DRUMSKI ČVOROVI

Drumski čvor je područje gde se spaja više drumskih pravaca i gde se

omogućavaju svi saobraćajni manevri. Obzirom na način izvodjenja, delimo ih na dve
osnovne grupe:
• čvorove u nivou (površinske) i
• čvorove van nivoa (denivelisane).
Obzirom na saobraćajnu funkciju i geometriju kod obe osnovne grupe čvorova
razlikujemo priključke i raskrsnice (ukrštaje).

U principu čvorovi moraju biti oblikovani i izvedeni tako:

• da se zadovolje svi saobraćajni zahtevi,
• da je kapacitet takav da nijednom učesniku u saobraćaju vreme čekanja nije
predugo,
• da su troškovi za dostizanje neophodne bezbednosti i kapaciteta u
saglasnosti sa postignutim uspehom.
Da bi čvor bio bezbedan mora biti:
• blagovremeno vidljiv,
• pregledan,
• da ga je moguće obuhvatiti jednim pogledom i jednostavan za odvijanje
saobraćaja.
 DRUMSKI ČVOROVI

KARAKTERISTIČNE VRSTE MANEVARA

 DRUMSKI ČVOROVI

OSNOVNI OBLICI (TIPOVI)

RASKRSNICA

Na svakoj raskrsnici je manje ili

više ugrožena bezbednost, jer se na
njoj sučeljava više saobraćajnih
pravaca.

Površine konfliktnih zona

 DRUMSKI ČVOROVI

KONFLIKTI VOZILA
Broj konfliktnih tačaka rapidno raste sa brojem krakova u
raskrsnici. Trokraki priključak je sigurniji nego
četvorokraka raskrsnica a broj krakova veći od 4 nalaže
razmatranje nekih drugih rešenja (kružna raskrsnica).
Za manevre ulivanja i izlivanja preporučuju se uglovi između
tokova do 5º.
Za ukrštanja preporučuju se uglovi između 75º75 i 105º.
Za spajanje tokova preporučuje se ugao od 20º
20 do 60º.
60 .
 DRUMSKI ČVOROVI
U zavisnosti od tipa raskrsnice, zbog
bezbednosti i ekonomičnosti treba težiti
da ukrštaj puteva bude što upravniji
(75º do 105º). Ako to nije slučaj, sa
malim korekcijama osovine moguće je
postići značajne efekte.
 DRUMSKI ČVOROVI
ULAZI, IZLAZI, PRIKLJUČIVANJE POLJSKIH I ŠUMSKIH PUTEVA:
Zbog bezbednosti saobraćaja i uticaja većeg broja ovakvih prilaza na kapacitet u
principu se preporučuje izgradnja paralelnih saobraćajnica i povećanje kontrole
pristupa.
Orijentaciono mogu se koristiti sledeće preporuke:
Kod puteva sa dve saobraćajne trake:
• Vp < 50 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su dopušteni.
• 50 ≤ Vp < 80 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su mogući ali u manjem
broju i pri planiranom saobraćajnom opterećenju do 1000 vozila u oba smera.
• Vp ≥ 80 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su dozvoljeni pod uslovom da
nema posebne opasnosti. Razmak tih priključaka mora biti najmanje 500 m.
Priključci moraju biti blagovremeno uočljivi, a bezbednost je potrebno povećati
postavljanjem horizontalne i vertikalne signalizacije.
Putevi sa četiri ili više saobraćajnih traka:
• Vp < 50 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva se ne mogu izvesti bez dodatne
saobraćajne trake za levo skretanje.
• 50 ≤ Vp < 70 km/h, mogu se izvesti samo uz primenu traka za usporenje i
ubrzanje.
• Vp ≥ 70 km/h, priključenje šumskih i poljskih puteva nije dozvoljeno.
• Priključivanje na saobraćajne površine uslužnih objekata (moteli, odmorišta,
benzinske pumpe) je moguće samo uz primenu traka za usporenje i ubrzanje.
 DRUMSKI ČVOROVI
OSNOVNI TIPOVI PRIKLJUČAKA I RASKRSNICA U NIVOU

ČVOR TIPA I:
• Izvodi na putu sa dve saobraćajne trake, kada
saobraćajna traka za leva skretanja nije potrebna.
Priključak se po pravilu konstruiše bez kaplje i
saobraćajnih ostrva.
• Sporedni put mora u području raskrsnice na dužini od
najmanje 25 m imati dve saobraćajne trake.
• Raskrsnica se uglavnom konstruiše na sporednom Priključak tipa I
putu ali bez ostrva.

• Priključak bez kaplje se izvodi ako je ukrštanje sa putem

u pravcu i ukoliko obim saobraćaja u špicu ne dostiže
20 voz/h.
• Ukoliko nije moguće izvesti dijametralnu raskrsnicu, treba
oblikovati dva priključka tako da su ose sporednih puteva
smaknute najmanje 30 m.

Raskrsnica tipa I
 DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA II

Raskrsnica i priključak tipa II sa i bez trake za desno skretanje

• Izvodi se na putu sa dve saobraćajne trake ako je potrebna traka za leva skretanja.
• Po pravilu na sporednom putu je potrebno izgraditi kaplju i levo od nje ostrvo u
obliku trougla.
• Potreba za saobraćajnom trakom za desna skretanja se utvrdjuje saobraćajnim
dimenzionisanjem raskrsnice. Uglavnom se primenjuje kod semaforizovanih
raskrsnica.
 DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA III
• Izvodi se na putevima sa četiri i više saobraćajnih traka. Semaforizacija je obavezna.
Za vozila koja skreću levo ili desno, potrebno je predvideti dodatne saobraćajne trake,
ako se glavni, direktni tokovi odvijaju u po dve saobraćajne trake ispred i nakon
samog čvora.

Priključak i raskrsnica tipa III

 DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA IV
Čvor tipa IV se preporučuje ako je:
• Zadovoljena topografija
• Ako to zahteva prognoza saobraćajnih
tokova sa stanovišta bezbednosti i kapaciteta.
U pogledu topografije ovaj tip čvora se Čvor tipa IV sa i bez trake
preporučuje ukoliko putevi koji se ukrštaju, za desno skretanje
zbog konfiguracije terena leže u dve različite
ravni.
Sa gledišta saobraćajnih tokova čvor tipa IV se
preporučuje u sledećim slučajevima:
• Ako se u čvoru ukršta saobraćaj koji je
različit po svom izvoru, npr. saobraćajni tok
obilaznice sa saobraćajnim tokom regionalnog
puta.
• Ako u čvoru, pri velikom saobraćajnom
opterećenju preovladjuju saobraćajni tokovi koji
se ukrštaju.
 DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA IV
• Ukoliko želimo da ostvarimo vezu izmedju
upadnog puta u grad i obilaznice, tako da druge
veze sa upadnim putem i obilaznicom nisu potrebne.
• Ukoliko se putem sa dve ili više saobraćajnih
traka povezuju dva autoputa.

Sa gledišta kapaciteta ovaj tip čvora se preporučuje

ukoliko, zbog intenziteta saobraćaja, ne bi bilo
moguće odvijanje saobraćaja bez semaforizacije, a
to bi se kosilo sa karakteristikama puta.

Sa gledišta bezbednosti, ako se direktni saobraćajni

tokovi ukrštaju van nivoa, ukrštanje je bezbednije
nego u nivou, a priključci u nivou su bezbedniji od
raskrsnica.
Primeri korišćenja čvora tipa IV

Čvorove treba predvideti na takvim razdaljinama da zavisno od brzine i obima saobraćaja

imaju dovoljno duge deonice za sigurno preticanje.
 DRUMSKI ČVOROVI
KRUŽNE RASKRSNICE
Primenjuju se kada svi pravci imaju sličan značaj, kada nije poželjno usporavanje ili zaustavljanje toka, ili
kada se u čvoru sustiče više od 4 pravca (ne više od 6). Posebno su pogodne kada prilazni kraci imaju veliki
broj skretanja, posebno levih skretanja. Omogućavaju i polukružno okretanje. Imaju veći kapacitet od
raskrsnica sa signalizacijom određenim prioritetom.
 DRUMSKI ČVOROVI

Međusobno rastojanje čvorova ima veliki uticaj kako na nivo usluge puta tako i na bezbednost saobraćaja. Kao
osnovna minimalna vrednost međusobne udaljenosti čvorova kod vangradskih puteva može se uzeti 500 m, ili
10·Vr, ali da minimalne razdaljine ne slede jedna za drugom. Ukoliko ove uslove nije moguće ispuniti, treba
pokušati dva čvora tako približiti da od njih do sledećeg čvora ima dovoljno duga deonica za preticanje. U načelu
razdaljine između čvorova bi morale prekoračiti sledeće vrednosti:

Vr (km/h) 50 60 70 80 90 100
Min. razdaljina izmedju
čvorova (m) 160 190 225 260 290 315

Pri tome treba uzeti u obzir da čvor predstavlja područje koje obuhvata početak odnosno kraj saobraćajnih traka
za prestrojavanje.
 DRUMSKI ČVOROVI
KOMPLIKOVANI ČVOROVI
Ako se u čvoru ili pak u njegovom području stiču tri ili više puteva, čvor se mora oblikovati po jednom
od osnovnih oblika datih u donjem pregledu:
 DRUMSKI ČVOROVI

LOKACIJA ČVORA:
U SITUACIONOM PLANU:
Idealna lokacuja čvora u situacionom planu je na pravcu. Položaj u krivini stvara probleme:
• Preglednost je smanjena.
• Od ukupnog koeficijenta trenja jedan deo je angažovan kao radijalna komponenta, te je
umanjena komponenta raspoloživa za kočenje.
• Postoji veća mogućnost konflikta za vozila koja pokušavaju da pređu prioritetni put.
• Proširenje kolovoza u krivini i vitoperenje kolovoza još više komplikuju situaciju.
U UZDUŽNOM PROFILU:
Idealno, prilaz raskrsnici ne bi trebalo da ima veći nagib od 3%, maksimum 6%, iz razloga
preglednosti, komfora putnika u vozilu koje treba da se zaustavi na raskrsnici i radi
omogućavanja vozaču da ispravno proceni potrebnu promenu brzine. Raskrsnica ne treba da
se nalazi u blizni ili u samoj vertikalnoj krivini. Promena uzdužnog nagiba na prilazu
raskrsnici ili u samoj raskrsnici ne treba da pređe:
• 2% za brzine veće od 70 km/h,
• 4% za brzine od 50 km/h, ukoliko je obezbeđena preglednost,
• Za brzine od 30 km/h razlika može biti do 6%.
DRUMSKI ČVOROVI

UZDUŽNI I POPREČNI NAGIBI

U PODRUČJU RASKRSNICE

USKLADJIVANJE OSOVINE
I NIVELETE
 DRUMSKI ČVOROVI
OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU VANGRADSKIH ČVOROVA
Kod projektovanja vangradskih čvorova prioritet ima bezbednost, dok je kod urbanih
prioritet efikasnost i kapacitet. Zbog toga se kod vangradskih čvorova
čvorova mora:
• Obezbediti preglednost kako na prilazu tako i u samom čvoru.
• Projektovanje elemenata čvora mora biti zasnovano na računskoj brzini
brzini glavnog toka.
• Striktno se mora izbeći primena oštrih krivina i velikih uzdužnih
uzdužnih nagiba.
IZBOR TIPA ČVORA zavisi od više faktora, a osnovni su:
• tip puta,
• okolina puta,
• kapacitet i
• cena koštanja
Po pravilu u zemljama u kojima se vozi desnom stranom prednost imajuimaju vozila koja dolaze sa desne strane.
Ovaj način regulisanja saobraćaja, koji se često sreće kod sekundarnih
sekundarnih urbanih saobraćajnica ne može se
primenjivati kod vangradskih saobraćajnica, osim ukoliko je obezbedjena
obezbedjena dobra preglednost i ukoliko se radi
o veoma malom intenzitetu saobraćaja.
Najjednostavniji način odredjivanja prioriteta na vangradskim putevima
putevima je fiksiranje prioriteta jednog puta
nad drugim primenom saobraćajne signalizacije, znakova STOP ili TROUGLA i to kod puteva sa
nerazdvojenim kolovozima.
Broj nezgoda izmedju vozila sa pravom prvenstva i bez, zavisi uglavnom
uglavnom od broja vozila bez prava prvenstva.
Semaforizovane raskrsnice su uobičajeno rešenje kod urbanih saobraćajnica,
saobraćajnica, dok kod vangradskih nisu
uobičajene, predstavljaju iznenadjenje i zbog toga su opasne.
Još jedan način odredjivanja prioriteta su kružne raskrsnice, uobičajene
uobičajene u urbanim i suburbanim zonama:
Vozila koja se nalaze u kružnom toku imaju prednost u odnosu na ona koja čekaju da uđu. Mogu se prilagoditi
za više krakova (uobičajeno do 6) a učestanost nezgoda je daleko manja nego kod ostalih tipova raskrsnica.
 DRUMSKI ČVOROVI
NA OSNOVU TIPA PUTA
• Na autoputevima dolazi u obzir primena samo denivelisanih raskrsnica.
raskrsnica.
• Na glavnim magistralnim i regionalnim putevima ne dolazi u obzir primena signalisanih raskrsnica
(osim u izuzetnim slučajevima) ili raskrsnica sa pravilom desnog prvenstva.
• Preporučuje se primena kružnih raskrsnica i raskrsnica sa signalizacijom
signalizacijom određ
određenim pravom
prvenstva.
• Kod puteva nižeg reda moguća je primena raskrsnica sa pravom prvenstva
prvenstva desnog i signalizacijom
određ
određenog prvenstva. Pri tome ne treba jednom pravcu sistematski davati
davati pravo prvenstva jer to
dovodi do povećanja brzine i smanjenja bezbednosti.
Bezbednost i broj nezgoda zavise u prvom redu od vozila sa sporednog
sporednog toka.

OBZIROM NA OKOLINU
Prihvatljiv tip raskrsnice su:
• Kružne raskrsnice,
raskrsnice osim kod odvojenih kolovoza sa više od dve saobraćajne trake u svakom smeru,
pošto se prekida kontinuitet; u ovom slučaju raskrsnica mora biti veoma pregledna i prepoznatljiva i
mora se na prilazima smanjiti brzina.
• Saobraćajnim znakom odredjen prioritet.
Na glavnim vangradskim putevima, raskrsnice sa znakom odredjenim prioritetom imaju
daleko manji nivo bezbednosti, tako da kod velikog obima saobraćaja kružnim raskrsnicama treba
dati prednost.
Takodje se pri znatnijem intenzitetu saobraćaja ili pri postojanju problema u pogledu
bezbednosti preporučuju kružne raskrsnice, ali pod uslovom da je ostrvo jasno uočljivo i da je
omogućen manevar velikim vozilima.
Ukoliko se primenjuje raskrsnica sa prioritetom fiksiranim znakom to treba da bude T a ne Y
raskrsnica.
 DRUMSKI ČVOROVI

OBZIROM NA KAPACITET:
KAPACITET TIPOVA RASKRSNICE:
TIP RASKRSNICE KAPACITET
(pa/d)
Pravilo desnog 1000-1500
Fiksirani prioritet 5000-12000
Kružna sa jednom trakom 20000-28000
Kružna sa više traka 35000-?
Semaforizovana 20000-80000

NA OSNOVU CENE KOŠTANJA

Cena gradjenja i okupacija zemljišta kod kružnih raskrsnica su
relativno veći, što nije prednost u odnosu na ostale tipove
raskrsnica. Manji su troškovi eksploatacije i održavanja u
odnosu na signalisane raskrsnice, a u slučaju potrebe moguće je
dodati još jedan krak, ukoliko je rastojanje do tog novog kraka
dovoljno sa stanovišta bezbednosti.
 DRUMSKI ČVOROVI
PREGLEDNOST U RASKRSNICI
Tri najčešća slučaja ispitivanja daljine preglednosti za vozila čiji se pavci kretanja ukrštaju su:

1. Ukrštanje bez znaka za obavezno zaustavljanje ili nekog drugog oblika

oblika signalizacije.
2. Ukrštanje sa znakom za obavezno zaustavljanje ili nekim drugim oblikom
oblikom signalizacije.
3. Omogućavanje zaustavljenim vozilima da predju glavni putni pravac.
pravac.
Ukrštaji bez znaka STOP i bez mogućnosti vozila da se zaustavi:
Najmanje dužine kateta u trouglu preglednosti, u zavisnosti od brzine vozila i
prelaznog vremena (ovde ukupno 3 sekunde) iznose:
Brzina (km/h) 30 40 50 60 70 80 90 100 110
Rastojanje (m) 25 33 42 50 58 67 75 83 92
 DRUMSKI ČVOROVI
Ukrštanje sa trouglom i sa mogućnošću vozila da stane:
Ovde vozač vidi raskrsnicu i ima dovoljno
vremena da stane.
Vg – brzina vozila na glavnom putu
Vs – brzina vozila na sporednom putu
Lzs – zaustavni put vozila na sporednom putu
Lk – širina kolovoza glavnog puta
Lv – dužina vozila

Lg = Vg ts ts = L/Vs

Omogućavanje zaustavljenim vozilima da predju

glavni putni pravac:

d = 0,278 · V· (tp + ta)