P. 1
13. DRUMSKI CVOROVI

13. DRUMSKI CVOROVI

|Views: 1,444|Likes:
Published by api-3845537

More info:

Published by: api-3845537 on Nov 29, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

DRUMSKI ČVOROVI

Drumski čvor je područje gde se spaja više drumskih pravaca i gde se omogućavaju svi saobraćajni manevri. Obzirom na način izvodjenja, delimo ih na dve osnovne grupe:

• čvorove u nivou (površinske) i • čvorove van nivoa (denivelisane).
Obzirom na saobraćajnu funkciju i geometriju kod obe osnovne grupe čvorova razlikujemo priključke i raskrsnice (ukrštaje). U principu čvorovi moraju biti oblikovani i izvedeni tako:

• da se zadovolje svi saobraćajni zahtevi, • da je kapacitet takav da nijednom učesniku u saobraćaju vreme čekanja nije predugo, • da su troškovi za dostizanje neophodne bezbednosti i kapaciteta u saglasnosti sa postignutim uspehom.
Da bi čvor bio bezbedan mora biti:

• blagovremeno vidljiv, • pregledan, • da ga je moguće obuhvatiti jednim pogledom i jednostavan za odvijanje saobraćaja.

DRUMSKI ČVOROVI
KARAKTERISTIČNE VRSTE MANEVARA

DRUMSKI ČVOROVI
OSNOVNI OBLICI (TIPOVI) RASKRSNICA Na svakoj raskrsnici je manje ili više ugrožena bezbednost, jer se na njoj sučeljava više saobraćajnih pravaca.

Površine konfliktnih zona

DRUMSKI ČVOROVI
KONFLIKTI VOZILA
Broj konfliktnih tačaka rapidno raste sa brojem krakova u raskrsnici. Trokraki priključak je sigurniji nego četvorokraka raskrsnica a broj krakova veći od 4 nalaže razmatranje nekih drugih rešenja (kružna raskrsnica). Za manevre ulivanja i izlivanja preporučuju se uglovi izme u tokova do 5º. Za ukrštanja preporučuju se uglovi izme u 75º i 105º. 75 Za spajanje tokova preporučuje se ugao od 20º do 60º. 20 60 .

DRUMSKI ČVOROVI
U zavisnosti od tipa raskrsnice, zbog bezbednosti i ekonomičnosti treba težiti da ukrštaj puteva bude što upravniji (75º do 105º). Ako to nije slučaj, sa malim korekcijama osovine moguće je postići značajne efekte.

DRUMSKI ČVOROVI
ULAZI, IZLAZI, PRIKLJUČIVANJE POLJSKIH I ŠUMSKIH PUTEVA: Zbog bezbednosti saobraćaja i uticaja većeg broja ovakvih prilaza na kapacitet u principu se preporučuje izgradnja paralelnih saobraćajnica i povećanje kontrole pristupa. Orijentaciono mogu se koristiti sledeće preporuke: Kod puteva sa dve saobraćajne trake: Vp < 50 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su dopušteni. 50 ≤ Vp < 80 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su mogući ali u manjem broju i pri planiranom saobraćajnom opterećenju do 1000 vozila u oba smera. Vp ≥ 80 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su dozvoljeni pod uslovom da nema posebne opasnosti. Razmak tih priključaka mora biti najmanje 500 m. Priključci moraju biti blagovremeno uočljivi, a bezbednost je potrebno povećati postavljanjem horizontalne i vertikalne signalizacije. Putevi sa četiri ili više saobraćajnih traka: Vp < 50 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva se ne mogu izvesti bez dodatne saobraćajne trake za levo skretanje. 50 ≤ Vp < 70 km/h, mogu se izvesti samo uz primenu traka za usporenje i ubrzanje. Vp ≥ 70 km/h, priključenje šumskih i poljskih puteva nije dozvoljeno. Priključivanje na saobraćajne površine uslužnih objekata (moteli, odmorišta, benzinske pumpe) je moguće samo uz primenu traka za usporenje i ubrzanje.

• • •

• • • •

DRUMSKI ČVOROVI
OSNOVNI TIPOVI PRIKLJUČAKA I RASKRSNICA U NIVOU ČVOR TIPA I: Izvodi na putu sa dve saobraćajne trake, kada saobraćajna traka za leva skretanja nije potrebna. Priključak se po pravilu konstruiše bez kaplje i saobraćajnih ostrva. Sporedni put mora u području raskrsnice na dužini od najmanje 25 m imati dve saobraćajne trake. Raskrsnica se uglavnom konstruiše na sporednom putu ali bez ostrva.
Priključak bez kaplje se izvodi ako je ukrštanje sa putem u pravcu i ukoliko obim saobraćaja u špicu ne dostiže 20 voz/h. Ukoliko nije moguće izvesti dijametralnu raskrsnicu, treba oblikovati dva priključka tako da su ose sporednih puteva smaknute najmanje 30 m. Raskrsnica tipa I

• •

Priključak tipa I


DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA II

Raskrsnica i priključak tipa II sa i bez trake za desno skretanje

• • •

Izvodi se na putu sa dve saobraćajne trake ako je potrebna traka za leva skretanja. Po pravilu na sporednom putu je potrebno izgraditi kaplju i levo od nje ostrvo u obliku trougla. Potreba za saobraćajnom trakom za desna skretanja se utvrdjuje saobraćajnim dimenzionisanjem raskrsnice. Uglavnom se primenjuje kod semaforizovanih raskrsnica.

DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA III
• Izvodi se na putevima sa četiri i više saobraćajnih traka. Semaforizacija je obavezna. Za vozila koja skreću levo ili desno, potrebno je predvideti dodatne saobraćajne trake, ako se glavni, direktni tokovi odvijaju u po dve saobraćajne trake ispred i nakon samog čvora.

Priključak i raskrsnica tipa III

DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA IV
Čvor tipa IV se preporučuje ako je: • Zadovoljena topografija • Ako to zahteva prognoza saobraćajnih tokova sa stanovišta bezbednosti i kapaciteta. U pogledu topografije ovaj tip čvora se preporučuje ukoliko putevi koji se ukrštaju, zbog konfiguracije terena leže u dve različite ravni. Sa gledišta saobraćajnih tokova čvor tipa IV se preporučuje u sledećim slučajevima: • Ako se u čvoru ukršta saobraćaj koji je različit po svom izvoru, npr. saobraćajni tok obilaznice sa saobraćajnim tokom regionalnog puta. • Ako u čvoru, pri velikom saobraćajnom opterećenju preovladjuju saobraćajni tokovi koji se ukrštaju.

Čvor tipa IV sa i bez trake za desno skretanje

DRUMSKI ČVOROVI
ČVOR TIPA IV
• Ukoliko želimo da ostvarimo vezu izmedju upadnog puta u grad i obilaznice, tako da druge veze sa upadnim putem i obilaznicom nisu potrebne. • Ukoliko se putem sa dve ili više saobraćajnih traka povezuju dva autoputa. Sa gledišta kapaciteta ovaj tip čvora se preporučuje ukoliko, zbog intenziteta saobraćaja, ne bi bilo moguće odvijanje saobraćaja bez semaforizacije, a to bi se kosilo sa karakteristikama puta. Sa gledišta bezbednosti, ako se direktni saobraćajni tokovi ukrštaju van nivoa, ukrštanje je bezbednije nego u nivou, a priključci u nivou su bezbedniji od raskrsnica. Primeri korišćenja čvora tipa IV Čvorove treba predvideti na takvim razdaljinama da zavisno od brzine i obima saobraćaja imaju dovoljno duge deonice za sigurno preticanje.

DRUMSKI ČVOROVI
KRUŽNE RASKRSNICE
Primenjuju se kada svi pravci imaju sličan značaj, kada nije poželjno usporavanje ili zaustavljanje toka, ili kada se u čvoru sustiče više od 4 pravca (ne više od 6). Posebno su pogodne kada prilazni kraci imaju veliki broj skretanja, posebno levih skretanja. Omogućavaju i polukružno okretanje. Imaju veći kapacitet od raskrsnica sa signalizacijom odre enim prioritetom.

DRUMSKI ČVOROVI
Me usobno rastojanje čvorova ima veliki uticaj kako na nivo usluge puta tako i na bezbednost saobraćaja. Kao osnovna minimalna vrednost me usobne udaljenosti čvorova kod vangradskih puteva može se uzeti 500 m, ili 10·Vr, ali da minimalne razdaljine ne slede jedna za drugom. Ukoliko ove uslove nije moguće ispuniti, treba pokušati dva čvora tako približiti da od njih do sledećeg čvora ima dovoljno duga deonica za preticanje. U načelu razdaljine izme u čvorova bi morale prekoračiti sledeće vrednosti: Vr (km/h) Min. razdaljina izmedju čvorova (m) 50 160 60 190 70 225 80 260 90 290 100 315

Pri tome treba uzeti u obzir da čvor predstavlja područje koje obuhvata početak odnosno kraj saobraćajnih traka za prestrojavanje.

DRUMSKI ČVOROVI
KOMPLIKOVANI ČVOROVI
Ako se u čvoru ili pak u njegovom području stiču tri ili više puteva, čvor se mora oblikovati po jednom od osnovnih oblika datih u donjem pregledu:

DRUMSKI ČVOROVI
LOKACIJA ČVORA:
U SITUACIONOM PLANU: Idealna lokacuja čvora u situacionom planu je na pravcu. Položaj u krivini stvara probleme: • Preglednost je smanjena. • Od ukupnog koeficijenta trenja jedan deo je angažovan kao radijalna komponenta, te je umanjena komponenta raspoloživa za kočenje. • Postoji veća mogućnost konflikta za vozila koja pokušavaju da pre u prioritetni put. • Proširenje kolovoza u krivini i vitoperenje kolovoza još više komplikuju situaciju. U UZDUŽNOM PROFILU: Idealno, prilaz raskrsnici ne bi trebalo da ima veći nagib od 3%, maksimum 6%, iz razloga preglednosti, komfora putnika u vozilu koje treba da se zaustavi na raskrsnici i radi omogućavanja vozaču da ispravno proceni potrebnu promenu brzine. Raskrsnica ne treba da se nalazi u blizni ili u samoj vertikalnoj krivini. Promena uzdužnog nagiba na prilazu raskrsnici ili u samoj raskrsnici ne treba da pre e: • 2% za brzine veće od 70 km/h, • 4% za brzine od 50 km/h, ukoliko je obezbe ena preglednost, • Za brzine od 30 km/h razlika može biti do 6%.

DRUMSKI ČVOROVI

UZDUŽNI I POPREČNI NAGIBI U PODRUČJU RASKRSNICE USKLADJIVANJE OSOVINE I NIVELETE

DRUMSKI ČVOROVI
OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU VANGRADSKIH ČVOROVA Kod projektovanja vangradskih čvorova prioritet ima bezbednost, dok je kod urbanih prioritet efikasnost i kapacitet. Zbog toga se kod vangradskih čvorova mora: čvorova • Obezbediti preglednost kako na prilazu tako i u samom čvoru. • Projektovanje elemenata čvora mora biti zasnovano na računskoj brzini glavnog toka. brzini • Striktno se mora izbeći primena oštrih krivina i velikih uzdužnih nagiba. uzdužnih IZBOR TIPA ČVORA zavisi od više faktora, a osnovni su: • tip puta, • okolina puta, • kapacitet i • cena koštanja Po pravilu u zemljama u kojima se vozi desnom stranom prednost imaju vozila koja dolaze sa desne strane. imaju Ovaj način regulisanja saobraćaja, koji se često sreće kod sekundarnih urbanih saobraćajnica ne može se sekundarnih primenjivati kod vangradskih saobraćajnica, osim ukoliko je obezbedjena dobra preglednost i ukoliko se radi obezbedjena o veoma malom intenzitetu saobraćaja. Najjednostavniji način odredjivanja prioriteta na vangradskim putevima je fiksiranje prioriteta jednog puta putevima nad drugim primenom saobraćajne signalizacije, znakova STOP ili TROUGLA i to kod puteva sa nerazdvojenim kolovozima. Broj nezgoda izmedju vozila sa pravom prvenstva i bez, zavisi uglavnom od broja vozila bez prava prvenstva. uglavnom Semaforizovane raskrsnice su uobičajeno rešenje kod urbanih saobraćajnica, dok kod vangradskih nisu saobraćajnica, uobičajene, predstavljaju iznenadjenje i zbog toga su opasne. Još jedan način odredjivanja prioriteta su kružne raskrsnice, uobičajene u urbanim i suburbanim zonama: uobičajene Vozila koja se nalaze u kružnom toku imaju prednost u odnosu na ona koja čekaju da u u. Mogu se prilagoditi za više krakova (uobičajeno do 6) a učestanost nezgoda je daleko manja nego kod ostalih tipova raskrsnica.

DRUMSKI ČVOROVI
NA OSNOVU TIPA PUTA • Na autoputevima dolazi u obzir primena samo denivelisanih raskrsnica. raskrsnica. • Na glavnim magistralnim i regionalnim putevima ne dolazi u obzir primena signalisanih raskrsnica (osim u izuzetnim slučajevima) ili raskrsnica sa pravilom desnog prvenstva. • Preporučuje se primena kružnih raskrsnica i raskrsnica sa signalizacijom odre enim pravom signalizacijom prvenstva. • Kod puteva nižeg reda moguća je primena raskrsnica sa pravom prvenstva desnog i signalizacijom prvenstva odre enog prvenstva. Pri tome ne treba jednom pravcu sistematski davati pravo prvenstva jer to davati dovodi do povećanja brzine i smanjenja bezbednosti. Bezbednost i broj nezgoda zavise u prvom redu od vozila sa sporednog toka. sporednog OBZIROM NA OKOLINU Prihvatljiv tip raskrsnice su: • Kružne raskrsnice, osim kod odvojenih kolovoza sa više od dve saobraćajne trake u svakom smeru, raskrsnice pošto se prekida kontinuitet; u ovom slučaju raskrsnica mora biti veoma pregledna i prepoznatljiva i mora se na prilazima smanjiti brzina. • Saobraćajnim znakom odredjen prioritet. Na glavnim vangradskim putevima, raskrsnice sa znakom odredjenim prioritetom imaju daleko manji nivo bezbednosti, tako da kod velikog obima saobraćaja kružnim raskrsnicama treba dati prednost. Takodje se pri znatnijem intenzitetu saobraćaja ili pri postojanju problema u pogledu bezbednosti preporučuju kružne raskrsnice, ali pod uslovom da je ostrvo jasno uočljivo i da je omogućen manevar velikim vozilima. Ukoliko se primenjuje raskrsnica sa prioritetom fiksiranim znakom to treba da bude T a ne Y raskrsnica.

DRUMSKI ČVOROVI
OBZIROM NA KAPACITET:
KAPACITET TIPOVA RASKRSNICE: TIP RASKRSNICE KAPACITET

Pravilo desnog Fiksirani prioritet Kružna sa jednom trakom Kružna sa više traka Semaforizovana

(pa/d) 1000-1500 5000-12000 20000-28000 35000-? 20000-80000

NA OSNOVU CENE KOŠTANJA Cena gradjenja i okupacija zemljišta kod kružnih raskrsnica su relativno veći, što nije prednost u odnosu na ostale tipove raskrsnica. Manji su troškovi eksploatacije i održavanja u odnosu na signalisane raskrsnice, a u slučaju potrebe moguće je dodati još jedan krak, ukoliko je rastojanje do tog novog kraka dovoljno sa stanovišta bezbednosti.

DRUMSKI ČVOROVI
PREGLEDNOST U RASKRSNICI
Tri najčešća slučaja ispitivanja daljine preglednosti za vozila čiji se pavci kretanja ukrštaju su:

1. 2. 3.

Ukrštanje bez znaka za obavezno zaustavljanje ili nekog drugog oblika signalizacije. oblika Ukrštanje sa znakom za obavezno zaustavljanje ili nekim drugim oblikom signalizacije. oblikom Omogućavanje zaustavljenim vozilima da predju glavni putni pravac. pravac.
Najmanje dužine kateta u trouglu preglednosti, u zavisnosti od brzine vozila i prelaznog vremena (ovde ukupno 3 sekunde) iznose: Brzina (km/h) Rastojanje (m) 30 40 50 60 70 80 25 33 42 50 58 67 90 100 110 75 83 92

Ukrštaji bez znaka STOP i bez mogućnosti vozila da se zaustavi:

DRUMSKI ČVOROVI
Ukrštanje sa trouglom i sa mogućnošću vozila da stane:
Ovde vozač vidi raskrsnicu i ima dovoljno vremena da stane. Vg – brzina vozila na glavnom putu Vs – brzina vozila na sporednom putu Lzs – zaustavni put vozila na sporednom putu Lk – širina kolovoza glavnog puta Lv – dužina vozila

Lg = Vg ts Omogućavanje zaustavljenim vozilima da predju glavni putni pravac:

ts = L/Vs

d = 0,278 · V· (tp + ta)

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->