Kada neto elimo napravite, to prvo moramo osmisliti u glavi, a potom i na crteu. I za graevinu vai isto pravilo.

Ako elimo napraviti, na primer, porodinu kuu, razmiljamo prvo kakvu elimo. Ispunjenje elje zavisi od toga gde je nameravano graditi, koliki je prostor na kome emo graditi, koliku kuu elimo, od ega emo to praviti i, svakako, koliko novca imamo. Posle toga se raa ideja, jedna ili vie. Ideju moemo saoptiti drugima pomou skice. Ako smo zadovoljni idejom, odnosno skicom, pristupa se izradi tehnikih crtea i tehnolokog postupka gradnje. Tehnoloki postupak govori o svim detaljima gradnje

Projektovanje obuhvata izradu svih crtea i prorauna, popis potrebnog materijala, opis tehnolokog postupka gradnje objekata i niz drugih dokumenata. Svi ovi crtei i dokumenti ine tehniku dokumentaciju. Urbanistiki uslovi za gradnju dobijaju se iz urbanistikog plana naselja ili grada. Urbanistiki plan tano predvia ta se i gde se moe graditi, gde prolaze : putevi, pruge, ulice, instalacije za vodovod, kanalizaciju, struju, potanski kablovi, gde su ili gde e biti parkovi, igralita, kole, bolnice i sve drugo to je vezano za naselje.(24.)

Situacioni plan ire okoline na kojoj se gradi objekat prikazuje detaljnije gde prolaze: putevi, vodovod, kanalizacija, kablovi za struju i telefon. Na ovom planu se vidi graevinska parcela na kojoj e se graditi objekat. Ovaj plan se jo zove dispozicioni plan, a crta se u razmeri 1:1000.

Situacioni plan gradilita prikazuje graevinsku parcelu sa nacrtanim objektom na eljenom mestu u odnosu na granice parcele, kao i poloaj objekta u odnosu na strane sveta i puta. Najee se crta u razmeri 1:200

Skica se radi na osnovu ideje, elje, potrebe i materijalnih mogunosti. Ona slui kao osnova za izradu idejnog projekta. Skica se radi slobodoruno, sa dosta detalja.

Glavni projekatse izrauje kada se koriguje i odobri idejni projekat. To je konani i najvaniji projekat i sadri sve detaljne objekte i proraune (izgled objekta u vie preseka, temelj, sve etae, krov, instalacije sa proraunima). Glavni projekat se najee crta u razmeri 1:100, a na osnovu njega se dobija graevinska dozvola.

Idejnim projektom projektant prikazuje kako je zamislio da udovolji investitoru, to jest onome ko je naruio gradnju objekta. Ovaj projekat sadri vie crtea kako bi budui vlasnik to bolje sagledao kako izgledaju svi delovi objekta i kako bi mogao dati svoje mogue primedbe. Idejni projekat se radi u razmeri 1:100 za manje i 1:200 za vee objekte.

Crtei u graevinarstvu se crtaju u prirodnoj projekciji, i to najee u perspektivi i ortogonalnoj, odnosno normalnoj projekciji. Na slikama: 31,32,33 vidimo kako izgledaju nacrtana cigla, manja kua i stambena zgrada u perspektivi i ortogonalnoj projekciji.

Izvoaki projekat ( esto se zove palirski plan) je poslednji u nizu projekata. Njime se prikazuju svi detalji objekata i slui za izvoenje radova na gradilitu. Obino se crta razmeri 1:50, a esto i 1:20. Ovim je projektovanje zavreno i moe poeti gradnja.

Unutranjost objekta se prikazuje zamiljenim presecima, kao to se vidi na slici 34. Presek se obeleava debelom linijom crta-taka, strelicama koje pokazuju pravac pogleda i slovima, koja oznaavaju o kom se preseku radi.