Osnovne pretpostavke i tendencije razvoja

agro mps i preduzetnistva

1.Agrarno razvoja malih i srednjih preduzeca u agraru

preduzetnistvo – osnovni preduslov
Razvoj preduzetnistva u agrobiznisu ima izvaredne mogucnosti, kako
u primarnoj proizvodnji, tako i prehrambenoj industriji, kao I u pratecim
granama koje su vezane za tzv. ruralni razvoj. Preduzetnistvo, kao slobodna
inicijativa, osnova je opstanka porodicnih gazdinstava u savremenim uslovima
privredjivanja.

Po ugledu na razvijene zemlje, preduzetnistvo i u nas treba da postane nova

razvojna filozofija. Sve institucije sistema treba da budu u funkciji stvaranja
uslova i ambijenta za biznis i preduzetnistvo.1 Agrarno preduzece je vazan
subject privredjivanja u nasoj agroprivredi, odnosno u primarnoj
poljoprivrednoj proizvodnji I prehrambenoj industriji. U naucnoj I strucnoj
javnosti Srbije preovladava misljenje da u agrarnom sektoru postojeznacajni
potencijali razvoja I izazova. Poslednjih godina ucesce poljoprivrede u
ukupnom drustvenom proizvodu krece se od 20-25% (ucesce agrokompleksa
od 35-40%).2
U agraru Srbije je prisutno vise malih nego srednjih preduzeca. Krah
nekadasnjih giganata (zbog njihove ukupne nefunkcionalnosti I pogresno
vodjene I nedosledne nacionalne agrarne politike) doveo je do toga da
aktuelni razvoj agrara u srediste paznje postavlja mali I srednji biznis. Danas
su osnovni subject u agraru porodicna gazdinstva, poljoprivredna preduzeca
koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, poljoprivredne korporacije koje
vrse preradu poljoprivrednih proizvoda I poljoprivredne zadruge.3 Agrarna
proizvodnja, kojuprati visoki stepen rizika, mora da u 21. veku sledi drugaciju
strategiju u predhodnom periodu. Nekadasnji autarhicni uslovi poslovanja
ustupaju mesto uslovima na koje ce itekako uticaj imati proces globalizacije.
To namece potrebu strukturnih prilagodjavanja I sirenja preduzetnicke
inicijative u agraru Srbije.

U Srbiji, narocito u njenom sredisnjem delu, dominantna su sitna porodicna

gazdinstva sa svastarskom proizvodnjom u osnovi. Mali broj tih gazdinstava
ima

1Prof.dr R. Pejanovic, prof. dr N. Tica ,”Putevi izlaska iz krize agrarnog preduzeca”,”Poslovna

politika”,Beograd,2005.god.,str.19

2Mr Vesna Parausic “Kreditiranje poljoprivrednih proizvodjaca u Srbiji”, “Poslovna politika”, Beograd, 2005. god., str.17

3Prof. dr Snezana DJekic “Mali I srednji biznis-kljucni elementi razvoja agrarne proizvodnje Srbije” “Ekonomske teme”,
Nis, 2003. god., str 27
preduzetnicki karakter. Razvoj kooperativnih odnosa izmedju malih I srednjih
preduzeca I gazdinstava zemljoradnika uslovice razvoj preduzetnickog
ponasanja zemljoradnika.
Zbog znacaja preduzetnistva za pazvoj privrede, namece se pitanje sta je u
stvari preduzetnistvo. Postoje sire ili uze, jednostavnije ili kompleksnije
definicije preduzetnistva.
Preduzetnistvo je jako heterogena I kompleksna smesa pronicljivosti,
sposobnosti privredjivanja ili cak slutnji buducih dogadjanja, spremnosti za
prihvatanje neobicnih I nekonvencionalnih ideja, hrabrosti I upornosti I drugih
prirodnih darova , s druge strane ono je plod nekih povoljnih ambijentalnih
okolnosti, dobrim delom vezanih za faktore I konstelacije koje umanjuju
neizvesnost.4
Preduzetnik moze biti kako pojedinac tako I grupa ljudi koji iskazuju
inicijative I kreativnu sposobnost. Odluke koje preduzetnici donose treba da
obezbede efikasnost poslovanja konkretnog subjekta u poljoprivrednoj
proizvodnji I ublaze uticaj ogranicavajucih faktora.5 Preduzetnistvo ima
ogroman znacaj u razvijenim zemljama.

Preduzetnickom ponasanje porodnicih gazdinstva doprinosi podizanju stepena

njihove vitalnosti. Porodicna gazdinstva koja usvajaju preduzetnicki nacin
poslovanja su sposobna da investiraju u prosirenje proizvodnje I obezbede
maksimizaciju efikasnosti investicija. Takvo poslovanje porodicnih
gazdinstava usmereno je na trziste I trzisnu valorizaciju efekata njihovog
poslovanja. Tradicionalna gazdinstva, koja si orjentisana ka svastarskoj
proizvodnji na sitnim parcelama uz malu upotrebu mehanizacije, nemaju
izgleda za uspeh.
U nasoj zemlji, svest o potrebi za razvojem preduzetnistva sazreva sa talasom
privatizacije I procesom restrukturiranja. Postoji veliki broj destimulativnih
faktora koji negativno uticu na razvoj preduzetnistva u nasoj zemlji. Jedan od
najbitnijih faktora je odsustvo preduzetnicke klime I invetivnosti, kao
posledica visedecenijskog odsustva trzisnog nacina privredjivanja. O
dugorocnom zaposljavanju preduzetnistva u poljoprivredi govori I podatak da
I pored ucesca od 20% u drustvenom proizvodu, investicije u poljoprivrednu
proizvodnju, oko 7% ukupnih investicija u privredi Srbije.6

Preduzetnicka filozofija I uspeh njene primene u agraru u znacajnoj meri

uslovljava postojanje preduzetnicke klime. “Nju karakterise prisustvo
razvijenog trzista hrane I konkurencija.7
4Prof. dr LJ. Madzar “Izvorista preduzetnistva u preobrazenoj Srbiji”,www.yurope.com/republika, 2002
5Prof. dr M. Vujicic, prof. dr S Djekic, “Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003.
god.,str 140
6Mr V.Parausic “Kreditiranje poljoprivrednih proizvodjaca u Srbiji”, “Poslovna politika”,Beograd 2005.
7Prof. dr M. Vujicic, prof. dr S. Djekic, “Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003.
god., str 141.
Odsustvo trzista I prisustvo monopola u agraru izazivaju destrukciju
preduzetnickog nacina poslovanja, koce inventivne procese I projekte I u
krajnjoj liniji negativno deluju na ukupni privredni razvoj. Razvoj
preduzetnistva, zasnovanog na razvijenom trzistu hrane I konkurenciji,
omogicava povecanje produktivnosti u agro kompleksu sto deluje na rast
konkurentnosti naseg agrara u svetskoj trgovini.

Znacaj preduzetnistva ogleda se I u tome sto obuhvata I inovacije razlicitog

karaktera koje uticu na promene u procesu proizvodnje I u njenoj strukturi.
Pod uticajem inovacija poboljsavaju se ekonomski rezultati u poljoprivrednoj
proizvodnji, a ostvaruje se I konkurentska prednost na trzistu, pa su one
istovremeno I izvor profita za preduzetnike. Inovacije uticu na povecanje
produktivnosti rada, smanjenje troskova proizvodnje I ostvarenje maksimalne
iskoriscenosti svih agregatnih resursa.8 Ostvarenje efikasnosti poslovanja
preduzetnika deluje na prihvatanja daljih inovacija.

Uspeh prihvatanja preduzetnistva kao nove filozofije u znacajnoj meri zavisi

od uslova privredjivanja u zemlji. Sistemski pristup promociji I afirmaciji
preduzetnicke filozofije uz postojanje adekvatne privredno politicke klime
(trzista I konkurencije) kao I zakonskih resenja mogle bi da dovedu do
rezultata. Znaci, stabilni uslovi privredjivanja su preduslov razvoja
preduzetnistva. Dosadasnje ceste promene u oblasti privrednog abijenta nisu
omogucile brz razvoj preduzetnistva u Srbiji. Znacajna prpreka razvoju
preduzetnistva predstavlja I nedostatak finansijskih sredstava, koja bi
omogucila razvoj preduzetnistva. Poslovanje I koriscenje sopstvenih resursa
od strane preduzetnika nosi odredjeni rizik. Zbog toga je neophodno razvoj
agrarnog preduzetnistva stimulisati merama poreske, kreditne, politike cena I
sl.

Preduzetnicka aktivnost nosi odredjenu dozu rizika. Preduzetnik treba da bude

u stanju da prepozna taj rizik. Da bi to uspeo mora da bude informisan preko
raznih seminara, savetovanja I sl. Prema tome razvoj preduzetnistva se moze
afirmisati I indirektnim, ne iskljucivo finansijskim sredstvima.

Poljoprivredni proizvodjac postaje preduzetnik I njegov profit ili gibitak ce

zavisiti od mudrosti njegovih sopstvenih odluka.9

8 Isto str. 141

9 “Strategija razvoja poljoprivrede Srbije”, “Sluzbeni glasnik RS”, br 55/05, Vlada RS, Beograd god. 2005 str.3.
2. Specijalizacija – preduslov razvoja malog biznisa u agraru

Specijalizacija agrarne proizvodnje doprinosi povecanju poljoprivredne

proizvodnje I produktivnosti obradivih povrsina I poljoprivrednog rada.10
Specijalizacija agrarne proizvodnje je neophodna u savremenim uslovima.
Gazdinstva, odnosno, agrarni proizvodjaci koji se bave svastarskom
proizvodnjom nisu dovoljno efikasna I konkurentna u trzisnoj utakmici.
Specijalizacijom poljoprivredne proizvodnje se omogucava maksimalno
iskoriscavanje poljoprivrednih kapaciteta. Nova, preduzetnicka preduzeca u
agrobiznisu su u velikoj meri specijalizovana.
Znacajan uticaj na ostvarivanje specijalizacije ima agrarna politika.
Nestabilna I nekonzistentna agrarna politika ne pruza dovoljno sigurnosti
agrarnim proizvidjacima da se specijalizuju u proizvodnji jednog proizvoda.
To je upravo slucaj I sa agrarnom politikom Srbije u proslom periodu.
Moguca je specijalizacija citavih regiona za proizvodnju odredjenih
proizvoda. Specijalizacija u agrobiznisu se pre svega vrsi u skladu sa
komparativnim prednostima za proizvodnju odredjenog agro proizvoda
pojedinih regiona.

Komparativne prednosti na bazi geoklimatskih karakteristika osnova su za

usmeravanje poljoprivredne proizvodnje ka rentabilnim proizvodima.11
Takodje I drugi faktori uticu na to u kom smeru I u kojoj meri ce se agrarni
proizvidjac odluciti u specijalizaciji. To sun a primer: cene I mogucnosti
nabavke inputa, blizina trzista, razvijenost infrastructure, mogucnosti
ostvarivanja ekoloskih standarda I standarda kvaliteta, mogucnosti
kreditiranja,dostupnost tehnoloskih procesa itd.
Pozitivna iskustva razvijenih zemalja vazan su putokaz razvoju agrara u
zemljama u razvoju.Svoj doprinos razvoju I afirmaciji specijalizacije u
agrarnoj proizvodnji dala je I proizvodnja u kooperaciji koja je obuhvatila
biljnu I stocarsku proizvodnju. Koriscenje savremenih tehnoloskih dostignuca
u agraru, kao posledica specijalizacije, omogucio je razvoj pojedinih grana
poljoprivrede.

U poljoprivrednim preduzecima, pojedine organizacione jedinice mogu se

specijalizovati za konkretne poslove.Takva specijalizacija moze biti
horizontalna ili vertikalna. Horizontalna specijalizacija se odnosi na sirinu
proizvodnje, a vertikalna na dubinu.12
Specijalizacija u agraru omogucava vecu produktivnost. Mi smo agrarno
nerazvijena zemlja. U prilog cinjenici da su agrarna gazdinstva, nisko
specijalizo-
______________________________________________________________
_
10Prof. dr M.Vujicic, Prof. dr S.DJekic,”Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac
2003. god.,str 138
11 Isto str 139

vana ilustrovano govori I sledece cinjenice: velicina farmi u EU je za 6,5 puta

veca od prosecne velicine u Srbiji, dok je u Engleskoj cak 25 puta veca!13
Prosecna velicina farme u EU (prosek) je 18,70 ha, a u Srbiji 2,80 ha,
podeljena u nekoliko parcela.14
GRAFIK 1. Distribucija velicine poseda u Srbiji I EU.
DISTRIBUCIJA VELICINE POSEDA U SRBIJI

6%
17%
1
2
3 -do 5 ha)77%)
77% _od 5 do 10 ha (17%)
_preko 10 ha (6%)
DISRTIBUCIJ A VELICINE POSEDA U EU

30%
1
2
57%
3
13%

Izvor: Poljporivreda Srbije ka evropskim integracijama”, Ministarstvo

poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd, novembar, 2006.

TABELA 1: Prosecna velicina farme u ha.

2000 2007
BELGIJA 18.8 22.6
DANSKA 39.6 45.8
NEMACKA 30.3 36.3
GRCKA 4.5 4.4
SPANIJA 19.7 20.3
FRANCUSKA 38.5 42,0
IRSKA 28.2 31.4
ITALIJA 5.9 6.1
LUKSEMBURG 39.7 45.5
HOLANDIJA 17.7 20,0
AUSTRIJA 15.4 17,0
PORTUGAL 8.7 9.3
FINSKA 21.7 23.8
SVEDSKA 34.4 37.8
VELIKA BRITANIJA 70.1 67.7
EU-15 17.5 18.7
SRBIJA 2.5 2.5/3.2
IZVOR:Minisrarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd,
novembar, 2006.

13Branislav Gulin, “Finansije poljoprivrede Srbije:izazovi I dileme” 14.112005 www.agropress.org

14”Poljporivreda Srbije ka evropskim integracijama”, Minisrarstvo poljoprivrede, sumarstva I vodoprivrede, Beograd,
novembar, 2006.
Samo 0,8 odsto gazdinstava ima posed od 15 do 20 hektara, a 0,5 odsto
veci od 20 hektara.15 U zemljzma EU prosecan broj goveda po gazdinstvu
je tek iznad 20. Najmanje je u Grckoj 5,5, a najvise u Irskoj oko 170. Ako
se pogleda proizvodnja mleka u zemljama EU dobija se prosecno po kravi
blizu 6.000 litara, a kod nas je to negde oko 1.500 litara.16 Takodje I
sledece,75% proizvodjaca mleka isporucuje mlekarama manje od 20 litara
mleka dnevno.17

Prema napred navedenom, velicina farmi u srbiji, kao osnova

specijalizacije u poljoprivrednoj proizvodnji, a posledicno I u daljoj
preradi tih proizvoda, u velikoj meri zaostaje za prosekom evropskih farmi.
Iz toga se nedvosmisleno moze zakljuciti da je sgrarni preduzetnik u Srbiji
znatno manje efikasan I konkurentan. Zbog malih poljoprivrednih poseda
racionalna upotreba mehanizacije I savremeno tehnicko-tehnoloskih
resenja je otezana.

Sve to prelama se na konkurentnost, produktivnost, ekonomicnost, sto ima

za posledicu nespremnost srpskog agrara da se ukljuci u trzisnu utakmicu.
Mladi I obrazovani ljudi retko nalaze interes u bavljenju poljoprivredom.
Vecini poljoprivredne populacije poljoprivredna proizvodnja predstavlja
samo dodatni izvor prihoda.

Ukrupnjavanju gazdinstva, specijalizaciju za odredjeni proizvod u

znacajnoj meri omogucava komasacija. Ona omogucava stvaranje velikih
parcela na kojima je moguce ostvariti, bar u izvesnoj meri, ekonomiju
obima, I na taj nacin znacajnu ustedu. To je preduslov stvaranja modernog
robnog agrarnog proizvodjaca sa izvoznim programom I znacajnom
primenom poslovnih inovacija.

Buducnost sa kojom cemo se suociti je ona sa manje poljoprivrednika,

vecim gazdinstvima, proizvodnjom koja je vise specijalizovana I
fokusirana na zahteve trzista.18

15B.Gulin “Govedarstvo u Srbiji I mogucnost izvoza” www.Agropress.org.yu, Beograd, 5.3.2007

16Isto
17”Strategija razvoja poljoprivrede Srbije”, “Sluzbeni glasnik RS”, br55/05 I 71/05, Vlada RS, Beograd, god., 2007 str
3.
18Isto str 8
3. Znacaj horizontalne I vertikalne integracije u razvoju MSP

Horizontalna proizvodna struktura predstavlja proizvodnu povezanost

srodnih linija proizvodnje u okviru iste proizvodne grane.19

Mogucnost za razvoj I formiranje ovakve strukture posledica je koriscenja

slicnih tehnolosko-proizvodnih resenja. Sezonski karakter agrarne
proizvodnje utice na mogucnost horizontalne specijalizacije, jer se pojedini
proizvodni faktori mogu koristitiu proizvodnji razlicitih proizvoda u
razlicitim vremenskim periodima. Koristi horizontalne integracije ogledaju
se u mogucnosti ekonomski racionalnije proizvodnje. U govedarstvu,
kozarstvu ili ovcarstvu moze se povezati proizvodnja grla za priplod I
gajenje grla radi proizvodnje mesa. Srodnost proizvodnih linija omogucava
zajednicko koriscenje faktora proizvodnje za sve linije proizvodnje.
Zajednicki se koriste zemljiste, radna snaga, poljoprivredne masine,
reprodukcioni material.
Vertikalna proizvodna struktura predstavlja proizvodnu povezanost
pojedinih linija proizvodnje koje pripadaju razlicitim proizvodnim
granama.20
Jedan od primera takve proizvodnje jeste I povezanost proizvodnje
kukuruza I svinjskog mesa. Takodje I proizvodnja stocnog I krmnog bilja
povezana je sa proizvodnjom govedjeg mesa I mleka. Na taj nacin biljna
proizvodnja predstavlja bazu formiranja vertikalnih integracija u agraru.

Nas agrarni sektor nije integrisan nip o vertikali ni po horinzotali. U

uslovima socijalisticke privrede logika kapitala nije bila u mogucnosti da
racionalno deluje I efikasno alocira postojece faktore proizvodnje.21

Integracija omogucava povecanje efikasnosti I racionalnosti u agrosistemu.

Benefiti koje donosi proizvodna integracija izrazavaju se pre svega u
fleksibilnosti citave proizvodne structure. Sinergija koja se ostvaruje u
ovakvim proizvodnim strukturama omogucava znacenje ustede I
racionalizacije. Takva proizvodna struktura je u stanju da svojim
poslovanjem konkurise monopolima, pruza mogucnosti znacajnijeg ucesca
na inostranim trzistima, brze se prilagodjava promenama na trzistu I u
tehnologiji. Strana iskustva u proizvodnoj integraciji ukazuju da se na tom
polju mogu postici zavidni rezultati. U tom kontekstu integrisan je model
ugovorene proizvodnje koji se primenjuje u agrarno najrazvijenijoj zemlji
sveta SAD-u. Ovaj model se moze prezentovati

19Prof dr S. Djekic, “Agrobiznis system, upravljanje, razvoj”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003. god., str 132
20 Isto 132
21Pejanovic, R.,Teodorovic, M., Miloradic, J. “Problemi poljoprivrede SR Jugoslavije u tranziciji I neka pozitivna
iskustva razvijenih zemalja”, Savez ekonomista Srbije, Beograd 2002 god., str.225.
Konkretno na primeru svinjarstva, upravo zahvaljujuci tom modelu
organizacije SAD su od 1985. godine od neto uvoznika postale neto
izvoznik svinjskog mesa. Sa vise od 80% proizvodnje pod ugovorom I sa
oko 120 vrsta ugovora, americki model se moze preporuciti za zemlje u
razvoju koje traze puteve sopstvenog razvoja.22 Vecina americkih svinjarskih
farmi je u sastavu velikih ratarskih gazdinstava, sto omogucuje farmerima da
ostvare dodatnu korist iz proizvodnje kukuruza soje. Oko 65% proizvodnje
svinja u americi pripada farmerima sa dvostrukuim ugovorima, I sa
snabdevacima I sa kupcem. Mnogi od ovih proizvodjaca su povezani u
grupe sa zajednickim proizvodnim sistemo, jer se sa stadom od nekoliko
hiljada krmaca bolje koristi genetska osnova. Najvaznija motivacija za ovaj
process je specijalizacija proizvodnje uz koriscenje moderne, ali I skuplje
tehnologije. Rezultat procesa vertikalne integracije nije izostao. Danas devet
vertikalno integrisanih kompanija agrobiznisa obuhvata million I 350 hiljada
krmaca ili 22.9% ukupnog broja krmaca u SAD. Obim ugovorene
proizvodnje se naglo siri. U odnosu na podatke iz 1999. godine kada je
iznosio oko 65% od ukupno proizvedenih svinja, vec 2003. obim je povecan
na 80%.23 Agrarni proizvodjaci u Srbiji trebaju biti stimulisani na razlicite
oblike integracija.

4. Mala I srednja preduzeca – pojam I sustina

U literature ne postoji opsteprihvacena definicija koja bi na najbolji I
jedinstven nacin odredjivala pojam malih I srednjih preduzeca. U praksi
postoje razlicite definicije malih I srednjih preduzeca. Sa pocetkom razvoja
trzisnog privredjivanja razvijaju se I razliciti oblici organizovanja preduzeca.
U toku tog razvoja preduzeca su pocela da se razlikuju I po svojoj dimenziji,
tako da se formirala jasna razlika izmedju malih I srednjih preduzeca sa
jedne strane, I velikih preduzeca sa druge strane.24 Razlicite zemlje zakonski
razlicito determinisu ove pojmove. Mala I srednja preduzeca su, u
istorijskom razvoju trzisnog privredjivanja vecine zemalja, zauzimala
sporednu ulogu u odnosu na velika preduzeca I njihov uticaj na razvoj
privrede u celini.25 Nas zakonodavac prema Zakonu o racunovodstvu (clan
4.) pravna lica razvrstava u mala, srednja I velika, u zavisnosti od prosecnog
br. zaposlenih, ukupnih prihoda I vrednosti imovine na dan sastavljanja
izvestaja u poslednjoj poslovnoj godini. Mala I srednja preduzeca, za razliku
od velikih preduzeca, imaju izuzetno visok stepen fleksibilnosti,
prilagodjavajuci se promenama I zahtevima okruzenja u kome se nalaze,
obezbedjujuci sebi ne samo opstanak, vec I adekvatan rast I razvoj.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona koja na dan sastavljanja
finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledecih kriterijuma
22Pejanovic,R.,Teodorovic, M., Miloradic, J.”Problemi poljoprivrede SR Jugoslavije u tranziciji I neka pozitivna
iskustva razvijenih zemalja”,”Ekonomist”, Savez ekonomista Srbije, Beograd 2002 god.,str 226
23Isto str. 228
24Dr A. Dogandzic, Preduzetnistvo, Ekonomski fakultet, Pristina,2004. god. str. 285
25 Isto str. 285.
1) da je prosecan broj zaposlenih od 50-250,
2) da je godisnji ukupni prihod od 2.500.000-10.000.000 evra u
dinarskoj
protivvrednosti,
3) da je prosecna vrednost imovine od 1.000.000-5.000.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti.26
Pravna lica koja imaju nize iznose u pokazateljima kod najmanje dva od
navedenih kriterijuma, razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica koja
imaju vece iznose razvrstavaju se u velika pravna lica.
U literature postoje razlicite podele malih I srednjih preduzeca ali
najadekvatnija podela sa aspekta preduzetnistva je na:
- tradicionalna
-subkontraktorska i
-savremena mala I srednja preduzeca.27
EU na sledeci nacin definise mala I srednja preduzeca:
TABELA 2: Klasifikacija preduzeca u EU prema velicini;
Kriterij Mikro Malo Srednje
Br.zaposlenih <10 <50 <250

Bilans stanja ili <7mil eura <40mil eura

Bilans uspeha - <5 mil eura <27mil eura

Ne vise od 25%
kapitala ili prava
Nezavisnost - glasa koja
dolaze od
preduzeca koja
nisu MPS
Izvor: Sasa Petkovic, “Aktivnosti Evropske Unije za mala I srednja
preduzeca”, “Preduzetnik” Banja Luka, Jul/Avgust 2007. god., str. 52
Vidimo da evropska unija drugacije klasifikuje mala I srednja preduzeca.
Naime, postoji kategorija mikro preduzeca sa prosecnim brojem zaposlenih
manje od 10. U izvestaju o malim I srednjim preduzecima I preduzetnistvu
2007. goine, kao referentnom izvestaju Vlade Republike Srbije, u funkciji
kvalitetnijeg poredjenja nivoa razvijenosti I uticaja sektora MPS na
privredna kretanja u Srbiji sa zemljama EU, iako su prema zakonu o
racunovodstvu preduzeca podeljena namala, srednja I velika, Republicki
zavod za razvoj, u okviru kategorije malih preduzeca izdvojio je mikro
preduzeca prema sledecim kriterijumima:28
26”Zakon o racunovodstvu I reviziji” “Sl. List SRJ” br. 71/2003
27 Dr A. Dogandzic, Preduzetnistvo, Ekonomski fakultet, Pristina, str. 286.
28”Izvestaj o malim I srednjim preduzecima I preduzetnistvu 2004.”, Min.privrede, Rep. zavod za razvoj, Rep.
agencija za razvoj MSPP,Beograd 2004. god. str.2
 • Prosecan br. zaposlenih do 9
• Godisnji ukupan prihod do 40 miliona dinara
• Prosecna vrednost imovine do 15 miliona dinara
Ovo mogu biti korisni kriterijumi poredjenja sektora MSP u Srbiji I EU,iako
oni zakonom nisu predvidjeni.
Postoje razlicite pravne forme malih I srednjih preduzica.
Zakonomoprivrednim drustvima izdvajaju se sledece pravne forme
privrednih drustava:29

1. Ortacko drustvo
2. Komanditno drustvo
3. Drustvo s ogranicenom odgovornoscu
4. Akcionarsko drustvo (zatvoreno I otvoreno)
PREDUZETNIK

Preduzetnik je licnost koja je preduzimljiva I naravno inovativna.30 To je

fizicko lice koje je registrovano I koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja
obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci I umetnicke I
zanatske I poslove domace radinosti.

5. Znacaj malih I srednjih preduzeca I preduzetnistva u

agraru u funkciji razvoja privrede

Mala I srednja preduzeca u razvijenim trzisnim ekonomijama predstavljaju

globalno znacajnu ekonomsku snagu koja doprinosi zaposljavanju, stvaranju
I povecanju dobitka, fleksibilnosti ekonomije I prilagodjavanju brzim
tehnoloskim I trzisnim promenama, uravnotezenosti I povecanoj efikasnosti
ekonomskog razvoja.30
Malo preduzece osniva pojedinac – preduzetnik koji je istovremeno I vlasnik
I menadzer preduzeca. Mala I srednja preduzeca I preduzetnici, neosporno,
predstavljaju okosnicu sadasnjeg I buduceg razvoja Srbije.
Poznato je da MSP, u zemljama EU, cine vise od 95% privrednih subjekata I
da obezbedjuju 60-70% radnih mesta.31 Ukratko receno, sector MSP
predstavlja jezgro dinamike savremenih privreda.
Znacajno mesto I jacanje uloge MSP u razvijenim zemljama jedna je od vrlo
bitnih strukturnih promena, posebno izrazena u sedamdesetim I
osamdesetim godinama. Struktura privreda najrazvijenijih zemalja jasno
ukazuje da se
_____________________________________________________________
29www.kombeg.org.yu
30Dr P. Petrovic, “Mala preduzeca – osnov adaptibilne strategije izvoza” ,”Poslovna politika”, Beograd, 1999.
god, str. 8
31Mr G. Lazic-Rasovic “Institucionalna nefinansijska podrska u funkciji razvoja sektora MSSP u Srbiji”, “Poslovna
politika”, Beograd, februar 2006. god., str 22

jednostranim razvojem velikih preduzeca ne moze stvoriti optimalna

privredna srtuktura.
U malim I srednjim preduzecima dolazi do jaceg izrazaja preduzetnicka
inicijativa, profitabilnosti ulaganja, inovativnost, kreativnost I trzisna
fleksibilnost. Zbog mogucnosti da se brzo prilagodjavaju zahtevima trzista,
MSP imaju konkurentsku prednost u odnosu na velike poslovne sisteme.32
Ona ispoljavaju visi nivo adaptibilnosti u odnosu na faze konjukturnog
ciklusa. Znacaj malih I srednjih preduzeca ogleda se, u jednostavnoj formi
organizaciji koja omogucuje fleksibilnost I brzinu odlucivanja.

Mala I srednja preduzeca imaju ogromnu ulogu u privrednom razvoju, jer

preduzetnici koriste inovacije da razbiju postojece monopolisticke structure,
odnosno efikasno pokrivaju odredjene trzisne nise.
Dugorocni trendovi razvoja malog biznisa u svetu pokazuju tendencije
stalnog uspona, zahvaljujuci, izmedju ostalog, cvrstoj vezi izmedju
preduzetnistva I privatne svojine, snaznoj podrsci drzave, specijalizovanih
drzavnih institucija I nevladinih organizacija.33

Agrarno preduzece je vazan subject privredjivanja u nasoj agroprivredi,

odnosno u primarnoj poljoprivrednoj industriji.34 Ucesce agrokompleksa u
drustvenom proizvodu krece se od 35-40%, sama ta cinjenica govori u prilog
tome da mala I srednja preduzeca u agraru predstavljaju vrlo vazan segment
razvoja Srbije. Osnovni subjekt u agraru Srbije su porodicna gazdinstva,
poljoprivredna preduzeca koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom,
poljoprivredne korporacije koje vrse I preradu poljoprivrednih proizvoda.

Preduzetnicki potencijal u agraru Srbije postoji. Veliki broj nezaposlenih lica

spreman je da se ukljuci u privatan biznis, neki od njih u oblast agrara. Kriza
I delimicni kolaps velikih I srednjih drustvenih I novoprivatizovanih firmi,
doprineli su da mnogi pojedinci ili organizovani timivi udju u sektor malih I
srednjih preduzeca u oblasti agrara. Osnivanje malih I srednjih preduzeca u
mnogim zemljama u tranziciji obezbedilo je uz malo ulaganja znatnu
apsorpciju viska radne snage iz preduzeca koja su prestala da rade.

Savremene tendencije razvoja privreda razvijenih zemalja idu na ruku

razvoju malih I srednjih preduzeca. Bez razmaha novog biznisa nema rasta
prihoda, zaposlenosti I jacanja izvozne konkurencije.Razvoj preduzetnistva
malih I srednjih preduzeca u agraru u funkciji razvoja citave privrede
treba da doprinese: razvoju agro privrede, kroz veci stepen finalizacije;
uvodjenju; razvoju obnovljenih izvora jeftine energije I ekoloske
32Prof. dr Snezana Djekic “Mali I srednji biznis – kljucni elementi razvoja agrarne proizvodnje Srbije” “Ekonomske
teme”, Nis, 2003. god., str 32
33Prof. dr M. Ilic, “Industrijski menadzment”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2006. str 229
34Prof. dr R.Pejanovic, prof. dr N. Tica “Putevi izlaska iz krize agrarnog preduzeca”, “Poslovna politika”, Beograd,
2005. god., str 15
proizvodnje; vecem zaposljavanju; revitalizaciji sela; boljoj ponudi na
domacem trzistu (smanjenje uvoza) I povecanju izvoza.35

Razvoj malih I srednjih preduzeca sastavni je kljucni element

restrukturiranja agrara Srbije I izlaska agrara iz lavirinta problema. Ova
preduzeca imaju prioritetan znacaj ne samo za lokalnu privredu I jacanje
multifunkcionalnosti ruralnih podrucja, vec I za inteziviranje agrarne
proizvodnje na nacionalnom nivou.36

Za razvoj malih I srednjih preduzeca u agraru neophodna je efikasna

institucionalna pomoc, infrastruktura, jeftine transportne komunikacije,
pristup internetu, edukacija itd. Primena trzisnog nacina poslovanaja,
primena savremene tehnologije, povecanje produktivnosti, povecanje
asortimana izvoznih agrarnih proizvoda neki su od benefita malih I srednjih
preduzeca.

6. Prednosti I nedostaci malih I srednjih preduzeca

Povecanje ucesca malih I srednjih preduzeca u strukturi privrede visoko

razvijenih zemalja ukazuje na odredjene ekonomske prednosti I nedostatke
koje proizilaze iz njihovih ekonomskih karakteristika. Deklarativno
opredeljenje drzave za razvoj sektora MSP moze da se prevede u fakticku
realizaciju samo imajuci u vidu odredjenje prednosti I nedostatke malih I
srednjih preduzeca.
Osnovna odlika malih I srednjih preduzeca, fleksibilnost I adaptibilnost, koli
predstavljaju najvitalniji segment svake privrede, moze pozitivno uticati na
izmenu privredne structure.37
U savremenim uslovima mala privreda (small business) inherentno
pretpostavlja trzisni nacin privredjivanja. MSP su otpornija na delovanja
spoljnih faktora sto pruza dodatne podsticaje za njihov dalji razvoj.
Najvaznije prednosti malih preduzeca u odnosu na velika su:38

• Mali broj zaposlenih I efikasno fleksibilno koriscenje zaposlene radne

snage
• Efikasnije koriscenje materijalnih I proizvodnih resursa

35Isto str. 19
36Prof. dr Snezana DJekic “Mali biznis – kljucni element razvoja agrarne proizvodnje Srbije” “Ekonomske teme”,
Nis, 2003. god. str 32
 37Dr P.Petrovic, “Mala preduzeca – osnov adaptibilne strategije izvoza”, “Poslovna politika”, Beograd, 1999. god,
str. 8
38Prof. dr M.Ilic, “Industrijski menadzment”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2006. god., str 231
• Veca fleksibilnost I dinamicnost u odnosu na podsticaje koji dolaze
sa trzista
• Veca prilagodljivost na trzisne I tehnoloske promene podsticana je
razvojem inovativne aktivnosti, spremnoscu za prihvatanjem
inovacija
• Motivi za rad I ostvareni rezultat veci su kod vlasnika malih firmi,
nego kod menadzera velikih
• Vecom specijalizacijom, brzim tehnoloskim promenama I
primenom savremenih metoda upravljanja obezbedjuju vecu
konkurentnost na domacem I inostranom trzistu
• Smanjuje se potreba za uvozom
• Cesto koriste nus proizvode velikih firmi I time smanjuje
zagadjenje
• Obezbedjuju samozaposljavanje clanova porodice I angazovanje
sopstvenih sredstava
• Apsorbujuci radnu snagu otpustenu usled modernizacije I
automatizacije, doprinose brzem razvoju, strukturnim promenama I
prilagodjavanjima velikih kompanija
• Smanjujuci stepen nezaposlenosti ublazavaju socijalne napetosti
• Ne dovode do velikih socijalnih potresa usled bankrotstva ili
likvidacije
Mala I srednja preduzeca po svojim ekonomskim karakteristikama imaju
izvesna ogranicenja I nedostatke. U formulisanju I delovanju afirmacije
sektora malih I srednjih preduzeca treba biti svestan tih nedostataka.

Nedostaci malih I srednjih preduzeca su:39

• Pristup eksternim izvorima finansiranja je najcesce ogranicen zbog
povecane zavisnosti od finansijskih institucija ili mogucnosti
gibljenja ekonomske samostalnosti
• Manja postojanost, u odnosu na velika peduzeca smanjuje
mogucnost pristupa kreditima namenjenim rizicnim ulaganjuma
• Mala I srednja preduzeca tesko mogu da podnesu postojanje raznih
monopolskih struktura I preterano administriranje (teret troskova
administracije po zaposlenom u malim I srednjim preduzecima je
za cak 20 puta veci nego u velikim, sto ugrozava njihovu
konkurentnost).40
• Nedostatak menadzerskih znanja I iskustva, nedovoljno
poznavanje menadzmenta, finansija, marketinga, pravnih propisa,
racunovodstva itd.
 • U zemljama u tranziciji cesto se pribegava zaposljavanju radnika
na crno
• Nedostatak razvojnih motive. Pretezan deo MSP nema pretenzije
da se razvija. Racuna se da u svetu samo 10% MSP pribegava
dugorocnom planiranju.
• Mali uticaj na dobavljace
• Mala traznja

39Prof. dr M. Ilic, “Industrijski menadzment”, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2003., str 232
40Dr P. Petrovic, “Mala preduzeca – osnov adaptibilnosti strategije izvoza’, ‘Poslovna politika”, Beograd, 1999. god,
str. 9