Trgovinsko Pravo Skripta

Privredno pravo
Ekonomski fakultet u Beogradu

skripta
http://www.ratko.biz/ 1
1. POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI
- Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest ljudi u skladu
sa drustvenim uredjenjem datog drustva.
- Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je zasticena
organizovanom sankcijom drustva.
- Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u jednom clanu
zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova.
- Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje predvidja sankcija.
Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna…) upravo po priridi sankcije kojom je
zasticena.
- Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom drzave.
Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos.
- Pravna norma ima tri elementa.
Ø Hipoteza (pretpostavka) – sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do primene
pravnog pravila.
Ø Dispozicija (pravilo ponasanja) – je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji kazuje sta je
dozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko ponasanje, ovlascuje na neko
ponasanje ili naredjuje neko ponasanje.
Ø Sankcija (kazna ili pravna mera) – je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za slucaj da dodje
do povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt.
- U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene situacijama koje
tek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale situacije koje su vec nastale.
Vrste pravnih normi:

a) Materijalnopravne i procesnopravne – Materijalnopravne su one koje regulisu stvarne (realne i materijalne)
odnose subjekata u pravu. Procesnopravne regulisu postupak (proceduru) primene normi materijalnog prava.
Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena situacija koka se inace stvarno moze desiti u
zivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima
procesnog prava.
b) Imperativne i dispozitivne pravne norme – Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme se dele na:
imperativne koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se primena ne moze iskljuciti.
Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo postovanje obavezno i voljom subjekata njihova
se sadrzina ne moze menjati. Dispozitivne norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim
pravilom. To je norma koja ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer
njihovu sadrzinu subjekti prava mogu menjati.
c) Opste, posebne i pojedinacne pravne norme – Prema obimu primene imamo podelu na Opste pravne norne
odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na neodredjeni broj slucajeva, imaju
karakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je nadoknadi). Posebne pravne norme ticu se
posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na
poseban nacin ili vaze na odradjenoj teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca).
Pojedinacne pravne norme nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na
pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava konkretno
lice).
d) Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme – U zavisnosti od karaktera dispozicije pravne norme se
dele na: naredjujuce sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda odredjeno ponasanje. Zabranjujuce
pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje odredjeno ponasanje. Ovlascujuce norme daju ovlascenje
subjektima prava na odredjeno ponasanje.
e) Potpune i nepotpune pravne norme – u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve elemente ili ne norme
se dele na potpune (sadrze sve elemente) i nepotpune (one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samo
sankcija).
f) Drzavne i nedrzavne pravne norme – prema tome ko je donosilac pravnih norni imamo podelu na drzavne
(pravne norme koje donosi drzava preko svojih ovlascenih organa) i nedrzavne (one koje stvaraju autonomni
subjekti npr. sindikati).
g) Pravne norme odredjenih pravnih grana – u zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada odredjena norma
poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog prava spadaju grane: krivicno, gradjansko, porodicno,
nasledno… a u sferu procesnog prava spadaju: krivicno procesno, gradjansko procesno i upravno procesno.
2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVA

Pojam tumacenja
– Kad nastane konkretan slucaj koji je regulisan opstom pravnom normom njega treba podvesti pod odgovarajucu opstu
pravnu normu. U takvoj situaciji javlja se poptreba za tumacenjem pravne norme.
- Tumacenje predstavlja delatnost kojom se utvrdjuje znacenje jedne materijalne pojave, u ovom sliucaju norme, kao
materijalnog znaka, koja je doneta zato da bi se odredjena porika saopstila.
- Tumacenje prava predstavlja utvrdjivanje tacnog zancenja odnosno smisla pravnih normi. Tumacenju se pristupa
prilikom primene pravne norme. To cini sud ili organ uprave u cilju donosenja valjane pravne odluke.
- Prilikom tumacenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadrzi treba je povezati sa normama
sa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi. Ako je sadrzina pravne norme nejasna njeno tumacenej moze dati
jedino zakonodavac i ovo tumacenje se naziva autenticno tumacenje.
Vrste tumacenja
- Postupak tumacenja zapocinje utvrdjivanjem tacnog teksta pravne norme, zatim se prelazi na glavni postupak
tumacenja tj. na utvrdjivanje pravnog znacaja pravne norme.
a) Jezicko tumacenje – podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvrdjivanja
jezickog znacenja pravne norme. Cesto jezicko znacenje nije jasno i odredjeno pa se koriste i druga tumacenja
b) Logicko tumacenje – Ovo tumacenje se ogleda u utvrdjivanju znacenja pravne norme uz pomoc logike. Njime
se proverava znacenje pravne norme koje je ostvareno jezickim tumacenjem.
c) Sistemsko tumacenje – Vrsi se na taj nacin sto se njeno znacenje utvrdjuje prema mestu gde se nalazi u
pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju prema drugim normama.
d) Istorijsko tumacenje – ovde se uzimaju u obzir sve drustvene okolnosti kopje su bile od znacaja u trenutku
donosenja normi. Ovako se utvrdjuje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je doneta.
e) Ciljno (teleolosko) tumacenje – predstavlja utvrdjivanje sveukupnosti delopvanja norme, posledice koje
izaziva, njen drustveni i objektivni znacaj i svrhu.
Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi)

- Tumacenje pravnih normi ima poseban znacaj kada se ustanovi pravna praznina jer zakonodavac ne moze normama
da urede sve odnose koji su od interesa za drustvo. Ako nastupi slucaj koji nije regulisan normom a dodje do spora sud
se ne moze pozvati na pravnu prazninu vec mora doneti sudsku odluku. U takvom slucaju sud ima kreatvnu ulogu, on
ce traziti pravnu normu za slican slucaj, oslonice se na obicaje, pozvace se na opsta nacela…Sud nije ovlascen da
popunjava pravnu prazninu u krivicnon pravu (ovde vazi nacelo nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije
propisano).
- Pravni prazninu sud popunjava analigijom ili razlogom suprotnosti. Analogija je nacin tumacenja kojim se pravna
praznina regilose tako sto se primenjuje norma za drugi slucaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan. Analogija
moze biti zakonska i pravna. Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) – sustina je da za sve slucajeve koje
odrtedjena norma en obuhvata a koji su slicni slucaju koji ona obuhvata da se primeni suprotna norma (npr. zabrana
parkiranja).
SISTEM PRAVA
- Sistem prava je skup pravnih normi sredjenih po odredjenim kriterijumima pravne doktrine ciju osnovu cine opste
pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u pravne institute i grane prava.
- Osnovu sistema prava cine opste pravne norme a osnovni elemeni sistema sprava su pravni instituti (pravne ustanove)
i grane prava.
- Pravni institut se moze definisati kao skup pravnih mormi kojima se regulise jedan odredjeni drustveni odnos.
- Vise pravnih instituta koji uredjuju srodne drustvene odnose cine granu prava a sve grane prava u jednoj drzavi cine
sistem prava. Najznacajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivicno, sudsko, radno, ekolosko…
- U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti pravnih
normi koje sadrze:
v Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti javno i privatno pravo. Ova podela se vrsi na osnovu
toga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa, odnosno da li uredjuju
odnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).
v Pravo se tradicionalno deli na materijalno i procesno pravo. Matrijalno sadrzi pravne norme kojima se
utvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Procesno pravo sadrzi pravne norme kojim
a se propisuje nacin ostvarivanaj, odnosno primene materijalno pravnih normi.
v Pravo se moze podeliti i na unutrasnje pravo i medjunarodno pravo u zavisnosti od toga da li se uredjuju
odnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili medjunarodnih organizacija.
3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste)

- Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim ljudima.
Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje nazivamo drustevnim
odnosima.
- Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni odnosi (npr.
simpatija, prijateljstvo, bracni i vanbracni odnosi, odnosi u razmeni, raspodeli ili potrosnji…)
- Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno, nevoljno i prinudno. U drustvene odnose spadaju i pravni
odnosi.
- Pravni odnosi su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje obezbedjeno
prinudnom silom drustva. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. Njeni organi su sudski organi i pred njima
subjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava.
- Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je sankcionisan
pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i obaveze. Pravna odnosi
su utuzivi.
- Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje elementi
pravnog odnosa:
§ Subjekt prava – pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o fizickim ili
pravnim licima.
§ Subjektivna prava i obaveze – nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan.
§ Pravna norma – ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim pravilom on
nema prirodu pravnog odnosa.
§ Objekat prava – je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom odnosu.
Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u novcu.
PRAVNE CINJENICE
- Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje, starenje,
pevanje…) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne. Obicne su bez pravnog znacaja dok one koje uticu na
nastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice.
- Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne poredak vezuje
nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.
- Postoje razlicite podele pravnih cinjenica:
Oborive pravne cinjenice – su one za koje se suprotno moze dokazati i Neoborive – one za koje se ne moze suprotno
dokazati.
U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne, sve pravne cinjenice delimo na
dogadjaje (drustveno oboljenje, smrt, zemljotres…) i ljudske radnje (pricinjena steta, kleveta...).
Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene. Dozvoljene se dele na radnje koje su saglasne pravu
(npr.samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje, promeni ili prekine pravni odnos
(npr. oprost duga, ponuda, ugovori…). Nedozvoljene radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se krse pozitivni
propisi. Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivicna dela, imovinski delikti, prestupi,
prekrsaji).
- Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak pravnog
odnosa veziva za protek vremena (npr. punoletstvo). Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to se
naziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj.
4. PRAVNI AKT – pojam i vrste
- Pravni akt se definise kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. Cilj takvog akta jeste donosenje odluke.
Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora ima sadrzinu i formu.
- Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata sire i uze. Sire poimanje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravno
dejstvo (npr. zalba, tuzba…) U uzem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma, odnosno akt u kojem je
sadrzana pravna norma.
- U zavisnosti od cilja koji se zeli postici i prirode akta koji ovlasceni subjekt donosi, pravnu normu moze stvarati
pojedinac ili kolektivni organ.
- Sadrzinu pravnog akta cini sadrzina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadlezan za njegovo
donosenje i postupak u kome se donosi akt.
- Pravne akte moze donositi drzava tj. njeni organi, kao i drugi organi i organizacije.
- Pravni akti se dele na drzavne i nedrzavne u zavisnosti od toga ko je ovlascen za njihovo donosenje. U zavisnosti od
postupka kojim se pravni akt donosi akte mozemo podeliti na ustav, zakon, podzakonski akt, drugi opsti akt i ugovor.
- Polazeci od prirode pravnih normi koje su sadrzane u pravnim aktima oni se mogu podeliti na opste i pojedinacne.
- Ako se zriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadrze onda ih mozemo podeliti na potpune (sadrze i dispoziciju
i sankciju) i nepotpune (sadrze ili dispoziciju ili sankciju).
5. FORMALNI IZVORI PRAVA – pojam i vrste
- U pravnoj nauci cesto se govori o izvorima prava tj. o tome odakle ili iz cega izvire pravo. Izvori prava mogu biti
materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni uslovi zivota ljudi) i formalnopravne prirode (tada se ima u
vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose).
- Cinjenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. Po jednima to je oblik u kome se izrazava pravo dok po
drugima izraz izvori prava nije pogodan.
- Ako govorimo o izvorima prava u formalnom smislu rechi mozemo reci da su to medjunarodni i domaci opsti pravni
akti i kodifikovani obicaji. U nasem pravnom sistemu sudska praksa ima uticaj na stvaranje prava ali nema karakter
izvora prava.
- U anglosaksonskom pravnom sistemu sudska praksa ima znacaj izvora prava a kod nas postoji tendencija ka tome. To
znaci priznavanje sudovima da svojim odlikama mogu da kreiraju pravo a ne samo da ga primenjuju i tumace.
- Danas je u vecoj meri izrazeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava. U kontinentalnom pravo o
ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj praksi treba priznati znacaj izvora prava, jer usled
dvostepenosti sudjenja stavovi visih sudova prodiru kao izvor prava, a po drugima sudskoj praksi ne treba priznati ovaj
karakter.
- Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domace i medjunarodne opste pravne akte. Ustav je na
hijerarhijskoj lestvici je sve te akte poredjao na sledeci nacin:
1) Ustav Srbije,
2) Opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori,
3) Zakoni i drugi opsti akti javne vlasti,
4) Podzakonski opsti akti,
5) Drugi opsti pravni akti razlicitih subjekata koji su ovlascenji daih donose,
6) Kolektivni ugovori.
6. IZVORI PRAVA U ANGLOSAKSONSKOM PRAVNOM SISTEMU
a) Precedentno pravo (Common Law)

- Ovo pravo je u suprotnosti sa pravnim sistemom evropskih zemalja i ono se upotrebljava na anglosaksonskom
podruciju. Evropljani ovaj sistem nazivaju anglosaksonsko pravo (commom law), ili opste ili obicajno pravo, dok svoj
sistem nazivaju kontinentalnim ili pisanim pravom. U kontinentalnom pravu formalni izvori prava su pisani zakoni i
pisani opsti pravni akti. U sistemu precedentnog prava osnovni izvor prava su precedentne sudske odluke.
- U kontinentalnom pravu zakone donosi poseban drzavni organ, skupstina ili parlamant dok u sistemu precedentnog
prava pravna pravila koja imju snagu zakona stvara sud (medjutim i ovaj sistem poznaje zakone kao izvore prava koje
donosi drzava a primenjuje ih sud.
- U kontinentalnom pravu donose se opsta pravna pravila koja ce se primenjivati na konkretne pojedinacne slucajeve,
tako sto ce se slucajevi podvoditi pod opstu pravnu normu. U sistemu precedentnog prava ne polazi se od opste pravne
norme vec od slucaja (cases – slucajevi). Ovde sud za konkretan slucaj trazi resenje u precedentnoj sudskoj odluci koja
je prvi put isti slucaj resila. Precedentna sudska odluka je prva odluka suda kojom je resen odredjen slucaj i koja
postaje pravilo za sve buduce iste slucajeve.
b) Pravo pravicnosti (Equity Law)

- Pored common law u anglosaksonskom pravu vazi i pravo pravicnosti jer se sa protekom vremena precedentna odluka
za isti slucaj u novim okolnostima pokazala nepravicnim. Stoga je osnovan tzv. Kancelarov sud koji je donosio odluke
koje su pravicnije u novim uslovima.
- Od XIX veka u Engleskoj se koriste oba prava.
7. POJEDINACNI PRAVNI AKTI – pojam i vrste
- Preko pojedinacne pravne norme vrsi se konkretna primena opste pravne norme kojom je regulisan odredjen pravni
odnos. Opste pravne norme se odnose previse uopsteno na sve subjekte pa da bi doslo do njihove primene potrebno je
doneti pojedinacne pravne akte kako bi se konkretno odredilo ponasanje subjekata u odredjenoj situaciji.
- Pojedinacni pravni akt moze biti potpun ili nepotpun u zavisnosti od toga da li sadrzi samo dispoziciju, samo sankciju
ili oba.
- Pojedinacni pravni akt moze biti drzavni ili nedrzavni. Drzavne donose drzavni organi i to upravni organi (donose
resenja) i sudski organi (donose sudske odlike). Nedrzavne akte donose nedrzavni organi u koje spadaju pojedinci ili
organizacije ovlasceni da donose pojedinacne pravne akte.
- U pojedinacni pravni akt spada i pravni posao koji svojom voljom zaljucuju subjekti prava a na osnovu opste pravne
norme.
- Posebnu vrstu pojedinacnih pravnih akata cine akti amnestije, abolicije i pomilovanja.Amnestija i pomilovanje
predstavljaju pravne akte koji se odnose na osudjena lica tj. kojima je vec izrecena kazna. Ovim aktima osudjena lica se
potpuno ili delimicno oslobadjaju od kazne. Akt abolicije onemogucava krivicno gonjenje i sprecava utvrdjivanje
krivicne odgovornosti. Stoga se moze doneti samo pre izricanja krivicne kazne.
- Organi koji su ovlasceni da donose ovakve akte su drzavni, ali vansudski organi, jer se time prakticno zadire u sudsku
vlast.
8. SUDKA FUNKCIJA, VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije, organizacija sudova u Srbiji i njihova
hijerarhija) I OSNOVNA NACELA SUDOVANJA
a) Svojstva sudske funkcije

- Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao drzavna institucuja koja predstavlja deo javne vlasti, odvojena od
politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno i nezavisno javlja tek od skoro (tak posle francuske revolucije).
- Medjutim odvojenost, samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno moguca jer su sudovi ipak drzavni organi i
kao takvi obicno slede opstu drzavnu politiku. Takodje sudije bira parlament ili ih pak imenuju sef drzave sto
indirektno utice na njihovu nezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova. Pravni sistem se protiv ovoga pori putem
razlicitih mehanizama (npr. stalnost sudske funkcije).
- Sudska vlast je drzavna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organa presudjuje za slucaj spora izmedju
dve stranke ili u slucaju povrede zakona.
- Sudska vlast je ogranicena zakonom. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretan slucaj podvede pod
odgovarajuce pravni pravilo, da izvrsi tumacenje pravnog pravila i da ga primeni donosenjem presude.
b) Organizacija sudova u Srbiji

- Sudovi se definisu kao samostalni organi javne vlasti cija je uloga da stite slobode i prava gradjana, zakonom
utvrdjena prava i interese subjekata u pravu i da obezbedjuju ustavnost i zakonitost.
- Sudsku funkciju obavljaju posebni drzavni organi, sudovi koji se nazivaju opstim sudovima jer su jednaki za sve
gradjane. Opsti sudovi se dele na: gradjanske, krivicne i specijalizovane (trgovinski, vojni, maloletnicki…)
- Sobzirom na poslove koje vrse sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moze uloziti zalba) i drugostepene
sudove (odlucuju o zalbi na prvostepene odluke).
- Ustrojstvo sudova u Srbiji uredjeno je zakonom. Sudska vlast pripada sudovima, oni se osnivaju i ukidaju zakonom i
njihovu nadleznost odredjuje ustav i zakon. Sudovi su nezavisni i svaki uticaj na njih je zabranjen. Zakonom je
zabranjeno isnivanje privremenih i prekih sudova.
- U Srbiji postoje drzavni sudovi i nedzavni sudovi. Drzavni sudovi se dele na sudove opste nadleznosti (opstinski,
okruzni, apelacioni i vrhovni sud) i sudove posebne nadleznosti (trgovinski, visi trgovinski, prekrsajni, visi prekrsajni i
upravni sud).
- Posebnu vrstu cine nedrzavni sudovi u koje spadaju: mirovna veca, arbitraze i izabrani sudovi.
- Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova, njega moze da cini jedan ili vise posrednika i njihova uloga je
da posreduju izmedju stranaka kako bi se spor resio mirnim putem. Koriste se kod imovinskopravnih sporova,
trgovinskih, porodicnih…Posredovanje ne moze biti u dva slucaja: 1) povodom otkaza ugovora o radu i 2) povodom
isplate minimalne zarade. Postupak medijacije je hitan, poverljiv i bez prisustav javnosti. Postupak medijacije moze se
okoncati na ri nacina: a) zakljucenjem sporazuma, b) odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem
jedne ili obe stranke od daljeg postupka.
c) Hijerarhija i nadleznost sudova

a) Hijerarhija sudova – Izmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistice stepenovanje sudova. Da bi se
obezbedilo pravicno sudjenje pravni sistem omogucava da strana koja je nezadovoljna odlukom suda moze da se
zali drugom sudu viseg stepena. Time se obezbedjuje objektivnost, veca odgovornost i savesniji rad. Posto visi sud
ima pravo 1) da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odlucivanje , 2) da prvostepenu odluku preinaci ili
3) da je potvrdi.
b) Nadleznost sudova – uredjena je zakonom.
1) Opstinski sud je sud prpg stepena. Sudi u gradjanskim sporovima, stambanim sporovima iz radnih odnosa, za
novcane kazne i kazne do 10 god.
2) Okruzni sud – sud prvog stepena. Sudi u krivicnim i gradjansko pravnim sporovima i to za dela koja se smatraju
drustveno opasnim delima.
3) Apelacioni sud – je drugostepeni sud koji odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i okruznih sudova.
4) Trgovinski sud – sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih subjekata, u sporovima o
autorskim pravima.
5) Visi trgovinski sud – je drigostepeni sud i odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova.
6) Prekrsajni sud – je sud prvog stepena i sudi u prekrsajnim postupcima.
7) Visi prekrsajni sud – je drugostepeni sud i odlucije o zalbama na odluke prekrsajnih sudova.
8) Upravni sud – je sud prvog stepena i sudi u upravnim sporovima i vrsi druge poslove odredjene zakonom.
9) Vrhovni sud Srbije je najvisi sud cija se nadleznost deli na: 1) nadleznost u sudjenju (odlucivanje o redovnim i
vanrdenim lekovima) i nadleznost van sudjenja (davanje misljenja o nacrtima zakona, pracenje rada drugih
sudova…)
OSNOVNA NACELA SUDOVANJA

a) Nacelo samostalnosti i nezavisnosti – sudovi su samostalni i nezvisni i niko ne sme da utice na njih. Njivove
odluke ne mogu menjati drugi organi drzave.
b) Nacelo zakonitosti – u kontinentalnom pravu sudovi sude na osnovu ustava, zakona i drugih pravnih akata. Osnov
za donosenje odluke je zakon ili drugi opsti pravni akti.
c) Nacelo javnosti – rad sudova je javan i time dostupan javnosti, nacelo tajnosti rada je izuzetak.
d) Nacelo kolegijalnosti – sudovi su zborni organi i sude u vecu, svako vece je sastavljeno od neparnog broja sudija.
Svako vece ima predsednika.
e) Nacelo jednakosti pred zakonom – zakon je za svakog isti bez diskriminacije.
f) Nacelo visestepenosti – na odluku prvostepenog suda nezadovoljna strana ima pravo zalbe visem drugostepenom
sudu.
g) Nacelo prava na odbranu – svako lice koje se nadje pred sudom ima pravo na odbranu, bilo samo bilo preko
punomocnika.
h) Nacelo prava na upotrebu svog jezika – lice liseno slobode mora biti obavesteno na jeziku koje razume, o
razlozima, o optuzbi koja mu se stavlja na teret.
i) Nacelo kontradiktornosti – sud je u obavezi da saslusa i jednu i drugu stranu.
9. FIZICKA LICA
a) Pojam, nastanak i prestanak fizickih lica
- Pod fizickim licem se podrazumeva zivo rodjeno ljudsko bice. Da bi jedni lice imalo status fizickog lica mora da
ispuni tri uslova: da ima ljudski oblik, da je nastalo prirodnim putem tj. rodjenjem i da je zivo rodjeno. U momenty
rodjenja fizicko lice postaje subjekt prava I to ostaje do svoje smrti.
- Ima slucajeva kada pravo stiti nerodjeno ali zaceto ljudsko bice odnosno fetus, tako da prekid trudnoce mora biti po
propisima. Pravni subjektivitet fizickog lica prestaje smrcu fizickog lica., ali fizicko lice moza da izgubi pravni
subjektivitet na osnovu sudske odluke koje se proglasavo za umrlo. Drugim recima fizicko lice moze prestati na dva
nacina smrcu i proglasenjem lica za umrlo (zakonodavac po pravilu trazi da postoje indicije koje ukazuju na fizicki
nestanak tj. smrt).
- Pravne posledice prestanka fizickog lica su: licna prava se gase (brak, imovina….)
b) Atributi fizickih lica
1) Ime – Ime fizickog lica sastoji se od licnog (rodjenog imena) i porodicnog imena (prezimena).Licno ime sluzi za
identifikaciju fizickog lica. Detetu ga daju roditelji i upisuje se u knjigu rodjenih. Pravo na promenu licnog imena ima
svako lice koje navrsi 15 god.
- Za fizicka lica postoje tri vrste maticnih knjiga: rodjenih, vencanih i umrlih a postoji i knjiga drzavljana.
2) Prebivaliste (domicil) i boraviste (rezidencija) – prebivaliste je mesto stalnog zivljenja odnosno mesto u kome se
lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno zivi. Moze se imati samo jedno prebivaliste. Ono je bitno jer u njemu
fizicko lice ostvaruje svoja prava, ispunjava obaveze, vodi sporove…Lica moraju prijaviti svoje prebivaliste kao i
odjaviti ga prilikom promene. Mesto u kome fizicko lice privremeno boravi naziva se boraviste i mora se prijaviti i
odjaviti kod nadleznih organa.
3) Drzavljanstvo – oznacava javno pravnu vezu izmedju jednog fizickog lica i odredjene drzave. Drzavljanin jedne
drzave uziva u njoj sva politicka, gradjanska i socijalno-ekonomska prava.
- Drzavljanjstvo se stice od oca ili oba roditelja ili prema teritoriji drzave na kojoj je lice rodjeno. To su redovni nacini
sticanja drzavljanstva a postoje i dopunski nacini: prirodjenje (naturalizacija – podnosenje zahteva za prijavu
drzavljanstva) i sticanje drzavljanstva po osnovu medjunarodnog ugovora.
- Lica bez drzavljanstva nazivaju se Apatrid, lica sa dva Bipatrid a sa jednim Monopatrid.
- Drzavljanstvo moze prestati smrcu lica, odricanjem lica od drzavljanstva, oduzimanjem drzavljanstva i na osnovu
medjunarodnog ugovora.
c) Pravna, poslovna i delikatna sposobnost fizickih lica
1) Pravna sposobnost – definise se kao sposobnost fizickog lica da kao subjekt prava bude nosilac prava i obaveza.
Stice se rodjenjem a gubi se snrcu ili proglasenjem fizickog lica za umrlo i tada se licna prava lica gase dok prava i
obaveze imovinske prirode prelaze na naslednike.
2) Poslovna sposobnost – je sposobnost fizickog lica da svojom voljom stvara prava I obaveze odnosno da svojom
voljom realizuje pravnu sposobnost. Sva fizicka lica nemaju poslovnu sposobnost, jer je za nju potrebna psiho-
fizicka zrelost (punoletstvo se dobija sa 18 god). Usled ovoga fizicka lica se dele u tri kategorije:
§ Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom a pre punoletstva emancipacijom. Ona oznacava
sposobnost fizickog lica da svojim svesnim i voljnim radnjama stupa u pravne odnose.
§ Delimocna poslovna sposobnost ovde spadaju maloletnici od 14 do 18 god kao i punoletna lica kojima je
sudskom odlukom poslovna sposobnost ogranicena. Ove kategorije lica imaju svog zakonskog staratelja.
§ Potpuno poslovno nesposobna lica ovde spadaju lica do 14 god kao i dusevno bolesna lica. Ova kategorija
ne moze zasnivati pravne odnose i njima sud postavlja staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.
3) Delikatna sposobnost – je sposobnost lica da odgovara za posledice svojih delikatnih radnji. To je sposobnost lica
da rasudjuje i ona se stice punoletstvom mada i lica od 14 do 18 god mogu biti ograniceno delikatno sposobna i za njih
je nadlezan maloletnicki sud.
10. PRAVNA LICA
a) Pojam pravnog lica

- Pravno lice nije rezultat prirodnog dogadjaja vec je rezultat drustvenih odnosa. Pravno lice je drustvena tvorevina
kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu.
- Pojava pravnih lica uslovljena je pojavom robnonovcanih odnosa i delovanjem ekonomskih zakonitosti u uslovima
robne privrede. Koncetracija kapitala namece potrebu za stvaranjem odredjenih organizacionih oblika udruzivanjem
fizickih lica i njihovog kapitala. Javnost odnosno drzava priznala je svojstvo lica u pravu novim subjektima ciju osnovu
cini posebna imovina koja je odvojena od imovine njenih osnivaca.
- Sa stanovista savremenog norvatimistickog ucenja pravnim licem treba smatrati: 1) organizovan skup fizickih lica,
2)skup koji ima svoju i posebnu imovinu koja se razlikuje od imovine clanova i 3) koja sluzi za obavljanje neke
delatnosti i 4) da joj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. Sva ova cetiri uslova moraju biti ispunjena.
- Pravna lica kao i fizicka poseduju odredjene atribute kako bi se medjusobno razlikovala (polslovno ime, sediste,
delatnost i drzavljanstvo).
b) Vrste pravnih lica i njihov znacaj

- Koje ce vrste pravnih lica postojati u drustvu zavisi od drustveno-ekonomskih odnosa datog drustva i od stepena
razvoja njegove materijalne osnove.
- Prva podela je na organizacije i na samostalne imovine (fondovi, zaduzbine…) U prvom slucaju kao subjekt prava
javlja se organizacija a imovina kao njena ekonomska osnova. U drugom slucaju kao subjekt prava pojavljuje se
imovina a fizicka lica koja odlucuju ili raspolazu tom imovinom produkt su postojanja same imovine.
- Druga podela pravnih lica izvrsena je na udruzenja i ustanove. Udruzenja cine njegovi clanovi povezani zajednickim
interesima (npr. udruzenje knkizevnika, lovaca…) Ustanova je pravno lice koje nema clanove vec sluzi odredjenom
cilju (npr. muzej, bolnica…).
- Treca podela izvrsena je na pravna lica u privredi (preduzeca i privredna drustva) i na one van privrede (ustanove i
udruzenja).
- Sozirom na cilj koja pravna lica ostvaruju ona se mogu podeliti na: drustveno-politicke zajednice (drzava, grad,
opstina), drustveno-politicke organizacije (partije odnosno stranke), neprofitne organizacije (komore i sindikati) i
profitne organizacije (preduzeca, drustva, udruzenja).
- Drustveni znacaj pravnih lica je ogroman. Posto prevazailaze ekonomsku moc i zivotni vek pojedinca, pravna lica
mogu da obavljaju siri spektar aktivnosti u dizem vremenskom intervalu nego pojedinac. Preko njih se ostvaruju brojni
drustveno-ekonomski, politicki, privredni, drustveni i socijalni ciljevi drustva.
c) Nastanak pravnih lica

- Pravno lice nastaje u postupku koji je unapred zakonom propisan ili predvidjen opstim aktom. U zavisnosti od vrste
pravnog lica zavisi i postupak njegovog nastanka.
- Tri su bitna momenta vezana za nastanak lica: 1) momenat organizovanja, slobodnog udruzivanja odnosno donosenje
odluke o organizovanu ili osnivanju tj. sistem poznat po nazivu sisitem slobodnog udruzivanja, 2) momenat
registracije, tj. sistem normativnog akta, 3) momenat odobrenja nadleznog organa tj. sistem koncesije.
- Koji ce se momenat smatrati trenutkom nastanka pravnog lica zavisi od prirode samog lica.
d) Prestanak pravnih lica

- Pravna lica prestaju saglasno ustavu, zakonu i sktu koji je od znacaja za njihovo osnivanje.
- Pravna lica mogu prestati na vise nacina:
1) Na osnovu zakonskoh naredjenja, tj. na osnovu propisa koji nalaze prestanak postojanja odredjenog
oblika pravnog lica.
2) Ako je pravno lice osnovano da bi posluzilo ostvarenju kakvog cilja realizacijom tog cilja prestaje
osnova njegovog postojanja.
3) Pravno lice moze prestati usled statusnih promena ako se spoji sa drugim pravnim licem, ako se podeli
ili transformise u neki drugi oblik.
4) Pravno lice moze prestati i odlukom svojih clanova.
5) Pravno lice moze prestati zbog nistavosti upisa u odgovarajuci registar.
e) Sposobnosti pravnih lica

1) Pravne sposobnosti – pravno lice kao i fizicko ima pravnu sposobnost samo sto je ona po svom obimu uza i u
neposrednijoj je vezi sa delatnoscu kojom se bavi i sa ciljem zbog koga se osniva. Pravno lice je nosilac samo
odredjenih prava i obaveza koja su utvrdjena aktom o osnivanju, statutom i zakonom. Pravnu sposobnost pravno
lice stice momentom osnivanja, tj. u momentu registracije.
2) Poslovna sposobnost – podrazumeva sposobnost pravnog lica da stupa u pravne odnose, da svojom voljom stice
prava i obaveze i da prenosi prava i obaveze. Ona se stice upisom u odgovarajuci registar i duboko je vezana za
delatnost kojom se to pravno lice bavi.
3) Delikatna sposobnost – pravna lica odgovaraju za stetne radnje koje prouzrokuju vrsenjem svoje delatnosti. Ali za
stetne radnje ne mogu krivicno odgovarati jer je krivicna odgovaornost individualna a ne kolektivna. Ona
odgovaraju za privredne prestupe i prekrsaje i dr. Odgovornost pravnog lica je objektivna dok je odgovornost
fizickog lica subjektivna.
11. OBJEKTI PRAVA – pojam i vrste
a) Pojam
- Pravni odnosi mogu se zasnivati samo izmedju subjekata u pravu a povodom objekata u pravu. Pod objektom prava
moze se podrazumevati i ono sto sa stanovista prirodnih nauka nema karakter objekta (npr. prava potrazivanja).
- U pravnom smislu reci pod objektom prava podrazumeva se sve ono sto moze biti predmet metamorfoze vradnosti.
Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo on mora da ispuni sledece uslove: 1) da je objektivno podoban za
metamorfozu vrednosti, 2) da metamorfoza njegove vrednosti bude pravno dopustena i 3) da vrednost objekta prava
bude takva da se moze izraziti u novcu. Svi uslovi moraju biti ispunjeni.
b) Vrste
1) Stvari – stvari su ili proizvodi ljudskog rada ili materijalni delovi prirode koji se mogu potciniti ljudskoj vlasti. To
su objekti koji se mogu prisvajati i povodom kojih se mogu zasnivati pravni odnosi. Posebne vrste stvari za koje
vazi poseban pravni rezim su delovi ljudskog tela (objekt prava moze biti samo onaj deo tela cije odvajanje ne
ugrozava zivot i zdravlje ljudi - npr. krv, kosa) i novac i HOV.
2) Ljudske radnje (cinidbe) – ljudske radnje spadaju u objekte gradjanskog prava. Ovde je rec zapravo o ljudskom
radu koji se izrazava u razlicitim cinjenjima odnosno uslugama. Da bi dobila status objekta prava ljudska radnja
mora ispuniti tri uslova: da je podobna za metamorfozu, da ima svoju vrednost izrazenu u novcu i da je pravno
dopustena.
3) Prava – to su najcesce obligaciona prava kao sto je npr. pravo potrazivanja.
4) Objekti industrijske svojine, autorskih i srodnih prava kao posebna vrsta objekata prava – objekti industrijske
svojine nazivaju se proizvodima ljudskog uma a objekti autorskih i srodnih prava proizvodima ljudskog duha.
Prvima se bavilo pravo industrijske svojine a drugima autorsko pravo mada se danas cesce za obe stvari
upotrebljava zajednicki naziv intelektualna svojina.
5) Licna dobra – podrazumevaju odredjena svojstva fizickog lica koja su strogo vezana za samu licnost coveka, koja
nisu podobna za metamorfozu jer bi se promet takvih dobara protivio moralnom shvatanju drustva (npr. ugled,
status, cast). U licna dobra se ubrajaju: licna prava (vezana za fizicki integritet i slobodu coveka) i licna imovinska
prava (prava imovinske prirode cije je vrsenje i trajanje neposredno vezano za licnost coveka). Licna prava i licna
imovinska prava su neprenosiva i prestaju smrcu fizickog lica. Sva ova dobra mogu postati objekat prava u slucaju
njihove povrede.
12. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE

- Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije, nova intelektualna resenja, vrednosti koje se mogu primeniti u
privrednoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. To su nova resenja koja omogucavaju privredni razvoj. Izraz industrijska
svojina prihvacen je kao izraz koji obuhvata pravnu zastitu patenata i inovacija u nacionalnom i medjunarodnom pravu.
Prema intetnzitetu inovacije imamo podelu na:
a) Pronalazak – to je novi izum, novo resenje nekog tehnickog problema koji se moze primeniti u industrijskoj,
zanatskoj ili drugoj delatnosti. Pronalazak i njegov pronalazac se pravno stite registracijom. Pronalazacko pravo
regulise ovu oblast.
- Lice koje je tvorac pronalaska naziva se pronalazac ili izumitelj. Pronalazac u odnosu na svoj izum ima licno
(moralno) pravo i imovinsko pravo.
- U zavosnosti od nivoa inventivnosti pronalazak se moze pravno zastititi kao patent ili kao mali patent.
Ø Patent – se definise kao pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. Da bi to pravo bilo
priznato pronalazak mora da ispuni tri uslova: 1) da je nov, 2) da ima inovativni nivo i 3) da je industrijski
primenljiv. Patent uziva zastitu na nacionalnom i medjunarodnom planu i ta zastita je ogranicena na 20 god.
Predmet pronalaska koji se stiti patentom moze biti proizvod ili postupak (patentom ne moze biti zasticen
pronalazak protivan moralu drustva npr. kloniranje ljudi).
– Nadlezni upravni organ vodi tri vrste registra: 1) registar prijave patenta, 2) registar patenata u koji se
unose podaci o priznatom patentu i 3) registar sertifikata o dodatnoj zastiti.
– Pronalazac kao nosilac patenta moze putem ugovora o licenci ustupiti pravo na koriscenje svog
pronalaska drugom licu. Ukoliko pronalazac odbija licencu ili trazi neopravdane uslove ili ga sam ne koristi
zakonodavac moze uvesti prinudnu licencu.
– Nosilac patenta moze se odreci svog patenta. Danom smrti ili prestankom pravnog lica pravo na patent
prestaje da postoji osim ako je preslo na naslednike.
Ø Mali patent – predstavlja novi izum i pronalazak ali nizeg inventivnog nivoa od patenta. Naziva se i mali
pronalazak i ne moze se odnositi na postupak. Nosilac prava na mali patent moze podneti zahtev za pretvaanje
prijave malog patenta u prijavu patenta ili modela.
– Know-how ne predstavlja objekat industrijske svojine ali ipak uziva pravnu zastitu preko pravila o
nelojalnoj konkurenciji i poslovnoj tajni. To je skup tehnicki i tehnoloskih saznanja i iskustava koje su
stecene u praksi i mogi se primeniti u proizvodnji.
b) Zig – to je znak za razlikovanje robe i usluga koji se jos naziva zastitni znak ili marka. Zig se registruje i tako uziva
pravnu zastitu. Sluzi za obelezavanje robe i usluga pa tako postoje robni i usluzni zigovi. Nas zakonodavac
razlikuje individualni, kolektivni ili zig garancije.
c) Dizajn – je objekat industrijske svojine pod kojim se podrazumeva spoljasnji izgled proizvoda, tj. ukupni vizuelni
utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrosaca ili korisnika. Da bi bio pravno zasticen on mora biti nov i
mora biti individualne prirode, tj. da ima individualnog tvorca. Dizajn moze biti trodimenzionalni (model) ili
dvodimenzionalni (uzorak) izgled celog proizvoda ili njegovog dela a odredjeni njegovom vizuelnim
karakeristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima. Kreator dizajna maziva
se autor ili nosilac prava na dizajn.
d) Oznake geografskog porekla – one obuhvataju dva pojma: ime porekla (naziv zemlje ili regiona koji oznacava da
proizvod odatle potice i da su kvaliteti proizvoda uslovljeni geografskom sredinom) i geografsku oznaku (to je
oznaka za identifikaciju robe kao robe koja potice sa teritorije odredjene zemlje i koja ukazuje na odredjeni kvalitet
i reputaciju). Oba pojma sluze za blizu identifikaciju prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda.
e) Topografija i integrisana kola – topografija podrazumeva na bilo koji nacin prikazan trodimenzionalni raspored
elemenata od kojih je najmanje jedan aktivan i predstavlja medjuvezu u integrisanom kolu. Integrisano kolo
podrazumeva gotov proizvod ili medjuproizvod u kome se ostvaruje odredjena elekronska funkcija i u kome su
elementi integralno formirani.
f) Pravo konkurencije – strogo uzevsi ne predstavlja objekat prava te mu nece biti posvecena paznja.
13. POJAM STVARNOG PRAVA I POJAM I VRSTE STVARI
- Stvari cine jednu vrstu objekata prava koje su predmet metamorfoze na trzistu. Posto stvari nemaju svoju volju one se
ne mogu same razmenjivati. Njihovu razmenu vrse njihovi cuvari koji se na trzistu moraju priznavati za vlasnike tih
stvari.
- Na stvarima se osim prava svojine mogu uspostaviti i druga prava kao sto su pravo zaloge i pravo sluzbenosti. Pitanja
koja su vezana za utvrdjivanje prava koje se mogu imati na stvarima izucava stvarno pravo. Norme stvarnog prava
predstavljaju stvarno pravo u objektivnom smislu, a prava koja pripadaju jednom licu na osnovu normi objektivnog
stvarnog prava jesu subjektivna stvarna prava..
- Stvarana prava su apsolutna prava jer deluju prema svima (erga omnes) a to znaci da svako mora postovati tudje
stvarno prvao. To su pravo svojine, pravo zaloge i pravo sluzbenosti.
Stvari – pojam i vrste
a) Pojam stvari
- Pod stvarima u pravnom smislu reci podrazumevaju se proizvodi ljudskog rada i delovi prirode koji mogu biti
potcinjeni ljudskoj vlasti i na kojima moze biti uspostavljeno pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Da bi jedan
objekat imao prirodu stvari u pravu moraju biti ispunjena dva uslova: 1) fizicki (da stvar moze biti podvrgnuta ljudskoj
vlasti) i 2) pravni (ekonomski i drustevni, sto znaci da objekat ima svoju vrednost izrazenu u novcu).
b) Vrste stvari
1) Telesne i bestelesne stvari – podela potice iz rimskog prava I telesne su one koje se mogu dotaci a bestelesne koje
se ne mogu dotaci.
2) Stvari u prometu i stvari van prometa – podela je izvrsena na osnovu toga da li se pravo svojine na odredjenoj
stvari moze da promece na trzistu ili ne. Stvari u prometu dele se na:
• Pokretne i nepokretne stvari – pokretne su one koje se mogu premestati sa jednog mesta na drugo a da se
pritom njihova sustina ne ostetei. Kod nepovratnih to nije slucaj. Prenos svojine na pokretnoj stvari vrse
se predajom i nije potrebna forma ugovora dok se prenos na nepokretnoj stvari vrsi upisom u registar i
zahteva se ugovor.
• Potrosne i nepotrosne stvari – potrosne su one cija se sustina gubi jednokratnom upotrebom (npr. hleb,
kafa, pice) a nepotrosne su one cija se sustina ne gibi jednokratnom upotrebom (npr. telefon, knjiga).
• Individualne i po rodu odredjene stvari – individualne su one stvari koje su pojedinacne i tacno odredjene
(npr. slika Monaliza). Po rodu odredjene ili genericne stvari su one koje su odredjene po rodu i vrsti i po
broju i kolicini (npr. psenica, sijalice, autogume).
• Zamenljive i nezamenljive stvari – ako se prilikom izvrsenja obaveze umesto jedne stvari moze dati druga
onada je zamenljiva a ako ne moze onda je nezamenljiva.
• Deljive i nedeljive stvari – deljive su one cijom se deobom neunistava njihova sustina a dobijeni deo
putem fizicke deobe ima srazmernu vrednost prema celini. Kod nedeljivih je suprotno.
• Glavne i sporedne stvari – ova podela se vrsi kod onih stvari kod kojih vise stvari cini jednu ekonomsku
celinu a time i pravnu i kod kojih je jedna stvar ekonomski glavna (npr. brava) a druga sporedna (kljuc).
c) Novac i hartije od vrednosti – posebne vrste stvari
1) Novac – novac je posebna vrsta stvari u pravu i ima znacajnu ulogu u trzisnoj privredi pa stoga podleze posebnom
pravnom rezimu. Novac ima brojne funkcije: merilo vrednosti, sredstvo placanja, sredstvo tezauracije, obavlja
funkciju opolodnje… Novac ima svojstvo stvari u pravu, on je stvar u prometu, po rodu odredjena stvar, pokretna,
potrosna, zamenljiva i deljiva stvar.
2) Hartije od vrednosti – hov su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti ono subjektivno pravo koje je
oznaceno na hartiji. Sama hartija (sam papir) nema neku vrednost ali vrednost ima pravo koje je upisano u hartiji.
Primer hov u nasem pravu su: menica, cek, akcija, obveznica… - Razlikujemo pravo na hartiju (pravo koje njen
imalac ima i ono sto moze biti pravo svojine) i pravo iz hartije (ono pravo koje je upisano u hartiju i ono je
prometljivo i podobno za metamorfozu. – Prema nacinu oznacavanja imaoca hartije hov se dele na: hartije na
donosioca (lutrijski loz), hartije na ime (obveznica) i hartije po naredbi. Hartije na donosioca prenose se predajom,
hartije na ime cesijom a hartije po naredbi indosamentom.
14. PRAVO SVOJINE, SVOJINSKA OVLASCENJA I VRSTE SVOJINE
- Pravo svojine je stvarno pravo koje se moze imati na stvarima. Pravo svojine je apsolutno stvarno pravo koje deluje
prema svima jer to pravo titulara svojine moraju svi postovati. Postovanje tog prava sastoji se u obavezi svih lica da se
uzdrze od povrede, ugrozavanja toga prava i njegovog osporavanja. Pravo svojine je najsire pravo koje se moze imati
na stvari ali to pravo ima svoje ogranicenje. Ta ogranicenja su 1) u pogledu predmeta, tj. u stvarima na kojima se moze
imati pravo svojine, 2) u pogledu sadrzine prava svojine i 3) u pogledu subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine.
- Objektivno stvarno pravo taksativno nabraja apsolutna stvarna prava a to su: pravo svojine, pravo zaloge i pravo
sluzbenosti.
- Pravo svojine u sebi sadrzi tri ovlascenja koja se nazivaju svojinska ovlascenja. To su: ovlascenja drzanja (upotrba i
koriscenje), ovlascenje plodouzivanja (uzivanje plodova stvari) i ovlascenje raspolagaja stvari (ovlascenje otudjenja).
Vrste svojina
- Sobzirom na nacin koriscenja stvari imamo licnu i privatnu svojinu, sobzirom na broj subjekata koji mogu imati pravo
svojine na jednoj stvari postoji susvojina, zajednicka svojina i mesovita. Sobzirom na to ko se moze javiti kao nosilac
prava svojine postoje licna, drzavna, zadruzna i drustvena svojina.
a) Licna svojina – je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima vlasnik raspolaze. Ona je
licna, pripada pojedincu i sluzi zadovoljenju njegovih licnih potreba.
b) Privatna svojina – proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi exploataciji tudje radne snage,
odnosno sticanju dobiti. Ona postaje privatna prema nacinu koriscenja svojinskih ovlascenja, odnosno u koje svrhe
sluzi.
c) Drzavna svojina – ovde se kao titular prava svojine javlja drzava. Njome upravlja drzava kao i svaki drugi vlasnik
preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom. Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti
(za nju vaze posebna pravila) i drzave kao vlasnika (za nju vaze ista pravila kao i za sve). – Subjekt drzavne svojine
je drzava a objekte drzavne svojine cine javna dobra, prirodna bogatstva, dobra u opstoj upotrebi, novac, hov… -
Sadrzina drzavne svojine ima dve vrste ovlascenja i to javnopravna (upravnopravna) i privatnopravna
(gradjanskopravna). Zbog ovoga drzavna svojina je mesovite pravne prirode.
d) Zadruzna svojina – to je poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih robnih proizvodjaca
(npr.seljaci, trgovci). Zadruznu svojinu cine ulozi zadrugara, sredstva nastala delovanjem zadruge i druga sredstva.
Zadruzna svojina se obrazuje iz uloga zadrugara koji momentom njihovog unosenja u zadrugu prelaze iz licne ili
privatne svojine zadrugara u zadruznu svojinu. Za uzvrat zadrugari sticu pravo na udeo u zadrugu. Novostvorena
vrednost nastala delatnoscu zadruge je zadruzna svojina.
e) Drustvena svojina – to je onaj oblik svojina kod koje se keo titular javlja drustvo kao celina. Danas se drustvena
svojina transformise u privatnu.
f) Susvojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svako prema
svom udelu. Svi suvlasnici zajedno imaju pravo svojine na celoj stvari i prema trecim licima istupaju kao jedan
vlasnik. Pravilo je da suvlasnik moze raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika ali kod prodaje
ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine. Do suvlasnistva najcesce se dolazi putem nasledja i ugovora
obligacione prirode. Susvojina je imovinska zajednica zbog cega suvlasnike povezuje samo imovinski interes.
Ukoliko suvlasnici ne nadju zajednicki interes mogu zahtevati da se izvrsi deoba cime ce dovesti do prestanka
susvojine.
g) Zajednicka svojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica koja se nazivaju zajednicari imaju
pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udeli u pravu svjine nisu unapred odredjeni, ni fakticki ni pravno.
Zajednicari ne mogu raspolagati svojim udelima dok traje pravni rezim zajednicke svojine. Oblici zajednicke
svojine su: imovina bracnih drugova, zajednicka svojina porodice…Podela zajednicke imovine moze se izvrsiti na
dva nacina i to 1) sporazumom zajednicara i 2) sudskim putem.
h) Etazna svojina – je pravo svojine na posebnom delu zgrade koja moze postojati na stanu, poslovnoj prostoriji,
garazi ili garaznom mestu. Etazna svojina se stice kupovinom, nasledjem, izgradnjom, zamenom ili poklonom.
Imalac prava etazne svojine ovlascen je da raspolaze svojim pravom kao iskljucivi vlasnik i moze da vrsi prepravke
svog posebnog dela zgrade pod uslovom da se tim zahvatom ne dira u etazno vlasnistvo drugih titulara. Etazni
vlasnici duzni su da ucestvuju u troskovima zajednickih delova zgrade.
i) Mesovita svojina – to je onaj oblik svojine koga cine razliciti oblici svojina kao sto su: drzavna i privatna; privatna
i zadruzna; svojina domaceg i stranog porekla ili spoj pomenutih i drugih oblika svojina. Ona se javlja po pravilu
kod privrednih drustava u koja se udruzuju titulari razlicitih oblika svojine motivisani sticanjem zarade.
15. DERIVATNO STICANJE PRAVA SVOJINE
- To je takav nacin sticanja kod kojeg novi vlasnik svoje pravo svojine izvodi iz prava svojine svog prethodnika. Za
ovo su potrebna dva uslova: 1) da postoji pravni osnov, pravna podloga za prenos (to je zakljuceni pravni posao na
osnovu kojeg se vrsi prenos prava svojine) i 2) da postoji zakonit nacin prenosa (on zavisi od stvari koja je predmet
pravnog posla).
- Kada se pravo svojine stice njihovom predajom takva predaja moze biti fizicka (npr. predaja iz ruke u ruku) ili
simbolicna (npr. predaja kljuceva od stana).
- U uporednom pravu postoje dva sistema sticanja svojine na osnovu ugovora:
Ø Sistem predaje – kod ovog sistema zakljuceni ugovor predstavlja samo pravni osnov za prenos pravne
svojine ali se na osnovu njega ne vrsi stvarni prenos tog prava. Da bi doslo do stvarnog prenosa potrebno je
da vlasnik preda stvar pribaviocu.
Ø Translativni sistem – karakteristican je za francusku, pravo svojine prelazi na pribavioca na osnovu
punovaznog ugovora, nezavisno od cinjenice sto stvar koja je predmet zakljucenog ugovora nije predata
pribaviocu. Primenjuje se samo kod onih ugovora koji za predmet imaju individualno odredjene stvari.
16. DRZAVINA
a) Pojam i osnovna pravila
- Drzavina je samostalni pravni institut, nije stvarno pravo ali se izucava u okviru stvarnog prava. Drzavina ima veliki
znacaj za pravo, jer je pretpostavka 1) da je drzalac stvari vlasnik dok se ne dokaze suprotno, 2) drzalac uziva pravnu
zastitu, 3) drzavina moza da utice na prestanak svojine.
- Pojam drzavine preuzet je iz rimskog prava ali je vremenom izgradjena moderna, objektivna koncepcija drzavine.
- Drzavina se definise kao fakticka vlast, tj. kao ekonomska vlast na stvari za razliku od prava svojine koja se definise
kao pravna vlast na stvari. Da bi se nesto podvelo pod pojam drzavine nuzno je da drzavina bude fakticki odnos
fizickog posedovanja stvari i da posedovanje znaci istovremeno ekonomsko iskoriscavanje same stvari. Pod drzavinom
se podrazumeva i ona fakticka vlast koja se ne vrsi na osnovu nekog subjektivnog prava (npr. kada kupimo ukradenu
stvar bez znanja).
- U pravnoj teoriji pravi se razlika izmedju drzavine i detencije. Detenciju na stvari ima lice koje po osnovu radnog ili
slicnog odnosa vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice a duzno je da postupa po upustvima ovog drugog lica (npr.
konobar, kucna pomocnica…)
- Drzavina ima fakticku vlast samo na stvarima koje su u pravnom prometu (stvari izvan pravnog prometa ne mogu biti
drzavina npr. javna dobra, prirodna bogatstva…)
- Drzavina uziva pravnu zastitu i stiti se posebnim posesornim tuzbe. Ovde je osnovno pravilo da drzaoca stvari ne
sme niko da uznemirava u njegovoj drzavini osim vlasnika te stvari.
- Drzavina se gubi: 1) kada drzalac prestane da vrsi fakticku vlast ili 2) ako je privremeno sprecen da vrsi fakticku
vlast.
b) Vrste drzavina
1) Zakonita i nezakonita – zakonita je ona drzavina koja ima pravni osnov. Taj osnov mora biti isti onaj koji je
potreban za sticanje prava svojine. Nezakonita je ona do koje se doslo bez pravnog osnova.
2) Savesna i nesavesna – savesna je ona kod koje drzalac veruje da je i vlasnik stvari a nesavesna je ona kada drzalac
stvari zna da nije vlasnik.
3) Svojinska i upotrebna – svojinska je takva drzavina kod koji drzalac stvari zeli, odnosno ima volju da stvar drzi
kao vlasnik. Upotrebna je takva gde drzlac nema volju da bude vlasnik ali stvar drzi po nekom pravnom osnovu.
17. ZALOZNO PRAVO – pojam, nacela, vrste sa posebnim osvrtom na rucbu zalogu
a) Pojam i vrste zaloznog prava
- Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj individualno odredjenoj stvari na osnovu koga poverilac moze naplatiti svoje
potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari pod uslovom da duznik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. Zalozno pravo je
realno, tj. srvarnopravno sredstvo obezbedjenja koje poveriocu stvara mogucnost i priza sigurnost u pogledu naplate.
- Lice koje daje stvarnu zalogu zalogodavac a lice koje uzima stvar u zalogu naziva se zalogoprimac.
- Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima pa i prema vlasniku (promena licnosti vlasnika zalozene stvari ne
utice na pravo zaloge). Jedna stvar moze biti predmet zaloge za vise potrazivanja. Potrazivanje moze biti novcano i
nenovcano kao i buduce i uslovno. Delimicno vracanje duga ne dovodi do prestanka zaloznog prava i ono se namiruje
samo sudskim putem.
- Prema vrsti stvari na koju se zalozno pravo odnosi zaloga moze biti na pokretnim stvarima (rucna zaloga) i na
nepokretnim stvarina (hipoteka).
- Prema nacinu nastanka zaloznog prava ono moze biti ugovorno zalozno pravo, sudsko zalozno pravo i zakonsko
zalozno pravo.
- Pravni osnov za zasnivanje zaloznog prava nalazi se u izricito izjavljenoj volji duznika koja je dovela do zakljucenja
ugovora, a izuzetno pravni osnov moze biti sudska odluka ili sam zakon.
b) Nacela zaloznog prava
1) Nacelo akcesornosti – zalozno pravo je sporedno pravo i zbog toga je i zavisno pravo od potrazivanja iz osnovnog
prava. Izuzetak od nacela akcesornosti je to sto se zaloznim pravom moze obezbediti i zastarelo potrazivanje.
2) Nacelo oficijelnosti – zalozni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje samo iz zalozene stvari po pravilu putem
javne prodaje i preko suda.
3) Nacelo specijalnosti – zalozno pravo se moze konstituisati samo na individualno odredjenoj stvari i za
obezbedjenje tacno odredjenog potrazivanja.
4) Nacelo nedeljivosti – zalozno pravo je nedeljivo i zalozena stvar nalazi se u zalozi sve do momenta isplate
celokupnog duga.
5) Nacelo prioriteta – ukoliko na jednoj stvari postoji vise zaloznih prava tada se izmedju njih odredjuje rang. Ranije
konstituisano zalozno pravo ima prioritet u odnosu na kasnije konstituisano pravo.
6) Nacelo publiciteta – zalozno pravo mora da bude spolja vidljivo oznaceno.
c) Rucna zaloga
- Objekat rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar (individualno odredjena i nepotrosna) koja se nalazi u pravnom
prometu. Zaloga najcesce nastaje zakljucenjem ugovora o zalozi i predajom stvari zalogoprimcu u drzavinu povodom
novcanog duga. Stvar moze punovazno dati u zalogu samo vlasnik.
- Kad dug dospe za namirenje a duznik ne vrati dug zalogoprimac svoje potrazivanje namiruje prodajom stvari preko
suda javnom aukcijom. Zalogoprimac je duzan da prethodno opomene duznika iz davanje naknadnog roka.
- Prava i obaveze zalogoprimca su: 1) mora cuvati zaloznu stvar kao dobar domacin, tj. kao dobar privrednik ali nema
pravo da stvara korist, 2) zalogoprimac ne moze zadrzati zalozenu stvar u svojinu i zalogoprimac odgovara za ostecenje
ili propast stvri.
- Pravo rucne zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca ili usled odricanja zalogoprimca od zalozenog prava, usled
propasti zalozene stvari, i u rdugim slucajevima.
18. HIPOTEKA
- Hipoteka je zalozno pravo koje se uspostavlja na tudjoj nepokretnosti. Pravo se stice upisom u registar nepokretnosti
dok zalozna stvar ostaje u drzavini duznika.Razlikuje se od rucne zaloge jer duznik ne predaje stvar u drzavinu
poverioca vec zalozna nepokretnost ostaje u drzavini duznika i on moze pribrati plodove koja ta stvar daje.
- Hipoteka je realno sredstvo obezbedjenja svakog potrazivanja, cak i buduceg i uslovljenog, pa i u stranoj valuti samo
sto stvar i dalje ostaje kod duznika. Publicitet zaloznog prava kod hipoteke se ostvaruje upisom iste u registar
nepokretnosti.
- Osnovno pravo hipotekarnog poverioca jeste da zahteva namirenje iz vrednosti zalozne nepokretnosti ako dug nije
izmiren. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva u odnosu na obicne poverioce i u odnosu na sve druge hipotekarne
poverioce cije je zalozno pravo kasnije upisano u registar.
- Na jednoj nepokretnoj stvari moze biti uspostavljeno vise hipoteka ali najvise do visine njene vrednosti. Obicno je
vrednost zalozene nepokretnosti mnogo veca od iznosa potrazivanja.
- Predmet hipoteke moze biti: 1) nepokretna stvar (zemljiste, gradjevinski objekti), 2) deo nepokretnosti, 3) susvojinski
udeo, 4) poseban deo zgrade (stan, garaza…), 5) pravo koje se ima na zemljiste, i 6) objekat u izgradnji.
- Hipoteka se moze uspostaviti na cetiri nacina:
Ø Ugovorna – koja nastaje na osnovu ugovaora o hipoteci, ili sudskog poravnanja,
Ø Jednostrana – koja nastaje davanjem zalozne izjave vlasnika nepokretnosti,
Ø Zakonska – koja nastaje po sili zakona i
Ø Sudska – koja nastaje na osnovu sudske odluke.
- Ugovor o hipoteci moze biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se uredjuje odredjeno potrazivanje
(ugovor o zajmu, kreditu…) Ugovor se obavezno zakljucuje u pisanoj fomi i sa overenim potpisima.
- Ugovor i zalozna izjava su izvrsne isprave jer se na osnovu njih u registar nepokretnosti hipoteka upisuje kao izvrsna,
vansudska hipoteka. Obe isprave po nalogu zakona moraju da sadrze sledece odredbe:
1) jasno naznacenu izjavu vlasnika kojom neopozivo ovlascuje poverioca da ako dug ne bude placen o dospelosti
moze da naplati potrazivanje iz cene koju bude dobio prodajom nepokretnosti,
2) izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga,
3) izjavu vlasnika da je saglasan da poverioc moze da pristupi nepokretnosti radi kontrole,
4) izjavu treceg lica (ako ono postoji) koje ima neposrednu drzavinu a nije neposredni vlasnik, da je svestan
posledica ugovora o hipoteci.
- Prava vlasnika su da drzi predmet hipoteke, da ga upotrebljava, da pribira plodove koje predmet daje i pravo da otudji
predmet. Njegove obaveze su da ne sme fizicki menjati predmet, da bude domacin i privrednik i da poveriocu omoguci
pristup nepokretnosti.
- Prava poverioca su da trazi dodatno obezbedjenje ako je vrednost hipoteke smanjena, a ako mu se ne obezbedi
dodatno obezbedjenje ima pravo da zahteva naplatu celog duga i to bez odlaganja.
- Vansudski postupak namirenja pokrece se opomenom poverioca u pisanoj formi koju upucuje duzniku. Ako u roku od
30 dana dug ne bude namiren poverilac upucuje opomenu o prodaji nepokretnosti duzniku a registru nepokretnosti da
se izvrsi zabelezba hipotekarne prodaje u korist poverioca.
- Hipotekarni poverilac ima pravo da svoje potrazivanje prema duzniku prenosi na treca lica. Sa prenosom potrazivanja
na trece lice prelazi i hipoteka kao akcesorno pravo.
- Hipoteka prestaje njenim ispisom iz registra uz prethodno ispunjenje sledecih uslova: 1) kad duznik isplati dug, 2)
kada se poverioc odrekne od duga, 3) kada se u istom licu stekne svojstvo i hipotekarnog poverioca i duznika
(konfuzija), 4) kad poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti, 5) u slucaju propasti hipotekarne
stvar, 6) u slucaju sudske javne prodaje i 7) u slucaju prodaje vansudskim putem.
19. ZALOZNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR
- Nova sredstava obezbedjenja potrazivanja treba da omoguce iskoriscavanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta
uz pomoc davanja u zalogu odredjene pokretne stvari ali da duznik u postupku zalaganja ne izgubi drzavinu na
zalozenim stvarima.
- U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se putem pravne ustanove trasta (trust) koji je karakteristican za
angloamericke pravne sisteme a u pravnim sistemima kontinentalnog prava taj zahtev se ostvaruje sledecim pravnim
institutima:
§ zadrzavanje prava svojine,
§ fiducijarni prenos prava svojine i
§ registrovana odnosno nedrzavinska zaloga.
- Kada je rec o domacem pravu donet je poseban zakon o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
- Pomenuti pravni instituti pruzaju zaloznom poveriocu garanciju povracaja kredita a duzniku koriscenje zalozene
stvari koja sluzi kao sredstvo realnog obezbedjenja a ujedno mu omogucava ostvarivanje prihoda neophodnih za
otplatu duga.
- Pravni osnov zasnivanja nedrzavinske zaloge predstavlja zakljucenje ugovora o zalozi a pravo poverioca na stvar
zalogodavca upisuje se u registar zaloznog prava. Ugovor mora biti u zakonskoj, pisanoj formi.
- Pravo upisa u registar mogu traziti zalozni poverilac ili zalogodavac. Pravno dejstvo upisa zaloznog prava ogleda se u
pravu poverioca da se moze naplatiti iz vrednosti predmeta zaloznog prava.
- Postupak upisa u registar zaloge pokrece se podnosenjem zahteva za upis. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu i
zavodi se u agenciji za privredne registre. Registar zaloge je po svojoj prirodi javni registar i njega cini jedinstvena
elektronska baza podataka.
- Posto zalogodavac zadrzava drzavinu na predmetu zaloge proizilazi za njega zakonska obaveza da predmet zaloznog
prava cuva sa poznjom dobrog domacina, odnosno privrednika.
- Zalogodavac gubi pravo na drzavinu predmeta ukoliko o dospelosti ne ispuni svoju obavezu. Zalozni poverioc ima
pravo prvenstva naplate u odnosu na ostale poverioce i kasnije zalozne poverioce.
- Namirenje zapocinje kada zalozni poverilac obavesti duznika o nameri da dospelo potrazivanje namiri iz vrednosti
predmeta zalozenog prava. Zalozni poverilac duzan je da zatrazi upis u registar zaloge da je zapoceo postupak
namirenja.
- U slucaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvrsi svoju obavezu poverioc moze da podnese zahtev sudu radi donosenja
resenja o oduzimanju predmeta.
- Zalozno pravo moze prestati: 1) ispaltom duga, 2) usled propasti predmeta zaloznog prava,3) javnom prodajuom, 4)
odricanjem poverioca od zaloznog prava, 5) u slucaju kofuzije, 6) u slucaju konsolidacije (kad zalozni poverilac stekne
pravo svojine na predmetu zaloznog prava). Po prestanku zaloznog prava ono se brise iz registra zaloge.
20. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA, FORMALNI IZVORI I OSNOVNA NACELA
a) Pojam obligacionog prava

- Obligaciono pravo predstavlja skup ravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi, koji su poznati i pod nazivom
duznicko-poverilacki odnosi. To su odnosi gde sa jedne strane imamo poverioca a sa druge duznika. Obligaciono pravo
regulise pravni saobracaj u kojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine jednog lica u imovinu drugog, ili se vrsi
rad, odnosno pruza usluga za drugog uz ili bez naknade.
- Obligaciono pravo regulise odnose izmedju fizickih lica (u nasem pravu subjekti obligacionih odnosa mogu biti i
pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara i usluga na trzistu.
b) Formalni izvori obligacionog prava

1) Ustav – je najvisi pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionog prava. Ustav Srbije utvrdjuje da
republika uredjuje svojinske i obligacione odnose.
2) Zakon o obligacionim odnosima – donet je 1978 god i primenjuje se na obligacione odnose koji nastaju izmedju
fizickih lica i izmedju pravnih lica.
3) Posebni zakoni i drugi propisi – zbog specificnosti odredjenih obligacionih odnosa i potrebe da ti odnosi budu
posebno regulisani doneti su odredjeni zakoni koji se ubrajaju u formalne izvore oblaigacionog prava (npr. zakon o
hov, zakon o osiguranju, o turizmu…)
4) Opste i posebne uzanse – to su dopunski izvori obligacionog prava, to su kodifikovani obicaji nastali u praksi koje
ovlasceni subjekti uoblicavaju u jedan pisani akt.
Osnovna nacela obligacionog prava

1) Nacelo slobode uredjivanja obligacionih odnosa (nacelo autonomije volje, nacelo slobode ugovaranja) – pod ovim
nacelom se podrazumeva sloboda u odlucivanju o zasnivanju obligacionog odnosa, o izboru druge strane, o vrsti i
sadrzini odnosa, o izboru merodavnog prava, o nadleznom sudu ili arbitrazi za slucaj spora, o promeni sadrzine ili
prestanku obligacionog odnosa. U osnovi ovog nacela je ideja o slobodi coveka da izrazava svoju volju i da
saglasno njoj deluje u drustvu. Ovo nacelo je kritikovano jer realnost pokazuje da je volja cesto uslovljena
ekonomskom moci i da jaca strana po pravilu namece slabijoj strani svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa.
– U pravnim sistemima postoje ogranicenja ovog nacela kao sto su: prinudni propisi, javni poredak i dobri obicaji.
2) Nacelo ravnopravnosti ugovornih strana – podrazumeva: da strane po zakonu imaju ravnopravan polozaj, za obe
strane moraju vaziti ista pravna pravila kao i isti uslovi prilikom zasnivanja obligacionog odnosa.
3) Nacelo savesnosti i postenja – podrazumeva da su strane jedna prema drugoj u dobroj veri (bona fides), da teze
ugovorenom cilju, da se medjusobno podrzavaju…Ova nacelo tice se odanog vernog i moralnog ponasanja u
zasnivanju i izvrsavanju obligacinog odnosa.
4) Nacelo zabrane zloupotrebe prava – svako vrsenje subjektivnog prava mora biti saglasno cilju, ako se subjektivno
pravo vrsi suprotno postavljenom cilju tada je rec o zloupotrebi prava. Subjektivno nacelo ne moze se vrsiti sa
namerom da se drugome nanese steta ili pricini kakva nelagoda.
5) Nacelo zabrane uspostavljanja monopolskog polozaja – ugovori obligacionog prava mogu posluziti i stvaranju
monopolskog polozaja na trzistu. Takvi ugovori mogu da posluze sprecavanju lojalne utakmice i pravni sitem se od
ovoga brani donosenjem posebnih zakona o zabrani nelojalne utakmice.
6) Nacelo ekvivalentnosti (nacelo davanja jednake vrednosti) – naziva se i nacelo jednakosti uzajamnih davanja a
proizvodi dejstvo kod dvostrano obaveznih ugovora kod kojih su obe strane jedna drugoj istovremeno i duznik i
poverilac. Mora postojati znak jednakosti u pogledu vrednosti medjusobnih obaveza. Ovo nacelo ne vazi za
ugovore o poklonu, ugovore o osiguranju…
7) Nacelo dispozitivnosti pravnih normi – ono omogucava stranama u obligacionom odnosu da svoje odnose urede i
drugacije od propisanog nacina a ako se drugacije ne dogovore veze ih dispozitivna zakonska norma. Ovo nacelo
proistice iz osnovnog nacela u obligacionom pravu da su strane slobodne u uredjivanju svojih odnosa.
8) Nacelo postupanja sa paznjom dobrog domacina, uredog privrednika, odnosno strucnjaka – svaka strana u
obligacionom odnosu je duzna da se ponasa kao dobar domacin, odnosno dobar privrednik a to znaci da se u
izvrsavanju svojih obaveza ponasa onako kako bi se ponasala da ih izvrsava u svoju korist. Lice koje se
profesionalno bavi odredjenom delatnoscu treba da se ponasa sa paznjom dobrog strucnjaka a to znaci da je duzan
da se ponasa prema pravilima struke.
9) Nacelo ponasanja saglasno dobrim poslovnim obicajima – nalaze ucesnicima obligacionih odnosa da u pravnom
prometu postupaju u skladu sa vec izgradjenim poslovnim obicajima, koji nose atribut dobri jer su uobicajeni,
objektivno opravdani i u praksi potvrdjeni.
21. POJAM I IZVORI OBLIGACIJA
a) Pojam obligacije – obligacioni odnos
- Izraz potice od latimskog glagola obligare sto zanaci obavezati se odnosno od latinske reci obligatio sto znaci
obaveza.
- Obligacija uvek nastaje izmedju dve strane, poverioca i duznika (duznicko-poverilacki odnosi). Obligacija je obaveza
i odnos izmedju poverioca i duznoka u kojem poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno davanje, cinjenje ili
necinjenje, a duznik ima obavezu da ono sto poverilac zahteva, da to i ucini. Obaveza i obligacija su sinonimi ali
obligacija i obligacioni odnosi nisu, jer jedan obligacioni odnos moze da obuhvata vise obligacija.
- Obligacioni odnos ima svoj predmet (ono povodom cega je nastao obligacioni odnos, npr. stvar, pravo ili radnja) i
svoju sadrzinu (to su prava i obaveze koji proisticu iz obligacionog odnosa).
- Osnovni sastojci obligacionog odnosa su: duznik, poverilac, dug, potrazivanje, predmet i sadrzina.
b) Izvori obligacija
- Osnov iz kog proistice obaveza, odnosno nastaje obligacija naziva ze izvorom obligacija. To je pravna cinjenica ili
skup pravnih cinjenica iz kojih nastaje obligacija.
- U nasem pravu, prema zakonu o obligacionim odnosima obaveze mogu nastati iz: 1) ugovora, 2) jednostrano
izjavljene volje, 3) prouzrokovanja stete, 4) sticanja bez osnove, 5) poslovodstva bez naloga i 6) zakona. (1 i 2
predstavljaju regularne, odnosno redovne izvore obligacija; 3,4 i 5 predstavljaju iregularne, odnos neredovne izvore
obligacija dok 6 predstavlja posebnu vrstu izvora obligacija).
1) Ugovori – ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja, promene ili prestanka nekog obligacionog
odnosa.
2) Jednostrana izjava volje – predstavlja izjavu volje jednog subjekta koja je data na zakonom propisan nacin i
ima za posledicu zasnivanje obligacionog odnosa. To je izvor obaveze za lice koje svojom voljom istice da
preuzima obavezu (ne moze se stvarati obaveza drugom niti sebi pravo). Npr. ponuda za zakljucenje ugovora,
javno obecanje nagrade…
3) Prouzrokovanje stete – kasnije vise o tome.
4) Sticanje bez osnova (obogacenje bez osnova, pravno neosnovano obogacenje) – sticanje bez osnova stvara
obavezu da se ono sto je primljeno bez pravnog osnova vrati ili da se ako je to nemoguce nadoknadi vrednost
postignute koristi. Ovde moraju biti ispunjena tri uslova: a) da postoji obogacenje odredjenog lica, b) da je
obogacenje rezultiralo iz osiromasenja drugog lica i c) da je do obogacenja doslo bez pravnog osnova.
5) Poslovodstvo bez naloga – definise se kao izvrsavanje ili vrsenje tudjeg posla za tudji racun ali bez ovlascenja
onog lica za koji se vrsi posao, tj. bez naloga. Lice koje vrsi posao naziva se poslovodja a lice za ciji je racun
izvrsen posao naziva se vlastodavac. Vrsenje tudjih poslova nije pravilo vec izuzetak, medjutim ima slucajeva
kada je to dopusteno i tada predstavlja izvor obligacija. To je posao koji se preduzima za drugog u nameri da se
zastite interesi tog drugog uz naknadu troskova. Posao se vrsi bez naloga sa namerom da se pomogne, ali o
trosku onoga ciji je posao, pod uslovom da posao ne trpi odlaganje. Prema zakonu o obligacionim odnosima
tudjem poslu se moze nezvanicno pristupiti: a) ako posao ne trpi odlaganje i b) ako postoji steta ili propustanje
ocigledne koristi.
– Poslovodja bez naloga ima odredjena prava i obaveze a to su: da zahteva od vlastodavca da ga oslobodi svih
obaveza preuzetih u vezi posla, da vlastodavac preume sve poslove koji su zakljuceni u njegovo ime, da mu
nadoknadi sve nuzne i korisne troskove, da mu nadoknadi pretrpljenu stetu i da mu da primerenu nadoknadu za
trud.
6) Zakonske obligacije – nastaju neposredno po naredbi zakona. Ovde su misljenja strucnjaka podeljena.
Pojednima to je poseban izvor obligacija a po drugima on to nije vec zakon ima karakter pravne podloge
nastanka svih obligacija. Primeri zakonskih obligacija su: placanje poreza, carina, obaveza roditelja da
izdrzavaju maloletnu decu…
22. KARAKTERISTIKE OBLIGACIONOG ODNOSA I PODELA OBLIGACIJA
Karakteristike obligacionog odnosa su:
a) Obligacioni odnos je pravni odnos – ona je pravni jer je regulisan pravnom normom, utuziv je i pravno je
zasticen.
b) Obligacioni odnos je odnos izmedju tacno odredjenih lica – on je odredjen jer je uvek odredjena i jedna i druga
strana. Tacno se zna ko jepoverilac a ko duznik mada i na jednoj i na drugoj strani moze biti vise lica.
c) Obligacioni odnos je relativan odnos – on je relativan jer su prava i obaveze iz tog odnosa relativne prirode, jer
dejstvuju samo prema licima koja su ovim odnosom obuhvacena. Odnos utice samo na poverioca i duznika a
ne na treca lica (izuzetak je npr. kad dve strane zakljuce ugovor iz kog proistice pravo u korist treceg lica, npr.
ugovor o osiguranju zivota).
d) Obligacioni odnos je odnos sa odredjenom sadrzinom – ona se sastoji u nekom davanju, cinjenju ili ne cinjenu.
Uvek se tacno znaju obaveze i prava. Uvek se tacno zna sta potrazuje poverilac a sta duguje duznik.
e) Obligacioni odnos je imovinskopravni odnos – jer su predmet i sadrzaina obligacionog odnosa imovinske
prirode.
f) Obligacioni odnos je vremenski ogranicen odnos – to je odnos koji nasatje, menja se ili prestaje na osnovu
proteka vremena. Obligaciona prava su ogranicenog trajanja, tj. sa unapred odredjenim trajanjem. Ako se
protekom vremena gube neka prava takav protek vremena se u pravu naziva zastarelost (to je jedan od nacina
prestanka obligacija). Obligaciona prava zastarevaju ako se ne ostvare u odredjenom roku, ona zastarevaju i
usled njihovog ne vrsenja od strane poverioca.
Podela obligacija
1) Proste i slizena obligacije – prema broju lica kao i prema broju obaveza i prava obligacije delimo na a) proste (po
jedan poverilac i duznik i po jedno pravo i obaveze) i b) slozene (vise lica na obe strane i vise prava i obaveza.
Slozena obligacija moze biti zajednicka - gde svaki od poverilaca moze da trazi od duznika samo deo koji mu
pripada odnosno svaki od duznika duguje poveriocu tacno odredjeni deo duga i moze biti solidarna - gde svaki od
poverilaca moze da trazi ceo iznos duga od suznika odnosno svaki od duznika duguje ceo dug).
2) Samostalne i akcesorne obligacije – sobzirom na odnos koji moze postojati izmedju trazbenih prava obaveze se
dele na samostalne (odnos je nezavisan, glavni, obligacioni odnos) i akcesorni (prateci, sporedni, zavisan od
glavnog). Ako prestane glavni prestaje i akcesorni obligacioni odnos.
3) Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom – prema prirodi predmeta obligacionog odnosa obligacija moze biti
deljiva (predmet je deljiv pa se obaveza moze izvrsavati periodicno u ratama, npr. tona psenice moze se vratiti u
deset jednakih rata) i nedeljiva (predmet je nedeljiv pa se obaveza mora izvrsiti u celini, npr. automobil).
4) Trenutne i trajne obligacije – prema vremenu trajanja izvrsenja obaveza obligacioni odnos moze biti sa trnutnim
izvrsenjem (obaveza se izvrsava odjednom) ili sa trajnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava u ratama). Prim. kupvina
namestaja odjednom ili u ratama.
5) Licne i nelicne obligacije – prema vezanosti za licnost ugovorenih strana obligacija moze biti licna i nelicna. Ako
je obligacioni odnos nastao sobzirom na licna svojstva duznika ili poverioca tada nastaje licni obligacioni odnos
(npr. ugovor o izradi portreta). Licne obligacije nastaju voljom strana a mogu nastati i po zakonskom naredjenju
(npr. izdrzavanje deteta od strane roditelja do punoletstva). Licne obligacije su redje od nelicnih. Licne su
neprenosive i ne mogu se nasledjivati dok nelicne mogu.
23. POJAM UGOVORA, AUTONOMJA VOLJE I NJENO OGRANICENJE
a) Pojam ugovora
- Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vise lica kojom ova lica zele da postignu odredjeno pravno dejstvo.
Ugovor jr istovremeno i pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja ugovornih strana koje su volju izjavile sa namerom
da uspostave odredjeni obligacioni odnos. Ugovor predstavlja i pravni instrument kojim se obavlja promet materijalnih
dobara i usluga na trzistu. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovor obe strane vezuje kao zakon.
- Ugovorom kao osnovnim izvorom obligacija bavi se ugovorno pravo. Sinonimi za ugovor su: dogovor, sporazum,
nagodba…ali se samo izraz ugovor koristi u zakonu.
b) Autonomija volje i njena ogranicenja
- Nacelo slobode uredjivanja obligacionog odnosa je nacelo na kome pociva ugovorno pravo. Ovo nacelo polazi od
stava da ce ugovorne strane valjanije same urediti svoj odnos od zakonodavca.
- Autonomija volje ogleda se u tome: 1) da strane slobodno odlucuju da li ce ili nece zakljuciti ugovor, 2) da same
biraju partnera, 3) da ugovaraju formu ugovora, 4) da same odredjuju sadrzunu i uslove ugovora i 5) da slobodnom
voljom menjaju ili raskidaju ugovor.
- Osnovni prigovori autonomije volje su nejednaka snaga ugovornih strana pa stoga pravni sistem uvodi niz
ogranicenja: obavezna forma za pojedine ugovore, obavezno osiguranje, javni poredak, ugovor po pristupu…Razlozi
ogranicenja su sigurnost pravnog sistema, sigurnost ugovornih strana i sigurnost trecih lica.
24. KLASIFIKACIJA UGOVORA
1) Imenovani i neimenovani ugovori – imenovani ugovori su oni koji su zakonom posebno regulisani i ciji je naziv
zakonom odredjen. Njihova svojstva i sadrzina su tipizirani i zakonom uredjeni (npr. ugovor o prodaji, zakupu,
zajmu…) Neimenovani ugovori su oni koji nisu posebno zakonom uredjeni ali koji po opstim svojstvima i sadrzini
odgovaraju opstim pravilima ugovornog prava. Sadrzinu neimenovanih ugovora odredjuju saugovaraci.
2) Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori – jednostrano obavezni ugovori su oni gde je obaveza samo na
jednoj strani a pravo samo na drugoj. Bitno kod ovog ugovora je to da ako predmet ugovora propadne obaveza
prestaje. Dvostrano obavezni ugovori su oni kod kojih i na jednoj i na drugoj strani postoji obaveza. Izmedju ovih
obaveza postoji medjuzavisnost. Obaveza moraju da se izvrse istovremeno i u koliko jedna strana ne izvrsi svoju
obavezu druga strana ima pravo da odbije ispunjenje svoje obaveze i da trazi raskid ugovora i naknadnu stetu.
3) Teretni i dobrocini ugovori – teretni su oni kod kojih postoji obaveza naknade sa saugovarace. Strana koja je nesto
dala ima pravo na odgovarajucu naknadu (npr. ugovor o prodaji, prevozu…) Dobrocini su oni kod kojih postoji
obaveza jedne strane da nesto da, ucini ili ne ucini a druga strana nema obavezu da za to da odgovarajucu naknadu
(npr. ugovor o poklonu).
4) Komutativni i aleatorni ugovori – Komutativni ugovori su oni kod kojih su u momentu zakljucenja ugovora
davanja unapred izvesna, tj. vrednosti obaveza stranama su poznate. Kod komutativnih ugovora moze se traziti
ponistaj za slucaj prekomernog ostecenja (npr. ugovor o prevozu, o licenci…). Aleatorni ugovori su oni kod kojih u
trenutku zakljucenja ugovora stranama nisu unapred izvesna davanja. Zato se nazivaju i ugovorima na srecu (npr.
ugovor o lutriji, osiguranju…)
5) Konsensualni i formalni ugovori – Konsensualni (neformalni) ugovori su oni koji nastaju prostom saglasnoscu
ugovornih strana. Sporazum strana o bitnim elementima ugovora dovoljan je da dovede do zakljucenja ugovora.
Formalni ugovori su oni za cije zakljucenje osim saglasnosti volja potrebna je i odgovarajuca forma, bilo da je
zakonom predvidjena, bilo da su je strane predvidele kao bitan uslov za punovaznost. Kod ove dve vrste ugovora
razlikuje se momenat zakljucenja (neformalni je zakljucen u momentu kada je postignuta saglasnost volja, a
formalni kada je ispunjena propisana i ugovorena forma).
6) Ugovori sa trajnim i trenutnim prestacijama – ugovor sa trenutnim prestacijama je onaj ugovor kod koga se
ispunjenje obaveza obavlja jednokratno. A kod ugovora sa trajnim prestacijama ispunjenje obaveze vrsi se
sukcesivno, u ratama.
7) Ugovor sa sporazunmo utvrdjenom sadrzinom i ugovori po pristupu – prvu vrstu ugovora cine oni ciju sadrzinu
ugovorne strane sporazumno utanace. Kod ugovora po pristupu nema sporazumnog utvrdjivanja sadrzine vec jedna
strana uredjuje elemente ugovora, dok drugoj preostaje da takav ugovor prihvati ili odbije. Nazivaju se jos i tipski
ugovori ili ugovori po pristupu.
25. ELEMENTI UGOVORA
- Ugovor nastaje tj. zakljucuje se kad jedna strana ucini ponudu a druga strana izjavi svoju volju kojom daje saglasnost
da prihvata ponudu. U trenutku kada je ova saglasnost postignuta ugovor je zakljucen. Saglasnost se mora postici o
bitnim elementima ugovora.
- Pravna doktrina poznaje tri vrste elemenata ugovora:
Ø Prvu vrstu cine bitni elementi ugovora. To su oni elementi koji su neophodni i o kojima se mora
postici saglasnost. Svaki tip ugovora ima svoje bitne elemente, predvidjene zakonom, mada i svaka
od strana moze zakljucenje ugovora usloviti i nekim drugim elementom koji tada postaje bitan
element.
Ø Drugu grupu cine nebitni elementi ugovora koji se jos nazivaju prirodnim elementima, jer proisticu iz
prirode samog ugovora. Ovi elelemnti su regulisani zakonom ali ih saugovaraci po zelji mogu
drugacije urediti.
Ø Trecu grupu elemanata cine slucajni, sporedni elementi koje zakonodavac ne regulise a koje strane
mogu da utanace svojom voljom (npr. kapara).
- Ugovor je zakljucen kada je postignuta saglasnost o bitnim elementima. Ako se strane ne dogovore o nebitnim
elementima to ne utice na nastanak ugovora. Njihovu volju zamenjuju dispozitivne zakonske norme. O prirodnim ili
sporednim elementima strane se mogu sporazumeti i naknadno.
26. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA

- Zakljucuvanje ugovora je proces koji traje izmedju ugovornih strana u kome obe strane preduzimaju brojne pravne i
fakticke radnje da bi dosle do pravnog cina koji nazivano zakljucenje ugovora. Zakljucenju ugovora prethodi: poziv na
pregovore, preliminarni pregovori, pregovori, ponuda i prihvat ponude, a najznacajnija su ponuda i prihvat ponude.
a) Ponuda
- Ponuda je po svojoj prirodi jednostrano izjavljena volja ponudioca u kojoj je izrazena zelja da se zakljuce ugovori.
Svaka izjavljena volja nema svojstva ponude, a da bi to bila mora ispuniti odredjene uslove.
- Ponuda je predlog ugovora ucinjen odredjenom licu koji sadrzi sve bitne uslove predlozenog ugovora. Prema zakonu
o obligacionim odnosima svojstva ponude ima ona izjava volje koja predstavlja predlog za zakljucenje ugovora, koja je
ucinjena, po pravilu, odredjenom licu i koja sadrzi sve vidne elemente ugovora koji se zeli zakljuciti. Ukratko,
1) ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora, 2) mora biti upucena odredjenom licu, 3) mora biti ozbiljna i jasna i
4) mora poticati od lica koje zeli da zakljuci ugovor.
- Izlaganje robe sa naznacenom cenom smatra se ponudom, dok slanje kataloga, cenovnika, tarifa…nema svojstvo
ponude, vec svojstvo poziva da se ucini ponuda.
b) Pravna dejstva ponude

- Pre svega ucinjena ponude obavezuje njenog ponudioca. Ponuda obavezuje ponudioca u dva smera i to da ostane pri
ponudi i da pristupi zakljucenju ugovora pod uslovima datim u ponudi.
- Ponuda ne obavezuje ponudioca vremenski neograniceno. Ako je ponuda ucinjena medju prisutnim licima ponuda
obavezije ponudioca dok se ponudjeni ne izjasni, a on se mora izjasniri odmah. Ako je u ponudi dat rok ponudilac je
vezan pomudom do isteka datog roka. Ako je ponuda ucinjena medju odsutnim licima tada vaze drugacija pravila, jer
strane i njihove volje razdvaja vreme i prostor. Ako je ponudilac dao rok ponuda ga obavezuje samo do datog roka.
Ponudioc moze opozvati ponudu i pre isteka roka ali pod uslovom da opoziv ponudjenom stigne pre ponude ili bar
istovremeno sa njom. Ako ponudilac nije odredio rok taj rok se odredjuje prema vremenu potrebnom da ponuda stigne,
da je ponudjeni razmotri, odluci se i posalje svoj odgovor.
- Smatra se da je ponuda data medju prisutnim licima kad su strane u direktnom kontaktu bilo prostorno bilo putem
sredstava komunikacije.
c) Prihvat ponude
- Prihvatanjen ponude dolazi do zakljucenja ugovora. Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu volje kojom se
daje saglasnost na ucinjenu ponudu.
- Da bi jedna izjava imala svojstva prihvata ponude mora ispuniti sledece uslove: 1) da je saglasna ponudi, 2) da je data
blagovremeno,3)da je prihvat ucinio ponudjeni ili ovlasceno lice i 4)da je prihvat upucen ponudiocu ili ovlascenom licu
- Prihvat ponude moze biti iskazan direktno (recima, znacima…) i indirektno, odredjenim ponasanjem (stavljanjem
robe u korpu u samousluzu).
d) Trenutak zakljucenja ugovora
- Ovde imamo dva slucaja.
Ø ako je ponuda data medju prisutnim licima pa je ponudjeni dao prihvat odmah, ugovor se smatra
zakljucenim u trnutku izjave ponudjenog da ponudu prihvata. Ako je ponuda sadrzavala rok izjava
ponudjenog o prihvatu ponude do isteka datog roka smatra se valjanom.
Ø ako je ponuda data medju odsutnim licima teze je ustanoviti kada je saglasnost o prihvatu ponude data. O
tome postoje cetiri teorije:
1) Teorija izjave – ugovor je zakljucen kada ponudjeni zakljuci da prihvata ponudu nezavisno od
toga da li za nju ponudilac zna ili ne zna (francusko pravo).
2) Teorija odasiljanja – prihvat ponude je izvrsen u ternutku kada je ponudjeni odaslao svoj prihvat
(anglosaksonsko pravo).
3) Teorija prijema – prihvat ponude je izvrsen i saglasnost volja postignuta, a time i ugovor
zakljucen u trenutku kada je ponudilac primio prihvat ponude (nase pravo).
4) Teorija saznanja – do saglasnosti volja je doslo u trenutku kada je ponudilac saznao za prihvat
ponude ponudjenom (italijansko i spansko pravo)
- Trenutak zakljucenja ugovora je od znacaja za pravo jer od tog trenutka ugovor proizvodi pravno dejstvo a za
ugovorne strane nastaju prava i obaveze.
27. OPSTI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA

a) Saglasnost volja ugovornih strana
- Kad jedna strana izjavi da prihvata ono sto druga strana nudi rec je o postignutoj saglasnosti izjavljenih volja. Pod
izjavljenom voljom treba podrazumevati svako ponasanje na osnovu koga se moze osnovano zakljuciti da lice ima
volju da zakljuci ugovor.
- Izjavljena volja mora biti data slobodno, mora biti ozbiljna i uperena na pravno dejstvo i mora biti nedvosmislena.
Volja moze biti izjavljena usmeno, pismeno, znacima, radnjama, ponasanjem.
- U pravnoj teoriji postoje dva shvatanja o tome kojoj volji treba priznati pravno dejstvo: onoj pravoj, unutrasnjoj ili
onoj izjavljenoj.
- Izjava volje tesno je povezana za pitanje ponude. Ugovor se smatra zakljucenim tek kada ponudjeni izjavi da prihvata
ucinjenu ponudu.
b) Predmet ugovora
- Sadrzinu ugovora cine prava i obaveze ugovornih strana koji nastaju njegovim zakljucenjem. Predmet ugovora je
razlog zbog cega nastaju ta prava i obaveze.
- Predmet ugovora moze biti neka stvar, pravo ili neka radnja. Zakon o obligacionim odnosima kaze da je predmet
ugovora obaveza koja proistice iz ugovora a nju cini davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje.
- Predmet je ono povodom cega nastaju prava i obaveze, a obaveze i prava predstavljaju sadrzinu ugovora. Predmet
moze biti stvar, radnja ili neko pravo a sadrzina ugovora je davanje, cinjenje ili uzdrzavanje (dare, facere ili
nonfacere). Predmet ugovora po pravilu postoji u trenutku zakljucenja ugovora.
- Predmet ugovora mora biti:
a. Moguc predmet – to je onaj predmet koji objektivno gledajuci moze da postoji kao predmet ugovora. Predmet
mora biti objektivno moguc a ne subjektivno moguc. Ako se duznik obaveze na nesto sto je objektivno
nemoguce obaveza je nistavna a time i ugovor. Predmet mora biti moguc u trenutku zakljucenja ugovora ali
ako naknadno postane nemoguc tada se obligacija ili gasi ili nastaje obaveza naknade stete.
b. Dopusten predmet – je onaj predmet ciji je promet pravom dozvoljen. Nedopusten je onaj predmet koji se
nalazi van prometa, tj. ciji je promet pravom zabranjen (npr. droga, otrovi i sl.)
c. Odredjen predmet – predmet ugovora mora biti odredjen ili bar odrediv dok je u suprotnom nistav. Predmet
ugovora je odrediv ako su u ugovoru sadrzani podaci na osnovu kojih ga je moguce odrediti.
c) Osnov ugovora
- Osnov se poima kao izvor obligacija, kao odredba, kao pravna podloga, kao uslov…Kod ugovora se osnov naziva
kauza i predtsavlja pravni razlog koji je izazvao stvaranje obligacije. Osnov objasnjava zasto je nastala obligacija.
- Svaki ugovor ima svoj osnov koji objasnjava zasto je nastala obaveza.
- Da bi obaveza nastala osnov mora da postoji i da bude dopusten. Ako pravnog razloga za nastlu obavezu nema ili
osnov postoji ali nedopusten ugovor je nistav.
- Pobude koje nagone strane na zakljucenje ugovora nisu isto sto i osnov ugovora (npr. potreba za novcem, za
stanovanjem, za putovanjem…) Ako je pobuda bila pravno nedopustena a pritom je druga strana bila nesavesna (znala
je za nedopustenost pobude) ugovor ce biti bez dejstva.
- Ugovori kod kojih se vidi osnov obaveze nazivaju se kauzalni ugovori a ugovori kod kojih se ne vidi osnov obaveze,
sto ne znaci da osnov ne postoji nazivaju se apstraktni.
28. USLOVI ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – mane volje
- Izjava volje koja je uperena na zakljucivanje ugovora mora biti bez pravnih mana, u protivnom, rec je o manljivoj
volji. Volja je manljiva, odnosno volja ima mane kada je data:
1) Pretnja – pod pretnjom se podrazumeva stavljanje u izgled odredjenog fizickog ili psihickog nasilja,
odnosno odredjenog zla ugovornoj strani ili nekom trecem licu do koga je ovoj ugovornoj strani stalo. To
kod ugovorne strane treba da izazove opravdani strah i da pod uticajem tog straha ugovorna strana formira
svoji volju, izajavi je i zakljuci ugovor. Stavljanje u izgled nasilja ili nanosenje bola moze biti ucinjeno od
druge ugovorne strane ili nekog treceg lica. Zabog toga je takva volja manljiva a ugovor rusljiv u roku od
jedne godine.
2) Prinuda – zakon o obligacionim odnosima posebno ne regulise primenu. Prinuda je vrsenje odredjenog
fizickog ili psihickog nasilja, tj. pricinjavanja fizickog ili psihickog bola pod cijim dejstvom dolazi do
formiranja volje da se ugovor zakljuci. Ugovor zakljucen pod prinudom je rusljiv ugovor a ugovorna strana
ima pravo da u roku od jedne godine od dana prestanka prinude podnese zahtev za ponistaj ugovora.
3) Zabluda – zabluda se definise kao pogresna odnosno netacna predstava o nekoj cinjenici koja je bila od
znacaja za zakljucenje ugovora.
– U nasem pravu da bi zabluda uslovila manljivu volju ona mora biti bitna. Ona je bitna ako je u svesti
jedne strane pogresna predstava o bitnim svojstvima predmeta, o licu sa kojim se zakljucuje ugovor ili u
pogledu okolnosti koje su odlucujuce. Samo u slucaju bitne zablude ugovorna strana u zabludi ima pravo
da tarzi ponistaj ugovora. Zabluda mora biti i opravdana. Opravdana zabluda je ona do koje je doslo i pored
duzne brige ugovorne srane o svim pitanjima znacajnim za zakljucenje ugovora.
4) Prevara – u osnovi prevare takodje lezi zabluda samo sto nju namerno izaziva jedna ugovorna strana kod
druge kako bi ovu privolela da zakljuci ugovor. Prevara mora da bude takve prirode da se inace bez nje
ugovor ne bi zakljucio. Prevara predstavlja prevarno ponasanje koje se sastoji u liuavstvu, obmanjivanju, u
davanju netacnih ili iskrivljenih podataka kako bi se druga strana opredelila da zakljuci ugovor ili da
prihvati teze uslove. Prevarena strana ima pravo da trazi ponistaj ugovora i pravo da trazi naknadu
pretrpljene stete.
5) Nesporazum – da bi doslo do zakljucenja ugovora izjavljene volje moraju biti podudarne, odnosno saglasne
jer bez toga ugovora nema. Nesporazum je zapravao nedostatak saglasnosti volja pa cim nje nema nema ni
ugovora. Prema nasem zakonu pod nesporazumom se podrazumeva nesaglasnost o prirodi ugovora ili o
osnovu ugovora ili o predmetu obaveze, a ugovorne strane zive u veri da su saglasne (npr. jedna strana zivi
u veri da jednu stvar prodeje a druga da je prima na poslugu tada ugovora nema).
- U svim navedenim slucajevima manljive volje, osim kod nesporazuma ugovor je rusljiv.
29. USLOV ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – forma ugovora

- U nasem obligacionom pravu prihvacen je princip konsensualizma (konsensualni ugovori - su oni koji nastaju
momentom postignute saglasnosti volja dveju strana. Za njihovu punovaznost ne trazi se odredjena forma. Zakljucenje
ugovora ne podleze nikakvoj formi osim ako je zakonom drugacije predvidjeno).
- Posto je veci broj ugovora formalnog karaktera princip formalnosti dobija na znacaju. Kod ovih ugovora zakonm je
odredjena forma kao sredstvao zastite drustvenih interesa.
- Ugovori za koje zakon predvidja odredjenu formu mogu biti dopunjavani i menjani u istoj formi u kojoj su zakljuceni.
- Forma ugovora moze biti odredjena zakonom, ali formu ugovora mogu odrediti i same strane. Formalni ugovor koji
nije zakljucen u propisanoj formi ili u ugovorenoj formi nema pravnog dejstva.
- U pravnoj teoriji se razlikuju ugovori kod kojih je pisana forma uslov za njihovu pinovaznost (nepostovanje forme
povlaci nistavost ugovora) i ugovori kod kojih forma ima samo dokzanu funkciju (povreda forme ne povaci nistavost
ugovora vec se ugovor dokazuje drugim sredstvima).
- Ako je rec o pisanoj formi ugovorne strane obavezuje samo ono sto je u pisanoj formi izrazeno. Usmene nagodbe ih
ne vezuju. Pravilo je da se na svakoj pisanoj strani stavi paraf ili potpis jer se smatra obavezujucim samo ono sto se
nalazi iznad potpisa ili parafa.
30. MODIFIKACIJA UGOVORA – uslov i rok
a) Uslov
- Uslov je buduca neizvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak ugovora. Uslov
moze biti predvidjen zakonom ili voljom strana. Njegovo nastupanje mora biti objektivno, neizvesno (ako je izvesno
tada nije rec o uslovu).
- Uslov moze biti odlozni (suspenzivan) ili raskidni (rezolutivan). Odlozni uslov je onaj koji odlaze pravno dejstvo
ugovora. Ako se uslov ispuni ugovor deluje od trenutka njegovog zakljucenja. Raskidni uslov je onaj cije nastupanje
dovodi do prestanka ugovora. Kad se raskidni uslov ispuni ugovor prestaje da vazi.
- Nastupanje buduce okolnosti moze biti uslovljeno odnosno zavisno od volje subjekta (npr. ako budes redovno
pohadjao nastavu dobices na poklon knjigu). Buduca okolnost moze biti nezavisna od volje ugovorne strane. Buduca
okolnost moze zavisiti i od volje subjekata i biti istovremeno nezavisna od njegove volje.
- Uslov mora biti dopusten (da nije suprotan propisima, javnom poretku i moralu) i mora biti moguc (fakticki i pravno
ostvariv).
b) Rok
- Rok je buduca izvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak dejstva nekog
pravnog posla. Rok kao i uslov moze biti raskidan i odlozan.
- Ako je rok odredjen u danima on pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna a zavrsava se istekom
poslednjeg dana roka. Ako poslednji dan roka pada na neradni dan poslednji dan roka je sledeci radni dan. Rok moze
biti oznacen sa pocetkom meseca, sredinom ili krajem meseca.
- Izrazi odmah, prompt, brzo i hitno oznacavaju da se ugovor ima zavrsiti u roku od 8 dana od dana zakljucenja
ugovora, odnosno da se isporuka robe ima izvrsiti u tom roku. Ako rok isporuke nije odredjen smatra se da je
ugovorena promptna isporuka.
- Rok za ispunjenje obaveze koji ugovorne strane utanace kao bitan sastojak ugovora ne moze se produzavati. On ima
prirodu fixnog roka pa se ugovori sa takvim rokom nazivaju fizni ugovori. Ako ugovor ne bude ispunjen do isteka
fiksnog roka on se raskida po sili zakona (ex lege). Fixni rok se ili ugovara kao bitan element ugovora, ili on to svojstvo
dobija po prirodi samog posla.
31. PROUZROKOVANJE STETE
a) Pojam stete i vrste stete
- Pravilo je da ko drugome stetu pricini duzan je da je nadoknadi.U savremenim sistemima ,osim u obligacionom
pravu, ovo pitanje dobija sve vise mesta.
- Steta je umanjenje necije imovine(obicna steta) i sprecavanje njegovog uvecanja(izmakla korist),kao i nanosenje
drugome fizickog ili psihickog bola ili straha(nematerijalna steta).
- Steta moze biti :
Materijalna ili stvarna steta – postoji ako je doslo do unistenja ili ostecenja stvari , ako je povecana pasiva a
umanjena aktiva , ako je doslo do umanjenja prava , ako je doslo do izdataka da bi se sprecila veca steta. Steta
je i radnja koja dovodi do fizicke povrede licnosti koja je onesposobljava za dalji rad. Stvarna steta je i gubitak
izvesne dobiti.
Nematerijalna ili moralna ili neimovinska – Ona ne povlaci za sobom materijalne gubitke i postoji kad je
povredjeno licno dobro , ugled,status , pricinjen bol,patnja ,strah…
b) Vrste odgovornosti
- Kao osnov odgovornosti u pocetku je bio smatran princip krivice, jer je on nikao saglasno drusrvenom zahtevu da
svako odgovara za stetu koju je pricinio svojom krivicom (subjektivna odgovotnost). Ali sa razvojem tehnicke
civilizacije ovaj osnov se pokazao kao nedovoljan jer je sve cesce bilo tesko utvrditi krivicu (npr. saobracajni
udesi,zagadjenost prirode..). Stoga su se razvile brojne teorije koje su uvele odgovornost za opasne stvari (drzalac
opasne stvari i vrsilac opasne duznosti odgovorni bez utvrdjivanja krivice- to je tzv. objektivna odgovornost).
- Postoji razlika izmedju ugovorne i vanugovorne (zakonske) odgovornosti. Prema prvom slucaju steta proistice zbog
povrede ugovornih obaveza ,a u drugom steta proistice zbog povrede zakona.
- Da bi lice bilo odgovorno za prouzrokovanu stetu moraju biti ispunjeni uslovi: u stvarnosti mora postojati pricinjena
steta, mora da postoji radnja iz koje je proistekla steta, da postoji krivica i da postoji uzrocna veza izmedju radnje ili
propustene radnje i pricinjene stete.
- Po zakonu o obligacionim odnosima postoje 4 tipa odgovornosti:
1) Odgovornost po osnovu krivice – ovde nije izvrsena definicija pojma krivice vec su utvrdjeni stepeni
krivice . Krivica se definise kao skrivljeno ponasanje odgovornog lica iz cijeg je postupanja proistekla
steta, bilo da je smisljena, bilo da je nesmisljena. Zakonom je definisano 2 stepena krivice: prvi kad je steta
rezultat namerne radnje i drugo kad je steta rezultat nepaznje.
- Da bi jedno lice bilo odgovorno za stetu ono mora biti sposobno za rasudjivanje , u suprotnom lice nije
odgovorno( dusevno bolesni , umno zaostali..). Takodje lice nije odgovorno ukoliko je steta pricinjena :
usled samoodbrane , u stanju nuzde , otklanjajuci opsanost od drugog , cinjeci dozvoljenu samopomoc i
prouzrokujuci stetu svojom radnjom ali uz pristanak ostecenog.
2) Odgovornost za drugog – Pravilo je da se za tudje radnje neodgovara ali postoje odredjena odstupanja. Kod
ovog oblika odgovornosti ne odgovara stetnik vec lice odgovorno za stetnika( roditelji ili staratelji). Ovo je
slucaj i kod odgovornosti subjekata privredjivanja za svoje zaposlene.Subjekti se mogu osloboditi
odgovornosti ukoliko dokazu da je zaposleni postupao kako treba a ako je zaposleni namerno pricinio stetu
osteceni moze traziti naknadu direktno od zaposlenog.
3) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti – to je odgovornost bez krivice odnosno
objektivna odgovornost.Odgovornost postoji jer se pretpostavlja da postoji uzrocna veza izmedju stete i
opasne stvari ili delatnosti. Odgovornosti nema ukoliko nema uzrocne veze. Opasna stvar je svaka ona
stvar,pokretna ili nepokretna , ciji polozaj, ili upotreba ,ili osobine,ili samo postojanje predstavlja opasnost
za okolinu. Za stetu odgovara imalac opasne stvari , i to ne vlasnik vec lice kome je opasna stvar poverena.
4) Posebni slucajevi odgovornosti za pricinjenu stetu – svrstani su u 2 grupe : prvu cine oni slucajevi kad za
nastalu stetu odgovara drzava (teroristicke akcije , javne demonstracije i javne manifestacije) a Drugu
grupu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovaraju zakonom utvrdjeni subjekti( odgovornost
organizatora priredbi , odgovornost zbog uskracenja neophodne pomoci i odgovornost u vezi sa vrsenjem
poslova od opsteg interesa.) . Poseban slucaj odgovornosti je predvidjen i za preduzeca koja vrse
komunalne i druge javne poslove.
Naknada stete
- Zakonom o obligacionom odnosima prihvacen je princip integralne naknade.Odgovorno lice je duzno da uspostavi
stanje kakvo je bilo pre nego sto je steta nastala , a ako je to nemoguce ,ili ako sud kaze da to nije nuzno , sud ce
dosuditi odgovarajucu sumu novca na ime naknade stete.
- Postoje posebna pravila za naknadu materijalne i za naknadu nematerijalne stete.
- Naknada stete moze se izvrsiti na 3 nacina:
Ø povracajem na predjasnje stanje ,
Ø naknadom u naturi i
Ø naknadom u novcu.
- U slucajevima materijalne stete zakonodavac se opredelio za 1. i 3. Visina naknade odredjuje se prema cenama u
vreme donosenja sudske odluke, osim ako zakonodavac naredjuje nesto drugo.
- U slucaju nematerijalne stete zakonom se predvidja naknada u vidu objavljivanja presude , u vidu vrsenja ispravke i u
vidu novcane naknade. Naknada nematerijalne stete se naziva i moralnom satisfakcijom.
32. CESIJA I PREUZIMANJE DUGA
a) Cesija
- Cesija je ustupanje tazbine,prenos tazbine,prenos prava potrazivanja s poverioca na trece lice. Naziv potice od
latinskog cestio sto znaci ustupanje. Cesija nastaje ugovorom izmedju poverioca kao nosioca prava potrazivanja i
treceg lica na koje se prenosi to pravo. Za valjanost ovog ugovora nije potrebna saglasnost duznika jer obligacija ostaje
ista i njegov polozaj se ne menja.Ipak on treba da bude obavesten.
- Ugovor o cesiji moze biti teretan i dobrocin.Teretan je ako poverilac ustupi potrazivanje trecem licu uz nadoknadu a
ako to nije slucaj radi se o dobrocinom cesijom(ugovor o poklonu).
- Kod cesije potoje 3 lica: cedent (lice koje prenosi), cesionar (lice na koje se prenosi) i cesus (duznik). Cesija je ugovor
na osnovu kojeg cedent prenosi na cesionara pravo potrazivanja koje ima prema duzniku. Ugovor se zakljucuje voljom
cedenta i cesionara ali on moze biti i formalan kad to zahteva zakon.
- Postoje tazabine koje se ne mogu prenositi: 1) tazbine cije je prenosenje zabranjeno zakonom, 2) tazbine koje
proisticu iz zabranjenih ugovora, 3) sporedne tazbine, 4) tazbine vezane za licnost poverioca (npr.obaveza izdrzavanja),
5) tazbine koje proisticu iz ugovora iz cije prirode proizilazi da nisu prenosive (ugovor o stipendiji djaka..).
-Iako je cesija ugovor izmedju poverioca i treceg lica ona proizvodi dejstvo i na duznika pa tako ovde imamo 3 odnosa:
1) Odnos cedenta i cesionara – ovaj odnos je regulisan ugovorom i dispozitivnim zakonskim normama. Ako
je cesija teretna cedent odgovara cesionaru za postojanje potrazivanja ali ne i za naplativost.
2) Odnos cedenta i cesusa – cim je izvrseno ustupanje potrazivanja usupalac gubi pravo da od duznika trazi
ispunjenje obaveze.
3) Odnos cesionara i cesusa – prijemnik stupa na mesto ranijeg poverioca i ima ista prava koja je on imao
prema duzniku.
b) Preuzimanje duga
- Preuzimanje duga moze se izvrsiti na osnovu ugovora izmedju duznika i treceg lica , uz pristanak poverioca jer njemu
nije svejedno ko mu duguje. Trece lice se naziva novi duznik ili preuzimalac a prvobitni duznik stari duznik.
- Za preuzimanje duga potrebna su 2 uslova:
o zakljucenje ugovora – duznik i novi duznik zakljucuju ugovor o preuzimanju duga. Razlozi su brojni ,
npr. trece lice zeli da tako nacini poklon duzniku ili da mu vrati neki raniji dug…Ugovor se sklapa
saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to trazi zakon.
o pristanak poverioca – ako poverioc ne da saglasnost onda preuzimanje duga ne postoji. Tada postoji
samo preuzimanje ispunjenja , odnosno to znaci da se trece lice obavezalo prema duzniku da poveriocu
izvrsi obavezu koju mu duznok duguje, to izvrsenje ne moze da trazi poverilac nego samo duznik, jer
je on sa trecim licem zakljucio ugovor.
- Dejstvo preuzimanja duga, treba razlikovati 3 odnosa:
1) odnos duznika i treceg lica – ovaj odnos se uredjuje ugovorom , razlozi za nastanak ugovora su razliciti.
Preuzimanjem duga trece lice sada duguje poveriocu.
2) odnos poverioca i duznika – preuzimanjem obaveze treceg lica , stari duznik se oslobadja obaveze i
poverilac prema njemu nema vise prava potrazivanja.( osim u slucaju da je novi duznik prezaduzen a da to
poverilac u vreme preuzimanja duga nije mogao znati, tada i novi stari duznik duguju poveriocu , to je
tzv.ugovor o pristupanju dugu).
3) odnos poverioca i treceg lica – preuzimanjem duga poveriocev duznik postaje trece lice .
33. ASIGNACIJA I USTUPANJE UGOVORA
a) Asignacija (upucivanje)
Pojam – Asignacija nastaje ugovorom kojim jedno lice (asignant, uputilac) ovlascije drugo lice (asignat) da za njegov
racun izvrsi nesto odredjenom trecem licu (asignatar, primalac uputa) i u isto vreme ovlascije to trece lice da to
izvrsenje primi u svoje ime. Asignatar stice pravo da zahteva od drugog lica, asignata, ispunjenje tek kad asignat izjavi
da prihvata uput.
- Cinidba koju treba da izvrsi asignat trecem licu obicno se sastoji u isplati novca ili davanju nekog vrednosnog papira.
Najcesce je to davanje kredita asignatoru. Asignant daje uput banci, asignatu, da asignatoru da kredit na racun
asignanta.
- Ovi ugovori se uglavnom zakljucuju saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to zakon naredjuje.
Dejstvo asignacije – proizvodi 3 odnosa:

1) odnos asignanta i asignata – pokazuje da asignant upucuje i ovlascuje asignata da izvrsi neku cinidbu u
korist treceg lica .razlozi za ovo su brojni(npr. asignant drzi novac na racunu asignata… ili asignat daje
poklon ili zajam asignantu..). Ovaj odnos se naziva i odnos pokrica.
2) odnos asignanta i asignatara – asignant moze i ne mora biti asignatorev duznik. Ovaj odnos se naziva i
valutni odnos .
3) odnos asignata i asignatora – ovaj odnos nastaje u momentu kad asignat da izjavu da prihvata da izvrsi
isplatu po osnovu asignacije, dati pristanak se vise ne moze opozvati. On moze da odbije asignaciju ali tada
mora da trpi odredjene posledice.
b) Ustupanje ugovora
Pojam - Ustupanje ugovora se vrsi sporazumno, putem ugovora. Sastoji se u tome sto jedna od ugovornih strana
zakljucuje ugovor sa trecim licem, na osnovu kojeg trece lice stupa u dvostrani ugovor na mesto ustupaoca i u svemu
postaje ugovorna strana u tom ugovoru. Na ustupanje treba da pristane i druga ugovorna strana u dvostranom ugovoru i
bez njenog bristanka nema ustupanja.
- Ugovor o ustupanju nastaje saglasnoscu volja strana ali ako je ugovor koji se ustupa po zakonu morao biti u
odredjenoj formi tada se i ugovor o ustupanju zakljucuje u toj formi.
Uslovi za ustupanje ugovora:

ü 1.da jedna od ugovorenih strana ,u dvostrano obaveznom ugovoru, zakljuci ugovor o ustupanju sa trecim
licem.
ü 2.da druga strana da svoj pristanak.
ü 3.da prava i obaveze iz dvostrano obaveznog ugovora koji se ustupa nisu ispunjeni pre ustupanja.
ü 4.da ugovor koji se prenosi mora biti dvostrano obavezan.
Dejstvo ustupanja ugovora – proizvodi 3 odnosa:

1) odnos ustupioca i treceg lica – odredjen je ugovorom , ustupioc izlazi iz ugovora a trece lice zauzima
njegovo mesto. Ustupilac garantuje trecem licu za punovaznost ugovora koji se ustupa.
2) odnos ustupioca i druge ugovorne strane – kad ustupioc ustupi ugovor on gubi sva prava i svojstvo
ugovorne strane u tom ugovoru.
3) odnos treceg lica i druge ugovorne strane – kad trece lice udje u ugovor ono ima sva prava i preuzima sve
obaveze prema drugoj ugovornoj strani.
- Razlika cesije i ustupanja ugovora je ta sto kod cesije dolazi do prenosa prava potrazivanja sa poverioca na trece lice
tj.ustupa se pravo potrazivanja i nije potrebna saglasnost duznika. Kod ugovora o ustupanja vrsi se promena jedne od
ugovornih strana , i ovde je potrebna saglasnost druge ugovorne strane.
34. NACINI PRESTANKA OBLIGACIJA
- Obligacija kao obligacionopravni odnos sa trazbenim pravom i obavezom ne zasniva se da be vecno trajala vec da bi
se posle odredjenog vremena ugasila.Neke obligacije se gase u istom trenutku i kad nastanu(obligacije sa trenutnim
izvrsenjem) a neke sa protekom odredjenog vremena.
- Obligacija se moze ugasiti na vise nacina:
a) Ispunjenje
- To je najcesci nacin gasenja obligacija jer se obligacije i stvaraju da bi se ispunile a do toga dolazi kad duznik izvrsi
svoju obavezu. Obavezu duznik moze ispuniti sam(neke vezane za licnost duznika mora licno ispuniti) ili preko
punomocnika.
- Obavezu moze ispuniti i jemac jer on ima pravo da isplati dug duznika cim obaveza dospe ako duznik to ne moze.
- Ako je poverilac pod stecajem , isplata obaveze ne vrsi se njemu vec stecajnom upravniku.
- Za predmet ispunjenja tesno su vezana pitanja nacina i kvaliteta ispunjenja. Ako se duznik i poverilac o tome nisu
dogovorili onda se obaveza treba izvrsiti tako da se postigne cilj zbog koga je obligacija nastala a kvalitet ispunjenja
treba da bude srednjeg kvaliteta , i u skladu sa standardima.
- Duznik se sa poveriocem moze dogovoriti da umesto predmeta koji duguje isplatu izvrsi i nekim drugim predmetom.
- Ako je predmet dugovanja novac pa se njgova vrednost vremenom promeni pitanje je koju sumu treba duznik da vrat,
vecu, manju ili istu. Ovde imamo dva resenja: Nominalisticka teorija po kojij treba vratiti istu sumu koja je uzeta , a
drugo resenje je Valoristicka teorija po kojoj treba vratiti sumu koja je po vrednosti ista kao ona koja je prvobitno
uzeta. Zakon se uglavnom drzi prve teorije.
- Mesto ispunjenja se odredjuje ugovorom ili prema vrsti obaveze ili prema svrsi pravnog posla.
- Ako se obaveza ispuni u svemu kako glasi tada se ona i gasi.
- Posebni nacini ispunjenja su : deponovanje stvari kod suda i prodaja dugovane stvari(putem javne prodaje i
slobodnom prodajom).
b) Prebijanje
- Drugacije se naziva i kompenzacija i oznacava naknadu, obestecenje, zamenu… Prebijanje postoji kad dva lica imaju
jedan prema drugom u isto vreme i polozaj poverioca i polozaj duznika, pa umesto da svako prema ovom drugom
ispuni obavezu vrsi se prebijanje dugova i to do iznosa duga odnosno trazbine koja je manja.
- Do kompenzacije dolazi na 3 nacina:
o Zakonska kompenzacija – nastaje kada se steknu zakonski uslovi: da su obaveze uzajamne , da su
obaveze jednosrodne , da su obaveze dospele , da bar jedna strana podnese zahtev za prebijanje.
Zakonski se ne mogu kompenzovati stvari koje se ne mogu pleniti(obaveza izdrzavanja) i stvari koje se
moraju vratiti kao i naknada nematerijalne stete.
o Sudska kompenzacija – nastaje na osnovu sudske odluke
o Ugovorna kompenzacija – nastaje ugovorom izmedju zainteresovanih liza.Ovako se sve moze
kompenzovati osim stvari cije prebijanje nije dozvoljeno normama imperativne prirode.
c) Nemogucnost ispunjenja – moze biti:
o Prirodna (fizicka) nemogucnost – postoji kad propadne individualno odredjena stvar ili kad obligaciju treba
licno da izvrsi duznik a on to nije u stanju usled odredjenih okolnosti.
o Pravna nemogucnost – postoji kad duznik obavezu ne moze da izvrsi usled pravnih prepreka, npr.kad stvar
koju duznik treba da preda je expropisana ili je zakonom zabranjen njen promet.
- Da bi doslo do prestanka obligacije usled nemogucnosti ispunjenja trebaju biti ispunjeni odredjeni uslovi: da je
nemogucnost usledila zbog okolnosti za koje duznik nije odgovoran , da je nemogucnost nastala nakon nastanka
obligacije , da je nemogucnost trajna , da je nemogucnost potpuna a ne delimicna , da je nemogucnost nastupila pre
dospelosti obaveze..
d) Zastarelost
- Zastarelost je protek vremena posle koga poverilac gubi pravo da svoju trazbinu ostvari prinudnim putem. Trazbina
prestaje da bue pravna i pretvara se u prirodnu, moralnu trazbinu. Zastarelost pocinje da tece prvog dana od dana
dospelosti obaveze. Ne zastarevaju sva potrazivanja u istom roku. Nacelan, opsti rok je 10 godina.
35. POJMOVNO ODREDJENJE I PREDMET TRGOVINSKOG PRAVA
- Centralni pravni instituti trgovinskog prava su : trgovac (privredni subjekt) i trgovinski posao (posao robnog
prometa).
- Trgovinsko pravo razvilo se iz krila imovinskog (civilnog) prava, odnosno iz krila gradjanskog (privatnog) prava, u
vreme razvoja krupne robne privrede, kao dominirajuceg oblika privredjivanja.
- Ono je nastalo i iz potrebe da se posebnim pravilima i pravnim institutima obezbede, ubrzaju i razviju pravne
transakcije povodom robe, novca i hov, odnosno poslovi kojima se bave trgovci, industrijalci, posrednici, bankari i
drugi, u cilju zarade.
- Trgovinsko pravo podrazumeva granu imovinskog prava koje se bavi pravnim polozajem trgovca, odnosno privrednih
subjekata i njihovim poslovima.deo koji se bavi pravnim polozajem ovih subjekata naziva se statusno trgovinsko pravo
a deo koji se bavi poslovima obligaciono trgovinsko pravo.
- Trgovinsko pravo se moze posmatrati i kao grana prava (obuhvata vazece propise kojima se regulisu statusna pitanja
trgovaca i poslovi kojima se oni bave) i kao naucna disciplina (nauka o trgovinskom pravu koja analizira propise i
pravne institute).
Predmet trgovinskog prava – cine :
1) Trgovci (privredni subjekti) – to su lica koja obavljaju trgovinske poslove.to su individualni trgovci i
trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovacka preduzeca. U nasem pravu to su :
preduzetnik kao fizicko lice i privredno drustvo kao pravno lice. U privredne subjekte ne spadaju lica koja
se bave poljoprivredom,zanatstvom , slobodnim profesijama i javnim poslovima. Statusno trgovinsko
pravo se bavi : ko moze biti trgovac,njihovim obelezjima ,strukturom,zastupanjem,registracijom…
2) Poslovi trgovinskog prava – to su poslovi robnog prometa .to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se
obavljaju na trzistu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata. Ovi poslovi su po prirodi obligacione
prirode.
3) Odnos drzave i privrednih subjekata – drzava u svojstvu javne vlasti ima pravo da vrsi nadzor nad radom
ovih lica i pravo da propisima intervenise u privredi. Ova oblast prava naziva se privredno pravo.
4) Banke i bankarski poslovi – ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja razlicitu granu
od trgovinskog prava.
5) Hov – regulacija je vrlo visoka u oblasti prometa i poslova sa hov , trgovinsko pravo uredjuje i propisuje
odnose i pitanja vezana za promet hov na trzistu.
6) Objekti industrijske svojine – pravila o objektima ind.svojine cine posebnu granu prava koja zajedno sa
autorskim pravom cini pravo intelektualne svojine. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog
prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte ind.svojine(npr.patent,tehnicko
unapredjenje,uzorak,model… Takodje se kao predmet trgovinskog prava nasao i zastitni znak
firme,fabricka tajna ime i logo firme…
36. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI TRGOVINSKOG PRAVA
-Pod izvorima trgovinskog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadrzana pravila ove grane prava,
zbog cega se nazivaju formalnim izvorima prava. Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr. obicaji).
-Podela izvora se vrsi :
Ø prema subjektu koji ih donosi imamo: drzavni (ustav, zakon, poozakonski akt, propis..) ili nedrzavni akt
(uzanse, opsti uslovi poslovanja, ugovori..).
Ø prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava.
Ø prema podrucju na koje proizvode dejstvo: savezni, republicki, regionalni…
Ø prema pravnoj snazi
-U uporednom pravu mogu se uociti 3 sistema izvora trgovinskog prava:

§ Dualisticki, odnosno dvojni sistem – razdvaja pravaila za gradjanskopravne odnose od pravila koja
vaze za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka).
§ Monisticki sistem – ne vrsi podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom (Svajcarska, SAD…)
§ Parcijalni sistem – podrazumeva donosenje posebnih zakona za pojedine oblasti privredjivanja :
zeleznicki saobracaj, drumski i pomorski … ili za konkretne pravnoorganizacione oblike: akcionarska
drustva, ortacka..
-Ova podela je nacelna i globalna, u praksi se ovi sistemi kombinuju.
Osnovni izvori trgovinskog prava u nasem pravnom sistemu:
a) Ustav – sadrzi u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od znacaja za privredu i
trgovinsko pravo.Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i slobodno trziste, 2) trzisna privreda,
3) sloboda preduzetnistva, 4) samostalnost privrednih subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika
svojine. U Srbiji svi privredni subjekti imaju jednaki pravni polozaj, zabranjeni su akti protiv slobodne
konkurencije, strani privredni subjekti imaju isti polozaj kao i domaci…
b) Medjunarodni opsti pravni akti – to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i ratifikovani
medjunarodni ugovori.
c) Zakoni – Zakon o privrednim drustvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stecaju, Zakon o
privatizaciji…
d) Podzakonski i drugi opsti akti – sluze za dublju razradu zakonskih textova. Donosi ih Vlada , ministarstva,
lokalne samouprave…Donose se u formi uredbe, odluke, pravilnika, statuta…
-Dopunski izvori trgovinskog prava :

a) Uzanse – naziv potice od latinske reci usus sto znaci obicaj. To su prikupljeni,sistematizovani i objavljeni
obicaji u pisanoj formi , nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotrebom. Njih donose
profesionalna udruzenja i trgovinske komore.Da bi se razlikovale od propisa oznacavaju se brojevima a ne
clanovima. Najcesce se primenjuju kod zakljucivanja ugovora..Postoje opste uzanse koje vaze za sve ugovore i
posebne uzanse.
b) Poslovni (trgovacki)obicaji – to su nepisani, dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava, nastali u praksi.
Poslovni obicaji se dele na opste, regionalne i mesne. U praksi mogu biti u nesaglasnosti, a pravilo je da mesni
imaju primat nad opstim.
c) Dobri poslovni obicaji – razlikuju se od obicaja jer u sebi sadrze moralnost , nisu u pisanoj formi ali ih sudovi
priznaju kao sto ih priznaju i koriste i sudovi casti u privrednim i drugim komorama.
d) Opsti uslovi poslovanja – oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju postovati. Njih uglavnom
donose ekonomski jaki subjekti kao sto su banke , osiguravajuca drustva,poste , zeleznice… Zakonodavac
regulise ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog polozaja.
e) Formalni ugovori – su unapred pripremljeni formulari sa odredbama buduceg ugovora. Oni olaksavaju
zakljucenje ugovora i smanjuju neizvesnost.Njihova sadrzina je uvek ista. Losa strana je to sto ih sastavlja
jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na minimum. U praksi se javljaju 2 vrste ovih
ugovora: tipski i ugovori po pristupu.
f) Sudska praksa i pravna nauka – u nasem i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava ali ima ulogu u
kreiranju prva. Nauka takodje nije izvor ali utice na kreatore prava.
g) Trgovacke klauzule – to su trgovinski termini koji su od velikog znacaja posebno kad se posluje sa stranim
subjektima.Njih donose razne organizacije.
37. TRANZICIJA,TRANSFORMACIJA,PRIVATIZACIJA I RESTRUKTUIRANJE
a) Tranzicija i transformacija
- Proces tranzicije zajedno sa upravljackom i svojinskom transformacijom i privatizacijom, u bivsoj sfrj i srj odvijao se
drugacije nego u drugim socijalistickim zemljama. Razlozi za to bili su: raspad sfrj, ratovi, ekonomski sunovrat,
sankcije, promene vlasti u srj… Bitna razlika je bila i postojanje drustvene svojine koja nije bila svojstvena drugim
socijalistickim zemljama (osim Poljskoj). Takodje razlika je bila i u tome sto je Srbija pristupila privatizaciji a da pre
toga nije izvrsila denacionalizaciju.
- Upravljacka transformacija je kod nas poodmakla i ona podrazumeva promenu nacina upravljanja u okviru postojecih
privrednih subjekata. Napusteno je samoupravljanje i preslo se na profesionalno i kompetentno upravljanje. Drustvena
preduzeca su transformisana tako sto je nalagan izbor novih organa upravljanja, skupstine, upravnog odbora, direktora
kao i nedzornih organa.
- Drustvenim preduzecima, posto posluju sredstvima u drustvenoj svojini, nalozena je i svojinska transformacija
odnosno privatizacija. Svojinska transformacija je tesno povezana sa organizacionom transformacijom, koja
podrazumeva prelazak drustvenog odnosno drzavnog preduzeca u jedan od oblika drustva kapitala.
b) Privatizacija
- Privatizacijom se naziva svojinska transformacija kapitala u drustvenoj i drzavnoj svojini putem novih propisa. Novi
propisi su doneti 2001god. i do danas su vise puta menjani i dopunjavani. Ovde se izdvajaju kao najznacajniji 3 nova
zakona: Zakon o privatizaciji , Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o akcijskom fondu. Blizu razradu ovih zakona
cine podzakonski akti, npr.uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, uredba o metodologiji procene
vrednosti kapitala …
- Stub procesa privatizacije cini Zakon o privatizaciji koji definise privatizaciju kao promenu vlasnistva drustvenog i
drzavnog kapitala pod uslovima i u postupku koji su uredjeni zakonom. Predmet privatizacije je i drzavni kapital
iskazan u akcijama ili udelima .Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje.
- Subjekti privatizacije su preduzeca ciji je kapital u drustvenoj ili drzavnoj svojini , kao i druga pravna lica, stim da
moraju imati sediste na teritoriji Srbije , dok je predmet privatizacije njihov kapital.
- Subjekti nadlezni za sprovodjenje postupka privatizacije su: Agencija za privatizaciju (promovise, inicira, sprovodi i
kontrolise postupak privatizacije), Akcijski fond i Centralni registar HOV.
- Prodaja kapitala ili imovine subjekta privatizacije vrsi se na dva nacina :

v Javni tender – zakonodavac ga definise kao javno prikupljanje ponuda potencijalnih kupaca u skladu
sa utvrdjenim uslovima ponude. U nasem pravu to je javni poziv za podnosenje ponude. Postupak je
sledeci: prvo se priprema javni tender , zatim se salje potencijalnim kupcima , kupci podnose ponude ,
ponude se onda otvaraju i zakljucuje se ugovor sa najpovoljnijim ponudiocem.
v Javna aukcija – to je javno nadmetanje potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima prodaje.
U ovom postupku utvrdjuju se cena i kupac sa kojim se zakljucuje ugovor.
- U oba slucaja ugovor se smatra zakljucenim kad se ispune 2 uslova: kad ugovor potpisu Agencija i kupac i kad
ugovor bude overen kod suda.
- Treci nacin prenosa drustvenog i drzavnog kapitala, kojim se vrsi njegova privatizacija jeste prenos bez nadoknade
(poklon) ali samo dela kapitala koji ostane nakon prodaje, i to najvise do 30% njegove vrednosti. Ovde je rec o
besplatnim akcijama koje se daju zaposlenima i gradjanima.
- Postoje 2 slucaja kada se ne moze ostvariti pravo na besplatne akcije:
1) kod subjekata privatizacije u kojima je izvrseno restruktuiranje i 2) po osnovu kapitala koji je u subjektima
privatizacije nastao konverzijom potrazivanja Republike Srbije u trajni ulog.
- Odlike naseg sistema privatizacije su: 1) da je ona obavezna, 2) orocena, 3) prinudna, 4) postepena, 5) javna, 6) da
sadrzi i elemente denacionalizacije, 7) da je trzisne prirode …
-Karakteristike izmena i dopuna Zakona o privatizaciji iz 2007god. su: 1. produzen je rok za zavrsetak privatizacije,
2. poostreni su uslovi za icesce u privatizaciji, 3. ubrzan je i pojednostavljen postupak, 4. uvedeno je pokretanje
postupka likvidacije subjekta privatizacije, 5. izvrsene su odgovarajuce izmene i dopune u postupku restruktuiranja
subjekta privatizacije, 6. uvedena je mogucnost raspodele viska od prodaje zaposlenima, 7. pojacana je zastita
zaposlenih nakon privatizacije…
c) Restruktuiranje
- Do restruktuiranja dolazi kad Agencija proceni da se prodaja kapitala i imovine ne moze izvrsiti bez prethodnog
restruktuiranja. Restruktuiranje se realizuje samostalno od Agencije ili od subjekata privatizacije.
- Pod pojmom restruktuiranja podrazumevaju se :
o statusne i pravnoorganizacione promene ,promene unutrasnje organizacije i druge organizacione promene.
o otpis glavnice duga ,pripadajuce kamate ili drugih potrazivanja u celini ili delimicno.
o otpustanje duga,u celini ili delimicno radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih prodajom kapitsls ili
imovine subjekata privatizacije.
o druge promene , npr.reprogramiranje duga,konverzija potrazivanja u kapital subjekta…
- Kada je rec o otpust duga to se desava uglavnom kod prezaduzenih preduzeca koja su trajno nesposobne da izmire
svoje novcane obaveze, koje cesto prevazilaze vrednost imovine preduzeca. Ovde se u svojstvu drzavnih poverilaca
javljaju javna preduzeca, poreska uprava … i oni su po zakonu duzni da otpuste dug i da svoja potrazivanja namire iz
sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine tog preduzeca.
- Program retstruktuiranja je osnovni dokument u sprovodjenju postupka privatizacije i restruktuiranja preduzeca . Na
inicijativu Agencije donosi ga organ upravljanja preduzeca. Saglasnost sa programom moraju dati i poverioci
preduzeca (barem vecina).
- Restruktuiranje je ustvari neka vrsta poravnanja koje ima za cilj zastitu subjekta privatizacije i poverilaca.
38. PRAVO NA BESPLATNE AKCIJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE U NASEM PRAVU

- Zakon ovde regulise 3 stvari: Prvo, ostvarivanje prava gradjana na novcanu naknadu povodom prodaje akvija ili udela
evidentiranih u Privatizacionom registru. Drugo, prenos bez naknade akcija preduzeca i privrednih drustava koji su
odredjeni zakonom (tzv. prenos besplatnih akcija). Trece, ostvarivanje prava zaposlenih i bivsih zaposlenih u
preduzecima na prenos bez naknade akcija tih preduzeca i privrednih drustava.
- Status nosioca prava ostvaruju lica: 1) koja su navrsila 18god.zakljucno sa 31.12.2007., 2) da su na dan stupanja
zakona imala drzavljanstvo, 3) da su na dan 30.6.2007. imali prebivaliste na teritoriji srbije, 4) da pravo na besplatne
akcije nisu ostvarila, 5) da su upisana u evidenciju nosilaca prava.
- Nosilac prava na besplatne akcije stice pravo na:
v jednaki iznos novcane naknade i
v na jednaki broj akcija svakog preduzeca(NIS,Telekom , EPS,JAT,Aerodrom i Galenika).
- Pravo na sticanje nosioca prava je vezano za licnost , ne prenosivo je , ne moze se naslediti , zalagati …
- Rok za podnosenje prijava za ovo pravo ne sme biti kraci od 6 meseci i nakon isteka ovog roka ne moze se vise steci
pravo na besplatne akcije.
- Nosilac prava ostvaruje pravo na novcanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija.Postupak prodaje
akcija i udela sprovodi Akcijski fond koji donosi odluku o nacinu prodaje akcija . Akcije otvorenih ad se prodaju : 1) na
organizovanom trzistu, 2) prihvatanjem ponude za preuzimanje ili 3) javnim nadmetanjem. Akcije zatvorenh ad se
prodaju samo javnim nadmetanjem.
- Cena po akciji ne sme biti niza od cene po kojoj je za odgovarajuci deo kapitala subjekta privatizacije platio kupac u
postupku privatizacije.
- Akcijski fond je duzan da akcije i udele proda najkasnije do 31.12.2008. Ova prodaja ne podleze placanju poreza na
promet apsolutnih prava.
- Nosilac prava moze da ostvari pravo na besplatne akcije u sledecim javnim preduzecima: Nis, Telekom Srbija, JAT,
Aerodrom i Galenika. U ovim preduzecima i drustvima kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od njihovog
osnovnog kapitala. Besplatne akcije prenose se njihovi nosiocima prava u roku od 6 meseci posle sprovodjenja njihove
privatizacije a najkasnije do 31.12.2010.god. u skladiu sa aktom Vlade.
- Zaposleni i bivsi zaposleni u navedenim preduzecima po sprovedenoj privatizaciji ostvaruju pravo na prenos
besplatnih akcija i to u visini od 200evra po godini staza a najvise do 35 godina staza. Prenos akcija mora se izvrsiti
najkasnije 6 meseci po zavrsetku privatizacije.
- Za slucaj da je procenjena vrednost osnovnog kapitala preduzeca manja od 200miliona evra , zakonodavac je ostavio
mogucnost Vladi da donese odluku da nosiocima prava i zaposlenima i bivsim zaposlenima umesto prenosa besplatnih
akcija isplati novcanu naknadu u visini procenjene trzisne vrednosti takvih akcija.
- Ciljevi Zakona o podeli besplatnih akcija su : 1.odrziva visoka stopa privrednog razvoja , 2.prikupljanje sredstava za
izgradnju kljucne infrastrukture , 3.dinamican razvoj trzista kapitala i akcionarstva i 4.visok priliv stranih investicija.
39. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI
a) Pojmovno odredjenje
1. Privredni subjekt – U sirem smislu to je ono lice koje obavlja privredne delatnosti koje su profitabilne prirode,
kao i ono lice koje obavlja druge poslove od znacaja za profitabilne subjekte(privredne komore,poslovna udruzenja..),
odnosno i profitna i neprofitna lica. U uzem smislu privredni subjekt je samo ono lice koje obavlja delatnost u cilju
sticanja dobiti. To su fizicka i pravna lica ciji je cilj poslovanja lukrativne prirode.
- Nas zakonodavac ga definise kao pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i prometa roba i usluga na
trzistu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u registru.
2. Neprivredni (gradjanski) subjekti – Razlikuju se od privrednih subjekata jer ovi podlezu pravilima trgoviskog
prava i osnivaju se radi sticanja dobiti, dok neprivredni subjekti podlezu gradjanskom pravu i nastaju radi ispunjenja
razlicitih ciljeva.
- Gradjanski subjekti su gradjanska drustva koja obavljaju poslove gradjanskog prava , ona nemaju pravni subjektivitet,
nad njima se ne moze pokrenuti stecaj. U skorije vreme se dolazi do sirenja trgovinskog prava na tradicionalne poslove
gradjanskog prava kao i na pravni status gradjanskih subjekata(npr.priznaje im se svojstvo pravnih lica).
- Gradjanski,neprivredni subjekti mogu se organizovati u razlicitim organizacionopravnim oblicima: gradjanska
drustva, udruzenja, ustanove, zaduzbine, fondacije…
3. Privredna (trgovacko) drustva – To je lice koje ima pravni subjektivitet , koje se osniva osnivackim aktom od
strane pravnih ili fizickih lica, domacih ili stranih, radi obavljanja neke trgovinske delatnosti a sve sa ciljem sticanja
dobiti.
4. Preduzeca - U pravnoj teoriji preduzecu se ne priznaje pravni subjektivitet.Ono se analizira kao ekonomska
kategorija tj.kao privredna aktivnost ili preduzetnistvo.U odnose sa trecim licima ne stupa preduzece vec nosilac
preduzeca koji je pravno lice.
- Tradicionalna pravna teorija preduzecu nije priznavala svojstvo pravnog lica pa je zbog toga izostao razvoj koncepcije
prava preduzeca..Takodje teorija je razlicito posmatrala preduzece u objektivnom smislu (def.: preduzece je skup
objektivnih elemenata, telesnih i bestelesnih kojima se obavlja trgovinska delatnost) i subjektivnom smislu (def:
preduzece je delatnost trgovca ili skup lica cija je delatnost udruzena radi sticanja ekonomskih ciljeva).
- Postoje i misljenja koja preduzece tretiraju kao predmet svojine odnosno kao objekt prava (npr.u Rusiji).
- Preduzece u ekonomskom smislu moze biti pravno organizovano kao kolektivni, zajednicki, ortacki privredni subjekt
za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv. kolektivni preduzetnik), ali i u formi privrednog subjekta fizickog lica –
individualnog preduzeca (tzv. individualni preduzetnik).
- U trgovackom pravu zapadnih zemalja preduzece nije subjekt prava i nje pravno lice.U francuskoj teoriji je isticano
da je kod preduzeca subjekt sam trgovac ili trgovacko drustvo, dok pojam preduzeca sluzi da obelezi trgovacku
imovinu kojom trgovac obavlja delatnost.
- U socijalistickim pravnim sistemima preduzece se smatra pravnim licem.
b)Uporednopravni pristup
-Svaki pravni sistem svojim normama odredjuje koja su to lica privredni subjekti i pod kojim uslovima sticu to
svojstvo. U nacelu postoje 3 sistema:
Ø Germanski sistem – privrednim subjektima smtra organizacione oblike u vidu drustva i u vidu udruzenja. Oba
se mogu osnivati sa lukrativnim ili nelukrativnim ciljevima.Trgovacka su drustva i udruzenja osnovana sa
lukrativnim ciljem , i obrnuto.
Ø Romanski sistem – u privredne subjekte ubraja trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima i
individualnog trgovca.U francuskoj se za odredjivanje trgovackog drustva koristi termin societe.Pod ovim
pojmom podvodi se i gradjansko drustvo(drustvo-ugovor) i trgovacko drustvo(drustvo-institucija).Obe vrste
drustva se osnivaju ugovorom i kao takva sticu svojstvo pravnog lica.
Ø Anglo-americki sistem – ovde imamo 2 podsistema:
- anglosaxonski koji poznaje company,koje odgovara evropskom drustvu kapitala , i partnership ,koji
odgovara ortackom drustvu u kontinentalnom pravu.
- americki sistem koji poznaje corporation ,koja odgovara kontinentalnom trgovackom drustvu i partnership.
40. KOMPANIJSKO PRAVO EVROPSKE UNIJE
- Uloga kompanijskog prava je da u trzisnoj privredi uredi pravni rezim osnivanja, rada i poslovanja, kao i prestanka
kompanija u interesu osnivaca, zaposlenih, poverilaca i potrosaca.
- Medjutim, savremeno kompanijsko pravo insistira na nacelu slobode osnivanja, minimumu zajednickih standarda na
medjunarodnom planu i na smanjenju opstih pravnih, odnosno administrativnih zabrana, ogranicenja ili opterecenja
kompanija radi ekonomskog razvoja i zaposljavanja.
- Osnovni cilj osnivackog Ugovora o EU je uspostavljanje jedinstvenog trzista, koji pociva na ostvarenju tzv. cetiri
slobode: 1) sloboda kretanja lica; 2) sloboda prometa robe; 3) sloboda pruzanja usluga i organizovanja preduzeca i
4) sloboda kteranja kapitala. Za kompanijsko pravo je najbitnija sloboda kretanja lica.
- Kompanijsko pravo EU zasniva se na nacelu nacionalnog tretmana tj.na principu nesmetanog poslovanja kompanija
na teritoriji jedne zemlje clanice iako je osnovana na teritoriji druge drzave clanice EU. Kompanija osnovana u jednoj
zemlji priznaje se u svim ostalim zemljamaEU.Osnovni cilj je obezbedjenje slobodnog protoka roba,kapitala, usluga i
ljudi na jedinstvenom trzistu EU.
- Komunitarno zakonodavstvo utvrdjuje minimalne jedinstvene uslove za jednak pristup trzistu druge drzave clanice
EU. Ovde je od bitnog znacaja da poverioci i investitori mogu da sa poverenjem posluju sa kompanijama iz drugih
drzava clanica.
- U proteklom periodu EU je razvila tzv. minimalne zajednicke principe u oblasti kompanijskog prava. Direktivama EU
u oblasti komunitarnog prava urtvrdjeni su minimalni ciljevi uskladjivanja koje treba ostvariti, ostavljajuci da
zakonodavstva clanica EU utvrde nacin primene evropskih komunitarnih propisa.
- Direktive kompanijskog prava su:

1. direktiva o koordinaciji zastitnih mera clanice i druge drzave. 2. direktiva o koordinaciji zastitnih mera u pogledu
akcionarskih drustava. 3. direktiva o merdzerima na nacionalnom planu. 4. direktiva o godisnjim racunia kompanija.
5. direktiva o podeli akcionarskih drustava. 6. direktiva o konsolidovanim fin.izvestajima. 7. direktiva o godisnjoj
reviziji. 8. direktiva o prekoracenjima spajanja drustva kapitala. 9. direktiva o filijalama. 10. direktiva o jednoclanim
drustvima sa ogranicenom odgovornoscu. 11. direktiva o pravima akcionara….
- Evropsko kompanijsko pravo ima za cilj da olaksa uspostavljanje i ostvarivanje saradnje izmedju pojedinih
trgovackih drustava. Ono cak donosi i posebne propise za pojedine nove pravne oblike kao sto su :
Ø Evropsko drustvo (evropska kompanija) – Pravilo o statutu evropske kompanije doneto je radi stvaranja
minimuma pravnih pretpostavki koje ce omoguciti prekogranicnu reorganizaciju akcionarskih drustava iz
razlicitih drzava clanica. Odredbe ovog pravila oslobadjaju evropsku kompaniju potencijalnih prepreka koje
postoje u unutrasnjem kompanijskom pravu drzava clanica. Evropsko drustvo je dakle akcionarsko drustvo sa
svojstvom pravnog lica, ciji se kapital izrazava u akcijama, a njegovi vlasnici, akcionari odgovaraju za obaveze
drustva u visini upisanih akcija. Evropsko drustvo ima formu akcionarskog drustva one drzave clanice u kojoj
ima registrovano sediste. Svako evropsko drustvo ispred ili iza svog imena mora imati oznaku SE kako bi se
videlo da je to poseban pravni oblik na nivou Unije.
Ø Evropska grupacija ekonomskog interesa – Nastala je od grupacije ekonomskog interesa iz francuskog prava.
To je udruzenje koje nastaje na ugovornoj osnovi i kojim se uspostavlja medjusobna saradnja privrednih
drustava koja imaju sedista u razlicitim drzavama clanicama. -Ona je instrument unapredjenja delatnosti svojih
clanova na osnovu medjusobne saradnje.Mogu je osnovati najmanje dva ili vise fizickih ili pravnih lica. Jedno
lice moze biti clan vise grupacija. Nijedna grupacija ne sme imati vise od 500 radnika. Ona se razlikuje od
privrednog drustva jer za cilj nema sticanje dobiti. Obavezni organi grupacije su skupstina i jedan ili vise
direktora.
Ø Evropsko zadruzno drustvo – Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na
nivou EU, koje treba da omoguci prekogranicno osnivanje, spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih
drzava clanica.
41. PRIVREDNA DRUSTVA I NJIHOVA OBELEZJA
- Zakonom o privrednim drustvima dominantno se uredjuju privredna drustva kao pravna lica, koja mogu biti
organizovana u vise posebnih pravnoorganizacionih oblika, dok se individualni preduzetnici, kao fizicka lica uredjuju
sa samo pet zakonskih clanova.
- Zakonodavac pojmovno odredjuje privredno drustvo kao pravno lice, koje osnivaju osnivackim aktom fizicka ili
pravna lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
- Zakonom o privrednim drustvima su predvidjena 4 pravnoorganizaciona oblika privrednih drustava: ortacko ,
komanditno, drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko (otvoreno i zatvoreno) drustvo. Medjutim, posebnim
zakonom mogu se uredjivati i posebne pravne forme drustava kao sto su banke, osiguravajuce kompanije, javna
preduzeca …
- U nekim pravnim sistemima postoje posebni zakoni za svaki pravnoorg.oblik (Nemacka,Austrija), u nekim zemljama
se donose posebni zakoni za drustva kapitala (Rusija) a u nekim posebni zakoni za drustva lica i drustva kapitala
(Engleska).
- U nasoj pravnoj teoriji se privredno drustvo uvek smatralo subjektom prava a ne objektom prava. Zbog toga mu se
uvek priznavalo svojstvo pravnog lica.
- U pravnoj teoriji prilikom pojmovnog odredjenja privrednog drustva posebno se isticu dva njegova elementa:
materijalni (imovina) i personalni (fizicka ica).
Obelezja privrednog drustva:
a) Privredno drustvo je organizovan skup fizickih lica – njgova pravna organizacija je uredjena osnivackim i
drugim aktima drustva. U aktima je odredjen njegov pravnoorgan.oblik , organi upravljanja,imovina,atributi….
b) Privredno drustvo ima svoju delatnost – ono obavlja svoju trgovinsku delatnost a samo izuzetno se moze
registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti. Ono moze obavljati i vise delatnosti ako je za njih
registrovana.
c) Privredno drustvo ima svoju imovinu – pocetnu imovinu obezbedjuju osnivaci svojim ulozima.Ulog moze bit
novac, stvari , hov, prava potrazivanja … a nekad i rad i usluge. Imovinu cine i naknadni ulozi novih clanova.
d) Privredno drustvo je profitabilan pravni oblik – cilj osnivanja privrednog drustva je obavljanje privredne
delatnosti kako bi se stekla dobit. Uvek ima lukrativne ciljeve a samo izuzetno neprofitne ciljeve (npr. zastita
ziv.sredine…)
e) Privredno drustvo je samostalni pravni subjekt – nema apsolutne samostalnosti jer drzava svojim propisima
odredjuje nacine nastanka , odredjene pravne oblike… Ali je privredno drustvo samostalno u : odluci o
osnivanju , samostalno vodi poslovnu politiku , samostalno organizuje svoje delove , samostalno bira svoj
pravnoorganiz.oblik, samo bira ime, znak, logo, samostalno bir organe upravljanja i na kraju samostalno je u
sticanju dobiti akli i u snosenju rizika.
- Zajednicka svojstva privrednih subjekata:

Sva privredna dustva imaju status pravnog lica.
Privredno drustvo ima status subjekta registracije.
Privredno drustvo je profitabilni pravni oblik.
Privredna drustva mogu obavljati poslove samo iz delatnosti za koju su registrovane.
Sva privredna drustva su medjusobno ravnopravna.
Sva privredna drustva moraju imati svoje atribute za identifikaciju.
Svi moraju postovati kolektivne ugovore i prava zaposlenih.
Sva privredna drustva morju imati organe upravljanja.
Svako privredno drustvo mora imati svoje tekuce racune.
Svako drustvo mora imati osnivacki akt i druge akte koje zakon zahteva.
42. PRAVNI POLOZAJ OGRANKA PRIVREDNOG DRUSTA
- Privredno drustvo predstavlja ekonomsku, pravnu i poslovnu celinu, te njegovi delovi ne mogu imati onu
samostalnost koju ima drustvo kao subjekt prava. Delovi privrednog drustva (branch, ogranak, filijala) nemaju svojstvo
pravnog lica, ali se osnivackim aktom moze odrediti da oni imaju odredjena ovlascenja u pravnom smislu.
- Unutrasnja organizaciona struktura privrednog drustva utvrdjuje se osnivackim aktom. Delovi privrednog drustva
mogu biti oblikovani prema: vrsti posla, trhnickim i tehnoloskim pravilima, procesu rada, vrsti delatnosti, broju
zaposlenih… pa se delovi drustva se mogu javiti u vidu: fabrike, pogona, sektora, sluzbe, referata, radne jedinice,
odeljenja…
- U pravnij teoriji ogranak (deo) privrednog drustva najcesce se definise kao organizaciona jedinica drustva koja ima
odredjen stepen samostalnosti u odnosu na sediste drustva. Nas zakonodavac definise ogranak kao organizacioni deo
koji nema svojstvo pravnog lica.
- U nasem pravu je dopusteno da privredno drustvo, kako domace tako i strano, obrazuje jedan ili vise ogranaka, tj.
posebnih delova drustva.
- Pravni polozaj ogranka je u nasem pravu uredjen nacelno, cime je prepusteno autonomiji osnivaca, tj. nadleznom
organu privrednog drustva da svojim aktima obrazuju unutrasnje organizacione delove, kao i da tim aktima urede
njihov naziv, mesto obavljanja delatnosti, zastupnike, njihova ovlascenja u pravnom prometu sa trecim licima i druga
pitanja koja su od znacaja za njihov status:
§ Prvo, osnivaci, odnosno nadlezni organi privrednog drustva, samostalno donose odluku da li ce uopste imati
ogranke i kojim pravnim aktom ce ih obrazovati (osnivackim, statutom).
§ Drugo, ogranak se moze organizovati u momentu osnivanja privrednog drustva, ali i nakon sto je drustvo
osnovano.
§ Trece, zakonodavac ne zabranjuje bilo kom pravnom obliku drustva da organizuje jedan ili vise ogranaka.
§ Cetvrto, ogranak je poseban organizacioni deo privrednog drustva i taj deo nema svojstvo pravnog lica.
§ Peto, ogranak ima mesto poslovanja, koje je po pravilu odvojeno od sedista privrednog drustva
§ Sesto, ogranak ima zastupnike preko kojih istupa u pravnom prometu. Zastupnik ogranka nije zastupnik
privrednog drustva.
§ Sedmo, ogranak poslove sa trecim licima obavlja u ime i za racun privrednog drustva.
§ Osmo, ogranak prestaje na osnovu odluke nadleznog organa drustva.
§ Deveto, ogranak ne moze biti subjekt nad kojim se sprovodi postupak stecaja i likvidacije, jer nema sopstvenu
imovinu.
§ Deseto, ogranak se ne moze pojaviti u ulozi subjekta statusnih promena, jer nema kapacitet za preduzimanje
takvih radnji.
§ Jedanaesto, ogranak ne moze biti tuzen, vec se tuzba mora usmeriti prema privrednom drustvu ciji je on deo.
- Ogranak se u nasem pravu poima:

- kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica,
- nema sediste vec mesto poslovanja, koje je po pravilu dislocirano iz sedista drustva,
- ne moze imati svoju imovinu, niti svoju delatnost,
- za njegove preuzete obaveze prema trecim licima odgovara privredno drustvo celokupnom svojom
imovinom,
- nije poreski obveznik, vec je to privredno drustvo u cijem sastavu posluje,
- ne moze imati svoje organe upravljanja, osnivacki akt, svoje opste akte, niti svoje poslovno ime, ali
moze imati svoj naziv koji se stavlja ispod poslovnog imena drustva.
43. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUSTAVA
- Privredna durstva se mogu razvrstati prema razlicitim kriterijuma:

o Prvo, privredna drustva se mogu razvrstati prema nacinu odgovornosti vlasnika kapitala za obaveze drustva.
Na osnovu ovoga sva privredna drustva su razvrstana u drustva kapitala (kompanije, korporacije) – kod ovog
drustva akcenat se stavlja na kapital, kad drustvo nema dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze tada ide
pod stecaj. U licnu imovinu vlasnika se ne dira. Vlasnici snose rizik poslovanja samo do visine unetih uloga) i
drustva lica (trgivacki ortakluci) – ovde je situacija obrnuta. Kadadrustvo lica nije u stanju da namiri svoje
obaveze, za iste odgovaraju clanovi sredstvima u licnoj svojini, osim komanditora. Odgovornost ortaka je
solidarna i neogranicena.
o Drugo, privredna drustva se razvrstavaju i prema velicini (mala, srednja, i velika). Mala pravna lica (mala
preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri
kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih do 50, 2) da je godisnji ukupan prihod nizi od 2.500.000 evra, u
dinarskoj protivvrednosti, 3) da je prosecna vrednost imovine niza od 1.000.000 evra. Srednja pravna lica
(srednja preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od
sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih od 50 do 250, 2) da je godisnji ukupan prihod od
2.500.000 do 10.000.000 evra, 3) da je prosecna vrednost imovine od 1.000.000 do 5.000.000 evra. Velika
pravna lica (velika preduzeca) su ona lica koja ispunjavaju sledece kriterijume: 1) da je prosecan broj
zaposlenih veci od 250, 2) da je godisnji ukupan prihod veci od 10.000.000 evra, da je prosecna vrednost
imovine veca od 5.000.000 evra.
o Trece, privredna drustva se mogu razvrstati i prema vremenu trajanja. Pravilo je da se drustva osnivaju da bi
trajnije obavljala privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Medjutim, nekada se drustva mogu osnivati i radi
obavljanja nekog konkretnog posla ili stvarenja nekog odredjenog cilja. U tom slucaju njihovo postojanje je
vremenski ograniceno, jer nakon obavljenog posla ili ispunjenog cilja prestaje da postoji.
o Cetvrto, privredna drustva mogu biti samostalna privredna drustva, preduzeca (samostalni subjekti u smislu da
su van svake grupacije preduzeca) ili mogu biti nesamostalna privredna drustva, preduzeca (mogu se nalaziti u
sastavu neke grupacije).
o Peto, privredna drustva se razvrstavaju i prema vrsti delatnosti, tako postoje privredna drustva u oblasti
industrije, saobracaja, trgovine…Medjutim, jedno drustvo moze obavljati i vise delatnosti ako ispunjava
propisane zakone, to su drustva sa vise delatnosti.
o Sesto, privredna drustva se razvrstavaju i s obzirom na poreklo kapitala, da li je domaceg ili stranog porekla.
Postoji i mesovito poreklo kapitala, tada se gleda ko je vecinski vlasnik. Ako je vise od 50% domaci kaptal,
onda je preduzece domaceg porekla i obrnuto.
o Sedmo, privredna drustva se razvrstavaju i prema broju osnivaca. Drustvo moze osnovati jedno lice (fizicko ili
pravno) – jednopersonalno drustvo, a moze ga osnovati vise lica – visepersonalno drustvo.
o Osmo, u zavisnosti od nacina nastanka drustva, privredna drustva se dele na ona ona koja nastaju slobodno,
izrazenom voljom njegovih osnivaca, uz saglasnost nadleznog organa i ona koja nastaju po sili zakona (ex
lege).
o Deveto, polazeci od pravnog subjektiviteta, pravi se razlika izmedju drustva-ugovori (drustva koja nemaju
pravni subjektivitet) i drustva-institucije (drustva sa pravnim subjektivitetom).
o Deseto, polazeci od nacina iskazivanja kapitala, privredna drustva se mogu razvrstati na drustva na udele
(ortacko, komanditni i doo) i drustva na akcije (akcionarsko i komanditno drustvu na akcije).
o Jedanaesto, polazeci od nacina osnivanja, drustva se dele na drustva sa javnim upisom akcija (otvoreno
akcionarsko i komanditno drustvo na akcije) i drustvo bez javnog upisa (ortacko, komanditno, doo i zatvoreno
akcionarsko drustvo).
44. OSNIVACI, OSNIVACKI AKT I DRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUSTVA I OSNIVANJE
PRIVREDNOG DRUSTVA – sistemi osnivanja, postupak osnivanja i registracija i njeno objavljivanje
a) Sistem osnivanja
- Momenat nastanka privrednog drustva od posebnog je pravnog znacaja jer od tog trenutka lice postaje subjekt u
pravu i kao takvo nosilac prava i obaveza, tj. stice poslovnu sposobnost i moze stupati u pravne odnose u svoje ime i
za svoj racun.
- Pravo poznaje vise sistema osnivanja privrenih drustava:
1) Sistem slobodnog udruzivanja – ovaj sistem podrazumeva donosenje akta o osnivanju u formi ugovora, pravila
drustva ili statuta od strane osnivaca, koji na osnovu jednog od ovih akata donose odluku o osnivanju konkretnog
pravnog oblika. Donosenjem takve odluke smatra se da je pravno lice nastalo, osnovano. Iza toga sledi podnosenje
prijave za upis u odgovarajuci registar.
2) Sistem normativnog akta (normativni sistem) – prema ovom sistemu uslovi i postupak za osnivanje privrednog
drustva su unapred propisani zakonom. Drustvo je osnovano ako se ispune propisani uslovi i ako se upis izvrsi na
zakonom propisan nacin. Sluzbeno lice (registrator) ceni da li su unapred propisani uslovi ispunjeni i konstatuje da
je je drustvo ispunilo uslove za registraciju. Momenat registracije smatra se momentom nastanka privrednog
drustva.
3) Zakonski sistem – u ovom sistemu privredno drustvo se osniva tako sto se za njegovo osnivanje donosi poseban
zakon ili se zakonom ovlascuje odredjeni drzavni organ da svojim aktom osnuje drustvo (ovaj sistem je
karakteristican za osnivanje privrednih drustava u javnom sektoru privredjivanja, radi obavljanja delatnosti od
javnog interesa).
4) Sistem saglasnosti – odredjena drustva zbog prirode delatnosti koju obavljaju , mogu se osnivati samo uz prethodnu
saglasnost (dozvolu), odnosno uz naknadnu gaglasnost (odobrenje) nadleznog drzavnog organa. Njihovo osnivanje
uslovljeno je izdavanjem dozvole ili odobrenja. (Npr. ovaj sistem osnivanja zastupljen je kod osnivanja banaka,
osiguravajucih drustava i drugih finansijskih organizacija).
5) Sistem koncesije – ovo je poseban sistem prethodne saglasnosti (dozvole) koja se daje na osnovu Zakona o
koncesijama i Zakona o stranim ulaganjima. Za osnivanje privrednog drustva (koncesionog preduzeca), zahteva se
davanje koncesije (narocite dozvole) od strane nadleznog drzavnog organa (moze se registrovati samo za zakonom
odredjene delatnosti, npr. exploatacija prirodnog bogatstva, izgradnja i exploatacija autoputa…)
b) Postupak osnivanja
- U odredbama Zakona o privrednim drustvima sadrzana su odredjena pravila koja se ticu postupka osnivanja
privrednih drustava, takodje za svaki konkretan pravni oblik privrednog drustva, ovaj zakon u posebnim delovima
sadrzi i detaljnija pravila.
- U nekim zemljama Evropske unije, kao i zemljama Centralne i Istocne evrope, poznate su: faza osnivanja
preddrustva i faza upisa u sudski registar. Zakljucenjem ugovora izmedju osnivaca, kojim se uredjuju medjusobni
odnosi osnivaca, do upisa u sudski registar naziva se preddrustvo. Ono nije pravno lice ali kao oblik nastaje
zakljucenjem ugovora.
- Preddrustvo se u uporednom pravu naziva i drustvo u osnivanju, koje pokriva vreme od potpisivanja ugovora o
osnivanju drustva do njegovog upisa u trgovacki registar.
- Nase pravo ne poznaje preddrustvo, vec osnivanje drustva je u jednoj fazi, njegovom registracijom u registar. Ipak,
da bi doslo do osnivanja privrednog drustva i obavljanja njegove registrovane delatnosti u praksi, neophodno je da
osnivaci prethodno obezbede: materijalna sredstva, donesu osnivacki akt, otvore privremeni racun radi uplate
novcanih sredstava na ime uloga u novcu, pribave druga dokumenta zakonom propisana, i podnesu registracionu
prijavu. Pored formalnih uslova za osnivanje privrednog drustva mogu se posebnim propisima zahtevati i drugi uslovi
(npr. postojenje dokaza o saglasnosti nadleznog organa…)
c) Registracija i objavljivanje
- Kad se ispune formalni uslovi za osnivanje privrednog drustva, ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu, radi
registracije podataka o privrednom drustvu u Registar i objavljivanja izvrsene registracije.
- Privredno drustvo stice svojstvo pravnog lica unosenjem podataka o tom drustvu u Registar, saglasno Zakonu o
registraciji privrednih subjekata. Registracija privrednog drustva predstavlja trenutak radjanja pravnog lica, a ne
momenat objavljivanja registracije.
45. IMOVINA PRIVREDNOG DRUSTVA
b) Pojam i formiranje imovine drustva
- Ekonomsku osnovu svakog lica cini njegova imovina. Imovinu cine sva prava koja, kao jedna celina, ukupnost,
pripadaju privrednom drustvu kao pravnom licu. Privredno drustvo ima svoju imovinu koja je posebna, odvojena od
imovine clanova drustva i namenske je prirode, jer sluzi za obavljanje registrovane delatnosti i za namirenje obaveza
privrednog drustva.
- Imovinu privrednog drustva formiraju njeni osnivaci. Na osnovu unetih uloga ortaci, odnosno clanovi drustva sticu
udeo u drustvu, a akcionari akcije drustva. Uneti ulozi postaju imovina privrednog drustva, koje postaje njihov titular
(vlasnik). Zbog toga imovina ne moze biti koriscena od ortaka, clanove i akcionara kao njihova licna imovina.
- Novcane uloge privrednog drustva cine: 1) ulozi u stvarima, 2) ulozi u pravima, 3) ulozi u radu i uslugama, i 4) udeli
i akcije u drugim drustvima. Samostalni nacin procene nenovcanih uloga vrsi se od strane samih ortaka, clanova
drustva ili akcionara zatvorenog akcionarskog drustva. U slucaju da osnivaci ne mogu da postignu sporazum o proceni
u skladu sa osnivackim aktom, procenu poveravaju ovlascenom procenjivacu koga sami biraju ili sud u vanparnicnom
postupku. Zakonodavac namece obavezu nezavisne procene nenovcanih uloga samo kod otvorenih akcionarskih
drustava, jer kod njih dolazi do izrazaja javni interes.
- Posto je imovina jedinstvena, privredno drustvo moze imati samo jednu imovinu, kojom odgovara za svoje obaveze
u izvrsnom, likvidacionom i stecajnom postupku. Privredno drustvo moze uvecati ili umanjiti svoju imovinu.
- Imovina privrednog drustva mora biti vrednovana, tj. izrazena u novcu. Osnivaci drustva imaju obavezu da
nenovcane uloge novcano izraze zbog deobe dobiti, snosenja rizika, obavljanja vlasnicke funkcije…Jer ortaci, clanovi
i akcionari srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama, ucestvuju u upravljanju, u deobi dobiti, u snosenju rizika,
osim ako se drugacije nisu sporazumeli.
b) Struktura imovine drustva
- Strukturu imovine cine: pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novcana sredstva, hov i drugaimovinska
prava. Imovinu drustva cine i akcije i udeli koje ono ima u drugom pravnom licu. Takodje, u imovinu ulaze i: pravo
rucne zaloge, pravo hipoteke, pravo industrijske svojine i druga imovinska prava. Ukratko, u imovinu ulaze: stvarna
prava, obligaciona prava, prava intelektualne svojine i druga imovinska prava. Obaveze privrednog drustva ne ulaze u
imovinu. Ako su obaveze vece od vrednosti imovine, ona cine drustvo prezaduzenim, sto moze moze dovesti do
postupka stecaja. Medjutim, ako postoji raskorak izmedju dospelih obaveza i raspolozivih sredstava u imovini za
njihovo izmirenje, ali je stvarna imovina drustva veca od obaveza, tada je rec o nelikvidnosti drustva, sto nije razlog
za otvaranje stecajnog postupka.
- Moze doci i do zloupotrebe privdernog drustva od strane komanditora, clanova drustva i akcionara. Do zloupotrebe
dolazi: 1) ako navedena lica zloupotrebe privredno drustvo za nezakonite ili prevarne ciljeva, ili 2) ako navedena lica
sa imovinom drustva raspolaze kao sa sopstvenom, tj. kao da privredno drustvo ne postoji.
c) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti
- Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti uredjen je Zakonom o privrednim drustvima, kroz dva pitanja
pojam i postupak.
a. Pojam – sticanje imovine znaci pribavljanje nove imovine, a raspolaganje imovinom podrazumeva
otudjenje postojece imovine privrednog drustva. Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti od
strane privrednog drustva ima za predmet: novac, nepokretnosti, pokretne stvari i druga prava, a samo
sticanje i raspolaganje ukljucuje u sebi narocito: prodaju, razmenu, zalogu ili hipoteku.
b. Postupak – imovina velike vrednosti moze se steci ili se njome moze raspolagati u zakonom predvidjenom
javnom i otvorenom postupku na sledeci nacin: 1) upravni odbor akcionarskog drustva donosi odluku
kojom preporucuje zakljucenje tog pravnog posla i sastavlja predlog ugovora; 2) akcionarsko drustvo
obavestava akcionare, najkasnije 30 dana pre dana koji je odredjen za odrzavanje sednice skupstine
akcionara, o predlogu pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovine velike vrednosti.
– Odluku o zakljucenju pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti donosi skupstina
akcionara (redovna ili vanredna). Uz zapisnik sa sednice na kojoj se donosi odluka o zakljucenju pravnog
posla obavezno se prilaze i primerak ugovora o sticanju ili raspolaganju imovinom velike vrednosti.
46. POSLOVNO IME – pojam, znacaj, upotreba i elementi poslovnog imena
a) Poslovno ime- pojam znacaj i upotreba

- Prema nasem Zakonu o privrednim drustvima, rec “firma” iz Zakona o preduzecima zamenjena je izrazom “poslovno
ime”. Nas zakonodavac poslovno ime definise kao naziv pod kojim privredno drustvo posluje. Medjutim, “naziv” i
“firma” u uporednom pravu nemaju istu namenu, te je korektnije reci da je firma ime pod kojim preduzece posluje, a ne
naziv. Rec naziv je rezervisan da oznaci: ustanovu, udruzenje, oganak, radnju…, dok je rec firma rezervisana za
privredne subjekte. Termin “firma” upotrebljava se u pravu da oznaci ime ili da oznaci skup elemenata na osnovu kojih
se vrsi identifikacija jednog privrednog drustva.
- U odredjivanju poslovnog imena privrednog dustva osnivaci su slobodni u pogledu njegovog izbora. Bitno je da
svako drustvo mora imati svoje poslovno ime, koje je obavezi element osnivackog akta svakog privrednog drustva.
Ono mora biti takvo da na trzisu ne dovede do zabune u pogledu identiteta i delatnosti kojom se bavi privredno drustvo.
- U nacelu poslovno ime moze biti: stvarno, realno (rec koja proistice iz predmeta poslovanja koja ima neko realno
znacenje, npr. Preporod, Celik…), moze biti izmisljeno, kreirano (npr. Emaj, Bagi…), moze biti licno, tj. ime osnivaca
(npr. Maja, Todor…) i moze biti mesavina pomenutih imena (npr. Matija-Produkt, Mina-Model…). Sto je veca masta u
kreiranju imena, to je njegov nosilac prepoznatljiviji na trzistu.
- U nasem pravu poslovno ime obavezno sadrzi oznaku za pravnoorganizacioni model (npr. akcionarsko drustvo) ili
skracenicu (a.d. ili ad). Takodje, ako je nad privrednom drustvom pokrenut postupak stecaj, uz poslovno ime se dodaje
“u stecaju”, a ako je pokrenut postupak likvidacije, “u likvidaciji”.
- Poslovno ime se moze menjati, ali se promena mora izvrsiti na propisan nacin, u aktima drustva, njegovim
dokumentima i u registru privrednih subjekata.
- Nas zakonodavac nalaze da se poslovno ime privrednog drustva pise na srpskom jeziku i pismom koje je u sluzbenoj
upotrebi. Dopusteno je da poslovno ime bude i na stranom jeziku, odnosno moze da sadrzi i pojedine strane reci, u
sledecim slucajevima: 1) ako one cine ime, tj. poslovno ime ortaka, clana ili akcionara, 2) ako su uobicajene u srpskom
jeziku ili ako za njih nema odgovarajuce reci u srpskom jeziku (kafic, market…), 3) ako se radi o recima na mrtvom
jeziku (latinskom, starogrckom), 4) poslovno ime moze biti na stranom jeziku ako je rec internacionalna.
- Poslovmi ime sluzi za: 1) odredjivanje lica sa kojim se stupa u pravni odnos, tj. zakljucuje posao; 2) da se tacno utvrdi
lice koje preuzima prava i obaveze, da se zna koje lice moze biti tuzilac ili tuzeni; 3) poslovno ime je od znacaja i za
drzavne organe (sudski, fiskalni, upravni…) kao i za primenu odgovarajucih propisa. 4) od znacaja je i zbog registracije
drustva u Registar, jer je registracija uslov za sticanje svojstva pravne licnosti.
- Privredno drustvo ima pravo i obavezu da se sluzi svojim poslovnim imenom. Ono mora biti istaknuto na vidnom
mestu, najcesce na poslovnim prostorijama. Oznacava se na fakturama, objavama, dokumentima koja izlaze iz drustva.
- U nasem pravu poslovno pismo (memorandum) i drugi dokumenti nuzno je da sadrze sledece podatke: poslovno ime
drustva; pravnu formu drustva; sediste; registar u koji je drustvo registrovano i broj njegove registracije; poslovno ime i
sediste banke kod koje ima racun; broj racuna, PIB (poreski identifikacioni broj).
b) Elementi poslovnog imena

1) Obavezni elementi – propisuje ih zakon. Tu spadaju: ime, oznaka delatnosti, sediste, oznaka pravnog
oblika drustva, oznacavanje posebnog statusa privrednog subjekta. – Prvi element izbor imena pripada
osnivacima, naravno uz ogranicenja pravna i moralna. Prvo, se ogranicenje odnosi na nemogucnost izbora
imena koje vidno odudara od delatnosti drustva, te upucuje na delatnost kojom se drustvo ne bavi. Drugo,
za subjekte koji se bave odredjenom delatnoscu, uz ime mora da stoji rec koja tacno upucuje na vrstu
delatnosti (npr. banka). Pogrdne i moralno neprihvatljive reci ne mogu da se koriste kao ime. – Drugi
obavezan element jeste delatnost. Ona mora biti uneta u poslovno ime. Delatnost i ime ne mogu biti jedno
drugom suprotsta – Treci obavezan element je oznaka pravnog oblika drustva ili njegova (ad, doo…)
– Cetvrti obavezan element je sediste. To je mesto iz koga se upravlja poslovima drustva.
– Peti obavezan element je oznacavanje poslovnog statusa drustva (u likvidaciji ili u stecaju).
2) Fakultativni elementi – oni blize i detaljnije oznacavaju privredni subjekt. Sto je poslovno ime
upecatljivije to je i privlacnije. U fakultativne elemente mogu se ubrojati: godina osnivanja, crtez,
karakteristican broj, logotip, slika, zastitni znak…
3) Elementi pod posebnim pravnim rezimom – to su elementi koji se mogu uneti u poslovno ime uz dozvolu,
u skladu sa propisima strane drzave. U te elemente spadaju tri kategorije imena, tj. naziva: Prvu cine:
naziv domace drzave ili jedinice lokalne samouprave, kao i njen grb, zastava, i drugi amblemi. Drugu
cine: simboli stranih drzava ili medjunarodnih organizacija. Trecu cini ime ili deo imena fizickog lica
(ziva ili druga znamenita licnost), cije se ime moze uzeti samo uz njegovu saglasnost ili naslednika.
4) Zabranjeni elementi – to su oni elementi koji ne smeju uci u poslovno ime. Tu spada ime drugog
privrednog drustva, neistiniti podaci, pogrdni i nemoralni izrazi, znakovi za kontrolu proizvoda…
47. ZASTITA POSLOVNOG IMENA I NJEGOVI PRINCIPI
a) Zastita poslovnog imena – Poslovno ime privrednig drustva u uporednom pravu uziva pravnu zastitu po osnovu
pravila iz vise oblasto prava: po pravilima trgovinskog prava, o nelojalnoj konkurenciji, o industrijskoj svojini,
autorskih prava i po pravilima krivicnog prava. To samo govori o znacaju poslovnog imena.
- U nasem pravu poslovno ime privrednog drustva uziva visestruku zastitu: na osnovu zakona, po osnovu
podnosenja tuzbe od zainteresovanog lica, po osnovu nelojalne konkurencije i krivicnopravno.
- Po osnovu Zakona o registraciji privrednih subjekata, nakon prijema registracione prijave, Registrator je duzan da
proveri, da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno da li je taj naziv vec rezervisan.
- Zastita poslovnog imena ogleda se u sledecim mogucnostima: odbijanju prijave za registraciju istog ili slicnog
poslovnog imena i iste ili konkurentske delatnosti; brisanju kasnije registrovanog poslovnog imena; zabrani
upotrebe tudjeg poslovnog imena; naknadi pricinjene stete.
- U uporednom pravu kod zastite poslovnog imena postoje dve teorije:
Ø teorija firme kao subjektivnog prava, po kojoj se smatra da je rec o zastiti subjektivnog prava, zbog cega
samo lice ciji je subjektivni interes povredjen moze podneti tuzbu,
Ø teorija firme kao objektivnog prava, po kojoj je rec o zastiti objektivnog prava, objektivnog interesa, zbog
cega tuzbu moze podneti svako ko je ovlascen da stiti javni interes.
b) Principi (nacela) poslovnog imena – Na nacelima se temelji pravni rezim poslovnog imena, stiti njegova
namena i stvara pravna sigurnost ucesnika na trzistu. Nacela koja se propisuju i koja se redovno navode u
pravnoj literaturi su:
1) Nacelo istinitosti – podrazumeva da podaci uneti u poslovno ime odgovaraju stvarnom stanju stvari, odnosno
da su podaci uneti u poslovno ime tacni, istiniti. Unosenje neistinitih podataka u poslovno ime ili Registar
smatra se krivicnim delom. Da bi se ispostovao princip istinitosti, sve promene u vezi subjekta koje zahtevaju
promenu poslovnog moraju biti uneti u Registar.
2) Nacelo javnosti – podrazumeva javno objavljivanje poslovnog imena, kako bi se treca lica obavestila o
njenom postojanju i njenom nosiocu. Stoga se ono prilikom osnivanja privrednog drustva javno objavljuje na
veb sajtu Agencije za privredne registre, javno istice na poslovnim prostorijama, na dokumentima, upisuje u
Registar i u druge javne knjige.
3) Nacelo jedinstvenosti – privredno drustvo, kao i preduzetnik, predstavljaju jedinstveni pravni, ekonomski i
poslovni subjekt. Oni mogu obavljati jednu ili vise delatnosti, na jednom lokalitetu ili na vise razlicitih
lokaliteta. Privredno drustvo moze imati razlicite organizacione celine, tj. ogranke, na jednom ili vise razlicitih
mesta. Nezavisno od navedenog, sve njih veze jedno poslovno ime koje je pravni izraz jednog pravnog
personaliteta. Ogranci mogu imati svoj naziv, radi blizeg pravnog oznacavanja, ali naziv uvek sledi ispod
poslovnog imena. Privredno drustvo moze imati samo jedno poslovno ime, nezavisno od toga koliko ogranaka
ima i da li su na jednom mestu ili su dislocirani.
4) Nacelo iskljucivosti – stiti nosioca poslovnog imena da se samo on moze sluziti njime, da to pravo moraju
postovati svi ostali subjekti i da mu to pravo omogucava da spreci ostale da se sluze njegovim poslovnim
imenom.
5) Nacelo stalnosti – podrazumeva kontinuiranu upotrebu poslovnog imena dok ne nastupe pravni razlozi za
njegovom promenom. Dugo trajanje jednog poslovnog imena pokazuje opravdanost postojanja njenog nosioca,
njegovu konkurentsku sposobnost, uspeh, steceni ugled, postojanost, sto uliva poverenje kod trecih lica.
6) Nacelo slobodnog izbora – slobodan izbor elemenata poslovnog imena, pre svega fakultativnih, ali i
obaveznih, pripada osnivacima privrednog drustva. Medjutim, ovo nacelo ima i ogranicenja: zabranjeni
elementi, obavezno unosenje naziva pravne forme ili skracenice…
7) Nacelo obaveznosti – svako privredno drustvo, pa i preduzetnik mora imati poslovno ime. Ono je oznaka
individualnosti, bez koje se ne moze izvrsiti registracija u registar privrednih subjekata, niti steci status
privrednog subjekta. Nosilac poslovnog imena je obavezan da se njime sluzi i da se pod svojim imenom
pojavljuje u pravnom prometu.
8) Nacelo prioriteta – pri registraciji privrednih subjekata, ako se ispostavi da postoji sukob interesa u vezi sa
registracijom poslovnog imena, zakonom je po nacelu prioriteta pravo prvenstva dato ranije podnetoj
registracionoj prijavi. Prvi u vremenu jaci u pravu.
48. DELATNOST PRIVREDNOG DRUSTVA I USLOVI ZA NJENO OBAVLJANJE
a) Poimanje delatnosti – Predmet poslovanja je siri pojam od pojma delatnosti. Pod predmetom poslovanja se
podrazumeva skup delatnosti kojim se drustvo bavi, odnosno skup svih poslovnih aktivnosto kojim se trgovac bavi,
dok je delatnost naziv samo za odredjenu vrstu posla. Zakonom o privrednim delatnostima, dopusteno je obavljanje
svake delatnosti koja zakonom nije zabranjena ili nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim obicajima.
- Delatnost se utvrdjuje osnivackim aktom i registruje se u odgovarajuci registar. Privredno drustvo moze obavljati
jednu ili vise delatnosti. Vrste delatnosti utvrdjuju se posebnim zakonom i podzakonskim aktom. Medjutim,
preduzetnik moze osmisliti i nove delatnosti van okvirapropisanih , te ih registrivati, ali pod tri uslova: 1) da nisu
zabranjene, 2) da su po svojoj prirodi privredne i 3) da se njihovo obavljenje vrsi u cilju sticanja dobiti.
- Obavljanje odredjenih delatnosti potpada pod rezim posebnih propisa. To su delatnosti:
Ø za koje je potrebna prethodna saglasnost u formi dozvole, odobrenja
Ø koje se mogi obavljati samo u odredjenom pravnoorganizacionom obliku (bankarski poslovi – banke;
poslovi osiguranja – osiguravajuca drustva…)
- Jednom registrovana delatnost ne znaci da se trajno mora obavljati i da se ne moze menjati. Medjutim, pozeljno je da
sto duze jedno ime i njegova delatnost opstanu na trzistu, to dovodi do rasta ugleda privrednog drustva, kao i
poverenja u njega.
- Delatnost se moze prosirivati, suzavati, spajati sa drugom, menjati, ali se svaka promena mora uneti u osnivacki akt
privrednog drustva i Registar privrednih subjekata (saglasno nacelu istinitosti).
- Delatnost ima visestruki pravni znacaj:
Ø Prvo, delatnost je obavezan sastojak poslovnog imena (firme), bez cijeg odredjenja nema registracije, niti
sticanja statusa privrednog drustva,
Ø Drugo, delatnost odredjuje obim poslove sposobnosti lica koje se bavi privrednom delatnoscu, jer moze
zakljuciti pravne poslove samo iz okvira registrovane delatnosti. Ako zakljuci pravni posao mimo svoje
poslovne sposobnosti, postavlja se pitanje valjanosti takvog pravnog posla.
- Kod drustva kapitala zakon predvidja sledeca ogranicenja:

§ prvo, drustvo kapitala ne moze da registruje delatnost, ako ne obezbedi min iznos osnovnog kapitala
koji se zakonom trazi;
§ drugo, za obavljanje odredjenih delatnosti min iznos osnovnog kapitala moze biti drugim propisima
predvidjen u vecem iznosu od onog koji je Zakonom o privrednim drustvima uredjen;
§ trece, u skladu sa posebnim zakonom min iznos osnovnog kapitala moze biti nizi za privredna drustva
koja se osnivaju i posluju samo sa stranim licima.
b) Uslovi za obavljanje delatnosti – Obavljanju delatnosti privrednog drustva moze se pristupiti uz ispunjenost
propisanih uslova koji se zahtevaju (tehnicki, sanitarni, kadrovski…)
- Privredno drustvo moze obavljati delatnost u poslovnom prostoru koji ispunjava uslove u pogledu: 1) tehnicke
opremljenosti, 2) zastite na radu, 3) zastite i unapredjenja zivotne sredine, 4) i drugih propisanih uslova.
- Nas zakonodavac predvidja flexibilno resenje: “ispunjenost prostornih uslova za obavljanje registrovane delatnosti
proverava nadlezni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora”. Ovakvo zakonsko resenje ima za posledicu
da privredno drustvo zapocinje obavljanje registrovane delatnosti i kad nije ispunilo propisane prostorne uslove, a
da ce nadlezna inspekcijska sluzba u postupku redovne kontrole doneti odgovarajuci upravni akt (resenje, zakljucak)
kojim ce konstatovati uocene nedostatke i naloziti njihovo otklanjanje u odredjenom roku.
- Ako privredno drustvo otpocne obavljanje neke delatnosti pre nego sto pribavi resenje nadleznog organa, ono cini
privredni prestup.
49. SEDISTE PRIVREDNOG DRUSTVA
a) Pojam sedista – Privredno drustvo mora imati sediste i to samo jedno. Sediste privrednog drustva uredjuje se
osnivackim aktom i obavezno se registruje.
- Nas zakonodavac sediste definise kao “mesto iz koga se upravlja poslovima drustva”. To je mesto u kome drustvo
ima organe uprave i administrativne sluzbe. Sediste se odredjuje osnivackim aktom i registruje se u Registar
privrednih subjekata (Zakonom o privrednim drustvima).
- Kad drustvo obavlja svoju delatnost na vise mesta, sedistem se smatra ono koje je upisano u Registar.
b) Odredjivanje sedista – moguce je uociti tri sistema odredjivanja sedista drustva:

Sediste po mestu osnivanja – odredjuje se tako sto se uzima da je mesto osnivanja drustva sediste drustva, pa se po
njemu vrsi registracija drustva, a time i njegovo sediste. Pritom, drustvo moze obavljati delatnost u drugom mestu ili
upravljati poslovima drustva iz drugog mesta. Ono moze menjati mesto upravljanja ili mesto delatnosti, ali to ne utice
na sediste drustva.
Sediste po mestu upravljanja ili obavljanja delatnosti – odredjuje se tako sto se drustvo opredeljuje ili za mesto iz koga
upravlja drustvom ili za mesto u kome obavlja delatnost. Sediste po osnovu uprave ili po osnovu delatnosti naziva se
realno sediste.
Sediste po mestu oznacenom u osnivackom aktu ili statutu – je ono mesto koje je odredjeno kao sediste drustva, pa se
pretpostavlja da je ono istinito (realno, stvarno). Prema mestu koje je odredjeno kao sediste drustva vrsi se registracija
drustva. Sediste odredjeno na ovaj nacin naziva se statutarno sediste.
Realno i fiktivno sediste – mesto kao sediste drustva koje je oznaceno u pravnim aktima ne korespondira uvek sa
mestom u kome je realno sediste drustva smesteno. Da bi se treca lica zastitila, pruzeno im je pravo da biraju izmedju
statutarnog sedista (sediste koje je utvrdjeno u pravnom aktu) i realnog (stvarnog ) sedista.
– Kad je rec o odnosu realnog i fiktivnog sedista treba poci od principa realnosti: prvo, privredno drustvo moze imati
samo jedno sediste; drugo, privredno drustvo moze imati sediste u onom mestu u kome je sediste zakonom propisano;
trece, sediste se obavezno mora uneti u odgovarajuci registar privrednih subjekata; cetvrto, u slucaju da postoji realno
(stvarno) i fiktivno (u sudski registar upisano), merodavno je u sudsko registar upisano sediste.
c) Nacin promene sedista – Sediste privrednog drustva odredjuje se osnivackim aktom, uz utvdjivanje organa koji je
ovlascen da donese odluku o takvoj promeni. U osnivackom aktu donosenje odluke o promeni sedista drustva moze
se usloviti davanjem saglasnosti osnivaca. Bez takve saglasnosti do promene sedista se ne moze doci. Svaka
promena sedista mora biti uneta u Registar privrednih subjekata.
d) Znacaj – znacaj sedista sa pravnog aspekta je visestruk: prema sedistu privrednog drustva odredjuje se mesto
zakljucenja ugivira, ako ugovorne strane nisu ugovorile mesto zakljucenja ugovora; zatim, prema sedistu drustva
odredjuje se: mesno nadlezan organ za registraciju drustva, mesna nadleznost sudskih i upravnih organa, u
parnicnom i vanparnicnom postupku; mesna nadleznost organa za izmirivanje fiskalnih obaveza…
50. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – izvori prava, pojam i vrste
a) Izvori prava – Materiju o zastupanju regulise vise zakona: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o privrednim
drustvima, Zakon o stecajnom postupku, Zakon o opstem upravnom postupku…Primarnu ulogu ima Zakon o
privrednim drustvima.
b) Pojam – Sire shvatanje zastupanja obuhvata istupanje u ime i za racun zastupanog, kao i ono zastupanje putem
koga se deluje za racun drugog lica, a u svoje ime. Uze shavatanje zastupanja smatra se samo ono istupanje kod
koga je zastupnik ovlascen, po bilo kom pravnom osnovu, da svojom izjavom volje preuzima prava i obaveze.
– Zastupanje je stoga pravno istupanje u ime i za racun privrednog drustva, sto podrazumeva zakljucivanje pravnih
poslova, vrsenje pravnih radnji, istupanje pred sudom i drugim nadleznim organima na osnovu ovlascenja o
zastupanju i u granicama datih ovlascenja. Lice koje vrsi zastupanje naziva se zastupnik, a lice koje se zastupa
naziva se zastupani.
– Pravni osnov za davanje ovlascenja za zastupanje proizilazi iz: 1) zakona, 2) akta privrednog drustva, 3) akta
nadleznog organa ili 4) izjave volje zastupanog.
– Prema Zakonu o privrednim drustvima, privredno drustvo zastupa direktor, ortacko drustvo-oratci, komanditno
drustvo-komplementari, doo i ad-jedan ili vise direktora (predsednik ili clanovi upravnog odbora).
– Zastupanje privrednog drustva se moze zasnovati na izjavi volje zastupanog (punomocje), punomocju po
zaposlenju i aktu nadleznog drzavnog i nedrzavnog organa.
– Zakonom o privrednim drustvima stavlja se u duznost zastupniku privrednog drustva da postuje sva ogranicenja
ovlascenja na zastupanje utvrdjena aktom, ugovorom ortaka ili clanova drustva, statutom ili idlukom nadleznog
organa drustva. U slucaju da zastupnik prekoraci ogranicenja ovlascenja, odgovoran je za stetu koja se time
prouzrokuje.
– Lice koje ima status zastupnika registruje se u Registar privrednih subjekata.
c) Vrste – U zavisnosti od pravnog osnova postoji vise vrsta zastupnika:

1) Zakonski zastupnik – status zakonskog zastupnika po sili zakona ima direktor, odnosno predsednik
upravnog odbora. On zastupa privredno drustvo kao organ koji obavlja funkciju poslovodjenja. Medjutim,
osnivackim aktom ili statutom moze se ovlascenje zakonskog zastupnika ograniciti na odredjene pravne
poslove.
2) Zastupnik na osnovu osnivackog akta ili statuta – osnivackim aktom ili statutom moze se odrediti da pored
direktora privredno drustvo zastupaju i druga lica. Ta druga lica se odredjuju prema funkciji koju vrse u
drustvu (npr. sekretar drusta, poslovodja ogranka, sef pravne sluzbe…) I ovim licima se mogu ograniciti
ovlascenja u osnivackom aktu ili statutu. Svako ogranicenje ovlascenja kao i prestanak ovlascenja mora se
registrovati. Time se stite pravni interesi zastupanog, trecih lica i obezbedjuje se sigurnost pravnog prometa
3) Punomocnik na osnovu ugovora o punomocju – pod punomocjem se podrazumeva “ovlascenje za
zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomocniku”. Punomocnik moze biti fizicko i pravno
lice. Zastupnik privrednog drustva moze dati punomocje drugom licu za zastupanje drustva smo pod dva
uslova: 1) da je preneto ovlascenje iz kruga njegovih ovlascenja, i 2) da je zakljucen ugovor o punomocju
koji mora biti u pisanom obliku, potpisan, a potpis overen kod suda.
– Davalac punomocja naziva se vlastodavac, a primalac ovlascenja naziva se punomocnik.
– U Zakonu o obligacionim odnosima uredjeno je pet oblika punomocja: opste (generalno), posebno
(specijalno), poslovno, punomocstvo po zaposlenju i punomoc trgovinskog putnika. Zakon poznaje i jos
jedno prokura.
– Punomocje prestaje prestankom pravnog lica u svojstvu punomocnika, odnosno smrcu punomocnika.
4) Prokura – na osnovu Zakona o privrednim drustvima, prokura se definise kao zakonska forma ovlascenja
kojim privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa
delatnoscu drustva. Posebno ovlascenje koje se izdaje naziva se prokura, a fizicko lice kome se daje
prokura naziva se prokurista. Rec je o najsirem ovlascenju iz Zakona o obligacionom odnosima.
– Po zakonu prokurista je ovlascen : 1) da zakljucuje ugovore, 2) da preduzima pravne radnje, 3) da obavlja
pravne poslove. Prokura se daje u velikim privrednim drustvima radi rasterecenja direktora od velikog
broja obaveza.
– Prokura moze biti pojedinacna, a to znaci moze se dati jednom licu ili vecem broju lica, ali svaki
prokurista ima sva ovlascenja koja prokura sadrzi po zakonu. Prokura moze biti i zajednicka kada se daje
vecem broju lica zajedno, zbog cega oni vrse prokuru zajedno.
– Prokura ne prestaje na osnovu smrti ili prestanka jednog clana ili akcionara drustva koje je dalo prokuru.
– Prokura se obavezno registruje u Registar.
5) Trgovinski putnik – je lice sa posebnim ovlascenjem, tj. fizicko lice sa kojim privredno drustvo, odnosno
preduzetnik, zakljucuje ugovor o punomocju, kojim ga ovlascuje da zakljuce ugovore u ime i za racun
vlastodavca o prodaji njegove robe. Trgovinski putnik je po pravilu zaposlen kod vlastodavca, ali ne mora.
Trgovinski putnik je samo ovlascen da prodaje robu van prostorija vlastodavca i da vrsi one pravne radnje
koje su u funkciji prodaje: da prikuplja porudzbine, da zakljucuje ugovor o prodaji robe vlastodavca, da
prima prigovore na racun prodate robe zbog materijalnih nedostataka…Trgovinski putnik ne moze
kupovati robu koju prodaje, ne moze svoje ovlascenje preneti na drugog, ne moze prodavati robu lica koja
su konkurenti vlastodavcu, niti vrsiti prodaju robe u prostoru vlastodavca.
6) Punomocnik po zaposlenju ( punomocnik na osnovu radnog mesta) – to je takva vrsta zastupnika koji rade
na radnim mestima na kojima se zakljucuju ili izvrsvaju pravni poslovi samim faktom da rade na takvom
mestu. Takva lica moraju biti u radnom odnosu i moraju raditi na takvom radnom mestu iz koga proistice
po prirodi stvari njihovo ovlascenje da zakljucuju ugovore, da vrse neke pravne radnje ili da ih izvrsavaju.
(npr. lica koja rade na salterima, trgovci u radnjama, komercijalni direktori…)
7) Punomocnik na osnovu posebnog akta – to je takva vrsta punomocnika, tj. zastupnika koji stice taj status
na osnovu posebnog akta. Taj akt moze biti akt drzavnog organa ili akt nedrzavnog prgana.
51. DRZAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA – drzavna revizija i pravni status drzavne revizorske institucije
a) Drzavna revizija – za razliku od revizije finansijskih izvestaja privrednih subjekata, koja se vrsi na osnovu Zakona
o racunovodstvu i revizijia, drzavna revizija je posebna vrsta revizije, koja se vrsi kod korisnika javnih sredstava od
strane Drzavne revizorske institucije, na osnovu posebnog zakona.
- Subjekti drzavne revizije su: direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava Srbije, teritorijalne autonomije i
lokalne samouprave; organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; bidzetski fondovi; Narodna banka Srbije; javna
preduzeca, privredna drustva i druga pravna lica; politicke stranke i drugi zakonom odredjeni subjekti revizije.
- DRI vrsi reviziju u skladu sa opsteprihvacenim nacelima i pravilima revizije i u skladu sa odabraim medjunarodno
prihvacenim standardima revizije. Subjekt revizije duzan je da revizorima stavi na raspolaganje sve trazene podatke
i dokumenta koji su neophodni za planiranje i izvrsenje revizije.
- DRI otpocinje postupak revizije donosenjem zakljucka o sprovodjenju revizije, protiv kojeg je dopusten prigovor,
u roku od osam dana od urucivenja zakljucka. O prigovoru odlucuje Savet DRI zakljuckom, uz tri mogucnosti: 1)
da ga odbaci, 2) da ga odbije ili 3) da ga prihvati kao osnovan. Protiv zakljucka o odbacivanju prigovora nije
dopusten prigovor.
- DRI ce bez odlaganja podneti zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, odnosno krivicnu prijavu nadleznom
organu, ako u postupku revizije otkrije materijalno znacajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekrsaja,
odnosno krivicnog dela.
c) Pravni status Drzavne revizorske institucije – DRI je najvisi drzavni organ. To je samostalna i nezavisna
institucija , koja vrsi reviziju javnih sredstava u Srbiji. Ona ima svojstvo pravnog lica, a za obavljanje poslova iz
svoje nadleznosti odgovorna je Narodnoj skupstini. Sediste DRI je u Beogradu. Akti kojima DRI vrsi svoju
nadleznost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim drzavnim organima.
- DRI obavlja sledece poslove: planira i obavlja reviziju; donosi podzakonske i druge akte radi sprovodjenja
zakona; zauzima stavove i daje misljenja; usvaja i objavljuje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima;
uredjuje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja drzavni revizor i ovlasceni drzavni revizor,
organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja i vodi registar lica koja su stekla pomenuta zvanja;
saradjuje sa medjunarodnim revizorskim i racunovodstvenim organizacijama…
- DRI ima svoje organe: predsednik, potpredsednik, savet, a unutar svoje organizacije ima revizorske sluzbe i
pratece sluzbe. Predsednika DRI je generalni drzavni revizor i rukovodilac ove instituvije. Potpredsednik DRI
zamenjuje predsednika u slucaju njegove sprecenosti. Savet DRI je najvisi kolegijalni organ, koji ima pet clanova
(predsednik, potpredsednik i tri clana). Predsednik saveta je istovremeno i predsednik DRI.
- Predsednika, potpredsednika i clanove Saveta DRI bira i razresava Narodna skupstina, a oni nakon izbora polazu
zakletvu pred Narodnom skupstinom, cime preuzimaju duznost. Clanovi saveta biraju se na period od pet godina, a
mogu biti birani najvise dva puta. Njima prestaje mandat pre isteka vremena: podnosenjem ostavke, ispunjenjem
uslova za penziju ili razresenjem.
- DRI ima sekretara koga biraj i razresava predsednik DRI na vremenski period od 6 godina. Sekretar je funkcioner
DRI, koji uskladjuje rad pratecih sluzbi, vodi poslovanje DRI i obavlja druge poslove.
- DRI izvestava Narodnu skupstinu podnosenjem: 1) godisnjeg izvestaja o svom radu, 2) posebnih izvestaja u toku
godine, 3) izvestaja o reviziji zavrsnog racuna budzeta Srbije i drugih zakonom odredjenih izvestaja.
52. DUZNOST PAZNJE U OBAVLJANJU POSLOVA PRIVREDNOG DRUSTVA
- Privredno drustvo je privredni subjekt sa jedinstvenim interesom, ineresom jednog ili vise vlasnika. Medjutim, u
stvarnosti osim interesa vlasnika u drustvu dolaze do izrazaja i drugi interesi: poverilaca, zaposlenih, uprave i samog
drustva. Navedeni interesi su u praksi cesto suprotstavljeni, a ponekad i konfliktni. Zbog toga zakonodavac ima zadatak
da te suprotstavljene interese uskladi, propisivanjem odgovarajucih pravila.
a) Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu

- U nasem pravu je usvojen anglosaksonski koncept duznosti odredjenih lica prema privrednom drustvu, koji polazi od
toga da je interes drustva jedini interes koji ta lica realizuju. Ta lica su: 1) svi ortaci ortackog drustva i svi
komplementari komanditnog drusta; 2) kontrolni clanovi drustva sa ogranicenom odgovornoscu ili kontrolni clanovi
akcionarskog drustva (to su lica koja sama ili zajedno ostvaruju kontrolu nad upravljanjem drustva); 3) zastupnici
drustva; 4) clanovi organa drustva kapitala; 5) clanovi nadzornog organa i druga lica u drustvu kapitala; 6) lica koja
imaju ugovorna ovlascenja da upravljaju poslovima drustva i 7) likvidacioni upravnik drustva.
b) Postupanje sa paznjom dobrog privrednika (duznost poslovne paznje i pravilo poslovne

procene - prosudjivanje)
- Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu moraju da obavljaju svoje poslove savesno, sa paznjom dobrog
privrednika i sa uverenjem da rade u najboljem interesu privrednog drustva. Lice koje postupa u skladu sa svojim
duznostima nije odgovorno za stetu koja iz takve procene nastane za drustvo. Npr, ako zastupnik zakljuci rizican posao
za drustvo, nece snositi odgovornost za nastalu stetu iz tog posla ako je postupao sa odgovarajucom paznjom.
c) Duznost lojalnosti (nacelo lojalnosti)

- Zakonom je stavljeno u duznost odredjenim licima da postupaju savesno i lojalno prema privrednom drustvu. Nacelo
lojalnosti u nasem Zakonu o privrednim drustvima konkretizuje se: 1) u slucajevima postojanja licnog interesa; 2) u
postojanju sukoba interesa sa drustvom; 3) u slucaju zabrane konkurencije privrednom drustvu.
1) Licni interes i privredno drustvo – u svim slucajevima u kojima lica koja imaju duznost prema privrednom
drustvu, a imaju licni interes, duguju lojalnost drustvu, a narocito: da ne koriste imovinu drustva radi
ostvarenja licnog interesa; da ne koriste povlascene informacije u drustvu radi licnog bogacenja; da ne
zloupotrebljavaju pozicije u drustvu radi licnog bogacenja; da ne koriste poslovne mogucnosti drusta radi
ostvarenja svojih licnih potreba…
2) Zabrana ugovaranja u licnom interesu (odobravanje pravnog posla u kome postoji sukob interesa sa
drustvom) – povreda pravila sukoba interesa sa privrednim drustvom u slucaju postojanja licnog interesa ili
interesa povezanog lica, stvara obavezu naknade stete drustvu, osim ako je tako zakljucen pravni posao
odobren u dobroj veri: a) od svih drugih ortaka ili svih komplementara koji nemaju licni interes; b)
vecinom glasova clanova doo koji nemaju licni interes; c) vecinom glasova clanova upravnog odbora koji
nemaju licni interes u tom poslu (u slucaju ad).
3) Zabrana konkurencije privrednom drustvu – lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu ne mogu
biti, direktno ili indirektno, angazovana u drugom drustvu sa konkurentskom delatnoscu, osim ako za to
dobiju odobrenje nadlesnog organa drustva. Ako nije rec o drustvu sa konkurentskom delatnoscu, zakonom
se ne zabranjuje angazovanje lica koja imaju duznost u drugom privrednom drustvu.
- Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom drustvu pravo da zahteva naknadu stete od lica koje
je prekrsilo zabranu.
d) Duznost cuvanja poslovne tajne

- Nas zakonodavac pod poslovnom tajnom podvodi “informaciju o poslovanju odredjenu osnivackim aktom, za koju je
ocigledno da bi prouzrokovala znatnu stetu privrednom drustvu ako dodje u posed trecem licu”. Informacija o
poslovanju, koja predstavlja tajnu drustva, moze biti odredjena, pored osnivackim aktom, i posebnim aktom ili
ugovorom ortaka, ili ugovorom slanova drustva, odnosno statutom ad.
- U pravnoj doktrini pravi se razlika izmedju proizvodne tajne (predstavljaju podaci o nepatentiranim pronalascima i
inovacijama u obavljanju delatnosti drustva, npr. know-how) i komercijalne tajne (predstavljaju podaci o tome ko su
poslovni partneri privrednog drustva ili podaci o finansijskom poslovanju drustva). Medjutim, zakonom je odredjeno da
poslovnu tajnu ne mogu da predstavljaju informacije cije je objavljivanje obavezno, u skladu sa zakonom, ili koje su u
vezi sa povredom zakona, dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala, ali i nformacije za koje postoji
osnovana sumnja na postojanje korupcije.
- Lica na koja se odnosi duznost cuvanja poslovne tajne odgovorna su privrednom drustvu za pricinjenu stetu.
53. RESAVANJE SPOROVA KOJI PROIZILAZE IZ ZAKONA O PRIVREDNIM DRUSTVIMA
a) Nadleznost za resavanje sporova

- U nasem pravu trgovinski sudovi imaju znacajnu ulogu u resavanju sporova vezanih za osnivanje, registraciju i
poslovanje privrednih drustava i drugih privrdnih subjekata. Zakon o privrednim drustvima pretpostavlja nadleznost
trgovinskih sudova u resavanju sporova kroz dve vrste gradjanskih sudskih postupaka: parnicni i vanparnicni.
- Trgovinski sudovi su nadlezni za resavanje sporova koji proizadju iz trgovinskih pravnih poslova koje zakljucuju
privredni subjekti, oni su takodje nadlezni da odlucuju i o individualnim i derivatnim tuzbama (koje podizu manjinski
akcionari na oznovu Zakona o privrednim drustvima).
b) Vrtse postupaka
- Trgovinski sudovi postupaju u dve vrste postupaka: parnicnom (resavaju sporove iz trgovinskih i imovinskopravnih
odnosa, na osnovu Zakona o parnicnom postupku) i vanparnicnom (predmet sudske zastite u ovom postupku moze
biti: 1) pravo ortaka, clanova, akcionara da zatraze od suda da odredi ovlascenog procenjivaca koji ce proceniti
vrednost nenovcanog uloga; 2) pravo clanova drustva da zatraze od suda da izda nalog nadleznom organu privrednog
drustva da izvrsi duznost informisanja svojih clanova o poslovanju i finansijskom stanju; 3) pravo akcionara da zatrazi
od suda ostvarivanje prava na obavestavanje u pogledu finan stanja i sticanja sopstvenih akcija drustva koje mu je
uskraceno…)
- Pokrenut vanparnicni postupak pred trgovinskim sudom je hitan i sud prvog stepena je duzan da donese odluku
najkasnije u zakonskom roku od 60 dana od dana prijema zahteva. Nakon donosenja prvostepene odluke, nezadovoljna
strana moze izjaviti zalbu Visem trgovinskom sudu, u zakonskom roku od 8 dana. Drugostepeni sud je duzan da odluci
po podnetoj zalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana njenog prijema.
c) Individualna i derivatna tuzba
- Zakonodavstvo poznaje dve vrste tuzbi koje mogu podneti manjinski akcionari: individualna i derivatna, dok samo
neka zakonodavstva posnaju i tzv. kolektivnu tuzbu.
1) Individualnu tuzbu – moze podneti u svoje ime i za svoj racun svaki ortak, clan ili akcionar kome je povredjeno
neko pravo ili pricinjena steta povredom duznosti organa drustva ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti
prema drustvu. Takodje, ovu tuzbu moze podneti vise lica zajedno u svoje ime i za svoj racun.
- Primeri iz sudske prakse za individualnu tuzbu su: povreda prava ucestvovanja u radu skupstine, netacno prikazivanje
rezultata poslovanja drustva da bi se izbegla isplata dividendi, onemogucavanje ostvarivanja prava glasa, povreda prava
preceg upisa akcija…
- Lice koje moze biti tuzeno u sporu po podnetoj individualnoj tuzbi javlja se privredno drustvo zbog nezakonite i
stetne odluke skupstine drustva, odnosno drustvo i clanovi upravnog organa.
2) Kolektivna tuzba – to je takva tuzba koju podize jedan ili vise akcionara protiv drustva, njegovih organa ili drugih
lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu, radi priznavanja nekog individualnog prava koje im
pripada, s tim da se dejstvo donete sudske odluke proteze i prema drugim akcionarima koji su u istom pravnom
polozaju.
3) Derivatnu tuzbu – je ovlasceno da podnese drustvo radi naknade pricinjene stete od strane lica koja imaju duznost
prema drustvu. Ako ovu tuzbu ne podnese privredno drustvo protiv naznacenih lica, tada se kao tuzioci mogu javiti
komanditor, clan ili akcionar privrednog drustva. Navedena lica su ovlascena da podnesu tuzbu u svoje ime, a za racun
drustva.
- U nasem pravu navedena lica mogu da podnesu derivatnu tuzbu pod uslovom da se prethodno kumulativno ispune ovi
uslovi: 1) da imaju svojstvo komanditora, clana ili akcionara u vreme podnosenja tuzbe, 2) da pojedinacno ili zajedno
poseduju zakonom propisani procenat od 5% ucesca u osnovnom kapitalu drustva, 3) da su se pre podnosenja tuzbe
obratili drustvu sa zahtevom da ono neposredno ostvari naknadu za pricinjenu mu stetu, a ono to neucini u roku od
30 dana od dana dostavljanja zahteva.
- Ostavarena naknada stete po osnovu derivatne tuzbe pripada privrednom drustvu, a podnosilac tuzbe u svoje ime, a za
racun drustva, koji uspe u sporu, ima pravo samo na naknadu parnicnih troskova. U protivnom, ako tuzba bude
odbijena , sve troskove spora snosi lice koje je tuzbu podnelo.
54. JAVNOST RADA, INFORMISANJE I ZASTARELOST U PRAVU DRUSTVA
- Javnost rada znaci da je osnivanje, obavljanje delatnosti i prestanak rada privrednih drustava dostupan javnosti.
Registracija se vrsi u Registru, a osnivanje novih subjekata obajvljuje se na internet stranici Agencije za privredne
registre. Svaka statusna promena, kao i prestanak, registruju se i objavljuju.
- Saglasno principu javnosti rada, Zakonom se nalaze privrednim subjektima da vrse funkciju obavestavanja svojih
clanova, zaposlenih, poverilaca, a u tacno odredjenim slucajevima i Registar.
- Privrednim drustvima je stavljeno u duznost da svoje ortake, clanove ili akcionare informisu o svom poslovanju i
finansijskom stanju. U okviru tog informisanja, privredna drustva su duzna da navedenim licima ucine dostupnim
informacije i dokumenta koja se u skladu sa Zakonom o privrednim drustvima, osnivackim aktom ili statutom moraju
uciniti dostupnim.
- Za slucaj da nadlezni organ privrednog drustva propusti da izvrsi zakonsku duznost informisanja, ortaci, clanovi
drustva i akcionari imaju pravo podnosenja pisanog zahteva sudu, koji u vanparnicnom postupku moze izdati nalog za
postupanje privrednog drustva u skladu sa zakonom. Zakonom je uspostavljena odgovornost nadleznog organa ili
ovlascenog lica u drustvu, u obliku naknade stete, prema ortacima, clanovima i akcionarima, za slucaj da ih ne
informisu u skladu sa zakonom.
- Pravo na informisanje proizilazi iz principa javnosti rada privrednog drustva i njegovih organa, a obuhvata pravo na
trazenje informacija i pravo na uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju drustva. Ortaci, clanovi i akcionari imaju
individualno pravo na obavestavanje o: radu privrednog drustva i njegovih organa; finansijskim izvestajima;
izvestajima uprave; izvestajima nadzornog organa i revizora…
- Pravo na obavestavanje imaju i zaposleni, a nacin njihovog obavestavanja uredjuje se osnivackim ili nekim drugim
aktom drustva.
- Saglasno principu javnosti rada, osnivacki akt, opsti akto privrednog drustva, poslovne knjige, bilans stanja, bilans
uspeha i drugi izvestaji, ne mogu se proglasiti poslovnom tajnom.
Zastarelost u pravu drustva
- Zakonom o privrednim drustvima se odredjuje zastarelost za potrazivanja odredjenih lica: 1) ortaka, clanova drustva i
akcionara prema privrednom drustvu; 2) poverilaca drustva prema ortacima, clanovima drustva ili akcionarima drustva,
3) privrednog drustva prema svojim ortacima, clanovima ili akcionarima drustva, 4) privrednog drustva prema
clanovima organa drustva, zastupniku ili likvidacionom upravniku.
- Takodje, zakonom se odredjuju i opsti rokovi zastarelosti, kao subjektivni rokovi – 180 dana oda dana saznanja za
osnov podizanja tuzbe ili, kao objektivan rok – 3 godine od dana dospelosti. Opsti zakonski rokovi zastarelosti ce se
primeniti ukoliko propisom za konkretno potrazivanje nije drukcije odredjeno – posebni rokovi zastarelosti.
55. INDIVIDUALNI PREDUZETNIK (INDIVIDUAALNI TRGOVAC)
Zakonska definicija i zakonsko regulisanje individualnog preduzetnika

- Prema Zakonu o privrednom drustvu, preduzetnik se definise kao “fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja
dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove
domace radinosti”.
- Ova zakonska definicija moze se rasclaniti na sledece, preduzetnik:
1) je fizicko lice, 2) je registrovano fizicko lice, 3) moze obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci
umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti, 4) obavlja delattnost trajno, samostalno, neposredno, licno kao
glavno i redovno zanimanje, 5) obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Porde navedenih elemenata koje sadrzi zakonska
definicija, pojam individualnog preduzetnika obuhvata i druge elemente: poslovno ime, sediste, uslove za obavljanje
delatnosti, zastupanje, odgovornost, zastarelost, likvidaciju…
Vrste individualnih preduzetnika

- U kontinentalnom pravu pravi se razlika izmedju dve vrste trgovaca, odnosno fizickih lica:
1) individualni trgovac i 2) imalac radnje (mali trgovac). Osnovne razlike izmedju ove dve vrste trgovaca ogledaju se u:
nacinu njihove registracije; pojedinim elementima njihovog pravnog statusa; vrsti delatnosti koje mogu obavljati;
obimu njihovog poslovanja; razlicitom nacinu vodjenja poslova; razlicitom nacinu oporezivanja…
Pravna forma individualnog preduzetnika
- Preduzetnik je pravna forma privrednog subjekta, koji nema svojstvo pravnog lica. Rec je o fizickom licu sa
svojstvom preduzetnika, koji registruje, odnosno evidentira preduzetnicku delatnost kod nadleznog organa. U nasem
pravu individualni preduzetnik organizuje radnju za obavljanje samostalne delatnosti ili neki drugi oblik poslovanja:
radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, apoteku…
- Fizicko lice u svoje preduzece ne unosi ulog i ne izdvaja poseban deo svoje imovine radi obavljanja registrovane
delatnosti. Individualni preduzetnik za preuzete obaveze u pravnom prometu odgovara neograniceno, celokupnom
svojom imovinom.
- Uslovi za organizovanje radnje od strane fizickog lica su sledeci: 1) da ima opstu zdavstvenu sposobnost, 2) da je
poslovno sposobno, 3) da mu pravnosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje odredjene delatnosti, 4) da
ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajuci prostor.
- Individualni preduzetnik neposredno vodi radnju u svoje ime i za svoj racun. U radnji mogu raditi zaposlena lica i
clanovi porodicnog domacinstva, koji ne moraju da zasnuju radni odnos (roditelji, bracni drug i deca).
- Dva ili vise fizickih lica mogu organizovati ortacku radnju pod zajednickim poslovnim imenom. Rec je o pravnom
obliku kolektivnog preduzetnistva, na koji se primenjuju pravila za individualnog preduzetnika.
- Individualni preduzetnik obavlja delatnost pod nazivom koji predstavlja njegovo poslovno ime. Poslovno ime moze
da sadrzi njegovo licno ime, ime nekog drugog lica ili poseban naziv uz obavezan dodatak “preduzetnik” ili skracenicu
“pr”. Poslovno ime ,ora biti istaknuto na vidnom mestu na svakom objektu u kome se obavlja delatnost.
- Individualni preduzetnik mora imati sediste. To je mesto u kome obavlja delatnost. Ako za njegovu delatnost nije
potreban poseban prostor, onda je sediste radnje njegovo prebivaliste sa adresom stanovanja.
- Poslovodjenje individualni preduzetnik vrsi licno. On zastupa i upravlja radnjom. Medjutim, ako privremeno prestane
licno da vodi radnju, ona ne prestaje sa radom, jer se rad nastavlja preko poslovodje (zaposleni ili clan porodice), uz
ovlascenje preduzetnika u pisanom obliku.
- Preduzetnik se registruje u Registar (registraciona prijava i prilaze dokaz o identitetu – kopija licne karte ili pasosa).
Prestanak individualnog preduzetnika

- Prestaje brisanjem iz registra, a to se vrsi podnosenjem zahteva za odjavu preduzetnicke delatnosti. Do brisanja nece
doci ako je nad ind preduz pokrenut postupak stecaja, kako ne bi doslo do izigravanja poverilaca.
- Individ preduzetnik se brise iz registra u slucaju: 1) odjave, 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti, 3) neobavljanja
delatnosti neprekidno jednu godinu, 4) isteka vremena, ako je registrovan na odredjeno vreme, 5) obavljanje delatnosti
u vreme privremenog prekida po odluci nadleznog organa, 6) kaznjavanja, vise od tri puta, za obavljanje delatnosti za
koje ne ispunjava propisane uslove, 7) stecaja i likvidacije…
Znacaj individualnog preduzetnika

- Indiv preduzetnik je pogodan pravni oblik za trzisnu privredu, u kojoj preovladjuje sitna robna proizvodnja. Kada
razvijena trzisna privreda posustaje, indiv preduzetnistvo dobija na znacaju, jer jednim delom pokrece nove privredne
procese a drugim delom odrzava postojece. On je pravna forma koja je prilagodljiva trzistu. To je cest pravni oblik jer
ne zahteva znacajniji kapital, jednostavan je oblik za poslovodjenje i upravljanje (odlucivanje je u rukama vlasnika, ne
pretpostavlja dvojno knjigovodstvo, ne podleze dvojnom oporezivanju, postupak registracije je krajnje pojednostavljen)
- I u nasoj poslovnoj praksi znacaj individualnog preduzetnika je visestruk. Poslovanjem preko radnje preduzetnik vrsi
samozaposljavanje sto je znacajno u tranzicionom periodu. Stvara materijalna dobra i kulturne vrednosti. Zadovoljava
one potrebe stanovnistva koji se ne mogu zadovoljitipreko privrednih drustava, cime ucestvuje u razvoju privrede.
Korisnik je bankarskih kredita, cime ucestvyje u razvoju bankarstva.
56. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU
a) Nastanak, svojstva i znacaj

- Doo i ad ne samo sto se smatraju drustvima kapitala, vec i modernim formama trgovackog drustva.
- Mada je naziv doo skoro opsteprihvacen, smatra se da nije najsjanije resenje, jer se stice utisak da drustvo odgovara
ograniceno za svoje obaveze.
- Pravno i stvarno, drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom bez ogranicenja, dok njegovi clanovi imaju vid
ogranicene odgovornosti, jer odgovaraju za obaveze drustva samo do visine svog uloga. Unoseci ulog, cija je namena
da donese njegovom clanu dobit, clan rizikuje da izgubi uneto, ako drustvo lose posluje.
- Broj ovih drustava u odnosu na ad je tri puta veci, s tim sto po obimu kapitala, po broju zakljucenih ugovora na trzistu
i po broju zaposlenih zaostaje za ad.
- Karakteristika doo jeste da pokazuje slicnost i sa drustvom lica i sa drustvom kapitala, a svrstava se u oblike drustva
kapitala. Sa drustvom kapitala su slicnosti: drustvo odgovara svojom imovinom, a ne clanovi drustva, a na clanu
drustva je da snosi rizik unetog (ogranicena odgovornost). Sa drustvom lica pokazuje slicnost, jer ga osnivaju lica koja
vezuje uzajamno poverenje, a pristup novog clana, prenos udela i prestanak drustva, vezano je za saglasnost clanova.
- U doo se unose manji ulozi, pa je oblik pogodan vecem broju fizickih lica. Autonomija clanova je sira nego u ad, a
manji broj clanova omogucava vecu kontrolu u pogledu raspolaganja udelima, cime se izbegava izigravanje manjine.
Unutrasnja organizacija prilagodjena je potrebama clanova koji svoje odnose zasnivaju na poverenju. Medjutim, u cilju
zastite trecih lica, nije dozvoljeno osnivanje ovih drustava u oblasti bankarstva, pa i osiguranja.
- Opste karakteristike dustva su:
Prvo, to je oblik drustva sa statusom pravnog lica, koji stice to svojstvo momentom registracije. Drugo, imovina
drustva odvojena je od licne imovine clanova drustva, te ono odgovara za svoje obaveze svojom imovinom, a ne njeni
clanovi drustva. Trece, ulozi clanova mogu biti u svemu sto ima svoju vrednost, koja se moze izraziti u novcu. Cetvrto,
zbir vrednosti uloga clanova drustva cini osnovni kapital drustva. Peto, svaki clan ima jedan udeo u drustvu po principu
“jedan clan jedan udeo”, mada moze da se desii “jedan clan, vise udela”. Sesto, posluje pod zajednickim poslovnim
imenom uz obavezno unosenje skracenice doo. Sedmo, oblik je pogodan za sve vrste delatnosti, osim za finansijske i
bankarske poslove, koji s formiraju u formi ad. Osmo, br clanova je ogranicen i krece se od jednog clana do 50.
Deveto, osnovni kapital u novcanom iznosu fiksiran je zakonom, udeli clanova su po pravilu jednaki. Deseto, osnivaci
mogu biti kako fizicka tako i pravna lica. Jedanaesto, upravljanje vrse po pravilu vlasnici.
b) Pojam, osnivanje i pravni status
Pojam – Doo, nas ga zakonodavac definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih lica i/ili fizickih
lica, u svojstvu clanova drustva, radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom.
- U pravnoj literaturi ono se definise kao drustvo u koje se udruzuje vise lica sa ciljem da pod zajednickom firmom, uz
odgovornost unapred ogranicenu na osnovni dug, ucestvuju u privradnom poduhvatu radi koga se drustvo osniva.
Osnivanje – doo moze se osnivati samo simultanim nacinom, tj. bez javnog poziva i upisa uloga. Osnivaci drustva
mogu biti pravna i/ili fizicka lica, domaca i strana, koja osnivanjem sticu svojstvo clanova drustva. Dok su osnivaci
drustva ujedno i clanovi, dotle lica koja kasnije pristupe drustvu imaju samo svojstvo clana drustva.
- Nas zakonodavac maximizira broj clanova ovog drustva na 50 clanova. Ako se broj clanova poveca do 100 i odrzi u
periodu duzem od dodinu dana, tada je drustvo duzno da promeni postojeci pravni oblik u zatvoreno ad. Ovo drustvo
ne moze da posluje sa vecim brojem clanova, zbog njegovo pravne prirode (licne osobine osnivaca, medjusobno
poverenje, nacin upravljanja, rapolaganje udelima).
- Osnivanje drustva zapocinje donosenjem osnivackog akta, koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih obaveznih
elemenata. Osnivacki akt je pojedinacni pravni akt i predstavlja pravni temelj drustva, njime se odredjuje jedna ili vise
delatnosti koje ce drustvo obavljati, kao i sediste drustva.
- Troskove osnivanja drustva snosi drustvo, ili njegovi osnivaci sto se blize uredjuje asnivackim aktom.
- Doo moze imati i ugovor clanova drustva, kojim oni narocito uredjuju poslovanje drustva i upravljanje. To je
pojedinacni pravni akt. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi i ima zakonom utvrdjenu sadrzinu.
Pravni status – Posle sprovodjenja svih neophodnih pravnih radnji u postupku osnivanja drustva, ovlasceno lice
podnosi registracionu prijavu uz koju obavezno prilaze: 1) dokaz o identitetu osnivaca; 2) osnivacki akt (odluku ili
ugovor) sa overenim potpisima osnivaca ; 3) potvrdu banke o uplati novcanog uloga na privremeni racun; 4) sporazum
osnivaca o procenjenoj vrednosti nenovcanog uloga; 5) odluku o imenovanju zastupnika, ako nije odredjen osnivackim
aktom; 6) overeni potpis zastupnika.
- Nas zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata: osnivacki akt, ugovor clanova drustva, resenje
o registraciji , knjigu odluka, finan izvestaje…Drustvo je duzno da dokumente i akte cuva u svom sedistu ili mestu koje
je poznato i dostupno clanovima drustva (osnivacki akt i ugovor clanova drustva cuva se trajno, a ostala dokumenta i
akte namanje 5 god, a zatim se arhiviraju, u skladu sa propisima o arhivskoj gradji).
57. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU
a) Osnovni kapital, ulozi i udeli
Osnovni kapital – formira se od uloga clanova. Osnivaci unose uloge u drustvo, gubeci pravo svojine nad unerim. Nad
ulozenim drustvo stice pravo svojine, a clan drustva stice pravo svojine nad drustvom, tj.udeo u derustvu srazmerno
unetom ulogu (npr. 1/8, 1/3,1/2)
- Ulog moze biti u stvarima (pokretnim i nepokretnim), novcu, hov, pravima (obligacionim i drugim imovinskim
pravima), kao i u izvrsenom radu i pruzenim uslugama drystvu. Nenovcani ulozi se procenjuju u novcu, kako bi se znao
procentualni iznos udela u osnovnom kapitalu. Ulozi su po pravilu medjusobno jednaki. Jedan udeo moze imati vise
vlasnika, ali jedan vlasnik (titular) ne moze imati vise udela u drustvu.
- Zakonom o privrednim drustvima utvrdjuje se minimalni novcani deo osnovnog kapitala drustva, koji iznosi, na dan
uplate, najmanje 500 eura.
- Osnovni kapital ima tri funkcije: 1) sluzi kao svojevrsni garantni fond za poverioce; 2) predstavlja imovinsku
vrednost pomocu koje se odredjuju udeli clanova drustva; 3) sluzi kao pocetna imovina za poslovanje drustva posle
njegovog osnivanja.
Ulozi – ulozi osnivaca doo mogu biti novcani i nenovcani, ukljucujuci izvrseni rad i pruzene usluge drustvu. Upis uloga
clanova drustva i njihova uplata (ulaganje u imovinu) vrse se u skladu sa osnivackim aktom, odnosno zakljucenjem
ugovora ili donosenjem odluke o osnivanju drustva.
- Nas zakonodavac ne regulise zakonski minimum novcanog uloga i prepusta da ono bude uredjeno osnivackim aktom.
- Svi ulozi moraju biti upisani do podnosenja prijave za registraciju drustva, a novcani deo uplacen na privremeni racun
najmanje 50% od novcanog dela osnovnog kapitala, a ostatak na racun drustva, u roku od 2 godine od dana registracije.
- Osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva moze biti predvidjeno donosenje odluke o unosenju dodatnih uloga.
Dodatnim ulozima se omogucava drustvu da stice sopstvena sredstva od svojih clanova (bez zaduzivanja drustva), a
njihova namena najcesce sluzi za pokrivanje bibitaka drustva, ostvarivanje odredjenog poduhvata u procesu
proizvodnje, sirenju trzista…Dodatni ulozi mogu biti novcani i nenovcani. Pretpostavka je da clanovi drustva ulazu
dodatne uloge u drustvo srazmerno visini njihovog udela.
Udeli – Zakonom o privrednim drustvima uspostavljen je princip “jedan udeo jedan clan” u doo. Clan drustva moze
imati jedan udeo, a ako naknadno stekne jos jedan ili vise udela, oni se spajaju sa postojecim i zajedno cine jedan udeo
clana drustva. Udeli mogu biti jednake vrednosti, ali i ne moraju. Sticanjem udela clanovi sticu clanska prava u drustvu.
- Udeo moze pripadati jednom titularu ili vecem broju titulara (suvlasnici udela). Suvlasnici udela se u odnosu na
drustvo smatraju jednim clanom drustva, a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog od suvlasnika.
- Treba praviti razliku izmedju uloga i udela. Ulog je ono sto se unosi u drustvo, a udeo je srazmerni (procentualni) deo
koji clan drustva ima u odnosu na osnovni kapital drustva. Ulog predstavlja osnov za sticanje udela u drustvu i ogleda
se u odredjenoj imovinskoj, novcanoj ili nenovcanoj vrednosti, dok se udeo ogleda u skupu imovinskih, upravljackih i
drugih prava koja clan drustva ima u odnosu prema drugim clanovima drustva.
- Doo obavezno vodi knjigu udela clanova drustva i duzno je da je drzi u svom sedistu. Obaveza drustva je da podnese
registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku promenu podataka upisanih u knjigu udela, radi registracije i
objavljivanja. Clanovi drustva imaju pravo na uvid u knjigu udela.
- Povlacenje unetog uloga u drustvo nije dopusteno, ali moze biti predvidjeno u osnivackom aktu ili ugovorom clanova
drustva na dva nacina: 1) dobrovoljno, po osnovu istupanja clana iz drustva i 2) prinudno, po osnovu iskljucenja clana
iz drustva. Odluku o povlacenju i ponistenju udela donosi skupstina clanova drustva. Povlacenjem udela prestaju
clanska prava u drustvu, a clan ciji je udeo povucen i ponisten ima pravo na naknadu njegove vrednosti.
- Ciljevi koji se postizu povlacenjem udela su: sprecavanje prinudnog namirenja poverilaca na imovini clana nad kojim
je otvoren stecaj; radi povecanja rentabilnosti ostalih udela u drustvu; pojacavanja samofinansiranja drustva;
sprecavanja ulaska u dsrustvo nepozeljnih lica po osnovu nasledja i poklona…
b) Povecanje i smanjenje osnovnog kapitala – doo moze da vrsi povecanje i smanjenje osnovnog kapitala, kao i ad.
Povecanje se moze izvrsiti na osnovu donete odluke skupstine i izmene osnivackog akta na dva nacina: 1) nivim
ulozima clanova drustva ili 2) pretvaranjem raspolozivih rezervi za ove namene u osnovni kapital. Osnovni kapital
drustva moze se i smanjiti na osnovu odluke skupstinem ali ne ispod zakonom predvidjenog minimalnog iznosa.
- Zakonodavac obavezuje drustvo da izvrsi registraciju izvrsenog povecanja ili smanjenja osnovnog kapitala, po pravilu
jednom godisnje, u roku od 30 dana od dana odrzavanja godisnje skupstine clanova drustva.
58. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU – organi drustva
a) Skupstina drustva – doo ima skupstinu, koju cine svi clanovi drustva. Zakonom se regulisu pitanja o:
Nadleznosti – skupstina clanova drustva odlucuje o: 1) odobravanju poslova zakljucenih u postupku osnivanja, a pre
njegove registracije; 2) izboru i resavanju direktora ili clanova upravnog odbora i uredjivanju njihove naknade, tj.
zarade; 3) odobravanju finansijskih izvestaja, donosenju odluke o vremenu i iznosu plate clanovima drustva;
4) imenovanju internog revizora; 5) imenovanju likvidacionog upravnika; 6) povecanju i smanjenju osnovnog kapitala
drustva; 7) odlucivanju o dopunskim ulozima od strane clanova drustva; 8) iskljucenju clana drustva, prijemu novog
clana; 9) statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku drustva…
Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine – sednice skupstine se sazivaju po potrebi. One se obavezno sazivaju samo
kada je to zakonom, osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva odredjeno. Duznost njenog sazivanja je na
direktoru ili upravnom odboru. – Sednice skupstine se sazivaju pozivom, u pisanom obliku. Poziv clanu drustva moze
se uputiti i elekronskim putem, pod ulovom da postoji njegova pisana saglasnost o tome.
– Skupstina se odrzava u mestu sedista drustva, a izvan njega, kada su clanovi drustva tako ugovorili ili kada sama
skupstina donese odluku o tome.
– Skupstina se moze odrzavati: sazivanjem sednice i bez sazivanja sednice. Skupstina se odrzava uz dva ispunjena
uslova: 1) ako se sa tim saglase svi prisutni clanovi i 2) ako se o tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni clanovi.
Vrste skupstine – zakonodavac pozaje dve vrste skupstina clanova drustva: 1) Redovna skupstina – zakazuje se jednom
godisnje (godisnja skupstina), a njena sednica mora da se odrzi najkasnije u roku od sest meseci posle zavrsetka
poslovne godine. Zakazuje se radi donosenja odluke o dva pitanja: odobravanje finansijskih izvestaja i raspodela dobiti.
2) Vanredna skupstina – zakazuje se i odrzava izmedju godisnjih skupstina.
– Zahtev za sazivanje sednice skupstine podnosi se direktoru ili upravnom odboru u bilo koje vreme od zakonom
ovlascenih lica: clan odbora, direktor drustva ili clan upravnog odbora. Vanredna sednica skupstine mora se sazvati,
ako je zahtevaju clanovi drustva koji imaju ili zastupaju 10% glasackih prava.
Postupak donosenja odluka – za odrzavanje skupstine i ponovno odlucivanje potrebno je da postoji kvorum. Pod
kvorumom se podrazumeva neophodno potreban broj glasova clanova drustva. Za prvi saziv skupstine zakonodavac
zahteva “vecinu od ukupnog broja glasova clanova drustva” (prosta vecina), za drugi saziv, zakonski kvorum
predstavlja “1/3 od ukupnog broja glasova clanova drustva”, osim ako clanovi drustva nisu ugovorili veci broj glasova.
Skupstina donosi svoj poslovnik kojim blize uredjuje nacin rada i odlucivanje.
– Skupstina clanova drustva odlucuje donosenjem odluka. Skupstina odluke donosi prostom vecinom glasova od
utvrdjenog kvoruma. Zakonodavac je uspostavio dva izuzetka: prvi, kada clanovi drustva odlucuju o pojedinim
pitanjima jednoglasno i drugi, kada se donosi odluka skupstine koja umanjuje prava jednog ili vise clanova u odnosu na
prava bilo kog drugog clana drustva.
– O toku sednice skupstina vodi zapisnik koji mora da sadrzi minimum zakonom utvrdjenih podataka. Odluke koje
donosi skupstina obavezno se unose u zapisnik.
– Glasanje na skupstini clanova drustva je po pravilu javno, a moze i pisanim putem ili na drugi nacin (tajno putem
glasackih listica). Clan ne moze da glasa ako postoji sukob interesa sa drustvom – iskljucenje prava glasa.
b) Direktor ili upravni odbor – doo moze imati direktora ili upravni odbor, sto se utvdjuje osnivackim aktom
drustva. Po Zakonu o privrednim drustvima direktor i upravni odbor se tretiraju kao jedan organ. U praksi po pravilu
mala drustva imaju direktora, a srednja i velika upravni odbor.
- Direktora i clanove uprvnog odbora bira skupstina na svojoj sednici, a izuzetno samo prvi direktor ili clanovi
upravnog odbora mogu biti odredjeni osnivackim aktom drustva. Broj clanova upravnog odbora odredjuje se
osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva i mora biti stalan.
- Upravni odbor ima predsednika, koji je kao i u slucaju direktora, zakonski zastupnik drustva. Posrednika biraju
clanovi upravnog odbora vecinom od ukupnog broja, osim ako nije ugovorena druga vecina.
- Direktor ili upravni odbor iskljucivo su nadlezni za ova pitanja: 1) zastupanje drustva i vodjenje poslova drustva u
skladu sa osnivackim aktom i ugovorom clanova drustva; 2) utvrdjivanje predloga poslovnog plana; 3) sazivanje
sednica skupstine i utvrdjivanje predloga dnevnog reda; 4) sprovodjenje odluka skupstine; 5) zakljucenje ugovora o
kreditu… Direktoru ili upravnom odboru je dozvoljeno da vrsenje poslova delegira na druga lica ali ne i odlucivanje.
- Upravni odbor dustva radi i odlucuje na sednicama. Moze da odlucuje i bez sazivanja sednice, ako su dali pisanu
saglasnost svi clanovi upravnog odbora koji imaju pravo glas o tom pitanju.
- Skupstina moze razresiti direktora, clana ili sve clanove upravnog odbora u svako doba, bez postojanja razloga za
razresavanje. Nas zakonodavac ne predvidja razresenje diraktora ili clana upravnog odbora od strane suda.
c) Interni revizor ili odbor revizora – interni revizor je fizicko lice, a odbor revizora je kolektivno telo koje mora
imati neparan broj , najamanje tri clana. Interni revizor i clanovi odbora revizora moraju da ispunjavaju uslove
utvrdjene Zakonom o racunovodstvu i reviziji.
- Internog revizora i clanove odbora revizora bira skupstina, osim ako nije drugacije ugovoreno izmedju clanova
drustva. Prvi inetrni revizor ili clan clan odbora revizora odredjuju se osnivackim aktom ili posebnim aktom osnivaca.
- Zakonska ovlascenja internog reivora i odbora revizora su kontrolne i nadzorne prirode u pogledu zakonitosti rada
drustva. Oni su duzni da izvestavaju skupstinu o sledecem: racunovodstvu, izvestajima i finan poslovanju drustva,
uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom, kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti revizora, ako ga drustvo
ima… (Ako oni nisu dovoljno strucni za kontrolu i nadzor nad drustvom, mogu angazovati druga strucna lica).
- Takodje, interni revizor ili odbor revizora ovlasceni su da: pregledaju sva dokumenta drustva i izvrse proveru njihove
verodostojnosti i podataka koji se nalaze u njima; zahtevaju izvestaje i objasnjenja od direktora ili upravnog odbora i
zaposlneih i da pregledaju stanje imovine drustva.
59. PRAVA I OBAVEZE CLANOVA DOO, PRESTANAK DRUSTVA I PRESTANAK SVOJSTVA CLANA
a) Obaveze clanova drustva

- Clanovi doo iamju sledece obaveze: unosenje uloga; ispunjavanje drugih obaveza imovinske prirode; dopunske
uplate; lojalno postupanje prema drustvu.
- Obaveza unosenja uloga u drustvo je osnovna obaveza, koja se izvrsava saglano zakonu i osnivackom aktu drustva.
Pojedini ili svi clanovi drustva mogu da preuzmu obavezu da izvrse i druge obaveze imovinske prirode (npr. zaposlenje
drustva, pruzanje usluga drustvu…).
- Za razliku od naseg prava u pojedinim zemljama dopusteno je da se clanovi drustva sporazumeju o dopunskim
uplatama, njima se pokrivaju nastali gubici drustva, ali se mogu namenski usmeriti i za osvajanje novih trzista, novih
proizvoda i sl. (Unosenjem uloga clanovi obrazuju osnovni kapital drustva, dok unosenjem dopunskih uplata uvecavaju
ostalu imovinu drustva.)
- Radi izgradnje odnosa poverenja, clanovi drustva su duzni da se lojalno ponasaju prema drustvu.
b) Prestanak drustva i prestanak svojstva clanova drustva

Prestanak drustva – do prestanka doo dolazi na oznovu zakona i na osnovu osnivackog akta ili ugovora clanova
drustva. Zakonski osnov za prestanak drustva su: 1) istek vremena odredjenog osnivackim aktom; 2) doneta odluka
skupstine clanova drustva ; 3) izvrsene statusne promene koje vode prestanku drustva; 4) stecaj (bankrotstvo);
5) doneta pravnosnazna odluka kojom se utvrdjuje da je registracija drustva bila nistava i odredjivanje
brisanja drustva.
- Doo moze prestati i po zahtevu manjinskih clanova drustva, a na osnovu odluke nadleznog suda.
- Drustvo moze prestati i smrcu ili gubitkom poslovne sposobnosti jednog clana drustva, ako drustvo ima dva lica. Ako
dodje do istupanja clanova iz drustva, doo ne moze opstati sa preostalim jednim clanom.
Prestanak svojstva clana drustva – prestanak clanstva ne znaci i prestanak drustva. Zakonodavac je utvrdio najcesce
razloge za prestanak svojstva clana drustva: 1) usled smrti fizickog lica (clana); 2) prestankom pravnog lica (clana);
3) istupanjem (povlacenjem), u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva; 4) istupanjem
(povacenjem), uz povredu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva; 5) istupanjem (povlacenjem), u skladu sa
sudskom odlukom; 6) iskljucenjem, u skladu sa sudskom odlukom; 7) iskljucenjem u skladu sa osnivackim aktom ili
ugovorom clanova drustva; 8) prenosom udela drugom licu.
- Svojstvo clana prestaje na osnovu njegove volje ili nezavisno od njegove volje, te su osnov za prestanak: izrazena
volja clana i objektivni osnov za prestanak svojstva clana.
- Clan drustva moze istupati iz drustva iz opravdanih razloga: 1) ako mu clanovi ili drustvo svojim radnjama i
postupcima nanose stetu; 2) ako je sprecen u ostavrivanju svojih prava u drustvu; 3) ako mu neki clanovi drustva ili
drustvo namecu nesrazmerne obaveze…
- Zakonom su oredvidjena tri osnova za istupanje clana iz drustva: nastupanjem razloga koji su predvidjeni osnivackim
aktom ili ugovorom clanova drustva; zbog povrede osnivackog akta ili ugovora clanova drustva i na osnovu sudske
odluke.
- Istupanje i iskljucenje clana iz drustva ima za posledicu prestanak njegovog clanstva u drustvu i gubljenje drugih
prava iz tog clanstva, ali pripada pravo na naknadu trzisne vrednosti njegovog udela. Medutim, nema pravo na naknadu
ako je na njegovo mesto stupio njegov naslednik, kada je prouzrokovao stetu drustvu po osnovu istupanja iz drustva
bez opravdanih razloga ili kada je iskljucen iz drustva iz opravdanih razloga.
60. AKCIONARSKO DRUSTVO – nastanak, pojam, pravna regulativa i vrste
Nastanak, uloga i znacaj – Prvi oblici ad pojavili su se krajem XVI i pocetkom XVII veka, a najvecu expanziju su
doziveli u XX veku. Motivi za kreiranje ovog oblika drustva bili su prvenstveno ekonomske prirode. Za realizaciju
slozenih privrednih poduhvata bilo je nuzno prikupiti znacajna finansijska i druga sredstva, koja su prevazilazila
finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala doo ili neki drugi oblik drustva. Bilo je potrebno zainteresovati i
stimulisati veci broj ljudi da investira, tj. da se ukljuci u drustvo. Rizik akcionara bio je, kao i kod doo, limitiran do
visine unetog uloga u drustvo. Postojanje otvorenog ad i berze na kojoj se trguje hov mogucili su akcionaru da realizuje
dva cilja: 1) da stice prinos u obliku diividende i 2) da na berzi prodaje akcije, sto mu omogucava izlazak iz drustva.
- Razvoj akcionarskog drustva moze se sagledati kroz tri faze:
§ U prvoj fazi, on je instrument liberalnog kapitaizma u kojoj se sa lakocom osniva i sa lakocom funkcionise.
§ Druga faza zapocinje drzavnom intervencijom u privredi, povecanjem imperativnih normi koje cvrsto
postavljaju status ad, kako bi se izbegla zloupotreba vecinskog clanstva, zasitila manjina u drustvu i drzavi
omogucilo da u eri nacionalizacije privatnog sektora postane jedini clan ad.
§ Danas prolazi kroz trecu fazu izazova, postajuci organizacija koja je otvorena za mnoga preduzeca u Evropi i
svetu, i osnovni je subjekat povezivanja sa drugim privrednim subjektima u grupacije drustva.
- A.d. je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala, ostvari u praksi najskuplje privredne projekte, naraste do te mere
da prevazidje unutrasnje granice jedne drzave i postane multinacionalni (globalni) privredni subjekt. Zbog toga, ad
danas upravljaju globalnom ekonomijom.
- U trzisno razvijenim privredama, ad karakterise jos jedan element – koncetracija kapitala i centralizacija svojine, sto
dovodi do umanjenja njihovog broja, ali do jacanja njihove ekonomske moci do neslucenih razmera.
Pojam i svojstva akcionarskih drustava – u pravnoj teoriji ad se poima kao udruzenje vise lica koja ucestvuju svojim
ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije, kojim drustvo odgovara za svoje obaveze, dok clanovi ne
odgovaraju, vec samo snose rizik do visine unetog uloga.
- Zakon o privrednim drustvima ad se definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i/ili fizickih
lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti, pod zajednickim poslovnim imenom, ciji je osnovni
kapital utvrdjen i podeljen na akcije”.
- Ad je drustvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je
istovremeno udruzenje kapitala i clanova, koji pod zajednickim poslovnim imenom obavljaju privrednu delatnost i
posluju sa namerom da steknu dobit. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti, posebno za pravna lica cija su ulaganja
velika, pogodan je i za fizicka lica koja su zainteresovana za ovakav vid stednje i ostvarivanja zarade kroz isplatu
dividende.
- Osnovne karakteristike ad su: Prvo, to je drustvo kapitala, koje nastaje udruzivanjem kapitala i clanova. Drugo,
kapital drustva je podoban za prenos posredstvom akcija, koje se prodaju na berzi. Trece, odgovornost drustva je
potpuna, jer drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom, dok akcionari snose rizik do visine unetog kapitala.
Cetvrto, ad je privredno (trgovacko) drustvo koje se bavi trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti. Peto, ono nastaje
donosenjem osnivackog akta i registracijom, kada stice svojstvo pravnog lica. Sesto, to je drustvo sa statusom pravnog
lica. Sedmo, posluje pod realnim poslovnim imenom koje sadrzi oznaku akc. drustvo ili skracenicu ad. Osmo, ulozi
mogu biti u svemu sto ima imovinsku verdnost, koja se moze izraziti u novcu. Deveto, kapital drustva je unapred
odredjen i podeljen na akcije, s tim sto je min novcani deo osnovnog kapitala utvrdjen zakonom. Deseto, drustvo
osnivaju najmanje dva lica (pravna ili fizicka). Jedanaesto, ad nastaje, posluje i prestaje u rezimu imperativnih normi.
Dvanaesto, clanstvo se menja prodajom akcija, sto ne utice na postojanje samog drustva.
Pravna regulativa – u uporednom pravu ad je regulisano razlicitim zakonima: Zakon o trgovackim drustvima (npr.
Hrvatska, Makedonija, Francuska), Zakon o privrednim drustvima (npr. Madjarska, Slovenija, Crna Gora, Srbija),
Zakon o ad (npr. Nemacka, Austrija, Ruska Federacija), Zakon o obligacionim odnosima (npr. Svajcarska), Zakon o
preduzecima (npr. Republika Srpska)…
- 1988. godine Zakonom o preduzecima, u nas sistem prvi put je uvedeno kao deonicarsko drustvo, sa malim brojem
odredaba, a pod nazivom ad sa vecim brojem odredaba uvedeno je Zakonom o preduzecima iz 1996 godine. Danas je
regulisano Zakonom o privrednim drustvima.
Vrste akcionarskih drustava – ad moze biti otvoreno i zatvoreno.Ukoliko osnivackim aktom nije odredjena vrsta ad,
smatrace se da je rec o otvorenom akcionarskom drustvu.
61. OTVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO
- Pravni sistemi vecine zemalja ne prave razliku izmedju otvorenog i zatvorenog a.d. vec poznaju samo otvoreno ad.
- Nase pravo poznaje otvoreno ad. pod kojim podrazumeva ono drustvo ciji osnivaci ucine javni poziv za upis i uplatu
ajcija u vreme njiegovog osnivanja ili takav poziv drustvo ucini posle njegovog osnivanja. Otvoreno ad moze biti
kotirano i nekotirano.
a) Osnivaci,osnivacki akt i statut
Ø Osnivaci – osnivaci ad.mogu biti i fizicka i pravna lica ,domaceg ili stranog porekla , kao i sama drzava. Broj
osnivaca ne moze biti manji od dva (izuzetno moze biti i jedan). Pojedina zakonodavstva propisuju minimalni
broj od 3,5ili 7 a za banke i finansijske organizacije min.10. Nas zakon o privrednim drustvima ne propisuje
minimalni broj osnivaca i dopusta jednoclana ad.
Ø Osnivacki akt i statut – osnivanje ad.zapocinje donosenjem osnivackog akta ,koji sadrzi minimum zakonom
utvrdjenih obaveznih elemenata. On moze da sadrzi i fakultativne elemente. On predstavlja temelj
akcionarskog drustva. Ako se nekom osnnivacu ili trecem licu daju posebne pogodnosti tokom osnivanja
drustva to mora biti uneseno u osnivacki akt , i ako se daju na odredjeno vreme mora biti unet i rok.
Akcionarsko drustvo moze imati i statut koji nije konstitutivni akt i ne deponuje se u registar privrednih
subjekata.Statut ne mora biti javno objavljen i on sluzi da bi se blize uredilo poslovanje i upravljanje drustvom.
Statut donosi i moze menjati samo upravni odbor. U slucaju nesaglasnosti osnivackog akta i statuta , primat
ima osnivacki akt.
b) Osnivanje i registracija
v Osnivanje – Otvoreno ad.se osniva sukcesivnim nacinom , odnosno u fazama. U prvoj fazi se donosi
osnovacki akt kojim se uredjuje osnovni kapital,njegova podela na akcije ,otkup akcija od strane osnivaca i
ponuda ostalih akcija na prodaju.U drugoj fazi se vrsi prodaja akcija putem javnog poziva koji mora da sadrzi
ime osnivaca,atribute drustva,nominalnu vredn.akcija,visinu osnovnog kapitala…Javni poziv mora biti odobren
od strane komisije za HOV.
- Treca faza je odrzavanje osnivacke skupsitne , max 60dana od dana isteka roka za upis akcija. Svi upisnici
potpuno uplacenih akcija imaju pravo glasa na osnivackoj skupstini koju otvara najveci akcionar. Skupstina
mora imati kvorum i ukoliko ga nema mora se ponovo sazvati, a ukoliko ni tad nema kvorum smatra se da je
osnivanje drustva propalo.
- Osnivacka skupstina je ovlascena da: 1. utvrdi da li su akcije propisno upisane i uplacene, 2. bira direktora
drustva, 3. odlucuje o posebnim pravima osnivaca, 4. procenjuje vrednost nenovcanih uloga, 5. utrdjuje iznos
troskova osnivanja.. Svaka obicna akcija donosi jedan glas a odluke skupstine se donose vecinom glasova.
v Registracija – to je poslednja faza osnivanja drustva. Registracionu prijavu podnosi lice koje su osnivaci
ovlastili i on uz prijavu podnosi: osnivacki akt sa potpisima osnivaca, izvestaj banke o upisu akcija, izvestaj
banke o deponovanim novcanim ulozima, dokaz o javnom pozivu…. Tek kad se registruje ad. dobija status
pravnog lica.
v Troskovi osnivanja – ad. snose njegovi osnivaci ili samo drustvo i to se blize odredjuje osnivackim aktom.
Ovi troskovi mogu biti placeni iz osnovnog kapitala drustva ili se mogu uneti u drustvo kao deo uloga.
v Drzanje,cuvanje i pristup aktima i dokumentima – saglasno prvoj direktivi EU zakonodavac nalaze drustvu
da cuva veci broj dokumenata i akata. Drustvo ih mora cuvati u svom sedistu ili nekom drugom mestu koje je
dostupno svim akcionarima .osnivacki akt i njegove izmene drustvo mora cuvati trajno a ostala dokumenta
najmanje 5 godina. Akcionarima mora biti odobren pristup svim dokumentima ili ce oni to pravo dobiti preko
suda ukoliko im ga upravni odbor uskrati.
c) Osnovni kapital
- Osnovni kapital otvorenog ad.podeljen je na akcije ,a formira se ulozima osnivaca i drugih lica koja otkupljuju akcije
prve emisije.Ulozi mogu biti u novcu,stvarima , u HOV i imovinskim pravima.U nasem pravu novcani deo osnovnog
kapitala ne moze biti manji od 25000evra.
- Ad. mora da odrzava vrednost osnovnog kapitala jer njgovo umanjenje povlaci za sobom pravne posledice , npr.
likvidacija. Stoga se osnovni kapital tj.njegova nominalna vrednost i broj akcija registruje i ukoliko se njgova vrednost
smanji zakonodavac nalaze da se ili obezbede sredstav u roku od 6 meseci ili da drustvo promeni svoj
pravnoorganizacioni oblik.
- Ulog u ad. se moze uneti u novcu(novcani ulog) ili u stvarima i pravima(nenovcani ulog). U otvorenom ad. nisu
dopusteni ulozi u radu i uslugama.
- Osnovna obaveza svih akcionara je uplata upisanih akcija. Ugovoreni novcani ulozi moraju se uplatiti najmanje u
visini 50% od nominalne vrednosti do registracije drustva a ostatak u roku od 2 godine.
- Najvaznije promene na kapitalu ad. su povecanje i smanjenje osnovnog kapitala.One se donose po odluci skupstine ili
upravnog odbora i kao takve ove odluke menjaju i osnivacki akt drustva.
Povecanje osnovnog kapitala nastaje kada su drustvu potrbna sredstva za nova investiranja. Povecanje se
postize izdavanjem novih akcija, putem konverzije (kad poverioci svoja potrazivanja pretvore u akcije) i putem
inkorporacije (kada se u osnovni kapital preliju sredstva iz rezervi i dividendi).
Smanjenje osnovnog kapitala je drugi slucaj i odluku o smanjenju i ponistaju akcija donosi samo skupstina .
Smanjenje se moze izvrsiti na 3 nacina: 1. redovnim postupkom (ponistenje sopstvenih akcija, smanjenje
nominalne vrednosti akcija…) 2. pojednostavljenim postupkom (radi izravnjanja sa nizom vrednoscu neto
imovine kako bi se pokrili gubici), i 3. u postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve (radi pokrivanja
buducih gubitaka).
62.UPRAVLJANJE I ORGANI UPRAVLJANJA AKCIONARSKOG DRUSTVA
- Otvoreno ad. je takav pravnoorganizacioni oblik u kojem je upravljanje kompleksne prirode.Vlasnici kapitala (akcija)
nisu kompetentni za upravljanjem ad. , osim toga u ovim drustvima je ogromna disperzija vlasnistva i postoji cesta i
brza promena vlasnicke strukture. Zbog toga u ad. dolazi do odvajanja vlasnistva od upravljanja .Operativno
upravljanje se prenosi na profesionalne menadzere dok vlasnici akcija zadrzavaju pravo da preko skupstine akcionara
odlucuju o najvaznijim pitanjima.
- U kontinentalnom pravu ,pored vlasnika i menadzera u upravljanju ucestvuju i zaposleni. Zapolseni su fizicka lica
koja sa poslodavcem zakljucuju ugovor i oni nemaju pravo upravljanja ali imaju pravo da participiraju u upravljanju po
osnovu radnog odnosa.U nasem pravu zaposleni imaju pravo na poseban organ- savet zaposlenih koji postoji u
drustvima sa preko 50 zaposlenih , i on daje misljenje i ucestvuje u odlucivanju vezanom za socijalna i ekonomska
prava zaposlenih. U drugim pravima postoji institut radnickog delegata .
- Osim vlasnika , menadzera i zaposlenih za uspesno upravljanje ad.zainteresovani su i poverioci i klijenti.
- Upravljanje ad. se vrsi preko njegovih organa . U njih spadaju : skupstina , upravni odbor , izvrsni odbor , organ
nadzora i sekretar. Svi organi su obavezni osim nadzornog koji oraju imati samo kotirana ad. i posebna ad.(banke
,osiguravajuca drustva…).
- Nase zakonodavstvo se priklonilo ovom jednostepenom sistemu struktuiranja organa drustva gde je skupstina
akcionara najvisi organ i kao takav bira sve druge organe. U uporednom pravu postoji i dvostepeni sistem gde
skupstina bira clanove nadzornog odbora a on dalje bira upravni odbor. Postoje i mesoviti sistemi struktuiranja organa
ad.
- Zakonom o privrednim drustvima su predvidjeni obavezni organi ad. sa tacno utvrdjenim nadleznostima . Odnos
izmedju organa zasnovan je na dva principa : vlasnicki jer vlasnici imaju najsira ovlascenja u svom vlasnickom
organu-skupstini , i profesionalno-strucni princip koji se ispoljava kroz sastav upravnog,izvrsnog i nadzornog odbora.
Do skora je vladao jos jedan princip u ad. i to hijerarhija ali se on danas malo drugacije sagledava.
a) Skupstina akcionara
- To je najvisi organ upravljanja ad. koju cine akcionari i to je jedini organ vlasnika.Vlasnici u skupstini donose
najvaznije odluke vezane za ulozeni kapital , njegovo raspolaganje i pitanja vezana za dobit drustva. Ali skupstina nije
strucno najvisi organ drustva.
- U savremenim uslovima skupstina akcionara zadrzava za sebe samo neke najznacajnije vlasnicko-upravljacke
funkcije i tako opredeljuje nadleznosti organa koji ce obavljati upravno-izvrsne i nadzorne funkcije u drustvu.
- Skupstina bira upravni odbor koji dalje bira izvrsni odbor. Kako bi kontrolisala rad drustva i njenih organa skupstina,
zbog nedostatka sopstvene strucnosti , bira i nadzorni odbor.Skupstina akcionara se pretvara u organ kontrole upravnog
i izvrsnog odbora , kao i u organ zastite akcionara.
Vrste skupstina akcionara:

Ø redovna – godisnja skupstina se saziva i odrzava jednom godisnje i to najkasnije 6 meseci od kraja poslovne
godine. Nju saziva upravni odbor i odrzava se u sedistu drustva.
Ø vanredna – nju mogu sazivati upravni odbor ili neko drugo ovlasceno lice (npr.ako je drustvo u procesu
likvidacije vanrednu skupstinu ce sazvati likvidator drustva).Upravni odbor moze odbiti zahtev za sazivanje
vanredne skupstine ako ne ispunjava propisane zakonske uslove. Vanredna skupstina se po zakonu obavezno
saziva ako drustvo ostvaruje gubitke.
Ø skupstina koja se saziva po nalogu suda – sud moze sazvati i redovnu i vanrednu skupstinu. Ako se godisnja
skupstina ne sazove roku sud to moze naloziti , ili ako se vanredna skupstina ne sazove 30 dana od dana
podnosenja zahteva za njeno sazivanje.
Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine akcionara – zapocinje slanjem pisanog pozima(postom ili mailom)
svakom akcionaru. Poziv dostavlja predsednik odbora ili drugi clan upravnog odbora. Danom prijema poziva smatra se
dan kad je poziv poslat.Poziv se moze uputiti i javnim obavestenjem. Uz poziv se salje obavezno i odgovarajuci
materijal za svaku tacku dnevnog reda. Clanovi skupstine mogu raspravljati i odlucivati samo o tackama dnevnog reda
dok se o drugim temama moze samo raspravljati (izuzetno akcionari sa min.10%akcija mogu uvesti max 2 nove tacke
dnevnog reda.). Radom skupstine predsedava predsednik skupstine koji imenuje zapisnicara ,dva akcionara za
overivace zapisnika i clanove komisije za glasanje. Clanovi skupstine mogu glasati licno ili preko jednog
punomocnika.
Informisanje akcionara, nadleznost skupstine i knjiga odluka – Zakonom o privrednim drustvima je uspostavljeno
posebno pravilo o informisanju clanova skupstine.Upravnom odboru je stavljano na duznost da na godisnjoj skupstini
stavi na raspolaganje azuran i kopletan izvestaj stanju i poslovima drustva a posebno izvestaj o finansijskom stanju.
- U nadleznost skupstine ulaze normativne,imovinske,izborne ,statusne i druge funkcije. Ona odlucuje o : izmenama
osnivackog akta , povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala , sticanju i raspolaganju imovinom , raspodeli dobiti i
pokricu gubitaka … Sve odluke donete na skupstini unose se u posebnu knjigu odluka.
Kvorum za rad i glasanje – Da bi doslo do odrzavanja skupstine i punovanog odlucivanja potrebno je da postoji
kvorum. Zakonodavac je dispozitivnim normama utvrdio kvorum za odrzavanje sednice skupstine, uz ostavljanje
mogucnosti da akcionari osnivackim aktom odrede vecinu vecu od zakonom propisane. Kvorum cine akcionari koji
poseduju vecinu od ukupnog borja akcija sa pravom glasa. Ukoliko kvoruma nema moze se sazvati ponovljena sednica
gde je sada potreban kvorum 33% od ukupnog broja . U skupstini se glasa po principu proporcionalnosti tj.akcionari
glasaju srazmerno nominalnoj vrednosti akcija: svaka izdata akcija ima pravo jednog glasa . pravo glasa stice se
uplatom nimonalnog iznosa akcije ili unosenjem stvari i prava u iznosu nom.vred.akcije.
- U uporednom pravu ugovor o glasanju se definise kao aporazum akcionara i akcionarskog drustva , kao i izmedju svih
akcionara da glasaju svojim akcijama na odredjeni nacin o odredjenim pitanjima.
- U nasem pravu je dopusteno da drustvo koje nema vise od 10 akcionara svoje skupstine moze odrzati putem
konferencijske veze.
- Glasanje na skupstini se obavlja javno , dizanjem ruke ili tajno kada je to zakonski definisano putem glasackih listica.
Tajno glasanje se praktikuje kod rustava koja imaju preko 100 akcionara ili kada to zahtevaju manjinski akcionari koji
poseduju bar 10% prisutnih akcija .
-Pravo akcionara moze u nekim slucajevima biti suspendovano a nekad akcionar moze biti i iskljucen iz procesa
glasanja.
Donosenje odluka – Skupstina moze donositi odluke samo o onim tackama dnevnog reda za koje postoji kvorum.
Pravilo je da se o uobicajenim pitanjima odluke donose vecinom glasova (>50%) a da se odluke o bitnim pitanjima
donose kvalifikovanom vecinom(>2/3glasova). Odluka stupa na snagu danom njenog donosenja ,osim kad je u odluci
odredjen neki drugi datum ili kad je zakonom izricito odredjeno da odluka stupa na snagu kada se registruje i onjavi.
Odluka je rezultat izjasnjavanja akcionara o ponudjenom predlogu odluke i ona moze biti pozitivna i negativna. Svaka
odluka se unosi u zapisnik.
Pobijanje skupstinskih odluka – Zakonom o privrednim drustvima uveden je institut pobijanja odluka skupstine
akcionara. Pobijanje se vrsi pred nadleznim sudom , na osnovu opstih(razlozi predvidjeni zakonom) i posebnih9razlozi
vezani za izbor upravnog odbora,nadzornog odbora ili odbora revizora) razloga. Pobijanje se vrsi po pravilima
akcijskog prava.Tuzbu moze da podnese svaki akcionar koji je glasao protiv odluke , kao i onaj akcionar koji nije bio
propisno pozvan da prisustvuje skupstini , kao i svaki clan upravnog ili nadzornog odbora. Tuzba se podnosi u roku od
30 dana od dana saznanja za odluku.
b) Upravni odbor (odbor direktora)

- Upravni odbor otvorenog ad. je obavezni i kolegijalni organ drustva koji ima ulogu strucnog i profesionalnog i
operativnog organa.On obavlja operativne poslove drustva i donosi strateske odluke.Predsednik upravnog odbora je
ujedno i generalni direktor drustva.On je najvisi organ upravljanja i on imenuje svoj izvrsni odbor. U sastav upravnog
odbora ulaze samo neizvrsni i nezavisni clanovi .
- Zbog skandala u velikim kompanijama poput Enrona poteglo se pitanje neadekvatnosti upravnih odbora kao
osnovnog razloga kolapsa tih velikih korporacija. Takva percepcija je pokrenula reformu upravnog odbora u pogledu
njegove uloge i strukture.
- Sto se tice strukture i nacina izbora clanova upravnog odbora nas zakonodavac predvidja min.i max. broj clanova
i to najmanje 3 a max.15. Clanovi u.o. se biraju iz redova stranih i domacih lica , akcionara i neakcionara , lica koja
jesu i lica koja nisu u radnom odnosu sa drustvom.
-U uporednom pravu clanove u.o. u jednostepenom sistemu bira skupstina , a u dvostepenom sistemu nadzorni odbor.
U nasem pravu ih bira skupstina i to na godisnjoj a moze i na vanrednoj skupstini. Sistem glasanja moze biti direktan,
kada akcionari sa 51% glasova biraju sve clanove u.o. ili kumulativan , koji omogucava da i mali akcionari imaju svoje
predstavnike u upravnom odboru (ovakav nacin se izvodi iz politickog koncepta manjina). U nasem pravu se koristi bas
ovaj kumulativni nacin glasanja , ovde svaki akcionar pri glasanju mnozi svoje glasove sa brojem clanova upravnog
odbora i on te svoje glasove moze dati jednom kandidatu ili ih raspodeliti na vise njih.
-Upravni odbor ima dve vrste clanova: neizvrsni (onaj koji nije clan izvrsnog odbora) i nezavisni (lice koje nije pravno,
imovinski,statusno ili svojinski povezano sa drustvom u poslednje 2 godine.).
-Mandat clanova upravnog odbora traje izmedju dve godisnje skupstine drustva a produzenje mandata se vezuje za
prihvatanje i usvajanje godisnjih finasijskih izvestaja i izvestaja u.o. o poslovanju drustva. Mandat prestaje ako se ovi
izvestaji ne usvoje.
Predsednik u.o. – ima veoma znacajnu ulogu.U francuskom pravu ima cak i licnu vlast i moze da zastupa celo drustvo.
Predsednika bira sam upravni odbor i on je ujedno i generalni direktor drustva.
-Clan u.o. a.d. moze da podnese ostavku uvek kad to nadje za potrebno. Ostavka mora biti u formi pismenog
obavestenja a podnosi se upravnom odboru. Clan u.u. takodje moze biti i razresen odlukom skupstine akcionara bilo
kad i to bez navodjenja razloga(to je opoziv diskrecione prirode) a drugi pravni rezim za iskljucenje se naziva
kontrolisani i on ostavlja mogucnost rasprave o razlozima razresenja clana u.o.
Nadleznost upravnog odbora je da : obavlja funkciju upravljanja , da vodi odredjenu politiku drustva , da obavlja
svoje obaveze prema skupstini , da izvrsava sve odliuke skupstine … U sustini on ima dve vrste poslova :
poslovodjenje (Poslovi unutar drustva) i zastupanje(Poslovi prema trecim licima).
Nacini rada upravnog odbora-Upravni odbor moze poslovnikom blize odrediti svoj nacin rada . On je duzan da odrzi
bar 4 redovne sednice godisnje , od kojih jednu mora odrzati najkasnije dva meseca pre godisnje skupstine akcionara.
On moze na zahtev predsednika u.o. zasedati i vanredno. Sednice se mogu odrzavati i putem konferencijske veze. U.o.
mora obrazovati dve komisije sa min po 3 clana. To su komisija za imenovanje i komisija za naknade , njihove
nadleznosti su utvrdjene zakonom. Upravni odbor kotiranog drustva ima obavezu da donese svoj kodeks ponasanja i to
je unutrasnji akt koji predstavlja tzv. Soft law jer njegove odredbe nisu pravno obavezujuce.
Donosenje odluka – odluke u.o. se donose na sednicama , putem glasanja gde svaki clan ima jedan glas . Sto se tice
kvoruma zakonodavac daje 4 osnovna pravila : 1.kvorum za rad cini vecina clanova , 2.za donosenje odluke potrebna je
vecina glasova prisutnih clanova , 3.odlucujuci glas u slucaju neresenog glasanja ima predsednik i 4.ako neki clan ima
sukob interesa po nekom pitanju njegov glas se iskljucuje iz glasanja.
Imovinska odgovornost clanova u.o. i njihova poimanja – Clanovi u.o. podlezu imovinskoj odgovornosti prema a.d.
kada drustvu nanesu stetu povredom svojih duznosti ili ako povredom zakona ucine sledece: izvrse povracaj uloga
akcionaru , isplate kamate akcionaru , ako odobre zajam ili kredit …
c) Izvrsni odbor
- To je u nasem pravu obavezni organ otvorenog a.d.On je izvrsni organ upravnog odbora i njegove clanove (izvrsne
direktore) bira upravni odbor. Kao takve ih kad to pozeli upravni odbor moze i razresiti duznosti. Takodje i izvrsni
direktor kad god pozeli moze dati ostavku. Osnovne nadleznosti izvrsnog odbora su da ispunjava i izvrsava odluke
upravnog odbora i da odlucuje o svim pitanjima vezanim za tekuce poslovanje drustva. Generalni direktor drustva je
ujedno i predsednik izvrsnog odbora i on saziva sednice , organizuje njegov rad i stara se o vodjenju zapisnika. Izvrsni
odbor je odgovoran upravnom odboru. Clanovi izvrsnog odbora imaju istu imovinsku odgovornost prema drustvu kao i
clanovi upravnog odbora.
d) Nadzor (nadzorni organ)

- Nadzor a.d. su u rukama organa odredjenih osnivackim aktom ili statutom drustva. Po zakonu nekotirana drustva
mogu a kotirana moraju imati internog revizora ili nadzorni odbor ili odbor revizora.
- U nasem pravu nadzorni organ je samostalan i njegova funkcija je da kontrolise zakonitost rada upravnog odbora. Na
svakoj godisnjoj skupstini akcionara nadzorni organ podnosi svoje izvestaje vezane za : racunovodstvenu praksu ,
finansijske izvestaje , o uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom , o ugovorima sa trecim licima ….
- Nadzorni odbor je ovlascen da pregleda sva dokumenta drustva , da ih proveravaju , da zahteva od u.o izvestaje i
objasnjenja , da pregledava imovinu drustva…
- Nadzorni odbor je u uporednom pravu obavezan ili fakultativan dok je u nasem pravu on kolektivni organ sa
najmanje 3 clana (moze i vise ali mora biti neparan broj). Predsednika i clanove nadzornog odbora bira
skupstina).
- Odbor revizora je kolektivni organ sa najmanje 3 clana , njegove clanove bira upravni odbor iz reda svojih
nezavisnih clanova.
- Interni revizor je fizicko lice koga bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova.
- Strucni poverenik nije organ drustva .On je zastitnik prava manjinskih akcionara. On ne vrsi generalni nadzor
vec vrsi pregled finansijskih izvestaja i sagledava stanje u poslovnim knjigama u zadnje 3 godine.
e) Sekretar
- On je poseban organ drustva i potice iz anglosaxonskog prava.Nas zakonodavac ga prihvata i predvidja kao obavezan
organ kotiranog i nekotiranog otvorenog a.d. Bira ga upravni odbor. Njegove duznosti su da oragnizuje rad i prati
izvrsenje odluka skupstine akcionara , upravnog i nadzornog odbora. On je odgovoran za vodjenje knjige akcionara ,
pripremu sednica i vodjenje zapisnika skupstine i odbora.
63. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA I ZASTITA PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA
a) Prava akcionara
- Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava. Svaka obicna akcija daje akcionaru ista prava, a
to su: pravo pristupa aktima i dokumentima ad, pravo ucesca u radu skupstine, pravo glasa, pravo na isplatu dividendi,
pravo na ucesce u raspodeli likvidacionog viska, pravo prece kupovine novih emisija akcija i pravo na raspolaganjem
svih vrsta akcija.
1. Statusna prava – Prvo i najvaznije pravo je pravo upravljanja koje se ostvaruje kroz dva osnovna prava : pravo na
ucesce u radu skupstine i pravo glasa. Pravo ucesca u radu skupstine je clansko pravo i nacelno se ne moze oduzeti.
Ukljucuje obavezu skupstine da saslusa akcionara , pravo akcionara da prisustvuje svim skupstinama , pravo na ucesce
u rasprai, pravo da utice na dnevni red… Ovo pravo pripada i imaocima preferencijanlnih akcija kao i drugim licima
ako je to predvidjeno statutom i osnivackim aktom drustva. Pravo glasa nije iskljucivo licno vec se moze ostvariti i
preko punomocnika, a nekad i pisanim putem. Ovo pravo nemaju vlasnici preferencijalnih akcija.
- Drugo statusno pravo je pravo na informisanje akcionara od strane nadleznih organa ad. i pravo na uvid u poslovne
knjige. U uporednom pravu ovo pravo se ispoljava kroz : trazenje obavestenja , trazenje uvida u poslovne knjige i pravo
na istragu. Ova prava nemaju samo akcionari vec i sira javnost , radi zastite trecih lica.
2. Imovinska prava – Prvo i najvaznije je pravo na dividendu. Akcionari postaju poverioci drustva za iznos
pripadajuce dividende. Dividenda je udeo akcionara u godisnjoj dobiti drustva (izuzetno se dividende mogu isplacivati i
u toku godine- medjudividende). Preduslov za isplatu dividendi je da drustvo ostvari dobit. Odluka o placanju dividendi
mora da sadrzi:1. iznos dividendi i 2. dan dividendi za koji se sastavlja lista akcionara ovlascenih za isplatu dividendi.
Dividende se mogu isplacivati u novcu, akcijama ili drugim hov, u akcijama drustva u drugim drustvima ili u nekoj
drugoj imovini. Na akcije koje su delimicno uplacene isplacuje se srazmerna delimicna dividenda.
- Drugo imovinsko pravo je pravo na povracaj uloga (ostatak likvidacionog ili stecajnog viska) u postupcima prestanka
drustva.
-Trece imovinsko pravo akcionara je pravo preceg upisa novoizdatih akcija (pravo prioritetnog upisa akcija nove
emisije).
- Cetvrto imovinsko pravo je pravo raspolaganja sopstvenim akcijama (prenos akcija: otudjenje, prenos prava
plodouzivanja, zalaganje..) i pravo preceg sticanja akcija.
b) Obaveze akcionara su: uplata novcanih i unosenje nenovcanih uloga, dodatne uplate i cinidbe, duznosti prema
drustvu…
c) Zastita prava manjinskih akcionara – jedno je od osnovnih nacela i meri demokraticnost u drustvu. Osnovni
principi zastite su: eticnost i pravednost, demokraticnost, ravnopravnost akcionara, dominacija interesa drustva i
lojalnost interesima drustva. Ovo pitanje je detalno uredjeno u Zakonu o privrednim drustvima.
- Otvoreno ad. ima veliki broj akcionara, koji sadrze razlicitu vrednost akcija i medjusobno se cesto ni ne poznaju …
sve ovo moze uzrokovati pojavu konflikta interesa.
- U nasem pravu se pod manjinskim akcionarima podrazumeva manjina akcionara po broju glasova i po ucescu u
osnovnom kapitalu.
- U nasem zakonu uvedena su sledeca prava manjinskih akcionara: pravo na sazivanje skupstine , pravo da uticu na
dnevni red, pravo na sazivanje vanredne skupstine, pravo da uticu na izbor nezavisnih clanova upravnog odbora (putem
kumulativnog glasanja), pravo da putem strucnog poverenika traze uvid u finasijske izvestaje i poslovne knjige …
64. ZATVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO
- To je posebna vrsta ad. Ono sadrzi elemente drustva sa ogranicenom odgovornoscu. Ti elementi se ogledaju u
njegovoj zatvorenosti tj.otezanoj mogucnosti da neko pristupi drustvu. Pristupanje zatvorenom ad. nije nezavisno od
njegovih clanova. Posledica toga je manji broj clanova, manji kapital… sto je dovelo i do ne poznavanja ovakvog
oblika ad. u brojnim svetskim pravnim sistemima.
- Zatvoreno ad. je regulisano pretezno dispozitivnim a manje imperativnim normama. Ono je i pod slabim nadzorom
nadleznih drzavnih organa.
- Zatvoreno ad. je takvo privredno drustvo cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju
drugih lica. U nasem pravu zatvoreno ad. moze imati maximum 100 akcionara. Ulozi osnivaca mogu biti u novcu,
stvarima, pravima ili cak u izvrsenom radu i uslugama za drustvo.
- Zatvoreno ad. ne moze vrsiti upis akcija javnom ponudom. Ono se osniva simultano, odnosno jednokratno
donosenjem osnivackog akta. Zakonski uslov za osnivanje je obezbedjenje novcanog uloga od najmanje 10000evra.
Simultano osnivanje znaci da osnivaci odmah otkupe sve akcije i istovtemeno postanu akcionari drustva.
- Osnivaci nemaju obavezu sazivanja osnivacke skupstine ali su duzni da donesu osnivacki akt u pisanoj formi , a mogu
doneti i statut. Uplata novcanih uloga se mora izvrsiti bar 50% do registracije a ostalo za dve godine, dok se nenovcani
ulozi moraju uneti u celini do registracije.
- Akcije zatvorenog ad. se mogu slobodno prenositi (ukoliko osnivacki akt nije to ogranicio) i taj prenos akcija se vrsi
na tzv. OTC trzistima i nije pod nadzorom Komisije za HOV.
- Upravljanje zatvorenim ad. je skoro identicno kao i kod otvorenog. Ovo drustvo ima univerzalnu skupstinu (godisnju
i vanredne), drustvo ima direktora ili upravni odbor a po zelji moze imati i izvrsni i nadzorni organ.
- Vecina zatvorenih ad. se osniva sa namerom da se po isteku odredjenog vremena transformise u otvoreno ad. Do toga
dolazi prvom emisijom i prodajom akcija na organizovanom trzistu , ali do toga moze doci i po sili zakona kada broj
akcionara premasi zakonski maximum od 100 clanova.
65. PRESTANAK CLANSTVA I AKCIONARSKOG DRUSTVA
- Prestanak clanstva u otvorenom ad. je vrlo jednostavno ako se drustvo kotira na berzi. Potrebno je samo prodati svoje
akcije i tim pravnim poslom clanska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog sledbenika. Za promet akcija
potrebna je dozvola Komisije za HOV.
- Akcionarsko drustvo u osnovi prestaje iz razloga propisanih zakonom i razloga predvidjenih osnivackim aktom.
- Razlozi predvidjeni zakonom su :

Protek vremena za koje je osnovano drustvo ,
Pravosnazna odluka skupstine akcionara koja se donosi kvalifikovanom vecinom ,
Pravosnazna odluka nadleznog suda kojim se utvrdjuje da je registracija bila nistava ,
Bankrotstvo (stecaj) ,
Drugi slucajevi .
- Ad. moze prestati na osnovu odluke suda, u zakonom predvidjenim slucajevima, a po zahtevu manjinskih akcionara.
To su slucajevi kad: se imovina drustva rasipa, kada upravni odbor radi nezakonito, ako su akcionari blokirani u
odlucivanju…
- Sudu stoje na raspolaganju dve mogucnosti:

v Da pokrene postupak prestanka drustva likvidacijom,
v Da preduzme druge mere, u slucaju da se radi o otklonjivom osnovu, i da ostavi rok do 1 godine drustvu da
otkloni nepravilnoasti. Ako rok prodje a nista se ne promeni sud ce ici na likvidaciju drustva.
66. JEDNOCLANO DRUSTVO KAPITALA
- Nastanak jednoclanog drustva kapitala ima svoju dugu predistoriju. Pojava ovog drustva se vezuje za vreme kad je
drzava pocela da vrsi nacionalizaciju privrednih drustava sa privatnim kapitalom u pojedinim oblastima. U francuskoj
se pojava jednoclanog drustva vezuje za vreme prerastanja trgovacke radnje (koji nije imao svojstvo pravnog lica) u
posebnu ekonomsku i pravnu celinu sa svojstvom pravnog lica. Drustvo kao pravna forma nastalo je kako bi se
zastitila licna svojina imaoca radnje. Ogranicenje odgovornosti imaoca radnje, tj.vlasnika angazovane imovine samo na
tu izdvojenu imovinu bilo je moguce samo uz kreaciju pravne licnosti za tu imovinu.
- Ideja se prvo razvila i prihvatila u Nemackoj pravnoj teoriji.
- U prilog protivljenja legalizaciji ideje o jednopersonalnom drustvu isticani su prigovori pravne priorode:
Ø da ona rusi teoriju o jedinstvenoj imovini jednog lica,
Ø da rusi ugovornu teoriju o drustvu ,
Ø da rusi teoriju o pravnom licu kao organizovanom skupu fizickih lica……
- Nasim Zakonom o privrednim drustvima predvidjeno je jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu kao i
jednoclano akcionarsko drustvo, uz postojanje posebnih pravila za njihovo osnivanje i rad.
- Savet Evropske zajednice doneo je Dvanaestu direktivu o jednoclanom drustvu sa ogranicenom odgovornoscu. Ova
direktiva je mala za cilj da stvori pretpostavke kojima se omogucava uspostavljanje ogranicene odgovornosti trgovaca
unutar jednistvenog trzista EU. Ova direktiva se odnosi na drustva sa ogranicenom odgovornoscu u kontinenentalnom
pravu, odnosno na akcionarska drustva u anglosaksonskom pravu. Odredbe ove direktive primenjuju se i na jednoclana
drustva koja osniva drzava (javna preduzeca).
- Jednoclano drustvo kapitala je klasicna forma trgovackog drustva kapitala (doo. i ad.) ali sa nekim specificnostima u
osnivanju i poslovanju. Ovom pravnom formom pruza se mogucnost da clan drustva, odnosno akcionar ne odgovara
licnom imovinom za obaveze koje drustvo preuzima prema poveriocima.
- Pod jednoclanim drustvom kapitala se u uporednom pravu podrazumeva situacija kada se sve akcije ili udeli jednog
drustva kapitala steknu u vlasnistvu jednog clana drustva, a manje se podrazumeva osnivanje trgovackog drustva od
strane samo jednog clana drustva.
Osnivanje – Na osnovu zakona o privrednim drustvima, jednoclano drustvo kapitala se osniva osnivackim aktom koji
se donosi formi odluke.Odluka se donosi u pisanoj formi i mora biti potpisana i overena kod suda. Osnovac moze biti
fizicko ili pravno lice, domaceg ili stranog porekla.
- Dvanaestom direktivom EU omoguceno je da drustvo moze imati jednog clana od momenta osnivanja, ili tako sto ce
sve udele, odnosno akcije, steci jedno lice odnosno jedan clan drustva.
- Individualni preduzetnici nemaju mogucnost osnivanja jednoclanog drustva u nekoj od formi drustva lica (Personalna
drustva), kao sto ne postoji mogucnost za transformaciju postojeceg ortackog ili komanditnog drustva u jednoclano
drustvo jer su to drustva ugovori.
- U jednoclanom drustvu kapitala (doo. i ad.) jedini clan tog drustva ostvaruje nadleznosti skupstine neposredno ili
preko ovlascenog lica. Sve odluke koje donosi nuzan je da upise u zapisnik i knjigu odluka. Svi ugovori koje zakljuci
jedini clan drustva sa sopstvenim drustvom mora staviti u pisanom obliku i mora ih uneti u knjige.
- Nakon osnivanja jednoclanog drustva kapitala nuzno je da se ta pravna cinjenica unese u odgovarajuci registar koji je
dalje dostupan svim zainteresovanim licima . Momentom registracije drustvo stice pravni subjektivitet.
- Kada jednoclano drustvo kapitala stekne jednog ili vise novih clanova ono je duzno da uskladi svoju pravnu
organizaciju sa zakonom i da nastale promene registruje u odgovarajuci registar. Ono ce zadrzati svojstvo pravnog lica
ali ce se transformisati u viseclano drustvo kapitala.
Prestanak – Na osnovu Zakona o privrednim drustvima jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu uvek
prestaje u slucaju stecaja ili likvidacije nad jedinim clanom koji nema pravnog naslednika, i naravno drustvo prestaje
smrcu fizickog lica koje je jedini akcionar.
Znacaj – Jednoclana drustva kapitala mogu biti od znacaja za individualne preduzetnike. Najpre kada on zeli da svoju
imovinu zastiti od imovine kojom zeli da obavlja privrednu delatnost. Takodje od velikog je znacaja kad jedan clan
treba da donese odluku da nastavi svoje poslovanje u obliku jednoclanog ad. ili jednockanog doo. Na kraju treba istaci
da je ova pravna forma izuzetno podesna za mala preduzeca.
67. JAVNA PREDUZECA
- Pod izrazom javni sektor podrazumeva se deo nacionalne privrede za cije funkcionisanje drzava ima neposrednu
odgovornost. Javni sektor privrede obuhvata centralnu i lokalnu drzavu, javne korporacije i aktivnosti drugih javnih
preduzeca. A u pravu EU pod tim izrazom se podvode sva preduzeca koja su u drzavnoj imovini ili pod kontrolom
drzave.
- Javni sektor privrede se od svog nastanka vezuje za monopol. Ali u savremenim uslovima sve vise se odvija proces
deregulacije tj. sve cesca i obimnija primena slobode preduzetnistva i konkurencije. U ovom sektoru se sve vise podize
nivo pravne organizacije i upravljanja i povecava se ekonomicnost i efikasnost poslovanja. Ovo se pogotovo odnosi na
bivse socijalisticke zemlje centralne i istocne evrope gde deregulacija i privatizacija javnih preduzeca uzimaju maha.
- Javna preduzeca su osnovni subjekti javnog sektora privredjivanja koji obavljaju delatnost od javnog(opsteg) interesa.
Njihov znacaj je ogroman jer su eke delatnosti neprivlacne za privatnike zbog velikog rizika , takodje u pojedinim
delatnostima se zahteva visoka tajnost. Naravno u nekim delatnostima se zahteva odrzavanje odredjenog obima i
standarda proizvoda i usluga a to samo drzava moze da garantuje.
- U uporednom pravu postoje razliciti kriterijumi za odredjivanje pojma javnog preduzeca kao sto su: javnopravni
subjekt u svojstvu osnivaca , obavljanje delatnosti od javnog interesa , svojina nad preduzecem , javnopravna
ovlascenja koja se daju preduzecu …
- U pravnoj teoriji nema jedinstvenog stava o poimanju javnog preduzeca. Po jednima , koji polaze od svojinskog
kriterija javno preduzece je onokoje je iskljucivo u svojini drzave , po drugima koji polaze od kriterija delatnosti od
javnog interesa pod javnim preduzecem podvode sva ona preduzeca koja takvu delatnost obavljaju…
Javno preduzece je po svojoj pravnoj prirodi mesoviti pravni institut jer u sebi prozima elemente javnog (upravnog)
prava i elemente privatnog (posebno trgovackog) prava.
- U pravu EU pod javnim preduzecem se podvode sva preduzeca na koja javna vlast vrsi, neposredni ili posredno,
dominantan uticaj na osnovu svojine, finansijskog ucesca ili propisa koji se primenjuju na njihovo poslovanje. To su
preduzeca u kojima javna vlast drzi veci deo osnivackog kapitala ili kontrolise vecinu glasova.
- Pravo EU polazi od principa neutralnosti po kojem ostavlja slobodu clanicama unije da svoje ekonomske sisteme,
zasnivaju na privatnim, javnim ili mesovitim svojinskim odnosima.
- Ekonomski razlog za osnivanje javnog preduzeca sredstvima iz javnih izvora ogleda se u nedovoljnoj efikasnosti
trzisnog mehanizma u obezbedjivanju javnih dobara i usluga. Javna preduzeca osnivaju javnopravni subjekti,
sredstvima iz javnih izvora, koja vrse neku od javnih sluzbi i cije se poslovanje podvodi pod poseban pravni rezim.
Javno preduzece ima dvostruku ulogu i to:
o da vrsi odredjenu javnu sluzbu i dobija pojedina ovlascenja koja imaju drzavni organi i
o da obavlja privrednu delatnost i da ima slican polozaj kao i privatno preduzece.
- Naziv javno preduzece je u pravu EU samo ekonomski izraz za pravnoorganizacioni oblik nekog od oblika privrednog
drustva kapitala,ciji su iskljucivi,vecinski ili manjinski vlasnici javnopravni subjekti, odnosno koje obavlja neku
delatnost od opsteg javnog interesa.
- U uporednom pravu javno preduzece moze imati oblik :

• Javne korporacije – to je institut javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom koja se osniva posebnim
zakonom, u delatnostima za koje je drzava posebno zainteresovana, koju finansira drzava i ne moze se osnivati
u obliku ad. Javna korporacija je odgovorna Vladi.
• Drzavna kompanija – to je institut privatnog prava sa pravnim polozajem slicnim drugim preduzecima, a
drzavna kontrola se bazira na posedovanju akcija od strane drzave.
- U pravu EU ne postoji javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik.

- U francuskoj su javna preduzeca organizovana kao u formi trgovackog preduzeca i mogu biti drustva sa javnim
kapitalom (nacionalizovana drustva) i drustva sa mesovitim kapitalom (nacionalna ili lokalna).
- U socijalistickim zemljama centralne i istocne evrope zakonodavac je definisao javno preduzece kao poseban
pravnoorganizacioni oblik i to kao drzavno odnosno javno preduzece.
Javna preduzeca u domacem pravu:
- Izvori prava: javno preduzece iako nije definisano Zakonom o privrednim drustvima iz 2004 zakonodavac ga je
regulisao na osnovu posebnog zakona. Polovinom 2000 godine Srbija je donela nov zakon o javim preduzecima i
obavljanju delatnosti od javnog interesa , ovaj zakon je trpeo promene i izmene 2002 i 2005 godine. Potreba za
ovakvim zakonom je bila vrlo izrazena posto je u srbiji registrovano preko 600 javnih preduzeca.
- U domacem zakonodavstvu se zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova da bi se preduzece smatralo javnim:
§ Zakonom se zahteva da preduzece obavlja delatnost od opsteg interesa (realni uslov).
§ Da je njgov osnivac drzava ili jedinica lokalne samouprave (formalni uslov).
- Zakonom o preduzecima, javno preduzece se definise kao: ono preduzece koje obavlja delatnost od opsteg interesa,
koje osniva drzava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina.
- U nasem zakonodavstvu javno preduzece predstavlja posebnu formu preduzeca koju karakterisu:
Osnivaci, osnivacki kapital, imovina preduzeca, obavljanje delatnosti od opsteg interesa, imenovanje organa
upravljanja i rukovodjenja i neka druga zakonska resenja.
- Javno preduzece se osniva i osluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog
interesa, kao i zakonom kojim se uredjuje obavljanje odredjene delatnosti od opsteg interesa. To su delatnosti
neophodne za: 1. zivot gradjana, 2. za rad i poslovanje preduzeca i 3. za drzavne organe.
- Cilj osnivanja i poslovanja javnog preduzeca se ogleda :
ü u obezbedjivanju kontinuiranog i trajnog obavljanja delatnosti od opsteg interesa.
ü urednom zadoovoljenju potreba korisnika.
ü tehnicko-tehnoloskom ekonomskog sistema i usagladjenosti njegovog razvoja…
- Javno preduzece moze osnovati nadlezni organ drzave,autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
- Akt o osnivanju javnog preduzeca se moze doneti u pisanom obliku i to u vidu:
1. zakona, 2. odluke nadleznog drzavnog organa i 3. ugovora.
- Opsti akti javnog preduzeca su statut i drugi opsti akti utvrdjeni zakonom.
- Javno preduzece ima svojstvo pravnog lica i registruje se u Registru privrednih subjekata. Ono predstavlja poseban
pravnoorganizacioni oblik i spada u drustva kapitala. Javno preduzece odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom
imovinom kao i svako drustvo kapitala. Sva prava i obaveze i odgovornosti izmedju javnih preduzeca uredjuju se
aktom o osnivanju javnog preduzeca, a pojedina prava i obaveze mogu se urediti i posebnim ugovorom.
- Kljucna razlika izmedju javnog preduzeca i privrednog drustva ogleda se u tome sto je javno preduzece subjekt sa
elementima javnog prava a privredno drustvo subjekt privatnog prava.
- Organi upravljanja javnog preduzeca su :

1) upravni odbor (organ upravljanja),
2) direktor (organ poslovodjenja) i
3) nadzorni odbor (organ nadzora).
- Uloga drzave je da imenuje i razresava clanove upravnog odbora , direktora i clanove nadzornog odbora, da odredjuje
raspodelu dobiti , da donosi pla rada i razvoja , da odredjuje delatnost,ime,sediste…
- Zakonom o privatizaciji iz 2001 god. su uredjeni uslovi i postupak za promenu drzavnog kapitala. Ministarstvo za
privredu i privatizaciju je ovlasceno da inicira privatizaciju drustava sa vecinskim drzavnim kapitalom.
- Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2003 izmenjeno je zakonsko resenje vezano za pravo zaposlenih na
besplatne akcije javnih preduzeca.
- Noveliranim zakonom o javnim preduzecima iz 2005 promenjen je pristup u postupku privatizacije javnih preduzeca i
podeli besplatnih akcija :
o Prvo, procenat drzavnog kapitala koji se privatizuje odredjen je osnivackim aktom.
o Drugo, kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi max 30% drzavnog kapitala koji se privatizuje.
o Trece, moze se privatizovati najvise 15% drzavnog kapitala putem javnog tendera ili aukcije.
68. ZADRUGE
- U uporednom pravu zadruga je poseban i osnovni prvnoorganizacioni oblik za obavljanje poslova u oblasti
zadrugarstva, ciji je pravni polozaj regulisan posebnim zakonom. Zadruga je kao pravna forma organizovanja
karakteristicna za zanatstvo, poljoprivredu, ribarstvo, stambenu izgradnju i dr.
- Zadruge u zemljama germanske pravne tradicije su posebne pravne forme za preduzetnistvo i ne predvidjaju se
zadruge kao posebne forme trgovackog drustva.
- Zemlje romanske pravne tradicije omogucavaju osnivanje zadruga koje su po svojoj prirodi gradjanska drustva, kao i
osnivanje zadruga u nekom od pravnoorganizacionih oblika trgovackog drustva kada su trgovacke prirode.
- Clanovi zadruga su po pravilu fizicka lica ali pojedina zakonodavstva (Rusija, Madjarska) dopustaju da se opstim
aktom zadruge predvidi mogucnost clanstva i pravnih lica.
- U stranom zakonodavstvu se odredjuje minimalni broj lica koji mogu da osnuju zadrugu.
- Osnovni principi na kojima se zasniva udruzivanje zadrugara u zadrugu su: zajednicki ekonomski interes,
ravnopravnost u odlucivanju , solidarnst, odgovornost, zajednicki rad, samopomoc, nezavisnost….
- Zadruga se osniva ugovorom o zdruzivanju zadrugara, kojim zadrugari uredjuju svoja medjusobna prava i obaveze,
kao i odgovornosti prema trecim licima.
- Zadruga ima svoj statut, koji predstavlja osnovni akt kojim se uredjuje organizacija, poslovanje, privredjivanje,
polozaj clanstva, ciljevi …
- Organi zadruge su:
o skupstina, kao najvisi organ,
o upravni odbor,
o nadzorni odbor,
o poslovodja (direktor).
- Zadruga odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Zadruzi se priznaje svojstvo pravnog lica i stice
se registracijom.
- Podela zadruga moze se izvrsiti po razlicitim kriterijumima:
Ø polazeci od delatnosti imamo: zanatske, potrosacke, stambene i dr.
Ø polazeci od ciljne funkcije imamo: profitne i neprofitne.
Ø po kriterijumu odgovornosti zadruga za obaveze zadruge imamo: zadruge sa ogranicenom i neogranicenom
odgovornoscu.
Evropsko zadruzno drustvo:

- Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU, koje treba da omoguci
prekogranicno osnovanje, spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. Cilj ovog drustva je
zadovoljenje potreba njegovih clanova i razvoj njihovih ekonomskih i socijalnih aktivnosti, posebno na osnovu
zakljucenog ugovora izmedju zadrugara o nabavci dobara i usluga ili ostvarivanju delatnosti poslovanja za koje je
drustvo registrovano.
- Zadruga se moze osnovati na teritoriji EU u pravnoorganizacionom obliku evropskog zadruznog drustva. Na ovo
drustvo se primenjuju brojni izvori prava kao sto su:
1) pravilo o statutu evropskog zdruzenog drustva,
2) odredbe statuta evropskog zadruznog drustva,
3) odredbe nacionalnih prava.
- Drustvo moze biti osnovano na vise nacina: moze ga osnovati 5 ili vise fizickih lica koja su nastanjena u najmanje dve
drzave clanice , moze ga osnovati 5 ili vise fizickih ili pravnih lica pod sulovom da su pravna lica osnovana i
registrovana u najmanje dve zemlje clanice …
- Broj clanova i visina uloga nisu limitirani (osim sto upisani kapital ne sme biti manji od 30.000 evra). Upisani kapital
je podeljen na uloge. Dopusteno je izdavanje vise klasa uloga drustva koji ostvaruju razlicita prava kod raspodele
dobiti. Statutom se utvrdjuje da min 25 % udela mora biti uplaceno do momenta upisa a ostatak za 5 godina. Nenovcani
udeli se moraju uneti do momenta upisa uloga. Udeli se ne mogu unositi u vidu rada ili usliga drustvu. Zadrugari
odgovaraju za obaveze zadruge samo do visine svojih uloga .
- Drustvo se u svakoj drzavi clanici tretira isto i to je nacelo nediskriminacije. Registrovano sediste zadruge se mora
nalaziti na teritoriji EU.
69. BROKERSKO-DILERSKA DRUSTVA
- Osnovni izvor domaceg prava za osnivanje, poslovanje i nacin upravljanja borkersko-dilerskim drustvima je Zakon o
trzistu HOV i drugih finansijskih instrumenata.
- U nasem pravu se na berzanskom trzistu HOV kao clanovi berze mogu pojaviti brokeri i dileri samo ako su
organizovani u brokersko-dilerska drustva. To znaci da se ovakvi poslovi mogu obavljati iskljucivo u formi
kolektivnog preduzetnistva.
- U EU i SAD nije zabranjeno ni fizickim licima da se profesionalno bave trgovinom HOV pod uslovom da pruzaju
jednaku zastitu svojim klijentima i da je njihovo poslovanje pod nadzorom zvanicnih organa.
- Nas zakonodavac brokersko-dilerska drustva definise kao pravno lice koje je organizovano kao akcionarsko drustvo,
koje svoju delatnost obavlja na organizovanom trzistu HOV. Ovo drustvo mogu osnivati pravna i fizicka lica, domaceg
ili stranog porekla. Za njegovo osnovanje vazi sistem dozvole, koju izdaje Komisija za HOV.
- U drzavama EU vazi sistem drzavne dozvole. Da bi se uspostavilo unutrasnje trziste HOV na nivou EU bilo je nuzno
da se uspostavi sistem izdavanja jedne dozvole koja bi vazila u svim clanicama. To je postignuto donosenjem Direktive
o investicionim uslugama u oblasti HOV. Rec je o sistemu jedinstvene dozvole koja se naziva i evropski pasos. Ovaj
sistem se zasniva na 4 mere:
§ 1. jedinstvena dozvola,
§ 2. monimalni uslovi poslovanja,
§ 3. nacionalni tretman u domacoj drzavi i
§ 4. nadzor drzave porekla.
- U osnivanju brokersko-dilerskih drustava zakonodavac utvrdjuje minimalni novcani osnovni kapital za ova drustva
koji iznosi od 50.000 do 300.000 evra, u zavisnosti od vrste delatnosti. Zahteva se i da taj kapital bude u celosti uplacen
pre registracije drustva. Takodje drusta moraju da ispune i uslove u pogledu kadrovske i organizacione osposobljanosti
i tehnicke opremljenosti.
- Komisija za HOV je duzna da donese resenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti drustvu najkasnije 30 dana
od prijema zahteva. Takodje komisija izdaje i dozvole za rad fizickim licima za obavljanje poslova brokera,
investicionog savetnika i portfolio menadzera.
- Osnovni akti ovog drustva su : osnivacki akt, statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi…
- Ovo drustvo moze obavljati poslove:
1. bankarske poslove,
2. poslove market mejkera,
3. dilerske poslove,
4. poslove portfolio menadzera,
5. poslove agenta emisije,
6. poslove investicionog savetnika …
- U obavljanju svojih poslova ova drustva se moraju rukovoditi zakonskim nacelima i drugim nacelima poput nacela
ravnopravnosti klijenata, nacala postupanja u najboljem interesu klijenta, nacelu transparentnosti, nacelo poslovne
tajne…
- Brokersko dilerska drustva imaju organe kao i akcionarsko drustvo. U pogledu uprave ovog drustva zakonodavac
zahteva od Komisije za HOV da donese resenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor direktora i clanova upravnog
odbora.
- Nadzor nad ovim drustvima vrsi Komisija za HOV i to najmanje dva puta godisnje .
- Banka, koja se naziva i ovlascena banka, koja dobije dozvolu Komisije za HOV, moze obavljati delatnost brokersko-
dilerskog drustva.
70. PRIVREDNE KOMORE
- Komore su udruzenja, odnosno korporativne organizacije, sa neprofitnim ciljem, sa svojstvom pravnog lica. Prve
trgovacke komore su nastale u Francuskoj jos u XVII veku. Zadatak tih komora je bio da savetuju drzavne organe u
njihovom sprovodjenju ekonomske politike.
- Oblik udruzivanja trgovaca u komore nije u svim zemljama isti. U jednim postoje jedinstvene trgovinske ili
trgovinsko-industrijske komore koje pokrivaju trgovce iz razlicitih privrednih grana, a u drugim zemljama postoje
jedinstvene komore za razlicite privredne grane.
- Komore, u zavisnosti na teriotoriju za koju se osnivaju, mogu biti :
Ø Lokalne (za grad ili uzu teritoriju),
Ø Regionalne (za oblast),
Ø Mesovite (za dve ili vise drzava),
Ø Medjunarodne (npr.Medjunarodna trgovinska komora u Parizu).
- U komore se udruzuju kako privredni subjekti sa svojstvom pravnog lica tako i fizicka lica koja obavljaju neku od
slobodnih profesija.
- Na osnovu kriterijuma subjekata koji se udruzuju imamo:

o trgovinske (privredne) komore i
o profesionalne komore
- Polazeci od kriterijuma nacina osnivanja komore, njihovog cilja i obaveznosti clanstva imamo:
v Javnopravne komore – one koje osniva drzava aktom vlasti , po pravilu zakonom.One obavljaju
poslove u javnom interesu , a clanstvo u njima je obavezno.
v Privatnopravne komore – njih osnivaju fizicka i pravna lica nedrzavnim aktom , najcesce ugovorom , a
obavljaju poslove u interesu svojih clanova s tim da im i drzava moze odobriti odredjena ovlascenja.
- U nasoj pravnoj praksi sve cesce se postavljaju zahtevi da clanstvo u komorama ne bude obavezno, mada je stanje u
realnosti sistem polu-obaveznog clanstva.
- U nasem pravu privredne komore su oblik udruzivanja privrednih subjekata. U pogledu pravne prirode komora je
interesna, samostalna i poslovno-strucna organizacija koja povezuje zajednicke poslovne interese svojih clanova na
odredjenoj teritoriji, i ucestvuje u obezbedjivanju zajednickih interesa vaznih za privredu Srbije. Komora je poseban
pravnoorganizacioni oblik i ima svojstvo pravnog lica ali nije privredni subjekt jer ne obavlja privrednu delatnost, pa se
ne upisuje u registar privrednih subjekata.
- Privredne komore kod nas su organizovane po teritorijalnom principu: republicka, pokrajinska, gradska i regionalna.
- Komora vodi registar svojih clanova, koji svi imaju jednaka prava i obaveze. Clanovi su privredna drustva i
individualni preduzetnici.
- Komorom upravljaju njeni clanovi preko izabranih predstavnika u njenim organima. Organi komore su: skupstina,
upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
- Pri svakoj komori postoji sud casti koji odlucuje o povredama dobrih poslovnih obicaja, narusavanju jedinstvenog
trzista i monopolistickim radnjama na tom trzistu, kao i neizvrsavanju obaveza clanova i odluka komore.
71. BERZE
- Berze su nastale iz potrebe trgovaca za efikasnijom trgovinom. Pretece berzi su sajmovi i aukcije. Prvo su nastale
novcane berze u XII i XII veku, a prva robna berza je nastala u XIX veku u Engleskoj. Srbija je prvu mestovitu berzu
dobila 1984 godine- Beogradska berza.
- Berze su organizovano trziste na kome se trguje HOV, novcem, specijalnom robom po unapred utvrdjenim pravilima.
Berze su posebno mesto prostorije na kome se sastaju njeni clanovi da bi pod odredjenim uslovima zakljucivali
poslove kupovine i prodaje. Berzansko trziste se razlikuje od dugih oblika trzista jer se na njemu ne nalazi fizicki
prisutna roba koja je predmet trgovine. Na berzama se trguje ivelikim kolicinama robe pa je to mesto gde se obrazuju
cene koje se odrazavaju na istu vrstu robe i na drugim oblicima trzista.
- Berze su nedobitne organizacije jer nikad ne trguju vec samo stvaraju uslove da se na njima fer trguje. Posto njihova
ciljna funkcija nije sticanje dobiti zbog toga se tretiraju kao neprivredni subjekti.
Vrste – Prema predmetu poslovanja berze se mogu podeliti na efektne berze (berze Hov) , novcane i devizne berze,
robne i mesovite berze. Prema obimu samostalnosti berze u odnosu na drzavu, berze se mogu podelitina samostalne,
nesamostalne i polusamostalne berze.Samostalne berze su organizovane kao udruzenje svojih clanova, a clanovi vrse
funkciju berzanskih posrednika. Nesamostalne berze su sustinski drzavne ustanove i one nemaju clanove vec samo
posrednike. Koji moraju da ispunjavaju stroge zakonske uslove, oni obavljaju poslove samo za racun klijenta.
Polusamostalne berze- drzava nad njima ima upravljacka i kontrolna prava. Zavisno od toga da li je cilj obavljanja
delatnosti sticanje dobiti, berze mogu biti i dobitne i nedobitne.
- Postoje tri sistema za osnivanje berzi: 1. Normativni sistem- berza se osniva pod zakonom utvrdjenim uslovima
2. Sistem drzavnog akta- berza se osniva na osnovu odluke nadleznog drzavnog organa 3. Sistem dozvole (koncesije)-
berza se osniva na osnovu zakonom utvrdjenih uslova i izdate dozvole od strane nadleznog organa.
- Nas zakonodavac definise berzu kao pravnom lice koje je organozovano kao akcionarsko drustvo koje obavlja
delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom trzistu. ’ -
- Izvori prava za rad, osnivanje i poslovanje berze su: Zakon o trzistu HOV, Zakon o privrednim drustvima, Zakon o
registraciji privrednih subjekata.
- Berzu u nasem pravu moze osnovati Republika, domace i strano, pravno i fizicko lice. Ona ne moze da otpocne
obavljanje delatnosti bez dobijanja dozvole za svoj rad koju izdaje komisija za Hov. Novcani deo osnivackog kapitala
berze je minimalno 1.000.000 evra u din protivvrednosti. Clanovi berze su brokersko dilerska drustva i ovlascene
banke.
- Delatnost berze je organizovanje trgovine HOV. Ona obuhvata sledece poslove: organizovanje javne ponude hartija
od vrednosti, povezivanje ponude i traznje HOV, objavljivanje informacija o traznji, trzisnoj ceni i ponudi HOV.
- Berza moze obavljati svoj posao ako je: 1. Kadrovski osbosobljena, 2. organizaciono osbosopljena i 3. Tehnicki
osposobljena.
- Opsti akti berze su: status, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi, pravilnik o listingu i kotaciji.
- Arbitraza berze se obrazuje radi resavanja sporova izmedju ucesnika na berzi na osnovu zakljucenih poslova na berzi,
ona ima listu arbitara koje bira skupstina berze. Odluka arbitraze je konacna.
- Komisija a Hov najmanje dva puta godisnje vrsi nadzor nad zakonitoscu poslovanja berze a iz zakonom utvrdjenih
razloga joj moze oduzeti dozvolu za rad.
72. NACIONALNA KORPORACIJA ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA I CENTRALNI
REGISTAR HOV
- Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je kao poseban pravnoorganizacioni oblik osnovana posebnim
zakonom. Sredstva za osivanje i pocetak rada korporacije obezbedjena su u budzetu Srbijen, u iznosu od najmanje
10.000.000 evra. Sredstva za rad korporacije obezbedjuju se iz njnih prihoda, donacija, budzeta Srbije…
- Zakonom je dopusteno da se Korporacije organizuje u formu ad, saglasno Zakonu o privrednim drustvima. Vrednost
drzavnog kapitala u ukupnom kapitalu Korporacje ne moze biti manja od 51%.
- Korporacija je spacijalizovana za obavljanje poslovanja osiguranja potrzaivanja koja su obezbedjena hipotekom.
Drugi poslovi u vezi sa korporacijom su:
1) posredovanje u prenosu potrazivanja obezbedjenih hipotekom;
2) izdavanje Hov na osnovu uspostavljene hipoteke;
3) pruzanje strucne pomocu drzavnim organima u oblasti poboljsanja uslova stambene gradnje;
4) Obavljanje drugih poslova pod uslovima previdjenim statutom.
- Korporacija ima svojstvo pravnog lica koje stice pravom registracije. Za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom
imovinom. Sediste korporacije je u BG. Organi korporacije su: upravni odbor, direktor i nadzorni odbor, ciji mandat
traje cetiri godine. Opsti akti korporacije su: statut, akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, pravila
poslovanja… Ovo je specificna organizacija koja ima elemente i upravne i nedobitne organizacije, ali i elemetne
dobitne organizacije.
Centralni registrar hartije od vrednosti – Uloga Centralnog registra HOV je da obavlja:

o poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima Hov i drugih finansijskih instrumenata;
o Poslove o pravima trecih lica na hov i drugim finansijskim instrumentima;
o Poslove kliringa i saldiranja hov.
- U centralnom registru se otvaraju i vode sledeci racuni: 1. Racun HOV clanova centralnog registra; 2. Racun
deponovonaih HOV; 3. Emisioni racun.
- Centralni registar ima svojstvo pravnog lica i osniva se u pravnoj formi zatvirenog ad. Njegov novnaci deo osnovnog
kapitala ne moze biti manji od 50.000 u dinarskoj protiv vrednosti, a udeo drzavnig kapitala ne moze biti manji od
51%. Njegovo sediste je u Bg.
- Clanovi centralnog registra mogu biti: Republika, Narodna banka Srbije, brokersko dilerska drustva, berze, poslovne
banke.
- Oragni Centralnog registra su: Skupstina i upravni odbor.
- Nadzor nad Centralnim registrom vrsi komisija za HOV o cemu sastavlja zapisnik. Narodna banka Srbije vrsi nadzor
u delu poslova koji se ticu obavljanja platnog prometa preko novcanih racuna. Sredstav za rad obezbedjuju se iz
naknade za obavljanje poslova u skladu sa njegovim pravilnikom o tarifi, kao i iz drugih izvora.
73. KOMISIJA ZA ZASTITU KONKURENCIJE I KOMISIJA ZA HOV
- Komisija za zastitu konkurencije je osnovana zakonom, ima status pravnog lica sa sedistem u Beogradu. Ona za rad
odgovara narodnoj skupstini kojoj podnosi izvestaj jednom godisnje.Ova komisija je nedobitna organizacija, jer njena
ciljna funkcija nije sticanje dobiti.
- Komisija za zastitu konkurencije je nadlezna da:
1) resava o pravima i obavezama ucesnika na trzistu,
2) ucestvuje u izradi propisa koje se donose u oblasti zastite konkurencije,
3) predlaze Vladi donosenje propisa za sprovodjenje Zakona o zastiti konkurencije,
4) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinacnim trzistima i u pojedinacnim sektorima,
5) daje misljenje u vezi sa primenom propisa u oblasti zastite konkurencije,
6) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zastite konkurencije…
- Savet je jedini organ komisije za zastitu konkurencije, koji donosi odluke. Na celu saveta nalazi se predsednik koji
predstavlja i zastupa komisiju a u slucaju njegove sprecenosti to radi njegov zamenik.
- Savet komisije ima 5 clanova koje bira Narodna skupstina na predlog ovlascenih predlagaca. Za clana saveta se ne
moze predloziti: lice starije od 65 godina, lice koje je srodnik clana saveta u pravoj liniji, poslanik u narodnoj skupstini,
funkcioner politicke stranke. Clan saveta se bira na 5 godina, a isto lice moze biti izabrano najvise 2 puta. Njegov
mandat prestaje: 1. Istekom vremena na koje je izabran, 2. razresenjem iz razloga predvidjenih zakonom, 3. smrcu.
- Rad saveta je javan, a odluke donosi vecinom prisutnih clanova. U slucaju jednake podele glasova odlucujuci glas je
glas predsednika saveta.
- Komisija za zastitu konkurencije ima statut i druge akte, koje donosi Savet, kojima odredjuje unutrasnju organizaciju i
nacin rada komisije. Saglasnost na statut daje vlada.
- Sredstava za rad Komisije se obezbedjuju iz prihoda koje ona ostvaruje radom, ali i iz naknada, donacija, prihoda od
prodaje publikacija komisije... Visak prihoda nad rashodima se vraca u budzet Srbije, a visak rashoda nad prihodima se
pokriva iz budzeta Srbije.
- Komisija za HOV je nezavisna i samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica i sa sedistem u Beogradu.
Komisija je regulatorno telo u oblasti trzista Hov i drugih fin.instrumenata. Ona je nedobitna organizacija i za svoj rad
odgovara Narodnoj skupstini, a Vladu tromesecno informise o svom radu i kretanjima na trzistu kapitala.
- Regulatorni organi su nastali radi sprecavanja malverzacija i prevara, koje su ucinjene na stetu kupaca hov zbog
nedostatka adekvatnih propoisa o trzistu hov.
- Komisija za hov ima 5 clanova, ukljucujuci i njenog predsednika, koga bira i razresava Narodna skupstina. Mandat
clanova traje 5 godina, a zakonom su utvrdjeni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se bira u svojstvu clana i
predsednika.
- Komisija odlucuje na sednicama kojom rukovodi njen predsednik. Tri clana komisije cine kvorum, a odluke se
donose vecinom glasova.
- Komisija donosi statut i druge opste akte. Ona donosi tarifnik na osnovu koga obezbedjuje sredstva za finansiranje
svojih poslova i zadataka. Visak prihoda nad rashodima Komisija uplacuje u republicki budzet, a manjak nadoknadjuje
iz sopstevih rezervi i republickog budzeta.
- Registri koje vodi komisija za hov su javni.
74. OSNOVNA SVOJSTVA STECAJA – istorijat i izvori prava; pojam, uloge i vrste stecaja i stecajni razlozi
- Razvoj stecajnog zakonodavstva je zapoceo u 16 v, a prvi stecajni zakon je donet 1542 u Engleskoj. Sledeci veliki
talas stecajnog zakonodavstav usledio je u 19 v. U 20 veku pocinje novi globalni pokret reforme stecajnog
zakonodavstva koji traje do danas.
- U nasoj zemlji je doneto nekoliko zakona u oblasti stecaja posle II svetskog rata.
- U uporednom pravu prestanak rada privrednog drustva po osnovu insolventnosti se oznacava sledecim teriminima:
prinudna likvidacija, bankrot, stecaj, insolventna likvidacija, sudska likvidacija. Nas zakonodavac je do nedavno
upotrebljavao samo termin stecaj a od nedavno pocinje da se upotrebljava i izraz bankrotstvo.
- Stecaj je pravni institut kolektivnog, prinudnog, ravnomernog i pravicnog namirenja poverilaca generalnim
izvrsenjem na imovini stecajnog duznika, cime on prestaje da postoji kao pravni subjekt. Stecaj predstavlja
istovremeno, s jedne strane, stanje u kome duznik ne moze da izvrsava obaveze prema poveriocima, i s druge strane
prinudno izvrsenje potrazivanja svih poverilaca nad imovinom stecajnog duznika., sto dovodi do gubljenja njegovog
pravnog subjektiviteta.
- Postupak stecaja ima za cilj da obezbedi pravicno zadoviljenje poverilaca. Treba imati u vidu da se stecajni postupak
pokrece protiv insolventnog duzinka, zbog cega uspesno okoncanje tog postupka ne mora da znaci i uspesno
ostvarenje interesa stecajnih poverilaca. Pravilo je da se u stecajnom postupku namiri samo odredjen procenat
potrazivanja, odnosno stecaj se moze okoncati bez namiranja ikakvog procenta potrazivanja stecajnih poverilaca.
- Razlikuju se dve vrtse stecaja
Ø dobrovoljni – kod dobrovoljnog stecaja sam duznik pokrece postupak stecaja i
Ø prinudni – kod prinudnog stecaja predlog za pokretanje stecaja podnose poverioci ili neko drugo
zakonom ovlasceno lice.
- U zavisnosti od vrste subjekta nad kojim se sprovodi stecaj on se moze podeliti na: 1. Individualni stecaj (sprovodi se
nad fizickim licima) i 2. Korporativni stecaj (sprovodi se nad pravnim licima). Osnovno pravilo kod individualnog
stecaja je nacelo novog finansijskog pocetka za stecajnog duznika, a njegov osnovni cilj je da se fizickom licu pruzi
nova prilika za poslovanje. Korporativni stecaj ima za cilj da prikupi i unovci imovinu pravnog lica koja ce se
raspodeliti poveriocima srazmerno visini njihovih potrazivanja.
- Posebnu vrstu stecaja predstavlja medjunarodni stecaj - pod njega se podvodi svaki privredni subjekt nad kojim je
otvoren postupak stecaja, a koji ima imovinu u dve ili vise drzava.
- Posebnu vrstu stecaja predstavlja i stecaj male vrednosti. On se sprovodi kada je knjigovodstevna vrednost imovine
stecajnog duznika manja od 5.000.000 din. Postupak vodi stecajni sudija.
Stecajni razlozi
- Stecajni razlog predstavlja materijano pravno osnovu pokretanja stecajnog postupka. Pokretanje postupka se vrsi na
osnovu zahteva ovlascenog lica.
- U zavisnosti od nacina koji se upotrebljava za odredjivanje stecajnih razloga postoje dva nacina:
o Metod nabrajanja stecajnih razloga – ogleda se u nabrajanju radnji i okolnosti u vezi sa duznikom, koje
predstavljaju razlog za pokretanje postupka. Poverilac je bio duzan da dokaze da je duznik izvrsio neku
od stecajnih radnji, koje su zakonom nabrojane.
o Metod opsteg razloga – zakonodavac u formulaciji stecajnog razloga upotrebljava pravne standarde,
radi obuhvatanj avelikog broja konkretnih slucajeva i radnji stecajnog duznika, koji dovode do
otvaranja postupka stecaja. Od svih stecajnih razloga najznacajniji su: prezaduzenost i nesposobnost za
placanje.
- U nasem zakonodavstvu stecajni postupak se sprovodi nad duznikom koji je nesposoban za placanje. Stecajni duznik
je nesposoban za placanje: 1. Ako ne moze da odgovori svvojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti
obaveze; 2. Ako je potpuno obustavio svoja placanja u roku od 30 dana; 3. Ako je verovatno da obaveze nece moci da
ispuni po dospecu.
- Nesposobnost za placanje podrazumeva takvo fin stanje duznika u kojem duznik nije posoban da izmiruje dospele
obaveze prema poveriocima. Ovaj stecajni razlog se oznacava koa univerzalni, osnovni i redovni.
75. STECAJNI POSTUPAK – pojam i nacela, stranke i drugi ucesnici
- Stecajni postupak predstavlja posebnu vrstu gradjanskog sudskog postupka. U nasem pravu on obuhvata bankrotstvo i
reorganizaciju, na koje se primenjuje Zakon o stecajnom postupku. Za sprovodjenje postupka u prvom stepenu stvarno
je nadlezan trgovinski sud, u drugom stepenu Visi trgovniski sud. Postupak pokrece zakonom ovlasceni subjekat, a sud
ga sprovodu pos luzbenoj duznosti. Postupak je po svojoj prirodi hitan.
- Odluke u stecajnom postupku se donose u obliku resenja ili zakljucka. Resenjem se odlucuje u stecajnom postupku, a
zakljuckom se izdaje nalog sluzbenom licu ili organu da sprovodi postupak za izvrsenje pojedinih radnji. Protiv resenja
se moze izjaviti zalba, a protiv zakljucka podneti prigovor. Rok za zalbu je 8 dana a rok za podnosenje prigovora pet
dand od dana objavljivanja zakljucka.
- Pravni institut stecaja zasniva se na vise nacela:
1) nacelo kolektivne zastite neprivilegovanih poverilaca – stecaj omogucava ravnomerno namirenje
potrazivanja poverilaca u zavisnosti od ukupne visine njihovih potrazivanja;
2) nacelo ravnopravnosti neprivilegovanih poverilaca – stecaj onemogucava nedozvoljene transakcije i
stavljanje pojedinih poverilaca u priviligovan polozaj u odnosu na druge poverioce;
3) nacelo univerzalnosti – sva imovina stecajnog duznika mora biti predmet namirenja stecajnih
poverilaca;
4) nacelo sudskog vodjenja stecajnog postupka;
5) nacelo ekonomije postupka – stecajni postupak je po svojoj prirodi hitan;
6) nacelo srazmernosti – neprivilegovani poverici namiruju svoja potrazivanja srazmerno njihovoj visini
u odnosu na stecajnu masu;
7) nacelo izuzetnosti – stecaj se pokrece i sprovodi samo ako ne uspe reogranizacija duznika.
Stecajni duznik – lice nad cijom imovinom je otvoren postupak bankrotstva. U najvecem broju zakonodavstava o
stecaju usvojen je tzv. trgovacki stecaj – stecajni duznik moze biti privredni subjekt: privredno drustvo, banka i druga
finansijska institucija, drustvo za osiguranje, zadruga, preduzetnik.U nasem zakonodavnstvu se podvodi pravno drustvo
u preduzetnik.
Stecajni Poverilac – je stranka u stecajnom postupku koja je prijavila svoja potrazivanje, moze biti jedno lice ili vise
njih. U zavisnosti od vrste poverioca, poverioci stecajnog duznika se dele na stecajne, izlucne, razlucne i poverioce
stecajne mase. Prema prirodi poverioca oni se dela na privilegovane i neprivilegovane (stecajni poverioci).
Izlucni poverilac – ono lice cija se stvar nalazi kod stecajnog duznika po nekom pravnom osnovu na koje on ima
stvarno ili licno pravo. Takva stvar ne ulazi u stecajnu masu. Zbog toga izlucni poverilac nije stranka u stecajnom
postupku.
- Izlucni poverilac moze da isktakne zahtev da se njegova stvar izluci iz stecajne mase i da se izvrsi njen povracaj pod
odredjenim uslovima. Stecajno pravo poznaje 3 posebna oblika povracaja stvari njihovom vlasniku: 1. Podela imovine
pravne zajednice; 2. Finansijski lizing; 3. Roba u prevozu.
Razlucni poverilac – poverioci koji imaju zalozno pravo ili pravo namirenja na stavri ili u pravu o kojima se vode
javne knjige ili registri, i imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. To su poverioci cija su potrazivanja
obezbedjena nekim od stavrnih sredstava obezbedjenja.
- Razlucni poverioci mogu zahtevati da se njihovo potrazivanje namiri iz vrednosti zalozene stvari ili prava i to
neavisno od toka stecajno postupka.
- Poverioci koji imaju drzavinu i pravo zadrzavanja stvari nisu u obavezi da predaju stvar stecajnom duzniku dok im se
ne ispalti njihivo razlucno pravo. U slucaju da je visina potrazivanja razlucnih poverilaca veca od visine iznosa
dobijenog unovcenjem stvari ili prava na kojima postoji razlucno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju
stecajni poverioci.
Treca lica – u stecajnom postupku u svojstvu trecih lica mogu da ucestvuju i pravna i fizicka lica - solidarni duznici,
jemci i sl.
76. ORGANI STECAJNOG POSTUKPA
a) Stecajno vece – stecajno vece je sastavljeno od trojice sudija od kojih je jedan predsednik veca. Stecajno vece
imenuje stecajnog upravnika i ono odlucuje o: 1) pokretanju prethodnog postupka; 2) utvrdjuje postojanje razloga za
pokretanje stecajnog postupka; 3) odlucuje o pokrrtanju stecajnog postopka; 4) imenuje i razresava stecajnog sudiju;
5) imenuje i razresava stecajnog upravnika; 6) odlucuje o prigovorima protiv radnji stecajnog upravika; 7) odlucuje o
prigivorima protiv odluka i zakljucaka stecajnog sudije; 8) daje ovlasecenja stecajnom duzniku preduzetniku o licnoj
upravi
b) Stecajni sudija – Nalazi se izmedju stecajnog veca i i stecajnog upravnika. On vrsi kontrolu i nadzor nad radom
stecajnog upravnika. On ima pravnicko obreazovanje i profesionallno iskustvo. On je ovlasecan da odlucuje o
sledecem: 1) uvodi u duznost stecajnog pravnika; 2) vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika; 3) odreduje
preliminarnu naknadu i nagradu stecjnom upravniku; 4) odobrava nacrt plana reorganizacije; 5) odobrava nacrt resenja
o glavnoj deobi stecajne mase. – U domacoj strucnoj literaturi je izneto misljenje da treba ojacati polozaj i ulogu
stecajnog sudije u zakonodavstvu.
c) Stecajni upravnik – centralna licnost u stecajnom postupku jer od njegove strucnosti, sposobnosti zavisi u
znacajnoj meri uspeh samog postupka. Njegove licne osobine i moralni kvalitetinsu od posebnog znacaja za
sprovodjenje ovog postupka. Stecajni upravnik ima razlicite uloge u stecajnom postupku. On je prinudni, zakonski
zastupnik stecajnog duznika. On ima pravo i duznost da upravlja i raspolaze stecajnom masom duznika, radi zastite
interesa stecajnih poverilaca. U naseim pravu, stecajni upravnik je jedan od obaveznih i znacajnih oragana stecajnog
postupka koja ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stecajnog duznika.
o Imenovanje i razresenje – U nasem pravu stecajni upravnik se imenuje resenjem o pokretanju stecajog
postupka, a moze biti imenovan i resenjem o pokretanju prethodnog stecajnog postupka, ako je stecajno vece
odredilo mere obezbedjenja stecajnom duzniku. Za stecajnog upravnika moze biti imenovano lice koje ispuni
zakonom utvrdjene uslove: 1.da je dobilo licencu za obavljanje poslova stecajnog upravnika; 2. da ima status
individulanog preduzetnika; 3. da ima tri godine radnog iskustva. – Zakonom su utvrdjeni uslovi i nacin za
razresenje stecajnog upravnika. Predlog za rezresenje stecajnog upravnika moze dati stecajni sudija i odbor
poverilaca. Razresenje moze biti i na licni zahtev.
o Izdavanje i oduzimanje licence – Licencu moze dobiti lice koje ispunjava 2 uslova: Visoka strucna sprema i
Polozen strucni ispit za dobijanje licence . Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stecajnih
upravnika koja organizuje i sprovodi strucni ispit za dobijanje licence. Licenca se obnavlja na zahtev
stecajnog upravnika po isteku roka od dana njenog izdavanja pod uslovom da je stecajni upravnik savesno
obavljao svoj posao. – Agencija moze oduzeti licencu stecajnom upravniku pre isteka roka od tri godine ako
ne obavlja poslove u skladu sa zakonom.
o Agencija za licenciranje stecajnih upravnika – agencija je osnovana zakonom, ima svojstvo pravnog lica,
sopstveni racun i sediste u BG. Ima zadatak da utvrdjuje neophodan optimalan test znanja koji lica koja
konkurisu za stecajne upravnike moraju da ispunjavaju. Najznacajniji poslovo Agencije su: 1. izdaje, obnavlja
i oduzima licencu 2. organizuje i sprovodi strucni ispit za stecajnog upravnika; 3. vrsi nadzor nad radom i
prati razvoj profesije stecajnog upravnika; 4. vodi imenuk stecajnih upravnika
o Obavljanje poslova i odnos sa drugim organima stecajnog postupka – Stecajni upravnik obavlja svoje poslove
samostalno i sa paznjom dobrog strucanjaka, a u obavljanju poslova iz svoje nadleznosti moze da angazuje
strucna pravna i fizicka, domaca ili strana lica.
o Odgovornost za stetu i osiguranje od odgovornosti – ako stecajni upravnik pricini stetu ucesnicima u
stecajnom postupku namerno ili nepaznjom, on odgovara celokupnom svojom imovinom.
o Nagrada za rad i naknada troskova – Stecajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih
troskova. Konacnu visinu naknade stecajno vece odredjuje u vreme zakljucenja stecajnog postupka.
d) Skupstina poverilaca – Skupstinu poverilaca cine svi stecajni poverioci, a formira se najkasnije na prvom
poverilackom rocistu. Razlucni poverioci mogu ucestvovati u skupstini samo do visine potrazivanja. Prva skupstina
poverilaca se moze zakazati na predlog stecajnog upravnika. Na toj sednici vrsi se izbor predsednika skupstine i
clanova odbora poveriala.
e) Odbor poverilica – je organ stecajnog postupka koji skupstina poverilaca bila na prvoj svojoj sednici ili na prvom
poverilackom rocistu. Broj clanova odbora poverilaca odredjuje skupstina, s tim da taj broj ne moze biti od 9 clanova i
uvek mora biti neparan.
- Predsednika odbora biraju clanovi odbora iz svojih redova. Predsednik odbora je duzan da zakaze sedmicu kada to
zahteva vise od polovine clanova odbora, a odluka se smatra donetom kada za nju glasa vise od polovine clanova.
- Odbor poverilaca podnosi prigovore na zakljucke i radnje stecajnog sudije i stecajnog upravnika u roku od 5 dana od
dana saznanja za radnju.Na poziv odbora poverilaca sednicama odbora prisustvuje stecajni upravnikali bez prava glasa.
77. REOGRANIZACIJA DUZNIKA (mere za sprecavanje bankrotstva)
a) plan reorganizacije – Pre sprovodjenja postupka stecaja obavezno se mora uciniti pokusaj sprovodjenja mera
reorganizacije, radi izbegavanja posledica koje izaziva bankrotstvo na imovini duznika, ali i na zaposlene kod stecajnog
duznika i na njegove poverioce.
- Pod reorganizacijom se podrazumeva preuredjenje duznika u pogledu njegove unutrasnje, preavnoorganizacione,
upravljacke i finansijske organizacije. Ona se zasniva na planu u pisanom obliku kojim se na detaljni nacin odredjuje
pod kojim uslovima ce potrazivanja biti namirena. Subjekt reorganizacije su stecajni duznik i stecajni poverioci kao i
stecajni upravnik.
- Zakon o stecajnom postupku pociva na nacelu obezbedjivanja najpoviljnijeg namirenja poverilaca, dva su moguca
pravca za ostvarenje tog cilja: 1. reorganizacija - u slucaju kada je oporavak stecajnog duznika moguc i 2. bankrotstvo -
u slucaju kada oporavak stecajnog duznika nije moguc.
- Plan reorganizacije predstavlja osnov za reorganizaciju stecajnog duznika, tj osnov za produzenje zivota stecajnog
duznika. Cilj plana reorganizacije je da se poboljsa imovinsko pravni polozaj stecajnog duznika i poverilaca. Njegovom
primenom u praksi se ostvaruje sanacija duznika, poboljsava se njegov imovinsko pravni polozaj, obezbedjuje nastavak
poslovanja.
b) Podnosenje plana reorganizacije i njegova sadrzina – Predlog plana reorganizacije podnose Zakonom ovlasceni
subjekti. On se podnosi posle pokretanja stecajnog postupka. U domacem pravu se plan reorganizacije mora saciniti u
pisanoj formi, moze se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stecajnog postupka pod uslovom da su
ispunjeni ostali Zakonom utvrjdni uslovi.
- Sadrzaj plana reorganizacije u uporednom pravu sadrzi razlicite mere odnosno metode reorganizacije duznika. Te
mere se preduzimaju radi finansijske konsolidacije i upravljacke i druge stabilizacije duznika, a mogu biti preduzete
pojedinacno i kolektivno.
c) Mere za realizaciju plana reorganizacije – Zakonom o stecajnom postupku se uvodi institut reorganizacije kao
put i nacin za sprovodjenje stecajnog postupka. Sustina reorganizacije se ogleda u visokom stepenu fleksibilnosti koja
se obezbedjuje pregovorima izmedju duznika i poverilaca, kao i u vecem broju mogucih nacina koji se mogu primeniti
na stecajnog duznika radi prevazilazenja nepovoljne finansijske situacije.
- Mere za realizaciju plana reorganizacije mogu biti ekonomske, tehnoloske, pravne, organizacione, personalne,
finansijske i dr.
d) Postupak donosenja plana reorganizacije – U nasem pravu plan reorgaznizacije mogu doneti zakonom ovlasceni
subjekti: 1.stecajni duznik, 2.stecajni upravnik, 3. poverioci koji imaju najmanje 30% obezbedjenih potrazivanja,
4. stecajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbedjenih potrazivanja, 5. lica koja su vlasnici najmanje 30%
kapitala stecajnog duznika.
- Plan reorganizacije se podnosi stecajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stecajnog postupka, a stecajni
sudija moze da produzi ovaj zakonski rok najvise za 30 dana. Stecajni sudija je duzan da zakaze rociste za razmatranje
plana reorganizacije i glasanje poverilaca u roku od 20 dana od dana njegovog donosenja. Na rociste za glasanje se
pozivanju svi poverioci sa pravom glasa i duznik, a u slucaju zakazivanja posebnog rocista za glasanje, poverioci mogu
glasati i pisanim putem.
- Zakonom o stecajnom postupku pravo glasa je dato svim poveriocima srazmerno visini njihovih potrzaivanja. Ako
predlozeni plan reorganizacije nije dobio potrenban br glasova ili podneti plan na drugi nacin ne ispunjiva uslove za
njegovo usvajanje u tom slucaju stecajni sudija moze odobriti predlagacu plana rok od 30 dana u kojem ce podneti
izmenjeni plan i zakazati rociste za glasanje. U slucaju da se ne usvoji i izmenjeni plan reorganizacije, nad stecajnim
duznikom se sprovodi bankrotstvo.
e) Pravne posledice usvajanja i izvrsenje plana reorganizacije – Osnovna prvavna posledica je promena pravnog
polozaja stecajnog duznika. Usvajanjem plana iz poslovnog imena stecajnog duznika brise se oznaka u stecaju. Inace,
kada resenje stecajnog veca o potvrdi plana reorganizacije postane pravnoslazno, stecajno vece donosi resenje o
zakljucenje stecajnog postupka.
- Izvrsenje plana reorganizacije, kojim je stecajni duznik ispunio sve obaveze predvidjene planom reorganizacije ima za
posledicu: 1. da vlasnici akcijskog kapitala stecajnog duznika sticu vlasnicka prava na kapitalu, 2. da prestaju sva
potrazivanja poverilaca iz stecajnog postupka, 3. da se vrsi prodaja drustvenog, odnosno drzavnog kapitala stecajnog
kapitala stecajnog duznika u skladu sa priposima kojima je utvredjena privatizacija.
f) Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i obustava njegove primene – Ako stecajni duznik ne
postupa po usvojenom planu reorganizacije svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moze dostaviti sudu
obavestenje o neprimenjivanju usvojenog plana. Sud prosledjuje obavestenje stecajnom duzniku i stecajnom upravniku
u roku od 10 dana od sana prijema obavestenja. Ako sud utvrdi da stecajni duznik ne postupa po odredbama
reorganizacije moza da preduzme neku od sledecih mera: 1. da nalozi stecajnom duzniku da u odrejdnom roku postupi
po planu kao i da otkoni posledice nepostupanja po planu; 2. da nalozi stecajom upravniku da preuzme komntrolu nad
stecajnim duznikom; 3. da nalozi nastavak postupka bankarstva stecajnog duznika; 4. da nalozi preuduzimanje drugih
mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu.
- Medjutim, stecajni sudija ce u svakom slucaju doneti resenje o zapocinjanju bankrotstva ako stecajni sud utvrdi da
stecajni duznik: 1. primenjuje plan cije je usvajanje izdejstvovano na nezakonit nacin, 2. postupa suprotno uslovima iz
usvojenog plana, 3. ne saradjuje sa stecajnik upravnikom, 4. ne ispunjava naloge stecajnog upravnika.
78. LICNA UPRAVA DUZNIKA – PREDUZETNIKA

- Nas zakonodavac uredjuje pravni institut licne uprave duznika, koji ima svojstvo preduzetnika , u okviru
reorganozacije duznika, odnosno mera za sprecavanje stecaja. Pod licnom upravom duznika podrazumeva se stavljanje
duznika-preduzetnika pod nadzor suda.
- U nasem pravu se dopusta stecajnom vecu da resenjem o pokretanju stecajnog postupka ovlasti stecajnog duznika-
preduzetnika da sam upravlja i raspolze stecajnom masom pod sledecim uslovima: 1) Ako stecajni duznik to sam
predlozi, 2) Ako se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak, 3) Ako je verovatno da odredivanje licne uprave
nece dovsti do ostecenja interesa poverilaca ni do produzavanja stecajnog postupka. Licna uprava se ne moze odobriti
ako je stecajni postupak pokrenuo nadlezni javni tuzilac.
- Stecajno vece je duzno da donosenjem resenja o odredjivanju licne uprave stecajnom duzniku istovremeno postavi
stecajnog upravnika uz odredivanje poslova za ciju punovaznost je potrbna njihova saglasnost.
- Stecajni duznik mora da sastavi popis imovine koja ulazi u stecajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, a
stecajni upravnik uvek moze da pregleda popis i pismeno obavesti stecajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje
delove popisa stecajni poverioci mogu da izjave prigovor.
- Stecajno vece moze da obustavi licnu upravu na predlog: 1. Odbora poverilaca, 2. poverilaca koji je pokrenuo
stecajni postupak, 3. Stecajnog duznika, 4. Stecajnog upravnika, 5. Stecajnog sudije. Pre nego sto donese odluku o
obustavi licne imovine, duzno je da saslusa stecajnog duznika. Protiv donetog resenja moze se izjaviti zalba, koju moze
podneti odbor poverilaca.
79. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUSTVA

- Likvidacije je jedan od nacina za prestanak privrednog drustva, kada ono gubi svoj pravni subjektivitet, a njegov
ekonomski subjektivitet ostaje ocuvan. U procesnopravnom smislu pod likvidacijom se podrazumeva postupak u kom
se imovina drustva prikuplja i unovcava, kako bi se isplatila sva njegova dugovanja, a preostala sredstva drustva
raspodelila prema predvidjenim pravilima drustva, s tim da se posle ovog postupka drustvo izbrise iz Registra.
- Do likvidacije privrednog drustva dolazi iz razloga koji nisu finansijsjke priroe, za razliku od stecaja do koga dolazi
zbog insolventnosti. Postupak likvidacije se sprovodi kad se pretpostavlja da se iz imovine duznika mogu izmiriti
njegove obaveze.
- U uporednom pravu postoje 3 pristupa u pokretanju likvidacije: 1) likvidaciju pokrecu i sprovode vlasnici preduzeca
2) likvidaciju drustva sprovodi sud; 3) obustavljanje dobrovoljne ili prinudne likvidacije i pokretanje postupka stecaja
od strane njegovih duznika, poverilaca ili suda.
- Zakonom o privrednim drustvima uredjuje se likvidacija.
Pravni osnov za pokretanje postupka likvidacije - Nas zakonodavac zahteva ispunjenje 2 uslova za pokretanje
postupka likvidacije: 1. da drustvo ima dovoljno sredstava za pokrice svih svojih obaveza i 2. da je ispunjen neki od
zakonom utvrdjenih osnova za likvidaciju. Zakonski pravni akti mogu biti pojedinaci ili generalni.
o Opsti zakonski osnovi za likvidaciju solventnog drustva su: 1. da je drustvu izrecena mera zabrane vrsenja
delatnosti zbog neipunjavanja uslova za njeno obavljanje, 2. da su prestali da postoje uslovi za vrsenje
delatnosti, 3. da je istekao rok za koji je drustvo osnovano, 4. da se br. osnivaca sveo na jednog clana, a u roku
od 6 meseci se ne pojavi novi clan…
o Posebni zakonski osnovi za likvidaciju sloventnog drustav su: 1. da se osnovni kapital drustva smanji ispod
vrednosti minimalnog novcanog osnovnog kapitala drustva, 2. da to zahtevaju manjinski akcionari iz zakonom
utvrdjenih razloga.
Pokretanje postupka likvidacije – Likvidacije se sprovodi na osnovu odluke ortaka, calnova ili akcionara drustva.
Odluka o likvidaciji ortackog i komanditnog drustav donosi se jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno
komplementara. Odluka o likvidaciji je dipozitivne prirode. Odluka o likvidaciji doo donosi se saglasnoscu svih
clanova, a odluka o likvidaciji ad se donosi kvalifikovanom vecinom.
Sprovodjenje postupka likvidacije – Pojedinim zakonskim resenjima se nastoji da se ubrza i ucini efikasnijim
postupak likvidacije. Zakon o privrednim drustvima se na detaljniji nacin uredjuju dva znacajna pitanja vezana za
zastitu poverilaca drustva koje se likvidira: 1) Individualno obavestavanje poznatih poverilaca i 2) Kolektivno
obavestavanje- objava obavestavanje svim poveriocima.
o Drustvu u likvidaciji se nalaze da posalje poznatim poveriocima pisano obavestenje (individualno obavestenje)
sa Zakonom utvrdjenom sadrzinom i kopijiom upisa odluke o likvidaciji u Registar, uz upozorenje da im
potrazivanja biti prekludirano, ako ga ne prijave u roku od 30 dana posle prijema odluke o osporavanju
potrazivanja ne pokrenu postupak pred nadleznim sudom radi utvrdjivanja postojanja tog potrazivanja.
o Drustvo u likvidaciji mora da objavi i kolektivno obavestenje o donetoj odluci o likvidaciji, najmanje tri puta,
uz posebno upozorenje poveriocima da ce im potrazivanja biti prekludirana ako ih ne prijave u roku od 30
dana od objavljivanja poslednjeg obavestenja.
Status drustva u likvidaciji – Pokretanje postupka likvidacije izaziva niz pravnih posledica za privredno drustvo: 1.
drustvo zadrzava svojstvo pravnog lica do mementa okoncanja tog postutka i njegovog brisanja iz registra; 2. drustvo
moze da preduzima samo one poslove koji su u funkciji zavrsetka vec zapocetih poslova kao i da zakljucuje nove
ugovore, ako su oni po svojo priprodi takvi da ce spreciti nastajanje stetnih posledica po imovinu drustva u postupku
likvidacije; 3. drustvo u likvidaciji zadrzava svoje organe upravljanja; 4. brisanjem drustva iz registra ono gubi svoj
pravnio subjektivitet.
- Status drustavu likvidaciji je u nasem pravu utvrdjen kroz 3 pravila: 1. Za vreme likvidacije drustvo nastavlja svoje
postojanje kao i pre pokrenutog postupka likvidacije s tim da ono ne moze preuzimati nove poslove osim poslova koji
su saglasni ciljevima likvidacije; 2. Tokom likvidacije ne placaju se dividende clanovima i akcionarima; 3. U toku
postupka likvidacije poslovanje vode ista lica kao i pre postupka likvidacije.
- U uporednom pravu likvidaciju sprovodi jedan likvidacioni upravnik ili vise likvidacionih upravnika, i oni su clanovi
drustva u likvidaciji. Ako ima vise likvidacionih upravnika zakonom im se nalaze da obavljaju prava i duznosti
zajedno, medjutim oni mogu postupati i samostalno. Likvidacioni upravnik moze biti i lice mimo preduzeca.
- U nasem Zakonu o preduzecima izbor likvidacionih upravnika je prepusteno autonomiji clanova, odnosno skupstini.
- Likvidator je, pre stupanja na duznost, duzan da da izjavu pred sudim kojom se obavezuje da ce odgovorno i svesno
obavljati sve poslove vezane za likvidaciju privrednog drustva.
- Likvidacioni upravnik obavlja sledece poslove: 1. Zavrsava tekuce poslovanje drustva 2. Naplacuje potrazivanja
3. Izmiruje obaveze 4. Unovcava imovinu drustva.
- Likvidacionom upravniku pripada pravo na dve vrste naknade: 1. na privrmenu naknadu troskova, koje je imao u
sprovodjnjeu postupka likvidacije i 2. pravo na naknadu za njegov rad.
- Likvidacioni upravnik je duzan da sastavi bilans stanja najkasnije u roku od 3 meseca posle otvaranja postupka
likvidacije U bilans stanja se unosi stanje aktive i pasive drustva, neophodne radnje za sprovodjenje likvidacije i vreme
potrebno za zavrsetak likvidacije. Sva imovina drustva ukljucuje se u bilansa stanja po njenoj trzisnoj ceni ili
procenjenoj vrednosti. Bilans stanja se podnosi ortacima, odnosno skupstini clanova ili akcionara na usvajanje.
- Ako likvidacija traje duze od godni dana, likvidacioni upravnik je duzan da podnese finansijski izvestaj najkasnije u
roku od tri meseca posle isteka svake poslovne godine. U slucaju da likvidacioni upravnik utvrdi da imovina
privrednoig drustava nije dovoljna da se podmire sva potrazivanja poverioca, duzan je da odmah obustavi postupak
dobrovoljne likvidacije i pokrene postupak prinudne likvidacije (stecaj, bankrotstvo).
- Posle izmirenja dugova drustva u likvidaciji, likvidacioni upravnik je duzan da sastavi 3 dokumenta: 1. Izvestaj o
sprovedenoj likvidaciji 2. Zavrsni likvidacioni bilans 3. Predlog o podeli likvidacionog ostatka drustva
Isplata vlasnika drustva i okoncanje likvidacije – Imovina privrednog drustva u likvidaciji koja preostane posle
izmirenja potrazivanja poverilaca i drugih potrazivanja raspodeljuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima,
clanovima ili akcionarima drustva. Ako nije statutom drustva drugacije predvidjeno, raspodela likvidacionog ostatka
se vrsi na sledeci nacin: prvo, isplacuju se ortaci, clanovi ili akcionari sa povlascenim akcijama koji imaju pravo
prioriteta, drugo siplacuju se ortaci i clanovi drustva, srazmerno udelima u drustvu i akcionari, srazmerno posedovanim
akcijama u drustvu.
- Zakonom je dopusteno da likvidacioni upravnik okonca postupak likvidacije i bez odobrenja finansijskog izvestaja i
izvestaja o sprovodjenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara iz dva razloga: 1. ako se ortaci ili
komplementari nisu mogli sastati 2. ako se ne moze odrzati skupstina, zbog nedostatka kvoruma.
80. NAZIV I POJAM TRGOVINSKOG (PRIVREDNOG) POSLA
a) Naziv – ugovori u privredi se oznacavaju razlicitim nazivima. U uporednom pravu - trgovinski poslovi, trgovacki
ugovori, komercijalni poslovi. U nasoj pravnoj teoriji - ugovori robnmog prometa, privredni ugovori, poslovi robnog
prometa. U Zakonu o obligacionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti zakljucuju na trzistu koristi se izraz
“ugovori u privredi”.
b) Pojam – Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obligaciono pravne prirode, kojima se obavlja
promet materijalnih dobara i usluga na trzistu. To su pravni instrumenti putem kojih se obavlja pravni promet na trzistu
u kome ucestvuju privredni subjekti.
- Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori koje zakljucuju preduzeca i druga
pravna lica kao i fizicka, koja obavljaju neku privrednu delatnost (preduzetnici). Zapravo to su oni ugovori koje
zakljucuju subjekti koji se bave privrednom delatnoscu u cilju sticanja zarade.
- Pod privrednom delatnoscu treba podrazumevati: proizvodnju, promet roba i vrsenje usluga na trzistu.
- U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla poslo se od pojmovnog odredjenja trgovca U prvo
vreme trgovcem se smatralo svako lice koje se bavi trgovackim poslovima. Polazilo se od statusa trgovca pa se i
poslovi koje on obavlja nazivaju trgovacki poslovi - Subjektivni sistem odredjivanja pojma trgovca.
Objektivni sistem odredjivanja trgovca - Priroda trgovackog posla odredjuje trgovca. Prema tome u pojmovnom
odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2 pristupa: 1. Zakonodavac odredjuje koji se poslovi smatraju
trgovinskim poslovima , a lice koje ih obavlja dobija status trgovca. 2. Lice ima status trgovca, ako to svojstvo
priznaje zakon, a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su trgovinski.
- Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene odgovarajucih pravnih pravila. U nasem
pravu na ugovore u privredi prvenstveno se primenjuju odredbe zakon o obligacionim odnosima, osim ako za ugovore
u privredi nije izricito drugacije odredjeno. To znaci da osim opstih pravila koji vaze za obligacione ugovore u privredi
vaze i posebna pravila.
- Ima slucajeva kada se neke odredbe Zakona o obligacionim odnosima ne mogu primeniti na ugovore o privredi kao
sto je slucaj sa prekomernim ostecenjem. Jer, privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u vidu redovnog zanimanja,
pa se pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na trzistu i odnose na njemu.
81. POSEBNA PRAVILA KOJA VAZE ZA UGOVORE U PRIVRDI (TRGOVINSKE POSLOVE)

- Regulisanje obligacionih odnosa u uporednom pravu izvrseno je na dva nacina: putem jedinstvenog rezima za sve
subjekte i putem dvojakog rezima - jedan za gradjansko pravne odnose izmedju fizickih lica i drugi za obligacione
odnose u privredi.
- U zakonima o obligacionim odnosima zakonodavac se priklonio koncepciji jedinstvenog regulisanja obligacionih
odnosanezavisno od toga ko su ucesnici. Pravila ugovornog prava podjednako vaze i za fizicka i za pravna lica. Da se
iz gradjanskog razvije trgovinsko pravo je uslovljno time da se u zakonu u obligacionim odnosima unesu odredjeni
izuzeci koji ulaze samo za ugovore u privredi, jer je priroda tih odnosa zahtevala drugacija i posebna resenja.
- Posebna pravila koja treba imati u vidu prilikom zakljucivanja ugovora u privredi:
a) Pregovori za zakljucivanje ugovora – zakljucivanje ugovora u privredi predstavlja slozen postupak kome
prethode brojne pravne radnje: poziv na pregovore, pristupanje pregovaranju, davanje ekskluzivnog prava,
sastavljanje pisma o namerama, davanje ponude, prihvatanje ponude, zakljucivanje predugovora i zakljucenje
ugovora. Koje ce od navedenih radnji biti preuzete zavisi od konkretnog slucaja.
- Pregovori se vode pismeno i usmeno, oni nisu obavezujuci i mogu se prekinuti u svakom trenutku bez
pravnih posledica po pregovarace. To je faza u kojoj se trazi najpovoljniji partner i najpovoljnije resenje.
Pregovori se moraju voditi saglasno nacelu savesnosti i postenja. Pregovaranje bez namere da se zakljuci
ugovor i bezrazlozan prekid pregovora povlaci za sobom odgovornost koja se naziva predugovorna
odgovornost. Odgovornosti nema ako su obe strane odustale od pregovora bezrazlozno ili su pregovarale bez
namere da zakljuce dogovor. Troskove oko priprema za zakljucenje ugovora snose svaka strana za sebe a
zajednicke snose podjednako.
b) Odredjivanje nadleznog suda ili arbitraze – po okoncanju pregovora pristupa se uoblicavanju ponude, a
prihvatom ponude zakjlucuje se ugovor. Posto ugovori u privredi imaju brojne specifickosti tako se formiraju
trgovinski sudovi. Kod zajednickih ulaganje kapitala se cesto javlja strani ulagac, strane u ugovoru odlucuju za
arbitrazu kao posebnu vrstu suda, specijalizovanu instituciju za slucaj spora. Ugovori sa elementima
inostranosti podlazu po pravilima medjunarodnog ugovornog prava.
- Arbitraze su nedrzavni sudovi. Strane zakljucuju sporazum o arbitrazi ili odredbom u ugovorom ili posebnim
sporazumom. Ugovorom je moguce predivdeti institucionalnu arbitrazu, unutrasnju arbitrazu ili medjunarodnu
ili povremenu ad hoc arbitrazu.
c) Uticaj drzave na zaklucivanje ugovora u privredi – uticaj drzave u oblasti ugovaranja u privredi moze se izraziti
trojako. Prvo propisivanjem obavezne dozvole ili obaveznog odobrenja od strane drzavnog organa kao uslova
za punovaznost ugovora. Drugo, drzava moze imperativnom normom da propise obavezan nacin zakjlucivanja
ugovora. Trece, drzava moze da zadrzi za sebe diskreciono pravo da ceni ugovor sa stanovista bezbednosti i
odbrane zemlje.
d) Memorandum – to je pravni papir na kome je odstampana ili utisnuta oznaka subjekta tj njegovi znaci za
identifikaciju. Ugovor se moze zakljuciti na memorandumu od strane pregovaraca ili od njega ovlascenog lica.
Sa memoranduom na kome je sacinjena ponuda ili prihvat ponude moze se pojaviti i neovlasceno lice s toga je
vazno da se u poslovanju sa memorandumom postupa sa posebnom paznjom i da se uskrati mogucnost
neovlascenim licima da dodju u kontakt sa memorandumom
e) Pojacana paznja – u izvrsavanju gradjansko pravnih obligacionih odnosa zahteva se onakvo ponasanje strana
kakvo se pokazao svaki dobar domacin, otuda i standard “ponasanje sa paznjom dobrog domacina”. U
izvrsavanju ugovornih obaveza izmedju privrednih subjekata zahteva se pojacana paznja. Da bi sistem i
subjekti valjano funkcionisali strane se moraju ponasati saglasno visem standardu. Ponasanje sa paznjom
dobrog privrednika trzisno poslovanje, ponasanje sa paznjom dobrog strucnjaka vezano jeza profesionalno
ponasanje.
f) Formularni ugovori – na trzistu je kljucno biti brz i azuran zbog toga se ugovori u privredi javljaju u vido
formiranih ugovora. Tj u vidu formulara u koji su uneti svi elementi ugovora koji se zeli zakljuciti. Druga
strana ima malo mogucnosti da svojom voljom menja uslove. Ovi ugovori su tipizirani. Pojava ekonomskih
giganata je uslovila jos jednu vrstu formiranih ugovora, a to su adhezioni ugovori kod kojih je sve unapred
sadrzano a na drugoj strani je da odbije ili prihvati.
g) Izvori prava – osim zakona o obligacionim odnosima za ugovore u privredi vaze i zakoni koji su lex specialis.
Tu su pre svega drugi izvori prava kao izvor posebnih pravila za ugovore u privredi osim toga tu spadaju
uzanse kako opste i posebne koje vaze za posebne oblasti u privredi.
h) Zatezna kamata – za ugovore u privredi ciju sadrzinu cine novcane obaveze vaze posebna pravila za slucaj
zakasnjenja u izvrsenju obaveze, zbog kasnjenja duznik duguje i zakonsku kamatu- zateznu kamatu
i) Obezbedjenje ugovora – postoje stvarna i licna sredstva obezbedjenja. Stvarno sredstvo obezbedjenja daje
poveriocu pravo da stekne neko stavrno pravo na stvari duznika ili nekog treceg lica (hipoteka, zaloga, kapara,
kaucija). Licno sredstvo obezbedjenja je sredstvo koje pruza vecu sigurnost poveriocu jer se duznik
obezbedjuje putem jemstva, ugovorne kazne.
j) Bezgotovinska placanja – privredni subjekti vecinom vrse bezgotovinska placanja osnosno sredstva prebacuju
sa racuna jedne strane na rn druge strane. To prebacivanje se vrsi putem naloga koji se daje banci u ovom
odnosu ucestvuju: davalac naloga, primalac naloga i korisnik naloga. Ako susredstva u istoj banci onda je to
interni transfer, ako su sredstva u razlicitim bankama onada je to medjubankarski transfer. Prenos se moze
vrsiti i virmanom kojim davalac nalaze da se za naznaceni iznos zaduzi njegov racun u korist racuna korisnika
naloga.
k) Fiksni ugovori – prilikom zakljucivanja ugovora u privredi zbog vrste i cilja posla zbog kojih se zakljucuju
cesto se ugovara fiksni rok za izvrsavanje obaveza zbog cega se oni nazivaju fiksni ugovori. Rok je bitan
element ugovora. Nepostovanje roka dovodi do raskida ugovora po sili zakona. Fiksim ugovorom se smatra i
onaj ugovor u kome rok izvrsenja proizilazi iz prirode samog zakljucenog ugovora.
82. UGOVOR O PRODAJI – pojam, izvori prava, ugovorne strane, svojstva i znacaj
- Pojavom novca kao merila vrednosti roba, nastaje novi instrumnet na trzistu koji omogucava raymenu dobara
podsredstvom novca, a to je ugovor o prodaji.
a) Svojstva ugovora i ugovorene strane – Putem ugovora o prodaji obavlja se metamorfoza vrednosti. Ugovor o
prodaji pretpostavlja 2 strane od kojih je jedna kupac a druga prodavac. Kupac je duznik, a prodavac poverilac, oni su
subjekti prodajnig odnosa i izmedju njih se zasniva duznicko-poverilacki odnos. Ugovor o prodaji spada u red
imenovanih ugovora kojima je zakon odredio ime, u red neformalnih ugovora-osima ako ga strane ne ucine formalnim,
u red dvostrano teretnih ugovorajer obaveza postoji i na jednoj i na drugoj strani, u red kauzalnih jer se vidi razlkog
nastanka obaveza, u red ugovora sa trenutnom ili trajnim prestacijom u zavisnosti od toga kakav je nacin izvrsenja
obaveze (jednokratan ili u ratama), ima unapred utvrdjenu sadrzinu.
b) Pojam ugovora – Po zakonu o obligacionim odnosima Ugovoro prodaji je definisan kao ugovor kojim se jedna
strana, prodavac, obavezuje da drugoj strani, kupcu sreda stvar, tako da kupac stekne pravo svojine, a kupac se
obaveziuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar. Predmet prodaje moze biti i neko pravo.
c) Domaci izvori prava – Osnovni izvor prava je Zakon o obligacionim odnosima, opste uzanse za promet robom iz
1954 koje osteju kao izvor prava jedino ako su njihvu primenu strane iyricito ugovorile. U izvore prave spadaju i neke
posebne uzanse. Ovi izvori prava su i rezultat upliva izvora. Medjunarodnog trgovinskog prava cija pravila prodiru u
sva zakonodavsktva. Ovo je rezultat procesa harmonizacije prava na medjunarodnom planu.
d) Medjunarodni izvori prava – Kada je rec o medjunarodnom ugovoru o prodaji robe kao primarni izvor prava
javlja se ugovor o medjunarodnoj prodaji robe koje su strane zakljucile. Pravila nacionalnog obligacionog prava sluze
kao dopunsko resenje za ono sto su ugovorene strane propustile da urede. Svaka drzava ima posebne propise kojima
regulise ugovor o medjunarodnoj prodaji robe pa se i oni smatrajju izvorom prava.Ekonomski giganti koji
medjunarodno posluju poceli su da sastavljaju formulare ugovora sa istim odredbama dajuci mogucnost drugoj strani
da pregovara o nekima od njih. Formularni ugovori se postali novi vid izvora prava koji se nazaiva formularno pravo.
Kako formirani ugovori nisu bili medjusobno ujednaceni u cilju otklanjanja nedostataka medjunarodni formuni su su
pristupili unifikaciji prava nalazeci zajednicka resenja u toj praksi nudeci resenja u vidu jednobraznih tipskih
ugovora i opstih uslova poslovanja. Isti formi su poceli da vrse unifikacuju parvila o medjunarodnoj prodaji robe i
putem medjunarodnih konvencija koje su u prksi olaksale zakljucivenj ugovora o prodaji I obavljanje
medjunarodnog prometa. Organ UN UNCITRAL je doneo nekoliko konvencija od kojih je najznacajnija Becka
konvencija, koja u nasoj zemlji ima sta status lex specialis. Veoma je znacajna i Rimska konvencija o merodanvonm
pravu za ugovorene obaveze, ona vaziu svim zemljama clanicama EU. Pored navedenih izvora prava od znacaja su I
ugovori regionalnog i medjunarodnog karaktera kojima se postize unifikacija medjunarodnog trgovonskog prava,
njihova promena moze biti indirektna I diretkna. U medjunarodne izvore ugovornog prava spadaju i model –zakon ,
koji predstavlja obrazac za izradu nacionlanog zakona.Pravni vodici koje je evropska komisija promenila za zemlje u
tranziciji.
e) Znacaj ugovora – Znacaj ugovora u prodaji je u tome sto kje to ugovor sa najduzaom tradicijom. Njime se vrsi
promet materijalnih dobara na trzistu i preko njega se oslikava trziste i moc neke privrede.
83. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI
- Kod ugovora o prodaji bitni elementi su predmet i cena. Ako nema saglasnosti oko predmeta i cene nema ni ugovora.
Sporedni elementi su: vreme izvrsenja obaveze, mesto isporuke, nacin placanja, prevoz, strane se mogu ali i ne moraju
dogovoriti. U ugovoru mora biti naznaceno o kom je predmetu rec, a cena moze biti tacno podredjena ali i ne mora.
- Radi sigurnosti ugovor o prodaji se zakljucuje u pisanoj formi i treba da sadrzi sto veci broj odredbi o pravima i
obavezama.
a) Predmet ugovora - Predmet ugovora moze biti svaki predmet koji je dopusten da se prometuje na trzistu, moze biti
postojeca i buduca stvar. Moze biti individualno odredjena stvar i po rodu odredjena stvar.
- Ako je promet roba pravom ogranicen (oruzje, medikamenti...) potrebna je posebna dozvola i da se postuju propisi.
Ako promet stvari nije dopusten ugovor je nistavan. Promet predmeta u ugovora moze biti dopusten, pravom dopusten,
ili zabranjen.
- Predmet ugovora ne moze biti: novac, HOV, delovi ljudskog tela.
o Odredjivanje vrste – U ugovoru u prodaji se tacno mora odrediti vrsta robe koja se prodaje, moraju se
odrediti obelezja, specifike, svojstva stvari. Kad je predmet ugovora stvar odredjeneg porekla kupac ne mora da
prihvati druge stvari cak i ako su boljeg kavliteta. Ako su u ugovoru stvari odredjene alternativno (npr. 100 pari
cipela) pravo izbora pripada prodavcu. Prodavac je duzan da obavesti kupca o svom izboru i od tog momenta
svoj izbor ne moze vise menjati.
o Odredjivanje kolicine – vrsi se vaganjem, merenjem, prebrojavanjem. Kolicina je odredjena uobicajenim
mernim jedinicama- kg, litar, metar, broj. Ako je u ugovoru kolicina robe odrejdena od od, onda se kolicina
mora kretati u tim granicama, a ako je upotrebljeno cirka , oko onda kolicina moze varirati za 5 % najvise od
ugovorene kolicine. Ako nisu ugovorena tacna kolicina onda je obaveza prodavca da ne varira vise od 2 %
.Kada su stravi utvrdjene brojem komada, odstupanje nije dozvoljeno.
o Odredivanje kvaliteta - Kvalitet se moze odrediti opisom, uzorkom, modelom, standardom, specifikacijom,
izrazom odobreni kvalitet…Ako je kvalitet predmeta ugovora odredjen opisno ili putem uzorka, modela
isporucena stvar mora biti saobrazna opisu, uzorku, modelu. Stvari se mogu prodavati i po specifikaciji, to
znaci da je unapred utvrdjena vrsta i kolicina predmeta. Kvalitet kakva takva podrazumeva isporuku predmeta
u zatecenom stanju, bez biranja. Vidjeno odobreno podrazumeva da je kupac pregledao, video i sagasio se da
mu bude isporucena ta stvar. Uobicajen Kvalitet stvari je onaj koji je uobicajen u mestu prodavca.
b) Cena – je novcani izraz vrednosti predmeta ugovoara. Osim u novcu cena moze biti placena i cekom, menicom,
virmanom ili nekom drugom HOV.
- Cene odredjuju strane sporazumno, moze biti fiksna ali i promenljiva.
- Ako zbog brzine zakljucivanja ugovora cena nije odredjena, kupac je duzan platiti cenu koju je prodavac redovno
naplacivao u vreme zakljucenja ugovora, to je tekuca cena a ako se ne moze odrediti nju odredjuje sud. Cenu moze
propisati nadlezi organ kao minimalnu ili maksimalnu, ako je propisana minimalna ona moze biti veca, a ako je
propisana maksimalna ona ne moze biti veca od nje.
- Oderdivanje cene moze biti povereno trecem licu, ako ga ono ne odredi a ni same ga strane naknadno ne odrede,
smatran se da je ugovorena cena razumna cena. Cena moze biti promenljiva. U ugovoru o prodaji se moze ugraditi
odredba o kliznoj skali, ovo se obicno radi kada je u pitanju buduci proizvod ciji troskovi proizvodnje podlezi
promenama.
84. SADRZINA UGOVORA O PRODAJI – obaveze prodavca i obaveze kupca
Obaveze prodavca
1. Obaveza predaje (isporuke) stvari (robe) – ovo pitanje regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima.
Zakonodavac pod prodajom podrazumeva urucenje stvari kupcu ili predaju isprave kojom se stvar moze preuzeti. Posto
su prodavac i kupac najcesce prostorno razdvojeni, na prodavcu je da preduzme niz neophodnih radnji kako bi izvrsio
svoju osnovnu obavezu predaje stvari, a obaveza kupca da sa svoje strane preduzme sve neophodne mere da bi prodaja
bila moguca. Zbog prostorne udeljenosti u praksi se prihvata izraz isporuka. Prodavac je duzan da isporuci robu u
ispravnom stanju.
- Za obavezu isporuke vezana su 3 pitanja: mesto, vreme i nacin isporuke.
o Mesto isporuke – odredjuju ga strane u ugovoru. Ako se strane nisu dogovorile o mestu isporuke mesto je
prebivaliste prodavca u casu zakljucivanja ugovora. Ako prodavac i kupac imaju sediste u istom mestu, mesto
prodaje je skladiste prodavca. Ako je sediste razlicito, predaja se vrsi na utovarnoj stanici ili u luci ukrcaja. Ako
je ugovorom predvidjen prevoz stvari stvar se smatra predatom kada je prodavac urucio prevozniku ili
spediteru ugovorenu stvar.Pitanje momenta izvrsenja isporuke i mesta isporuke uredjuje se transportne klauzule
o Vreme isporuke robe – Prodavac je duzan da izvrsi predaju u vreme kada je ugovorom predvidjeno. Vreme
predaje podrazumeva: rok, vremenski interval u kome kupac moze zahtevati isporuku predmeta. Kod ugovora
o prodaji u privredi se koriste termini odmah, prompt, brzo i oznacavaju 8 dana od zakljucenja ugovora. Ako
vreme predaje stvari nije odredjeno ili odredivo tada se podrzaumeva razumen rok po zakljucenju ugovora,
razuman rok varira od slucaja do slucaja imajuci u vidu prostornu udaljnost, vrstu prevoza… Momenat predaje
je od velikog pravnog znacaja, jer se taj momenat smatra momentom izvrsenja obaveze i prelaska rizika sa
prodavca na kupca.
o Nacin isporuke stvari – predstavlja niz neophodnih radnji prodavca kako bi kupac dosao u posed stvari kao sto
je: izdavanje robe, pakovanje, predaja na prevoz. Nacin predaje se odredjuje dogovorom dve strane. Nacin
isporuke se razlikuje kada je rec o genericnoj stvari, individualno odrejdnoj stvari ili tehnickoj robi.
- Ako je u pitanju genericna stvar prodavac jr duzan da izdvoji robu iz mase, da je izmeri, izbroji i da na jasan
nacin oznaci da je ona izdvojena ili individualizirana radi izvrsenja ugovora.
- Ako je stvar individualno odredjena o nacinu isporuke strane se ugovorom sporazumevaju.
- Ako je u pitanju tehnicki slozen proizvod ili prehrambeni proizvod tada za tu vrstu stvari vaze posebni
propisi o ambalazi, oznakama, potrebnoj dokumentacji: tehnicko uputstvo, garantni list, atest, deklaracija...
2. Odgovornost za materijalne nedostatke – Ugovorom o prodaji prodavac se obavezuje da preda ugovorenu stvar, a
kupac se obavezuje da za to plati odgovarajucu cenu.
- Stvar ne sme imati materijalne nedostatke. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koje je stvar imala u casu
prelaska rizika na kupca, ali i za nedostatke koje se pojave po prelasku rizika na kupca, ako su nedostatci ili nedostatak
posledica uzorka koji je postojao pre prelaska rizika.
- Materijalni nedostatak stvari postoji u 4 slucaja: 1. Ako stvar nema potrebna svojstva za njegovu redovnu upotrebu ili
promet; 2. Ako stvar nema potrebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, sto je moralo biti poznato
prodavcu; 3. Ako stavr nema svojstva koja su izricito ili precutno dogovorena; 4. Ako stvar nije ista kao model ili
uzorak na osnovu kojih je ugovor zakljucen.
- Nedostaci za koje prodavac nece dogovarati: 1. Ako je u pitanju neznatan materijlani nedostatak; 2. Ako su nedostaci
mogli biti poznati kupcu; 3. lice cija je stavar prodata na javnoj prinudnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari;
4. prodavac ne odgovara ako se nedostaci pokazu po proteku 6 meseci od predaje stvari.
- Kupac je duzan da na uobicajen nacin pregleda primljenu robu. O vidljivim nedostatcima je duzan obavestiti
prodasvca u roku od 8 dana, a kod ugovora u privredi odmah. Ako se nedostaci prikazu po isteku roka od 6 meseci od
predaje, prodavac se oslobadja odgovornosti. Prava kupca za materijalne nedostatke su popravka stvari ako je ona
moguca ili njihova zamena
3. Odgovornost za pravne nedostatke – prodavac je duzan da garantuje kupcu da stavr nema pravnih mana i da drugo
lice nece pravnim putem kupcu oduzeti stvar niti ga pravno uznemiravati.
Obaveze Kupca – na kupcu leze dve obaveze da plate cenu i preuzmu stvar:
1. Obaveza isplate cene – Cena je novcani izraz vrednosti predmeta ugovora o prodaji. Ona se ispalcuje u mestu i
vremenu kada je ugovorom predvidjeno ili u vreme i mesto kada se vrsi isporuka stvari. Kada se kupovina vrsi u
gotovom cena se placa odmah, cim se roba preuzme.
- U robnom prometu isplata cene se vrsi na osnovu fakture koju ispostavlja prodavac kupcu. Cena se moze platiti
unapred, istovremenosa isporukom ili posle isporuke.
- Izmedju privrednih subjekata placanje se uglavnom vrsi bezgotovinski. U pogledu roka placanja vaze sledeca pravila:
ako je rok odredjen izrazom odmah cena se placa prvog radnog dana po prijemu facture; ako su isporuke robe
sukcesivne cena se placa za svaku isporuku u casu prijema
2. Obaveza preuzimanja stvari – sastoji se u nizu potrebnih radnji kako bi predaja bila moguca. Prodavac moze
izjaviti da raskida ugovor ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar cija mu je predaja ponudjena na
uobicajen nacin ili ako se sumlja nece platiti cenu.
- Pitanje isporuke i prijema robe od pravnog je znacaja, jer se za ove radnje vezuje momenat prelaska rizika sa
prodavca na kupca. Pravilo je da rizik prelazi u onom momentu koji je odredjen kao momenat isporuke stvari.
85. TRANSPORTNE KLAUZULE
- To su trgovinski termini kojima se sa malo reci precizira citav niz prava i obaveza izmedju prodavca i kupca, a
narocito: momenat i nacin predaje stvari, momenat prelaska rizika i momenat prelaska troskova sa prodavca na kupca.
Transpotrnim klauzulama se regulise i niz drugih odnosa izmedju saugovaraca kao sto su pribavljanje transportnih
dozlova, dozvola za uvoz, uverenje o poreklu robe…
- Najpoznatije transportne klauzule su INCOTERMS, koje je izradila medjunarodna trgovinska komora u Parizu. Prva
pravila su doneta 1936 godine, a potom su se vrsile revizije i osavremenjavala pravila.
- Cilj INCOTERMSa je da obezbede jednobrazno tumacenje trgovinskih termina koji se najcesce koriste u
medjunarodnoj praksi. Na taj nacin, izbegavaju se nejasnoce razlicitog tumacenja termina u razlicitim zemljama.
- U Medjunarodnoj trgovini prema mestu isporuke razlikujemo tri vrste klauzula: 1. Klauzule za isporuku u mestu
2. Klauzule za isporuku uz otpremu i 3. Kaluzule za isporuku u mestu opredeljenja
1. Klauzule za isporuku u mestu

o Franko fabrika (skladiste, rudnik i sl.) – Najpoznatija i najcesce primenjivana u praksi je franko fabrika jer je
najpovoljnija za prodavca. Prodavac ima obavezu da kupcu u predvidjenom roku stavi na raspolaganje
ugovorenu robu na oznacenom mestu prevoznim sredstvom koje je on obezbedio. Stavljanjem na raspolaganje
kupcu prodavac je izvrsio predaju i od tog trenutka rizik prelazi na kupca.
2. Klauzule koje regulisu prodaju uz otpremu

o Franko Vagon (FOT, FOR) i ugovoreno mesto otpreme – koristi se kod prodaje robe koja se prevozi
zeleznicom od prodavca do kupca. Mesto isporuke je zeleznicka stanica. Prodavac je duzan da obezbedi vagon,
da izvrsi utovar o roku i da o tome obavesti prodavca. Od tog trenutka rizik prelazi na kupca kao i svi troskovi
koji slede.
o Franko uz bok broda (FAS) i dogovorena luka ukrcaja – ova klauzula se koristi kod pomorskog transporta.
Prodavac ima obavezu da na mestu koje je kupac oznacio dopremi robu uz bok broda, bez obaveze da je
utovari u brod. Brod obezbedjuje kupac, on vrsi utovar pribavlja izvoznu dozvolu, placa carinu i snosi ostale
troskove. Rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku dopreme uz bok broda.
o Franko Brod (FOB) i ugovorena luka otpreme – prodavac je duzan da isporuci robu na brod koji je oznacio
kupac u ugovorenoj luci i ugovorenom roku. Rizik i svi troskovi do momenta stavljanja robe na brod padaju na
teret prodavca, a od tog trenutka prelaze na kupca. Moze biti ugovorena i obaveza slaganja robe tako da
prodavac dok ne slozi robu nije izvrsio obavezu isporuke. Na njegov teret pada utovar, slaganje, pribavljanje
izvozne dozvole i placanje carine.
o Cena, osiguranje, vozarina (CIF) i ugovorena luka opredeljenja – prodavac je izvrsio svoju obavezu isporuke
prema ovoj klauzuli kada je roba presla ogradu broda, a ako je ugovoreno i slaganje robe tada je potrebno da
izvrsi i tu obavezu. Prodavac placa izvozne carine, takse, osiguranje i vozarinu do prispeca robe u mesto
opredeljenja. Kupac placa ostale troskove i troskove istovara.
o Cena, vozarina (C&F) i ugovorena luka opredeljenja – ova klauzula ima istu sadrzinu kao i klauzula CIF, s tim
da prodavac nema obavezu da plati osiguranje robe.
o Franko aerodrom (FOB) i dogovoreni aerodrom otpreme – koristi se kod vazdusnog prevoza. Na osnovu ove
klauzule prodavac ima obavezu da stavi robu na raspolaganje avio- prevozniku na ugovorenom aerodromu
otpreme u ugovorenom roku, da ugovori prevoz na racun kupca do naznacenog aerodorma opredeljenja da
pribavi izvoznu dozvolu i plati porez i takse vezane za izvoz.
o Vozarina placena do… i mesto opredeljenja – koristi se kod svih vrsta prevoza robe i kod kontenerskog.
Prodavac je izvrsio svoju obavezu u trenutku kada je dopremio robu u mesto opredeljenja u ugovorenom roku
i predao je prvom prevozniku. Kako je rec u izvoznoj prodaji prodavac snosi sve troskove vezane za izvoz i o
izvrsenoj isporuci obavestava kupca.
o Vozarina i osiguranje placeno do mesta opredeljenja – Prodavac placa vozarinu i osiguranje robe za vreme
prevoza.
o Franko prevoznik i naznaceno mesto – moze se dogovoriti kod svih vidova prevoza. Pravila koja vaze kod
FOB vaze i ovde, s tim sto rizik i troskovi prelaze na kupca u trenutku kada je prodavac predao robu na prevoz
prvom prevozniku.
3. Klauzule koje regulisu ugovor o prispecu
o Franco brod – naznaceno mesto opredeljenja – prema ovoj kaluzuli prodavac ima obavezu da isporuci robu
prodavcu na palubi broda u mestu opredeljanje i do tog trenutka snosi rizik kao i sve troskove u vezi robe.
Prodavac je duzan da kupca obavesti o prispecu broda i da mu obezbedi konosman i druga dokumenta
neophodna neophodna da preuzimanje robe. Kupac ima obavezu da preuzme robu, iskrca je na svoj rizik
pribavi uvozna dokumnta.
o Franco obala – ocarinjeno ili neocarinjeno i ugovorena luka – prodavac ima obavezu da kupcu stavi na
raspolaganje robu na keju ili na obali dogovorene luke odakle kupac preuzima robu. Rizik prelazi sa kupca na
prodavca u momentu kada je ovaj bio duzan da je preuzme. Ako u klauzuli stoji ocarinjeno prodavac je duzan
da pribavi uvoznu dozvolu, plati carinu i ostale dazbine u vezi sa uvozom robe. A ako stoji neocarinjeno
obaveze tada padaju na kupca.
o Franco granica i mesto isporuke na granici – Prodavac ima obavezu da robu na raspolaganja kupcu u mestu
isporuke na granici, u ugovorenom roku uz svoj trosak i rizik, zatim da izda ispravnu dozvolu na osnovu koje
kupac moze da podigne robu, da plati vozarinu, da pribavi izvoznu dozvolu… Rizik prelazi sa prodavca na
kupca u momentu kada je kupac bio duzan da preuzme robu.
o Isporuceno ocarinjeno i mesto opredeljenja – U ovom slucaju prodavac preuzima na sebe najveci moguci rizik
u pogledu rizika i u pogledu troskova, jer je njegova obaveza da kupcu isporuci robu kupcu u zemlji uvoza u
mestu opredeljenja u dogovoreom roku. Prodavac placa carinu, pribavlja potrebne ispareve, uvoznu dozvolu i
placa sve troskove vezano za uvoz robe kao i vozarinu. Kupac je duzan da preuzme robu cim mu je prodavac
stavi na raspolaganje.
o Isporuceno neocarinjeno i mesto opredeljenja – Na kupcu je da pribavi uvoznu dozvolu, da plati carinu, porez i
dazbine i da preuzme robu kada mu ona bude stavljena na raspolaganje.
86. DOCNJA UGOVORENIH STRANA KOD UGOVORA U PRODAJI
Docnja prodavca
- Prodavac pada u duznicku docnju ako na vreme ne isporuci kupcu robu. Zakasnjenje u izvrsenju obaveze isporuke
predstavlja docnju prodavca.
- Kupac u vezi sa tim ima dva prava: 1) da trazi ispunjene ugovora nadoknadu stete koju trpi zbog zadocnjenja u
izvrsenju ugovora i 2) da trazi raskid ugovora i naknadu stete zbog neispunjenja ugovora.
- Kupac ima pre svega pravo da trazi ispunjenje ugovora, dajuci naknadni rok prodavcu. Ako ni u tom roku prodavac
ne izvrsi obavezu kupac tek tada ima pravo da trazi raskid ugovora i naknadu stete. Medjutim, kupac se moze i
opredeliti za raskid ugovora i naknadu stete u dva slucaja: Prvo, ako iz ponasanja prodavac proizilazi da on svoju
obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku i drugo, kada je rec o fiksnom ugovoru gde je rok bitan element ugovora.
- Prodavac moze pasti i u poverilacku docnju kada on bez opravdanog razloga odbije da primi kupovnu cenu ili ako ne
preuzme neophodne radnje kako bi kupcu omogucio da izvrsi obavezu placanja.
Docnja Kupca
- Kupac moze pasti u docnju ako ne plati blagovremeno kupovnu cenu ili kad kasni sa prijemom robe. Ako kupac nije
blagovremeno platio kupovnu cenu, prodavcu stoje na raspolaganju pravna sredstva. Ova pravna sretstva zavise od toga
da li je on isporucio robu ili ne. Ako robu nije isporucio prodavac ima pravo da zadrzi robu dok mu cena ne bude
placena. Ako je prodavac vec isporucio robu on moze da zahteva izvrsenje ugovora, tj da zahteva naplatu cene sudskim
putem i naknadu stete koju trpi zbog docnje kupca.
- Kupac moze pasti u poverilacku docnju ako odbije prijem isporuke robe ili ako ne preduzme sve neophodne radnje
kako bi robu preuzeo od prodavca. Posto je kupac u docnji on snosi rizik za ostecenje ili slucajnu propast stvari.
Prodavac moze predati robu na cuvanje javnom skladistu ili licu koje dodeli sud. Ako robu zadrzi na cuvanje kod sebe
on snosi troskove cuvanja. Ako su troskovi nesrazmmerni vrednosti robe on je moze predati na javno, namiriti troskove
prodaje i ostatak deponovati kod suda.
87. GARACIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE STVARI
Pojam i subjekti odgovornosti - Garancija za ispravno funkcionisanje tehnicke robe podrazumeva jednu posebnu
vrstu materijalne odgovornosti garanta za slucaj neispravnog funkcionisanja tehnicke robe u toku trajanja garantnog
roka.
- Od momenta pojava garancija uocljive su sledece cinjenice: 1) povecanje broja subjekata odgovornosti-garanata;
2) prosirivanje boroja proizvoda za koji se daje garancija; 3) produzavanje garantnog roka; 4) povecanje broja pratecih
dokumenata tehnicke robe; 5) poostravanje rezima pustanja u prodaju tehnicke robe; 6) povecanje broja propisa kojima
se ova oblast regulise.
- Imajuci u vidu broj propisa iz ove oblasti uocavaju se sledece razvojne faze zakonodavstva: U prvoj fazi, propisima je
istican zahtev zastite prava potrosaca, u drugoj fazi istican je zahtev poboljsanja kvaliteta tehnickih proizoda, u trecoj
fazi, istaknut je visok stepen odgovornosti proizvodjaca.
- Poostravanje uslova za pustanje u promet tehnicke robe razumljivo je iz vise razloga: nagli razvoj tehnike i
tehnologije, razvoj medjunarodnog trzista tehnicke robe; povecanje bezbednosti zivotne sredine, zastite zdravlja ljudi;
porast opsteg standarda stanovnistva… U nasem pravu su narocito znacajni Zakon o obligacionim odnosima i zakon o
standardizaciji koji regulisu ova pitanja.
- Kao subjekt odgovornosti javlja se garant. U nasem zakonu status gatanta imaju: prodavac, proizvodjac, uvoznik i
predstavnik strane firme.
Prodavac se javlja kao garant samo u slucaju kada u datom mestu proizvodjac nije obezbedio servis zaodrzavanje.
Proizvodjac, uvoznik i zastupnik su garanti po osnovu imperativnih propisa sto znaci da su obavezni da uz odredjene
tehnicke proizvode daju garantni list. Zakon o standardizaciji obavezuje da pre pustanja u promet proizvoda,
proizvodjac, uvoznik, zastipnik provere da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredjenih standarda, zatim
propisima, tehnickim specifikacijama…
- Kupac se moze po osnovu garancije obratiti odgovarajucem garantu. Kupac se ne moze za isti nedostatak obratiti i
prodavcu i proizvodjacu.
Garantovani slucaj i obavezna dokumenta – garantovani slucaj je nedostatak koji mora biti u vezi sa radom odnosno
funkcionisanjem tehnickog proizvoda. Pod neispravnim funkcionisanjem podrazumeva se: 1. Prestanak funkcionisanja
dela proizvoda ili u celini; 2. Pogresno funkcionisanje; 3. Funkcionisanje ispod predvidjenog kapaciteta.
- Tehnicku robu prate: tehnicko uputstvo, uputstvo za upotrebu, garantni list, atest, deklaracija i spisak servisera.
o Tehnicko uputstvo - sadrzi podatke o tehnickom ustrojstvu proizvoda, njegovim svojstvima, odrzavanju i
cuvanju, i o nacinu upotrebe.
o Spisak servisera - adresar servisnih radionica u kojima ce kupac moci da ostvari prava povodom date garancije.
o Atest - je isprava o saglasnosti tehnicke robe standardima, propisima, tehnickim specifikacijama. To je isprava
da je proizvod ispitan i da odgovara datim standardima.
o Deklaracija je poseban dokument koji sadrzi izjavu proizvodjaca o proizvodu, tj. podatke o identifikaciji
proizvoda, usaglasenost sa standardima i propisima i naznaku ko je proizvodjac. Deklaracija sadrzi i signale za
opasnost, upozorenja.
Garantni list – Pismena isprava koja se izdaje uz tehnicku robu prilikom kupovine a kojom se garantuje njeno
ispravno funkcionisanje u datom garantnom roku. To je potvrda odnosno dokument koji izdaje prodavac, proizvodjac,
uvoznik ili zastupnik koja garantuje ispravno funkcionisanje robe i preuzimanje obaveze za besplatno otklanjenje
nedostatka ili zamene proizvoda u slucaju da je popravka nemoguca.
- Uobicajeno je da garantni list sadrzi: sopstveni broj, ime ili naziv garanta, sediste garanta, vrstu ili model proizvoda,
njegov fabricki broj, datum proizvodnje, datum prodaje pecat i potpis prodavca, uslove garancije i garantni rok.
Gubitak garantnog lista ne povlaci za sobom i gubitak prava po osnovu garancije jer se garancija moze dokazati i na
druge nacine. Garantni list nije prenosiv.
Garantni rok – je vremenski interval u kojem garant jemci za ispravno funkcionisanje tehnicke robe. Zakon odredjuje
minimalni garantni rok, a proizvodjac moze da odredi i duzi rok od zakonom predvidjenog jer se garantni rok
uskladjuje sa tehnickikm i tehnoloskim svojstvima proizvoda. Garantni rok se iskazuje ili kao vremenski interval ili kao
vremenski interval u kombinacijom sa mernom jedinicom: br. kilometara, broj performansi, broj obrtaja. On pocinje da
tece od momenta prodaje proizvoda.
Prava kupaca - To su pravo na opravku, redovno servisiranje, pravo na zamenu, pravo kupca da troskovi materijala,
rada, prenosa i prevoza stvari padnu na teret garanta.
88. ODGOVORNOST PROIZVODJACA STVARI SA NEDOSTATKOM
- Predstavlja posebnu vrstu materijalne odgovornosti.

- Do donosenja Zakona o odgovornosti proizvodjaca stvari sa nedostatkom (2005god), odgovornost za stetu koju bi
kupljena stvar prouzrokovala kupcu, padala je na teret prodavca.
- Prema pitanju odgovornosti za stetu koju bi prouzrokovala stvar sa nedostatkom nadlezni organi Evropske unije
opredelili su se za odgovornost proizvodjaca, a ne za odgovornost prodavca pa su u tu svrhu doneli odgovarajuce
direktive.
- Nas zakonodavac je izvrsio uskladjivanje domaceg zakonodavstva sa pomenutim resenjima i preporukama, kako bi
olaksao trgovinski promet izmedju nase zemlje i clanica Evropske unije i udovoljio zahtevima o adekvatnoj zastiti
potrosaca.
- Prema navedenom zakonu, pod proizvodjacem se smatra ono lice koje proizvodji: gotove proizvode, sirovine i
sastavne delove. Pod proizvodom zakonodavac podrazumeva stvar i energiju: Stvar je pokretna i moze biti samostalna
ili ugradjena u drugu stvar pokretnu ili nepokretnu. Energija je posebna vrsta stvari i ona je proizvedena ili sakupljna
sluzi za davanje svetlosti, kretanje ili toplotu. Smatra se da proizvod ima nedostatak ako ne obezbedjuje sigurnost koja
se sa pravom ocekuje kada se imaju u vidu sve okolnosti.
- Ako proizvod sa nedostatkom prouzrokuje stetu za nju odgovara proizvodjac. Ako je proizvod uvezen radi prodaje za
stetu odgovara uvoznik. Prodavac ce odgovarati u slucajevima kada se predstavlja kao proizvodjac tako sto stavlja
svoje ime i zastitni znak kao i ako proizvod ne sadrzi podatke o proizvodjacu i ako uvezeni proizvod ne sadrzi podatke
o uvozniku, nezavisno da li sadrzi podatke o proizvodjacu.
- Proizvodjac odgovara za statu nezavisno od toga da li je znao za nedostatak ili ne. Proizvodjac se moze osloboditi
odgovornosti u slucaju kada istekne rok zastarelosti potrazivanja naknade stete. Rok je tri godine od kako je osteceni
saznao za stetu odnosno 10 godina od kako je proizvodjac stavio proizvod u promet.
89. UGOVOR O POSREDOVANJU
- Ovaj ugovor spada u red ugovora o uslugama na trzistu. Ugovor o posredovanju je imenovan, dvostrani ugovor,
teretan, trajnijeg ili trenutnog karaktera, kauzalan, mestovit jer sadrzi elemente drugih ugovora. On je neformalan,
mada u praksi se najcesce zakljucuje u pisanom vidu radi lakseg dokazivanja njegovog postojanja. Funkciju posrednika
u privrednom poslovanju njacesce obavljaju posrednicke organizacij.
- U novije vreme uloga posrednika opada jer njegovu ulogu sve cesce obavljaju agencije narocito u spoljnotrgovinskom
poslovanju koje pored zastupanja obavljaju i poslove posredovanja.
- Strane u ugovoru o posredovanju su posrednik i nalogodavac. U nacelu posrednik moze biti fizicko i pravno lice.
- U nasem pravu ugovor se definise kao ugovor o usluzi kojim se jedna strana, posrednik, obavezuje drugoj strani,
nalogodavcu, da ce nastojati da nadje i da ga dovede u vezu sa licem koje bi sa njim pregovaralo o zakljucenju
odredjenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.
- Poznato je vise vrsta posrednika: posrednici u prodaji, berzanski posrednici, posrdnici kod osiguranja, kod prevoza u
turizmu. U nasem pravu materiju o posredovanju regulise Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o osiguranju, Zakon
o trzistu hov.
- Uloga posrednika je da dovede u vezu da pronadje i spoji svog komitenta i trece lice radi pregovorao zakljucivanju
ugoovra. Posrednik ne zakljucuje ugovor. Znacaj ovog ugovora je u sigurnijem, brzem u jeftinijem poslovanju.
Posrednik bolje poznaje trziste, ucesnike na trzistu, njihove potrebe, interese, njhovu imovinsku i kreditnu sposobnost.
Bitini elementi ugovora - to su one tacke o kojima se mora postici saglasnost inace ugovora nema. Usluga
posredovanja i provizija su bitni sastojci ovog ugovora.
- Posrednik istupa na trziste samostalno u svoje ume i za svoj racun. On pronalazi odgovarajuce lice za svog
nalogodavca, ali ne garantuje svom nalogodavcuda ce ugovor biti zakljucen. Ako jemci za ispunjenje obaveze treceg
lica tada se u ugovor o posredovanju unosi odredba pod nazivom star dal credere.
- Ugovor se zakljucuje tako sto nalogodavac daje nalog posredniku da izvsri odredjeno posredovanje, a druga strana,
posrednik, ako nalog ne odbije odmah smatra se da je izvsio prihvat ponude.
*Sadrzinu ugovora – cine prava i obaveze posrednika i nalogodavca.
Obaveze posrednika
o Obaveza pronalazenja i povezivanja – Posrednik je duzan da se pridrzava naloga i uputstva svog nalogodavca i
da odgovara za izbor treceg lica. Posrednik nije duzan da ucestvuje u pregovorima osim ako je ugovorom na to
izricito obavezan. Nalogodavac moze povuci svoj nalog kad god on hoce.
o Obaveza obavestavanja – Posrednik je duzan da svog nalogodavca obavestava o svim znacajnim cinjenicama
za zakljucenje odredjenog ugovora: ko su potencijalni partneri, kakvo je stanje na trzistu, kako se krecu cene…
o Obaveza zastite interesa klijenta – Delovanje posrednika mora biti objektivno i nepristrasno. On mora da stiti
interese obeju strana koje dovodi u vezu.
o Obaveza cuvanja poslovne tajne – Posrednik je duzan da cuva poslovnu tajnu iz domena poslovanja: sadrzinu
naloga, rezultate vec vodjenih pregovora, podatke iz sfere poslovne tajne svoj nalogodavca. On je obavezan da
cuva poslovnu tajnu i po zakljucenju ugovora.
o Obaveza vodjenja posrednickog dnevnika – Posrednik je duzan da vodi posebnu knjigu koja ima javni karakter
u koju hronoloski unosi sve znacajne podatke o pravnim poslovima, ova knjiga mora biti overena od strane
nadleznog drzavnog organa. Izvod iz posrednickog dnevnika se naziva posrednicki list, koji izdaje posrednik sa
svojim potpisom na zahtev strana.
o Obaveza vracanja Uzorka – Ako je nalogodavac dao posredniku uzorak ili model radi obavljanja nalozenog mu
posla, ona je taj uzorak po okoncanju posla duzan da vrati kao i druge stvari koje su mu date na cuvanje.
Obaveze nalogodavca
o Obaveza placanja provizije – Nalogodavac je obavezan da plati proviziju za izvrsenu posrednicku uslugu.
Naknada moze biti ugovorena, a kada nije ona se odredjuje na nacin kako je utvrdjeno tarifom posrednika ili
prema obicaju. Cenu moze odrediti i sud. Ako je posrednik dobio nalog od obeju strana on ima pravo da
zahteva od svake strane po jednu polovinu naknade. Posreniku ne pripada naknada ako nalogodavac i trece ne
zakljuce ugovor.
o Obaveza placanja vanrednih troskova – Telefonski, telegrafski su redovni troskovi i njih nalogpdavac posebno
ne placa jer oni ulaze u proviziju. Ako se ovi troskovi posebno ugovore tada posrednik ima pravo na proviziju.
o Obaveza saradnje – Nalogodavac je duzan da saradjuje sa posrednikom, da mu omoguci redovne kontakte, da
na vreme reaguje na njegova obavestenja i da ne zakljuci ugovor mimo znanja posrednika.
- Ugovor o posredovanju prestaje kod ugovorene strane izvrse svoje obaveze. On moze prestati i sporazumno kao i
povlacenje naloga.
90. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
- Ovaj ugovor je poznat i pod nazivom ugovor o agenturi, jer se zastupnik cesto naziva i agentom.
- Ugovor o trgovinskom zastupanju spada u red ugovora o uslugama . on je imenovan, dvostran, teretan, formalan,
kauzalan i trajnije prirode. On se obavezno zakljucuje u pisanom obliku.
- Ugovorene strane su nalogodavac (vlastodavac ili klijent) i zastupnik koji se naziva agent.
- Ugovor o zastupanju se definise kao ugovor izmedju zastupnika i nalogodavca kojim se zastupnik obavezuje da se
stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, da u tom smislu posreduje i po ovlascenju zakljucuje
ugovore u ime i za racun svog nalogodavca, a nalogodavac se obazevuje da za svaki zakljucen ugovor isplati proviziju.
- Zastupnik profesionalno i strucno vodi racuna o interesima svog nalogodavca.
- Da bi zastupnik mogao da zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca on mora imati ovlascenje. To
ovlascenje oze biti: specijalno ili generalno, na odredjeno ili neodredjeno vreme. Specijalno ovlascenje je ono na
osnovu koga je zastupnik ovlascen da zakljuci jedan ugovor ili vise unapred odredjenih ugovora. Generalno je ono koje
ovlascuje zastupnika da zakljuci sve ugovore odredjene vrste ili odredjenu grupu ugovora. Ovlasecenje se moze dati sa
dejstvom na ogranicenom prostoru i sa dejstvom na podrucju cele zemlje.
- Jedan nalogodavac moze imati vise zastupnika na istom podrucju cak i za istu vrstu poslova, medjutim jedan
zastupnik za istu vrstu poslova na istom podrucju ne moze da obavlja svoju delatnost za vise nalogodavaca.
Bitni elementi ugovora

- Bitan sastojak ugovora je ovlascenje koje nalogodavac daje zastupniku u vidu naloga. Obim ovlascenja i vrsta
ovlascenja odredjuju se ugovorom. Drugi bitan element je provizija, ona se odreduje ugovorom ali moze biti odredjena
i po tarifi zastupnika.
- Kod ugovora o trgovinskom zastupanjiu bitno je da postoji nalog, sam nalog ima karakter punomocja, ovlascenja, jer
se nalogom trgovinski zastupnik ovlascuje sa u ime i za racun nalogodavca posreduje.
* Sadrzina i prestanak ugovora - zavisi od toga koji je obim ovlascenja dat zastupniku i koja je vrsta ovlascenja u
pitanju.
Obaveze trgovinskog zastupnika
o Obaveza vrsenja poslova zastupanja – trgovinski zastupnik je obavezan da u vrsenju svoje zastupnicke
delatnosti obavlja niz pravnih u faktickih radnji. Zastupanje obuhvata i posredovanje, da ucestvuje pri
zakljucenje ugovora, da se stara o izvrsenju ugovora, da daje strucna misljenja da daje izjave .
o Obaveza strucne zastite interesa nalogodavca – Kao lice od struke, znanja i iskusva, trgovinski zastupnik je
duzan da strucno i posfesionanalno brani interese svog nalogodavca.
o Obaveza obavestavanja – Zastupnik je duzan da redovno obavestava svog nalogodavca o svim znacajnim
okolinostima, potencijalnim klijentima, stanju na trzistu.
o Obaveza pridrzavanja uputstva i naloga – Trgovinski zastupnik se mora pridrzavati uputstva i ne sme
prekoraciti data ovlascenja.
o Obaveza cuvanja poslovne tajne – u toku zastupanja zastupnik saznaje poslovne tajne komitenta, ali je
obavezan da ih cuva.
o Obaveza vodjenja zastupnickog dnevnika i sastavljanja zakljucnica – Poslovna knjiga koju vodi trgovinski
zastupnik naziva se zastupnicki dnevnik, on mora biti ovrene od strane drzavnog organa. U njemu se zapisuju
svi ugovori koje je zastupnik zakljucio u ime i za racun svog nalogodavca. Kad zakljuci ugovor sa trecim licem
duzan je da satavi zakljucnicu u tri primerka sa svojim potpisom.
o Obaveza polaganja racuna – zastupnik je duzan da nalogodavcu polaze racune o svom poslovanju.
o Obaveza vracanja stvari
Obaveze nalogodavca
o Obaveza pridrzavanja datog naloga –nalogodavac daje nalog svom zastupniku kojeg on mora de se pridrzava.
o Obaveza predaje dokumenata, materijala i saradnje – da bi zastupnik mogao profesionalno i strucno da obavlja
svoj posao, nalogodavca je duzan da mu preda sve informacije, dokumanta, uzorke, modele koje ce mu biti u
koristi u vrsenju svoje duznosti.
o Obaveza placanja provizije (naknade) – Provizija je naknada koja predstavlja novcani iznos vrednosti ucinjene
zastupnicke usluge. Ako ona nije ugovorena ona se placa prema tarifi ili prema obicaju.
o Obaveze naknade troskova – Nalogodavac nije duzan da zastupniku naknadi uobicajene troskove koji su
uracunati u proviziju. Medjutim nalogodavac ce dugovati neuobicajene troskove koji su nastali u cilju zasitite
interesa nalogodavca, kao i one troskove koji su nastali izdavanjem naknadnih naloga.
91. UGOVOR O KOMISIONU
- Ovo je ugovor je usluzne prirode, on je uslovljen razvojem trzista i prodajom robe preko treceg lica. Plasiranje i
prodaja proizvoda na razlicitim podrucjima uslovila je pojavu komisionala, tj. lica koji ce u svoje ime, a za racun svog
komitenta prodavati njegovu robu ili je kupovati u svoje ime, a za njegov racun.
- Ovaj ugovor se zakljucuje izmedju dve strane od kojih je jedan nalogodavac (komitent), a druga komisionar. Ovo je
imenovan, dvostrani, teretan i neformalan ugovor, jer nastaje na osnovu usmenog naloga koji komitent daje komisionar
- Komisionar je duzan ako primi robu da je cuva, odrzava, skladisti. Komisionar vrsi pravne radnje u svoje ime a za
racun komitenta, zbog cega dolazi do 3 vrste ugovora: 1. Izmedju komitenta i komisionara; 2. Izmedju komisionara i
treceg lica i 3. Izmedju treceg lica i komitenta.
- Ugovor o komisionu pocinje primanjem naloga. Ako komisionar ne zeli da prihvati nalog o tome treba odmah da
obavesti nalogodavca. Ugovor o komisionu se definise kao ugovor kojim se komisionar obavezuje drugoj srani,
komitentu a ce u svoje ime a za racun komintetna obaviti jedan ili vise poslova koje mu komitent poveri, a komitent se
obavezuje da mu plati naknadu. Znacaj ugovora o komisionu je visestruk, njime se postize brzi promet i plasiranje
robe na trzistu.
Bitni elementi ugovora - smatra se nalozen posao, odnosno nalozeni poasao koji ce komisionar po nalogu komitenta
obavljati i provizija. Nalog u sebi sadrzi ovlascenje kojim se komisionaru poverava obavljanje jednog ili vise poslova.
Provizija se odredjuej tarifom, ugovorom ili ugobicajenim nacinima.
* Sadrzina ugovora - u praksi se zakljucuje u pisanom obliku.
Obaveze komisionara
o Izvrsavanje naloga sa paznjom privrednika – za slucaj nejasnoca u pogledu sadrzine naloga komisionar ce
zahtevati naknadna objasnjenja od svog nalogodavca, sam ce obaviti svoj posao i nece ga poveriti drugom licu.
On ce poveriti komisioni posao drugom komisionaru ako je za to ovlascen ili je u interesu komitenta.
Komisionar pazljivo bira trece lice sa koji ce zakljuciti ugovor, vodeci racuna o njegovoj kreditnoj sposobnosti.
o Postupanje po nalozima komitenta – komisionar je duzan da se pridrzava naloga svog komitenta. Nepostovanje
ovog naloga povlaci za sobom odgovornost za prouzrokovanu stetu komitentu.Ako komisionar zakljuci ugovor
pod uslovima koji su nepovoljniji od onih koji su u nalogu komisionar je duzan da komitentu naknadi razliku u
ceni kao i prouzrokovanu stetu. Komitent moze odbiti da prihvati zakljuceni pravni posao, ako je isti zakljucen
pod nepovoljnim uslovima. Komitent moze dati 3 razlicite vrste naloga: imperativni (obicno sadrzi limitiranu
cenu bilo kod kupovine ili prodaje, ako komisionar odstupi komitent moze odbiti da prizna ovaj ugovor),
Indikativan (obavezuje komisionara, s tim da je ovlascen da odstupi od njegove sadrzine kada to diktiraju
trzisni uslovi ili interesi komitenta, ali je duzan da prethodno obavesi komitenta) i fakultatitivni (sadrzi savete
komitenta od kojih komisionar moze da odstupi u svako doba, ali mora postupati kao savestan privrednik).
o Zastita interesa komitenta – kad primi robu mora odmah da utvrdi njeno stanje i da o tome obavesti komitenta,
treba istaci progovor ako za to postoje razlozi. Ako je neophodna brza prodaja zbog stanja u kome se roba
nalazi komisionar je duzan da to uradi, a ako postoji nalog o osiguranju komisionar je duzan da robu osigura.
Komisionar ne sme da oda identitet komisionara trecem lici i obruto. Nas zakonodavac ipak predvidja da je
komisionar duzan da saopsti identitet treceg lica komitentu da bi se izbegli spekulativni poslovi.
o Cuvanje komitentove robe – Komisionar odgovara za sva ostecenja na robi dok se ona nalazi kod njega, kao i
za njenu propast.
o Obaveza Obavestavanja – Ova obaveza daje mogucnost komitentu da kontrolise rad komisionara I istovremeno
da stiti svoje interese.
o Vodjenje knjiga – komisionar je duzan da hronoloski zavodi sve poslove po osnovu dobijenog naloga.
o Polaganje Racuna komitentu – komisionar je duzan da prikaze sva primanja i sve izdatke koje je imao u vezi
izvrsavanja ugovora okomisionu, kao i da prilozi sva dokumenta kojima pravda primljeno ili dato kao i druga
propratna dokumetna.
o Predaja svih koristi – komisionar je duzan da prenese sve koristi i ocekivane i neocekivane jer je komisionar
istupao za racun komitenta.
Obaveze komitenta
o Placanje provizije – Pravo na nadoknadu komisionar stice u momentu kada je izvrsio komisoni posao. Provizija
je utvrdjena ugovornom ili tarifom komisionara. Komisionar moze zahtevati da posle svakog delimicnog
ispunjenja ugovora primi srazmerni deo naknade, ali obicno se obracun vrsi po okoncanju posla.
o Naknada troskova – ponovi pricu iz prethodnih lekcija
o Preuzimanje obaveza od komisionara – Po okoncanju ugovora nastaje obaveza komitenta da preuzme sve one
obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe u cilju uzvrsenja ugovora o komisionu. Ispunjenjem obaveza
ugovornih strana ugovor o komisionu prestaje. On moze prestati i opozivom naloga, kao i usled propasti stvari.
Posebne vrste ugovora o komisionu
o Ugovor o konsignaciji – je komisioni ugovor o prodaji robe komitenta vezan za spoljno trgovniski
promet.Komitent dobija ime konsignant, salje svoju robu u inostranstvo na prodaju I cuvanje drugom licu
komisionaru- konsignatoru da sa svoje konsignavcije koja je u formi skladista vrsi prodaju pobe.
o Ugovor o komisionu sa klauzulom star del credere – ovom klauzulom komisionar jemci svom komitentu da ce
lice sa kojim je zakljucio ugovor izvrsiti svoje obaveze, zbog ovoga komisionar ima pravo na uvecanu provizij
o Samostalno istupanje komisionara – podrazumeva da on istupa u svojstvu kupca robe svog komitenta ili u
svojstvu prodavca svom komitentu. Ako dodje do ove situacije dodje tada dolazi do zakljucenja ugovora o prod
92. UGOVOR O KONTROLI ROBE

- Stvar namenjena trzistu podleze razlicitim vrstama kontrole: 1. Kontrolu vrsi prodavac i svoj nalaz prilaze
dokumentima koja prate robu; 2. Kontrolu vrsi kupac; 3. Kontrolu mogu da vrse i razne druge institucije; 4. Kontrolu
mogu da vrse i razne vrste organziacija.
- Zakonodavac nalaze da se pojedine vrste roba ne mogu pustiit u promet ako ne zadovoljavaju minimalne standarde
kvaliteta.
- Predmet kontrole moze biti roba, usluga ili stvar koja nije namenjena prometu. Obim kontrole zavisi od narucioca
kontrole, ona moze biti potpuna ili delimicna. Kontrola moze biti sa garancijom ili bez garancije.
Bitni elementi ugovora i njegov znacaj - Ono oko cega se strane moraju dogovoriti i bez cega ugovora nema je
predmet kontrole, vrsta kontrole i provizija. Predmet kontrole je veoma raznolik, oni mogu biti medikamenti, hrane,
hemiski proizbodi ali i kontrola pakovanja, utovara, istovara…Najsigurnija kontrola je ona koju obavljaju ovlascene
kontrolne organizacije po medjunarodnim standardima i propisima. Ove organziacije kao predmet kontrole imaju
kompletnu kontrolu.
- Zanacaja ugovora o kontroli robe je izuzetno velik za razvoj tehnologije i udaljena trzista. Ovim ugovorom prodavac
otklanja svoju odgovornost, a kupac obezbedjuje da ce ugovoreno primiti.
* Sadrzina ugovora
Obaveze vrsioca kontrole
o Izvrsenje narucene kontrole – Vrsilac kontrole ima obavezu da izvrsi narucenu kontrolu onako kako je ona
ugovorena prema pravilima struke i obicajima. Kontrola se mora vrsiti objektivno, nepristrasno i strucno. Za
vreme vrsenja kontrole se vodi zapisnik u koji se unosi sve sto je obaveljno, kao i nalazi do kojih se doslo.
o Vrsenje pravnih radnji po nalogu – narucilac kontrole moze izdati nalog da vrsilac kontrole obavi i druge
pravne radnje kao sto su: preuzimanje robe u ime i za narucioca, skladistenje robe i sl.
o Obaveza izdavanja sertifikata – Sertifikat je pisana isprava koji sadrzi podatke o izvrsenoj kontroli, sve nalaze i
misljenje vrsioca kontrole. Po pravnoj prirodi sertifikat je jednostrana izjava volje vrsioca kontrole. Setrifikat je
i dokaz o izvrsenoj kontroli.
o Obaveza cuvanja robe od zamene – kontrola robe se vrsi na razlicitim mestima, tako da vrsilac kontrole mora
robu cuvati kao dobar domacin, a ne kao dobar strucnjak, jer njegova delatnost nije cuvanje robe (kao npr.
skladister). On mora da je cuva od ostecenja i da je cuva od zamene.
o Obaveza Obavestavanja – Vrsilac kontrole je duzan da blagovremeno obavestava narucioca kontrole o
znacajnim okolnostima, o nuzin I korisnim troskovima.
o Polaganje racuna – Po obavljenoj kontroli vrsilac kontrole ima obavezu da polozi racun u celini nalogodavcu,
ovo se odnosi na neuobicajne troskove.
Obaveze narucioca kontrole

o Omogucava vrsenje kontrole – u smislu da omogucava pristup robi, dostavljanje dokumentacije, davanje
uzorka, davanje instrukcija.
o Obaveza placanja naknade – naknada moze biti ugovorena ili prema tarifi ili vazecim poslovnim obicajima
o Obaveza placanja posebnih troskova – Ako je vrsilac kontrole imao posebno ovlascenje po kome se istupao
kao zastupnik narucioca kontrole, tada postoji i obaveza placanja u posebno ugovorene naknade.
Odgovornost vrsioca kontrole

- Odgovornost vrsioca kontrole zavisi od vrste kontrole koju vrsi. Kod obicne kontrole vrsioc kontrole odgovara za svoj
rad kao strucno lice. Ako je kontrola sa garancijom odgovornost vrsioca kontrole je veca. Ako vrsioc kontrole poveri
vrsenje kontrole trecem licu on odgovara za izbor tog lica, odnosno kao da je sam vrsio kontrolu.
93. UGOVOR O SPEDICIJI
- Pojava ovog ugovora vezani su za prevoz robe na vecoj daljini. Ugovor o spediciji treba razlikovati od ugovora u
prevozu. Poslovi spedicije nisu isto sto i poslovi vozara.
- Ugovor je imenovan, dvostrano teretan, neformalan, kauzalan i specijalizovan ugovor o uslugama na trzistu, izrasato
iz ugovora o prvozu, kao posebnom ugovoru u privredi. Njime se obavlja domaca i medjunarodna spedicija.
- Zakon o obligacionim odnosima, ugovor o spediji naziva ugovorom o otpremanju. Ovim ugovorom otpremnik se
obavezuje da radi prevoza odredjenih stvari zakljuci ugovor o prevozu u svoje ime a za racun nalogodavca, kao i druge
ugovore potrebne za izvrsenje prevoza i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu
isplati odredjenu naknadu. Ugovorne strane su spediter (otpremnik) i korisnik usluge (nalogodavac ili komitent). Na
strani komitenta moze biti domace i strano lice, kao i fizicko i pravno lice.
- Poslovi speditera su raznovrsni. Osnovna obaveza speditera je otprema stvari a to znaci da stvari pripremi za prevoz,
da stvari sortira, pakuje, obelezi, zakljuci ugovore o prevozu ili sam izvrsi prevoz, da obavi poslove carinjenja,
osiguranja, skladistenja, odnosno brojne radnje, poslove, pravne i fakticke koje sluze otpremanju stvari za prevoz.
- Iz ugovora u spediciji nastaju dve vrste pravnih odnosa: 1. Pravni odnos izmedju speditera i komitenta i 2. pravni
odnos izmedju speditera i treceg lica.
Bitni elementi i vrste ugovora - Ono o cemu se strane moraju dogovoriti da bi ugovor bio zakljucen je vrsta usluge
speditera, tj. organizovanje otpreme i prevoza stvari. Naknada ne mora biti ugovorena, jer se ona moze odrediti i na
drugi nacin. Ugovor se zakljucuje izdavanjem spediterske potvrde koja ima karakter dokaznog sredstva.
- Posebne vrste spedicije su: Del credere spedicija - je kad se spediter ugovorom obaveze da ce odgovarati za rad trecih
lica koja ucestvuju u realizaciji poslova spedicije; Fiksna (pausalna) spedicija - je ona kod koje je ugovorena fiksna
naknada, s tim sto spediter preuzima obavezu da obavi spediterske usluge ali i skladistenje, kontrolu roba, osiguranje.
Sve ove usluge uracunate su u fiksnu cenu; i Zbirna spedicija - podrazumeva obavljanje spediterskih usluga
istovremeno za vise komitenata, tako sto otpremu vrsi jednim prevoznim sredstvom, zakljucuje jedan ugovor o
prevozu, izdaje jednu prevoznu ispravu, uslugu vrsi uz proviziju i posebnu naknadu, jer ovakvim poslovanjem vrsi
ustede svojim komitentima.
*Sadrzina ugovora
Obaveze speditera
o Obaveza prijema i organizovanja prevoza stvari – po prijemu stvari spediter ima obavezu da organizuje prevoz
stvari. Spediter vrsi prijem robe od komitenta ili od treceg lica. Kad vrsi prijem od komitenta spediter je duzan
da ih pregleda spolja da ih izbroji, izvaga. U osnovi spediter nema obavezu da pakuje stvari osim ako
ugovorom nije drugacije odredjeno. Kad vrsi prijem od treceg lica on je obavezan da preduzme sve mere i
radnje koje su neophodne da bi zastitio interes svog komitenta. Ako uoci neodstatke, manjkavosti duzan je da
prikupi dokaze i da ih prosledi komitentu. - Spediter je duzan da osigura stvari ako je tako dogovoreno i u
slucaju ako je za tu vrstu stvari osiguranje obavezno. Ugovorom se odredjuje pravac prevoza, prevozno
sredstvo i nacin prevoza. Ako spediter ima izricito ili precutno ovlascenje svog nalogodavca da deo svojih
poslova moze poveriti drugom spediteru, tada on samo odgovara za izbor ovog lica ali i ne za njegov rad - ovo
lice se naziva medjuspediter. Prilikom prijema stvari spediter je duzan da izda speditersku potvrdu.
o Obaveza postupanja po nalozima – spediter je duzan da postupa po nalozima svog komitenta. Ako smatra da su
nalozi sa nedostatkom ili da je nemoguce po njima postupati, duzan je da odmah o tome obavesti nalogodavcai
da od njega trazi dodatna objasnjenja i uputstva.
o Obaveza zastite interesa komitenta – spediter je duzan da prilikom obavljanja svih pravnih i faktickih radnji
postupa u skladu sa intersima svog komitenta. On je duzan da blagovremeno upozori o nedostacima naloga.
Duzan je da obavesti o povoljnijem resenju u pogledu prevoznog sredstva, prevoznog pravca…
o Obaveza polaganja racuna – spediter ima obavezu da polozi racun komitentu o svom radu, prezentrira izvestaj
o radu, obracun troskova, iznos provozije i ostalo.
Obaveze komitenta
o Obaveza predaje stvari na otpremu – osnovna obaveza komitenta se sastoji u blagovremenoj i urednoj predaji
stvari spediteru na prevoz. Uredna predaja podrazumeva ne samo predaju stvari vec i predaju pratecih
dokumenata neophodnih za prevoz, carinjenje, skladistenje…
o Obaveza placanja provizije – provizija se ugovara ili se odredjuje na bazi tarife speditera ili na bazi nekog
opsteg akta speditera u kojem su dati osnivi za izracunavanje visine provizije. Visina provizije je srazmerna
vrednosti izvrsenih usluga. Ako se spediterskoe usluge izvrsavaju sukcestivno spediter ima pravo da zahteva
naknadu za svaku izvrsenu uslugu.
o Obaveza komitenta za naknadu troskova – pored toga sto ima obavezu da plati proviziju komitent ima obavezu
da plati spediteru sve troskove koje je ovaj imao u vezi obavljanja spediterskih usluga.
94. UGOVOR O LICENCI
- Licenca je pravo koriscenja tudjeg izuma ili patenta uz odgovarajucu nadoknadu. Ovaj ugovor je imenovan, formalan,
dvostrano teretan (jer je naknada obavezan element), trajan.
- Ugovor o licenci je pojmovno odredjen Zakonom o obligacionim odnosima. To je ugovor kojim se jedna
strana - davaoc licence obavezuje drugoj stani - sticaocu licence da mu ustupi u celini ili delimicno pravo
iskoriscavanja pronalaska, tehnickog znanja i iskustva, ziga, dizajnerskog resenja, a druga strana se obavezuje da za to
plati nadoknadu.
- Ugovorne strane mogu biti davalac licence i sticalac licence. I na jednoj i na drugoj strani mogu biti fizicka i pravna
lica.
- Lice koje je kreator, stvaralac jednog objekta industrijske svojine naziva se izumitelj ili pronalazac. Njegovo pravo na
objekat je njegovo licno pravo i ono je neprenosivo. Medjutim, ekonomsko iskoriscavanje objekata je pravo koje je
prenosivo.Njegovo pravo da ekonomski eksploatise svoj izum je vremenski ograniceno. To ogranicenje vrsi zakon.
- Ugovor o licenci dobija sve vise na znacaju kako se razvijaju tehnika i tehnologija i znanja iz oblasti prirodnih nauka.
Bitni elementi i vrste licenci

- Predmet licence je je pravo ekonomskog iskoriscavanja tudjeg objekta industrijske svojine. To moze biti novi izum,
pronalazak koji nije pravno zasticen.
- Izum koji je pravno zasticen naziva se patent. Predmet ugovora o licenci moze biti pravo iskoriscenja tudjeg patenta.
Roba koja je proizvedeba po licenci mora da nosi oznaku da je proizvedena po licenci.
- Predmet ugovora moze biti i koriscenje dizajnerskog resenja, ziga...
- Drugi bitan element ugovora je naknada, naknada se utvrdjuje ugovorom. Ugovorom se utvrduje ne samo visina, vec
i vreme ispalte kao i nacin isplate naknade.
- Licenca moze biti iskljuciva i neiskljuciva. Iskljuciva licenca se izricito ugovara. Ona daje sticaocu licence iskljucivo
pravo iskoriscavanja predmeta ugovora. Ako iskljuciva licenca nije izricito ugovorena smatra se da je rec o
neiskljucivoj licenci. U tom slucaju davalac licence zadrzava ostale mogucnosti iskoriscavanja predmeta licence. U
prvaom slucaju ce naknada biti veca u drugom manja.
- Licenca moze biti prostorno ogranicena i neogranicena. Ona se uglavnom poklapa sa drzavnom teritorijom jedne
zemlje.
- Licenca moze biti vremenski ogranicena i neogranicena.
* Sadrzina o prestanak ugovora

Obaveze davaoca licence: 1. da preda predmet licence u odredjenom roku; 2. da preda tehnicku dokumentaciju
neophodnu za primenu predmeta licence; 3. da daje uputstva i obavestenja potrebna za uspesno iskoriscavanje
predmeta licence; 4. da garantuje tehnicku izvodljivost i upotrebljivost predmeta licence; 5. da jemci da pravo
iskoriscavanja nema tereta i da nije ograniceno u koriscenju, i da pruza zastitu u pogledu zahteva trecih lica
Sticalac licence je obavezan: 1. da iskoriscava predmet licence na nacin u obimu i granicama kako je ugovoreno; 2. da
ako je predmet licence iskoriscavanje neregistrovnog izuma ili tajno tehnicko znanje ili iskustvo to cuva u tajnosti;
3. da roba koju proizvodi mara biti istog kvaliteta kao i roba davaoca licence; 4. da robu obavezno obelezava da je
proizvedena po licenci; 5. da plati naknadu koja je jednokratna ili u ratama ili uslovljena obim koriscenja.
Prestanak ugovora
- Ugovor o licenci prestaje ispunjenjem obaveza iz ugovora.ako je ugovor zakljucen na odredjeno vreme istekom
predvidnjeg roka koriscenja licenca. Ugovor moze prestati i otkazom, na sta svaka strana ima pravo, ali uz davanje
otkaznog roka. Otkazni rok se utvrdjuje ugovorom, ako nije utvrdjen ugovorom iznosi 6 meseci. Davalac licence ne
moze dati otkaz u toku prve godine.
95. UGOVOR O PREVOZU ROBE ZELEZNICOM
- Ugovor o prevoznu zeleznicom je imenovna, dvostran, teretan ili sukcesivan, neformalan, mada mada neki smatraju i
da je formlanan. Pristalice shvatanja da je ugovor konsensualan, smatraju ga zakljucenim kad se postigne saglasnost o
bitnim elementima ugovora. Po njima, predaja robe na prevoz smatra se realizacijom zakljucenog ugovora, a izdavanje
tovarnog lista dokazom o zakljucenom ugovoru.
- U nacelu prevoz zeleznicom ragulise Zakon o obligacionim odnosima. Pod ugovorm o prevozu zakonodavac
podrazumeva takav ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze na odredjeno mesto neko lice ili neku stvar, a
posiljalac se obavezuje da za to plati odredjenu naknadu. Zeleznicki prevozilac prima robu na prevoz od posiljaoca a za
vreme prevoza ima obavezu da je cuva, zatim da je preveze do uputne stanice i da je preda primaocu.
- Ugovorene strane su zeleznicki prevozilac i posiljalac, dok je primalac lice koje nije strana u ugovoru. Znacaj ugovora
o prevozu zeleznicom je u ostvarivanju ekonomicnog prevoza uz male prevozne troskove za odredjenu vrstu robe.
Bitni elementi, tovarni list i vrste ugovora - Bitni sastojci ugovora o prevozu robe zeleznicom su: predmet prevoza,
prevoznina i prevozna distanca.
- Zeleznicki prevozilac je duzan da po postignutoj saglasnosti sa posiljaocem o predmetu prevoza, vozarini i prostornoj
distanci primi robu na prevoz i za svaku posiljku izda posebno popunjen tovarni list - u njemu deo podataka popunjava
prevozilac a drugi deo podataka posuljalac, on sluzi kao daokaz da je ugovor zakljucen. Ugovor je zaljucen i u slucaju
da posiljaocu bude izdata potvrda o prijemu posiljke na prevoz.
- Tovarni list se sastavlja u vecem broju primeraka, original prati robu a duplikat se predaje posiljaocu. Tovarni list
mora da sadrzi mesto i datum sastavljanja, uputnu stanicu, oznacenje primaoca, naznacrnjr vrste, kolicnie i tezine
stvari, naznacenje posiljaoca.
- Prevoz zeleznicom moze biti unutrasnji i medjunarodni. Ako je kriterijum vreme razlikuje se: sporovozni, brzovozni i
ekspresni prevoz robe. Ako je kriterijum velicina stvari dele se na dencane (tezina do 5.000 kg) ili obicne vagonske
posiljke (tezina prelazi 5.000 kg).
Obaveze zeleznickog prevozioca
o Obaveza prijema robe na prevoz – zeleznica je duzna da primi svaku robu na prevoz od otpremene do uputne
stanice. Zeleznica moze odbiti prijem robe na prevoz ako posiljalac ne postuje propise ili ako je prevoz
nemoguc. Zeleznica nije duzna da primi robu na prevoz u slucaju kada je zabrenjen prevoz odredjene robe ili
kad je prevoz takve robe iskljucen iz zeleznickog prevoza. Prilikom prijema robe na prevoz zelezina ima
obavezu da utvrdi broj komada dencane robe, da utvrdi tezinu da proveri da li su ispunjeni uslovi za prevoz.
o Obaveza da se izvrsi prevoz robe – na zeleznici je da preveze robu od otpremene do uputne stanice prevoznim
putem koji je dogovoren i to u dogovorenom roku. Rok se utvrduje tarifom ili zakonom.
o Obaveza cuvanja robe – zeleznica je duzna da robu cuva i pre i za vreme prevoza sve do trenutka njenog
izdavanja. Ako primalac ne preuzme robu na vreme ne daje pravo zeleznici da se brine o robi.
o Obaveza Obavljanja carinskih i drugih radnji – zbog toga je neophodno da posiljalac uz robu preda i adekvatnu
domukentaciju da bi se mogli izvrsiti carinski poslovi.
o Obaveza izvrsavanja naknadnih naloga posiljalaca – posiljaca ima pravo da zahteva naknadnu izmenu ugovora
o zeleznickom prevozu a zeleznica ima obavezu da postupa po naknadnim nalozima osim u slucaju: 1. ako
izmena ugovora po prirodi stavri nije moguca, 2.ako bi zbog izvrsavanja izmene doslo do poremecaja u
saobracaju; 3. ako su promene u suprotnosti sa vazecim propisima. - Ako nije izdat prenosivi teretni list
posiljalac ima pravo da naknadno vrsi izmene ugovora ali u pisanoj formi, sa obaveznom da naknadi troskove.
Posiljalac moze zahtevati da se: 1. Roba vrati u otpremnu stanicu; 2 .da se roba zaustavi u toku prevoza; 3. da
se odlozi izdavanje robe; 4. da se roba preda drugom primaocu; 5. da se roba izda u drugoj stanici; 6. da se
roba vrati posiljaocu. Ko je imalac ovlascenog prenosivog lista moze da raspolaze robom u toku prevoza.
o Obaveza obavestavanja o prispecu i predaja robe – cim roba stigne u uputnu stanicu zeleznica je duzna da
izvesti primaoca robe o tome i da mu odredi rok za podizanje prispele robe.Nacini obavestavanja: preporuceno
pismo, telegram, telefon, i raznosac obavestenja. Primalac je duzan da potvrdi prijem robe i da izvrsi uplate
koje su naznacene u tovarnom listu. Primalac moze da odbije robu, a zeleznica odmah obavestava posiljaoca.
Obaveze posiljaoca
o Obaveza placanja prevoznine – Visina prevoznine utvrdjuje se u zeleznickoj tarifi koju obrazuje zeleznica uz
saglasnost drzave. Visina vozarine zavisi od prevoznog puta, vrste prevoza i vrste robe. Prevozninu placa
posiljalac, a moze i primalac.
o Obaveza naknade troskova – Zeleznica ima pravo na nakandu svih onih troskova koji su se pojavili kao
neocekivani i korisni za korisnika prevoza: placanje takse, carine, odrzavanja robe.
o Obaveza naknade stete – Ako je korisnik naneo stetu zeleznickom prevoznom sredstvu, osoblju ili drugim
licima koja je zeleznica angazovala zeleznica ima pravo na naknadu stete.
Odgovornost i oslobadjanje od odgovornosti zeleznice - Zeleznica odgovara kako za delimican tako i za potpuni
gubitak robe. On odgovara za ostecenja na robi koja nastaju od trenutka prijema robe do trenutka njenog izdavanja.
- Zeleznica se oslobadja odgovornosti u slucaju ako je gubitak ili ostecenje nastalo pod sledecim okolnostima: 1. ako je
vresen otvorenim kolima ili na osnovu propisa ili sporazuma strana; 2. ako roba nije pakovana ili nedovoljno
upakovana usled cega je doslo do ostecenja; 3. ako je utovar ili istovar robe vrsio posiljalac na osnovu propisa ili
sporazuma strana; 4. ako je roba potpuno ili delimicno izgubljna zbog prirodnih svojstava robe; 5. ako je doslo da
uginuca ili ostecenja zivih zivotinja u prevozu
- Zakonom je utvrdjen limit odgovornosti zeleznice, ako steta prelazi limit, zeleznica odgovara samo do visine
zakonom utvrdjenog limita. Zeleznica odgovara i za prekoracenje roka isporuke.
96. UGOVOR O MESTOVITOM PREVOZU ROBE

- Ovaj ugovor se jos naziva i ugovor o kombinovanom prevozu, ugovor o visegranskom prevozu. U ovom slucaju
prevoz robe se obavlja sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva.
- Jednogranski prevoz se naziva direktni prevoz ili uzastopni prevoz. Prevoz robe se vrsi u istoj grani saobracaja
prevoznim sredstima iste vrste. Kod jednogranskog prevoza narucilac prevoza ima 2 mogucnosti: 1. da sa svakim
prevoznikom u uzastopnom prevozu zakljuci ugovor o prevozu robe tako da mu svaki prevoznik odgovara za jedan deo
prevoza ili 2. da zakljuci ugovor sa prvim prevoznikom koji ce zakljucivati ugovore o prevozu sa sledecim
prevoznicima ali kao punomocnik narucioca prevoza.
- Visegranski prevoz je onaj u kome ucestvuju vise vozara iz razlicitih grana saobracaja. Visegranski saobracaj moze
vaziti po principu mrezaste odgovornosti (narucilac prevoza zakljucuje ugovor o prevozu sa svakim prevoznikom
posebno, pa mu svaki odgovara po pravilima saobracajnog prava u okviru koga vris prevoz) ili na principu jedinstvene
odgovornosti (zakljucuje ugovor sa jednim prevoznikom koji mu odgovara po posebnim i jedinstvenim pravilima
nezavisno od toga koliko je vozara ucestvovalo u prevozu)
- Za korisnika prevoza zakljucivanje vise ugovora radi prevoza iste robe pokazalo se kao skup i slozen pravni posao pa
se u praksi uglavnom zakljucuje jedan ugovor izmedju dve strane.
- Kombinovani prevoz odlikuju sledece spacificnosti: 1. ugovor zakljucuju samo dve strane, 2. ugovor se odnosi na ceo
prevoz nezavisno od vrste prevoznog sredstava, 3.Prevoz mora biti izvrsen sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva
i dva razlicita prevoznika, 4. organizator izdaje jedinstvenu pravnu dozvolu, 5. odgovornost organzatora je limitirana
odredjenim pravilima.
- Po Zakonu o obligacionim odnosima ugovor o mesovitom prevozu robe se definise kao ugovor kojim se jedna strana
u svojstvu organizatora prevoza obavezuje drugoj strani u svojstvu narucioca prevoza da ce organizovati prevoz stvari
od mesta preuzimanja do mesta opredelenje podsrsdstvom najmanje dva razlicita prevozna sredstva.
- Ugovorne strane su organizator prevoza i narucilac prevoza.
Bitni elementi ugovora - su predmet prevoza, prevozna relacije i vozarina.

- U nasem pravu ugovor o mesovitom prevozu nije posebno regulisan, vec zakoni koji regulisu prevoz robe kopnenim,
vazdusnim i vodenim putem, regulisu i pitanje prevoza robe kad ucestvuje vise prevoznika razlicitim prevoznim
sredstvima.
- Najznacajniji medjunarodni izvori prava su: 1. Jednobrazna pravila za ispravu medjunarodnog prevoza, 2. Konvencija
Un o medjunariodnom mulitimodalnom transportu robe, 3. Pravila o ispravi multimodalnog prevoa iz 1990 god.
- Ovaj ugovor je od posebnog prevoza robe na velikom udaljenostima i to u slucaju kada jedan prevoznik nije u
mogucnosti da izvrsi ceo prevoz, tj. kada je potrebno vise prevoznika i vise transportnih sredstava.
Odgovornost organizatora mesovitog prevoza - spada u red najznacajnijih pitanja, za slucaj kada nastupi steta.
- Odgovornost organiztora moze biti ugovorena ili po sistemu mrezaste odgovornosti ili po sistemu jedinstvene
odgovrosnosti. U prvom slucaju organizator odgovara po pravilima one grane saobracajnog prava na kome je doslo do
ostecenja ili kvara robe. U drugom slucaju moze se odrediti da organozator prevoza odgovara prema jedinstvenim
pravilima koja vaze za kombinovani prevoz. Drugi vid je mnogo povoljniji za narucioca zbog veceg stepena sigurnosti
u pogledu nadoknade stete, za organizatora prevoza je ovaj drugi vid nepovoljniji.
- U praksi se najcesce ugovra primena Konvencije UN o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe iz 1980, ova
konvencija uredjuje odgovornost organizatora prevoza robe na medjunarodnom planu.
97. UGOVOR O LIZINGU
- U poectnoj fazi svoga razvoja ugovor o lizingu je blizak ugovoru o zakupu. Vremenom se modifokovao zbog
raznovrsnosti predmeta ugovora (tehnicki slozena oprema, slozeno postrojenje). Nas zakonodavac je doneo zakon samo
o jednoj vrsti lizinga - finansijskom lizingu.
- Kada je rec o proizvodima manje vrednosti ugovor o lizingu se zakljucuje neposredno izmedju proizvodajca robe i
njegog korisnika. Ovo je pocetni oblik lizing posla. Kad su u pitanju skupi proizvodi visoke tehnologije, potencijalni
korisnik nije u mogucnosti da zakljuci ugovor o lizingu. On trazi finansijera koji ce mu priteci u pomoc kupovinom
takve robe koju ce mu dati na koriscenje uz naknadu u ratama.
Ugovor o lizingu – definise se kao govor koji zakljucuju dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se
obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjen peroid, koji
davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga da
placa lizing naknadu u ratama i da po iteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi.
- Ugovor o direktnom lizingu se zakljucuje kada je predmet manje tehnicke slozenosti i manje vrednostu (bela tehnika,
automobili, tv aparati). Iz definicije proizilazi da ugovor o lizingu zakljucuju dve strane koje ugovorom odredjuju svoja
prava i obaveze. Dakle, ako je davalac lizinga istovremeno i proizvodjac i isporucilac predmeta ugovora rec je o
direktnom lizingu. U praksi se direktan lizing redje zakljucuje.
- Indirakta lizing podrazumeva 3 subjekta-dva ugovora- jedan predmet (i jednu zajednicku kauzu-jedan osnov, ista
svrha, isti cilj), sto ova dva ugovora cini medjusobno vezanim. Nedostatak jednog ugovora cini besmislinim onaj drugi.
- U biti lizing posla lezi finansiranje slozene opreme i kompleksinih postrojenja.
- Odnos strana u lizing poslu je mnogo slozeniji. U lizing poslu je centralna licnost davalac lizinga jer on finansira
posao. On mora da zakljuci ugovor o kupovini sa proizvodjacem ili isporuciocem i da zaljuci ugovor o lizingu sa
primaocem lizinga. Ovaj posao se se naziva trostrani lizing (indirektni), a nas zakonodoavac ga naziva posao
finansijskog lizinga.
- Moze se reci da je to novi, neimenovan ugovor, autonoman, nikao u poslovnoj praksi, dvostran, teretan, formalan, sa
trajnim prestacijama, po mnogim elementima mesovit ugovor (kao sto su elementi ugovora o zakupu, o prodaji, o
kreditu…) i ugovor sa specificnom sadrzinom.
Izvori prava i vrste ugovora - Mnoge zemlje nemaju pravu regulativu u ovoj materiji. 1988 u Otavi je doneta
konvencija o medjunarodnom finansijskom lizingu, koja nije u celosti regulisala ovu materiju.
- U nasem pravu kao izvori prava sluze: Zakon o finansijskom lizingu, opsta pravila obligacionog i ugovornog prava,
carinski propisi.
o S obzirom na broj subjekata u lizing poslu ugovori se dele na direktan lizng i indirektan lizing.
o S obzirom na to da li je ugovoren bazicni rok, tj rok u kome se ne moze otkazati ugovori o lizingu, postoji
operativni i finansijski lizing.
o S obzirom na karakteristika predmeta ugovora o lizingu on moze biti: ugovor o lizingu potrosnih dobara,
ugovor o lizingu vec upotrebljivanih proizvoda., ugovor o lizingu pokretnih i nepokretnih stvari.
Lizing posao - finansijski lizing – je jos poznat pod nazivom indirektni ili trostrani lizing.
- Strane u poslu finansijskog lizinga su:
Ø Isporucilac predmeta lizinga (kiji je istovremeno i proizvodac, tj. Prodavac koji zakljucuje ugovor o
isporuci, prodaji proizvoda sa davaocem lizinga).
Ø Davalac finansijskog lizinga (je po pravilu lizing drustvo, kompanija koja finansira lizing posao i
njome se bavi profesionalno, kao svojom redovnom delatnoscu radi zarade).
Ø Primalac lizinga, tj. korisnik finansijskog lizinga koji je inace bez sredstava.
- Posao finansijskog lizinga cine dva ugovora:
o Ugovor o isporuci – zakljucuju ga isporucilac predmeta lizinga i davalac lizinga. Ugovor u osnovi predstavlja
ugovor o kupoprodaji. Davalac lizinga na osnovu ugovora o isporucu koji zakljucuje sa isporuciocem stice
pravo svojine na predmetu lizinga uz obavezu da isporuciocu plati ugovorenu cenu
o Ugovor o lizingu – zakljucuju ga davalac lizinga i primalac lizinga. Ovim se davalc lizinga obavezujeda ce na
primaoca lizinga preneti ovlascenje drzanja i koriscenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, koje ne moze
biti krace od dve godine. Primalac lizinga se obavezuje da mu placa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.
Bez ova dva ugovora nema finansijskog lizinga.
- Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora a to su: 1. naznacenje predmeta lizinga, 2. iznos
lizniga, 3. iznos pojedinacnih naknada, 4. vreme placanja, 6. rok na koji je ugovor zakljucen.
- Isporucilac lizinga – On moze biti istovremeno i davalac lizinga – u tom slucaju dolazi do direktnog
lizinga. Isporucilac moze biti i pravno i fizicko lice. On je u pravnom odnosu sa davaocem lizinga a u
faktickom odnosu sa primaocem lizinga.
- Davaoc lizinga – Moze biti samo pravno lice u formi privrednog drustva. Da bi mogao da se osnuje kao
davalac lizinga on mora da ispunjava odredjene uslove koje zakon izricito nalaze: 1. Mora da obavlja
iskljucivo poslove finansijskog lizinga 2.Njegov novcani deo osnovnog kapitala ne sme biti manji od
100.000 evra u din. protivvrednosti. 3. mora imati dozvolu NBS za obavljanje poslova fnan. lizinga.
- Primalac lizinga – on je duzan da preuzme predmet lizinga od isporucioca na nacin u vreme i mestu kako
je predvidjeno ugovorom o finansijskom lizingu. Primalac lizinga ima obavezu da predmet lizinga koristi
sa paznjom dobrog privrednika i da koriscenje bude u skladu sa ugovorom i namenom predmeta lizinga.
On ima obavezu da predmet lizinga odrzava, servisira i vrsi potrebne opravke.
- Zakonom su predvidjene stroge pravne posledice za slucaj neplacanja lizing naknade. Prilikom zakljucenja ugovora o
finansijskom lizingu primalac lizinga moze ugovoriti da po isteku ugovorenom roka o koriscenju predmeta lizinga:
1. Predmet lizinga vrati 2. Predmet lziniga otkupi po nizoj ceni 3. Koriscenje lizinga produzi.
- Ugovor o lizingu prestaje na sledece nacine: protekom roka na koji je zakljucen, propascu predmeta lizinga, propascu
lizinga usled dejstva vise sile.
Znacaj lizing posla – ogleda se u vise pravaca: 1. proizvodi velike vrednosti kroz lizing posao nalaze put do potrosaca,
sto putem klasicne prodaje ne bi bilo ostavrivo, 2. putem lizing posla vrsi se integracija proizvodajca, trgovine,
finansijskih organizacija i potrosaca, 3. lizing posao pokazuje da se do potrebnih sredstava u privredi ne mora doci
sticanjem prava svojine kupovinom ili kreditom, 4. lizing omogucava dobit svim stranama u ovom poslu.
98. UGOVOR O FAKTORINGU
- Ugovor o faktoringu je nastao u spoljnotrgovniskoj razmeni , a zatim je prihvacen i u okviru unutrasnje trgovine.
- Ugovor o faktoringu je pravni posao koji zakljucuje dve strane od kojih je jedna faktor a druga klijent, kojim se klijent
obavezuje da na faktora prenese svoja postojeca potrazuvanja ili buduca koja ima po osnovu ugovora o prodaji ili
vrsenja usluga, kako bi ih faktor naplatio u svoje ime i za svoj racun i da mu za to plati naknadu (proviziju), a faktor se
obavezuje da mu odmah isplati otkupljeno potrazivanje ili da mu plati u odredjenom roku ili da mu plati u vidu kredita.
Sustina ugovora o faktoringu je kupovina prava potrazivanja.
- Savremeni ugovor o faktoringu je neimenovan, dvostran , teretan, sa trajnim prestacijama, autonoman (nikao u
praksi), formalan, tipski ugovor, ugovor intuitu personae, jer je osnovni preduslov dublje poverenje izmedju ugovornih
strana.
- Ugovorne strane su faktor i komitent. Faktor je po pravilu finansijski mocna organizacija, koja se poslom faktoringa
bavi samostalno ili kao clan medjunarodne poznate mreze za faktoring. One se mogu osnivati od strane velikih svetskih
banaka ili se same banke bave poslovima faktoringa u sklopu specijalizovanih odeljenja. Klijent je prizvodjac, tj
prodavac ili vrsilac usluga na trzistu.
- Izvori prava su izuzetno oskudni tek je 1988 godine u Otavi doneta Konvencija o medjunarodnom faktoringu.
- Kao izvori prava pe primenjuju: opsti uslovi poslovanja factoring kompanije, njihovi tipski ugovori, dispozitivne
norme trgovinskog i obligacionog prava drzave cije je pravo merodavno, zatim trgovinski i poslovni obicaji.
- Ugovori o faktoringu se razvrstavaju prema razlicitim kriterijumima:

Prema teritorijalnom principu razlikujemodomaci i medjunardni faktoring:
o Domaci faktoring nastaje zakljucivanjem ugovora o faktoringu izmedju domaceg faktora i domaceg klijenta.
o Medjunarodni faktoring se zakljucuje izmedju cetiri lica i zakljucuju se tri ugovora - prvi izmedju izvoznika i
izvoznig faktora, drugi izmedju izmedju uvoznika i uvoznog faktora, i treci izmedju izvoznog i uvoznog
faktora.
Prema formi ugovor o faktoringu moze biti otvorenog ili zatvorenog tipa:
o Kad je u pitanju otvoreni oblik, komitent ugovorom o cesisji prenosi svoja potrazivanja na faktora koja ima
prema kupcu, a faktor mu odmah placa vrednost potrazivanja uz odgovarajuci odbitak ili mu komitent prenosi
samo pravo naplate, koju faktor vrsi u svoje ime a za racun komitenta uz proviziju.
o Kad je u pitanju zatvoren oblik, tada je rec o prikrivanju postojanja faktora pred kupcam. Izvoznik prodaje robu
faktoru, zatim je preprodaje stranom kupcu na kredit, ali u ime i za racun faktora, a od naplacenog iznodsa
vraca kredit faktoru.
Prema predmetu ugovora o faktoringu vrsi se podela na pravi i nepravi faktoring:
o Pravi podrazumeva otkup dospelog potrzaivanja ili otkpu potrazivanja pre dospelosti.
o Svi ostali su nepravi.
Sadrzina ugovora - Naplata potrzaivanja je osnovni predmet ugovora o faktoringu. Na strani klijenta nastaje obaveza
prenosa prava potrzaivanja na faktora. Prenos se vrsi putem cesije. Sa prenosom glavnog potrazivanja vrsi se i prenos
sporednih potrazivanja. Za prenos prava saglasnost duznika nije potreban ali je potrebno obavestiti ga o cesiji. Klijent
moze preneti pored postojecih i buduca potrazivanja, takva cesija se naziva “globalna cesija”.
- Faktor se obavezuje da vrsi naplatu. Medjutim ako je potrazivanje otkupio, faktor snosi rizik naplate, a ako je preuzeo
potrazivanje samo na naplatu, moze ali i ne mora da garantuje naplatu. Pored naplate potrazivanja faktor preuzima
obavezu i vodjenja knjigovodstva svom klijentu kao i odgovarajucu evidjenciju o poreskim obavezama, o benitetu, i
kreditnoj sopspbnosti duznika.
- Zakljucivanje ovih ugovora je veoma slozeno i podlozno zamkama u vidu klauzula koje nastoji da ugradi ekonomski
jaca strana.
Znacaj ugovora o faktoringu je visestruk – 1. njegovim zakljucenjem uvoz i izvoz robe brze se ostvaruje, 2. obrt
kapitala je brzi, 3. troskovi poslovanja uvoznika i izvoznika se smanjuju, 4. brze se dolazi do sredstava nego sto bi se
doslo cekanjem realizacije potrazivanja, 5. medjunarodni promet je sigurniji.

Trgovinsko Pravo Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Trgovinsko Pravo Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Privredno pravo

Ekonomski fakultet u Beogradu

Vrste pravnih normi:

2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVA

Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi)

3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste)

5. FORMALNI IZVORI PRAVA – pojam i vrste

a) Precedentno pravo (Common Law)

b) Pravo pravicnosti (Equity Law)

7. POJEDINACNI PRAVNI AKTI – pojam i vrste

a) Svojstva sudske funkcije

b) Organizacija sudova u Srbiji

c) Hijerarhija i nadleznost sudova

OSNOVNA NACELA SUDOVANJA

a) Pojam, nastanak i prestanak fizickih lica

b) Atributi fizickih lica

10. PRAVNA LICA

a) Pojam pravnog lica

b) Vrste pravnih lica i njihov znacaj

c) Nastanak pravnih lica

d) Prestanak pravnih lica

e) Sposobnosti pravnih lica

11. OBJEKTI PRAVA – pojam i vrste

12. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE

Stvari – pojam i vrste

c) Novac i hartije od vrednosti – posebne vrste stvari

a) Pojam i osnovna pravila

a) Pojam i vrste zaloznog prava

b) Nacela zaloznog prava

a) Pojam obligacionog prava

b) Formalni izvori obligacionog prava

Osnovna nacela obligacionog prava

a) Pojam obligacije – obligacioni odnos

Karakteristike obligacionog odnosa su:

b) Autonomija volje i njena ogranicenja

24. KLASIFIKACIJA UGOVORA

26. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA

b) Pravna dejstva ponude

27. OPSTI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA

28. USLOVI ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – mane volje

29. USLOV ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – forma ugovora

31. PROUZROKOVANJE STETE

a) Pojam stete i vrste stete

- Po zakonu o obligacionim odnosima postoje 4 tipa odgovornosti:

- Dejstvo preuzimanja duga, treba razlikovati 3 odnosa:

Dejstvo asignacije – proizvodi 3 odnosa:

Uslovi za ustupanje ugovora:

Dejstvo ustupanja ugovora – proizvodi 3 odnosa:

c) Nemogucnost ispunjenja – moze biti:

Predmet trgovinskog prava – cine :

-U uporednom pravu mogu se uociti 3 sistema izvora trgovinskog prava:

Osnovni izvori trgovinskog prava u nasem pravnom sistemu:

-Dopunski izvori trgovinskog prava :

- Prodaja kapitala ili imovine subjekta privatizacije vrsi se na dva nacina :

38. PRAVO NA BESPLATNE AKCIJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE U NASEM PRAVU

- Direktive kompanijskog prava su:

Obelezja privrednog drustva:

- Zajednicka svojstva privrednih subjekata:

- Ogranak se u nasem pravu poima:

- Privredna durstva se mogu razvrstati prema razlicitim kriterijuma:

b) Pojam i formiranje imovine drustva

b) Struktura imovine drustva

c) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti