KOMANDITNO DRUSTVO

POJAM
Komanditno drustvo je ortakluk stvoren zakonom sa jednim ili vise ortaka (komplementara)
I jednim ili vise lica koja odgovaraju ograniceno do visine uloga (komanditora).Status
komplementara u ovom drustvu odgovara polozaju ortaka,I oni imaju ista prava,duznosti I
obaveze.Komanditori s druge strane su na mnogo nacina vise poput invetitora nego ortaka.
ZOPD-Nas zakon u cl.10,st.1odredjuje komanditno drustvo kao drustvo jednog ili vise
lica koja se zovu komplementari I jednog ili vise lica koja se zovu komanditori I
kolektivno se nazivaju firma.Komplementari su neograniceno solidarno odgovorni za
sve obaveze drustva.Komanditori odgovaraju za obaveze drustva do visine svojih
uloga.Ulozi komanditora mogu biti u novcu ili u stvarima I pravima koja s procenjuju.
RAZGRANICENJE
Komanditno drustvo I pored znacajnih slicnosti sa ortaklukom,zbog kojih se smatra
njegovim podoblikom pokazuje znacajne osobenosti.
PREDNOSTI
-U OD svi clanovi su ortaci I imaju isti status
-svi ortaci su licno odgovorni za obaveze ortakluka
-ako nije drugacije uredjeno sporazumom,svi ortaci imaju jednaka prava da upravljaju
ortaklukom
-ortakluk moze nastati I bez registracije,po sili zakona,na osnovu cinjenica I radnji
Ortakluk se smatra entitetom odvojenim od njegovih clanova za mnoge svrhe
NEDOSTACI
-KD mora imati najmanje jednog clana komplementara I bilo koji broj komanditora
-komplementari su licno odgovorni za obaveze KD.Komanditori rizikuju samo njihov ulog u
Komanditnom Drustvu
-komanditori ne mogu ucestvovati u kontroli I upravljanju KD,u protivnom gube status
ogranicene odgovornosti
-za KD je obavezna registracija prije nego drustvo pocne da postoji,I bez nje nema formiranja
ovog drustva
-KD se smatra entitetom odvojenim od njegovih clanova za mnoge svrhe.
PREDNOSTI I NEDOSTACI KOMANDITNOG DRUSTVA
Prednosti komanditnog drustva su:
1.ogranicena odgovornost komanditora
2.prenosivost udela u drustvu
3.poreske pogodnosti
4.trajnost poslovanja i
5.raznoliki izvori kapitala
Nedostaci komanditnog drustva su:
1.neogranicena odgovornost komplementara za obaveze drustva
2.zabrana upravljanja poslovanjem drustva
3.komanditno drustvo moze biti subjekt oporezivanja
4.formalnosti I regulatorni zahtjevi za izvjestavanjem
5.znacajni pravni I organizacioni troskovi
OSNIVANJE KOMANDITNOG DRUSTVA
Polazeci od pojma komanditnog drustva,kao drustva koje mora imati 2 vrste clanova,to sa
stanovista osnivanja znaci da moraju postojati najmanje 2 lica,od kojih jedno mora biti u
svojstvu komplementara,a drugo u svojtvu komanditora.Komplementari odnosno komanditori
mogu biti kako fizicka tako I pravna lica.Iz odredjenja pojma komanditnog drustva proizilazi
da moraju postojati najmanje 2 clana drustva,po jedan iz svake kategorije clanova.
UGOVOR O KOMANDITNOM DRUSTVU
ZOPD ne pominje izricito osnivacki akt KD,ali iz ugovorne prirode drustva,kao I drugih
odredbi I zakona,moze se zakljuciti da je to ugovor.Prema nasem zakonu ne postoji obaveza
da se ugovor o osnivanju prilozi uz prijavu za njegovu registraciju.
 Ugovor o komanditnom drustvu treba da obuhvati celokupan sporazum izmedju svih
clanova drustva-I komplementra I komanditora.Neka od vaznijih pitanja koja trebaju biti
uredjena sporazumom o Komanditnom Drustvu su sledeca:naziv KD,imena I adrese clanova I
oznacenje njihovog statusa,delatnost drustva,sediste drustva,trajanje drustva,ulozi clanova u
kapitalu drustva,odgovornost clanova medjusobom I prema trecim licima,duznost clanova
drustva,upravljanje poslovima drustva,prenos udela,promene clanova usled
istupanja,iskljucenja ili smrti,podela profita I gubitaka,prestanak drusva I dr pitanja.
REGISTRACIJA-Nas zakon propisuje obavezu registracije KD.
ZOPD-registracija KD-a,za razaliku od OD-a,je obavezna I uslov je da bi se komanditori
mogli pozivati na svojstvo ogranicene odgovornosti.U protivnom,svi clanovi KD-a u pogledu
njihovog polozaja,po ovom zakonu,smatraju se ortacima.
Registracija KD-a vrsi se dostavljanjem izjave ili ugovora potpisanog od strane svih
clanova drustva CRPS-a koji sadrzi sledece podatke:
1.naziv drustva I oznaku da je drustvo osnovano kao komanditno,
2.sediste drustva
3.rok na koji se drustvo osniva I datum pocetka obavljanje delatnosti,
4.ime,prezime I maticni broj,odnosno naziv svakog clana drustva,
5.ime svakog lica koje ima svojstvo komanditora,
6.ulog komanditora I da li je ulog u novcanom ili nenovcanom obliku.
MEDJUSOBNI ODNOSI CLANOVA DRUSTVA
KD se sastoji vise nego od jedne vrste clanova I ovi clanovi su podvrgnuti razlicitim
zakonskim pravima I obavezama,pri cemu jedno isto lice moze biti u polozaju samo jedne
kategorije clanova.Cak I kada se jedno lice javi u svojstvu komplementara I komanditora u
istom drustvu,ono ce u tom slucaju imati sva prava I obaveze komplementara,dok ce samo
njegov ulog u drustvo kao komanditora uzivati zastitu na isti nacin kao ulog bilo kojeg
drugog komanditora.
PRAVA I OBAVEZE KOMPLEMENTARA-ista su kao I prava I obaveze ortaka u
ortakluku,odnosno na njih se primenjuju odredbe koje vaze za OD.Pravo na vodjenje poslova
drustva je licno pravo svakog komplementara,koje se nemoze prenositi na trece lice,osim ako
se sa tim saglase svi komplementari ili ako se to izricito predvidi ugovorom.Za razliku od
komanditora,komplementari odgovaraju za obaveze drustva licnom imovinom.Komplementar
ima I obavezu lojalnosti drustvu I podleze pravilima za slucaj krsenja zabrane konkurencije
drustvu koja vaze za ortake.Samo komplementari upravljaju sa poslovanjem komanditnog
drustva.
ZOPD se opredeljuje da upravljanje drustvom pripada pripada komplementarima,propisujuci
pravilo da:odluke o redovnom poslovanju KD donose se prostom vecinom glasova
komplementara,ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugacije predvidjeno.
PRAVA I OBAVEZE KOMANDITORA-komanditor je vise vidjen kao investitor,nego kao
stvarni ortak u drustvu.Ima malo prava od onih koja su data ortacima u ortakluku,I primereno
tome malo obaveza.Nihova osnovna obaveza je da unesu uloge u drustvo koji prema ZOPD-u
mogu biti u novcu ili stvarima I pravima koja se procenjuju,a nemogu biti u radu ili
uslugama.ZOPD ustanovljava zabranu povlacenja uloga I propisuje da:Tokom trajanja
drustva komanditor nemoze,posredno ili neposredno,povlaciti ili primate natrag bilo
koji deo svog uloga,u protivnom,odgovoran je za obaveze firme do visine uloga koji je
povukao ili primio natrag.
Polozaj komanditora bitno je odredjen izricitom zakonkom odredbom da:komanditor ne
ucestvuje u upravljanju poslovanjem drustva I nije ovlascen da zakljucuje ugovore koji
obavezuju drustvo.Ovo znaci da se komanditori nemog u protiviti vodjenju poslova drustva
od str.komplementara ukoliko se ono vrsi na ugovoreni nacin.Komanditori iskljuceni iz
vodjenja poslova drustva ne treba da znaci da nemaju pravo na tuzbu za oduzimanje
poslovodstva odredjenom komplementaru ovlascenom na poslovodstvo ako on teze povredi
neku svoju duznost ili ako se pokaze nesposobnim za vrsenje poslovodstva.
Komanditori imaju ogranicenu odgovornost.Rizik komanditora ogranicen je na iznos
njegovog uloga u drustvo.Postoje situacije u kojima se zakonim izjednacava odgovornost
komanditora sa odgovornoscu komplementara za obaveze drustva.U zakonima se navodi
isticanje imena komanditora u nazivu drustva,jer se time komanditor deklarise kao javni clan
drustva,u kom svojstvu se nalaze samo komplementari.
Drugi slucaj kada komanditori mogu biti u opasnosti da izgube njihov status ogranicene
odgovornosti,komanditori nemaju pravo da ucestvuju u upravljanju drustvom,jeste ako zaista
ucestvuju u upravljanjem poslovanjem drustva.U tom slucaju komanditor ce biti odgovoran
kao komplemetar za sve obaveze drustva koje su nastale u periodu u kojem je ucestvovao u
upravljanju poslovanjem drustva.
Komanditori nemaju pravo da upravljaju poslovanjem drustva.Njima su zakonom generalno
dodeljena izvesna prava,ukljucujuci zakonsko pravo na obavestavanje u pogledu poslovanja
drustva,I stim u vezi I ovlascenje da izvrse uvid u poslovne knjige drustva u bilo koje
razumno vreme.ZOPD-komanditor moze,u bilo koje vreme,sam ili preko
predstavnika,ispitati knjigovodstvo drustva I utvrditi stanje I mogucnosti razvoja
poslovanja drustva I ova pitanja razmatrati sa ostalim clanovima drustva.
ZOPD priznaje komanditoru prava na obavestavanje,I stim u vezi,utvrdjuje pravo da vrsi
uvid sam ili preko predstavnika u knjigovodstvo ili poslovanje drustva.
ODNOSI KOMPLEMENTARA I KOMANDITORA-komplementari duguju fiducijarnu
duznost komanditorima,jedini komplementar KD-a duguje komanditorima cak vecu duznost
nego sto je redovno nametnut ortacima,posebno kada komplementar ima vecinski udeo u
drustvu.Duznost komplementara,koji vrsi potpuno upravljanje I ima kontrolu nad
poslovanjem drustva,moze se uporediti sa fiducijarnim odnosom korporativnog direktora
prema akcionarima.
PROMENE U KOMANDITNOM DRUSTVU
REGISTRACIJA PROMENA-od posebnog je znacaja stalno azuriranje odredjenih podataka
koji su obavezno predmet registracije I publikacije.ZOPD-komanditno drustvo je duzno da
u roku od 7 dana od dana promene,dostavi CRPS-apropisanu izjavu kojom se
konstatuju promene u svim slucajevima kada se u drustvu promeni:
1.naziv drustva
2.sediste drustva
3.vreme trajanja drustva,
4.clan drustva ili podaci o clanovim drustva,
5.visina uloga komanditora,
6.vrsta odgovornosti clanova drustva.
Registracija promene se vrsi na obrascu propisanom uputstvom o nacinu rada CR I
obrascima za upis,koji je istovetan obrascu za pocetnu registraciju,s tim sto se ovom prilikom
markira opcija za proemnu podataka data u zaglavlju ovog formulara.Za neblagovremeno
izvrsenje ove obaveze ovim zakonom propisane su kaznene sankcije.
DOSTAVLJANJE I OBJAVLJIVANJE PODATAKA-pored obavezne registracije propisuje I
obavezna publikacija podataka o ovim promenama.Za cinjenicu publikacije vezuje se I
dejstvo ovih promena.Ove uobicajene promene u KD-u,ukljucuju prijem novih
komplementara,prijem novih komanditora,povlacenje iz drustva jedne I druge vrste clanova I
prenos udela.
PRISTUPANJE NOVOG KOMPLEMENTARA-uslovi za prijem novog komplementara
variraju u nacionalnim zakonima.ZOPD sadrzi generalno pravilo za prijem novih clanova,kao
modifikaciju u odnosu na opsta pravila u ortakluku:za sticanje svojstva clana drustva nije
potrebna saglasnost komanditora.
PRISTUPANJE NOVOG KOMANDITORA-nakon registracije KD-a neko lice moze
pristupiti drustvu kao komanditor direktnim sticanjem udela od postojeceg
komanditora.Sticalac udela postaje clan drustva u obim u kojem je prenosilac na njega preneo
prava.ZOPD-komanditor moze,uz saglasnost komplementara preneti svoj udel u
drustvu,a sticalac udela postaje clan drustva sa svim pravima komanditora.Novi
komanditor moze prvenstveno biti primljen saglasno odredbama ugovor o KD-u.
Kako prenos udela dovodi I do promene clana drustva,to ova promena podleze ne samo
obaveznoj registraciji,vec I obavezi publikacije.ZOPD-ukoliko se udeo komanditora
prenese na trece lice,obavestenje o tome dostavlja se sluzbenom listu RCG na
objavljivanje,a prava po osnovu tog udela sticu se danom objavljivanja tog obavestenja.
 Do promene na strani komanditora moze doci I promenom statusa komplementara.Zbog
razlicitog polozaja clanova u KD-u svaka promena njihovog statusa od posebnog je interesa
za treca lica.ZOPD propisuje obaveznu registraciju svake promene vrste odgovornosti
clanova drustva,propisuje obaveznu publikaciju za slucaj:ukoliko komplementar postane
komanditor u drustvu,obavestenje o tome objavljuje u sluzbenom listu RCG,a svojstvo
komanditora stice danom objavljivanja tog obavjestenja.
POVLACENJE KOMPLEMENTARA-ukljucuje dobrovoljno istupanje komplementara iz
drustva I prenos udela komplementara.ZOPD neuredjuje slucaj istupanja komaplementara iz
drustva sto znaci da se na KD primenjuju odredbe koje se odnose na OD.To znaci da,kao I
kod ortakluka,smrt ili povlascenje komplementara generalno prouzrokuje prestanak KD-
a.Komplementar moze istupiti iz drustva u bilo koje vreme davanjem pismenog obavestenja
ostalim clanovima.Medjutim,ako komplementar istupi iz drustva protivno odredbama
sporazuma,onda drustvo moze da se od komplementara koji se povlaci naplati za stetu
pricinjenu krsenjem sporazuma.
POVLACENJE KOMANDITORA-KD ne prestaje usled smrti,stecaja ili povlacenje
komanditora.U tom slucaju njegovi pravni sledbenici ili zastupnici njegove zaostavstine
postaju sukcesori svih njegovih prava sa ciljem obracuna njegove imovine.ZOPD ne uredjuje
slucaj istuppanja komanditora,sto znaci da komanditor moze generalno istupiti iz drustva u
vreme oredjeno sporazumom o KD-u ili nekom drugom sporazumu izmedju clanova.Osim
ako nije drukcije odredjeno u sporazumu,komanditor moze generalno istupiti iz drustva u bilo
koje vreme.Komanditor koji se povlaci ima pravo da primi razdeo koji je predvidjen
ugovorom.
FINANSISKA STRUKTURA KOMANDITNOG DRUSTVA
ULOZI U KAPITALU DRUSTVA-osnovni koncept KD-a jested a komanditor mora uneti
utvrdjeni ulog u drustvo,I sa njim preuzeti rizik.U pogledu prirode uloga,ZOPD postavlja
pravilo samo za ulog komanditora I propisuje :ulozi komanditora mogu biti u novcu ili
stvarima I pravima koja se procenjuju.Iz ove odredbe proizilazi da ulog komanditora
nemoze biti u radu ili pruzanju usluga drustvu,dok je uostalom predmet uloga stvar ugovorne
volje clanova drustva.
PROFIT I GUBICI DRUSTVA-moze se reci da je opste pravilo da se profit I gubici KD-a
proistekli iz uloga I zalaganja clanova dele izmedju clanova u skladu sa ugovorom.Postavlja
se pitanje sta je osnov za ovu raspodelu ako u u govoru nije utvrdjen nacin te
raspodele?ZOPD ne daje osnov po kojem bi se vrsila podela profita I gubitaka u KD-u
ukoliko ovo pitanje nije uredjeno sporazumom.
PRIHODI I ISPLATE-prihod KD-a se reinvestira u KD ili isplacuje komplementarima I
komanditorima kako je odredjeno ugovorom.Sporazumom se moze predvideti obavezna
isplata dela prihoda komanditorima,ili se moze po tom pitanju dati velika diskrecija
komplemetarima.
Clnovi komanditnog drustva duzni su da plate porez na iznos kojim je rasporedjen,bez
obzira da li je taj iznos I stvarno bio njima distribuiran ili reinvestiran u drustvo.
DISOLUCIJA I LIKVIDACIJA KOMANDITNOG DRUSTVA
DISOLUCIJA KOMANDITNOG DRUSTVA-postupak prestanka komanditnog drustva
ukljucuje nekoliko koraka.Kada jednom dodje do disolucije KD-a,drustvo ne prestaje dok se
ne okoncaju poslovi KD-a,izmire njegova dugovanja I preostala imovina raspodeli njegovim
clanovima,sto obuhvata postupak likvidacije.Do disolucije KD-a dolazi ako nastupi neki od
sledecih dogadjaja: 1.istekne vreme odredjeno u sporazumu, 2.nastupi dogadjaj odredjen
pismenim sporazumom, 3.ako se pismeno saglase svi clanovi o prestanku drustva, 4.u
slucaju dobrovoljnog povlacenja komplementara, 5.u slucaju prenosa udela komplementara,
6.iskljucenje komplementara u skladu sa sporazumom, 7.nastupi smrt ili stecaj
komplementara, 8.donosenje sudske odluke da je komplementar koji je fiziko lice
nesposoban da upravlja sobom ili svojom imovinom, I 9.donosenje sudske odluke o
disoluciji drustva.
Povlacenje komplementara neprouzrokuje disoluciju,ako postoji najmanje jos jedan
komplementar,a ugovor dopusta nastavljanje drustva pod tim okolnostima.
 ZOPD nalazi za shodno da naglasi da za razliku od OD-a:komanditno drustvo ne prestaje
smrcu ili stecajem komanditora.Poslovna nesposobnost komanditora ne predstavlja
osnov za utvrdjivanje prestanka drustva od str.suda,osim ako se udeo toga komanditora
nemoze tacno utvrditi ili unovciti.To znaci dad ok god postoji samo jedan komanditor,ili
ako na mesto jedinog preminulog ili bankrotiranog komanditora stupe njegovi pravni
sledbenici ovo drustvo nastavlja da postoji.Tkdj.u istoj ovoj odredbi zakon naglasava da ni
gubitak poslovne sposobnosti komanditora nece predstavljati osnov za prestanak drustva,osim
ako nije moguce,usled zahtve njegovih zakonskih zastupnika,izdvojiti njegov deo iz
drustva,iz razloga sto se ovaj deo nemoze tacno utvrditi ili unovciti.ZOPD
propisuje:komanditor nema pravo da likvidira drustvo dostavljanjem obavestenja o toj
nameri ostalim clanovima drustva.Ovime se naglasava da jos jedan specifican osnov
prestanka kod OD-a nemoze proizvesti ovo dejstvo od str.komanditora.Nije moguc otkaz
clana drustva u svojstvu komanditora koji bi imao za dejstvo prestanak drustva,kako je to
moguce u slucaju ortaka odnosno komplementara.
Udeo komanditora moze da bude predmet izvrsenja u postupku naplate njegovog privatnog
duga od njega kao duznika.Po tom osnovu,doslo bi do prenosa udela na trece lice,a to bi
znacilo I prenos clanskih prava u drustvu.ZOPD propisuje:ostali clanovi drustva nemaju
pravo da likvidiraju drustvo zbog cinjenice da je udeo nekog komanditora postao
predmet pravnog postupka vezanog za njegov posebni dug.Na ovaj nacin se iskljucuje jos
jedan osnov prestanka drustva specifican za ortakluk,ako I nema opravdanje da se primeni u
slucaju komanditora.
LIKVIDACIJA KOMANDITNOG DRUSTVA-ZOPD sadrzi pretpostavku:ukoliko privredni
sud ne odluci drugacije,u slucaju prestanka KD-a,poslovanje drustva okoncavaju
komplementari.Zakonska pretpostavka da komplementari vrse likvidaciju drustva znaci da
svi oni mogu biti likvidatori.
DISTRIBUCIJA IMOVINE-uobicajeno se zakonom propisuje nacin distribucije imovine
nakon disolucije KD-a,sto nas zakon ne cini.U vecini slucajeva imovina disolviranog
komanditnog drustva se isplacuje dok se ne iscrpi sledecim redom:
1.poveriocima drustva,ukljucujuci I clanove koji su kreditori,da bi se izvrsile obaveze prema
trecima,
2.clanovima drustva kao isplata bilo kojeg razdela koji im se duguje prema sporazumu,
3.clanovima drustva kao povracaj njihovog uloga,
4.clanovima drustva kao provracaj njihovog udela u drustvo u istoj srazmeri u kojoj clanovi
imaju udele u raspodeli.
DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU

POJAM DRUSTVA SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU

Mada se svrstava u drustva kapitala,DOO je vrsta hibridnog entiteta koji je neki prelaz
izmedju ortakluka I akcionarskog drustva I pruza mnoge prednosti jednog I drugog drustva.
POJAM DRUSTVA-DOO ima mnoge karakteristike korporacija (komapnija),ukljucujuci
svojstvo pravnog lica I ogranicenu odgovornost svih clanova.Uz to,ono tkdj.ima mnoge
slicnosti sa ortaklucima.Ovo drutvo odgovara za svoje obaveze neograniceno celokupnom
svojom imovinom,dok clanovi uopste neodgovaraju trecim licima,vec samo snose rizik
poslovanja drustva do visine svog uloga.
Nas zakon daje definiciju:DOO mogu osnovati fizicka ili pravna lica,ulaganjem
novcanih ili nenovcanih sredstava u drustvo radi ostvarivanja profita,a njegovi osnivaci
odgovaraju za obaveze drustva do iznosa svojih uloga.Ulozi osnivaca cine pocetni
kapital drustva.Ova definicija istice nekoliko bitnih elemenata:
1.da ovo drustvo ima osnovni kapital,koji se formira pocetnim ulozima osnivaca-koji mogu
biti novcani I nenovcani;
2.da je svrha drustva ostvarivanje profita,cime je zakon stao na stanoviste da se ovo drustvo
mora baviti trgovackim poslovima I time postavio ogranicenje u pogledu svrhe osnivanja
drustva,sto znaci da se ovo drustvo ne bi moglo osnivati za neku drugu ,zakonom dopustenu
svrhu;
3.da clanovi ovog drustva odgovaraju ograniceno za obaveze drustva-tj.do visine njihovih
uloga.
KARAKTERISTIKE DRUSTVA-DOO je nekorporativni poslovni entitet zasnovan na
konceptu slobode ugovaranja.Karakteristike bilo kojeg DOO zavise od ciljeva njegovih
clanova I zakona zemlje u kojoj se formira.Vecina ovih DOO ima zajednicke karakteristike
ukljucujuci svojstvo pravnog lica,ogranicenu odgovornost clanova,fleksibilno
upravljanje,postojanje osnovnog kapitala,kontinuitet postojanja,ogranicenu prenosivost
udela,ogranicenje broja clanova I propisane formalnosti za osnivanje I finansisko
izvestavanje.
POSEBAN PRAVNI ENTITET-DOO ima svojstvo pravnog lica.Ovo svojstvo se stice
upisom u odgovarajuci registar,sto pretpostavlja ispunjavanje propisanih formalnosti.To znaci
da clanovi drustva nemogu biti tuzeni za dugove ovog drustva,niti drustvo moze biti tuzeno za
licne dugove njegovih clanova.
OGRANICENI RIZIK CLANOVA-Vlasnici DOO-a u pravilu nemaju licnu odgovornost za
obaveze ovog drustva.Oni samo snose rizik za poslovanje drustva,koji je ogranicen na visinu
njihovih uloga koji su uneli u drustvo prilikom osnivanja ili kasnijeg povecanja kapitala.Za
preuzete obaveze prema trecim licima odgovara samo drustvo I to celokupnom svojom
imovinom.
OSNOVNI KAPITAL-DOO ima osnovni kapital,koji se satoji od ulga njegovih
clanova.Minimalni iznos ovog kapitala propisan je zakonom,I varira od zemlje do
zemlje.Kapital ovog drustva je podeljen na udele za razliku od AD-a,kod kojeg je kapital
podeljen na kacije.
FLEKSIBILNO UPRAVLJANJE-Upravljanje DOO vrlo je fleksibilno.Zakoni redovno
dopustaju vlasnicima DOO da sami dizajniraju upravljacku strukturu ovog drustva.U
pravilu,kod ovog drustva svi ili deo clanova ucestvuje u upravljanju I rukovodjenju
drustvom,I retko je upravljanje ovim drustvom odvojeno od vlanistva,kao sto je to skoro
redovan lucaj kod AD-a.Ali oni mogu odluciti da upravljanje povere pojedincu,odboru ili
vecini vlasnika.Odluke u DOO u pravilu se donose od strane clanova koji drze vecinu udela u
drustvu,osim ako je ugovorom ili statutom odredjeno drugacije.
TRAJNOST POSTOJANJA-Zakoni obicno pruzaju mogucnost da ovo drustvo moze
postojati trajno.Osim ako je ugovorom o osnivanju propisano da se drustvo osniva na
odredjeno vreme I d ace prestati kada nastupi odredjeni buduci datum ili dogadjaj.Smrt ili
istupanje jednog ili vise clanova iz drustva ne uzrokuje nuzno prestanak DOO.
OGRANICENJE PRENOSA UDELA-Zakoni uobicajeno propisuju ogranicenja za prenosa
vlasnistva nad udelima clanovima u DOO.Clanovi DOO ne smatraju se suvlasnicima imovine
drustva,jer je imovina posedovana od samog drustva.Clan moze,u pravilu,preneti svoj udeo u
drustvo ili ustupiti njegova prava na udeo u raspodeli profita na drugo lice.Jedno lice moze
postati clan DOO samo ako zameni clana ili bude primljen u drustvo na nacin kako je to
propisano ugovorom I statutom drustva.
FORMALNOSTI ZA ORGANIZOVANJE-DOO se u pogledu osnivanja u mnogim
elementima priblizava AD.Ugovor o osnivanju I statut su akta koja se obavezno zahtevaju I
moraju se registrovati.Uz to,DOO je podvrgnuto obavezi godisnjeg finansijskog izvestavanja
nametnuoj zakonom.
PREDONOSTI I NEDOSTACI DOO
PREDNOSTI DOO-a su:
1.ogranicena odgovornost za sve vlasnike;
2.minimalna ogranicenja u pogledu clanstva;
3.vece mogucnosti za povecanje kapitala;
4.fleksibilnost upravljanja i
5.povoljan poreski tretman.
NEDOSTACI DOO-a su:
1.mogucnost probijanja vela pravne licnosti;
2.formalnosti prilikom osnivanja;
3.drustvo nema pravo da uputi javni poziv za upis udela;
4.obaveza dostavljanja podataka I dokumenata I finansijskih izvestaja i
5.ogranicena prenosivost vlasnickih udela.
OSNIVANJE DOO
Za osnivanje ovog drustva neophodno je ispuniti propisane materijalne I formalne
uslove.One su mnogo jednostavnije nego kod osnivanja AD.Sto se tice osnivanja DOO to se
moze govoriti samo o simultanom osnivanju.Sukcesivno osnivanje kod ovog drustva ne
dolazi u obzir,sto je u skladu sa posebnom prirodom ovog drustva.
NAZIV DRUSTVA-DOO posluje pod zajednickim nazivom,koji moze sadrzati ime nekog od
clanova ili upucivati na delatnost drustva.Postoje 2 tipa zahteva u pogledu naziva ovog
drustva,koja moraju biti ispunjena I u ugovoru I u statute drustva.Prvo ZOPD propisuje:naziv
DOO obavezno sadrzi oznaku “DOO”,dok upustvo o radu CR I obrascima za upis u clan 5
propisuje da naziv DOO mora da sadrzi:ime drustva I reci koje oznacavaju oblik
drustva,odnosno skracenicu ovih reci.Drugo ZOPD propisuje: da se naziv DOO mora
razlikovati od drugih naziva upisanih u doticni registar,sto trazi da se pre registracije
proveri da li je preferirani naziv drustva raspoloziv za upotrebu na podrucju
odredjenog registra.
OSNIVACI I CLANOVI-Danas vecina zakona propisuje da DOO mogu osnovati fizicka ili
pravna lica I da ga moze osnovati jedno ili vise lica.
ZOPD odredjuje da ovo drustvo moze imati najvise 30 clanova.TO znaci,da u slucaju
povecanja broja clanova preko 30 ovo drustvo se mora transformisati u AD.
Osnivaci DOO ujedno su I clanovi ovog drustva,a lica koja kasnije stupe u drustvo imaju
pravni polozaj clanova drustva,a ne osnivaca.
OSNIVACKA AKTA-ZOPD prihvata koncept obaveznosti dva konstitutivna akta za
osnivanje DOO:ugovora o osnivanju I statuta.Treba imati u vidu da se ugovor javlja kao
osnivacki akt kada ovo drustvo osniva vise lica,dok ako ga osniva jedno lice onda se
osnivacki akt javlja u formi odluke o osnivanju.Statut mora da bude u skladu sa osnivackim
aktom.ZOPD ne uredjuje nacin izmene ovih akata pa ce vaziti rezim njihove izmene
utvrdjenim u tim aktima,ali ovaj zakon propisuje da je drustvo duzno da dostavi CRPS-a sve
izmene I dopune osnivackog akta,statute ili drugog dokumenta…u roku od 7 radnih
dana od dana izvrsenih izmena.
Ugovor o osnivanju moraju potpisati svi osnivaci,odnosno njihovi pismeno opunomoceni
zastupnici.
Kroz obaveznost statuta naglasava se priroda ovog drustva kao drustva kapitala,za razliku od
prava pojedinih zemalja po kojima DOO ima samo osnivacki akt,cime se naglasavaju
obelezja drustva lica I time istice razlika u odnosu na AD.
ZOPD-odredjuje minimalnu I obaveznu sadrzinu statuta,prema kojem:statut drustva
sadrzi:
1.naziv drustva; 2.sediste drustva I adresu na koju se salju zvanicni dopisi; 3.osnivnu
delatnost drustva, 4.podatak da je drustvo osnovano kao DOO I iznos kapitala,
5.pravila postupanja I postupak imenovanja clanova odbora direktora,ukoliko su
izabrani,imenovanja clanova rukovodecih I izvrsnih organa,njihova prava I
obaveze,razresenje I raspodelu ovlascenja izmedju tih organa; 6.odredbe o nacinu
promene iznosa kapitala,ukoliko nisu utvrdjene zakonom; 7.lica ovlascena za
zastupanje drustva,kolektivno ili pojedinacno; 8.uslove iz clana 65 ovog zakona.
POCETNA REGISTRACIJA-DOO je osnovano kada se ragistruje kod nadleznog
organa.ZOPD-registracija DOO je obavezna.To je uslov da bi clanovi drustva mogli da se
pozovu na svojstvo ogranicene odgovornosti.U protivnom,svi clanovi drustva u pogledu
njihovog polozaja prema trecim licima smatraju se ortacima.U vezi sa pocetnom registracijom
ovog drustva ZOPD propisuje da :sledeca dokumenta I podaci dostavljaju se CRPS-a I
objavljuju prilikom prve registracije drustva:
1.osnivacki akt; 2.statut; 3.lista osnivaca,clanova drustva,rukovodilaca I clanova
odbora direktora,ukoliko su imenovani,uklucujuci:
a.imena,prezimena I u slucaju da je doslo do promene imena/prezimena prethodno
ime/prezime;
b.datum I mesto rodjenja clanova odbora direktora,maticni broj ili broj pasosa,ako su
strani drzavljani;
c.prebivaliste odnosno boraviste clanova odbora direktora;
d.izjavu clanova odbora direktora o tome koje drzavljanostvo poseduju;
e.podatke o njihovom clanstvu u drugim drustvima,odborima ili druge funkcije koje
obavljaju u republici ili van nje,kao I mesto registracije takvih drustava ukoliko nisu
registrovana u republici. 4.ime izvrsnog direktora; 5.naziv drustva,adresa sedista
drustva I adresa za prijem sluzbenih dopisa,ukoliko se razlikuju; 6.lica ovlascena za
zastupanje drustva I podatak da li je zastupanje kolektivno ili pojedinacno; 7.pisani
pristanak clanova odobora direktora na njihova imenovanja,ukoliko su imenovani;
8.dokument kojim se potvrdjuje uplata registracione takse.
ZOPD propisuje da drustvo stice svojstvo pravnog lica danom registracije.Dokaz o
registraciji je potvrda koju izdaje registrator.U skladu sa ZOPD,CRPS-a je duzan da
objavi u sluzbenom listu RCG podatke o nazivu I sedistu drustva,ime izvrsnog
direktora,imena clanova odbora direktora,ako su imenovani,datum donosenja
osnivackog akta I statuta,kao I datum registracije.
PRAVA I OBAVEZE DOO
PRAVA I OVLASCENJA DRUSTVA-DOO-u data su odredjena prava zakonom I statutom
drustva.Ovom drustvu se dodeljuju sva prava neophodna za obavljanje privredne delatnosti-
ima ista prava kao I fizicko lice da vrsi sve radnje neophodne I primerene za vrsenje poslovne
delatnosti,ukljucujuci ovlascenja da moze:
1.podizati tuzbe I biti tuzeno;
2.sticati I posedovati pokretnu I nepokretnu imovinu;
3.prodavati,zalagati,opterecivati ili na drugi nacin raspolagati svojom imovinom;
4.sklapati ugovore I druge pravne poslove;
5.biti clan u OD ili KD,ili drugom entitetu;
6.birati direktore,imenovati sluzbenike,zaposlene I zastupnike drustva,,odredjivati njihove
duznosti I utvrdjivati naknade za njihov rad I
7.ostvarivati I druga prava dodeljena zakonom I statutom.
OBAVEZE DRUSTVA-DOO kao pravni subjekt ima brojne obaveze,I to prema svojim
clanovima,trecim licima I drzavnim organima.Ukljucuju:odgovornost za obaveze preuzete u
prometu,isticanje naziva na poslovnim prostorijama I poslovnim papirima
drustva,dostavljanje I objavljivanje podataka I finansijskih izvestaja.
ODGOVORNOST ZA OBAVEZE-Opsti je princip da ovo drustvo odgovara za obaveze
preuzete prema trecim licima celokupnom svojom imovinom.Odnosi si se kako na
ugovorne,tako I na vanugovorne obaveze.Ovo drustvo moze odgovarati ne samo za sopstvene
obaveze,vec I za tudje obaveze.
OBAVEZA DOSTAVLJANJA I OBJAVLJIVANJA PODATAKA-ZOPD u cl.71 propisuje
da:Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je duzno dostaviti CRPS-a koji objavljuje u
Sluzbenom listu sledece dokumente I podatke:
1.izmene statuta ili osnivackog akta,
2.promenu naziva I sedista,kao I adrese za prijem sluzbenih dopisa,
3.imenovanje,razresenje I podatke o licima izabranim za clanove odbora direktora,
4.imenovanje,razresenje I podatke o licima koja,kolektivno ili pojedinacno imaju
ovlascenje da zastupaju drustvo u odnosima sa trecim licima,
5.likvidacija drustva,
6.ponistenje osnivanja drustva od strane Privrednog suda,
7.imenovanje likvidatora,njegov identitet,kvalifikacije I ovlascenja koja nijesu navedena
u ovom zakonu I staututu i
8.iznos kapitala.
PRAVA I OBAVEZE CLANOVA DRUSTVA
STICANJE CLANSTVA-ZOPD u cl.64,st.3 propisuje da:Uplatom pocetnog uloga lice stice
udio u drustvu,srazmerno vrednosti svog uloga.Za sticanje udela vezuje se I sticanje
clanstva u drustvu I s tim u vezi ZOPD propisuje da:Sticanjem udela lice postaje clan
drustva.
 PRAVA CLANOVA DRUSTVA-Prava koja se u pravilu daju clanovima drustva DOO-a su
sledeca:
1.svaki clan ima jednako pravo da upravlja drustvom
2.clanovi imaju pravno na informisanje o radu organa drustva I stanju poslovanja drustva,
3.clanovi imaju pravo da izvrse uvid u poslovne knjige drustva,
4.clanovi maju pravo pobijanja odluka organa drustva,
5.clanovi imaju pravo da podignu derivatvnu tuzbu za naknadu stete drsutvu protiv
odgovornih clanova organa ili drugog clana kako bi se izvrsio ugovor o osnivanju
6.clanovi imaju pravo da istupe iz drustva I da njihovi udjeli budu otkupljeni od drustva,
7.svaki clan ima pravo ucesca u profitu drustva I pravo ucesca u raspodjeli likvidacione ili
stecajne mase u pravilu srazmjerno velicini udjela,
8.clanovi imaju pravo da budu obesteceni za obaveze koje su preuzeli u redovnom poslovanju
drustva,
9.clanovi imaju pravo raspolaganja udjelom u drustvu,
10.clanovi generalno imaju pravo da likvidiraju drustvo I
11.mogu imati I posebna prava dodijeljena ugovorom.
PRAVO RASPOLAGANJA UDJELOM-Clanovi DOO-a imaju pravo raspolaganja svojim
udjelom na nacin sto taj udio mogu otudjiti,zaloziti,razmijeniti za drugi udio ili na drugi nacin
njime raspolagati.
PRENOS UDELA TRECEM LICU-ZOPD propisuje Udeli u DOO mogu se prenositi samo
u skladu sa odredbama utvrdjenim statutom.To znaci da uslove tog prenosa utvrdjuju
clanovi drustva statutom.
ZOPD u pogledu prava prece kupovine udela propisuje:Kada clan drustva namerava da
prenese svoj udeo,stali clanovi,kao I samo drustvo,imaju pravo prece kupovine tog
udela,u skladu sa statutom.Kada ne postoji sporazum o kupovini tog udela izmedju tog
clana I ostalih clanova,udeo se srazmerno deli medju clanovima drustva prema
njihovim dotadasnjim udelima,ukoliko drukcije nije utvrdjeno statutom.Ako,u roku od
30 dana od dana kada je ponuda ucinjena,clanovi samo drustvo ne private kupovinu
udela,udeo se moze preneti trecem licu,pod uslovima koji nemogu biti povoljniji od
uslova ponudjenih clanovima drustva ili samom drustvu.Iz ovog se moze zakljuciti da nas
zakon za prenos udela trecem licu ne zahteva saglasnost ostalih clanova drustva.
ZOPD postavlja veoma vazno pravilo kojim se uredjuju posledice prenosa udela,I
propisuje:U slucaju prenosa udela,lice koje prenosi I lice koje prima udeo bice
neograniceno solidarno odgovorni drustvu za obaveze koje nosi clanstvo u drusvu.Udeo
se prenosi ugovorom u pisanom obliku.
PRENOS UDELA MEDJU CLANOVIMA-U osnovi je uredjen na jedinstven nacin.Sva
zakonodavstva predvidjaju da je ovaj prenos Slobodan,dopustajuci da se osnivackim aktom I
stautom predvide odredjena ogranicenja.ZOPD za prenos udela medju clanovima drusva ne
postavlja nikakva ogranicenja,I propisuje:Udeo se moze prenositi medju clanivima drustva
bez ogranicenja u skladu sa statutom.To znaci,da je prenos udela medju clanovima drustva
u nacelu Slobodan,ali statutom se mogu utvrditi uslovi tog prenosa.
OBAVEZE CLANOVA DRUSTVA-Obaveze koje se uobicajeno dodeljuju clanovima DOO
ukljucuju obavezu uplate uloga,obavezu dopunskih uplata,obavezu na sporedne
cinidbe,obavezu lojalnosti drustvu I obavezu izbegavanja konflikta interesa sa drustvom.
ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE DRUSTVOM
ORGANI DRUSTVA—Jedna od karakteristika I prednosti DOO jeste fleksibilnost njegove
organizacije I upravljanja drustvom.Jedini obavezan organ koji ZOPD propisuje u ovom
drustvu jeste izvrsni direktor.Kao fakultativne organe u ovom drustvu,predvidja skupstinu
clanova I odbor direktora ali za njihovo formiranje ne propisuje nikakve posebne
kriterijume.Osnivanje ovih organa iskljucivo zavisi od volje clanova drustva,sto znaci da oni
moraju biti predvidjeni I uredjeni osnivackim aktom I statutom.Organi DOO su:izvrsni
direktor u svim slucajevima,I skupstina I odbor direktora,ako je to predvidjeno osnivackim
aktom.
SKUPSTINA DRUSTVA-Dosledno se drzeci principa slobode ugovornog uredjivanje
strukture organa ovog drustva ZOPD propisuje da:Skupstina nije obavezan organ
DOO.Clanovi drustva mogu urediti odnose u upravljanju drustvom ugovorom I
statutom drustva I glasati za odluke,saglasno svojim udelima u drustvu.
IZVRSNI DIREKTOR-Jedini organ kod DOO cija se obaveznost propisuje jeste izvrsni
direktor.ZOPD utvrdjuje:Izvrsni direktor je obavezan organ drustva.Clanovi drustva
vecinom glasova ili na nacin utvrdjen statutom imenuju izvrsnog direktora drustva I
odredjuju njegovu zaradu.
ODBOR DIREKTORA-ZOPD propisuje da:Odbor direktora nije obavezan organ
drustva.Pitanje njegovog postojanja prepusteno je statutu drustva.
ZASTUPNICI DRUSTVA-Ovlasceni zastupnici drustva se odredjuju na osnovu cinjenice
publikacije njihovih imena u odredjenom svojstvu,sto fakticki ima isto dejstvo kao I
uvodjenje zakonske pretpostavke o zastupnicima drustva.Statutom drustva se kao zastupnici
mogu odrediti I druga lica zaposlena u drustvu.To su statutarni zastupnici drustva,odredjeni
ne poi menu,vec s obzirom na radno mesto,to jest poslove I zadatke koji se po tom osnovu
obavljaju.Pored njih u svojstvu zastupnika drustva mogu da se jave I punomocnici,koji svoje
ovlascenje za zastupanje zasnivaju na izjavi volje zastupnika drustva,ili lica koje ovlascenje
za zastupanje zasnivaju na punomocju po zaposlenju ili aktu nadleznog organa.
FINANSIJSKA STRUKTURA DRUSTVA
KAPITAL DRUSTVA-Finansiranje DOO generalno dolazi od uloga clanova,I pocetna
imovina ovog drustva se sastoji od uloga clanova.ZOPD odredjuje minimalni novcani deo
osnovnog kapitala I propisuje da:Osnivaci DOO su duzni da utvrde iznos osnovnog
kapitala,koji nemoze biti manji od 1 euro.
U pogledu formiranja pocetnog kapitala ZOPD propiduje da:Drustvo nema pravo da uputi
javni poziv za upis svojih udela.Kroz zabranu upucivanja javnih poziva,izrazava se jedna od
principijalnih razlika ovog drustva u odnosu na AD,I opredeljuje simultani nacin
osnivanja.ZOPD utvrdjujuci strukturu I nacin formiranja pocetnog kapitala,prpisuje:Kapital
drustva se sastoji od uloga primljenih od osnivaca ili lica koja su poznata najmanje
jednom osnivacu I koja su licno pozvana o str.osnivaca da postanu ulagaci u drustvo.Za
sve dodatne uloge ime novog ulagaca I iznos uloga navodi se u dokumentu koji se
podnosi CRPS-a.
Iz prethodnog se moze zakljuciti da se kapital ovog drustva sastoji iz uloga osnivaca,ali I
uloga lica,koja kao novi ulagaci u drustvo postaju clanovi drustva,sto mu daje prednost u
odnou na ortakluk u pogleu mogucnosti za prikupljanje kapitala.
ULOZI-Prema odredbama ZOPD-a ulozi osnivaca I lica koja su poznata najmanje jednom
osnivacu I koja su licno pozvana od str.osnivaca da postanu ulagaci u drustvo cine pocetni
kapital DOO.ZOPD upucuje da se ulog moze sastojati iz novcanih I nenovcanih sredstava,sto
znaci da u ovom drustvu ulozi nemogu biti u radu I uslugama,sto jeste jedna od karakteristika
drustava kapitala.
Dopustajuci mogucnost nenovcanih uloga u ovo drustvo,ZOPD predvidja I poseban
postupak kojemu moraju biti podvrgnuti,I stim u vezi propisuje da:Kao svoj ulog u
drustvu,u zamenu za udeo u drustvu,clan drustva moze uloziti nenovcana sredstva.
UDELI-Osnovni kapital ovog drustva podeljen je na udele,koji nemogu biti izrazeni u
akcijama.Udeo izrazava skup prava koje pojedini clan ima u odnosu prema ostalim clanovima
drustva,I u tom smislu,razlikuje se od uloga,koji predstavlja odredjenu imovinsku,novcanu ili
nenovcanu vrednost,koja se unosi u drustvo,I osnov je sticanja udela.ZOPD propisuje
da:Uplatom pocetnog uloga lice stice udeo u drustvu,srazmerno vrednosti svog
udela.Udeli u DOO mogu biti razlicite vrste.Udeli nisu hartije od vrednosti,I ne registruju se
kod Komisije za hartije od vrednosti I CDA,a prava im se odredjuju ugovorom o osnivanju.
ZOPD ne dozvoljava da jedan clan ima vise udela u DOO,koji bi bili predmet samostalnog
raspolaganja,I stim u vezi propisuje:Clan drustva poseduje samo jedan udeo u drustvu
koji predstavlja njegov procenat u vlasnistvu kapitala.To znaci da ako pojedini clan nakon
osnivanja drustva stekne neki od drugih udela u drustvu,ovaj udeo ne zadrzava svoju
samostalnost,vec se njegov udeo srazmerno povecava.
U pogledu prava koja udeo moze dati clanu drustva ZOPD propisuje da:Udeo u drustvu
moze dati pravo clanu drustva da ima vise od jednog glasa.
PRESTANAK DOO
Do prestanka ovog drustva moze doci usled nastupanja nekog od opstih osnova prestanka
koji vaze za sva drustva,kao sto je istek roka ili ispunjenja cilja sa kojim je osnovano,ili usled
odluke skupstine,ili nastupanja stecajnog razloga,ili u sluc.statusnih promena,ili promene
oblika,ili usled nekog dr.dogadjaja koji povlaci disoluciju.Poput vecine ortakluka,I kod ovog
drustva,jedan ili vise clanova moze istupiti iz doo-a,sto moze prouzrokovati prestanak
drustva,ali I ne mora imati za posledicu njegovu disoluciju,sto zavisi od osnivackog akta.
ISTUPANJE I ISKLJUCENJE CLANA-Disolucija clanova doo moze nastupiti usled vise
uzroka,ukljucujuci istupanje I iskljucenje clana iz drustva,smrt,stecaj ili imenovanje staratelja
clanu drustva.
DISOLUCIJA DRUSTVA-Razlozi koji uzrokuju disoluciju doo-a utvrdjeni su
zakonom,osnivackim aktom istatutom drustva.U zakonima se mogu najcesce sresti sledeci
razlozi koji uzrokuju disoluciju doo-a:
1. dogadjaj utvrdjen ugovorom ili statutom drustva ;
2. saglasnost clanova;
3. dogadjaj koji cini nezakonitim dalje nastavljanje poslovanja drustva;
4. pravosnazna sudska odluka doneta na zahtev clana i
5. pravosnazna sudska odluka doneta na zahtev primaoca udela.
LIKVIDACIJA DRUSTVA-Nakon sto nastupi disolucija doo-a,ono se nastavlja samo sa
ciljem likvidacije njenog poslovanja.Svaki cl.osim clana koji je nezakonito istupio iz
drustva,moze ucestvovati u likvidaciji njegovog poslovanja.Pravila o raspodeli likvidacione
mase doo-a mogu biti propisana osnivackim aktom ili statutom drustva.Ova pravila mogu
predvideti da imovina drustva mora biti prvo koriscena za izmirenja poverilaca drustva,a
zatim da se iz likvidacionog viska prvo vracaju dopunske uplate clanova,pa tek onda da se
likvidacioni visak deli srazmerno udelima clanovima drustva.
AKCIONARSKO DRUSTVO
ZOPD u odredjivanju pojma akcionarskog drstva daje sledecu definiciju:Akcionarsko
drustvo je drustvo fizickih ili pravnih lica koje se osniva u cilju obavljanja privredne
djelatnosti,a ciji je kapital podijeljen na akcije.
KARAKTERISTIKE-Ovo drustvo poseduje nekoliko karakteristika a to su:
1.ono je vjestacki entitet stvoren pravom,
2.ono je entitet odvojen od njegovih vlasnika ili menadzera,
3.ono ima utvrdjeni osnovni kapital podijeljen na akcije,
4.ono ima odredjena prava I ovlascenja,koja vrsi preko svojih zastupnika i
5.ono ima kapacitet da postoji trajno.
VRSTE I KLASIFIKACIJE AKCIONARSKIH DRUSTAVA
Postoje mnogi tipovi I klasifikacije akcionarskih drustava,koje proisticu iz njihove
finansiske strukture,vlasnistva I ciljeva.Ove klasifikacije ukljucuju:poslovne I profesionalne
korporacije,neprofitne I profitne korporacije,simultana I sukcesivna akcionarska
drustva,otvorena I zatvorena,kotirana I nekotirana akcionarska drustva,kao I roditeljska I
subsidijarna drustva.
PREDNOSTI I NEDOSTACI AKCIONARSKOG DRUSTVA
PREDNOSTI AKCIONARSKOG DRUSTVA SU:
1.ogranicena odgovornost za akcionare,
2.trajnost poslovanja,
3.sposobnost povecanja kapitala putem javnog poziva,
4.prenosivost vlasnistva I
5.centralizovano upravljanje.
NEDOSTACI AKCIONARSKOG DRUSTVA SU:
1.formalnosti prilikom osnivanja,
2.duplo oporezivanje,
3.obaveza dostavljanja podataka,dokumenata I finansijskih izvestaja i
4.pravni I drugi troskovi.
PRAVA I OBAVEZE AKCIONARSKOG DRUSTVA
AD uziva odredjena prava I ovlascenja odvojeno od prava koja imaju njegovi
akcionari,direktori ili ovlasceni sluzbenici.U pravilu,osim ako je statutom odredjeno
drugacije,ovo drustvo ima pravo na neodredjeno trajanje,I ima ista prava I obaveze kao I
fizicko lice da vrsi sve radnje neophodne ili primjerene za vrsenje poslovne
djelatnosti,ukljucujuci ovlascenja da moze:
1.podizati tuzbe I biti tuzeno,
2.donositi I menjati statut,
3.sticati I posedovati pokretnu I nepokretnu imovinu,
4..prodavati,zalagati,opterecivati ili na drugi nacin raspolagati svojom imovinom,
5.sklapati ugovore I druge pravne poslove,
6.biti clan u ortackom ili komanditnom drustvu,
7.biarti direktore,imenovati sluzbenike,zaposlene I zastupnike drustva,
8.obavljati bilo koju zakonom dozvoljenu djelatnost i
9.ostvarivati I druga prava dodeljena zakonom I statutom.
OBAVEZE DRUSTVA-AD kao pravni subjekt ima brojne obaveze,I to prema svojim
akcionarima,trecim licima I drzavnim organima.ZOPD proklamuje opsti princip
da:Akcionarsko drustvo odgovara za svoje obaveze cjelokupnom svojom imovinom.
PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA
ZOPD utvrdjuje:Akcionar je fizicko ili pravno lice cija je odgovornost ogranicena do
visine uloga I koje je vlasnik najmanje jedne akcije u akcionarskom drustvu.
LICNA ODGOVORNOST AKCIONARA-Kao dio pojma akcionara naglasava se cinjenica
da je njegova odgovornost ogranicena do visine uloga u drustvo.Akcionareva odgovornost ne
sadrzi vise od naknade placene za vlastiti paket akija u tom drustvu.Dva najuobicajena
izuzetka od pravila neodgovornosti akcionara desavaju se kada dolazi do probijanja
korporativnog vela,ili kada pojedini akcionar daje licnu garanciju za neku obavezu drustva.
PRAVA AKCIONARA (NACELO JEDNAKOSTI)-ZOPD propisuje opsti princip da:Svaki
akcionar drustva ima ona prava koja mu daju akcije koje poseduje.Prema svim
akcionarima postupa se jednako u jednakim okolnostima.To znaci da svaki akcionar
odredjenog drustva ima odredjena clanska prava u skladu sa akcijama koje poseduje.Prema
ovom nacelu nijedan clan drustva ne smije biti izlozen proizvoljnom nejednakom
postupanju,bilo od samog drustva,bilo od drugih clanova,osim ako se sa tim saglasio
usvajanjem statute drustva ili na drugi nacin.
VRSTE AKCIONARSKIH PRAVA-Prava koja mogu da pripadaju akcionaru imaju razliciti
sadrzaj.Uglavnom se razlikuju dvije osnovne grupe ovih prava:imovinska I neimovinska
prava.
IMOVINSKA PRAVA AKCIONARA-ZOPD propisuje da akcionar ima sledeca imovinska
prava:
1.da ucestvuje u profitu drustva u obliku dividende,kada se objavi da se dividende dijele,
2.da dobije dio preostale imovine drustva nakon likvidacije,
3.da dobije besplatno akcije za sluzaj povecanja kapitala utvrdjen statutom iz sredstava
drustva,
4.prioritetno pravo u sticanju nove emisije akcija I zamenljivih obaveznica,
5.da proda ili pokloni sve ili dio svojih akcija i
6.vrsi I druga imovinska prava u skladu sa statutom drustva.
NEIMOVINSKA PRAVA AKCIONARA-Najvaznija su:
1.pravo glasa,
2.pravo pitanja,
3.pravo kontrole,
4.pravo pobijanja akupstinskih odluka i
5.pravo na podizanje odgovarajucih akcionarskih tuzbi.
OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUSTVA
POznata su 2 nacina osnivanja akcionarskog drustva:simultano I sukcesivno osnivanje.Nas
zakon nakon izmjena poznaje oba nacina osnivanja akcionarskog drustva.Simultano osnivanje
predstavlja pojednostavljeni nacin osnivanja,koje uobicajeno prati nizi propisano minimalni
kapital I fleksibilnija struktura organa.Sukcesivno osnivanje podrazumijeva znatno slozeniji
postupak,sa mnogo vise formalnosti I troskova.
SIMULTANI NACIN OSNIVANJA-Ovo osnivanje karakterise okolnost da osnivaci
istovremeno,dakle simultano prilikom zakljucenja ugovora o osnivanju preuzimaju sve
akcije,tako da izostaje faza javnog poziva I upisa akcija po javnom pozivu,usled cega se ovo
drustvo jos naziva I zatvorenim akcionarskim drustvom.ZOPD propisuje da se akcionarsko
drustvo simultano osniva:
1.potpisivanjem ugovora o osnivanju,
2.otkupom svih akcija prilikom osnivanja bez upucivanja javnog poziva za upis.
3.pribavljanjem resenja Komisije za hartije od vrijednosti o evidentiranju osnivacke emisije
akcija,
4.usvajanjem statute i
5.registracijom.
U postupku simultanog osnivanja osnivaci nemaju obavezu odrzavanja osnivacke
skupstine,ukoliko svi osnivaci drustva potpisu odluke o prihvatanju statute drustva,procjene
nenovcanih uloga,izboru organa upravljanja,izvrsnih organa I revizora drustva I druge odluke
koje treba da se donesu na osnivackoj skupstini,pri cemu svi potpisi ovjeravaju u skladu sa
zakonom.
SUKCESIVNI NACIN OSNIVANJA-Ovo osnivanje karakterise osnivanje u vise faza,koje
se odvijaju postupno po utvrdjenom redosledu,u kojem se faze logicno nastavljaju jedna na
drugu,pa redosled mora biti strogo postovan do konacnog osnivanja drustva.Centralna
karakteristika sukcesivnog akcionarskog drustva jeste upucivanje javnog poziva trecim licima
pa se ovo drustvo jos naziva I javno odnosno otvoreno akcionarsko drustvo.ZOPD propisuje
da se AD osniva sukcesivno:
1.potpisivanjem ugovora o osnivanju,
2.pribavljanjem odobrenja za osnivacku emisiju akcija od Komisije za hartije od vrijednosti,
3.sprovodjenjem javnog poziva za upis I uplatu akcija,
4.upisom I uplatom akcija od strane osnivaca,
5pribavljanjem resenja Komisije za hartije od vrijednosti o uspesnosti osnivacke emisije
akcija,
6.usvajanjem statute na osnivackoj skupstini i
7.registracijom.
JEDNOCLANO AKCIONARSKO DRUSTVO-Nas zakon posebno regulise jednoclano
AD.ZOPD odredjuje:Jednoclano AD je AD koje osniva jedan akcionar,odnosno kada sve
akcije nakon osnivanja stekne jedno fizicko ili pravno lice.
Prva specificnost se tice nastanka jednoclanog drustva,zavisno da li nastaje osnivanjem ili
sticanjem svih akcija od strane jednog lica.U slucaju osnivanja jednoclanog AD-a
spoecificnost se odnosi na formu osnivackog akta,koji je osnivac duzan da donese u formi
odluke o osnivanju AD-a sa sledecom obaveznom sadrzinom:
1.ime I prezime osnivaca,njegovu adresu I maticni broj,odnosno naziv I sjediste pravnog lica
I njegov maticni broj,
2.naziv drustva koje se osniva,
3.oznaku da se radi o AD-u
4.broj akcija koje ima osnivac I njihovu inicijalnu vrijednost,odnosno nominalnu vrijednost
akcija ukoliko je utvrdjena.
Druga specificnost se tice organizacije skupstine u vezi cega ZOPD propisuje da akcionar
jednoclanog AD-a ima ovlascenja skupstine AD.
Treca karakteristika se ogleda u tome sto je kod jednoclanog drustva rizik jedinog akcionara
uvecan u pogledu eventualne primjene institute probijanja pravne licnosti u pogledu
utvrdjivanja njegove licne odgovornosti za obaveze drustva,s obzirom da u slucaju
zloupotreba pravnog subjektiviteta drustva,ovdje se ociglednije manifestuje I lakes
ustanovljava da je rustvo alter ego jedinog clana.
IZBOR SJEDISTA-Odrewdjenje sjedista drustva je vazan momenat koji se razmatra prije
osnivanja drustva.Ovo iz razloga sto se prema sjedistu drustva odredjuju obaveze drustva koje
ono ima u pogledu osnivanja I kasnije u toku poslovanja.Drzava u kojo se registruje akt o
osnivanju AD smatra se domicilnom drzavom ili drzavom sjedista drustva.Medju faktorima
koje treba razmotriti,kada se bira domicilna drzava drustva,prioritet sedaje sledecim
pitanjima:
1.da li pravo drzave koja se razmatra dopusta akcionarskom drustvu da bude vodjeno na
odredjeni nacin,
2.koji ikoliki troskovi prate osnivanje akcionarskog drustva u drzavi koja se razmatra,
3.kakva je sudska politika odnosne drzave prema AD-a,
4.da li predlozeno ime AD-a raspolozivo u drzavi koja se razmatra,
5.moze li skupstina akcionara biti odrzana izvan te drzave,
6.kakav je zakonski tretman odgovornosti akcionara I direktora,
7.moraju li korporativni izvjestaji I zapisnici biti cuvani u predlozenoj drzavi i
8.koje su obaveze u pogledu godisnjeg izvjestavanja u predlozenoj drzavi.
PROMOTORI-Promotorom se generalno smatra neko ko kativno pomaze u
stvaranju,projektovanju I organizovanju jedne korporacije.Promotor drustva prikuplja
informacije za klijenta-osnivaca,skuplja zainteresovana lica,sprovodi upis akcija za
namjeravano drustvo I stara se o tekucem formiranju AD.
OSNIVACI AKCIONARSKOG DRUSTVA
Nas zakon za osnivanje AD ne propisuje ni minimalni ni maksimalni broj osnivaca.Tako
ZOPD propisuje da:Akcionarsko drustvo moze osnovati jedan ili vise osnivaca.
ZOPD propisuje da:Osnivaci su neograniceno solidarno odgovorni za bilo koji ugovor I
troskove koji su nastali do odrzavanja osnivacke skupstine,a koje osnivacka skupstina
nije odobrila.
UGOVOR O OSNIVANJU
Ugovor o osnivanju je dokument koji se obavezno podnosi uz ostalu
dokumentaciju,pprilikom registracije ovog drustva.Nas zakon o privrednim drustvima
propisuje da Ugovor o osnivanju sadrzi:
1.imena I prezimena osnivaca,
2.naziv drustva koje se osniva,
3.oznaku da se radi o AD
4.prava I obaveze osnivaca I odgovornost za slucaj neispunjenja uslova,
5.broj akcija koje ima svaki osnivac,
6.inicijalnu cijenu osnivackih akcija,
7.prociejenjene troskove osnivanja I nacin njihove nadoknade,
8.postupak za resavanje sporova izmedju osnivaca i
9.ovlascenje da jedan ili vise osnivaca zastupaju osnivace u postupku osnivanja drustva.
OSNIVACKA SKUPSTINA
Cilj osnivacke skupstine je da ustanovi organizaciju AD.Ovo obicno ukljucuje usvajanje
statuta,izbor direktora,ako nijesu imenovani u aktu o osnivanju,odobravanje izvjestaja o broju
upisanih I uplacenih akcija I preduzimanje bilo kojih radnji neophodnih za davanje kapaciteta
drustvu za obavljanje poslovanja.
USLOVI ZA ODRZAVANJE-Zakoni uglavnom zahtijevaju da osnivacka skupstina bude
sazvana I odrzana u kratkom roku nakon isteka roka za upis I uplatu akcija,ili nakon
inkorporacije tj.akta o osnivanju I da usvoji statut,izebre direktore I odluzi o drugim pitanjima
neophodnim za poslovanje drustva.Osnivackoj skupstini prema ZOPD prisustvuju osnivacki I
akcionari ili njihovi punomocnici.U pgledu kvoruma za odrzavanje osnivacke skupstine
ZOPD utvrdjuje imperativno pravilo da:Kvorum za osnivacku skupstinu cini dvijr trecine
akcija koje daju pravo glasa I ciju su vlasnici licno prisutno ili preko punomocnika
odnosno koji su glasali putem glasackih listica.
STATUT AKCIONARSKOG DRUSTVA
Kod AD postoji obaveznost donosenja statute.Statuti se smatraju pravilims I smjernicama za
upravu I upravljanje korporacijom.Statut obicno usvaja skupstina akcionara.
OBAVEZNE ODREDBE
Statut drustva sadrzi:1.naziv drustva;2.sjediste uprave drustva;3.djelatnost drustva;4.odredbu
da je drustvo AD I iznos akcionarskog kapitala;5.odredbe o promeni osnovnog
kapitala;6.postupak zamene jedne klase hartija od vrijednosti drugom;7.ogranicenje prava
drustva da emituje obaveznice ili da se zaduzuje po drugom osnovu;8.posebne privilegije
osnivaca;9.ovlascenje I postupak sazivanja I vodjenja skupstine akcionara;10.pravila za rad
clanova odbora direktora;11.pravila o upotrebi pecata drustva;12.postupak izdavanja I prijema
isprava;13.rok na koji se drustvo osniva;14.postupak izmjena I dopuna statuta;15.druge
odredbe u skladu sa ovim zakonom.
POCETNA REGISTRACIJA
Registracija AD JE obavezna.Ona ima dvostruko dejstvo.Prvo registracija je uslov za
sticanje pravnog subjektiviteta drustva.Drugo upis u registar je uslov za uspostavljanje
ogranicene odgovornosti akcionara za obaveze drustva.Mora se voditi racuna o tome da ova
registracija nije trajna,vec da je orocena na vrijeme za godinu dana I mora se stalno
produzavati.Za AD koje ne produzi registraciju nas zakon predvidja znacajnu novcanu kaznu.
DOKUMENTA I PODACI-ZOPD propisuje da:Prilikom prve registracije AD,drustvo
dostavlja CRPS-a sledeca dokumenta I podatke:1.ugovor o osnivanju;2.statut;3.spisak sa
imenima clanova odbora direktora;4.imena,prezimena I u slucaju da je doslo do promene
imena/prezimena;5.njihov maticni broj;6.prebivaliste,odnosno boraviste clanova odbora
direktora;7.izjave clanova odbora direktora o tome koje drzavljanstvo poseduju;8.zanimanja
clanova odbora direktora;9.podatke o clanstvu u drugim odborima;10.ime I adresu izvrsnog
direktora,sekretara drustva I revizora;11.naziv drustva I mjesto sjedista uprave
drustva;12.potpisanu izjavu clanova odbora direktora,izvrsnog direktora,sekretara drustva I
revizora da prihvataju imenovanja;13.resenje Komisije za hartije od vrijednosti kojim se
odobrava prospekt za javnu ponudu akcija I 14.dokaz o uplati odgovarajuce takse.
ORGANIZACIJA AKCIONARSKOG DRUSTVA
ORGANI DRUSTVA
Organizaciona struktura AD-a je najslozenija od svih provrednih drustava.Kod sukcesivnog
AD podrazumeva striktnu zakonsku semu obaveznih organa,dok kod simultanog AD-a postoji
odredjena fleksibilnost,I za formiranje pojedinih organa akcionari imaju slobodu izbora.
OBAVEZNOST ORGANA-Zakonom se propisuju organi koji se obavezno formiraju u AD-
u,u skladu sa zakonom I statutom drustva.Ovde se primenjuju propisane zakonske seme u
pogledu broja,vrste,naziva I delokruga ovih organa,sto ne ostavlja mnogo prostora za
fleksibilnost I prilagodjavanje konkretnim prilikama.ZOPD taksativno odredjuje organe u
AD-u I propisuje sledece obavezne organe:
1.skupstinu akcionara,
2.odbor direktora,
3.izvrsnog direktora,
4.sekretara drustva i
5.revizora drustva.
Obaveznost formiranja propisanih organa je I sankcionisana,jer ukoliko se obavezni organi
drustva ne imanuju u rokovima utvrdjenim zakonom cini se prekrsaj.
PRIRODA ORGANA-Imenujuci obavezne organe u AD-u ZOPD determinise I njihovu
prirodu.Odredjuje da je :skusptina vlasnicki organ,da je odbor direktora organ upravljanja I
rukovodjenja drustvom,das u izvrsni direktor I sekretar drustva izvrsni organi odbora
direktora,I da je revizor organ kontrole.
MEDJUSOBNI ODNOS ORGANA-Odnos organa u AD-u moze se sagledati kroz delokrug
ovih organa,tj.kroz sadrzinu,metod regulisanja I prirodu njihovog delokruga.Vrsi se
svojevrsna raspodela korporativne moci u drustvu izmedju brojnih stakeholdersa,pre sve
akcionara,uprave drustva I zaposlenih u drustvu.Svaki organ je autonoman u okviru svog
zakonom I statuttom utvrdjenog delokruga,I u skladu s time,odgovoran za svoj rad.Nije
moguce da se jedan organ mesa u rad drugog organa,nita da preuzima njegov delokrug,cak
iako ima hijerarhijski visi polozaj.Nije moguce da pojedini organi delegiraju pojedine
nadleznosti koje su zakonom stavljene u njihov iskljucivi delokrug.Ovo se posebno odnosi na
nemogucnost delegiranja iskljucivog zakonskog delokruga skupstine akcionara na odbor
direktora.ZOPD postavlja ogranicenje I za delegaciju nadleznosti odbora direktora,I
propisuje:Odbor direktora nemoze delegirati,niti se odreci vrsenja prava I duznosti
upravljanja drustvom I davanja smernica za vodjenje poslova,utvrdjivanja organizacije
drustva,organizacije racunovodstrva I finansijske kontrole,imenovanaj I razresenja
odgovornih lica-clanova menadzmenta I supervizije nad tim licima,posebno u pogledu
primene statuta,zakona I dr.propisa.
SKUPSTINA AKCIONARA
POJAM I ZNACAJ-ZOPD ne odredjuje ne explicitan nacin pojam skupstine akcionara,ali
naglasava da vlasnici drustva su njegovi akcionari,jasno je da naziv ovog organa ne
dvosmisleno upucuje na to da je skupstina organ vlasnika.Kada definise polozaj ovog
organa,ZOPD odredjuje:Skupstina akcionara je najvisi organ drustva koji se obavezno
osniva.Propisano je da je skupstina akcionara uvek obavezan organ.
Ona svoj autoritet I legitimitetne izvodi iz izborne vecine,vec iz svojine,pa se stoga
nebira,nema oroceni mandate I nemoze se raspustiti.Vlasnicki sastav opredeljuje skupstinu
kao hijerarhijski najvisi organ drustva koji se potvrdjuje I manifestuje njenoj
nadleznosti.Pravno,njen polozaj proistice iz njenih statutsnih I imovinskih ovlascenja,koja sup
o svome znacaju kapitalna.Ne znaci I da je najvazni organ za rad drustva.Nije strucno vodeci
organ,jer I nije strucno,profesionalno telo.Ovlascenja skupstine su periodicna I vanredna,a ne
tekuca I operativna,vlasnicka a ne strucna,sto joj daje polozaj pasivnog suverena,cija je
pasivnsot srazmenra njenoj velicini.Neobavlja tekuce poslove drustva I retko se
sastaje.Hijerarhijski polozaj skupstine ima svoje funkcionalno ogranicenje I uslovno
odredjenje.
SASTAV-Skupstina je zbor,skup akcionara,ali ne obavezno svih.Svi imaoci akcija nisu
automatski I clanovi skupstine.Cl.skupstine je svaki cl.AD-a u smislu statuta,zavisno od klase
akcija koje ima.ZOPD ne predvidja obavezno ucesce u upravljanju drustvom srazmerno visini
od ulozenog kapitala.Vlasnicima je ostavljena puna autonomija da odrede hoce li svi
sudelovati u skupstini I koja ce im I kolika prava po sonovu lozenog kapitala pripasti.ZOPD
garantuje svakom akcionaru,nezavisno od broja I klase akcija koje poseduje,da ima pravo da
prisustvuje skupstini drustva.Pravo prisustvovanja skupstini ne obuhvata pravo
glasa.Propisuje se da izvrsni direktor I sekretar drustva obavezno prisustvuju skupstini
akcionara-ovo nije njihovo pravo,vec njihova duznost.Za clanove odbora direktora odredjeno
je dap o pravilu prisustvuju skupstini akcionara.Prisusstvo drugih lica na skupstini,bilo u
smislu prav ili obaveze tih lica,zavisice od odredaba statuta odnosno poslovnika o radu
skupstine.
DELOKRUG- ZOPD iskljucivo pravo skupstine akcionara je da:
1.vrsi izmene I dpoune statuta drustva,
2.bira clanove odbora direktora I imenuje revizora;
3.razresava clanove odbora direktora I revizore koje je izabrala skupstina akcionara,
3a.imenuje I razresava likvidatora;
4.odlucuje o politici naknada I o nakanadam clanova odbora direkotra;
4a.usvaja godisnje finanijske iskaze I izvestaj o poslovanju drustva;
4b.doosi idluku o raspologanju imovinom drustva cija je vrednost veca od 20 posto
knjigovodstvene vrednosti imovine drustva,ukoliko statutom nije utvrdjeno nize ucesce;
5.donese odluku o raspodeli profita
6.povecava ili smanjuje kapital drustva utvrdjen statutom,zamenjuje akcije jedne klase
akcijama druge;
7.donese odluku o dobrovoljnoj likvidaciji drustva,restruktuiranju ili podnosenju predloga za
pokretanje stacajnog postupka;
8.odobrava procenu nenovcanog uloga;
9.na zahtev odbora direktora,razmatra pitanja iz njegove nadleznosti koja se odnose na
poslovanja drustva,
10.odobrava zakljucenje ugovora;
11.donese odluku o izdavanju obaveznica,
12.ogranici ili ukine prioritetno pravo akcionara da upisu akcije.
VRSTE SKUPSTINA-Skupstine AD razlikuje se po vise kriterijuma,a najvaznije
su:vremenski period zasijedanja,pitanja o kojima odlucuje,kvorum za odlucivanje,vecina za
odlucivanje I klasa akcija koju poseduju sazvani akcionari.Stereotipna je podela
na:osnivacku,redovnu I vanrednu.
 SAZIVANJE SKUPSTINE-Skupstinu akcionara mogu sazvati samo ovlasceni
subjekti.ZOPD predvidja da pravo sazivanja skupstine u prvom redu ima odbor direktora I
smatra se da je on primarni sazivac.Takodje skupstinu mogu sazvati I akcionari cije akcije
predstavljaju najmanje 5% akcionarskog kapitala.U tom slucaju se radi o sekundarnim
sazivacima.
POZIV ZA SKUPSTINU-U malim AD-a poziv moze biti dostavljen licno svakom
pojedinacnom akcionaru.ZOPD propisuje da:Obavjestenje o sazivanju skupstine akcionara
dostavlja se najkasnije 30 dana prije dana odrzavnja skupstine.Obavjestenje se
dostavlja putem poste,a za drustva koja imaju 100 I vise akcionara,odbor direktora je
duzan sa obavjestenje o sazivanju skupstine objavi dva puta u najmanje jednom
dnevnom stampanom mediju koji se izdaje u Republici.
ROK ZA SLANJE POZIVA-Ovaj rok ZOPD odredjuje precizno I propisuje da se
obavjestenje ne moze dostaviti u roku kracem od 30 dana prije dana odrzavanja skupstine,dok
se statutsom moze utvrditi I duzi rok.U drustvima koja imaju manje od 100 akcionara
obavezna je licna dostava poziva putem poste,bilo upucivanjem obicnog pisma ili pisma sa
povratnicom.U drustvima koja imaju 100 I vise akcionara obavezna je visekratna objava
poziva za skupstinu u najmanje jednom stampanom mediju koji se izdaje u CG koji moze biti
odredjen I u statute drustva.
LICA KOJIMA SE UPUCUJE POZIV-Pre nego sto se pristupi slanju poziva,prvo se mora
ustanoviti koji pojedinci imaju pravno da dobiju pismeni poziv za skupstinu.Svi akcionari
korporacije na utvrdjeni datum imaju pravo da dobiju poziv za godisnju skupstinu I imaju
pravo da glasaju na skupstini u skladu sa statutom.
Prema ZOPD obavjstenje o sazivanju skupstine obavezno se dostavlja I Komisiji za hartije
od vrijednosti,najkasnije 30 dana prije odrzavanja skupstine.
SADRZINA POZIVA-ZOPD propisuje da poziv za skupstinu sadrzi:
1.mjesto odrzavanja skupstine,
2.datum I vrijeme odrzavanja skupstine,
3.dnevni red skupstine sa obavjstenjem gdje akcionari mogu izvrsiti uvid u materijale I
predloge odluka koje ce se razmatrati na skupstini akcionara.
Poziv za skupstinu akcionara moze da sadrzi I neka posebna obavjestenja,kao sto
su:upozorenje na pravo akcionara sa odredjenim procentom kapitala da pismeno zahtijevaju u
odredjenom roku stavljanje odredjenog pitanja na dnevni red,odnosno,upozorenje na pravila o
dokazivanju prava na ucestvovanje I glasanje odnosno zastupanje na skupstini,ili pak
obavjestenje o glasanju pismenim putem,odnosno o ponovnom sazivanju skupstine u slucaju
da ne bude kvoruma.
ZASTUPANJE NA SKUPSTINI-ZOPD prihvata institute zastupanja akcionara na skupstini I
propisuje da:Akcionar ima pravo da opunomoci drugo lice da glasa kao njegov
punomocnik na skupstini akcionara ili da obavlja druge pravne radnje.Punomocje
mora biti ovjereno.Potpis na punomocju ovjerava se u skladu sa zakonom.Revizor
drustva ne moze djelovati kao punomocnik.
POJAM-Acionari koji nijesu u mogucnosti da prisustvuju akupstini akcionara mogu glasati
putem punomocnika.Punomocje je ovlascenje dato od strane imaoca akcija koji ima pravo
glasa drugom licu da vrsi njegova glasacka prava.Ovde razlikujemo lice koje ce glasati
umjesto akcionara I dokumenta kojim se prenosi glasacko pravo na lice koje glasa umjesto
akcionara.
USLOVI-Zastupanje akcionara na skupstini moguce je samo sa urednim punomocjem.Da bi
zastupanje bilo valjano moraju se postovati odredjeni uslovi.Ovi uslovi mogu biti vezani za
svojstvo I broj zastupnika,za formu I posebne uslove.Punomocje mora biti u pisanoj
formi,potpisano od strane akcionara I ovjereno.
POSTUPANJE NA SKUPSTINI-Punomocnik daje svoje punomocje na uvid prije pocetka
odrzavanja skupstine licu odgovornom za evidenciju punomocja da se evidentira u
registracionu listu prisutnih I zastupljenih akcionara.
VAZENJE I OBIM-ZOPD propisuje da:Ukoliko nije izricito navedeno u punomocju da je
dato za jednu sjednicu I ponovljene sjednice skupstine akcionara,smatra se da je
punomocje dato za sve sjednice skupstine akcionara koje se odrzavaju do trenutka
opoziva punomocja.Punomocje moze biti u svakom trenutku opozvano,a smatra se da je
punomocje opozvano I ako akcionar kasnije da drugo punomocje ili licno glasa na sjednici
skupstine akcionara.Punomocnik je duzan da postupa u skladu sa datim upustvom,a ako
punomocje ne sadrzi upustvo punomocnik ce glasati savjesno po svom nahodjenju I u
najboljem interesu akcionara koji je da punomocje.
PRESEDAVANJE-Pre nego skupstina predje na dnevni red mora biti rijeseno pitanje njenog
presedavanja.ZOPD sadrzi dispozitivnu odredbu kojom iz cisto prakticnih razloga,odredjuje
da skupstinom akcionara presedava izvrsni direktor,ukoliko drukcije ne odluci vecina
prisutnih ili zastupanih akcionara.Presedavajuci rukovodi skupstinom,dok o nesuglasicama u
pogledu rukovodjenja treba da odlucuje skupstina vecinom glasova.Presedavajuci prvo
utvrdjuje kvorum.U slucajevima gdje je za pojedina pitanja propisan veci kvorum,on se treba
utvrditi prije rasprave o tom pitanju.
ZAPISNIK-O svakoj sjednici skupstine mora da se vodi zapisnik.Zapisnik predstavlja
sluzbenu ispravu drustva o toku skupstine I odlukama I drugim aktima koji sun a njoj
donijeti.O njegovom vodjenju obicno se stara sekretar drustva.Prema ZOPD ovjera
verodostojnosti zapisnika vrsi se potpisivanjem zapisnika od strane lica koje je presedavalo
skupstinom,sekretara drustva u svojstvu sekretara sjednice,I najmanje jednog akcionara kojeg
je za to ovlastila skupstina.
Zopd propisuje da zapisnik obavezno sadrzi sledece podatke:datum,mjesto I vrijeme
odrzavanja skupstine,imena presedavajuceg,sekretara skupstine,lica koje ovjerava
zapisnik,clanova radnih tijela skupstine ako su bila formirana,kvorum,dnevni red,podatke o
nacinu I rezultatima glasanja I usvojene odluke na skupstini akcionara.Svi podaci moraju biti
tacni.
KVORUM-Da bi propisno zasvana skupstina mogla donositi pravno valjane odluke,mora za
to biti sposobna.Ta sposobnost se svodi na utvdjivanje kvoruma za njen rad.Kvorum
konstituise zakonom ili statutom propisana vecina od ukupnog broja glasova.Vazno je da se
statutom skupstine odredi ko utvrdjuje kvorum.Statutom drustva moze se utvrditi veci ali nei
manji kvorum.Veci se propisuje za osnivacku skupstinu,zatim za skupstinu na kojoj se
odlucuje o emitovanju zamjenljivih obaveznica I za skupstinu na kojoj se odlucuje o
povecanju kapitala kada se zahtijeva zasupljenost dvije trecine akcija sa pravom glasa.
PONOVLJENA SKUPSTINA-Pitanje ponovljene skupstine javlja se onda kada se prava
skupstina nije mogla odrzati,jer nije bilo kvoruma.Za ponovnu skustinu sazvanu po istom
dnevnom redu ZOPD zahtijeva znatno nizi kvorum koji cini najmanje 33% od ukupnog broja
akcija sa pravom glasa.ZOPD u slucaju neuspjeha I te ponovne skupstine,dopusta mogucnost
sazivanja js jedne ponovne skupstine po istom dnevnom redu.ZOPD striktno propisuje da ako
se skupstina ne odrzi zbog nedostatka kvoruma,ponovna skupstina se moze odrzati samo po
istom dnevnom redu.Za nju sepredvidjaju kraci rokovi u odnosu na one koji se primenjuju u
procedure szivanja prve skupstine.
DONOSENJE ODLUKA-Potrebno je unaprijed odrediti kako se formira vecina za donosenje
odluka,odnosno koliko glasova,odnosno akcionara ili akcija mora stojati iza svake odluke,da
bi mogle proizvoditi pravno dejstvo.
ZOPD postavlja opste pravilo:Skupstina akcionara donosi odluku vecinom glasova
prisutnih ili zastupanih akcionara ili putem glasackih listica,osim u slucajevima kada se
za donosenje odluke ovim zakonom zahtijeva druga vecina.
GLASANJE NA SKUPSTINI-ZOPD generalno podrazumijeva da svaka akcija daje pravo na
jedan glas..Glasa se tajno putem glasackih listica I ovi glasacki listici sa punomocjima
primeljenim od akcionara koji nijesu prisutno,prebrojavaju se I registruju da se odredi da li je
prisutan kvorum I da li je primljeno dovoljno glasova da se usvoji predlozena odluka.
ZOPD propisuje da:Glasanje putem glasackih listica je obavezno kada se biraju clanovi
odbora direktora I ako to zahtijevaju akcionari ili njihovi punomocnici koji poseduju
najmanje 5% glasackih prava na skupstini akcionara.
POBIJANJE ODLUKA SKUPSTINE-ZOPD obezbedjuje sudsku zastitu protiv nezakonitih
odluka skupstine akcionara I propisuje da:Privredni sud mze ponistiti odluke skupstine
akcionara na osnovu tuzbe akcionara,clanova odbora direktora ili izvrsnog direktora
ako:
1.pitanje o kojem je donijeta odluka nije bilo uvrsteno u dnevni red skupstine,
2.akti ili odluke koje se obavezno registruju kod CRPS-a nijesu registrovane u roku
utvrdjenim ovim zakonom,
3.nijesu postovane odredbe ovog zakona o sazivanju I odrzavanju skupstine akcionara i
4.odluka nije u saglasnosti sa ovim zakonom,statutom drustva I drugim propisima.
Ovo pravo propada svakom akcionaru,bez ikakvog uslovljavanja brojem akcija ili
procentom kapitala koji poseduje.