P. 1
0031-38070204051K

0031-38070204051K

|Views: 474|Likes:
Published by Trif-Juve

More info:

Published by: Trif-Juve on Nov 23, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/14/2012

pdf

text

original

Mr Jasmina KLEMENOVIC Jovana MILUTINOVIC

Novi Sad

Pregledni rad PEDAGOGIJA

XL, 4, 2002. UDK: 37.014.3

ISKUSTVA DOSADASNJIH REFORMI SISTEMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA U NASOJ ZEMLJI (I deo)
v

v

Rezime: U radu su opisani i sistematizovani podaei 0 promenama u politici obrazovanja i reformama sistema vaspitanja i obrazovanja kod nas posle lJ svetskog rata do danasnjih dana. Prikupljeni podaei su analizirani s namerom da iskustava i pouke iz dosadasnjih reformi doprinesu izgradivanju adekvatnije strategije razvoja naseg savremenog obrazovnog sistema. Analizom je obuhvaceno sest perioda: adaptacije (1945-1949); idejne preorijentacije (1950-1957),' jedinstvenog sistema skolstva (1958-1973),' usmerenog obrazovanja (1974-1990); driavne tranzicije (1991-2000) i period ubrzanja tranzieionog procesa (2001- ). Prikazom su izdvojene promene i tokovi koji su oblikovali obrazovnu politiku zemlje i razvoj sistema prosvetnih. Kljucne reel: obrazovna politika, sistem vaspitanja i obrazovanja, reforma.

Uvod
Ubrzan tehnoloski razvoj u svetu, koji sve vise naglasava znacaj obrazovanja u zemljama trzisne privrede, uzrokuje potrebu da procese tranzicije i demokratizacije u nasoj zemlji prate odgovarajuce promene i u sistemu vaspitanja i obrazovanja. Neophodno je, pritom ovaj sistem pribliziti sistemima razvijenijih zemalja, na naucno verifikovan nacin uzimajuci u obzir iskustva drugih zemalja u tranziciji, sopstvena iskustva u menjanju pojedinih segmenata sistema vaspitaPEDAGOGIJA, 4/02.
51

nja i obrazovanja, dostignuca pedagoske nauke i opstu strategiju razvoja Republike Srbije. Imajuci u vidu slozenost navedene problematike, organizovan je naucno-istrazivacki projekat Strategija razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije' koji je obuhvatio velik broj raznovrsnih istrazivackih aktivnosti. Jedna od njih je i prikupljanje, opis i sistematizovanje podataka 0 promenama u jugoslovenskoj posleratnoj obrazovnoj politici', narocito kroz sagledavanje novina koje su reformama unosene iisistem vaspitanja i obrazovanja', U istrazivanju su primenjene odgovarajuce deskriptivno-analiticke i istorijskokomparativne metode i njima odgovarajuci postupak kvalitativne analize sadrzaja. Analizirana su zvanicna dokumenta (zakoni, uredbe, odluke i propisi drzavnih i politickih organa) i pedagoska dela razlicitog karaktera i obima (clanci, prikazi, ocene, strucne i naucne rasprave, studije, monografije)", Pokazalo se da su promene u politici vaspitanja i obrazovanja od 1945. do 2001. godine bile periodicne, neujednacene i saobrazene promenama drzavnog i drustvenog poretka. Te promene su se najdirektnije odrazavale i u kljucnom elementu obrazovne politike, u vidu reformi celokupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, iIi njegovih pojedinih segmenata. Ovi procesi su bili uslovljeni korelativnom (reverzibilnom) vezom izmedu skolskog sistema i obrazovne politike koja se odslikavala i u celokupnoj organizaciji prosvetnih ustanova - od politike njihovog osnivanja i finansiranja, nacina upravljanja, njihovoj filozofiji vaspitanja, nastavnim planovima i programima, metodama nastave, didaktickim sredstvima, nastavnicima, ucenicima, evaluaciji. Pritom, uspesnost odredene politike obrazovanja najneposrednije je zavisila od primenjene strategije razvoja
I Pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pokrenut je trogodisnji naucno-istrazivacki projekat kojim rukovodi prof dr Emil Kamenov. Projekat je okupio vise od trideset istrazivaca razlicitih profila novosadskog univerziteta medu kojima su strucnjaci sa Katedre za pedagogiju Filozofskog fakulteta, Prirodno-matematickog fakulteta i Fakulteta fizicke kulture iz Novog Sada, kao i Uciteljskog fakulteta iz Sombora. 2 Politika vaspitanja i obrazovanja iii obrazovna politika predstavlja "konceptualno uredenje prosvete na bazi ciljeva globalnog razvoja zemlje, prognoza na bazi futurologije, komparativnih analiza relevantnih dokumenata u inostranim iskustvima" (Nadrljanski, 1997, 72). Ona je i skup vrlo razlicitih mera i aktivnosti koje preduzimaju razni subjekti u okviru ~ire drustvene politike da bi odredili ciljeve i sistem vaspitanja i obrazovanja i druge elemente vaspitanja i obrazovanja u konkretnim uslovima jednog konkretnog drustva (Simovic, 1990, 23). 3 Sistem vaspitanja i obrazovanja je zajednicki naziv za sve ustanove koje sluze vaspitanju i obrazovanju u nekoj zemlji: sistem skolskih ustanova; decjih, dackih i studentskih domova; vaspitnih domova svih vrsta; ustanova i oblika obrazovanja odraslih; decjih i omladinskih ogranizacija itd. (Enciklopedijski rijecnik pedagogije, 1963, 592). 4 Prilikom prucavanja periodike javila se potreba za produbljenom analizom materijala objavljivanog u casopisu Savremena skola, odnosno Pedagogija. Naime, stranice ovog casopisa moguce je posmatrati i kao svojevrsna istorijska dokumenta koja svedoce 0 razvoju jugoslovenske obrazovne politike i sistemu vaspitanja i obrazovanja. Potvrdu predstavlja i tom prilikom izradena hronoloska bibliogrcfija koja sadrzi vik od 350 jedinica.

52

PEDAGOGIJA, 4/02.

sistema vaspitanja i obrazovanja' koju je dalje bilo potrebno operacionalizovati u vidu odgovarajuce taktike razvoja sistema, koja bi obezbedila upravljanje sistemom (Nadrljanski, 1997, 72). Upravo ovaj segment projektovanja i sprovodenja obrazovne politike najcesce je dozivljavao kritike. Reformski projekti su .uvek bili dizajnirani vise kao gomila zadataka i aktivnosti sa nepreglednom listom ne bas dovoljno jasnih ciljeva i bez, kako se u jednom izvestaju UNESK-a kaze, specificnih indikatora autput nivoa" (Vlahovic, 1998, 96). Takode, postoje procene, da su nase prve posleratne reformer bile sveobuhvatne i zahvatale promene unutar sistema skolstva u celini, a da su njihovi rezultati omogucili brz privredni rast i razvoj u bivsoj Jugoslaviji. Za razliku od ovih reformi, sedamdesetih i osamdesetih godina nastupio je period fokusiranja paznje na promene unutar jednog dela sistema vaspitanja i obrazovanja, tzv. "cvoriste" skolskog sistema - srednjoskolsko obrazovanje. Isto tako, pokazalo se da su reforme jednog segmenta sistema skolstva dovodile do promena u celokupnom sistemu. Tako je, recimo proces produzavanja trajanja osnovnog obrazovanja izazivao promene u daljem opstem i strucnorn obrazovanju, pa i u visem i univerzitetskom. Ovde se nije radilo sarno 0 tzv. "spoljasnjim" promenama - u trajanju skolovanja, nacinima ulaska u sistem i obliku medusobnih veza izmedu pojedinih segmenata skolskog sistema (morfoloske karakteristike), vee i 0 "unutrasnjim'" koje se desavaju u ukupnom zivotu i radu skola i fakulteta (Ratkovic, 2000, 304). Podsticaji za uvodenje promena u sistem vaspitanja i obrazovanja mogu dolaziti izvan sistema", iz samog obrazovnog sistema" ili biti izazvane potreborn za uskladivanjem sa savremenim svetskim tokovima - npr. sa novim tiporn evropskog obrazovanja (Ratkovic, 1998). Pokazalo se da su kod nas ovi podsticaji uglavnom dolazili "spolja" i .xxlozgo'', iz razlicitih odeljenja vlade pod vidom "preporuke" politicke partije na vlasti koja je utvrdivala ciljeve, ka-

Strategija razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja, odnosno strategija uvodenja promena, moze se odrediti kao skup iii redosled postupaka kojima se zeli postici odredeni cilj vaspitanja i obrazovanja, usmeriti razvoj svih elemenata sistema, uskladiti delovanje svih segmenata, svrsishodno odrediti trosenje i koriscenje svih resursa, (re)definisanje prioriteta, uravnotezavanje efekata, korigovanje i dopunjavanje, obavljanje kontrole i sankcionisanje (Mijatovic, 1999). 6 Refonna obrazovanja je skup organizovanih mera i postupaka kojima se prosvetne institucije i ustanove transformisu i prilagodavaju novonastalim drustveno-ekonomskim i politickim uslovima zajednice, kao i promenama u shvatanju ciljeva, zadataka i uloge skole u vaspitanju i obrazovanju. 7 Kao dva osnova tipa refonni M. Ratkovic razlikuje spoljasnju i unutrasnju refonnu, pri cemu svaka od njih moze biti izvedena sveobuhvatno iii parcijalno (2000,303-4). xUsled velikih drustvenih transfonnacija, uticaja naucno-tehnoloske revolucije, fonniranja novog tipa coveka, razvoja aktivnog drustva i dr. (Ratkovic, 1998, 117). 9 Kao posledica restrukturacije kurikuluma, naglasavanja potrebe za transferom znanja, uvodenja novih metoda i tehnika rada, novih udzbenika, izmenjene upisne politike i tehnike, potrebe pracenja i vrednovanja rada, promena u obrazovanju nastavnika (Ratkovic, 1998, 118-9).
5

PEDAGOGIJA,4/02.

53

rakter, funkciju vaspitanja i obrazovanja, politiku obrazovanja i glavne strateske pravce'", Pokusaji uvodenja promena (tj. reforme) u jugoslovenski posleratni sistem vaspitanja i obrazovanja najcesce se grupisu u cetiri perioda koji predstavljaju proishode promena u drustveno-politickoj stvarnosti i shodno tome politici obrazovanja: od 1945. do 1958. godine period adaptacije i idejne preorijentacije; od 1958. do 1970. godine period jedinstvenog sistema skolstva i konsolidacije osmorazredne osnovne skole; od 1970. do 1990. godine period preobraiaja srednjeg obrazovanja i od 1991. do 2000. godine period driavne tranzicije (Trnavac, 2000, 21). Pritom, jedan broj aut ora I 1 prvi period dele na dva nezavisna (19451949 i 1950-1958) sto je, prema nasern misljenju, opravdano obzirom na znacajnost i razlicitu prirodu promena u obrazovnoj politici koje su se u to vreme dogadale. Nairne, promene u skolskom sistemu u neposrednom posleratnom periodu predstavljale su uglavnom nastavak jedne politike obrazovanja koja je usvojena jos 1942. godine u Prosvetnom odseku Izvrsnog odbora AVNOJ-a. Prvi znacajniji reformski potez u oblasti vaspitanja i obrazovanja dogodio se tek donosenjem Rezolucije III plenuma iz 1949. godine, odnosno, idejno-politickirn promenama koje su obelezile pocetak pedesetih godina (raskid sa politikom Sovjetskog Saveza i pocetak izgradnje samoupravnih drustvenih odnosa). Takode se, kao sporna, cesto pojavljuje (1970/1974) godina sa kojom zapocinje druga (treca) etapa u razvoju skolskog sistema. Moglo bi se reci da vee krajem sezdesetih i na samom pocetku sedamdesetih godina, sazrevaju uslovi i drustveno-politicka svest 0 neophodnosti uvodenja promena u obrazovanje. Ali, ovo je period uoblicavanja ideja i izgradivanja stavova 0 pravcu i vrsti promena koje treba da uslede a koje ce eksplicirati dokumenta usvojena na X kongresu SKI. Otuda se pridruzujemo autorima koji granicnom smatraju 1974. godinu, kada se nova obrazovana politika radikalno definise i otpocinje period razrade novina i njihovo uvodenje u skolsku praksu. Izlozenu periodizaciju svakako je potrebno dopuniti i najnovijim periodom u razvoju politike obrazovanja i organizovanju sistema koji otpocinje sa 2000/01. godinom. Tada su se dogodile znacajne politicke promene u Srbiji (vladajuca koalicija postaje Demokratska opozicija Srbije), a zatim i na nivou SRJ, sto je otvorilo nov kontekst za ostvarivanje tranzicionog procesa. Ovo je period kada otpocinje i prva faza (mart 2002. godine) najnovije reforme skolstva koju sprovodi novoosnovano i reorganizovano Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije uz pomoc sest strateskih timova'r. U pripremi su predlozi obi10 KPJ/SKJ je u prelomnim trenucima (1949, 1958,1972,1974) svojim programsko-politickim dokumentimagotovo u celiniutvrdivaopolitikuvaspitanjai obrazovanja(Simovic, 1990,43). II Medu njima su Milos Starovlah(1986),Ranko Simovic(1990) i drugi. 12 To su timovi za: decentralizaciju; kontrolu i obezbedivanje kvaliteta obrazovanja; strukturu skolskog sistema; demokratizaciju obrazovnih sadrZaja i upravljanja; obrazovanje manjina, i strucnoobrazovanje.

54

PEDAGOGIJA, 4/02.

mnih zakonskih promena za osnovno i srednje obrazovanje koji su izradeni uz podrsku Obrazovnog foruma 13 i predstavnika medunarodne zajednice. Plan rada i aktivnosti nadlezno Ministarstvo izlozilo je 2001. godine u dokumentu Strateski prioriteti u predskolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. Uvazavajuci navedenu dopunu periodizacije dobija se sest etapa razvoja u jugoslovenskoj posleratnoj obrazovnoj politici i isto toliko perioda promena u sistemu vaspitanja i obrazovanja. To su periodi: adaptacije (1945 -1949); idejne preorijentacije (1950 - 1957); jedinstvenog sistema skolstva (1958 - 1973); usmerenog obrazovnja (1974 - 1990); driavne tranzicije (1991 - 2000) i period ubrzanja tranzicionog procesa (2001 - )14. S obzirom na cilj i zadatke aktivnosti kojima se pristupa analizi nabrojanih perioda u ovom tekstu, poslednji period predstavljace deo ukupnih rezultata naucno-istrazivackog projekta kojim se zeli doprineti izgradivanju adekvatne strategije razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije. Imajuci u vidu ogranicenje vezano za obim grade koja se u formi clanka moze izloziti, u prikazu ce biti akcentovane promene i tokovi koji su oblikovali obrazovnu politiku zemlje i sistem prosvetnih ustanova uz naznake 0 promenama u unutrasnjoj organizaciji skola 15.

Period adaptacije od 1945. do 1949. godine
Prvi posleratni period je predstavljao vreme obnove i izgradnje razrusene zemlje, uspostavljanja nove narodne vlasti i prvog petogodisnjeg razvojnog plana. Novonastalim okolnostima i potrebama FNRJ nije odgovaralo naslede prilicno nerazvijenog predratnog skolskog sistema koji se odlikovao malim brojem tipski jednobraznih i klasnih ustanova i pojavom znaeajnih razlika u dostignutom obrazovnom nivou izmedu pojedinih regija, kao i izmedu grada i sela. To je za posledicu imalo veliki broj nepismenih i mali procenat strucno obrazovanih Ijudi l 6 , Obnovu zemlje je preuzela KPJ putem opste mobilizacije gradana svih
13 Obrazovni forum predstavlja prvu nezavisnu (00 vlade i zvanicnog Ministarstva prosvete) grupu strucnjaka razlicitog profilakojase bavi istrazivanjem stanjai perspektiva razvoja obrazovanja u Srbiji. 14 Autori su u potpunosti svesninedostataka navedene periodizacije, koji se ispoljavaju u nedoslednoj primeni kriterijuma prilikom imenovanja perioda. Naime, u nekim slucajevima, u naziv periodaulaze dogadaji iz politicke i drustveno-ekonomske sfere, dok su u drugim naglasavane promene koje obelezavajurefonnisanivaspitno-obrazovni sistem. 15 Analizirane su promene u drustveno-ekonomskim odnosima, a zatim i transfomacije koje su se dogodile u stavovima politike obrazovanja, zastupanju prava na obrazovanje, odnosima solidamosti i uzajamnosti medu SR/SAP, zakonodavnoj regulativi, filozofiji vaspitanja - cilju, statusu obrazovnih ustanova, njihovom finansiranju, upravljanju i rukovodenju, kao i morfologjji samog sistema vaspitanja i obrazovanja i planiranju obrazovnih potreba. Obuhvacene su i promeneu kurikulumu, odnosno, promene u planovima i programima skola razlicitih nivoa, nastavnim sredstvima i udzbenicima, nastavnickom kadru,polozajuucenika i studenata, metodama rada i evaluaciji, koje ce produbljenije analiziratidrugi istrazivaci na Projektu. 16 Posebno je podrucje strucnog skolstva bilo nerazvijeno. Osim zaostalih segrtskih i nesto srednjih strucnih skola,nekodrugo strucnoobrazovanje nije bilo razvijeno. Poredtoga, za citav niz privrednih i

PEDAGOGIJA, 4/02.

55

uzrasta. Istovremeno su doneti prvi pravni (Ustav iz 1945.) i zakonski akti (Zakon 0 obaveznom sedmogodisnjem osnovnom skolovanju iz 1945.), koji su bili prilagodeni jednopartijskom centralistickom sistemu, po ugledu na resenja Sovjetskog Saveza. Osnovno obelezje politike obrazovanja ovog perioda je izgradivanje svetovne skole kojom drzava garantuje pravo na obavezno sedmogodisnje obrazovanje svima, bez obzira na nacionalne, verske, klasne i polne razlike (Simovic, 1990). Otpocela je intenzivna borba protiv nepismenosti, te je brojnim analfabetskim tecajevima bilo obuhvaceno nekoliko miliona nepismenih. Ubrzo se uvidelo da je ovaj problem moguce resiti sarno strategijom opismenjavanja koja bi doprinosila ukupnoj promeni socio-kulturnog polozaja stanovnistva'". Otuda je smisao svih prosvetnih aktivnosti postao ostvarivanje osnovnog principa, tj. cilja vaspitanja i obrazovanja, kojim je svakom sposobnom jugoslovenskom coveku potrebno omoguciti da u punoj meri realizuje svoje sposobnosti, podizuci istovremeno i opsti kultumi nivo i materijalno blagostanje zemlje i naroda (Ziherl, 1946, 148). Odmah nakon oslobodenja zemlje pristupilo se reorganizaciji zatecenog sistema skolstva. Prvo su ukinute sve one skole koje su predstavljale vidan izraz dualizma i nedemokraticnosti (vise narodne skole, tj. produzne osnovne skole, gradanske, segrtske i nize zanatske skole), a zatim se krenulo sa otvaranjem novih oblika zbrinjavanja dece i obrazovnog rada. Nairne, predvidena je mogucnost da od trece godine zivota deca polaze u decje vrtice, dok su u prvi razred osnovne skole upisivana sa navrsenih sedam godina, a po odobrenju lekara i mlada. Za obrazovanje dece s posebnim potrebama osnivale su se i specijalne osnovne skole koje su bile najcesce intematskog tipa (Skolstvo u FNRJ, 1952). Prema zakonu 0 uvodenju obaveznog sedmogodisnjeg skolovanja, ono se ostvarivalo u cetvororazrednim, sestorazrednim i sedmorazrednim osnovnim skolarna, u trogodisnjim progirnnazijama ili u nizim gimnazijama (koje su zamenile ukinute gradanske skole), a od 1948. godine i u jedinstvenim skolama za ostvarivanje scdmogodisnjeg obrazovanja - drzavnim sedmoletkama (Simovic, 1990). Ocigledno, postojala je velika konfuzija po pitanju trajanja osnovne skole sto je bilo uslovljeno razlikama medu republikama obzirom na razlike u teritorijalnoj organizaciji, kao i na planu finansijskih i kadrovskih mogucnosti. Sve ovo je otezavalo ostvarivanje opredeljenja za izgradivanjem programski jedinstvene skole.

industrijskih grana nisu postojale skole (Skolstvo u FNRJ, 1952). Celokupan sistem skolstva je bio postavljen na takav nacin da je bilo skoro nemoguce preci iz jednog stepena skole u drugi - npr. iz strucnih skola se veoma retko odlazilo na visokoskolsko obrazovanje, dok je gimnazija prcdstavljala siguran put ka univerzitetu (Tmavac i Dordevic, 1995). 17 Nova strategija je teziste stavila na opismenjavanje zaposlenih, zatvaranje izvora novih nepismenih putem sirenja obuhvata skoloobavezne decc, sirenje mreza skola, povecanje broja ucitelja i nastavnika i stvaranje drugih uslova za razvoj osnovnog obrazovanja (Pedagoska enciklopedija, 1989).

56

PEDAGOGIJA, 4/02.

Uvodenje sedmogodisnjeg obaveznog skolovanja je neizbezno uticalo i na promene ostalog dela skolskog sistema. Tako se niza gimnazija skratila na tri, da bi se kasnije, 1950. godine opet produzila na cetiri godine. Na nivou skola za opste obrazovanje su postojale i vise gimnazije, dok su klasicne gimnazije postojale sarno u Sloveniji i Hrvatskoj (Ziherl, 1946). Znatan napredak u strucnom obrazovanju su predstavljale skole ucenika u privredi i industrijske skole, koje su se formirale odmah nakon oslobodenja i predstavljale visi oblik obrazovanja kvalifikovanih radnika. U FNRJ su postojale nize strucne i srednje strucne skole. Zadatak nizih strucnih skola je bio da pruze opste obrazovanje i da prakticno obuce ucenike da obavljaju poslove odredenog zanimanja u svojstvu kvalifikovanog radnika. Skolovanje u ovim skolama je trajalo po pravili dye do tri godine, a za izvesna zanimanja, i do cetiri, One su se po nacinu rada delile na skole u kojima se ucenici prakticno obucavaju u posebno organizovanim radionicama, i one gde ucenici sticu prakticna znanja radom u preduzecima i teorijskom nastavom u skoli. Obzirom da se prvi oblik pokazao uspesnijim u skolovanju, paznja se posebno usmeravala na njihovo otvaranje. Srednje strucne skole su sluzile za spremanje srednjeg strucnog kadra raznih struka. One su se delile na redovne srednje strucne skole i radnicke tehnikume. Skolovanje u redovnim srednjim strucnim skolama je trajalo cetiri godine". Radnicki tehnikumi predstavljali su novu vrstu skola, prvi put osnovanu 1947/48. godine, sa zadatkom da najboljim kvalifikovanim radnicima iz proizvodnje ornoguce sticanje srednje strucne spreme. Polaznici ovih tehnikuma su za vreme skolovanja ostajali na svojim radnim mestima, ali sa skracenim radnim vremenom (Skolstvo u FNRJ, 1952). Visokoskolska nastava u Jugoslaviji tog vremena se odvijala na univerzitetima, visokim skolama (velikim skolama) u rangu univerziteta, visokim skolama u rangu fakulteta i umetnickim akademijama. Medu zaposlenim radnicima bio veliki broj nepismenih, pa je bio organizovan i veliki broj tecajeva za opismenjavanje. Stirn ciljem organizovan je i sistem opsteg obrazovanja radnika koji je sadrzao: pocetni prosvetni tecaj za nepismene radnike (u trajanju od tri do sest meseci), osnovni prosvetni tecaj (u okviru koga se osnovna skola zavrsavala za godinu dana) i skolu za opste obrazovanje radnika (u trajanju od dye godine, pri cemu je davala znanje nize srednje skole). Jedna od znacajnih karakteristika razvoja skolske mreze posle oslobodenja je bila i otvaranje manjinskih skola za pripadnike drugih etnickih grupa. Obzirom da je u svim oblastima drustvenog zivota i rada, pa i u skoli, kontrolu imala drzava, izmene u prosvetnoj politici bile su skucene centralistickim upravljanjem i rukovodenjem. Drzava je imala iskljucivo pravo da otvara iii
18 Zhog opste oskudice u srednjem strucnom kadru, skolske 1947/48. godine ohrazovanje u srednjim strucnim skolama je hila privremeno skraceno na tri godine. Vee naredne skolske godine njihovo trajanje je hilo vraceno na cetiri godine.

PEDAGOGIJA, 4/02.

57

ukida skole, i u celini odreduje njihovu fizionomiju, dok su njeni organi vrsili kontrolu zakonitosti njihovog rada" (Starovlah, 1986). U zemlji su postojala ministarstva prosvete (na saveznom i na nivou republika) i poverenistva za prosvetu (na nivou okruga, srezova, opstina) koja su bila veoma cvrsto vertikalno povezana i jedno drugome potcinjena, U skolama su postavljani direktori kao neposredni rukovodioci, odgovomi ministru prosvete za svoj rad preko poverenika za prosvetu. Strucna tela skole (veea nastavnika, razreda i odeljenja) su cinili nastavnici cija su prava bila veoma ogranicena. Finansiranje skola, postavljanje nastavnika i direktora i s1. nalazilo se u rukama ministra prosvete, odnosno za neke strucne skole u rukama ministara tzv. resomih ministarstava. U tu svrhu je bila formirana i jaka inspekcijska sluzba u ministarstvima, ciji je zadatak bio da kontrolise rad skola i da 0 svojim nalazima obavestava ministra prosvete (Potkonjak, 1980, 85). Iako su nastale promene u periodu od 1946-1949. godine bile pre svega kvantitativne prirode (sirenje mreza skola i izgradivanje novih), postojala je teznja saobrazavanja svih kljucnih elemenata sistema sa tadasnjim socijalistickim promenama u drustvu, Drzavni organi su donosili odluke 0 jedinstvenim nastavnim planovima i programima, udzbenicima, kao i sistemu obrazovanja nastavnika. Kako u ovom periodu nije bilo dokumenta koji bi sistematski utvrdivao politiku, cilj i sistem vaspitanja i obrazovanja, socijalisticko obelezje razvoju obrazovanja su davali pre svega nastavni planovi i programi, izmenjeni i prilagodeni novonastalim uslovima, kao i novi udzbenici i nova nastavna praksa u kojoj je posebna paznja posvecivana idejno-politickom vaspitanju mladih. Pored rada na novim nastavnim planovima i programima vazan posao je bio i sastavljanje novih udzbenika, te su prvi izradeni vee 1945. godine (Simovic, 1990). Posledica brzog razvoja mreze osnovnih skola bio je veliki nedostatak nastavnog kadra, sto je u praksi na razlicite nacine resavano, Vee od 1945. godine, pored redovnog skolovanja, ucitelji su spremani i putem skracenog skolovanja, tecajeva i seminara/", Najvise se insistiralo na njihovoj ideolosko-politickoj podobnosti, cesto cak i na stetu strucnosti, Moze se reci da je ova pojava nastala kao rezultat uplitanja partijske drzave u prosvetu kao i za ovaj period karakteristicno velicanje politicke prakse Sovjetskog saveza. To je imalo stetnih posledica "po kvalitet nastave i dugorocno negativno uticalo na pravu selekciju kadrova u obrazovanju" (Isto, 94). U ovom periodu se uglavnom zadrzao sistem obrazovanja nastavnog kadra iz predratne Jugoslavije (ueiteljske skole, vise pe19 Ovakvo centralisticko upravljanje, sa jakim administrativnim, pa i birokratskim rukovodenjem i kontrolom rada, naziva se administrativni socijalizam, koji je prema misljenju N. Potkonjaka (1980, 86), u ovom periodu razvoja FNRJ bio nuzan i objektivno uslovljen. Naime, do njega su doveli: borba za idejni, drustveni i naucni preobraZaj u citavoj sferi vaspitanja i obrazovanja, tesko materija1no stanJe, nedostatak kadrova, udzbenika i opreme, i uticaj sovjetskog iskustva iz tog vremena. 2 Sa ovom praksom prestalo se kadaje bila zadovoljena najnuZnija potreba za uCiteljskim kadrom.

58

PEDAGOGIJA, 4/02.

dagoske skole, fakulteti), ali se broj ovih ustanova znatno povecao, Ni vise pedagoske skole nisu predstavljale jedinstveni tip skole, jer su negde trajale dye godine, negde jednu godinu, a ponegde su se prosto svodile na jednogodisnje kurseve za usavrsavanje ucitelja (Ziherl, 1946, 150). Za spremanje vaspitaca u predskolskim ustanovama od 1948. godine osnivale su se skole za vaspitace, dok su uciteljske domacicke skole spremale uciteljice za prosvetno-domacicke tecajeve (Skolstvo u FNRJ, 1952). Potrebe privrede i drustvenog razvojau ovom, posleratnom, periodu razvoja FNRJ bile su toliko velike da su "apsorbovale" sve obrazovane kadrove te se moze reci da nije postojao problem zaposljavanja (Simovic, 1990, 156), pa ni narocita potreba za planiranjem obrazovnih potreba.

Period idejne preorijentacije od 1949/50. do 1958. godine
Borba protiv birokratizma, centralizma i administrativnog rukovodenja, te raskid sa dogmatizmom Informbiroa (V kongres KPJ 1948. godine, III plenum KPJ 1949. godine), kao i usvajanje zakona 0 predaji fabrika radnim kolektivima 1950. godine, predstavljaju drustvene i politicke dogadaje koji su uticali na dalji pravac razvoja prosvetne politike (Potkonjak, 1980). To je rezultiralo ukidanjem saveznog ministarstva prosvete, donosenjem novog Ustavnog zakona 1953. godine", zakona 0 komunalnom uredenju zemlje i Opsteg zakona 0 upravljanju skolama (1955), koji je predstavljao detaljniju razradu drustvenog upravljanja u oblasti vaspitanja i obrazovanja. U ovom periodu se odrzao i VI Kongres KPJ (1952), uspostavljeni su novi medunarodni odnosi, a izvrsena je i neposredna priprema za prvu temeljnu reformu skolstva". , Presudni partijski dokumenat prema kome se razvijala obrazovna politika u ovom periodu, Rezolucija 0 zadacima u skolstvu, donet je na trecem plenarnom zasedanju CK KPJ 1949. godine. Rezolucija III plenuma se zalagala za postepeno prelazenje sa sedmogodisnjeg na obavezno osmogodisnje osnovno obrazovanje (otvaranje osmoletki), sto je predstavljalo znacajnu novinu u ovom pcriodu". Pored toga sto su navedeni uspesi u prosveti i prosvetnoj politici u prethodnom periodu", istaknuto je i da u oblasti vaspitanja i obrazovanja ne pos-

21

Ustavni zakonje uveo samoupravljanje radnih Ijudi u oblasti prosvete, kulture i socijalnih sluzbi i timeje delomogranicio etatizamprethodnog perioda(Simovic, 1990). 22 Vee 1953. godine pocele su pripreme za veliku skolskureformu. Narodna skupstina FNRJ je osnovala Komisiju za refonnu skola kojaje dobilau zadatak da pripremi jednu temeljnu refonnu skolstva kojombi ga dovelau skladsa tadasnjim drustvenim razvojem. Rad Komisije i potkomisije su rezultiraIepredlogom refonne 1958. godine, a zatimi Opstimzakonom 0 skolstvu iste godine. 23 Osmogodisnje osnovnoskolovanje je bilopredvideno zakonom iz 1930. godine i u predratnoj Jugoslaviji, ali nije biloprovodeno, semjednim delomu Sioveniji (Prijedlog sistema, 1958). 24 U Rezolucija TrecegplenumaCK KPJ se navodida je u perioduod II svetskog rata pa do momenta njenog donosenja porastao broj skola svih vrsta, da se osnovao citav niz novih vrsta skola, povecao

PEDAGOGIJA, 4/02.

59

toji jasno izgraden stav po pitanju sistema nastave u celini, da organizacione forme i metode ne odgovaraju u potpunosti daljem jacanju i razvoju socijalistieke demokratije, da nije odreden jedinstven pravac u nastavi i u nastavnim programima, a da je materij1na baza skolstva nedovoljna (Rezo1ucija Treceg p1enuma, 1949). U ovom dokumentu su posebno naglasene idejne osnove" da1jeg razvoja skolstva, te je utvrden cilj vaspitanja i obrazovanja kao vaspitavanje .novog, slobodnog i odvaznog socijalistickog coveka, cija su shvatanja siroka i raznovrsna, kome su tudi birokratizam i uka1up1jenost misli" (lsto, 1). U pog1edu sistema skolovanja se istak1a potreba vodenja racuna 0 izgradivanju jedinstvene ce1ine kako institucionalnih sistema skolovanja, tako i sistema vaspitanja. Sistem skolstva se video kao jedinstven i dos1edno zasnovan na principu koji omogucava nastavak skolovanja iz svih nizih skola sve do univerziteta. Pri tome, predskolsko i vanskolsko obrazovanje shvatalo se kao vazna dopuna skolskog sistema vaspitanja i obrazovanja" (lsto). Na osnovu opredeljenja CK KPJ, V1ada FNRJ je 1952. godine donela Opste uputstvo 0 skolovanju u skolama za opste obrazovanje kojim je uvedena obaveza skolovanja sve dece na uzrastu od 7 (eventua1no 6) do 15 godina i to u okviru obaveznog osmogodisnjeg skolovanja. Uzimajuci u obzir stanje skolstva u tom periodu, V1adaje mora1a da prihvati praksu da se ovo skolovanjc obavlja u osmogodisnjoj skoli, ali i u tzv. nizoj gimnaziji, produznoj osnovnoj skoli itd., pri cemu je bila naglasena postupnost takvog provodenja i to prema mogucnostima i uslovima pojedinih narodnih repub1ika i regija (Pedagoska enciklopedija, 1989). U periodu od 1950-1958. godine Jugos1avija nije ima1a novi vaspitnoobrazovni sistem, vee se jos uvek radilo sarno 0 dopunama i korekcijama nas1edenog sistema. Postojala je sedmogodisnja obavezna osnovna skola, koja se uvodenjem obaveznog osrnogodisnjeg skolovanja od 1952. godine, pocela zamenjivati osmo1etkama, dok su progimnazije zameni1e nize gimnazije. Srednje skole su obuhvatale: vise gimnazije, kao srednje opsteobrazovne skole (od V do VIII razreda); srednje strucne skole u cctvorogodisnjem trajanju (sa izuzetkom uciteljskih skola koje su zbog ve1ikih potreba za uciteljskim kadrom bile najpre skracene na trajanje od cetiri godine, a zatim ponovo vracene na pet); skole za kva1ifikovane radnike u trajanju od 2 do 3 godine (industrijske skole i skole sa prakticnom obukom).

nastavni kadar, te da su postavljeni temelji za dalji pravilan razvitak skolstva u ideoloskom pogledu itd. (Rezolucija Treceg plenuma, 1949). 25 Idejne osnove s kojih je rezolucija Treceg plenuma polazila pri odredivanju linije i pravca daljeg razvitka skolstva su: .marodna revolucija, izgradnja socijalizma i nasledene pozitivne tekovine u skolstvu i prosveti, odnosno u kulturi uopste" (Rezolucija Treceg plenuma, 1949, I). 26 Ovako je celokupan sistem skolstva "vi den", ali to jos nisu bile odluke i mere da se on kompletno uvede(Simovic, 1990, 122).

60

PEDAGOGIJA, 4/02.

Na vise i visoke skole i fakultete mogli su da se upisu ucenici koji su zavrsili gimnaziju, a sa odredenim ogranicenjima i oni koji su zavrsili srednju strucnu skolu. Paralelno sa sistemom institucija namenjenih obrazovanju i vaspitanju mladih, postojale su i institucije za obrazovanje odraslih (radnicki i narodni univerziteti). Predskolske ustanove jos uvek nisu cinile sastavni deo sistema vaspitanja i obrazovanja; bile su nedovoljno razvijene, vise kao socijalne nego kao pedagoske ustanove. Isto tako, zbog teskoca u kojima se nalazilo drustvo i skolstvo uopste, veoma sporo su se razvijale i institucije za specijalno obrazovanje (Potkonjak, 1980, 45-6). Kao rezultat napora u prethodnom periodu, povecanje obuhvata dece skolovanjem je brzo lancano delovalo ina ostali deo sistema skolstva. Prva posledica se osetila na polju nizeg strucnog skolstva, koje se do tada zasnivalo na prethodnom cetvorogodisnjem osnovnom obrazovanju. Od 1956. godine ovakvo skolovanje nije vise bila dovoljna osnova za strucno obrazovanje, sto je uslovilo prestanak rada nizih strucnih skola, i istovremeno nametnulo potrebu kompleksnijeg sagledavanja koncepcije skolovanja dece i odraslih posle osmogodisnjeg obrazovanja (Pedagoska enciklopedija, 1989). Ovaj period karakterise prosvetna politika decentralizacije, pri cemu je poseban podstrek za resavanje pitanja savezne regulative u oblasti prosvete u smislu dalje demokratizacije dala Rezolucija III plenuma CK KPJ. U njoj se kao opsti princip rukovodenja u skolstvu navodi "osamostaljivanje nizih organa i nastavnickog i uciteljskog kadra, uz istovremeno razvijanje idejne borbe i pomoci preko kontrole" (Rezolucija Treceg plenuma, 1949, 4). Ovim dokumentom je bilo predvideno bitno ogranicenje nadleznosti saveznog Ministarstva za nauku i kulturu u korist republickih komiteta, odnosno ministarstava za nauku i kulturu". Iako je povecala nadleznost republickih ministarstava, Rezolucija je i ukazala na neke njihove slabosti u smislu tendencije "njihovog pretvaranja u glomazne birokratske ustanove" (Isto, 4). Stoga je nastojala da ogranici i nadleznost republickih organa u odnosu na skole i fakultete: "republicka ministarstva prosvete treba da se pretezno bave resavanjem principijelnih pitanja prosvete, suzbijajuci tendenciju administrativno-birokratskog nacin rukovodenja" (Isto, 4). Sve ove mere bile su tesno povezane sa celokupnim drustvenim tokovirna u zemlji, te sa daljim razvojem samoupravnih drustvenih odnosa. Vee posle skolske 1951/52. godine, paralelno sa decentralizacijom u privredi doslo je i do velike decentralizacije i demokratizacije u skolstvu. Na mesto ministarstava i poverenistva za prosvetu, bili su uvedeni saveti za prosvetu'i (republicki, sreski i
27 U periodu od 1950 -1958. godine, skole su s pocetka bile u nadleznosti republickih organa, a mnoge srednje strucne u republickim resornim organima (Simovic, 1990). 28 Oni su bili sastavljeni od istaknutih drustveno-politickih, naucnih i strucnih radnika i predstavnika zaineresovanih organizacija i institucija. Jedno vreme postojaii su paralelno sa ministarstvima i poverenistvima za prosvetu, ali ubrzo su ministarstva i poverenistva prosvete ukinuta (Potkonjak, 1980).

PEDAGOGIJA, 4/02.

61

opstinski) kao drustveni organi, a od 1955. godine Opstim zakonom 0 upravljanju skolama, kao teritorijalni organi drustvenog upravljanja u skolstvu. Stvaranje saveta i odbora za prosvetu nauku i kulturu u republikama, kao drzavno-drustvenih organa, sledila je i decentralizacija nadleznosti i njeno prenosenje sa visih organa na nize (Simovic, 1990). Opstim zakonom 0 univerzitetima iz 1954. godine se utvrdio i sistem drustvenog upravljanja u ovoj oblasti. U samim skolama uvedeni su skolski odbori (za osnovne i srednje skole) i saveti (za institucije treceg skolskog stupnja) kao organi drustvenog upravljanja. To su bili prvi koraci u suzbijanju centralizma u rukovodenju skolstvom i prosvetom, u nastojanju da se preko skolskih odbora (saveta) obezbedi neposredni uticaj na skolu uze drustvene zajednice, te u razvijanju inicijative prosvetnih radnika i gradana u resavanju skolskih i kultumo-prosvetnih problema. Medutim, u ovom periodu doslo je i do brojnih protivrecnosti. Mnoga pitanja, izmedu kojih i donosenje nastavnih planova i programa, kontrola rada skola i nastavnika, a pre svega pitanje finansiranja, su bila i ostala resavana administrativno, u saveznoj nadleznosti", To je znacilo da se drustveno upravljanje nalazilo na jednoj, a drzavni sistem (karakter) finansiranja skolstva na drugoj strani (Potkonjak, 1980, 87). Usled sukoba sa Informbiroom, realizacija nove politike vaspitanja i obrazovanja je bila otezana potrebom da se radi na izmeni nastavnih programa. Tako je resenjem iz 1952. godine, Odbor za skole za opste obrazovanje odlueio da se iz upotrebe povuku svi dotadasnji nastavni planovi i programi za osnovne, produzne osnovne i osmogodisnje skole i gimnazije, ada se od skolske 1952/53. godine stave u upotrebu novi (Simovic, 1990, 140). Dalje, proces decentralizacije je u oblasti nastavnih planova i programa uticao da se oni vise povezu sa potrebama drustva, pre svega sa lokalnim sredinama. Istovremeno, putem nastavnih programa se ostvarivalo i marksisticko-socijalisticko usmeravanje mladih. U ovom periodu je napustena koncepcija donosenja jedinstvenih nastavnih planova i programa, sto je bilo u skladu s prenosenjem nadleznosti federacije na republike (lsto). Rezolucijom Treceg plenuma (1949) kriticki su se ocenili dotasnji strani uticaji na skolski sistem i shodno tome odbacili brojni udzbenici koji su se nalazili u upotrebi i predstavljali prevode sovjetske literature. Usled idejne preorijentacije, navela se potreba za mobilizacijom naucnih snaga kako bi se sto pre stvorili vlastiti udzbenici, pre svega iz oblasti drustvenih nauka. Za razliku od ovih udzbenika, rezolucijom se kaze da: .za nastavu na visokim skolama bice potrebno i nadalje prevoditi najbolje udzbenike, narocito iz prirodnih nauka (Isto, 3). Usled strogo kontrolisanog nacina finansiranja, politika obrazovanja je imala vrlo male mogucnosti da radi na uvodenju i osavremenjavanju nastavnih

29 Drustveno-ekonomski odnosi u vaspitanju i obrazovanju su se u ovom periodu i dalje zasnivali na saveznoj regulativi i administrativno-budzetskom karakteru odnosa(Simovic, 1990).

62

PEDAGOGIJA, 4/02.

sredstava. Teziste je pre svega bilo na inoviranju nastavnih planova i programa i na izgradivanju takvog nastavnickog kadra koji ce biti "spreman na nove vaspitne modele i metode, a sam po sebi do te mere entuzijastican i mastovit da prirucnim sredstvima i uz pomoc ucenika na lieu mesta konstruise i izvodi nastavna sredstva, oglede i s1." (Simovic, 1990, 162). Za razliku od prethodnog perioda, Rezolucija je posebno istakla potrebu uvazavanja strucnog rada nastavnika, te se u njoj navodi da je potrebno energicno suzbijati .Jcarijcristickc tendencije" koje se ispoljavaju tako sto se neko dovodi na polozaj za koji nema kvalifikacije pod izgovorom da je "politieki siguran" (Rezolucija Treceg plenuma, 1949, 5). Treci plenumje napravio zaokret i u odnosu pre rna univerzitetskim nastavnicima. On se zalozio da se na univerzitet smelije dovode novi, mladi kadrovi, odnosno da se sa univerziteta uklone oni nastavnici koji po svojim strucnim kvalifikacijama ne zadovoljavaju i ne prate razvitak savremene nauke. Medutim, i pored toga sto se u ovom periodu pokazala velika briga za nastavnike i njihovo pravilno nagradivanje, moze se slobodno reci da ovaj kadar nije ni onda, a ni kasnije uspeo da uspesno ostvari svoj drustveno-ekonomski polozaj, Po pitanju obrazovnih potreba kao i zaposljavanja, Rezolucija III plenuma nije imala posebnog stava. Tek istekom ovog perioda pocinje da se pojavljuje problem zaposljavanja sto je bacilo posebno svetlo na "revolucionami voluntarizam i idealizam u gledanju na zaposljavanje sarno desetak godina ranije" koji se ogledao u stavu da vise nikada nece biti krize, nezaposlenosti i s1. (Simovic, 1990, 157).

Period jedinstvenog skolskog sistema od 1958. do 1974. godine
Novi period realizacije politike vaspitanja i obrazovanja pocinje 1958. godine kada se, kako to mnogi navode, dogodila nasa prva temeljna reforma skolskog sistema. Ovaj period N. Potkonjak (1980, 46) naziva etapom razvijenog drustvenog upravljanja i prelaza na samoupravljanje. Nairne, posle dugogodisnjih javnih rasprava Komisija za reformu skolstva je podnela .Prijedlog sistema odgoja i obrazovanja u FNRJ". Opsti zakon 0 skolstvu'" iz 1958. godine, R. Simovic (1990) je oznacio kao zakonski, ali i programski dokumenat (sa ustavnim svojstvima) kojim se utvrdila, i to vrlo kompletno, nova politika vaspitanja i obrazovanja, narocito u pitanju celokupnog, jedinstvenog i opstevazeceg sistema vaspitanja i obrazovanja za celu FNRJ. Opsti zakon je stvorio osnovu za donosenje pojedinih republickih zakona i propisa, sto je od velikog znacaja buduci da je do tada celokupna oblast vaspitanja i obrazovanja uglavnom bila regulisana saveznim zakonodavstvom. Isti autor (1990, 98) pise da je ovaj dokumenat .najveci domet imao u regulisanju predskolskog i osnovnog osmogodis30 Opsti zakon 0 skolstvu predstavlja poklapajuci dokumenat sa Prijedlogom sistema odgoja i obrazovanja u FNRJ iz 1958. godine.

PEDAGOGIJA, 4/02.

63

njeg vaspitanja i obrazovanja, da je u tim oblastima izgradio jednu modemu koncepciju, za koju je i svet pokazivao interesovanje, i koja je, kao takva, uz neka usavrsavanja, ostala do danas". U Opstem zakonu u skolstvu, polazeci od opsteg cilja socijalisticke zajednice - izgradnje asocijacije slobodnih proizvodaca ili komunistickog drustva, kao i od mesta i uloge radnog coveka u toj izgradnji, postavio se cilj vaspitanja i obrazovanja. Skola treba da pomogne formiranju fizicki zdrave, solidno obrazovane i socijalisticki vaspitane licnosti koja ce na razne nacine sto bolje moci da razvija produktivne snage drustva, da sto aktivnije i efikasnije ucestvuje u upravljanju, u vrsenju raznih drustvenih poslova, licnosti kojoj su dostupne i potrebne tekovine kulture radi svog sadrzajnijeg i lepseg zivota, kojoj su bliske tezenje za slobodom i napretkom svih naroda s kojima je povezuje saznanje 0 neophodnosti solidamosti svih radnih ljudi u borbi za mir i socijalizam (Colakovic, 1958, 30). Ovim zakonom prvi put je u zemlji obuhvacen ceo sistem vaspitanja i obrazovanja, od predskolskih ustanova do fakulteta, visokih skola i umetnickih akademija. Njime su data osnovna nacela koja su vazila za sve skole i ustanove za vaspitanje i obrazovanje: jedinstven sistem vaspitanja i obrazovanja; osmogodisnje obavezno skolovanjc; jednako pravo gradana na vaspitanje i obrazovanje bez obzira na nacionalnost, pol, socijalno poreklo i veroispovest; besplatnost nastave, zasnovanoj na jedinstvenim nacelima i realizovanoj na jezicima naroda Jugoslavije (posebno se obezbedivala nastava na nacionalnom jeziku manjine); zasnovanost vaspitanja i obrazovanja na dostignucima nauke; ucenicima se obezbeduje aktivno ucestvovanje u raznim oblicima rada i zivota skole; nastavnici su samostalni u ostvarivanju cilja vaspitanja i obrazovanja i u izvodenju nastave; drustvena zajednica osniva i razvija skole i druge ustanove za vaspitanje i obazovanje; skole i druge ustanove organizovane su na nacelima drustvenog samoupravljanja (Filipovic, 1958). Sve ove promene pruzile su mogucnost da u periodu od 1958. do 1974. godine dode do jos sirih mogucnosti pristupa obrazovanju i ostvarivanju prava na obrazovanje, s mogucnoscu zaposljavanja, sve do privredne reforme 1965. godinc (Simovic, 1990). U ovom periodu doneta su brojna akta koja su bitno uticala na dalji razvoj prosvetne politike kod nas. To su, pre svega, dokumenti sa sedmog (1958), osmog" (1964) i devetog" (1969) kongresa SKJ. Zatim, Rezolucija 0 obrazovakongres SKJ je posebno ukazao na dalju potrebu usavrsavanja sistema obrazovanja, podizanju kvalitete obrazovanja, te elasticnijeg uskladivanja sistema obrazovanja (narocito strucnog) sa potrebama privrednog i drustvenog razvitka (Iz Rezolucije Osmog kongresa 0 narednim zadacima SKJ, 1964). 32 Deveti kongres SKJ je bio od posebnog znacaja za vaspitanje i obrazovanje zato sto je njim data jedna celovita i nova koncepcija sistema vaspitanja i obrazovanja koja je bila zasnovana na principima pennanentnog i integralnog obrazovanja i samoobrazovanja, te zbog uvodenja sasvim novih kategorija u oblast vaspitanja i obrazovanja (princip dohotka, cena obrazovanja, ekonomika obrazovanja, prekvalifikacija radnika, tehnoloski visak itd.). Nove privredne i drustvene okolnosti nametnule su potrebu da se na ovorn kongresu istakne princip solidarnosti u obrazovanju, kako bi se ublazilo dejstvo materijalnih uslova sredine (Simovic, 1990,49-50).
31 Osmi

64

PEDAGOGIJA, 4/02.

nju strucnih kadrova iz 1960. godine je dala veliki podstrek ostvarivanju prava svih gradana na strucno obrazovanje. Ona je, takode, ukazala na fundamentalnu vaznost nacina finansiranja - iz sredstava same radne organizacije, mimo budzeta opstina i republika, i ukazala na potrebu donosenja saveznih i republickih zakona 0 finansiranju obrazovanja i osnivanje tzv. zajednica obrazovanja. Na taj nacin bio je uklonjen etatizam iz sfere finansiranja, ali je i dalje ostao u sferi obrazovne politike, premda je i tu bio oslabljen uvodenjem odredenih samoupravnih organa i postupaka (Milutinovic, 1984, 108). Pocetkom sezdesetih godina bila je uocena potreba izradivanja celovitog dokumenta u svrhu utvdivanja pravaca transformacije obrazovnog sistema koji bi kompletnije izrazio sustinu tadasnjih drustvenih potreba. Stoga je rad na izradi takvog dokumenta zapoceo odmah nakon usvajanja Ustava iz 1963. godine. Ustav iz 1963. godine je predstavljao prelomni dokumenat zato sto je tacno utvrdio da federacija u oblasti obrazovanja donosi sarno opste zakone i otvorio nov prostor republikama za vecu samostalnost u regulisanju i samostalnoj realizaciji obrazovne politike" (Simovic, 1990, 172). Dalje, privredna reforma iz 1965. godinc je imala veliki uticaj na oblast vaspitanja i obrazovanja. U medunarodnim odnosima se afirmisala ideja nesvrstavanja (Potkonjak, 1980,48). Doneti su ustavni amandmani (1967, 1968. i 1971. godine). Slede, Teze 0 usavrsavanju i razvoju sistema obrazovanja i vaspitanja u SFRJ iz 1968. godine", te Rezolucija 0 razvoju odgoja i obrazovanja na samoupravnoj osnovi iz 1970. godine koja je imala zakonski znacaj (time su se definitivno zanemarili reformski dokumenti iz 1958. godine)" i predstavljala uvod za sve ono sto se dogodilo na X kongrcsu SKJ (1974). Medutim, Rezolucija je predstavljala osnovu za popravljanje, ali ne i radikalno menjanje sistema. Uz sve to, njena realizacija ostala je previse u krugovima strucnih i upravnih organa, a za temeljnijc promenc jc nuzno angazovanje celokupnog drustva, Istovremeno, izostao je zajednicki rad republika i pokrajina na razradi principa i pravaca reforme, pa je ona tekla relativno nezavisno, neravnomerno, a ponegde i stihijno (Pedagoska
Posle Ustava 1963. godine Opsti zakon 0 skolstvu je doziveo znacajne izmene, dopune i bitnija skracenja, te je u njemu ostalo sarno ono sto je bilo vazno za federativnu regulativu. Potrebno je jos istaci da postoji znatna razlika fonnulacije cilja vaspitanja i obrazovanja u Opstem zakonu 0 skolstvu iz 1958. godine i preeiscenog teksta Opsteg zakona 0 skolstvu iz 1964. godine. Ona se ogledala u tome sto se 1958. godine govorilo 0 osposobljavanju m1adih, a 1964. 0 osposobljavanju gradana (Simovic, 1990). 34 Ovaj dokumenat tretira sistem znatno celovitije cime otvara citav kompeks pitanja i ideja dajuci nagovestaj 0 izgradnji autenticnog jugoslovenskog obrazovnog sistema (Pedagoska enciklopedija, 1989). 35 U Rezoluciji je ukazano na neophodnost stalnog ucenja u toku zivota zbog neprekidnog rasta novih saznanja, te se insistiralo na povezivanju svih oblika obrazovanja i ravnopravnosti svih vidova i oblika obrazovanja odraslih i omladine. Narocito se naglasavao znacaj obrazovanja uz rad, kao i znacaj jedinstva vaspitanja i obrazovanja, i u tom smislu su navedeni glavni vaspitno-obrazovni ciljevi koji treba da doprinesu svestranom razvoju licnosti (Pedagoska enciklopedija, 1989).
33

PEDAGOGIJA,4/02.

65

enciklopedija, 1989,363). Treca konferencija SKJ (1972) bila je u celini posvecena politici obrazovanja i problemima mladih u novim drustvenim uslovima, te je postavila zadatak da se do Desetog kongresa SKJ izradi osnova za radikalnu reformu sistema vaspitanja i obrazovanja (Rezolucija Trece konferencije SKJ, 1972). Vee je spomenuto da je prekretnicu u celokupnom skolskom sistemu donela 1958. godina. Donosenjem Opsteg zakona 0 skolstvu 1958. godine bila je postavljena pravna osnova za rekonstrukciju celokupnog skolskog sistema. Predlogom ovog Zakona se nastojao uvesti novi skolski sistem koji bi bio celovit i elastican (Colakovic, 1958, 17). Po ovom Zakonu, jedinstvo vaspitno-obrazovnog sistema su cinile: predskolske ustanove, osnovne skole (kao skole opsteg obrazovanja i temelj novog skolskog sistema - obavezne za sve gradane od sedam do petnaest godina), gimnazije kao opsteobrazovne srednje skole, strucne i vise strucne skole, visoke skole, fakulteti i urnetnicke akademije, ustanove za obrazovanje odraslih i strucno usavrsavanje - redovne skole, razlicite skole za odrasle, radnicki i narodni univerziteti i druge ustanove i oblici (Starovlah, 1986). R. Colakovic (1958) je pisao da se novi skolski sistem razlikovao od prethodnog po nekoliko pitanja. Kao prvo, novi skolski sistem je obuhvatao, pored redovnih skola, raznovrsne ustanove za predskolsko vaspitanje" i ustanove za obrazovanje odraslih i strucno usavrsavanje. Drugo, u nastojanju da se skolski sistem oslobodi krutosti i sablona napustili su se tzv. stupnjevi u skolskom sistemu. Na osnovnu skolu, u osmogodisnjem trajanju", nadovezivale su se skole opsteg obrazovanja - gimnazije", kao i raznovrsne strucne skole (skole za kvalifikovane radnike, tehnicare raznih struka, visokokvalifikovane radnike, vise tehnicare itd.) koje su pripremale kadrove za privredu i razne jayne sluzbe'". I, najzad dolaze visoke skole i fakulteti za spremanje visokokvalifikovanih strucOpsti zakon 0 skolstvu je po prvi put u skolski sistem ukljucio predskolsko vaspitanje, koje do tada, ne sarno da je bilo nerazvijeno, vee je bilo tretirano kao deo socijalne politike. Medutim, u prvi plan se isticala njegova uloga u organizovanju kultumo-zabavnog zivota dece i pomoc roditeljima (narocito zaposlenim) u zbrinjavanju i vaspitanju dece. Time se sarno uzgred govorilo 0 decjem daljem vaspitanju, a uopste se nije pominjala potreba za obrazovanjem (Starovlah, 1986, 23). 37 U toku diskusije 0 Predlogu Komisije za reformu skolstva bilo je i glasova (ne mnogobrojnih), da je dovoljno cetvorogodisnje obavezno skolovanje, da dugo skclovanje predstavlja nepodnosljiv teret za zemlju, daje ono cak luksuz (Colakovic, 1958). 38 U skladu sa formiranjemjedinstvene osmogodisnje osnovne skole, gimnazijaje skracena na trajanje od cetiri godine. Postavljanjem gimnazije u skolskom sitemu kao cetvorogodisnje skole, izmenjen je ne sarno njen polozaj u njemu - nekad je to bila glavna skola, a sada je postala sarno jedna od njih vee i njen karakter. Dok je u ranijim periodima bila sarno priprema za dalje studije, ona je sada postala zavrsna skola. (Colakovic, 1958). Ipak, sustina gimnazije se i dalje sastojala u tome da je iskljucivo pripremala kadrove za dalje obrazovanje, dok su druge strucne skole prvenstveno pripremale ucenike za rad (Pedagoska enciklopedija, 1989, 358). 39 Zakon je detaljno razradio odredbe 0 strucnim i visim strucnim skolama, jer je bilo potrebno osigurati drustvenoj zajednici stalan priliv raznovrsnih strucnih kadrova: kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika, tehnickog i ostalog strucnog osoblja (Starovlah, 1986, 25).
36

66

PEDAGOGIJA, 4/02.

njaka". Treca razlika ovog skolskog sistema u odnosu na prethodni sastojala se u ukidanju dualizma u sistemu vaspitanju i obrazovanju i privilegovanog polozaja pojedinih vrsta skola. Skolski sistem je karakterisala demokraticnost; svima je bio omogucen pristup u sve skole (na osnovu znanja i sposobnosti), pri cemu su se nastojali obezbediti uslovi da to pravo gradana ne ostane sarno dekleracija (lsto). Ipak, smatralo se, da su i pored svih napora u razvijanju sistema skolstva, u njemu ostali neki nedostaci i neresena pitanja, izmedu kojih i ostaci dualizma i nedemokraticnosti (pre svega na srednjem skolskom stepenu - privilegovan polozaj gimnazija), sarno formalna jednakost svih srednjih skola prilikom upisa na visokoskolske institucije. Pored uocenih slabosti u ostvarivanju postavljenih zadataka reforme, uvidelo se da dokumenta iz 1958. godine ne pruzaju dovoljno osnova za dalje i korenitije reformisanje i uskladivanje sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima razvoja samoupravnih socijalistickih odnosa. Zbog toga su pocele da se vrse neposredne pripreme za donosenje novih dokumenata 0 reformi sistema vaspitanja i obrazovanja (Potkonjak, 1980). Usled porasta potrebe za strucnirn kadrovima, te otklanjanja dotadasnjeg zaostajanja u obrazovanju strucnih kadrova sa potrebama privrede i javnih sluzbi, Rezolucijom 0 obrazovanju strucnih kadrova bio je postavljen novi, jedinstveni sistem strucnog obrazovanja kojeg su sacinjavale pored skola i skolskih centara, i centri za strucno obrazovanje radnika, te drugi oblici organizovani od strane privrednih organizacija za stvaranje novih i dalje osposobljavanje postojecih kadrova. U ovaj sistem su ulazili i radnicki i narodni univerziteti, pripremanje kadrova neposrednim radom u proizvodnji, delatnosti na obrazovanju kadrova koje se vrsilo u JNA i na akcijama narodne omladine, i druge forme rada putem kojih su raznovrsne strucne organizacije i jayne sluzbe omogucavale sticanje novih znanja (Markovic, 1960). Rezolucija je apsolutnu prednost dala skolskim centrima, kao organizacijama strucnog obrazovanja koje su uskladivale nastavne sadrzaje, kadrove, opremu, radionice i laboratorije za dva i vise stepena strucnog obrazovanja, ali je ostavila politicko-teritorijalnim jedinicama, privredi i javnim sluzbama koje nisu imale takve mogucnosti da mogu da osnivaju strucne skole i za sarno jedan stepen strucnog obrazovanja (Simovic, 1990). Rezolucijom je odredeno da sadrzinu strucnog obrazovanja treba da sacinjavaju prakti-

40 U ovom periodu su se prosirivale mogucnosti upisa na vise i visoke skole i fakultete, tako da je doslo do prave "eksplozije" studenata (Potkonjak, 1980, 47). Sledeci korak u promeni visokog skolstva je usledio 1960. godine, kada su doneti Rezolucija 0 obrazovanju strucnih kadrova i Opsti zakon 0 fakultetima i univerzitetima. Sustina ovih promena se moze izraziti kao napor da se stvori znatno elasticniji i razudeniji sistem koji je trebao da omoguci brzi izlazak skolovanih strucnjaka sa fakulteta. Donosenjem Opsteg zakona 0 fakultetima i univerzitetima na fakultetima se otvorio proces specijalizacija i postdiplomskih studija koji su postepeno poceli da prerastaju u deo obrazovnog sistema (Milutinovic, 1984).

PEDAGOGIJA, 4/02.

67

cna, strucno-teorijska i druga prirodno-naucna i opsta znanja koja su potrebna za kvalitetno obavljanje odgovarajucih poslova" (Markovic, 1960). Prilikom uskladivanja zakonskih i drugih dokumenata u sferi vaspitanja i obrazovanja sa Ustavom iz 1963. godine, doslo se do uverenja 0 potrebi donosenja novog dokumenta koji bi predstavljao osnovu za dalje reformisanje i usavrsavanje postojeceg sistema vaspitanja i obrazovanja. Konacno, posle nekoliko nacrta i javnih diskusija, savezna skupstina je usvojila 1970. godine Rezoluciju 0 razvijanju vaspitanja i obrazovanja na samoupravnoj osnovi (Milutinovic, 1984, 108). Rezolucija se zalagala za permanentnost procesa obrazovanja sto je zahtevalo integralni, diferencirani, unutrasnje povezan i na svim nivoima dostupan sistem vaspitanja i obrazovanja (Simovic, 1990, 69). U ovoj Rezoluciji se posebno insistiralo na: izgradivanju sistema vaspitanja i obrazovanja koji ce biti na svim nivoima neposrednije uskladen sa potrebama drustva i tesnje povezan sa samoupravno organizovanim udruzenim radom neposrednih proizvodaca; prevazilazenju ostataka dualizma u sistemu skolstva, posebno na nivou srednjeg obrazovanja'"; povezivanju opsteg i strucnog obrazovanja, i to putem organizovanja srednjeg obrazovanja u dye etape: prva etapa (dve godine) je trebala da velikim delom bude jedinstvena za sve, a druga (jedna do dye godine) da bude usmerena prema razlicitim sferama proizvodnog i drugog drustvenog rada (Potkonjak, 1980). Ova Rezolucija se zalagala za prosirivanje zajednickih opsteobrazovnih sadrzaja u svim oblicima srednjeg obrazovanja, ali jos uvek nije upotrebljavala termin "usmereno obrazovanje" (Milutinovic, 1984, 109). Iako se Opstim zakonom 0 skolstvu nisu uvele izmene u sistem drustvenog upravljanja koji je bio uspostavljen Opstim zakonom 0 upravljanju skolama iz 1955. godine, njime je uvedena nova i po metodama rada i zadacima prosvetno-pedagoska sluiba koja je zamenila dotadasnju prosvetnu inspekciju, i koja je bila prvenstveno usmerena da pomogne nastavnicima i skclskom odboru da bolje organizuju celokupni zivot i rad skole" (Colakovic, 1958). U periodu od 1954-1964. godine poceli su da se stvaraju osnove za prelaz sa drustvenog upravljanja na samoupravljanje". Na svim nivoima (savezPosledice ovog i drugih dokumenata su se osetile u drugoj polovini sedme decenije, kada su se u sve srednje strucne skole poceli ugradivati brojni opsteobrazovni sadrzaji kako bi se ucenicima ovih skola obezbedila veca prohodnost ka univerzitetu (Pedagoska enciklopedija, 1989). 42 Dualizam u skolskom sistemu se nastojao prevazici i stavom da svaki stepen obrazovanja posle osnovnog treba da pruz! znanja i doprinosi razvoju sposobnosti koje ce omoguciti neposredno ukljucivanje u rad i nastavljanje obrazovanja. 43 Dotadasnja skolska inspekcija je bila funkcija upravnih organa u prosveti i svodi1a se vise na nadzor postovanja propisa i fonnalnog izvrsavanja odredenog zadatka, a manje na pedagosku pomoc nastavnicima (Colakovic, 1958). 44 Period samoupravljanja u vaspitno-obrazovnim ustanovama je poceo sa Ustavom SFRJ 1963. godine. To je period prenosenje nadleznosti u ovoj oblasti sa Federacije na republike, sa republika na nize zajednice i organe i na radne organizacije itd. (Simovic, 1990). Skole su postale samoupravne radne
41

68

PEDAGOGIJA, 4/02.

nom, republickom, pokrajinskom, opstinskom) su poceli da se formiraju zavodi za skolstvo (prosvetno-pedagoski zavodi) koji su dobili dvostruki zadatak: kontrolu nad radom skola i nastavnika i pruzanje pomoci skolama i nastavnicima u cilju unapredivanja njihovog rada (instruktivna funkcija). Strucnjaci koji su radili u ovim institucijama su se nazivali savetnicima, sto znaci da je akcenat bio stavljen na njihovu instruktivnu funkciju. U ovom periodu na nivou republika i pokrajina postojali su i upravni organi - sekretarijati za obrazovanje. Neste kasnije (u periodu od 1961. do 1969. godine) na nivou republika i pokrajina su se formirali prosvetni saveti kao drustveno-upravna kolektivna tela u cijoj su se nadleznosti nalazila mnoga strucna pitanja (nastavni planovi i programi, sprema nastavnika, njihovo obrazovanje i usavrsavanje), Ovi saveti su resavali pitanja osnovnih i srednjih skola, a od visih skola u njihovoj nadleznosti bile su sarno skole za pripremanje nastavnika. U svim skolama, u ovom periodu, formirale su sc radne zajednice kao neposredni organi samoupravljanja radnih ljudi, i saveti u kojima je jacala uloga nastavnika i ucenika. Kao posledica dobijanja vecih prava u periodu samoupravljanja, u skolama jc jacala i uloga strucnih tela (strucnih aktiva nastavnika, nastavnickih, razrednih i odeljenskih veca). Velika paznja posvecivala sc ucescu ucenika u samoupravljanju putem zajednicc ucenika (Potkonjak, 1980). Interesantno je da se deset godina posle donosenja Opsteg zakona 0 upravljanju skolama, tj. na Osmom kongresu SKJ konstatovalo da ima prilicno nejasnih stvari u vezi sa radom samoupravnih organa u oblastima obrazovanja, nauke i kulture. Odnos izmedu strucnih rukovodstva, samoupravnih organa, predstavnika drustvene zajednice u tim organima, i samog radnog kolektiva cesto nisu bili u skladu sa principima samoupravljanja. Ucesce predstavnika drustvene zajednice u samoupravnim organima je cesto bilo sarno formalno (Rezolucija Osmog kongresa 0 narcdnim zadacima Savcza komunista Jugoslavije, prema Starovlah, 1986). Opsti zakon 0 finansijskim sredstvima za obrazovanje i vaspitanje 1966. godine je uveo novine u nacinu finansiranja obrazovne delatnosti. On je kao obavezni, stalni izvor sredstava za obrazovanje ustanovio poseban doprinos iz licnih dohodaka gradana, a predvideo je i druge izvore - porez gradana, doprinosi na investicije i dr. Ovim je uveden je nov, nebudzetski nacin finansiranja vaspitanja i obrazovanja tako sto su stvorene zajednice obrazovanja" sa odgovaorganizacije od posebnog drustvenog interesa. Ukinuti su saveti za prosvetu kao kolektivna rukovodeca drustvena tela, au skupstinama(saveznoj,republickim ~ pokrajinskim) su uvedeni posebni skupstinski domovi - prosvetno-kultumaveca (Potkonjak, 1980). 45 Zajednice obrazovanja osnivale su se kao samoupravneorganizacije sa svojstvom pravnog lica radi ostvarivanjadrustvene uloge vaspitanja i obrazovanja, neposrednogpovezivanja delatnosti ustanova za vaspitanje i obrazovanje sa potrebama privrede i drustvenih sluzbi, odlucivanja 0 raspodeli drustvenih sredstava za obrazovanje, kao i svojstvom razmatranja drugih pitanja od zajednickog i opsteg interesa u oblasti vaspitanja i obrazovanja( Simovic, 1990,65).

PEDAGOGIJA,4/02.

69

rajucim fondovima, 8tO je omogucilo brze uvodenje principa nagradivanja prema radu u ovoj oblasti. R. Simovic (1990) pise da se u to vreme od saveznog opsteg i republickih zakona 0 finansiranju obrazovanja mnogo ocekivalo i da se smatralo da su ovim zakonima konacno obezbedeni stabilni izvori finansiranja i samoupravni mehanizmi njihove raspodele. Medutim, po pravilu finansiralo se zateceno stanje, a 0 primeni principa raspodele prema rezultatima rada u obrazovnim ustanovama jos nije bilo reci" (Simovic, 1990, 183). U daljem razvoju, sve do Ustavnih amandmana 1971. godine, novi sistem je ispoljio i svoje brojne slabosti i ogranicenosti: zadrzao se ogroman uticaj drustveno-politickih zajednica; zajednice obrazovanja su bile pretezno tehnicki distributeri akumuliranih sredstava, uz porast administracije i sopstvenih strucnih sluzbi; privreda je bila nezainteresovana pa i nemocna da planira potrebe u kadrovima, osecajuci da su sredstva za obrazovanje, kao i pretezan deo akumulacija, van njenog uticaja; princip dohotka i cene obrazovanja nije se afirmisao itd. (lsto). Usvajanjem ustavnih amandmana (1.971) prestale su neposredne funkcije federacije u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Njihova sustina mogla bi se svesti na uvodenje principa slobodne razmene rada izmedu radnih ljudi u materijalnoj proizvodnji i drugim delatnostima i radnih ljudi u obrazovanju, samoupravno udruzivanje ljudi radi zadovoljavanja zajednickih potreba i interesa. Oblik tog udruzivanja je bio interesna zajednica obrazovanja kroz koju je polozaj radnih ljudi u obrazovanju trebao da se izjednaci sa polozajem radnih ljudi u udruzenom radu. Ni ova nacela ustavnih amandmana nisu se brzo ostvarivala (lsto). Osnovu rada na nastavnim planovima i programima u periodu od 19581974. godine je dao Opsti zakon 0 skolstvu. U osnovnim nacelima njime se predvidalo da se "vaspitanje i obrazovanje zasnivaju na postavkama nauke i nacelima pedagogike, na tekovinama istorije i kulture naroda Jugoslavije i drugih naroda, a na idejnim osnovama i u humanistickorn duhu socijalizma" (prema Filipovic, 1958, 374). Na osnovu ovog zakona bile su napravljene brojne izmene u celokupnoj koncepciji vaspitno-obrazovne delatnosti skola (u nastavnim planovima i programima, sadrzaju, oblicima i metodima itd.). Zvanicnim svrstavanjem predskolskih ustanova u sistem ustanova za vaspitanje i obrazovanje, istaknuta je i potreba donosenja jedinstvenog programa vaspitno-obrazovnog rada, kao i povezivanje sadrzaja predskolskog vaspitanja sa sadrzajima osnovne skole. Prosvetni savet Jugoslavije je utvrdio Osnove nastavnog plana i programa osnovne skole (1959). Ovim osnovama je uveo opstetehnicko obrazovanje, a u cilju prosirivanja i bogacenja vaspitno-obrazovnih delatnosti i raznolike slobodne vannastavne aktivnosti ucenika, Vaspitno-obrazovno delovanje gimnazije sastojalo se iz nastave, proizvodnog rada, prakticnih tecajeva i slobodnih aktivnosti
46

Pored toga, ovaj savezni zakonnije sejedinstveno sprovodio u svim republikama, te je uneo mnogo nervoze i nesigumosti u rad obrazovnih ustanova. Stogaje, po nekim misljenjima ovaj mehanizam po sustinskim obelezjima predstavljao modifikovani oblikbudzetskog mehanizma (Simovic, 1990).

70

PEDAGOGIJA,4/02.

(Osnovi nastavnog plana i programa gimnazije, 1959). U prvom razredu, nastava se za sve ucenike izvodila po istom nastavnom planu i programu, a pocev od drugog razreda ona se odvijala po smerovima: drustveno-jezicki i prirodnomatematicki. Unosili su se elementi drustveno-ekonomskog obrazovanja, kao i tehnickog obrazovanja i proizvodne prakse u preduzecima. Rezolucija 0 obrazovanju strucnih kadrova imala je velikog uticaja na dalji razvoj strucnog skolstva i na njihove nastavne planove i programe. Uvodenjem proizvodnog, odnosno prakticnog rada u sve oblike i forme strucnog obrazovanja, ova rezolucija razvila je novu koncepciju politike vaspitanja i obrazovanja (Markovic, 1960). Dalje, priprema na nove reformske zahvate dovela je do novih akcenata u politici vaspitanja i obrazovanja sto je uticalo da se nastavni planovi i programi, udzbenici, uslovi za nastavnicki kadar, menjaju i usavrsavaju i posle donosenja u periodu od 1968- 1971. godine (Simovic, 1990). Kada se govori 0 realizaciji ideoloskih zadataka reforme mnogi su u ovo vreme, a narocito posle 60-ih godina kritikovali tadasnje preovladavanje obrazovnih komponenti i zapostavljenost marksistickog obrazovanja. Zato je Rezolucija Trece konferencije SKJ iz 1972. godine bila u celini posvecena problemima socijalisticke usmerenosti mlade generacije (Rezolucija Trece konferencije SKJ, 1972). To je bilo uslovljeno prvenstveno studentskim i kosovskim nemirima (1968) i kasnijim drustvenim gibanjima "do maspoka i njegove eskalacije 1971. godine, do liberalistickog i nekog drugog zastranjivanja u politickim vrhovima, do restauracije gradanskih shvatanja i zapostavljanja marksistickog obrazovanja i vaspitanja, do slabljenja jugoslovenskog socijalistickog patriotizma ... " (Simovic, 1990, 51). Ovom konferencijom se ponovno afirmisala neophodnost idejno-politicke i marksisticke zasnovanosti svakog vaspitanja, radnopolitehnicke osnove vaspitanja i obrazovanja itd. Osnivanjem Zavoda za nastavna sredstva i skolsku opremu kao prve specijalizovane ustanove 1959. godine nastojalo se ostvariti osavremenjivanje nastave. Medutim, sve do 1973. godine, kada je donet Zakon 0 udzbenicima za osnovno i srednje obrazovanje u SR Srbiji, u bivsoj Jugoslaviji nije bilo nizih podzakonskih akata osim, ponegdc, propisa 0 udzbenicima (Isto). U narednih nekoliko godina, i ostale republike su donele zakone kojima se ova oblast nastojala regulisati. Medutim, ovi zakoni nisu regulisali pitanja ostalih nastavnih sredstava. Opstim zakonom 0 skolstvu iz 1958. godine prvi put je uvedena obaveza stalnog usavrsavanja nastavnika. Sistem obrazovanja nastavnika se zasnivao na srednjim (ueiteljskim) i visim skolama (vise pedagoske skole, pedagoske akademije) za nastavnike i vaspitace, srednjim i visim specijalnim skolama (za fizicku kulturu, za ekonomiku domacinstva, za specijalne pedagoge) i fakultetima u umetnickim skolama i akademijama. Mnogi fakulteti su obrazovali nastavnike (Filoloski, Filozofski, Prirodno-matematicki) ili strucnjake raznih profila (Ekonomski, Pravni iIi drugi) od kojih su mnogi radili i u vaspitno-obrazovnim usta71

PEDAGOGIJA, 4/02.

novama. Uprkos ociglednom napretku, nastavnicki fakulteti (i skole i akademije) jos uvek su bili vise oslonjeni na tradicionalne modele i koncepte obrazovanja nastavnika (Isto). Usled nedovoljnog izdvajanja sredstava za materijalne potrebe i fondove, sporo su rasla licna primanja prosvetnih radnika. Stoga, nije se ni mogla bitno izmeniti neadekvatna selekcija nastavnickog kadra, uprkos jasnog drustvenog opredeljenja da se polozaj prosvetnih radnika izjednaci sa polozajem radnika u privredi i drugim delatnostima. Opsti zakon 0 skolstvu je posebno istakao vaznost subjekatskog polozaja ucenika u nastavi, te se zalagao za takvu nastavu u kojoj ce ucenici biti aktivni (Filipovic, 1958). Time su postavljene osnove za mnoge izmene u koncepciji i unutrasnjoj strukturi vaspitno-obrazovne delatnosti skola (u nacinu programiranja i planiranja tog rada, u sadrzaju, oblicima i metodama vaspitanja i obrazovanja). Tako, u ucionice posle sezdesetih godina uvedene su brojne inovacije: programirana nastava, individualizacija, grupni rad i sl. Sve te novine uvodile su se sa velikim odusevljenjem. Medutim, zbog materijalnih problema skola, opterecenosti nastavnika i sl., mnoge no vine ubrzo su se pocele napustati, te se skola pocola ponovno vracati klasicnoj iii poluklasicnoj organizaciji nastave (Ratkovic, 1984). (nastavice se)

Litera tura:
I. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Colakovic, R. (1958) Povodom Opsteg zakona 0 skolstvu. Beograd: Kultura. Enciklopedijski rijecnik pedagogije (1963) Zagreb: Matica Hrvatska. Filipovic, S. (1955) Opsti zakon 0 upravljanju skolama. Savremena skola. br.I-2. 36-40. Filipovic, S. (1958) Opsti zakon 0 skolstvu osnov nase pedagogike. Savremena skola. br.5-6. 371-377. Markovic, V. V. (1960) Posle donosenja Rezolucije Savezne narodne skupstine. Savremena skola. br.7-8. 404-410. Mijatovic, A. (1999) Sustav odgoja i obrazovanja.Osnove suvremene pedagogije. s.291-335. Zagreb: Hrvatski pedagosko-knjizevni zbor. Milutinovic, M. (1984) Univerzitet> eppur si muove! Beograd:Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Prosvetni pregled. Nadrljanski, D. (1997) Inventar aktivnosti za resavanjesudbinskih pitanja. Pedagogija. br.3. 72-73. Osnovi nastavnog plana i programa gimnazije (1959) Savremena skola. br.5-6. 197-223. Osnovi nastavnog plana i programa osnovne skole (1959) Savremena skola. br.3-4. 10 1-129. Pedagoska enciklopedija (1989) Beograd: Zavod udzbenike i nastavna sredstva. Potkonjak, N. (1980) Sistem obrazovanja i vaspitanja u Jugoslaviji. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. Prijedlog sistema obrazovanja i odgoja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (1958) Beograd: Kultura.

8. 9. 10. 11. 12. 13.

14. Ratkovic, M. (1984) Razvoj i proturjecnosti obrazovanja. Zagreb: NIRO "Skolske novine".

72

PEDAGOGIJA, 4/02.

15. Ratkovic, M. (2000) Uspesan direktor skole: i sategije obrazovnih reformi. Beograd: Naucna knjiga. Beograd: Centar za usavrsavanje rukovodilaca u obrazovanju. 16. Ratkovic, M.(1998) Zasto, sta, kako,kada, refonnisati obrazovanje? Pedagogija. br.2. 113-25.

17. Rezolucija Osmog kongresa 0 narednim zadacima SKJ (1964) Savremena skola. br.s. 367-369. 18. Rezolucija Trece konferencije SKJ (1972) Borba saveza komunista za socijalisticku usmerenost i aktivno ucesce mlade generacije u razvoju samoupravnog socijalistickog drustva, Savremena skola. br.3-4. 347-366. 19. Rezolucija Treceg plenuma CK KPJ 0 zadacima 11skolstvu. (1949) Savremena skola. br.8- 10. 1-6. 20. Simovic, R. (1990) Politika obrazovanja i njena realizacija u SR Srbiji. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. 21. Skolstvo 11FNR Jugos/aviji: 1945-/952. (1952) Beograd: Savet za nauku i kulturu Vlade FNRJ. 22. Starovlah, M. (1986) Smisao promjena u poratnom obrazovanju u M. Brajovic (ur.) U sluibi obrazovanja: 1956-1986. s. 9-51. Titograd: Republicki zavod za unapredivanje vaspitanja i obrazovanja. 23. Trnavac, N., Dordevic, 1. (1995) Pedagogija. Beograd: Naucna knjiga.
24. Tmavac. N. (2000) Pregled najznacajnijih pokusaja osavremenjavanja vaspitno-obrazovnog rada u proteklom periodu 11945-1995/. Nastava i vaspitanje. br.!-2. 17-39. 25. Vlahovic, B. (1998) Nekoliko opaski i dilema. Pedagogija. br.3. 95-97. 26. Ziherl, B. (1946) Zadaci naseg skolstva i naucnih ustanova. Savremena skola. br.3. 145-164.

EXPERIENCE OF PREVIOUS EDUCATIONAL SYSTEM REFORMS IN OUR COUNTRY
Summary: The essay presents systemized data on changes in educational policy and reforms of educational system after Second World War up to now. Collected data were analyzed as experiences and knowledge from previous reforms could contribute in building more adequate developmental strategy of our contemporary educational system. The analyses comprises six periods: adaptation (1945-1949); conceptual re-orientation (1950-1957); unique schooling system (1958-1973); oriented education (19741990); national transition (1991-2000) and acceleration of transition process (2001-). Changes and processes that fashioned the country education policy and development of the system ofeducational institutions have been singled out in the review while the inner transformation ofschool life and work has been briefly discussed. Key words: educational policy, educational system, reform

PEDAGOGIJA,4/02.

73

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->