P. 1
preduzetnistvo

preduzetnistvo

|Views: 2,493|Likes:
Published by makicidi
Preduzetnistvo,ispit
Preduzetnistvo,ispit

More info:

Published by: makicidi on Sep 25, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/16/2013

pdf

text

original

Osnovne pretpostavke i tendencije razvoja agro mps i preduzetnistva

1.Agrarno razvoja malih i srednjih preduzeca u agraru preduzetnistvo – osnovni preduslov Razvoj preduzetnistva u agrobiznisu ima izvaredne mogucnosti, kako
u primarnoj proizvodnji, tako i prehrambenoj industriji, kao I u pratecim granama koje su vezane za tzv. ruralni razvoj. Preduzetnistvo, kao slobodna inicijativa, osnova je opstanka porodicnih gazdinstava u savremenim uslovima privredjivanja. Po ugledu na razvijene zemlje, preduzetnistvo i u nas treba da postane nova razvojna filozofija. Sve institucije sistema treba da budu u funkciji stvaranja uslova i ambijenta za biznis i preduzetnistvo.1 Agrarno preduzece je vazan subject privredjivanja u nasoj agroprivredi, odnosno u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji I prehrambenoj industriji. U naucnoj I strucnoj javnosti Srbije preovladava misljenje da u agrarnom sektoru postojeznacajni potencijali razvoja I izazova. Poslednjih godina ucesce poljoprivrede u ukupnom drustvenom proizvodu krece se od 20-25% (ucesce agrokompleksa od 35-40%).2 U agraru Srbije je prisutno vise malih nego srednjih preduzeca. Krah nekadasnjih giganata (zbog njihove ukupne nefunkcionalnosti I pogresno vodjene I nedosledne nacionalne agrarne politike) doveo je do toga da aktuelni razvoj agrara u srediste paznje postavlja mali I srednji biznis. Danas su osnovni subject u agraru porodicna gazdinstva, poljoprivredna preduzeca koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, poljoprivredne korporacije koje vrse preradu poljoprivrednih proizvoda I poljoprivredne zadruge.3 Agrarna proizvodnja, kojuprati visoki stepen rizika, mora da u 21. veku sledi drugaciju strategiju u predhodnom periodu. Nekadasnji autarhicni uslovi poslovanja ustupaju mesto uslovima na koje ce itekako uticaj imati proces globalizacije. To namece potrebu strukturnih prilagodjavanja I sirenja preduzetnicke inicijative u agraru Srbije. U Srbiji, narocito u njenom sredisnjem delu, dominantna su sitna porodicna gazdinstva sa svastarskom proizvodnjom u osnovi. Mali broj tih gazdinstava ima
1Prof.dr R. Pejanovic, prof. dr politika”,Beograd,2005.god.,str.19 N. Tica ,”Putevi izlaska iz krize agrarnog preduzeca”,”Poslovna

2Mr Vesna Parausic “Kreditiranje poljoprivrednih proizvodjaca u Srbiji”, “Poslovna politika”, Beograd, 2005. god., str.17 3Prof. dr Snezana DJekic “Mali I srednji biznis-kljucni elementi razvoja agrarne proizvodnje Srbije” “Ekonomske teme”, Nis, 2003. god., str 27

preduzetnicki karakter. Razvoj kooperativnih odnosa izmedju malih I srednjih preduzeca I gazdinstava zemljoradnika uslovice razvoj preduzetnickog ponasanja zemljoradnika. Zbog znacaja preduzetnistva za pazvoj privrede, namece se pitanje sta je u stvari preduzetnistvo. Postoje sire ili uze, jednostavnije ili kompleksnije definicije preduzetnistva. Preduzetnistvo je jako heterogena I kompleksna smesa pronicljivosti, sposobnosti privredjivanja ili cak slutnji buducih dogadjanja, spremnosti za prihvatanje neobicnih I nekonvencionalnih ideja, hrabrosti I upornosti I drugih prirodnih darova , s druge strane ono je plod nekih povoljnih ambijentalnih okolnosti, dobrim delom vezanih za faktore I konstelacije koje umanjuju neizvesnost.4 Preduzetnik moze biti kako pojedinac tako I grupa ljudi koji iskazuju inicijative I kreativnu sposobnost. Odluke koje preduzetnici donose treba da obezbede efikasnost poslovanja konkretnog subjekta u poljoprivrednoj proizvodnji I ublaze uticaj ogranicavajucih faktora.5 Preduzetnistvo ima ogroman znacaj u razvijenim zemljama. Preduzetnickom ponasanje porodnicih gazdinstva doprinosi podizanju stepena njihove vitalnosti. Porodicna gazdinstva koja usvajaju preduzetnicki nacin poslovanja su sposobna da investiraju u prosirenje proizvodnje I obezbede maksimizaciju efikasnosti investicija. Takvo poslovanje porodicnih gazdinstava usmereno je na trziste I trzisnu valorizaciju efekata njihovog poslovanja. Tradicionalna gazdinstva, koja si orjentisana ka svastarskoj proizvodnji na sitnim parcelama uz malu upotrebu mehanizacije, nemaju izgleda za uspeh. U nasoj zemlji, svest o potrebi za razvojem preduzetnistva sazreva sa talasom privatizacije I procesom restrukturiranja. Postoji veliki broj destimulativnih faktora koji negativno uticu na razvoj preduzetnistva u nasoj zemlji. Jedan od najbitnijih faktora je odsustvo preduzetnicke klime I invetivnosti, kao posledica visedecenijskog odsustva trzisnog nacina privredjivanja. O dugorocnom zaposljavanju preduzetnistva u poljoprivredi govori I podatak da I pored ucesca od 20% u drustvenom proizvodu, investicije u poljoprivrednu proizvodnju, oko 7% ukupnih investicija u privredi Srbije.6 Preduzetnicka filozofija I uspeh njene primene u agraru u znacajnoj meri uslovljava postojanje preduzetnicke klime. “Nju karakterise prisustvo razvijenog trzista hrane I konkurencija.7
4Prof. dr LJ. Madzar “Izvorista preduzetnistva u preobrazenoj Srbiji”,www.yurope.com/republika, 2002 5Prof. dr M. Vujicic, prof. dr S Djekic, “Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003. god.,str 140 6Mr V.Parausic “Kreditiranje poljoprivrednih proizvodjaca u Srbiji”, “Poslovna politika”,Beograd 2005. 7Prof. dr M. Vujicic, prof. dr S. Djekic, “Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003. god., str 141.

Odsustvo trzista I prisustvo monopola u agraru izazivaju destrukciju preduzetnickog nacina poslovanja, koce inventivne procese I projekte I u krajnjoj liniji negativno deluju na ukupni privredni razvoj. Razvoj preduzetnistva, zasnovanog na razvijenom trzistu hrane I konkurenciji, omogicava povecanje produktivnosti u agro kompleksu sto deluje na rast konkurentnosti naseg agrara u svetskoj trgovini. Znacaj preduzetnistva ogleda se I u tome sto obuhvata I inovacije razlicitog karaktera koje uticu na promene u procesu proizvodnje I u njenoj strukturi. Pod uticajem inovacija poboljsavaju se ekonomski rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji, a ostvaruje se I konkurentska prednost na trzistu, pa su one istovremeno I izvor profita za preduzetnike. Inovacije uticu na povecanje produktivnosti rada, smanjenje troskova proizvodnje I ostvarenje maksimalne iskoriscenosti svih agregatnih resursa.8 Ostvarenje efikasnosti poslovanja preduzetnika deluje na prihvatanja daljih inovacija. Uspeh prihvatanja preduzetnistva kao nove filozofije u znacajnoj meri zavisi od uslova privredjivanja u zemlji. Sistemski pristup promociji I afirmaciji preduzetnicke filozofije uz postojanje adekvatne privredno politicke klime (trzista I konkurencije) kao I zakonskih resenja mogle bi da dovedu do rezultata. Znaci, stabilni uslovi privredjivanja su preduslov razvoja preduzetnistva. Dosadasnje ceste promene u oblasti privrednog abijenta nisu omogucile brz razvoj preduzetnistva u Srbiji. Znacajna prpreka razvoju preduzetnistva predstavlja I nedostatak finansijskih sredstava, koja bi omogucila razvoj preduzetnistva. Poslovanje I koriscenje sopstvenih resursa od strane preduzetnika nosi odredjeni rizik. Zbog toga je neophodno razvoj agrarnog preduzetnistva stimulisati merama poreske, kreditne, politike cena I sl. Preduzetnicka aktivnost nosi odredjenu dozu rizika. Preduzetnik treba da bude u stanju da prepozna taj rizik. Da bi to uspeo mora da bude informisan preko raznih seminara, savetovanja I sl. Prema tome razvoj preduzetnistva se moze afirmisati I indirektnim, ne iskljucivo finansijskim sredstvima. Poljoprivredni proizvodjac postaje preduzetnik I njegov profit ili gibitak ce zavisiti od mudrosti njegovih sopstvenih odluka.9
8 Isto str. 141 9 “Strategija razvoja poljoprivrede Srbije”, “Sluzbeni glasnik RS”, br 55/05, Vlada RS, Beograd god. 2005 str.3.

2. Specijalizacija – preduslov razvoja malog biznisa u agraru
Specijalizacija agrarne proizvodnje doprinosi povecanju poljoprivredne proizvodnje I produktivnosti obradivih povrsina I poljoprivrednog rada.10 Specijalizacija agrarne proizvodnje je neophodna u savremenim uslovima. Gazdinstva, odnosno, agrarni proizvodjaci koji se bave svastarskom proizvodnjom nisu dovoljno efikasna I konkurentna u trzisnoj utakmici. Specijalizacijom poljoprivredne proizvodnje se omogucava maksimalno iskoriscavanje poljoprivrednih kapaciteta. Nova, preduzetnicka preduzeca u agrobiznisu su u velikoj meri specijalizovana. Znacajan uticaj na ostvarivanje specijalizacije ima agrarna politika. Nestabilna I nekonzistentna agrarna politika ne pruza dovoljno sigurnosti agrarnim proizvidjacima da se specijalizuju u proizvodnji jednog proizvoda. To je upravo slucaj I sa agrarnom politikom Srbije u proslom periodu. Moguca je specijalizacija citavih regiona za proizvodnju odredjenih proizvoda. Specijalizacija u agrobiznisu se pre svega vrsi u skladu sa komparativnim prednostima za proizvodnju odredjenog agro proizvoda pojedinih regiona. Komparativne prednosti na bazi geoklimatskih karakteristika osnova su za usmeravanje poljoprivredne proizvodnje ka rentabilnim proizvodima.11 Takodje I drugi faktori uticu na to u kom smeru I u kojoj meri ce se agrarni proizvidjac odluciti u specijalizaciji. To sun a primer: cene I mogucnosti nabavke inputa, blizina trzista, razvijenost infrastructure, mogucnosti ostvarivanja ekoloskih standarda I standarda kvaliteta, mogucnosti kreditiranja,dostupnost tehnoloskih procesa itd. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja vazan su putokaz razvoju agrara u zemljama u razvoju.Svoj doprinos razvoju I afirmaciji specijalizacije u agrarnoj proizvodnji dala je I proizvodnja u kooperaciji koja je obuhvatila biljnu I stocarsku proizvodnju. Koriscenje savremenih tehnoloskih dostignuca u agraru, kao posledica specijalizacije, omogucio je razvoj pojedinih grana poljoprivrede. U poljoprivrednim preduzecima, pojedine organizacione jedinice mogu se specijalizovati za konkretne poslove.Takva specijalizacija moze biti horizontalna ili vertikalna. Horizontalna specijalizacija se odnosi na sirinu proizvodnje, a vertikalna na dubinu.12 Specijalizacija u agraru omogucava vecu produktivnost. Mi smo agrarno nerazvijena zemlja. U prilog cinjenici da su agrarna gazdinstva, nisko specijalizo______________________________________________________________ _
10Prof. dr M.Vujicic, Prof. dr S.DJekic,”Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac 2003. god.,str 138

11 Isto str 139

vana ilustrovano govori I sledece cinjenice: velicina farmi u EU je za 6,5 puta veca od prosecne velicine u Srbiji, dok je u Engleskoj cak 25 puta veca!13 Prosecna velicina farme u EU (prosek) je 18,70 ha, a u Srbiji 2,80 ha, podeljena u nekoliko parcela.14 GRAFIK 1. Distribucija velicine poseda u Srbiji I EU.
DISTRIBUCIJA VELICINE POSEDA U SRBIJI 6% 17% 1 2 3 77%

-do 5 ha)77%) _od 5 do 10 ha (17%) _preko 10 ha (6%)
DISRTIBUCIJ A VELICINE POSEDA U EU

30% 1 57% 13% 2 3

Izvor: Poljporivreda Srbije ka evropskim integracijama”, Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd, novembar, 2006. TABELA 1: Prosecna velicina farme u ha.
BELGIJA DANSKA NEMACKA GRCKA SPANIJA FRANCUSKA IRSKA ITALIJA LUKSEMBURG HOLANDIJA AUSTRIJA PORTUGAL FINSKA SVEDSKA VELIKA BRITANIJA EU-15 SRBIJA 2000 18.8 39.6 30.3 4.5 19.7 38.5 28.2 5.9 39.7 17.7 15.4 8.7 21.7 34.4 70.1 17.5 2.5 2007 22.6 45.8 36.3 4.4 20.3 42,0 31.4 6.1 45.5 20,0 17,0 9.3 23.8 37.8 67.7 18.7 2.5/3.2

IZVOR:Minisrarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd, novembar, 2006.
13Branislav Gulin, “Finansije poljoprivrede Srbije:izazovi I dileme” 14.112005 www.agropress.org 14”Poljporivreda Srbije ka evropskim integracijama”, Minisrarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd, novembar, 2006.

Samo 0,8 odsto gazdinstava ima posed od 15 do 20 hektara, a 0,5 odsto veci od 20 hektara.15 U zemljzma EU prosecan broj goveda po gazdinstvu je tek iznad 20. Najmanje je u Grckoj 5,5, a najvise u Irskoj oko 170. Ako se pogleda proizvodnja mleka u zemljama EU dobija se prosecno po kravi blizu 6.000 litara, a kod nas je to negde oko 1.500 litara.16 Takodje I sledece,75% proizvodjaca mleka isporucuje mlekarama manje od 20 litara mleka dnevno.17 Prema napred navedenom, velicina farmi u srbiji, kao osnova specijalizacije u poljoprivrednoj proizvodnji, a posledicno I u daljoj preradi tih proizvoda, u velikoj meri zaostaje za prosekom evropskih farmi. Iz toga se nedvosmisleno moze zakljuciti da je sgrarni preduzetnik u Srbiji znatno manje efikasan I konkurentan. Zbog malih poljoprivrednih poseda racionalna upotreba mehanizacije I savremeno tehnicko-tehnoloskih resenja je otezana. Sve to prelama se na konkurentnost, produktivnost, ekonomicnost, sto ima za posledicu nespremnost srpskog agrara da se ukljuci u trzisnu utakmicu. Mladi I obrazovani ljudi retko nalaze interes u bavljenju poljoprivredom. Vecini poljoprivredne populacije poljoprivredna proizvodnja predstavlja samo dodatni izvor prihoda. Ukrupnjavanju gazdinstva, specijalizaciju za odredjeni proizvod u znacajnoj meri omogucava komasacija. Ona omogucava stvaranje velikih parcela na kojima je moguce ostvariti, bar u izvesnoj meri, ekonomiju obima, I na taj nacin znacajnu ustedu. To je preduslov stvaranja modernog robnog agrarnog proizvodjaca sa izvoznim programom I znacajnom primenom poslovnih inovacija. Buducnost sa kojom cemo se suociti je ona sa manje poljoprivrednika, vecim gazdinstvima, proizvodnjom koja je vise specijalizovana I fokusirana na zahteve trzista.18

15B.Gulin “Govedarstvo u Srbiji I mogucnost izvoza” www.Agropress.org.yu, Beograd, 5.3.2007 16Isto 17”Strategija razvoja poljoprivrede Srbije”, “Sluzbeni glasnik RS”, br55/05 I 71/05, Vlada RS, Beograd, god., 2007 str 3. 18Isto str 8

3. Znacaj horizontalne I vertikalne integracije u razvoju MSP
Horizontalna proizvodna struktura predstavlja proizvodnu povezanost srodnih linija proizvodnje u okviru iste proizvodne grane.19 Mogucnost za razvoj I formiranje ovakve strukture posledica je koriscenja slicnih tehnolosko-proizvodnih resenja. Sezonski karakter agrarne proizvodnje utice na mogucnost horizontalne specijalizacije, jer se pojedini proizvodni faktori mogu koristitiu proizvodnji razlicitih proizvoda u razlicitim vremenskim periodima. Koristi horizontalne integracije ogledaju se u mogucnosti ekonomski racionalnije proizvodnje. U govedarstvu, kozarstvu ili ovcarstvu moze se povezati proizvodnja grla za priplod I gajenje grla radi proizvodnje mesa. Srodnost proizvodnih linija omogucava zajednicko koriscenje faktora proizvodnje za sve linije proizvodnje. Zajednicki se koriste zemljiste, radna snaga, poljoprivredne masine, reprodukcioni material. Vertikalna proizvodna struktura predstavlja proizvodnu povezanost pojedinih linija proizvodnje koje pripadaju razlicitim proizvodnim granama.20 Jedan od primera takve proizvodnje jeste I povezanost proizvodnje kukuruza I svinjskog mesa. Takodje I proizvodnja stocnog I krmnog bilja povezana je sa proizvodnjom govedjeg mesa I mleka. Na taj nacin biljna proizvodnja predstavlja bazu formiranja vertikalnih integracija u agraru. Nas agrarni sektor nije integrisan nip o vertikali ni po horinzotali. U uslovima socijalisticke privrede logika kapitala nije bila u mogucnosti da racionalno deluje I efikasno alocira postojece faktore proizvodnje.21 Integracija omogucava povecanje efikasnosti I racionalnosti u agrosistemu. Benefiti koje donosi proizvodna integracija izrazavaju se pre svega u fleksibilnosti citave proizvodne structure. Sinergija koja se ostvaruje u ovakvim proizvodnim strukturama omogucava znacenje ustede I racionalizacije. Takva proizvodna struktura je u stanju da svojim poslovanjem konkurise monopolima, pruza mogucnosti znacajnijeg ucesca na inostranim trzistima, brze se prilagodjava promenama na trzistu I u tehnologiji. Strana iskustva u proizvodnoj integraciji ukazuju da se na tom polju mogu postici zavidni rezultati. U tom kontekstu integrisan je model ugovorene proizvodnje koji se primenjuje u agrarno najrazvijenijoj zemlji sveta SAD-u. Ovaj model se moze prezentovati
19Prof dr S. Djekic, “Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003. god., str 132 20 Isto 132 21Pejanovic, R.,Teodorovic, M., Miloradic, J. “Problemi poljoprivrede SR Jugoslavije u tranziciji I neka pozitivna iskustva razvijenih zemalja”, Savez ekonomista Srbije, Beograd 2002 god., str.225.

Konkretno na primeru svinjarstva, upravo zahvaljujuci tom modelu organizacije SAD su od 1985. godine od neto uvoznika postale neto izvoznik svinjskog mesa. Sa vise od 80% proizvodnje pod ugovorom I sa oko 120 vrsta ugovora, americki model se moze preporuciti za zemlje u razvoju koje traze puteve sopstvenog razvoja.22 Vecina americkih svinjarskih farmi je u sastavu velikih ratarskih gazdinstava, sto omogucuje farmerima da ostvare dodatnu korist iz proizvodnje kukuruza soje. Oko 65% proizvodnje svinja u americi pripada farmerima sa dvostrukuim ugovorima, I sa snabdevacima I sa kupcem. Mnogi od ovih proizvodjaca su povezani u grupe sa zajednickim proizvodnim sistemo, jer se sa stadom od nekoliko hiljada krmaca bolje koristi genetska osnova. Najvaznija motivacija za ovaj process je specijalizacija proizvodnje uz koriscenje moderne, ali I skuplje tehnologije. Rezultat procesa vertikalne integracije nije izostao. Danas devet vertikalno integrisanih kompanija agrobiznisa obuhvata million I 350 hiljada krmaca ili 22.9% ukupnog broja krmaca u SAD. Obim ugovorene proizvodnje se naglo siri. U odnosu na podatke iz 1999. godine kada je iznosio oko 65% od ukupno proizvedenih svinja, vec 2003. obim je povecan na 80%.23 Agrarni proizvodjaci u Srbiji trebaju biti stimulisani na razlicite oblike integracija.

4. Mala I srednja preduzeca – pojam I sustina
U literature ne postoji opsteprihvacena definicija koja bi na najbolji I jedinstven nacin odredjivala pojam malih I srednjih preduzeca. U praksi postoje razlicite definicije malih I srednjih preduzeca. Sa pocetkom razvoja trzisnog privredjivanja razvijaju se I razliciti oblici organizovanja preduzeca. U toku tog razvoja preduzeca su pocela da se razlikuju I po svojoj dimenziji, tako da se formirala jasna razlika izmedju malih I srednjih preduzeca sa jedne strane, I velikih preduzeca sa druge strane.24 Razlicite zemlje zakonski razlicito determinisu ove pojmove. Mala I srednja preduzeca su, u istorijskom razvoju trzisnog privredjivanja vecine zemalja, zauzimala sporednu ulogu u odnosu na velika preduzeca I njihov uticaj na razvoj privrede u celini.25 Nas zakonodavac prema Zakonu o racunovodstvu (clan 4.) pravna lica razvrstava u mala, srednja I velika, u zavisnosti od prosecnog br. zaposlenih, ukupnih prihoda I vrednosti imovine na dan sastavljanja izvestaja u poslednjoj poslovnoj godini. Mala I srednja preduzeca, za razliku od velikih preduzeca, imaju izuzetno visok stepen fleksibilnosti, prilagodjavajuci se promenama I zahtevima okruzenja u kome se nalaze, obezbedjujuci sebi ne samo opstanak, vec I adekvatan rast I razvoj. U srednja pravna lica razvrstavaju se ona koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledecih kriterijuma
22Pejanovic,R.,Teodorovic, M., Miloradic, J.”Problemi poljoprivrede SR Jugoslavije u tranziciji I neka pozitivna iskustva razvijenih zemalja”,”Ekonomist”, Savez ekonomista Srbije, Beograd 2002 god.,str 226 23Isto str. 228 24Dr A. Dogandzic, Preduzetnistvo, Ekonomski fakultet, Pristina,2004. god. str. 285 25 Isto str. 285.

1) da je prosecan broj zaposlenih od 50-250, 2) da je godisnji ukupni prihod od 2.500.000-10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, 3) da je prosecna vrednost imovine od 1.000.000-5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.26 Pravna lica koja imaju nize iznose u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma, razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica koja imaju vece iznose razvrstavaju se u velika pravna lica. U literature postoje razlicite podele malih I srednjih preduzeca ali najadekvatnija podela sa aspekta preduzetnistva je na: - tradicionalna -subkontraktorska i -savremena mala I srednja preduzeca.27 EU na sledeci nacin definise mala I srednja preduzeca: TABELA 2: Klasifikacija preduzeca u EU prema velicini; Kriterij Br.zaposlenih Bilans stanja ili Bilans uspeha Mikro <10 Malo <50 <7mil eura <5 mil eura Srednje <250 <40mil eura <27mil eura

Ne vise od 25% kapitala ili prava glasa koja Nezavisnost dolaze od preduzeca koja nisu MPS Izvor: Sasa Petkovic, “Aktivnosti Evropske Unije za mala I srednja preduzeca”, “Preduzetnik” Banja Luka, Jul/Avgust 2007. god., str. 52 Vidimo da evropska unija drugacije klasifikuje mala I srednja preduzeca. Naime, postoji kategorija mikro preduzeca sa prosecnim brojem zaposlenih manje od 10. U izvestaju o malim I srednjim preduzecima I preduzetnistvu 2007. goine, kao referentnom izvestaju Vlade Republike Srbije, u funkciji kvalitetnijeg poredjenja nivoa razvijenosti I uticaja sektora MPS na privredna kretanja u Srbiji sa zemljama EU, iako su prema zakonu o racunovodstvu preduzeca podeljena namala, srednja I velika, Republicki zavod za razvoj, u okviru kategorije malih preduzeca izdvojio je mikro preduzeca prema sledecim kriterijumima:28
26”Zakon o racunovodstvu I reviziji” “Sl. List SRJ” br. 71/2003 27 Dr A. Dogandzic, Preduzetnistvo, Ekonomski fakultet, Pristina, str. 286. 28”Izvestaj o malim I srednjim preduzecima I preduzetnistvu 2004.”, Min.privrede, Rep. zavod za razvoj, Rep. agencija za razvoj MSPP,Beograd 2004. god. str.2

• Prosecan br. zaposlenih do 9 • Godisnji ukupan prihod do 40 miliona dinara • Prosecna vrednost imovine do 15 miliona dinara Ovo mogu biti korisni kriterijumi poredjenja sektora MSP u Srbiji I EU,iako oni zakonom nisu predvidjeni. Postoje razlicite pravne forme malih I srednjih preduzica. Zakonomoprivrednim drustvima izdvajaju se sledece pravne forme privrednih drustava:29 1. 2. 3. 4. Ortacko drustvo Komanditno drustvo Drustvo s ogranicenom odgovornoscu Akcionarsko drustvo (zatvoreno I otvoreno)

PREDUZETNIK Preduzetnik je licnost koja je preduzimljiva I naravno inovativna.30 To je fizicko lice koje je registrovano I koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci I umetnicke I zanatske I poslove domace radinosti.

5. Znacaj malih I srednjih preduzeca I preduzetnistva u agraru u funkciji razvoja privrede
Mala I srednja preduzeca u razvijenim trzisnim ekonomijama predstavljaju globalno znacajnu ekonomsku snagu koja doprinosi zaposljavanju, stvaranju I povecanju dobitka, fleksibilnosti ekonomije I prilagodjavanju brzim tehnoloskim I trzisnim promenama, uravnotezenosti I povecanoj efikasnosti ekonomskog razvoja.30 Malo preduzece osniva pojedinac – preduzetnik koji je istovremeno I vlasnik I menadzer preduzeca. Mala I srednja preduzeca I preduzetnici, neosporno, predstavljaju okosnicu sadasnjeg I buduceg razvoja Srbije. Poznato je da MSP, u zemljama EU, cine vise od 95% privrednih subjekata I da obezbedjuju 60-70% radnih mesta.31 Ukratko receno, sector MSP predstavlja jezgro dinamike savremenih privreda. Znacajno mesto I jacanje uloge MSP u razvijenim zemljama jedna je od vrlo bitnih strukturnih promena, posebno izrazena u sedamdesetim I osamdesetim godinama. Struktura privreda najrazvijenijih zemalja jasno ukazuje da se _____________________________________________________________
29www.kombeg.org.yu 30Dr P. Petrovic, “Mala preduzeca – osnov adaptibilne strategije izvoza” ,”Poslovna politika”, Beograd, 1999. god, str. 8

31Mr G. Lazic-Rasovic “Institucionalna nefinansijska podrska u funkciji razvoja sektora MSSP u Srbiji”, “Poslovna politika”, Beograd, februar 2006. god., str 22

jednostranim razvojem velikih preduzeca ne moze stvoriti optimalna privredna srtuktura. U malim I srednjim preduzecima dolazi do jaceg izrazaja preduzetnicka inicijativa, profitabilnosti ulaganja, inovativnost, kreativnost I trzisna fleksibilnost. Zbog mogucnosti da se brzo prilagodjavaju zahtevima trzista, MSP imaju konkurentsku prednost u odnosu na velike poslovne sisteme.32 Ona ispoljavaju visi nivo adaptibilnosti u odnosu na faze konjukturnog ciklusa. Znacaj malih I srednjih preduzeca ogleda se, u jednostavnoj formi organizaciji koja omogucuje fleksibilnost I brzinu odlucivanja. Mala I srednja preduzeca imaju ogromnu ulogu u privrednom razvoju, jer preduzetnici koriste inovacije da razbiju postojece monopolisticke structure, odnosno efikasno pokrivaju odredjene trzisne nise. Dugorocni trendovi razvoja malog biznisa u svetu pokazuju tendencije stalnog uspona, zahvaljujuci, izmedju ostalog, cvrstoj vezi izmedju preduzetnistva I privatne svojine, snaznoj podrsci drzave, specijalizovanih drzavnih institucija I nevladinih organizacija.33 Agrarno preduzece je vazan subject privredjivanja u nasoj agroprivredi, odnosno u primarnoj poljoprivrednoj industriji.34 Ucesce agrokompleksa u drustvenom proizvodu krece se od 35-40%, sama ta cinjenica govori u prilog tome da mala I srednja preduzeca u agraru predstavljaju vrlo vazan segment razvoja Srbije. Osnovni subjekt u agraru Srbije su porodicna gazdinstva, poljoprivredna preduzeca koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, poljoprivredne korporacije koje vrse I preradu poljoprivrednih proizvoda. Preduzetnicki potencijal u agraru Srbije postoji. Veliki broj nezaposlenih lica spreman je da se ukljuci u privatan biznis, neki od njih u oblast agrara. Kriza I delimicni kolaps velikih I srednjih drustvenih I novoprivatizovanih firmi, doprineli su da mnogi pojedinci ili organizovani timivi udju u sektor malih I srednjih preduzeca u oblasti agrara. Osnivanje malih I srednjih preduzeca u mnogim zemljama u tranziciji obezbedilo je uz malo ulaganja znatnu apsorpciju viska radne snage iz preduzeca koja su prestala da rade. Savremene tendencije razvoja privreda razvijenih zemalja idu na ruku razvoju malih I srednjih preduzeca. Bez razmaha novog biznisa nema rasta prihoda, zaposlenosti I jacanja izvozne konkurencije.Razvoj preduzetnistva malih I srednjih preduzeca u agraru u funkciji razvoja citave privrede treba da doprinese: razvoju agro privrede, kroz veci stepen finalizacije; uvodjenju; razvoju obnovljenih izvora jeftine energije I ekoloske
32Prof. dr Snezana Djekic “Mali I srednji biznis – kljucni elementi razvoja agrarne proizvodnje Srbije” “Ekonomske teme”, Nis, 2003. god., str 32

33Prof. dr M. Ilic, “Industrijski menadzment”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2006. str 229 34Prof. dr R.Pejanovic, prof. dr N. Tica “Putevi izlaska iz krize agrarnog preduzeca”, “Poslovna politika”, Beograd, 2005. god., str 15

proizvodnje; vecem zaposljavanju; revitalizaciji sela; boljoj ponudi na domacem trzistu (smanjenje uvoza) I povecanju izvoza.35 Razvoj malih I srednjih preduzeca sastavni je kljucni element restrukturiranja agrara Srbije I izlaska agrara iz lavirinta problema. Ova preduzeca imaju prioritetan znacaj ne samo za lokalnu privredu I jacanje multifunkcionalnosti ruralnih podrucja, vec I za inteziviranje agrarne proizvodnje na nacionalnom nivou.36 Za razvoj malih I srednjih preduzeca u agraru neophodna je efikasna institucionalna pomoc, infrastruktura, jeftine transportne komunikacije, pristup internetu, edukacija itd. Primena trzisnog nacina poslovanaja, primena savremene tehnologije, povecanje produktivnosti, povecanje asortimana izvoznih agrarnih proizvoda neki su od benefita malih I srednjih preduzeca.

6. Prednosti I nedostaci malih I srednjih preduzeca
Povecanje ucesca malih I srednjih preduzeca u strukturi privrede visoko razvijenih zemalja ukazuje na odredjene ekonomske prednosti I nedostatke koje proizilaze iz njihovih ekonomskih karakteristika. Deklarativno opredeljenje drzave za razvoj sektora MSP moze da se prevede u fakticku realizaciju samo imajuci u vidu odredjenje prednosti I nedostatke malih I srednjih preduzeca. Osnovna odlika malih I srednjih preduzeca, fleksibilnost I adaptibilnost, koli predstavljaju najvitalniji segment svake privrede, moze pozitivno uticati na izmenu privredne structure.37 U savremenim uslovima mala privreda (small business) inherentno pretpostavlja trzisni nacin privredjivanja. MSP su otpornija na delovanja spoljnih faktora sto pruza dodatne podsticaje za njihov dalji razvoj. Najvaznije prednosti malih preduzeca u odnosu na velika su:38 • Mali broj zaposlenih I efikasno fleksibilno koriscenje zaposlene radne snage • Efikasnije koriscenje materijalnih I proizvodnih resursa
35Isto str. 19 36Prof. dr Snezana DJekic “Mali biznis – kljucni element razvoja agrarne proizvodnje Srbije” “Ekonomske teme”, Nis, 2003. god. str 32

37Dr P.Petrovic, “Mala preduzeca – osnov adaptibilne strategije izvoza”, “Poslovna politika”, Beograd, 1999. god, str. 8 38Prof. dr M.Ilic, “Industrijski menadzment”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2006. god., str 231

• Veca fleksibilnost I dinamicnost u odnosu na podsticaje koji dolaze sa trzista • Veca prilagodljivost na trzisne I tehnoloske promene podsticana je razvojem inovativne aktivnosti, spremnoscu za prihvatanjem inovacija • Motivi za rad I ostvareni rezultat veci su kod vlasnika malih firmi, nego kod menadzera velikih • Vecom specijalizacijom, brzim tehnoloskim promenama I primenom savremenih metoda upravljanja obezbedjuju vecu konkurentnost na domacem I inostranom trzistu • Smanjuje se potreba za uvozom • Cesto koriste nus proizvode velikih firmi I time smanjuje zagadjenje • Obezbedjuju samozaposljavanje clanova porodice I angazovanje sopstvenih sredstava • Apsorbujuci radnu snagu otpustenu usled modernizacije I automatizacije, doprinose brzem razvoju, strukturnim promenama I prilagodjavanjima velikih kompanija • Smanjujuci stepen nezaposlenosti ublazavaju socijalne napetosti • Ne dovode do velikih socijalnih potresa usled bankrotstva ili likvidacije Mala I srednja preduzeca po svojim ekonomskim karakteristikama imaju izvesna ogranicenja I nedostatke. U formulisanju I delovanju afirmacije sektora malih I srednjih preduzeca treba biti svestan tih nedostataka. Nedostaci malih I srednjih preduzeca su:39 • Pristup eksternim izvorima finansiranja je najcesce ogranicen zbog povecane zavisnosti od finansijskih institucija ili mogucnosti gibljenja ekonomske samostalnosti • Manja postojanost, u odnosu na velika peduzeca smanjuje mogucnost pristupa kreditima namenjenim rizicnim ulaganjuma • Mala I srednja preduzeca tesko mogu da podnesu postojanje raznih monopolskih struktura I preterano administriranje (teret troskova administracije po zaposlenom u malim I srednjim preduzecima je za cak 20 puta veci nego u velikim, sto ugrozava njihovu konkurentnost).40 • Nedostatak menadzerskih znanja I iskustva, nedovoljno poznavanje menadzmenta, finansija, marketinga, pravnih propisa, racunovodstva itd.

• U zemljama u tranziciji cesto se pribegava zaposljavanju radnika na crno • Nedostatak razvojnih motive. Pretezan deo MSP nema pretenzije da se razvija. Racuna se da u svetu samo 10% MSP pribegava dugorocnom planiranju. • Mali uticaj na dobavljace • Mala traznja

39Prof. dr M. Ilic, “Industrijski menadzment”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003., str 232 40Dr P. Petrovic, “Mala preduzeca – osnov adaptibilnosti strategije izvoza’, ‘Poslovna politika”, Beograd, 1999. god, str. 9

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->