EPSKE NARODNE PESME

U naim epskim narodnim pesmama opevani su junaki podvizi naih predaka i istorijski dogaaji poevi od
vremena stvaranja srpske feudalne drave, pa sve do stvaranja moderne Srbije tokom devetnaestog veka.
Zavisno o vremena kada se odvijao ratni dogaaj ili junaka koji opevan u pesmi, srpske epske narodne pesme su
grupisane u nekoliko ciklusa pesama.
Pretkosovski ciklus epskih pesama odnosi se na istorijski period i dogaaje koji su se deavali pre
Kosovskog boja, u periodu uspona srpske feudalne drave pod vostvom Nemanjia. Stevan Nemanja je
doprineo objedinjavanju srpskih zemalja i uvrivanju hrianske crkve i vere, dok je Car Duan zasluan za
napredak srpske drave u drutvenom i ekonomskom pogledu. Pesme ovog ciklusa su meu
najstarijim zapisanim epskim pesmama i njihov broj je relativno mali. U njima su opevani Nemanjii i
Mrnjaveviima, a glavni motiv je motiv pojedinca - heroja. Iako se o srpskim srednjovekovnim velikaima zna
dosta kao o istorijskim linostima, narodne pesme su donele jedno posebno, narodno vienje njihovog ojstva i
junatva. Oni su junaci koji su hrabri u boju, mudri u miru, lukavi s laljivcima, dobri sa pravednicima, nepomirljivi
sa tiranima, a velianstveni u pobedi i u porazu. Kao to to tradicija od njih trai, olienje su ojstva i junatva, za
njih je njihova re svetinja i nikada je ne bi pogayili, ak ni po cenu cenu gubitka sopetvenog ivota.
Kosovski ciklus epskih pesama obuhvata pesme u kojima je opevan tok i ishod sukoba turske i srpske
vojske na Kosovu polju na Vidovdan, 28. juna 1389. godine. Ove pesme spadaju meu umetniki najuspelija
ostvarenja nae narodne epike. One su su najsloenije i najpotresnije epske pesme i sve govore posredno ili
neposredno o Kosovskom boju, vezuju se za iste likove, a vremenski su ograniene na kratak period pre boja, za
vreme boja i nakon njega. U pesmama kosovskog ciklusa dominiraju dva glavna motiva data u kontrastu: motiv
herojske pogibije i motiv izdaje. Po shvatanju narodnog pevaa svi koji su izginuli na Kosovu polju su srpski
heroji, dok oni koji su boj preiveli su izdajnici srpskog roda. Osnovu predanja ovog ciklusa ine herojski podvig
Miloa Obilia i izdaja Vuka Brankovia. Narodni pevai su krivicu za poraz svalili na Vuka koji je bio vladar
Kosova. U njihovim oima Vukova krivica je poticala iz injenice da je ostao iv, dok su svi ostali srpski junaci
izginuli u borbi.
Ciklus pesmama o Kraljeviu Marku obuhvata pesme u kojima su narodni pevai opevali skoro ceo ivot
Kraljevia Marka, od njegovog roenja pa do smrti. Oni se nisu drali istorijske injenice da je Marko bio turski
vazal i da se borio na strani Turaka, ve su gradili njegov lik u skladu s tenjama i mislima porobljenog naroda.
Osvetnike i oslobodilake tenje naih predaka traile su jakog, lukavog, snanog borca koji se nee plaiti, niti
pokoravati. Nale su ga u liku Markovom, oveku ogromnih sposobnosti, velikom junaku i zatitniku sirotinje i
potlaenih, neustraivom borac protiv nasilja i nepravde. U pesmama Kraljevia Marka krase i pozitivne osobine i
negativne osobine. s jedne strane nenost prema majci, ljubav prema nezatienima i potenima, a naroito
prema siromanima, a s druge strane bio je kavgadija, ubojica, samovoljan, plah, prek ak i pohlepan. U bitkama
on uvek pobeuje nasilnike i turske siledije i iako je priznavao tursku vlast o emu govore neke pesme, nije bio
ropski pokoran. Mrzeo je turskog cara, a kad je ratovao za njega, iao je radi dobra svoga naroda. Prema pesmi,
Kraljevi Marko nije ni poginuo ni umro..aspao je, pa ako zatreba narodu, on e se probuditi. Ovo se tumai
optim stavom naroda i njegovih pevaa da san o slobodi nikada ne umire, pa ni junak koji je se za nju bori.
Pokosovski ciklus pesama obuhvata pesme o otporu turskim osvajaima i prilikama u naoj zemlji posle
poraza na Kosovu polju. Srpska drava nije pokorena odmah, nego je bila osvajana jo oko sedamdeset godina
posle kosovskog boja. Kad su je turski osvajai potpuno zauzeli nastao je veliki teror nad narodom. Mnogi Srbi
iselili su se u Junu Ugarsku, stupili u maarsku vojsku i borili se protiv turskih osvajaa, branei tako svoj ast i
otadbinu. U Srbiji u otporima turskim osvajaima isticali su se braa Jakii, Vuk Grgurovi, vojvoda Prijezda,
Oblak Radosav i drugi. U Cnoj Gori najsnaniji otpor Turcima pruali su Crnojevii. U svim pesmama
pokosovskog ciklusa opevan je viteki otpor srpskih i crnogorskih junaka prema nasilju, nepravdi i zulumu
surovih Turaka. Mrnja prema bezdunom osvajau i elja za slobodom bile su velike. One su naim junacima
davala ogromnu snagu i uvrivala misao da je bolje umreti ponosno stojei, nego iveti kleei, bez asti i
dostojanstva.
Hajduki ciklus pesama obuhvata pesme o hajducima, hrabrim srpskim odmetnicima koji su se borili protiv
turskog zuluma i bili zatitnici porobljenog srpskog naroda. Hajduci su se skupljali u druine i imali su vou iju su
zapovest ostali lanovi hajduke druine izvravali bez pogovora. Najbolji junak nije bio onaj koji je najhrabriji, ve
onaj koji je bio dostojan asti i odgovornosti da predvodi hajduku druinu. Obino je to bio najiskusniji i najstariji
hajduk. Najee teme koje se javljaju u pesmama o hajducima su: hajduki megdani, izbavljenje hajduka iz
tamnice, neverni pobratim, kum ili jatak, neverna ena, otmica devojke, a glavni motiv skoro svih epskih pesma
hajdukog ciklusa je izdrljivost i junatvo hajduka, njihova estitost i odlunost da se odupru svom muitelju i
izdre sve muke. Hajduci su opevani kao nadljudi, osobe kosmike snage, nadmone i nesalomive, koje uvek
istraju u svojim ciljevima, istrpe sva iskuenja i do kraja slede svoje ideale.
Uskoki ciklus pesama obuhvata pesme o uskocima, senjskim i kotarskim junacima koji su poput hajduka u
Srbiji ratovali na hrvatskom i crnogorskom primorju. Za razliku od hajduka, koji su protiv Turaka ratovali sebe radi
ili iz iste osvete, uskoci su bili istiniti borci za slobodu svog naroda. U pesmama uskokog ciklusa narodni pevai
su sledili istorijske injenice, pa su glavni junaci ovih pesama postojali pod istim ili slinim imenom, a njihovi
podvizi su verno prikazani. Opevani ba onakvi kakvi jesu, bez preuveliavanja od strane pevaa i dodavanja bilo
kakvog epskog koloritaa. Meu uskokim pesmama lepotom se najvie izdvajaju one pesme u kojima je heroika
glavnog junaka udruena sa snanim porodinim oseanjem. Glavni motiv ovih pesama, pored hrabrosti glavnih
junaka je i njihova duboka porodina solidarnost, vernost, ljubav, dobrota i nenost, osobine koje su u kontrastu
sa krvavom stvarnosti o kojoj same pesme govore. Hrabro srce ispunjeno ljubavlju prema svojim najbliim,
junacima ovih pesama daju snagu da izdre sva iskuenja pred koje ih je ivot stavio.
Ciklus pesama o osloboenju Srbije i Crne Gore su epske pesme najmlae po postanku i one obuhvataju
period ustanike Srbije na poetku devetnaestog veka. Tursko nasilje koje se stalno pojaavalo i opte
revolucionarne prilike u Evropi, doprineli su da otpor srpskog naroda preraste u veliku osvetu u ustanak. Ceo
narod bio je jatak, a skoro svaki deseti ovek hajduk. irom Srbije stvarale su se hajduke druine koje su
izolovano vodile borbe. Kasnije, hajduke druine su se povezivale i protiv turskih osvajaa zapoela je
zajednika i organizovana borba. Udruenim snagama u beogradskom paaluku je 1804. godine podignut Prvi
srpski ustanak koji je zapoeo kao lokalna pobuna protiv dahija, a kasnije je prerastao u srpsku revoluciju.
Ustanici predvoeni Karaorem uspeli su da oslobode paaluk. Srpska vojska je pobedila tursku vojsku na
Miaru, Deligradu, Loznici i drugim mestima irom Srbije. Slavna borba protiv turskih osvajaa jedne male
ustanike vojske rodila je svoje narodne pesnike, a meu njima i guslara Filipa Vinjia.


,
, , .
, , , ,
.
,
,
,
.
,
- ( )
( ).

.
. .
.
. , , ,
.
,
:
1. ()
2. : , ,
, , , ,
.
( )

. ,
, , .
(, , ,
, ) ,
.

.
: ,
, .


(1389).
.
.
: , ,
, .



.
.
: , .

. ,
. :
, , .


.
.

.
,
.
. .

.
:
, ,
, .

.
, .

, , , .
.
: , ,
.

.
. ,
.
. .
. :
, , .

(, ,
, )
. ,

, .
.
()
, .
,
. ,
.
,

. ,
.
: ,
, .


.
: , ,
( ); ,
, ( ).
: , ,
, ,



O SRPSKOM NARODNOM PESNITVU


IV EPSKE NARODNE PESME

Epskih pesama narodnih ima brojem veoma mnogo: nekoliko hiljada duih i kraih, od kojih su one najkrae
obino due od najduih lirskih; sadrajem, one su isto tako raznovrsne kao lirske; oblikom, one su isto tako
lepe, iako manje raznolike od njih; svojom optom vrednou, one su isto tako znatne i, ta vie, u mnogo
emu nadmauju lirsko pesnitvo. U najveem broju sluajeva, one su duboko srpske po obeleju, pa ak to
obeleje imaju i onda kad pozajmljuju svoje predmete iz opte riznice starih pria ili predanja koje srpski narod
deli s drugim narodima.

Po sadrini, epske narodne pesme dele se u desetak vrsta (ciklusa ili krugova), od kojih se mnoge mogu dalje
deliti u podvrste, prema dogaajima koji se u njima opevaju; ali se, pri ovoj podeli (kao i pri podeli lirskih
pesama), mnoge pesme mogu u isti mah staviti u dve, tri, pa i u vie vrsta.1 Uglavnom, ima dve vrste epskih
pesama: neistorijskih i istorijskih.

Pesme neistorijske znatne su po broju, i raznolike po predmetu. U njima se opevaju veinom dogaaji
izmiljeni, starijeg porekla, ali su poneke od tih pesama uzele i novije predmete, dogaaje verovatno stvarne,
iz ivota linosti nepoznatih istoriji.

Meu onima najstarijim nalaze se pesme o umiljenim biima, zmajevima, vilama, divovima, bajke dosta esto
sline narodnim pripovetkama, koje postoje u predanju mnogih drugih naroda i u kojima se ogledaju stara
verovanja iz neznaboakog doba, zaodevena u lepe pesnike oblike. Posle njih idu pesme iz hrianskog
sveta, o Bogorodici, Hristu, Jovanu Krstitelju, svetom Nikoli, o anelima, o paklu i grenicima, o traenju
asnih krsta, o udesima. Tu dolaze naroito razne alosne povesti o stradanjima pravednih i zloinima
grenih, o nesreama porodinim; u mnogima se opevaju enidbe. Izvesne od ovih povesti dole su preko
crkve u narod, i u njima se jako istie narodno versko oseanje, koje esto ide do sujeverja; mnoge su dole iz
usmene i pisane knjievnosti tuih naroda, najee preko Grka, s kojima je u srednjem veku srpski narod
stajao u tesnoj vezi. Izvesne od tih pesama dobile su vremenom karakter istorijskih pesama, na taj nain
to se dogaaji koje one opevaju pripisuju poznatim istorijskim linostima; to je sluaj sa pesmama: enidba
Duanova, Zidanje Skadra, Marko Kraljevi i Mina od Kostura, i drugim.

Pesme istorijske najznamenitiji su deo srpskog narodnog pesnitva. U njima se opevaju dogaaji srpske istorije
od XII veka do najnovijih vremena. Ne treba traiti tanosti u tim pesmama; one, istina, opevaju velika dela
pojedinih ljudi koji su uinili jaka utiska na matu narodnu, ili velike dogaaje koji su bili od odluna znaaja po
njegovu sudbinu, ali ih opevaju na svoj nain: one prikazuju narodno shvatanje tih ljudi i tih dogaaja, koje
vrlo esto ne odgovara istoriji, ali koje je ipak savren izraz duha narodnog, i kao takav ima vanosti i po
svojim visokim pesnikim osobinama, i po ulozi koju je to pesnitvo imalo u poznijoj istoriji narodnoj: u
uvanju narodne svesti u vremenima robovanja, u stvaranju oduevljenja i poleta u danima osloboenja
narodnoga, u obnovi i jaanju njegove nove drave, u dobru i u zlu, u porazu i u pobedi.

Pesme istorijske dele se u krugove prema dogaajima o kojima se u njima peva. Najstariji su dogaaji iz
vremena Nemanjia i Mrnjavevia, to e rei iz doba pre Kosovske pogibije; ovom krugu pripadaju pesme o
Nemanji, o svetom Savi, o Stevanu Deanskom, koje nisu mnogobrojne, o caru Duanu, kojih ima vie, o sinu
njegovu Urou, o velikau njegovu kralju Vukainu Mrnjaveviu (13661371), ocu velikog narodnog junaka
Kraljevia Marka, o brai Vukainovoj Ugljei i Gojku. - Za njima dolazi krug kosovskih pesama, u kojima se
peva o pogibiji srpskoj na Kosovu polju 15. juna 1389; uz pesme o Kraljeviu Marku, ovo je najlepi krug
srpskih narodnih pesama. U njima se narod nije zadovoljio da prui jedan pesniki opis toga krupnog
istorijskog dogaaja: o samoj bici, ta vie, veoma se malo peva u tim pesmama. Mesto toga, delom na
podlozi istorijskoj, delom pomou svoje mate, on je ispreo jednu velianstvenu pesniku povest, punu
dirljivosti i ivopisnosti, koja je, iako sva u nizu pokidanih slika, vekovnim predanjem stekla snanog jedinstva,
kakvog nijedan drugi grug narodnih pesama nije stekao. Stvorivi u ropstvu turskom ove pesme, narod je u
njima najbolje mogao dati izraza svome oseanju bola za izgubljenom dravom; veliku narodnu nesreu on je
objasnio izdajstvom, koje je, bez ikakva oslonca u istoriji, pripisao Vuku Brankoviu. Junako delo Obilia on je
protumaio, isto tako bez razloga, nepravedno baenom tekom optubom, i oko izmiljenog suparnitva
jednog velikaa i jednog vojnika izvezao je mnotvo pesnikih vezova: itav niz prizora i junaka, istinitih,
ulepanih i izmiljenih. Uz cara Lazara i caricu Milicu, on je stvorio starog Jug-Bogdana i devet sinova njegovih,
majku Jugovia, Milana Toplicu i Ivana Kosania, Banovia Strahinju, Stevana Musia, Vladetu vojvodu,
Kosovku devojku, koje istorija veinom ne poznaje. Lepota ove tvorevine narodne utoliko je via to u
pesmama kosovskim gotovo nema traga od kakvih bilo pozajmica iz drugih ili tuih predanja. U ovaj krug
dolaze i veoma dirljive pesme o Stevanu Visokom i dogaajima iz srpske istorije neposredno posle kosovskog
boja. Isto je tako lep krug pesama o Kraljeviu Marku. Ove pesme u daleko su manjem skladu sa istorijom
no to su pesme o Kosovu, a razlikuju se od ovih jo i po tome to je narod u njima prikupio i preneo na
jednog jedinog junaka mnotvo predanja, starijih i novijih, o dogaajima iji su junaci bile neke druge linosti,
ili koje je pozajmio iz bogate riznice izmiljenih dogaaja, svoje i tue. Kao istorijska linost Marko se nije
istakao nikakvim krupnijim delom; ono to se zna o njemu i njegovoj vladavini kao kralju srpskom u Prilepu po
smrti svoga oca Vukaina (13711394) nije mnogo. Ali kao linost narodnih pesama i narodnih predanja
srpskih, on je jedna od najveih tvorevina pesnikog duha srpskog. Njegova slava prela je granice srpske; on
je ne samo ljubimac na: njega pevaju ili znaju Hrvati, Slovenci, Bugari, Turci, Grci Arnauti, Rumuni. "U Marku
je na narod oliio sve svoje osobine, svoja oseanja i svoje tenje. On je njegova uteha za propadanja srpske
carevine, branilac za robovanja i nada njegova osloboenja. Stoga on, po pesmama i priama, ivi preko tri
stotine godina; on je savremenik i cara Duana i Starine Novaka." Sve bogatstvo svoga duha narod je uneo u
velianstvenu sliku ovoga junaka, koju je svojom snanom matom stvorio. "On je svom ljubimcu, pre svega
dao ne samo dug vek ve i neobinu mo i snagu, te je jai ne samo od svih junaka nego i od natprirodnih
bia." On ga je obdario svima vrlinama koje po njegovu shvatanju treba da krase junaka: Marko brani pravdu,
veru, ast, narodne obiaje, zahteva ovenost i potovanje roditelja, voli prijatelje i drugove, titi ene, slabe i
nejake, pomae nite i uboge. Veran je svome gospodaru, sultanu, ak i posle uinjene nepravde. On ima ne
samo narodne vrline srpske, ve i poroke: svaalica je, inadija i ubojica; on ima velikog smisla za zdravu i
vedru alu, ali ponekad ne zna za nju, samovoljan je, ljutit i plahovit, a preko svega drevna pijanica. Uz tu
gorostasnu pesniku linost, narod je stvorio itav niz manjih, koje s njom stoje u vezi: prijatelje i neprijatelje
Markove; najlepa je meu njima, do uzvienosti plemenita, linost roene majke njegove Jevrosime. U
pesmama o Brankoviima i Jakiima opeva se alosno vreme propadanja stare srpske drave, doba despota
ura Brankovia, njegove ene Jerine, sinova njegovih Grgura, Stefana i Lazara (od 14271458); narodna
pesma prati udes stare vladarske kue srpske do poslednjeg potomka njena, "jer je s njenim imenom bio
zdruen i udes naroda." Najvie opeva unuka ureva, Zmaj-Despota Vuka (14711485) i njegove borbe s
Turcima, mnogu vlastelu i vojvode srpske, poznate i nepoznate istoriji, junake ugarske toga vremena koji su se
borili s Turcima (najvie Sibinjanina Janka). Ona naroito slavi i velia vlasteosku porodicu Jakia, brau
Dmitra i Stepana (ili Bogdana), koje prikazuje kao gospodare Beograda i pripisuje im mnoge umiljene
dogaaje, poznate i iz drugih pesama. U ovom krugu, veoma je lepa, nena i dirljiva pesma o Rajku vojvodi i
Margiti devojci, koja je neka vrsta zavrne pesme celom onom srpskom pesnitvu koje opeva vremena starih
srpskih kraljeva i careva, vojvoda i gospode. U pesmama o Crnojeviima kojih inae nema mnogo, opevaju
se Crnojevi Ivan i ura (koji se u nekim pesmama zove Maksim), gospodari Crne Gore u drugoj polovini XV
veka; ni u ovim pesmama nema mnogo istorijske vernosti, ali je bogata i iva mata narodna veto isprepletala
istoriju zanimljivim izmiljenim dogaajima i unela u nju jake prizore, koji opominju na izvesna ranija predanja;
najlepa od tih pesama jeste enidba Maksima Crnojevia, koja je u isto vreme i jedna od najduih narodnih
pesama (ima preko 1200 stihova). Veoma su mnogobrojne, i osobito u duhu narodnom, pesme hajduke; u
njima se slave srpski junaci koji su kao odmetnici beali u goru, napadali, pljakali i ubijali Turke, i svojim
junakim delima svetili narod za nasilja turska, podravali u toga naroda duh i veru u bolje dane. Te pesme
opevaju muke i opasnosti hajdukog ivota, prekaljenost srca i muku hrabrost hajduka, njihovu dovitljivost
duha, okretnost i sreu u borbi, drugarsku ljubav, dobrotu prema nejai i sirotinji, njihovo preziranje smrti,
neustraivost, vrstinu u nesrei, ak i njihova svirepstva. U njima je narod dao izraza svome nezadovoljnom
duhu, svojoj mrnji na neprijatelja koji ga tlai, svome potovanju prema gorskim sinovima koji su zadavali
trepet drumom i planinom. One verno prikazuju duevno stanje, borbeno raspoloenje onoga dela naeg
naroda koji nije bio klonuo verom u tim najcrnjim danima nae prolosti. Hajduke pesme proslavljaju veinom
hajduke iz XVI i XVII veka, ali i neke poznije; kao najvei junaci pominju se Starina Novak, deli Radivoje, Bajo
Pivljanin, Mihat Tomi, Kostre harambaa, i drugi. Takoe opevaju borbe Srba s Turcima u doba robovanja
pesme uskoke; one slave junatva "uskoka", tj. onih ljudi koji su sa svojih ognjita bili izbegli u primorje,
stavili se u slubu esaru ili Mlecima, i otuda upadali u okolne zemlje kojima su Turci vladali, vodili bojeve s
Turcima, ili ponekad u pljaku i u mletake krajeve. Meu uskocima peva narodna pesma kao velike junake
Senjanina Iva, Senjanina Tadiju, Jankovia Stojana, Smiljania Iliju, od Zadra Todora, i druge. - Ima isto tako
mnogo pesama o borbama crnogorskim s Turcima, koje veinom opevaju dogaaje iz XVIII i XIX veka: istragu
poturica (1707) i osloboenje Crne Gore od Turaka, vladiku Danila, brau Martinovie, Vuka Miunovia, Vuka
Manduia i druge poznate junake Danilova vremena, bojeve iz vremena vladike Save i Vasilija, Petra I i Petra
II, sa Turcima, Mleiima, i Francuzima. Mnogobrijne su pesme koje opevaju sitne borbe, upadanja preko
granice u Hercegovinu i bojeve sa hercegovakim begovima, paljevine i pljake, otimanja ovaca, krvne osvete.
Te su pesme veinom kratke, ali gotovo uvek opisuju stvarne dogaaje, suho, i bez velikih pesnikih ukrasa;
one esto imaju znatne vrednosti ba po tome to se izvesni doista zanimljivi istiniti dogaaji, krvavi sukobi,
pokolji, pa i svirepstva, pripovedaju u njima na jedan hladan i prost nain koji veoma poveava dubok utisak
koji one ostavljaju na dananjeg itaoca. Novije pesme o ratovanju crnogorskom s Turcima iako ispevane u
velikoj mnoini, posve su slabe. Manje su brojem, ali daleko znatnije po vrednosti, pesme o osloboenju
Srbije, o ustanku pod Karaorem 1804. godine i bojevima koji su voeni s Turcima: na okeini, Salau,
Deligradu, Miaru, Loznici, o svima vanijim Karaorevim vojvodama; veinu tih pesama ispevao je, kako
izgleda, jedan guslar, Filip Vinji; naroito je lepa meu njima pesma Poetak bune protiv dahija. Dalje pesme
opevaju i ustanak pod knezom Miloem 1815. Naposletku, treba spomenuti i muslimanske epske pesme, u
kojima se, u obliku slinom ostalim pesmama srpskoga naroda (i poniklim, svakako, po ugledu na njih),
proslavljaju borbe bosanskih muslimana sa hrianima, naroito hajducima i uskocima primorskim, poznatim iz
pesama tih krugova, ratovanja po Dalmaciji, Hrvatskoj, Ugarskoj, na poznate naine opisuju otmice i enidbe,
megdani i osvete, opsade gradova, pa ak i vojevanja po Aziji. Ove su pesme mahom veoma duge, i
razvuene. Treba takoe spomenuti i mnogobrojne pesme najnovijeg vremena, postale ugledanjem na
starije i novije epske pesme. One opevaju dogaaje iz srpsko-turskih ratova 18761878, iz balkanskih ratova
19121913, iz svetskog rata i narodnog ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. One su se malo pevale uz gusle;
najee, njihovi sastavljai stavljali su ih sami na hartiju, a ponekad i tampali pod svojim imenom, onako
kako to ine drugi pesnici. Meu njima najlepe su one iz poslednjih ratova koje je ispevao Jovan
Magovevi: Boj na Kumanovu, Putem slave, Teko li je roblju robovanje.

Po obliku, epske pesme dele se u dve vrste. Jedne, pesme dugoga stiha, ispevane su stihom od petnaest ili
esnaest slogova (a nekad i od vie), prelomljenim odmorom (ili cezurom) u dva lanka tako da drugi lanak
ima uvek osam slogova, sa kratkim pripevom od (obino) est slogova iza svakog ili svakog drugog, ili svakih
nekoliko stihova. Druge su ispevane kratkim stihom, od deset slogova, podeljenim takoe u dva lanka, od
kojih prvi ima etiri a drugi est slogova. Prve se jo nazivaju i "bugarticama" (od starog glagola "bugariti",
to znai tuno pevati, ili uopte pevati), a druge "guslarskim" ili "deseterakim" pesmama (stoga to ih guslari
pevaju, ili to su ispevane u stihu od deset slogova). Pesme dugoga stiha ne pevaju se vie u narodu, ali su se
nekad pevale; njih poznajemo u veoma malom broju, samo onoliko koliko ih je sauvano u starim zapisima,
osobito iz XVIII veka, kada su izumrle, kako izgleda; pesme kratkoga stiha pevaju se i danas u narodu, iako ne
tako mnogo i tako dobre kao u ranija vremena.

Pesme dugoga stiha opevaju iste dogaaje i iste junake koje i pesme kratkoga stiha, ali ne opevaju sve one
dogaaje i sve one junake koje opevaju pesme kratkoga stiha. Meu njima ima pesama o Kosovu, o Kraljeviu
Marku, o despotu uru, Zmaj-Despotu Vuku, brai Jakiima, o hrvatskim junacima, maarskim vojevanjima
s Turcima; pomena nema u njima o dogaajima pre Kosova, o hajducima i uskocima, bar ne u onima koje
su sauvane. Slinost izmeu njih i pesama kratkoga stiha ogleda se jo i u izvesnom broju pesnikih ukrasa,
slikovitih rei, stalnih izraza koji su istovetni u jednim i drugim pesmama. Pa ipak, u nainu izlaganja i samoj
obradi pesme, bugartica se znatno razlikuje od guslarske pesme. Bugartica je obino mnogo kraa, zbijenija,
uglaenija i odmerenija od guslarske pesme, bez epskog ponavljanja koje se u ovoj poslednjoj stalno javlja.
Izgleda da pevai bugartica ipak nisu bili prosti ljudi, ta vie da su imali i izvesnog obrazovanja, ili bar da su
svoje pesme sastavljali i pod uticajem obrazovanih ljudi, naroito plemia i kaluera.

Nita se pouzdano ne zna o tome kad su se i gde prvi put javile pesme dugoga stiha, kako su se prenosile i
razvijale, ak ni kako su naposletku nestale. Zna se samo da ih je bilo u Dalmaciji, ali naunici ne dre da su
one tu i postale. Po jednom miljenju, one su se poele javljati prvo u junim delovima starih srpskih zemalja,
krajem XIV veka, ali su se po propasti srpskoj poele seliti na sever, zajedno sa dravom srpskom, kroz
severnu Srbiju, ka tadanjoj Ugarskoj, do Srema. Pevai, koji su te pesme pevali na dvorovima stare vlastele
srpske, pronosili su ih onako kako je ta vlastela beala od Turaka. Krajem XV i tokom XVI veka to pesnitvo
bilo je u svom cvetu, naroito u Sremu; ali propau i ugarske drave i srpske vlastele ono se spustilo u
Primorje, gde je naposletku i nestalo, poetkom XVIII veka.

Pesme kratkoga stiha daleko nadmauju brojem pesme dugoga stiha; njih je zabeleeno na nekoliko hiljada, i
od toga mnogo ve tampano u raznim zbornicima, ili inae. One su i sadrajem mnogo raznovrsnije od onih
drugih; dogaaji i junaci koje one opevaju brojem su toliko vei i razliniji, i obuhvataju toliko due vreme
nae narodne istorije, da je i podela svih epskih pesama na pojedine krugove uglavnom izvrena po njima.

Ni o njima se ne zna nita pouzdano o tome kad su se, kako i gde prvi put pojavile, kako su se irile narodom,
kako su se razraivale i dostigle onaj stupanj svoga razvoja u kome su nam poznate. Po jednom naunikom
miljenju one su postale docnije od pesama dugoga stiha, moda u XVII veku, i to u Primorju, meu uskocima,
ija su junaka dela opevale; razvile se, i u punom cvetu javile poetkom XVIII veka, prele u drugoj polovini
toga veka u Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru, a poetkom XIX veka pojavile se u Srbiji, izazvane ustankom
srpskim. Po novijim otkriima (kao to je pomenuti rukopis pronaen u Erlangenu, u Nemakoj), izgleda da su
pesme kratkoga stiha bile rairene najveim delom naega naroda jo u poetku XVIII veka, i da je u Srbiji bilo
guslara koji su u desetercu opevali domae dogaaje na punih sto godina pre Karaoreva ustanka.

I pesme dugoga i pesme kratkoga stiha spevane su tako da se pevaju, ali ne na glas kao to se pevaju pesme
lirske, ve uz pratnju gusala ili drugog kakvog instrumenta. Ne znamo tano uz kakvu su se svirku "bugarile"
pesme dugoga stiha, ali iz sauvanih podataka znamo kako su se pevale, kao i to da je pesma bila praena
udaranjem u neki muziki instrument. Pesme kratkoga stiha najee se pevaju, ili bar samo kazuju, uz pratnju
gusala (ili tambure, kod bosanskih muslimana). Njih pevaju guslari tj. ljudi koji znaju gudeti uz gusle i pevati,
ili bar kazivati, izvestan broj pesama koje su od drugih guslara nauili, ili koji i sami znaju sastavljati nove
pesme.

O guslarima ranijih vremena na znamo mnogo; o njima saznajemo vie tek od poetka XIX veka tj. od
vremena kad je Vuk Karadi poeo skupljati narodne pesme. U to doba guslarske pesme pevale su se dosta u
Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji, ali najivlje i najvie po Bosni, Hercegovini i po junim brdovitim krajevima
Srbije. U svakoj kui gotovo bile su jedne gusle, i teko je bilo nai oveka koji ne zna gudeti. "Pjesme jenake
po narodu najvie raznose slijepci, i putnici i hajduci, belei Vuk. Slijepci radi pronje idu jednako po svemu
narodu od kue do kue, i pred svakom kuom ispevaju po jednu pjesmu, pa onda itu da im se udijeli, a e ih
ko ponudi, one pjevaju i vie; a o praznicima idu k namastirima i k crkvama na sabore i na panaure, pa
pjevaju po itav dan. Tako putnik, kad doe u kakvu kuu na konak, obino je da ga uvee ponude guslama
da pjeva, a osim toga putem po hanovima i po krmama svud imaju gusle, pa putnici uvee pjevaju i sluaju;
a hajduci zimi na jataku danju lee u potaji, a po svu no piju i pjevaju uz gusle i to najvie pjesme od
hajduka." Guslara je bilo mnogo po domovima bosanskih begova, po ratnim stanovima srpskih vojvoda
Karaoreva vremena, po konacima nahijskih knezova Miloeva vremena.

Vuk Karadi dao je podatke o guslarima od kojih je beleio pesme. Jedan od najboljih bio je Tean
Podrugovi, rodom iz Hercegovine, iz sela Kazanaca, u Gackom. On je bio trgovac, pa posle ubije nekavog
Turina i odbegne u hajduke, i kao hajduk pree u Srbiju 1807. godine. Vuk ga je naao u Karlovcima 1815, u
najveem siromatvu, gde see trsku i na leima donosi u varo i od toga ivi. Od njega je Vuk onda zabeleio
dvadesetak najlepih pesama: enidba Duanova, Marko Kraljevi i Ljutica Bogdan, Car Lazar i carica Milica,
Marko Kraljevi poznaje oinu sablju, Marko Kraljevi i Musa kesedija, enidba Stojana Jankovia, Senjanin
Tadija, i jo nekoliko drugih. Ali im je uo za ustanak Miloa Obrenovia, Tean pree u Srbiju da se nanovo
bije sa Turcima; poto se Srbi umire s Turcima, on pree u Bosnu, gde je neko vreme iveo kao kiridija, ali ga
neki Turci naskoro isprebijaju i on od uboja umre. Tean je znao najmanje sto junakih pesama, naroito o
primorskim, bosanskim i hercegovakim hajducima i etobaama. "Nikoga ja do danas nisam naao da onako
pjesme zna kao to je on znao, veli Vuk. Njegova je svaka pjesma bila dobra, jer je on pjesme razumijevao i
osjeao, i mislio je ta govori... On je vrlo lijepo znao udarati u gusle, ali pjevati nije znao (ili nije htio) nikako,
nego je pjesme kazivao kao iz knjige." Isto tako dobar guslar bio je Filip Vinji, slijepac peva, rodom iz
Bosne, iz sela Meaa, u nahiji zvornikoj. On je u mladosti oslepeo od boginja, te je kao guslar bogoradei
proao itav bosanski paaluk i iao do Skadra. I on je za vreme ustanka preao u Srbiju (1809), te je iveo po
srpskim logorima kao peva, pevajui o dogaajima koji su se zbivali. Vuk je drao da je sve pesme o ustanku
Vinji sam ispevao. Od njega je Vuk zabeleio pesme: Smrt Kraljevia Marka, Poetak bune protiv dahija,
Knez Ivan Kneevi, Boj na Miaru, i druge. Pored njih, Vuk spominje jo nekoliko pevaa ije je pesme
zapisao. Od starca Raka, rodom iz Kolaina, koji je jo u samom poetku Karaoreva ustanka pobegao u
Srbiju, on je zabeleio pesme: Zidanje Skadra, Smrt Duanova, Uro i Mrnjavevii, Zidanje Ravanice. Od
slepca Gaje Balaa, rodom iz Like, koji je bio doao u Srbiju, Vuk je zapisao u Kragujevcu 1830. vei broj
pesama, izmeu ostalih: Starinu Novaka i kneza Bogosava" Od Gruje Mehandia, iz Sentomaa u Bakoj:
enidbu ura arnojevia. Od nekog Rova, momka kneza Jovana Obrenovia, pesme: Braa i sestra i Bog
nikom duan ne ostaje. Od slepice Stepanije, iz Jadra, pesme: Sveci blago dijele, Sveti Savo. I tako dalje.

Epska pesma i danas ivi u narodu, ali se guslari mnogo manje uju no to su se uli u Vukovo doba. Pod
uticajem novog i naprednog ivota, kakvim danas ivi srpski narod, gusle su postale jedna retkost, a pravih
guslara jedva da ima vie. tampana re, knjiga i novine, potisnula je ivu re i uzela njeno mesto. Sa retkim
izuzecima (i to upravo kod nekoliko obrazovanih knjievnika koji pevaju u duhu narodnom), pesme koje danas
postaju u narodu veoma su slabe; one su samo jedno bledo ugledanje na narodno pesnitvo, sa jakim
primesama iz umetnikog pesnitva srpskog iz druge polovine XIX veka. Pa ak ni to ugledanje nije ugledanje
na guslare i njihovu pesmu, ve na tampane narodne pesme, rasprostrte danas svuda gde se god zna srpski
itati. Ali je srpska epska pesma i danas isto onako iva u naem narodu kao to je bila iva u najlepim
vremenima njena rascveta. Rasturena u hiljadama tampanih izdanja, veih i manjih, po kalendarima,
asopisima, kolskim udbenicima i narodnim knjigama, ak i po dnevnim listovima, u milionima primeraka,
ona je bliska srpskom srcu i srpskom duhu kao to je uvek bila.

Vojislav M. Jovanovi
Predgovor knjizi Srpske narodne pesme. Antologija, Beograd, 1922. | Rastko

Sauvana


Angelina

Podela srpskih epskih pesama

Administrator

Van mree

Poruke: 5668


Odgovor #1 poslato: Septembar 26, 2011, 02:46:25 pm

**

SRPSKE EPSKE NARODNE PESME


JUNATVO I LEGENDA U EPSKOJ NARODNOJ PESMI

Motivi epskih narodnih pesama najvie su vezani za junake podvige koje junak, ini
iz oseanja pravde, humanosti ili ljubavi. Iako su junakove namere najee
plemenite, njegovi postupci mogu ponekad da preu i u grubost i nemilosrdnu
surovost. Istina, slika koju nam o pojedinim istorijskim linostima i dogaajima daju
epske narodne pesme nije uvek ni pravedna ni tana. Tako, na primer, o Kraljeviu
Marku ispevano je najvie narodnih pesama od svih linostc o kojima se u naim
pesmama peva, a istorija ne zna za takav njegov znaaj, niti poznaje mnoga od tih
herojskih dela koja mu pripisuje narodni peva. Bilo je u naoj prolosti vie
znaajnijih linosti, ali je njih epska narodna poezija kao motiv uzimala neuporedivo
manje, dok je oko Marka Kraljevia isplela legendu. Ima vie, i to razliitih i
meusobno suprotnih, objanjenja zato se tako dogodilo, ali konaan i taan
odgovor ipak nije moguno dati. Ipak, kao neko optije objanjenje ove pojave
moramo imati u vidu sledee:

dela narodne knjievnosti prenosila su se s kolena na koleno usmenim putem, a
to je vreme dalje odmicalo, prava i istinita slika sve je vie bledela, dogaaji i
junaci poeli su se postepeno meati, pa se jednoj linosti poelo pripisivati ono to
je uinila druga, a mesto dogaaja, a i vreme, pomerani su, bez obzira na istorijske
injenice, koje, uostalom, i nisu oveku iz kasnijeg doba i drugog kraja mogle biti
poznate;

iz svesti ljudi te sredine nije bilo iezlo ni mitsko predstavljanje sveta i ivota, pa
je i ono obojilo epsku narodnu pesmu razarajui istorijsku istinu, a stvarajui
legendu, i onda iz takvog spoja izgradilo poetsku viziju;

u pojedine likove narodne epske poezije ugraeni su, esto sa mnogo
stvaralakog talenta, snovi, tenje, elje, nade ljudi te sredine, koje su oni
pretvarali, kad to nije bilo moguno u ivotnoj stvarnosti, u poetsku viziju
mnogostrukog znaenja.

Uz Marka Kraljevia splela se legenda i ona je bila inspiracija za mnoge narodne
pesme o njemu.


SLOJEVI VIE ISTORIJSKIH EPOHA U NARODNOJ EPSKOJ POEZIJI I USMENOJ
NARODNOJ KNJIEVNOSTI UOPTE

Izmeu pisane i usmene knjievnosti, osim znatnog broja zajednikih osobina,
postoje i razlike. I dela pisane knjievnosti i dela usmene knjievnosti stvara
pojedinac obdaren za knjievno stvaranje. Meutim, dok u pisanoj knjievnosti
stvaraoevo delo dobija svoj konaan, pismeno zabeleen oblik i sadrinu, to nije
sluaj sa delima usmene knjievnosti. Delu usmene knjievnosti njegov stvaralac,
daje samo prvi oblik, praoblik. Pesma, pripovetka ili bilo koja druga knjievna vrsta
usmene knjievnosti, ne bivaju prilikom svog nastanka zabeleene i zbog toga ne
dobijaju svoj konaan oblik i sadrinu. Nastala u jednom kraju, u jednom mestu, u
odreenoj kui, ta dela se prenose u selo, iz njega u drugo, i ko zna koliko stotina
ili, nekad, i hiljada kilometara odu dalje. Ona nastaju u jednom odreenom
vremenu, ali se prenose iz tog vremena u vremena koja dolaze posle njega; prenose
se s jednog narataja na drugi, s kolena na koleno, predaju s oca na sina, i to nekad
traje i viestolea ona postaju predanje. U tom prenoenju iz jednog kraja u
drugi, esto i seobama veih masa narodnih, u tom predavanju s pokolenja na
pokolenje delo usmene knjievnosti ne moe da bude sauvano u svojoj
prvobitnosti, u praobliku koji mu je dao njegov stvaralac, nego se ono menja sve
dok ne nestane uslova za nastajanje usmene knjievnosti. Prema tome, nema
nikakve sumnje da delo usmene narodne knjievnosti doivljava stalne promene i
nanovo se uobliava sa izvesnim, nekad veim, nekad manjim,izmenama; nekad se
ono proiruje dodavanjem novih pojedinosti, nekad suava izostavljvanjem poneeg;
nekad se uzme deo iz neke druge pesme ili pripovetke i pripoji delu s kojim
prvobitno nije imao nikakve veze; nekad se uz jednu linost povezuju junaka ili
druga dela niza drugih linosti ili junaka. U tim izmenama, preradama, doradama,
menjanjima uestvuju mnogi pojedinci, neki sa veim, a neki sa manjim talentom za
knjievno stvaranje, pa je ono nataj nain i kolektivno delo. U tome je i opravdanje
to usmenu knjievnost obino nazivamo i narodna knjievnost.

I prvobitni stvaralac jednog dela usmene knjievnosti i kasniji uesnici u menjanju
prvobitnog dela, praoblika, ostaju nepoznati, anonimni (grki: anonymos =
bezimeni). Izuzetaka ima samo kada je neko delo usmene knjievnosti ubrzo posle
nastanka zabeleio neki zapisiva ili skuplja narodne knjievnosti, no to su samo
retki izuzeci od pravila. Iako su, kad je re o stvaraocima usmene knjievnosti, u
pitanju talentovaniji pojedinci, ipak se oni obino ne izdvajaju po svojim shvatanjima
i odnosu prema pojavama o kojima pevaju ili priaju od sredine kojoj pripadaju,
nego su joj sasvim bliski i izjednauju se u tom pogledu s njom; samo to opta
shvatanja umeju knjievno izraziti sa vie sposobnosti.

Udaljujui se esto od mesta gde je nastala, i vremena u kome je nastala, narodna
pesma moe u sebi da sadri i promenu mesta radnje u odnosu na istorijsku istinu,
ali, jo ee; i vie vremenskih slojeva, vie epoha istorijskog razvitka, stopljenih u
jednu poetsku celinu, u raznim pesmama ili pripovetkama na razliite naine.

U pesmi enidba Duanova, na primer, mogli bismo moda otkriti vie vremenskih
slojeva koji su se slili u celovitu u pevaevu viziju. Jedan od tih slojeva je
srednjovekovno ili feudalno-viteki. Sve ono to Milo Voinovi ini pod Leanom-
gradom lii na viteke (riterske) feudalne turnire, u kojima su se vitezovi nadmetali
u duelima ili borili na ivot i smrt. Drugi je, opet, u izrazitom oseanju rodovske
zajednice zbog koje Voinovii ne mogu da puste Duana bez nekoga bliskoga po
rodu ko e mu se "nai u nevolji". U tom se moe naslutiti trag patrijarhalno-
rodbinskog drutva, koje je srpski feudalizam prevaziao, ali koje je produilo da Ivi
u donjim drutvenim slojevima i pod Turcima. Trei sloj je oigledno seoskog
porekla; njime narodni peva opevani dogaaj jo vie pribliava seoskoj sredini.
Milo Voinovi, carev sestri, uva ovce u planini, kao da nije vlastelin nego seljak,
ovar. etvrti sloj je verovatno proistekao iz iskustva koje nije bilo iskustvo seoske
sredine, a karakterizuje ga neverovanje Latinima: "Latini su stare varalice". Peti sloj
je nesumnjivo najstariji, pradavni, i vidimo ga samo u Balakovoj figuri. Balako ima
tri glave, od kojih iz jedne plamen ee, iz druge mraz bije ... Taj peti sloj je
oigledno poreklom iz pradavnih vremena kada se ivot sagledavao na mitski nain.

Tako se etiri-pet vremenski razliitih vizija sveta i ivota stapaju u jednu poetsku
sliku junakog podviga i doraslosti Miloa Voinovia svakoj prepreci i svakoj tekoi.
Oigledno je da je prvobitno zamiljena i ispevana pesma prola kroz mnoge
pesnike dogradnje i prerade, spajanja i promene dok nije konano zabeleena.
Danas nije moguno rei da li je prvobitna ili neto kasnija verzija ove pesme bila
poetski uspelija od ove koju poznajemo, pa ni to kakva je uopte bila. Motiv oko
koga su sazdani ovi slojevi raznih epoha da se do devojke dolazi poto se
uspeno savladaju odreeni zadaci ili prepreke postavljene da se pokae junatvo
poznat je i u usmenoj knjievnosti nekih drugih naroda.

Analizom nekih drugih epskih narodnih pesama jo bismo se vie mogli uveriti u
slojevitost ove vrste usmene knjievnosti.

Autor teksta nepoznat

Sauvana


Angelina
Administrator

Van mree

Poruke: 5668

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih pesama
Odgovor #2 poslato: Maj 05, 2012, 12:26:22 am


**

OPTE OSOBINE STILA NARODNIH PESAMA


Pevai narodnih pesama nisu bili istog talenta, pa stoga ni pesme koje su pevane nisu


mogle imati istu poetsku vrednost. Ni sve pesme jednog istog pevaa nisu bile uvek
jednako pesniki uspele i pored toga to su pevai epskih pesama imali svaki svoj lini
izbor pesama. Nije, naime, svaki peva pevao sve pesme, nego samo neke, po svom
izboru i ukusu. Zato je i shvatljivo to se izvesne epske narodne pesme istiu bogatim i
dubokim poniranjem u ljudske odnose, ivot i svet, izrazito predstavljenim likovima i
karakterima, ivim dijalozimau kojima se otkrivaju osobine junakove i njegovog
sagovornika, zatim sentencioznou, uspelim izrazom, poetskom vrednou u celini ili
pojedinim delovima itd. Druge, nasuprot tome, pretrpane su opirnim opisima,
nepotrebnim ponavljanjima, razvuenou: likovi su u njima neizraziti ili nedovoljno
doraeni, jezik i izraz siromani, a stil bez doVoljnog oseanja za jeziku lepotu.

Peva, dakle, zahvaljujui svom veem ili manjem talentu za poetsko stvaranje, moe
podii ili umanjiti estetsku vrednost pojedine pesme; zato nije svejedno ko je peva.
Meutim, osim tih individualnih crta, postoji u narodnoj poeziji, a naroito kada je u
pitanju stil ovih pesama, i ono to se moe nazvati kolektivnim stilom ili kolektivnim u
stilu i nainu pevanja epske narodne pesme. Ne treba smetnuti s uma da je tvorac,
stvaralac narodne pesme bezimen i da se on sam ne izdvaja iz svoje sredine, niti ga
izdvaja sredina. Zato on nastoji da se esto i u stilu izjednai sa svim ili mnogim drugim
tvorcima narodnih pesama, ili bar da se od njih ne izdvoji, pa bilo da su u pitanju raniji,
bilo savrmeni, od kojih on neke moda i zna, ali je neuporedivo vie onih koje ne
poznaje. Da se ne bi izdvojio, a moda i iz drugih razloga, on se veoma esto slui ve
utvrenim i oprobanim nainom stvaranje pesme i uobiajenim izraajnim sredstvima. U
tom pravcu verovatno je delovalo i to to su i sluaoci to oekivali. S tim u vezi je
karakteristino da u narodnim pesmama susreemo ustaljene, stalne ili, kako se one jo
esto nazivaju, stajae rei. To su rei koje se ponavljaju ne samo u jednoj pesmi i kod
jednog pevaa nego u mnogim pesmama i kod mnogih pevaa.

Stalne imenice. To su obino imenice iji se obiniji sinonimi nikako ili vrlo retko
unose u narodnu pesmu: babo (a ne: otac), ljuba (a ne: ena, supruga), kula ili dvor (a
ne: kua), etati, ietati (a ne: ii, hodati), gospodar (a ne; mu, suprug) i dr. Ovamo
sladaju i imenice, koje se upotrebljavaju umesto prideva, pa iako imaju imeniki oblik,
slue stvarno kao epitet. One su takoe elementi kolektivnog stila. Najee susreemo
ove primere: desnica ruka (umesto: desna ruka), ljepota djevojka (umesto: lepa, lijepa
djevojka), konj vitez (umesto: viteki konj), penica bjelica (umesto: bela, bijela
penica) itd.

Stalni pridevi (epiteti). Funkcija stalnih epiteta je, kao i stalnih imenica, da ostvare
poetinost stila. Meutim, meu stalnim epitetima ima mnogo vie onih prideva koji se
upotrebljavaju veoma esto i u obinom govoru, tako da je njihova poetinost manje
samostalan elemenat stila nego to je to sluaj sa stalnim imenicama. Oni u pogledu
poetinosti mnogo vie zavise od konteksta u kome se nalaze. Primera za stalne epitete
ima mnogo vie nego primera za stalne imenice, pa ako ih ovde nabrojimo i vie, ipak ih
neemo moi navesti sve. Stalni epiteti se obino javljaju uz odreene imenice: bijela
ruka, bijelo grlo, arne oi (za znaenje ovog epiteta postoje dva tumaenja: prvo i
uobiajeno jeste da arne znai crne; a drugo, ree, da ovaj stalni epitet uz imenicu
oi potie iz vrlo davnih vremena i da zapravo znai oi koje zaaravaju, dakle, imaju
nekakvu naroitu, maginu
sposobnost), rusa glava, rujno vino, tanana koulja, bijeli grad, tankabedevija, ubavo po
lje, iroko polje (a nekada dugako), bijela brada, studena voda, bijela
crkva, svijetli car, svileni skut, vjerne sluge, ljutemuke, crna
zemlja, ljuta guja[/i], sivi soko, sitna knjiga, tvrda vjera, bojno koplje ili
koplje ubojito, mrki brci, britka sablja, kieni svatovi,tankovrha jela itd.

Stalni brojevi. Kada se u obinom govoru kazuje neodreeno: mnogo svatova,
mnogo vojnika, nekoliko godina, mnogo roblja, itd., narodni stvaralac e uvek dati
precizan broj, i to ne bilo koji, nego najee ove: 3, 7, 9, 12, 30, 100, 300, 1000.
Primera ima dosta: "Bijae jedan car i imaae tri sina i tri kerke"; "Bio jedan car, pa
imao tri sina"; ". . . to gledale do tri iardije . . ."; ". . . izveli su tri l'jepe djevojke ...";
. . . i za pune do tri godinice . . ."; ". . . sve od kue po tri litre zlata; to je, brate, po
trista dukata . . ."; ". . . i trojica Turak' izgorjee, a trojica pred njih istrae; i Srbini sva
tri pogubie . . ."; ". . . povikae sve sedam dahija . . . . . . kralj ga 'rani sedam godin'
dana . . ."; . . . devet ura, devet Jugovia ..."; . . . te gradove raja nainila, gradila ih
po devet godina . . ."; ". . . zlatna kupa devet bere litar- . . ."; ". . . ujete li dvanaest
obana ..."; ". . . namah pue dvanaest puaka . . ."; . . . narediu tridest slukinjica . .
."; ". . . Tu se sasta stotina junaka .. ."; . . . osta Milo u gori zelenoj i sa njime tri
stotine druga . . ."; ". . . car mu dade hiljadu dukata . . ."; ". . . s njim pogibe tridest
hiljad' Turak . . ."; skupi svata dvanaest hiljada . . ."; ". . . kod ovaca dvanaest hiljada/
za no bude po trista janjaca . . ."; . . . on izdade cara nna Kosovu i odvede dvanaest
hiljada, gospo moja, ljutog oklopnika . . ."; ". . . koj' je glava nad sto hiljad' vojske . . ."
itd.

Osim ovih stajaih rei potrebno je ukazati jo na neke osobine stila i pevaevog
postupka u narodnoj poeziji.

Poreenja. U narodnoj pesmi poreenja su obino jednostavna i kratka i najee
se izriu u jednom ili dva stiha, bez ire razrade. Na primer: ". . . zakukae kano
kukavice . . ."; ". . . mui (uti) Leka kako kamen sivi . . ."; . . . sinu Milo u polju zelenu
kao jarko iza gore sunce ...."; ". . . na adoru od zlata jabuka, ona sija kako jarko sunce
..."; ". . . spominje se Kraljeviu Marko, kao dobar danak u godini . . ."; ". . . ciknu
Turin ko i zmija ljuta . .."; ". . . planu junak kako oganj ivi . .."; ". . . ini mi se sva
careva vojska kao mravi po zelenoj travi . . ."; ". . . taka mi se uini evojka da je ljepa
od bijele vile . . ."; ". . . da kakva je Roksanda evojka onakove u Srbina nema . . ." itd.

Najee se uporeuju junakove osobine, izgled ili raspoloenje sa neim u ivoj ili
mrtvoj prirodi, ponekad sa neim mitskim (vila, ala...). Peva junaka ili njegovo stanje
objanjava, hoe da prikae sluaocima, uporeujui ga sa delom prirode, ak i onda
kada uplie mitsku predstavu.

Slovenska antiteza. U naoj narodnoj poeziji... postoji naroita vrsta poreenja
slovenska antiteza sastavljena od tri dela: 1) postavlja se jedno ili vie pitanja; 2)
daje se negativan odgovor; 3) daje se pravo objanjenje. Primera u narodnim pesmama
ima dosta:

Dva su bora naporedo rasla,
meu njima tankovrha jela;
to ne bila dva bora zelena,
ni me' njima tankovrha jela,
ve to bila dva brata roena,
jedno Pavle, a drugo Radule,
meu njima sestrica Jelica.

Ili:

Mili boe, uda golemoga!
Jali grmi, jal' se zemlja trese?
Ja se bije more o mramorje?
Ja se biju na Popina vile?
Niti grmi, nit' se zemlja trese,
ni se bije more o mramorje,
ni se biju na Popina vile,
ve pucaju na Zadru topovi,
enluk ini aga Beir-aga.

Ili:

ta se b'jeli u gori zelenoj?
Al' je snijeg, al' su labudovi?
Da je snijeg, ve bi okopnio,
labudovi, ve bi poletjeli.
Nit' je snijeg, nit' su labudovi,
nego ator age Hasan-age.

Personifikacija. U narodnim pesmama, i usmenoj narodnoj knjievnosti uopte,
najeu i najizrazitiju pojavu personifikacije vidimo u sposobnosti ivotinja da razumeju
ljudski govor, pa i da same govore. To to se junaci obraaju svome konju govorei mu
da ih eka ili da nekoga stigne i konj to razume i ini ono to se od njega oekuje ili
trai, blai je vid personifikacije. Meutim, personifikacija u narodnoj poeziji na tome se
ne zadrava. Ona daje konjima i dar ljudskog govora. U pesmi enidba kralja Vukaina
Momilov krilati konj Jabuilo odgovara i objanjava svome gospodaru:

"Gospodaru, vojvoda Momilo!
Nit' me kuni, niti me nagoni,
danas tebi poleet ne mogu;
Bog ubio tvoju Vidosavu!
Ona mi je sapalila krila;
to ne mogla vatrom sagoreti,
to pod kolan pritegnula tvrdo;
vee bei kuda tebi drago!"

Dok Marko pije u mehani vino, Filip Madarin bije buzdovanom arca pred mehanom
(Marko Kraljevi i Filip Madarin):

al' propita arac pred mehanom:
"Avaj mene do boga miloga;
e pogiboh jutros pred mehanom
od silnoga Filip-Madarina,
a kod moga slavna gospodara!"

Primera razgovora sa konjem ima dosta. Meutim, Kraljevi Marko razgovara i sa orlom
(Kraljevi Marko i orao), a neki junaci sa sokolom. Tako, na primer, Dmitar Jaki pita
sokola: .

"Kako ti je, moj sivi sokole,
kako ti je bez krila tvojega?"
Soko njemu piskom odgovara:
"Meni jeste bez krila mojega,
kao bratu jednom bez drugoga".

Gavrani, koji su u narodnoj pesmi glasnici nesree, razgovaraju sa onim kome donose
glas. U pesmi Car Lazar i carica Milica dva vrana gavrana donose vest o pogibiji na
Kosovu. Poto su se spustili na kulu Lazarovu:

jedan grake, drugi progovara:
"Da l' je kula slavnog knez-Lazara?"

Iz kule izlazi carica Milica i pita ih da li lete sa Kosova i kako se zavrio boj:

Al' govore dva vrana gavrana:
"Oj, boga nam, carice Milice,
mi smo jutros od Kosova ravna,
vieli smo dvije silne vojske."

Jo je dui govor gavranova u pesmi Boj na Miaru.

Dijalozi. Osim ovih neobinih dijaloga izmeu junaka i ivotinja, u narodnim
pesmama je veoma est dijalog meu ljudima i on esto ini znatan deo pesme: u
pesmi enidba Duanova ima preko dvadeset dijaloga. Dijaloga ima i u pesmama Uro i
Mrnjavevii, Car Lazar i carica Milica, Marko ukida svadbarinu, Ivo Senkovi i aga od
Ribnika itd. Teko je nai pesmu bez dijaloga. Negde su oni psiholoki veoma
produbljeni, kao neki u pesmi Banovi Strahinja, a neke pesme su skoro cele ispunjene
dijalogom: Starina Novak i knez Bogosav ili Boj na Miaru, na primer.

Opis. Uz dijaloge znatan prostor u narodnim pesmama zauzimaju opisi. Najee su
to opisi junaka, njegovog izgleda i opreme, a zatim njegovih bojeva. Opisa prirode ili
pejzaa ima prilino malo; oni su retki. Kao izuzetno opiran moe se navesti opis
iz enidbe kralja Vukaina: Vukain pie ljubi Momilovoj:

ta e u tom ledu i snijegu?
Kad pogleda s grada iznad sebe,
nitga nema lijepo vieti,
ve bijelo brdo Durmitora,
okieno ledom i snijegom
usled ljeta kao usred zime;
kad pogleda strmo ispod grada:
mutna tee Tara valovita,
ona valja drvlje i kamenje,
na njoj nema broda ni uprije,
a oko nje borje i mramorje;

a kakav je Skadar na Bojani!
Kad pogleda brdu iznad grada,
Sve porasle smokve i masline
i jo oni grozni vinogradi;
kad pogleda strmo ispod grada,
al, uzrasla penica bjelica,
a oko nje zelena livada,
kroz nju tee zelena Bojana,
po njoj pliva riba svakojaka

Stereotipni poeci i zavreci. Narodna pesma esto poinje time kako neko, sam
ili u drutvu, pije vino; kako neko nekome pie "knjigu", kako je kliknula vila dozivajui
nekoga, kako se neko "podigao" u lov ili da prosi devojku i slino. Nekad je to uvod koji
nema veze sa radnjom:

Boe mili uda velikoga!
Mili boe, na svemu ti hvala! itd.

Narodna pesma se ponekad i zavrava stihovima koji se ponavljaju bez veze sa
sadrinom, na primer:

Davno bilo, sad se spominjalo.
To izusti, a duu ispusti.
Kako tade, tako i danaske.
to su rekli, tako mu se steklo, itd.

Imajui, dakle, niz ustaljenih elemenata za pevanje narodne pesme, narodni peva se
slui njima, ali u pesmu unosi, osim tih kolektivnih, i individualne crte kako u razvijanju
motiva i teme tako i u stilu. Tako pesma postaje naroit spoj individualnog i kolektivnog
stila, koji se meusobno proimaju.

Autor teksta nepoznat

Sauvana


Angelina
Administrator

Van mree

Poruke: 5668



Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih
pesama
Odgovor #3 poslato: Novembar 15, 2012, 08:25:05 pm


*

PODELA SRPSKIH EPSKIH NARODNIH PESMAMA


"Nae narodne epske pesme nastale su u periodu duge i teke borbe protiv turskih
osvaiaa. Takav ivot i borba bili su neiscrpni izvor stvaranja narodnih epskih
pesama. U naim narodnim epskim pesmama opevani su junaki podvizi naih
predaka i ratni dogaaji: od kosovske bitke pa sve do osloboenja zemlje posle
prvog svetskog rata.

Nae narodne epske pesme grupisane su oko jedne linosti ili jednog dogaaja. U
ovim pesmama slavili su se junaci ili stalno podsealo na neki znaajni ratni
dogaaj. Takvo grupisanje pesama oko jednog junaka ili dogaaja zove se
cikliziranje, a grupa pesama ciklus".

Prema dogaaju i vremenu, kao i junacima, nae narodne epske pesme delimo na
devet ciklusa:

Mitoloki (neistorijski),
Pretkosovski,
Kosovski,
Ciklus Kraljevia Marka,
Pokosovski (o Brankoviima i Jakiima, Crnojeviima),
Hajduki,
Uskoki,
Ciklus osloboenja Srbije, i
Ciklus osloboenja Crne Gore


NEISTORIJSKI CIKLUS

Ko krsno ime slavi, onom i pomae
Ognjena Marija u paklu
Opet to, ali drukije
Sveti Nikola
Sveci blago dijele


PRETKOSOVSKE PESME

Ban Milutin i Duka Hercegovac
Banovi Strahinja
Dijete Jovan i erka cara Stefana
Duan hoe sestru da uzme
enidba Duanova
enidba kneza Lazara
enidba kralja Vukaina
Zidanje Ravanice
Zidanje Ravanice, opet
Zidanje Skadra
Kako se krsno ime slui
Milo u Latinima
Nahod Momir
Sveti Savo
Smrt Duanova
Smrt cara Uroa
Tri dobra junaka
Udaja sestre Duanove
Uro i Mrnjavevii
Carica Milica i zmaj od Jastrepca


KOSOVSKE PESME

Kneeva veera
Kneeva kletva
Kosani Ivan uhodi Turke
Kosovka devojka
Kosovka djevojka
Kosovski boj
Musi Stevan
Obretenije glave kneza Lazara
Propast carstva srpskoga
Sluga Milutin
Smrt majke Jugovia
Smrt Miloa Dragilovia (Obilia)
Car Lazar i carica Milica, o boju Kosovskom
Car Lazar se privoleva carstvu nebeskom
Carica Milica i Vladeta vojvoda


PESME O MARKU KRALJEVIU

Gorom jezdi kraljeviu Marko
Djevojka nadmudrila Marka
enidba Marka Kraljevia
Lov Markov sa Turcima
Marko Kraljevi i 12 Arapa
Marko Kraljevi i Alil-aga
Marko Kraljevi i Arapin
Marko Kraljevi i beg Kostadin
Marko Kraljevi i brat mu Andrija
Marko Kraljevi i vila
Marko Kraljevi i Vujovi Matija
Marko Kraljevi i Vua deneral
Marko Kraljevi i emo Branin
Marko Kraljevi i ki kralja Arapskoga
Marko Kraljevi i Ljutica Bogdan
Marko Kraljevi i Mina od Kostura
Marko Kraljevi i Musa Kesedija
Marko Kraljevi i orao
Marko Kraljevi i soko
Marko Kraljevi i Filip Madarin
Marko Kraljevi u Azakoj tamnici
Marko Kraljevi ukida svadbarinu
Marko pije uz ramazan vino
Marko poznaje oinu sablju
Oranje Marka Kraljevia
Smrt Kraljevia Marka
Turci u Marka na slavi


POKOSOVSKI CIKLUS

Bolani Dojin
Dioba Jakia
ureva Jerina
enidba ura Smederevca
enidba Maksima Crnojevia
Kad je Vuk Ognjeni umro ta je naredio na smrti
Margita djevojka i vojvoda Rajko
Osloboenje Bea od Turaka
Pora od Avale i Zmajognjeni Vuk
Sestra Leke kapetana
Smrt vojvode Kajice
Smrt vojvode Prijezde
Smrt Maksima Crnojevia


PESME O HAJDUCIMA I USKOCIMA

Ivo Senkovi i aga od Ribnika
enidba od Zadra Todora
Mali Radojica
Otac
Predrag i Nenad
Ropstvo Jankovi Stojana
Smrt Senjanina Iva
Stari Vujadin
Starina Novak i knez Bogosav


PESME O OSLOBOENJU SRBIJE I CRNE GORE

Boj na Miaru
Boj na Salau
Boj na okeini
enidba Todora od Stalaa
Knez Ivan Kneevi
Lazar Mutap i Arapin
Perovi Batri
Poetak bune protiv dahija
Rastanak Kara-orija sa Srbijom
Tri sunja
Uzimanje Uica


NERAZVRSTANE

Ban Milutin i Duka Hercegovac
Bog nikom duan ne ostaje
Braa i sestra
Darovi svetog Jovana Vladimira
Dunav se Savom oenio
akon Stefan i dva anela
ali Zare da alimo
enidba Popovi Stojana
Zarunica Laza Radanovia
Jovan i divski starjeina
Jurii Janko
Kralj Vladimir i Sveti Naum
Kumovanje Gria Manojla
Ljutica Bogdan i vojvoda Dragija
Ni zorice, ni bijela danka
Oblak Radosav
Popijevka Radia Vukojevia
Put kralja Vladimira
San carice Milice
Sekula se u zmiju pretvorio

Epske narodne pesme dele se na pesme dugog stiha bugartice i na pesme
kratkog stiha deseterake ili guslarske. Naziv guslarske dobile su po tome to su
pevane uz gusle, a deseterake zato to se svaki stih epske pesme sastoji od deset
slogova.

Nae narodne epske pesme predstavljaju veliko kulturno blago i imaju veliku
istorijsku i vaspitnu vrednost.

Nazivi pesama popisani su po azbunom redu radi lakeg snalaenja.

Sauvana


Angelina
Administrator

Van mree

Poruke: 5668

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih
pesama
Odgovor #4 poslato: Novembar 15, 2012, 08:25:14 pm


**

SRPSKE EPSKE NARODNE PESME CIKLUSI




Nae narodne epske pesme bile su neprekidni poziv na borbu, vaspita novih
generacija i primer kako se valja boriti za slobodu, pravo i dostojanstvo svoga
naroda.


PRETKOSOVSKI CIKLUS

Pretkosovski ciklus epskih pesama odnosi se na istorijski period pre kosovskog boja,
tj. na uspon srpske feudalne drave. Stevan Nemanja je doprineo objedinjavanju
srpskih zemalja i uvrivanju hrianske crkve i vere. Car Duan je zasluan za
napredak srpske drave u drutvenom i ekonomskom pogledu. Meutim, zbog borbe
oko prestola i prestia izmeu ondanje srpske vlastele, srpska drava je slabila i
bivala razjedinjavana. (U to vreme turski osvajai ve su bili na granicama srpske
drave.)

Narodni peva vrlo je malo znao za dinastike borbe oko prestola, za razne zavere i
proterivanja u dinastiji Nemanjia, te ove dogaaje nije ni opevao u epskim
pesmama.

Vuk Stefanovi Karadi, piui o epskoj poeziji pre Kosova, kae: ,"Ja mislim da su
Srbi i prije Kosova imali junakih pesama od starine, no budui da je ona promjena
tako silno udarila narod da su gotovo sve zaboravili to je donde bilo, pa smo
odande poeli dalje pripovjedati i pjevati."

Najpoznatije pesme pretkosovskog ciklusa jesu: Sveti Sava, enidba Duanova, Uro
i Mrnjavevii, enidba kralja Vukaina, Zidanje Skadra i dr.

U pesmi enidba Duanova istaknut je ponos narodnog pevaa na slobodu i veliku i
bogatu srpsku dravu. Nosioci ondanje njene kulture, bogatstva i moi bili su
feudalni vladari. Cela pesma je lepa jer pokazuje sjaj i veliinu srpskih vladara i
domae vlastele, uopte srpske drave. Ali je lepa i zato to se istie ovek iz
naroda, Milo Vojinovi, i njegove osobine koje je narod duboko potovao i voleo.
On je i jai, i lepi, i bolji od Latina. Narodnom pevau je to imponovalo, naroito
kasnije, kada, je srpska drava potpala pod Turke.

"Je l' slobodno, care gospodine,
da preskoim tri konja viteza?"
"Jest slobodno, moje drago d'jete!
Nego skini bugar-kabanicu,
bog ubio onog terziju
koji ti je toliku srezao!"
Govori mu Milo Vojinovi:
"Sjedi, care, pak pij rujno vino,
ne brini se mojom kabanicom!
Ako bude srce u junaku,
kabanica nee nita smesti:
kojoj ovci svoje runo smeta,
one nije ni ovce ni runa!"

enidba Duanova

U pesmi Uro i Mrnjavevii narodni peva izrazio je svoje shvatanje o uzrocima
propasti srpske feudalne drave. U ovoj pesmi nalazimo i njegovo saznanje, steeno
ivotnim iskustvom, da ovek biva esto stavljan pred primamljiva obeanja, da
moe imati velike line koristi, ako kae neistinu. Meutim, junak Kraljevi Marko
nije se podao linim koristima i uivanjima. U njemu je bila jaa ljubav prema istini i
pravdi, kakvu je voleo i cenio narod.

"Carevi se otimlju o carstvo,
meu se se hoe da pomore,
zlaenima da pobodu noi...
"Marko sine, jedini u majke,
ne bila ti moja rana kleta,
nemoj sine, govoriti krivo,
ni po babu ni po strievima,
ve po pravdi boga istinoga!
Nemoj, sine, izgubiti due!
Bolje ti je izgubiti glavu
nego svoju ogreiti duu."

Uro i Mrnjavevii

U pesmi Zidanje Skadra iskazana je misao da nema velikih dela bez velikih rtava.
rtva u ovoj pesmi bila je mlada majka, jo nejakog deteta, Gojkovica. U ovoj pesmi
ima veoma dirljivih opisa: susret mua i Gojkovice, bol za voljenom enom,
zaziivanje u temelje grada, materinski bol za detetom.

"Kad je bila na vodu Bojanu,
ugleda je Mrljavevi Gojko,
junaku se srce raalilo...
pa od lica suze prosipae.
Ugleda ga tanana nevjesta,
kratko hodi, dok do njega prie,
kratko hodi, tiho besjeae:
"to je tebe, dobri gospodaru,
te ti roni suze od obraza?"
Al' govori Mrrjavevi Gojko:
"Zlo je, moja vijernice Ljubo!
Imao sam od zlata jabuku,
pa mi danas pade u Bojanu,
te je alim, pregoret ne mogu."

Zidanje Skadra


KOSOVSKI CIKLUS

Godine 1389. bio je veliki boj na Kosovu izmeu srpske i turske vojske. Turski car
Murat bio je ubijen a srpski knez Lazar zarobljen je i pogubljen. Oruani poraz
od jaeg i spremnijeg osvajaa ostavio je velike i duge posledice u istoriji naeg
naroda.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu: Zidanje Ravanice, Dolazak Muratov na
Kosovo, Kneeva veera, Uhoenje turske vojske, Car Lazar i carica Milica, Musi
Stevan, Banovi Strahinja, Smrt majke Jugovia, Kosovka devojka i druge.

Pesmom Zidanje Ravanice izraeno je predvianje o propasti srpske drave, tj. da
e "Turci carstvo preuzeti", a u pesmi Kneeva veeraistaknuti su teki meusobni
razdori feudalaca.

"Zdrav, Milou, vjero i nevjero!
Prva vjero, potonja nevjero!
Sjutra e me izdat na Kosovu,
i odbei turskom car-Muratu! ...
Jer, tako me vjera ne ubila,
ja nevjera nikad bio nisam,
nit sam bio, niti u kad biti,
nego sjutra mislim u Kosovu
za riansku veru poginuti!
Nevjera ti sedi uz koljeno,
ispod skuta pije ladno vino" ...

Kneeva veera

U pesmi Car Lazar i carica Milica opevano je rodoljublje svih naih predaka, bez
obzira na drutveni poloaj.

"Al' govori Boko Jugoviu:
Idi, sestro, na bijelu kulu,
a ja ti se ne bih povratio,
ni iz ruke krsta barjak dao,
da mi care pokloni Kruevac." ...

Car Lazar i carica Milica

Pesmom Musi Stevan narodni peva detaljnije opeva spremnost naih junaka da
pou u boj. Musi Stevan ne eli da na njega ukazuju prstom, da govore da je
izdajica. Iako je zakasnio, on odlazi u boj i herojski gine.

U ovom ciklusu pesama pominju se i dva enska lika Majka Jugovia i Kosovka
devojka. Majka je olienje mnogih heroja majki koje su svoj porod s ponosom
davale za slobodu domovine. Kosovka devojka predstavlja mnoge devojke kojima je
rat unitio san o srei i lepoj budunosti.

Kad devojka sasluala rei,
proli suze niz bijelo lice,
ona ode svom bijelu dvoru
kukajui iz bijela grla:
"Jao, jadna, ude ti sam sree!
Da se, jadna, za zelen bor vatim,
i on bi se zelen osuio!"

Kosovka devojka

U pesmama kosovskog ciklusa opevano je nekoliko junaka: Milo Obili, Boko
Jugovi, Banovi Strahinja, Sra Zlopoglea i drugi. U svakom od njih narodni peva
naao je opteljudske vrednosti, odnosno dao osobine koje su se najvie cenile u
narodu.

Pesme kosovskog ciklusa vekovima su krepile na narod da istraje u borbi protiv
turskih osvajaa i doeka nacionalnu i socijalnu slobodu.

Iako postoje pesme koje nas upuuju na misao da je Vuk Brankovi bio izdajnik,
istorija to nije potvrdila. Uzroci poraza na Kosovu polju nisu bili u izdajstvu, ve u
brojnosti neprijateljskih vojnika, boljoj opremljenosti i organizovanosti turskih
osvajaa.


CIKLUS KRALJEVIA MARKA

U istorijskim izvorima nalazi se da je Kraljevi Marko bio turski vazal i da je morao
pomagati turskim osvajaima u ratovima. Kraljevi Marko bio je sin kralja Vukaina,
a poginuo 1395. godine na Rovinama. Narodni peva je od ove istorijske linosti
stvorio velikog junaka s najrealnijim osobinama naih predaka.

U epskim pesmama o Kraljeviu Marku narodni peva je opevao skoro ceo ivot
Kraljevia Marka, od roenja pa do smrti. On se nije drao injenica ve je gradio lik
Kraljevia Marka u skladu s tenjama i mislima porobljenog naroda. Kraljevi Marko
je junak ogromnih sposobnosti, ali zna i da se uplai. On je veliki junak i veliki
zatitnik sirotinje i potlaenih; neustraivi borac protiv nasilja i nepravde.

U bitkama Kraljevi Marko pobeuje nasilnike i turske siledije. Iako je priznavao
tursku vlast, o emu govore pesme, Kraljevi Marko nije bio ropski pokoran.
Kraljevi Marko je mrzeo cara, a kad je iao u rat za njega, iao je radi dobra svoga
naroda.
Kraljevia Marka krase mnoge pozitivne osobine: nenost prema majci, ljubav prema
nezatienima i potenima, a naroito prema siromanima. U pesmama o Kraljeviu
Marku nalazimo i njegove negativne osobine kao to su pohlepnost, samovolja, on
je i kavgadija, ubojica, plah i prek itd. Ali ove mane ine Marka potpunom linou.
Jer, kakav bi to bio junak, zatitnik sirotinje i potlaenih kad bi bio miran, pokoran,
stidljiv, bojaljiv i sl. Osvetnike i oslobodilake tenje naih predaka traile su
jakog, lukavog, snanog borca koji se nee plaiti, niti pokoravati. One su ga nale u
liku Markovom.

Junak Kraljevi Marko prema pesmi, nije poginuo. Nije ni umro. Narodni junak u
prolosti je zaspao, pa ako ustreba narodu, on e se ponovno probuditi. Ovo se
tumai optim stavom naroda i njegovih pevaa da slobodarska misao nikada ne
umire, pa ni junak koji je stvoren prema tenjama naroda.

Pesama o Kraljeviu Marku ima najvie u naoj narodnoj epskoj poeziji. Najpoznatije
su pesme: Marko Kraljevi i Mina od Kostura, Marko Kraljevi poznaje oinu sablju,
Kraljevi Marko ukida svadbarinu, Marko Kraljevi i beg Kostadin, Oranje Kraljevia
Marka i druge.

U pesmi Kraljevi Marko ukida svadbarinu pokazana je velika ljubav prema oveku
koji je u nevolji. Sirota devojka ne eli da bude ljuba osvajau. Kraljevi Marko bio je
do suza potresen zbog njene nesree pa zato, kao zatitnik sirotinje raje, nasre
sam na Arapina i njegove vojnike i pobeuje ih.

"Tre Marko buzdovana svoga,
pak udari Arapina crna:
kako ga je lako udario,
iskide mu iz ramena glavu!
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
Otsad vie nema svadbarine,
Marko za sve svadbarinu plati.
Sve povika malo i veliko:
"Bog da ivi Kraljevia Marka,
koji zemlju od zla izbavio,
koji satr zemlju zulumara!
Prosta m' bila i dua i telo!"

Marko Kraljevi ukida svadbarinu

U pesmi Kraljevi Marko i Mina od Kostura narodni peva je prikazao da je Marko
okretan, lukav i obazriv junak. On je nadmudrio i pobedio u boju Minu od Kostura.

U pesmi Marko Kraljevi i beg Kostadin prikazana je Markova ljubav ne samo prema
siromanima, ve i prema roditeljima. Kraljevi Marko smatra da je velika uvreda
kada neko ne potuje svoje roditelje.

"Tree ti je, bee, neovetvo:
ti imade i oca i majku,
nijednoga u astalu nema,
da ti pije prvu au vina".

Marko Kraljevi i beg Kostadin


POKOSOVSKI CIKLUS

Pesme pokosovskog ciklusa odnose se na otpor turskim osvajaima i na prilike u
naoj zemlji posle poraza na Kosovu. Istorija je utvrdila, da je srpska drava bila
osvajana jo oko sedamdeset godina posle kosovskog boja. Kad su turski osvajai
zauzeli srpsku dravu, u zemlji je nastao veliki teror osvajaa. Mnogi Srbi iselili su se
u Junu Ugarsku, stupali u maarsku vojsku i borili se protiv turskih osvajaa. U tim
otporima isticali su se braa Jakii, Vuk Grgurovi, vojvoda Prijezda, Oblak Radosav
i drugi.

Najpoznatije pesme o Brankoviima i Jakiima jesu: Bolani Dojin, Smrt vojvode
Prijezde, Smrt vojvode Kajice, Zmaj-ognjeni Vuk i Pora od Avale, Margita devojka i
Rajko vojvoda, Oblak Radosav i Dioba Jakia.

U ovim pesmama je opevan viteki otpor prema nasilju, nepravdi i zulum turskih
osvajaa. Nai preci ponosno su branili svoju ast i domovinu. Mrnja prema
bezdunom osvajau bila je velika. Ona je davala ogromnu snagu i uvrivala
misao da je bolje umreti stojei, nego iveti kleei.

U pesmi Bolani Dojin opevan je otpor prema nasilju i osvajaima. Kada je Turin
nasrnuo na ast njegove sestre, Bolani Dojin, iako teko bolestan platnom obavija
svoje kosti, uzjahuje nepotkovanog dorata i snagom koju mu daje mrnja na
tiranina, izlazi na megdan i ubija Turina.

U pesmi Smrt vojvode Prijezde opevan je viteki otpor prema turskom osvajau.
Vojvoda Prijezda brani svoj grad, ali kad vidi da je otpor uzaludan iv se ne predaje
u ruke neprijatelju, niti predaje svoja dobra. Takva je bila i njegova ljuba ena.
Jelica gospoa je lik nae ene koje vie voli asnu smrt sa svojim muem, nego da
ljubi osvajaa.

"O Prijezda, dragi gospodaru,
Morava nas voda od'ranila,
nek Morava voda i sa'rani."
Pa skoie u vodu Moravu.
Car je Me'med Stala osvojio,
ne osvoji dobra ni jednoga".

Iz pesama nastalih u ovom periodu saznaje se da su u Crnoj Gori pruili snaan
otpor turskim osvajaima Crnojevii. Najpoznatija pesma o Crnojeviima, koja je i
naa najdua narodna epska pesma, jeste enidba Maksima Crnojevia.

Takoe se iz pesama ovog perioda saznaje da su u Hrvatskoj pruali snaan otpor
turskim osvajaima Nikola Jurii, Nikola ubi Zrinjski i drugi. Naroito su bile
uvene bitke na Krbavskom polju i na Mohau.

Da bi se spreilo tursko nadiranje preko Save i Dunava, osnovana je tzv. Vojna
krajina. Tu su se nalazili Srbi, odakle su se estoko borili protiv nadiranja Turaka.

Najpoznatije pesme o Zrinjanima i Ugriiima su: Ban Zrinjanin i Begzada
devojka i Ban Derenin.


HAJDUKI CIKLUS

Turski osvajai smatrali su nae pretke za nia bia koja su stvorena samo da slue i
robuju. Za vreme robovanja pod Turcima nai preci bili su ekonomski izrabljivani i
politiki unazaivani. Turin je mogao da ubije "rajetina" kad-god to hoe, a da za
to nikom ne odgovara. Nai preci morali su da argatuju za Turke, da plaaju razne
poreze od kojih je bio najtei danak u krvi (odvoenje muke dece od 10 13
godina).

Zbog pretekog ekonomskog i politikog izrabljivanja u mnogim krajevima nae
domovine javljaju se hajduci kao zatitnici i osvetnici naroda. Hajduci su u zasedama
saekivali turske osvajae, otimali opljakano blago, oslobaali pohvatano roblje i
svetili se turskim osvajaima za poinjena nedela.

"Borbe i osvete hajduka krepile su moralne snage naroda, jaale nacionalnu svest i
odravale veru u pobedu."

Najpoznatije pesme o hajducima jesu: Starina Novak i knez Bogosav, Stari Vujadin,
Mali Radojica, Bajo Pivljanin i beg Ljubovi, Grujica i paa sa Zagorja i druge.

U pesmama ovog ciklusa govori se o odmetanju hajduka u goru, odnosima meu
hajducima, drueljublju, jatacima, pobedama i porazima, tamnovanju i pogibijama.

Hajduci su bili u borbi plahoviti, lukavi, nemilosrdni prema turskim osvajaima.
Inae, hajduci su prema svojima i prema "raji" bili neni i dobri.

U pesmi Rata ode Novak u hajduke narodni peva je objasnio osnovne uzroke zbog
kojih se narod odmetao u hajduke.

"Ora', kopa ne dadoe Turci,
ovce paso poklae mi vuci,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Jo se Turka okaniti neu,
dok je moja na ramenu glava."

Starina Novak i knez Bogosav

U pesmi Stari Vujadin opevana je vernost i izdrljivost hajduka i pored saznanja da
ih ekaju memljive tamnice i krvava muilita. Stari Vujadin ui sinove da budu
junaci pred neprijateljem, da uvaju hajduki ponos, viteko dostojanstvo i pokau
dubok prezir prema osvajaima.

Rei Starog Vujadina sinovima, pune roditeljske nenosti i hajdukog ponosa bile su
upuene svim hajducima i celom narodu.

O sinovi moji sokolovi,
ne budite srca udovika,
ve budite srca junakoga,
ne odajte druga nijednoga,
ne odajte vi jatake nae"

Stari Vujadin

Pesma Mali Radojica prikazuje vrstinu i postojanost hajduka. Nikakvi svirepi
postupci prema zarobljenom hajduku nisu mogli slomiti veru u pobedu. Mali
Radojica je izdrao vatru na prsima, zmiju u nedrima i klince pod noktima. injenica,
pak, da nije mogao da se uzdri pred devojakom lepotom, dokazuje da je
nepoznati stvaralac imao razvijen pesniki talenat.

"Loe njemu vatru na prsima,
al' je Rade srca junakoga,
ni se mie, ni pomie Rade ...

Uvatie zmiju prisojkinju,
pa turaju Radu u njedarca,
al' je Rade srca junakoga,
ni se mie, ni se od nje plai...
I uzee dvadeset klinaca,
udaraju pod noktove Radu,
i tu Rade tvrda srca bio,
ni se mie, ni duicom die ..."


USKOKI CIKLUS

Iz istorije saznaje se da su nai preci od Austrije dobijali pravo da se nastane du
granice prema Turskoj. Ti krajevi dobili su ime Vojna krajina, a graniari su nazivani
uskocima. Uskoka je najvie bilo u Klisu i Senju. Po nainu ratovanja s turskim
osvajaima, razlikovali su se od hajduka time to su se borili u velikim grupama i
frontalno. Uskoci nisu iveli kod svojih prijatelja jataka, niti u umi, ve kod svojih
porodica. Nalazei se i blizu mora ee su svojim brodiima napadali druge i plenili
njihovu robu.

Austrijske i mletake vlasti su pomagale uskoke u borbi protiv Turaka, ali kada bi
odnosi sa Turcima bivali mirniji, onda su uskoke zlostavljali.

uvene uskoke voe bile su Ivo Senkovi, Stojan Jankovi, Ilija Jankovi, Smiljani
Ilija i drugi.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu: Janko od Kotora i Mujin Alil, Kuna Hasan-aga
i Dragi vojvoda, Ivo Senkovi i aga od Ribnika, Ropstvo Jankovi Stojana, Senjanin
Tadija i Junatvo Komnena barjaktara.

U ovim epskim pesmama naroito su opevani megdani uskoka. Megdani su dati
slikovito i ivo, s raznim promenama situacija, to dovodi do raznih dramatinih
momenata.

Druga karakteristika (odlika) pesama uskokog ciklusa jeste slikanje smene stare
generacije, mladom generacijom. Sinovi zamenjuju ostarele oeve. Uzimaju oevo
oruje i mada nevini megdanima, suprotstavljaju se svojom sranou lukavim i
vetim turskim megdandijama. U ovim pesmama nalaze se mnoge ale koje mlai
ine kada se nau u situaciji nadmoi i sigurnosti.

U pesmi Ivo Senkovi i aga od Ribnika opevan je motiv smene stare generacije u
borbi protiv turskih osvajaa. Proslavljeni uskok ure "suze roni" to zbog starosti i
nemoi ne moe da izae na megdan obesnom Turinu Agi od Ribnika koji trai
sramni poklon kao znak pokornosti. Ali, tu je njegov sin koji odmenjuje ostarela
baba (oca).

"Ko l e babu hlebom dohraniti?
Ko l' po smrti baba sahraniti?
Al' govori Senkovi Ivo:
"to b' se, babo, ruva poplaio?
Ja s' ne bojim ni iva kurjaka,
akamoli mrtvih koetina!
Ako moe Turin podviknuti,
i ja mogu, babo, podviknuti,
ve daj meni testir i blagoslov
da Turinu na mejdan iziem,
dok je, babo, tvoga eda Ive,
nee Turkom ti presti koulja!"

Ivo Senkovi i aga od Ribnika

Pesme o hajducima i uskocima, koje su nai preci sluali uz gusle, jaale su snage
za sve nove i nove otpore protiv turskih osvajaa i uvek novim ognjem palile
oslobodilaku misao porobljenog naroda.


CIKLUS OSLOBOENJA SRBIJE

Pesme ovog ciklusa odnose se na osloboenje Srbije i najmlae su po postanku.
Tursko nasilje koje se stalno pojaavalo i opte revolucionarne prilike u Evropi,
doprineli su da otpor naroda preraste u veliku osvetu u ustanak. Ceo narod bio je
jatak, a skoro svaki deseti ovek hajduk. irom Srbije stvarale su se hajduke
druine koje su izolovano vodile borbe. No, vrlo brzo, hajduke druine su se
povezivale i protiv turskih osvajaa zapoela je zajednika i organizovana borba
ustanak. Udruenim snagama pobedili su tursku vojsku na Miaru, Deligradu, Loznici
i drugim mestima irom Srbije.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu: Boj na Miaru, Boj na Deligradu, Poetak
bune protiv dahija i Boj na okeini. Najpoznatiji junaci su Karaore, Stevan
Sineli, Tanasko Raji, Stanoje Glava, Veljko Petrovi i mnogi drugi.

Slavna borba protiv turskih osvajaa jedne male ustanike vojske rodila je svoje
narodne pesnike, a meu njima i guslara Filipa Vinjia. On je u pesmi Poetak bune
protiv dahija slikovito opevao knezove, ali uvek kao glavnog pokretaa i nosioca
borbe narod.

"Tu knezovi nisu radi kavzi,
nit su radi Turci izjelice,
ve je rada sirotinja raja
koja globe davati ne moe,
ni trpeti turskoga zuluma"
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Turci misle da je raja ala,
al' je raja gradovima glava,
nie raja ko iz zemlje trava."

Poetak bune protiv dahija

Narodni peva radovao se velikoj pobedi nad turskim osvajaima i sa suzama
radosnicama gledao u svetle dane slobode. Pobedila je ljubav prema slobodi koju je
prekalila mrnja prema nasilju, ropstvu i ivotu bez asti.


CIKLUS OSLOBOENJA CRNE GORE

Turski osvajai pokuavali su da porobe i pokore Crnu Goru, crnogorski narod, ali
nikada u tome nisu uspeli. Cela Crna Gora bila je veliki ustaniki tabor.

Turski osvajai pokuavali su mitom, povlasticama, obeanjima da pridobiju
crnogorske voe. Oni koji su poklekli pred obeanjima i povlasticama, bili su
poturice. U vreme vladavine vladike Danila Petrovia iz plemena Njegua poturice
bivaju istrebljene.

Najpoznatije pesme ciklusa osloboenja Crne Gore jesu: Osveta Batria Perovia,
epan Mali, Nikac od Rovina, Tri sunja, Istraga poturica iPerovi Batri.

Pesme ovog ciklusa stvarali su sami uesnici u bitkama, pa je prirodno to u njima
ima vie istorije nego poezije. Beleei pesme Vuk Stefanovi Karadi je to isto
uoio. U ovim pesmama opevani su istorijski dogaaji XVIII i prve polovine XIX
veka.

U pesmi Osveta Batria Perovia opevana je pogibija slavnog crnogorskog junaka
Batria i osveta njegova oca nad bezdunim krvnikom Osmanom.

U pesmi epan Mali opevan je zajedniki pohod Mleia i Turaka na Crnu Goru, ali
ko e slomit "gnijezdo sokolovo".

Pesme ovog ciklusa nicale su u jeku borbi koje su se vodile bez predaha. Po svojoj
umetnikoj vrednosti, toplini oseanja i bogatstvu detalja, one su dragoceno blago
nae poezije.

U linostima junaka Vuka Miunovia, Vuka Manduia, brae Martinovia i drugih
junaka opevane su pozitivne osobine Crnogoraca: potenje, hrabrost i ponos.

"Tahir-pao, zemlji gospodaru,
to ti ite hara od Pipera,
hara teak od edam godina,
uz harae osam djevojaka,
uz djevojke dvanaest talaca,
ini, pao, to si naumio,
ne damo ti nita do kamena,
da s njim bije u oba ramena!"

Piperi i Tahir-paa

Autor teksta nepoznat

Sauvana


Angelina
Administrator

Van mree

Poruke: 5668



Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih
pesama
Odgovor #5 poslato: Novembar 15, 2012, 09:39:35 pm


*

KOSOVSKI CIKLUS EPSKIH PESAMA


Po mnogo emu je bitka na Kosovu iz 1389. godine bila presudna za Srbe, kako u
vojnikom i dravnom smislu, tako i u moralnom i duhovnom. Ispod asti i ponosa
je bilo za Srbe olako prihvatiti tursko porobljavanje i ne suprotstaviti mu se,
pogotovo zato to nije bila u pitanju samo vojnika pobjeda ili poraz, nego i zatita
svoje otadbine, svojih porodica i elementarne ljudske slobode. Narodna pjesma je
sve to artikulisala na sebi svojstven nain u kosovskom ciklusu pjesama, od koga su
do nas doli samo fragmenti

Jedan od najznaajnijih ciklusa srpske epske poezije je ciklus pjesama o Kosovu.
Ove pjesme su nastale neposredno nakon Kosovske bitke 1389. godine i postale
ivo narodno svjedoanstvo turskog osvajanja srpskog carstva i slavnog
suprotstavljanja kneza Lazara i srpske vojske daleko nadmonijem neprijatelju. U
deseteraki stih i glas pjevaa i guslara smjestila se narodna vizija deavanja na
Kosovu polju, onih koja su im prethodila, kao i onih koja su nastupila nakon bitke.
Kohezivna nit te vizije je etos koji se izrodio iz onovremenog istinski jakog
zajednikog identiteta srpskog vladara i njegovih sunarodnika, a koji je u svojoj
osnovi bio hrianski.

KOSOVSKI ETOS

Slian kosovskom ciklusu pjesama je i ciklus pjesama srpskih ustanika sa poetka
19. vijeka, kada su srpske narodne pjesme prvi put klasifikovane i objavljenje u
pisanoj formi. Ve tada vidan je bio veliki uticaj usmene knjievnosti na svakidanji
ivot naroda, kao i na umjetniku knjievnost, koja se u ovom periodu poela
tampati upravo na narodnom jeziku. Tako je, recimo, monumentalno djelo srpske
knjievnosti, Gorski vijenac Petra II Petrovia Njegoa, direktno inspirisan usmenom
knjievnou Srba. Kletva kneza Lazara, kako ju je zabiljeio narodni pjeva, veoma
je slina kletvi crnogorskog serdara Vukote u Gorskom vijencu, objavljenom prvi put
1847. godine. Lazareva opomena vojnicima pred bitku nalazi se u nekoliko pjesama
kosovskog ciklusa:

Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne doo na boj na Kosovo,
od ruke mu nita ne rodilo:
rujno vino ni enica bela!
Ne imao poljskog berieta,
ni u domu od srca poroda!
Rdjom kapo dok mu je kolena!

Jo stranije od Lazarevih su rijei serdara Vukote pred okraj s Turcima, koji se
zbio trista godina nakon Kosova:

U pamet se dobro, Crnogorci!
A ko inja biti e najbolji,
a ko izda onoga te pone,
svaka mu se satvar skamenila!
Bog veliki i njegova sila
u njivu mu sjeme skamenio,
u ene mu ecu skamenio!
Od njega se iljegli gubavci,
da ih narod po prstu kauje.

Njego u kletvi serdara Vukote dodaje i strane rijei za izdajnika:

Spopala ga bruka Brankovia
asne poste za psa ispostio,
grob se njegov propa na taj svijet!
Ko izdao, brao, te junake,
ne predava punje ni proskure,
nego pasju vjeru vjerovao!
Krvlju mu se prelili badnjaci,
krvlju krsno ime oslavio,
svoju ecu na nj peenu io!
U pomamni vjetar udario,
a u lik se manit obratio!
Ko izdao, brao, te junake,
ra mu se na dom rasprtila;
za njegovim tragom pokajnice
sve kukale, dovijek lagale.

Jedan od razloga zbog kojih su Srbi izgubili na Kosovu, po narodnom pjevau, bilo je
izdajstvo Vuka Brankovia, iji su potomci bili srpski despoti u 15. vijeku. Ne postoje
istorijski podaci koji govore o Vukovom izdajstvu, ali je zato u narodnoj pjesmi
najgora stvar od Kosova pa nadalje bila izdati svoj narod, svog vladara, svoju vjeru,
prenebjegnuti sve to i poi za linim interesom. Na Kosovu je srpska vojska
stravino postradala, ali je tragika poraza i stradanja doivljena kao svjesna rtva za
vjeru, to je osnova kosovskog etosa. Ispod asti i ponosa je bilo olako prihvatiti
tursko porobljavanje i ne suprotstaviti mu se, jer je bilo u pitanju ugroavanje
elementarne ljudske slobode i ivota. Pogotovo zato to je dio srpske tradicije
shvatanje da, ako je ovjek u situaciji da brani drugoga enu djecu, kuu,
otadbinu a nee, on je odgovoran. Samo monah po svetom predanju ima pravo
da bude rtva, a vrlo je vano da se ovjek koji ima odgovornost za druge bori za
one za koje je odgovoran. Opredjeljenje kosovskih junaka ipak nadmaa granice
ljudskog junatva i ulazi u domen misterije muenitva Hrista radi.

Pijte, Srbi, u slavu Boiju,
i rianski zakon ispunjujte:
iako smo izgubili carstvo,
due nae gubiti nemojmo,
veli narodna pjesma.
Bolje ti je izgubiti glavu,
nego svoju ogr'jeiti duu,

savjetuje niko drugi do majka junaka Kraljevia Marka.

Sve je to dio hrianskog etosa, koji prevazilazi okvire pukog morala i ini sam nain
ivota. Na formiranje ovako artikulisanog kosovskog opredjeljenja uticali su i
monasi-isihasti, koji su doli u Lazarevu Srbiju sa Svete gore i Sinaja ba u
godinama pred Kosovsku bitku. Njihov uticaj je bio veliki, o emu postoje mnoga
svjedoanstva.

TOK BOJA NA KOSOVU

Nakon smrti posljednjeg srpskog cara Uroa srpske teritorije su se rasparale meu
bivom dvorskom vlastelom; neke su bile vraene Vizantiji u posjed, a neke
osvojene od Turaka nakon Marike bitke 1371. godine. Zetom su vladali Balii, a u
Srbiji je poslije sukoba sa Nikolom Altomanoviem najmoniji srpski upan postao
Lazar Hrebeljanovi, koji je jo kao djeak doao kod Duana na dvor. Sa svojim
zetom Vukom Brankoviem i sestriima Musiima Lazar je vladao oblau od
Rudnika do Kosova. Na Vidovdan 28. juna 1389. godine na polju Kosovu kod
Pritine on je sa svojom vojskom ustao u odbranu srpske teritorije od Turaka. O
silini tadanje turske vojske pjesma biljei u hiperbolama:

Svi mi da se u so premetnemo,
ne bi Turkom ruka osolili (...)
Da iz neba plaha kia padne,
nie ne bi na zemljicu pala,
ve na dobre konje i junake(...)
Da ti ima krila sokolova,
pak da padne iz neba vedroga,
perje mesa ne bi iznijelo.

Centrom srpske vojske upravljao je Lazar koga narodna pjesma pamti kao kneza,
odnosno cara Lazara lijevim krilom je upravljao Vuk Brankovi, a desnim vojvoda
Vlatko Vukovi iz Bosne. Tursku vojsku je predvodio sultan Murat. Sultana je na
prevaru ubio Milo Obili. Pretvarajui se da je doao da se preda, uao je u
Muratov ator i usmrtio ga, i sam odmah postradavi od sultanovih podanika. U
pjesmiKneeva veera Milo, optuen nepravedno za izdajstvo, nagovjetava ta e
uiniti u boju:

Sjutra jeste lijep Vidov danak,
vieemo u polju Kosovu
ko je vjera, ko li je nevjera!
A tako mi Boga velikoga,
ja u oti sjutra u Kosovo,
i zaklau turskog car-Murata,
i stau mu nogom pod gr'oce!

Po biljeenju Konstantina Mihajlovia iz 15. vijeka, u prvi mah je izgledalo da e
srpska vojska potui Turke, ali ne zadugo. Turci su krenuli u ofanzivu, u kojoj je
najvie postradao centar srpske vojske sa knezom Lazarom na elu. Lazaru su
odrubili glavu, a njegovi mili primie smrt istim nainom pre njega, molei se to su
mogli lepe da oni svre pre njega, te da njegovu smrt oima ne gledaju, kazuje
Mihajlovi. Sudei po narodnim pjesmama, tri su razloga srpskog poraza na Kosovu:
prvi je Boija volja da se desi to to se desilo, drugi je ogromna nadmo turske
vojske u brojnosti vojnika i naoruanju i trei je izdajstvo Vuka Brankovia.

KOSOVSKI JUNACI

Nasuprot liku izdajnika Vuka Brankovia, u narodnoj pjesmi dato je nekoliko likova
heroja i rodoljuba, koji osvetlae obraz kneza Lazara i srpskog roda. Jedan od takvih
je linost Banovi Strahinje, koji je u istoimenoj pjesmi prvi koji je osjetio udarac
turske ruke jo prije Kosova, uz to ga je jo izdala i nevjerna ljuba. I pored toga on
je smogao snage da oprosti svojoj dragani, a Turina koji ju je oteo surovo je
kaznio. U boju na Kosovu Strahinja je bio dobar junak to jedanput britkom
sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsijee glava.

Milo Obili je jedna od najpoznatijih linosti srpske istorije, junak nad junacima, ije
ime je postalo simbol ojstva i vitetva, odanosti svom narodu i caru:

Ja nevjera nikad bio nisam,
nit' sam bio, niti u kad biti,
nego sjutra mislim u Kosovu
za riansku vjeru poginuti...

kae Milo u Kneevoj veeri. U drugoj pjesmi je opisan rijeima:

Kad se eta vojvoda Milou:
krasan junak na ovome svetu,
sablja mu se po kaldrmi vue,
svilen kalpak, okovano perje,
na junaku kolasta azdija,
oko vrata svilena marama....

Antologijski su likovi i devet Jugovia i desetog Jug-Bogdana, [...] u pjesmi, koji su
svi izginuli na Kosovu. Milica ih je molila prije bitke da bar jedan ostane s njom, ali
svaki joj je isto odgovarao:

Idi, sestro, na bijelu kulu;
a ja ti se ne bih povratio,

a to da mu sluajno ne bi rekao ko iz druine:

On ne smjede poi u Kosovo,
za Krst asni krvcu proljevati...

Tu je jo niz linosti kosovskih junaka, meu kojima Sra Zlopoglea, koji je dobar
junak, koji dva i dva na koplje nabija, preko sebe u Sitnicu tura, potom Musi
Stevan, Vasojevi Stevo i mnogi drugi. Na poetku dvadesetog vijeka, kada je nakon
vie od petsto godina Kosovo bilo konano osloboeno, kosovskim junacima je
pjesnik Milan Raki posvetio stihove:

Kosovski junaci, zasluga je vaa
to poslednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oruja se maa,
Svaki le je svesna rtva, junak pravi...

pie: Anja Jefti

Sauvana


Angelina
Administrator

Van mree

Poruke: 5668



Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih
pesama
Odgovor #6 poslato: Septembar 01, 2013, 11:20:35 pm


**

ELEMENTI DRAMSKOG U VUKOVIM EPSKIM PESMAMA O
KOSOVU


Jedan istonjaki mudrac uvek je u svojim molitvama traio od boga da ga potedi
ivota u zanimljivoj epohi. Po narodnim pesmama, izgleda da je vreme Cara Lazara i
Kosovskog boja bilo izrazito zanimljivo, a to bi smo mogli protumaiti da je bilo
dramatino, a i tragino. Da li je narodna pesma bila oduka za vienje tekoe, zle
sudbine i ljudske nesree ili, pak, za osloboenje od one more koja je pritiskala
narod, oveka i narodnog pevaa kada su traili i zamiljali uzrok i poetak svojih
stradanja i nesrea u tuinskom ropstvu, teko je odgovoriti. Bio je to splet
sanjarenja i razmiljanja u kojima su se raale predstave u prolosti, a koja je u
mati i stvarnosti morala biti burna, u kojoj su se deavali sudbinski prelomi i u kojoj
su se smenjivala vremena to su oznaavala kraj jedne i poetak druge epohe,
odnosno civilizacije. Narodni peva je bio batinik koga iskustva i istorijska znanja i
svesti i kao takav prenosio se u ulogu svedoka kome su bila dostupna vienja velikih
promena u istoriji svoga naroda (...)

Viziju sloenosti i znanja jednog prelomog vremena u narodne prolosti narodni
pevai su crpli koliko iz odjeka neposredne istorijske situacije, dogaaja i linosti,
toliko i iz istorijske svesti koja je trajala i kondenzovala se godinama, decenijama i
vekovima i koju su izrazili u svojim stihovima. Svoje vienje istorije i jednog doba u
njoj narodni peva je u epskim pesmama najee izrazio u radnji koja donosi
dogaaje i ljudsku sudbinu kao bitne inioce poetska predstave. U pesmama o
Kosovu to je i najizrazitije, jer je radnja najkondenzovanija i odvija u slapovima. U
veini ovih pesama peva najee zadrava i kazuje opti istorijski podatak o
Kosovu da je to bio sukob dve vojske, srpske i turske, zadrava kljune linosti
vojevanja cara Lazara i cara Murata i injenicu da su obe vojskovoe poginule
(...)

U ovom ciklusu polazite i uvir pesama je Kosovo. Zbivanja su pre, za vreme i posle
boja. Bitka je svuda izgubljena i na njenom popritu se nalazi kljuk etike istine,
privrenosti slobodi, uzdignutosti herojstva, plemenitosti, dobrote i snanih
oseanja, koji su ukljeteni izmeu zova istorijskog trenutka i normalnog, prirodnog
ljudskog odnosa. U njima se nalazi ast i etika drutva, naroda. U pesmama o
Kosovu ima smicalica i intriga, nesigurnosti i kobi, ali ima i istinoljubivosti i hrabrosti,
zanesenosti i svesnog rtvovanja. Iskra istorije razbuktala se u doivljaj sudbinskih
trenutaka i razduenost ljudskih odnosa. Istovremeno, to je i reagovanje na udese
istorijske i line. Kako bi se drukije mogli razumeti zgode i nezgode, inovi i
postupci, elje i moranja, bura unutranjih lomova i dostojanstveno izvravanje
moralnih naeli koja su nosila i izrazili uesnici Kneeve veere, koje ispoljavaju
brat i sestra na rastanku pri odlasku u boj Carica Milica i Boko Jugovi, koje ini
Banovi Strahinja u odbrani svoje neverne ljube od razjarenoga starog Jug Bogdana
i njene brae devet Jugovia, kao i druge.

Ciklus pesama o Kosovu prua jednu celovitu poetsku predstavu a, opet, svaka
pesma za sebe je celina i istodobno deo ire vizije. Tu se, pre svega, imaju u vidu
umetniki najdograenije pesme: Banovi Strahinja, Car Lazar i Carica Milica,
Kneeva veera, Kosani Ivan uhodi Turke, Propast carstva srpskog, Tri
dobra junaka, Musi Stevan, Carica Milica i Vladeta Vojvoda, Sluga
Milutin i Smrt Majke Jugovia. Epizode u ovim pesmama nose u sebi elemente
za oblikovanje predstave o jednom kontinuiranom zbivanju. Svaka pesma za sebe i
delovi u njima su inovi jedne drame, koji su vremenski i smisaono zgusnuti i
izmeu kojih su praznine premoene nekom vrstom pauza. U epskom toku nalaze
se ekspozicije kojima se objanjavaju ili podrazumevaju prostor i dogaanja to nisu
reju neposredno doarani.

Jedan zajedniki strukturni elemenat ovih epskih pesama je dramatinost, koji sa
istorijskim iniocem i poetkim likovima uesnika u boju na Kosovu ini osnovu
vreg povezivanja pesama u ciklus o Kosovu. Dramatino, takoe, doprinosi
stvaranju unutranje izraajne povezanosti, koja je, zajedno sa ostalim
komponentima, uticala da se pesme Kosovskog ciklusa uzimaju kao vid prelaznosti
ka epu ili, pak, da pojedini autori u prolosti nastoje da stvore i stvaraju ep o
Kosovu na poetku devetnaestoga veka to su Vientije Raki i Gavrilo Kovaevi
a, kasnije, Joksim Novi-Otoanin, Fra Grgo Mari, Armin Pavi, Stojan Novakovi,
Tihomir Ostoji i drugi.

Dramatino kao osobina veine epskih pesama o Kosovu bilo je, verovatno,
podsticaj mnogim piscima da vie pesama dramatizuju ili da po njima napiu drame.
Naroito je u tom pogledu bila izazov pesma Banovi Strahinja. Nju su
dramatizovali ili su se njome inspirisali da napiu drame od Joakima Vujia do
Borislava Mihajlovia-Mihiza (autor ovoga rada nije u istraivanju iao do kraja, ali
mu je poznato dvanaest drama). Jovan Popovi-Sterija je, imajui u vidu veinu
pesama Kosovskog ciklusa, napisao dramu Kosovo. Istorije pozorita su zabeleile
da su u devetnaestom veku, u doba romantizma pa i kasnije, mnoge pozorine
grupe i druine igrale dramatizaciju pesmeKneeva veera (...)

U pesmama o Kosovu zastupljeno je vie vidova poetskih govora. Prisutno
je saoptenje u vidu naracije, u kome se ne prenosi i ne umee govor
drugih junaka koji bi ga razuivao, lomio i inio dinaminijim. Zatim,
postoji kazivanje pevaa koji prenosi, u vidu navoda, ta su rekli uesnici
u zbivanju pretpostavljajui da je to nain njihovog reagovanja i
miljenja ime se stvara jedan meoviti govor. Najzad, pesme sadre
vee dijaloke celine i delove, koji su, naizgled, neposredno uee
reagovanje i zbivanje. (...)

Pesma Banovi Strahinja ima sva tri tipa govora, koji su bliski platonovskim
modelima kazivanja, ali, ipak, preteu drugi i trei meovito kazivanje dijalog ili
svedoenje. Pesma poinje naracijom, ali se njen znatan deo kazuje meovitim
govorom, naroito proces susreta i sukoba sa Silnim Vlah Alijom. U dijalogu je dat
odnos Banovi Strahinje sa tastom i tazbinom Starim Jug Bogdanom i urama
devet Jugovia. Upravo su u ovom delu karakteristini i snani dramski akcenti.
Doaravaju se dramatine scene kao evokacija ranijeg zbivanja kada je ljuba
ranila Banovi Strahinju u vreme njegove borbe sa Turinom. Napetost i sudari
sadrani su u trenutku neslaganja izmeu Banovi Strahinje i tazbine, a nadgraeni
su inom kada Banovi Strahinja brani svoju ljubu od njenog oca i brae, pratajui
joj ranije postupke. Na taj dramski materijal e se, kasnije, u vie navrata vraati
pisci raznih vremena.

Pesma Banovi Strahinja dramatizovana je ili posluila kao inspiracija za dramu u
romantiarskom, realistikom i modernom duhu. Jedna od najnovijih i nauspenijih
je drama Banovi Strahinja Borislava Mihajlovia-Mihiza, koji je ukupnost drame
gradio na sukobu glavnog junaka sa tazbinom.

Slinu strukturu kao Banovi Strahinja ima i druga uvodna pesma u Kosovski
boj Kneeva veera. I ona ima u poetku pripovednu naraciju. U prvoj se
upoznaje linost Strahinjia Bana: "Netko bjee Strahinjiu Bane! (Bjee Bane u
malenoj Banjskoj"... U drugoj se uvodi u atmosferu Kneeve veere: "Slavu slavi
srpski Knez Lazare (U Kruevcu mjestu skrovitome". Posle ovoga dolazi upravni
govor, neposredno obraanje ili dijalog, koji su, to je blii kraj pesme, sve prisutniji.
U pesmi Kneeva veera dijaloku ulogu imaju zdravica Kneza Lazara i
odgovor na nju Miloa Obilia. Ove pesme Vuk Karadi je uo od razliitih
pevaa, Banovi Strahinju je zapisao od Starca Milije a Kneevu veeru je
zabeleio po seanju, zajedno sa drugim pesmama koje je sluao od svoga oca
Stefana. U obe pesme postoje sukobljene strane, sudari. U prvoj se suprotstavljaju
Banovi Strahinja i Silni Vlah Alija, Banovi Strahinja i ljuba, Banovi Strahinja i
tazbina i drugi. Kazujui pesmu, junake i njihov nain ivota Starac Milija je stvarao
predstavu o nekim vidovima njemu poznatog sveta, sa patrijarhalnim obrisima:
odnos majke i sina, enino izneveravanje muevljevljevog oekivanja, ivot starog
Jug Bogdana i njegovih devet Jugovia. Ta vrsta patrijarhalnosti, u kojoj nema
patosa, ne nalazi se u pesmi Kneeva veera, u kojoj su i slike i odnos doarani sa
vie uzvienosti i sjaja. U Kneevoj veeri je samo jedan sukob, posredan, sa
simbolima, izraen dijalogom u zdravicama Kneza Lazara i Miloa Obilia. (...)

Kosovski ciklus pesama peva o istorijski znaajnom i zanimljivom dogaaju, o
Kosovskom boju, u tri dela o pripremama za boj, o samom dogaaju i o njegovim
posledicama. Kosovski boj kao centalna tema izrasta u osnovnu temu ciklusa i po
svojoj razvijenosti ona umnogome ima ulogu glavnog junaka epa, a pojedinane
pesme o ciklusu donose neobinost linih sudbina i zanimljivost istorijskih epizoda.
Ciklus sadri i neke kljune odrednice nae narodne poezije: etiku kao borbu
lepog i runog, dobra i zla, svetlosti slobode i mraka ropstva; istorijsku kao sukob
dva naroda, jednog koji brani svoju slobodu i drugog koji je porobljiva; i umetniku
u kojoj su doli do izraza raznorodni naini uspenog kazivanja i doaravanja
poetskog sveta. Osnova izrazitog kontrasta u kosovskim pesmama je bilo direktna ili
kontekstualna (utkana) antiteza. Pored suprotstavljanja dva naroda, dve religije, dva
vienja ivota prisutni su kao suprotnosti tiina pred buru i sam okraj, sebinost i
nesebinost, straljivost i hrabrost, zanos i trezvenost, lirska ustreptalost i epski tok
(...)

Kontrast je osnova dramatinosti u kosovskim pesmama a provala onoga to je
potisnuto i priguivano je vrhunac dramskog u toku pesme. Jedna komponenta
kontrasta je nosilac lirske potke u pesmi. to je ova lirska strana prisutnija, kao i
pesmama Smrt Majke Jugovia, Polazak na Kosovo i, poslednji deo, Banovi
Strahinja to je radnja oskudnija a dramatinost je sa veim nabojem i snanije se
ispoljava.

Osnovna veza meu pesmama o Kosovu i junacima u njima je odnos prema boju.
Uz to, narodni peva je junake i rodbinski povezao. Pored ideje o Kosovu i ivotne
zblienosti, kao sadrajnih inilaca poetske predstave, znatnu bliskost pesama i
junaka ini dramatinost u njihovoj strukturi. Ona je i znaajna odlika njihovog
modela, u kome se gradi izvanredno jedinstvo sadrine i naina njenoga
ostvarivanja.

Ako se imaju u vidu epske pesme koje se uklapaju u ciklus a svaka nosi u sebi
dramatinost kao svoju izrazitost, onda se postavlja pitanje saglasja epskog i
dramskog u njima. Specifinost epskog i epa je da obuhvati epohu i znaajne
istorijske dogaaje i da ih umetniki predstavi u razvijenom obliku. To bi, na izgled,
moglo biti u nesaglasju sa osobinom dramatinog i sa idejom drame koji,
odliavajui jedan vid ivota, donose konkretnost i prelom u linosti.

Meutim, ta razlika je u epskoj pesmi prividna i premotena je time to su u njoj
dramatinost i drama sadrani u trajanju i sudbini likova i u meusobnom
sueljavanju aktera. U drami je nuna individualizacija a junaci u epici, pa i u
kosovskim pesmama, otelotvoruju ideju i simbol istorijskog dogaaja i linosti, etiki
princip i ivotnu mudrost (...)

U sreditu jednoga broja pesama o Kosovu je anegdota ili niz anegota. Zanimljivo je
da, upravo, anegdotski oblici u pesmi najee nose zaplet, neobinost razvoja
radnje i zbijanja, neoekivani obrt i razreenje spletova i vorita. To je drama u
malom, koja je zgusnutija to je kraa forma. Nizanjem anegdota kao delova pesme,
koji se povezuju i preobraaju u celinu, dramatinost je jedna od vezivnih niti. Smrt
Majke Jugovia i Banovi Strahinja su oiti primeri za to. Konflikti i raspleti i u
drugim pesmama odvijaju se po relativno jedinstvenom modelu.

Kosovke pesme imaju nekoliko vidova tematskih celina: sudar sa neprijateljem
Banovi Strahinja, Milo Obili, Musi Stevan; prodini odnosi Jug Bogdan, ljuba
Banovi Strahinje i Banovi Strahinja, car Lazar i carica Milica, Carica Milica i njena
braa, Majka Jugovia, snahe i izginuli sinovi, ljuba Musia Stevana i Musi Stevan;
etiki odnosi Banovi Strahinja i ljuba kojoj prata greh, knez Lazar i vojvoda
Milo Obili, Kosovka devojka i kosovski junaci. Svaka od ovih tematskih celina u
kosovskim pesmama izraena je dinamino, sa neizvenou i napetou, a to
doprinosi da je u ovim pesmama elemenat dramskog ustaljeno prisutan i da se
ispoljava kao jedna od bitnih njihovih odlika.

Pie: Slobodan . Markovi

Tekst preuzet iz asopisa Vuk u ogledalu svoga i naega vremena | Glavni i odgovorni
urednik Petar Tei | Izdanje pripremili i uredili Milovan Vitezovi & dr Stojan Kosti | Izdava
"Vesti" Uice 1987

Sauvana


Stranice: 1 Idi gore TAMPAJ

prethodna tema sledea tema

Prebaci se
na:

=> Narodna epika


DS-Natural designed by DzinerStudio

Powered by SMF 1.1.11 | SMF 2006-2009, Simple Machines LLC