UN I V E RZITET U BEOGRADU

Branislav Todorovic
PROJEKTOV ANJE
POSTROJENJA
ZA CENTRALNO GREJANJE
MASINSKI FAKUI.TET
Ikograd. ~ O ( l 1 .

} I.. ,. v' ,
Dr Branislav Todorovic
PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA
ZA CENTRALNO GREJANJE
X izdanje
Recenzellti
Zivoj in Peri sic, dip!' info
Mr Radmilo Savie, dip!. in!.
h davoc
MASINSKI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
Kralj icc Marij c 16, Beograd 11 120
Tel. 0 11 3370-350, 3302-384
F.ks 0 11 3370-364
www. mas. hg.:1C.yu
I.,'
P!u( dr lvl ito; Nf...' J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m
l I Ii II I..
\1.:1,': 111( 1:11 () hr.ld'l\il . \ PI'II"
1",'J",:dnlk /:I I.l d:.l\ :I ( \"U .. k Jal lhl-.l
tl! 'II" 1 .1 ... 1. 11111'11 >, III !t,. 'I I ! kJ".111: 1
,':f:",h! "11:'201;'::'
.... , ;' .
/,l\"j /. 1 :.! J.llh."U klllll"li
t .I n''!,''kll 1lIL'l. llt11,\" l. . kUl1 l' l
Ikll;': I .l d
/ .<1 In II "I' I/ O / 11 "\ IIIIIIIJIl I 111/ ; (' i t;Jlilk" "iltlll /;
'1:.1 ,'1"111<1 :atir::'<I)'lIl11 1 1111/111'

PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge proslo jc 40 godi na. Bi lo jc to izdanje sa osnovni m
upustvima i neophodnim podacima za izradu projckta iz nastavnog progr ama
tadasnj cg predmeta Grcjanje i provctravanje. koji je predavao profesor Milorad
UroScvic. Svako novo izdanje je bi la dopunjavano i pri lagodavano akt uelnostima u
tehni ci grejanja, pa jc tako knj iga od tri dcsctak u prvom izdanju, u prethodnom
dcvctolll izdanju iz 2000 godi nc bila mnogostruko obi lllnija. Ovo najnovij c, X izdanj c,
obuhvat a eak 500 strana. Ono jo dopunjcno poglavljcm 0 dalj inskol11 grej anj u, koje je
na pisao Pc; tar V<l silj cvic. d ipiolll irani inzcnj cr iz prcduzcca Bc ogr ads kc
d c klTa ll c, sa viscgudi; llji lll iskuSIVOIll ii'. prohl cJ1l :lt i kc daljinskih siste ma . Kao stuLl e nl
M:I; ins\.:.()g lakuhc ta II .... ' icll} it.: piTa I n:Ulj:1 il. jcdllog oJ Il ajr:l nijih il'. lJ:inj a .
<I pil l a sc pri hvat in Ja knji i' i iz kojt.: JC Il c k<ttb ul: io da svoj do prillOs
I gr:ld:-. kih cClI lrli l. o\', lll ill :-. i:-.tL rna grc jallja. M ell i , k:to pokrc: la2u live
knji gc i nSll llV[1olll : llI \ orU jL lilll L ]l tini " \\:I iko zat!o\'l l l j:.IVo :1 huduCim kori sni l.:i lll :1
l ,IlI0t- lI c in ua Se 1I lll 1i' naj u S: I si, klllOllJ g. rLj :l nj: 1 koji pn.: ll! oUl1il izdanj:1 Il isli
.... ;II.. !Ji:Lv: il :l . T ' lkll kokt-:t 1\ : [:l r plidrui. ill \'Lcoj grupi r :ullii li sluJ":ll aw i
I1lOlih Il Lk:u.l asnjih koji su dav:t! i s\'oj dopr inos ovoj knj izi. Nj illl;[ S:lll1 St,;
I;dl v;il i t) II :! pllll HlCi I I prLdf,t l vn r illl<t VII i VIII izd:lIl j:\, koj:1 Sli i 1I OVI)111 j1l1ll ovijen:l na
kOle sled..:.
Pn .. :d :t 1'.,: II I 0\' 11 i/danit,; II ':'t: l! lIJlll tI n:H.h d:\ l:L klljig:1 obkS: tt t 11 :\SL!\' ll il'i m:t
1I :l s1:l vll ng prll.!..! r : II 11 ;\ i l pr t.:dll1L I :I kni i ol lr:td tl j..: . d:\ (\,: sl udell l i lll :l
pnllltlci ;.! raJ i\'<\. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1 hi l i II vLk p ri ruei d a :-.1.: IH..:6 .. f. pUbLIC.
I I;I(J U P( \ll:t t <t k nt,;( lpIH1l b l l /; \ l ,rtljl.:k:11 11,1 ]." tll ile lade i d(li li j u p\) Ile ku 1l(IVlI
Jil l I ll'rll :t l 'i II!.
Aktl huue p nlre hl..' /,; \ ;\ 1 1/.d.! ll jl,: tl "-nll/llu , )hi :Lvi Lt i drut-;I J1o;,! lavli a klli :! /.a Ilvn
1/lI. Llli c Il I'-i U hil a dtl kl :IJ .1 1:IVI'l:Il:1. ,I U ldlti ,b knl t;,!; \ ulI ;\ prlJi. i\ lolllll lil;t( )l'1..' i
I..;t II ISll i k,.' t lVt I).!. i/U:Ulj :\ d: l 11 1--: \ /(1 Il :L L' .... h.t ill JlJ t k, 'l L Ili iL'l I:1I1 :LlItur. p t 1!!1 1[1 1\ tI
U n h LI:.ti I.; hlll ke, lie Jl l\)/ l' d:1 II IIhl';,!lll.:.
lJ Ik ograull .
111:11 :\ 2( 0) :!t1dlll ":

II
B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
PREDGOVOR VIII IZDANJU
U prethodnom izdanju iz 1993. godinc, slozeni tckst nisam imao priliku da rcdigujcm,
zbog mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih grciiaka. Tchnicki
kvalitct stampe kao i hartijc koja je u tadasnjim teskim ekonomskim prilikama u zemJji
mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja.
Za ova izdanje grcSke su ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na
mod..:rniju tchniku stampe, slikc i tabc\e su ovoga putajasnije, a tckst razgovetniji .
Ova izdanje je ixlgalijc za poglavljc a lcrmofizickim osobinama gradevinskih objckata,
u kojcm je posebna paznja ukazana difuziji rare kroz zidove. U ovom lckslu su korisccni
racunski primcri i slike iz diploms kog rada Momira Vuloviea, sa odredcnim korckcijama i
r r il:lgoda\"an jima.
P0f: I:1\'ljc 0 p:mclno ll1 (:iji j..: <lu llJr k:t kn 1I p n.: thmJIlom, t:lko i 1I 'MH11 izd:l-
n ju. koi<.: pl Slcl"a nmiC. I n:ll no je (\opllnje no. Medlitilll . pngl:wljc 0 pri mc ni
cIlcrgij..: je iz()stavljc no, jcr r;,spo ln/.ivi prostor nije dnzvnlj av:lo da sc O\'a tcm: lli k:t
izlnl.i U nC<1 pll<KIIlOIll IlhilllU.
Ka k(1 <'\ a knji g:1 dospcv: 1 u ,Telnc k:td:1 se dom<lca induSirija u gl"<':janj:1 i kli -
mati zaei je p<1I10V() hudi , 1I kllji zi Sli illform:lcijc i pnrukc Illnogih proizvodac:t, upucc nL'
projckt aIllima. izvodaCi m:l r:ldova i inves titorima.
U dodat ku k.11ji gc su pril ozenc nove !allc le sa podacima za dimcn7.iollisanj, ecvnc
Illrczc postIojc nj a za CC Illra lnn grcj :mj c. Osilll t:lllelc za cclicIl C ecvi. dodata jc i t:lbcl a za
cC\ 'i od h:lf:ra.
POIIU)C 1I for lllir:lllj ll 1:lhcl:t i i/.r:ld l lI() vi h Ull c liiJ en d .:I, prll ziii su mi s: tr:ldni ci
k:l tcdrc 1.1 tc r1110 tcilllikll i\1:t ;i lbkl lg fr :lkli lt c l:I. Maj :t R;ldoj kuvic i Atil a Novoscb c,
diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki in/ .c llj c l i.
RCCCIl /.i.jll Il()viil dc lova kni igc "pet je i .iv, Ijin dip!. masinski in/.ellj er,
iskuSIl i prnjc ktall t iz "Fne rgoprnj ekt ;I". <In;lkn i strUl' IlU k:to Sin jc to lIcini<l i
prc t hodlh I IId: lI1j C.
St:lI11parija Tc lln<ll' l'k,,!.: Llkli ll ct: 1 je Jl<l k:i7: ti ;1 \'e liku strp1 lc nj c tukom rawill i/m CII:J
knjc S:1I1l 11lUO i Jll cd:qe II ; 1:11111"1. N;I l<lI lI C illl sc z;tlwaljllje m.
0\"(1 J/J,ll1 jc jc I1 :JSt:ti<l t:len(l .,0 "d k" jc jc bilo prcl cC:t , we
klliigc. je s:t ic ll<1111 d: 1 lI eil1j e lllIll i' pr;I\'k:i ma i dOPUIl :II11;1 pru:i. i nje nllll
k,lri,nI Cll1 l.1 Il< Hrehnc II PUhl\':t i
:; 1. 1 \ .111%.

PREDGOVOR
III
PREDGOVOR VI IZDANJU
Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja
centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno
dopuni i postane pregled ne sarno najvainijih prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova
koji se predaju u okviru predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskorn fakultetu
u Beogradu. Medutim, ta narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige
nephodno je poklanjanje pune painje sarno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje
od rnnogih obaveza. I pored ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata,
tako i svescu 0 neophodnosti ispunjenja nastavnickc duznosti, svoj zadatak sam sarno
delimicno izvriiio. Vrerne u korne jc knjiga pisana verovatno je najmanjc pogodno za to.
T dke prilikc u Kojima se nas la Srbija i Ilcvoljc kojc su iz njih pro izisle nisu oozvo lile OJ
sc knji zi pOlpuno posvclilll.
Obccanj c oalo studclllima da CC lc ks l sva kako hili sprcrnan 7.a slampu prvih dana
januara 1993. godillc ispunjavalll, odri cuci sc zbog loga nc kih poglavlja u cclini, a nckih
Jclillli cllo. Tako jc izoslao leksl 0 n:: guli sanju grcjnih ins lalaeija, n;vnilll vodovim<I i
ccvlloj annalUri i oco poglavlja u panclnllill grej:lI1ju. Mcuulim, knji ga jc doncla Illnogo
novih infnnnacij :\, kojc s li cnJ izuanja nc sao 6:c u Ill cri u kojoj jc In ovoc pllsli gnUllJ. To sc
udnosi nJ iSlorij ski razvoj grejanja IlJSCIll llu, uslovc lI goonosli i IlJ IXL'gled lIli c \j :\
spo ljnc klilll c na grcjno poslrojcnj c. Proracun pOlrcbnc koli cinc loplol C po najnovijilll
nClllack.im no rmarna jc uk.ljuccn u lcks l sa S\'jlll ncophodnim podacilll<l . n co knji!,:c pos-
vcecn jc i prilllcni cirkui;t eionih pUlllpi , bo i r: h podc li priti s:lka u !,:rcjllilll sis lc milll a.
JCd IH)CCvni sistc illi su dCI:ti.jnn r:l zlll :lt r:lll i, J lIklj ucc n jc i tI vod u pr inl cnll sunl:CVC cnc r-
::ijc. i'OSChllilll pof!lavljclll sc t ilai;tc lI v\ )tli 1I p' lslc.:di cc k' lj c prni /.iLt zc i /. prd.itl:1 :: rcj<lnj<1.
\:( ' VllSI u lldll(\SlI na s li en:\ izdanja jc i J Cll kn ji OdllllSi n:1 kOll nvc Ill alilt kap:l ciI C[;1.
U ;;.<..:Iji da sc knj iga slo prc prcd:1 u Sli z:ld6.ani w i prilllcri pwr:lclIn:\ if.
prc ll Hldnof! i7.o:l1lja, lako d;1 ni su pOlr<.:hnc il' lll<.: nc , k:)(\ n:1 pri mc r ohcl cZav: lIljc
c<': \'i nazj\'llilll prccni cilll a 1I mill. J7J11 Cdu osu l,,:.!. III ()Slaj c oh:lvcz:1 aul o r:1 I.a slcdccc
i/ d: lIlj c .
S: lraoll l:\ sa sudc nlim:l. 1ll:l i<.: l lj: tia k".Ic s:lkllpill I" knlll il.l: ' Lk
';\( 'Iill tl iplol11Skill r:lt!ova - II cc nlll S: II11 Ih. 1I !l1: ,nl"1 iii \'CL:"j mc ri. v( )di " - Pl l'dSl:t\'lj:lj ll
:\ lI l, lrU z;IJll\nlj slvo. Tn nscC:tIl.l c du;:ul<': ln n:lj mLlti(\j s ludc lI :\-
1:1. / ,,(\r; ll li ]'(\PUVil . Nikllli c i i) J: ' :::IIlU Kn\: \Cl'\, icli . kllji p".;k diphlllli r: l-
111 :1 n:ls l:I \' ili sa IllIHlIll o:t ( inlc ni <.:a J: , 1-: "Tcrm( )tl/.i k:i (i ii jc
k, wi\(\ r N: i\ :ls:t u p()slcdll jL'1ll Ir-:Il Ulkli i/.()<;[ :I\II CIIlI i/o Il Cll lll :lI1jll lc nj cll
Ildc" II pllpl <.: lll i ,wc kllti :.:,..:. N;I preJ ln:.! ILc"C n/C Il I:l In l)lI:.:,l;tdl c <.:<.: i hili I'"SChlll l

' IY B.TodOlTlVii: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CNTRALNO GRJANJ
Stampaoo, S obzirom da predstavlja problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
strukc..
Midw Komatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom 0 k1imatskim i metc-
oroloSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecm, koji je diplomirao pre
svih pomeoutih, ~ i o sam kootakL 'bl dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst
iz njegovog diplomskiog rada, lIZ ubcdcnjc da ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia
ga 0 tome obavcsIim pre neg<> Sto 0Ya knjiga dodc u njegove ruke.
'bldo\'Oljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing.,
svog dugogodiSnjeg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca nauke 0 toploti,
da napi:Se pogIavJje 0 panelnom grejanju_ Dco koji obuhvata teorijske osnove ukljueen
je u knjigu, lIZ oi"ekivanje da Cc i OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto
mi je ini. St.efanoviC Cvrsto obcCao.
U pripremi slika pomogli 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvent MaSinskog fakulteta,
tehnii"ar MiCa Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre za Termotehniku - DuSanka
Adna<k.--vit, dipliog..maS..
Zabvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora.<injem stu-
dentu, Vladimiru M Petrovieu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri.
Uz pominjanjc svih onih koji 50 uCcslVovali u reaJizaciji ove knjigc, nc zaboravljam
d:t ona u vC\ikom svom dclu ohuhvala a::olcksl ranijih izu,lDja, n;\ knmc jc lako prcdano
r.ldiv a"i<;tcnt Br,mislav 7j\'kovic, magi.slaT Tdmickih nauka, llIoj najbli7.i saradnik.
Tcksl jc prcglcdao uvaicni kokga 7jyojin I\:risic, koji jc izvrsio n:o.:l1ZIju knjigc,
p..:JanUlO. sa puna "oljc, na ecmu mu sc zalwaljujcm.
Korisnlkc knjigc, Sludcntc, a poschno projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc, ali i da
<hju idejc za dopunu slcdciXg iY.danja, uz poziv da - mo7..oa i oni s,uni - opisolll ncko!,:
problema koji su prouCiIi i c i l ~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju ove knjigc.
~ c idim da propustim da sc w<inim i zahvaiim svojoj porodici za strpljcnjc i razll-
m,,"vanjc za Casovc mojc usJ"cdsrcdcnosti na pisanje (lve knjigc, roschno Inkom 7..avrsnog
rada na njcnom dcfinitivnom uoblieavanju za slampll .
. Bcoo,pdu
31. d..'CCmbra 1992. J\ulor

SADRZAJ
1.UVOD
1.1. NACrNI GREJANJA
1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACrH PRIllKA
2. KLIMA I NJEN UTICAl NA GREJANJE
2.1. UVOD
2.2.Kl1MA
23. VLAi:NOST SPOLJNJEG V AZDUHA
2.4. SUNCEVO ZRACENJE
2.5. VETAR
3. TERMI CKI USlOVI UGODNOSTI
3. 1. UVOD
3.2. PRIJEM TOPlOTNlI 1 NI\DRAZAlA
3.3. METAI30UZAM
3A. TERMI CKI PARAMETRI SREDINE
3.5. V AlONOV (V,'YON) DIJAGRAM
4.TERMOIlZICKE OSOBINE GRADEVlNSKlH MATERIJALA
4. 1. OMOTAC ZGRADE
-1 .2. PRENOS TOPlOTE KROZ ZJDOVE
-1 .3. TERM! CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA
4A. DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSmUKCIJE
~ 5 PRITISO VODENE PARE U GRADEV!NSKOJ KONSTRUKCIJ I
4.6. DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJ I U ZONI I RAVNI ZIDA
4.7. MERE ZASTITE 00 KONDENZAOJE
s. POTREI3NA KOUCINA TOPlOTE ZA GREJANJE
5. 1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE - k
5.2. rOVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA - F
5.3. UNUTRASNJA PROJE KTNA TEMPERATURA - I.
SA. TEMPERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA
5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TEMPERATURA
5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU - Z.
5.7. DODATAK NA UTICAl ZRACENJA
5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z.
5.9. ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PROOIRE U PROSTORIJU
5. 10. DOOATAK NA unCAl VI.:TRJ\ - Z,
5. 1 I. J)ODATAK A UTI CAl I FILTRACIJ E VA7J)UI IA - 0 ,
4
21
21
21
24
26
31
35
35
36
3(i
-1 0
-1 5
55
55
55
5<)
(i<)
75
S-I
87
lJ)
96
9S
((XI
Ill]
10-1
JO'S
IUS
Jllli
1!J7

VI
B. Todorovic PROJKTOVANJ POSTROJNJA ZA CNTRALNO GREJANJ
5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE - R
5. 13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H
5.14. DODATAKNA VISlNU PROSTORIJA- z"
5. 15. SPECIFICNA POTREBNA KOUCINA TOPLOTE - q
5.1 6. UPUTSTVA I PRIMER! PRORACUNA
5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE TOPLOTE
6. GREJANJE SA DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDJMA
6.1. USLOVI UZGREV ANJA
6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUCIVANJA UZGREVANJA
7. GREJNATELA
7.1. VRSTE GREmlH TELA
7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI
7.3. ODAV ANJE TOPLOTE PRJ RAZUCJTIM USLOVIMA
7.4. PRORACUN GREINIH TELA
7.5. OBELE:l.A V ANJE GREJNIH TELA
S. KOTLOVI
X.!. UVOD
R.2. KOTLOVI ZA RAZNE VRSTE GORIVA
S.:l. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE KONSTRUKClJE
so!. KONST I{UKCIJ E KOTLOV r\
S S. SPI T I nc- ' OST I KOT I.OYSKIII KONSTF,UKCIJ ;\
" , .. I npl.on-<o OI 'TLR E( I;NJ I KO I I.() VSk lll ( j l { U NIII I'()VRSI , J\
.. -.l ;OI) ISN.l I: O PTI .R I I I:N.l 1' ( ;I { UNOC SIS 11:.\1 /\
SS. SIC;UIZ 'OSNI U IZLD/\J I
'J. . \ I{ i\ 1. \ ru \{ ;\ YO I) LN III K( YI 1.0\,,\
S.ili. OSI GUR,\ NJE I ' /\ RNIII K( }\ I .OV .. \
".1 1. .\ I{!\L\ rUl z/\ I';\I ZNIII KOT I.U\,\
1 ',J) 11 ..,\Ri" ICI:
" . 1 KO n ... \I {NI CI: (' I'. ' 1IV \ .\. ()( j
"-: ( j (
,' ; . .. \K
,I : I' I{ ( )I{. \(LI N "'\ 1' .. \( ' 11 I:I ,\ K() 11_\
'I <; I/. I)( )\{ K() 11 ,\
' I c, K( ) II., \I {NI (,,\ 1. .. \ I I ' (N() (i( I I{ I\ ,()
'1.- ( ;() I) I SNJ/\ I'OTI{()SNJ.t\ I () I'I.{) I L
'I' I'I) I R()S. J,\ ( j () I{IV\
q., RF 1. 1" \ '( ). \1\1 / .. \ 1'1 ;(. '0 CURl V( )
I.' ')" '( 1\ ' '' 11 \ 1,(lNI S li n 'J. \ NJ .. \
ill I l'\'()1)
!(I: J .. \ f\! .1 I .
III; S I l {l 1.1 '\ '>.11' 1I C1 ',\, I i\ I A
III.":. PIZOI{ ,\ c"U . 1':\1)'\ PRI T I :--' K. \
II I.:' U 11(',\.1 1.( II';: ,\I .NIII ( ) 11 ' ( )\{ ,\ 1' 1" S l '/l. U.I ,\ i'!.ll ; U (' I:VI IVI ,\
III.{ . PR( )/{ ,\('UN /'/\1)/ \ I 'RIII SK.\
II 1)\(ICI \',,\I'( ISI I,() 1I "< 1.\(; I{\\' II .\( I(I;\()( j (jl{l J .. \ N.I ,\
. , \ '( 11 )
lOB
109
110
110
111
118
139
142
143
145
146
150
152
154
161
165
165
166
167
17()
17-1
177
17X
17'1
I S2
I X')
IK:=i
201
2(11
20S
2111
2111
211
212
213
21 I}
22 1
225

,r __ I
210

SADRJ-A
11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE
113. UPUTSTV A ZA PRORACUN
11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA
, 12.1. UVOD
12.2. NACINI POST AVUANJA CEVNE MREZE
123. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI
12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA
12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITACIONIH SISTEMA
12.6. ODREDIV ANJE GRAVITACIONOG NAPORA
12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO GREJANJE
12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA
12.9. PRIMERI I UPUTSTV A ZA PRORACUN
12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI
13. PUMPE U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA
13.1. OPSTE 0 PUMPAMA
13.2. CENTRIFUGALNE PUMPE U POGONU
133. SNAGA PUMPE
13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKE CEVOVODA
13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARA!. ELNOJ VEZI
13.6. RACV ANJ E CEVNE MIU-: Z!:
14. ISTEMI GRAJJ\NJA SA PRI NUDNOM CIRKUU\ CIJOM
14. 1. PRORACUN EVNE MREZI:
14.2. UPUTSTVO ZA PROR,'\ CUN
14.3. J EDNOCEVNA POSTROJ ENJA
15. PRITISCI U SISTEMIMA VOD!: 'OC GRUANJA
15. 1. UVOD
15.2. OPSTJ POJMO\lI
15.3. STATI CKI PRITI SAI( U . TANJ U \1IROVANJAI PRI PRIRODNOM
STRUJANJ U VODE
15.4. RASI'ODELA I'RITISKA U SISTr::\ l L S/\ !'RINU!), OM
CIRKUI.ACIJOM
15.5. POI.OZAJ EKSI' , \ ' /.. IONO(; S\ ; [) \ IR.\ SI'OI)IJ .!\ 1'1{1 n SKJ\
IS. Il. rOMIORt\ 'J E INlJ L I'[{III SI'-\ l ' \ llI U) I R/\I) U
15.7. UTI AJ RE UUS/\ NJ/\ I'I{O I OK,\ R, \ SI'ODELU I'RITI. KJ\
16. PANEL 0
IIl. 1. PIU,TE(; E!)A ASNJI:G I ' , \ i': l:l .. . ( )(; (; [{I ::' I,\ NJ/\
16.2. I'RE ' OS TOI'I.OTI : / J{ ,\ ( I.KI1 ' \1
16.3. RAZ1VI E / \ TO 1'1.0 I I: /J{ ,\ ( I.'- II .\ 1
lu.4. I' A U . ' 0 .. \ 1" J I
IIl.5. PANEl. K.'\ O G RI 'J NO rEl .o I (;( )\ . I'R()IZ;\( N
16.1l. I'RED1"OS111 1 .. \ NI: (;I {I' J \ N.I !\
I G.7. IZVOI) [NJI: I' ANI:I. N()(; ( ;(U ' 1,\", I \
PA, IOU SA U .I: K n,I C>il i' l C; I, 1 J \ ( '1\ 1.\
Iii.'). I' OSEIl i\: 1 1',\ 1\ 1: 1.1
17. PARNU C;RI:.IA '.11 ' I'I{ I II :-' ''. \
VII
245
246
259
277
277
278
283
286
290
294
296
298
299
309
32.5
325
326
329
329
333
336
33<)
33lJ
3--l 1

35
l
)
:;()2
:; 65
3(. ,
."'(,S
:t(, I)
. \(1
I I
11 )

VIII B.Todorov;c PROJKTOVANJE POSTROJENJA ZA CNTRALNO GREJANJ
17.1. UVOD 409
17.2.PRINOP RADA 410
17.3. SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM 413
17.4.POVRATAKKONDENZATAUKOTAO 414
17.5. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 416
18. DALIINSKO GREJANJE 425
18. 1. UVOD 425
18.2. SISTEM DAUlNSKOG GREJANJA 429
18. 3. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA TOPLANE 435
18.4. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 436
18.5. TOPLOVODNA MREZA 437
18.6. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 447
18.7. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE
ENERGIJE 457
18. 8. ZASTlT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 458
19. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 461
19. I. UVOD 461
19.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE 463
19.3 PRORAC:UN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE 465
:W. LITERA TURA 41i7
DODATAK 46'J
TABELA I (:<: Iicnc cevi (dill1t: nzijc, tcZina, sadri.aj vode)
TA13ELA II Gustina vo(k 0<1 40 UO 100 C
TABEU\ III Na po r u Pa pri t<: mpcra tu rama voue u uspo nskom kraku <xl l)S, lJO, gS i SO "C i
tcmpcratura l1l a u sibznom kraku oct 95 do SO C
TABELA I V Gmja nj c toplum vudom: topio tni protok
TA13ELA V Gn:j anj c top 10m v<ldum: mascni protok
TABELA VI a) Kocfieij c nt i Illcsnih o tpora; b) Gubit ak - voda SO "C; c) Gubit ak pri tiska
- "ouena para
T A13I:::Ij \ VI i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska
TABELA VI i I Grcjanj c toplo m vO<lll l11 5.1 h"brno l11 u:vnll l11 mrcZolll: lopill tn i protok

,.
1. UVOD
1.1. NACINI GREJANJA
1.1.1. Zagrevni uredaji
Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe
osnovne grope: na Iokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. Lokaini uredaji
su oni kod kojih se topiota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. Uredaji kod
kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu, a na razliCitih mesta,
do kojih se transportuje pomo6i nekog posrednika, predstavljaju postrojenja central-
nog grejanja. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote
okolini nazivaju se grejna tela.
Svi zagrevni uredaji treba da zadovolje te hnicke. es te tske i zaht eve
kao i odredcne us love bezbednosti. Od njihovc prilagodenosti ovim uslovima zavisi
pogodnost uredaj a za primenu.
Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. To ee za-
visiti od niza Ci nilaca, kao sto su namena prostorija koje se greju. raspoloziva finansij-
ska sredstva. arhitektonska koncepcija objekta, raspolozivi energetski izvori itd.
Tehni cki uslovi SII diktirani zahtevima oseeaja ugodnosti ljudi koji borave II greja-
nim prostorijama. Prvi medu njima predstavlja obezbcdenje karakteristika sredine iI
granicama zone ugodnosti , odnosno odri.avanje temepe ratura, vlaznosti i stmjanja
vazduha, kao i odgovarajllCih temperatura okolnih povrs in<l i prostornog ugla zTace-
nji!. Pri tome je najvaznije da prostorija bude stn ravnnmernije zagrejana, od nosno
da tempcratllrna polja u horizont alnim i vertikalnim presecima budu sto uniformnij a.
Isto vazi i za raspodelu brlinc i relativnc vlainost i.
Mozda je od wih te rmickih IIslova najteZl: ispuniti zahtev povoljnih tcmpeat llfa
okolnih povrsina i prostornog ugl<l zra\';cnja koji mogu biti od odluclIjllceg lIti caja na
ugodnos t. Zadovoljavajuca vrednmt i raspodel<l te mperatura. vlal.nosti i brlinc strll -
janja vazdllha II prostoriji kao i neutralisanje neugod nog dejstva rashladnih povrsina.
moze se post iCi naj povoljnijim izborom vrstc lokalnih lIredaja odnnsno grejnih tela i
pravilnim izborom mesta na kome se postavljaju.
Loka lni zagrevni IIrcdaji kao i grejna tda svih vrst". odaj u toplotll zraccnj em i
konvekcijom. NaCin na koji Cc okolini biti predata veta koliCina toplote. zavisi prve n-
stveno od vrst e uredaja i grejnog tela a zatim i od mesta postavljanj;L Na osnovll ra/.-
matranja uslova lI godnos ti ljudi, najpovoljnije da sc toplot a predaje okolini IImen.:-

2
B. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE
nim Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre prekomerno zagrevati vazduh iii uticati
da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna.
Neki IokaIni uredaji a poseboo grejna tela ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo viso-
ku teIqJt:taturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha. Taj oseeaj je posledica sagorevanja i
ugljeoisanja deliCa pmme, oTfilnsL-ih prin::sa u vazduhu i dr., koji dospevaju do sluzo..
koie disajnih organa i nadrafuju je. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta va-
zduha u uticaj pojedinib zagrevnih uredaja more odavanjem ugljenmonoksida,
ugljendioksida, Cadi itd, da se negativno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disa-
nja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra hiti takav da manje utiee na pogoclanjc kvaliteta
vazduha u prostoriji i ccloj koje se !OOZe proSiriti i na bLiZu okolinu zgrade, sto sc
opet odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova
U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan
znaeaj imaju i estctski koji se odnose kako na gradevinski objekat, tako i na
sam zagrevni uredaj.
Zagrevni uredaji ne smeju da bare ni ni unutrasnji izgled zgrade. Na
loS utisak zagrevni uredaji utifu veliCinom i izgledom dirnnjaka kao i dirnnim gasovi-
rna i njihovim sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade i menjaju joj prvobitnu boju. Na
unutralinji izgled uticaj je dalcko veti, pa uredaje treba birati tako da ne budu vcliki,
da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum.
Vrlo Ccsto odlll CujuCi cinilac \l izbom zagrevnog uredaja. ccntralnog grej;lnja iii
sa mih grej nih te la, imajll ekonomski razlozi . "ko se ostali IIti C;lji zanemare i zahteva
sa rno najekonomicnije grejanje, onda sc problem nil iznalilzenje niljpovoljnijeg
ud nosa izmedll investicionih i eksploiltacionih t roskova. LJ tom poglcdu je lakll iz-
vriiiti izbor koji povlaci manje invcslicije, dok se l roskovi korisecnjil post rojenja ud -
reduju slozenijom analizom Pri tome treba obllhvatiti potrosnjll goriva . rezim eks-
ploatacije (prekide loicnja, brJ:inu zagrevanja is!.), podobnost reglll ileionih sistema i
primenjeni ste pen regulacije, trajnost uredaja itd.
U proccni z.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc bczbcdnosti, treba vtxliti raclina (l
mogucnosti izbijanja pozara, prodiranja stctnih gasova 1I prostorije zgrildil , 0 zastia:nnsti
od cksplozije kotlova. Isto tako je potrcbno proocniti obczbcdenost od izlivanj;1 vode i
d cktrii::nog lIdaril. Sve ove opasnosli rctko dolazc do izra:i..aja jer je kud svi h zag,rl'vnih
ltrl:daja a poscbno kOO u:ntr.i!nog grejil nja, postignllta vrio vdika t;lcnust II i/.-
vodcnjll . Jos se rclillivno dcSaVil i izliv'lTlje vodc II postrojenj ima voti cnog gre janj,l
kao puslcdicl' pojcdinih dclova postrojenja, sto se pravilnim projcktovanjem i
dubrom montaZom mozc potpuno izbcCi.
Osim navedenih, u pojcdinim mogu se javiti i posebni uslovi kllji po-
nckad imaju primarni znacaj. Tako na prime r, II gotovim iii sarno grllho ozidanim oh-
j ektim;l, okolnosti gradevinske prirodc mogll da iskljll U: primCI111 nckih z;lg, rl' vnih
lIredaja. Ukoliko nc ma mcsla za kotlarniw, ccntralno grcjanjc se nc moze primcn il i.
a sarna konstfllkeija zgrade, vdicina prozora, za ht evi arhitekte i sl. lIslovljavaj ll iii eli -
minisu od rcdenc sisteme grejanja.
!'rella tome 7.ah'Tcvni lIn.;d'lji, kako lokalni tako i ccntr;tlni ([l<lscbno ovi dmgi). mp-
ril jll sc [l<xlvrCi analizi s oiJzimm nil nilvetkne llslove. Odrcdlljllci koliko vrsta zado-
volj av;1 ow uslove. dohij sc njihova vrcdnost i [l<,dohnost Z; I odn.:(il'ni sluc;lj. rri u: mll
rrojl' klanl I rl'ha da prou;ni koja od osohina trd)" da prevag,nc (pri likom rl's;lvanj;1 grl'ja-

1. UVOD
3
nja bolnice primarni su higijemld uslovi, za reprezentativne zgrade to su -estetske osobine,
. za komfoma postrojenja - usiovi strogog odd.avanja ugodnosti itd.).
1.1.2. Postrojenja centralnog grejanja
Postrojenja za grejanje, kod kojih sc top Iota razvija na jcdnorn centralnorn mestu i
odatlc razvodi preko tzv. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se
nalaze na vik razlicitih rnesta u zgradi, nazivaju se sistemirna za centralno grejanje.
Uredaji centralnog grejanja su ustvari encrgctska postrojenja, objedinjavaju
vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija, medusobno spojenih u celinu. Ovi ele-
mcnti proizvodc, transportuju i odaju toplotu na mestima gdc je to potrebno a korn-
.binuju sc sa pornocnirn urcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov
pravilniji, ekonornicniji i bezbedniji rad. U ove pomoene uredaje spadaju regulacioni,
kontrolni i sigumosni uredaji.
Kao e1ementi za proizvodnju toplote najeesCe se primcnjuju kotlovi koji uglavnom
iskoriscujll hernijsku cnergiju goriva i sagorevanjcm je transforrnisu u toplotnu. Izu-
zetno, kada postoje narocito. povoljni lIslovi, toplota se dobija iz elektricne encrgijc
koriseenjem e1cktricnih zagrcjaea. Osim toga, primcnu u postrojenjima centralnog
gTejanja nitlazc i prirodni izvori topic vodc u obliku r<lznih toplotnih vrela, kilo i slIn-
CcV(l e ne rgija. Za grej anje u sklopu indllslrijskih objckata vrlo jc ckonomicno koristili
olpadnll loplotll razlicilih proizvodnih proccsa. U novije vreme javlja se i prime na 10-
plolm; pumpe. lJ svim ovim sill cajevima neposredni izvori loplole za postrujenj e cen-
Ir(l lnog grejanja SII razmenjivaci loplote.
Transporl loplolnc e ne rgije od kotla, c1d,tricnog grejilCa iii rilzmcnjivaca loplol c
obavlj il kroz cevovode koji obrilzujll Izv. (A;vnll mrd.ll poslroje nja . Kao nosinci 10
pl ote korisl e sc prve nsl vcno voda iii vodena pilra i prcko ovih f1uida loplnla se II po-
lrebnoj koli cini dopre ma do prostorij a koje sc zilgrcvajlL Samo zagrevanje se obavlja
grejnim tdimil Ij . c1emcnlima koji odaju toplOIU i tilko zil grevaju sredinu u kojnj sc
n<l lazc. Toplil voda se u njimil hhldi i zalim vrilCa do izvora loplote gde se pnnnvo I.a-
greva dil hi opel hi Iii nsposoblje na Zit pn:noscnje loplnle. Yodena para sc U grcjnim
Iclima kOll(knzuj e oshl\1i1dajuci svoju loplolu ispar;lvii nja (kondenzilcijl'), 1;lko d;1 1I
ele mCl1<l1 /.;1 prn izvodnju loplol e slaill o dol;l/i vmla. koja /.agrevanje m ispilrav;t i po
navlj ;1 svoj radni ciklus.
Poslroje nj ;1 /';1 ce nlalno grcjanje koja kao nosioce loplo1l' knrisl c iskljucivo va/.dull
iii vazdllh 1I ko mbinaciji sa vodom iii pilrtlm, prcdslavljaju Izv. vilzdllsna pOSI rnjlnja .
Pos lO se nvi un.: daji ohi cno koris1l' i I.a provclnlv;lnjl' oni Sll izdvojl'ni i/. gntpe po
stroje nj ;1 1.;1 cc nlralno ,:: rejanjc 1I II/e m smishl.
Poslroj e nja 1.;1 l'e nl r;lino greja njl' imaju ni/. prl' dnosli n;l<I lokalnilllllrn l;ljim;1 ;lii
vred nosl ()vill prednosli Irel>;1 prnc"nji v;lli od sill caja do sill cajil jcr I.avisi od urn i;lj;1
sa kOj im sc lIpornluje.
Tako na prima , ccnlralno pOSlrtlj c nje posmalrallo pre ma pe6ma u kojima
revil i:-v rslo gori vo, lI skd loga Slo sc sagorcvanjc ob;lvlja nil safllo jed nom meslu.
omogll cujc holjll kOlllrolu proccsa s;t goreva nja a lime i Vl' ee iskorisccnje f,miva. Ishl -
vrc mell () je i/.hcgllul o i raznllscnje gori v;1 i skupljilnjc pepda na vise mesla cd,' /.gr;l-
dc, uproseeniji jt: rad okn (', rcjanja ohj,.kl;1 i IImanjujc St' opasnosl 0<1 pnj;lVl' poi.;II';1

B.TocboHil ,PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA ZA CENI'RALNO GREJANJE
Osim toga, t od grejanja je omogueeoo postavljanje grejnih tela i uz spolj-
ne rashladne lto povoljoije uslove ugOOnosti. a grejna tela zau-
zimaju mesta toja oajIRmje mogn da poslure drugoj nameoi. Nasuprot tome, sve 10-
kalne pea se povczuju sa dimnjacima koji su u unutrunjim zidovima, oije dobro
rcienje S obzirom oa I3VIIOmcmu rasporlelu, karakteristika srcdine. Isto tako, svojom
veliCinom DO i potrebnim prostorom Z,1 pristup, pee zahteva viSe korisnog
prostora prostorije. '
Ekonomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postro-
jenja 1:00 1:ojih je predvidcoo i ost\--:lrcoo boljc rcgulis.mjc. Centralno grejanje obezbeduje
zagrevanje i sporcdnih odeljcnja. too grcjanja peCima oijc shJtaj. Medutim, gotovo sve
dobre stranc rentraloog zagrcvanj:1 mogu dOCi u pi:anje ako poslrojcnje oije uradeno ka-
ko treba tj. ako rdenje nije najboljc odabmno, dobro proraeunato iii pravilno i valjano iz-
vedeno. Ukoliko biIo l:oji 00 0Yih us10va oije dovoljno strueno i savrcmeno L'ipunjen, po-
strojenje IDOt.e lako da postaoc po'JOd OCZ2dmulj.c;tvu.
Kada ee sc primcoiti ccntralno grcj?nje a u kom slubju drugi uredaji, OOreduje se
pre svega prcma eL:onomienosti u eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na po-
slufivanjc. U slueaju L:ada sc radi 0 vclikoj godisnjoj goriva, dakle 0 velikoj
polrcbnoj koliCini toplote za grcjanje i bez dugih prckida, investicioni trosko-
vi poslaju scl.:undami a clsploalacioni odlucuj!!Ci. To zntlci da za svaki stan sa vi!ic
prostorija iIi za slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojcm slanova, kada sc grcjc goto-
vo neprckidno prcko cdc zimc. dobzi u ohzir s<Jmo ccnlr,:lno grcj,mjc jL:r pn;dJ10Sli
u.:n lril lnog poslrojcnjil pulpuno demini!iu OSla:c urcdaje. poslaju iz
rill.ilija kada sc rddi 0 vdim postrojenJimii. pa se poslrojenja cenlralnog gn;janja go-
l\lVO iskljll civo primcnjujll /.;, zagrL:vanje vdikih zgradil , blokova zgrada i slambenih
nasclja.
Dug jc bio put u istoriji Covceanstva do!: sc doslo do danasnjih sistema grejanja i
klimilti/ilcijc. NilgDvcSlaji rTKxkrnih sistema j:l\'ljali su se 1I davnim vrl: l1lcnima. ali
tn.- bilk Sll d<l SC rnnogc tehnologijc i manja da bi grcjanjc dobilo danasnji i/'
gln l. prcciznost i "valitct.
Da bi se silgkdilO taj dugi prcthndnih ge ncracij;1 izlnzi 6<: sc iSlllrijski pre
'kd r;lZvllja energcti k .. : i grcjanja kao grane. pre s\'(;ga II nasnj srcdini , Pri 10m
sc da l i i (lsvrt nil rdc\o'anlne liS love koji su Zil razvoj em:rgdikc i grcjanja hili
od IIliUtja.
1.2. ISTORUSKI RAZVOJ CREJANJA U USLOVIMA
OOMACIH PRILlKA
1.2.1. NaCini od pr.Jistorijc dn XVII vcka
Korist-enjc encrgctslih iZVOr:i pocinjL: 1I pril istorijskllm dobu, \.;ada Sli Ijudi kori st i-
Ii Suncc Iii k07 pravec; sebi o::lc<:'U i postclju.
I'ronal azak Vilt rc prcd::t;tvljao jc revoit:cion:lrni u iSloriji Ijudskllg roda,
I'raistorijs\..i covek kori. ... i .. O:I:I stvaranj:.: vi,lre. unmi je II pct'inc gde se ona stalno
odrbva. sllli:cCi :1';1 priprcm:1 i n Jgrevanjt:. v ;lt!"a SL: i danas wa-

1.CJmD
5
kodnevno koristi. ali je praktifua primena dobijeoe loplole lokom wkova dobila gcr
. lovo neogranil:ene razmere. Zalo sc pronallWlk vatre oznabva kao pol:etak svesne
proizvodnje toplote i prvim korakom u korucenju encrgije.
. Razvitak grejanja pratire sc Irroz istoriju Bcograda u kojoj so se preplitali Irultumi
uticaji i name raznih naroda. od starih Kclta. Rim1jana i svega onoga so doncli
Sioveni, preko German
a
, Ugara, Vizantijaca, Turaka, Austrijanaca, do trenutka kada
je svet poslao, bar sc til:e tehnike, bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo br-
zo prenosilo. Medutim, prijem informacija i manja nije owk dovoljan da se osvoji
postupak proizvodnje, pa danas posloje podele na razvijenc zemlje i one
koje su u razvoju.
zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju, l:emu je doprineo tok istorijs-
kih dogadaja. odnosno refleksija mnogih politiBcih interesa koji so owL: ootro poga-
dati podruqa, sc i danas. To mao staIno gubljenje korab za tehni-
kom onih najnaprednijih.
Sa prvim svesno izgradenim zakIonima od h1adoore i nevremena poanje i njihovo
zagrevanje. Na podruCju dafla!njeg Bcograda i njegove okolinc (Lcpenski vir),
najslarija nasclja datiraju od 2000 godine pre D.e., iz vremena neolita. m1adeg kame-
DOg doba, kada su Ijudi ziveli u plemenskim zajednicama Stanovalo sc u zemunicama
i plelerima - kolibama od isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote
i svetlosti koristilo se otvoreno ognjiSte sa slobodnim plamcnom. Iskustva su ubrm
taha da se tczi uzarenom drvetu, a uveliko sc koristi i rurnur, Cijim sc zraecnjem :t.a.
grevala okolina. Pri tome su se dimni gasovi sirili po prostoriji, ne obczbcdujuCi uvek
i dobre higijenske uslove.
Odvodcnje dima van prostorijc poeinje ostavljanjcm otvora na krovu. ali se na
pronalazak dimnjaka i':ckalo jos veoma dugo, sve do dolaska Kelta i Rimljana.
U predelu usea Save u Dunav smatrd sc da su sc Kelti pojavili poCclkom 111 v. pre
[Le. i da su tu osnovali vea: nascljc. Prcma Rimskim izvorima. iz tog vremcna potiee i
naziv naseobine Singidunum, koji je, tumaci sc, izveden od imcna kellskog plcmcna
kojc se tu naselilo - Singaja iii Siogi, i reci "dounon iIi duidi", sto bi lrcbalo da znaCi
oaselje iii utvrdenje.
Pojavom Rimljana, 85. g . zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu plemcna na Ievoj
obali Dunava, izgradena su ulvrdenja dui gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. Tako na
podrucju tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jato utvrdenje a zatim sc razvija samou-
pravni rimski grad, za koji sc da sc prosLrirdo do danilSnjeg Zcleznika.
U ojcmll su bile podignute mnoge jayne zgradc, hramovi i kupalila. Kuee su bile veli-
kc i lepe, u stilu tadasnje rimske arhilekturc, pune svetla. gradene od kamcna koji je
bio dovoZcn iz predela danasnjeg Tasmajdana i Topl-idera. Uogate kuee su imale wo-
ja I,:upatila - tcrmc, dol.: su za ostalo stanovoiSlvo podiz.ana javna kupatila. Hilo ih jc
viSe u gradll. Termc su bile znaeajne i kao mcsta okupljanja, a imale su uvek dvostru-
ki broj istih prostorija, su i zene bili strogo izdvojeni. /'..agrcvanje pro-
storija je bilo hipokaustima.
Zagrevanje domova bilo je pomoeu mangala i mangal (Ialin.<iki fukulus) je u stvari
prva pee 1I istoriji tehnike zagrevanja. Sastojao sc od bron:r.ane posudicc sa nozicama,
u kojoj se raspaljivao eumur u lankom sloju. Mangal je postavljan u sredinu proslori-
je, sa stalnom opasnoSCu ncpotpllnog sagorevanja i rrtzvijanja ugljenmonoksida.

su se oddavali kroz vekove i engleski parIarnent je, na primer, bio
mangalima S\'e do kraja xvm veka. Starije generacije ih parote i prieaju da
su kod nas 0 bili mangiili od bakra iii mesinga i da sri u bogatijim kuearna sluiili kao
ukras i za.pnpremanje kafe. Takvi rnangali su irnali poklopac za dec (stika
1.1).
,
Slika 1. J Izglcd mal/gala
LJ ri mskim kupatilima . tc rmama zilgrevanjc pomoclI hipokil llsta u stvari je bil a
pn:tei:a centralnog grejanja. Loziste se nalazila izvan zgrilde i 1I njc mu su sc lozil a dr-
va. Produkli sagoreva nja su odvode ni kroz mcduproslor ispad pod a zagrevanih pro-
slnrija iii bazenil . kadil. Uvoel e ni su i u same prostorije kroz poscbne otvore u pa dll
iii odvodeni U il lmos fe ru (videl i poglavlje 15). Da bi sc na kriticnim pavr.sina ma spre-
cil a ko ndcnzacij il . kroz zielovc termi jc bilo slueajeva propustanja dimnih gas ova kroz
kanille. obrazovil nc spccijalnim oblicima cigli. lako da sc prime na hipokausta maze
s matrati i pOl:etkom podnog i zidnog panelnog grej'lnja . Ostaci tc rmi i hi po-
kausta nadcni su u Bcogradu na meslu danasnje Francuskc a mbasadc i u pa rku na
Studc nl skom trgu. ali najveCi primc rci hipobusta se nal aze u Mitrovici.
kraj Beograda, ne kadasnje m Sirmijumu (slika 1. 2).
Vcknvi su pros li do prvih daljih izmc na u tc hnici zagrevanja kao najraspros lra njc.
nijc m vidu ko risecnja lo ploLne e nergije. Tc izmc nc veza ne su za period kadil su Slo-
ve ni nasdj;1Vali podnl cje na uscu Save u Dunav. Oni su tu dosli poectkom VI veka i
nasclili padinu pre ma f)unavu. KuCc su im bile male i primitivne, ukopa ne ddimicl1n
1I 7.e mlju. sa krovom od slamc. Iz log vrc,mena nade n je ostatak kuCc ciji je pod bio oel
nahoja glinc a ognjiste od peCene ze mlje. Druga nalilzis ta iz kasnijeg pe riod" olkriva-
ill pcci mtprilvljc nc slobod nim n:danjem kilmcna. obrilz;uiuci zi dove i obli go rnj i IIc()

1. UVOD
7
su uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom, navodi na zaklju-
tak 0 svesnom usmeravanju veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu ku6e.
Nadeni su ostaci i jedne peei je gornji deo u oblik-u kupole od perene gline a
loziste od redane opeke. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini
i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. U tadasnjem Beogradu, a ovaj naziv grada se
prvi put pojavljuje u pisanim dolmmentima 878 god., menjaju se vlastodrSei od kojih
svako donosi neSto od svoje kulture i obitaja, ruseei prethodno podignuto. .
Stika 1.2 Os/aci hipokll/l.\/ll i z Il Cklldll.l-lljCg Sinllijlll/l{/
Prncva l Ikognlda kao grads kog nasL: lj a pod Srbima zabelczL:ll j e 1I pc riodu dL:s po-
la Siefana Laza reviea. DL:spol SIdon jc dobio l3eograd ad Ugara na dozivo lno upra-
vlja nj c i za vrc mc njcgovc vladavine od 1-103- 1-127 god. grad sc zllalno pros irio. Po-
dignulL: su mnogc j;lVne gradL:vinc. bolnicL: i crkvc. Cvelala je Irgovina i zanalsl vo.
poslo j;lio jL: Irgovacko i ra lno prislanis ic: a grad je imao prL: ko ."iOOOn s tanovnik;1.
Zgnllk su ,.ida nL: na IL: mc: ljima od lo mljL: lmg kamena. zidovi su bili od mlboja zL:mljc
a krovovi od lako I.apaljivc IrskL:. Prclposl avlj" sc da su sc zagrL:vak ugi<wnom man
ga li ma i pccima Sil nlvnrcnim Inz islilll ;1.
Od jur, gnd. pocinj L: opsada Turaka i 1."i2 1. god. i3eograd pad a 1I njihov<.: rukl'.
irad Irpi vc likL: prollle nL: u brujll, a pos<.:bno u L: lni ckum sas lavll slanuvnislo. Uga rs ki
ziva lj na pll sla I kogril d, s rpski se uglavno lll nas ilno iscljava a Illllslilllansko :; lallOV-
nis lvo dolazi u grad. I'n.; osla li Srbi 152R god. poscdujll samo 62 kuCc. A. 10 j<.: vr<.:lllc jy
kojeg pOliCe plv i plan jcdnc mas inc za udri.avil njc vdlackL: kiilllc. cijc jc crlL:zL: iz ra
dio l.A! o nardn da Vinci ok" l ."i()() god.
Tlirei pOlpuno Ill <.: njajll lik i karakl c r grada koji prima iSlocnjacka obcl<.:zja . Posit)
jc bio mnogo razruikn priliko m osvajanja. po novo s<.: izgraduj<.: , ali SL: prvo urcduj<.:
tvrdava . Uli cc sc ka ldrlllislI, pod ii.u s<.: IllnugL: mWL: kuc<.:, di.amijc i amami. Dnlga Pt) -
lavi na XVI v<.:b jc doba p ro<-va la Ikograda pod Turcima . (irati jc puslao vaJ,na ras-
krsnit:;l vojni h i Irgovilckih pUl cva. su sl :II:'1C kolonijc ( irk<! . .Icvn;j a i Du-
brov ",lnil koj i su i najvisc Irgovali po proslrano m lurskom Qlrslvll . Bilo jt: 37(l() due,,

\
8 B. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE
na, 7 Carlija, 217 dfamija, 9 i jevrejskih crkava, osnovnih, srednjih i bogo-
slovskih n:ola kao i muslimanski univerzitet - Medresa Mehmeda Sokoloviea. Deo
uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva, pa je zbog svega toga Beograd bio
izuzetno bogat grad, sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskom
U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turci gradili po uzoru na rirnske
terrne. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. Bogate kure su irnale sopstvcne
a za ostalo su podizani javni amarni. To su po konslrukciji bile jed no-
slavne gradevine sa odeljenja: eekaonice sa prostorijama za kupa-
nje, rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan".
Amami su gradeni uglavnom od kamena, izuzetiio od cigala, sa obaveznom ) .. .'upo-
10m koja je bila pokrivena olovom Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak knegi-
nje Ljubice, drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave, kod koga se jasno uoCava
i odzak, kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke, re-
zervoar za hladnu vodu i kupatila - jedno za hladno, drugo za toplo kupanje. TreCi je
u ulici Adrnirala Geprata, niZe od Vaznesenske crJ..:ve.
Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je porn<>6.I luCa od borovine, koje se
pojavilo cim su preslala da se koriste otvore.na ognjisla .
.
1.2.2. Energetika Beograda u periodu od XVII - XIX veka
U jc:el nom paiodu XVII vcb, Beograd je bio izuzelno lepa, bogal:l i vclibt isloc-
njackil VilrllS. u kojoj je bo i u ccloj Srbiji i na 13alkanskom poluoslrvu. dri:ala
lAIreVinil knja je II 10 vrc:me bilil nil vrhum:u moei .
1cdulim. krajem XVII veb. lacnije od I GRR. god. i Illkllm XVIII veka. Beograd
poslajc ZrlVil auslrijskn - lurskih ralova sa prvim peri odom allslrijske vlasli oel 171 7.-
1739. god. U loku illIslrijske vladavine razvijajll sc Iri varosi . Dunilvskil II pn.:dclll
Dorco Iii , II kojll su se doscl ili mnllgi kolonisli Ncmci posle odlaska lurskog slanov-
nislvil . Dobi lil je naziv Karlslal iii Nemilcb Yaros, Sil svim uprilvnim i adminislr<l1iv-
nim zgnluilmil il ll slrijsk ' vlasli. Srpska vilros se nillazila II kraju nko dilnilsnjc Saborm:
erkvc. a In.:01 yaros. kojil sc razvijillil va n saneil na silvskoj padini nbuhVillilla je kose
d,lI1i1snjih IIli c l Srpskih vladaril, Narod nog rronla. Vojvoele Milcnka i Silrajcvske uli -
cc . ()va. I;:V. Nova Ikllgradska VilroS, je pn.: ma popisll od 1733/34. god. imala 95 ku0t
sa ROO slanovnikil .
cmacka Yaros je u delll d,lI1asnje IIliu: Ca ra J)lIsanil bila poru!icna zbog rcgulaei-
je. pa je to period u komc jc izgratleno novih R5 kuca. prvi pul po principima cvrop-
skog nacina grad njc. Zgradc Sll bilc OU opcke i mallera. sa visokim tavanicama. vcli-
kim pro/llrima i allslrijskim I.iuanim pl' cima. 11 nnvim kllCama Srpskc varosi za za-
grcVitnjc pored n.: lkih oblcpljenih peei i dalj e korisecni bakarni mangali.
Ik ol:!rad dohija 1I rclalivno knllkom vrcmenskom razuohljll plltpuno nov izgkd.
Au .... lrijski lAIr Karko VI pOlpislije 1724. gou. ukaz 0 izgradnji Brt:ograda i dve novo-
potii )!nlli e zgrade narocilo su se iSlicalc svojom monumcnlalnosclI. To je bila palata
prinlAl Ald.sanuril Vil <.: mlx:rskog, prcuscdnika srpske administracijc od 1720-1733.
I Vodnskok iii Ccsma. obicl1o Sit vise hda. sa bazenom kru:t.nog iii visL'ugaonol:!
oblika

I. UVOD 9
. gOO. i koja se nalazila u ulici Cara Zajedno sa zgradom g1avne jezuit-
. skim manastirom i cinila je tepu i skladnu celinu. Druga velika zgrada podig-
nuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. Zauzirnala je veli-
ki prostor u krugu ulica Knez Mihajlove. Zmaj lovine i Obilieevog venca.
Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata, eetiri velika ulaza i 312 prozo-
ra Oba 'objekta projektovali su i gradili Austrijanci, prema uzorima becke arhitektu-
Ie toga vremena. Bile su grejane, kao i slicne Becke palate, velikim zidanim petima
prelqivenim ukrasnim plocicama. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje
su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. U srpskom delu najveee zdanje je
trebalo da bude Mitropolitski dvor, medutim podataka 0 njegovom zavclenju nema.
Nije bio zavden do 1737. god. i ne zna se da Ii. je gradnja privedena kraju za
vreme austrijske uprave.
'. Od svih objekata iz tog perioda preostala je sarno kuea u Graeanickoj ulici broj
JO. Njena osnova je oblika pravougaonika. ali je dozidivanjem dobita formu tirilicnog
slova G. Krov je visok sa visokim pros to rom tavana. Zidana je od cigle velicine 33 em
a unutra oblozena slojem kamena i maItera, sto govori 0 masivnosti zgrade, velikoj
mogucnosti akumulaeije toplote, kao i malim potrebama u energiji za zagrevanjc.
Posle kratkog perioda naglog razvoja pod austrijskom vladavinom, Beograd 1739.
god. po novo osvajaju Turci. Varos je u razruk nom stanju, prljava. bez ijedne velike
gradevine. Gornjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd su namerno
rusili posto nisu zelcli i volcli d;t se penju uz slepcnicc. OSlalo jc zapisa no da: " Sarna
ya ros ima zalostan izgled voj ni ekih pusto!icnj a ... M<t lo koja kuea im<t prozorc s<t sta-
klom. vee su najecsCc oblepljeni hartijom iii zjape otvore ni " Kuga koj <t se pojavila da-
la jc gradu avclinjski izg!ed.
Tek pos lednjih dcccnija XVII vcka doi;tzi do ponovnog mtscljavit nj a grad<t i pove-
eanja broja hrisea nskog stanovnistv<t . Krajem log vcka I3cograd ima oko 25000 sta-
novnika. Obnavlja se pOfll sena varos Ui' malu pll mllc drl.avne vlasti . BeogrmJ jc u 10
vreme bi o bez ikakvih knmunalnih ureli aja, uli ce Sli bile bel: osvetljcnja, a voda se
uzimala sa Ccsmi koje su bile rctko rasporcticnc pll varosi. 1)0 ovih Ccs mi voda sc do-
vodil <t starim vodovima sa Bulbll klcra i iz M,ti llg Mllkrng l .ug; 1.
Srpska kuca s kraj a XVIII vc ka im;t!;t jc' glavnll i ccntralnll sllbu sa otvOfcnim llg-
njistcm u sredini . oko koga Sll sc sakuplj,ti i ukuc;tni. Ov.tj cenl ralni izvor Illplll le bio
je jedini u kuei. Nad vatrom jc bill obeSe n vcl iki kol .tO II kOlne sc kuvalo za Celli Pll -
rodicu. Zbog ovakvog naeina grcja nja. Ikogradoll1 su vrlo Ccsto harali pozari . koji su
unistit vali cit ave dclove grada.
Za osvctljava nje domova sve dll XVII vcka slu.i.io jc: Ill e od borovinc. lJ XVII Vc' -
ku. Dubroveani. koj i su imali svoj ll kll ill nij u na /)orcolu. donosc "Iukijcrnu" - lampu.
koja jc imala obli k- !evka pos lavljc nog n;toj1 itckc. Ova lampa je koristil a kao gori v()
mast ii i ulje a svellos l jc dilvao plamcni zizak uei plil lnil ii i ku6ine.
Dok je zahvaljujuei va lri covek veslacki proil:vlloio loplolu ud najranijih praislo-
rijskih dana, hl adcnjc se dugo svod ilo na primellu pri rod nng !edit , snega iii hlaol1\:
vode planinskih potoka. iskljucivo Zit udr/.avit njc hranc. prve nstveno ulovljene divlj a-
ci. J-irana jc smcStana i u hlaone peCi ne. it poslojc nalazi c.": il iwih lavirinitt a i smd taj -
nih prostorija u zemlji 00 pre 5(KK) god ina. koj.: jc covek gradio tit kodc Zit cuvit nj.:
hranc. Na os novll egipalks ih rresaka i.l. :lO(}O golii ne pre n.e .. ulvrocno je da sc u 10

10 B. Todorovic PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
vreme znalo da Wadenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. Na jednoj frcski se
vidi rob koji lepezom izaziva strujanje vazduha iznad eupova.
Nema nikakvih dokaza i dokumenala koji bi govorili 0 praktienim prime nama
bladenja na leriloriji Beograda, ali je verovalno da su Beogradani, ako ne ranije, a
onda u XV1 veku, led u loku zime, da bi ga u loplim danima korislili za
rashaldivanje hrane i verovalno za pravljenjc sladoleda. Vlvrdeno je da su Turci 10
1553. god., proizvodeCi sladoled meSanjem leda i snega sa smok .. vama i drugim
voeem. Prvi zapis 0 led a u najblaoj okolini Beograda potire iz 1721. god.,
kada je prirodni led vaden iz i Dunava za potrebe panreva&e pivare.
1.2.3. Nova arhitektura Srbije u XIX veku
Devetnaesli vek I srpskim uSlankom i razvijanjem naeionalne svesli 0 po-
novnom stvaranju srpske driave. Beograd ima lvrdavu sa gornjim i donjim gradom,
varos opkoljenu sancem i de.o varosi izvan kapija i sanreva. Liniju tadasnjeg sanca
pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema i
vencu, a prema Dunavu linijpm Skadarskc ulicc. Izvan sanca, oko da-
nasnjcg Savskog pristanisla, bila je Savska va'ros, a na padini iznad ulice Gavrila Prin-
cipa nalazilo se selo Savamala. lspod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula, dok su
se oko Skitdarske ulicc i Zdenog vc nea nalazile dve ciganske male. Na prostonJ da-
nasnjc pijacc na Zeknom venc\l bila jc ve lika bar;!. IJkllpno jc bilo nko 25000 do
30()OO stanovnika. Turc:: i su ziveli unlll ar zidina i II sa moj Ivrdavi , Srhi ugl1l vnom na
savskoj padini, dok Sll Jcvreji, kojih je bilo dosta u ladasnje m Beograd II , 7.ivc li u jc-
vrcjskoj mahali - od d;masnjc 1I1i cc Cara Dusana prcma J)unaVlJ.
Srpski deo Bcograd a sc od Ig06 god. nalazi 1I nJkama Srba -lIs lanika i razvija se
pod njihovom upravom, sve do prnpasti uslankil, 18 13. god.
Iz lih danil , kada sc u skromnim r;l/.mcramil poeinjil lo Sil grildnjom. pOliCe \)osil cjev Ii
ccj iIi Visoka skola, podignul 1l IROK god. II kojoj su danas smcsleni Vukov i \)osilejev mu-
/l'j. Ova zgradil je najslilrija k1l 6 1 u danasnjem Ik ogrildu. 11 fXxlignul il jc po jos uvek lipie-
110 11I rskoj konccpciji grade nja. (iodine Ig2.1. v.gradem. je kllCa u uliei Kralja I'elra brtlj r. ,
k:to porodi('; na ku6 1 trgovCil Nil\lma leka b .rana "Kod znabl pitanja"). ( iradcna
ie od opd.:c sa spoljnim zidovima ckhc lim 7-1 em, a omall erisa na krcenim mall efOm, dok
je krov fXlkrive n ecramidom. Na krovu se 7.apazajll dva dimnaka slo ukazuje da je za/;',re
vanje bila, fXl prilici limcnim pccima uz dodalno zitgn:vanje mangalima, koji sc u bo
f.<llim kUCa m3 vise korisle i kao ukras. (iodinl: 182-1. silgr.ldena jc prva veCa zgrada od
Ivrdog rrutt l: rijala i tn je zgrada dlL\ eVnC bolniCl:. Islovremcno .fevrcji zidaju svojll
skolu i obnavlj ajll sinilgogll .
Vz Srbc, kvrejc i Turkc, u Ik ogradll i.ivc krmcni, Al ba nei, ( irei, Cinca ri i
ri o Okulna sclil , nc samo Palilulil i Sil vil m;t! a, Vl'e i Vraea r i Crve ni krsl. poskpe no sc
lIklil paju II grad, it grad je po stilu zivola jos lIvck pod ulicajc m ISloka, prc lur-
skih obieaja i navikil . Kuee su bile Zitst rvenc cilimima. mindcrluci su sc kurisl iii za Sl' -
denjc. a dllseci za spavanjc . .los nvek sc kUVil nil olvorenoj viltri . U naeinu zil /;', rl:vanja
prcovladuju milngali. ali u nllvijim kuea ma pllcinje i uvodl: nje pcCi . Ilcogritd i dilljl:
ne ma kucnog vodovoda, gradskog saobraeaja i owc tljcnja, pa sc m mil le primenc 1I
za natslVlI , cncrgetske plllrchc se svodc iskljuCivo nil grcia nje i kuvanjc . To jc dolla

I . UVOD
/1
kada je l ames Watt u Engleskoj vee konstruisao prvo pamo grejanje (1750. god.) i
kada je Evropa bila na pragu vrelovodnog zagrevnog sistema (Perkins u Engleskoj
1831. god.). U to vreme je izvedena prva ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu
led a, opet u Engleskoj.
l ako sa zaostatkom, Beograd da se priblifava evropskoj civilizaciji. Grad
menja izgled od 1830. god., kada je Srbija dobila veCu slobodu i kada je porela da se
izgraduje srpska ddava. Beograd se razvija u novim privrednim i
kim uslovima, kao i srpske i turske uprave. Dolazi do prirnetnih
gradevinskih promena i od poluorijentalne Beograd dobija izgled
lja evropskog tipa. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne potrebe i stam-
bene lruee od slabijeg materijala. Iz tog perioda safuvani su Konak Kneginje Ljubice
kod Sabome crkve i Konak Kneza u Toideru.
. Konak Kneginje Ljubice, koji je u toku 1979. god. restaurisan, sagraden je od izu-
zetno rnasivnih zidova, od austrijske opeke sa kamenim Debljina spol!-
nih zidovaje 94 cm, ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0,8-1,0 W/m .
Zgrada ima niz dirnnjaka, a grejanje je bilo kaljevim i limenim peCima. Danas se u
ovoj zgradi nalazi uvedeno centralno grejanje.
Cetrdesetih godina XIX veka, je postao prestonica Srpske knefevine, Beo-
grad dozivljava najveci skok u svom razvitku. Slovak Franc Janke pravi
prvi regul acioni pl an novog I3cograda na prostoru Vraea ra i dajc pl an
Terazija. Uli ce sc prvi pUI osvclljavajll fcnjerima, a slanovnistvo broji nko 12000 Ijll -
di. U 10 vrc me se zid;t prvi hotel. "Srpska kruna", 18m god., U (lim;tSnjllj lizlln Mir-
kovoj uli ci br. 1, II cijoj jc blizini U islo vrcmc izgradena i zgr;t d;t Cvetka Rajevi ca
(bivsa Rcalna gimnazija). Slamparij a, posta i apolcka vce Sll pos lojil li od 1833-34.
god., a voj nil skola i gimnazijil od 1839.god. I'rvo pozorislc poli Ce iz 184 1. god., bibli n-
teka i ml1Zcj od 1842. god., vojna fabrika iz pcrioda 1850- 1870. god., prva pivil ra iz
1850., a god ine 1863. pod ignlll jc prvi parni mlin.
Ovu izgradnjll jil vnih objckil la i ZilCel<lk indllslrijc pril ti zidil nj e mnoslva slambe-
nih kuca, ali . slo jc poscbno znacajno. i izgntd nja silvskog prislil nisla, slo znaci i dnhi -
janjc prvog reenog sanbracilja na parni pllgon.
Razvnj Beograda iJ i iJi ll i veeih razmera dil nije bil o napele almosi'c re kao poslcdi -
cc dualizma izmedll Srhije i Turske 1I oblasli pnlilicko - ckonmm kih i sncij alnih od-
nosa. Vrhllnac zalcgnulih od nosa obckzc n jc 1862. godine incide nl om na (:u kllr Ce' -
smi . Dolilzi du onJza nog slikoba izmedll Srba i Tliraka. pos le ccga sc Turei pOVl ill:e 1I
gradskll tvrdavu i visc btsova bombarcllljll Ilcograd kada oSlceujll 157 kll ea, a 2() n)!k
do temclj a.
Godinc 1867. iz l3cogril da od laze poslcd nji dc lovi Ill rskih Irupa prvim srpskim P i ) -
robrodom, il isle god inc I: milija n .Iosimnvic pravi regul acioni pl an Ikogracl; ), ko ji l1l
se IIsvaja ort ogonalni siSICIll IIlica i hlokova. II. log peri oda pOli ce i bolni e ) II Vidin-
skoj uli ci (cl oskoras njil ocn,) klinika u III. I)zorcli.a \ J njoj ' ll /a grei:t njc'
bolesnickih sllbil kori.\Cc ne ka lj evc peci Sa lozcnjcm if. hodnik;1.
U pcriod1l1117(, .- IX78. Srbij a vodi cl va rala sa Turskom posle koji h skdi pri.l. nava -
nje drzavnc nCf.aviSnos li, P,) Beograd lako dobija lIslovc: za dmgll veliku raw svoje il. -
gTadnjc. l'odizlI sc: Narodnn pOf.oristc:, dvor Skupslina grada) i zelc.l.ni c!;;,
sta nie t.

12
B. TodorTJI';c PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE
Slikf1 1.3 KO/wk Kllcgillje Ijllhicc zidll ll/ridc.\"c/ih godill{l dcvc/II{lc.\/og I'ck{l
;In>dnll rO/uris t!.; s..: Il1nogobrojnim gvozdo:nim po:cim<l kojl: su hile
rl',klll' po hnillvima, gakrij i i gll:dalistu, pa o lk i na sa moj rllzornil:i. Torao vazduh III I
hrlljnih peci i glt:dalal:i'. za kojl: jL' hi lll 7 14 ml:sta za sl:tknjl: i 6() stajanja./.agro:v;lll je ohi -
lat(l lav; lI1sk i proSlor pll/o rista , p<l zanill1ljivl: rri u.: prl'ma Kojima Sli Sl: pllsk prnlsl;,\'"
II pOl<lrisno: lavan..: uvlacilt: praljl' il slisedstva da bi tal1lo susilt: nlbljl:.
slaro, dvora il1lala jl: po slihama i hmlnil:ima hllgato ukras..: no: kalj"w Pl'Cj
(1( 1 11l;ljolike. pll u/.oru n;1 hecki d vor. dok jl: zcil:/nitkit s tani l:;1 grcjana kOll1hiIH)V; lnll.
k;tiicvill1 i lill1c' llim !1ccima . K;tijevc' pl:ci s u hilt: 1I kitllcc larijal11a i cekallilieallla pry,)!;!.
r;lI.rL'da a litllL"llc rl:ci u
1' ,)It)\"in()tll XIX veLI \I Ikogradu je jako ra/.vij, n csnar "l1lumdi.ija" - svec;rr;I. kll ii
s u rrlli/vodili w..:ce otl cistllg guvedeg, ovCijl:g iii kO/ijq; loja. \(ilzvojel1l
vlls l;lI1c' swc..: zam..:nj uiu t/V. lojanil:c' i u bogatijim kucal11a Sl: korisll: ciral:i i lustni sa
vL"l: im hrojcl1l sVL"ca . Swce su i/.vor SVL" tlosti i na prvim prL' dstaval11a 1I pO/oristll . Ka -
s nijl: ula;.e u pril11l: nu I;ll11re na pGtroicj iii "gas", koje dobijaju ohlik renjna. (iodilll'
. u h"ugralbkoj van>si jt: hilo :l(,2 knjaa. lXX4. gud. jt: evilil:ntirano (d I op;' -
i Jl1t:handzijs kih knjera .
XIX vl:LI Ik llgrad jt: In: bao da dohije gasno osvl:tljenjl', ali Sc' ipak
na knjnil11a i pl:lrokju.
() uvodenju graLiskog ckktricnog osvctljl:nja je bilo prvih dngovora g(ld .
prva jc zasvl: tkl a I XX!). god. u basti Karam: "!(od skupstinl:". ciji je
sopslvenik llilhavio lokomnhilu i gcnaator. Tl:l1lciji prve L'kktri cnl: l:Cntrak su pos-
l itvljcni I X')I. gml. i 1lL-()f,rad jc I x'n. gml. Liohio ckktricno lIswt lj cnjl". Lkklri cna
eL"l1tr;tia it' illl,tia Iri P;lrtlL" 111,,\inc ukupnc' 4.1 1.1 kW. /.a il' da n kWh n'nll:!\;' iL"

1. UVOD 13
trosila 2,8 kg sleskog uglja. Prvo je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! 11 glavnim
ulicama i 1000 sijalica od po 16 sveea, a predvidena je bila ugradnja 3000 - 5000 sijali-
ca u domaCinstvima. Tramvaj na elektricni pogon se pusta u saobraeaj 1894. god., na
liniji Terazije - Topcider, u duiini od 5 km, kada pocinju da nestaju tramvaji sa konj-
skorn vueorn a elektricnorn energijom se kasoije snabdevaju i gradski vodovod i za-
natstvo. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.
Godine 1889. u Beogradu se pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Makisu, a
1892. god. vodovod ulazi u beogradske kuee. 1899. grad dobija i kupatila na Savi, sa
odeljenjima za kupanje u toploj vodi. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seee-
ra, a nesto ranije fabrika tekstila - "Cohe".
Godina 1755. oznaeava poeetak vestackog pravljenja leda, a rashaldna postrojenja
se proizvode tek od sredine XIX veka. U svetu je 1875. god. postojalo sarno desetak
tal'Vih proizvodaea.
Prvi amonijacni kompresor u Beogradu ugraden je 1895. god. u pivari Borda Vaj -
ferta. To je bio proizvod tipa "Linde", kapaciteta 52 kW.
Kao posledicu razvijene industrije mesa, koja svoj poeetak belezi 1845. god .. kada
je trgovac Franjo Sozen osnovao 1I Beogradll pogon za proizvodnju i preradu mesa.
Srbija ima 1896. god. 20 "izot ermicnih" vagona za transport mesa, a 1898. se pusta u
rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog 11 Beogradu. Hladnjaca je
imala dva amonijacna kompn:s<lfa k;lpacit cta od oko 250 kW. IlIadcnjc jc bilo sla -
nom vodom i nls hl adc nim V; ll' dllhnm. a II kl aniei jc hilo pCI hladioni ea korisllL' po-
.,
vrsim: od XXii mo.. sa mO" lI cnnSCt I o(\rzava nj ;1 le mpe ralUrc II njimil oJ + 2 dn +(,"C,
avo ras hladno pos lro jl'lljc jc slll /.ilo i 1.;1 pl'lli l.vodnj ll 201 kda dncvno. il ras hlalkllo
meso sc kuris lilo 1.;1 lok;dllli pnlrns njll II gr;ldli . kao i 1' ;1 izvol. 1I I:ngkskll. I:r;mell skll .
I\ uslrijll . pa c; lk ill I\ frikll.
PI' ' ma popisll IW)l) . god. Ikngr;l(\ jl' XIX vck sa 550()() slanovni\;;t. koji Sli
II 5-1-1 X kll ca. od ko jih jl' _(l'lX hilo nd l\' rLi ..: grade . LJ 10 vrc mc jt' r ns " ; jalo
3 17 gosiio nica i kafi.l n;I. I'JX<J dli ca ll;1 i rildillni GI. 217 ma gal'.a i 1-1l) konjll s ni ea. Od
wih popi sanih slanov;1 lIl vnknll jl' da "52.7'; ima nl' dos l;ilkl' II I.a grlvanja ".
Ina':c. Siano i Sll hili 1I"l a\' ll <Hll jl'l lll n m.,nIHHll l(' :";) i II njillliljl' i.iVllo vi iie' od j1n-
lovin..: SI;lIl1lvllik a.
1.2.4. Razvoj 1I XX vcku do II rata.
Vl'C I'J() I. god inl' II Ikop.r;ldli i .i\i ()-I . I-I (I I ' rl'm;1 ankl' li II. 1' )(17. gmli -
nl' vccilla slalllhl' nih ,.!;! r:,d;. jl' i' P'1l 1 hi gij " n, kng mi nimlll1l ;l. I I na, l'ijil1la \L'
jos knri siL' la lagl'cvanj l'. II IlC )VCl / id ;lnim;1 !.. ;dj :I\l pl'I.' i i k;lmini. a II skrollllli -
jim , lall <lvim;1 );!,\'o/,knL' pn :i.
Pilrn;1 Cl' nl r; dn;1 :'rl'j; ln j: 1 \ , ... u\'dikol1\Olk 1'<1 ;;1j1;ldlil' 1:\'I'I'j1l' 11
Dr..:/(il' nu jc I')(HI. goliillL' II kljll l'L' IHI 11 rad plY'l d.tljin, ko sa cc\'ovodolll 1,,1
10-10 m sa I1kllpnll II ' );!, l'ad;1. ( iodinl' 11)0 1 IIl'l lgl; ILi jc n;1 pl1ll1 da dohij" prVIll'l'll -
tralnll grcj;lIljl. 1' 0 Il govoill fit'lll lllll "I'" hllll:lnn .1.: il IllldilllpL sll'. pOt' l' lo
sa lIvolil'njelll r amo).'. .c:rl j:lllj a 1I kllh injl . j1l' ri,)ni c,' i paviljoll" ( Jp\ lL'
dr2avnal' ho lni cl' 1) ;1 \'1';1,';' 111 ,\kdl ili in. \'n ' 1"0"; godinl' /hog Il'\ k"b 11 I'l'ali/:t l' iji
ovo" podltlwa l;l. ;-',lllli,l..I,lv;, 'I :llk\'ill,!..i h dl' I ... rallt\\'i '11 prl' kinlll i i

14 B, Todorul'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE
prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim peCima. Ovo je dovelo do
razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu, pa je u toku godine obnov-
ljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova, a odeljenje prosekture je ubareno u
plan izrade grejanja. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903.
godine, po ceni od 87.439,65 tadasnjih dinara u zlatu, uz izmenu prvobitnog plana, za
koji je zakljureno da nije bio dobar. Novi projekat, rnedutim, nije bio izraden ni do
kraja januara 1904. godine, pa kako su se pojavili i dodatni za izgradnju ma-
sinske hale i sistema razvoda, dolazi do ponovnog odlaganja radova. Na licitaciji Mi-
nistarstva gradevinskih dela, 24. maja 1904. godine, preduzimac Vasa Tesic dobija
koncesiju za izradu masinske hale za kotlove, supe za ugalj i cevnog razvoda. To nije
dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. ZOOg nepovoljnog zemljista, cija sondaZa
prethodno nije obavljena, troskovi rastu na 200.000 dinara. Sledi forrniranje kornisije
za nadzor 24. februara 1905. godine. Postrojenje je pusteno urad tek 5. avgusta 1906.
godine (prema podacima i dokumentima Arhiva Srbije).
Iste 1906. godine u Beogradu je otvorena nova osnovna skola u ulici Kralja Petra
vise SaOOme crl.:ve. Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem.
SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva", kao prvi hotel u Beogradu sa ccntralnim
parnim grejanjem. Isti sislem grejanja je ugraaen u zgradu Bcogradskc zadruge u Ka-
radordevoj ulici, koja je podignuta iSlovremcnu sa hOlclom "Moskva".
U In vrl'mc Beograd jL: vee bio razvijen u pogkdu i 190R. godinL: jl' imall
22 pn:duzeC<1 sa masinama n;1 ntl: ni pogon. jedllo na vo(klli. a -10 ml p;lrni ()(I k\ )jih jl' Wil-
ko I.a proizvodilll paru u kollarnio lm;1. NL:kitko u IOIll peri odu ec je
l' kklrificiran i ZL: mun. koji jc dobio IcrmoL: kklranll 1')01. godinl'. LJ Ilcogrndll Sl' pokrece
indllslrijsk;, lcdara. koja ima poscban znac..lj za poljll privrL: clnll Srbiju.
Ccnlritlml !,- rcjanjit sc svc vise lI gracluju. ali predslavljaju ug!;lvnom privill'!,-iju jil v-
nih zgrnda, Ccnlralno grcjanjc U slambcnim zgritdama iz log vremcna jc rclkosl. prl' -
ovladujl' lokalno grljanjc soba . .!cdml od lakvih kll b l jc ona sa zcknim plocicilmn na
fa sildi. nn II glli Kra ljit Pclra i LJzlln Mirkovc uli CL: . II kojoj Sli sc pmslorijc zil grcvilk
"irskim" pccima lipa "Ncufang". Smillra sc da jc prva sl illnhcna I-"rada. koja jl' im,,!;,
l'c nlralno gn.:janjl' sa clc mcnlima proizwticnim II Madarskoj, hilit kllb knja i (I;,n;,s
pos lo ji na 1I f'. 11I ulicc 1) lIrc l)ani cica i I)zord/. a Vilsingloll ;1.
I J pniodu do Il;tlkit nskih rit lova. I') 12. godin\.:, Ikograd dohija jl)S ndlllik\ ) javnih
I.grada sa ccnlritlnim grljitnjcm. 'I'll su Iml L: li "I l ri slol", Trec,l mllska gilllnill,ijit i dr.
rvkdulim. nailazc opc l godinc Id kih razaranj;l, jcr posk Ilalkitnskih ritlova I1J1 2. i
I')D. godine. dolazi I svclski ril l, I'JI-I.-I'JIX. godine, i 10 u vrelllc kada jc Ikograd
pocco brm da sc razvij a i nadoknaelujc propuslcnll, kada jc bilo oko IJO.OO() slanovni
kit i okn 19.000 kliCa. KuCL: su vcCinom hile pri/.<:mnc, vlaznc i sa spralnom visinoI1l
ispod 2 ml' l ra.
Podaci 0 pOlrosnji d cklricnL: cTll: rgije Zit 1') 13. !;odinll pokilWjU da jc ilcograd II
10 vrcmc Ilil llli l: no osv<:lljcnjc ] 1(, MWh. L)omilcinslva Sli pOlnlsila 1211
MWh. kilTll:d arijc i lokali ]] 5 MWh, a svi mulori i aparali svc!;a :):),-1 MWh. Tranwaji
Sll hili najvcCi polrosil ci sa 499 MWh. l'roccnjL: no jL: cia jc prosccna protl;ljna ccn;l
1 kWh Il' !;odinc iznosila O dinilfa.
LJ pcriotill oel pUCclka XX VCbl do I SVL:lsko!; rillil , Srbija sc zalazc za il.!;radnjll ci -
lavog siSll'l1lil hladnjit l: a i profcsor Dordc SI ;tnojcvi( i'izicar i prvi rL: klor Ikograd-

1. UVOD
/5
-skog univerziteta, urestvuje 1903. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za
bladenje kao intemacionaIne meduvladine organizacije. On pik i prvu domaeu lcnji-
gu jz ove oblasti, koja je pod naslovom "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i
'francuskomjeziku 1909. godine. Dana 19. maja 1908. godine u Beogradu je osnovan i
komitet Srbije za Industriju h1adenja, prvi takav komitet u Evropi.
vet 1900. godine ugraduje se i urad amonijacno rasbladno postrojenje u
pivari Bajloni, kapaciteta 93 kW.
. U toku 1910. godine se urad jos dva kompresorska rashladna postrojen-
ja. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu, koja je bila vlasIilltvo Paje Jovanoviea.
AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW, a dYe hladionice povrSinu od 230
m
2
Postrojenje je proizvodil() i 2,5 t leda na dan.
I. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50.000 stanovnika. Bio je
'T3Zoren bombardovanjem teske artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi.
Po zavrletl.:u rata dolazi do formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno
Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom, koja naglo raste. Godine 1919. u njemu
zivi 111.000,1929. godine vee 288.215, da hi 1940. godine imao 320.000 stanovnika.
U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala,
koja je na kraju rata imala ut..:upni kapaeitel od oko 3,5 MW. CentraJa je za proizvod-
nju toplotne energije za dobijanje rnehanicke pogonske snage imala 5 parnih kotJova
sa po 120m
2
zagrevne povrSine, kao i 9 kullova sa pu 200 m
2
povrSine, koji su radili sa
pritiskom ud 9 almosrna.
Godine 1918. Opslinski odoor Ikogr<lda jc odlllCio da prellzme poslnve cenlrale.
SID se zhog spnril sa konees ionarim<l oslv",rlljc lek 1926. godine. No, bez nbzir'" na
ovu leskoclI. lad<lsnj;1 opslinsk", upfi1Va vecl922. gndine iz sredslav", zajma lI gr"'dlljc
u lozioni elJ cenlr",le jns Iri parn", kOlla sa po 2iiO ml l.agrevm: povrSine, priliskit 13 at -
mosrera, uz dve klipne pllmpe 1.,1 nap<ljenje kOllova vodom, cimc jc omoguecnn napa-
janje parne turbine sa gcncrillorom snilge 1350 kW, koja je I",kode lada ugr",d<.:n", .
Celiri godine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od po 39() m
2
pnvrSine i prilisk",
od 13 atmosreril. kau i jedna parmI lurbina sniigc 1000 kW. Poslcdnje prosin:njc prvc
beogradske eleklricne c..:nlrille u razdnbljll doll svt:!skog rala IIskdilo jc 192K god i-
ne. Ona dobija jns dv", koll", zagn.:vne povrSine od po 390 i 11Irbim; s'" gc nn",I<)-
rom snage 5. 100 kW.
Krajem 1932. godine Ikogradska cleklricmt cenlrala smanjuje proizvudnjll. a
1933. godine nOV<l clcklrana "Snaga i svellosl" prcllzim<l napaj<lnje beogrildskl' clckl
ricnc mrcZe. Centralll je izgradila grup<l banit!;a iz 13azcia koje sc pojavljuju bto kon-
cesionari. Kapacilct (lve nove clcklricne eenlrale j<..: hio 19,2 MW, itli je 193X, godinl'
poveean na 31.7 MW, pa se poj,wio problem iskorisCcnja viska encrgije. Opstimt je
prcko biroa ;r,,1 eleklri c:n<..: energije nudilit silvn:mene cleklro-Ierllli cl.. c
aparalc. 1'0 kll c;,mit se delllonslririlni LlsisivaCi Zit prasinu i dntgi itP,Hilli Zit dOlllacin-
stva, ilii se nije posligao i.cljcni erek<l!'
Trcei clektro-energetski izvor nil podrucju Bcograda je podignut ml meslLl da
naSnjcg Drvnog kombinalil "Beograd". TLI jc prvo izgrildenll preduzcCc "Slrugara MiI-
kiS", od cije proizvodnje su oSI<ljali drveni olpaci. pomocLi kojih je moglo godisnjc dit
se proizvcdc 2,5 do 3.5 miJionit kWh cleklricne cncrgije. InaCe, Zit pogon same slru-
gare bila je dovoljnit jed nit Irecina ovih otp",d<lkit. a n<..:iskorisC<:ni otpa<..:i SLi f.lLlf.imali

16 B.Todorovit PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE
ogromnu povrlinu i bili stalna opasnost od pofara. Istovremeno, u blizini slmgare, na
desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pum-
pala u glavni rezervoar na Belim vodarna. Svaka pumpa imala je svoj pose ban pogon
sa lokomobilama koje su opsillfivale ekipa i lofata, smenjujuCi se u tri
smene. Nalazeci u korist jednih i drugih, 1924. godine je potpisan ugovor iz-
medu strugare i Beogradske 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako je st-
vorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo elektrificiraju Topcidersko brdo,
Dedinje i Beograd do Mostara. Godine 1930. iz strugare se izdvaja preduzeec "Elek-
tro- a.d. Beograd, koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom ener-
gijom
Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu. To je bilo 1928.
godine, kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mesari klali
stoku. Bila je opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu
prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20C kapaciteta za 2 vagona roba i ville ko-
mora za hladenje do oko 0 C.
ShvatajuCi da je za Jugoslaviju, kao poljoprivrednu zemlju sa razvijenim stoear-
stvom, neophodno stalno povcCanje kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca,
1938. godine sc osniva u Beogradu Privilegovano akcionarsko druslvo. Ono je imalo
u planu izgradnju silosa, podruma za alkoholna piCa i sislcm lanaca hladnjaea. Prip-
remni radovi SlI zapoCcli i hlaunjact.: su prt.:dviut.:ne na mt.:s tu d;mjas njt.: g hipodroma.
u ZL"lt.:z niku i :I.c munu. Z hog rala nva j rliln jt.: os lan ncoslvarcn.
Sin sc li l:c grt.:janja , svt.: vc( t.: f. grati t.: kojt.: su obnovljene iii podi gnule u pniotiu iz
medu dva ra ta ima il.: su uwtkno ccnl ra lno grt:ja nje. u rrvo m rcdu parno. pri -
I Svc un I ridt.:sci ih god ina ugrad iva ni Sli kOlluvi ncmackt.: proi.l.vou nj l' i Ijll i:: ivo
sc I uga Ij .
Uti 1<):1 I. gmlint.: st.: lI gradlljll . rored do 1;lda slaiIl o koris(enog rarno. grl-j;tnja . s i-
10r io m votl o m. :I.grilli ;, I(o l;,rccvog nar!l(lnll " uni vc rf. il t.: la jc hil a j uln<l oti
r rvi h sa Ilvi l11 naCi nom zagrt.:v;tnj a. l<.o mbinuv;lIlO parno i votl c nn gn:janj..: je rrime -
njc l1 n u pa lali "ls lra" na T rgll Repllbli kc. I J kOII;t rni t.: i ow zgrade. kllja jc tl V;t srr;ll;t
pod ICl11ljo l11. hil a su -l pam" kol la "Na lill ll ;t! "- Ill' mil ch ' r roi/.vmlnj,. koji Sll
lui.eni koh.so m. Sis lt.:111 p;trnug gr"j anja j,' bill lI vetkn 1I luk; ti iIll ;t u pril.,ml jll i pm lll -
nim na ()d ka spralllviIll a lI gralkll ll jl'
greja nje Vl ldol11 <)(}170 "(" koja se f.<l grt.: v;t! iI 1I rroli \'slrlljnil11 apar;tlima para-vlld;1. I I
posei>nom apa ratll priprema na jt.: lopl a votia. <I 1I bi oskll pskoj sali . 1I kojo j jl'
r ozorislc "130sko Buha". hil o jt: posl ro j<.: njc za vc nl ilacijll .
:I.grada Skllrstint: jc if. grati c na 1 <Xlii. godillc. iako Sli prvi radovi na njoj zapol:cli
jos 1I prvo j dt.:ccniji ovog vc ka. l'ro jcklima jt.: bilo predviti e llo t.:cnlralno grcjanjc. J1nl-
vt.: lr;t Vanjl i prva kli malinlCija, ud kojc Sl' na kn:tti l1 o lllilisialo, jt.:r SL' sDlalrillo d;t
Skll pslina kli nc radi o ll gradc ni kOllovi Sli hili tl oma( e rrnizvotinjt.: , iz Zrt.: njaninskl
fabrike. a lros io sc uga lj if. Resav..: i Trilovlja.
Ucograd jt.: 1<)3)( glllJint.: dohio jetinll iZUZ<.: tllll gradevinll . To.it.: prvi "oblakodt.: r" 1I
gradu koji.ic podignlll na mt.:stu start.: kafiln..: "l\Jbanija" sa 7 l10rmalnih spralova, il na
njima kula od 4 sprata, sa lIkurnom visinom mJ SCI mclilfil . I u ovoj zgradi jc bilo
prcdvidcno klimatizovanjc kal1t.:..: lariskih rrostorija. nd ecga s..: oJ1ct naknadno OtillS-
talo.

I .UVOD
17
U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija", poznato je da je
vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog reSenja, koje je uradio inZenjer F.
Iz prepiske nadzornog organa, inZenjera Pe tra Ristiea, vidi se da se u to vre-
.me iafunalo sa periodom grejanja od 180 dana, i da je raeunato da se 20-30 dana go-
dinje lou punim kapacitetom Takode je pronadeno pismo fabrici "A Vesten d.d." iz
Celja, kojim su porueeni radijatori. je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog
defekta 30 (trideset) godina, da instalacija ne korodira, bilo da se greje toplom vo-
dom iii parom niskog napona" ..
Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva, u
da.ruclnjoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. Tavanice su konstrukciono izvede ne
od cevi malih precnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. Prvi domaCi sis tern
panelnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici.
Postrojenje za klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat To je bilo u
zgradi hotela i u sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama.
U hotelu prvo klirnatizaciono postrojenje je ugradeno u hotelskom ba-
ru. Projektant je bio inZenjer Volohov, koji je projektovao i prvu laboratoriju za gre-
janje i provetravanje u starom de lu zgrade fakuiteta.
Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala americke firme "Carrie r"
iz Frankfurta, koja dobila ovaj projekat na izradu preko, u to vre me, najpoznatijeg
preduzcCa za projcktovanje grcjanja i provetrava nja "ADEMP", ciji je glavni stmi':-
njak bio inZenjer Muhin. Visina ul aga nja nijc bi la ma la, ali Sll radovi bili izvedeni do-
bra i na vremc. Bioskop je svei':a no otvore n juna 19-10. godine. filmom "Open; ta" Vili -
ja Fri ea, a kome nt ari su bili da je atmos fe ra bil i! jako svei':a na ida je klimatizaeij a Vi!-
zduha "funkcionisali! Ix:sprekorno". Za ovo pos trojenj c se zna dil je kori stilo freon 12,
parne kotlove "Stre be l", 2 kompresora itd. Razvod vazdllha je bio zidnanim ka na lima,
a Covek zaduicn za rad postroje nja stanovao je na mansa rdi iste zgrade. pa jc spro-
veo vew sa koma ndnom tablom uo svag sta na i oda tle mogao da upravlj a post roje-
njem.
I nt en;sa ntno je da se tridese tih gad ina pojaviJ a idcja 0 prvom daljinskom gr cja nju
u !3eogradu, po ugledu na mnoge evropskc grauove, jer Drel.ue n jc imao svoj da lj in-
ski siste m od 1900. god inc, Lc njingrad otl 192-t goLi ine jos 7S0 siste ma po raznim
gradovima evropskog kontine nt a. I'.clja je hi la da se koris t<.: sta ra i a mort izova na po-
slroje nja za proizvod nju e lckt ri i:: ne e ne rgije i uvcdu turbine sa proti vpritiskom i odu -
zimanjem pa re. I ova ideja jc propala zbog neekonomii::nosti eclog poduhva ta.
I tako sa prvim klimatizacijama i idcja ma 0 toplifikacionom sist e mu nil il azi II
svetski rat. Beograd sc raza ra po ]9. put u svojoj istoriji i ponovo gubi mnogo onog
sto jc uradc no i izgradeno, da hi ope t we poi:: inj alo gotoV() ispoi::c tka.
1.2.5. Bcogmdska od II rata
U pcri odu od 1941. do 1944. godi ne, Beogra d su bomba rdova li Ncmci i savczniei
ukupno 11 put a. Osteecno je iii pOnl sl'no sknrn I] .()OQ zgrada, tra mvajske mrde
vodovoua i ka na lizacije IX%. it sta novni 1; tvojc smanjeno Zit GO.OOO Ijudi.
I/ grad njil posh.: rata zasniv;1 Sl' n;1 novom gc nL'fa lnol1l urhiinisti(:kom pl alll l, po ko-
me Ikograd siri u svim pravcima i lada prvi put prclal. i rc k<.: Sil VII i Dunav. Cirad

18 8. TodortJl';" PNOJElI.TOVANJ POSTROJNJA ZA CENTRALNO GREJANJE
se spaja sa Zemllnom, uz koji se podiZe Novi Beograd, pre svega kao stambeno ntlsc-
lje.
Broj sttl novnika u gradu bao rtlste, tako da Beograd stalno oskudeva 1I sttlmbc-
nom prostom, a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem sta-
novnika. Sarno u 1947. godini Beograd je dobio preko 150.000 stanovnika, i dok je
1939. godine po stanovniku bilo 13,9 m
2
stambene povrsine, 1953. godine je sarno
9,5m2. Godine 1970. Beogrtld prelazi 800.000 stanovnika, tI od rtlttl do tog moment a
podignuto je 100.000 stanova, sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene po-
vrsine. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju
od 1944. godine, a vozila gradskog saobrtlcaja 1970. godine prevoze 350 miliona pul-
nika godisnje.
U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. Ono se izgraduje na
Novom Beogradu, ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima, koji su jos uvek
bili zagrevani pojedinacnim pecima na evrsto gorivo. Toplana na Novom Beogradu je
podignuta tek 1965. godine, iako je jos 1948. godine bilo predvideno da se izgrade
dYe toplane uglavnom za to podmcje grada. Prvi objekti koje jc trebalo napajati to-
plotnom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea, hotela "Ju-
goslavija", Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". Kako je realizacija ovog
plana odlozena, svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice, sem naselja "Tosin
bunar".
Pustanjem urad toplane na Novom Beogradu pocinje realizaeija daljinskog snab-
devanja Beograda toplotnom energijom. Temperatura razvodne vode u daljinskom
sistemu je 140 C, a kapacitet toplane je 580 MW 1I delll proizvodnje toplotne energi-
je i 105 MW 1I proizvodnji elektriene energije. S obzirom na pomenute temperature
razvodne i povratne vode i ravan leren, ocenjcno je da Ce pritisak u kucnim postroje-
njima biti niZi od dozvoljenog za livene radijatorc, pa je usvoj eno direktno prikljuCi-
vanje, kao jeftinije rdenje. U zgradama u kojima su ugradivani konvektori, isla se na
indirektno prikljueivanje. Svi kasnije gradeni objekti su ovaku prikljueivani, bez obzi-
ra na grejna tela u njima.
Osim Novog Beograda, stambena naseljtl se podau i na desnim obaltlma Save i
Dunava na kojima se stari ~ o Beograda siri. Ttlko su izgradcna naselja Ktlraburma,
Banovo brdo, Ktlnarevo brdo, Miljakovae, Sumice i dr. Krajem 1971. godine na uzoj
teritoriji grada jc bilo oko 1200 individualnih kotlamiea, od kojih oko 700 na evrsta, a
oko 500 na teena goriva. Sarno u opsinama Slari grad, Vraear i Savski venae nalazilo
se 727 kotlarnica.
Od 1978. godine u okvim radne organizacije "Beogradske cIektrane" nalaze se
skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu. Osim top lane na Novom Beogradu koja trolii
teena goriva, OVtl orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea, od kojih su 6 na ugalj,
a ustale na teeno gorivo. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju
kotlarnica, a tamo i gde se meri, merni instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl.
Medutim, ukupni kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW, sto sa toplanom na
Novom 8eogradu daje kapaeitc.-:t oko 1160 MW. Duk su prvi daljinski sistemi snabde-
vali pOlrosaCe iskljueivo energijom za zagrevanje, u poslednjim sistemima se vrSi
snabdevanje i za pripremll topic potrosne vode (naselja "8anjiea", "Braca Jerkovic",
"Galenika", "Cerak").

1. UVOD
19
Prvi objekti koji su izgradeni posle II svetskog rat a i poseduju klimatizaciju su
zgrade Doma sindikata i Saveznog izvrsnog veca i to sarno u salama. Zgrada bivseg
Centalnog komiteta je sezdesetih godina prva kompletno klimatizovana i predstavlja
prvu primenu klimatizacionog postrojenja visokog pritiska u ovom delu Evrope. Ug-
raden je trocevni sistem, oprema je firme "Carrier", a automatska regulacija je sa ele-
mentima fabrike "Sauter". U kotlarnici su 4 kotla "Steam block", kapaciteta 1972
MW, a objekat ima 25000 m
2
povrsine. Projektant je bio dipt. ini. Ladislav Vicek.
Posle hotela "MaZestik" koji je klimatizvovan pred rat i u kome je ugradeno po so-
bama panelno grejanje, prvo ovak"Vo grejanje posle rata je ugradeno u zgradi Savez-
nog izvrSnog veca. Primenjeni su panelni sistemi kombinovani sa vazdusnim zavesa-
rna pod prozorima. Panelni su grejali i hladili, a vazduh koji se ubacivao u prostorije
imao je cilj da zimi sprecava neprijatan uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne do-
zvoli pojavu kondenzacije. PaneLi su ugradeni i na parkingu ispred glavnih ulaza, radi
topljenja snega. Inace, zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sala i predstav-
Ij a izuzetno ostvarenje u tchnici grejanja i klimatizacije, na kome su radili najbolji
slrucnjaci toga period a, na Celu sa prof. Mladenom Popovicem.
Hotel "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugostiteljski objekat koji se klimatizuje ventila-
tor-konvektorima. Hotel ima podstanicu za prikljueenje na daljinski toplovodni sis-
tern, ali i vlastitu kotlovsku centralu snage preko 2,0 MW.
Postepeno se svi novi veCi objekti opste namene klimatizuju, a i u mooge postoje-
ee se lIvodi klimatizacija. VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. Robne kuee
su u prodajnom prostoru takode klimatizovane iii zagrevane vazduhom, a na ulazima
se postavljaju vazdusne zavese (robna kuca "Beograd" na Terazijama, "Beogradanka".
"Merkator" na Novom Beogradu).
Beogradski sajam sa svojim ogromoim zapreminama bio je poseban izazov za za-
grevanje i provetravanje. Tu je prvi put razmatrano 0 primeni toplotne pumpe Zit ko-
riseenje toplotne energije reke Save. Ponudu i predlog je dala firma "Escher - Wyss".
Niz sportskih dvorana, hala "Pionir", "Vozdovac", "Pinki" i dr. zagrevane su vazdus-
nim putem. I aerodromska zgrada u Surcinu je klimatizovana.
Primena klimatizacije povlaci ugradnju velikog broja rashladnih postrojenja. Ug-
raduju se kompresorska rashladna postrojenja sa freonima kao rashladnim sredstvi-
rna. Paralelno sa slambenim i javnim zgradama, rasla je i beogradska industrija. Fab-
rike, kao "Galenika", imaju klimatizovane pogone, a kao energetski potrosaci javljaju
se i velike hladnjace.
Prva hladnjaea posle rata sagradena je 1948. godine u Batajniei, gde je U okviru
tadasnje vojne ekonomije bila i klanica i postrojenje za preradu inIeka. Godine 1954.
je pocela izgradnja petospratne hladnjace na Vilinim vodama, prema Dunavu, sa
skladisnim prostorom za 2.50.0 t robe. ZavrSena je 1957. godine, a kasnije je u blizini
ove podignuta hladnjaca Beograd, pa velika hladnjaea "Centroproma" u Surcinu.
Automobilski saobracaj u Beogradu dozivljava pravu ekspanziju oko 1965. godine
i grad trosi ogromne kolicine benzina i dizel goriva. Kada je pusten u javni saobracaj
i ukljucen u veliki medunarodni promel aerodrom u Surcinu, pOlrosnja goriva za
mlazne motore postaje vidna u ukupnoj potrosnji Beograda.

20 B. T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE
Na leriloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. Pored pome-
nul e loplanc na Nuvom Beogradu, koja danas radi vise kao rezervna, posloje velike
lermoeleklrane, npr. "Nikola Tesla" u Obrenovcu, koja je pustena urad 1970. godine.
Godine 1970. osnovano je u Beogradu druslvo za grejanje, hladenje i klimalizaciju
(KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih inienjera i tehnicara Srbije, sa prvim
predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. Drustvo 1972. godine pokreee
prvi strucni Casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene sunCeve
energije u oblasti grejanja. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih struc-
njaka iz oblasti grejanja, hladenja i klimatizacije. Deseti jubilarni seminar odrian je
1979. godine u Centru "Sava", sa skoro 1000 uCesnika. Na seminaru su podeljene prve
plakete za iivolno dele u oblasti KGH.
Od 1970. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji, posebno u Beog-
radu, imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici,
Klinicki centar, zgrada Energoprojekta, hoteH Interkontinental i Hajat, staro Narod-
no pozoriste koje je modernizovano i prosireno, nova zgrada Ateljea 212 itd. Beog-
rad se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice kod spomenika Vuku
Karadiicu dobija najmoderniji ventilacioni sistem

2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA
GREJANJE
2.1. UVOD
Paramelri unulrasnje sredine koje Ireba da obezbeduju klimatizaeioni sistemi od-
reduju se prema za ht evima komfora ljudi iii lehnoloskog procesa koji ce se u njoj os-
tvarivali. Od znacaja su za deCinisanje karaklerislika elemenata klimalizacionih pos-
lrojenj a, ali ne 1I meri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploata-
cioni i investicioni troskovi celog pos lrojenja. Zalo klima predstavlja uticaj koji pro-
jektant mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati 1I proracunima i dimenzionisa-
nju klimalizaeionog poslrojenja, pa 1I tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije.
2.2. KLIMA
Ci lav niz melcreoloskih elemenata karaklerise slanje spoljne almosfere. Ovi ele-
menti su tempera tura, vl ai nosl, ve tar, vazdllsni pritisak, suneevo zracenje, oblacnost i
padavine. Svojim zajcdnii:kim uticajima obrazuju slanje spoljne almosfere, poznat o
pod pojmom vreme.
Pojam klime, medlltim, podrazllmeva prosecno stanje vremena u nekom mestu iii
siroj oblasti, posmatra no u toku kraceg iii duzeg perioda. Zbog toga, da bi se klima
nekog mesta upoznala, vrsi se stalno praee nje i stalisticko obradivanje podalaka svih
meteoroloskih eiemenala.
U lehnici grejanja, od svih klimalskih i meleroloskih elemen,ala, uzimaju se u ob-
zir tempera lura i vetar, dok se uticaj sunecvog zraeenja uopslava i obuhvata korek-
turnim fakt orima. Za razliku od grejanj a, kod projektovanja vazdusnih poslrojenja
(klimalizacija, provetravanje, vazdusno grejanje) obuhvala se i uticaj relalivne vlai-
nosli spoljneg vazduha, a prilikom projekt ovanja klimalizacionih postrojenja obracu-
nava se i efekat suneevog zraeenja.
21

22 B.7OOo,0\';0 PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
2.2.1. Temperatura
Spoljni vazduh zagreva energija suneevog zrace nja indire ktno preko povrs inskih
slojcva zemJje. S obzirom na promenu uslova zraeenj a Sunea, us led obrtanja i kre ta -
nja Zemlje, vrednosti temperature vazduha periodicno se me njaju u toku dana i go-
dine. Ova promena moze bitno da varira us led promcne oblacnosti atmos[e re, struj a-
njll i meSa njll vllZdusnih masa rllZlicitih temperatura, kao i pod uti cajem padavinil.
U meteoroloskim osmatrilnjima i proucavanju klime, posebno se mere iii iz racu-
navaju srednje dnevne tGmperature, maksimalne i minimalJ:l e dnevne te mperatu re,
srednje mesccne, srGdnje godisnje i maksimalne odnosno minima Inc godisnje tempe-
rll turG.
Srednja dnevna tempera tura dobija se kao aritmeticka sredina temperaturnih
vrednosti izmerenih svakog sa ta u toku 24 Casa. Posto je ovakav naein skup i kompli -
kovan, to se srednj a dnevna vrednost eesto izracunava na osnovu registrovanih te m-
pera tura u 7.14, i 21 cas a po obrascu:
t tDC)
1948-1962
JA/II..JAR
4
2
0
' .
.f!
" -4
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24
Stika 2.1 Prom ella dllcvllc l empcraJllre II Bcogradll za vedar (I J)
i oblacafl dall (Iz) IIjallllUrtt.
(2. 1 )
Ovakvo proracunata srednj a dnevna vrednost zanemarljivo malo odstupa od sn:d-
nje dnevne temperature dobijene premll casovnim temperaturama.
Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa srednju vrednost srednjih dnevnih
tempe ratura. Slieno tome , srednja godisnj a temperatura se izracunava kao srednja
vrednost srednjih mesecnih temperatura.
Nlljvisa i najniZa dnevna temperatura predstavljaju maksimalnu odnosno minimal-
nu vrednost temperature u toku dana. Maksimalna i minimalna temperatura u toku

2. KLIl>lA I NJN UTICAJ NA GREfANJE
23
godi ne su najvisa odnosno najniia vrednost tempera ture koje su se pojavile u tohl
posmalrane ka lendarske godine.
Za statisticku analizu temperaturnih podataka koriste se d0.i period i vre me na,
Cak i periodi od vise desetina godina.
Na slici 2. 1 prikazan je tok temperat ure vazduha u Beogradu za vedre dane mese-
ca januara, na osnovu Casovnih vrednosti izmen:;nih u periodu od 1948. do 1962. go-
di ne (II)' Na istoj slici , uporedenj a radi, ucrtana je i prosecna dnevna prome na te m-
peratura za oblacne dane (t2) istog meseca. Obe krive imaju izraz it!J tende nciju pe-
ri odicne oseil aeije sa periodom od 24 Casa i sa minimalnim vrednos tima temperature
u ra nim jutarnjim casovima pred izlazak Sunea. Maksimalne temperature se gotovo
uvek javljaju nekoliko casova posle pod neva, odnosno posle tre nutka u kome suncevi
zraci dospevaju na zemlju pod najvecim uglom.
Uporedenjem krive II i t2 uocava se primetna razlika u samom toku casovnih
vrednosti. U prvom slucaju, koji se odnosi na vedre dane, dnevni skok temperature je
izrazitiji m:go u slucaju oblacnih dana. Ova pojava je poslediea cinjeni ce da Zemlj a
tokom vedrog vremc na danju prima vecu kolicinu ene rgije suncevih zrakova, a da se
noeu intenzivnije hl adi. Suprotno tome, oblacno vreme stili zemljinu povrsinll i od
primanj a i od odavanja toplote zraeenjem, pa je temperaturna oseilaeij a u ovakvim
danima upadljivo bl;lza.
24
22
20
18
U 16
a
S 14
I' 12
8-
E 10
B
B
6
4
2
0

1 2 3 4 5 8 7 8 8 10 , 11 12
Slika 2.2 GodiSlrji tok temperalllre II Bcogradll pre",a podacima za period 1988-1985.
Tok godiSnjih temperatura, slicno dnevnoj promeni, takode ima svojll oscilaeijll
koja je u ovom slueaju sa periodom od 12 meseei. Maksimalne temperature na sever-
noj hemisferi ZemJje.javljaju se obicno jula meseea, kada se od SlInca prima i najveea
kolicina toplotne energije.
Na slici 2.2 prikazana je godisnj a promena temperature u Beogradu (period obuh-
vaec nih temperaturnih podataka ,1888-1962. godine), konstruisana na osnovu prosec-
nih srednjih mesecnih temperatura.

2-1 B.Todorov;c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
Mcsta u pod rucjima kontine ntalne klime imaju veeu razli ku maksimalnih i mini -
m<l lnih dnevni h te mperatura, sto nije slucaj kod primorskih gradova, kod kojih su te
razli ke blaie. sto je posledica duleg zagrevanja i hladenja mora nego kopna. Naravno
da je u tom poglcdu i vegetacija kont inent alnih predcla od znacaja.
2.2.2. Uticaj spoljne temperature na postrojenja centralnog
greJanJa
Dnevni tok temperature se primetno odraiava na trenutno potrebno odavanje
toplote postrojenj a za grejanje. Minimalne dnevne temperature se, kako je vee po-
menu to, javlj aju u ranim jutarnjim Casovima. kada se obicno i ukljueuju postrojenja u
rad. To znaci da Ce postrojenje u tim trenucima (tzv. period uzgrevanja) morati ne
sarno da snabdeva zgradu veeom koliCinom toplote zato sto sc ona u toku noei ohla-
dil a, vee i sto se pe riod uzgrevanj a poklapa sa najniiim spoljnim dnevnim temperatu-
r<l ma.
Godisnja promena temperature odreduje duiinu grejnog pe rioda, odnosno broj
dana rada postrojenj a. Ekstremnc temperature uticu na inst alisani toplotni kapacitet
postrojenj a a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju utrosenu koli cinu
toplote, a time i na eksploatacione troskove.
Granice pcrioda grejanja odredene su onom srednjom dnevnom tempcratu rom
pri kojoj treba poceti odnos no prekinuti sa grejanjem. Ova te mperatura u daljinskim
sislemima grejanja kod nas iznosi 12 C. Prema tome grejni period obuhvala pe ri od
koji je ograniccn danima sa srednjim lemperaturama nii im od 12 Dc.
2.3.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA
S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhu neprckidno varira prema kolicini vocl ene pare
koju ispar<lva zcmJjin<l povrsina i vcget<l cija. Kolicina zemJjinog isparavanja se menja
u zavisnosti od temperature vazduha. Pri visim tempemturama zemJjina povrsin<l in-
tcnzivnije isparava, sadriaj vlage u vazduhu pos taje veci p<l parcij alni pritisak vodcne
pare u vazduhu ras te. Pre ma tome, pritisak pare u vazduhu u toku dana se mt: nja sa
promenom temperature vazduha.
Medutim, maksimalno isparenje zemJjc nije prace no i najveeim vrednostima rcla-
tivne vlaznosti cp, koja je odnos parcij alnnog pritiska vodene pare p,!, u smes i vazduh-
para i pritiska zasi cenja pz za odgovarajucu temperaturu vazduha:
cp = P'l'
pz
(2.2)
Posto sa porastom temperature pritisak zasicenja raste izrazitije nego pritisak vo-
de ne pare, to visim temperaturama odgovaraju nize relativne vlainosti. Prema tome,
najniie relativne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana, u popodnevnim casovima.
Dnevni prosecni tok relativne vlainosti u Bcogradu, prema podadma iz perioda
1951-1980 dat je na slid 2.3, za mesece juli i decembar, a na slici 2.4 je prikazana nje-
na godisnja promt; na i to izdvojeno za 7, 14 i 21 Cas, kao i tok srednje relativnc vlai-

2. KLIMA I NJN UTIC1J NA GRElANJ 25
nosti za svi h 24 casa. Na slici 2.5 je prikazana kriva prolilene parcijalnog priliska u 10-
ku god ine (svi podaci na pomenutim slikama po lieu iz period a 1951-1980. godine).

)

I
f
100
90
eo
70
60
. 50
1Cll
90
dec:erTlt.

IJ.J
J
70
j
IJ.J

o 2 4 B 8 10 12 14 18 18 20 22 24
dobe ...... tIII
Slika 2.3 DlleYlli tok reiaJivllc y/ai.tlosti 1/ Bcogradll prellla podacillla
iz perioda 1951-1987, za decelllbar ijl/li.
7h
Z\h

14h
1 2 3 4 5 B 7 B 9 10 11
Ii :I
12
Slika 2.4 Godisllja varijacija rewtivlle vlai.llosti yodene pare 1/ 7, 14 i 21 cas,
kao i tok srednje d"evne Yredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980. god.

26 8. Todoro,,;c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
16
<:
i 14
t 12
"E 10
:i.
-e
8
8.
6
4
2
0
1
2 3 4 5 B 7 B 8 10 11 12

Slilw 2.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw yodelle pare II yazdllhll, prema podacima
iz 1951-1980. godine.
2.3.1. Uticaj vlaznosti spoljnjeg vazduha na uslove u prostorijama
Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni ... azduh uti&: na vlai-
nost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. Ovo je pos-
lediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha, usled nezaptivenosti grejanih pros-
torija s jedne strane i male sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih
zimskih tempe ratura, s druge strane.
Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvalju-
juCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. Ukoliko je bolja zaptivenost
prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu koliCinu vlage, vazduh u prostoriji
bi trebalo ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje.
Kod raznih vrsta klimatizl\cionih postrojenja iii provetravanja, kod kojih se spoljni
vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije, uticaj malog sadriaja
vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. Jee, uko-
Iiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha, utoliko su unutraSnji izvori vlage u manjem
stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost.
Zbog toga se vazduh u ovakvim slueajevima uz zagrevanje i obavezno vlaii u toku
procesa njegove pripreme za grejanje.
2.4. SUNCEVO ZRACENJE
Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 C, a centae
unutrasnjosti Sunca, prema teorijskim proraeunima, irna temperaturu red a
4010
6o
C.

2. KLIMA I NJEN UTlCAJ NA GREJANJE
27
Suneevo zraeenje koje dospeva na spoljnu ivicu zemlj ine almosfere, tzv. ckstrale-
restrijsko zraeenje, menja se proporcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca.
Jacina ovog zraeenja koje dospeva na povrsinu poslavljenu normalno pre ma
prosliranja zrakova pri srednjoj udaljenosti Sunce-Zemlja iznosi oko l 350 W/m . Ova
vred nost predstilvlja tzv. sola rnu konst antu.
Nakon prolaza kroz atmos[eru sunecvi zraci padaju na zemljinu povrsinu. Int enzi-
tel zracenj a koje Ze mlja prima zavisi od fizicki h osobina atmosfere, SIO se odriava u
slablj e nj u jacine zraeenj a. Medulim, koli cina cnergije koju prima Zemlja zavisi i od
ugla pod kojim suneevi zraci nail aze, drugim recima zavisi od polozaja i Zem-
Ij e II od redenom tre nulku, odnosno od doba god ine i dana. Bas zOOg loga inle nzite t
slIncevog zracenj a koje prima neko mesto na Zcmlji ima svoju dn vnu i godisnju pc-
riodicnost slO se od raiava na periodicnoj varijaciji dnevnih i godisnjih
kilO nepos red noj pos ledici zagrevanja Zemlje sllncevim zraeenjem.
Suneevo zraecnjc koje dospeva na zemljinll povrsinll deli se prema nacinu proSli-
ranja na direklno i difllzno. Za razliku od direktnog, koje Zemlja prima neposred-
nim prosliranje m zrakova, difl1Zno je indirektno i posledica fizickih osobina atmosfe-
reo Nairne. dec direklnih suncevih zrakova II prolazu kroz atmosferu nailazi na mole-
kule kiseonika, azOtil, vodene pare i deliee prasine, od kojih se reflektuje iii bivil ap-
sorbovan pa zat im emitovan. I nil taj nilcin izvesna kolicina zracenja ipak stigne do
povrsine ze mlje. u vidu tzv. rasutog odnosno difuznog zraeenja.
Zbir direklnog i difuznog zraccnja predstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje pri-
ma neko mesto na zemljinoj povrsini. Intenzilel ovog zraecnja na vertikalne ravni nil
zcmljinoj povrsini zilvisi od njihove orijentacije prema strilnama sveta.
I.Jkupno sunecvo zraecnje koje dospeva na horizonlalnll ravan na ze mljinoj povr-
sini, u me teorologiji se naziva globalno zracenje.
m:ml
9GOO
8(XIJ
.;;-
7I:XXJ
E
"-
6OCO
.,
I
5(XIJ
i
4DJ
:IDJ.
2(XD
HIll
0
, , ,

1 2 3 4 5 B 7 B 9 10 11 12
..-:I
Slika 2.6 Sred,rje dnevne slime dijllZllog zracenja u Beogradll
Na slici 2.6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za pe-
riod 1961-1980. godine, izraienim u k1 po jednom kvadratnom metru, dok je na slici

28 lJ. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'fA ZA CENTRALNO GREJANJE
2.7 data promena global nog zraeenja ali svedenog na 1 cm
2
(obe krive su dobije ne
Hidrometeoroloskog zavoda Srbije).
00
70
<II
60
5
"

50
.
c:
!'l
C
40
c
il
30

"'20
10
0
- -,---r---
2 3 4 5 678 9 10 11 12
Slika 2.7 ,""redllje mcscclIe slime glohalllog zracellja II Beogradll
2.4.1. Trajanje Suncevog zracenja
Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteorologiji naziva sijanje Sunca, preds-
t<lvlja period u toku koga je intenzi te t dircktnog suncevog zraeenja veCi od 140 W/m2
pri kojcm predmeti obasjani Suncevom sve tloscu bacaju ostre senke. Duzina trajanja
Suncevog sijanja zavisi od geografske sirinc mesta, nadmorske visine, reljefa zemljis-
la, doba godine i oblacnosli. Na jednom islom mestu jacina i Irajanje Suncevog sjaja
su propon;ionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci , a obrnuto proporcionalni
stepenu oblacnosti .
Relalivno Irajanje Sunccvog sjaja predslavlja odnos izmedu slvarnog i moguceg
trajanja sijanja Sunca. Moguce (potencijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja
ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta, tj. period
od njegovog izlaska do zalaska. U labeli 2. I dille su vrednosti relalivnog sijanja Sunca
u Beogradu a u tabeli 2.II casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda
osmat ranja 1925-1960. godine.
Tabela 2.1 Rclalivno sijanjc Sunca u neogradu ('Yo)
Mesec 1 11 I I I IV V VI VlI VlII IX X Xl XII
Rclat.
sijanje 26 33 41 48 52 58 66 66 6t 49 30 23
Prema podacima iz tabele 2.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najve-
Cc u vedrim lelnjih mesecima, kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na

2. KL1M4. I I IJE UTIG U tVA GREJAtVJE
20
duiinu dana. 17. titbcle 2.11 vidi se da prosccno trajanje sunecvog zraecnja u junu i
julu iznosi 10,1 Cas.
Tabcla 2. 11 Prosccno lrajanjc doevnog sijanja Sunca (h)
Na slici 2.8 prikazane su prosecne mesecne sume trajanja sijanja Sunca, iz kojih se
vidi oa je period sijanja najdui i u junu i iznosi neSto vise od 280 sati, za razliku od
dccembra kada je period sijanja svega 60 Casova.
350
250
;S

I
200
c
:>
I!:
150
100
50
0 .---.
,
-
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SLikn 2.8 MeseCtlU proseclla trajallja sijanja Slmca /1 Beogradu,
prema posmaJranjima iz perioda od 1926-1986. godine
2.4.2. Oblacnost
Inlenzit et suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti neba i broja vedrih dana. Ovo je
znaCajan dodatak, posebno pri koriseenju suneeve energije u snhe grejanja. Oblac-
nost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog oblil -
cima. I ona se posmatra najmanjc tri puta u toku dana, u 7, 14 i 21 Cas pri ecmu sc
srcdnja dnevna oblacnost izrai:"Unava prema:
N ,=N7+Nll+N21 (2.2)
nJ 3
Prilikom promene oblacnosti ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I momentu os-
malranja prekriveno oblacima iii je nezaklonjeno, vee se nebo promatra u svojoj
celini.

30 B. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CNTRr1LNO GREJANJ
Na slici 2.9 prika7.l1 na je prosecna oblacnos t neba iznad Beograda. prema osmat-
ranjima Hidrometcoroloskog 7.avoda iz peri odil ad 1946- 1970. godine. Najma nj a pro-
secna oblacnost je tokom jllna meseca i iz nosi oko 2 desetine ncba, sto se poklapa sa
najvecim brojcm casova sijanj a SunC:I pre ma dijagramu na slici 2.8.
10
9
B
_ 7
a

" 6

5
u
.!1
.g 4
3
2
j
1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12
S/ika 2.9 Ob/atl/os/ II Beogradll
2.4.3. Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji
Posto maksimalni kapacitet pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a zado-
volji i najt eZe uslove. to su minimalne te mperature merodavne za dime nzionisanjc
postrojenja i njegove investieione troskove. Kako se ove temperature javljaju iIi pre
izlaska Sunea iIi posle njcgovog zalaska, 10 suncevo zracenje ne mCl direktnog uticl1ja
pri eksln::mnim spoljnjim lempemturnim uslovima i u lim lre nucima sc ne odrazava
na kapacile t grejanja. Mesta na zemljinoj povrsini primaju zimi manju kolicinll sun-
ceve energije nego leti , zbog rna log upadnog ugla suncevih zrakova prcma horizonlu.
kratkog lrajanja zraeenja u toku dana i slabije propustljivosli almosfere zbog ceste
oblacnosti. Medut.im i ova smanjena kolicina (opIOl e, posebno u loku vedrih dana.
zagreva zidove zgrada i u njima se delimicno akllmulise. Posledica ovoga je da pros-
torije okrenutc prema jllgu zahtevaju manju policinu toplote za grcjanje i pri najni-
zim te mpe raturama. nego naprime r severna orijcntisane sobe. Prostorije sa takvim
orijcntacijama treba snabdevali neSto vecom kolicinom toplot e.
U iznelom pregledu dal je osvrt na ulicaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnev-
nim te mperalurama. Medulim, u loku dana, kada su spoljne lemperature vise. pa ti-
me i zahlevi za grejanjem bIaZi, suncevo zraeenje direklnim prodorom u prostorije
kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj meri smanjuje potreban kapacitel greja-
nja. U takvim periodima treba greja ti manjim intenzitetom, a regulacioni urcdaj i

2. KUMA I N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI
drugi prateCi apa rati treba da omogua: da se postrojenje bao podesava prema tre-
nutnim i Cesto vrlo kralkotrajnim promcnama za ht eva grcjanja.
2.5. VETAR
U almosferi, li S led nejednakog zagrcvanja zemljine povrsine dolazi do lempe ra-
turnih razlika kao i razlika u pritiscima 1I slIsed nim vazdusnim masama, sto lIzrokllje
njihovo pomcranje u svim pravcima. Strujanje vazduha u pribliZno horizont alnom
pravell nazin se ve tar, koji predslavlja mcteoroloski c1emenat definisan pravccm
slrujanja, jacinom i bainom.
J velar, kao i veCina meteoroloskih e/emenala, ima svoje dnevne i godisnje karak-
teristicne promene. Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog zracenja
i najjace je u popodnevnim casovima, kada je vazdllh najvise zagrejan. U 10 m periodu
dana topliji donji slojevi vazduha kreeu se navise, a gornji hladniji nanile. Hladnije
mase vazduha brie strujc, pa je kao poslcdica toga vetar uz zemljinu povrsinu vea:
baine nego Izv. visinski vetar.
U toku godine, sred nja brlina vetra je veca zimi nego leli zbog pojava izrazitih
razlika pritiska u pojedinim oblasti rna.
Pravac i ba ina velrova odreelllju se i mere iSlovremeno sa ostalim meteoroloskim
ele mcntima. Podaci 0 pravcu daju sc na osnovu visegodisnjih osmalranja i predstav-
Ij ajll sc grafick i 1I obl iku tzv. ruze vctrova. U takvom grafiku pravac je predslavljen
pomoeu e1l1zi koje su u srazmeri sa uCeslanoseu dllvanja 1I procentima oel ukupnc e1u-
zine posmatranog pe rioda i imaju odgovarajlll:i pravac prema stranama sveta.
!
I
WE-1i---Z
\
mJ$
8 /'
1501.
mi.
8
6
50'1.
/
/'

2


N E S W N
N E S
LETO
/
50'_

\
1001.
I
150'_
I
!

N E S W N
W N
100' .
Stika 2.10 Rllze velrova za Beograd, za zimski (Ievo), lelllji (dcsllo) i celogododislrji period
(dole) sa srednjim bninama velrova po pravcll dllvallja

32 B.Todull'Jl'ic I'ROJEKrOVANJE POSTROJENJA 24 CENTR4.LNOGREJANJE
U loku god ine. srednja brlina velra je veta zimi nego leli zbog pojava izrazilih
razlika pril iska u pojcdinim obi as I ima.
Pravac i brzina velrova odrcduju se i mere iSlovremeno sa oslalim me leoroloskim
elcmcnlima. Podaei 0 pravcu daju se na osnovu visegodisnjih osmalranja i predslav.
Ijaju se graficki u obliku Izv. nIze velrova. U lakvom grafiku pravilc jc predslavljen
pomocu duz i kojt: su u srazmeri S(l uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc duo
zine posm<llranog perioda i imaju odgovar(ljuei prav(lc prema slranama svela.
N(l sliei 2.10 pribzane su nIze velrov(l za Beograd, na osnovu merenja iz period(l
od 1888-1962. godine i 10 izdvojeno Z(l zimski, lelnji i eclogodisnji period. Uz sV(lki
dijagram dal je i preglcd srednjih brl.ina velra za razlicil e pravce. U cenlralnom kru
gu upis(ln je podalak 0 lrajanju Izv. tisine, zapravo 0 periodu bez vetra. Iz nIze velrn-
va Zil zimu. moze se l1slanoviti dil u periodu od 150 promila ukl1pnog zimskog perio-
dil dllva velilr iz praveil severo-islok prosecnom brzinom od cilk do 6 mls. Vreme bez
velril je zimi II Irajanjll od 216 promila. U loku leta najCesCe ullvanje velra je iz pra
v
-
ea zapada, a brzine su ujednacene na svim orijenlaeijama.
RlIz(I vetroVil daje pod(ll(lk 0 II Ccslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil, ali pojilvll
pojedinih brl.in(l se ocilava posebno. Na slid 2.l1 prikazana je godisnja prnsecnil
II Ccs talost Zl1 l3eograd, Zil razlii':ile visinc iznad povrsine 1111 . Na samom till , brzinll od
J 0 m/s javlja se u oko 7Q,;) CaS(lVil godis njeg periodil, odnosno II prosecnom godisnjcm
Irajanjll od GOO blsova.
41) -
30
20 -
10-
I
o
tio
1500m
3000m
5500m
I
10
I
20
I
30
I
40
mi.
Slika 2.1/ I'rosecllu godi.fllja IIceslulo,\'1 hrzi/lu velrovu II Beogradll premu podacimu iz
periodu /955 -1959. godille,
2.5.1. Uticaj vetra na uslove u prostoriji
Pri vcCim brzinama stnIjanja vazdllha raste konvektivna predaja loplote svih
spoljnih povrsina zgrade pa je poveean i ukupiln prolaz toplole kroz spoljne zidove i
prozore, Osim loga, pod dejstvom velra spoljni hladan vazduh prod ire kroz sve ne-

2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE
33
zaptivene de love zgrade, a to su uglavnom procepi prozora i vrata, i sniZava tempe ra-
turu grejanog prostora. Na taj nacin, preko oba ova efekta, vetar povecava potrebnu
kolicinu toplote za grejanjc, pa se njegov uticaj mora predvideti prilikom odredivanja
toplotnog ucinka postrojenja.
Osim na povecanje potrebne kolicine toplote za grcjanje, vetar utiee i na raspode-
lu temperature po prostorijama, sto je posebno izraieno u dclu zgrade koja je pod
udarom vetra. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrsina, i pored mesanja
sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno nisku temperaturu, ciji nepovoljan
uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja
je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. Na taj nacin su uslovi ugodnosti
ozbiljno ugrozeni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise.
To se postiZe dobrom zastitom zgrada drveeem, boljim zaptivanjem procepa i poslav-
Ijanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata.
Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozene dejstvu vetra, to
su povecani zahtevi za grejanjem zapaieni prvenstveno u onim prostorijama koje se
nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. To znaci da se poveeanje potrebnc
kolicine toplote ne menja u istom odnosu u svim prostorijama zgrade, sto otdava
ravnomemo zagrcvanje i postizanje potrebnih temperatura u svim delovima zgrade,
tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejstvo na postrojenje. Otklanja-
nje ove posledice vctra povlaci veee investicije, jer zahteva podelu postrojenja na zo-
ne, precizne regulacione uredaje i dr.

3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI
3.1. UVOD
Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck uti cali na ceo zivi svet, pa tako ina evoluciju
Coveka. Pods taknut urodenim nagonom za prcZivlj avanje, neandertalac "homo erec-
tus", pocinje da menj a i prilagodava svoJu zivotnu okolinu. Oa bi prcZiveo on se skla-
nja u peCinu, prekriva telo zivotinjskom kozom, a vatra koju otkriva postaje osnovno
orude u borbi za zivo!.
Napretkom tehnike, covek danasnjicc jc 11 mogucnosti da ostvari klimatskc uslove
u prostrorima u kojima zivi i radi , koji ce za njega biti najprijatniji . Ostvarivanjem
ovih klimat skih uslova. tzv. termi ckih lIslova ugodnosti, ispllnice se osnovni krite ri-
jum za prij atan boravak Covcka 1I odredenom prostoru, odnosno njegova termicka
ugodnos!.
Osnovni razlog pos tojanja grejne i klimatizacione tehnike, b o i celokllpne indust-
rijc koja se time bavi, je ostvarivanjc termickc ugodnosti Ijudi II prostorima u kojima
zive i rade. Zasto je Ijlldima ncophodno da obezbede termickll ugodnost? Covek je
toplokrvno bi ec, sa svojstvom oddavanj a pri bliZno konstantnc tclesne temperature
pri razlicitim tcrmickim uslovima okoline kil O i pri razlicitim aktivnostima. Mehaniz-
mom prcnosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlj a se termicka fCwnoteza tela.
Opseg tcrmi ckih parametara okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseca u datom
proston! predstavlja oblast termicke ugodnos ti . Van ove oblasti, i pored uspostavlje-
ne termicke ravnotcZe covek sc ne oseca llgodno.
Prcma ASI-IRAE (Americka asocij acija za grejanje, hladenje i klimatizaciju) ter-
micki lIslovi lIgodnosti odredene osobe su definisani kao "ono stanje svesti koje izra-
zava zadovoljstvo termickim st anjcm okoline". Jasno je da svaki'covek ima sllbjektiv-
nu proccnu ll godnosti za razlicit e nivoc aktivnosti , sto otcZava posao inZenjera ciji
projekti treba dil omoguee stvaranje llslova koji ee biti prihvatljivi i zadovoljavajuCi za
veti broj Ijudi.
Obzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije postizanje termicke ravnoteze
tela u oblasti ugodnosti, neophodno je upoznati procese prenosa toplot e koji se odvi-
jaju izmedu Coveka i okoline, kao procese unutar covekovog tela prouzrokovane
termickim dejstvom okoline.
35

.J6 B Todorol'ii: PROJEIG'OI:fNJ POSTROJENJA Z4 CENTR..fLI\O GREJANJ
3.2. PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA
Mcdu obiljem poruka koje neprckidno pristiZu u mozak. naJaze se i onc kojc po-
tazuju L.-vati tativDC promene termickog stanja Covckove okotinc. OITLirom da koza
prcdstavlja jcdinstve n omolac Covckovc organske unutrasnjosti. da bi odrcdcni spolj-
ni nadraiaj u vidu termicke promcne staDja u okolini uOpStc stizali do mozga ncop-
hodno je da dcjstvuje na kozu. Ncrvni sistcm prima nadraiaj, prcnosi ga do mozga i
dovodi do rcakcijc. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalazc u koii i koji se
mogo podelili na mchano-receptore i termo-reccptorc. rcgistrujuCi odgovarajucu Vr5-
lu fiziCl:og nadraiaja. Covckov Culm sistcm vrii izbor nddraiaja, prima isli prcko re-
ceplora koji ga Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplota) u seriju nervru.h impulsa ko-
ji se prenose kroz nervni sistem Kada sligne do mozga. ncrvni impuls koji ima svojst-
va elcklrienog kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju. biva obraden.
Obradenc informacijc prosleduju sc hipotalamusu. cenlru u mozgu koji osim sto
predslavlja osnovni rcgulator telcsne temperature reguliSe i osceaj g1adi. i zedi. i po-
dciava aktivnost hipof1ZC. kao i rad drugih zlezda. Nakon obrade informacija, opet
pulcm mrezc neurona. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rc-
al.:cije.
Pored flZioloske komponenlc r. rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom p.
tao i povralnim dc-istvom istih R.
PsiholoSka komponenta formira se na osnovu mentalnog stanja osube. predhod
nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraiajem, vrstom aktivnosti kojom se osoba lrenutno
bavi itd. Povralna komponenta mje uvek m:ophodna za odredivanje reakcije organiz-
rna.. ODa moie bili posledica kratkotrajDc iii dugotrajne adaptacije orgaDizma na od-
redcni Dadra7-<1j, lZV. aklimalizacije.
F. P
R
SL 3.1. ,i5eTTUJ1ski priJw.z rrokcije organivrw fUlloploine luuJraiPje
3.3. METABOUZAM
Metabotizam je Daziv za proccs dobijaDja eDergije iz uncle hrdne. On se vrii oksi-
dacijom hrane, koja zavisi od stepeDa aktivnosti individuc. Osim sto se slvara, energi-
ja sc ovim proccsom i skladiSti" u tdu, te se moze reCi da sc metabotizam odvija ne-
prekidno Citavog zivota, pri remu mvo metabotizma koji se odrLava u mirovanju. lJ
Ieiceem polozaju. prcdslavlja lZV. bazalni metabotizam Dco energijc dobijcn meta-
botizmom koristi se za obavljanje flZickih aktivnosti. za funkcionisanje razlicitih unul-

3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI
37
rasnjih organa i sl.. a deo se Iransfromik u loplolu. Upra.vo ova
ja loplole treba da je uvek u lermickoj ravnoleli sa okohnom stabtllZUJuCt I odrzava-
jllci lelesnu temperaturu konslant nom. . . .
Reakcija metabolizma na odredene tople iii hlad ne LI S love okohne mamfest uJe se
opst im porastom iii sniZenjem nivoa metaholizma u odnosu na onaj koji ima u
llgodnosti . Za hl adne uslove okoline karakl eri sticna je sekun?arne
soko frekventne misicne kontrakcije u vidu drhtaja. ReakcIJa drhlaJa (akltvmJa OkSl-
dacija) i misicna tenzija dopunjuju pOlrebu za loplolom, koja se javlja kada je odava-
njc toplote uprkos svodenja na najmanju mogucu meru, jos uvek vece od te lesne pro-
dukcije loplote. Obzirom da covecje telo putem metabolizma stvara toplotnll energi-
ju, odrZavanje konstanlne telesne lemperature mora se regulisati kako u odnosu na
termii:ke promene okoline tako i u odnosu na termi cke metabolicke promene.
Reakcije organizma uslovljene termickim promenama stanja okoline i nivoom fi-
zicke aktivnosti nisu podednake na sve uticajc. Ncke sc javljaju us led vecc osetljivos ti
na promene u metabolizmu, neke na promene temperature okoline, re lativnc vlaz-
nost i ild. Sirup mehanizma, kojim se covekova llnutrasnjost prilagodava termickim
promenama II okolini predstavlja telesnu termoregulaciju. Obzirom na nivo i kvalit e t
spoljasnjih i metabolickih termickih promena, termorcgulacione reakcije na takve na-
draiaje mogu biti fizioloskc i culne (osetne). Glavne fizioloske reakcije Sll: cirkulacio-
na reglllacija (vasomotorna regulacija) i regulacija srcanih olkucaja, promena u tem-
pcraturi kOle i telesnog jczgra kao i regul acija nivoa znojenja.
Glavne culne reakcijc su temickc senzacije (osecaj tolote iii niskih temperatura) i
osecaj vlainosti kOle pri znojenju.
3.3.1. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija
Krv, obzirom da je sastavljena prctdno od vode, odW,:uje se visokim toplotnim ka-
pacitetom i velikom toplotnom provodljivoseu. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda finih
krvnih sudova a protok krvi, odnosno prcneta toplota kozi se podesava velicinom samih
sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. vasomotomu regulaciju.
Kada je telo izlozeno niZim temperaturama okoline, vasokontrakcijom, odnosno
skupljanjern krvnih sudova, umanjuje sc protok krvi prema potkoznim slojevima. Us-
led toga je i nih temperatura koze, posebno ekstremiteta, a samim tim je smanjeno i
odavanje toplote sa tela, sto jc i cilj u hladnim sredinama. U slucaju visokih tempera-
tura u prostoru u kom se nalazi Covek, odavanje toplote okolini jt( otezano. Da bi se
ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova, protok krvi je veCi a rast e
i temperatura povrsine koze, sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela
prema povrSini koze i okolini na nivou potrebnom za uspostavljanje toplolne ravno-
tele.
3.3.2. Regulacija nivoa srcanih otkucaja
Nivo srcanih olkucaja je jedan od osnovnih fizioloskih kontrolnih mehanizama
koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom, a time i regulisanje
odavanja toplote za razlicite stepene aktivnosti, termicke uslove sredine i kvalitete

J.v B. Todormic PROJEKTOV.4NJE I'OSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJ
odevenosti . Povecan protok krvi reflektuje se briim srcanim otkucaj ima i obratnn. la-
ko je nivo srcanih otkll caja oset ljiv na cmoti vno stanj e individue, kao i niz drugih re-
akcija sto se ovde neee razmatrati. promene u broju srcanih otkucaja desavaju se us-
led promena u toplotnom optereeenjll iz okoline iii promenom nivoa metabolizma.
3.3.3. Znojenje
Karakte rist icna termoregu laeiona reakcija na visoke te mpe rature okoline kao i
liS love povccane fizicke aktivnosti je rashladivanje tela mehanizmom isparavanja vla-
ge. Ona se ncprekidno vrSi u pluCima tokom disanja i sa povrSine koze, a po potrebi i
pri pojacanom vlaienju tela lueenjem znojnih zlezdi.
GlIbitak vode sa povrSine kOle je difuzioni proccs uzrokovan razlikom parcijalnog
pritiska zasieenja vodene pare na kozi i parcijalnog pritiska pare \I okolnom vazduhu.
Obzirom da se ovaj proees kao i proces disanja odvija neprekidno, treba naglasiti da
ne spadaju u termoregulacione reakcije. Gubit ak vode iz pluca me hanizmom disanja
zavisi od metabolickog nivoa u telu i potrebe za kiseonikom. Ukupni gubitak toplot e
isparavanjem vlage sa kOle i pluea naziva se "Iatentno odavanje toplote". U mirova-
nju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode, odnosno oko 12 W/m
2
.
Znojenje koje kontrolise covekov termoreglilacioni siste m poci nje kada odava njc
toplote tela konvekeijom i zrai:cnjem uz latentno odavanje toplote padne ispod nivoi!
neophodnog za odriavanje toplotne ravnoteze. Znojne l lezde koje Ide duboko u ko-
li se aktivirajll na pojacano lucenje porastom tempera ture hipotalamusa. sto je posk-
diea boravka u toplim sredi nama iii viseg stepena fizicke aktivnosti. Intenzivna akti v-
nost l lezda za us love mirovanja i lake odevenosti. pocinje vee pri te mperaturama vaz-
duha od oko 2S dc. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok, pa znoj
isparava direktno iz pora u kozi, kOla ostaje suva, a pojacano znojenje se neee ni osc-
titi. U ovakvim uslovima, isparanje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe. a da
se to ne od.azi na neprijatan subjektivan osecaj.
Znoj je solucija od preko 99% vode uz mineralne sastojke od kojih je najvai:niji
NaCI. Prekomerno aktivno znojenje moze imati i negativan efekat na covekovo
zdravlje. obzirom da bi se gubile velike koli cine mine ralnih sastojaka koje se moraju
nadoknaditi kao sto se mora nadoknaditi i izgubljena voda.
3.3.4. Srednja temperatura koze
Temperatura kOle utiee na odavanje toplote okolini koje se odvija zraccnjem.
konvekcijom i kondukeijom. ali diktira i kolicinu isparavanja vodene pare sa tela pod
odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela.
Temperatura kOle na ccloj povrSini tela nije jednaka, a temperaturske razlike iz-
medu telesnog jezgra i povrSine kOle variraju. Ove varijaeije na pojedinim delovima
tela najizraZenije su u uslovima hladne okoline kada mogu da dostignu vrednost i do
10 dc. Sa porastom temperature okoline, razliciti delovi tela i kOle se nejednako zag-
revaju, tako da je telu na temperaturi vazduha od oko 32C temperatura kOle goto-
vo ujednaeena. Opseg u kojem varira temperatura koze na pojedinim mestima kreec

3. TERMfCKJ USLOVf UGODNOSTI
30
se od 15 DC do 42 "C. Ukoliko se ove razlikc oddavaju u dllze m vrcmcnskom periodll,
dolazi do stc tnih poslcdica.
)2,0
1J,2
JO,4
)0,0
111 , 8
~ 2
35,2
36,8
Slika. 3.2. Raspodela temperatllre Ila predlljoj stralli covecjeg tela pri temperatllrama
okolille od 20 DC (levu) do 30 DC (desll o).
3.3.5. Unutrasnja telesna temperatura
Unulras nj a lelesna te mperatura predstavlja reakeiju te la na loplotno opte reee nj e
mctabolickog porekl a. Telesna temperatura jc odrcdena nivoom toplotne metaboli c
ke produkcije i prenosom toplote od telesnog jezgra ka kozi i sa koze u oko linu. No r
malna telesna te mperatura u mirovanju i za ugod ne uslove oko line je relativno konsl
antna, i kreee se u uskim granicama od 36,1 DC do 37,4 0c. Ova temperatura koja za
visi od metabolizma i vee navedenih uticaja, varira tokom dana, dostiZuci minimum u
ranim jllI arnjim casovima, a maksimllm u kasnim veeernjim casovima.
3.3.6. Culne (osetne) reakcije
Za razliku od fizioloskih rcakcija, koje se mogu objektivno izmcriti, odredivanje
subjektivnih rulnih reakeija nisu ide nticne za sve Ijude, a mogu blli razlicile i kod isl e
osobe u zavisnosli od vremena dogadanja. Subjeklivne proccne termickog sla nja oko
line sadIiane su u dYe osnovne culne reakcije - le rmickim senzacijama i osetnom
znojenju.
Termicke senzacijc (Ioplohladno) policll od nadraZivanja specijalnih nervnih krRjeva-
termoreceplora. Termoreceplori za senzacije viSih tempe ratura razlikuju se od receptora
za oseeanje hladnog. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna da bi se van
ove zone pod odredenim nadraiajima aktivirali. Za razlil'll od termickih scnzacija, koje
postojc i u hladnim i u toplim uslovima okoline, oselno zpojenje je reakcija primenljiva sa-

40 B. Todorovic PROJEII.TOVANJ POSTROJENJA ZA CNTRALNO GREJANJ
mo na uslove u top lim sredinama a pod odredenim kombinacijama temperature, vlainos-
ti, brzinc stmjanja vazduha i metaboliCkog nivoa.
Kada je vazduh takvog stanja da moze da primi vecu kolicinu vodene pare, znoj
isparava jos iz pora koze i sa njene povrSine, ne obrazujuCi tecni sloj. Pod ovim uslo-
virna. vlaina oblast koze je minimalna, a potrebna toplola isparavanja oduzela je iz
te la. Medutim, kada se poveca nivo znojenja iii vlainost vazduha, isparavanje znoja
se smanjuje pa ce se kapljice znoja sirili izmedu pora na povrsini kote i koza postaje
vlaina. Daljim porastom intenziteta znojenja koza Ce biti prckrivena debljim tecnim
slojem sto dovodi do veeeg otpora prenosu toplote iz telesnog jezgra i sa povrsine is-
paravanja, pa Ce se toplota isparavanja uzimati iz vazduha cime ee se smanjiti ras-
hladni efekat znojenja. Osetno znojenje zavisi od brLine stmjanja vazduha jer uvek
nova masa vazduha dolazi u kontakt sa porvsinom tela. Ukoliko toga nema, sloj V3Z-
duha ako tela se zasicuje vlagom te moguenost isparavanja postaje minimalna.
3.4. TERMICKI PARAMETRI SREDINE
Promena u termickom stanju okoline dovodi do namsavanja termicke ravnoteze
coveka. Pokrenuce se termoregulacioni mehanizam, manifeslovace se razlicite reak-
cije a njihov obim, uslovljeri promenljivim tcrmic"im parametrima okolinc, odrediec
velicinu i nacin prcnosa toplote izmedu coveka i okoline. Faktori ugodnosti, koji de-
finisu termii:ke uslove sredine, a cijom promenom se namsava termicka ravnoteza su:
- temperatura vazduha po suvom termometm
- srednja lemperatura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka
- relativna vlaznost vazduha
- brzina stmjanja vazduha
Uz ove spoljne faktore na uspostavljanje termicke ravnoteze i osccaj termicke
ugodnosti uticu i neki licni faktori kao slo su: stepen odevenosti, pol, starost, zdravsl-
veno i mentalno stanje, stepen fizicke aktivnosti, telesna grad a, vrsta hrane, dnevni
radni ritam i de. Pri analizi termicke ugodnosti coveka od licnih faktora uglavnom se
razmatraju stepen aktivnosti i stepen odevenosti .
I aka covek ne reaguje podednako na sve faktore ugodnosti treba imati u vidu da
je nemoguce posmatrati uticaj samo jcdnog, vee da se mora posmatrati istovremeni
ulicaj vise faktora na ugodnost coveka. Obzirom na ovo analiza uticaja pojcdinih fak-
tora ugodnosti-temperature, relativne vlainosti i brzine stmjanja vazduha biee izve-
dene prema dominaciji uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini.
3.4.1. Fangerov model odavanja toplote
Energija koja se stvara oksidacionim procesom u telu, metabolicka energija M,
delom se pretvara u mehanicku energiju W, delom ostajc kao toplota tela H:
M=H+W
(3.1)

3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI 41
PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj ravnotezi moze zanemariti skladiStenje
toplote, Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H odata u ok?linu.
Smatrajuci da je telo koje se nalazi u blizini termicke neutralnostl bez drhtanJa, da
vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno jezgro i koza predstavlj aju jedinstvenu oblast,
jednacinu toplotnog bilansa je izrazio na sledeCi nacin:
H =M-W (W)
K=R+C
gde su pojedine oznake:
H - proizvedena toplota u telu
Ed - toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu
Es.. - toplota odata isparavanjem znoja sa povdine koze
Ere - "Iatentna" toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju
L - "suva" toplota odata disanjem
(3.2)
(3.3)
(3.4)
K - toplota preneta sa koze na spoljnu povdinu odeee (kondukcija kroz odecu
R - toplota odata zraeenjem sa spoljne povdine odeee
C - toplota odata konvekcijom sa spoljne strane povdine odeee
M - metabolicka energija
Ako se uvede pojam spoljne mehanicke efikasnosti " = W/M sledi:
H=M(l-,,) (W)
(3.5)
Kako se unutrasnja toplota tela odaje u okolinu kroz kozu, koja pretstavlja telesni
omotac, unutrasnja toplota po jedinici telesne povdine se moze izraziti sa:
(3.6)
U gomjem iznosu ADu predstavlja spoJjnu povrlinu telesnog omotaca, odnosno
povdinu koze nagog tela preko koje se odaje toplota u okolinu. i koja po Dubois-u
iznosi:
(3.7)
Za Coveka prosecne visine h= 1,73 m i tezine m=70 kg, ova vrednost iznosi
ADu=1.8 m
2
Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini-
Ova jedinica je definisaoa kao metabolicki nivo osobe koja mimo sedi i
!ZOOSl 1 met = 58,2 W/m . Za zdravu musku osobu od 20 godina, maksimalni kapaci-

-12 B.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
leI melabolicke energije je M = 12 mel, dok za osobu od 70 godina ova vrednosl pad"
na M= 7 mel. Maksimalni kapacileti za zene su za 30% niZi.
Odala loplola di fuzijom vodene pare kroz kozu Ed Uednacina 3.3) predslavlja deo
lalentnog odavanja toplote isparava njem koji ne spada u lermoregulacioni proces.
Prelposlavlj a se da se isparavanje ddava sa iii ispod povrsine koze. Ovaj loplolni gll -
bil ak proporcionalan je razliei izmedu pritiska zasicenja vodene pare Ps na tempera-
turi koze Is i pareijalnog priliska vodene pare p, u okolnom vazduhu:
Ed = f(ps , p,)
Pri lisak zasicenja vodene pare zavisi od temperature koze i njegove vrednos ti u
opsegu ad 27 C do 37 C mogu se aproksimativno predstaviti linearnm zavisnscll <l ei
lemperalure Is, pa je:
(3.0)
Ere i L zajcdno cine ukupnu loplolnu odalu disanje llL Ova toplo lno odavanje nd-
nasi se na pre nos toplole i vodene pare sa sluzokozc, koja oblaZe respiralorni trnkl .
na uda hnul vazdub. U pluCi ma, vazduh se zagreva skoro do unulrasnjc lelcs ne tem-
peralure i obogacuje se vodenom parom. Izdisanjem. vazdusna masa slruji kroz respi -
ralorni Irakt u suprotnom smeru, usled eega se dec toplole delirnicno vraca le lll , a
odrede na kolicina vode konde nzuje na zidovima respira\ivnog trakl a. I pored toga
SIO se izvesna kolicina toplole i vlage vratila lelu, izdahnut vazduh je i lopliji i vlaznij i
od udahnulog vazduha. E", je (unkcija plllcnog "venlil acionog" mase nog proloka m, i
razlike u sadriaju vlage izdahnulog Wex i udahnlllog vazduha Wo'
Sta nje izdahnlll og vazduha u izvesnoj meri zavisi od stanja udahnutog vazduha, Ie
se razlika u sadriaju vlage izdahnulog i udahnlllog vazduha pos le niza aproksimacij;1
moze predslaviti u (unkciji od parcijalnog pritiska vodene pare udahnutog vazduha.
Kako plucni ve ntilacioni maseni prolok zavisi od nivoa melabolizma 10 vaii:
E
rc
= f( M, p,) (3.10)
Osetljiva iii tzv_ suva loplola odata disanjem L javlja se kao posledica razlike II
lemperaturi izmedu izdahnutog i udahnll tog vazduha. Obzirom da je i ovo oblik rcs-
piralivnog gubitka toplote to i za taj slucaj vaie cinjenice a zavisnos ti slanja izdahnu-
tog vazduha, kao i 0 zavisnosti venlilaeionog masenog proloka od nivoa metaboliz-
rna, Ie se L moze predstavili u funkeiji paramelra:
L= f(m"l cx, I, ) = f(M. ta)
gde su:
lex - temperatura izdahnulog vazduha
ts - temperatura udahnutog vazduha
(3. 11)
Mehanizam prenosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu odete je komp-
likovan i sadrii u sebi ~ v lri nacina prenosa loplote: unutrasnje procese zraeenja i
konvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. i konduktivni transporl kroz odc-

3. TF.R.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf
-/3
CU. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote tela, uvedena je bezdimenzio-
nalna velicina lei. Ova velicina predslavlja odnos ukupnog olpora prolazu toplote od
povrsine koze do spoljne povrSine odevenog tela prema toplotnom Olporu odece od
0,155 m
2
C/W, sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu
okoline od 20C. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0,155 m
2o
e/W. Obzi-
rom na velicinu [d, K se moze predslaviti u funkciji Id i razlike izmedu srednje tem-
perature koze ts i srednje temperature povdine odeee td'
(3.12)
Toplotni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog
pojedinacnog sloja odeee. Promene u sadriaju vlage u odeCi , usled promena vlainosti
vazduha, malo uticu na koduktivni otpor, osim ako odeca nije potpuno mokra. Pored
otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca, na ukupni otpor odece izves-
tan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva. Za slucaj si-
roke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu, u zavisnosti od propust-
Ijivosti materijala odeee. U tabUci 3.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine
komplete odeee:
Tabcla 3.1 Vrcdnosti loplotnog olpora odcce
Vrsta odeee
I" f"
Naga osoba 0 I,D
Sorts 0,1 I,D
TipiCna tcopska odcCa (sorts,laka kosulja - keat ak rukav, lake pamucne 0,3-0,4 1,05
Carape i sandale)
Laka cadna odeCa (Iak pamuCni donji Yes, cadne pantal one, radna pa-
mUCna kosulja, lake vunene Carape i lake cipcle) 0,6 1, 1
TipiCno poslovno odelo (pamuCni donji Yes, kosulja, pantal one, sako,
keavala, Carapc i cipcle) I,D 1,15
TipiCno poslovno odelo sa lakSim kaput om 1,5 1,15
TeSka vunena odeCa (polarnal 3-4 1,3-1,5
Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti Stefan-
Bolcmanovim zakonom:
Velicine u gomjoj jednacini su:
t;- koeficijent ernisije zraeenja spoljne povrsine odece
(J - Stefan-Bolcmanova konstanta
(J = 5,6697' 10-8 (W/m
2
J<")
T d - srednja temperatura spoljne povdine odeee (K)
Tr - srednja temperatura zraeenja (K)
Aerr - efektivna povrSina zraeenja
Aerr = fej(fd' ADJ
(3.13)
felT - efektivni faklor zraeenja povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne
povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povrSine odeee_ Vrednost fakto-

44 B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
ra fef[ dobijena je eksperimentalno i izno$i: za sedeCi polozaj f
efr
=O,696, a
za poloZaj stajanja fef[=O,725. Faktor fef[ je nezavisan od pola, tezi ne, visi -
ne, vrednosti Anu i telesne konstrukcije.
fd - faklor povecanja povrsine odavanja toplote usled odeee - odnos povrSine
odevenog tela prema povriiini nagog tela.
fd=Aci/Anu
U tabeli 3.1 uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple te
odeee.
Pre nos toplote konvekcijom sa spoljne povrSine odece predstavljen je jednacinom:
(3.14)
Gde je a
c
koeficijent prenosa toplote konvekcijom, cija velicina zavisi od vrste
strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija, la-
rrunarni iii turbulentni rdim strujanja).
U slucaju prirodnog strujanja vazduha, odnosno malih brzina strujanja vazduha,
a
c
zavisi od razlike (td - t. ), dok za veee brzine strujanja a
c
zavisi od same brzine stru-
janja vazduha.
Pretpostavlja se da kod osoba koje se nalaze u oblasti terrrucke ugodnosti, pri
umerenim temperaturama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni
znoj ispari. Velicina E,.. zavisi od stepena aktivnosti, odnosno unutrasnje produkcije
toplote H:
H
Esw = f(-)
A
Du
(3.15)
Zamenom navedenih velicina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.3) i (3.4) jedi-
ne dYe fizioloske veliCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata ispara-
vanjem znoja sa povriiine koze E"". Za odredenu kombi naciju velicina ts i E,.. jednaci-
na toplotne ravnotde biee zadovoljena.
t (oc)
5
3S
3-
33
32
31
30
29
H
28
-A-(met)
du
27
2
3
-
Slika 3.3 Zavisnost temperaJllre kOle ad
flivoa a/ctivflosti
2
E
A sw (met)
du
2
3
_ " _ (met)
Adu
4
Slika 3.4 Zavisnost adaJe toplote
isparavanjem Z/loja od flivoa a/ctivnosti

3. TERMICKI USLOVl UGODNOSTI
-15
Na dijagramu slike 3.3 i 3.4 prikazana je zavisnost srednje temperature koze ts i
toplote odate isparavanjem znoja sa povrSine koze E.w od stepena aktivnosti M/ADJ
PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aD kao i mo-
gucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnosti bi6e u
funkciji sledeCih promenljivih velicina:
(3.16)
ld' fd - velicine koje zavise od vrste odece
M/ADJ' 1'], V - velicine koje zavise od stepena aktivnosti
ta, Pa, t, v - termicki parametri okoline
KoristeCi jednacinu termicke ugodnosti (3.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece
i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parametara okoline, koje 6e odgovarati opti-
malnoj termickoj ugodnosti osobe, u stacionarnim uslovima. Obzirom da je jednacina
termicke ugodnosti obrazovana na osnovu niza pretpostavki treba naglasiti da se nje-
na tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih velicina koje u istoj
figuri su.
ReSenja jednacina (3.15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju li-
nije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih ter-
mickih parametara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. Dijagrami
ugodnosti na slikama 3.5, 3.6 i 3.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i ode-
venosti .
Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezultati do kojih je dosao imaju siro-
ku oblast primene, od analize termickih uslova okoline do projektovanja grejnih i kli-
malizacionih postrojenja.
3.5. V AJONOV (wyON) DIJAGRAM
3.5.1. Uvod
Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka, odnosno oseeaj tennicke ugodnosti, tem-
peraturska promena okoline se odraZava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka, kako
mentalne tako i ftzicke prirode. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom
prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu, spavaeoj sobi, 1..1Ihinji,
kancelariji, fabrickoj hali, uCionici itd. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu
prema odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. U slueaju prostora za stanovanje,
odredeni tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede
prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala, ucionica, kancelarija itd.)
tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak, neophodno je da
obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ maksimalnu eftkasnosl. Ovaj dodatni
uslov, zahtevani tennicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odredene aktivnosti ili
procesa (narocito u industriji), l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. Neka
dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je

-16 8. Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
mentalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavlj aju na temperaturama
koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura, medutim postavilo se pitanje da li je ovo
merodavno i pri duiem vremenskom periodu.
Velicina i znaeaj uticaja temperaturskih promena na spregu ugodnosti , kvaliteta
rada i mentalnih i fizickih mogucnosti coveka moze se sagledati u studiju D.P. Wyon-
a "Efekat klime zatvorenih prostora na produktivnost i fizicko - mentalne mogucnosti
Ijudi ".
Smanjenje produktivnosti u uslovima normalnog toka privredivanja najcesee je
izazvano izostankom sa posla usled bolesti iii nesretnim slucajem na radnom mestu.
Klima radnih prostora, u kojima Ijudi borave treCi nu dana, sigurno da utiee na poras t
iii smanjenje frekvence kojom se navedeni dogadaji (bolest iii nesret ni slucaj na rad-
nom mestu) desavaju. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii barem sveli na minimum, neop-
hodno je bilo ispitati. uticaj termickih uslova prostora na Ijude.
Na slici 3.5 prikazan je pojednostavljeni grafik, dobijen na osnovu sumiranih re-
zult ata veeeg broja ispitivanj a. Na procentualnoj skali moze se procitati procentualno
smanjenje 100%) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakteristike. Tri prikaza-
ne temperaturske skale pril agodene su odredenim stepenima odevenosti i metabolic-
koj produkciji toplote, odnosno stepenu aktivnosti. Skala A odgovara kombinaciji la-
kog rada i lake odevenosti od l.:t= 0,6 cIo, kao i kombinaciji lakog rada u sedeeem po-
loh ju i srednjoj odevenost i l.:t=1 cIo. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od
60 W/m2 uz laku odevenost 0,6 cIo, a skala C za laki rad od 80 W/m2 i srednju odeve-
nost (1,0 clo).
3.5.2. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora
Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti , kao primarni termo-regula-
cioni proces javlja se vasokontrakcija, odnosno skupljanje krvnih sudova. Automatski
opada srednja temperatura koze, a eks tremiteti gube prioritet nad met abolickom
(unutrasnjom) toplotom u korist unutrasnjih vitalnih organa-mozga, srca, pluca, jetre
itd., usled eega se razvija toplotni gradijent duZ ekstremiteta. Ovo dovod i do ubrla-
nog postizanja nove, niZe ravnoteine temperature ekstremiteta. Vreme u kojem se
dostigne termicka ravnot eia iznosi 10 -15 minuta, dok je za noge potrebno i po neko-
liko sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija, "gmblji" kvali-
tet koze u odnosu na ruke, bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom).
U slucajll da Ijudi stoje iii hodaju u toku svoje aktivnosti oni ee nesvesno koristiti svo-
je misiee za stvaranje dodatne toplote, sto neec biti moguce u slucaju kada se aktiv-
nost obavlja u sedeeem polohju. Za odredenu kombinaeiju sobne temperature, ste-
pena aktivnosti i odevanja nije lako predvideti cak ni pribliZnu temperaturu prstiju.
U studijll Lewis-a (1983. godina) temperatura prstiju radnika u fabriei , muskog pola i
bele boje koze pale su sa 34C (pri temperaturi prostora od 24C), na 20C (pri
temperaturi prostora od 10 C). Radna aktivnost se izvodila stojeCi, u odeCi koja je
obezbedivala termo-neutralnost na 19 C, u trajanju od po 6 sati. Pod potpuno istim
uslovima temperatura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 C pri 24 C pros-
tora, na 20C pri temperaturi prostora od 16 C. Osetljivost vrhova prstiju i brlina
njihovih pokreta veoma je zavisna od temperature prstiju. Prava zavisnost brzine i

3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI
-17
osetljivost prslijll kod odredene kombinacije le mperalure prostora, aklivnosti i ode-
venosli , pokazuje smanjenje ave karaklerislike prsliju za 50%, za temperatum prstiju
od oko 15 0 , na temperalliri pros lora od 6 C (odnosi se na te mpe ratursku skalu A).
Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost i spretnos t kod obe gmpe rad ni -
kil, za citav niz indllslrijskih operacija. Temperatura prstiju pri redukovanoj manu-
elnoj spretnosl i kre tala se u opsegll od 30 - 25 "e, eak i pri tempe rill llri prost ora od
18 C, sto je donj a granicil oplimalnih ugodnih temperaturil. Osim navednih, me re ni
su i neki drll gi aspek ti manuelnih karakte rislika kod kojih je registrovano smanjenje
od oko 20% za isti opseg promena temperature prostora. Pad produktivnosti se po-
kazao i kroz broj ne ispravni h varova koji se lItrostmcio smanje njem temperature
prostora sa 18 C na 6 0c.
Obzirom da Olozak spada u organe sa visokim toplotnim prioritetom 1I hladnim
uslovima, logicno je da se ne mogu oeekivati znacajniji efekti hladnih uslova od rede-
nog prostora na Ole nt alne sposll bnos ti . U pre thodno spomenutim eksperimentim(l
primccena je tende neij a ka brie m ritmu rada i veeoj opreznosti, ali sarno u umereno
hladnim uslovima. Pri jako niskim tc::mperaturama, ritam rada je bio izuzetno spor.
Langkilde je 1973. godine ispi tivao od red.:: nc:: aspekte mentalnih karakteristika za ko-
je je poznato da su osetljive na toplotu, ali nije naiSao na znacajno smanjenje istih,
eak ni pri temperaturama koje Sll bile za 4 C ispod individualnih optimalnih tempe-
ratura. Vernon-ova ispitivanja iz 1936. glldine pokazala su porast od 30% fabrickih
nesreca pri padu temperature prostora sa 20C na 12 C (prava 1 u odnosu na te m-
peratursku skalu A). Sasvim je r3ZlImna pre tpostavka da je smanjena manue lna
spretnost u Vernonovim ekspe rimentima uzrok porasta fabrickih nesreca. Navede ni
rezultati fizickih i me nt alnih karakteristika ukilzllju da toplot na neugod nosl uzroko-
vana hladnim uslovima prost ora predstavlj a znacaj an poremecajni faktor, sto je dovo-
Ij an razlog za ograniceno smanjenjc te mpe rature prostora u kojima Ijudi rade i zive.
3.5.3. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora
Inieijativni termoregulaeioni proces koji se javlja dejstvom toplih termi ckih uslo-
va, koji odgovaraju toploj strani optimalne zone ugodnosti, je sirenje krvnih sudova.
Oa bi se odala sto veea toplot a okolini, automatski se povecava srednja tempe ratura
koze, a ekstremiteti deluju kao ras hladna povrsina kalo bi se postigla ista temperatu-
ra koze kao i na ostalim de lovima tela.
Problem koji se javlja pri radu u toplim termickim uslovima je relativno suzena
mogucnost prilagodavanja povecanoj toplotnoj produkciji, obzirom da ljudi smatrajll
ugodnim temperature prstiju iznad 30 C. Kada u toku niskog stepena aktivnosti (rad
u sedecem polozaju desna strana temperaturske skale A) tempe ratura koze dostigne
vrednost od 34 C, aktivira se termoregulacioni proces aktivnog znojenja. Za vre me
traj anja ovog procesa toplotna produkeija se znaeajno smanjuje. Ako se postigne za-
dovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkeije gubi se potreba za aktivnim znoje-
njem, a otkloniee se i pra!eCi proble mi ovog procesa - gubitak tecnosti, poslizanje
adekvatnog isparavanja kroz odccu, higijenski problem mirisa te la i dr. U termoregu-
laeionom smislu, nagon ka smanjenju toplotne produkeije moze biti izuzetno jak te se
nesvesno usporava rit am rada, nesvesno se zauzima ugodniji i relaksirajuCi polozaj

sedenja iii Cak gubi motivacija za rad. Ovc nesvcsDC rcakcije mogu da budu izuzetno
efiL:asne u smanjcnju produkcijc toplole.
150
C zOJ 10 k uJnor molnol odec i{1.0J
CL
O) C
10 15 20 25 30 0 C
14 0
13 0
120
11 0 2"
l o k r od (0,6 CLO)
1 0 0
Rod u sedecem polozoju(l,O CLO)
90
8 0
70
60
50
10 15 25 30 C A
5
\
\y-- Mentol n e osobine
.,. \
\
o secoJ \
\
\
\
\
\
\
\3
'--l-- Tempo rodo
\
4\
C zo rod U sedecem polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.6 CLO)
J J J J J
10 15 20- 25 30C
Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini
B

J. TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI
49
Vee spomcnuti Vemon-ov eksperimcnt obuhvatio je ispitivanje lICcstalosti fa brie-
kih nesreca 1I uslovima povceanc tcmperature prostora. U poredenju sa freJ,.'vencom
fabriekih nCSrCc,l na 20 C, pri temperaturi prostora od 27C registrovano je poveea-
nje od 30% fabrickih nesreea kod ispit anika muskog pola (prava 2'; temperaturska
skala A), dok je poveeanjc za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10%.
Niska efikasnost radnika u vidu pojavc nezgoda moze se objasniti smanjenjcm
pilZnje i opreza usled uticaja tople srcdine. Ovo predstavlja indirektan rezultat teznje
ka smanjenju metabolieke toplotne produkcije i postizanja te rrnicke ravnotezc bez
ueesea aktivnog znoje nja. U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslo-
ve sredine, aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu temperaturu za
poeetak reagovanja aktivnim znojenjem pa su i karakteristike industrijskog rada bile
bolje na 26C nego na 20 C. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa, karakteristi-
ke industrijskog rada dostigle su vrhunac za temperaturu od 32 C, da bi na tempera-
turi od 38 C znaeajno opale.
Efekat povecanja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti Ijudi potvden
je od niza autora, od kojih je posebno i ... te resantan ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa
skolskom decom od 9 do 11 godina. Prva grupa dece bila je izlozena temperaturama
od 20 C, 27 C i 30C, a druga temperaturama od 20C i 30C. Deca su ispitivana
standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa, pod nadzorom njihovih
ucitelj a. Praeen je efekat temperature na brzinu Citanja i sposobnosti razumevanja
procitanog teksta. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina i;itanja i
razumevanje teksta) pri temperaturi od 30C, za razliku od temperature od 20 C
koja je potvrdena kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale
svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe raturske skale A). Za prvu grupu dece
tempe ratura od 27 C je takode proizvela efekat znacajnog pada u posmatranoj ka-
rakteristici ali je on bio nesto manji nego pri temperaturi od 30 C.
Prava 4 pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je
za kancclarijsko osoblje registovan pad u koncentraciji, odnosno da se za 30 do 50%
umanjila mentalna sposobnost pri temperaturama koje odgovaraju granici poeetka
aktivnog znojenja (25 QC), sasvim jc jasno da ec se ritam rada bitnu usporiti obzirom
na teZnju smanjenja metabolicke produkcije toplote.
Mentalne sposobnosti ljudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempcraturskih
promena u periodima od 60 rninuta. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prika-
zani na slici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija temperaturskih promena veca
pri radu nego pri rnirovanju, odnosno odmoru. VeLike temperaturske promene (razli-
ka rninimuma i maksimuma do 8 C, u periodu ad 32 minuta) povecale su nivo aktiv-
nosti, ali su izazvale terrnicku neugodnost. Za period duze od 60 minuta, terrnoregll-
lacija zauzima stacionaran rdim regulisanja, te mentalna sposobnost postaje stroga
funkcija temperature u odredenom vre menu.
lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena
temperatura prostora, odnosno temperaturski opseg ugodan, pri odgovarajueoj kom-
binaciji stepena odevcnosti i aktivnosti. Tako ce se za kombinaciju na tcmperaturskoj
skali A 80% ispitanika izjasniti ugodno za temperaturski opseg ad 19-23 C, a isti
procenat ugodnih" odgovora na skali B odgovara temperaturskom opsegu od

50 B. To<iofTJv;t: PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
22-26 C. na skali C temperalurskom opsegu od 16-20 0c. Na osnovu izlozenog moze
da se zakljuci da se oplimalna ugodna lemperalurska zona krece u rasponu u 4 0c.
lako su ideje i postavljeni mode Ii koji obr<lzuju osnovu koncepla ugodnosti uni-
verl alni , usvojene projektne vrednosli za lerrnicke paramelre prostora (Iemperatura.
rclalivna vlaZnost, brzina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti tih faklora moze
bili bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko klimalskih uslova podrucja za koji se pro-
jektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije. Ove varijacije u "ugodnoj" tempera-
turi prostora mogu se zadovaljavajuee objasniti i promenom u spoljasnjoj lemperatll -
rio U zirnskom periodu spoljasnja temperatura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l
izabranim sist emom grejanja, dok je u letnjem periodu spoljasnja temperatura visa
od unutrasnje za koju se projektuje klim<llizacioni sistem. Pri usnjanju vrednosli
projektnih parametara unutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja
kriterijuma ugodnosti obezbedi sto manjc "Ioplotnih sokova" koji se desavaju usled
velikih razlika u termickim uslovima spoljne i unutrasnje sredine. pri prelasku iz jed-
ne u drugu.
Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zaht eva u ovom poglavlju moze da
se zakljuci da se neutralna-ugodna lemperatura prostora moze predvidcti u zavisnos-
ti od spoljasnjih te mperaturnih uslova, te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc
temperaturske ugodnosti Ijudi.
3.5.4. Vlazoost vazduha
Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost coveka nijc tako delaljno proucavana kao
sto je to slucaj sa temperaturom. Ovo jc sasvim razumljivo obzirom da vlainost vaz-
duha ne utiee direktno na toplolno oplereeenje tela vee odreduje kapacitet isparava-
nja koje prima vazduh, a time i rashladnu efikasnost znojenja. Obzirom da jc termo-
rcgulacioni proces znojenja karakterislican za vise lemperature, lermicka ravnoteza
lela je u lakvim uslovima zavisnija od isparavanja Ie se moze oeekivati da ee na tim
lemperalurama vrednost relativne vlainosti biti kriticnija.
Moguea kolicina isparavanja znoja odredena je razlikom izmcdu parcijalnog pri-
liska zasiecnja vodene pare na lemperaluri koze i parcijalnog priliska pare u okol-
nom vazduhu. Pareijalni prilisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature
koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara temperatura rna koze od 33 C (oblast
ugodnosti) do 37C (znacajno loplolno optereeenje). Za lople i vlaine uslove okoli-
ne, sa fizioloske tacke gledista parcijalni prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno
lacan i korislan opis uslova vlainosli vazduha, obzirom da se direktno odnosi na po-
tencijal isparavanja sa lela. Opis vlainosli vazduha velicinom relalivne vlainosti moze
veoma eesto da zavara i navede na pogresne zakljucke. Na primer. relativnoj vlaznos-
ti od If'=100% na temperaturi vazduha od 25 C odgovara parcijalni pritisak zasiee-
nja pare koze oko 50 mbar za temperaturu koze od 33 C. Vazduh u kontaktu sa ko-
zorn se zagreva do temperature od 31 do 32 C, a relalivna vlainosl istog se smanjuje
omogucavajuei proces isparavanja. Medulim za If' = 50% na lemperaturi od 50C
odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare bice oko 62 mbar slo je pribliZna vred-
nost i za prilisak pare za kozu. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je
nemogue. Ulicaj priliska zasieenja vodene pare za odredeno slanje vazduha povecan

3. TERMIC/(J USLOVI UGODNOSTI
51
je sa oseeajem vlainosli koze (videli "eulne reakeije"). Dok jc koza suva nivo znojenja
i isparava nja zavisi sarno od me labolieke loplolne produkcije i "suvog" odavanja lop-
lole. Do odredene vlainosli vazduha isparavanjc se ddava sa same povrsine koze a
rasWadna efikasnosl je maksimalna. Prelaskom odredene graniec vlaznosli vazduha,
isparavanje se i dalje dcSava ali je lImilnjena pa se javlja neprijalan osecaj usled pove-
Ca ne vlainosli koze.
Pri lempe ralurllma vazdllha od 20-25 C, nivo vlaz nosli nema llticaja na fizioloske
eulne reakcije, lako da su prome ne re lalivne vlainosli od 30% do 85% skoro nepri-
melne. Za le mperalure iznad 25 "C ulicaj vlainosli vazduha je sve oeigledniji, pove-
cani su vlainosl koze. temperatura koze i nivo znoje nja. Na unulrasnju leles nu tem-
peratunJ i broj sreanih olkucaja, promene u vlainosli vazduha utieu pri nesto visim
lemperalurama i pritiscima zas iCenja vodene pare. Porast u brLini strujanja vazduha
ponislava ulicaj vlaznosl i (povecana konveklivna loplolna razme na) Ie se granice fi-
zioloskih i eulnih reakcija na povecanu vlainosl vazduha pome raju ka visim vrednos-
lima. Prihval ljivo upulstvo za odredivanje projeklnih granienih vrednosl i dao je
Ewert. U cilju razumevanja rezullala do koji h je dosllo polrebno je upoznali se sa ne-
kim fizioloskim od likama respiralivnog lrakta. Unulrasnji zidovi nosa, respiralorni
pulevi, pluea, pa eak i supljikave celije-alveole prekrivene su Slllzokozom koja pose-
duje dlacice koje SlI II konslantnom njihanjll. Upravo ove dlaeice sprecavaju lldahnu-
lu prasinu da se za lepi za sluzokozu. Ewe rl je olkrio da velieina proloka sluzi zavisi
uglavnom od relalivne vlaznosli lldahnulog vazduha (sl.3.6). Kada re lativna vlllznosl
padne znatno ispod vrednosli od 40%, prolok se usporava, sluz se zalepi za sluzokozu
i kreta nje dlaeica se usporava. Pos iedicil ovoga je da bllklerije i virusi nai lllze nil po-
voljne us love za razmnozavanje. Na osnovu ove sludije, moze da se zakljuei da ler-
mickoj ugodnosli odgovara opseg relalivne vlainosli izmedu 40% i 60%. ZII unlllras-
nje lemperalure u zimskom periodll, rclalivna vlainosl lrebll da se kreCe do maksi-
malnih 50%, da bi sc izbcgao rizik od kondenzaeije.
-10
_10
c
.s
E
9
9
......
E
E B
PU5ACI
......
8
E
N EPU5AC I
E
7
E
7
N 6
N
6
"
"
'"
'.i

5
'"
.x
4
4 0
oX
0
0
3
3
0
a..
2

a..
2
1
1
0
0
10 20 30 40 5060 70 80 90 100
10
20 30 40 50 60 70 80 90 100
0)
<P 1"/0)
bl
<P I"Io)
Slilea 3. 6 Nivo protolea slllzi II zavisllosti od relativlle vlablOsti /Idahlltog vazdllha

52 B.Todorovic PROJEKT OVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE
3.5.5. Strujanje vazduha
Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko. Od brline stru-
janja zavisi velicina konvektivne razmenc toplote kao i kapaeitet isparavanja vazdll-
ha, odnosno rashladna efikasnost znojenja. Pad temperature vazduha ispod tempera-
ture koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom smeru. Vece strujanje vaz-
duha uvek proizvodi rashladni efekat, koji se povecava sa sniZavanjem te mperature
vazduha. Medutim, kada je temperatura vazduha visa ad temperature kaze, efekti Cc
dejstvovati u suprotnom smeru. S jedne strane, intenzivnije vazdusno strujanje ce
izazvati povecanu konvektivnu razmenu toplote i zagrevanje tela, a sa druge strane
poveci\ee kapaeitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost, jer ce u dodir sa ko-
zorn nailaziti nove vazdllsne mase ciji je pareijalni pritisak vadene pare manji . Struja-
nje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim konvektivnim stru-
jama i infiltracijom. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovolja-
vajuCe vazdllsno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih termic-
kih uslova odredenog prostora. Uvodenjem odgovarajueeg ventilaeionog iii klimatiza-
eionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti zeljenu velicinu brline vazduha,
obzirom na ostale termicke parametre.
Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu velike brzine i protoka vazduha prollZro-
kuje promaju koja se moze definisati kao pore mecaj termickih uslova koze rashladu-
juCim efektom strujanja vazduha.
u
o 2 4 r ~ ~ ~ ~
r:i
..c.
::l
"tJ
N 22
o
>
o
"-
Z 20
o
"-
tV
a.
~ 1 8 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
r-
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5
Brzina vazduha, m/s
Stika 3.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre vazdllha

3. TERMICKI USLOVr UGODNOSTf
53
Kada ovaj rashladlljuCi efekat prede odredenu vrednost, promaja se dozivJjava
kao neugodna, te se javljaju zahtevi za visim temperalurama prostora iii za zauslav-
Ijanjem ventilacionog sistema. VerovatnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom pros-
tom zavisi kako od brzine i temperature vazduha, tako i od vrste i stepena aktivnosti
povrSine lela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll i karakt em vazdusnog kretanja
(konlinualno-diskontinualno). lzuzctna osctljivost na promaju pokazuju potiljak i
nozni zglobovi. Prcpomeeni opseg brzina stmjanja vazduha, koji odgovara oblasti
tcrmicke ugodnosti, prikazan je na slici 3.7.
Dati dijagram formiran je na osnovu merenja u zatvorenom prosloru, za Ijude
prosccno odevene, u sedeeem polozaju, sa delovanjem vazdusnog stmjanja na pred-
njoj strani tela. Ako je vazdusna stmja usmerena prema vratu iii noznim zglobovima,
treba da je ogranicena na vrcdnost od 0,15 rn/s. Ljudi koji obavljaju fizicki rad (visok
stepen aklivnosli) mogu da tolerisu brzinc i do 0,5 rn/s dok bi za fizicki neaklivne Iju-
de cak i vrednosl od 0,1 m/s bila neugodna.
Pri odredivanju projeklnog opsega brzine slmjanja vazduha treba yoditi racuna 0
oslalim termickim paramelrima, kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje
ee boraviti u odredenom prostom, aktivnosl koja Ce se obavljali, licni uticaj i oslalo.

4. TERMORIZICKE OSOBINE
GRADEVINSKIH MATERIJALA
4.1. OMOTAC ZGRADE
Pod omotaccm zgradt: podrazumevaju se svi granicni ele menti koji odvajaju gra-
devinski objcka t od spoljne okolinc i zelT'ljista na kome je podignut: fasadni zidovi sa
vratima i prozorima. kmvna konstrukcija kao i osnova zgrade na kojoj ona Ie"Li na tlu.
Osim svoj ih me hanickih funkcija, omotac ima zadalak da stili unutraSnjj prosto("
od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih temperatura, od padavina, velr-a, buke i drugih
spoljnih ncpovoljnosti . Ali i da istovremeno ornogueava pristup prirodne svetIostj u
IInutrasnjost zgrade kao i vizuelni kont akt Ijudima II njoj sa okolnom prirodom.
Prilikom projcktovanj a zgraelc mora se naei optimalan oelnos izrnedu samih zida-
va i prozorskih pOYrsina. s ubzirom na zahteve zgrade za energijom za zagrcvanje zj-
mi i hlatlcnje !eti. Ova jc potrebno jer staklene povriiim; lIZ sve svoje predoosti,. posc-
duju mnogo manji otpor provodenju toplote 1I odnosll na zidove, pa sa energetsl.;og
stanovista preelstavljajll najslabije elemcnte svake fasade. Ta njihova ncpovoljna oso-
bina sc ublazava ugradivanjem halitetnijih konstrukcija pnYLora, a !.:ada je to nedo-
voljno. onda se povcCava otpor prolazll toplote kroz zidove boljim izolacijarna. lalm
da prosccan otpor prolazu toplote kroz fasadll bude uveean.
Sa poveeanjem sadriaja vlage u gradevinskom materijalu, smanjuje se njegov 01-
por provodenju toplote. pa se mora voditi racuna {1 prodiranju vlage u konslrukcione
clemente zgradc. narocito u spoljnim zidovima. Zalo se prilikom projektovanja zgra-
de racunski kontrolislI njena termoflZicka svojstva, proveravaJu otpori provodenju
toplote kao i prodiranjc vodenc pare.
4.2. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE
Prilikom proraeunavanja potrebne kolicine toplote za grejanje usvaja se da je
spoljna temperatura konstantna. Ova sloga sto u zimskom periodu varijacija spoljne
temperature u toku 24 Casa oko srednjc dnevne temperature nile vel.i1;:a. usled trat-
kog trajanja sunccvog zr-aCcnja i velike zirni. Zalo se u uslovima grejanja.
kada sc unutrasnje temper-ature odriavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart toplote

-'6 B. Todorolic PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREIANJE
kroz zidove i krovne konstrukeije prakticno odvija u stacionarnim uslovima, cime se
proracuni u znatnoj meri uprosCavaju.
Transport toplote kroz zid je kombinacija provode nja toplote kroz masu zida, pre-
laza toplot e sa unutrasnjeg vazduha na zid kao i sa dmge strane zida na spoljni vaz-
duh, pri cemu se vrii i prenos toplot e zracenje m. Za elemente gradevinskih konstruk-
cija cijc su debljinc daleko manjih dime nzija od njihovih povriina, prolaz toplot e se
prakti cnn odvija u jed nom pravell, normalnom na povrsinu zida. U tom slueaju, pri
stacinnarnim uslovima, prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu:
odnosno, S obzirom na relaciju
U gornjim izrazima su koriseene sledeee ozna.ke:
q - specificni toplotni protok [ ; ]
(4.1 )
(4.2)
(4.3)
Rllk - ukupni toplotni otpor zida prolazu topiote, cija je vrednost zbir
pojedinacnih otpora svakog sloja:
1 " o
Rut = - + 2:-' +
au ;=1 A;
k - koeficijcnt prolaza toplote [ 2
W
]
m K
k
1
-
1 " 0
+ 2: -;
au ; A;
(4.4)
1
(4.5)
+
'a
J
a" - Icoeficijent prelaza toplota sa valduha u prostoriji na unutrasnju spoIjnu povr-
y' 'd [ W ]
smu ZI a 2
m ,K

4. TERMORlZ1CNE OSOBINE GRADEHNSKlH OBiEKA TA 57
a. - koefi cijcnt prelaza toplot e sa spolj asne povrSinc zida na spoljni vazduh
[
. 2 ]
' " m' K
_ I _ toplotni otpor I-tog sloJa zida
A VV
I
~ ; - dcbljina sloja "in [m)
A - koeficij ent provodenja toplot e sloja "in [-VV-2=-- ' _m_]
m K
<1
;
_--tu
t us
'Id.u
t
e
---,
Ruj f-----t----t----l Ru
Ii [m]
S/ika.4.1. TemperaJllrtlo polje II vise.rlojflom zidll
Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina, toplotni
protok do sloja cija se temperatura izracunava:
q=
1 ~ ~
- + .6- '
all ;=1 A;
(4.6)
se izjednacuje sa protokom kroz celu debljinu zida, koji je definisan jednacinom
(4.3), odakle je:
(4.7)

511 B. Todorovic PROJEKlOI-'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE
Temperatura unutrasoje povrsinc zida moze da se izracuna prema izrazu:
(4.8)
Analogno prethodnom, temperatura spoljasnje povrsine zida je odredena pre mil :
- I" - I e [1 2:" 15;] [' Cl
I - I - --' -+ -
e.l "R A
uk au ;= 1 i
(4.9)
Za prai-ticnc-proracune, merodavne karakl erislike pojedinih mate rijil la i koefici -
jenti prolaza, pre laza i provodenja toplot e dati su tl tabelama sledeceg poglavlja.
4.3. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA
lzolacioni slojevi povecavaju otpor provodenju toplole kroz zidove pa sc smanjlljl:
pro laz toplot e kroz njihovu konstrukcijll, sto doprinos i manjoj potrebnoj koliCini top-
lote za grejanje.
Izolaciona masa se moze ugraditi sa spoljne iii unutrasnje strane zida, iii kao sloj
1I njegovoj unulrasnjosti . Ako je izolacija postavlj e na na spoljnoj strani zida. onda su
temperature mase zida nae. Time se umanjujll dilal acije e lemenata fasade, ocinos no
loplola napreza nja konstruktivnih ciemenata, cime se sprecava pojava naprslin<l u zi -
dovim<l . U tako postavljenoj izolaciji glavna mas a zida je ko nce ntrisana pre ma lInlllr-
asnjem prostoru, pa sc po prekidu grejanja akllmlilisann toplota 1I njoj post epenn os-
lobada i prenosi 1I prostoriju, te se dllze odrLavajll zadovoljavajuce tempe rature unu-
lar zgrade.
Na slici 4.2 prikaza na je konstrukcija jednog jednoslojnog zida bez izolacije, (bez
sloj a "iz") sa lIcrtanim rasporedom te mperatura za neku odredenll spoljnu i lInlitras-
nju tempcratlinI. Ako se doda izolacija, olpor prolazu toplote bi se povecao pa Sl:
kroz zid transportovati manj a koli cina toplote, sto je i cilj izolaeionog sloja. Tempera-
tumo polj e se me nja i u takvim uslovima manje su razlike tempe ratura izmedu spolj -
njeg vazdllha i spoljne povrsine zida, od nosno izmedll lInlltrasnjeg vazduha i odgova-
rajuce povrsinc zida iii, drugim recima, lInlltrasnja povrSina zida ce imati visu a spolj -
na na u temperaturu u slucaju postojanj a izolacije. Masa zida prema prostoriji ima vi-
se te mperature, s to je pn:dnost ovakvog postavljanj a izolacije koja dolazi do izrazaja
po prekidu grejanja.
Na slikama 4.2.b i c prikazana Sll polja temperatura kada je izolacioni sloj sa unut-
rasnje strane zida i za slueaj kada je postavlje n 1I njegovoj sredini. U poglavlju 0 pot-
rebnoj kolicini toplot e za grejanje nalaze se tabele sa termofizickim karakteristikama
razlicitih mat erijala i merodavnim koefieijentima prenosa toplote, koji su potrebni za
primenu jednacina 4.1 - 4.9.

4. TERMORIZICNE OSOBINE GRAflEVINSKlH OBJEKATA
i z . i z.
iz.
tv tv
I.
1.-"'-1
0)
Slika 4.2. Tempera/lima polja II zidu bez (plllle !illijc) i sa izolacioT/im slojem IllJ
spoljT/oj (a) , ItIlIltraslljoj stralli <ida (b), kao i II IIjegovoj IIIIIlJraSlljosti (c).
4.4. DIFUZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE
KONSTRUKCIJE
Od svi h mogllcih nacina Iransporta vlage kroz gradevinskt: konstrllkeije (absorpci-
ja, kapilarni cfekat , difLU.ija), posebno kroz zidovc zgrada II Kojima xc zimi odriava
visa temperatura od spoljne, od najveeeg lltieaja je difLU.ija vodene pare. Ona odvi-
ja ill materijalima koji Sll nehigroskopni i ncsposobni za kapilarnu llsisava njl: vlage.
Molckuli vodenl: pare Ide da se ravnomerno raspodcle u prostoru II wim pravl:i-
rna. Pri tome, kada Sll dve sredine u kontaktu, ani tde da se krecll iz sredine veceg
pareijalnog pritiska vodcnc pare ka sredini niZeg pritiska. dakle iz vlainije ka suvlj oj
sredini, sve dok se ne ll spostavi ravnotda. U lIslovima ravnoteZe broj molekula koji
prelazi iz jedne u drugu sredinu se izjcdnacava pa se llslaljena vla.Znosl ne menja.
Ovaj proccs Iransporta vodenc pare sa tendcncijom izjednacavanja vla.Znosti naziva
sc difuzija vodene pare, a kao njena posJedica dolazi do prodora vlagc u zidove zgra-
da, njenog kondenzovanja II slojcvima konstrukcijc, pa cak i na njihovim unutrasnjim
stranama. To povlaci mnoge nepovoljne poslcdiee: vecc gubitke toplote objekata, ra-
zaranjc materijala, pojavu neprijatnih mirisa, nehigijenske llslove. Zbog svega toga se
prilikom projektovanja zgrade mora izvrsiti i provera mogllcnosti kondenzaeijc vlage
koja prod ire difuzijom i raspolozivim tehnickim sredstvima spreCiti njena pojava. Za-
to projektna dokumentaeija gradevinskih objekata mora da sadRi ideo koji se odno-
si na difuziju vodene pare.
4.4.1 Proracun difuzije vodene pare
Oifuzija vodene pare se odvija kroz vilZduh koji cini ispunu skeleta gradevinskog
materijala. Kriseher je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira kao kretanje
vodene pare u mirnom vazduhu. On je definisao i faktor otpora difuziji P. kao odnos
protoka vodene pare kroz sloj mirnog vazduha i f1uksa kroz sloj iste debljine odrede-

60 B. T()(!om,.ic' PROJEII.TOVANJE POSTROf F.NJA ZA CENTRA LNO GREfANJE
nog malcrijala. pri svim jednakim re levanlnim usJovima. Na taj nacin je omoguce no
da se svi zakoni difuzijc vodene pare kroz vazdllh primene na porozne -gradevinske
malcrijalc.
Spccificni prolok vodcne pare. koja prod ire kroz neki ma lerijal difuzijom. prc ma
zakonu Fick-a defi nisa n je izrazom:
gde je:
D - koeficijent difuzije vodene pare kroz odredeni malcrij al [m
2
/ s] ;
C - koncentracija vodene pare [kg / m
3
] ;
Zbog malih pritisaka para se smalra idealnim gas om, pa je :
U izrazu (4. 11) su primenjene sledeee oznake:
v - specifi cna zapremina vode ne pare [m3]
kg
(4. 10)
( 4.11)
R; -gas na konSl anla za vode nu paru [ J ] ;( obratiti painju da je za otpor pro-
kgK
pustljivos li pare koriscena oznaka R pa je zato gasna konstant a oznacena
zvezdicom)
p - parcijalni pritisak vodene pare [Pa] ;
T - temperatura vode ne pare [K] ;
x - pravac di(uzije vodene pare [m] .
Ako se u jednacinu 4.10 uvedc izraz 4.11. Fick-ov zakon dobija obJik:
gde je
( 4. 12)

.s. TR.IfORl7.ICNE OSOBIN GRADVINSKlH 08JK4TA
61
D k f'"
1l = -' oe ICIJe nt
R;'T
propustljivosti vode ne pare odredenog
materijala
[
kg ]
m's' Pa
Speeificni prot ok vodene p<lre u proeesu difuzije definisan je i zakonom Steffan-a:
g' __ D Po . iJp [ kg ]
- Po-P at' m
2
s
Kako je p< < PH. to je Po-(Po - p) pa zakon Steffan-a prelazi u Fick-ov:
iJp
g =-1l' -
at'
( 4.13)
( 4.14)
Negativan predznak ozna&wa da se difuzija uvek odvija u pravcu smanjenja grad i-
je nta k0ncentradje. od nosno u praveu smanjenja pritiska.
S obzirom na vdicinc pritisaka vodene pare, moze se smatrati da je f1uks vodene
pare difuzijom kroz gradcvinskc demcnte dcfinisan Fiek-ovim zakonom pa se ovaj
primenjllje u praksi.
Krisherov faktor otpora difuziji p. koji se koristi 1I proracunima difuzije vodene
pare dcfinisan je kao odnos otpora difllziji nckog odredenog materijala Rm pre ma ot-
poru vazdusnog sloja Rv ist e debljine i pri istim relcvantnim uslovima.
gde je
Rill =
R =
v
_ Rill
It
R,o
a d'f ... d k .. [m
2
, s,pa]
- otpor I UZIJ! vo e ne pare ' roz mateflJal ;
1l
1ll
' kg
a d'r'" d k [m
2
. S . pa]
- otpor I UZIJI vo ene pare 'roz vazduh
1lv
,
(4.15)
1l
m
- koeficije nt propustljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku
Is kroz kocku ivica 1m, pri razlici pritisaka na nasprarnnim stranama od IPa
[
kg m ]
m
2
s Pa
1l
v
-koeficijent propustljivosti pare u vazduhu [ kg ]
msPa

62 B.Tooorov;c 1 POSTROJNJA ZA CENTRALNOGREJANJF.
Za gradevinskc materijale faktor Olpora jc dat 11 tabeli 4.1. lZabrane su vrednosti kojc
se kod vceine autora pok.lapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti Te.
Tabcla 4.1 F .. ktor otporn diruziji vodcnc pore,.
Gradcvinski matcrUal
PeUar, beton
Beton sa sljunkom
Armirani beton
Laki beton
Zid od opeke
Crep
Gas i peno belon
Gips
Vrste maltera:
- krecni
- poduzni
eemenlni
Azbesl - cement ploce:
- nepresovane
- presovane
Drvo:
Smreka 4% tei. vlage
"6% "
" 8% "
Crvena bukva 10% tel. vlage
" 15%"
" 30% "
"
50% "
Sperploca
Termoizolaciooi materijali
Ploce od plute:
- Ekspandirana pluta
-' Zasrnoljena pluta
Stiropor
Staklena i mineralna vuna
Poliuretan
Peno staklo
-
. .
.
8
10
15
21,2
.
30
4-8
6,8
9,3-10
3743
3,5-5,5
5," 7,5
6,2
9,0
12,0
10,0
" 11,'
16,5
23,0
37
51
. .
230
160
110
70
11
2
1,9
100
5-30
1,5-14
5,2-9,8
2,5
1550
40-100
80-210
130-370
, 1,171,27
40-60
00

.f. TERMORIZICNE 050111,111 (;RADVIN5K1H 08JKA7:'1
6.1
[parka
1,7
Ploce od lIl ekog Iesanila 1.5 em
I I
2.5 em
6,8
S.Ocm
4,5
10 em
3,8
PVC - pena
200-400
Znpth'ni matcrijali
Moll oprell
7,0
Asfall
85
Krovna lepcnka
3500
Flirumcil ska cmulzija sa vrucim bilum. premazom 55 000-138 000
Bitumcn po ell g!. aulorima 85000- 108000
l3itumcn-papir 0, 15 mOl 600
l3itu I11CIl -ka rlOIl 0,7111111 J 500
Fli lul11c llska spccijalna harlija "SOO" 10000-25 000
Krovna harlija, sa obc stralle bitumizimna 2 mm 10 000
Tcr i bilumcnska krovna hartija sa prediml'regnir. 80000
Folije:
PVC - fo lija 0, 1-0,2 mm 30000 65 000
A1uminij umska fo lij a 0,05 111111 700 000
Vaporex: sa bilumenom 0,8 mOl 6400
normalan 0,8 mm 3 500
Vrstc premaza
Diofan: jednosl ruki 0,04 111111 12000
c.Ivost ruki 1,0 mm 200000
Vezivnc bojc 2U0-6OO0
Dcsperzione i emu Izione boje:
l3ez ulja 670-5200
Sa uljem 210-6250
Lakovi:
hlor- kaucuk lak 70000-1 JO 000
polivinilhlorid la k 25000-50000
poliuretan lak 13 000
ulj ani lak 20 000-27 000
uljane boje 9800-24000
Propustljivi premazi:
/sa minera lima, tUlkalom, krecom/ 180-215
,
4.4.2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima
Po f ick-ovom zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje anaiogno jed-
nodimenzionainom lransportu topiote, izrazom;
(4. 15)
u kome je:

6./ B. Todaro,-it PROJEKfOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREIANJE
G - ukupna kolicina vodene pare pre nete difuzijom [kg];
KD - koeficijent prolaza vodene pare [ 2 kg ] ;
m sPa
F - povrsina date p ~ e g r d e [m
2
] ;
p,_. Pu - parcijalni pritisci vodene pare sa obe stra ne pregrade. odnosno 1I
spoljnjcm i lInlltrasnjem vazdllhll kada je 1I pitanjll spoljni zid [Pa J
r - vreme odvijanja difuzije vode ne pare [s 1
Pri tome mozc' se definisati i specificni protok vodene pare, s obzirom na
G [kg]
g=-
F r m
2
s
kao:
(4.16)
4.4.3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom
Za di(uziju vodene pare (4.15 i 4.16) kroz neku pregradu, zid iii membranu defini-
san je koeficijent prolaza vodene pare K
D
analogno prolazu toplote. sledeCim izra-
zorn:
1
( 4.17)
1 " 0 1
- +6- ' + -
{Ju i 1tj f3e
u kome je:
f3,., f3e - koeficijent prelaza vodene pare sa unutrasnjeg vazduha na unutrasnju po-
vrsinu pregrade, odnosno sa spoljasnje povrSine pregrade na spoljasnji vaz-
duh [ kg ]_
m
2
s Pa
R
OJ d ' d 'fuz" I, I' 'd [m2 ,s,pa]
di = - -otpor provo enJu vo ene pare dl IJom "roz S oJ Zl a ;
nj kg

4. TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH OBJKATA
0, - dcbljina sloj a I ml ;
1l; -kodicijenl paroprovodljivoSli datog sloj a [ kg ] .
m sPa
6J
Kao slo Sl: vidi iz izraza (4.17) prolaz vodcne pare difllzijom kroz zid se, analogno
prolazu tnplntc, sasloji iz I ri osnovne pojave:
a) prclaza vodenc pan; sa unulrasnjeg vazdllha na lInlllrasnju povrsinll,
b) provodenja vodcnc pare kroz slojeve pregradc,
c) prclaza vodene pare sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa
dmge sl rane zida.
4.4.4 Prelaz vodene pare - konvektivna difuzija
Pri difllZiji pnrc kroz zid, po analngiji sa prelazom loplole. uvodi se kon-
vektivna difuzija. Ona SL' javlja kao pre ' HZ mase vodene pare iz vazduha na povrsinll
zida odnosno sa povrsine zida na vazdllh.
Osnovni uzrok konveklivne difuzije je rl1zlika koncentraeija vodne pare u vazduhll
i u granicnom sloju zida. Predslavlja st: jednaCinom:
gIl = (1,, ' '(C" - CII,S) [kg / m
2
. s] (4.18)
u kojoj je:
flIt' - koeficijent pre laza mase [ ]
C,,; Cu,s - koncenlracija vodl:l'le pllre u vazduhu daleko od zida i u granicnom SIOjll
. ' [kg]
zida m
J
.
Uz koriseenje jednacine stanja idealnog gasa C =
Ci izraz:
f' iz (4.18) se dobija slede-
RdT
= {3;, . ( _ ) _ 1 . ( _ ) [ kg ]
gil R;'T Pu -Iu p" PU..J m
2
.s
(4.19)
gde je:
(111 - koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg vazduha na unutrasnju povrSi-
nu zida [ kg ];
1,,2
s
Pa

p ~ p"" - pan:ijalni priLisal.: vodeoc pare u unutraSnjem vazdubu na udaljenju od zi-
da i u granienom sloju 7jda I Pa 1
Analogno sc definiSc i prelaz vodcoc pare sa spoljasnje povrliine pregrade na spo-
IjaSnji vazdub:
(4.20)
gde jc:
Pc - tocficijcnt prelaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji vazduh
Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta prelaza vodenc pare moie sc tonslili Nusselt-
Lewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote i vlage toje je definisana izrazom:
a A
(.l.21 )
n tome jc:
a - tocficijcnl prel37.3 loplote (bc--L zral:cnja) pn postojanju prelaza mase
A - tocficijent difuzijc vodenc pare u vazdubu [ W ]
mK
D
r
- kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu [ ~ 2 ]
L,. = ~ - Lcwis-ov broj toji sc primenjuje za boo Imji slueaj islovremenog pre-
Dr
nosa toplote i rnase.
1 .. ficj' 10 ___ 11_ [m2]
a = . - ... oc !)Cnl lop toe pn .. u .... JIVOSIl - .
pCp s
Odavde sc maZe dobiti izraz Z3 izraConavanje fJ tao:

pa sc dobija
-I. TRMORI Z/CW/o' OSOIJINE GRADEVINSKIII OBJF.KATA
al'.11
{Jr ... = R' . 7"
tI e ,II
1
O
(
A ).1
v ,. . 11
A.... P < ... . CP .... 0"
61
( 4.22)
gde Sll A",.; P,; .. i Cpr ... - koefi eijcnl loplol ne provodljivosli. gll sti na i speeificna toplOlil
vazdllha nil ilpsolutnim lemperillurama Tc i 7;,. gilsna za vodenu paru.
Trebil napomenuli dil sc koe fi eij enti prelazn vode ne pilre {Jc odnosno fl .. ne llzima-
ju u obzir pri proracunll f1uksa vodene pare kao velicina vrlo niskog reda. Medlltim.
11 proracunima koji slcde u ovom poglavlju oni su
4.4.5 Provodenje vodene pare - konduktivna difuzija
Fluks vodene pare kroz pregradu osim od razlike parcijalnih pritisaka vodene pa-
re II vazollhll . sa jedne i sa druge stranc zida. zavisi i od otpornosti mate rijala na prn-
puslanjc vlage. po analogiji sa loplolnog fluksa od toplotne provod ljivosti
malerija la.
Provode nje vlage kroz viseslojni mal e rijal . slo je vee obuhvaceno izrilzom Zit pro-
laz vlage (4. 16 i 4. 17) je ddinisano jednacinom:
P, .. -P, .
g = ' .
IRdi
( 4.24)
i
u kojoj je :
P,.c: fl . ,. - parcija lni pritisci vodcne pare u vazduhu sa obc stram: zida [Pal;
c5 [ 2 ]
. .. ... .. m' s Pa
Rdi = -' - olpor dlhlZl)l vodenc pare kroz 510) "I" ;
lr
i
kg
.
lr, - koe[icijent provodenja pare "i" sloja [ kg ] .
m' s Pa
4.4.6 Koeficijenti provodenja vodene pare
Keo[icijent provodcnja vodene pare nekog materijala. koji odgovara koeficije ntu
provodenja kod pre nosa toplote, definisan je u jednacini 4.12 kao:

68 B. Todoro1'ic PROJ KTOVANJE POSTROJ5NJA' ZA CNTRALNO GREJANJ
D
7C = III
", R; . T
(4.25)
gde je:
Dm - kodicijent difllzije v ~ e n e pare kroz mate rij al [ ~
2
];
R,/ -gas n<l konstanl a za vode nu paru [ J ] Uos jed nom se skreec p<Ii nja da je
kgK
i za olpo r propuslljivosti pare korisce na oznaka sa R, pa je gasna konstanta
oznacen<l zvezdicom)
T - tempe ratura pri kojoj se odvij<l difuzija [K] .
Odnos olpora provode nj<l vodenc pare nekog materij<lla prem<l provodc nju vaz-
dllha jc poznala velicina pre ko odnosa fakt ora otpora difuziji It.
a kako je
sledi iz (4. 12):
pa izraz (4.25) postaje
It = R",
R,.
o
R",:::::r:::-
lC
m
D,.
It=--
D",
D"
lC 1/1 = --R-"-' -T-
}l' d'
(4.26)
U gomjim izrazima indeksi "mn oznaeavaju materijal kroz koji se vcli difuzija vodene
pare, "c!" se odnosi na vodenu paru a "1''' na vazduh. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji
razdvaja prostore razlicitih temperatura, kao merodavna temperatura T u jednacinalTh1
(4.25) i (4.26) usvaja se srednja vrednost temperature sa abe strane zida:

.f. TI-:R.""ORI Zl r .V/:: OSOIJI I: G R4DVINSKIII OB! F./(, I 7:1
(,()
Oa hi Sl: odrcdi o kocfi cij t: nt provode nja pa re prc ma jednill:ini (4. 26) koristi sc vi-
se obrilzacil od koji b se najcdicc prime njuju Schrime r-ov, 1I llblikll:
D - "-'
??6 (7' )UI [ 2]
v PH 273 s
II kome jl: PH -hilrometilrski prilisak vazduha l Pa J.
4.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ
KONSTRUKCIJI
( 4.27)
Oiruzija vodl:nl: pare kroz ncki grildevinski clement zavisi od otpora miltnijala
prolazu vlage, koji jc merodavan za IIspostavljnnjc vclicinil parcijalnih pritisab vode -
ne pare u matcrijalu. U 1I5poslavijenom polju pritisilkil 1I zidll, vodcna para prodirc
od lilcaka sa vi!i im premn tackama sa parcijalnim pritiscimil vodene pilre. Pri
lome cc doCi do kondenzacije u slojcvima II Kojima jc p<trcijalni pritisilk vlldcne pare
vcCi od priliska zasicl:nja na lcperaluri koja je u islom 510ju lIspostavljcna. ZiltO se za
spllljne zidove, kao karaktcrislicnc ckmente za difllzijll vodene pare, prethodnll izril-
cllnavaju vrednllsti tcmpcrailira i oba pritiska. Proraclini Sll bazirani na konstanlnim
tempcralurama odnosno priliscima sa obc stranc gradevinskog c leme nta iz ccga proi-
zilazi dil je ukllpni prnlnz vodcnc pare kroz cl"lu konstrukciju jcdnak protoku kroz
svaki od njeni h slojeva:
(4.27)
gde je gU t. prolok vlage kroz cclu debljinu zida a gu j kroz bilo koji sloj, na prime r, od
slrane zida u koju ulazi vlaga do nekc ravni ''j'' u Snrftllj konstrllkciji zida (slika 4.3).
Korisleci izmz (4.16) i (4.17) za difllZijll vodenc pare kao i (4.2-1) za provodcnje,
sledi (4.28)
---'.P-, "__ _ p" - Pi
1 "0 1 i ,
- + 2: -' +-. 2: !i
{J" j = l
7C
j {3" {J" j = l:nj
( 4.28)
odaklc se dobijil:
_ p" - P. [1 i5
j
]
Pil i+1 - p" - 1 /I 15 . l' -{J + L- :n 0
- + 2: -' +- u ,=1 ,
fi" i= 1 7t i f3u
(-1. 29)
. U gornjim izrazima parcijalni pritisci vlldene pare 1I llnlltrasnjcm i spoljnem vaz-
duhu se izraclInavajll iz njihovih relativnih vlainosti i pritiska z<tsieenja vodene pare
na odgovarajuCim temperatura rna:

70 nTnduIYJl'ic' POSTROJNJr1 2.-1 CI'..rI'RALNOGREfANJE
f ' .30)
Na slici 4.3 prikazan je dijagram za vlazan vazduh, koji dajl: zavisnost tl:mpl:ra'd-
re, entalpije II, relativnc i apolutnc vlalnosti cp i x i pritisaka vode ne pare 1I vazdllhll .
tzv. Molijerov dijagram, Sa porastom temperature ad tacke 1 na 2, sadIiaj vodcnc
pare Xli stanju zasiecnja sc poveolVa (taeke I" i 2"), a pritisak zasicenja vazduha raslc
od PI na P2. Pritisci z<lsiccnja se mogu oeitavati direktno sa dijagrama iii koristiti po-
daci dati 1I Tabcli 4.1T zavisno od temperature vazduha. Kada je 1I pitanjll parcija lr. i
prilisak vodene pare u vilZduhll, onda se u dijagramu moze zapaziti da zavisi od s'lclr-
hja vlage (taeke I i 2), stirn sto je sadIiaj pare od znaeaja za vrednost relativnl: vlaz-
nos li . Za isti sad rl.aj vlage razlieit e su relativne vlaZnosti pri razlieitim temperatura-
rna (za taeke 1. i 2. relativne vlaznosti su 60% i 40%).
h[ kJlkg I
t [OC]
60
125
h = 1'((0 kJlkg
10
60 pritiaak
o
vodene
40
pare Po
-10
20
u[mbar]
10 20
30
40
X[g/kg]
0
.adrbj
"'x,
vlagc
Sl. 4.3 Molijcrov II-x dijagram za VILzZWI vazdl/II
Grafieko predstavljanje pareijalnog pritiska se vrsi slicno temperaturskom poljn.
prema udaljenju uoeenog sloja, obicno od spoljne strane zida. To se moze uciniti i za-
visno od otpora difuziji, i u oba slucaja promena pritiska je lineama hmkcija. Medu-
tim, kada su otpori difuziji vodene pare veliki, pritisak zasieenja nije lineamo zavisna
fllnkcija dcbljine sloja vee je parabolicna funkcija (slika 4.4). Zato se preponlcnjl'
graficko prikazivanje promene pritisaka 1I konstrukciji u zavisnosti od otpora difllziji.
pomocu dijagrama Glassa (slika 4.5). U takvom predstavljanju je i promena pritiska

4. TRAfORIZltN OSOBIN GR4DEVI.\'SKJII 08JKAT,j
71
zasiccnja vodcne pare kroz sloj odrcdenog malcrijala prava linijil. slO uprosclIJe ana-
lizu. dozvoljavajuCi da se racun sprovodi sil mo za granicnc povrs im: izmedu sloJcva.
p"
[Pa l
Pe"
Pu"
5[m]
Sf. 4.4 Dijagram pritiska zasiccllja vodcllc parc visesfojllc grudcvillskc komtmkcijc
p
[PaJ
Pc"
1/13.
P ..
Pu ,$"
Sf. 4.5 Glasser-ov dijagram pritiska ZQ.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj kOllstmkciji
Treba napomcnuti da GJasser-ovi dijagrami postaju nepogodni za prikazivanje di-
fuzije vodene pare, ako u sastavu gradevinske konstrukcije egzislira parna barijera,
koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko vete od drugih slojcva. Sloga ih je nemo-
gute zajedno prikazati na apcisi, pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli. umcsto R
di
,
nanose debljine tih sJojeva o.

72
13.Todorol'ic PHOJEKTOI:,tNJI:; POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GIlliIANJE
Tubela 4.11. I'rilisak zasicenju ,'odcnc pare
r Tempe-

1' ;11 (' u klJa
I r" I Ufa
(DC) 0.0 0.1 0.1
0.) 0.4
0,.1 0.6
0,7
O,H 0,9
.15
5,(,21 \(,5J 5 5,7 I (, 5,7'18 5,780 5,811 5,844 5,871> 5,908
34 5,320 5 .. 5 . .177 5,10X 5,4.1') 5,478 5,499
5,52<) 5,5(,0 5,590
).1 5,OJ I 5,057 .1,OH7 5,115 5, 14) 5, 5,201 5.23 I
5,2(00 5.289
3:! 4.755 4.73 I 4,R03 4,XJ5 4.81,:1 4,'117
4.1),15 4,97.\ 5.001
.1 1 4,49:1 1, 518 4.54) 4 . 170 4,595 4.622 4,647
4.(,73 4,700 4,727
30 4. 24.1 4.267 4,21} I 4..1 1(, 1.340
4,361> 4.J90
4,415 4,440
:::(:: I
29 4.006 4,02R 4.05 I 4.075
4,Oryry 4. 122
4,146 4,170 4.194
28 .1.780 .\,HOO ),823 .1,8-ll, J,M6H 3.890 J.912
3,9)(, ),1)59 3.932
27 .1.565
).5R(, .1 .(07 3,(I.'!i .1,(o4M 3.671 J,692 3.7 JoI
3.7)5 3.758
2(0 .1 ,3'; I J,.1HO J.400 .1,420 I
J.'I, IO .1 .oJ(.O 3,'132
3.502 3.527
0,54.1
,
I
.1, 1(,7 J, I ),205 .'! 2J
', ,!IjJ 3.262 3.2M3
I 3.301
3 .. 121 3,.140
24 2.98.1 3,001 3,019 .1,0.
1
8 3.055
),074 3.09J
.1.111
3,DO 3. 149
2.1
2,80') :!.H26 2.R4:! 2,85'1 2.M77 2,894 2.913 2.930
2.947 2.965
2.(,4:\ 2.659
2 ,(,75 2.(,1) I 2.70') 1,725 2.742 2.753 2.775 2. 79 I
21
:!. $O2 2.517 2.5).1 !.517
1,5(1.1 2,579 2.595 2.6 I I
2.C,:!7
20 2 .1J7
1,,151 2 ,)6(, 2 .. UQ 2 . .1
1
}5 2,410
2,.2(1 2.44 1 2.455
1.'171
19 2. JI)6 2.210 2,12.1 2,251
2.2(,6 2.179 2.294 2 .109 2.313
18 2,06) 2,075 2.102 2.115 2. 129 2.142
2,1 55 2.169
I
17 1,'1.17 1,1'}4'J 1,96 I 1,1)7'1
J .')3(, 1/)99 2,OJJ
::!,O37 2,050 !
110 I,XI7 1.82')
I.S'"
1,85J 1,8(,5 1.877
J,!IS'I 1.901
1,') IJ 1.925
I
I
15 1.704 1,71 II 1,726 1,7JX
1,7,1'1 1,760 1.772 1.782
1.7<)4 1.806
,
14 I .S'JR I.ms I.r. I X
1,(1 :!f) 1,(,40 1,650 1,66 1 1,672 I ,MU
1.69(,
I
IJ 1,4'17 1, 50.6 1.5 17 1,5:!6 1.5.17
1.54(, 1557 1.568 1.577 1,588
-
- -
,
J2 1,40.1 1,412 1.42 1 1,4JO 1,440
I,.I<I'J 1,458
1,463 1,477 1.488
II UI2 1,311 I,Jjo 1,.lJX 1 .. 14.8
/.357
1,3(;5 1.374 J.J93
10 1,227 1. 2)6 1,244 1.2S:! I.:Y,I
1,2(';9 1.277
1,286 /,294 1..104
9 1,147
/,15(, 1.164
1,17R
I, I R(, 1,194 1.202
1,212 1.220
8 1.072
I,mm 1,IlS6
1,0')4 1. 102 1,09'1 !.I 17
un
1,140
7 1,001 1,008 /,016 1.022 1,029 1,03'; 1,044 1.050 1.058 1.065
,
(,
0,935 0,94 J 0,Q48 0,'154 0.'16 1 O.%R 0,974 0,981 0,988
0,9901
5 0,872 0,R7R O,R84 0,X90 0,897 0,901 0,909
0,916 0.Q22
4 0.8 1.1 0.,8 18 0.,825 0.830 0,836 0,841 0.848
0,854
0.,8(>0 0.8(06
3 0,758 0.7(,2 0,768 0.774 0,780 0,785 0,790 0,7%
0,7Q9 0.808
2 1),705 0.710. 0, 716 0.721
0,72(, 0,7:12 0.136
0,74 1
0,74(,
I 0.657 0.6('1 0,667
0.(,70 0,676 0,681 0,685
0,690 0,6%
0.701
,, '
._ ----

4, TERMORIZ/(:NE OSOBINE G RADEJ'TNSKlH OBi EK4TA
73
.0 0,(, 10 0,<11.5
0,(,20 O,h24 OJ.2H 0,6.13 0,6,17 U,643 0,(04 7 0,65 2
0 0,(01 0 O,(.OS 0,(.00 0,5% I O, SR I 'U.3 7(. 0,572
OJ(.7
- I 0,561 0,557 0,55'] 0,54R O,53Y 05 35 o,nl U_125 0 ,511
I
- 2 O,S 16 0,5 1.1 0,508 O,5 Q.1 0,500 0:196 0.492
O,4RR 0,484 O,4KO ,
-.1 O,H5 0.472
0,1(,8 0.4(04 0,4(10 56 0.452 0,448 O,4oJ4 O,44U
-4 OA.1( 0,1,1.\ 0,429 0,425 0.'11.) 0,415 U,412 U,408 0,404
- 5 0,401 0,397 0,]')5 0,391 0']88 0,384 0,) 8 1 0,)77 0.175
0,)71
-6 0,)(,8 0,)(.5 0,)61 0.359 0,356 0,352 0,34Y O,J47 0,)44 Or l40
-7 0,).17 0,3.15 0,332 0 ,329 0.127 0,J2J 0,320 0,)17 0,.115 0,.1 12
-8 O"l()<) 0,307 OJ04 0..101 O,2'1? 0.21)(\ 0,291 0,288 0, 285
-
-9 0,28.1 U,lH I 0,17(. 0,273 0,271 0, 209 0,267 0.1(,"
0, 2(01
- 10 1.1,2(1 0 0,157 0,255 0,252 0,25 I 0,248 0,145 0,244 0, 241 0,240
- II 0,237 0,235 0,1.n 0,23 I 0,230 0,227 0,225 O,2D 0,221 0.11 1'
-12 0,217 0,215 O,21J 0,211 (,.209 0, 207 0,205 I 0. 200
-13 O, I9M 0.1'1(, 0,1 <i5 0, 189 0,185 0,184 0,18.1
-14 O, IKI D. I '/'-) 0,177 0,176 1),175 0,173 0, 171 0.169 o, re.8 0,1f,7
- 15 O,1C,5 O,IM O,lll.\ I),IM) O,I.,)I}
0,1.17 0,105(1 0, 155 0, 153 0 , 152
- I(') 0,15 1 0.141' 0, 148 0,147 0,11,1 0, 144 0, 14.1 0,141 0.:40 O,I .W
-17 0, 137 0,136 0,1l5 0, 1).1 0,1.12 0,1) I 0,129 0, 128 0,1 :!7 0,115
- In 0,125 0, 114 0,1 23 0, 12 1 0, 120 0, 119 0,117 0,116 0,11 (, 0,115
0, 114 0,112 0,111
0,1 "
0,10'1 0, 10& 0,107 0,105 0,105 0, 1 ().I
- .20 0, 10,1 0, 101 0,101 0,1 00 0,099 o,on O,U96 0,0'15
4.5. 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja
Kada sc u dijagramu za neku gradcvinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog
pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4,6) i konstatuje da sc linije njihove
promcne nigde ne seku. onda u uslovima za koje je vrsena provcra. nece doCi do kon-
denzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja, Ako
bi bilo obmuto. onda nastupiti kondenzovanje vodene pare u jednoj ravni. tzv
ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije - zoni kondenzacije(slike 4,7 i 4,8),

8. Todoro"ii: PROJEKroV.4NJE POSfROJENJA 2,.1 CENTRA LNO GREJANJE
I .s loj
1
".
I
2 . loj
prili sak
zasiccnj a
' \' .
\ .. .. ".
pare ija Irli"" . --' "
prili sak
vodenc pare
3 . l uj
p,
r '
,
I
r
I R d,
SI. 4.6 Polje priliska vodellc pare gradevillske kOlLumkcijc bez kO/ldcllzacije vodef/c pare
1. . loj 2 . 1oj
3.s l oj
--- ------------- ----- -- -- -- ---- ------------- --
---- - .--------
--
r .. '
-' -
--
K
p,
--
p,
---- - -- --- ---------- --------------- --- -- ----------

SI. 4.7 Polje priJiska vodene ptJFe u swfuju kondenzacije II ravlli

4. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII OBIEKATA
t
l .s loj 2.s 10 j
3.s]oj
-- ----------------, -- ------------ -r--------------- --
-- -- -
,
Pu
-
-
-
-
-
-
-
-
-
- K1
-
--
-
- -
P
k1

K2
-
- ..
- -- __ ______ __ _ " Pc
--
- - - ---- -- --- ----- -- -------- -- _ .. _-
i
Pc
- -- -- - ----- ---- 1 -
, R
Rd3 I d.
I
SI 4.8 Polje priti.\ka vodelle pare sa kOlldellzacijom II "zolli"
4.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U
ZONI I RA VNI ZIDA.
75
Kada linija pritiska zasieenja preseea liniju parcijalnog pritiska vodene pare. kitll
u tackama K1 i K2 na sliei 4.8. onda postoji kondenzaeija u zidu izmedu ravni Kojima
pripadaju pomcnllte tacke. Zbog pojave kondenzacije. protok votlene pare koji se na
jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazdllh, nije medllsobno jednak.
Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I zidu izraclInava se kao njihova razlika.
Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini:
g
_ PIt - PKl
,,/ - R
tiki
Sa druge strane zid napuSta:
PIt - PKI
1 KI o.
- +2: -'
Pu i= I
7C
;
[
kg ]
m
2
s
(4.31 )

76 B. Tm/orrJ"ic POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRFJANJE
[
kg ]
m
2
s
( 4.32)
U gornjim izrazima su koriscenc sledeCc oznake:
P"k l - pritisak zasicenj a vodene P<1[C na ravni koja deli unlltrasnji slIvi deo zidil od
zone konde nzacije [Pal ;
I?tik l - otpor difuziji vodene pare slojeva zida izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni
[
m2 . s pa]
pojave konde nzeije Kl .
kg
P"Kl - pritisak zasicenj a vodene pare na ravni koja deli zonu kondenzacije od SPll-
Ijasnjeg, suvog dela zida [Pal;
I?dk2 - otpor difuziji vodc ne pare slojeva gradevinske konstntkcije izmedu krajnje
[
m2 ,s , pa]
ravni konde nzacije K2 i spoljne strane zida .
kg
Kolicina kondenzovane vodene pare koja ostaje lInutar zida data je izrazom:
[
kg ]
m
2
s
( 4.33)
Ukupna kolicina kondenzovane vode ne pare u toku jednog dana je:
gkoll .z. =gkoll. 24d (4.34)
gdc je d - ukupno trajanje pojave difllzije vodene pare u danima, za posmatrano
vremensko razdoblje.
U slucaju konde nzaeije u ravni zida, proracun kondenzovane vodene pare se vrsi
na isti nacin stirn sto se umesto sloja-zone kondcnzacije ovde javlja sarno jedna ra-
van. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti, onaj koji se odnosi na
tu ravan, pa u jednacinama 4.31 i 4.32 treba izvrSiti korekciju:
PKi pIQ =PK
Primer 1.
Izracunati temperaturno polje, polje parcijalnih pritisaka i pritisaka zasieenja za
spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera, opeke, plute i cementnog malt e-
ra. ReZlllt ate predstaviti zavisno od olpora difuziji u Glasserovom dijagramu. Deblji-

4. TRlvfORlZICN OS081N GRADVINSKlH OBJEKATA
77
ne slojeva su dat e u Tabcl i 4.Il, it spoljni i unlltrasnji uslovi SlI: te mpe rature 0 C i
20C a rehllivne vlainosti 80% odnosno 60%.
TubelH 4.11 Fizickc osobine zadlltog zida
Malcrijal
krceni mailer
opeka
plula
CCll1cnll1i maltcr
dcbljina 5 [mJ
0.02
0.24
0.04
0.02
koeficijCI11 IOpl.
provod. A rW/mK]
0.81
0.51
0.042
1.4
f"klor olpora dU'uziji
vod. pa rc fI
9.0
6.8
10.0
16.5
[zraclInavanje te mperaturskog polja je bazirano na toplotnom fluksu kroz eelu
debljinu zida a prt: ma obraseu (4.1.), ukljllcujuCi i otpor prolazu toplote uz koefiei -
jente za prelaz toplote pre ma Tabeli 5.1:
qllk = 1 4 () . 1
- +2: - '+-
a ll I Ai a.
20-0
1 0,Q2 0,24 0,04 0,02 1
- +- - +--+--+--+-
8 0,81 0,57 25
12,70
Temperature u karakteristicnim slojevima Sll racunate prema obraseu (4.7):
Temperature kao i pritisci izracunavani su za unlltrasnju stranu zida, ravan dodira
krecnog maltera i eigle, za slojeve na svakih 8 em u masi zida od eiglt:. u slojevima
plut e na dodirnim povrsinama sa susednim slojevima, kao i u ravnima gde su dcbljint::
plllt e lcm i 2em. lzracunate temperature su prikazane u Tabeli 4. V u prvoj koloni. a
na osnovu njih su odredeni i pritisei zasieenja vodene pare prema Tabcli 4. II (druga
kolona u Tabeli 4.V)
Za odrcdivanje ve!iCina pareijalnog pritiska vodenc pare u ovom primeru su racll-
nati koefieijcnti konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu u prakticnim proracll-
nima zanemariti. Koeficijent prelaza mase vlage sa unutrasnjeg vazduha na povrsinu
zida je izraclinat prema izrazu 4.22 za koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobi-
nama vazduha koji Sli navcde ni lItabeli 4.111.
Tahcla 4.111 Osohinc "lIz!lllha
Tcmpera lura
fC]
lu-
20

C
1,=OOC
Gustina
Iks:/m
3
1
Pu- 1,205
p,=l,293
Specif. top lola
[J/kgKI
C
o
.,,= 1005
C .... . =1005
Koefi. IOpl. provo
[W/mKl
A,,=O,0259
A.=O,0244
Gasna konstanta za vodenu paru je: R; = 462 J I kg' K , pa je kocficijent difuzije
vodene pare u vazduhu prema izrazll

73 B. Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GREJANJE
D. = 2,26 ( Tm ) 1.81 = 2,26 . ( 283 )1 .81 =2,412. 10-
5
[rn2]
P/j 273 1.10
5
273 s
gde je:
T=T.+T"
m 2
d ~ v d e se dobij a:
293 + 273
2
283 [K]
1
(3 = 8 . 2,412.10-
5
.( 0,0259 ) 3 =52 . 10-
8
[ kg ]
" -162293 0,0259 1,205 . 1005 . 2,412 . 10-
5
' rrt s p-"
1
2,412.10-
5
.( 0,0244 )3 =18.10-8
O,02M 1.293.1005.2,412.10 5
Otpori prelazll vodene pare na unlltrasnjll povrsinu i sa spoljasnje povrsine zida
iznose:
1 7
R =-=189'10
du (3 ,
"
R ile = _1_ = 5,55 .10
6
fl.
[
m2 ' 5' pa]
kg
Ovi otpori se ne mogu prikazati u Glasser-ovorn dijagramll jer se radi 0 velicina-
rna mnogo niZeg reda prema otporirna konduktivne difuzije vodene pare.
Koeficijenti difuzione propustljivosti vodene pare za zadati zid su izraclInati pre-
rna (4.26) i dati u Tabeli 4.1V. Otpon difuziji vodenc pare kroz slojeve zida se izraclI-
navaju analogno otporirna provodenju toplote. Iz jednacine (4.28) sledi izraz:
1 j o. [rn
2
k
,s
g
,pa]
R
dj
=-+ 2:-
1
f31.l ;=I
1C
;
Tabela 4.1V Koeficijcoti diCnzije 1C
Materijal
Krecni malter
Opeka
Pluta
Cementni malter
Oznaka 1C [kg/msPa J
2,049 . 10.
11
2,712 . 10.
11
1,8441 . 10.
11
1 118 . 10.
11
,

TRAfORfZ1CN OSOB1N GRAf)V1NSKIff OBJKATA
79
na osnovu su izracllnati parcijalni priti5ci . cije su vrt'dnosti date II kriljnjoj kolo-
ni Tabele 4.V. Prema istoj tabe li ukupni otpor jc:
[
m 2 , s,pa]
kg
a parcijalni pritisci vodenc pare sa obc strane zida 511:
PII=rpll PII =0.60 2337=1402.2 p"
fle=rpc Pc =0,80' 6 11 =488.8 Pa
Parcijalni pritisci u pojedinim slojcvima su racunati prema izrazu (4.28):
PII - p, R
Pi = PII - . IIi
R'fllk
( 4.28)
i dati u Tabe li 4.V.
Uporcdivanjem pan;ijalnih pritisaka i pritisilka zasiccnja vidi sc dil su parcija lni
uvck manji, te da u zadatom zidu neee doei dn knntlenzacijc (slika U tom
ju fluks vlagc je:
PII - p,
gllk = U
dllk
1402.2 - 488.8
1 3808 10+ 10
,
U grafickom prikazivanju pritisaka vodenc pan; knriscenL' 511 dvL' apsci'L': jl'dlHl sa
olporima difuziji i druga apcisa sa odstojanjim'l slojcva otl unutrasnjc stranc zitla (sl.
4.9).
Tabcla 4.VTcmpcmtnrc, pritisci zasiccnja, otpori difuziji i parcijalnii prilisci za zid iz primcra I.
s loj zid;] [m! fl oC[
fJ
[pa! Ud[mL' s'Palkg!
Jl ll'a!
unulra 2337
0
1
=0 18.4 2115.0 1.8')' Itl' 1102.20
O
2
=0.02 18. 1 2075 9.C)"') lOS 1.1Y,.38
oJ= O.1O 16. 322 1855.3 3.'J+lS I ()"

0,,=0. 18 14.543 1655. 1 6.11'J"69 It l" 9 .. 6. 12
05=0.26 12.R 1477.0 ').1l""54 to" 750.41
06=0.28 6.726 9R2.9 I. OC)1') IO
IO
67C).2"
01=0.29 3.707 796.1. 1. 1 .. 7 13 I O
lu
6 .. :1.:'17

0.7 6 .. 5 1. 201 36. 111
10
i)07.51l
n ,=l1.:1:2 n.)
633 I.3S!l15 ' 10
10
189. 1 ()
'I'"lja
0 Git l.() DSOS In 10 .. Il S.XO

SO IJ.Tor/mw';c PNOJl=:J<.TOI:' I NJ POSTROJNJ, j ZA CI::NTr&1LNOGRJANJE
t
= 20
15 -
f-
lO -
-
5 -
-
t,-o
, , , ,
I
o
I I I I I I I I I I
0 50 100 140
R..
p (Fa)
P." = 2337
- --
2 em - cementni malter
,
....
2000
....
....
....
....
,
,
,
,
,
,
,
ISOO
,
,
P. = 1402.2
\
\
\
\
1000
\
\
\
\
\
P: = 610
SOO
2 em - kreau malter P. '" 488.8
4em-pluta
24 em. - mplja opeta
0
0 50 100 140 R.(NsIkgx1lJ')
I I I I

02 10 18 262830 32 l) (em)
Stika 4.9 Raspodela temperaJllre i pritisaka /l :zidll iz primera J.

-I. TRMORf ZfCN OSOBfN GRAIJI,:I'l.VSKIfl 0811(,1'1>1

Primer 2.
Izracunati lemperalurnll poljc u vikslojnom zidu, polje p;m;ijalnih prilisaka i pri -
lisaka zasicl'nja vodene pare za spoljni zid koji sc sasloji od islih matcrijala kao zid II
primcnl I. ali sa izmenjcnim redoslcdom pojcdinih slojcva. RacllnajuCi od IInulras njc
slranc zida, slojevi zida su: maller, plula, suplja opeka i cemcntni millter. Debljine
slojeva kao i paramc lri spoljnjeg i unutrasjcg vazduha su isli kao u primenl J.
S obzirom na ncizmenjene temperilturske us love, loplolni nuks je isti kilO i u rri-
mcm J. i i7nosi
Zbog dmgacijeg redosledil slojeva, tempcriltursko polje jc izmenjeno. Temperillu-
rc su racunate prcma obrasclI 7 Zil unutras nju stranu zida, slojevc na rastojilnjimil
od 2, 5, 7, 23, i 30 em kilO i za spoljnll povrsinu zida. Vrednosli su dale u prvoj ko-
loni 'fabele 4.VI. Koefieijenli prcl aza, odl'osno otpori prelazu mase vode ne pare, ko-
eficijcnt i difuzije vodenc pare za materijale II zidu, kao i parcijalni pril isei vodenc pa-
re u vazduhu sa obe st ranc zida, su isti kao u prelhodnom primeru. Posto jc te mpe ra-
tursko poljc u zidu promenjcno zbog n;doslcda slojeva, polje pritisaka, kako priliska
zasieenja tako i parcijalnih prilisilka CC 5C izmenili u odnosu na primer I. Primcnjujll-
Ci izloze ni poslupak pomocu koga SII izracllnavane relevantnc velicine II primeru I.
odrcdeni Sll prilisci zasieenja, olpori diruziji i parcijalni pritisci i prcdslavlje ni u Ta-
bcli i prikazanc gra(icki na slid 4.10. Sa slikc se vidi da sc Iinije prilisaka sekll II
lackama K1 i K2 II Kojima su vrednosli pritiskil ucitane sa slikc 4.10:
= 666 Pa
Za izracunavanjc difuzije vodenc pare u zid i iz njcga trcbil odredili olporc difuzi-
ji za sloj"vc do r;wni u knjoj pocinje kondcnzaeija (Iacka K1 na slici 4.6) kao i od
krajnje ravni zone kondenzacije (tilcka K2) do spoljnjeg vazduha. KoristeCi lll .. rtilnc
velicinc na slici 4.6 vrcdnosti mcrodavnih otpora Sll:
R,lkl = Rdu + R
dkgraf
= 0,0189 .10+
9
+ 2,26 '10+
9
= 2,2789 .10+
9
KoliCina vodene pare koja prodire u zid je prema jednacini 4.31:

82 B.Todomt';c I'R01F.KrOI,:tNlPOSTROJNI,1 lil ClvTR.4LNOGRElANI
U02.,2 - 12-12
2.2789. )0+9
a L;oliooa L;oja prclazi sa zida n.a spoljoi vazduh (jednacina 4.32) iznosi:
665-488,8
2,745,10+
9
Razlil:a gornjib vrcdnosti prcdslavlja L;olicinu vlagc L;oja sc u zidu kondcnzovala;
Tabcla 4.. VI r e d ~ u,mprnolura, prilisaka zasittoja, alpord diruziji i parcijalnih pritisaka
"lMkoc pare z.a ;rid iz prima'a 2-
sloi
;,6
p (Pal R (ml's'PaJ1'l;] p (pal
20 2337 1.89, '10
7
<5=0 18." 2115.0 9.9498' Hf 1402.2
<5=2 18.1 ?J75 20795.10
9
1336.4
<5=6 12..0 1.\02 26218.10
9
1264.6
0=7 9.0 1l.t2 3.1641,10
9
1228.7
<5=8 6.0 935 6.1139W
9
11929
0=16 4.2 813 9.06377 111 997.7
0=24
74
725 1.20136'10
10
802.6
0=30 0.7 6.15
1.38025. 10 10
6Q7.5
0=32 0.5 633 R... = 1.3808IlI10
1O
488.8
0 610

.t. TERMORlZlt, EOSOBINE GRADEVINSKlH 08JEKATA
83
to = 20
5
o
p(pa)
p." .. 2337
....
2115
,
2000
1500
p. = 1402.2
1000
soo .
o
o
...
o
I I
50 100
2 em - cementni maller
I
I p'
Ir
- ":..;,: ::.:::::: :::::::::::::: ...
-....... : : : : : : : : : : : .. .
-....... ....... .
_ ..... . .
..--1r- 2 em - k r ~ malter
rf-- 4 em - pluta
I I I
24 an - luplja opeka
50 100
I
02 678 16 24
140
140
I
P: = 610
P ... 438.8
R.(Nslkgdoj
30 32 5 (an)
51. 4.10 Tempera/limo polje j polje prilisaka za primer 2.

4.7 MERE ZASTITE OD KONDENZACljE
Da bi sc ncpoicljni cfckal prisllstva vlage II zidll sprecio, prcduzimaju me j,'
proliv pojavc kondcnzovanja v<>dcDC pare u samoj J.:oll.'ilmkciji i na Djcnoj pon',il'i,
NajCci<.'e prill1o;;ojivana mcra jc posl avljanjc pame barijere L:oja prcdslavlja zapl;' 'I i
milh:rijal vclikog olpord diruziji vodcne pare. znatno veecg od onih kojc poscduj u ,',-
lali gradevinsL:.i malcrijali_ Tako. na primer aluminijumsL:a folija ima fak tor difu/ !n-
nog alpora l ' = 700 000, a \';'ocficijcnl propusllJivosli vodenc pare JIa/ = 2.:;79, 1.' "
{tyro-s- Pal- Za bilumensku IepcnL::u ave L:.araklc.ristike su
3500:
- 10-
1
-1 [ kg ]
JI = , ;1lB_L =:> -
ms-Pa
Uvodcnjcm parne barijcre parcijalni pril&.; vodene pare sc povcCavaju isprcd, a
smanjuju iza barijere u pravcu sni.i.cnja lemperature i prilista zasiecnja. sa ci ljc m ,I,.
u svakom sloju kanslrukeije parcijalni pritisak vodenc pare budc manj i od pril iska /d-
si<-'coja_
p[l'''1 (I] (1) [3 ) [4] [5)
(I) -beeni mailer
-
(1) -masivn i zid
(3) PB' p"ma barije a
'-
P",{T'
[4J
-l c nnoizolac ij a
-- r
-. (5] -krecoi ma h e r
--,
-
'-
-
-'-


(u PH)
----'--
-
1
p,,, --
.
-
-
.
--
. .
-
.
-
" .
-
j
-
-
-
-
-
,
--
-
I
--
-
-
.
-
-
I
P

,
( hez PB)
,
,
\ K I .
,
'':,
...

--'
..
K2
' .. ...
-"',,-
p;'cr.
'"
'::
)
'. -. _._-_ ...
___ PL
li(mJ
Sl4. 11 PoIje priIida .. Dthfte pare Il SII ; bet. parne barijue

-I. TRMORIZICN OSOBIN GJ<r1EJVI NSKlH OBJK4 TA
85
Parna barije ra ne predstavlja toplotni otpor. jer mat erijal koji se nanosi kao bari-
jera imil veliki koeficij ent provodenja toplote A i debljinu od nekoliko milimetara, ta-
ko da je otpor provodenju toplote zanemarljiv. Uslcd toga praklicno ne dolazi do
temperaturskog pada kroz parnu barijem pa kriva prilisaka zasicenja zadriava svoj
oblik kao u SIUCiljU bez parne barijcre. Ie se tako i crta.
Ulicaj barijere prikilzan je na slici 4.10 na primeru jedne konslrukcije zida od ceti-
ri sloja: krecni mail er na jednoj strani zida, opeka, termoizolacija i krecni malter na
drugoj strani zida. Poljc prilisaka je takvo da se izmedu ravni Kl i K2 javljaju uslovi
za pojavu kondcnzacije vodene pare. Ugmdnjom parne barijere (sloj 3) polje priliska
u zidu se menja i dolazi do pOVec.1nja parcijalnih prilisak<l u delu zida ispred b<lrijere,
ali ne iznad pritisak<l zasicenja. U delu zida iza barijere parcijalni prilisci vodene pare
poslaju znalno nizi. t<lko da su izbegnuti uslovi za kondcnzaciju.
Medutim. ako bi se posl<lviia parmI b<lrijera sa hladnije slrane zida iii ugradile dye
parne b<lrijere (sa obe slrane termoizolacije). javila bi se nepovoljna raspodela parci-
jalnih prilisaka vodene pare i nilstupila bi kondenzacija unutar same izolacije, sto se
ne sme dopustiti. [sto taka, poslavljanje vise parnih barijera (sa obe strane i izmedu
slojeva termoizolacije) moze d<l ima za posledicu pojavu kondenzacije.

5. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE
ZAGREJANJE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednc zgrac1e QH predstavlja karakteristil..'U
zgrade i SIULI kao osnov za proraeun postrojenja za grejanje. Izracunava se kao zbir
tzv. transmisionih gubitaka Qr i ventilacione Qv kolicine toplote:
Transmisioni gubici toplote Qo nastaju u odredenoj prostoriji prolazom (transmi-
sijom) toplote kroz povdine koje omeduju i razdvajaju prosloriju od prostora koji
imaju drugu vrednost temperature.
Pri proracunu polazi se od prelposlavke da se proslorija za koju se vdi proraeun,
nalazi u stacionarnom stanju, odnosno da su sve merodavne velicine uSlaljene. Zato
se za proraclln gubitaka toplole koriste zakoni za prenos toplote u stacionamim uslo-
virna. Oni se odreduju preko obrasca za jednodimenzionalan prolaz toplote, za svalm
povrsinu posebno:
"
Q
o
= Lkj.F;'(lu-lj) (5.1)
;=1
gde je:
Q" - kolicina toplote koju prostorija transmisijom gubi kroz odredenu povrSinu
(zidovi, prozori, vra ta, pod, tavanica) (W)
k
j
- koeficijent prolaza toplote kroz povdinu "i" (W Im
2
K)
F
j
- povclina (zida, prozora, vrata, poda, tavanice) kroz koju prolazi toplota
(m
2
) ,
I" - unutraSnja projektna temperatura (0C)
Ij - spoljna projektna temperatura (t;=t.) ako posmatrana povrsina razdvaja
prostoriju od spoljne sredine iii temperatura susedne prostorije, ako povr-
sina F razdvaja dYe prostorije (0C).
Prema NemaCkom normativu DIN 4701
1
iz 1959 godine, transmisioni gubici top-
lote se obavezno koriguju tzv. dodacima, kako bi se uzeli u obzir poveeani zahtevi za
1 Deutsche Industrie Normen - NemaCke Donne za industriju, cja posJednja tri izdanja potiw iz 1944, 1959 i
1983 godine. Doma61 procedura proraruoa je bazirana na DIN iz 1959 godine.
87

SS !I.'I'mlarm;.' I' RO} NJ[ roSTflO} E.Y}A Z' C1::ATrv1I.NO 1iI<tJ.ll"-J /;;
toplotom i izvrsile druge dopune koje zavise od specificnost i grejanog prosto ra. Zalo
se potrebna kolicina toplole za nadoknadivanje transmisionih gubitaka QT razlikujc
od gubit aka izracunalih po obraseu 5. 1:
Qr-Qo( I + Zo+ Zs) (W)
(5.2)
gde je:
Zo - dodatak za zagrevanje prostorija pos le prekida u grejanju Zu, kao i za ne-
utralisanje uticaja hladnih spoljnih zidova (Za) :Zd=Zu+ Zo Prema aktuel-
nom DIN standardu ZlI je izos tavlje no.
Zs - dodatak-korcktura za uticaj orijentacije prostorije pre ma stranama sveta .
5.1. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE - k
Koeficijent prolaza toplot e treba da je poznat za svaki element kroz
koji postoji razmena toplote. Racllna se preko opsteg izraza:
1
k = 1 () . 1 I
- +2: - '+- + -
a ll Ai A a j
(5.3)
a" - koeficijent prelaza toplote unutrasnje strane posmatrane povrsine ( ta
bela 5.1), (W/m2K) .
o . debljina jednog sloja zida "i" (m)
Ai - koeficijent prLlvodenja [oplote za posmatrani sloj zida "i" (W/m
2
K/m) (l a-
bela 5. II)
I U. - ako se jedan od slojeva u zidu od vazduha, onda nema sarno pro-
vodenja toplote kao kod evrstog sloja, posto se u vazdusnom sloju toplota
kako provocl enjem, tako i konvekcijom i zracenjem. U obrasclI
l!A predstavlja otpor prolazu toplote kroz vazdus ni sloj (m
2
KJW) (tabela
5.J IT)
as
- koeficijcnt prelaza toplot e sa spoljne strane posmatrane povrsine
(W/m2K) (tabela 5.1).
Tabcla 5.1 Koclicijenl prclaza loplole (W/m
2
K)
Za zidovc i unulrasnjc prozorc. bo i za podovc i lavanice 8
ori orelazu 10 0101. odozdo naRore
Umllrasnji koeficijcnl prela7 ... Za padovc i lavanice pei prelazu loplote odozgo lIadole 6
loplule a,
Za sool inc orozore 12
Spoljlli kocficijclII prela7., Kocfieijcnt prclaza loplote pri srednjoj brzini velra 25
lopl ole a.
Za slueai dodalnih viseCih fasada. kao i 7.3 ravan krov
((

5. /'07"I<loIIN..I KOI.ILl.Y.1 / () /' LOTr. ZA Ci!WJANlh'
Tabel .. 5.11 Fizickc osohinc gradcvinski h ma ter ljala
Gusti na
Specifi eD. (OI,l ola KoefidjeDI
Malenjal P
c
provodenja
(kg/m' ) ( kJfkgK)
lopl ole
). (W/mK)
I 2 3
4
zidovi
puna llpcko
(suplikovoSI0- 15%) 1200- 180 0,92 0,47-0, 76
sll plja opeka
(uk! jucu juCi i supl jine) 1200-1400 0,92 0,52-0,61
porozna opcka 800 0.92 0.33
k1 inker opcka
(pll lla i sa sll pljinama) 1900 0,88 1,05
blo kovi od c1eklrofilt erskog pepel a 1300- 1500 0.92 0.47-0.58
sil ikalna pUll a opcka 1600-2000 0.91 0,79-1.1
silikal na , uplja opeka
(uk!jui:ujuCi i supljine) 1 !00- 1400 0.92 0.52
pozolil 1200 0.92 0.52
lermoblokovi od S1jake
(uk!jui:u juCi i supljine) 1200- 1600 0.92 0,52-0,64
blokovi ad pcnohelona 600-800 1.05 0,27-0.35
puni blokovi od lakop, bcl ono 1600-2000 0.84 0.47-0.8
zid ad kamena 2000 0.92 1.1 6
bel ons kc blokele sa slIpljill oma 1I 3 rcda
(ukJjll etJ jll Ci i supl jille) 1600 0,96 0.74
mallcri
krceni malt er 1600 1,05 0.81
prodll zni krcelli molt er 1700-1900
1.05 0.85-0.99
ccmcnlni maher 2100 1.05 1,4
~ i p s n i i krcerl o - l1. ipsani mallcr 1500 0.92 0. 7
laki Ripsani maltcr 1000 0,92 0,47
Icrmoizolaeioni molter 600 0.92 0.1 9
gipsani malt cr na Irsci 1000 0.92 0,47
Aipsani mail er na rabie mrcii 1200 0,92 0,58
prirodoi klImcD izcmlja
granil 2600-2800
0.92 3,5
dolomil i mramor 2650 2850
0.92 2.3-3.5
pcSCa r, amorrlli krccnjak 2600
0,92 1,74
pesak i silni S1 jurlak 1500-2000
0.84 1.16- 1,74
obradiva zemlja, humus 15002000
0.84 1.51-2.56
malcriia1 z. iSpUDII
pesuk (suvi ) 1800
0,84
1.1 6-1 .74
sljunak (5uvi) 1700
0,84
0.81
drobl jena opoka 800
0,92
0,4 1
drobljell a plut a 50
0.84 0,04
perl il . nasul 100
0,84
0.05
kcramzil . nasul 400
0,84
0.22
51 rURol ina 250
2,09
0,09
mincralna i stakJcna vuna 50
0,84
0,046
li e (vlamo) 1700
0.84
2, 1

"fI\ :',r .. I},.,fl",' I I 1\ L!' .. .. . , . I', oJ' '" ', .
(JO ' 1I, 'i'u<i orTJI';C PRO F.kTOV4NJEPOSTROJENJA ZA CENTR-ILNOGRJ,1NJE
2 3
.j
belool
betoni O<J kamen 1800-2500 0,96 093-233
800-1400 I 0,29-0,58
400-800 1,05 014-029
1200-1600
0,92 0,47-0,76
1200-1600 0,96 0,47-076
lace
1800 096 0,35
2100 0,96 041
850 0,96 0.21
900
0,48 0,21
- do 18 mm 0.23
1000-1400 0,84 0.47,0,7
600-800 0,84 0,29-0,35
1900
0,88 1,05
1800 0.88 0,79
2000 0,88 1.05
keramicki moz., ik 1900 0,88 0,99
, stakJ.eni moz.1ik 2300 0,84 0,7
linoleum 1200 1,88 0,19
uma 1000 1,47 0,16
rcdfabrikoV'Jlli betonski e'ementi 2400-2500 0,96 2,04-2,33
, laki betollski clementi 1200 0,92 0,47
2600-2850 0.88 2,33
,2500
0.84 081
armidlno sta . 0
"
2600 0,84 0,44
. SU
I' i stakleni blokovi 1100 0.84 044
dr'll)
700-800 2,09-2 1 0.21
500-600 2,09 0,14
"
620 i,oQ. 0,13
- lake, za oulanan'b iznulra
400 0,08
S r- 10<:0
550-600 2,09
0, 14
iverica
- tvrda
1000 1,88 012
-meka
200-400 2,09 0047-0,058
-600 2,09 0.099
' 550 0
- debrine 25 mm
500' 1.67 0,099
450 , 1,67
0,093
400 ' 0,081
t.1
a ira - ' 1;000 1,88 0.081
, -0"
or
20 1,21 0052

35 ,H,26
0,047
\ '

' , '
. I' . "f' 1A
5. POTREBNA KOUtINA TOPWTE ZA GREJANfP.
t . "--''' 1 ..
9/
1
2
3
4
DCMIae oblOlle
bitumen
1500
o lOS
017
bitumensica lepenica
1100 167
019
",volt 1900-2100 I 05
07
PVC
- homOReoo
1400
096
023
- nofilen
800
096
012
vinil-azhestne plcXe
950 096
016
tepih
250-300 123-146 007-009
doske za pod
520 167
0,14
hrostov parke 700 167 021
tvide drvno-vlakn",te plcXe ' 900 ' 1.67
019
oolietilenske foliie 1000 125 019
PVC foliia. mekana
096 (\ 19
traka sa ulo!kom
od '1luminiiumske foliie
900-1000 1 46 019
kroVDI pokrtvDI mlterill "
krovna lepenka 1100 1146 0,19
vi!esloina bitumenslca hidroi20laciia 1100-1200 146 019
PIB (voIirzobutilen) trw 1600 096 026
CR (hlorpren kaublk) trw
1300 1 0,23
CSM (hlorsulfidna oolietilenslca) trw 1500 1 03
EPDM (etilen - prapilen - kaublk) traka 1200 104 03
crep 1900 088 099
plcXe od !kriliaca 2800 082 29
azbest - cementne plcXe 1800 096 035
meWI
7800 046 5.8,5
Iiveno lIVOMe 7200 05
46,5 .
aluminijum 2700 088 203
bakar 9000 380
. oIcwo 11S00 35
cink
7100 ,
.
039 110
termoliolatorl
mineraln. i staldena vuna
..
30-200 084 0041
staldena pena 145 084 0056
pluta (ekspanzivna imprelUlirana) 120-160 '167 0041-0044
plcXe odQlo!ivene trske 800 126 0046
ploteod jlresovane slame (strami\) 350 147 0098
. prskani azbest
:
400-600 167 012-013
- .pIca: od sintetillih materijala,
,
vi!esloinOR poliestera 1400-1500 1.59-169 019-023
,
picXe od wilne .mole 1180 1 019 \
1
PVMD i PVC picXe
1400 096 021
poiistirolske picXe (u bloko,vima)
, 15-30
126 o Oil}
oOIiuretanske p1cXe izrezane iz blokova
3O-4C
138 0035
PVC p1cXe
,
50
.
1. 2.6 0041
urea p1cXe
15
126 004
osla\o
voda (10-100 "C)
999 7-958 4 4191-422 0,574-0683
vazduh (0-100 "C)
1275-0932 1006-1012
o 0243-0 0314

()2 Il.Torioml 'i i: POS71,OJNJA Z-1 CENT/'..ILNO GJ<UAME
T"hcl" 5,lll OtPOf prolazlI toplotc vazdllsnih slojcva 11A. (m
2
KJW)
DcbljioR \'82""5DOI: sloja (eml 1 Z 3 4 5
veri ikalni sloievi 0,14 0,16 0,111 0,17
0.16
slo jcvi pri prolnzu loplole odozelo nnvisc 0,14 0,15 0,16 0,16 0,16
horizoll lailli slojcvijJrijJrolazliloplole odozgo lIall iZe 0,15 0,18 0,21 0,21 0,21
Zit gritdevinske elemente uobieajenih materijala i standardnih debljina, koefiei-
jcmi prolaza toplote izraeunati su i dati u tabelama 5.IV - 5_VII. Prilikom korisCe nja
tilbelil 1rebil vooili rilenna Oil koo horizontalnih povrsina koeficijent prolaza toplol e
zavisi od smeril loplotnog lokil, kilo i da za zid od istih materijala nije jednak koefiei-
jenl prolaza loplote ako je laj zid spoljni iii unutrasnji, zbog razlieitih koefieijenala
prelazil lopl ole. Kada se koefieijenl prolaza loplote izraeunava onda se to eini prema ob-
rasell broj 5.3.
Tabcla S.IV Koclicijcnt prolaza toplotc k za krm'ovc (W/m1K)
Moteri).1 krov. k(W/m'Kl
ere I' iii lalasasli lim na lelvama, bez zaplivallja 11,6
crep no lelvama s:o 7.aptivcllim spoinicamn 5,8
stakl o jednost.a\110, 3-5 mm, spoj 5.8
arrnirallo-belonski krovovi pokriveni ler p"pirorn,
bez izolaeije, debljina uctona 5 em 4,3
arillirano-heroll ski kr ovovi sa izolacijom od 35 mm J.2
lerase sa izolaeiiom oel 35 rnm 1.1
Primer 1
Izr:l cunnli koefieijent prolaza toplote kr?z spoljni zid }slika 5.1)
spolJnt krcenl mail er 2 em, puna opeka gustine 1800 kglm- , 12 em, vazdusnI sloJ ) em,
bel on od kil menog agregata gustine 1800 kglm
3
, 8 em, unutrasnji krceni mil Iter 1 em.
Slika 5.1 Spoljlli lid
2 . 2
a;. =25 W/m K a
u
=8 W/m K
I
.
1 - /... -\
k = 1 0.02 0,12 016 0.08 '
-- +-- +-- + . +--+--+,-
25 0.81 0.76 0,93 0,81 , 8._/
. ,.I '!"< .
, ,
k =_1_=164 W/m2K
06 '
,

5, POTREBNA KOLle /NA TOPLOT 2.,1 GREJANJ
Tabcla S.V Kocficijcnt prolaza loplotc k za prozore I vrata (W/rn'K)
Vrala
soolina vrata - devena')
sool ina vrata - l:eliena
)
balkonska vrata. drvena sa staldom iednostruka
balkonska vrata. drvena sa staidom, dvostruka
unutrasnia vrata
SDoliol pnnori
drveni iednostruk prozor. jednostruko zastaldien
drveni jednostruk prozor, dvostruJ(O zastakljen, odstojanje
stalda 6,0 mm
drven; jednostruk prozor, dvostruko zastakljen. odstojanje
izmedu stakla 12 mm
drvcni sooieni orozor
drveni dvostruld orozor
l:elieni iednostruk Drozor. iednostruko zastaklien
eclieni jednostruk prozor. dvostruko zas'akljen. odstojanje
izmedu stalda 6.0 mm
eclieni jednostruk prowr. dvostruko lastakljen, odstojanje
izmedu staid a 120 mm
eclieni"sooieni Drozor
eclieni dvostruki prozor
nadsvetlo. iednostruko u l:elienom ramu
nadsvctl o dvostruko u l:elienom ramu
veliki izlozi. orozori u betonskom dkviru
Drozor od iih staldenih blokova
UDDlrasDji pnnori
orema soarednoi orostoriii iednostrulc prozor
prema sporednoi prostoriii, dvostruk prozor
Socci \aIDO zaslakljivaDjc
'crmooan staldo, icdan outa vazdusni sloj
termooan staldo dva puta vazdu!ni sloj
termopan stakloi. triputa sloj
cudo staldo (orema debt iini stalda)
termoluks, iedncit'ruk
termoluks. dvostruk
staldeni blok, i
stakleni blotL pun
Pnnor u staldenicim (F
."jF. ,
.' )
1
1,5
.
, I 20
.
..
30
.. ..
.) VaZll za vclt.Bee mateflJaJe
") VaZi i za ostaJc metale
I
k,
3,5
5.8
4,7
2,3
2.3
5.2
3.3
2.9
2,6
2.3
5.8
4,0,
3.6
3,5
3.3
5,8
3,5
5,8
2.9
3.5
2.3
33
2,1
1.5
31-3,8
4.0
1.9
3.1
5.2
.
5,8
4.8
4.2
3.8
3,5
03

'J./
IJ 1"r/unJl'l ' POSTROJENJA ZA ENTRI LNOGREJ.I A'j1::
Tllbcla S.VI Koclicijcnt prollila topl ote k ZII POdOl'C i tavnnice (W/m'K)
i
r
Crici ,"elie
v...
:s<'
m lr
')(
V

"/."'7
rrmmrrT

"
rrm
V"J
i

r:11
,'.
I
(/////////,
I
I
Vrsl.
-.
konslrukcija
I . Armirono bel onska masivna plOCa sa
vlaknalicom 20 mm i parkelom 1I asfaUli 1.20
2. Silnorcbrosla konslrukcija sa vtaknalicom
12 mm,linolcum na bel onskoj podlozi,
trseani Icp
3. Monta sa vlakIJ31icom 12 mm, ksiloli( na
bClonskoj podlozi
4. RaVili kIov, si inorcbrasI3 konst rukcija,
plota od drv. vun.7 em. bClonska plOCa na
pcsku. I eSca" i Icp
5. Drvene grede sa up"slenim podom. parkel
na slcpom podll, nasip ad Sljake
Pod na zemlii
6. Belonska plob, plob od drv. vune 8 em,
lCraco"" hel onskoj podlozi
I
k
1,20
1.28
1,40
0.87
1,16
1.34
Primcdb.: kada mcduspralna konslrllkcija uijc Itleno moze sc raeunati sa slcdeCim prosl,.'l: -
nim vrcdnoslima:
, hladni pod (belon, leraco) k=I ,5 iii k=1.4
,Iopao pod (parkel i sl.) k= 1,34 iii k= 1.22.
Manje vrednosli vaie za slubj bda je smer prolaza topl ole odozgo nani;e (donja prosl orija ima ni1.1.1
tcmperaluru). a vccc za peolaz (oplole odozdo naviSc (gornja proslorija imn nizulcmpcrnturu).

5. POTRF:IJNA KOU CINA TO/I.OTl, 0RJ:JrlNlh
V5
Tabela 5.VII Koelicljenl prohlZII loplole k zn zidove (W/m'K)
MalcriJal Koclicijcnl k za dcbliin" zida (em
Opcka 7 12 25 38 5 1 64 77
Spoljlli zid p- 1800 -
1,97 1,50 1,21 1,0 I 0,87
zid 2.97 2,36 1.71 1,35 1.12 - -
Supl ia opcb
Spol ill i zid P -I 400 -
-
1,65
I
1,23 0,99 I 0,8 1 0,69
Ullllirasnii zid
I
2,38 2,13 1.48
I
1,13 0.92 I
-
-
Sur Iii blukovi
5 tri rcda p-1400
- -
1,43 1,05 - - --
SIIPI iin, p - 1600 - - 1.57 1,23
- - -
Kamen 30 40 50 60 70 80 100
Porozllip -2600 2,98 2,65 2,37 2,15 1.97 1,81 1.57
Tvrdi p =2600 3,42 3.12 2,86 2,64 2.45 2,29 2,04
Bclon 5 10 15 220 25 30 40 50
M!3< 100 5polilli zid
- - - - 2.70 2,47 2,13 1,86
Unulrasnii zid 2,63 2.42 2.24 2,09
-
Mil < 16051001 ini zid - - - -
3,00 2,79 2.44 2,17
Unutcosllii zid 2,83 2,64 2,49 2.35 -
L1ki bctoll
Soolini zidp =1000
I -
.- 1,57 1.29 1,08 0,94 0,7.1 0,60
Unutr asnii zid
I
2.34 1.77 1,41
1.17 1.00 0,87
-
Srakobcton
Spoljni zidp- 1200
I
- - - 1.57 1,35 1.17 0.94 0.78
U .tltt cosn ii zid
I
2.58 2.02 1,66 1.41 1.22 1.08
- -
T:lnki lJllulfilsnji zidovi
- 5 6 7,5 10 12,5 15
Gipsallc plaCe. rabie
Sliakobct onskc nlocc
- 2.58 2.44 2.27 2.02 1.83 1.66
Pl occ oc.J clrvcllc vunc
- 1. 63 1,48 1.28 1.07 0.91 0.79
5.2. POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPLOTA - F
Povrsina kroz koju se vriii razmena toplot e, izracunava se na osnovu unutrasnjih
mera duzine i sirine prostorije. Za visinu zidova ne uzima se unutrasnja visina pros-
torije (odstojanjc od poda do tavanicc), vee odstojanje od poda do sledceeg poda. tj.
u visinu zida ulazi i debljina meduspratne konstrukcije. Vrednost povriiinc moZe se u
racunu zaokruziti na prvu decimalu.
Pri proracunu potrebne kolicine toplote. za pojedine povrsine koriste se sledece
oznake:
PJ
PO
5J
VU
VB
Z5
P
- prozor jednostruk
- prozor dvostruki
- svetlarnik jednostruki
- vrata unutrasnja
- vrata balkonska
- zid spoljni
- pod.
PI<
PDZ
SO
VS
ZU
T
- prozor na hilo
- prozor dvostruko zastakljen
- svetlarnik dvostruki
- vra ta spoljna
- zid unutrasnji
- tavanica

11. Tor/om i'; PI?QJ r:: POSTROJ ENJA Zrl CENI 'R-1 LNO (; I<UA,vJ I,
Napomena: Ireba uoci li da prvo slovo oznacava 0 kojoj se vrsli povrSine radi (P -
prozor, V - vrala, Z - zid) , a ostala slova bliZe odreduju vrslu povrsine.
5.3. UNUTRASNJA PROJEKTNA TEMPERATURA - tu
Temperature koje Ireba oddavali 1I pojedinim proslorijama zavise od namen\:
prostorije i Ireba ih usvajali prema donjim preporukama, lIkoliko naruci lac ne zahl c-
va druge vrednosli.
Tabela S.VIII Unlltrasnje proj ektnc temperature
SI am b cnc zgra d c
Naziv proslorije
C
DneVl13 soba. spavac., soba, predsobl je. dej\azman. kll hinja 20
we - DOseball 15
Kupal ilo (posebno i sa we a m) 22
$usionica veSa bez provelravanja 20
SlIsionica vda sa provelrnvall jem 16
Hidroforsko poslroielljc 10
Prirucna radionic.a 18
Slepenisle, loplolna podslanic.1 i oslava ne j\rcill se
p
os ovnc proslOrtJc
Naziv Ilfosloriie
C
Kabineli , biroi, kallcclariic. bibliolekc. alelici.l okali 20
KOllfercncijske sale. sale 7_1 rad sa klijenlima, trpczarije, sobe 7.a
vozacc. hodnici. Cckaonicc. slcpcnista. umivaollicc 18
Arhiva . biroi 20
Arhiva . maAacini 12
Ma!pcini 1I sldopu lokala 10
Holovi i Rarderobe 16
Proslorije za ATC i lelegraf. POjaCivacke sian icc. r .. dio med,1ic 20
Prostorije 2:' personal koji radi sa rucllim lekrnllskim cclltralama 20
Garaze 5
Zdravstvcnc ustanovc (bolnicc klinikc ambula nlc) , ,
Naziv proslorije C
<::ekaonice, kancelarije. sobc lekara. laboraloriie 20
Onlinacijc. bolesnicke sobe, boksovi i poluboksovi za deCll. Irpeza rije i dnevn i bora
yak bolesnika. unulrasnja slepeni sla i hodnici, gmderobe, umivaoniei, sobc za uzima
IIje probe i ll zoraka, prosl orije 7_1 razne spccijalislicke preglede, sale za Rii dijagnosli. 22
ku. proslorije 2.1 gipsovanje. kabillel i za snimallje, zraCcllje, lerapiju i masaiu, sale za
Icrapiju blatom, odelell ja za odmor bolesll ika
Operacione sale za hill1e slueajeve, sale 2.1 dijagnostiku i inlervel1cije, pripremne 24
prosl orije, sobe za budellje, komandne sale DORonskih uredaia
Operaciolla i akllScrska sal:" sal a za neuoll osead. kupal il. , sale za itidroleraoiiu 25
Proslorije ,.\ steri li,.1ci jll , obdukcione sale. gimnaslicki kabincli, we, hoi radiollice 18
Magacini ('istog rublja i sanilelskog malerijala. tchnicka poslro ienja, pcrionice 15
SldadiSl a krvi 7
MaRaeini prljavog rublj.
5
Kuhinja 16
.

5. POTREBNA KOLlClNA TOPLOTE ZA GREJANJE
97
Apotekc
Nazlv nro,lorU.
C
Izdavan ie lekova i a:kaonicc 18
Prioremanie lekova i orirufui maaacini 20
Prost oriie za rovanie Rotovih lekova 10
Prostori ie za rovanie mineralnih voda i lako zaoal iivih maleriiala 8
Gaslronomskl obiekti
N.zlv oro, lurU. C
Sale za svi h vrsta gastronomskih proizvoda,
kelnersko odel enie 16
Kuhinie. DOslastic.rnice sladolednice sudooere 16
Mao.cini s1lhomesnat ih oroizvoda. DOvrCa naoit aka 6
Hodnici WC 15
Tulevi umivaonici 22
ObdaniSta i iaslice
Nul v oroslorilc C
Sale za znimanje- rad U obdani! tu, spavaonice, zaslakl jene lerase,
troezari ie
20
Sale u jaslicama. scpare; i boksovi, sobe Z1 dojilc i a:kaonicc,
WC za dccu i urnivaonici
22
hmalila i svlationicc Z1 d.cu
25
WC za ""rsonal i umivaoni;:i
16
MaRacin perionic.:>
15
Kuhinia
16
Pozori ta i bloskooi
Nazlv uroslorUe
C
Sale za predstave sa garderobom, a:kaonice, scene i garderobe,
birei i pillion icc, unutralnja odeljenje za
18
uredaia kabine kinoooeralera
Slufbene erestariie
20
Umivaonice We. eerionic.
15
Kuhinia
16
Hotcli internati domovi co. ,
Nazlv oroslorll.
Sob. za slanovanje. kancelarije, sale, reslerani,lcafane, frizcrski
, C
saloni holovi hodnici
20
Uoonicc
18
Sebe u demu slaraca
22
Umivaonici WC_ oerienicc rnaaacini astOil rublia
15
Kuoalila i lillevi
25
Kuhinie
16

os IJ Tor/on)!' ;,' PIIOJl-;J;.TOI ':1 Nl I, POSTROl l ::\,lA ZA rESTR1 LNO G I?U.'I Nl H
Za tvorcni bazcni
Naziv IJrostorijc C
Holovi, cekaonicc, prol."i, sale za ollmor posle kupanja.
knllcclilrijc, frizcrski salOiI 20
Rcslorani. kafanc, uifci. PIISiol lit.:c, unutrnsnja Slcpcllista, hodnid i 18
we koji pripallaju ovi m proslorijama
l.ckarski knbincti , svalaCionicc. s<l lc Z.1 odmor DOsie kt lpnnjn 22
Gimnmilickc salc, periOllicc 15
Hale sa bazcnima Z,1 pli""njc 22211
TlIscvi i kUpolil" 25
Porno kupolila 40
Ta pi a vozdllsna knpa' ila 50
Vrela kllpali la saline 60 80
Sklodislc spori ske opremc 10
KlIhioje 15
I d I" k 11 us rIJs C pros OrIJc
NMziv)Jrostorijc C
Temperatura i vlnzllosl vazduha 1I pojedillim proslorij.mla rndi o
l I i c ~ [;1urikc. skladi51a, vrl ova i drugih grnllevinskih objckala sa
spccijalnom nnmenom odrcdllju sc tI zavisnosli (XI -
,ehnoloskoA procesa racla
5.4. TEMPERATURE NEGREJANIH PROSTORIJA
Za izraclll1avanje pOlrebne kolici ne toplote potrebno je poznavati temperalurl' 1I
prostorijam<l koje nisu predvidene za grej<lnje (suleren. ostava, lavan i sl.), Za stacio-
nama toplotno sta nje zgr<lde. ove temperature se mogu izracunati na osnovu topl nl '
nag bilansa odredcne ncgrejanc prost orije, Temperatura se izracunava po obrascu:
(5,-1)
"
s
gde je:
2: (k' F)s - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvajaju
s
od spoljnjeg vazduha
2: (k ' F)u - suma proizvoda kF za povrSine koje negrejanu prostoriju odvaj<ljll
u
od unulrasnji prostorija

5. POTREBNA KOLlC:INA TOI'I.GTI:: ZA C; nr-JANJE
() Q
I" - temperatura u susednoj prosloriji
Is - spoljna projeklna temperatura
Ix - temperatura negrejane prostorije
U svim slucajevima kada za proraclln nije neophodno poznavati tai':nu vrednost
temperat ure negrejane prostorije. moze se njena vrednost usvojiti na osnovu podata-
ka iz tabele 5JX.
Primer 2
[zracunati temperaturu negrejanc prostorije prikazane na slici 5.2. Spoljna pro-
jektna temperatura je -20C. Pod u prostoriji je teraco. a na spratu iznad je parket.
Visina prostorije ukljuclljuCi i meduspratnu konstrukciju iznosi 3 'm.
Koeficijenti prolaza toplote k (W/m2K) imaju sledece vrcdnosti za pojedine gra-
devinske elemente:
prozor
spoljni zid
unlltrasnji zid
2.3
1.65
1.48
vrata
pod
tavanica
2.3
1.4
1,22
KoristeCi obrazac za temperatllru negrejane prostorije (5.4) dobija se:
I = _0,,--8_ 2_'_2,:--.3-::-' 1--::5_+-,-'(..:...1',-:-5 -c' 3:-:-0,..:..8_'-::-2,:-) --::1.,--48--::_1c::-
5
_+_2_' 2_'--,-3_ ' 1..:....4--:8_ 2_0_+_1..:....5__2_ 1..:....2_2_ _18_'
x 0,8' 23 + (1.53 3 - 0.82) . 1.48 + 2 23 1,48 + 1,5 . 2 1.22
1.52 1.45+ 1' 1,52.3 (-20) +(1,5 3 -11,5) ' 1.65( -20)
1.521,4 + 11.52.3 + (1,5 3 -11,5) 1.65
I = 561.66-168 =9.4 "C
x 33.59 + 8,4 .

100 n Tor/ann'ii- I'OSTROJJ:.\ J.I Z.I CT.VTI?A I .NOGRrJA.\JF:
.@
Slika 5.2 Osnovu negrejulle prostorije iz primera 2
Tabela 5.1X Temperature ncgrejanih prostorija i lIa (0C)
Pri o.ol;"oi lemoe.,.lari a C -9 -12 -15 -18 -21 -2-1
MOVsa 1.:<2.3 a 3 6 -9 -12 -12
POIi.:r 0-.1 jc: KIov sa 1.:=2,3-5.8 -3 -6 -9 -12 -15 -15
KIov 5.11.: > 5.8 6 9 -12 -15 -18 -18
I!.rcjanirn proslorijama oceniti. obzirom na temperalllrn ol.:oInih prostorija
spoljnim vazdllhom bez
Suscduc praslorijc .poIjnih Hata i +9 +6 +6 +3 +3 a
!.:ojc: su prel cino oodrumskc orost oriic
ol.:cuz.:oc spol jnim vazdllbom sa
spolj_ vratima. llpr. +3 a 0 -3 -3 -6
prolazlli hodnici .
lcocniSta
ispod pod, prostoriic +6 +3
11c LIZ .001 in i zid a -3
Suscdoc sa centralnim I!fcianicm +15
sa peCima +10
KOIl afIJicc +15 rlo +20
5.5. SPOWNA PROJEKTNA TEMPERATURA
Za spoljou projektnu tempcraturu se De uzima najniZa temperatura koja se javiJa
u odredeoom rncs!u, jer tal-va temperatura traje vrJo kratko i javlja se retko, pa bi
postrojenje projcktovano na osnovlI nje bila neekonamicna, jer bi retio radilo punim
kapacitetom. Zato se ba spoljna projektna te mperatura usvaja vrednost znatno visa
od apsolutne minimalne temperature.

5. POTREBtVA KOLle l tVA TOPLOTE Z4 GRElAtVJE
101
Prema Ameritkim propisima. spoljna projektna temperatura se odreduje na osno-
vu vrednosti spoljnih temperatura koje se javljaju u decembru. januaru i
februaru. Kriterijum je postavljen tako da se u ovom periodu, koji iznosi 2160
projektna temperatura moze dostiCi iIi biti iznad nje u 97,5% iii 99% ukupnog broja
To da ce prema prvom kriterijumu spoljna temperatura imati
niZu vrednost u svega 22 casa, a prema umerenijem u 54 slucajeva. Merodavne vred-
nosti Casovnih temperatura uzimaju se kao prosecne iz najmanje pet uzastopnih go-
dina.
Raniji Nematki normativ 4701 je spoljnu projektnu temperaturu definisao kao
srednju vrednost apsolutnih lninimuma iz duieg niza godina, da bi u danas vaZe-
Cern normativu iz 1983. godine uveo nov naCin njenag odredivanja. Kao projektna us-
vaja se srednja dvodnevna temperatura, koja je u poslednjih 20 godina dostignuta iii
hila is pod nje 10 puta.
Izbor spoljnih projektnih temperatura za nase klimatske us love su prilagodcni ras-
polozivim podaeima. Usvojeno jc da se ona odreduje zavisno od srednjc temperature
najhladnijeg meseca u periodu od 10 godina (1m) i apsolutnog rninimuma (lnoin) iz is-
tog perioda. koji bi trebao da je najaktuelniji. Odnos ucesta ave dye temperature dat
je sledeCim izrazom:
I
J
=0,41", +O,61"'in
Na osnovu gomje jednacine vrednost spoljne projektne temperature za veCi hroj
mesta je dat u tabeli S.x. U njoj se na primem Beograda i Zemuna moze UOCili uticaj
velikog gradskogjczgra na poveca'1jc tempera lure.
Tabcla S.X Spoljnc projektnc tcmcpcrature (za mesta Jugoslavije)
SRBIJA
Ada
- 18
Cuprija
-20
AJeksandroYae (Zupski)
-20
CaCa!.:
-20
AJeksioac
-16
Coka
-18
AJibunar
-18
Despolovae
-18
Apalin
-18
Dimilrovgrad
-18
Arandelovae
-18
Divcibarc
-18
Arilje
-18
Draga!
-18
Baclea Palanlea
-18
Elakovica
-15
Balli Topol.
-20
Golubae
-18
Ba&o Pelrovo sclo
-18
Gornji Mi lanovae
-19
Bajina BaSla
-18
Indija
-18
Bajmok
-20
lvanjica
-20
Banja Koviljaca
-18
Jasa Tomi':
-20
Batoeina
-18
Jo!anicka Banja
Bceej
-20
-20
Katanik
-20
Bcla Crleva
-19
Kikinda
Beograd
-15
-20

-18
Boljevac
-18
Kokin Brod
-20
Bar
-15
Kostolae
Bosiljgrad
-20
Kostolae
-18
Bujanovac
-18

-18
Crvenlea
-18
Kovin
-17
-18

102 8. Todoro,,;,; PI<OJ EkTOI:1 NJ E I'OSTROJ ENJ. I ZA C E,\ rmA LNO G Ilf-.JANJ E
Krngujcvac
Kraljevo
Krll!evae
KuCcvo
Kula
Kur!lImlija
Lapovo
UtZarcv:ll:
Leskovae
Loznica
Majdanpck
Mataru!ka J3anja
Mitrovica
Mladenovac
Negotin
Nil
Ni!ka J3anja
NoV; Kndevac
Novi Pazar
Novi Sad

Palie
PanCcvo
ParaCin
Pazova
Pee
Pirot
PoiarCY3C
Podujevo
Prclevo
Priboj (n" Limll)
Prijepolje
Prist ina
CRNAGORA
Bar
J3ijc1oPolje
Budvd
Cel injc
Danilovgrad
Hercegnovi
lvangrad
Kolasin
Kotor
Milol:cr
Mojkovac
REPUBLIKA SRPSKA
Ballja l.JJka
Bileec

Brad
Doboj
Gacko
Gradilka
- ld
-20
-18
-18
-17
-17
-18
-16
-18
-18
-18
-20
-17
17
18
15
-16
18
-19
18
-18
-18
-16
-18
16
15
-18
-18
-20
-15
20
-20
17
2
17
-1
-13
-12
-1
-18
20
6
4
18
-20
16
-18
-18
20
-21
18
Prizrcn -15
Prokuplje -17
Ribarska Ba nja -20
Scnta -19
Smcdcrcvo -18
Soko Banja -18
Srbobran -18
Srcmska Kamcnica -18
Sremski Karlovci -16
Surdulica -18
SvctozarcYQ -18
Svilajnac l e
Sid 18
Tcmcrin 18
Topol a -15
Trslenik 20
Tutin 20
Uii cc 18
U zicka Poieg" -18
Uroscvac -18
Valjevo -19
Varvarin 20
Vladii:in Han 18
Vlasina -18
Vlasolince -18
Vranje
15
Vrbas -19
Vrnjacka Banja -18
Vdac -22
Zajec.:u -18
Zcmun
17
Ziatibor -17
Zrcnjanin -18
Mralinje -18
Nildic
12
Pljev1ja -19
Padgorica -5
Risan -6
SUlomorc -4
SveliStcfan
4
Tivat
6
Ulcinj -4
Virpa?ar
-6
Kozarska Dubica
20
Prijedor
-20
Sokolae
-18
Sruinjc
-16
Trebinje
-6
Visegrad -17

5. P07R8NA KOLlC/tVA TOPLOTF; Z1 0 I?FJ. JSJC
/0.1
5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU - Zn
U termickom pogledu vaina karakleristika proslorije je sred nja vrednosl koefici-
jenla prolaza toplole. Ova vred nosl se izracunava preko obrasca:
(5.5)
gde je:
Qo - gubil ak toplOle proslorije lransmisijom (W)
F - ukupna unulrasnja povrsina prostorije: zbir svih spoljnih zidova sa prozo-
rima, svi unulraspj i zidovi sa vralima, pod i plafon, bez obzi ra da Ii kroz
nekll od ovi h povrii ina nema razmene toplote (drugim recima, celokupni
omotac prostorije). lu ovom slucaju se kao visina zidova uzima odsloj anje
od poda do pod a (m
2
)
I,,-Is - razlika izmedu unut rasnje i spoljne projeklne tempe rature (DC)
U zavisnosti od vrednosli ko uzima se dodatak za prekid lozenja, kako bi posle
prekida 1I zagrevanju bi lo moguce inl enzivnijim dovodenjem toplole, preko poveca-
nih grejnih tcla, bae zagrejat i prosloriju na zeljenu lemperaluru.
Pored neprekidnog rada posl rojenj a, koje ne zahleva nikakve dodatke, raz likllju
se sledeCi sillcajevi:
1. neprekidan rad sa kra lkolrajnim ogranicava njcm zagrevanja nocu
2. prekid 1I zagreva nju od 9-12 cas ova dnevno
3. prekid u zagreva nju od 12-16 casova dnevno
Na slici 5.3 pri kazana je zavisnosl dodalka Z" od duZi ne trajanje prekida lozenja i
vrednosli ko- Sa sli ke se vidi da se za manje vrednosli ko daju veCi dodaci, jer je zadr-
zavanje loplole u prosloriji kraCe ukoliko je razlika I" - Is veca, odnos no kada ko ima
manju vrednost.

'"

.:J
...........
t'......
'"
10"1.

K
........
r---.....
f- 11
r-


10 1
r--....
k'

--
.....,..
::::--...
"'

0 kD 1.0
2.0
Stika 5.3 Zavi.l'llos/ doda/aka /la prekid greja/lja i /la hlad/le povr.fi/le od ko

/0-/ B.TOtforovic PROJEKr OVA NJE POSTIWJENJ"'I l A CENTRALNO GREJA NJE
5.7. DODATAK NA UTICAJ ZRACENJA - ZII.
Oseeaj ugodnosti Ijudi koji borave u nekoj prostoriji ne zavisi iskljucivo od tempe-
rature koja vlada u pros toriji , vee i od srednje temperature granicnih povrsina. Zbog
(oga se moze des iti da se covek ne oseea prijatno u prostorij ama sa velikim prozori -
rna i spolj nim zidovima koji nisu dovoljno termicki zasticeni , iako je prostorij a zagrc-
jana na potrebnu temperaturu zbog veceg odavanj a toplote tela zrace njem. Zato su
pros torije na uglovirna zgrada nepovoljnije od prostorij a sa jednirn spoljnirn zidom.
Srednj a temperatura granicnih povrsina prostorije zavisi od koefi cijenta prolaza
toplote k, pa se njena vrednost ogled a u vrednos ti k[)- Zato i dodaci Za zavise od
vrednosti kD (s lika 5.3).
Posto oba dodatka, kako Z" tako i Za, zavise od vrcdnosti k[), oni se i pored toga
sto imaju potpuno razlicit a fiz icka znacenj a, spajaju u racunu u jedan dodatak ZD (sli-
ka 5.4 i tabela 5.xII) .
.
I!>..f/,.
"""

............
K
' b,
--

2U"
?
-
lUI-.
-
ox
o /.0
2.0
Slika 5.4 Zajed/licki dodalak ZD zavimo od kD
5.7. 1. Izmene
Aktllelni Nemacki normativ za proraclln potrebne koli cinc toplote (DIN 4701 ), iz
1983 godine, ne uzima 1I obzir prekid grejanja, pa otpada 21/" Smatra se da je danas
rcglli aciona tehnika 1I grejanju svuda aut omatska i da je moguee programirati uklju-
cenje rada grejnog postrojenja u odredeno vreme, pre tre nlltka kada 1I prostonl treba
da budu pos tignut e projektne temperature.
T a bcla S. Xll Dodatak Zo
z. ku (W/m-K) <0,35 0,35 - 0,8 0,8 - 1,75 > .1,75
1. Neprekidan rad sa ogranicenjcm
1l 0CU 0,07 0,Q7 0,07 0,07
2. Prekid rada 9-12 CasoY;] dncvno 0,20 0,1 5 0.15 0.15
3. Pre kid rada 12- 16 CasOY;] dnevno 0,30 0,25 0,20 0,15

Tabela 5.XIlI
5. POTRE8, _I I\OU t:INA TOPLOTt: Z-1 GlU::JANJE
ku (W/m'K)
od 0- 0,26
0,27- 0,43
0,44- 0.60
0,61- 0.76
0,77- 0,91
0.92-1 ,OS
1.06- 1,19
1,70- 1.32
Z.
0,02
0,04
0.06
0.08
0,10
0,12
0,14
0,16
10 ,
Kada se postroje nje za grejanje predvida sa potpunom automatskom regulacijom,
za lakve sluCajeve treba umesto sa dodatkom:
ZD =Z" +Z.
racunati sarno sa dodatkom Za sa vrednostima iz tabele 5.xIlI. Medutim, u nasim us-
lovima grejanja dodatak ZD jos uvek treba da se uzima u obzir.
5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Zs
Ovaj dodatak jc lIveden je zbog uticaja razlicitih intenzit eta suncevog zraeenja na
zidove prostorije, koji su orijentisani pre ma pojedinim stranama sveta. Vrednosti do-
datka LS date su u tabe li 5. XI V. Za polozaj jl:dne prostorije merodavna je orijenta-
cija spoljnjeg zida, kod prostorija sa jednim spoljnim zidum. Za prostorije sa dva
spoljna zida vaina je orijentacija ugla prostorije, a ako ima tri iIi eetiri spoljna zida,
uzima se maksimalni dodatak.
Tabel .. S. XIV Dodalak Zs
I
I
Siraol:li svcta. J .JZ
I
z
I
SZ S SI I
dodalak -0.05 -0,05
I
0
I
+0,05 +0,05 +0,05 0
5.9. ZAGREVANJE VAZDUHA KOJI PRODIRE
U PROSTORIJU
J1
-0.05
Pod uticajem udara vetra, u prostoriju prodire vazduh usled nezaptivenosti prozo-
ra i vrata. Da bi sc neutralisao uticaj hladnog vazduha koji prodire u prostoriju, treba
predvideti kolicinu toplote koja je potrebna da ovaj vazduh zagreje na temperaturu
prostorije.
U pugledu nacina odredivanja dodalka usled uticaja vetra svako novo izdanje
DIN normi lInnsi nove detaljc i preciznosti . Po najstarijim normama dodatna kolieina
toplot e se odreduje pre ma vrednosti transmisionih gubitaka. Norme iz 1959. godine,
medutim, upucuju na odrl:divanje zapremine vazduha koja prodire u prostoriju i izra-
cunavanje kolicine loplote Qv koja jc potrebna za zagrevanje vazduha sa spoljne na
unutrasnju temperaturu. I takav naein proracuna nije zadovoljio prakticne zahteve i

lOr, U. "/ (}(l nf'<II';c PROJEI\I O I:. I NJF. POSTROJF.NJA 2.4 rE,\ rn lA I .NO Cj IIFJANJ r:
potrcbnu laenost i bio je izlozen krilici, lako da je u poslednjem izda njll
DIN no rmi uneta nova metoda proracuna.
Koreklurni doda lak pre ma najslarijim normalivima moze se ko ristiti II pre thud-
nim racunskim analizama, pa cuk i za idejne projekle. Za svc gl;wm:
projekte trcba korislili nacin DIN - normi 4701 iz 1959. godinc, koji je prihvacen i lJ
novom JUS M. EG.OIO.
Z bog mogucnosti primenc u idej nim proracllnima, u dalj em lekslu ce biti izne l i
nacin proracuna po mocu korckturnog dodatka prema slaro m DIN-u, a dalj e II pog-
lavlju ce se opisati i najaktll elniji nacin proracllna pre ma poslcdnjc m izda nju DIN-il
iz J 983. godi ne.
5.10. DODATAK NA UTICAJ VETRA - Zv
Z a odrediva nje doda tka Ireba znati II kakvom je predelu zgrada i pri lome razli -
kovali normalni i vClrovili prcdeo. Osim toga, utvrdujc se da Ii je zgrada zakl onjcn,l
iii izloze na vc lru, odnosno koje su pros to rije u jednoj zgradi zaklonje nc od ve lra, ;1
kujc izlozc nc njcgovom udaru.
Zaklonjcn polozaj ima prosto rija koju slili zaklon koji nadvisujc pros lorijll ba r
2f3 odsloja nj a izmcdll zakl ona i prosto rije. Zakl onjc nc prosto rije najcesce sc nalazl: II
zgradama u gradovima.
Sva ka proslo rija sa spoljnim zidom dobija bar doda!ak za zakljonje n polozaj. ;'\k"
jt: zgrada otvorena na svc ce ti ri strane, onda sa rno pros torije orije ntisanc pre ma seVL-
n1, sevcroisloku i istoku dobijaju dodat ak kao pros to rije sa o tvore nim po lozajcm.
Vrlo visokc zgradc spadaju u zgrade izlozene vetru.
T abcla 5. XV dajc vrcdnosti dodataka za nClltralisa nje niske tempe rature v<1zdu -
hit koj i prod ire infiltracijom, a prema najstarijcm ne mackom slandardu DIN 470 I iz
19-U. godinc. Vrcdnllsli su predslavljcne zavis no od tra nsmisionih gubil aka pros lori-
je, i mogu sc ko ris titi sa rno u proracLlnima investi cio nih i idejnih projekat a, zbog ccga
se 1I ovom poglavlju i pominjll .
Tnbcla 5. XV Oodalak Zv
Vrshl Iroslorijc I II
Normilhli prcdcl i 7.,klolljell poloz.,j 0.13 0.09
Olvorcn poloz., i 0.27 0.1 9
VClrovi li prcdcl i Z:lkl onicn poloiai 0,22 0.1 5
01 voren poloia i 0.40 0.28
gde je:
I - prostorij a sa jednim spoljnim zidom
II - prosLOrij a na uglu, sa spoljnilll olvorima u jed nom zidu
III - proslorija na uglu, sa spolj nilll olvorilll<1 u oba zida
IV - prostorija sa spoljnim otvorima u naspramnim zidovima
III IV
0. t 2 0,07
0.24 0.14
0.20 0,1 1
0.35 0.20

1 I'OTIU' I/N.1 KnL. IC 1\' 1 TOI 'I .OTT:" 7A ( ilI FJ..! ,vi T:"
5.11. DODATAK NA UTICAJ INFILTRACIJE
VAZDUHA - Qv
107
Nem<l cki nomlativ iz 1959. godine daleko prcciznije odrcdllje potrebnll kolicinll top-
late Z<I zil
b
rev:lIljl' vazdll hil koji prodire infilt racijom Polazi se od kolicine vazdllha koja
dospevil 1I prostorijll zOOg razlikc pri tisaka izmcdll spoljnc okoline i prostorije. Ona zavisi
k<lko od proCCpil proZorii i vril lil . tako i od razlike pritisilka sa obc strane prostori-
je. " remil tome, nil kolicinll vazdllha kojil dospcvil 1I prostoriju ima uticiljil velicina procc-
pa nil strani koja je pod lI darom velril. velici na procepa nil zaklonjenoj strani , kao i zapti-
venost ovih proccpa. I\. 10 su osobcnosli prostorije koje sc uzimaju II obzir preko karakte
rist ike pros torijc R, cije sc '/rcdnosti nalaze u opscgu 0,7 do 0,9. Dmgi uti<.:<lj na kolicinu
vazdllha koji prodire 1I rrostoriju je jaci na vetra, koja zavisi od polozaja zgrade (zaklonjcn
ili otvoren polozaj) i vr.; te gradnjc (pojedinacna gradnjil iIi II bloku). Ovaj uticaj se uzima u
obzir preko karakt cristikc zgrade If.
potn;: bne dodatne kolicine toplote za zagrcvanje vazduha koji pro-
dire pod dejstvom ve tra, vrSi se prcma obrascu:
(5.6)
gde jc:
a - propustljivost proccpa u (mJ/mh p;?'-) llznacava kolici nu vazduha na cas
kojil prod ire kroz proo:: p duzine 1 Ill. pri razlici pritisaka 01.1 1 Pa,
I - uuzina proccpa ( m).
U - ka ril kt cristika prostorije,
I I - ka rakt c ristika zgradc
Z - dodatak za prozorc koji sc nalazc na uglu dva spolj na zida Z/i=1.2. U
svim drugim slllcajcvima Z/i= I
2:,(11"1), - predstavlja zbir proizvoda duZine svih procc;Ja. koji sc uzimaju u obzir
i njihnvih propustljivost i. U slueaju da se prozori nalazc u naspram-
nim zidovima. uzimilju se u obzir prozori sa veeom propustljivoscu.
Ukoliko su prozori u dva suscdna zida. onda se oba prozora obuhva-
taju proracunom; spoljna vrat a se racunaju kao i prozori.
Propustljivost prozora i vrata jc data u tabdi 5. XVI. po metru ' duz ine procepa,
prema vrsti prozora i vrata. Za pribliZnc proracune. kada jos nisu dcfinisane
mkcije i tipovi prowra i vrata, mogu sc koristiti podaci iz labcle 5. XVII. u kojoj je
za raznc visine prozora i vrata navcde n proscean odnos duZine procepa prema povr-
sini vrata odnosno prozora (w =1/F).

l OS H.Tudoml ii: I'ROJEKTOVAN1/:: POSTR01ENJA Zf D\TR, fLNO GRD.-1 NJI:.'
Tabela S. XVI l' ropusUji vosl proccpa a (m' /mh Pa
llJ
)
Vrsta prozora
T i PI' nYl 0 ra

jccinosl ruki 0.7
Drvcni i ad vcitackih spojcni dvoslrll ki 0,6
jcdl10struki sa garafll ovall om
zaplivcnoSCu 0.4
jcdlloslruki 0.3
Cclicni i mCl alni spoicni ci vostruki 0.3
jcdnoslruki sa garanl ovanom
7.i1 plivenosCu 0,3
Unulrasnja vrala ne7.i1 pl ivena 8. 7
7.:l pl ivcna 3.3
Tabcla S. XVII Odnos duiinc proccpa prcma povrsini prozora (vrala)
Vrst. prozora (,'rata) Vi sin. prozora oonosno vr81a (m) w-l iF
0,50 7,2
0,63 6,2
0,75 5,3
0,88 4,9
Prozori nezavisno ad broj. kr il a 1.00 4.5
1,25 4, 1
I"SO
3.7
2,00 3,3
2.50 3, 0
Vr;:lIa i prozori 1I vr atim;t
dvokrilna 2.50 3,3
jc dnokrilna 2,10 2.6
5.12. KARAKTERlSTlKA PROSTORlJE - R
Karakl e rislika R zavisi od propIIslljivosli prozora i vra la, za vazduh koji prodire u
prosloriju ( izrazeno sa I (I'I)s) i propuslljivosli prozora i vrala kroz l': ije procepe vaz-
duh slruji iz proslorije (izraien sa I (a-I)II)) ' R se izracunava pre ko obrasca:
R= 1
2) (/ '1) ,

2)a f),.
(5.7)
Za vecinll slambenih zgrada uobieajcnog nacina gradnje prozora, karaklerislika R
se u pojedinim proslorijama bilno ne razlikuje. pa se ona ne mora uvek raellna li . Me-
dulim, S obzirom na laenosl proraeuna potrebne koli einc toplote, karakteristika R se
II vecini slucajeva adreduje u grubim granicama, pa se ka d cil avag niza slicnih zgrada
raeuna sa is tim brojnim vrednostima R. Ove vrednos ti se u normalnim slueajevima
krecli izmedu 1 i 0,8 iii u granicama od 0,8 do 0,6, pa se II tabe li 5. XVIII daju sred-
nje vrednost i 0,7 i 0,9.

5. I'OTII.l1.\'.1 KOUC/. A TOP/ .OTE i'A (jEI.F.JASJI:.
Prilikom kori.S6:nj<l tabck: 5. XVIll. R se nc odrt:duj.: prcko du'ljnc pmccpa. vn:
indirektno pomoclI odnosa povP.iina demenat .. kroz Cije proccpc Va7.duh stmji u
prosloriju (P,) i clemenata kroz koje vazduh slmji iz prostorije (f",,). NajCciCc vazduh
napusta prostoriju kroz proccpc unulrasnjih vrala. a to j.:. slueaj kOO svih pmstorija
jcdnim spoljnim 7.idom iii kod proslorija na ugl!1 zgradc.
Tabcla 5. XVIU Karaklcrislib prostorijc R
Pnuori l'i lns.ja vraf.
.'5 IF.
R 'I
Drvclli prozori i prnrori i\1::Uil <J
j
oJ vcitaooll materij.,I. :Glpl in:na <15
Celie-ni prOllxi Ocz;lpt <6
i mClalni pruzori

<25
Drvcll i prozori i prowr i OOJOO9
00 vcitaCklll materij.,la

(x115OOJ Q7
Celifui i mClalni pr"lOfi ncz'l---'p j\;'Cua od fOO20

0025006
Za prostorije kojc imaju wlo vclikc duline proccpa prozora i cvcnlualno spoljnih
Yrata. prema duijni proccpa unulrasnjih vrata (ateljct. sale; 703 saslankc. shi5aonict"
itd.) R se mora izraeunavali po obrasm (5.7). Za proslorijc bcz unutrunjih zidova
(sale. hale i dr.) U7.ima sc da je propustljivosl lJ{J'i)s bcskonaeno velika, odnosno da
jc R=I,O.
5.13. KARAKTERISTlKA ZGRADE - H
IzlozcnOSI prcrna vclm. vetrovitost predela u korne j.: zgrdda, kao i tip gradnjc.
obuhyaecni su karaL.1erislikom zgrade II.
Vrednosli karaklcrislikc H daju se za dye jacine vetra. odoosno za normalno i
vctrovito podmeje. kao i za zgradu u zal.:lonjcnom. slobodnom iii izrazito slobodnom
polozaju. Zaklonjcni po107.aj imaju zgrade u ccntrirna gradova kojc suscdnc objc1:h:
izrazilo ne nadvisuju. Slobodan poJozaj se usvaja za zgrade; u nascljima i zgrade f3.'i'
poredenc po sircm proslranslvu. kao i Zit svc visoke objckle u gradovima koji su pri-
mel no viSi od okolnih gradevina. Pojedinaenc zgrade na obalama sirokib rcka. jc-.lCra
i mora, poscbno ako jc obala bcz vegetaeije, kao i objekli na visoravnima. prcdstav.
Ijaju objekle iz.razilo slobodnog poloiaja.
,
U slueajcvima kada je sarno jcdoa fitsada sa slobodnim poI07..ajcm, ooda sc 7.a
proslorijc koje pripadaju loj fasadi odrcduje karaktcristiL:a H prcma slobodnom po.
lozaju. Ako su dye iii tri fasadc u slobodnom polozaju, tada sc povc6ma vrcdnost /-I
odreduje za prostorijc orijcntisane prcma sevem, severo - isloL.-u i isloL.-u. Za oslak-
proslorije se smalra da su u 7.aL:lonjenom poloZilju.
Vrcdnosli L:araL:lcrislike zgrade H (tabcla 5. XIX) odredenc su prcma blZini 'YCtra
od 4 rn/s 7.a normalna podmcja i zaklonjen poIo7.aj, tao i 703 vclrovilo podruCjc i 7..aSti-
Cen poI07..aj. L.a objcL.1C u normalnom podrueju i sa iz.ra7jto slobodnim poloZajcm.
kao i 7.-3 Yetrovila podruCja i slobodan poloiaj, raeunato je. sa brLinom vctra od 8 mJS..

, JO 11. i "d",,,, ,,. I'IIIJJ/' f,.TOI; 1 N) /:; I'OSTlI{)) eN).1 7...1 n ::\ "IR.1 LNO (i l ' I:1.- I.\'J/;
Zgrauc \I vc t rovil om prcuclu S<1 izrazito slobod nim po lozajem. imaj u
izracunate Zit hrz inu vo.: t ra ud 10 m/s.
Tabela S. XIX Karaktcri sl lG. zgradc II (Wh PlIWlmJK)
II
Prctl co Pnlui Hj zeracl c bluko\,skHgrHdnjH IlojctlinHcnc
",kloll icn 1.28 1.81
Norlll fli ni prcddi 01 vorell 2. 18 3.09
iL.r:lzi I O 0 1 vorcn 3. t 9 4.47
",klonicn 2. 18 3.09
Vel fo vil i predel i 0 1 \forell 3.1 9 4.47
iZT;\zit o ol vorclI 4.36 6.01
U pojed inilcnim slucajcvima. dil bi se defini sao po lozaj zgrilde. treba prc thucl no
odrediti s mc r vc tra.
Prili kom vrcd nosti ka rakte ristika H treba raz likova ti zgrado.: u pojcdi
nacnnj i gru pnoj (blok(lvskoj) gradnji . Pri tome u grupni tip gradnjc spadaju i zgradl'
sa vrlo mnU!;ll s tanova.
5.14. DODATAK NA VISINU PROSTORIJA - Zh
Ukoliko su pros torije vise od 4 m. zbog povcca nih toplo tnih gubil aka u gornj"m
de/u prostorije. kilO i zbog vece infiltracije vazduha, se dodat ak:
2
- oor
,,- , - po svakom me tru visine iznad 4 m,
2,,,,,, .. = 0.20 - maksimalni dodalak na visinu.
5.15. SPECIFICNA POTREBNA KOLICINA TOPLOTE - q
Ova vrednosl dobija sc kao kolienik potrebno.: ko licine loplole i zapre mine pros t:>-

Q
q=-
V
(S .X)
Specifi cna po lrebna koli eina tuplo te sluzi za ko ntrulu i oeenu loplotnih gubit aka.
Normalno, nje na vrellnos l ll anas iznosi 25 - 40 W/m
3
.
U ualje m leks\ll date su proseene vrednosti za speeifienu loplotu prostorija ko jc
imaju dvoslrukc prozore i unutras nju te mperaturu preko 20 C.
- proslo rije na uglu
- nezaklonje ne pros torije
- zaklonjene prnslorije
-
70- 80 W/mJ
45- 60 W/m3
35- 45 W /m3
17- 30 W/mJ

5. POTREBNA KOLICINA TOPLOTE Z4 GIU::JANJE
3
- zgrade do oko 2000 m
- zgrade do oko 20.000' m
3
- sale, hale
1
35- 60 W IT";'.
17- 35 W/m3
17- 25 W/m3
III
Za prostorije grejane na 12 C gomje vrednosti treba umanjiti za 20%. Za prosto-
rije sa jednostrukim prozorima vrednosti specificne toplote uvecavaju se za oko 30%.
Za beogradsku klimatsku zonu (spoljna projektna temperatura -15 C) i naCi n
gradnje do 1980. godine (oblik i velicina zgrada, upotreblj avani materijali i k.'valitet
gradnje) moze se, za globalna sagledavanj a i pribliZne proracune, raeunati sa
nim vrednostima specificne potrebne kolicine toplote za grejanje q (W 1m
3
) bruto zap-
remine u zavisnosti od namene grejanog objekta, prema tabeli 5. XX. Za zgrade da-
nasnje gradnje ove vrednosti treba umanjiti za 25%.
Tabela S. XX Vrcdnosli loplole
Yrst. objckta q (\V/m' )
, t, mbenc ZRrndc u blokovima 45
stambcne zgrade u nizll 40
porodil:llc lruee 50
administrativne lj!rade 50
'kole r,kul teti 45
storacki domovi i dcti jc ustanovc 50
restor ani 53
robne kuee 55
industr ijski obiekti 20 40
5. 16. UPUTSTV A I PRIMERI PRORACUNA
Pre prelaska na sam proracun, potrebno jc na crtd ima osnovc i svih spratova
zgrade za koju se projektuje grejanje, uciniti sledcee:
- upisati strane sveta,
- obeld iti prostorij e red nim brojevi ma i upisati u svaku prostoriju njenu lem-
peraturu, bez obzira da Ii se pros torij a grcjc iii ne,
- uzc ti od arhi tekl e podatke za vrs tc prozora, vrata i astale elemcnte u zgradi
kroz koje prolazi loplota, i odrediti prosta rij u za kotl amicu .
.
Prilikom obeleZava nja pros toriJa i upisivanj a temperatura uobicajeno je da se to
cini sa razlomkom: brojilac predstavlja broj pros torijc a imenilac njenu temperaturu.
Kod visespratnih zgrada, radi bile orijenl acije, moze se prostorija obeld iti trocif-
renim brojem, u kome prva cifra o7. nacava sprat, a ostale - broj prostorije. Na primer,
017 bi bila prostorija \l prizcmlju, koja jc oznaeena brojem 17, a 604 prostorija broj 4
na seslom spratu . .
Proracl.In potrebne kolicine toplole se izvodi labelamo, sli cno prikazanom primeru.

1/ 2 B.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
Primer 3
Izracunati potrebnu kolicinu toplote za grejanje prostorije be. 01 i 02 koje se nala.
zc u prizemlju zgrade cija jc os nova data na slid 5.5
Ostali podaci:
- spoljna projektna temperatura
- unutrasnja projektna .temperatura
- temperatura prostorije na visem spratu
- temperatura prostorije u suterenu ispod prostorije 01
- temperatura kotlarnicc u suterenu ispod prostorije 02
- pod u sobi br.01 je betonski
- pod u sobi tJr.02 je od parketa
. prozori su drvcni, dvostmki
- svi zidovi su od opeke
- prekid grejanja je 10 Casova
1= + 6 C
1= +20 C
- zgrada je u normalno velrovitom predclu, a ove prostorije imaju otvorcn r"-
lozaj.
Proracun je sprovcden tabelarno po uohicajenom [ormlliaru. Pri tome je dodala!;
nil velar odrcdcn kao procentllalna vrednosl. Nacin odredivanja ovog dodalka prCnl;l
kolicini vazduha prikazan jc u primem br. 4 (tabcla 5. XXI).

5. POTREBNA KOLlCINA TOPLOn : ZA 011fJANJE
JJ J
VI
r : --- --' --- ---
on
""' 1
@
0"1
'"
$8'0

:l I;;
0..-1 O, 'Z
I
0(
",-.
58D
10
0

<l
2

@
,.;
on
t

0.',
-<
a.
l-
ll)
Ol', ..,0
:p
-1-

I I
!I

I

0(
J
os"
@
n

Og' &.
:l
-
o '" 'f
:x:
::>
I
:It
.,
i
'"
,
Stika 5,5 OsrlOva proslorija koje treba grejali

l'rI .. ",}
....
PRORAtUN POTREDNE KOUCINE TOPLOTE
1 2 3 < 5 I
,
I
7 I

9 I 10 1 11 I 121 13
,
" I
\51 16 1 17 16
PRORACUN PRORACUN GUBITAKA TDPLOTE OOOAC!
0, Sir. Oebtj.
POIrebna
sIr. kopno
naka lOvel" zida
duiina


".
od Z,
k k o.l
ubitak Zu+Za
,m",
IWOla
/Vis ina bil:..k r:..lun
.,
_Z,
Z.
loplolo
Z. Z
. .
om m m m'
.
m' m'

c w/m
2
w %

1+% W
01 Kuhinja, I _ 20 c. V 4.7)( 4,41( 2,8 '" 58 rn
J
P <.7
'.'
20.7
I
1 20.7 1.<
"
19,6
'10
A. - 2 20,7 + 2 1 4.1 + 2, 15.0
PO S 1.5 '.8 2.7 1 2.7 2.3
"
92 250 '"
ZS S
I
38
'.'
3.2 14,1 1 2.7
I
11 .4 1.5
"
GO 690
ZS Z 3.2 15,0
k 2200
38 '.7
,
15,0 1.5
"
60 000

VU 0,85 2.1 1.'
1
1.' 2.3 5 11,5 20
.

ZU 3. 1.0 3.2 3.2 1 1.' 1.' 1,35 5
6.'
10 q ..
2200 1S 19 5 1,39 3170
02 soba, 1 _ 20C, V _ 5,81(3,7 I( 2,B .. 60 m
J
PO S 1.5 1.' 2.7 1 2.7 2.3
"
92 ,,<>
A.. _ 2 ' 2 1,5 + 2 " 8,8 + 2,11.8_
ZS S 38 5.' 3.2 18,6 1 2.7 15,9 1.5
'"
60 960
= 103,8 rrf2
VU O,B5 2. 1 1.' 1 1.8 2.3 5 11,5 20
ko _ 1370 .. 0.330
- 103,8,"0
zu 12 5.' 3.2 18,6 1
1.'
16,8 2.30 5 11 ,8 200
ZU 12 3.7 3.2 11, 6 1 11,8 2.38 2 -4,72
.",
q = 34,7
I
1370 20 27 5 1,52 208<>

5. POTREBNA KOLTClNl 70PLOTE ZA GRFJANJE
115
Primer 4
Izvrliiti prorat un dodataka na vetar za prostorije iz primera 3 preko kolitine vaz-
duha.
Rdenjc:
Za drvene dvostruke prozore, prcma tabeli 5. XVI, a = 0,4, duZina procepa u
prozoru sastoji se od dva horizontalna procepa, svaki duiine koja odgovara sirini
prozora, kao i od dva vertikalna procepa tijc su duZine jednake visini prozora. Ako
se prozor otvara po sredini, kao sto je slucaj u zadatom primeru, treba obracunati i
treCi vertikalni proeep po kome nalezu levo i desno prozorsko krilo. Prema tome, du-
zina procepa je:
I =215+318=84m
.J , , t
Odnos povrSine prozora prema povrliini vrata isti je kako za kuhinju, tako I za
spavacu sobu i iznosi:
F, 2,7 _
-=-=1)
F" 1,8 '
Za sluCaj nezaptivcnih vrata, karakteristika prostorija 01 02, prema tabeli
5. XVIII, iznosi:
R=09 ,
.
Za normalno vetrovite predele i otvoren pol02aj, obe prostorije imaju karakteris-
tiku zgrade(prema tabeli 5. XIX):
Dodatak na vetar je isti za obe prostorije i iznosi:
Qv = 8,40,4 ' 0,9 3,09 (20+ 20)1 = 370 W
Po ovom nacinu odredivanja dod atka na velar, potrebne kolicine toplote za greja-
nje proslorije iz primera, odredile bi se po dole prikazanom proracunu, (tabela
5. XXII).
01 Kuhinja
- gubici (opIate
- dodatak ZD
- dodatak Zs
2280W
0,15
0,05

116 B. Todnrol 'ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO GRFJANJ
- dodatak n:\ vetar Zw
- pulrebna kolicina toplote
02 Spavaca soba
- gubici toplote
- dodatak ZD
- dodatak Zs
- dodatak Zw
- potrebna k o l i ~ i n toplote
1370'1,2+370=
370W
3110W
1370W
0,20
0,05
370W
1370'1,25+370= 3110 W

Tloh.IH S. .\XlI
PAOAAtUN POTREBNE KOWCINE TOPlOTE
\ 2
,
4
I
5 I
' I
7 8 , 1 ,, 1 ,, 1
12 1
"
14 1 15 1
" "
PRORAUN POVRSINE PRORACUN GUBITAKA TQPlOTE OODACI
Potrebna
0, SIr. DebtJ.
Sir. kupno kollina
naka svela zida
du!ina
tilina

broj
od
Z,
k
.,
k l>.t
ubitak Zu+z..
".,
toplote
N\sina bitak =Zo
Z. Z
.
om m m m'
. m' m' c W/m2 W % % 1+% W
01 Kuhinja, t 20 C, V '" 4.7 x4,4x 2,8 '" 58 m
l
P 4,7 4,' 20,7 \ 20,7 \ ,4 U 19,6
"0
As .. 2 20.7 + 2 14.1 + 2 '5, 0
PO S \,5 \.8 2,7 \ a7 2,' 40 92 2SO 99,6 m
Z
ZS S
"
4,4
' ,2
14,1 \ 2,7 11,4 \,5 40 60 690
ZS Z
"
4,7 3.2 15.0 \ 15.0 \,5 40 60 900 ko = - 0,572
VU 0,85 2,\ \ ,8 \ \,8 2.3 5 11.5 20
ZU
"
\,0 3,2 '.2
\ \ ,8 \,4 1,35 5 6,8
"
q_53.6
2280 \5 5 \,2 2740
O . ... 0 .... (2 1 ,5 + 31,8) 0.9 3,09(20 + 20) 1 _
'"
I I I I I I I I I i I I I I I
3110
02 Spavata soba, I _ 2()C, V _ 5,8 x 3,7 x 2,8 _ 60 m)
PD S \,5 \,8 2,7 \ 2,7 2,' 40 92 2SO
A. = 2' 21,5 + 2 '8,6 + 2 \1 ,8 "
ZS S
"
5,8 ',2 18,6 \ 2,7 15,9 \,5 40 60 96D _ 103,8 m
2
VU 0,85' 2,\ \,8 \ \,8 2,3 5 11,5 20
k 1370
0 ", 103,8.40 '" 0,330
zu 12 5,8 3,2 18,6 \ \,8 16,8 2.36 5 11 .8 200
ZU 12 3,7 3,2 11.6 \ 11,8 a36 2 -4.72 60 q e 34,8
1370 20 5 1,25 1710
o '" 0.4 (2 ' ,5 + 3 1,8) 0,93,09{20 + 20) 1 = 37D
2080

118 I;.Tml nrQvit POSf'IIOlHNJA ZA CENTRALNO GREJ.-1N1E
S.17.UNAPREDENJA U PRORACUNU POTREBNE
KOLICINE TOPLOTE
Da nas vazeci lIormaliv u .Nemll ckoj dl) ncl je 1983. sa nimm iz.mcnjcnih detalj"
novih podatakil prema prethodnom izdanju.
U cilju uobij anja sto reil illijih vrednosti proracun jt: postao slozeniji. a podari k< "
se prilagodeni Sll praksi ali i speeificnostimil i uslovima klime u Ncmacku
Zbog loga se oVilj poslupak moze pri!;valiti po svojoj metodologiji. ali se za njego 1
primellu 1I nas im IIslovima moraju dobro proveriti dale proraeunskc vreunosti.
lJ ovom r oglavljll sc objasnjavilju izmene a pravi pllt za primenu bi bi ..
cia se 1I jed nom periodu racuna pre ma starim i novim normativima i izvrSe uporcd '
nja. U nasoj zemlji proraclIJ1 sprovodi prt:ma ncmackim normalivima .
5.17.1. Merodavna spoljna temperatura
U novorn postllpkll proraclIna lIvedcn je pojam 'standardru"l spoljna lempcratur;'.
koia je osnov za definitivnll u1vrdivanjc mcrodavnc projeklne temperature za pror.,
cun potrcbne koli cine toplote. Standarnil lemperatura se odreduje. lioako je vee opis,\
no u odeljku koji se odnosi nil spoljne projcklne lemperature, kao najnife dvodncvn,
sred njc vrcdnoSli lemperalure koja je u periodu od 20 godina dostignut a i I-
bi la lc 10 puta. Ova vrednosl 5e korisli u proraeunima potrebne ko li
cine loplote proslorijit kojc pripadaju zgradama lake konslrukcije. Vrsla konstruicijt"
sc ddiniSc odnosllm gradevinskt: mase M i svih spoljnih pomina prostorije. Za
konstrukeiju vece rnase, zbog njenog izraienijcg akumlllacionog svojstva., standardn,:
spoljna tempera lura ' s se koriguje na vise vrednosti za to. Is prema:
gdc je:
Is - merodavna spoljna projeklna temperatura
I; - standardna spoljna temperatura
to. Is - korekcija
Korcktura se odreduje prema slcdeCim odnosima:
Za malu gradevinsku masu
Za veliku masu
Za vrlo veliku masu
M rz F < 600 kglm
2
600 < M f' F< 1400
M rz F < 1400
ll.I. = 0
ll. I. = 2 "C
ll. I. = 4 "C
(5.9 )
Masa se odrcduje na laj nacin se iznalazi najnepovoljnija prostorija. Ij. ona to-
ja daje najniZu jedinicnu masu, slim slo se uzimaju \l obzir prostorije S DajviSe dva
spoljna zida, a prema donjem izrazu:

5. POTREBNA KOUCINA TOPLOT ZA G R.l:JA ,,';E
Jl9
(5. 10)
gde je:
Int - masa dela zidova od eelika
Ind - masa gradevinskih delova od drveta
Ino - masa ostalih gradevinskih dclova
II - unutrasnje povrsine
s - spaljne povrs ine
Nemacki normativ ne zahteva da proraclin kojim se izracunava vrcdnost akumula-
cione mase bude prilozen, jer se smlltrll da se ona moze odrcditi dovoljno tacno i na
osnOVll iskustva iz prakse.
Na osnovu ovog kriterijuma standardna spoljna projcktna temperatura za I3cog-
rad bi bila -11 C, sa korigovanjem za vcCe masc zgrada _9 C i _7C.
5.17.2. Korekture koeficijenata prolaza topJotc
Osi m ispravke spoIjne projcktne temperature, "l;tLlelna procedura proracuna
predvida i korekturu stvarne vrednosti koeficijenata prolaza toplote. Na taj nacin se
dobija merodavna vrednost za proracun, nazvana "standardni" koeficijent prolaza
toplote:
k, = k + 6 k. + 6 k, (5.11)
U gornjem izrazu Ma se odnosti na pavecanjc koeficijenta prolaza toplote kako bi
se dobila dodatna kolicina toplote Ll ci Iju ublaiavanja niskih temperatura hladnih
spoljnih zidova, je ad Llticaja na us love ugodnosti u prostoriji. Ovom korekturom
zamenjuje sc dodatak "na izjednacavanje hladnih povdina" iz ranijih normativa DIN
4701 (tabela 5. XXlII).
Tabcla 5. XXIII Korektura koelicijcnala prolnza loplole spoijnih zidoV8
KoeficiJeDU prota loptol. spoljnib lldov. (W/m'K) 0- 15
I
1,62,5 I
2,6 - 3 I 32- 3,5
Koreklure'8 spol]o. pO\'r,IDe 61<, (W/m'K) 0
I
0,1
I
0,2 0,3
Vrednost srednjc temperature ZTaeenja povrlina prostorije zavisi i od suneevog zra-
l:enja hoz prozore, zato se u proraCunu potrebne kolicine toplote uvodi i korektura 6k,
koja uzima u obzir i OVllj uticaj, umesto ranijcg dodatka na stranu Ona obuhvata is-
kIjucivo dejstvo difuznog zraeenja Sunca koje se javlja u tol.:u zimskih dana. Zavisi sarno
ad vrste prozorskih stakala S obzirom na njcgovu propustljivosl sunecvog zraeenja,
uvek je negativna i ista je za sve orijentacije prowra:
6k =-035'( , ,
Za propustljivost = 0,85 korektura iznosi:
6k
s
=-0,3

170 IU,><101 "ii' I'RuJF}"TOV.1."'J1: I' OSTRUJCNJ . ' /..1 r ENl'I?ALNO(';fWrlNJE
5.17.3. Gradcvinske povrsine koje se graniee sa zemJjom
Posehan slucl.I j 1I izracnnavilllju gubitilkil loplotc pn.: dstavlj a prol az 10piol C
gratl cvinskc povrSin..: kojc SII u uircktnom dodiru Sil lcmljom, a to su pod sulcrcna i
zidovi koji su u cclini iii delimic!lo lI kopani II zcmljll . r kroz pod, i kro7. zidnvc, topl o.
til Qs iz pros turije sc prl' nos i kmz I.cmljll na podzemnu vodll Q",. , na
spoljlli vilzd uh Q". iz nad povr!) inc kujim jc zgrada okrw.enil :
(5.12)
Pri lome. kalla j..: rcc 0 prenosu topl ote na spoljni vazdllh. zbog velike incrcijc
7.emlje, nc rilCUn <1 st: sa stilndilrnom pmjcktm:m temperaturom vee sa sred
Il,ium spoljnom lcmrcralurom iz duzeg zimslwg p..: ri odil , koja .i e 7.niltno visa.
Na kudieij cnl provodcn,i a loplote kroz zcmJjll cl o spoljnjcg vil zdllhil ad lIticaj a jo.:
veli(;ina pnvrS inc pod? zgradl' i njcn odnos straml, kao i ud<1 lj c llos t r odzemne vade.
GlI bit ak toplnte ka podzcrnnoj vadi racuna sc kao da je prenos u jednllrn pravclI .
na povrSi nti knja Iezi na zemlji. Merodavna razlikl.l temperature se
prcma prostoriji (;iji st: gllhici izracunavaju i srednjoj tempcraturi podzemne vode, :1
koC;/"i<: ijcnl prolaza toplote se odn:dujL: lI zimajuCi II ohzir prelaz top lOlL: na povrsil1l 1 i
spnw()dcnj L: kroz. slojL:vL: do vud<;.
gllbil <lka topl utc prc ma podzemnoj vodi sc vrii i prem:l izraw :
) . .
(
- 1'1)
iI rrcm<l vilzdllhu kL' rislcci obrazae:
(5. 1-+)
... . .
1I gornJlIll Izrazl mil ,lc:
r . povrsina pOll a iii zid(l v:1 u dudi rll sa zcmljom
k"" - prolazil tll plotc kroz zemljll cl o podzcmne vode
k" . kodicijl'nt prolozil toplote kroz zemljll do spoljnjcg vazduha
I" klTl pt: ratlira sllt ert: n. kc proslorijl'
I."" . tt: mpCr<l lura spol.i enj eg vazduhil koj a preds tilvlj a srcdnju vrednos t ij.
JUZL' g vf(;menskog periuda
Ip.. . lemperatura podzcmne vuLi e
Kot:i'i cije nli prolaz3 loplolL: sc ril l: lInaju rr..: ma :
I
- = I?" + R;,. + R., + R,
k - .
s,'
I
k = H" + Rij, + n:,.
rn
(5.1&)

J. POTREBNA KOLlC1NA TOPLOT ZA GRElANJ
121
T
R. = -
"-' ).
(5.17)
z
gde vaZe sledeee oznake:
k", - koeficijent prolaza toplote od prostorijc ka spoljnjem vazduhu
kpv - koeficijent prolaza toplote od prostorije ka podzemnoj vodi
Rib - Olpor provodenju loplote gradevimkog elementa
R.<zs - ekvivalentni olpor provodenju loplole kroz sloj zemlje ka spoljnjem
vazduhu (prema slici 5. 5)
R./.N - otpor provodcnju toplote kroz sloj zcmlje ka podzemnoj vodi
au - koeficijenl prelaza loplote sa unutrilsnje strane a u = 1/ Nu (Iabela 5. I)
as - kocficijent prclazil tuplote na spoljni vazduh a s = 1/ I?s (labela 5_ I)
)'Z - koeficijent provodljivosti toplole zemlje
T - dubina do podzemne vode (slika 5.6)
Prema preporuci iz nemal:kog normativa. mogu sc koristiti sledece brojne vrcd-
nosli:
I
m
,= I, + 15 C
I pv = + 10 C
)."=1.2 W/mK
gdc je Is spoljna projektna temperatura.
Odreclivanje ekvivalcnlnog olpora provodcnju toplote hoz zemlju R.as prema
spoljnjem vazduhu vrSi se uvek prema cclokupnoj povdini zgrade koja Idi na zemlji.
Ako je spojeno vise zgrada kao merodavna poda se uzima zbirna podna po-
vrsina svih zgrada. Merodavna dubina do podzemnc vode. bez obzira da Ii 5e racuna-
ju gubici kroz pod iii zid koji je u dodiru sa zemljom, je odstojanje od poda do vode.
Ukoliko su podnc tennil:ki izolovane a vertikaIrii zidovi nisu. onda se za
zidovc uzima u obracun 50% od vclibne otpora R
IL
" prema slici 5.6.
U da su sarno neke sulercns\.:c p'rostorije grejane, onda pri odredivanju 0[-
pora provodcnju toplole kroz zernlju prcma spoljnjcm vazduhu merodavnc su sarno
dimenzije lib te grejane prostorijc, a nc celog pooruma ili spojenih zgrada. Nemacki
normativ daje posebno objasnjcnje kada os nova spojenih podrumskih prostorija nije
pravougaona. U lorn slueaju lreoa formirati pravougaonik isle povrSine kao SIO je os-
nova prostorije, s tim da jedna strana odgovara najvecoj duzini osnove.
Ekvivalentni otpor se ne tacno ocitati sa slike 5.6 pa se daje i obrazac za
njegovo izracunavanje u obliku:
R)"". = 0,24 ' [Apd . T-
0
.
44
. ( 1/ b)- 0.36 r
s
u kome je povrSina poda oznacena sa

11\
N
....:
a:
III
"
0
>
.0 III
C
-
E
III
\I N
~
"
"
0
I II
Q..
'"
III
~
-0
q
~ 4
0
III Q.
l',.,
'\
'"
~ III
c
.- r-.
ill
~
un
~
~
> '-1
III
0
~

,
1.'\
E
"-
I
a
III
-
F"'"
~
~
r.I
III
t'. t'\
--
~ II
E
~
~
"
'" \I
~
'"
.:x
l-
f\.
>
III
0
V>
\
~ ~
C III
'"
L-
a
Q..
\ \\\\
\ \ ~ ~ \
~ \
/ / /
~
- '" ~
_ '" U'\
lVV
II
_1.0
~ I Y
\\
\
"
\ \\
~ \ 1\
\
~ ~
r'.
N
-
- -
C) C> C> C> C>
Slika 5.6 Ekvivaletlltli otpor provodetljlliopiote sa tta na spoljni yazduh Rkl
'"
c
W>
'-
>
o
Q..
C>
C)
C>
C>
C>
C>
=
o
C>
-
o
'"
o
-

5. POTREBNA KOI.ICI NA TOPLOTE Z1 Gf'.EJ. INJ
12J
Primer 5
[zracllnati gllbitke toplote 01 II suterenll zgrade (sl. 5.7) koji nastaju usled prenosa
toplole kroz pod i zidove koj i Sll u dodiru sa tlom. Zidovi nisu termicki izolovani .
Zadate Sll sledece ve li cine:
- Otpor provode nju toplote kroz pod
- Otpor provodenju toplote kroz zidove
- Spoljnja projektna temperat ura
- Unlltrasnj a projektna temperatura
- Dimenzije sut erena date na sli ei
R')b = 1,8 (m
2
KJW)
R")b = 1,4 (m
2
K/W)
Is = -16 DC
I = 20 DC
"
dubina podzemne vode is pod poda slIterena T = 2,4 m
Gubici toplote kroz pod se racunajll prema podzemnoj vodi i prema spoljnom vaz-
dllhll. Za gllbitke prema vodi izracllnava se koeficijent prolaza toplote na osnovu ot-
pora provodenju Ued. 5.16).
Prema tabeli 4. I je:
1 1
R =-=-=0166
" 6'
a"
U normativu je naznaceno da je koeficijent provodenja toplote kroz zemlju (5.18)
A
z
= 1,2 W/mK pa je za duzinll T = 2,4 m:
R = 2,4 =20
zv 1 ') ,
,-
s:nenomn u (5.16):
1
k = 0,166 + 1,8 + 2,0 = 3,966
pv
k
pv
=0,25 W Im'K
Za proraclin gubitaka prema spoljnom vazduhu merodavne su dimenzije celog SlI-
terena, kod koga je I =16, a b =12, odnosno lib =1,33. PovrSina celog poda je
A =192 m
2
. Za ove vrednosti, prema slici 5.5 otpor prelazu toplote na spoljni vazduh
(tabela 5.1) je Rs = 1/25 = 0,04, pa je:
Rzs = 3,0
smenom u (5.15):

12./ 1J. Tudoltw;c PI?OJEkTOI'>I NJt: f'OS'lROJI,NJA 7A CENTRAI.NOGIU:JANJE
_1_ = 0,166 + 1,8 + 3,0 + 0,04 = 5
k,v
k". =O,20 W/m'K
Otpor prolazu toplot e kroz zidove koji se dodiruju sa zemljom prema podzemnoj
vodi iznosi:
_1_ = R" + RlJ, + R!v = 0,166 + 1,4 + 2,0 = 3,56
k
pv
Pri izracunavanju otpora prolazu toplote prema spoljnjem vazduhu, otpor provo-
denjll toplote kroz zemlju se umanjllje za 50% jer zid nije toplotno izolovan, pa se
dobija:
1
-=R" +RiJ, +O,5+R
J
=O,166+1,4+0,5'J,O+O,04=3,106
kJV
k,v =0,32 W Im
2
K
Toplotni gubici kroz po QPD su prema (5.12), (5.13) i (5.14):
Q
m
= 6,0' 3,8 ' 0,25(20-10) +6,0' 3,80,2(20 -16 + 15) = 111,9 W
A gllbici kroz zidove Qsz:
Qsz = (3,8 + 3,8 + 6,0) '1,5' [0,28(20 -10) + 0,32(20 -16 + 15) J = 168,4 W
Q=Qpv+Qsz =111,9+164,8=276,7 W

125
-
03
02
8
M
_ 0
.-
01
ru
v
E.-'-----
6.00
T
6.84
-.
- -
Slika 5.7 OSlIova i poprcclli prcsek .m/crclla

126 /J. J,Hh"v\',c 1'1101/:,"/\10 1 :'1,\ ']" POSTIWJENJA 7.'1 CEN f'f?rlLNOGJ<l::J.ISJI,
5. 17.4. Potrebna koliCina toplote za provetravanje
Koli cini toplote koja treba da pokrije gllbitke lIsled venlilacije u pos lcdnje rn stan
dardll DIN 470 1 pok lonjena je poscbna paznj a i priloze no je mnogo delalj a i novih
podalaka. Zbog toga ce se II ovorn poglavljll preneti leksl slandarda posveee n gllbi ci.
rna us led prodora vazdllha sa svirn rclcvantnirn podacirna za proracun. Uz napo rnenll
da ovaj den prnracuna prc rna 0 1 N 4701 nije jos prihvaecn u nasoj praksi sa obzirolll
da trcba proveriti rnerodavnos t podataka u dornaCi rn uslovima gradnje i klirnatskim
prili ka rna.
Potrebml toplola za zagreva nje vazduha koji 1I proslorijll ulazi zbog provelrava nj ;,
se deli prerna:
(5. I X)
gde je:
QI'r - pOl rebna kolicina toplote za provetravanje pri prirodnoj ventilaciji
Qu, - koli cina toplole za kolicinu vazdllha koja se d6vodi ventilaeionirn
uredajirna
Kada ne post oje posebni ventilacioni uredaji onda je:
(5. 1<))
gde Qlmill predstavlja kolicinll toplote pOlrebnu za zagrevanje minirnalne zaprcrni -
ne vazduha koja se mora obezbediti 1I prosloriji.
5.17.5. Potrebna koliCina toplote za prirodno provetravanje
U zgrade lIvek prod ire spoljni vazdllh za koji Ireba predvideli kolicinll toplOle
potrcbnll da zagrcje vazdllh na tcrnpc ratllru prostorije. Kada je poznata kolicina va/. -
duha onda se pOlrebna loplola izracunava pre rna:
Q=V'C ' P' (I ,, -I,)
gde je:
V - koliCina vazduha
C - specificna toplota vazdllha
P - gustina vazduha
I" - unutrasnja temperatura I>l>l>
Is - spoljna temperatura
(5.20)
U gornjem izrazu nepoznala je kolicina vazduha koja prodire u prostorije zgrade
kroz procepc gradevinskih clernenata i koja se sa dovoljnom laenOOCu moze izracllna-
ti preko:

5. POTR.EnNA 1\0 1ICIS.1 TOI' LOTF: 7.1 r;RFJ.1 "IE
/ l7
- - - -----
gdc je:
n - kodicijent propllstiljivosti prozora (vrata) (m)/mhPa
llJ
)
1 - duiina procep" (m)
6p - razlika pritisaka sa spoljne i ulllltrasnje strane (Pi!)
KombinujuCi jedn:lcinc 5.17 i 5.18 sledi:
'" 2/3
Q=V.c-p (t,,-t
J
)= .L{nl).(t.p) c p(t,,-/J
(5.21)
(5.22)
Razlika pritisaka moze nastati usled silt: vetra i uzgona. Za niske zgrac..le (visine
do 10 m) uzgonske sile se zanemamju.
Zbog naleta vetra na napadnuloj [asadi nastaju natpritisci. a na nenapadnut oj
potpritisci, koji zavise od brzine vetra, oblika zgrade i uslova duvanja. Prema tome
spoljni vazdllh, bez uticaja uzgona ulazi sarno kroz napadnur e strane i izaziva potrehu
za toplotom za provetravanje. dok kroz oslale strane izlazi kao zagrejani unlltrasni
Vazdllh. Sa visinom iznad ria povecavilju se i hrlina verra i odgovarajllci pritisci vetra.
Us led razlike gustina izmedll hladnog spoljasnjeg i toplog unutrasnjeg vazduha, u
vertikalnim sahtovima visokih zgrada (na primer prostorima za liftove, stepenistu)
nastaju razlike pritisaka 1I odn0511 na spoljni vazduh, koje su propo rcionalne visini
sahrova i razlici gustina vazdllha. Bez uticaja vetra, pri pribli7.no ravnomernom raspo-
redu nezaptivenosti po visini zimi u donjem delu zgrade vlada u odnosu na spoljm:
us love potpritisak, a u gornjem delu natpritisak. Prema tome. kroz sve fasade hladan
spoljni vazdllh ulazi u donjem delu, a u gornjem delu izlazi kao zagrejani lInutrasnji
vazduh. Potrebna toplota za zagrevanje hladnog vazduha se javlja sarno u donjem de-
lu zgrade, i to na svim fasadama u sillcaju kada nema uticaja vetra.
Od brzine vetra zavisi da Ii ce na napadnutoj strani neke visoke zgrade vazduh u
gornjem delu ulaziti us led spoljnjeg natpriliska vetra, iii Ce tll izlaziti usled unutras-
njeg termickog narpritiska. Tako se uopste ne moze reci da Ii iz unutrasnjeg dela ne-
ke visoke zgradc, na stranama koje vetar ne napada, vazduh izlazi zbog spoljnjeg pot-
pritiska usled vetra. iii prcovladujc unutrasnji termicki potpritisak. ra uslcd toga i tu,
a ne sarno na fasadama napadnutim vetrom, ulazi spoljni vazduh. Zbog toga se pravi
razlika izmedu zgrada sahtnug (bez unutrasnje podele) i spratnoga tipa (slika 5.8 le-
vo) (sa meduspratnim povrsinama koje ne propustaju vazduh). Zgrade sahtnog tipa
izlozene su istovremenom dejstvu vetra i uzgona. Glavni parametar za produvavanje
je ipak sarno odnos propustljivosti I( a I), napadnutih prema propustljivosti I( a I)u ne-
napadnutih Casada.
Preko ovog odnosa sc lako odreduje da Ii zgrada po svojoj osnovi pripada grupi I i
II, odnosno pojedinacnim zgradama iii zgradama u nizu (slika 5.8 desno).
Kriterijumi su:
Za obJik osnove grupa I (pojec..linacne zgrade):
1
3
(5.23)

II. T(}(l oroVi c PRO} N} I': I 'OSTI?01t:. ,,./ Z/' I, m I?A LSO GJIJANJ/:;
I((/' I),
Zit oblik osnovc grllpa II (zgradc 1I nizu): "V
L-(a'l)"
aplt:tb Ii tip
T1P KI...kE I
(pojedinOCna !tuea)
8) fi
b) U a a

u u
l
TIP KI...lE U
(kuCaunim)
Slika 5.8 Podela l.grada obl.irolTl lIa illjillracijll
(S.:2-l )
d)
8}
f)
h)
Pros lorije 1I donjem delu zgrada sa htnog tipa uvek su 1I najncpovoljnijem slucajll i
imaju najvece potrcbe za zagrcvanjc m infillrovanog vazduha. Zgrade spralnog I ip; t
izlozcnc Sli sa rno uticaj ima vetra. One zbog toga imaju 1I gornje m delu uvek vecu pil i
rebll za loplotom za prove lrava njc od zgrade sa hlnog lipa i tll im se pojavljuje najtH
povoljniji slucaj.
Sam proracun koristi slcdecu jednakos t:
gde je:
H" - karakteristika zgrade na visini h
H - standardna karaktcristika zgrade za uti<.;aj vetra na visini od 10 m
E" - korekcioni faktor za uticaje vetra i uzgona na visini h

5. POTREDNA KOLle l NA TOI'LOT ZA GREJANJ
129
pa se polrebna kolicina IOplo. le za vaz?uha koji prod ire pri rodnim pTO-
velravanjem za zgrade sahlnog Ilpa odreduJe prema IZr3ZU:
Q =[E: . '>:' (a l ) J-/R ( I -I )]
pll .U j II .J
(5.26)
Za zgrade spralnog li pa mcrodavoa jc jednacina:
Q = r. . "(a l) J-/ R (I - I )
pn! ' JJ L J Il J
(5.27)
U gornjim izrazima vale oznake iz prclhodnih izraza kao i:
E - korekcioni koeficij cnl za visinu
R - karakl crislika proslorijc
J - sa hlni lip zgrade
e - spralni (clazni ) tip zgrade
.I' - spoljna velrom napadnul a fasa da
II - ncnapadnula slrana zgrade
Polrcbna kolicina loplole za prirodno provc l ravanje se usvaja iz rezullala dobije-
nih za sahlni i spralni lip zgradc uzimajuci za dalji proracun vccu vrcdnost. ProPlls l-
Ijivos l vazduha se javlja II procepima prozor<t koj i se olv<t raju, vralima, kao i II proce-
pima izmedu prozorskih okvira i konslrukcije zida odnosno izmedu pojedinih e le me -
nala spoljnjcg zido, narocil o na prclfabrikova nim gradevinskim c1cmenlima.
Vrednos l L.(l/'I)s za jcdnacinll 5.22 i 5.24 i llkllpne propustljivos li na fasadama
pod lldarom vc lra i fasadama kroz cije procepe izlazi iz zgrade, bez proracuna lltvr-
dili koja od dYe merodavnc jcdnacinc dajc vecu vreclnos l polrcbnc toplole . Ako 10
nije slucaj mora sc sprovcs li proracun i usvojili ne povoljniji rezult al.
- za proslorijc na Uglll zgrade, za obe spoljne povrsinc koje zaklapajll ugao, sa
najvccom propustlj ivOSCll
- za pros torije sa suprolno poslavlj enim spoljnim zidovima, II spralni m zgrada-
rna .w slranll sa najvccom propllstljivoSCll ; za sa hlne zgracl c uzima se za na-
padnlliu slranu na jvcca propuslljivosl, a za ncnapadnulc slrane ncka druga
vredoosl.
Propustljivosl procepa dala jc II labe li 5. Xl V, a za modcrnije konslrukcije koje se
navode II akluelnom slandardll. II labeli 5. XXV.
5.17.6. Karakteristika zgrade - H
Karalteristika zgrade H je definisana II iznelom pOSlupku proracllna u prelhod-
nom delll ovog poglavlja, prema ranijem standardu proracllna potrebne kolicine top-
101e. Prema aktllelnom nemackom standardll, naziv je izmenje n II "st andardna" ka-
rakleristika zgrade, a vrednosti se znalno razlikllju od prethodnih (Iabela 5. XVII).

130 n. J o,I" "II';c I'I?(}J/: J..T() I . I.VJ/: PO.' 1 1I0 Jl :'Sl, 1 1.. 1 0 ,.\11':' iI.,' () '_' _ 1I_U_._I_,' _l _l : ____ _
Tabcla 5 . XX1V I'rop"s tljil'oSI pr(lc"pa grade, inski h elemenal" prcma .Il'S .,
l'rol,"slljivosl IlrO,'CI' .
Uroj Nltzi\' f' lu.ll...h:rh,ike k"Hlileia KGef. p.op.
" I

'/J
m /mhP:I-
I. Otwlrajuci V.UDC 1I"".ezall la n. c. Dd
0,3 -
2. PeUl.or G .IIDe lIaD.ezallia r\ 0,6

3. Neol vara il u':i Nor 111 ;11:'111 D, L

4. YCOnlil z:lpt ivCI1;1. Sil -
7":lpli vcnim obimnim I
OSlollccm
5. VralO spoljna O u ell "l i ku lima Normol na so iii
d(lll iom zaOlivno mlcl vom 2
6. Normalll:l 2U
-
7. h.n rusclll:! NOfmalll il 30
Z aoli vell o so p.aRom 3 -
H. Vea'a unutmsnj:1 Normalrw, bez ProA" 9
,
ProlaZl li pcoccpi
Elcmcllii izmcdu Tesl10 za ptivcnil
spoljnjes zida pref:l ill (so sa"'ntoVilll o m ncprop.) 0.1
c1cmCllilla
9. Dez gar,lII10 VilnC
p.o nusl l iivosl i I
10. RolcllI C i spo ljlle Mellilnizam pris- Normnlll <l - 0,2
ial uzill c luooean snol in
Mchanizam pris- Normaln;)
.

I!lOac.H! jj".J Hll ra
II . Slolni vcnlilal O. (2-lIVorell) Yearn:1 z:.loti vcl1a 4
No.maill " 7 -
Tabcla 5, XXV Karaktcris lika zgraclc II prcma aktuclnom DIN 4701
III1Wb l'."'/m K IJni OM l'cln m/s
Pudmcjc PoloiHj PoicuinJCllC kllCC Kuee 1I niZll
Sa s lobim l1t.lrm:tkul 0,72 0.52 2
vclrovima slobodoll 1.82 U l 4
Sa jakim lIormalall 1.82 1, 3 1 4
vcl rovrna 3,13 2,24 6
S obzirom podelu zgrada na pojcdinacnc i II nizu, II tekstu aktll clnog nemae:
kug standarda sc napominjc njihovo razlici lu punasil njc prcma prodiranju spoljnje!\
vazduha. Standard uzi ma u obzir puvecanje brzine velra sa visinom i termicka pril is,
na dcjsLva,
Kod zgrada u nizu na raspolaganj u je, pod istim lIsluvima napada vetra, sarno jed
na povrsina za izlaz vazduha, Uspostavlja se visi, llnutrasnji pritisak, pa
je zapremina vazduha koji prolazi, manja, Zgradama tipa I (pojedinacne kuce) smal
raju se onc iz kojih vazduh moze da izlazi sa dye iIi viSe spoljnih povrSina, Primer za
tip I: zasebna kuca otvorena sa svih strana (slika 5.8), iii kuca otvorena sa tri stranc
(kuCe na uglu niza), odnosno delovi zgrade (slike 5,8b i 5,5c).

5. I"OTlU':IlN.' KOu r l N.1 101'1 IJ7 /- /..1 (i NU .. I.VJ
I ' I
---------------------
Zgrade tipa os nove II (kuce u nizu) sma trajll se om; koje Sll pregraonim zidum
podelje ne, taka da vazduh moze lI glavnom da izlazi sarno kroz jed nu spolj nu povrSi-
nll . Primeri za tip II :
- izgrade nc kll cc u nizlI oslunjenc na susednc zgradc (s lika 5.8d)
- izgradc ni stanavi II stambenim blokovima (slika 5.8e)
- zasebnc kuCc sa svih strana a tvorem; sa odnosom strana veCi m ud 5 (sliKa 5.8 f)
-sa svih strana iii sa t ri stra m; slobodne kuce, s tirn sto h oz dYe povdine ne ma
znacajnih propustanj a (slike 5.8g i 5.8h).
5,17.7. Korekciooi faktor Z3 visiou - [;
Uzima u obzir poveea nje brLine vetra sa visinom i te rmicka pritisna dejstva. Oni
zavise ud visine posma trane pros torije iznad ze mlje, tipa zgrade prc ma sli ci 5.8 (sa ht-
ni iii sprat ni tip zgrade), kao i tipa os nove (ti p pojedinacne kuCc I , tip kuce u nizu II )
i ukupne propll stljivosti na fasadama pod uda ro m vc tra i fasadama kroz cije procepe
izlazi iz zgradc, bez proracuna utvrditi koja od dve mc rodavne jcdnacine dajl' vecli
vrednost potre bnc toplote.
Ako to nije sill caj potrebno je sproves ti po novni proraclln Uednacine 5.23 i S.2-l ).
Za zgradc visine do 10 m nc uzimaju se u obzir uticaji uzgona. Takude se u ovom op-
segu visine pre tpostavlja konstantna brLina ve tra. Zbog toga za zgrade do 10 m visine
vill i:
f IS = GfJ = 1,0
Preglcd korekturnih koeficij e nata dat je u tabc lama 5. XXIII. 5. XXIV i 5. XXV.
Za izbor vrednosti treba napome nuti da kao visinu zgrade treba koristiti zbir visina
svih spratova iznao nivoa zemljista. Visina od 10 m se maze koristiti za sve zgrade sa
najvise ce tiri grejana sprata iznad tl a.
Tabcla S. XXVI Korcklllrni koclicijcnt c" za visinn za pojcdinacnc zgradc i zgradc II niw
Vi sinu iZDlul lcrcna 11 m
5
I 10 I 15 I 20 I 25 I 30 I .10 I 40 I 50 I 60 I 70 I 80 I 90 I 100
I,D 1 1.0 1 I,D 1 1.2 1 1,4 I 1.5 T 1,6 I 1,9 I 2,0 I 2,2 I 24 I 2,5
I
2,7 I 2,8

1.12 /1."/ "t/uw\'/(' I ' /;()J/-.I,T(} I : 1.\1 I: l 'OSTkOJ EN} I Z. I G RfClA NJI,
Tabclll S. XXVII Korckdoni koeficijcnlza "isinn za pojcdinacnc zgrade
A) Normaliln pol oiaj, IImcrcni velar, II = 0,72
Vlslna
Vlalna Iznad zernl)e u rn
zgrade fm)
C
0 5 10 15 20 25 30 35 40
100
Cis 9,4 6,6 6, 1 7,5 6,6 6,1 5,4 4,5 3,7
<Iu 9,1 6,5 7,8 7,0 6,2 5,4 4,5 3,5 2,4
<1$ 6,2 7,5 6,7 6,n 5,3 4,5 3,6 2,6 1,3
60
C!u 7,6 7,1 6,4 5,6 4,7 3,7 2,5 1,0 0
cb 6,6 6,0 5,2 4,4 3,5 2,5 1,2 0 0
00
Clu 6,5 5,7 4,6 3,6 2,7 1,3 0 0 0
40
cIs 5,3 4,4 3,4 2,4 1,1 0 0 0 0
c!u 4,9 4,0 2,9 1,6 0 0 0 0 0
rls 3,5 2,4 0,9 0 0 0 0 0 0
20
<Iu 3,0 1,6 0 0 0 0 0 0 0
10
Cis 1,0 1,0 1,0 0 0 0 0 0 0
clu 0 0 0 0 0 0 0 0 0
B) Olvoren; p%iaj, umeren vetar, H = 1,8
100
Cis 3,9 3,6 3,4 3,2 3,1 2,9 2,7 2,5 2,3
riu 3,4 3,2 2,9 2,5 2,2 1,6 1,4 0,9 0,1
80
CIs 3,4 3,2 2,9 2,7 2,5 2,3 2,1 1,9 1,6
1---
Clu 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,1 0,4 0 0
cis
60
2,9 2,6 2,3 2,1 1,9 1,7 1,4 1,1 0,6
Clu
2,4 2,0 1,7 1,2 0,7 0 0 0 0
<Is
40
2,4 2,0 1,7 1,5 1,2 0,9 0,5 0 0
Clu 1,7 1,4 0,9 0,1 0 0 0 0 0
Cis 1,7
20
1,3 0,9 0,6 0 0 0 0 0
1,0 0,4 0 0 0 0 0 0 0
10
cis 1,0 1,0 1,0 0 0 0 0 0 0
tlu 0 0 0 0 0 0 0 0 0
45 50
2,6 1,3
0,7 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
2,0 1,6
0 0
1,3 1,0
0 0
0,3 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
100
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0

5. POTI?EI1NA 1\() l.Ir l ,\ >1 TOPI. OTE ~ I GI?FJANJ
1J3
Tabela S. XXVII Nastavnk
C) Normalan poloiaj , j ak velar, H = 1, 8
Vis Ins
Vlslna Imad zemlJe u m
zgrade (m)
<
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 100
f!s 3,9 3,6 3, 4 3,2 3,1 2,9 2,7 2.5 2,3 2,0 1,8 0
100
<3U
3, 4 3,2 2,9 2,5 2,2 1,8 1,4 0.9 0,1 0 0 0
t!s
3, 4 3,2 2,9 2,7 2,5 2,3 2,1 1,9 1,6 1,3 1,0 a
80
tsu 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,1 0,4 a a 0 a a
t ss
2,9 2,6 2,3 2,1 1,9 1,7 1,4 1,1 0,8 0,3 a a
60
~ u
2,4 2, 0 1,7 1,2 0,7 0 0 a a a a 0
t ss
2,4 2.0 1,7 1,5 1,2 0 a,s a a 0 0 0
40
t su 1,7 1,4 0,9 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0
ES. 1,7 1,3 0,9 0,6 0 0 0 0 a 0 0 0
20
ESU 0 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
10
f SS 1,0 1,0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
ESU 0 0 0 0 0 a 0 0 0 0 0 0
D) Otvoren; p%iaj, jak vetar, H = 3,1
100
tss 2,4 2,3 2,1 2,1 2,1 2,1 2,0 2,0 1,9 1,9 1,0 1,0
tsu
1,8 1,6 1,4 1,2 0,9 0,6 0,2 0 0 0 0 0
80
t ss
2,2 2,0 1,9 1,9 1,8 1,8 1,8 1,7 1,7 1,6 1,0 0
Csu 1,5 1,3 1,1 0,9 0,5 0 0 0 0 0 0 0
60
t ss 1,9 1,8 1,6 1,6 1,6 1,5 1,5 1,4 1,4 1,3 1,0 0
tsu 1,2 1,0 0,8 0,4 0 0 0 0 0 0 0 0
40
Ess
1,7 1,5 1,3 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1 1,1 0 0 0
t su 0,9 0,6 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0
2D
tss 1,4 1,2 1,0 1,0 0,9 0 0 0 0 0 0 0
Esu
0,4 0 a 0 0 0 0 0 0 0 0 0
10
S.
1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Su 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

/ .1-1 /I /'Hlonm,' I 'f;()j/:XT(} I :' 1.\")1: 1'()S rI,(Jl/,,\'JcI Z I n :.\T/{ II ,,\ (j (; /WI, IN)I,
Tabcla 5, XXVIII Korckdoni knclicijcnt r. za ,'isinll II nilll
A) Normalan polozaj, slah , -dar, II = 0,52
Vlslna
Vlsln. Iznad zemlje u m
zgrade (m)
<
a 5 10 15 20 25 30 35
100
<4s 12,9 12,0 11,0 10,2 9,2 8,2 7,2 6,0
<4u
12,5 11 ,6 10,6 9,5 8,4 7,3 6,0 4,5
<4s
80
11 ,2 10,2 9,1 8,2 7,1 6,0 4,7 3,2

10,7 9,7 8,7 7,5 6,2 4,8 3,2 0,8
<4s
9,3 8,2 7,0
60
5,9 4,7 3,2 1,2 0
'4u
8,8 7,7 6,5 5,1 3,5 1,0 0 0
7,2 6,0 4,6 3,1 1,0 0 0 0
40
<Iu
6,7 5,3 3,8 1,9 0 0 0 0
<ss 4,8 3,1 0,9 0 0 0 0 0
20
<4u 4,1 2,2 a 0 0 0 0 0
10
<4s 1,0 1,0 1,0 0 0 0 a 0
tSIl a a a 0 a 0 a 0
B) S/obodan poloiaj, slab vetar, H = 1,3
100
<45 5,1 4,7 4,3 4, 1 3,8 3,6 3,3 3,0
<su 4,4 4,0 3,6 3,1 2,5 1,9 1,2 0,2
80
C4s
4,4 4,0 3,6 3,4 3,1 2,8 2,5 2,1
<su
3,7 3,3 2,8 2,2 1,6 0,8 a 0
60
<Is 3,8 3,3 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,0
<4u 3,0 2,5 1,9 1,2 a 0 0 0
40
<fs 3,0 2,5 2,0 1,7 1,3 0,8 0 0
Cfu 2,1 1,5 0,7 0 0 0 0 a
20
<ss 2,2 1,6 0,9 0,3 a a 0 0
<fu 1,0 0 0 0 a 0 0 0
10
Cf. 1,0 1,0 1,0 0 a a 0 0
<su 0 0 0 a a a 0 0
40 45
4,7 3,2
2,8 a
1,2 0
a 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
a 0
a 0
0 0
2,6 2,3
0 0
1,7 1,3
0 a
0,4 0
0 0
0 a
0 a
a 0
0 0
0 0
0 0
50 100
1,2 0
,
0 0
0 0
a 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 a
0 a
0 0
1,9 0
0 0
0,7 a
a a
0 0
0 a
a 0
0 a
0 a
a 0
a 0
0 a

5. I'OTl{U l.V.1 I,OU ( INA TOPUn t Z..I ( i1{/'J, I ,\If E
I I;
Tnbcla 5. XXVIII Nastamk
C) Normalan poloiaj, jak velar, II = 1,3
Vlslna
Vlslna Iznad zemlJe u m
zgrade (m)
C
5 0 10 15 20 25 30 35 40 45 50 100
CIs
100
5, 1 4,7 4,3 4,1 3,6 3,6 3,3 3,0 2,6 2,3 1,9 0
Clu 4,4 4,0 3,6 3,1 2,5 1,9 1,2 0,2 0 0 0 0
CI s
4,4 4,0 3,6 3,4 3,1 2,6 2,5 2,1 1,7 1,3 0,7 0
60
Cl u 3,7 3,3 2,6 2,2 1,6 0,6 0 0 0 0 0 0
Cis 3,6 3,3 2,9 2,6 2,3 1,9 1,5 1,0 0,4 0 0 0
60
Clu 3,0 2,5 1,9 1,2 0 0 0 0 0 0 0 0
CIs 3,0 2,5 2,0 1,7 1,3 0,6 0 0 0 0 0 0
40
Elu 2,1 1,5 0,7 0 0 0 0 0 0 0 0 0
CAs 2,2 1,6 0,9 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0
20
Clu
1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
<ss
1,0 1,0 1,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
10
EAu 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0) s/obodan p%laj, jak vetar, H = 2,2
100
Css 2,6 2,6 2,4 2,4 2,3 2,3 2,2 2,2 2,1 2,0 1,9 0,3
<Iu
1,6 1,6 1,3 0,6 0,1 a a a 0 a a a
60
<Is 2,5 2,3 2,1 2,0 2,0 2,0 1,9 1,6 1,7 1,6 1,5' a
<su
1,5 1,2 0,6 0,1 a a a a a a 0 a
<ss
60
2.2 2,0 1,7 1,7 1,7 1,6 1,6 1,5 1,4 1,3 1,1 0
Esu
1,1 0,7 0,1 0 a a a a 0 a a a
40
Ess
1,9 1,6 1,3 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1 0,9 a a a
Csu 0,6 a a a a a a a a a a 0
20
C5S 1,6 1,3 0,9 0,9 0,9 a a a a a a a
Iu a a a a 0 a a a a a a a
10
Is 1,0 1,0 1,0 a a 0 a a a a a a
<su a 0 a a a a a a a a a a
5.17.8. Karakteristika prostorije - R
Karaklerislika proslorije /? je definisana kao redukcioni faktor koji uzima U obzir
smanjenjc produvavanja kroz zgradu usled unlllrasnjih olpora (unllirasnji zidovi sa
vralima). Ona zavisi, kao i karakl crislika zgradc, od odnosa propllstljivosli vetcom
napad nUlih spoljnih povrsina I,(a'/ )s posmatrane prostorije, prema propustljivosti

136 1I.7' }(/om, ;c PROJ/ //CrOI' 'r1NJI: I'OSTlWJIoNJ. 1 i'.A CE.'\TIiAl .,vO( mr:J.I NJ{'
unutrasnjih vrata i ,ev.:: nlualno prozora, na strani zgrade koja nije napadnul(l vclrnm
L(a" )" kroz koje vazduh moze da izlazi. Ukoliko je propustljivosl izlaznih procepa 1I
odnosu na propustljivost ulaznih procepa manja, uloliko je i k(lrakl erisl ika proslorij.:
man]a.
Zbog velikog variranja prnpustljivoSli, dovoljnu je da se karakteristika prostorijc
grubo odredi .
Z(l najccsci slucaj, kada vazduh izlazi same kroz unulrasnja vra!a (labela
5. XXIX), dale su karakteristike prostorije R u zavisnosli od broja i kvalileta unlll -
rasnjih vrala, i velicine L(wf)., koje su pOlrebne za proraclin (R = 0,7 odnosno
R = 0,9). Za prostorije bez lInulrasnjih vrata izmedu vet rom napadnute i nenapadnll -
te strane (na pr. sale, velike kancelarije ) R = 1,0.
Ako se uporede tabelc 5. XVII[ i 5. XIX vidi se da u sustini nerna razlike u vred-
noslirna karakteristike proslorije sern slo je izbor dat preciznije, prerna broju unlll -
rasnjih vrala i propustljivosti [asade.
Vrednosti L(af) kojc se koristc 1I tabeli 5. XXIX Sli one koje u proracunu odn:-
dene: Za spratni tip zgrade L(af) = L(wi)s gde je sa s oznacena napadnuta strana
vetrom a za sahhtni tip zgrade villi:
(5.2R)
Zit es,, =O
(5.29)
Tabcla S. XXIX Karaklcristika proslorijc R
UOlllrasnja vrala I'ropuslljivosl rasad. Ka raklerisli k.
Kvalilel Broj y. (fl' I)m' l(hPa) proslorijc R
<30 0,9
I >30 0,7
Normalll" bcz pras" ~ 6 0,9
2 >60 0,7
~ 9 0,9
3 >90 0,7
<10 0,9
I > 10 0,7
DihllljuCn sa prasom ~ 2 0,9
2 >20 0,7
<30 0,9
3 >30 0,7
5.17.9. Potrebna koliCina toplote za eelu zgradu
Sabiranjern transmisionih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju jedne zgra-
de, dobija se ukupru gubitak toplote gradevinskog objekta za ovaj dec potrebne koli
cine toplote. Medutirn, za dec koji se odnosi na vazduh koji prodire usled infiltr(lcijc.
to nije slucaj. Nairne , prodor vazduha je racun(ll za svaku prostoriju, za uslove da .i
c
'

J. POTRE8NA KOU C[NA TOPLOTE ~ GRFJANJE I 17
napad vetra na odgovarajucu fasadu kojoj pripada tretirana prostorija. Gledano za
ceo objekat. tak'Vi uslovi se ne mogu istovremeno javili u svim prostorijama svih Casa-
da vee sarno u delu zgrade. Zbog toga se merodavna potrebna kolicina toplote za
zgradu u celini racuna prema:
(5.30)
gde vaie oznake:
Oz - merodavna kolicina toplot e zgrade
Or - transmisioni gubici prostorije "i"
Ow - potrebna kolicina toplote usled inrilt racije za prostoriju "i"
~ - faktor istovremenosti utieaja infiltracije (tabela 5. XXX)
Tabela 5_ XXX Istovrcmeni lIdco lIticaja inliltracijc
~
Izloieoosl velru Vis; 08 l\!rade II
<10m >lOm
Podrucje slabih vclrova;
normalan polow j 0,5 0,7
Svi oslali SIUc..1 jcvi 0,5
. 0.5

6. GREJANJE SA DNEVNIM I
NEDELJNIM PREKlDlMA
Postrojenja Zit grejanje najcesce nisu stalno ukljucena, vee imaju prekide u radu 1I
toku noei, a kada .i e rec a objektima opste namene, (poslovne zgrade, skole itd.) i su-
botom, nede ljom kao i 0 praznicima. U takvim slueajevima, postrojenje ee se ukljuci-
vati pre svakog sledeeeg koriscenja zgrade, tako da se do momenta ulaska Ijudi dos-
tignu potrebni termicki parametri . U zavisnosti od samog objekta i ugradenog siste-
ma, usled prekida se u manjoj iii vecoj meri umanjuje potrosnja energije.
U prostoru koji se greje, odriava se temperiltura vazduha kOjil je, najcesce 20 C.
Pri tome i srednja temperatura zraccnja povrsina kojc okruZuju grejanll prostoriju,
treba da dostigne temperilturu koja osigurava uslove kornfora i koja treba da je jed-
naka temperaturi prostorije. Posto se u tokll prekida grejanja gubici toplotc ne na-
doknaduju, dolazi do hladenja vazdllha u prostorijama. Dolazi do uspost avljanja tem-
peraturske razlike izmedu zidova i vazduha pa gradevinska maS<l odaje toplotu aku-
mulisanu tokom peri oda grejanja. Hladenje zgrade 1I celini bice br.lc iii sporije,
odvijace se 1I kraeem iii duzem vremenskom periodu, zavisno od njenih termickih
osobina, trajanja perioda grejanja i duZine prekida.
Aka se pode od uobicajenih uslova koriseenj<l poslovnih objekata, sisterni za gre-
janje ukljuceni su tokom pet radnih dana, sa nocnim prekidima, od 20 casova do 7 sa-
ti izjutra, sledeecg dana. Od petka u 20 cas ova prekid se produzava na celu subotu i
nedelju, da bi sistem za grejanje bio ukljucen u odredeno vreme kako bi se zgrada za-
grejala do ponedcljka II 7 casova, kada pocinje njeno sledece koriseenje.
Za lakse razumevanje problematike uzgrevanja, pretpostavlja se da je u sedmod-
nevnom periodu spoljna temperatura stalna i jednaka spoljnoj temperatu-
ri o Za takav slucaj, promena unutrasnje temperature kao i potrosene energije grejnog
sistema imace tokove prema slici 6.1.
U trenutku A je iskljuecno grejanje, zgrada se hladi i temperatura vazduha u gre-
janom prostoru se sniZava tokom perioda prekida A-B. Uspostavlja se razlika tem-
perature zidova i vazduha u prostoriji pa se i zidovi hlade, pri ecmu je temperatura
zidova visa od temperature vazduha(A - B').
U trenutku B se ukljllcuje izvor toplote i pocinje zagrevanja zgrade tako da unut-
rasnja temperatura raste sve dok ne dostigne svoju projektnu vrednost od 20C sto
130

J.fO B. Todarol'i,; PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTJ?ALNO GREJANJE
se poddava da se ostvari u trc nutku poectka nje nog koriscenj a, dakle u 7 casovil
ujutru.
t[ DC
SREDA CElVRTAK
%
170

<i
--,

W
Z
w
PETAK
I
, I
DI
E
SUBOTA NEa:WA
Srednj

PONED. UTORAK
__ HI -\-_ 'r---i

nril<ttllrijB ---- P
F
J
F d I
W
I
J

hI
Stika 6.1 Promella 1I/11/lra.IlIje temperatllrc i potro.fcllc cllcrgijc II lokll sedmodllevllog pc-
rioda grejallja sa lIobicajcllim prekidima lokom dalla i IIcdelje,IIZ prelposlavkll kOlistall/ lll:
spoljlle temperaillre.
[zvo r toplot e radi svojim milksimalnim kapacitetom, koji jc uvek veci od topl utnil>
gubit aka zgrade za spoljne projcktne uslove.
Duzina pe rioda uzgrcva nja i tok promene temperature prostorije zavisi od rna,,,
zgrade i velicine inslalisil nog kapaciteta toplo tnog izvo ra. Dijagram na sl. 6.1 OUll\Isi
se na kapilcite t koji je za 70% veCi od vrednosti potrebne ko licinc toplot e koji ougo-
varil proje ktnim uslovima (100%). U toku IIzgrevilnjil, zilvisno od vrst e grejnug sisk' -
ma (vazdusno, rad ij ato rs ku, ko nvckt o rsko grejanje), dolaz i do brieg iii sporijeg
revanj a prostorije, a kada njena temperatura postane visa od te mpe rature povrsinL'
zidova (tacka B') poci nje pre nos toplot e sa vazduha na zidove, cije se zagrevanje de
sava sa odredenim zakas njc nje m. U trcllutku C te mpe ralura vazduha je dostigla PCll-
jektnu vrcdnost od 20 uC ali m.: i okolne povrsine sto Ce se dogoditi tek u momellill
D. Prema tome, ako je vrcme poectka korisccnja zgradc, za pune uslove ko mflll'il
Ce se cekati do T a-
U trenutku T" ll.:mpl.: raturil vazduha je dostigla projektnll vrednost od 20
0
(: j II g-
rade na alltomatska konlrob odavanje toplole izvora, kako nl.: bi dol
njegovog pregrevanja. Od C grcjanje m sc nad()knaduju gllbici toplot c , koji Sll ,i o'
lIwk veci a d proje ktnih, jcr sc lko loplutl.: koristi za zagrcvanje masc zgradc. stu Ir.1
je do trcnutka 7'0- Od tog mm''lL' nta, Zit pre lpostavljc nll stalnll spoljntl te mperalll rt!

6. GRElANJ SA DNEFNLM I NDU NIM PREKIMA
141
jednakoj spoljnoj projekt noj, ostaje na stalnom kapacitetu (100%) jednakom
projekt nim gubicima toplote. U trenutku E korisecnje zgrade je zavrSeno i sistem za
grejanje s\'! iskljucuje pa ponovo nastaje period hl adenja. Temperatura vazduha i zi-
dova opada po linij ama A - B i A - B', ako je rec 0 radnim danima, odnos no po E - F
i E - P, ako je grejanje iskljuceno u petak uveCe. Tako nastupa prekid u sledeca dva
dana, pa duie iskljuCenje ci ni da se zgrada hladi na nilu tempe raturu nego radnih da-
na, te ec sledeee uzgrevanje trajati duie. Zillo uzgrevanje ponedeljkom pocinje ranije
nego ostalih radnih dana, a temperature vazduha i zidova dobijaju tokove F - G - H,
tj F' - G' - H. Pri tome se moze desiti da se temperatura povrsi ne zidova od 20 C
post igne tek u ut orak iii cak i kasnije, sto zavisi od mase zgrade.
Termicka reakcija mase zgrade iskazuje se vreme nskom konstantom, koja kod
slozenih sistema obuhvata konstante svake od komponenata. Proces hladenj a takvog
visekomponentnog sislema je pokazan na slici 6.2, na kojoj prvi dec pada tempe ratu-
re karakterise sobni vazduh i sam grejni sistem, srednji se odnos i na hladenje grade-
vinske mase kod nocnih prekida u toku radnih dana, a krajnji dec krive je hladenje
subotom i nedeljom (51 6.2, tabcla 6.1).
Tabcla 6. l. Vrcmc hladenja u zavi snosti od mase zgrade
elementi ",( ulicaja ns vremensku konstHntu mH. S!I
laka t eska
hlatldenjc vaZdU:'3 i ArejnOl: sistema 30 min. - 2 It do 10 h
sadrZa i prostori ic, namcstai 2 -8 40 h
hl adenie mase zl!.rJde 8 - 12 120 h
1
5
r------------------------,
:J

10
100
h
Stika 6.2 Dijagram /emperalllrl'kih razlika vazt/llha II pros/oriji i zidova kojije okmzllj/lll
zavisllosli od vremenQ hladenja

1-12 B.Todorol'ic PROJEKIOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRr,JANJE
Vreme nska konstanta hlade nja zavisi od svih uticaja na prenos toplote iz zagrcja.
ne prostorije u siru okolinu: spolj ne temperature, infi ltracije spoljnjeg vazduha, prl'.
nosa toplote sa unut rasnjih povrsina na vazduh koji je poslcdica infiltracije itd.
6.1. USLOVI UZGREVANJA
U toku hladenja zgrade te mperatura postaje svc bliZa spo ljnjoj, pri cemu duZl::' Ira .
janje prekida grejanja namece kraci period uzgrevanja. Medutim, u takvim uslovima
Ce morati da sc koristi izvor toplote vece instalisane snage, koja se definise od nosOIll :
p = instalisana snaga
potrebna kol. toplote u projektnim uslovi ma
(6. 1 )
kraj
T2
pocetak korlscenja zgrade
T3 "'!;
\(; :! D
ts
_ ____________________________ L-__ -L ____ L
Slika 6.3 Tok temperatllre II zgradi za vereme prekida grejallja i II periodll IIzgrevallja Z<I
razliCite illstalisallc silage izvora toplote PI<P2<PJ
kraj
korlscenja
T
pocetak
korlscenja
D
12
Slika 6,4 Tok temperature II zgradi za l'lllcaj vete gradevinske mase

6. GREJANJE SA DNEVNIM I NEDEU NIM PREKIMA
f.JJ
Na sli ci 6.3. dat je tok temperature vazduha i mase grejane prostorije u pe riodu
izmedu dva korisecnja zgrade, dakle u vremenu kada je izvor toplote iskljueen i u to-
ku uzgreva nja prostorije radi postizanja potrebnih uslova za njeno sledece koriscenje.
Ako su kapaeit eti izvora toplote PI < P
2
< 1'3, onda ce pri kraee m prekidu grejanja
tempe ratura u prostoriji opasti do tacke BI kada se ukljucuje uzgrevanje koje ec tnt-
jati T], uz srednju te mpe raturs ku razliku izmedu prostorije i s poljne okoline 61
1
, Za
slueajeve duieg hladenja zgrade, temperature u prostoriji (tacke B2 i 8
3
) postilju ni -
ze, a srednje temperaturske razlikt: 1:.1 ] i 1:./] manje.
Na slici 6.4 prikazana je promena temperatura u objektu veee gradevinske mase.
Hladenje se. u odnosli na objekat manje mase. sporije odvija, pa su linije promene
temperature AB], AB2 i AB) kao i BIC, B
2
C i B3C znatno blaze.
6.2. OPTlMALAN TRENUTAK UKLjUCIVANjA
UZGREVANjA
Kada je dimenzionisan izvor toplote za odredenu zgradu dcfinisan je odnos P
(6. 1), a zaht evani period lIzgrevanja za odredeni dan varirace zavisno od srednje
spoljne temperature u periodu uzgrevanja. Kriva hladenja ee imati tok prema spolj-
nim lIslovima od kojih su najznacajniji brzina vetra i spoljna temperatura. Naravno,
ponasanje toka hladenja ce se menjati od sobe do sobc.
Na osnovlI dimenzionisanog izvora toplote P i karakteristika zgrade (Iaka, sred-
nj l), teska), ukljucivanje grejanja ce pOCe ti u nekom optimalnom momentu, tako da se
uzgrevanje zavrsi u trenutku kada pocinje koriscenje prostorije.
Slika 6.5 pokazuje linije hladenja i uzgrevanja liZ pre tpostavke da je spoljna tem-
peratura konstantna i da je u jed nom slucajll niZa (lSI) a u drugom visa (l s1), ada su
optimalni trenuci ukljucenja kotla u BI odnosno u B
2
.
isldj.

TP1
Tp2
A C
'0.

ti1
82
At2
8
1

ts2
ts1
Stika 6.5 Uobicajella varijacija osnovnog optima/nog pocetka IIzgrevanja

IN B. Todorovic PROJEJ<.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
isldj.
uldj.
A
C'
c
"""I-s=-------:::::-O-+- t sc
SliIw 6.6 Utica} spoljlle temperature
U prvom slucaju prostor u zgradi Ce se ohlilditi do tacke B}, u kojoj poCinje \Izgrc
vanje koje ee trajati TpJ casova. Pri visoj spoljnoj temperaturi , os taje visa i unutrasnjil
temperatura, pa ee isti izvor toplote zagrejati objekat za kraee vreme Tpb sto znilli
kasnije ukljucenje izvora u trenutku 8
2
,
U stvarnosti spoljna temperatura nije konst antna, vee varira tako sto u ranim j ll '
tarnjim casovima kada pocinje uzgrevanje, dostiZe najniZu vrednost (51 6.6). Krivil
promene unutrasnje temperature ima neilto dmgaciji tok (puna linija na slici 6.6), jL'r
spolj na temperatura post epeno raste, pa se pot rebna unutrasnja temperatura dost izL'
ranije (tacka C'), nego sto bi bio slucaj da je u periodu uzgrevanja spoljna temperatll -
ra ostala nepromenjena (lS=t S8)' U takvom slucaju ukljueenje grejanja moze poccti
kasnije. Proizilazi zakljucak da se na os novu pracenja rada grejnog sistema i ponas,l-
nja objekta za svaki prognozirani tok dnevne temperature, moze se odrediti trenutak
koji daje optimalno uzgrevanje.

7. GREJNA TELA
U sistemu centralnog grejanja, grejno telo predstavlja element postrojenja preko
koga se zagreva odredena prost orija. To je u stvari razmenjivac toplot e izmedu zagre-
vnog fluida kojim se prenosi toplota od tuplotnog izvora kroz cevovode do grejnog
tela i prostorije koja se zagreva. Odata toplota od strane grejnog tela treba da odgo-
vara trenutnim gubicima toplot e prostorije, a njegov maksimalni kapacitet, gubicima
toplote u projektnim uslovima.
Grejna tela treba da ispune citav niz zahteva, pa se po njima i vrSi poredenje razli-
citih konstmkcija. Od njih se tral.i da ostvaruju ujednacenu raspodelu temperature
kako po visini, tako i po dubini prostorije; da se Iliko ciste kako se po njimll ne bi ta-
lozila koja bi bila pone ta stmjom vazduha i knlzila prostorijom. Treba da
imaju veliku povrsinu preko koje se prenosi toplota, sto znaci i visoku efikasnost ali
da su kompaktna i zauzimaju mali pros tor. Svojim oblikom i izgledom treba da se lIk-
lapaju u enterijer, da su male td ine, ali postojana na visokim temperaturama, da su
otporni na visoke pritiske i na korol- iju. Vaina karakteristika je njihova cena i lako
ugradivanje.
Prenos toplote sa grejnog tela na sobni vazduh je direktnim putem, konvekcijom,
kao i indirektno, zracenjcm. Konvekcijom se ostvamje u dodiru vazduha sa povrsi-
nom grejnog tela koja je vise temperaltlre te se vazduh zagreva. Pri tome dobija ma-
nju gustinu i kao laksi struji na vise a u dodir sa grejnom povrSinom dolazi nova, ne-
zagrejana mas a sobnog vazdllha. Tako se ostvarujc neprekidna cirkulaeija sobnog
vazduha oko grejnog tela i njegovo zagrevanje a time i nadoknadivanje dela gubitaka
toplote prostorije. Dmgi deo se nadoknaduje razmcnom toplote zracenjem izmedu
grejnog tela sa povrSinama koje ga okruzuju i koje su niZe tempera,ture. Zagrevaju se
apsorpcijom, a absorbov;ma toplota sc provodi u masu kojoj povrsine pripadaju ali i
prenosi konvekcijom na sobni vazduh.
Odnos prenosa toplote direktnim i indirektnim putem, odnosno predaja toplote
konvekcijom i zracenjem u ukupnom odavanju toplote nekog grejnog tela, zavisi od
tela, temperature njcgove povrsine, kao i termickih uslova u samoj pros-
tOrl]1.
/45

146 /3 TodolVo';c PIWJEI<.TOVANJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GRElr1NJE
7.1. VRSTE GREJNIH TELA
7.1.1. Radijatori
grej na tela su radijatori, koji su dobili naziv pogresno smal
rajll Ci da najveci deo toplole odaju zraccnjem (radijacijom). Prenos toplo te sa radija.
tora je u najvceoj meri konvektivnim putem 70 . 85% a zraeenj em svega 15 . 30%.
Radijatori su tzv. clankas ta grejna tela od celi cnog lima iii livenog gvozdil. Prvi
laksi i jevtiniji, drugi tcli, skuplji , otporniji na koroziju i izddljiviji na visoke pritisk
Spaja nje m pojedinacnih cla naka dobija se svaka zcljena povrsina grejnog tela. Clilnci
su ta lasas tih povrSina kako bi se povceala povrsina razmene toplo te sa vazduhom 1I
rclati vno malom proSloru. Istovremeno, sa unutrasnjc stra nc ove savijenc povrs in.:
formiraju kanale za strujanje nos ioca loplote, vode iii pare (slika 7.1). Ka rakterisli i';
nc dimenzije radij alora su visina clanka B. razmllk izmedu prikljucaka E. sirina C i
duzina clanka D. Sa povecanjem sirinc clanaka vcti dec povrsine radijalora je okr,
nut jedan prema drugom, pa udco odavanja toplote zracenje m opada.
c 40
D
. I
I ,
,
I .
CX::)
I

. I
I I i
0
oJ

D
Sliku 7.1 hgled rudijutoru i popreclli presekjedllog CIaIlIaJ
Spajanjc pojcdinih cla naka je pomocu nazuvica koje imaju cilindricnu iii konusnll ,
levu i desnu zavojni cu i koje metalno zaptivaju. U seriji clanaka jednog radijatora pro
vi i poslcdnji clanak sc razlikllju kaka zbog prikljllcivanja na cevnu rnrclu, taka i Zbllg
zatvaranja o tvora cepovima u kojima mogu hiti i ventili za odvodenje vazduha.

7. UREfNA TELA
1-1 7
Nazuvica
c ______ -------:c Konzola
DrZac
Slika 7.2 Elemellti za spajallje C/w/aka i IlCvr.\:civallje radijatora
Celi cni rad ij atori SlI lIpOlll laksi od livenih. Njihovi cia nci sc formiraju zavariva-
njcm i po pravilll sc korislc iskljucivo ll ko se radi 0 grej anjll vodom.
Grejna te la sc poslavlj aju uz zid, tako s10 izmedu ril dijato ril i zida mo ra dil je od-
stojanjc naj manje 40 mm a prema podu 70 rnm, kako bi se obezbedila cirkulacij a do-
voljne koli cine vazdllha i postigao e fikasan pre nos 10plo te.
Ugradnja radijatora se vrsi pomocll speeij alnih e le menata koje svaki proizvodac
izraduje Zil svoja grejna te la. To su konzole koje se iii ugradllju u zid iii su u vidu no-
fica, kao i drLaci koji priC-vrSl-ujll radijal or po visini . Broj konzola i ddaca zavisi od
ukllpne dllzinc radij ato ra, ndnosno broja clanaka. Obicno se ko ristt: po dye konzole i
dva driaca na grejna tela do 12 clanaka, a nil svakih sledeCi h 6 Clanaka po jedna kon-
zola vise.
... C
,
<..J
o
I
,
.
t
o
<..J u

,
8
"
- "
..:: 15 ~ ' I
Stika 7.3 Mere otlsillpa,rja za Ilgrad,rjll maskirallilr rat/ijatora

1-18 B, Todorovic PROJEKTOVAll/JE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
Radijatori sc premazuju osnovnim premazom u cilju zastite od korozije, a kasnijc
i lakom koji sc uskladuje sa enterijerom, acini da je pomina grejnog tela glatka sto
je povoljnije za oddavanje njegove cistOCc, Radijalori se najeesee postavljaju u pro-
zorske nise kada sa gomje strane imaju prekJop koji shere struju zagrejanog vazduha
prerna prosloriji. U tal.-vom slucaju iznad radijatora mora postojati prazan prostor vi -
sine najrnanje 65 rom Mnogi smatraju radijatore minim delom enterije-ra pa ib sakri-
vaju ispod tzv. maski (stika 7.3) koje su od drveta iJi lima, izradene prikladno names
taju u prostoriji. To umanjuje odavanje toplote radijatora jer je spreeeno njegovo
zraeenje sa predDje strane. U tal.-vim slueajevima pri dimenzionisanju treba povecati
povciinu radijatora za najrnanje 20% da bi se osigurao veti prenos toplote konvekci
jom Sarna Ill3ska mora da je tako konstruisana da dozvoljava cirkulaciju dovoljne
kolicine vazduha oko radijatora (slika 7.2).
7.1.2. Ploeasta grejna tela
Ploeasta grejDa tela (stika 7.4) predstavljaju, za razliku od clankastih, jedinstvenu
celinu koja sc odlikuje glatkom prednjom pominom i vrlo maJom dubinom Odava-
nje toplote sa glatke prednje pomine je u najveeem delu zraeenjem, a sa zadnje koja
je okrenuta prerna ridu, konvekcijom.. Proizvode sc od eelicnog lima koji je nesto
deblji iz razJoga stabilnosti i izdrLavanja veCih prilisaka. Za veee kapacilete grade se
iz dYe iii tri pa",leIne plaCe sa medusobnim odstojaDjirna radi formiranja kanaJa za
slrujanje v?.zduha kvji se zagreva iskljuCivo konvekcijom. U ciJju povecanja grejne po
mine, na strani pre rna zidu iii u prostoru izmedu dYe ploCe, zavaruje se lim u obliku
koji obrazuje vertikalne kana1e.
s
So
-flC;- I
--.I ___
----
I -

iJr-
It--
4--
__ t_
r
T
i
' ,
II
,
I
,
I
I
hl
;

1
+j
Cl I
!
,
.
t
,
i
I
..
. , . .
,z . '"/ -,/': . ". ' , '
, ',
SJiJ:a 7.4 PloCasto grejNJ tela (hI - odstojanje gOmje i dotrje revi; hl - virina; I - dll]jna;
cJ - Iirina tela; Cl - firilla prole; s - odstojanje od zida; t - Sirina oS7UJvnog elementa)
Visina ovih grejnih tela su 100 mm do 300 rom, kao i 600, 800 rnm i vecc, DliZine
mogu biti i nekoliko metara. Uglavnom se postavljaju liZ ridove, jer zahvaljujuCi dubi-
nj od nekoliko santimelara ne zauzimaju mnogo prostora, a odstojanje na koje sc
postavljaju od zida je 50 mm.

7. GRONA TEL-1
f.l 9
7.1.3. KODvektori
Konveklori predslavljaju grcjna lela koja sc sas lojc od cevi na koje su nanizane la-
melc. lako da jc dobije n razmcnjivac loplole sa velikom dodirnom povrsinom preko .
kojc slmji vazdllh. Razmcnjivac se nalazi u II kome je olvor za lliaz vazduha
pri podu a za izlaz zagrcjanog vazdllha 1I najvise m delu kucisla (slika 7.5). Visina ku-
Cisla, odnosno razmak donjeg i gnrnjeg otvora direktno utice na silu uzgona koja 05t-
vamje cirklilacijll vazduha.
Zagrevallje vazduha jc skoro u potpunosti konvekt:ijom, po remu su ova grejna te-
la i dobila ime.
Cevi Sli najcesce cclicnc. okmglog iii ovalnog oblika, na koje su navarene limene
lamele. Lamele mogu hiti Oimizane na jednll iii viSe cevi, a da bi se dobila glatka po-
vrSina grejaca i dobar kontakt lamela i cevi, konvektori Sli po pravilu pocinkovani.
Ako je konvektor od bakarnih cevi pri cemll Sll obicno lamele od aillminijuma, dobar
kontakt izmedll eevi i lamele se postilc sirenjem cevi pod pritiskom.
Kontakt lamela i ccvi jc vazan zbog dobrog provodenja toplot e sa cevi kroz koje
struji para iii voda. na povrsine lamcl;, koje imaju VCCli zagrevnll povrsinll od samih
cev\.
Stika 7.5 KOllvekJor (a - kalla/ Zfl strujallje vazduha i Ilspostavljallje efekJa "di11lIljaka",
b - kOllvekJorsko te/o, c - kueiite)
odnosno.odavanje toplote zavisi kako od broja osnovnih
tako 1 VIS me kuCtsta. Podesavanje odavanja se moZe vrstiti kako sa "vodene" tako
1 'vazdusne" s.trane. Prvo se ostvamje regulacionim ventilom a dmgo zaluzinama koje
se na IZlaz.no.m otvom Putpunim zatvaranjem otvora prestaje cir-
kulaclja vazduha 1 njegovo zagrevanJe. bez menjanja protoka vode kroz konvektor ci-


150 B.Todoro";'; PUOJI<TOV..I NJE POSTROfENJ. t 2;1 CENTRALNO GREJANJE
me sc ne utice na hitl raulicki rd illlll cevovodu . To nije sluCaj kada se regulisa njc OSI -
va ruje ventilima. promcnolll protoka nj ihovilll prit va rcnjem iii o tva ranjelll.
Prcdnosti konveklora 1I od nosu na radijatore nije same u cinjcniei da se regulisil-
nje moze vrsiti bez utica nja na hidraulicki rd im cevne rnrde. Konvektori . s obzirom
da su 1I osnovi. od cevi, izdr1.avaju visokc pritiskc, male su masc i sadr1.e male koli cinc
zagrevnog fl uida pa nisu inertni . Jcvtiniji su ali ne pri svakoj vrsti kuCista, koje je naj-
Ccsce od lima ali moze biti i od drvcta iii drugih pogodnih materijala. Konvekt ori su
malih dimcnzija pa su mogucnosti ugradivanj a vdike u nisi is pod prozora, lIZ zidovc.
1I kanalu u podu, u kombinaciji sa namcStajem itd. (slika 7.5).
Glavni nedostatak je otelano cisCcnje konvekt ora. Izmedu lamela koje su na ma-
10m medllsobnom odstojanjll dolazi do lalozenja prasine. kojll u toku zagrevanj a nos i
vazdusna masa 1I grejani prostor. T sarno kuCis te je pogodno mesto za talozenje prasi-
ne, posebno u toku peri oda kada se ne greje. Sve to lIpucuje na to da konvektore nc
treba ugradivati 1I prostorima koji se ne odlikujll cistocom (skolski hodnici, prolazi)
kao ni u prostorijama sa naglasenim zahtevima za Cistocom (bolnice, obdanista). U
cilju povreme nog ciscenja preporucuje se da kllCiste i maske konvektora budu de-
mont aine.
7. 1.4. Cevna grejua tela
U prostorijama sa malim toplotnim gllbicima, 1I raznim pomocnim odajama male
kvadrature, vrlo Cesto se primenjujll grejna tela od cevi. Umesto da se postave radija-
tori od nekoliko clanaka iii cak sarno jednog, ugraduju se cevni registri iIi tzv. cevne
zmije. Registar je grejno telo u kome Sll nckoliko paralelnih cevi spojena sa svojim
zavrsnim krajevima sa spojnom cevi koja omogucava paralelno strujanje kroz sve cevi
(slika 7. 6). Ako je grejno telo formirano savij anjem cevi tako da grejni fluid ulazi u
jednom njeno m krajll, a napusta je na drugom, onda se radi 0 "cevnoj zmiji". Mern-
davna povrsina odavanja toplote je spoljna povrsina cevi, a precnici cevi koje se ko-
riste za ovakva grejna tela su do 100 mm.
a) b)
Slika 7.6 Cevna grejna lela: a) cevna vnija i b) cevni regislar
7.2. RASPORED GREJNIH TELA U PROSTORIJI
Kada se govori 0 rasporedu grejnih tela u prostoriji, prvenstveno se misli na radi-
jatore, pa tek onda na ploCasta grejna tela i konvektore. Za cevne zmije i registre je

7. G 1//;;1 Nil TI:.1A 151
vee pomenuto da se oni primcnjujll u malim i sporcdnim prostorijama, pa se smesta-
ju lamo gde ima raspolozivog mcsln.
Osnovni zahtcvi koji treba da SII ispunjeni pri likom izbora mesla su mogll cnost
pri laska zOOg cisecnja, ncsmelana cirku laeija vazdllha. slobodan prostor za odavilnjc
loplote uilCcnjem i koriseenje mcsla koja nisll pogodna Zil postavljanje dclova name-
slaja. To je obicno prostor is pod prozora sto j(' povoljno i S obzirom na raspodclu
tempe rature u prostoriji (slikil 7.7). rovrsinil rad ij atora svoj im zraccnjem prema
prostoriji neutralise lIticaj hl aelnih povrsina prozora i spoljnjcg zidil i dcluje povoljno
na osecaj ugodnosti Ijudi u prostoriji.
Zagrcjani vazduh od slrane grej nog te la is pod prozora izd:ze se liZ prozorsko
staklo na vise, mciia se sa vazduhom koji prodirc kro7 procepe prozora infiltracijom i
stmji prema tavanici. Dn m;ma grejnog lela, infiltrirani spoljni vazeluh kao i rashlaelc-
oi koji je bio uz sam prozor, spustali bi se prcma podll i slvara li IItisak promajc formi-
rajuCi hladnu zonu u donjcm delu pros lnrijc.
Topla masa vazduha kojil sc usposlilvlj a zahvaljlljuci grcjnom telll is pod prozora
stmji prema tavaniei i kmzi prema slIprntnom ziehl nel proZOril. On;. sc hl adi poslepe-
no nadoknadujllCi gubitkc loplote proslorijc i spusla prc ma pndll 01 polom daljom eir-
kulaeijom po novo nailazi na grejno ldo (slika 7.7 Ievo) .

Stika 7.7 Cirklllacija vazdlllltl zavi.rno od mesta Ilgradl/je grejllog te/a
,
Ako bi se grejno telo postavilo uz zid naspram prozora. hladan vazduh koji se
spusta niz prozor i spoljni zid struji po podu prema grejnom tclu, tako da je u donjim
slojevima prostorije vrlo niska temperatura koja izaziva osecaj hladnoce na nogama
Ijudi. [z grejnog tela zagrejan vazduh je znatno vise temperature nego u slucaju grej-
nih tela ispod prozora, pa struje lIZ samu tavanicu, prema spoljnom zidu. Temperatu-
re vazduha po visini prostorije je izrazit o neujednaeena_
Postavljanje grejnih tela viSe iznad poda, blisko tavanici, lltice da se izrazito izdvo-
ji gomja zona sa pobudenim strujanjem vazduha i donja, koja je ujedno i zona borav-
ka Ijudi, sa hladnim vazduhom (slika 7.7 sredina). U slucajevima gde se radijator mo-

152 8. TodofVl i i: J'ROJFf .. -rOi ~ 1 N J POSTROJNJA Zrl CENTRA L NO GREIANJE
ra postavit i visnkn, lIiska hladnn zona se moze izbeCi ugradnjom ploCe za [ormi ranje
kanala za eirkulaeiju vazuu hil iz naj niZih slojeva u prostoriji (s lika 7.7 desno).
Raspodda tempera ture po visini treba da je sto ujednaeenija oko unutrasnje pro-
jektne vrednosti . Naj ravnomcrniji profilt e mperatura ima pa dno grejanje (sli kil 7.R).
Grcjanjc radij atnrima. ako Sli ispot\ prozora dajl: odstupanje ad projektne te mpera-
ture od ] 0c. Kada su radij atori pos tavljeni uz unutrasnji zid, te mperature pri po-
du mogu biti i 4 C nize a uz tnva ni cu i 2 "C iznad proje ktne, II spostavlje ne u sredini
prostorij e na 1,5 m iznad poda.
2.7
2.7
(;
/'
m
m
2 2
a -
b
~
((
~ ~
16 18 20
Slika 7.8 Verlikailla raspodela lempe/'llillre kod razliCilih vrsla grejwrja i lokacije grejllih
lela: a) podllo; b) plafollsko grejallje; c) radijalor liZ spoljlli zid;
d) radijllior liZ IIIll1lrastrji zid
7.3. ODAVANJE TOPLOTE PRJ RAZLICITIM USLOVIMA
Kolicina toplote koju odaje neko grejno telo zavisi od njegove konstmkeije i veli-
cine povrsine preko koje se zagreva vazduh prostorije, kao i od temperaturske razlike
izmedu zagrevnog fluida i sobnog vazduha:
Q =Ak(1 -/ )=Ak!lt
. III II
(7.1)
gde je:

7. GREINA TEl.A
' 5J
Q - toplotni ueinak grcjnllg tela (W)
k - koefieijent prolaza loplote (W/m2K)
'm -srednja temperatura /agrevnog f1uida (K)
I,. - temperatur<I prostorijt: (K)
A - povrs ina grejnog tela (m
2
)
Kada se korisli para kao zagrevni fluid onda se ne radi 0 sred njoj te mperaturi 'm,
vee 0 tempe raluri zas icenc pare odgllva rajuceg pritiska. Kada je voda nosioe toplote ,
onda jc 'm srednja vrcdnost temperalura vode na ulazu i izlazu grejnog te lit.
Koefieijent prol aza toplote k ncznatno zavisi od tempe raturskih us lova samo kod
ravnih povrsina. Radijalori. a post.:bno grejna tela sa lamelama i dmgim vrstama
orebrenj a to svakako nisu. pa je ovaj koefieije nt zitvisan od razlikit te mpe r<llura sa
jedne i dmge strane grejnih tdit. Prema tome, odavanje toplote grejnih tela neel: biti
propo reionalno razlici tempe ratura vee ee ta zavisnos t biti izr?J.ena eksponeneijal-
nom funkcijom:
( )
'"
5" = :,:,
(7.2)
U gornjem izrazu Q je odavanje loplote pri razliei le mperatura 6' a indeksi II se
odnose na neke poznal e uslove, pra klicno one koj i odgovilrflju normnim. Za primc nll
1I grejilnju toplom vodom to su le mper<l lurc od 90 "C i 70 "C a ak;) je u prestoriji
20 C. 6 I,. = GO "C.
Ispi tivanjit SlI pokazala da kriva zavisnosti promena Q lcii (slika 7.9) ispod prave
(m = 1) i dil je eksponcnl m> 1. 0. La radijilt orc . prosecnil vreunost je m =1.33. Ako
bi se rezultati ispilivanja predslavili u dvostrukom logaritarnskom koordinatnom sis-
temu ondil jc:
Q 6'
log- = In Iog--
Q" 6'"
(7.3)
pa se In dobija iz prave nagiba 13A
Kod konvektora je prosecna vrednost ekspone nta m= 1,25 za radijatore i plocasta
grejna tela m= 1,33 za sve vrste ecvnih lela m=1.25 a kod konvektord ekspllnenl zavi-
si od konstrukeije i kllCista pa je m= 1,25 do 1.45.
Razliciti eksponenti lIkazuju da raznorodna grejna teli! ne treba lIgradivati u isti
grejni sistem odnosno u isto eirkulaeiono kolo. Sva grejna tela SlI dimenzionisana za
projektne liS love i 1I takvim ona zadovoljavaju. Medutim sa porastom spoljne tempe-
rature zahtevi za grejanjem ee se smanjivati proporcionalno razlici izmedu unlltrasnje
i spoljne temperature. pa Ce se regulaeioni m sistemom umanjivati razvodna tempe ra-
tura vode. Zbog utvrdene eksponcncijalne zitvisnosti odavanja toplote lIZ razlicite
eksponente za pojedina grejna tela, ne moze se sa istom temperaturom razvodne vo-
de postiCi potrebno odavanje [oplote kod grejnih tela razlicitih konstrukcija. Zalo se
izbegava ugradnja razlicitih grejnih tela u istu mreZu, posebno kada je ekponent
In> 1,4. U tahom slucaju regulisanje odavanja pri niskim temperaturama vode nere
zadovolji ti.

154
o
IJ r"I"",,.,; I'IWnXrOI : ' !vl I'OSTROJH J.-I 7..1 0 ; T /IALNO GIIJ.-I ,Yn ;
B
li t
t;t
n
A
m tgy
li t
l og --
II I
n
S/ika 7.9 Pr omcl/a odllvlIllja l op/ol c gr ejllih Ie/a pri r az/icitimlcmperal l/rskim ILf /ovill ltl
7.4. PRORACUN GREJNIH TELA
Zagrcvna povrs ina grej nih tcl a. bez obzira na vrslu, racuna sc po opstem obrasl:u:
A
Q Q
-
k'(/", -I,,) k f,. 1
gdc je:
Q - potrcbna koli cina loplote za greja nje pros torije u (W)
k - koeficijenl prolaza loplOle za llsvojeno grejno lelo (W/m2K)
1m - srednj a temperatu ra grej nog fluida u grejnom te lu (OC)
l u - le mperatura proslorije (OC)
Kocficije nti prolaza loplote za livene i celi cnc radij alore dali su u labc li, 7. I a ~ I
ccvi u labeli 7. IV. Vrednosli k su navede ne za pil rno grejanje niskog pritiska i vu(k
no grejanje.
Vrednosti za koefi cijenl prolaza toplote II tabe li 7. I vaie za klasicna clankasl ;r
grejna tela. Poslo se danas na Irzistu mogu naci grejna le la sasvim razlicilih ko nstruk
cij a i oblika, po novijim normama DI N, proizvodac je duzan da II prospektll naznaei
ucinke svojih grejnih lela po jed nom i vise clanaka. Ovi podaci treba da budu pro
w
-
re ni u nadleZnnim instilutima koji za ispil ana grejna lela izdaju ateste.
U tabeli 7. II dali su podaci za livene radijatore tipa "TERMI K" koje proizvndi
fabrika kOllova i radijatora u Zre njaninu. Fabrika je publikovala ucinke svih lipnva
ovih radijatora za sve brojeve clanaka koji dolaze u obzir za primenu. U pomenut tlj
tabeli su, medutim, dali prosecni ucinci po jednom clanku.

7. GRElNA TELA 155
Podaci 0 toplolnim ucincima 1I ovim tabe lama vazc za loplu vodu temperature
90nO C i te mpera tum prostorijc 20 C. Ukoliko su projeklni uslovi za koje se di-
rad ijator dmgaciji , Ireba izvrsili korekciju prema obrascu:
(
t!. I)m
q = q". 60
Vec je rereno da je za clankasla grejna lela, m=4(3. Ukoliko se radi 0 dmgim vrs-
lama grejnih tela, onda sc prerilcumwa nje loplolnog ucinka za nove us love izracuna-
va prema gornjem obrascu, a sa vrcdnoslima eksponcnla m:
- clankasla i plocasla grejnil lela m =4(3
- cevna grejna lela (pribliZno i sa orebrenjem) m = 1,25
- konveklori zavisno prema vrsli milske m=1,35 ... 1,45
Za preracunavanje IOplolnih ucinaka radijalora, u labe li 7. II dale Sll prora-
cunale vrednosl i koreklurnih koefi cijenala za razlicile srednje lemperalurske razlike
vode II grejnom lelu i prostorije t!. I , prcma vrednosti razlike od 60 K za koje vaze la-
bcle 7. III i 7. IV.
Tabela 7.1 Koeficijcnti prolaza toplote za radijlllore
Vrsla rHclijalora Grci.njc
vodcno parno
100 mm
Razmak Olvora 300 mm 9,3 10,6
RaZIll ak Olvora 500 mm 9,0 10,2
Razmak Olvora 600 mm 8.8 10, 1
Razmak olvora l 000 mm 8,5 9.8
Siri"a 150 111m
Razmak olvora 300 mm 9,0 10, 1
Razmak olvora 500 mm 8.5 9,5 .
Razmak Olvora 600 mm 8,4 9.4
Razmak olvora 1000 mm 8, 1 9,2
Sirina 200 mill
Razmak olvora 300 mm 8,6 9,7
Razmak olvora 500 mm 8,3 9.3
Razmak olvor" 600 mOl 8,17 9,2
Razmak ol vor" 1000 mm 7,8 8,8
Shinn 250 111m
Razmak olvora 300 mm 8,3
, 9,3
Razmak Olvora 500 mOl 7,9 9,0
Razmak olvora 600 mm 7.8 8,8
Razmak olvora 1000 mm 7,4 8,5

/ 56 B. Todorovic PROJKfOl'ANlc. POSTROJNJA ZA CENTRALNO GREIANJE
Tabcla 7.11 Korektll r e za 6 1 razli Cito od 60 K
/:;. / 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
40 0,58 0,60 0,62 0.66 068 0,70 0,72 0,74 0.76
50 0,78 O.KO 0.83 0.x5 0,87 0,89 0,91 0, 93 0,96 0.98
60 1,00 1,02 1,04 1.07 1.09 I ,ll 1,13 1,16 1, 18 1.20
70 1.23 1.25 1.27 1.30 1.32 1.34 1.37 1,39 1,42
1.44
80 1.47 1,49 151 U4 1.56
1,59 1,61 1,64 1,66 1.69
90 1, 71 1,74 1,76 1.79 1.82 1.84 1.81 1.89 1,92 1,95
Primer 1
Dimenzionisati liveni radijato r koji treba da odaje 2600 W, ako se zna da je grejni
nllid topla voda 90nO C i da u prostoriji tre ba da bude 22C. Radijatnr
smestiti ispod prozora ciji je parapet 0,9 m.
Posto je tempe ratura vode na ul azu u radijator 90 C, a na izlazu 70 C, to srednj il
temperatura vode u radij atoru iznos i:
90+70
/1/1 = 2
80 T
Tempe raturska razlika 1m - I" iznlls i:
11/1 - III = 80 - 22 = 58 C
Za visinu parapeta ispod prozora 0,9 m, lIsvaja se visina radijatora 680 mm lz po-
dataka za livene radijatore "Termik" moze se videti da sa ovom visinom postoje ra dio
jatori raznih sirina. Za trostubni fi ldij ator sirina je 110 mm, pa je na osnovu tabck
2
7. I, k = 8,8 W/m K.
.11= 2600 = 509m
2
8 858 '
,
Jedan clanak radijatora Termik Ill, visine 680 mm, ima povdinu 0,213 m
2
, pa jl'
potreban broj clanaka:
/I = 5,09 =23 9
0,213 '
Usvaja se broj clanaka n = 24, pa je grejna povdina radijatora:
A = 0,213 = 5,112 m
2

7. GRFJ NA TElA
157
Tabeln 7.111 Li veni radijatori TERMIK 2- "Fahrikll RADI.JATOR - Zrcnjanln"
\ b ln. Jobll k Slrll1l1
I
lJutln. SlKJr b J Ma .... (.",j"'
K.r. kkr 0'\'0'-:' l lanl klll \odr ( Ian aka topJolt
rHUalon (lIun ) (111111 ) {\lUll t (1111 11 ) (I) (kn)
(I n! ,
(W)
n t: c
\)
580 SUO 110 60 0.88 4.4 0. 185
q8
Sa 3 680 600 11 0 60 0,90 5,3 0,213 114
slllbo 880 SOO 11 0 60 1.21 7. 1 0.278 143
430 350 160 60 0,80 45 0.1 88 100
Sa 4 580 500 IliO 60 1, 15 6.0 0.258 134
slubJ 680 600 160 60 1.30 7.0 0.304 152
MBa 800 IGO 60 150 9.7 0.398 193
Sa 6
slubov, 280 200 250 60 1.92 5.04 0. 185 95
Primer 2
Za podalke iz priml:ra I dimctrl. illnisali liwni rmJijal or lipil 'Tl: rmik", pre ma ta-
beli proizvodaca.
[zabnmo grcjno telo jc visinc 6XO mm i 110 mm, pa je prcma tabcli 7. [II lI(;inak
jednog (';lanka Il-t W. POSIO ovaj plldalak vazi za srcdnjll tempcratumll rilzlikll:
/", - /" =60 "C
a grejno telo trebil da rildi 1I lIsloviln<1 slvarne razlike od 58 C (videti prclhodni pri-
mer). 10 treba izvrsili korckcijll podatka iz tabe le. Prema tabcli 7. [II korckturni koc-
ficijenl iznosi 0,96, pa jc stvarni lI(; inak jcdnog (';lanka:
q = 11-t'0,96 = 109,44 W
Potreban broj clanaka je:
2600
1/ = 23,76
109,-W
Usvaja sc broj clanaka 11 = 2-t .
Tabcla 7_1V
<1-33,7
I
11--18,3 II-51,S
Za pam olskog prilis'"
pojcdinaenc cevi 14.9 14,3
14.0
cevi 13.3
12.0
11 2
Za loplu vodu
POicdiJlaenc cevi 13.7
13.1
12.8
viSeccvi 12.2 11,0
10,2

/ .'is II. To(/oro,.,.' POSTR011::,VJ.-1 %..1 CF:NTI<ALNO GI<FJA.vlF:
Tabcla 7,V I'locasli radijatori r"brike 'Termal" Ucinak Za N=20 0('.
TV"
, ,
11-":
"
!t
,
:-'1
:)I .

2"

r'
Primer
,.,
300
400
$on

000
3 00
SO ..
... 0
000
31H)
400
500
6"0
RO<'
300
......
soo
oro<>
MOO
300
60U
600
n,
v.J
",'
W
",'
\N
.n!
,
w-
.o.
W
!
0 ,534
404
0 , 64<
4 7 5
0 , 774
,02<
'UBI
"""
36:
0 ,5711
475
0.74,
5'"
0,925
671
',105

' . 462
..... 0
47:
,74(
616
,09T.
750
1,2<>:
88'
1,43'
11 61
1,901
9 : . 206
2 .966
.50
'UI(J
5 "'1
am
7 ;59
I,' !Yo
92;
, 48
108.<
,768
1429
2.34C
.,.
, 6 5 .
'03'
, u __
'520
69<
, .()JJ,
"'" 1.42'
109<
1.75 '
1.26'
2 ,'00
703
2,776
1 ,964
. .,""
7Y8
L 2.S:
. """
1.646
.U9
2.036
'492
2..,,:
'''''S
3,2"
9

2..3'3
1(,96
2.76:
zn:
3,656
1=
" 6
' .%
22 ,

,4K'" , 75< 2m I 2'21 :>S'P'
3,.5: 4,33Y .708 6 . " "
2280 3()04 : ...
4 ,.86 5,920 6,RS< 7 , 7"" 6 . ' 0 ,
%4 ,'44 16."
. R3<J 2; n : 2 ..... ' .2n
"
2 , 10 I 2,85 " ,2"
122 ISO: .78. 26."
, 85ft 2,4 " 2 , 975 .3,530 4,64'< ' .:WI
III '44: 1778 2 11 2446 2776 'In.,

2,05 0 2.929 3,"". 4,."- 5.S6S 7,32:1 ",20. '
02' 103' >4, If .... " 1?6l1 =>1 2StIO " " .
"
4.808
21U3
6.'"
.737
(',2.' S ,La Y,97' II , '" I.
'4'9 ISo 217 , , ..
SO
6.870 8.9'0 10,Y91 13.05: " . 11 :
3005 3906 4\j()7 5 710 66 t:
9..36, L2, 74 14.984 17.793
n :
17.174
7 51:
23.4"
'" ",
. ,;,

' 7, 0.:;
>7- 1
rill
LJsvojil/ plo':asli proizvodnjc fabrike radijaloril , lcnnickih urcd;oja
TERMAL iz Loparil, ako jc pOlrdma kolicina loplol e za grcianjc proslorijc 1200 \Y,
vis ina proslora ispod prozora 800 mm, a raspoloziva sirinil za ugradnju 1,5 rn.
Prema labdi 7. V sa podacirna ploCaSlih radijilloril fabrikc TERMAL zbog ograni-
eenja proslora / .;0 ugradnju oJ 1,5 rn dulaze u obzir sarno radijalori QlJzina 560, i
1040 mm,
Za raspoloiivll visinu ud 800 mm proslora is pod prozora, najvc6t isina kllja dnla :
zi u obzir jc 600 mm. LJsvajil Sl.: lipil 1 PI<, visinc 600 rnm, duline IO.!!) mill I
UCinkil IlOG W.


Tabela 7.VI Plocllsti rndijatori J UGOTERM - Gnj ilane. Topl otni kapaci tet II W.
'i'
'"
SOM/IAI?
@ --gg
tE! *X-W
12
I>obljlllO ., .... 0.01, .. H """ 0.1>1, ... In m. .. 0.1>1, ... 11 ... 0..., ... I" ......

" ".
n
".
m
".

".
n

""
,..
no
"" ""
..
,., ,..
'"
..
""
..
,.,

'ro
"'I'"
""

'"
oro
""
..
""
'"
,m
..
'"
..
""
16. lit m w m
"'
Jll
'"
...
., .,
m
'"
'"

'"
, .
'"
.,
1171
"'
U Illl 101.
.. m J!'
'"

m
'" '"
... ... , ..
''',
m w , .. 111.
",
-
IU' ':!>OJ
,,"
".

,m
" .
,m 1JI<
... m

'"
,.
m
".
'"
., g
"'
on ,Ill .,
".
on lI:J
161'
.,
"n
".

,-

".
,w
". -
U"
Jill
, ..

w
'"
w
.,
"'1
'"
,.
,@ 1I1l 11.\.1 , .

1!).4 I'll mo !tr..
"m
, .. ,.,
w
""
:7.10
,.,
-,
... ...
".
"'"
w. .,
'0
, .. ... .,

1110
"n
1<'1 'M
'"
,,<I 1<11
,.,
1311 :," 1!'16 !1J?
m'
,m II"
'"'
!IOO
""
."
w,
"00 w
".

""
1111 1671 m 1<11 1126 lUI
'w
11J1 ml ,- Ill'

""
, ..
".
'10J !In :'16
'"J
'1"
. ,
-
'''''
.,
m IIU ,m lUI

m I:" 1611 ,w \17. 1611 11:1 I"J
'"'
...
:1-116 l!JJ ,m 1119
."
,W
-
.w
""
,m
.1$'
."
""

, ...
"'
-
'"'
'w
,W ! IS)
,.,

lllJ
., ..
-
".
HI< 1;" ,w 1111 , ..
-

-
Ill. lIll J101
. ,.
" ..
,m
"'"
,-
".
"n
, ..

"'I

101' lUI HI>?
,W
'M


;>.\11
-
.. ,
'M
)'nl 'Om
-
Jill
".
IJl6 0':9
"00
".
""
1111
""
lUI I!ll 111. 1m l'l ' m. J.m u.
""
,,- JJl..l
""
lJl$
""
. m ' .,1 ...
""
... 1111 !I:lli
""
.,
Ill' 1'n0 ,W
l11'
IIll l >I' 1,.1 l""J
-
,n,
ll<ll 190J
""
lol <
,,,.
u"
...
""'
."
,.,
.-
oJl, T"o!'
.. "
,-
"'"
,.,
1' :'
,.,
".

".
""
1611 mo
. .,
!'"
""

J'Il. I:" 11.9
.. " " ..
,m 7611

}.\!
-
.. ,
am
,."
,..

".
-
1116 1>61 , ..
""
11" lIll
""
."
71
,e,
""
MJ '11'


ma
-

""
.m
,.,
1<.0 .u n"
\llll
'""
".
'"'
" ..
....
"n
>111
,.,
."
),111
= 11 "
,m . ...
ll"
' .. ue
u"
... . w
""
."
-
... mlO
...
-
"
..
'"
12.1
'"
'M
"
... .. , ,c
'"
'M IU
".
lH
" .
JI.!. .. ,
" .
liZ
".
U. .9.1
"'
.9.1 .u lI'I,w;

160 11. Todoro,'it' l'OSTI?OJENJA 7 .. A CENTRALNO GRFJANJ
Tabcla 7, VII CC"<ls la grcjna tela rabrikc .JUGOTERM .. Gnjilanc
Visina Sirinl
mm rom
800 535
800 635
800 735
800 835
1220 535
1220 635
1220 735
1220 835
1780 535
1780 635
1780 735
1780 835
"I
-=-
1


B
Primer 4
Tetina
ko
123
14.5
17.4
20.3
19.1
22.0
26.4
30.8
25.8
31.5
38.7
45.8
:c
1)
N
o
-
Zaprernina B1ekttifui

L Wall
4.5 300
5.2 600
6.1 600
73 600
6.8 600
7.8 900
9.2 900
103 900
10.0 900
11.4 900
13.4 900
15.8 900
TOI>Jotni u
9O!70rlO 70155f11l
wan wan
540 345
640 410
800 512
920 589
815 522
845 605
1225 784
1505 963
1215 778
1440 922
1710 1094
2040 1306
Za kupatilo sa potrebnom kolicinom toplote islom, kao u prethodnom primeru.
(1200 W) predvideti cevasto grejno telo koje bi se koristilo i za susenje peskira. Ras
poloziva visina za smestanje grejnog tela je 1,5 m, a sirina 800 mm. Usvojiti grejno It:-
10 za tophi vodu 90nO C i temperaturu prostorije 20 C.

7. GREJN, l TEiJl 161
Zit vodu kao zgrcvni fluid prcdvida sc ccvasli radijCllor (Iabela 7. VII) visine 1220
mm, sirinc 735 mm, ucinka 1225 w. Ovo islo grcjno lelo isporuccno kao clcklricni
grejac imalo bi ucinak 900 W.
Primer 5
Dim nzionisali ccvni rcgislar. koji I reba cia odajc 28ll W. ako jc grcjni rIuid para
niskog priliska. Vis iml proslorije jc 2.R m. a h; mpcra lura proslorije 15 "c.
Srcdnja tempera lura grejnog fluida je:
1/11 = 100 C
pa je srednja temperatllrska razlika:
1/11 -I" = 100 -15 = 85 C
Ako usvoj imo registar od gialkl' eevi spoIjncg precnikil 51,S mm, povrsi nc
0, 1618 m
2
/m. kocfieijenl prolaza lopiole jl' (prema la bcli 7. IV)
Pol rebnil povrsinil grejnog lela iznosi:
A
280 =0235 m 2
14.0 85 .
POlrcbnil duzina cevi:
L
0,235 1 .
1
-?
---''--- = ,'+;) _ m
0,16IR
Usvaja 50 jednoecvni rcgistar duzine 1,5 m.
7.5. OBELEZAVANJE GREJNIH TELA
Prilikom usvajitnja visine radijalora treba voditi racuna 0 mcslu gdc t:c sc posla-
viii radijator. Aka S0 rad ijator ispod prozora, onda njegova visina zavisi od
visine parape la. Radijalori koji nisu ispad prozora Ireba cia blldll maksimalne pOSlo-
jeee visinc kako bi najmanji deo zida bio zauzet (izllZ0V ako narucilac projckla nl'
zahleva drugacije).
Treba IcZiti da se iz jedne verlikillne cevi (usponskog vada) snabdcvaju grejnim
f1uidom dva grejnil lela, dil bi S0 dobia najmanji broj usponskih vodova.

16 8 , T",l ornl'if: PROJEk.TOI:I N1E I'OSTIIOfEN1..l 2,1 CENTRA I .NO GRNAN1E
LJ crtc7. lI sa rasporedom grej nih tcia, sva ko grejno te lo treba da bude oznaccno
prc ma .I US M.EG.05 1 nil sledcCi naei n:
gde je:
/I - broj clanakil
/I X "I / "
RI +R2(D)
II , - razmak prikljucnih otVNil u mm
b - sir)na clanka (debljina grejnog te la) u nun
R, - preenik razvodnog prikljlleka
R, - precnik povratnog prikljucka
LJ - llznaka za dijagonalno postavljene prikljueke, koja se dopislije
ako su pri kljlleci dijagonalno pos tavlje ni .
. :Za grej no tclo iz primera 1. i slucaj da Sll oba prikljlleka sa cevima nazivne mer,'
3 ~ . obclczavanje t reba da bude:
24 x680 /1 10
3/ 4"x 3/ 4"
Priliko m obe lcZava nj a cevnng regist ra, treba na crt ezlI da bude oznacen broj c(' vi ,
dli Lina ccvi ( m), spolj ni prcenik ( mm), debljina ccvi, kao i prcenici oba prikljllcka. I .a
ccvni registar iz primem 5. , li Z pretpostavkll da su prikljll cei 318, obe ldavanje hi bilo:
1:\1.5 - 51 ,5 / 2,9
3 / 8":x3/S"
Proraeun, od nos no dime nzio nisa nje grejnih tela izvodi se tabelarno po prilny.<: -
no m rormula ru, s tim sto treba koristiti naein prema toplotnim ueincima, pa u tom
silleaj ll ne treba popllnjavati mbrike za k ' C,1 i A.

PRORAtUN GAEJNIH TELA
,
V q k 6 t Q A AadijalOrl r ~ n i k Q
Broj Naziv proslorijB
".
b,.
c m' Wfm
3
Wfm
2
w m' lanaka pow! . lanaka povr!. m m' W
.
-
I
--

8. KOTLOVI
8.1. UVOD
Kotlovi predslavljaju uredaje u Koj ima se vrsi sagoreva njem goriva pre tvaranje he-
mijske energije goriva u toplotnu e nergiju. U njima se razvijena toplota predaje rad-
nom fIui du koji sluzi kao prenosilae toplote do mesta njenog koriscenj a. Radni fluid
je uglavnom voda iii vodena para, a moze bit i i vazduh.
Od kotlova koji se koriste u sistemima ee ntralnog greja nja i klimatizaeije zaht eva
se sigurnost u radu, jednostavnost u rukova nju, male dimenzije i visok stepe n koris-
nosli. Uz stalnu teZnju da se snize tros kovi proizvodnje a time i eena kotlova, mode r-
na kotlogradnja je uslovljena, kako e nerge tskom krizom tako i zastit om zivotne oko-
line, pa su karatkeristike da nas njih kotlovskih konst rukcija sledecc:
- poveca nje stepe na korisnosti raznim konstrukcionim unaprede njima koji se pr-
venstveno odnose na iskorisce ne toplote izlaznih gas ova i na rad sa pre nosiocima
toplote sa promenljivim te mpe raturama;
- proizvodnja specijalnih kotlova pril agodenih odrede noj vrsti goriva cime je omo-
guceno dostiza nje visokih efektivnost i;
- poveca nje stepena korisnosti kotlova koji se istovre meno koriste za pripre mll
toplote potrosne vode prime nom prioril etnog zagreva nja potros ne vode II odredenim
vremenskim inte rvalima;
- prilagodenosl smeli tanju na krovovima zgrada sto diktira skuCe ni i skupi korisni
pros lor u zgradama veli kih gradova posebno u gradskim eentrima;
- usavrsavanjc kOllova za korisce nje tecnog i gasovitog goriva koj i su zbog relaliv-
no niske eene i jednostavnosli u rukovanju imali vecu potrainju na'td istu od kotlova
za Cvrsto gorivo;
- sagorevanje goriva u fluid izovanom sloju, kada se postiZe potpunije sagorevanje
a time vece iskoriscenje ali i manje zagade nje spoljne okoline produktima sagoreva-
nj a, sto je zahtev koji se pre svega otlnosi na vece kotlove.
165

166 8.7ixloml ;C PI?OJKroVA NJ/; POSTROJNJA ZA CI::NTRALNO GFlEJANJ
8.2. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORIVA
Svaki ko lao je svojom konSlrukcij om prilagotl en vrs ti goriva kojoj jc namc njcn. pi!
se razlikuju kotl ovi za evrsto (s li ka 8. 1), teeno i gasovit o gorivo (slikll 8.3). McCl lll im.
sva ka konstmkcij a ima i svoje osobenosti u zavisnosti od he mijskog sas tava odrelil' -
nog go riva. Za ona koj a su boga la isparljivim mate rij ama, kao slo su domaci li gni l i iii
mrki lI ga lj , ncophodno je prisustvo sekundarnog vazduha, koj i se dovodi iz nad salll<Jg
sloj a sagorevajuceg goriva koje olllogli cava putpllnije sagorevanje . Ako sc i
uga lj sa Illanjim lIdclo m isparlji vih supsl anci (koks. ant raeil , kame ni lI ga lj). o nd;1 'c'
kumpklno sagorcva njc obavlj a 1I lI za re nom slojll goriva.
Kod tccnog i gasovi tog go riva lakse sc os tva ruj c po tpllno sagoreva nje. pos ti i.,:: 'c'
vcCi stepen aut oma lskog regulisa nja i programiranog lIpravlj anj a, ko tao se za krile,'
vreme dovod i 1I rad pud pllnim opte rece njem a mogll Ci Sll i ces ti preki di pllg()nil.
znatno manje je zagadenje okuline.
U sistemima kll cnih ce nlralnih grejanja primenjlljll se i kOllovi na c lektri cnll e nCl' -
giju nc lIz imajll Ci u obzir ce nu e leklri cne energij e svi ostali pokaza telji idll 1I prilllg
korisccnja ovih ko tl ova: jcdnostavnost rukova nj a i odrZilva nja. prccizno evide ntirilnj,'
potros nje. nezagaCl iva njc zivotne oko line. laka mont aza, male dimcnzije. Oa bi
e lckl ricna energija koris til a u loku da na ravnomerno, iz radujll se ko tlovi sa akumul ,,-
cijom toplotne c ne rgije pro izvede ne 1I peri odu manjc potrosnj c s to se bc neficira 111 -
zom tar irom.
S/ilw 8. J Livelli kolao za evrslo gorivo sa presekolll izmcdll dva (pO/II) Clallka

KOn OVI
8.3. PRIMENJENI MATERIJALI I KOTLOVSKE
KONSTRUKCIJE
167
pn::ma vrst i ma te rijala kotlovi mogu biti li veni , kada se izraduju od sivog liva, iIi
celicni .
Liveni kotl ovi za cent ra lna grejanja, proizvode se za kapaeit e te do GOO kW. For-
miraj u se spaja njem odrede nog broja osnovnih eleme nata, tzv. clanaka, do dostiza nja
potrebnc zagrevnc povrsine, od nosno traienog toplotnog kapacite ta (slika 8.1).
Svaki clanak predstavlj a supa lj eleme nt koji je tako oblikova n da se for-
mira jedinstveni prostor koji se ispunjava vodom, a spolj ni delovi C1a naka uobli cavaju
komom za sagoreva nje goriva, odeljak kotla za skuplja nje pepela (ako se radi 0 kotlu
za uga lj). ka nale za st mjanje prod ukata sagorevanja i eventualno bunke r za punjenje
gorivom.
Spajanjc clanaka se vrsi pomocu konicnih nazuvica suprotnih navoja a zateza nje u
celinu pomocu posebnog ankera (slika 8.2). Svi cIanci su isti , sem prednjeg i zadnjeg.
U prvom se nalaze vrat a za punje nje gorivom, kao i otvor za izvlacenje pepela i dovo-
denje vazduha za sagorevanje. Na zadnje m, koji predstavlja zavrsni clanak kotlovske
jedinice, nalazi se prikljucak za dimni kana!. Za kotlove veCih dimenz ija i kapacite ta
koris te se cIanci iz dva dela, odnosno fzv. poluclanci.
I
I
4 -
c
a
b
e
d
.--------'-.-1
- -- - -
Slika 8. 2 Obrazova/lje .Ipaja/ljelll ClIlI/aka a) pritez/la poll/ga b) zavrla/lj
za zateza/lje e) sredllji cUlI/ak d) krajrrji Cla/lak e) kOlllls/la spojlliea - lIazl/viea.
Zagrevanje clanaka. odnosno vode kojom Sll ispunje ni , je posledica prenosa top-
lote goriva kojc sagoreva, zraeenje m plamena i konvekcijom preko produkata sagore- .
vanja koji stmje oko clanaka u pravcu protezanja dimnog kanala (slika 8.1).
Sa prilagodenom konstmkcijom, clankasti kotlovi mogu biti i za tecno iii gasovito
gorivo (slika 8.3). U tom slucaju umest o prednjih vrata nalazi se otvor za gorionik ko-
ji ubrizgava gorivo a cIanci su tako oblikovani da obrazuju loziste kao jedinstve nu po-

vrsinll oblozcnll sa elonj.:; sl ra nc samolnim pl ocama, POSIO kael prim.:; nc Iccnog i g i l ~ l
vil<lg goriva m: ma pepdil .
Slika 8.3 Clallka.l'li li velli koillo Zll (celi o gori vo
Cla nkast i kll llovi ~ c proizvotk 1I w liki m sc rija m<l . MOgll sc poveeavil li II Slll bljll
prosircnj a grcj nog postroje n ja, lilko sc tnmspnrtuju i skl ilPilj ll , olporni su na knrozijll
i sigurn i SlI 1I pogonll. Elt::mc nli su v':;CL: mase s obzirom ela SlI oel li va, s lo znaci dil Sl'
ncSlo sporije zagrcvilj u, ali i d1l 7.e hlilde pri pres la nku lozenja.
U prvim prime nama ee nt mlnih sislema greja nja nislI sc koristili celicni kOllovi kn-
j i su S(; izrad iva li sa mn za ve likl.: kapacil e le. Kils nij im iz mc na ma \I ko nslrtlkcij i is po-
ruciva li SlI 51.: c\:l icni kOllovi (s lika 8.4) pril agodl.: ni za koriscenje u kucnim grej nim in-
s lil lacija mil .
Ccl icni kollllVi su ncosL: lljivi n;1 nedos la lak vode i dopll njilV;tnj a, ima ju vc liko spc-
ci ri cno loplo lno optc recc njL:, lil ksi su od live nih a kapaci teti kOl lovskih jcd ini ca mugll
bit i i 15 MW. Izdr7.ljivi su na visokim tcmpe rat ura ma i pril iseimil. U slucaju prskanja
moguce Sll opravke zilva ri va nje m, a pruzaju i vece mogucnos l i oblikova nja p rosllIra
Zil sagorevil njc. Medll tim, osetljivi su na ko roziju, ne moze im se povecilva ti kapaci lci
dograd njom novi h cle mc nata, kompl ikova niji Sll za transport i ugradnj u.
U ciljll e liminisa nj a pojave korozije pri snizavanjll tempe ra ture izlaznih gasova is
pod tackc rose prime njlljll sc plcme niti i e maj lirani celici . To omogll cava povt)ca njl'
s tcpcnil kori5nosti. dakle r:lcionali zileiju ko riscenja c ncrgije, sto spadil u grupu pri-
ma rnih za hl cVil da nasnjc c ne rgc likc. Izraduju se i kllllovi sa vise pros t ora Zil sagorc-
vil nje poclekni tako da se u istoj jedinici mogu lIpo tre bljava ti razlicite vrstc gori v<1
bel. prepravki i pril agodavil nja sa me ko nstrukcijc. Na sli ci 8.5 prikaza n je jedan i::di '::-
ni kOI;]o koj i u donj e m ddu ima loziste za lI ga lj sa rdetko m koja se hladi vodo m. I' ri
vrhll ko tl a jc druga komora za sagorcva njl' 1I 1ja iIi gasil.

8. Kon01'1
l o(}
, FI.rl 8.-1 (\ /i elli kotao Z(l tcello goriv()
Slika 8.5 KOtilO .I'll drc' /..UfJl,lf't' ,Ir .I'ufjorevllllje evr,ftog, teCllog iii gllsovitog goriva
Kotlovi sa vise komori! /.:l mogu imati posebne iIi zajednicke grejne
povrsine. Kotlovi sa pOSCh1l i11i !lamil dostiZu veci stepen korisnosti jer se prak-
!icno radi 0 dvema celinaillil, :,\, ILr pllddil:nil odredenoj vrsti goriva.

170 IJ.Todo".",i' I'"OJl, K7'() I:I Nll: POSTI?()jEXl t Z I rE..\7Rt LYOGREl.IX1F:
8.4. KONSTRUKCIJE KOTLOVA
Kao flllidi koji prilllajll toplolll rilzvijcnu silgorev;tnjcm goriva i prcnos<: je dOllj<:
do Illesla ncposn:dnc pOlrosnje. korisle sc lopla i "n:liI voda, para niskog i vis"k,,;!
priliska i vazdllh.
Voda zagn.:j'lIla do J 10 C predsl,wlja lophl vollu. a kolllVi koji je koristc n:v.iv"ju
sc toplovoll nilll .
Vrela vodil ima lemperalum prcko 110 e, i u kotlovima jc usled tuga veCi tlmll
rasnji prilisak. Kotlovi sc nazivaju vrelovodnim.
Vode na para ritZvrslava kotlove nil pame - niskog do 0.5 bar nadpritiska) i vis,).
kog prilisk<1 (nad prilisak veci od 0,5 bar).
I vode ni i pami kotlovi mogu bili Cclicni i Iiveni.
Kollovi za toplll vodll imaju ceo svoj unutrasnji proslur ispunjen vodom koja s,'
I. 'lgrcva do le mperalure ncSlo nize od kljueanja. Taka\' kOI<1o je povezan sa eks pan.
zionilll slidom kuji prima dilill aciju vode pri njcnom zagrc"anju od tempe rature kojll
illla pri pllnjc njll do lemperature krajnjeg zagrcvanja. ciJTh: sc osiguravil kolao oll n,,
preza nja i evc nlualnog prskanja.
Slika 8.6 Livelli kolao sa izdvojCllil1l dohosastitn :mJol1l lJl pant - prr:dnja i l/ultrja strona
Para niskog priliska se dobija u kotlovima koji prcdslavljaju prilagodcne konst
nlkeije vodenih kotlova. ali se pune vodorn sarno do odrcdene visine kako bi osla.)

s. ,;an.OI ./
171
slobodan proslor za forrniranje pare. S obzirom da sc po prekidu rada deo kOllovs-
kog prosla r;! ispunjava vazduha rn. naizrne nicna sme na pare i vilLduha dovodi do ko-
rozije. Zala se II dil nasnjoj kOllogradnji izdvaja pil rni pros lo r II poscbil n doboSllSli
sud, pil jc osellj ivil i skupa povrSina koll,l sl;ti no ispunjc na vodo m, i1 sa rno izdvojc ni
sud i dclimicno parom (51. 8.6).
Pa ra visokog priliska proizvod i se kao svcl.a PM;] u pa rnim kOllovima bi la kaje
poslojecc konSlrukeijc, ali sa osiguranje m za izdri.avanjc visih prili5akil .
/ t
t
-
--- ::- ----- --
SR SV
-- - - -
[]
I I
I
'- _____ J
-' .. .T ...... ..... ... . ';: ::":::' :6+' ;:
II

AI r--E:'::':;"::;,.-:-: .....
__ "' __ \!_u_ ... . .. j
=-:...--------
[]
+
I I
L-----___ ________ J
Stika 8. 7 Odri.avallje priliska II kot/II: a) POI/l OCII sops/velie pare II ehpallziollom slIdll;
b) ga\"Ol/l pod priliskOITl;
Vre lll VOdll se priprema u vodenim kOllovima koji su povezani sa zalvore nim e ks-
panzionim sudom radi odriavanja znalno ve6ih prilisaka od almos(erskog. Dilalaoija
vode se amortizuje na razlicite nacine. To moze bili pomoclI sopslve nc pa re (slika

/ 72 8, Todnmv;c PUOJr:lGOI :INJE f'OSTUOJl:.NJA v i CNTUAI .NO GUEJANJE
8. 7-gorc) knja 5C naiazi II prostllfll ekspanzionog suda izn<ld nivoa vode, Ce!ice sc II
tu svrhu ko risti nc ki inc rtni gas, ciji se pritisak odriava iii pomocu boce u kojoj jc gil\
pod pritiskom (slika R.7-dolc) iii r<ld om kompresora , Kada se koristc OV<lkva rciil: nj a,
u cksp<lnzionom SUdll voda i g<lS su razdvoje ni cl<lsticnom membra nom. Postojc i dru -
ga reScnja koj a se od nose nil kot love velikih kapacite t<l.
S obzirom da se u ko t lovima koristi topla i vrcla voda, odnosno para visokog i nis-
kog priti ska, s ledi podda kotlova i po radnom pritisku, Za potrebe kucnih grcjanj;1
prime njujll s/.'. iskljucivo kollovi niskog pritiska. Kotlovi visokog pritiska n<llaZL' pri -
menu kod daljinskih sistema.
ot lovi sc razlikllju i prem<l pritiscim<l u prostOnI za sagllrevanje, s to proizi laL,i if
naci nil ostvCir iv<l nja cirkulacije Vilzduha i produkat<l sagorevanja, odnosno od tzv, pro
maje, Prirodna promaja sc primenjuje kocl kotlova manjih toplotnih kapacit e ta a rav-
nome rni clovocl vazcluha u komom za sagorevanjc obezbedlljc se blagim poclpril ~
kom u komori, Zbog niskog stepenil promajc plame n mora iCi na gore. slo nam( ' .. 'c'
uslov cia se ovakvi kotlovi proizvoclc iskljucivo u viclll ve rtikalnih konstrukcija.
Tempe ratura izlaznih gasova mora cia se odriava visokom zbog veceg efekt a pri -
rodne promajc, sto clovodi do umanje nja stepcna korisnosti kotla,
To. medutim, nije slucaj kod kotlova koji su konstmisani za vecc toplotne kilpaci-
tc te kocf koj ih se os tv:1ruj e prinudna promaja nadpritiskom pomocl1 ventilatoril" ". ).1
nji h se na ta.! n;1(';in postize ve6 stcpcn korisnosti, a troskovi clektricne e nergijc /; 1
pogon vcnlilatora iznose svcga 1-2% od ccne goriva, Brzina strujanja produkala \ ;1
goreva njil jt" i do pet puta vcca u odn()su na ko tlove sa prirodnom prnmajol11 pCl je in
te nzi vniji prc nos tllpiL)tc konve kcijom. Time sc smilnjujl1 dimenzije preseka kan;t1 ..
kroz kojc strujc gasovi kil O i l1kupni gabariti kotla.
Raspodcla inlenzitcta promaje i pritiska kod prirodne i vcStackc promaje prikaf ;1
nil je na 51. 8.8, Postoji pad pritiska u gorioniku, a u lozistu, nil gasnoj str<1ni gn:jni ll
pllvrsina i \I samom dimnjakll se javlja njegov prirastaj. Kod prirodne promajc ralli ~ l
l1 gl<1v nom 0 podprilisku, a kot! vdtil';ke promaje podprilisak vlada Silmo u dclu ."i
pocetka pa do kraja c1imnjaka.
Sagorevanje tccnog i gasovitog goriva je uve k 1I mlazu mdavil1l: gasa iii loz \llja ," I
vazd uhnm koji se lIbClCUjU \I lozisni deo kotla, Mcclutim, ako je 1I pitanju cvrstn gnri -
vo. o nda se kotlovi dele n:1 llne sa donjim i gornjim sagorcvanjem. Prvi 5\1 prilagmkni
gorivimn bogatim isparljivim mate rijama (Iignit, mrki lIgalj) i izradlljl1 sc Zil srcdnjL' i
vece toplllt nc kapacit e tc, Sagoreva nje je 11 donjim slojcvima goriva. sa obe strane ! ..
zista, pri cemu se gasovi vode kroz kanalc koji Sl1 postilvljeni iznad ovih lozista, Vl'l l
ka prednost ovakvih kot lova je u Ddfzavanjl1 uvck stalne visine uzarenog sloja lI <!Ij ,1
ri me se omogl1cava postizanje ravnomernog kapaciteta i vrlo male oscilacijc stL' pl' n; '
korisnosti (slika 8,1),
Kod gornjcg sagorevanja vazduh struji kroz resetk.-u pa produkti sagorevanja pn
l
-
laze kroz celu uzare nu mnsu gorivil prema gornjcm sloju koji jc u plamenu (slika R,(lI ,

8. KOTf.OVI
P
1 2
3 4
5
6
1\

I
+
lIP
N
It,

lI P
O
smer gasova
0

lI P
p
- -
--
lI PO
--
-
--
--
-
-
- -
Stika 8.8 Ra.lpodcla prifi.fka dill. pllfa sfmjallja vazdllha i ga.HJI'a .l'lIgorcvallja
pl . goriollik;2. komorll za .mgorcvallje; 3. dodaille grcjlle povr.'fille; 4. elimillalor bllkc;
5.dillllljaca; 6. dillllljak; I kolao sa lIadpriliskolll; II kolao sa prirotillo/TI proll/ajolll;
173
L1 PN pad od [oi ma do hla.lka gllsom iz kot/a .m lIadprifi.fkolll; L1 PI' pad priliska
II kot/II sa podpriliskolll ; L1 p /J dejslvo dil1llljaka.
Stika 8.9 Kolao sa prolTlajolll kroz II/lIS/l goriva (.I'll "gomjim" .mgorevlllljcm)

17-J 1). Tadom";c P"OJ .. r Nfl-: POSTROl ENlA ZA CENTRA LNO G R/:JA Nll;'
Toplola kOjil se razvija sagorevnnjem gor iva prenosi se na kOllovskc povrsine oku
lozista zrace nj em it iznad gori va SlI grejne povrsine koje primajll loplolu i zraeenjem i
konvekcijom.
Kotlovi sa gornjim silgoreva njcm Sll manjih kapacileta koji znalno varira zavisno
od intenzile ta 1I1.are nost i, sto povlaci i nestabilnost Slepena korisnosti. Kotao se zag-
rev a u relalivno kratkom vremenskom pcriodu a kao gorivo korisli se koks. anlracir
iIi kilmeni ugalj.
8.5. SPECIFICNOSTI KOTLOVSKIH KONSTRUKCIJA
U ciljll boljeg iskoriscenja goriva, e fikasnijeg prenosa toplote, bolje konlrole i po-
deSavilnjil radil, gotovo svaka konslrukcija ima neku posebnos t 1' <l ko posloje i kon51 -
rukcij e sa skre lanjem plilme na koje omogucavajll bolje iskoriscenje toplote dimnih
gllsova, sto se poslize Yodenjem produkitta sagorevanja preko dodatnih grejnih povr-
sina. One su tako profilisane da se ostvaruje turbuleno slrujanje vrelih gasova koji
poSti7.1I int enzivniji prenos toplol e.
VeCi stepen korisnosti kotla se postize pomocu veceg broja "promajil". Ove kons-
trukcij e su nastale usavrsavanjem kotlova sa skrelanjem plamena, tako sto su kanali
za strujanjc gnsova pos lavljeni oko komore za sagorevanje a brzina strujanja je vcb
nego kod ostalih tipova kotlova. Veza izmedu prostora za sagorevanje i dimnih cevi
je izvedena skrelnim komorama. Takvi kotlovi (slika 8.10) se izradujll u kuCistu doh-
ro izolovanom minc ralnom vunom.

Stika 8.10 Kotao za tCCIlO gorivo sa skretalljcllI ptalllclla
Premil svojil11 o50bcnoslima u pogledu regulisanja i opsluiivanja, lipicni primer
speeificnih osobina je automatski kotao za evrsto gorivo. Po svojoj efikasnosti pOlpu-
no je uporedljiv sa kotlovima za gas i lozno ulje. Konstrllkcija ovakvih koUova je sp'':-
cificna po rdenju pllnjenja gorivom, koje se postepeno dozira na rdetku. Kod veCih
bpacite ta to se postiie posebnim trasportnil11 mehanizl110m (slika 8.11). Gorivo jt'
prethodno drobljeno, 510 omogllcava lakse punjenje loiista, ravnomerniju raspodclu
na rdelki kao i stabilan rad i pri niskim toplotnim oplerecenjima.

8. KOnOn

0
. .
.' .
," ...
.... ... .
1" ... ..
. :;;,:-,:,.:--: ..
Stika 8.11 ;i/ltolllatski kotao Z(I evrslo gorivo
175
Katlovi na gllsnvi to gorivo bez ventilillara tilkade predstilvljajll spl:ci fi cno reSc-nje.
Kad njih pasto ji nil dllnjoj strani poslaji alvar Zil ulaz vazduha ncophodnng sa sllgo-
rcvanjc. Gilsni gorionik (bez vcnlilalara) karakle rise bcSumni rad uz verli-
blne promaje sa visknm vazduha do. 30%. Kallavi Zit manjc kapaci lc lc Sli poillalllll-
malski i rcgulisli se prema tcmpe raluri u kOllu. dak SlI ve1iki kallavi pUlpuna aut o-
malizovani .
U kalaa Sli lI gradeni (;l<l nci koji imilju na svoj im grcj nim povrs inama nali ve nc cvo-
rovc. Zahvaljuj uci njima j pored slabc promaje i rna lag inlenzil c la slrujanja prodllkil-
la sagarcvanja slvara se lurbulencija i visaki speci[icni pre nos toplol e. Koso pastav-
Ij eni ka llovski ele me nti a mogll c;wajll da vada dabra "ispira" grcj nll povrsi nll slo je ad
karisti za e[jk<lsa n pre nns loplole. Kod veCih kotlovil is pod nado lc su nali vcni rukavci
kroz kajc slruji voda a ka ka ma re za sagarcvanje umanjujuci laka odavanje laplol e
zracenjem prema poslOlju kolla sto je ad znacaja kada se kOllavska cenlrala nalazi na
krovu zgrade. Iznad clanil ka nalazi se skupljac produkata sagorevanja sa os iguranjem
slrujanja sa rna u pravcu dimnjaka.
Eleklricni kallavi svakil ko spadaju u posebnu ka ns lntkciju. Oni mogu bili sa e1ek-
troolpoenim zagrevanjem vode iii pa macu elcklroda.
Na slici 8. 13 jc prikazan presek livenog clankastag ka lla u ka me svaki clanak imll
svaj grejac uVl1een u pasebnu eev olpoenu n<l koroziju. Elektricni ka tlovi su kompakt-
ni, poseduju magucnosl stepenaslog regulisanja kilpacitela a magu se korislili direkl -
nim prikljueenjem u grcjni sislcm iii pavezivanjem sa akumulatorom loplote radi ko-
riseenj il eleklricne slntje iz periadil nae lari fe pri cemu se kao akumulacianil maSil
najcesee koristi vada. Tehnicki padaci nekih elektricnih kOllava domace proizvodnje
dati su na paslednjim slranicama ovaga poglavlja.

176 8. '{",Iorrwi': P{IOJE!<.TOI':'INJI' l 'OSl'IWJENJ, 1 7.11 C/',VTRrl I.NO GREJANJE
U e le ktri cnim kllliovimil sa II gratknim e.lcktroda mil (s lika 8. (4) vodil lIzim<1 1I1o"1I
o tpo rnika i zagn;vil sc din:ktnim e lektri cne struje. Velicina o tpora /'iI-
visi ad vrstc i kll licim; soli 1I vod i, koja sc kll ris ti kilo ckktro lit , kao i a d te mpera ture
vode. I<a pacit e t kotlova se ourc'd llje polllzajcm nllite e lek trode iii izolacio nog zasli l-
nika pre ma fa7. nim e ld t roclam;1. Voda koja sc n,tl ilzi u kotlll , mor<1 sc razme nji v; ll:i-
mil loplo le razdvoj iti Del vode koj ' l cirkuli se kro7. grejilil te la. Kada Sll II pitilnjll p,lrni
ko tl ovi o nda se kapacil c i poddiav,l izdiza njc m clcklroda iii spusta njcm ni voa V!!lle-
(s lika R.iS) .
Slika 8.12 Kolao za ga.v bez vell/ila/ora.1'll "a/mo4er.\kim" loti.l:lcm
10
0
1)
4 0
fr
'fr
0
0
u
0
u
Slika 8.13 !;ema/.vki prikaz cleklricll og livcl/og prolobrag kot/a spoljl/i poglcd i prc.\ck

Slikn 8.14 Spuljlli kol/a .m
c1ekJrodul/lu
8. KUTLO""
I 1

177
Sliku tU 5 l' opreclli presek k1'lll cleklrodc
i izvll celli IIIll el{lk .m clektrodt/l/lt/ 1. ft/ Zll e
c1ektrOl'e; 2. Nt/lta e/cklroda 3. izulacioll e
plo!':e
Voda koja se nalazi u ko lill mora se razmc njivacima IOpl() l..: razdvojil i ud v()de
koj a cirkulise kroz grejna Ida.
Pod aci 0 od n:dc nim kOllovima ne kih proizvodilca (" I:a bri \.;a ratiij alo ra i
kOllova' - Z re nj a n.in. - I'k ograd. 'Zavarival:' - Vra nj c. "Jugoicrm" - li njil a nl')
prilozeni Sli na krajll ovog poglavlja.
8.6. TOPLOTNO OPTERECENJE KOTLOVSKIH
GREJNIH POVRSINA
Pod loplo lnim upt e rcccnjc m kolla, podrazumeva se d e kli vll ll pr..:dala loplola
radno m Ouidu koji sloji na raspolaganju za Ira nspo rl prc ma pOlrosacima . Ona sc iz-
raiava 1I vidu srcdnje vrcdnosli svcde nc na jcdinicII zagrcvne povrs ine \.; () ll a.
ZahvaljujuCi c(e klu zraecnja pla me na najvece imaju pllvrsinc 1I ko-
mori za sagoreva nje. Po napllslanju lozisla dimni gasovi. cija te mpe ra lura o pada.
pre nose loplotu iskuljuCivo konve kcijom pa loplolno opl e reccnje o r ad a tll \.; o m s lnl-
janja gasova pre ma izlaskll iz kOllil. Svakilko da turblile nino s lrujanjc o mogllCava veci

cfd;a l prc nosn loplole i dnprinnsi vc.:ce m slepenu kuris nosti kn tl a pa sc konslrukl i\.
nim rdenjima Id i vc':em slcpenu lurbulencijc.
l o z i s t e
- - - - ~
3 N
~
E
120
Q)
c
'VI
'-
>
0
100
0-
Q)
.
~ -
C
. ..,
Q)
'-
4
80
01
Q)
. ..,
c
Q)
'U
Q)
'-
Q)
'-'
0-
0
60 -
. ,
V
40 ./
:.
I,
I
20
t--
0
o
dodat ne povrs i ne
1\
\
- .
c--- --t--
----
-
- -
.-
~ - -
1\
~
I
r '
f,2)
-
i',
I\;
-
----
_ .
--f---
.. -
,(3
-
.
- - -
"-
-
,
' ....
........ '
W
- - -+"--
,-
-
-
-
i-
.e"
.-
l\.
.0)
~
- --
-,
""""
...... I

20 40 60 80 100
grejna povr s ina kotla u %
prosecno
opterecenje
35 kW
2
m
22 kW
2
m
8 kW
2
m
Slika 8. 16 Pro.\'CblO /oplo/,/O op/crcccllje IIrcjllih povr,l:illa II livCIlOIII kot/II J. livelli ko/ao
rilJliji!l kO/l.\'lrukcija 2. livelli ko/ao lIlodemih kOllslmkhja sa prirodllOIll prolllajulIl
3. livelli ko/ao mudemi!. kO/l.\'lmkcija sa lladpri/iskol1l
Na slici fU6 prikazan je 10k loplotnog oplercecnja povrsi nn u live nom ko tlu i I"
za kOllnve sta rijih i mode rnih kons trukcija uz prirndnu promaju i nadpritisak. Raspll
dela oplercec nia lI l':c li l': nim kOllovima jc slicna. ali sa vccirn vrednostima u prvo m dc-
lu grcjnih pnvrsina. a nizim u krajnjcm.
8.7. GODISNJE OPTERECENJE GREJNOG SISTEMA
Kapacilcl kUlla jcdnug grejnog sisle ma odreduje se spoljnim projektnim uslovirnil,
c1;lkk za vrlo niskc spnljne te mpe rature koje su ekslrernne i javljaju se retko. sarnu 1I

8. KOTI. OVI
179
nckoJiko dana iii cal-. u pe riodu (l ei nckolikn cilsllva. ' 1 (1 prakli cnn .r.naci (hi kolao II
loku najvceeg elela grcjnog period a radi pod tl e limi cnim od llkn GO%
svog !;ap.aeil ela pa se kod modernih kOllnvskih knnstrukcija razlika kllrisli za zagre-
vanje topic pOlrosne voelt'.
Nil slici R. 17 prikazann je opten;ce nj.: kotl a lokom gn:jm: sezon.: otl 2:10 dimil sa
najnizom spoljnom tcmperalurom od - 15 " ..
maksimalno opterecenj c
3 kC' t 1 a u
- 15
gou ;ft. lOa
__ . _._0_.
. --- . ---.--_.--- .--
Q pogonu
Q)
- 10
-0 90
80 g 0
-5
:; 80
..
0 2 kO l I a
u
70 <=
7Q
u
-"
.,
0
-0
'"
0
60
I
pogonu

60
I
"
5
<=

'"
Q)
50
,
I
,
,
'"

' U
I I
, ,

50 '"
Q)
I I I I
10

40 I I
1 kotao
"
Q)
- .- .
E
30 Q)
40 1(1) , '0 '

0 I I I I

@ (i) 15
Q)
I I I I
'"
<=
30
I
I
,

I I
I
Q) ,
0
,
0.
20 20

Sep/. OKT. NOV. DEC. JAN. FEB. HART. APR . HA.!
grejni per i ad 'V 230 dana
Slika 8. 17 Godi.\lIje optcreeclljc gmpc od tri kotla 1. - 2W/o optercf:cllje ( = 35 dall a);
2. - 40'10 optcrcecllje (50 dalla); 3. - 60% opterecellje (1 10 dalla);
4. - 80% opterccclljc (25 dalla); 5. -100'10 optcrcccllje ( /0 dalla)
u
Da kotao ne bi II veccm el e lu grejnog pe rioel a rael io ela leko ispud wog nomi nalnog
optcrecenja i uslcd loga bio neeko nomi ca n II radu. vt:l icina loplo tnog ka paeil e la
izabmnng kotl a se IIsvaja ispoel izracllnatog. pa ce se II periotlll najnizi h spoljnih lem-
pe ratu ra kotao korisliti sa preopt erccenje m. Ukoliko se rad i 0 vcCi m poslroj enjima.
ckono mica n md kotlarni cc se postiZe ugradnjom vist: kotl ova a optc rccenje raspmt: -
duje pca leci klimatskc lIslovt: podneblj a. Mo kotlarnica ima dva ko tl a. unda obicnu
jetl an pokriva 60% maksimalnih potreba a tlrugi 40% i ukljncuje se sa mo u pcriocli -
ma najniZih tempe ra tura. U slui:aju kada kotl arnica ima tri kOlla. moze da st' lIsv0ji
da syaka jctl ini cil zadovolj ava treCi nu maksimalnog kapaciteta grejoog siste ma. 05-
novno optereeenjc prihvata jedan, dok se lIkljucivanje ostalih ko t1ovskih jedinica vrsi
prc ma t renutnim toplotnim potreba ma sto se najcfikasnije ci ni prace njem spoljne
temperature.
8.8. SIGURNOSNI UREDAJI
Sve kOllovske jedinice se obezbedllju sigurnosnim uredajima koji su pril agoueni
rad nom fl uidll katl a. pa se razlikuju uredaji za vode ne i parne kotlave. Za prve to Sli
ekspanzioni slldovi. a za druge sigurnosni ventil i iii adusne cevi.

I so n. Todaro";" PRO} E POSTRO} EN}.'! ZIt CENTR1 '-NO G RDA NJ E
8.8.1. Otvoreni ekspanzioni sud
Kotlovi koj i rade sa loplom vodom osiguravaju se od poveca nja pritisb koji nas-
laje zagrevanje m vade. Os iguranjc jl: pomoclI olvorenog ekspanzionog koj i pri -
ma povecanje zapremine vode koja ispunjava kOlao i ceo grejni sistem.
Voda ima najmanju zapreminu nil lemperaturi od 4 C, a pri lOO "C poveca njc v() -
lume na je za 4.3 %. Pre ma tome, velicina ekspanzionog suda se izracunava prema
lIkupnoj zapn: mini vode u kOllu. grejnim te lima i cevovodima celog grejnog sistema:
v = 0,045 . (Iilaril)
gde je V,t>k' zapremina vode u celom poslroje nju.
Medulim, tilkilV nacin dimcnzionisilnja Irazi odredivanje zapre mine vode ne sarno
II kotlu i grejnim tt'lima vec ill svakoj cl:vi i cevnom prikljucku, slo je zamasan pOSilO.
pa je prorilcun suda podesen loplotnom kilpacitclu kotla Q(W) i vrsti grejanja:
Rildijalorsko grcjilnje
Padno grejanje
Grl:janje konvckt orima
v = 1.2 -1,5' Q. ]0- 3
V=l ,5 -2Q 1O-
3
V = 0,5 -O,8'Q' 10-
3
(I)
(1)
(I)
Ekspanzioni sudovi malih zapremina su najceSce cilindricnog oblika (slika S.lg) i
pos lavljaju se u horizonlalnom dok se veci ugraduju u vertikalnom polozaju. Uslcd
stalne promene nivoa vode u sudll i naizmenicnog kvasenja de la slIda vodom a polom
dola7.enjcm u dadir sa vazduhom, postoji pojava korozije, pil se sud pocinkuje.
Ekspanzioni sud se prikljucuje sa dye sigurnosne cevi razvodne i povralne a snilh-
deven je i prclivnom i "odzracnom" cevi koja sluzi za odvodenje vazdllha koje Sll naj-
ccScc na jed nom istom prikljllckll . One osiguravaju da se ne ispuni ceo sud vodllm
\;;to i odriavanje almos(crskog priliska u sudu. Mora postojali i poklopae za revizijll
kao i kralka veza izmedll razvodnog i povratnog sigllrnosnog voda radi obezbedivanja
stalne cirklilacije vode kroz ove cevi, 510 je od znacaja pri niskim spoljnim Icmperalll-
rama, kilda bi 1I mirnoj vodi moglo doci do njenog smrzavanja (sUka 9.18). Izmedll
kotla i ekspanzionog slida nesme poslojati nikakav zaporni organ da bi se osiguraln
dil vode ni pros tor kotla llvek bllde II vezi sa sudom.
Zatvoreni ekpilnzi oni sudovi se koriste kod vrelovodnih kotlova. U njima je ugra-
de na e1asticna membrana koja rilzdvaja vodeni prostor od dela suda II kojem se pro-
livpritisak odriava nekim inertnim gilSOm. Postavljaju se neposredno uz kotao pa su
im kratki sigurnosni vodovi. Olaksana mll je ugradnja i jednostavniji su za kontrolu,
sto je ll cinilo da se dimas primenjuju i kod toplovodnih kotlova.
Za lvoreni ekspanzioni slldovi osiguravaju veec pritiske pri Kojima ne dolazi do
kljucanja vode ali vrlo visoki pritisci ogranicavaju njihovu primenu. Zbog povisenih
te mperatura mora se vodili racllna 0 izbom membrane kako ne bi doslo do nekog os-
teeenja. Sud je obezbeden i sigmnosnim ve ntilom za slucaj pritiska it

8. KOnO!?1
181
polozaj membrane je obavezno horizont alan u cilju njcnog ravnomernog optcreeenja
(sli ka 8. 19) i lIsled toga duzeg trajanj a.
7
6
5
Slika 8.18 Otvorctli ckfpanziotli .\"IId (1. slui; 2. izoiacija; J . iziaz vuzd;t/ut ; 4. prcliv;
5. sigllrlloslla puvrailla CCI'; 6. prigll.l'C/ljc; 7. cirklliaciullu CCY; 8. sigllrllo.ma razvodlla cCY
M . m b n . ~
. 3
A.zolnl JlSluk .
o
Slika 8.19 ZalYorclli ehpullziolli s/ldoYi
Kao gas koji odriava ravnotdu pritisku radnog f1uida najcesce se koristi azol.
Kod manjih instalacija sa toplom vodom gas je pod stalnim pritiskom. Kod vecih kao
i kod vrelovodnih sistema pritisak sc odriava i regulise pomocu kompresora a zavis-
no od temperature vode.
Ovi sudovi se ne koriste za kotlove sa evrstim gorivom jer u slucaju porasta pritis-
ka i temperature u sudu iznad dozvoljenih vrednosti i kvara sigumosnog ventila, rad
ovih kotlova se ne moze trenutno obustaviti. Zatvoreni sud je delimicno ispunjcn vo-

182 13. Tor/orol ';'; paOJ/o'I\TO.:-INJF. POSTROJENJ,I 2.4 CI"NTRrIl., 0 GRDANJE
dom a zapremi na Vs sudn moril prilwill iti povecanje volume nn od neki h mi ni malnih
(Pm.1) do maksimn lnog (PIli"") pritiska. Vs se izraclInava pomocll formu le:
Vs = V . _--,P,-,llC lI '"" X _ _ ( [ )
Pili" - Pmin
1I kojoj je sa V oznai::ena lI kupna koli i:: inil vode u ce lom gn:j nom sistemu.
8.8.2. Sigurnosni vodovi i povezivanj e ekspanzionog suda
(H. I )
Sigllrnosni vodovi kojimil je obezbecl e na veZil iz medu kot lil i ekspa nzionog suda
mo raju bit i lako lI grade ni dil se veza ni ka kvlm greska mil iii sme tnj ama ne moz..: prL' -
kinut i. Kod instalaeija sa gornj im rilzvodom razvodni vod je istovremeno i gl' lvna
ponska verti kil la grejnog sist ema. Ovaj vod iz lazi iz najviSc taeke ko tlovskog pros loril
dok se povrat ni vt:zlIje II niljnize m njegovom deill . Pri tome treba obezbediti kotall dil
pri powcanju prili ska ne os lane bez vllcl e.
Dimenzije cevi mo rajll da omoguce nes met,tllO struj il nje f1u ida tako dil II kUlllI Ill'
dode do povec<l nj a prit iska rild nog [Il1idil iznad dozvoljenog. Najmanji pre6nil; ovih
eL'vi je 25 mm a d imcnzionisil nje se vrsi prcm<l n.: lacij <l mil koje lIkljll i:: Ujll kapaCil l'1
koll ova Q(W) :
Razvodni votl
Povr<l tni votl
DR = 15 + / 1000
Dp /1000
Uknlikll Sl: jetl a n pil r sigllrnosnih voclova koristi 1I pos troje njll sa vise kOllova koli
i:: ina toplOIl.: Q prl.:dstavlj il zhi r kapac.:it eta wih kOllova.
LJ sl1l 6ajll Ll tvore nih sistema grejanj a cirkul acio na pumpa moze se lI gradili is[m'"
salTIog kutl a iii Ollmah iza njega, pri ccmll se rilspodcla pritiska pril kti6no m: ml.:nj a.
Povoljnije je di'! se s obzirom nil trajnos t pllmpe da sc o na ugradi II vod ni7.c lempcri l-
lure. dakle isprccl kotl a II povralni ccvovod. Prepllr1l611je se da visina olvorenog sud;,
iznad najvis..:g grcjnog tcla ocl gova ra naporu pumpe ka ko nl:: bi tl os lo tl o s lmjanjil S; I-
mo u kra tkoj vezi kolao - ekspil nzi oni sutl us led milnjl.:g otpo ra u njoj. Ina6e Sil m Pll-
lo7.aj ekspanzionog sud a ad presudnog jc uticaja na raspodclu priliska 1I sistl.: mll g.rc-
janj a pa se 0 lome mo ra votlili racllna (vidcli poglavlj e 14).
8.9. ARMATURA VODENIH KOTLOVA
Porctl sigllrnos nog uredilja. vlldcni kotlovi Sli s nabdeveni i odretl enom oprCm()nl
iIi lzv. armaturom koja omoguc;lVa priprcmu koll a za pogon i praccnje njegovog ri l-
da. U il rmaluru spatl aju slavinc za punjenjc i praznjenje. hidromclar, tcrmome lar "
kod kotlova na ugil lj i regul ator sagorcvanjil.
Siavina Zel ispuslanje votl e je u najniZcm dclll kotla a kod dvocl elnih kotlova mda-
Zl.: se i dve oVil kve slavine. Ukoliko cevi grejne instal<l cijc ima ju nae polozajc od 1; 01 -

Ii. KOnO I'" ',V3
lovskc slavine. mora se poscbno obezbedi ti pra7.njcnjc tog dela ecvne mrcze. Punjc-
njc kotla i ec lag grejnog sistema se vrs i slavinom koja jc u hlizini kotla i koja sc
nesmc otvarati kada jc u to ku pogon, dll 0.; bi doslo dLl kontakta hladnc vodt: sa vrc-
lim grejnim povdinama kotla i mogll cnost i njihovog prskanja usll:d kr'11ickih napre-
za n]a.
Zit kontrolll pllnjcnjil instalacije vodom koristi sc hi drometar a zagn ;va njc vode se
prati pnmocli tc rmo mctra. knji sc ugraduje 1I razvlllini ccvovod. Kori sno jL' pre:: dvi cl c ti
i jcdan tcrmoml:l a r 1I povratnnm vodu kako bi sc pratil a razlib razvoclo.; i povriltne
tt: mpcrat1lrc vocle.
Pri silgorcva nju cvrs tog goriva na jt dc jc rcgu lisanj c temperature vOlk; 1I sis tcmu,
zbog otczanog doziranja ko li ci nc lI glj a za sagorcva nje, s to Ilije S III caj sa tecnim iii ga -
sovitim gorivo m. Za to sc primcnjujll rcgulat ori promajc koji direktno lIti cu na int c n-
zitct sagorevanja u loz is tll promenom ko li cinc val.clll ha prilvaranje m iii ntvilranjt:m
vrat a na o tvOni lozi!; ta.
Slika 8,20 Regulator .I'agorcvallja vodcllog kot/a (1. opmga; 2; pOlllgll; 3, lermo.ftat
4. lallae za koji .I'll zakacclla vratll loi.i:fla)

1114 8. T",l o", I';( PROJEKTOI' ANJE POSTlIOJF.NJA Zrl CENTHALNO GI<EfANJE
Rcgulillor jl. II slva ri . lermostalska cev kllja jc pnl opljena II vodu koja ispunj ava
Kolao. Pri pO \:Canjll lemperalure izdiz<: se dcs ni krak njcnc polugc pri cc mu se
la levi. 0 koji.ie zakacl: n lanile veZil n za vra lil lozistil .
Lanile se SPll SI il. vra I a za I Vi I raj u. a kolicin;1 vazdu ha za sagorcva nje se sma njlljl"
Reglliisa nje pro maje moze bili i vdicim; o lvora na dimno m kanaill .
8.10. OSIGURANJE PARNIH KOTLOVA
l'il rni knll11vi se lls iguravaju od prckoraccn.ia prilisa ka. Kod parnih knllov;1 vis!)
kog pri liska. (nallprilisci iZIlild 0.5 bar). obezbcdc nj c se oSlvaruj c pomocll venlila si
gurnosli koji sc o lvara na ourcdenoj ve li cini priliska i propusla parll II almosfcrll
Osiguranjc piHnih kOllllV:l niskllg pritiska sc ll glavno m vrsi po mocll odllsne ccvi (s lika
8.21 ). l' iji .ic kraCi krak "a' powzil n sa parnim proslomm kOlla i kllj a nema nikakav
za lvaracki orgiln II svOjllj \oczi sa kOllo m. Dll Zi krak "b" je poveza n Sil PllSll -
lIom kOjil gllbilak volle pri prodoru pare iz ka tla kada se II nje mll prckoril l'i
prilisilk. .
ffi
P
II
I
lI Pk liP k
c b
t------- - - - - - - --
.- - - - - - -
a

--
--
- - - --
I-
- - - -
j- --
- ---
I
Sli ka ,'1.2 1 Odll.rlla cev
Cev je ispunje na vodllm. a visi nska rilzlika vlldenih slilbova llllgovara prilisku 1I
kllliu i odr/. ilva pro liv lezll pari. Uz dllZi krak "b" olius ne ccvi nalazi sc i eev 'c'
njcg prct:nika k(lja j t! priktjuccna nil nd lO vccoj visini negn ccv "b". Kadn kotilO n(' [il

S. I\OTI .oI '/ 1.'15
di u tri cc i voda je na istoj visini clak pri pngonll uspllstavlja razlika nivoil
D. Jl knja ndgovilril nadpri tiskll p<ln: . t\ko pritisak pnraste iznad uozvoljenog, spllsta
se nivo vodc II krakll "a" i pri prdasku ispod spoja kraka "c" panl .;.: prostrujati prcma
zastit nllm sud II i pritisak ec se sniz iti a voda koja je dospcla II skuplj al': ronnvo ';1,; Sl,;
sli ti u ndll snll cev. Uknliko ovo probijilllje pare nije bilo dovoljnn cia sc s nizi pritisak
na pntr"bnu meru, o nda ce ni vn vode 1I ccvi "a" da opada i dalje, pa ee doei do procli -
ranja parl' i kroL glavnu cev cillZcg kraka "b" oci lls ne cevi. Osigllranjc kotlovil niskng
pritiska takotie mni,e biti pomocli s igllrnosnog ventila (slika 8.22 desnn).
.
'
\
\
Slika 8. 22 slIgorcvlIllja pamil! kot/ova (1. vralll kot/a; 2. sigllrtlo.mi vClllil;
J. regllialor slIgorcvallja; 4. poillga .fa lallccm)
DlI /.ina vceeg kraka adus nc ccvi je ouredcnil rilclnim pritisko m kotla. Pri veeim
pritiseima kada j.: nje n" visina takvil da se ne mozc smcstiti 1I !"otlarniclI primcnjuju
se cl:vi iz vise kfilkovil . Precnik odusnih ccvi se u5vaja prema kotla.
8.11. ARMATURA PARNIH KOTLOVA
Kao i kotlavi za VOdll, taka i parni imaju svoju oprcmu l':iji su ncki ckmcnti spcci-
ficni i rrilagadcni vodenc
PlInjl,;njc i prilinjcnje kotla vadom llbl:zbcduje sc dvcma shIVinama i U slll-
Caj u ko tlova za vnuu. Kaa spccificni c le menti sc vodokaznn 5taklo, mano-
mctar. ,I l':csto i LVllcna signalizacija za lIkazivanje na ViSllk pritisak iii nizilk v(}(lostaj.

18n 8. T,x/or(JI'ic PROl E/au I :4 NJE POSTROlENlA Z1 CENTR1LNO GRE/, f Nl fi
Vodokazno siakio spaj a vodcni i pami prostor ko lla i pokazuje Ircnulni nivu vo-
de. Spojcnll je sa kot lo m prcko dye probnc slavine. Zvucna signalizacija s(' nSlva ruje
pistalj akama knje su ugrade ne ncposredno ispod najnizeg dmvolj cnog nivoa vntk i
iznad visine vode nog stu ba koj i odgova ra prilisku kotl a. Kada kotan izgubi lolik n v,,-
cl e da ni vo opadnc ispod najnizcg dllzvoljenog. para prodirc II pistaUku i lI o lazi d"
zvucnng signal". Da lje gubljenjc vode se mora sprecili jer mozr cloci do prskanj" grcj-
nih povrsina koje sc prt'grevajll , ca k i usijavajll. Pri povratku ko ncl enzilta iz odusn"
eevi ii i pri dllpllnjavanj u sVcZom vodom lermicka napreza nj a su lakva da do lil/.i <1"
prs nll ca. Zato se u lakvim slucajevim obus tavlj a pogon kOlla kako bi se o hl adio.
Zvucna signalizacij a za visok pritisak se postize povezivanj em pistaljke sa p" rnim
prostoro m kotl a tako d" pis laljka reagllje na odredenu veli cinll pritiskil pare, koj;, sc
poddava konlra legom.
Zvucna signalizacij a lI bzujc na ekst remne priliske a manome tar se ugradllj..: b -
ko bi mogao u svaknm IrcnuLkli da sc ocil ava pritisak.
Regul ator sagorcva nja ima isli zadalak koji ovi imaju kod vodenih kotlova , ali link
kod vodenih reagujll na poras t temperature, kod parnih se to cini pre ma pritiskll pa-
re. Intenzit cl sagorcvanja Ireba ti n prali trenllinu potrosnju pare, slo se kod knllov;,
na i::vrs to gori vo ostva rujc regulisa njem ko li Ci nc vazdllha koj a 1Iiazi 11 pros tor za sag" -
rcvanjc. Regulisa njc sc vrsi pomocu uredaj a koji predslavlja poslIdli poveza nu sa p;,r-
nim pros torom k() l la. Nn membmnull suclu oslonjc na jc po luga koj a sc pri pOVl'ca njll
pritiska izdizc i pritvara vrata ko tl a splistajuCi ih pomocu lanea nil nae. Tako Sl: lIm;, -
njujc int e nzil ci promnje. n:dukujc koli cina vazduha 1I lozisnom proslorll i smanjlljl'
inl c nzil el
Rcglliator i sagnreva nja mogu bili razli cilih konstrukcij a: sa plovkom, sa e kklri t
nim servo motorom i drll gi.

" KOTUJI-'I
iS7
1-
. \
.. ' 1
, .
Kotlovi i'z :"'njc /YfA G-G s u lop/Dvadni koliovi .f41 rciill10m f<Jd:J WI70
Q
C. milksim:Ul1c tt:!l1perolUre 'l(rc
i mdl10g pn'tii kn do J bar, predvideni Z.'I yci lIJje man/ih poslovnih j ploslonj:, .
Kolno iz oye scrijc j t: dinmoccl'ni kol;1O kvm;rruisilfl ZJ sllgorcv:mjc: lccl1ih i gnsDvi(i/J gon'i',' donje
(vp/o/m.! moei' ud 41 (}(X) U/kg oc1Jrosno 35{)(}() U tni.
Nt' poscb.1n Zllhttl' Illogu SI! uSJ,',diti clekllu gn;;uci k:l0 dodulni izvDrc:nc:rgijc
Uz od;;ovor.1juCc WIIellt! kama so izriJdujc kilO p.1rni k0(;10 mdJlOg po'lisk.1 do 0,5 b:lI: U abc: "urij;m/(:
wai e se ugr.,dili izmcnjil'1'1(; lop/ole radi topic: potrail1c vode.
telll1it kc komktcristike
MAG MAG MAG MAG MAG MAG
<'1
r; ? r;, r;, r;,
<'6
tQQ!otni kapacitct kW 50 75 100 150
,
200 25U
dozvolieni pritiS:lk bar 3
slepcn korisnosti % Il8
OSNOVNE A 1880 2020
DlMENZlJE B 1200 1300 I 1400 1600 1700 1800
KOTLA C 500 525 I 555 625 670 720
[mm] D 750
E tiOO
"'- f.> TIP 0 KOTI.OGRADNJA 11210 Beograd. Kmjac ul. Grsc Ad.ijaflovic!a 27 pp 13

188 lJ. Todof(J\'I"( PROJEI\TOI':-1NJE I'OSTROJI,.vl .. 1 i'A CEN"! 1{ I1..\"() /, R1:JASJI:
1-.\ --
,\
Topl ovodni kotao MAG-R
" ollvl'; iz senj"c: NfAG-R !i u top/ovodll; kat/oil; S.l rcziflwIII mda do 90!ifJ "C
{If) .iC i f'adllog pn'tisk.'l do J bar, prcdvidcni ZiJ gn ..:.f:mjc: /lwlyib isrcdnjiiJ poslovnih iSlaa!OeaHt prDtSJor:ij:l.
Ko/:IO iz ov:.; scnj"e je dinmoccvni kO/,7D kotJstruis,1n Z.1 s/1,gorc:vnnjc evrs{og goril7l- upIj donjc tOP/o(11"
lJul(.:i ad kJ/kg gr:mu/:lcijc ortlh-}';ock,1: drvT1I71 ofpad.?k.7. b<X nxib izmcnR u /oiJ..)fll
S;lgO[r;;v.lf1jr.: gorivil jt: fI;I nc:pokrelnoj r:evnoj rm'nvj hMdclloj FcS(" rk
pOSeb'111 z:JhfeV Dlog u se ugradili c!c:klro grcj:'/{!i low dud:ltni izvor cnergljc FIJi Qmc"jivac trJpio(c:. ti
l'ock'l1ol11 prostol1J, f ad; (ople pouosnc arodt:.

fo. IAG I\.L\(j MAG MAG ;.t':'G MAG
R L R3 R4 It ) R6 R 7
t op/olni k:lp;"Icitet kW 50 75 100 150 :ltl I 350 /iOO :-Su
d07.voljeni pritis:lk bar 3
step!! 11 kori snosti % 76
A 1350 1420 2200 2600
:;000 3200
OSNOVNE B 1250 1330 1770
I :mo
""':;0
D IlvlENZIJE C 600 700 860
I
960 1110 CJO
KOTLA D 1040 1J1O 1560 l360 I-- 2560
[nnn)
E 640 740 900 1900 IL"O
L!O
F
()()()
IlOO
'p TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd, uL Grge Adrijaopo::. '!:l pp J3


g KOTl .oI'/
1- ,d. _
.,
1--1
,-
a (.., 1

h
--- --
Kor/o\'!' iz senft: \lA T SlI fop/()\Iodni kvlkwj "':I rdimom md;) 9OI7U -c, 1l111J.;simIllIlC I Clllpc:r.'Jtulc I/O
i mon08 pI ia's}(.l do (, {):tr; pn: dvitfcni ZIt l.rni""jc.: m:I1IJi71. srcdl1Ji'" i ved/J poslovlJih i s/flmbenih prns/m ij.,.
A.'O/.lD Z:l svoj F:ld koristi cI J,rgij u.
Ichnickc kamktel istikl!
"-(\'
vAT
V": I'

V"':I'
vA ,
':.'\, \iAT
"T\'

vA,
T 2 1' 3 T5 To T7 'J' I I
topltltnl bpaCllc t k\l: btl IIX' 15u '.!1M) ';:'u JUU )lJ(} bUU SIXI IlKK)
dozvoll COI pnttsak bar h
P11kl llU;nlll:lpOII
V
J"
SICPCI1 Imnsnosll 'Y. 'IX
II
((uU
I
.! ( 1)( 1 .! IJU
OSNOVNE tl ON ) )i') )()41 )hU

/)0 mu

DINIENZIJE c "jO
&'<(1
Y311 YJU llJ.lU IIJU lI.';O I :'XII
KOTLA SI D
(HI]
oW


:;..IU Y4U 'I')(J 1lI'!!1 II 'AI
llnmj
t:
1)11
I
lKK)
I: ,"
J' X) II
I
IIUU X)"
1) TIP 0 KOTLOGRADNJlI 11210 Beograd, Krnjac.1, ul. Grgc "<h ij:lI\ovic'o '27 PI' 13

100
1-
.\
' .
.....
", .
"
- -; -------
,
, "
c __ . ____ __ _
Kntlm'i i;: -"crilL' H. t K su lop/ol'Odni kotlovi 5.1 rcti.mom r:Jd', ru"70 cC, m.1Xsim.llnc lcmpc:r:llun: J J(J' e i
1,'ldllOy du 6 b,'Ir. p, c:d"iuc'niz.7 sl (..'ilJljc.: m:m;i7, i s/ c.'ufljilJ pus/vl"nill i proj'{onj:'l.
K O(;I O iz on!' sc.ni"c it.." cihi,drict1; i.;O/.70 S.1 dl'c prnm,",/f:., kOJ1slruis:w 7.0-' S.1.1fOI t:VlIl1jC tC(:lIog ilili J.::J:>'{1\ /I. '::
gmi" ;1 donie rup/(J/fI(: nJOci od .JI(}(XJ kJlkg odlloSl/v JS(X)(} J,;J/ur'.
I 'ode:.
..
tdllllcke kar:lkt ,,,:l'isl ik.: 11 ,\'" I Il AK :;
ItA"'''
l oplCl ini k:'p:1CltCl kW :!Ot ) olKJ (,UO IJOO
dOi:voljcl1 i ptitiSilk. bar 6
I
Jrt l)C11 kOrlSllosli % 90 SS 87
I
uSNuVNE A 1 YlXI 200() ::!.350
DIMEKZlJE B R50 9!XI 1350 IJ50
i
KOTlA C ICHO 1700
21:)1)
[mOl']
D 9511 ItXXI 14511 15511
E
IjflO I 7f)f' 1050 :250
]
-
TIP 0 KOTLOGRADNJA 11210 Beograd, Krnj:l.", ul. Grgc 27 Pi> IJ

N KOTI .OI"I
LlVENI CLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE
ZA CVRSTO GORIVO "MR"
FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANIN
(c!"
.
;;
j
1-.
...." J
- '
'/
.... -""
~
x:
...
-
'"
....
~ e
'"
1. Vrala pepeljare
2. Vrala ubaeivanja
3. Prikljucak za regulator promaje R 3/4
4. Prikljutak za razvodni vad Rl 1/2
Oznaka Broj
peei tlanaka
MR6 6
MR7 7
MR-8 8
MR9 9
MR l 0 10
MR 11 11
4
8
6
7
560
o W 0
~ ~
'"
'<
'"
2
~
(
<:)
h.
l5!
r' 0
]96
5. Dimnjaca
6. Prikljutak za poyralni vod Rl 1/2
7. Siavina za punjenje i prai njenje kotla A 3/4
8. 0plala
Kapaei l eti (kW)
ouiina
kolla
Cvrsto gorivo
L
rnm
23,3 520
_ . . --.---.-.-- . . _._---
27,3 600
3 t ,4 680
35,5 7GO
--- .-. ~
39,5 84b
43,6 920
191
- za potrebe ve6ih kapaciteta ad datih u tabeli, katlavi se mogu vezati .u
bateriju taka da prema potrebi rade pajedinacna iii grupna
- kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg
- kotlovi rade kao toplavodni. stati ckog pritiska do 4 bar
- izraduju se i sa bojlerom za taplu patrosnu vadu sa oznakam MRS.

LIVEN I CLAN KASTl KOTAO "NEO VULKAN NV3" ZA ,x.'/ilSTA
FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANI N
rm
: I
. : ..... 1'( .. r
! I i ii : I
I I I I I I
r =-=- t-- -L - , ---I- -J.
- . .. .. .. ,' -r j" 1'
I I I I I
1
' .
,
..
, .
,
L ____ :: il6Z . __
Kapacitet kotla (kw)
Voda Para
koks mrki ugalj
koks mrki ugalj
208,4 145,9 182,3 127,7
235.4 164,8 205,9 144,2
262, 3 183,6 230,0 160,7
289,3 202.4 253,1 177,2
316,3 221,3 276,7 193.7
343,3 240.1 300,3 210,2
370,2 259,0 324,0 226,7
397,2 277,8 347,6 243,3
424,2 296,6 371,2 259,8
451,2 315,5 394,8 276,3
I : /I I ,
I 'I' 1 , I
I "
, . It I '
, I I I
1
I 1 I I
, , '
I I I I
I I I I
I I I I
I "
I
"
, I
I "
I "
I "
I ,
I I i :
, .
,
J ... I. _ L ......I last,
Grejna
Duzina
povrsina
(L)
m'
mm
22.4 1.000
25,3 1.125
28,2 1.250
31,1 1.375
34,0 1.500
36,9 1.625
39,8 1.750
42,7 1.875
45,6 2.000
48,5
2.125
- kollovi se mogu vezati u bateriju tako da mogu da rade pojedinacno iii grupno do
12 komada kapaciteta od = 4000 kW
- kapaciteti se odnose na ugalj sa Hd = 17000 kJ/kg; ako se loze kvalitetnijim
ugljem kapaciteti se srazmerno kaloricnoj moci goriva uvecavaju
- kollovi mogu raditi kao parni niskog pritiska do 0,5 bar iii kao toplovodni do pritiska
4 bar
- za staticke pritiske vece od 3,5 bar a za toplovodne instalacije centralnog greja-
nja potrebno je ugraditi izmenjivace toplote: para - voda iii voda - voda.
a

S. 1\(17LU I/
SPECIJALNI LlVENI GLANKASTI KOTAO
''VULKAN SUPER VS" ZA GVRSTO, TEGNO I GASOVITO GORIVO
FABRIKA "RADIJATOR" . ZRENJANIN
______ ______ _
'''0
kapacilel (kW)

voda para
l ecno i mrki l ecno i mrki
ga . gor. "galj gas. gor. ugalj
254,0 177,8 222,2 155,6
289,3 202,6 253. 1 177,2
324,7 227,3 284, 1 198,8
360,0 252,1 3 15,0 220,5
395,3 276,9 345,9 242,1
430,7 301,6 376,9 263,7
466,0 326,4 407,8 285.3
501,4 351,2 438.7 307,0
536,7 375,9 469,7 328,6
572, 1 400.7 506,0 350,2
607,4 425,5 53 1,5 37 1,9
642,8 450,2 562,4 393.5
678,1 475,0 593,4 415,1
._-
sadriaj vorJe
grejna (I)
povrsina ___________ _
m'
voda para
27 ,3 640 380
31,1 710 420
34,9 780 460
38,7 850 500
42,5 920 540
46,3 990 580
50, 1 1060 620
53,9 1130 660
57,7 1200 700
6 1, 5 1270 740
65,3 1340 780
69. 1 1410 820
72,9 1480 860
mrtsa
kolla
cca
(kg)
3660
4020
4380
4740
5100
5460
5820
6180
6540
6900
7260
7620
71180
duiina
kolla
L
(mOl)
983
1108
1233
1358
1483
1608
1733
1858
1983
2108
2233
2358
2483
- kotlovi se mogu vezali u bateriju tako da mogu da rade iii grupno do
12 komada kapaciteta od 5700 - 8100 kW, u zavisnostl od goriva iii
- kapaciteti S8 odnose: na ugalj sa Hd = 17000 na tetna goriva sa
Hd = 41000 kJ/kg i gasovila sa Hd = 35500 kJ/Nm
- kollovi mogu raditi kao parni nlskog priliska do 0,5 bar iii toplovodni do priliska
3,5 bar
- za toplovodne instalacije centralnog grejanja, za pritiske vece od 3 bar,
polrebno je ugraditi topiote: para - voda iii voda - vOda.
/ QJ

/0-1 B.TCH/om";" PIIO//:'i<TOI :tS/1' tc 1 CE,\T/I- I LNO anD.IN/1-"
LIVEN 1 GLANKASTI KOTAO ZA ETAZNO GREJANJE NA
LAKO TEGNO 1 GASOVITO GORIVO "TERMIK 1"
FABRIKA "RADIJATOR" - ZRENJANIN
,
I '

iiI
,
r----
,

- -0 - I
,
,
o J
:2 ,
QI - -
I
I
.--'
I
L....J
L
-'
L
.
Oznaka Broj Kapacitet L 0
kotla clanaka KW (mm) (mm)
T-13 3 17 - 24 400 125
T-14 4 25 - 31 500 125
T - 15 5 32-38 600 125
T -17 7 39 -49 800 125
T-19 9 50-60 000 153
-'
...
V)
V)
- za potrebe vecih kapaciteta od datih u tabeli, kotlovi se mogu vezati u
bateriju tako da, prema potrebi, rade pojedinal':no iii grupno
- kapaciteti se odnose: na laka tel':na goriva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasovita sa
Hd = 35500 kJ/Nm
3
- kotlovi rade kao toplovodni, statil':kog pritiska do 4 bar.

HlS
8, KOTLOVJ
L1VENI tLANKASTI KOTAO ZA TEtNO I GASOVITO GORIVO "GH-7SR"
FABRI KA "RADIJATOR" - ZRENJANIN
nomi na In;
sadriina
masa sa
kapacitet dubina dubina sadri ina
ambala-
broi
kotla kotla prostora gasa voda
zom
clanaka
(kW) T (mm) t (mm) (m) (m)
oko (kg)
n
,12 581,0 1200 940 1,07 0,608 3200
13 640,0 1290 1030 1,16 0,650 3430
14 698,0 1380 1120 1 ;25 0,692 3660
15 756,0 1470 1210 1,34 0,734 3890
16 814,0 1560 1300 1,43 0,776 4120
17 872,0 1650 1390 1,52 0, 818 4350
18 930,0 1740 1480 1,61 0,860 4580
19 988,0 1830 1570 1,70 0,902 4810
20 1047,0 1920 1660 1,79 0,944 5040
21 1105,0 2010 1750 1,88 0,986 5270
22 1163,0 2100 1840 1,97 1,028 5500
23 1221 ,0 2190 1930 2,06 1,070 5730
24 1279,0 2280 2020 2,15 1,112 5960
-
- kaUavi sa magu vazali u balariju laka da rada pajadinaCna iii grupna do 8 Kam
kapacilala ad 10230 kW
- kapacileti se adnase; na gariva sa Hd = 41000 kJ/kg i gasavita sa
Hd = 35500 kJ/Nm
3
- kallavl magu raditi kaa parni niskag priliska do 0,5 bar, iii kaa laplavadni do
priliska do 3,0 bar
195
- za laplavadne instaJacije centralnag grejanja, za prltlske vece od 2,5 bar,
patrebna je ugraditi loplale: para - vada ill voda - vada,

lOr, II. r or/orr"".' PRO} I\TOI-: I NJ/:' I'OS rHOJ IoN}, I /.. 1 l.I.NTR f U;O GI?f:JA NJ J::
15
TOPLOVODNI KOTLOVI NA GVRSTA GORIVA
ULJE I PLiN SA BOJLEROM ZA TOPLU VODU
AI
@
@
@
@
@'rr'iiiXt-n
4
13
'" I
(Qr ._ I
rt "

1. loziste
2. dimni kanal
3. cev za odvod dima
4. izlazni vod (topla voda)
5. povratni vod (rashlladena voda)
6. oplata sa izolacijom
7. prikljueak za regulator promaje
8. prostor za pepeo
9. resetka hladena vodom
10. zamenljiva vrata
11 . vrata za loienje
TIP KAPACITET KAPACITET ZA KAP,
KOTlA ZA UGALJ ULJE I PUN 80JL.
ZTK kW MJIh kW MJIh Vh
27 27 97.2 35 126.0 600
32 32 108,0 40 144.0 750
37 37 132,2 45 162,0 750
42 42 151.2 52 187.2 800
52 52 187.2 64 230,0 800
ZTK

ij ....; . ---'T.,----!
12. usmeravajuci poklopac
13. sigurnosni izlazni vod
14. regulator promaje
15. rueica za usmeravajuci poklopac
16. prikljueak za punjenje i praznjenje kotla
17. bojler za sanitarnu toplu vodu
1 B. prikljucak za odvodenje vazdt..:ha
19. elektrieni grejac bojlera
20. sonda termostata bojlera
21. izlaz tople vode iz bojlera
22. ulaz vode u boiler iz mreze
L=L
2
L, A=A, H,
H2 H3 H4
H
mm mm rrm mm mm mm mm
mm
637 860 580 1115 801 504 500
1720
757 960 580 1152 801 519 494
1760
757 960 580 1205 801 519
494
1760
822 1085 670 1285 964 530
450
1500
897 1100 800 1152 934 697 450
2050

S. I\OTLOJ."f
TOPLOVODNI KOTLOVI NA ULJE I PLiN
E
I
-j-'
I
1
I
0 '
I
o
\
\
\.
,! 1)
E
I F
4
r
I _ 6
f
I
I
:: _.- -{-
I
7'J' [
A __ \ Z
I
1. prirubnica za gorionik
2. otvur za posmatranje
3. vrata kotla
4. prikljucak za odvod tople vode DN 80. NP 6
5. prirubnica za ekspanzionu posudu 14 x d 1 00/d34
6. cev za odvod dima
7. prikljucak za dovod hladne vode DN 80. NP 6
T1P TOPLOTNI KOlJONA OlVOR OlVOR
A B
KOTlA KAPACITET VODe
DIIiNOG 2A
PRIKUUCKA GORIOHIK
ZSK kW I mm mm mm mm
25 25 45 145 107 822 575
35 35 95 145 107 946 635
C
mm
140
912
45 45 110 160 107 910
789 ' 900
100 100 175 217 110 1042 900 102(\
2SO 2SO 362 217 125 1640 1380 1189
3SO 3SO 600 217 140 2150 1900 1375
ZSK
4
j .... ,
.--_ _ _ ._1--11 __ _

o
0 E F G H
mm mm mm mm mm
; 70 300 53? 120
758 395 470 90 140
71ry
35 505 ICO 140
ti 20 540 2JC 160 570
714 650 250 13:; 660
750 650 300 185 680
107
0
mm
570
596
675
690
990
1100

l OS /3. T",lnrOl'ic 1' l m J EJ..TOI :I,vJ E POSTIiOJ nil, 1 2,,1 CE,\'TRI/.,vO G IIr-JA,vJ F.
TOPLOVODNI KOTLOVI,ELEKTRICNI
,
v'
N

_ M
NO
_ M
"''''
W W
NN
o
N N
00
MM
1O ....
'-.
I / L.......,;:o----... . - .-.""--"----l

Jl
- J....
J../' _I 700 -+
.. . 1'
5
r . <-
,
f=-
:F
- , 470
---_. !
230
ZEK

_ M
NO
_ M
"''''
ww
N N
0
N N

o .... CD
m '
. .!
1. ulazni vod precnika 5/4" 6. uvodnica prikljucnog voda pp. y
2. izlazni vod precnika 5/4" 7. uvodnica kabla cirkulacione pumpe
3. odzracni ventil 8. uvodnica kabla sobnog termostata
4. regulator izlazne temperature 9. osigurac
5. prekidac za pustanje kotla urad 10. dugme za reaktiviranje termostata
TIP
PRIKLJUCNI
lEiINA
ZAPR.
KOTLA
KAPACITEl OltAENZlJE
VOO KOlLA
ZEK
kW MJIh rrvn
2
L mm
kg
I
12 12 43.2 5 , 4 25 700' 550 , 190 30 12
18 18 64.8 5 , 6 35 700,550,190 31 12
24 24 86.4 5 , 6 50 700 ' 550,190 32 12
30 30 108.0 5 , 10 63 700,780 ' 190 44 18
36 36 129.6 4 :,16+ lxl6 63 700,780' 190 45 18

8 KonOVI
TOPLOVODNI ELEKTRICNI KOTAO "VEK"
-

no
n""
....
I'

- -
-
.... " 2"5' '' $6Jr]OO
...
' ''' S. ('YL7Tl?
-
,- ---
:n 2"s..JS(b, 100
nJol'
..... .. :N!J.clsuw.100
- - - --, - - '

Napalnl
6noga opt.ntc.nla Grej atl
grupe ....
-
KW A KJ}h KW 1(\'1
mn"
, ,-
- - -
"
,.
<1."00
,..
,,'
,. ,
"
2'
...00
,..
0'6'G
"'.
..
"
..... ",. !h9
' 0'
,.
"
..... ""
'w
6 HS ,,6
- --
"
..
. ""'"
, .. 9.9 .. 9 5 . 11)
,.
.-
,......,.
, ... 18 SIt Ul
."
"
172800
8., ?.
,.,.
JUGQIBtM
Fabrlka radl)a19r8 I
klima uredaJa
GnlUane
-
0"""".
_n,
M ...
A A kg
''''
"
.,
,.,5
'J
<J
J<),
.,
-Wl
.. ,
.,
:b5O
.. ,
J,"
.. ,

''''0
..
199

9. KOTLARNICE
9.1. KOTLARNICE CENTRALNOG GREJANJA
Pod kOll arnicom se podrazumcvn posebna prosl orija u koju sc smdla jedan iIi vi -
se kotlova koji sluie Zil ce nlralno zagreva njc grejnog sislema. Dimenzije kotlarnice
lreba da omoguCc nes mclanu monl aiu kollova, lako rukovitnje, popravke i dmge in-
lervencije. Zbog loga su propisanit minima Ina ras lojanja od susednih zidova, sve za-
visno od sirine kOlla 13 i njegove duline L (slika 9.1) . Kadil se ugraduje vise kotlovil
onda su odslojanja izmedu njih l,lkva da jc obezhcdc n nesmelani rad i opsluzivanje
wake jediniee.
Kotlovi se postilvljaju prcma osvclljenju iIi prnzofll , lako da njihova pn:dnja slril-
na bude dobro vidljiva a wi inslmme nti llocljivi. Oni sc postavljaju na [undamente
koji su odvoje ni od zidova kako se ne bi prenosila bub od oscilacija i same (lscilacije
pokretnih eleme nala 11 slmkluru zgrade. Fundamenli S\1 vcCih dimenzija od same os-
nove ko llova i izdignuli su oLl poda i Slll ZC ne sarno kao evrsla llsnova za kolao i za
prigusenje oscilacija vee i zastilu od prodnra topIc vode, kod praznjenja
----L + 100---
/
/. ///,/'/ //// /
, /
'---L-
L+6 ... !O
Slika 9.1 Polotaj kot/a /I kallamici (B-.iirilla kat/a; L-dllZillll kilt/a)
201

202 II "/ ",Ioll"';; 1' f{Ol EkTO/ : I.\J I, I'OST NOl 1 .. Vi. I 1'.,1 CE.\ 7 R1 1.1\ '0 GRElANl l :
9. 1. 1. Podrumske kotlarnice
Knl larnil:<' 111; sme bit i II dircktnnj vczi s" lJ kojima boraw Ijll di "
nj en polol. aj II zgradi treba dn j.: t"kav da sc moi.c llbezbed iti ncsml' ta no dOpr' llld nj,
gor iv;1. U llci noSll Il a dimnj ak, polllzaj klltla sc bira t;,ko da bude sto dimn i; " " ,!
Sill" dimnj ak trcba da illla Stll mimj L: pWlllcn;1 pravea, kilo ida za uzi mit pravil ;lI , 1" _
Inzllj na krovu.
Ovi II SILlVi SII II ,)circci iva nju plllozaja ko tl a rni ec i illlilj U rmd"" ". 1
drugim kao s tn je duzin:, lTVIl C mr.-z.: iii polozaj ekspa nzi o nog sud,, _ 1'0 . !,"
ko t larniea sc pos t avlj n U ":l' nt ra Inom delu zgrad c kako bi ko tao imilo srLd 11; ,i. i,';
u ocinosu na ho rizo nt a lni razvod ecvl1 e mrczc. Visi na sa me kotlarniec I rchit (I;. I' I d ll -
ka da od gornj c iviec kotl;, do tavitnie.: illla ['5 - 2 rn slobodnog prostoril , 1'01.,/, , "
lamiec je inae.: dcfinisa n poscbnirn pmpis ima.
21 11 Fill er 10
Slika 9_ 2 l'odrtllllska kolillmicll 1111 tcello gnrivo .WI rczcrvoarolll II zr:radi (Il J( 1' 1,,,.;111'
vod; IlV - razvodfli vod; 1- fllaZlla vratll; 2 - owctljclljc; 3 - elektriclli kabl; -I - prd. iJ' i
reglllatora; 5, 6 - rcgltlatori temperatllre kollll; 7 - kotao; 8 - reglliaciollll kllll'fI" :
9 - gorioflik; 10 - sigflmo.mi vClllil; 11- sillflmosflll cev; 12 - povrailli vod tccuo,!; gllri .. ,, :
13 - razvndlli vod tccllog lIoriva; 14 - Z(llVllraeki vClltil; 15 - zaWila ad prcpIIlljavllfljlf :
16 - I/IWWmelllr; 17 - odll.l:lla ccv; 18 - prikljllcak Zll PlllljClljC; 19 - re:crvoar Zll gll'-;'":
20 - IIsis; 21- zlLvlitllll kadll)
l'rove trav; mjc m ko t larniet: se obczlll.:duj c po tre bna kolieina sVeZcg vazdllita '" lill-
dc koj i radc u kOllarniei a za ko t[oVt: sa pri rou nom i dovoljna kllli.::i n;l ,,,1-
cluha Zil silgOf(;Va nje. Otvor pwv,; travil nje treba podesiti lako da jc njL'guv" I ,Ii':I
ranj.: oncmogll ccno. Za kotlove vc [ikih 1I cilju bo[jih tcrmickih u, I,,\'; 1.
wcZ vilzduh s.: dovodi iza ko t[a gdc se predgrcva tako da je llsobljc zasticcJ1(} "d It bd-
nog vazduha. Otvo r za dovou ima najrnimjll povrs inu od 0,3 rn
2
i " .

9. 20J
blizc pauli . Najmanja povrSina za odvud vazull hil jc 0.2 m
2
a pns tilvlj<t se Si ll
blizc tavanici cimc sc nmogllCav<t najbo lji cfcl; al prnvc lravanj a. Za I; o llil rni cc II I; o ji -
ma 5C I;oristi gasovitu gorivu. o tvori za ve nli laciju mor;lj ll bil i na spo lj n je m zidll . Eli -
mi nisanjc vode iz I; oll arnicc pri prilznje njll sistema sc post iLe pril; ljll cc njc m odvoda
vode na kanil lizacionll fnfcZlI iii sc II graclllj c poscbna j ama cija jc zaprl' mina po pravi-
In veea ii i radnoj zaprc mini I; ot la.
9.1.2. Krovne kotIarnice
4
6
19
.
14
11
10
I
I
I
I
I
5
: 18
!
to=::?E":
I -
17
16
Slika 9.3 Krovlla kot/amica (1- kolao; 2 - Rorioll ik; 3 - fill er Zll I/lje; 4 - klldll ZCl II(je i
vodl/; 5 - I/ivo krova; (, - aps(Jrber bl/kc kot/lI ; 7 - povrall/i ,'od ZlI I/ljc; 8 - razvodlli voti w
IIlje; 9 - vClllil za IIlldprili.mk; 10 - rczcrvollr ZlI I/ljc; 11- fill cr za IIIjC; 12 - pl/lIIPll za I/ljc;
I J - zulvaracki vClllil; J 4 - vClllil za prailljclljc; 15 - dll cvlli rczervoar; 16 - sigllailli IIrcdaj;
17 -Ia.flcr zu iskljl/civalljc;J8 - ZVl/clla sigllaliZllcijll; 19 - siglll'llo.m a cay; 20 - "ivokaz)

20-1 II. Todoml,i(; 1'J10JEkTOI :-I.\lJ f'OSTROJEVJA %'-1 CF.STR-I LVO GREJANJI';
Raspnlozivi prostor u gradsk im Hcdin<lma je we skuplji i sui.en, pa je prosfor I ii
smdtaj kOllova do kr<ljnosti ograniecn, pogolovll slO se podzemni delovi zgrilde sve
c d ~ korist c kilO ga ral. ni pros tor. To svc upucuje na posfavljanjc kOflova u ccntrak
Sll1cSt e nc na krov\I i u 10m sill eaj u koriste se iskljllcivo feena i gasovita goriva. Kou
kOlloVil koji kor isle leena gnr ivil pOlrcbno je n(troeilll painju posvefifi problcmu ClI -
re nj il gnr iva p<l sc pn.:dvidajll poscbne PllSlIlit: is pod kOlla, gorionika i ccvnih vodov;\
u kojill1a se skllplja cvenill il ino iSkklo gorivo. Rczerv,la r za gorivo se nalazi 1I podrtl -
Il1l1 iii ca k va n zgrilue pa se ono pllmpall1(1 transporlllje dircklno do gorionika iii do
dnevnog rczc rvoOlra smeStenog u krovnoj ko[l a rnici . Ccvi Kojima se sprovodi gori vll
su povezit nc sa sabirnom poslIcl oll1 kO.ia je obezbeckna lako da sc u slueaju prskanj;\
ccvovoua prekinc dovod goriva.
Ukoliko se koriste kot lovi na gasovi fo gorivo sa prirodnom prornajom koji su
osctljivi na dejslvll vetra kojc jc na krovovima j akog infc nzifeta treba obezbcdili kol -
larniClI od prel e ranog prouiranj<J spoljnog vazdllha.
Prl'd nosli krovnih kotlarnica SlI: ncpostoja nje dimnjaka eime se postize lIsleda u
prLlstnrll i troskovill1a oddavanja, le mpc raturil izlaznih gasova moze bili znatno nii.;!
jcr ne pos lllji pol reba za uzgonskim cfekloll1 Zit slrujanje produkala sagorcvanja. Nlo-
dost aci SlI: oleZana montaza i ocl rZ<lva nje pos lrojenja 1I kollamiei, znalno vel:i sigur-
nos ni za hl cvi naroeit o ako sc koristi leeno gorivll, potrcba za dodatnim vodovima / ;,
Ira nsporl gorivil, pOlrcb<l za dllbrom izolacijoll1 od hllke_
9.1.3. Zvucna izolacija kot)ova
Kou kOllova nil tceno i g<1sovil o gorivo glilvni izvo[ sumova predstavlja sarno lozis-
Ie. !.:vuk .ic pos lcdica intcnzivnc turblliencije gorive smcilc kao i promcne priliska a
lozisill prilikoll1 sagoreva nja. Ukllliko Sll gorionici opremljcni vcntilalOrimit njihllV
rad prl'dSlavlja poscban izvor buke l:iji inlcnzil el u lozislu zavisi od saslava goriV"
s mdc, kil o i vclii":ine i po lozaja rasprsivaea.
Cirkulaeio nc pUll1pC mogu predslavljati izvor buke kada rade u kavitaeionom rl' -
zimu iii lI SleU dugotrajnog racla kada dolazi do llstccenja Idajcva_ Prilikom slarlllVil -
nja kolla sUll10vi Sll poslcdi ca n<1 glog porasla prilisk<1 i temperature_
Stika 9.4 Pre/lOs buke iz knllamice vazdll.fllim pulem i kroz nwJerijai (slilm levo);
prigusellje buke (dcsllo).

Q. KOTIARNICt:
205
Zvtlk se prenosi 1I vidll stmklurnog i :(.Vucnog laiasil. Struktumi til lilS ima isti Cizicki
srnisao kau i vihrildjc samo jc dmgc frekvencijl'. Strl.lkturni tala:; prcnusi se fllndamcntorn
preko zida. poda, kmz zidoVl' tiimnjakn. cevnim vodovima i prcko grejnog Iclil . ZVllCni 1<1 -
las naslajc emitovanjem stnlklurnog zvub nil grnnicnim povi"Sinama (slikil 9.4).
Pr igus ivanjc strukturnog zvuka vrii i se lI gradnjom " plivajllCeg" be lonskog funclil -
menta, sa prigl;snim plocamil iii e lils licnim os lanj anjem kntla i a.wovocl a. Zvucni lal il-
si se prigusuju apsorpcionim prigusivacima 1I Kojima sc zvtlcna em;rgijil lI sled trcnja
pretvara u toplOIU. Obicno se silstoje od celi cnog kutistil 1I knme se nalazi porozni
matcrijal, stilklena vuna. Svakako da ti ma lerijali Ireba da 5U nczapaljivi .
9.1.4. Smdtaj goriva
Dimenzijc pros tora za evTslo go rivo tre bil du su sIn je moguee vee..: jn sc izdaei
nadoknaduju time se preko leta mogu nilbavili godisnje koli cil1l' slIvug i znatno
jeftinijeg uglja.
Od vrstc zgrade, a narocito od tOgil ecmu svc podrum trchil da zavisi velici-
na prost ora koji sc moze izdvojiti za smdtaj goriva. Obicno se tdi <la najmllnji kapil -
citet skladi5ta bude dovoljno vetiki za tromesecnu zillihu. Nasiagil u skiadislu za ugalj
je visine 1,5 do najvise 2 m i po moguestvu gorivo se lageruje u viiie izdvojcnih odelja-
ka. Kod malih kotlova \1 koje se gorivo ubaellje sa pTednje stTane, uga lj se nal az i nil
istoj visini sa kotlarnicom. U veCim postrojenjima ubacivanje lI gIja je 'ia gnrnj e sl rane
pa je pri tome pod skladisla obicno \1 visini gomjc ivice koHa.
Tecnn gorivo se smeSta u reze rvoare cija velicina zavisi od vise cieme nata . Najpo-
voljniji 5U rezervoari koji mogu da prime celu godisnju pntrnsnju goriva a 10 SII oni
koji se koriste za poslrojcnja millih kapacileta. InaCe minimalnil zaprcmina rCZl: fVll il -
ra Ireba da obczbcdi har zillihu goriva od mesec dana. Rezcrvoari mugu bit i cdicni i
sinteticki. Ovi dmgi su skuplji ali su znalno laksi i ne korndirnjll .
I
Slika 9.5 Rezervoar za lec/lo gorivo sa za.'ftit/l;m korilolll i cevillla 4a odvod/ljava/lje
Rezervua ri se najccSce ukopavajn II zemiju. Ako sn cclicni unda sc ugraduju u be-
lonsko korito. Podzemni sintelicki rezervoari proizvode sc od policsl e r smolc sa ar-
maturom od staklenih vlakana. Svi podzcmni reze rvoari moraju se pc ri odicno ispili -

vil li 7.1I plivcl1o, 1. Ilad/ . .: rnll i rCI..:rvllari imajll 7.a pn;minll do 2000 I
9,(J) i pns lavljaju sc u bah:: rijt: nd m:: ko liko komada. C:Clicni rClcrvoari vclikih z"prl' o
l11ina s<.: izraduju zavil ri vil lljc m na li t' u rn<.:s lil i 1I oblikll su pravougaonibl. Sinkli'::ki
ro .l' rvo;l ri mogu i rna I i 7.'1 pre-mi IlU do 10000 I sa ugnldcnim eclicnim profilima Z'I po-
vcc;lIljl'slilbilnosli .
1
i spustan j e vazduha
Usi s ni vad
\
I
I
I
I
,
/
.-'
I I
Punj enj e
Stika 9.6 NadzclJllli rezervoari
9
1
r - I
L _____ _ ___ _ _ ...J
2
i I
I i
I
-1
4
7
5 6
Stilw 9.7 Zagrevllllje leJkog Illjll II cevovodll za IralLlporlovallje oil rczovoara do goriollilw
(1- podll; eel'lI; grejac; 2 - r<l zvod pare; 3 - kOlldellVI; vad; 4 - pndgrejae; S - izoladja:
6
0
clckl riclli grej ac; 7 - vodovi Z{l /llje; 8 - c1ektrib ri grejaCi; 9 - grejoe fW I/I0 1l1rLl'isavmrja
/llja iz rezervollra)

9. KOTLrlil .\'/C/:
20 7
(:c li cni rczcrvoari Sli podlozni koroziji koja jc obieno II zrokova na vudom kOj ;l jc
poslcdica kom.l cnzllcijc. KondcllZil t je tczi nd gnrivil pa sc skllplja na dnll rClcrvoa ril ,
gde jc korozija i niljkritienija. Zils tita od korozij c se vrsi prc mazima i 10 pu dnll rezt'r-
voara, dodavanjcm aditiva koji VCt lljll VOd ll , iii ka todnom z<ls titom. Provcra za pt ivc -
nosti se vrii i po mocli dllplug zida Sil ko nt ro lnom tccnoscli kojil u s ill cajll prodora gori-
va da je zvucni signal. Tdiko loz IIljc ( mawt ) se koris ti II vclikim sistemimil ccntraln()g
grcja nj;1. Nil lI obli caje nim tc mpcnllllrilma vcoma jc gll s to i nc povo ljno za transp() rt
pa jc pntrcbno dil SL' uljc zagreva cimc pos taje tccljivijc. Rezcrvoa ri sc pr;lvc sa tllP-
lot nom izolacij nm a na njihovom dnll nal azi se grcjac II oblikll podnc zmije. Na Sil -
mtl m mcstll uzi manjil gnr iva nal ilzi se clndiltni preclgrcjac kojim sc zagrcva gorivn na
tcmpc ra tllTli 100- 200 C koja <'nlOgllcuje nj cgovo rasprs iva nje II gori onikll . Da bi SC'
obczbccl ila potrcbna visknz nost mawta pogodna za njegov transpo rt , Zil duzc CCVOV()-
dc, us im izolacij c vrii i sc i grejanjc samih vodova (slika 9.7).
Sv;li..: i rezcrvoar ima otvor za pllnje njc gorivom. cev za odvodenje prodllbt a iSP;l-
ravanja i "disa nja" rczc rvoa ril II slucajll visokih te mpe ra tura kada dolilzi d() isparava ..
nja gori va, ccvi za transpo rt goriva do gorionika i me rni stap, od nosno mc ra e z;liiha
lilja, s tim sto II s isni vod trcba dn je najmanje .'i cm iznad dna rezcrvoaril zhug t;dozc-
nja YOlk . Ugraci ll jll sc sigurnosni IIledaji ko ji s lit e od prc Plinjava nja rczervoa ra (s lika
9.R) .
Zit tra nsport tcenog gnr iva iz medll rcze rvoara i gori onika primc njujll Sl;: poscbni
cevovocli. jccinoccvni. ci vllcl;:vni i prstc nas ti. l'rvi sc ko rislc kod malih ins talacija kod
knjih st' viiiak gnriva nl;: vra ea na IIsis pllmpe za gorivn, VI;:C se rcglliisa nj c klllicinL' gll-
riva v r ~ i promc nll m rd ima rada pumpc, Kod vccih Sl;: primc njuju dV(lccvni sisll;:mi,
kod knjih je jcdan vod razvocini i vezlIjl:: rezcrvnar sa gorionikom. drugi jc pllvralni i
vraca visak goriva II rczcrvnar. Ovo slnga, sto jc II razvodll IIvc k vcea kolicina gnriva
od ncophodnc, klljom SL' mlrLava s talan prilisa k II go ri onikll. a ka ko se pntrcbni grej -
ni ueinak mcnja, to 5C pll javljuje. visak koji povralnim vodom cirkulise nalrag pre ma
rczervlla ru. Prilagodav;1I1j c koli cine goriva vrsi sc promeno m preseka rn.Ia znicl:: gnrio-
nika , i:;ime 'c J d. /.ilva stnlan kvalil el ras pr:i ivanja.
2 3
-- -----,
-
max. 4,5 m
I
I
I I
L ___ ...J
4
5
Slika 9,8 Dvocevlli sistcm za trallsport lakog tcblOg goriva od rczervoara do goriollika
(1- cev za vazdl/II; 2 - ccv za plllljelljc; 3 - kOlllrollli stap; 4 - goriollik; 5 _ }ilter)

208 8. TodofUl ic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
Sam transport goriva se ostvaruje pumpom, koja je za viskozna ulja zllpcastog ti -
pa. Ona je visokog pritiska, usisava gorivo iz rezervoa ra pri cemu visina usisilvanja
bit i 8- 10 m, ali se u praksi ne prevazilazi visina od 4,5 m. Za ve like visinc i du-
zi ne ccvovodil koristi se jednil medu-pumpa. Brzina sl ruj anja ulja je 0,2-0,4 m/s.
U ovim ccvovodima ugraduje sc filler za gorivo, najeesCe u zajednickom kuCistll sa
pumpom, koji obezbcduje gorionik a posebno mlilznieu za rasprSiva nje od zaeepljenj ;1.
Svaka kOllarniea na gasovito gorivo lreba da imil regul ato r priliska koji
konsta nt il n pritisak gasa, sigurnos ni uredaj za zalvaranje koji dopusla prolok gasa
mo pri besprekornom funkcionisanju sist e ma kao i ventil za ispustanje gasa II sill cajll
kvara na poslrojenjll. Osim toga se lI gradujc kontrolnik pritiska gasa koj i iskljll l" lIjl
gorionik 1I sill cajll smanje nog protoka gasa koj i moze bili uzrokova n njcgovim iSlica-
nJem.
Obavczan je i ve nlil za prekidanje dOloka gasa u slucaju opasnosti van sClmog pos-
troje nja.
9.2. GORIONICI
9.2.1. Gorionici za tecDa goriva
Sagon,: vilnjc tecnog gori va je vcoma slozen heterog.eni proces koji 5C sastoji iz nl -
koliko fill.i1 koje se vremenski pn.:klapajll. Oil bi silgo"rcvanjc bilo s to efikasnijc pll l -
rcbno jc gnri vo rasprsiti na sto sitnije bpljice i omoguciti njegovo int c nzivno
njc sa vazduhom. Rasprsivanje i mesa nje goriva sa vazduhom se moze plls tiCi njcg" -
vim isparava nje m, rotacijom i Ubilcivilnjcm pod pritiskom.
Kod procesa isparavanja toplot.a sc dovod i gorivu koje isparava i na (aj nacin ,IV; I
ra smeSlI za silgorevanje.
U gorionicima sa rasprsivanjc m, uljc se pod pritiskom dovod i do ml azllin' kllj;1
ima m .. Jle nlvorc kroz koje prot icc gnrivo i rasprsbvil sc na niljfinije bpljice p"(1ul
magic, LJ siste mima ccntrillnog grcjanja gotovo iskljucivo sc korist c ovakvi gori ll l1i ri .
Mcdlltim, rasprsivanjc gorivil mozc se uspd ntl izvrstili i lIkoliko sc vaztluh dO\'\J( li
pod vccim priti skom btla 1I1je imn mali pritisak, Vazdllh potre bnn I.a silgorcva njc de-
li sc na primarni koji ras prsujc gorivo i sckundarni koji je ncophocla n za prnn:s S;I('.Il-
rcvanja (s lika 9.9).
Kod rotacionih gorionika gorivo sc dovodi u konusnu rotirajllcu posudu (;iji jc \' rh
okrcllul prcma lozis tll . Pod dejslvom ccntrifugalnih sila gorivo se lalozi po bOl' nilll
ivicama i biva odbaceno 1I loziste.
9.2.2. Gorionici za gasovita goriva
Gorionici za gasovito gorivo mogll bili atmnsrerski iii sa nadpritiskom iI Z;J r;1 /.liku
otl sagorevanjil evrstih i lccnih goriva, sar:1 pruCC5 silgorcvanja gasa.it: homogc n.
Stvarilnje sagorivc smck jc iii II samum gurioniku iii U loziiitll. Kud alll1ost'cfski h
gorionika vazdllh se injcklorskim dcjstvnm uVllui II gorionik (slika 9.10).

9. KOTLARNICE
209
Sliko 9.9 Gorionik sa rasprSivalljem goriva vazdllhom (1- motor; 2 - kolo vell/ila/ora;
3 - sigllrlloslli IIredaj; 4 - kOIl/ro/t1O s/aklo; 5 - osigllranje od IIvlacellja plamella;
6, 7 - maglle/lli veil/iii za mlaZllice; 8 - jlallsa za poddavallje; 9 - elek/roda, svecica;
10 - zaus/avlla ploca; 11- p/amella cev; 12 - mlaZllice za I/lje; 13 - m%r za podesavallje
koliane vazduha; 14 - klaplla za vazdllh; 15 - plllllpa za IIlje;16 - povra/lli IIljlli vod; .
17 - razvodlli IIljni vod; 18 - /rallsjorma/or za svet':ice; 19 - prikljllc:ak za s/rujll;
20 - prekidac; 21- osigurallje m%ra; 22 - kobl za svecice; 23 - pri/islli vod za IIlje)
2
4
II 'U' I
I
o
o of 0,
0 '0 d
o
'
c 0 0
o a.o
p
r;; .Y
0 a C.
6
Stika 9.10 Injektorski atmosjerski gorionik 0- cev za raspode/II gasa; 2 - glavlla mlavlica;
3 - primami vazduh; 4 - mdavilla gasa i vazdl/ha; 5 - plamen; 6 - vazdl/fr)

210 B. Todorovic PROJEKfOJlANJE POSTROJENJA 7.A CEWrRALNO GREJANJ
Natprilisni gori onici imaju dovnd vazduha venlilatorom a potrebna koli cina
du ha za sagoreva nje se tacno dozira.
9.3. DIMNJAK .yJ
Di mnj ak ima zada tak da produkte. sagorevanja sprovede u atmosfem. a kod kot -
lova sa prirodnom promajom i da svojim uzgonskim efektom uvede u loziste dovoljnu
kolicinll vazdllha za sagorevanjc.
St rujanjc produkata sagoreva nja kroz dimnjnk naslaje li S led promaje koja sc stva -
ra za hvaljllju6i razlici izmedll specificne gustine toplih gasova i hl adnog vazduha. Pro-
milj a dimnjaka je dakle uloliko veca llkoliko jc dimnjak visi i llkoliko jc ve':a razli b
izmedu temperature prodllkala sagoreva nja i okolnog vazdllha. Kolicina ovih produ-
kata koju data promaja mOle da izvuce. zavisi od svih otpora na celoj duzini slrujanja
iI na koju utice osim duzine dimnjaka, njegov presek i hrapavos t unutrasnje povrsinc:
kao i broj i ostrina prome na pravca strujil nj il.
Za kollove sa prirodnom pro majom moraju se savladati i otpori u sa mom knt III .
za razliku od kotl ova sa nadpritiskom gde gori onik savladuje olpore kotla, takn da
dimnjaci mogu imati manji presek.
Visina dimnjaka zavisi od visinc zgradc, a prcsck od koli cine dimnih gasova. I'n: -
sck dimnjaka moze sc gru bo odrediti prema obrascu:
gde je:
Q - kapacite t kotlova prikljueenih na dimnjak (W) ,
II - visina dimnjaka od rciie tke u lozistu kotla (m).
{/ = 0.17 za teeno gorivo. {/ = 0.026 za koks. n = 0.034 za mrke ugljeve.
Presek dimnjace se uzima 10 - 20% ve':i od preseka dimnjaka. Duiina dimnjacl'
pri prirodnom odvodcnju gasova ne sme bili duza od I !3 visine dimnjaka. Zil preciz-
no i korektno odredivanje prcseka dimnjaka treba poznavati konstmkcione de laljl
dimnjaka. pad priliska i odgovarajuce karaktcristike kolla, brzinll stmjanja gasov<t
njihovu prosecnll temperaturll ild_
9.4. PRORACUN KAPACITETA KOTLA
Kao osnov za dimenzionisanje kotla sluzi lIkupna kolicina toplote koju odaju sV<t
grejna tela. Ova kolicina loplote se povccava za toplot ne gllbitke kotla i cevne mrl'z..: .
Kod postroje nja za zgrada, pove':anje se dodaje proccntualno od kolicinl
IOplote koju odajll grejna tela. a u zavisnosti od nacina vodenja i vrst e loplotne zasli -
te cevne mreze.
Potrebni kapacit e l kOlin odreduje se po obrascu:

9. KOT/ARNl eF.
211
Qk =Q ( 1 + (/ + b) (W)
(9. 1)
Qk - kapaeitet kot la (W)
Q - koli cina toplote ko ju odaju grejna tela (W)
{/ - dod<llak za toplotne gubilke kotla i vodova (%)
Ii - dod<llak na brl.c z<tgrevanje vode i mase postrojenja (%)
Dodaei iznose:
(f = 0. 10 -za postrojenja cij i su vodovi s labo zas liceni , usponski vodovi na
spoljnim zidovima, horizont;tln<t mreza izolova n<l i pos(;wlj e m, na
hladnom tavanu;
(f = 0, 15 - za poslrojenja ciji su vodovi polozeni. siroko r<l zgra nati , usponsk i
voclovi u zljebovima spoljnih zidova, horizont alna mreza izolovana i
postavljena na hladnom lavanu.
Doda lak b Ireba dodavali sa rno u slucaju kada se predvida svakodnevni pn::kid u
lozenju i pri najveCi m hladnoca ma i iznosi:
- Zil greja njc vndom b = 0,20
- za greja nje parom b = 0.10
9.5. IZBOR KOTLA
PoslO se prema obrascll (9. 1) udn: cli kolicina loplole Qk koja lreba da sc proizvodi
u kOllu, prelazi se na izbor kolla. To se ci ni na osnovu k<tpaeil el<l koje proizvodac da-
je za svaki lip i velicinll koll<l .
Prilikom izbora koll a Ireba imali 1I vidll da je proizvodac naveo podalke prema is-
pilivanjima 1I laboralorijskim lIslovima ida je pri lome korisceno gorivo visokog kva -
lil ela. Ovu cinje niclI projeklanl mora cia uzme u obzir. lIkoliko posloji vcrov;Jlnoca
da ce se It slovi pri kor isce nju knlla razlikovali od onih Zil koje je proizvoclac naven
podalke. s to se prakti cno moze dognditi sarno kod kollova nn L-vrslo gorivo.
U svim sillcajevima kada se ne ras polaze podacima 0 kapaeilclll , kan i kada pro-
jeklant navedcne kapacitete zcli da proveri, kolao sc bira prema potrcbno j grejnoj
pov,.sini, a po obrasclI:
gde je:
A - grejna povrsi na kotla (m
2
)
Qk - potre bni toplotni kapacite t kotla (W)
K - normalno opterecenjc kolla (W/m2)
(9.2)
Normalno opt ereee nje kotl a K zavisi od vrste goriva, konslmkeije kotla i zagrev-
nog [Ill ida kao nosiocil to plote za sistcm grcja nja. Srcdnje vroclnosti za K dale Sit 1I ta-
beli 9.1.

212 /I. T adorVlit PROf EJ<..TOVA Nf E POSTROJ ENfA ZA CEN1'Rr1 LNO G REf A Nf E
Tabcla 9.[
VRSTA Mali kotl ovi Srcdnii kotl ovi" Veliki korl ovi'"
GORIVA
Mrki IIgljevi veee
9300
l oplolne moCi
Mrki lIslj evi O1 nnje
7000
l opl olne O1oCi
Gradski gas LI 600
Teeno Rori vlI lI GOO
,
0) KOl lovi povrsillc do oko 5 111-
) KOll ovi povrsine do oko 20 01'
para
8100
5800
10500
10500
"')Koll ovi povrsinc do oko 20 7501'
v()(la parn
9300 8100 9300
7000 5800 7000
9300 8100 9300
9300 8100 9300
9.6. KOTLARNICA ZA TECNO GORIVO

8[00
5800
8100
8100
Ko tl nrnicL: sn kOllovima koji ko rislc IcenO gorivo zahtcvaju mnnje prostora S obzi
rom da kOll it nijL: potrebitl1 prostor za dzaranjc i eiseenje. Isto lako, 1I ovum
sill eaju.it: ne po trebna proslorija za smdlaj goriva, jer se avo ellva 1I specijalnim rc:ze r
voarima, koji SlI obieno van zgrade i ukopani 1I zemljll .
S obzirom na specificne uredaj e kod kotlarnica sa lakim leenim gorivom treba .
osi m kolla, dimenzi o nisali rcze rvoar i cevovod za teeno gorivo (lllje) od
do gorio nika, i odredili tip i kapacit e t gorionika.
Gorionik se dime nzionise pre ma maksimalnoj casovnoj pOlrosnji goriva. Slieno jL:
i Sit cevovodima za gorivo, kod kojih se obicno raellna Sit brzinom llija od 0,3 m/s.
Cevi Sll b<lkarne iii cclicne sa pre{;nicim<l 3/8 " - 1 n.
Odredivitnjc ve Ueine rczcrvoara za gorivo, sc vr!ii pre m<l proseenoj godiSnjoj potrosnji
goriva. Potrcbna i podaci dati su liZ primer 9.3.
Primer 9.1
Usvojiti kolao za ccntralno grcjilnjc: loplom vodom ako sva grejna tela Ireba cia
odaju 42.S00W. Horizonlalna cevna mrda je izolovana, vodena kroz suteren, a vcrti
bini vodovi su veGi nom \lZ spoljne zidove, vidno poslavljeni i neizolovanL K<lo gorivo
se predvida mrki ugalj manje toplotne moGi .
Rc!icnje
Dodaci:
((=0,10
b=O
No rmalno opterece njc kotla
K = 7000 W/m2
Potrebnn gn:jna povriiina KOlla:

9. KOTURNICE
213
9.7. GOpISNJA POTROSNJA TOPLOTE
Potrebna kolicina toplote za grejanje jednog objekta je racunski podatak koji je
merodavan za dimenzionisanje postrojenja. Ona se razlikuje od stvamo potrebne,
odnosno stvarno utrosene kolicine toplote, koja je osnov za izraclInavanje eksploata-
cionih troskova a odreduje se merenjem utrosene encgije. Proscena potrosnja toplot-
ne energije m o ~ se dosta tacno i predvideti, i nju projektant obavezno treba da pro-
racuna, bez obzira da Ii se radi 0 postrojenjll ccntralnog grejanj a sa sopstvenom kot-
lamicom ili sistemom prikljucenim na rnrezu daljinskog grejanja. Jer to je podatak na
osnovu koga sc izracunava potrebna kolicilla goriva i odreduje velicina prostora za
smdtaj goriva, a od nje zavise i prosecni -cksploatacioni troskoyi od cije visine cesto
zavisi i definitivna odluka investitora 0 ugradnji ccntralnog grejanja.
Zbog valnosti ovih podataka za svako mesto postoje merodavne velicine za izra-
cunavanje proseene godisnje potrosnje toplotne en<.:rgije, i tn one koj e zavise iskljuei-
vo od ktimatskih prilika.
9.7.1. Racunska i stvarno potrebna koliCina toplote
Racunska kolicina toplote sastoji se od gubitaka liS led prolaza tc plote kroz sve
gradevinske clemente koji ogranieavaju grejane prostorije. Ona se izraclInava prema
toplotno-fizickim karakteristikama objekala i spoljnoj projektnoj lcmperaturi. GlIbi-
ci toplote se zatim, kao sto je vee objasnjeno, uveeavaju u ci lju obuhvCltanja infiltraei-
je spoljnjeg vazdllha i izuzctno nepovoljnih slucajeva koji doprinose povecanju gllbi-
taka toplote. Ovako korigovani gllbici predstavljajll racunsku potrebnu kolieinu top-
lote, koja se koristi kao osnovni podatak pri projektovanju poslrojenja.
Kako spoljna temperatura varira i II toku jednog dana kao i tokom godine, spolj-
na i projektna temperatura se mcdusobno retko podudaraju. Osim toga. nepovoljni
slucajevi koji su proracunom obuhvaceni dodacima ne deluju jednovremeno i 1I svim
prostorijama. A to sve znaci da je postrojenje dimenzionisano za izuzetno nepovoljne
uslove koji bi mogli da deluju na grupu prostorija, a nikako na celu zgradu, te da je
racunska kolicina toplote za grejanje jednog objekta uvek veca od stvarno potrebne.
Medutim, oni obuhvataju i rezervu za sva odstupanja gradevinskog o'bjekta u odnosu
na projekat koji je bio osnov za proraeun grejnog sistema.
Prilikom izracunavanja stvarno potrebne kolicine toplote povremeni i detirnieni
uticaj nepovoljnih uslova (vetar, dmi prekid grejanja i dr.) se uzima u obzir preko ko-
rekcionih koeficijenata, koji predstavljaju opste podatke i koji su poznati u struenoj
literaturi. Medutim, uticaj spoljnih temperatura je specifican za svako mesto i oee-
njuje se preko tzv. s t e pen - dan ft, koji se izracunavaju na osnovu statistieke ana-
Iize temperatumih promena u datommestu,.

21-1 II Tot/orm';f PROJI:.-;;fOV4.SJE POSTROJt:NJA Zrf CENTR4LNO GREJANJE
9.7.2. Stepen - dani
Ako se sa q oznaci kolicina loplole koja je neophodna za greja nje jednog
pri razlici unulras nje (I,,) i spoljne temperalure (I,) ravnoj jedan Slepen:
I" - I, = 1
nnda sc slvarno pOlrebna kolicina toplote (Q.) po pojedinim danima moil- iUM_ili
sledrcim jednacinamil:
- za prvi dan QI = q -( /,, - l
sI
)-24
- za drugi dan Q2 = q -(I" - Is7)-24
- za n-li dan Q" = q -(I" -1",)-24
1I kojima su sa 1" . I
s
-z, __ _ ,1
9
" oznnCcne srednje dnevne te mperalure odgovarajuceg dil -
nil .
Sabirajuci ?olreban broj dnevnih kolieina loplote Uednacine annlogne gornjim)
izraeunava se stvarna kolicina loplOle Qg za ceo grejni period od Z dana:
z
Q
g
=24-q- 2:(1"-1,,,) (W-h/god)
(t)_3)
II :;::: I
iii S obzirom da je lInutrasnja te mpe ra lura I" kooslanlna velicina lokom rad;, gr"I"""
poslrojenja, sledi:
=24-
q
-(Z -I,,- Il
s
,,) (W-h/god)
,,=1
( L). _I I
lzraz (9.4) se mo:k transformisali nil laj naein slo se suma srednjih Jnt'vni h 1, 111 -
pnatura (drugi clan izraza u zagradi) zamenjuje srednjom temperalllrom gr"jnog 1" -
rioda (Is):
pa se dobija:
Z
2:15' =
11 = I
Qg =24-q-Z-(/" -l
g
) (W-h/god)
(CI_I> )
U nawdenim izrazima koriseena jt: jediniena vrednost Casovne pOln; bne koli'- II1l'
loplole. odnosno ona kolicina loplole koja se dobija pri razlici od jednog Sl cPl-lI.1 i/-
medu spoljne i unutrasnje lempcralurc_ Ova vc!icina (q) se moze lako odrt:Jlli r "llh'-
raclIoske kolicinc loplole QI. proraeunate za projektnu lempe raltJrskli rdi l, "
I" - 1.,, _ lun Zit izraclinavanje vrednosli q .ie:

9. KOTLAUNICE
215
q = Q" (WfK)
11l- /
Jp
(9.7)
u kome je sa I", oznacc na spoljna projektna It; mpcralura za dato mesto.
Pomocu reladjc (9.7) i uvodcnjc m ko rckcionih kocficije nat a. koli cina
IOplote poslrojenja koja rade pri razlicitim rdimima .e'kspoloatacije. mo/.e se izracll -
nat i preko opsteg obrasea:
I - I
= 2-1 . Q" . Z " K. y' e
'I/ - I ,tp
(W h/god) (9.R)
U gornjoj jednacini koeficijcnt e obuhvata sill cajcve kada post rojenja ne r<lde svih
24 casa u toku dana i kada postojc i drugi prekidi grejanja (slI bota. nede lj a, praz niei).
Faktor y je uslvari kocficije nl jednovre mcnosti delova nj a posebno nepovolj nih lItiCil-
ja, koj i se proracllnom lI zimajll 1I obzir a nikad ne dellljll istovrc me no 1I svim pros to-
rijama.
U jednacini (9. 3) izmz koj i je pod sumom odnosi se na spoljne te mpe rature i broj
dana grejnog perioda koji je funkeija bas tih spoljnih te mpe rat ura. Posto su to cle-
menti koji ne zavise od samog objekt a, vee iskljucivo od klime koja vlada u posmatra-
nom mes lU, pomenlltim izrazom se dcfinise pojam "st epen-dan" koj i je uvede n za
ocenjwanje klimatski h 1Ilieaja na stva rno pOlrebnu koli cinu toplote za greja nje:
z
SD = 2:(1" -Is,,) (9.9)
n::: 1
Stepen-dani (SD) se mogu izrazili i pomocu srcdnje te mpe rature pe rioda grejanja
od Z dana, a prema jCdnaCini:
5D=2' (I,, - l
g
) (9.10)
Po smenjivanjll (9. 10) 1I (9.8) dobija se krajnji oblik jednacine za izracunavanjc
potrebne kolicine toplole:
Q = 24 Q" . SD y' e
g 1,,-t,1'
(W h/god) (9. 11 )
9.7.3. Prakticno odredivanje step en - dana
Posto u izrazu za stepen-dane (9.10) treba pret hodno poznavati srednju te mpera-
Il1ru grejnog pe rioda koja se izracunava pomot u srednjih tempe ratura svih dana koji
pripadaju grejnom periodu, to se za prakticnu primenu koristi jednacina (9.9) u tran-
sformisanom obliku:

2/ 6 R. To(/(}frJl'lc PIWf EkTm-:-I , I E POSTROf ENfA Z-j CENTR-1LNOG/?EJANfF.
11= 1
u kome .i e: 2 - broj d1t na grejnog pe ri oda, I" - unutrasnja prosecna grl' j-
nng objekta, 'IE - temperatura koj a ogranicava pocetak i kraj greja nja. ' "" - srcd l1j ,1
te mperatma svakog pojedinog da na u toku pe rioda grejanj iL
Posto se eclokupan pros tor u jed nom obje ktu ne grejc na istu te mpe ra turu , I p "
kao lInut as nj a tempera tura me rodavna za izracunava nje st.cpe n-<l a na uzima sn:dnja
vrednost te mperatura svih grej anih pros torija, a koj a se izracunava po obrasclI :
('i. 13)
1I kome su Vi zapremine prostorija, a Ii odova rajuce te mperature. Medutim,
nj e te mpe rature po prostorija ma varirajll u granicama od 15 - 22 C. A pos to Sl ' II
prosecnim objektima najveCi broj pros torija greje na 20 C i vise je onih cija je templ'-
ratma ispod ove vrednosti (hodniei , pomocne pros torije) nego iznad (kupa til a i s!.) i
to se b o srednj a tempe ratura adminis trativnih. stambe nih i dmgih zgrada sli e/1 c 11 ;, -
me ne moze usvojiti tempe ratma od 19 C.
Grani cna temperatura grej nog pe rioda ' IE' koja jc pot rebna za koriscenje jCtlili'l'i-
ne (9. 12) , predstavlja podatak koji moze da se razlikuje od slucaj a do sluCaja i l <i vi,i
prve nstve no od name ne objc kt a (I aboratorij e. bolnice. skole itd.) . U
praksi za najveci broj slucajeva, pose bno za gradskc topl 1t ne, vazin je krit e rijum d.,
pocinj c i zavrsava sa grejanjem ooda kada je prvi, odnoson pos lednji put u sezonl l i-
me i prelaznim meseeima srednj 1t temperatura tri uzastopna dana iznosila 12 C: ii i hi -
la niza od nje_
Ovaj kritc rijum je bin u dire ktnoj vezi sa primenom kotla rni ca sa cvrs tim gnri \ . . '11.
kod koj ih nijc tako jednostavno pustanje postroje nja 1I rad i prekidanja lozcnja. 1,1"
SIO je to slucaj kod velikog broja danasnjih kOll arni ca koje koriste gasovit n iii I" "
gorivo i imajll potplIno alltomati zovan pngon. Kod postroje nj a prikljllee nih na L:' ,
kot larni ec, poce tak i zavrse tak grej nog perioda sc pomL: ra prcma visim spll ljni m :
peraturama. eime. sc povecava uuzina t raj,l nj<l grejnog peri oda a li sc i puhol.is ..
uslovi lI god nos ti Ijudi. koji pri nizim gr<t oicoim tL: mpera turnm<l nislI bil i Z<idOvllli, '
dnnima pred poce tak i pos le zavrSctka grejanj a.
Za Jugo. lavijl1 511 stepen- da ni racllnati za gra nicnu lL: mpc raturu od 1.2 0('
prosecoa tempe ra tura grej nih pros torija usvojena jc vrednnst 19C, pa S1l' ,
nvih ve li Ci na II jcd nacinu (9. 12) dobija il.f<l z za stepe n- dane u komL: kall nq1" /.I' ,
ostaju sarno srednje dncvne te mperature i broj dana grejnllg pe riodn:
z
SD =2(19 - 12) + 2)12- 1,,, )
11 = 1
Jednaeina (9. 14) jL: graricki prikazana na slikama 9.1 1 i 9. 12 prema te mpCl""
kim poci ;lci ma za Beograd i Podgnriell. kao prcds tavni cima kll ntine nt a lnc i I11l "

9 I\OTLARNICE
217
klime. Na slici 9. 11 jc dat proseca n tok spoljnih tcmpcrat uril Zit II ogr;]d, it n<:
slici 9.12. za Podgoricu. pre ma meteoroillskom osmatranju u toku pc ri da 1925 -
19-10 i 1949 -1968 god inc. Tacke 1\ i B na krivoj promene tcmperatur odf,ovariljll
vrednosti od 12 C i 117:nacavilju pocctni i krajnji dan sezom; grejanja. ;, r"zm"k iJ.-
medu ovih tacilka duzintl grejnog pcrioda 1I danima.
Prvi Clan jednacinc (9.14) odgovara pnvrsini 11
1
, koja jc ndrcde na iwtcrmam<1
unutrasnjc (I" = 19 C) i gra nicnc tc mpera turc perioda grcja nj a (/18 = 12 C). a drugi
clan povrsini 11
7
ciji SlI okviri dcfi nisani izotermi1ma grani cnc i krivoil1 proITIcnc
spoljnc temperature. Zbir povrisinil /11 i /1
2
odgova ra rdcnju jcdnacim; (9. 14) i pn:cI-
stavlja broj stcpen- dilna.
9.7.4. Tabela stepen-dana za .lugoslaviju
Na 05n0\l11 utvde nih kriterijuma i metoda izracunati su slepen- dani (SJ) za ndn.:-
dena mcsta koji 5C nalaze u tabcli 9.11. U ist oj labeli su dati i dt;zina grejnog perioc!;1
(2) II danima. kilO i srcdnja lempcrilluril grcjnog prioda tllll (0C).
Ukoliko se 1I nekom slucajll utvrdi da je srednja lemperalllra grcjnog objdta ra7.-
lici la oel lIsvojcne vrcdnosl i oel I<J e, moze se izvrsili korcktllf:l stepcn- cl ;tna. Oil os-
novu jcdnacine (9. 12). mcnjajllci podiltak za tll i utvrdujuci razlikll sarno prvog Clan;!.
ZPERtCD GREJANJA U DANI,',\A, Z PEx 100 G REJAN JA U DAN I MA -
.
,
/.::Y/ . /. '//. ///
7/.//// /. / /./ /- '///
gl ': f-i7Ib,/ 7/-n ,/ 7,/ 7,/, '71;,""7: /./n-7,/. 7/*, V
7
V, -,,/ +-+-H
1
:
,///,,////// '// V// /.
o
XI XII 1/ II( IY
DANI
Slika 9.11 Grajicki prikaz stepclI - dalla za
Beograd
1-.
/./1 V/////./' 'lv ///
'V, (///;// /. V/ '//

//V//////1 '// /// J
'/ '///////// / ' '//, I
,
/./1)' ////. / // //. .,/ /'
A
\ '(
"""" " ....... " "",," ,,'.
B
"
:-.. " "''', ". ' : ....... ,," ....... y
-
\
."""" ,,'\. '\. V
"
','\. ....... \ .......... "., ....... " ....... V
'\. "''''''-' S'\YI
B
'\." '\. ....... " y
,
'\. '\.: Y
,
,

,
X KI XI/ I /I

IV
DANI
Stika 9.12 Grajicki prikaz stCPCII - dalla
za PodgoriclI
'I t
.

21 S 13. T (}(lorOl 'ii: PROf EK{'() I:I NJ E l' OSTROl ENf A z.t CENTRA LNO G REJA Nf E
Tabela 9, \I
Srbij;t
McslO SD Z
',m
Mcsln SD Z I,.
Alcksill:1c 2492 176 4,7 Kli rsumlija 2892 198 4,4
Backi Pel cavae 2778 186 4, 1 Lcskovac 2618 181 4,5
Bela 'rk""
2593 179 4.4 Ljuuiccvo- POz.1r CV3C 2592 181
4.7
Beograd 2520 175 4,6 Mit covac n 3 T:l ci 4484 272
1 -
-.)
Bei:ej 2797 184 3.8 Ml a(il.:novac 2866 193 4,1
130r 3090 200 3,5 Negalin 2845 183 3.6
Bosiljgrad 2968 196 3,9 Nis 2613 179 4,4
l3uj:l I IUvac 2716 187 .. .5 Novi Kncievac 274 1 183 4,0
l3ukovicb Banja 27-13 189 4,4 Noyi P:lzar 3100 203 3,7
Valjevo 2782 192 4.5 Novi Sad 2680 181 4,2
Veliko Granisle 2708 185 4,4 Palic 2830 188 4,0
Vladimirci 2612 175 4,1 P:mccvo 2720 182 4.1
Vlasin;l 40-14 257 3,3 Pel rovae na MI:wi 2640 181 4)
V r ~ l l j c 2674 182 4,3 Pee 2634 186 4,9
Veuas 2847 188 3,B Pifot 2670 180 4.5
Vrcoc; 2619 IS4 4,8 Prcdcjanc 2626 189 5, 1
Vrnj acka Ballj a 2784 194 4,7 Prdicvo 2643 190 5,1
Vrsac 2560 180 4,8 Prist illil 2915 195 4, 1
Gomj i Mibnov;lc 3076 208 4,2 Pr izrcn 2397 190 6,-1
Dimil rovge.,( I 2826 193 4,3 Prokll pljc 2606 186 5,0
DivcibaTc 384 1 243 3,2 Rekovac 2726 188 4.5
Dilkoyic.1 2691 195 5,2 SCill a 2822 187 3,9
Zaguhi<.::l 3085 202 3,8 Sjcnicl 4133 251 25
ZJjCC:lf 2BXB 192 4,0 Smcdcn..:vo 2641 180 .15
Zcmun (siari 2468 177 5,0 Smcdcrcvska Palanka 2632 182 45
aerodrom)
Zial iuor 3719 239 3.4 SokolJalljo 2875 194 4,2
Zrcnjanin 2746 182 3,9 Somuor 2865 190 4,0
Jarmcnovci 2797 193 4.5 Srcmski Kilrl ovci 249& 177 4.Q
Kikitld;1 2762 183 3,9 Srcmska Milrovic.1 2740 185 4.2
Knj:l'zcvac 2862 194 4,2 Svcto7.arcvo 2606 178 4,4
Kllviljac.1 2613 181 4,6 Topola 2475 180 5,3
Kovi ll 2590 179 4.5 Uziec 3036 201 4,0
Kokin Brad 3590 229 3,3 Uroscvae 3044 200 3.8
Kopnollik 5337 311 1,8 Coe:. k 2752 190 45
Kosovska Mil rovica. 2848 194 4,3 C:uprija 2647 163
4,-1
Kr:1gujcvac 2620 180 4,5 Sabac 2586 I S I
4,7
Kraljcvo 2635 180 4,4 Sid 2685 184
4,4
Kru5cWlc 2662 183 4.5
Crna Cora
BtU 11 67 124 9,6 NikSic 2717 197
- 1
).-
Bijclo Poljc 3132 216 4.5 Pljcvlja 3323 219
3,8
BlIdva 11 42 121 9,6 Podgori<='1 1618 142
7,6
Virpazar 1800 155 7,4 Ulcinj l301 129
8,9
lvangrad 3093 209 4,2 Herceg Novi 1113 120
9,7
Kolasi n 3698 244 3,8 Cetinjc 2830 205
5,2
Rcpublika Srpska
Banja Luka 2774 188 4,2 Prijcdor 2919 201 4.5
BileCa 2265 180 6,4 Sarajevo Srpsko 3077 21l
4,4
Visegrad 2761 190 4.5 Srebrcnic.1 2950 206
4,7
Douoj 2801 190 4,1 Trcuilljc 18n 164
7,7

9. KOTURNICE
219
9.8. POTROSNJA GORIVA
potrosnja teenog odnosno evrstog goriva predstavlja polazni podatak za
odredivanje proseene cene grejanja, za dimen2ionisanje rezcrvoara za teeno
gorivo, iii potreboe vt:!ieine prostorije za smestaj Cvrstog goriva.
Koristi se obrazac koji sadrii godiSnju kolicinll potrebne toplote:
B= 243,6e'ySDQ
(I" -I,)H" '17
(kg/god)
e = e,'eb - predst avlja koeficijent i sastoji sc od koeficijenta temperatur-
nog (e,) i eksploatacionog (eb) ogranieenja. Prvi obllhvata dnevne prekide lozenja us-
led kojih je srednja dnevna temperatura grejnih prostorija nua od unutrasnjih pro-
jcktnih temperatura. Koeficijent it b uzima u obzir slueajcve kod kojih ulllltrasnji uslo-
vi grejanja nisu svakog dana isti jer se grejanje obustavlja iIi primetno smanjuje subo-
lOrn i nedeljom, za vreme praznika i raspusta (skole is!. ),
Koeficijent temperaturskog ogranieenja se izracunava po obrascu:
tum -/
Jm
e = ,
lu -Ism
gde je sa I,,", oznaeena srednja unutrasnja temperatura zgrade u toku 24 easa, sa I"
unutrasnja projektna temperatura, a sa Ism srednja spoljna temperatura u toku grej-
nog perioda.
Vrednost za lum zavisi od dnevnog grejnog period a i moguenosti hladenja zgrade u
toku noei. Ako se ne raspola1:e sa potrebnim tempcraturnim podacima, mogu se ko-
ristiti pribliZne vrednosti za e, prema tabeli 9 ,III ,
Koeficijent eksploatacionog ogranieenja je predviden same za objekte u Kojima se
u tokl! pojedinih dana obustavlja iii smanjuje grejanje, sto zavisi od namene zgrade.
U taJ..:virn slueajevima se smanjuje iii broj dana grejanja iIi efekat grejanja, sto se od-
raZava na godisnju potrosnju goriva
Tabela 9, III - KoencUent tcmperaturnog e,
Vrsta zerade
"
Bolnice i wade slime namene 100
5tambene wade sa weianiem svih prostoriia 095
5tambene >grade sa izrazitim noenim ograniunjem u
grejanju: administrativne >grade, robne I(lICe i drugi sliooi
0,90
objehi velikih akumulacionih sposobnosti u
urnerene Idime sa veurniim kursevimh
Administrativne zgrade itd. pri manjoj akumulacionoj
i u klime Ikole sa dYe smene
0,85
Skole sa jednom smenom nastavo.,i

0,80
Skole sa jednom smenom nastave i malom alrumulacionom
0,75


220 !1.TOflorm;r IWOJU<. TOI :' I NJE POSTI?OJJ::NJA 7.,.1 CENTR.-1L,\'O GRUANJF.
Vrcd nost i 7.a e" sc pre ma labeli C).IV.
I<orc kturni kodicijcnt y U obrascll 7.a od rcdivanje potrosnjc gllriva 11 "
cinjcniclI da je pntrchna ko li cina toplote rilClIna ta prema 17.v. lr<msmis ionim guhi l'i l11 "
koji su pOVC' Cn ni 7.a clocliltkc na rrckid lozcnja. uti caj vc tra i elr. Pos to sc uslovi Iho!:!
koj ih SU ovi el odaci preclvidcni ne javljaju uwk i istovrcme no. clolil7.i sc cl o I.ak ljl lil"
da jc vreclnosl pOlrebne toplOlc za grcja nje 1I prosek u ispod racuno m ot!I\'lk .
ne. cilk iil ko bi spoljnc tc mpcr<l turc bile bliske projektnoj vrcdnosti .
Kodicijent y iznlisi:
- 7.il normalno vetrovitc prcde lc i za klonje n polozaj y = 0,63
- za normalno vetrovit e predek: i olvoren polozaj y = 0.60
- ve trovi ti predcii i zil klonje n polozaj y = 0,58
- ve troviii predeli i otvoren poloz<1j y = 0,55
Oslall: owake 1I obraseu za potrosnju goriva su:
SD - broj slepen-da na
I" - lInulrasnja le mperatura proslor" koji se greje ("C),
I, - spoljna projektna temperatura ("C).
Q - potrcbna koli cinil toplote za grejanje (W),
H" - donja lOp lot n<l moe goriva (kJ/kg)
'I - isko ri seenja postroje nja koji sc sasloji od slepe n<l korisnos li kill I;,
(Ilk). stepe na korisnosti eevne mrde ('le') i stepe na korisnost i
sistema ('7,) sa lI zajamnom vezom 'I = 1/k" l e"T
Tabcla 9.1Y Koclidjcnti cksploalacionog ograniccnja C
b

VrSla zgnulc i
Slolli o grcjani ohjckli ( slam belle zgode.ooilliec i 51) 1,0
ZArade sa ogr;lIIii:cllirn grcjanjcl1l slioolom, Ilcclclj om i 0 prozni
cima.(Kali cclarijc i "dmillislrali vll e zgradc.oollke rolme kllcc i sl. ) 0,90
Sknlc 0.75
Primer 9.2
IzraclInati godisnju proseenll pOlrosnju mrkog uglja (fill = 17000 k.T/kg) i
loi-ulja (fI" = 42000 kJ/kg) za manjll stambe nu zgradu u Beogradu, za koiu je i/.racl! -
nata potrebna kolicina loplote od Q = 30000 W.
Zgrada imil olvorcn polozaj. Prekid lozenja je 10 easova. Kotao je (lei
gvoida. U aba slueaja rcgul acija postroje nja je automatska, cevna mrda dobro il.oll!-
va na i izvedena sa donjim razvoelom.
Rcscnjc
Stepe n iskoriscenj<l se bira na osnovu tabele 9.V.
Za evrslo gorivo iznosi:
']k= 0,68, 1"/c = 0,98, ,,, = 0,95, 1"/ = 0,63
Za !eeno gorivo iznosi:

9. KOTiJ.1RNIC
221
'lk= 0,75, '7e = 0,98, '7, = 0,95, '7 = 0,70
Koeficije nl le mpcr<l turnog ogra ni cenja jc (tabe la 9.1lI ) e{ = 0,90, a kOl:fi l:i.jc nl
ogranicc.: nja jc.: ( Iahela 39.IV) e" = 1.0. Za no rmalno ve l mvil c predc.:le
i olvore n polozaj y = 0,60.
Za Beograd, prema tahcli za slepe n- da ne SO = 2520 a spo ljna p rnjcklna kmpc-
rat ura je _15C. Na osnoYU ovih podalaka prosecna godisnj <l potrosnja mrkog uglj <i:
2520 30000
8 = 86,4 0,9 1,0 ' 0,6 '1 9 +15 17000'0,63
9686
kg
god.
a teenog gori va:
2520 30000 _ kg
8 = 86 4 0 9 10 06 - -+ 15 = 3)30
, , , , ] 9 42000 0,7 got! .
Tabcla 9.V Stcpcn korisnosti
1. KoUo\'i
Livelli kOll ovi bez reglJlisallja
do 60000 W sa obiclIom rUCoom regulacijom
Cvrslo gor ivo preko 60000 W sa boljom rucll om regl.ll acijom
spcci ialni kotl ovi do 175000 W(mehanicko dobro reguliS:lIIj e)
preko 17500 W (mchll nicko dobro reAulisalli e)
Liveni kotl ovi sa lI al<lIl1<1no uAradenim Aorionikom
Teeno i gasovi lo
Spccijalni koll ovi do 175000 W
gori vo
Spccij ailli kotl ovi preko l75000W
2. CcvDa mrc7.M
0.65
0.68
0. 72
0,78
O,XO
0,75
lUX
O.XO
Vrcdnost stcpcnOl korisll osti sc ccni prcma vclicini postrojcnja. vrsli izulacijc j lIill:inu rilzvoda
(donii iii Aorni i) i iznos i : 0,95- 0,98
3. Regulacionl si stcm
vrsla regul acije sa podcJom na zone bez podcJ e na
zone
automntska 1.0 O.<J5
obiena rucll n o.n , U,'10
fUm;}, sa staJll om
0.95 n.n
konlrolom
9.9. REZERVOARI ZA TEeNO GORIVO
Prilikom odrediva nja velicine rezervoara za tel::no gorivo najbolje bi bilo prc.:dvideti ga
Zit ceo pe riod grcjanja. Tal..-vi rezervoari SlI velikih zapremina i izisl..l.lju odgovarajllci pros
lor za smestaj. a i cena im je visoka. Zato se obicno predvidnjll rezervoari za man!"
kolicine goriva, koji sc liS led toga pllne dva iii vise pul a 1I lokll sezone gTejnnja.

222 /I. '''"Ioml'l '' PRO} I'OSTUO} f.N}A 2.-1 ClIlTRA LNO GRElANJ
Vc li '::i na n:zcrvoara sc nd n.: dlljc prcma pOlrosnji gnriva U loku cclog grcjnog Pl'-
rinda a pO llbr;lsclI :
13" . prosccna dncvna pOlrosnja goriva (kg/dan),
Z - broj dana Zit knji sc obezblldllje rczcrva goriva,
p - guslina gori va (kg/m:')
Tahclll 9.VI Re1.c n 'oa r 1. a leono
Z ;lpn:l llin:l
I 3 5 7 10 ( \J) 16 20 25 30
(J II
J
)
Spol ini prd nll.:
1.00 1.2i 1.60 1.60 1.110 I.GO I.GO 2.00 2 00 200
(1(111)
l l!': lI pn., tiufi ll:l
) 5 1 27 1 2.H2 3.7 1 5.35 6,96 8.57 6.96 8.51 10.1 2
I (III)
VislII:l cI ;III C':l "
O. I S 0.22 0.26 0.26 0,26 0,26 0,26 0.J2 0,32 0.J2
f 11\ )
Dcblj ill a lillln
5 5 5 5 5 5 5 6 6 6
,
(111111)
Prdnil.: el var:!
500 500 500 500 500 500 500 600 600 600
2U(I1I1I1 )
j\las:l Sil
il.ol3ri jolll
265 525 700 RE5 1200 1500 1800 2300 2750 3300
I .
3500

_$,
!
,

I
-
-
-
I
.
- - -
1:1 r,
r-
\}

-
h
In
I
Slika 9_13 Rezervoar za (cello gorivo
Primer 9_3
,10
50 60
II)() I
2.50 2.5 0 2.50 290 1.9(J
8.80 10.8 128 1275 I' QS
OAO 0.-10 0.'10 0 .. 15 1,
7 7 7 8
I;
600 600 600 600 61_'
4200 5 100 6100
I)()()()
11000
2R
. I
L . 1
I


-
.
J
h
Odredili dimcnzije rezervoara za lromesecni period grejanja, ako sc koristi lakn
loz-ulje specificne gust ine 0,86 kgIL. pri mesecnoj potrosnji ad 800 kg.
Posto je mesecna potrosnja 800 kg, to je zaprcmina tromescCne potroSnjc goriva:

9. KOTLARNlCE
800
V=- 3=2800L=28 m
3
086 '
,
Prema tabeli 9. VI usvaja se rezervoar zapremine 3 m
3
sa dimenzijama:
- spoljni pretnik d, = 1250 mm
- ukupna duiina I = 2740 mm
223

10. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA
10.1. UVOD
Proll cavanjcm slrujanja deli ea f1ui da 1I1vrdcno jc da SII oni vrlo pokre lljivi lako da
jc i naj manja sil a dovolj na da izazove kl iza nje jed nih dclica po drugima. Medulim,
ovo svojslvo ncmajll svi delici f1ui da u isloj mcri . Uzrok toga je stu se de lici medusob-
no lanl i slo jc sila koja se lime proizvodi razli eit a. To sc moze videti pos malranje m
slmjanja f1l1i da iznad raYne, cvrsle povrs inc i 10 u nekom odredenom trenul kll vrc-
mena. sli ka 10.1. Me renjcm brzine II pravcu osc koja jc normalna na slojeve f1l1id a,
zapazice se da na ploei flu id miruj..:, a da sa uda ljavanjem od nj e brzina poste peno
ras le.
7
I
v(y )
/
/
/
7
/
./
,-/
////
' 7 //////////// / /
o
SlilU11 0.1 Prom ella brzill e slrujallja
Na osnovu toga promena br.dne se objasnjava delovanjem me!;lumolekularnih sila
Ouida i ploce i f1uida medu sobum. Zbog ovih sila prisustvo evrstih povrsina IIvek se
ispolj ava kao koenica kretanju. Sila koja koei kretanjc f1uid a predst avlja olpor tre nja.
Velicina tog otpora zavisi od promene brzine, gustine f1uida i dubine do koje prodiru
molekuli usporenih delica. Koeno deJovanje evrste povrsinc f1uida i f1uida medu so-
born izrazio je Newton sledecim odnosom:
( 10.1)
225

226 8.Todof'C)I'ic PROJEI<.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
gdc je:
- tangencij alni napon
- di namicka viskoznost
- rclativna promena brzine po normali nil s lojeve fIuida.
Ovaj uti caj pokazao se kao dominant an na pojedine fizicke veli cine cije promCnt:
proui';ava grana (izike koja se od nos i na polj a fizickih ve lici na. Posmat ranjcm strllj ,,-
nja rcalnih Eluida, uoceno jt: da postoje:: dva strujanj a. Kod jednug se primecujc oJ rl' -
de na pravilnost, cesti ce se krecu u sllljevi ma, ne mesaj u se_ Takvo st rujanje fI uida n,,-
ziva se laminarno. Drugu struj anje izgleda haoti cno, ces ti ce flllida izvode oscil atornll
kretanje u vise pravaca, mesaju se. tako da je pravac strujanja sarno u njegovoj srcdi-
ni pravolinijski. Takva vrs ta slrujanj a naziva se turbule nlno strujanje:: . Kod tllrbuh:nt
nog slrujanja, ni u jednoj tacki brzina ne ostaje konstantna ni po pravcu ni po vcli cini
i mc nja se tokom vreme na. Upravo su te vremenske prome ne IIzrok teskoca pri \' c() -
rijskom i eksperiment alnom prollcavanju turbulencijc posto kre tanjc oije ustaljc nll.
Me::dutim, pokazalo sc da brLine II jednoj tacki osciluju oko neke srednje vrednosli
tzv. prosecne brzine. Prusecna brzina predslavlja nekll vrstu srednje brl ine u
nom vreme nskom razdobljll . Obc vrste strujanja mogu se poj aviti i u cevima i II kana-
lima pri ce mu laminarnom strujanju odgovarajll obicno male a turbulent nom
vc like.

"
\"-.
\
........
rurbult/l t. laminar.
. _ . -
- -
'-

./
II
./
.....,
P"
f-::
./
- -
W, mls
SliIw 10.2 Lamillamo i il/rbl/tellino simjalljc
Profil brzina kod turbulentnog strujanja je spljoste n, a srednj a brLina stmjc jc
W
m
= (0,8 - 0.85)w
nrrr
Kod laminarnog struj anja profil brzina jc paraboli ca n pri CCITlI I
srcdnja brzina iznos i oko 50% od maksimalne brzine u osi struje (sl.1O.2.).
Na prelaz od laminarnog na tllrbulentno stmjanje:: uti&: trenje fIuid a koji struji ()
zid cevovoda, prome na brzine i precnika cevovoda kao i kine matski viskozit ct tllli li;1
koji Sll poveza ni Reynolds-ovim brojem:
gde je
JIId
Re =-
II
II - kinematski viskozitet (m2/s)
(10.21

10. OSNOVNI ZAKONI STRUJANJA
227
Vrednost i Re <2320 odnose se na l<l minamo st ruj anje, a Re>2320 na turbukn-
tno. Medutim, prava granica pOCcLka turbul entnog strujanja je dermisan" sa Re >3000.
Gustina fluid a je funkeija temperature i priLiska. Promen<l tempe raturskog stanja
povlaci promcnu gustine de li ca fluida i izaziv<l njihuvo kretanje uz promenu pritiska.
Kako jc u dime nzionisanju cevovoda ecntralnog greja nja jedan od zad<l tak<l opisi-
va nje stnljanj <l u mrd i sistem<l , neophodno je uvesti pre tpostavku kojom se iz daljeg
razmatranja iskljucuju promene te mperaturskog polja. Bez obzira koji je sistem u pi-
tanju, sigurno postoji odrede na promena temperature rad nog fluida na putu od pum-
pe do grej nog tela. OV<l promena temperature zavisi od vrste rad nog fluida , brzine
sLrujanja fluida, duzinc mrde, nacina vodc nj<l i izolacije mrde, velicine i ublika pop-
recnog preseka ccvi i niza drugih cinilaca. Medutim. ta promena temperature je do-
voljno mala da ne dovodi do znacajnih promena drugih fizickih velicina. Tu se prve n-
stveno misli na pro menu gustine kao jednog od cinilaca u hidraulickom proracunu
mreZe. U odredenim sli cajevima. korekcija u proracunu je nuz na jer su tempera turs-
ka odstup:ll1j a znatna, kao sto je to slucaj kod vode nog gravitacionog greja nja sa gor-
nji m razvodom.
lz islih razloga iskljucuje se ulicaj promene pritiska na promenu gustine, nalme,
smatra se da jc fluid ncs tisljiv.
10.2. JEDNODIMENZIJSKO I STACIONARNO
STRUJANJE
U primenjenoj me hanici fluida cesto se srecu takva strujanja kod kojih su pro me-
ne brzine u jed nom pravcu mnogo vece od prome na u ostala dva pravea. Ovakva
slmj <l nj a se nazivaj u jednodimcnzijskim strujnim tokovima. Dakle, jednodimenzijsko
strujanj e je takvo slruj<l nje kod kojeg fizi cke velicine koje dcfinisu stanje fluida zavise
sa rno do jcdne proslornc, pravolinijske iii krivolinijske koo rdinate usmere ne u pmvcu
st rujanj a. Tipii::an prime r jednodimenzijskog strujanja predstavlj<l stmjanje kuoz struj-
no vl<lkno, i:: iji je presek infinitezimalan. U wkvom slucaju se promene pojedinih fi-
zickih '!cliCi na koje opisuju slill1je fluida po preseku mogu za nema rili, pa ce se smat-
rat i da sc one menjaj ll samo dui vla!;na. UzimajuCi II obzir uops tava nja koja su izvr-
sena, dolazi se do jednostavnih algcbarskih oblika osnovnih jednacina strujanja samo
ako jc strujanje stacionarno. Na srecu, postoje i takvi primeri nestaciona rnog struja-
nja na koje je moguce primeniti ove jednacine. Jcdan od p r i m r ~ prcdstavlja slucaj
struj anja kada sc izmedu pos matrani h preseka nalazi ncka strujna masina. Ako je pe-
riod posmatranja strujanja znatno duzi od period a ponavljanja periodicnih prome na
visoke ll ccstanosti , onda se problem moze smatrati kao da je stacionaran.
10.3. STRUJANJE U CEVIMA
Slmj<l nje kroz stmjnu cev je u opstem slucaju veisedime nzijsko, jer se s jednc stm-
ne ne mogll zanemariti promene pojedinih fizickih velicina po preseku cevi , a s druge
slrane, nije uvek moguee formirati presek cevi tako da o n bude pribliZno ortogonalan

228 8. Todorovic PROJEKTOFANJE POSTROJ fA 2;1 Cl:.NTR4 evo GREJANJF.
na sl nljnicama. Medutim. postojc i takvi slucajevi za kojc je 10 moguCe ucinil i. L,da
slnljanjc nijc jcdnodimenzijsko ali ima jednodimcnzijski karakt e r. U slucajll OVilkvog
slruj anja mogll se na pogodan nacin uves ti lzv. sred njc tj. konstantne vred noSI i poil
tlinih fizickih vc li cina. U slucaju turbulenlnog slrujanja brzi na u proi7.voljnuj lac"i
preso.; ka prt:dstavlja prosecnu. d<tkle vrcmenski srednju brzi nu tj. podrazumeva sc <I"
je pre osrednjavanja po presekll vee ranije izvrseno osrcd njavanje brzine struja njil flO
vremenu u pojedi nim tackama preseka. Islo se moze lI radili i sa drugim fizickilll vlli
cinama koje definislI stanje flu ida. Uvodenjem srednjih vrednosli cini se otl redcn;o
grdkll, jer se 1I opstem slucaju polja fizickih vc1icina menjaju ad tacke do lacke. T"
se najbolje vidi na primcru brzinskog polja.
Na osnovll napred reccnog, uvotl enjem srednjih vrednosli, osnovne jetlnacinc di
namike jed nod imenzijskog strujanja, koje strogo llzcvs i ValC za slucaj strujanja kr, ll
slruino vlakno. mogu so.; primenili i u sillcajll strujanj a kroz eev.
Jcdnodimenzijski karakler sl rlljanja se u praksi veoma cesto narusava. Ral.l og
moze da bude prislistvo neke st rujne mas ine b o sio je pllmpa. Do jnl.
nodimcnzijskog karaktera slnljanja dol azi i usled promt: ne preseka, pravca pruz;onja
iii promene prol ok;] 1I cevi odnosno kanalu. I II jed nom i II drugom slucaju mOlt' d: ,
dodc do pojave odvaj;tnja fluida ad granicne povrsi i formiranja makrovrtloga. ( lw
pojave znatno komplikujll proracun s obzi rom na poslojanje vise projekdj a brl.in;o. l '
sili caju kada se izmcdu pos matranih preseka nalaze oblasti sa nil rusenim jed nod i
menzijskim karaklerom stnljanja, njihov lIlicaj ce se u osnovnim jednacinama din;o
mike jcd notlime nzijskih slrujanja lIzimati u obzir koriscenjem raznih ekspc rin1l' nl :oi
nih i drugih podataka.
Za proucavanje slrujanja i promena njegovih fizickih velicina. pre svega brl.inl i
priliska, ko risli 5e jednacina kontinuit eta i zakon 0 odrianju ene rgije. U cilju prihli.
zava nja stvarnim uslovima u cevovodu i lakseg razumt:vanja slrujanja, uvede n jl' p".
jam idea lnog Ouidil. To je neviskozni Ouid. bez unutrasnjeg trenja i neprome nljiVl'
gusline, odn05no z<ipreminc koja ostaje konstanlna bez obzira na promenc u
ccvovodil. ['rema jednilcini kontinuiteta je:
(W3)
gdt: Stl A" .11
2
, Aj cevovoda. a w" "'20 "'3 brzine stnljanja II tim presecimil ,,1.
1O.3.). Odavde sledi da se promena brzine menja obrnuto proporcio nalnll odnosll IHI
gova raj uci h prescka:
"'I .112
-=-
"'2 A I
"'2 A I
-=-"
1V3 .112
( 1(1.-1)
2

.- -_. -. ---- .--.- .. -. _ ... ________ ._ c -----',,;;.-.
2
Slika JO.3 Promelle precllika ccvi i brzillc stmjallja

10 ()S,vUl :V1 ZIKO.VI s n ,cJ. l s /.1
Prcma I3crnlllij<:vllj j<: dn;":' ini za l.alvun': l1l: Cl'vllvmk :
( 111.5)
iIi :
(10.(
oc\nosnn
2 2
"'2P "'1/)
/
1 -I) ---- --
d .\ 2 - 2 2
U gornjC' m jJ,1 i j1,2 prct\slil vljaju 1I prcsC'cima
(10.7)
(IO.K)
. ') .
II - ." 2
2
pa jcdnacina (\nbijil obliJ.::
(IO.()
iz slctli cia /.bir i priliska (lSliljl: prct\ slavljajuci
lzv. ukllpan prilisil k.
,
I" f-I --11 .... ..... .
I" .. t-I --ll .... " ..... :: . . . ,
A ...
........ --::1 .. ::-: .. ',:: =::::-:-:T!
:. : '':':':'' :.:: '+' ._ .. ..-----<
:::::: ....... f-I--..,
i "1
}
I",
-r ' 1 1 - --' 2- '
I .... ' I .. .......... : '::. I:: :.
1 .. ...... . /
' " .. 11----<
. --r
t
l
, ... )

I' . ,
,
0---_
0--_

o IV]
Slikll lOA Stmjllllje idellillogflllida kroz ccvOIlod prolllclllJivog precllikll

230 IJ.T"durrJl ;i I'/{OJEI\TOI':-INJf: POSTI?OJENJA 7..-1 e El rRALNO GREJANJf:
Stati cki pritisak ,c definisl' kao unlltrasnji pritisilk f1uitla koji stmji pravolinijski.
daklc pritisak koji hi pokazao l1lL: rni instrumcnt koj i lJ i sc II struji f1l1id a kretan zajCd-
nu sa njilllL: istllm brzinnm. Stalicki prilis;ok jc i nnaj prilis;ok koji na zid ccvovod" vrsi
f'illici st rlljcci para kln,) zidll .
Dinamicki pritisak iii zallstavni pritisak je pritisak kaji sc II stmji fluid " javlja isp-
red sredista nekc prl'prekL', aravan jl' onom pritisku, kaji bi bio potreba n da Sl' tn;-
nos t iz stanja Illirnva nja t1 0vcde do hrzinL: kojolll f'iuid struji . Grafieki prikaz prol1ll'nc
dinallli ckog i stati l': kog pritiska dat jl: na sli ci LOA. na knjoj SL: vidi ci a sa pOvccillljl' m
brinl: sledi porast dinami i::kag pritiska kaji odgovara smanjcnju stati ckog priti ska i
obrnlil a .
a )
P
J. .lL
I Po
,
PSI "PI! PSI ' .
~ l ' = l r '
<I
p .
Stika IIi.5 Mercllje statif:kog i dill(llllit kog prili.l'ka
-w- -t
Na os novll ddinicija stati l':kog i dinamickog pritiska s ledi i nacin njihavog Ilwr,-
nj;1. I\ko s(; postavi otvo r Pit u-cevi (Pitot ) 1I struju nuida (slika 10.5. 01) na dcsnnj slr,, -
ni (;cvi isb zujc se razlika ukupnog priti,kil i atmosfcrskug_ Na slid 1O.5b. pOkil!.""!.'
Sll razlikc statickug i atmosfcrskog pritiska mcrenog pomacu Pito-ccvi sa bocnim 01-
vornm iii Sil U ccvi ciji jc jedil n kraj povcza n sa a tvora m 1I zidll cevi. Nil sliL:i 10jc.
prikazano jc mL: renjc statickog. dinamickog i lIkupnog pritiska sa Pito-covi. koja ima
odvoje n spolj ni i lInlltras nji deo i pavcza na sa tri U eevi meri sva tri pritiska II i'luiull
kaji struji .
10.4. PRORACUN PADA PRITISKA
Kada jc 1I pitanju realan fluid, a nda se radi 0 viskoznom fluidu kad kogil postnj i
unutrasnje trenjc, narocito trenjc a zidove cevovada. U takvom slucaju ukupni priti-
sak se smanjujc us led gllbitka stati ckog pritiska na racun savladiv3nja trenja. pa dijil -
gram promcnc pritiska za primer cevovoda sa 5 1. 10.4. dabija izgled predstavljcn Oil
sl. 10.6.

:0. OS,vOVNI Z"f{ONI
p
AP
Pd3 ,
231
Stika 10.6 Prollll!lW priliwka pri stmjwrjll rl!l1uwg flllidu kroz cevovod prikazJ1IIIIU .\./. 10.4.
a jcdnat'ina bi imala ohlik:
(10.10)
gdc je 6p
p
ukupnug pritiska lI s lcd savlaclivanja (J lpn r" Irc' nja i c'vcnlualno
drugih otrora. Zaprav\) to je pritisak koji sa mor;, prorai::umll i, jcr kan velii': in<l
za dimcnl:io nisanjc napord pllmpe. Taj gubilak priliska. pad priliska iii razlika prilis-
ka na Ulazll i izlazu iz zavisi kako od brl:ine slrujanja, l<lko i od hrapavosl i
zidova C('vovoda, promcnc pn:scka i dodalnih olpora kao i od duzinl' ccvovoda.
Prilikom ddinisa nja mal cmalii::ko!; izraza za gubil ak priliska, ll w d" n jc rojam .ie-
dinicnog r ada rritiska:
6{J = R
/
(':')
( 10.11)
U slueaju horizonlalnog ccvovoda ovaj pad priliska (1(1 dinamickog pritiskil,
prccnik<l ccvi i kocficijcnta ,1, kuji se odnosi na Irenjc fluida (l zidtlve eevovoda:
(10.12)
Obzimm da u gornjoj jednacini prci':nik d ima ncposrcdnn ulica), Izracunnvnnjc
pada priliska se vrsi za waki den ecvovoda ncprnme nje nih brakl crislika I V, dip, iz-
dvojeno, odnosno za svaku av. dconicu posebno.
Iz gomje jednai':inc ukupni pad priliska u dconici duzint: I jc :
gdc je:
IIp,
t
R
t ", 2 P
A.) = R.t= ). __
L' , I ?
( -
- pad pritiska usled tre nja, Pa
- dw.ina cevi, m
- jcdinicni pad pritiska usled trcnja , Palm
(10.13)

lJ2 n 1' )(/r>ml';r /' UOfl,KfOl ':' 1 SJF: / 'OSTNOJE,vl.1 Z I CIO,\ T R. If.:vQ U RD, I/\'JF:
A - kodicijc ll l trc nj a. bczdimc n7.ionalan
d - hidrauli cki pro.!cnik. m
p . gust ina fluid ,l, kg/m
1
III - brzina stmjanja, m/s
Daklc. da bi rormula ( 10.13) mogla cia sc u svako m konkre lno m slucaju upo lrc- hi
za oclrecli va nj.: pacla pritiska pOlre bnll j.: raspolagali pOll zcl anim pocl :lcima 0 zavis.
nos ti koc fi cijcnt a lrcnja od R.:ynnlds-llvllg broja i re lalivm: hrapavosti , A = A( Rc ,A) .
Eksp.: rime ntima j.: ut vrde no d a ccvi mogu cia sc ponasaju kao hidnlllli cki gl;l tkc
,1= A( Re ), hidraulicki hrapilVl: A = A(Rc,k) i hiclraulicki pOlpuno hr<lrave A=A(k). Na
os novu is pitivanja je utvnl e no dOl se lIlieaj hrapavosti isrolj ;lV<I tck r osln Reyno lds-I"
broj dosli gn.: ncku odrcdenll vrcdnost. Zalim. da postoji uti eaj i viskoznos ti i hra p;!.
vnsti, a da nakon toga dominira uticaj hraravosti . Dnminanlan uticaj hrilravos ti pre
ovlacluje kada lamina rni granicni sloj ne pokriva neravnine na zidu, pa se iZIl ne ravlli
na rroizvodc vrllOl,i ciji je otror mnogo veci m:go otpor usl ed viskoznosti Ouida.
U slucaju la millarnog slrujanja pri kome se cevi ponasaju kao hidraulicki
koeficije nl trcnj a dobija se iz odgovllrajueeg lai::nog reSe nja Navier-Slokes-ovih jn l
nacina:
64
A=-
Re

Ovaj obrazile prcdstavlja jedan od rc lkih obrazac;1 za izra cunavanje kodicijc'lll ;t
tn.: nja koji Sc mnzc dobiti lcorctskim putem. Mnogobrojni ckspc rimenti potvrdili 511
ispravnllst i nvog llbrasca.
U slucaju tllrbuknlnog slmjanja, bez obzira ci a Ii sc ecv po nasa kao bidraulii: ki
g"'tka, hiclraulicki hrapava iii hidraulicki potpuno hrapava, cl obijanje lacne zavisnnsli
A = A(Re,k) nijc moguce je r se ne raspolaze tacnim reSt:lljcm Reynolds-ovih jcclll;I': i
na. Zato sc u slucaju tllrbule nlnog stmjanja ncpotpuni leorijski rezullali moraju do
puniti ekspcrimcntalnim pOtlacima. Eksperimenlima te vrst'e prvi se sistematski ba
vin Rczullati koje je clobio omoguCili su odredivanjc unive rz;t1nih kom
lanti u Reynolds.ovim jcdnacinama i dobijalljc zavisnc)s ti ), = A(Re) i A = A(k). I :b
pcrime nlima sa tzv. komericijalnim cevima bavio se Colebrook, a na osnovu njcgovi il
n:zullala Moody je konstmi sao clijagram koji ima ve liki znacaj za prorai::un ccvovnda
u kojima pad pritiska lIslcd trenia dalazi do izrazaja , slib 10.7. Z a Rc<2320 prava Ii
nija na clijagramu j e nilcrlana rrcma formuli
64
A=-
Re

10. OSNOV.VI 7A KONI STIIW,f ,\'1..(
2/ 1
Tabcla 10. 1 Empirij ski ohrasci za i1.ntcnnamnj c kocli cij cnla Ircnja l
.-
Red.IH
). =;.(Rc,k) Obl"sl primene
Vrsl:1 Pomls:l lljc AntOl
Sl rllJ"" ja
-
). = 64
l<es2320
Hidr,,"licki
-
I.
Re
" I k:I
, ooor p U,J]
Prcl:IZlIll
NCfXlll7.dnllo Zajccllko
2.
I. =:., :"I , (, 2320<l<c<4000
lam.l llru.
- - -
I Rc.fi.
4ooo <l<c< 10'
Il iJraulii:ki
3.
.fi. 2,0 log
2.5 1
-,'urblllcnI I IO
glal'ka
Pr;l lldi l
J
I (k 2,5 1 )
23 560
Il idr"ulii:ki
- <Rc <-
- + fi
k k
Tllrhl UC111110
!trapav:!
Colchro,,1-
.fi. 3,71 Rc ;.
A=
1
HiJrauli i:ki
(2,0 + 1,14 r

polpuli O
\<e>-
Tllfbul cill no
K;lrrn ;m
5.
k IImpav"
Tabcl a l O,I1 Apsolulna hra pa"osli razlieilih vrsla ccvi
VrslH ('cvi .\11<011l1n8 hrftll.vosl
Pncinknvanc ccvi 0,1 5
Cclil:l1c ccvi 0.1 5 ... I,D
Ccvi nd livcll og gvozda 0,14 ... 0,6
Ccvi od livCll oc. nvuzda z.1slicCIl C billil il om 0.1 25
I've 0,01
Apsolutna z3visnosti pojcdinih matcrijala ad kojih SII cevovodi dil ta jc na sli ci 10.7.
U ovoj oblasti pad pritiska liS led trenja je lincarna funkcij a brzine strujanja. Za
2320<Rc<4000 sc prclazak iz laminarnog strlljanja II turblllcntno, St:-uj anjc II
Oyoj oblas ti je vcoma neslabilno. rewltati koji su dobijcni mcrenjem nepouzdani SII i
OVII obl ast na svaki nacin treba izbegava ti . Zit strujanjc je lurbule ntno i cev
moze da sc ponasa kao hidraulicki glatka. hidraulicki hrapava i hiuraulicki pot pun"
hrapava. Kri ve koje daju vrednosti koeficijenta trenj a za A =A( Re) definisa ne Sll u ta-
beli 10.1 za razli ci tc uslDve struj anja.
Navcdeni obrazci za izracunava nje koeficij cnt a trenja u tabeli 10.1 su dos ta glo-
mazni i nezgodni za praktican proraclln. ncki od njih moraju da se radc iterativnim
postupkum sto dodatno otdavil proracun. Za racunanje u praksi izradenc su tabde i
dijagrami koji daju funkcionalnu z3visnost izmedu prot oka odnosno Imli cine toplote i
brLine strujanja, precnika cevi i jedinicnog pad a pritiska us led t renj a.

V
'
!

"
"

-
-

-
.
,

'
"

0
:
:
:
'

"
,
'

-:
:
.

-

.
.
:
:
:

"
,
'

)
.
.
.
>

0
,
1
0

'
\

J
i

_
I

1

1

I

'

I

I

I

I

1

I

1

I

I

I
I
I

-
I

J

I

I

"
-
I

(
R
.

,

;

)

d

-
2
0
0

I

I

I

'
I

I

I

I

I

I

I

I

U

O
,
O
B

\

I
I

r
-
,

I

1

I

I

1

I

1

I

I

I

d
l
<

'

1
0
1

O
J

I

I
'

"

I

I

I

1

.
.
.
.
:
.

/
q
/
'
d

1

I

I

I

'
c
:
-

"
O

.
.
.
.
.

9
/
.

i
I
;
P

-
1
S

1
1
"

.
.
.

W
a
v
e

0
,
0
6

I
'
\

I
;
l
.
.
,

I
,

I

I

I
I
I

'
'
'
'
/
g

.
{
"
v
,
.
'

1

I

I
I

<
0
;

c
:

:
\

K
.
f
'
.
.

'
I
t
l

,

c
;
'

I

0
,
0
5

0
,
0
4
7
3

1
'

.
.

%
-
r

I
I

I

I

I

.
_

o
M
.

\

,
I

t
-
r
-
-
:
:
'

;
:
"
'
'
'
3
>
/
.

'
O
O
r
-
0
,
0
5

m
m

0
0
'

1
\

c
>
"
'
"

J
"
"
'
"
,

"
"

d

'
"

"

I
i

I
"

I

r
-
.

'
>
.
,'
,

.

<
"
'
3
;
>

1

I

1

'
I

J

I

1

'

I

1

'

.

I

I

1

1

2
0
0
1

J

0
,
0
3

I

"
I
"

R

"
,
-

I

I

I

'
I
'

1

I

I

I
I

I

0
,
0
2
7
6

r
-
-
I

b
.
;
o
"
,

5
0
0
'
-
.

I

I

I

I

!

I

1

1
1
1
1
1
,
0
0
0
!

t
-
r
l
;
i
i
'
l
r

t
-
r
t
-
-

T
T

1

1

1

I

1

I

I

I

"

,
!

,
v
,
.

1

1
0
0
0
1

0
,
0
1
6

t

I
I

i

'
I

\

'

.
I
!

I

1
,
1
5
0
0
0

I
O
m
m

2
.
5
m
m

0
,
0
2
0

5
0
m
m

j
.
'
.
.
.

'
V

T
O

D
U
D

0
,
0
1
2

0
.
0
1
0

I

I

I
I

I

I

I

.
;
>
".
'
l
2
'
.
-
.
'

'
I
J

I

1
I
I

'
>
.

I

l
a
m
l
n
a
m
o

,
I

t
u
r
b
u
l
e
n
t
n
o

-
.
"
/
g

1
1
;
>
.

:
-
;
:
:

-
.

"

I

s
t
r
u
j
a
n
j
e

m
l

I

s
t
r
u
j
a
n
j
e

!

I

I
,

"
.
,
,
'
;
>

c
o
.
.
.
.
.

I

1
-
:

I

2
0
0
0
0
:

1
0
0
0

m
m

I

1

1

I

'

1

I

I

I

I

,
I

,
)

0

e

i

'
:
"
-
:
:
-
:
-
'

s
o
D
O
D
,

-
1

2
5
0
m
m

S
O
O
m
"
,

1

I
I

1

I

i
.
l

'

I

.
.
.
.
.
.
,

,

'

I

I
U

I

'

\
I

I

I

I

I

I

I

C
I
:
b
,
U

i
l

'
I
I

I

I

I

I

J

I

I

1
1
1
1
1
,
1
7
'
;
;
;
-
"

I
I
I

T
I

;
1

r

T

r
n

I
T
f
T
l

I
I

I

r
T
r

I

!
.
I
I

n

T

I

I
I

I

I

0
.
0
0
C
6

8
1
0
J

2

3

4

6

8

T
O

2

3

4

6

B

1
0
s

2

3

6

B

1
0
'

2

3
'
:

6

B
I
O
I

2

"
0
,
-
-
-
1

"
0
,
-
-
-
1

"
0
.
-
-
-
1

,
,
0
'

!

"
O
,
-
.
J
-
,

'
0
'
_

R
e
j
n
o
l
d
s
o
v

b
r
o
j

-
R
e

P
r
i
m
e
-
:

z
a

R
e
=
6
'

'
a
S
,

d
=

S
a
m
,

k
:
O
,
O
S
.
.
"

r
e
!
a
t
i
v
n
a

h
r
a
p
a
v
o
s
t

d
/
k
=

1
0
0
0

d

i
,
;

0
,
0
2

-- -
,

-
-

-"

-:
:
1

-

:
:
)

'
,
'

2
-
'
"

:
-
:
:

(
5

'
"

.
.
.
.
.

l
;
?

:
"

?
:
:

J
.
.

i
)
:

:
)

2
-

r
-
:
;
;
-
o

0
.

:
;
:

"
"

"
.


10 OS.VOI.\ I ZA KONI S'I'RWA.VJ.1
lO.5.UTICAJ LOKALNIH OTPORA PRI STRUJANJU V
CEVIMA
231
U lI vodnom delll je rceen!) pri slI stvo strujne masine. prome na preseb i pro-
pravlAl pruzanja ccvi. gran,mj c i spajilllje jcdnodimenzijski karaklcr
slrujanj a u (xvinln. Ti me je primena os novnih jednaeina struj;lnj a dovede na u pil a-
nje. Ut i.:aj viscdi mcnzijskog kara kt era slrujanja na promene pojedinih fizickih vcli ei-
na uz ima se u obzir uvoue njcm dopunskih elanova u jcdnacinama eiji oblik zavisi ou
toga da Ii jc jcdnodimenzijski strujanja izmedu posmatranih presck .. naru -
sen iii nc; to se pre svega odnosi na 13e rnoulli-jevu jednaCinu. Kao ilustracija napn;d
rccenog mOle poslul iti primer nil sli ci 10.8.
c
11
1
G
Stika 10.8 Ulicaj proll/cllc prcscka lIa karakJer .flntjallja
,
C\I
N
Bez obzira da Ii je strujanje laminarno iii turbulentno i koliki je Reynolds-ov broj.
delici nuida koji se krecu u neposrednoj blizini zida tUe cevi, usled ine reije kojom
raspolaZu. ne mogu da slede naglo povccanjc preseka ccvi, nego se odvajaju od zida i
pOnovo "Iepe" za zid tek na nekom rastojanju od mesta promcne prese ka. Njihova
pUlanja ima priblizno oblik krive linije /\B koja sc naziva granicnom linijom; ocigku-
no je da se cela oblas t strujanja moze u ovom sluCaju podeliti na dve zone, na zonll
izmedu granicnih linija, kroz koju se vdi proticanje fluida i koja se naziva protocnom
Zonom i zonu izmedu granicnih linija i cevi, koja se naziva mrtvom zanom. U
prOlocnoj zoni izmedu preseka 1-1 i B-B se srednja brzina smanjuje a pritisak pove--
Cava. DeliCi koji se u mrtvoj zani nalaze u blizini granicne linijc bivaju us led tre nja

236 /I. T'KlofTw;t ('Ra J I :K f'OJ:1.YJ I'OSTROJ ENJA 7...1 CEK{J<-I LNO G {"'.fA SJ I,
pnvui':l:ni ka lacki 11. ali ne mngu dospeju u nYU tai:ku je r ne raspoiazli duvo ljl Hl ll1
kinctickum energijom. Zaustavljaju se pre tacke 13 i krccu k,l ml' stll gde jc prit i.\il k
manji ; lIslcd toga dolazi do Cormiranja IlliIkro-Vrlloga. Stnlktura nvih vrtloga Sc' 111, '
dusobno razlikll.jc u zavisnosti od toga da Ii jc stnljanje laminarno iii tllrblll c nJno. I '
sill cajll turblllcntnog slmjanja makro-vrtlozi koji nastajll 1I mrt vuj zuni protiiru II pill
toi: nll zunll gti c se raspildaju nil niz strujnih vrtloga. Nakon llvoga. postavlji1 sc pi ;I nj c'
k"ko postaviti 13crnolllli-jevujl'dnai: inli za prcsckc I-I i 2- 2. Za turblile ntnn slru jall jl
nl'stisljivllg lluidil vazi sledc:&::
",2 1 ,.,2 _
PI+ 1+,, __ 1 2 + Z+,,_+Aj.
- - - 0 ' 1
P 2 P 2
gdc: sc: pod t::.E1 podrazumeva dl'o ,'ncrgijc potreban za rormiranje makro vrt loga II
rclat ivno kratkoj mrtvoj zuni i Silmo onaj deo energije makro-vrtloga koji se krccil i/ -
mcdll prcse ka B-I3 i 2-2 koji dovodc do pOVec,1nja tilngeneijalnog naponil na I.id ll II
llvoj nblasti . Ovim se gubitak encrgije lokalizujc: nil odreden karakteristicni pn;sl' k
I Jpravo zbog loga sc ovakav gubitak nazivil mcsnim iii lokalnim glli>ilkom. S OIYL i ... lI11
na i/,vrscnu lokalizaeijll gubitaka cncrgijc na odredcn presck. visinska razlika pnlk l i,'-
nil ne pnsloji ( Z1 =zJ . dobija se:
2 2
pili P"'z
PI + _ _ 1 = Pz +-- +!::.tJ
1
2 2.
( 111. 1(
gdl' !::.tJI pn:dslavlja promcnu dinamii:kllg pritiska na krilkteristicnom prcsl'kll . i(ol'i'i-
eije nt proporcionalnosti pomocu kojeg se izracunava promena dinamickog pril i\k"
nazivil se kodicijenl mesnog (lokillnog) olpora koji se odrccill.jc l'kspcrimcili ainilll
putcm. S obzirom da je udeo trcnja 1I odnosu na lIkllpan gllbilak priliska na I11l"11;
lokalnug olpora eliminisan. 10 jc kocficijcnl olpora nezavistan llli stanjil struj ilnj.t
l'osmalrajllCi rigorozno to ipak nijc sluc.1j. ali sc prilvda i objasnjava potdkocn m d"
Sc' gllbici lIslcd lrcnja odrcde i izoillju_ Ovo sc najvisc oscca pri pmml-ni pnll 'c'"
pnlzanja ccvi odnosno kanala, gde sc javlja dodalni 1Ilicaj trcnja liS led dl'jstva cl'1l1 ri-
I'ligainc sill' na delice Illiida. lzuzimajllCi ove sllli::ajcvc kocfieijenl lltporil jl' 1'1Inkcij"
nckc gCllmctrijske karaktcristikc prcseka na kome jc narusen karaktcr jcdnlllli l11 u l
I.ijskog slrlljanja i stflljnih paramelaril:
gdcje
Z

P
IV
2
Z
IV
- =I,.p-
2
- pad pritiska prouzrokovan lokalnim olporom. Pa
- kocficijent lokalnog olpOnt za prtsck sa narusenim jcdnodimcnzijskill
l
karakterom stmjanja. bczdimcnzionalan
3
- gllstina, kg/m
- brLina stmjanja. rn/s

10. OSNOVNI ZrIKONI STRUJANJA
237
Koeficijcnt lokalnog otpora zavisi od oblika elementa koji proizvodi olpor, dok je uti-
caj od gustine. brzine i viskoznosti neznatan, pa se z<l nemaruje. Zavisnosti koeficijenta
atpora od oblika i drugih spcciricnosti ad znao lja za pad pritiska date su u tabelama uz
primcre proracuna koji su koriseeni u ovoj knjizi i tabeli VT u prilogu knjige.
10.6. PRORACUN PADA PRlTISKA
Pri strujanju realnog f1uid a h oz cevovod lrenje dovodi do gubitka stati ckog pritis-
ka. dok se dinamicki pritisak menja usled bilo kakve primene preseka, pravca struja -
nja iii protoka duz strujnog puta.
Pad pritiska za savlad iva nje otpora koji sa javlj a pri strujanju fluida u nekom ce-
vovodu se izraellnava prema:
t,p = 2,RI + 2, 2
(lO.11l)
gde je
t.{J
- pad pritiska II cevovodu (Pa)
2,RI
- den pada pritiska usled tre nja fluid a u pravolinijskom delu
cevne mrcze (Pa)
2, 2 -dec pada pritiska lIsled lokalnih otpora.
!zraz za pad pritska se moze predstaviti II funkciji brLine i preenika kroz cevovod
istog preenika:
( 10.19)
Posta st!. pre':nik cevovoda me nja od deonice do dean ice. prora':un se sprovodi za
svaku deollicli posebno. Pri tome, prilikom proraclina u praksi , b'lina f1uida nije poz-
alt sc u svakoj deoni ci. Za ta se LI Z jedna':inu u kojoj pad pritiska za-
VISI ad brzllle I precllIka cevnvoda, zavisnost moze izraziti i II odnosu na protok i
preenik. Iz izraza za protok:
dobija sc brzina u fUnkciji protoka i precnika:
IV
4Q
d
2
;rp
pa iz (10.20) sledi da je pad pritiska u deonici:
)
(10.20)
( 10.21 )

23S B. TOl/OrOl ic POSTROJENlA 2.-1 CEtvTRALNO GRElANJE
(
I ) 8Q2
42
d d 7C P
(Pa) (1 ()22)
Nnvedene jcdnacinc (10.21) i (10.22) predstavljaju osnov razlicitih I ;,
proracunavanjc cevnc mrcZe. Prva povezlljc pad pritiska i brzinu strujanja , drug;, p"d
pritiska i protok, naravno za od redeni precrtik cevovoda.
Protok u jcdnacini (10.22) pojavljujc se sa dmgim stepenom. Ako bi SI;! zeit-I" d"
5e u islom vodu dobijc povceanjc protoka za 20% pritisak bi porastao za 44%. ;VI c li ll
tim, llticaj precnika jc sa pctim stepenom. I za to, ako bi 5e umcsto prc6nib ,,, I
150 mrn ugradila ccv prccnika 125 mrn. smanjcnje precnika bi iznosi lo 17% a P"[""
pada pritiska bcz uzimanj a u obzi r pojedinacnih otpora cak 251 %.
Pri proracunavanju cevne mreze u praksi sc javljaju tri razli cita silicaja:
I. Poznata je cevna mrcZa sa svi m detaljima, duzinama svih pravih delova, prl'clli .
cima cevovoda, broje m i vrstom pojedinacnih otpora , prot ncima od nosno Im:in"llliI
strujanj a sto je isto. Trazi se izracunavanjc pada pritiska:
2. Na osnovlI pravca cevovoda, duiina deonica cevovoda, vrstc i broja loka lni h <, I
pora i protoka, i za zadati pad pritiska treha odrcditi precnikc cevnc mreze:
d = J( Q, Z,tvJ)
3. Uz poznate sve e lement e kao II prct hodnoj tacki, wlzi se izracllnavanjc: k","
prccnika cevovoda tako i gubitka pritiska:
Prvi slucaj se lako rdava po jed nom od dva oblika jednacina (10.19) i ( 10.22 I. "
javlj a sc kada cevovod postoji, ali sc vrsi rckonstrukcija zbog promcnjenih za ll le' '''' 1:1
grejanjcm i usled toga novih prot oka i brlina strujanja.
Kada su poznatc svc karnkteristike cevovoda sem njcgovog precnika, IIkup;II' I,,,d
pritiska treba pril agoditi precniku ccvovovda tako da pad pritiska odgovara 011" 111
koji stoji na raspolaga nju. To jc slucaj kod gravitacionog grejanja toplom vodolll. ",."
sislema kod kojih sc pad pritiska pril agodava vee postojecoj pllmpi i kod svih Si, lclll; '
razvoda pare kod pamog greja nja.
Trcti slllcaj je najceSci. Trazi sc dimenzionisanje cevnc mrde i odrediv;lIljc' 1,;,,1:1
pritiska, slo je zadatak kod svi h grejnih pumpnih sist ema,
I drugi i treci slueaj su komplikova ni, jcr rdavanje jcdnacine (10.19) iii 1'''
precnikll je nemoguce, posto olpor trcnj a zavisi i od precnika koji se odrcdujc i ,,, I
brline stmjanj a. Iz tog razloga mora sc prvo usvojiti neka vrednost brzinc iii pad 1' 1 j .
Liska kroz delovc cevovoda koja je fakticki jos nede[inisa na, pa za to i nepOl:nal ih
prccnika, brzina i kocficijenata trenjll . Za korisce nje pome nutih jednacina razl'ijlII'
Sll dye metodc proracllna: metoda smanjcnja brline i metoda konstantnog pada 1'1 i
tiska.

10. OSNOVNI 7. AKONI STRUJA N}'( 239
10.6.1. Podela na prethodni i naknadni proracun
Bez obzira po kojem se od dva pomenuta naei na vrsi dimenzionisanje cevne mre-
ie, proraelln sc deli na prethodni i naknadni. U prcthodnom proraeunu vrsi se di-
menzionisanje cevovoda. smatrajuci da je pad priliska posledica iskljueivo Irenja flui-
da 0 zidovc cevovllda. Kada sc proracun bazira na pozna tom raspolozivllm naporu
(gravil aciono grejanjc, pllmpno II silleajll da je zada ta pumpa), onda se izdvaja deo
napora "a" za loka lnc otpore, a dimenzionisanje mreZe se vrsi sa osta tkom napo ra
(I-a). Na osnovu reccnug sledi da je " rezervisan" deo napora za loka lne olpore:
a deo koje se odnosi na rayne dclove deoniea:
{. l\,z p
L R{ = ( l-a)6p = L
A
-'..' (-{2-'-
( 10.23)
( 10.24)
Prethodno od reuivanjc precnika se vrsi jednacinom (10.24), II kojoj se pod sllma-
rna podrazllmevaju zbirovi padova pritiska u svim deonicama cirklliacionog kruga ko-
ji se uimenzionise.
Kod proracuna daljinskih vodova, udeo lokalnih otpora je manji i iznosi
a = 10-20%. dok je u kucnim instalacij ama toplovodnog grcjanja a = 33%. Kod ce-
vovoda koji odstupaj u od prosccnih, ovaj udeo se nc moz<:: precizno proceniti.
U metodi konstantnog pad a pritiska, kada sc raspolaie sa raspolozivim naporom,
od nosno zadat im padom pritiska 6/1, izracllnavil 5e prosecni jedinicni pad pritiska R
za celo cirkul aciono kolo:
(10.25)
pa sc za poznati prol ok deonicc prethodno odreduju prt' cnici d<::o nica odrecl e nog
cirkulacionog kola (ccvovocla) prema (10.26). sto slcd i iz izraza (10.24). prime nj enog
za svaku deonicu pos<::bno: '
( 10.26)
gde je Li, ; ukupna uuzina cevovllda do odreucnog grcj nog tcla i natrag do kotln, a {
duzina odredcne deonice.
Sa prethodno odredenim prccnikom sc radi naknauni proraclln w.imajuci u obzir
we loka lne otporc za deonicu prccni ka odrcdenog pret hodnim postupkom. Ovaj
naknaclni proraclin se vrsi , j<::r Sll prclhodno usvojeni pn:cnici manji iii neil to veCi od
IzraClina tih, zbog skokova vrednosti stamlardnih prccnika ccvovoda.

240 B.Todoro,.;, PROJElI.TOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
Velicina lokalnih olpora se lakode mora prove rili pos to je 11 prelhodnom pr' lI d
Cl1nll procenjena vrcdnosclI "a", koj a va rira 1I zavisnosti od konfiguracijc trase QVI) .
voda i nje ne specificnosti .
Metod smanje njil brzinc svotl i se na usviljanje brzine stmj anja 1I deoni cam;t !'C).
ccvs i od one koja jc prikljuccna na kotao. U svakoj sledecoj deonici ce se umanji vali
brzina do najmanje brzine u deonici koja spaja grejno telo sa cevovodom. Kod vcli kih
i srcdnj ih cevovoda brzinc su:
grcjni fluid - vodena para 20-70 m/s
grcjni fluid - topla iii vrela voda 0, 5-3 m/s
Najbolje je napraviti uporedenje proracunavajuCi pad pritiska za tri razlicit e Imi
ne slmja nj a i l1svojiti optimalno resenje uzima njem U obzir troilkova male rijala i Cl1l
rgije potrebne za pogon instalacije.
Zavisnosl izmedu jedinicnog pada pritiska i protoka odnosno brzine strujan j;, i
precnika pre ma jednacinama (10.22) odnosno (10. 26) data jc u labelama koj<.: Sc J,II
risle 1I proracunima, za gustinu vode od 80 e, slo odgovara slucaju najcesce prililV'
njiva nih te mperatura raz.vodne i povratne vode 90n O 0c.
Proraclln zavisi nd siste ma grejanja. pa ce bliZa uputstva i primeri lIslediti li Z r . ~ '
lavlj a koja se odnosc na pojedine sisteme.

11. DVOCEVNA POSTROJENJA
GRAVITACIONOG GREJANJA
11.1. UVOD
Kod dvoccvnih grejnih sislema svako grej no lelo je spoje no sa cevnom mreZom
pomocu dva prikljucka: jedan je rilzvod ni iii dovndni i kroz njega slnIji voda u grejno
lelo; pomocu drugog je veza no sa pnvralnim cevovodom kroz koji voda iz grejnog le -
la slnIji nalrag pn: ma izvom [oplole. Na taj nacin grejna le la, u Koj ima 5C voda hl adi
odaju6 toplo[u okolini koja se zagreva, predslavljaju vezu izmeclu razvodne i povrat-
nc cevne mrde, sli cno k<tn slo izvor loplole poveZllje povra lni i rilzvodni cevovod.
Yoda, kilo zagrevni fluid , moze ima li r<l zli cil e lempe ralure ali za grejno pos t-
roje nje je vaz no da Ii je pro jeklna radna le mpe ratura vocl e iznad iii is pnd 100 0c.
U prvom slucaju rec jc 0 tzv. vreloj, u drug()m slucaju 0 loploj vodi .
Kod lopiovodnog grejanja najvisa radna tc mperatura vode je ispod temperature
isparavanja pri atmos ferskom prilisku. Zbog toga se ovi s islemi mogu izvoditi nlvore-
ni prema almosferi . Kada je lemperalura vode iznad lacke isparavanja na atmosfe rs-
kom pritisku, grejni s is lem mora da je "zatvoren", kako bi se u cevnoj mrd i odnavao
visi pritisak od almosfe rskog i lako sprecilo isparavanje. Ovi sislemi grejanjo se zal o
nazivaju i sislemima visokog priliska, a velicinu priliska u njima diklira lempe ratura
vade.
Cirkul acij a vode kroz ccvnu mrd u moze se ostvaril i pod ulicajem ze mljine leZe
zahvaljujuCi razli cilim gustinama vode u razvodnom i povralno m delu cevovoda. U
lakvom slueaju se radi 0 gravilacionom grejanju. Ako .ie u cevovod' ukljucena pumpa
koja pobuduje slrujanje , lada se korisli naziv - pumpno grejanje.
U ovom poglavlju i izlaze teorija i prineipi gravitaeionog grejanja, cijim proucava-
njem se vrlo delaljno moze upoznati zavisnos t dimenzija cevovoda, brzine struj anja
vode, pad a pritiska i raspolozivog priliska sto jc preduslnv za uspeSno projektovanje
kako ovih tako i pumpnih sistema greja nja. .
Bez obzira da Ii se radi 0 dvocevnom pumpnom iii gravit acionom grejanju, cevlla
mreza moze biti izvede na sa donjim iii gornjim razvodom.
2.JI

2-12 B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRElANlE
11.1.1. Prirodna cirkulacija
Na slici 11.1 prika2ana je grejnog sistema, uz da je zagrevilnje
vode u kotlu i hJadenje u grejnom teln koncentrisano u taekama K i R.
F
E
R
A
Pp
r
h
P
B
hb
C
K
.Stika 11.1 !jema grejnog sa Ulgrevanjem i hladenjem vade koncenJrisanim 1/
. lackarr/Q K i R.
Voda zagrejana u kotlu struji kroz ra2vodni dec cevovoda definisanirn tackama
KAR, do grejnog tela R, dok je povratni cevovod oznaeenS1i RECK. Temperature raz-
vodne i povra tne vode su I, i Ip a gustine p, i pp. U taeki A uspostavlja se statiCki priti-
sak Pa koji je jednak zbiru atmosferskog pritiska koji deluje na nivo vode u ekspanzi-
onom sudu E i visine stuba vode iznad taeke A, pri remu velieinu pritiska vodenog
stuba definisu temperatura, odnosno specifiena gustina vade. Pritisal P. je konstan-
tan bez obzira na us love cirkulacije vode u cevnoj mrezi.
Ako se uoei neka proizvoljna tacka B, i posmatra pri zaustavljenoj cirkulaciji vo-
de, pritisilk u njoj se moze odrediti od taeke Au smeru strujanja vode prema tacld B,
kao i od taeke A suprotno smeru strujanja vode, pa sledi:
(11.1)
(11.2)
Uporedivanjem ove dYe vrednosti proizlazi da u tacki B postoji razlika pritisaka
koja je definisana sledeCim izrazom:

I I . J)FOCI::VN.-I I'OSTROJE.iWA GRAITTACIOXOG GRFJ, VOJ...f U J
( IU)
posle srcdiva nja gomje jedDai':ine dobija sc vrcdnost ove r:vliL:e:
( IIA)
Gomji izraz je dobijen pretpastavljajuCi da jc u u:'Vovodu u1:oecna cid. -uJacija ida
Cc bar 1I jed nom Irenutku posle zaustavljanja kruienja vode temperalun:: u 1'3Z\\'Od-
nom i povratnom cevovodu 7.adriati radne paramctrc. Pod lahum prclpos1av-
kom dobijeno je da postojc dva razlieita pritiska u jedooj istoj laii Ta r.uliL:a prilis-
ka ncslaje eim se lIsposlavi cirkulacija vode <:iji jc smcr strujanja u pr.n;'CU pada prilis-
ka koji je prouzrokovan savladivanjcm olpor<l strujanju. Pritisak L:oOSlalm'3o izra7.om
(11. 4). sc dobija Zit bilo kojll t<lekll pa prcma tome postoji nc kao prilisaL: taae. "'cc
kao rilspolozivi pritisak cclog cirkulilcionog krug<l.
11.1.2. Gravitacioni oapor
U dosadasnjcm rilZmatranju vclieinc koji nastaje usled gravilaciooc sile.
smalralo se da sc ;u.grevaDje vode i njeno hladeojc dciava u taii U .sIVamosli ODO
se ostvaruje po ccloj visini kotla oonosno grejnog tcla. Mo sc prclpostavi da sc tem-
pcrillllre i gusline 1I njima menjajll linc<lrno. i ponovi izcaeuoavanjc prilisL:a sa abc
strane laekc B. dobijajll se sledcCc vrednosli (sL 11.2):
.::::.::=
--
IrjJr
A
he
-..------ -
R hr
ha
D
h
--
tpjJp
.
hd
B
-
hk -
1-'
hb
,
Stika J 1.2 Serna grejnog sistema sa VlgrtPanjDfl i hlatJDrjem .,ode po risiJri btIa i #4 "&
tela.

2-1-1 1l7'ot/orcm"i 'JE POSTROJENJA Z.1 CNTRALNO GREJANJfO
( 11.6)
U llvom slucaju razlika pritiska u tacki B jc:
( 1 I. )
s lim sto " oznacava vis insku razliku izmedu srcdina kotla i grejnog tela. koje li Z pre t
pos tavku linearne promene temperature po visini ko tla i grejnog tela predstavljaill
taeke zagreva nj a i hl ade nja. Ukoliko pro mena nije linearna nego kri volinijska. onu a
bi tacna formul a za izracunava nje raspolozivog pritiska bila sloze nija.
11.1.3. Cevovod sa vise cirkulacionih krugova
U praksi. sis tc mi ce ntralnog greja nja se sastoje iz vise eirkulaeionih kmgovil koji
imaju II jed nom delu zajednicke vodove. Za gTejna tela RI> R2 i R3 na se mi na sJ.1 1J
vod GKAB pripada svim krugovima. a vodovi Be i FG onima u kojima su tackc (Ida
Vil m: toplotom R2 i R, . a vod coer samo krugll koji se odnosi na tacku R
3
.
OvaKav slozeni siste m se moze izdvajati II tri nezavisna (s lika 11. 3.- desno) -:i rkll '
Iilciona kmga. pri Ce mll Ce plljedine deonice bili zajednicke za sva tri o U njima Ct 11 \
lovi struj ilnjil Zit sve bili jednaki. pa su jed nake te mpe ralure i gll st ine vode. Tn v:li i i
za princip st rujanja vode. slo znaci da su i priraslaj i odnosno gubici pritiska. t;d, dtk
jed naki .
Zane marujuci hladenje vode u cevovodima i zadrzavajuCi isti te mpcraturni pad II
svim grej nim tcl ima iz seme sa slika 11.3. ras polozivi pritisci grejnih tela su razli l' il i i
iznusc:
- -
- - - -
-
B C D
A
-
R1
Rl --<
R2
R2
hI
r
h3
h2
i
K
G F E K
Slika J 1.3 Grejlli sis/em sa vi.fe cirklliaciollilz kmgova

1I. V IVCFYNA POSTROJf:NJA G/?-1 VITACIONOG GRFJ.-1 NJ.j
I'll , =g"l (pl' -p, )
I'll, =g"1(P
p
-p, )
P II ) = g"3 (p" - p, )
2-15
( 11.8)
Ovi pntisci ostva mju cirklllaciju vode s tim sto wei ras po lozivi priti sak imaj u
knlgovi sa visim grej nim tclima u odnosu na izvor toplote, pa tako krug grejnog tela
R3 ima vcCi pritisak nd kmga grej nog tela R
z
. Medutim, kmg tela R3 je duzi pa voua
prelazi duzi put struj anja. Zato se mora pad pritiska 1I svakom krugll pril agod iti ras-
polozivom, sto sc cini pode.savanjem prescka cevovoda, nd nos no brzine strujanja. T()
prakticno znati da ee delovi ccvovoda koj i pripacl aju svim krugovima biti pocldc ni
onom najnepovoljnijcm (videti lIputstvo za c1 imenzionisanje cevne mrek).
11.2. TEMPERATURE RAZVODNE I POVRATNE VODE
Izbor temperatura razvoclnc I, i povratne I" vade je ustvari optimisa nje uzimajuei
II obzir sledece posleclicc ovih temperatura:
1. Temperaturska razlika 61= I, - I" uticc na povrSinu ocl nos no vclicinu grejnog
tela, a time i na njegovu cenu.
2. Temperatura rilZvodne vade iznad 100 c Cini da je sist em visokog pritisk;t, ~ t )
zahteva posebne mere obezbecl enja i tzv. zatvoren sistem.
3. Vise !t:mpcrature razvodne i povratnc vade cine cia je srednja tempe ratura
grejnog tela visoka, i da covek koji ~ e nalazi u njegovoj blizini nemoze da odaje zracc-
njem ncophodan deo svoje telcsne toplote vee je, naprotiv prima, pa je njegov oseeaj
ugodnosti znacaj no porcmeCen. Medlltim, visa srednja temperatura je od uticaja na
veclI temperaturnu razliku izmedu grejnog tela i okoline, pa je izrilZe niji e(ckat pre-
nos a toplote, sto ima za posledicll manjll grejnu povrsinu.
4. Pri visim temperatllrama od 80 "C dolazi do ugljenisanja cestica prasine na grej-
nom telu ; one se povlace strujanjem vazduha i covek ih udise, pri (;emu se nadrazuje:
sluzokoza disajnih organa.
5. Veliku 61 znaci smanjeni protok vode kroz cevovod i gTejna tela, pa se dobijaju
cevovod i malih precnikil i jeftinija cevna mreZa.
6. Kod gravitacionog grejanja raspolozivi otpor je veCi pri v.;Cim razlikama razvodne i
povratnc temperature vade, sto opet znaci niZu srednju temperatum grejnog tela.
ImajuCi sve ovo u vidu doslo se do korisee nja temperatura 90nO "C u tzv. projckt-
nim uslovima. Temperatura razvodne vode od 90 nc je najvisa moguCa ispod tempe-
ratura koje Sl! bliske temperaturi kljucanja. Srednja tempe ratura vode l! grejnom te ll!
je 80C sto nije povoljno za us love ugodnosti, ali to su vrednosti koje se postiZu samo
pri spoljnim projektnim uslovima koji su retki . Prakticno, srednja tempe ratura vode u
grejnim te lima je u proseku dosta niia jer su srednje spoljne temperature u grejnom
periodu znatno iznad projektne vrednosti (za klimu Beograda ona iznosi od 3-5 0c).

2-16 B. Todorovit PROJEKTOVANJ POSTROJENJA Z,f CENTRALNO GREJANJE
11.3. UPUSTV A ZA PRORACUN
Kod vodenog gravitacionog grejanja sila pomocu koje se obavlja cirkulacija vode
kroz postrojenje javlja se usled razlike gustina vodenih stubova u povratnim i razvod-
nim ce ima. Za grejno tela na slici 11.4, raspolozivi pritisak za cirkulaciju vode izno-
sio bi:
H = hg(p p - P r ) (Pa) (11. 9)
H - raspolozivi pritisak (napor), (Pa) iii (N/m2)
h - visinska razlika izmedu sredine radijatora i sredine kotla (m)
Pp - Pr- razlika gustina povralne (P) i razvodne vode (r) (kg/m
3
) (tabela 11.1, iIi
tabele u dodatku)
Usled razlike gustine povratne i razvodne vode .(raspolozivi napor H) dolazi do
stmjanja vode kroz cevnu mrdu. Ustaljemicirkulacija biee od trenutka kada se us-
postavi IJrzina slmjanja pri kojoj je potrebannapor za takvo strujanje jednak raspolo-
zivom.
Napor se na savladivanje otpora koji nastaju pri strujanju vode kroz
delove cevne mreze kao i na savladivanje mesnih otpo.ra. Mesni iii tzv. lokalni otpori
javljaju se pri prolazu vode kroz krive delove cevi, kroz ventile, slavine, grejna tela, 1I
mestima gde se cevna mreza raeva iii spaja itd., na cije savladivanje se dec napo-
ra. Ukupan napor se rnoie predstaviti kao:
gde je:
2:z
R
I
LRI
(11.10)
- dec napora koji se za saviadivanie svih mesnih otpora (Pa)
- jedinicni napor za savladivanje otpora pri prolazu vode kroz pray
dec cevi dcline 1 m, tzv. jedinicni pad pritiska (Palm)
- duZina cevi (m)
- dec napora koji se za savladivanje otpora u pravirn delovima
rnrde (Pa) ili (N/rnl)
Da bi se znao napor potreban za savladivanje pojeidinacnih otpora neophodno je
poznavati pribhlan precnik eevi. Prema tome, proracunom treba najbriirn putem do-
ci do velicina precnika cevi, pa tek onda sprovesti precizan i konacan proracun cevne
rnreze. Zato se proracun deli na prethodni i naknadni.
U prethodnom proraeunu raeuna se sarno sa naporom za trenje u pravimm delo-
virna cevne rnreie, uzirnajuci da se 33% od raspoloiivog napora na pojedinacne
otpore.

II. DJlOCEYNA I'OSTROJNJ.4 ORA JlI TACIONOO OUElANJA
- - -
<>--
_ .
r
I
I
Pd
I Pr
I
,=-_-1
I
-1- -
,..-'
-C
I
J
Slikn 11. 4 Raspoloiivi trapor kod gravitaciOllOg gre}tlog sistema
Tubela ILl Napor u Pa (N/m2) kod gravilaciollog grcjanja po 1m vcrlikalnc ccvi
Povraln:l Temperatura f:lzvodnc vodc
voda QC 80 85 90 95 100 IDS
60 111.8 143.2 175,0 208,9 243.2 279.5
65 86.3 116.7 149.1 183.4 217,7 254.0
70 58,8 90.2 122.3 155.9 190,2 226,5
75 60.8 94,1 127,5 161.8 198. 1
80 63,7 97,1 131 ,4 167.7
85 65,7 101,0 137.3
90 67.7 104,0
95 70,6
100
147
110
315,8
290,3
262,8
234,4
204,0
173.6
140,2
106.9
72.6
Kao osnov la dimenzionisanje ccvne mrczc sluzi jedinicni pad pritiska R, koji indirck-
Ino prccnik cevi. Za slrujno kola gn:jnog tela ciji jc raspolozivi napor I-l, jc:
L2 =0,3311
I-l = 0,33I-l + L [R
R= 0,67H
L[
(Pa / m) (11.11)
U ovom racunu poslo se od prelposlavke da je jedinicni pad pritiska R konstantan
za celu cevnu mreZu posmalranog grcjnog lela.

2-/,1' B. Todorovi c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZII CE/lrrRALNO GREIANJE
1.3. 1. Tabele za proracun cevne mreze
U pri logu knjigc SlI labe le za proracun cevnc mrcZe, celi cne i bakarne ccvi. 'l"il -
i t; le sadrl.c podat ke a toplot no m i masenom prolokll vode za razliku razvodil villi,
od 20 K i l K, brzine strujanjil i jcdinicni napon R (Palm).
Vrednost masenog protoka moze se izracllnati iz kolicine to plote kada sc In;1
tGmperil tllra razvodne i pavratne vade:
(1 1. 12)
(11.1 :1 )
Protok vode kroz ecv se za temperaluru vode 90nO C i specificnu toplotu Vllt! L'
C!, = 4, 186 (k1/kg K) racuna prema izrazu:
II ko me je Q II (W) .
111= lL
0 86
(khg)
20 '
(11.1 -1)
Tabele (I V i V) primenjuju 5C i za gravitaeiono i za pumpno grejimje. Postn ', 11
kad gravitacionog grejanja manje vrednas ti jedinicnog pada pritiska R, to se kod prll -
raCllna ovog grejanja vise ko riste strane sa niZim R.
Primer 1
Dime nzionisati pravll cev dugu 16 m, ako je ona deo postroje nj a vodenog grc'ja nj:t
u ko me je te mpe ra tura razvodne vode 90 C, a povratne 70 nc. Kroz cev t.reba pn; Jl l"-
ti kolicinll toplole od 32500 W. Raspolozivi napor je 64 Pa.
Resenjc
Posto jc cev prava, ne ma mesnih o tpo ra, pa se say raspolozivi napdl' ttosi nil I rc -
nje II pravim de lovima cevi. Jcdinicni raspolozivi pad pritiska iznosi:
64 Pa
R=-=4
16 m
Kolicini toplote od 32500 W odgovara maseni protok (pre ma 11.4):
m=32500
0 86
=1397 kg/h
20 .

II. DVO EV II POSTROJENJA GR:A VI TACIONOG GREJANJA
2./9
U ~ b c l i V za R = 4 Palm, lrazi se najbliZa vrednosl proloka od 1397 kglh. To SlI
vrcdnost i 11 50, kojoj odgovara unllLrasnji precnik 56,7 nun i 1580 kglh, za precnik
6-1. 2 mm. Usvaja se ova dmga. veea dimenzija.
Oa bi se uslanovio laca n jedinicni pad priliska, kao i brzina stmjanja vode kroz
cev, 1I ko loni z ~ precnik lInlltrasnjcg otvora od 64,2 nun traii se najbliia vrednost
sLvarome protoku i nalazi se da je Lo 1420. Ovoj vrednosti odgovara brzina strujanja
0,13 mls i stva rni jcdinicni pad priLiska
R=3,3 Palm
Oa bi jedinicni pad priliska bio kao sto je prethodno izracunato, R = 4 Palm tre-
balo bi da postoji cev nekog precnika izmedu 56,7 i 64,2 nun. Posto takve ccvi nema.
usvojena jc prva cev veceg precnika. Zbog toga ce pri stmjanju vode 90nO C kroz U5-
vojenu ccv precnika 64. 2 nun i duzine 16 m. biti potreban stvarni napor
H=16x3.3=52,8 Pa
SLO je milnje ad raspolozivog napora koji iznosi 64 Pa.
11.3.2. Crtezi i seme za proracuD
Poslo se prvo lIcrtajll horizontalna razvodna i povratna mreZa, oznaci se svaki
njen dco, Izv. deonica, knja prcdstilvlja ccv jednog datog precnika kroz koji prolilZi
konsLanl an protok grejnog f1uida.
Osim crteza horizontalne t:evne mrde. potrebno je nacrlati i semu lIsponskih vo-
dova. Ova serna se t:rla u razmeri sarno po visini, a obuhvil\a i grejna tela, kao i ko-
lao. Usponski vodovi se crlaju redom prcma brojevima Kojima S\l obeldeni \I t:rteZi-
rna horizonlalne mrcZc u Kojima ih trcha lakodc \lcrtati kilo i u osnovama svih spra-
lova.
U odnosu na usponski vod, grejna tela se lIcrtavaju tako kako se vide kada se pos-
matraju iz proslorije u kojoj se nalazc.
Nil Semi lIsponskih vodova obeldavaju sc deonice, odgovarajuCi protoci torlOk.
grejnil Lela, visinsk<:; rilzlike izmedll sredine kotla i sredine svakog pojedinog tipa ril-
dijatora za svilki sprat. Serna obllhvala i vezIJ kotla sa ekspanzionim sudom, kao i pri-
kilz mreze za odvodcnje vazduha iz postrojcnja pomocll cevi precnika 3/8". ako je
postroje nje i7.vcdc no kilo sistem sa donjim rilzvodom. ' .
Nil usponskim vodovima pn.: dvida se i na T<1zvodnom. kao i nil povratnom kraku
zasun, zhog evcnlualnog iskljucenja vcrtikale iz rada postrojenja.
Prcthoelni proracun sc sllstoji od izracunavanja jedinicnog pilela pritiska za strujno
kolo svakog grejnog lcla. PomoclI lako dobijenih vrednosli za R, odredujll se pret-
hodni precniei i zal im sprovodi n<tknadni dec proraclIIla. U tom c1elll proraclina mo-
raju sc odredili koeficije nli mcsnih otpora, tabela VI 1I prilogu.

250 lJ.7'x/omlj" PROll:XroVANJE I'OSTF<OJENJA Z4 CNTRALNO GRJANJE
11.3.3. Postrojenja sa donjim razvodom
Prclhodni prnraclln .poCinjc sa izracunavanjem jedinicnog pada priliska Zit slruj no
kolo najnepovoljnijeg grejnog te la. To je najcesce grejno lela horizontalno najud,t/.j ".
nije od kOll a. a koje je visinski i najniie u poslroje nju.
Kada sc zalim izra!':u!1i1 R i za os lala grejna lela na isloj verlikali. prelazi S<.: 1li1
drugc lI sponske vodove .{v.cr(ikale). po<::injuCi opel sa najnepovoljnijim le lom nil (oj
vcrlikali i lako redom. Ako sc kod kOlla cevna mrcZa raev3 II dye granc, slo tesl!) hi
Vii U praksi kada se prede na proracun druge sirane, opel sc pocinje a d najncpovol j.
nijcg grcjnog tela za lu granu. Ne lreba izgllbili iz vida da iz kolla po<::inje razvod jed.
nom ccvi za celo poslrojenje. koja je vee proracunala 1I okvirll prve strane siSl<:mi' II
kolu najnepovoljnijeg gr,-,j nog le la celog pos trojenja.
11.3.4. Tabela za odredivanje mesnih otpora
U labe li VI dali su kooeficij enli mesnih olpora, kao i vrednosl otpora zavisno <l ei
br/.ine slrujanja grejnog flu ida.
Prilikom odredivanja koeficije nala mcsnih otpora, kod ra(';vanja cevne mrcze, me
sni o tpori se uzimaju <.a krake b (deonicc manjih protoka), a ne Zil krak a (dconi c"
zbirnog proloka) - slika j 1.5.
b b
a
b a b
Slilm ] 1.5 T - raeve cev/le mreie
Primer 2
DimenzionisaLi cevnu mreZu poslrojenja za centralno grejanje sa donjim razv.)
dom. Temperalura vode II razvodnoj mrezi iznosi 90 C, a 1I povratnoj 70 "C. [-l(l r i-
ZOnt alna i ve rlikalna cevna mreza date su na crteZima 11.6. i 11.8.

I I . D VOCH 'NA I'OS-rJ?OJCNJr l GRAIn >l ClONOG GI?lAI JA 25 1
9 11
.
--_ ............ -
.
8
I
18

:
'"
o m
I
@
!E)
ic.
I
:
:
!
14 150
1
C::) 5050

I DI
-_ ...... _ .. __ .
__ ..1.-
f- .. -------- .. -0
:
1T' e) 0) @ 5050
:
21950
8 i8
_ ... :\ - .
m
om
,...
:,.....
0


1(22)
- 0 '
1
Slika 11.6 Horizonlalnu cevlla mreia
lJSI"a{SI(I VOD
GREJNO TELO ,----0
f------,J
GREJNO TELO
USFaJSKI VO 0
,
Slika 11.7 I'rikljllcci grejllih Ida

252 B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO OREJANJE
v
- _ . --__ r-:--;---
r
,"
I ~
L.,
--
f
. ~
o
U) ..,
..,. g
N
i/
" -- " r-,
/
or--
o
,.,
Q
006t' I
. - " '--
o
""
o 2
.....
N
L--
Sliluz 11.8 Serna /lspoTlskih yodova ZJl primer 2
:}
I
v

II . DVOCEVNA POSTROJE ~ GRAVITACIONOGGREJANJA
Tobcill ll.lI Prcglcd dnzina dconica
Broj deonica Duzina
(m)
1 20
2 1, 2
3 6.8
4 I,D
5 1,0
6 6,2
7 1.2
8 3.0
9 5,4
10 5,4
11 7.2
12 1.0
13 1.0
14 6,6
Prcthodni proracun
Vel1iknln 1/
a)Slrujno kolo grejll oglela 03 (Ilajnepovoljllijc)
deoni cc I. 2. 11 14. 7, 8
Raspoloii vi prilisak (Iabel a 11.1)
Za trcnjc II prvim dcl ovima oSI<tjc
Ukupn. dulilla deonica 1, 2,11 - 14, 7,8
lcdinicni pad pril isb
b)"olo grejnog lel a 103
deonice 1,2, II , 15-1 8, 14.7. R
Raspol oiivi pril isak
Za I rcnjc u pomcflut im dconi cam:l
U deonicama 1, 2,11,14.7. 8 ukupne dllzille 21,1 m
prel hod no je vee ul rosell o
Za Irenje u deollieamo 15- 18
ledillicni pad pririsb
VCl1iknln III
c) Kolo grcjnog lela 04
deonice 1-8
RaspolOiivi prilisak
Za Irenjc u pomcnulim deonicama
U deonicama 1.2,7, 8 ukupne dui inc 7,4 m
prclhodno je vee ulro!eno
Za Irenje U dconicama, 3-6 preoslaje
Duzine deonica 3 - 6
lcdinieni pad priliska
eI ) Kolo grejnog lela 104
- dconice 1- 3,9,10.6- 8
Raspol oiivi prilisak
Droj dconi c.1
15
16
17
1H
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
H = 2.6 x 122.3 = 318 p"
O,6 x 31B = 213,1 Po
1= 23,2 m
R = 213,1 : 23,2 = 9,19 Palm
H = 6,Ox122,3= 733,8 Po
0,67 x 733,8=491,6 Pa
21,2x9,19 = 194,8 Po
1= 8,8 m
R = 296,8 : 8,8 = 33,73 Palm
H=2,6 x I22,3= 318Po
0.67 x 318=213,1 Pa
7,4x9,19 = 68 Pa
145,1 Po
1=15,Om
R = 145,1 : 15,0 = 9,67 Palm
H = 6,0 x 122.3 = 733,8 Po
Dui inn
(m)
3.4
1.0
1.0
3.4
7.0
1.0
1.0
6,4
3,4
1,0
1.0
3,4
1.2
1.2
253

25-1 B. Tod()ro!'it PROJEKTOVANJE POSTROJENJA 2,1 CENTRALVO GREJANJE
Za I rcnjc 11 pomCntll im dconic..1ma
Preill odno je vce II lrokno II dcolli""m" I. 2. 7, 8
dllzine 7.4 m
U dconi mma 3 i 6, dui inc 13,001
U kupno je ul roscllo
rrcest'lje 1.3 Irenjc 1I ciconic.1ma 9 i 10
Duzin3 dconica 9 i 10
Jcdinicni pad prilisk;1
VCl1iknln I
c) Kolo s rejnos lela 01
. dClInice I , 19 22, 8
Raspoloi ivi pril isak
Za I rcnjc u pomcll LII im dcollic..1ma
Prcthodno vee ulroscno u dconicclOl<1 I i 8 ukupnc
dll i inc 5 m
Prcnsl:ljc loa Irenjc u dconicama 19-22
Dllzin;] dcollica 19-22
Jccl ill icni pri lisJk
f) Kolo grejllog Icla 102
. tl eonice I, 19.23 26, 22. R
Rnspolozivi pril isak
Z:l Irenjc II pomcnutim dconic.1mn
Prcthodno jc vee lI(rosena
tlcolli "" m" I i 8 (I = 5 m)
dconi""ma 19 i 22 (I = 13,4 m)
- ukupno ut rOSena
Preoslaje za I rCllje II dcoll immo 23 26
Dui ina dconica 23 . 26
JcdiniLlli pad pril is,"
Naknadni proracun
0.67 x733,8: 491 "0
7,4 x9, 19= 68 Po
13,Ox9,67= 125,7 Po
68+ 125,7= 193,7I'a
297.9 Pa
I = 10.8m
I? = 297,9:10.8= 27,581'a/m
J-J = 2.6 x I 22,3= 318 Pa
O,67 x 318= 213,1 Po
5x 9, 19= 461'"
167, 1 I'a
1 = 15,401
R= 167,1 : 15,4= 10,85 Palm
/I = 6,0 x 122,3 = 733.8 Pa
0,67 x733,8= 491,6 Pa (I = 5 m)
5,Ox9,1 9= 46 Pa
13,4X IO,85= 145,4 Pa
46 + 145,4 = 191,4 P.
300.21'"
,= 8,8 m
R = 300,2 : 8,8 = 34, 11 Palm
Na knadni proracun se sprovodi pO formlllarima_ Dco formlllara se pupunjava po
tl acima iz plana cevnc mreze, ostalo se proracunava polazcCi od jedinicnih paduvil
pritisaka, koji SlI izracun<lti u prethodnom proracunu.
Koeficijenli mcsnih otpora, sa opisom olpora, dati su u posebnom preglcdu po
deonicama.
U ovom premeru proracunaCe se detaljno kola grejnih tela 01, 03, 102 i 103.
Prcgled koeficijcDatB mcsoih olpora:
deooica l
kolao
Iuk, r/d=1
<leoniea 2
. T rai:va suprolan smer odvajanjc
Wo/W= I ,08
2.5
Q.l
3.0
1,3

II. DVOCEVNA POSTROJENJA GRAVITACIONOG GRElANJA 255
dconi cs 7
~ T r ~ slIprotnn smcr, sClbiranjc VJII 2,0 d,1d = 1 35
=0,64 d,,1d=O,8
dconi ca H
- IlIk 0,5 0,5
dconicft 11
- T rac"V;}, odvajallje W
o
/lV=O,79 2,5
- 21uka 1,0
- 7 .... 1SUIi
Qd
3,8
dconic. 12
- unakrsno odvnjanjc W
u
/1V=O,64 3,5
- 2 1l1ka 1,0
- prol;'tzni venti l 4,0
- !(rcjno telo
fd
11,0
dconirH 13
- 2 IlI ka 1,0
- lI nakrsno salJiranjc I-;W=O,-B c1,/t1 = 0,6
bQ
3,0
dcnnit-n 1-1
- Z...1SU II 0,3
- 2 1l1 ka 1.0
- T meva snuimnjc HlJ/""' :::: 0,79
U
2,6
dcooi .. IS
- unakrsno oovaj:mjc. prolaz
W.lW= I,54 d
o
ld=O,6 0,5
deooir. 16
- T raev3 suprotoll smcr. ouvajanjc 1,6
w"lw=O,88
- 2 luka 1,0
- prolazni venlil
<!..Q
9, 1
dconica 17
- T rat.'Y.l suprolan smcr, sabiranjc
1-;W=O,5 (l,IcI=O,67 2
dconica 18
- izvueen komad (za olJil azak deonicc 12) 0,5
- unakrsno salJi ranjc, prolaz
1'.!V=054 ti
o
id=0,6
!l.2
1,4
dcooica 19
- T ra&a suprolan smer, odvnjanjc 2,0
Hl
u
!w=O,77
- 2 1uka 1,0
- zasun
Q.J
3,3
dcooica 20
- T ra&. odvajanjc W
u
IW=O,6 3,5 wu1w = 1, 1 1.9
- 2 1ub
1,0 1,0

256 B. Todorovic PROJEKJ'OVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
- prolami vcnlil
- grejno lelo
<lroniao 21
- 2 1uka
- .zvijen xomad (za obil az..k dconicc 19)
- T raeva sabiranjc tV, l .... = 0,6
<leonia 22
zaSUll
2 luka
- T ral:va silprotan smCf. sabiranjc
~ ; V = 0,35 d,ld = 0,9
deonia 23
T raeva pIOIa7, oovajanjc W.,IW = 2,2
<lconiCll 24
T raeva supro13n smer odvajallje Mlu/tV = 1
-2 luka
- prolazlli vent if
- grcjno Iclo
dcon.ica 25
4,0
2,5
11 ,0
1,0
0.5
l.Q
2,5
0,3
1,0
10,0
11,3
0
1,3
1,0
4,0
U
8,8
- 2 luka 1,0
- izvijcni komad (za obila7.ak deonicc 23) 0,3
T raeva suprolan smer, sabiranjc
V.lV = 0,54 d, ld = 0,67 l.l!
3,1
<lconia 26
- T raeva prolaz, sabiranjc tV.IMI=2,2 o
Napomena: .
""u/Ml =0,5
4,0
U
9,4
4,5
1,0
4,0
U
12,0
Ukoliko je u naknadnom proracunu za cevnu rnrefu menjan preCnik neke deoni -
CC, U ovom pregledu paraleino su dati koeficijenti mesnih otpora i za promenjen
precnik.




Tabe18 71 .111'
IZ "'LANA MREte
Prelh.
NAKNADNIPRORAtUN
AAZUKA
pretnlk SA PRElHODNIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI
eonica
Top/, Mesenl Duiina cevi d
prOiok prolok

H
'R Z
w R ' R 2;( Z d w R , R Z
(n ./'1) (p. D

(kg/h) I(m) (mm)
(m/s) (Palm) (Pa) (Pa) (mm) (m,ls) (Palm) (Pal (POI)
(POI) (POI)

b
,
d

I
9
h I
i

,
m 0 0 p q I
VERnKALA II , KOIO greJnog lela OJ, RaspoiolM plilisak H '" 318 Pa
Jedinitni pad pritiska R _ 9,19 Palm
I 21950 9" 2,0 50 0,13 ',5 9,0 3,0 24,6
2 14150 60. 1,2
"
0,14 7,5 9,0 1,3 12
"
91111l 391 7,2 t 114 0,11 5,5 39,6 3,' 22
,2 2100 9d 1,0 31< 0,07 5,0 5,0 11,0 26,2
13 2100
9d 1,0
'"
0,07 5,0 5,0 3,0 7,1
"
9100 391
','
1 1/4 0, 11 5,5 36,3 2,' 15
7 14150 60. 1,2
"
0,14 7,5 9,0 2,0 19 3,5 33,3 +1 4,3

21950 9" 3,0 50 0,13 ',5 13,5 0,5 ',1 '0
0,22 17 51 0,5 11,8 +37,5 +7,7
'L"R+'LZ -
126,4
+ 130
-
256,4 + 59,S
Sa IzmenJenom deonicom 8 1+59,5
I I I I I I I I I
1315,9 < 318Pa
1<010 grejnog lela 103, Raspolotivi prilisak H _ 733,8 Pa Jedinitn! pad prillska A _ 33,73 Palm
u deonicama I, 2, II, 14, 7, B 153,9 118.7
15 .900 210
3,' .3/4 0,17 22 74,8 0,5 7
16 24SO 105 1,0 1/2 0,15
"
"
9,1 ....
17
"'0 1.05 1,0 1/2 O, IS
"
"
1,9 21,9
"
'900 21 0 3,'
".
0,17 22 74,8
1,' 20
'LI'R+'LZ-
359,5
+ 267 . 626,5 < 733,8 100 Pa
Tabels 11 , 1/1
IZ PLANA MAE1:E
Prelh.
NAKNAONIPROAACUN
RAZUKA

SA PAElHODNIM PRECNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIKOM CEVI
conica
Top!. Masonl Duzlna cevl d
protok prolok oonice
H H
' R Z
w R IR Z d w R ',R Z
(n _/'I) (p. D
(Wj (kg/ll) I(m) (mm)
(m/s) (Palm) {Pal (Pa) (mm) (m,ls) (Palm) (Pa) (Pa)
(Pa) (POI)

b
,
d

I
9
h
,
I
k I m 0 0 p q I
VERnKALA I,KoIo grojnoo lola 01, Raspolo!ivi prilisak H 318Pa pad pritiska A .. 9,19 Palm
u deonicama 1,8 60 36,4
19 7800 336 7,0 1 \{4 0,10 ',5 31,S 3,3 16,0
20 1750 7S 1,0
".
0,'
3,6 3,6 11,0 19,2 1/2 0, 11 15 15
','
55 + 11,4 + 35,8
21 I7SO 7S 1,0
".
0,6 3,6 3.6 2,5 14,3
22 7800 336 6,' 1 1/4 0,10 ' ,5 28.8 11,3 55,0
LIR+'L
Z
-
127,5 + 131,9
-
259,4 + 47,2
Sa izmentenom deonicom 20 +47,2
I
J
I I I I I I I 306,' < 318Pa
Kolo grelnog lela 102, Aaspololivi H _ 733,8 Pa Jedinitni pad !Xitislca R .. 34,11 Palm
Utr0$9no u deonicama I , 19, 22, S 120,3 107,4
"
6OSO 280 3,'
".
0,22 33 112,2 0 0
"
32SO
'"
1,0 112 0,22 so so
','
207 31< 0,11 11 11 12 70,6
."
. 136,4
25 32SO 140 1,0 1/2 0,22 SO SO 3,1 73
26 6OSO 280 3,'
".
0 33 112,2 0 0
'I,I ' R+'L
Z
" "",7 + 387,4 = 832,1 . 175,4
Sa I2menjenom deonlcom 24
I I
I
I I
,
I
,
-,
656, 7 <
7.l3JI
I
-
--

II. OJ '0 EVNA POSTROJ/;MA GR.-1 GRFJA,\'JA 259
11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ
v
MREZI
11.4.1. Postrojenje sa gornjim razvodom
LJ uu sada imdim prorilcunima ccvne mreZl: nije uzeto II obzir hladenjc ccvovo-
da. je r se smatnlln da je voda na ulazlI u grejno telo iste temperature kilO i voda nil
izlal.lI iz kutl ;1. Ovo zanemarivanje toplotnih gllbitakil u ccvovodll gotovo uvek je op-
ravuano knu siste ma sa uonjim razvodom. Mcuutim. kod gornjeg rilZVoda horizontal -
na razvouna mre?a najCcsee prolazi kruz prostorije niZih tempcrilturil (hladan tavan).
tako lIa Sll toplotni gllbici II mrezi vcCi i ne mogll sc zanemariti. posto se j;lVljajll nize
tempe rature voue i u vertikalnim vodovima. kao i 1I povratnoj horizontalnoj mrcZi .
Usled tog<l je veea razlika gustine vode u glavnoj vertiblnoj razvodnoj cevi i II osta-
lim dclovima strujnog kola 1I0ecnng grejn)g tela. pa se kod ovakvog postrujenja javlja
i veei raspolozivi napnr.
Obzirom na izloze nn. Z<l kolo grejnog tela koje je prikazano na sliei 11.9 objasniec
sc izraclInavilnje m stvarnog napora. Pri tome se smatra da u glavnom vodu FB. kao i
lJ horizontalnom povr<ltnom ccvovodu EF nema gubitaka toplote. sto jc n:alna pret-
pnstavka. posto je ovaj deo ccvovnda dllbro izolovan i nalazi 5C u prostoru vise tem-
peril ture. U ()st illim dclovima prikazanog strujnug kola cevi se hlade.
La knln grcjnog tela 1\. prema semi na slici 11.9. raspolnzivi napor bi iznosio:
Da hi mogli da sc mlrede toplotni gubici u pojedinim deonicilma, a time i stvarni
rilSpOI07.ivi potrebno je osim protoka puzoilvati i precnike ccvi. koje 115tvari
tek treba proril cunati . Zato se za prelhodni proracun raspolozivi napor odredujc isto
kao i Z<l donji razvud. dodajuCi dopunski pritisak /)J I:
Razlika J:(p
p
- p,) dobija sc dircktno iz tabcle 11.1, a dodatni napor zavisi ad hll-
rizontalnllg udaljenja usponskog voda koji se proracunava od glavnog usponskog raz-
vodnog vuua, kau i izolacijc ostalih vertikala. Vrcdnosti dodatnog napora date su II
tabclama ILIV i I LV, za najbliZi i n<ljdalji vcrtikalni vod. Podaci vazc liZ skdeec
pret postavkc:
- glavni - razvodni vod. kao i ccla horizontalna povratna mrdil se ne
hladc
- gornja razvodna meda jc izolovana
- visina spratova je 3 m
- te mperatura lavana ooe, sobne temperature 20 C
- temperatura razvodnc vade I, = 90 C
- temperaturni pad u grejnim telima je 61=20 K

260 IJ.TodofV"i i PROJEKfOVANJE POSTROJENJA 7..A CENTRALNO GREJANJE
- na svakom spralu iz jed nc verlikalc snabdevaju sc top tom vodom dVii gn':.in;,
Ida. svaki koti i:inom vode od 50 kg/h.
B
~
~
.r;
.-
P2
N
.r;
p.
P3
r
A
(")
.r;
,-
I
I
: P4
'<t
.r;
I
---
J
,----
E
I Ps
F
-
l()
J
.r;
--
-
/ ////////"0//
Slika 11.9 Cevlli sis/em sa gomjim razvodom
Vr n o ~ l i za verl ikale izmedll najblize i naj udalje nije. izracunavaju se Jinearnonl
inle rpoJaeijom. Korekture za protoke vode kroz grej na teta koj i se raz likujll ()(I
50 kg/h. uvode se preko multiptikacionog koeficijenta - iz I abcle 11 . VI.
Ukolikll kroz pojedina grejna tda prntii';u primetno razlii'; ite koti i:ine vode tnlla
rai:ul1a li sa prosci:nom vrednoscu svih grejnih tela na pOSmalrilnoj verlikati . U slll l:aju
L1 a se na spratu ne nataze dva grejn;l te la. ncgo samo jed no, merod,wna je polovina
slva rnog protoka vode.
VreLi nosli iz tabele 11.V vaic za izolovane cevi 1I ztj ebovirna 1I zidu i 10 i za L1 rll gl"
tcmpe ralurne padove u grcjnim tctima. Medutim, podatkc u tabe ti l1.!V koji Sll d<l ti
za neizoJovanc cevi. trcba korigovali lIkoliko je te mpe ralllrni pad razli i'; il oel 20 kn-
d ieijentima iz tabd c II. VII.
Zbog loga SIO je usted hJadenja cevi lempe rature vode na utazu u radijator i izl;1Zl1
iz njega nae ad predvidenih, prema kojima je grej no telo i dime nzionisano, grejn,
povrsine se povecavajll. Poveeanje sc vrsi procenlllalno, prc ma tabcti 11.Vlllu kojoi
su podaei dat i prc ma dcktll hJ ael enja, odnosno zavisno od udaljenja posmatrane w r-
ti.k aJe ad gJavnllg lIspll nskog voda. U tabe li se proec nlualno povecanjc navoeli za n;tj-
blizu i najda Jju vc rt ika lu za udaljenj ;, najdaJjc vcrl ikale do 30 m i preko 30 m.




Tabels 11 .N Dodstni napor u Pa za dvocevno gravifaciono gr8ianje (vertikale neiz%vsne i pored zids)
B,.
Qralno
Horlzontalno_prufanlc postrojenla 1m)
"""'
leto na 10 20
"
.,
50
"
(' pralova)
nlvou
.
zgrade
pIYa' posl. pNO "",I pNO "",I pN' post pNO posl. pN' posl.
, ,
"
'" "
", 78 ' 07
"
' 57
"
177
"
'86
,
'12 '57
, ..
' 37 2<l6 ' 37
'16
'27
226
' \8
'"
,\8
'05
,
'05
'"
226
,..
' 16
314 206
3" '96 333
'"
'"
3
pelko 1
".
255
".
265 18.
'"
177 29.
,,,
300
'"
".
,
3"
265
, ..
on
'"
392 275
'0'
255 m '55
.22

prako 1 275
".
255 333
'" '"
' 35 353 22'
373
'18
382
,
00'
.. ,
373 '51 353 ."
'"
.. ,
3"
500 31 ' 510
5
,
363 .02 3<3
'"
3"
31 314
44'
,. .
",
, ..
01'
preko2 333 373 300 382
,..
00' ". 01'
' 65
<13,
'55 <13'
,
."
520
'51 53' <13' 50'
'"
559 392 579 382 588
,
213 ...
48' 00'
'"
392 510 373 520 353 539
'"
50'
preko3
38' 42'
383 ... 343 46' 333 ."
31'
.. 0 300 .. 0
Odnos/ sa na najblif u i najuda/jenlju vertikalu

; (, 2 Il.'IiHI""JI'Ir 1'1I01l:Kf() 1';1 "'" , POSTR01l;;NJA i'.A C EN r/(I i AO G RU. l NJI-:
Tabcla (l. V nodalni nnpor II PH za dvoccvo gra"ilaciono grcjanjc <l'crtikalc izohn'anc i II i.ljc.
hnvima)
llruj NHjllllltljcnijtl n!r1ikal.
ni,'oJI N.jlollj" IInrl"l.oo,.loo pnriAnjc ,>oslrojcnjo
'fJ!r:Hl c \'crIHa. h. 10 20 30 40 50
60
20
5q
-
I
3')
S8 98 IIR
137
2 .1Q 49
(W
98 lOll 127 11 7
3
.I ,)
69 XX 11 8 127 147 177
~ 59 7X l OR 137 147 177
1%
-
r-- '
69
1)8
127 157 196 177 216
6 IIX li S 1.1 7 177 196 216 H5
Tllbela II. VI Koreklllrll lahele 11.lV la prolokc kojc sc razlikujll od SO kglh
Prnluk Vcrti11oI.
I
kWh Nnjhlii.a najdalj.1
i
10 1.76 1.65
I
40 1.15 1.12
~
(,0 O.8C)
0.91
XO 0.75 0.77
Ion OJ,S 0.6K
120 O.5x 0.62
140 053 056
160 0,49
052
180 0.16 OA9
21XI 0.-13 0.017
Tabela Il.VII Korcklllra labclell.lV i Il.V za <In'ge lempcralllmc pa<lm'e IJ grcjnim lelim"
T'': ,JIIcntlII I'"ni Inul
Tempe",t .. r:, nl7..\odnc n)(le
I DO C 90C 80 "C
10 1.15 1.00 0.73
20 1.27 1.0() 0.70
.'0 1,2K 1.00 O.7X
i'odaci II labd i II.VIII izrai:unali Sli pod prCl r-oslav\;om d;t jc prolo\; vode kWl
gn; jno tdo :'0 ~ g h . Za odstllpanja stvilrnc kolii:ine vodc do pomcnute vrcdnosli. \;0-
rist c .. . ; nob:: iz tal",:..: lUX. Za dmge temperatllrne padovc II grejnim Iclima pol -
reb!" 1 j .) isp.:.vk<! C l; ma labcJi 11.X.
11 A.2. Provera stvarnog raspolozivog napora
Postn je odrcllcn "prethollni" r<lspol ozivi pritisak (napor), v..si sc dimcnziunisanjL'
ccvne mrde sa tzv. prlthollnom prl: cnicima. Po zavrsct\;11 ovog del" proraL'lInrr . pO/.-
nal je i prnlnk volle kroz svakll d<:oniclI, kao i prci:nik deoniCit. pa se raclina hlall.:njl
vode u svakoj deonici i izrai:unava sc s rednja vrednost gustine vode.
Pri ovom raclInli smatra sc da jc te mper<llura volle na izlaZll iz verti\;alnog ralvOt!
nog kr:,ka (tai:ka 13 n<l slici 11.9) ravna lc mpL' ralliri volle na izlazu iz kotla. Kalla jl'

II , /JI I'OSTlIOJNJA (i UA VITACIONOG GREJrl NJ,1 26,1
gllstina vode u svakoj dconici, mogli Cc je tacno IItvrditi rilzlikc gustiml vo-
dc nih stllbova II svakoj d00ni ci i glavno m uspo nsko m kraku,
Prilikom pro rai:una hlalil:njil vode u pojeLiinim dconicilma [re ha vod iti racuna dil
jc nilgib ho rizont il lnih vodova 0,005 rn/m. Isto takll tre ha znati koj c Sli dconicc izolo -
vane , kakvo m vrs lo m izolacije i koje dcbljim;,
Tubcta Il.VIII I'roccnlualno povccanje povesinc grcjnih lela kod u\'Occvnog gravilacionog gre-
janja
Ilroj
Si'l'll I
NHjfhtljM vcrlikHhl flo 30 m NAjllAljA vcrllk.IA tlrcko 30 m
Sl'ntlm'lt grcjnog
l.gnulc tela najhlii H m.jeh'ljH najbli:h. najll.lj.
\'crlikHIIt vcrlik"h. vcrtikHht "crtik"IH
I I 10 15 7 20
2 I II 15 8 18
2 6 X
:;
II
3 I 13 17 10
IQ
2 8 9 6 12
J 5 7 4
Q
I 17 18 12 20
2 10 I I 8 15
3 7 X 5 10
4 5 6 3 7
5 I
Iii
20 13 22
2 I I 15 9 16
.'I 9 'I 7 II
4 6 7 5 9
5 4 5 J 6
(,
I 21 Z2 17 23
2 13 16 10 IS
.\ 10 II R 12
4 8 R 6 10
5
:; r,
4 X
6 44
:;
"
(,
apclmena: U spratllvc Ifcba racunati svaki nivo zgrade iznad kotla; prizemlje bi
spral I.
Tahel a I 1.1 X Korekillra lahele l1.VlII za prol ok koji sc razlilmjc od 50 kljh
Proluk VcrlikHl.
( kl!lh)
" " ibl i1.1 ""i""1 in
20 1,96 1.77
,10
1.1 7 1,14
60 0,87 O,8Q
80 n,70 0,74
IOU 0,60 0,65
I lO 0.53 058
14{J
0.46 0.53
160 0.42 0,.18
180 0,39 0.45
200 0,36 0.42

(j.J IJ. Todom,;t PROlFXrOVANJE POSTROJNJA ZA CENTR,I LNO GRElANJ
Tllbclll Il.X Korckillra tahclc II.VIII 7.>1 dnlgc lcmpcralllrnc plldm'c II grcj nim lclima
TClDl)CrJllllrni (lIHI, N Korcklll ....
10 0.80
20 1. 00
30 I 15
Pri proveri slvarno raspolozivog napora. prvo se racuna hlade nje vade II svako j
dcanici po obr,lsell:
ill - hlauenjc vode (0C)
I - duzina ueonice (m)
k
n
- koci"icijenl prolaza toplote kroz izolova ne ccvi, svcdcn na L m dllzinc.
(lcilava se iz tabck II.XI (W/mK)
1m - srcdnja lempe ratura vode II deonici ("C)
I " - tcmpcrillura oko line ("(:)
(; - prol a k vOlk h oz deLl nicll (kg/h)
(' - specificna toplota vade (Wh/kg K)
c = 4186 .1/kg I< = 4186 Ws/kg K =1,1 6 Wh/kg K
U prethodnoj jeunacini IImcsto srednjc Icmperatllrc vode kaja se izracunava pre-
ko izraz<l :
u kome je:
'I -ulazna tc mpe ralura vodc u deonicu ("C)
I,t - izlazna kmpt' rntura vodc iz deonicc (0C)
uzima se Icmperatura vode na ulazu u deonicll. cime jc racun znatno uprosccn. a lIci -
njena greska zanemarijiviL Uprosccn obrazac glasi:
[ kn(tt -'0)
(;'c
(0C)
Za tcmperaillru okoline koristc se sledece vrednosti:
a) temperalura proslnrijc ako SII ccvi alvarcna izvcdcne .
(11.1 7)
b) 35 C za iznhwanc cevi kojc Sll postavljcne 1I zatvorcnim zljebovim<l zilla.
c) 45 "C za ncizolovane cevi poslavljene u zalvo rcnim zljebovima zida
Koc(icijenti prolaza toplole kJ/ za izolovanc i gole cevi uate su u labdi 1 I. Xl.
Vrednosl raspolozivog napora mozc se izrauunati kada je poznata srcdnja tempe:-
ratura vade za svaku u,' onicu:

11. DVOCVNA POSTROJNJA GRAVrTACIONOG GREIANJA
gde su:
I = I , +/, (DC)
ttl 2
II - ulazna temperatura vade u deonicu (DC)
I l - izlazna temperatura vode iz deonice (DC)
1m - srednja temperatura vode u deonici (DC)
61 - tcmperatu rski pad IIsled hladenja (0C)
J-I - raspolozivi napor 1I odnosu na dconicll
/z ' - vis ina deonice (m)
2(,5
(11. 1R)
(11.19)
(11. 20)
Pili - srednja gustina vode u de,mici, koja odgovara te mpe raturi vode 1m
(kg/m3)
Vrcdnost razlika (Pm - Pr) moze sc dobiti direktno iz tabele III II dodatku.

Tabela 11,XI Koeficijent prolaztl toplote k'R (W/mK) za izolovane CCVI u zgradama: k'R = 1,15 kR
"
>S 20 2S
--
' 0 50 60 6S eo 90
'00
'"
>So
'"
200
Prot. cevl
--
mm
3/8' '/2' 3/"
"
1 1/':"
E
20 0,2"' 9 0,285 0,327 0,376 0,437 0,451 0,545 0,637 0,618 0,765 0,858 0,902 1,065 1,240 1,454 1,628
E
.-
30 0,212 0,238 0,269 0,305 0,352 0,366 0,431 0,498 0,529 0,594 0,658 0,688 0,805 0,933 1,081 1,208
c ,
'0
0,186 0,209 0,23< 0,264 0,301 0,3 13 0,364 0, 4 15 0, 441 0, 490 0,54\2 0,565 0,655 0,154 0,872 0,_
;)

50 0,278 0,321 0,365 0,'" 0, "' 27 0,469 0, 487 0,562 0,6<11 0,741 0,819
C


60 0,2501 0,291 0,329 0,345 0,363 0,419 0,434
:0'
"
0,498 0,566 0.651 0,118
11
,)l
' 0
0,360 0,395 0.451 0,512 0,585 0,642

20 0,349 I 0,399 0,451 0,526 0,612 0,640 0,763 0,893 0,949 1,154 1,201 1. 253 1,489 1,733
,,,,,
2,219
I c
:5' E
JO 0,298 0,335 0,319 0,<30 0.'191 0,516 0,609 0,701 0,745 0,839 0,929 0,971 1,134 1,314 1, 535 1,698
~ 1
"
0,267 0,300 0.335 0,378 0.431 0.449 I 0.521 0,595 0,632 0,702 0,177 0,811 0,939 ' ,080 1,251
' ,38<
50 0,402 0,465 0.529 0,557 0.618 0,679 0.701 0,814 0,928 1,015 1, 189
~
60 0,369 0,423 0, 419 0,50< 0,556 0,609 0.632 0,725 0,025 0,948 ,,0<3

~
"
0.551 0,578 0,661 0, 148 0,856 0,938
eo 0,5 13 0,533 0,605 0,683 om 0,851
podvueene vrednosti oznaeavaju deblji ne izol acije kej e se preporueuju ked r8Zvedne mre!e vodenog grejanja
Koefi cijent prolaza toplote za gole cevi k (W/mK)
Procnik >S 20 25
" "
50
"
60 6S eo
"0
HOrUontalna cev 0,93 1,05 1,28 , ,53 1,74 , 09 2,21 2,56 2.67 3,14 3,12
Vertikalna cev 1,05 1,28 1. 51 1,86 1,98 2,09 2.21 2,56 2,67 3,1 4 3.72

J I . Dl 'O('[;I'N,f POSTROJ EN}A (j R4 Vn:4ClONOti GRE/A N}, f 267
11.4.3. Proracun hladcnja
Prilikom proracllna gornjeg razvoda zbog hladenja vode povccava se povrsina
grejni h fe la prema poclaeima iz tabell; J l.VIII.
Raspolozivi napor 1I prelhodnom proracunll izracllnava se kao j kod donj eg razvu-
da, poveC<lvajll Ci tako dobije nll vrednost prema tabelama ILlV i 1l .V. Sa ovim napo-
rom odredllju sc pre thudni precnici, prema Kojima se vrsi proracun hladenja i izracu-
nilvanje stvarnog napo ra.
Prnraclin hladcnja moze se izvrsili tabeJarno pomocu formulara sa sledecim podCl-
cima:
Proraclin slvarnng napora
Gil
d I S k'!<
" '"
6J
'1
I, u g(Pm-
ii ' N
(kg/h) ( mOl ) (01) (m) (W/m
(or)
("e) (Ue) ("C)
(0C)
- (J, ) (Ill ) ( Pa)
'K)
I 2 3 4
:)
6 7 II 9 to t t t2 l3 t4
U gornjem furmularu G" prctlslavlja casovni protok vode koji se dobija iz:
. Q
(J/ =-O,RG (kg/ h) ;
, t>T
gcle je Q kulicina !Oplole koju ce predati voda, koja prolaz.i kcoz deonieu, a t>T te m-
pcr<lt urski pad 11 grcjnim te lima. Vrednost I I odnosi se na lempe rafllfu votl e na ul azu
u deoni ell. a 12 n<l izlazu, ' lJje tempe ratura okol ine, a 1m srctlnja vred nost te mpera ture
vati c u deonici . Razlika (Jim - p,).g jc raspolozivi napor pO I m visint: deoni ee, h' visi-
na dcuniee ( ne duzina) i [J raspolozivi napor deonice. U ovom [ormul aru s je dcblji -
nil iznlileijc, a k'R koefi eijenl prolaza toplo le izolovanc cevi iIi kocficije nt za golu eev
(tabL:l a J UV i ll. V) .
U fabeli za k'R date su vece vrcdnos ti (k'l< = L 15 k
R
) uzi m<l juci u obzir d riacc za
CCVl.
Pr ilikum odrecliva nj a vi sina ho rizont alnih dconi cil . treba vocl iti racllna 0 predvi-
dc nom nagibu eevi (0,005 m/m), dok Sli za vcrtikalnc deonice rayne tlllzini tlc-
unt ce.
Naknadni proracnn sc izvocli isto kao i kod donjeg razvocla .
Kod proraclloa cevne mreZe sa go rnjim razvodom, kao i kntl proraclIna eevnih
mrd il svih vrsti grejanja, tre ba imati u vidu da je pre lhodno odrede ni jedini cni pad
pritiska R. prosccna vrednos t za jetlno strujno kolo. Zalo, pri naknadno m proraclInli
obi cnll se ustanovi tl a se za pojedine cl eoni ce dobij a veca vrednost R od prethotlno
otlrccl e ne. a za neke manja. Da bi se ubrzilo proracun i izbegao veCi naknadni prora-
clIn, moze se jos II prethodnom racunll iCi na otlredivanje precnika i preko veCih
vrednos ti za R. Ako se to cini , onda tah o povecanj e R 1I odnoslI na pre thodnu odre-
deno, tre ba lI svajati za deonice najveceg precnika.

268 B. Trx loro";f: PROJ KTOVANJ f>OSTROJ NJ..1 ZA C NTI<A LNO C; RU.'! .VJ F
Kao te mpe raluril vode na kraju usponskog kraka usvaja 5e le mpe ra tura voll e
izlazll iz kOll a ( najeesce 90 "C). Kod mesa njil vode pri spaja nj ll dve iii viSe deonica.
te mpe ra tu ra meSavine vode odreduje sc prema obrilst.:lI :
gde j e G, koli cina vade 1I de onici koja se spaja, I; le mpe ralura vode na izlazlI iz dconi-
ca koje se spaj a ju . a L G; zbir kolicine vode iz deonica koje se spaj aju, odnosno kll li -
cina vade posmatra nc dconi ce, cijaje le mpe ra tura vode na ulaZll/"ra.
Priliko m prora cuna hladc nja horizonlalne povralne mreZe sma Ira 51:: da u njoj os-
laj e te mperatura vode ravnil le mperaluri vode na izl aw iz najuda lj e nije verlikale. Ti -
me se got ova ne cini nikakva grd ka, je r koliko 5e voda hl adi u ovim cevima, toliko sc
i zagreje 5e sa vodo m kojo do lazi iz ve rlikala bliZih kollu, a u koj ima je voda
manje rashladena.
Primci' 3
Proracllna li cevnu mreZll za pos troje nje vode nog gravilat.:ionog grcjanja, sa gor
njim razvodo m. za siste m koji se nalazi na slikama I U O. 11.11 i 11. 12.
Te mpera tura vodc na izlazu iz kOll a jc 90 "C, a pad te mpc: ra turc u gn:jnim tclima
20 K. Te mpe ratura lavana je 0 QC. J-lI adenje u usponsko m kraku sc za ne ma rlljc, j cr jc
dobro ilolovan.
Sve cevi sc m radijalorskih prikljucaka, izolovane Sll kizelgurom.
Usponski vodovi Sll vode ni u zlj ebovimo spo ljnih zidova.
l'rcgtcd du:i. ina dconica:
bIOi deDllica duzill a 1m) brai decni "" du7. ina
t t 2 7 5.4
2 1.2 8 1.2
3 7A
9
3.U
5 4,4 10 2.0
6 1.0 II 5,4
Povccanjc grcjnih tcla
Obzirom na niZu tempe raturu vode (posle dica hladenj a vode) od one za knju
pro racllna la grejna te la , povrsina grejnih telo se povecava dodatkom prema tabdi
II.VIlL Vcrlikilla III smatril se najdaljom, a ve rlikalil I najblizom u pos lroje nju.
Grcjno lclo 04
Dodalak za najdalju vertikalu i prvu e taiu zgrade sa dva nivoa iznosi 15%.
Ko rektllru treba izvrsiti ako se prolok razlikllje od 50 kglh po grejnom tclu. Pw
tok kroz grejno te lo 04 je 77 kglh. a kroz grejno te lo 104 na sprillu 140 kg/h. P;;SIll s':
na svakll m nivou nalazi sarno po jedno grejno le lt), a labela l1.VIII je rade na pod

II . DVOCH ' A POSTROlJ,NJA GRjvrrAClONOG GREIA. 'fA 269
prctpostavkom da sc na svakom nivou nalazc dva grcjna tela, onda je mcrodavna
vrednosl protoka za III vcrtikalu:
77+ 140
C = =54 kg/h
4
Korcktura za protok ott 54 kglh dobija sc interpolacijom prcma tabeli II.! X i 17.:.
nusi 0,96.
Povceanjc gn:jnog tcla iznos i 15 xO,96 = 14,4 %
Grejoo lelo ~
Prolok:
Merodavni prolok:
Osno",o povcCan je:
Koreklur. za prolok:
Ukupno povceanjc:
Vertikal. I
Grcjoo telo 01
!'rolok:
Merod,vlli prolok:
Osnovno povec-,nje:
Koreklur. za prolok:
Ukupno povcea njc:
Grajna tela 101 i 102
!'rolok:
Merod,vni prolok:
Osno",o povceanje:
Koreklur. ?,' .prol ok:
Ukupno poveeallcj:
Prclhodni proracun
Verlile.l. III
,)SI rujno kola grejnog Icl. 04 (najllcpovoljnijc)
dean icc 13, 59. R,spolozivi prilisak. ne uzimajuCi u obzir
lopl olne gubilke ccvi
Dopunski napor prema labeli II .V(za najdalju ""rlwlu):
R., slojanje III vcrlikale od g1avnog usponskog voda jc do 10
m.
"rosceni prolok kroz grcjn. [e1a ove verlikalc iznosi 108 kglb,
,Ii sc raCun. Sa polovinom prol o k" jer je labela cadena za dva
grejna Icla na jed nom nivou, pa jc merodavan proia" 54 kg/h.
Koreklura za prol ok 54>50 jc neznatna, pa se zancmamjc
6H = 49 Pa
H = H' + 6H = 318 + 49 = 367 Pa
140 kg/h
54 kgil1
8%
0,96
7,7%
75 kgil'
8.1 kgil,
11 %
0,68
7,5'}b
140 kg (120)
84 kgil'
6%
0,68
4,1 %
f/' =2,6 x367=245 Pa


270 B.Todorol-it PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOOREIANJE
Prelhodno usvojeni raspoloVvi napol za Irenjc, u pravim
delovima ocvi
DuVna deonica 1-3, 5-9
Jedinifui pad priliska
b) Slrujno kolo grejnog lela 104
deonice 1-3, 10, 11,7-9
prilisak
Dopunski raspoloVvi pritisak
Prel hodni caspoloVvi prilisak za Irenje u pravim delovimo

Prelhodno lIl roleno u deonicama 1-3, 7-9 (duVna 30,2 m)
Za Irenje u deonicama 10 i 11 preostaje
du1ina deonica 10 i 11
Jedinia,i pod priliska u deonicama 10 i 11
0,67x367 = 245 Pa
1= 35,6 m
R = 245,9 : 35,6 = 6,91 Pa
H '=6,Oxl22,3=733,8Pa
H=H'+I!.H =
=733,8+49=782,5Pa
0,67 x 782,8 = 524,5 Po
30,2 x6,91 =208,7 Pa
315,8 Po
1 = 7,4 m
R= 315,8: 7,4 = 42,7 Pa
Slicni m postupkom dobijaju se vrednosti za jedinicne padovc prtiska i za strujna
kola ostalih grcjnih tela.
.:... (\:
,:
:'3
,
, ',
"
.. ' -.
. I;; . ::< '> .... " . . .' r,' :':: ... .. 1.?! ...
. vn f;:
8
-
'"
"1!

,'.

F';;
:.!
,if: .
.. , " ,-- r ..
Slika 11_10 HorizonJalna razvodna mrda

II. DFOCEVNA POSTROJENJA G1M VlTACIONOGGRElANfA
271
,
!
I
!
I
I
m I
~
14150 CD
=

.r.
I I I I I
I
.
!
21950 I@
i ~
0 I"
0
1
Slika 11.11 I/orizolliailla povrailla mreia

,
Q
" "'
..
0
0
"'
0 0
0
0 1
~
"'
I
",I
3250 2800 , 2450 2450 1
16O>J
3250,
rl.,," --t
J'" 1
1 ", l
J to, 1
",I
"
r
I
- I
I
0
I
I
"'
0 , I
I
I
'"
0 , I
N I
G
I@
N '
I
~ I
I-
I G I , I
1 750
I
2100 I
I
2100
I
1800


d -" {
I
1 ., l J ., 1
J
.. I

,
I
I
--,---
~ ~
~
I
--
---- - . __ .-
W--
._ .
.-._-_ ._.
1 -lD --
-l
l

II. /JFOCI;YNA f'OSTROJENJA GR1 VI TACIONOG GI?EJA:VJA 27.1
Naknadni plrOracun
Naknadni r'"o ra::un n:1 naein aka i u prikazano m prime ru za cl o nji
razvocl, sa mo sh S" mnl.l davOi IF'r,ll'l o ni koji su izracunati IIzi majuCi II obzir hladt"
nje vode II CCV' ) " J mn.:zi.
ProritC\I!1 jc i;rI'L' dL'n tabc larn
c
' . a kocficijenti mcsnih olpo ra dill i SII II posebno m
prcglcdu.
K(wfj" ij,: n1 i mcsnih u(pora:
dCOI l ic.1 I
- "nino
luk
cleonic< 2
T me-va supror"n smcr, <,d""janje tvu/ tv = 1,3
dconic;) 3
" raM ,-xlvaialljc. prill a' /-V. /tv = 0.65
IlIk
7:1 1111
d Cf'lli l-:l "
T raCva prnla., llcl v:'janje tv j lV = Oe'5
- .1luko
- grcjn" lel a
. prola1' Jl i velll il
dcolli..-.16
- .2 IlIk il
- T ",Cva. ",bironjc prolO? lV.flV = 0.05
-\cnllici 7
-
- 7 ..aSUIl
- T r:leva 5UprOI:111 smcr. sabiranjc I-:/ F = 0,64
'dJd = 0.9
dcollica 9
- luk
dconica 10
- T raoo odvajanjc lV.flV = 2
- 21uko
- prolazni vent il
- gn::jllo tclo
dconic;, II
- 3 luka
- izvijcn komad (7.1 obila7.ak dconicc 5)
- T raeva prola7, sabiranjc W jW = I
2,5
Qd
3,0
o
0,5
!U
0,5
t,5
2,5
1.Q
8,5
1,0
Q.2
1,9
0,5
0,3
2,7
0.5
1,0
1,0
4,0
U
8,5
1,5
0,5
JL
2,0

274 /l r"doIT"';" I'OSTROfENfA 7.,1 CENTK-;LNO ,; ,:1.,1 Vf E
I'rovcra s lvarno raspolozivOI( napora
I'''slo jc zavrsen prelhodni i proracun ccvne mreZe prelhodnn
odreelenom napom, poznali SII pn:cnici svih dennic;t, kao i kolicinc - proloci vode
kroz svaku deonicu. Tek kada sc raspolazc ovim podacima. mogucc jc sprovesl i pro
ral:t1O hladelenja voele II ccvnoj mrdi i lacno proral:unali slvarno raspolozivi napor.
Illaelc nj c vode i stvarni napor SII proracunali pO labeli kaja je vee opisana. shodllo
Illvrdc na m ril cllnskom postllpkll .
Za grcjllo Iclo 04 izracunal jc raspolozivi napor prema prclhoelno odrcdenim prcclli<;i-
mao oel :;67 Pa. lakn je 0 11 veci oel pribliZllo odreelenog raspolozivog napora, treba zadrl.ali
izracunale prccnike ccvi, jer jc slvarnn napor za grcjno tcla Ok
1I = "2 +"311 + hw +"5 + "GT + "1-Q =
= 0,07+ 17,08+ 37,71 +46,56 + 277,7 = 379.12 Pit
Stvarno raspoloz ivi Ilapor za kolo grcjllog tel a 104 iZllosi:
H = " 2 + " JII + 11.\1 ' + " GT + "II + ''''-q =
=-0.07 + 17 .OS + 42,2 + 440.61 + 277.7 = 777 ,66 Pa
Zit ovako izraclinal c raspoluzivc napore vrsi se ako sc znacajno ra:tlikujll od pn;l
hod no oel re<.knih koreklllra n;tklladnog proracuna ceVlle mrcZL'. koji je sprovccil;1l
prc ma pn;lhoelno odredcllom raspolozivom napo n! ( I;tbela 1I.Xll).




T!lbe/a 1l .XII
12 PlANA MREiE
Prelh.
NAKNAONIPRORACUN
MaSliI1i l oUiina
pretnik
SA PRETHOONIM PREtNIKOM SA PAOMENJENIM PRECNIl<OM CEVI
RAZUKA
p eonlca
Topt Cevl d
protok protok eonlce
w R 'R l: , z
,
R , R
L'
Z
' R Z
w
fIV) (kg/ h) I(m)
(mm)
(mJs) (Palm) (Pa) (Pa) (mm) (m/s) (Palm) (Po) (Pa)
(n h) (p-D
(Pa) (Pa)

b
, , , ,
9
h ;
I
k
I
,
I
m
"
0 p q
,
VERTIKALA 111. Kola grejnog \ela 04. Raspalolivl naper H = 367 Pa Jedinl<!ni pad pritlska R a 6,91 Palm
1 21950
,<3
2,0 SO
I
0,13
'"
",0 3,0 24,6
2 141SO 608 1,2 I 1/4 0,17 12,0 14,4 1,0 14.0 1 1(4 0, 17 12,0 1,44 1,0 14,0 +7,2 +3,0
3 SOSO 217 7.< < 0,11 7,' 55,S 0,' 5,0
5 1000 77
' ,'
".
0,06 ' ,0 17,6 8,5 14,8
8 1000 77 1,0
".
0,06 ' ,0 ' ,0 <,9 3,'
7 SOSO
'"
5,' 1 0,11
7" 40,' <,5 8,3
8 141SO 608 1,2 1 1/4 0,17 12,0 14,4 2,7 37,3
,
21950
,<3
3,0
"
0,22 16.0 48,0 0,5 12,7
:k"R+:E
Z
"
246,4 + 120,1
-
366,5 < 379,12 Pa
KoIo grejnog lela 104, RaspeloJ:iv1 pritlsak H .. 762,8 Pa Jeaini<!ni pad ptillska R 42,7 Palm
Lhrohno u deonlcama 1,3, 7-9 226,8 101.9
10
32" "0
2,0
".
0.11
"
22 9,5 55,4
"
3250 100 5,' 1/2 0,22 SO 270
'0
"
L"R+LZ=
518,8 + 204,'
723,1 < 777,66
"
PRORAtUN STVARNOG NAPORA
Oeonlca I
d
,

k,
" "
..
'm I
g '{pm - Pill
h' H
Imm) 1m) (mml (VI'/ mK) (C) (C) (C) (Cj (e) (Palm) (m) (Pa)
HOfizontalna razvodna mreia
11/4 I <,2 I
o I 0,08 I 89,92 89.95
,
0 I 0,006 I
0
2 609 30
0, 497 90
3
I
'"
<
I
4,8 I 30 0,<30 89,92 o I 0.74 I 89,18 89,55 2,94 I 0,024 I 0.07
Razvodni vllnikalnl vod III
,
I
'"
1 2,6 30 0,430 \ 89,18 35 0,26 88,92 89.02 I 6,57 2,6 17,08
5
I
77
'"
','
20 0,457 I 88,92 35 1,21 87,11 88,32 I 11.09
,.< 37,71
Povratni venikalni vod III
"
140 I <" I
5,4 I 20 I 0.399 68,92 I 35 \ 0,45 ! 68.47 I 68,70 I
129,59
I
3. 4 \
440,61
Iz deonice 11 140 kg/1'1 vade sa 12 .. 68,47 c
Iz grejnog tela 04 pritil:e 71 kWh vOOe sa 12
57,71 c
Temperature
140, 68.47 + 71 , 67,71
_ 68,2C
"Ul +"17
Horizontalna povratna mreta
7 - ' I -
I
-
I
,
I
- I - I
,
I - I
-
I
,
I 68,2 I
132,24
I
2,1 \ 2n,7
Hladenje u grejnim lelima
gfe)no
tela 104
,
-
,
-
,
88,9 - 20 68,9 78,9 70,34 0,8 42,2
greJoo
- -
87,7 20 67,7 77,7 77.6 0.6 46.56
181004

12. JEDNOCEVNI SISTEMI
CENTRALNOG GREJANJA
12.1. UVOD
Dvocevni sistcmi (x nt ral nog greja nj a toplom vmJo m imilju ccvovod za
razvod vode, tako el a svako grcj nn tc ln clubija vodll iste te mpe rature. Povratna voda
se skuplja nczavis nilll l<.: vovOelOIll i vraca prcma izvom toplote. To zna ci da je sVil ko
grejno telo povezano Z; I sis tclll na dva ve rti ka lna voel a, koja se prostirll visinom objc -
kta, koji se grcjc. Cevna mrda ima rrolllc nljiv rresek, pri cemu sc II razvodnolll ce-
vovodll precnik lImanjlljc, ;1 1I povratnom pnvecilva II sllleru strlljanj<l vodc. Tilkva
ccvna mrda za ht eva vi!ic oko mont ilzc. preciza n prcdme r male rij ala i vodenje
dye cevi kroz zgradll , stn jt: posebno uldann kada se grcj anje nll knadno uvodi . Kao
rdenje koje II bl;lzava gornjc nepovll ljnc d ekl e dvoccvnih sistemil rrime njllje sc jed-
nocevni sisl em. kod koga su r;lzvodnOl i pllvril lna mreza jedinstvcn ccvovoel . Kod jed -
noccvnog r01zvod;1 sva k;1 vcrlika la. bcz nbzira na bmj prikljuce nih grejnih lela. ima is-
Ii protok i konslOi nla ll prccni k. Vuda koja prodc kroz j<.: dno grejno le lo dospcva \I
drugo, pri l:cmll u wilko skdec<.: UlilZi niZolll Icmperil turom, sve do k ne izadc iz
pnslednjeg gr cjnog lela sa tL' lll pcralll rom kOjll odgovara lempe raillri povralnc vode
cclog sislem01 . Iz loga proizil a/.i da je pad le mpcmture u wll ko m grcjno m tclu manji
nego IJ slucaju dvocevnih sis te ma, da jc hilldcnje vmlc 1I svakoj ve rlikali c kvivalt: nlnn
padu lempe ralure 1I grejnim lelima dvoeevnih sisl<.: ma ida srednja lempc ril lura vode
1I grejnim lclima 1I smcm vode, 100ko da se njihova povrsina povecilva.
Posta jc srednjil tcmpcraluril prvih grcjnih le la vi sa u odnosu nil tela dvocevnih sist e-
ma, a onih pri kraj u verli ka le niza. u lIkUpnl1m zbiru grejne povrSinc 5\1 jcdnakc 'kod
jCdnoccvnih i dvocevnih pustrojc nja.
U ovom poglavlju iziazli se nacini postavlj anjil cevnc mrczc jcelntlcevnih 5is tt' ma. \I
koj ima eirkulacija vmle mozc bi I i pr i rod n(l, uslcd graVil (lcije, iii pri nud na pomoclI
pumpc. Postavka cevnc nlrdc jc u oba slucaja sarno sto su kod gravilacionog
grejanj a precnici ccvi vcci. i sistcm jc bez pumpc.
Dimenzio nisanje gravitacionih sistema jc izlozcno u ovom poolilvlju. a sistema sa
prinudnom cirkul acijom u poglavljll XIV. 0
277

18 U. /'''!'''''' 'i,' I'II01f,'KI OV/f,VJ/': /'OSTI<1)jf':Vl. 1 Z.I CENTRI L I\'O GliFJ.. I.VJ/:'
12.2. NACINI POSTAVLJANJA CEVNE MREZE
12.2. 1. Vcrtik.tlni cevni sistemi
('cvn" mn.:t.a j cdnoccvnih sis te ma ccnlr;lInllg grejanja moZe sc pns taviti na vis.:
nai';ina. l iglavnolll sc radi 0 "wrtikalnim" instalacijama sa gornjim i donjim razvoli n1l1
i () s istc lllillla sa gl;tvnim razvodnim vcrt ikalallla na kojc su prikljul.c ni horizonl alni
grcjn i krugovi. U s lucaju grejanja Illanjih s lallliJcnih zgraJa. grcjni kmg m: mora P()
ccti sa vcrlikak, vee se m OZl ' vmlil i d irckl no sa razde lnika 1I kotlarniei i z v r ~ i t i U S" .
birn iku u salllnj kotlarnici . Takvih grcjnih krugnva Illnzc bili vise, U zavis nosli od bro.
j;l slall()va zgr:: dc: . . h:dnocl'vni sislcllli cc nlralnog grcjanja su sa prinudnom, mad "
mugu r<td iti i sa prirmJnom cirkul<t cijom vode:.
Kot! vL'rlikalnih siste ma gamjcg razvnda hnri zonl alni deo ccvovodil Zit rilzvod tllJl
k vmk Sc: pllslavlja iznad najvisih grcj nih tc:i;1. Kot! donjeg razvoda cevi pro lilze ispod
najni;.i h grcjnih lela. kroz podrum, nad podom naj niZc c taze iii kroz plldzL'mnc kana
k . Kml oba na ':: ina ntzvoda. ccvi kOjl' vracajll ohladenu vodll do kOl la. Ide ispod na j.
niz ih grejnih tc la.
7
5 a
a
S/ikll 12.1 Jedlloeevlli sislem lop/ovodll og grcjallja sa gumjim razvodol1l (I. ekspallziolli
Slid; 2. prclivlla ecv; 3. cirkll/adolla ecv; 4. siglla/lla eev; 5. grcjllo le/o; 6. rcgu/aciolli
vCllli/; 7. razvodlli vud; 8. kralka vc::a; 9. !wrizollia/Ili povrallli vod; lO.pllmpa;
11. kOlao;12. glavlli IIspoIIski vud)
a slikama 11.1 - 11A prikazani Sli jcdnoccvni s ist(;mi sa gnmjim razvodom, sn ' :
s(; nacina povezivanja grejnih Ida. Kod ovakvog sislema YOGa iz ko tla s lmji kroz gl; l\
ni lIspo ns ki vod, a iz njega 1I razvodni horizontalni eevovod, raspodeljujuci se nil pu
jcdi ne vat ikale. Razvod na voda stmji odozgo nadole iz jednog grejnog le la 1I drll g
o
.
Kada Sll u istoj lacki vezana dva radij atora. eevovod se grana (lacka "a" na sI.12.1) !.,.
ko da eke) vade od lazi 1I radijatore. a den kralkom vezolTl n3s tavlja da slrllji kroz \ CI

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CI, lVTR' ILNOG GREIANJA 279
likHlu. Ohlade na VOdH iz verlkale skuplja se u horizonlHlnoj povralnoj cevnoj mrdi,
slmjeCi pre ma kOLIn u kome se zagrcva.
Na sli ci 12.2 prikaza n<l je serna jednocevnog razvodH sa pre kinulim ve rlikalama i
pome re nim kralkim vezama u slra nu grejnih le la. Pomeranje kralkih veza je izvrscno
u ci lju povoljnijegstrujanj<l vode u rad ij atorc, s tn cini da je montaza ovih sis tc mH 510-
icnij <l i iziskujc ve6 broj fazonskih delova. Obc prikazHne seme pogodne SII za pri -
me nu u vikspratnim zgrada ma . Kod udalje nih verLikala mogu se u najvisoj lacki ug-
radili skuplj aci vilzduha r<ldi njcgovog lakseg ispuslanja iz sistema i sprecavanja pre-
kidanja cirkul acijc.
[i"" '
I
I
I
I
f
r-'---]
-,

5
I
I)
I 9
I 8 10
I
I
I
I
I
I
I
I
I r ___ -L _________ ...L ______ J
Il -II
'--!!-=":-=:J"""''- J
Stika J 2.2 ./edllocevlli sistemi .m pomerellim kratkim vezama (J. ehpallzolli .Wld;
2, 3, 4. prelivlla, sigllallla, .\'po/jlla cirklllaciO/U/ cev ek.\'pallziollog .\'/Ida; 5. glavlli 1I.lpOIl.Iki
vod; 6. razvodlli vod; 7 . . mbimik v(/.ZdlltU/; 8. kratke VCZC; 9. reglllaciolli veil til;
J O. radijll10r 11. povralni vod; 12. pllmpa; J 3. kolao)
Serna pumpnog jednocevnog prot ocnog sistema sa gomjim razvodom, kod koga SL'
ne vrsi regulaeija protoka kroz radija tore, prikazana je na slici 12.3. Kod ovog sis te -
ma, voda st ruji kroz sve radijatore jedne ve rlikale, bez posredstva kratkih veza. Zna-
ci, razvodna voda, donekle ohladena u jednom iii dva grejna tela kod paralclne veze,
din:ktno slmji kroz sledeCi radijator gde se dalje hladi, i tako redom, do poslednjeg
grejnog te la na vcrtikali . Mogucnost pojedinacnog regulisanja odavanja toplote grej-
nih te la ne posloji. Sarno se prome nom lemperal.Ure same razvodne vode moze uti ca-
ti na odavanje toplote radijatora.
Na slici 12.4 dala je serna jednoeevnog pumpnog prolocno-regulisuceg sislema sa
gomjim razvodom, sa pome re nom kratkom vezom i trokrakim ve nlilom.
Ova serna je islovelna sa semom sa pome renim kratkim vezama, sarno slo ,ie snab-
deve na lrokrakim ventililna, koji omogueavaju podesavanje odavanja toplOl e svakog
radijalora. Trokraki venti 1 moze svu koli cinu vode llputili kroz radijalor i tada .i e
kratka veza iskljuCe na, iii se sva voda moze odvesli kratkom vezom i radijator iskljll-
citi iz pogona. Medutim, svako ovakvo poddavanje direklno ulice na odavanje loplo-
te sledeeeg radijalora.

2110 Il.Todom'/C PI?OJEKfOJlANU : POSTROJ JA Z-1 CENTRALNO GREJANJf.
/I
,
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1 LJ.-.--L.J
1 I
1 I 1
I __ ___ ~ _____
I'
_..G

10 f--<>-- Or .adavodo
Slika 12.3 J et/llocevlli sislem bez reglllacije proloka (1. ehpallziolli slld;
2, 3, 4, 5. prclivlla, siRllallla, spojlla cirkillaciolla cev ekfpanziollog .\'/It/a; 6. razvodll; vod;
7. sabimik vazdllha; 8. radijalor; 9. pOl'railli vod; 10. plllnpa; J 1. kOlao)
Jed nocevni ve rtikalni sistcmi sa donjim razvodom, takozvanc 'TI" vcrtikalc (pre-
ma cirilicno m slovu P). poeeli su se primenjivati sa pojavom zgrada bez tavana. l(utl
s i s t c m ~ na sl ici 12.5 predstavljcnc 5\1 najvise upotrcbljive semc zgrade do tri sprill ii .
Sema na sli.:i 12.5 jl,; jednocevni sist.em sa "obicnim" radijatorskim ventilima I pome-
rcnim kratkim vezama.
/I
I
I
I
1
I
1
1
I
1
I
1 1
6-
I I 9 I
1, ___ .J... ______ .L _ __ ___ J
1 ,
_.1J
-- ..
10 !---+-- iz vodo.ado
Slika 12.4 Jedllocevll; sislellli sa Irokrakim vCl/lilima (1. ehpal/ziol/a poslldll; 2. prelil,tllI
cevi 3. sigl/all/a cevi 4. SpOjlUl cevi 5. cirk/llaciol/ll cev ehpal/ziollog .\'/Ida; 6. razvodlli vod:
7. sabimik vazduha; 8. radijalor 9. povratlli cevovod;IO. pllmpa; 11. kOlllO;I2. trokmki
vCl/lil)
Na slici 12.5 dcsno je prcdstavljen "IT' sistem. koji je dobio primenu u industrij,-
koj modularnoj izgradnji slimova. Kod ovih vcrtikala radijato r svakc sobe deli Sf: 11 <1

12. JEDNOCEVNI SI. TEMI CF..\ T UA LNOG GREh1NJrI 281
dva dda - jedan (sa leva) sa kva nlilalivnim n:gulisanjem odava nja loplo lC, dmgi (sa
dcsna) nucguli sli ci - prolocni. Na spratll pOSloji mogllcnost .... rc-
glliisanja odavanja loplote protocnog jc SC slslcm ko-
risli 1I vc likoj mo nlaznoj izgradnji slanova, PrJ prJmcnJ grcJnJh pancla. Ina-
ce, sislem dozvolj av<1 i poslcpc no - spralno lIkljll civanjc grcj,mja po pOCelku unulras-
njih pcwrsinskih radova. Pogodan jc za primenll kod ravnih visespralnjca sa 3-7 spra-
tova.
)1
I
I
I
I I. 2
'.;:;6'h-r-f-:l-
5 I
I
I
I
I
I 9
I
1
I
L-_______ -.!
Slika J 2.5 Jedllocevlli siltem sa tzv. "I r vertilwlama (I. ekspanziolla po.mda;
2, 3, 4, 5. prelivlla, cirklliaciolla, siwra/Ila, .I'pojlla cc:v ehpallziollog suda; 6. vazdl/slli
ilpust; 7. grrjllo tew; 8. vellJi/ za reglllifwrje; 9. dovodllo cev; J n. odvodna cev; 11. pllmpa;
12. kO((lo)
12.2.2. Horizontalni razvodni krugovi
Rasproslranjenosl horizonlalnih sislema grejanja IIslovljena jc povccanjcm dlliina
zgrada, lIvodenjcm monlaznih panelnih konslnlkcija, primenom dugackih prozora
ild. U lakvim zgradama odsulnosl meduprozorskih stubaca oleZava razmeslanjc vcr-
tikal<1, pa se grejna lel<1 nc vee se "rastczlI" pored zaslakljcnih povrSin<1. sma-
njlljllCi loplolni diskomIor proslorijc. Grejna le la sc horizonlalno naizmcnicno vezlI-
ju, obrazujuei horizonlalne cirkulacione granc. Svaka grana zagreva po dec stambe-
nog objckla na jed nom spratu, lako da ih na istom nivou moze bili visc. U ovakvom
sislemu sa horizonlalnim cirkulacionim granama skracuje sc, u porcdenju sa sislemi -
rna sa vcrlikalama, kako duiina verlikalnog, tako i horizontalnog dela grana koje po-
vezuju vertikale.
Vcrtikale za horizontalne grane poslavljaju se u pomoenim prostorijama zgrildc,
kroz sahtne prolaze u blizinj slepenisla i mokrih Cvorova, a horizontalne grane hat-
kim vezama se vode do zavrSoog dela poda.

282 R 'l 'o<loml'ii POSTROJf:NJA Z.I Cf.NTR4LNOGREJANJI'
Na sli <.: i 12.6 da te su razlicil e se me horizontalnih <.: irkulacionih grana u sis leml,
grcj anja I ros pralne zgrade. Na prvom sprat u je prikazana prolocna se ma slruj anja
vode kroz reull a veza na grejna lela. Na svakom radijatoru za iSpUSl vazduha pOSI;, ,.
Ijenc su vazdllsne s lavine, iii sa mo na krajnje m radij ato ru pri pos tojanju spojne "V<ll
uus ne" cevi 1I gornjem de lu grupe radijat ora . Kod ove se me neophodno je o bral ili
paznju na ko mpenzaciju toplotnc di latacije cevi. pos ta sc sva ki vezani radijator j avlj d
kao nepokrc tni - cvrsti OS IOI1<IC. Na s red njc m spralu predst avljena je grana sa kral
kim vcza ma pod grejnim tdima. Ka ko se sa sli kc vidi , dll zina kratke veze u prikilz;II1"
fJ rv<l uva s lucaja odrede na je duzinom grcjnog tela, i sta lno j e drukcija. Na istoj hon
w nt ali, koel puskdnjeg grejnog lela, prikaza na je kra lka veza s landa rdne duzine, prj
j<.: cl nuslranom spaja nju grejnog te la sa eevi . Kratka veza se moze izves ti sa smanjen i1l1
precnikom. SIO bi poveca lo otpo r slrtljanju vode, kako bi se obczbedi o pOlre ban pro
tok krnz radij ator. Meclutim, instalacija na ovnm spralu lI mesto kao grejna gra na mo
ze bi t i i7.vede na i u obliku cirkul acinnog kruga. Razvodna vertika la na kojoj grcjll i
krug pocinjc i povr;ttna na kojo i sc zavrsava, SlI u tom slucaju post avlje ne jedn;, do
druge - parale lno. Da bi se dobili dobro izvedeni vc rtika lni prikljucci na grcjnim le li
ma, o ni se mogu pripre mil i i mo nlirati na deo glavne horizonta lnc cevi i u radio ni ,i.
U to m slucaju, pos to se glavna horizuntalna ccv postavlja iznad fina liziranog pod".
veza horizont alc i hori zonla lnog dela (kralke veze) is pod radijatora- ostvaruje se 11 ,, -
vOJcm.
}
r
1

J
5
I
I --
I
I
9
12
0-
Gt
7 r
6
8

f-1
.
II
-.-
-
liJ
r: / r-,
fq rP .j
I
I
I
I
10 I
____________ _ _ -.J
Slika 12.6 Sema razlil:itih cirklliacionih krlllJOva (1. ekspallziolli slIdj 2,3, 4,5 prclivl/{/,
cirklll., sigllailla, spojlla cev ekspa/lziollog s/ldaj 6. vazdlLflli isplIst j 7. grcjllo telo;
88' trokratki vClltil, vellt. za rcglliisalljcj 9. dovodlla CCVjlD. odvodlla cevjll . pllmpaj
,
12. kotaojJ3. kOllveklor)

12. IF.DNOCHiVl SlSTEM1CF.,vfRALNOG GRJANJ..1
283
Na Irece m spra tll je prikazana prolocna serna sa lrokralkim ve nlilima, koja nijc
dobila vel iku primenll usled lest.-oCa pri poslavljanju i upolrebi lrokralkih venlila. lJ
horizo nl a lnc jcdnoccvne grane Ccslo se ukljucuju koiwektori.
U sill cajll kad;l su lI gradena dva konveklora jeda n iznad drugog, o nda se Ceslo isp-
red donjeg poslavlj a ventil ( iii slavina), radi regulisanj a odava nja loplole, a i za "pro-
dllvavanje" gornj eg u s lucaju skupljanja vazduha pule m poviScnja brzine slruj a nja vo-
de. Na krajll grane je pri kaza n prolocni neregu lislICi ko nveklor.
12.3. SA VREMENI JEDNOCEVNI SISTEMI
.I ednOl:cvni sislcmi Sli danas lInapredcni speeij alnim konslrukcija ma venlila. koji
sadrie 1I sebi razvodni i povralni prikljllCak. kao i kra lkll obil aznll veZll (sl. 12. l 5.
12.IG i J 2. 17). S obzirom na mogll cnos\ izdvajanja svakog s lana 1I posebnc eirklilacio-
nc krugovc. savreme ni jcd noccvni sislemi sc saslojc od horizonl alnih krugova koj i
pocinjll na razvodnom. " zavrsavajll se n:l povra lno m lI sponsko m VOdll, koji Sll jcd,lO
li Z drll gi (slika 12.7).
U nbjck lll sa ho riw nlalnim cevnim krugovima provlaci se neko liko verlikala. 1I
z3vis nosli ou vt:l ici nc objckl a i 10 lI glavnom kroz vc rliki,lne gradcvinske ka nalc 1I bli-
zini i mokrih cvorova. Na vcrlikalc po spralovima Sll prikljucenc klllijc
malih uimenzij a. 1I kojima su smeii leni razdc1nici i sabirnici za pojcdinc cirklilacionc
krugove. U jcdnoj kUliji moze bili prikljuCak za jcdan iIi vise slanova (slika 12. 8). Iz
kulijl' do razde lnika vuue se cirkulacioni krugovi najcesce od bakarnih ccvi. koje SlI
prccnika. Na cirklllacio nc krugov<; posl avljajll se grcjna le la k()j a se specijalnim venli-
lima vczuj u z" cevi. VeZl! grcjnih lela i ccvi mozc bili sa slranc iIi odozdo, 1I zavisnosli
od lipa venlila. Sva ko grcjno te lo j l: o pre mlje no venlilom za aulomalsko ispll s lanjc
vazdu ha koji jc poslavljcn na najvisoj laeci grcjnog le la.
Slika J 2.7 Horizontailli cevlli JerI/go vi II stambel/im objektima

B. Todaro"ic I'ROJEKTOIlANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREfANJE
I
I
RazYOdni ermaic 50 x 50 em u istom spratu
...,
i!1

c
c c

IaftlTILO

:
I
=-=-=
i-
..:-
I
I
,
PoKTJt" j
I I
Ulponsk , ...ad I r
od... w { a...nC' ... ,
-
Razvodri armari,: u spratu ispod
f+
I
C
C C
[,
I
"
II

--

:=J
I
"
II
II
II
II
Dir.ktni prikljucci crmariea
II be: rozvodnog
.
II
f- _ "",,", M':'
XUPAflLO
,

c r C r: k I
r- _J
-
-
I
,
-
12.8 Nacill prikljllcellja horizol1talllilz cirklllaciollih kmgova na Ilspol1ske vodOl'e
12.3.1 Primena bakarnih cevi
Baka rne cevi imaju niz prednosti nad eelicnim. pa su cevi od bakra nasle ve li hll
primenu 1I postrojenjima centralnog grejanja. sto je posebno izraieno kod jednocc
v
nih sistema. Jer bakar ima vcJiku otpomost na koroziju sto obezbeduje cevnoj Olft'/i

12 JEDNOCEV 1 SISTf: M1 CEN fHr1l.NOG (jRElrlNJA
285
dug vek Irajanja i niic izdalkc Zit odriavilnje, jer su. za mcne delova
rnr
eZc
, nema tit iOgil ad muija kao posicdicc korozlJc pi! n1Je potrebno J?ovreme no 15-
piranje cevovoda.
2
12. 9 Bakami spojlli elementi - jitilll;i za cevovode sistema grejallja iz asor1imallafahrike
Majdallpek
Hrapavosl bakarnih cevi je oko 30 pula manj a nego eelicnih slo prakticno znaci
da je niii koefi cijenl trcnja pri strujanju vode. To omogucavil korisecnje veCih brzina
strujanj a vode i kao posledicu toga ugradnjll cevi manjih precnika nego 1I slucaju cc-
licnih eevi. za isti pad pritiska u cevnoj mTd i. Na cevi manjih precnika se ugraduju
manji ve nl iii kao i druga armalura, koji su i jeftiniji . Sa povecanjem duzine eevovoda

2S6 13.TcKlo"JIir J>ROJ/(/,OVANJ J>OSTROJENJA ZA CNTRALNO GREfANJ
masa mitterijala ccvi sc smanjuje u odnosu na ccvi od c.clika, jer bakarnc'
{;evi Sli tankozidnc a osim toga i manjih precnika od eelicni h, Zit jednake protokc.
I'ojava tzv. mekih cevJ koje se isponl cujll u koturovima dllzine i do 50 m omogu-
cuie jednoslavno polaganje eevnvoua u jcdnoj cclini, a sto jc pose bna prcdnost kilt!
jednoccvnih sisle ma kod kojih su celc vc rtikale istog precnika. Isporucuju se i babi r-
nc ccvi presvuCcne plastikom, koja je svojevrsna zastila ccvi od spoljnih udara iIi di .
rektnog dodira sa belonom ako Sl: lIgradliju 1I po dove pri izvodenjll podnog grejanja.
I3aka rnc ccvi se lako savijajll pri ccmu se ne slvaraju nabori na cevnom omolacu. Vr-
10 Sll praklicne kod nak naunog ugradivanja grejanja 1I zgrade, ali su nedovoljno 01 _
porne na spoljnc udarc. [ spajanje bakarnih ccvi je brLo i relalivno lako. Vrsi se
larnim IcmIjenjem spojev3 koji se izraduju u vrlo veIikom asortimanu (slika 121))
I\naliza jc pokazilla da Sll cevnc mrezc od bakra, racunajuci matcrijal, isporui:\"
ne t! c lovc za grejni s isle m kao i cc nu monlaze, povo ljnije nad eclicnim za mreZc pn:,;-
nika ccvi ad 80 do 100 mm. sto vai i i za dvacevne sislcme.
Zbog velikc clast icnnst i nislI ase t Ijive na razna slega nja i velika povrsinska knn-
{;e nlrisana Sli cnc osubine bakarnim imajll i cevi od mekog Ce lika. To Sli
{;evi m.pravljc ne od hladno valjanih celi cnih lraka, sa vrlu niskim slepenom necist oca.
Un" 5e lakk obIikuju od bakarnih, ali im je vck lrajanj a kraci.
12.4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA
Odredivanje zagrevne povrsin" grejnih tel a vrsi se po istoj jednacini kao kilt! <I v"
cevnih sist ema:
Q . Q
/1- --
- k(I", -I,,) - k/:!;I
u kojoj je:
Q - potrebna kolicina toplote za grejanje prostorije(W)
k - kocfi cijent prolaza topIote za usvojeno grejno telo(W/m
2
. K)
I" - temperatura prostorije(C)
1m = 1/2 (I,d + lil ) - srednja temperatura vode u grejnom telu
I", _ te mperatura vode na lliazu 1I radijator
liz _ te mperatura vode na izlazu iz radijatora
( 12. I )
Kod dvocevnih sistema srednja te mperatura vode u svim grejnim telima je is(;t i
jednaka 1/2 (I'd + liz), kao sto je slucaj i sa padom temperature:
ill = I,d - liz = consi.
( 12.2)
Kod jednoccvnih sistema, tempe rature vode na uIazu i izlazu pojedinih grejnih tc-
la SlI razlicite, dok je pad temperature obicno u svim grejnim telima isti, ali moze bili
i razlicil.
Za izracunavanjc povrsine radijatora treba poznavati luJ i liz. Odredivanje pome:
nutih temperatura objasniee se pomocu seme na slid 12.10. Temperature razvodnc I


12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTR4LNOG GREJANJA 287
povrlltne vode II siste mu LIi" = I, - IV Kolicine toplole koje lreba da odaju radija lllri
su oznacene na iicmi i iznose: QI. QII i QfII. Sa ovimje odredena i kolicina loplote ko-
ja sc transportuje vertika lom do grejnih tela QA = QI + QII +QIIl' PolazeCi od ovih
vrednosli odreden je protok vode kroz verlikalu A.
( 12.3)

t
r
.3:
/.0
tUIJ
/
m
lizJ
tSMJ
/ .0
..t
luI2
/
II
tir}
tSM2
r

lull
/
I
lIZ I
@
Slika J 2. J 0 Temperatttre vode merodavlle za dimellziollisanj e grejnih leu,
Prolok vode kroz vertikalu moze se odrediti i polazeCi od toga do je voda, prosav-
ii i kroz radij ato r gornjeg sprata snizila svoju te mperatum od t,do 13'
(l2 . ..J )
Temperatura I ] predstavlja tempera tum smde vode koja je prosla kroz radijator,
i dela koji je prosao kroz haIku vezu. [zjednacavajuCi prethodm: jednacine lltircciuj.:
se ova te mperatura:

. 83 PROJEJaOFA.WE POSTROJ VJA L I CF..\7R.4LYOGRElr1.VJE
([2.5 )
Temperatura 13 jc pOCctna temperatura 7..3 radijator II. Analogno prethodnom ra
sudivanju slcdi slcdcea jcdnaCina:
ZamcnjujuCi u ovoj jcdnaCini nadcnu vrcdnost te mpe rature 13 dobija sc:
odaj;Jc slcdi:
Q.-t
I -I
r ,
Q
II
(Q
IlI
+Q
II
X,, -I,)
Q:
1
( 12.6 )
( 12. 7)
(12.8)
PostupajuCi daljc na ovaj naan 1D07.1: se odrcditi temperatura u rna kojoj deonici
\"\: rtil.:ak:. Q-naeavajuCi sa n. nli po redu radijator odozgo. dobiec se opSti izraz za
Ic mpcraluru smc:Sc vode za radijator:
gdc jc:
(
I -I ) n
I =1 - ' 1' .
(. j r Q L n
.4 I
- ul.-upna odata toplota svib grejnih tela. smeStc nib isprcd tacke
mcSanja za L.-oju sc odredujc tcmperatura
- ul-upno odavanjc toplotc svih radijatora vczanib za vertil.:alu
( 12.9)
Za odrcdivanjc povrlinc grejnih te la neophodno jc joS znati tempcraturu vode ko
ja izla7j iz grejnog tcla. Ova temperatura sc nalazi u zavisnosti od uslova koji su odrc
deni za dati SistCIIL
Ti oslovi mogu hili slcdcCi:
L U svim radijatorima (grejnim tclima) jcdnake su srednje temperature vode
(I.., = ronsL) pri I3ZliCitim padovima tcmperature u radijalorima.
2 Pad temperalufC vode u svim grejnim tclima po spralovima jc jcdnaL.-(61 -
roOSl.) pri razliCitim srcdnjim lemperaturama vode lin

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENrRALNOG GRFJANJ,1 2SQ
3. Srednja temperatura vode 1m i pad temperature vode u grejnim telima 6J ima-
ju razlicite vrednosti.
Rukovodeci se gore navedenim uslovima, vr.iena su ispitivanja da bi sc odrcdilo
koji daju najekomonicnije sisteme. Utvrdeno je da su najekonomiciniji sistemi oni
kod koj ih su i srednje temperature i pad temperature vode u grejnim telima po spra-
tovima razlicit i.
Srcdnja te mperatura vode u grejnim telima i pad tempe ratura zavise od odnosit
izmedu koli cinc vodc koja protiCe kroz vertikalu i kolicine koja prode kroz grejno tc-
10. Sto je taj od nos blizi jcdini ci, manj a koli cina vade stmji kroz kratku vew vertika-
Ie. a veca kroz grej no telo. To dovodi do smanjenja pada temperature vodc, povcca-
nja srcd nje temperature vode u gTcj nom telu i smanjenja povrsine tela, <I Ii i do povc-
eanj<l precni ka eevi ko jima se gTcjna telit vezuju Zil vert ikalu.
Ako se sa C
v
oznaci protok kroz vertikalu u kg/h, a sa C
R
protok kroz rad ijatorc.
utvrdcno je d<l su najekonomicniji siste mi. kako u pcgledu grejnih tela. tako i u pog-
ledu ccvi , oni kod kojih je:
I
v,. 7
-
lJ
R
Ako se gornji od nos oznaci sa a = G,iGRslcdi : G
R
= C,ia
Pad temperature vade u radijatoru je onda:
Ka ko je s druge stram: I':J. /
II
= 1,,/ - lil' to je liz = 1,,/ - I':J. 1/1"' pa je:
(12.1 0)
( 12. II )
( 12. 12)
Sa ovim jc odrede na srednja temperatura vade u radijatorima, a sa njom i zagrev-
na pov.sina radijatora.
A = Q
R
_ _ --=Q.!!-/ I-=-
(
Q ) c / _ a _
Q
_
R
c lui - a R ,,1 C
cC
v
v
( 12. 13)
S obzirom na sniienje temperature vode pri izlasku iz grejnih tela, javlja se sve ni -
za srednj a temperatura vode u svakom sledeecm grejnom teill . Zbog toga, poCev od
prvih grejnih tela u smem stmjanja vode, povrSine svih sledecih Ce se poveeavati.
1st i je slueaj i kod grejnih tela koja su povczana u eirkulacione kmgove. Prvi cc
imati manju grejnu povrsinu, dok Ce se kod ostalih ona povecavati . Ako se kod prora-
cuna primeni metoda konstantnog pada temperature II kmgu iii vertikali ,
da Ce se dobiti ista sumama grejna povrSina kao i kod ekvivalentnih sistema dvocev-
nog grejanja.

200 8. "/<xIOfUl'''' "ROJ NJ" POST/WJ ENJA 2.-1 CENTRA '-NO 0 REf A NJ E
12.5. DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE
GRAVITACIONIH SISTEMA
Kod gn,vi tacionih sistc m<l vode nog grejanja prirodnu cirkulaciju vodc izaziv<l r i U -
lika gustina ohl;ldcnc povra tne i topic razvodne vode. Kako se hlade nje vodc u jed-
nocevnom sislemu vrsi i prcko radijatora i preko ccvi . to sc ras polozivi napor mo)k
smatrati kao suma priliska koji nastaje uslcd hladenja vade u grejnim telima i
priliska koji nils laje uslcd hl adenja vode u ccvima Ppr. <,,'
(12. 14)
Pritisak usled hladenj a vodc 11 grej nim telima. kod protocnih sistema sa gornjim
razvodom. odrcdcn jc prcma slici 12.12. Vclicina neophodna za njcgovo odredivanje
je protok vode kroz vcrtikalu 11 (kglh) i pri zadanoj toplolnoj snazi radijalora i lem-
pcraturi vode on iznosi
G = QI+Q,,+QII/ = IQR Qv
C P(/r -I,,) c pIlI,. c pIlI,.
(12.I S)
sumarna top lot nil snaga grejnih lela (toplotno OpIC-
rcec njc vcrlikalc
tcmperatura razvodm: vode sistema iii cirkulacionog
kntga
10 - tcmperatura povratne vode sistema iii cirkulaeionog
kruga
c - specificm! toplota vodc
p - guslina vodc
ruv- lcmperaturski pad vode u vertikali
Tempe ratura vodc 11 svakoj dconici zavisi ad velicine hladenja vode u radijatori -
rna. Na deoniei izmcdu radijatora lreceg i dntgog sprata ona iznosi:
(12. 16)
analogno:
(12. 17)
u opstem slueaju:

12. ) EDr\"OCE'''Vl SISTEMI CENTRALNOG ORBAN)'! 291
IQi
/ . = 1 - --
I ,
( / 2. 18)
c G
L Q; - lIkllpna loplotna snilga svih grejnih tela na vertikali do posmatrane
deonice (brojeCi 1I smeru struja njil vode)
Na slici n.ll srafirane povcline radijatora predstavlj aj u delove 1I kojima je tem-
peratura vode 13. uzimajllCi da je odava nje toplote u sredini grcjnog tela a ne postup-
no po visini , sto ne lInosi greskLl. To zn<li':i dil se moze smatrati da se temperatura vo-
de IJ Odr.lilVil 1I vcrtikali nil vis ini h). a temperatura I] na visini hz, da se vo-
da 1I ccvovodll nc hladi.
Qi1J
hjJ
h-
11/
Stika 12. J I IzraCtltlava1lje gravitacionog napora kod jed1locev/log sistema
Hidrostatii':ki pritisak u vertikali pri njenoj visini /t1+/t 2+/tJ iz.nosi g (1r3 P3 + 1r 7. P2
+ "1 PI)' Hidros taticki pritisak 1I glavnoj vertikali pri tc mperatllrivode lr iznosi :
g (" JP, +"l Pr + hI Pr) . Prirodni cirkulacioni pritisak 1I ovom sistcmu sad a ima vred-
nost:
(12.19)
gde su:
P3 , P2 , PI , p, gustine vode pri tcmperaturama I], 12> II i I,
Odredivanjc prirodnog napora kod sistema sa kratkim vezama vcli se na sliean
nacin kao i kod protocnog sistema. Proraeunska serna sa svim potrebnim podaeima
za proracun data je na slici 12.12. Protok vode kroz vertikalu i temperature vode na
svakoj deonici ve rtikale, odreduju se po formula rna kao kod prethodne seme. lz ovo-

292 8. T<HIor,,,,i, PROJeXro":4NJf: POSTROJENJA Z-1 CENf'RALNO GREJANJE
ga proizilazi da pri jednakim toplotnim opterecenjima grej nih tela i istim poectnim
temperaturama, protok i tempe ratura vade nil deonieama kod obe k me SII istc.
u ovom siste mu temperaturil i gustina vati c me nj aju ne sarno II grejnim telima (us-
lovnim centrima hl ildenj a), vee i u tilckama vcrtikalc (erne tacke na slici ) gde se meSa
voda kOj,l protekne kroz rild ij ator i kratku vezu.
Prirodni pritisak u ovom sist c mu iz nos i:
( 12.2(1)
Posto je hl>1I 1' za 0.5 hR to je ujedno i razlika u vclicinama koje odreduju (0 rmu It
(12.19) i (12.20).
Vertikale sa kratkim vezama imaju lokalna cirkulaciona kola kod svakog grejnog
tela, koje obrazuju doyodni prikljucak, sam radijator, odyodni prikljueak i kratka ve
za. U slucaju sa sLike, to bi bile deonicc a, b, c, d, a. Kako se nivoi ce ntara hlade nja 11
radijatorirna i odgovarajuCi centri hladcnjil u vcrtikali razlikuju za 0,5 hR, to se u m1l -
10m cirkulacionom kolu javlja sopstveni prirodni cirkulacioni pritisak. Njegoya vclii:;i -
na odredena prema slici 12.12 (u srariranom delu radijatora voda ima temperaturu I"
a ukratkoj vezi lui) iznosi:
(12.21 )
gde su:

12. ft:DNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GRFJANfA 293
Pu' i Pi! odgovil rajuce gustine vode pri tcmpe raturama I", i liz (za radijator treccg
sprata l",=lrh Ijz < IJ). .
Prirodni cirkul acioni pritisak. u malom cirkul acionom kolu, moze se odrediti kan
razlika hidrostalickog pritiska visine radijatora i kratke veze:
( 12.22)
gde je Pl." gustina vode u kratkoj vezi, a PSR srednja vrednost gusti ne u radijatoru.
Kod horizontalnog jednoeevnog sistema grejanja, radijatori su vezani na red i pro-
mena tempe rature i gustine po horizont ali , zbog hladenja vode u radij atorima ne od -
rilZava se na velil':inu prirodnog eirkul aeionog pritiska.
PostojeCi prirodni eirkulaeioni pritisak - napor, kod gravit aeionih sistema greja-
nja, koris ti se za savladivanje otpora usled trenja 1I eevima siste ma i za savladivanje
mes nih otpora. Prema tome, mora biti zadovoljen usl ov:
(12.23)
Kod pumpnih sistema gn:janja raspolozivi napor sas toji se iz napora pumpe i gra-
vitaeionog. I ovaj napor ce se utrositi za savladivanje otporil strujanja vode u mrezi.
Napor u sistemu ostvare n pumpom je konstantan, dok se prirodni eirkulaeioni priti-
sak nc prekidno menja usled promena tempera tura vode. Prema tome, kod pumpnog
grejanj a raspolozivi napor bi iznosio u opstem slucajll:
(12.24)
gde su:
1'" napor koji ostvaruje pumpa
Pm prirodni eirkulaeioni pritisak nastao usled rilzlika gustine u
razvodnoj i povratnoj eevnoj mrd i
f3 koeficijent, koj i uzima u obzir deo prirodnog - gravitaeionog
pritiskil u periodu odrzavanja projeklnog hidraulil':nog rezima
u sistemu. Vcli ci na koefieijenta je /3=0,5 sto znaci da se uzima
Silmo 50% gravitaci onog napora, obzirom da su u najvecem
delu grejne sezone temperature vode u sistemu nile od pro-
jektnih
Osobc nost jednoeevnih sistema je til sto svaka vertikala predstavlja jedinstvenu
strujno kolo, posto su grejna tela u rednoj vezi. Svaka vertikala je istovremeno i raz-
vodni i povratani eevovod svih grejnih tela iste vertikale. Pri proracunu bira se eirku-
laciono kolo koje je najnepovoljnije u hidrauUl':nom pogledu, a to je ono kod kogCl je
raspolozivi cirkulaeioni pritisak po jediniei duzine ccvi najmanji. Hidraulicnim prora-
cunom glavnog eirkulaeionog kola odreduju se precniei njegovih pojedinih deonica,
tako da zbir gubitaka pritiska u kolu L (Rl + Z) bude jednak j(j za 5 - 10% manji od
velicine racunskog pritiska. Ova rezerva se ostavlja za slucaj da se u proracunu izosta-

204 R.Toooro,ic PROJEK1'() I'l1M E POSTROJENJA Z4 CE rR4LNOGRI::lANJE
ve hidrauli cni otpori sto se moze desiti u nedovoljno ddinisanim planovi l1l;t
l1l:kog objckta.
Proracunato gl,wno ci rkulaciono kolo uzimil sc 1I d;tljem proraclInli kilo os nova / ;1
hidrillilicku lIsk ladenost svih osta lih kola s iste ma.
Dil bi se maglo pristllpi ti prorilclInli cevovoda po trebno.ie imati gotov\l semll s i\
te ma grcja nja. To znaci da treba dil su p07. nate dll zine deonica, protoci kroz nji h i
mcs ni o tpori.
12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG NAPORA
Za semu na sli ci 12. 13 odrediec se raspolozivi pritisak po kolll kroz ve rtiblll i P"
kolll kro7. grejna tela. Na istoj semi , pored po mc nut a dva ko la, prikazana Sll i mal i!
cirklil aciona kol<1:l, 2.3,4. 1 i s, G, 7,8,5.

C
B
h
1
gr
2
hll
2
1
h
3
4

3
I

t
9ml
h
m
h
9 m:r
5 6
h
4
II
h
A
5
8, gil
7
0
- .- . --.- f-
g mn:; g pi
h
1V
h


.. D
E
Slilw 12.13 lzgled cirkllinciollog kola
Pritisak kroz cirklilaciono kolo (A BCD E A) iznosi:
( )
(
Pr+Pp )
Pv = g "II . P r + hill P ",( +" w . P mil - g "0 2 + "( . P r
(12.2:i )
Prvi clan ove jednaci ne predstavlja pritisak desnog vodenog stuba - vertik'lle. doh
drugi, pritisak levog vodenog stllba.
Cirklil acioni pritisak kroz istu vertikalu, ali i kroz grejna te la:

12. JEDNOCElr:v1 l S T ~ f CENTRALVQG GRlANJA 295
I I
(
p, +PI) I I (Pml +PII)
Jl p,.GT = g . p,. "z + g. I) 2 + g. P no! 1,1 + g . I; 2 +
(11.26)
(
p,+pp)
+ g. h",PmJl - g. "IP, - g"O + 2
Moze se zapazili da je Ppr.GT > Pv
Oduzimajuc::i Jlv od Pv.GT i uzimajuCi daje "11=" 2+"3 i "11="-'+"5 posle sredivanja
se dobija:
(12.27)
Ove vclicine izraZavaju naporc koji se javljaju u malim cirJ..-ulaeionim kolima I. 2,
3, 4, J i 5, G, 7, 8, 5. Usled razlike u guslinama vode, U grejnom lelu i kralkoj vezi. a
samim lim i leZinama (vcta jc u grcjoom tclu), 10 se u malom eirkulaeionom kolu Iczi
usposlavljanju kretanja vode, usmercno cd slrane grejnog Icla u haiku vew, odozdo
navise. Na slici 12. 14 malog eirkulacionog kola lal..-vo kretanje st; ne moze usposlavili,
jer opsla eirkulacija po vertikali savladuje oyu cirJmlaeiju, koja bi, kad bi se usposlavi-
la, zaustavila krelanje vode odozgo nanae po kral\.:oj vezi. Ali ipak, eirkulaeioni prili-
sal.: - napor. koji se javlja u malom cirkulaeionom kelu. a suprolnog je smera od na-
pora u kratkoj vczi, koci cirkulaciju vodc po vertikali. Ova konslalaeija pOlvrdujc sc
jednacinom (12.26). Kako se vidi iz jcdnacine, napor u kolu vertikale, manji od napo-
ra u kolu kojc protazi krol grejno Ielo 7.a napor koji sc javlja usled razlikc Idina vo-
denih stubova kola 'malc' cirkulacije.
2
1

f
"" Sr
gr-t gI
2
..
"'g I
4
3
Stika J 1.14 Lokalno drla,laciollo /colo grejnog tela
Ako se prctpostavi da je dimenzionisanjc izvcieIlO po L:olu ABC 0 E A Znaci.
poznati su nam preCnici deonica toga kola, lao i padovi pritisL:a kroz njib. Pri lome
je deonica )-4 zajedniCJ.::a za L:olo vcrtible, i za malo cirlmlaciono L:olo 1. 2, 3, 4, I.
Gubitak napora na kralkoj vezj 1-4 jc L(RJ +Z).bYZ. Posto su ta&e 1 i 4 zajcdni&e

2Q6 8, T""orm'it PROfl:' l<.TOI'ANJE POSTROJENJA & 1 CENTRALNO GREJr1NJE
kako za kolo verlika le. tako i za kolo male cirkulacije, to cirkul aeioni prilisak - n,l-
por koj i posluji medu lim tackama de llije i u slnlnu ogran(lka grej na le la. Akn bi
lemperatura vode 1I grejnom t.:iu i u kralkoj vezi bil e isle, onlla bi precnike ogranakil
mogli odredili prcma naporu 'L(Rl +Z)kRVZ' M..:dutim, kako su uve te mpe rature r;I/.-
li cit e . u malum kolu se javlja dopunski napur koji za radijator [ iznosi
I
(
fJ ,+fJl
' .1' g ' 2
( [ 2,2H)
i koj i pOlpoma7,e cirkul (lciju vode kroz rad ij ator.
Pre ma lo me, pritisak - napo r koj i mozl,; biti lIpotreblj e n za savlacl iva njc olpo ril
eirkulaciji vode u ogra nl,; ima ka radijatortl I i u sa mo m raclijal o ru iznosi:
(12.2') )
iii u o ps lem s lucajll :
(12.30)
Na taj ntlcin, napor koji moze biti isko riscen za s(lvlaciivanje otpo ra u radijatOl"lI i
u ograncima kit nje mu, jcci nak jc olPOrtl kralke veze, plus proizvociu visi nt: radijalora
i razlike gusl ina vode u radijat oru i u kriltkoj vezL
lz pre thod nog slecii da. sto je veci o tpor kratke veze, tim ce viSe, pri da tim precni-
eima ogranaka, 1I radij(ltor o tici vode, U ispravnos l ovog zakljllcka moze se lIver il i
aku se na kralkoj vezi izmedu tacaka .I i ..( postavi ventil. SIO ventil bude vise zatv()-
re n. to ce biti i otpor kratke veze veti, a time cc i vise vode proCi kroz radija tur.
Ukoliko je dime nzionisa nje eirkulacionog kol a izvedeno po kolu kroz rad ija lo rl'.
odnosno pre ma ras po[ozivom naporu u torn ko lu P"r. GT, precnike kratkih veza twba
od rediti polazeCi od mogll ceg gubitka napora:
'i,( Rl + Z) I" + p ' - g '''II (P.,. ,II - Pkr,v;)
(12.31 )
Ova jednacina dobijcna je iz pre thodne jcdnaCinc.
12.7. VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE
Za razliku od dvocevnih sistema centralnog grejanja funkeionisanje horizont alnih
jednoeevnih sistema sa grejnim krugovim, koji se danas najvise koriste, vezano je za
pos tojanje ve ntila posebne konstrukcije_ Konstmktivna rese nja ovih ventila omogu-
cujll da se oni postavljajll sa strane radijatora i odozdo (51. 12.15 i 12.16). Medutim.
postoji i jedno univerzalno resenje, tzv. ve ntilska spojnica, koja se moze koristiti kod
jednocevnih sistema, a sa jednim dodatkom i kod dvocevnih. Taj dodatak omogucujc
100% uvodenja vode koje je potrebno kod dvocevnih sistema.

12. JED OCEVNI SISTEMI CF.NTRALNOG GREJANJA
Na slici 12.15 predslavlje n je jedan lakav ve ntiI.
Slika 12. 15 Velllil zajcdll ocevll o grejalljc
za pnslavljallje sa simile
Slika / 2. 16 Vel/til sa prikljllcko/ll za
poslavljal/je ispod grcitwg tela
297
Na popre'::nom prcsekll ve nti la prikazani Sli razlicit i lokovi vode. Razvodni vod
pozicija 1. na sli ci 12. 17 - lIvck najbliZi grej nom telll , deli se na dva pravca: j cda n jc
ka grejnom te lll - poz. 2 i zavisno od konslnlkcijc - kroz njega prolazi maksimalno
50% iii 35% od opti cajnc kolicinc vode. Drugi je obilazni vot! (bajpas) - pOl.. 3 1I ko-
me voda ne odaje toplotu, a koji je lIsmeren ka razvodnom vodu sledeceg grejnog te-
la. Povrat na voda iz grejnog tela os tva ruje svoj tok kroz lI rnnSkll cev - poz. 4, i spaj a
5l' iza obil aznog voda sa razvodnom vodom - poz. 5, gde obrazlljll razvodnll vodu za
slcdcce grejno telo.
Na slici 12. 15 prikaza n je cetvorokraki ve ntil sa horizont alnim prikljll ckom. [zra-
den je od kova nog mes inga i hromiran. Veza radij atora i vc ntil a ostvarena je prcko
teflonskog priklj ucka - holendera. Kod ve ntila sa prikljll ckom sa strane (s lika 12. 16)
kroz ovaj hole ndcr ul azi razvodna voda u grejno telo. To se vidi n a slici 12. 15. Kod
vent ila pos tavljenih ispod radijatora kroz hoIcnde r se vraca ohl ade na voda iz radija-
tora, koja je 1I njega dospela preko "lI ronjene" cevi.
Kada se posma tra koncepcija horizontalnog jednocevnog centralnog grejanj a vidi
se da je ona zasnovami na horizont alnim grejnim krugovima razvedenim po stanovi-
rna, a ne na vertikalama kao kod dvocevnih siste ma. Zato je problem reglllacije ovog
siste ma sveden na broj stanova, a ne na svaku vertikalll i svako grejno t.e lo kao kod
dvoccvnih siste ma. S obzirom na nacin odvajanja grejnih krugova od ve rtikala (moze
se vrsit i direktno i prikljuccima), de taljno racllnanje viska napora i balansiranje vc rti -
ka la nijc potrcbno. Grejni krugovi se mogll n:gllES<ll i na viSe na'::ina. Kos im vc ntilima
sa prikljtl ckom za di fe rencijalni manometar Iraj no se resava pit anjc prota ka vade. za

298 8.Todorovif PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGRJANJE
jeda n stan. Za dva grej na kruga odnosno 2 stana podeSavanje se moze izvrsiti i po-
sebnim STK - ventilima (strani proizvodae) u razvodnom ormaricu odnosno na po-
eetku grejnih krugova. Medutim, i sami ventili za jednocevne sisteme dozvoljavaju in-
dividualno podesavanje svakog grejnog te la.
~
~
/
~ 1\
"' .'"
-
I
-- H
_ II
._ ._._._ .--J
II
~
I

-
I
\
~ ~
'-..../'
ir1
--3
IH 2
to.!
i
~
I
I
'.<:
I
t
4
1
Slika 12.17 Presek velllila
Kod ovih tipova ventila moze se postici fino rueno proporcionalno regulisanic
odavanja toplote. Koliei na vode moze se dozirati obrtanjem rucice za rueno regulisa-
nje koja pokrece ventil (pozicija 14, slika 12.17) i na taj nacin smanjiti iii povecati do-
tok vode u radijator. Ve ntil se tako moze podesiti na bilo koju zeljenu kolicinu vod,.
OVilkvim podesavanjem ne remeti se pritisak u cirkulacionom krugu, ali se utice nil
toplotno odavanje radijatora iza podesavanog. Ako se na primer smanji dotok vode u
podesavani radija tor (pritvaranjem ventila), .onda ce u sledece odlaziti voda vise tem-
perature, pa ee i u tim prostorijama porasti tempe raturil prostorije. Ovo bi se na roci-
to osetilo ukoLiko bi se grejno telo potpuno iskljucilo it grejnog krugil. To je mogucc
izvrSiti pomocu za tvarajueeg elementa oznacenog kao "vre teno N" na slici 12. 1) .
Ovakvim zatvaranjem hidraulicki rezim se ne bi poremetio u mrdi jer je samo skn:-
nut tok vode - umesto u radijator voda bi neprome nje ne te mperature otiSla ponovo
u krug ka sledeeem grejnom telu.
12.8. UPOREDENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH
SISTEMA
Razlike u jednocevnom i dvocevnom sistemu su pre svega u ukupnoj duiini cevi
koja je manja i povrliini grejnih tela koja je kod jednocevllih veea. Ostale dobrc stra-
ne ovog sistema su:
manji broj vertikala, posebno kod horizontalanog razvoda jednocevnih sis-
tema


12, JEDNOCEVNI SISTEMI ENTRALNOG GREJANJA 299
prethodna karakleristika povlati smanje nje probijanja gradevinske kons1-
rukcije zgrade
sistem je prikladan za motainu izgradnjll
mo ntala je prostija i bria i moZe se pri lagodi li izgradnji zgrade
svaka slambena jedinica ima vlaslili i gOIOvo nezavisni krug greja nja, slo
olaksava pllpravke. ko nt rolll odriava nj a i merenje pOlrosnje
lako sc naknad no lI grad uje u gOlove objekte
Kao mana ovih siste ma uglavnom se javlja:
neSlo komplikovanije projeklovanje zbog proraclIna tempe rature vode
kod mdanja lokova koji prolaze kroz grejno te lo i obilazni vod
poveca nje povrsine grejnih le la 1I pros torijama kod kojih se tela nalaze pri
kraj u vertikala,
PRIMER! I UPUTSTVA ZA PRORACUN
Pri li kom promeuna jednoccvnih sistema ras plllllzivi napor sc izracunava na iSli
nacin kao i kod dvocevnih, sa razli kom 510 klld jednoccvnih siste ma svaka vertika la
predslavlja jedinstveno strujno kolo, jer su grej na tela u rcdnoj vezi, pa je svaka ve rli -
kala istovreme no i razvodni i povra tni cevovod svih grejni h tcla ist e ve ri ikale.
tr
CD
I
1
A
h4
CD
CD
hs

II
h6
B

,
h7
(J) III
ha
CI
01
.
. '-' . '-' 1
'-
-
________ t ~ _ J
Slika 12./8 .Sema jedl/ocevl/og postrojcl/ja vodel/og gravitaciol/og grcjal/ja

300 8. Todorovic PROJEf\fOVANJE POSTROJENJA Zr1 CENTRALNO GREJANJE
I kod jednocevnih siste ma proracun rnre:z.e se razlikllje za slucajeve:
a) kada je hladenje vode u cevima zanemarljivo i kada se ne uzima u obzir,
b) kada cevna rnrd a prolazi kroz prostor relativno niskih temperatura i kadil
se hladenje vode u cevovodu uzima 1I obzir pri proraclinu.
POSTROJENJA BEZ HLADENJA VODE U CEVNOJ MREZI
Na slici 12.18 prikazana je serna najcdee primenjivanog jednocevnog sistema, kot!
koga celokupna voda jedne vertikale ne prolazi kroz grejna tela, vee postoje deonice
koje predstavljaju tzv. kratku vezu pomoCu koje dec ukupnog protoka zaobilazi grej-
no te lo. Prema tome, za OVU semu i slucaju kome se sma Ira da ne ma hladenj a vode II
cevovodu, temperatura vade ostaje nepromenjena od kolla do prve tacke u kojoj sc
meSa voda razvodne temperature I, sa vodom koja se u grejnom telu rashJ ad ila(tacka
A na slici), tj.
t, = t 1 = t2 = 13
U tacki A, usled pomenutog mesanja, temperatura vode postaje nih (14 < IJ). Do
istog rezlllt ata za tempcraluru vode moze se doCi ako se problem uprosti i smalra da
u tacki A ukupan protok gubi kolicinu loplote ravnu onoj koju odaje grejno telo.
Oalje sniZavanje temperature vade je u tackama B i C, pa 511 tempera ture pojedi-
nih deonica:
14 = 15
16 = h
Is = 10
Za tacno izracunavanje temperature vode u pojedinim deonicama, uz zadatu tem-
peraturu razvodne vode, potrebno je poznavati kolicinc [oplote koje odaju grejna te-
la I, II i Ill , 'odnosno tacke A, B i C. Veza izmedu temperature i odale toplote data jc
relacijom:
odnosno,
gde je:
G
(12.32)
(12. 33)
ukupan prolok vode u verlikali (u ovom
primeru i ukupan protok vode u celom sis-
temu) u (kglh)
protoci vode kroz pojed ina grejna lela u
(kglh)
pad temperature vode u grejnim telima

12. JEDNOCEVNI SISTF:MI CENTRALNOG GREfANJA 301
Te mpe rll tu rska razli ka I I - IS predstavlja razliku razvodne i povra tne vode sis te ma
i ona ima utieaja kako na padovc te mpe ra ture vode u grejnim te li ma, tako i na prota-
ke kroz grejna telil . Ako su te mpe raturski pil dovi u svi m grej nim telima ist i, iI to je
najccSci slucaj, ova zilvisnost je dilta n: lacijom:
6. 1 C
(12.34)
Tempe ra tura vode u tackama A, B i C moze se izrilcunati iz e nerge tskog bi lansa,
sma trajuCi da se 1I ovim tacka ma odvodi toplotil koju inace odaju grejml tela. Tako se
iz e ne rgetskog bila nsa za tacku A dobij a:
(12.35)
[stim postupkom mogu se odrediti te mpe ra ture vode i u os til lim delovima eevne
mrcZe, pil su tako poznate i gustine vode u pojedinim deoni ea ma. Na os novu toga
odreduje se raspolozivi napor:
( 12. 36)
UPUTSTVO ZA PRORACUN
Prilikom pristupanja proracunu, prvo se odreduje raspolozivi napor Zit stmjno ko-
10 svake ve rtikale i pomocu tako iz racunatih napora vrsi se pre thodni proracun. na is-
ti nacin kao i kod stmjnih kola odgova rajuceg dvocevnog siste ma. A to znaci da sc
pocinje od najnepovoljnije vertikale i da sc 0.67 H oee njuje kao dec naporil koji ce
se ut rositi na ot.pore usled trenja pri stmjanju vode kroz prave delove cevne mreze. a
ostatak na lZv. mesne otpore. Ovim put e m se zatim dolazi do jedini cnog pil da pritis-
ka R, koji sluii za proracun i definitivno dime nzi onisa nje cevne mreze, odnosno poje-
dinih ve rtikala.
Naknadni proracun se sprovodi prema ide nti cnim fo rmularima kao i kod dvocev-
nog sist e ma.
Posto se protok kroz glavne deonice jedne vertikil le ne me nja, to ee ovi vodovi
ima ti i isti precnik. Zbog odvajanja vode prema grejnim telima, ,sarno one deonice
ve rtikale koje predstavljaju kratke veze, propustaju ma nje protoke i njihov precnik
moze da bude manji nego kod glavnih deonica. Medutim, zbogjednostavnosti monta-
ze tre ba teziti da precnici ~ i deonica jedne ve rtikale budu isti.
Dime nzionisanje cevne mrde zavdava se odredivanje m prikljueaka grejnih tela i
pri tome mora pad pritiska u kratkoj vezi da bude veti nego u cevovodll grejnog tela
(razvodni prikljllCak, grejno telo i povratni prikljll cak). Sarno 1I tom sillcajll ee kroz
grejno telo strujati kolicina vode koja omoguclIje odavanje potrebne kolicine topiote.
Zato tre ba izvditi proveru gubitaka u kratkoj vezi i cevovoduodgovarajueeg grejnog
tela liZ usiov:

302 8. Todoro,';c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CNTRALNOGREJANJ
(1237)
K - oznaka za kralku vew
CT - oznaka za cevovod grejnog tela
It - visina grej nog tela
PGT - gustina vode u grejnom telu za srednjll te mperalliru grejnog lela
PK - gllstina vode 1I kratkoj vezi
U gorojaj jednacini poslednji Cl an predstavlj a napor usled hlade nja vode pri oda-
va nju toplote grej nog tela. Ovaj napor uslvari smanjuje ukupan gubi tak pritiska \I (X-
vovodu grcjnag tcla, a racuna se prema tacki mesa nja A (slika 12.1 9) u kojoj cevovod
pa novo postaje jedinstve n.
K
A
SlikLl 12.19 KratkLl veza
Gustina vode odreduje se prema srednjoj temperaturi vode 1I grejnom telll , a pre-
rna tabelama II i III 1I dodatku.
Ako navedeni uslov nije ispunjen, onda treba prccnik prikljucaka grejnog tela po-
vcca ti iii smanjiti precni k kratke veze. Zbog vee pomenute prednosti 1I montaii kada
je eela vertikala is tog precnika, treba iCi na prvo reSenje.
Pad pritiska u eevovodll grejnog tela moze se ublai iti izborom veceg temperatur-
nog pada u grejnom telu. U tom slucaju se pad pritiska smanjujc usled poveea nog ll a-
pora zbog veceg efekt a hladenja vade. Osim toga, veCi temperaturoi pad smanjujl'
pUlreban protok vode, pa je i kroz sa me prikljucke manji gubilak pritiska.
Da bi se dobili relat ivno manji precni<.:i prikljucnih veza, treba vertikale dimenzin-
nisali sa neSto veeim jedinicnim padom pritiska od onog prosecnog, odredenog pr.: l-
hodnim proracllnom. U tom slucaju precniei horizontalne eevne mrde birajll se za
vrednosti R koje SlI iznad prosecnog jedinicnog pada pritiska.
Grejna lela se dimenzia nislI prema srednjoj temperaturi vode 1I njima. Posto una
nisu jednaka u svim grejnim telima, kao stu je to slueaj kod dvocevnih sistema, to st:
mora pristupiti njenam proracllnu za svaki sprat i za svaku ve rtikalu posebno. Za naj-
visi sprat temperature razvodne vade sistema i vertikale je isla kao i vode koja ulazi 1I

12. Jr-DNOCEVNI SISTElvIl CENTR,1LNOG GRr:JANJA 30J
gn;j na tela. Uz poznat pad temperatu re u grej nom telu, izracunava se njegova srednjcl
tempe ratu ra:
(12.38)
l't;mpe ratll ra vode koja ul azi u grejno tela sledeeeg sprata ima nii u vrednost us-
led mcSanja vOlle iz kratke veze i povratnog prikljucka grejnog tela. Temperatura
rncS<l vinc je lljeclno i temperatura razvodne vode grcjnog tela na niZe m spratu, a izra-
ellnava sc po obrascu:
gde jc:
1 = 1 _ll.L
'i r c. c
( 12.39)
QI
- koli cina toplote koju odaje (iii ocl aju) greJno te lo na najvise m
spratu
c
- ukupni protok vode u vertikali
I ,
- temperatura razvodnc vodc Zit grejno tela pre lhodnog sprata
c
- specificna toplota vode
Tako se moze odrediti srednja tempe ratura vode grejnog te la na niZem spratu:
ill
I =1 __ 1_1
1111/ rl1 2
( 12.40)
Odrccl ivanjc povrsine grejnih te la kocl zanemarivanja hlade nj a vode moze se izvr-
siti i pre dimenzionisanja cevne mrcie.
Primer 1
Dimenzi onisa ti strujno kolo najudaljenije vertikale jednoccvnog siste ma vode nog
grejanj a cij a je serna prikazana na slici 12.20.
Temperatura razvodne vode iz kotla
Te mpe raturni pad u grejnim te Lima
Temperatllfni pad u vertikali
Tempe ratura prostorija
Visine deoniea
',= 90
/';. I = 20 C
I, -1
0
= 10 C
I. = 20 C
hB =2,8m h
l
=hf[=h
m
=l ,Om h6=2, lm
ODREDIVANJE RASPOLOZIVOG NAPORA
Protok kroz vertikalu
c = 12560
1,163 10
1080 kg
h

8. ToJormii PROJJr..TOV.4;W POITROJNIA Z-1 C'ffR.ILSO GRJA;oo<.J
Odrcdivaoje ICmpcntture vodc u pojcdinim dcooicama:
'1 =90 C
,
- , - - , - , -,. - ," -90 C
1- 2--)- .\ - 5 - 5- 5-
"5= , .. S -61[
1"6 = 1"5 - 61" 1'6= 1 .
6
= 90- 20 = moe
Temperatura vode u dconici 6. poslc mcianja vode iz dconica 6'.6" i 5:
90 3720 + 3260

Pro\>-cra lempcralun: vode u dcooici 8:
5580
----=80C

Zbog istih padova u svim vcrtil;.alama:
1:;= 19= 110= 'n = 80 OC
Temperatura vode u povratnoj dconici 8 vcrtil;.alc II odgovara zadalom padu tcm-
peratun: uvcrtil.-:ali od 111=10 0c.
Raspolozivi oapor iznosi:
Pn:ma tabcJi II za ra.;&)iI;:c gust ina:
H = 2,8-9.81-6,49+3.1-9,81-3.71=291.1 Pa
Pregkd du:f.ina deooica
broi dconicc duDnaCm) broi daJnia: duZina (m)
1 75 6 2,.5
2 4_6 7 to
3 62 11 0,5
.J
25
CJO 57
5 10 10 36
:;
15 II H
Primedbo: dcooicc 3 i "su, ustvari, jcdna dcooica, ali iz prnkt.itnih razloga podc-
Ijcoa je aa horizoolalni i vcrtil;.alni deo_

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTIVI LNOG 0 RJANJA
PRETHOONI PRORACUN PADA PRITrSKA
Raspolozivi napor
Za Irenjc u pravim dc lovima ccvi
Ukupna duzina dconi ca 1-1 1
lcdinicni pad pril iska
Proloci kroz rojcdi ne deonicc(u kg/h)
G} = 2956
G] = 1740
G
3
= 1080
G
4
= 1080
G
1
= 160
Gil = 140
G
5
= 1080-( 140+ 160) - 780
JI=29 1,1 Pa
0, 67291,1 = 195,04 Pa
II=38,5 m
R= 195,04:38,5 =5,07 Palm
G
6
= 1080
G[IJ = 240
240 = 840
G
B
= 1080
G
9
= 1080
GIO = 1740
Gil = 2956
DIMENZIONISAN,JE VERTIKALNE CEVNE MREZE
Dimcnzio nisa njc cevne rnrdc izvrse no jc prc ma uobicajcnim rormul arimil .
14140
20240
I 11
12560
0
CD
CD
0
d:J
'"
....
3720

3260
0
E I
CD
II -
_.=
f- ~
d:J ....
'"
In
ci
~
.... -

,.,
"
CD
.c:
-


N
I
0>
55BO
I
",-
"
(f) III-
I < f..- . -
f- ~
.s:: In
___ I

0-
-- f- _-.- __ J ___
f--------@
CIO_
N
I ~
.s::
. -
1-.-+-. _ ._ . . .
._-. _ . __ .
-
f--)
S/ilm 12.20 Primer 1.
305

306 HTodoro,,;c PROJKfOVA NJ POSTROJENJA Z4 CEfVfR4LNO GRElANJE
DIMENZIONISANJ E HORIZONTALNE CEVNE MREZE
Posto jc vertlkalna eevna mrcia dime nzi onisa na tako da ima pad priliska 77,S
to za horizont alnu ccvnu mreZu preos taje razlika izmedu raspolozivog napora i napo-
ra ul rosenog u vertik,1 1i II: .
H,, = 29 I,l -77,5=2 13,6
U ovom delu mreZc deo potreban za trenjc u ravnim deonicama iznos i:
0,67 1-1,,=0,67 213,6 =143, 11 Pa
Dui ina dconi ca 1-3 i 9-11 je: 1=31,0 m, pa jc jedinicni pad pritiska za horizont;d-
nu mre7. u
R= 141,37:31,0=4,62 Palm
NAKNADNI PRORAClJN I-IORIZONTALNE CEVNE MREZE
Prema prosecnom l?=4,62 Palm, proraclIn horizontalne mrcie jc sprovede n na is-
tom (or mul aru na ka me je dat i proraclIn ve rtikale. Prema proraclInu gubilak pritisbl
II ve rti ka li II iznosi 77, 5 Pa, a II horizont alnoj mrezi 209,3 Pa, sto cini ukupno 286.X
Pa. Ova vrednos l se minimalno razlikuje od raspolozivog napora 29 1, 1 Pit.
Pregled mesnih otpora
deonica I:
-kotao
2 luka
dconic" 2:
-T raevn. sli prolan smcr. odvajanjc WofW =0.8
cleonic<l 3:
-T racva, oclvajalljc W / W =0,92
-7...1sun
deonica 4:
-kolcno
deonica 5:
-odvajanje. prolaz d/ d= 1 V. N =O,72
dconica 6:
deonica 7:
-odvajanjc, prolaz dj d= 1 V.N=O,72
deonic.18
-kolena
2,5
LQ
3,5
1,8
o
Q.J
0,3
1,0
1,7
o
1,0
1,0

12. JEDNOCVNI SISTMI CENfRALNOG GREIANJA
dconiCl 9
-7.aSUfl
-T sabiranjc.prol:u, II'jW =0,92
dcooiCl 10:
T moo, s"prolan smcr, s.,biranjc d,!d=O,8 ";W=O,6
deonica II
-2111ka
Prm'era pad. priliska D ce,'ovodo &",jaib lei.
Grejno Iel o ,
Ul"Upni kocficijenl mcsnih oIpo'" imosi =5,0
- prola21li vcntil
. grejno Iel o
0.,3
Q.J
0,6
4,0
25
307
UsvajajuCi da brzina u deonicama 5' i 6' "ude manja nego u deonici 5, iz tabelc IV sc
ocitava: precnik 0 = 1, brLina IV = 0,08 m/s i jcdinicni pad pritiska Palm., pa gubi-
Lak pritiska pri dllzini prikljllCaka od 2x 1.5=3,0 m iznosi:
(lR + Z)G7j - hGT, . g(pso - P'IO) = (3 4,5 + 35.7) -1.09,81' (971.83 - 965,34) =
=-H,47 Pa

IZ PlANA MRE2:E
Prelh.
NAKNADNIPAOAAtUN
RAZUKA
Muenilou.tina
prefnik SA. PRETHOONIM PRECNIKOM SA PRQMENJENIM PRENIKOM CEVl
,""",
To, ..
cOvi d
''''''''
prolok eonica
A I R
L I;
Z d R I A
LI;
Z
I A Z
(n h) (P'D
IY"l (kg/h)
I (m)
(mm)
(m/3) (Palm) (Pa) (Pa) (mm) (m/I) (Palm) (Pa) (p. )
(Pa) (Pa)

b
,
d

I
, h ;
i
k I m n 0 p q
,
VERTIKA.L.A II R 5.07 Palm
0 12560 540 2.5 SO 0.15 6
I
"
1,0 10,9
,
00'0
'"
1,0 SO 0, 11 3,3
I
3,3 ", 9,9
6 12560 540 2,5 SO 0,15 6
"
0 0
,
9nO 36 1,0 SO 0,11 3,6 3,6 1,0 5,'
,
12560 540 0,5 SO 0.15 6 3,0 1,0 10,9
L'R+ LZ ",
39,9 + 31,6
-
17,5 Pa
-
HorizonlaJna mrafa A 4.6Z Palm
I
"360
1478
',5 60 0. 16 3,6
"
3,5 03,6
I
""<0
870 0,6
"
0.1 3 3 13,8 1,6 14.6
3 12560 540 6,2
"
0,1 2 3,6 22,3 0,3 2,S
,
12560 540 5,'
"
0.12 3,6 20,S 0,6 5,0
"
202<0 870 3,6 65 0.13 3 10,8 3,0 24,6
"
3<360 1418
3,' 80 0, 16 3,6 12.2 1,0
Il'
L'R+Ll ; 106.6 + 102.1
-
209,3
p,

12. JEDNOCvNI SIST!IIf/ CNTRALNOG GRElANJA
)09
Kako jl: U deonici 5 pad pritiska 3,2. to je zadovoljen uslov da je pad pritiska kroz
kralkll vezu veei od gubitka prit iska u cevovodu grejnog tela jer je 13,2 > -14, 17.
Na ist i nacin sc provera vrSi i za ostal a grejna tcla.
DIMENZIONISANJE GREJNlIl TELA
Za dimenz ionisa nje grej nih tela treba iz racunati srednje tempe rature va de. Na os-
noVll dati h abrazaca u ranijem tekstu od redujll se prvo temperature razvad nc vode
za SVilko grej no tclo:
Grejna tela 1 i II
1,= 14= 15= 90 C
Ip= 90 - 20=70 0c:
I = 80 "C
m
Grej no tela III
90
3720+3260 = 84 4 C
1,163 1080
II' = 84,4 - 20= 64,4 DC
1m = 74,4 "C
Povril tna tcmpefiltura vode iz vertikalc iznosi:
Q 5580
I = I . = I - -.!il... = 84 4 - 80 0 C
fJ 8 6 C . G ' 1 163 1080
,
sto odgovil ra zada tim uslovi ma.
Poslo su izraclinate i provcrene srednje te mperature vode u grejnim te lima. pre lil -
zi se nil izraclinava njc grejnih povrsina.
12. 10 POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U
CEVNOJ MREZI
IZRACUNAVAN.JE NAPORA
U vee opisanim jednocevnim sistemima smil lrano je da je rilspolozivi napor isklju-
civo posledica hladenja vode u grejni m telima. Medutim, ako se voda hl adi i u tokl.l
struj anja kroz cevnu rnrezl.l , onda ee i ovo snii enje temperature vode lIticati na ras-
polozivi napor sistema.
Na slici 12.21 prikazana je serna sistema II kome se napor stvara i usled pome nu-
tih gubi taka toplote iz eevovoda u okolinu. Ras polozivi napor se raclina kao i 1I pre t-
hodnim slllcajevima, ali mesta u rnreii u kojima se sniiava tempe ratura vode nisu vi-
se sarno tacke A i S, nego i deoniee koje odilju toplotu. Prema tome, imaju6i u vidu
ranija objasnjenja i navedene izraze za napor, ukupno raspolozivi napor za strujno
kolo vertikale (slika 12.21) bi bio:

310 B. Todorovic PROJKTOVANJ POSTROJE 'JA ZA CNTRA LNO GREJANJE
H = HGT + He
H = li B g(P7 - PJ ) +h6 ' g(P6 - PI )+h5 ' g(P5 - PI) +h
4
g(P4 - PI)+
+"3 'g(P3 - PI)+"2 g(P2 - PI)
gdc jc:
H
H CiT
Ile
- ukllpno rasp.oIozivi napor u (Pa)
- napor lIsled hl adenja vode odavanjem toplote grejnih lela
- dodatni napor usled hladenja vode u cevnoj mrd i
-
J
N
.s:
I<D
,
.
C"l
.s:
8
.....
.s:
A
(f)

.,., .
.s:

'<l
.s:
B
<0
kv
.r
.
- -
-
-
f- -
____ -1
Stika 12.21
Prvi deo napora HGT ne daje odmah tacnu vrednost. jer se gustina vode odredlljc'
pre ma srcdnjoj vrednosti temperature u verlikali. uz pretpostavku da u vodovima nc-
rna hladenja vodc. Prema tome, tacan racun zahteva izracunavanje temperaturnih
padova u svakoj deonici. a to jc moguce tck posto se dimenzioniSe cevna mreza i pm.-
naje napor. Dodatni deo napora takode moze tacno da se izracuna sarno ako je w .'
dimenzionisana cevna mreZa, odnosno poznat ukupan napor. Zbog toga se pocinje Sd
tzv. prethodnim proracunom, kojim se ukupni napor pribllino odreduje cime se omo-
gucava dimenzionisanje cevovoda. Naknadnim proracunom definitivno se izracllnava
napor i vrse kurckture precnika cevovoda. Za izracllnavanje pribliZne vrednosti deltl
napora usled hladenja vode u grejnim telima, sve potrebne ve licine su zadatc. pa Sl '
ovaj lako odreduje. Medutim.:..pribliZno ocenjivanje dodatnog napora se ne izvodi we
5e odrcdllje prema iskustvenim-podacima koji su dati u tabeli 12.1.

12. 11m.V()C/,F.Yl SISTE,\/1 Ct::ivTRALNOG GRUAN}.I
12.[ Oodalni m'por " Pa Zil j cdnoce,'no gravl laciono grcjanjc sa hladcnjcm vode "
cc,'ovodll
lIorizonlJ.lnu l.miRnj c l)Os lrlJjcnjH (m)
10 20 30 40 50 60
.Ill
Broj spr;lI o,,;,
(nivo:J) zAradc pry" pos!. prva DOS!. orv-J I PO' !.
prV:1 POs!.
prv:t pos!. prva DOS!.
2 li S 157 108 177 98 186 98 196 8M 206 49 216
3 157 196 137 206 127 226 127 235 11 8 245 li B 255
4 1% 235 177 245 167 265 157 275 147 294 147 304
5 235 275 216 29-1 206 304 196 324 186 333 177 343
6 275 324 255 JH 245 35.\ 235 363 216 382 216 391
7 324 373 294 382 2X4 402 275 412 2>5 431 255 44 1
S 373 422 343 44 1
32"
45 1 314 46 1 294 481 284 490
Podaci u labcli 12.1 su srcdcni 1I zavis nosli prema izolaciji verlikala, broju ni vaa
zgrade i horizontalnom lIdalj e njll pus matrane verlikale od glavne - razvodne. Svc
vrcdnosti vaze za slllcaj dva grcjna tela n'l jednoj vcrtikali po spratll. Zit protok ud 50
kglh kroz svako grejno telo i za temperaturne padovc od 20 C. kako 1I grejnim te lima
laka i II celoj ve rtikali . Ostalc pretposlavke prcma koj ima Sll navcdcni podaci II tabcli
12.1 Sll isle Zit labelll 12. 10.
Korckture vred nosti iz tobe lc 12.1 obovezne Sli lIvek kada se protok kroz grejna
lela razlikllje od 50 kg/h i lIkoliko sc tcmcratllrni padovi, kako 1I grcjnim tclima. lako
ill vcrtikali. rilzliklljll od 20C. Koreklure za razli cil C prot oke dale SlI II tabe li 12.1a II
vidll kocficijc nl a sa kojima lreb" mnozi li vrcdnost dodatnog napora. Ako sc stvarni
protok nalaz i izmcdll vrednosli proloka 1I labeli, Ireba izvrsi ti linea rnu intc rpolaciju.
Isto se primenjllje i pri od redivanjll koreklure za nekll vertikalll izmedll najbliZe
najlldilljcnijc. je r se II tabeli nalaze nllme ri cki podaei sarno za ove dve vertikale.
Tabcla 12.!a KorcktllrR labelc 12.lla protokc koji sc razlikllj" od 50 kglh
Prolok Vcrtikala
(kAII I) nnibli;,1 naidal ia
20 1.76 1.65
40 1.15 1,l2
60 0.89 0.91
80 0.75 0.77
100 0.65 0.68
120 0.58 -0.62
140 0.53 056
160 0,49 0.52
180 0.46 0,49
200 0.43 0,47
Vrednosti dodatnog napora morajll da se koriglljll i kada temperatllrni pad verti-
kale iIi grejnih lela nije 20C. Nume ri cke vrednosti korektllre Sll II 12.1b za
razlicite padove temperature, a pri temperaluri razvodne vode: 100 DC, 90C i 80C.

JJ2 IJ.TOfJorrJIk POSTlWJJ:.NJA Z I CENTR/fLNOGRlANJf:
THbcla 12. Ib Korcktura tabclc 11.1 za dmgc lcmpcralnrnc padovc
Tcmpcr s lllrni 1'"" Korcktu fa ZN 'I.
vert ikala grcjna lela IOOC 90C 80,
10 1,25 1,00 0.73
10 20 0,80 0.63 0.48
30 0.62 0.50 0,38
10 2.25 1,75 I 35
20 20 1,27 1.00 0,76
30 1,00 0,75 0,62
to 350 2.50 2.00
30 20 1. 68 1.30 1.00
30 1,28 1.00 0,78
Poznavaj uci temperaturne padove vode II grej nim tel ima, a posle naknadnog pro-
racuna eevne mrde i vrednos ti tempe ratura II kratkim vezama i povralnim prikljll cci-
rna grejnih te la, jednacinama koje su date II IIplitstvima za proracun. tacno se izraclI -
nav(l jll tempe rature vode u tack(lma mesanja. Na taj nPlcin Sll odredene s rednje te m-
perature vode po deonie(lma, a time i gllstina vode, pa se moze izracun(l ti deo napo-
ra 1I r. led odava nj a toplote kroz grej na tda:
"
l-J GT = 2.,/1;" . g(fJ;" - PI) Pa
I
Ukllpno raspolozivi napor koji se dobij a kao zbir H=f-fc+HGT mt:rodavan je La
dimc nzionisanjc cevne mrde. Ukoliko se minimalno raz!ikllje od napora odredc nll).!,
u prethodnom pos tupku proracuna. nikakve korekture nisll potrebne. Ako razlike
postoje. mora se 1I naknadnom delu proracuna izme niti precnik u delu mreze.
Ostali tok proracuna cevovoda u sve mll je isti kao i kod jednoeevnih sistema bez
hl ade nja vode u cevovodu, pa se provera razlike napora II kratkoj vezi i stntjnom ko-
III grejnog tela vrsi prema postupkll koji je ranije izlozen.
12.10.1 Dimenzionisanje cevne mreze
Sa pre thodno odrede nim IIkllpnim naporom vrsi se dime nzionisanje eevne mreZL'
pocevs i od strlljnog kola najnepovoljoije vertikale. Posto je eevna mreza proracllnat a
prema pre thodnom i pribliZno odredenom napom, prclazi se na naknadni proraClll1.
Ovaj se sastoji u izracunavanju efekta hladenja u svim deonieama pojedinacno, taku
da se dolazi do temperatura vode i odgovarajuce gustine vode u svakoj vertikali . Ta-
ko se raspolilZe podaeima potrebnim za izracunavanje dela napora hlade nj a vode II
cevnoj mrezi (He)'
12.10.2 Povecanje grejnih tela
Korekeija povrsine grejnih te la vrsi se prema stvarnoj srednjoj tempe raturi vode.
koja je naa kod sis tema sa hlade nje m vode 1I cevovodu. Povecanje povrsine vrsi 51.!

J 2. JEDNOCEYNJ SISTEMJ CENTRAl.NOG GREJANJA .1 1.1
proccntualnim dodatkom koji SI.! nalazi u labc li 12. ll , koji Sli srcdc ni prt:mll hrojll ni -
voa zgrll de, spratu na komc je grejno lela i prcma horizonl alnom pruza nju posl rojc-
nj a. PoslO su i ovdl.! navede ni nume ri i:ki podaei Sll mo Zll nlljbliZu i najudaljcniju ve ri i-
kalu. mcdllpodaci sc odredllju linca rnom inl c rpolaeijom.
Tubela 12.11 l'rocclllllalll o povccallj c pm'rsill fl grcj nih tcl a kod j cdnoccvnog gravi taci onog
grcj anja
N_jd.lj. vcrlik.l" Najd.lj_ vcrUk.l.
Ilroj cl.ia SJlrHl do 30 DI "rcko 30 III
(spralov_) grcjnog ll aibliz.1
Il aid' ''ia ""ibl ii.il
11 0 i Lial ia
zgradc Icl. vcrtikala
vc nibl " vcrlikala vcrl ika l;,
I I - - - -
I 8 12 7 14
2 2 4 6 3 X
I 10 13 8 15
3 2 6 8 5 10
:I 3 4 2 6
I II 13 9 15
2 S 9 6 I I
4 3 3 6 4 8
4 2 3 2 5
I 12 14 9 I (,
2 9 10 7 12
5 3 6 8 5 9
4 4 5 3 7
5 2 3 2 4
I 13 14 10 16
2 10 I I 8 13
3 8 9 6 10
6
4 6 6 4 8
5 4 4 3 6
6 2 3 I 4
I 13 14 I I 16
2 I I 12 9 14
3 9 10 7 I I
7 4 7 8 5 9
5 6 6 5 7
6 5 5 4 7
7 2 2 I 4
Korekture za druge protoke date su 1I tabeli 12.lla. a za tcmperaturne padove
razlicile od 20 C u tabeli 12.IIb.

-
311 B.Todoro,;c POSTROJENJA Zr1 CENfR4l .NOGREJANJE
Tabcla 12.lIa Koreklllra labclc 12.11 za proloke koji sc razliklljll od SOkgfh
Prolok
Verlikal"
(kg/h )
""iuli", naidal ia
20 1.76 1,65
40 1.15 1.12
60 0.S9 0,91
SO 0,75 0,77
100 0.65 0.68
120 0,58 0.62
140 053 0.56
160 0.49 0.52
180 0.46 0.49
200 0.43 O.H
Tabela .I2.l1h Korcklllnl lahelc' 12. 11 za c1rngc Icmperalllrnc paclo"c
TeOlper"lurni I'ad Tern )craillra ra1.vodnc vode
vcrl ik;'ll ;1 grcjno tell) 100'C 90'C 80 'C
10 0.75 0.75 0.75
10 20 0.53 0.55 0.58
30 0.47 0.50 0.55
10 1.35 1,35 1.35
20 20 0.95 1.00 1.10
30 0.85 0,93 1.10
10 2.00 2. 10 250 I
30 20 1.45 1.55 1.70
30 1.35 1.60 2.00
UPUTSTVO ZA PRORACUN
Dimenzionisa nje cevne mrezc pocinje se sa tzv. pn.: thodnim proracunom. Na l1"
noYU zadal.e te mperature razvodne vade (I,) i tempe raturnog pada vode u grejnim Ie
lima, izracunava se temperatura vode u deonicama vertikale za cijc strujno kolo Sl
vrsi proracun, ne uzimajllci u obzir hladenje cevne mrcZe. Pocinjc se, kao i kod
sist ema grejanja, sa najnepovoljnijom vertikalom. Za odredene vrednosti temperatu
ra ocitavajll 5C u tabeli II u dodatku, odgovarajucc gustine vode. Posto Sli ostali POel ;l -
ei poznati iz proracuna potrebne kolicine toplote Zit grejanje i iz plana zgrade. oonns-
no seme sistema. prvi deo napora 5e izracunava prema obrasclI:
"
H GT = III" . g(Pn - PI) (Pa)
( 12.4 I)
Za dodatni napor He lIsled hladenja cevne mreie koristi se tabela 12.1, sa eventu
alnim korckturama za druge temperaturne padove iii pro toke kroz grejna tela. Pri to-
me se za protok hoz jcdno grejno telo racuna sa srcdnjom vrednosti svih grejnih tda
na vertikali , uzimajuCi u obzir dil korekturni koeficijenti u tabeli 12.Ib vaie za slucaj
da su za istu vertikalu vezana na svakom spratu dva grejna tela.

12. JED OCEVNI SISTEMI CENTRrlLNOG GRElANl.4
315
Ukoli ko sc umesto dva nalazi jed no grej no telo, polovina stvarnog proloka se ob-
racunava da snabdeva i drugo fiklivno grejno telo.
Pre t hod no od redeni raspolozivi napor se odreduje kao zbir:
ll =Hc;r + l fc (Pa) (12.42)
a jedinicni pad priliska R, me rodava n za dimenzi onisanje cevne mreze izracunava se
na isti nacinkao i kod svi h vodenih sisle ma:
R= O,67' H
"2)
gde je 2:.1 -duzina st rujnog kola posmal rane vertikale.
( 12.43)
Oalji tok pre thodnog de la proracuna je isti kao kod jednocevnog sistema bez hla-
denja vode: prvo se prelazi na dimenzionisanje sa me ve rtikale sa neslo vecim jedinic-
nim padom pritiska i teznjom da cela verlikala bude iSlog precnika. Zalim se pre lazi
na horizonta lnu cevnu rnreiu.
Kada su svi precnici odredeni , sa prethodnog se prelazi na naknadni proracun.
Napor usled hladenja cevne rnreze (He) izracunava se u svemu is to kao i kod dvocev-
nog sistema. Tako se tacno odrede temperature na poCe tku i na kraju svake deonice.
Temperature u lackama mesa nja se izracunavaju na taj naCin sto se kao te mpera-
tura vode na ulazu u grejno te lo usvaja ona vrednost koja je dobijena na kraju deoni-
ce iz koje se odvaja prikljucak grejnog lela, je r se hladenje vode u prikljuecima za ne-
maruje.
Na osnovu zadatog pad a temperature u grejnom lelu (tJc;r), izracunava se tempe-
ralura vode u povralnom prikljucku:
Posto se iz proracuna vertikale poznaje kako protok, tako i lemperatura vode na
kraju kratke veze, pomocu jednacine bilansa loplole odreduje se vrednos t le mperatu-
re vode u tackama meSanja:
(0C)
(12.44)
gde su:
- te mperature i kolicina vode posle mesanja
- temperature i kolicine pojedinih struja vode koje
uCestvuju u meSanju
Tempe ratura meSavine moze da se odredi i preko obrasca:
Qcr
1,., =l
k
-
G 'c
M
(12.45)

316 8. Todoro!'ic I'OSTR01EN1/i Z1 CEJ'.rrRA LNO GRElAN1F.
gde jc:
I . - te mpe ratura vode u vertikali ispred tacke meSa nja
QuI' - kolicina toplot e koju odaj\l sva grejna te la ciji se povratni
vodovi spajaju u tacki mcil anja sa vcrlikalom
C - speeificna toplota vode c = 1, 163 (Wh/kg' K)
Na t<lj nilcin poznat e su II svakoj deoniei srednj e tempe ra lure vode, pa se uz oll go-
Vilri1juce vrcdnosti gustine izracunava napor usled hladenja eevne mrcZe:
"
He = "2A, 'g(p" -PI)
( 12.46)
1
Za deo nilporil koji police od odavanja toplot e u grejnim te lima sada postojt t acni
poda<:i 0 te mperaturama vode, pa se moze preeizno odrediti njegova vrednost. Zbir
Hc+l!ul'=H odgova ra stvarnom raspolozivom naporll. Zato, ako ukupni napor po
prethndnom proracunu odstupa od stvarnog, lreba izvrsiti korekture u precnieima ce-
vovoda. Provera pada pritiska u strujnim kolima grejniil te la identicna je kao kod je-
dnocevnih sist e ma bez hJadenja cevne mreze. Povecanje grejnih tela se sastoji u odre-
divanju potrebne povrsine prcma stvarnoj srednjoj temperatllri vode u lclima (/":G() .
Ona se izracunava po obraseu:
I = 1
mGr r
gdc je:
/::"1
2
I, - temperatura vode u dovodnom prikljucku, koja je jednaka te mperatll -
ri vode na kraju vertikalne deoniee iz koje se odvajil prikljucak za grej-
no lelo.
ill - temperaturni pad vode 1I grejnom te lu
Primer 2
Dimenzionisati cevnu mrezu i odrediti povrsine grejnih tela za jednoeevni sislem
vode nog grejanja, Cija je sema data na slici 12.22. PriLikom proracuna uzeti u obzir
hladenje vode u eevovodu.
Ostali podaci:
temperatura razvodne vode iz kotla
temperaturni pad u grejnim telima
temperalurni pad u vertikalama pri zanemarenom
hladenju vode
nema hladenja vode u glavnoj usponskoj vertikali
I = 90 C ,
!!J = 20C
izo\acija horizonlalne cevne mrde na tavanu izvedena JC staklenom vu-
nom

12. JEDNOCEVNl SISTEMl CENTRALNOG GREJANJA
Os tali podaci dati su na slici 12.22.
Proracun ce se prikazati sarno za najnepovoljniju vertikalu.
PRETHODNIPRORACUN
Protok vode kroz vertikalu
G = Q/ +Q/I +QII/ +Q/V +Qv = 13300
(1,-lp)C 25'1,163
457 kg
h
J17
Odredivanje temperatura vode u pojedinim deonicama, ne Ul.imajuCi u obzir hl a-
denje vode u cevovodu:
17
= 16 - Q/ + Q/I = 90 _ 2700 + 2700
_ - - - 90-1O,2=79,8 C
Gc 4571,163
I' 8=1" 8 = 59,8 C
19 =79,8- 2450+2450 79,8-9,2=70,6 C
4571163 ,
3000
1 =706- 70,6-5,6=65 C
11 ' 457.1163
,

13. Todorovic PROJ EJ(TOVA NJ E I'OSTNOI ENJA ZA CENTRA L OG I?EJA NI r:;
of
'0
033250 o 13300

2700
I
2700
I
I@)
@1)
II

0

0
....
2450
-.r
/ 82450
N
....
e
III
'ff)
IV

<>
.
'"

.;

3000 -c""
I
I

<>
I
I
'"
l
...;
I
I

I I uIJ
'"
-.L@"13300- - - JH
'"
J
-.

. __ ._- .
.
0--
_1
42 1 00
Slika 12. 22
Primer 2
Temperatura vode na kraju ve rtikale je 65C, sto odgovara zadatom padu tempe"
rature od ill = 25C
Srednje temperature grejnih te la su:
1/=11/=80 DC
Im=I /V=69,8 C
Iv= 60,6 DC
Raspolozivi napor u strujnom kolu vertikale, ne uzimajuCi II obzir hladenje vode 1I
pojedinim deonieama, iznosi:

12. JEDNOCEVNl S1STEM1CENTRALNOG GREfANJA 319
Napor llslt:d razlike gllstina dire ktno se ocitava II tabe li I II II dodalkll, pa je:
H=2,5149,55 + 3,4' 118,86 + 3,4'64,92 = 998,7 Pa
Dodat ni napor se odredllje prema tabcli 12.1. Zit zgradll sa lri nivoa i neizolovanc
vertikalne vodove pri horizontalnom lldaljenjll ve rtikalc od 13 m, dodatni napor za
poslednju (najdalju) vcrtikalu u rnrd i iznosi 206 Pit.
Posta podaci iz tabele podrazumevaju protok kroz grejna tela od 50 kglh, to treba
izvrs it i korekturu ako jc stvarni protok veci iii manji. Pri tome treba imati u vidu da
su podaci dit ti za slucaj da se na svakom spratu nal azc dva grejna tcla spojena is tom
vertikalom. Ukoliko to nijc slucaj, o nda je za jedno grejno telo me rodavna polovina
protoka, pos to se fiktivno podrazumeva i drugo grejno telo. Podritzumevajuci 6 grej-
nih tela, srednji protok je:
c = 13300
m 20'6-1 163
95,3
kg
h ,
Prema titbeli 12.1a za protok od 95,3 kglh, korcktura iznosi O,70L
Korektura za temperitturni pitd u vertikali od 25C dobija se interpolacijom po-
dataka iz titbele12.lb: 1,15
Pn:mil tome. prethouno odredeni dodatni napor lIslcd hlade nja vode 1I cevima iz-
nasI:
LVI=20GO,701 -1,I5=166. 1 Pit
Odredivanje jeuinicnog pada pritiska R:
- napor bez hladenja cevi
- dodatni nilpor
- ukupni napor
- Zil trenjc u ccvima uzima sc
- duzina deoniea I -14
- jedinicni pad pritiska
Dimenzionisanjc vcrlikHlc
[-[' =998. 7 Pa
MI= 166, 1 Pit
[-[= 1164,8 Pa
0,67[-[=780,4 Pa
[=51.1 m
R = 780, 4: 51, 1 = 15, 3 Palm
Pre thodni proritClln vertikale, njenih glavnih dconica i kratkih veza izvrilen je 1I
SVcmll prema formularu koji se koristi pri proracunimit cevnc rnrde svih sistema vo-
denog grejanja.

J20 8. TodorrJI ,ic PROJEf.. 70VANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GRfANJE
Preglcd duiina dennica
deonica duiina (m) deonica duiina (m)
1 11,7 7 2,7
2 5 8 0,7
3 4 9 2,7
4 4 10 0,7
5 2,2 11 0,7
5' 10 , 12 4
6' 1,0 13 4
6 0,7 14 8
Na osnovu pre thodnog proraclina vertikale odreden je gubilak napora kroz SVl"
njene deonice, lako da je za horizont alnu mrezu i glavnu verlikalu preoslala r z l i k ~
do prelhodno raspolozivog napora:
I-h=1164,8 - 3555,3=809,5 Pa
Ukupna duiina deonica za horizontalnu mrdu i vertikalu (deonice 1-4 i 12-14) iz-
nos i 40, 7m. Za trenjc u ravnim delovima ovag dela mreie izdvaja se 67% ad 1-1'1:
H,,=0,67u 809,5=542,4 Pa
Merodavan prosecan jedinicni pad pritiska je:
R=542,4/40, 7=13,3 Palm
Prethodni proraclIn horizontalne cevne mreze i glavnog usponskog voda prilozc lI
jc u nastavku forrnulara sa proracunom najnepovo ljnije vertikale, za zbirne koefici -
jcnte mesnih otpora koji su odredeni procenom.
NAKNADNIPRORACUN
Naknadni proraclln koji je izveden tabelarno, pokazao je da slvarni napar iznosi :
H=11l7,9 Pa
Po proracunu cevne mreie, iskoriseeno je:
- u horizonlalnoj cevnoj mreii
- u vertikali
753 Pa
355,3 Pa
Ukupno iskoriseeno: 1108,3 Pa
Zbog neznatnc razlike nije potrebna ispravka u dimenzionisanoj cevnoj mrdL

12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRA LN00 GREJANJA 321
Dimenzionisanjc prikljueaka gre jnih te la:
Grejno telo I
Za prikljucke se tl svaj a cev precnika manjeg od vertikale, odnosno d =3/4". Za
ovaj precni k, koeficijenti mesnih otpora su:
- razvod ni i povratni prikljueci VoN = 0,25 dJ d=O,77 11,2
- prolazni ventil 4,0
- grejno lelo 2,5
Ukllpni koefi cijent iznosi 17,7.
Za cev 3/4" i Q= 2700W, iz labcle IV je:
R=8 Palm, w=O,09 rn/s
- pad priliska u kratkoj vezi IR+ 2 = 41,3 Pa
- pad pritiska u prikljuecima je IR+2 =83,77 Pa
- dodatni napor u grejnom lelu za srednju lemperaturu 1m = 79,09 C
H = ", . g(P79,90 - PS8,95 ) = 0,7 9,81{972,39- 966,0) = 43,61 Pa
Proverom gubilka napora u kratkoj vezi i prikljuccima, IIkljucujuci i dobil ak napo-
ra u grejnom telu, sledi da je:
41,3 > 83, 77 - 43,61 = 40,16 Pa
sto znaci da jc uslov da u kratkoj vezi bude veti pad pritiska ispunjen, a prikljllcne ce-
vi SII dobro dimenzionisane.
[stirn postupkom se proveravaju prikljucci ostalih grejnih tela.
Dimenzionisanje gre jnih tela
Grejna te la se moraju dimcnzionisati prema stvarnoj srednjoj temperaturi vode,
koja je niZa tlsled hladenja u cevovodu. nego u slucajevima kada je hladenje zane mar-
Ijivo.



IZ PLANA MRE.te
Pr9lh.
NAKNAONI PRORAt UN
RAZUKA
p r t n l ~
SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI
000"
Top<. Maseni Owlna
cevi d
pn,,," prolok
""':""'
w

I .
H
z d

I .
B
z
I Z
w
(W)
(kg/h)
I(m)
1""'1 (m/s) (palm) {Pal {Pal
1""'1
(m/s) (Palm) (Pa) {Pal
(n - h) II' -D
(P'I
(Pa)

b
,
d

I ,
h I
i
k I m
"
0
p
q
,
Najnepovoljnija vertikala R . 15.3 Palm

13300 <57 2.2 I 0,24 30
"

7900 22. 0,7 I 0,12

6,3 S,O 3.
7 13300 m 2,7 I 0,24 30 81


.. 00
2"
0,7 I 0,13 10 1 ',0 32,8
9 13300 m 2,7 I 0,24 30
"
10 10301) 328 0,7 1 0. 14
"
11 ,2 1,0
"
II 13300 <57 0,7 1 0.24 30 21

IJ R+IZ "
273,5 + 61.8

355,3 P,
HOrlzomalna mreb. R _ 13,3 Palm
I 42 100
".8 11 .7 SO 0,20 10 117 3,0 58,3
2 42100
" ..
SO 0,20 10 SO O, S 9,71 4,8
3 33250
''''

+0 0,28 24
"
4 13300 <57 4 I 0.24 30 120 1,6 2B
12 13300 m 4 I 0, 24 30 120 0, 8 22,'
13 332SO 1144

SO 0,18 6,S 26 O, S 8,2
"
42 100 1448 8 SO 0,20 10 80 1,0 19,4
2:/ R + LZ .. 609 +
".

753 P.
PRORACUN STVARNOG NAPORA
Oeonica
0 d I
,
"
I I I,
.,
"
I. g (pm - pd) h' H
(kg/h) (mm) Iml
(mml ('/'I/mK) f C) rei rC) rC) rC) (Palm) Iml {Pal
I 2 3

6 7 8 9 10 II 12 13
"
2 1448 SO S 30 O.4Jl 90

0, 12 89,86 89. 94 0"
0,025 0.01
3 11 44 . 0

30 0,366 89.88

0, 1 89.78 89,8J
" \7
0, 02 0.02

4S7 I

20 0.376 89.78

0.26 89.52 89,65 2,31 0,02 0.05

. 57 I 2, 2 1,51 89,52 20 0,43 89.09 89.31 ' ,54 2,2 10.2 1
6 22. I 0,7 1.51 89.09 20 0,28 88,81 88,95 6.92 0,7 4 ,84
7 . 57 I
"
1.51 78,8 20 0.45 78.35 78,58 72.3 2,7 195,2 1
8
2"
I 0, 7 1,51 78,35 20 0.16 78, 19 78.27 74.16 0,7 51 ,91
9 <57 I 2,7 1.51 69,07 20 0. 36 66.69 68.86 128,59 2,7 347, 19
10 328 1 0, 7 1,5 1 68.69 20 0.14 66.55 68,62 130 0,7 91
II m I 0,7 1, 5 1 OZ," 20 0.09 G2,85 82. 9 11SO. 03 0,7 11 2.44
12 457 I 4 1,51 62,85 20 0,49 62.36 62.61 162,15 0, 02 3,24
13 1144 SO 4 2, 1 62,36 20 0.27 62,09 62.23 '64,21 0.02 3,28
14 1448 SO 8 2, 1 62.09 20 0.42 61 ,67 61 ,88 165,83 1,8 298,49
1117,90

324 B. Todorovic PROJEKl'OVANJE POSTROJENJA Z,1 CENTRALNO GREIANJE
Srednje temperature vode u grejnim telima su:
Grejna tela I i I I
Grejna tela III i IV
Grejno telo V
20
I", =15 --=89,09-10=79,09 C
2
20
1m = '7 --= 78,35-10=68,35 C
2
20
t =1
9
--=6869-10=5869C
In ' ,.
2

13. PUMPE U SISTEMIMA
CENTRALNOG GREJANJA
13.1. OPSTE 0 PUMPAMA
U sistc mima greja nj a struj anjc vode kroz cevovod ostvarujc sc pri rod nim iii prinu-
dnim pllt e m. U prvo m slueaju gravilacioni napor je laj koji izaziva tok vode da slruji
od izvora toplole do grcjnih lela i nat rag. [(od pos troje nja Sfl prinudno m cirkulacijom
ukljueujc sc pumpa, koja pre nosi e nergiju na tcenost koja kroz nju prolazi eime se os-
tvaruje njeno sl rujanje. lz crpnog ccvovoda lcenost se lIsisava u pumpu kroz 1I1azno
grl o, odakl e duspcva 1I kolo iz koga sc po tisklljc kroz izlazno grl o 1I razvodni dec cc-
vovoda.
Slika 13. J Cell/riJl/galllc pl/mpe za xis/em grcjallja vodom
Pumpc mogll bili jcdnostrlljnc i zavisno od toga da Ii crpe vodu sa jcd-
nc !II dve slril nc. !'rema broJlI obrlnlh kola. pllmpc Sll iii viscstcpcne.
. Pumpa pOliskllje lei:nosl okrclanjcm obnnog kola kojc dobijil c ncrgiju preko vra-
tll il Obrlno kola,. o.d kojih sc kolo silsloji, za hva lajll teenost
I dcluJu na nJu povccavilJlIcl JOJ pnllsak I brl.lnu. Pririlstaj c ne rgijc priliska potice LlU
J25

8. Todof'()\,/': PROJEKrOv.I NJE POSTROJENJ/I Zr1 CENTRALNO GREIANJE
ddovanj a ecnlrifugalnc si le, i u manjoj meri od energije dobijene usporavanjcm IL,
nos li koja prolazi kroz kolo relalivnom brLinom, pa sc ova vrsla pumpi naziva i cen-
lrifugal nim pumpama. Kada su pilanju pumpe koje sc korisle u ccnlralnom grcjanjll .
onda se gOlovo uvek pogon oSlvarujc prcko cleklromolora.
Napor pumpe prcdslavlja koli cinu encrgijc koju jedinicna masa leenosli primi pri
prolasku kroz pumpu. Za odrcdeni protok Q, napor Hi broj obrla n, pumpa ';e zadll
voljili u radu u okviru ccvovoda u koji jc ugradena, ako napor J-[ odgovara slvarno
polrcbnom naporu. Sarno u 10m slucaju ce se usposlavili potrebna brlina strlljanj a I
tralcni protok.
Velicina protoka i napora koji treba da oslvari pumpa uticu na obli k obrl nog kll
la. Rad ij alna kola, s obzirom na vcliki utieaj eentrifuga lnih s il a u proizvodnji pritisb.
ostvaruju velikc napore, ali POSIO imaju uske kanale u kolu, nisu za vel ikc prot okl .
Kod propclerni h-(aksijaln.ih) je obrnut o. proizvode mali napor, a ostvaruju vcliki pro-
10k. Izmcdu ovih ekslremnih osobi na, nalazi se opseg cenlri fugal nih pumpi .
Pri izboru vrstc obrt nih kola od znacaja je ne sa rno prolok i vee i broj obr-
taja kola 11. Ove tri karakteristike Sll medusobno zavisne vclicine i beskonaean je broj
njihovih kombinacija, pa je uveden pojam "speeifieni broj obrt aja" kao karaklerisIik"
koja dozvoljava da sc za traleni prolok, napor i broj obrt aja. izabere i primeni pump;'
sa najveeim stepenom korisnosti .
Speeificni broj obrl aja jc definisan sa:
( 13. 1)
i ima jcd naku brojnu vrednosl kod obrtnih kola razlicitih velicina koja su gcomc trij,.
ki sli i:: na. Pri tome, speeificni broj obrlaja bi prcdstavljao broj obrtaja pumpe napon,
od H=! m (9,8 kPa) lIZ prot ok od ! m
3
/s.
13.2. CENTRlFUGALNE PUMPE U POGONU
Krive kojc predstavljaju odnose izmedu napora, snage, stepena korisnosti i prnt ll-
ka, nazivaj u se karakleristicnim krivama. Ovak"Va kriva, koja se odnosi na napor i
protok za odredeni broj obrt aja, pozna ta je kao karakteristika pumpe.
Karakteristika neke pllmpc je prikazana na slici 13.2. Na apscisi su vrednosti prn-
toka, a na ordinali odgovarajuCi napor. Na islom grafickom prikazu moze da se uerlil
i kriva pogonske snage P i stepena korisnosti '7. Za tacku Ana karakteristicnoj kriv(Jj
pumpe je najvcei stepen korisnosti pa ona definise us love za koje je pumpa konstrui -
sana i treba tezi ti da se pumpa u takvim uslovirna primenjuje. Pri svakoj promeni tih
uslova menja se ste pen korisnosti koji postaje losijl. Kod povecanja protoka opadn
napor i obrnuto, pri remu se stepen korisnosti u obe varijante umanjuje, dok pogons-
ka snaga uvek ras te sa povecanjem protoka. Promena protoka pri stalnom broju obr
taja postiZe se prigusivanjem iIi vecim otvaranjem ventila kroz koji prolazi teenos!.

H
p
'7
1.1. f'UAlf' U SISTFMIAI..J CI,WTR,I LNOG GREJANJA
QH
HI .-_. -- ----
Stika J 3.2 KarakJerislicllc krivc cClIlrijllgatllilz pumpi
Q, If - karakteristika pumpe (protok, napor)
" - kriva stepena korisnosti
P - kriva snage
J27
Q
Ako se promeni broj obrtaja pumpe, dobijaju se drugi tokovi zavisnosti protoka i
napora, jer sc protok i napor menjajll ne sarno prigusivanjem. vee i promenom broja
obrtaja. Promena obrta se resto koristi II praksi kada treba II nekom cevovodll smH-
njiti protok. a da se pri tome zadr:li najveci mogllci stepen korisnosti. Ovo se postize
ako je zadovoljen uslov da novi protok i broj obrtaja zadovo!javajll sledeee odnose:
Q II
2
HI ,,[
-=-2
H "
gde su H[, Qj, 1/1 velicine za koje je pumpa konstruisana.
(L3.2)
(13.3)
(L3.4)

.128 13. Tod",rll';c PROf EI\TOI':' I NJ l'; POSTROf H.Vfrl ZA C ENrRA I.NO G RFJrI Nf F:
H
,


H


Ql Q
n
nl
Q
Slika 13.3 Karakleri.ftikc pllmpe pri razliCitim brojevima obrta
Za promenu pogonskc snagc pri promt:ni broja obr!aja vaii rclacij a:
- I. tj . PI =p
P, J (.)3
P /I n
( D.) )
Stepen koris nost i se menja pri promeni broja obrta. pa je utrosak snage vcci pri
radu pumpe sa brojcm obrtaja veCim od onog za koji je konstruisana:
PI 2-
(13.6)
Il 17 I
H
nIl
nI
no
0,97]
""-
n1
0,8'7
Ho
n2
....
0,7'7
n3
'\
h4
O,&,
\
Qo
Q
Slika 13.4 Karaklcristike pllmpi i krive stepell4 korisllOsti

13. PIIMPI': 1I SfSTF.MIMA e E, fR1I.NOG URfJA.\'J.1
J2Q
Na sliCi 13.4 suucrt<tnc ka raktcris tike pumpi z<t ra7. licit e brojeve obrtaja. Pri broju
obrt aj a 11 0 pumpa ima maksimalni ste pe n koris nos ti '/n11l" llZ ndredc ni protok Qo i na-
pa r fl,} l1m;lOjenjem broja obrtajil sa li n. na 11 , . " 2 itd .. ;, uz isti protok. se
snag
a
P. 11. dijagrama na 51. I3A vidi se da se pri svakaj pramc Oi napora ill prol oka
smanjuje i stepe n korisnosti .
13.3. SNAGA PUMPE
lzracunavanjc primarnc snage pumpe sc prcko a brasea:
odnosna preka :
gue je:
Q
J-l
P
1/
Q ./-/. p
P = (W) (Nm/s)
'I
- protak vade kaji se izracunilva iz veli cine ukupne patreblll:
kolicinc toplot e i tempe raturskc razlikc razvodnc i povr<ttnc
vade 6J (mJ
/s
)
(1 3.7)
(D.S)
- patreban napar pumpe kaji je jednak ukupnim gubicima prili-
kam strujanjil vade kroz cevavad grejnog sist e ma (Pa)
- specificna gustina tecnasti (kglm
3
)
- stepen karisnasti pumpe, kaji se krece kad m<lnjih pumpi ad
0.6, kau srednjih ad 0,6-0.75, a kod onih najveCih kap<lciteta od
0.75-0.85, uz napame nu eI <l su to vrcdnosti Z<l uslove za koje je
pumpa konstruisana
- pael pritiska kroz eevavad u (Pa)
13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTERISTlKA
CEVOVODA
Napor pumpe kaja se ugraduje u eevavod prcustavlja zbir napora patre bnng 1.<1
podizanje lecnasti na neku visinu "8 i za savladivanje atpora koj i se javljaju pri slruj"-
nju tecnosti kroz ccvovod he:
H=" +h
8 c
(13.9)
Gubici u cevovodu proisticu ad otpora u pravolinijskom uelu cevovada i tzv. In-
kalnih gubitaka koji se javljaju pri izmeni praveil strujanja tecnosti i u ugradenim ele-

330 B. Todom!';t Pf?OJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJ
menlima cevovoda. Ovi gllbici se izrafavajll srazmerno kvadralll br.line slrujanj a Il:\:-
nosli IV:
gde je:
A
I
d

p
h
e
= " pra'<llinijski + h lok:lJni (13.10)
(13. 11 )
- koeIidjenl Irenja
- t1l1zina ccvovoda
- precnik cevovoda
- koeficijent mcsnog olpora
- brzina strujanja tecnosti
- gustina tccnosti
U zatvo renom kruznom cevovodll gcodetska vis ina nema znacaja jer je II 10m pog-
Iedu ovakav cevovod lIravnotden. Nairne, II cevovodima za grejanje se rad ulrosen
na diz<l nj e 1I polisnom, nadoknadllje delovanjem gravilacije u povralnom voclu, pa jt: :
udnosno
posto je
10 jc
2
dn
Q=IV--
4
4Q
w=--
2
tin
2
he =mQ
pri cemu je sa In oznacena kon5tanta cevovoda koji je 1I pitanjll.
(13. 12)
( 13.13)
(13.1-1)
( 13.15)
(13.16)
Proizvod ove konslanle i proloka zove se krakleristika cevovoda i predstavlja pa-
rabolu, kao zavisnost napora od protoka. Pri svakoj promeni trase cevovoda. clemc-
nata koji 511 uzrocnici dodatnog pada pritiska i precnika. karakteristika cevovoda Sl'
menja (51 13.5).

13. PUMP U SISTEMIMA CENTIIAI.NOG Onr-.JrlNJ. j JJI
Slika 13.5 Karakleristike cevovoda za razlicitc proloke, olpore i prebrike
Ako sa ccvovod sasloji iz vise dconica razli i::i tih prci::nika, ka rakt crislika ecvovoda
se Cormira za ncki ekvivalentni precnik celog sis tema, koji daj e istll prumenll napora
kao i stvarni eevovod.
U dijagrilmll 1I kome Sll lIerlane obe karaklcristike. kakll pumpe tako i eevovoda.
radna tai::ka sistema nil lazi se 1I njihovom prcsekll .
H
H2
Q2
Q
Stika 13.6 PromelUl radlle tacke pri ivnmi protoka

332 B. T ooofYJvic PRO] EKTOVA N] E POSTRO] EN] A ZA CENTRA l.NO G REf A N] E
Prema sli ci 13.6 to je tatka A. koju definise protok QI i napor HI ' Ako je potreh-
no da se smanjuje protok sa QI na Q2, onda se vrsi prigusivanje ventilom. U tom slu-
caju menja se karaktcristika cevovoda i nova tacka je B, pa se potreban napor pOYl: -
cava od H I na H2 za tJ1c. Svakako da bi bilo najbolje da se radne tacke II vek nalaze u
OpSCgll najvcCi h stepena korisnost i pumpi, cemu treba tezi ti .
H
A
I
I
I HI
IH
I
I
I
I
I
I
Q2
QI Q
Stika 13.7 Nes{abiul/I rad pllmpe
Neke pllmpe imajll karakt eristiku u vidll parabole sa pomerenim temenom u smc-
ru povecanja protoka (tacka C na sI.13.7) pa u domenu A-C imaju nes labilan rile!
Nai rne, kada se protok Q (radna tacka E) prigusuje, me nja se karakt eristika cevovo-
ci a, napor raste i radna tacka postaje D. Daljim prigusivanjcm na protok Q2 napor .ie:
/-h a radna tacka jc II C. Ako se protok i dalje smanjuje, napor pumpe H3 poslaje
manji od neophod nog, a clo toga dolazi usled umanjenog protoka, pri kome pump"
ncma sposobnosl da prenese potrebnu energiju na radni fluid. Kao posledica, deSav;1
sc da tecnost tezi da slruji u suprotnom smeru pa se tok koci i radna tacka preme!i ta
od C do tacke A. u kojoj pumpa radi u "prazno". Posto je strujanjc prekinuto, Olpnri
u cevnoj rnrd i nestaju, a kako pumpa proizvodi napor HA dolazi do naglog usisava-
nj a tecnosti i sistem ponovo dobija protok i napor prema radnoj tacki D, s obzirom
da je HA=H D- Aka je traZe ni protok H
B
, dolazi opet do prigusivanja i pome ranja pro-
toka i napora prema A. Takav pogon pumpe, sa stalnim iskljucivanjem i ukljuciva-
njcm naziva se "Iabilan pogan".

13. PUMI' U SIST&lfltllA CNTRA LNOG GREJANJA 3.13
13.5. RAD PUMPI U REDNOJ I PARALELNOJ VEZI
Iz cisl O prakli cnih razloga, u ccvnll mrezlI ce nlralnih grejnih sisl ema ugraclllje se
vise plImpi , slO jc 1I vezi sa promenama grcjnog kapacitela, nezavisnim ukljll civanjc m
pojedinih zona 1I pogon, itd. Pumpe se mogll povezali sa ccvna m mrcZom redno i pa-
ralcIno.
13.5.1. Paralalna veza dve pumpe
Ako sc dYe pllmpe ugrade 1I Izv. parale lnll vew, zajedni cka karakl eristika se dllbi -
ja sabiranjcm protoka svakc od pumpi. Na s1.13.8 prikazana je karakl crislika dve jed-
nake pllmpe, svaka predslavljena krivom a, bda SlI pojcdinacno lIkljuccne u pogon.
H
HA=HB
He
QA Qe
QB
Q
Slika 13.8 Parale/lla veza dve pllInpe istih karakieristika
Ako se obe pumpe ukljllre, zajednicka karaklerislika je predslavljena krivom b.
Kada radi jedna ad pumpi, radna lacka je C, a ako rade obe, radna lacka sistema je 1I
lacki B. U paralelnom radu obe pllmpe, protok je QB, svaka sa naporom HB i prolo-
kom QA = 1/2 QB, koji je manji od proloka Qe sa kojim bi radila jedna izdvojcna
pumpa, kada bi radna tacka za dati cevovod bila 1I C.
U sIucajll povezivanja vise pllmpi razlicilih karakterislika nije uvek moguCe da se
takva veza u svakom cevovodu ostvari. Veza je moguca sarno ako karakleristika cevo-
voda sere zajednicku karakterisliku paralelno povezanih pumpi.
Na slici 13.9 su prikazane karakteristike a i b dveju razlicilih pumpi, koje imajll
zajednicku karakteristiku predslavljen:J krivom e, ukljuclIjuCi i krivu a do tacke O. Za
cevovod karakleristike d radna lacka obe pllmpe u zajednickom pogonu je 1I C. Sva-
ka od pumpi radi sa naporom He, a oSlvarujll razlicite protoke, jedna QA" a druga

.i.I.J 8.TodmfJl';c I'ROil:.'kTOI . .1 'IF.I'OSTROiENJA 211 CENTRAI .NO GRE/ANi'
Oli ' Ukoliko su pllmpc pojl:dinacno lIKljucene, jcdna radi sa protokom Q
A
i napnfClm
II A' druga sa OR ill s. Pri tome protok u I. ajcdni ckom ritdll je manji ocl zbira
Zit slucaj cia Sli pllmpe pnjl:dinacno ukljul:e nl::
H
HC
HS
HA
o
0rQs' Qs
Qc
Slika J 3.9 Parakfllll veza dye pllfnpe raz/ici/ilt karakleri.rlika
QC
Q
Ukoliko bi karakteristika cevovoda bila clefinisana krivom c, radna tacka pogona ,<I
obe pllmpe je ista kao radnil tacka kad radi stlmo pumpa karakteristike {/ . To pokazujl: da
veza pllmpi karaktcristika {/ i b nije ostvarljiva. Jer, pumpa karakteristike b ne bi davala
nikakav pozitivan efekat zbog toga sto je njen maksimalni napor ispod potrebnog, pa
umesto da tecnost bucle potiskivana, dolazi do toka u suprotnom smeru.
13.5.2. Redna veza dYe pumpe
U rednoj vezi, kroz svaku pumpu prolazi jednaka kolicina tecnosti, pa je lIS111V za
ovakvo povezivanje da je svaka od pllmpi predvidena za istu vrednost protoka. Pri 10'
me, ukupan napor je jednak zbiru pojedinacnih napora svake od pumpi 1I rednoj vai,
pa se zajednicka karakteristika pumpi dobija kao zbir ordinata karakteristika pojl:di.
nih pllmpi. Za slucaj veze dveju pumpi jednakih karakteristika {/ (sl. 13.10), zajednic
ka karakteristika je predstavljene krivom b.
Za cevovod karakteristike c, radna tacka sistema je u presekll oznacenom na Semi
sa A Pumpe rade, svaka sa protokom QA, sa lIkllpnim naporom H
A
, pri cemu svaka
purnpa ostvaruje napor H
A
, lIZ odnos:

JJ PUMI' U SISTI' JII.IIA Ci:.\ T RlI .NOG GREJ.1,y}, 1
Ako S' jcdna od pumpi iskljll ': i. tlmga ce rild ili sa protokom Qc i napmo m Il
r

/I
He
Ho
b
a a

Qe Orr
Q
Stika 13.10 Red/la veza dve p/lmpe i.\[cc kllrak[cris[ike
Ukoliko se povezuju pumpe razlicitih karakt cristika (a i b na sl. 13.11). onda
pumpa manjcg opscga protoka definisc podrucje u komc je redna vcza moguCcI. Na
primenJ datom na 51 13.11. to jc podrucjc, na zajednickoj karaktcristicnoj krivoj c.
ograniceno maksimalnim prolokom pllmpc cija karaktcristika predstavljemt krivom
n. Prenut tome radna veza za ccvovod karakteristike d je neostvarljiva. odnosno u
takvoj vezi bi postojao samo efekat pllmpc karakleristike b. Za ccvovod karakteristi-
ke c veza je moguCa i radna tacka jc 1I A. U tom sillcitjll svaka od pumpi ostvamje
svoj dec napora HI odnosno /-h pri cemll je:
Ako bi pllmpe bile pojedinacno lIkljllCcnc radila bi jcdna sa protokom Qc i napo-
rom//c. druga sa QB i HR.

336 B.TcxlofYJl'ic PROJEKTOVA NJE I'OSTROJEi\'Jr1 ZA CE/vTRAL 0 GREIANJE
H
c
a b
.
QC QB QA
Q
Slika / 3.1 I Redlla veza dve plllllpe razliCitih karakteristika
13.6. RACVANJE CEVNE MREZE
13.6.1. Paralelno raevanje cevne mreze
Cevna mreza grejnih sislema jc vrlo razgranala i sastoji se prvc nslvcno od vis.: P;I '
ralelnih krugova. U okviru lakve mrde red no povezivanje, praklicno ne postoji. ' 1;1'
kay slueaj je moguc sarno ako sislcm ne bi imao povralni cevovod, iii ukoliko sc radi
o nekim pomocnim sislemima grejnog poslrojenja.
Ako sc cevovod rilCVa u dva paralelna loka pumpa pOliskujc Lcenost odrede nim
naporom i ukupni protok pumpc sc deli na ova dcla (sl. 13. 12).
Ako se povezuju dva parelclna ccvovoda karakte rislika nib (sl. 13.12), zajcdni e"a
karakt eristika je dala zbirnom krivom c njihovih protoka. Radna tacka sistema la
spregu sa pllmpom cija je karakleristika d, nalazi sc u 13Cki A.
Raspolozivi napor pumpe u oba krllga cevne mreze je jednak i iznosi:
HA =H8=Hc
dok su pojedinacni protoci Qc i Q8, slime sto je:
QA = Q8 + Qc
Ako bi se iz sistema iskljllcio jedan cevovod, npr. onaj cija je karakteristika n, rau
na tatka sistema bi bila D, pa bi pllmpa postigla napor Ho i protok QD

/J. PUMPE U S ISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA .137
H
Qc
d
I :
QB
c
HA
QC QD Q
Slika 13.12 Paralellla veza dva cevovoda
13.6.2. Redno raevanje cevne mreze
Pumpa koja je postavljcna u delu zajednickog cevovoda sa radnom lackom A, po-
tiskuje vodu prcma tacki ra(';vanja E, gde sc protok deli prema C i D, uz odnos:
Uz pretpostavku da je cevni sistem u isloj horiz.onlalnoj ravni i da nema poclizanja
tecnosti na vilii nivo, karakteristike redno pavezanog ccvovoda SII a i b na sl. 13. 13.
Zajedllicka karaktcristika c je dobijena sabiranjem ordinata pojedinacnih k<lraklcris-
tika paralelno vezanog cevovoda, na kojoj je A radna tacka sistema sa pumpom ka-
rakteristike d.
Protok u sistemu je QA, a napor pumpe H
A
Protoci kroz izdvojene redno vezane
deonice cevovoda su Qc i Qo- Aka bi se zatvorio protok u ogrank'u D, ostaje u pogo-
nu cevovod B- C sa karakterislikom b. Radna tacka postaje B. i sistem radi sa
poveeanim protokom QB i srnanjenim naporomH
B
.

333 B.Todo,m';c Zr1 CNTRALNOGREJANJr:
H
c
Qo Qc
QA QB
Stika 13.13 Redna VezIJ cevovoda

14. SISTEMI GREJANJA SA
PRINUDNOM CIRKULACUOM
Pumpno gn.:janjc primenjuje se kod ccvnih mrda kod kojih gravitacioni napor ni-
jc u stanju da silvlada otpore i obczbedi cirkulaciju vode 1I sistemu (mrde u kojimil je
najniie i najdalje grejno telo horizontalno udaljeno oJ kotla 40 m). Cirklllacija vode
ostvaruje se pumpom.
Stvarni raspolozivi prilisak kod ovakvil ' postrojenja jc:
Gravitacioni napor moze se zancmariti kod postrojenja za grejanje niiih zgrada,
jer je mali 1I odnosu na napor pumpe. Medutim. kod visokih zgrada vrednost gravita-
cionog napora mora da se obuhvali 1I proracunu. Primera radi, pri napom pumpe od
10000 Pa za grejno lelo na visini 20 mod kOlla, za vodu 90{lO DC, gravitaeioni napor
iznosi oko 2500 Pa. Prema tome. u projeklnim uslovima za stmjno kolo pomenutog
grejnog tela stV'Han raspolozivi napor iznosio bi 12500 Pa. Ako bi 5C kolo ovog grcj-
nog tel a dimenzionisalo za tu vrednosl napora, one bi nedovoljno zagrevalo pri visim
spoljnim temperatura rna, jer su 1I tim uslovima nize temperature vode u sislcmu. Us-
led toga je manji gravitacioni a time i unutarnji napor od onog za koje je grejno telo
dimenzionisano pa je i prilisak kroz grejno telo lakode smanjen. Na niiim spratovi-
rna, gde je gravitacioni napor zanemarljiv, grejna tela i pri ovim uslovima imaju prak-
tieno konstanlan napor - napor pumpe. Posledica ovoga je da se pri visim spoljnim
ternperaturama prostorije na gornjim spratovima nedovoljno greju. Ako bi se pak
gravitacioni napor zanemarivao za sva grcjna tela, onda bi gomji spratovi pri pro-
jektnim uslovima bili pregrejani.
Oa bi odavanje toplote svih grejnih tela bilo sto ujednaeenije 'tokom vereg dela
perioda grejanja, preporucuje se da se kod visokih zgrada, gravitacioni napor uzima u
racun sa 50% od svoje maksimalne vrednosti.
14.1. PRORACUN CEVNE MREZE
Proracun cevne mreze treba sprovesti tako da se dobije najekonomicnije postroje-
nje. Takav proracun bi trebalo raditi u vise varijanti, kako bi se dobila mreia sa cevi-
3JY

.1.0 II. TIH/""JI";(: PROJ EKT O NJ E POSTROJ ENJA Z,j C F:NTRA LNO G Rr:JA.vJ I::
rna razlicilih prccnika i pOlrcbnih napora, od koiih bi sc odabrala najckonomi cnija
varijanla . Ovo slog<1, sto jcvtinija cevna mrda zaht cva pllmpu vccc smlgc i obrnlllCl.
OV<1 kav proracun jc dllg i ncprak lic<1n, pa sc primenjlljc prvcnslvcno Z<1 ualckovo.
ell:. Ccvna mre7. iI postrojcnja za grejanje zgr<1da proril cllnava se, bazirajllci se na is
kllstvcnim podacima za br.-:inu struj<1nj a vodc kroz mrd u iii na bazi vrednosli jedini \' .
nog paua prit iska.
NajccScc se racuna prema br.-:inama slrujanja vode. Prepofllcujl1 se vrcclnos li i7
tabc lc 14.1.
Tahcla I.J, I \'rcporuccnc hrlinc "ode tI mrcii
Prccl1ik ccvi Brzinc (0115)
(mOl) maksim<:l ll1:l minim:lilltl
do t 5 0.30 0,01 0,013
15 0,30 0.013
20 0.65 0.015
25 0.80 U,UI8
32 1,00 0,020
40 150 0.Q30
5G 1.50 0.040
\Ieee od 50 1.50 0.050 - 0.060
II horizontalnoj cevnoj mrdi , pos tavljenoj bez nagiba koji bi trebalo da obe/.b"d i
prirodno odvoelcnjc va:;:ullha iz postrojenja, bnina strujanja vode ne sme biti milllja
od 0,25 mis, bez obzira na precnik eevi. U glavnim vodovima koji prolilzc kroz slam
bene i radne prostorijc, bnina voele trcbalo bi cia jc maksimalna,
Da bi ccvna mrda bil<1 dimenzionisana tako dil strujna kol<1 svih grejnih tcla blltiu
ujednaccna u odnosu na raspolozivi preporucuje se dil se niZe vreelnosli br/.ina
el al ih II tabcli 14.1 l1zimaju za manja postrojcnja. Nil taj nacin clobija se manii mlp"r
pl1mpe, koji se moze iskoristiti i 11 kolima grejnih tela na najbliZim vcrtikalama.
Ako se proracun cevnc mrdc racuna premil jedinicnom padu pritiska, onela Llv;lj
trcba cia sc krccc oko 100200 Palm za kolo najnepovoljnijeg grejnog tela.
Sam proracun cevne mrde ne razlikuje se od proracl1na postrojcnja sa prirml.
nom cirkulacijom vode.
Napor pumpe je obicno oko 10000-20000 Pa. Snilga pumpe moze se izraclInali
prema obrascu:
G H
p = (W)
1]
gde je:
G - maksimalni protok vode (m
3
/s)
H - napor pumpe (Pa)
'7 - stepen korisnosti pumpe

1-1. SISTEMI (;Rf-JA fA SA PRItVUD.VOM CIRKUI A CIlOM
3-11
14.2. UPUTSTVO ZA PRORACUN
U od ve li cine postroje nj a usvilj a se brzina u glavnim vodovimil . Prora-
Gun se sprovod i lako da brzina opada pre ma grejno m te lu, shod no pre po rucenim
vred nost imil.
Po treba n napor se deli na napo r za Ire nje 1I pravim de lovima ccvi i napor za savla-
div<l nje mesnih o tpora, kao i kod gravitaeionog grej anja. Proracun se sprovodi po [or-
mul ar ima koj i se ne raz likuju od fo rmulara gravitaeionog gn;j anj a, s 10 m razliko m SIO
se kolo ne 1.<1 "promc njcni precnik" ZlI strujna kola najne povoljnijih grejnih lel a ne ko-
ri sle.
Naj nepovoljnijc grejno lclo jc o no koje je najuda lj enije od kOlla, racunajuci duz i-
nu ecvne mreie slrujnog kola grejnih te la. Kod do njeg rllZYoda, prcma to me , najne -
povoljnije grejno te la je na najvisem spralu, koje je ho rizont alno najll da lje nije od
kola.
Kod pumpnog grcj anja, obzirom na vCCc vrednosli jedinicnog pad a pritiska R,
Cesce sc ko risti deo tabe la IV, V i vrn sa veCim R. Cevna mrcia je obicno od cclic-
nih ccvi, ali mogu se ko risl iii i bakarne kod manjih siste ma kod kojih su precnici ug-
lavnom manji od 3" (videti komentar dat u opisu jcdnoccvnih sisl e ma).
Primer 1
Proracuna li potreban napor pumpe i dimc nzio nisali eevnu mrd u za pos troj e nje
ciji su podaei da ti na slikama .1 4. 1 i 14. 2.
Posl rojc nje radi Sll toplo m vodo m 90nO 0c. Proracun izvest i za vcrli ka le I i VIr.
Resenjc
Proracun je sproveden tabelarno (tabela 14 II) .
Duiine deonica su upisane u fo rmular.
Pregled koefi cije na ta mesnih otpora nijc dal, posto je odredivanje koefieije nalll
prikazano u ranijim primerima.
Na osnoYU sprovedenog racuna, ako se ne uzima u obzir gravi{aeio ni napo r. pOI-
reban napor pumpe iznosi:
H=12612 Pa
Ako se uzima gravitacije, onda napor pumpe iznosi:
H = 12612 - 0,5 (17 ' 122,3)
H = 12612 -1040 = 11572 Pa
Oslale karakteristike pumpe:

J-I2 n.TO(/Oml 'if. PROJEI<.TOVAI IE POSTROJEIVJA ZA CENTRrI LNO GRE/ANJI';
C = 7200 I/h = 0.002 m
3
/s
P = (0,002 11572):0.7 = J J W
Napomcmt: prilikom dimcnzionisanja kola grejnih lela na niiim spra lovima. ras-
polozivi prilisak za dimenzionisanjc cevne mrde ravan je naporu pumpe H = 11572 Pa.
-
:::
n'
l'
1
I
:
0-----,
0
1 0
1
0
1
0
1
OOO Z i
0
0
1
6)
M
1
M
N
.,
"
I
1
N
I
OOOH
I
OOOTS
I
0008(;
l
I-
__
__ .1- ____
:; IQ-
o!
01

i OOO(e
ir:; ------S
o


Slika 14.1 Sema razllodlle i pOllraJlle mreie
-f

29 00
2900
2900
2900
2400
14. SISTE.I II GRU. I.\:JA SA PRIXUD.\ D II C1R}':U.A('fJO.I I
:r
@
---T
--
0
I
0
1
co
Lf)
@
I
1---+
_._-
I 0
I
0
I.D
I
......
@1
......
'@
f
,---J-
_._.-
I
0
I
0
"'"
/:
r-
......
I
I
---f-
---
,
0
I
0
N
, M
N
1
i@
I
r---t-
--
I
I
28000
2900 2 900
A
2900 2900
2900 2900
2900 2400
2400 1150
III
--T
I
I

I
I
I
81
-,
I
I
l
, I
J
@)
Qt
0
0
co
Lf)
o
o
I.D
......
......
0
0
"'"
r-
......
0
0
N
N
N
2450'0
Stika 14.2 Sema uspolIskiIJ lIodo)!a
3-13
290 0
B
2900
2900
2400
1150



lab. b (I
__ __ __
prilnlk SA PREniODN1M PAENIKOM SA PROMENJENIM PRENIKOM CE'v'I
RAZUKA
Top!. ' lIm nl Duiina cwi 0
protok pr utnk eonlce
(WJ ( kR/h ) I (m) (mm)
w R I R L Z (l Vi R I A L t
(rn' s) (palm) (Pa) (Pa) (mm) (m/51 (Palm) (Pa)
,
b
,
d
,
9
h k m

Vertikala I. Kola grejnog l ela A
1 167500 7202 ' <1 ,2 55
'.'
120 1660 4,0 1244
2 143000 6 149 6.5 55
' .7
90 585

3 120000 51 60 6,0 55
0. '
65 390

o
4 97<XlO 4111 6,0 SO 0, 55 70 420 0 o
5 N<XlO 3182 5,0 SO 0,42 .0 200 3.2
,
51<XlO 2193 6,5 1 1/2 0,48 65 422.5 0

Z
{Pal
p
I A Z
(n -h) (P-D
(Pal (Pa)
q
___ 7,O: __ ____ t-__ -t ____ t-__ -t ____
.
1204
9 17400 749 3,5 I 0,36 70 2<1 5 0,2 13
10 11600 499 3,5 I 0,24 33 lIS,S 0.2
,
11 5800 250 3,5 3,14 0,22 33 115,5 0, 1 2
12 2900 125 1,0 1/2 0, 19 40 40 9, 1 16.
13 2900 125 1,0 1/2 0,19 40 40 4,0 70
14 S600 250 3.5 3/4 0, 22 33 lIS,S 2, 0
"
15 11600 499 3,5 I 0,24 33 lI S,S 2,5
70
16 17400 749 3,5 I 0.36 70 2<1 5 0,5 32
17 23200 998 3,5 I 114 0.28 30 105 1,0
__
19 51000 2193 6, 5 I 1 1/2 0,4a 65 I 422, 5 . 0 0
__ __ I 40 1_2_00 I
_ _ Prllllh.
NAKNAON1PAOAAeUH
RAZUKA
,...,...
SA PRETHOON1M PREeNIKOM
SA PROMENJENIJ.4 PRENIKOM CEVl
I,onlca
Top<.
Dulin_ co,,,
' R
Z
"",,0' prul uk
w R ' R

Z d w R , R
H
z
Cn h)
(p . ,
rNI (kAfll )
I(ml (mm)
(mle) (pwm) (PI) (Pa) (mm) (mle) (P .... m) (Pe) (p')
(p.)
---- --
._.
,
b
,
d

, ,
h
,
) k
,
m
"
p q
.'--
.-
-

97"'"
411 1
'.0
eo 70 420 0 0
-.
22
' 20000
bl eo
' .0
"
0.'


0.'
30
- -.
-
'"
''''''''
0140
'.'
50 0.1
'"
...
0.'
..
.-- -
..

7:>02 1<1,0 ..
0.'
120
" ..
I.'
...
_ .. -
}; ' R +}": l ...
. ,"
+
, ...

12117
p,
--
Vlrtlkllla Vii, kol e groJnog lela e
. -
-
.-
f'rothoono LArobno u deOnic. ml 1 12<1 3380 1710
-
"
24500
'.'
,
0,"
'"
''''
, .
."
. .
"
=
9!.5
'.'
I
0."
120
' 20
0

:n '1'00
'"
'.'
J!' 0."
, .. ... 0.1
"
.---
"
11000
""
'.'
".
0. "
'"
".
0.'
"
--.- ---..
_.-
"
....
' 50 3.' J!'
0.22 33
,.,
"
30
"""
'"
I.'
,/2 0, 111 .. ..
'.' '"
....
31

"""
125 1. 0 1/2 0,1 9 ..
"
' .0
70
"'"
250
3.'
3/. 0.22 33 1.0 2<
. .-
33 11000 000 , .. 3/. 0,40 110
0.'
"
._ .
- -
--+-
34
,,<00
". '.'
,,,
0, 150 2<0 840 0 0
. ---
-- ---
..
.- "' .
35 22200
".
3.5
,
O,!>O 120 . 20
0.'
2<
-----
.. -
:10 21500 10154
'.'
,

1"
1330
' .0
'"
I
..
- --

.. "
+
200'
.
1215\2
p,

3./6 8 Todorowc PROJEKTOI :4SJE POSTROJESJA ZA CE,\ TRAL.I'O GREJA,\'J
Primer 2
Dimenzioni sat i cevnu mrezlI od bakarnih cevi za sistem cije je naj nepovolj nij e kolo
grejnog tela (sli ka 14.3) na najvisem spratu vert ikale IX. Odrediti ukupan pad pritiska kroz
deonicc 1- 20. Temperatura vode je 90/70 dc. Sistem je dvocevni sa donj im razvodom.
Rdcnje
Duzine deoni ca, toplotni i maseni protok dati su u tabeli 14.111. Za dimcnzionisanje
cevne mreze kor iscena je tabe la VIII u prilogu knji ge, koja se odnosi na pad priti ska u
bakarnim cevima.
Koefic ijenti mesnih otpora su dati u tabeli VI u pril ogu. Vrednosti vaze kako za celi cne,
tako i za bakarne cevi .
Pad pritiska u deonicama 1- 20 iznosi 10,3 kPa.
VI (
9
~

r
I
1-0
V
__ :..J
I
I
-<> IX
I I
I I
' : ~

~ - - - o
I
I
IV 0-
VIII
I
I
I I
--J

---1----0
I
I
VII
I I
I
I
L- - - - ~
I
@
I
I
L-
---0
n
I
@
I
I
L __
I
I
CD
.,
1 -
_-.J ___ .r
0--
A
1368 W
1216 W
1216 W
1064 W
IX
.... .b-
t--_
@)
.b-
---

J.,-
---
@
J.,-
--
(J)
l
I@
I
I
I
I
"'1
I@
I
I
I
"'1
I@
I
I
I
I
"1
f
I
Stika 14.3 Horizollta/lla cevlla mreta i "ertika/a IX sa lIajll epovoljllijim grejllim te/om A

U S/.\TU// ( ;REJ. I\:J./ S / PRf.1 UJI OJI U Rk CLlCIJO II
T. bela 1-'. III
IZ PLANA MRUE I Usvoj<ni PRORAOJN PADA PRrIlSKA
Dun na i
preCrrik
r
[)conica KoI iCi na KotiCina
lkooi ce j ""vi
W R IR
LJ:,
Z
toplote vodc -1- -d-
H
[W] II'IlIb] [m] [1Dll] [mI,] [Palmi i
[hI H fhl
VERTIKALA !X
' I:OlO GREJNOG TELA 421 1
1
,
I 113412 4877 1.1 54x2 0 .75 100
i
110
1
0.5 68.'
2 6-156-l 2776 32 1.5 0 .67 110
i
352
2,4
3 52564 7260 3,4 42x 1.5 75 255 1.0 :;5
4 29700 1277 22 3511.5 0 .45 70 154 2.4
5 27972 12tB 42 3511.5 0.43 65 ! m 1.6 :.6
6
!
16326 702 5.7 ; 004 1
,
80
i
456 1.4 ; 25
7 4864 209 5.8 I 18x I
!
0.30 80
,
464 , 6.2
']- .;
8 3800 163
I
2.8
1
I Ilx I 02 4
1
55
!
l54
l J)
,
<-!; ,
9 2584 I 11 2.8 15x I v.24 70 I
196 0 .8 1:-
10 1368 58 3 .7 12x I 021 80
,
296 10.v
!
: :6 ,
11 1368 58 3.7 12> 1 0.21 80 ! 296 , 12.6 2bS
12 2584 I II 2.8 1511 024 70
! 196 1.4 1
-
13 3800 163 2.8 I Sx 1 024 55
1
154 1.2
,
7-4
I
14 4864 209 5.1 18x 1 0.30 80 I 403 5.0
I
22 1
15 16326 702 6 .0 1.5 0.41 80 480 1.5
:
:22
16 27972 1203 42 35x 1.5 0 .43 65 ! m

,
155
17 29700 1277 2. 1 3511.5 0.45 70 147 2.5 I 2-')
18 52564 2260
]A
42x1.5 054 75 255 1.3
1'; 1
19 6-1564 2776 3.4 0 .67 110
,
374 ; 2.5 5! :.
20 113412 4877 1.1 5412 0 .75 100 110 0.5 680
L I' R+L Z =
5403 4':'<:1}
I
= 10306 Pt
14.3. JEDNOCEVNA POSTROJENJA
Nacin proracuna pumpnog grejanja jcdnocevnih posrrojenja principijelno je isti :
kod dvoccvnih sislema, vodeci racuna 0 specificnostima kojc su nag!ilSene u poglavL};. "
jednocevnim gravilacionim postrojenjima. Kod ovih sistema pretcmo se kuriste bak;m:-e
cevi , zbog ranije napomcnutih prednosli .
Usvajajuci preporucene brzine strujanja vode(tabela 14.1) iIi jedinieni pad pfltPsh .T?
dimenzioni sanj e cevne mreze pocinjc sa naj ncpovoIjnijim strujnim kolom. To je obiffi<l
kolo najudaIjcnije vertikale. Dimcnzionisanje vertikalc treba tako izvrliti da se ten cia cda
vertikala, sa pripadajucim kratkim vczama bude is!og precnika. Kod odredivanja pmnib
kratkc vcze i kola grejnog tela (oba prikljucka i sarno grejno teIo) mora da se proven

3-18 8. Todor ol'l c PROJKTOI 'AX./f POSTROJE,\ ',/A ZA CE"'TRALNO GRJANJE
tj . da pad priti ska u kratkoj vezi bude vec i iii j ednak padu pri tiska u kolu grej nog tela. I'os-
lednj i clan na desnoj strani jednacine predstavlj a dodatni napor zbog hl adenja YOlk 1I
grejnom telu i moze se zanemariti kod pumpnog grejanja sa malim temperatllrnlill
padovima u grej nim teli ma.
Povrsina grej nih tela se racuna ne uzimaj ll ci u obzir hladenje cevovoda. Ulicaj n10g
hl adenj a se ne zanemaruj e sarno kod izrazito hori zontal no razvucenih postrojenja.
Primer 3
Dimenzionisati postroj enj e jednocevnog pllmpnog grej anja sa temperaturom razl'odnl
vode od 90C.
Ako je temperaturni pad 1I grejnim telima i vertikalama 10 C, uz zanemari vanj e llia-
oenj a vode u cevovodima, sprovesti prorac un za najnepovoljnij e strujno kolo.
Ostali podaci dati su na slici 14.4.
RcSenj e:
Za naj nepovoljnije strlljno ko lo, kolo verti ka le III , prorac lIn cevne mreze izvedell jc I'"
formlli aru, rli kovodeCi se da brzina 1I deoni cama naj veceg protoka bude oko
0,5 m/s.
U proraclInlllll esni otpori svi h deonica odredivani su prelll a tabeli VI (u dodatkll ).
Temperatura vade u deonicama:
c = 10000 = 860
10 1,163 h
, 3500 903- 86-
o
C
I ) = 16 - = - _) = ,)
860 1,163
h = 18 = ( 8 =86,5 C
3500 8653 - 8"
O
C
1<) = Is - = , - ,) = J
860 1,163
19 = I JO = ( 10 =83 C
III = 1
10
- 3000 =83-3=80
0
C
860 1 ,163

I SIS rt. ,I II GRF.JA,\JA SA PRIS( '0,\'0,11 C1RKI 'I_ ICUO I
~ 9
PROVERA PRECNIKA PRIKLJUCAKA GREJNIH TELA
I
II I II
0
0 ()
30000
20000
10000


3500

1
CD
0

3500

2

@
3000
@) 3
~
@

~
20000
10000
Slika 14.4 Cevlla mreia iz prim era 3
Za grejno telo I srednj a temperatura vode j e t=88,25 C, a pad priti ska u prikljuccima
(prema proracunu precnika cevovoda) 79 Pa,
III > 67,5 Pa

350 B. Todorowe' PROJEf: TOl ilNJE POSTROJENJA ZA CE,WRALSO GREJANJE
Za grej no telo II srednja temperatura vode je 84,75 O( (p= 968,8), a u kratkoj vczi
(deonica 8) 1", =86,5 O( (p = 967.67).
111 >79 - 19,8 1'1,13=68.
I za grejno telo III (t=8 1.5 0( , p = 970,89 Pa ) sa temperaturom vode u deonici 10, 1=83
O( (p = 969,87 Pa) :
138 > 78,6 -19,811,02 = 68,6
Pumpa
Posto je visina zgrade (postrojenja) mala, to se u ovom slucaju nece uzimati u obzir
dadatni gravitaciani napar.
Karakteristike pumpe su:
- kolicina vade
- napor pUlllpe
- snaga pumpe
2,58 m
3
/h=0,000n m' /s
H= 5786Pa
p = o.ooon 5786 = 6 W
0,7


IZ PLANA MREtE
Preth.
NAKNADNIPRORAeUH
RAZU""
SA PRETHOONIM PRECNIKOM SA PROMENJENIM PRECNIKOM CEVI
IIOOlca
TO!' .
Dutln_
".d
"""ok
prnlnk
oonlco
A
' A
L'
Z d

A ' A
L'
Z
' A Z
w
(nh)
(P ' D (W)
(klt/'h )
I(m) (mm)
(nv'I) (P .... m) (PI) (PI) (mm) (lTV. ) (P .... m) (PI) (P-)
(p.)
-.-
---

"
,
d

I
,
h I
I
k I m
,
0
P
q
,
-
.
Slrujno kolo lIenlkal. III
-
,
30000 UOO 14,0 1 1/2 0,56 DO I:.tOO 3,' m
--
_.
-
2 3OUOO 12"" ',0 11/2 0,$$ DO
""

'" -- -
3 20000
"'"
' .0
1 1/4 0," eo
,,.
0 0
- --

100<>0
,"
' ,0
,
0,42 110
"'"
0,8

f-- -

- -
..

'0000
:j,o
,
0,42 DO 270 0 0
.
-

''''''
200 '.0
,
0,00 ..
"
..,
..
-- -
7 10000 " 0 M
,
0,42 DO 27D 0 D
-- -
,
."'"
2BD '.0
,
D,,",
" "
'.'
" ,
'W<1
.'"
3.0
,
0,42
"
270 0 0 _ ...
- -
ID 7000 >DO
' .0
,
0,00 50
'"
2,0 ..
-
- -
"
'OODO
4:1n 8,0
,
0,02 DO
'"
'.'
..
--
12 20000 on , ,0 1 1/-4 0,-411 eo
""
0,3 ..


:lOOOO

:;,0
"/2
0,55 00
.'"
' ,0
,,,
kl ' H ..
. ..,
+ 12211

51 ..
"
. -
_ .. -
- .'
Prlkl/lltol grtJnlh 1111.
- -
- - .
--
o 3m
'''''
, ,
o,la 10 10 11 ,75
"
I i - -
. _.
.

'00
, ,
0,13 10 10 11,75 ..
10' 3000 '211
, ,
0,11
, ,
12,0 70,11

15. PRITISCI U SISTEMIMA VODENOG
GREJANJA
15.1. UVOD
Hidraulicki priti sak u svakoj tacki zatvorenog grejnog sistema ima razl icil ll vrednost koja
tokom grejanja podleze i stalnoj promeni. Ova varijacija pri! isk:! jc posledica promene
temperature vode, odnosno njcne gustine. kao i razlicitih protoka vode pri kolicinskoj regulaciji
efekla grejnog postrojenja. U toku ovakvog dinamickog procesa promene prit iska najvece
njegove varijacijc sc javljajll 1I reiimllmaksimalnog protoka vode koji se ostvarllje pri spoljnilll
projektnilll temperaturama il i nj illla bl isk im.
Veli cinll pritisaka u pojedinim delovillla sistema za grejanjc, kao i opseg njegovih mO-
gucih promena, potrebno je sagledati jos 1I ranom periodu rrojektovanja. Na taj nacin mogu
da se blagovremeno sprece nepovoljne posledice vezane za pojavu visokih iii niskih
pri: isaka korekturom trase cevovoda iii izmenom lokacije pojedinih elemenata odnosno
naknadnim izbor011l kvalitetnijeg materij ala. Moguce n e e l j e n ~ po led ice kod grejanja
toplom vodom su prodiranje vazduha u cevovod, poremecaj cirkulacije vode, umanjeno
odavanje toplote pojedinih grejnih tela i curenje vode. Kod postrojenja sa vrelom vodom
specificna pojava je isparavanje vode pri umanjenju pritiska i stvaranje vazdusnih cepova
koji obustavljaju st rujanje vode. Javlja se i kondenzacija tako nastale pare i njenog udamog
dejstva, sto sve predstavlja opasnost po okolinu i cini da postrojenje ne moze da ispuni svoj
zadatak.
Posto su najvece promene hidraulickog pritiska pri spoljnim projektnim lIslovima, kada
su u sistemu najvi se temperature vode, to se velicine pritisaka proveravaju za ove uslove.
v
15.2. OPSTI POJMOVI
Ukupan pritisak tecnosti koja cirkuli se kroz cevovod, prema Bemulijevoj jednacini
sastoj i se od:
(15.1)
dinamickog Pdm i statickog Pm pri cemu su svi ovi pritisci definisani sledecim izrazima:
353

354 13 Todorovic I' ROJE};TO' AA'JE POSTROJEi\'J..I 7...1 ,,\ TRALSOGRJA.\ 'JE
gde je:
,
w-p
Pdlll = - 2-
P."", = pgh + P
,
w-p
Puk =--+pgh+p
2
\II - brzina strujanja f1l1ida (m/s)
p - specificna gustina f1l1ida (kg/m' )
h - vi sina neke tacke sistema prema mernoj ravni (m)
g - lIbrzanje Zemljine tde (m/s2)
p - pritisak f1uida u sistemll (Pa)
( 15.2)
(15.3)
( 15.4)
Zbir priti saka sal1log f1uida u sistel1lu i geodetskog pritiska (energija polozaja) pred-
stavlja staticki priti sak koji je od iZllzetnog znacaja za postrojenje. Njegove ekstremne
vrednosti dovode do poremecaja 1I koriscenjll postrojenja, a varijacije ovog pritiska su
posledica brzine strlljanja i gllbitaka koji se javljajll pri strujanju, sto je obuhvaceno
sledecim oblikom Bemulijeve jednacine:
P."I/ + PJm' = P<I! + P"m} + 6. P
( 15.5)
odnosno:
1 2
plV PIV,
p, + pgh, + --' = p, + pgh, + --- + t"p
2 - - 2
( 15.6)
gde je sa 6. P oznacen gubitak lIsled strujanja tecnosti.
Priti sak vode u zatvorenom sistemu, kakvo je postrojenje za grejanje, je konstantan. kao
sto je stalan i dinal1licki pritisak u cevovodu odredenog precnika u kome se ne menja
brzina strlljanja. Pod takvim uslovima se u tehnici grejanja analizira samo promena
hidrostatickog priti ska koji se sastoji od geodetskog pritiska pgh i koji izaziva strujanje
vode 1I sistemima sa prirodnom cirkulacijom.
Prema tome, u postroj enju centralnog grejanja sa vodom, 1I svakoj njegovoj tacki sc
formira odredeni pritisak koji zavisi od visine vodenog stllba iznad te tacke. Ovaj priti sak
im3 svojll stalnu vrednost sve dok je fluid u stanju mirovanja. i predstavlja staticki priti sak
u stanju mirovanja. Kada se uspostave temperaturske razlike. iii kada se ukljuci pumpa.
priti sak u posmatranoj tacki se menja kao posledica pada pritiska us led savladivanja otpora
strujanja sa jedne strane, i prirastaja kineticke energije od strane pumpe, sa druge strane.

I S. I'RITISCI U SfS'nMfMA I'ODENOG GRr-:JANJ., 1
.155
Staticki pritisilk t111dr<.: ue no j tack i, koji SL' II uslovima rad a grcjnog siste-
ma, naziva se radni pritisak, od nosno sla ti cki pritisak II radII .
Ako sc kao geode tski pritisak s matnt priti sak sl ubn tecnos ti iznad dillc tack<.:,
mozc sc i radni prilisnk OZOilciti uugova rajll com gcodc tsko m visinom. Zbog lIP-
rosccnja uobicaj c no j..: da sc w i prili sci oznilcilvaj u kil o nadpri ti sci prc ma ntmos-
ferskom prili s kll.
15.3. STATICKI PRITISAK U STANJU MIROVANJA I PRI
PRIRODNOM STRUJANJU VODE
Prilisak 1I ccvovod ll grcj nog pos lrojcnj a de fini sc c kspanzi o ni sud. koji mOl-e bili
zalvorcn iii olvoren. !\ko jc olvorcn, postavlje n jc 1I nnjvisoj tacki pos trnjenja, precb-
tavlja vezu sist c ma sa almosrcrom i mozc sc smalrati da jc nivo vode 1I njemll ncpro-
menljiv. Zbog toga se hidros tati cki prilisilk II grt'jnom s istc mll od n: e111j<.: II odnosll na
nivo vode u ekspanzionom slIdll II zavisno od vi sine voel enog s tllba iznil d svilkc tacke
cevne mreze.
Ako 58 1I sisl<.:mll na lilzi voela bez dej51va pllmpe. sa n<.:prome nje no m guslinom.
vrednost s latickog pritiska 1I karakl c risli cnim ta ckama sislema prikilzana jc nil slid
15.1.
/
I
/
/
/
/
a
/
-;- . _.
I
f
/
\
\
\
"
,
"-
.......
ES
-t--.o....t- - - - -
hI
ha
hZ
.--.--. --I-
A
C \
\
\
\
\
/
...-/
, a
\
\
\
I
/
I
/
Slika /5.1 SCilla hidroslalickog priliska za odredelli sIlica} staliCkog reiil1lCL
(ES - ekspallziolli SlId)
U gornjoj horizontalnoj ccvi, hidrostalicki prilisak je " lPg, u donjoj " lPg, all !ac-
kama vcrlikalnog c.cvovoda U ravni a - a iznosi "" pg. Najmanji prilisak je u gornjem,
it najveci u donje m horizonlalnom cevovodll i kons!anlan je dllz ovih delova cevne
ITIreZe.
Za slucaj da se 1I cevovod sa slike 15.1 1I lacki A lIkljllCi izvor toplole (kolao), a 1I
lacki C ponor (grejno te lo) . ondl! se 1I delll cevne mreze ABC nalazi voda vik lempe-

356 11.1'"dom,ic' PIIOJI:.'KfOI 'ANJI, POSTROJ/:.NJA 7.A CI:'N'IR1LNO GREJANJI,'
rature sa gustinom P" a u tklu -.:evovoda COli. voela nize temperatlln:, ali veCc gusti -
ne (slikil 15. 2). Ta I'ilzlika gllst ina nstvarllje pritisak loslc.d koga dolazi do cirkulacije
vlldc kroz cevavod. Ovakvn st rujanjc sc naziva prirodnim iii gravitacionim, za rilzliku
(lei prinmlnog iii pumpnllg.
---
------
.....
Q
/
hJ
(
I
B C \
I
\
f
\
f \
PI
Ph
\
il
112
\
\
\
\
A D
); Ph hZK
I
Q,
\.
PlhJg
/
"-
I
--
/
plg(h2+hl)
r)pg
,/
L
---- --------
_/
Slika 15.2 Raspodcla lzidrostati1:kog priti.\'ka II cevovodll sa izvorom i pOllorOIll toplole
(/ 1 - izvo/'Ioplote; C - pallor loplole; Ll pg - razlika priti.mka)
[lidrostati l::k i pritisak se odredllje liZ prC'lpostavkll dil je voda II sistemu, i pored
raz li eit ih te mpe ratura i guslina, II stanjll mirovanja. Za takav silleaj niljvcCi pritisak jc
1I ddll cevovoela D - A i iznosi:
(i5.7)
Ilidroslali cki prilisak 1I delu cevovaela 11.- c: II kome je vada vise temperalure iz-
nos l:
(15.S)
Posto.it: P">P,, to jc hielroslatil::ki pritisak 1I vertikalnim de lovima ccvovoda, 1I lld-
slIslvll cirklllacijc. vcci 1I dcsnoj vcrtikali C - D ncga 1I Icvoj A-B. Za takve statickc.:
lIslovc, raspodela priliska je prikazana na slici 15.2.
S nbzirom na razlikll hidrostati ekih pritisaka u vertikalnim delovima ccvne mrcZc
u sistcmll se lIsposl.avlja cirklllacija vode, pri eemu je uzgonski pritisak:
( 15.9)
gde jc " zvisinsko rastojanje izmedu tai':aka zagrevilnja i hladenja vade A i C.
[z izraza za I:J. p proizilazi da pritisak koji izaziva cirkulaciju vode nc zavisi od
lIkupne visine vodc nog stuba II sistemu, vee iskljlleivo od vertikalnog odstojanja taea-
ka zagrevanja i hladenj a. Osim loga, ovaj pritisak znaeajno zavisi od temperatura vo
de u dva veri ikalna eevovoda, odnosno od gllstina vode u njima.

1.5. PRITISCI U SISTEMIMA VODhNOG GREf, INJA
357
U uspostavljenom rdimu stmjanja, rnspolo7.ivi pritisak L'1 pg je uvek jcdnak ukup-
nom otpom stmjanja L'1 Po:
L'1 Pg = L'1 Po
(15. 10)
Hidrostaticki pritisak u tacki spajanjn ckspanzionog suda sa cevnom mrt:zom iz-
nosiprghl i pri uspostavljenom stmjanju ostajc nepromenjen. Zato se ta lacka 0 (sli-
ka 15.3) ntlZiva taekom slalnog pritiska iii neutralnom lackom sistema. U svim os tali-
m tackama pritisak se u uslovima cirkulaeije menja.
Aka se pretpostavi da se otpori pravolinijskog strujnnja i mesni otpori ravnomcr-
no menjaju duz cevovodn, za dinamicki rezim pri prirodnoj cirkulaeiji vode, dobice se
raspodela pritiska prikazana semom na slici 15.3. Nn njoj se zapaza da sc ispred taeke
spoja ekspanzionog suda sa ccvovodom hidrostatieki pritisak povccao u odnosu na
statieki rdim, a u delu aa te taeke smanjio. U levoj vertikali pritisak je veti, a u des-
noj niZi od pritiska u slatiekom rezimu .
I
I
J.
I
J I
! i
I .
J I
I .
I
\
/'
....- - -:--=:-:....=- .
o
A
. _ . _ . _ .
-- -
- --
c
- ---
'ij
" .... -~ . - . = - ~ . = . ~ ~ -
,
I .
\ \
, \
, .
\ \
\ .
I \
\ .
Slikll 15.3 Rllspodelll priliskll II Sllllic/lolII pred.\lav!jlllljll cevovodll i IIllslovilllll
prirodlle cirkllillcijc
Vrednosti pritiska 1I dYe vertikalne deoniee AB i CD imaju mcdusobnn razlicitc
nagibc, jer u pravcll stmjanja vode, na porast hidrostatickog pritiska 1I desnnj vertika-
Ii i na opadanjc pritiska u levoj, utiec pad pritiska uslcd otpora strujanjll .
,
15.4. RASPODELA PRITSKA U SISTEMU SA
PRINUDNOM CIRKULACIJOM
U sistemu u kome se cirkulacija vade ostvaruje prinudnim putem, pomocll pumpc
koja radi ravnomerno i sa s.talnim protokom, nivo vode u ckspanzionom slldu se ner:c
menjati u odnosu na rdim u kome pumpa nc radi. Prema tome, pumpa nema utieaj
na hidrostatieki pritisak u tacki spoja ekspanzionog sud a sa cevnom rnrezom (tae:.:;,
o na slici 15.4) u kojoj je pritisak pumpc uvek jednak nuli. To znaci da neutraln" tae-

kit ill lI slovima prinuunc cirklll<1cijc vode prcdslilvlja mcsto koje razgrilnicavCl nadpri-
t is ak i podprit is ak 1I
--
'-
/ .
B
0
h
C
\
\
I I
[
J
I
,
\
f
I
\
f
h2
\
\
I
/
J
,
f
\
\
f
/
\
P
\
f
-A D
U
,
,
\
---
/
I
/
\
\ fJhs
\
\
._ .-.1.+ .
6pp
" fJg
-----
I
'-
...... __ l/)Ppr
'-
--.,
Siika 15.4 Ra.lpodeill priliskll II SiS/CIIIII sa prill/uillolll cirkllillcijom i IIticlljCIII gravilacijc
(A - izvor topiotej C - pOllor lopiotcj P - pllmpa)
Nil slici jc ucrliln hidroslillicki prilisa k u kruznom cevnom kolu, u sl,mjll mi -
rovilllja vOlk. ali za sillcaj da lilcke A i C predslilvljajll izvor i ponor loplot e. l<1ku da
se pojavljllje razlib prili saka 6 P'1' Ako se lIkljuci pump" i usposlavi cirkulacija. dul a-
zi do r<1 spodelc pritiska, knji jt: pod ulic<1je m ne sarno gravilacionog prilisb 6J}g . vel
i pritiska pumpe 6p" .. pa je lIkupni raspolozivi prilisa k:
( 15. 1/ 1
Na usisnom prikljucku pllmpe vletda odrcdc ni podprilisak 6 fllls , a na potisnuill
nadpritis,tk 6 /l,II" pa Sl.: napor pumpc moze izr<1zili kao zbir ova dva:
6 fJp = 6 p,,, + 6 PI"
( 15.1 2)
UI-. " pni raspolozivi prilisak uvek je jednak gubicima usled slrujetnja:
(15.13 )
pet je pol re betn netpor pll mpe
6 fJp = 6 Puk _. 6 p.fJI' = 6 Pgflb - 6 Pc"""

slO znaci det II savladivanjll olpora strujanjll uceslvujt i napor pllmpe gravitacioni
napor.
Iz slike 15.4 sledi det je pritisak 1I sistemu sa cirkulacijom 1I odnosu na staticki re-
zim, 1I deJu mn;Le pod nadpritiskom, u svakoj tacki veti za velicinu pritiska koji sc

15. PRlTlSCI U SISTEMIMA VODENO('; GREIANJA 359
trosi od posmatranc neutralne tackc. U delll sa podpril iskom pritisak jc 1I svakoj tac-
ki manji za onoliko koliko iznosi pad pritiska u cevovodll od nelliraine do posmatril -
ne tackc. Matcmaticki to se moZe prcds tavili iuazima:
PII"",,' = pgh i + 6 I', 0
( 15. 15)
( 15. 16)
gde SlI hi i hi visinska odstojanja uocc nih taca ka I i .I od nivoa vodc II ckspanzinnom
sudu , a 6jJ pad pritiska u cevovodu izmcdu ovih lacaka i neutralnc tackc.
15.5. POLOZAJ EKSPANZIONOG SUDA I RASPODELA
PRITISKA
Na slici 15.5 prikltza na jc raspocl cla pril iska u clt:lu ccvne mrdc od lacke 0 do D
1I zoni podpriliska i u delu nadpriliskil od A do O. Od ncutralm; tacke 0 do lackc /3
pritisa k opada II slcd lltpora strujanjllll lacki B i ima vrednos l:
PI! = pgh - 6POB = 0 (15.17)
pa je lIkupan prilisak jednak almosfcrskom pritisku koji delujc na povrsini vode 1I c k-
spanzionom slldll .
....
OpA-U ..........

/
- /
B
o
A
Stika] 5.5 PojGl'a prilisaka niiil! od atmosJerskog
U cevovodu od laeke 13 do C dolazi do daljeg pad a priliska: podprilisak raslc i
najvece snizcnje je u tacki C u desnom ve rlikalnom delu cevovoda. Tu je lIkupni pri-
lisak:
Pc = P' d + pgh - 6 P rO-C) = jJfII - t3. P (R.C)
(15. L8)
U delu cevovoda od laekc C prilisak rasl e zbog porasta vodcnog stuba od visinc II
do h" 1I lacki D, pa jc 1I lacki 0 lIkllpni prilisak po novo izjednacen sa almosfcrskim,
odnosno opel je nadpritisak ravan nuli .
lzmcdu taca'ka BiD prilisak moze bili ispod almosfe rskog i u poslrojcnjima koja
rade sa le mpe ralurama vode iznad 100 C lada bi doslo do isparavanja vode iii do
usisavanja vazduha iz spoljne okolinc, ukoliko cevovod i armalura nisu dobro zapti-

360 B.Todorov;c PROJEkTOVANJE POSTROJENJrI ZA CENTRALNO G1W . I.VJE
ve ni . Oa bi se ova mogucnos t izbcgla, u usisno m dclu cevne mreZc, u odnosu n;t pum-
pu, u bilo kojoj lacki "i" hidros lali cki pritisak mora da je uve k veCi 00 atmos(e rskog:
Pi > p"
odnosno, obavezna mora da je zaoovolje n uslov:
_ ____ c:: _''___
o
\
\
\
'
\
c
\
\
\
Slika 15. 6 Po.\lav!jll1rje ehpallziollog slIda II IIajvi.f1l lackll de.flle verliknle
kroz kojll voda slmji IIulliie
(15.19)
( 15.20)
Da bi se izbcg'tl pojava pritis;, ,;a r. d. lh od almosfc rskog u kriticno m delu pos trojl:-
nj a izmedu taea ka B iD na slici 15.5 treba ekspanzioni sud post aviti na vecu visinu.
To se ne moze pos ti ci ako grauevinski objekat ne ma za to polreba n prostllr pa je PLl -
voljno rese nje pome ranjc ekspa nzionog suda u najvisu tacku desne ve rlikale (s l. 15.6)
kroz koju VOdil slruj i odozgo nanile. U takvom slucaju u celoj verlikali vlil da pozi-
ti van hiJ ros tat icki pritisak, slo os igurava pritisak ilnad almos(crskog u svim lackama
ccvovoda.
Ovakvo postavljanje ekspanzionog suda je korisnll sarno kada se mreZii grana nil
jednu slraml od glavne lI spunske vc rtikale. Ako je gra nanje na obe stra ne, 10 moze
da sprcci cirkul aciju vode.
Za slucaj predstavlje n na slici 15.7 ccvovod se racva u lacki A na dYe sl:fane. Tilc-
ka konstantnog priliska je u 0
1
gde se spaj il ekspanzioni sud sa ccvnom mrdom grej-
nag siste ma. Pri dcjslvu plImpe hidros lalicki pritisak rasle i najvcci jc 1I tacki A hori -
zonl alnog gnrnjcg cevovoda. OJ tacke A prilisak opada zbog savl adivanj<\ olpora \I
deonicama AB i 80
1
, U lacki B prilisak je:
(15.21 )
gde je IJ. PAfI pad priliskil u deonici AIl Od lackc 8 kroz ve rtikalu If. prilisilk opada u
odnosu na PIP til ko da u nekoj lacki O
2
postajc jednak atmos(e rskom:
Po, =Pn -IJ.Pno, = POI =Pa
(15.22)

IS. PRlTlSCI U SISTEMIAL-1 VODENOG GRlANJA
361
tako da postoji jos jedna tacka sa stalnim pritiskom:
(15.23)
u kojoj jc pritisak pllmpe nlli a.
I 11 o III IV
SliIuz J 5.7 Nell/raille /acke II razgralla/oj cevlloj mrei.i
Za dcsni dec mreze od razvudne taekc A, u svakoj ad vertikala sa strujanjem vade
naruzc, javicc sc po jedna t<l cb nepromenjenog pritiska, za koje vazi od nos:
(15.24)
Zavisno od pada pritiska u pojedinim deonicama nulta tacka se moze javiti i II ho-
rizontalnom cevovodtlll, npr. , tacki Za slueaj da u lacki 0 treba os igurati odrcde-
ni nadpritisak Po. pot rebno je da sc kontrolisc pad pritiska II de III cevovuda 0
4
- D
kaku bi bio zadovoljcn uslov:
(15.25)
Ukoliko dode do izmene uslova u eksploataciji, zatvaranjem ventila u dconici
II - 0, spojno mesto cevne rnreZe i ckspanzionog suda postaje A, pa se tacka nepro-
menjenog pritiska premcsta iz 0
1
i O
2
II A i sve ranije taeke konstantnog
pritiska u levom delu cevne rnreze se spajaju u jednu. U takvim uslovima pritisak II
taeki 0:
( 15.26)
U ovako izmenjcnim uslovima moze se dogoditi da j e pritisak Po niii od neophod-
nog i cak ispod atmos[erskog, sto bi sprcCi lo cirkulaciju vode u cevovodu. To navocli
na povezivanje ckspanzionog suda sa donjom povratnom cevi, tako da se lacka sla 1-
nog pritiska javlja u donjem horizonlalnom delu cevovodit, blizu same pumpe. U tak-
voj vczi ekspanzionog suda, zona cevovocla pod pritiskom jc PABCDO, i II svim kri -
lienim tackama u Kojima je poslojala opasnost pojave kljucanja vode je osiguran pri-

362 n. TodorrJl'ic PROl EkTOVANlE POSTROlJ::iVlA &1 CENTRALNO GRFJANl"
lisak veci od almosfcrskog. Zona usisavanja je svedena na mali deo cevovoda (OP) . 1I
kome je hidroslalicki prilisak 1I mirovanjll veliki i pad priliska 1I nje mll ne moze do-
ves li do snizenja ispod almosferskog. Raspodela priliska za Iil kvu vezu e kspanzionog
suda i za zil ne mareni uli caj grilvil acije. dal je na slici l5.8. pri cemu je sa znakom mi -
nus oznace n den eevovoda u kome jo.: prili sak ni.b od hidroslalickog. cijll velicinll
dikliril nivo vode 1I ekspa nzionom slldu.
b ~
ffi
r--,
B
C
A
~
D
0
----
,I
p
-........
Stika 15.8 Raspode/a pritiska II cevlloj mreii kadaje vela sa ehpallziollim slldolll II
lIajlliiem de/II cevnvoda, ispred pllmpe
15.6. POMERANJE LINIJE PRITISKA U MIRU I RADU
U horizonlalnom cevovodu sa grejnog sistema koji je prikaziln na slici l5.9. prik-
Ijucen je ekspanzioni sud e ll tacki A, grcjno telo R. pllmpa P i kotao K. Visina vad\.' -
nog Slllbil de[inise prilisak u mim. ali i nelilril lnu tackll prit ska. 1I radu.
Rodni prilisok Pritisok u miru
,,' e
B R
A
R
B K B K
p
Stika15.9 Radlli pritisak xa grejlli IlOrizolltallli sistem

15. PRFfISCI U SISTEMIMA VODENOG GREIANJA
363
Ukljll ccnje m pll mpe dolazi do vode i lI sposlavlj anj a odrede ne raspode-
Ie pri liska, pri cemll su u cevovodu blazi padovi priliska nego II radijatonl i kollu, s
obzirom na razli cit c olpore.
Ako bi se II sislemu prikazanom na slici 15.9 podigla visina ekspanzionog suda sa
hi na h2 iIi llmcslo otvorc nog ugradio za lvoreni ekspanzioni sud, lakodc u tacki A (sl.
15.10), doslo bi do povceanja apsollllne vrednosli priliska II svakoj lacki instalaeije,
pa bi se dobil a raspodela prema liniji L2 llmeslo prema L
I
. Poveeanje priliska u eevo-
vodu prollzrokllj e i promcna mesla prikljucenja e kspanzionog sllda.
I
-'''1
'-r-'
i
j
L2
, I
i
ru
.s::
i
.-
I
I
i
.r:.
Ai
I
c C
K
R
E
p
Stika 15. IO Povef:allje pritiska zbog primell e zatvoreTlOg iii promell e visille
otvoreTlog ekspaflzioflog slIda
Prebaeivanje m mes la prikljucka ekspanzi onog sllda iz lacke A u tacku C prilisak u
mini ost aje isti , je r nivo vode II sudu nije me njan. Ali, prilisak u radu post aje visi pa
opel dolazi do pomeranj a linije pritiska paralclno navise. Uzrok tome je nova lokaei-
ja neutraLnc tacke koja nije vise u lacki A, vee 1I tacki C (sl. 15. 11).
A!
----ei----,U p '-"'---'L-_R __ --'I---
Stika 15.11 PromeTla vetieiTle pritiska II sistemllltfted promeTle mesta prikljlleka
ekspaTl7.iollog sllda

364 D. Todorovic PROJEKfOVANJE POITROJENJA Lt CENTRALNO GREJANJE
N A1
p
1----11
Slika 15.12 Promel/a radl/og priliska /I sillcaju .fi.rlema sa dva ekspallzlolla sllda
Promena radnog pritiska sledi i ugradnjom dodatnog ekspanzionog suda. Sa jed-
nim ekspanzionim sudom Cl (slika 15.12) prikljucenim II Alo pritisak II radII je prika
zan linijom L
1
. Dodatkom suda i na mestu A
2
, neutralna tacka ce se nalaziti na spoju
izmedu oba suda. Pad pritiska uslcd strujanja vode je nepromenjen, ali se izmenila
vrednost pritiska u svakom delu cevovoda. Pri tome. neutralna tacka Ce se ustaliti za
vis no ad oblika ekspanzionih sudova i pritisaka u njima.
Razlika nivoa vode (pritisaka u Al i A
2
) iznosi tJ. h:
(15.27)
Promena zaprernine vode \I sudovima proporcionalna je njihovim presecima PI i
P2. a povecanje zapremine vode u jed nom jednako je smanjenju u drugom, slO je dato
rclacijom:
tJ. V= tJ.h
1
el = tJ.n2P2 (15.28)
u kojoj jc sa V oznacena zaprernina, a sa P prcseci sudova. Iz ovog sledi da jc:
( 15.29)
odnosno. ukljucujuCi i duiinska rastojanja neutralne tacke od ekspanzionih sudova 11
i 1
2
, polozaj ove tacke je definisan sa odnosom:
(15.30)

H . PRIT1SCf U SISTEM1H 1 VODE/VOG GRJ/I .VJA
15.7. UTICAJ REGULISANJA PROTOKA
NA RASPODELU PRITlSKA
365
Promena vrcdnosli pritiska 1I grcjnom sistcmll mozc bili i poslcdica promcnc pro-
toka. slo sc dciava kod rcgulisanja grcjnih cfl.'kala pri gll siva njL'm. Na slici 15. /3 pri-
Kazan jc uproSCcn ccvovod I3AB, sa cirklll<1cionom pumpllm P, grcjnim Ie/om G, iz-
vorom toplote K i ekspanzionim slIdom prikljucenim iza pllmpe. II lacki I\. U dLlu
ccvovoda u..a kOlla ugraden je ventil za podeiiava nje pro:' ' . i1.
H
A
B
p
8
r
neutralna
linija
G
B
Slilca 15_/3 POIYetallje pada pri(iska IIgradlljolll regl/laciollog velllila i IIjegovim
pri(varalljelll
Karakleristitc pumpe i cevovoda 1I kome ne ma reglllacionog cnlila, daje [adnu
la(1:u R i neL:i protok koji je vcCi od traicnog. Ugradivanjem ventila i njegovim pode-
savanjem 7...3 zadali protok Q](mo menja se brakterislika ccvovoda i dobija se raclna
laa:a R
I
_ Pad pritiska u sistemu porastao je 1I odnoslI na ta1:ku R i sada napon oclgo-

3M II. lfHI" rr".;': f'/?OJI:.KTOJ>JNJE POSTUOJE.VJA 7A CENTRAI .NO ORE/ANJF.
vara lrazenom protokll HJ(X)%' Ako 5C prilvaranjcm vcntil a umanji prolok na pola
Q 5IY"Ir . slrllj i1l1ja vode cc se smanjiti, pa 5e lI sled smanjcnj a brzine strujanja sma-
njio i pad pri l is!.;;, u ecvovodu lc jc linija priliska blaza nego pri punom proloku vodc,
ali sc islovrcme no o lpor kroz prilvore n vcnlil poveeao Zi' M f
5fYlo
' povlaCi i veci
ukllpno polrebni napoL Radna t ack;! je \{2, a napor pllmpe 1'1
50
,
UnCljivo jc da sc karakterislika cevovodil mc nj a ugradnjom vcntila i poslaje . J, a
c1aljim za lvaranje m na Q 50% karakl cristika cevovoda je C
2
. Zapaza se, na primer. da
pad priliska u samom ecvovodll, pri polovini od projektnog prol oka. iznllsi oko 50%
od pad a pri punom prolokll, kao i da se za savladivanje olpora lroli i samo 40% od
napora koji jc za lu dconicu neophodan pri punom protoku.
Nagib i visin<l linije pritiska najuocljivijc se me njajll kada je rcgulacioni ve ntil pot-
puno za lvorc n. Protok je zallstavljcn pa gubici u cevovodu ne pos loje. Pri lome prili-
sak u cevovodu od lacke A do ventila je jednak priliskll u miru koji diktira vis ina eks-
panzionllg sllda. Prilisak od ventila, tacke B i ulaza u pumpu biee za napor pumpe pri
ukllpnom prol oku !-I
o
nili od pritiska u minI. Na slici 15. 13 5e moze ocenili da je la
r<tzlika prilisaka toliko mala. da kod nile postavljenih e kpanzionih sudova pritisak
moze bili i nili od almosferskog. U takvim slueajcvima, kako jc vee reeeno. prel i
opas nosl od usisavanja vazdllha 1I sislem, pojave kavil acije (formiranje pare) . Zillo 5C
i prcporll cuje da ekspanziona posllda trcba da je najmanje za visinu Ho iznad najvik
lacke cevovoda.
;-
o
o
H
o
'" :I:
1/211,
Q
so
'/,
Q
Slika 15.14 Li/lija pritiska i rad/le tacke pri reg/lli.\"U/lj/l protoka prome/lom broja obrtaja
pllmpe (des/lo) pritvarll/rjem ventila (Ievo)
Regulisanje proloka promenom obrtaja pumpe, daje ve like uslede 1I energiji u po-
grejnog sislema jer se lImanje ni prot ok dobija niiim brojem obrtaja pumpe pri
; mu je i pad priliska, odnosno napor pumpc. takodc smanjc n (slika 15.14 - Icvo).
_od regulisanja protoka prigllsivanjem pomoell venlila smanjc nje proloka prali veCi
lad pritiska 1I sistemu. veCi potre ban napor pllmpe i skuplji pogon (slika 15.14 - des-
.10). U takvom sluCajll linija priliska za dclimicni prolok je iznad linije priliska koja
odgovara projcklnom proloku za puni grejni kapacit cl.

16. PANELNO GREJANJEl
16.0. UVOD
Pod pa ne lnim gTej anje m podrazumeva sc takav siste m grcjanj a kocl koga se ocl a-
vanje toplote u pros toriji vrsi pomocu zagrej;lOih povrsinil, obicno int egrisa nih u gra-
devinske e le me nt e Sil me pros torije: tilva nicu, pod, odn. zidovc. Zbog tllgil se ccs ta
ova vrstil gre jil nja nilziva j os i " povrsinskim grcj ilOje m" iIi : "grcja njc inl egrisilnim
y . "
greJOlm povrSlOitma .
Pre ma dmgoj dcEi niciji ova vrsta grcj <t nj a nazivil se "grcjanje zr ace njc m". T ako se,
na prime r, pane lno gre janje u litc raturi na e ngleskom jeziku nil lazi iskljucivo pod na-
zivom: " rildi ant heil ting". na ne mackom: "Stril hlungshe izllng". rusko m: "JIY'II!CTOC
OTOTIJICllll e". itd.
LogiC- no bi bilo pre tpos lilviti da prihvatanje nve defini cije podrazumeva dil je rce
o takvom grcjanju kod kojeg sc predaja toplote obavlja pretd no zraccnjem. Medu-
tim cinje ni ca je cl il se kod svih vrsta pa ne lnog grej anja pre nos toplo te obavlja kombi -
novil no i konve kcijll m i zril cenjc m, sa vceim iIi manjim ucdcem jcclnog. oclnosno dru-
gog. l\Ii ako se ima u vielu ci a 5e 1I prosto riji sa panelnim grcj a njc m na lilzi re lativno
velika zagrejana povrsinil knj a razme njuje toplo tu Zfil cenje m Sil prisutnim osob;t mil,
onela to cl iljc oelrede n peca t osecanju ugodnosti tih osoba. Os im toga kod panc lnog
grcjanja i ncgrejil ne povrsine prostorijt:: (ostali ziel ovi . pocl iIi plafon) o bi eno imaju
nd to visu te mpe raturu nego kod clrugih vrsta gre janja (npr. raclijat orskog iIi vazdus-
nog), a ces to visu i od te mpe ra ture vilzduha u prostoriji , pa i one na odrede n nacin
ncestvujn u razme ni top 10k zracenje m sa prisutnim osoba ma. Sve to na izvcstan nil -
cin claje za pravo onima koji ovu vrs tu grejanja nazivaju "grcja nje zraee njcm".
[stini za volju ni prva cl e[inicija nije bes prekorna. Nairne post oje neke posebne vr-
ste grej ilOj a koje po svojoj konstrukciji iIi nilCi nu funkcionisanj il spadaju u pa nele, il li
se ne mogu pokriti prvom dcfini cijom. T akve su nil prime r zracecc ploeG (.i tdna Pll -
sebna vrsta grejnih te la koja iskljueivo zracenje m obczbecluju ko mfornc us love 1I od-
rede nom prostOfll) iIi pane li za toplj e nje snega.
I Aulor ovog poglavlja jc Aleksilndar Stefa novic, diplomirani mas inski inZe nje r iz
Beograda.
367

368 B. Todorovic PROJEKTOV.4,\C'E POSTROJENJA ZA CEIIrr'RALNO GREJANJE
16.1. PUETECE DANASNJEG PANELNOG GREJANJA.
Prvo u istoriji pOlTla to cen.l ra lno grejanje bilo je panelno - preciznije: pUdn,) gr .. ;
nje. Koris tili SlI ga slari Rimlja ni , a poznato je pod nazivom " hipokaust" (grcki : ) "
= ispod, kaustas == l.ilpa ijen). Ispod poda, koji jc predslflvlj ao grejnu povrinu. n;'!
zio se pros\or vis inc a ko 1 Ill , knji je SlllZio za st rujanje pmdukata sagoreva nja. Levi
I. e (pradllrnillm) je bilo a lvun.: no prema spoljnoj okoli ni , a u njemu su sago!'.:: ,
komadi drvc la iii r v ~ n i ugalj. Vreli gi.1sovi su st ruj ali is pad pad a i ako st ubovil r. "
je se os ),mj al) pod, kreeuti se prema verti kalnim otvorima u uglovimil grej ane p w"
r ije (slika 16. 1). U odflj;J.ma namenjenim ;: a kl.:patila. produkti sagorevanj a Sll PH':.
Ii kroz ziclave ael sllplji h opeka, odrZflvaJuci povrsine zidova na viSoj t empcra i,!!
sprccavajuCi time kondcllzovanje pare.
51.16.1. Skicajed1lOg hipokausta 1. LoiiJte. 2. Dovod sveteg va:r.duha. 3. Dimni gasovi. 4.
Dovod topwg va:r.duha. 5. Ventiiacioni faht.

16 PANELNO GI?FJ.-INJE
Stubovi u prostoru ispoel poda su se zagrevali i akumulisali deo toplote vn: lih gil-
soya. taka da se prostarija mogl il zagrevati i na taj naein sto bi se pos le gaScnja viltn:.
pustilO spoljasnji vaz.duh kro1. prethodno 1.ilgrejani meduprostor ispod poda. PoslOja-
la je i varijanta cla se taka zagrej;tn vazduh, umes to da prola1.i kro1. otvore za dim, us-
merava direktno II gTejani prostar. Na taj nacin dobijala se ncka ko mbinacija podnog
i vazdusnog gn:janja.
Nama je dilnas jasno da je ovo, prvn Ii istoriji, centralno gn:ja nje imalo vrlo malll ,
skoro nikakvu moguenost regllladjc i da je pri ostrijim hladnoca ma vernvatno bilo i
nezadovoljavajuee.
Sledeci korak u razvoju panclnog (opet podnag) grejanja dcs io se u 19. Wkll, bo
jedna varijanta novopronade nog parnog grejanja. Po toj varijanti II pOel ll pros tllrijc ,
koju treba grejati, ostavljeni Sll zatvoreni kanali u koje su sloboelnll poloze ne celicnl'
eevi, a kroz koje je prolazila para. Istini za volju ovakvo resenje nije IIze lo veceg ma-
ha; po1.nato je ela je primenjivano sporaelicno II nekim objektima bo sto su erkvc iii
bolnice, odnosno leWista i to u 1.apaelnoj Evropi , a mozda i Americi.
Moze se smatrati da panelno grejanje 1I danasnjcm smislll ima svoj pocctak ]f)U7.
godine kada je u Engleskoj patentirana instalaeija sa eevima lIgralicnim II grad evins-
ke clement e (podnve, zidovc. plafone), llZ kllriscenje umc rc nih tcmper,ttllra topic
vode. Macla su ubrlo izgrade ne prve instalacije ove vrstL:, i to II Englcskoj, do sire
primenL: paneinllg grejanja savremcnog tipa dolazi tek pncc tkom tridcsctih gollina
(prva instalacija u Evropi izvan izgrildena jc 1929. gociinc 1I
Ovaj kratki pogled na istorijat panelnog grejanja zilvr!;imo pociatkom da Sll prw ins-
talacije pancinog grejanja - i [0 pla[onskog - II [kngradu II gril denc I goci ine II
Oecijoj klinid na Vra.earu, a godinll dana kasnije II am:ksu hotcla "Mazcstik ".
16.2. PRENOS TOPLOTE ZRACENJEM
Posto zl<lecnje toplote ima znatnog llticaja kod panelnng grejanj,t, to ce ovdc n;t
pocctku biti dal kratak osvrt na problemc prcnosa i rilzme ne toplot e zraccnjcll1.
Prcnos encrgije zracenjem ostvarllje sc elekt romagnctskim lalasima razlicit i h dll-
zina), (boja). Pri nekom zraeenjll 1I prineipu moze lIcestvovati ceo spcktar talasnih
duiina od A= 0 do ), = co, a cmitovana cnergija razvrstacc se, vee prema kar,tkteru
zrilcenja, neravnomerno na rilzne talasne duzinc, ali ce po pravilu jedan dijilpazon A
biti glavni energije. Sve to ce zavisiti (ld prilika II kojjma nastaje zraccnjc,
kao i od kilsnijih lIticaja pod Kojima se zraccnje odvija. Citavo polje talasnih duzin,t
najcesCe se deli 1I sledeea podrucja (tabela 16.1):
OVil IIslovna podela ne znaci da, na primer, toplotno zracenje sadai s<lmo talasnc
dllzine A od 0,8 do 400 pm. I kod tog zracenja sc mogll pojaviti zraei i drugih talasnih
duiina (na primer svetlosni zraci), same S10 sc pretezni deo energije prenosi talasnim
duzinama 1I okviru navcdenog podrucja.
Zraeenje koje dolazi od nckog tela II principu se silstoji: od zrakil koji Sli sc odbili
(rel1ektovali) od njegove povrsine, zatim od zraka koje je to telll propIIstilo
(ovi se kod (';vrstih tela obicno mogll zanemariti) i najzad od zraka ciji se izvor mtlazi
1I samom teill.

J70 IJ.To(/OfVl'i c PIWJEKrOVA NJE POSTROJENJA ZA Cl:.NTRALNO GREJANJE
Tabcla 16, [
Pod rucjc talasne dll zine A T ip zrace nj a
Kracc od 5 LO-
Y
II m visinsko zraecnje
5 10-' do I LO" II m y-zraci
1' 10-
0
do 2 10 ' Il m rc ndge nski zraoi
2 LQ-L do 0,4 /1m ultraljllbi casti zraci
0,4 do O,8llm sve tlos ni zraci
0,8 do 400 ll m toplo tni ( infracrvcni) zraci
400 p m do x km rll din t ll lllSi, zrllcenjll zvezda i td.
Za oblas t kojll se ovdc razmatra intercsantno je jedino ono zrllcenje koj e, osim od
prirode mate rije koja zraci, zavisi jus jcdino od nje ne te mpe rature, i ko je j e tom tem-
pe rlll urom jcd nnznacno odrede nn. Takvo zracc nje naz iva sc te mpe ratllrnim zracc-
njc m. za razli kll od drugih vrst a zracenja (radi oaktivno, zrace njc ante ne radi opredaj-
nika i dr.) koja nislI jed noznacnu odrede na tc mpc raturom.
[-enomen zraee nja (posebno tcmpe raturskog) povezan je iskljll civo sa transforma-
eijo m ene rgijc. To znaci da samo mate rija moze da e mituje i apsorbllje zrace nje, a ni -
kako geome trijskc povrsine. Medutim, na grani ci dva tela razlicite gustine (t acnijc:
rIIzlicitih svojslava zracenja) dcsava se da zraci prome ne smc r i inle nzil e t u tako tan-
kom sloju da mozerno govoriti 0 geo melrijskoj povrsini. Na slici 16. 2 prikaza ne SII
mogll cnosti apsorbovanja i refl cktovanja loplotnih zraka od povrsina razlicilih svo js-
tava , pri eemu jc a nalogij a sa svcllosnim zraccnje m ocigledna. Ski ee na levoj strani
slike prikazuju gla tkc povrsine koje reflcklujll zracenje b o ogledalo, dok su na des -
no j strani rapave povrsine koje refl eklujll difuzno. Skice 1I prvom redll (a i b) odnosl'
se na te hni cke povrsine kojc jedan dec zracenja apsorbuju. a jedan deo refiekillju; u
drugom redll (c i d) su potpuno svelle ( bcle) povrsine koj e svu dozraecnll cne rgiju re-
fk ktlljU. a u pos led nje m rcdu (f) je povrsina koja odgovara crnom tclu (0 crnom lciu
biee reci nes lo b snijc). Prime r (e) predst avlja hipo leli cnu povrSinu.
Od ene rgije koju nos i neko zracenje i koja dospeva do povrsinc nekog evrslog Ic-
la, jcdan dec ee se odbi ti od povrsine, jedan dec ee se apsorbovali pri prolazlI krOI.
teln i poveeati njegovll unutrasnll cne rgiju, dok ec ostatak proei kroz telo. Pri tome
ee biti:
gde je:
r - koeficijcnl refl eksije
o - koefi eijent apsorpeije
r+o+d=l
d - koefi cijent prozracnosti (dijate rmnosli) posmatra nog lela.
(16. 1 )
Kod veeine cvrs lih tela dec toplolnog zracc nja koji se nije reflektovao apsorbujt'
se vee 1I dllbini od nekoliko mikrona. U tom sili caju telo je prakticRo neprozrntno
(d = 0) i u dalj em razmalranjll ee se smalrati da svaka evrsta povrsina u potpuJWSli
apsorbuje onaj deo dozraeene toplotne e nergije koji se nijc od nje rcfJek\oVao.

16. PANELNO GREJ, I NJF: J71
01
bl
c 1
dl
.' /
el f 1
SI. J 6.2. Svojslva povr.vifla s obzirolll fla zraceflje
Sa gasovima je stvar ndto drukcija. Nairne, suv vazdllh i e1e mentami gasovi Sli
pot pllno propllstljivi za toplotno zrace nje (Ij. a = 0), dok neki viScatomni gasovi kao
vodena para, uglje n-dioksid i sumpor-di oksid, U o psegll odredenih talas nih dllzina,
apsorbujll i naknadno e mitlljll loplo tno zracenje.
Valja zapamtiti da koefieij ent apsorpeije {/ cvrste povrsine zavisi od prirode (sta-
nja) povrsine, nie ne tempe ra ture i talasne duline, iI ne zavisi od intenziteta dOZfil ci-
vania.
Telo, odnosno evrsta povrsina koja potpuno apsorbuje sve vrst e tuplotnog zrace-
nja. naziva se emim tclom. Kod njega je {/ = 1, a time i r = 0 (vee je reee no da je kod
evrstog te la cL = 0). Apsolutno emog te la u prirodi ne ma (najpribliZniji mu je mali o t-
vor iza koga se nal azi ve lika zatvorena supljina), pa je za prirodna te la {( < 1.
Pre rna Stefan-Bokmanovom zakonu emilovano zrilcenje cmog te la po jedini ci
povrsine zavisi od Ce tvrtog stepcna apsollitne te mpe rature i ddinisano je izrazom:
[
T ] ~
Eo =Cc 100
~ ]
(16.2)
gde je C
c
konstant a zracenja emog lela koja iznosi:
C
c
= 5,667 [ WI]
m
2
(100 K)'
(16.3)
Prema Kirhovljevom zilkonu za svako evrsto telo vali uslov da je koeficije nt zrace-
nja (koeficijent e misije) jednak koeficijenlll apsorpcijc, tj .:

372 8. Todorol';/: PRO] EKrOI :' I.Vn POSTRO] F. '1. I 7.. 1 CI:.NTIVI LNO G Rr-JANJ
F = {f ( 16A)
gde je f kodi eije nl cmisijc. "La ernu tdo SII f c = 1 i (f c = I.
Receno jc da lc mpe ra tursko zraccnjc z;lvisi od prirodL: povrsine kajil zraci kil() i
ad te mpe rature. Kaka je priroda povrsill e ernog tela dcfinisana. to znilci cia je te mpc-
ratursko zracenje ernog Lela jL:d nozllacno odrcclenu sarno te mperaturom. Na sliL: i
16.3 se vidi kaka je tempe ratllrskn I.racenje crnng tela raspnrcde no po talasnim dlll.i
na ma. i d r predslavlja illtcnzitl'l e llergij c ernog zracenja te mperature T i talasoe duzi
ne A, izrazen u W/m
J
, a isprckida na linij a povezujL: maksimllme illLe nzi leta.
T
;
t
{AT I


-, \
o 1
2 : 3 . 4-
7 5 6
J...--
8 9)1m
St. 16.3. Temperalllrsko zracenje cmog lela (prema M. Plankll)

16. PANELII.D GIV::JANJE J7J
Ako se na slici ]6.3 posmatra sarno jedna kriva, koja odgovara jed no; odredenoj
te mpcraturi , la kriva predstavlja gornju gntniCll intenzil e!a tcmperaturskog zraecnja
doficne talasne dll zine na zadaloj lcmpcraluri. Ne posl oji telo kojc bi pri (oj
raluri ria hila kojoj talasnoj duzini moglo inlenzivnije zracili. Jedino zraecnjt: crnog
lela posliie nvc inl enzitclc na svim talasnim duiinama. Nasuprot crnom telu uvedcn
je pojam sivog te la. Pod sivim lelom podrazumcv;! se takvo tdo koje na svim talasnim
dlliinama zraci intenzite tom smanjenim 1I istoj razmcri :
l sim = f l
c
(16.5)
Uporedenje crnog i sivog zraecnja za odredenll IcmperalunJ dat o je na slid 16A.
Emisioni odnos naziv;! sc jos i koeficijcntom emisije. Kao sto sc vidi, za sivo te lo
vrcdi relacija
E
f =--
Ec
(16.6)
Ocig1edno je da ta relaeija vah za ceo opseg lalilsnih duiina prcko kojih sc zratT-
nje obavlja. Medutim treba naglasili da cmisioni koeficijcnt evrstih tela zavisi i ocl ug-
la 'P koji toplotni zraci zaklapaju sa normalom na povrSinu koja zraci. Zavisnost ' 'I' od
ugla prcma normali prikazana je na slici 16.5 u polarnim kllordinatama za nckoliko
razlicitih materijala, a prcma me re njima Smila (E. Schmidt) i Ekcrla ( E. Eckert). Pa-
da u oci cia vrednost f ." za ncmetalnc povrsine (nazovimll ih " izolatorima") je najvc-
Cim clclom nepromenljiva - svc do llglil od GO do 65. Drugim recima Ick kocl jako "i5-
kOSenog" zraccnja Ef' pocinje naglo da opada. Sa drllgc kod mclalnih povrsina
se r'r osclno menja sa uglom zraccnja i najmanji jt: za zraccnje lIpravno na povrSioll .
Slogil se uzima da je l.a "izolalore" rlr
n
= 0,95 Zil glalkc povrsine i fI,,, = 0,98 za rilpa-
ve. Z" md"lm; pak povdine odgovarao bi odnos: rh:
1I
= .\.2. U ovim izrazima t' " jc
koeficije nt zraccnja lIpravnog na povriiinu, a f. kocficijcnl t1kupnog zraccnja po
pravclma.
SI. /6.4. Sivo i enlo zrucenjej A = je</lIobojIlO (mollolrromul.fko) zraf:ellje

374 B.Todoro,it PROJEKTOVA ".,E POSTROJENJA ZA CENfRALNOOREJANJ
D' I' V'
IJQ'

o Qr 42 /l3 QI a; CI6 Q7 48 Q9 (0
t-
r
SI. 16.5. Emisiolli koeficijenl. c
p
' a) led, .. /a1.anj b) drvoj c) slakloj e) bakarni oksidj
f) bizmlllj g) allimillijll11lska broT/l.aj /z) gyotdej i) hromjj) alumiT/ijum.
(Prema E. Smitll i Ekertll)
U tabeli 16. II date su vrednosti koeficijenta zraeenja za neke materijale.
Tabcla 16.II. Vrednostl kocncUcnta
Matcrijal poYrioa
tOe
En
Aluminijum, poliran 23 0,052
Bakar, poliran 20 0,Q3
Bakar, oksidiran 130 0,76
GvoMe, valjano 20 0,77
Gvozde, live no 100 0,80
Gvotde, zardalo 20' 0,61
Zlato, polirano 20 O,OhO,03
Led gladak, voda 0 0,96
Ledena kora sirova 0 0,98
Staklo, glatko 20 0,94
Drvo, glatko 20 0,8+0,9
Papir 20 0,8+0,9
Porculan 20 0,92
Opeka neomalterisana 20 0,93
Malter 20 0,93
Emajl
-
.2.0 0,85+0,95
,
Minijumski premaz 100 0,93

16. I'ANE.LNO anEJANJF. .175
Dok se veCina cvrst ih malcrijaJa sa Kojima Sl: 1I le hnici susrcc..: mo ponasa 1I pag/(; -
du le mpcralurskog zracenja kao siva le lo, sa gasovima jc silllacij a dnlgllcija. (i;)sovi
apsorbllju i emilujll samo 1I nekim pojasevima spcklril koji SlI za tilj gas ka rakl e ri sl ic-
ni. Ako se deblji sloj nckog gasa prozrilci crnim zrace nj em, gas cc za Il l:ka
lalas nih dllzina bili prozracan, dok Ce zrakc nekih drugih lalasnih duJ.ina apsorbnva l i
1I potpunosti iii delimicno. To je lZv. selektivna apsorpcija (slika 16.6) . Za te hni cke
svrhe znacajno jc selekt ivno zracenje vodene pare, uglj cn-di oksida i jos nckih visc-
alomnih gasova. Smatra se da je suv vazduh (tj . kiseonik i aZOI) rotpuno dijat er man
za temperatursko zracenje za dcbljine slojeva u Koji ma se 1I nasim Ic hni ckim proble-
mima sreee.
J
Sf. J 6. 6. Seleklivllo zracellje ga.l'Ova
U labeli 16.3 prikazani su pojascvi zraCcnjallgljen-dioksida i vodene pare. Trcba imati
u vidu da su prikazanc brojkc samo ilustrativm::, je r nc vrcde za sve prilike (apsorpcillni
pojasevi nisu bas ostro ocrtani 'I njihova sirina zavisi i od debljine sloja gasa)
, ,
( .
,
<
, ,
Tab cia 16.11 I Pojasevi zraccnja gasova
,
Gas Pojas Sirina pojasa od AI do A2 u Jim
Vgljen dioksid I 2,36 ... 3,02
II 4,01... 4,80
III 12,50 ... 16,50
Vodena para I
2,24 ... 3,27
1I -l,80 ... 8,50
III 12 .. . 25

376 11. TodorrJl';<' I'ROJEKl OVA,\']E I'OSTROJENJA ZA CF:NTRA l .NO Gl lf-J.I NJE
16.3. RAZMENA TOPLOTE ZRACENJEM
Do sad je bilo posmatrann zracenje toplntne e nergije nc kog tela ne osvrcll ci se nil
okolinu tog tela. Medutim ako cl va te la razli cit e tempera lure s tojc u neko m medII
sobnom odnosu u pros toru dncice do zracc nj a ene rgij e 1I oba s me ra, odnosno do raz-
mene toplole izmcclu la dva te la zracenje m. Pri tome dozrilce nfl c nergij a od prvog [L'-
la na drugo telo biva jednim dclom apsorbovana. a drugim dclom refl e kt ovana. Po-
to m deo tc refl ckt ovane e ncrgije cl opire natrag do prvog lela gde ope l dolazi do deli -
micne apsorpeije, odnos no rel'leksije - i tako dil lj e, Medlltim ceo ovaj proees dobija
stacionarni vid, ukoliko Sll tempe rature tela koja t1 ces tvujll u zracenju definisanc kao
nepromenljive. Matemillicki model ovakve razme ne energije zracenjem dao je Nuselt
(Nusselt ) za nekoliko karakt cristicnih sili cajeva i 0 lome je 1I dalj em lekslU rec.
16.3.1. Paralelne ravne povrsine
Dva paralelm, ravna zida, I i 2 (slika 16.7), razdvojena su nekom dija le rmnom
male rijom ( napr. suvim vazcluhom).
1
2
Sl, J 6,7. Paralellll: ravlle povrJ-ille
Razmak izmeclll ovih zido'!a mali je 1I odnosu na druge dve dimenzije obe povrsi-
ne. Tempe ralure na povrsini zidova SlI Tl i T
z
, a kocficijenli zracenja <, i <z. Svaka od
ovih povrsi na emitllje po jediniei povrsine ene rgiju Ej, odnosno Ez, pa je:
[
T ]4 [ T ]"
f.', = " ICe i E 2 = 2
e
e
(16.7)
a enc rgija razmcnjenil po jediniei povrsine ova dva tela dat a .ie izrilzom:

16. PANLNOGREJANJ
:177
(
T2 )4]
100 .
( 16. R)
gde je:
C C
c
1/2 = 1 1
- + - -1
t: 1 t:2
1
- -'1:-----:1:----:["---
- +- - -
C
I
C
2
Cc
( 16.9)
odnosno:
1 1 1 1
--=-+---.
C
I /2
C
I
C
2
C
c
(1 6. 10)
16.3.2. Telo obuhvaceno drugim telom
Na sliei 16.8 prikazana SlI dva lela od kojih je lelo J sa svih slraml obuhvaccno le-
10m2.
2
SI. 16.8. Tela obllltvacetlo drtlgim Ie/om
Uzmimo da je telo 1 lakvog oblika da svi zraei koji polaze iz bilo kojc lacke 1\ na
njcgovoj povrsini dopiru do povrsinc lela 2, slo znaci da povrsina tela 1 mora da bude
svuda konveksna iii ravna (znaci nikako i nigde konkavna). S":Ialramo lakode da je
lelo 2 lakvog oblikil da se iz bilo kojL: lacke B vidi eela kontura Ida 1. slO znaci d"
tela 2 nema dubljih dzepova. bo ni veCih izbocina. ObeleZoviljllci povIsine lela I i 2
sa F" odn. F
"
a njihov odnos relaeijom:
F,
_I = (JJ (16. 11)
F2
izraz za razmenjenu energiju zraccnjem izmedu ova dva lela glasiee:
[(
T)" (T )"]
QII2 = j.j . CII2 Ido - ~ O
(16.12)

378 8. Todomvic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GRfANJE
gdc jC:
C," - (' )
-.l. + OJ -.l. - 1
1 2
(6.13)
Zanimljivo je videli slucaj kada su povrSine FI i F2 medu sobom veoma razlicite.
tj . kada jc FI < < F
2
. To je recimo slucaj kada se u nekoj veeoj prostoriji nalazi upa-
Ij ena sijalica. iii grejno telo u fa bri ckoj hali. U tom slucaju bice 0)",0 pa jc:
(16.14)
!l lO znaci ci a su Zil razmenu toplotc zr:.cenjem u tom slucaju merodavne jedino osobi -
ne lela 1 (lj. I).
U ovaj slucaj moze se lIvrsliti i primer dal na slici 16.9, lj. suplji pravougli parale-
lopiped cij a jcdna stra na ima temperaturu Tlo a ostalih pet zajednicku temperaturu
T
2
. Pod ovaj primer moze da se podvede prostorija 1I ciju je jednu granicnu povrsinu
(plafon. pod iii jedan od zidova) ugraden grcjni panel. .
S1- 16.9. Telo oblllzvaceno drugim lelom
16.3.3. Proizvoljno orijentisane rayne povrsine
Pasmatrajmo dye elementarne rayne povrsine, dF
1
i dFz, smestene proizvoljna u
prostoru (slika 16.10). Razmak njihovih tezista r je konacna velicina (sto znaci da jc
znatna veti od dimenzija posmatranih povrSina), a sa normalama na pomine zaklapa
uglove <PI i <P2' Sa povrsine dF
1
vidi se povrsina dF
2
pod nekim prostornirn uglorn Ciji
je otvor:
dQ
1
= dF2 cos <P2
r2
a takode sa povrSine dF
2
vidi se dF
I
pod prostornirn uglom:
(16.15)

/6. PANELNO GREfANJ 379
dQ - dF; COS 'PI
2 - 2
r
( 16.16)
U gornjim izrazima dF cos 'I' prcdstavljaju projekcije elementarnih povrSina na ra-
van koja je upravna na pravac r .
Za ovaj slucaj razmenjena toplota zracenjem data je izrazom:
{f1!2 dF; dF
2
(16.17)
gde jc:
( 16.18)
SI. 16.10. ProizYoljllo orijelltisalle poydilli!
Napomenimo jos da je izr<lz 16.17 tacan sarno u sluc<ljevim<l kada su prostorni ug-
lovi dQ mali. Ocig1edno je da je pomenuti izraz neprimenljiv za prakticna racunanja.
U lileraluri su obradeni mat ematicki izrazi za nckc poscbnc slucajcve koji sc sreeu II
irnenjerskoj praksi, a mogll se naei i pomocni nomogrami, takodc za odreden broj
posebnih sillcajeva.
16.3.4. Koeficijent prelaza toplote zraceiljem
Za tehnicku praksu veoma je pogodno proracun razmenjcne toplote zraeenjem pri-
lagoditi proracunu prenosa toplote konvekcijom, odo. provodenjem To se moze postiCi
uvodenjem pojma "koeficijenta prelaza toplote zr<leenjem a
z
" nil sledeei nacin:
Q, = a z F(I J -12)"" - (16.19)
pa je

380 B. J 'KJV"ll';C PJ?Ol T:KJV I : INl r: POSTROlJ:.Nl A 7.. 1 CENTRA LNO G RNA NJ E
-
a = C1l2 T-T = ('112 (3
1 l
( 16.20)
Ovakav nacin mat c mali (; kog prcllslavljanja razm\.:njcnc loplol e zril (;c njcm omogu-
cava da se u slu(;aju kumbinovanog prcnosa loplot\.: zra(;cnjem i konvdcijum pisl' :
(I G.21)
gde jc:
( I G.22)
u cemu su:
Q 1f2 - llkupno razmenjena loplota konvekeijom i zracenjem
a" - ukllpni koeficije nt prelaza toplot e
a k - kodicijent pre laza loplole konvekcijom.
Kako jc kod veCine Ichni ckih problemil Zril Cl' nje samo jcdan oel viduya razmenc
c nergij e, to se gore prikaza nim na(;inorn, razmatranjc mnogi h slucajeva Iransporl;,
toplote znatno pojednostavljujc. lzvcsnu teskocn moglo bi jedino da predstavlj a broj-
no izracunilvanje vrcdnosti (3. Medutim u literatllri se mogn naci dijagrami , odn. la -
be le koje daju gotove vrednosti {J za razlicite temperature T, i T
2
.
16.4. PANELNO GREJANJE
Kod pane lnog grejanja grejnil tela ugrade na SlI II gradcvinske clemente: plafone,
pollove iii zidove. Plafoni , podovi, odnosno zi dovi prostorije dovedeni Sll na tempe-
raturn visu od okolnog vazduha i oni odaju toploln na okolinll konvekcijom i zra(;c-
njem. Prema tome imamo: pla[onsko grejanje, podno grejanje i grejitnje zidnim panl'-
limil .
NiljecsCe primenjivana panelna grejanja prostorija su i pod no grcjilnje. Kod
plafonskog gn::janja plilfon prostorije, iii jedan njegov deo, predslavlja grejno telo. Kocl
ovog tipa pancla oko 90 % totoplote predaje se prostoriji zrarenjern, a samo oko 10 (;r,
konvekcijom Kod podnog grejanja najcesee se ceo pod prostorije koristi kao grejno telo,
a uresee zrilrenja iznosi oko 55 %, ukoliko nema veCih komada namestaja koji bi
neadd:vatnim rasporedom ometali zrarenje. Raspocl ela temperature vazdllha po visini
prostorije kod poclnog grejanja sasvim je pribliZna takozvanoj idealnoj raspodeli (sa
gledista komfora), clok je kod pla[onskog gn.:janja takode veoma povoljna - povoljnija
nego kod drugih vrsta grejanja (na primer radijatorskog); vidi sliku 7.8.
Jedna od znacajnih karakt eristika panelnog grejanja je da skoro sve unlltrasnjc
povrsine prost orije imaju visu temperatufll od okolnog vazduha, odnosno temperatll-
m lInutrasnjih povrsina visu nego kod dmgih vrsla grejanja, a sve to zahvaljllj1l6i
watnom ucescu zrarenja u razmcni toplote. Ovo je najvise izrazeno kod plafonskog
grejanja, ali nije zanemarljivo ni kod podnog grejanja. To znacajno utire na nacin
razmcnc toplot e Covekovog tela sa okolinom, pri cemu uslovi ugodnosti u velikom
stepenll zavise ad udela odavanja toplote zracenjem. Poznato je da na primer hladnc

10. PA ,Vi:LNO UI?IJ. INJI, .lSI
povrs inc prozora i s po ljasnj ih zidov;1 slvarajll nscc:aj lIprklJS povo lj nu j IL' m-
pl:ral uri o kolnog vazdll ha. Na iSli naci n. povi k na Ic mperalura okolnih dilje
oscbj ugodnos li i o nda k<l(1;1 jc Ic mpl'r<l lur;1 V;lzdllha nl:slo ni i.a. ROI zlngjc pozna l: sa
povccanom srcd njom ll: mpc ra lllnJm llko lnih pnvrsina smanjllje sc nd;J va njl: Inpin lc
covc k<l zraiX: njem. p<l Sl: prc ma lome moze 1I odgovar;ljuC:llj mcri pnvcCali odav;mje
ko nve kcijom. <I d n sc ukllpni oscc;lj lI god nos li nc pro mcni . log;1 proi/.il il zi el a sc
lempe ra lura vazdllha 1I pros lo rij a ma ko je Sl: grcjll p;lnl' limii mozc sni zili . bez slcl L' po
ugocl nos l. Uoslalo m sma Ira sc da jc ni !.;1 le mpcr;) lura V; lzdll ha riziuloski pnvolj nij;1 za
covekil.
16.4.1. Plafonski paneli
Ova vrs la p<l nc lnog grcj;)nj ;1 S pravo m mozl: eI;1 nosi nil ziv "gn:j a njc zr;lcc njc m".
pOSIO zraccnje cl o mini ra u razmL' ni loplo le p;)nc la sa o kolino m. Ta cinjcni ea jl: od
znacajil pre svcga Zil mc hanizam pokriva njil lo pl olnih gll bilil k;l. odnosno obczbede -
njil pOl rebnl: Icmpe ralurl: vazdllha 1I pros lo ri j i. a lakoele i /.a II slnvc ugocinosl i. Z ra-
Ce nje pla fo na na Ij lldskn lcio 1I proslnrij i grcja nn j pla ro nski m p,lIlLlom V';OI1l ,1 z n,lcaj -
no III icc na osccaj ugodnosti . Osi lll togil znatan deo topill t nl: c nc rgijc dozril clIjc SL' sa
pl a fonskog panda na z idove i pod prus lo rijc (vidi slibl I(). II ). cijil Icmpc ra tura zlxJg
loga rash;, a SIO lakllcl e ima uli c;lja nil lI slovc lI godnos li . Na islraziva njll ovog fc no-
mc na radili su mnogi istraz iv;)ci i pri 10llle SC doslo do izVt's nih rezu lta l;) prime nlj ivih
u pra ksi. Cienc ra lno rece nt >, " prcjako" zrace njc toplo \(: sa pl a ro ns kog panela dl'l uje
Vl:o ma neugodnll na oso bu koj a sc nalazi II to j pros lm ij i. a pre svcga na njl: nll glavu
( koj a jc lIglavnom nezilslic:cna ;1 inai::c jc najbliZa zagrejanom plaro nll ) ,
25C
33C
A
B
I'
SI. 16.11. Toplol/la e/lergija dozracc/la l'a plaJo/l.\"kog palle/a Ila zitlovc i potl. A - pallel
zal/vma celli POyriilll1 plaJo/la; B - pa/lel zal/zima polovillli povr,i'i/lc plllfolla
b
Posm<l trajroo medusobni oclnos jedne e lc me nl arne povrsine tlF, i njoj para lrlnc
povrSine F2 (sliJ.::a 16.12). Prostorni lIgao sa le mcno m u dF
I
koji obuhva la ko nturll
povdine F2 neJ.::a bude w, a odnos ovog uglil pre ma punom prosto rno m lI glu - nazovi-
roo ga "ugaoni odnos" - ne J.::a budc:

Jli2 n Tadalr",;': Pl?OiEKTOI 'A .ViE I'OSTUOiNiA /..1 CEN'{UALNOGREJANiF.
(J)
<p =-
4n
( 16.23)
Ovaj ugaoni odnns prcdstnvlja bezdimcnzionalnu vclicinu prnstornog ugl" frI ( II
odnosu na pun ugno) . Vn:dnos t ovog ugaonog odnosa za dati primer data je jcdnim
slotenim izrazolTI koji neecmo ovde eitirati, posto se u lit eraturi mogu naei dij!l gromi
iz kojih se Z!l od rcdenc vrcclnosti II , a i b moze procilati <p. Za neke dmge polozilj,
e lemenl a dF, vrecli ncka druga relacija data dmkcijirn dijagramom iz kogo se opel
maze procitati vrcdnost <p za poznatc ostale ve licine. Nije tdko uociti da u nvim pri
merima pnvrsina 1-'2 moze prcdstavljati plafonski p n e ~ a elemenat elF, glovu neke
osobe koj n ,ic izluze na zrace nju panela. Istrazivanjima, koja smo gore pomcnuli. usta
novlje na jc zJvis nost iZlTIccl u ugaonog odnosa 'P i maksimalne sn:dnje temperalun:
povrsim: plafo nskog panci a, S obzirom na kriterijume ugodnosti. Ta zavisnost dat il ,i c
graficki jednom krivom linijom u odgovarajueem dijagramu. Na slici 16. 13. dat a SII
clva dijagramil : levi koji daje vrednost <p za razne dirnenzije i visinu plafonskog pancla
i dcs ni sa krivom maksimalne dozvoljene srednje temperature panela 1m. Temperiltll .
ra 1m je o nil sn:dnja temperatura povrsine plafona, kojoj mogu neogarni ecno vreme
dn budu izlozene osobe (odnosno njihove gJave) bez neprijatnih iii stetnih posledie;1.
Nije tesko uslil novili cia se definisanjem tempe rature 1m limitira kapaeitct plafonskng
p!l ncia, kojim tre ba da budu pokriveni loplotni gubiei prostorije.
I
h i
I
~
SI. 16.12. ZracC/ljc eicmcllta dF, lIa para/e/1I1l POl'rSill1l F
z
Da bi se graniee kapaeite ta plafonskog panela malo prosirile pribeglo se izvesnoj
korekciji dOLvoljenc srednje temperature pla(ona. Prema kriterijumll Krenka
(Chrenko), koji se bavio ovim istrilZivanjima, razlika izmedu temperature plafonil i
temperature vazdllha II prostoriji mote biti u najveeem pe riodll grejne sezone za
40 % veeil od one dobijenc iz dijagrama. s obzirom na mali broj javljanja najnilih
spolj nih tempera I ura:
(16.24)
de
'e I ' temperatllra plafona J pomenutom Krenkovom kriterijumu;
g J m'

-
-

-- --
--
0
F:: f'
f-...
"
"\

f-...
.....
t---
"
"
t..... 5' h..
F::::
t......
'"


[\\
"\
1'\

t\ \
\
1,5 \
1\ 1\
alb- I
,[,1\
\

1\
\
,'- ,-
I
I r,. (i IW-J, I.\JL
o 0
0 ,I 0,
0 ,1 0,
0
0
..
0

0
In
..,

, .
"
OJ

t;:
I
2
3
4
5
r.
7
- u -
In
,8 ,
'c
/'
17
II

...
I]
II I
L/
r7

, "
:0
OJ
...,
,9
II
1/
.IS]
--
.-
.-
.,
;.;..c
/
'-'
/
/
1,4
1,2 1,0 0, 8 O,G 0,4 0,2
Odnash/, _
o ,0 I, 20
24 28 32 3G 40 41 48 52 SG GO
- Srednja temp. 1m \I C
Sf. I (i. I J. DOplIJtCl/ll temperatllra poyriil/e plujima pri sobl/o) temperatllri 20
0
e
(prCIIUI Kolmum)
Za sillcaj prikazan nil slici 16.13. 'P = 0.75, a najveca duzvoljena lemperalma po-
vrsine lavimicc je 26,.'i dc. iz cega pruizilazi daje: t;" JO,X dc.
UopSle, velikc vrednusli odnosa 'P pripadajll vccim povrsinilma koje zrace loplolll
sa tilvanice, a mak 'f' vrednosli pl.lnelimil koji zilllzimajll manji njen den i kada je visi-
na proslorije veta.
U prostoriji grt:janoj plafonskim pilnclnm povrsina plafona razmenjllje zracenjcm
loplolll sa ostalim granicnim povrsinama te proslorije. Od silicajeva razmene loplote
zrilCcnjcm koji Sll matemalicki obradeni, gornji primer niljbolje odgovara sillcajll iz
tacke 16.3.2. - lelo obllhvaceno drugim telom. Prvo. tj. obllhvaceno telo je plafonski
panel, a drugo. Ij. telo koje ubllhvata. je zatvoreni sklop svih ostalih povrsina prosto-
rije (vicli sliku 16.9.). Temperature lih oSlalih povrsina mogu bili vrlo razlicile, a po-
gotovll spoljnih zidova i prozoril. Stoga se mora pribeCi odredivanju neke srednje
temperature tih povrsina. SledeCi oznake iz poglavlja 16.3.2. povrsina grcjne tilvilnice
bila bi Ft. temperatlln: 'rt , a svi ostali zidovi i pod, cinili bi povrsinu F
2
, srednje (za-
jednii::ke) temperature T
2
. Toplota koju plilfonski panel odaje prostoriji Zf<lcenjem bi-
la bi definisana izrazom 16.13.
Dalje mozemo smatrati da je povrsina panela F
t
znatno manja od svih ostalih gra-
nicnih povr-sina prostorije F
2
, pa bi za konstantu zracenja plafonskog pilnela mogao
da se primeni izraz 16.14. u korne t predstavlja koeficijent zracenja povrsine plafo-
na. Najzad ako koristimo izraze 16.19 i 16.20 dobicemo da je sa jedinice povrsine pla-
fonskog panela na ostale povr-sine prostorije predata zraeenjem kolicina toplote:
q, =!,C
c
'{3(t
l
-t
2
)
Sa 1 = 0,93 dobieemo vrednost konstante zracenja:
(16.25)

(I(,!tl)
Primcra riloi UZmil1111 da jc: sn:onj<l h:mpc:ralufil oslalih povrsina 'l = 19 0(', [l" l'l
mn dobili oa jl' Zil nd; u kmpc:rallirLI [lovrsinL' panda II = 25 C:: Cl
l
= 5,-1 1 W/111 ' I"
ook hi za Icmpc:ra luru I I = -10 0(', kuel'ieijcnl prclaza 10piolC 7raccl1iL' 11l I,j ",
, ,
((, = 5,8-1 W Im- K,
'I .a uurcdivilnjc [lrc laza 10plnlL' sa grejm: lavanicl' ko nvckcijom U [lrincipli bi "
mogli kl1rislili p'JLIlali iUilzi za Uk Zil h,l fiwnlalnll povrs inll , Mcdlllim Knili/ ' (I.
KriIlI SC) jc me rnjc m dosao On rczull<11 :I: (1k = 0,2 -;- 0,9 za svc llobi cajcl1c ,It;
cajevc pla[unskog grcja nj,1.
Uobii::aje ne Il:m[le rillllrc povrsine plaronil kod pl;ll'ons\.:og gn:janja \.:recli sc: il.l11,' -
du 25 C i -IS C. NajeeSce (\.:od prnslorija "normalnc" visinc od oko 3 m, sa propi "
nom Inplolnom zils lilom i 1I klima lskom podmt:jll slii::nom nasem) jc 10 ud 3() 0( ' ,h ,
:IS 0c.
16.4.2. Podni paneli
Plldnn grcjanjc spada 1I red niljpog,odnijih vrslil grejanja, bda Sll u pitanju 1I , lllI '
lIgolinosti, jc:r nbezbl' dujc: skorn idcillnll raspodclli lempera tllrc vilzdl1ha po , i'; n
prmlurije, Dij agrami raspodelc IClllperalure vazduha po visini prikazani na sli,'; - "
olinosc sc na prosillrijc ullbieajenc unlilrasnje visine do :I Ill, mc:dutim zanil11lji \il) I'
diljC i u proslnrijama zna tno \ieee unulrasnje visinc (na primer u crkvamil) mc: rl' nj':fl1
l1 slanovljena slicna povuljna raspodela temperature vilzdllha kod podnog grl'j dl1 i,f
Pllmenimo da Sli i kod pudnog grcjanja, zahvaljujllci zr<1a:nju podnog pancia, pl ai'oll :
nkolnc povrsine na ncstn visoj Icmpc:raluri. Imajl1Ci u vidu obe cinjenicc, tcmpnal ll-
ra vazclllha 11 proslClriji grcjanoj pudnim gn::janjcm mo7.e bili nesto nila negll 1I sli t' Ill '1
prostoriji grejanoj npr. radijatorima, a da osecaj ugudnusli ne bude namsen.
Tcmperatura povrsim: POdil diktirana je higijcnskim u510vima, lj. lIslovima
nugll od prc lcranog zagrcvanja. N;lime lI stannvlj e nu je cia se pojavljlljll ogn:d" ;H
zdravs tvc ni problemi kud osulJa koje posle du7.cg burilvka u prostoriji Sil ViSll koll
lcmpenltllfllll1 poda izadll na hladan zimski dan. Na OsnOVll tih iskustava lillli l ir,,;l,
Sli milksilllainc l-: mpe r<ilurL' poda za pudno grejanje i date kilko sIcdi:
25 C u radnilll prusiorijailla 11 Kojima 5C boravi duze vreme uglavnum sl".jcd:
2R C u slambcnim i kance larijskim prostorijama
3D C 1I izlozbcnim i slicnim halailla
32C 1I kllpatilima i oko plivili::kih bazena
35C 11 prostorijama u Kojima se halko borilvi. odnosno kroz kuje sc: sam'
prolazi
Slicno plafonskim panelima, zbog ogranii::enja tempcrillurc povriiinc poda. kapaci-
lei ovakvog grejanja je limiliran, tako da nije pogodan za objekte s velikim
nim gubicima toplotc. Medlilim, kilko se danas sve vise paznje poklilnja stednji
gije, pa Sll i zgradc bolje loplotnCl izolovane, ovakvo grejanje nalazi sve veeu priml'ntl.
Ono je sasvim prihvatljvu i za nase klimatske us!ove, za sve one ubjekle u Kojima
[lostova ni savre illeni propisi 0 toplotnoj Zilslili zgrada,

n . PANELNO r.mCl,' ,yJ/o.
.185
Konvl:kcij a kod podnog grcja nja jc znatna . /(ocficijcnt konvckli vnog prdilza IOr -
lole krcec sc u gra nicamn ad :1.2 dn 4,8 W/mLI( knd uobi caje nih komfornih instalaci -
ja. dok St kod iSlih tnkvih ins\<t lncija knl:ficijc nl prL'l;tza torlole zraccnjem na lazi 1I
granicama od ~ 5 do 10,0 W/m"K.
Podni pa nc li niljrogodniji su /.a rrostorije 1I Kojima je Cl'() pod s lnbodnn. bez na-
mestajil. Nczamcn ljivi SlI 1I r rnstnrima ()kn pli vat:k ih bazena, a woma ndgnvaril. jll
muzcjima. sta ni cnim i s li cnim h()lovima i crkv(l ma. rnsc bno rrav()slnvnim. U rosillv-
nim proslOrij1lma i s tanovima, u kn jima ima dust;1 krupnog naml's taja i tcpiha. 1I
principu jc povoljnijc plafonsko grcja njc od podnog, zbog toga sIn namcStaj rcmlti
zraccnjc poda prc ma zidovima i p\;1ronll , a sto jt:. bko jc vee ohjasnjc no, znacajno Zit
osecanjc ugodnos li . Mcdlltim svcdoci smo da sc i u takv im obj ektima Vl:ll llla ccs to
lI graduju podni panl: li . Razlog leZi u cinjc ni ci s to jc izvodt nj c podnog grcja nja jed-
nos tavnije i jeftinije od pl afo nskog, Ie sc mnogi invl:s ti tori odlucuju za jet'tinijll vari-
janlu , pa i uz izvcslan us lrb kOIll [oru.
16.4.3. Zidni paneli
Z idni r a neli najccScc St koris le b o zallle n<t nckoj drugnj vr!,ti grcj<tnja ( npr. riltli -
jatorskom greja nju), kada posloje ncki rilzlozi - obicnll nctchni ckc prirocl c zbog kojih
sc ta druga vrsta grcjanj a nl: moze prilllc niti (jcdan od prime ra j c grt jnnje zil tvor.\ kih
cclij<t) . Ovi pilne li niljccSec zil uzimil.ju Illanji den nckog zida ( rtl:imo prnzorski r;tril-
pCI), pa ni tcmrcrnturn njihovc povrsine nij t: slrogo limitir;mil kao !i to jc In s!tt l', lj sa
pl afonskim i podnim pa nelilll<l, osim il ko za III nc pos tojc neki drugi razlozi izv; 1 n pi -
tanja ko mfora. Ukratko njihova primc nil Ilijc proistl:k la iz za hlcva Z<1 povcea njc tn
udobnos ti , vec iz nekih drugih r<1zloga, pa jc glavni za ht ('v d<1 pokriju toplllinc guhil-
kc pros torijc.
400
W
m
2
300
~
~
0
0-
0
200
~
'-'
to:
'" >
C':l
100 -0
0
030 40 50 60 70 80 DC 90
Srednja temperatura grejne vade tH
SI. 16.14. Odaval/je loplole zidl/og paneta
'"
-

to:
xn
....
>
o
0-
11)
to:
' 0'
....
!>O
0-
C
-

!-

386 B. TodotrJ";f I'JlOJf:JCll)1 I'OS7ROJh\JA Z.I CENTf{.1i .NU G/iEJ, I ,\'JE
Na sli ci data jc sk ica jed nog zid nog pa nela sa dijagramom 7.a odrediv<lnil'
kapitciteta. Dij agra m se od nosi na zidni panel od cevi precnika ]/2", ako je
tempefiltura - 15 DC, a unutrasnja 20 DC, karakteristika izolaeije MJ..= 0,75 m
2
10w. it
ziclje od opeke debljinc 36 em.
16.5. PANEL KAO GREJNO TELO I NJEGOV PRORACUN
Na sl ici 16. 15. pribtzan je prcsek jednog tipicnog podnog pane la Sit ubt: toninlni lll
eevima. U betonsku ploell lIkupne debljine ( '1 + d + /J
I
ugradene su ecvi spnljasnict:
precnika d, na mcdusobnom osnam rastojanju I. Ova pilleil sa ugradenilll CCVillld
predstavlj a u najuzem smislu reei grcjno te lo inst il lacije panelnng grejanja. Sa gorlljl
51 rane belonske pillee pod nog panela nalaze se pokrivaei: kcraillicke plocice. iii pa r.
ket, iii itison, iii lino lcum, itd., debljine ('2, C3, ild. [spod grejne ploee pod nog pandl
obavezno se nalazi hidroizolacija, a toplotna izo[acija prema potrebi ( tj. ako se do nj"
prostorija ne greje) i sve to Id i na belonskoj konstmkciji. Ukupna debljina svih slojc.
va is pad cevi kad pod nog pane!;1 iznosi /J, a sasloji se iz slojeva "I , "2. ild. Tcmpenlili .
ra 5poljasnje povrsine ubetoniranih cevi izno5i I f f, sto se iSl ovre meno smatra i Z1I srl'l l.
nju tempe ratum grejnog sredstva (vode 11 cevima). Treba uocili obcJdavanja za ICI11 .
pe rature gornje i donje povrsi.ne, koeficijcnle preJaza loplole na njima, kao i lempl"
ralme vazduha 1I gornjoj i cl onjoj prostoriji .
Na slici 16. 16. prikazan je presek kroz jedan plafonski r,me!. sa ubl'1o niranim l l'
virna. Sa do nje slrane obicno se na[azi sloj maltera dcbljine C2. (znad grcjm: pl o<\:
plafonskog pane!;1 moZe dn se nade sloj loplolne izolilcije ako Sl' gornja proslorij;1 111 '
greje ( na primer ilko je gClf!': lavan). Ukupna dcbljinil svi h slojeva iznad n ' vi kod pl d
fo nskog panela je b. a moze se II Qcili da Sli i oslala obeleZavanja <lnalogn<l o nim;1 / ;,
podni paneL Na t(lj nacin mozemo da korislimo iste matemati cke izraze za prora('ull
i jed nih i drugih panela.
Ll
"
Ll
u
tp
.
;&.___ tH
-J'r
SI. 16.15. Presek kroz tipski podlli pallel

16 PAI\'IAO GNFJ..I NJF:
387
Ta aniea
SI. 16.16. Prcsek kroz tipski plafollski pallel
Oa bi se odredila koli cina toplote koju odilje jeuan pil Ot:1 mo ra se poznava ti te m-
periltura povrsinc panela. Ova pOlk zilvisi od toplotnih i konst ruktivnih osobina sa-
mog paneia (raclInaj uci ce lu mcuuspratnu kons trll kcij u). tl' mpcmtll rc grcjne vode i
uslova prelaza toplo te na povrsinama poda, od nosno pl afo na. J asno je da zbog samc
konstrukcijc pil l1l:la (ube to niranc ccvi kao lokalni izvori toplot e u rclativno ta nkoj
betonskoj ploei) te mperatura povrsinc ne moze biti uniformna po cciom panelu. Na
slici 16. t 7. prikazan je karakt e risti can raspon::d temperature povrsine pilnela. Ra-
zumljivo je da sc u praktienc proraeune ne moze uvoditi ovako komplikovana raspo-
dela te mpe rature povrSine panelil, pa se pribegava til kozvanoj srednjoj tempe raturi
povrsinc: I , za povrsinu tavanicc i I" za povrsinu poda.
Pod
I
.D
.
1---
Platon
u
SI. 16.17. Kriva temperatllre povrSinc pal/eta

388 B.Todoro .. i{- PROJEKfOJlA NJE POSTlWnNJA ZA CENTRALNOGREJANJI;'
Praklicno od rcuiva nje cak i srednje te mpcra lun: povrs inc pa nela os taje i daljl'
sloze no, zbog slozcnosti samog panela. Naime, uz sva logicna plljeunos lavlj e nj a. to i
dalje ostaje ti vnd imcnziona lni proble m prostiranja loplole sa singlliarnim prsle naslilll
izvorima toplote (a bin bi i trodimc nz ionalni , kada ne bismo lI svojili prc tpos lavku dil
se te mperatur a ccvi , ounos no grcjne vodc, ne mc nja duz cevi). Poznato je da se i I. i l
mnogo jednns lavnije pri merc provodc nj a toplote tesko na laze mate mat icka reSl'nj il
poglld na za lc hni cku prakslI. Sloga se u lilera luri mngu naCi pokusaji mnngih aul onl
koji S\I SC, sa manje iii vise srecc, lrlldili da pronadu jednoslava n, a dovolj no tacil il
me tod pror:lclIna panela.
Na ovnm mestu izlozicemo rezlIlt alc jednog me toda, poznatog 1I lit c raturi pod nil
zivom "teorij il st apa" (Slabtheorie), a koji je za prakticnu prime nu razrad io KoLnli lr
(A. Kollmar). Ovaj metod sc vee vise dccenija koristi za prakti can mClin, a najvazni ja
muje osnbina, sto se rczu lt ati proraclIna lIglavnnm dobro slazu sa praksom.
Polazna tacka ovog me loda je mode l jednog stapa (otuda naziv " Ieorij a stapil ")
kome se 11<1 jed nom krajll dovodi toplota (slika L6. 18. ). Slap je dllzinc II , preseb F i
obima U, a na jcdnnm njegnvo m kraju dovodi mu se koli cina loplote q. oel loplo lnog
izvora cija je te mperat ura I w. Sa svoje bocne povrsine stap odaje okolnom V<l Zdlli1l1.
tempera ture t L koli t- inu toplOlC qko w LI Z koeficije nt prdaza loplole a . Preko drll gog
kraj a sta pa odlazi ncb koli cina toplole qe' Toplolna provod ljivost stapa je A.
Z'I <lvaj slll (' a j, kada jc q" = 0, vredi izraz za kolicinu lopl ote koja se odaje sa povr-
sine st apil os olini:
gde jc:
Q= J. F m (t w- IJ IgII (m II )
111 =
AF
a s rednjl1 tc mpcnlllll<t s ili pa dnta jl: izrazom:
IgII (mil ) ( )
1",=l
t
+ 'W-' t
mil
te
I
It L
i
\ .
I
o,konv.
.c ' Cl
:.\
F
q,a
SI. 16. UI. Provodclljc lop/ol.? II
( 16.2 7)
(
( J6.2')

16 PANl ol .NO GUf:JANfJ::
U ovom izraZll pojavljuj..: se hipnboli l:ka funk cija, ali tn S ~ , pogntovu danas, ne
moze sma trati slIvise komplikovanim. Ukoliko zamislimo (posmatrajuCi sliku J6.I R.)
da Sll dimenzije stapa u pravcu upravno m na ravan crt da zmllno Yeee u odnosu na
njegovll debljinu imaecmo slul:<tj rcbra, za koji jc takoele vn:de izrazi 16.27, 16.2R i
16.29, slim sto jc sada f' = /0 i {} =:: 21, gele sui i c) sirina, otlnos no e1ebljina rebr(t .
Osnovna iel eja za primcnu mat..;mati l:ki poznalog slucaja stapa, od nosno rebra , nil
proral:un srcd njc te mpera ture povrsine panela s<ts toj i sc u tome da se u betonskoj
ploci izmedu e1ve suseel ne cevi zamisli jed<tn par rcb<tra c!t'bljinc d koji se jednim svo-
jim kraje m oslanjaju na toplotni izvor - grejnu cev, a drugim se mctlllsobno slI l:elj ava -
ju (s rafirana povrsina na slici 16. 17.). Duzina rc bra jc za polovinll prccnika ccvi m<t-
nja od polovine os nog rastoj<tnja ccvi. Prcma slici 16. \ 8., kako je vee rece no, to plo ta
s<t povrsine rcbra prc lazi na okolni vazduh li Z koefieijent prelaza loplo te a . Kod Z; I-
mislj e nog rebra u panelu smal ra se cia loplota sa njegovc riktivne povrs inc prdazi na
vazduh ispoel, odnos no izn<td medusprillne ploce, prolazcCi pre thodno kroz slojevc
cvrstog m<tlerijala, pa umes lo a figurisu koefi cije nti prolaza toplote kh , oel nos no kc .
Ovi koeficijc nli obuhvalaju prol<tz toplole od fikti vne povrsine rcbra do okolnog v<tz-
duha is pod pl<tfona, oelnosno iznad pod<t. Indeksi b i C Ollnosc sc na slojevc prema
jcdnoj, odnosno drugoj povrsini, u skl<tdu sa ozn<tkama na slibma 16.15. i 16. 16.
Koeficijenti su definisa ni pozn<tlim izrilzima:
I. 1 .
KII = J h. 1
- +2: -'
all A
b.
( 16.30)
gde su b;, oclnosno C; dcbljinc sllljeva II skladll sa oznaka ma na s likama '16. 15. i 16. 16.,
il Alii i Ad odgovariljuei kodicijenti toplotne provotlljivos ti materijala.
Polazeci od poznatih rc laeij a za stap, odnosno rcbro, a sledcci n<t pred n<tvcdcnu
itl cju 0 fiktivnom re bru iz medu ubeloniranih cevi t1 0bijaju se sledece rel<tcijc:
- za srcdnju tcmpcraturu povrsi nc podnog panc\a:
k
Ip = I;+_c [1/ (I" -I;)-K,,(l-I/) (/;-1,.)] (1 6.3 1)
a
c
- z<t srednju tempcraturu plafo na ispocl podnog panc lil:
I, = I" + k" [17 (lfl -1,,)+ K
c
(1 -1/) (I" -I;)] (16.32)
a"
- za odavilnjc toplot e podnog panc\a po jedinici povrsine
q I' = kc '/ (I" - I; ) - kc K" (1- '7) (I; - I,,) (J 6.33)
- za odavanje toplote plil[onil is pod podnog p<tnc la po jedinici povrs ine:
Cfl = kb 17 (Iff -I,,) + k(, Kc (1-'7) (I" -I;) (16.34)
u cemu su:
(
m-/)
IgII -2-
17 = (16.35)
mi
2

300 II. TudOlYJI 'i c' Jlo I'OSTROlr:.,V1A , ... 1 ' r::STKIl V() GRFJAN1/-;
m=
k" + kr
AIJ d
(16.]6)
( 16.:17)
Sva obe lc7.CiViinja prema slid 16.15. U izrazu 16.:17 As preustavlja klleficijl'nt
provodljivosri materijala izmedu ubetoniraoih ccvi .
Tn:ba jllS naglasiti da je u gornjim izrazima koriscello jns jedno pojedllllstavljenje:
duz illa fiktivnog rebra umesto (I-{f)fl, racunata je [fl. To zllaci elil jc 1I millemati l:-
kom muddu grejna cev redukovana nil tanku (bez c1imenzija) ver tikalnu ploclI visilll:
d, s to mcdlllim nema ncki bi!all lIticaj na laellus l n:zultilta.
lzrazi 16.31 do 16.34 vllze za slllciljevc kada SlI templ'fatllrc vazdllhil 1I proslorija-
rna iznad i ispod panda razlicit e, tj . I; I". Ukoliko SlI ove te mpera lure jednakc, bice
I, -I" = O. pa se gornji izrazi znat 00 pojed nostavljlljll.
Isti uvi izrazi mugu sc prime niti i za pruraclIn pla[onskog grcjanja, uz
odgova rajucih oznaka prema slid 16.16.
Ncposredno koriscenje gornjih izraza za proraclInavanje panelnog grejilnja. na
primer prilikom izradc projekta, Zil danasnja slwillilnja ipak je slIvise zametno. Stoga
se 1I litenlturi , a i 1I rllblikacijamn nckih proizvudaca (na primer pruizvodai::n bakar-
nih iIi policlilcnskih cevi za panl'lnu grejilnjl") mogu naci dijagrami pomocll kojih
moze hr/.ll doci do trah' nih vrednusli. Rilwmljivo da jcdan takav dijagram mozc va-
ziti sarno za jcdan odrnkn tip panela.
Primer jeunog takvog dijagrama dat je na slici 16. 19. Ovaj dijagram je rauen nil
lls novll napn: d opisanih maternal ickih relacija, a odnusi se na podni panel cije Sll ka -
raklerislikl.: i dimenzije osnovoih vc!icina ucfinisanc: bctomkil ploCa je debljim: 70
mm, bakarne cevi SlI ugradeoc na ullbini ud 30 mm (rilclInatu do gornje iviec cevi). "
is pod bctllnskc ploce jt: tUpkl! na izolacija 30 do 50 mm i betonska konst mkcija tIl'b-
Ijinc :: 150 mm. Prl"cnik cl'vi i osoo rastojanje cevi za koje tlijagram vazi dati Sll 1I pot-
plSlI.
l'olazi sc otl leve oruinatt:. lj . od potrebnog specificoog optcrecenja panela (koie
sc razumljivll ndrcdlljc nil osnovu toplutnih gubitakn prostorijc) . Prcsek sa prvom ku-
som prilvom uaje vrednosti sretlnje lempe ralure poda. kojc sc citilju 1I gornjcm tl ell!
tlijagramil (date za nekoliko stantlddnih lemperatura vazdllha u prostoriji).
Familija kosih pravih na desr;oj strani definisc pokrivac pancla (keramickc ploci-
ce, parh.: t, it d.) i 10 prckll vrednosli loplotnog olpllra pllkrivilca. Tako na primer pra -
,
va za vrcdnnst toplot nllg ulpllra R = 0,02 m" K/W, odgovanl pllkrivacu: leraco dcblji -
ne 20 mm. Presek sa lldgovilrajucom pravom iz ovog snopa daje potn.: bnu lemperall! -
ru grejne vode. opet u zJvisnosti od temperature vazdllha u prosloriji. Za neke druk-
cije brakterislikc ovog panela (na primer dmgi precnik i dmgo osno rastojanjc cevi)
dij :> gram 6:: bili nesto drl.lk(';iji, pil bi lrebalo imati pri ruci i takav dijagram. Ustvari
lreba ras polagali jedi1im kompletom oval-:vih dijagrama bi se oni mogli u punoj
meri koristili za izradu projekla.

.
.
.
.

?
-
.
.
.
.

.
:
:
;
.

;
;

'
"

"
"

<
:
>

!
}

:
;
;

(
)
.

z

-
.

0

i
s

-
a

.
"

-
5

:
l
:

:
i

0

-
0

I
I

.
"

I
v

8

m

r
r

-
.

t
T
l

t
:

I
I

'
"

.
"

I
v

0

Q
o

0

>

.
.
.
.

.
.
.

,

v
.

c
:
r
r
l

;
<
)
'
"

I
i

=
1
5

1
8

l
C
M
P
E
R
A
T
I
J
R
A

P
O
D
A

I
,
I
"
C
)

f
1

"

1
9

1
0

J
I

1
1

J
J

1
l

1
5

lo
S

1
1

J
D

1
1

U

I

I

I

I

I

I

I

1

r

I

1
0

1
/

1
1

J
)
}
(

1
5

U
.

1
1

;
r
J

1
9

J
I

J
J

J
5

J
1

I

I

I

I

I

I

I

I

I

J

I

I

I

I

<

2
0

1
1

1
J

I

-
-
L

)
(

1
5

1
6

1
1

1
4

1
9

X
l

J
I

J
J

}
S

J
1

)
9

!

,

I

I

L
u

I

I

I

I

1
1

I
S

}
.

I

S
R
E
D
N
J
A

T
E
M
P
E
R
.
A
T
U
R
A

V
O
D
E

I
.
,

(
"
C
)

H

J
O

J
S

'
0

H

S
O

H

6
0

U

I

I

I

t

I

I

t

n

J
O
)
5

4
0

'
5

s
o

H

f
I
J

6
S

I

I

t

I

I

I

I

I

I

I
S

)
0
)
5

I
/
)
.
:
s

s
o

s
s

t
.
o

s
s

!

!

I

,

!

!

!

I

I

f

'
"

=

I
i

1
8

2
0

O
c
:

1
1

I

I

1
6

}
7

j
l
l

1
9

J
O
J
I
J
J
J
J

1
5

)
7
1
9
"

1
_

I

I

1

I

I

I

1

I

I

!

!

"

I

1
0

)
5
,

'
0

!
S

s
o

H

6
0

'
,
s

I

I

[

t

[

I

I

2
}

}
O

-
I

I
-
r

f
-
-
.

-
,

I
I
.
:
'

9
0

r

t

.
.

"

,

,

,
.

.

'

f
O

:

t

.
.

,

S
O

I

I

"
t

-
o
r

:
.
\

1
.

R
:
Q
O
O

m
I
X

(
0

2

,

R
:
O
.
O
]

L
:

t
-
J
.

R
:
O
O
S

-
0
-
i

-
-
-
,
'
r
l
.
.
.
.
c

L

R
=
O
,
0
7

'
0
'
}
'
"

,
_
.

H

r
-
,

_

5
.

R
:
O
.
o
a
-
,

,
.
.

t
-

.
:
;
:

4
=
F
.

4
.

R
=

0
.
1
0

.

'-
+
-

I
t

}
O

,

.

-
-
I
-
,
+

'+

,

1
,
-
_

i
+

.
.
:
1
"
:

-
U

'

J

-
z
:

-
+

.

r
-
+

,
.

L
.

l

'
.

-
j
-
.

"

'
l
:
!
"

.
.

"

,
l
j
.
.
.
.
.

,

i
'

1
-
1

"
"
-
'

.

r
'

.

.
.

'
'
;
'
'

f
+

t

.
:

.
.

'

.
.

'

,
.
I
!

"
'
,

H
"
:
'

-
C
'

-
"

"

7
_

r
l
'
:
1
-
'

I
.
J
.
,

,
I

I

J
[

.
.
.
.
'

"
I
T
'
-
:
"
!
'

'
.
'

'
.

"

.
,
'

I
"
f

l
'

!
.
I

,

.
.
.
,
r
l
l
l
l
l
,

I
I

I

I
"

I

I
X
L

I
.

I
I

I
'

,
1
_

I

'
_
[
1
.
1

1

c
i
T
i

3
:

"
'
'
'
'

?
O
m

0
;
<
:

0
c
:

"
'
:
x
l

:
:
:
>

<

I

>

- ;
>
-
;
:

<
:

.
,
.

r
-
'

C
)

;
:
,

t

:
:
.
.

:
-
:
-
:

.
.
.
.

'
C


392 B.Todorov;c PROJEKTOVA.'I'JPOSTROJNJA ZA CNTRALNOGRElANJ
16.6. PREDNOSTI I MANE PANELNOG GREJANJA
Vee je receno da je kod najecsCe primenjivanih panelnih grejanja - plafons}.; (If, ,
podnog - raspodela temperature vazduha po visini prostorije veoma povoljna - \ rl t
bliska idealnoj , SIO je znacajna prednost u odnosu na neke druge VISle grejanj a.
U pogledll lIsiova ugodnosti kod panelnog grejanja odava nje toplote zraecnjcm ,"
strane prisutnih osoba je manje, kako zbog zracenja samog panela, tako j zbog "l',
prosecne temperature okolnih povrsina. Zbog toga je mogucno sniziti temperatu!
vazduha u prostoriji, odnosno povecati odava nje toplote od ljudi konvckcijom. Ni;:;,
temperatura vazduha II prostoriji smat ra se povoljnijom 1I higijenskom poglcdu, a "
slucaju gubici toplote su neSto manji , pa mok mo govoriti 0 izvesnoj
energlJe.
Zahvaljujuci niskim temperaturama grejnih povrsina (niZim nego na grejnim t. "
rna druge vrste, na primer radijat orima), na njima nema intenzivne konvekcij e, 1"',
nema ni intenzivnijeg pokretanj a ni kruzenja prasine po ptostoriji . To znaci da jc I l',
vrsta grejanja u higijenskom poglcdu veoma povoljna: vazduh za disanje je Ci,\ .I,
odrZavanje cistoce je Iakse.
Kako panelno grejanjc radi sa relativno niskim temperaturama. to je i tempera lll
ra grejne vode nih nego kod drugi h vrs ta grejanja i najccSce iznosi oko 40 do :; 0 O(
To pruZa mogucnost koriseenja alternativnih izvora energijc, kao sto su topl\'\ e
pumpe, sola rna, pa i geotermalna energija.
Prostorije grejane panelnim grejanjem nemaju vidna grejna tela, sto pruia ,
slubodu uredenju enterijera: grejna tela ne zauzimaju prostor, drugim rccimn . c'
smetaju". Os im toga aka su paneli rasporedeni po celom plafonu, odnosno p'"
mogucno je u zgradama kanr:elariskog iii sli enog tipa, ukoEko se ukaZe potreba. r
me rati zidne pregrade. bez potrebe da se intervenik na instalaciji grejanja.
Najzad, kroz cevi ugradene u plafone, podove, pa i zidove moze se u Ietnj em p,
riodll propust.it i ras hl ade na voda i time omoguCiti i Ietnje hJadenje prostorijc. R 1
zlImljivo da se 1I takvi m slucajevima mora paziti da temperatura povrSine plafop 1
poda iIi zida nigde ne side ispod taeke rose za us love koji vladaju u prostoriji.
Glavna zamerka koja se moze dati grejanju je dosla velika topI, lil1;1
inercija, koja smanjuje mogucnost regulisanja. Preciznije reeeno, sa panelnim grcja
njem nije mogucno adek.-valno pratiti promene spoljaSnjih i uslova. ukoL
ko su te promene brze.
U nedostatke panelnog grejanja ubrajamo i einjenicu da se ova instalacija tnLl r ;t
cesto izvoditi sinhronizovano sa gradevinskim radovima, sto u nekim slueajevima mo
ze da pOSkllpi izvodenje. Inace Sll troskovi izvodenja panelnog grejanja visi ncgo Z:I
druge instalacije (recimo radijatorskog) grejanja. Neke nove tehnologije, kao sto jt;
primena polietilenskih i polipropilenskih cevi u podnom grejanju, vode ka smanj enjll
ukupnih troskova izvodenja. Takode dobrim uskladivanjem j arhitektons-
ko-gradevinskih projekata mogu se postiCi znatna pojeftinjenja.

16 GNFJANJE
303
16.7. IZVOf)ENJE PANELNOG GREJANJA
Posln jc pilncl simbi llZil masinskih i gradcvi nskih c le men"la. 10 je i njcgovo izvo-
dcnjc bidisciplinarno. Koordinacija izmcdu dve strukc. masinskc i gratl evinske, poi:i-
njc pri izratli projckala , a zavrsava sc na gradilistu objckta. Prnjcklom mora bili tlcfi -
nisana grael cvinskii konslrukcija 11 koju cc biti lI grade n panel , dimc nzijc panda, izola-
cija, kao i konfiguracij a cevovoda, koja proizilazi iz loplolnog prorai:una.
Na objcktll sc 1I principll prvo uracli gradevinska pod loga za pa nel , zali m do lazc
masinci koji pos lavljaju ccvm; zmijc sa prikljll i:cima i na kraju gradcvinci daju konai:-
ni oblik pane lu. Medlilim, postojc i slll cajevi bela sc i graclcvinski i masinski radllvi
obavljajll sinhronizovann. 1I jed nom pOleZll .
16.7.1. Izvodenje plafonskih panela
Konslrukcija plilronskllg pane/a mora bili prosludiranil i prccLZlrana .l os pri pro-
jcklovanju, S obzirom na spccifi cne probk:me ves anja cevnih I.mija. Jcdan od nai::i na
poslavljanja plaronskog pane la je prikazan na slici 16.20. Meduspralna bClonska rell-
rasta konslrukcija (I) je lIradcna prelhodno i na njoj Sli obczbcclcne vdaljkc za vcSa-
ni e konstmkcijc koja nos i CCVl1l1 zmijll.

2
3

3
Sf. 16.20. f'lliJollski pallel ispod medllspralllc kOllslmkcije
Na noseeu konslrllkcijll (5), koja jc najceS';c od profilnog gvol,da, dok je jos na po -
du, monlira se cevna zmija (4) pre ma masinskom projLklU. Tom prilikom se izvrse i
pOlre bnc provere (hladni vodeni prilisak, ispravnml lIJ1l1lrasnjeg swt log profila) . Za-
lim se cela konslrukcija, zajcdno sa ccvima podi gnL' (uz prethodno pos tavljanje izola-
dje (2) na mesl o) i prievrsti za medll spralnu konslrllLiju pomoclI, za 10 vee predvi-
de nih vesaljki . Posle toga oclozdo se nabacuje maher I ' vise slojc .a. Maller je od kre-
ca i cemenla sa dodalkom .iulanog tkiva. Pre posled':jl' g sloja mallt:rll paslavljll se ra-
bie mreza (6). Ukllpna debljina mall e ra (J) z<ljedno sa cevima ob;;;no iznosi oko 70
mm. Prilikom nabaeivanja malte ra od pnsehnog jc znacaja da mailer pr:one dobra lIZ
Ct:vi sa svih strana.
Drugi nacin posl3vljanja plafonskog pane", prikazan je na 16.21. O"de se me-
duspratna konstrukcija (sa ugrademm slIpiJim blokovima) izvodi sinhron;,wvano sa

WI n. Tot/ore",,;,' I'I?OJ J: E.YJ. I 7_1 C/:.YT/( 1 LNO G RI::I.I YJ I::
pandom. Na Il\lrizontalnu donju llpla tll pl "l"o n<l Pllst"vlja sc neuphnli nd
mrc7.a lld 11l.:Jonskog gvozda. 11(1 kuju se mont ira cevn<l I. l11ij a (uz we obavcznc PrtlVl: -
re). pa Sl ' sve to /. ,tiijc bdullOI11. Posle toga postavljaju sc suplji blokuvi. dovl'sav;1 : 11' .
l11atura oel bctllllskug gVll/.da i bctollira preos tala meduspratna kUllstrukcijn. Toph ,J-
Ila jzolacija. hidmiwl'lcija. slojevi poda i maltcrisanjc plafona ratle Sl.: naknad'll ).
Ovaj Ililcin obczlx:tiujc idcalnu intcgraciju plafonskog pancla u klll1 \ .
trukriju. ali za ht cva dnblll nrga nizaciju rada na gradilistu. poSIO Sl.: radnvi na U:Vllll j
zllliji. na postavljanju armature od bctollskog gvnzda i bct oni[(lnjc mor<lju izvuti ili
si ni1ronizovano.
L C
I
SI. 16.21. 1'laJol/.\'ki pallcl illiegri.mlllllllcdllspralllli kOll.I'lmkcijll
I. 2, J. - Slojcvi poda; 4. - I1idroizolaeija; 5, 7, II. - Beloll; 6. - Top/oilla izolaeija;
9. - CCl'Ila ZlIIija; 10. - Maltcl'.I'a rabic IIIrezolll ; J I . - Vdaljkc ad projilllog gvozda
7
5
I
1-----
....J ________________ =----"-'f'+JL-----'
51. 16.22. Lamelasli plaJolIski pallei
1. - Grejlla cev; 2. - A/lllllillijlllllSka lamela; 3. - Rabie mrel.a; 4. - MalLer; 5. - Noseca
kOllstrukeija ad projilllog gvaida 6. - Rejlck1l1jllf:a ailllllillijlllllskaJo/ija; 7 - Medllspratl
lll
kolt.\tmkeija

/6. PANELNO GREJ! INJ Jf)5
Lamclasti plafo nski panel jc varij ,mta pla[onskog grejanja koja ima Zil cilj da u iz-
vcsnoj mcri smanji toplotnu inercija ove vrst e greja nja. Princip je da se na grej m; ccvi
prievrste lamcle, obicno ad li ma, koje brl.O odvode toplotu od ccvi.
Modeli ovih lamc!astih pla[onskih panela uglavnom SII definisani patenlima pnjcdi -
nih proizvodaca, a izmedu scoe se razlikuju II naci nu pricvrsciva nja lamelc za lXV i Z,l
pla(on, u vclicini i obli ku iamela, \.I nacinll vezivanja sa mal1 erom. Na sli ci 16.22. pri-
kazano je jed no rdenje lar.: ,-:.lSI 0r, pla fonskog pa ncia.
Oblik same lame le mozt: ':: .1 bude razli cil. Na sli ci 16.23. prikazano jc nckolikn ka -
raktcristicnih oblika lamc la. Lam.::1c mogu da budu ra ll ne iii talasas le.
a
b c
d
e
0
0
0
0 00
a
2
0 0
00
00
0

0 0

. 00

0
0
0
000
: 00
. 0 000
' 0
0
0
1
00
c=-, ';1
08
00
0
0
00
00
c: 1'1 0
0
0
000
0
a
, 000

0
0
0
' 0
0
0
0
0

"I. . ;; :n. lzgled trekih palclIlirallih lame/a
Postojc i . ..7 sa donjc stram:, slika 16.2t
Ne maze se sa sigmnoscu u kojoj meri je lvakvim resenjima smanje na toplo t-
na inercija ? Ia[ons!;e:; panela, .: li jc neosporno cia je ras poclela temperature pia ro na
ravnomcrnija.
.... -- 60cm I
3
SI. 16.24. Lamclasli plaJolIski pallel bez maliera 1. - Grejlla CCV; 2. - Izolacija;
3_ - Allllnillijlllnska lame/a_
:'vrnenimo jos jedan ti p plafonskog grejanja, takode pat ent irani, sa slobodnim
grejnim cevi ma u prostom dllplog plafona. prikazan na slici 16.25. Grejne cevi (4)
okacene Sll na medllspratnll (I), koja sa donje strane ima toplotnu izola-

396 ll. To<irm)l'ii PIIOJEkT OI :1 ME I'OSTROJC,vJA ZA CENTR-JLNO GJ?EJANJE
ciju (2) prcsvueenu rdkklujucllm aluminijum'ikom rnlijo m (3). Ploce (5) kojimct se Sil
donje stranc zat V<l r<l prostor dllplog plafuna mogu biti od gipsa, plaslike iIi metala,
najeescc <l lllminijllm<l . Ta ploca us[v<lri prc ts[avlja plafan, il lorlola sc na nill sa
gi'cjnih ccvi prennsi skorn iskljucivo zral:e njcm. Montaza ovakvog sist ema je jed nos-
tavnij <l nego panda sa ubetoniranim ecvim<l, ;1 cvenill alnc naknadne int c rve ncijc iii
rckonstrukcijc Sli lako izvadlj ive. Toplo tnil inereija je znil tno smanjena, a mogucno jc
ko riscenje grcjnL' vode te mpe rature <J()!70 C, iii pare niskog pritiskil .
1
4
' . .
._-
" ........ . ' , ' , ' .. .
. . . ' , .. . " . .- . " . ' .
' ,' . . .... .... , '" ,, " .. .. . ', ' .... ','
.' :' .... . ... . :. .. :.:::\ .. <.\:: ..... .. .. '.
..... .. ... "':' .. . .. . . - . . . . . .. .
'. ': . ,', ', ', .. 0'. .: ... ....... .... .... .. ', '
', .... .. ' .... : .. : ... , .: .. ... ... . ', ', . . . ".
. , ' , ' , .... '.
'. " , " . ..... .... .
.. .... .. . . .... . ...... ............ .
. . . .... - : ........................ ........ .
-' " . ' " ... , ' . . ..
5
. ' .
Sl. J 6.25. Plq[onski panel sa slobodllim grejnim cevima
16.7.2. Izvodenje podnih panela
Ugradnja pod nih panela jednostavnija je od plafonskih, posla se panel p051nvlja
sa gornje strane meduspratne konstrukcije. Na betonsku plocu (meduspratnu konst -
rukciju) postavlja se toplotna izolacijil (prema masinskom projektu, odnosno na m-
novu toplotnog proracllna), a preko nj e polivinilska folija koja ima za cilj da zastili
izolaciju od prodiranja vlage prilikom nanosenja prvog sloja belona. Zatim se nanosi
prvi sloj betona u debljini b
l
(vidi sliku 16. 15.). Kada beton tek toliko oevrsne da sc
po njemu moze hodati, po laZe se cevna zmija, ispituje i povezuje sa razvodnom i pov-
ratnom cevnom mrezom. Najzad 5e ccvna zmija zaliva betonom sve do projeklovane
debljinc grejne plocc, vodeCi racuna da ccvi budu dobro obllhvaeene sa svih strana.
Neki put se u sloj betona b
l
(slika 16.15.) ugraduje armaturna mreza od betons-
kog gvozda i to pri vrhu tog sloja, lIZ samu grejnu zmiju. Ovakvo reSenje je neophod-
no ako se grejna zmija pravi od cevi od polipropilena ili polietilena (pa i onda kada
Sll upotrebljenc meke bilkarne cevi). jer se te cevi moraju fiksirati vezivanjem za ar-

16. I :-I NF. I .NO
3()7
Illil lurnll mreZlI, b ko ne bi prilikom be toni ra nja pome ril !.:. je l" kHV Uil
st' prl' ko pnlivi nilske fo lijc slavlj a ar mal urtl a mrcl.iI nil koj u Sl' polazu i vczuju CCVIll;
zmijc. Na [otl)gra fiji, slika 16.20, vide cevnc zmijc po loze nc prcko arma lurne mrc-
zt' pre bc toniril nj a. Ccvnc zmijl' se za armalurtlU mrczu vczuju z icom, a li su
nL'\., i proizvoclaCi ns mi slili pri gnda n pribor: .i a hacc (lei plast ikc koji sc nal iell na a rma-
lurnu mrcZu, a Ko jima jccl nost avnn fiksiraju ccvi u zc lj cnn m r o lolaju, za tim kali b-
risil nc r ncimcl acc za pus lavij illlje a rmalurl' na polrcbnu visinu i s!. . Ci mc sc mont aza
pa nda ml ct' vi i ubrLava. Za razliku lJd prvog opisan()g
naCi na mont az<: . ovdc sc na li va njc lx:tonnm obavlj a u jcclnnm r olezu, pos le r os lil v-
Ij a nja i ispitiva nja cevnl' zmije .
,
\
,
,
. \,
.\... . \ . , ...
't - ,
. \
, . . \
. . \ . . " ... 4 \ .
\ \ " '.,. \ :.. \ .::
\ \ . \'. '\ ' -.
. '. . ...
" \ \ \.
\ '.
\
< ,
\ " '\, '-\ \
\ \ '. '
\ '. .
\ '
. \' ..
" '. .
! "
\
1 '
\
\ \ .
\
\
SI. 16.26. Po/agal/}e cevl/C zmijc podl/og gre}al/}a
Pome nimo najzad ci a poslojc i pacini pane li koj i opo nasaju istorijski rimski hipo-
kaust, opisan u poglavlju 16.1 . Rec je 0 objeklimil koji imil ju vil zdus nn grejanjc, il kod
kojih se topao vazduh za uba"ivanje u prost oriju vocli bt:tanskim kanal ima nepos rcd-
no ispod poda. Na taj nacin Lie u loplntne e nc rgije koju nas i vazduh precl aje sc u tim
kanalima podu, cime se el obija i poclno grejanjc. Ovakvo rdc njc maze se naCj u nc-
kim crkvama.
16.7.3. Cevi i cevovodi
Prilikom izbora cevi za pane Ie mora se zadovoljiti uslov cia one tre ba da butiu iz-
vanredno trajne. Ne sme se dozvoliti da ube tonirana cev, cak i posle niza godi-

.lOS /I. Tor/oml';,' PROf I':}""I'OI ',I,Vf I': />()S'f'/?Of l':.vf.1 /..., (' I':,VrKI LNO Ci Rf-J,1.'Vf I':
na,usl(;d ()stcc(; nj ll (rl'l:imn od koro1. ijc) prowri . St" te knjc t<l kvim sili cajevima mll'!l1
dn nas t<l nll su vdikc, a njihovo otkl anj anjc ko mplikova no i skupo,
I'rvi pa nd i rackni su m.l cdi cnih (; rnih ccvi, rcdc od bak<l rnih.
Pa nc li izradc ni od celi cnih c(;vi, ukoliko su i1.vcdcni ko rcktno po proceduri , m""11
'"
cia budu dugllvd': ni , sto je n<l prakti cnim primerima i provc reno. Bitno j(; dOl bct oll '"
spoljne stra nc dobra nfl lcgnc nil ccv kako se nc bi formiralc supljinc uz spo ljni zid (T
vi. Na mcstima takvih suplj infl vrc mcnom do lazi do kornzije na spo ljooj stran i (c, i.
sto u kr<l jnjcl11 slucaju dovodi cl o pojilve procurivanja. I<orozij a sa IInutrasnj .:
ccvi jc iskljuccnn. ukoliku su ccvi ncpreki dno ispllnj enc vodom.
TL! mpcratursb dil ata L!i j <l cL' li cnih cevi II dobroj mcri jL' s,lObril1. na elililt <1 ciji ", ' III
n<l . Medll tim. zbog r<l /.l icit e toplotne provodlji vos ti celi ka i ilc tOTI<1 mora se vo<ii tl I,,
cuna da prome ne te mperatun; grcjne vode ne budu nagk - slo lI os talo m vil zi Iii \\,'
pane k; sa lIilelo niranim cevima. bel obzira na ma terijal cevi, Posebno se Z<l ht l'V; 1 d; ,
prvo II zgrev<l nje novougrade nog panel a bude postllpno.
Urcjne zmije ocl ce li cnih cevi su dovoljno krule. lako d <l ne postoji opas nost da II
toku mont aze dodc do izmcne konri guraeije, !i to sa bakarnim i pl as ti cnim ccvim;1 nijl
sili caj. Ova osobina celicnih cevi cini ih vrIo pogodnim Z<I izradll pl il [o nskih panch
Celi cne cevi nijc mogll eno kva lifikova no savij at i na Sil mo m gradilis tll , 11. tog r;lIl, I
gil ccvne zmijc sc nil gradilistll pravc od pravih cevi i fa bri cki izrade nih cevnih
od rccl cnog radijusa. To za ht eva vcIiki broj zavilri va nj a. ;1 zavilr ivaci moraju imati (HI
govilfajucll kva lifikacijll , jc r sc ne SOle dozvo liti da sc uslccl loscg zavariva nja s\c' lli
prt:sck ccvi osetno smanji ( iz tog razloga se po zavrse tkll s kl apanja cevne zmi,ic 1 .. 1
nju obilvcZllo pro pusta kali brisilnil mctil lna kugli cil kil ko bi sc provc rio svc tli
ccvi na svim dclovima) . Zbog toga je ce na mont aze panela od celicnih cevi rc hl ti vll li
visoka i t rajc dugo, duze ncgo Sil bil brnim iii plas ticnim cevima,
Dil karne cevi su skuplj e od celi cnih, it prakti cno nisu potlloznc koroziji , P;! \C.
obicno primenjuju na luksuznijim zdanjima, gde se lrazi neogranicc na trajnos t. f'.k
dutim, ukupnil cena pil nela izradenih od bakil rnih cevi moze ci a ko nkurise onima il
rade nim od celicnih, i to zbog toga sto je mont ilZii pancIa otl bakarnih cevi jednos l.i\
nij a. bria i jeftinija. Bakarne cevi se mogll bez tcSkoca savij ali na sa mo m graclil i\ 11I
prc ma potrebi i jcdnns tavnim alalom. Dalj e, bakarne cevi sc mogu isporuciti na01l) '
tillll; na kalcmovc dllzine od 50 i viiic me tara, tako da jL' broj nastil vljanja ccvi u j,''' '
no j grejnoj zmiji vrlo mali. Os im toga bakarne cevi se nas lil vljaju lemJj e nje m. ;1 1.;1 I II
ll pcraciju postllje prigodni jccl nostavni il lati , kao i po llipripremJj en materij al za k i ll
lj e njc, tako taj posao moze da obavi i radnik sa manjim I--valifikacijama od onih k"ic'
Sll po lrebne jed nom zavarivacll . Sve to cini da se na mont azi moze nadoknacliti <>II"
sto se izgubilo na skuplj em mat c rijalu.
I<ako je Iinearno te mperatursko izduzenjc bakarnih cevi pod islim uslovima () k ..
1.5 put a veee od celi cnih, mora se 0 tome voditi racuna jos pri projeklovanju, Olin" ,
no treba izbegava ti vdike duzine pravih cevi u panelnoj zmiji.
Pre ne pune dve cl ecenije na triistu su se pojavile pl aslicne ccvi izmdene na h;l/ i
po lie tilena. odnosno po lipropilena. Post oji veei broj proizvodaca ovih ccvi, Ciji proi/'
v('eli se u veeoj iIi manjoj meri razlikuju u recepturi osnovnog mate rijala. Zajedni ('kll
im je dil se cevi jednos lavno i brzo pakuju 1I pane le (isporucuju se u koturovima vcli-
kc savij aju se na gradilistu bez alala, a za nastavljanje ccvi proizvodaci su kr,"

16. P.INI: LNO GI?U.INJI: 3QQ
irali prigodan, pouzelan i prakli cilil ri ling), el a imajll prihvalljive Ic rmicke osobinc (di -
ccvi n<: mll ogo oel di lalaci.i c be lnnil) , da im .i e Izv. "ubrlillli m slarc-
njelll" .u .laboralorij i (rec je 0 sta re njll malcrijala lIzrokovanog nail.menicnim promc-
nama prit isktl 1 IcmpcC<llurc) pnlVcrc na dll gol riljnost i da Sli jefl ine. Zbog nj ihoVL'
cktslic nost i moraju SL' pri monlai i pane la vezivali za neki i:vrs l ros lilj, kil ko .i c prika-
zaoo n8 slici 16.26. Pns lll ovi male rijali imajll osobi nll da im 5e posle nckog ( uglav-
nomjako dugog) vrcmc na dc limicno mc nja siruk ili ra Illolt:klll a, os la jc da se vid i da Ii
le prome nc imaju nekog 1I1icaja na izdri ljivoSl i Iraj nos l pa nela izrade nih od lih ccvi .
Kako sc ova vrsla s lare nj" mil le r ij ala zasada ne maze simuli ra li ni kakvim skracenim
proccwm, biee pol rebllo mnogo god ina ci a bi ovi mil lc rij ali clokazali svoju ko nacnll
va lj .most za pane lno grejanjc. Zasad se od poli c lile nskih, od n. po li propi lc nskih cevi
rade sarno poclni pancli, pOSIO nijecla ll ocl proizvodacil ovih cevi nije ponueli o nekll
prihv;ll lj ivu konslrukcijll za plarnnskc panele.
Cevi SC u'jc{l nom pa ne lu mogll u prineipu slagil li na clva nacina: u vicl ll serpe nl ina
(slikil 16.27.a) ii i u viclll PUZil (slika 16.27.b).
r r" r r" r
r------"\
f
,

( - - -)
I
I
I
'-' '-- '-' '--
I
l _____ J
.-

a
b
SI. J 6.27. Slagallje cevi II vidll serpclltilla (a) i ll vidll pllza (b)
obzirom cia le mpe ratura grejne vocl c pri proliea nju kroz grejnu zmijll opacl a,
ako jc panel.staga n II vidll serpe nlina, pojavice se izvesna razlika u lempera luri grej-
ne povrii ine na jeclnom i drugom kraj u pa neia. Ova razlika se moze iskorislili , li Z do-
datna konstruktivna reSe nja (slika I G.28.b i 16.28.c) ci a se pojaca grej a nje reeimo liZ
spolj <ci nji zid i ii prozor.


/ /ltll/////////(/ ///
))77?777J?717 17)))))))))/
;;;))7))7)777))))));7)7//.
/J/7/71J//7/Jlll))))7/)71.
CD
SLlli;:iiJJ.. Neke varijallte s/agallja cevi II vidll serpent ilia

Ukoliko su ccvi 1I vi dll puza, ncma osel ne razl ikc 1I le mpaaluri gn:jllc' p,
vrsiflc na jL,dnom i drug.,m krajll panda, jer su uvek jedna pored drugc hl ill ll1lj .. I
loplija cev, pa.ie Ic mpcrillura povrsine panela manjc-visc ujcdnacenil. MeLiulinl I 'I
oVilkvim pakov;lIljCJ11 mol", so:: obczbeuil i dil panel odajc loka lno (recimo pornl P II .
lOra) VCClI koli Cinu loplol ' ; viuel i prinu..: r na slici 1I'i.29.

I r----, I
I I ___ ---> I I
i : I
L ______
St. J6.2V. Stagallje cevi II vic/II puza
Prikljucak nil povrilt ni vou
/
/
('evna zmi ja
Prikljucak 11 2 dovodni vod
sa vcntilum u urmaricu
St. t 6. 30. /;ema pnvez.i-vallja ptaJoIIskog pallcta lIa ceVlIl1 mr.eifl

16. PANELNOGREJANJE
401
Povezivanje panela sa razvodnom i povratnom cevnom mIeZom mora da zadovolji
potrebe ured nog odvodenj a vazduha iz vode. Ako jc u pitanju podni iii plafonski pa-
nel, cevna zmija treba da bude izvedena korektno u horizont alnoj ravni , a prikljllcci
moraju da omoguce kre ta nje vazduha prema najvisoj tacki prikljucne mreZe. Na slici
16.30. prikazano je sematski povezivanje plafonskog pane la na mrd u (ovaj problem
je naroci to oset ljiv kod pl afonskih panela) . Ukoliko se radi 0 panelu na najvisoj c tazi
(tj. ako cevnil vertikala ne ide dalje), povr?tni prikljuCclk se mora izvesti analugno
prikazanom, stirn sto se na najvisoj tacki nal azi sud za sakupljanjc vazduha. Priklju-
eak na dovodnu cev, zajedno sa rcgulacionim ve ntilom, obicno je smd ten u poseb-
nom ormaricu postavljenom na pogodnom mestu u zidu.
Povezivanje pod nih panela sa mrdom je manje kriticno, posto se prikljucci i nil
dovodnu i na odvodnu cev po pnlvilu nalaze visinski iznad grejne zmij e. Obicno sc
oba prikljucka smestaju u zajedni cki ormaric smes ten na pogodnom mes lu u zidu. U
praksi Cesto se u jedan ormaric smestaju prikljucci za vise susednih grcjnih zmija. ve-
za nih na zajednicki razdelnik, odnosno sabirnik. Na slici 16.31. prikaza n je jedan
komplel razdelnika i sabirnika za vise sused nih grejnih zmija od plasticnih ccvi (isto-
vet na resenja vaze i za podne panele od celicnih iii bakitrnih cevi). Flltografija jc nilp-
ravlje na u fazi mllntazc, pre betoniranja cevi i pre ugradnje ormaricil.
St. 16.31. VezivG/rje podlliil palleia sa sabimikom i razdetllikom
Na slici 16.32. prikazani su isti razdelnik i sabirnik u kmpnijem planu. Na razdelniku
(na slici gornji elemenat) nalazi se po jedan regulacioni ventil za svaku zmiju, g1avni regu-
!acioni ve ntil i automatski ventil za ispustanje vazduha. Na sabirniku (donji elemenat) se
za svaku zmiju nalazi po jedan regulacioni navijak i takode automatski venti! za ispustanje
vazduha. Tu su takode i slavin a za punjenje i prainjenje, termometri (na dovodnoj i od-
vodnoj cevi), a trebalo bi da na prikljucku svake grejne zmije bude i merac proloka, koji bi
omogucio pravilnu raspodelu grejne vode na sve pane1e. U primem na prilozenoj fotogra-

402 /I ",d",.,,,.;; rwc lj U,T() I :I SJ I: l'OS7'I,OJ F,\J. 1 7_ 1 ( '/:"STRA I .NO G [,F)..! NlI:'
fiji. mccllllim. ncma mCril cii prolllkil . p<l Cc kolicinc gn;j nc vocl c za pojecii n,
zmijc bili 1l'7.l: i ma njl' prcclzno.
3
\
, '.
SI. / 6.32. Sabimik i rtlzdc/llik ZlL podll c pallele
Ekspanziona
posudo
5
2
1
I
L
(; k I
SI. / 6. 33. Veza radijatorskog i pallclllog grcjallja sa meSalljcm
Ako se 1I jeclnoj zgradi po red pane lnllg greja nja nalazi i radij alo rsko iii ne ko drll -
go grcja nje, razvoclnc ffifde jednog i dnlgog grcjanja moraju na adekva la n nacin bili
razdvllje nc. Na slik a ma 16.33. i 16.34. dali Sli 1I prineipu prime ri medusobnog povezi
vanja panel nog i ril dijil lorskog grejanja. U oba primera pilne lno (1) i radij a to rsko (2)
grejanje snabdevaju se loplo lom lz islog izvom (3), koji moze bili kotao iii podsta nica
daljinskog grejanja. Podrazumeva se da taj izvor ima regulisanu te mpe ra turu vode (II
zavisnosti od spoljne te mpe rature) na bazi siste ma 90nO 0c.

16. PANELNOGRFJANJE
.f03
Na primeru Sit slike 16.33. mrezc panclnog i radijatorskog grcjanja imaju.odvoj e-
ne pumpc (4) i (5), s tim sto se za radijatorskll mreZ\I koristi ncp?s rcdno vmhl
iz toplotnog izvoril, dok sc za panclno grajanje grejna voda doblJ<l md anJcm II lro-
krakom vc ntilu (6) vode iz toplotnog izvora i povratnc vodc iz paneia . Potrebnu tcm-
pcratllru vode konlrnlisc te mpcraturski sc nzor (7) koji upravljil motornim trokrakim
venti lom (6).
3
Ekspanziona
poluda
5
2
6
Ekspanziona
. posuda
Sf. 16.34. Veza radijatorskog i palle/nog grejallja sa razmelljivacem toplote
Na primeru sa slike 16.34. mrde radiJat orskog i panel nog grejanja potpuno su
razdvojene. Cirkulaeiona pumpa (5) pokrece grejnu vodu iz toplotnog izvora kroz ra-
dijatorsku mreiu i kroz primarni deo razmenjivaca toplote (8). Mreza panelnog gre-
janja dobija grejnu vodu iz sekundarnog dela razmenjivaca toplote lIZ uCesce posebne
eirkulcione pumpe (4). Temperaturski senzor (7) kontrolise temperaturu grejne vode
i lIpravlja prolaznim motornim ventilom (6) na primarnom krugu razme njivaca.
Prvi primer (slika 16.33.) je jednostavniji i jeftiniji (ima manje lIgradcne opreme),
medlltim u ovakvom reilenjll postoji opasnost da usled eventllalnog kvara na sistemll
regulaeije u panele nepredvideno dospe grejna voda nedozvoljeno visoke tempe ratu-
re, sto bi moglo da izazoye neocekivana naprezanja 1I betonskom delu pancla, pa i
osteeenja. Sa drugim reSenjem (slika 16.34.) tako ndto prakticno ne moze da se do-
godi .
16.8. PANELI SA ELEKTRICNIM GREJACIMA
U prakticnoj ptimeni je jos jedna vrsta panelnog grejanja, kod koga se, umesto
ubetoniranih cevi SII grejnom vodom, 1I plafonu, podu iii zidu nalaze lIbetonirani
elektricno-otporni grejaei. Rec je. 0 elektricnim grejacims posebno prilagodenim ZII

404 8 1'01101'01';<: rOS1'RO}f,NJA 7..1 CENTRA I ,NO GREIANJE
lIgrlldnj\l \I beton. Nil slici 1() ,35. prikazan je jcdan t"kav cle ktricni grejac pripr,wlje n
za lI gradnju 1I panel. l'rnizvll(laci ovih grcjaca obicno imaju 1I svom programll grejaCo,;
razlicite snagc po jcdinici povrsine, lako da sc mogu formirali paneli sa razli ci tim
toplotnim oplcrcccnjem, prcm<l potrcbama grcja nj (l,
Sl, 16.35, Elektricni grejac za pane/liD grejallje
Glavnil osobina ovih clcktri cnih panda jc jednostavna ugradnja i niska uknpna
cena, a i jednnstavJ1 0 rukova njc: dovoljno je sarno okrcmlli prekidac i cvcntualnll po-
desiti lermos lat. Osnovna pak mana im je ncmogll cnost konlin\l alnog regulisanj il .
Trcnutn(l snaga ()vih grt;jaca podcSava St; po principu lIkljuceno/iskljuccno, vodt;nn
nekim lcmpCralllrskim scnzorom, To znilci cia cc se pri spll ij asnjim temperatllrama,
visim od projcktne, pilnclni grcjac ccsto iskljucivali i ponllvno ukljllcivati , p<l cc i
Icmpe r<ltura poda biti promenljiva, (I mnglo bi da dode i do dopunskog naprcza nja u
bcto nu, odnosnn malt e ru, lIkoliko bi skokovi temperature uslcd diskontinuilt;la bili
znatni.
Elcktri cni grcjaci za ponelno grejonjc, koji sc danas mogu naei na lriislu vrlo Sll
kV(llitetni i dugotrajni (mnogi proizvodaci dajll Z(I ove proizvodc vrcmenski neograni -
eenu garancijll , sto bi tre bolo da bude znak izllzetnog kvalile ta). Medlltim, cinjenic(l
je dil svaki eleklricni grcj(lc nosi sa sobom pot e ncij(llnll mogucnost pregorevanja, knje
sc moze desili i posle vise godina nes me t,lnog rada.
Recimo na kraj\l JDS i lO da ncposredno koriscenje e lektricne energije Zil grejanjl:
prostorija putem clektroolpornih grejoca, pogotovu ako se elektroprivreda zemljc
bazira preteZno na tcrmoelektranama, predst avlja zlollpotrebu nacionalnih cnergcls-
kih resursa, iZllzcv u slucajevima kada nc postoji tehno-ekonornski prihvatljiva altcr-
nat iva, odnosno lIkoliko se nc koristi period dnevne minimalne potrosnje.
16.9. POSEBNI PANELI
Postoje grejni uredaji koji donckle odstupaju od klasicne definicije panela (grejna
tela integrisana u gradevinske povrsine), ali se ipak mogll svrstati u panele, Ovde ce
biti pomenula dva taha uredaja: viseci zraeeci grejaci i paneli za topljenje snega.

f 6 PANfof .NO GRFJANJ
/0:;
16.9.1. ViseCi zraceCi grejaCi
Na slid 16.36 prikaz01no jc jedno rdenje viscccg zrilceceg grejllc;] u izglcdu neloz-
do i u preseku. Li meni pillst (1) t e ~ n ) je poveza n sa grejnim ccvima (2) zava rivanjc m
iii nckim dntgim odgovnriljuCim nacinom i precl stnvlj il zracece grej no tela. koje odajc
toplotu nanize. 17.0 lacij a (3) sprccava osc tnije odavanje toplote nilviiic, a bocnc obo-
rene straniee (4) sputavaju intcnzivniju konvckciju sa do njc strane.
I ~
1=
r
,
~ ~
c
,
,
?
c
,
Pogled odozdo
3
B=170cm
Presek
51.16.36. Prikazjedllog viscceg zraceceg grcjaCil
Grejaci se obicno rade u vise metara dugackim trakamn. Primenjuju se za grejanje
velikih i visokoih prostorija, kao sto su fabrickc hale, sportske dvorane i sl., odnosno
onih objekata kod kojih zbog velike unutrasnje visine dolazi do osetne n1zlike u tem-
peraturi vazduha po visini. Grejaci se obicno postavljaju ispoel samog plafona, a tem-
peratura grejne vode je 90nO e, pa i vise. Ugodnost se posti.Ze zracenjem toplote na
mesta gde se Ijudi kreeu (a uglavnomje rec 0 prostorijama u Kojima su osobe stalno u
pokretu), dok je temperatura vazduha relativno niska: od 15 do 18 C. Zahva:jujuCi
pozna tom efektu panelnog grejanja, temperatura vazduha po visini prilicno je ujeel-
naeena, taKo da gubiei toplote kroz krov i gornje de love zidova nisu preterano veliki,

./06 R. TodorrJI,if. PROJEKroVANJE 1'()SrROJF.VJA ZA CJ::NTR.1LNO GREfANJE
u svakom manji ncgo k;lda bi sc isl i prostor grl"i ao radijatorima iii vazdusni m
grcJan.l e m.
Za proracun ovi h grcjaUI mozc sc koristiti metoo prikaz:ln u poglavlju 16.5., od-
nosno izrazi 00 16.30 do l6.17. ali mt'difikovani na oogovarajuci nacin. Tako c,'
umcs to koeficij enta kc figuri s;lli Cl,. lI mcs to prccnika cevi d pojavicc se dcbljina lime-
nog plas ta, kocficijent provodljivosti ..1 8 odnosicc se na m3terij al limenog plas ta, do!..
6:: tc mpcralllrc vazouha sa gornjc i donje biti medu sobomjednakc, ti. I ; = 1
u
.
Na sli ci 16.37. prikazan je braktcrist iean rasporcd viseCih zraeecih grejaca u jed-
noj proizvodnoj h;lli.
- ,
I
i
I
I
1
: I
I'
I
I
__ -=-=:...:- - ' I
Sl. J 6.37. Ra.l"porecl visef:ih zrai::ei:ih g,.ejaca II proizvod/l oj "ali
16,9.2. PaneIi za topJjcnjc snega
Pre vise dccenija posta la je popularna jedna instalacija - kopija podnih panel a za
grejanje prostorija - cija jl: uloga da sa slobodnih povrSina topi napadali sneg. Izvan-
red na mogucnost jednostavnog i brLog, takoreCi trenutnog uklanjanja snega, navela
je mnoge da ove instalacijc lI gnldlljll, pre !';vcga u frekve ntne saobracajnice i sletno-
polctne staze vclikih aerodroma, ali i parkiralis ta, zatim u prilaze privatnim gara'l.a-
ma, pa cak i u trotoare ispred izloga prodavnica i robnih kuca. Energetska kriza, koja
jc 1973. godine potresla svet. dovela je do saznanja da ovakav nacin uklanjanja sncgu
prcdstavlja rasipnistvo, pa sc paneli za topljcnje snega danas uglavnom koriste tamo
gde za to postoje razlozi . Takav objekat je, recimo poletno-
sletmt staza nekog frekventnog aerodroma, cije bi zatvaranje zbog sneznih padavina,
cak i u kracem vremenskom int ervalu, izazvalo pomeranje i otkazivanje brojnih leto-
va, sto bi pogodilo veliki broj putnika, a prevoznicima nanelo finasiske gllbitke (uos-
talom mehanicko lIklanjanje snega sa iste povrsine takode zahteva znatan utrosak
cnergije, posto se na ovak'vim objektima u tu svrhu po pravilu koristi brojna i mocna
mehanizacija ).
los jed an primer primene panela za topljenje snega, koji je danas dosta popula-
ran, a ima i svoju realnu finasijsku racunicu, jesu fudbalski tereni na velikim sports-

16. I'AN"LNO G/?FJANfH
-107
kim stadi onima . panela za toplj enje sncga na llvakvim objcklima omogu-
cava odrl.avanj\: sportskih prircdbi praklicno po svakom vrcm\: nu . a tll leli vee pom\: -
nllti finansijski e rekal.
Konslmkeija panela za loplj c nje sncga j\: kopij a pudnog panela pos lavlj e nog na
tlu. Slika l6.38. daje presck kroz jeuan tipiea n panel za lopljcnjc snega postavljcn u
javnu (i rcjne eevi (1 ) ugradcnc 5U u slnj mrs,lVog betona (3). iznad ko-
ga se nalazi hetonska ko ns trukeij a ko lovoza. Sa donje s lrane nalazi se sloj sljllnka iii
lomlj enog kamena (4). koj i, pored oSlalog, predstavlja i nekll toplotnll izolacijll pre-
ma tlu (5) .
2
t
S= 5cm
3
b= 75cm
4
L
5
St. 16.38. I'rc.\'ck kroz jedan panel za /op(jcl!ic .mega
Glavni zadatak panela za lopljcnj\: snega je da obezbeui prelaza k sn6nih pahulji-
ca 1I teeno stanje u sklauu sa inl c nzil c to m sndn\: paclavine, taka da se spreci rormi -
ranje sncZnog pokrivaca. Tn znaci cia sc za vr\:me sndne padavine na povrsini panela
rarmira mc!iavina voue i s ncZnih pahllijica lemperalure 0 0c. U 10m rcZimli - Ij. za
vreme snezne padavin\: - toplotna energija prcdata na gllrnjoj povrsini panela mora
da nadoknadi 1I principll, pored loplol e loplje nja napadalog sncga. jos: toplotu pOl -
rebnu cia sc sneg zagrejc do tacke lopljenja, toplotu kojn se sa gornje strane mesavinc
snega i vode odaje okolnom vazdllhll i loplotu isparavanja onog dela vouenog rilma
koji ispari u tokll procesa toplj\:nja snega. Pri lome Ireba raellnati sa relativno vi -
sokom koericijenta prelaza toplote a sa povrsim: panela na mesavinu vode
i snega. Pomcnimo ovcl\: ua bi. pri melcoroloskim lIslovima koji.vladaju 1I nase m pod-
neblju. srednja I\:mperalura panda iznosila 2 do 3 nc:.
Gornji koncept proracuna imaee, medutim. smisla samo ako je temperatursko po-
Ije u p"nelu staeionarno, tj. "ko je u trenutku kacla je sneg poceo da pad a panel vee
bio zagrejan. Ukoliko panel slartuje tek kada sneg pocne ua pada, tj. ako sneg pocne
cia pada na hladnu povrsinu panela. docice u prvom Irenutku do [ormiranja sneZnog .
pokrivaea. Kapacitet panela uglavnom m.:ee biti dovoljan cia brzo otopi nastali sneZni
pokrivac, a kako je sneg dobar loplotni izolator. docicc clo stvaranja (zv. tunelskog
efekla. Neposredno iznad povrsine panela Cormirace se supljina ispunjena zagrejanim
vazduhom sa voclenom parom, zasvoclena vee oformljenim sndnim pok-
rivaeem. Sta ce se dalje cl eSavati: da Ii ce se sneZni svoclovi obrusavati pa ponovn

-IDS B.Todomvir PRO} EKTOV4 IV} POSTRO} EIV}A lA rENTR4 LNO GREJA IV} E
[ormirati, zadriavajuCi sneg na koIovozu, iIi Ce se posle izvesnog vre mena sneg ipak
otopiti, zavisi od mnogo [aktora. Medutim, neosporno je da panel J.:<1 topljenje s nt;.ga
u tom sill cajll nije odgovori o zadatku da odredena kolovozna povrsina bude U SVil-
kom trenutkll bez snd nog pokrivaca. Iz tog razloga obit no sc panel pllsti u pogon i
pre poeetka pada nj il snega. na osnovll meteoroloske prognoze, da bi se saviada ia po-
cetna toplotna inereija. I\ko se panel prcthod no uzgreva pre pocetka pad avina, llslovi
na nj egovoj povrsini Sll drukciji ncgo u (azi akt ivnog toplj enja snega, (povrsina pane lil
je suva, tempera tura vazduha je najceSce razli ci ta od OC, a koefieije nt prelaza toplo-
te je znatno manji) pa je i odavCl nje toplote drukcije, uglavnom manje od nominCl lnog
kapaeit ela pa nel a.
NajzCld postoji i treCi sill caj za koji panel mora biti pripravljen, a to je lrenut ak ka-
da padavine pres lanu. Tada se na povrsini nal azi film vode; pri lome temperalufil
v<lzduhCl moze izne nCld Cl znat no da opadne. vetar moze da se pojaca (cime se povcca-
va koeficijent prelaza toplote). moze da dode do razvedrClvanja i time do povcca nj a
zraeenja povrsine. {(ontrolni proracun panel a mora se urCl diti i za ovakav slucaj, jcr
ukoliko panel nije u stanjll da pokrij e toplolne gllbitke u ova!:voj sitllaciji moze doci
do formiranja leda, sto je isto tako nepozeljno kao i forminmje sneZnog pokrivaea.
Najzad llkupni kapaeit el paneia, treba da pokrije i gubitke toplote prema tlu.
Najvainiji me teoroloski podaei za dimenzionisanje panela za topljenje snega Sll:
te mperature vazdllha pri koj ima dolazi do sneZnih pad,lVina i int enzitet padanja sne-
gao Ovaj drugi podata k sc obicno u meteoroloskoj sluZbi vodi u zavisnosti od duzi nc
posmatranog perioda. Tako postoji mClksimalni desetogodisnji intenzitet. zatim mak-
simalni inlenzitet koji se pojavljllje jednom II 50 godina, itd. Korisnik instalaeijc j
projektant Ce se opredeliti , u zavisnosti od znacaja povrsine kojll treba stititi, koju od
ponudenih vrednosti treba uzet i. Reeimo radi informacije da sm::g 1I Beogradu n<lj-
cesce pada pri temperaturama od -2 C do +2 C. sa maksimainim desetogodisnjim
intenzit etom od 4 kglm
2
h.

17. PARNO GREJANJE NISKOG
PRITISKA
17. 1. UVOD
Parno grej anjc pripada vrsli grej nih sislema kod klljih se kao nosilac 10rio te ko-
ri sli vode na para. Iz pamag kOlla, vode na pa ril koj n je na viik rn priliskll od almns f-
e rskog struj i kroz cevnvod dn grejnih tela. U njimn se para kondenzllj c, pri ct: mu sc
os lobadil toplota isparava nja i prenosi 1I prosto r koji se zagrcva . Obrazova ni konde n-
zal se vraca povrat nim-kondenznim cevovodom II kolno.
Zavis no od pritiska pare, razliklljll se grej a nje parom niskog i visokog pritiska, s
tim sto se nadpritisak od 0,5 bar smntra gornjom grani com niskog priti ska, a pa mo
grcj anje visokog priliskn jc ono kod kngn vodc na pa ra ima nadpril iskc od 2 do .1 bilL
Sistemi pamug grejanj a niskog pri liska, mogll bili sa donjim iIi gornjim razvndom
pa re i sa nisko iIi visoko polnze nim vndovima za povratak konckn1. ata.
Vodena para se proizvodi II kOllovima niskng iii visokog priliska. Kac/a je II pila-
njl! ovaj c/ rugi sill caj , o nda se pre koriscenj a pare za grej anje prilis,lk mora redllkova-
li . Vrednos li niskog pritisk<lll prakti cnoj prime ni 1I sistemim,1 za grcja nje krccII se od
0,05 bar kod manjih grcjnih pos lroje nja. do najvise 0.1 .1 bar nac/priliska II sill cajevima
kada su krajnja lIdalje nj a ecvne mrc:Ze c/ o 500 m. Nadpritisci od 0. -1 i 0,.1 bar se javlja-
jll 1I silicajevima kada se parom snabdevajll pored grejnog sistema i drll gi polrosaci,
keto na prime r kuhinja i vese rnica.
Prednos ti parnog grejanja Sli u njcgovoj maloj ine rciji i llsled toga II brzom post i-
za njll odrede nih lemperatura u grejanom prostorll . Kud nj ih ne ma o pasnost i od 1.a -
mrzava nja je r cevovod l! prekidima rada nije ispunjc n vodom. Tro.skovi pos t roje nja
Sll niski , medutim postoji nil. nedostalaka koji su slIzili dume n, prime nc ovog nacina
greja nja. Svakako najvaznij e je teSko prilagodavanje grcjnog kapacil cla tre nlllnim
pUlrebama. Zbug toga dolazi do pregrevanja prostorija pri visi m spoljnim tc mperatll-
rama sto sc odraiava ill veCim troskovima pogona. Nepovoljna je i visoka te mpe ratu-
ra radij atora, obzirom na te mperature kako pare lako i kondc nzal a, od oko 100 "C,
Slo bilno pogorsava te rmicki komIor. Losiji SIl i higijenski II slovi , jc r se na tako v ~
kim le mperatllrama n a povrsinama grejnih tcla javlja sagon; vanje cest ica prasine
koje vazduh nosi u svojoj cirkulaciji po pros toriji slo je nd IIlicaja na sluzokozlI
disajnih organa. Pri visokim temperalurama pre nosnog f1l1 icl a veci su i gubici toplo te

4 / 0 n. 1()(/orrJl'i c I'IWJEkT0 1':'1NJE /'OS7ROJENJA Z-1 CEf>lTRr1L\'OGRJAl'UE
u ccvovocl u stll dircklno smil njujc e[ikasnost sistcma. Osim svega navedeoog nedos-
lalak su i povoljni USlllVi za koroziju, jer se cevovod i grejna tela u svaL:om prekjdll
grejanja prazne pil ovlazc nc pllvrsine dolaze u dodir sa vazduhom..
17.2. PIUNCIP RADA
Pre ukljueenjil u pogon, kOlao je clelimicno ispunjen vodom lznad nivoa vode, II
cevimil i grcj nim tdima nalazi se vazduh. Puslanjcm urad kolla, proizvodi se para cij i
pril isak rasle do pOI rebne vrednosti ; para pTOdire II razvodne vodove i grejna tela.
Para potiskujc vilzdu h prema grenim telimil II Kojima zbog svoje manjc gustine. IIvek
kbdi izmld vilzdllsnog sloja nc mdajuCi se su njime. U zavisnosti od pritiska koji ima
p<lri! Ilil ulazll 1I grcj no le lo. 1I nj egil prodire veca iii manja kolicina pare sto je i u vezi
sa Ircnulnom vel icinll I11 ()Ivora rcgul acionog rilclijatorskog ventila. Vazduh u dodim
sa parop:! cobija pribliZno njenll temperatunJ, ali i pored toga jc JDS uvek tezi od
i uvek je ; nj e. U projcktnim lIslovima u grejno telo treba da prodre ona koliCina
p"r(' \::0.1 .1 ce sc u njemll koncl enzovilti, tako cia se izbegne da para dospe u kondenzni
lJlrc7. f' . Za lo prilisak p<lre ispred grcjnog tela treba da je podden tako da prod,,:
tacno ona p<lrc koja se moze u njemu kondenzovati. S obzirom da gubil:i
toplole 1I prostoriji varirajll, pr<l kticno je nemoguCe u svaL:om lrenutku podcia\'ali
venl il pa se Il il izlilZlI iz grej nog telil stavlja odvajac kondenz.ata koji sprecava prodor
pilre 1I konc! c 'lznll mreZlI .
Da hi v,wl llh mogao cia sc pot isne iz eevne mreZc i grcjnih tela. postrojcnje mor"
da ima II delll :,ondclll.nc mrde vew sa al.mosrcrom, sto jc po praviJu na prikljlll:nlli
mrezi prema kOllu. Oeo ccvovoda kojim sc ostvarujc spoj sa spoljnom
sl'edinoll1 nazivil se vclrena cev. U rdimu kada sc islJjlll:uje md kOlla i kada prest<lnc
slrujilnje p<lre, ziloslala para se kondcnzuje. Tada u sislemu dolazi do IImanjenja pri .
tiska pa kroz velrcnu cev' ulilZi vazduh koji ispunjava celo postrojcnjc.
Kondenzal koji sc obrazuje u grejnim telima prirodnim padom otia: kroz kondt:n-
znu mrdu eij i su prccni ci manji od razvodnog pamog dcla ecvovoda. s obzirom na
rilzlikll u guslini p<lrc i vode. Prcma polozajll kondcnzne ffifde razluk-l.Iju se
polozcna iii SUVil i niskopolozena iii mokra.
U cevovodu za kondcnzil t vladil atmosCcrski. au razvodnim vodovirna pritisak pa-
re koji je iznad almosferskog. Zona iltmcsrerskog priliska poeinje na izlaznom pri-
kljll cku grejnih lcla i oblllw<lt a celu kondcnznu mrefu. Vcrtikalc kondenzne mrek
direktno vode u horizontalnu kondcnznll ccv kTOZ koju se kondcnzat sli .. a ka kotlu.
Kondenzill se obrazllj e i II parnim vodovima, narocilo u poi:etnom periodu rada
sistema, kilda su cevovodi hlilclni. Zbog toga se mora voditi raeuna 0 njcgovom otica-
njll i ocl vodenjll kroz kondcnzni cevovod. Kada su u pitanju horizontaJni delovi pam.:
mreZe, oni se postavljaju pod nagibom od oko 5% 0 u pravcu slrujanja pare. U sluc,1-
ju verlikalnih usponskih vodova ne moze se izbeCi da kondcnzat lea: suprotno Slruja-
nJu pare.
Kondenzat se sliva u jednom pravcu i para koja irna znaIDo veeu brzinu ga zaus-
tavlja. Naslaje nagomilavanje kondenzata i u momcntima kada se naL:upi u kolicini
da svojom masom savlada olpor pare, dolazi do probijanja kondenzata lIZ prasaL:.
-_ ....

17. PARNO GRElAN1F. NISKOG PI'JTlSKA
b
I
r-L--.J
I c
r
I
I
Slika 17.1 Sistem sa dOli jim razvodom i visoko polozellom kOlldellZl101II mrei.olll
411
(a - horizolltailli razvodj b - vcrtikalej c - vertikaillc cevi za kOlldellzatj d - vetrella ceVj
A - skok /lOrizolltalllog cevovoda)
Iz horizont alnog razvodnog cevovoda para prod ire u grcjnil tela kroz usponskc vo-
dove. Kada je ovaj rilzvod poslavljen is pod grej nih lela. radi sei 0 Izv. da nje m razvo-
duo U tom slubju ccvovod je ispod lava nicc sutere na il iznad koll a. I Iorizonlalm; ccvi
su u blagom nagibu (oko 5%0) i kada se rael i 0 veCi m duzinilma. izvode se skokovilll
(slika 17.1) . Nagibom se obezbedllje oticanje ko ndenza ta koji se moze pojaviti 1I od-
redenim lI slovima pogona.
Pri skokovit om vodenjll horizontalnog konde nznog cevovoda dolazi do skllplj anja
komJ enzilla u tackama cevovoda u kaj ima se izvodi skok na visi ni vo (tacka Ana slici
17. 1 ), pa se i nil tom mestu mora osigurali njegovo odvode nje. To sc poslizc spaja-
njem sa kondenznim cevovodom pomoclI U - cevi. Kod izvodenja ovog spoja jedan
krak je veza n Zit parnu. dmgi za kondeznll cev, a 1I cevi je voda. U toku rada sist ema.
posto 1I parnom delu vlada naci pritisak, nivo vade ce 1I krahl prema kon- de nznoj
rnrdi bili pomeren na viiic, tako da ce pos lojati razli citi nivoi vode, a razlika OdgOVil-
ra ve licini nildpritiska pare Pk (slika 17. 2) .
::
a
-
b
.><
a.
... ...
--
Slika 17.2 Odvodellje kOlldellzata pomocll U - cevi ( a - razvodlla puma mrezuj
b - povratlli cevovod za kOlldellzat)

-412 n. Todorovic PROJ J>KTOV/ INJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
llorizontalni konuenzni cevovod je pod nagibom prema kotlu sa kojim jc u vezi
preko vcrtikalnog priklj1l0ka 1I koji sc sliva kondenzat. U njcmu je nivo kondenzalil
uvek iznad nivl)a vode 1I kotlu, za velicinu nadpritiska u kollu Pk. Veza sa atmosfcrom
je ostvarena u horizontalnuj kondcnznoj mrezi, blizu kotla, preko vetrene cevi ciji je
otvor izdignllt za 20-30 em iznad horizontalne kondenzne eevi.
Pri ovakvllm razv,1dll , po iskljucenju sistema iz pogona, horizontallni kondenzni
ccvovod jc SHV, it 1I toku rada sa rno jedan njen deo mokar, po cemu je i dat o ime
ovakvoj konfiguraeiji cevovoda. Medutim, 1I slucaju da jc horizontalna kondenznit
mreza ugradcna pri podu iii cak is pod njvoa poda, u kanalima, onda se radi u nisko-
polozcnoj, odnosnu mokroj kondenZl'.oj mreZi (stika] 7.3). Kod ovako poslavlj cnog
glavnog ko ndenznog cevovoda ne ma potrebe za specjalnim elementima za izdvajanje
de la mreze pod pritiskom, jer u svim spoj nim vertikalnim prikljuCcima nivo vode dik-
lira visina vode u kotlu, odnosno nadprilisak pare u kotlu, tako da para ne moze da
prodre u kondenzni deo eevovoda (slika 17.3 c).
I kod ovog razvoda, ukoliko horizonlalna parna mreza ima skokove, u njenoj naj -
niloj tacki se osigllrava odvod kondenzala spajanjem sa kondenznim cevovodom
(slika 17.3 f).
Para pOliskuje vazdllh iz grejnih tela i cevovoda pa se poslavlja poseboa mreza za
odvod vazduha u atmosfcru (slika 17.3 b). Ona se nalazi iznad nivoa kondenzata II
spojnim cevima, dakle iznad vodenog stuba koji odgovara nadpritisku kotla, k<Jko bi
strujanje vazduha bilo osigurano. Isti cevovod sluii i za ulazak vazduha u mreiu po
prekidu rada sistema. Ukoliko se deo horizontalnog kondenznog cevovoda spusta nil
nili nivo, na primer zbog podvla0enja ispod vrMa, obezbedivanje odvoda vazduha pri
pllnjenju kotla vodom, vrs i sc spajanjem sa mreZom za vetrenje (slika 17.3 d).
r T
r-
r-
I
I
I
I
I
I
I
c=--1- ___ 1 ____ , _, ___ b
, I I
------ ---- -i---e
it
c
d
-- .".:::
~
' , . , , ~ .", ",
.. , ,.
Stika 17.3 Scma sistellla sa lIisko po[ozcllom(suvom) kOlldenvlOtn mretom: ( a - velrella
cev; b - cevovod za vazduh; c - Ilivo vode u kolin za vreme pogona; d - veza sPIlStenog dela
kOlldellZlle mreze sa vauiusllom; e - nivo kOlwenzala)

17. PARNOGREIANJENISKOG PRITISKA
-11.1
Horizont alna kondenzna mre:la je stalno ispunjena vodom, pC! otlld a i naziv ovak-
vog razvoda - mokra kondcnzna mreza.
17.3. SISTEM SA GORNJIM RAZVODOM
Kod sistema sa gornjim razvodom pare horizontalni razvod je iznad najvisih grej-
nih te la, is pod tavaniee poslednjeg sprata iii pri podll tavana. Kroz glavnll ve rtikalnll
cev dovodi se para i spusta kroz pojedine vertikale prema grejnim telima. Sa izuzc tk-
om glavne razvodne, u svim os talim ve rlikalama pa ra i konuL:nzat slrllje u istom sme-
ru te je uma njena mogucnost poremecaja toka pare odnosno sli vanja kondenza ta
(slika 17.4).
S obzirom da kroz vertikale oti ce kondenzat sa st rujom pilre, narocito u poce tkll
zagrevanja kada su cevi hladne u radijaton: visih sprat(wa se sprecava ul az knnclenzil -
ta postavljanje m radijatorskog prikljucka 1I blagom usponll. Kod najniZih grej nih tc lR
ce lokupni kondenza t iz razvodnog ver lika lnog ccvovoda moran bi cia prode kroz radi -
jator. Oil bi se to sprecilo razvodni radij atorski prikljuc<lk jc 1I (l v,'m sill cajll post av-
Ij e n sa lIsponom. Ukoliko bi gn:j no telo bilo iz bilo kojeg razloga ta ve rt i-
kala bi se punila konde nzatom. Pri ponovnom pusta nju pare j avili bi se ne prijatni su-
movi . ZC!to jc bolje resenje ako se izdvajanje verlikctl a iz horizont al ne razvodne mrc -
zc izvede odozgo savijanjem cevi, tako da se spre(:i ot ieanje ko nde nz:lta kroz ve rtika-
lu sa grejnim telima. Odvod ko ndenzata bi sc u tom slucajll o moguCio na kraj evima
horizontalne mre:le, pomocu U - cevi (s lika 17.4) i posebnom ve rtikalom.
,..
----
---,
I
T
T t
I
.-
r-
!
.-
I
I
I
I
.L
I
I
I
I
I
I
I
I
I
i
I
I

-' __ I
--..:.:=;:-
- --
", .,,; """"""""""""",,,
Slika 17.4 Sistem parnog grejtlllja lIiskog pritiska la .fIIyom kOlldellzltom IItrllZ.OIfl

./ /./ 8. TOf/orrJl';c PRO} E1CIOV1 N} Ii POS7RO} EN}A 7..4 LNO G RElA N}
Nil slici J 7.5 je prika-.:ana Serna gornjcg razvoda ali sa nisko polozenom - mokrom
kondcnznom mrcZom. Slicnn kilo kod donjeg razvodil. konde nzni verlikalni vodovi sc
spli slajll do nisko polo7.c ne horizonl a lnc mrele. pri Ccmll je nivo kondenzala u njima
iz nad visine vode II kollll. za visinll slllba vade koji odgovara niltlpriliskll pare. Zil do-
vod i izl'lz vazdllh'l iz poslrojenja prcdvide na jc velrena ccv sa otvorom za vezu sa ill -
mosferom. I 1I ovum sill cajll se vrsi odvodnjavanje horizonl a lne parne mrdc spaja-
nje m krilja horizonlalnog razvounog ccvovoda sa kondenznim. Sliviinje kondcnzala II
pojedinc vcrlikale se izbegava prikljuckom vertikalc iz gornjcg dela razvodnih cevi II
vidll luka.
c
I II
I : I
I ! I
'1 1 1 I
t1 I
--v--
b t: I I
--}-------,------- -T-- 0
1=---
f="
I I I
Slika 17_5 SCilla pamog grejallja sa gomjilll razvodom i lIisko p%zellom kOlldellZllolll
mrezom: (a - vetrel/a rev; b - otvor; c - veza vertikalc odozgo)
17.4. POVRATAK KONDENZATA U KOTAO
Najpollzdanija rdcnja za vracanjc kondc:,zata II kotao Sll ona u kojima konde nzal
ol ice prirodnim padom. U sillcajevima kada SII grejna tela postavljena dovoljno viso-
ko lako da se ne nalaze II zoni pritiska kotla. kondenzat ce se slivati direktno 1I kOllo-
ve bez ikakvog posrcdnika. To se dogada kada kOllovi rade sa niZim pritiseimil (O.l-
0,2 bar) a grejna lela SlI visoko iznad nivoa vode 1I kotlovima. Ako se iz nekih razlogil
usvoji viiii radni prilisak pare, grejna tela mogll bili u zoni pritiska pa Ce bili ispunjcni
vodom (u praksi se koristi naziv "polopljeni"), pa neee dobijali pam.
Ovakvi slucajevi se resavajll na taj nacin sio se kondenzat ne vodi direklno u kOI-
love, vee prelhodno 1I skllpljac D kondenzala u vidu rezervoara (slika 17.6). Tako se

17. PA l va GREJANJ NlSKOG PRlTlSKA
-1 15
dobija kondcnzna mrda koja nijc 1I dircklnoj vczi sa kollom pa neci bil i " poloplje-
na" i grcj na Icla mogu bili na isloj visini kao i kol lovi, pa i nize od njcga.
----,
Stika 17.6 Vracallje kOlldellzala /I kolao pO.\'rcdslvom rezervoam
Povralak kondenzala iz rezcrvoa ra u kOllovc vrsi sc pomocu pllmpe, i to najeesce
ne dircklno, vee prvo u jedan visoko polozcni rezcrvoar S, odakle kondenzal prirlld-
nim padom oli ce II kOllove. Naravno da laj meclll-rezervoar mom bili loliko iznad ni-
voa vode u kotlu da raspolozivi hidros lalicki prilisak budc dovoljan da savlada nad-
prilisak II kOl lu i olporc u vcznom ccvovodu. Ovako vrabnjc kondcnzala je bolje rc -
scnje od dircklnog prcbacivanja kondcnzata iz prvog rezervoara jc r jc punjc njc kolla
ravnomcrnijc pa su osci lacije nivoa vode u kotlu male
l
.
Ukljucivanje pumpe je po pravilu aUlomatsko pomoeu ko ntakta sa plovkom koji
se llsposlavlj a eim nivo vode u glavnom sabirniku kondcnzala doslignc odredeni nivo.
Za povralak kondenzala iz veCih pOlrosaca pare (bojlcri za pripre mu lo ple po t-
rosne vode, razme njivaei toplote, grejaci za vazduh ild.), korist e, se uSlavljaci pare a
jos ccSCc ccvnc pet lje (slika 17.7). Petlj a el c luje kao vodeni zatvarac, i nc propusla
vazduh. Oa bi se omogueio izlaz vazeluha na kondcnznoj ecvi se poslavlja automalski
ventil za ispuslanje vazduha koji propusta vazduh a zatvara se pri nailasku pare.
Ukoliko se aparali koji korisle paru nalaze blizu kotlova mogu se povezati direkl-
no sa kollom i radiee bez smelnji iako su u zoni pritiska. U 10m slucaju konde nzna
mrez.a nije u vezi sa almosferom pa nema razlike priliska, vee i u kondenznom vodu i
u parnom vlada almosferski prilisak, pa ee nivo vode u kondenznoj cevi bili skoro isli
I Prema lekslu prcdavanja Mil orada Uroseviea, profesors masinskog fakultet a, koj i predavao predmci Greja-
nje i provelravanjc od 1962-1979 godine.

116 I], Todom"ic I'UOJ EKI O I :'INJ E POSTROJ ENJA Z1 CENTRA Lt,Q G RJA NJE
kao i u kotlu. Mil ia razlika POli l:c od pada priliskil koji posloji u rilzvodu pare (s lika
17.8).
r
--- -------1- -----f-------
'--
--;
,
- ;--
x-
l!. a.
'--
1-----:::
.-.. L.. . -....
",'""""""""""""""""
SUku 17.7
a.
Stika J 7.8 Direkllla veza polro.faca pare i kotfa
17.5. UPUTSTVA I PRIMERI PRORACUNA
Pritisak pare 1I postrojenjima za grejanje parom niskog pritiska krece sc u granica-
rna od 0,05 do 0,5 bar nadpritiska, 1I zavisnosti od duiine vodova od kotla do. najudil -
Ij c nijcg grejnog tela. Po iskustve nim podacima prepo.ruclIju se sledeci pritisci pare nil
izlazll iz kotla, u zavisnosti od duzine najduzeg parno.g voda :
- do 100 m 0,05 - 0,1 bar
-100 -200 m 0,1 - 0,2 bar
- 200 -300 m 0,2 - 0,3 bar

17. PAlmo GREJANJE NISKOG
-117
Da bi para prosla hoz ventil grejnog tela i usia u samo telo, potreba n je napor ad
oko 2000 Pa, odnosno 0,02 bar. Prema tome, kao raspoloziv napor za dimenzionisil-
nje cevne mreie od kotJa do venlila grejnih lela prcoslaje:
H = P - 2000 (Pa)
Kao i kod vodenog, lako i kod pamog grejanja, raspolozivi napor sc lrosi za Irenic
u pravim delovima ccvi i za savladivanje mesnih olpora. Dok je kod vodenog grejanja
'napor bio polreban za strujanje vode kroz razvoelnu i povralnu mrezu, koel parnog
grejanja napor se trosi zakljucno sa grejnim lelllm. Povralak konel enzala u kOlao 051-
varuje se silom tde iii pomoeu pumpe.
Poslrojenja parnog grejanja izvoele se sa gomjim i donjim razvoelom. Koel oba sis-
lema razvoda, povratak kondenzala priroelnim pulem moze bili kroz visoko polozenu
(suvu) iii nisko polozenll (mokru) kondenznu mreill.
Horizonlalna pama mreia polaie se sa nagibom koji ne sme da je milnji od
0,002 m/m. KocI cevi koje imiljll nagib slIprotan loku konelenzata, maksimalill1 nagib
iznosi 0,005 m/m
17.5.1. Proracun parne cevne mreze
Ako jc poznal pritisak pare na izlazu iz kOlla. prorai':lIn cevne mrdc se ne razliku-
.ie oel proracuna prikazanih za vodcno grejanje. U prelhodnom proracunu uzima se
ela sc 67% oel raspolozivog napora lrosi na lrenje II pravim elelovima revile mreic. pa
se na osnovu loga odredllje jeelinii':ni pael prilisak R za kolo najnepovoljnijeg (najllda-
Ijenijeg) grejnog lela:
- pritisak kotla
- potreban pritisak ispred venlila grejnog tela
- ra<;plozivi prilisak
- za trenje 1I ravnim delovima mreie
- duZina pamih vodova
- jcdinii':ni pad pritiska
PI - 1'2
O,67(p 1 - P2)
{ (m)
R = O,67(Pl - 1'2)
I
Naknadni proraeun treba cia da slvami potreban napor. Koeficijl.:nti mes nih olpo-
ra ocIreduju se islo kao i kod vodenog grejanja.
Prilikom proraclIna treba voditi raeuna da 1I lIsponskim voelovima u Kojima para i
kondenzat imaju suprotan tok, vrednosl za R ne treba da prede 100 Palm. Pri vl.:cim
vrednostima za R, veee su brzine strujanja pare, a s obzirom na suprotan smer oliea-
nja kondenzata, moze dolazili do sumova 1I postrojenju i hidralllicnih lldara.
lz istog razloga nemacke norme daju granicne precnike za pojedine kolicinc top-
lote koju nosi para (tabcla 17.1), a sovjetske norme maksimalne brzine strujanja pare
(tabela 17.1I).

.fI8 B. Todoro .. ;,' PROJEkTOVrlNJE I'OSTROJCNlrI 2.- 1 CENTR1l.NO GRFJANJE
Tabcla 17.I Prccnici cevi za parnc vodove 1I 7.avisnosli od kolicinc toplole (W).
Prcrnik CC\' j 1/2"
3W
( " III "
.. l'l i ' 39,5 mm 5 1,5 nun
Il nrizonl nlni vodnvi 2320 5230 1011 0 21510 31400 27900 56990
Vcrti kJlni vodovi 3250 7320 13950 29070 43500 38840 78730
Prccnik ccvi 57
(,.!
70 82,S 88 1110,5 113
Horizontalni vodovi 75000 102340 129100 200000 2384 10 338430 46 1710
Vcrlibill i vodovi 103390 140720 177930 275630 326800 465200 63 150(J
Prccnik rl!vi (25 137 150 IBO 204 235 2SI)
IloriZOIl13lni vodovi 603600 76S740 978 100 1575900 2198 100 279 1200 3721600
Vcrtikalni vodovi 825730 1052500
. . . .
-
Tabela L 7.Il Maksimalnc brlinc pare \I zllvisnosli od prccnika ccvi
MHksimallUt IJrliOlt ,ore ( m/s)
Prcl"nik ("cri j,l osmcrnll ok suprolan 10k
14 10

II! 12
I " 22 14
" 23 15
I ','! " 25 17
50mm 30 20
vcCi od 50 mm 30 20
U naknildnom proracunu, koj i se takodc ne nlzlikuje od proracunil vodenog g lT -
janja, koeficijenti mcsnor o tpOr<l odredujll se takode prcma tabcli VI 1I dodatkll.
Ako lreba proraclIn ccvnc mrczc za pos trojc nje za kojc nije zadat pritis<lk
pare, prorilclIn vodova najnepovoljnijcg grej nog tcl a se nes to razlikllje. Nairne, k'iko
nedostaje podatak (1 ras polozivom pritisku, jer tek treba odrediti pritisak pare II k(ll -
lu, cevna mrda sc dime nzionise, vodeci racllna 0 podaci ma iz tabe la 17.[ i l7.ll . Z"
taka dimenzionisanu cevnll mrcZu izracllna se potrcban napor na osnovu kog<l sc us-
vaja prilisak u kotlu.
Za pro racun vodovll za SVll drug" grcjna te la sad a .i e poznat pritisak ko tla pi! pro-
racun bazira na jedini cnom padu priliska.
Kod parnih vodovCl grejnih telil, koji se nalaze blizu kOl la, preostajace neis- koris
ccni pritisak, posto sc precnici cevi nc mogu smanjivati ispod odrcdene granice, pa Sl'
visak priliska pri gusuje prethodnim doterivanjem o rga na za reglllisanje.
17.5.2. Dimenzionisanje kondenznih vodova
Cevi kroz koje se odvodi kondenzat ne proracunavaju se, vee se njihov precnik us-
vaja na osnovu paciat aka iz tabele 17.1I!. 17.5.3. Proracun precnika cevi
Postll se pre thodnim proracunom dobije jedinicni pad pritiska R, prelazi se na t'd-
rcdivanjc prethodnih prccnika pomoeu labelc VII. Pri lome treba voditi racuna cia jt:
izracunato R ustvari srednja vrednost jed inicnog pada pritiska i da treba precni kc od-
rcci ivati u glavnim deonicama (onim koje su bliZe kotlu) prema veeoj vrednos ti N,

17. PARNO GRElANJE NISKOG PRlTISlV1
.f19
dok za ostali deo mrde - prema manjim R. To je put dll se dobije ekonimicna i ujed-
narena cevna rnreza.
U tabeli VII dat jc precnik cevi i jcd ini cni pad pritiska u zavisnosti od koli cine
toplote koju nosi para. Uz kolicine toplote dllla jc za svaki precnik i brlina strujanjil
pllre.
Tabcla 17.111 Prccnici kondcnznih vodova kod parnog grcjanja
Prei'nik Visoko poloieni vodovi Nisko Iloloieni vodoyi
d Horizontalni Verlikalni Horizonlalni iii verlikal ni
(mm) 1 :s 50 m 50-100 m I> 100 m
Kotieina 101110le odDlela od pare Z8 obrozo,'anje kondenza t. (W)
13 4650 6980 32,560 20,930 9,300
20 17,445 25.590 81,4 10 52,335 29,075
25 32"<; 60 48,850 145,375 93,040 46,520
32 79,080 116,300 314,010 203.526 98,855
40 120.950 IXO,265 436, 125 290.750 133.745
50 250,045 372. 160 755 ,950 51 1.720 250.045
(57) 366.345 546.610 1.1 04.850 721.060 366,345
60 494,275 738,505 1.453, 750 988,550 494.275
70 581.500 872,250 1.744.500 1.221,150 581,500
(76) 697,800 1.046,700 2. 151,550 1.453,750 697,800
80 872.250 1.302.560 2.616. 750 1.744.500 872,250
(8S) 1.046,700 1.570,050 3.081,950 2.093,400 1.046,700
90 1.279.300 1.918,950 3.605.300 2.326,000 1.279.300
100 1.453.750 2.151.550 4.070.500 2.79 1,200 1. 453,750
Koeficijcnti mes nih olpOra odreduju sc prcma tllbcli vr, a vrednosti za Z dal e Slt
u zavisnos ti od pritiskll i brzine slrujanj a pare, II Zil koeficijenl mesnog otpora s= l,
takodc u tabel i VI.
Kod gornjeg razvoda moze sc predvideli ci a se vertikalni voclovi izclvajaju iz hori-
zonl alnc cevi odozgo, kako bi sc izclvojila para iz kondenzil la. 7.bog loga se na kra jlt
horizonl alne mreic mora preclvicl e ti oclvodenje kondenza ta.
Proracun cevne mrdc postrojcnja kod koga nijc poznat pritisak pa re u kotlu , ba-
zira na iskustvenim poclacima i prikazan je u prime ru broj 1.
Primer 1
Ocl recliti potreban napor za strujanje pare kroz cev precnika 3/4. Duiina cevi je
20 m, kolicina loplote kojlt nosi para jc Q = 6490 W. Pritisak pare je 10000 Pa, a zbir
koefidjcnata mesni h otpora iznosi 3,5.
Prema tabeli VII, u koloni za precnike 3/4 traii se polje sa kolicinom toplote 6490
W. U istom polju nalazi se podatak za brl.inu strujanja pare v = 12 mls. U krajnje le-
voj iii clesnoj kolonr dobija se podatak za jedinicni pad pritiska R = 80 Palm.
Za pritisak pare od 10000 Pa odnosno 0,1 bar, apsolutni pritisak je 1.1 bar. Na di-
jagramu za gubitak pritiska Z, na apscisi se nalazi me rodavita vertikala za zasicenu
paru ciji je pritisak 1,1 bar. Nalazi se kosa prava koja oznacava brzinu strujanja od 12
mls. Na orclinati se clobija vreclnost Z = 47 Pa.

420 B.Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA LNO GREIANJE
o ~ t o je Z = 47 Pa, za koeficijenl mesnog otpora 1, slvarni napor za savladivanje
mesnih otpora iznosi:
Z = 47 x 3,5 = 164,5 Pa
Ukupan napor za zadatu deonicu treba da iznosi:
H = 20 x 80 + 164,5 =1764,5 Pa
Primer 2
Odrediti pritisak pare u koOu i dimenzionisali cevnu rnrezu strujnih kola grejnih
tela x i y, ako se postrojenje zagreva parom niskog pritiska.
Horizontalna i vertkaIna cevna rnreza dale su na crtezu sa svim pOlrebnim podaci-
rna. Duiine deonica upisane su u formular za proracun cevne rnreze.
Postrojenje je izvedeno sa donjim razvodom i suvom kondenznom mrezom
Prcglcd mesnih otpora:
deonica I
- kOlao (sarno izl az)
- 2 kolena
- izvijeni komad
deonica 2
-T raeva, odvajanje suprolan smer w"lw=O,8
deollica 3
- T raeva, odvajanjc prolaz wolw = I
deonica 4
- T raeva,Odvajanjc prolaz wplw=O,78
-Iuk
- koleno
- zasun
deonica 5
- una!usno odvajanje, prolaz dold= 1 wpl..,=O,64
deonica 6
- unakrsno odvajanje, prolazd
o
ld=O,8 wplw=1
deonica 7
-T raeva, suprolan smer odvajanje W
o
/W=O,76
- dva luka
deonica 15
-T caeva, odvajanje suprolan smer WuIW=O,9
dconic.,16
- T raeva, odvajanje, proia? WJW = 0,7
0.5
3,0
Q.l
3,0
1,8
o
0,2
0,5
1,0
!U
2,0
0,4
0,1
1,8
LQ
2,8
1,5
0,3

17. PARNO GREfANJE NISKOG PRITISKA
- kolcll o
. zaSlI lI
deonica 17
- unakrsno odvajanje, prolaz duld = 1 W",W = 0,85
deonica 18
unakrsno odvajanje, prolaz d.td = 0,75 1 WulW = 0,75
deonica 19
- TraM, suprolan smer odvajanje worw = I
-2 luka
3500
o
3500
T T
0
X
~ T
...q-
I
0
01
g0
2900';"", I
r-- T 2900
. . T
I
,-,. i
-.(#-
j
0
01
~ 0
2900
T I
rl
2900
T -
I
-<#-+
-(#-
I
18600
0L
-------
2300
Y
2300
1.0
Q.J
1,6
0,2
0,6
1,3
l.Q
2,3
1
~
~ ~
1'<1'
--Q-
0
0
~
1150 T
~
11500
---
,
SlikiJ 17_9 Sema uspoIIskih vodova
421
2300
I
,-,.
! -
I
I

1 T
2300
I
r>.
I
I@
I T 1150
I
I
~
I

-122 8. TodOf"CJI'ic PROJEKTOVrtNJE POSTROJENJA ZIt CENTRALNO GREJANJE
o
r
0
1
I
I 18600
1..::_ .
o
--.:x.---
I \!V
I
I
I
<0
r
I
SHim 17.10 Horizolltailla cevlla mreia
Na osnovu proracuna vodova najnepovoljnijeg grejnog tela x, usvaJa se pritisak
pare u kotlu 1,05 bar.
Prethodni proraclIn vodova grejnog tela Y:
- raspoloiivi prit isak
prethodno utroscni pritisak u deonici I
preostaje Z.1 dcoollicc 15-19
za trenjc u ravnim del ovima
dui ina deonica 15 19
- jedinieni pad pritisb
Kondenzna mreia
Broj deonicc
8
9
10
1I
12
13
14
20
21
22
23
24
KoliCina topl ote
oduzeta od pare
3500
7000
12800
18600
35000
52000
81000
2300
4600
9200
11500
29000
50002000=3000 Pa
806 Pa
2194 Po
0,67 x 2194= 1470 Pa
{=21 m
R = 1470:2 1 = 70 Palm
prcenik eevi (m)
13
13
20
25
32
32
13
13
20
20
20
25


IZPlANA MAm
Preth.
NAKNADNI PAORAUN
RAZUKA
nl
pnK:nik
SA PAETHOONIM PAENIKOM SA PAOMENJENIM PAENIKOM CEVl
Top!.

cavi d
protok
protok
w A I A

Z d w A I A

Z
I A Z
f'i)
(kg/h)
I(m) (mm)
(mJs) (palm) (Pa) (Pa) (mm) (mJ.) (Palm) (Pa) (Pa)
(n- h) (p - D
(p.)

b
,
d

I

h I ) k I m
"
0 p q
,
Parnl vodovlgrejnog tela X
,
811)00 5,0 57 22,S 70 350 3,0 . 56
2 52000 7,0 SO
"
SO 350 1,8 I1S
3 35000 7,0 11/2
"
70 .90 0 0

,_
10,0 1 1/ 4
"
"
'50
"
'"
S 12800 3, S 1 1/4 9 22 77 0,' 10
6 7000 3,S 1 9 30 10S 0, 1 3
7 3500 1,0
".
7 26 26 2,8
"

""
+ 803
-
2651
p,
Napor ZI grejno lelo 2000
p,
, , , , , ,
4651
p,
Parr"\l vodovi grelnog lela Y
,
AaspoloIM napor sooo 2000
-
3000 p,
u deonicl 1 350

"
29000 1 1/4 20 100 700 1,S 182
"
11 SOD 6,0 1 14 70
'20
1,6 94
11 9200 3,5 1 12 SO 115 0.2 9
"
4600 3,5
".
9
"
"8
0,6
"
"
2300 1,0 1/2 9 60 60 2,3 56

""
+ 812
-
2575 p.

18. DALJINSKO GREJANJE
18.1.1. Uvod
Pojedinacno zagrcvanje: ohjckata sa sopstvcnim centralnim grcjanjcm paurazumc-
va da svaka zgrada illla samostalni izvor lOplolC. A to povlaci izdvajanje pros lora za
lage rovanjc goriva, uglja ounosno ulja za lozenje iIi Illazula, koriscenje: sopsl vc nog
dimnjaka i izdvojeni prostor za sljaku aka je kotao na cvrsto gorivo.
U nasdjillla sa vcCim brnjem objekala, poj cdi nacn<1 grejna postrojcllja sa svojilll
kotlolll i dimnjakom, veliki su izvori zagade nj a okolnje:g spoljnjeg prostora, kako zbog
dima i ostlih produkata sagarcvanja, tako i uslccl dnpremanja goriva i kasnijeg oclvoze-
nja sljake ako se koristi ugalj.
Efikasnost pojeuinaenih korl ava koji su uvek re:lalivno malih kapaciteta jt: uvek
manja od onih vcCih snaga, pa je svc to uovclo do snabdevanja toplotnom cncrgijom
naselja, reolla i gradova u cclini, centralizov<lno, u okviru daljinskih sistcma grejanja,
sa zajedniekim izvorolll toplOle i njenilll razvodjenjcm uo svakog potrosaca.
Prema lome, prednoSli daljinskog sistema grcjanja su u veeem stcpenu korisnosti u
proizvodnji toplote na jednolll zajcdnickom mcst ll, u moguenosti koriscenja jeftinijeg
goriva, manjim zagadenjima iIi bar zagadcnjima koja sc mogu znatno smanjiti povolj-
nom lokaeijom kotlarniec, boljoj kontroli sagorcvanja, moguenosti preciseavanja
otpadnih gasova prc napllstanja dimnjaka i doprcmanju goriva na jedno mesto koje jc
obieno udaljeno od zgrada u naselju, a sve to uz manju opasnost od pOZara, veeu
sigllrnosti u radu i laksc i strueuno odriavanje. Medutim, invcstieiona ulaganja su
velika.
Sistem daljinskog grejanja so:: sastoji od toplotnog izvora, eevovoda za razvod
toplotnc cnegijc, toplotnih preuajnih staniea (tzv. kucnc podstaniee) i grejnog postro-
jenja sa svojim eevovouom i grejnim telima u samoj zgradi.
Autor poglavlja Daljinsko grcjanjc jc diplomirani masinski mzcnjer Petar Vasiljevic iz ,,6eogradskih
elcktrana"
425

-116 Il. r,x/oral';!, 'JI: ZIt CNTRAL" 'O GREJANJ
18.1.2. Podela daljinskih sistema grejanja
Podcla dalj inskih greja nja sc mozc izvrsiti na vist: naCi na, uvek prt:ma osnovnim
karakteristi ka ma odrcdenog sistc ma.
Prema nosiocu toplote mogu bili sa topl om iii vrclom vodom, iii parna da ljinska
gn:janj a. Prema vrsti potrosaca i njihovoj lokaciji dele se na grejanj t: naselj a iii IZV,
blokovske sisteme sa izvorom topiote u jcdnom izdvoje nom objektu - loplani. na
industrijskc i gradske siste me. Industrijski daljinski sistemi podmiruj u potrebe za odvi-
janj e tchnoloskih procesa u proizvodnji a uz to i za grejanj a fa bri cki h stanbcnbcnih
nase lja koji se uvek gr ade u najblizoj okolini industrijskih obj ekata. Kada se snabdc-
vaju topl otnom ene rgij om gradovi u celini iii bar njihovi veci dclovi , uglavnom zbog
grcjanj a i pripreme topl e potrosnc vode, onda se kori sti naziv "gradsko" daljinsko
grcJanJ e.
U svim pomenutim slucajevima povezivanje sa sistemom J aljinskog transport a
toplotne e ncrgij e se izvodi direktnim (neposrednim) i indirektnim (posrcdnim) spaja-
njcm sa daljinskom mreiom.
Cevna nUcZa toplovoda kojom se pre nosi fluid do obje kta koji je prikJjucen na
daljinski sistem prcdstavlja primarnu mrcZu a cevovod od podstani ce do krajnjih
potrosaca, radijatora iii bojlera za toplu vodu, prcdstavlja sekundarnu cevnu mreiu.
Granicno mesto primarne i sekundarne cevne mrcie su podsta nicc, u kojima sc
primarni nosil ac topl ote transformise prema potrebi pojedinih po trosaca da bi sc
odatl e razvodi o kroz sekundarni ccvovod.
18.1.3. Izvori toplote
Toplotna cncrgij a se proi zvodi u topl anama iii u termoelcktranama, a kao toplo tni
izvor se korisi gas, ugalj , mazut, nukle rana cncrgij a , em:rgija vode ali danas i
gcote rmalna i sunccva energij a, bi ogas i tolotnc pumpe.
Ako se vrii i same proi zvoJnj a topl otne ene rgij c, bez obzira da Ii sa vodom iii
pa rom kao primarnim fluidima za pn.:nos loplote, onda je rcc 0 topl anama (TO).
Kada se na istom mestu proizvode toplotna i clektri cna cncrgije, onda sc radi 0
tcrmoelektranam3 (TE-TO).
18.1.4. Daljinsko grejanje u Evropi
Tcrmi cku ugodnost u SVllfll i ivOlnom prostoru putem daljinskog grejanj a danas
kuristi u Evropi preko 100 miliona Ij udi. Od tog hroja jeJna cctvrtina iivi u ze mlj ama
Evropske Unij e ( EU) it tri celvrt ine u cc nlralno/ istocnim zemlj ama (CIE). Us led
razlicitih klimatskih faktora, daljinsko grejanjl: jc vi sc u primeni u ccntralnil11 i
scvt: rnim delovim<l kontine nta ncgo u juznim.

18. D/ lUINShO GRJ:L I IJI; 417
Prvo poslTojenj.: daljinskog gn.:janja 1I Evrupi izgraucno.ic 11:>74. goclinc u Ncmac-
koj u "idu hlokovskog sislcma i korisccno jc z,\ snahdcvanj c lopotnom energijom
gralhkc bolnice u Bonu. Na taj naei n climini sana su loka lna lozisla iz bol ni ckih pros-
IOrija pa jc malno podignul nivo hi gijcne.
Prvi siSICJl) gradskog daljinskog grejanja pocco je sa rauom 1900. gouinc u
Drczd.:nlL o..-anasct viscspralnica 5C snabueva lo IOplolnom cncrgij orn iz kombi-
nO\'anog poslrojcnja za proizvodnju lopl olm.: i c lcklri cnc e nc rgije, a jos 1.'i "hjekala 51;
snabckvalo same clcktricl10m cnt:rgijom iz iSIng p05lrnj c nja . Ovaj sistcrn jr naslao pr-
VCnslYCnO Wog jaYne bczhcdnoSli i srnanj enja 10k;Jl nog zagaucnja, a 5vakako i da hi se
pDStigao vt:Q slcp.:n iskoriSccnja ova J.. "Vog poslrojenja. Do prvog sVcl , kog ratil j os 5 vc'-
likih gradova slcdilo jc ovaj primcr.
Na pn.:lasku vckova, nastilje i daljinsko greja njc 1I grauu (Danska)
pri ccmu jc bo gori\'o korisecn gradski olpad, a snahuevana j e novo bolni-
ca. 1 BudimpcSla prati trcnd i uobija prvi sislt: m daljin,kog grcjanj" 1904. godinc.
Zasloj u ral:Yoju sislema jc bio 10k om r velsko:; r,JI :l. i 11<.: j1l,,.!\;c1n'1 po, lc nj ega ci:.t
bi polom do 1930. gooi nc prckn 21)0 pO;; lr"jcnja d:dj im:ko,;! gr"janj a I"Jdi lo siron'
Enop<!.
Tokom ohna\ljanja gradova koji su porus<.:ni II loku .11 SVI'I ;; ).;llg rat". gr;1(lc:ni SLI
novi iii proSirivani sislcmi daljinskog grejanja, naraV110 sa napr.:'.Inijom leh
nologijom.
C zapadnoj E"fOpi ucescc ualjinskl1g gn:paia \':,r ira i7111 etILI I ';" u 1. I;gleskol un
5USi u Fin5koj, sa izuzelkom Isla nda sa f1(icl,. U . vim L1d(- :!":! razvoj
sislem;l i povccavanjc broja potrosarn. Najvece prosircnjc <ld 7,4 % godisnjt:
wbddeno jc u Austriji.
U zcmljama elE uccsce daljinskog grcjanja sc kn.: cc 00 12'k LI Hrvalskoj do 71!'?r u
krajni i Lcloniji. pojcdinim urbanim ZOll allla (lvog regiona, uuco dosriic i ')()'/;'.
UzimajuCi U obzir ukupno slanovnislvo, preko 40% ' u knrisnici daljillskog
Dri:Jn.: EU najvisc korisle xao gor ivo ugalj 34'lr i prirodni gas :;1 ';;, ali SLI za;lllp-
Ijcpj i obno\'lji\'i izvori sa 11 9(, dok II zcmlj ama CTE uga lj 6ni udela II celoh pnoj
pOITosnji. pnrodni gas 339C a obnovljivi izvori svcga 1%.
18.1.5. Daljinsko grejanje u Srbiji
Primcna daJjinskog grejanja u Srbiji dalira tck od pocclka gouina
,'cka. Pf\; sislcmi su puslcni urad 196 1. glldinc u I3c ogradu i Novom S2UU a
1961. godinc u Subotici i KragujcvClI . Da nas se 52 grJua u Srbiji grejc daljinskim sislc-
mlma grcjanja.
Naj,ik porrosaea prilJjuc.;no jc na sistcm daljinskog gr.;j a njro u Novom Sadu. cak
6(lc( SllJmOCnog fonda, u Beograuu 45%, Nisu i Kragujc\ LI 20%. Od manjih
m<.:sla grcjanjc jt: najzasluplje nijc u Boru sa 5() ty" i Obrcno\'cLl sa 80% pri-
k!ju":cnih SiamOCilih objebla lih graci nva.

ns II. Todorol'l c PROJEKTOVANJE POSTROJENJrI Z4 CENTRALNO GRJANJE
Kao gorivo u toplanama u Srbiji najvise se koristi gas (56%), tcena goriva (23%) i
lIgalj (21 %). (tablcl a 18.II).
Tabcla 18.1. Statisticki prcgled daljinskih sistema u Srbuji (podaci su iz 2000. godinc)
Ukupan broj stanova u Srbiji 3.000.000 100%
Stanovi sa grejanjem ne cl. energiju 970.000 31%
Stanovi prikljuee ni na daljinske gradske I industrij ske
670.000 23%
sistemc
St anovi sa grejanjem na drvo ugalj i slieno 1.180.000 40%
Stanovi sa industrijskim pogonima sa grejanjem na gas 180.000 6%
Tabela 18.II. Karakteristike daljillskih sistema Srbije
l. Ukupna prikljuena snaga potrosaea u Srbiji MW 6000
2. Kapacitet toplotnih izvora MW 6600
3. Ukupan broj kotlova u toplanama - 732
4. Duzi na vrelovodne mrdc km 1600
5. Broj potrosaea - podstanica - 11600
6. Potrosnja goriva teg 550000
7. Proizvedena energija GWh/a 6200
Od ukupne prikljuene snage potrosaca od 6 000 MW, 70% (4200 MW) se odnosi
na stambeni prostor a 30% (1800 MW) na poslovni prostor i jayne objekte (skole,
obdanista, bolnicc, domovi zdravlja i sl.)
Akcija prikljuccnja novih potrosaca na sisteme daljinskog grcjanja u Srbiji jc
zadnjihi godina veoma intenzivna. U toku je izrada dokumentacije za Valjevo a
sprema se i modernizacija sistema u Kragujevcu. U Novom Sadu, Nisu i 8eogradu
revi talizacija jc zapoecta 2001. godine.

18. fJ. IIJINSI(O ( al!,lANJI,'
o.
PozarevOlC

8a dna
Negotin
. - G.Milanovac Bor
KosJen.c Kraguit
vac
. ,..,
__ .Basta . Jag dina ZiJJ" e CUtl
. Cacak.
U.i:icc
Kr
Priboj Nis
Varos Kruseville
Plu.vlja Prijepolje
'. .
Novi Paz


Pristina

Les ovac

Slilw /8.1. GrodQvi u Srbiji sa daljinskim sistemima grejanja
,
18.2. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA (DG)
18.2.1 Opisi sistema
Osnovni delovi sistema daljinskog grejanja su:
-12<)
- toplOloi izvor sa kOllovima, rezervoarima goriva, cirkulacionim pumpama, po-
slrojenjcm za pripremu vode i odrZavanjc pritiska, dimnjakom i memo regulacionom
opremom;

no fl. / adoI'OIit /' /WJEKrOVA.YJI: f'OSTROlENJI1 ZA CENTRALNO Cf<l:JANJE
- wplovodi - ecvna mrda kojom sc e nergija u ohli ku VTe le iii to pi c vode razvodi
do potrosaea - zgrada.
- topl otna preuaj na stani ca, koja topl otnu energiju iz topl ovoda (primarni deo
razvoda) prcdaje kucnom grcjnom postrojc njll .
- kucno grejno postrojenje, razvodi topl otu ka grejnim telima iii spremniku
potros nc topi c vode (sekunuarni deo daljinskog razvoda).
7
6
5
4
J
3
2
1. Kotao
2. Razdclnik
3. CcYo,-od
.t. Poh'osaci
:'i. Sabimil.:
(i. Cirkulacionc JlUI11Jlc
7. EksJlanzioni sud
Stika 18.2. Uproscena sema sistema daljinskog grejanja
Pre donosenja odluke 0 priklj uee nju na s istem daljinskog grejanja analizira se
ekonomi enost sis tema a ona najviSc zavi si od gustine toplo tnog opterecenja koje se
izrazava preko snage potrosaea po stambe noj povrsini (MW/ km2) iii s nagom potrosaca
po duzini toplovoda (MW/km).
fzbm paramc tara u si stcmu grcj anj a zavi si pd temperature razvodne i povratne vo-
da, njihove tcmperaturske razlike i priti ska. Analizira sc i maksimalno topl otno opte-
rece njc u toku jcdne grejnc sczonc kao i godisnjc iskoriscenjc proizvodnih kapaeitete
izrazcno u casovima rada
Cevovodnc mrde se postavlj aju bez kanala sa nadze mnim vode nj em iii se polazu
dircktno 1I zemlju, odnos no u bc tonskc kanale pod zc mlj om.
Prcdnosli daljinskih sislcma grcjanja:
nc ma potrebe za transportom i doprcmanjem gonva clo pojcuinaenih
zgrada, sto jc od posebnog znaeaj a u gracl ovima,
lll 11gll cnost korisccnja jdtinijih encrgcnala (mazu ta i uglja),
vcea pognnska sigllrn ost upotrc: bolll vise knll ova na jeclnom mcstll.
usll: Li a prostllra u zgrada1ll 3 jcr nl:ma kOllarni ce, uimnjaka i rezcrvoara za
gonvo.
nlaksano nu rz<i \'al1jl' i prot ivpo7.<J rna jc:r sc struenn llsoblj e nalazi
11 :1 icd l1<'1ll I11c,. lu.

Ig. IJ/lUI N. KO G/I1'-1 11\'1r-. -131
moguenost c.:ntralnog rcgulisa nja (Clog u S<1moj toplani .
manj e zagadc nj .: ziVOl ll ': srccl ine samo jeda n c1imnj a k, dovoljnc jc
visine, izabran i lociran pn.: ma ruzi vCl rova 11 izgradcn je kau i toplana va n
slambcnog del a grad;]) ,
u kombinova noll1 procesli proi zvodnjc loplolne i ch: ktr icnc c ne rgije
pos lize sc najbulje iskur iscenosl gnr iva.
poslOji mogucnos t spaljiva nj a gradskog sJll cCa kao izvora toplole i kao i
koriseenje obnovljivih izvora toplole.
Nosioc toplole u siste mu da lji nskog grcjanja mogu bit i topl a voda te mperature do
110 C 1I razvodnol1l vodu, vr..: I;] voda lempcralun; preko 110 C kao i para ni skog
odnosno visokog pritiska
18.2.2. Toplotni izvori - proizvodnja toplote
Postroje njc za proizvodnju loplotnc e: ncrgij e - tlJplana, , e nd kOl lova koji
pote ncij alllll e ncrgiju gori va prelVaraju 1I lorlOlnll , siSle ma pll !llpi 7.:1 eirkulacijll vode i
deo sa me rnom opre mom i rcglll acionim lIre: dajima odakJ e sc upravlj a radom 10pl al1(:.
Osim toga topla ne imaj u elektroc nc rgt:tsko poslrojcnj a iz koj e:g se napajaju d c klri cni
urcdaj i u nj oj, radi oni ce: za odrzava nj c oprcme: , prus torija za osoblj e, skJ adiste evrstog
iIi tecnog gori va kao i postrojc nja za hc misku i tc nnicku pri prc mll YOlk.
l z ekonomskih razloga, lokacija (oplane: lrcba da bude 1I bli zini potrosaea, jc r su
tad a troskovi izradc ccvne mrde najnizi. Maksimalna razda lj ina potrosaea je do 10
km, u pojcd inil11 slucajevil11 a i do 15 km. Medllt im, mnoge: okolnost i na l11 ceu potrcbu
za udalj ava njcm topl ana 1I odnosu na gradska jczcra, na roCi to zhog doprc l11 anja
goriva, snabdcvanj a svdom vodol11 , cleponova nja pe pcla, izgradnj c vi sokih dimnj a ka
(clo 150 m ) i sl. Osil11 toga na pc rifc riji su obi cno grade induslriski pogoni pa postoji
moguenost za nj ihovo snabdcvanje parol11 za tc hnoloske potrebc i topl otom za
grcjanj e.
Za cko nomi can rael toplana i kombinovanih proccsa proizvodnj c topl otnc i
elcktri cnc e nergij c potrebno je ci a gllstina topl otnog oplcrcecnj a bude:
koel novoizgradenih nase lj a 2U-30 MW/ km
z
za nasclj a sa porodi cnim kueama 15-20 MW/ km
z
Najvecu gustinu opterccenj a imaj u gracl ski centri ona se kreee oel 50 - 100
MW/km
2
a u ncki m gradovima caki i 200 MW/kmz.
Dobar pokazatelj e konomi cnosti radH toplotnog izvora je ,. broj sati trajanja
optcre: ecnja" (kolicnik ukupno proizveel cne godi snjc toplotnc cnerglJc I zbirnog
ka pacitcta topl otnih izvora) koji sc izrazava u casovima.
U savn:: me nim sistcmima daljinskog grcjanj a sa malim ude lom pripreme potrosne
topI c vode ( PTV) , SIO j c.; ela nas slucaj u Srbiji , el osti za n broj sati godisnjeg trajanj a je
1250- 1500 h. U Beogradu i clrugim gracl ovima Srhij c broj sati lraj anj a opte rcee nja, cak

i u onLiina lll a kaua I roi zvodnja toplote bila najvcca , pn:lazi J OOOsati . to jc ova
ci rra v.:Ca, U proi zvodnju toplote su bolj c ve lo govori cia
aci:Ji;nji grejanja u Srhiji sa instalisanl)1l1 snagom 1I izvor ima ad 6600 MW
(Tabcla 18.2) i prosccnol11 proi zvndnjom topl Olne cne rgije od 6.200.000 MW god isnj c,
prcdill1cnzionisa n i ncdovoljno iskori sccn.
Sl ika 18.3. Mille/rJl' pami blok ko/rw T 109, 6.5 IYW ( 10 I pare na cas), ,WI
kOllloi lloll ol/im goriol/ikoill go.\'- IJIfI:/I/, 1' lIlIlifa/urom i kOl/la/ldllim fi li I/om
sc kor iste u tnpla ll ama su: gas , 1I1:'LlIt, ulje za 11 ,i.l' ll jC i uga lj. Pri nj i'
hll\om i7.hnrll llcha obralili p:l znj u na ce nt', 'llabJcv:lljd, tlsl,) ''': lranspor
101 1l1l1gUC''111\li i
U rhiJ i sc II lCl pl ,III<llll a kori slL, poic li ll ,lcnt! iii kOll1 nin,)I, ;lIlll, " <IS i lTI <lZUI.
p" gndi n<l P' ll, log I'I'Ct(,ZIl<1 kUi\ < I( 111'1 1.',11 I SV..: v":c':
lIpmrcbljavOlju gas kan USIl OVIl lJ g'lrivo, 'I ako na u NIl '11111 ';tdu s..: ga,
kOI i',li 100' ( 1I d:t!j ijskill1 SislclI1l1l1a, 11 Bc:"c.: raliu ,'(lli l . a nd grc!ilc ,ann..: 2fJOJ/tJ-I
\ ciiL. 111[1 lana u 'isu, 1\.1 ivi VIr. 11,,<:':la jc ,I:t IsklIUt'IV(1 r llvcci POIl'lIS; I':
lI:-I.I'1 1_ It 1' 101 11 ;' 1I ] ' ragLlfcvc'I - I. (),[){)(J lnlla gl)cihllJC ani',: vclikl' koil ,
CI Il II!,! I.:" i ugradcni h ('I c klrnlill T a ) ;1 PIOlllll"W\
pred Ilit prnhkll1 LO I o! 1)li 'lli

18. O/ IU I NSKO C; U8ANJE
-133
Osnovni cle me nt u proizvodnj i lo picllnc e nL:r gij c jG kOlao koj i moZe bili rar m,
lo plovodni iIi welo odni.
Kada sc loplola proizvodi u parmm kOl lovima ( kOllovi sa pl ame ni m cevima ii i
SlTTTlO<XVIli koLlovi) proizvede na ~ r se u proti v-slr uj nim apa ra tima ko ri sl i za
zagrev-anje vode. pa su kruzni ok pare i kruzni tok grGj ne vodL: pOlpuno udvoj c ni.
Kada sc loplola proizvodi u vre lovodnim kotl ovima postoje dva moguc' l sis te ma:
dircklan, u kome vre la voda iz ko tla cirkuli se kroz sekunda rnu di stri butiv
nu mrefu uz prcthodnu rcdukciju tc mpc ra turc i priliska,
indircklan, kada se vre la voda iz ko tl a vodi do pro ti v-s trujnog apa rata -
razmenjivaea toplote, u ka me se vrsi zagrevanj e vade sekuncla rnag cir ku-
lacionog kruga.
18.2.3. Gorionici
U proccsu proizvodnje toplotc kotl ovi l1a teena i gasovito gor ivo imaj u lozni
uredaj, LZV. gorionik koji zavis no od ko ri scenog gor iva moze biti uljni , gasnl
kombinovani gorionik za gas i mawt.
Da bi sc obczbcdilo potpuno sagurevanj e lozivog ulj a u ko tlovima za grepnJe 1I
gorioniku sc izvrSi fino rasprsi vanjc i isparavo nj c gori va a potom inte nzivno mcsa nj e
sa vaz.duhom za sagorc\anjc. Ta ko dobij e nCl s mesa sc pOlpalj uj e i sagorGva u lozis ill
kOll a. (51.1 SA).
Slika./B.4. lzgled plamella g01'iollika
Prcma nacinu koj im se ovi puslupci ostva ruju, post oj i vise vrsta gori oni ka ito:
. ... .
gonomci sa IsparavanJcm
gorionici sa rasprsivanjcm

Ii I otl o,.,,,,;" l 'I<OlOJOI , LVi I. l '005.,.,101I,N1.-1 1 . .-1 CI,NTlUII.NO GNFJANi l ,
Ulje
rntacillni goriuni ci (,
Kombinovani gorionik
gas-mazut
c Wr+--+--- - Tcrcijalni \"azduh
:..ll-'lEH="':-=j-":":"--- Primami n.zduh
'----f------- Sekundarni varouh
(SAACKE)
Vazduh
Sf. 18.5. Sematski prikaz rolaciollog goriollika
Za sagorcvanje gasa koriste sc gori oni ci razli Ci tih lipova cij a jc konstrukcij a LJ pri ll
ciru sli cna, ali se dctalji razlikuju. zavisno od proi zvodaca.
U rraksi sc susreCLJ dva osnovna li r a gasnih gorionika:
- gorionici sa udvojenim uvodcnjem vazduha i gasa u lozisni prostor
- gori oni ci sa prcdhodnim mesanjem kada sc gas i vazduh I11cSaju unutar S,1I11l'';
gori onika. a potom uvode u lozisni proSlor
U gori () niku Illora da se izvrsi stu holje I11cSanie vazduha i gasa . kako bi se izht: ga
tl
\it: Ci visak vazduha II cilju posti zanj a boljeg sagorevanj e.
"-ada 5e oclredujc vc li Ci na gasnog gori onika 111 0ra ci a sc obrati r aznja na brzillu kll"
jom sc pr0stire I'l al11 <': 11 g'IS1I . 8rzina ubri zgavanj a vaztluha i gasa iz gori onika Ill ora
,c n;t1azi ull lltar oLlrt:denih vrccinnsli. Ukoli ko je il rzina iSli canj a isuvi iic mala. Ill O:! lk(

18, /);l UINSKO GIU:;JANJE
.J35
je vraean,i e plamena u kOlll oru za sagorcvanj c. veli ka brzina istieanja moze
izazva ti oduvava nje (olkida nj e) plamcna ocl gorioni ka, SIO izaziva Ill e tnj c u radu.
Brzina kojom se plalll e n proslire nij e kon tanlna. Ona prilicno varira sa lem-
pcraturolll , sa vrstom gas a i obli kom gorioni ka odnosno nj egove ml azniee-dizne.
KODlpald gorlonlci 2 x SKVG-A-82 no kotlu 18MW; TO NI.S
( SAACKE )
Slika /8.6. Kombinovalli goriOllik gas- maZllf jirme SAACKE.
18.3. IZBOR TEMPERATURNOG REZIMA RADA
TOPLANE
U SiSICllli lll Cl dalj inskog grejanj a koristi se vrcla voda razvodnc tempe rature clo 150
0c. Vrcl a \'oda na izlazu iz kotl a (i7la zl1 c h,ol lovskc tCIll[lcralUrc voli c su do 190 e)
mesa sc sa VOc.IOIll iz povra tnog eevu\'od:1 c.I .t bi s,: zclj ' n<l te mperatura
razvoc.Inc vodL: ad IlO1 50 0(' za projc kl nc uslavc. Tc mpt.:ra tura ptlvratne vode treba
cia jc stu je l11 0gucc It iza OdnOSIt Ll pUl n: bnn,ic llhezhL: ciili SID vceLl razli ku tL:l11pcrature
razvodm; i povratnc vLlde.
U tom slucaju in aJ a gn;jl1c nUcZe je jd ti nija a u tdku .: kspi llat<lcijc ni zi su
troskovi energijc potr.: iJnL: Zil rad cir kubcionih pUl1Jpi jcr,i c protoh manj i a po jedinici
ma, c vodc rre nusi sc veca koli cin,1 (ori Ole.
Uohi caj cn i tctl1pe raturski rd imi \1 n:l silll torl anama !50/7\ 1.J0/70, 130/70,
11 0/70 (' I sli enl>. Ovako visnke tCll1 pcl <t ture 1I r: 17V( 1(lIlI\I1 1 voLil1 1I ZL: IllIj :II11<l zapad-

436 B. T"dorol'i<' l ' rWJf."KTOVA NJE /'OSTrWJE,YJA LA CENTlUILNO GRO/ INJF.
ne evrope danas manj e kor istc, a i vcc ina topl ana u cenl ra lno istocnim zemalj a je u
poslcdnjih 10 godina znat no spuslil a lcmperallirski ni vo razvodne i povralne vode.
Domaci sistcmi daljinskog gejanj a lI gIJvnom Sli proj e ktovani sa konstantn ill1
proto kom i prome nljivolll telllperaturom razvodne i povra lne vode u funkciji spolj nc
temperature (kvalit ati vna reg\ll acij a) i sa nocnilll pre kidom grej anj a. Mcdjutim, veCina
sist ema daljinskog gej anj a u zemlj allla E U proje kt ovana je za promenljiv prorok i
ko nstantnu tcmperaturu u razvodnom vodu (kvantitativna rcgulaeij a). Protok sc
odreduj e i podesava u podstani ci radom lokalne all tol11atike, prel11a potrebnoj koli eini
topl ote koj a se me nj a prcma spoljnoj tcmpcra luri ali i prema za htevima potrosaea za
smanj enj e po trosnj e energij e, primenom terl110statskih ventil a na radij atorima. Osil11
toga sistemi grcjanj a rade bez nocnog prekida. Ovaj naein rada je orije ntisan ka
potrosacu i uz napl atu grejanj a prema iZl11 ercnoj potrosnji topl otne energij e rezul tira
smanje nj el11 potrosnj e za 20-30%.
Sa druge strane spoljne proj ektne temperature u gotovo svil11 Evropskilll
gradovima su redukovane i za gradove sli enog klimatskog podrucja Beogradu, iznosc'
oko -12 DC. Slicna je situacij a u Srbij i i na osnovu izvrsenih i obj avlj cnih struenih
ispitivanj a i merenja moze se ocekivati povccanj e spoljane proj e ktne temperatura za
vecinu gradova. Za grad Beograd su najnovij a istrazivanj a pokazala da se ona
povecala sa -18 DC na -1 2 DC. Ta mera ce uz prelazak na celodnevno grej anjc bez
nocnog pre kida omoguCi ti smanj enj e stvarnog kapaciteta grej anja kod potrosaea, , :1
oko 25% . Razvodna temperatura za spoljnu projektnu tempraturu od -12 DC hil a hi
110 DC sa povratnol11 temperaturom od oko 60 DC.
18.4. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA
Procesom proizvoclnj e i predaje lopl otne encrgij e di stribu tivnom sistc mu upr avlj a
sc iz komandnog centra topl ane. Oda tle se lIpravlj a rado m kotl ovskih jedi ni c<1.
kotl ovskih pumpi , gori onika, mrd nih cirkul acionih pumpi i drugim.
U ccntru se postavljaju pOlrchni parametri rada nudc: temperatura razvod nc
vade, protok i pr iti sci po magistralall1a, a u zavisnosti OU mctcreoloskih usl<l\ ';r
(spoljna temperatura i brzina vetra).
U poslednjih nckoli ko godin;1 u svim topl analll a sc vrse mocl erni zacije upravljan j:1
radom pos troje nj a i to primcnolll najsavremenij c tehno logijc pomocu mikroproccsor;r
i specij alnih softvcrskih pakc; ta- (Scada).
"Scada" sistem olll oguc;1 va sigurno, efikasno i lako upravlj anj e sislemom claljinskog
grejanj a, prace nje i akvizieiju radnih parametara . U nj cmu je implement iran .,knn\\'-
how" tchno loga i pogonskih inzcnj era u nas to janju da se upravljanj e topl anom sto vise
aut omati zuj e i taka smanji mogucnost grd kc izazvanc Ijuclskim raktorom.Sva Ill crenj.1
i raclni paramctri sislcma se mcmori su u bazi podalaka, odakle se mogu prikazi\':rli

18. 0, IUINSKO GnU . INJI::
.. 37
labdama i dijagramiI1l a. OVO ol:l ksava anali zu rada toplanc, opt imi zaciju, prcdvidanjc
potro ' njc i proizvodnjc topkl till': cncrgij c i slic no.
Stika. J 8.7. KOlllanc!"i celllar top/ane N.Beograd.Primenjella SimellsOI'a Ilajllovija
tellll ologija upral1ljallja.
Slika 18.S. Za.l'lare/e illslrumellte sa komal1dl1ih tabli (II pozadilli gomjih slika)
:a III ell ila je raCtll/arska tellll%gija.
18.5. TOPLOVODNA MREZA
18.5.1 Konliguracija ccvne mreze
Kak(l je vee pOIl1Cnllt o nnsinci lopl ote u sistcmu daljinskog greja nja su voda iii pa-
ra. Para je nekada vise hila u primeni a danas se lIglavnOIl1 koris ti za tehnoloske potre-
he inclustr iskih ohjek:lla. lJ danas njilll sistcrnillla claljillskng grejanja nosioc toplote jc
uglavnolll vocla.
Zavisnn m1 vrstc i poloz:lj a potrnsaca primc:njuju sc razni obli ci razvoclnih i povrat-
nih cc:vnih nHcZa:

.J3S 8. Todomd c PIW1EKTOV.-I N1 f'OSTlWll:.N1A 7A CENTRALNO CREJAN1
I) Zrakasta - u kojoj su svi pOlrosaCi ukljuecni na vod koji polazi od loplanc . I n-
tervcncij e i popravkc prilikom pucanj a ccvi su OlcZane jer se prekida lransporl topl OI-
ne cnergij c za skoro svc potrosaee u iSIO vremc. Pogodne su za manje siSleme ~ 1 .
{R. lO.).
2) Prstcnasta mrcia pogodna je za vcce sislcme a posebno kada postojc dvc iii vi s..:
loplana u radu. Pouzdaniji jc rad. U s{ueaju havarijc iii J..:vara jedne toplanc snabdc-
vanj e potrosaca toplotnom energijom obczbeduje se iz druge topl ane
3) Razgrdnata mrcia - poslavlja se u vclikim sistcmima i tame gde obicno pos loj,'
vrsnc topl ane. Primenjuje sc tame gde se oCckuje prosirenje sistema i broja potrosaea.
U slucaju havarijc toplovoda vrsi sc pregradivanjc ostecenog dela toplovoda i sanlD
mali broj potrosaca, koji se grcje sa tog dcl a tolovoda, ostaje privremeno bez grcj anja.
(51.1 8.9.).
.- '--
.. ."
......
' .. '
.-
S1-I8_9_ RazgranaJa mreia
Ccvovodi mogu da se grade kao:
1) l ednocevna mrci.a sa vodcnom parom kao nosioccm toplote bez vracanj a
kondenzata. Troskovi mrez.c su mali ali su gubici toplote i vode vclikL
2) Dvocevna mrci.a sa vodom kao nosiocem toplote kada su razvodni i povratni
vod iSlih dimenzija.
3) Trocevnc mrez.e kod kojih se jcdan razvodni vod koristi za grejanje sa
centralnom regulaoijom temperature, drugi za pripremu potrosne topic vode (PTV),
sa konstantnom temperaturom a slun za rad u lelnjim mcsccima. Trecu cev cini
zajcdnicki povratni vod.

18. D/lUI NSKO GREJANJE 439
4) Cetvorocevni sis tern se sastoj i od po dva razvodna dva povratna voda za
grejanjc i za potrebe snabdevanj a industriskih potrosaca.

\



'r
- -\
,
, --
- .
SUB.10. Zrakasla mreia
Stika IB.11. Nove lelmolog(je prikaza toplovodlle mrei e lIa aero podlo;:ama
Na levoj strani slike 18.11. prikazana jc toplovodna mrda ucnana na gcodetskim
podlogama a na des nom delu slike je toplovodna mreia ucrtana na aero snimeima
gradske cetvrti.
18.5.2. Nacin postavljanja toplovoda
Postavljanje cevne mreie toplovoda zavisi od zada tka snabdevanj a i od lokalnih us-
lova (stania podzemnih voda, vode. uli cnog pokrivaca, raskrsnica, postoje-

UO 1J. I'odolO\ic' I'ROJt::KTOI /lNJ/:; " OSnWJE.NJIi 2..1 CE 'TR/ ILNO G'NEJA 'iF.
cih insta lacija i orugi h postrojcnja za snabdcvanjc (gas, voua, odvodnj ava njc, d c ncr-
gija, linij a .. . ), kao i od propisa zas titc o kolinc, drveca i vcgeta cio nih povrsi-
na. Naravno oa uz svc to sigllrll os t rada sistc ma predstavlj a nc izbcini fakto r.
Po vr lama ccvi toplovodi mogu hiti :
sa prccl izolnvanim ecvima i dirc ktnim polaga nj cll1 II zemlj u,
sa cclicnill1 ccvima za polaga njc u bc to nske ka na lc
Kod nas su sc do pocetka 90 godina uglavnolll ugradivale ce licne ccvi koj c su
polaganc u bctonske ka nalc uz prc thodnu izolaciju ll1ineralno m vu nom. Povrsinska
zastit a se izvodi bituill ini zirnnoill hartij o m sa t rakaill a od ne rdajuccg Ill aterij ala (slika
18.11 ). U pojcdi nim sillcajcvima povrsinska zasti ta sc radi sa lilllc nim oill o taccill od
allllll inijull1a iii pocinkovanog celicil og lima.
I
_
.. .
.
..;
\
Stika 18.11 Cevi u prohodnolll kanalu
Be tonski kanali u koje sc polazu cevi mogu biti pro hodni i neprohodni. Prohodni
kanali se r ade ispod vitalnih raskrsni ca, puteva iii tra lllvajskih sina.
U pod rucj ima sa vi sokim ni voolll podze mnih iii povrsinskih voda, izrauuju se
ovalni .. U"- kanali i to od vOdonepropusnog arilliranog betona.
Pored kanalnog vodc nj a, topl ovodi mogu da se postavlj aju iznad zCllllje na
stubove, cevnc mostove iii bcto nska po tolj a. Ovaj vid postavlj anj a se koristi na
tcrc nilll a sa indust rij skilll objcktima i za toplooalc kovode ve likih duzina.

-1-1 /
S1.I8. /2 Cevi /I Ileprohodllom kallalll
Slika /8./3. Nadzemlli toplOl'od TE Kostolac- Poiarevac
Na slikama 18.13 prikaza n jc toplodaJckovou, prccnika 600 mm, uuzine 6,5 km sa
kojim se Pozarcvac snabdcva toplotnol11 cncrgijom iz terl110eJcktrane Kostolac.
Topl ovou jc uradcn od cclicnih (xvi izolovan stakknOI11 vunom a spoljasnja zastita je
od policstcra .
Na slici 18.14. prikazan je nadze mni toplovod , precnika 400 I1lI1l , duzine 7 km , sa
kojm se grcje Lazarevac iz tnplanc koja sc nalazi u Vreocima i pripaua rudarskom
komplcksu Kolubara.

U2 B. (odowI if I '1IOJO,:rOIII1NJI, f'OSTl iOJE J/ l /./1 CloNTf0LNO CIl t:J/lNJE
Slika 18.14. Nadzemni toplovod II LazarevCll zasticen aluminijllmskim omotacem
NajveCi problem kod kanalnog polaganja celicnih cevi predstavlja prodor vode u
kanale. U zimskom periodu voda sa saobracajnica, pOIDeSana sa solju prolazi preko
poklopaca komora i kroz saslave na betonskim poklopcima kanala. Taj rastvor vade i
soli natapa izolaciju (mineralna vuna) i na toplim cevima dolazi do intenzivm:
korozije, koja posle odredenog vremena oslabi rev do te mere da ona pod pritikoIll
procun.

<
~
~
I ii. n . IU I , S}\(I (aU-J AN}I,
U3
~ .....
~ i ' .,

.\: .. -. ,
t .' ,
Slika J 8.1 5. Primeri dotrajalih cevi usled prodora vode so ulice
Pn.:dizoluvanc ccvi Sli odgovor proi zvod:.t ca na gore navcdcne probleme . Ove cevi,
koje sa alarll1nill1 sistemom za detckcijll clirenja. cine "sistell1 pred izolovanih cevi",
proizvcdene Sli prvi put sedamdcse tih gndina proslog veka, a znacajnija ugradnj a u
ze mlj ama EU zapoccta je osamdesctih godina.
U nasoj zemlji 90- lih godina i pocinjc kori su.: nj e prctlizolovanih cevovoda.
Pocelkom novog veka svi veCi invesli cioni proj ekli za izgradnjll iii zamenu dotrajalih
delova sistema daljinskog grejanja se ustvarllj ll sa prcdizolovanim cevima.

oJ.,. /I 'I ",Irmn'" I'!<O I/, R I (I Vr l SJ I: /'f) \ II,'OJ!- ,\ 'j 1 / 'I ( 1 .. \ ' I I< 1/ NO r; 1<1:.1/1 NJ r:
Slika / 8, /6. !'rilller ZGmene aksija{,wg
WI'Tlf)'(!Tl ;:l/,!Uf'lI. veil/i/o i vodeCih os/ollaca 11(1
{opll'odil7la slarosli / 5 god. zbog prurlura
"ode sa IIlice.
Prt:!dizolovane cevi sc izraduju do nnl11inalnog prdnika ON 1000 sa s tandardnnn1
iii pojaca nOI11 [Joliurc ta nskol11 izolacijom, Isporllcujll se, u zavisnosti od prccni ka. 1I
duzinal11 a od 6 111, 12111 i 16111. Olpornc Sli na te mpe rature do 150C i radni prit isak
do 25 bar. Rok traj anja iznosi 30 godina
bakarne zice
polie tile nska zastitna cev
poliuretan - tvrda pe na (PU
celicna cev
SI.18.17. Predizolovana cev sa uredajem sa registrovanjrm pojave curenja

18. f).'IUI NSKO G/W.J/ INJI;
4-15
U r oli urc ta ll sku - .. pur' p<: IlU pO l"eloj njenoj duzini sc ugraduj u dve bakarne zice
(51.18. 17). Fizieka osobina opada nja otpora kod pojavc vlage iskorisccna jc za a lar mni
SiSlClll , pa se Ill cri otpor iZlll edu penolll obl a zc nih bakarnih zica i ecli ene cevi . U
slucaju pucanj a ecli ene ccvi iii spoljnc plastiene ccvi dolazi do prodora vi age u pur -
pcnu. Pojava vlagc sc locira alarlllnim sistc mom sa prcciznoscu od 0,2% kontroli sanc
dliZinc.
Za razli ku ad celi cnc ccvi koje prvo za htcvaju gradnju be tonskih kanala,
predi zoicl\"ane cevi se direkl no polazu u zCllllju uz pre thodno nasipanj c pcskom.
P,'ednosti predilolovanih cevi:
l zolacij a sa pur - pe nom (bez freona) i evrsti spoljni omotoe sprceavaju vel ike top-
lotne gubilkc, osigur avaju sigurnost, dug vck trajanj a (30 godina), a ccvi poseduju sis-
tem za kontrolu os teCcnj a svakog dela cevovoda.
Upotc rbom razli eitih spoljnih elc menata ( fitinga) ko mpenzacianih dclova, moguce
je prcrizno izvcsti najkompi ).; ovanijc Ii asc u gradskim podruej ima uz kratko vrc me
mOlll aic.
is<Vplus
Slika 18.18a. Ugradllja prediz%vallih cel1ijirme ls0p/IIS direktllo II
zemlju ispod mosta Gazeta /I Beogradu.

Slika IS.ISb_ Ugradnja prediw/ol"OJlih eel,i Jinne lsop/us II deolliclI-pr(/11.
prelwaulopuJa l.:od Gener Iwfe lIa ,v_Beograd"
18_5.3 Armatura toplovoda
L' siSlemu cevl ,'atnu ulogu ima afnlalura koja mote "
i f1:gulaciona . Prcdgradnom armalurom vfiii sc mchaniscko prcgradi" ,JI
p<))cJinih <IconiC! loplovoda, a poscbno ,ic vai na njihova uloga prilikom otklanj :l !,
h3
v
arijc.
Stika 18_19_ Vel/lili

18. LJAUINSKO C r<UANJE
N 7
Pregraullu a r l l l ~ l l l r u cine: vc nlili , zasuni , Icpliras ri zavrl aci i cilindri cnc slavinc
(sI.L8. 19.) .
Vc nlili (s I.l S. 19.) sc saslojc od kucis ta i ugT;ldcnih dclova, vretena i rucnog locka,
kupc i sedi sta, b o i zapti vaca.
Zasulli imaju kucislC i svojc ugradnc delovc: vretc na sa rucnim tockom i klinas tim
iii pravim zasunom i zapli vaccm.
Stika /S.20. Leptirasti zatvarac firme Adnms sa motornim pogol/om N" 700 I/a polaZIl
magistrale II toplani N.Beograd
Lcptirasti zalvaraci, sl I S. 20. imaju male mere ugradnje, i njihova ugradnj a je
znatno l a k ~ ~ u odnosu na vcnlil c i zasulle. Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogo-
nom, prcgTadni iii rcgula cioni , a nal cganj e leptirice na telo se ostvaruj e preko zaptiv-
nih e lemenata iii kao metalna metal.
Cilindri cne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranj e i pregradivanj e sistema ali imaju
vcliku tdinu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc.
Zaptivanje izmedu cilindra i tcla slavine postize se specijalnim mastima.
18.6. PREDAjNE STANICE-POTROSACI
18.6.1. Predajne stanice
Potrosaci - stambeni iii poslovni, povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko
predajne stanice tzv. pods tan ice. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenj e
temperature i pritiska iz toplovoda. Projektne temperature u razvodnom primarnom
cevovodu iznose i do 150C a pritisak do 25 bar.
U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od
90C pri spoljnoj projektnoj tempcraturi, do 40C kada je spoljna 12C. Najvisi
pritisak II ovim sistemima je do 6 bar. (Slika 1S.27).

18. f)/ lUINSKO C FIUANJE
/</ 7
Prcgraullu annaluru cinc: vcntili , zasuni , ICJ1liraSli zavrtaci i ci lindri cnc slavinc
(51.l 8.19.).
Vcnlili (51.18.19.) sc sas to jc od kuCista i ugTadcnih dclova, vrcte na i rucnog locka ,
kupc i sedista, kao i zapti vaca.
Zasuili imaju kuciste i svoje uoradnc delavc: vretcna sa rucnim tockom i klinasti m
iii pravim zasunom i zapt ivace m.
Stika 18.20. Leptirasti zatvarac firme Adams sa motornim pogollom N" 700 lIa polazu
magistrale II toplalli N.Beograd
Leptirasti za tvaraci, sl 18.20. illlaju male mere ugradnj e, i njihova ugradnj a jc
znatno laksa u odnosu na ventilc i zasullc. Mogu biti sa rucnim i sa motornim pogo-
nom, pregrauni iii rcgulaci oni, a naleganj e Ieptirice na telo se ostvaruje pre ko zaptiv-
nih elemenata iii kao metal na metal.
Cilindricne slavinc ostvaruju pouzdano zatvaranje i prcgradivanje sistema ali imaju
vcliku tez.inu i znatno vece mere za ugradnju u udnosu na leptiraste zatvaracc.
Zaptivanje izmedu cilindra i tela slavine postize se specijalnim mastima.
18.6. PREDAjNE STANICE-POTROSACI
18.6.1. Pcedajne stanice
PotrosaCi - stambeni iii poslovni, povezuju se na sistem daljinskog grejanja preko
predajne stanice tzv. podstanice. Osnovna funkcija predajne stanice jeste snizenje
temperature i pritiska iz toplovoda. Projektne temperature u razvodnom primarnom
cevovodu iznose i do 150C a pritisak do 25 bar.
U kucnoj instalaciji temperatura razvodne vode radijatorskog grejanja se menja od
90 DC pri spoljnoj projektnoj temperaturi, do 40 DC kada je spoljna 12C. Najvisi
pritisak u ()vim sistemima jc do 6 bar. (Slika 18.27).

.us 13. T(xlcmll'i c f'HOJEI>TOVANJE POS7 1WJENJA 2A CioNTRALNO GIUJANJ
Predajne stanice (PS) mogu hiti dircktlll: iii illlJirc ktnc sl. 18.2 1 i 18.22. Kod dircJ. ..
tnih prcdajnih stani ca temperatura se redukuje mesanjem povratne vode iz kucnc
instalacii e i pOlisne vode iz lopluvoda (u odnosu na primer 2/3 : 1/3) a priti sak Sl.!
redllkuje putcm regulatora priti ska. Kod indirektnih podsla ni ea ugraduje se izmcl1ji.
vae toplote i kucna il1stalacija je potpllno razdvoj ena, pa se pritisak odrzava nezavi sl1o.
Prikaz analognih merenja i signala l1 a direktnim i indirektnim podstani cama 1I
si stcmu daljinskog grejanja BeograJ a prcdstavljcn jc na slikama 18.21 i 22. Na slici
18.21 je prkaza n sistcm sa analognim mcrenjem pri ec mu su:
MMI - temperatura vode u razvodnolll vodu primarnog dela
MM2 - tempe ratura vode u povratnom vodu primarnog dela PS
MM3 - protok vade u PS (koristi se za regulaciju)
MM4 - utrosak toplotne energije, toplotna snaga, maksimalna toplotna snaga
MM5 - proce nat otvorcnosti elektroill otornog ve ntila (poteneioilletar)
MM6 - temperatura vode 1I razvodnom vodu sekundarnog dela PS (kori sti se za
regulaciju)
MM7 - temperatura spoljnjeg vazduha (koristi se za n:gulaciju).
Prva eetiri ulaza regulator prihvata iz raeunske jediniee merila toplotne energij c
pre ko komunikaeionog prikljueka.
U toplotno-predajnim stanieallla su ugradeni i cl ementi za merenj e pritisaka:
MM8 - pritisak vode iza regulatora pritiska
MM9 - pritisak vode na ulazu uPS
MMlO - pritisak vode na izlazu iz PS
I R I <;{)NU
I j I i I
II III
II
III
, I 1-+J..l1ll8
II "I ..,
II II, ,
:: : Ll - - -- - - - - - - - - - - J
II L_-:.-:.-:.::::.-:.-:.-:.,-------'
__ ...JI , I "'1.A6
I I
I
"'1115
,
I
I
I
L_
SI.18.21 Sema indirektne podstanice za grejanje

18. f).IUINSKO
SSV-regul ator priti ska
SOV-prcstruj ni ve ntil
VFL-rcgul ator protoka
MM3-merac protoka
R-rcgul ator-kon trolcr
SONU- dalj inski nadzor
RJ-racunska jed ini ca
I
R I SONU
I
I
I
I
I
I
I
I
__ .J
I I '
"I
II:
III -,
III I
: .:. __ -_-_-_-_-_-..:- =:. __ ..,
I
SSV
I """
: r - - - - - -(7r- - -,
I I I II I
___ -"I I
(,
SOY
I MM4 J I
I r - -_-'
I
MMS
Slika. 18.22. Sel1la direklne podslanice za grejanje
.J.J9
Slika 18.23. Izgled nove, direktne, podslanice sa l1Ierenjel1l ellergije,reglilacijolll pritiska
i protoka, U grejllOlII sislelllu Beograda.Desllo je primami deo, leva seklilldami (kliclla
illstalacija)

.J50 /3 / ,,""'''' It" 1'/(011; ;" tOI .1,\'11, 1'()\'7 nOJl .'\}. 1 /A CIONTI<AI ,\'0 (:/(/:.l'INJI-.
Prestrlljn i \'l:l1 lil (SOV) SlllLi da n,' dOLVoli parast iza regul ,ltora
iZilad dll l.V(1 ljc ne (zada tc vrednUS li ). p(1desava sc na vrccinost za U.5 bar vecu od
priliska koju udrz:1va n:gll iahlr priliska. Kacl a prilisak iza regulatora po rastc vis.: od
0.5 bara prekl) zada lc vrcdllosti , venti l se otvara i visa k vode sc preslrllj av<l pravo 1I
povratni vod , iza venti la za regu laeijll telllfJera ture i protoka.
Venlil jc pn knnstrllkeiji Ill chani cki , sa opruga illa i Illembranama i spada 1I regula-
lore bel fJomoclll: e ncrgij e. ll11 a dve membrane, radnu i rezclv nu. U slucaiu prskalll <l
radne runkcijll prc li zi ma rezcrvna me mbrana. Prskanje radne membrane se detcktllJl'
eurcnjem vo Ie 11<1 ispustu ugracicnom izmedll membrana.
. \
I m'EJ


-.
Slika J 8.24. Regulator protoka Samson sa molornim pogol/om, kojim IIpravlja
Simeflsov kOfllroler slneSlen II kom. orman
Regulator prutoka se koristi da ogranici protok \I primarnom delu podstanice. Kod
kvalitativne regulacijc protok se odrzava konstantnim. SasLOji sc od regulatura dife-
rencijalnog priti ska i venti la sa elektromotarnim pogonom. Svi clementi smesteni su u
jedno kucis te i zajcdnicki sacinjavaj u intcgralni regulacioni ventil.
Kod kvantitati vne regulacije u regulatoru protoka smcSte n je i ventil za regulaciju
temperature u napojnom vodu sekundarnog dcla predajne st:mice. Zadata
temperatura vode u napojncolll delu sekundarnog dela predajne stani ce mcnja sc
zavisno od proll1ene te mperature spoljasnjeg vazduha. (SI. 18.27).
Regulacija priti ska sluzi za oclriavanjc konstantnog pritiska u napojnom voclu
prilll arnog del a poclstani ce sa c1ire ktnim prikljucenje m porrosaca.

PI P2
, .

'.
2
.
3

7
6
Slika 18.25. Regula/or pri/iska Samson
(1. Tela ven/ila, 2.Sedis/e vell/ila, 3.PeclIrka venlila, 4.0sovina peClIrke,
6.Nalrlka za podesavallje, 7.0pruga, 8.Pokrel.aC( ak/ualor)
451
Regul ator rritiska u kombinaciji sa prestrujnim iIi sigurnosnim ventilom obezbe-
duj e kucnu instalaciju od previsokog priti ska.

Slika 18.26. Pres/rlljni velltil 1.1
I. Telo ventila
1.1 Elementi za poveziva nje
3. Pecurka
4. Osovina pecurke
5. Opruga pccurke
6. Pobudivac
6.l.Radna membrana
6.2. Sigurnosna membrana
7. Osovina pubudivaca
8. Opruga
9. Poklopac opruge
10. Prsten za podesavanje
12. Indikator pucanja membrane
6.2

-152 8.7 "dO/v,';c l 'IWl l::" T O 1;INJf' PO.' T'Wl/ \I 1 / 1 ( hV.,.,,, 1 LNO C; /lU/ INl E
Dijagr.:lm promene temperature
,
1 'I
1 I
.. I -
-+-+-i..,.J+f-R
" " 18 16 1<! 12 10 d 6 2 0 4 .fj 8 - 10 - I:' l J - 16 - 18 -, 0
Te mperatura slJoljasnjc!] yuduh(l {OCJ
S/ika 18.27.
Merae toplotne cnergij e je ll redaj koji m sc loplotna e negrija koju oslobodi
nosilac toplote u sistcrnu. Mc:ril o obavlj a s1eJC;(\: ru nkcij c: Ill cri te mpcratllrsku razlikll
vode u napojnom i povratnom vodu i prote kl u 1., qm: l1l inu teenosti , mnozi temperatur-
sku razliku, prote klu zapreminu vode, topl otni koeficient i .,int cgrali " po vremcnll.
Navedeni merni urcdaj sastoji se iz meraea protoka, jcdnog para te mperatllrskih sen-
zora i jedini ce za izracunavanj e.
S/ika 18.28. Simensov
ullral. vlIcni merae toplote
....-. -,
...

18. f) II . .II,vSf(O GIU:J.INJ!,
-153
Mikroprncesnrski rCIII '1[ or (knntrnkr) POSCdUjl' dva kUlllunikaciona prikljucka:
jedan za komunibciju S,I nadrcdcnill1 ccnlrOIll sllll:Stcnill1 1I di striblltivnom ccntru
toplane i drugi koji slll zi za komllni kacij ll sa racunarskol1ljcdinicolll lIgradcnog meril a
IOplotne energijc.
Mikroproccsorski regul ator lIgrackn u podstani cu olllogllcuj e rca li zaciju sledecih
regll iacionih krugova: krug R I za rcgll iisanjc temperature vOlk 1I sekundarnoj mrezi i
R2 za protoka vodc u prilll arnnl11 dell! ccvll og razvoda. Reglil aeioni kr ug
R2 obezbcduje i ograniccnj e l1laksi lll alnog dozvolj ell og protoka, odnosno pre lazi na
regulacijll protoka kad iZl11c rena vn:dnost proLOka postanc jednaka zadatoj .
18.6.2 RazmenjivaCi toplote
U sircl11 Sl11i slu reCi razl11 cni vaci Sli aparati u Kojima sc topl ota prcnosi sa jecl nog
medij uma na drugi. U grej noj tchniri razlllenjivaci topl ote su apa rati 1I kujima se vrsi
razmena topl ote izmedu pare, vode iii vre le vocle.
Oni 5e dele prcma radl101l1 Ill cLiij lllllu (voLi a - voda i para - v()(Ja) a prema kOIl-
strukciji na dobosas tc (ccvas tc) i plncaste
Dobosas ti razmclljivac sa pravim. ,. U" iii spir:dnim cevil11a su se kod nus, u grejnoj
tehnici, masovno kori stili do pocctka devedcsetih godina pros log vcb, kacla je c1oslo
do omasovljavanj a primell c pl oCast ih razmenjivaca toplote.
Plocasti razmenjivaca toplate 1I odnosu na ecvastc imaju VCCLI topl otnll cfikasnost
(do 97%), manji gabarit (plocasti razmcnjivaCi z<luzimaju 15-30% prostora koji
zahtcva cevasti), vescstrllko SlI laksi. Illinimalno se prlj aju i nij c illl komplikovano
odrzavanjc, jeftiniji suo
---.
LPM;
Plocasti Izmenjivaci . . -' .
. ,
.............
";mIN-
N""",,,I: ' .......
-" "'-... .
Kt-.p pfDC, . " """ ... ...
-.- - ' . .. .:.
. ,
_______ "/,/1.,,,. ",.",-----
Slika J 8. 29a. Plocasti izmelljivaci

./5./ B. Todnr(lv;C P/WlIi K'/ O J'ANJ/:: rOSUWJ/' NI. J i'A (,tNT/v ll.NO GW:.J. JNJI:'.
LPM
LemlJenl placa9tlizmonJIvaei toplate HS .
0 .........
lIosul
]
I I - ----

. "
I/Hllltl lI
Stika 18.29b. ptocasti iZllIenjivaCi
Pl ocasti izme njivaci mogu biti le mljeni i sa za ptivaCi ma.
TRACO
IZmenJlvaci loplotc
18.6.3 Sistem raspodeJe troskova grejanja po stanovima.
Termostatski r adij atorski ve ntili n;guli sanjc tempe ra ture u prOSJ,mjl
koja se zagreva. Podesavanj e m polozaja tc:rmostatske glave nj enim obrtanj e m postizc
se vi sa iii ni b te mpe ratura prostora orva ranjelll iii pritvaranjcm prntoka kf(l /.
radijator.
Pri porastu te mperature u prostoriji raste (cak i za hvaljujuci ne kom unutras njL'IlI
izvoru topl ot..:) , protok topic vode kroz radi jator s..: slll anjuj c i oclrzava sc odabrall. 1
te mperatura prostora, poclescna na termostatsko j glavi ve ntil a.
Ugradnj om razclelnika tzv. "cl e lite lj a" topl ote na sve radij a torc u okviru jedne
de , registruj e se po trosnj a cne rgij e na svakolll racli jator u lldnosno u svakom stanu . 1\,
stoje i elektronski delit clj i topl ote, koji rcgistruj u troskove greja nj a pomocu st:nlCII':!
te mpera ture. To su "intdi gcntni " uredaji koji raziikuju topl o tu prilllij e nu od rali ijat ')
ra i onu iz drugih izvora (sunce, stednj a k. itd.) i imaju ugracle n mikroproccsor k(lj l
registruj e, obraduje i mc mori se podatke.
U primcni su i elcktronski razdelni ci sa radi o vezoll1 koji umogucavaju <tu tolll :JlSki
pre nos podataka bez potrt:bc za ulazcnje u stan potmsaca radi ocitava nja.

I , '. n IU/ ,vSf,,() ( ,"/,U .. I/v.lC

I
Slika 18.30. Termoslalski vellliljirme Hen.
Termostatski ventil brzo rcagujc na smanj cnj c sobne i o mogucav::t ve-
t i protok kroz r::tdijator.
11
I . isparivi
I
2. eleklrollski
Stika 18.30. Delilelji toplote jirllle Zenller
3. elklrollski so radio
modemom
Ukoliko su na radijaloru ugradcni tcrmostatski vcnti li dolazicc do smanjenj a
povecanj a protoka u kucnom razvoclnom postrojcnju. U tom slucaju preporucuje 5e
ugradnja kucnih pumpi sa promenljivim protokom. To su " pamctnc" pumpe sa
promcnol11 brzin-: u sistcll1u grcjanj a. Bil o kakva pro me na uslcd potrcbe grcjanja
(orvaranjc iii zatvaranjc vcntila) cc uzrokovati da pumpa trenutno rcguli se protok u
skladu sa potrcbom, odnosno pumpa ce obczbediti opt imalnu radnu tacku LI Z
minimalnu porrosnju cle ktri cne cne rgij c.

.5(, I:, 1",:",lJ1;, l 'I\U.II: A/r JI I ,'.,f, ( ,\ lll rJjl Vi. I !.. 1 ( I .NI Ii 1I . .\'r) (: lIr-JANiE
",
,,,/ilill UU/. Grund/o ' PI/ IIl/lL' I PI: 'a promellljivim protokom i daljinskim
podda va njel1l
UpOln " 11[1 1 It! rmllslatskih venl"". dc lilclja lurloH; pumpl
prolok'lIl! ., kll Cllilll gn::jnilll iIl SI.",1<11.l111.1 . st! uSiccia od
i ",I-.- W, ckklricnc clll:r;; ljc
sa promenljivim
20-30% toplotnc

D!l UINSKO GIII:JANJE
18.7. KOMBINOVANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I
ELEKTRICNE ENERGIJE
18. 7. 1 Opsti deo
457
Komhinovana proizvudnja elekl rienc i topl olnc cncrgij e iI i lzv. kogc neracija, je
proces istovremene proizvodnj c e leklricnc i lopl ntne encrgij c u istom proecsu. Top-
lotna cncrgija dobij ena na ovaj nac in moze se korislili za potrebe dalj ins kog grejanja,
ali i u industrijskim procesima.
U Hamburgu je 1893. izgrade na zgraJa koja jc za potrebe grejanja, prikljuee na na
obliznje postrojenj e za proizvudnju eleklricnc energij e, konSlrui sano pel goelina rani -
je. Ovo se smalra pocetkom kumhinovane proi zvoelnj e u Evropi.
Proees kombinovane proizvodnj e sprovodi se u parnoj iIi gasnoj turbini i motorima
za unutrasnj e sagorevanj e. Izvor pri marne cncrgije (gor ivu) moze hili razli Cit : cvrsta i
teen a fosilna goriva, pri rodan iIi Jcponi ski gas, i gradski olpad.
Stepc n korisnosti kogcnerat ivnih postrojenja je znaeajnfl vcCi ncgo koel odvojem:
proizvodnj c.Pri proizvod nj i elcklri ene encrgij e u konve ncionalnim- konde nzacionim
sistemima posti ze se stepen korisnog dejstva oel 35 %,uz guhit ke oel 65 %. U komhi -
novanoj proizvodnji gubi ci su svega desctak proce nata, a prni zvcdena kori sna toplo tna
i elektri cna energija cini 90 %.
Postrojenj a za kombinovanu proizvodnj u mogu hiti poddj .: na u nekoliko grllpa:
1. - Kondenzna poslruj ellja sa izdvajanjem su namenj ena za proizvodnju samo
e1ektriene energije, ali jedan deo pare moze biti izdvojen iz turbinc i iskorisccn za
stvaranj e tople iIi vrele vuele.
2.- Poslroj enja sa iskoriScenjel11 loplole gaso\la 1I kOllu SlI poslrojenja koja imaj ll gas-
nu turbinu. l z turbine vreli prndukti sagorevanja prolaze kroz korao gde se gc ncrisc
topl otna energij a. Kao gori vo najcesce se koristi prirodni gas iIi mawt, iIi njihova
kombinacij a.
3. - Kombinovana knlzna poslrojenja su J anas u siroj primcni . Kao gur ivo kori ste
prirodni gas i sastoje se od jednc iIi vise gas nih turbi na, kotla za iskori sccnj e topl ote
produkala sagorevanj a i parne turbine koju pokrece para ge neri sana u kotlu.
4.- Pnslroj enja sa klipnim masinlllll a koristc moture sa sagorcvanj em
umesto gasnih turbina, npr. dizel iIi gasni motori, iza kojih sc postavlja koran. U m:kim
prime nama se moze gencrisati para za pokrelanje parne turbine. Ova postrojenj a su
uglavnom manjih snaga.
18.7.2. Kombinovana proizvodnja u daljniskom grejanju
Visok stepen korisnosti koge ncracijskih postrojenj a omoguCio jc u pnslcdnj e dvc
deee nije njihovu ekspanziju u primc ni. Prcdnosti su Poreel oellva nj a pri-

-158 /J Tod",."I'/(' I'OS'! IW}I' N}.- I 2-1 CIONTRAL '0 CRE'AN/I;
l11arnih rczcr" i fosilnih g(lriva, znacajni su ckoloski ci'ckti, j<!r jc smanjcno za adCI:lc
kao i clllisija CO!, vcoma lIticajnog jcdinj enj a na efckat staklene baStc, odoosoo 1;1" .
In lno zagrcvanjc. Zalw<J ljlljllCi vi snkol11 stcpcnu konvcrzij e kombioOV"dllil proizvoJnl<l
zahlcva l11 anjll koliCinu goriva, a timc imaju i manjc stctnih emisija u okolinll. ko
uporcdc dva slicna postrojcnja, jcdno za odvojenu i drugo za spregnutu proizvodnju,
za iste koli cinc toplotne i elcklri cne cncrgij e, ovo drugo trosi za oko 30% manjc gI l
riva, a za toliko jc smanjcna i ukupna emisij a i koli ci na CO
2
,
U vcCi ni zemalj a E U sc poscbno stimuli sc izgratlnja i rad kogenerativnih postrojc
nja preko smanjcnja dazbina pri izgradnj i do povlasecnih cena po ponudi cncrgi i.:
trzistu.
U zcmljama EU ueeSec toplotne e ncrgije dobijcnc u postrojenjima za kombino\a
nu proizvodnju u ukupnoj kolicini toplotne energije je veliko. U pcoscku ono izno. I
oko 67%. U Holaniji, na primer, 94% toplotne cncrgijc daljinskog grcjanja je iz kom
binovanih proecsa, u Nemackoj 81 %. Svcdska je poseban slueaj jcc se u velikoj men
koristi ot r adna top Iota.
U zcmljama centralnc i istocnc Evrope koli Ci na toplotne encrgije iz kombino anih
rroccsa jc ni za ncgo u zemlj al1la EU i krcee se od 35% (Letonija i litvanija) do 69
r
,
(CeSka i Hrvatska), tj 52% u proscku. Nova postrojenja kombinovane proizvodnje
1I izgradnji iii su ugovorena u mnogi l1l zemljama a u Madarskoj, Rumuniji i Slo\' aekoi
je zapazcna tendencija izgradnjc l1lanjih gasnih postrojenja
18.8. ZASTITA OD KOROZUE I KOTLOVSKOG
KAMENCA
Kako jc vise pUl a vee nagcaseno osnovni nosioe toplote u sistemu daljinsk\l1!
grejanj a je voda. Apsulutno cista voda u prirodi ne postoji. Sirova voda i voda koj u
daju vodovodne staniee sadric uvek vceu iii ll1 anju koliCinu rastvorcnih soli koje ul icli
na pojavu korozije i stva ranj e kamcnca.
Pod korozijom se pourazumeva rcakeija mctala sa svojom okolinom koja prouz
rokuje mcrljivu proll1cnu strukturc materijala i moZe da dovede do ojegovog ost .:
ce nj a. Kurozija sc u ccvovodima i aparatima ustanovljava na osnovu slabljcnja zitlo\ '
odnosno nastajanj a rupa. Dcjstvo korozije sc ubrzava sa povisenjcm temperaturc -
prili ska vodc iii pare pri daljinskom transportu toplotnc energije.
Pri zagrevanju vode u postrojcnjima daljinskog sistema grejaoja na grcjnim povrsi
nama kotla i ccvovoda dolazi tlo izdvajanja kamenea koji suZava prcscke, smanjujl:
prolaz topl ot\.: usled smanjenja koefi cient a provodenja toplote, prouzrokujc toplotn;1
naprezanja sa puklltinama na kotlovskim cevima. Uzrok tome, prvcnstvcno je sadriaj
soli u vodi , t. zv. tvrda voda.
DOl bi sc sill anj il a osteec nj a prouzrokovana korozijom i stvaranjem kotlovskog. ka
mCllea , II IOku pllgona sprovotli sc hcmi sjka i t0rmicka priprcma vode koja podrazli

IS. li. flJI I SF;O ( diU. LViI. -159
Ol ev;! odvaja llj <: i Iljih\WII n<:lItra li za<:iJII. oll l<:ksava nj <: odc i tioLiavanj<: inhihi-
lOra pro tiv kOl"Ozije.
Slika. 18.32. Izgled
unlltrasT/justi cevi
magistralllog cevovoda kada
priprema vode lIije bila
odgnvarajllca
it' _\ ' I
)"' .
... Jii
Pored tradi cionalnih - trelmana kotlovske i vode za sislcme daljinskog
grcjanja u primeni pn;ovlaclavaj u roslllpci za dodalni tre lman vode koji su viSe fi zicke
prirode ncgo hcmi skc.
Hydro - X jt; rosturak i naziv proizvoda za lrctma n i vode u sistemima
el aljinskog gn.:janja, koji rruza kompklnu od korozije i kamcnca uz obezbede-
nje efibsnog i bezbcdnog raslvaranja vee stvorcnog kamcnea. Uz ovaj spro-
voeli se i fillriranje vode u sl. 18.33. Filleri delimicnog loka se prikljucuju pa-
ralclno sa glavnim povral nim vouom. Usmeravanjcm dela povralnc vode (5-15%) na
fi lt ere oelsl ranjuju sc mulj i gvozdenc ces licc (lJpiljci). J..:. on linll a lnu srna njenj e mulj a i
opilj aka reuukuj e lal ozenj e 1I kotlovima, izme nji vaci ma , ccvim3, raciijal o rima i venli-
lima pa sc oeldava visok ni vo c fibsnosli u prcnosli lupl ole.

II. Tod" , o, ie' I'li Oi U,TOI : It\H:; /' (I.ITIiOH .vi . I /.,,1 Ci:'NTlUII.'\/() (;// D i l Ni E
Stika.I 8.3]. Madem a poslraj ellje za dodailli Ire/mall vodejirme Hydro-X
ugradell o 2002. god. II TO BarCa plltem dOll acije isloimf.' ll c jirmt'.

19. OGRANICENJE POTROSNJE
ENERGUE ZA GREJANJE
19. 1. UVOD
Anali zc i studij c encrge tike 1I gradovima Srbijc [1 9] pokazale su da se u nasoj
sredini oko 40% ukupnc potrebne energij e kori sti u stambenim i javnim zgradama u
Izv. "LOpiotne" svrhe (za grejanj e, ventil aeijll , klimatizaeiju i pri premu tople potrosne
vode). Ako hi se obulwa til i i kaneelarij ski i stambeni objekti koji se nalaze u okviru
industrij skih kompleksa i evidentiraju izdvojeno kao pot rosnj a energij e industrij e,
onda bi se pokazalo da se u topl olne svrhe u gradevinski m obj ektima trosi gotovo
polovina ukupnc energije n ~ c zemlje. Pri tome, da le ko najveci dec toplolne energij e
se odnosi na grejanj e u gradevinskim obj ektima i prvcnstveno zavisi od same zgrade,
nj ene lokacij e, od termi ckih osohina nj enog omotaca, zapravo od materij ala zidova,
vrste prozora i njihove veli cinc, kao i od obima infiltraeij e spoljnj eg vazduha sto je
takodc odraz kvalitcta gradnj e. Uz potrosnju u lopl a tne svrhe, obj ekti koriste elektric-
nu encrgiju i za osvctle nj e, cesto i u dnevnim peri odima, opet zavisno od samog grade-
\'inskog obje kta, nj egove geome trij e ali pre svcga od veli cine i karakteristika transpa-
rcntnih clemcnata u fasatl ama.
Godisnj a potrosnj a energij e u najvecem broju postojeCih zgrada u Srbiji je u pro-
scku 2-3 puta veca nego u najnovijim, podignutim u nekoliko zadnjih godina. U njima
je ona ispod 100 kWh/m
z
, sto bi mogla da bude danas gornja. grani cna maksimalna
vrednost potrosnj e koja bi se dozvolj avala.
Razlog ve likc potrosnj e u nasim zgradama je u cinjeni ci da daleko najveCi deo
stanbenog fonda u gradovima Srbij e predstavlj aju gradevine podignute u vreme kada
energe tska kri za nij e jos bil a ni na pomolu iii tek sagledavana, sto kod nas nij e bil o
ozbiljno shvaceno. Ali LO je bi o i period kada je u nasoj ze mlj i vl adala kri za stanova pa
jc primaran zadatak bi o omoguCiti smestaj Ijudima a ne trositi investicij e na energetski
efikasne zgr ade. To danas nij e slucaj i najnovij e zgrade su projektovane u energet-
skom poglcdu daleko kvalitctnije jer se potrebama za grejanje, kao i !etnje hl adenj e,
pril azi stroiij e s obzirom na porast cena cncrge nata i troskova grejanj a.
461

-162 8. Todorol"i c f'OSm O.lENJA Z/I CENT/v II. NO GREJ, INJE
Zalo, kada jc rec 0 cnerge tskoj efikasnosli zgraua trcba razlikovati pos tojccc zgra-
de ou onih kojc su zidanc zadnjih ucsct godina iIi se tek projcktuju i predvidaj u za
gradnju. Prvc su u veCi ni i prcdstvljaju naj manjc 80'1(> ukupnllg gradcvinskog fonda u
gradoivima Srbij e. Grubim anlali za ma sc pokazalo da bi intcrvencijama na poslojccim
obj eklima, njihovom energetskom revitalizacijom i naknadnim prilagodava nj em no-
vim l:nergetski m kritcrijiumima, njihovim prikljuCivanj cm na ce ntralizovane daljinskc
sisteme grcjanj a, potrosnja e nergij c samo za greja nje mogla da se umanji za 20-40% .
Pri tome i u ve likim stanhcnim i poslovnim objcktim sa vise korisnika, dosadsnja prak-
sa naplaCiva nj a utrokne encrgij e iz sistema daljinskog grejanja koja se obracllnava
prcma kvadraturi kori sccnog prostora, nc stimuli se na raci onalno korisccnjc i stednjll ,
pa Se lI vode mcraCi i sistcm naplate prema stvarnoj potrosnji . Uporedcnja potrosnje 1I
zgradallla sa naplatllm prema iZlllcrcnoj stvarnoj potrosnji sa sta novima sa placanjcm
prcma kvadraturi , provcren jc na izabranim objektima prikljucenilll na Beogradsko
grcj anj e. Utvrujeno je da je 1I slllcajll naplate prema izmerenoj stvarnoj po-
lrosnji ona bila manj a za prc ko 10% nego u odgovarajllcim stanovima sa naplatom
prcllla njihovoj povrsini .
Da bi sc potrosnja encrgije 1I zgradama iz ranij cg pcrioda gradnjc svcla na n:tjmanjll
1ll0gllClI meru, mora sc izvrsiti njihova cnergctska rchahilitcija naknadnim gradcvinskim
radovima. Na spoljnim zidovilll a i krovu sc 1I takvim slll Cajevima dudaje izolacija a na
prozorima sc vrsi zamena stabla iIi celokllpnog prowra. Poboljsanje izolacij e sc radi i
na zidovima prcma negrejanim proslorijama. Zaptiv<lnje zgradc treba cia bllde fa!..'''' ,) da
' c pri razlici unutrasnj cg i spoljnjeg priti ska a d 50 Pa oSlvaruju 3 izmcnc: vazduh n;] sat
ako zgrada nc:ma nikakvc vcntilaci(1ne uredaj e a 1,5 izmena ako su oni lIgradeni. Ovab'c
naknadnc mere za encrgctske crikasnosti zgrada mora Ja obuhvate i novo
izolovanje cevne mrde ako je 1I zgracli inst;]li sano ccntralno grejanje. Au individulnim
kot larni cama treba slediti primer Ncmacke, da se kotl ovskc jedinice lI grade nc pre
trideset godina u predvidenOI1l rokll zamcne, a da novo lIgradeni kotlovi ispunjavajll
odredeni stepcn korisnosti. Uz to mora da se predvidi i definise remont i podesavanje
svih elemenata sistema za grcjanje. Naravno da pri revitalizaciji grac1evinskih objekata
pre svega to treba lICiniti kod velikih potrosaca (bolnicki ccntri, hotelski kompleksi ,
sportske dvorane i drugi.). A da bi se to ostvarilo znacajno bi bilo da se prethodno
lIspostave zakonski normativi , standardi i druga obavezujuca akta.
Nove objekte treba projektovati po savremenim metodama integral no obuhvataju6i
sve clemente od lIticaja na odrziv razvoj do onih koji se odraiavaju na energetske zah-
teve. A to su bioklimatski faktori, odgovarajuCi gradevinski materijali, raspored i ka-
rakteristike gradevinske mase, sistemi za grejanje, klimatizacija, ventilacija, osvetlenje,
liftovi, osobine i velicine fasadnih elemenata a pre svega prozorskih povrsiona, itd. Sve to
LI Z savremene programe optimizacijc, simulacije ponasanja zgrada u uslovima koriscenja,
. provere izvedenog stanja, programa kontrole optmalnog rada svih cnergetskih sistema i
regulisanja njihovih efekata. Tenclencija je da svaka zgrada ima svoj zvanican atest
potrosnje cnergije koji bi na vidnom mestu u zgradi bio postavljen, potrosnja tokom

19. OGRANICENJE POTlWSNJE ENU?GIJE ZA GREJANJE -163
vrcm.:n3 provcravana a dok:umcnt s vrcmcna na vreme korigovan. Nova zgrada bi
dohijala uputebnu dozvolu ako bi potro ' nja bila ispod dozvoljene grani cc.
19.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE
19.2.1. Evropska inicijativa energetske efikasnosti
U cilju ogranicavanj a potrcba za encrgijom u gradcvinskim objc ktima Evropska
Un ij a jc donela propise 0 maksimalnoj dozvoljenoj potrosnji energije za grejanje. Na-
mera je da se vee u pocetnoj fazi projektovanja nove zgrade iii rcnoviranj a postojeee,
saglcdaju njihove godisnj e potrebc i ako je potrebno izvrse blagovremenc korckeije i
usaglasava nj c sa propisanim vrednostima. Evropski propisi sadrie opsti deo i smerniee
a svaka zcmlja ih dopunjava prema svoj im specilicnim potrebama, lokalnim interesi-
rna i e ncrgetskim prilikama.
Ogranicenj a sc daju u vidu maksimaln.: dozvoljene potrosnje. U nekim zemlj ama
sc cak insistira na izrazavanju energetskih potreba, ne u koliCini finalne energije, one
koja se trosi u zgradi da bi se ostv:l ri o krajnji zelj eni efekat, vee u vidu kolicne primar-
ne energije. To znaci, nc sarno da se obuhvataj u guhiei u samoj zgradi (od finalne do
korisne energije), nego i oni u spoljnem delu "Ianca" prenosa cnergije.
Spoljni deo ,.Janca" obuhvata transformaciju primarnog ohlika e nergije, za pravo
izvornog cnerge nta u pogodan ohlik i nj egov transport do k0risnika. Energij a koj a
dospeva do krajnjeg potrosaca (zgrada koja se grcj e) predstavlja fin alnu cnergij a i ona
jc manja ad primarnc zbog guhitaka u spoljnj .: m lancu koji su dcfinisani odgovarajeim
stepCnllI11 korisnosti.


'C
J
.
,:,:_ ...... _--_ .. _-_._. __ ... .
. " "-
. i J \
oo
.t . .
Q
v
. \ Konsn
a
i
. energlJa i
: Q C' ----- : n .. n
i: .. .cu
I Distri- A1cumu ' I --"'It ' .:..-
buciJ' a I " Kotao I'
,' -
Q' v t. r
d Q' ', . . , J
_ _____ a_ _ _ . >v. i
L
\.
energija

energlJa
SI. 19.1 Skica energetskog lanca dd primame do korislIl! energije.

464 B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POS7ROJENJA ZA CENTRALNO GHEJANJE
Finalna energija (sI.19.1) je namenjena grcjanju (Q,), vcntilaciji (Q.) i cventualno
pripremi tople potrosne vode QM ali je zbog gubitaka u samoj zgradi veca od stvarno
potrebne - korisne encrgijc (Qh) kojom se posti i c krajnji cfckat grejanj a. Sistem grcj a-
Il ja ima gubitke u transformaciji ent:rgijc u toplotnu u kotlu u distribuciji toplote
do grcjnjih tela CQd) iii do zagrejaca ventilacionog vazduha. Ako se koristi akumulacija
toplote onda se i tu javljaju odrcdeni gubici (0.), a postoje i gubici u samoj prcdaji
toplote grcjanom prostoru (Q",). Mcdutim javljaju sc povremcno dobici od suncevog
zracenja (Os) i unutraSnji dobici od osvetlcnja, Ijudi i raznih elektricnih aparata (Oi),
pa je je korisna koliCina energije CQh) u tom slucaju manja od potrebne za
ncutralisanje ventilacionih (Q,.) i transmisionih gubitaka toplote (Q,).
19.2.2. Dozvoljene maksimalne potrebe energije
Prcma standardima i preporukama Evropske zajednicc, ogranicenja potrcbe
sc za nove stanbcne zgrade definisu prema godisnjoj potrosnji svedeno na
!t: dinicu povrsine starnbcnog proslora Za objekte koji nisu namenjcni sta-
11 0vnju, ogranicenje se daje po jedinici povrsine omotaca zgrade. Zahtevane vrednosti
s.:: pos tiiu odgovarajucom izolacijom, climinisanjcm toplotnih mostova, dobrom grad-
r..' ''ITI koja podrazumeva i potrebni nivo zaptivanja, projektovanjem omotaca zgrade
rJ a sc zimi koriste dobici toplote sunccvog zracenja za smanjenje gubitaka toplote, ug-
radnjom sistema grejanja i urcdaja za pripremu tople vode visokih stepena korisnosti ,
ns mi sljenim postavljaojem cevne nUeZe i njene izolacije, koriscenjem kvalitctne regu-
lacione opreme, uredjaja za povratno koriscenje otpadne toplote kao i primena ob-
nvvl jivih izvora.
U Nemack.oj su prihvacene preporuke i standardi Evropske Unije i uradene detalj-
ni ie razrade. Doneta su pravila za cnergetsk.-u zastitu zgrada i enerctski racionalna po-
slrojcnja. Prcma tom pravilniku za nove stambenc zgrade koje se greju na tempc-
raluru ] 9 DC i iznad, dozvoljcnc maksimalne vrcdnosti primarne cncregije se odreduju
z3\'isno od faktora oblika zgrade i korisne povrsine zgradc. Faktor oblika predstavlja
oJnos povrsine omotaca Ao (m2) i zaprcmine grejanog prostora Ve (mJ) a korisna po-
vrsina na grejani deo zgrade. Ako se topla potrosna voda zagreva iz istog izvora koji
snabdeva i sis tern grejanja, maksimalna kolicina primarne energije se odreduje se prc-
rna lzrazu:
= 50,94 + 75,29 A/Ve + 2600/(100 + An) kWh/m2
(19.])
Ako se topla sanitarna voda priprema pretcino koriscenjcm elektricne energije,
primenjuje se formula:
= 72,94 + 75,29 A/Ve kWh/m2
(19.2)

19. OGR4NICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJ.fXJE
-165
Za ostale zgrade najvcte vrcdnosti dozvoljcnc potrosnje primame cnerglJe se
izracunvaju prema jcdnaCini:
Q
roo
= 9,9 + 24.1 NYc kWhim!
(19.3)
Za koriscenj..: gc mjih izraza potrebno jc prethodno odrediti faklOr obli ka zgrade. U
tu svrhu SL I' n'o izracunava iX'\Tsina omotaea zgradc koja obuhval;.I g-ramenc zido\'c
koji oov;Jja)1l Illl ulraSllji prostor od spoljne srcdinc kan i pOHsinc zidova u ncizolovanom
polkro 'Ijl!. Raeuna sc od gomjc ivic..: nivoa zemlji sta iii , aka sc ia\i;.Inica najnizc claze!
nalazi iznad pO\Tsine zemljisla onda ad gomj c ivicc plafona do gomjc i\'icc ta\'anicL
najvis.::g sprata, odnosno do gomje iviee efektivne izolaeij e zgTade. Llzimaju se kao den
om<' laea svc povrsine prowra. staklenih vTata, vrata i krovnih prozora, ukoliko razgra ni-
Ca\'aju grcjani prostor (xl spoljnc sredine. ISIO tako se obraeunava u omolac j
kr(wa prema spoljnoj srcdini. Sa donje stranc zg-rade kao den omotaca treba ukljuCi ti
povrsinu OS nove zgradc, zapravo povTsi na poda koja len na zemlji iii podrumska
tavanica ako se podrum (suteren) ne zagreva_ Ukoliko se zgrada siri na nekoj svojoj
visini i pre\'azil azi osnovu nile etaie, onda i podne povrsine tak-vog sprata koje su sa
donje strane u dodiru sa spoljnim vazrluhom, predstavljaju deo omotaca.
Zapremina grejanog pros lOra V, jc uvek manja od ukupnog volumcna zgrade Vi u
proscku za zgrade do tri sprata iznosi:
Ve = 0,76 V (m
3
) (19.4)
a za ostale zgrade:
Ve = 0,80 V (m
3
) (19.5)
Za oderedivanje maksimalno dozvoljene potrosnje merodavna jc i neto povrsina
AN. koja se odnosi na koristan prostor zgrade a za visine spratova do 2,6 m. Ako nema
preciznijih podataka ona se izracunava prema izrazu:
(19.6)
19.3. PRORACUN POTREBNE KORISNE ENERGUE.
Godisnja potrosnja se racuna prema meteoroloskoj godini mesta u korne se nalazi
zgrada uz koriscenje raeunarskih programa. Ona obuhvata Casovne podatke svih kli-
matskih parametara za svaki dan u godini. Uz gubitke toplote usled transmisije i iofil-
tracije, odnosno ventilacije, uzimaju sc u obzir i gubici us led toplotnih mostova. Me-
dutim, obracunavaju se i dobici usled suncevog zraeenja kao i ad unutraSnjih toplotnih
Izvora.

-/(,8 8. TodorOl 'i c PROJEKI "(W/I/I.'JF. POSTRO.l/:,"'JA 7.11 CENTRALNO GRI.4NJJ:'
20. Kra ft G unther, ll andubuc h fur Tcchni schc n, Gebnudenll s rus tllng , V EB Verlag
fur Gallwcscll. Berlin, 1978.
"I. DJ . Croome. B.M. Robert s, Air Conditioning and Ventilati on o f Buildings,
P.:rgamon Pn::s.
n. H. Laasko, Handubllch der Techni schen Gebaudeausmstung. VOl - Veri ag. 1976.
:!.l. Regein nlr di e Bcrechnung des Wamlebedarfs von Gebauden. Ol 470 1, 1983.
2.1. W.P. Jones , Air Conditioni g Eng ineering, Edvvards Arnold Publi s hers, Great Britain,
1985.
25. F. Bosnj nkovic, Nauka 0 toplini , 11 deo, Tehnicka knji ga. Zagreb, 1976.
26. Kolmar, Liese, Strahlung Heizung, Oldenburg Vo!ri ag, 1957.
27. Mackassy A. , Banhidi L., LuCi stoe otopleni e. Stroizdat. Moskva. 1985.
28, C. Bottcher. T. Rakoczv, Klimatechnik. Dubbe! - Taschenbuch fur den Maschinenbau,
Springer Verl ag, 1990.
M.S. Silj ak. Pri log istrazivanju uticaja lokacij e grejnog tcb na toplotni bi lans
prostorije, Zbomik 2 1. Kongrcsa KGH, Beograd, 1990.
30. Brani s lav E>akovic, Uti caj izolacij e na poj avu transporta vlage i formiranj e modifiko-
vane atmos fere u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine domaCih izolacionih mate-
rijala. Doktorska disertacija, MaSinski fakultet , Beograd, 1967.
31. Lj iljana D. Marjanovi c, Matematicko-fi zicko modeliranje procesa adsorpcije i desorp-
cije lako-isparijivih organskih komponennta u klimati zovanilll prostnrijallla, Magistarski
rad, MaSinski fakultet, Beograd, 1991 .
32. JUS - U. J5. 520 - Metoda proracuna difuzije vodene pare u zgrddama - Beograd, 1980.
33. M. Nikolic, Termofizika zglade, Diplolllski rad, fakultet, Beograd, 1992.
34. District Heat in Europe. Country by Country, EUROHEAT & Power - !3mssels, April 200 I
:; 5. Zbomik radova: Savetovanje toplana TOP YU 2000 Nis, Maj 2000
36. Tehnicar mas inski prirucnik, Dr. lng Malic Dragomir, Obradovic Nikol a i Curcic Vo-
jislav ing, Beograd 1961

DODATAK

470 B.Todaro,;c PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE

V"dMflk
,/71
TABELA I CELICNE CEVI (DIMENZIJE, TEZINA, SADRZAJ VODE)
Nazivna Naz i vni Spoljn! DehlJ ina Unutra s nj i Hasa Sadrzaj
me ra precnik precni k z ida precnik vade
:
Im1 1T',m rM1 mm kg/m 11m
Srcdnj e teske na vqjne cevi po JUS C.65. 225 (DIN 2440)
3/8 10 17,2 2, 35 12,5 0,852 0,123
1/2 15 21,3 2, 65 16,0 1 ,22 0,201
3/4 20 26,9 2,65 21,6 1,58 0,366
I 25 33,7 3,25 27,2 2,44 0,581
I 1/4 32
42,4 3,25 35,9 3,14 1 ,0 12
I 1/ 2 40 48,3 3,25 41 ,8 3,61 1,372
2 50 60 , 3 3,65
. 53,0 5,10 2,206
Naz ivni Spol j ni Uobicajena Unu tra snj i Hasa Sadr za j
precnik preenik debljina deb lji na preen i'k ce v i vad e
z ida zida
mm
IT'"
nm nTn rM1 kg/m ' I /m
I 2
3
4
5
6 7
Ce I i cne cevi bez sava JUS C.B5 ,22 1 (DIN 2448)
,
I
1, 8
,
4,5 i 13 ,6
I
0,
683
1
17,2
I
0, 145
,
20 2
5
I
16
i
0, 890 , C, 20 !
21,3 2
5
I
17,3
i 0,962 ! 0,235
25 2
I
6,3
I
21
I
I , 13
I
0,346 ,
;
26,9
I
2,3 7,1 2Z ,3
I
1 ,4 I 0,391
,
,
I ,
I
I
,
30
I
2,6 B 24,8
,
I ,77 C,48)
i
31 ,8 I 2,6
l
8 26,6
,
1 , 88
0,556
i
,
33,7
I
2 ,6 8,8 28,5
,
2,01 0 ,638
38 2,6
i
10 32,8 2,29 0,845'
42,4 2,6
,
11
37,2
I
2,57
,
1, 087
,
I
40 44,S 2,6 12,5
39,3
!
2,7 1 ,213
,
48 , 3 2,6 12,5 43,1
i 2,95 ,
1,459
51 2, 6 14,2
I
45,8
i
3, 12
i
1,647 ,
I
54 2,6 14,2 48,8
3,32
i
1,87
50 57 2,9
i
16
51,2
3,9 2,059
i
,
60 ,3 2,9
;
16
54,S 4,14
I
2,333
63,S 2,9
,
16
57,7
I
4,36 2,615
,
I
,
I
70 2,9 I 17,5 64,2
4,83
3,237
65 76, I 2',9
I
20
70 , 3
5.28 3,882
82,5 3,2
I
22,2
76, I
6.31 4,548

-l72 8_ TodorOl -;c PfW1EKTOVA NJF. PUSTR01N1A ZA CF.NTRALNO GREJAN1
TABELA I (NASTAVAK)
1 2
3
4 5
6
7
80 88.9 3.2
22.2 82.5 6.81 5,346
101 ,6 3,6 25
94,4 8,76 6,999
100 108 3,6 25
100,8
9.33
7,98
I I 4 , 3 3.6 25 107. I 9,9 9,009
127
4 25 I 19
12,2. 11,122
,
125 133
4 25
I
12.5 12.,B 12,2.72
139.7
4 2.5 131 ,7 13,5 13,62.3
152,4 4,5 25 143,4 16,4 16,151
150 159 4,5 25 150 I 7 , 1
I
17,671
165, 1 4,5 25 156 , 1 I 7 ,8 19,138
168,3 4,5 25 159,3 1 8 I 19,931
177 ,B 5
25 167.8 21 ,3 2.2,114
193.7
5,4 25 lB2..9 25 26.273
200 216 6 25
204 3 1 1
32,6B5
2. I 9 . 1 5,9 25 207,3 31 33.751
2.44.5 6 , 3 2.5 2.31.9 37.1
42,237
I
250 267 6,3 - 2.5
254,4 40,6 50,B3
273 6,3 2.5 260 ,"
4 I ,6 53.256
2.98,5 7 , 1 25 2.84,3 5 1 1
63,481
300 31B 7.5 I
25 303
57, "
72,107
323.9 7 1 25 309 , 7 55.6 7S.331
355,6 8 25 339,6 6B.3 90.579
350 368 8 25 352 70,B 97.314
406.4 8/8 2.5 388.8 85.9
118,725
400 419 10 25 399
101 125,036
457.2
1 0 2.5 437 .2
11 0 150,12.4
50B I 1 2.5
486 I 135 1 8 5 ~ 0 8
500 521 1 I 5 25 498 144 194.782
550 55B.8 12 .5 25 533 .8 170 223.793
600 609.6 12..5 2.5 584.6 lB5 2.6B,415
650 660.4 1 2. 5 2.5 635,4
201 317.091
700 711 .2 1 2. , 5 2.5
686,2 217
369 , B21 -
750 762. 12 ,5 2.5 737 2.33
42.6,604
Boo B 12,8 1 2. , 5 25 787,B 249 4B7 . 441
B50 B63.6 16 25 B31 .6 333
543,149
900 914,4 17,5 25 879,4 386 607,383
1000 10 I 6 20 25 976 491 748,151

f)ndnlak
TABELA I
(NASTAVAK)
1
2 3
5
6
7
ee l i cne cevi sa savom JUS C. B5.Z40
17, 2 1 , 8 Z, 9
13,6 0,608 0,1
4
5
20 2 2 ,9 16 0.890
0,201
21 . 3
2 4,5 17 , 3
0,962 0,235
25
2 4,5 21 I , 1 3 0.346
26, 9
2 5
22,9 1 ,24
I
0,412
30
2 5
26 1 ,39 0.531
31.8
2
5
27,8 1 .48 0,607
33,7
2 5 29 . 7 1 .57 0.693
38
2
5
34 1 .79 0, 908
42.4 2 5 38.4
2,01 1 158
40 44.5.
2 5
40 . 5
2.11
I , 288
48.3 2.3 5
43,7" 2.63
1 ,5
51 2.3 5
46,4 2,78 1 . 691
50 57
Z.3 5
52.4 3.13
2,157
60.3
2, 3 5 55.7
3, 31
2,437
63, 5
2,3 5
58,9 3.50
2,725
70
2. 6 5
64,8 4,35 3. 298
73
2.6 5
67.8
4,55 3.61
76 , 1 2.6 5
70.9
4,75 3.948
82,5 2.6 5 77 . 3
5. 16 4.693
80 88.9 2.9
5. 6
83.1
6.2
5.424
101 ,6 2,9 6.3
95.8
7 1 1
7.208
100 108 2.9
6,3 102.2 7.57
8,203
114.3 3.2 7. I
107.9
8,83
9. I 44
127 3.2
7. I
120.6 9.84
11.423
125 133
3. 6. 7. I
125 . 8
I I ,6 12,429
139.7
3,6 7, I
132 , 5
12,2 13.789
141 ,3 3.6
8 134.1
12,3
14.124
152,4
4 8
144,4 14.7
16.377
150 159
4 8 151
, 15,4 17.908
165.1
4 8 157. I
16 19.384
168.3
4 8 160,3 16.3
20.182
177 .8 4.5
8 168 . 8 19.2
22.379
193.7
4,5
8,8 184.7
20,9 26,793
200 219. 1 4.5
12,5
210,1 23.7
34.669

-1 7-1 B.Tot/OIOI-i'; PI<OJf:'f, TOI' ANlI: I'OSTlWJENJA 7..'1 GREJANJE
TABELA I (NASTAVAK)
1 2
3
4
5
6
7
I
2
1
14 , 5
5 12, 5 234 , 5 29,5 43 ,1 89
250 267 5
12,5 257 32 , 3 51, 875
27-)
5
12, 5 263
33 54,325
300 323, 9 5, 6 12 , 5 ) 12,7 43, 8 76,797
,
,
355, 6 5,6
I
12 , 5 344,4 48, 2
93 , 157
350 368 5, 6
j
12 ,5 356 , 8 49, 9 99, 986 I
!
406 , 4 6 , 3
!
17.,5 333,8 62,4 12 1,798
400 41 9
I
6. 3 12, 5 406 , 4 ,
64. 3 129. 717
457,2 6,3
I
12 , 5 444, 6
I
70,3 155,249
500 508 6, 3 12, 5 1195 ,4 78,2
)92.753
I
I

,
550
I
558 . 8 6. 3 i
20 546,2 80,1 234 , 31 1
600
I
609 , 6 6,3
i 20
597 94,1 279, 923 ,
650 660,4 7,1 20 646, 2 /15
32 7.962
70a 71 1,2 7, 1 2a 697 124 , 381, 55 3
750 762 8 20 746 148
.
437 , 087
I
I
800 812,8
I
8 20 796,8 158 498 ,642
850 86 3, 6 B, B 20 846 185 562,122
900 914 ,4 10 20 894 ,4
I
223 628,28
1000 1016
I
10 20 996 248 779,1 28
11 00 11 20 1 1 20 1098 301 946,879
12 00 122.0 12 ,5 20 1195
372
/121,568
1)00 1320 12,5 20 1295 403 1'317,132
1400 1420 14 , 2 20 1391,6 492 1520,963
1500 1520 14 , 2 20 1491,6 527 1747,409
160 0 1620 16 20 1588 633 1980,573

Doda/llk
-175
TABELA II GUSTINA VaDE 00 40 DO 100C
,
Temp. kg/m
3
Temp.
I< g 1m
3
Temp. '< g/m
3
Temp. kg / n
3
40,0 992 , 24 44 a , 990 ,66
48,0 988, 96 52, 0 987, 1 5
40. 1 992.20 44 , 1 990,62 48. 1 988,92 52 , 1 987, 10
40, 2 992, 17 44.2 990, 58
48,2 988, 87 52, 2 987, 06
40 , 3 992. 13 44 . 3 990, 5
1
1 48, 3 988,83 52 , 3 987, 01
40.4 992. 09 44 4 990 , 50
48 , 4 988 , 78 52,4 986 , 97
,
40 . 5 992.05 44 , 5 990, 46 48, S 988, 74 52,S 986 , 92
40,6 992 , 01 44 , 6 990 ,42 48. 6 988,70 52.6 986 . 87
40,7 991,97 114,7 990 , 38
11 8,7 988,65 52, 7 986 , 83
40.8 991 , 9
1
1 44 , 8 990 , 33
48 ,8 988 , 61 52 ,8 986 , 79
40 , 9 991 , 90 114 , 9
990,29
48, 9 988, 56 52,9 986 ,74
41,0 99 1 ,86 45, 0 990 ,25 49, 0 988 , 52 53 , 0 986 , 69
4 1 1 99 1.82
45 , 1 990 , 21 49 , I 388 , 47 53, 1 986, 64
41 , 2
991,78
45, 2 990,1 6 49,2 988,43 53. 2 986. 59
4 1 , 3 991 ,74 45,3 990 , 12 49, 3 988 , 38
53 .3 986 . 55
41 . 4 991 . 70 45 .4 990.07
49,4 988. 34 53,4 986.50
41 .5 991 .66
45 ,5 99 0.03 49, 5 988, 29
53. 5
986, 45
41 . 6 991 .62 45 . 6 989 . 99 49 .6 988. 25 53.6 986, 40
41,7 991 . 58
45, 7 989 . 95 49, 7 988 ,20 53, 7 986 . 35
41 . 8 99 1 . 55
45,8 989 . 90 49.8 988. 16 53 , 8 986 , 3
1
41, 9 99 1. 51 45, 9 989 , 86 49 , 9 988, I 1 53,9 986 . 26
42 . 0 991 . 47
46,0 989. 82 50. 0 988 , 07 54, 0 986.21
42 , I
991 .4 3
46 , I 989,78 50, I 988 , 02 54 , I 986. 16
42,2
99 1 . 39
46. 2 989.74 50,2 987.97
54, 2 986.1 1
42.3 991 . 35
46.3 989.69 50.3 987. 92 54 ,3 986, 07
42, 4 991 ,31
46.4 989 , 65 50. 4 987 ,89 54 .4 986 ,02
42 . 5 991 .27
46.5 989.6 1 50 . 5 987.84 54 . 5 985 .97
42. 6 991 ,23 46. 6 989.57 50 . 6 987.80 54 . 6 985. 92
42 , 7 991 , 19
46,7
989. 53 50 . 7 987.75 54.7 985. 87
42.8 991 15
46.8 989 .48 50,8 987.71 54.8 985.83
42,9 991 11 46.9 989 .44 50,9 987.66 54.9 985. 78
43.0 991.07 47.0 989.40 51 , a 987, 62 55.0 985. 73
43, 1 991 , 03 47.1 989, 36 51 I 987.57
55, I 985, 68
43.2 990.99
47,2 989,31 51 . 2 987 , 52 -55.2 985.63
43 . 3 990.94 47,3 989. 27 5 I . 3 987.48 55 , 3
985.59
43,4
990.90
47.4 989 . 22 51 . 4 987.43 55 . 4 985. 54
43 . 5 990.86 47 . 5 989 ,18 5 I , 5 987.38 55 , S 985.49
43.6 990.82 47.6 389. 14 5 I . 6 987.33 55.6 985 . 44
43.7 990.78 47.7 989.09 51 , 7 987.28
55.7 985,39
43.8 990.74
47,8 989 . 05 51 , 8 987.23 55,8
985.35
43 . 9 990 . 70 47 . 9 989.00 51 .9 987. 19 55 . 9 985.30

./7(1 /J. r"dorm'i(' POSTlWJI, /\'}A 7 .. ..-1 C1, NTIt-lLNO GRI:JANJE
TABELA II (NASTAVAK)
Temp. kg/m
3
Temp. kg/m
3
Temp . kg/m
3
Temp. kg/m
3
56,0 985,25 60,0
983,24 64,0
98 I , 13 68,0
978,94
56, I 985,20
I
60 , 1
983, 19 64, I
981,07 68, I
978,88
56,2 985, IS 60,2
983, 14 64,2
981 ,02 68,2
978,82
56,3 985, 10
60,3 983 ,08 64,3
980,97 68,3
978,77
56,4 985,05
60.4 98j,03 64,4
980,91 68,4
978.71
56,S 985,00
60,S 982,98 64,S 980,86 68,S
978,66
56,6 984.95
60.6 982,93 64,6
980,81 68,6
978,61
56,7 98
1
, , 90
60,7 582,88 64,7
980,76 68,7
978,55
56,8 984 , 85
60,8
982,83 64,8
980,71 68,8
978,50
56.9 984,80
60,9 982 ,77 64,9 980,65 68,9 978,44
57.0 984,75 61 ,0
982,72 65,0
980,59 69,0 . 978.38
57. 1 984,70 61 . I 982 ,67 65, I
980.53 69, I
978,32
57.2 984,65 61,2
982.62 65.2 980,48 69,2
978,27
57.3
984,60 61 ,3 982 ,57 65,3 980,42 69,3
978.21
57.4 984 ,55 61 ,4
982.51 65,4
980,37 69.4 978, 16
57.5 984,50 61 ,5 982 ,46 65,S
980,32 69,S 978, 10
57,6 984.45 61,6 932,41 65,6 980 ,26 69,6
978,04
57.7 984.40 61 ,7 982,36 65,7
980.21 69,7
977 98
57,8 984 .35 61,8 )82,31 65 , 8 980,16 69,8
977.93
57,9 984 .30 61 ,9 9S2 , 26
65.9 980,10 69,9
977,87
55 , 0 984,25 52 ,0 982 ,20 66,0
98G,05 70,0
977 . 81
58 ,1 <;8 4.20
I
62 , 1 32 , i 5 66,1
979 ,99 70. ]
977 ,75
58, 2 984 , 15 62 , 2 9S2 , 10 66 ,2
979,93 70,2
977,70
58,3
, 84, ] 0
62, J 982 , 05 6&, 3
979 ,87 70.3 977.64
62 !J
98 1 . 95 66 ,4
979,82 70.4 977 58

58, S 98
1
, , OC 62 , S 58 ] . 94 66 . 5
979.77 70.5 977 ,52
58 , 6 98 3,95 62 , 6
:18 1, 89 66.6
979 ;72 70,6 977,46
58 .7 983 , 90 62.7 98 1,83 66.7 979,67 70.7 977 40
58,8
98 3,85 62,8 98 1,78 66,8
979 .61 70, 8
977 ,35
,
58,S 963 , 30 62.9 98 ] , 72 66,9
979,56 70,9
977.29
59,0
983 ,75 63,0 98 1, 67 .
67,0
979,50 7] ,0
977,23
59, ]
953 ,70 63 . ] 981 ,62
67 . I 979.44 71 ]
977.17
59,2 983,65 63,2 98] .57 67.2 979,39 71,2 977. ] 2
59,3 983.60 63,3 98] ,51
67.3 979,33 7] ,3
977 a 7
59,4
983,55 63,4 981.46
67.4 979,28 71 .4 977,01
59,S 983.50 63,5 981 ,40
67,S 979,22
71 .5 976,95
59.6 983,45 63,6
981,35 67,6
979.16 71,6 976,90
59.7 983.
1
,0 63,7 981,29
67.7 979, 11 71 ,7 976.84
59,8 983,34 63,8 981 ,24 67,8 979,06 71 ,8
976
59.9 963,29 63,9 981 , ] 8
67.9 979,00 71.9 976, 2

f)nda("A
-/ 77
TABELA II (NASTAVAK)
Temp. kg/m
3
Temp . kg/m
3
Temp. kg/m
3
Temp . kg/m
3
72.0
976 .66 76 , 0
97
1
t , 29 80 , 0
97 1.83 81, ,0
969 ,30
72 . I '3 76,60 76 , 1
97
1
', 23
80, I
971.77 81, . 1
969, 21,
72, 2 976 , 51, 76 , 2 374 ,1 6 80 , 2
971,71
8
l
, 2
969 , 18 ,
72. 3
976, 1, 8 76 , 3 97
1
,.1 0 80 . 3 971 .65 81, , 3
969, 1 I
72.4 976 .42 76 , 4 974. 0
1
, 80 ,1,
97 1, 58 84 .1,
969. 05
72. 5 976, 36 76 .5 973 , 98 80 , S 97 i ,52 84, 5
968, 98
72.6 976 . 30 76 , 6
973 . 92
80 , 6 97 1,46 8
1
, , 6
968 . 91
72.7 976. 25 76,7 973 , 86 80.7 97 1, 40 84,7 96e ,8
1
,
7Z , 8 976 , 19 76. 8 973 .80 80, 8
971 , 33 81,.8
968 .77
7Z , 9 976 . I J 76 . 9 973 . 11, 80,9 97 1 ,27 81,,9
968,71
73,0 976. 07 77 ,0 973 . 68 81 .0 971 . 2.1 65 .0
958 . 65
73 . 1
976,0 1 77 1 1 973 . 62 81 , 1 971,11, 85 . ;
968.58
73 . 2 975,95 77.2
973. 55 81 .2 971 , 08 85 . 2
968 . 52
73. J 975,89 77 . 3 973 . 49 81 , 3 971 , 02
85 . 3 968,1,6
73,4 975 . 83
77 ,4
973.
4
3
e 1 . 4 970,96 85 , 4
968 , 39
73, 5 975,77 77 , 5
973., 37 81 ,5 970,89 85, 5
968. 33
73,6 975,7 1 77 ,6
373 , 31
81 ,6
970,83 85.6 968 ,27
73 . 7 975.66 77,7 973.25 81 ,7 970,77 85 ,7 968.20
73 , 8 975,60 77 . 8 973, 19 81 . 8 970,70 85.8 968 . 14
73,9 975. 51, 77, 9 973 .1 3 81 . 9
970. 63 85 . 9 963,07
71, .0 975 . 1,8 78, 0 973 , 07 82.0
970,57 86,0
968,00
74 . I 975 . 42 78. 1 973,0 1 82, 1
970 ,50
86 , 1
967 . 93
74.2 975.36
78, 2
972 , 95 82 , 2 970 ,1, 1, 86, 2
967 . 86
74 ,3 975,30 78,3 972 , 88 82,3
970, 38 86 , 3
967 . 80
71, . 4 975. 21, 78 .1,
972. 82 83, 1,
970 . 32 86 .1,
967. 71,
71, ,5 975. 18 78 ,5 972,76 82.5 970. 25 86, 5
96 7. 67
71,, 6 975 , 13 78, 6
972.70 82.6
970.1 9 86. 6 96 7, 61
71, 7 975,07 78 .7 972 , 63 82.7 970,13 86 . 7 967. 54
71, 8 975.01 78. 8 972. 57 82 . 8 970.06 86. 8 96 7.48
71, .9 971,. 95 78.9 972, 51 82 , 9 970 . 00 86 . 9 967.1, 1
75 . 0 974.89 79.0 972.45 83.0 969.94 87 . 0 967. 34
75. I 971,. 83 79.1 972 .39 83, I 969.87 87 . 1 967 ,28
75 .2 971, . 77 79,2
972 . 33 83.2 969,81 87. 2 96 7.2 I
75.3 974.71 79 . 3 972 . 26 83. 3 969. 75
. 87.3
967. 14
75,4 974.65 79, 4 972, 20 83,4 969 ,68 87.4 96 7,08
75.5 974,59 79,5 972, 14 83, 5 969.62 87.5 96 7.01
75.6 974 , 53 79,6 972 , 08 83,6 969.56 87.6 966. 95
75 , 7 974 . 1,7 79.7 972 . Q2 83 . 7 969.50 87.7 966. 88
75 . 8 974 . 41 79,8 971 ,96 83,8 969.43 87,8 966 ,8 I
75 ,9 974.35 79, 9 971 ,89 83.9 969, 37 87.9 966 . 75

-1 78 IJ. /"" dom";,' I'I<OJI,I..:TOI I JI: i ' OS mOl!:Nl -I Z.-I CENT/ULNO C I?l:JANl
TABELA II (NASTAVAK)
Temp . kg/m
3
Temp . kg /m
3
Temp. kg/m
3
88 ,0 966, 6e 92 , 0 96 3, 99 96,0 96 1 , 22
88 , I 966, 62 92, 1 96 3, 9Z 96 , I 961, 15
88,2 966,55 92 ,2 963 , 85 96 ,2 961,08
86 , 3 966 , 48 92,3 963,78 96 ,3 961, 01
SB ,4 966,41 92 , I, 96 3, 71
96, 'I
960.94
88 .5 966 , 35 92. 5 963,65 96,5 960 ,87
88 ,6 966 . 28 92,6 9b 3. 58 96 , 6 960 , 80
88,7 966 ,21 92,7 963 ,51 96 ,7 960 ,73
88, 8 966, 14 92,8 96 3,41; 96 , 8 960 , 66
88 , 9 966 , 03 92 , 9 963 , 37 96 ,9 960 .59
89,0 966 , 01 93 , G 963, 30
97,0 960 .51
89 , I 965,95 93 ,1 963 . 23
37 , 1 960,44
8'3 , 2 965,88 93,2 963, 16 97,2 960,37
89 , 3 965.82 93 .3
963 ,10 97 .3 960 ,30
89. 4 965,75 93 .4 963. 03 97.4 960 . 23
89,S 965.68 93 ,5
962 , 96 97.5
960 ,1 6
89.6 965,61 93 , 6 962 , 89 97,& 960,09
B9, 7 965,54 93, 7
962,82 97,7 960, 02
89,8 965,48 93 , 8 962 , 75 97.8 959,95
89,9 965,41
93.9
962,68 97,9 959,88
90,0 96 5,34 94 ,0 962 , 61 98,0 959,81
90, 1 965,28 9" ,1
962,5
1
1 98,1
959. 74
90.2 965,21 94,2 962,47 98,2 959,67
90,3 965 , 15 9
1
;, 3 962,40 98,3 959,60
90 ,4 965 ,08 9
1
1,4 962,34 98,4 959 , 53
90,S 965,01 94,S 962,27 98,5 959,46
90 ,6 964,94 94,6 962,20 98,6
959,39
90,7 964,88 94,7 962,13 98,7 959,32
90,8 964,81 94,8 962,07
98,8 959,24
90. 9 964,74 94 , 9 961 , 99 98,9 959. 1 7
51,0 964,67 95,0 961,92 99.0 959.09
91, 1 964,61 95,1 961 .85 99.1 959,02
91,2 964,54 95,2 961 ,78 99,2 958.95
91,3 964,47 95,3 961,71 99.3
958.88
91,4 964,40 95,11 961 ,64 99,4 958,81
91,5 964,33 95,S 961 ,57 99.5
958,74
91,6 964,26 95,6 961,50 99,6 958,67
91 , 7 964, 19 95,7 961 ~ 3 99,7 95B,60
91, B <;,64,13 95,8 961 ,36 99,8 958,52
91 ~ 964,06 95,9
961 ,29 99,9 9 5 8 ~ 5
I
100,0 958,38

Dodalak
TABELA 11/ NAPOR U Pa PRI TEMPERATURAMA VODE U USPONSKOM KRAKU
0095,90, 65 180C I TEMPERATURAMA U SllAZNOM KRAKU 00 95 DO 500C
(SVEDENO NA 1m VERTIKALNE CEVI)
Uzgon u P;t prl l empc rnturi
~ g o n 11 Pa pr t le mpcraluri
u sfla7.nom
u usponskom kraku od
kraku od
95 90 85
I ~
3 4
94,9 0,69
-
-
94 ,8 1,)7 - -
9 4, 7 1 ,9 6 -
-
94 , 6 2,75 - -
94,5 ),4) - -
94,4 4 , 1 2 -
I
-
94 ,) 4,71 - -
94,2 5, )9 - -
94,1 6,08 - -
94 ,0 6,77 - -
93,9 7,45 -
9) , 8 8,14 - -
9),7 8,8)
-
-
9),6 9,51 - -
93 , 5 10,20 - -
9) ,4 10,89
-
-
9),) 11 ,57 - -
9) , 2 12,16 - -
9) ,1 12 ,8 5 - -
9) , 0 13,5) -
-
92 , 9 14,22 - -
92,8 14,91 - -
92,7 15,59 - -
92,6 16,28 - -
92,5 16,97
-
-
92,4 17,55 - -
92,) 18,24 - -
92,2 18,9) - -
92,1 19,61 - -
92,0 20,30 - -
91,9 20,99
-
-
91,8 21,67 - -
91,7 22,26 - -
80
5
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
9 1 , (.
91,5
91,4
9 1,3
91 ,2
91 ,1
9 L ,0
90 , 9
90 , 8
90,7
90 , 6
90 , S
90,4
90,)
90 , 2
90,1
90 ,0
89,9
89 ,8
89, 7
89,6
89 , 5
89,4
89,)
89,2
89,1
89,0
.1
95 90 85
2 3 4
22,95
23,63
24 ,32
25,01
25 , 69
26,38
26,97
27,6 5
7.8,34
29,0 3
29,62
30 ,30
30,99
) 1 ,68
3 2,26
32 , 95
33,54
3 4,23 0,69 -
34,91 1,37 -
35,50 1,96 -
36,19 2,65
-
]6,87 3,33 -
)7,56 4,02 -
]8,25 4,71 -
]8,8) 5,]0 -
39,52 5,98
-
40
/
11 6,57 -
-179
5

-180 IJ. T"dorU\ '; ' P/iOJEKFOI :INJI: PO.\TIWII;NJ' l l .-l CFI"TFV If .,vO CIiEJANJE
TABELA III (NASTAVAK)
1 2 3 4 5'
I 2 J 1 5
88,9
40 , 80 7, 26 - -
88 , 8 H ,3 3 7,B5 - -
88 ,7 42 , 0 7 8,53 - -
8 8 ,6 42 , 76 9, 22
-
-
84,9 66 , 59 33,05 0 , 59
-
I
84,8 67 , J 8 )) ,64 1,18
-
84,7 67 , 8 6 34,32 1 ,86
-
84 , 6 68 , 55 35,01 2,55
-
88 , 5 43 , 44 9 , 9 0 - - 84,5 69 , 23 35,70 3 ,24
-
88,4 44, OJ 10,4 9 - - 84 , 4 69 , 9 2 36,38 3,92 -
88,3 H,7 2 11 , 18 - -
88,2 1 5 , 40 1 1 , 87 - -
84,3 70 I 51 36 ,97 4,51 -
84,2 71 , 20 37,66 5 , 20
-
8 8 ,1 46 , 0 9 12, 55 - - 84 , 1 71,78 38,25 5,79
-
88 ,0 46 , 68 13,14
-
- 84 , 0 72,37 38 , 83 6,37 -
87,9 47 , 37 13,83 - -
83,9 73,06 39,52 7,06 -
67, 8 47 ,95 14 , 42 - - 83 , 8 73,6 5 40, I 1 7,65 -
87 , 7 48,64 15, 1O - - 83 , 7 74,3 J 40,80 8,34 -
87 ,6 49, )) 1 5,79 - - 83 , 6 74 , 9 2 41,38 8,92 -
87,5 49 ,9 2 16 ,38 - -
83,5 75 ,5 1 '11,97 9 , 51. -
87 , 4 50 , 60 17,06 - -
8) ,4 76, 10 42,56 10,1 0 -
87 ,3 51,1 9 17,6 5
- -
83,3 76,79 43,25 10,79
-
8 7, 2 51,88 18,34 - - 83,2 77 , 37 4 3 ,84 11,38 -
87 ,1 5 2,56 19,02 - -
87 ,
5 3,15 19,61 - -
83, I 77,96 44,42 11,96 -
83,0
78' , 65 45 , H 12,65 -
86 , 0 53 ,84 20 , 30 - - 82,9 79,24 45,70 I 3 , 24 -
86 , 8 5 4 , 52 20 , 99 - - 82,8 79,83 46,29 13,83 -
86 ,7 55 , II 21 , 57 - -
82,7 80,51 46,97 14 , 51 -
86 , 6 55, 80 2 2 , 26
-
- 82, 6 81,10 47,56 15,10 -
86 , S 56 , 39 22, 8 5 -
- 8 2 , 5 81 , 69 48, 15 15,69 -
8 6 ,4 5 7,07 23, 54
-
- 8 2 ~ 82,38 48,84 16,38 -
86,3 57 , 66 24 , 1 2 - - 82,3 82,96 49,43 16, 97 -
86 ,2 58 , 25 24 , 7 J -
- 82,2 83 , 55 SO ,II 17',55 -
86 , 1 58,94 25,40 - - 82 , 1 84,14 50, 60 18, 14 -
86,0 59 ,62 26 , 09 - -
82 , 0 84,83 51,29 18,83 -
8 5 ,9 60, J\ 26 , 77 - - 81,9 85 , 42 51,88 19,42 -
85, 8 61,00 27,46 - -
81 , 8 86, 10 52,56 20,10 -
8 5,7 61,57 28 , 05 - - 81 , 7 86,79 53,25 20,7 9
-
85,6 62,27 28,73 - - 81 , 6 87 , 38 53 ,84 21,38 -
8 5,5 62 , 86 29 , 32 - -
B 1 , 5 87,97 54,43 2 1, 97
-
8 5 ,4 63,45 29, 9 1
-
- 8 1 , 4 88,65 55, II 22,64 -
8 5 ,3 6 4 ,14 3 0,60 - -
81,3 . 8 9,24 55,70 23 ,24 -
8 5, 2 6 (,72 ) 1 ,19 - - 81,2 89,83 56,29 23,83 -
85 , 1 65 ,31 31 ,77 - -
81 , 1 90,42 56,88 24 ,4 2
-
85,0 66,00 32,4 6 - -
81,
9 1,10 57,57 25 ,11 -

Dod{/wk
481
TABELA III (NASTAVAK)
1 Z 3 1 5 ! 2 3 4 5
80, 9 91 ,69 58, 1 5 25 , 69 - 76 , 9 11 5 , 91 82 , )8 49 , 92 18, 7)
80 , 8 92,28 58,74 26 , 28 - 76,8 1 16 , 50 82,96 50 , 50 19 , )2
80, 7 92 , 97 59,43 26,97 - 76 , 7 117 ,09 8) , 55 51, 09 19 , 91
80 , 6 93 , 56 60 , 02 27 , 56 - 76 , 6 1 17 , 68 84 ,1 4 51, 68_ 20 , 50
80 , 5 94 ,1 4 60 , 61 28, 1 5 - 76 , 5 118 , 27 84,7J 52 , 27 21,08
80,4 94 , 73 6 1 ,19 28 , 7) - 76 , 4 11 8 ,8 6 85,)2 52 , 86 21, 67
80 ,) 95 , 42 61,88 29 , 42 - 76 , ) 119 , 44 85,91 5), 45 22 , 26
80 , 2 96,01 62 , 47 30 , 01 - 76,2 120 , 0 3 86 , 49 54 , 0 ) 22 ,8 5
80 , 1 96,60 63 , 06 30 , 60 - 76 , 1 120 , 72 87,18 54 , 72 23 , 54
80,0 97, 18 63, 65 Jl , 19 - 76 , 0 121 ,3 I 87,77 55 , 3 1 24 ,12
7 9,9 97 , 77 64 , 23 31, 77 0, 59 75,, 9 121 , 90 88 , 36 55 , 90 24, 71
7 9 ,8 98, 46 64 , 92 32 , 46 1, 27 75 , 8 1 22, 49 88 , 95 56 , 49 25 , 30
79, 7 99, 05 65, 51 33 , 05 I , 86 7 5,7 1 23 , 07 89,53 57, 07 25 , 89
7 9 , 6 99,64 66 ,1 0 3) ,64 2,45 75 , 6 1 23 , 66 90, 12 57, 66 26,48
79,5 100 , 22 66 , 69 34 , 23 3 , 04 7 5,5 124 , 25 90,71 58 , 25 27 , 07
7 9 , 4 100 , 84 67 , 27 3 4 , 81 3 , 63 75 , 4 1 24 , 8 4 9 1, 30 58 , 84 27 , 65
79 , 3 101, 40 67 , 86 35 , 40 4 , 22 75,3 125,43 91 , 89
J
59 , 43 28 , 24
79 , 2 102,09 58 , 55 36 , 09 4,90 75 , 2 126 , 02 92 , 48 60 , 02 28 , 83
79 , 1 102 , 68 69, 1 4 36,68 5,49 75 , I 126 , 60 93 , 07 60,6 1 29 , 42
79 , 0 10) , 26 69,73 37
/
27 6 , 08 75,0 I 27 , 19 93 , 65 61 , 19 )0 , 01
78 , 9 103,85 70,31 37 , 85 6 , 67 7 4 , 9 127 ,7 8 94 , 24 61,78 30 , 60
78 , 8 1 0 4 ~ 4 7 0,90 38 , 44 7 , 26 74,8 128,37 91 , 38 62 , 37 31 . 1 9
78 , 7 105,0) 71,4.9 39 , 0) 7 , 85 74,7 128 , 96 95 , 42 62,96 31,17
78 , 6 105 , 72 72 , 18 39 , 72 8 , 53 74 ,6 129 , 55 95,91 63 , 45 32 , 26
78 ,5 106 , 30 72 , 77 40 ,31 9 , 12 74 , 5 130,04 96 , 50 64 , 04 J2 , 8 5
78 ,4 106,8 9 7) , 35 40 , 89 9 , H 74,4 1 30 , 64 97 ,09 64 , 63 33 , 44
78,3 107 , 48 73,94 41 , 46
10, )
7 4, 3 UI , 21 97 , 67 65,21 ) 4 , 03
78 , 2 1 08 , 17 74,63 42, 17 10,98 74 , 2 13 1, 80 98 , 26 65 , 80 34 , 62
78 ,1 108 , 76 75,22 42,76 11, 57 i .4 , 1 132 , 39 98 , 85 65 , 39 35 , 21
78,0 109,34 75 , 81 43 , 35 12 ,1 6 74 , 0 13 2 , 98 9 9 ~ 4 66 , 98 ) 5 ,7 9
77, 9 109,93 76 , 39 43,9) 12 , 75 73, 9 13 ) , 57 100 , 0 ) 67 ,57 ) 6 ,3 8
77 , 8 11 0,52 76 , 98 44,52 13, 3 4 73, 8 1 34 ,15 100 , 62 68,1 6 3 6, 97
77,7 11 1, 11 77 ,57 4 5 , II 1 3,93 7 3 , 7 134 ,74 101, 20 68 ,74 37 , 56
77, 6 111, 70 78 ,1 6 45,70 14 , 5 1 7 3 , 6 135, 2 3 101,69 69 , 23
38, 5
77 , 5 11 2 ,29 78, 75 46 , 29
1 5 , I
73 , 5 135 ,8 2 102 ,28 69 , 8 2 38 , 64
77 , 4 11 2,87 7 9 , 34 46 ,88 15 , 69 73,4 1 3 6,41 102,87 7 0, 41 39 ,2)
77,3 11 3 , 46 7 9 , 92 47, 46 16, 28 73 ,3 137, 00 10 ), 46 71 ,00 )9 , 81
77, 2 114, 05 80,51 48,05 1 6 , 87 73, 2 13 7 ,00 103, 46 71, 00 39 ,81
77, 1 114,74 81, 20 4 8, 74 17, 55 73 ,1 13 8,1 8 104,64 7 2 ,18 4 0, 99
77,0 115,33 81 ,79 49 ,33 18, 1 4
73,
138,76 105, 23
,
7 2,77 41,58

.JS2 B, Todorol'l'c !'[WJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO CRElII N}E
TABELA III (NASTAVAK)
I 2 3 4 5 I 2 3 4 5
72 , 9 13 9 ,3 5 105 , 81 7) , )5 42 , 17 68 , 9 162 , 0 1 1 28,47
9'6 , 1
64,H2
72 , 8 13 9 , 94 106 , 40 7}, ~ 42 ,7 6 68 , 8 1 62 , 59 129 , 06 96 , 60 65 , 41
72 , 7 140 , 5) 106, 99 74 , S) 4) , 35 68 , 7 1 6 3,08 1 29 , 55 97, 09 65,90
7 2 , 6 14 1, 02 107, 48 75 , 02 4) , 84 68,6 1 63 , 6 7 1 3 0 , 13 97, 67 66,49
72,5 1 41, 61 108 , 07 75,61 44 , 42 68 , 5 164, 16 130, 62 98, 16 66 , 98
72 , 4 14 2,20 108 , 66 76 , 20 45 , 0 1 68 , 4 1 64,6 5 1 31 ,11 98,65 67 , 47
72 ,3 1 4 2 , 78 109 , 25 76 , 79 45 , 60 68, 3 165 , 24 1 31,70 99,24 68,06
72 , 2 14 3 ,37 109 ,83 77, 37 46 , 19 68, 2 165,73 132,19 99 , 73 68,55
72, 1 143 , 96 11 0,4 2 77 , 96 46 , 78 68, 1 166 ,32 1 32 ,7 8 1 00,32 69, 14
72 , 0 144 , 55 11 1, 01 78 , 55 47,37 68 , 0 166 ,91 1 3 3 ,37 100, 9 1 69 , 73
7 1 , 9 1 45, 1 4 ll l , 60 7 9 , 14 47, 95 67, 9 167, 50 13 3,9,6 101 , 50 7 0 , 31
71, 8 14 5,73 11 2 ,1 9 79 , 7) 48,54 67 ,8 1 68 ,09 13 4,5 5 102 , 09 7tl, 90
7 1 , 7 146 , 32 11 2 , 78 8 0, 3 2 49, 13 67 , 7 168 , 58 13 5 , 04 1 02,58 71,39
7 1 , 6 146 ,90 11 3 ,3 6 80,90 4 9 ,72 67, 6 169, 07 13 5 , 53 103 ,07 7 1, 88
71, S 14 7,) 9 11) , 68 81 , 40 50 , 21 6 7 , S 169 , 66 13 6,12 103, 66 7 2 , 47
71 ,4 1 47, 98 11 4 , 44 81, 98 50 , 80 67 , 4 17 0 ,24 136 , 70 10 4 , 24 73 , 06
7 1 , ) 1 48,5 7 11 5 , 0) 82 ,57 51, 39 67, 3 170,73 137, 20 104, 7 4 73 ,55
71.2 1 49 , 06 11 5,52 8) ,06 51 ,88 67, 2 171,3 2 13 7 , 78 105 ,3 2 74, 1 4
71 , 1 149 , 55 116,01 "8) , 55 52, )7 67. 1 171, 8 1 1 38,27 105 , 81 74,63
71 ,0 150 , 14 11 6,60 84 , I 4 52,96 67,0 172,4 0 13 8,86 106,40 75 , 22
70 , 9 150,)7 117,1 9 84 , 73 53 , 54 66 , 9 172,99 139 , 45 106 , 99 7 5 , 81
70 , 8 151 , )2 117, 78 85 , 32 54 , 1 3 66 , 8 173 , 48 139 , 94 107 , 48 76,38
70 , 7 15 1, 81 118,27 8 5, 88 54 , 62 6 6 , 7 17 4,07 14 0 , 53 1 08 ,0 7 76 , 88
70,6 152,40 1I 8 , 86 86,40 55 , 21 66,6 174,56 14 1, 02 106,56 77,37
!l0 , 5 152 , 98 1 19 , 44 86 , 98 5 5 ~ 0 66 , S 175
/
05 141 , 51 109 , 05 77 , 86
70,4 1 53 , 57 120 , 03 87 , 5"1 56,39 66 , 4 17 5,54 14 2, DO 109 , 54 78, 36
~ 0,) 1 54, 16 120 , 6) 8 e ,1 6 56 , 98 66 , 3 176 , 03 1 42 , 49 11 0,0) -78 , 85 ,
70,2 154,75 121,21 88,75 57 , 57 66 , 2 17 6 , 62 14 3 ,08 110 , 62 79,0
7 0 , 1 155 , 24 121,70 89 , 24 58 , 06 66, 1 177,21 ( 4) , 67 111, 2 1 80 , 02
70 , 0 155 , 83 122 , 29 89,83 58 , 64 ~ 6 0 177 , 79 144 , 26 111, 80 80,61
69 ,9 1 56 , 42 122 , 88 9 0,42 59 , 23 65,9 17R , 2S 144 , 75 1 12 , 29 8 1,1 0
69,8 157 , ()0 12 3, 47 91,01 59 , 82 65 , 8 178 , 87 145 , 33 11 2,87 81, 69
69,7 1 57,49 123 , 96 91,50 60, 31 65,7 179 , 36 145 , 82 113,36 82 , 18
69,6 1 58 , 08 124 , 54 92,08 60 , 90 65,6 179,85 146, 32 1 13 , 86 82,67
69 , S 158 , 67 125 , 13 92,67 6 1, 49 65 , S 180 , 44 146,90 11 4 , 44 8),26
69,4 159,26 125 , 72 93 , 26 62 , 08 65 , 4 180,93 14 7, 39 114, 93 8 3 ,75
69 , 3 15 9 , 75 126 , 21 93 , 75 62 , 57 65 , 3 181, 42 147 ,88 11 5 , 42 84 , 24
69 , 2 160 ,3 4 126 , 80 94 , )4 63,15 65,2 182 ,01 148 , 47 11 6 , 0 1 8 4 ,83
69,1 160,83 127, 29 94 , 83 6 3, 65 65,1 182 , 50 148, 96 11 6 ,5 0 85 ,3 2
69 , 0 16 1, 42 1 27,88 95 , 42 64,2 3 65 ,0 183,09 14 9 , 55 117 ,09 85 , 91

Doda!o"
.JS3
TABELA III (NASTAVAK)
1 2 ~ 1 5 1 2 3
'1
.s
64,9 183,68 150,14 117,fi8 86,4 9 60 , g 204,47 170,9) 138,47 107,28
64 , 8 184,27 150 , 7 3 I 18 ,27 87,08 60 , 8 205,06 171,52 13 9 , 06 107 , 87
64 ,7 184,76 151, 22 118 , 76 87,57 60 , 7 205,55 172,01 13 9 ,55 108,)6
64 , 6 185,25 151,71 119,2 5 88 , 06 60,6 206,04 172 , 50 140 ,0<1 lO8,8J
64 , S 185, H 152,20 119,74 88,55 60 , 5 20 6 ,5) 172, 9 140 , 53 109 , 34
64 , 4 186,23 1 52 , 69 1 20 , 2) 89 , 04 60,4 207,02 173, 46 141,02 10 9 , B3
64 , 3 186,82 15),28 120 ,82 89 ,6) 60 ,) 207,51 173, 97 141 , 51 110 , 32
64,2 187 ,31 15) , 77 121,31 90, 12 60 , 2 208, 10 174,56 1 4 2 , 10 110,9 1
64,1 187 ,80 154,26 1 21,80 90,61 60 , I 208 , 59 175,05 142,59 111,40
64 ,0 188,)9 154,85 122,)9 91 ,20 60,0 209,08 175,54 14) , 08 111,89
63,9 188,88 155,)4 122,88 91 , 69 59 , 9 209 , 57 176,0) 143,57 112 , )8
6),8 189,46 155, 9) 12),47 92 , 28 59 , 8 2 10 , 06 17 6,52 1 4 ~ 0 6 II 2 , 87
6),7 18 9 ,95 156,4 2 123,96 92 , 77 59, 7 210 , 65 177,11 14 4 , 65 113,4 6
6) , 6 190,54 157,00 124,54 9),36 59,6 21 1 , 14 177,60 14 5 , 14 113, 95
6) , 5 191,0) 157, 49 12 5 ,0) 9),85 59,5 2 11, 6) 1-
1
8 , 09 145 , 6) 114,44
63 , 4 191, 62 158,08 125,62 94 , 44 59,4 2 12 ,1 2 16 7 ,58 146,12 114,9)
6),2 192 , 11 158 , 57 126 , II 94 , 93 59,3 2 12 , 61 179,07 14 6 ,61 1 15,42
63 ,1 19 ) ,19 159,65 127 , 19 96,01 59, 1 213 , 59 J 8 0 , 05 147 , 59 116, \0
6) , 0 19),68 160 ,1 4 127 , 68 96,50 59 , 0 2!4 , 08 180 ,54 148,06 11 6 , 90
62 ,9 194,1( 16 0,6) I 28 , 17 96,99 58,9 214 , 57 181 , 03 148 , 57 117, )9
62, 8 19 4, 76 161, 22 128,76 97,58 58 ,8 215,06 18: ,52 149, 0 6 11 7,80
62, 7 195,25 161 ,71 129,25 98,07 58,7 215, 55 182,01 149,55 lI8,)7
62,6 195,84 16 2,)0 1 29 , 84 98,65 58,6 216,04 1 82 ,50 150 , 0 \ 118,86
62 ,S 196, 162, 79 1)0,)3 99,15 58,5 216, 5) 1.82,99 I SO , S) 119,)5
62 ,4 196,82 16),28 130,82 99,64 58 ,4 21 7, 02 18),48 151,02 119,84
62, ) 197,4 1 16), 87 131 ,41 109,22 58,) 2 17,51 18) , 97 151, 51 120 ,
62 ,2 197,90 164,) 6 1) 1 ,90 100,71 58,2 218,00 184,46 15 2,00 120 ,8 2
62,1 198,39 164,85 1J2,39 101, 20 58,1 218,49 18 4, 95 15 2,49 121,31
62 ,0 198,88 165 , J4 1) 2 , 88 101,69 58,0 2 18 , 98 185 , 44 152 , 98 121, 80
61 ,9 199 ,47 165, 9) 13),47 102,28 57 , 9 219 ,47 18 5 , 9) 15),47 12 2,29
61 ,8 19 9 ,96 166,4 2 1 J) , 96 10 2 ,77 57 ,8 21 9 ,96 186,42 15),96 1 22, 7 7
61,7 200 ,45 166, 9 1 134,45 10),26 57 ,7 220,45 186,91 154,45 123, 27
61,6 200,94 167,40 134,94 103,75 57,6 22 0, 94 187,41 154, 95 1 2 ),76
61,S 20 1,43 167,89 135,43 104, 24 57,S 22 1,4) 187,90 155, 44 124,25
61 ,4 201,92 168,j 8 135,92 104,74 57,4 221,92 188,39 155, 9) 124, 74
61,) 202,51 168,97 136,51 105, 3 2 57,3 222,41 188,08 156, 42 125,23
61,2 203,00 169,46 137,00 10 5,81 57,2 222,91 189,37 156,91 125,72
61,1 20),49 169,95 1)7,49 106,30 57,1 223,40 189,60 157, 40 1 26 ,21
61,0 203,98 170,44 137,98 106,79 57,0 22) ,89 190,)5 157, 89 126 ,70

./8-/ B, Todoru";c PROJl;;I\TOVANJE POSTROJl:.Nhl 7..-1 CIoN /'/\. 'It,\ U G{?U.' /l'iJC
TABELA III (NASTAVAK)
1 2 1 5 1 2!:1 4 ,;-j
I----+---- I- ------- -- - '- -_ j
56,9 224, 38 1 90 , 84 158 ,38 1 27 ,1 9 52 , 9 24 .1 , \ 0 2
1
) ':1 , 8(-, 177 . :1:1 14 ,),::;>
56 , 8 2 24, 87 1 91 ,3 3 158 , 67 1 27 , 68
56, 7 225 ,3 6 19 1,8 2 159 ,3 6 1 28 ,1"
56 , 6 225 , 85 1 92 , 3 1 1 59; 85 1 28 . 66
56 , S 192 , SO 160 , 34 1 29 ,1 5
56 , 4 226 , 83 193 , 29 1 6 0 , 83
56 , ] 227, 3 2 193 , 78 1 61 , 32 130 ,1 3
56,2 227 , 81 1 94 , 27 1 61, 8 1 1 30,62
I 1 228,3 0 194 , 76
1 62.
30
1131, ll
56 , 0 228,79 1 95,25 1 62 , 79 13 1 ,6 1
55,9 229,28 195 , 74 16 3 ,20 132 ,1 0
55 , 8 229 , 77 196 , 23 1 6 ) , 77 13 2,59
55 ,7 230 ,1 6 196 , 62 1 64 ,1 6 132 , 98
55,6 230 , 6 5 1 97 ,11 1 64 , 65 13 3 ,47
55 , 5 2 lJ,14 197 ,60 1 65 ,1 4 133 , 96
55,4 231 , 63 198 ,09 165 , 63 134,4 5
1
52,8 2 43 . 89 2 l0,1 5 177 , '39 11 46 . 7 1
52.7 2,4 4 , 28 2 1G, 7 01 1 7 0 , :;' 8 It. 7 , l rJ
52 , 6 2 4 4,66 2 11 , 14 178, 5 31117,Q '1
52,S L4 S .l 7 2 11, 6 3179 , 17 147 " : " i
52,4 24 5 , 6 G ? 12 ,1 .2 1 17 9 . 6 6 1 1'15 , '/ .
52 ,] 24 6,05 2 1 2 ,51 18 0, 0 5 I
52,2 24 6 , 5 41 2 13 : 0::; 113 0 . 54: 14') , b I
5 2 , 1 2 46,93 2 t3 , 3ry , eO, '-13
__ .. ,
247 , 111 ' 1<+,2 81 15 1,82! I
51 , 8 2<' 8 , 21 tIL,H 1 1 5 \ I
5 1 , 7 20\ 8 , 7 (J I 21:; , l" ', 8 J , ' 1) l iS :" , 1
5 1, 6 24 9 ,l9 LiS t DJ , t ') l r; 2 , fi l.l l
51
"4" 68 " 1- 14 "5') "
, - " b ,_ '" '1 '_" " 1
5 1,'1 2 50 , 17 IB ,l7 1:,2, '\ "1
55, ] 232 ,1 2 198 , 58 1 66 ,1 2 134, 98
5 5, 2 232 , 52 198 , 9 8 1 66 ',52 U 5 ,33
55 ,1 23 3 , 0 1 199 , 47 1 6 7,01 13 5 , 82
5 5, 0 233 , 50 199 , 96 1 6 7, 50 13 6 ,3 1
54 , 9 23 3,99 200, 45 1 67, 99 136 , 80
54,8 234,48 20 0, 9 4 1 68 , 48 l3 7 , 29
54,7 234,87 20 1 , 3 3\
1 68 , 8 7 13 7, 6 9
54 , 6 2J5 , 36 20 1 , 8 2 1 69 , 36 1 38 ,1 8
54 , 5 2)5,85 202 , 31, 1 69 , 85 13 8 , 67
54 , 4 2,16,31 202 , 30 1 70,34 139,16
54 ,3 236,83 20) , 29 1 70 , 8 3 13 9 , 65
54,2 237 , 22 203 , 68 17 1, 22 14 0 , 04
54 , 1 2 37 , 71 204 , 17 1 7 1, 7 1 1 40 .. 5]
54,0 238 , 20
,
204,66 172 , 20 141 , 02
5 1 ,3 250,66 l17 , 12 1:) 4 ,6( / 1 5 3, J 7 !
5l , 2 251 I 5 l 7 . ') , I c: I
5 1,1 l , jJ , J" _J" , ""
5 1 ,0 2 S 12 I \ 2 6
50, 9 252, 4':: IlP, 6 , ,; i5', , 2' !
5' 0 , 8 2- 0 n ' " 3- I"' " L" 1 " '- " 1 ::) , ".1 J. _ t "7 , _ .; !. I -'.' I I
::; 0 , 7 25 J I 1 i .! l :; , 7 -, I ... r i ' l I i r) " f :,
50 , 0 2 S:;. e:) '.U7: S0 I f
50 , 5 'J:, 1 1IjH,1:: . 0::-' " j
c , 4 ., - . . 6 ) , . .J 1 " ':: r" I I '. ,-, '
I L. :;" i r :0 I " .. I,' ....... .... , ' , . .
50 , ] 2:' ; ,9',; I , l :' i I t
c
:, ,',-J:
5 G , 2 "2 'j 5 ( 4;) 1.). 1 . I).' i 1'3 ':-! '1 tJ I i" P I j
5 0 1 2 5
n .. -, -, - 1, ' I ll " (. r- I . lJ "
, . oJ" . J , . l, .. I '--f , . ' '';' ..:J. , I
0 , 0 4 'I "" 2 u 1 ' 1 ,\ V' 4: I "J '
J ... - , i ...... , -.. - 1 .' ..J ..' . .1 i
1- ___ - __ J ____ ,- L -- J
5) , 09 238 , 69 205 ,1 6 17 2 , 70
5J,8 2 39 ,1 8 20 5, 65 17 3, 19 14 2 , 00
53,7 23 9 ,59 206 , 0 4 17 3, 58 14 2 ,3 9
53, 6 240,7 20 6 , 5 3 174,07 14 2 ,88
53,5 240,56 207,02 174,56 14 3 ,37
53, 4 241,05 207 ,51 175, 0 5 143,66
53 , 3 241,5 4 206,00 175,54 144, 3 5
5 3, 2 24 1 , 9 3 208,3 9 175,93 144,7 5
5 3 ,1 242,42 208,88 116,42 1 45,24
53 ,0 24 2,91 109,]7 176,91 1 45,73