P. 1
Upotreba Vazduhoplovnih Snaga u Borbi Protiv Terorizma

Upotreba Vazduhoplovnih Snaga u Borbi Protiv Terorizma

|Views: 424|Likes:
Published by kosticmladen

More info:

Categories:Types, Brochures
Published by: kosticmladen on Oct 03, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/22/2013

pdf

text

original

Upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma

major Mladen Kostić spec.

1

Uvod.................................................................................................................................3 Vazduhoplovne snage......................................................................................................5 Doktrina- način upotrebe vazduhoplovnih snaga........................................................5 Funkcionalna organizaciona struktura vazduhoplovnih snaga....................................7 Zakonski uslovi upotrebe vazduhoplovnih snaga.......................................................8 Strategija borbe, potencijalni objekti dejstva i efekti-ciljevi.....................................10 Globalni terorizam .......................................................................................................11 Sukob u politici .........................................................................................................11 Pojam globalnog terorizma........................................................................................12 Organizaciona struktura.............................................................................................14 Funkcionisanje..........................................................................................................15 Primeri upotrebe vazduhoplovnih snaga .......................................................................16 Spašavanje talaca združenom operacijom.................................................................17 Presretanje aviona radi prizemljenja i provere...........................................................17 Dejstvo sa distance po državama koje podržavaju terorizam..................................18 Vazdušni udar radi eliminacije terorističkih lidera ..................................................19 Vazdušni udari po logistici globalnog terorizma.......................................................20 Protivvazdušna odbrana u funkciji zaštite od terorističkih napada............................21 Združena vazdušno-kopnena operacija protiv globalnog terorizma..........................22 Faktori koji utiču na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga....................................24 Postavljanje ciljeva....................................................................................................25 Doktrina ....................................................................................................................26 Funkcionalna organizacija.........................................................................................27 Obaveštajno obezbedjenje (vazduhoplovi, senzori, bespilotne letelice i agentura)...28 Komandovanje i kontrola...........................................................................................28 Vazduhoplovi.............................................................................................................29 Naoružanje.................................................................................................................30 Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga .......................................................................31 Indirektna podrška.....................................................................................................31 Direktna podrška........................................................................................................32 Ofanzivna dejstva.......................................................................................................33 Defanzivna dejstva.....................................................................................................34 Zaključak........................................................................................................................37 Literatura........................................................................................................................39

2

Uvod
Oružane snage (OS) većine zemalja, država u svetu su organizovane i namenjene za vodjenje konvencionalnog rata, protiv legalno organizovanih armija drugih zemalja. Pojava globalnog terorizma, ali i terorizma uopšte i aktivno uključenje OS u borbu protiv njega, donosi odredjene poteškoće pri angažovanju. OS mnogih zemalja, zbog zakonskih okvira ne mogu biti angažovane na vlastitoj teritoriji, medjunarodna javnost može se različito odnositi prema samim terorističkim organizacijama i njihovim ciljevima borbe (mi smo iskusili na Kosovu 1999.god. ovaj problem), a i same karakteristike terorističkih organizacija i metode njihove borbe predstavljaju svojevrstan problem, za koji konvencionalne OS nisu namenjene. Vazduhoplovne snage, kao jedan od najsofisticiranijih delova armija svih zemalja često su smatrane kao jedan od najmanje podesnih elemenata za vodjenje borbe protiv terorizma. Medjutim, iskustva iz nedavnih sukoba RV SAD sa al Kaidom i talibanskim režimom u Afganistanu, kao posledica napada 11.9. govore u prilog tezi da je vazduhoplovstvo postalo jedan od najbitnijih elemenata borbenog poretka OS za protivterorističku borbu. Ono što je mene opredelilo za rad na ovoj temi je, pored profesionalne zainteresovanosti, stav nekih krugova u našoj zemlji da je vazduhoplovstvo, a pre svega avijacija, nerentabilno, skupo i neefikasno kao vid OS. Prema deklarisanim opasnostima i bezbedonosnim izazovima za Republiku Srbiju, terorizam je označen u doglednoj budućnosti kao osnovna pretnja za bezbednost. Avijacija se smatra nepodesnom za upotrebu u ovim uslovima i kao potvrda za takve stavove se naglašavaju dejstva u proteklim ratovima, što je po mom mišljenju apsurdno, maliciozno i tendeciozno, a pre svega nenaučno. Iako je tačno da avijacija jeste skupa, odnos cena – efikasnost govori u prilog tezi da se treba razmatrati kao jedan od nosilaca borbe protiv terorizma, pogotovu kada se njena snaga može uvećati preko koalicione pomoći na bazi savezničkih odnosa, obzirom da smo već postali članica Partnerstva za mir. Osnovno pitanje koje se postavlja u ovom radu je da li se bilo koje postojeće vazduhoplovne snage racionalnim i realnim strateškim odlukama, koje podrazumevaju odgovarajuću pripremu i vodjenje operacija, legalno i efikasno mogu upotrebiti kao sredstvo sile u protivterorističkoj borbi, odn. u borbi protiv globalnog terorizma. Odgovor na osnovno pitanje dobiće se razmatranjem mogućnosti posebnih načina primene vazduhoplovnih snaga: u direktnoj i indirektnoj podršci drugih snaga i angažovanjem vazduhoplovnih snaga u ofanzivnim i defanzivnim dejstvima u borbi protiv globalnog terorizma. Odgovori na posebne načine primene treba da daju posebne modele primene vazduhoplovnih snaga u funkciji ukupnih mogućnosti vazduhoplovnih snaga. Nezavisne varijable čine: model globalne terorističke grupe kao organizacija ili sistem snaga i doktrinarna pravila upotrebe vazduhoplovnih snaga, bazirana na postojećim zakonskim normama i ciljevima nacionalne strategije. Zavisne varijable su pojedinačni faktori koji utiču na borbene mogućnosti vazduhoplovnih snaga i na moguće načine upotrebe vazduhoplovnih snaga protiv terorističkih grupa. S tim u vezi metodološki pristup u radu biće sledeći: razmatraće se studija slučaja RV SAD, kao reprezentativni primer vazduhoplovstava po opremljenosti, obučenosti,

3

organizaciji i efektima dejstava u proteklim protivterorističkim dejstvima, dovodjenjem u vezu zavisnih i nezavisnih varijabli i njihovim razmatranjem za svaki poseban slučaj. U zadnjem delu rada biće prikazani mogući modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga sa ciljem utvrdjivanja ukupne efikasnosti postojećih vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma.

4

Vazduhoplovne snage
Pojam vazdušna moć ili vazdušne snage predstavlja mogućnost projekcije i upotrebe vojne sile iz vazdušnog prostora sa aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, svemirskih brodova ili satelita, koji operišu iznad površine tla.1Pod vojnom silom treba podrazumevati sve vojne snage namenjene za ofanzivna i defanzivna dejstva, kao i neborbene zadatke, npr. izvidjanje, prevoženje i sl.. Vazduhoplovne snage mogu koristiti treću dimenziju prostora od tla do kosmosa što im omogućava ešaloniranje, poseduju brzinu projektovanja sile i broja zadataka koji mogu biti izvršeni za kratko vreme i na kraju mogu doseći takvu daljinu upotrebe, koja nije moguća nijednom drugom elementu OS.

Doktrina- način upotrebe vazduhoplovnih snaga
Sve OS na svetu i njihovi posebni elementi- vidovi, imaju razradjene dokumente u vidu doktrina, a u kojima se preciziraju ciljevi koje treba postići, organizaciju i pravila upotrebe snaga. Doktrine se baziraju na ciljevima nacionalne strategije i mogućim izazovima i pretnjama za bezbednost dotičnih država, kao i uslovima geopolitičkog okruženja i tehnološkim nivoom svojih OS. Dele se hijerarhijski, na odredjene nivoe, npr. doktrina odbrane, vojna doktrina i doktrine posebnih vidova u kojima takodje mogu biti posebne doktrine. Za svaki poseban sukob ili vrstu pretnje takodje može postojati odredjena doktrina, koja se odnosi na upotrebu odredjenih snaga za izvršenje posebnih zadataka. U osnovnoj doktrini Ratnog vazduhoplovstva (RV) SAD naglašava se da je ono namenjeno jedinstvenim mogućnostima koji državi obezbedjuju nacionalni uticaj bilo gde u svetu u vrlo kratkom vremenu. RV SAD zahvaljujući brzini, dometu i fleksibilnosti, mogu reagovati bilo gde potrebnom vojnom silom.2 Posebnim doktrinarnim dokumentima su razradjeni posebni problemi upotrebe u zavisnosti od npr. nivoa sukoba, vrste neprijatelja, uslova itd. Ono što je od značaja za upotrebu RV SAD u protivterorističkoj borbi su sledeći dokumenti: Borbena dejstva vazduhoplovstva, Operacije u domovini, Protivvazdušna borba i protivpovršinska borba. Borbena dejstva vazduhoplovstva – neregularna (nekonvencionalna) borba Neregularna borba3 ili sukob, nisu strogo definisani doktrinarnim dokumentima. Neregularna borba se može definisati kao vodjenje borbe od strane naoružanih pojedinaca ili grupa, koji nisu pripadnici regularnih vojnih formacija, policije ili drugih legalnih snaga bezbednosti, što znači da u ovu kategoriju spadaju i terorističke
1

EURAC Air power papir- Evropska kontrola VaP-a, Pregled vazdušne moći EU, nastao sporazumom 17 k-danata RV članica EU, 2000.god. 2 AFDD -1, Doktrina RV SAD "Osnovna doktrina", 17.1.2003.god. 3 warfare-vodjenje borbe ili rata

5

organizacije. Ovakav način upotrebe sile nije ono što se naziva urbanom borbom, predvidjeno doktrinarnim dokumentima, iako se može voditi u sličnim uslovima i zato ih je lako moguće zameniti. Neregularna borba se vodi u uslovima velike obmane, blizine i konfuzije borbenih jedinica sa civilnim stanovništvom, ograničenih mogućnosti upotrebe jedinica pravilima borbene upotrebe i ograničenom mogućnošću grupisanja vlastitih snaga protiv neprijatelja. U ovom načinu borbe, tehnološki jače snage imaće protiv sebe neprijatelja koji izbegava masovnost i koncetraciju snaga i koji bira ciljeve u skladu sa mogućnostima asimetričnog rata. Akcije koje mogu izvoditi neregularne snage variraju od terorističkih napada pojedinaca do tradicionalnoh operacija.4 Generalno postoje dva načina vodjenja neregularne borbe: ofanzivni i defanzivni, a koji se mogu razmatrati unutar ostalih doktrinarnih dokumenata. Odbrana domovine Odbrana domovine se definiše kao odbrana suvereniteta, domaćeg stanovništva i objekata infrastrukture od opasnosti i napada spolja ali i drugih opasnosti koje odredi predsednik SAD. Bitno je shvatiti da OS koje dejstvuju unutar teritorije SAD, deluju na osnovu zakona, uključujući "Posse Comitatus Act"na osnovu koga je zabranjena upotreba OS radi primene sile na teritoriji SAD, osim ukoliko takvo angažovanje nije odobreno od strane Kongresa i u skladu sa ustavom SAD. To je razlog da su dejstva odbrane teritorije pod nadležnošću saveznih agencija. Sadržaj operacija koje može izvoditi RV SAD je sledeći: primena sile, protivvazduhoplovna borba (PVB), kontrašpijunaža, vazduhoplovno osmatranje javljanje i navodjenje (VOJIN), protivteroristička borba, zaštita značajnih OD, protiv vazdušna odbrana (PVO), dejstva za zaštitu informacija i dejstva za zaštitu mreže. U svim ovim dejstvima ili misijama, Ministarstvo odbrane je odgovorna i pretpostavljena savezna agencija sa visokim stepenom autonomije. Za samo RV SAD, odbrana teritorije stavlja naglasak na dejstva u PVB i preventivna dejstva po neprijateljskim ciljevima kroz mogućnost globalnih udara po svetu, dok specijalne jedinice dejstvuju na lociranju, odredjenju i obezbedjenju oružja za masovno uništenje, omogućavajući slobodu za ministarstvo odbrane da ispolji dejstvo po takvoj pretnji.5 Značaj navedenog se može videti na primeru terorističkog napada 11.9.2001. U prošlosti, oteti vazduhoplovi su bili pod jurisdikcijom FBI i FAA.6 Medjutim, dogadjaj od 11.9. je postao stvar bezbedonosnog značaja, zbog upotrebe otetih aviona kao oružje. Protivvazduhoplovna borba Protivvazduhoplovna borba je zajednički napor, sinergičnost izmedju sistema komandovanja, obaveštajnog rada, elektronskog izvidjanja i radarskog otkrivanja i praćenja, izvidjanja svim drugim sedstvima i snagama, dejstvima lovačke avijacije (LA) i lovačko-bombarderske avijacije (LBA), projektila i artiljerijslo-raketnih jedinica (ARJ) PVO, ali i drugih delova OS. Iako se ova definicija odnosi na dejstvo RV SAD u ratu,
4 5

AFDD-2-1.3, Doktrina RV SAD « Operacije protiv površinskih ciljeva», 2006.god., str.93 AFDD 2-10, "Operacije u domovini",21.3.2006.god,str. 11 6 Federal Aviation Administration (FAA)- Savezna vazduhoplovna administracija

6

ona je u funkciji nacionalne bezbednosti i odbrane teritorije. Zadaci koji se determinišu ovom funkcijom su uglavnom defanzivni: • • • policijska kontrola vazdušnog prostora, odbrana zone, odbrana objekta.

Policijska kontrola je stalna misija. Izvodi se u mirnodopskim uslovima, kao i u kriznim situacijama (vanredno stanje). Uglavnom se sastoji od otkrivanja, presretanja i kontrolisanja (identifikacije) neidentifikovanog vazduhoplova, koji je upao u nacionalni VaP ili zonu odgovornosti. Od presretača se može zahtevati da prisili presretnuti vazduhoplov da napusti VaP ili da sleti radi zemaljska inspekcije. Odbrana zone se izvodi upotrebom različitog oružja i sitema uvek kada su objekti rastresito rasporedjeni u široj zoni. Odbrana objekta, je zadatak koji se izvodi radi odbrane ograničene zone, obično vitalnih elemenata b/r ili važnih političkih centara. Protiv površinska borba Doktrinarnim dokumentima ova borba se definiše kao upotreba RV SAD protiv neprijateljskih kopnenih snaga radi postizanja cilja postavljenih od strane komandanta ratišta.7Glavni cilj vodjenja ovih operacija je dominacija kopnenim prostorom i sprečavanje neprijatelja da ga upotrebljava. Radi izvršenja ovog zadatka RV SAD koristi dva načina dejstva: vazdušne udare (za izolaciju bojišta) i blisku vazduhoplovnu podršku.8

Funkcionalna organizaciona struktura vazduhoplovnih snaga
Da bi smanjili pritisak na ljudstvo, stvoren posle okončanja hladnog rata, smanjenjem organizacije i neočekivanim porastom malih ali razbacanih regionalnih kontigenata, RV SAD je stvorilo koncept vazduhoplovnih ekspedicionih snaga (AEF) 9 , kao sredstvo za obezbedjenje sile i podrške rotacionog tipa sa predvidjenim bazama. AEF obezbedjuje potpuno izvežbane operativne i logistički obezbedjene snage ali ne i komandu. Zato se po potrebi potčinjava regionalnoj komandi, zajedno sa nacionalnim vazduhoplovnim snagama 10 zemlje gde se vodi borba. Svaka AEF je sastavljena od skvadrona borbene, bombarderske, transportne i avijacije za punjenje gorivom u vazduhu,
7 8

AFDD -1, "Osnovna doktrina", 17.11.2003.god. ,str.43 Air interdiction- duboki udari radi izolacije bojišta (AI) i Close Air Support-bliska vazduhoplovna podrška (CAS) 9 Air Expeditionary Force (AEF) 10 National Air Force (NAF)

7

komandi taktičkog nivoa i dodatnog ljudstva i opreme za podršku borbenih dejstava. To uključuje 150 do 200 aviona različitih tipova 10.000 do 15.000 pripadnika RV. Svaka AEF ima približno jednake sposobnosti da pokrije pun obim mogućih zadataka u borbi za prevlast u VaP, izolaciji bojišta, neposrednu podršku, neutralisanju protivničke PVO, taktičkom vazdušnom transportu i punjenju gorivom u vazduhu. Organizacija je suštinski važna za efikasnost izvodjenja operacija. Izvršavanje zadataka, združena organizacija i komandni odnosi bukvalno znače: ko šta ima? Ko šta može uraditi sa kim i kada? Rešavanjem ovih pitanja smanjuje se tenzija i frikcija unutar organizacije.

Zakonski uslovi upotrebe vazduhoplovnih snaga
„Razlog za upotrebu vojne sile protiv terorizma je pretpostavka da je problem terorizma postao suviše veliki zalogaj za državne civilne snage. Vojne snage koriste se onda kada vlada smatra da civilne policijske snage i sudovi nisu više u stanju da izadju na kraj sa nasiljem.“11 Problem upotrebe OS u borbi protiv globalnog terorizma izaziva veliku polemiku i često, veoma suprostavljeno mišljenje o mestu i značaju, odn. efikasnosti OS u borbi protiv terorizma uopšte. Dosta autora, koji se bave problemom terorizma, smatra da konvencionalni način borbe ne može imati efekta, obrazlažući to „neuhvatljivošću“terorista zbog veličine njihove organizacije i jedinica. Oni ističu da je metod nekonvencionalne borbe daleko prihvatljiviji. Medju ovim autorima je dosta Amerikanaca, tako da je postojao opšti stav izražen u nekoliko varijanti za nekonvencionalni način borbe protiv terorizma medju kojima su: napadi sa mora, kopna, komandoske akcije i brzi rat (misli se na brze, kratkotrajne akcije). SAD, navodno, nisu podržavale atentate, duge ratove protiv ustanika, niti su za podržavanje nedemokratske vlade koje sprovode svoje kampanje protiv terorista. Medjutim, da li je napad strane terorističke grupe na američke interese ratni čin i da li je teroristički napad kršenje zakona i organizovani kriminal ili stvar koja se tiče nacionalne bezbednosti, ako je napad izvršen na američkom tlu?12 Odgovor na napad globalnog terorizma 11.9.2001.god., potpuno suprotan u odnosu na prethodne stavove, je bio sledeći: predsednik SAD je osnovao Kancelariju za bezbednost otadžbine i Veće za bezbednost otadžbine13, a kongres je doneo zajedničku rezoluciju kojom se predsedniku daju odrešene ruke da primeni silu protiv onih nacija, organizacija i pojedinaca koji su otkriveni kao planeri, izvršioci i pomagači u ovom napadu. Na osnovu rezolucije, predsednik SAD je okarakterisao napad kao akt rata i u skladu sa članom 51. povelje UN, obavestio Savet bezbednosti da dela u cilju individualne i kolektivne odbrane. Na osnovu proverenih obaveštajnih informacija predsednik SAD je
11
12

DŽ.R.Vajt, Terorizam, Alexandri Press, Beograd 2002.god.,str.342 isto,str.329 do 350 13 ovaj savet i veće deluju u skladu sa naknadno donetom doktrinom Operacije u domovini; obradjeno u delu o doktrini

8

označio kao krivce organizaciju al Kaide, koju je podržavao talibanski režim u Afganistanu i naznačio da postoji stalna opasnost po bezbednost SAD, jer je talibanski režim dozvolio al Kaidi da koristi ovu teritoriju kao stalnu bazu. Naznačeno je da je cilj vojnih operacija da spreči i odstrani dalju opasnost za svoju državu. Savet bezbednosti UN je u više rezolucija potvrdio pravo SAD na samoodbranu i da dela u skladu sa potrebama borbe protiv globalnog terorizma istovremeno osudjujući napadača i njegovog pomagača, talibanski režim.14 Ovo znači da su formalno-pravno SAD objavile globalni rat terorizmu što predstavlja presedan u medjunarodnim odnosima i potpuno nov pristup u borbi protiv terorizma uopšte. U skladu sa tim, treba sagledati zakonske okvire za upotrebu vazduhoplovnih snaga u globlnom ratu protiv terorizma. Politika ministarstva odbrane SAD je da se OS SAD za vreme oružanih sukoba pridržavaju ratnih zakona pa čak i pri izvršavanju drugih operacija, koje se ne mogu okarakterisati kao vodjenje oružane borbe. Ratni zakoni se odnose na sve medjunarodne norme, koje proističu kao posledica neprijateljstva, kao i na osnovu saveza i medjunarodnih ugovora čiji su potpisnik SAD. Ratni zakoni se mogu terminološki odrediti i kao zakon o oružanom sukobu (LOAC).15 Ograničenja zakonom o oružanom sukobu Civili ne smeju biti meta napada. Akt sile usmeren da izazove teror je strogo zabranjen. Medjutim civili ne mogu biti korišteni kao živi štit, tako da to ne osporava napad na vojni OD. Direktan napad na ranjene i bolesne, koji više ne mogu učestvovati u dejstvima je zabranjen ženevskom konvencijom. Medjutim, oni takodje ne mogu biti korišteni kao živi štit, a može biti slučajnih incidenata ukoliko se nalaze blizu potencijalnih ciljeva. Ratni zarobljenici su takodje zaštićeni ženevskom konvencijom i njihovi logori moraju biti propisno označeni. Civilni objekti ne smeju biti namerno gadjani ali ukoliko se upotrebljavaju, kao što je već rečeno u druge svrhe, dejstvo po njima se može razmotriti. Ovo je posebno interesantno kod ekonomskih objekata, objekata komunikacije koje koriste i civili i borbeni delovi neprijatelja. Za svaki od navedenih OD treba posebno i pažljivo razmotriti vojni značaj i posledice koje može izazvati. Objekti kao što su bolnice, religiozni, kulturni spomenici, monumentsalne gradjevine isl. su zaštićeni haškom konvencijom i nikako ne smeju biti na listi OD. U suštitni pravni okvir za upotrebu vazduhoplovnih snaga je dat pravilima angažovanja, koja razmatraju prtehodne probleme u skladu sa borbenom situacijom i koji mogu imati trajni karakter ili u skladu sa situacijom da zavise i posebno se ustanovljavaju za posebna ratišta ili operacije.16

14

M.N.Shmitt, Counter Terorism and the Use of International Law, The Marshall Center Papers, No 5, 2002.god.,str.1 do 11 15 Law of Armed Conflict (LOAC) 16 AFDD 2-1.9, „Odredjivanje objekata dejstva,“ 8.6.2006.god., str.88 do 95

9

Strategija borbe, potencijalni objekti dejstva i efekti-ciljevi
Suština upotrebe vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma je izazivanje odredjenih efekata desjtvom po odredjenim elementima terorističke organizacije sa krajnjim ciljem njenog uništenja. Efekat se odnosi na fizičko stanje ili ponašanje sistema kao posledica neke akcije ili drugih efekata. Efekti su deo uzročno-posledičnog lanca koji se sastoji od ciljeva, učinka, akcije i uzročnih veza koje ih medjusobno povezuju. Akcije izazivaju specifične direktne posledice, koje uzrokuju indirektne i ovaj lanac uzroka i posledica stvara mehanizam preko koga se ciljevi i krajnje stanje sistema postiže. Ovo je specifičan, tako i nazvan, pristup vojnim operacijama ili dejstvima baziran na efektima koji se izazivaju na neprijateljskom sistemu radi izazivanja odredjenih posledica radi postizanja vojnih i političkih ciljeva. Efikasnost terorističke organizacije može biti smanjena na više načina: redukcijom posvećenosti u postizanju ciljeva- ideološkim radom i psihološkim operacijama, smrću lidera organizacije izazvane drugim uzrocima npr. hapšenjem ili prirodno, cepanje organizacije na frakcije, ekonomskim prosperitetom u regionu gde deluje teroristička organizacija, dostupnošću ljudskih resursa - iskusnih operativaca da zamene poginule, sprečavanje finansiranja npr. suzbijanjem organizovanog kriminala koji je u sprezi sa terorističkom organizacijom itd. Jedan od najefikasnijih načina je dejstvo po pojedinačnim teroristima – liderima i grupama, a koji su u direktnoj vezi sa žilavošću organizacije baziranoj na obučenom ljudstvu.17Konačno, može se preduzeti i klasična vojna operacija protiv države sponzora ili domaćina i same terorističke grupe, koja bazira u njoj. Suština strategije u borbi protiv globalnog terorizma je postavljanje realnih ciljeva i pravljenje plana prema mogućnostima i uslovima okruženja od medjunarodne zajednice do geografskog faktora. Na osnovu postavljenih ciljeva odredjuju se efekti i metod koji treba da dovedu do postizanja ciljeva, a za njihovo izazivanje pravi se plan upotrebe oružane sile, konkretno vazduhoplovnih snaga, uzimajući u obzir doktrinarne dokumente i realno stanje snaga. Konkretno, kao odgovor na teroristički napad 11.9. SAD su napustile klasičan način borbe protiv terorizma i odabrale strategiju globalnog rata kao krajnje sredstvo sile, priznajući na neki način da je globalni terorizam mnogo veća pretnja nego ono što se podrazumeva kao domaći ili medjunarodni terorizam.

17

C.Bolkom i K.Kacman, Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency, CRS Report for Congress, 24.1.2005.god

10

Globalni terorizam
Da bi mogli da razmatramo upotrebu vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma moramo definisati pojam terorizma, a zatim globalnog terorizma i strukturnofunkcionalnom analizom utvrditi elemente terorističke organizacije. Na osnovu utvrdjenih elemenata mogu se diferencirati mogući objekti dejstva (OD) po kojima vazduhoplovne snage mogu dejstvovati radi izazivanja odredjenih efekata na terorističku organizaciju. Ovim efektima se postižu, strategijom borbe protiv globalnog terorizma, postavljeni ciljevi .

Sukob u politici
Ako razmatramo politiku kao sferu društvenog života, koju karakterišu dve komponente: subjektivna i objektivna i posebno obratimo pažnju, zbog značaja za ovu temu, na njenu objektivnu komponentu, možemo uočiti sledeće:“ Objektivna komponenta politike se pokazuje kao saradnja i kao sukobljavanje raznih društvenih, a pre svega, političkih činioca. Naravno u osnovi te saradnje ili u osnovi tog sukobljavanja su predstave, svest, motivi i želje po kojima se odvijaju usaglašene ili suprotstavljene političke aktivnosti. Ali, bitno je ipak da razni politički činioci u procesu realizacije svojih htenja, želja i zamislima o odredjenim problemima života date društvene zajednice, dakle u procesu svoje svesne aktivnosti na rešavanju tih problema, dolaze u sukob. To njihovo medjusobno sukobljavanje (ili pak saradnja) predstavlja posebnu sferu društvenog života koja ima svoje uzročnike i svoje zakonitosti. Ovu sferu društvenog života profesor dr R.Ratković je nazvao sfera političke realnosti.“18Za razrešenje sukoba postoje razna politčka sredstva ali osnovno, a najčešće i prvo sredstvo koje se upotrebljava od strane države je sila. Društvena pojava u kojoj se sukob, u krajnjem razrešva, a obavezno najviše i masovno pimenjuje sila i vrši nasilje, je rat. Medjutim, kao i politika i rat ima mnogo definicija koje su često kontroverzne. Možda je to upravo iz razloga proisticanja iz politike, kako ga je jedan od najčuvenijih filozofa rata i ratne veštine, Klauzevic i definisao – „ Rat nije ništa drugo do produženje politike dugim sredstvima“ i „ to je akt sile da protivnika prinudimo na potčinjavanje našoj volji“.19 Iz ove definicije se vidi da je rat totalan društveni sukob u kome sukobljene strane ispoljavaju razne aktivnosti jedna prema drugoj u svim sferama ljudske delatnosti uz masovnu primenu nasilja do mere fizičkog uništenja protivnika. Savremene teorije o ratu zastupaju stanovište da je svet postao globalno selo, gde se konfliktni interesni sukobi rešavaju na medjunarodnom nivou. U univerzalnoj zajednici neprijateljstvo nije prirodno stanje... U jedinstvenoj svetskoj zajednici, svakako žive samo prijatelji i svako nasilje u takvoj sredini ne može da se rešava medjusobnim oružanim sukobima. Zbog toga se sve teorije rata, koje se mogu svrstati u postmodernističke, zasnivaju na teoriji moći sa elementima gradiranog nasilja- oružana borba je krajnje sredstvo- sredstvo prinude na mir.
18 19

Dr.D. Simeunović, Teorija politike (rider) 1. deo, Udruženje «Nauka i društvo», Beograd 2002.god. K.Klauzevic, O ratu, Geca Kon AD, Beograd 1940god.

11

U raznim definicijama o ratu kao akteri i mogući protivnici se pominju: države, klase, savezi, koalicije, društvene grupe, civilizacije20, pa sa tim u vezi postoji proširenje obima pojma na npr. gradjanski rat, revolucionarni rat i sl. Medjutim postoje sukobi sa političkim ciljem u kojima se takodje primenjuje nasilje ali koji ne predstavljaju rat već se kvalitativno i kvantitativno razlikuju od rata. Zapravo postoji čitav niz oblika primene sile drugačijih od rata, koji se u različitim teorijama različito nazivaju. Naime radi radi se o sukobu niskog intenziteta, čijim se idejnim tvorcem smatra profesor Sam Sarkesian sa Lojala univerziteta u SAD. On je sukob niskog intenziteta svrstao u nekonvencionalne sukobe, koje definiše kao: „političko-vojne borbe koje obuhvataju dve ili više grupa koje predvodi lokalna elita u cilju preuzimanja kontrole od postojećeg sistema bez pribegavanja ratu u klasičnom smislu. To su žestoke borbe koje imaju za cilj da zadobiju kontrolu nad lokalnim političko-društvenim sistemom i zasnivaju se prevashodno na političko-psihološkim osnovama koje imaju duboke korene u lokalnoj kulturi. Mnogo je češći slučaj da se takve borbe vode u uslovima u kojima nema nikakvih ograničenja, obično rejonima trećeg sveta. U smislu date definicije sukob niskog intenziteta zbog političkih razloga se odnosi na revolucije, kontrarevolucije i terorizam. “21 Na osnovu prethodne definicije i brojnih iskustava kroz učešće SAD u raznim sukobima i ratovima izveden je spektar sukoba, koji se u odnosu rizik – cena i intenzitet klasifikuju na sledeći način: terorizam, sabotaže, gerilski rat, dugotrajan gerilski rat, gradjanski rat, konvencionalni rat, nuklearni rat i na kraju globalni NHB rat. Kao što se može videti na početku lestvice sukoba nalazi se terorizam, a u svim ovim sukobima je moguće primeniti OS i u prvom redu vazduhoplovne snage.

Pojam globalnog terorizma
Pojam terorizma izaziva velike kontroverze u današnjem svetu. Umesto usaglašavanja definicije medju naučnicima, političarima i svima onima, koji se bave društvenim naukama, kao da postoji opšti trend da se podstiče uvećenje broja defnicija ovog pojma. Pojam globalnog terorizma samo dodatno uvećava ovaj problem u smislu da li je to jedan od oblika terorizma ili je to sasvim nova pojava. Medjutim, cilj ovog rada nije striktno, metodološki ispravno pojmovno odredjenje globalnog terorizma, već problem shvatanja pojma globalnog terorizma kao sistema ili organizacije, njenog funkcionisanja i elemenata koji je čine, kao neprijatelja, protiv koga vazduhoplovne snage primenjuju oružano nasilje sa odredjenim vojnim, odn. političkim ciljem. Globalni terorizam, kao termin se pominje od skora, praktično od napada al Kaide 11.9. 2001.god. na Njujork. Medjutim nije al Kaida jedina i prva medjunarodna teroristička organizacija, pa da samo sa njom treba povezati globalni terorizam. Analizom sadržaja elemenata pojma terorizma u više različitih definicija mogu se izvuči neki zajednički elementi koji se odnose i na globalni terorizam. U većini definicija se ističe politički cilj koji se želi postići neprihvatljivim metodama borbe, napadima na civile i civilne objekte.
20 21

M.Kovač i B.Forca, Istorija ratne veštine, Vojno izdavači zavod, Beograd 2000.god. isto, str.358

12

Sredstva koja se koriste su slična sa dejstvima u ratu primenom npr. diverzantska dejstva kojima se uništavaju odredjeni neprijateljski objekti i živa sila, a slične su i kod ostalih terorističkih organizacija. Izazivanjem masovnih razaranja otetim avionima u Njujorku i postavljanjem bombi u Madridu, a zatim napad hemijskim bojnim otrovima na stanicama metroa u Tokiju uočava se prostorno široko dejstvo, praktično sa mogućnošću dostizanja svih tačaka na svetu. Cilj koji se želi postići terorizmom je strah i opšta nesigurnost koji direktno i indirektno utiču na postizanje ciljeva, ali sa osnovnom razlikom što globalni terorizam ima nadnacionalne ciljeve, koji prevazilaze jednu državu i imaju širi karakter, ali je načelno nerealan. Ne može se reći da postoji odredjena društvena kriza koja posebno izaziva pojavu globalnog terorizma, pogotovo kada se zna da vodje najpoznatije globalne terorističke grupe „al Kaide“ potiču iz imućnih porodica i da finsijski iza nje stoje jaki ekonomski krugovi iz sveta Islama. Medjutim, rastući raskorak izmedju bogatih i siromašnih širom sveta i postojanje ekstremnog siromaštva kojim je pogodjeno više od milijardu ljudi omogućava stvaranje klime za fundamentalizam i ekstremizam. Bitna odrednica globalnog terorizma je i medjunarodno članstvo povezano istim idejama radi postizanja „univerzalnog“ cilja. Snaga globalnih terorističkih organizacija varira u zavisnosti od broja pripadnika i sredstava koje poseduju i može dostići nivo gerilskog dejstva pa čak i frontalnog sukoba, koji je vodila al Kaida u Afganistanu 2001.god. Ovo posebno ističe problem definisanja, jer je uobičajeno da su terorističke organizacije relativno male, dok je snaga al Kaide u Afganistanu narasla na oko 18.000 treniranih boraca, koji su se rasuli u oko 60 zemalja. To je zapravo čini 61. armijom na svetu od 161 22pri čemu se može smatrati da je oko 3000 pravih pripadnika al Kaide. Medjutim, najbitnija karakteristika i zajednički imenitelj svih terorističkih organizacija je da su nelegalne i medjunarodno nepriznate organizacije! Na osnovu navedenog se može indukovati sledeća definicija: globalni terorizam je složen oblik političkog nasilja koga primenjuju medjunarodne nelegalne političko-vojne organizacije, koji karakteriše primena metoda masovnog uništenja po neregularnim ciljevima bilo gde na svetu sa ciljem izazivanja straha i nesigurnosti radi ostvarenja nerealnih nadnacionalnih političkih ciljeva. Kada analiziramo pojmove rata i nekonvencionalnog sukoba kao i pojmove državni i globalni terorizam, a zatim analiziramo sukobljene strane, koje učestvuju u sukobu, neminovno vidimo veliku medjusobnu sličnost sadržaja, pa se sa pravom mogu postaviti sledeća pitanja: Gde se nalazi granica izmedju rata i raznih oblika terorizma? U sredstvima, ciljevima ili rezultatima? U suštini data definicija globalnog terorizma je adekvatna, sa bitnim naglaskom na sledeće: „Terorizam, a samim tim i globalni terorizam predstavlja oblik borbe rezervisan za nedržavne grupe, ma kakva bila njihova moć i struktura, koja se vodi tamo gde države više nema, gde se pravo ne poštuje.“23 Dakle to je vid nelegalnog rata, kome je svako pravilo strano, mada se i sam rat može smatrati neleganim sredstvom ali za rat važe odredjene konvencije i medjunarodni zakoni, koji predvidjaju postojanje ratnog zločina, zločina protiv običaja rata i univerzalnog zločina protiv čovačnosti, kao i odredjene
22 23

W.Murray, Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on terrorism,2006.god B.Kurmon, D.Ribnikar, Asimetrični ratovi, NIC Vojska, Beograd 2003.god, str.123

13

moralne norme, dok se za nijednu formu terorizma to ne može reći. Medjutim, jasno je da su globalne terorističke organizacije, zbog metoda borbe i mogućnosti posedovanja sredstava za masovno uništenje, kao i kvantitativne jačine, ozbiljna pretnja svakoj suverenoj državi pa je kao protivsredstvo koje države mogu primeniti rat potpuno legitiman.

Organizaciona struktura
Uspešne terorističke grupe moraju da budu organizovane po istom principu kao i bilo koja druga organizacija. Mora da postoji podela rada i svaka podgrupa mora da izvršava zadate poslove, koji se uklapaju u zajednički rad sa svim drugim jedinicama. Tipična organizacija uredjena je po principu piramide. Potrebno je mnogo više ljudi za podršku terorističkih operacija, nego što ih je potrebno za izvršenje operacija; zbog toga većina ljudi koji rade u terorističkim organizacijama služi za održavanje terorista na terenu. Ono čime se terorističke grupe najviše bave je podrška, a ne borba. Po Frejzeru, hijerarhijska struktura terorističkih grupa deli se na četiri nivoa. Najmanja grupa je na vrhu i zadužena je za komandovanje grupom. Zbog potreba rada u tajnosti efikasnost izvršnog komandovanja nije velika. Komandovanje ne može javno da komuniira sa članovima, niti da vrši kontrolu operacija. Drugi nivo se sastoji od aktivnog kadra (ono što svi podrazumevamo pod terminom terorista). U zavisnosti od veličine organizacije, pojedini članovi mogu imati jednu ili više specijalnosti koju vrše, dok ih ostali članovi organizacije podržavaju. Aktivni kadar je udarna pesnica terorističkih organizacija. Treći nivo čini aktivna podrška i to je drugi po veličini elemenat terorističke oragnizacije. Aktivna podrška omogućava trajanje kampanje, obezbedjujući smeštaj, skupljanje informacija (obaveštajni rad) i logistiku. Četvrtu kategoriju, ujedno i najbrojniju, čini pasivna podrška organizacije. Ovo se čak ne može formalno smatrati delom terorističke organizacije, jer mnogo puta i nesvesno pomažu terorističku kampanju. Ova kategorija obezbedjuje političku, a često i finansijsku podršku. Velike terorističke organizacije imaju podgrupe koje su sposobne da izvode samostalno operacije širih razmera. Takodje imaju taktičke jedinice i potporne sekcije koje upravljaju terorističkom kampanjom. terorističke organizacije mogu imati dva tipa podgrupa: ćeliju i stub. Ćelija je osnovni tip, sastava četiri do šest ljudi i obično je specijalizovana za nešto; npr. može biti taktička jedinica, obaveštajna sekcija ili druge dužnosti u zavisnosti od zadatka. Stub čini više ćelija sa raznim specijalnostima i jednom komandnom strukturom i poluautonomni su. Medjutim, suviše su nezgrapni da bi se mogli upotrebiti u glavnim operacijama, a tajnovitost koju zahteva terorizam, sprečava efikasnu saradnju izmedju stubova, tako da je njihova osnovna funkcija borbena podrška taktičkim operacijama ćelija. Većina terorističkih organizacija ima sličnu organizacionu strukturu, a jedino teroristi – pojedinci ne slede ovaj obrazac organizovanja.24
24

DŽ.R.Vajt, Terorizam, Alexandri Press, Beograd 2002.god

14

Funkcionisanje
Da bi jedna teroristička kampanja mogla uspeti potrebna je aktivna podrška. Trošenje vremena na formiranje mreže aktivne podrške je imperativ koji vodjstvo terorističke organizacije mora obezbediti pre početka kampanje.25 Da bi se planirao i izveo teroristički napad, potrebna je obaveštajna podrška. Tu spada sve od biranja i opservacije cilja do krivotvorenja dokumenata i putnih isprava. Mora se uspostaviti direktna logistička mreža da bi se teroristi snabdeli oružjem. Najzad je potrebno organizovati mrežu podrške, koja obezbedjuje skloništa, prevoz, dopremu hrane i medicinske opreme. bodinski zaključuje da je potrebna podrška od 35 do 50 ljudi da bi se omogućila akcija jednog teroriste na terenu. Obuka ljudstva je sledeći imperativ, jer sama volja da se bori ne znači ništa ako se ne zna kako. Zbog toga terorističke organizacije organizuju baze i opremaju ih odgovarajućim sredstima, gde se vežba gadjanje, pravljenje eksploziva, održavanje veze i dr. operativne metode. Treći imperativ je finansiranje organizacije, koje svaka teroristička organizacija mora da reši. Adams ističe da je problem shvatanja prirode i funkcionisanja terorizma nastao upravo iz neshvatanja ove funkcije. Shvatanje da se terorističke organizacije stvaraju i održavaju pod pokroviteljstvom drugih država divergira od suštine da su terorističke organizacije ipak više-manje samostalne organizacije sa svojim političkim programima, koji mogu biti podudarni sa drugim terorističkim organizacijama ili državama ali i ne moraju. Iako su neke države i sa zapada i istoka zaista i sponzorisale terorizam i čak stvarale ili podsticale stvaranje terorističke organizacije, moderni terorizam se razlikuje od nasilja 60-tih godina, jer se transformisao i sada ima vlastitu dinamiku. Terorističke organizacije imaju tendenciju da rastu i samostalno funkcionišu, a finansiranje mora biti utkano u infrastrukturu. Npr. PLO je 1970.god. formirao ekonomsko krilo Samed sa racionalnom poslovnom strukturom, Privremena IRA vodi mrežu organizovanog kriminala u Severnoj Irskoj itd.26 Insistiranje na odredjenju globalnog terorizma je bitno za zakonsko odredjenje okvira upotrebe snaga RV, jer npr. RV SAD nema pravo da dejstvuje unutar SAD, osim u slučaju konvencionalnog napada, legitimnih protivničkih snaga, što je uticalo na nespremnost za odbranu od opasnosti koja je došla iznutra. Ovo je značajno i za druge zemlje koje propagiraju demokratska načela i slobode propisane poveljom UN. Ovakvo odredjenje globalnog terorizma dalje implicira mogućnost vodjenja rata zvanično priznatog medjunarodnog entiteta- države protiv nelegalnih organizacija, koje mogu podržavati druge države, uz korištenje i drugih sredstava koja ne spadaju u borbena. Sa druge strane analiza organizacione strukture i funkcionisanja uopšteno terorističkih grupa omogućava spoznaju slabih tačaka organizacije globalnog terorizma i planiranje adekvatne akcije protiv njih, odn. upotrebe vazduhoplovnih snaga, kao jednog od elemenata snaga koje vode protivterorističku borbu.
25 26

Bodanski smatra da pokretanje terorističke kampanje zahteva ogromnu logističku pripremu. DŽ.R.Vajt, Terorizam, Alexandri Press, Beograd 2002.god

15

Primeri upotrebe vazduhoplovnih snaga

16

Spašavanje talaca združenom operacijom27
Jedna od prvih upotreba vazdušnih snaga SAD u protivterorističkoj borbi bilo je aprila 1980.god., kada je izvršen pokušaj spašavanja američkih diplomata i talaca otetih od strane revolucionarnih vlasti u Iranu. Za ovu misiju je angažovano 6 aviona C-130, koji su nosili gorivo i opremu, a koji su trebali da se nadju u pustinji na napuštenoj pisti sa 8 helikoptera CH-53 koji su poleteli sa nosača aviona. Plan je bio da se specijalne snage prebace helikopterima do Teherana, gde bi napali i zauzeli objekte sa taocima, a nakon oslobadjanja bi se svi vratili do aerodroma u pustinji. Medjutim, plan je bio previše komplikovan i nerealan,a uz to praćen nesrećama, jer su se 3 helikoptera pokvarila usled pustinjskog peska, a zatim je došlo do sudara aviona i helikoptera sa 8 žrtava. Taoci nisu spašeni, a misija je prekinuta praktično pre izvršenja. Posledica je bila ta da su najviši zvaničnici Ministarstva odbrane (MO) dali prioritet razvoju studije za nekonvencionalno ratovanje i jačanju specijalnih jedinica. Ovo je upotreba vazduhoplovnih snaga u podršci drugih protivterorističkih snaga, specijalnih jedinica, obezbedjenjem manevra. Cilj operacije, oslobadjanje talaca, duboko unutar protivničke teritorije, sa nedovoljnim informacijama o snazi i rasporedu protivnika je bio nerealan zbog više faktora: Uslovi izvodjenja su bili nepovoljni. Akcija je, zbog deficita vremena, trebala da bude brzo organizovana i izvedena, što je uslovilo improvizacije i neodgovarajuću pripremu. Upotreba OS nije posebnim doktrinarnim dokumentima razradjivala ovakve situacije, što je uslovilo da je ljudstvo nedovoljno obučeno, a komandovanje nespremno. Nezadovoljavajuće tehničke mogućnosti sredstava za izvidjanje i obaveštajno obezbedjenje uz nedostatak agenture na terenu uslovili su nepoznavanje situacije u rejonu sletanja i objekta dejstva. Obaveštajno obezbedjenje nije dobro funkcionisalo usled čega je došlo do otkrivanja operacije na početku, slučajnim nailaskom protivničkih snaga. Ovo je uzrokovalo još ishitrenije i brzopleto odlučivanje, koje je rezultiralo udesom. Borbene mogućnosti tehnike u uslovima angažovanja u pustinji, pri nedovoljno poznatom stanju napuštenog aerodroma bila je ravna avanturizmu. Kontrola i komandovanje celom akcijom pri manevrisanju vazduhoplova u noćnim uslovima i pri dizanju peska, uz nemanje tehničkih sredstava, kao što je radar i linkovana predaja podataka, bila je nemoguća. Svi ovi faktori su konačno doveli do jedine ispravne odluke u ovoj operaciji, a to je sam prekid operacije. Ovo je primer direktne podrške u združenoj operaciji, gde je jedini faktor , koji je išao u prilog izvršenja operacije bio, mogućnost manevra vazduhoplova. Svi ostali indikatori su ukazivali na predstojeću katastrofu.

Presretanje aviona radi prizemljenja i provere28
27

C.Bolkom i K.Kacman, Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency, CRS Report for Congress, 24.1.2005.god.str.10-11 28 isto

17

Drugi primer upotrebe RV SAD je u oktobru 1985.god. presretanje putničkog aviona boing 737 egipatskog avioprevoznika od strane dva mornarička F-14 u kome su bili teroristi PLO. Četiri terorista PLO, pod vodjstvom Abu Abasa (Aka Muhamed Zajdin) su prethodno oteli putnički brod Akile Lauro i ubile jednog od putnika, a zatim su u Egiptu dobili slobodan prolaz do Tunisa, pomenutim avionom, u zamenu za oslobadjanje talaca. Avion je prisiljen da sleti na teritoriju Italije, gde su teroristi zarobljeni i gde im je sudjeno. Abas je oslobodjen zbog nedostatka dokaza, a zatim osudjen u odsustvu na doživotnu robiju 1986.god., povukao se iz borbe nakon palestinsko-izraelskih pregovora u Irak, gde je zarobljen 2003.god. Umro je u zarobljeništvu 2004.god. Ovo je direktna defanzivna operacija uspešno izvedena jer su obučenost posada i način upotrebe odgovaraju namenskim zadacima predvidjenim doktrinarnim pravilima. Plan je bio jednostavan sa realno postavljenim ciljem. Odlično obaveštajno informisanje i korištenje adekvatne tehnike za otkrivanje i praćenje aviona sa otmičarima, omogućili su presretačima da pravovremeno presretnu cilj i dovedu ga do aerodroma sletanja. Komandovanje avionima presretačima i navodjenje na OD uz njegovo prisiljavanje na sletanje i poštovanje zakonskih procedura predstavljaju dosledno poštovanje protivvazduhoplovne doktrine. Ovo je primer najčešćeg mogućeg angažovanja vazduhoplovnih snaga u defanzivnim dejstvima protiv globalnog terorizma u clju sprečavanja manevra i eventulne zloupotrebe vazduhoplova od strane terorista, o čemu će biti više reči kasnije.

Dejstvo sa distance po državama koje podržavaju terorizam29
SAD su odlučile da izvedu udar sa distance vazdušnim udarima na ciljeve u Tripoliju i libijskoj luci Bengazi1986. god.. Bombardovanje je naredila Reganova administracija kao čin odmazde za eksploziju bombe u berlinskom noćnom klubu u kojoj je poginulo više američkih vojnika i da bi sprečile Libiju da podržava medjunarodni terorizam. U ovoj operaciji je učestvovalo 18 aviona F–111F i 14 aviona A-6E, u sastavu udarne grupe, a oko 85 do 90 drugih vazduhoplova je obezbedjivalo borbena dejstva. Takodje je u napadu učestvovao i veći broj bespilotnih letelica. Snage su podeljene u tri grupe, sledećeg sastava: udarna grupa: 18 aviona F–111F (za izvršenje udara), 30 KC–135 i KC-10 (za dopunu gorivom u vazduhu) i 6 EF-111A (za PED); udarna grupa: 6 aviona A-6E i 6 A-7E (za izvršenje udara i 8 A-6E i F/A-18A (za PEBD); grupa za lovačku zaštitu sa 20 F-14A. Tok operacije i nanošenje udara su izvršeni na sledeći način: prvo je neposredno pred udar neutralisan sistem PVO sa PED uz istovremena PEBD. Zatim su sinhronizovano, odn. precizno koordinirano, grupe predvidjene za udar izvršile dejstvo po izabranim objektima, maksimalno eksploatišući prethodna dejstva u neutralisanju sistema PVO. Napad je izvršen iz brišućeg leta na visini od 60m sa iskakanjem, kratkotrajno, na visinu od 150m radi otkrivanja, identifikacije OD i izvodjenja manevra za napad (uvodjenje u
29

J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god.str. 574-578

18

napad, nišanjenje i odbacivanje u/s). Nalet je izvršen sa juga radi postizanja iznenadjenja po vremenu i prostoru. Planirani objekti dejstva su pogodjeni i uništeni uz pojedina odstupanja. Uslovi za dejstvo su bili neoptimalni zbog brišućeg leta i noćnog okruženja pri postojanju jake PVO protivnika i njenog protivdejstva. Iz ovog primera se može videti da je očekivani taktički efekat udara imao politički cilj, koji je i postignut. Činjenica je da je dejstvo u ovako neoptimalnim uslovima omogućeno pravilnim odnosom prema činocima koji omogućuju izvršenje udara, odn. angažovanjem aviona sa brojnom, složenom i skupom elektronskom opremom uz primenu preciznih “pametnih” ubojnih sredstava – jednom rečju tehničkim činocem, vrlo kvalitetno obučenim posadama, pravilnom organizacijom i izborom oblika manevra za napadu, preciznim i koordiniranim planiranjem i komandovanjem. Akcija je bila ofanzivna sa kompleksnim planom i ograničenim ciljem, ali sa dobro obučenim posadama i odličnom tehnikom uz korištenje doktrinarnih pravila upotrebe u dejstvima po kopnenim ciljevima. Avioni su koristili savremena vodjena ubojna sredstva u sprezi sa najsavremenijim napadno-navigacionim sistemom i sredstvima zaštite u tom trenutku, tako da su postigli disimetričnu prednost nad protivnikom. Glavni cilj nije postignut, iako je sama operacija bila uspešna, a većina taktičkih ciljeva pogodjena. Upotreba vazduhoplovnih snaga nije za cilj imala direktan napad na terorističku grupu, već je cilj bio indirektan, da se Libija odrekne podrške teroristima, što znači napadnuta je zemlja koja je služila kao logistička baza teroristima. Jedan od strateških ciljeva, eliminacija puk.Gadafija, nije uspela jer za takav način dejstva je potrebno mnogo bolje obaveštajno obezbedjenje. Nije bilo stalnog praćenja cilja izvidjačkom avijacijom, ni bespilotnim letelicama, jer ih tada nije bilo, a satelitsko izvidjanje ne obezbedjuje stalnu situacionu obaveštenost. Na terenu nije bilo ubačenih agenata, ni obučenog ljudstva za detekciju i praćenje potencijalnih ciljeva, odn. osmatranje rezultata dejstava. Medjutim, ovo negira stavove da su SAD protiv eliminacije političkih protivnika, kao strateških ciljeva, pogotovo terorističkih lidera, što će se kasnije i potvrditi. Komandovanje i kontrola snaga je obezbedjeno komandnim mestima u vazduhu i na brodovima mornarice SAD i potpuno je ispunilo zahtevane ciljeve zadatkom. Kao odgovor na napad oboren je avion boing-747 iznad Lokerbija, a na Libiju su najviše uticale sankcije i promena geostrategijske situacije raspadom istočnog bloka i Sovjetskog Saveza. Ovo je konvencionalna vojna akcija sa indirektnim efektom na terorizam, u kojoj su učestvovale vazduhoplovno-pomorske snage, a imala je ograničen uspeh.

Vazdušni udar radi eliminacije terorističkih lidera30

30

C.Bolkom i K.Kacman, Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency, CRS Report for Congress, 24.1.2005.god.str.11-12

19

U novembru 2001.god. jedan „Predator“ BL podržana borbenim avionima RV SAD ubila je Muhameda Atafa, čoveka broj 3 u organizaciji al Kaide, posle bin Ladena i al Zavahirija. Njegov položaj je označen od strane talibanskog prebega, koji je ovu informaciju dao specijalnimn jedinicama SAD na terenu u Afganistanu. Položaj je odmah pokriven BL Predator koja je kružila iznad objekta dejstva (OD) sve vreme do izvršenja napada. Atefova smrt je gotovo sigurno uzdrmala organizaciju al Kaide, jer je bio njen član gotovo deset godina; u rodjačkim vezama sa bin Ladenom; bio je odgovoran za planiranje anti-američkih dejstava u Somaliji 1993.god. i za dva bombaška napada na ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998.god. Teško je medjutim utvrditi degradaciju organizacije al Kaide smrću Atefa u poredjenju sa vazdušno-kopnenim operacijama protiv al Kaide i gubitkom baza u Afganistanu. Ovo je takodje bila ofanzivna akcija sa realnim taktičkim i visoko postavljenim strategijskim ciljem, narušavanje organizacije terorističke grupe. Taktički cilj je ostvaren ali je strategijski teško odrediti. Plan je bio sasvim jednostavan, sa sofisticiranom tehnikom obučenim ljudstvom i tačno razradjenim pravilima upotrebe. Ovde je upotrebljena trenutno najsavremenija vazduhoplovna tehnika, koju praktično poseduju samo SAD, ali uz mogućnost njenog usvajanja i od strane drugih zemalja. Sličnu akciju su izvele i ruske snage u Čečeniji, kada je ubijen Džohar Dudajev, ali korištenjem mobilne telefonije i preciznog oružja sa aviona. Komandovanje u ovim dejstvima je bilo sasvim jednostavno. Zahvaljujući sistemima veze i izvidjanja, koji omogućuju direktan prenos podataka u realnom vremenu komandovanje se praktično svodi na autorizaciju dejstva po OD od strane komandovanja. Ovo otvara jednu novu dimenziju vodjenja borbe protiv globalnog terorizma, ali i terorizma uopšte, naime, ovime se daje na značaju zakonitoj upotrebi sile i dobija se legitimnost policijske akcije. Ovo je posebno značajno zbog izbegavanja kolateralne štete, ali i psihološkog desjtva na terorističke vodje . Ovo je ″verovatno″ uspešna ofanzivna, direktna operacija vazduhoplovnih snaga po liderima terorističkih organizacija kao strategijskim ciljevima.

Vazdušni udari po logistici globalnog terorizma31
Nakon terorističkog napada 1998.god. na američke ambasade u Dar es Salemu u Tanzaniji i u Najrobiju u Keniji, gde je poginulo 258 ljudi i 5000 povredjeno, predsednik Klinton je naredio da se izvrše vazdušni udari po infrastrukturi globalne terorističke organizacije al Kaide. Vazdušni udari su izvršeni sa 74 krstarećih projektila tipa Tomahavk na Afganistan, po kampovima za obuku terorista i Sudanu, po hemijskoj fabrici, za koje se verovalo da proizvodi ili može proizvesti hemijsko oružje. Fabrika hemijskog oružja Šifi se nalazila u Kartumu i navodno je proizvodila hemikalije za nervni bojni otrov VX. Projektili su pogodili OD i oštetili fabrička postrojenja u Sudanu ali kampovi za obuku u Afganistanu su bili evakuisani tako da je šteta bila mala i neprimerena vrednosti angažovanog oružja.
31

Timeline history of al-Qaida Special reports Guardian Unlimited.htm

20

Ovo je primer ofanzivne indirektne upotrebe vazduhoplovnih snaga sa ciljem umanjenja moći organizacije globalnog terorizma. Akcija je bila brzo isplanirana, ciljevi odabrani na osnovu satelitskog i agenturnog izvidjanja i obaveštajnog obezbedjenja, ali je uspeh bio delimičan. Protiv statičnog objekta, uz to loše branjenog kakav je hemijska fabrika u Sudanu, cilj je postignut i šteta je naneta. Medjutim, protiv malih terorističkih grupa, vrlo mobilnih, koji koriste najsavremeniju informacionu tehnologiju za komuniciranje i bez praćenja cilja u realnom vremenu efekat obično izostaje, kao i u slučaju dejstva po kampovima u Afganistanu. Napad koji su izvele SAD bio je čin odmazde i izveden na dve suverene zemlje, bez ikakve rezolucije UN ili drugog pravnog akta. Taktički cilj je postignut ali strateški je omanuo, jer kao što je poznato veliki napad 11.9. na Njujork se desio, a uz to svetsko javno mnjenje je bilo u tom trenutku podeljeno.

Protivvazdušna odbrana u funkciji zaštite od terorističkih napada32
11. septembra 2001.god. dva lovca F-15C Nacionalne garde SAD iz vazduhoplovne baze Otis u Masačusetsu su poletela iz pripravnosti na zemlji 6 minuta nakon što je FAA obavestila NORAD da je let 11 iz Bostona za Los Andjeles skrenuo sa kursa. Za to vreme je prvi toranj svetskog trgovinskog centra pogodjen u 8.46h. Lovci su još uvek bili oko 130 km daleko od Njujorka kada je druga kula pogodjena u 9.02. Ubrzo nakon toga, su dva lovca F-16 iz Lenglija u Virdžiniji poletela u 9.35, na poziv FAA zbog leta 77, koji je sedam minuta nakon toga udario u Pentagon. Dok je let 77 još uvek bio u vazduhu pod kontrolom otmičara, stariji oficir u Nacionalnom vojnom komandnom centru je diskutovao sa pravnicima i osobljem kontrole letenja o zakonskim mogućnostima odgovorea na kriznu situaciju. F-16 su uspeli da formiraju zonu patroliranja iznad Vašingtona 15 minuta nakon udara boinga 757 u zgradu Pentagona, oko 40 minuta nakon udara u drugu kulu svetskog trgovinskog centra. Dodatnih 27 minuta je prošlo od tog dogadjaja kada je zadnji oteti avion pao zahvaljujući intervenciji putnika, mada je navodno postojala mogućnost da bude oboren od strane lovaca presretača. Činjenica je da su mnogi od poletelih lovaca bili naoružani samo topom i prema izjavama pilota ozbiljno se razmišljalo o sudaru sa otetim avionima. Razlog za ovako slabo izvedenu odbranu je da do tog momenta niko nije razmišljao o ovakvoj pretnji i da su snage za protiv vazduhoplovnu borbu bile namenjene za opasnost izvana, a ne unutar SAD.33 Nakon toga se situacija drastično izmernila. Na osnovu naredjenja predsednika SAD svi avioni koji su odstupali od zadate marš-rute, a nisu odgovarali na pozive, mogli su biti oboreni. Lovačka zaštita avionima F-15, F-16 i CF-18 (kanadskog vazduhoplovstva na osnovu bilateralnog sporazuma o zajedničkoj odbrani) je formirana u zonama patroliranja iznad 30 velikih američkih gradova. Ovim lovcima je komandovao NORAD preko tri

32 33

B.S.Lambet, Air power against terror, RAND Corporation, 2005.god. str. 18-23 problem sa zakonskim ovlaštenjima kako je već rečeno u delu o odbrani teritorije

21

regionalna operativna centra. Dodatno su angažovani i avioni AWACS u ovoj operaciji PVO, koja je kasnije nazvana Plemeniti orao i trajala je sedam meseci. Ovo je defanzivna upotreba vazduhoplovnih snaga, koja je potpuno podbacila i za posledicu imala katastrofu na nacionalnom nivou. Cilj upotrebe vazduhoplovnih snaga je realno postavljen i na taktičkom i strategijskom nivou kao zaštita teritorije i važnih objekata od dejstava iz vazdušnog prostora, sa odlično obučenim posadama i tehnikom bez premca sa standardnim pravilima angažovanja, ali u ratnim, konvencionalnim uslovima. U tom trenutku, pri datim uslovima, koji su se karakterisali nepostojećom, adekvatnom doktrinom upotrebe nad sopstvenom teritorijom, a koja se pre svega odnosila na legitimitet upotrebe vazdušnih snaga nad sopstvenom teritorijom, komandovnje i kontrola su potpuno podbacili. Planiranje ovakvih situacija i akcija kao odgovor na njih predstavlja domen strategijskog komandovanja. Kao zaključak se nameće da je ovo bila neuspešna defanzivna operacija , čiji je glavni uzrok slabost planiranja i razrade doktrinarnih dokumenata u skladu sa zakonom, a krivac strategijsko rukovodstvo.

Združena vazdušno-kopnena operacija protiv globalnog terorizma34
Dva meseca nakon pada Talibanskog režima i postavljanja vlade u Kabulu OS SAD su imale najveći izazov u borbi protiv preostalih boraca al Kaide u operaciji koja je kasnije nazvana „Anakonda.“U ovoj operaciji su prvi i jedini put, tokom rata protiv globalnog terorizma u Afganistanu 2001.god., upotrebljene konvencionalne trupe KoV-a SAD. Blizu doline Šah-i-Kot, koja je bila pod stalnim nadzorom Centralne komande35od januara 2002.god. uočeno je grupisanje Talibana i stranih boraca al Kaide u okolini grada Gardeza. Sve vreme su snage terorista nastavljale da pritiču u ovu zonu i počele su da predstavljaju ozbiljnu pretnju za još uvek slab novopostavljeni režim Karzaija. Ovaj pokret je uočen i praćen preko satelita i predatora, kao i timova specijalnih jedinica koje su operisale u blizini.Dva su bitna faktora koji su doveli do početka ove operacije: želja CENTCOM-a36 da spreče rastuću koncentraciju al Kaidinih boraca, koji su se pregrupisavali nakon neuspešnih borbi i obaveštajne procene vodja al Kaide da ih OS SAD neća goniti za vreme zime. Za razliku od ostalih dejstava do tada, Anakonda je od početka planirana kao kopnena operacija protiv terorističkih grupa, podržana specijalnim jedinicama. Predstavljala je želju da se i američke trupe nadju na neprijateljskom terenu, jer nisu učestvovale u kopnenim operacijama od 1991.god. Sastav snaga je bio sledeći: oko 200 pripadnika specijalnih jedinica, oko 1000 afganistanskih borca severne alijanse i oko 1400 pripadnika 101. vazdušno prenosne i 10. planinske divizije. Bilo je predvidjeno da se za tri dana napadne operacije pohvataju ili pobiju svi borci Talibana i al Kaide u ovoj zoni. Medjutim, loše planiranje, nerešeni komandni odnosi medju jedinicama u ovoj zoni i zanemarivanje vazdušnih snaga, oslanjanjem na avijaciju KoV, koju čine samo
34 35

B.S.Lambet, Air power against terror, RAND Corporation, 2005.god.,str.163-204 Ovo je najviši organ komandovanja na ratištu 36 Central Command CENTCOM- centralna komanda, predstavlja (regionalnu) komandu ratišta strategijsko-operativnog nivoa nadležna za bliski i srednji istok

22

helikopteri, doveli su do raspada plana na samom početku. Loše obaveštajno obezbedjenje dovelo je do procene da se samo oko 20037 terorista nalaze u naznačenom području tako da ja u toku podilaženja snaga severne alijanse i ubacivanja specijalnih jedinica došlo do iznenadjenja u vidu snažne vatre iz mitraljeza, raketnih bacača i minobacača boraca al Kaide, koji su se nalazili na visovima i po pećinama oko doline Šah-i-Kot. Došlo je do odbijanja napada i povlačenja jednog dela savezničkih snaga severne alijanse, što je poremetilo planirano izvodjenje operacije. Nekoliko borbenih helikoptera AH-64 je oboreno i njihov napad je odbijen, a zatim je oboreno više helikoptera koji su ubacivali specijalne jedinice, usled čega je došlo do gubitaka i zarobljavanja američkih vojnika (8 mrtvih i 50 ranjenih). Ovo je uslovilo brzu reviziju plana, koji je vodio u katastrofu, jer nije razmatrana vazduhoplovna podrška. Odmah je angažovana vazduhoplovna komponenta CENTCOM-a, koja je do kraja prve nedelje operacije oformila stalnu podršku snagama na zemlji, što je uticalo na slabljenje otpora al Kaide. Ovde se još jednom pokazao značaj vazduhoplovnih snaga zbog jedinstvenih borbenih mogućnosti da brzo reaguju, snažnom vatrom na velikoj udaljenosti. Problem planiranja nije samo u zanemarivanju značaja i upotrebe vazduhoplovnih snaga, već u nedostatku organizacije kontrole iznad odredjenog područja za koju treba vremena. Dolina Šah-i-Kot je prostorno, što se tiče avijacije prilično mala, tako da je ovde došlo do najveće koncentracije vazduhoplovne podrške u novijoj istoriji. Vazduhoplovna podrška je obezbedjivana sledećim avionima: AC-130, B-52, B-1, F-14, F-15E, F-16, F/A-18 i A10. Uz avione SAD dejstvovali su i francuski sa nosača aviona ″Šarl de Gol″i iz Kirgizstana: 16 Super etendara i 6 miraža 2000D. Avijacija sa nosača aviona je igrala ključnu ulogu u ovoj operaciji izvršavajući po 100-110 letova dnevno tokom dve nedelje, leteći oko 1500km do svojih ciljeva, uz trajanje leta i do 14h. Čak su i lovci bacali laserski vodjene bombe GBU-12 i satelitski navodjene GBU-31 JDAM38. Leteća komandna mesta su bila na E-2C unutar teritorije Afganistana, a EA-6B je vršio ometanje veza. Preciznu upotrebu municije, kontrolu dejstava i sprečavanje „prijateljske“ vatre obezbedjivali su vazduhoplovni oficiri za vezu i navodjenje. Njihov značaj može se sagledati kroz podatak da je u ovoj operaciji bačeno najviše preciznih sredstava (bombi) po površini u dosadašnjoj istoriji ratovanja. Problem kontrole i koordinacije letenja je rešavao vazduhoplovni operativni centar39 (CAOC). Značaj komandnog mesta za izvršno komandovanje, kakav je CAOC može se sagledati iz sledeće perspektive: na prostoru od 220km2 stalno su operisali 10 teških bombardera , više od 30 lovaca i 2 AC-130 topovnjače, uz avione podrške i BL. B-52 je leteo na 12.000m i bombardovao sa JDAM kroz koridore B-1 i lovce, koji su bili na 7 do 8.000m. Na 10.000m su bili AWACS, Rivet Joint i JSTARS, a ispod njih na 9.000. tankeri po potrebi. EP-3 Orion, za izvidjanje je leteo izmedju 7 i 6000m, a ispod su bili poredjani AC-130 (samo noću dejstvovao), BL predator i A-10. Dešavalo se da zbog gustine vazduhoplova budu odbijani prioritetni zahtevi za bombardovanjem, jer jednostavno više nije bilo prostora za letenje.

37 38

stvarno ih je bilo izmedju 1000 i 2000 Join Direct Attack Munition JDAM- precizno satelitski vodjene bombe 39 Combined Air Operation Center - CAOC

23

Nakon 17 dana borbe i 2500 bačenih bombi, Pentagon je objavio da je ubijeno 517 potvrdjenih i 250 nepotvrdjenih boraca al Kaide arapske, čečenske i dr. nacionalnosti, a da su svi objekti u dolini zauzeti. Sa tim u vezi državni sekretar D.Ramsfeld je izjavio da al Kaida više ne koristi teritoriju Afganistana kao svoju bazu i da su njeni ostaci u bekstvu. Ovo je primer kompleksne upotrebe vazduhoplovnih snaga, prvo kao direktne podrške, a naknadno i ofanzivne direktne, konvencionalne akcije protiv globalnog terorizma. Operacija se izvodila na teritoriji suverene države, koja je podržavala i pružala logističku bazu teroristima. Cilj je imao operativni značaj, uništenje preostalih delova al Kaide, nakon konvencionalnih dejstava. Operacija je bila loše isplanirana na operativnom nivou, ali sa odlično razradjenom taktikom upotrebe vazduhoplovnih snaga u protivkopnenoj doktrini. Posade su bile odlično obučene, borbene mogućnosti vazduhoplova i naoružanja, vrhunski. Obaveštajno obezbedjenje i izvidjanje je obezbedjeno kombinovanjem tehničkih sredstava: od bespilotnih letelica do satelita i ljudstva u specijalnim snagama za upravljanje avijacijom i odredjivanje OD. Komandovanje je bilo u realnom vremenu i sa komandnih mesta u vazduhu i na zemlji, čime je obezbedjena neprekidnost. Iako je loše krenula i operativni cilj nije postignut, operacija je potpuno uspela. Postignut je strateški cilj, taktičkim uništenjem preostalih boraca al Kaide u defanzivnoofanzivnoj operaciji.

Faktori koji utiču na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga

24

Na osnovu iznetih primera i njihove pojedinačne analize može se zaključiti da se upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma generalno može razmatrati u više posebnih slučaja i to: u podršci drugim protivterorističkim snagama indirektno i direktno kao i u dva slučaja, gde su vazduhoplovne snage ofanzivan ili defanzivan subjekat dejstva. Efikasnost upotrebe varira od slučaja do slučaja, odn. od uslova zadovoljenja bitnih faktora. Značaj postavljanja ciljeva je u direktnoj vezi sa doktrinom-načinom upotrebe i oblikom dejstava, odn. uslovima vodjenje borbe protiv globalnog terorizma. Ljudi, obaveštajno obezbedjenje, organizacija komandovanja i kontrole u borbi i mogućnosti veze40 i tehnička sedstva(senzori, vazduhoplovi, bespilotne letelice i municija) su u direktnoj vezi sa ishodom i poredjani po značaju.

Postavljanje ciljeva
Kao i za bilo koju drugu ljudsku aktivnost ili angažovanje nekog organizacionog sistema pravilno postavljanje cilja je od suštinske važnosti. Ciljevi su krajnji, željeni efekti u odredjenoj situaciji koji se žele postići obzirom na date uslove. Sve akcije i dejstva vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma moraju biti usmerene na postizanje zadatih ciljeva. Ciljevi moraju biti strogo definisani, odlučni, mogući i merljivi i logično povezani po nivoima od taktičkog do nacionalnog . Uspeh u postizanju cilja predstavlja predmet merenja i ocenjivanja koji se vrši u tri etepe: kvantitativnim merenjem razlike izmedju postavljenog cilja i efekta nakon dejstva (npr. jednom bombom JDAM gadjana je jedna ćelija al Kaide u nekom mestu i to je imalo za posledicu toliko mrtvih, ranjenih itd.) ; kvalitativnom ili kvantitativnom ocenom planiranog efekta (da li je direktan ili indirektan) koji je posledica izvedene akcije (npr. uništenjem ove ćelije sprečeno je dejstvo Al Kaide po obezbedjenju nekog objekta); indikatorom uspeha koji predstavlja subjektivnu, kvalitativnu ocenu postizanja cilja (npr. uništenjem ove ćelije i još nekoliko njih sprečen je teroristički napad na neki objekat i time smanjena snaga cele terorističke organizacije za neki vremenski period).41 Angažovanje OS SAD ili vazduhoplovnih snaga, samostalno, može biti usmereno na više različitih ciljeva u zavisnosti od efekta koji se želi postići, npr. mogu se napasti države koje podržavaju globalni terorizam ili mu pružaju utočište. Time se na bazi direktnog sukoba se simetričnim protivnikom, konkretno legalne OS neke suverene zemlje koje bi se našli u takvoj borbi, može lako doći do pobede. 42 Medjutim, da li je to prava pobeda protiv globalnog terorizma, u strategijskom smislu? Ovo je zapravo indirektni efekat na terorizam koji se može uporediti sa dejstvom sa distance, vazdušnim udarima izvedenim na Tripoli 1986.god. Većina političara i visokih vojnih funkcionera žele kratak sukob, sa jasnim kriterijumima šta je postignut cilj, sa izlaznom strategijom iz ukoba i odlučnom pobedom. Primer za to je bezuslovna predaja. Medjutim, teroristi za razliku od suverenih država, svoj cilj i kriterijum pobede definišu kao preživljavanje i nastavljanje borbe. Primer za to je nekoliko palestinskih terorističkih
40 41

Battle management, command, control and communication AFDD 2, „Operacije i organizacija“, 27.6.2006.god.str. 85 do 97 42 kao što je bilo u Afganistanu 2001/02.god.

25

grupa, medju njima i odskora legalan ″Hamas,″koji nastavljaju borbu protiv Izraela. U većini slučajeva oni slede strategiju dugotrajnog, iscrpljujućeg rata i za razliku od konvencionalnih armija, kao pobedu mogu smatrati i namerno, dobrovoljno žrtvovanje, što je slučaj sa al Kaidom i Hamas-om. Sledeći problem je upotreba sredstava za masovno uništenje, što implicira potrebu za preventivnim i hitninim reagovanjem. Cilj upotrebe vazduhoplovnih snaga u ovom slučaju može biti uništenje mogućnosti fabrikacije ovih sredstava ali u tom slučaju je vrlo verovatno da će se izazvati reagovanje medjunarodne zajednice, što se desilo nakon dejstva po hemijskoj fabrici u Sudanu. Ovakav čin se može smatrati kao akt rata i agresije na suverenu državu. Suštinski najveći problem je što globalni terorizam ne deluje javno, njegove borbene formacije su male i nevidljive kao i logistika, tako da je broj OD vrlo mali. Primer je organizacija al Kaide, bazirana na ćelijskoj strukturi, gde se članovi i ne poznaju, a pogotovo se ne znaju operativne aktivnosti. Zbog toga je postizanje strateškog cilja, uništenje globalne terorističke organizacije, vremenski dugotrajan proces ali koji u isto vreme traži prmanentno visoku gotovost vazduhoplovnih snaga da brzo reaguju na taktičke ciljeve svuda po svetu.

Doktrina
Značaj doktrine je objašnjen u prvom delu rada, a njen uticaj i značaj se sagledava kroz sve ostale varijable. Doktrina povezuje operativnu upotrebu vazduhoplovnih snaga sa ciljevima preko funkcionalne organizacije, komandovanja i kontrole i načine dejstava. Činjenica je da SAD pri upotrebi vazduhoplovnih snaga u navedenim primerima nije imala adekvatnu doktrinu i da su sve operacije bile improvizovane ili bazirane na konvencionalnim doktrinama, što je ponekad bilo uspešno, a ponekad ne. Suština vojne i vazduhoplovne doktrine SAD je postizanje disimetrije u odnosu na protivnika. To je strateško načelo kojim se teži da se na osnovu materijalnog bogatstva stvore tehnološki superiorne snage čime se postiže odlučujuća prednost nad protivnikom. I zaista kada se izvrši analiza sadržaja u svim doktrinarnim dokumentima i četvorogodišnjim pregledima odbrane ministarstva odbrane SAD vidi se potvrda ovog načela. Primena ovog načela se može videti u svim ratovima koje su vodile SAD posle II sv. rata. Pored ovog načela, karakteristika američke kulture bazirana na tradicionalnom stavu o gradjaninu- vojniku ima velikog udela u američkom poimanju rata uopšte, kao totalnog sukoba, pred kojim se politika povlači dok vojnici ne završe "posao". Cilj totalnog rata je apsolutna, bezuslovna kapitulacija neprijatelja, bez kompromisa, što je takodje prisutno u svim ratovima koje su vodile SAD od rata na nezavisnost. Oba razloga se mogu smatrati značajnim za objavu rata globalnom terorizmu, što je jedinstven slučaj i sasvim zasigurno svojstven jedino supersili kakve su SAD. Iako sama reč "rat" možda i ne odražava pravi karakter borbe protiv globalnog terorizma, ovakav

26

pristup daleko više mobiliše sve snage jednog društva i priprema javno mnjenje za dugotrajan sukob i uslove primene sile koji su bliski vazduhoplovstvu kao delu OS. Asimetrija, medjutim, teži potpuno suprotnoj strategiji, njen cilj nije direktno konfrotiranje, već indirektan prilaz protivniku. Ovo je manje-više zajednička karakteristika strategija svih terorističkih organizacija. Na osnovu ovakve strategije, kao što je već rečeno, sukob postaje dugotrajan i nestalan po intenzitetu. Na osnovu uočenih slabosti i potreba za jednom objedinjenom doktrinom borbe protiv neprijatelja kakav je globalni terorizam SAD su ustanovile posebnu doktrinu. Ovo je od značaja i za druge zemlje, medju njima i naše, koje imaju iste izazove i pretnje po nacionalnu bezbednost, a nemaju razradjenu doktrinu upotrebe.

Funkcionalna organizacija
Funkcionalna organizacija je sistemsko prilagodjavanje organizacije vazduhoplovnih snaga SAD za izvršavanje različitih zadataka postavljenih namenom. Ova organizacija u obliku AEF-a, kako je već pomenuto, stvorena je nakon završetka ″hladnog rata″ i pokazala se kao prilično funkcionalna. Od AEF-a i nacionalnih vazduhoplovnih snaga se za potrebe izvršenja posebnih zadataka prave posebne vazduhoplovne ekspedicione snage (ATEF),43orjentisane na poseban zadatak, dobro integrisane sa adekvatnim balansom borbenih jedinica, jedinica podrške, komandovanja i kontrole i zaštite. Osnovni koncept na kome bazira ATEF organizacija su: jedinstveno komandovanje pod komandantom vazduhoplovnih snaga ratišta,44koji je ujedno i komandant vazduhoplovne komponente unutar združene komande ratišta;45adekvatnim pravilima komandovanja i kontrole i potpuno opremljenim i podržavanim snagama. Jedinstveno komandovanje združenim snagama se rasprostire od operativnog nivoa do taktičkog uz upravljanje logistikom u zavisnosti od veličine AETF, a koja zavisi od jačine neprijatelja i prostora. Unutar ATEF jedinice mogu formirati ekspedicione vingove, grupe, skvadrone, odelenja (flajtove), detašmane ili elemente koji obezbedjuju racionalnu upotrebu i kontrolu i koheziju jedinica. Decentralizovano izvršenje i neprekidno komandovanje obezbedjuje se vazduhoplovnim operativnim centrom46, koji takodje može biti različite jačine. Potpuno razvijen centar broji gotovo 1000 ljudi, kakav se upotrebljava u regionalnom sukobu sa jakim protivnikom kao što je bio Irak 1991.god. dok se za humanitarne operacije primenjuje mali centar, čiji je zadatak pravljenje rasporeda i izveštavanje.47 Pravljenje funkcionalne organizacije je imperativ za postizanje cilja svake organizacije kojim se ona prilagodjava uslovima okruženja i specifičnom protivniku. U primerima gde nije bilo odgovarajuće doktrine, a organizacija je bila zastarela i neprilagodjena, angažovanje je bilo osudjeno na neuspeh. Ovaj stav je potvrdjen primerom spašavanja talaca u Iranu ali i napadom 11.9.2001.god., gde je organizacija bila potpuno neprilagodjena uslovima.
43 44

Air Expeditionary Task Force (AETF) Commander Air Force forces (COMAFFOR) 45 Joint Force Air Component Commander (JFACC) 46 Air Operational Center (AOC) 47 AFDD 2, „Operacije i organizacija“, 27.6.2006.god., str.43 do 51

27

Obaveštajno obezbedjenje (vazduhoplovi, senzori, bespilotne letelice i agentura)
Značaj ovog faktora se vidi po tome što je u svim uspešnim operacijama obavezno bio zastupljen i naglašen. Suština značaja obaveštajnog obezbedjenja se ogleda u pravilnom i brzom donošenju odluka. Ukoliko to nije zadovoljeno neprijatelj se nalazi unutar tzv. ciklusa odlučivanja i ima inicijativu, koja u slučaju borbe protiv globalnog terorizma znači pobedu ili poraz. Otkrivanje malih grupa boraca može biti teško, posebno u okruženju kao što su gradovi. Medjutim, već danas postoje operativni vazduhoplovi koji se mogu koristiti u ovu svrhu, kao što su: U-2, E-8, JSTARS, RC-135 Rivet Joint, RC-12 Guardrail i brojne bespilotne letelice (BL). Ova sredstva su već prilično mnogo upotrebljavana u konvencionalnim ratovima i često se opisuju kao stalno tražena, a malobrojna. Postoji nekoliko programa razvoja BL, koje su pokazale izuzetan značaj u uslovima ofanzivne upotrebe vazduholovnih snaga, a radi se na izradi još manjih BL koje bi bile u upotrebi jedinica za specijalne operacije na taktičkom nivou (Silent eyes, Wasp itd.), koji bi služile navigaciji i lokaciji terorista u gradskim i ruralnim sredinama i omogućile lokaciju terorističkih lidera. Za ovu svrhu u odbrambenim operacijama planira se i upotreba bespilotnih balona-cepelina. U upotrebi je i veliki broj radara za otkrivanje pokreta malih grupa ljudi, ali izraženo je odredjeno nezadovoljstvo stepenom efikasnosti ove opreme. Teroristi znaju za ova sredstva i protiv njih primenjuju stalno kretanje, zaštitu terenom čime umanjuju značaj primene ovih sredstava. Daleko veću primenu imaju elektrooptička sredstva, koja omogućavaju detekciju i praćenje kretanja malih grupa terorista, jer su jeftinija, lakša za održavanje i primenu. Veliki značaj imaju sredstva za prisluškivanje, detekciju i praćenje komunikacije, čime su postignuti odredjeni uspesi u lokaciji i dejstvu po terorističkim liderima. Najpoznatiji je slučaj uspeha ruskih snaga koje su ovom metodom locirale i pratile čečenskog lidera, a zatim dejstvovale iz vazduha preciznim oružjem i ubile ga. poznato je da Bin Laden po svaku cenu izbegava upotrebu mobilnih telefona. Treba na kraju pomenuti i suštinski najefikasniju metodu prikupljanja obaveštajnih podataka, agenturu, koja se gotovo uvek pokazala kao neophodna, a često zaboravljana u sferi sve veće primene tehnologije. Ovo je krucijalna metoda i stub oko koje se kreće borba protiv globalnog terorizma! Ovaj faktor mnogi autori prihvataju kao najznačajniji u borbi protiv terorizma, jer informacije i obaveštajna aktivnost omogućavaju protivterorističkim snagama da nateraju teroriste na "otvoreno", čime se povećava efikasnost.

Komandovanje i kontrola
Uticaj komandovanja i kontrole se pri upotrebi vazduhoplovnih snaga ogleda dvojako, kao planiranje i izvršenje planiranih dejstava. Na efikasnost ove varijable višestruk uticaj

28

ima doktrina (preko ciljeva, načina upotrebe, organizacije itd.), obučenost ljudstva i savremena tehnološka dostignuća za obaveštajno obezbedjenje i vezu. Može se videti da je značaj ove varijable izuzetno visok i da povezuje ostale faktore direktnim usmeravanjem napora ka izvršenju ciljeva traženjem optimalnih načina upotrebe. Suština komandovanja se ogleda u upotrebi vazdušne sile po neprijatelju tako da se ulazi unutar protivnikovog procesa odlučivanja48čime se zadobija inicijativa i odlučujuća prednost ( u konvencionalnim dejstvima se to postiže dejstvom po KM, radarima, senzorima, narušavanjem sistema veza itd.). Većina političara i visokih vojnih zvaničnika želi kratko trajanje sukoba i brzu pobedu. Centralizovano planiranje i decentralizovano izvršenje obezbedjuje vodjenje borbe sa simetričnim konvencionalnim protivnikom upravo na navedeni način. Medjutim, globalne terorističke organizacije, kao što je al Kaida, primenjuju rastresito i na taj način decentralizovano komandovanje i kontrolu. Kao i većina gerilskih, terorističkih i organizovanih kriminalnih organizacija, i al Kaida ne pokušava da postigne brzu pobedu, već vodi dugotrajan iscrpljujući rat. Centralizovano izvršenje postižu samoubilačkim napadima, gde je jedan čovek i skupljač informacija, onaj koji odlučuje i izvršava dejstvo. Da bi se suprostavile ovakvoj organizaciji vazduhoplovne snage SAD ali i druga vazduhoplovstva, moraju takodje da odlučuju i deluju decentralizovano. Kao što su primeri pokazali, situacija na terenu se vrlo brzo menja i organizacija mora da se prilagodi stvaranjem malih borbenih delova sposobnih da odlučuju i dejstvuju samostalno. To je primer upotrebe predatora radi eleminacije Atafa i upotreba avijacije u bliskoj vazduhoplovnoj podršci u ofanzivnim i defanzivnim borbama protiv al Kaide u Afganistanu. SAD rade na što povezanijoj, združenoj upotrebi medju vidovima svojih OS, odn. na uvežbavanju ljudstva na nivou bataljona i specijalnih timova da efikasno usmeravaju avijaciju na OD. Medjutim ovde se javlja problem obučenosti ljudstva, jer je ova obuka skupa i traži vreme, a kompromisna rešenja, kao što je upotreba artiljerijskih oficira za navodjenje avijacije može da ima kobne posledice. U oktobru 2004.god. RV SAD je oformilo kancelariju JAGO.49Zadatak ove kancelarije je bio da na bazi izmene doktrine postigne povećanu decentralizaciju i broj ljudi koji može donositi odluke o upotrebi vazduhoplovnih snaga na taktičkom nivou.

Vazduhoplovi
Posedovanje najmodernijeg vazduhoplovnog parka nije neophodan uslov za uspešnu borbu protiv globalnog terorizma. Iako poseduju najmoderniju vazduhoplovnu opremu i vazduhoplove, vazduhoplovne snage SAD su često zakazale. Suštinski je važno da vazduhoplovi poseduju odredjene borbene mogućnosti, npr. dolet, trajanje leta, brzinu regovanja, mogućnost otkrivanja i dejstva po malorazmernim ciljevima. Medjutim, sve ove osobine se mogu postići i na vazduhoplovima starije generacije pravovremnim usavršavanjem, što znači da i druge zemlje imaju podjednake šanse da svoje vazduhoplove uspešno upotrebe u borbi protiv globalnog terorizma. Suštinski je važno da
48

Observe, Orient , Decide and Act (OODA) – proces prikupljanja informacija, orjentisanja, odlučivanja i delovanja 49 Joint Air-Ground Operations (JAGO) – združene vazdušno-kopnene operacije

29

se ove snage pravilno upotrebe, a na to više utiče pravilno postavljanje ciljeva i odgovarajuća doktrina primene. Vazduhoplovne snage SAD su u procesu prenaoružavanja i nabavke tehnološki napradnijih vazduhoplova, kao što su: F-22, F-35 za protivvazduhoplovnu i protivpovršinsku borbu. Takodje modernizuju postojeću flotu svih verzija AC-130, koji se pokazao kao nezamenljiv u borbi protiv malih grupa terorista bilo u planinama Afganistana ili iznad gredskih područja kao što je Bagdad. Predvidja i se povećanje mobilnosti usavršavanjem specijalizovanih helikoptera HH60G Pawe Hawk, MH-53J/M Pawe Low, MH-47E Chinook. Iako je njihova primena pokazala veliki značaj, ipak navedeni primeri dokazuju osetljivost i ograničenost primene.

Naoružanje
Kao što je već ranije rečeno jedan od problema u borbi protiv globalnog terorizma je zakonski okvir primene sile i mogućnost izazivanja kolateralne štete. S tim u vezi vrlo je kontroverzna primena vazduhoplovnog naoružanja, koje je namenjeno konvencionalnom ratu, jer kao posledica može biti nenamerno oštećenje ili uništenje objekata civilne infrastrukture, a još gore može izazvati ljudske žrtve.50S tim u vezi pokrenut je program izrade bombi malog dijametra, težine oko 100kg sa preciznim vodjenjem i forsiranje upotrebe sredstava kao što je AGM-114 Hellfire, čime se omogućava precizno i relativno bezbedno dejstvo u uslovima blizine civila i vlastitih snaga. Sada su u upotrebi sredstva, koja su se pokazala kao vrlo efikasna u uslovima konvencionalne primene, kao što je: GBU-24 LGB laserski vodjena bomba za rušenje dobro utvrdjenih i ukopanih bunkera i tunela u planinskim masivima Tora Bora; BLU118B koja izaziva termobarički efekat i nadpritisak u dobro utvrdjenim skloništima; satelitski vodjena sredstva GBU-31 JDAM, koja ima kružno skretanje manje od 3m sa visine odbacivanja od preko 13.000m itd. Precizna municija ima izuzetno veliki značaj u borbi protiv globalnog terorizma jer omogućava da se angažovanjem malih snaga postignu izuzetni taktički efekti uz poštovanje zakonskih normi i ograničenja u upotrebi sile.

50

Primer dejstva po svadbi u Afganistanu 2002.god. nakon završetka glavnih borbi sa Talibanima i teroristima al Kaide, kada je greškom svadbeno pucanje protumačeno kao protivvazdušno dejstvo, a posledica je bilo više stotina mtrvih.

30

Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga
Na osnovu predstavljenih primera upotrebe vazduhoplovnih snaga RV SAD u prošlosti i analize značajnih faktora može se zaključiti da se upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma može opisati prema sledećim modelima: indirektna podrška, direktna podrška, ofanzivna dejstva i defanzivna dejstva u borbi protiv globalnog terorizma. Svi mogući oblici dejstva i upotrebe vazduhoplovnih snaga se mogu naći unutar ovih modela.

Indirektna podrška
Vazdušni udari predstavljaju dejstva sa ciljem skretanja, narušavanja, odlaganja ili uništenja neprijateljskog vojnog potencijala pre nego što može ispoljiti efikasno dejstvo protiv vlastitih snaga ili kojima se postiže zadati cilj komandanta ratišta. Ova dejstva se izvode na takvoj distanci da nije potrebna posebna koordinacija pokreta i vatre vlastitih snaga. Mada deluje kao isključivo ratni način upotrebe vazduhoplovnih snaga, ovaj način upotrebe je primenljiv za udare sa distance po terorističkim kampovima za obuku ili dr. ciljevima duboko unutar teritorije zemlje domaćina terorizma, kao što je bilo u Sudanu, Afganistanu i Libiji. Cilj ovih dejstava nije obavezno direktno dejstvo po terorističkim grupama ili njihovom rukovodstvu, već indirektno narušavanje njihove moći preko logistike i izvora finansiranja i podrške, koju pružaju zemlje domaćini terorizma. Ovaj način upotrebe vazduhoplovnih snaga se najčešće izvodi uz komandovanje iz vazduha, koje vrši koordinaciju i obaveštajno obezbedjenje napada. Posebni vazduhoplovi se odredjuju za detekciju ciljeva u odredjenoj geografskoj zoni. Tipičan zadatak obuhvata kontrolu aviona udarne grupe koji se smenjuju u napadu, radi odredjivanja prioritetnih OD u cilju postizanja maksimalnog učinka. Iako se sami borbeni avioni često odredjuju za ovaj zadatak, pokazalo se u borbi protiv globalnog terorizma da ga i drugi vazduhoplovi mogu uspešno izvršiti, čak i efikasnije. Avioni JSTARS i BL MQ-1/MQ-9 Predator, mogu locirati, verifikovati i odobriti napad, a zatim koordinirati udarne grupe. BL Predatori mogu otkriti i pratiti potencijalne mete, a nakon dejstva izvršiti kontrolu nanete štete radi ponavljanja napada. Takodje je važna i upotreba E-3 AWACS-a radi vazdušne kontrole kretanja i bezdenosti razdvajanja udarnih grupa prilikom napada, kao i upozorenja na opasnost od strane neprijateljskih lovaca, npr. dejstvo na Libiju. Vazdušni udari se dele u dve grupe: planirane i hitne. Planirani su optimalniji jer omogućavaju izbor oružja, formiranje elemenata borbenog poretka, minimalne gubitke i što je bitno u borbi protiv globalnog terorizma manjenje mogućnosti kolateralne štete i dejstva po svojim trupama zbog bliskog dodira sa teroristima. Medjutim, kako je stvarnost pokazala, ciljevi kao što su visoki teroristički rukovodioci u kretanju ili bekstvu zahtevaju trenutno reagovanje, što mora da obezbedi informaciona tehnologija, tzv.

31

mrežno-centrično ratovanje. Narušavanje normalnog procesa odredjivanja ciljeva po kojima se dejstvuje po planu unutar ciklusa od 72h može izazvati problem u organizaciji izvršenja ali je to predvidjeno doktrinom upotrebe u protivkopnenoj borbi pa je to i uticalo na uspešno izvršenje operacije Anakonda, koja je inače bila vrlo loše isplanirana. Pored vazdušnih udara u indirektnoj podršci borbe protiv globalnog terorizma može postojati potreba i za protivvazduhoplovnom borbom, npr. udari sa distance po zemlji koja poseduje snažnu pritivvazdušnu odbranu i lovačku avijaciju. Protivvazduhoplovna borba je zajednički napor, sinergičnost izmedju sistema komandovanja, obaveštajnog rada, elektronskog izvidjanja i radarskog otkrivanja i praćenja, izvidjanja svim drugim sedstvima i snagama, dejstvima LA i LBA, projektila i ARJ PVO, ali i drugih delova OS Ovi zadaci se vrše u okviru ofanzivne borebe za prevast u vazdušnom prostoru i ima za cilj uništenje, neutralisanje i umanjenje pretnje od strane neprijateljskih vazduhoplova i projektila. Idealno bi bilo uništiti ovu pretnju i njenu logistiku još na zemlji ili na kraju krajeva što bliže njihovim izvorima. Objekti dejstva su neprijateljski: sistem PVO (avioni i ARJ PVO), aerodromi, infrastruktura logistike, projektile (krstareće i balističke), vozila, brodove i vazduhoplove koji služe kao lansirna orudja, kao i komandna mesta, sredstva i čvorišta veze i centri za prikupljanje obaveštajnih informacija. Indirektna podrška predstavlja kombinaciju protivpovršinske i protivvazduhoplovne borbe i to je konvencionalna upotreba vazduhoplovnih snaga sa ciljem da spreči i umanji logističku, finansijsku, političku i svaku drugu podršku drugih zemalja globalnom terorizmu.

Direktna podrška
Namena vazduhoplovnih snaga za izvršenje ove misije je podrška drugim snagama za borbu protiv globalnog terorizma. Najčešće se bazira na obezbedjenju strateškog i taktičkog manevra i logističku podršku angažovanih snaga. Primeri upotrebe u ovim zadacima su spašavanje talaca u Iranu i ubacivanje specijalnih snaga u Afganistanu u operaciji Anakonda. U slučaju potrebe angažovanja protivterorističkih timova bilo gde na svetu, vazduhoplovne snage SAD imaju adekvatne, prostorne mogućnosti. Strateška pokretljivost, koja podrazumeva prenos ljudi i opreme bilo gde na svetu omogućava efikasnu upotrebu. Savremena oprema omogućava let u gotovo svim uslovima, manipulaciju u ekstremnim uslovima, kao što su planine Afganistana, ali sa odredjenim borbenim ograničenjima, koja se odnose na superiornost u vazdušnom prostoru. Naime, neprijatelj ne sme imati gotovo nikakve mogućnosti PVO na terenu da bi se mogao izvršiti taktički manevar. Ovo potvrdjuje angažovanje u Afganistanu 2002.god. U suštini ovaj način angažovanja omogućava da se mali timovi specijalnih snaga ili minimalne površinske snage u dodiru sa neprijateljem, kada otkriju terorističku grupu ili većeg neprijatelja, mogu za kratko vreme ojačati do bilo kog željenog nivoa od protivterorističkog tima za spašavanje talaca do snaga koje mogu voditi konvencionalan rat kakav je bio u Afganistanu.

32

Ofanzivna dejstva
Bliska vazduhoplovna podrška je misija vazduhoplovstva koja se čini najrelevantnijom za upotrebu u borbi protiv neprijatelja kakav je globalni terorizam. Ovo su dejstva protiv neprijateljskih objekata dejstva u neposrednoj blizini vlastitih snaga zbog čega se zahteva stroga koordinacija vatre i pokreta izmedju vazdušno-kopnenih snaga. Iako se ne smatra kao najefikasnija upotreba vazdušne sile, ovakva upotreba vazduhoplovnih snaga u kritičnoj situaciji može biti najefektnija. Upotreba avijacije na ovaj način je uvek pod komandom RV preko ljudstva koje je pridodato kopnenoj jedinici koja se podržava. Uglavnom se podržavaju „lakše“ jedinice, kao što su: padobranske, marinske ili specijalne jedinice, što i jeste od značaja za borbu protiv globalnog terorizma, jer se upravo ovakve jedinice, zbog svoje mobilnosti i fleksibilnosti upotrebljavaju, npr. Afganistan 2002.god. Komandovanje u ovim dejstvima se obezbedjuje preko združenog krajnjeg kontrolora napada i isturenog vazduhoplovnog kontrolora na zemlji ili u vazduhu,51koji se nalaze u blizini sopstvenih trupa. To su posebno obučeni oficiri koji jedini imaju pravo da odobre upotrebu vazdušnih dejstava. Ovo je od suštinskog značaja u ovim dejstvima zbog detekcije, pozitivne identifikacije, usmeravanja i odredjivanja ciljeva i konačno odobrenja za dejstvo, a radi izbegavanja kolateralne štete i dejstva po svojim snagama. U skladu sa mogućnostima vazduhoplova, naoružanja i sistema za otkrivanje i dejstvo po ciljevima postije tri tipa kontrole pri izvršenju zadataka bliske vazduhoplovne podrške: 1. tip, kada kontrolor vizuelno prati i cilj i vazduhoplov koji dejstvuje na njega. U ovom slučaju kontrolor preko dvogleda ili sličnog optičkog pomagala usmerava vazduhoplov na cilj. Ovaj slučaj se primenjuje kada je vreme loše, nije pouzdana oprema na vazduhoplovu, postoji problem jezičke barijere u koalicionim snagama i sl; 2. tip se primenjuje kada kontrolor ne može da vidi bilo vazduhoplov koji napada ili cilj u trenutku dejstva ili kada vazduhoplov ne može da ostvari ″hvatanje″ cilja napadno-navigacijskim sistemom. Ovaj način se može primenjivati noću, u uslovima lošeg vremena, velike visine dejstvujućeg vazduhoplova ili dejstva sa velike daljine. Upotreba ovog tipa kontrole zahteva daljinski prenos slike tačke nišanjenja npr. laserski vodjenog sredstva preko BL Predator ili podvesnog sistema za detekciju i praćenje na avionu. Kontrolor je u poziciji da koordinira napad i izbegne greške, koje bi se neminovno desile usled složenosti uslova u kojima s vodi borba, a sve to zahvaljujući primeni savremene tehnologije. Ovo je čest slučaj komandovanja i kontrole nad bliskom vazduhoplovnom podrškom; 3. tip je slučaj kada se sa jednog vazduhoplova dejstvuje po više ciljeva uz davanje ograničenja. Ovde se takodje ne zahteva vizuelni kontakt izmedju kontrolora, vazduhoplova i cilja. Medjutim podaci moraju da se kreću kroz komandno mesto, a kontrolor zadaje ograničenja dejstvujućem vazduhoplovu u vidu: vremena, koordinata, kursa napada, naoružanja koje se upotrebljava i konačno daje dozvolu za dejstvo uz mogućnost i da opozove dejstvo. Podatke o cilju i trenutak odbacivanja sredstava daje istureni osmatrač.
51

Joint Terminal Attack Control (JTAC) i Forward Air Controller (Airborne) (FAC(A)) u našoj vojnoj terminologiji su to vazduoplovni oficiri za vezu i navodjenje ali

33

Bliska vazduhoplovna podrška je posebno značajna u borbi protiv globalnog terorizma zbog već pomenutih zakonskih ograničenja pomenutih "Zakonom o oružanom sukobu" (LOAC), a iz razloga legitimne upotrebe sile u borbi protiv globalnog terorizma. LOAC se bazira na četiri osnovna principa kojima se odredjuju ciljevi, odn. objekti dejstva, a to su: vojna potreba, nepotrebna patnja, proporcionalnost i razdvajanje. Vojna potreba se odnosi na odredjivanje ciljeva koji mogu biti OD prema ženevskoj konvenciji, a to su objekti koji prema svojoj prirodi, lokaciji, nameni i upotrebi mogu efikasno uticati na ratna dejstva. (Npr. obična kuća za stanovanje, koja inače nije vojni OD, može to postati ako je u njoj smešten borbeni položaj, komandno mesto i sl.). Nepotrebna patnja se odnosi na principe haške konvencije o ograničenju upotrebe municije i sredstava sa ciljem da izazovu nepotrebnu patnju, kada je cilj već postignut. (Npr. upotreba staklenih projektila izaziva komplikacijue kod medicinskog tretmana, a meta je svakako neutralisana). Proporcionalnost se ogleda u sagledavanju vojne prednosti pri napadu na OD kojim se može uzrokovati kolateralna šteta i gubitak života civila i oštećanje civilne imovine. (Npr. oklopno vozilo se nalazi pored škole i predstavlja unosan cilj, medjutim blizina škole će sigurno izazvati ljudske gubitke kod civila i uništenje ili oštečenje zgrade koja ima veći društveni značaj). Razdvajanje (ciljeva) predstavlja princip baziran na medjunarodnom zakonu o zabrani dejstva po civilima, odn. dejstvo je dozvoljeno isključivo po borbenom poretku neprijatelja. (Npr. u odnosu na položaj civila i borbenih delova na prostoru borbenih dejstava, vrši se odabir vodjenog (pametnog) ili nevodjenog oružja. Razlika je u ceni primenjenog sredstva ali koje može značiti kolateralnu štetu. To naravno ne znači zabranu upotrebe nevodjenog oružja). U ofanzivnim dejstvima vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma, pored bliske vazduhoplovne podrške sasvim je izvesna i primena vazduhoplovnih udara, npr. iznenadno otkrivanje skloništa nekog od terorističkih lidera. U svim slučajevima kada dejstvo po cilju nije u blizini vlastitih snaga i ne zahteva potpunu integraciju vatre i pokreta sa zemlje sa dejstvom iz vazduha, treba primenjivati proceduru dubokih udara. Primer ovako kompleksne upotrebe vazduhoplovnih snaga je operacija Anakonda. Takodje, kao i u indirektnoj podršci i ovde može postojati potreba za protivvazduhoplovnom borbom u slučajevima kada se ova dejstva vrše nad teritorijom zemlje koja podržava globalnu terorističku organizaciju, a ima snažno vazduhoplovstvo i PVO i rešena je da pruži otpor u cilju podrške globalnom terorizmu. U suštini, ofanzivna dejstva vazduhoplovnih snaga, predstavljaju kompleksan model različitih sadržaja borbenih dejstava usmerenih na direktno uništenje otkrivenih elementa globalne terorističke organizacije od vodja do pojedinačnih borbenih ćelija na terenu.

Defanzivna dejstva

34

Nacionalna bezbednost, shvaćena u kontekstu borbe protiv globalnog terorizma, predstavlja zajednički napor na prevenciji i smanjenju osetljivosti SAD od terorističkog napada, kao i minimiziranje štete koja može nastati takvim napadom. Defanzivna dejstva vazduhoplovnih snaga imaju za cilj zaštitu sopstvenih snaga i vitalnih interesa od neprijateljskih napada iz vazdušnog prostora (aviona i projektila). Ovim dejstvima se obezbedjuje sigurna zona kojom se štite prijateljske komunikacione linije i nutrališe inicijativa terorista. Ovo se postiže kao što je rečeno: policijskom kontrolom vazdušnog prostora, odbranom zone i odbranom objekta. Borbeno dežurstvo lovačke avijacije52 (LA) u vazduhu i na zemlji je osnovni način upotrebe snaga RV SAD za izvršavanje ovih zadataka. Lovački avioni, se nalaze u vazduhu, u dodeljenim zonama patroliranja (ZP), odakle se upućuju sa komandnog mesta na presretanja potencijalnih ciljeva ili poleću na znak uzbune sa zemlje, što zavisi od više faktora: vrsta vazdušnog napada, broja i veličine objekata zaštite, izvesnosti napada u odnosu na kretanje neprijatelja, odn. pravaca napada, mogućnosti sistema C4ISR53, kao i broja aviona u LA.54U primeru napada na Njujork 11.9. zona odbrane sa vitalnim objektima prema broju lovaca je bila potpuno neuskladjena. Prednosti dežurstva u vazduhu su verovatnoća presretanja na većoj distanci od objekta koji se štiti, što uvećava mogućnost preživljavanja samog objekta. Ovo se uvek primenjuje kada daljina i mogućnost reagovanja od otkrivanja neprijatelja do dejstva LA ne obezbedjuje zaštitu objekta zaštite (OZ). Ovaj način je nakon napada 11.9. i korišten za vreme operacije plemeniti orao. Ukoliko je ZP velika, a druge karakteristike negativno utiču, može se uticati na izvršenje zadatka PVO postavljanjem ARJ PVO za neposrednu odbranu OZ. Uska koordinacija je imperativ broj jedan za zajednička dejstva i to se postiže merama, kao što su razdvajanje po visini, pravljenjem blokova dozvoljenih granica visine leta LA u njima i prostornim razdvajanjem. Sinergija se postiže tehničkom superiornošću aviona i ARJ PVO uz C4ISR, radi razdvajanja ciljeva i odredjivanja pripadnosti, što omogućuje dejstvo u zajedničkoj zoni. Lovci moraju znati pozicije zona dejstava ARJ PVO radi izbegavanja ove zone ili leteti na odredjenoj visini. Kada se odredi pozicija i visinske granice ZP ostaje da se odredi oblik manevrisanja u zoni. Manevar lovaca u ZP mora da obezbedi najbolje uslove za detekciju i osmatranje, brz prelazak u napad svih aviona i lako održavanje mesta u zoni. Borbeni poredak lovaca je ešaloniran po visini. Brzina se odredjuje kompromisom izmedju maksimalno trajne i krstareće. U suštini ovi manevri bi trebalo da omoguće najlakšu i najbržu detekciju ciljeva i upotrebu oružja i onemoguće iznenadjenje, a u isto vreme da olakšaju rad grupe i komandovanje. Komandovanje dejstvima LA u vazduhu može biti vrlo kompleksno. Ova funkcija obično sadrži otkrivanje ciljeva na velikim daljinama, identifikaciju, podelu ciljeva izmedju grupa LA, navodjenje radi presretanja, davanje dozvole za otvaranje vatre (kada je to neophodno) i zadržavanje nivoa spremnosti za odbranu u slučaju napada. KM kada
52 53

Combat Air Patrol (CAP)- Borbeno dežurstvo lovačke avijacije u vazduhu Command Control Communications Computers Intelligence Surveillance Reconnissance (C4ISR)Komandovanje kontrola kompjuteri veza obaveštajno obezbedjenje nadzor i izvidjanje 54 AFDD 2-1.1,“Protivvazduhoplovna borba“, 26.4.2002.god.

35

dodeljuje zadatak presretanja OD jednoj grupi, obezbedjuje ojačanje drugom ili podizanje lovaca iz pripravnosti na zemlji radi zaštite poretka. Data link izmedju lovaca i KM i ARJ PVO dalje smanjuje opterećenje komandovanja i mnogostruko uvećava borbene mogućnosti snaga, uz smanjenje osteljivosti na PED. 55 Najbolji način prenosa podataka i komandi varira od situacije i najčešće je kombinacija stalnog prenosa podataka data linkom i direktnog usmeravanja glasom. Prenos podataka linkom obezbedjuje pilotima stvarnu sliku bojišta. Ove informacije pomažu pilotu u izboru ciljeva, održavanja defanzivnog ali spremnog položaja i pomoć pri pojavi "rupa" u planiranju. Sa druge strane KM obično ima bolji pregled situacije i zato je najbolje da pilot ne inicira samostalno presretanje, jer to može izazvati probleme ili onemogućiti uspeh presretanja, može biti klopka ili ostavlja OZ nezaštićen i sl. Kada se pojavi cilj KM bi trebalo da prosledi komandovanje lovcima oficiru za navodjenje (VON). Odgovornost VON-a je da omogući najbolje uslove za presretanje i postizanje prednosti u položaju lovca. Od lovca presretača se kao krajnji cilj može zahtevati da prisili presretnuti vazduhoplov da napusti vazdušni prostor ili da sleti radi zemaljska inspekcije, odn. u slučaju direktne pretnje, otvori vatru i uništi presretnuti vazduhoplov. Najveći problem u defanzivnim dejstvima je zakonitost akcije i problem upotrebe sile zbog prisustva civila i moguće kolateralne štete. Ovo je i uslovilo katastrofu 11.9., a značaj problema se može sagledati i kroz posledice po medjunarodne odnose izazvane obaranjem južnokorekskog aviona od strane Ruskog presretača. Primer za ovo je i presuda našem pilotu maj. Šišiću pred italijanskim sudom, koji je 1992. zakonito oborio helikopter koji je upao u naš vazdušni prostor i odbio da izvrši naredbe od strane kontrole leta i presretača. Na osnovu primera upotrebe vazduhoplovnih snaga SAD u prošlosti i analize faktora koji utiču na mogućnosti upotrebe vazduhoplovnih snaga došlo se do prethodno opisana četiri modela upotrebe. Može se zaključiti da predloženi modeli zadovoljavaju i omogućavaju optimalno korištenje ovog vida OS, svaki na svoj način, združenim naporima u kompleksnoj borbi protiv globalnog terorizma. Vazduhoplovne snage zbog svoje pokretljivosti, prostornih i vremenskih mogućnosti i pre svega velike vatrene moći i fleksibilnosti predstavljaju značajan činilac i elemenat borbenog poretka protivterorističkih snaga. Medjutim, ukoliko se primene samostalno, bez dobro postavljenog cilja, uz lošu strategiju, bez adekvatno organizovanih i opremljenih snaga, uspeh gotovo sigurno izostaje, što su dokazali primeri.

55

videti rad istog autora na temu: Mrežnocentrično ratovanje

36

Zaključak

U prvom delu rada je dat kratak prikaz RV SAD sa svojom osnovnom namenom i mogućnostima predstavljenih postojećim doktrinarnim stavovima. Vazduhoplovne snage su elemenat vojne moći i aparat sile čija je osnovna namena upotreba u totalnom sukobu kakav je rat. Ono je postojećim organizacionim rešenjima prilagodjeno i opremljeno za upotrebu u takvom okruženju. Medjutim globalne terorističke organizacije, čije su osnovne karakteristike date u drugom delu, predstavljaju nestandardnog asimetričnog protivnika. Globalni terorizam izaziva velike efekte i masovna razaranja uz realnu pretnju da upotrebi i oružje za masovno uništenje. Prostire se svuda po svetu i asinhrono napada kada njemu odgovara. Analizom primera upotrebe RV SAD u više različitih operacija po cilju, nivou snaga i načinu upotrebe, dolazi se do zaključka da neki faktori imaju izraženiji uticaj na mogućnosti vodjenja borbe protiv globalnog terorizma. Na osnovu iznetih primera i bitnih faktora mogu se diferencirati četiri posebna oblika ili modela upotrebe vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma. Ova četiri modela čine kopleksnu primenu osnovnih funkcija ili zadataka RV SAD datih osnovnim i posebnim doktrinarnim dokumentima, gde se pojedinačno razradjuju zadaci i načini njihovog izvršenja u odnosu na neprijatelja i date uslove. Koji će se način primeniti zavisi od vrste i stepena pretnje terorističkim napadom i izabrane strategije borbe. Svaki model na svoj način doprinosi ukupnoj efikasnosti borbe jer narušava poseban organizacioni ili funkcionalni deo globane terorističke organizacije, čime se indirektno ili direktno postiže konačan cilj: slabljenje i uništenje globalne terorističke organizacije. Ono što je praksa pokazala je to da se odgovarajućim strateškim odlukama, postojeće vazduhoplovne snage, kompleksnom primenom datih modela mogu vrlo efikasno upotrebiti u borbi protiv globalnog terorizma združeno sa drugim snagama ili samostalno. Medjutim, rigidna primena, bez dobro postavljenog cilja, uz slepo pridržavanje doktrinarnih stavova lako dovodi do neuspeha. Deklarisanjem borbe protiv globalnog terorizma kao rata, SAD su stvorile konvencionalno okruženje, koje pruža prednost klasičnim snagama i čiji uslovi omogućuju klasičnu upotrebu sile, čemu su vazduhoplovne snage i namenjene. To obično podrazumeva prostorno, vremenski i prema traženom efektu kvantitativno odredjenje cilja. Medjutim, dugoročna primena rata sigurno će se vratiti kao bumerang politici SAD, jer prednost u dugotrajnom ratu obično imaju asimetrične snage. Mora se uvek imati na umu da je rat sukob pre svega volja dvaju protivnika i da se rat prvo gubi u srcu! Globalni terorizam, kao i svaki drugi oblik terorizma, predstavlja asimetrične snage koje kao glavno bojno polje koristi ljudsku psihu i samo na tom polju se on i može pobediti, što znači da svaka upotreba sile podrazumeva kao cilj bitku za "srca" ljudi. Kao zaključak se nameće stav da, iako tehnološki superiorne, vazduhoplovne snage nisu svemoguće i da se pri njihovom angažovanju u borbi protiv globalnog terorizma moraju zadovoljiti svi bitni faktori upotrebe što u krajnjem izaziva odredjene direktne i indirektne efekte na ukupnu borbu protiv globalnog terorizma.

37

Iako je ovo bila analiza mogućnosti vazduhoplovnih snaga SAD, naše snage, budući da se nalazimo u Partnertvu za mir i na korak od NATO saveza, operacionalizacijom adekvatnih procedura, tehničkim modernizovanjem i obukom mogu biti efikasno upotreblje u koalicionim operacijama, jer je to doktrinarnim dokumentima RV SAD i predvidjeno. To ukazuje na pogrešno vidjenje nekih "stručnjaka" da su vazduhoplovne snage nepodesne i skupe za ovu namenu, već naprotiv, mogu biti izuzetno efikasne u zavisnosti od pravilnih odluka.

38

Literatura
• • • • • • • • • • • • • • • • • • M.N.Shmitt, Counter Terorism and the Use of International Law, The Marshall Center Papers, No 5, 2002.god.; DŽ.R.Vajt, Terorizam, Alexandri Press, Beograd 2002.god.; B.Kurmon, D.Ribnikar, Asimetrični ratovi, NIC Vojska, Beograd 2003.god.; EURAC Air power papir- Evropska kontrola VaP-a, Pregled vazdušne moći EU, nastao sporazumom 17 k-danata RV članica EU, 2000.god. Dr.D. Simeunović, Teorija politike (rider) 1. deo, Udruženje «Nauka i društvo», Beograd 2002.god, M.Kovač i B.Forca, Istorija ratne veštine, Vojno izdavači zavod, Beograd 2000.god. K.Klauzevic, O ratu, Geca Kon AD, Beograd 1940god., J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god C.Bolkom i K.Kacman, Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency, CRS Report for Congress, 24.1.2005.god. B.S.Lambet, Air power against terror, RAND Corporation, 2005.god. W.Murray, Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on terrorism,2006.god., www.StrategicStudiesInstitute.army.mil/ AFDD-2-1.3, " Operacije protiv površinskih ciljeva", 11.9. 2006.god, www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm, AFDD -1, "Osnovna doktrina", 17.11.2003.god. www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm, AFDD 2-1, "Vazdušno ratovanje", 22.1.2000.god www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm,. AFDD 2-10, "Operacije u domovini", 21.3.2006.god www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm,. AFDD 2-1.9, „Odredjivanje objekata dejstva,“ 8.6.2006.god. www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm AFDD 2, „Operacije i organizacija“, 27.6.2006.god. www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm AFDD 2-1.1,“Protivvazduhoplovna borba“, 26.4.2002.god. www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm,

39

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->