P. 1
Menice

Menice

|Views: 19,941|Likes:
Published by vikica25

More info:

Published by: vikica25 on Sep 22, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/11/2013

pdf

text

original

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković II. NOVČANE HARTIJE OD VREDNOSTI - MENICA 1.

POSTANAK, ULOGA I RAZVOJ MENICE
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit. Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. VRSTE MENICE
Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere, što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom. Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentukorisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. Kod sopstvene, solo menice trasat ne postoji, pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote, već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste: • trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi, redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) i trasiranu sopstvenu menicu.

• •

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Trasirana menica po sopstvenoj naredbi, karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice, odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote). U zapadnim državama, ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu). Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na:


robnu, poslovnu i finansijsku menicu.

Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca. Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca, kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. Podela menica u vezi sa formom menične isprave, pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na:

• •

pune ili potpune i blanko ili bjanko menice.

Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom, a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente, pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika.

3. IZVORI MENIČNOG PRAVA
Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: 1. međunarodne i 2. nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava. Međunarodni izvori meničnog prava. - Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga, dovela je još u XIX. veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava. Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore, 1930. godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu, na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale - da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom, Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. Sve ove tri konvencije

2

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih, recimo, nije prihvatila SAD. Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima. Međutim, tek 1988. godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici. Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. - U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata), a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona, odnosno ženevskih konvencija o menici. U izvore našeg meničnog prava, možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala, još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa, kao na primer, Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka, Pravilnik o protestnim registrima i dr.

4. PRAVNA PRIRODA MENICE
U starijoj meničnoj teoriji, postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska, germanska i anglosaksonska. Donošenjem ženevskih konvencija, razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice, postoji više različitih gledišta. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen, Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta, 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. Teorija delegacije zastupa gledište, da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta, korisniku svog dužnika (trasata), a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. Teorija stipulacije polazi od toga, da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat. U pravnoj teoriji, najviše je prihvaćeno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. Neki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja osobenostima. U tom pogledu, mogu se razlikovati dve teorije: 1) teorija jednostranog akta i 2) teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo, pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. Po kreacionoj teoriji, menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu, tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. Pristalice ove teorije, su naročito brojni u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik. pravni akt sa nekim

3

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Prema emisionoj teoriji, menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet, odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Od tada se dužnik, može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito.

5. OSOBINE MENICE
-Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka, prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti, tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost. -U pravima kontinentalnih država, menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca, u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku, nego i prema poveriocu. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona, što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. -Menicaje prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati - podneti dužniku. -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. Dakle, sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika.

6. MENIČNA NAČELA
Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice, 2) načelo inkorporacije, 3) načelo fiksne menične obaveze, 4) načelo menične strogosti, 5) načelo menične solidarnosti, 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. Načelo pismensti (formalnosti). - Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente, tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja, ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. U poslednje vreme, ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja), odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice.Osim toga, data je mogućnost i nepismenim i slepim licima, kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. 2) Načelo inkorporacije - Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti, pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese. 3) Načelo fiksne menične obaveze. - Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici, tj. ne može se tražiti neka druga obaveza.

4

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------4) Načelo strogosti menice. - Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. Obaveza nastaje po menici, čim trasant potpiše menicu. Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku, jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos, pa tek onda ako želi, može da se parniči. Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način, što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji, a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo, ukoliko se ne pridržava menične strogosti. 5) Načelo menične solidarnosti. - Ovo načelo označava da svaki menični dužnik, iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote, tj. ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik, to je dužan da učini drugi u celosti. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze. - Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika. 7) Načelo neposrednosti menice. - Načelo neposrednosti menice znači, da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice.

7. MENIČNI ELEMENTI
U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca, 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata), 4) označen je dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu, mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. Menica se najčešće, izdaje na oštampanom formularu, pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte, personalne, kalendarske i geografske elemente. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji, u pismenoj formi, a da bude propisno taksirana. Personalnim bitnim meničnim elementima, smatraju se: ime trasata, ime remitenta korisnika i potpis trasanta. U kalendarske bitne menične elemente, ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze. Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice.

5

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------U geografske bitne menične elemente, spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice.

Bitni menični elementi
1) kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja, predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice); 2) kad u menici nije označeno mesto plaćanja, onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno, pored imena trasata, tj. u adresi trasata koji treba da isplati menicu; 3) kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze, onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju, tj.čim bude podneta - prezerntirana trasatu.

Nebitni menični elementi
Nebitne (fakultativne) menične klauzule. - Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka, kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice", solo klauzule, klauzule o pokriću, klauzule o moneti - gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu, klauzule o efektivi, klauzule o kamati - gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu, klauzule o protestu i druge klauzule. Nebitna menična lica - druga menična lica. - Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem građanskopravne cesije, cesionar- lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplaćuje meničnu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni svedok - je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep, nepismen i sl.) i dr.

8. MENIČNE RADNJE
U menične radnje spadaju:izdavanje menice, umnožavanje, prenošenje menice, akceptiranje menice, avaliranje menice, protest, isplata menice, notifikacija, prezentacija i regres kod menice. 8.1.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku, remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti, stavljanjem svoga potpisa na menicu. Od trenutka izdavanja menice, trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače, meničnog poverioca). Pasivna menična sposobnost trasanta, podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice, preuzima meničnu obavezu. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica, izuzev u nekim slučajevima, kod nekih država tzv. profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici, udate žene, oficiri i vojnici, državni službenici i dr.). Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata, trebalo

6

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi, da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu. Time, na ovaj, način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano, tako da bi došlo do regresa. Aktivnom meničnom sposobnošću, smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici, a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću. S druge strane, trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun, već i u ime i za račur vlastodavca. Tada se u ovom slučaju, trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik, ovakva menica obavezuje vlastodavca. Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja, onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, već punomoćnika koji je po menici odgovoran. Trasant se može pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. 8. 2. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice, a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata, triplikata i sl. ili sačinjavanjem kopije menice. Kod izdavanja duplikata menice, svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja, jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" - "platite za ovu jedinu menicu". U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje, onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. Kad akceptirani primerak bude isplaćen, prestaje važnost svih ostalih primeraka menice. Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice, jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. Duplikat menice može da izda samo trasant, a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran - dosledan prepis izvorne menice. 8. 3. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način, što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent - pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Indosament može biti puni, blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi, sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom, onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave, tzv. alonžu. Postoji i tzv. povratni indosament, tj. da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi. Na taj način, može doći do indosiranja menice na trasanta, trasata, akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika, koji na ovakav način postaje menični poverilac, po istoj menici. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca.

7

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Menica se u praksi, najčešće, prenosi putem blanko indosamenta. Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog, blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik, 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime. Na ovaj način, imalac menice izbegava, prema kasnijim imaocima menice, da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza, pošto nigde nije upisano njegovo ime, kao ranijeg imaoca menice). Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici, kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu, prenos se obavlja retko. I tu se prenos obavlja indosamentom. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent, ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu, izvrši uslugu i sl.), zbog čega je on i primio menicu. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle, gubi svoj apstraktni karakter. Putem indosiranja menice, remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru, odnosno vrši plaćanje koje duguje. Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice, ista se često prenosti punim indosamentom. -Prenos menice, putem građansko-pravne cesije - dolazi najčešće, kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu - "rekta klauzulu", "ne po naredbi". Dejstvo cesije kod menice, ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent, prenosilac menice), prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu); 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja, jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). To dalje znači, da indosant može preneti više prava na indosatara, nego što ih je i sam imao. 8. 4. Akceptiranje menice Akceptiranje menice, predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice, najčešće trasat, svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. Dakle, akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. Sa akceptiranjem menice, daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. U najvećem broju slučajeva, akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. Obično, postoji tzv. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u meničnopravni odnos i postaje glavni menični dužnik. Akcept menice, može biti puni i blanko. Puni akcept menice, sadrži klauzulu "priznajem", "prihvatam" i potpis akceptanta, a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. 1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu, dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote.

8

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Kad je u menici navedena "adresa po potrebi", a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu, onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". 8. 5. Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi, gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje, da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat), isplatiti sumu novca po menici. Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost, takođe i lice koje je već dužnik po menici, osim glavnog meničnog dužnika. Tako se može, kao avalista po menici pojaviti: akceptant, trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. Davanju avala, prethodi, sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao. Ovakav ugovor, između avaliste i honorata, nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće, bankarski posao). Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata. Izjava o avalu (meničnom jemstvu), daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. U nekim državama, mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom, na primer, posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". Po pravilu, avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči, to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice, u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči), smatralo da se ne radi o avalu, već o blanko indosamentu. Kad je aval dat na licu menice, a nije navedeno za koga je dat, smatra se da je takav aval dat za trasanta. Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac", "kao poruk", "per aval" i sl. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje), uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste. Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome, što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu, već garantuje, jamči za jedan njen deo. Kod menice, avalista odgovara onako, kako to odgovara i onaj za koga jemči. Avalista, dakle, odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice. Kad avalista isplati menicu, on ima pravo regresa - kako prema honoratu, tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu, akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici). 8. 6. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. intervenijent, akceptira ili isplaćuje meničnu sumu, umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. Postoji pozivna i spontana intervencija. Kod pozivne intervencije, sam trasant ili neko od indosanata, upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice, kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica - bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma, kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume.

9

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše, biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava, ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata, ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi. Za razliku od pozivne, spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Shodno članu 55. Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost, a ime intervenijenta nije mu unapred poznato, kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta. Međutim, sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate, jer se smatra od strane nekih autora, da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate, čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije, ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. a) Intervencija zbog neakceptiranja. - Kada trasat odbije da akceptira menicu, intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta, indosanta ili avalistu). Ne interveniše se za trasata, kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Intervencija proizvodi pravno dejstvo, kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata), jer bi se inače, bez takvog unošenja, smatralo da se interveniše za trasanta. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. b) Intervencija zbog neisplate menične svote. - Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio), pa je zbog toga podignut protest, onda dolazi do intervencije zbog neisplate. Kada intervenijent isplati meničnu svotu, to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata, jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. Kada je izvršena isplata menične svote, intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava, kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. U ulozi meničnog intervenijenta, može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. Tako, i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. intervenijent za čast. Ne može intervenisati akceptant, a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije, jer je dovoljno što tu postoji aval. 8. 7. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. - Kod prezentacije menice na akcept, imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu, a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice.

10

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Ovo iz razloga, što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote. Menica čiji je rok dospelosti po viđenju, ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. 2) Prezentacija menice na isplatu. - Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna, za razliku od prezentacije na akcept, koja to nije. Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši, jer će, u suprotnom, menica postati "prejudicirana", tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari. Trasirana sopstvena menica, kao sredstvo obezbeđenja plaćanja, se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Prezentacija na akcept, u ovom slučaju, je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja, odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. Kada se menica, bilo po kojem osnovu, na dan dospelosti, nalazi u rukama izdavaoca menicetrasanta, ne dolazi do prezentacije menice, jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. 8. 8. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana, trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Kad se izvrši isplata menice, onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. Sa isplatom menice, prestaje menično-pravni odnos. To nastaje u slučaju, da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice - i u slučaju odbijanja akceptiranja menice, od strane trasata-trasant). Međutim, kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik, onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. Kao najčešći isplatioci menice, javljaju se akceptant ili trasat, s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice, tj. da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način, kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. Kad poverilac, ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate, dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda, te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu. Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem", tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. Ako trasat učini isplatu menične svote, ne čekajući trasantov izveštaj, onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. Dužnici (akceptant i trasat), po pravilu, treba da plate meničnu svotu odjednom, zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom, ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu, smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika. Po izvršenoj isplati, dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu, a kod delimične isplate, dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. Kod delimične isplate menice, imalac menice će najčešće, podići protest, kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu.

11

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat, odnosno, Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. Kada na računu nema dovoljno sredstava, domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. Kada je menična svota isplaćena u zemlji, onda domicilijat-isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu. 8. 9. Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju, gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik, a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. Protestant, kao ovlašćeno lice, je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. Kada su ispunjeni uslovi, nadležni organ - sud, poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice, onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice. Postoji više vrsta meničnih protesta, kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. - Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice; 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.- kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. Rok je dva dana, posle isteka roka dospelosti menice; 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju, a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. 4) Prekvizicioni protest. - podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. Postoje i druge vrste protesta, kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova, jer shodno članu 74. Zakona o menici, menični obveznik, pored isplate meničnog iznosa, obavezan je da snosi i protestne troškove. Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaćena menica zbog koje je pokrenut amortizacioni postupak. 8.10. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma, mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku.

12

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda, kako bi se izbegli troškovi i kamate. Međutim, ako notifikacija ne uspe, imalac menice neće izgubiti regresna prava. 8.11. Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice - poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika. Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. Izuzetno, može i ranije, u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju, b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata, c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. Klasifikacija meničnog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, može biti: a) regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta. Kada dolazi do meničnog regresa, poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice, ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). Tada, imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika, svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, može zahtevati plaćanje meničnog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana dospelosti menice, kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi. Lice koje vrši regres, svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. povratne menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.

9. MENIČNE TUŽBE I MENIČNI PRIGOVORI
9. 1. Menične tužbe. - Pravilo je da se meničnim tužbama ostvaruje zaštita meničnih poverilaca, dok se meničnim prigovorima štite interesi meničnih dužnika. Kad imalac menice blagovremeno podigne protest i eventualno izvrši notifikaciju, a menični dužnici ne izvrše svoju meničnu obavezu, onda imaocu menice stoje na raspolaganju menične tužbe, kako bi on sudskim putem ostvario svoja menična prava. Tu se pojavljuju dve vrste tužbi: redovne i regresne menične tužbe. Redovnom meničnom tužbom, menični poverilac protiv glavnih meničnih dužnika (trasanta, akceptanta, akceptanta za čast, izdavaoca sopstvene menice, spontanog intervenijenta i avaliste) i to protiv nekog od ovih lica iz menice-podiže tužbu kod suda, radi isplate menične svote. Regresnom meničnom tužbom se tuže regresni dužnici (indosanti i avalisti). 9. 2. Menični prigovori. - Meničnim dužnicima stoje na raspolaganju menični prigovori koji mogu da budu: objektivni (apsolutni) i subjektivni (relativni). Objektivni (apsolutni) prigovori se ogledaju u tome što svoju osnovu imaju u samom meničnom pismenu i njih ističe svaki menični dužnik prema svakom imaocu menice. Tu se radi o prigovorima koji su vidljivi na menici, iz klauzula koje su date na menici, kao na primer,

13

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------prigovor da nedostaje neki od bitnih meničnih elemenata, prigovor daje menično potraživanje zastarelo, prigovor da je menični dužnik u celosti isplatio meničnu svotu. Subjektivnim (relativnim) prigovorima, smatraju se oni prigovori koji su zasnovani na ličnom odnosu između dužnika i poverioca po menici i njih ističe određeni dužnik prema određenom poveriocu (i zato imaju relativno dejstvo), kao na primer, prigovor da nije izvršen osnovni posao zbog kojeg je izdata menica ili prigovor trasanta da je imalac menice, menicu popunio suprotno dogovorenom (kada se radi o blanko menici) ili prigovor dužnika da je meničnu obavezu preuzeo zbog pretnje prinude, prevare i dr.

10. AMORTIZACIJA MENICE
Amortizacija menice, predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. I to u slučajevima kad je ona izgubljena, ukradena, uništena ili nestala. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena, pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda, u vanparničnom postupku, amortizaciju menice. Shodno članu 90. Zakona o menici, uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice, mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice, a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje, njemu pripadalo određeno pravo.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune, onda će narediti da se izvrše iste. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni, onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ, kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas, taj rok iznosi 60.dana) preda menicu sudu. Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, smatraće se da je menica nestala. Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću, a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava. U tom slučaju, njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana, akceptantu i izdavaocu sopstvene menice), a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. U drugom slučaju, kada se u ostavljenom roku suda, jave neka lica sa menicom, moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu, u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice, kod kojeg se nalazi menica, odbije da istu menicu preda sudu, sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti, da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici.

11. ZASTARELOSTI KOD MENICE
Rokovi zastarelosti menice, odstupaju od opštih rokova zastarelosti, jer su oni predvidjeni lex specialisom -Zakonom o menici. Tako se u članu 78. ovog Zakona predviđa, da svi menično pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, računajući od dospelosti menice. Menično pravni zahtevi imaoca menice, protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci, računajući od dana blagovremeno podnetog protesta, a kada se u menici nalazi klauzula "bez troškova", onda računajući od dana dospelosti. Menično pravni zahtevi indosanta, protiv trasanta i drugih, zastarevaju za šest meseci, računajući od dana kada je indosant menicu iskupio ili od dana kada je protiv njega kod suda postupijeno. Tok zastarelosti se prekida sa podnošenjem tužbe sudu. Takođe se, sa tužbom izjednačava: prijava meničnog potraživanja u stečaju, ostvarivanje menično-pravnih zahteva u toku parnice, pozivanje u zaštitu, izveštaj kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv

14

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------njega podneta regresna tužba, predlog za izvršenje koji učini preduzeće i izveštaj koji preduzeće šalje regresnim dužnicima. Prekinuta zastarelost-počinje da teče u sledećim slučajevima: 1) u slučaju podnošenja tužbe i kod ostvarivanja zahteva u toku parnice - od dana poslednje parnične radnje, kad se ni u jednom ni u drugom slučaju parnica ne nastavlja; 2) u slučaju prijave u stečaju od dana završetka stečajnog postupka, a kada se u stečaju ospori prijavljena tražbina od dana osporenja i 3) u slučaju pozivanja u zaštitu i izveštavanja o podnetoj tužbi od dana kada se parnica pravnosnažno okonča. Prema članu 81. Zakona o menici, može doći i do zastoja zastarelosti, u slučajevima kada poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, usled prestanka rada suda ili usled vojne službe u ratu ili zbog više sile- bude sprečen u ostvarivanju svojih meničnih prava, kao i dok traje stečaj nad poveriočevom imovinom. U takvim slučajevima, zastarelost ne teče, dok traje takva sprečenost. Kada prestanu prepreke koje su dovele do zastoja toka zastarelosti, zastarelost se ne može završiti pre 30. dana, ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena.

12. NEOPRAVDANO (NEOSNOVANO) OBOGAĆENJE KOD MENICE
Shodno Zakonu o menici, trasant, akceptant i indosant čije su se menične obaveze ugasile zbog zastarelosti ili zbog propuštanja propisanih činjenja radi održavanja meničnih prava, odgovaraju imaocu menice, kada su se na njegovu štetu neopravdano obogatili. Svi ostali menični obveznici oslobodeni su od ovakve odgovornosti zbog neopravdanog bogaćenja.

13. PRAVO ZALOGE I PRIDRŽAJA KOD MENICE
13.1. Pravo zaloge. - U slučaju da imalac menice radi obezbeđenja meničnog potraživanja, primi na osnovu pismene isprave u zalogu neku pokretnu stvar ili neko potraživanje, a dužnik ne ispuni na vreme svoju meničnu obavezu, tada imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri i ne podižući tužbu protiv zalagača. U tom cilju, imalac menice može: 1) da na osnovu menice i isprave o zalaganju zahteva od suda (bilo za njega ili zalagača) prodaju zaloge. Sud će narediti javnu prodaju i bez saslušanja zalagača. Na ovaj način se ne otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu založenog prava i 2) založene menične i druge tražbine, naplatiti i od dobijenog novca namiriti se, kao i založene tražbine zadržati za sebe do iznosa svoga potraživanja. Sva ova navedena prava, pripadaju imaocu menice i kad zalagač padne pod stečaj. Imalac menice je u obavezi ako se potpuno namirio u vezi svojeg potraživanja, predati zalagaču, odnosno u njegovu stečajnu masu, izvornu menicu i dobijeni višak, dok se delimična namirenja moraju zabeležiti na menici. 13. 2. Pravo pridržaja - Imalac menice, sticanjem prava na tužbu ili regres, stiče i pravo pridržaja nad dužnikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti koje su na zakonit način došle do njega i sa kojima on može raspolagati. Imalac menice, može se poslužiti pravom pridržaja i pre nego što je tražbina dospela, kad je dužnik pao u stečaj ili je izvršenje novčanog duga ostalo bezuspešno ili ako je dužnik-trgovac obustavio svoja plaćanja.

15

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------Dužnik mora da bude obavešten bez odlaganja od strane imaoca menice o vršenju prava pridržaja. Kada se stranke drugačije ne sporazumeju, pravo pridržaja imaoca menice prestaje, kada se njegovo potraživanje dovoljno obezbedi (depozitom u novcu ili hartijama od vrednosti). Takođe kao i kod zaloge, tako i kod pridržaja, imalac menice, po osnovu pismenog priznanja dužnika ili na osnovu pravnosnažne sudske presude može: 1) da pridržani gotov novac upotrebi za izmirenje svoga potraživanja i 2) da ima i ona prava, koja bez podizanja tužbe protiv zalagača, ima imalac menice, odnosno da zahteva prodaju pridržane stvari i da se namiri od prodaje pridržane stvari.

14. SUKOBI ZAKONA KOD MENICE
Ali, i pored izvršene unifikacije, ne postoje jednaka pravila o menici u svim državama, tako da postoji i mogućnost sukoba zakona. Najčešće oblasti meničnog prava, gde dolazi do sukoba zakona su: menična sposobnost, forma preuzimanja meničnih obaveza, dejstvo meničnih obaveza, forma i rokovi za regres, forma i rokovi za podizanje protesta, kao i pitanja u vezi sa amortizacijom menice. 1) Do sukoba zakona kod menice može doći i u vezi sa aktivnom meničnom sposobnošću, kao i kod pasivne menične sposobnosti. Tu se javljaju problemi u vezi određivanja nacionalnog zakona nekog lica, da li je to zakon države lica čije ima državljanstvo ili zakon države u kojoj lice ima prebivalište-domicil. To se pitanje još više komplikuje, kada se ima u vidu da postoje i lica bez državljanstva i (apatridi), sa dva državljanstva (bipatridi), sa više državljanstava (polipatridi), pa je u takvim situacijama vrlo teško utvrditi šta se smatra njihovim nacionalnim zakonom. Da bi se ovakve teškoće smanjile, u meničnom pravu se često koristi tzv. teorija najveće menične obaveze (koju je teoriju prihvatila i naša zemlja, u Zakonu o menici - član 84. st. 2), po kojoj se smatra da je neko lice menično pasivno sposobno kad ima istu sposobnost, po zakonu mesta u kojem je preuzelo meničnu obavezu - bez obzira što po svom nacionalnom zakonu nije menično pasivno sposobno. 2) Kada se radi o formi (obliku) preuzimanja meničnih obaveza, tada se ovo pitanje reguliše prema zakonu mesta u kojem je obaveza preuzeta (locus regit actum). Od ovog pravila, postoje izuzeci, pa iako menične obaveze nisu punovažne - prema propisima mesta gde su preuzete, ali odgovaraju zakonu mesta gde je obaveza kasnije primljena - su punovažne. Okolnost da su ranije obaveze u pogledu oblika nepravilne, ne oduzima im punovažnost u kasnijim obavezama. Takode, ni obaveze naših državljana preuzetih u inostranstvu, ne smatraju se nepunovažnim, iako nisu u skladu sa zakonom mesta gde su preduzete, ali su u skladu sa našim Zakonom o menici (član 95. st. 2. tač. 2.). 3) Dejstvo meničnih obaveza reguliše se na dva načina i to: a) dejstvo obaveze svih meničnih dužnika, izuzev obaveze akceptanta i izdavaoca sopstvene menice regulišu se prema zakonu mesta u kojem je preuzeta takva menična obaveza i b) dejstvo obaveze akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice, reguliše se prema zakonu koji važi u mestu plaćanja takve menice. 4) kada se radi o obavezama prezentacije menice (radi akcepta ili isplate), u vezi rokova i oblika protesta, notifikacije i sl.- merodavan je zakon mesta u kojem radnje treba da budu izvršene. 5) Kad se radi o rokovima za vršenje regresnih prava, uvek je merodavan zakon zemlje u kojoj je menica izdata i 6) Uvek je merodavan zakon mesta gde je plaćanje menice, kada se radi o amortizaciji menice.

16

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------15. PRESTANAK MENIČNIH OBAVEZA
Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. Menična prava i obaveze mogu prestati i zbog prejudiciranost i menice, kao i zbog zastarelosti meničnih potraživanja. Pored toga, menična prava i obaveze mogu prestati i zbog: 1) prenova (novacije) meničnog duga, 2) kompenzacija (prebijanja), 3) oproštaja duga, 4) konfuzije (sjedinjenja) meničnih prava i obaveza i 5) poništavanja menice. 1) Prenov (novacija) meničnog duga. - Prenovom se umesto određene menične obaveze, prema meničnom poveriocu ispunjava druga obaveza ili radnja izvan menice, a koja dovodi do prestanka menice. Ovakav način prestanka menice i menične obaveze deluje samo između lica kod kojih je došlo do promene u izvršenju (inter partes). 2) Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) - primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji - prebijanju. To znači, da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima, 2) da su obaveze istovetne po rodu, vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama), 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. 3) Oproštaj meničnog duga. - Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan. Oproštaj meničnog duga je izričit, prostom predajom menice meničnom dužniku, bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana, oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima. Ovakav slučaj nije, ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika. 4) Konfuzija (sjedinjenje), kao oblik prestanka menične obaveze. - je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu, tj. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto. 5) Prestanak menične obaveze poništavanjem menice

16. SOPSTVENA MENICA
Sopstvena (solo menica, Promissory note) je takva vrsta menice u kojoj izdavalac menice se obavezuje da će u vreme dospelosti menice isplatiti meničnu svotu remitentu - korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom. Sopstvena menica ima sledeće elemente: 1) označenje da je menica-uneto u sam slog menične isprave, na jeziku na kojem je i sastavljena; 2) bezuslovno obećanje da će se određena svota novca platiti; 3) označenje dospelosti; 4) mesto gde će se plaćanje izvršiti; 5) ime onoga kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti;

17

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------6) označenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata i 7) potpis onoga koji menicu izdaje. Sopstvena menica koja nema sve navedene elemente ne važi kao sopstvena menica, sem ako se ne radi o određenim odstupanjima koja su data u zakonu. Tako je Zakonom o menici, predviđeno da sopstvena menica u kojoj nije označena dospelost, smatra se kao menica po vidjenju. Takođe, kad nije posebno određeno, važi kao mesto plaćanja, a u isto vreme i kao mesto izdavaočeovog prebivališta, ono mesto koje je na menici označeno kao mesto izdanja. Tako, da kod sopstvene menice, u kojoj nije označeno mesto izdanja, smatra se da je izdata u mestu koje je označeno pored izdavačevog imena. Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vuče na drugo lice. Takođe, menični formular se u sopstvenoj menici ispravlja na takav način, što se u drugom redu menične isprave klauzula "platite" pretvara u klauzulu "platiću". Takođe, kod sopstvene menice nema akcepta, kao i niza meničnih radnih i meničnih klauzula koje postoje kod trasirane menice.

16. 1. Neke karakteristike sopstvene menice 1) Kod sopstvene menice, kao što je već istaknuto, dolazi do konfuzije (sjedinjenja) trasanta i trasata, tako da sopstvena menica ima samo dva obavezna lica: izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice. 2) Ako kod sopstvene menice nije označeno mesto izdavanja i mesto plaćanja, onda se za mesto izdavanja i mesto plaćanja, uzima mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice. 3) Kod sopstvene menice ne može da bude izdavanje duplikata, jer je izdavalac menice odgovoran po svakom primerku izdate menice kao da je u pitanju posebna menica. 4) Kod sopstvene menice nema akcepta, pošto je izdavalac menice obavezan da isplati meničnu svotu na koju glasi menica. 5) Osim što nema akceptiranja, kod sopstvene menice, nema ni prezentacije na akcept, ni intervencije zbog neakceptiranja. 6) Do podizanja protesta kod sopstvene menice, može doći u slučaju neisplate, delimične isplate, a postoji i protest zbog nedatiranja videnja (ako menica dospeva na određeno vreme po viđenju), protest imaoca kopije menice, intervencijski protest, amortizacijski protest i dr. 7) Do regresa kod sopstvene menice, dolazi zbog neisplate menice, delimične isplate menice kao i u slučaju insoloventnosti imaoca menice. 8) Zahtevi prema izdavaocu menice, zastarevaju za tri godine, a prema ostalim potpisnicima za jednu godinu, odnosno za šest meseci.

17. PROMOSSORY NOTE 18

Za seminarski u potpunosti koriscena knjiga Poslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković ------------------------------------------------------------U SAD, Velikoj Britaniji i u nekim zemljama anglo-saksonskog prava, u upotrebi je posebna vrsta sopstvene menice tzv. Prossory note. Ona se razlikuje od sopstvene menice evropskog tipa. Međutim, kako se u međunarodnoj trgovini javljaju i naše firme sa stranim firmama iz anglo-saksonskog područja, to se ovakav tip sopstvene menice anglo-saksonskog prava (Promissory note) javlja i kod naših preduzeća i bankarskih organizacija. 17.1. Neke razlike između Promissory note i sopstvene menice. – -Promissory note može da glasi i na donosioca, dok kod evropske sopstvene menice - to nije dozvoljeno. -Kod Promissory note obaveza nije u potpunosti apstraktna, već ima i elemenata kauzalnosti. -Prenos Promissory note može da se obavlja indosiranjem, građansko-pravnom cesijom i prostom predajom (tradicijom) zavisno od označenja imaoca prava iz takve isprave. Kada se Promissory note prenosi cesijom mora da se sačini poseban građansko-pravni ugovor između cedenta i cesionara. Podizanje protesta kod Promissory note, postoji samo kod onih koje se koriste u međunarodnom prometu, ali ne i u unutrašnjem prometu. -Kod svih oblika Promissory note dozvoljeno da se ugovara kamata, a čak kad i nije ona ugovorena obračunavaće se zakonska kamata.

19

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->