Kotjere za profesora na više škole u Pragu
- Jozef Gočar
- Pavel Janak
- obojca Kotjerini saradnici na projektu jubilarnog paviljona 1908.; preko Kotjere stupaju u
vezu sa Plečnikom (kritikuju Vagnera)
27. Kubizam 157
- 1908. osnivanje časopisa "Stil" -> prvi u Češkoj i Moravskoj koji se bavi arhitekturom i
umetnošću; veza sa nemačkim ekspresionističkim grupama (Most i Nova secesija)
- bavi se teoretskim problemima; uticaj pariskog kubizma; transformacija u trodimenzionalni
projekat
- Plečnik: -> kontakti sa Nemačkom i Belgijom, odlazi na poziv Jana Kotjere u školu za
industrijski dizajn u Pragu (vrlo kvalitetan kadar); dva uticaja: 1. domaći češki uticaj
(dijamantski svodovi - ksno gotički) u Južnoj Bohemiji; 2. crkva Sv. Jovana - barokna sa
moćnim gotičkim elementima
- Janekova kritika Ota Vagnera u časopisu "Stil" - funkcija treba da je zamenjena
dekoracijom - arhitektura je umetnost, a ne funkcija (funkciju treba zameniti kreacijom)
- odvajanje od Vagnera - arhitektura čiste umetnosti
- Janek - teoretičar; napisao esej o modernoj arhitekturi
- 1911. godine dolazi do raspada unutar kubističkog pokreta - mladi arhitekti se odvajaju od
Kotjere i nastavljaju delovanje kroz časopis "Umetnički mesečnik" (oko Janeka)
- po Janeku Pavelu - članak Prizma i piramida: glavni teoretičar, napisao esej "Od moderne
arhitekture ka arhitekturi"; ono što je osmislio Janek realizuje Gočar; dve dimenzije služe
za umetničko sagledavanje, a tri za prostorno
- Jozef Gočar, 18.. - 1945. -> realizuje ideje Janeka

1. Robna kuća u Pragu, 1909.-10.
2. Skupština opštine u Pragu (neizvedeno) -> kubistička stepenasta palata
3. Studija pozorišta, 1911. -> igra svetla; kose ravni u gornjem delu - akustika
4. Dvojan porodična zgrada, 1912.-13.
5. Projekat za srednju školu u Koteburgzu, 1912.
6. Sanatorijum u Bohdanecu, 1911.-12. -> funkcionalistička osnova; kubistički enterijer
7. Zgrada Crna Bogorodica (slično bioskopu Jadran kod nas) -> vrlo senzitivno delo
8. Baštenski paviljon
9. Skica paviljona za jubilarnu izložbu, glavni projektant Janek, a učestvuje i Gočar
- Pavel Janek:
1. Kreditna banka u Bardovicama
2. Gradska kuća - rekonstrukcija (za neki mali češki grad - Havličkov grad)
3. Kuća doktora Fore; rekonstrukcija, 1913.
4. Skice za spomenik Janu Žiški, 1913.
- studija fasade
- skice iz posleratnog perioda 1916.
- spomenički kompleksi
- spomenik palima iz 1917.
- spomenik Janu Žiški, 1913.
- Jozef Hohol, 1880. - 1960. -> Kotjerin učenik takođe

1. Fasada zgrade, Viszgrad kod Praga, 1913. -> najradikalniji primer; kubistička dekoracija
- stajl
2. Skica za fabriku -> uticaj Plečnika
3. Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici u Pragu, 1912.-13.
4. Vila u Višegradu kod Praga -> ograda kubistička - studija fasade
5. Crkva Sv. Petra i Pavla
- karakteristika kubizma -> tradicionalna funkcionalistička osnova zamaskirana kubističkim

detaljima - CIGLA
27. Kubizam 158
- Vastislav Hofman, 1874. - 1964. -> impulsivan crtač; linorezi, projekti za zgrade,
nameštaji, enterijeri, ...
1. Nameštaj i enterijer
2. Ulaz u groblje, 1912.
3. Vrtni paviljon, 1913.
4. Palaski trg, 1913.
5. Stambena zgrada, 1914.
- Ministarstvo građevine u Vašingtonu - Marsel Brojer -> projektant iz Bauhaus-a - uticaj
češkog kubizma
- Časopis "Ljubav prema umetnosti" - Otokar Novotni, 1923. -> dominiraju senke i
plastičnost fasade; grupa arhitekata okupljena oko časopisa:
- Otokar Novotni -> formalna interpretacija; spomenik Žiški

- Kraljevska palata u Sofiji - konkurs │ izlomljeni parapeti
- Zgrada zadužbina učitelja, Prag, 1919. │
- Vladislav i Oreje
- Matej Bleha
- Poslovne i stambene zgrade -> dijamant
- Jozef Čapek - slikar; slika iz 1914.
- Vladimir Fultner -> studija vile
- Peter Kropaček
- Štedionica
- Jozef Štepanek
- Crkva za grad "X"
- Studija fasada, 1919.
- Jiržih Kroha -> jedini nastavlja kubizam posle rata

- Noćni klub Monmartr -> kubistički enterijer
- Crkva -> serija rteža za sakralne objekte - katoličke crkve; više se crtalo nego gradilo
- raslojavanje grupe posle rata po nacionalnim školama; 1914.-18. Gočar i Janak -> arhitekti
monumentalnog nacionalnog stila
- Plečnik -> crkva
- Gočar -> projekat za Masarikov trg, 1924. sa nacionalnim elementima
- Gočar ili Janak ? -> enterijer Legobank, Prag, 1922.-23. -> ozbiljno narušavanje kubizma
- Janak -> Nameštaj u Pragu, 1923.-25.; Osiguravajući zavod, Prag, 1923.-25.
- time češka škola drži korak sa ostalim evropskim arhitektama
- Gočar, Janak i Kisela - Praška umetnička radionica -> primenjena umetnost
27. Kubizam 159
- faze dekorativnih primenjenih elemenata češkog kubizma: (dizajn nameštaja)

I. 1910.-11. analitički kubizam -> dizajn nameštaja, kose ravni, izlomljene, crna i braon boja
II. 1912.-13. skulptoralni predmeti -> nefunkcionalni
III. izvedeni enterijeri - restajling nameštaja sa puno kosih ravni i šiljaka, redizajn trouglova
-> ravnoteža površina i volumena; formalizam; nova harmonija
- uticaj na naše "praške đake"
- Momir Korunović -> srpsko neimarstvo + češki kubizam
1. Pošta 2; Železnička stanica
2. "Sokolski dom" = Zgrada DIF-a, 1929.
3. Ministarstvo pošta, Palmotićeva, 1927.
- Svetomir Lazić -> srpski modrnizam + češki kubizam
1. Vila Olge Mos, Tolstojeva (Dedinje)
- uticaj na nastanak češkog kubizma:
* Pariz (braća Dišamp - Vilon -> "zlatni presek", Pikso, Brak)
* Plečnik (crkva Sv. Duha; fabrika Stolverk)
* gotika (nebo, planete, Mesec, zvezde)
* domaći uticaj: kasnogotski dijamantski svodovi + barokna crkva Sv. Jovana
* Nemci (Most, Nova secesija) - nemački filozofi
- kubizam se na polju arhitekture pojavljuje ili pojedinačno u radu ponekih umetnika
(Francuska) ili u vidu pokreta (Češka pre prvog svetskog rata, Holandija pre i tokom rata)
- iz holandskog kubizma -> neoplasticizam i purizam
- danas, kada je zabluda češkog kubizma, očigledna, može se istaći kao pozitivna borba protiv
izživelog akademizma i izvesna originalnost - stereometrijsko dekorisanje fasada
- pored mnoštva utopijskih projekata zgrada i nespretnog nameštaja, ostvareno je i nekoliko
nadprosečnih objekata (Gočar - "Crna Bogorodica")
- kubizam u Češkoj (III)

- krajem prve dekade XX v. novi trendovi u umetnosti, naročito iz slikarstva, došli su u Češku
uglavnom iz Francuske - ekspresionizam, kubizam. Podsećajući se na integraciju
umetnosti i arhitekture u periodu Art Nouveau, češke arhitekte su želeli da nastave tu
tradiciju i u novoj situaciji. Na takav izazov odgovorili su stvarajući neobične fasade sa
sistemima prelomljenih površina u velikom broju planova stvarajući upadljive ivice između
površina svetla i senke. Kao rezultat tog procesa proizišla je specifična faza češkog kubizma
- Jozef Gočar - Crna Bogorodica, 1911.-12. -> na prvom spratu se nalazio kafe koji su
posećivali umetnici - posebno slikari i vajari, a gornji spratovi su imali kancelarije, potpuno
otvorenog tipa - bez pregrada; fasada od armiranog-betona je potpuno otvorena, sa velikim
prozorima - ispupčenim; četri sprata - poslednja dva - mansardni krov
- Plečnik
- Kuća Zaherl, Beč, 1903.-05.
- Crkva Heilig Geist (Sv. Duha), Beč -> direktan protivudarac Vagnerovoj am Steinhof -
mnogo dosledniji razvoj racionalizacije i unifikacije unutrašnjeg prostora
- Gočar
- Sanatorijum u Bohdanecu, 1913. -> unutrašnje prostore oblikuje u kubističkom stilu, a ne
samo fasade
28. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 160
28a. Ekspresionizam
- ekspresionizam - pojam i značenje, 1910.-23. - Nemačka (Stakleni lanac) -> doprinos

ekspresionizmu: arhitektura - socijalna nota; traganje za slobodom izraza, oblika; oslobađanje
od istoricizma i tradicije; sloboda u korišćenju novih materijala; prožimanje enterijera i
eksterijera (staklo); "svaka zgrada je umetničko delo"
- ekspresija je umetničko izražavanje koje svoje polazište ima u dubini stvaraočeve
osećajnost, a ova u moći njegove mašte; drugim rečima, ekspresija je ispoljavanje unutrašnjeg
doživljaja realnosti (ekspresionističko stvaralaštvo suprotno je, klasično zatvorenim i
raščlanjenim masama i racionalnom stvaralačkom postupku; potencira dramatične odnose
svetlo - tamno i napetost forme i izraza; blizak utopiji; materijal = staklo)
- ekspresionistička arhitektura nema formalni program ili manifest; većina ekspresionističkih
arhitekata je ekspresionistički izraz zadržala samo u jednom periodu svog razvoja (revolt -
protiv tradicije (bura pred prvi svetski rat))
- ekspresionizam je, u principu, nemački fenomen (za Nemačku je karakteristično postojanje
više relativno nezavisnih kulturnih centara sa svojim školama arhitekture; karakteristična je i
sklonost nacionalnoj arhitekturi, a protiv eklekticizma)
- uticaji:
- O. Fridrih Niče (osnova grčke umetnosti -> u religiji - dionizijevski stav -> apolonovski
nasuprot propagira red, disciplinu; pred prvi svetski rat Nemačka je emotivno uzburkana:
radikalizam, socijalisti dolaze, tako da lako prihvata Ničeove ideje)
1. nemački Art Nouveau (Jugendstil) derivati -> odbacivanje istoricizma, razvijanje ukusa za
organsku formu; naročito aktivnost u Darmštatu (Olbrih, Endel i drugi)
2. ekspresionističke slikarske grupe -> "Die Brucke" ("Most", Drezden, osnovan 1905.;
želeli su da okupe sve one koji "neposredno i iskreno izražavaju ono što ih nagoni na
stvaranje"; najznačajniji - Kirhner, Nolde, Kokoška, Munk; nezavisno od njih, pesnik Pol
Šerbert 1907. oblikovao je science fiction iluziju utopijske budućnosti, usmerenu protiv
buržoaskog raformizma i kulture industrijske države; brutalniji, figuralne predstave, osećanje
usamljenosti čoveka u modernom društvu)
- "Der blaue Reiter" ("Plavi konjanik (jahač)", Minhen, osnovan 1909. (po slici V.
Kandinskog); najznačajniji - Vasilij Kandinski i Pol Kle) - suptilniji, nema figuralnih
predstava
3. berlinski časopisi za kulturu "Der Sturm" i "Die Aktion", 1910. - anarhističkog
usmerenja, propovedaju koncept kulture koji je u opoziciji državnom, oličenom u Werkbund-
u
4. neki od arhitekata okupljenih u Werkbund-u: Anri van de Velde, Rihard Rimeršmid,
Peter Berens, ...
- razvoj ekspresionističke arhitekture:

- pre prvog svetskog rata: Hans Pelcig i Maks Berg; posle prvog svetskog rata -> dve
ekspresionističke struje u Nemačkoj:
- izložba Werkbund-a u Kelnu iz 1914.: kulminacija rascepa na pristalice Typisierung-a
(kolektivnog usvajanja normativnog oblika) i Kunstwollen-a (individualne "volje za
oblikom"), rascep je zahvatio sve generacije stvaralaca u Werkbund-u; (na jednoj strani su
normatvne forme arhitekata - tradicionalistička struja kao što su Hans Lukhart, Fric Huger
(Čile haus, Hamburg -> administracija i skladišta - Hamburg = luka; grandiozno, od tamne
opeke), Peter Berens (Festhalle) i Valter Gropijus i Adolf Majer (Model fabrike), a na
drugoj organske (idealisti) i fantazmagorične (vizionarska utopijska struja, papirna
arhitektura) van de Veldea (Pozorište) ili Tauta (Stakleni paviljon)
- posle prvog svetskog rata politički uticaj na nemačku kulturu sve su jači; ekspresionizam
postaje forma protesta sa socijalističkim predznakom (protest, bunu protiv svega što je
Nemačku gurnulo u haos); izraz tih tendencija su i grupe "Arbeitsrat fur Kunst" i
"Novembergruppe": (nastaju istovremeno)
* Arbeitsrat fur Kunst (Radnički savet za umetnost), osnovan 1918., okuplja arhitekte,
slikare i pokrovitelje; arhitekti iz Berlina i okoline: Bruno i Maks Taut, Adolf Bene, Valter
Gropijus, Oto Bartning, Erih Mendelson i drugi; grupa je nastojala da vrši politički uticaj:
"umetnost i narod moraju biti jedno" (totalno umetničko delo uz aktivno učešće naroda) -
umetnost ne sme biti privilegija, već u njoj moraju učestvovati široke narodne mase; grupa je
1919. organizovala tzv. "izložbu nepoznatih arhitekata" na kojoj su izložili svoje
vizionarske radove; Gropijusov predgovor izložbi, ustvari prva skica Bauhaus-a, obuhvata
poziv da arhitekti slikari i vajari napregnu svoje stvaralačke snage i stvore novu kultnu zgradu
- katedralu budućnosti (tj. socijalizma), koja je krajnji cilj umetnosti (ekvivalent
srednjevekovnog sjedinjevanja svih snaga društva oko gradnje katedrale); grupa posle gašenja
spartakovskog ustanka, 1919, počinje da se osipa, sve do konačnog raspuštanja 1921.; duh
grupe pretočen je u "utopijsku korespodenciju" Bruna Tauta i Bauhaus-a pod vođstvom
Gropijusa (energija grupe pretače se u niz pisama pod nazivom "Stakleni lanac"
(cirkularno pismo) - započeo lanac 24.11.1919.; Tautova zamisao je bila da u kratkim
razmacima svako crta ili zapisuje, neformalno, ideje koje želi izložiti krugu; učestvovalo ih je
14, samo jedna polovina uspela ostvariti dela od trajnog značaja; često koristili pseudonime
(Taut = Glas) i traje do 24.12.1920.
* Novembergrupe, osnovana 1918. -> okuplja brojne umetnike različitih profila; arhitekti
(radikalni umetnici leve orjentacije): Valter Gropijus, Hugo Hering, Erih Mendelson,
Bruno i Maks Taut, Mis van der Roe, Ludvig Hilbercajmer i drugi; grupa nije gajila
političke ambicije, već se radikalizam članova odnosio uglavnom na umetničke teme; u
Čikagu 1919. se izjašnjavaju za odbacivanje prethodnih ekspresionističkih formi, a za
upotrebu novih ekspresivnih tehnika; grupu su zabranili nacisti 1933.
- ekspresionistički arhitekti i njihova dela:

- Hans Pelcig (Hans Poelzig), 1869. - 1936. -> rani radovi: različiti arhitektonski pristup,
izražava trajnost, kvalitet, solidnost, još se ne oseća ekspresionizam (prikazuje ih u Drezdenu
na izložbi jednog veka)
- Crkva u Malču
- Gradska većnica u Lovenbergu
- Porodična kuća u Bratislavi
- Kula Karla Šlezija sa izložbenim prostorom
- druga velika ličnost Werkbund-a (posle P. Berensa) -> inventivan
- studirao na Tehničkoj školi, 1888.-93. u Berlinu (gde je i rođen)
- imao biro u Breslau (bio direktor umetničke Akademije u Breslau) do 1916., potom bio
gradski arhitekta i profesor u Drezdenu (1911. afirmisan u Bratislavi i potom radi svoja dva
velika dela (1 i 2) u kojima anticipira Tauta i Mendelsona)
- 1923. postao profesor Tehničke škole u Berlinu
- dela:
1. Fabrički kompleks (hemijska fabrika), Luban kod Plzena, Poljska, 1911.-12.;
asimetrični blokovi od opeke, snažna artikulacija, organsko jedinstvo - radikalna alternativa
"klasičnom" stilu Berensovih fabričkih objekata
2. Vodotoranj Poznanj, Hamburg, 1911. -> stepenasto sužavanje i širenje u vis pokrenute
mase; opeka u metalnoj rešetki
- Toranj za gas, Drezden, 1917. (neizveden - maketa)
3. Veliko pozorište, Belin, 1919. (ključno delo) -> pozorište sa 5000 mesta (realno 3500) za
Maisa Rajnharta - adaptacija cirkuske zgrade (stare tržnice, kasnije cirkus); spolja -
ogromne mase u zrnastom malteru (blizak kontakt kolosalne pozornice i auditorijuma),
površine oživljene u uskim slepim lukovima u unutrašnjosti - "stalaktitski" enterijer sale (kao
pećina) - izveden iz akustike i osvetljenja, foaje sa neobičnim pečurkastim stubovima
- 1919. - pozdravni govor povodom proglašenja za predsednika Werkbund-a - zalaganje za
principe "Kunstwollen" (volje za oblikom)
4. Projekat svečanog festivalskog pozorišta (muzički centar), Salzburg (rođen Mocart),
1920. (nije izgrađeno, najambicioznije; uticao na Tauta) -> iskazana velika veština u
postizanju sklada, ritma i pokrenutosti oblika, kao i senzibilitet blizak sa umetnicima
"Staklenog lanca"; moćna prostorna energija, širok potez (kao spiralna piramida, stalaktiti
spolja i unutra)
5. Projekat "Kuće prijateljstva" (konkursni rad), Carigrad, 1917. -> testerasto smaknute
mase (kaskadni objekat sa vrtovima), ogromne dimenzije, slepi lukovi i uski prozori (izgled
kao šupljina ispunjena stalaktitima)
- kasnija dela Hansa Pelciga su u kripto - klasičnom maniru -> bioskop "Kapitol", Berlin,
1925.
6. Uradio je scenografiju za jedan ekspresionistički film -> poslednje što je uradio u
ekspresionističkom duhu
7. Poslovna zgrada, Bratislava, 1921.
8. Kapela, Drezden (neizvedeno), 1921.
- dodatak:
- interesantno je da je on, a ne Taut, gotovo ostvario "Krunu grada", i bio bliži Šerbartovoj
ideji svetla
1. Hemijska fabrika, Luban kod Plzenja, 1912. -> sazidan od opeke, ozbiljno je
konkurisala industrijskom stilu koji je Berens upravo bio stvorio za AEG - po završetku rata,
Pelcig se u svom pozdravnom predsedničkom govoru Werkbund-u, 1919., vratio raspravi o
"Typisierung" i zalagao za principe pojma "Kunstwollen"
2. Vodotoranj u Plzenju (otelotvorenje "Krune grada")
3. Pozorište, za Maksa Rajnharta, Berlin, 1919. -> svetlucavo, iluminozno rastapanje
oblika i prostora; 5000 sedišta; unutar velike kupole smešteni su svojevrsni privesci kojima
šupljina kupole daje kružno kretanje, tako da se pri reflektovanju svetlosti od njih stvara
utisak rastapanja i beskonačnosti; 1911. afirmisan u Bratislavi, stvara svoja dva velika dela u
kojima spoaja Tauta i Mendelsona
4. "Festpielhaus", Salzburg (svečano festivlasko pozorište) -> sličnost sa kućom
prijateljstva; njegovi tek stvoreni motivi stalaktita, ovde su prerasli u simbol "Krune grada"
ogromnih dimenzija; oblici lukova tako su povezani da oblikuju zigurat, čija unutrašnjost
deluje kao prizmatična šupljina ispunjena stalaktitima; ovo je i poslednje Pelcigovo sasvim
ekspresionističko delo (uz scenografiju za film); bioskop "Kapitol" u Berlinu, 1925. ->
povratak kripto klasičnom
- Maks Berg - Hala u Breslau, 1912.-13. -> izuzetan tretman armirano-betonskih rebara
kupole prečnika 65 m; stepenasto postavljeni prozori preko rebara kupole; konvenc. spolj.
- Bruno Taut (Bruno Taut), 1880. - 1938. -> staklo, beton, čelik
- rođen i školovao se u Koligsbergu (studirao kod Teodora Fišera, kao i Mendelson)
- radio uglavnom u Berlinu, Štutgartu, Magdeburgu, ...
- 1914.-31. radi sa bratom Maksom
- dela:
1. 1913.-14. projektovao vrtna predgrađa za Magdeburg i Berlin
2. 1913. na "Međunarodnoj građevinskoj izložbi" u Lajpcigu gradi "Spomenik gvožđu"

(čelični paviljon, Lajpcig - sa Francom Hofmanom), čime skreće pažnju na sebe
3. Stakleni paviljon (sve od stakla - luksfer prizme), izložba Werkbund u Kelnu, 1914. ->
stepenast unutrašnji prostos sa vodopadom; jedan od pristalica principa "volje za oblikom",
nasuprot "normativnim formama"; pesnik Paul Šerbart (u isto vreme publikuje knjigu
"Arhitektura stakla" posvećena Tautu) - autor aforizama na staklenom paviljonu ("svetlost
traži kristal", "staklo donosi novo doba", "staklo ubija mržnju", ...); Tautov paviljon
(višeugaona osnova; fontane sa kaskadama; osvetljeno raznobojnim reflektorima) ima nešto
od duha gotske katedrale; posvećen je svetlu, piramidalnog oblika, predstavlja težnju
ostvarenja paradigme svih kulturnih zgrada i urbanog elementa za preobražaj društva (svetlo u
Paviljonu prosire kroz fasetiranu kupolu i zidove od staklenih blokova i osvetljava aksijalnu
prostoriju sa 7 slojeva oplate, optočenu staklenim mozaikom)
- dela 2 i 3 su najznačajnija dela pre prvog svetskog rata
- "Die Štadtkrone" ("kruna grada") -> polemički esej koji je pacifista Taut napisao tokom
rata, i u kom sublimira ova svoja shvatanja (veza sa Gropijusovom "Katedrom
budućnosti"); posle rata Taut istražuje: 1. transformaciju cele planete u bolje društvo -
političi, socijalni prizvuk; 2. vizionarske kvalitete arhitekture - neizvodljivo
- 1918. učestvuje u osnivanju "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; Taut se zalaže
za stvaranje umetničke korporacije za uzajamnu saradnju i pomoć
- Tautu je jedini cilj da kuća "bude lepa" -> kuća od stakla, sano postament od armiranog-
betona i noseća konstrukcija od metala
- "Alpska arhitektura" -> knjiga - arhitektura na planinama, vrhovima; koncept: kupola
pokriva vrhovr, u centru je energetsko postrojenje koje na vrhu ima "svetleće" kupole
- 1919. učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata"
- 1919. pokreće časopis "Praskozorje" (iznosi kontroverzne stavove arhitekata i umetnika
"Staklenog lanca") i utopijsku korespodenciju zvanu "Stakleni lanac" ("Die glasserne
Kette") u kojoj učestvuje 14 kolega; cilj "Staklenog lanca" - emancipacija kreativne uloge
nesvesnog (svako je trebalo da napiše ili nacrta nešto neformalno, po sopstvenom nahođenju,
što bi želeo da podeli sa celim krugom); pseudonimi (Taut = Glas); "Stakleni lanac": trajanje
od 24.11.1919. do 24.12.1920. (približno 13 meseci)
- učesnici "Staklenog lanca" posebno su se zalagali za stvaranje srednjevekovnog modela
graditeljskog tima, predlažu "Staklene spomenike koji će zračiti svetlošću"
- 1920. počinje raspad "Staklenog lanca" zbog toga što neki od učesnika uviđaju nesklad
između "slobodene nesvesne forme" i savremene gradske, koja teži racionalnim montažnim,
industrijskim procesima - obnavlja se tema sukoba u Werkbund-u (do momenta kad su se
bavili papirnom arhitekturom i idejama, bili su dosledni duhu staklene arhitekture i
ekspresionizma; kada su dobili stvarne narudžbine, ništa od toga nisu ispoštovali, već se
prilagodili krajnje racionalnom pristupu)
- 1920., knjiga "Raspadanje grada" u kojoj Taut predlaže raspuštanje gradova; stvara
model radijalnog poljoprivrednog naselja, fokusiranog ka kristalnoj "Nebeskoj kući" -
zgradi uprave zajednice; paradoks Tautovog anarho - socijalizma je bliskost sa
totalitarističkim idejama toga vremena (čak fašističkim - tako je zamišljao autoritativne
društvene institucije)
- 1921., gradski savetnik za arhitekturu Magdeburga; pokušao da ostvari ideju "Krune
grada" projektom gradske izložbene dvorane; ipak, uskoro napušta te ideje uviđajući
praktične, socijalne potrebe u haotičnoj stvarnosti Vajmarske republike
4. "Potkovičasto naselje", Berlin, 1925.-30. -> u Internacionalnom stilu; jeftini radnički
stanovi - rezultat uviđanja značaja masovnog stanovanja
- 1930.-32. profesor Tehničke škole u Berlinu, član Pruske Akademije umetnosti (boravio je:
1932. u Moskvi, 1933. u japanu, 1936. u Istanbulu)
- 1933. emigrira, 1938. umire u Turskoj (Istanbul)
- Erih Mendelson (Erich Mendelsohn), 1887. - 1953. -> dve faze: 1. do emigracije 1933.
(nemački jevrejin, moćan čovek) - kreativan, uspešan iz bogate porodice; 2. posle 1933. -
beznačajna dela (emigrira)
- studira ekonomiju, pa je napušta; elitno obrazovanje (a trebao biti trgovac - otac trgovac)
- studirao u Berlinu i Minhenu - kulturni centar, likovni umetnici ("Plavi jahač") - u delima
apstraktnih umetnika nalazio inspiraciju
- rani crteži liče na van de Veldea i Berensa
- 1912. osniva biro - početak
- 1912.-14. bavi se slikarstvom, scenografijom, projektima; 1914.-18. -> vojnik Nemačke na
istočnom i zapadnom frontu
- 1918. postaje član "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe" (rat -> razmišlja u rovovima;
skice veličine kutije šibica; fantastični crteži, ekspresija)
- 1919. učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata"
- dela: (originalna i jasna primena materijala: čelik, beton, staklo; namenu naznačava oblikom
zgrade; vrhunac njegove ekspresije - njegova vizija "Krune grada" - nazivaju je "Sarkofag
ekspresionizma")
1. Opservatorija Alberta Ajnštajna, Potsdam kraj Berlina, 1917.-21.; plasticitet koji liči
na beton, ali u pitanju je malterisana opeka (zbog oplate i novca); veza sa skulptoralnim
formama van de Veldeovog Werkbund pozorišta, Tautovog Staklenog paviljona, ali i sa
holandskim ekspresionizmom (stil "Slamnatih krovova"); oble forma, nisu mogli napraviti
oplatu (pozivaju majstore oplate za svodove); crteži kao serija mašinskih elemenata
- poseta Holandiji - upoznaje se sa radom arhitekata "Amsterdamske škole" i sa
Roterdamskim racionalistički orjentisanim arhitektima; smatra da "Analitički Roterdam
odbacuje viziju, a Vizionarski Amsterdam ne razume objektivnost"; on svoj senzibilitet
smešt anegde između (i to objašnjava u pismu svojoj ženi)
2. Fabrika šešira, Likenvalde, 1921.-23.; okreće se izražajnosti konstrukcije i materijala;
kontrastira kose krovove hala sa ravnim krovom administrativne zgrade (taj kontrast će
kasnije koristiti u projektu Tekstilne fabrike u Lenjingradu, 1925.
- 1923.-27. izvodi više fabričkih i administrativnih zgrada, dolazi do tipskog "trakastog"
rešenja fasade upravnog bloka; konstruktivne celine se sastoje od jednostavnih geometrijskih
jedinica uredne profilacije: Sindikat metalaca, Berlin, 1925., bioskop "Univerzum", Berlin
i niz drugih objekata
3. Voga - kompleks, Berlin, 1926.-31. -> kulturni centar koji uključuje i bioskop
"Univerzum" za 1800 osoba, čiji enterijer dobija paradigmatski značaj za ovu vrstu objekata:
Robna kuća u Štutgartu, kuća Kolumbija, Berlin, 1931.
4. Robna kuća Petersdorf, Breslau, Poljska, 1927. -> remek-delo ove faze, smena staklenih
prozorskih traka i profilisanih parapeta, jednostavna, a dinamizirana geometrija
5. Zgrada "Berliner-Tagblatt", 1931. -> predloška joj bila Pelcigova poslovna zgrada u
Bratislavi
- 1933. emigrira -> Engleska, London -> Izrael, Palestina -> SAD; u Americi gradi Singoge i
drži predavanja; umire 1958. u San Francisku
- ostali važniji ekspresionisti: Hugo Hering, Oto Bartning, Fric Hoeger, Rudolf Štajner,
Hans Šarun, ...
- dela van zemlje:
- De la warr pavillon, Engleska, 1934.
- bolnice, banka, stambena zgrada, koledž, biblioteka, Palestina
- bolnica, sinagoge, opštinske zgrade, SAD
28b. Amsterdamska škola
- Amsterdamska škola -> Holandija, 1910. - dijametralno suprotan pokret

- grupa amsterdamskih arhitekata okupljenih oko časopisa "Zaokreti" ("Wendigen"), 1918.-
36. kog je izdavao Hendrik Teodorus Vijdeveld, glavni teoretičar grupe
- uzori: Berlage, rani Rajt, Sajpers
- izraz "škola" potiče od duboke privrženosti ovih arhitekata istim principima u oblikovanju i
konstruisanju; ti principi bliski su paralelnom nemačkom ekspresionizmu, a u suprotnosti su
sa roterdamskom "analitičkom" arhitekturom: najvažniji radovi ove grupe vezani su za
realizaciju stambenih četvrti Južnog Amsterdama (regulacioni plan Berlagea) tokom
1917.-24. (uglovi od profilisane opeke i sa krovovima od crepa)
- opšte odlike arhitekture Amsterdamske škole:

1. projektovanje u saglasnosti sa planom Berlagea (princip zatvorenog bloka,
kontekstualizam, duh mesta, ...)
2. istovremena jednostavnost i skromnost na jednoj strani (opeka, beton, tradicionalni
arhitektonski elementi - tornjevi, dimnjaci, erkeri, jednostavni prozori) i složenost i
strukturalnost na drugoj (neobične forme, talasasti i slobodno oblikovani zidovi, dinamične
siluete)
3. romantizam, fantazija, ekspresivnost
4. humanost - raznovrsnost tipova kuća, izlaz iz skoro svakog stana direktno na ulicu
(stepenište), razrada detalja, ...
- najvažniji arhitekti: H. T. Vijdeveld, J. F. Stal, J. M. van der Mej, P. L. Kramer, M. de

Klerk, ...
- školski primer Amsterdamske škole je: Brodarska zgrada u Amsterdamu, 1914.
- ovaj pravac je u principu bio uperen protiv Berlagea
- individualno umetničko uobličavanje smatralo se za cilj
- 1912.-26. razvila se neka vrsta ekspresionizma slična onom u Nemačkoj - romantična škola
de Klerka
- Herman Finsterlin -> samo crtao, ništa nije izveo; karika "Staklenog lanca"; neobičan,
filozofski pogled na arhitekturu; rođen 1887. u Minhenu; nije bio arhitekta; studirao: hemiju,
fiziku, medicinu, astronomiju; mnogo izlagao; izlaže Valtera Gropijusa na "Izložbi nepoznatih
arhitekata"; crteži = organski deo prirode; zgrada = živi organizam; nemogući, neizvodljivi
oblici, bez konstruktivnih elemenata, bez uglova; povezuje enterijer i eksterijer u jedinstvenu
celinu; skulptoralno obrađuje; 1962. u galeriji u Berlinu izloženi su ti njegovi crteži (posle 40
godina) - čuveni intervju tim povodom
- samo crteži
- Hans Lukhart -> prvi shvata da su slobodni, nesvesni oblici i zahtevi racionalne, montažne
gradnje (proizvodnje) uglavnom nespojivi; obojca će, sa Misom i drugim na Izložbi secesije
1923. da se okrenu ka funkcionalnijem i objektivnijem građenju
- Vasil Lukhart (Hansov brat) -> ekspresionistički crteži; arhitektura na papiru; aktivan i
posle drugog svetskog rata
1. Objekat Doma kulture
2. Projekat Narodnog pozorišta
3. Kristalna sfera
4. Stambeno naselje, Berlin -> preciznost uglova
5. Projekti za novo uređenje Aleksander-platza, Berlin -> dinamično raščlanjeni blokovi,

izvijeni blokovi i prozorske trake
- Rudolf Štajner, Beč -> svoje ideje je razvio pre berlinskog ekspresionističkog kruga - išao
ispred; studirao u Beču: matematiku, filozofiju (1891. doktor filozofskih nauka); cenio Getea
(i studirao ga); pristupa teozofskom pokretu posle jednog predavanja 1900. godine; od 1922. -
brojna predavanja u okviru teozofskog kruga, objavljuje ogromne knjige; izuzetno širok
duhom; kao arhitekta nije imao predznanje; ideje je prenosio verbalno, ili pravio makete od
glinamola (da bi se izvelo); naglašava odnos forme i funkcije; umro 1925.
1. Geteanum br. 1 -> 90 m puta 80 m, h=40 m; "Hram mudrosti" (Teozofski hram),
izveden 1913.; objekat od drveta, pokriven šindrom; ogroman; 14 stubova - svaki od drugog
drveta; kapitel - urezan; dva kružna oblika - dva valjka sa kupolom; ponavljanje oblika,
gradacija; izgoreo uoči Nove Godine 1922./23. kada je počeo:
2. Geteanum br. 2 -> završen 1928. (tri godine posle njegove smrti), u Dornahu, kraj
Bazela; u armiranom-betonu, pošto je prvi izgoreo; ne ponavlja ni jedan prozor
- glavne karakteristike Štajnerovog rada:
1. pokret (izveden iz linije)
2. skulptoralne forme (progaudijevske)
3. metamorfoza oblika
3. Toplana sa dimnjakom, Dornau, 1913.
4. Transformatorska stanica, 1921.
5. Kuća Durdek, 1915.-16.
- Hugo Hering -> radio sa Misom (uticaj) -> staklo + organski oblici, imitacija bioloških
1. Poljoprivredni kompleks, Gagkau kod Libeka -> kos krov
2. Zgrada izložbe ..., Bratislava
3. Stambeni objekat Prinz Albreht Garten
- C.I.A.M.
- Sidnejska opera -> izvedena iz Štajnera
29. De Stijl 167
29. De Stijl
- nastanak i nestanak neoplasticizma od 1917. do 1931. god. Posle De Stijl-a ništa više nije
bilo kao pre (jedno vreme do 1945. arhitektura De Stijl-a je bila zaboravljena).
- grupa nastala u Lajdenu (Holandija)
- 3 faze:
- 1917.-1920. - formativna (skoncentrisana na Holandiju)
- 1921.-1925. - sazrevanje i širenje
- 1925.-1931. - transformacija i raspad
- osnivanje, članovi, uticaj:
- De Stijl je "holandski umetnički pokret", osnovan je u Lajdenu 1917. oko istoimenog
časopisa koji izlazi do 1932; to je prva saradnja slikarstva i arhitekture - bojenje eksterijera i
enterijera
- 1917. godine, van Duisburg i Oud uređuju hol u njegovoj vili kod Lajdena - naglašavanje
arhitekture sredstvima slikarstva, podovi od pločica, geometrijske olovne trake na prozorskim
oknima
- grupu su činili arhitekti, slikari, vajari, dizajneri, filmadžije, pesnici, sa relativno čistim
personalnim promenama (ukupno ih je 10)
- ključne ličnosti De Stijl-a:
1. Teo van Duizburg (Theo van Doesburg), slikar i arhitekta
2. Pit Mondrijan (Piet Mondrian), slikar -do 1925. - nikad preterano ne utiče, usamljenik,
veza sa Šenmekersom i uticaj Franka Lojda Rajta
3. Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld), arhitekta i dizajner -od 1919.
- sporedne ličnosti: slikar Van der Lek (periferna ličnost, utiče na 1. i 2.) i vajar
Vantongerlo (estetika masa u pokretu)
- uticaji: - sinteza dve struje:
1. neoplatonska filozofija Šenmekersa
2. Frank Lojd Rajt i Hendrik Petrus Berlage
* matematički kosmički poredak:
- horizontala (linija sile) -> kretanje Zemlje oko Sunca
- sunčevi zraci, gibanje vazduha
* žuta -> siva; plava -> bela; crvena -> crna
žuta - gibanje vazduha (vertikala); plava - nebeski svod (horizontala); crvena - spoj žute i
plave
1. kubizam
2. holandski kalvinizam - univerzalistički ideali: istina, objektivnost, red, jednostavnost; ovi
principi ne shvataju se tradicionalistički već obiluju razumevanjem socijalne realnosti
(odbacuje se individualistički, za račun objektivno - univerzalističkog pogleda na svet
3. matematički neoplatonizam (neoplasticizam) Šenmekersa - u delima iz 1915.-16.,
Šenmekers (knjiga "Novi lik sveta"; knjiga "Principi matematičke plastičnosti") postavlja
osnove neoplastičnog izraza izvodeći zaključke iz složene "kosmološke" filozofije: redukcija
kolorističke skale na osnovne boje (žuto, lavo, crveno) i redukcija pravaca prostiranja
elemenata kompozicije na ortogonalnost; tvorac pojma "neoplasticizam"
4. Berlage i Rajt
- Berlage: proporcije; moć geometrije; socio-kulturni kriticizam;
- Rajt: "prerijska" faza - upoznali se preko Berlagea, Vazmutovih izdanja iz 1910.-11. i
pojedinačnih putovanja u Ameriku
- ime "De Stijl" preuzeto je od Berlagea (koji je dalje razrađivao Zemlerove teorijske
postavke o stilu); aforizam grupe: "Svrha prirode je čovek, svrha čoveka je stil"
29. De Stijl 168
- pojam "neoplasticizam":
- uveo ga je Šenmekers; označava teoriju geometrijsko-konstruktivnog sistema formi koju od
1914. razvija Mondrijan (esej "Neoplasticizam u slikarstvu"), a zatim i Van der Lek,
Vantongerlo, van Duizburg; elementi neoplasticističke estetike: elemantarne proporcije,
ortogonalna geometrija, elementarni kolorit (i ahromatičnost), red (zakonomernost,
konstruktivnost, funkcionalnost - isključena individualna samovolja);
- Mondrijan je svoju teoriju čiste, funkcionalne apstrakcije shvatao kao logični nastavak
kubizma, koji kao strukturalni princip treba proširiti na sva područja života; ovo je moguće
ostvariti, pre svega, kroz arhitekturu i dizajn; (arhitektura De Stijl-a -> prav ugao + ravan zid;
autonomna i besprekorna površina -> isključuje opeku; polazna tačka čist kubus, kompozicije
od bojenih (tri osnovne boje, horizontala i vertikala, a van Duizburg uvodi i dijagonalu)
- I faza "De Stijl-a" (1917.-20.): nema baš puno radova iz oblasti arhitekture
- Robert van't Hof
1. I arh. delo - kuća Hejde, predgrađe Utrehta (1916.) - van't Hof koji je poznavao Rajtova
dela pri poseti Americi, ostvario je prvu kuću u skladu sa principima neoplasticizma - čisti
kubusi, dinamično dekomponovani, horizontalnost, nadstrešnice, dnevna soba kroz dva sprata
-> uticaj Rajta
- 1917. prvi broj lista "De Stijl"
- 1918. drugi broj izlazi "I manifest De Stijl-a" u 8 tačaka; sadrži sve suštinske postavke
neoplasticizma
- Gerit Ritveld
1. Crveno plava stolica, 1918. - sastavljena od drvenih ravnih letvi i ploča, obojena
osnovnim bojama; sa crnim okvirom; forma "ligeštula"; predstavlja prvu nedvosmislenu
trodimenzionalnu projekciju estetike neoplasticizma; radi nameštaj ručno od neobrađenog
prirodnog drveta
2. 1918.-20. izrađuje niz komada nameštaja (dečija stolica, berlinska stolica, izlog
juvelirnice) što kulminira 1920. totalnim uređenjem radne sobe dr Hartoga; pristupa De
Stijl-u 1919.
- J. J. P. Oud - glavni projektant u Roterdamu, nikada nije bio potpuno u ovom pokretu,
činovnik, urbanista, odbija kolorističku intervenciju van Duizburga i oni se svađaju:
1. Fabrika Purmereid, projekat 1919. - Oud je težio samosvojnosti (odbio da potpiše
manifest 1918.), ovo je jedini njegov projekat u okvirima neoplastičnih principa (ipak
neubedljiv); bezornamentalna, pročišćena arhitektura
2. Zgrade u nizu -> bezornamentalna, pročišćena arhitektura, tri osnovne boje
- II faza "De Stijl-a" (1921.-25.) (Husar je radio znak za De Stijl, a posle El Lisicki)
- II faza protiče u znaku susreta El Lisickog i van Duizburga, El Lisicki: "priča o dva
kvadrata"
- 1921. članstvo pokreta se radikalno menja; odlaze Van der Lek, Vantongerlo, van't Hof,
Oud i drugi; Mondrijan se vraća u Pariz (gde je boravio do 1914.); van Duizburg zbog toga
počinje da propagira pokret u inostranstvu jer mu se činilo da se ovaj u Holandiji gasi što
potvrđuje njegovu međunarodnu orjentaciju i rezultira pristupanjem Nemca Hansa Rihtera,
režisera Sineaste, i ruskog arhitekte, grafičara i slikara El Lisickog; i Holađanina
Kornelijusa van Esterena
- na Rihterov poziv, van Duizburg boravi prvi put u Nemačkoj 1920.-21.; kratko vreme
provodi u vajmarskom Bauhaus-u na poziv Gropijusa, vršeći snažni uticaj na studente i
29. De Stijl 169
profesore (i samog Gropijusa); van Duizburg ne uspeva da postane profesor na Bauhaus-u, pa

osniva svoj atelje za slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, rivalstvo i skandal; van Duizburg utiče
i na Brojera -> stolica
- El Lisicki dolazi posle bliske saradnje sa Kazimirom Maljevičem te unosi uticaj

suprematizma; pod uticajem njegovih "prounskih kompozicija" ("nova umetnost" između
slikarstva i arhitekture), menja se stvaralaštvo van Duizburga -> neoplasticizam +
suprematizam
- mađarski aktivizam - levo orjentisan (veza sa Dobrovićem; kontakt dve leve orjentacije
(evropske i ruske)), nikada nije bio uspešan
- van Duizburg i Kornelije van Esteren projektuju

1. Niz hipotetičkih arhitektonskih kompozicija u vidu disonometrijskih crteža -
aksonometrija, asimetrično artikulisana grupa ravanskih elemenata -> slično
dekonstruktivizmu (Ajzenman), koji su visili u prostoru, u listu se tad pojavila i apstraktno -
tipografska dečija bajka: "priča o dva kvadrata"
- 1922. menja se format i slog naslovne strane časopisa De Stijl
- 1923. van Duizburg i van Esteren izlažu u Parizu u galeriji Rozenberg i postižu veliki
uspeh; jasno je da je arhitektonski neoplasticizam iskristalisan
- pored pomenutih aksonometrija izložili su i
2. Projekat kuće za Rozenberga, studiju enterijera Univerzitetske dvorane i projekat
kuće umetnika
- sublimacija: van Duizburgov članak "16 tačaka plastične arhitekture"; iznosi suštinu
neoplastične teorije arhitekture - "organski elementarizam" -> konstrukcija treba da se razvija
iz funkcije, volumena, površine, vremena, prostora, svetlosti, boje, materijala uz organsko
prilagođavanje datostima; on pledira i za ekonomičnost, nemonumentalnost, dinamizam,
antidekorativnost (po boji) i antikubizam (po obliku) - oličen "centrifugalnim"
kompozicionim principom
- u isto vreme Gerit Ritveld:

3. kuća Šreder-Šreder, Utreht (1924.), nema uklapanja u ambijant - potpuno kompatibilan
sa van Duizburgovim postavkama; otvorena transformabilna osnova, dinamična ravanska
igra... - arhitektura oslobođena nosećih zidova i ograničenja koje nameću probijeni otvori;
panelni pomični zidovi; ne postoji ugao; na kraju niza kuća iz XIX v., bez uklapanja; u
projektovanju učestvovala i gospođa vlasnica; otelotvorenje 16 tačaka van Duizburgove
plastične arhitekture (objavljene po završetku kuće): antikubistička (po obliku),
antidekorativna (po stilu), poseduje: elementarnost, ekonomičnost, funkcionalnost,
dinamičnost
4. Stambena zgrada u Hagu (poređenje sa Mondrijanom)
- Ritveld i Husar:
* enterijer + nameštaj male prostorije za izložbu 1923. u Berlinu (+ berlinska stolica)
- J. J. P. Oud
3. Kafe de Unie, 1924.-25. -> uništeno pri bombardovanju Roterdama
- III faza "De Stijl-a" (1925.-31.) - obeležena je žestokim sukobom i raskolom između
Mondrijana i van Duizburga
- Ritveld više nema gotovo nikakve veze sa pokretom, ali se njegovo stvaralaštvo ipak
razvijalo u sličnom pravcu
29. De Stijl 170
- Mondrijan napušta pokret zbog principijalnog sukoba sa van Duizburgom koji u svoje
slikarstvo uvodi radi dinamiziranja dijagonalu
- pod uticajem El Lisickog, van Duizburg se okreće sve više socijalnim i tehnološkim
aspektima forme; on smatra da status objekta određuje do koje mere je moguće njegovo
podvođenje pod apstraktnu koncepciju
- Gerit Ritveld
5. Šoferova kuća sa garažom
- zato prihvata "konfekcijske elemente kulture" - nameštaj i slično, a ambijent posvećuje
ciljevima višeg reda - objedinjavanju dejstva arhitekture i slikarstva
- ovi stavovi sadržani su u manifestu (esej van Duizburga i van Esterena) "Ka kolektivnoj
konstrukciji" (1924.) i u projektu kafea L'Obet (1929. dovršen) u Strazburu, u kom se na
ortogonalni prostor amplicira dijagonalna elementaristička kompozicija (nameštaj je, nasuprot
tome, sasvim običan)
- van Duzburgov kafe L'Obet: dve velike prostorije za goste i niz pomoćnih - smeštene su u
ljusku XVIII v., murali, plitki zidni reljefi u dijagonalitetu; stolice od furnira, ograde i
rukohvati od cevi, rasveta od golih sijalica umetnutih između dve metalne cevi koje su
obešene o plafon; ovakvim dizajnom hteo je izazvati simultano, istovremeno dejstvo
slikarstva i arhitekture; ovaj kafe je poslednje bitno delo neoplastične arhitekture; čak ni van
Duizburgova vlastita kuća u Meudonu, 1929. ne udovoljava ni jednoj od 16 postavki
njegovog manifesta iz 1924.
- ideal se vraća svojim korenima u apstraktnom slikarstvu
- umetnici "De Stijl-a" sve više potpadaju pod uticaj "Nove Objektivnosti", napuštajući
neoplastičku verziju ideala sinteze umetnosti; preranom smrću van Duizburga (u 48. godini),
gasi se i pokretačka snaga pokreta; samo još Mondrijan ostaje veran u svojim principima
(ortogonalnost i osnovne boje); i Ritveld menja dizajn sedala i naslone svojih stolica koristeći
sakrivljene površine, ne zbog udobnosti koliko zbog izdržljivosti
- pokret je snažno uticao na moderni pokret; to vidimo od Misa pa do naših savremenih
arhitekata (na pr. Ajzenman)
- duhovni i intelektualni potencijal - obeležio XX v.; crteži, jedna do dve zgrade i nekoliko
enterijera, ali veliki uticaj
30. Purizam 171
30. Purizam
- Purizam - umetnički pravac, 1918.-30.

- osnivači: Amede Ozenfan - Sonije (Saugnier - pseudonim) i Š. E. Žanere - Le Korbizje
- izvori purizma: neoplatonizam, kubizam i neoplasticizam, tehnička dostignuća u
arhitekturi (u životu uopšte)
- cilj purizma: "pročistiti" umetničku (pa i opše civilizacijsku) problematiku u svojoj
celovitosti; purizam je usmeren protiv istoricizma, ali i protiv "deformacija" u modernoj
umetnosti (na pr. kasnija faza kubizma); puristi su zaokupljeni traženjem savršenog
(prirodnog, mehaničkog i umetničkog) oblika
- u arhitekturi: ne propagira se čisto konstruktivni oblik, već se zgrada modeluje na vajarski
način; zidno platno - glavno sredstvo izražavanja; poziva se na estetiku mašina
- "posle kubizma", manifest purizma, 1918.
- "purizam", esej, 1920. (objavljen u časopisu "L'Esprit Nouveau") -> prva potpuna
formulacija purističke estetike
- "L'Esprit Nouveau" (književna i umetnička revija) -> časopis pokrenut 1920.; pokretači
Le Korbizje, Ozenfan i pesnik Pol Derme (Le Korbizje i Pol Derme su ga zajedno uređivali
do 1925.); izašlo je do 1925. godine 28 brojeva, u kojima se razmatraju pitanja od
umetničkog, ali i šireg kulturnog značaja, sa stanovišta purističkih postavki
- "Ka pravoj arhitekturi" ("Vers une architecture"), 1923. -> manifest Moderne; zbirka
članaka (kasnije knjiga) Le Korbizjea u reviji 1920.-23.; u I delu knjige "Estetika i arhitektura
inženjera" objašnjava koncepcijsku dvostrukost prema kojoj će se kreirati njegovi radovi: s
jedne strane govori o neophodnosti zadovoljenja funkcionalnih zahteva empirijski, a sa druge
o porivu za upotrebom apstraktnih elemenata da bi se delovalo na čula; I deo - "Estetika i
arhitektura inženjera", II deo - "Oči koje ne vide" (industrijski dizajn, brodovi, avioni,
automobili), III deo - "Arhitektura, čista kreacija duha" (poezija klasične arhitekture);
suština knjige je u sledećem: novo doba je počelo, sa svojim socijalnim, ekonomskim i
tehničkim uslovima, što od arhitekture zahteva odgovarajući odnos
31. Funkcionalizam 172
31. Funkcionalizam
- Funkcionalizam -> star koliko i građevinarstvo, a kao pojam vezuje se isključivo za

modernu arhitekturu; herojski period moderne: funkcionalizam i konstruktivizam; "oblik prati
funkciju"; prethodnici: Viole-le-Dik => Kore i Rajt (preporučivao arhitektima Vile-le-Dika
kao obaveznu lektiru)
- jedan od glavnih problema arhitekture je odnos forme i funkcije; u najširem smislu princip
funkcionalnosti podrazumeva ostvarenje različitih funkcionalnih zahteva; ovi zahtevi mogu
biti racionalne i iracionalne prirode, a neki od nivoa na kojima se iskazuju su sledeći:
1. organizacija unutrašnjeg prostornog sklopa zgrade -> ostvarivanje "programskih"
zahteva, tj. omogućavanje nesmetanog odvijanja onih "tehnoloških" procesa koji su
karakteristični za datu namenu
2. konstrukcija i materijali -> ostvarivanje sklopova koji su logični sa upotrebnog ili
estetskog stanovišta
3. oblikovanje -> ostvarenje forme zasnovane na racionalnosti, intuiciji, funkciji ili nekom
drugom principu u okviru celovitog arhitektonskog koncepta
4. organizacija rada -> planiranje, pripremne mere, realizacija, ...
- funkcionalizam je integralni deo različitih teorija arhitekture:

* Šinkel -> ideal u arhitekturi može samo onda biti ispunjen u potpunosti, ako jedna
građevina kako u celini, tako i u svojim delovima, i sa duhovnog i sa fizičkog stanovišta
odgovara svojoj svrsi
* Zemper -> umetnost priznaje samo jednog gospodara: potrebu
* Labrust -> arhitektonska forma mora biti podređena funkciji
* Saliven -> forma prati funkciju
* Vagner -> krajnje tačno poimanje i ispunjavanje svrhe do najmanjeg detalja
* van de Velde -> oblik i konstrukcija su odraz elementarne logike - opravdanosti postojanja
* Berlage -> doći do istine u arhitekturi - prioriteta u pogledu svrhovitosti, materijala i
izvođenja
* Gropijus -> želimo arhitekturu čija se funkcija jasno prepoznaje kroz njenu formu
* Le Korbizje -> funkcionalna sadržina racionalnog mišljenja
* Los -> moderni duh zahteva od predmeta pre svega praktičnost
- funkcionalizam se javlja i kao dogmatski "pravac" u modernoj arhitekturi, pri čemu se
pojam funkcije usko svodi na svrhovitost, dok se subjektivni aspekti arhitektonskog
projektovanja negiraju; ovaj vis funkcionalizma prati dešavanja 20-tih i 30-tih godina,
Internacionalni stil, a naročito je vulgrizovan 50-tih godina kada se ispoljava stereotipnošću,
formalizmom, sterilnošću, bezizražajnošću
- o tome, Luis Mamford -> "funkcionalizam, estetsko verovanje na koje se arhitekt mogao
osloniti u vremenu između dva svetska rata, sada od istih ljudi koji su bile njegove najslavnije
pristalice stavljen u najmanju ruku pod znak pitanja"
- funkcionalizam ("enciklopedija")
- pravila:
1. oblik mora da izražava funkciju
- na pr. stubovi i nosači jasno vidljivi i spolja i iznutra i različiti od zidnih površina i
pregradnih zidova, oni su ti koji nose međuspratne tavanice i krov
- različiti elementi zgrade treba da nađu prikladan arhitektonski izraz
2. oduševljenje tehničkim formama
31. Funkcionalizam 173
- "intelektualni funkcionalisti" -> Le Korbizje, 1920.: "američki inženjeri svojim proračunima

ubrzaće izumiranje naše arhitekture"; "lepi oblici, najlepši oblici - kocka, kupa, kugla, oblica,
piramida, ..."
- "funkcionalisti" -> u pravom smislu reči - građevinari, trgovci od zanata, inženjeri ->
jeftinija, praktičnija ili prikladnija arhitektura -> spoljni oblik je određen građevinskim
propisima; oblaganje uzorcima iz kataloga, zid zavese; raspored unutrašnjih zidova
(prostorija) - eksperti za rentabilnost; saobraćajno jezgro - štoperice specijalista za dizalice;
oblik krova - stručnjaci za klimatizaciju... => haos
32. Bauhaus i Valter Gropijus 174
32. Bauhaus i Valter Gropijus
- Valter Gropijus (Walter Gropius), 1883. - 1969. -> arhitektonski opus: u 50 godina rada
nema promena u izrazu; apsolutna zrelost od početka; projektant, vaspitač, predavač; studirao
u Berlinu i Minhenu; tri godine radio kod Berensa (od projekta do izvođenja); 1910. pojavio
se u svetu arhitekture - osniva svoj biro; 1919.-28. - Bauhaus predavanja; direktor; 1928.-34. -
praksa u Berlinu; 1934. - London, Engleska; 1937.-52., SAD, penzionisan na Harvardu
(saradnici, mladi arhitekte (zajednica mladih arhitekata - TAC)); 1952.-69. - penzioner, ali
radi u privatnoj praksi
- obrazovanje i rad do osnivanja Bauhaus-a 1919.:

- rođen 1883. u Berlinu, u porodici bogate graditeljske tradicije
- arhitekturu učio u Minhenu i Berlinu
- 1907. dolazi u Berensov atelje (kao i Mis i Le Korbizje)
- 1910. otpočinje samostalni rad kao industrijski dizajner i arhitekta
1. Fabrika Fagus, Alfeld na Lajni, 1911. sa Adolfom Majerom (i danas originalna; prvi put
staklena opna (zid zavesa) i to ispred stubova - Amerikanci su to radili, ali ne često); razrada
Berensove sintakse (Fabrika turbina AEG), ali otvorenija estetika; uglovi i ovde učvršćuju
kompoziciju, ali sada su od stakla; vizuelno je podržana podela na nosive i nošene delove
(materijal - "nošeno" je uvek staklo, i drugo, staklene površine su blago prepuštene u polje,
ispred ravni nosivih stubaca, pa se stiče utisak lebdenja - polistrukturalnost); kompleks, inače,
obuhvata 6 zgrada; sve je strogo ortogonalno organizovano (stubovi od opeke, ostalo - od
betona (tavanica), čelični nosači, staklene opne)
- 1913. -> objavljuje članak o industrijskim objektima u godišnjaku Werkbund-a: "Značaj
industrijskih objekata za oblikovanje stila"; Gropijus pledira za stvaranje novog stila
svrsishodnosti i konstruktivnosti; smatra da je podudarnost tehničke i umetničke forme
najveće dostignuće - analitička saznanja treba da doprinesu sintezi organskog oblika
- iste godine: dizajn dizel lokomotive i enterijera vagona spavaćih kola
2. Model fabrike, Werkbund izložba u Kelnu, 1914., sa A. Majerom -> kompleks koji
obuhvata, aksijalnu, upravnu zgradu, otvoreno dvorište i mašinsku halu; upravno je mali
paviljon za motore; upravna zgrada - kombinacija ozidanih masivnih delova i staklene opne;
spolja - monumentalizovan izgled, "konstruktivističke" staklene stepenišne kule; iz dvorišta
moderniji izgled u staklu; hala - forma izvedena iz Berensovih, ali modernija; zaobljena zona
strehe - objedinjenost, deluje kao profil (tri različita dela: administracija, garaža, fabrički deo;
različiti materijali u skladu sa funkcijom i sponzorima)
- 1914.-18. Gropijus je bio u ratu
- 1915. van de Velde napušta mesto direktora Umetničke škole u Vajmaru, a kao jednog od
mogućih naslednika pominje Gropijusa
- 1919. dolazi do objedinjavanja Akademije likovnih umetnosti i Umetničke škole u
jedinstvenu ustanovu čiji direktor postaje Gropijus; to je bio Bauhaus
- kao direktor Bauhaus-a, Gropijus provodi period 1919.-25. u Vajmaru i 1925.-28. u Desau
. od 1918. bio je aktivan član grupa "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe"; na
"Izložbi nepoznatih arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" iznosi, kao
predgovor izložbi, prvu skicu programa Bauhaus-a
- delatnost 1919.-34.: -> tri značajna dela između dva rata: Chicago tribune, 1922.; Bauhaus,
Desau, 1926.; Totalno pozorište, 1927.
3. Spomenik martovskim žrtvama, Vajmar, 1921. -> nalomljena, ekspresivna piramidalna
masa od betona; ovaj "kristal" ilustruje snažno prisutno dvojstvo u Gropijusovoj ličnosti, koje
čini kako "objektivizam", tako i "ekspresionizam"; liči na "katedru budućnosti" o kojoj

Gropijus govori na izložbi "Arbeitsrat fur Kunst"
4. Kuća Zomerfeld, Berlin, 1922., sa A. Majerom -> stambena kuća - brvnara na osnovi od
lomljenog kamena; i ovo delo je, u suštini ekspresionističko
5. Konkursni rad za zgradu lista "Chicago tribune", 1922. sa A. Majerom (nije dobio
prvu nagradu); asimetrično komponovana kula od stakla i gvožđa; primetan je uticaj De Stijl-
a (bezornamentalni, apstraktni oblici)
6. Opštinsko pozorište, Jena, 1923., sa A. Majerom -> rekonstrukcija
7. Međunarodna Akademija za filozofiju, Erlangen, 1924., sa A. Majerom ->
horizontalne i asimetrične mase; primetno je snažno prisustvo "objektivističkog" duha u ovom
otvorenom planu (ovaj objekat je "predigra" za Bauhaus u Desau (objekat))
8. 4 kuće za predavača Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. -> sagrađene su od betonskih blokova;
niz kubičnih formi; "saćasta" unutrašnja podela - izraz interesovanja Gropijusa za
standardizaciju
9. Kompleks Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. (u duhu nove objektivnosti; izazvala senzaciju)
-> artikulacija velikih masa koje se presecaju ostvarena je primenom različitih boja i plitkom
modelacijom fasade; nema glavnu fasadu - igra providnih delova i mostova - nemoguće
pogledom obuhvatiti celu zgradu; obuhvata: školu (učionice + auditorijum), administraciju i
studentski dom (spavaonice); "centrifugalna" osnova kompleksa (liči na planiranje u De Stijl
maniru); kompleks je besprekoran sa funkcionalnog stanovišta - komunikacije su minimalne;
svaka zgrada već svojim izgedom nagoveštava namenu - radionice su sasvim ostakljene,
studentski blok ima terase, i dr....; načela "nove objektivnosti" prisutan su u detaljisanju
radijatora, prozora, ograda, rasvete; amfiteatar - Brojerove stolice od savijenih cevi i platna
(svi umetnici sarađuju, na pr. u enterijeru radionica)
10. Totalno pozorište Ervina Piskatora, Berlin - projekat, 1927. -> Piskator je bio jedan od
vodećih zagovornika levog "političkog pozorišta", koje je trebalo da ima, iznad svega,
edukativnu ulogu; uključivalo je načela Mejerholjdove biomehanike, retoriku i izražajne
metode ekspresionističkog teatra (za takvo pozorište bio je idealan glumac - akrobata), tražilo
je spektakulanrnost da bi bilo ubedljivo (prostorni i svetlosni efekti); to Gropijus pokušava da
elegantnim i fleksibilnim rešenjem podrži ultra - tehniciziranim projektom koji omogućava
različite (zapravo, sve tri moguće) "klasične" dispozicije gledališta i pozornice (gledaoci su
potpuno obuhvaćeni u tom 3D prostoru igre), kao i upotrebu raznovrsne scenske opreme (celo
zdanje se može potpuno promeniti rotiranjem pozornice i dela orkestra za 180° - to se može
urediti čak i tokom predstave i taj "prepad" na gledaoce tera ih da učestvuju u akciji;
auditorijum: prozirna kutija, kroz koju se videla rešetkasta konstrukcija jajolikog krova, nad
elpsastom osnovom; Gropijus je imao kontakte sa pozorišnim svetom; pozornica se mogla i
zatvoriti cikloramom za prikazivanje filma, kao dopune predstavi, a iznad središnje arene bile
su akrobatske sprave
11. Naselje Toerten, Desau, 1928. -> opet izraz "objektivizma"; Gropijus istražuje
mogućnosti masovne prefabrikovane gradnje, kako u dizajnu same prefabrikacije, tako i u
pogledu mehanizovane gradnje (formalna linearna kompozicija, pogodna za montažu pomoću
teškog transporta); ove teme Gropijus razrađuje sve do 1931. na svojim projektima
stambenih zgrada; nakon ostavke na Bauhaus-u 1927. Gropijus se sve više bavi
problematikom stanova i zalaže za poboljšanje stambenog standarda i pretvaranje
stambenog bloka u besklasni sistem zajedničkog stanovanja
* Zavod za zapošljavanje, Desau, 1927. -> prefabrikovan, montažni sklop - prvi put u svetu;
analiza spratnosti, razmaka zgrada, osunčanja
* Naselje kraj Karlsrue
* Naselje za fabriku Simens -> funkcionalizam
- 1930. -> izložba Werkbund-a u Parizu
- 1934. Gropijus upućuje apel Gebelsu, pravdajući modernu arhitekturu kao nemačku, ali
odmah potom emigrira
- delatnost posle 1934.: -> 1948. - Kongres CIAM-a u Berlinu

- Engleska, 1934.-37. -> radi sa Maksvelom Frajem - stambene zgrade, lokale, školske i
druge zgrade, ...
- Amerika: partnerstvo sa Brojerom, 1937.-41. -> postaje profesor na Harvardu 1937. (dekan
arhitektonskog odseka na Harvardu pozvao ga u SAD, gde on potiskuje uticaj L'Ecole des
Beaux Arts
12. Vlastita kuća, Linkoln, 1938. -> modenizam u Bauhaus stilu; postaje uzor i izvor zarade
kao model za veći broj vila u narednom periodu
13. Radničko naselje, Nju Kensington, 1941.-43. -> slično kao radovi na tu temu u
Nemačkoj; vrlo nespretno urbanističko rešenje (na pokrenutom terenu)
- partnerstvo "The architects colaborative" (TAC), 1945.
14. Univerzitetsko naselje, Harvard, 1949.-50. -> projekat je podrazumevao provlačenje
novih građevina kroz postojeću strukturu; svuda - dela moderne umetnosti (1952. -
penzionisan na Harvardu)
15. Zgrada PAN-AM, Nju Jork, 1958. -> "spljošteni" crni oktagon od 60 spratova
16. Šopnig centar Bostona, 1953. -> veliki kompleks, prilično stešnjen: glavni motiv je
poslovna zgrada (oktagon) od 40 spratova
17. Projekat Univerzitetskog grada u Bagdadu, 1957. -> veoma formalističko delo
* Projekta za američku ambasadu u Atini, 1957.
* Sinagoga u Baltimoru, 1957.
- Gropijus: nije uspevao kroz crtež da izradi ideju -> timski rad; karakter projekta menja sa
partnerima
- Majer: prvi partner na kulturnim zgradama; po odvajanju od Gropijusa više nije bio značajan
arhitekta
- Dženks osuđuje Gropijusa zbog toga što se uvek, lomeći se između principa i pragmatizma,
opredeljivao za ovo drugo; plod pragmatičnih kompromisa su šaroliki rezultati; Dženks
kaže da je Gropijus morao da prihvati ove kompromise, jer je iznad svega verovao u timski
rad, saradnju i relativnost istine
- Bauhaus, 1919.-33. -> likovna škola trajala 14 godina; pedagoška metodologija - revolucija
(danas radimo po njoj); Gropijus je uveo: pručavanje matematike, boja, revolucija u dizajnu
nameštaja (stolica) - oblici i standard današnjeg industrijskog oblikovanja; više puta je menjao
pravac, ali uvek ostao pri tri cilja: 1. svet umetnosti izvući iz anonimnosti; odanost istini; 2.
umetnici i zanatlije - da rade zajedno kao u prošlosti (Mikelanđelo); 3. stalni kontakt sa
industrijalcima i menadžerima (naručiocima); u znaku broja 3: 4 perioda (Vajmar, 1919.-25.;
Desau, 1925.-28.; Majer, 1928.-30.; Mis, 1930.-33.); 3 direktora; 3 sedišta; 3 cilja
- osnivanje:
- I faza, 1919.-25., Vajmar: ekspresionisti; 1921. van Duizburg i De Stijl
- Bauhaus je plod dugogodišnjih nastojnja da se u Nemačkoj reformiše obuka u oblasti
primenjenih umetnosti (pogledati ranije škole: Werkbund, ...)
- osnovana je "Škola umetnosti i zanata" velikog vojvodstva u Vajmaru 1906., pod
upravom van de Veldea (slikar impresionista, dizajner i arhitekta) - Bauhaus je nastavljač
njegovih ideja; van de Velde je prinuđen da ode 1915., kada kao jednog od naslednika
predlaže Gropijusa (Vajmar - velika kuturna tradicija)
- tokom rata traje polemika o pedagoškom statusu (reforme) likovnih i primenjenih umetnosti;
upravnik Velikovojvodske Akademije likovnih umetnosti Fric Makenzen zastupa gledište da
se čak i umetničke zanatlije moraju školovati na Akademiji, dok Gropijus teži organizovanju
obuke za dizajnere i zanatlije kroz radionice; taj sukob razrešen je 1919. kompromisom -
ujedinjenjem Akademije i Škole u jednu instituciju - Bauhaus (ta koncepcijska podvojenost
trajaće kroz celo njegovo postojanje)
- Gropijus za "Izložbu nepoznatih arhitekata", 1919. u organizaciji "Arbeitsrat fur
Kunst" piše pamflet koji će, prerađen, postati proklamacija Bauhaus-a; suština tog
dokumenta je "gradnja (metaforičke) katedrale budućnosti" - objedinjavanje umetnosti i
zanata u arhitekturi (poziva umetnika da odbace salonsku umetnost i vrate se zanatima, da
zgrade obogate maštom, bez obzira na tehničke poteškoće), po ugledu na srednjevekovne
zidarske gilde; odatle i ime (koje je Gropijus predložio državnoj upravi) - srednjevekovna
masonska loža: Bauhutte ili Bauhaus - reč može biti i inverzija od Haus bau = kuća za
građenje; s vremenom je ideja socijalističke katedrale potisnuta, pa i neki, u početku važni,
umetnički principi; no, suštinski značaj Bauhaus-a je u tome što je, pored toga što je bio važna
škola umetnosti, dizajna i arhitekture, bio organizacija kroz koju su se prelamale i menjale
mnoge ideje umetnosti moderne epohe; stvaralački impulsi koji su potekli iz Bauhaus-a bili su
izvanredni i ostavili su gotovo nesaglediv trag, pa, izvesno, deluju sve do danas
- majstori = profesori; kalfe i šegrti = studenti; radionice = učionice; sa studentima rade
umetnici (majstori oblika) i zanatlije (majstori radionica)
- "Državni Bauhaus u Vajmaru", 1919.-24. -> teška godina za Nemce; prostorije bez
veštačkog osvetljenja, grejanja, nedostatak pribora i materijala; kantina - jedini društveni
prostor studenata
- 1919.-21. u Bauhaus-u je snažan uticaj slikara proizašlih iz ekspresionističkog kruga (grupe
"Most" i "Plavi jahač"); naročito je važna uloga harizmatskog predavača i vaspitača
Johanesa Itena (najznačajnije ime I faze), švajcarskog slikara i teoretičara; pored njega, tu
je američki slikar Lajonel Fajninger (štamparska radionica) i vajar Gerhard Marks
- radionice - učenje iz 3 dela: 1. proučavanje prirodnih oblika i materijala; 2. proučavanje
starih majstora i shvatanje slike; 3. crtanje po modelu
- 1920. na Itenovu inicijativu dolaze Oskar Šlemer, Paul Kle i Georg Muhe
- Iten, pristalica jednog pseudo - religioznog "istočnjačkog" kulta, nastoji da primenom
različitih obrazovnih sistema tokom pripremnog kursa (prijemni kurs + 4 godine -> cilj
pripremnog kursa = skraćivanje studija) studente osposobi za oslobađanje individualne
kreativnosti i ocenjivanje vlastitih sposobnosti; smatrao je da je za kreativnost veoma važno
fizičko i duhovno zdravlje (a to je održavao vežbama disanja i opuštanja; cilj je bio
usmeravanje ka unutra; Iten propagira kult osavremenjene Persijske vere, što je zahtevalo
asketizam, povremeni post, vegetarijanstvo)
- rad postaje zadovoljstvo, zabava; krajnji cilj: perfekcija; Gropijus insistira na društvenom
životu: 4 festivala, puštanje zmajeva, božićna zabava, ... pod fenjerima za njegov rođendan;
nestašica novca: pa se radionice sporo razvijaju, a on je hteo da one finansiraju školu; kraj I
godine Bauhaus-a bio je katastrofa (samo grnčarska radionica opstala)
- tokom godina raste podvojenost između Itena i Gropijusa, zbog Ienove okrenutosti "ka
unutra"
- 1921.-22. -> eskalira kriza u Bauhaus-u; dolazi Vasilij Kandinski (ruski slikar, uči studente
analitičkom crtanju, odnosu boja i oblika), na inicijativu Itena; on je pristalica emotivno -
mističnog pristupa umetnosti; na drugoj strani, u Bauhaus stiže Teo van Duizburg (nije
postao profesor) na poziv Gropijusa; on zastupa racionalističku i antiindividualističku De Stijl
estetiku; van Duizburg (dopadao se studentima, ali ga Gropijus zabranio i on napušta Bauhaus
- osniva konkurentsku školu) se žestoko obrušava na ekspresionistički duh prisutan u
Bauhaus-u (napao je i Itena osuđujući njegovo monaško odbacivanje svetovnog života); ubrzo
napada čak i Gropijusa zbog njegovog sinkretičkog idealizma i jedan od temelja Bauhaus-a -
zantstvo, pozivajući na savremena sredstva
- u isto vreme snažan je i uticaj El Lisickog (koji boravi tad u Nemačkoj spremajući rusku
izložbu) - suprematističke forme, nova tipografija, inženjerska "objektivnost"; naročito uticaj
konstruktivizma snaži posle izložbe 1922. godine
- jedan od najvažnijih uticaja na promenu klime u Bauhaus-u potiče od Le Korbizjea i
časopisa "L'Esprit Nouveau", jer postaje očigledna superiornost koncepta "mašine za
stanovanje" nad konceptom "katedrale budućnosti" - novo vreme traži "objektivne
predmete koji služe specifičnij svrsi"
- tako Gropijus menja izvornu zanatsku organizaciju programa; 1923., povodom I izložbe
Bauhaus-a u Vajmaru, on objavljuje tekst "Ideja i ostvarenje Državnog Bauhaus-a u
Vajmaru", u kom obrazlaže da je svrha zanatskog školovanja, ustvari obuka za dizajn
masovne proizvodnje; on proklamuje "novo jedinstvo umetnosti i tehnologije", tražeći
podršku industrijskih preduzeća
- nasuprot ovoj kompromisnoj orjentaciji, istupa grupa oko Itena, koja napušta Bauhaus; toj
koncepciji, međutim, protivi se i "objektivistička" frakcija oko Hanesa Majera
- mesto Itena zauzima mađarski umetnik Laslo Moholj-Nađ (na poziv Gropijusa, da vodi
pripremni tečaj i radionicu metala i organizaciju prostora), pristalica konstruktivizma i
suprematizma (kao i još jedan profesor Albers - korišćenje materijala); pod njegovim
vođstvom, u školi jača konstruktivistički elementarizam; on se u to vreme nadopunjava De
Stijl-ovskom estetikom i postkubističkom estetikom Šlemera; to je vreme kada se uvodi i san-
serifna (bezserfna) tipografija Bajera i Šmita
- od 1923. Bauhaus-om dominira "objektivan" pristup arhitekturi; on se ogleda i u
nastojanjima da se stvori model tipske prefabrikovane kuće, minimalne cirkulacije sa
standardnom opremom (elementi su ručni proizvod Bauhaus-a; rezultira, konačno,
gradnjama u Desau - 1926. godine, a služili su kao stanovi arhitekata)
- 1924. u Vajmaru na lokalnim izborima pobeđuje nacionalistička desnica, koja uskraćuje
finansiranje Bauhaus-u; zbog toga se Bauhaus prinudno seli u socijal - demokratski Desau, sa
većinom studenata i nastavnika; manji broj ostaje u Vajmaru oko Ota Bartninga u "Višoj
školi za arhitekturu i zanate"
- Bauhaus, Desau, 1925.-33.

- u selidbi, velika je bila pomoć gradonačelnika Frica Hesea, koji omogućava gradnju
nastavnih i stambenih objekata (stvara se postepeno prepoznatljiv Bauhaus-ov pristup u kom
je naglasak na izvođenju oblika iz proizvodnog postupka, iz zahteva materijala i funkcije)
- 1926. počinje snažna proizvodnja Brojerovog nameštaja od savijenih čeličnih cevi
(ekonomičan, praktičan, udoban), zatim tkanina, svetiljke, metalne robe, pokućstva, sazreva
Bajerova tipografija (eliminiše velika slova); mnoštvo projekata montažnih kuća
- fundamentalna promena -> Majer se okreće socionalnom, racionalnom; svako je mogao biti
primljen, ali da plati (za razliku od ranijih rigoroznih prijemnih ispita); Majerova
reorganizacija: 1. društveni cilj; 2. standard; 3. masovna proizvodnja (politički radikalizam
Majera)
- 1927. vodeće mesto arhitektonske sekcije zauzima Švajcarac Hanes Majer ("boljševik" -
imao zapažen rad na konkursu za Ligu naroda), koji dovodi još jednog člana bazelske grupe
"ABC" - Hansa Vitvera
- početkom 1928. godine Gropijus podnosi ostavku gradonačelniku Desaua, zamoren
zaglađivanjem razlika i nastojanjem da se stvori sinteza raznorodnih struja; sem toga, studenti
sve više traže naučno - racionalističku pedagošku orjentaciju (prvi put naučni elementi ulaze u
Bauhaus - anatički sitem, dijagrami, ...), koju zastupa Majer, nasuprot "sinkretizmu"
Gropijusa, Moholj-Nađa, Brojera, ... (svi oni sledeći primer Gropijusa, podnose ostavke);
zato Gropijus predlaže Majera za svog naslednika
- Majer usmerava Bauhaus-ovo delovanje ka "socijalnom" umesto ka "estetskom" (u prvom
planu je jednostavno, sklopivo i jeftino pokućstvo od šper ploče i razni zidni tapeti);
ambiciozno reorganizuje školu u 4 sekcije: "graditeljstvo" (iz polemičkih razloga se ne zove
arhitektura nego graditeljstvo), propaganda, proizvodnja metala i drveta, tekstil; ove 4
sekcije dopunjene su tečajevima kao na pr.: industrijska organizacija i psihologija,
proračunavanje rasvete, dnevnog svetla, toplotnih gubitaka, akustike; proizvodi se više nego
ikad (Majer spaja teoriju i praksu; Majer prima sve koji se prijave (i netalentovane), dolazi do
sukoba); u rad škole uključen je i planer Hilberzajmer, Stam i drugi; Majer je nastojao da
spreči da Bauhaus postane oruđe levih partija (komunističkih), ali razapet u političkim
trzavicama ipak biva prinuđen da napusti mesto 1930.
- na mesto direktora postavljen je Mis van der Roe (svakoga ko mu se suprotstavi otpušta;
sarađuje sa Rotenbergom (političar - vlast); pravi Arhitektonski fakultet), koji dalje nastoji da
u uzavreloj političkoj klimi sačuva školu (gradske vlasti i desnica traže da se zatvori Bauhaus
i njegova fasada natkrije arijevskim kosim krovom; traže, između ostalog da se jevreji izbace
iz škole, na šta Mis ne pristaje i sam zatvara školu); 1932. u Desau na izborima pobeđuje
nacionalistička desnica, koja opet obustavlja finansiranje Bauhaus-a; oko 6 (9) meseci Mis je
pokušavao da u Berlinu (ostaci Bauhaus-a preseljeni su iz Desaua u skladišta na periferiji
Berlina) održi delatnost Bauhaus-a kao privatnog instituta, na tada ga konačno ukidaju nacisti;
više od 1250 studenata; mnogi su emigrirali i proširili učenje dalje
33. Le Korbizje 180
33. Le Korbizje
- Le Korbizje (Charles-Edouard Jeanneret; Le Corbusier), 1887. - 1965. -> "Arhitektura

je znalačka i dobra kompozicija masa na svetlosti"
- važno: putovanja; uticaji; povezivanje
- 1887. - 1916.:
- rođen 1887. u La Šo-de-Fons (La Chaux-de-Fonds) (industrijski grad u Švajcarskoj
obnovljen nakon požara 20-tak godina pre njegovog rođenja) u švajcarskom kantonu Nojšatel
(Neuchatel), planinski venac Jura, nekoliko km od francuske granice
- poreklo porodice -> kalvinisti iz Jugozapadne Francuske, izbegli u Švajcarsku zbog verskih
ratova
- Le Korbije pohađao umetničku školu u rodnom gradu, čije je težište bilo na primenjenim
umetnostima (Le Korbije je učio za gravera časovnika); važna ličnost -> profesor Šarl
L'Eplantenije - mlad čovek, eks - student L'Ecole des Beaux Arts, nastojao da zasnuje
lokalnu školu primenjenih umetnosti i graditeljstva, podučavajući đake da izvode ornament
neposredno iz prirodne okoline (Le Korbizje se uključio u poslednje faze pokreta Arts and
Craft, dok se školovao u ovoj školi
1. Vila Falet, 1905. -> prva kuća (sa 18 godina) - lokalni tradicionalni stil (varijacija majur),
kamen + drvo, naturalna ornamentacija (flora i fauna tih krajeva), uticaj Arts and Craft; kuća
je građena za upravnika škole (oblik kuće je zapravo varijacija zgrada majura, građenih od
drveta i kamena na području Jura)
- 1907. odlazi na studijsko putovanje u Italiju (Firenca, Ravena, Bolonja, Verona, Venecija);
u Toskani je posetio kartuzijanski manastir Ema, gde se zainteresovao za ideju "komune"
koja će se kasnije provlačiti kroz njegova dela; o samostanu Ema Le Korbizje će kasnije pisati
kao o instituciji koja ostvaruje ljudske težnje: tišinu, samoću, ali u isto vreme i svakodnevni
međuljudski kontakt; Ema se urezala kao trajna slika u glavi Le Korbizjea, koju će uvek
nanovo, beskonačno puta interpretirati
- potom odlazi u Budimpeštu, pa u Beč (na preporuku L'Eplantenijea) gde je proveo zimu;
upoznao je Jozefa Hofmana (bio je dobro primljen, ali je odbio posao koji mu je ponuđen, a
time i Jugendstil) - no, to nije ostavilo nekog traga; potom putuje u Minhen, Strazbur, Nansi i
Pariz; u Parizu je upoznao niz arhitekata koji se bave novim materijalima i uopšte novim
načinom mišljenja u arhitekturi; na kratkom putu u Lion, 1907. upoznaje Toni Garnijea (tada
odbojnost Le Korbizjea prema Jugendstil-u postaje još veća), čija vizija "Industrijskog
grada", ostavila snažan utisak (Le Korbizje je simpatisao socijalistički utopizam - uticaj
L'Eplatenijea i Garnijea) kako u smislu arhitektonske tipologije, kao i u smislu saznanja o
povezanosti nove arhitekture i društvenih fenomena (1907. godina označila je prekretnicu u
životu Le Korbizjea; tada je sreo Garnijea i posetio kartuzijanski manastir Ema u Toskani, što
je presudno uticalo na njegov razvoj; u Emi je prvi put doživeo "komunu" - koja će mu
kasnije postati socio - fizički model njegovih interpretacija socijal - utopističke ideje)
- 1908. zapošljava se honorarno u Parizu kod braće Pere, gde se upoznaje sa armiranim-
betonom i njegovim skulptoralnim i konstruktivnim svojstvima; tu provodi 14 meseci;
boravak u Parizu iskoristio je i za šire upoznavanje sa teorijom arhitekture, posećujući
biblioteke, predavanja, muzeje; proširuje svoje znanje francuske klasične kulture; na veliko
L'Eplantenijeovo nezadovoljstvo, Le Korbizje je shvatio da je armirani-beton materijal
budućnosti (prilagodljiva monolitna priroda, trajnost i ekonomičnost, a po Pereu još i sredstvo
za razrešenje dugogodišnje protivrečnosti konstruktivne autentičnosti gotike i humanističkih
vrednosti klasične forme)
2. 1909. vraća se u rodno mesto; tu gradi dve vile u pitoresknom maniru (planovi su
verovatno nastali još na proputovanju po Italiji i Austriji); pored toga, uradio je i projekat za
33. Le Korbizje 181
novu zgradu Umetničke škole od armiranog-betona, na kom se primećuje opsesija

kartuzijanskim manastirom i idejama socijal - utopista (tri stepenasto raspoređena kruga
umetničkih studija koji imaju zasebne vrtove, smešteni oko centralnog, piramidalnim staklom
natkrivenog prostora; slobodno interpretiranje manastirskih ćelija u Emi)
- 1910. škola ga šalje u Nemačku (a on sam je hteo u Nemačkoj da proširi svoja znanja o
armiranom-betonu) da bi napravio izvaštaj o novom nemačkom obučavanju u oblasti
primenjanih umetnosti (izveštaj je publikovan 1912.; upoznaje se sa vodećim umetnicima der
deutsche Werkbud-a, gde upoznaje i dostignuća modernog inženjerstva: brodove, avione,
automobile, o čemu će pisati); tu neko vreme provodi u Berensovom ateljeu (kroz koji su
prošli Gropijus i Mis - upoznao ih je); preko Vazmutovih izdanja upoznaje se sa delom ranog
Rajta
- 1911. obilazi Balkan i Malu Aziju; upoznaje se sa vernakularnom arhitekturom,
arhitekturom manastira i turskih džamija (od tada se u njegovom radu oseća prigušen uticaj
otomanske arhitekture o čemu takođe piše); posebno brižljivo studira antičke spomenike u
Grčkoj (Partenon - "najčistija kreacija ljudske misli"); na kraju puta, opet prolazi Italiju, i
vaća se u Šo-de-Fons (da bi preuzeo mesto nastavnika koje mu nudi L'Eplantenije i tih 5
godina, do 1916. biće presudne za orjentaciju njegove buduće pariske karijere
- 1913. osniva vlastiti biro u Šo-de-Fonsu; napušta ideje L'Eplatenijea i Rajta; projektuje u
armiranom-betonu; otvara saradnju sa inženjerom de Boas-om (de Boas)
- projekti 1911.-16.
3. Vila Fazr - Žanot, 1912. -> "neoklasični" uticaj Berensa i Perea, mesiteranska inspiracija
4. Kuća Žanere, 1912. -> za roditelje; jednostavna forma, horizontalne prozorske trake, na
spratu beli štuko
5. Vila Švob, 1916. - prva armirano-betonska građevina (kulminacija njegove rane
karijere - sinteza svega naučenog do tad); nju prati i tekst u časopisu "L'Esprit Nouveau";
paladijanski duh (simetrična organizacija osnove, sa uskim i širokim krilima), ali su primetni i
uticaji Perea, Hofmana i dr.; klasično proporcionisanje; projekta već nagoveštava njegov
način mišljenja o građanskoj vili (koristi klasične proporcijske sisteme prvi put, što se vidi i
po rasporedu prozora po sistemu zlatnog preseka), kao i o stambenoj zgradi tokom kasnijih
godina (tema kuće - palate; prisutna je i određena erotska evokacija harema, pa je zato ova
zgrada dobila naziv "Villa Turque")
6. Sistem Dom-ino, 1915. -> od "domus" + "inovation", asocira na igru u kojoj se
slaganjem jednakih elemenata dobijaju raznovrsne strukture (kao izgradnja kuća koje su
standardizovane poput domina); smisao ovog projekta: čuvši za ratna razaranja, on projektuje
sistem prefabrikacije za brzu i jednostavnu montažu sa mogućnošću fleksibilnog aranžiranja
prostora (prema nahođenju korisnika); sistem se sastoji, pre svega, od stubova i horizontalnih
ploča (ove ideje će se dalje razvijati od 1922.)
7. Villes Pilotis, 1915. -> počinje da razvija ideju grada na stubovima
- 1917.-27.:
- iako je u rodnom kraju započeo uspešnu karijeru, Le Korbizje traži izazov i odlazi u Pariz -
intelektualni centar epohe
- po dolasku, upoznaje slikara Amede Ozenfana (Amedee Ozenfant) - Sonije (Saugnier -
pseudonim) sa kojm razvija tzv. "purističku" estetiku
* Le Korbizje (Le Corbusier) - pseudonim koji upotrebljava od 1920. za potpisivanje

tekstova, od 1922. - arhitekture i od 1928. - slika; nastao kombinovanjem prezimena
majčinog rođenja Lecorbesier i reči "corbeau" (gavran); umesto potpisa ponekad koristi
33. Le Korbizje 182
stilizovan kroki gavrana (korb => kako prići akropolju -> on kaže "na kolenima"
(oduševljen Akropoljem))
- u periodu 1917.-22. Le Korbizje se izražavao kao upravnik u fabrici opeke i građevinskog

materijala (a istovremeno intenzivno pisao i slikao)
- 1922. otvara biro u partnerstvu sa sinovcem Pierom Ženereom, sa kojim sarađuje sve do
početka drugog svetskog rata; na "jesenjem salonu" u Parizu 1922. oni izlažu dva značajna
projekta: "kuću Sitroan" i "Savremeni grad" -> kao usavršavanje sistema Dom-ino i vile
Pilotis
8. Kuća Sitroan (Citrohan), 1922. -> projekat ekstremno jeftine, jednostavne i racionalne
prefabrikovane stambene gradnje (nastavak "Dom-ino" teme); noseći sistem čine bočni nosivi
zidovi (kasnije je razrađena verzija na "pilotisima"); izvori za ovaj projekat: 1. megaronski
oblici sredozemlja, tj. grčka lokalna arhitektura; 2. radnička kafana u Parizu gde je
svakodnevno obedovao sa nećakom; u preseku, prvi put je primenjen dvoetažni dnevni
boravak (dopunjen spavaonom na galeriji i dečijim sobama na krovu - dupleks); oblik -
kutijast; ravan krov; ime - aluzija na marku automobila, tj. na mogućnost masovne produkcije
9. Stambeni blok sa luksuznim stanovima u okviru "Savremenog grada", Pesak ->
kombinovanje privatnih prostora i zajdničkih sadržaja (uticaj kartuzijanskog manastira -
kombinacija građevinskog stambenog bloka i socijalističkog kolektivnog stanovanja); svaki
stan ima dvoetažni dnevni boravak i baštu terasu (zapravo je kuća Sitroan bazična jedinica
ove zgrade); ideja je anticipacija Unite d'Habitation u Marselju
10. Savremeni grad za tri miliona stanovnika, 1922. (zamišljen kao elitistički kapitalistički
grad uprave i kontrole sa vrtnim gradovima za radnike) -> uticaj - američkih, gradovi u
rasteru, Stadtkrone ("Kruna grada") Bruna Tauta (P=4 x Menhetn, ornamentalan poput
istočnjačkog tepiha); saobraćajnice su ortogonalne i dijagonalne; u središtu su "kartezijanski"
oblakoderi krstate osnove (to su 4 poslovna tornja - 60 spratova, u središtu, kao svetovni
centri moći (zamena za sakralne objekta tradicionalnog grada); o značaju ovih centara moći
govori i to da su smešteni u zlatnom preseku površine grada), sa poslovnom namenom;
stambeni blokovi su okolo (perimetralni i uvučeni tip), visine 10-12 spratova; tlo se koristi
kao zajednička rekreativna površina; iza zaštitne zelene zone smeštena je industrija i radnički
vrtni gradovi (zbog toga komunisti plan nazivaju reakcionarnim - na drugoj strani, optužen je
kao kriptokomunista zbog ideja o zajedničkim prostorima)
11. Plan Voazon (Voisin) za Pariz, 1925. -> dalja prerada "Savremenog grada" - "otvoren"
plan (bez zatvorenih blokova); izraz tendencije ka postizanju osunčanih, zelenih površina u
gradu, smanjenja gustina u centru, veće pokretljivosti, ... (aforizam Le Korbizjea: "Grad
stvoren na brzinu je grad stvoren za uspeh")
12. Paviljon L'Esprit Nouveau na pariskoj izložbi dekorativnih umetnosti, 1925. ->
paviljon je ustvari, stambena jedinica ("mezonet" - tip Sitroan) koju Le Korbizje uporno
bezuspešno pokušava da plasira na tržištu kao stan u sklopu zgrade ili zasebnu kuću za
predgrađe; taj deo bio je opremljen tipski (na pr. "tonet" (pokućstvo "tonet") - skup folklornih,
zanatskih i industrijskih elemenata; tumačen je kao protiv Art Deco-a) nameštajem,
orjentalnim tepisima, slikama i skulpturama purista i sl.; drugi deo paviljona posvećen je
urbanom planiranju
- u periodu 1920.-30. uradio je i 20-tak projekata građanskih vila (sve u purističkom
duhu), od kojih je 16 izvedeno; sve su prilično velike i u svim su korišćene inovativne
vrednosti armiranog-betona (skeletni sistem sa masivnim bočnim zidovima, prepustima,
potezima prozora); mnoge od ovih vila nalikuju principima "mezoneta"; izražajnost ovih kuća
se uglavnom zasniva na "5 tačaka nove arhitekture" koje Le Korbizje formuliše 1926.
godine (arhitektura parobroda):
1. pilotisi (koji glavnu masu izdižu iznad tla)
33. Le Korbizje 183
2. slobodni plan (odvajanjem stubova od pregradnih zidova)

3. slobodna fasada (posledica slobodnog plana)
4. horizontalni prozori (dugi horizontalni klizni prozor)
5. krovni vrt (kojim se nadoknađuje deo tla koji pokriva kuća)
13. Vila Monzi, Garše, 1927. (za par Štajner) -> paladijanski koncept proporcije osnove (vila
Malkontenta, 1560.), ali nasuprot Paladijevskoj centralizaciji, ovde je koršćen "centrifugalni"
princip (periferijska raspršenost doživljaja) u organizaciji prostora; ovde je, konačno, rešen
problem kojim se bavio i Los - spajanje geometrizovanog "neoklasičnog" oblika sa
neformalnošću iz tradicije "Arts and Craft" (kako pomiriti privatni komfor sa javnom fasadom
- odvajanje unutrašnjosti od fasade)
14. Vila Savoj, Poazi, 1929.-31. -> opet paladijanska inspiracija (vila Rotonda) - unutar
kvadrata prostor se razvija po "spiralnom" toku (skoro kvadratni plan, eliptično prizemlje; dok
Paladio teži centralizaciji), koristi se periferna raspršenost, pogled na krajolik, ...
- u istom periodu:
15. Radnička naselja "Leže" i "Pesak", 1926. -> za industrijalca Anri Fružea (kod
Bordoa); opet prerada "mezoneta"; Pesak - 53 kuće, standardizovane stambene jedinice; neke
kuće su obojene u skladu sa purističkim načelima o optičkim svojstvima boje
16. Dve kuće za Vajzenhof zidlung, Štutgart, 1927. (naselje pod supervizijom Misa) ->
ostvarenje tipa "Sitroan"
17. Konkursni rad za sedište Lige naroda u Ženevi, 1927. (projekat je imao podršku
mladih, bez obzira na ideološku pripadnost; oni su bili oduševljeni slobodnom simetrijom,
tehničkim inovacijama, mehanizmom za održavanje čistoće, klimatizacijom i akustikom
skupštine; radi sa nećakom -> prvi projekat velikog javnog zdanja, vrhunac purističke faze;
bile su predviđene dve zgrade - sekretarijat i skupština; korišćena je armirano-betonska
povučena konstrukcija (monumentalnost - u oblozi od kamena i hijerarhijskom sistemu ulaza
sa 7 vrata (kroz koja ulaze određene kategorije u auditorijum)), horizontalni prozori, krovna
bašta; sala je projektovana u objektivističkom maniru (oblik proizilazi iz akustike); rad je ušao
u najuži izbor (žiri: Berlage, Hofman, Orta, Mozer) među 377 radova, ali je diplomatskom
inicijativom diskvalifikovan (jer nije podnet u odgovarajućem grafičkom mediju, navodno;
tako je ovaj projekat bio tačka razdvajanja ne samo unutar Le Korbizjeovog sopstvenog rada
nego i u odnosima sa međunarodnim modernim pokretom), da bi prošao krajnje
konvencionalan projekat
- u to vreme Le Korbizje dolazi u sukob sa nemačkim arhitektima iz pokreta "nova
objektivnost" (nemačka arhitektonska levica), oko nekih formalnih aspekata Le Korbizjeove
arhitekture koji imaju smisao izvan funkcionalne ravni; naime njegovi projekti javnih zgada
sve više su monumentalizovani (u težnji da poveže inženjersku estetiku i arhitekturu,
utilitarnost i hijerarhiju, na pr. projekti za Ženevu, 1929. "Grad Mondijal" i u okviru njega
zigurat "Muzej Mondijal"), povezani sa jednom, u suštini, klasicističkom izražajnom
logikom (brani se esejem "Odbrana arhitekture" na čije zaglavlje stavlja jedan citat u kome
se između ostalog kaže da je "nova objektivnost" uništila dve reči: arhitektura i umetnost,
zamenivši ih račima: graditi i živeti)
- 1928.-39.:
- urbanistička delatnost:
18. "Ozareni grad" (Ville Radieuse), 1930. (nikad nije ostvaren, ali je od znatnog uticaja
kao model u posleratnoj Evropi; pre nego ga je završio, putujući avionom u Južnu Ameriku,
gledajući iz te perspektive - dopao mu se Rio de Žaneiro kao prirodni linearni grad) ->
prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u "besklasni" Ville Radieuse; model nije
centralizovan, već (teorijski) neograničen - po ugledu na Minjutinov linearni grad; grad je
zoniran tako da plan odražava izvesnu antropomorfnost - humanizam (glava - krstasti
33. Le Korbizje 184
oblakoderi, srce - kulturna zona, pluća - stambena zona, ... - u metaforičnom crtežu grada);
sve strukture su izdignute nad tlom (čak i garaže i prilazni putevi; tlo - kontinualni park);
ostvarena su "osnovna zadovoljstva" - Sunce, prostor, zelenilo (ne samo kroz park, već i
krovnim vrtovima); tip bloka (kontinualan niz kuća) je kontinuirani "redent" model
(razbijena tradicionalna perimetralna struktura); Ville Radieuse stan je strogo
funkcionalistički projektovan (rukovodi se kvantitativnim, umesto "Sitroan" kvalitativnim
standardima); fleksibilni apartmani su u jednom nivou, različitih površina, pregradni zidovi su
pomični (pa se stan može koristiti i danju i noću), sve je klimatizovano iza zid-zavese, ... (ove
stambene jedinice ekonomičnije su od pređešnjih dupleksa - optimalno iskorišćen prostor)
- zone: 1. satelitska naselja namenjena obrazovanju; 2. poslovna zona; 3. zona transporta sa
železničkim i avio prometom; 4. zona hotele i ambasada; 5. stambena zona; 6. zeleni pojas; 7.
zona lake industrije; 8. skladišta i teretni saobraćaj; 9. zona teške industrije; ovaj plan je bio
Le Korbizjeova osnova za planove Čandigara i Brazilije
19. "Plan Obus" za Alžir, 1930.-33. (konkavno zatvaranje zaliva od strane Le Korbizjea
nalik je na putanju granate; posmatrajući Rio de Žaneiro rodila mu se ideja o gradu -
vijaduktu koji je skicirao na licu mesta i to ga je zatim dovelo do planova za Alžir; erotičnost i
ekspresija u tim crtežima za Rio i Alžir (poput Delakroa)) -> koristeći argument o
iskorišćenju tla, Le Korbizje smešta autoput (megastruktura autoputa) iznad 6 sprata 18-
ospratne zgrade, vijadukta; spratovi su organizovani kao parcele na međusobnom razmaku od
5 m za izgradnju u proizvoljnom stilu (dvospratnica u stilu u kom žele za privatne vlasnike)
- posle ovog projekta (ovo je bio poslednji veliki), Le Korbizje se okreće pragmatičnijim
urbanim razmatranjima; umesto krstastih, usvaja "Y" oblik za oblakodere, a "redent" blok iz
Ville Radieuse zamenjuje slobodnostojećom stambenom zgradom (kao osnovnom jedinicom)
- na pr. plan Zlina (kao rodonačelnik "linearnog industrijskog grada) u Češkoj, za Batu
(proizvođača cipela) -> u tom planu povezuje stari grad i fabrčko središte Zlina na dnu doline
sa aerodromom na visoravni; put i železnica idu dolinom tako da je s jedne strane fabrički, a s
druge stambeni deo
- 1944. -> razvija regionalni linearni model -> kombinacija linearnog modela i triangulacije u
prostoru
- od 1933.-47. Le Korbizje dominira CIAM-om
- javne i stambene zgrade i projekti:

20. Hostel Armije spasa, Pariz, 1929.-33.
21. Švajcarski paviljon, Univerzitetski grad u Parizu, 1930.-32.
22. Molitor blok, predgrađe Pariza, 1930. -> tu je Le Korbizje imao apartman (na krovu)
sve do smrti
23. Konkursni rad za Palatu Sovjeta, 1931. -> slično kao u projektu sedišta Lige naroda, Le
Korbizje eksperimentiše sa međusobnim odnosom elemenata kompleksa, da bi se na kraju
odlučio za aksijalno naspramno postavljena dva auditorijuma (za 15000, odnosno 6500 ljudi);
ovaj "konstruktivistički" projekat odbijen je zbog "industrijske" ikonografije u atmosferi
trijumfa socrealizma (naglašena konstrukcija koja je napolju; objekat izdeljen u više
sklopova)
24. Zgrada Centrosojuza, Moskva, 1929.-31. (pokušaj primene dvostrukog staklenog zida,
koji je bio standardna tehnika u švajcarskim Jurama, ali nije mogao odoleti oštroj ruskoj zimi
- kuće:
- prekid sa estetikom purizma krajem 20-tih godina rezultat je relativizacije pogleda na
rezultate industrijske civilizacije; Le Korbizje se okreće jednom izrazu povišene regionalne -
topografske senzibilnosti; izražajnost sa apstrakcije prelazi na konstrukciju (s jedne strane
33. Le Korbizje 185
vraća se regionalnom izrazu kod porodičnih kuća, a sa druge (kao u Site Mondijale)
monumentalnosti i klasičnoj uzvišenosti)
25. Kuća Mandro, kod Tulona, 1931. -> neobrađeni kamen, "bačvasti" svod
26. Kuća Erazuris, Čile, 1930. -> kamen + drvo, nagnuti krovovi (povratak prirodnim
materijalima i primitivnim konstrukcijama)
- blisko ovome: paviljon "Novo doba", međunarodna izložba u Parizu, 1937.; platneni
krov - kao nomadski šator - "aeronautički" izražajnost čelične užadi (viseća konstrukcija sa
čeličnim kablovima)
- 1945.-65.:
- Modulor, 1947. -> posle rata Le Korbizje uobličava svoj proporcijski sistem zasnovan na
antropološkim merama i nizu harmonijskih brojeva (proizišlom iz zlatnog preseka)
matematičara Fibonačija (XVIII v.) prvi modulor operiše sa ljdskom visinom od 1,75 m, a
drugi od 1,83 m (taj modulor se zasniva na brojevima u zlatnom preseku 16 i 27)
27. Unite d'Habitation, Maselj, 1947.-52. (18-ospratnica) -> poduhvat zasnovan na
posleratnom vladinom programu javnog stanovanja; tako Le Korbizje preduzima
četvorostruki eksperiment u pogledu: 1. koncepcije dupleksa (ranije je taj presek stanova sa
koridorima istraživala grupa OSA u SSSR-u), 2. tehnike gradnje, 3. socijalnih efekata, 4.
urbane interpretacije bloka; konstrukcija - skelet od armiranog-betona; podovi i zidovi -
nezavisni od skeleta, dobra zvučna izolacija; visina 18 spratova; izgled - "saćast" (megaronska
ćelijasta struktura), sandučast, beton brit (vidni tragovi daščane oplate na betonu - brutalistički
metod); stanovi imaju balkone sa brisolejima (zaštita od Sunca - vodoravno isturene ploče
koje štrče izvan zgrade), bočni zidovi su bojeni; u prizemlju - pilotisi (profilisani stubovi na
kojima počiva zgrada); koridori na svakoj trećoj etaži; u sredini visine je javna zona (trgovina
i slično - integracija komunalnih usluga), kao i na krovu (gimnastika, dečiji vrtić, bazen, ...);
najveći uspeh Unite d'Habitation je upravo u inovacijskim vrednostima projkata stanova,
tehničkim rešenjima, estetskim dostignućima; neuspeh kao "socijalni kondenzator" - javni
servisi su propali ili su privatizovani, stanovi su otkupljeni u privatno vlasništvo...; tokom 50-
tih Le Korbizje je podigao još tri slična bloka (Nant, Bri, Firmini) i jedan u Nemačkoj
(Berlin)
- 337 stanova sjedinjeno je trgovačkom ulicom, hotelom sa krovnom terasom, trčanje, plitkim
bazenom, dečijim vrtićem i vežbaonicom
28. Kapela u Ronšanu (Notre Dame-du-Nant), 1950.-55. -> Le Korbizje uvodi termin
"vizuelna akustika" (ljuskast krov sa ogromnim prepustima, bočne kapelice i oltar; regionalni
izgled je simuliran) da bi opisao snagu slika ovog malog objekta na vrhu brda (religioznost,
ali humanistička, ne mistična ili nametnuta - misa spolja); ekspresivna arhitektura (otvori
različite veličine i dubine), plastičnost (izuzetni detalji) u službi duhovnosti (akustika,
atmosfera); krovnu školjku nose skriveni betonski stubovi (koja dominira, inspirisana je
hebrejskim hramom; kao asocijacija na brod + pravilo krečnog mleka -> uticaj Mediterana) -
masivni zid ima samo estetski smisao (bočne kapelice su polucilindrične, osvetljene odozgo
kroz otvore; svoj krivuljasti krov Le Korbizje je nastojao da učvrsti kao 20-ovekovni
ekvivalent renesansne kupole tj. savremeni znak za posvećeno (taj profil će koristiti i kod
kapitola u Čandigaru))
29. Kuća Žaul, 1955. -> opet suprotnost racionalističkoj tradiciji modernizma -
monumentalna reinterpretacija mediteranskog graditeljstva (posle drugog svetskog rata
opsednut je sredozemnom arhitekturom); brutalistička upotreba materijala - beton, opeka, šper
ploča (arhaični elementi, jedini sintetički materijal je staklo; izgradili je alžirski radnici samo
uz pomoć "merdevina, čekića i eksera"
30. Manastir La Turet, blizu Liona, 1950.-55. (potencira paradigmu osamljenosti i
zajedništva iz Eme) -> dominikanski manastir - kontrastira tvrdu, kubičnu strukturu zgrade sa
33. Le Korbizje 186
pokrenutim terenom; na tri strane klaustera je manastir (privatni ambijent), a na četvrtoj crkva
(javni prostor); interpretacija kartuzijanskog manastira Eme (problem instalacija - sve ide kroz
prostor; strog izraz, male ćelije (Le Korbizjeov modulor 2,36 m puta 2,36 m); uzdignut iznad
tla tako da ne deluje terasasto ugrađen u tlo nagnutog terena; šetalište na vrhu manastira - vidi
se samo nebo
31. Čandigar, Pendžab, Indija, 1951. -> nova prestonica (na ravnom tlu) ove indijske
države, osnovana 1951.; srž je sačinjavalo 5 javnih građevina (kao administrativni centar -
kapitol), a sagrađene su tri: Parlament, Palata pravde i Sekretarijat; plan je u celini
prilično apstraktan (u odgovarajućem rasteru), dehumanizovanih razmera ("grad automobila")
- što ukazuje na simbolične pretenzije nove Indije (Nehruova Indija suprotna Gandijevoj); Le
Korbizje nastoji da stvori monumentalnost sa lokalnim pečatom (kao prezentiranje
savremenog indijskog entiteta, oslobođenog kolonijalne prošlosti); koristi opet brisoleje,
ljuskasti profil, beton brit, ... (proizišao iz pejzaža kraja, ljuskasti oblik suncobrana koristi na
različite načine: kao ulazni trem Skupštine, svod u dvorištu Suda ili kao centralni suncobran
na guvernerovoj Palati
- oštra klima ovog podneblja diktirala je oblike građevina (tapiserija u enterijeru); Le Korbizje
se poziva na Đorđa de Kirika u metafizičkom poimanju; međutim, Čandigar, grad automobila
(kako je bio zamišljen) nije mogao pratiti tehničke inovacije Zapada i ekonomski rast; tako je
sve to sabrano u tragičnoj sudbini Čandigara, grada predviđenog za automobile, u zemlji gde
mnogi danas nemaju ni bicikle
- Čandigar: zelene površine - primarne i sekundarne (ortogonalna mreža), navodnjavanje ->
Le Korbizje je podigao dve brane na okružujućim rekama (levo i desno), šumu (inače je to
bila pustinja) + sistem kanala
- poslednji projekti: Evropa, Amerika, Azija, ...

32. Filipsov paviljon, izložba u Briselu, 1958.
33. Muzej zapadne umetnosti, Tokio, Japan, 1959.
34. Brazilski paviljon, univerzitetski grad, Pariz, 1959.
35. Karpenter centar vizuelnih umetnosti, Kembridž, Masačusets, 1962. (jedina zgrada u
SAD)
36. Kulturni centar, Firmini, 1955.
37. Le Korbizje - Hajdi Veber centar, Cirih, 1963.-67.
38. Ahmedabad: 4 zgrade, 1954.-56.
34. Mis van der Roe 187
34. Mis van der Roe
- Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe), 1886. (Ahen) - 1969. (Čikago) ->
savremenik Le Korbizjea, ali za razliku od njega nije bio odgojen na zanatsko - umetničkom
etosu Jugendstil-a; Ludvig Mis, kasnije uzima majčino prezime van der Roe
- 1886. - 1919.:
- rođen 1886. u Ahenu u porodici oca klesara; sa 14 godina je počeo da radi u očevoj
radionici, zatim je dve godine pohađao zanatsku školu; crtanje je naučio radeći detalje štuko -
obrade (kao dizajner štukature) fasada kod jednog lokalnog graditelja
- 1905. odlazi u Berlin, gde se zapošljava u birou za drvene konstrukcije, a zatim prelazi kod
dizajnera nameštaja Bruna Paula
1. Kuća Rajhl, 1907. - prvi objekat (samostalni, u "ohlađenom" (disciplinovanom)
engleskom stilu (liči na Mutezijusa (Werkbund)))
- 1908.-11. provodi u Berensovom ateljeu; naročito ga inspiriše Šinkelovski duh prisutan u
Berensovom radu; 1911. bio je rukovodilac gradilišta nemačke ambasade u Sant
Petersburgu (tj. glavni arhitekt Berensove nemačke ambasade), a potom napušta Berensa i
otvara vlastiti studio
2. do 1921. - nekoliko kuća u Šinkelovom stilu (kao što je Berens radio):
- Kuća Perls, Berlin, 1911.
- Kuća Verner, Berlin, 1913. (Gebels potpisao)
- Kuća Urbir, Potsdam, Berlin, 1914.
- Kuća Kempner, 1919.
- Kuća Ajštat, 1921.
- od Šinkela usvaja: 1. postament; 2. ritam, proporcija, razmera; 3. čistoća oblika
3. Kuća i galerija Kreler-Miler, Vaterlo kod Haga, 1912. (za gospođu Helenu Kreler-Miler
koja je tu htela smestiti čuvenu zbirku Kreler-Miler - porodica Kreler-Miler - velika, bogata,
bankari) -> horizontalne mase, kompaktnost, neoklasicizam; izgrađen je model 1:1 od platna i
drveta, ali se od gradnje odustalo (ovaj projekat je radio Berens, Misov je razrađeniji, ali
takođe Šinkelovski)
- poseta Holandiji (zbog porodice Kreler-Miler) - upoznaje se sa Berlageom i njegovom
teorijom ekspresivnosti konstrukcije i materijala
4. Konkursni rad za spomenik Bizmarku (poslednje značajno delo njegovog predratnog
perioda); opet Šinkelovski neoklasicizam
- 1914.-18. bio u ratu; posle rata (i sloma nemačke vojno - industrijske imperije), nastupaju
značajne promene u njegovom radu (težio je, kao i drugi arhitekti učesnici rata, arhitekturi
koja će više biti organska nego Šinkelovska), podstaknute dinamičnim događajima u
arhitekturi koji se naročito prelamaju u Berlinu (Nemačka je nakon rata bila u političkom i
ekonomskom rasulu)
- 1919.-25.:
- uticaji: ekspresionizam, De Stijl, konstruktivizam, suprematizam, purizam, Fank Lojd
Rajt, ...
- od 1918. član, a od 1919. šef arhitektonskog odseka "Novembergruppe" ("Novembarska
grupa" - ime je dobila po mesecu izbijanja republikanske revolucije; cilj: oživljavanje
umetnosti u Nemačkoj); preko ovog udruženja dolazi u vezu sa ljudima iz kruga oko Tauta -
"Arbeitsrat fur Kunst" i "Stakleni lanac"; od 1921.-25. Mis priređuje 4 izložbe grupe
- od 1920. predsednik Werkbund-a
5. Projekat oblakodera, 1920. -> utopijska zamisao čeličnog skeleta i staklenog ameboidnog
omotača (kao odgovor na staklenu arhitekturu) - potvrda bliskosti sa ekspresionizmom; Mis
utvrđuje da je kod staklene zgrade presudan efekat odraza (svetlosne promene), a ne svetla i
senke kao kod konvencionalnih zgrada (koristi makete za proučavanje efekta odraza)
6. Konkursni projekat poslovne zgrade za Fridrihštrase, 1921. (prizmatična; staklene
površine su u blagom nagibu jedna ka drugoj da bi se izbegla monotonija prevelike staklene
površine) -> opet ideja "kostiju i kože" - ekspresivno rešenje trougaone parcele; sličnost sa
projektom Huga Haringa što se objašnjava zajdničim radom u ateljeu tokom 20-tih godina
7. Projekat poslovne zgrade od 7 spratova (ovde je već izražajni materijal beton, a ne
staklo) -> kubična forma, betonske i staklene trake na fasadi (konstrukcija: betonski
"poslužavnik" sa konzolama koje izlaze iz armirano-betonskog skeleta) - okretanje od
formalizma i estetskih spekulacija ka objektivnijem shvatanju (naročito ističe higijensku
komponentu ("poslovna zgrada je kuća rada"))
- u ovom projektu poslednji put aludira na klasicističke Šinkelove principe, pojačavajući
uglove zgrade izbočenjima
- 1923. jedan je od pokretača lista "G" (Gestaltung - oblikovanje); u prvom broju prikazana
je sedmospratnica; časopis je posvećen savremenoj estetici (ovim počinje tzv. "G" razdoblje
u Misovoj karijeri "G" senzibilitet povezuje konstruktivnu objektivnost sa dadaističkim
osećajem za slučajnost)
8. Projekat kuće za odmor, 1923. -> opeka, "De Stijl" principi - osnova kao "krila
vetrenjače"
- od 1923. tri uticaja: Berlageova tradicija opeke, Frank Lojd Rajt u De Stil-u i suprematizam
K. Maljeviča
- 1926.-37.:
- prvi izvedeni projekti u duhu moderne arhitekture:
9. Spomenik Karlu Libknehtu i Rozi Luksemburg, 1926. -> dinamično pokrenute kubične
mase, blisko ekspresionizmu │
- Kuća Volf, Guben, 1926. -> besprekorni zanatski radovi, opeka │ sve u opeci
- Kuća Esters, 1927. │ najbolji graditelj - zidar
- Kuća Lange, Krefeld, 1928. │
- na ovim projektima naročito su snažni uticaji Berlageove kulture, opeke, ranog Rajta i De
Stijl-a (forma osnove) i suprematizma (kombinovanje fasade i podsticaj za razvijanje
slobodnog plana)
10. Weissenhofsiedlung, Štutgart, 1927. (naselje Vajsenhof)
- prva velika izložba savremenog stanovanja - izložba Werkbund-a "stan", u okviru koje je
izvedena kolonija Vajsenhof
- inicijativa i urbanistički plan - Mis; cilj: izgraditi objekte modernim materijalom,
industrijalizovanim postupcima -> objektivizam
I - prvi Misov plan: aluzija na "Stadtkrone" (Tautova "kruna grada") - kontinualni urbani
oblik
II - drugi plan: pravougaone parcele; (na kojima su podignuti "izlošci" kuća, po nacrtima
arhitekata Werkbund-a)
- autori objekta: 33 kuće, 17 arhitekata (12 Nemaca); prisutni: Mis, Oud, Le Korbizje,
Gropijus, Hilberzajmer, braća Taut, Pelcig, Berens, Šarun, ...
- zgrade: bele, prizmatične, ravni krovovi -> osnova Internacionalnog stila (koji je dobio
naziv 1932.)
- Misov doprinos: četvorna trospratnica za 24 stana (5-ospratnica); fiksno: metalni skelet,
stepeništa, instalaciona jezgra sa kuhinjama i kupatilima; pomično: stubovi (pomoću
pregradnih zidova, jer je smatrao da ekonomski faktori traže standardizaciju i racionalizaciju
najamnih stanova, a složenost ljudskih potreba zahteva fleksibilnost)
- vrhunac rane karijere - tri remek-dela: -> u sva tri prisutan je horizontalan centrifugalni
raspored podeljen slobodnostojećim nosačima
11. Nemački državni paviljon, Svetska izložba u Barseloni, 1929. (sam objekat je
eksponat)
- klasične asocijacije + suprematistički elementarizam (pravilni raster od 8 stubova i primena
tradicionalnih materijala)
- osnova: 8 hromiranih krstastih čeličnih stubova; slobodni plan - ostvaren uzdužnim
pregradnim zidovima (od zelenog stakla); prelivanje enterijera i eksterijera; bazeni - spolja i
unutra (na glavnoj terasi i unutrašnjem dvorištu (zatvoreno crnim staklom), iluzionistički
prizor: volumeni, boje, odbljesci, kontrasti)
- unutrašnji prostor paviljona artikulisan nosačima i stupcima, prelazi u zatvoreni prostor
unutrašnjeg dvorišta sa bazenom ograđenog crnim staklom
- materijali:
- plemeniti kamen, staklo (zeleno, sivo, crno ogledalo), hromiran metal, voda, ..., mermer
(zeleni, uglačani)
- stolica "barselona" (izložena ovom prilikom (ostala četri komada: stolica "barselona" bez
naslona i sto, naslonjač i kauč)): hromirani savijeni čelik, tapacirani teleći boks (jedan od 5
komada nameštaja nadahnutih Šinkelom, koje je Mis projektovao 1929.-30.
12. Kuća Tugendhat, Brno, Čehoslovačka, 1930. -> na stmom terenu s pogledom na Brno -
primenjena koncepcija nemačkog državnog paviljona (vidi gore) (ima sličnosti i sa osnovom
Rajtove kuće Robi (pomoćne prostorije iza bloka stambenih) i Šinkelovim italijanizovanim
vilama (oblik lođe))
- slobodan plan - ograničen na stambene prostorije; modulacija krstastim hromiranim
stubovima
- uz kuću - staklenik -> posrednik prirode i enterijera
- prostori prizemlja postepeno prelaze jedan u drugi (kao da imaju posrednike) dok su
spavaonice na spratu hermetizovane
- fotelja "Tugendhat"
- Mis: "manje je više"
13. "Uzorna kuća" ("kuća za samca") na Berlinskoj izložbi graditeljstva, 1931. ->
slobodni plan proširen i na spavaonice
- Misov idealizam i sklonost ka nemačkom romantičnom klasicizmu udaljuju ga od pristalica
pokreta "nova objektivnost", koji se zalažu za masovnu proizvodnju
- 1930. Mis je imenovan za upravnika Bauhaus-a (posle H. Majera); tom prilikom, napisao
je esej "Novo doba", u kom se polemički osvrće na "objektiviste" - on tvrdi da je novo doba
realnost (činjenica), koja nema vrednosni sadržaj; duhovno važnim pitanjem u arhitekturi ne
smatra "šta" nego "kako", pledirajući za stvaranjem novog vrdnosnog sistema (moraju se
postaviti nove vrednosti, definisati krajnji ciljevi, da bi se mogli stvoriti standardi)
14. Konkursni rad Reichsbank, 1933. (neizvedeno) -> označio je Misov preobražaj: od
neformalne asimetrije do simetrične monumentalnosti; "akademski" sklop (to je više od
vraćanja Šinkelu), simetrija, monumentalno - neubedljiv spoljni izgled (škrto, neutralno
oblikovanje; svrha je samo idealizacija birokratije; i u ovom projektu, kao i u projektu
objavljenom u časopisu "G", naglasak je na tehnici građenja koju je diktirala epoha;
tehnologija je za njega manifestacija modernog čoveka)
- 1937. emigrira u SAD (zbog nacista) -> gde će oživeti svoj potisnut suprematistički
senzibilitet, već u prvim skicama za Univerzitetski kompleks "I I T" u Čikagu
- od 1933.-50. - Misov rad oscilira između asimetrije i simetrije, između same tehnike i
monumentalizacije tehnike kao oblika
- 1938.-69.:
- 1938. pozvan je da vodi Institut arhitekture (imao je potpunu slobodu da razvije školu
arhitekture na principima jednostavne, logične gradnje i primene industrijske tehnologije) pri
Institutu za tehnologiju države Ilinois, Čikago ("I I T")
15. Projekat kompleksa I I T, 1939.-40. (Tehnološki institut države Ilinois) -> duh
suprematizma
- urbanizam: osnova oko jedne ose simetrije; zgrade - čiste prizme niske spratnosti
(četvorospratne) sa fasadom poput milimetarskog papira - podela stakla, sa odrazima neba;
odnos stub - zid (stakleni) dobija na značaju (stubovi (u prvoj veziji stubovi su bili ispred
staklenog platna) su u sklopu zidnog platna (pojačani uglovi ispunom od opeke), to je
omogućio "I" profil - usmeren); raznovrsni sadržaji
- Zgrada za istraživanje minerala i metala, 1942. -> usavršavanje vertikalnih nosača, tj.
stubova "I" profila, da bi kod Velike studentske dvorane primenio kvadratne čelične stubove u
betonu
- Biblioteka, 1942. -> prva od građevina čija se monumentalnost zasniva na divovskim
dimenzijama, što će postati opsesija čikaških arhitekata; knjižnica je prototip Misovog
kasnijeg tipa jednoetažnog raspona (inače ima tri etaže, a prostor je raščlanjen samo
spremištem za knjige, zatvorenim dvorištem i visećim mezaninom - galerija)
- Velika studentska dvorana, 1952.-56. (primer za kasnije višeetažne Misove konstrukcije)
- Arhitektonski fakultet (Crown hall), 1952.-56.:
- povratak Šinkelovoj tradiciji (Altes museum); razlika - kod Misa, struktura prostora je
periferno, a ne centralno usmerena
- "gotski princip" - jedan raspon (prizma 67 m puta 37 m - simetrična)
- zgrada je mnogo osporavana (Dženks -> buka)
- ostvarenje zamisli o "praktičnom i ekonomičnom prostoru kom će se funkcija prilagoditi"
16. Kuća Fornsvort (za dr Fornsvort), Foks River, Ilinois, 1946.-50. (kuća u jednom
volumenu) -> na postamentu (od spoljnih stubova), 1,5 m iznad tla; raspon 6,7 m, unutra bez
stubova; stakleni omotač, u skladu sa Misovom izrekom "skoro ništa" (otvorena čelična
konstrukcija je bela, terasa, pod i stepenište obloženi traventinom); uticaj - suprematizam i
Šinkel; utisak monumentalnosti (iako je porodična kuća, visoka cena - 73000 dolara);
ogromni problem - održavanje (vlasnica je tužila Misa, ali je izgubila spor; danas je vlasnik
neki milioner, i to mu je vikendica u kojoj niko ne boravi)
- primenjuje prototip biblioteke u konstruktivnom smislu u porodičnoj kući; ulazna terasa u
vidu tanke ploče počiva na 6 stubova od opeke, preklapa se sa prizmatičnim volumenom na 8
stubova; asimetrija (suprematistička) proizilazi iz preklapanja dva simetrična elementa
17. Lake Shore Drive oblakoderi, Čikago, 1948.-51. -> stanovanje u dva ista tornja po 25
spratova; u osnovi: modulacija stubovima 6,7 m puta 6,7 m, sličnost sa zgradom u
Weissenhofsiedlung (Vajsenhof naselju) u pogledu grupisanja instalacija (kuhinja, kupatilo) u
sredini (zbijeni oko dva lifta u sredini), a periferno su dnevni sadržaji; fasada - stubovi dolaze
do izražaja na fasadi - modulacija prozora A-B-B-A (stub - uski prozor - široki prozor - široki
prozor - uski prozor - stub); "Zemperovsko" tkanje (fasade tj. stana) - sekundarni stubići su
spolja
- konstrukcija koju je započeo velikom studentskom dvoranom korišćena je u Lake Shore
Drive oblakoderima
- posle ovih oblakodera Mis sve više gradi objekte za društvene institucije i trgovce
nekretninama, a najveći uspeh je:
18. Sigram building, Menhetn, Nju Jork, 1958. sa Filipom Džonsonom -> prvi i jedini
Misov projekat na Menhetnu; poslovni toranj od 39 spratova, opet "Zemper" fasada u bronzi i
braon staklu; ostvarena investitorova želja za publicitetom i predstavom moći i uticaja
(Sigram = kompanija viskija); u projektu učestvovao i Filip Džonson
- zgrada je 27 m uvučena od regulacione linije u znak poštovanja prema zgradi Raket Kluba
koja se nalazi sa druge strane Park Avenije
19. "Paviljonski" projekti:
- Kongresna hala, Čikago, 1953. (poslednji suprematistički iskaz Misa; neizvedena
građevina; trebala je biti visoka 18 m, obložena mermerom, izdignuta 6 m od tla) -> prostorna
rešetka
- Gradsko pozorište, Majnhajm, 1953. (konstrukcija koju je započeo knjižnicom -
bibliotekom) -> ravan krov, ramovi, rešetkasti prostorni nosači
- Nacionalna galerija, Berlin, 1962.-68. (izvedeno) -> saćasta konstrukcija krova
- pita: 5 neizvedenih projekata:

1. Rajhsbank, Berlin, 1933.
2. Kuća i galerija Kreler-Miler, Hag, 1912. (neizvedeni: 5,6,7)
3. Kongresna hala, Čikago, 1953.
4. Pozorište, Manhajm
- Vila u Vajomingu │?
- Konkurs za Aleksanderplac │?
5. Kula za kontrolu saobraćaja - Fridrihštrase i Lajpcigerštrase
35. Nova objektivnost 192
35. Nova objektivnost
- nova objektivnost ("neue Sachlichkeit"), 1923.-33. -> Nemačka, Holandija, Švajcarska

1. funkcionalistički stav prema projektovanju
2. suština grube društvene realnosti
3. nesentimentalan pristup
4. neideološki pristup - izrazit socijalistički stav
- pojam "neue Sachlichkeit":

- izraz "objektivnost" ("Sachlichkeit") se u Nemačkoj (nemačkim kulturnim krugovima), u
kontekstu arhitekture, koristi se još od otprilike 1900. i Hermana Mutezijusa, koji ga
koristi kako bi njime označio funkcionalističko projektovanje (tipa engleskih pokreta free
architecture i garden city)
- izraz "nova objektivnost" ("neue Sachlichkeit"), 1925., uvodi likovni kritičar Hartlaub,
kako bi njime označio grupu slikara koje od posle rata 1918. karakteriše jedna veristička,
anti-apstraktna i anti-ekspresionistička tendencija (Gros, Diks, Šad i drugi); oni tragau za
otkrivanjem slojevitosti stvarnosti satiričkim, socijalno angažovanim, karikaturalnim likovnim
jezikom, koji ujedinjuje humanost i gorku agresivnost; redukovanom figuralnošću, ovi slikari
teže da prikažu bezličnost sveta koji izjednačava ljude i mašine
- pod "novom objektivnošću", Hartlaub ne podrazumeva "stil" ovog slikarstva, već nešto
što čini njegov suštinski sadržaj - opšti duhovni nesentimentalan stav (objektivnost) o
društvenoj stvarnosti; tako se 30-tih godina ovaj izraz široko upotrebljava
- u arhitekturi "nova objektivnost" podrazumeva izrazito levo krilo avangarde, pogotovo
u Nemačkoj; jasnih "stilskih" veza sa verističkim slikarima nema, već se mogu naći u
sličnom odnosu prema stvarnosti
- ruski izvori objektivističke arhitekture: unose socio-političku konotaciju -> uvod: nakon
Oktobarske revolucije 1917. i sloma Nemačke 1918., i Rusija i Nemačka suočavaju se sa
neprijateljstvom zapadnih sila
- 1921. u Berlin stižu El Lisicki i Ilja Erenburg (obnovljeni rusko - nemački odnosi) kao
neformalni kulturni atešei SSSR-a; tu se bave propagiranjem ruske avangardne umetnosti
(imali su zadatak da organizuju službenu izložbu ruske avangardne umetnosti) -
konstruktivizma i suprematizma (oni pokreću časopis "Vešć" na čijoj je naslovnoj strani bila
lokomotiva za razgrtanje snega (konstruktivistička aluzija) i ikone suprematizma, crni kvadrat
i crni krug)
- 1923. se u Berlinu susreću El Lisicki (pokreće časopis "G" (Gestaltung = oblikovanje)) i
holandski arhitekta Mart Stam, čovek radikalno leve orjentacije; krajem godine oni odlaze
u Švajcarsku
- Švajcarska:
- 1924. osniva se (uglavnom na podsticaj El Lisickog) levičarska grupa "ABC" sa sedištem u
Bazelu
- članovi: El Lisicki, Mart Stam, Emil Rot, Hans Šmit, Hanes Majer, Hans Vitver (i
drugi Švajcarci)
- cilj grupe: projektovanje društvenih građevina u skladu sa naučnim načelima; grupa svoje
stavove propagira u istoimenom časopisu; I broj - Stamov tekst o "kolektivnom oblikovanju"
i tekst El Lisickog o dualizmu funkcionalne konstrukcije i apstraktnih elemenata; II broj -
iznete su preokupacije grupe normativnim standardima, esej o amiranom-betonu u projektima
Le Korbizjea, Misa i Stama; grupa se izrazito protivi masivnoj arhitekturi (što je grupa sažela
jednačinom: zgrada x tehnika = monumentalnost
1. Projekat za školu u Bazelu - Hanes Majer i Hans Vitver, 1926. -> razjašnjenje
funkcionalizma i antimonumentalizma grupe; škola je odignuta od tla (radi Sunca, svežeg
vazduha, parkinga; u prizemlju su samo bazen i vežbaonica u zatvorenom prostoru), krovovi
su ravni (tereni za rekreaciju); masa zgrade koristi se za pridržavanje dveju visećih platformi
(za igrališta) pomoću kablova; oprema - metalni prozori i vrata, gumeni podovi, oplata od
azbest - cementa
2. Projekat za zgradu Lige naroda u Ženevi - Majer i Vitver, 1926.-27. -> u projektovanju
je korišćen modul pogodan za montažnu gradnju; zgrada je podignuta na stubove (parking);
auditorijum je profilisan na osnovu strogih akustičnih proračuna; "objektivnost" kojom se
autori diče (i nezainteresovanost za simbolična svojstva građevine) dovodi se u pitanje
opštom slikovitošću kompozicije i rešenjima kao što su ostakljene kule liftova ili ostakljene
kancelarije
- grupa "ABC" privržena je objektivnom pristupu i gradnji i životu, kao i opredeljenju da se
sliži isključivo zajedničkim potrebama; o tome govori i Majerov esej "Novi svet", 1926. -
standardizacija, tehnologizacija, korporativizacija i prevladavanje zajednice nad pojedincem
glavne su odlike tog novog sveta
- Holandija:
- objektivistička arhitektura razvija se u Holandiji odmah posle prvog svetskog rata,
naročito u Roterdamu
- Jacobus Johannes Pieter Oud (J. J. P. Oud)

- oko 1916. dolazi u kontakt sa van Duizburgom, što rezultira njegovim prisustvom u "De
Stijl"-u (nije nikad zaista pripadao, ni manifest nije potpisao) sve do 1921.; iz te faze
najznačajniji njegov projekat je Fabrika Purmerend, 1919.
- 1918.-33. bio je gradski arhitekta Roterdama; na toj dužnosti izgradio je veliki broj
radničkih naselja i stambenih zgrada u funkcionalističkom maniru
1. važno: u njegovom radu je vidan snažan uticaj Berlageovog urbanizma - Oud kuće grupiše
u zatvoreni blok; najvažnije u ranoj fazi je Naselje Tusšendijken, Roterdam, 1920.-21. -
izduženi trospratni blokovi, šematski organizovani; posebna pažnja je posvećena unutrašnjem
dvorištu bloka (staze, travnjaci, igrališta)
- po razlazu sa van Duizburgom, dolazi do punog izražaja njegova tranzicija ka "novoj
objektivnosti"
2. Naselje Oud Matence, Roterdam, 1922.-24. -> trougaono naselje sa koncentričnim
nizovima kuća (niske porodične kuće sa dućanima); materijal - dvro i malter, predviđena
trajnost 25 godina
3. Naselje Huk van Holand, Roterdam, 1924.-27. -> opet jednospratni nizovi radničkih
stanova; opekom ograđene predbašte; tažnja da se postigne velika izražajna snaga ovih
skromnih stambenih jedinica ogleda se naročito u sigurnom vođenju linija i u primeni
plemenitog maltera; naglašen zaobljen ugao, nadstrešnica za predbašte
4. Stambeni blokovi u naselju Kifhuk, Roterdam, 1925.-27. -> minimalne stambene
jedinice organizovane u nizove; opet uravnotežena arhitektura sa ravnim krovovima; trakasti
prozori
5. slično ovim rešenjima -> Stambeni niz u koloniji Vajsenhof u Štutgartu iz 1929.
- posle 1933. Oudov rad postaje veoma formalizovan (nešto kao kod Rajta)
- grupa "De Opbouw" i Mart Stam, Roterdam:

- grupa OPBOUW, progresivističko - funkcionalističkih arhitekata iz Roterdama: Briniman,
van der Vlugt (stanovi Bergpolder, Roterdam), Mart Stam; deluje od 1920.
- 1925. vraća se u Holandiju Mart Stam; pokreće polemiku o objedinjenosti, naročito sa

Oudovim podržavanjem tradicije zatvorenog bloka
- u urbanističkoj delatnosti Stam pokušava da preokrene tradicionalan Berlageov urbanistički
obrazac koji ulicu tretira kao zatvoren spoljni prostor; to se vidi u njegovom projektu za
četvrt Ronkin u Amsterdamu, 1926.; gde on kontinuitet ulice narušava prolaznim
poslovnim blokom; projekat je otelotvorenje Stamove koncepcije "otvorenog grada"
1. Fabrika van Nele (za preradu čaja, kafe i duvana) - Stam i van der Vlugt, Roterdam,
1927.-29. -> ostvarenje sličnih estetski i tehničkih premisa kao u projektu Majera i Vitvera za
Ligu naroda u Ženevi; konstrukcija i transportni sistem su otkriveni; fasada je u staklu i
metalu (armirano-betonski stubovi u obliku pečurke; osmospratna zgrada)
- Stam se u svom ekstremnom materijalizmu udaljava od ostatka grupe, koja oko 1930. nastoji
da prevlada "objektivnost" "opštim duhovnim vrednostima", što manifestuju učešćem u
teozofskom pokretu
- Stam 1927. projektuje u Vajsenhofu (Štutgart), a 1928. ponovo odlazi u Nemačku
(Frankfurt); 1928.-29. bio je, na inicijativu Hanesa Majera pozvan da predaje u Bauhaus-u
(Desau); u Frankfurtu radi pod upravom Ernsta Maja
- 1928., sa Berlageom i Ritveldom - holandski predstavnik prilikom osnivanja CIAM-a
(Helerhof naselje, Frankfurt)
- grupa "De 8" i Johanes Dujker, Amsterdam

- 1927. grupa amsterdamskih progresivističkih arhitekata osniva grupu "De 8"
(funkcionalistički krug); zalažu se za neestetsku, nedramatičnu i neromantičnu arhitekturu;
najznačajniji članovi grupe su A. Stal i Dujker
- Dujker:
1. Zonenstral sanatorijum, Hilveroum, 1926.-28.
2. Škola na otvorenom, Amsterdam, 1928.-30.
3. Kuća sa drvenim oplatama
4. Bioskop CINEAC, Amsterdam
- dva dela (1. i 2.) su od amiranog-betona i stakla; iskazuju snažne konstruktivističke
karakteristike (vidan skelet i sl.; i Dujkerovu sklonost ka simetričnoj organizaciji; kasnije
napušta svoj stil "leptira" i postaje aformalan)
- 1932. dolazi do fuzije "De Opbouw" i "De 8"; ta fuzionisana grupa bila je, ustvari,
holandski ogranak CIAM-a do 1943.
- Nemačka:
- "nova objektivnost" (stambena izgradnja Vajmara) u Nemačkoj povezana je sa privrednom
stabilizacijom Vajmarske republike krajem 1923., na osnovu inostranih (američkih) kredita,
tj. sa urgentnom stambenom izgradnjom koju sprovode socijal - demokratske opštine
- Oto Hesler (Otto Haesler) -> pionir izgradnje kuća u nizu

1. Kuće u nizu u naselju Georgsgarten u Celeu, Hanover, 1924. (nazubljen, kontinualan
izgled naselja), utvrđuje opšti sistem njihovog grupisanja - redovi su razmaknuti najmanje za
svoju dvostruku visinu (optimalna udaljenost zbog upada sunčevog zračenja), dnevne sobe su
orjentisane na jug ili na zapad i gledaju na zajedničke zelene površine; to je modernistička
formula sa ravnim krovovima i višebojnim fasadama po kojoj do 1933. niču mnoga naselja u
Nemačkoj (tu formulu koristiće i Ernst Maj za stambene jedinice u Frankfurtu); u ovom
naselju (slično Losovim idejama iz Beča) svakom stanu se pridružuje terasa na jugu i mala
parcela za gajenje povrća; tip (koji će varirati tokom karijere) stana - troetažna organizacija sa
dva stepeništa, dnevnom sobom, malom kuhinjom, kupatilom i tri spavaće sobe; zajednički
objekti (perionice, biblioteke, prostorije za sastanke, sportski tereni, dečiji vrtić, kafana,
berbernica) - vrlo oskudna oprema (standardna - na pr. "tonet" ili gola sijalica), vidni
instalacioni vodovi, čelični prozori, ... (enterijer tipičan za "novu objektivnost": hladan i
ogoljen, ali fascinantan)
2. još Jedno naselje u Celeu, Hanover
3. Rotenberg naselje, Kasel
- Ernst Maj (Ernst May)

- 1925. postaje Gradski savetnik za arhitekturu u Frankfurtu; za vreme njegove uprave
(počinje neviđena gradnja radničkih stanova) sagrađeno je 15000 stanova; Maj priprema
Generalni urbanistički plan, koji sprovodi na sledećim nivoima (Maj insistira na efikasnoj i
ekonomičnoj gradnji - objektivan pristup uslovljen realnim građevinskim troškovima, vodio je
formulisanju standarda "životnog minimuma" što će biti sporna tema na sastanku CIAM-a
u Frnkfurtu 1929. godine, a kao suprotnost Le Korbizjeovom zahtevu životnog maksimuma;
Majevi standardi minimuma zasnivali su se na vešto ugrađenim ormanima, sklopljenim
krevetima, praktičnom kuhinjom nalik na laboratoriju):
- kupovina terena
- razrada plana - planovi naselja - zidlungen ("Siedlungen"), u domenu timova opštinskih i
nezavisnih arhitekata
- arhitektura - gradske tehničke službe razrađuju sisteme teške prefabrikacije i završnih
radova (kuhinje, ugrađeni nameštaj, ...); ponekad su tu angažovni i nezavisni arhitekti
- izgradnja - opština osniva fabrike; novi materijali
- finansiranje - opštinska zadružna društva, pozajmice privatnim zadružnim društvima (tj.
sindikalnim zadružnim društvima), državni zajmovi, i sl.
- upravljanje realizacijom - direktno za opštinske zadruge, pomoć i kontrola za privatne
(sindikalne zadruge)
- informisanje - Maj osniva reviju "Novi Frankfurt" koja prati aktivnosti u Frankfurtu, ali i
šire, i to ne samo u graditeljskoj sferi, već uopšte u kulturi
1. Naselja "Siedlungen":
- Naselje Bruhveldštrase, 1925. -> prostrano dvorište oivičeno zgradama u cik - cak
rasporedu
- Kompleks doline Nide, 1925.-30. -> javni park okružen naseljima (u nekima je koristio
montažne, panelne konstrukcije, tzv. "sistem Maj") - delimično realizovani
- Naselje Remerštat -> živopisna organizacija po uzoru na Anvina i tradicionalno nemačko
selo; zgrade i niske kuće u nizovima; teži se raznovrsnosti
- Naselje Vesthauzen -> sistematska, racionalistička organizacija koja najavljuje Atinsku
povelju; zgrade i jednospratni nizovi, bez mnogo veze sa tradicionalnim blokom;
raznovrsnost ne postoji
2. Naselje Helerhof, 1929. -> gradi ga Mart Stam -> radikalna promerna odnosa zgrada -
teren; ukida se različitost zgrada, zgrada postaje nezavisna od terena, centalni prostor bloka
više ne postoji
- Valter Gropijus -> vidi posebno

1. Kompleks Bauhaus-a u Desau, 1926. -> Bauhaus kompleks: asimetrični elementi
2. Naselje Toerten, 1928. -> standardizovani montažni elementi i montažna linearna gradnja
pomoću dizalice
- ilustruju prihvatanje načela "nove objektivnosti"; najdoslednije delo u ovom maniru je ipak
3. Projekat za Totalno pozorište Ervina Piskatora, 1927.
- krajem 20-tih Gropijus je sve više zaokupljen stambenom gradnjom i poboljšanjem
stambenog standarda; levo orjentisan
- 1929. dolazi do ekonomske krize i država je opet krenula u haos; jačanjem nacizma,
arhitekti koji se rukovode načelima "nove objektivnosti" prinuđeni su na emigraciju; 1930.
Maj i Stam odlaze u SSSR (sa grupom kolega) gde grade grad Magnitogorski na Uralu;
Majer odlazi u Moskvu kao predavač; 1933. Gropijus i Brojer (Marsel Brojer) odlaze u
Englesku, a zatim u Ameriku
36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32. 197
36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32.
- izvori modernog pokreta u ruskoj likovnoj umetnosti:

- I period 1860.-90. obeležen je snažnom delatnošću narodnjačko - slovenofilskog pokreta u
umetnosti, koji nastoji da reafirmiše vrednosti ruskog tradicionalnog života, suprotstavljajući
se akademskoj tradiciji; pokret su činili kako umetnici, tako i njihovi bogati pokrovitelji iz
redova građanstva; najznamenitije delovanje "kruga Mamontova" (okupljao je: slikare
narodnjake koji su sami sebe zvali lutalice, koloniju za kućnu radinost sa ciljem oživljavanja
narodnih zanata, ..., do pozorišne umetnosti), koje se odvija na imanju Abramcevo kod
Moskve i obuhvata praktično sve grupe umetnosti, a naročito pozorišnu delatnost ("privatna
opera" - pozorišni čin se shvata kao integralno umetničko delo - sinteza umetnosti)
- II period 1890. - 1905. obeležen je delovanjem pokreta "Svet umetnosti" (paralelnog Art
Nouveau), čiji članovi nastoje da Rusiju transformišu u međunarodno značajan umetnički
centar; protiveći se narodnjaštvu, oni jačaju veze sa Evropom; delujući u raznim grupama
umetnosti, kreću se u okvirima simbolizma i Art Nouveau (naročito je važna pozorišna
delatnost - balet - ostvareni ideal "usavršenog postojanja", kao i izložbe iz istorije ruske
umetnosti)
- III period 1905.-09. obeležen je delovanjem grupe "Plava ruža", u kojoj je okupljena
druga generacija simbolističkih slikara, kao i njihovim listom "Zlatno runo"; u organizaciji
ovog časopisa organizovane su važne izložbe na kojima se ruska javnost upoznaje sa delima
francuskih postimpresionista i fovista
- IV period -> zahvaljujući ovim živim kontaktima, Rusija 1909.-11. postaje stecište
najavangardnijih evropskih umetnika i pokreta (pariski kubizam, članovi budućeg
minhenskog "Plavog jahača", futurizam); sem ovih uticaja, na ruske umetnike snažno utiče i
tradicija narodnog stvaralaštva (naročito seljački drvorez), kao i ruski ikonopis, koji sa
svojom čitotom boja i linija ponovo izlazi na videlo; najvažnija ličnost ruskog "kubo-
futurizma", koji se diferencira u to vreme kao pokret koje objedinjuje sve ove uticaje, je
Mihail Larionov; pored njega, tu je i Natalija Gončarova (sa Larionovim bila član "Plave
ruže"), kao i, od 1911. Kazimir Maljevič i Vladimir Tatljin; u isto vreme, veliki broj ruskih
umetnika živi i radi u evropskim centrima, posebno u Minhenu (Kandinski)
- moderni pokret u ruskoj likovnoj umetnosti, 1912.-17.:

- prva manifestacija samostalnosti moderne ruske umetnosti (i raskida sa Minhenom i
Parizom) je izložba novoosnovane grupe "Magareći rep", 1912. u Moskvi; izložba po prvi
put okuplja Larionova, Gončarovu, Maljeviča i Tatljina (na izložbi su od značajnih prisutni
još Šatal i Pirosmanašvili
- Kazimir Maljevič, 1878. - 1935. -> uglavnom samoobrazovan (neko vreme studirao u
Kijevu); razvoj započinje slikama u stilu Larionova i Gončarove; ubrzo slike postaju mnogo
apstraktnije u smislu boja i oblika - zrela faza kubo-futurizma; pod uticajem Pikasa i Braka,
Maljevič 1913. napušta kubo-futurizam uvodeći u svoje slike niz realističkih, naoko
nepovezanih elemenata, tiporafiju i slično - ovo je faza "zaumnog realizma" - likovno
tumačenje savremenih ideja na polju poezije; konačno, Maljevič stiže i do suprematizma
-radeći dekor (kostime i scenografiju) za operu "Pobeda nad Suncem" (prvi put je na
scenskoj zavesi uradio crni kvadrat koji će postati motiv, ikona suprematizma) neke od
scenskih pozadina on radi u potpuno apstraktnom duhu - sadrže samo crni ili beli kvadrat;
"supremacijom čiste senzacije u umetnosti" Maljevič je počeo da se bavi 1913. (crni krug,
crni kvadrat, crni krst); tokom godina, Maljevič razvija raznovrsne apstrakne suprematične
kompozicije, uvodeći druge forme, boje, međusobne položaje; 1915. Maljevič konačno
počinje da eksperimentiše sa idealizovanim arhitektonskim crtežima u aksonometriji, koje
naziva "planiti" (kasnije "arhitektoni"); tokom i posle revolucije Maljevič sasvim napušta
slikarstvo i posvećuje se istraživanju prostora, praveći modele "arhitektona"
- Vladimir Tatljin, 1885. - 1953. -> istrzano se obrazovao, radeći paralelno (često kao
mornar); prve slike i pozorišne scenografije odlikuju se korišćenjem zakrivljenih površina,
upotrebom boje nalik ikonopisu; Tatljin se veoma interesovao (i pored oštrog suparništva) za
stvaralaštvo Maljeviča, no on od smog početka pokazuje jednu prostorniju orjentaciju; .
Tatljin kao muzikant odlazi u Berlin, a potom u Pariz, upoznaviši se tom prilikom sa delom
Pikasa; odmah po povratku prionuo je na izradu svojih prvih "konstrukcija", gde on istražuje
prostornu koordinaciju apstraktnih elemenata, odnose boja i materijala u prostoru; mnogi od
tih "reljefa" su ugaoni, kako bi se izbegao "okvir" ili "pozadina", koji su za Tatljina simbol
odvajanja umetnosti od realnog života; ovim radovima, gde ukršta ravni, koristi prodore,
obuhvatanja, geometrijski dinamizam, on uspostavlja temelj svog sistema oblikovanja -
"umetnost je rad na oblikovanju materijala"
- 1913. kubo-futuristički krug se polako raspada; ipak, dolazeći rat doprinosi okupljanju
umetnika u Rusiji - u zemlju se vraćaju Ljubov Popova, Šagal, El Lisicki (sa Arhitektonskog
fakulteta u Darmštatu), Kandinski; u likovnim postavkama Kamernog teatra Takrova
opaža se postepen pomak od futurizma ka konstruktivizmu (20-tih godina ovo pozorište je
jedno od žarišta konstruktivističke estetike); Maljezin posle izložbe 1915. stiče dosta
sledbenika, suprematizam počinje snažno da se širi (i van granica slikarstva, na pr. na oblast
primenjene grafike); na Tatljinovoj izložbi "dućan" iz 1916. pojavljuje se jedna od
najvažnijih figura konstruktivizma - Aleksandar Rodčenko; Rodčenko usvaja i od Maljeviča
i od Tatljina, prelazeći od površinskih sve više na prostorne kompozicije
- Kafe Pitoresk, Moskva, 1917. -> uređuju Tatljin, Rodčenko i drugi umetnici; prostor je
ispunjen njihovim dinamičnim kompozicijama od drveta, metala i kartona ("nomadski"
pomičan i demontažni nameštaj lakih konstrukcija), koje sasvim izukrštanim površima,
kulama, šipkama, potpuno razbijaju prostor (ovi komadi nameštaja (na pr. stolice) bili su
slični kreacijama Mis van der Roea, Le Korbizjea, M. Stama, Hanesa Majera
- događaji u umetnosti tokom revolucije i građanskog rata:

- revolucija proklamuje kolektivni način života i industrijalizaciju; avangardni umetnici tu
sebe, konačno, vide kao integrisane članove društva koji mogu uticati na izgradnju novog
sveta; tako oni u svoje ruke uzimaju reorganizaciju kulturnog života zemlje, i napuštajući
štafelaje kreću u propagandnu aktivnost po ulicama, tramvajuma, fabrikama, ...
- veoma važnu ulogu u organizovanju te umetničke propagandne aktivnosti imala je
organizacija Proletkult, koju je vodio Aleksandar Malinovski-Bogdanov; on je zastupao
tezu da se revolucionarni, preobražaj može ostvariti ekonomskim, političkim i
revolucionarnim putem (zbog čega kasnije dolazi u sukob sa Lenjinom); cilj pokreta je bio
oživljavanje kulture jedinstvom nauke, industrije i umetnosti; izrazito nomadski duh pokreta
reflektuje se čak i na oblikovanje laganog sklopivog nameštaja (produktivističkog) Tatljina i
Rodčenka (kasnije su tu temu razrađivali skoro svi moderni arhitekti - na pr. Brojer)
- u to vreme pokreće se inicijativa za stvaranjem novog sistema obrazovanja u umetnosti,
arhitekturi i dizajnu; tako je u Moskvi osnovan VHUTEMAS (više umetničko - tehničke
radionice), obrazovna institucija u kojoj su klase imali skoro svi značajniji umetnici; program
rada je, i pored relativne autonomije, diktirao INHUK (Institut umetničke kulture, osnovan
1920.), državni organ koji se bavio teorijom komunističke umetnosti; ove institucije postale
su platforma sukoba dve osnovne pozicije: idealističke (koju predvode Maljevič i
Kandinski) i utilitarističke (koju predvode Tatljin i Rodčenko); prvi program INHUK-a
sačinio je Kandinski, obuhvativši Maljevičev suprematizam, Tatljinovu "kulturu materijala" i
teorije samog Kandinskog; no upravo su ideje Kandinskog o umetnosti kao intuitivnom,
psihičkom procesu (koje će on plasirati i u Bauhaus-u) bile neprihvatljive za racionalistički

orjentisanu većinu; Kandinski zbog toga odstupa, a ostali se dele u dve grupe; jednu čine
"laboratorijski umetnici", a drugu "produktivistički umetnici"; ta podela je kulminirala
1921.
- Maljevič 1919. osniva Unozis (školu nove umetnosti), Vitebsk na kojoj proklamuje načela
suprematizma; tu El Lisicki prvi put dolazi u kontakt sa Maljevičem, postepeno usvajajući
njegov suprematizam (Maljevičev pedagoški sitem sabran je 1927. u Bauhaus-ovom izdanju u
knjizi "Nepredmetni svet")
- u Moskvi tako primat preuzimaju "produktivisti", pod vođstvom Tatljina (grafička
umetnost odigrala je presudnu ulogu u širenju poruka revolucije); iz tog perioda, najvažniji je
njegov projekat za "Spomenik trećoj internacionali" - dvostruka rešetkasta spirala od
gvožđa visine 300 m, unutar koje se okreću platonistička tela; radi i na projektu
ultraekonomične peći (maksimalna toplota uz minimum goriva)
- srž razlike: "idealisti" zastupaju stanovište da je umetnost po svojoj prirodi beskorisna,
iznad funkcionalnog, tako da čim postane korisna - ona prestaje da postoji; "produktivisti"
smatraju da umetnik mora biti tehničar, kako bi umeo da upotrebljava oruđa i materijale
moderne proizvodnje - energiju usmerava na korist proletarijata
- značajan pokušaj sinteze ovih tokova je rad El Lisickog na tzv. "Prounima" od 1919.,
kojima on nastoji da slikarstvo pretopi u arhitekturu; njegova ličnost je i najvažnija u pogledu
upoznavanja Zapada sa zbivanjima u Rusiji (od 1921. - Nemačka, Holandija, Švajcarska, ...)
- konstruktivizam -> uopšte o modernoj arhitekturi: 1900. - 1940. -> treći značajan datum =
"herojski period" moderne; novi pokreti: konstruktivizam, kubizam, funkcionalizam;
slobodna osnova i slobodna fasada - zahvaljujući betonu i novim materijalima; u modernoj
arhitekturi - socijalni faktor je vrlo bitan; stambeni problemi
- konstruktivizam kao umetnička strategija predstavlja nastavak produktivizma - on je
zaokupljen uspostavljanjem praktičnog mosta između umetnosti i industrije; kao pojam
provlači se od 1921.; 1922./23. pojavljuju se manifesti konstruktivizma; od 1921./22.
delatnost konstruktivista tesno je povezana sa Proletkult-om, koji im je vezama u industriji
(stabilizovanoj usled NEP-a (nova ekonomska politika)) obezbeđivao redovan posao
- sovjetski konstruktivizam - avangardni period; prihvaćen jezik moderne u Rusiji (Le
Korbizje je polagao nade u ruski konstruktivizam)
- konstruktivizam, mašine, funkcija -> osnov arhitekture - ruski dogmatizam; zanos vremena
- najveći broj arhitektoničnih konstruktivističkih kompozicija ostvaren je u pozorištu (braća
Vesnini, Ljubov Popova i drugi); kako su ideje konstruktivista u svojoj sveobuhvatnosti
prirodno vodile arhitekturi, vrlo malo toga je sa hartije prešlo u realnost, zbog teških prilika u
zemlji
- 1923. osnovana je grupa ASNOVA (asocijacija novih arhitekata, osnivač Ladovski,
propagira ritmični foramlizam i perceptivnu estetiku), to su bili arhitekti oko VHUTEMAS-a;
udruženje ima snažan uticaj, pa mu se 1925. pridružuju El Lisicki i Konstantin Meljnikov
(njegovi produktivistički rani radovi su podignuti u doba relativne ekonomske stabilnosti
(NEP - nova ekonomska politika), Lenjinova politika iz 1921. koja je trebala privući strani
kapital, i koja se gasi 1924. Lenjinovom smrću)
- grupa ASNOVA, težila je ne samo naučnoj estetici, već i pronalaženju novih građevinskih
oblika koji bi zadovoljavali i izražavali status nove socijalističke države
1. Kiosci: Meljnikov, Lavinski, Golosov, Ekseter i drugi
2. Paviljon SSSR-a, Izložba dekorativnih umetnosti u Parizu, 1925., Meljnikov;
pravougaona osnova dijagonalno podeljena stepeništem na dva jednaka trugla (otvorena
drvena konstrukcija - dinamična, ispresecan krov)
3. grupa je zaokupljena i radničkim klubovima i objektima za rekreaciju koji su shvatani

kao "društveni kondenzatori"; projekte klubova naročito uspešno rade Meljnikov, Golosov
i Rodčenko (u enterijeru radničkog kluba smešta dijalektičku crveno - crnu garnituru za
šah koja se sastojala od stola i dve stolice)
4. El Lisicki (pokušava stvoriti socijalistički oblik američkog nebodera): projekat
oblakodera izdignutog na propileje (tzv. "Vešalica za oblake") koji se otvaraju ka
bulevaru koji okružuje centar Moskve; ovaj rad, bio je zamišljen kao kritička antiteza
kapitalističkom neboderu, a ujedno i kao klasična Vrata grada
- Tatljin: Projekat spomenika visokog više od 400 m posvećenog trećoj internacionali u

obliku dve isprepletane rešetkaste spirale, unutar kojih su trebale lebdeti četiri velika providna
volumena koji su rotirali pojedinačno sve većom brzinom - jednom u godini, mesecu, danu i
satu (namenjeni: zakonodavstvu, upravi, informacijama i filmskim projekcijama) s jedne
strane spomenik toranj je bio spomenik ustrojstvu države, a sa druge predstavljao primer
produktivističko - konstruktivističkog programa; Tatljinov toranj je preteča dve tendencije
ruske avangardne arhitekture: 1. škole ASNOVA i 2. škole OSA
- odlaskom (smrću) Lenjinove harizmatske ličnosti, završeno je herojsko doba revolucije, i
sve je ukazivalo na nove sukobe, a ne na rešavanje problema - borba za vlast unutar Partije,
modernizacija privrede, borba protiv nepismenosti, svakodnevna borba za opstanak, težnja za
elektrifikacijom, uspostavljanje čvrste veze između urbanog proletarijata i feudalnog
seljaštva; partija je bila u nezgodnom položaju i kada je trebala pronaći odgovor, stil za
Lenjinov mauzolej, a koji bi odgovarao i njegovoj ličnosti i reprezentovao Sovjetski Savez
(produktivizam je zadovoljavao samo ovo drugo, a klasicizam je bio nezgodan zbog
ideoloških konotacija)
- 1926. osnovana je grupa OSA (organizacija savremenih arhitekata) pod vođstvom

Mojseja Ginzburga (pragmatičnija od grupe ASNOVA); grupa se interesuje najviše za
socijološke aspekte arhitekture (jer partija kaže da je stanovanje "najvažniji problem
materijalen egzistencije radnika") - izgradnju stanova i tome slično; grupi se pridružuju i
članovi iz oblasti socioloških i tehničkih disciplina; pokreće se časopis "Savremena
arhitektura" posvećen uvođenju naučnih metoda u arhitektonsku praksu (OSA nije
prihvatila ni produktivizam Proletkult-a, niti peceptivnu estetiku Ladovskog)
- 1927. OSA sprovodi konkurs čiji je cilj bio usavršavanje stambenog prototipa u
kolektivnom stanovanju ("Domkomuna"); mnogi radovi operišu sa dupleks stanovima i
koridorima (Le Korbizje - Ville Radieuse); ove aktivnosti rezultiraju time da Ginzburg
dobija zadatak da radi na standardizaciji stanova
- 1928. OSA počinje da se bavi radničkim kulubovima (kao vid "društvenog
kondenzatora"); Leonidov izrađuje seriju projekata bitno drugačijih od ASNOVA-inih,
orjentisanih više na sportsko - obrazovnu delatnost nego na pozorište; svoje ideje vezane za
klubove on razvija do ekstrema u utopijskom projektu "Palate kulture" iz 1930. -
megastruktura (ostakljene dvorane, planetarijum, laoboratorije, zimski vrtovi), tehnicizam,
prostorna noseća struktura - anticipacija Fulerovih kupola (pro-staljinisti negativno reaguju
na projekat zbog ispraznog idealizma i utopije)
- planer Okitovič na osnovu predviđene elektrifikacije predlaže "dezurbanizaciju" kao lek
protiv gubitka životnog prostora u radničkim komunama; slične predloge iznosi i Miljutin;
ipak bilo je teško stvoriti prihvatljiv ekonomski program za ovakvu ideju
- Ginzburg i Baršč predlažu plan za zeleno proširenje Moskve -> trakasto naselje sa
stambenom "kičmom" (na čijim su krajevima komunalni objekti) i pratećim sadržajima
(sportski tereni, bazeni) u zelenom okruženju
- Linearni grad - Miljutin, 1930. (najapstraktiniji i teoretski najdosledniji projekat) u 6 traka

- zona (železnica, industrija + obrazovanje, zelena zona sa autoputem, stanovanje +
komunalije, park + sport, poljoprivredna zona); šema je u osnovi biologistička (na pr. kretanje
materijala), pa Miljutin drži do baš ovakvog rasporeda zona
- slični predlozi OSA-e za grad Magnitogorsk na Uralu su odbijeni kao suviše apstraktni (pa
vlada angažuje iskusnije i pragmatičnije levo orjentisane arhitekte Nemačke; posao dobija
Ernest Maj)
- projekat Leonidova za Magnitogorsk; put dug 32 km povezuje industrijske pogone sa
poljoprivrednom komunom u unutrašnjosti
- 1932. staljinisti prekidaju (paranoidna cenzura) dalji razvoj avangardne umetnosti i
arhitekture, jer narod nije mogao u tim okolnostima prihvatiti što mu nudi inteligencija,
promovišući državni stil - socrealizam
- ruski konstruktivizam = eksperiment - visoki ideali modernizma, ali se oni ne postižu
- "arhitektura na papiru"; veza: sovjetska arhitektura - Bauhaus
- sovjetski konstruktivizam: značaj konstrukcije; složeni sklopovi od jednostavnih elemenata;
materijali: beton + staklo; estetika dodatnih elemenata (dimnjaci, antene, instalacije)
- projekti konstruktivista:
* Stadion za Spartakijadu - Koršev, Moskvi, 1926.
* Zgrada Pravde - Vesnin, Moskva, 1923.
* Pijaca (tržnica) Suharev - Meljnikov, Moskva, 1924.
* Viseći restoran - Simbirčev, 1922.-23.
37. Internacionalni stil 202
37. Internacionalni stil
- Internacionalni stil -> nije postao univerzalan, ali se odlikovao univerzalnošću pristupa,
koji je pretpostavljao tehniku lakih materijala i standardne modularne elemente i montažnu
gradnju; težio je fleksibilnosti, pa je zato koristio prvenstveno skeletnu konstrukciju, što je
nelad bilo informalistički - tamo gde klimatski, ekonomski, kulturni uslovi nisu omogućavali
primenu lakih konstrukcija (preteča su su vile Le Korbizjea s kraja 20-tih godina; ovaj stil se
nije bitno razlikovao od kubističkog pravca u arhitekturi)
- termin i značenje:
- prvi put se pojavljuje u tekstovima Henri-Rasel Hičkoka, 1928./29., da bi označio
urbanisičku i neoplastičku evropsku arhitekturu posle 1920.
- 1932. otvorena je "Međunarodna izložba moderne arhitekture" u njujorškom Muzeju
moderne umetnosti, koju je pratila knjiga H. R. Hičkoka i Filipa Džonsona
"Internacionalni stil: arhitektura posle 1922."
- zemlje: Čehoslovaćka, Engleska, Finska, Francuska, Holandija, Italija, Švedska, Japan,
Južna Afrika, Brazil
- odlike arhitekture "internacionalnog stila" prema knjizi Hičkoka i Džonsona:

- I princip: arhitektura kao volumen, a ne kao masa
- proističe iz skletne konstrukcije; zidovi imaju ulogu pregradne "opne", zgrada se pravi
"kao brod ili kao kišobran"; prostor obavijaju ravne i tanke površine; površina se nigde ne
prekida, pa ni na mestu otvora - prozori se smeštaju u spoljnu ravan zida; materijal za
površinsku obradu - malter ili kamena obloga (koja slogom ističe da ima oblažuću funkciju);
prozorski okvir - tanki, lagani, metalni
- II princip: pravilnost, a ne simetrija
- proističe is pravilnosti ritma skeletne konstrukcije; prirodni izraz funkcije u većini zgrada
ne rezultira simetrijom, tako da je cilj na racionalan način prilagoditi funkciju pravilnosti
konstrukcije; oblikovanje - analogna skrivenom konstruktivnom skeletu je šema proporcija, i
u osnovi i u izgledu
- III princip: tehnička perfekcija, a ne dekoracija
- posle 20 godina, Hičkok ovaj princip zamenjuje principom jasno izražene konstrukcije,
budući da je ornament stvar ukusa, a ne principa; takođe odbacuje skoro principijelno
zalaganje za ravan krov kao "pseudofunkcionalistički"
- geometrijske projekcije:
- osnova: slobodan plan, koji proističe iz skeletne konstrukcije, omogućava optimalno
zadovoljenje funkcija
- izgled: suština osnove, dakle izraz funkcije, mora se shvatiti iz spoljnjeg izgleda zgrade
- naselje:
- princip pravilnosti nameće opšti red, dok zadovoljenje funkcionalnih zahteva obezbeđuje
raznovrsnost i karakter; kulminativna tačka kompozicije su društvene zgrade, koje imaju
simboličnu vrednost
- arhitekti:
- Le Korbizje, Gropijus, Mis van der Roe, Oud i mnogi drugi
- ostala važna "imena i dela":
- Ričard Nojtra (emigrant, Austrijanac)

1. Sanatorijum Lovel, Los Anđeles, 1927. -> skeletna čelična konstrukcija, obavijena
sintetskom opnom; položaj - na samoj uzvisini, s pogledom na poludivlji pejzaž parka;
asimetrična kompozicija, slobodan plan ukazuju i na njegov sportski način života; polazište u
koncipiranju - Rajt
2. Škola na otvorenom, Los Anđeles, 1934. -> divna konstrukcija - skeletna, drvena i čelična
3. Pustinjska kuća Kaufman, Palm Springs, 1946.-47. -> ambijentalni hedonizam, remek-
delo
- Rudolf Šindler (emigrant, Švajcarac) -> kao i Nojtra; polazište je Rajt, ali ne samo u
oblikovnom, već i u ambijentalnom pogledu
1. Lovelova kuća, Njuport Bič, SAD, 1925.-26.
- Ričard Nojtra i Rudolf Šindler su stekla formalno obrazovanje u Evropi, a usavršavali se kod
Rajta kao i Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac)
- Ludvik Kisela (Čeh)

1. Zgrada "Bata", Prag, 1929. -> robna kuća obuće, osmospratna, fasada od stakla
- Bertold Lubetkin (ruski emigrant) i njegova grupa "Tekton"

1. Stambeni blok Hajpoint 1, London, 1935. -> logička organizacija koju engleska
arhitektura nije do tada imala; funkcionalni i oblikovni sklad
2. Stambeni blok Hajpoint 2, London -> već deluje maniristički: "Hajpoint 1 kao da stoji na
prstima i širi krila, dok Hajpoint 2 kao da sedi na zadnjici kao Buda"; vidi se da počinje
prihvatati sovjetski soc-realizam
- Hoze Luis Sert (Španac, levo orjentisan) -> član španskog ogranka CIAM-a (GATERAS)
1. Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu, 1937. -> prvi put izložena Pikasova
Gernika
- Oskar Nimajer (Brazilac)

1. Neobična organska kuća (za sebe), Gaveji (iznad Rija), 1953.-54.
2. Brazilski paviljon na Svetskoj izložbi u Nju Jorku, 1939. -> koncept Le Korbizjeovog
slobodnog plana ovde je izdignut na viši nivo fluidnosti i prožimanja, oko egzotičnog vrta -
mikrokosmos Amazona
3. Kazino, Pampula, 1942. -> uravnoteženost i živost kompozicije; promenada prostora od
ulaznog dvoetažnog predvorja do rampi koje vode igračicama, od eliptičnog hodnika ka
restoranu do plesnog prostora; logično kretanje svih: gostiju, posluge, igrača; strogost, ali
teatralna atmosfera; kontrast između fasade u gravertinu i kamenu i egzotičnog enterijera; po
zabrani hazardnih igara, zgrada je pretvorena u muzej
4. Brazilija, sa Lusio Kostom, 1956.-63. -> odmah po osnivanju podeljena na: 1. birokratsko
- poslovni i 2. "grad sirotinje"; ortogonalna mreža, oblik krsta u osnovi; podeljen grad,
zoniran u četvrti prema klasnoj strukturi; na Trgu su zgrade triju vlasti: sekretarijat, senat i
sud
- kasnije raskida sa svojim neformalnim funkcionalizom i fluidnim oblicima, stvara čiste
oblike, tj. približava se neoklasičnoj tradiciji
- Filip Džonson
1. Glas haus, Nju Kanan, 1949.
- Francuska:
- Beudoin i Lods
1. Novi tip škole na otvorenom, Suresnes kod Pariza
- Le Korbizje
1. Kuća, protobrutalistička, Mates, 1935. -> zidovi od lomljenog kamena i drveni krov
- Holandija:
- grupa OPBOW (holandski ogranak CIAM-a) -> radovi
- Čehoslovačka:
- Oto Esler
1. Dvojna kuća, Brno, 1926.
- Bohuslav Huks
1. Izložbeni paviljon, Brno, 1929.
- Ludvik Kisela (napisano)
- SAD: -> Internacionalni stil prvi primenjuju austrijski i švajcarski iseljenici (emigranti)
- Ričard Nojtra (napisano)
- Rudolf Šindler (napisano)
- Engleska: -> Internacionalni stil započinju stranci kao i u SAD

- Oven Vilijams
1. Kompleks farmaceutske industrije Buts, Beston, 1932.; on nije bio arhitekta niti član
CIAM-a, već inženjer; armirano-betonska skeletna konstrukcija od pečurkastih stubova i
staklo; skulptoralni oblik četvorospratnog zdanja
- Peter Berens
1. Kuća Nju Vejs, Nortampton, 1926.
- Amijas Konel (sa Novog Zelanda)
1. Kuća "high and over", Ameršam, 1930. -> za arheologa
- Bertold Lubetkin (iz Rusije) -> najznačajniji i njegova grupa "Tekton" (napisano)
- grupa MARS (grupa za istraživanje u modernoj arhitekturi), engleski ogranak CIAM-a,
osnovana 1932.; svojim entuzijazmom grupa je privukla, u početku, avangardne britanske
arhitekte (među njima i Lubetkina), ali je jedino njeno veće ostvarenje, osim Izložbe "Nova
arhitektura", 1933., bio izrazito Utopijski plan razvoja Londona, ali nije razvila
metodologiju potrebnu za realizaciju te budućnosti u koju je verovala; zato će Lubetkin
napustiti MARS i pristupiti levo orjentisanoj organizaciji ATO (organizacija arhitekata i
tehničara) koja će se baviti problemom radničkih naselja
- Španija:
- grupa GATERAS - španski ogranak CIAM-a (grupa arhitekata i tehničara Španije za
unapređenje savremene arhitekture), levo orjentisana, pod vođstvom arhitekte Hoze Luis
Serta i Garsija Merkadala; osnovana 1929. (prvo kao katalonski kulturni pokret);
najznačajnije zdanje:
1. Casa Bloc -> kolektivno stambeno zdanje, koje sadrži duplekse za stanovanje, biblioteku,
jaslice, vrtić, bazen (koncept Le Korbizjea)
- Hoze Luis Sert (napisano)
- Južna Afrika:
- transilvanijska grupa (kasnije će postati ogranak CIAM-a) - prisnost sa Le Korbizjeom
najbolje se vidi po kućama u Johanesburgu u post-korbizjeovskom stilu
- Brazil:
- Lusio Kosta -> radi zajedno sa Le Korbizjeom
1. Zgrada ministarstva obrazovanja, Rio de Žaneiro -> montažni šestospratni objekat,

podignut na pilotisima sa brojnim elementima Le Korbizjea; kasnije se uticaj Le Korbizjea
pretvorio u lokalni senzibilitet, koje je svojom plastičnom raskošću podsećao na brazilski
barok XVIII v.; vodeći predstavnik ovog stila
- Oskar Nimajer (napisano)
- Japan:
- Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac) -> uticaj Rajta
1. Sopstvena kuća, Tokio, 1923. -> prva kuća od armiranog-betona u Tokiu; pokušaj
asociranja na tradicionalnu japansku arhitekturu u drvetu; konzolni nameštaj od čeličnih cevi
2. Poslovna zgrada petrolejske kompanije "Izlazeće Sunce" -> koristi armirani-beton
3. Golf klub, Tokio, 1930. -> kitnjast i maniristički; uticaj Perea
4. Kuće za porodice Akaboši i Fukui, 1933.-35. -> kuće skorojevića industrijalaca; radi sa
suprugom i enterijer, nameštaj, tkanine; evroazijski, gaje bogat stil; ovde se gubi Rajtov i
Pereov uticaj
- Kunio Majekava (radio za Rejmonda i školovao se u inostranstvu)
1. Stambeni blok Harumi, Tokio, 1957. -> proizašao iz Le Korbizjeovog Unite d'Habitation;
kombinuje pola - pola zapadnjački i japanski stil života
- Junzo Sakakura (kao i Majekava, radio je za Le Korbizjea)
1. Japanski paviljon, Svetska izložba u Parizu, 1937. -> tradicionalno + Le Korbizjeovsko;
slobodan prostor, povezanost spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora pomoću rampi
2. Muzej moderne umetnosti, Kamakura, 1951. -> neoklasicistički pristup
- Majekava će u svom članku "Razmišljanja o civilizaciji i arhitekturi" govori o
paradoksalnom opstanku tradicionalne japanske kulture u njenoj suštini, kao one snage koja
će osloboditi Zapad njegove tehnokratske neumerenosti; time se konačno završava period
Internacionalnog stila, ne samo u Japanu nego i u celom svetu
- Kenzo Tange (bio Majekavin asistent)
- smelost posleratnog stvaralaštva ogleda se u njegovom delu; počeo je nizom radova koje je
naručila država, počev od prilično šematskih objekata gradskih većnica za Šimicu i Tokio,
pa do vrhunskih zdanja zgrade Prefekture u Kagavi, i zatim Olimpijskih stadiona u Tokiu
1. Gradska većnica, Tokio, 1952.-54. -> betonska parodija tehnike u drvetu
2. Zgrada Prefekture, Kagava, 1955.-58. -> stanje skoro klasične ravnoteže; lucidna
organizacija prostora; elementi Internacionalnog stila; odlike istoricizma, aluzije na budizam i
šintoizam
3. Dva Olimpijska stadiona, za igre u Tokiu, 1964. -> Tange nije vodio računa o
kretanjima, pa eliptični i kružni volumeni ovih stadiona, pokriveni su lančanim čeličnim
krovovima obešenim o rogove eliptičnih armirano-betonskih konzola koje nose istovremeno i
gornje redove koso postavljenih sedišta
4. Spomenik miru, Hirošima, 1955. (centar mira) -> Tange je verovao da će energija,
oslobođena intenzivnim razvojem Japana, pomoći da se japanska tradicija preobrati u nešto
novo i kreativno; o tome govori u svojoj pronicljivoj analizi u vreme završetka Prefekture:
"Japan je do nedavno bio neprekidno pod apsolutnom vlašću države, dok je kulturna energija
naroda - energija kojom bi se moglo stvarati novo, bila ograničena i potisnuta; ta se energija
uspela osloboditi tek u ovom vremenu, ali treba još mnogo učiniti da bi se pravilno
artikulisala"
5. Konkurs za "Kinseko - japanski kulturni centar", 1942. -> eklektičan rad
6. Hram Dem su, Osaka
7. TV stanica u Kofu -> konstrukcija, instalacije, stepenište (jezgro)
8. Muzej savremene umetnosti, Jokohama -> operiše sa evropskim elementima arhitekture
9. Katedrala St. Meri - za Olimpijske igre -> asocijacija na srednjevekovni grad; osnova u
vidu krsta
10. Metropolitenska gradska kuća
- Kenzo Tange - radio tokom rata; vodeća figura 60 - 80-tih godina u japanskoj arhitekturi;
okuplja mlade arhitekte (koji će takođe kasnije postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u
modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu tradicionalne osnove; bio je pod uticajem Le
Korbizjea
38. Art Deco 207
38. Art Deco
- pojam:
- oznaka "Art Deco" počinje da se koristi posle "Međunarodne izložbe dekorativnih
umetnosti" u Parizu, 1925., za modu sintetičke stilizacije između avangarde (kubizma,
futurizma, ekspresionizma) i tradicionalizma
- Art Deco u početku je francuski fenomen, ali se ubrzo širi po celom svetu, u oblasti dizajna,
enterijera i arhitekture
- uspeh Art Deco-a može se objasniti na sledeći način: avangardni pokreti nastojali su da sve
oblike svedu na apstrakciju, što se nije smatralo prikladnim za arhitekturu sa
reprezentativnom (državnom, ideološkom, finansijskom) funkcijom; tako se javlja jedna
tendencija za stvaranjem umetničkih formi sa određenim ikonografskim sadržajem; to je
kontekst u kom dolazi do pojave Art Deco-a, ali i specifične ikonografske arhitekture
evropskih totalitarnih režima (gde se vlast i moć žele prikazati u pozitivnom i naprednom
svetlu)
- Art Deco u Francuskoj:

1. Paviljon turizma, "M. I. D. U.", Pariz, 1925. - arh. Robert Mallet-Stevens -> snažna je
ilustracija tradicije za integrisanjem doktrinarnog modernizma, dekorativnog kubističkog stila
i futurističkih vizija
- grupa umetnika koja stvara u ovakvom duhu okupila se u "Uniji modernih umetnika", U.
A. M., 1930. -> Franc Žurdain, Robert Mallet-Stevens, Rejmon Templije, Žan Foke, Pjer
Šaro, ...; njihov stil (naročito u uređenju enterijera) karakteriše upotreba luksuznih materijala
(metali, staklo, kamen, skupoceno drvo i sl.), geometrijska ornamentacija, svedene forme
nameštaja i drugih predmeta primenjenih umetnosti; pored toga, stil je polihroman, dosta se
istražuje uloga svetla i td.
- Art Deco ("modernistički stil") u Americi:

- osnove modernizma u SAD -> izvori: velika izložba u Parizu 1925., kubizam Frank Lojd
Rajta, etika mašina, civilizacija Maja, obrasci Pueblo - Indijanaca, Bečka secesija, Nemački
ekspresionizam
- Art Deco doživljava procvat u Americi, gde se traga za reprezentativnim stilom poslovnih
zgrada; američki Art Deco oslanja se L'Ecole des Beaux Arts tradiciju (koja je "službeni stil"
u Americi od "Kolumbijske izložbe" u Čikagu 1893., pa sve do prvog svetskog rata), na
dekorativizam Čikaške škole, na "gotski" stil nebodera (koji u Nju Jorku ustanovljava Kas
Džilbert zgradom Vulvort iz 1913.), kao i na različite avangardne izvore
- presudnu ulogu u formiranju vodećeg stila imao je konkurs za zgradu Čikago Tribjuna iz
1922., kada je pobedio rad Rejmonda Huda i Džona Mida Hauelsa u pseudogotskom stilu
- do drugog svetskog rata, u Americi Art Deco dominira kao urbani stil poslovnih zgrada i
stambenih blokova u gradskim jezgrima; to je, ujedno, u skladu sa opšte prihvaćenim
shvatanjem stilske prikladnosti za pojedine namene (u isto vreme, porodične kuće u
ekskluzivnim četvrtima bliske su engleskom "free architecture" stilu (uz dodatak ponekog
trema u kolonijalnom stilu), univerziteti u "srednjevekovnom", i td.)
- najpozanatije zgrade:
1. Krajsler bilding, Nju Jork, 1928.-30. - arh. Vilijem van Alen; možda najpoznatiji primer
američkog Art Deco-a; dekorativni sistem ove zgrade treba da podseća na Krajslerove
automobile
2. Rokfeler centar, Nju Jork, 1931.-39. - arh. Rejmond Hud i Džon Mild Hauels i dr.
("grad u gradu" - ovo delo je nudilo science fiction viziju grada nebodera - tornjeva);
38. Art Deco 208
kompleks na prostoru od 8 blokova, sadrži 14 zgrada; glavni deo izgrađen je za 18 meseci;

kompleksom dominira skulptoralni bezornamentalni oblakoder RCA (u jezgru kompleksa)
od 70 spratova; sva umetnička dela izložena ili kao deo centra obrađivala su tematiku
svetlosti, zvuka, radija, TV, uopšte napretka, da bi kulminirala sa dva glavna objekta (dela) na
srednjoj osi kompleksa: 1. Prometej - pozlaćen, okružen zodijakom (skulptura), koji se izdiže
iznad trga; 2. "čovek na raskršću" - zlosretna zidna slika - mural, delo Dijega Rivere, u
predvorju RCA, sa i ideološkom ikonografijom (uključujući čak i sliku Lenjina) zbog čega su
ga morali ukloniti; 3. Amerikan radijator bilding, Nju Jork - Rejmond Hud i Džon Mild
Hauels
3. Radio city music hall (velika koncertno - bioskopska dvorana (6200 mesta)) -> krovni
vrtovi na vrhovima dve niže zgrade i šetalište sa vodoskokom levo i desno od njih
4. Veliki broj drugih njujorških oblakodera na Menhetnu takođe je izgrađen u ovom stilu
5. Zgrada Džonson Vaks i dr., "indijanski" stil u Kaliforniji -> radovi Rajta između dva
rata, takođe pokazuju sličnost sa Art Deco-om
6. "Šel bilding", Hag (Evropa) - Oud
39. Arhitektura totalitarnih režima 209
39. Arhitektura totalitarnih režima
- arhitektura totalitarnih ražima -> Italija, Nemačka, SSSR
* Italija: -> razvoj fašističke ideologije posle prvog svetskog rata proizašao je iz dva aspekta
futurističkog pokreta: kulta rata i veličanja mašina; rat je destruktivno delovao, međutim, i na
sam futurizam; na pojam "industrijske kulture" tj. "kulture mašina" počelo se gledati sa
podozrenjem, ne samo od strane narodnih masa, već i inteligencije; otpor protiv futurizma
javio se u delu Đorđa de Kirika (italijanski slikar i likovni kritičar) "Zagonetka sata", koje
prikazuje peristil sa lukovima u sumraku (zastrašujuć metafizički prizor koji slikovito
predočava formu italijanske Nove tradicije)
- u periodu fašističke vlasti 1922.-43. italijansku arhitekturu karakteriše latentni (ali prefinjen)
sukob modernista i novotradicionalista; specifičnost tog sukoba je u tome što su i jedni i
drugi bili zagovornici novog tumačenja klasične tradicije, kao što su i jedni i drugi, na
određen način, izvorište imali u predratnoj italijanskoj modernističkoj tradiciji
1. pod uticajem Đorđa de Kirika i metafizičkih slikara, u italijanskim vizuelnim
umetnostima nastaje pokret "Novecento Italiano"; de Kiriko pokušava da svojim, najčešće
arhitektoničnim kompozicijama pronikne u metafizičko prisustvo klasične prošlosti u
sadašnjosti; vođena tom idejom, milanska arhitektonska avangarda, okupljena oko
Đovanija Mucija, nastoji da da svoje viđenje klasičnih oblika Mediterana, suprotstavljajući
se futurističkom kultu mašine; prva manifestacija arhitektonskog pokreta "Novecento
Italiano" je upravo Mucijeva stambena zgrada Ka'Bruta, Milano, 1923. (Mucijo piše o
pokretu "Novecento Italiano" kao antifuturističkom, tvrdi da će klasične šeme prošlosti uvek
biti upotrebljive)
2. drugi krug milanskih arhitekata formira "Grupu 7", koju predvodi Đuzepe Teragni
(Giuseppe Terragni 1904.-41.) (grupa pokazuje naklonost prema deutsche Werkbund-u i
ruskim konstruktivistima); grupa teži novoj, racionalnoj sintezi nacionalne klasične tradicije i
strukturne logike mašinskog doba; stvarnu afirmacijau racionalistička arhitektura počinje da
stiče izgradnjom Teragnijevog kompleksa Novokomun u Komu, Italija, 1928. (ova zgrada,
na pr. u tretmanu uglova gde se umesto klasičnih ojačanja nalaze ostakljeni valjkovi, ukazuje
na izvesnu naklonost racionalista prema konstruktivizmu); 1930. racionalisti stvaraju
udruženje MIAR (italijanski pokret za racionalnu arhitekturu); iste godine, Musolini
lično otvara izložbu pokreta; no, i pored toga, provladino Nacionalno udruženje arhitekata
(tradicionalistički orjentisano) neprijateljski se postavlja prema MIAR-u zbog njegovog
krajnje intelektualističkog strogog asketskog pristupa, koji je odbacivao ikonografska svojstva
arhitekture
- tada Marčelo Pjaćentini, najuticajniji član Nacionalnog udruženja arhitekata, odlučuje
da napravi kombinaciju pokreta "Novecento Italiano" i racionalizma, stvarajući tako
eklektički tzv. "Liktorski stil" i zalažući se da to postane službeni stil; formulacija te
orjentacije je njegova zgrada Palate pravde u Milanu, 1932.; Pijaćentini formira
profašističku grupu RAM, čiju arhitekturu karakteriše masivnost, modulacija pravougaonih
otvora, rudimentarni klasicizam stubova i venaca; najznačajni poduhvat ove grupe je zgrada
Univerziteta u Rimu, 1932. (ponavljanje jednostavnih osnovnih elemenata)
- 1932. Đuzepe Pagano (arhitekta) i Edoardo Perziko (likovni kritičar) pokreću list
"Casabella", organ italijanskog racionalizma
- iste godine: u Milanu je osnovana racionalistička grupa "BBPR" (4 arhitekte), koja u već
pregrejani arhitektonski diskurs unosi izvesni kriticizam
- iste godine: Casa del Fascio, Komo (prvi put se vidi njegova opsednutost transparentnom
arhitekturom - futuristički program o uvođenju ulice u kuću) - ovo delo Teragnija je
najvažnija zgrada italijanskog racionalizma; polukocka sa strogom prednjom konstrukcijom,
"palaco" plan (sa velikom dvoranom umesto atrijuma u sredini - političke konotacije:
nesmetani ulazak masovnih demonstracija sa ulice u unutrašnji prostor zgrade); eksterijer
zgrade, tj. fasade ukazuju na enterijer
- u periodu 1932.-36. podignute su najvažnije zgrade racionalizma, među kojima posebno
mesto zauzimaju građevine koje za Olivetija podižu Figini (doprinos moderne arhitekture u
humanizaciji industrije) i Polini u Ivrei, zatim "Dvorana zlatnih medalja" Perzika i
Nicolija na aeronautičkoj izložbi u Milanu 1934. (viseća konstrukcija - lavirint belih
drvenih rešetkastih konstrukcija izdignutih iznad poda, u kojima su bile grafike i fotografije), i
druge
- posle 1936. atmosfera se pogoršava, napadi tradicionalista postaju sve žešći; većina
racionalista ulazi u manji ili veći kompromis sa tim, sve jačim shvatanjima (na pr. Pagano
sarađuje sa Pijaćentinijem na pripremi izložbe EUR, 1942., čije bi trajne građevine, po
Musolinijevoj želji, postale jezgro Novog Rima; glavna građevina kompleksa - Palata
italijanske civilizacije - krajnja je vulgarizacija pokreta "Novecento Italiano"; urbanistički,
plan pokazuje istu morbidnost kao i Musolinijeva "osmanizacija" Rima iz 1931.
- u toku rata, mogi racionalisti su stradali - neki umiru pod nerazjašnjenim okolnostima, neki
završavaju u nemačkim koncentracionim logorima; posle rata, pokret je obnovljen, a naročito
snažno je uticao na arhitekte oko Rosija i Grasija
* Nemačka:
- 1933., po dolasku nacista na vlast, moderna umetnost je zabranjena kao "degenerisana",
"kosmopolitsko - jevrejska" i sl.; u formalnom smislu, zadržala se samo u funkcionalističkoj
industrijskoj gradnji
- problem sa pronalaženjem odgovarajućeg arhitektonskog stila, nacisti rešavaju oslanjanjem
na snažnu 1. antizapanjačku narodnjačku tradiciju (u pogledu stambene gradnje) i na 2.
arhitektonsku tradiciju nemačkog klasicizma u radovima Šinkela, Gilija, Langhansa i
drugih (u pogledu reprezentativne gradnje); međutim, važno je reći da je bilo i drugih
pseudo-istoricističkih pojava u nacističkoj arhitekturi, što nedvosmisleno odslikava njenu
"šizofreničnu" prirodu
1. izvor stambenog "Heimatsil"-a ("domovinski stil") je ideologija krvi i tla, prvi put
izložena u knjizi Valtera Darea "Seljaštvo kao izvor života nordijskih rasa", 1929., u
kojoj se žučno protestvuje protiv urbanizacije, a selo se predstavlja kao tvrđava patriotizma;
glavni pobornici, još od 20-tih godina, bili su Hajnrih Tesenau i Paul Šulce-Naumburg; u
svojoj knjizi "Borba za umetnost", 1932., Šulce-Naumburg (okrenut ka pokretu Arts and
Craft, jednostavnim, organskim oblicima) napada "nomadski", apatridni stil gradskog života,
funkcionalističku arhitekturu, arhitekturu ravnog krova kao izraz drugog podneblja i slično
(oni zajedno rade belo okrečena zdanja sa kosim krovovima - kao deo tradicije, korena,
pripadnosti)
2. glavni protagonisti reprezentativnog državnog stila bili su Paul Ludvig Trost i Albert
Šper; obojca rade u pseudoklasičnom maniru (spartanski klasicizam; sterilisana,
megalomanska prerada Šinkela); glavni Šperovi projekti (su grandiozni objekti za potrebe
nacističke države): stadion (za politički skup) Cepelinfild, Nirnberg, 1937., sedište
Kancelara, Berlin, 1938. (Šper: "Ledena katedrala" - stub od zastava i reflektora, izveden
za veliki politički zbor na Tempelhofu u Berlinu 1935.); nacistički neotradiconalizam odlikuje
se, iznad svega, podizanjem javnih građevina u svrhu masovne histerije - to dobro ilustruju
bizarne građevine (koje će služiti kao scenografija) kao što su otvorene arene (kao goleme
"kulise" za pseudo-kultne nacističke rituale ili tokom rata podizani spomenici poginulima u
ratu - "Totenburgen" ("zamkovi mrtvih" u Buleovskom stilu); izuzetci od ovoga su:
Olimpijski stadion Vernera Marča i Bonacovi mostovi iz 1936.
* SSSR:
- na konkursu za Palatu Sovjeta, 1931. (na mestu srušene, a danas, Bogu hvala, obnovljene
crkve Hrista Spasa; kao ruski odgovor na zdanje Lige naroda), pojavili su se radovi iz celog
sveta (Le Korbizje, Pere, Gropijus, Pelcig) i Rusije (ASNOVA, OSA, VOPRA) - i ovde
dolazi do sukoba između modernističkog pokreta i nove tradicije; odluka žirija da, kao
pobednički, izabere rad B. M. Jofana, prva je manifestacija soc-realizma u Rusiji
(konstruktivističke dvorane kao polukružne, ivične, oko četvorougaonog otvorenog, klasičnog
dvorišta u čijem je centru klasičan stub sa kipom radnika na vrhu (aluzija na Kip slobode) sa
bakljom ustanka neslobode); projekat će kasnije biti izmenjen sa velikim kipom Lenjina na
vrhu; ironija ovog konkursa bila je u tome što se nijedna levo orjentisana grupacija arhitekata
nije predstavila radovima na liniji monumentalnog socijalističkog realizma
- 1932. CK partije proglašava socijalistički realizam službenim stilom; arhitekturu
socijalizma karakteriše megalomanija, pseudoklasicizam, primena skulptura u istom stilu
- slomu avangardne arhitekture u Rusiji doprinelo je, u sklopu opštih kretanja, jačanje
ekstremno demagoške, staljinističke asocijacije arhitekata "VOPRA", koja tvrdi da "samo
proleteri mogu stvarati proletersku kulturu"; u stvaranju ovog stila važnu ulogu odigrali su
neki rehabilitovani prerevolucionarni akademski arhitekti (Gelfreih, Ščuk, Ščusev, ...)
- 1933. osnovana je Moskovska Akademija arhitekture, a 1935. njena planerska sekcija
- 1935. urađen je Generalni plan Moskve, čiji najvažniji deo čini sistem podzemne gradske
železnice; stanice moskovskog metroa jedan su od najvulgarnijih primera soc-realizma
- 1937. održan je Generalni Kongres Saveza Sovjetskih arhitekata koji propisuje
projektovanje u vernakularnom i klasičnom duhu na celoj teritoriji zemlje
- 1938. Ščusev podiže Lenjinovu državnu biblioteku - besmisleni, ogoljeni klasicizam
- 1943. doneta je odluka o obnavljanju ratom razorenih gradova, koja je generalno propisivala
restauratorske radove
- 1947. projektovano je 8 oblakodera u soc-realističkom stilu za Moskvu, od kojih je 7
podignuto (morbidno)
- 1954.-55. socijalistički stil se ukida, a ruska arhitektura se ponovo polako vraća u okvire
modernog pokreta
40. Alvar Alto 212
40. Alvar Alto
- Alvar Aalto, 1898. - 1976., Finska -> zanima se za narodno izvorno graditeljstvo; njegova
dela imaju elemente dva stila nordijske tradicije: 1. nacionalni romantizam (izvor je u pokretu
gotic revival), datira iz 1895.; 2. strog dorski senzibilitet (izvor je u Šinkelovom romantičnom
klasicizmu) iz 1910.; nijdenom od ovih stilova nije se potpuno priklonio; tokom celog života
tragao je za postizanjem ambijenta (toplota, svetlost, zvuk) -> u njegovim prvim remek-
delima:
1. Sanatorijum, Paimio -> pažljiv raspored bolesničkih soba, izvori svetla i toplote su
podalje od postelja, plafoni su tamno obojeni da bi umanjili odbljesak, umivaonici su
bezšumni
2. Gradska biblioteka, Vipuri -> danonoćna indirektna rasveta, akustička izolacija čitaonica
- poslednje delo: Koncertna dvorana Filandija, Helsinki završena 1976.
- rođen je 1898. u mestu Kourtane, Finska; studirao 1916.-21. na Politehnici u Helsinkiju;

studijsko putovanje - Skandinavija, Centralna Evropa, Italija
- 1922. - 4 izložbena objekta na industrijskoj izložbi u Tampereu (suprotnosti, koje
pokazuju različite uticaje i stepene kulturnog razvoja Alta: 1. "klasični" industrijski paviljon
(od modularnih drvenih oplata); 2. kiosk sa slamnatim krovom (domorodački stil; tu su bile
izložene Finske rukotvorine))
- 1923. otvara biro u Jivaskili (uticaj Vagnera)
- 1925. ženi se sa Aino Marsio, koja mu je najbliži saradnik do svoje smrti 1949.
- projekti u Jivaskili 1923.-27.:
- Radnički stanovi │uticaj Asplunda -> slabo izražen neoklasicizam
- Radnički klub │(dorski stil); lokalno graditeljstvo (u drvetu);
- Nove i rekonstruisane crkve │Hofman (strogost);
- Dva doma civilne zaštite │Šinkel - italijaniziran stil
- I faza, 1927.-34.: -> početna faza zrelog stvaralaštva - funkcionalizam (skreće ka

romantičnom klasicizmu)
1. Gradska biblioteka, Vipuri, 1927. (izvedeno 1930.-35.) -> u prvobitnoj verziji snažan
uticaj Asplunda i švedskog neoklasicizma (fasade, friz, ogromna egiptoidna vrata), kasnije
izmenjena; dva aksijalna trakta sa ravnim krovovima; armirano-betonska konstrukcija
2. Sanatorijum, Paimio, 1928.-32. (prva nagrada na konkursu, konstruktivistički pristup) ->
razvedena krila, sobe racionalistički opremljene, okrenut na jug i jugoistok; konzolna
konstrukcija - armirano-betonska
3. Zgrada jugozapadne poljoprivredne zadruge, 1928. -> Asplundov uticaj, izgrađena u
Turkuu: kolorizam pozorišta u zgradi - tamno plavo gledalište sa stolicama od ružičastog
baršuna
- 1928. prisustvovao konferenciji o armiranom-betonu u Parizu, pada pod uticaj holandske
(Dujker) i ruske (ASNOVA) avangarde (holandskog i ruskog konstruktivizma)
- izložba 700-togodišnjice Turkua, 1929.
4. Poslovna zgrada izdavačke novinske kuće "Turun Salomat", u Turkuu, 1928. -> uticaj
pomalo konstruktivistički
- 1929. prisustvovao kongresu CIAM-a u Frankfurtu, gde staje uz pristalice "nove
objektivnosti" po pitanju stanovanja
5. Stambeno naselje za finsko Udruženje za umetnost i zanate, 1930., i predlog prototipa
minimalne kuće, 1932.
40. Alvar Alto 213
- II faza, 30-te godine (1934.-39.):

- sredinom 30-tih godina upoznaje industrijalce Gulišen, vlasnike koncerna za proizvodnju
drveta, papira i celuloze
- 1935. osniva se preduzeće "ARTEK" za proizvodnju i plasman Altovog drvenog
nameštaja, koje vodi Aino Alto (Alto je dizajnirao i stolice; zahvaljujući dživotnom
pokroviteljstvu finske drvne industrije, Alto ponovo uviđa prednost drveta nad betonom u
konstrukciji)
6. Fabrika papira i radnički stanovi Sunila, Katua, 1936.-37. -> moćna konstruktivistička
arhitektura fabrike; stambeno naselje - raznovrsni tipovi stanova; niz infrastrukturnih
pogodnosti
7. Vlastita kuća, Munkiniemi, Helsinki, 1936. (počeci udaljavanja od međunarodnog
konstruktivizma) -> "L" osnova, asimetrija, zidovi od opeke, drveta, grubog maltera - kao
kolaž
8. Finski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu, 1937. (I nagrada) -> drvena zgrada ("šuma
koja hoda" - raznovrsni konstruktivni sklopovi, drvena oplata zidova; načelo prostorne
distribucije (prisutno u Altovoj zreloj karijeri) - podela građevine u dva dela, sa "atrijumskim"
međuprostorom (ovaj koncept potiče od tradicionalnog kompleksa seoske kuće)
9. Vila Mairea (za Gulišenove), Normark, 1938.-39. -> remek-delo predratne karijere - "L"
osnova, opet kombinacija opeke, grubog maltera i drveta; spoj racionalističko -
konstruktivističke estetike i tradicije nacionalnog romantizma (kontrast, dvojnost, prisutna u
celom projektu, metaforički: "geološki slojevita" masa kuće (nepravilan oblik bazena - saune;
drvena oplata dnevne sobe), beli zidovi intimnih prostora); izdvojena sauna (sauna ima
slamnati krov - tradicionalan) sa kućom, ograđeno malo dvorište sa ameboidnim bazenom;
skulptorski kamin i stepenasto povišena dnevna prostorija koja vodi do stepenišnog mezanina;
unutrašnjost dosta simbolizuje pejzaž; suptilne promene atmosfere unutrašnjeg prostora
- III faza, 1939.-49.:

- Alto traga za novim izrazom (retorički pokrenuti zidovi Finskog paviljona Svetskoj izložbi
u Nju Jorku, 1939. ili Studentskog doma u Masačusetsu, 1947.-48.); neko vreme proveo je
i u ratu
- 1949. umire Aino Alto
- IV faza, druga stvaralačka faza od 1949.: -> u svom tekstu 1947. "Pastva i planinski
potok" objašnjava vezu arhitekture i biologije; arhitektonski oblici su nalik ribi: ne rađaju se
potpuno razvijeni, niti u vodama gde inače žive, već stotine kilometara daleko od prebivališta;
otuda u njegovim delima aluzije na razvoj ribe od ikre, duhovnog i svetovnog, rađanje i
obnavljanje
10. Gradska skupština, Sajnatsalo, 1949.-52. -> atrijum oko kog su smešteni različiti
sadržaji; zidovi od opeke (smenjuje se pod od opeke i kamena), ritmizacija otvorima; drvena
vidna konstrukcija krova
- 1952. ženi se sa Elizom Makiniemi, koja mu je u ovoj fazi i glavni saradnik
11. Nacionalni penzioni zavod, Helsinki, 1952.-56. (izražena Altova želja da bude koristan
malim ljudima) -> kubične mase, "U" osnova (opet poluatrijum); prostori su različitih boja,
označavajući promenu statusa; snažno izražen humanizam - brižljivo detaljisanje (stolice,
rasvetna tela, grejanje, ...) - najuočljiviji je u pažljivo projektovanom nizu kabina za razgovore
smeštenih ispred dvorane sa prirodnim svetlom; ta dvorana, popločana crnim i belim
mermerom, je "ključ" građevine
12. Stambeni blok u četvrti Hansa za izložbu "Hanzafirtel interbau", Berlin, 1955.
(Altova težnja da zadovolji psiho - sociološke kriterijume) -> jedno od najvažnijih rešenja
stana, mnogo prihvatljivije od Le Korbizjeovih; stan (stan - apartman) ima sve atribute kuće -
40. Alvar Alto 214
osnova ima "U" formu oko terase, koja igra ulogu atrijuma; stanovi su takođe grupisani oko
vertikalnih čvorišta sa dnevnim svetlom
13. Koncertna dvorana Filandrija u Helsinkiju -> poslednje Altovo delo je završeno 4
godine nakon smrti
- najvažnije u Altovom delu: stvaranje ambijenta u kome će se ljudi dobro osećati -
zadovoljenje socijalnih i psiholoških kriterijuma; odatle proističe i nedogmatičan odnos prema
ortogonalnosti; Altova rešenja su nenametljiva, ali izražena i nastavljaju nordijsku tradiciju
spajajući osobenost i klasičnost, maštovitost i normativnost
41. CIAM i Grupa 10 215
41. CIAM i Grupa 10
- CIAM (Congres Internationaux d'Architecture Moderne) (međunarodni kongres

moderne arhitekture) -> cilj održavanja internacionalnih kongresa za novo građenje je borba
za prava savremene arhitekture, a koja je u tom periodu vodila bitku sa jakim antagonističkim
snagama akademizma; "obrađuju probleme koje pojedinac ne može da savlada" (Le
Korbizjeova definicija) - 3 razloga:
1. CIAM tvrdi da je arhitektura uslovljena političkim i ekonomskim prilikama, te da će se za
postizanje većeg nivoa kvaliteta morati osloniti na univerzalno prihvatanje raconaliziranih
metoda proizvodnje, a da se pri tome ne udalji od stvarnosti industrijalizovanog sveta
2. CIAM ističe potrebu planske privrede i industrijalizacije
3. CIAM zagovara uvođenje normativnih mera i efikasnih metoda proizvodnje, kao prvi korak
prema racionalizaciji građevinske industrije
- internacionalni kongresi služe za novo građenje i formiranje današnje arhitekture
- osnivanje CIAM-a 1928. označava početak "akademske" faze moderne arhitekture, tj.
ustoličavanje onoga što je simbolično predstavljala izložba Weisenhofsiedlung, 1927.
(naselje Vajzenhof) za "novu tradiciju" sa internacionalnim predznakom
- CIAM je osnovan na inicijativu pokroviteljke umetnosti Elen de Mandro (ona je pozvala
kreativne duhove u svoj zamak u La Sarazu, i posle konsultacija sa Gidionom i Le
Korbizjeom došlo je do održavanja sastanka)
- u periodu 1928.-59. CIAM je prošao kroz 3 faze:
- prva (CIAM I - III), 1928.-33. bila je najdogmatičnija, gde su najuticajniji bili nemački
arhitekti, pripadnici "nove objektivnosti"
- druga (CIAM IV - V), 1933.-47. obeležena je dominacijom Le Korbizjea, koji je akcenat
pomerio na urbanizam
- treća (CIAM VI - X), 1947.-59. obeležena je predominacijom liberal - idealističkih
tendencija nad materijalističkim iz vremena osnivanja
- prva faza:
- CIAM I (kongres u zamku Elen de Mandro, La Saraz, Švajcarska, 1928.)
- osnivački kongres; predsednik Karl Mozer, sekretar Z. Gidion
- teme: uticaj tehnike na arhitekturu (voditelj Le Korbizje), standardizacija (voditelj Ernst
Maj, ekonomija i arhitektura (voditelj Hans Šmit), urbanizam (voditelj Andre Lirsa),
kultura stanovanja (voditelj Ernst Maj), država i arhitektura (voditelj H. P. Berlage) (odnos
arhitekture i tehnike, ekonomije, države, standardizacija, urbanizam; zemljišna politika za
rešavanje haotične podele zemljišta (usled kupoprodaje i nasleđivanja); oslobađanje od
sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelih formula)
- rezultat: "deklaracija iz La Saraza" (potpisalo je 24 arhitekte iz: Francuske, Švajcarske,
Nemačke, Holandije, Italije, Španije, Austrije i Belgije) -> ističe građevinarstvo, a ne
arhitekturu kao elementarnu delatnost čoveka (tesno povezanu sa evolucijom ljudskog
života); arhitektura je uslovljena političkim i ekonomskim prilikama, te se mora osloniti, u
cilju postizanja kvaliteta na univerzalno prihvaćene racionalne metode proizvodnje; suština
urbanizacije je u funkcionalnom redu
- CIAM II (kongres u Frankfurtu, Nemačka, 1929.) -> bio je u Frankfurtu zbog aktuelne
stambene izgradnje (Ernst Maj - najveći evropski ekspert na području socijalne stambene
izgradnje)
- organizator: Ernst Maj
- formulisani su ciljevi: utvrditi probleme arhitekture - formulisati ideju moderne arhitekture -
proširiti ovu ideju u svim oblastima života - pratiti rešavanje arhitektonskih problema
- teme: stan za životni minimum (voditelj Ernst Maj), zadatak i ostvarenje minimalnog stana
(voditelj Hans Šmit), program minimalnog stana (voditelj Viktor Buržoaz), sociološki
aspekti minimalnog stana (voditelj Valter Gropijus), analiza temeljnih elemenata (voditelj
Le Korbizje), građevinski propisi i minimalni stan (voditelj Hans Šmit) (stan za životni
minimum (mini stan) - funkcionalni sociološki i normativni aspekti)
- rezultat: važan referat "Stan za minimum egzistencije"
- izložba: 100 projekata minimalnih stanova (crteži u istoj razmeri)
- ustanovljeni su organi CIAM-a: kongres, CIRPAS (međunarodni komitet za rešavanje
problema savremene arhitekture), radne grupe (arhitekti i stručnjaci, nacionalne sekcije (prvi
put učestvuju: Alvar Alto, Valter Gropijus)
- CIAM III (kongres u Briselu, Belgija, 1930.)
- organizator Viktor Buržoaz, predsednik Kornelijus van Esteren (profesor K. Mozer
ustupio mesto mlađem i to urbanisti, a ne arhitekti -> promena tendencija; rukovodilac biroa
za planiranje Amsterdama - urbanista)
- tema: racionalni sistemi izgradnje (visina i razmak blokova u cilju efikasnog korišćenja
zemljišta i materijala)
- izložbe: racionalna gradnja i "Ozareni grad" Le Korbizjea
- druga faza:
- CIAM IV (kongres na brodu Marsej-Atina-Marsej, 1933.) -> bio je više dogmatski nego
praktičan; daleko od zategnute političke situacije i realnosti industrijske Evrope
- kongres je održan na brodu (na predlog Brojera), jer prilike nisu dozvolile da se održi u
Moskvi, kao što je planirano (15-todnevno mediteransko krstarenje, neformalna atmosfera na
brodu grčke brodarske kompanije); dominira Le Korbizje i Francuzi, a ne Nemci
- tema: funkcionalni grad (planiran i shvaćen bez poznavanja specifičnih funkcija grada);
prezentovane su komparativne analize 34 evropska grada (Amsterdam, ...)
- rezultat: "Atinska povelja", objavljena tek 1943. (između ostalog sadrži 111 predloga -
delom izveštaji o postojećem stanju gradova, a delom predlozi za njihovo poboljšanje, prema
5 oblasti: 1. funkcionalno zoniranje sa zelenim pojasevima između zona (5 funkcija zoniranja:
stanovanje, rad, rekreacija, saobraćaj, očuvanje istorijskog nasleđa); 2. visok, prostran
stambeni blok - kao jedini tip gradskih stambenih objekata - za smeštaj velikog broja ljudi
tamo gde treba, premada je prihvatanje Atinske povelje možda i značilo sputavanje daljih
istraživanja alternativnih modela stambene izgradnje, no ipak je došlo do promene ovakvog
stava
- CIAM V (kongres u Parizu, Francuska, 1937.)
- održan je za vreme Svetske izložbe
- tema: stanovanje i rekreacija (slobodno vreme; uzima se u obzir uloga okoline)
- izveštaji: objašnjenje principa (Le Korbizje), gradovi (Hoze Luis Sert)
- izložba: radovi Le Korbizjea u "Paviljonu novog vremena"
- predviđeno je bilo na V kongresu da VI bude održan u SAD (Gropijus, Miholji-Nađ,
Gidion); došao je rat, pa su se grupe CIAM-a razdvojile, ali je svaka nastavila svoj rad: Nju
Jork, Holandija (tajno se sakupljali i pripremali obnovu Roterdama, što je kasnije i urađeno po
njihovim predlozima); Engleska - istupa MARS sa predlozima za gradove i novo
zakonodavstvo
- treća faza:
- CIAM VI (kongres u Bridžvoteru, Južna Engleska, 1947.) -> trebalo je ponovo
uspostaviti međunarodne kontakte
- organizator: grupa MARS (osnovana 1932.)
- prvi put učestvuje generacija mlađih arhitekata
- prvi put je dotaknut problem gradskog centra

- zaključak: raditi na ostvarenju čovekove fizičke okoline koja ostvaruje njegove emocionalne
potrebe i stimuliše duhovni razvoj
- CIAM VII (kongres u Bergamu, Italija, 1949.) -> italijanska grupa; neslaganja istoka i
zapada; pitanje estetike izaziva vatrene diskusije
- tema: planovi, obnova i rekonstrukcija gradova (Tange - Hirošima)
- hladnorajtovska atmosfera: poljska delegacija insistira na ugradnji nekih Staljinovih
"teoretskih postavki" u program CIAM-a
- CIAM VIII (kongres u Hedstonu, blizu Londona, Engleska, 1951.)
- organizator: grupa MARS ("ljudi žele da zgrade koje reprezentuju njihov društveni i
kolektivni život pružaju veće funkcionalno savršenstvo; teže monumentalnosti, radosti,
ponosu - javne zgrade, ...")
- tema: "Srce grada" -> centar se i dalje tretira kao funkcionalna zona koja privlači svojom
spontanošću (Čandigar u skicama - prvi put)
- javno priznanje nekih manjkavosti Atinske povelje
- mlađa generacija negoduje na idealizam Le Korbizjea, Gropijusa, van Esterena, Serta, Rota,
Majekave
- CIAM IX (Eks-an-Provans, Francuska, 1953.) -> presudni rascep
- tema: Habitat (ljudsko obitavalište)
- nova generacija (Smitsonovi (bračni par), Aldo van Ajk, Bakema (postavljen za
rukovodioca), Kandilis) osporava funkcionalističke kategorije "Atinske povelje" (stanovanje,
rad, odmor, ...); umesto novog sistema apstrakcija, oni nastoje da pronađu graditeljske
principe urbanog razvoja i utvrde sledeću jedinicu iznad porodične ćelije; oni ističu "identitet"
kao važnu urbanu kategoriju; negoduju na idealizam Le Korbizjea, Gropijusa, Rota i
Majekave, ...
- oni osnivaju Grupu 10 ("Team X") sa zadatkom pripreme narodnog kongresa CIAM-a;
time raskidaju sa sentimentalnošću stare garde i sa racionalizmom "funkcionalnog grada"
- CIAM X (Dubrovnik, Jugoslavija, 1956.) -> istupa Grupa 10
- tema: Habitat
- cilj: utvrditi osnovne postavke sinteze svih problema vezanih za život i stanovanje (uzajamni
odnosi između fizičkog oblika i životnih potreba)
- sastanak u Oterlou, 1959.
- održan u van de Veldeovom muzeju, uz njegovo prisustvo
- raspuštanje CIAM-a
- Le Korbizje u pismu upućenom Kongresu u Dubrovniku priznaje i potvrđuje da nova
generacija, generacija tog vremena najbolje može osetiti aktuelne probleme, ciljeve kojima
treba težiti, načine na koji se mogu ostvariti. Oni su upućeni u sve to, dok njihovi prethodnici
to više nisu, oni su izvan toga i ne mogu više reagovati na novonastalu situaciju
- Grupa 10 (Team X) -> naš predstavnik: Aljoša Josić, sa timom saradnika (među kojima
su bili i njegovi netalentovani sinovi); radovi: Studentski dom, Stambeni blokovi; pobedio
na tri konkursa
- CIAM IX, Eks-an-Provans, 1953.
- nova generacija arhitekata (bračni par Smitson, Aldo van Ajk i drugi), osporava 4
funkcionalističke kategorije Atinske povelje: stanovanje, rad, rekreacija, saobraćaj; umesto
toga, oni predlažu daleko kompleksniju urbanu strukturu, koja bi trebalo uspešnije da
odgovori potrebi za identitetom - nastoje da utvrde preciznije odnose fizičkog oblika i
društveno - psiholoških potreba; ovo postaje tema sledećeg CIAM-a
- CIAM X, Dubrovnik, 1956.

- grupacija Smitsonovi, van Ajk, Bakema, Kandilis, Vuds, Velker, Hauelovi i Luis Kan
istupa kao "Team X", što označava službeno raspuštanje CIAM-a (potvrđeno 1959. u
Oterlou)
- razvoj Grupe 10:

- sredinom 50-tih godina londonska kulturna klima podložna je uticaju pariskog
egzistencijalizma, što presudno utiče na polemički ton Grupe 10, kao i na stvaranje
brutalističkog pokreta (fotografije uličnog londonskog života fotografa Hendersona, njegova
moć zapažanja presudno su uticali na bračni par Smitson (oni su izložili te fotografije u Eks-
an-Provansu)); umesto urbanih funkcija CIAM-a, Smitsonovi predlažu fenomenološke
kategorije kuće, ulice, opštine i grada
1. Projekat stambenog kompleksa Golden Lejn - Alison i Piter Smitson (primenjen i na
centar Koventrija) -> "kuća" - porodična jedinica; "ulica" - sistem galerija; "opština" i "grad"
uzeti su realistički, ali bez jasne fizičke određenosti
- protivurečnost (Smitsonovi je nisu svesni): autori šemom "Goldejn Lejn" samo zamenjuju
koncept "Ozarenog grada" - nesimetričnom, granatom strukturom neuspešno nastoje da
ostvare osećaj životnog ambijenta
- "kuće u vazduhu" ne mogu imati dvorišta vezana za ulicu, niti ulica odignuta od tla može
biti centar kolektivnog života; nesimetričnost i jednostranost tih ulica naglašavala je linearnost
koja ne može stvoriti osećaj životnog ambijenta
2. Naselje Park Hil - Džek Lin i Ajvor Smit, Šefild, 1961. -> ostvarenje koncepcije
"Goldejn Lejn" -> svi nedostatci koncepta postaju jasni
- svesni ograničenja koncepta, Smitsonovi zaključuju da se na visinama iznad šestog sprata
gubi svaki kontakt sa tlom, pa se okreću niskoetažnoj megastrukturi velike gustine
naseljenosti, kao najprikladnijoj formi porodičnog stanovanja (tu kritičku svest Smitsonovi su
još više utvrdili projektima kuća seoskog tipa ("zbijene" i "proređene" kuće) i ekološkom
argumentacijom da Habitat treba uklopiti u krajolik, a ne izdvajati iz njega)
3. Megastruktura - Bakema i van den Bruk, Tel Aviv, 1963. -> Jakob Bakema nije bio
protivnik planiranja u tradiciji "nove objektivnosti" (kuće u nizu, slobodnostojeći blokovi
jednake visine, optimalni razmaci, ...); ugledao se na plan Južnog Amsterdama i holandske
funkcionaliste (oko Stama); međutim, ipak eksperimentiše sa izrazitijim modulisanjem
osnove, grupisanjem u "susedstva" oko javnih objekata, i slično; na njegov rad naročito u
njegovom projektu za Tel Aviv, 1963. snažno je uticao Le Korbizjeov projekat
megastrukturnog bloka Obus za Alžir iz 1931., kao sredstvo za unošenje sklada u raštrkani
oblik grada
4. Projekat dečijeg doma - Aldo van Ajk, Amsterdam, 1957.-60. -> razvija "ambijentalni
oblik" na osnovama sopstvenih antropoloških zapažanja o univerzalnosti ljudske duhovnosti
(čovek je uvek i svuda isti; isti duhovni inventar on različito koristi u skladu sa uslovima
života); on postavlja temelje "strukturalizma" stvarajući grad u malom i demonstrirajući svoj
pojam "lavirintske jasnoće" međusobnim odnosom jedinica pod istim krovom; on je jedan od
prvih arhitekata koji uočava modernističko uništenje stila i ambijenta, okrivljujući za to
bezobličnost samog društva, koje je nastalo gubitkom tradicionalnog i duhovnog izraza (dok
se Grupa 10 odlikuje poletnim naivnim optimizmom, van Ajk je kritičan sa dozom
pesimizma, možda zato što je jedino on imao antropološko iskustvo - bavio se primitivnim
kulturama i bezvremenskim aspektom građevina tih kultura)
- do 1962.-63. završava se faza kreativne kritike CIAM-a, a pojavljuju se nova imena:
5. Konkurski rad za Frankfurt i Remerberg - Džejms Vuds, 1963. -> američki arhitekta, u
prvoj fazi "Grupe 10" bio je po strani; ovaj njegov rad predstavlja odgovor na van Ajkov
poziv za "lavirintsku jasnoću" - zamršena konfiguracija stanovanja, trgovine, poslovnog i
javnog prostora (sa dvoetažnim suterenom u kome su uslužne delatnosti i garaže); projekat se
bitno razlikuje od ideja Smitsonovih ili Bakeme, pre svega po tome što uspostavlja logičnu
vezu sa postojećim urbanim kontekstom i nastavlja tradiciju urbane kulture (odbacuje modele
"funkcionalnog" i "otvorenog" grada; ovaj projekat je radio sa Grkom Kandilisom i našim
Aljošom Josićem; njih trojca su inače smislili panelni sistem stambene gradnje
6. Plan Urbina - de Karlo, 1964. -> italijanski arhitekta nadopunjuje Vudsovu šemu; plan je
više posvećen zaštiti i obnovi postojećeg nego novim gradnjama, nastoji da pronađe nove
mogućnosti korišćenja postojećeg fonda zgrada; time je "Grupa 10" dostigla potpunu antitezu
kartezijanskih principa Le Korbijeovog Ozarenog grada
- značaj "Grupe 10" -> pre svega sugestivna snaga kulturne kritike više nego njihove
arhitektonske vizije
- Grupa 10 je izbegavala mešanje u oblast politike, ali se to ipak desilo na milanskom
trijenalu 1968., kada je Vuds, solidarišući se sa radikalnim stavom studenata pomogao
odbacivanju čak vlastitog rada; on govori o odnosu između tehnike kojom civilizacija
raspolaže (oružje, radio, TV, ...) i sve rudimentarnijih nastambi: "Naša su oružja sve
savršenija, a naše nastambe sve nečovečnije"; sličnom temom se bavi i de Karlo: "Zašto svim
silama nastojimo svesti stambene prostore na minimalnu površinu, debljinu, potrošnju
materijala, ... umesto da preduzmemo sve kako bi smo gradili prostrane nastambe, dobro
zaštićene, raznovrsne, udobne i dobro opremljene, koje bi pružale maksimalne uslove za
privatan i društveni život; opravdanje u smislu nedostatka finansijskih sredstava je
neprihvatljivo, kada se zna koliko novca se troši na ratove, proizvodnju oružja, projekte za
istraživanje Meseca, hemijskih sredstava, ...
- prema de Karlu, studentska pobuna 1968. nije samo nužna kulminacija krize u
arhitektonskom obrazovanju, nego i odraz mnogo dubljeg i ozbiljnijeg neskada između
arhitektonske teorije i prakse
- Aljoša Josić
1. Konkursni rad za Frankfurt i Rememberg - zajedno sa Vudsom i Kandilisom, 1963.
2. Stambena naselja, Maroko
3. Stambeno naselje, Tuluz le Miral, 1961. -> lamela u vidu dugačke linije se lomi -
razgranava kao stablo na grane (ovaj sistem projektovanja inače se zove "stablo"); na mestima
preloma, sučeljavanja, ... grana su "udubljenja" za zajedničke sadržaje (kulturni centri, tereni i
sl.); naselje je inače na platou gde nema saobraćaja, a okruženo je sa dva do tri magistralna
puta
4. Stambena zgrada, Trg Nikole Pašića br. 8 (ili 10), 1978. -> nju projektuje po povratku iz
Francuske u koju je izbegao 1948. i prvi put se vratio nakon 30 godina
5. Studentski dom
- dodatak - ogranci CIAM-a u svetu (videti Internacionalni stil)

42. Novi brutalizam 220
42. Novi brutalizam
- novi brutalizam (Engleska, 1949.-59.) -> nakon drugog svetskog rata Velika Britanija je
proživljavala poslednje trenutke svog imperijalističkog identiteta; nezavisnost Indije 1945.
označio je početak raspada Imperije, a kasni sukob koji se zbog ekonomske krize mogao
pojaviti, ublažen je radikalnim socijalnim merama laburističke vlade (levica)
- stanje u engleskoj posleratnoj arhitekturi: leva laburistička vlada, nedostatak finansija i
kulturne podrške za monumentalno izražavanje; zakoni: o školstvu (kojim se obavezno
školovanje produžava na 15 godina) i o novim gradovima (koji su trebali izgledati kao Vrtni
(Garden City)) -> izgradnja montažnih škola; njihova arhitektura jednostavnog, redukovanog
stila u opeci sa blago kosim krovovima nastala je po ugledu na sličan švedski uzmak od
ortodoksne moderne - tzv. "novi empirizam", a u Engleskoj dobija naziv "novi
humanizam"
- mlađa generacija odbacuje ovakav koncept kao malograđanski, i postepeno formira jedan
novi estetski sistem, kome daju ironični naziv "novi brutalizam" (koji nosi paladinajsku
tendenciju)
- izložba "Poređenje života i umetnosti", organizator Institut savremene umetnosti u
Londonu, 1953. (izložba fotografija u zrnastoj strukturi, sa scenama nasilja, izobličenog
ljudskog tela) -> javnosti je predstavljen izvorni senzibilitet pokreta, serijom fotografija
kojima se insistira na viđenju sveta opustošenog ratom, propadanjem i bolešću (fotograf
Henderson koji će biti inspiracija Smitsonovih (njegov rad i njegov život)); na seriji
narednih izložbi, oni osciliraju između zainteresovanosti za život radničke klase i
zainteresovanosti za potrošačko društvo
- elementi neobrutalističke arhitekture: -> Paladio kao daleki duhovni izvor, Mis kao
direktni uzor, vernost materijalu (koja se najpre manifestuje u mehanicističkom i
konstruktivističkom, a potom u "taktilnom" smislu - oduševljenje Misom ("Mis je velik, ali
Le Korbizje komunicira") zamenjuje se obradom Le Korbizjeovog manira "beton brut");
krajem 50-tih dolazi do konačne integracije britanske brutalističke estetike - spajanja
formalističkih i populističkih aspekata u arhitekturu opeke i stakla, blisku industrijskim
objektima XIX v.; u to vreme pokret je već široko međunarodno rasprostranjen
- Alison i Piter Smitson

1. Srednja škola, Hanstenton, Norfolk, 1949.-54. -> prva zgrada novog brutalizma; jasno
prezentirana struktura i materijal (u Misovskom maniru); instalacije izložene pogledu; detalji
tako brižljivo tretirani kao kod Misa
2. Projekat proširenja Univerziteta u Šefildu, 1953. -> jedan u seriji neizvedenih
konkursnih projekata, kojima se sa paladijanske postavke prelazi u vode konstruktivizma
3. Kuća u Sohou, 1952. -> mala, u opeci, sa golim betonskim nadvratnicima - nalik na
četvorospratnu kutiju sličnu britanskim trgaovačkim kućama s kraja XIX v.
4. Kuća budućnosti, 1956. -> porodična brutalistička senzibilnost kao da je projektovana za
Hendersonovog debeljka (fotograf) -> prikazana na izložbi "Idealan dom"
5. Stambeni kompleks "Golden Lejn" (projekat) -> viseće kuće, ulice - galerije -> nije
odgovor na ljudske potrebe
- Džejms Stirling -> rođen u Liverpulu; najzančajniji radovi iz serije opeka + staklo: Selvin
koledž, Lester koledž, Istorijski fakultet u Kembridžu i Paviljon Florej -> kao tipovi
izgradnje za moderne arhitekte
- nikada nije priznavao pripadnost brutalizmu, ali njegova faza 50-tih godina nesumljivo
pripada ovom pokretu
42. Novi brutalizam 221
1. Stambeni kompleks Hem Komon - sa Gauenom, Ričmond, 1955.-58. -> sintaksa Le

Korbizjeove kuće Žaul (Stirling je prvo bio šokiran kućom Žaul, a zatim oduševljen); zid od
opeke, otkriveni betonski elementi
2. Tehnički fakultet, Univerzitet u Lesteru - sa Gauenom, 1959. -> uticaj Edvarda
Rejnoldsa (robna kuća); razvija celovit sistem: aksonometrijska tehnika projektovanja, jasno
izražavanje funkcionalnih partija -> asimetrični volumeni, kombinovanje stakla i opeke
(laboratorijski armirano-betonski blok sa krovom od kristalnog stakla; uticaj Le Korbizjea,
samostojeći vertikalni blok sa dvoranama za predavanja, laboratorijama, administracijom
- objekti fakulteta objedinjuju sve protivrečnosti brutalizma: elementi moderne + elementi
industrijskog i trgovačkog graditeljstva Liverpula; pomorski detalji: palubne prečke i
stepeništa, ventilacione kape dimnjaka
3. Istorijski fakultet, Univerzitet u Kembridžu, 1964.-68. -> kompleksnije prostorno
povezivanje - zbijene funkcionalne celine sa zajedničkom opnom; staklo i opeka; dvostruki
toranj sa liftovima i stepeništem nije samo u službi artikulisanja ulaznog pristupa, već i
tipološko rešenje koje karakteriše Stirlingov rad -> to je slučaj i sa njegovim poslednjim
objektom (najmanje uspešni) iz ove serije objekata od stakla i opeke: Paviljon Florej za
koledž u Oksfordu
4. Selvin koledž - sa Gauenom -> prvi put su predstavili temu "pročelja" nasuprot
"pozadine" koja će postati njihovo kasnije obeležje (pun zid / ostakljen zid)
- Luis I. Kan
- u velikoj meri blizak engleskim neobrutalistima - interesovanje za sirovu prirodu materijala i
izražajnost "služećih" elemenata sklopa
- Hovel, Karter, Kilik - grade niz lekorbizjeovskih stambenih naselja, a vrhunac je Alton
Ist Estejt -> parodija "Ozarenog grada", sagrađenog u Roehamptonu 1958.
- Edvard Rejnolds -> njegovi studentski projekti, koji su konstruktivistički vrlo ekspresivni
presudno su uticali na razvoj brutalizma, prvo na konkursni rad Hovela i Kilika za Črčil
koledž u Kembridžu, 1958., a zatim i na Stirlingov Univerzitet u Lesteru, 1959.
1. Robna kuća, 1958.
2. Skladište, Bristol, 1958.
43. Metabolizam 222
43. Metabolizam
- metabolizam -> japanski metabolizam bio je vrlo sličan delatnosti Arhigrama - engleskoj
grupi osnovanoj 60-tih godina, a koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija; njen
stav je blisko povezan sa tehnokratskom ideologijom amerikanca Bakminstera Fulera i
njegovih britanskih sledbenika Mekhalea i Bankama; Arhigram će se posvetiti
"visokotehnološkim" - "high tech" infrastrukturama od laganih materijala, koje su bile oblika
naučne fantastike i teško ostvarljive; Arhigram je bio zainteresovan za zavodničku privlačnost
svemirskog doba i po ugledu na Fulera, armagedonske ugradnje tehnologije, nego za istinsku
izvodljivost i potrebe; projekti Arhigrama su očito bili namenjeni periodu posle nuklearnog
rata i kataklizme - to su razna megastrukturna rešenja
- pokret je nastao u Japanu, tokom priprema za Svetsku konferenciju dizajna, 1958.-60.;
tokom 60-tih godina, u vreme ekonomskog buma, pokret jača (i reaguje na problem japanske
prenaseljenosti), da bi kulminaciju dostigao na Svetskoj izložbi u Osaki 1970.
- I deklaracija iz 1960.: "metabolizam 1960. - predlog za novi urbanizam" (Kikutake -
Kurokava - Maki - Otaka - Avazu); deklaracija odražava stav da se ljudsko društvo mora
posmatrati kao deo prirodne celine i izražava uverenje da je tehnologija proširenje (a ne
ograničenje) čovečanstva
- metabolisti ne plediraju za stvaranje jednog stila (u vezi su sa Arhigramom), već nastoje da
svoju arhitekturu zasnuju na filozofskim i kulturnim principima prisutnim u japanskom
društvu:
1. Pokretljivost, fluidnost │obnavljanje, rast, transformacija
2. Homogenost, autoritarnost │
3. Uticaj tehnologije na društvo │
4. Kultura drveta kao građevinski materijal │
5. Budistička tradicija │
- glavni protagonisti i njihova dela:
- Kionori Kikutake -> mešanje tradicije i moderne

1. Projekti gradova na vodi, 1958.-63. -> "plutajući gradovi"; sa montažnim ćelijama za
stanovanje koje su se pričvršćivale za cilindre na ili ispod mora i sa plovećim bušećim
opremama za proizvodnju energije; najpoetičnije vizije metaboličkog pokreta, još
nedokučivije i neupotrebljivije za život od Arhigramskih megastruktura
2. Vlastita Nebeska kuća, Tokio, 1959. (izvedena)
3. Pacifik hotel, Čigasaki, 1966.
4. Gradska skupština, Mijakonojo, 1966.
5. Akvapolis, Okinava, 1975. (delimično realizovano)
- Kišo Kurokava -> od tetraedra pravi kuću

1. Više utopijskih projekata gradova, prefabrikacija i sl., 1960.-62.
2. Fabrika Nito-Sukušin, Sage, 1964.
3. Više izložbenih zgrada za Expo 1970., Osaka, 1970.
4. Nagakin kapsule (samački neboder), stambeni toranj, Tokio, 1972. (izvedeno)
5. Soni toranj, Osaka, 1976.
6. Muzej u Jokohami -> linearna šetanj kroz objekat
7. Poslovni centar, Melburn
8. Zgrada u Tokiu
43. Metabolizam 223
- japanski metabolisti reaguju na problem prenaseljenosti predlažući krajem 50-tih

"priključne" megastrukture koje se mogu povećavati i prilagođavati; njihove ćelije za
stanovanje su kao montažne ljuske (kapsule), koje su pričvršćene o velike spiralne nebodere
(kao na pr. u delima Noriakija Kurokave) ili su se mogle pričvrstiti kao prilepci na zidove
velikih cilindara, koji su plutali po površini ili ispod mora (plutajući gradovi Kionorija
Kikutake)
- sa izuzetkom nebeske kuće Kikutakea i samačkog nebodera Nagakin, Kišo Kurokave,
realizovano je vrlo malo metabolističkih projekata
- nakon izložbe u Osaki 1970., vođstvo u japanskoj arhitekturi je sa starije generacije
metabolista prešlo na članove tzv. japanskog novog talasa, čiji su se radovi proslavili
zahvaljujući prvenstveno podršci arhitekata srednje generacije: Isozakija i Šinoharea (nisu
metabolisti)
- Arata Isozaki
1. Kritička izložba "Električni lavirint" na 14 trijenalu, Milano, 1968. -> multimedijalna
prezentacija apokaliptičkog značenja hirošimske tragedije; to mu je omogućilo da stane rame
uz rame sa svetskom avangardom i uspostavi kontakt sa Arhigramom (od kog će preuzeti
"high - tech" (visoku tehnologiju) i Hansom Holajnom od kog će poticati njegova sklonost
ka mešovitim materijalima i vrhunski obrađenim predmetima)
2. Robot, dizajniran za festival Plaza Kenzo Tangea u Osaki 1970. -> uticaj "high - tech" i
Arhigrama
3. Središte Fukuoka Sogobanke, Kitakišu, 1968.-71. -> utijac H. Holajna (i niz banaka
početkom 70-tih)
4. Gunma muzej - kulminacija -> pokušava da nadoknadi izgubljeni japanski tradicionalni
"skrovit ugao" mutno osvetljenim, zasenčenim enterijerima, kao moderni ekvivalent tom
tradicionalnom iluzionističkom prostoru što će kulminirati u delu:
5. Home bank, Nagamsami, 1971. -> zgrada kao da nema oblik, to je siva pojavnost;
višespratna; pogled je vođen, ali se ne zaustavlja na jednoj tački
- od početka 70-tih Isozaki oscilira između ortogonalnih sklopova podređenih supremaciji
kubnih oblika (Gunma muzej i zgrada Sukoša u gradu Fukuoka, 1972.-75.) i niza bačvasto
zasvođenih tektonskih struktura
6. Centar u Cukubu, 1984.
7. Hotel
*
* *
- slojevitost japanske kulture, razvoja, uspeha, ...

- Tokio, Osaka, Nagoja i Kabe - "gradovi" sa 30 miliona stanovnika
- 80 % ekonomije zasnovano je na maloj privredi
- red - bitan termin za Japance -> besprekorno funkcionisanje grada, a ne estetizacija
- zemljište - primarno; kuća - nema veliku vrednost
- povezivanje modernog i tradicionalnog društva - savršeno vladanje materijalima (drvo,
papir, ali i nerđajući čelik); osećanje simboličke vrednosti arhitekture
- problem efemernosti (prolaznosti) - značaj prolaznosti u životu, a ne večnosti kao kod nas
- prolaznost -> daje arhitekturi neku vrstu vitalnosti i nostalgije
- 1868. godine završava se sve što je tradicionalno - pad feudalizma
- Meiđi Era -> šalju delegaciju u Evropu i Evropljani dolaze u Japan -> eklektičko
preuzimanje evropskih modela sa slabim uticajem japanske nacionalne tradicije
- 1918. godine - isključivo japanska nacionalna arhitektura
- imperijalni duh:
43. Metabolizam 224
- između dva rata Sakakura i Majekava su radili kod Le Korbizjea - moderna arhitektura
- Kenzo Tange radi za vreme rata
- do 70-tih godina traje obnova Japana, posle čega on postaje jedna od vodećih sila
- Kenzo Tange -> vodeća figura 60-80-tih godina; okuplja mlade arhitekte (kasnije će i oni
postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu
tradicionalne osnove
- grupa metabolista -> uvodi u arhitekturu umesto funkcionalizma metabolizam (razmena);
oni su u vezi sa Arhigramom; metabolistički sklopovi - ostavljeni zglobovi za proširenje kuće
- tehnološka revolucija -> Japan postaje i svetska arhitektonska sila (izložba u Osaki 1970.)
- japanska arhitektura se organizovala paralelno oko nacionalne i tehnološke osnove
- arhitektura je rađena u laboratorijama (artističko - tehničko) -> arhitektura se osmišljava kao
tehnološki proces
- Kišo Kurokava: "Arhitektura simbioze"
- interkulturalna veza
- publicistika i propaganda arhitekture
- Japanci pridaju veliki značaj kući
- vitalitet urbanističke scene; "lepota haosa" -> raznolikost urbanističkih elemenata; ne postoje
regulacije
- kapitalistički duh
- na nivou terena (prizemlja) ne postoji taj dinamizam; urbanistički nivo pešaka (nivo oka)
- skeletni sistem, prefabrikacija (laka), čelik, drvo
- sekundarni prostori u gradu
- na Hokaidu -> pravoslavna crkva
- savremeni japanski arhitekti:
- Seičo Otani -> teži da nacionalnu arhitekturu iskoristi kao osnovu za modernu (moderna
transformacija tradicionalne arhitekture)
1. Kongresni centar, Kjoto -> snažne mase; horizontalne grede na fasadi; slično brutalizmu
cela forma je svedena na krovnu ravan; iako glomazan, objekat je dobro uklopljen u prirodu i
veštačko jezero
- Kenzo Tange (vidi Internacionalni stil)
- Micuzumi -> objekat na minimalnoj površini
- Jošinobu Akšhara:
1. Kompanija SONY
2. Izložba u Montrealu
3. Sportski objekat
4. Kulturni centar u Tokiu
- Icuko Hosegava -> "ženstvena", meka arhitektura; aluminijum je primarni materijal; stvara
utisak transparentnosti; diskretan izraz
1. Muzej
2. Kuća od raznih vrsta metala -> diskretan izraz
3. Kulturni objekat u Tokiu -> javni natkriveni prostor; centar za zabavu i kulturu; veseo i
živahan izraz; aluminijum, drvo, potok
4. Muzej biljaka
43. Metabolizam 225
- Takefumi Aida
1. "Kuće igračke" -> devet kuća, kuće od "lego" kockica; oluk kao motiv
2. Univerzitetski objekat u Tokiu, 1991. -> dinamizam vertikala
- Kikutake
- Fumihimo Maki
1. Objekat u cukubi
2. "Spirala" (izložbena galerija u Tokiu)
3. Sajam u Ćibi
- Kišo Kurokava -> metabolista
- Hiroši Hara
1. Srednja škola u Cukubi -> svaki razred ima svoj atrijumski prostor
2. Stambena celina, sever Japana -> kuća kao brod
3. Džinovski toranj, Osaka
- Šinta Kamacu -> "najbarokniji" japanski arhitekta

1. Pačinio - objekat za igre sa kuglama
2. Poslovni objekat, Kjoto
- Arata Isozaki -> nije metabolista (vidi prethodno poglavlje)
- Tadao Ando -> visoka svest o regionalnom (kritički regionalizam) i zato je radije u Osaki
nego u Tokiu; esej "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" -
iznosi svoja razmišljanja o napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće
regionalne kulture; nakon drugog svetskog rata Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog
razvoja -> promena vrednosti; stari, feudalni sistem se raspao; prenaseljenost gradova i
predgrađa onemogućila su da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca - uska
povezanost sa prirodom; on teži "restauraciji" jedinstva kuće i prirode (koje su japanske kuće
izgubile u procesu modernizacije)
1. Male kuće sa dvorištima -> u gustom urbanističkom tkivu; koristi beton kao najpodesniji
za realizaciju površina "stvorenih zracima Sunca", gde zidovi postaju apstraktni limit prostora
2. Kuća Košiko, Osaka, 1981. -> svetlost menja izraz; detalj - za njega bitan jer se njim
postiže fizička kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture
3. Muzej literature u Fimeđiju -> koristi vodu i neobrađeni beton u arhitekturi
4. Raine u Osaki - izložben prostor
5. Toko - stambeni kompleks - terasast kompleks, neobrađen beton
6. Paviljon Japana za izložbu u Sevilji -> od drveta
7. Crkva na vodi
44. Luis I. Kan 226
44. Luis I. Kan
- Luis I. Kan (Louis Isidore Kahn), 1901. - 1974. -> estonski jevrejin, spržio lice, vrlo rano
- crtački talenat; stil -> istoricizam transponovan u moderne arhitektonske stilove; važna,
interesantna biografija i prvi objekat (koji je uradio sa 50 godina); sa 50 godina postao je
slavan, a sa 25 počeo rad
- rođen u Estoniji (otac emigrira u SAD), studirao na Univerzitetu Pensilvanije (50-60-tih
postao profesor) - Filadelfija u L'Ecole des Beaux Arts tradiciji; radio u više biroa (jedan je
biro Pola Krega), boravio je u Evropi; završio (umro) slično Gaudiju (specifičan život - sa 50
godina - transformacija; neprilagođen; pasionirani crtač - hvatao atmosferu; stil - brze skice;
dosta pisao i objavljivao - alegorijske storije, poetično o svojoj arhitekturi)
- 1937. otvara vlastiti biro u Filadelfiji
- 40-tih godina partnerstvo sa Houvom (George Howe) i Stonorovim (Oscar Stonorov) ->
lekcije u školi mu nisu mnogo vredele, jer kada se pojavio, jedna druga arhitektura je bila
aktuelna (Internacionalni stil -> lakoća oblika, tanki elementi) - nije se mogao prilagoditi; 20
godina života izgubio prilagođavajući se, a onda izgradio svoj stil
- uticaji:
1. Piranezijevi bakropisi i antička arhitektura
2. Šoazijeva istorija arhitekture
1. Karver Kourt Hausing, Koutsvil, Pensilvanija, 1941-43.
- sarađivao sa Jejl Univerzitetom, Institutom za tehnologiju države Masačusets, Univerzitetom
Pensilvanije (bio profesor (mamac za studente)); bio član "Grupe 10"
- deo je Ruzveltovog programa New Deal (koji je privukao mnoge izbeglice - intelektualce), a
koji je podrazumevao niz socijalnih reformi
- kasnijih 40-tih godina dolazi pod uticaj radikalizma Kislera i Fulera; nakon New Deal-a i
početkom 50-tih sve se više bavi oživljavanjem iskustva prošlosti
2. Projekat gradskog tornja (većnice) - sa En Tingom (vatreni sledbenik Fulera),
Filadelfija, 1952.-57.
- 1952. stručno usavršavanje u Rimu na američkoj akademiji (jedna i po do dve godine);
projekat gradskog tornja je pod najvećim uticajem Fulera: geodetski neboder, stabilizovan
vertikalnim tetraedarskim betonskim učvršćenjima protiv vetra
- najvažniji projekti:
3. Utopijski projekat "Racionalnog grada", inspirisan Le Korbizjeovim "Ozarenim
gradom"
4. Yale Art Galery (umetnička galerija Univerziteta Jejl) - sa Daglesom Orom, Jejl, Nju
Hevn, Konektikat, 1952.-53. -> prvo značajno izvedeno delo - postaje poznat, ali ne i slavan;
sličnost sa Džonsonovom "kućom od stakla", postmisovski stil - arhitektura gotovo ničega,
koja ne zavisi o manifestaciji konstrukcije, već o obradi površine; jedna od najvažnijih zgrada
"novog brutalizma" (antički: odnos masa - staklo, jak - masivan zid - opeka (antika): lakoća
stakla); interesovanje za elementarno i arhetipsko: strog geometrijski plan (simetriju prikriva
prikrivanjem konstrukcije), prosti prizmatični volumeni, vidna (sa unutrašnje strane) okvirna
konstrukcija (pravilan raspored pravougaonih stubova deli unutrašnji volumen na 4 osnovna
dela), tavanica od betonskih tetraedara; dominiraju antički i egipatski elementi; spoj: istorija +
savremena tehnologija
- glavni ortogonalni volumen oživljen je cilindričnim oblikom (kao i kod Džonsona) u kom su
primarni elementi usluga: stepenice, kamin i sanitarne prostorije
5. Centar jevrejske zajednice, Trenton, Nju Džersi, 1955.-58. -> radi dve godine po
povratku sa stručnog usavršavanja u Rimu na Američkoj akademiji; realizovano je samo
44. Luis I. Kan 227
kupatilo; dalja razrada elementarističe sintakse: krstata osnova, iznad krakova se uzdižu
piramidalni krovovi; ilustracija oslonjenosti na klasičnu tipologiju
6. Centar za medicinska istraživanja, Ričards Univerzitet Pensilvanije, Filadelfija,
1957.-60. -> remek-delo tri laboratorijska bloka (vidi se tradicionalan američki poriv
idealizacije radnog prostora - monumentalizacija) - kojima su 1961.-64. pridružena još dva,
kao "služeni prostor" okružena su "služećim prostorom" - kulama sa stepeništem (po uzoru na
toskanske gradove); laboratorija "Ričards" - prva faza, dosta nedorečena kao i kod svih
eksperimentisanja, problemi sa ventilacijom i grejanjem - u početku je to bio problem što je
nedopustivo u Americi kao problem; Dženks mu zamera neusklađenost simbolike forme sa
programom; zgrada, međutim, ilustruje najvažnije principe budućeg Kanovog stvaralaštva,
koji će snažno uticati na nove generacije arhitekata: elementarizam funkcije, forme i
konstrukcije, hijerarhijsko dramatično tretiranje razlike između "služećeg" (manji) i
"služenog" (veći) prostora (po ugledu na toskanske gradove); (razrada Rajta - zgrada Larkin),
monumentalizacija sekundarnih elemenata, interesovanje za svetlo, za arhitektonsko
nasleđe, ... (sinteza: Mis + Rajt + Le Korbizje + sopstvena filozofija)
7. Kimbel Art Museum, Fort Worth, Texas, 1966.-72.
- u to vreme u modi monumentalne zgrade za muzeje, gotovo neprijatne
- Ričard Braun - direktor muzeja - smatrao da muzej treba da podseća na vilu - kuću
- američki muzeji - kompleksni (restorani, prodavnice umetničkih odlivaka, knjiga, ...) - takav
je i Kimbel, ali u humanijoj razmeri
- pokazalo se da je muzej mali; rađen projekat za dogradnju, ali udovica zabranila (gubljenje
šarma)
- difuzno svetlo
- fantastični detalji
8. Yale Centre for British Art, Jejl, Nju Hevn, Konektikat, 1969.-74. -> opet prekoračenje
finansija
- Pol Melon poklonio Univerzitetu skupu kolekciju knjiga
- beton, metalne ploče (grubo rezane) i staklo
- humani prostor, rezidencijalni enterijer za muzejski prostor
- radnje u prizemlju -> da bi prostor bio živ i da bi muzej zarađivao
9. Salk institut (centar humanitarnih nauka), La Holja (La Joulla), Kalifornija, 1959.-65. ->
(po ugledu na Hadrijanovu vilu u Rimu - veliki broj osovina koje se presecaju pod različitim
uglom) za doktor Salka - pronašao vakcinu protiv dečije paralize, član Delos tima, ekspert;
jezgro - istraživački deo; novost je "služeći" (nus prostorije) mezanin smešten ispod svake
laboratorije (novost karakteriše velika spratna visina - međuspratna konstrukcija visoka da
čovek prođe; drvo - tikovina; tretiranje natur betona - velika preciznost; pod od rimskog
traventina - po savetu Baragana (Meksikanac) kog je cenio); kombinovanje betona i drveta
- po dr Salkovoj želji - podelio je kompleks u: radno, skupno i boravišno područje; međutim,
deo za skupove kojim je hteo ostvariti "zgradu u zgradi", nije realizovan; izgrađene su samo
laboratorije - danas se traži proširenje; tema: "zgrade u zgradi" će se još ponavljati
10. Unitaristička crkva, Ročester, Nju Jork, 1964. -> uglovi kompozicije naglašeni su
lanternama (zanimljiv konstruktivni sklop - enterijer (viseće ljuske)); oni ograničavaju prostor
svetlišta, oko kog su svud unaokolo učionice; fasadom dominiraju snažni pilastri - zasuni;
snažna povezanost prostora, forme i osvetljenja
- čitava decenija je trebala da se počne izvođenje; centralizovan objekat, visoka cena (oko 20
puta veća od planirane) -> to ga prati čitav život: nerealna nota, probijanje rokova
11. Upravni centar (i ovde tema "zgrada u zgradi") sa Narodnom skupštinom u Daki,
Bangladeš, Istočni Pakistan, 1962.-76. -> "tvrđavska" forma, geometrijski dekorativizam
otvora - apstraktni istoricizam
- izgradnja krenula bez projekta jer su ga pritisli političari
44. Luis I. Kan 228
- kompleks nacionalnih objekata (skupština, diplomatska četvrt, sud, ...), škole, bolnice
- problem vreme; Kan je bio studiozan, dugo razmišljao (fantastične priče pričao
investitorima) nekoliko godina da od skica načini plan; radio makete u gipsu i snimao ih
filmom sa krupnim zrnom
- centralni deo -> skupština (elementi skinuti sa Piranezijevog plana Rima)
- voda - prisutna -> tradicionalni muslimanski element (elementi mikroklimata, elementi
arhitekture)
- sve izvedeno u opeci i prednapregnutom betonu
- uticaj Piranezijeve grafike
- podzemlje -> garaže, parkinzi - elementi od kojih je počeo
- impresivan enterijer
12. Kanovi predlozi za središnji deo Filadelfije, 1956. -> pokušaj da utisne Piranezijev Rim
iz 1762. ("urbani filozof" ne razlikuje kuću i grad) u službu modernom gradu; rešenje
saobraćaja - nedorečeno; nije uspeo rešiti odnos između ljudske mere i mere automobila;
"organizacija kretanja u gradu značiće siguran spas od uništenja koje donosi automobil";
saobraćaj u više nivoa; pokušao garažama da sačuva staro jezgro Filadelfije od automobila;
kvadratna matrica; jezgro istorijsko projektovao Vilijam Rem
13. Indian Institute of Management, Ahmedabad, 1962.-74. -> otežana komunikacija;
projeakt završio indijski arhitekta; klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu; uticaj na
lokalne arhitekte; osmislio je sistem zaštite od pregrevanja
- Kanov razvoj ilustruje tranziciju od "Internacionalnog stila", preko "novog brutalizma", do
postmodernog formalizma, kojim on pokušava da načne pitanja kojima će se 70-tih i 80-tih
intenzivno i sa uspehom baviti autori kao Rosi ili Stirling
- Kan je dosta klasičan po stabilnosti i simetriji oblika, romantičan je po nostalgiji za
Srednjim vekom; on ozbiljno primenjuje najnapredniju tehnologiju, ali ga to ne sprečava da u
kući Adler upotrebi kamenu noseću konstrukciju; za Kana je građenje duhovni čin, pa nije
slučajno da su njegova najbolja dela religiozne zgrade ili zgrade za svečanosti
- ključni periodi u arhitekturi: 1. da li dominira stub ili staklena struktura; 2. tekući ili
određeni prostor
- pomoć Indiji
- projekat završio Balkišna Daši - veliki indijski arhitekta (cenio Kana) - završio tako što je iz
časopisa komponovao kanovske elemente
- sistem amfiteatara, učionica i spavaonica
- projekat tekao vrlo teško (otežana komunikacija)
- klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu -> ogromne partije od opeke (Kan - jako
uticao na indijski svet oblika)
- ovaj projekat je uticao na lokalnu arhitekturu
14. Projekat za Islamabad (prestonica Zapadnog Pakistana) -> zbog nepoštovanja roka -
posao mu oduzet
15. Biblioteka u državi Hamširabad, 1965.-72.
- prva zgrada njegovog finalnog stvaralaštva
- vrlo jednostavan plan
- biblioteka = svetilište, hram knjiga, manastirski kompleks -> posvećivanje knjigama
(Osama)
- središnji prostor - kroz više etaža
- spoj natur betona i plemenitog drveta
- Buleova biblioteka (koncept) -> uzor
- slična koncepcija - biblioteka Filipa Džonsona
16. Projekat za Veneciju - kongresni centar
- jedna lokacija - Đendini (venecijanski bijenale); serija paviljona
44. Luis I. Kan 229
- cilj: vratiti život depresivnom delu Venecije

- ceo kompleks = kao most (lančanica); viseća konstrukcija
- fundiranje u Veneciji - teško; zato je primenjena viseća konstrukcija
- Kanovski rečnik -> prednapregnuti beton, drvo, kvalitetni materijali
45. Kasni modernizam 230
45. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kasni modernizam
- arhitektura od sredine 1960-tih ima ambivalentnu ulogu - ne samo u tom smislu što sebe
priznaje kao dealatnost u sferi javnog interesa, već i zato što nekritički doprinosi unapređenju
tehnologije i što većina inteligentnih arhitekata napušta tradicionalnu praksu i pristupa ili
neposrednoj društvenoj akciji ili se zatvara u projektovanje arhitekture kao oblika umetnosti
(povratak potisnutoj kreativnosti)
- "Arhigram" ("Archigram")
- engleska grupa koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija, okupljena oko
istoimenog časopisa čiji je prvi broj izašao 1961.
- stavovi grupe proizilaze iz tehnokratske ideologije Bakminstera Fulera (i privlačnosti
svemirskog doba i armagedonske ugradnje tehnologije opstanka) i njegovih britanskih
sledbenika Mekhejla i Benema (projekat naduvanog mehura sa stereo uređajima i
celokupnom komfornom opremom)
- projekti "Arhigrama" - uglavnom nisu bili društveno prihvatljivi i neostvarljivi; retki su oni
drugi, na pr.:
- Kedrik Prajs: "Fan palas", 1961. i "Poterijes Tinkbeg", 1964. -> ostvarljivo
- Majkl Veb: "Sin center", 1962. -> biološka funkcionalistička parodija
- Ron Heron: "Walking city", 1964. -> grad na ruševinama sveta nakon propasti usled
nuklearnog rata
- Hauard Hudžis: "Glomar explorer" -> kao vrsta košmarnog izbavljenja
- projekti "Arhigrama": "high-tech" strukture od laganih materijala, ironičnih science
fiction oblika, koje predstavljaju "tehnologiju opstanka" u predpostavljenim ruševinama
sveta (posledice nuklearnog rata, kataklizme)
- "Arhigram" se ne bavi u svojim megastrukturnim rešenjima društvenim i ekološkim
posledicama svojih rešenja (kao na pr. P. Kuk: "Plug-in city", 1964.; ko bi, naime, želeo da
živi u tom "kapluliranom" svetu (skupom, hardverski opremljenom i skučenom)); prezlozi
"Arhigrama" su još korak dalje u reduktivizmu u odnosu na egzistencijalni minimum
funkcionalizma (Bertold Lubetkin napadajući reduktivizam sovjetskih konstruktivista (OSA)
kaže da su "arhitekturu sveli na nivo aktivnosti insekata", a stambene ćelije "Arhigrama" su
zaista takve; te ćelije, jedinice, po ugledu na Fulerovu kuću "Dimekson", 1972. nastale oko
1982. predstavljale su "autonomne pakete" i bile namenjene pre svega samcima i parovima)
- Krampton, Veb, Grin, ...: opsednuti su visećim kapsulama i uopšte nemaju potrebu da
objasne zašto bi neko živeo u takvom svetu
- formalno - blisko sa japanskim "metabolizmom"
- Fuler: Predlog, 1962. o izgradnji gigantske kupole iznad središta Menhetna -> kao
uredna pluća, geodezijska zaštita od smoga i zaklon u slučaju eventualnog nuklearnog rata
- Ričard Bakminster Fuler
- jedinstvena i osporavana ličnost američke arhitektonske avangarde u vreme New Deal-a
- slobodnostojeća kuća Dimaksion -> prva verzija 1927. gde su očiti njegovi
konstruktivistički stavovi; ime je neologizam, nastalo spajanjem: dinamizam + efikasnost;
kuće je inače projektovao kao da su prototipovi serijske proizvodnje; heksagonalni plan kuće
između dve šuplje ploče, podeljen na trouglove, bio je okačen o centralni jarbol (slično
Fulerovom još ekscentričnijem Dimaksion automobilu iz 1933.) laka metalna kuća; sinteza
američkog nebodera i istočnjačke pagode (tako je opisuje on sam u svom časopisu "Šelter"); u
heksagonalnom jarbolu su nus prostorije
-bilo je ovo prvo u seriji njegovih centričnih rešenja, koja kulminiraju jednostavnijom
geodezijskom kupolom, prvi put prilagođeno porodičnim potrebama i izvedeno o vlastitom
trošku u Karbondelu, Ilinois, 1959.
45. Kasni modernizam 231
- gostujući kao predavač na Jejlu sredinom 50-tih, komponovao je pesmu "Kuća u ravnici",
na čiju se melodiju trebalo pevati parodičan tekst
- 1932. predlaže pretvaranje praznih poslovnih prostorija nebodera (koji su ostali prazni usled
depresije) u nužni stambeni smeštaj i ukazuje na socijalne probleme ljudi u gradu (porez,
hrana, ...)
- Superstudio: italijanska grupa, jedna od onih avangardnih koja nije potpuno odbacila
društvenu odgovornost i koja je imala kritički stav prema naprednoj tehnologiji; 1966. pod
vođstvom Adolfa Natalinija stvara niz dela: od spomenika kao urbanističkog znaka do
vinjeta sa prikazima nepotrošačkog sveta: od projekata ogromnih megalita obloženih
staklenim ogledalima do science fiction krajolika sa divljom prirodom
- kasni ili neo-modernizam -> geometrija u primarnim oblicima

- forma ne sledi funkciju, ali je funkcija i dalje oslonac
- primena mašina, visokotehnoloških materijala (aluminijum, emajl, ...)
- "srebrnasta arhitektura" = arhitekturi sa industrijskom estetikom
- kasnomoderna odražava herojske godine moderne tradicije
- objekti su neutralni, oprema kao ornament
- nosioci: M. Grejvs i R. Mejer (obojca u početku bili članovi "Grupe 5")
- Piano i Rodžers -> Centar Pompidu (kulturni objekat kasnomoderne)
- H. Jan -> arhitektura na pola puta: čas je post, čas kasnomoderna
- Cezar Peli -> "Dizajn centar"
- K. Kurokava i td.
46. Postmodernizam 232
46. Razvoj arhitekture posle 1960. - Postmodernizam
- drugi modernizam - postmodernizam -> postavangardizam; postmodernističke stavove

prihvatiće i: Džejms Stirling, Filip Džonson, Hans Holajn, Kevin Roš, ... naravno u
različitoj meri
- "postmodernizam" (i Mis i Kan vide kulturu dekadentnosti u njegovom nadolasku) ->
nedovoljno jasno definisan termin kojim se u teoriji umetnosti označavaju tendencije koje su
u izvesnom smislu reakcija na tradiciju "modernizma" (Le Korbizje "Ka pravoj arhitekturi" =
manifest moderne), a zajedničko im je eklektičko korišćenje različitih pogodnih (pa tako i
modernih) izvora u pokušaju stvaranja neposredno komunikativne umetničke forme (problemi
postmodernizma: značenje u arhitekturi, citati, klišei) "adekvatne" kulturnom i civilizacijskom
trenutku (Gaudi - prvi postmoderni arhitekta, služio se sa 5 različitih jezika; poslednji "gotski
arhitekta")
- u arhitekturi, taj termin prvi je upotrebio Čarls Dženks u svojoj knjizi "Jezik
postmoderne arhitekture", pozivajući na stvaranje "radikalno eklektičke" arhitekture
(postmoderna je "šizofrenik arhitekture"; postmoderna -> radikalni eklekticizam), koja bi
svojom neposrednom komunikativnošću mogla da prevaziđe socio - antropološke promašaje
moderne arhitekture i urbanizma
- u tom smislu, reafirmišu se određeni populistički aspekti arhitekture (pre svega na polju
semantike (značenje) - uzimaju se ikonički znaci iz pop - kulture, koristi se rečnik klasicizma
ili vernakularne arhitekture, i sl.), kao i kontekstualizam u urbanom pristupu, i tradicionalni
elementi grada (ulica, blok i trg)
- postmodernistička arhitektura se u određenom smislu tretira kao scenografija, razvijajući
tako unutrašnji sadržaj i spoljašnji oblik
- u isto vreme, neki arhitekti pokušavaju da reafirmišu neke od vrednosti moderne, koristeći
"postmoderni" metodološki aparat: poigravaju se sa sintaksom, eksperimentišu sa likovnošću
(koriste često kubističke forme), tehnikama projektovanja, i td.; veoma je teško postaviti jasne
granice između svih tih tendencija, ali se može uočiti da je najbolja dela veoma teško
klasifikovati
- postmodernističke arhitekte često koriste privatne kuće da bi se odali svojim maštovitim
opsesijama: Stenli Tigerman: kuće Hot Dog i Dejzi, polovinom 1970-tih; Venturi: kuća Brant,
Grinič, 1971.; Stern: kuća Ehrman, Armok, 1971.
- Frampton karakteriše postmodernizam kao svesno uništavanje arhitektonskih oblika i
uništavanje stila; arhitektu gleda kao ambalažera, tj. arhitektura kao ambalaža velikih
dimanzija u svetu monopolističke ekonomije, a jedino je Helmut Jan priznao da u tome vidi
svoju ulogu ("popularni mašinizam"): kristalni neboder sa ovešanom fasadom u obliku
džinovskih orgulja
- neki od predstavnika postmodernizma:
- Majkl Grejvs
- simptomatična ličnost ovog postmodernističkog razdoblja
- postupci i materijali njegovih postkubističkih kolaža (bili oni slikani ili građeni), bitno se
menjaju nakon 1975. kada je potpao pod uticaj klasicističkih razmišljanja Leona Krera, pa je
kao i on počeo uklanjati sve tragove moderne iz svog rada
1. Kuća Kruks, 1976. -> modernistička
2. Kulturni centar Fargo, Madrid, za gradove - blizance sa obe strane granice Minesote
(Severna Dakota), 1977. -> paviljon u ovom rešenju je klasicistički
- od tog trenutka u njegovom radu će se naći uticaj Ledua, Krera, Šinkela, Kubizma i Art
Deco-a
3. Zgrada Portland, Portland, Oregon, 1979.-82. -> karakteristična svojevoljna

konfiguracija fasade; mali kvadratni prozori (zbog kojih su se naručioci žestili, jer je u
Oregonu često oblačno, pa su ti prozori naknadno malo povećani); zgrada je izazvala brojne
kritike, tj. njena fasada prvenstveno ("lažni izgled" velikih prozora, od kojih su mnogi bili
samo intenzivno toniranje staklene ploče preko betonskih zidova), ali i zbog neosetljivog
odnosa prema okolini
- nakon ovoga Grejvs će dobijati manje porudžbine
4. Javna biblioteka, San Huan Kapistrano, 1983. -> sa krovovima u španskom
kolonijalnom stilu
- Grejvs nastupa više kao dizajner umetničkih predmeta nego kao arhitekt "kuću ne shvata
više kao kuću ili kao predmet (sam po sebi), već kao sliku predmeta"
- Džejms Stirling -> zrela faza, postmodernistička

1. Štras galerija, Štutgart, 1980.-83. -> najznačajnija javna građevina njegove zrele karijere;
nastala je iz tri "klasicistička" projekta za nemačke muzeje tokom 70-tih; neobična mešavina,
komfliktni projekat: armirano-betonska konstrukcija brižljivo je detaljisana i završena
obradom od klesanog kamena; ovo nije bilo nikakvo scenografsko rešenje, ali ni
konstruktivističko - kom je Stirling na početku karijere težio
- muzejima koje je radio pristupa sa uverenjem da današnji muzej nije samo obrazovna
institucija, nego i mesto zabave i razonode; zato postojeću monumentalnost Štras galerije
dopunjava određenim konstruktivističkim elemantima -> snažno talasatom vešanom fasadom,
predimenzioniranim cevastim rukohvatima, simboličnim kulama od lakih čeličnih cevi, tj.
obiljem jako obojenih elemenata sličnih igračkama, dizajniranih tako da privuku pažnju
prolaznika
2. Muzej Fog na Harvardu - Stirlingov projekat za proširenje -> sličan pristup
3. Galerija Tate - takođe projekat za proširenje
- Hans Holajn (Hans Holein)

1. Muzej u Menhengladbahu, 1983.
2. Putničke agencije Izraela i Austrije u Beču, 1976.-78. -> njegov izrazit metaforičan stil
3. Izložba keramike u Teheranu, 1977. -> duhovit i visoko kvalitetan način obrade
- možda su njegovi najuspešniji radovi - projekti enterijera -> oslanja se na bečku umetničku
tradiciju (secesija)
- principijelno gledano, kritika moderne arhitekture u Evropi bila je različite prirode od one u
Americi, već zbog različite prirode evropskog i američkog grada
- populizam
- u Americi se javlja "populistički" pokret čije temelje udara Robert Venturi knjigama
"Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi" i "Učiti od Las Vegasa", 1972. (pouke, autori:
Venturi, Skot-Braun), u kojima promoviše adhokcističku pop - komunikaciju (reklame),
neuočavajući pri tome njen manipulativni karakter; najznačajniji sledbenici ovog načina
mišljenja: Grejvs, Mur, Stern, Tajgerman, Frenk Geri: sopstvena "antikuća", Santa
Monika, 1979. - sličnost sa "anti-slikom" M. Dišampa - koji su započeli karijere u okvirima
modernističke estetike, sve se više, tokom 70-tih i 80-tih godina bave atektonsko -
scenografskim aspektima arhitekture (u društvu koje je motivisano jedino ekonomskom
dobiti, gde je arhitektonski projekat suvišan u odnosu na neonske reklame; obojeno parodijom
i cinizmom); ovaj "populistički" pristup primenjen je i u radovima nekih evropskih
postavangardnih arhitekata: Holajna, Portogezija, Bofilja, ... (na Bijenalu u Veneciji, 1980.
koji se zvao dvostruko: "Prisutnost prošlosti" i "Kraj prohibicije")
- racionalizam
- na drugoj strani, u Evropi se javlja neoracionalistički pokret (potpuno različit od
populističkog), počev od italijanske grupe "Tendenza" čiji su glavni protagonisti Aldo Rosi i
Đorđo Grasi, koji teži zaštiti arhitekture i grada od potrošačkog trenda; Rosi u knjizi
"Arhitektura grada" naglašava ulogu postojeće tipologije (i njen vremenski razvoj), a Grasi
u "Konstuisanje logike arhitekture" nastoji da formuliše kompoziciona i kombinatorna
pravila; obojca se oslanjaju na tradiciju racionalističkog klasicizma XVIII v. u teorijskom
smislu
- Aldo Rosi -> opsednut programima: zatvora, grobalja i spomenika

1. Stambeni blok - kompleks Galarates, Milano, 1969.-73. -> ulice - hodnici inspirisani
tradicijom, koje odražavaju životni stil
2. Groblje, Modena, 1971. -> aluzija na tradicionalne kosturnice, asocira i na fabriku, a
forma je tradicionalna lombardijska
3. Spomenik otpora (kao bunker), Kuneo, 1962.
- Aldo Rosi i Đorđo Grasi teže zadovoljenju svakodnevnih potreba, odbacuju da oblik
proizilazi iz funkcije i zalažu se za autonomiju arhitektonskog stila
- "Tendenza" je, paradoksalno, ostavila vrlo malo projekata u Italiji (ali je znatno uticala na
urbanističko planiranje i očuvanje urbanističkih jezgara), a najviše van nje, u švajcarskoj
pokrajni Ticijano, gde je početkom 1960-tih delovala racionalistička škola: 1. škola Ticijano;
2. Madridska škola
- sličnim putem razvijali su se i braća Krir (Ungersovi saradnici), Švajcarci Rajhlin,
Rajnhart i Bota (dosledno su sledili Rosija (njihov projekat kuće Tonini, Toričeli, 1974.)),
arhitekti Madridske škole predvođeni Rafaelom Moneom, Nemac Matijas Ungers
("Muzej arhitekture", Frankfurt, 1984.; Hotel Berlin - "grad u malom", 1976.) i drugi
- obe neoracionalističke škole bile su povlašćene, jer su imale racionalističku tradiciju na
svom tlu; uticaj se širi i u Nemačkoj, Francuskoj
- "Drugi modernizam": u Americi (i pored Rosijevih sledbenika "Tendenza" se nije
učvrstila, jer američki grad je tipološki i morfološki drugačiji od evropskog) se od druge
polovine 60-tih godina javljaju nastojanja da se stvori teorijska osnova ravna onoj predratne
evropske avangarde; ova nastojanja naročito su vidna u delovanju "njujorške petorke"
(grupa "Beliks"; nastavlja se na Le Korbizjea), neslužbene grupe arhitekata kojoj je
zajedničko priklanjanje ideji autonomne arhitekture, koja raskida sa vulgarnim
funkcionalizmom pokreta "nova objektivnost"; grupu su činili Piter Ajzenman (vođa grupe,
njegova "kuća VI" (Frank house), Kornvel, 1972.), Džon Hejduk ("Diamond house",
1963.-67.; "Wall house", 1981.), Majkl Grejvs, Čarls Guetmi i Ričard Mejer (najznačajni
arhitekta javnih građevina svoje generacije) ("High Museum", Atlanta, 1980.-83.); prva
dvojca oslanjaju se na Teranjija i van Duizburga, a druga trojca na purističku fazu Le
Korbizjea; njihovi razvojni pravci se tokom 70-tih razilaze, a najverniji korenima ostao je
Mejer
- Ričard Mejer
- pripada kasnomodernoj ili postmodernoj
- ostati isti - imati model duhovnosti
- njegovi kako savršeno precizni objekti - nisu hladni, dosadni
- tema beline kao svetlosti; belo je večiti znak prolaznog kretanja; belo nikada nije isto
- koncept prostornog rastera - razvio do maksimuma
- tema broda (stepenice, ograde, ...)
- blistava koordinacija različitih geometrija - krug, kvadrat, ...
- rampa kroz kuću

1. Muzej etnografije u Frankfurtu -> dvostruko ukrštene rampe i izmešteni kvadrati 17,6 m
puta 17,6 m; značaj svetlosti za arhitekturu
2. Kuća Smit
3. Kuća Daglas
4. Kompleks za hendikepiranu decu u Bronksu
5. Kuća Gota -> izbacivanje konstrukcije izvan ravni objekta -> njegova osobenost
(distanciranje od strukture)
6. Muzej u Rimu -> pored katedrale
7. Kanal + u Parizu
8. Ateneum -> Čarls Dženks smatra ovo istorijskim objektom kasnomoderne
- u Londonu (paralelno sa delovanjem "petorke" u Nju Jorku) se krajem 60-tih kao baštinik
estetskih i ideoloških premisa rane avangarde javlja biro OMA (Office for Metropolitan
Architecture), u kom je glavnu reč vodio Rem Kolhas; u svojim radovima, oni se ugledaju
na suprematizam Leonidova i nadrealističkih slikara; početkom 80-tih, OMA je izgradila
najznačajnije projekte i lansirala novu generaciju "neo-suprematista" (među kojima je, na pr.
Zaha Hadid iz Londona (dobitnica I nagrade na konkursu u Hong Kongu 1983.))
- reduktivni aspekt funkcionalizma nastojali su da nadvladaju i sledbenici van Ajka,
razrađujući strukturalistički koncept "lavirintske jasnoće"; u prvom redu, tu je Holanđanin
Herman Hercbergner (oslanja se na principe braće Krir: da funkcija sledi oblik,
antitehnokratski stav, insistiranje na kulturnom značenju), čiji Projekat zgrade
osiguravajućeg društva "Central Beher" u Apeldornu, 1974. predstavlja ostvarenje grada
u gradu; ipak, zgrada je prilično neosetljiva prema spoljašnjem urbanom kontekstu; armirano-
betonska konstrukcija - betonski blokovi postavljeni oko nepravilnog "grozda" raznih
platformi, unutar pravilnog ortogonalnog kvadratnog rastera; galerije različitih visina sa
plafonskim dnevnim svetlom, omogućuju pristup svetla u donje javne prostore; "lavirint"
sličan Rajtovoj zgradi Larkin - namerno je ostao nedovršen kako bi podstakao spontano
uređenje prostora od strane njegovih korisnika
47. High-tech / slick-tech arhitektura 236
47. Razvoj arhitekture posle 1960. - High-tech / slick-tech arhitektura
- "high-tech" arhitektura
- posle metabolista, kritičko vođstvo u japanskoj arhitekturi preuzima novi talas predvođen
Aratom Isozakijem (videti metabilizam)
- Arata Isozaki
- stiče međunarodni ugled postavkom izložbe "Elekrični lavirint" na 14 milanskom
trijenalu 1968., gde se susreće sa članovima "Arhigrama" i Holajnom
- od "Arhigrama" on preuzima "visoku tehnologiju", od Holajna sklonost ka vrhunskoj obradi
materijala, a od Kana i Ledua interesovanje za neoplatonsku geometriju
- dela koja Isozaki izvodi osciluju između kubnih oblika i bačvasto zasvođenih struktura;
glavno - Gunma muzej, 1974., Muzej savremene umetnosti, Los Anđeles, 1984.,
banke, ...
- produktivizam
- u Engleskoj i SAD, liniju Fulera nastavljaju arhitekti čiju orjentaciju Frampton naziva
"produktivizmom" (Norman Foster, Ričard Rodžers, Kevin Roš, Sizar Peli i drugi)
- Ričard Rodžers i Renzo Piano

1. Centar "Pompidu", Pariz, 1977. -> veliki uspeh zahvaljujući prvenstveno senzibilnosti
zgrade, koja je to "tour de force" napredne tehnologije; oponaša i liči na rafineriju nafte;
funkcija je očito bila u drugom planu (umetnički i književni sadržaji); maksimalna
neodređenost i maksimalna fleksibilnost; skeletni sistem kom je bilo potrebno dodati još
zidova zbog zatvaranja prostora izložbi; van urbanog konteksta, ali se iz staklenih liftova na
fasadi pruža panoramski pogled na grad (nekim posetiocima je čak samo to motiv dolaska, a
ne izložbe)
- estetika "produktivizma" zasniva se na delu Mis van der Roea ("skoro ništa") u smislu
korišćenja zid-zavese, često dovedene do nivoa čistog ogledala (promenljivost tokom dana i u
različitim vremenskim (atmosferskim) uslovima) - što je i jedini nivo kontekstualizma u ovoj
arhitekturi, ili hipertrofiranja mehanicističkih i strukturnih svojstava konstrukcije; arhitektura
se, u suštini, ispoljava kao uslužno elegantno inženjersko rešenje - proizvod industrijskog
dizajna enormnih razmera
- jedna struja produktivizma, doslovno se pridržavala Misovog "skoro ništa" i usredsredila na
balonske vazduhom napunjene strukture (kao na pr. Paviljon Fujija Jutake Murate na
izložbi Ekspo 1970. u Osaki ili šatoraste konstrukcije obešene o čelične kablove nemačkog
arhitekte i inženjera Ota Freia - na pr. za Olimpijske igre u Minhenu 1972.
- ovu tendenciju Čarls Dženks označava kao "kasni modernizam": "kasnomoderna
arhitektura je pragmatična i tehnokratska po svojoj društvenoj ideologiji, a mnoge od
stilističkih ideja modernizma prenaglašava kako bi oživela svoj dosadan (ili umirući) jezik";
umesto oznake "high-tech" (visoko-tehnološka), on uz ovu arhitekturu predlaže oznaku
"slick-tech" (uglađeno-tehnološka) jer se tehnologija građenja nije toliko razvila, koliko se
razvio njen likovni izraz
- osnovna pravila "produktivizma" po Framptonu:
1. oblikovati zgradu kao nedekorisano skladište ili hangar
2. nepregrađena, otvorena, fleksibilna struktura
3. infrastrukturu objekta projektovati u skladu sa adaptabilnošću (struja, rasveta, grejanje,
ventilacija)
4. odvajanje "služećeg" od "služenog" prostora -> Kanov pristup (najvažnije)
- minimalisti ovo pravilo ne poštuju
47. High-tech / slick-tech arhitektura 237
5. neometano manifestovanje "proizvodnje" - izražavanje svih sastavnih delova, ovo ne

proizilazi iz "iskrenosti", već iz "primerenosti" takvog načina izražavanja materijalnom svetu
- industrijskoj proizvodnji i potrošačkom / konzumentskom društvu
- Foster naglašava ovojnicu, a Rodžers strukturu, da bi i Foster vremenom sve više pažnje
posvećivao spoljašnjem izražavanju konstrukcije
- produktivisti:
- Norman Foster i udruženje:

1. Administrativna zgrada osiguravajućeg društva "Willis-Faber-Dumas", Ipsvič, 1974.-
75. -> trospratna zgrada; otvoren plan, čvrst princip reda i kontrole, centralni prostor komfora
(restoran, bazen, ...); talasasto ovešana fasada - ogledalo bez vidnih šprosni, sa spojnicama od
neoprena, u amorfno-zmijolikoj formi; centralno predvorje sa liftovima; fasada: neprozirna i
svetlucava kada je tmurno, refleksija kada je sunčano, providna noću
2. Sedište bankarskog udruženja Hong Kong i Šangaj, Hong Kong, 1979.-84. -> od
prizemlja ka vrhu - grupisane etaže ovešane o ogromne čelične otvorene cevaste rešetke (broj
etaža 7 - 6 - 5 - 4); spoljašnja konstrukcija - slojevito rešenje, futuristički izgled (neboder sa
svoja tri krila visine 28,35 m i 41 sprat - liči (više od "Arhigrama" i Fulera) na raketne
lansirne sisteme)
3. Centar za vizuelne umetnosti, u okviru Univerziteta Ist Anglia, kod Norviča, 1978. ->
diskretno primenjuje Kanov princip "odvajanja" služećeg i služenog prostora, gde je ovaj prvi
smešten unutar čelične cevaste rešetke koja podupire konstrukciju
- Ričard Rodžers
1. Nacionalni centar umetnosti i kulture "Žorž Pompidu" - sa Renzom Pianom, Pariz,
1971.-77. -> realizacija tehnološko - strukturne retorike "Arhigrama"; karakteristično: fasada -
"egzoskelet", sa panoramskim liftovima; nedostatak odnosa prema nameni - rezultat
nedeterminisanosti i fleksibilnosti dovedene do ekstrema; zgrada je indiferentna prema
urbanom okruženju (koristi princip odvajanja "služećeg" od "služenog" prostora)
2. Sedište osiguravajućeg društva Lojd, London, 1979.-84. -> (koristi princip odvajanja
"služećeg" od "služenog" prostora)
- poređenje sa američkim minimalistima iz škole Era Sarinena, koji se afirmišu 70-tih

godina, kao na pr. Kevin Roš
1. Zgrada Ford fondacije, Nju Jork, 1968.
2. Zgrada hotela Plaza, Nju Jork, 1973.
ili Sizar Peli

1. Pacifik dizajn centar, Los Anđeles, 1971.
2. Gradska većnica, San Bernardina, 1972.
48. Dekonstruktivizam 238
48. Razvoj arhitekture posle 1960. - Dekonstruktivizam
- dekonstruktivizam -> "modni" pokret u arhitekturi od kraja 80-tih, koji se poziva na

delo francuskog filozofa Žana Deride, na ruski konstruktivizam, Dišana i druge pokrete i
ličnosti rane moderne umetnosti kao na formalne izvore
- "dekonstruktivističku" arhitekturu karakteriše fragmentacija, disperzivnost, diskontinuitet,
iskrivljene površine, vankontekstualno upotrebljeni elementi, indiferentnost prema okruženju,
shvatanje uloge arhitekte kao "stvaraoca forme" i "interpretatora društva" (filozofija sumnje =
filozofija dekonstrukcije)
- teorija haosa (u dinamičnom) smislu; arhitektura talasa i pokreta; binarna strana arhitekture:
1. duh - telo; 2. teorija - praksa; 3. forma - funkcija; 4. mišljenje - percepcija; 5. promišljeno -
slučajno; 6. lik objekta (potrebno je ispitivati ono između (mesto - nemesto)) - osnova
- glavni akteri: Frenk Geri, Zaha Hadid (opera u Kardifu - dobila konkurs, ali nije
izvedena), bečka grupa Kop Himelblau, a u formalnom smislu, bliski su i neki radovi
Pitera Ajzenmana i Rema Kolhasa; još neki: Tajgerman, Beniš, Bernard Čumi (više
neokonstruktivista), Šarun (u okviru moderne proučava ono što će docnije biti tema
dekonstrukcije), grupa Arhitektonika
- postoje dva tipa arhitekata: mađioničar i lekar
- slojevitost -> važan termin (i ljudsko biće je slojevito)
- zid - važan elemenat dekonstrukcije (sasečen, zasečen, zakrivljen, ..., kao i drugi elementi)
- segmenti - u odnosu na celinu (dekonstrukcija arhitekture je uvek segmentirana) -
fragmentacija
- arhitektura - umetnost međuodnosa
- izmeštanje - iz prirodnog položaja i svođenje na nivo simbola
- prisutni i neprisutni zidovi - osnovno
- disperzija -> razrađen program
- distorzija
- fragmentacija
- ljudsko telo kao arhitektura
- tenzija -> suprotstavljanje elemenata i delova -> dramatična percepcija
- dekonstrukcija -> kao odraz sveta i vremena (dekonstrukcija je u konceptu metafora)
- dekonstrukcija bi htela u sfere konceptualnog
- dovodi se u pitanje samo fizičko biće arhitekture; arhitektura deluje istovremeno prisutnošću
i odsutnošću)
49. Kritički regionalizam 239
49. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kritički regionalizam
- "kritički regionalizam" je pojam Keneta Framptona, kojim on označava regionalne

škole koje odražavaju anti - centrističko raspoloženje (aspiraciju za kulturnom, ekonomskom i
političkom nezavisnošću), ali i napredak u globalnom smislu; tj. regionalno se manifestuje
kao lokalni oblik "svetske kulture" (činjenica je da ne može svaka kultura podneti i
apsorbovati šok savremene civilizacije; to je paradoks: kako postati savremen, a vratiti se
izvorima, kako oživeti staru civilizaciju i učestvovati u opštoj, ...)
- ovakav pristup Frampton nalazi u delu Danca Jorna Utzona, grupe R u Barseloni,
Portugalca Size Vieire, Meksikanca Luisa Barahana, Italijana Marija Bote, Japanca
Tadao Anda i td.; američki arhitekti Antoan Predok i Marimak takođe stvaraju u
ovakvim okvirima
- nacija bi se s jedne strane trebala ukoreniti u tlo svoje prošlosti, kovati kulturni identitet, ali
da bi mogla učestvovati u savremenoj civilizaciji, nužno je da istovremeno učestvuje u
naučnoj, tehničkoj i političkoj stvarnosti - to je paradoks
- regionalnu kulturu ne trebamo posmatrati kao nešto dato i nepromenljivo, nego nešto što
treba danas svesno kultivisati i bogatiti
- snaga provincijske kulture je u njenoj sposobnosti da sabije umetnički i kritički potencijal
regije i istovremeno asimilira i reinterpretira strane uticaje
- predstavnici i dela:
- Jorn Utzon, Danac -> opera (kasnomodernizam)
1. Crkva Bagsverd, predgrađe Kopenhagena, 1976. -> montažni betonski elementi
postavljeni su u armirano-betonskom skeletu, kombinovanje sa slobodno zatalasanim
armirano-betonski svodovima ljuske razapetim između elemenata skeleta; prikladan sklop
betonskih tehnika - modularnih montažnih i livenih, sugeriše da se ovde afirmišu norme
univerzalne civilizacije i vrednosti specifične kulture: ova vrsta zasvođenja, neekonomična u
odnosu na pr. na čelične nosače, namerno je odabrana zbog simbolike - svod označava sveto u
zapadnoj kulturi (ali teško da se ta krivulja krova u preseku može smatrati zapadnjačkom;
bliža je, u kontekstu svetosti, istočnjačkoj pagodi - i sam Utzon to naziva reinterpretacijom
orjentalne konstrukcije u zapadnjačkoj betonskoj tehnologiji); zapadnjačko - istočnjačka
prožimanja: oblik svoda i svodno osvetljenje, drveni okviri prozora i drveni pregradni zidovi
(kao da evociraju nordijski stil gradnje crkava i tradicionalnu drvenu konstrukciju u Kini i
Japanu)
- "Grupa R", Barselona, osnovana 1951.
- Grupa R (Katalonski nacionalistički pokret) predvođena Sostresom i Bohigasom, bila je
već na početku u složenom kulturnom položaju: trebala je s jedne strane obnoviti
racionalističe i antifašističke vrednosti GATEPAK-a (predratni španski ogranak CIAM-a), a
sa druge strane je bila svesna svoje političke odgovornosti da treba oživeti realistički
regionalizam dostupan širokim masama; hibridni karakter savremene regionalne kulture
posledica je različitih kulturnih impulsa, pomoću kojih je stvoren: katalonska tradicija opeke,
Nojtra i neoplasticizam, neorealizam italijanskog arhitekte Gardele (koristio je tradicionalne
kapke, uske prozore i duge isturene strehe) i britanski novi brutalizam
- arh. Koderh -> član grupe, osciluje između moderniziranog stila opeke, koji je prvi put
formulisao u svom osmospratnom stambenom bloku ICM, Barselona, 1951. -> sa kapcima
celom dužinom prozora i tankim isturenim vencima, i avangardističke neoplastično -
Misovske kompozicije u Kasa Katasus, Sitges, 1956.
- Ričard Bofil i Talger (katalonski regionalizam u slabljenju)
1. Kompleks Ksanadu, Kalpe, 1967. -> kičasti romantizam
2. Kompleks Valden 7, Santdesvern, Barselona, 1970.-75. -> razmetljiv fotogeničan

kompleks, sa slabo osvetljenim dnevnim sobama, malim balkonima i oblogom od keramičkih
pločica; to je arhitektura narcisoidnosti, koja se poziva na Bofilovu baroknu sposobnost
pomodnosti i mistike
- Alvar Size Vieire (Portugalac): -> suprotan od ovih
- polazište mu je bio Alvar Alto i on je svoje zgrade zasnovao na konfiguraciji specifične
topografije i zrnastoj strukturi lokalnog tkiva; njegovi radovi (za razliku od Bofilovih) su u
savršenom skladu sa ruralnim primorskim krajolicima Porta; lokalni materijali, zanatstvo i
svetlo -> odan im je ali ne zapada u sentimentalnost koja bi isključila racionalne oblike i
savremenu tehniku
1. Kuća Baries, Povoa de Varzim, 1973.-76.
2. Zgrada stambenog udruženja "Bouca", Port, 1973.-77.
3. Filijala banke Pinto, Oliviera de Azemeis, 1974.
- Rejmond Abraham (Austrijanac u Nju Jorku)
- slično Vieireu, naglašava kreiranje lokacije i topografiju oblika
1. Kuća sa tri zida, Nju Jork, 1972.
2. Kuća sa cvetnim zidovima, Nju Jork, 1973.
3. Projekat južnog dela Fridrihštadta, Berlin, 1981.
- Luis Barahan (Meksikanac)
- i on je bio "dizajner krajolika" i težio je senzualnoj arhitekturi povezanoj sa tlom, arhitekturi
ograđenih prostora, fontana, vodotoka, arhitekturi smeštenoj u vulkansku stenu i bujnu
vegetaciju; osećaj za mitske i urođene početke; snažan uticaj sećanja iz detinjstva sa
porodičnog ranča, gde je zemlja bila crvena, kuće sa ogromnim strehama i krovovima od
crepa, sistem vodovoda vrlo domišljat, domaće životinje -> bajkovit izgled; ta sećanja su bila
povezana sa njegovim doživotnim bavljenjem islamskom arhitekturom
1. Kuća i atelje oko zatvorenog dvorišta, Takubai, 1947.
2. Vrtovi za stambenu četvrt Las Arboleadas, 1958.-61. i Las Klubes, 1961.-64. ->
sklonost ka velikim, skoro nepreglednim površinama, apstraktnim postavljenim u krajolik
3. Tornjevi satelitskog grada - sa Geritsom, Meksiko siti, 1957. -> kruna grada
- Armansi Vilijams (Argentinac)
1. Kuća - most, Mar der Plata, 1943.-45.
2. Londonska i južnoamerička banka, Buenos Aires, 1959.
- Endrju Batej i Mark Mak (SAD)
1. Kuće u Kaliforniji
- Heri Volf (SAD)
- njegova delatnost je strogo ograničena na Severnu Karolinu
1. Riverfront Plaza, Fort Lauderdale, 1982. -> konkursni rad, namera mu je bila, kako sam
kaže, da se u prostorno rešenje upiše istorija grada, i to pomoću efekta svetla (obožavanje
Sunca i merenje vremena pomoću njegove svetlosti sežu u najraniju istoriju čovečanstva; Fort
Lauderdale je na 26 stepeni Severne geografske širine kao i Teba - predstonica egipatskog
boga Sunca, i kao Jaipuru, Indija gde je napravljen najveći sunčani sat na svetu 110 godina
pre osnivanja Fort Lauderdalea); zato je sunčani sat u ovom projektu usečen u prostor Plaze, a
njegov gnomon deli prostor po osi sever - jug; svi bitni datumi iz istorije ovog grada
zabeleženi su na sečivu sata
- Đino Vale (Italijan)
- delatnost vezana za grad Udine uključujući reinterpretaciju seoskog lombardijskog izraza
1. Sopstvena kuća Kaza Kuaglija, Sutrij, 1954.-56.
- Alberto Sartoris (Italijan u Švajcarskoj)
1. Crkva u Lourtijeru, 1932.
2. Dve male kuće sa betonskim skeletom i vinogradima, 1934.-39.
- Mario Bota (Italijan) tj. Švajcarac

- formalno školovanje obogatio je kratkotrajnim radom sa Luis Kanom i Le Korbizjeom, dok
su radili građanske kuće u Veneciji; tako je počeo usvajati italijansku neoracionalističku
metodologiju, ali je i zadržao nesvakidašnju sposobnost da zanatski obogaćuje oblike
(najegzotičniji primer toga je primena poliranog gipsa u oblaganju kamina u preuređenoj
seoskoj kući u Ligriganu, 1979.; Bota se interesuje za "građenje lokacije", a takođe smatra da
se gubitak istorijskog grada može nadoknaditi "malim gradovima"; Botine kuće
reinterpretiraju kulturu kraja, postajući istovremeno njegovo obeležje
1. Kuća Riva, San Vitale, 1972.-73. -> asocira na tradicionalne letnjikovce "rokolije" kojim
je nekada obilovao kraj
2. Kuća u Ligornetu -> označava kraj sela i početak agrarnog područja (njen najveći otvor
odvraća od polja i okreće ka selu)
- Botine kuće su često u vidu bunkera - belvedera, a prozori gledaju na odabrane delove
krajolika, skrivajući bezobzirni razvoj predgrađa, koji je u Ticinu bio aktuelan; njegova
usklađenost sa delimično poljoprivrednim krajem proizilazi iz njihove analogne forme i
spoljašnje obrade: svetli betonski blokovi konstrukcije i školjke u obliku silosa ili ambara
- pored osećaja za domaći senzibilitet koji je i savremen i tradicionalan, Bota je i kritizer, a
najkritičniji u javnim projektima: naročito u kući u Ligornetu (u saradnji sa Šozijem)
"vijaduktalna"
3. Centar Direzionale, Peruđa -> "grad u gradu", neizveden projekat, ali da je bio ostvaren
mogao bi se shvatiti kao "vijaduktalna megastruktura" u urbanom okruženju bez povređivanja
istorijskog dela grada
4. Železnička stanica, Cirih, 1978. -> prelaz u vidu mosta na više nivoa, koji bi sadržavao
dućane, urede i restorane, parkirališta, a bio i glavna "zgrada"
- Tadao Ando (Japanac)
- visoka svest o regionalnom i zato je radije u Osaki nego u Tokiu; svoja razmišljanja o
napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće regionalne kulture, iznosi u
eseju "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" (nakon drugog
svetskog rata, Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog razvoja, što je povlačilo i promenu
vrednosti; stari, u osnovi feudalni porodični sistem se raspao; prenaseljenost gradova i
predgrađa, onemogućila je da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca - uska
povezanost sa prirodom; ono čemu on teži jeste restauracija jedinstva kuće i prirode, koju su
japanske kuće izgubile u procesu modernizacije)
1. Male kuće sa dvorištima, često su u gustom urbanom tkivu -> koristi beton jer je
najpodesniji za realizaciju površina koje su stvorene zracima Sunca, gde zidovi postaju
apstraktni "limit prostora"
2. Kuća Košiko, Osaka, 1981. -> vremenom svetlost menja izraz, piše Ando; detalj je za
njega element kojim se postiže fizička kompozicija u arhitekturi, ali i slika arhitekture
- Dimitris i Suzan Antonakis (Grci)
- Grčka - od nacionalnog neoklasicizma XIX v., preko lokalnog istoricizma 1920-tih, do
privrženosti modernizmu 1930-tih -> varijacije
1. Stambena zgrada, Atina, 1975. -> slojevito zdanje sa lavirintom prolaza; izvor je grčki
ostrvski stil umetnut u pravilan raster armirano-betonskog skeleta
- Aris Konstantidis (Grk)
1. Kuća Eleuzis, 1938.
2. Vrtna izložba Kifisija, 1940.
3. Jeftini stambeni projekti i hoteli za turističku organizaciju Ksenija, 1956.-66.
- u svim njegovim radovima prisutna je napetost između univerzalne racionalnosti armirano-
betonskih konstrukcija i autohtonog senzibiliteta domaćeg kamena i blokova kao ispune
- Dimitris Pikionis (Grk) -> konkurs za prilaze Akropolju

1. Park i šetalište na brežuljku Filopapus, 1957. -> na strani okrenutoj ka atinskom
Akropolju; arhaičan krajolik, lišen tehnološkog egzibicionizma i fantazije; prostor za
meditaciju u osami, za intimne rasprave, male i veće skupove, ...; taj niz niša i prolaza satkao
je od odgovarajućih delova životnog prostora narodne arhitekture; rešio je pristupne puteve
Akropolju kao da su iz vremena gradnje (uklopio ih)

SKRIPTA

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SKRIPTA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

Arhitektura XVIII veka 1

1. Arhitektura XVIII veka

* arhitektura i industrijska revolucija

* intelektualna revolucija i doba prosvećenosti

* romantizam i negovanje kulta osećajnosti

- arhitekti - naučnici i graditelji

* ENGLESKA U XVIII V. (Perović obožava Paladija)

Racionalistički neoklasicizam je dominantan u Engleskoj od 1720.-1760.

* arheološki neoklasicizam -> 3 centra sa različitom ulogom: Rim, Pariz, London

- Đanbatista Piranezi -> 2 arheologa (Italija - Piranezi i Nemac: Vinkelman), značajni ne po

* uzvišenost, slikovitost, asocojativnost - 3 koncepta estetskog sindroma, a ne stil ->

- ekscentrični milioner - sagradio je vilu na ruševinama katedrale (Fonthilska opatija) uz

* engleski pejzažni vrtovi

* pozni slikoviti stil

- Džon Neš (John Nash)

monumentalnim kolonadama - rešavanje pristupačnosti, usluge trgovine; (ulica se vijugavo

* radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj

- Džordž Dans II (George Dance II)

- Džon Soun (John Soane) - Nešov savremenik, i kao i on eklektričar

* racionalistički tokovi u francuskoj teoriji arhitekture

- Đovani Nikolo Servandoni (Servandoni)

4 faze neoklasicizma u Francuskoj:

su postepeno (Ložije je tu imao najveći uticaj) odbacivani pilasteri, postolja, prelomljene

- Žak-Žermen Suflo (Soufflot) - prekretnica u istoriji francuskog neoklasicizma; sa 18

* arheološki neoklasicizam (II faza)

-Anž-Žak Gabrijel (Gabriel)

2. Trg Luja XV, Pariz, 1755.-1775. - predstavlja njegov najambiciozniji projekat

- Peir i Vaji (Marie-Joseph Peyre, Charles de Wailly) - bogato i raznovrsno stvaralaštvo

- Mari Žozef Peir - nastavak

- Žak Gondoan (Gondoin) - najsmeliji i najbrilijantniji među ovom trojcom; njegova

- Sa današnje tačke gledišta, Gondoan je zaista stvorio hram medicinske nauke

2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove

- Žan-Luj de Kordemoa (Cordemoy) - osnovu za njegovo stvaralaštvo dali su Fremen i

- Šarl Etjen Brize - od arhitekture rokokoa do dogmatičara novog klasicizma

- Nikolas Le Kami de Mezijer

- Žerman Bofran (Bofrand) - utiče na Bulea, zajedno sa Blondelom -> i on je na Akademiji

- Žak-Fransoa Blondel (Blondel) - ostavio je ogromnu pisanu zaostavštinu - ključna ličnost

- Karlo Lodoli (strukturalni neoklasicizam - radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija ->

3. Klod Nikola Ledu

- Klod Nikola Ledu (Ledoux)

4. Tamnica, Eks-an-Provans, 1784., je projekat za potrebe opštinskog centra; gradnja je

Urbanizam: dualistični geometrizam i slikovitost; racionalna šema centra slabi ka

- fantastična dezinformacija, preradio projekte iz mladosti da bi ih usaglasio sa svojim

- Etjen Luj Bule (Boulle)

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

- Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove -> Engleska, Nemačka, Francuska

- Pjudžin, August Velbi Nortmor

- Džon Raskin (1813., London - 1900., Kimberlend) - istoričar umetnosti, najznačajniji

- Raskin je u dekoraciji zastupao boju, naizmenične redove kamena i opeke (metafora

- Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika)

- Tomas Houp (od klasiciste do eklektičara)

- Čarls Robert Kokrel (veći individualista kao i Aleksandar "Grk" Tompson)

jasni i odvažni Paladijevi svetlo-tamno odnosi gušili su se u kombinaciji sa dorskim stilom.

- Aleksandar "Grk" Tompson - Engleska

- Robert Smirk (Smirke)

- Tomas Rikman (pobornik "gotske obnove")

- Džefri Skot (nije bio arhitekta)

koncepta prirode na arhitekturu - kritika upućena Raskinu i njegovoj zameni Umetnosti

- Vilijam Moris i Arts and Crafts movement (umetnost i zanati-pokret)

- Vilijam Moris (William Morris 1834-1896), najznačajniji Raskinov sledbenik

lokalnom kulturom, poštovanje prema zanatstvu, napuštanje svake suvišne ornamentacije

- Mekmardo (Arthur Mackmurdo)

- Ešbi (Charles Rober Ashbee)