P. 1
Seminar Ski Za Cedi Skolska Ishrana Dece Kod Predskolske Dece Bla Bla Sta Li Sam Napisao

Seminar Ski Za Cedi Skolska Ishrana Dece Kod Predskolske Dece Bla Bla Sta Li Sam Napisao

|Views: 2,122|Likes:
Published by jevta1987

More info:

Published by: jevta1987 on Dec 13, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2012

pdf

text

original

SEKTOR ZA DELATNOST USTANOVA ZA DECU obavlja poslove iz delokruga izvornih poslova Grada, kao i poslove iz delokruga poverenih poslova

državne uprave i to: a) Poslovi iz delokruga izvornih poslova Grada: - poslovi koji se odnose na osnivanje predškolskih ustanova, ustanova i organizacija u oblasti dečje zaštite i ustanova za rekreativni boravak dece; - priprema planskih i programskih dokumenata iz oblasti razvoja dečije zaštite u Gradu; - praćenje potreba porodica i planiranje izgradnje novih objekata; - utvrđivanje mreže dečjih vrtića i ustanova za rekreativni boravak dece; - praćenje i analiziranje stanja i potreba predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece za rekonstrukcijom i investicionim održavanjem objekata i opreme; - učešće u svojstvu naručioca u postupku javnih nabavki dobara, radova i usluga za potrebe predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece; - praćenje realizacije zaključenih ugovora i izvođenja radova na investicijama, investicionom održavanju i opremanju objekata predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece; - obezbeđivanje ostvarivanja prava dece na boravak u predškolskoj ustanovi, predškolsko obrazovanje i vaspitanje, negu, preventivnu zdravstvenu i socijalnu funkciju, ishranu, odmor i rekreaciju; - finansiranje osiguranja dece, objekata i opreme predškolskih ustanova; - zaključivanje Ugovora o finansiranju sa izvršiocima programa i usluga za potrebe predškolskih ustanova; - praćenje oblika rada i obima delatnosti predškolskih ustanova; - obezbeđivanje prostora i opreme za realizaciju pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu; - praćenje stanja i problema u delatnosti predškolskih ustanova u saradnji sa nadležnim organima koji vrše nadzor nad vaspitno-obrazovnim radom i zakonitošću rada; - praćenje obima delatnosti i zaposlenih radnika u predškolskim ustanova u skladu sa utvrđenim normativima; - utvrđivanje kriterijuma za prijem dece u predškolsku ustanovu; - normativna delatnost u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji regulišu delatnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja; - utvrđivanje uslova i načina ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka i odmora i rakreacije, korisnicima usluga koji žive u nepovoljnim materijalnim, socijalnim i drugim uslovima i praćenje i kontrola ostvarivanja ovih prava; - poslovi na ostvarivanju dodatnih prava u oblasti društvene brige o deci; - utvrđivanje početka i završetka radnog vremena u predškolskim ustanovama u zavisnosti od potreba korisnika usluga - učešće u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora za predškolske ustanove na teritoriji Grada; - aktivnosti vezane za imenovanje i razrešenje članova Upravnih odbora predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece; - podsticanje ostvarivanja i drugih akreditovanih programa i oblika rada sa decom i organizovanja raznovrsnih kulturnoobrazovnih, rekreativnih i drugih manifestacija posvećenih deci; - realizacija konkursa društvenih i nevladinih organizacija iz oblasti dečje zaštite; - praćenje i unapređenje rada dece sa smetnjama u razvoju; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima. b) Poslovi iz delokruga poverenih poslova državne uprave: - vođenje prvostepenog upravnog postupka i donošenje rešenja o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju. SEKTOR ZA EKONOMSKE POSLOVE obavlja sledeće poslove: - praćenje i obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje predškolskih ustanova; - utvrđivanje obima delatnosti predškolskih ustanova; - planiranje potrebnih sredstava za realizaciju programa rada – delatnosti predškolskih ustanova čiji je osnivač Grad Beograd (celodnevni i poludnevni boravak, ishrana, nega, preventivna zdravstvena zaštita,…) u skladu sa zakonom; - praćenje celokupnog finansijskog poslovanja predškolskih ustanova, a posebno korišćenja budžetskih sredstava i pripremanje odgovarajućih informacija; - utvrđivanje predloga cena usluga u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Grad; - planiranje i obezbeđivanje sredstava za finansiranje osiguranja dece, objekata i opreme predškolskih ustanova; - planiranje potrebnih sredstava za finansiranje dodatnih prava u oblasti dečje zaštite i praćenje realizacije sredstava; - kontrola obračuna sredstava za regres po osnovu finansiranja oblika rada u oblasti dečije zaštite; - učešće u pripremi zaključivanja ugovora o finansiranju programa rada u oblasti dečije zaštite; - praćenje realizacije ugovora vezanih za investicije, investiciono održavanje i opremanje objekata predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece; - praćenje realizacije ugovora vezanih za javne nabavke dobara, radova i usluga predškolskih ustanova i obezbeđivanje sredstava za njihovu realizaciju; - finansijsko-materijalni poslovi u delatnosti ustanova za decu; - kontrola obima delatnosti i zaposlenih radnika u predškolskim ustanova u skladu sa utvrđenim normativima; - praćenje funkcionisanja predškolskih ustanova i saradnja sa drugim nadležnim organizacijama; - vršenje internog nadzora nad radom predškolskih ustanova; - statističko – evidencioni poslovi u delatnosti ustanova za decu; - obrada izveštaja predškolskih ustanova o boravku dece bez roditeljskog staranja i dece sa smetnjama u razvoju i dostava istih nadležnom Ministarstvu; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima. SEKTOR ZA PREVENTIVNU ZAŠTITU I PLANIRANjE MREŽE USTANOVA ZA DECU 1. Odeljenje za preventivnu zaštitu - praćenje i obezbeđivanje kontrole ishrane i preventivne zdravstvene zaštite u predškolskim ustanovama;

1

- zaključivanje Ugovora o finansiranju sa izvršiocima programa i usluga iz oblasti preventivne zdravstvene zaštite; - formiranje stručnih komisija na nivou Grada, za praćenje, kontrolu i unapređenje ishrane dece i higijene u predškolskim ustanovama; - redovno obavljanje sanitarno-higijenskog pregleda objekata predškolskih ustanova i njihove neposredne okoline; - kontrolisanje sprovođenja mera zaštite od zaraznih bolesti; - vođenje evidencije o uočenim sanitarno-higijenskim nedostacima; - praćenje realizacije naloženih mera za uklanjanje uočenih nedostataka; - sprovođenje edukacije radnika zaposlenih u predškolskim ustanovama iz oblasti higijene, zaštite od zaraznih bolesti, preventivne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije; - aktivna saradnja sa nadležnim zdravstvenim ustanovama; - učešće u radu komisija za javne nabavke namirnica za ishranu i sredstava i pribora za održavanje higijene; - planiranje mreže ustanova za decu u skladu sa stepenom izgrađenosti objekata i potrebom za izgradnjom novih objekata; - aktivna saradnja sa nadležnim institucijama u planiranju mreže ustanova za decu; - izrada godišnjih planova širenja mreže ustanova za decu i praćenje njihove realizacije; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima. Sekretarijat u oblasti dečje zaštite, vrši poslove državne uprave koje Republika poveri Gradu, a koji se odnose na: - rešavanje o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju - vođenje prvostepenog upravnog postupka i donošenje rešenja o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju.

Centar za promociju zdravlja, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zašite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu
Poslovi centra za promociju zdravlja, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu, kao oblast delatnosti Zavoda obavljaju se u okviru: 1. 2. 3. 4. odseka za promociju zdravlja, odseka za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, odseka za biostatistiku odsek za informatiku.

U odseku za promociju zdravlja se :

• •

• •

vrši koordinacija promovisanja zdravih stilova života i brige o sopstvenom zdravlju, predlažu i podržavaju projekti, programi, kampanje, edukuju edukatori za izvođenje programa i projekata i kampanja, prati njihova realizacija, evaluira u toku i na kraju realizacije, na osnovu analiza koje govore o prisutnosti rizika po zdravlje u populaciji i spoljnoj životnoj sredini (dijagnoza zajednice), razvija, učestvuje i prati sprovođenje interventnih programa, odabiraju ciljne grupe gde će se promocija zdravlja implementirati: predškolska deca, školska deca, omladina, porodice, nastavno osoblje, zdravstvene ustanove, odrasli, razvija multidisciplinarni pristup u promociji zdravlja, kako u Zavodu, tako i u društvenoj zajednici razvijajući partnerstvo sa svima onima koji mogu dati svoj doprinos u poboljšanju kvaliteta javnog zdravlja, informiše stanovništvo o aktuelnim problemima zdravlja, obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima.

2

kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima preventivne zdravstvene zaštite.

U odseku za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite se:

• •

• • •

prati i analizira zdravstveno stanje stanovništva, predlažu odgovarajuće mere za rešavanje registrovanih problema, izveštavaju o tome nadležne organizacije i javnost i nakon preduzetih mera evaluira, istražuju, prate zdravstveni problemi, pretnje po zdravlje, predlažu mere za rešavanje problema sa ciljem smanjenja i uklanjanja rizika, predlažu elementi zdravstvene politike u okviru postojećih društveno-ekonomskih odnosa i dobijenih vrednosti indikatora ekonomike u zdravstvu na nivou lokalne samouprave i šire, istražuju i planiraju zdravstvene potrebe stanovništva, kadrovski resursi, potrebe za usavršavanjem zdravstvenog kadra i sredstava za rad u cilju obezbeđenja racionalne, pristupačne i kvalitetne zdravstvene zaštite stanovništva, prati kvalitet pruženih zdravstvenih usluga i zadovoljstvo korisnika, obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima. kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima preventivne zdravstvene zaštite.

U odseku biostatistike se:
• • •

• • •

analizira prirodno kretanje i oboljevanje stanovništva, prati rad zdravstvenih ustanova, koordinira, usklađuje i stručno povezuje rad zdravstvenih ustanova u državnoj i privatnoj svojini, sarađuje sa svim zdravstvenim ustanovama okruga i šire kao i sa nadležnim organima lokalne samouprave i drugim ustanovama i organizacijama od značaja za unapređenje javnog zdravlja, koordinira i vrši nadzor nad stručnim radom i prati kvalitet rada zdravstvenih ustanova na okrugu, obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima. kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima preventivne zdravstvene zaštite.

U odseku informatike se:
• • • •

formiraju i održavaju baze podataka podstiče i razvija integrisani zdravstveni informacioni sistem obavavljaju poslovi vezani za infrastukturu računarske mreže zavoda vrši se komunikacija sa drugim zdravstvenm ustanovama na području okruga u vezi sa bazama podataka od opšteg značaja u republici obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima. kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima preventivne zdravstvene zaštite.

Organizacija, opis delatnosti i kapacitet
Dečji dispanzer za zdravstvenu zaštitu predškolske dece pripada Domu zdravlja Zdravstvenog centra. Organizaciono je podeljen u dva dela: 3

• •

Kurativni deo u sklopu koga je i ambulanta u Osipaonici i Lugavčini. Preventivni deo čine: savetovalište, razvojno savetovalište i vakcinacija

Kurativni deo vrši zbrinjavanje bolesne dece u dve smene svim radnim danima i subotom da zaposleni roditelji ne bi morali da izostaju sa posla radi pregleda dece. Nedeljom i praznikom organizovano je dežurstvo u dve smene, za hitne slučajeve, povrede, pogoršanja bolesti i sl. Dispanzeru pripada i ambulanta u Osipaonici gde se radi u jednoj smeni (jedan lekar i jedna medicinska sestra). Preventivni deo čine: Savetovalište za zdravu decu, koje vrši sistematske preglede dece uzrasta 15 i 30 dana, u trećem i šestom mesecu, sa godinu dana, u trećoj i šestoj godini - pred obavezno predškolsko i u sedmoj godini - pred polazak u školu. Sistematski pregledi vrše se po stručno metodološkom uputstvu za sprovođenje Uredbe o zdravstvenoj zaštiti žena, dece, školske dece i studenata koje je donelo Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije. Vakcinacija predškolske dece vrši se kontinuirano i organizovano u dispanzeru i na terenu u dogovoru sa mesnim kancelarijama, predškolskim ustanovama i dr. Razvojno savetovalište obuhvata tretman dece sa poremećajem u psihofizičkom razvoju. Tri pedijatra imaju adekvatnu edukaciju tj. jednogodišnji seminar: Mentalna higijena razvojnog doba i Psihofizički poremećaji razvojnog doba, ali svi pedijatri dispanzera rade jednako ovu problematiku. Tim razvojnog savetovališta pored pedijatra čine somatoped (za sada petkom u savetovalištu, a u ostalim danima u školskom dispanzeru). Sredom rade logoped, fizijatar, neurolog i psiholog. Planirana je bolja organizacija razvojnog savetovališta, tako da će svi neophodni saradnici radi lakše saradnje biti prostorno zajedno, kao i razvijanje kartoteke razvojnog savetovališta. Pedijatri dečjeg dispanzera vrše zdravstveni nadzor predškolskih ustanova dva puta mesečno. U Savetovalištu se obavlja i zdravstveno - vaspitni rad. To su razgovori sa roditeljima, organizacioni sastanci, planirani rad u maloj grupi, zdravstvena predavanja, video prezentacije i drugo. Što se prostora tiče, od useljenja dispanzera 1968. godine vršeno je veoma malo izmena. Trenutno u kurativi postoje tri ordinacije, jedna prostorija za intervencije, jedna za inhalacije, dve spremaone, od kojih je jedna veoma nefunkcionalna, skučena. Planirano je poboljšanje uslova (zamena dotrajalih, gotovo raspadnutih prozora, podova, opreme). Neke prostorije su klimatizovane, što u letnjim mesecima olakšava boravak bolesne dece i rad osoblja. U savetovalištu su dve ordinacije potpuno opremljene i klimatizovane, a klimatizovana je i jedna vrlo mala prostorija koja je neadekvatna, a služi kao razvojno savetovalište somatopedu i logopedu, kao i pedijatrima konsultatima: pulmologu, kardiologu, fizijatru. U planu je da se u njoj izvrše neke prepavke i da se od nje napravi razvojno savetovalište koje će odgovarati nameni.

Dr med. Ljiljana Stejić - Vasilevski, specijalista pedijatrije, rođena 12.06.1952. godine u Bečeju. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1980. godine. U Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu radi od 1980. godine. Najpre je radila u školskom, a zatim

4

predškolskom dispanzeru. Specijalizirala pedijatriju na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu 1990. godine. Edukacije: jednogodišnji edukativni seminar psihomotorni razvoj deteta (Institut za mentalno zdravlje u Beogradu), seminar medicinske edukacije iz primarne zdravstvene zaštite u Kikindi 2003. godine, edukativni seminar iz genetike (u organizaciji ACDVOCA.), seminar o radu razvojnih savetovališta u Beogradu, pedijatrijski dani Srbije i Crne Gore 2006. godine u Herceg Novom. Od 16. marta 2006. godine postavljena za načelnika Dečjeg dispanzera. Dimitrijević Radomira Marina, viša medicinska sestra, rođena 17.08. 1964. godine. Srednju medicinsku školu pedijatrijskog smera završila u Prištini. Od 24.01.1984. godine radila na Odeljenju neonatologije Zdravstvenog centra Sveti Luka u Smederevu. Od 1999. godine radila na poslovima pedijatrijske sestre u Dečjem dispanzeru ovog centra. Od aprila 2006. godine je glavna sestra Dečijeg dispanzera.

Broj i struktura zaposlenih
Tokom 2006. godine u Dečjem dispanzeru je radilo 11 pedijatara. Jedan je radio u Osipaonici, jedan je do oktobra bio na porodiljskom bolovanju, jedan od decembra ide na porodiljsko bolovanje. To znači da u samom dispanzeru radi svega 9 pedijatara, po tri u kurativi u prvoj i u drugoj smeni, po jedan u savetovalištu u prvoj i drugoj smeni, i jedan u razvojnom savetovalištu. Svi su u stalnom radnom odnosu, osim jednog, koji je radno angažovan sa Kosova na određeno vreme. Dečji dispanzer ima 18 medicinskih sestara od kojih je jedna u Osipaonici, a jedna na porodiljskom. Sve imaju srednju stručnu spremu, a pet su pedijatrijskog smera. Pomoćnih radnica je 4. Dr med. Biljana Avramović, specijalista pedijatrije, rođena 1952. godine u Kosovskoj Mitrovici. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu 1978. godine, a staž u Nišu. Od 1980. godine radi u Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Specijalizaciju iz pedijatrije završila 1985. godine u Beogradu. Od 1986 - 1998. godine radila u službi za neonatologiju perinatologiju. Od 1998. godine radi u Dečjem dispanzeru. Edukacije: I godina poslediplomske nastave iz perinatologije sa neonatologijom u Zagrebu 1988. godine, seminar medicinske edukacije iz primarne zdravstvene zaštite u Kikindi, pedijatrijski dani Srbije i Crne Gore u Herceg Novom, pedijatrijski dani u Nišu. Dr med. Roza Milenković, specijalista pedijatrije, rođena 06.04.1953. godine u Dimitrovgradu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu 1978. godine u Prištini. Po diplomiranju radila kao asistent na farmakologiji, a potom u Dečjem dispanzeru u Prištini. Specijalizirala je pedijatriju u Beogradu 1986. godine. na Univerzitetskoj dečjoj klinici. U Dečjem dispanzeru Zdravstvenog centra Sveti Luka radi od oktobra 1981. godine. Edukacije: pedijatrijski dani Srbije i Crne Gore u Herceg Novom, seminar iz primarne zdravstvene zaštite u Kikindi i dr. Dr. med. Jadranka Jakovljević, specijalista pedijatrije, rođena 23.09.1961. godine u Prizrenu. Završila je Medicinski fakultet u Prištini 1985. godine. Specijalizirala pedijatriju na Dečjoj klinici u Beogradu 1994. godine. Radno iskustvo: 1986 - 1999. godine u Dečjem dispanzeru i dečjem boksu Zdravstvenog centra u Prizrenu; od 1999. godine u Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Edukacije: jednogodišnji seminar psihomotorni razvoj deteta i cerebralna paraliza 2004. godine u Beogradu, seminar Urgentna stanja u pedijatriji u Kikindi, seminar Preventivna stanja u pedijatriji u Kikindi, pedijatrijska škola u Herceg Novom, 2005. godine, pedijatrijski kongres u Beogradu, 2006. godine. 5

Dr med. Ljiljana Ogarević, specijalista pedijatrije, rođena 13.07.1963. godine u Smederevu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1988. godine. Specijalizaciju iz pedijatrije završila 05.11.1999. godine u Beogradu na Dečjoj klinici. Od novembra 1988. godine radi u Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Najpre je radila u Službi neonatologije, a od aprila 2000. godine radi u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu predškolske dece Zdravstvenog centra Sveti Luka. Edukacije: seminar medicinske edukacije iz primarne zdravstvene zaštite u Kikindi, pedijatrjski dani Srbije i Crne Gore u Nišu 2005. godine. Autor je i koautor više radova iz oblasti pedijatrije. Dr med. Marković Bratimira Dušica, specijalista pedijatrije, rođena 13.04.1965. godine u Prizrenu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Prištini 1995. godine. Od 1995. do 1999. godine radila u Zdravstvenom centru u Prizrenu. Specijalizaciju iz pedijatrije završila u Nišu 2003. godine. Od 2003. godine radi kao pedijatar u Dispanzeru za predškolsku decu . Dr med. Mihailović Dušana Ljiljana, specijalista pedijatrije, rođena 03.10.1966. godine u Beogradu. Medicinski fakultet u Beogradu završila je septembra 1994. godine. U Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu radi od novembra 1994. godine. Specijalističke studije iz pedijatrije završila je na Dečjoj klinici u Beogradu 28.11.2003. godine i od tada radi kao specijalista pedijatar u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu predškolske dece Zdravstvenog centra Sveti Luka u Smederevu. Edukacija: seminar iz primarne zdravstvene zaštite u Kikindi, 2004. godine, pedijatrijski dani Srbije i Crne Gore u Nišu, 2004. godine i 2005. godine, simpozijum Sekcije za perinatalnu medicinu SLD u Beogradu, 2005. godine. Koautor je više radova iz oblasti pedijatrije. Dr med. Jasmina Rodifcis - Nađ, specijalista pedijatrije, rođena 22.04.1968. godine u Smederevu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1994. godine. Specijalizirala pedijatriju na UDK (Tiršova) u Beogradu 2002. godine. Dvanaest godina radi u Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Edukacija: jednogodišnji edukativni seminar Mentalna higijena razvojnog doba (Institut za mentalno zdravlje Beograd, seminar zdravstvene zaštite majke i deteta pod pokroviteljstvom UNICEF, psihomotorni razvoj deteta do godinu dana (Klinika za rehabilitaciju Dr.Miroslav Zotović Beograd). Naučni radovi: Naša iskustva u praćenju razvoja dece sa prenatalnim i perinatalnim faktorima rizika (Acta medica Semendrica, 2003. godine), Između izazova i izgovora (Deca Podunavlja, 2006. godine). Dr med. Jasmina Prodanović, specijalista pedijatrije, rođena 1968. godine u Smederevu. Medicinski fakultet završila je u Beogradu 1996. godine. U Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu radi od 1996. godine. Specijalizirala pedijatriju na Dečjoj klinici u Beogradu, 2003. godine. Od 2003. godine radi u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu predškolske dece. Edukacija: seminar iz urgentne pedijatrije u Kikindi, 2004. godine. Dr med. Čikarić Mirjana, specijalista pedijatrije, rođena 15.08.1972. godine. u Novom Pazaru. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1998. godine. Specijalizaciju iz pedijatrije završila na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu 2006. godine. U Institutu za majku i dete na Novom Beogradu radila je 8 godina. Od 01.09.1999. godine radi u Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Dr med. Tufik Al Said, specijalista pedijatrije, rođen 04.01.1946. godine u Amanu (Jordan). Medicinski fakultet završio je u Beogradu 09.06.1980. godine. Specijalizaciju iz pedijatrije završio 05.09.1985. godine na Dečjoj klinici u Beogradu.

6

Broj pregleda i usluga
Ukupan broj pregleda u kurativi u 2006. godine je bio 60124. Od toga: 55094 u Smederevu, 3664 u Osipaonici, i 1336 u Lugavčini. Ukupan broj inhalacija u Smederevu je bio 16528. Broj intervencija u Smederevu je bio 15161. Ukupan broj pregleda u savetovalištu Dečjeg dispanzera je bio 7658. Od toga: 5891 sistematskih pregleda odojčadi i dece do 7 godina, 1263 pregled dece pred polazak u školu i 531 pregled dece upisanih u predškolsko. U Savetovalištu se obavlja i zdravstveno - vaspitni rad. To su razgovori sa roditeljima; organizacioni sastanci, planirani rad u maloj grupi, zdravstvena predavanja, video prezentacije i drugo. Ukupan broj lica obuhvaćenih zdravstveno – vaspitnim radom je bio 1432. Pred vakcinu se pregleda svako dete. Uspešnost vakcinacije u procentima u periodu januar decembar 2006. godine je 98,5 %. Vakcinom protiv hepatitisa B, distribuiranom iz Fonda, vakcinisana su deca rođena 2005 i 2006. godine. Zbog nedovoljno dobijenih količina, vakcinu za decu ostalih uzrasta roditelji kupuju sami. ACT Hib roditelji kupuju sami. Pokušaj organizacije rada po principu izabranog lekara veoma otežavaju roditelji dece, ne poštujući opredeljenje.

PREPORUKE ZA SPREČAVANJE ŠIRENJA BOLESTI "PRLJAVIH RUKU"
PREVENCIJA I KONTROLA BOLESTI PRLJAVIH RUKU A. ŠTA SU I KOJE SU BOLESTI PRLJAVIH RUKU? U "bolesti prljavih ruku" ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različite etiologije. Uzročnici "bolesti prljavih ruku" su virusi (Hepatitis A, poliomijelitis, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza). B. NAČIN PRENOŠENJA BOLESTI PRLJAVIH RUKU Rezervoari crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom defekacije (hepatitis A, trbušni tifus, dizenterija) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu. Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti. Posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) koji se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i sl.) takođe se mogu preneti zarazne bolesti. Zato: Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja nužnika i u sličnim

7

situacijama. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok se ne operu ruke. Pranje ruku tekućom vodom i sapunom je izuzetno važna preventivna mera. Ruke (šake) služe kao direktan i kao indirektan put prenošenja zaraznih bolesti, a njihovim pranjem smanjuje se opasnost da se čovek zarazi i da zarazu prenese na druge. Posuda sa vodom u kojoj je sapun može da sadrži mikroorganizme - uzročnike zaraznih bolesti, pa je stoga neophodno na takvim mestima koristiti tečni sapun u zatvorenom sistemu. Za brisanje ruku ne sme se upotrebljavati zajednički peškir, već koristiti papirne ubruse ili maramice, fen i sl. ili sačekati da se ruke osuše. Epidemiološki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlažnih, metalni od plastičnih ili papirnih (na metalnoj površini zarazne klice kraće opstaju), a oni izloženi suncu su bezbedniji od onih koji su držani u tami. Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim namirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja. Jako zagađene predmete potrebno je dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti prema uputstvima proizvođača) ili uništiti. C. HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKE MERE ZA SPREČAVANJE NASTANKA I SUZBIJANJE ŠIRENJA BOLESTI PRLJAVIH RUKU Deca se kao populaciona skupina mogu smatrati vulnerabilnom kategorijom kada je u pitanju širenje infekcija fekalno-oralnim putem zbog svojih psiho-fizioloških karakteristika. Tu se, pre svega, misli na oralni put spoznavanja okoline posebno u uzrastu od 1 do 5 god, a takođe i na češće konzumiranje manjih obroka što predstavlja dodatni faktor rizika kad je u pitanju unos namirnica zaraženih infektivnim agensima. Kada su deca predškolskog uzrasta u pitanju higijenske mere za sprečavanje širenja “bolesti prljavih ruku” sprovode se pasivno, od strane roditelja i vaspitača uz postepen zdravstvenovaspitni rad, dok bi kod školske populacije trebalo vršiti direktniju edukaciju sa predočavanjem realnih rizika i ozbiljnosti posledica konkretne zarazne bolesti. HIGIJENSKE MERE:
• •

• •

Poučavanje, kako dece, tako i odraslih u vezi sa osnovnim elementima higijenskog ponašanja pri korišćenju sanitarnih instalacija i lične higijene. U predškolskim i školskim ustanovama omogućiti postojanje: tople vode u sanitarnim prostorijama, tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku i higijenskih klozeta odvojeno za dečake i devojčice, čime bi se ohrabrili da ih češće koriste. Pri tome bi trebalo motriti da oni sami aktivno sudeluju u održavanju higijene tih prostora, već samim tim što se pravilno pridržavaju propisanih mera lične higijene. Budno motriti da deca uvek koriste čiste sanitarne instalacije, kao i da njihovi ekskreti budu eliminisani na higijenski način. Naročito u situaciji kada postoji povećani rizik od nastanka nekog specifičnog zaraznog oboljenja trebalo bi se postarati da postoji nadzor nad merama lične higijene koje deca sprovode u tim ustanovama. Takođe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, a ne platnenim peškirima. Redovna kontrola načina distribucije namirnica (lanca distribucije), tačnije, samog

8

• • • • •

vozila za dostavu hrane, posuđa, mesta u kuhinji gde se ta hrana skladišti, kao i sprovođenja mera lične higijene osoba koje tu hranu služe deci. Obezbediti i pojačati kontrolu mogućnosti da deca kupuju i konzumiraju hranu van školskog objekta. Obezbediti pojačanu kontrolu objekata u školskom dvorištu i u neposrednoj blizini škole gde deca kupuju gotovu hranu. Kontinuirana kontrola radnih površina na kojima se hrana priprema. Redovne i pojačane mere održavanja higijene prostorija, nameštaja, dvorišta. Kontrola dispozicije organskog otpada preostalog nakon dečjih obroka.

D. ZDRAVSTVENO VASPITANJE
Opšti ciljevi su: Sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja predškolske dece i učenika, roditelja i vaspitača u skladu sa zdravim načinom života. Specifični ciljevi su: Osposobljavanje dece svih uzrasta da vrše pravilne izbore onih oblika ponašanja koji se odnose na zdravlje, u predškolskim ustanovama, školama i zajednici. Da deca steknu osnovne informacije o zdravlju. Da deca formiraju navike i razviju veštine neophodne za postizanje zdravog ponašanja. Da deca primene stečenog znanja i veštine u svakodnevnom životu. Motivisanje dece i onih koji brinu o deci (vaspitača, prosvetnih radnika, roditelja) za zdrav način života. Podsticanje prosvetnih radnika, predškolske dece, učenika, roditelja i zajednice na aktivan odnos prema unapređenju zdravlja i životne sredine kroz različite aktivnosti. U borbi protiv "Bolesti prljavih ruku" zdravstvenovaspitni sadržaji moraju da imaju kvantitet i kvalitet informacija i znanja koje deca i oni koji se bave decom treba da usvoje. Neophodno je, dakle, obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledeće sadržaje: Zdravlje kao pojam, briga za zdravlje, čuvanje, ko se brine o našem zdravlju i kako to sami radimo. Lična i opšta higijena (ruke, telo, kosa), higijena odeće i obuće, čuvanje odeće i obuće. Ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj, obroci, potrebe, ponašanje za vreme obroka i između obroka, a vezano sa hranom. Bolesti koje se mogu preneti, ali i sprečiti. Lepo ponašanje, druženje, tolerancija, uzajamno pomaganje, poštovanje (uzajamno i starijih), izbegavati sebičnost. Lepa, udobna, bezbedna i čista životna sredina, zelene površine i zdravlje, uklanjanje otpadaka. Zdravstveno vaspitanje sprovodi se organizovanim i sistematskim radom sa: predškolskom i školskom decom, roditeljima (majkama, očevima) i zaposlenim u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. Na svim nivoima edukacije, a naročito u neposrednom radu sa decom svih uzrasta

9

sprovoditi zdravstveno vaspitanje kroz rad u grupi, sa aktivnim uključivanjem dece, vaspitača i roditelja kroz sledeće metode i oblike rada: Pranje ruku posle igre, pre i posle jela, nakon korišćenja sanitarnog čvora: kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). Takođe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, a ne platnenim peškirima. Igra sa igračkama: upotreba igračaka koje je lakše čistiti, prati ili dezinfikovati, prema uputstvu proizvođača za upotrebu. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka, nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka. Razgovor i primer da se igračke i prsti ne stavljaju u usta. Organizovati u predškolskim ustanovama, igru, pozorišnu predstavu, kreativne radionice, crtanje, modelovanje i izložbe na temu "Bolesti prljavih ruku". U osnovnim i srednjim školama kroz pojedine predmete obraditi sadržaje na temu "Bolesti prljavih ruku". Formirati "savet učenika" koji će u svakoj smeni, više puta u toku dana davati "ocenu" stanja higijene sanitarnih prostorija (topla voda za pranje ruku, ispravni vodokotlići, stanje higijene). Na časovima srpskog jezika vršiti analizu literature (pesme, prozni sastavi) na temu zdravlja, čistoće, higijene i pisanje sastava na temu "Bolesti prljavih ruku". Na časovima matematike raditi zadatke u cilju analize troškova i koštanja bolesti, lečenja, odsustva iz škole učenika i nastavnika. Razgovor i predavanja, radionice, likovni radovi na temu "Bolesti prljavih ruku", značaj pranja ruku posle igre, pre i posle jela i užine u školi, nakon korišćenja sanitarnog čvora, kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). Treba ohrabrivati decu, vaspitače i roditelje da zahtevaju stvaranje optimalnih higijensko-epidemioloških uslova u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u cilju stvaranja zdravog okruženja za život, igru i rad. 25.06.2009 09.06.2009 31.05.2009 08.05.2009 20.04.2009 06.04.2009 24.03.2009 20.03.2009 17.03.2009 04.02.2009 28.01.2009 22.12.2008 28.11.2008 19.11.2008 19.11.2008
MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE 9. JUN - DAN BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA 31. MAJ – SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA XIX NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA NEDELJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA 7. APRIL - SVETSKI DAN ZDRAVLJA TUBERKULOZA – JUČE, DANAS, SUTRA? 22. mart -SVETSKI DAN VODA 2009 MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA SVETSKI DAN BORBE PROTIV MALIGNIH BOLESTI – 4. FEBRUAR 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA NOVA KAMPANJA O PREVENCIJI PUŠENJA SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

10

U REPUBLICI SRBIJI

12.11.2008 11.11.2008 07.11.2008 17.10.2008 06.10.2008 03.10.2008 02.10.2008 25.09.2008 23.09.2008 23.09.2008 20.06.2008 11.06.2008 26.05.2008 10.05.2008 22.04.2008 04.04.2008 01.04.2008 23.02.2008 15.07.2000 22.01.2008 22.01.2008 14.12.2007 21.11.2007 31.10.2007 13.09.2007 06.09.2007 10.08.2007 18.07.2007 09.07.2007 18.06.2007 22.05.2007 09.05.2007 20.04.2007 27.03.2007 23.03.2007 19.03.2007 26.01.2007 09.01.2007 28.11.2006 26.10.2006 17.10.2006 16.10.2006 13.09.2006

96 godina ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE NOVEMBAR – MESEC BORBE PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI OKTOBAR – POSVEĆEN ”STARIMA” OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE PINK OKTOBAR – MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE NEDELJA POSVEĆENA DOJENJU SVETSKI DAN SRCA - 28.SEPTEMBAR 2008. Svetski dan kontracepcije – 26. septembar NEDELjA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I PLUĆNIH BOLESTI SVETSKI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE 2008 HUMANA SUBOTA 31. maj - SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA XVIII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA NEDELJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA 7. APRIL – SVETSKI DAN ZDRAVLJA KAMPANJA “QUIT&WIN 2008” E - SAVETOVALIŠTE - HIV i polno prenosive bolesti ZADOVOLJSTVO PACIJENATA I ZAPOSLENIH 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA 2. EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE OBELEŽEN 1. DECEMBAR – SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE Ispitivanje zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe SVETSKI DAN HRANE - 16. oktobar 2007. Svetski dan srca – 30. Septembar 2007. Oktobar - mesec pravilne ishrane Novosti POVIŠENA SPOLJNA TEMPERATURA BAZENI ZA KUPANJE- PREPORUKE ZA BEZBEDNO KUPANJE IMATE PRAVO! 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA XVII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA PRVA NEDELJA UJEDINJENIH NACIJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA 23.-29. april 2007. godin MEĐUNARODNA ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST ULAGANJE U ZDRAVLJE – STVARANJE BEZBEDNIJE BUDUĆNOSTI 24.MART-MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE SVETSKI DAN VODE 22. MART 2007. – SVAKA KAP JE VAŽNA! NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA Prevencija HIV-a u vulnerabilnim grupama-seksualni radnici 1.decembra 2006.- SVETSKI DAN SIDE ANKETA ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE VIII FESTIVAL PRAVILNE ISHRANE I FIZIČKE AKTIVNOSTI ZDRAVA HRANA = ZDRAVO SRCE SVETSKI DAN SRCA 24.09.2006.

11

09.05.2006 15.03.2006 13.03.2006 06.03.2006 06.03.2006 03.03.2006 22.02.2006 16.02.2006 26.01.2006 26.01.2006 12.01.2006 12.01.2006 29.12.2005 15.12.2005 01.12.2005 28.11.2005 25.10.2005 23.10.2005 18.10.2005 16.10.2005 18.01.2005

XVI Nedelja zdravlja usta i zuba - od 15. do 21. maja AKTIV PREVENTIVNE MEDICINE Mesec Mart - Mesec borbe protiv raka Informacija o aktivnosti sezonskog gripa OPERATIVNI PLAN AKTIVNOSTI PRE I U TOKU PANDEMIJE GRIPASEVERNOBAČKI OKRUG Prvi Slučaj ptičijeg gripa u našoj zemlji Hteli ste da znate o sifilisu... ? Koliko daleko u borbi protiv pušenja? 31. Januar - Nacionalni dan bez duvana Pušenje skraćuje život za 10 godina Saopštenje o epidemiološkoj situaciji ptičijeg gripa Preporuka za one koji borave u zemljama u kojima ima ptičijeg gripa Novi Saziv Upravnog i Nadzornog odbora Akcioni plan za razvoj i zdravlje mladih u Republici Srbiji Plan aktivnosti povodom svetskog dana borbe protiv AIDSa Novi paket zdravstvenih zakona Nacionalna strategija za razvoj i zdravlje mladih u Srbiji Besnilo-Rabies Šta je Avian Influenza? Trihineloza Epidemiološka situacija u vezi sa Meningitisom u Subotici

ZNAČAJ PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ZDRAVSTVENO – VASPITNA ULOGA PREDŠKOLSKE USTANOVE U RAZVOJU DECE U zdravstvenoj zaštiti dece posebno mesto imaju predškolske ustanove. Polazeći od toga da boravak dece u predškolskoj ustanovi, pored zbrinjavanja i nesporno pozitivnog uticaja na razvoj deteta i formiranje njegove ličnosti, istovremeno nosi i neke faktore koji mogu štetno delovati na psihofizički i socijalni razvoj deteta, može se zaključiti da je preventivno – zdravstvena funkcija predškolske ustanove stara koliko i ona sama. ZDRAVSTVENO – VASPITNE ULOGE PREDŠKOLSKE USTANOVE ČINE:  pružanje detetu osnovnih informacije o zdravlju i njegovom značaju  razvijanje kod deteta odgovornost za očuvanje i unapređivanje zdravlja  inteziviranje napora započetih i porodičnoj sredini na formiranju pravilnih navika  usmeravanje odgovarajućih modela i uzora ponašanja  postepeno i kontrolisano osamostaljivanje deteta u razvijanju kulturno – higijenskih navika  pojačavanje zdravstveno – vaspitnih uticaja koji su započeti u porodici i traju kontinuirano ZDRAVSTVENO VASPITNI SADRŽAJI - program ''ZDRAV VRTIĆ'':  zdravlje kao pojam  lična i opšta higijena  higijena i nega usta i zuba  rađanje , pravilan rast i razvoj  osnovna građa čovekovog tela i njegove funkcije  ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj  fizičko vežbanje , igra , odmor , spavanje  štetne materije za zdravlje , ponašanje koje šteti zdravlju

12

      

bolesti koje se mogu preneti , ali i sprečiti opšte lepo ponašanje , druženje , tolerancija ljubav, vrste ljubavi odnos među polovima bezbedno ponašanje u saobraćaju opasnost od povređivanja – vrtić , kuća , park , igralište zdrava životna sredina

IGRA Dete u igri zadovoljava radoznalost , razvija pažnju , pamćenje , inteligenciju , čula , motoriku i govor. Veza igre i zdravlja ispoljava se od najranijih razvojnih uzrasta. U zdravstvenom vaspitanju dece predškolskog uzrasta poseban je značaj roditelja, koji će deci pružiti pozitivne uzore zdravstvenog ponašanja. Uloga roditelja u unapređivanju zdravlja dece predškolskog uzrasta:  pomoć u identifikovanju zdravstveno – vaspitnih potreba decembar  pomoć u definisanju programskih ciljeva  ukazivanje na mogućnost korišćenja postojećih resursa u zajednici  pružanje podrške kroz modele zdravog ponašanja  pružanje povratne informacije o efektima programa  obezbeđivanje veze između predškolskih programa i unapređivanja zdravlja u zajednici NOSIOCI PROGRMA PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE Programom preventivne zdravstvene zaštite obihvaćena su deca u svim oblicima rada predškolske ustanove.Program preventivne zdravstvene zaštite sprovode svi zaposleni u predškolskoj ustanovi u saradnji sa nadležnim pedijatrom doma zdravlja i ostalim zdravstvenim radnicima iz teritorijalno nadležnog doma zdravlja.Nosioci programa u predškolskoj ustanovi su saradnici za preventivnu zdravstvenu zaštitu , medicinske sestre na preventivi, medicinske sestre u dečjim jaslicama i radnici na održavanju higijene, a šire vaspitači i svi zaposleni u ustanovi. PREDŠKOLSKA USTANOVA I SVI ZAPOSLENI U NJOJ SVOJIM ZDRAVSTVENO – VASPITNIM RADOM UTIČU NA RAZVIJANJE POZITIVNIH OBLIKA PONAŠANJA KOD DECE Na simpozijumu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti učestvovalo je sa poster prezentacijo 39 rada, PRVO MESTO osvojio je rad autora – PLANINKE BOJIĆ medicinske sestre na preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. Dodeljena joj je PRVA nagrada – besplatan boravak na seminaru iz primarne zdravstvene zaštite u organizaciji SAVEZA ZDRAVSTVENIH RADNIKA VOJVODINE.

Školska higijena
školska higijena se bavi analizom uslova u kojima predškolska i školska deca borave i rade u toku školskih časova. Pod ovim se podrazumevaju:

• • • •

planski periodični nadzori nad svim školskim objektima (školska zgrada, dvorište, fiskulturna sala) i prostorijama (učionice, kabineti, holovi i hodnici, WC-i , kuhinje i td.). provera zdravstvene ispravnosti (a u nekim slučajevima i energetskog sastava) obroka koji se deci serviraju, kao i vode koju piju (ukoliko školski objekat nije vezan na gradsku vodovodnu mrežu) planiranje i sastavljanje obroka za decu u vrtićima i školama. edukacija zaposlenih i dece o različitim temama koje su za njih interesantne (npr. lična higijena, pravilna ishrana, voda za piće, vašljivost, održavanje higijene u kuhinjama i trpezarijama, dezinfekcija, vođenje preventivnih kartona za zaposlene i td.)

13

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->