KOZARSTVO

EKONOMSKI ZNAAJ GAJENJA KOZA bioloka osnova koza je izraena

sposobnost da se aklimatizuje u oblastima sa nepovoljnim klimatskim uslovima i
oskudnom vegetacijom.Ta otpornost omogudava da se gaji u svim sutropskim
oblastima,to ih ini znaajnim animalnim resursom,za stanovnitvo nerazvijenih
regiona Azije i Afrike.Broj koza u svetu ima tendenciju porasta.Zadnjih 20 godina
broj koza se povedao za 50%.Prema podacima FAO u svetu se gaji oko 743
miliona koza od toga 50% u Aziji.One se koriste za proizvodnju mleka i mesa.

1.PROIZVODNJA MLEKA u svetu je oko 12,3 miliona tona.Najvie se proizvodi u
junoj Aziji i Mediteranu.Imaju dobru proizvodnju mleka i u odnosu na telesnu
masu mlene rase koza proizvedu vie mleka od krava i troe proporcionalno
manje hrane.Po biolokoj i energetskoj vrednosti nema znaajnih razlika izmedu
mleka koza i krava.Ima vedi sadraj Ca I F,ima u vedoj meri homogenizovane
sitnije masne kapljice,manje od 4 mikrona,pa ima laku svarljivost to ima
naroito znaaja u ishrani dece i bolenika ali paziti kod upotrebe mkod male
dece zbog nivoa Ca i potrebno ga je razrediti.
Sir proizveden od kozijeg mleka ima specifian ukus koji potie od visokog
procenta isparljivih masnih kiselina(kapronske,kaprinske i kaprilne).Sir je bele
boje jer nesadri beta karotin.Na balkanu se tradicionalno proizvode beli
salamureni i tvrdi kozji sir.

2.PROIZVODNJA MESA u svetu zadnjih
godina povedana je za 40% i iznosi oko 93% kozijeg mesa proizvedeno u
nerazvijenim zemljama i zemljama urazvoju.Na tritu se ceni meso mladih
teine 7 12 kg.Meso strijih ivotinja je tvre i ilavije.

3.PROIZVODNJA KOE,KOSTRETI I VUNE - kvalitet koe zavisi od
rase,uzrasta,pola i sistema gajenja.Najvie se ceni koa jaradi za izradu
jakni.Dlani pkriva dosta varira u boji i kvalitetu.Kostret se sastoji od dugih
grubih vlakana(90-95%),kratkih,finih(5-10%),koji su elastina i vrsta,pa se
koristi za izradu torbi i tkanina.Prosena finoda kostreti je 70 mikrona,a duina je
oko 9 cm.Angorska i kamirska rasa proizvode tanka i nena vlakna.Odlikuje ih
sjaj i sposobnost da se lako boje.Koriste se za proizvodnju posebnih tkanina.



POREKLO I DOMESTIKACIJA KOZA prema taksonomskoj klasifikaciji koze
pripadaju klasi Mammalia,familiji Bovidae,podfamilike Caprinae I rodu
Capre.Vode poreklo od:
1.Capra prisca - izumrela divlja forma ivela u srednjoj I jugoistonoj Evropi I
Africi.Od nje void poreklo domada balkanska rasa koza.
2.Cappra aegagrus (Bezoar) naseljena u oblastima Male Azije,Kavkaz Indija od
nje potiu koze sa sabljastim rogovima.
3.Capra falkoneri(Merkhur) naseljava istonu Aziju, sa spiralnim uvijenim
rogovima.

RASE KOZA prema podacima FAO u svetu se gaji 587 rasa I varijanata.U Evropi
ima 201 rasa.

1.AUTOHTONE RASE KOZA

A)Balkanska rasa koza void poreklo od od divlje C prisce Adameta.vrste I
snane konstitucijeTelo obraslo dugom I gustom dlakom,crvene,crne,smee,bele
I crnoarene.Visina grebena 65 cm a kod jareva oko 70 cm.Tm koza 30-40 kg
jareva 40-60 kg.Plodnost 100-150%.Jare teko pri roenju 2,5-3 kg.Mlenost se
krede oko 150 kg a kod boljih Zapata 200-250 kg.Laktacija traje 6-8
meseciGodinje se po kozi dobije 0,5 kg kostreti.

b)Domada bela koza boja kostresti je bela.Tm koza 40-50 kg jareva 60
kg.Tokom laktacije koja traje 8 meseci daju 300-500 kg mleka.Plodnost koza je
160 180%.

2.RASE ZA PROIZVODNJU MLEKA

a)Sanska rasa je najznaajnija rasa za proizvodnju mleka.Potie iz doline reke
Sane u vajcarskoj.Ukrtanjem sanske rase sa autohtonim nastale su izuzetno
kvalitetne rase visoke mlenosti I plodnosti(francuska sanska,nemako bela
oplemenjena,holandsko bela,amerika I izraelska sanska).
Glava joj je laka,suva,ravne profilne linije,bez rogova.Trup je bolje razvijen u
zadnjem delu nego u prednjem.Vime je prostrano,dugo I duboko prekriveno
tankom elastinom koom,kratkom,sjajnom,belom dlakom.
Tm koza je 50-70 kg a jareva 70-100 kg.Visina grebena koze je 70-80 cm a
jareva 85-90 cm.
Mlenost 700-800 kg mleka sa 3,5-4% mlene masti.U visoko selekcioniranim
zapatima je od 1200-1500 pa ak I do 2000 kg mleka.Laktacija traje 7-8
meseci.Plodnost 180-200%.Tm jaria oko 3,5 kg.

b)Togenburka rasa vajcarska tipina mlena.Telo prekriveno okaladsto
braon I sivkaste boje.Tm koza je 55 kg,a jareva 70 kg.Visina grebena kod koza
oko 80 cm,a jareva oko 90 cm.Mlenost 700-850 kg.3-4% mlene
masti.Plodnost koza je 170%.

c)Francuska alpine void poreklo od starih rasa koza gakeni na obroncima
vajcarskih I francuskih Alpi.Ona je izrazito otporna I mlena.Tm koza 50-70 kg ,
jareva oko 90 kg.Visina grebena koza 75 cm a jareva oko 95 cm.Mlenost oko
700 kg.Plodnost do 180%

RASE ZA PROIZVODNJU MESA

a)Boer je junoafrika autohtona rasa,koju su uzgajala plemena
Hotentota.Holanani je nazvali boer to znai farmer.Ranostasna sa svim
odlikama za tov.Grla su bele boje sa smeom glavom.Tm koza je oko 95 kg,a
jareva do 135 kgKoze su uvek blizne,a jare se tri puta za 2 godine.

RASE ZA PROIZVODNJU VUNE

a)Angora rasa void poreklo iz oblasti Angore(Ankara) u Maloj Aziji pri
nadmorskoj visini od 1000 m.odlikuje topla suva leta I hladne zime sa dosta
padavina.Telo pokriveno dugim valovitim vlaknima.Po hemiskom sastavu vlakna
su veoma slina vuni ovaca I po kvalitetu odgovaraju srednje finoj vuni.Vuna
jednake debljine I posebnog sjaja.Vlakno raste 2-2,5 cm meseno.One se iaju
dva puta godinje.Godinje po kozi se dobije do 3 kg a kod jareva godinje se
dobije oko 4 kg.To je sitnija rasa.Bele je boje ,jarevi imaju duge I izuvijane
rogove.Tm koza oko 45 kg,a jareva 70 kg.Plodnost je 70%.Izuzetno osetljiva rasa
koza.

b)Kamirska rasa azirska rasa kvalitetna vuna tzv.kamir.ianje jedanput
godinje,od odraslih jareva se dobije 1,3 kg vune.eljanjem vune dobije se
kamir,koji se odlikuje izuzetnom finodom(13-19 mikrometara) I sjajem vlakna.


RAZMNOAVANJE KOZA one pokazuju sezonsku polnu aktivnost,koja je
uslovljena trajanjem dnevnog fenotipa.Na Balkanu sezona parenja poinje u
septembru I traje do januara.Koze koje se gaje u tropskim I sutropskim
oblastima ne ispoljavaju sezonsku polnu aktivnost,ved su polno aktivne tokom
cele godine.Ima rasa koje se gaje u oblastima sa izraenom razlikom u trajanju
fotoperioda,a ipak ispoljavaju polnu aktivnost cele godine(boer u J.Africi jarevi
polno aktivni cele godine).
Parenje moe biti:slobodno,grupno,klasno I individualno(racionalno koridenje
priplodnjaka).

REPRODUKTIVNA AKTIVNOST JAREVA polna zrelost postie se od 5-6 meseca a
priplodnu polnu zrelost sa 12 do 14 meseci.Intezivno iskoridavanje poinje sa
18-24 meseca.Jarevi se u priplodu dre oko 6 godina.U stadu odnos jareva I
koza treba da bude 1:20-30.

REPRODUKTIVNE KARAKTERISTIKE KOZA enska postie pubertet od 6
meseci.Mlade se priputaju u uzrastu od 8 do 10 meseci.Najbolje pripust sa 12
meseci.Estrus traje 21 dan(varijacije od 17 25 dana).Estrus(polni ar) traje 33
asa(12-24 asa).
Vulva oteena I zacrvenjena,vaginalni iscedak.Koze imaju smanjeni apetit I ede
urinirajuOglaavaju se veoma uznemirujude I glasno.
Pri prvom parenju 85-90% koza ostaje gravidno.Duina graviditeta traje 146-155
dana.Kod tovnih rasa je postizanje 3 jarenja u dve godine.Koze se u priplodu
dre 4-6 godina.
Kontrola polne aktivnosti se koriste ,,efekat mujaka,, pri emu se koze dre tri
nedelje pre parenja u blizini mujaka.Ved 7-10 dana po putanju jareva u
populaciji kod koza su vidljivi znaci estrus.

a)POSTUPAK SA GRAVIDNIM KOZAMA nega je obavezna.Muzne koze se
zasuuju dva meseca pre partusa.Zasuenjes e vri postepeno tokom dve nedelje
uz smanjenje sone hrane,vode I ukidanje veernje mue.Pet dana pre partusa
se stavlja u posebne bokseve.Pred partus koza trai izdvojeno
mesto,uznemirena,lei,ustaje.uestalo mokri,odbija hranu I vodu.Poroaj traje
kratko (1-2 asa).

b)LAKTACIJA traje 7-10 meseci.Nakon jarenja koliina mleka raste I najveda je od
8 do 10 nedelje,zatim se odrava na istom nivou 3-4 meseca I opada do
zasuenja.Najveda koliina mleka se dobija u etvrtoj I petoj laktaciji.
ODGAJIVANJE JARADI

Po roenju jaradima se nos I usta oslobada sluz,jare se sui,obrada I dezinfekcija
pupka(jodna tinktura).Ako je pupana vrpca duga skrati se na 4 do 6 cm.Jare se
pregleda,meri I obelei.Obavezno da posisaju kolostrum.Prosena teina jaradi
je 2,5-4 kg.U prvim danima osetljive su I podlone pneumonijama.
Priplodni podmladak ne bi smeo da se zaluuje pre uzrasta od 2 do 3 meseca kad
postignu masu od 15 kg.Obavezne su dehelminizacije I vitaminiziranje jaradi.
Kod jaradi se vri obezroavanje I kastracija.Obezroavanje se vri u uzrastu od 3
do 14 dana,kada je vidljiv roni zametak.Kod jareva u korenu roga se lui secret
karakteristinog mirisa.Kastracija se vri u uzrastu od 2 do 4 nedelje.Jarevi koji
se iskljuuju iz priploda,kastriraju se najkasnije 2-3 meseca pre klanja.
Muka jarad mlenih rasa kolju se sa masom od 12 kg(bolji radman).
Drugi tov je do telesne mase od 20-25 kg postie intezivnim tovom u uzrastu od
3 meseca,a u poluintezivno tovu sa 4-5 meseci.

SELEKCIJA U KOZARSTVU

1.SELEKCIJA NA OSNOVU EKSTERIJERA se primenjuje kod koza pred sezonu
parenja,kada se vri procena eksterijera I kondicije priplodnog materijala.Od
naslednih mana kod koza se javljaju:interseks,patuljast
rast,guavost,predispozicija ka pojaanoj stresnoj reakciji.metakarpalni
hod,nervozna koza,skraen seksualni ciklus.Pojava ovih mana je karakteristika
odreenih rasa.Najeda anomalija je pojava interseksualnosti vezane za
utost.Javlja se kod mlenih rasa.Javlja se ede kod enskih sa karakteristikama
uvedanog klitorisa I kratke ili atretine vagine..Moe se pojaviti penilni klitoris I
ovotestisi,pa ak I smanjeni penis,hipospadija I hipoplastini testis.utost se
nasleuje dominantno u odnosu na rogatost I pojavu steriliteta.

2.MLENI TIP KOZA se favorizuje u Evropi.Lak skelt I bolje razvijen zadnji deo
tela,sa dobro razvijenim lezdanim vimenom.Ekstremiteti su vrsti,suvi,pravilno
razvijeni.Papci su vrsti.

3.TIP ZA PROIZVODNJU MESA selekcija u ovom pravcu se vri daleko manje u
odnosu na mleko.Tei se u selekciji razvijenost musculature,odnos zaobljenost
pledke,lea I butova.

3.TIPOVI ZA PROIZVODNJU VUNE rase koza za ovu proizvodnju su stare
rase.Najkvalitetnija vuna ovih rasa koza je ona koja se dobija sa vrata I
trupa.Obraslost nogu je mala.

SELEKCIJA NA OSNOVU PROIZVODNIH SVOJSTAVA se primenjuje u populacijama
koje su obeleene I za koje se vode verodostojni proizvodni podaci.Za mlene
rase,kao selekciski kriterijum koriste se podaci o plodnosti,koliini I sastavu
mleka.Heribilitet za mlenost iznosi 0,25-0,36.
Selekcija u proizvodnji mesa ide ka povedanju telesne mase pri roenju I drugo
popedanju plodnosti odnosno postizanje blinjenja pri svakoj jarenju.
Selekcija za proizvodnju vune vri se u razliitim uzrastima,po odbijanju I posle
prvog ianja.Prava ocean se dobije posle drugog I tredeg ianja odnosno u
uzrastu od 12 18 meseci.Koristi se prinos I kvalitet
vune,debljina,duina,sjaja,radman I druge karakteristike vune.Postoji tendencija
da se rase za proizvodnju vune-moher u uslovima poboljane ishrane rezvije u
rase dvojnog proizvodnog tipa meso-moher.

SELEKCIJA NA OSNOVU POREKLA bazira se na podacima o zdrastvenim I
proizvodnim karakteristikama predaka jedinki koje se ispituju.Na osnovu uvida u
matine klnjige dobiju se podaci o stepenu srodnosti,izmeu jedinki.

PROGENO TESTIRANJE se pridaje velika panja.Kod mlenih koza,za progeno
testiranje jarca,na najmanje 10-15 derki.Pri emu se do kraja prve laktacije vri
bioloki test,procenjuje tip I oblik,koliina I karakteristike mleka.Nakon testa
odreuje se priplodna I proizvodna vrednost testiranih jareva.

PRIMENA GENETSKIH MARKERA U SELEKCIJI kod mapiranja koza su veoma
oskudna u odnosu na genetsku mapu kod svinja,goveda I ovaca.Do sada
dobijenih rezultata ispitivanja genoma koza,u praksi najiru primenu imaju
informacije o genetskoj varijabilnosti protein mleka.Ispitivanja su pokazala da
pojedine varijante protein mleka imaju znaajan uticaj na proizvodnju mleka I
prinos sira.

a)KOZE U BIOMEDICINSKIM ISTRAIVANJIMA specifina svojstva koza kao to su
fizioloke I imunoloke karakteristike,veliina,temperament,kao I duina
ivotnog veka,ine kozu pogodnim modelom u biomedicinskim
istraivanjima,naroito u oblasti imunologije,endokrinologije,reprodukcije I
embriologije.
b)TRANSGENE KOZE genetskim ininjeringom dobijena je koza sa sposobnodu
da sintetie mleko bogato proteinom paukove mree(spider silk),koji se
posebnim tehnolokim postupkom moe izolovati iz mleka I preraditi u
niti,takozvani bioelik.Ovaj dragoceni biomaterijal koristi se u izradi vetakih
tetiva ili ligamenata,proteza,reparaciji tkiva,kao I super tanak biorazgradiv konac
u hirurgiji oka I neurohirurgiji.

METODI GAJENJA KOZA postoji preko 500 vrsta I varijanti ali se veoma mali broj
rasa odlikuje visokom produktivnodu.Gajenje u srostvu u kozarstvu se
izbegava.iroko prihvadeni metod gajenja je ukrtanje autohtonih rasa sa visoko
produktivnim rasama(francuska sanska koza,nemaka bela itd).Primena
kombinaciskog metoda gajenja nastala je boer rasa(proizvodnja mesa)



























SVINJARSTVO

EKONOMSKI ZNAAJ SVINJARSTVA u velikoj proizvodnji mesa za ishranu.U svetu
se gaji preko 900 milona svinja,koje proizvode oko 90 milona tona mesa.to
predstavlja preko 40% ukupne proizvodnje svih vrsta mesa.Od negativnih
osobina svinja se istie osetljivost na temperaturne promene,koje se odraavaju
na plodnost,preivljavanje prasadi I priras.Visoka proizvodnja zahteva
potovanje tehnolokih normi gajenja I odgovarajude uslove smetaja.

POREKLO I DOMESTIKACIJA SVINJA pripada kolu Chordata,podkolo
Vertebrata(kimenjaci) klasi Mammalia(sisara),RODU PAPKARA,FAMILIJI
Suidae,podfamiliji Suinae,rodu Sus.
Rod svinja se deli na tri podroda:Eusus(bradata svinja Indije),Sus scrofa
ferus(evropska divlja svinja) I Sus vitatus(aziska divlja svinja).Evropska I aziska
divlja svinja predstavljaju rodonaelnike domadih svinja-Sus scrofa
domestica.Postoje jo I:pekari(svinje iz toplih oblasti Amerike),krivozubne
svinje(Malajski arhipelag) I divlje svinje Afrike(bradaviasta,umska I rena).






a)EVROPSKA DIVLJE SVINJA(Sus scrofa ferus) izvorni je oblik evropskih domadih
svinja.Visina grebena 85-95 cm,telesne mase oko 150 kgTelo prekriveno gustim I
grubim ekinjama,mrkocrvene do crne boje.Zimi izmedu ekinja izrasta
vuna.Graviditet krmaa traje 120-140 dana,prase 4-6 ,koji se raaju sa
livrejem,uzdunim svetlijim I tamnijim prugama.Livreja se gubi u uzrastu od 4 do
5 meseci.Prasad ostaje pored majke do slededeg parenja.To su kasnostasne I rast
zavravaju sa 5-6 godina.Prvo parenje sa 18 meseci.Mogu da ive 20-30
godina.Veoma otporne,odlian njuh,brzo tre,dobro plivaju I koriste se za
parenje(neogranieno plodno sa domadim svinjama) primera sa berkir rasom.





b)AZISKA DIVLJA SVINJA(Sus vitatus) rodonaelnik aziskih rasa svinja.Od
evropske se razlikuje po veliini,ima manji format,kratak I dugi trup.Od
morfolokih razlika je u gradi lobanje.Kod evropskih lini deo dui od eonog,dok
je kod aziskih obrnuto.ekinja gruba,sivkastomrke boje sa crnim
vrhovima.Ranije stasavanje.Od aziske divlje svinje vode poreklo mnoge
plemenite rase u Aziji I Evropi.Odomadena pre 10.000 godina
uAziji(Kina),Severna Evropa I mediteran.Odnos prednjeg I zadnjeg dela trupa je u
odnosu 70-30%,favorizovanjem miidnih partija,lea I buta ovaj odnos se menja
50-50%,kod masnog tipa,do odnosa 30:70% kod mesnatih rasa.Kod izuzetna
mesnatih rasa poeljan odnos prednjeg I zadnjeg dela trupa je 40:60%.
Pri domestikaciji najvie se uradilo u reprodukciji.Domade rase svinja su
poliestrine,znatno ranije polno sazrevaju I prase znatno vedi broj prasadi.

PODELA RASA SVINJA po pdacima FAO u svetu je prijavljeno 649 rasa I
varijantnih sojeva.Mogu se podeliti na razliite naine u zavisnosti od kriterijuma
koji se za podelu uzimaju.

1.MASNE RASE SVINJA pripadaju kasnostasne primitivne rase.Gruba
konstitucija,izraena otpornost,dobro iskoridavanje pae I slaba plodnost(4-6
prasadi).Rast zavravaju sa tri godine.Telesne mase 150-200 kg.Sadraj masti u
polutlama je 60%.Meso je ukusno.Karakterie dugaka glava uzana,ravan
profil.Vrat leda uzani,dugi,slabo muskulozni.Lena linija je aranasta.Grudni ko
plitak I uzan.Slabine I sapi uzane.Trup dugaak,noge visoke I snane,ekinja
gruba.Prestavnici su:ika,umadinka I Mangulica sa dva soja I to beli I lasasti
soj.


2.POLUMASNE RASE SVINJA po eksterijeru I proizvodnim karakteristikama
nalaze se izmeu masnih I mesnatih.Srednjestasne rase koje imaju snanu
konstituciju I otpornost uzele od kasnostasnih i bolju konverziju,kvalitet
proizvoda,duinske,irinske I dubinske mere uzele od ranostasnih rasa.Prase oko
7 prasadi,tm 1,25 kg ateine u tovu od 180 200 kg.Predstavnici su crna
slavonska(nastala u okolini Osjeka na imanju Fajfera-fajferska svinja ili
fajferica),moravka I resavska.



PRELAZNE RASE po svojim proizvodnim svojstvima pripadaju prelaznim masno-
mesnatim rasama,pri emu su blie mesnatim rasama.

1.BERKIR je Ehgleska rasa nastala sloenim ukrtanjem(kelska sa kineskom I
sijamskom a zatim sa napolitanskom,safolk I seeks rasom).Cilj da se dobije
ranostasna,dobre aklimatizacione sposobnosti,srednje veliine I kvalitetnog
mesa.Berkir je srednje velika rasa,crne boje sa belim ounakama na rilu,kiicama
I repu.Karakteristika glave prelomljen profil,trup dugaak I irok,lea ravna.Sapi
dugake I iroke,but je pun.Noge su kratke,tankih kostiju.Plodnost je 8-9
prasadi.Koristio se za ukrtanje sa autohtonim rasama u cilju dobijanja
produktivnijih rasa.

2.KORNVAL je velika Engleska crna rasa svinja.Ranostasna I dobre
aklimatizacione sposobnosti.Dobro koristi pau.Dobijen ukrtanjem engleskih
primitivnih sa portugalskim I koneskim rasama.Postoji od 1900 godine.Prasi 8-10
prasadi,tm.1,2 kg Utovlen dostie teinu do 400 kg.

3.MALI JOKIR je engleska rasa,vrlo ranostasna,znaajno uticala na razvoj
plemenitih rasa.Fina I prefinjena konstitucija,osetljiva na nepovoljne uslove pa I
nazvana svinja boksa.Karakterie mops glava,dobro razvijene dubinske I irinske
mere.Mast se taloi na trbunoj duplji I zato je nepoeljna za savremeno
stoarstvo.

















MESNATE RASE eksterijer karakterie dobro izraene dubinske I irinske mere,pri
emu je dubina u zadnjem delu dobro izraena.Glava srednje duine,laka,u
eonom delu iroka sa malim gronikom.Vrat dug ,ravan,suv.Trup
dugaak,klinastog oblika.Lea su duga,iroka,miidava I ravna.Slabine I sapi su
duge iroke I ravne.Butovi odlino razvijeni,puni duboki I iroki.Grudni ko
srdnje dubok I irok,zaobljenih rebara.Pledka slabije razvijena I dobro
povezana.Abdomen je prostran sa 12-16 pravilno razvijenih sisa.Noge su
snane,srednje duine,papci su vrsti.Koa je fina,nepigmentirana sa
finom,glatkom,belom ekinjom.Brzo stasaju,velika plodnost,izraena tovna
sposobnost.Rast zavravaju u uzrastu od 2 godine.Nazimice se u priplod uvode
sa 8 meseci.Krmae se prase vie od dva puta godinje.Po leglu oprase 8-14
prasadi,od kojih se zalui 7-12 prasadi.Tm je od 1,1-1,3 kg.Prasad brzo napreduje
tako u uzrastu od 28 dana dostie 6-7 kg.Sa 6 meseci 90-110 kg.Prirast u tovu
oko 700 g dnevno a utroak hrane za kg prirasta do 3,4 kg.Krmaa postie masu
200-250 kg a nerast 250-300 kgRadman je 75-85%.Odlikuje ih sadraj kvalitetnog
mesa u polutkama,koji iznosi preko 50%.
Nerasti u testu imaju dnevni prirast 750-914 g,utoak hrane za 1 kg prirasata je
2,6-3,1 kg I procenat mesa u polutkama koji se krede od 53-60%.
Od konstitucionih mana su problem na papcima koji utiu na nepravilan stav.
Predstavnici su: Veliki jokir,danski,holandski,vedski I jugoslovenski landras.

1.VELIKI JOKIR velika bela svinja nastala ukrtanjem keltske sa portugalskom I
napolitanskom I kineske radi popravljanja tovnosti.Prvi jokir je izloen 1851
godine uJokiru(tkaki radnik).Abdomen razvijen sa 6-8 sisa.Plodnost,prasi 11
prasadi,a zalui vie od 9 prasadi,krmae odlikuje dobra mlenost.Prasad teka
1,3 kg a sa 6 meseci preko 100 kg.Plotkinja se pripusta sa 7-8 meseci pri telesnoj
masi od 120 kg.Priplodne krmae su teke 200-250 kg a nerastovi u priplodnoj
kondiciji imaju masu 250-300 kg.Odrasla grla mogu imati I preko 500 kg.Dnevni
prirast 650 g,za1 kg je potrebno oko 3 kg hrane.Meso sono
mramorirano.Radman preko 75%.Dnevni prirast nerasta oko 900g uz utoak
hrane za kg prirasta 2,5-3 kg.
U industriskom ukrtanju se veliki jokir koristi kao majinska linija za dobijanje
hibridnih nazimica,dom se mesnate linije velikog jokira koriste kao terminalne
rase.



2.DANSKI LANDRAS u 18 veku ukrtaju dugouhe danske svinje sa velikim
jokirom.Eksterijer se odlikuje velikom duinom trupa,ui u prednjem delu a
znatno iri u zadnjem delu.Trup ima izgled klina,torpedo.Ranostasna je dobrih
tovnih sposobnosti I kvalitetnog mesa za proizvodnju bekona.elo je ue od
joklira,ui duge I klompave,noene u pravcu njuke.Koa fina bez
pigmenta.ekinje fine ravne I bele.Prase 12 prasadi,10 zalui.TM prasadi oko
1,25 lg.

3.HOLANDSKI I VEDSKI LANDRAS su nastale oplemenjavanjem autohtonih rasa
svinja Holandije I vedske sa velikim jokirom I danskim landrasom

4.DOMADA MESNATA RASA nastala kombinacijom ukrtanja domade masne rase
mangulice sa velikim jokirom,holandskim I vedskim landrasom.(Subotica- 1954
god.).Od mangulice dobila otpornost,dobru prilagodenost uslovima gajenja I
izraen materinski instikt.

IZRAZITO MESNATE RASE prinos mesa je vedi od 55% I najede se krede oko
60%.Karakterie visoki dnevni prirast.Nerast hempira u testu pokazuje dnevni
prirast grla 820-870 g,utroak hrane za kg prirasta je 2,6-2,9 kg.Mesnatost je
60%.Prestavnici su belgiski landras,nemaki landras,pietren,hempir I durok.
Jako su osetljivi belgiski,nemaki landras I pietren na stress sa visokim
uestalodu pojave halotan pozitivnih jedinki I pojave belog mekog vodnjikavog
mesa(PSE).

1.BELGISKI LANDRAS razvoj ove rase poinje tridesetih godina dvadesetog veka
ukrtanjem autohtonih rasa sa nemakim landrasom,jorkirom I holandskim
landrasom uz otru selekciju dobijena je rasa sa izraenom muskulaturom.Meso
je velikog kvaliteta I neide u preradu.U eksterijeru dominira razvijenost lenih
miida,pledki I butova.Noge su tanke I kratke.Plodnost je dobra,a krmae su
dobre majke.Mana PSE I anomalija kardiovaskularnog sistema.

2.NEMAKI LANDRAS nastao ukrtanjem nemake oplemenjene rase sa velikim
jokirom I holandskim landrasom.Krmae prase 10 prasadi po leglu,a zalue 9
prasadi.



3.PIETREN belgiska rasa dobijena ukrtanjem autohtone rase sa berkirom I
jorkirom.Izrazito mesnata rasa srenje veliine I duine trupa.Telo je pokriveno
arenim ekinjama.Osnovna boja ekinja je uto-bela sa poljima crne ili rie
boje.Plodnost se krede od 8-9 prasadi po leglu.U polutkama sadraj mesa je
preko 60%.Mana slabe kiice I pojava PSE.

4.DUROK amerika rasa nastala ukrtanjem rie ersi svinje I stare durok
svinje.Boja ekinja je ria,sa nijansama od utorie do tamnorie.Plodnost po
leglu 1u leglu a zaludi 8,2 .

5.HEMPIR osnovu za dobijanje ove amerike rase svinja inile su crno are
pojasate rase poreklom iz Engleske.To je relarivno krataka rasa.Boja crna sa
belim pojasom preko grebena I predmjih ekstremiteta.

6.KINESKE RASE SVINJA izrazito ranostasne, dobre tovne sposobnosti I dobra
plodnost,prase 12-16 prasadi a zalue 10-14.Imaju veliki broj sisa (16-18).
Mejan rasa odlikuje izrazito visoka plodnost(15-16),a u treem I kasnijem
pranjenju prase 17 a zalue 13 prasadi.U program ukrtanja mejan rase sa
jokirom I landrasom,veliina legal meleza je 30% veda od veliine legal
engleskih mesnatih rasa.

RAZMNOAVANJE SVINJA u osnovi dobrih reproduktivnih karakteristika I
velike plodnosti,nalazi se niz poeljnih biolokih odlika,rano polno
stasavanje,das u poluestrine,multipare,graviditet traje 114 dana I da imaju
kratak generaciski interval.

a)REPRODUKTIVNE KARAKTERISTIKE NERASTA polna zrelost javlja se u period od
2,5-3 meseca.Nerastovi ranostasnih rasa se priputaju sa 8-9 mseci,a
kasnostasnih sa 10-12 meseci.Reproduktivna sposobnost nerastova uslovljena je
genetskim I paragenetskim faktorima.Ubrajaju se: temperature objekta,trajanje
dnevnog fotoperioda,ishrana,starost nerasta kod poetka uzimanja sperme I
uestalost uzimanja sperme.Kod temperaturnog stresa kvalitet sperme opada za
2-3 nedelje a vrada se za period od 5-6 nedelja.Mlae nerastove u poetku treba
priputati 1-2 puta nedeljno.Broj skokova se kasnije povedava na 6-8
nedelja.Bitno je odrediti uestalost uzimanja sperme I ustali reim uzimanja,na
koji se nerast navikne.Odnos nerasta I krmaa je 1 prema 40-60 krmaa.Primena
VO viestruko smanjuje broj potrebnih nerastova.







b)REPRODUKTIVNE KARAKTERISTIKE KRMAA

1.POLNA ZRELOST I POLNI CIKLUS polna zrelost nazimica poinje
uspostavljanjem estrusnog ciklusa.Veliki broj genetskih I paragenetskih faktora
utie na postizanje polne zrelosti svinja.Od genetskih:izraen je uticaj
rase(stepen stasavanja) I efekat inbridinga.Od paragenetskih faktora najvie
utie ishrana.Sezona roenja nazimica(roenja tokom jeseni,ranije postie polnu
zrelost).Polna zrelost nazimica ispoljava se u uzrastu od 5 meseci.
Polni ciklus traje 21 dan(18-24).Estrus traje 2-3 dana.Tokom estrus kod krmaa
se javlja edem vulve,uznemirene pokazuju lumbalni reflex,pritisak na leda
ivotinja miruje,stoji(reflex stajanja).Ovulacija se javlja 40 asova nakon pojave
lumbalnog refleksa I traje neto krae od 4 asa.Po osemenjavanju sperma
nerasta aktivna je 18 asova.Krmaa se dvokratno priputa ili osemenjava.Prvi
put se osemenjava 10-12 asova a drugi 24-26 asova posle otkrivanja
lumbalnog refleksa.Ranostasne nazimice se osemenjavaju od 7-8 meseci a
kasnostasne sa12 meseci.

2.GRAVIDITET rezultati pripusta ili VO pokazuju da kod 20-30% plotkinja
graviditet izostaje posle prvod osemenjavanja.Graviditet proseno traje 114
dana.Fertilitet svinja(procentualni odnos izmeu broja ovuliranih I oploenih
jajnih delija je veoma visok I uvek je iznad 90%).Prenatalni gubici su 25-45% I to
se deava tokom embrionalnog perioda.Veliina legal kod prvopraskinja je
najmanja,raste do esto I sedmog praenja a zatim opada.Krmaa se u rasplodu
koristi 5 I vie godina.







3.PRAENJE I ODGOJ PRASADI krmae se prase u posebnom objektu prasilitu I
u posebnom boksu sa opremom za spreavanje prignjeenja prasadi ukljetenja.
Krmaa se 5-6 dana pred praenje uvede u prasilite.Tretira se antihelminicima I
opera.Hrana se smanjuje a na dan praenja dobije samo topli napoj sa
mekonjama ili koncetratom.Praenje traje 2-5 asova I obino poinje u
veernjim ili nodnim asovima.Radi se sinhronizovano praenje,koje omogudava
da se vedina krmaa oprasi pre podne.Obavezno je prisustvo babice za pomod
pri praenju.Po roenju Prasadima se briu njuka zbog sluzi,zatim se trljaju
slamom ili krpom.Pupanu vrpcu sedi pri duini 4-5 cm I dezinfikovati.Pre
stavljanja Prasad na sisi seku se zubi.U prasilitima obavezni su ambijenti
uslovi.Temperatuar 25oC,prasilite bez promaje I suvo.Kak Prasad rastu tako se
temperature smanjuje tako da na kraju prvog meseca bude 18oC.
Prvi kolostrum da posisaju to pre nakon roenja.Normalno razvijena Prasad
dovoljnu zatitu steknu sa 2-3 sisanja.Mleko krmaa nema dovoljno Fe tako d
aim se daju preparati sa Fe drugog dana.Kastracija kod prasadi na sisi u starosti
od 5-10 dana.
Laktacija krmae traje 6-8 nedelja.Koliina mleka raste do 4.nedelje a nakon
toga pada.Na mlenost utie genetski I paragenetski(ishrana I broj prasadi)
faktori. Prasad dobro napreduju ako sa tri nedelje dostignu teinu od 3,5-4,5 kg.
Prasad se zaluuju sa 25-35 dana ivota.Odbijanje od sise kod prasadi izaziva
stress I zahteva panju.
Ekonomski I fizioloki dovoljno da se Prasad zaluuju sa 28 dana,s obzirom da se
Prasad hrani vrstom hranopm a krmaa se manje iscrpljuje I bre vrada u
priplodnu kondiciju.Prasad namenjena za priplod ostavljaju se da sisaju do 6
nedelje.
Nakon odbijanja Prasad se smeta u odgajilite gde se gaji oko dva meseca.Dre
se u kavezima ili ianim bolksevima.Tu se gaje oko dva meseca I dostignu kilau
od 25 kg.Onda se prbacuju u tovilita.Prva faza tova je do 60 kg a druga do 100-
110 kg.
Nakon zaluenja kod 70% krmaa estrus se javlja u narednih 4-6 dana.Taj
povradaj zavisi od zdrastvenog stanja,kondicije,duine laktacije,ishrane,broja
praenja,efekat nerasta I drugih faktora.Jedan od problema u svinjarstvu je
kratak vek iskordivanje krmaa u priplodu,koji obuhvata 3-5 praenja.Uzroci
su:poremedaj u reprodukciji,,prerano uvoenje nazimica u reprodukciju I
preveliko prvo leglo.Dui vek iskoridavanja imaju krmae melezi.





PROIZVODNI PRAVCI U SVINJARSTVU

Savremeno svinjarstvo ima karakteristike intezivne prizvodnje,to znai da se
proizvodni ciklus obavlja na farmama sa velikim brojem ivotinja,koje se dre
pod kontrolisanim uslovima.
Prema nainu proizvodnje postoje vie tipova komercijalnih farmi.
Zatvorenog tipa,na kojima se gaje sve kategorije svinja u ijem je sastavu I
tovilite,farme otvorenog tipa,farme za proizvodnju prasadi(od 20-24 kg) I farme
za proizvodnju tovljenika u kojima se obavlja deo proizvodnog ciklusa.
Proizvodnja je organizovana kroz proizvodne faze:pripust,dranje suprasnih
krmaa,praenje I odgajivanje prasadi na sisi,odgajanje odbijene prasadi,predtov
I tov.Pomodne proizvodne faze su:odgajivanje priplodnog podmladka I
tetstiranje priplodnih svinja.

U svinjarstvu se razlikuju sledede kategorije:
1.PRIOLODNI PODMLADAK mlada grla koja se zadravaju za priplod.Tu spadaju
grla uzrasta od 70 dana(tm.25 kg)do prvog praenja enskih grla,odnosno
redovnog skoka mukih gra(oko 12 meseci)
2.PRIPLODNE KRMAE od prvog pripusta do iskljuenja iz priploda
3.PRIPLODNI NERASTOVI od prvog pripusta do iskljuenja iz priploda(u ovom
period nerast da oko 100 legala a u VO oko 500 legala).
4.PRASAD NA SISI od roenja do zaluenja, do 30 dana.
5.ODBIJENA PRASAD do uzrasta od 70 dana ivota I telesne mase oko 25 kg,kada
se Prasad prema kvalitetu,prevode u kategoriju priplodnog podmladka ili u tov.
6.SVINJE U TOVU postoji predtov od 25 do 60 kg I zavrni tov od 60 do kraja
tova.










Proizvodnja u svinjarstvu usmerena je na proizvodnju:

1.PROIZVODNJA MESA zasniva na tovu mesnatih rasa I njihovih meleza teine
100 do 130 kg.
2.PROIZVODNJA BEKONA dobijanje to mesnijih polutki,odredenje
duine,debljine ledne slanine,kvaliteta mesa I slanine.(landras svinje I specijalna
ishrana).
3.PROIZVODNJA MASTI ekstezivan tov sa dosta kukuruza do telesne teine 120-
150 kg.
4.PROIZVODNJA PRIPLODNIH SVINJA organizovana na specijalizovanim
farmama.Najbolja elitna grla ine nucleus zapate u kojima se sprovodi najvii
stepen selekcije.Ispod nukleusa Zapata nalaze se zapati za razmnoavanje a na
dnu piramide komercijalni zapati.

























SELEKCIJA U SVINJARSTVU

Odabir priplodnih ivotinja vri se na osnovu procene eksterijera,proizvodnih
osobina(performans test),na osnovu porekla I na osnovu potomstva(progeno
test).Zatim komenrcijalnih testovi(DNA testovi) imaju sve vedu primenu kroz
markerima pomognutu selekciju(MAS) u dizajniranju selekciskih programa u
svinjarstvu.

1.SELEKCIJA NA OSNOVU EKSTERIJERA opteg izgleda,procene zdrastvenog
stanja,konstitucije,kondicije I temperamenta.


2.SELEKCIJA NA OSNOVU POREKLA podrezumeva procenu podataka o
proizvodnim I reproduktivnim karakteristikama za tri generacije predaka.

3.PROGENO TESTIRANJE SVINJA klasoan progeno test se koristi od 1907
godine.Ocena odgajivake vrednosti nerasta dobije se na osnovu kontrole
proizvodnih rezultata potomaka pod kontrolisanim uslovima u stanicama za
progeno testiranje.Po zavretku tova ,grlo se kolje I analiziraju rezultati dobijeni
tokom tova I disekcijom.Dugo traje I zato je zamenjen.

4.PERFORMANS TEST SVINJA naao iroku primenu u selekciji na osnovu
ispitivanja grla u porastu,direktan ili performans test.Kontroliu se najbolja
Prasad u leglu do postizanja teine 80-110 kg. u zavisnosti od selekciskog
programa.Na kraju se ivotinjama ultrazvunim aparatom meri debljina lene
slanine I dugog lenog miida.

4a.DIREKNI TEST NERASTA NA FARMI obuhvata kontrolu rezultata najboljih
prasadi,obino dva praseta iz legal najbolje krmae.Kontrolie se telesna masa
na poetku(30kg) I nakon zavretka testa(100kg)pri emu se kontrolie potronja
hrane.Obrada se panja I razvijenosti I kvalitetu miidnih partija.







4b.KOMBINOVANI TEST je kombinacija progenog I performans testa.Izvodi se
tako to se iz legal biraju dva muka nekastrirana praseta,jedno muko
kastrirano I jedno ensko prase.ensko prase I muko kastrirano prase se po
zavretku testa kolju a proizvedeni rezultati se analiziraju.Prednost ovog testa je
to se na osnovu rezultata disekcije grla stie uvid u prinos I kvalitet mesa
Zapata,a mladi nerast imaju precizniju ocenu oplemenjivake vrednosti s
obzirom na to da se u oceni koriste I podaci o proizvodnim karakteristikama
brade.










PRIMENA MARKERA U SELEKCIJI omogudio je da se sem fenotipskih selekciskih
parametara u odabiru jedinke koriste I genetski marker.Do sada je u svinjarstvu
patentiran niz genetskih testova.

1.PRIMENA GENETSKIH MARKERA U KARAKTERIZACIJI RASA prouavanjem
genetskog polimorfizma dolo se da se definie panek od 27 mikrosatelita koji se
koriste za genetsku karakterizaciju rasa svinja.

2.GENETSKI MARKERI ZNAAJNI ZA POBOLJANJE PROIZVODNIH OSOBINA
primena razliitih tehnika molekularne genetike omogudava da se identifikuju
regioni na genomu koji utiu na ispoljavanje ekonomski vanih svojstava(QTL
lokus) I definiu genetski marker.Dolo je do znaajnijeg poboljanja proizvodne
efikasnosti I kvaliteta mesa.Radi se na:tip stresne reakcije,odnos rasta I tovne
sposobnosti,telesne mase pri odbijanju,debljini lene slanine,duini tankih
creva,kvalitet mesa,dnevni prirast itd.




3.STRES SINDROM pojaana stresna reakcija svinja-PSS ,manifestuje se naglim
uginudem,smanjenjem plodnosti,pojavom bledog,mekanog I vodnjikavog mesa
nanosi velike ekonomske tete.To je genetska predispozicija.Ovaj stress sidrom
varira od 0 do 100%.Tako das u rase na osnovu ovoga podeljenje na veoma
osetljive(70-100%-pietren,landras),srednje osetljive(vedski,holandski landras)sa
15-20%.Stres rezistentnim rsama spadaju:jokir,hemir,durok.

4.GENETSKI TESTOVI U DIJAGNOSTICI NASLEDNIH POREMEDAJA sutina je da se
identifikuju mutacije koje su u osnovi naslednih poremeaja.Proces
identifikacije gena je laki ako se poremeaj javlja kod vie vrsta.Ustanovljeni
su:ortostatskog tremora,maligne hipertermije,preterane gojaznosti I mnogih
drugih poremedaja metabolizma lipida I razliitih kardiovaskularnih obolenja.

5.PRIMENA MARKERA U IDENTIFIKACIJI GENETSKI REZISTENTNIH JEDINKI u
okviru projekta mapiranja genoma svinja,identifikovani su I geni koji su ukljueni
u kompleksan process genetske otpornosti prema uzronicima bakteriskih I
virusnih bolesti.



METODI GAJENJA SVINJA u svinjarstvu se koriste metode gajenja u istoj rasi
I ukrtanjem.Pri izboru gajenja vano je poznavanje naina nasleivanja
osobina.Osobine koje su u vedoj meri genetski uslovljene,imaju vedi
heritabilitet,su:duina trupa,razvijenost unke,mesnatost I debljina lene
slanine,efekat selekcije je vedi.Za osbine sa niim
heriotabilitetom:plodnost,vitalnost I sposobnost preivljavanja prasadi
efikasnost selekcije je mali,pa se pribegava gajenju ukrtanjem.

1.METOD GAJENJA U ISTOJ RASI koristi se gajenje van srodstva,osveavanje
krvi,gajenje u srodstvu I linisko gajenje..Najede se koristi gajenje u istoj rasi
van srostva to znai da jedinka nema zajednikog predka u tri generacije.
Gajenje jedinki iste rase I proizvodnog tipa van srodstva izbegavaju se negativni
efekti takozvane inbredne depresije,negativno odraava na broj ivoroenje
prasadi,smanjenje preivljavanja prasadi,smanjenje reproduktivnih I proizvodnih
osobina.
Gajenje u srodstvu koristi se u cilju povedavanja homozigotnosti,odnosno
ustaljivanja poeljnih osobina,za dobijanje homozigotnih linija.

2.METODI GAJENJA UKRTANJEM koristi se sa ciljem da se poboljaju rasne
osobine ili dobije nove rase a drugi razlog je za primenu dobijanja ivotinja za
direkno iskoridavanje,takozvanih hibrida.Korideno je melioracisko I
pretapajude ukrtanje.

3.INDUSTRISKO UKRTANJE HIBRIDIZACIJA je metod ukrtanja razliitih rasa I
linija radi postizanja efekata heterozisa.U svinjarstvu se koristi ukrtanje dve
rase pr.veliki jokir I landras.Pri ovome se postie efekat heterozisa
potomaka,heterozis individue.
Povratno ukrtanje se kada se ukrtaju dve rase,a dobije se F1 generacija
povratno se pari sa jednom od roditeljskih rasa ,pri emu se pored efekta
heterozisa potomaka postie I heterozis majke.
Trostruko ukrtavanje ima najiru primenu I daje najbolje rezultate.Prvo se
ukrte dve rase,dobijeno muko potomstvo se tovi a enski melezi se ukrtaju sa
jednim od izrazito mesnatih rasa.Najede se koristi hemir ili durok.
Kod etvororasnog ukrtanja ukrtaju se dve plodne rase(jokir,landras) I dve
izrazito mesnate rase(hemir,durok) a zatim meusobno pare potomci Fi
generacije ovih ukrtanja.Postie se najvedi efekat heterozisa,Nedostatak
potrebno je odravati etiri rase.
Danas postoje specijalizovane kompanije koje se bave proizvodnjom hibridnih
linija(Hipor I dr.).

















IVINARSTVO

EKONOMSKI ZNAAJ IVINARSKE PROIZVODNJE ivinarska proizvodnja moe
biti organizovana u ekstenzivnim,poluintezivnim I intezivnim sistemima gajenja.
Proizvodnja u ivinarstvu je bazirana na gajenju kokoaka,koje ine 85% ivinske
proizvodnje.U svetu se ukupno gaji oko 14.447 miliona grla ivine.Ukupna
proizvodnja jaja u svetu je 50.678 hiljada tona,a ivinskog mesa 66.510 hiljada
tona.Proizvodnja kokoijih jaja ini 90% ukupne proizvodnje jaja.Najvedi
proizvoa jaja je Kina,sa 48,7% ukupne svetske proizvodnje.
Kvalitet dobijenih proizvoda I konkurentna cena uticali su da ivinsko meso I jaja
imaju sve vede uede u ishrani ljudi.U zemljama EU preko 50%,proizvedenog
piledeg mesa prodaje se konfekcionirano I preraeno.
Sem jaja I mesa ivine,na rentabilnost gajenja utie I dobijanje perja,koje ini 4-
9% telesne mase ivine.Najkvalitetnije perje se dobija od gusaka I pataka.
Na Balkanu se najvie gaje laki hibridi:Isabrown,Hisex Brown,Shever,Tetra SL,a
od tekih:Arbor Acres,Hybro,Cobb I Roos.
Selekciski planovi u proizvodnji mesa usmereni sun a sastav trupova,povedenje
udela pektoralne musculature,smanjenje masnode u trupovima I bolju
konverziju.Kod nosilja na ouvanju konstitucije I kvalitetu jaja.Za uspean
selekciski rad vano je da se ne ide na smanjenje genetske varijabilnosti ni kod
nosilja,ni kod brojlera.Posebno ima odabir genetski rezistentnioh jedinki.

POREKLO IVINE pripada koju Chordata,podkolu Vertebrata,kalasi Aves,podklasi
Karinatea.Kokoke(Gallus) I durke(Meleagris galopavo) pripadaju redu
Gallinacea I familiji Fhasianidea.Guske(Anser domesticus) I patke(Anas
domestikus)pripadaju redu Natatores I familiji Lamellirotes.Prema podacima
FAO u svetu se gaji 1049 rasa I varijeteta ekonomski vanih vrsta ptica.

1.POREKLO KOKOI potie od Gallus bankiva,divlje umske kokoi,
rasprostranjeni u oblasti Indije,Burme I Sumatre.Smatra se da je bankiva
odomadena pre 5000 godina u Indiji a doneta na Balkan pre 2000 godina.
Bankiva ivi u jatima.Tm kokoi je 1 kg a petlova 1,5.Polni dimorfizam je jako
izraen.Petao lep sa perjem I dugim repom oko 30 cm..Ima snane mamuze na
piskovima.Kokoke su sivomrke,jarebiaste boje.Snese 8-12 jaja,instikt leanja je
odlino razvijen.



2.POREKLO PATAKA void poreklo od divljih pataka,Anus boschas.Pripitomljena
pre 3000 godina u Kini.One su rasprostranjene na severnoj hemisveri I selice
su.U jesen se sele ka junim krajevima.Izraen polni dimorfizam.Tm patke 1
kg,patka 1,5 kg.U prolede snese 8-14 jaja,mase oko 55 g zelenkastomaslinaste
boje.Daje neogranieno potomstvo kad se gaji sa domadom patkom.

3.POREKLO GUSAKA void poreklo od divljih sivih gusaka Anser cinereus,koja
naseljava oblast Evrope I Azije.Odomadena je pre 4000 godina u Egiptu,gde se
smatrala svetom ivotinjom.Ona je silica.Pravi gnezdo pored vode u prolede u
severnim predelima I polae 6-15 jaja,prosene mase 160 g.Tm divlje guske je
oko 3 kg.

4.POREKLO DURAKA vode poreklo od rodonaelnika divljih duraka,pri emu
najvie potiu od meksike divlje durkeMeleagridis galopavo,koja je I danas
rasprostranjena u Svernoj Americi.Glava I vrat nisu obrasli perjem,koa
pokrivena bradaviastim izratajima,erektilnog tkiva,plavo crvene boje.Na
gornjoj strain pri osnovi kljuna nalazi se erektilno tkivo u obliku rese,koje se
moe povedati 2-3 puta pri pudenju.Bronzaste boje,tm durke oko 3,5 kga durana
4,5 kg.U prolede divlja durka snese 10-15 jaja mase oko 70 g.Danas postoji mali
broj rasa duraka.

5.POREKLO BISERKI vode od divlje biserke,Numide meleagris,odomadena pre
3000 godina u zapadnoj Africi.Naseljava oblast Gvineje.ivi u jatima od 20-50
ptica.Dobrimaklimatizacionim sposobnostima.One su monogame.U sezoni snese
8-15 jaja,koja ih sakrije.Lako se pripitomi ali sadre svoju plaljivost I
monogamnost.

DOMESTIKACIJA IVINE nastale su brojne morfoloke,fizioloke I psiholoke
promene,po kojima se razlikuju od izvornih oblika.
Promene na glavi,kresti,podbradnjaku.Na obraslost,boju I duinu
perja.Fizioloke promene na povedanje proizvodnih rezultata,na
ranostasnost,nosivost,proizvodnju mesa I veliini jetre.Psiholoke prmene
dovele do toga d aim je instikt leanja smanjen ili ak izgubljen.





PROIZVODNI TIPOVI I RASE KOKOAKA u svetu ima veliki broj rasa kokoaka ali
samo se desetak rasa kokoaka ima vei znaaj u proizvodnji.Podela prema
proizvodnim sposobnostima na:rase za proizvodnju jaja,rase za proizvodnju
mesa,rase kombinovanih proizvodnih svojstava,rase boraca I ukrasne rase.

1.RASE ZA PROIZVODNJU JAJA selekcijom na visoku nosivost dobijena je snana
konstitucija,ivahan temperament I male telesne mase.Tm kokoaka oko 2 kg a
petlova oko 3 kg,to je posledica slabo ili srednje razvijene musculature I lakog
kostura.Srednje velika glava,kljun kratak I snaan,kresta I podunjaci su dobro
izraeni.Vrad srednje dug pokriven dugim I irokim perjem.Lea srednje duine
,zabljana,grudi iroke I zaobljene.Rep petal je irok sa srpastim perjem,noen
poluhorizontalno,a kod kokoi lepezast,po strain rairen,noen uspravno na
lenu liniju.Trup je koso postavljen,unast,dubok I irok u abdominalnom
delu.Abdomen irok,dubok I mek.Stdne kosti tanke,pokretne I razmak izmedu
njih je oko tri prsta,kloaka iroka.irok stav nogu.Nokti izlizasni.Imaju izraen
polni dimorfizam.Najznaajnije rase su:leghorn,talijanka I minorka

a)LEGHORN je najbolja rasa za proizvodnju jaja.Zapoeo uvozom jarebiaste I
bele talijanke,1835 godine u Americi.Ukrtanjem stalijanke sa vedim brojem
rasa(bela minorka,boric,legornrativne rase)dobijena je ranostasna,visoko
produktivna rasa,ameriki leghorn.Dobra nosivost,izraena otpornost I dobra
aklimatizacija,ameriki leghorn je posluio kao osnov za formiranje evropskih
tipova(engleski,italijanski I nemaki).Leghorn se razlikuje I po boji,naire je
rasprostranjea beli I jarebiasti soj.
Tm kokice 2 kg a petal 3 kg.Pronose u zrastu od 4,5 do 5 meseci.Nosivost oko
200 do 280 jaja mase oko 65 g.Koristi se u program ukrtanja radi dobijanja
hibrida za proizvodnju jaja.

b)MINORKA stara panska rasa,dobila ime po ostrvu Minorka.Zbog dobrih
osobina izveena 1830 godine.Najznaajniji rad raden je u Engleskoj.Dobijena je
rasa neto tee od leghorna kokica 2,5 kg,petlovi oko 3 kg.Crna minorka ima I
manju nosivost oko 180 jaja I pronesu u 5 mesecu.Tee se aklimatizuje u
oblastima sa hladnom I vlanom klimom.Koristi se za dobijanje rasa
kombinovanih svojstava.



c)TALIJANKA ona je inila osnov za nastanak leghorna.Na formiranju
savremenog tipa italijanke uticale su ukrtanja sa minorkom,engleskim borcem I
geniksom.Postojivie sojeva najpoznatiji je jarebiasti sojNosivost od 160 200
jaja,mase 60 g teina kokice 2 kg a petal 3 kg.

RASE ZA PROIZVODNJU MESA su krupne,velike mase sa dobro izraenim
dubinskim I irinskim merama.Grub I teak kostur,dobro razvijena
muskulatura,grubih miinih vlakana.Koa debela I masna.Dobra obraslost
tela,pisaka I prstiju perjem,pa se nazivaju I gadanske rase.Kasnostasne pronose
sa 7-9 meseci.Nosivost slaba,ljuska mrkociglaste boje.Flegmatine I dobro
izraen instikt leanja.Prestavnici su kohinkina ili kokinka I brama.Malo se gaje u
istoj rasi ali se koriste za dobijanje rasa kombinovanih svojstava kao to
su:rodajland,vijandot,orpington,plimutrok idr.

a)KOHINKINA je kineska krupna rasa.Selekcijom u Engleskoj dobijen je savremen
tip kohinkine.Koko teke preko 4 kg a petlovi oko 5 kg.Nosivost oko 110 jaja
mase 50 g,mrke I ute boje ljuske.Najvie zastupljen zlatnouti sjaj.

b)BRAMA nastala u Americi ukrtanjem kokinhine I malajskog borca.Najkrupnija
rasa za proizvodnju mesa.Koko oko 5 kg a petao oko 6 kg.Nosivost 120 jaja,60 g
mase.Pronose sa 8 meseci.Po boji se razlikuju svetli I tamni soj brame.

RASE ZA PROIZVODNJU KVALITETNOG MESA pripada tipu kombinovanog tipa sa
izraenijim svojstvima proizvodnje kvalitetnog mesa.Krupne rase,telo
dugo,iroko,horizontalno postavljeno.Kostur lak.Muskulatura dobro
razvijena,finih vlakana.Ranostasne I dobro koriste hranu.Najvanije su
saseks,dorking,faverol I hudan.

a)SASEKS nastao ukrtanjem stare engleske saseks rase sa
korniem,dorkingom,belom kohinkom,orpingtonom I bramom.Koko teka do 3
kg a petao do 4 kg.Nosivost 170 jaja,mase 60 g,ute boje ljuska.Najbolji je
beli,hermelinski soj.Koristi se za industrisko ukrtanje.






TIP KOMBINOVANIH PROIZVODNIH OSOBINA koriste se za proizvodnju mesa I
jaja pa sui m I eksterijerne odlike izmedu ove dve rase.To su srednjorasne
rase,dobrih aklimatizacionih sposobnosti,instik leanja je dobar.Koriste se za
ukrtanja I dobijanja hibrida za proizvodnju jaja I mesa.Najpoznatiji su:domada
koko,tajerska,vijandol,plimutrok,rodajland,njuhemir,delever,amrok,orlovska,
moskovska idr.

1.DOMADA KOKO je kasnostasna,dobro otporna I niske proizvodnje.Tm kokoi
1,5 kg a petal do 2 kg.Nosivost oko 70 jaja ,mase 50 g.

2.PLIMUTROK najstarija amerika rasa,nastala ukrtanjem velikog broja
rasa(brama,dorking,panske I malajske rase).Koko teke 3,5 kg a petao 4,5
kg.Nosivost 165 jaja,mase 65 g.Pronesu u 7-8 mesecu.Ukrtanjem sa leghornom I
belim vijandotom dobijen je vajtrok sa boljom nosivosti do 200 jaja.

3.VIJANDOT amerika rasa,dobra otpornost I klimatizacija.Tm koka 3 kg a
petlova do 4 kg.Nosivosti 165 jaja,mase 60g.Koristi se za dobijanje liniskih
hibrida.

4.RODAJLAND severnoamerika dobijena ukrtanjem domade kokoi sa
malajskim borcem I kohinkom.Tm kokica 3 kg petal 4 kg.Nosivost 185 jaja,mase
60g ciglaste boje ljuske.Najrasprostranjeniji crveni soj.

5.NJUHEMIR amerika nastala selekcijom ajlanda na ranostasnost I bolju
produktivnost.Koko pronosi sa 5 meseci,nosivost 180 jaja,mase 65 g.Tm kokica
oko 3 a petal oko 4 kg.Koristi se za dobijanje lakih I tekih hibrida.

RASE KOKOAKA ZA BORBU su stare aziske rase,kineske I indiske,koje su
uzgajane za biorbu petlova.Formiran je agresivan,borben tip,ivog
temperamenta.Trup im je snaan,muskulozan,koso postavljen.Grudi iroke
duboke I miidave,noge snane,iroko postavljene.Zbog razvijenih pektoralnih
miida koriste se radi dobijanja meleza za brojlerski tov.Najpoznatiji korni I
malajski borac.




1.KORNI indiski borac,nastao u Kornvalu ukrtanjem engleskog
borca,malajskog I azil borca.Krupna rasa,tm kokoca 3,5 kg a petlova 4,5
kg.Nosivost oko 130 jaja,mase preko 60 g,tamnomrke boje ljuske.Koristi se za
ukrtanje sa suseksom,vajtrokom I leghornom za dobijanje meleza za industrisku
proizvodnju mesa.

UKRASNE I PATULJASTE RASE KOKOAKA tokom procesa domestikacije
kokoaka,favorizovanje sluajnih mutacija I primena razliitih selekciskih
zahvata dovelo se do iroke varijabilnosti morfolokih odlika.Tako je formirana
grupa ukrasnih rasa koja odlikuje neobian oblik I boja perja,duina repa,kao I
druge dekorativne karakteristike.Najpoznatije rase su japanske rase-jokohama I
feniks.Ukras je rep koji moe biti du kod feniksa 3-5 m a kod jokohame do 1 m.
Poseban tip rasa su patuljaste rase.Najpoznatije aziske,bantam rase,telesne
mase 600-800 g.

RASE PATAKA se po proizvodnim osobinama dele na rase za proizvodnju
jaja,mesa I kombinovanu proizvodnju jaja I meso.

a)DOMADA PATKA nose oko 65 jaja,mase70 g.Telesne teine patke 2 kg a patka
2,5 kg.Imaju dobre tovne sposobnosti I kvalitetno meso.Godinje se dobije 200 g
kvalitetnog perja.

RASE ZA PROIZVODNJU JAJA

a)INDISKA TRKAICA je najbolja nosilja.Ime trkaica dobila po karakteristinom
hodu,kao da neprekidno tri.Uspravno uzano telo,vrat dug tanakmtelo dugo
usko,skoro verikalnog poloaja.Noge tanke I vrste.Boje
perja:beli,jarebiasti,areni,crni.Tm patke 1,7 kg,patka 2 kg.Meso slabijeg
inteziteta.Nosivost oko 150 200 jaja,mase 70 g.

RASE ZA PROIZVODNJU MESA odlika krupno telo sa izrazitim irinskim I
dubinskim merama,dobro razvijena pektoralna muskulatura.Poloaj tela skoro
horizontalan.Mesno odlinog kvliteta.

a)RUANSKA PATKA je francuska rasa po boji slina divljoj.Tm patke do 3,5
kg,patka do 4 kg a odraslih utovljenih oko 5 kg,pri emu se dobije 1,5 kg
masti.Srednjostasna,nosivost oko 80 jaja,mase 75 g.

b)AJLESBURI RASA je engleska,vrste konstitucije,otporne na hladnodu I izraena
ranostasnost.Dobra tovna sposobnost I proizvodnja odlinog mesa.Tm odraslog
grla 4-5 kg.Nosivost oko 90 jaja,mase 90 g

RASE KOMBINOVANIH PROIZVODNIH SPOSOBNOSTI selekcijom na
otpornost,proizvodnju mesa,jaja I perja dobijen je vedi broj rasa kombinovanog
tipa-

a)PEKINKA PATKA krajem 19 veka uveena iz Kine u Evropu I
Ameriku.Ukrtanjem sa ajlesburi dobili su se sojevi:nemaki,engleski I ameriki.
Pekinka patka je krupna sa dobro izraenim duinskim,dubinskim I irinskim
merama trupa.Noge snane I kratke.Kratak rep koji je postavljen pod pravim
uglom u odnosu na lenu liniju..Kod mujaka pera na repu su ukovrena.Boja
perja je bledouta.Tm patke preko 3 kg patka oko 4 kg.U period do 2 meseca
dostigne teinu do 2 kg.Utovljena odrasla do 6 kg.Pri emu se dobije 1 kg
masti.Meso dobrog kvaliteta,ranostasna je,nosivosti 120 jaja,mase 90g.Godinje
se dobije 200 g kvalitetnog perja.

b)ORPINGTON engleska rasa ukrtanjem domade sa indiskom tkaicom I rasom
za proizvodnju mesa.Jako otporne,telesna masa patke 2,5 kg patka 3,5 kg a
utovljenih grla do 4-5 kg.Nosivost 140 jaja,mase 80 gBoja perja uta,kod patka
glava I do polovine vrata tamnije pigmentacije.

c)KAKI KEMBEL engleska dobijena ukrtanjem domade sa:indiskom
trkaicom,ruanskom,orpington I divljom patkom.Je sitna rasa patak teka 2
kg,patka 3 kg.Nosivosti od 190 250 jaja mase 75 g.Patke su zelenkasto mrke
boje,kod mujaka perje na glavi,vratu I leima je tamnije a na abdomen svetlije
boje.

d)MOUS PATKA naziva se I :berberska,turska I indiska ,void poreklo od divlje
mous plovke J.Amerike.Parena sa domadim patkama daje neplodno
potomstvo.Rasna odlika mous patke je bradaviasto epidermalni izrataj crvene
boje kojise nalazi na obrazima,oko oiju I na osnovu kljuna.Dobila ime po mirisu
masnog sekreta,slian mirisu mousa,koji se tokom proleda lui iz lojnih lezda I
bradavica oko oiju.Ima itav promukao glas.Krupna otporna rasa.Tm patke 3
kg a patka oko 5 kg.Nosivost oko 75 jaja,mase 80 gbledoute boje ljuske.Perje je
dobrog kvaliteta.

RASE GUSAKA proizvodni pravac gajenja gusaka ide ka proizvodnji mesa,jetre
I kvalitetnog perja.Karakterie je dug ivotni vek,do 30 godina I grst
rast.Inelegentnije su od druge vrste ivine.

1.DOMADA GUSKA void poreklo od divlje guske,Anser cinereus.Kasnostasna
otporna I dobro prilagodenja ekstenzivnim uslovima dranja.Spada u lake
rase,mase oko 4,5 kg.Utovljene odrasle do 7 kg.Nosivost 10 15 jaja,dobar
instikt leanja jaja.Godinje daju oko 250 g kvalitetnog perja.

2.TULUSKA GUSKA francuska nastala od domade guske jednostranom selekcijom
na vedu mesnatost u poboljanim uslovima gajenja.Rasna odlika tuluske guske je
izraena kona abdominalna duplikatura.Boja perja je sivo arena.Tm gusaka
oko 9 kg,a gusana oko 11 kg pa ak I do 15 kg.To je najbolja guska za proizvodnju
masne jetre.Od utovljene guske moe se dobiti jetra mase preko 1 kg.Nosivost
oko 40 jaja,mase oko 180 g.

3.EMDEMSKA GUSKA dobijena ukrtanjem domade bele sa tuluskom
guskom.Kvalitetnog belog perja.Tm guske oko 9 kg gusana 10 do utovljenih 15
kg.Meso I mast su odlinog kvaliteta.Nosivost 10-15 jaja,mase oko 200 g.upa se
tri puta I daje oko 750 g perje dobrog kvaliteta.

4.ITALIJANSKA BELA GUSKA izraena kombinovanih osobina:u tovu,nosivosti I
daje kvalitetno perje.Tm gusaka 6 kg,gusana 7,utovljenih 9 kg.Masa jetre oko
650 g,nosivosti oko 60 jaja,mase oko 160 g.Godinje daje oko 400 g perja.

5.KINESKA GUSKA ili kvrgava guska potie od divljih kvrgavih.Eksterijerna
karakteristika ove rase je izraena kvrga na korenu kljuna.Tm guske 4,5
kg,gusana 6 kg.Nosivost oko 75 jaja,mase oko 160 g,bele ljuske.Otporna na
hladnodu.

RASE DURAKA istraivanja u ovoj oblasti vedinom su usmerena na dobijanju
visokoproduktivnih hibrida za proizvodnju mesa.

1.DOMADA DURKA nastala neplanskim ukrtanjem sa pojedinim stranim rasama
duraka u razliitim uslovima gajenja.Tm durke je oko 4 kg,a durana do 8 kg.Meso
je dobrog kvaliteta.Nosivost oko 40 jaja,mase 85 g.Instik leanja dobar pa se
koristi za leanje I ostalih vrsta ivina I fazana.Durke su osetljive do uzrasta od
oko 2 meseca dok ne prebobaju.
2.BRONZASTA DURKA naziva se I amerika standardna bronzasta,nastala
selekcijom divlje durke u poboljanim uslovima dranja.Krupna rasa,telesne
mase duraka oko 8 kg,durana oko 12 kg dok utovljeni do 30 kg.Nosivost oko 80
jaja,mase 85 g.
Postoje tri soja bronzaste durke I to:teki,srednji I laki.
Teki varijan mase duraka irokoprsnog bronzastog tipa je oko 10 kg,a durana
oko 18 kg.Nosivost oko 90 jaja.Odlino podnosi intezivan nain gajenja,a mana
je to nije pogodan za brojlere zbog boje perja.

3.IROKOPRSNA BELA DURKA nastala ukrtanjem irokoprsne bronzaste I bele
holandske durke. Bela boja perja.

3.BELA HOLANDSKA DURKA ,viriniska durka je amerika rasa koja je verovatno
nastala mutacijom boje bronzaste durke.Srednje teke rase.Tm durke oko 7 kg,a
durana do 12 kg.Meso odlinog kvaliteta.Nosivost pko 70 jaja.Ranostasna I
otporna.

BISEKE gaje se za proizvodnju kvalitetnog mesa.Na ovim podrujima zovu se I
morke,misirke,dukatke I cesarske.Boja perja moe biti bela,plava,ljubiasta.Svi
varijeteti po telu imaju pravilno rasporeena sedefasto bela polja u obliku
bisera.Telesne mase oko 1,8 kg,a mukog grla oko 2 kg.Meso mladih grla
podseda na meso divljai.To kasnostasna,pronese od 7 12 meseci.Monogame
su u priplodu se koriste 2-3 godine.Period inkubacije jaja traje 26-28 dana.Instik
leanja je slabo razvijen.Nosivost oko 130jaja,mase 50 g,mrkoute boje.Ljuska
vrda nego kod kokoijih jaja.

PREPELICE postoji vie vrsta:engleska bela,manurijska zlatna,faraon itd.U
svetu se najvie gaji japanska siva prepelica.Intezivno se gaji od od dvadesetih
godina prolog veka.(1930).
Prepelice karakterie niz biolokih razlika od druge ivine.Telesna temperature je
via za 2oC(43-45Oc),metabolizam je ubrzan,a otpornost prema bolestima je vie
izraen.Nervoznog su temperamenta.Prepelice su najsitnije fasanide.Tm nosilja
je oko 135 g.Vrlo su ranostasne,pronesu sa 5-6 nedelja,a sa 8 nedelja dostiu
maksimalnu nosivost.Nosi oko 300 jaja,mase 10-14 g.Inkubacioni period traje
17-18 dana .Neke linije u uzrastu od 4 nedelje dostignu masu od
300 g.Meso ima nizak nivo holesterola.


NOJ EKONOMSKI ZNAAJ po zoolokoj klasifikaciji pripada familiji
Struthionidae koja je ivela u istonoj I centralnoj Africi.Ima podataka na
crteima Mesopotamiji I Egiptu od pr 5000 godinaprikazana je upotreba nojevog
pera.Prva farma osnovana je 1833 godine u Junoj Africi.U svetu se gaji oko 1
milion nojeva,gde je meso nojeva traeno.
Farmska proizvodnja usmerena na dobijanju mesa I kvalitetne koe(izrada
odevnih predmeta).Najvie koa,oko 250.000 komada godinje se proizvede u
J.Africi.Meso nija,mali sadraj masnode,ima znaaj u dijetetskim programima I
ima visoku cenu na tritu.Najede se gaje od 10 do 14 meseci.Jaje je mase 1,2
kg(25 kokoijih jaja).Ljuska ima upotrebnu vrednost.Ronjaa noja koristi se u
transplantacinoj hirurgiji kod ljudi.

BIOLOKE ODLIKE NOJA to su najvede ptice na svetu.Mujak visok 1,8-2,7 m a
enke 1,65-1,95 m.Tokom prve godine mladi rastu 25 cm meseno.U uzrastu od
godinu dana tee oko 45 kg.Telesna masa odraslih grla je 70-150 kg.Noj postie
polnu zrelost sa 2-3 godine.enska grla 6 meseci polno ranije sazri.Duina
ivotnog veka je 40 godina..Iako ne lete,krila su veoma snanai ona se koriste za
borbu I ritual udvaranja.Mujaci imaju kontrasno crno-belo perje,a enke imaju
sivo I udkasto smee perje.Tokom sezone parenja boja koe se menja.Kod
mujaka olovnoplava boja koe postaje ruiasta,a kod enke
ruiastosivkasta.Brzo tre,duina koraka je 5-7 m,a brzina tranja moe biti 48-
80 km na as.u trajanju od 30 minuta.
Sezona parenja poinje u martu ili aprilu I moe da traje do septembra.enka
polae izmedu 12-15 jaja.Ukoliko se jaja sakupljaju iz gnezda enka nosi 40-50
jaja.Inkubacija jaja traje 42 dana.Izvodljivost jaja je oko 50%.

RAZMNOAVANJE IVINE

Inteziviranje proizvodnje u ivinarstvu dovelo je do promena u reproduktivnim
karakteristikama I gubljenja sezonskog karaktera nosivosti.U ekstenzivnim
sistemima gajenja durke,guske I plovke imaju izrazito sezonski karakter
nosivosti,poinje da nosi krajem zime I poetkom proleda.Primenom
odgovarajudih naina gajenja,posebno svetlosnog reima sezonski karakter
nosivosti moe da se izmeni.
U ivinarstvu se koristedva naina parenja:prirodno parenje(individualno I
haremsko) I vetako osemenjavanje koje se koristi preteno kod kokoaka I
duraka u industriskoj proizvodnji jaja za nasad.

a)ISKORIDAVANJE GRLA U PRIPLODU ranostasne rase I laki hibridi sa 4,5-5
meseci,a kombinovane rase sa 6 meseci.Kokice kasnostasne I hibridi za
proizvodnju mesa promesu sa 6-8 meseci.Najbolja nosivost I oploenost jaja je u
prvoj godini.
Kokice za kvalitetan priplodni podmladak koriste se u priplodu do 3 godina.
Petlovi lakih rasa uvode se u priplod sa 7 meseci,a tekih sa 8 meseci.U
proizvodnim jatima petlovi se koriste godinu dana a u selekciskim centrima 2-3
sezone nosivosti.
Odnos polova se razlikuje u zavisnostosti od proizvodnog tipa.Kod lakih rasa 1
petao na 10-12 kokoaka a kod tekih 1 petao na 8-10 kokoaka.Procenat
oplone jaja najvii je od 2 do 7 dana nakon parenja,a zatim opada.Kokoka
poinje da nosi oplodena jaja dvadeset pet asova nakon parenja.
Patke pronesusa oko 9 meseci a u priplod se koriste do 5 godina.Najbolje
rezultate imaju u uzrast 2-4 godine.Mujaci se u priplod uvode sa 9-12 meseci I
koriste se 2-4 godine.Odnos petlova je 1:5-8.
Guske pronesu sa oko 10 meseci.Gusan se uvodi u priplod sa 9-12 meseci.Odnos
petlova je 1:5Najbolje rezultate imaju od 2-5 godina.
Durke pronesu sa oko 8 meseci.U priplod se koriste 2-4 godine a u intezivnom
sistemu,na farmama,se koriste 1-2 godine.Durani se u priplod uvode sa 8-9
meseci I dre u priplod 2-3 godine.Odnos polova kod lakih linije je 1:12-15,a kod
tekih rasa 1:10.



METODI GAJENJA U IVINARSTVU

Kod ivine se mogu primenjivatimetode gajenja u istoj
rasi,ukrtanjem,gajenjem u srodstvu I van srodstva,ali od najvedeg znaaja je
dobijanje liniskih hibrida.Dugogodinja ispitivanja u genetici ivine omogudila su
da se selekcijom u okviru rase odabeu najbolja muka grla koja svoja izrazito
pozitivna svojstva prenose na potomstvo I tako formiraju posebne linije.Kako su
linije specijalizovane za mali broj osobina,potrebno je ukrtanje vie linija da bi
se dobio eljeni efekat.Dobijanje hibrida je izuzetno skup I dugotrajan
posao(Hybro,Loman,Cobb I dr.).



1.LINISKO GAJENJE se koristi u cilju dobijanja populacija sa veoma dobro
izraenom I ustaljenom osobinom,koja je karakteristina za liniju.Svi priplodnjaci
jedne linije vode poreklo od petal,koji se u svojoj rasi posebno isticao u nekoj
osobini.Da bi se konsodilovala osobina,koristi se gajenje u srodstvu I to kroz 3 ili
4 generacije u najuem srodstvu,a potom kroz nekoliko generacija u uskom I
daljem srodstvu.

2.NUKLEUS SISTEM sastoji se u tome to se od prve porodice parenteralne
generacije,osnivaa linije,odgaja I prati u F 1 generaciji podmladak.Prate se
rezultati dovoljnog broja mukih I enskih grla za formiranje 5 grupa.Zatim se iz
grupa sa najbolje izraenom osobinom,koja je karakteristina za linij,odabere
podmladak za obrazovanje 5 grupa sledede F2 generacije.Ovaj postupak se
ponavljau toku sledede 3-4 generacije.Ovim ubrzavamo homozigotnost sa
manjom primenom gajenja u srodstvu,tako da se u etvrtoj I petoj generaciji,ovo
srodstvo gubi.

3.HIBRIDIZACIJA predstavlja ukrtanje razliitih linija,pri emu se proverava
sposobnost linije da svoje karakteristine osobine korisno spoje u
F1generaciji.Javlja se I pojava heterozigotnosti koja se ispoljava u vedoj
otpornosti I smanjenoj smrtnosti dobijenog podmlatka.Prilikom dobijanja
hibrida stvaraju se linije sa Babine I dedine strane dedovsko jato.Ukrtanjem
ovih linija dobija se roditeljsko jato.Dobijeni hibridi imaju privremeno zdruene
roditeljske osobine,pa se nekoriste za dalju reprodukciju,ved se odmah
iskoridavaju.Koeficijent naslednosti kod ivina je mali ispod 30%.
Prema proizvodnim pravcima formirana su dva tipa komercijalnih hibrida:
a)Laki hibridi koji se odlikuju visokom nosivosti i
b)Teki za proizvodnju mesa.










a)LAKI HIBRIDI - RAZLIKUJU SE HIBRIDI ZA PROIZVODNJU JAJA BELE BOJE
LJUSKE(KORIDENI LEGHORN I RODAJLAN RASA) I OBOJENE LJUSKE(RODAJLAND
I NJUHEMIR RASA).Stvoreni su hibridi za visoku proizvodnju jaja,male telesne
mase,mali utroak hraneza proizvodnju jaja I laki kostur.One su ivahne I
temperamentne
Predstavnici za proizvodnju bele boje ljuske su:White Hisex,Lohman,Preluks
N,Nick-Chick idr.
A za proizvodnji braon boje ljuske:Isobrown,Hisex Brown,Lohman Brown,Preluks
R,Tetra SL idr.Telesna masa grla sa 18 nedelja je 1470-1550 g,a sa 72 nedelje
preko 2 kg(2050-2250 g).Broj jaja po useljenoj kokici 285.Broj nasadnih jaja po
useljenoj nosilji 247.Procenat izvodenja pilida je oko 84%.Nosivost moe biti I
290-310 jaja za 12 meseci,mase 62-63 g.Za 72 nedelje potronja hrane po nosilji
je 42-55 kg.

b)TEKI HIBRIDI su specijalizovani za proizvodnju mesa.Za dobijanje ovih linija
koriste se:plimut rok,njuhemir,suseks I korni rasa.Te linije su dobro
otporne,dobrom konzumacijom hrane,brzim operjavanjem,dobra konformacija
tela,uniformnost idr.
Od tekih rasa gaji se :Hybro,Arbor Acres,Cobb,Lohman,Hubard,Prelux,Jata idr.
Po proizvodakoj specifikaciji primera Hybro G proviencije po nosilji da nosi 190
jaja,pri emu se 173 jaja mogu koristiti za nasad.Po nosilji se proizvede 127
jednodnevnih pilida.
U intezivnom tovu od 42 dana,telesna masa brojlerskih pilida je iznad 2
kg,konverzija hrane ispod 2 kg I mortalitet do 5%.

HIBRIDI PATAKA kompanija Cherry Valley iz Engleske sa istoimenim hibridom
dobijen ukrtanjem ajlesburi I pekinke patke.Poseduje vedi broj linija.Prosena
masa pataka roditeljskih jata je 3 kg,a mujaka 5 kg.Za 10 meseci patke snesu
180 jaja.Brojleri u tovu do 7 nedelje dostiu teinu od 3 kg.

HIBRIDI DURAKA formirani centri:Hybrid Turkeys LTD,Nicholas Turkey Bredimg
Garm itd.Formirane su tri linije:laki,srednje teki I teki hybrid.Laki I srednji
hibridi se gaje gde trite zahteva za celim trupom.Teki hybrid gde trite
zahteva konfekcisku preradu.Na Balkanu dobro se pokazao teki
Hybrid 3000 Large White pokazao dobre rezultate.Kod tekih hibrida(BUT Big I
dr.) u intezivnom tovu durke sa 20 nedelja postiu teinu od 10 kg a durani za 24
nedelje oko 20 kg.

TEHNOLOKI NORMATIVI ZA GAJENJE IVINE uslov za uspenu intezivnu
ivinarsku proizvodnju je koridenje specijalizovanih linija hibrida I potovanje
tehnolokih normative za odgoj I eksploataciju,koje selekciske kude propisuju za
svoje hibride.
Opta naela gajenja ivine:
1.kontrolisani ambijent(gustina naseljenosti,temperature,vlaga,svetlost idr)
2.ishrana hibrida
3.mere preventive
4.princip jedne generacije (sve unutra sve vani).
5.odmor objekta 10-15 dana sa ,dezinfekcija,pranje objekata.
6.voenje knjige evidencije
7.pradenje ponaanja ivine.

a)ODGOJ PODMATKA vri se na prirodan ili vetaki nain.Vetaki odgoja sa
svim pratedim tehniki tehnolokih normative dranja te linije bilo da je podni
odnosno kavezni tip.

b)PROIZVODNJA JAJA ZA NASAD tehnologija gajenja roditeljskih jata vri se
prema tehnolokim normativima koje je propisao proizvoa.

c)IZVOENJE PILIDA nasadna jaja se skupljaju 3-4 puta dnevno pa I vie
puta.Jaja se skladite na temperature 14-15oC,vlanost oko 75% uvaju se 7
dana do inkubiranja.Jaja za inkubiranje terba da:
1.potiu od zdravih I vakcinisanih roditelja
2.da imaju odreenu masu(55-65 g)
3.pravilnog oblika I odreenog kvaliteta ljuske
4.da su oplodena I sa jednim umanceto(prosvetljavalje se vri 6,11 I 18 dan).
5.da su propisano lagerovani(krade od 7 dana,sa iljastim vrhom nadole I u
odgovarajudem ambijentu).
Izvoenje se vri pod raskvocanu koko(15-17 jaja) ili u incubator.
Inkubacija jaja traje:kokoaka 21-23,pataka 28-29,gusaka 29-31,duraka 28-
29,biserki 27-28 I prepelica 17-18 dana.
U inkubatoru predvalionik od 1-18 dana,T37,5oC,vlanost 60-70% I valionik T-
37,2 vlaka preko 70%.U roku od 5-6 asova se u odredenom danu izlegu pilidi koji
se sue.Masa jednodnevnog pileta zavisi od mase jajeta I iznosi:35-40
g.Transport pilida to pre a najkasnije 48-60 asova posle leenja.



PROIZVODNJA JAJA ZA ISHRANU najvedi ekonomski znaaj ima proizvodnja jaja
kokoaka,dok je proizvodnja jaja pataka,duraka I gusaka znatno manji.Najveda
nosivost kokoaka,pataka I duraka je u prvoj godini,dok je kod gusaka u drugoj I
tredoj.

FAKTORI KOJI UTIU NA NOSIVOST na proizvodnju jaja utiu genetski I
paragenetski fajtori.Kako je heribilitet za nosivost jaja 0,25 u proizvodnji jaja
paragenetski faktori kao to su ishrana,faktori ambijenta I preventivne mere
imaju veliki uticaj.
1.VREME PRONOENJA je vreme polnog sazrevanja,uzras kada kokica snese prvo
jaje.
2.INTEZITET NOSIVOSTI izraava se procentom sneenih jaja u odnosu na broj
dana za koji se obraunava nosivost.Izrauna se:broj snesenih jaja deli sa brojem
dana nosivosti I pomnoi sa 100.
3.MITARENJE menjanje perja visoko je nasledno svojstvo.One menjaju na kraju
godinjeg perioda nosivosti.Predstavlja selekciski kriterijum,rani poetak
mitarenja ukazuje na rani prkid nosivosti I slabe proizvodne rezultate.Ono traje
4-8 nedelja.Menjanje perja poinje od glave,pa preko trupa prua ka repu.
4.TRAJANJE ZIMSKOG PERIODA NOSIVOSTI DOLAZI KOD EKSTENZIVNOG I
POLUINTEZIVNOG NOENJA.
5.RASKVOCAVANJE je instikt kokoi za nasaivanje(leanje).Javlja se pojaanom
luenju prolaktina.Za vreme kvocanja koko prestaje da nosi jaja.Raskvocavalje
je preteno rasno svojstvo.
6.VITALNOST je bioloka karakteristika.
7.MASA JAJETA je visoko nasledno svojstvo I heribilitet je 0,55.Kod kokoaka
belance predstavlja 55-57 %,umance 30-32% I ljuska 10-12%.
Sastav:vode 73-74%,protein 12-13%,masti 11 12%,minerali I vitamina.Prosena
masa jajeta kokoke(50-70 g),durke 60-90g,patke 60-105 g I gusaka 120-200 g.
8.KVALITET JAJETA se ocenjuje na osnovu oblika,debljine ljuske,veliina I poloaj
umanceta,veliine vazdune komore,prisustvo krvih mrlja idr.Vedina
karakteristika su nisko nasledna svojstva-heribilitet za kvalitet belanceta I
debljine ljuske je 0,25.





ISKORIDAVANJE NOSILJA zasniva se na potovanju tehnolokih zahteva u
odgoju nosilja za proizvodnju konzumnih jaja,koje je propisao proizvoa
hibrida.Kontrolisani uslovi dranja,potovanje normi gustine naseljenosti,reim
svetlosti I temperature(18-22oC) .Period odgoja traje do 17 nedelja pri tm od
1400-1450 g.Mortalitet oko 3%.Nosilje lake linije pronesu sa 19 nedelja.Koja
polako raste da bi u 30 nedelji dostigla do 92 % zatim polako opadala I na kraju u
godine oko 70%.Jaja su u poetku teine 50 g ,u 32 nedelji 60 g a na kraju 65
g.Jaja se vie puta dnevno skupljaju zatim sortiraju I uuvaju u magacinima pri
temperature od 4 oC.

PROIZVODNJA MESA uglavnom se zasniva na dobijanju mesa od mladih
utovljenih grla,kod kojih se koristi potencijal rasta.U ivinarskoj proizvodnji
meso brojlerskih pilida uestvuje sa 90%.
Pri proceni genetskih faktora treba imati u vidu sloenu kontrolu nasleivanja
karakteristike rasa,kvaliteta mesa I otpornosti.
1.rast je poligeno svojstvo na iju ekspresiju utie najmanje 15 gena,u strukturi
rasta javlja se heterozis efekat,koji znaajan za vitalnost pilida.
2.vrednost heribiliteta za telesnu masu je 0,32-0,64,za prinos 0,31-0,43 I za
koridenje hrane 0,40-0,50.Sposobnost preivljavanja je niskonasledno svojstvo I
u uzrastu od 6 nedelje je 0,01-0,03.
3.brzina operjavanja je parameter koji govori o kvalitetu brojlera.To je nasledna
osobina koja je pod uticajem gena na polnom I autozomnim
hromozomima.Selekcijom kroz 3 do 5 godina se moe uticati na operjavanje.

a)PROIZVODNJA RAZLIITIH VRSTA IVINE kategorije su:

- Mlada pilad(brojler)oba pola do 56 dana
- Starija pilad oba polado 6 meseci ne koridenja u priplod
- Kopuni kastrirani muki do 10 meseci
- Kokoi enska grla starija od 10 meseci.
- Petlovi muka grla starija od 10 meseci.

Prema vrsti I uzrastu primenjuju se sledede vrste tova:

PROIZVODNJA MESA KOKOAKA

A)Brojlerski tov
B)Tov odraslih
PROIZVODNJA MESA DURAKA

a)Brojlerski tov
b)Tov mladih duraka
c)Tov odraslih izluenih iz priploda
d)Tov duraka kljukanjem

PROIZVODNJA MESA GUSAKA koriste se dve kategorije I to mlade do 8 meseci
gde je meso meko I odrasle ije se meso koristi za preradu.
a)Brojlerski tov
b)Tov za peenicu
c)Proizvodnja guije jetre(mase do 700-1000 g),specijalne rase I linije.

PROIZVODNJA MESA PATAKA
a)Brojlerski tov
b)Tov odraslih grla

BROJLERSKI TOV se zasniva na intezivnom tovu pilida tekih hibrida koji uz
potovanje svih tehnolokih normative date linije daju teinu za 42 dana 1,8 2
kg I preko,konverzija ispod 2 kg I mortalitet do 5 %.Svetlost svih 24 asa ili sa
pauzama(sa 1 4 mraka).

SELEKCIJA u ivinarstvu podinje odabirom roditeljskih parova,koji odgovaraju
postavljenom cilju.Osnovni princip selekcije zasniva se na oceni
eksterijera,proizvodnih osobina,porekla I potomstva.

SELEKCIJA NA OSNOVU EKSTERIJERA procenjujese harmoninost
grade,temperament I zdrastveno stanje.I sve to od proizvodnog tipa(lake teke
linije)-

SELEKCIJA PREMA PROIZVODNIM OSOBINAMA je zantno sigurniji nain.Tu su
vreme pronoenja,intezitet nosivosti,a za proizvodnju mesa,veliina
tela,intezitet prirasta I konverzija hrane,otpornost I zdravlje jedinki.

SELEKCIJA PREMA POREKLU vri se na osnovu podataka iz matine evidencije
koja sadri podatke za najmanje tri generacije predaka.To su priplodna
vrednost,proizvodna vrednost I zdrastveno stanje predaka.

PROGENO TESTIRANJE je najsigurniji vid selekcije.Za testiranje uzimaju se 10-15
kokoaka koje su zavrile prvu godinu nosivosti,sa dobrim
rezultatima.Kokokama se dodeljuje petao sa poznatim poreklom(na osnovu
eksterijera I proizvodnih rezultata sestara).Dobijeni podmladak se idividualno
kontrolie do kraja prve godine noenja( do 500 dana).Ispitivanje se vri na
najmanje 60 derki.Sem nosivosti prati se kvalitet jaja,stepen stasavanja,brzina
porasta,efikasnost koridenja hrane,bioloki test potomastva idr.

PRIMENA GENETSKIH MARKERA U SELEKCIJI ivina predstavlja klasian model za
genetske analize.Prva genetska mapa domadih ivotinja uradena je na ivini 1927
godine.Danas je poznato da genom kokoi ini oko 1,2 milijardi baznih parova
DNA,a mapirano je oko 2000 gena I markera.

PRIMENA GENETSKIH MARKERA U IDENTIFIKACIJI GENETSKI REZISTENTNIH
JEDINKI od posebnog je znaaja su rezultati prouavanja genetske otpornosti
ivine prema uzronicima virusnih,bakteriskih I parazitskih bolesti.
Genetska rezistentnost prema virusnim bolestima ivine je utvrena genetska
kontrola rezistencije prema:virusu Marekove bolesti,virusa Rausovog
sarcoma,ILT,IB,Gumboro bolesti,leukoze I njukastl virusa.Dobro prouen kod
Mareka I Rausovog sarcoma I veze sa MHC sistemom ivine(kompleks glavne
tkivne histokompatibilnosti) on je veoma sloen I obuhvata nekoliko vezanih
familija gena,ukljuujudi gene klase I(B-F),klase II(B-Lbeta) I klase IV(B-G)MHC.
Ispitivanje genetske otpornosti kod kokcidioze pokazale su razliitu rezistentnost
odredene rase.

ZNAAJ TRANSGENIH IVOTINJA U IVINARSTVU je sigurno najvedi pomak u
genetici.Zasniva se na unoenju strane DNK sa odreenom genetskom
informacijom u genom ivotinja,primenom metode genetskog ininjerstva.U
ivinarstvu je koridena 1989 godine,kada je koriden virus,kao vector,dobijeno
genetski modifikovano transgeno pile.Efikasnost ove metode kod ptica dosta je
niska.