SEKTOR ZA DELATNOST USTANOVA ZA DECU obavlja poslove iz delokruga izvornih poslova Grada, kao i poslove

iz delokruga poverenih poslova državne uprave i to:

a) Poslovi iz delokruga izvornih poslova Grada:
- poslovi koji se odnose na osnivanje predškolskih ustanova, ustanova i organizacija u oblasti dečje zaštite i ustanova za
rekreativni boravak dece;
- priprema planskih i programskih dokumenata iz oblasti razvoja dečije zaštite u Gradu;
- praćenje potreba porodica i planiranje izgradnje novih objekata;
- utvrđivanje mreže dečjih vrtića i ustanova za rekreativni boravak dece;
- praćenje i analiziranje stanja i potreba predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece za
rekonstrukcijom i investicionim održavanjem objekata i opreme;
- učešće u svojstvu naručioca u postupku javnih nabavki dobara, radova i usluga za potrebe predškolskih ustanova i
ustanova za rekreativni boravak dece;
- praćenje realizacije zaključenih ugovora i izvođenja radova na investicijama, investicionom održavanju i opremanju
objekata predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece;
- obezbeđivanje ostvarivanja prava dece na boravak u predškolskoj ustanovi, predškolsko obrazovanje i vaspitanje,
negu, preventivnu zdravstvenu i socijalnu funkciju, ishranu, odmor i rekreaciju;
- finansiranje osiguranja dece, objekata i opreme predškolskih ustanova;
- zaključivanje Ugovora o finansiranju sa izvršiocima programa i usluga za potrebe predškolskih ustanova;
- praćenje oblika rada i obima delatnosti predškolskih ustanova;
- obezbeđivanje prostora i opreme za realizaciju pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu;
- praćenje stanja i problema u delatnosti predškolskih ustanova u saradnji sa nadležnim organima koji vrše nadzor nad
vaspitno-obrazovnim radom i zakonitošću rada;
- praćenje obima delatnosti i zaposlenih radnika u predškolskim ustanova u skladu sa utvrđenim normativima;
- utvrđivanje kriterijuma za prijem dece u predškolsku ustanovu;
- normativna delatnost u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji regulišu delatnost predškolskog obrazovanja i
vaspitanja;
- utvrđivanje uslova i načina ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka i odmora i rakreacije, korisnicima
usluga koji žive u nepovoljnim materijalnim, socijalnim i drugim uslovima i praćenje i kontrola ostvarivanja ovih prava;
- poslovi na ostvarivanju dodatnih prava u oblasti društvene brige o deci;
- utvrđivanje početka i završetka radnog vremena u predškolskim ustanovama u zavisnosti od potreba korisnika usluga
- učešće u postupku zaključivanja kolektivnih ugovora za predškolske ustanove na teritoriji Grada;
- aktivnosti vezane za imenovanje i razrešenje članova Upravnih odbora predškolskih ustanova i ustanova za rekreativni
boravak dece;
- podsticanje ostvarivanja i drugih akreditovanih programa i oblika rada sa decom i organizovanja raznovrsnih kulturno-
obrazovnih, rekreativnih i drugih manifestacija posvećenih deci;
- realizacija konkursa društvenih i nevladinih organizacija iz oblasti dečje zaštite;
- praćenje i unapređenje rada dece sa smetnjama u razvoju;
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima.
b) Poslovi iz delokruga poverenih poslova državne uprave:
- vođenje prvostepenog upravnog postupka i donošenje rešenja o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj
ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju.

SEKTOR ZA EKONOMSKE POSLOVE obavlja sledeće poslove:

- praćenje i obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje predškolskih ustanova;
- utvrđivanje obima delatnosti predškolskih ustanova;
- planiranje potrebnih sredstava za realizaciju programa rada – delatnosti predškolskih ustanova čiji je osnivač Grad
Beograd (celodnevni i poludnevni boravak, ishrana, nega, preventivna zdravstvena zaštita,…) u skladu sa zakonom;
- praćenje celokupnog finansijskog poslovanja predškolskih ustanova, a posebno korišćenja budžetskih sredstava i
pripremanje odgovarajućih informacija;
- utvrđivanje predloga cena usluga u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Grad;
- planiranje i obezbeđivanje sredstava za finansiranje osiguranja dece, objekata i opreme predškolskih ustanova;
- planiranje potrebnih sredstava za finansiranje dodatnih prava u oblasti dečje zaštite i praćenje realizacije sredstava;
- kontrola obračuna sredstava za regres po osnovu finansiranja oblika rada u oblasti dečije zaštite;
- učešće u pripremi zaključivanja ugovora o finansiranju programa rada u oblasti dečije zaštite;
- praćenje realizacije ugovora vezanih za investicije, investiciono održavanje i opremanje objekata predškolskih
ustanova i ustanova za rekreativni boravak dece;
- praćenje realizacije ugovora vezanih za javne nabavke dobara, radova i usluga predškolskih ustanova i obezbeđivanje
sredstava za njihovu realizaciju;
- finansijsko-materijalni poslovi u delatnosti ustanova za decu;
- kontrola obima delatnosti i zaposlenih radnika u predškolskim ustanova u skladu sa utvrđenim normativima;
- praćenje funkcionisanja predškolskih ustanova i saradnja sa drugim nadležnim organizacijama;
- vršenje internog nadzora nad radom predškolskih ustanova;
- statističko – evidencioni poslovi u delatnosti ustanova za decu;
- obrada izveštaja predškolskih ustanova o boravku dece bez roditeljskog staranja i dece sa smetnjama u razvoju i
dostava istih nadležnom Ministarstvu;
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima.

SEKTOR ZA PREVENTIVNU ZAŠTITU I PLANIRANjE MREŽE USTANOVA ZA DECU

1. Odeljenje za preventivnu zaštitu
- praćenje i obezbeđivanje kontrole ishrane i preventivne zdravstvene zaštite u predškolskim ustanovama;

1
- zaključivanje Ugovora o finansiranju sa izvršiocima programa i usluga iz oblasti preventivne zdravstvene zaštite;
- formiranje stručnih komisija na nivou Grada, za praćenje, kontrolu i unapređenje ishrane dece i higijene u predškolskim
ustanovama;
- redovno obavljanje sanitarno-higijenskog pregleda objekata predškolskih ustanova i njihove neposredne okoline;
- kontrolisanje sprovođenja mera zaštite od zaraznih bolesti;
- vođenje evidencije o uočenim sanitarno-higijenskim nedostacima;
- praćenje realizacije naloženih mera za uklanjanje uočenih nedostataka;
- sprovođenje edukacije radnika zaposlenih u predškolskim ustanovama iz oblasti higijene, zaštite od zaraznih bolesti,
preventivne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije;
- aktivna saradnja sa nadležnim zdravstvenim ustanovama;
- učešće u radu komisija za javne nabavke namirnica za ishranu i sredstava i pribora za održavanje higijene;
- planiranje mreže ustanova za decu u skladu sa stepenom izgrađenosti objekata i potrebom za izgradnjom novih
objekata;
- aktivna saradnja sa nadležnim institucijama u planiranju mreže ustanova za decu;
- izrada godišnjih planova širenja mreže ustanova za decu i praćenje njihove realizacije;
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima.

Sekretarijat u oblasti dečje zaštite, vrši poslove državne uprave koje Republika poveri Gradu, a koji se odnose na:
- rešavanje o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i decu sa
smetnjama u razvoju
- vođenje prvostepenog upravnog postupka i donošenje rešenja o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj
ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju.

Centar za promociju zdravlja, analizu,

planiranje i organizaciju zdravstvene zašite,
informatiku i biostatistiku u zdravstvu
Poslovi centra za promociju zdravlja, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite,
informatiku i biostatistiku u zdravstvu, kao oblast delatnosti Zavoda obavljaju se u okviru:

1. odseka za promociju zdravlja,

2. odseka za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite,
3. odseka za biostatistiku
4. odsek za informatiku.

U odseku za promociju zdravlja se :

 vrši koordinacija promovisanja zdravih stilova života i brige o sopstvenom zdravlju,

predlažu i podržavaju projekti, programi, kampanje, edukuju edukatori za izvođenje
programa i projekata i kampanja, prati njihova realizacija, evaluira u toku i na kraju
realizacije,
 na osnovu analiza koje govore o prisutnosti rizika po zdravlje u populaciji i spoljnoj
životnoj sredini (dijagnoza zajednice), razvija, učestvuje i prati sprovođenje
interventnih programa,
 odabiraju ciljne grupe gde će se promocija zdravlja implementirati: predškolska deca,
školska deca, omladina, porodice, nastavno osoblje, zdravstvene ustanove, odrasli,
 razvija multidisciplinarni pristup u promociji zdravlja, kako u Zavodu, tako i u
društvenoj zajednici razvijajući partnerstvo sa svima onima koji mogu dati svoj
doprinos u poboljšanju kvaliteta javnog zdravlja,
 informiše stanovništvo o aktuelnim problemima zdravlja,
 obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima.
 kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima
preventivne zdravstvene zaštite.

2
U odseku za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite se:

 prati i analizira zdravstveno stanje stanovništva, predlažu odgovarajuće mere za

rešavanje registrovanih problema, izveštavaju o tome nadležne organizacije i javnost i
nakon preduzetih mera evaluira,
 istražuju, prate zdravstveni problemi, pretnje po zdravlje, predlažu mere za rešavanje
problema sa ciljem smanjenja i uklanjanja rizika,
 predlažu elementi zdravstvene politike u okviru postojećih društveno-ekonomskih
odnosa i dobijenih vrednosti indikatora ekonomike u zdravstvu na nivou lokalne
samouprave i šire,
 istražuju i planiraju zdravstvene potrebe stanovništva, kadrovski resursi, potrebe za
usavršavanjem zdravstvenog kadra i sredstava za rad u cilju obezbeđenja racionalne,
pristupačne i kvalitetne zdravstvene zaštite stanovništva,
 prati kvalitet pruženih zdravstvenih usluga i zadovoljstvo korisnika,
 obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima.
 kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima
preventivne zdravstvene zaštite.

U odseku biostatistike se:

 analizira prirodno kretanje i oboljevanje stanovništva, prati rad zdravstvenih ustanova,

 koordinira, usklađuje i stručno povezuje rad zdravstvenih ustanova u državnoj i
privatnoj svojini,
 sarađuje sa svim zdravstvenim ustanovama okruga i šire kao i sa nadležnim organima
lokalne samouprave i drugim ustanovama i organizacijama od značaja za unapređenje
javnog zdravlja,
 koordinira i vrši nadzor nad stručnim radom i prati kvalitet rada zdravstvenih ustanova
na okrugu,
 obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima.
 kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima
preventivne zdravstvene zaštite.

U odseku informatike se:

 formiraju i održavaju baze podataka

 podstiče i razvija integrisani zdravstveni informacioni sistem
 obavavljaju poslovi vezani za infrastukturu računarske mreže zavoda
 vrši se komunikacija sa drugim zdravstvenm ustanovama na području okruga u vezi sa
bazama podataka od opšteg značaja u republici
obavljaju i drugi poslovi u skladu sa zakonom i drugim propisima.
 kontinuirana primena osnovnih principa JUS ISO standarda u navedenim delatnostima
preventivne zdravstvene zaštite.

Organizacija, opis delatnosti i kapacitet

Dečji dispanzer za zdravstvenu zaštitu predškolske dece pripada Domu zdravlja Zdravstvenog
centra. Organizaciono je podeljen u dva dela:

 Kurativni deo u sklopu koga je i ambulanta u Osipaonici i Lugavčini.

 Preventivni deo čine: savetovalište, razvojno savetovalište i vakcinacija

3
Kurativni deo vrši zbrinjavanje bolesne dece u dve smene svim radnim danima i subotom da
zaposleni roditelji ne bi morali da izostaju sa posla radi pregleda dece. Nedeljom i praznikom
organizovano je dežurstvo u dve smene, za hitne slučajeve, povrede, pogoršanja bolesti i sl.
Dispanzeru pripada i ambulanta u Osipaonici gde se radi u jednoj smeni (jedan lekar i jedna
medicinska sestra).

Preventivni deo čine:

Savetovalište za zdravu decu, koje vrši sistematske preglede dece uzrasta 15 i 30 dana, u
trećem i šestom mesecu, sa godinu dana, u trećoj i šestoj godini - pred obavezno predškolsko i
u sedmoj godini - pred polazak u školu. Sistematski pregledi vrše se po stručno -
metodološkom uputstvu za sprovođenje Uredbe o zdravstvenoj zaštiti žena, dece, školske
dece i studenata koje je donelo Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije.

Vakcinacija predškolske dece vrši se kontinuirano i organizovano u dispanzeru i na terenu u

dogovoru sa mesnim kancelarijama, predškolskim ustanovama i dr.

Razvojno savetovalište obuhvata tretman dece sa poremećajem u psihofizičkom razvoju. Tri

pedijatra imaju adekvatnu edukaciju tj. jednogodišnji seminar: Mentalna higijena razvojnog
doba i Psihofizički poremećaji razvojnog doba, ali svi pedijatri dispanzera rade jednako ovu
problematiku. Tim razvojnog savetovališta pored pedijatra čine somatoped (za sada petkom u
savetovalištu, a u ostalim danima u školskom dispanzeru). Sredom rade logoped, fizijatar,
neurolog i psiholog. Planirana je bolja organizacija razvojnog savetovališta, tako da će svi
neophodni saradnici radi lakše saradnje biti prostorno zajedno, kao i razvijanje kartoteke
razvojnog savetovališta. Pedijatri dečjeg dispanzera vrše zdravstveni nadzor predškolskih
ustanova dva puta mesečno.

U Savetovalištu se obavlja i zdravstveno - vaspitni rad. To su razgovori sa roditeljima,

organizacioni sastanci, planirani rad u maloj grupi, zdravstvena predavanja, video prezentacije
i drugo.

Što se prostora tiče, od useljenja dispanzera 1968. godine vršeno je veoma malo izmena.
Trenutno u kurativi postoje tri ordinacije, jedna prostorija za intervencije, jedna za inhalacije,
dve spremaone, od kojih je jedna veoma nefunkcionalna, skučena. Planirano je poboljšanje
uslova (zamena dotrajalih, gotovo raspadnutih prozora, podova, opreme). Neke prostorije su
klimatizovane, što u letnjim mesecima olakšava boravak bolesne dece i rad osoblja. U
savetovalištu su dve ordinacije potpuno opremljene i klimatizovane, a klimatizovana je i jedna
vrlo mala prostorija koja je neadekvatna, a služi kao razvojno savetovalište somatopedu i
logopedu, kao i pedijatrima konsultatima: pulmologu, kardiologu, fizijatru. U planu je da se u
njoj izvrše neke prepavke i da se od nje napravi razvojno savetovalište koje će odgovarati
nameni.

Dr med. Ljiljana Stejić - Vasilevski, specijalista pedijatrije,  rođena 12.06.1952. godine u

Bečeju. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1980. godine. U Zdravstvenom
centru Sveti Luka u Smederevu radi od 1980. godine.  Najpre je radila u školskom, a zatim
predškolskom dispanzeru. Specijalizirala pedijatriju na Univerzitetskoj dečjoj klinici u
Beogradu 1990. godine. Edukacije: jednogodišnji edukativni seminar psihomotorni razvoj
deteta (Institut za mentalno zdravlje u Beogradu), seminar medicinske edukacije iz primarne

4
zdravstvene zaštite u Kikindi 2003. godine, edukativni seminar iz genetike (u organizaciji
ACDVOCA.), seminar o radu razvojnih savetovališta  u Beogradu, pedijatrijski dani Srbije i
Crne Gore 2006. godine u Herceg Novom. Od 16. marta 2006. godine postavljena za
načelnika Dečjeg dispanzera.

Dimitrijević Radomira Marina, viša medicinska sestra,  rođena 17.08. 1964. godine. Srednju
medicinsku školu pedijatrijskog smera završila u Prištini. Od 24.01.1984. godine radila na
Odeljenju neonatologije Zdravstvenog centra Sveti Luka u Smederevu. Od 1999. godine
radila na poslovima pedijatrijske sestre u Dečjem dispanzeru ovog centra. Od aprila 2006.
godine je glavna sestra Dečijeg dispanzera.

Broj i struktura zaposlenih

Tokom 2006. godine u Dečjem dispanzeru je radilo 11 pedijatara. Jedan je radio u Osipaonici,
jedan je do oktobra bio na porodiljskom bolovanju, jedan od decembra ide na porodiljsko
bolovanje. To znači da u samom dispanzeru radi svega 9 pedijatara, po tri u kurativi u prvoj i
u drugoj smeni, po jedan u savetovalištu u prvoj i drugoj smeni, i jedan u razvojnom
savetovalištu. Svi su u stalnom radnom odnosu, osim jednog, koji je radno angažovan sa
Kosova na određeno vreme. Dečji dispanzer ima 18 medicinskih sestara od kojih je jedna u
Osipaonici, a jedna na porodiljskom. Sve imaju srednju stručnu spremu, a pet su
pedijatrijskog smera. Pomoćnih radnica  je  4.

Dr med. Biljana Avramović, specijalista pedijatrije, rođena 1952. godine u Kosovskoj

Mitrovici. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu 1978. godine, a staž u Nišu. Od 1980.
godine radi u Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Specijalizaciju iz pedijatrije
završila 1985. godine u Beogradu. Od 1986 - 1998. godine  radila u službi za neonatologiju -
perinatologiju. Od 1998. godine radi u Dečjem dispanzeru. Edukacije: I godina
poslediplomske nastave iz perinatologije sa neonatologijom u Zagrebu 1988. godine, seminar
medicinske edukacije iz primarne zdravstvene zaštite u Kikindi, pedijatrijski dani Srbije i
Crne Gore u Herceg Novom, pedijatrijski dani u Nišu.

Dr med. Roza Milenković, specijalista pedijatrije,  rođena 06.04.1953. godine  u

Dimitrovgradu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu 1978. godine u Prištini. Po
diplomiranju radila kao asistent na farmakologiji, a potom u Dečjem dispanzeru u Prištini.
Specijalizirala je pedijatriju u Beogradu 1986. godine. na Univerzitetskoj dečjoj klinici. U
Dečjem dispanzeru Zdravstvenog centra Sveti Luka radi od oktobra 1981. godine. Edukacije:
pedijatrijski dani Srbije i Crne Gore u Herceg Novom, seminar iz primarne zdravstvene
zaštite u Kikindi i dr.

Dr. med. Jadranka Jakovljević, specijalista pedijatrije, rođena 23.09.1961. godine u Prizrenu.
Završila je Medicinski fakultet u Prištini 1985. godine. Specijalizirala pedijatriju na Dečjoj
klinici u Beogradu 1994. godine. Radno iskustvo: 1986 - 1999. godine u Dečjem dispanzeru i
dečjem boksu Zdravstvenog centra u Prizrenu; od 1999. godine u Zdravstvenom centru Sveti
Luka u Smederevu. Edukacije: jednogodišnji seminar psihomotorni razvoj deteta i cerebralna
paraliza 2004. godine u Beogradu, seminar Urgentna stanja u pedijatriji u Kikindi, seminar
Preventivna stanja u pedijatriji u Kikindi, pedijatrijska škola u Herceg Novom, 2005. godine,
pedijatrijski kongres u Beogradu, 2006. godine.

Dr med. Ljiljana Ogarević, specijalista pedijatrije,  rođena 13.07.1963. godine u Smederevu.

Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1988. godine. Specijalizaciju iz pedijatrije

5
završila 05.11.1999. godine u Beogradu na Dečjoj klinici. Od novembra 1988. godine radi u
Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Najpre je radila u Službi neonatologije, a od
aprila 2000. godine radi u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu predškolske dece Zdravstvenog
centra Sveti Luka. Edukacije: seminar medicinske edukacije iz primarne zdravstvene zaštite u
Kikindi, pedijatrjski dani Srbije i Crne Gore u Nišu 2005. godine. Autor je i koautor više
radova iz oblasti pedijatrije.

Dr med. Marković Bratimira Dušica, specijalista pedijatrije, rođena 13.04.1965. godine u

Prizrenu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Prištini 1995. godine. Od 1995. do 1999.
godine radila u Zdravstvenom centru u Prizrenu. Specijalizaciju iz pedijatrije završila u Nišu
2003. godine. Od 2003. godine radi kao pedijatar u Dispanzeru za predškolsku decu .

Dr med. Mihailović Dušana Ljiljana, specijalista pedijatrije, rođena 03.10.1966. godine u

Beogradu. Medicinski fakultet u Beogradu završila je septembra 1994. godine. U
Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu radi od novembra 1994. godine. Specijalističke
studije iz pedijatrije završila je na Dečjoj klinici u Beogradu 28.11.2003. godine i od tada  radi
kao specijalista pedijatar u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu predškolske dece Zdravstvenog
centra Sveti Luka u Smederevu. Edukacija: seminar iz primarne zdravstvene zaštite u Kikindi,
2004. godine, pedijatrijski dani Srbije i Crne Gore u Nišu, 2004. godine i 2005. godine,
simpozijum Sekcije za perinatalnu medicinu SLD u Beogradu, 2005. godine. Koautor je više
radova iz oblasti pedijatrije.

Dr med. Jasmina Rodifcis - Nađ, specijalista pedijatrije, rođena  22.04.1968. godine u

Smederevu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1994. godine.
Specijalizirala pedijatriju na UDK (Tiršova) u Beogradu 2002. godine. Dvanaest godina radi u
Zdravstvenom centru Sveti Luka u Smederevu. Edukacija: jednogodišnji edukativni seminar
Mentalna higijena razvojnog doba (Institut za mentalno zdravlje Beograd, seminar
zdravstvene zaštite majke i deteta pod pokroviteljstvom UNICEF, psihomotorni razvoj deteta
do godinu dana (Klinika za rehabilitaciju Dr.Miroslav Zotović Beograd). Naučni radovi: Naša
iskustva u praćenju razvoja dece sa prenatalnim i perinatalnim faktorima rizika (Acta medica
Semendrica, 2003. godine), Između izazova i izgovora (Deca Podunavlja, 2006. godine).

Dr med. Jasmina Prodanović, specijalista pedijatrije, rođena 1968. godine u Smederevu.

Medicinski fakultet završila je u Beogradu 1996. godine. U Zdravstvenom centru Sveti Luka
u Smederevu radi od 1996. godine. Specijalizirala pedijatriju na Dečjoj klinici u Beogradu,
2003. godine. Od 2003. godine radi u Dispanzeru  za zdravstvenu zaštitu predškolske dece.
Edukacija: seminar iz urgentne pedijatrije u Kikindi, 2004. godine.

Dr med. Čikarić Mirjana, specijalista pedijatrije, rođena 15.08.1972. godine. u Novom Pazaru.
Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1998. godine. Specijalizaciju iz
pedijatrije završila na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu 2006. godine. U Institutu za
majku i dete na Novom Beogradu radila je 8 godina. Od 01.09.1999. godine radi u
Zdravstvenom centru Sveti Luka u  Smederevu.

Dr med. Tufik Al Said, specijalista pedijatrije,  rođen 04.01.1946. godine u Amanu (Jordan).
Medicinski fakultet završio je u Beogradu 09.06.1980. godine. Specijalizaciju iz pedijatrije
završio 05.09.1985. godine na Dečjoj klinici u Beogradu.

6
Broj pregleda i usluga

Ukupan broj pregleda u kurativi u 2006. godine je bio 60124. Od toga: 55094 u Smederevu,
3664 u Osipaonici, i 1336 u Lugavčini. Ukupan broj inhalacija u Smederevu je bio 16528.
Broj intervencija u Smederevu je bio 15161.

Ukupan broj pregleda u savetovalištu Dečjeg dispanzera je bio 7658. Od toga: 5891
sistematskih pregleda odojčadi i dece do 7 godina, 1263 pregled dece pred polazak u školu i
531 pregled dece upisanih u predškolsko.

U Savetovalištu se obavlja i zdravstveno - vaspitni rad. To su razgovori sa roditeljima;

organizacioni sastanci, planirani rad u maloj grupi, zdravstvena predavanja, video prezentacije
i drugo. Ukupan broj lica obuhvaćenih zdravstveno – vaspitnim radom  je bio 1432.

Pred vakcinu se pregleda svako dete. Uspešnost vakcinacije u procentima u periodu januar -
decembar 2006. godine  je 98,5 %.

Vakcinom protiv hepatitisa B, distribuiranom iz Fonda, vakcinisana su deca rođena 2005 i

2006. godine. Zbog nedovoljno dobijenih količina, vakcinu za decu ostalih uzrasta roditelji
kupuju sami. ACT Hib roditelji kupuju sami.
Pokušaj organizacije rada po principu izabranog lekara veoma otežavaju roditelji dece, ne
poštujući opredeljenje.

PREPORUKE ZA SPREČAVANJE ŠIRENJA BOLESTI "PRLJAVIH

RUKU"

PREVENCIJA I KONTROLA BOLESTI PRLJAVIH RUKU

A. ŠTA SU I KOJE SU  BOLESTI PRLJAVIH RUKU?

         U "bolesti prljavih ruku" ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različite etiologije.
Uzročnici "bolesti prljavih ruku" su virusi (Hepatitis A, poliomijelitis, virusni prolivi),
bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza). 

B. NAČIN PRENOŠENJA  BOLESTI PRLJAVIH RUKU

         Rezervoari crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom

defekacije (hepatitis A, trbušni tifus, dizenterija) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne
operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu
osobu.

         Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih,
respiratornih i kožnih zaraznih bolesti.

         Posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) koji se ostvaruje putem zagađenih

(kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to
mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije
za vodu u toaletima, knjige i sl.) takođe se mogu preneti zarazne bolesti. Zato:
         Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja nužnika i u sličnim

7
situacijama. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled nepostojanja uslova) ne treba
dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok
se ne operu ruke. 
         Pranje ruku tekućom vodom i sapunom je izuzetno važna preventivna mera. Ruke
(šake) služe kao direktan i kao indirektan put prenošenja zaraznih bolesti, a njihovim
pranjem smanjuje se opasnost da se čovek zarazi i da zarazu prenese na druge.
         Posuda sa vodom u kojoj je sapun može da sadrži mikroorganizme - uzročnike zaraznih
bolesti, pa je stoga neophodno na takvim mestima koristiti tečni sapun u zatvorenom sistemu.

Za brisanje ruku ne sme se upotrebljavati zajednički peškir, već koristiti papirne ubruse ili
maramice, fen i sl. ili sačekati da se ruke osuše.
         Epidemiološki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlažnih, metalni od plastičnih
ili papirnih (na metalnoj površini zarazne klice kraće opstaju), a oni izloženi suncu su
bezbedniji od onih koji su držani u tami.
         Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim namirnicama na njihovom putu
od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja.
         Jako zagađene predmete potrebno je dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti
prema uputstvima proizvođača) ili uništiti.

C. HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKE MERE ZA SPREČAVANJE NASTANKA I

SUZBIJANJE ŠIRENJA BOLESTI PRLJAVIH RUKU

         Deca se kao populaciona skupina mogu smatrati vulnerabilnom kategorijom kada je u

pitanju širenje infekcija fekalno-oralnim putem zbog svojih psiho-fizioloških karakteristika.
Tu se, pre svega, misli na oralni put spoznavanja okoline posebno u uzrastu od  1 do 5 god, a
takođe i na češće konzumiranje manjih obroka što predstavlja dodatni faktor rizika kad je u
pitanju unos namirnica zaraženih infektivnim agensima. Kada su deca predškolskog uzrasta
u pitanju higijenske mere za sprečavanje širenja “bolesti prljavih ruku” sprovode se pasivno,
od strane roditelja i vaspitača uz postepen zdravstvenovaspitni rad, dok bi kod školske
populacije trebalo vršiti direktniju edukaciju sa predočavanjem realnih rizika i ozbiljnosti
posledica konkretne zarazne bolesti.

HIGIJENSKE MERE:

← Poučavanje, kako dece, tako i odraslih u vezi sa osnovnim elementima higijenskog

ponašanja pri korišćenju sanitarnih instalacija i lične higijene.
← U predškolskim i školskim ustanovama omogućiti postojanje: tople vode u sanitarnim
prostorijama, tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku i higijenskih klozeta
odvojeno za dečake i devojčice, čime bi se ohrabrili da ih češće koriste. Pri tome bi
trebalo motriti da oni sami aktivno sudeluju u održavanju higijene tih prostora, već
samim tim što se pravilno pridržavaju propisanih mera lične higijene.
← Budno motriti da deca uvek koriste čiste sanitarne instalacije, kao i da njihovi
ekskreti budu eliminisani na higijenski način.
← Naročito u situaciji kada postoji povećani rizik od nastanka nekog specifičnog
zaraznog oboljenja trebalo bi se postarati da postoji nadzor nad merama lične higijene
koje deca sprovode u tim ustanovama. Takođe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu
papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, a ne platnenim peškirima.
← Redovna kontrola načina distribucije namirnica (lanca distribucije), tačnije, samog

8
 vozila za dostavu hrane, posuđa, mesta u kuhinji gde se ta hrana skladišti, kao i
sprovođenja mera lične higijene osoba koje tu hranu služe deci.
← Obezbediti i pojačati kontrolu mogućnosti da deca kupuju i konzumiraju hranu van
školskog objekta.
← Obezbediti pojačanu kontrolu objekata u školskom dvorištu i u neposrednoj blizini
škole gde deca kupuju gotovu hranu.
← Kontinuirana kontrola radnih površina na kojima se hrana priprema.
← Redovne i pojačane mere održavanja higijene prostorija, nameštaja, dvorišta.
← Kontrola dispozicije organskog otpada preostalog nakon dečjih obroka.

D. ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Opšti ciljevi su:

         Sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja predškolske dece i učenika, roditelja i
vaspitača u skladu sa zdravim načinom života.
Specifični ciljevi su:
         Osposobljavanje dece svih uzrasta da vrše pravilne izbore onih oblika ponašanja koji se
odnose na zdravlje, u predškolskim ustanovama, školama i zajednici.
         Da deca steknu osnovne informacije o zdravlju.
         Da deca formiraju navike i razviju veštine neophodne za postizanje zdravog ponašanja.
         Da deca primene stečenog znanja i veštine u svakodnevnom životu.
         Motivisanje  dece i onih koji brinu o deci (vaspitača, prosvetnih radnika, roditelja)  za
zdrav način života.
         Podsticanje prosvetnih radnika, predškolske dece, učenika, roditelja i zajednice na
aktivan odnos prema unapređenju zdravlja i životne sredine kroz različite aktivnosti.

U borbi protiv "Bolesti prljavih ruku" zdravstvenovaspitni sadržaji moraju da imaju

kvantitet i kvalitet informacija i znanja koje deca i oni koji se bave decom treba da
usvoje.

Neophodno je, dakle, obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledeće
sadržaje:
         Zdravlje kao pojam, briga za zdravlje, čuvanje, ko se brine o našem zdravlju i kako to
sami radimo.
         Lična i opšta higijena (ruke, telo, kosa), higijena odeće i obuće, čuvanje odeće i obuće.
         Ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj, obroci, potrebe, ponašanje za vreme
obroka i između obroka, a vezano sa hranom.
         Bolesti koje se mogu  preneti, ali i sprečiti.
         Lepo ponašanje, druženje, tolerancija, uzajamno pomaganje, poštovanje (uzajamno i
starijih), izbegavati sebičnost.
         Lepa, udobna, bezbedna i čista životna sredina, zelene površine i zdravlje, uklanjanje
otpadaka.

Zdravstveno vaspitanje sprovodi se organizovanim i sistematskim radom sa:

         predškolskom i školskom decom,
         roditeljima (majkama, očevima) i
         zaposlenim u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim  školama.

         Na svim nivoima edukacije, a naročito u neposrednom radu sa decom svih uzrasta

9
sprovoditi zdravstveno vaspitanje kroz rad u grupi, sa aktivnim uključivanjem dece,
vaspitača i roditelja kroz sledeće metode i oblike rada:
         Pranje ruku posle igre, pre i posle jela, nakon korišćenja sanitarnog čvora: kada i koliko
često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba tečnog sapuna ili
sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer).

Takođe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu

upotrebu, a ne platnenim peškirima.

         Igra sa igračkama: upotreba igračaka koje je lakše čistiti, prati ili dezinfikovati, prema
uputstvu proizvođača za upotrebu. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka, nego
potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka.
Razgovor i primer da se igračke i prsti ne stavljaju u usta.
         Organizovati u predškolskim ustanovama, igru, pozorišnu predstavu, kreativne
radionice, crtanje, modelovanje i izložbe na temu "Bolesti prljavih ruku".
         U osnovnim i srednjim školama kroz pojedine predmete obraditi sadržaje na temu
"Bolesti prljavih ruku".
         Formirati "savet učenika" koji će u svakoj smeni, više puta u toku dana davati "ocenu"
stanja higijene sanitarnih prostorija (topla voda za pranje ruku, ispravni vodokotlići, stanje
higijene).
         Na časovima srpskog jezika vršiti analizu literature (pesme, prozni sastavi) na temu
zdravlja, čistoće, higijene i pisanje sastava na temu "Bolesti prljavih ruku".
         Na časovima matematike raditi zadatke u cilju analize troškova i koštanja bolesti,
lečenja, odsustva iz škole učenika i nastavnika.
         Razgovor i predavanja, radionice, likovni radovi na temu "Bolesti prljavih ruku",
značaj pranja ruku posle igre, pre i posle jela i užine u školi, nakon korišćenja sanitarnog
čvora,  kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba
sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer).

Treba ohrabrivati decu, vaspitače i roditelje da zahtevaju  stvaranje optimalnih

higijensko-epidemioloških uslova u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim
školama  u cilju stvaranja zdravog okruženja za život, igru i rad.
25.06.2009 MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE
09.06.2009 9. JUN - DAN BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA
31.05.2009 31. MAJ – SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
08.05.2009 XIX NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
20.04.2009 NEDELJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA
06.04.2009 7. APRIL - SVETSKI DAN ZDRAVLJA
24.03.2009 TUBERKULOZA – JUČE, DANAS, SUTRA?
20.03.2009 22. mart -SVETSKI DAN VODA 2009
17.03.2009 MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA
04.02.2009 SVETSKI DAN BORBE PROTIV MALIGNIH BOLESTI – 4. FEBRUAR
28.01.2009 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
22.12.2008 NOVA KAMPANJA O PREVENCIJI PUŠENJA
28.11.2008 SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
19.11.2008 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENOM ZAŠTITOM
19.11.2008 ISPITIVANJE ZADOVOLJSTVA ZAPOSLANIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

10
 U REPUBLICI SRBIJI
12.11.2008 96 godina ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE
11.11.2008 NOVEMBAR – MESEC BORBE PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI
07.11.2008 SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI
17.10.2008 OKTOBAR – POSVEĆEN ”STARIMA”
06.10.2008 OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE
03.10.2008 PINK OKTOBAR – MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE
02.10.2008 NEDELJA POSVEĆENA DOJENJU
25.09.2008 SVETSKI DAN SRCA - 28.SEPTEMBAR 2008.
23.09.2008 Svetski dan kontracepcije – 26. septembar
23.09.2008 NEDELjA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I PLUĆNIH BOLESTI
20.06.2008 SVETSKI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE I KRIJUMČARENJA DROGE 2008
11.06.2008 HUMANA SUBOTA
26.05.2008 31. maj - SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
10.05.2008 XVIII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
22.04.2008 NEDELJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA
04.04.2008 7. APRIL – SVETSKI DAN ZDRAVLJA
01.04.2008 KAMPANJA “QUIT&WIN 2008”
23.02.2008 E - SAVETOVALIŠTE - HIV i polno prenosive bolesti
15.07.2000 ZADOVOLJSTVO PACIJENATA I ZAPOSLENIH
22.01.2008 31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
22.01.2008 2. EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE
14.12.2007 OBELEŽEN 1. DECEMBAR – SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE
21.11.2007 Ispitivanje zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe
31.10.2007 SVETSKI DAN HRANE - 16. oktobar 2007.
13.09.2007 Svetski dan srca – 30. Septembar 2007.
06.09.2007 Oktobar - mesec pravilne ishrane
10.08.2007 Novosti
18.07.2007 POVIŠENA SPOLJNA TEMPERATURA
09.07.2007 BAZENI ZA KUPANJE- PREPORUKE ZA BEZBEDNO KUPANJE
18.06.2007 IMATE PRAVO!
22.05.2007 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
09.05.2007 XVII NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA
PRVA NEDELJA UJEDINJENIH NACIJA POSVEĆENA OPŠTOJ BEZBEDNOSTI NA
20.04.2007 PUTEVIMA 23.-29. april 2007. godin
MEĐUNARODNA ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST ULAGANJE U ZDRAVLJE –
27.03.2007 STVARANJE BEZBEDNIJE BUDUĆNOSTI
23.03.2007 24.MART-MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE
19.03.2007 SVETSKI DAN VODE 22. MART 2007. – SVAKA KAP JE VAŽNA!
26.01.2007 NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
09.01.2007 Prevencija HIV-a u vulnerabilnim grupama-seksualni radnici
28.11.2006 1.decembra 2006.- SVETSKI DAN SIDE
26.10.2006 ANKETA ZADOVOLJSTVA KORISNIKA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
17.10.2006 VIII FESTIVAL PRAVILNE ISHRANE I FIZIČKE AKTIVNOSTI
16.10.2006 ZDRAVA HRANA = ZDRAVO SRCE
13.09.2006 SVETSKI DAN SRCA 24.09.2006.

11
09.05.2006 XVI Nedelja zdravlja usta i zuba - od 15. do 21. maja
15.03.2006 AKTIV PREVENTIVNE MEDICINE
13.03.2006 Mesec Mart - Mesec borbe protiv raka
06.03.2006 Informacija o aktivnosti sezonskog gripa
OPERATIVNI PLAN AKTIVNOSTI PRE I U TOKU PANDEMIJE GRIPA-
06.03.2006 SEVERNOBAČKI OKRUG
03.03.2006 Prvi Slučaj ptičijeg gripa u našoj zemlji
22.02.2006 Hteli ste da znate o sifilisu... ?
16.02.2006 Koliko daleko u borbi protiv pušenja?
26.01.2006 31. Januar - Nacionalni dan bez duvana
26.01.2006 Pušenje skraćuje život za 10 godina
12.01.2006 Saopštenje o epidemiološkoj situaciji ptičijeg gripa
12.01.2006 Preporuka za one koji borave u zemljama u kojima ima ptičijeg gripa
29.12.2005 Novi Saziv Upravnog i Nadzornog odbora
15.12.2005 Akcioni plan za razvoj i zdravlje mladih u Republici Srbiji
01.12.2005 Plan aktivnosti povodom svetskog dana borbe protiv AIDSa
28.11.2005 Novi paket zdravstvenih zakona
25.10.2005 Nacionalna strategija za razvoj i zdravlje mladih u Srbiji
23.10.2005 Besnilo-Rabies
18.10.2005 Šta je Avian Influenza?
16.10.2005 Trihineloza
18.01.2005 Epidemiološka situacija u vezi sa Meningitisom u Subotici

ZNAČAJ PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ZDRAVSTVENO – VASPITNA ULOGA

PREDŠKOLSKE USTANOVE U RAZVOJU DECE
U zdravstvenoj zaštiti dece posebno mesto imaju predškolske ustanove. Polazeći od toga da boravak
dece u predškolskoj ustanovi, pored zbrinjavanja i nesporno pozitivnog uticaja na razvoj deteta i
formiranje njegove ličnosti, istovremeno nosi i neke faktore koji mogu štetno delovati na psihofizički i
socijalni razvoj deteta, može se zaključiti da je preventivno – zdravstvena funkcija predškolske
ustanove stara koliko i ona sama.
 
ZDRAVSTVENO – VASPITNE ULOGE PREDŠKOLSKE USTANOVE ČINE:
 pružanje detetu osnovnih informacije o zdravlju i njegovom značaju
 razvijanje kod deteta odgovornost za očuvanje i unapređivanje zdravlja
 inteziviranje napora započetih i porodičnoj sredini na formiranju pravilnih navika
 usmeravanje odgovarajućih modela i uzora ponašanja
 postepeno i kontrolisano osamostaljivanje deteta u razvijanju kulturno – higijenskih navika
 pojačavanje zdravstveno – vaspitnih uticaja koji su započeti u porodici i traju kontinuirano
ZDRAVSTVENO VASPITNI SADRŽAJI - program ''ZDRAV VRTIĆ'':
 zdravlje kao pojam
 lična i opšta higijena
 higijena i nega usta i zuba
 rađanje , pravilan rast i razvoj
 osnovna građa čovekovog tela i njegove funkcije
 ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj
 fizičko vežbanje , igra , odmor , spavanje
 štetne materije za zdravlje , ponašanje koje šteti zdravlju

12
  bolesti koje se mogu preneti , ali i sprečiti
 opšte lepo ponašanje , druženje , tolerancija
 ljubav, vrste ljubavi
 odnos među polovima
 bezbedno ponašanje u saobraćaju
 opasnost od povređivanja – vrtić , kuća , park , igralište
 zdrava životna sredina
IGRA
Dete u igri zadovoljava radoznalost , razvija pažnju , pamćenje , inteligenciju , čula , motoriku i govor.
Veza igre i zdravlja ispoljava se od najranijih razvojnih uzrasta. U zdravstvenom vaspitanju dece
predškolskog uzrasta poseban je značaj roditelja, koji će deci pružiti pozitivne uzore zdravstvenog
ponašanja. Uloga roditelja u unapređivanju zdravlja dece predškolskog uzrasta:
 pomoć u identifikovanju zdravstveno – vaspitnih potreba decembar
 pomoć u definisanju programskih ciljeva
 ukazivanje na mogućnost korišćenja postojećih resursa u zajednici
 pružanje podrške kroz modele zdravog ponašanja
 pružanje povratne informacije o efektima programa
 obezbeđivanje veze između predškolskih programa i unapređivanja zdravlja u zajednici
NOSIOCI PROGRMA PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Programom preventivne zdravstvene zaštite obihvaćena su deca u svim oblicima rada predškolske
ustanove.Program preventivne zdravstvene zaštite sprovode svi zaposleni u predškolskoj ustanovi u
saradnji sa nadležnim pedijatrom doma zdravlja i ostalim zdravstvenim radnicima iz teritorijalno
nadležnog doma zdravlja.Nosioci programa u predškolskoj ustanovi su saradnici za preventivnu
zdravstvenu zaštitu , medicinske sestre na preventivi, medicinske sestre u dečjim jaslicama i radnici
na održavanju higijene, a šire vaspitači i svi zaposleni u ustanovi.
 
PREDŠKOLSKA USTANOVA I SVI ZAPOSLENI U NJOJ SVOJIM ZDRAVSTVENO – VASPITNIM
RADOM UTIČU NA RAZVIJANJE POZITIVNIH OBLIKA PONAŠANJA KOD DECE
Na simpozijumu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti učestvovalo je sa poster prezentacijo 39 rada, PRVO
MESTO osvojio je rad autora – PLANINKE BOJIĆ medicinske sestre na preventivnoj zdravstvenoj
zaštiti. Dodeljena joj je PRVA nagrada – besplatan boravak na seminaru iz primarne zdravstvene
zaštite u organizaciji SAVEZA ZDRAVSTVENIH RADNIKA VOJVODINE.

Školska higijena
školska higijena se bavi analizom uslova u kojima predškolska i školska deca borave i rade u toku
školskih časova.

Pod ovim se podrazumevaju:

 planski periodični nadzori nad svim školskim objektima (školska zgrada, dvorište,
fiskulturna sala) i prostorijama (učionice, kabineti, holovi i hodnici, WC-i , kuhinje i td.).
 provera zdravstvene ispravnosti (a u nekim slučajevima i energetskog sastava) obroka koji
se deci serviraju, kao i vode koju piju (ukoliko školski objekat nije vezan na gradsku vodovodnu
mrežu)
 planiranje i sastavljanje obroka za decu u vrtićima i školama.
 edukacija zaposlenih i dece o različitim temama koje su za njih interesantne (npr. lična
higijena, pravilna ishrana, voda za piće, vašljivost, održavanje higijene u kuhinjama i trpezarijama,
dezinfekcija, vođenje preventivnih kartona za zaposlene i td.)

13