UNIVEZITET U BEOGRADU

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

Seminarski rad
Finasijska Revizija i Kontrola






Mentor: Student:
prof. Duan S. Milojevi rija Stoki
3cb/0014/10



Beograd, 25.01.2013.god.
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

2


Sadraj

1. Uvod: Revizija ............................................................................................................... 3
2. Revizorsko okruenje ................................................................................................... 4
2.1 Znaaj i uloga savremene nezavisne revizije ....................................................... 5
2.2 Vrste revizora ....................................................................................................... 8
3. Planiranje i menadment proces revizije ..................................................................... 10
4. Ciljevi revizije, revizorski dokazi i radni papiri revizije ............................................. 11
4.1. Programi revizije ............................................................................................... 12
4.2. Vrste dokaza revizije ......................................................................................... 12
5. Materijalnost, rizik i poetna strategija revizije ......................................................... 12
5.1. Materijalnost u reviziji ..................................................................................... 13
5.2. Revizijski rizik ................................................................................................... 14
5.3. Poetna strategija revizije ................................................................................. 15
5.4 Procena detekcionog rizika ................................................................................ 15
6. Revizija poslovnih ciklusa i bilansnih pozicija ........................................................... 16
6.1 Raunovodstvene aplikacija prodaje i prihoda .................................................. 16
6.2. Raunovodstvene aplikacije nabavke i rashoda ............................................... 17
6.3 Raunovodstvene aplikacije zaliha .................................................................... 17
6.4 Aplikacije kapitala, dugoronih kredita i dugoronih rezervisanja u reviziji... 18
6.5 Raunovodstvene aplikacije aktivnih i pasivnih vremenskih razgranienja ..... 18
7. Prilog: Korporativno upravljanje ................................................................................ 19
8. Zakljuak ..................................................................................................................... 20
9. Literatura ..................................................................................................................... 21



Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

3


1. UVOD: Revizija

Istoriju revizije je u velikoj meri odredila istorija raunovodstvenog sistema. Jo u
drevnim kulturama Grke, Egipta, Rima i Mesopotamije, postoje dokazi o postojanju
razvijenih ekonomskih sistema. Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovakih
kua u Italiji zaivela je teorija o maksimalizaciji profita, a trgovanje je postalo
koordinisano iz jednog centra. Ali, za stvaranje uslova za pojavu revizije nije bila
dovoljna pojava dvojnog knjigovodstva, nego tek industrijska revolucija, u Velikoj
Britaniji 1780.godine. Vrlo brzo osnovane su i prve institucije, u Edinburgu-Drutvo
raunovoa i u Velikoj Britaniji-Institut ovlaenih raunovoa Engleske i Velsa.
Revizija je, u ekonomskom smislu, sistematizovan proces objektivnog,
nezavisnog, profesionalnog prikupljanja dokaza o efektima poslovanja i drugih
odluka u njihovom finansijskom iskazu na osnovu kojih se izraava nezavisno i
struno uverenje o istinitosti, objektivnosti i skladnosti sa normama istih..
Znaaj dravne revizije je viestruk, a najbolje se mnoe sagledati ako se u obzir
uzmu: visina sredstava koja se prikupljaju u dravni budet; delatnosti koje se
finansiraju iz budeta, proces planiranja budeta, mogunost nenamenskog,
neracionalnog i protivzakonitog troenja finansijskih sredstava iz budeta.
Sve nastale promene evidentiraju se u poslovnim kniigama na osnovu urednih i
verodostojnih knjigovodstvenih isprava i dokumenata, koji su dokazi o nastanku,
karakteru i verodostojnosti tih transakcija i poslovnih dogadjaja. Primjenom propisanog
kontnog plana podaci o poslovnim dogadjaima i transakcijama se u poslovnim knjigama
evidentiraju kao promene vrednosti i stanja pojedinih kategorija imovine, obaveza i
kapitala pravnog lica, te kao njegovi prihodi, rashodi, finansijski rezultat i njegova
raspodjela.
Menadment savremenog privrednog drutva suoen je sa potrebom donoenja
poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim delom odluke koje
menadment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u raunovodstvenom
informacionom sistemu.
Sistem internog nadzora koji ukljuuje sve mere panje usmerene na spreavanje
greaka prekomernih trokova i prevare, proverava i obezbeuje pouzdanost informacija.
Kljuni zadatak internog nadzora jeste da kontrolie sve delove preduzea da li dosledno
redukuju poslovnu politiku usvojenu na poetku poslovnog perioda, kao i da o tome
podnose informaciju menadmentu privrednog drutva. U uslovima delovanja sila slobodnog
trita pojaava se uloga internog nadzora. Za pojaano interesovanje za uspostavljanje
internog nadzora razlog vie su i prisustvo nelojalne konkurencije, poveane korupcije i
erozije poslovnog morala. Strukturu sistema internog nadzora ine, u prvom redu, interna
kontrola i, s druge strane, interna revizija.


Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

4


2. Revizorsko okruenje

Prilikom obavljanja svog posla, autori kao i korisinici racunovodstvenih izvetaja
vezani su za domaca pravna, stucna i druga pravila struke. Potujuci ova pravila, autori i
korisnici finansijsko-racunovodstvenih izraza, nece doci do vecih problema prilikom
zadovoljavanja njihovih informativnih potreba. U stituacijama kada se finansijski
korisnik, investitor ili poverilac srece sa ekonomskom slikom neke druge zemlje
odnosno kada treba da upozna parcijalan ili celovit privedni entitet neke druge zemlje,
on se suoci sa raznim problemima koji proizilaze iz sadrinskih i formalnih razlika
finansijsko-racunovodstvenih izvetaja ovih zemalja. Da bi se prevazile ovakve
situacije, Evropska Zajednica kontinuirano radi na usvajanju posebnih
racunovodstvenih direktiva sa ciljem da harmonizuju racunovodstvena reenja i kole
unutar zajednice. Uvde se ustvari tei zajednickom dogovoru i izboru prihvatljivih
reenja, koja omogucavaju sporazumevanje odnosno eli se da racunovodstvo bude
jezik poslovnog sporazumevanja. Ova globalizacija ekonomije, uprkos postojecim
razlikama podstice unifikaciju godinjih izvetaja i finansijskog racunovodstva
privrednih drutava. Racunovodstvene kole imaju osnovu u italijanskom dvojnom
knjigivodstvu, ali ipak postoje brojne razlike koje uticu na prikazivanje finansijskog
poloaja i uspeha privrednih drutava. Razvoj privrede, posebno medunarodne trgovine
robom i kapitalom zahtevalo je postojanje razumevanja medunarodnog racunovodsva.
Razvoj medunarodno uporedivog racunovodstva predstavlja podrku globalizaciji u
proirenju finansijskih transakcija. To je rezurtiralo sve vecom internacionalizacijom
racunovodstva, koja je najbolje izraena u medjunarodnim racunovodstvenim pravilima
(racunovodstvenim standardima i direktivama).

Specifini ciljevi finansijskog izvetavanja entiteta obuhvataju:

pruanje korisnicima potrebne informacije i informacija korisnicima o tome da li
je izvrenje budeta i poslovanje entiteta bilo u skladu sa zakonskim propisima
pomo korisnicima radi boljeg razumevanja prirode, veliine i predmeta
aktivnosti javnog sektora i finansijskog poloaja njegovih aktivnosti
pomo korisnicima prilikom razumevanja finansiranja javnog sektora i
procenjivanja uinaka javnog sektora
pomo korisnicima prilikom utvrivanja ciljeva i trokova aktivnosti javnog
sektora

Set finansijskih izvetaja entiteta javnog sektora ine:

Izvetaj o finansijskoj uspenosti (bilans uspeha)
Izvetaj o finansijskom stanju (bilans stanja);
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

5

Izvetaj o promeni u neto imovini/kapitalu;
Izvetaj o novanim tokovima
Izvetaj o izvrenju budeta
Korisnike finansijskih izvetaja entiteta javnog sektora ine:
politiari, koji deluju u zakonodavnim telima ili telima izvrne vlasti
celokupna javnost
osoblje organizacije koje sastavlja finansijske izvetaje;
eksterni poslovni partneri kao to su poverioci, dobavljai i kupci;
ekonomisti, analitiari sprovoenja poslovne politike i pojedine
interesne grupe;
mediji;

2.1 Znaaj i uloga savremene nezavisne revizije

esto se postavlja pitanje zato uopte postoji potreba za revizijom? Odgovor na
to pitanje moe se pronai u ekonomskom odnosu koji postoji unutar odreenih
poslovnih subjekata, kao i izmeu tih poslovnih subjekata i svih onih koji imaju
odreeni interes snjima. Ako se zna da je glavna zadaa revizije ispitivanje i
izraavanje miljenja o realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja, onda se
revizija posmatra kao veza koja stvara poverenje izmeu uprave, koja priprema
i prezentira finansijske izvetaje i korisnika informacija, sadranih u tim izvetajima.

Korisnici informacija sadranih u finansijskim izvetajima, nakon njihovog
revidiranja, imaju poverenje da finansijski izvetaji realno i objektivno prikazuju stanje
imovine, obveza i kapitala, te rezultat poslovanja i tok novca. Revizija poveava
verodostojnost finansijskih izvetaja. Zato se, s pravom, za reviziju zna kazati
kako je ona mera verodostojnosti finansijskih izvetaja. Informacije sadrane u
revidiranim finansijskim izvetajima predstavljaju kvalitetnu podlogu za poslovno
odluivanje. Pri tome, informacije trebaju biti za sve korisnike neutralne, korektne za
odluivanje, te dostavljene na profesionalan nain.

U praksi se kao potencijalni korisnici tih informacija mogu susresti:
investitori (ulagai), posebno zainteresovani za procenu rizika koji je svojstven
ulaganju kapitala,
postojei akcionari, koji trebaju informacije za donoenje odluke je li razumno
drati ili prodati akcije,
uprava, koja je zainteresovana za informacije potrebne za planiranje, donoenje
kvalitetnih poslovnih odluka i kontrolu,
radnici i sindikati, zainteresovani za informacije koje im omoguuju procenu
stabilnosti i profitabilnosti poslodavca, sposobnost osiguranja plaa, penzionog i
socijalnog prava, te zapoljavanje,
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

6

zajmodavci, zainteresovani za informacije koje im omoguuju odluivanje
o sigurnosti i pravovremenosti povrata zajma i pripadajuih kamata,
dobavljai i ostali poverioci, zainteresovani za informacije koje im omoguuju
spoznaju pravovremene naplate iznosa koje potrauju i ocene boniteta
trgovakog drutva za budue poslovne aktivnosti,
kupci, zainteresovani za informacije na osnovu kojih e oceniti bonitet
trgovakog drutva i uslove za nastavak poslovne saradnje,
vlada i njene agencije, ponajvie zainteresovane za informacije o
uspenosti trgovakih drutava, plaanje poreza, taksi, carina i dr.,
javnost, pre svega lokalna, zainteresovana za informacije o uspenosti i
prosperitetu poslovanja trgovakih drutava na njenom podruju, jer je to vana
pretpostavka za mogua otvaranja novih radnih mjesta, ulaganja u lokalnu
infrastrukturu i sl.,
naunici, analitiari i strukovne organizacije, takoe zainteresovani za
finansijsko-raunovodstvene i ostale informacije potrebne za zadovoljavanje
njihovih ciljeva i interesa.

Intelektualne aktivnosti korisnika u procesu prihvatanja raunovodstvenih
informacija usmerene su na dva cilja:

1. razumevanje informacionog sadraja u cilju sticanja znanja o pitanjima koja su
za korisnika znaajna i
2. vrednovanje kvaliteta dobijenih informacija.

Revizija se javlja kao korisna funkcija za podrku korisnicima u ostvarenju
drugog od dva navedena cilja. Zadatak revizije nije da daje svoju interpretaciju
finansijkih izvetaja, ve da povea sigurnost da je ono to je dato u finansijskim
izvetajima istinita i objektivna realnost datog privrednog subjekta.
U komunikacionom procesu postoje etiri znaajna razloga koji stvaraju potrebu
za verifikacijom finansijskih izvetaja i onemoguuju korisnike izvetaja da verifikaciju
izvre samostalno. To su:

1. konflikt interesa,
2. posledice,
3. kompleksnost i
4. udaljenost.

Izmeu menadmenta privrednog subjekta i korisnika finansijskih izvetaja
postoji potencijalni konflikt interesa koji je posledica ambivalentnosti
menaderskih funkcija. Menadment kontrolie celokupni raunovodstveni proces u
privrednom subjektu od primarnog obuhvatanja poslovnih transakcija do kreiranja
finansijskih izvetaja i ima mogunost da formira finalne produkte
raunovodstvenog procesa u skladu sa svojim interesima, te je sa aspekta
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

7

korisnika raunovodstvenih informacija neophodna njihova verifikacija. Korisnici
finansijskih izvetaja donose odluke o nastavku svojih finansijskih odnosa sa
privrednim subjektom na osnovu saznanja iz finansijskih izvetaja. Ove odluke
imaju znaajne ekonomske posledice po njihove donosioce. to su procesi prevoenja
poslovnih transakcija u raunovodstvene informacije kompleksniji, korisnicima tih
informacija je tee, ponekad ak i nemogue, da sami direktno procene kvalitet
dobijenih informacija. ak i kada korisnik raunovodstvenih informacija ima
sposobnost da samostalno donese zakljuke o kvalitetu dobijenih informacija, i kada za
to ima i elju koja proistie iz svesnosti o negativnim posledicama pogrenih
raunovodstvenih informacija, on moe biti spreen da izvri direktnu verifikaciju zbog
objektivnog ogranienja koje postoji u formi udaljenosti od poslovnih transakcija i
procesa njihovog raunovodstvenog obuhvatanja.
Revizija ima ulogu da pomogne u kontroli voenja ekonomskih aktivnosti.
Dranje pojedinca ili organizacije odgovornim za svoje postupke posredstvom revizije
od strane treih nezavisnih lica predstavlja oblik mehanizma kontrole. Takav
pristup pomae stabilnosti meusobnih odnosa izmeu pojedinca i pojedinca,
organizacije i organizacije i pojedinca i organizacije.
Revizija i izvetaj revizije obezbeuju izvesnu sigurnost da odluke ili postupci
nee biti preduzeti na osnovu nepoznatih okolnosti ili kvaliteta. Revizija ima za
posledicu poveanje odgovornosti. Zbog toga se uloga revizije moe posmatrati
posebno kao:

1. drutvena,
2. ekonomska,
3. psiholoka,
4. politika.

Drutvena uloga odnosi se na pruanja neophodne stabilnosti u drutvenim
odnosima kroz otklanjanje sumnji koje pojedinci organizacije mogu imati. Ekonomska
uloga revizije zasniva se na pretpostavci da revizija doprinosi efikasnosti
privrednog sistema i racionalnom donoenju odluka o alokaciji resursa. Trea uloga
revizije je psiholoka. Revizija poboljava psiholoko stanje pojedinaca kroz
otklanjanje ili umanjenje sumnji i neizvesnosti. Pod politikom ulogom revizije
podrazumeva se delovanje revizora u pravcu ouvanja statusa kvo uspostavljenih u
drutvu.




2.2 Vrste revizora

Zavisno od toga ko provodi reviziju u stvarnosti se susreu sledee vrste revizije:

Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

8

interna,
dravna,
eksterna.

Interna revizija je nadzorna aktivnost utemeljena unutar poslovnog subjekta koja
slui poslovnom subjektu. Internu reviziju obavljaju osobe zaposlene kod poslovnog
subjekta. Funkcije interne revizije odnose se na:

pregledavanje raunovodstvenog sistema i s njime povezanog sistema
internih kontrola,
ispitivanje finansijskih i poslovnih informacija,
pregledavanje uspenosti poslovanja ukljuujui nefinansijske kontrole u
poslovnom subjektu, (i)
proveru usklaenosti sa zakonima i propisima te ostalim vanjskim odredbama kao
i proveru usklaenosti s politikama i odlukama menadmenta i ostalim internim
zahtevima.

Javna revizija ureena je Zakonom o javnoj reviziji. Na osnovi ovog Zakona
provodi se revizija dravnih prihoda i rashoda, revizija finansijskih izvetaja i
finansijskih transakcija jedinica dravnog sektora, jedinica lokalne i podrune
(regionalne) samouprave, pravnih osoba koje se delimino ili u celosti finansiraju iz
budeta, javnih privrednih subjekata, drutava i drugih pravnih osoba u kojima
drava, odnosno jedinice lokalne i podrune (regionalne) samouprave imaju
veinsko vlasnitvo na akcijama, odnosno udelima, te korienje sredstava
Evropske unije i drugih meunarodnih organizacija ili institucija za finansiranje
javnih potreba. Dravna revizija se obavlja na nain i prema postupcima utvrenim
revizijskim standardima Meunarodne organizacije vrhunskih revizijskih
institucija.

Reviziju obavljaju ovlaeni dravni revizori.9 Ovlaeni dravni revizor jest
nezavisna struna osoba koja poseduje certifikat ovlaenog dravnog revizora i
ispunjava druge uslove iz ovoga Zakona, zaposlena u Dravnoj revizijskoj
instituciji. Nakon zavrene revizije, ovlaeni dravni revizor sastavlja i potpisuje
izvetaj revizora. Izvetaj revizora dostavlja se zakonskom predstavniku revidiranog
subjekta gdje je obavljena revizija i nadlenom ministru i/ili fondu.
Eksterna revizija odnosi se na aktivnosti ovlaenih revizora koje su
usmerene na izraavanje miljenja o tome jesu li finansijski izvetaji u svim znaajnim
odrednicama pripremljeni i prikazani u skladu s primenjivim okvirom finansijskog
izvetavanja. Eksternu reviziju obavljaju osobe koje nisu zaposlene kod poslovnog
subjekta iji se finansijski izvetaji revidiraju. Nezavisna revizija se organizuje u
posebnoj organizaciji specijalizovanih profesionalnih revizora, u vidu privrednog
subjekta. Re je, dakle, o obliku organizacije profesionalaca udruenih radi obavljanja
poslova revizije.
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

9

Opti uslovi organizovanja revizorskih privrednih subjekata dati su Zakonom o
preduzeima, dok se posebni i specifini uslovi propisuju Zakonom o
reviziji raunovodstvenih iskaza. Da bi bila prihvaena i uvrtena u registar revizorskih
privrednih subjekata, obavezno moraju ispuniti odgovarajue opte i posebne zakonske
uslove. Pri registraciji ovi privredni subjekti prolaze optu kontrolu ispunjenosti uslova,
to utvruje privredni sud, kao i kontrolu ispunjenosti posebnih uslova, to utvruje
nadleni savezni organ. Od specifinih uslova koje privredni subjekt za reviziju mora da
ispuni posebno su vani:

program usluga usaglaen sa odredbama Zakona o reviziji
raunovodstvenih izvetaja,
broj ovlaenih revizora i revizora u skladu sa zakonskim odredbama,
obavljanje usluga saglasno odredbama Zakona o reviziji raunovodstvenih
usluga,
propisima o obavljanju revizije, standardima revizije i pravilima profesionalnog
ponaanja revizora,
osiguranje od odgovornosti za tetu koja moe da se nanese izranim
miljenjem.
Po Zakonu o reviziji raunovodstvenih izvetaja revizori ne mogu nastupati
samostalno, kao preduzetnici. To znai da se moraju udruiti i delovati u formi
privrednih subjekata koji mogu imati oblik korporacije ili drutva sa ogranienom
odgovornou.
Nezavisna revizija se razvrstava u tru grupe:
revizija finansijskih izvetaja,
revizija usaglaenosti (podudarnosti) i
revizija poslovanja.







3. Planiranje i menadment proces revizije

Sve ima svoj poetak i kraj. Reviziju moemo shvatiti kao neku vrstu putovanja. Koraci
na tom putovanju mogu da se zamisle kao faze kao faze procesa revizije. Dakle, u
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

10

procesu revizije finansijskih izvetaja mogu se identifikovati sledee etiri
prepoznatljive faze:

Prihvatanje revizijskog angamana,
Planiranje procesa revizije,
Obavljanje revizorskih provera,
Procena i izvetavanje

Prihvatanje revizijskog angamana jeste poetna faza revizije finansijskih izvetaja koja
obuhvata donoenje odluke o prihvatanju ili odbijanju mogunosti da se postane revizor
novog klijenta ili da se nastavi uloga revizora kod postojeih klijenata.
in prihvatanja klijenata je prva znaajna aktivnost koja proizvodi odgovarajua
dejstva. Pre donosenja odluke o prihvatanju ili ne prihvatanju novog klijenta revizor
mora da prikupi sve informacije o njemu, njegovom poslovanju i sve to dolazi u
kontakt sa njim. Meunarodni standard revizije 210 Uslovi revizijskih
angaovanja ima za cilj da uspostavi standarde i prui smernice u pogledu:

Ugovaranja uslova angaovanja sa klijentom,
reakcije revizora na zahtev klijenata da se izmene uslovi angaovanja
kojima se obezbeuje nii stepen uveravanja.

Ovaj standard propisuje da: revizor treba da prihvati angaovanje revizije
finansijskih izvetaja samo samo kad zakljui da je okvir finansijskog izvetavanja koji
je izabran od strane rukovodstva prihvatljiv ili se zahteva zakonom ili regulativom14
Planiranje procesa revizije podrazumeva uspostavljanje opte strategije
revizije za angaovanje i razvijanje plana revizije, da bi se rizik revizije snizio na
prihvatljivo nizak noivo. Faza planiranja revizije ima za cilj da se odredi obim i tip
dokaza i sva ispitivanja koja su neophodna da bi revizor stekao uverenje da ne postoje
zanaajno pogrene izjave u finansijskim izvetajima.planiranje je od sutinske vanosti
za uspenost revizijskog angamana. Koraci u planiranju procesa revizije su:

Upoznavanje poslovanja klijenta,
Obavljanje analitikih postupaka,
Poetna procena materijalnosti,
Razmatranje revizorskog rizika,
Izrada poetne strategije revizije,
Razumevanje sistema interne kontrole i kontrolnog rizika
Meunarodni standard revizije (ISA) 300 Planiranje revizije finansijskih izvetaja
ima za cilj da uspostavi standarde i prui smernice o razmatranjima i aktivnostima
povezanim sa planiranjem revizije finansijskih izvetaja.16 Ovaj standard propisuje da
Revizor treba da planira reviziju da bi se angaovanje izvrilo na efektivan nain.
Obavljanje revizorskih provera predstavlja treu fazu procesa revizije koja
obuhvata testiranje, ispitivanje i sprovoenje dokaznih postupaka radi prikupljanja
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

11

dokaza koji podravaju internu kontrolu i istinitost i objektivnost finansijskih izvetaja.
Dakle, glavni cilj ove faze sastoji se u tome da se pribave dokazi revizije o
efektivnosti poslovanja klijenta i pravilnosti prezentiranja komponenata finansijskih
izvetaja. U ovoj fazi se sprovode sledei postupci:

Ispitivanja kontrola,
Dokazni testovi transakcija
Analitiki postupci
Testovi detalja salda
Dobijanja pravnih dokumenata i normativnih akata.


etvrta i zavrna faza u procesu revizije je faza izvetavanja o revizorskim
nalazima. Ova faza ima za cilj dovrenje postupka revizije i formiranje revizijskog
miljenja. Izvetaj revizora treba da sadri jasno izraeno miljenje revizora o
finansijskim izvetajima. Dakle, konani cilj revizije jeste iznoenje miljenja o
tome da li se finansijski izvetaji pravilno prikazuju u skladu sa opte prihvaenim
raunovodstvenim principima. Da bi izrazio miljenje, revizor mora da smanji rizik
pojave materijalnih greaka u finansijskim izvetajima na prihvatljivo nizak nivo. Da bi
to obavio, on uzima u obzir to da li podaci koji prikazuju ekonomsku aktivnost, to jest,
prezentirane raunovodstvene injenice i informacije odgovaraju uslovljenim
kriterijumima, odnosto opte prihvaenim raunovodstvenim principima.
Poto utvrdi ciljeve revizije, revizor osmiljava posebne procedure revizije
koje e rezultirati da dobije dovoljno uverljivog dokaznog materjala koji e mu
omoguiti da formira miljenje o finansijskim izvetajima. Ove procedure predstavljaju
korake ili aktivnosti iji je cilj da prikupe posebne vrste dokaza revizije.

4. Ciljevi revizije, revizorski dokazi i radni papiri revizije

Konani cilj revizije jeste iznoenje miljenja o tome da li se finansijski
izvetaji pravilno prikazuju u skadu sa opte prihvaenim raunovodstvenim principima.
Da bi izrazio ovo miljenje, revizor mora da smanji rizik pojave materijalnih
greaka u finansijskim izvetajima na prihvatljivo nizak nivo. Da bi obavio ovaj
zadatak, revizor uzima u obzir to da li podaci koji prikazuju ekonomsku aktivnost,
odnosno prezentiranje raunovodstvene injenice i informacije odgovaraju
ustanovljenim kriterijumima.
Poto utvrdi ciljeve revizije, revizor osmiljava posebne procedure revizije
koje e rezultirati produkcijom dovoljno uverljivog dokaznog materjala koji e revizoru
omoguiti da formira miljenje o finansijskim izvetajima. Ove procedure predstavljaju
korake ili aktivnosti iji je cilj da se prikupe posebne vrste dokaza revizije. U toku
sprovoenje ovih procedura, on mora dokumentovati ili evidentirati obavljeni posao i
analize.

Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

12

4.1. Programi revizije

Program revizije predstavlja skup procedura koje revizor smatra neophodnim da
bi dao svoje miljenje. Procedure u programu revizije koje predstavljaju korake u
prikupljanju dokaza obino se nazivaju testovi revizije. Programi revizije obino se
pripremaju za saldo svakog glavnog rauna ili klase transakcija. Ovi programi:
obezbeuju osnovu za koordinaciju i nadzor revizije i kontrolu vremena
provedenog na poslovima revizije,
pomau kod upuivanja asistenata u posao koji se mora obaviti,
obezbeuju dokaze pravilnog paniranja i evidenciju obavljenog posla u toku
revizije.

4.2. Vrste dokaza revizije

Program revizije sadri koprake za prikupljanje dokaza koji e se koristiti u
reviziji. Revizor za korienje dokaza treba obezbediti da dokaz u odreenoj meri mora
biti: Relevantan, Nepristrasan, Objektivan i Ubedljiv.
Za ostvarivanje postavljenog cilja revizije, revizoru na raspolaganju stoji est vrsta
dokaza revizije: fiziki dokaz, iskazi treih lica, matematiki dokazi, dokumentacija,
prikazi klijentovog osoblja i meusobni odnosi podataka.


5. Materijalnost, rizik i poetna strategija revizije

Cilj analize u ovoj glavi je razmatranje tri dodatna koraka u planiranju procesa
revizije. Prvo, daje se definicija koncepta materjalnosti, drugo, izlae se koncept
revizorskog rizika i identifikuju i objanjavaju njegove tri komponente i njihov
meusobni odnos. Konano, tree, razmatra se poetna strategija revizije koja se koristi
u planiranju revizije specifinih tvrdnji u finansijskim izvetajima.




5.1. Materijalnost u reviziji

Kljuni koncept koji stoji iza revizije finansijskih izvetaja i modela revizijskog
rizika je materjalnost. Meunarodni standard revizije 320 Materijalnost u
reviziji, koncept materijalnostidefinie na sledei nain:
Informacija je materijalno znaajna ako bi njeno izostavljanje ili pogreno
prikazivanje moglo uticati na ekonomske odluke koje bi korisnici doneli na bazi
finansijskih izvetaja. Materijalnost zavisi od veliine stavke ili greke prosuene u
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

13

specifinim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrenog prikazivanja. Otuda
naterijalnost pre obezbeuje prag ili taku razgranienja nego kvalitativnu
karakteristiku koju informacija mora imati da bi bila od koristi.. Revizor treba da
razmotri materjalnost i njenu vezu sa revizijskim rizikom kada obavlja reviziju.
Cilj revizije finansijskih izvetaja je da omogui revizoru da izrazi miljenje o
tome da li su finansijski izvetaji, u svim materijalno znaajnim aspektima, sastavljeni u
skladu sa identifikovanim okvirom finansijskog izvetavanja. Procena o tome ta je
materijalno je stvar profesionalnog prosuivanja. U planiranju revizije, revizor vri
procenu materijalnosti na sledea dva nivoa:

Na nivou finansijskih izvetaja - globalna materijalnost, zato to revizor
izraava miljenje o finansijskim izvetajima uzetim kao celina,
Na nivou salda rauna - zato to revizor proverava salda rauna kako bi izvukao
opti zakljuak o pravilnosti prezentiranja finansijskih izvetaja u celini.

Revizor mora da postavi prihvatljiv nivo materijalnosti u procesu planiranja, ukoliko
eli da otkrije kvantitativno materijalna pogrena prikazivanja. Iz navedenog se moe
zakljuiti da se u procesu planiranja revizorskog angamana mora odrediti preliminarna
ocena materijalnosti za finansijski izvetaj uzet kao celinu. Pored kvantiteta treba
razmotriti i kvalitet odnosno prirodu pogrenog prikazivanja, pri emu treba obratiti
panju na kontekst u kom se pojavljuje. Revizor treba da ima u vidu: U praksi,
finasijski izvetaji su samo jedan, poetni izvor informacija, i esto ove informacije
konkuriu u analizi zajedno sa ostalim izvorima informacija. Materijalnost je u tesnoj
vezi sa revizorskim rizikom. Revizorski rizik predstavlja rizik da e revizor izraziti
neodgovarajue miljenje u sluajevima kada finansijski izvetaj sadre materijalno
znaajne greke. Materijalnost i revizorski rizik su u obrnuto proporcionalnoj
srazmeri, odnosno to je vii nivo materijalnog znaaja, to je nii nivo revizorskog
rizika i obrnuto.
Pored ocene materijalnosti i procena revizorskog rizika, zadatak svakog revizora
je i osmiljavanje postupka revizije koji e osigurati smanjenje rizika na prihvatljivo
nizak nivo, jer ne postoji praktian nain kojim bi se sveo na nulu.
Takoe, i revizorski rizik predstavlja prfesionalni stav samog revizora. Praksa je
pokazala da je bilo pokuaja u praksi da se razvije osnovni matematiki model ocene
rizika, kao i da se rizik kvantifikuje, ali zbog mnotva razliitih subjektivnih faktora, to
nikad nije uinjeno. Praksa pokazuje da Vrhovne revizorske institucije revizorski rizik
postavljaju izuzetno nisko, esto na nivou od samo 1%.


5.2. Revizijski rizik

Revizija u skladu sa Meunarodnim standardima revizije je osmiljena da u
razumnoj meri prui uveravanje da finansijski izvetaji, uzeti u celini, ne sadre
materijalno znaajne greke. Uveravanje u razumnoj meri je koncept koji se odnosi na
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

14

prikupljanje revizijskih dokaza koji su neophodni revizoru da donese zakljuak da u
finansijskim izvetajima, uzetim u celini, nema materijalno znaajnih pogrenih
iskaza. Uveravanje u razumnoj meri se odnosi na celokupan proces revizije.
Revizor ne moe da stekne potpuno uverenje budui da postoje inherentna ogranienja u
reviziji koja utiu na mogunost otkrivanja materijalne greke. Ta ogranienja potiu iz
inilaca kao to su: postupci testiranja, inherentna ogranienja interne kontrole,
injenica da je veina revizijskih dokaza pre ubedljive nego to je konane prirode.

Pravna lica slede strategije kako bi postizali svoje ciljeve, a u zavisnosti od
prirode njihovog poslovanja i industrijeske grane, okruenja u kojem posluju,
njihove veliine i sloenosti, susreu mnotvo poslovnih rizika.
Rukovodstvo je odgovorno za identifikovanje takvih rizika, kao i za odgovore na
njih. Nisu svi rizici povezani sa pripremom finansijskih izvetaja. Revizor u krajnjoj
liniji brine samo o rizicima koji imaju uticaja na finansijske izvetaje. Revizor pribavlja
i ocenjuje revizijske dokaze da bi postigao razumno uveravanje o tome da li finansijski
izvetaji daju istinit i fer prikaz, po svim materijalnim aspektima, u skladu sa
primenljivim okvirom finansijskog izvetavanja. Rizik da revizor izrazi neprikladno
revizijsko miljenje kada finansijski izvetaji sadre materijalne greke naziva se
revizijski rizik. Revizor treba da planira i vri reviziju na nain koji umanjuje revizijski
rizik na prihvatljivo nizak nivo koji je u skladu sa ciljevima revizije.Revizor umanjuje
revizijski rizik osmiljavanjem i vrenjem revizijskih postupaka i pribavlja dovoljno
prikladnih revizijskih dokaza kako bi bio u stanju da donese razumne zakljuke na
kojima zasniva svoje revizijsko miljenje.

Procena rizika Meunarodni standard revizije ISA 330 Revizorski postupci kao
odgovor na procenjene rizike razmatra odgovornost revizora za utvrivanje optih
odgovora i osmiljavanje i sprovodjenje daljih revizijskih postupaka iji su priroda,
vreme i obim odgovarajui procenjenim rizicima.Sticanje razumevanja o pravnom
licu i njegovom okruenju je sutinski aspekat obavljanja revizije u skladu sa
Meunarodnim standardima revizije.



5.3. Poetna strategija revizije

Krajnju cilj revizora u postupku planiranja i obavljanja revizije jeste u tome da se
smanji revizorski rizik na nivo koji je prihvatljiv da podupre miljenje revizora o tome
da li finansijski izvetaji daju istinit i objektivan prikaz po svim znaajnim materijalnim
aspektima. Bez obzira na procenjeni rizik materijalne greke, revizor treba da osmisli i
sprovede sutinske postupke za svaku materijalno znaajnu klasu transakcija, salda
rauna ili obelodanjivanja. Ovaj zahtev odraava injenicu da je revizorska procena
rizika rezultat prosuivanja, i da ne mora biti dovoljno precizna za svrhe utvrivanja
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

15

svih rizika materijalno pogrenog iskazivanja. Shodno ovome, iako revizor moe da
utvrdi da se rizik materijalno pogrenih iskaza moe svesti na prihvatljivo nizak nivo,
sprovoenjem samo testova kontrola , on uvek sprovodi i postupke sutinskog
ispitivanja za svaku materijalno znaajnu klasu transakcija, salda rauna ili
obelodanjivanja. Za sve znaajne tvrdnje u finansijskim izvetajima mogu se primeniti
dve razliite poetne strategije revizije. Te dve alternativne strategije su:

pristup koji je preteno baziran na sutinskim proverama, i
pristup baziran na nisko procenjenom nivou kontrolnog rizika.


5.4 Procena detekcionog rizika

Cilj sutinskih provera transakcija jeste u tome da se utvrdi da li evidentirane
transakcije zaista i postoje, kao i to da li su transakcije koje su se desile pravilno
evidentirane. U cilju obezbeivanja osnove za davanje miljenja o finansijskim
izvetajima koji su predmet revizije, treba pribaviti dovoljan obim kompletnih dokaza.
Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se uini pomak od planiranog nivoa
sutinskih provera koje su navedene u poetnoj strategiji revizije, ka detaljnom opisu
postupaka revizije koje treba obaviti u daljem toku revizije. Prvo, potrebna je procena
planiranog nivoa sutinskih provera, odnosno obima detekcionog rizika.35 Planirani
procenjeni nivo detekcionog rizika se odreuje za svaku glavnu tvrdnju u finansijskim
izvetajima. Nezavisno od toga da li se revizor opredeljuje da koristi kvantitativne ili
kvalitativne mere za procenu nivoa rizika, planirani detekcioni rizik se utvrdjuje na
osnovu sledee formule: PDR= RR/ IR x KR
Iz gornje formule se moe zakljuiti da je za dati nivo ukupnog rizika (RR),
planirani detekcioni rizik (PDR) u inverznom odnosu sa inherentnim rizikom (IR) i
kontrolnim rizikom (KR). Planirani detekcioni rizik je osnova za planiranje nivoa
sutinskih provera, koje su gore navedene kao jedna od komponenata za poetnu
strategiju revizije. Meutim, pre izrade sutinskih provera revizor mora da utvrdi da li
procena kontrolnog rizika za neku tvrdnju menadmenta podrava planirani nivo
sutinskih provera, ili taj planirani nivo treba korigovati, ukljuujui tu i korigovanje
nivoa detekcionog rizika.
Revizorski rizik se moe definisati kao rizik da revizor moe nehotice da propusti
da izrazi modifikovano minjenje o finansijskim izvestajima u kojima su sadrani
materijalno pogreni iskazi ili tvrdnje. Drugim reima, revizijski rizik je rizik da revizor
izvazi neuslovljeno minjenje o finansijskim izvestajima koji sadre materijalno
pogrene iznose, to po njega moe imati veoma ozbiljne negativne implikacije.


6. Revizija poslovnih ciklusa i bilansnih pozicija

Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

16


Za veinu ekonomskih subjekata nekretnine, postrojenja i oprema (osnovna
sredstva) i nematerijalna ulaganja (osnivaka ulaganja, ulaganja u razvoj i probnu
proizvodnju, koncesije, patenti, licence, i druga prava) ine, po pravilu, najvei deo
njihove ukupne imovine. Meutim, uprkos tome, postoji nekoliko razloga zbog kojih
ukupno vreme koje se utroi za reviziju osnovnih sredstava ini relativno mali deo
ukupnog vremena utroenog za njihovu reviziju.
Prvo, promene na raunima osnovnih sredstava su relativno retke u
poreenju sa promenama na obrtnim sredstvima. Drugo, poetni saldo na raunima
nekretnina, postrojenja i opreme je ve proveren tokom revizije u prethodnim
godinama, pa su predmet revizije samo promene u tekuoj godini. Tree, nekretnine,
postrojenja i oprema su manje podlone nezakonitim prisvajanju ili kriminalnim
radnjama nego to je to sluaj sa obrtnim sredstvima. etvrto, pitanje razgranienja
transakcija (cut-off) je od manjeg znaaja u reviziji osnovnih sredstava nego to je to
sluaj sa, na primer, kupovinom i prodajom zaliha.
I, konano, peto, prilikom revizije osnovnih sredstava revizor se ne suoava sa
problemom utvrivanja njihove tekue, dnevne ili trine vrednosti, kao to je to sluaj
prilikom revizije obrtnih sredstava.

6.1 Raunovodstvene aplikacija prodaje i prihoda

Da bi se postigla vea efikasnost u procesu revizije, revizori uobino dele
informacioni sistem klijenta na poslovne procese koji se mogu nazvati i ciklusi
transakcija. Uvaavajui ovakav pristup, revizor moe da pribavi odreene revizorske
dokaze uvidom u obradu odreenih transakcija, i to od poetka njihovog iniciranja pa
sve do konanog knjienja u dnevnik i glavnu knjigu.
U sutini, za ukupne ekonomske entitete izdvajaju se dva glavna poslovna procesa
koji imaju dominantnu ulogu na finansijske izvetaje, a to su procesi prodaje i nabavke.
Analiza u ovoj glavi je posveena sutinskim proverama procesa prodaje i sa njom
povezanih rauna. Nezavisna potvrda salda potraivanja od kupaca se namee sama po
sebi kao glavni, centralni deo revizije procesa prodaje, budui da je to postupak koji je
propisan odredbarna Meunarodnih standarda revizije (MSR).

6.2. Raunovodstvene aplikacije nabavke i rashoda

Drugi glavni poslovni proces ili ciklus se odnosi na nabavke i isplatu za
isporuenu robu i usluge dobavljaima. Uobiajno je da, proces nabavke ukljuuje
nabavku dobara i usluga kao to su materijal, proizvodna oprema, nametaj, i sl., kao i
isplate za popravke i odravanje, komunalije i profesionalne usluge.
Proces nabavke kao to je poznato ne ukljuuje upoljavanje radne snage i isplatu
zarada ili internu alokaciju trokova u okviru ekonomskih entiteta. U ovoj glavi e
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

17

biti razmotreni faktori inherentnog i kontrolnog rizika, kao i analiza kontrolnih
postupaka, sutinskih provera i provera kontrola.

6.3 Raunovodstvene aplikacije zaliha

Zalihe su bitna komponenta bilansa stanja za veinu proizvodnih firmi, kao
i za trgovinu na veliko i malo. S druge strane, zalihe predstavljaju jedan od
najsloenijih delova procesa revizije. Na primer, dok je utvrivanje koliine zaliha
relativno jednostavan posao, alociranje trokova za vrednovanje tih koliina je mnogo
tei posao.
Na sloenost procesa revizije zaliha moe takoe da utie i stepen obrade koji je
potreban za izradu proizvoda. U trgovinskim firmama, proizvodi i roba se nabavljaju
direktno od dobavljaa, sa neznatnom ili bez ikakve dodatne obrade pre prodaje. S
druge strane, odreivanje realne vrednosti zaliha moe biti mnogo tee kada proces
proizvodnje ukljuuje brojne postupke.
U postupku procene kontrolnog rizika za proces menadmenta zaliha, revizor
koristi isti model prosuivanja koji se koristi i za ostale poslovne procese. Na primer,
ukoliko klijent ima stroge kontrole nad obradom transakcija zaliha, revizor se moe
osloniti na te kontrole ukoliko provera kontrola ukazuje da te kontrole efikasno
funkcioniu.
Ukoliko rezultati provera kontrola za proces zaliha ne podre planirani nivo
kontrolnog rizika, revizor bi mogao da proceni kontrolni rizik kao visok i proceni
detekcioni rizik na niem nivou. To bi moglo da dovede do poveanja obima sutinskih
provera.



6.4 Raunovodstvene aplikacije kapitala, dugoronih kredita i
dugoronih rezervisanja u reviziji

Dugoroni krediti i akcije su glavni izvori finansiranja za veinu ekonomskih
entiteta. Usled toga to je broj transakcija po tom osnovu mali a svaka transakcija
materijaino znaajna, za reviziju ovih bilansnih pozicija se prvenstveno primenjuje
tehnika sutinskih provera. Transakcije koje su predmet analize u ovoj glavi su
skopane sa sloenim raunovodstvenim pitanjima i predmet su velike panje od strane
kako menadmenta tako i revizora.
Kada se govori o reviziji kapitala, uputno je da se ukae na neke momente s tim u
vezi koji su korieni u finansijskoj aferi Enron. Kada je re o kapitalu, Enron je
koristio na stotine vanbilansnih aranmana, koji su poznati pod imenom entiteti za
posebne ciljeve (Special Purpose Entities - SPEs), koji su prividno korieni za
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

18

stvaranje mehanizma za obavljanje transakcija kao to je trgovina energentima i
druge transakcije u tom sektoru.
U stvari, SPEs je korien da sakrije milijarde dolara obaveza od poverilaca,
investitora i revizora, kao i za bogaenje slubenika te kompanije. Slubenici su
okonali svoju ,,karijeru" bankrotstvom kompanije. Enron je isplaivao milione dolara
firmama sa Wall-Street-a za konstrukciju aranmana da navedene transakcije ne budu
iskazane u konsolidovanim finansijskim izvetajima.

6.5 Raunovodstvene aplikacije aktivnih i pasivnih vremenskih
razgranienja

Aktivna vremenska razgranienja (AVR) obuhvataju sve izdatke koji e tek u
nekom buduem obraunskom periodu postatiti rashod (tranzitorna pozicija aktive), kao
i sve prihode proteklog obraunskog perioda, koji e tek u nekoj budunosti postati
primanje (anticipativna pozicija pasive). Aktiviranjem izdataka koji nisu rashodi
odnosnih obraunskih perioda raunski se neutraliu (sa gledita rauna uspeha)
unapred plaeni rashodi.
Anticipiranjem buduih primanja kompletiraju se prihodi odnosnog obraunskog
perioda. Jedna bitna karakteristika vremenskih razgranienja je da ona odraavaju
implicitne poslovne promene, za razliku od eksplicitnih poslovnih promena, koje
aktiviraju skoro sva svakodnevna rutinska knjienja.
Vremenaska razgranienja su, u stvari, specijalne kategorije poslovnih promena
koje se mogu klasifikovati u etiri osnovne grupe:
1. Tranzitorna aktiva (unapred isplaeni rashodi),
2. Tranzitorna pasiva (unapred naplaeni prihodi),
3. Anticipativna pasiva (neisplaeni rashodi), i
4. Anticipativna aktiva (nenaplaeni prihodi).
7. Prilog: Korporativno upravljanje

Uloga odbora za revizuju danas je vrlo kompleksna i, prema savremenim
shvatanjima, sadranim u dokumentima regulatornih institucija u razvijenim trinim
ekonomijama, trebalo bi da obuhvati tri vrste nadlenosti:

1. Nadzor finansijskog izvetavanja sa ciljem da se osigura kredibilitet
finansijskih izvetaja ili drugih vrsta informacija koje se javno objavljuju, a
odnose se na finansijske performanse.

2. Nadzor sistema interne finansijske kontrole, a ukoliko ne postoji poseban odbor
ili komisija upravnog odbora za rizik, onda i nadzor sistema upravljanja rizikom.

Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

19

3. Nadzor postupaka interne i eksterne revizije koji podrazumeva ocenu
efektivnosti interne i eksterne revizije, kao i druge nadlenosti prevashodno u vezi
sa eksternom revizijom (davanje preporuka za imenovanje i promenu revizora,
proveru nezavisnosti revizora, razmatranje plana revizije i nacrta izvetaja o
reviziji i dr.).

U kojoj meri e se odbor za reviziju baviti svakom od ovih nadlenosti zavisi od
odluke upravnog odbora, a ona opet zavisi od regulatornih zaheva. Zbog toga je vano
da uloga odbora za reviziju bude jasno definisana od strane upravnog odbora i to u
posebnom dokumentu. Ovaj dokument bi trebalo da bude sainjen prema specifinim
potrebama preduzea i da sadri precizan opis nadlenosti odbora za reviziju. On takoe
mora biti usagla-en sa slinim dokumentima, koji se odnose na druge odbore i komisije
upravnog odbora, kako ne bi dolo do znaajnijih preklapanja nadlenosti. Danas se od
Odbora za revizuju trai da preuzme veu odgovornost i vie nadlenosti nego ranije.
Izvesna preklapanja teko se mogu izbei, jer se razliiti odbori i komisije mogu baviti
istim pitanjima ali iz razliite perspektive. Prilikom koncipiranja uloge odbora za
reviziju, koja se formalno definie u dokumentu o nadlenostima, upravni odbor bi
trebalo da vodi rauna i o mogunostima da se obave delegirani poslovi. Naime, odbor
za reviziju ne bi smeo da bude prepoznat kao jedino telo kome upravni odbor delegira
sve nadlenosti proistekle iz novih regulatornih zahteva. Isto tako, obim poslova, koji
proizlazi iz uloge odbora za reviziju, mora biti primeren mogunostima lanova odbora
da ih uspeno obavljaju. Da bi se proverilo da li poveani obim nadlenosti umanjuje
efektivnost odbora za reviziju, neophodno je s vremena na vreme analizirati dokument o
nadlenostima. Na primer, godinja analiza nadlenosti odbora trebalo bi da ukljui i
analizu okolnosti u kojima posluje preduzee, kao i nove propise i nove elemente
najbolje prakse u radu odbora za reviziju.


8. Zakljuak

Revizija danas predstavlja obavezni deo zakonodavstva svih zemalja sveta. Svaka
kompanija koja dri do ispravnosti poslovanja i iskoriavanja svih pogodnosti koje
revizorski standardi nude bi uvela obavezu revizije raunovodstvenih iskaza i bez
zakonske regulative. Revizija omoguava svim zainteresovanim licima (vlasnicima,
menaderima, dravi i dr.) da imaju sigurnost u iskaze koje primaju od odnosnih
kompanija i na osnovu njih donose svoje budue odluke.
Centralna svrha revizije je da se obezbedi neovisna potvrda vlasnicima preduzea
da su oni koji upravljaju tim preduzeem ostvarili efekte koji odgovaraju stanju u
finansijskim izvetajima. Ako se tome doda, da je primarni cilj revizije izraavanje
nezavisnog ekspertskog miljenja o realnosti finansijskih izvetaja, postaje savreno
jasno da svi navedeni postupci omoguuju revizoru da na najbolji mogui nain
izvrava svoju ulogu uvara javnog interesa i podizanja kvaliteta finansijskog
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

20

izvetavanja, kao bitne poluge drutvenog blagostanja na odreenom ekonomskom
prostoru.
















8.Literatura
1. Duan S. Milojevi, Finasijska kontrola i revizija; Bgd. Poslovna kola, Visoka
kola strukovnih studija, Sedmo izdanje, Beograd.
2. Mr Slavoljub Vujovi, Osnove finansijskog menadzmenta, Megatrend
univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005.
3. Stanii, M., Revizija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006.god.
4. www.wikipedia.com
5. http://www.link-university.com/lekcija/Finansijska-kontrola-i-revizija/761
6. http://www.scribd.com/doc/60325107/Esej-Finansijska-kontrola-i-revizija
7. http://www.iris-nova.hr/revizija.html
8. http://www.ief.rs/public/wp-content/uploads/2011/03/ULOGA-ODBORA-ZA-
REVIZIJU-U-KORPORATIVNOM-UPRAVLJANJU.pdf
Finasijska revizija i kontrola
Marija Stoki

21