P. 1
Uticaj Globalizacije Na Rast i Razvoj, A Sa Druge Strane Na Siromastvo

Uticaj Globalizacije Na Rast i Razvoj, A Sa Druge Strane Na Siromastvo

|Views: 1,991|Likes:
Published by doomy81

More info:

Published by: doomy81 on Oct 08, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/27/2012

pdf

text

original

Visoka poslovna škola strukovnih studija – Čačak

Seminarski rad iz predmeta Međunarodna ekonomija i finansije Tema: Uticaj globalizacije na rast i razvoj, a sa druge strane na siromaštvo

Profesor: Željko Dragojević

Student: Dumitrašković Goran, 118-026-06 20.11.2007, Kladovo

Sadržaj
Sadržaj......................................................................................................................................2 1. Uvod......................................................................................................................................3 2. Glavni ciljevi i nosioci globalizacije....................................................................................4 2.1 Nosioci globalizacije........................................................................................................5 2.2 Instrumenti globalizacije..................................................................................................5 3. UTICAJ GLOBALIZACIJE.................................................................................................6 3.1 Globalni razvoj................................................................................................................8 Grafik br.1 Ubrzani rast u trgovini i protoku kapitala...........................................8 Tabela br. 1: Zaposlenost po privrednim sektorima, 2002................................................9 3.2 Položaj siromašnih i zemalja u razvoju.........................................................................11 Tabela br. 2 Učešće najsiromašnijih, najbogatijih i srednje zone u GDP-u, izvozu, .....11 korišćenju interneta i u patentima, 2002 god...................................................................11 Tabela br. 3 Smrtnost odojčadi i dužina života po regionima, 2002...............................12 Slika br. 1 Rast GDP-a po glavi stanovnika, 1990-2001.................................................12 3.3 Negativan uticaj.............................................................................................................13 4. Zaključak............................................................................................................................15 5. LITERATURA...................................................................................................................16 1. Benedict Clements, Rina Bhattacharya, Toan Quoc Nguyen , Can Debt Relief Boost Growth in Poor Countries?, MMF, April 2005, http://www.imf.org/External/Pubs/FT/issues/issues34/index.htm..........................................16 2. Džefri Saks, Misterija Globalizacije, http://www.alexandria-press.com/arhiva/No_1/dzefri_saks_misterija_globalizacije.htm......16 3. Human Development Report 1999, izveštaj HDP-a za 1999. godinu, izdavač UNDP, New York, Oxford Univeristy Press, 1999......................................................................................16 4. Rodrigo de Rato, Reaping the Benefits of Globalization: Economic Prospects and Challenges for Asia, International Monetary Fund, 31. jul 2007. http://www.imf.org/External/Pubs/FT/issues/issues34/index.htm..........................................16 5. Vladan Novović, GLOBALIZACIJA TRŽIŠNIH PRIVREDA, http://www.bos.org.yu/daus/materijali/Eseji2005-6/vladan%20novovic2.doc.......................16 6. World Economic Outlook, Oktobar 2007, Globalizacija i nejednakost, Izveštaj MMF-a http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/02/pdf/text.pdf..............................................16

2

1. Uvod
Kraj hladnog rata i raspad bipolarne strukture sveta na prelazu iz osamdesetih u devedesete godine dvadesetog veka doneo je u prvi plan političkih i teorijskih rasprava temu globalizacije. Međutim prve oblike globalizacije možemo zapaziti povezivanjem svetova ekspanzijom velikih religija i civilizacija, vojnim osvajanjima i džinovskim carstvima, putevima svile i pomorskom trgovinom u starom veku. Sledeći talas globalizacije dolazi sa periodom renesanse, otkrićem novih svetova i novih pomorskih puteva ali i Gutembergovim otkrićem štamparske mašine. Naredni talas globalizacije pokrenut je industrijskom revolucijom i kolonijalnom ekspanzijom koja karakteriše međunarodne odnose sve do početka I svetskog rata.1 Savremeni talas globalizacije ima ubrazani ritam i u njemu dominira proces sve gušće povezanosti i međuzavisnosti. On je nastao pod uticajem ubrzane tehnološko-informatičke revolucije i usponom sve moćnijih transnacionalnih i nadnacionalnih ekonomskih sila i političkih institucija. Došlo je do formiranja globalnog tržišta i do formiranja svesti o sve većoj međuzavisnosti i njom izazvane kompresije prostora i vremena kao i do rasprostiranja istovetnih formi organizacije života na gotovo celokupnom socijalnom prostoru sveta. Najznačajnija odlika globalizacije, ipak, je širenje demokratije. Simultano sa tim procesom ide i uspon neoliberalne ekonomije, praćen produbljivanjem jaza između bogatog Severa i siromašnog Juga, zaoštravanjem socijalnih problema i globalizacijom siromaštva. Za razliku od organizovanog kapitalizma vezanog za državu-naciju, sa najnovijom globalizacijom nastupa tzv. dezorganizovani kapitalizam. Implikacije globalizacije, kako za razvijene tako i za zemlje u razvoju, trenutno su predmet intenzivnog istraživanja i žestokih debata o ekonomskoj politici. Trenutno se istražuju četiri grupe pitanja. Prvo, da li će globalizacija promovisati brži privredni rast, posebno unutar četiri petine svetske populacije (4,5 milijarde ljudi) koja još uvek živi u zemljama u razvoju? Drugo, da li će globalizacija podsticati ili podrivati makroekonomsku stabilnost? Da li su nedavni iznenadni i neočekivani kolapsi privreda u kojima se razvija tržišna ekonomija (poput onoga u Meksiku 1994. i Istočnoj Aziji 1997. godine) rezultat dubokih tokova u procesu globalizacije, ili su to buboci, nastali na putu u prosperitet, kojima
1

Novović, V, GLOBALIZACIJA TRŽIŠNIH PRIVREDA, http://www.bos.org.yu/daus/materijali/Eseji20056/vladan%20novovic2.doc

3

se moglo upravljati i koji su se možda mogli izbeći? Treće, da li će globalizacija podsticati veću dohodovnu nejednakost i, ako je tako, da li je taj problem ograničen na nekvalifikovane radnike u razvijenim privredama, ili je ta nejednakost dublji rezultat pojačih tržišnih sila u svim delovima sveta? Četvrto, kako državne institucije na svim nivoima – regionalnim, nacionalnim i međunarodnim – treba da prilagode svoje moći i odgovornosti u svetlu nastajanja globalnog tržišta?2

2. Glavni ciljevi i nosioci globalizacije
Globalizacija, dominantna sila u zadnjoj deceniji 20. veka, oblikuje novo doba interakcije među nacijama, ekonomijama i ljudima. Ona proširuje kontakt između ljudi van nacionalnih granica – u ekonomiji, u tehnologiji, kulturi i uprave. Međutim, ona takođe i fragmentiše proizvodne procese, trižišta rada, političke entitete i društva. Dakle, iako globalizacija ima pozitivne, inovativne i dinamičke akpekte, ona takoće ima negativne, disruptivne i marginalizujuće aspekte.3 Razvoj svetskog tržišta doveo je do toga da se vrednost proizvedenih roba unutar nacionalnih privreda u konačnom obračunu meri upoređenjem sa cenama na svetskom tržištu, te stoga, ona zemlja koja proizvodi uz najniže troškove proizvodnje ostvaruje najveću dobit na svetskom tržištu. Klasična ekonomska teorija tvrdi da je međunarodna trgovina korisna za sve zemlje i njihove građane. Takvo uverenje se zasniva na ideji “komparativnih prednosti” – svaka zemlja treba da se opredeli za proizvodnju onoga što joj najbolje uspeva, i razmenjuje te proizvode za druge, kako bi se u globalnoj ekonomiji postigla najefikasnija raspodela resursa i najviši nivo proizvodnje i rasta u svim zemljama. Polazi se od pretpostavke da trgovina vodi ka rastu, čime se, opet, unapređuje razvoj na nacionalnom nivou i smanjuje siromaštvo. Iako se priznaje da trgovina u svakoj ekonomiji proizvodi i “dobitnike” i “gubitnike, teorija glasi da “gubitnici” mogu da nadoknade gubitak iz neto dobiti. Ipak taj razvoj je doveo do stvaranja svetskog sistema međunarodne podele rada, u kome se jasno prepoznaju tri grupacije država: zona razvijenih država (SAD,EU, Japan), periferna zona država trećeg sveta koju karakteriše nerazvijena ekonomija i slaba legitimacijska osnova vladanja, poluperiferna zona koju čine određene države jugoistočne azije i arapske zemlje proizvođači nafte. Globalizacija danas predstavlja unipolarni svet pod dominacijom ekonomski najmoćnijih zemalja (SAD pre svega). Progres sa jedne strane, a zaostalost u razvoju, sa druge. Sve veće bogatstvo multi i transnacionalnih kompanija i već bogatih zemalja, nasuport sve većeg siromaštva siromašnih. Možda nijedan aspekt globalizacije nije tako kontroverzan kao navodni efekti porasta trgovine na raspodelu dohotka. Postoji čitav niz tvrdnji da je globalizacija glavni faktor u rastućoj nejednakosti, kako u razvijenim tako i u nerazvijenim zemljama.

Saks, Dž, Misterija Globalizacije, http://www.alexandria-press.com/arhiva/No_1/dzefri_saks_misterija_globalizacije.htm 3 Human Development Report 1999, HDP, izdavač UNDP, New York, Oxford Univeristy Press, 1999, strana 25
2

4

2.1 Nosioci globalizacije
Na geopolitičkom planu predvodnici globalizacije su najrazvijenije zapadne zemlje – SAD, Engleska, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Kanada (G-7), zajedno sa svojim saveznicima. Grupa Osam (G8) je organizacija sedam vodećih industrijskih zemalja sveta – Francuske, Nemačke (Zapadne Nemačke do 1991.), Italije, Japana, Velike Britanije, Sjedinjenih Država (G6, 1975.), Kanade (G7, 1976.); и Rusije (ne učestvuje na svim sednicama), te prestavnika Evropske unije kao posmatrača. Zemlje G8 poseduju 50% ukupne svetske kupovne moći i prave 2/3 ukupnog svetskog trgovinskog prometa. Istovremeno u tim zemljama živi nešto preko 13% svetskog stanovništva. Tradicionalno, svaki samit G8 prate masovni antiglobalistički protesti.

2.2 Instrumenti globalizacije
Tri su glavne institucije koje upravljaju procesom globalizacije: • Međunarodni Monetarni Fond • Svetska Banka • Svetska Trgovinska Organizacija Međunarodni Monetarni Fond-MMF (na engleskom International Monetary FundIMF) osnovan sa ciljem da se održi ekonomska stabilnost putem “kolektivne akcije na globalnom nivou”. MMF je zadužen za nadzor globalnog finansijskog sistema nadziranjem kamatnih stopa i bilansa plaćanja, kao i za pružanje tehničke i finansijske pomoći. Trenutno MMF ima 184 zemlje članice. Svetska Banka је međunarodna organizacija, osnovana decembra 1945., koja je odgovorna za obezbeđivanje finаnsija i davanje saveta zemljama kako bi se povećao ekonomski razvoj i smanjilo siromaštvo, ali i očuvale međunarodne investicije. Sedište se nalazi u Vašingtonu, a lokalne kancelarije postoje u 124 zemlje. Svetska trgovinska organizacija (na engleskom World Trade Organization - WTO), sa sedištem u Ženevi, zvanično je definisana kao "zakonska i institucionalna osnova multilateralnog trgovinskog sistema", čime je obuhvaćena njena uloga kao foruma za pregovore i sređivanje sporova i "čuvara" trgovinskih propisa. Oni su neophodni elementi svake strategije koja ima za cilj da zemlja maksimizira sopstvenu korist od liberalizacije trgovine, to jest da maksimalno ubrza sopstveni privredni rast. Središnji deo zauzima klauzula najpovlašćenije nacije kojom se strane ugovornice obavezuju da sve olakšice koje jedna strana daje nekoj zemlji mora da da i svakoj drugoj pod jednakim uslovima. Sa ovim principom tesno je povezan princip nacionalnog tretmana koji onemogućava diskriminaciju na nacionalnom tržištu određene zemlje u odnosu na proizvode koji dolaze iz bilo koje druge zemlje članice. WTO je baziran i na principu predvidljivosti jer svi propisi i odluke vezane za oblast trgovine moraju biti jasno istaknuti i publikovani tako da svaka zainteresovana zemlja unapred bude upoznata sa proćedurama koje važe u dotičnoj zemlji. Princip nereprociteta za zemlje u razvoju podrazumeva da one ne moraju na odobrene koncesije odgovarati koncesijama u istoj meri, čime im se omogućava povoljniji položaj i veća mogućnost za razvoj. Veliki broj zemalja se u svom uvozu poljoprivrednih proizvoda oslanja

5

na snabdevanje jeftinim, subvencionisanim proizvodima iz razvijenih zemalja. Pošto će ubrzana liberalizacija, koja je proklamovana kao cilj, dovesti do smanjivanja subvencija jasno je da je ovim zemljama potrebno pružiti pomoć. U tu svrhu ustanovljen je odgovarajući mehanizam u vezi sa pružanjem pomoći u hrani, pružanje osnovnih prehrambenih proizvoda u formi besplatne pomoći i pomoć u razvoju poljoprivrede. Takođe se ukazuje na mogućnost dobijanja pomoći od MMF-a i Svetske banke za kratkoročno finansiranje komercijalnog uvoza hrane.4

Kako je tokom poslednje dve decenije globalizacija uzimala maha, dramatično su rasli razni vidovi međunarodnih finansijskih tokova. Direktne strane investicije, portfolio investicije kroz fondove za određene zemlje, bankarski krediti, krediti po osnovu izdavanja obveznica, derivati (svopovi, opcije, terminske pozajmice), reosiguranje i drugi finansijski instrumenti strašno su porasli. I razvijene zemlje i zemlje u razvoju sve su više strancima otvarala svoja tržišta kapitala. U 1997. godini MMF je preduzeo korake ka unošenju amandmana na članove Statuta kojima se zagovara slobodno kretanje kapitala. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Svetska trgovinska organizacija (WTO) i Banka za međunarodna poravnanja (BIS) su, takođe, sve više tražile međunarodne standarde za liberalizaciju i superviziju međunarodnih investicionih tokova.5

3. UTICAJ GLOBALIZACIJE
Globalizacija utiče na sve zemlje sveta. Svet postaje bogatiji. Za 5 decenija, globalno bogatstvo se uvećalo 6 puta; profit TNK porastao je za 700%; broj zemalja sa životnim vekom preko 70 god. porastao je sa 59 na 84; proizvodnja hrane povećana za 25%; pismenost svetskog stanovništva povećala se sa 64% na 76%. Međunarodni ekonomski poredak nastao u imperijalizmu, zasnovan na podeli rada između industrijskih proizvođača i proizvođača sirovina, samo je delimično izmenjen. Međutim naglim razvojem tehnologije, industrijska proizvodnja je znatno nadmašila vrednost proizvodnje sirovina i omogućila proizvodnju i onih proizvoda za koje dotična zemlja nema prirodnih sirovina. Ovaj razvoj je stvorio ogroman ekonomski jaz između te dve grupe zemalja tako da je dovedeno u pitanje normalno funkcionisanje međunarodnih ekonomskih odnosa. Mnoge zemlje, bogate prirodnim sirovinama, zaostale su zbog industrijske nerazvijenosti. Takve zemlje moraju da uvoze kompletnu tehnologiju iz razvijenih zemalja, čime se neprekidni odražava zavisnost. Prenos tehnologije kontrolišu multinacionalne kompanije, kojima je cilj da dođu do ekstraprofita koji se najlakše ostvaruje izvozom gotove tehnologije a ne tehničkim osposobljavanjem dotične zemlje za samostalan razvoj sopstvene proizvodnje. U ovom slučaju zemlja izvoznik zadržava monopol daljeg usavršavanja a uvoznik mora da prati zamenu tehnologije ako hoće da ostane konkurentan na svetskom tržištu. Umesto mase malih i srednjih preduzeća centralnu ulogu u nacionalnom životu pridobija mali broj džinovskih korporacija u kojima je koncentrisana većina radne snage, kapitala i nove tehnologije. U SAD 200 korporacija drži preko 80% svih izvora proizvodnje.
4

Novović, V, GLOBALIZACIJA TRŽIŠNIH PRIVREDA, http://www.bos.org.yu/daus/materijali/Eseji20056/vladan%20novovic2.doc 5 Saks, Dž, Misterija Globalizacije, http://www.alexandria-press.com/arhiva/No_1/dzefri_saks_misterija_globalizacije.htm

6

7

3.1 Globalni razvoj
Svet danas pruža više šansi ljudima nego pre 20, 50 ili 100 godina. On je prosperitetnije mesto, sa udevetostručenim prosečnim GDP per capita, sa 3 triliona na 30 triliona dolara, u proteklih 50 godina. Danas, interakcije među državama su veće nego ikad (slika 1). Svetski izvoz od 7 triliona dolara, koji predstavlja 21% GDP-a 1990., je mnogo veći u odnosu na 17% iz 1970. Direktne strane investicije su se desetostruko uvećale. Portfolio i druga kratkoročna ulaganja su se značjno uvećale, i sada dostižu 2 triliona dolara, skoro tri puta vise od stanja u 1980. Dnevni obrt na inostranim tržištima se povećao sa od oko 10-20 milijardi dolara, u 1970. na 1.5 triliona u 1998. Ukupna vrednost kredita koje je internacionalna banka izdala povećao se sa 265 milijardi iz 1975. na 4.2 triliona dolara 1994.6 Ljudi putuju više-turizam se više nego udvostručio u periodu između 1980. i 1996, sa 260 miliona na 590 miliona turista godišnje. Putovanja, internet i mediji su stimulisali izuzetan porast razmene ideja i informacija. Broj država, sa očekivanim životnim vekom ljudi od 70 godina, se popeo sa 55 1990.godine na 77 država 1997. godine. Broj zemalja u razvoju u ovoj grupi se udvostrucio, sa 22 na 49. U zadnjoj deceniji dvadesetog veka broj pismenih je porastao sa 64% na 76%. Uprkos ubrzanom rastu populacije, proizvodnja hrane per capita je porasla za skoro 20% ’90.ih godina. U tom periodu realni GDP per capita se povećavao po godišnjoj stopi od 1%. Sada se nalazimo u petoj godini snažne globalne ekonomske ekspanzije. MMF predviđa da će rast u 2007. preći 5%, što je više nego što je bilo pretpostavljeno. Gledajući unapred, očekuje se da se nastavak ekonomskog rasta.

Grafik br.1 Ubrzani rast u trgovini i protoku kapitala
Direktne strane investicije Izvoz dobara i usluga Portfolio protok u zemlje u razvoju i tranziciji Izvor: Human Development Report 1999, zasnovano na podatcima Svetske Banke UCTAD 1999.g.

6

Human Development Report 1999, izveštaj HDP-a za 1999. godinu, izdavač UNDP, New York, Oxford Univeristy Press, 1999., strana 35

8

Tabela br. 1: Zaposlenost po privrednim sektorima, 2002.

Zemlje

POLJOPRIVREDA Muškarci % Žene %

INDUSTRIJA Muškarci % Žene %

USLUGE Muškarci % Žene %

’90- ’00-02. ’90-92 ’00-02. ’90-92 ’00-02. ’90-92 ’00-02. ’90-92 ’00-02. ’90-92 ’00-02. 92. SAD Kanada Japan Francuska Nemačka Italija Velika Britanija Estonija 4 6 6 2 4 8 1 23 3 4 5 2 3 6 2 10 1 3 7 1 4 9 1 13 1 2 5 1 2 5 1 4 33 31 40 40 51 38 34 42 32 33 37 34 44 39 36 42 14 11 27 17 24 22 15 30 12 11 21 13 18 20 11 23 62 63 54 58 45 54 45 36 65 64 57 64 52 55 62 48 85 86 65 83 72 70 75 57 87 87 73 86 80 75 88 73

Izvor: World Economic Outlook, 2005. www.imf.org

10

3.2 Položaj siromašnih i zemalja u razvoju
Pa ipak, uprkos ogromnom progresu u 20. veku, svet se danas suočava sa ogromnom nejednakošću i dugovima koji se manifestuju disparitetom među zemljama i regionima. Nejednakost među državama je porasla. Razlika u prihodu između petine ljudi koji žive u najbogatim zemljama i petine ljudi u najsiromašnijim zemljama bila je 74:1 1997, dok je 1990 bila 60:1, i 30: 1960. Do kraja 90-ih petina svetske populacije koja je živela u visokorazvijenim zemljama imala je: • • • 86% svetskog GDP-a - dok je petina iz najsiromasnihij samo 1% 82% svetskog izviznog tržišta – najsiromasnija petina samo 1% 74% telefonskih linija u svetu, osnovnog sredstva komunikacije – druga petina 1.5%

Bilo je predviđanja konvergencije. Ali ipak, protekle decenije su pokazale rastuću koncentraciju prihoda, resursa i bogatstva među ljudima korporacijama i zemljama: • OECD zemalja, koje imaju 19% svetske populacije a 71% globalne trgovine dobara i usluga, 58% stranih direktnih investicija i 91% internet korisnika. • 200 najbogatijih ljudi na svetu su vise nego udvostrucili njihovu neto vrednost u zadnje četri godine do 1998, na vise od 1 trilion dolara. Imovina prvih 3 milijardera je veca nego suma BNP svih manje razvijenih zemalja sa ukupno 600 miliona ljudi. • Skorašnji talas spajanja i akvizicija koncentriše industrijsku moć u megakorporacijama - sa postojanjem moćunosti za smanjenje konkurencije. Do 1998. prvih 10 telekomunikacionih kompanija kontrolisalo je 86% 262$ vrednog tržišta. • 1993. samo 10 zemalja obavljalo je 84% globalnog istraživanja i razvoja i kontrolisale 95% patenata u SAD-u u prethodne dve decenije. Štaviše, više od 80% patenata odobrenih u zemljama u razvoju, poticu od rezidenata industrihskih zemalja.

Tabela br. 2 Učešće najsiromašnijih, najbogatijih i srednje zone u GDP-u, izvozu,
korišćenju interneta i u patentima, 2002 god. Udeo u Udeo u Br. korisnika Br. korisnika Br. patenta GDP izvozu interneta tel. linija (na milion (u milrd. $) (% u (na 1000 (na 1000 stanovnika) GDP-u) stanovnika) stanovnika) 25.768 22 446 584 350 5.139 1.124 31.928 32 25 24 60 13 175 168 28 100 5 0 48

Razvijene zemlje Srednja zona Nerazvijene zemlje Svet

Izvor: Human Development Report UN, 2004., www.hdr.undp.org

Tabela br. 3 Smrtnost odojčadi i dužina života po regionima, 2002.
Smrtnost odojčadi na Dužina 1000 rođenih života Sijera Leone 284 34,3 Etiopija 171 45,5 Indija 93 63,7 SAD 8 77 Francuska 6 78,9 Izvor: Human Development Report UN, 2004., www.hdr.undp.org Sve je veći digitalni jaz – sve dublja polarizacija sveta, postoji “tehnološki aparthejd” bogatih zemalja nad siromašnim. U SAD 50% mladih se upisuje na fakultet, a u Nigeriji 0,1% mladih. Obrazovni jaz je 1 : 500. Socijalna polarizacija sveta sve veća. Ekonomski rast je u svega 15-tak zemalja, dok je staganiralo oko 100 zemalja. Preko 1,5 milijardi stanovnika živi sa jednim dolarom dnevno. 255 svetskih milijardera kontrolišu veće bogatstvo, od kombinovanog godišnjeg dohotka zemalja u kojima živi 45% svetskog stanovništva. Za tri decenije, 1/5 najbogatijih je uvećala svoju imovinu sa 70% na 85% svetskog bogatstva, dok je udeo najsiromašnije petine opao sa 2,4% na 1,2%. Početkom 19. veka, disparitet u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih bio 1:3 - početkom 20. veka 1:13, 1960. – 1:30, 1990. – 1:74, 1997. – 1:84. Dobitnici globalizacije su zemlje najbrže globalizacije – koje imaju visoke stope ekonomskog rasta ( 5 – 6,5%). Ostali su gubitnici na čiju se štetu dobitnici razvijaju.

Slika br. 1 Rast GDP-a po glavi stanovnika, 1990-2001

Izvor: World Resource Center, 2002, www.wrc.org

12

- SAD, V. Britanija i Novi Zeland – socijalna nejednakost rasla mnogo brže od OECD zemalja

Izvor: World Resource Center, 2002, www.wrc.org

manje od 0.0 % 0.0-0.9 % 1.0-1.9 %

2.0-2.9 % 3.0% i više nema podataka

3.3 Negativan uticaj
Globalizacija ima i druge negativne uticaje koje utiču kako na siromašne i zemlje u razvoju, tako i na razvijene zemlje. Postoji politička, zdravstvena, lična, ekonomska i kulturna nesigurnost zbog porasta konkurencije, otvorenosti zemalja i stalnih promena. Povećana je opasnost od širenja opasnih virusnih oboljenja (AIDS, ptičiji grip...) usled povećanog putovanja i migracije. Postoji opasnost od terorista i organizovanag kriminala, koji koriste prednosti globalizacije u svoju korist. Razvoj industrije sve više negativno utiče na životnu sredinu. Dolazi do globalnog otopljavanja i drugih ekoloških promena. Neslaganje oko uticaja globalizacije, njenih ciljeva i budućnosti stvara civilne konflikte, proteste, nezadovoljstva. Danas i u razvijenim zemljama, sa tehnološkim napretkom i porastom profita, opada zaposlenost. 1970.-1998. u Nemačkoj se broj nezaposlenih povećao za 18 puta. u Francuskoj, Holandiji, Japanu i Švedskoj 4 – 5 puta. 1/3 nezaposlenih su mladi. Postoji ekonomski rast ali bez rasta zaposlenosti. TNK premeštaju svoju proizvodju, poslovanja u zemlje sa povoljnijom zakonskom regulativom, jeftinijom radnom snagom, većim tržištem. Razvoj automatizacije, robotike i novih tehnologija takođe utiče na pad zaposlenosti. Sve više je zastupljen takozvani fleksibilan rad – nov tip radnog odnosa: - pre dve decenije, u Engleskoj, 80% poslova imalo je karakter stalnog radnog odnosa - danas, 30% - sve više prisutan fleksibilan, tj. povremeni i privremeni rad

Grafik br.2: Output performanse zemalja u razvoju

13

Izvor: World Economic Outlook, 2005. www.imf.org

14

4. Zaključak
Globalizacija svakako ima mnogobrojne pozitivne aspekte. Svet danas vise proizvodi, spoljna trgovina je u porastu, kao i direktna strana ulaganja. Ima vise hrane, ljudi su školovaniji, duže žive. Međutim, Globalizaicja, svakako ima i svojih losih strana. Sve veća razlika između bogatih i siromašnih, sve veći privredni, politički i društveni uticaj transnacionalnih kompanija i porast nezaposlenosti su samo neke od njih. Protiv negativnih strana globalizacije se mora boriti globalno. Ograničavanjem i ukidanjem monopola TNK svuda u svetu, podsticanjem konkurencije, davanjem povljnih kredita i bespovratih pomoći siromašnim zemljama i zemljama u razvoju, dodeljivanjem trgovinski povlašćenog statusa nerazvijenim zemljama, usklađivanjem socijalne politike, poštovanjem donetih sporazuma o ekološkim propisima itd. Smanjenje i otlkanjanje negativnih aspekata je moguće i dostižno. Međutim, za to je potrebna politicka volja i koncenzus razvijenih zemalja, narocito SAD-a. Moraju se odrediti jasni ciljevi globalizacije, otkloniti negativne strane i viršiti edukacija stanovništva o pozitivnim stranama koje globalizacija nosi.

5. LITERATURA

1. Benedict Clements, Rina Bhattacharya, Toan Quoc Nguyen , Can Debt Relief Boost Growth in Poor Countries?, MMF, April 2005, http://www.imf.org/External/Pubs/FT/issues/issues34/index.htm 2. Džefri Saks, Misterija Globalizacije, http://www.alexandriapress.com/arhiva/No_1/dzefri_saks_misterija_globalizacije.htm 3. Human Development Report 1999, izveštaj HDP-a za 1999. godinu, izdavač UNDP, New York, Oxford Univeristy Press, 1999. 4. Rodrigo de Rato, Reaping the Benefits of Globalization: Economic Prospects and Challenges for Asia, International Monetary Fund, 31. jul 2007. http://www.imf.org/External/Pubs/FT/issues/issues34/index.htm 5. Vladan Novović, GLOBALIZACIJA TRŽIŠNIH PRIVREDA, http://www.bos.org.yu/daus/materijali/Eseji2005-6/vladan%20novovic2.doc. 6. World Economic Outlook, Oktobar 2007, Globalizacija i nejednakost, Izveštaj MMF-a http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/02/pdf/text.pdf

16

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->